Knjige.Club Books »Dobro, ako inzistiraš.« Phoebe ispije posljednji gutljaj čaja, pozdravi Dolly i Betty i pusti da je Agnes odvede iz kuhinje. »Kamo idemo?« upita djevojku. »To je iznenađenje«, reče Agnes uzbuđenim glasom. Pokraj njih Toby je lajao, kao da je i njega obuzelo dobro raspoloženje. Vani Phoebe osjeti sunce na licu. Kako su se kretale u smjeru konjušnice, ona se upita želi li je Trevillion odvesti da obiđe Ševu. Tada začuje njištanje. Agnes se zahihoće. »Što se događa?« upita Phoebe. »Pomislio sam da bismo mogli poći na jahanje«, začuje se Jamesov glas. »Jahat ćemo bez nekog tko nas goni za petama. Bit ćemo zajedno na konju, ako ti to odgovara?« »O, da«, reče ona oduševljena prigodom - podjednako zbog jahanja i zato što će se opet naći u Trevillionovoj blizini. Svojim velikim i toplim dlanom on uzme njezin. »Ovo je Regan. Owen će držati uzde dok ne uzjašemo.« »Regan ima vrlo lijep korak!« povikne Owen. »I među većim je konjima«, reče Trevillion. »Bez problema će nas oboje nositi. Evo, ovdje je stremen.« Rukom je prihvatila stremen i namjestila stopalo unutra prije nego što se podigla kako bi zajahala. Regan otrese glavom i učini korak unatrag. Phoebe je potapša po vratu. Osjeti kako se Trevillion popeo iza nje. »Držim je, Owen. Hvala.« »Nema na čemu«, poviče Owen. I tako su se počeli udaljavati. Konj je išao sporim korakom, Trevillionove ruke bile su oko nje i bilo je lijepo naći se na otvorenom, ispod sebe osjetiti konja i Trevilliona iza leđa. »Kamo idemo?« upita ona.
208