„Plavi” mjesec posvećen značaju intenzivne medicine
Konferencija „Sestrinstvo – srce zdravstva“ Medicinske sestre novog doba
Povodom Evropskog kongresa za srčanu slabost Razgovor sa akademikom Petrom M. Seferovićem
Američki koledž kardiologa (ACC) Nagrada kardiolozima
Srbije i Republike Srpske
Veterinarska medicina
Intervju: Prof. dr Drago Nedić
Ass. dr Sanja Umičević Šipka, dermatovenerolog Psorijaza i terapija ustekinumabom ww w . medicicom. com
PEDIJATRIJA
KARDIOLOGIJA
ENDOKRINOLOGIJA NEFROLOGIJA
GASTROENTEROLOGIJA
REUMATOLOGIJA
PULMOLOGIJA
HEMATOLOGIJA
NEUROLOGIJA
PSIHIJATRIJA
VASKULARNA HIRURGIJA
UROLOGIJA
ORTOPEDIJA
ANGIOLOGIJA
FIZIJATRIJA
NUTRICIONISTA
UZV DIJAGNOSTIKA
DERMATOVENEROLOGIJA
KLINIČKA PSIHOLOGIJA
DJEČIJA KARDIOLOGIJA
DJEČIJA PULMOLOGIJA
DJEČIJA NEUROLOGIJA
DJEČIJA NEFROLOGIJA
DJEČIJA ENDOKRINOLOGIJA
DJEČIJI NUTRICIONISTA
DJEČIJA ORTOPEDIJA
DJEČIJA FIZIJATRIJA
LOGOPED ONKOLOGIJA
U našoj zdravstvenoj ustanovi rade vrhunski stručnjaci različitih specijalnosti.
Uvodna reč
Došao raspust, blago meni, škola se ljulja kao brod, a odrasli su raspušteni, već duži period…
Neki su pričali do juče: Život je škola… leba ti? Pustite decu neka uče, njima će trebati…
Samo da dočekam jun, sve je drugo pod razno, samo je još mesec pun, sve je ostalo prazno…
Samo da dočekam leto, sve mirno i ćutke, samo je još mesec pun, na trenutke…
Đorđe Balašević – „Samo da dočekam jun“ I evo, ponovo su tu dani prepuni sunca i omamnog mirisa lipe. Svečano otvaraju široka vrata toploga juna. Koračajući stazama vremena, stopala života lagano nas uvode u novo leto. Leto je vreme kada noć, topla kao ljudska usta, polako i sigurno osvaja predele. U ponoć, na svih devet nebesa, razapinje svetle i sigurne zastave pobede - zvezde, čija opora glatkost obasjava gradske kupole i krovove. Grad se okreće na stranu pod ljubavnim teretom tame, ne prestajući da sanja o velikim sokovima leta i surovoj lepoti mora. Pred svitanje, sa same periferije izdiže se grimizno lice zore, nežnih i pospanih kapaka. Škrto jutarnje sunce polako plazi po zidovima raskošnih brda, uronjenih u paletu junskih boja. A brda obeharala. Procvetale avlije. Kažu da ljudska bića u leto sanjaju da lete. To su muzikalni i treperavi snovi. Kažu da pod mesečevom svetlošću zanosno zamirišu lipe, kruneći gusto zlato. U poljima se budi strasna lavanda. Za letnjih noći otvaraju se svi prozori, razmiču nemirne zavese i bude se letnje haljine od svile, čežnje, svetlosti i želje... krune se oblaci od vreloga sna... vreme polako prestaje da postoji. Ono, opijeno lepotom makova, spava, sanjajući ljubavnu vatru jula. O strastima letnjih noći, maestralno, u pesmi „San julske noći“, pevala je i Tereza Kesovija: “Bila je noć od srebra i mi u noći toj, a jedna gitara je svirala k’o meki šapat tvoj. Bila je noć za ljubav na plavom žalu tom, k’o struna sam nježno zadrhtala u naručju tvom. Sve noći mog života u noći su bile toj, sve vatre mojih čežnja svoj plamen su našle u njoj... Bila je noć u julu u punom sjaju svom...“!
Gledajući u nebo, u strastveno sunce, u ples oblaka, veselimo se nadolazećem letu koje asocira na odmor, na more, na planine, na bilo šta gde se možemo skloniti daleko od posla, obaveza i briga. Sa njim, na istim točkovima, u dugačkom karavanu godišnjih doba, dolazi i 129. broj časopisa “Medici. com “ koji, kao i uvek, sa sobom nosi s pažnjom pripremljen osvežavajući koktel novih i značajnih informacija iz sveta medicine. Okruženi najdivnijim bojama prirodnih pejsaža, vremenskim makazama sečemo godinu na pola, sumiramo dobro i loše i zbrajamo rezultate rada.
Koliko staza pređenih zajedno, a još više puteva na koje nismo ni kročili. Toliko dobijenih odgovora, a još više zagonetki i pitanja, uvijenih u klupko koje se ne da razmrsiti! A „Medici. com” piše i piše… u njemu ima odgovora i na kako i na zašto! Ima širinu u koju ulazi, ima dubinu u koju uranja…!
UKC Republike Srpske
Konferencija „Sestrinstvo – srce zdravstva“
Evropskog kongresa za srčanu slabost
dr Aleksandar Lazarević
Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović
Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Miodrag Čolić, akademik prof. dr Duško Vulić, akademik prof. dr Enver Zerem, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić i prof. dr Elizabeta Ristanović.
Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Goran Račetović i Željko Derajić.
Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15
Direktorica: Vera Pušac
Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena Pušac Broćilović
Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715
Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377
Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka
Tiraž: 2.000
„Medici.com“, kao teleskop, kao morska karta, ucrtao je nove, kvalitetne naslove, uz koje ćete, baš kao uz osvežavajući koktel, moći lagodno da se opustite. Verujemo da će svako okusiti ono što mu najviše prija, a sastojaka je mnogo. Pa, uzdravlje! Živi bili i još dugo trajali i mi sa Vama i Vi sa nama. Čitamo se opet u avgustu, u novoj, 130. priči o zdravlju i životu.
Vaš “Medici.com” Vera Pušac,
130. broj izlazi u avgustu 2025. godine
Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.
UUniverzitetskom kliničkom centru Republike Srpske, po drugi put, se obilježava “plavi” mjesec maja, namijenjen značaju intenzivne medicine i liječenju kritično oboljelih pacijenata.
Maj se u cijelom svijetu obilježava kao “plavi mjesec” i posvećen je intenzivnoj medicini i liječenju kritično oboljelih pacijenata.
„Kao prvi čovjek najveće zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj imam veliko zadovoljstvo da se pohvalim sa onim čime se rijetko koji direktor u okruženju može da pohvali, a to je Klinika intenzivne medicine za nehirurške grane. Ponosan sam na rad ove klinike, ponosan na osoblje i struku. Riječ je o medicini jednog visokog nivoa i klinici gdje se spasavaju životi. Tu dolaze najteži pacijenti koji bi sigurno završili letalno da ova klinika ne postoji. Zahvaljujući ovim doktorima, mojim saradnicima, ponosu UKC Republike Srpske, i zahvaljući
Klinika intenzivne medicine za nehirurške grane UKC RS
„Plavi” mjesec, posvećen značaju intenzivne medicine
opremi koju smo nabavili, organizaciji koja se može rijetko gdje vidjeti, ovdje se spasavaju izuzetno teški pacijenti. Navešću samo jedan primjer, kada je mlada osoba, 1995. godište, iz Foče imala tešku upalu pluća i sigurno bi došlo do smrtnog ishoda da ova ekipa nije otišla u Foču, noseći sa sobom aparat za vještačka pluća. To nije urađeno u svijetu, da je obavljen transport vještačkih pluća. Oni su bili edukovani da priključe pacijenta na aparat, transportuju pacijenta, izliječe ga i vrate njegovoj kući izliječenog. To je veliki uspjeh zdravstvenog sistema Republike Srpske, UKC Republike Srpske i mojih saradnika iz vrhunske klinike. Jedno veliko hvala rukovodstvu Republike Srpske na razumijevanju i materijalnim sredstvima, kao i ovim divnim ljudima – osoblju iz Klinike, jer su pokazali veliku stručnost, ozbiljnost i odgovornost, kao i organizacione sposobnosti. Oni su ponos Republike Srpske“, rekao je prof. dr Vlado Đajić.
„Svakog proljeća se sjetimo jedinica intenzivnog liječenja širom svijeta, sjetimo se intenzivne medicine kao medicinske grane nauke i još jednom želimo da ponovimo da svake godine u ovo doba godine se sjetimo svega onoga što smo u proteklom periodu napravili. Kada, sa ove tačke gledišta, sumiramo sve ono što stoji iza nas, to
je ogroman iskorak jer svaki put kada diskutujemo treba da se sjetimo dvije stvari, a to su vrijeme i prostor u kojem živimo. Treba da se sjetimo i da znamo da je ovo zemlja koja je poratna, da je ovo vrijeme tranzicije koje je veoma bolno i osjetljivo i u kojem medicinska nauka i medicina veoma teško mogu da se razvijaju brzo. Naravno, osim svega što radimo za dobrobit pacijenta i što imamo izuzetno dobre rezultate, mi smo centar u kojem se rade edukacije i kao edukativni centar prepoznati smo u regionu. Mogu slobodno da kažem da nam je velika čast da kolege iz većih centara, poput Univerzitetskog kliničkog centra u Beogradu, dolaze kod nas na edukaciju i one segmente koji nisu tako dobro razvijeni u Beogradu mogu da nauče kod nas. Treća nezaobilazna karika je naučnoistraživačka djelatnost. Mi smo centar u kojem se sprovodi mnogo istraživanja, objavljujemo više od deset medicinskih članaka svake godine u međunarodnim medicinskim časopisima. Svake godine mi zbrinemo između 1000 i 1200 kritično obo-
Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić, zajedno sa ambasadorom BiH pri UN i drugim međunarodnim organizacijama Bojanom Vujićem, prisustvovao je 78. skupštini Svjetske zdravstvene organizacije koja je održana u Ženevi od 19. do 27. maja 2025. godine.
Zasijedanje je održano pod motom „Jedan svijet za zdravlje“. Ova skupština je najviše tijelo Svjetske zdravstvene organizacije koje donosi odluke te je odgovorno za utvrđivanje politika, imenovanje glavnog direktora, nadzor nad finansijama i odobravanje budžeta. Tokom ovog zasijedanja usvojen je i Sporazum o pandemijama kojim su zemlje članice SZO postigle dogovor kojim se želi ojačati globalna saradnja u borbi protiv budućih pandemija.
ljelih. Zahvaljujem se Vladi Republike Srpske jer nas je prepozala kao regionalni referentni centar za zbrinjavanje najtežih nehirurških pacijenata. Što se tiče edukacije koja je sprovedena kod nas, više od 30 ljekara van Republike Srpske je prošlo kroz našu kliniku i izuzetno sam zadovoljan“, rekao je prof. dr Peđa Kovačević.
„Maj je na međunarodnom nivou mjesec tradicionalno posvećen podizanju svijesti o značaju intenzivista i intenzivne medicine. U sklopu ovog obilježavanja svakodnevno radimo na edukacijama. Spomenula bih značaj medicinskih tehničara u samom procesu rada u intenzivnoj njezi. Svakodnevno radimo na unapređenju njihovog znanja, a takođe, u našoj klinici se edukuju medicinski tehničari iz drugih regionalnih bolnica Republike Srpske. Takođe i kolege iz FBiH i Srbije dolaze na edukacije. Posmatrajući period od 2008. godine do danas imali smo kontinuirani rast da smo došli do toga da imamo priliku da u našim regionalnim bolnicama organizujemo odjeljenja koja će moći u određenoj mjeri da zbrinu
78. skupština SZO u Ženevi
teško oboljele pacijente. Svakako, jedan naš uspješno realizovan projekat, koji funkcioniše unazad nekoliko godina, jeste Služba intenzivne medicine za nehirurške grane u bolnici u Doboju na koju smo jako ponosni. Naše kolege tamo vrijedno i marljivo rade, pružaju kvalitenu zdravstvenu zaštitu pacijentima sa tog područja, što na neki način nama dodatno olakšava rad i ostavlja nam određeni broj slobodnih mijesta za zbrinjavanje pacijenata ovdje“, rekla je doc. dr Danica Momčičević. Saradnici za informisanje UKC RS
„Jedan svijet za zdravlje“
Ministar Šeranić se prvog dana zasijedanja susreo i sa direktorom Regionalne kancelarije SZO za Evropu dr Hansom Henrijem Klugeom koji je nedavno obnovio mandat na ovoj važnoj poziciji.
Tokom razgovora, ministar Šeranić je zahvalio predstavnicima SZO za dugogodišnju podršku zdravstvenom sistemu Republike Srpske i međusobno razumijevanje i uvažavanje te izrazio nadu da će saradnja nastaviti da raste u budućnosti.
Na marginama 78. svjetske zdravstvene skupštine, ministar Šeranić je imao više bilateralnih susreta i sa zvaničnicima zemalja regiona, sa kojima je razgovarao o temama od zajedničkog interesa.
Razgovor sa ministrom zdravlja Srbije Zlatiborom Lončarom bio je prilika za razmjenu iskustava te da se još jednom istakne zahvalnost Vladi Republike Srbije za podršku u aktivnostima akcije Kabineta predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika „S ljubavlju hrabrim srcima“ sa ciljem uspostav-
ljanja sistema skrininga na spinalnu mišićnu atrofiju u Republici Srpskoj. Ministar Šeranić se susreo i sa ministarkom zdravlja Republike Slovenije Valentinom Prevolnik Rupel sa kojom je razgovarao o jačanju saradnje Republike Srpske i Slovenije u oblasti jačanja ljudskih kapaciteta u javnom zdravstvu i primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Ministar je izrazio zahvalnost i Mađarskoj za značajnu podršku kako u oblasti zdravstva, tako i u brojnim drugim segmentima društvenog života u Republici Srpskoj, tokom razgovora sa ambasadorkom Mađarske pri UN Sofijom Havazi.
Odsjek za odnose s javnošću MZSZ RS
ного узбуђења, помало страха и туге, прегршт осмијеха и по која суза, обојили су свим животним нијансама сусрет малишана који су, посредством Фонда солидарности „Душа дјеце“, лијечени у иностранству и предсједника Српске Милорада Додика. Прави ролеркостер емоција у Палати предсједника Републике Српске. А зар би и могло другачије када се у једној просторији нађу Јулија, Јован, Теодора, Лука, Реља, Страхиња, Михајло, Андрија, Растко, Ксенија, Милена, Вук и Елена са својим храбрим родитељима. Сви различити, јединствени, али повезани нераскидивим нитима у једну велику породицу, породицу која данас броји 1.000 дјевојчица и дјечака који су у најсавременије клинике широм свијета отишли на дијагностику и лијечење захваљујући Фонду солидарности за дијагностику и
лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству, а који је и основан управо на иницијативу предсједника Републике.
Предсједник је дјецу и њихове родитеље дочекао испред Палате, а након тога сви заједно пустили су балоне који симболизују жељу за здравијим, безбрижнијим и радоснијим данима за сву дјецу свијета.
„Свака болест дође изненада и када се нађете у таквој незахвалној ситуацији, свака подршка
нови живот
Ипак, умјесто бриге како ће да плате лијечење, Фонд солидар-
је родитељима омогућио
дјеци пруже љубав“, истакао је Додик.
Он је нагласио да је заједништво најважније те да је вријеме показало да је идеја о оснивању Фонда солидарности „Душа дјеце“ била историјска и оправдана.
Прича сваке од породица које су биле на пријему је другачија, али свако од њих понаособ оне најснажније емоције и најтеже тренутке испричао је достојанствено и храбро. И нису такви само родитељи.
хуманитарним акцијама најтежа је борба коју уопште можете да замислите, док у неком изнајмљеном подруму чекате да вам дијете умре на рукама“, казала је мајка чет-
електронске картице и јединствени матични број и уколико статус осигурања буде ДА, односно потврдан, то значи да
конференције пацијената обољелих од меланома која је одржана у Бањалуци у организацији Удружења „Ми смо са вама“
а у партнерству са иницијативом „Гласај за живот“. „Поздрављамо сва досадашња настојања и увођење иновативних терапија за велики број тешких
малигних и ријетких обољења,
али сви морамо бити свјесни да
листе
изворе
финансирања
финансирања скупих ино-
вативних терапија, као предуслов
за равноправан приступ лијечењу
и смањење листа чекања. Правовремена терапија није трошак већ најисплативија инвестиција
у здравије друштво“, истакла је
предсједница Удружења пацијената обољелих од меланома „Ми смо са вама“ Јасминка Средојевић и нагласила да су удружења
пацијената свој став изнијела у
Писму подршке које ће послати
Савјету министара БиХ, као и Министарству здравља РС. Подсјећамо, једна од заједничких иницијатива фондова здравственог осигурања у БиХ јесте да се омогући
ФЗО РС пружио
подршку пацијентима
У поводу маја, мјесеца посвећеног борби против меланома, представници Фонда су заједничним амктивностима пружили подршку Удружењу пацијената „Ми смо са вама“. Грађанима су
редставници три кључне здравствене институције у Босни и Херцеговини – Завода здравственог осигурања и реосигурања Федерације БиХ, Фонда здравственог осигурања Републике Српске те Фонда здравственог осигурања Брчко дистрикта – упутили су заједнички апел надлежним институцијама, позивајући на проналажење одрживог рјешења за финансијско растерећење здравственог система, посебно када је ријеч о ПДВ-у на лијекове и медицинска средства. Иако су према важећем Закону о порезу на додатну вриједност медицинске услуге изузете од плаћања ПДВ-а, здравствене установе и фондови и даље плаћају пуни износ пореза (17%)
на сву медицинску опрему, лије-
кове и материјале које користе у свакодневном раду. Ова пракса, како наводе из фондова, додатно отежава фукционисање већ оптерећеног здравственог сектора,
који у исто вријеме биљежи све
већи број пацијената и мора од-
говорити на бројне изазове које
носи развој савремене медицине. „Здравствени сектор само на
ПДВ за лијекове и медицинска
права су у већини случајева најчешћи извор информисања осигураника јер су им доступни лично, путем телефона, али могу им се обратити и електронским путем, а то потврђују и анкете које Фонд спроводи како би анализирали степен задовољства здравственом заштитом.
Наиме, у посљедњој анкети коју је ФЗО РС недавно спровео, више од 55 одсто испитаних је навело да се о правима из здравственог осигурања највише информишу код заштитника права. Анкете показују да су осигураници задовољни што постоје заштитници права
када им затреба било каква помоћ или информација. Именовањем заштитника права осигураних лица у свим филијалама ФЗО РС, још 2011. године, Фонд је био лидер у региону, јер смо јако рано препознали важност информисања осигураника о свему што чини обавезно здравствено осигурање.
У протекла четири мјесеца осигураници су постављали различита питања, од тога да се генерално информишу о својим правима, али и у вези са конкретним ситуацијама (како да остваре право на продужену медицинску рехабилитацију, да ли су ослобођени плаћања партиципације, како да рефундирају трошкове
доприносе унапређењу
ствених услуга. Заштитници права су се кроз све ове године показали као конкретан механизам ефикаснијег остваривања права у праксу, будући да сигураницима буду на располагању и у случају евентуалних неразумијевања у самим здравственим установама. Напомињемо да је Фонд, прили-
ком именовања заштитника права, није запошљавао нове људе, него је у
Pitanje sestrinstva je izuzetno važno, a medicinska sestra novog doba mora dobiti podršku za edukaciju i razvijanje vještina koje ne dobija formalnim obrazovanjem, rekao je ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić.
On je povodom početka konferencije „Sestrinstvo - srce zdravstva“, koja je održana u Neumu od 30. maja do 1. juna 2025. godine, izjavio da su u posljednjih 10 godina učinjeni značajni iskoraci po pitanju unapređenja položaja medicinske sestre.
„Uspjeli smo da standardizujemo praksu medicinske sestre, da standardizujemo usluge koje one pružaju te da jačamo kapacitete“, rekao je ministar Šeranić.
On je istakao da su pred zdravstvenim sistemima veliki izazovi pa je potrebno razvijati usluge koje se odnose na promociju, prevenciju i liječenje.
„Ako pogledamo koliki je danas broj oboljelih od karcinoma moramo da budemo svjesni da medicinske sestre u budućnosti moraju da posjeduju kapacitete kako i na koji način da liječe i priđu tom pacijentu“, poručio je ministar Šeranić.
On je rekao da medicinska sestra novog doba mora dobiti podršku i za razvijanje i jačanje novih vještina.
„Moramo da jačamo medicinske sestre i u menadžmentu, odlučivanju, liderstvu. Moraju da imaju i preuzimaju jasnu ulogu u timu. Sve to obuhvata potpisana zajednička izjava. To je sestra novog doba“, dodao je on.
Ambasador Švajcarske u BiH Gabrijel Derigeti je rekao da ulagati u zdravstvo znači ulagati u medicinske sestre.
„Kada imate jednu tako važnu profesiju, jasno je da se mora ojačati njihov status kako bi se ispunili ciljevi u cijelom zdravstvenom sistemu“, rekao je Derigeti.
Viši stručni saradnik za sestrinstvo u Ministarstvu zdravlja i socijalne zašti-
Neum, od 30. maja do 1. juna 2025.
Konferencija „Sestrinstvo – srce zdravstva“
Medicinske sestre i tehničari spremni da preuzmu ulogu sestre novog doba
te Republike Srpske Mirjana Janković, koja je u ime medicinskih sestara i tehničara i otvorila Konferenciju o sestrinstvu, rekla je da su medicinske sestre i tehničari u BiH spremni da preuzmu ulogu medicinske sestre novog doba.
„To je odgovorna, kompetentna i samostalna medicinska sestra, koja je u mogućnosti doći do svakog pacijenta”, poručila je Jankovićeva.
Ona je dodala da samo edukovana medicinska sestra može da bude kompetentna i odgovorna.
Menadžer Projekta jačanja sestrinstva u BiH Edin Fišeković naveo je da je konferencija okupila oko 300 učesnika. Predstavnici nadležnih institucija u oblasti zdravstva u BiH potpisali su,
ske sestre predstavljaju stub kvalitetne zdravstvene zaštite te se obavezuju da će osigurati trajnu podršku razvoju sestrinske profesije.
prije početka konferencije, zajedničku izjavu o podršci jačanju sestrinske profesije u kojoj prepoznaju da medicin-
Izjavu su potpisali ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić, ministar civilnih poslova u Savjetu ministara Dubravka Bošnjak, ministar zdravstva FBiH Nediljko Rimac, i šef Odjeljenja za zdravstvo i ostale usluge Brčko distrikta Zoran Bulatović.
Konferencija je organizovana u okviru Projekta jačanja sestrinstva u Bosni i Hercegovini, u saradnji Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Federalnog ministarstva zdravstva i Fondacije „Fami“ te uz podršku Vlade Švajcarske.
Odsjek za odnose s javnošću MZSZ RS
U
Profesija u kojoj se znanje i empatija susreću
Učast svim medicinskim sestrama i tehničarima koji svakodnevno svojim znanjem, humanošću i posvećenošću čine okosnicu zdravstvenog sistema, svake godine na današnji dan, 12. maja, obilježavamo Međunarodni dan sestrinstva. Tim povodom u velikoj sali JZU Bolnica “Sveti vračevi” Bijeljina organizovana su stručna predavanja medicinskih sestara.
Organizator događaja je Savez medicinskih sestara i tehničara Republike Srpske u saradnji sa JZU Dom zdravlja Bijeljina i JZU Bolnica Bijeljina.
Tokom stručnog skupa, kojem su prisustvovali brojni gosti i medicinske sestre i tehničari iz domova zdravlja Bijeljina, Ugljevika i Lopara, Poljoprivredne i medicinske škole iz Bijeljine, Univerziteta Bijeljina, kao i veliki broj zaposlenih u našoj zdravstvenoj ustanovi, razmijenjena su dragocjena iskustva i osnažena je međusobna saradnja.
Prim. dr Nela Mitrović, pomoćnik direktora za medicinske poslove, uputila je čestitke u svoje lično ime, u ime rukovodstva bijeljinske bolnice i svih ljekara svim medicinskim sestrama i tehničarima povodom Međunarodnog dana sestrinstva. Ona se zahvalila na njihovom požrtvovanom radu, nesebičnosti i kontinuiranoj edukaciji.
-Ovo je jedinstven dan u godini kada moramo da zastanemo da se zahvalimo našim medicinskim sestrama i tehničarima da se podsjetimo na njihov nesebičan rad, njihovu brigu o bolesnima i njihovu zaštitu zdravim pacijentima. One su najvažnija spona između ljekara, pacijenta i rodbine i da nema njih ne bih mogla da zamislim zdravstveni sistem, izjavila je prim. dr Mitrović.
Prim. dr Danijela Đukin, direktor JZU Doma zdravlja Bijeljina, uputila je iskrene čestitke svim medicinskim sestrama i tehničarima i istakla da samo timski rad može dovesti do vr-
hunskih rezultata.
- Vlada Republike Srpske prepoznala je značaj sestrinstva i njihove plate su od januara ove godine uvećane. Samo osobe koje imaju empatiju prema drugom biću mogu da se bave ovim poslom. Sestre imaju prvi kontakt sa pacijentom, nasmijane su i imaju lijepu riječ za svakog, dodala je prim. dr Đukin.
Tatjana Perić, predsjednica Udruženja medicinskih sestara i tehničara Republike Srpske i glavna sestra JZU Dom zdravlja Bijeljina, zahvalila se svim sestrama koje danonoćno brinu pored pacijenata i istakla da je sestrinska profesija jedan od najvažnijih stubova svakog zdravstvenog sistema. -Njihov glas predstavlja nadu u najtežim trenucima, njihova ruka pruža sigurnost, a pogled uliva snagu. Ovom
prilikom dajemo na značaju sestrinske profesije i želimo da budemo uključene u više institucija kada je u pitanju donošenje odluka koje se tiču ove profesije, naglasila je Perićeva.
Radmila Simić, glavna sestra JZU Bolnica “Sveti vračevi” Bijeljina, u svom obraćanju istakla je da su sestre posvećene pacijentima empatične i vrlo često stavljaju potrebu pacijenta na prvo mjesto ispred svojih ličnih potreba i privatnog života.
- Ovo nije samo struka, već poziv. Posao medicinske sestre i tehničara je život i van zdravstvene ustanove. Suočene sa tehnološkim inovacijama savremenog zdravstvenog sistema, sa novom zdravstvenom patologijom pacijenata i tu su kad je pacijentima najteže, ali su tu da dijele sa njima i najradosnije trenutke. Čestitam svim medicinskim sestrama i tehničarima ovaj dan i nadam se da ćemo i ubuduće da njegujemo naše znanje i struku a prije svega zajedništvo, rekla je Simićeva. Čestitke povodom ovog značajnog datuma uputio je i Boro Krstić, direktor Univerziteta u Bijeljini, i podsjetio da Univerzitet kontinuirano organizuje stručna predavanja i edukuje kvalitetan medicinski kadar kako bi svoj posao obavljali na najvišem nivou.
Na stručnom skupu održano je pet predavanja. Tatjana Perić, glavna sestra JZU Dom zdravlja Bijeljina, govorila je na temu “Važnost udruživanja i saradnje u sestrinskoj profesiji”. Nikolina Petrović, diplomirana medicinska sestra iz Službe anestezije naše zdravstvene ustanove, izlagala je na temu “Istorijski razvoj i značaj sestrinstva”. “Bezbjednost, zdravlje i motivacija medicinskih sestara/tehničara” bila je tema predavanja koje je održala Veroslava Panić, fizioterapeut iz JZU Bolnica “Sveti vračevi”, a “Zaštitni položaj pri radu” predstavila je Jelena Ubiparović iz JZU Dom zdravlja Bijeljina. Njena koleginica Tatjana Zubac, medicinska sestra, izlagala je na temu “Poremećaj sna” nakon čega je uslijedila diskusija. Sestre i tehničari su heroji iz sjenke. Njihova uloga nije samo stručna –ona je i ljudska. U trenucima bolesti i nesigurnosti, topla riječ, osmijeh i pažnja medicinske sestre vrijede jednako kao i terapija. Tokom svakodnevnog rada na odjeljenjima, pokazali su koliko su važni i nezamjenjivi u svakom timu. Hvala na brizi, strpljenju i snazi koju pokazujete svakog dana!
Služba za informisanje
UMSTIB Republike Srpske
12. maj, međunarodni dan medicinskih sestara
„Naše
medicinske sestre. Naša budućnost. Briga o medicinskim sestrama jača ekonomije“
Pripremila: Mr Živana Vuković Kostić
Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske je povodom međunarodnog dana medicinskih sestara organizovalo brojne aktivnosti. UMSTIB Republike Srpske u sastavu Sedmice sestrinstva, koja se obilježava od 12. do 18. maja 2025. godine, organizovalo je brojne aktivnosti usmjerene na poboljšanje položaja medicinskih sestara, ali i podizanje svijesti o važnosti ovog zanimanja.
Prva aktivnost bila je organizovana 12. maja u banjalučkom Parku “Petar Kočić” od 12:00 do 14:00 sati, kada je za građane bilo organizovano besplatno mjerenje šećera u krvi, krvnog pritiska, temperature, tjelesne težine te savjetodavne aktivnosti u skladu s kompetencijama medicinskih sestara.
Brojni građani grada Banjaluke su posjetili štandove udruženja i iskoristili pruženu mogućnost da provjere svoje zdravlje i dobiju savjet o njemu i kako ga sačuvati. Članicama i članovima udruženja su se pridružili predsjednik Udruženja „Ilco – Stoma“ iz Republike Srpske Dragan Trivun i predsjednica udruženja „Ilco – Stoma“ iz Repu-
blike Srbije Snežana Milojević koji su dugogodišnji saradnici UMSTIB Republike Srpske. Građani rado prisustvuju ovim akcijama i zadovoljni su pruženim uslugama medicinskih sestara i tehničara ali i učenika Srednje medicinske škole koji su sa svojom instruktorkom praktične nastave Nikolinom Milišić dali značajan doprinos uspjehu ove akcije. Ovu aktivnost kao i dosada je podržao Grad Banjaluka.
Hipokrat je rekao: Tko želi ostati snažan, zdrav i mlad te si produžiti život, neka bude umjeren u svemu. Neka diše svjež zrak, neka njeguje i vježba tijelo, neka čuva hladnu glavu i tople noge, a bolesti neka si liječi postom, a ne lijekovima.
Istog dana, u Hotelu „Courtyard by Marriott“ u Banjaluci, s početkom u 19 sati, održana je tradicionalna akademija u čast Sedmice sestrinstva, na kojoj su dodijeljene nagrade za 2024. godinu osobama koje su doprinijele poboljšanju ugleda i položaja ove profesije. Ovogodišnji dobitnici priznaja „Nada Trišić“ su prof. dr Vlado Đajić, za svu podršku koju pruža za unapređenje i rad udruženja, kao i razvoj sestrinske profesije, drugo priznanje je dobilo osoblje ZU Specijalne bolnice iz hirurških oblasti „Dr Kostić“ Banjaluka, na čelu sa Stojankom Mirković, koji su od osnivanja do danas članovi udruženja, pružaju podršku i pomoć svima kojima je ona neophodna. Aktivnosti udruženja kao i svih prethodnih godina su podržale institucije Republike Srpske i zdravstvene ustanove iz kojih dolaze naši članovi, tako da su na ovogodišnjoj akademiji bili prisutni Mirjana Janković, viši stručni suradnik za sestrinstvo pri Ministarstvu zdravlja Republike Srpske; pomoćnik direktora za sestrinstvo UKC Republike Srpske Slađana Vranješ; pomoćnik direktora UKC Republike Srpske prof. dr Zvjezdana Rajkovača; predstavnici Balkanske asocijacije medicinskih sestara, tehničara i babica, Biljana Pandžić, bivša predsjednica UMSTIB Republike Srpske; Vera Pušac i dr Momo Pušac vlasnici i urednici
časopisa „Medici.com“; predstavnici Sindikata i udruženja Mirko Šerbedžija, Aleksandar Meseldžija i Biljana Ćurguz i mnogi drugi.
Takođe, od 12. do 18. maja članovi udruženja su održali planirana predavanja za medicinske sestre, tehničare i babice u zdravstvenim ustanovama. Dan medicinskih sestara obilježava se širom svijeta 12. maja, na godišnjicu rođenja Florence Nightingale.
Slogan Međunarodnog udruženja medicinskih sestara za 2025. godinu je: “Naše medicinske sestre. Naša budućnost. Briga za medicinske sestre jača ekonomije” upravo s ciljem skretanja pažnje na zdravlje i dobrobit medicinskih sestara. Ova tema ističe ključnu ulogu koju zdrava radna snaga u sestrinstvu ima u jačanju ekonomije, poboljšanju zdravstvenih sistema i osiguravanju boljih ishoda za zajednice širom svijeta. Naglašavamo da je međunarodna mobilnost i migracija medicinske radne snage značajno povećana posljednjih godina. To je rezultat narastajuće globalizacije, pri čemu tehnološki napredak stvara veće mogućnosti za globalne migracije. Svjetska zdravstvena organizacija procijenila je da je 2018. godine svaka osma (13%) medicinska sestra rođena ili obučena u inostranstvu. Dok su migracije opale tokom prvih godina nakon pandemije COVID-19 zbog zatvaranja granica, trendovi trajnih migracija stranih državljana u razvijenije zemlje nastavili su rasti. Migracija pruža profesionalcima prilike da traže prilike i bolje uslove izvan svoje države, a medicinske sestre su te koje traže najveće prilike. Stoga je vrlo važno sistemski poboljšati položaj medicinskih sestara kako bi se smanjio trend napuštanja granica BiH. Upravo zbog važnosti razvoja ove struke, pozivali smo građanstvo i medije da nas podrže i time doprinesu dostojanstvenom obilježavanju ovog dana. Podrška koju smo dobili od medija izuzetno je važna i pozitivno je uticala na razvoj našeg udruženja godinama unazad i ovim putem im se zahvaljujem na podršci koju su nam pružili.
Posao koji obavlja medicinska sestra stresan je i odgovoran, zbog čega je potrebno voditi računa o kompetencijama, stepenu obrazovanja i platama te sve rasporediti kako je primjereno zdravstvenom sistemu je i ove godine bila tema brojnih razgovora koje smo
imali u Sedmici sestrinstva. Svjedoci smo da školujemo kadrove u našim školama, interes za zanimanje je velik, ali problem nastaje jer odavde odlaze ljudi koji završavaju srednje škole i fakulte-
Posao medicinske sestre je stresan i odgovoran posao koji je iscrpljujući te je potrebno raditi na tome da ta osoba koja se bavi zdravstvenom njegom nauči kako se nositi s teškoćama koje
te zdravstvene njege. Svi znamo da su migracija normalne i poželjne, ali nikako nije dobro ako ljudi odlaze i nemaju želju vratiti se u svoju državu. Danas nam je najveći problem kako motivisati medicinske sestre, tehničare i babice da ostanu na našem tržištu rada. Zbog ovih problema potrebno je sistemski naći način da se osigura pristupačna i sigurna zdravstvena njega za građane Republike Srpske, a svaka država bi trebalo da ima dovoljan broj medicinskih sestara i odgovarajuće ih rasporediti. Potrebno je planirati i politike upisa u srednje škole i fakultete, razraditi politike zapošljavanja te obavezno uzeti u obzir starosnui strukturu medicinskih sestara, kako bi se pravovremeno uvodili u sistem medicinske sestre, tehničari i babice koje bi zamijenile one koje odlaze u zasluženu penziju.“
posao donosi. Medicinske sestre rade human posao i srećne su i zadovoljne kada pomognu svakoj osobi kojoj je pomoć potrebna.
„Medicinske sestre pružaju negu, saosećanje i utehu i to bez recepta. Možda će zaboraviti vaše ime, ali nikada kako ste im pomogli. Biti medicinska sestra znači uraditi ono što niko drugi neće, na način na koji niko drugi ne može uprkos svemu kroz šta prolazimo“ - citati o medicinskim sestrama.
Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić rekao je da očekuje da će 23 nova, edukovana supervizora u socijalnom radu, koja su svečano promovisana u Banjaluci, doprinijeti unapređenju rada socijalnih radnika i usluga korisnicima socijalne zaštite u Republici Srpskoj.
Sertifikati novim supervizorima dodijeljeni su tokom Prve konferencije o superviziji u socijalnom radu koja je nedavno održana u Administrativnom centru Vlade Republike Srpske.
„Svjesni smo da se stručni radnici u oblasti socijalne i dječje zaštite suočavaju sa novim izazovima - hroničnim umorom zaposlenih, njihovom psihološkom i emotivnom iscrpljenošću, ali i učestalom stigmatizacijom i nedostatkom razumijevanja šire zajednice“, rekao je ministar Šeranić.
On je naveo da je značajno da se kroz uvođenje supervizije pomogne socijalnim radnicima koji rade vrlo težak i odgovoran posao.
„Taj posao se najčešće tiče teških emotivnih sudbina pojedinaca ili porodica. Ovo je projekat koji traje nekoliko godina i nastavićemo dalje da radimo“, poručio je ministar Šeranić.
On je podsjetio da je Projekat supervizije uveden kao pilot projekat i u okviru zdravstvene zaštite, a prije svega u oblasti sestrinstva.
Predstavnik UNICEF-a u BiH Mark Luse, koji podržava Projekat „Implementacija supervizije u sistem socijalne zaštite Republike Srpske kroz razvoj supervizijske edukacije i prakse“, rekao je da je ulaganje u supervizore u socijalnoj zaštiti ulaganje u ljudski kapital i ljudske resurse.
„To je ulaganje u zaštitu najranjivijih kategorija, sistem koji je u najvećoj poveznici sa situacijom na terenu, sa djecom, ljudima koji su u značajnoj potrebi. Ovo je veoma važna stavka u unapređenju sveukupnog sistema socijalne zaštite“, rekao je Luse.
Dekan Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banjaluci Ranka Perić Romić istakla je da je taj fakultet bio partner u ovom projektu te navela da je uvođenje supervizije u sistem socijalne zaštite od opšteg interesa za cijelo društvo.
„Želim da najavim da će Fakultet vjerovatno od 2026. godine imati master program supervizija u socijalnom radu. Na taj način ćemo ono što je započeto ovim projektom podići na akademski nivo“, rekla je Romićeva.
Prva konferencija o superviziji u socijalnom radu u RS Republika Srpska dobila 23 nova supervizora u socijalnom radu
Predsjednik Asocijacije supervizora u BiH Andrea Puhalić precizirala je da supervizija u socijalnom radu predstavlja prostor gdje se stručni radnici okupljaju i vrše aktivnosti na zaštiti od profesionalnog sagorijevanja.
„Vrše i psihološku podršku i učenje djelotvornijih strategija nošenja sa profesionalnim stresom. Posao stručnog radnika u socijalnoj zaštiti obuhvata najveći dijapazon ljudskih nevolja i tragedija koje se mogu zamisliti“, rekla je Puhalićeva.
Prva konferencija o superviziji u socijalnom radu je okupila više od 120 učesnika, a cilj uvođenja supervizije u Republici Srpskoj jeste podrška struč-
nim radnicima kako bi efikasnije i efektnije doprinijeli struci i svom profesionalnom razvoju i funkcionisanju, kao i mogućnost da sagledaju svoj rad i otvoreno razgovaraju o problemima i izazovima sa kojima se svakodnevno suočavaju.
Skup je organizovan u okviru Projekta „Implementacija supervizije u sistem socijalne zaštite Srpske kroz razvoj supervizijske edukacije i prakse“. Projekat se realizuje u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, a sprovode ga Asocijacija supervizora BiH i Fakultet političkih nauka Banjaluka, uz podršku Unicefa u BiH.
Na današnji dan prije četiri godine prvi put uspješno su ugrađena dva pejsmejkera u JZU Bolnica „Sveti vračevi” Bijeljina, čime je otvoreno novo poglavlje u liječenju pacijenata sa srčanim smetnjama.
Podsjetimo, prvu ugradnju pejsmejkera u Bijeljini obavili su supspecijalista kardiologije prof. dr Lazar Angelkov sa Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i Dragan Unčanin, šef Odjeljenja za elektrofiziologiju srca i poremećaja srčanog ritma UKC u Banjaluci, sa timom bijeljinskih kardiologa. Od svog osnivanja elektrofiziologija srca u bijeljinskoj bolnici napreduje krupnim koracima.
Pored pacijenata iz Republike Srpske i BiH, sve više pacijenata iz susjednih zemalja dolazi u našu bolnicu radi liječenja srčanih aritmija. Njihovo povjerenje u naš tim, koji čine poznati aritmolog prof. dr Lazar Angelkov i dr Vladimir Đurić, u saradnji sa načelnikom Odjeljenja za internističke grane dr Aleksandrom Janjičićem, izgrađeno je najviše zahvaljujući preporukama zadovoljnih pacijenata.
“Za ove četiri godine uspjeli smo da razvijemo i polje elektrostimulacije i polje elektrofizijologije, tako da možemo slobodno reći da smo u elektrofiziologiji lideri u Republici Srpskoj, a u elektrostimulaciji prvo mjesto dijelimo sa Banjalukom. Što se tiče elektrostimulacije ili ugradnje uređaja trenutno možemo ugraditi sve uređaje koji su dostupni u bilo kojoj drugoj normalno razvijenoj bolnici u svijetu ili u Evropi - od običnih pejsmejkera do uređaja za srčanu resinhronizaciju do implatornih kardioverter defibrilatora. Radimo i nešto što se zove stimulacija sprovodnog sistema srca (conduction system pacing) što predstavlja najnoviji hit u posljednjih nekoliko godina na polju elektrostimulacije srca. Na taj način možemo, koristeći normalan sprovodni sistem srca, da povratimo neke njego-
Četiri godine uspješnog rada elektrofiziologije
ve funkcije. Posjedujemo 3D navigacioni sistem koji nam omogućava da radimo neke preciznije i kompleksnije ablacije. Najčešće su ablacija atrijalne fibrilacije koja, nažalost, predstavlja pravu epidemiju. Faktori rizika su: visok pritisak, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost. Posebno primjećujemo da je kod mlađih osoba sve prisutnija hipertenzija”, kaže dr Vladimir Đurić, specijalista in-
terne medicine, koji se od prvog dana, uz prof. dr Lazara Angelkova, pridružio timu za elektrofiziologiju.
“Pored znanja koje sam stekao uz najiskusnijeg elektrofiziologa u čitavoj regiji, ključne lekcije koje sam naučio od profesora Angelkova su odnos prema pacijentu. Ljudskost i normalan pristup čovjeku, kakav ima naš profesor, su nešto što ne može nijedna knjiga ni nauka da zamijeni”, ističe dr Đurić i dodaje:
„Boravak u sali je samo jedan segment u ukupnoj brizi o pacijentu. Važno je istaći da i medicinske sestre na Odjeljenju obavljaju izuzetno odgovoran, težak i požrtvovan posao. Takođe, i kolege koje rade na prijemu pacijenata, kao i u drugim dijagnostičkim službama, imaju značajnu ulogu. Mi u sali smo samo jedan dio tima – a tim ne čine samo ljekari. Ne može jedna karika vući cijeli lanac – on mora biti dovoljno jak da iznese sav posao koji
radimo. Ključno je prisustvo svih članova tima: naših instrumentarki, rendgen-tehničara, medicinskih sestara, ljekara na Odjeljenju, kao i svih onih koji se staraju da prostorije budu čiste, da pacijenti dobiju obrok i osnovnu njegu. Zahvaljujemo im za svaku žrtvu koju su podnijeli zbog prekovremenog rada”, navodi dr Đurić.
Da elektrofiziologija u Bijeljini ima svijetlu budućnost potvrđuje i vrhunski stručnjak u ovoj oblasti, saradnik bijeljinske bolnice, prof. dr Lazar Angelkov. „Bijeljinska bolnica je, uz Univerzitetsko-klinički centar u Banjaluci, jedina u Republici Srpskoj koja ima rendgensalu, posvećenu isključivo elektrofiziologiji i ugradnji pejsmejkera. Ovaj kapaci-
tet retko koja bolnica u BiH, a i u širem regionu, može da ponudi. Naši rezultati svedoče o velikom napretku. Od skromnih 100 procedura u prvoj godini, danas izvodimo skoro 500 procedura godišnje, a plan je da u 2025. godini ovaj broj podignemo na 800. Veliki doprinos ovom napretku dala je nova uprava bolnice, na čelu sa prim. dr Mikajlom Lazićem, koja nastoji da u bolnicu uvede najsavremenije tehnologije za lečenje srčanih aritmija“, istakao je Angelkov.
Prim. dr Mikajlo Lazić, v.d. direktora Bolnice „Sveti vračevi“, čestitao je godišnjicu rada elektrofiziologije i istakao da je timski rad ključ svakog uspjeha.
„Kao direktor zdravstvene ustanove, uvijek ističem važnost timskog rada, jer nijedan čovjek ne može sam postići ovakve rezultate. Uspjeh koji smo ostvarili u protekle četiri godine ogleda se u velikom broju zadovoljnih pacijenata iz cijele regije, što je najbolji pokazatelj da smo na pravom putu.“
U dvije angio sale u bijeljinskoj bolnici radi tim kardiologa: dr Aleksandar Janjičić, načelnik Odjeljenja za internističke grane, prof. dr Lazar Angelkov, dr Vladimir Đurić, dr Nemanja Milićević i dr Saša Milojević, uz asistenciju više od 20 instrumentara i rendgen-tehničara.
Služba za informisanje
UInstitutu „Dr Miroslav Zotović“ se decenijama provodi re/habilitacija djece, a unazad 15-ak godina uvedena je i Vojta terapija kao jedna od neurohabilitacijskih tehnika. Institut je tada bio jedina ustanova u kojoj je obezbijeđen rad edukovanih i sertifikovanih timova (ljekar i fizioterapeut). Vojta terapija podrazumijeva individualni pristup, a terapijski cilj se postavlja prema potrebama svakog djeteta.
Aleksandar Radinković, dipl. fizioterapeut i sertifikovani terapeut Vojta terapije, približava nam ovaj terapijski pristup.
Šta je Vojta terapija i kako je nastala?
Vojta terapija je specifična fizioterapijska metoda sa jasnom strukturom i naučnom pozadinom. Iako se ponekad naziva “tehnikom” (zbog specifičnih manipulacija), Vojta terapiju je ispravnije smatrati sistemskim neurofiziološkim pristupom unutar fizioterapije.
Vojta terapiju je razvio specijalista neurologije i dječji neurolog prof. dr sc. Vaclav Vojta u periodu između 1950. i 1970. godine, nakon što je otkrio postojanje refleksne lokomocije. U potrazi za metodom za liječenje cerebralne paralize, prof. Vojta je zapazio da djeca sa cerebralnom paralizom, dovedena u određene položaje, na podražaje na određenim mjestima na tijelu reaguju određenim pokretima ekstremiteta, trupa i glave. Tako izazvani pokreti nisu bili svjesno izvedeni i bilo ih je moguće svaki put ponovo pouzdano izazvati, a sadržavali su sastavne dijelove lokomocije – pokretanja naprijed. Učinci takve aktivacije su bili potpuno neočekivani. Prvo je primijetio da su djeca počela jasnije govoriti, a zatim su nakon određenog
Institut „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka
Vojta terapija u re/ habilitaciji djece
Aleksandar
Radinković, dipl. fizioterapeut
kratkog vremena, postala stabilnija u stajanju i hodanju.
Vojta terapija je danas priznati medicinski postupak liječenja koji se provodi širom svijeta, najviše u Evropi, ali se primjenjuje i u Japanu, Južnoj Americi, Indoneziji. U našoj zemlji se Vojta terapija provodi samo u Institutu „Dr Miroslav Zotović“. Za sada se provodi samo u radu sa djecom, a već je u planu i edukacija za rad sa odraslim pacijentima kod kojih se takođe primjenjuje Vojta terapija.
Koje uslove je potrebno ispuniti da se postane „Vojta terapeut“ i kakav je bio Vaš profesionalni put?
Vojta terapeuti i doktori koji su završili Vojta dijagnostiku su obavezno završili priznato stručno usavršavanje prema standardima i smjernicama Međunarodnog Vojta udruženja.
Na edukaciju sam išao u Zagreb, trajala je 1,5 godinu. Instruktori za praktični dio su bili iz Češke, Njemačke i Hrvatske. Teorijski dio su nas učili dr med. Hartmut Bauer iz Njemačke (koji je ujedno bio i bliski saradnik dr Vojte) i dr Ljiljana Popović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, koja je sertifikovani Vojta ljekar i predavač na edukacijama za Vojta terapeute i za Vojta dijagnostiku, zaposlena u Institutu „Dr Miroslav Zotović“, Banjaluka.
Što se tiče moga profesionalnog puta, u toku edukacije i nakon njenog završetka jako brzo sam počeo uočavati pozitivne efekte ove metode kod naših pacijenata, posebno onih najmlađih, a to je za mene bio siguran znak da sam na dobrom putu i da je bila dobra odluka da izaberem edukaciju za Vojta teraputa. Dosadašnju
edukaciju i dobijanje sertifikata vidim samo kao kraj početka jer je ovo metoda koja zahtijeva konstantnu edukaciju i obnavljanje znanja, a sve u cilju da se terapija provodi što bolje, preciznije i tačnije, a samim tim i rezultati u radu sa pacijentima će biti prije vidljivi.
Kako Vojta terapija danas izgleda u praksi?
Vojta terapijski pristup danas se izvodi na osnovu sljedećih načela:
• Refleksna lokomocija prema Vojti izaziva se iz tri početna položaja: na stomaku, na boku i na leđima.
• Za izazivanje obrasca kretanja na raspolaganju je 10 zona na trupu, rukama i nogama.
• Kombinovanjem zona i vektora pružanja otpora aktiviraju se obrasci ‘’refleksnog puzanja’’ i ‘’refleksnog okretanja’’.
• Važnu ulogu imaju precizna ugaona podešavanja gornjih i donjih ekstremiteta, kičmenog stuba i glave.
Dio Vojta principa čini i Vojta dijagnostika, zasnovana na procjeni spontane motorike, neonatalnih refleksa i
izvođenju položajnih reakcija. Na taj način pokušavamo da kvantifikujemo odstupanje djeteta od normalnog razvoja, te jako rano procijenimo da li je potrebno početi sa ranom habilitacijom (do navršena četiri mjeseca života).
Kome je namijenjena Vojta terapija?
Vojta terapija je široko primjenjiva, a neke od indikacija kod djece su: – centralni poremećaji koordinacije kod novorođenčadi, – poremećaji kretanja izazvanih povredama mozga različite etiologije (cerebralna paraliza), – pareza i paraliza perifernih nerava (pareza plexusa, spina bifida), – različita mišićna oboljenja, – deformiteti kičmenog stuba i dr. Ova vrsta terapije se koristi i za liječenje poremećaja razvoja kukova (displazija i iščašenje) kod problema sa disanjem, gutanjem i žvakanjem. Međutim, važno je napomenuti da se Vojta terapija ne smije primjenjivati kod akutnih upalnih oboljenja i trudnoće, a sa posebnim oprezom se primjenjuje kod pojednih kardioloških stanja i neuromišićnih oboljenja.
Kada je najbolje započeti sa Vojta terapijom i kako izgleda terapijski proces?
Što ranije to bolje!
Za ovu vrstu terapije, koja se može primjenjivati od rođenja pa sve do duboko u starost, važi pravilo da je najbolje započeti što prije.
U svakom životnom dobu, terapija se provodi sa različitim ciljevima:
• Kod novorođenčadi sa poremećajem kretanja urođeni postojeći nervni putevi u mozgu su često samo blokirani i mogu se lako osloboditi jer je u toj dobi mozak neuroplastičan. Još jedan od razloga za ‘’što ranije to bolje’’ je to što kod malih beba još nije došlo do fiksacije patoloških obrazaca i Vojta terapijom se lako ‘’utiru’’ pravilni prirodni obrasci.
• Kod male djece, školske djece i mladih Vojta terapija pozitivno utiče na sazrijevanje i rast.
• Kod odraslih se nastoje ponovo uspostaviti postojeći zdravi obrasci kretanja. Terapijski cilj je, prije svega, uklanjanje posljedica patologije koje izazivaju bol, ograničenost pokreta i gubitak snage.
U Institutu „Dr Miroslav Zotović” Vojta terapija je najzastupljenija u radu sa djecom, posebno sa bebema. U većini slučajeva, tokom terapijskog rada sa bebama, terapija je praćena intenzivnim plakanjem. Po pravilu, nakon perioda navikavanja, plakanje postaje manje intenzivno, a bebe redovno prestanu da plaču u pauzama jedne terapijske jedinice. Nakon terapije, dijete se brzo smiruje i pokazuje da je zadovoljno. Kod starije djece koja mogu govoriti i koja su navikla sarađivati plakanje je vrlo rijetka pojava.
Kao i mnogi drugi oblici fizioterapije i Vojta terapija postavlja velike zahtijeve za roditelje. Primarni cilj fizioterapeuta koji primjenjuje Vojta terapiju je obuka roditelja terapijskim postupcima da bi te iste postupke mogli da izvode u kućnim uslovima u preporučenom ritmu. Naše iskustvo na Dječjem odjeljenju Instituta “Dr Miroslav Zotović” pokazuje da roditelji brzo savladaju potrebne tehnike i uviđaju prednosti ove vrste terapije sa djecom, što potvrđuju i posljednja istraživanja prema kojima samo 3% roditelja odustane od primjene Vojta terapije.
би се обезбиједили најбољи исходи трудноће за мајку, плод или обоје, а компликације у трудноћи свеле на минимум.
Међутим, све жене у трудноћи
изложене су ризику од компликација зато што се већина компликација не може предвидјети по
било којем типу фактора ризика.
Најчешћи фактори ризика
који трудноћу од самог почетка
дефинишу као ризичну су године труднице, њена тјелесна тежина (вишак или мањак килограма),
висок крвни притисак, вишеплодна трудноћа, проблеми у претходним трудноћама - побачаји, вирусна обољења (TORCH, парвовирус, ХИВ и др.), хронична
обољења у којим трудноћа мо-
же бити ризична (нпр. дијабетес мелитус), а уз додатно погоршање стања током трудноће
може постати и високоризична.
Здравље плода и труднице може
бити угрожено лошим стиловима живота, који подразумијевају
злоупотребу алкохола, психоактивних супстанци и кориштење
никотинских препарата.
Свака трудноћа која са собом носи одређена стања или предиспозиције које се сматрају потенцијално опасним сматра се ризичном. Високоризичне трудноће су све оне које захтијевају интензиван надзор труднице и плода у току трудноће, порођаја и након порођаја. Ризична и високоризична трудноћа
Високоризичне трудноће
правовременом дијагностиком,
третманом и адекватним планом порођаја у већини случајева протекну у најбољем реду, а трудница на свијет донесе здраво
новорођенче и очува своје здравље. Ово чудо природе, најљепши догађај у животу мајке која је прошла високоризичну трудноћу, се лакше оствари и великим дијелом захваљујући здравственим професионалцима у породилиштима: докторима медицине специјалистима/супспецијалистима и специјализантима гинекологије и акушерства, педијатрије, анестезије и реанимације, дипломираним бабицама и медицинским сестрама за акушерску
Nakon 40. godine skoro svako počinje da primjećuje da mu je sve teže da čita bez napora i da bi mogao da pročita tekst potrebno ga je izmicati sve više i više. Popularno se to zove „kratke ruke“. Zbog toga, čitanje sitnih slova na telefonu ili u knjizi postaje zamorna svakodnevica.
Ovo je posljedica prirodnog procesa u kome dolazi do sve manje i manje sposobnosti prirodnog sočiva da pojačava svoju prelomnu snagu. Definitivno se ne radi ni o kakvom „kvaru u vidu“, već o prezbiopiji, posljedici prirodnog procesa starenja sočiva u oku koja pogađa svakoga.
Dobra vijest je što se danas, zahvaljujući savremenoj tehnologiji, prezbiopija može riješiti trajno i sigurno.
U suštini, radi se o tome što se operacijom na oku prirodno sočivo mijenja vještačkim koje se ugrađuje umjesto njega i ima posebno moduliranu optiku koja omogućava jasan vid na svim daljinama, i na blizini, srednjoj udaljenosti i daljini.
Prethodne generacije ovih sočiva su imale dosta mana, a najizraženije su bile pad kontrastne senzitivnosti i pojava haloa oko tačkastih izvora svjetlosti. Kontrastna senzitivnost je u osnovi mogućnost razlikovanja različitih nijansi sive i omogućava bolji vid u neoptimalnim uslovima osvijetljenosti. Trenutno su u upotrebni multifokalna i EDOF sočiva. EDOF sočiva su više podešena za gledanje na daljinu i srednju daljinu, dok multifokalna sočiva omogućavaju jasan vid na svim udaljenostima. Nakon ugradnje savremenog multifokalnog sočiva pacijent će ponovo moći čitati bez naočara, koristiti telefon i računar bez napora, voziti automobil i pri tome nemati problema sa vidom na instrument-tabli, kao i gledati TV s punim komforom.
Kandidati za ovu operaciju su pacijenti koji žele trajno rješenje za prezbiopiju, koji ne žele da koriste naočare da bi jasno vidjeli u svakodnevnom životu,
Specijalna bolnica „Medico Laser“, Banjaluka
Naočare za čitanje –da li su neizbježne?
Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog
kao i oni koji planiraju operaciju katarakte i žele dodatnu dobit od operacije, tj. jasan vid bez drugih pomagala (naočara) na svim udaljenostima.
Slika 1 Promjena amplitude akomodacije sa godinama
Operacija se zove fakoemulzifikacija sa ugradnjom intraokularnog sočiva u kapsularnu vreću. Izvodi se uz pomoć ultrazvuka, traje nekoliko minuta, u potpunosti je bezbolna, sa brzim oporavkom, pri čemu pacijent ne treba da ostane u bolnici. Sadašnje najbolje rješenje se sastoji u ugradnji intraokularnog sočiva sa spiralnom optikom, gdje pacijenti imaju najmanje sporednih efekata.
Slika 2 Šema dizajna spiralnog sočiva N - blizina D - daljina
Kako se radi o istoj operaciji kao što je operacija katarkte kod pacijenata koji nemaju kataraktu operacija se zove refraktivna zamjena sočiva i počinje biti procedura koja se sve više i više radi jer savremeno vrijeme traži da se živi bez ograničenja vezanih uz stalno korišćenje naočara i njihovo mijenjanje, prljanje, gubljenje, magljenje i mnoge druge sitne svakodnevne poteškoće.
Idoleprša proljeće. Obasja nas sunčanim danima i svojom probuđenom pokretačkom energijom. Zar nije to idealno vrijeme za dobro raspoloženje i uživanje u suncem obasjanom danu, mirisima i bojama prirode oko nas, uz zujanje vrijednih pčelica?
Naravno da jeste, ali se mi osjećamo iscrpljeno, umorno, bezvoljno i loše raspoloženi, melanholični, brzo se zamaramo, smanjena je koncentracija. Jednom riječju, osjećamo se depresivno
Šta se to dešava?
Odgovor je jednostavan.
To je proljetni umor
Kako nastaje proljetni umor ili proljetna depresija?
Nastaje kao posljedica duge zime, uglavnom bogate manje-više jednoličnom ishranom, boravkom najćešće u zatvorenom prostoru, uz nedostatak Sunčevog svjetla, svježeg voća i povrća te manjkom fizičke aktivnosti, a uz to nam još i proljeće postavlja više i teže zadatke i obaveze.
Šta učiniti kako bismo preduhitrili i pobijedili proljetni umor?
Organizmu, koji se bori sa umorom, potrebno je osigurati namirnice bogate vitaminom C, vitaminom B kompleksa, vitaminom E i omega 3 masnim kiselinama.
Ove namirnice su bogate energijom koja djeluje stimulativno na imuni sistem.Većina tih prirodnih oksidansa se nalazi u prirodi, odnosno u hrani.
Važna uloga vitamina C u organizmu
Uzrok tako loše forme s proljeća je manjak vitamina C, koji organizam, zbog jednolične prehrane zimi, nije dobivao u dovoljnim količinama.U nedostatku ili manjku vitamina C smanjena je iskorištenost kiseonika u ćelijama i tkivima, što dovodi do slabljenja imunog sistema organizma i lakšeg obolijevanja. Zimi organizam iscrpi skoro sve zalihe vitamina C koje je mogao iscrpiti. Nedostaje ga sve više te se ljudi osjećaju umor-
no i iscrpljeni. Poslije prospavane noći i dalje osjećamo umor. Najradije bismo usred radnog vremena ponovo zaspali ili prikunjali.To se dešava i učenicima i studentima da zadrijemaju gledajući u knjige zbog nedostatka koncentracije i iscrpljenosti.
Za savladavanje proljetnog umora koristiti prije svega više vitamina C, po mogućnosti iz svježeg voća i povrća, kojeg upravo s proljeća ima u izobilju. Zimi ima manje svježeg voća i povrća, ali zato svaka kuća priprema zimnicu. Zbog toga tokom zime treba redovno koristiti kiseli kupus i turšije od povrća i voća, koje će organizmu omogućiti stalan unos vitamina C.Tako će se organizam moći zaštititi i pripremiti za borbu sa simptomima proljetnog umora.
Važnost kvalitetnog sna Potrebno je ranije odlaziti na spa-
bude posljednja. Poslije toga se dobro istrljati ručnikom od periferije prema srcu.Tada smo spremni bez žurbe doručkovati.
Topla kupka sa etarskim uljima naveče je blagotvorna s obzirom na to da pomaže cirkulaciji krvi kao i smanjenju hormona stresa.
Fizička aktivnost
Poželjno bi bilo u toku cijele godine upražnjavati fizičku aktivnost (trčanje, hodanje, plivanje...)
Važan savjet
Što duže vremena provoditi na svježem vazduhu.
Zašto?
Primajući više svjetlosti smanjuje se koncentracija hormona melatonina, a mozak prima informaciju da je vrije-
vanje (najkasnije oko 22 sata). Još važnije je nastojati da odlazak na spavanje bude uvijek u isto vrijeme kako bi tijelo ujutro biti odmornije. Na taj način će se, s vremenom, uspostaviti ritam spavanja, koji će organizmu najviše odgovarati.
Ujutro ustati odmah, ne izležavati se.
Bar pet minuta vježbati uz otvoren prozor.
Upražnjavati jutarnje umjesto večernje tuširanje, naizmjenično s toplom i hladnom vodom, s tim da hladna voda
me za buđenje iz „zimskog sna“. Zbog toga često duže ostajemo budni.Puni smo energije i elana. Imamo osjećaj da je cijeli svijet naš.
Da se ne zaboravi
Veoma je važno svakoga dana popiti najmanje 1,5 litru vode. Voda reguliše probavu i podiže osjećaj tjelesne snage čime smanjuje osjećaj umora.
Psorijaza je imunski posredovana, genetski predisponirana, hronična bolest kože i/ili zglobova i, kao takva, zahtijeva multidisciplinarni pristup i individualnu terapiju. Ima značajan uticaj na psihosocijalnu, emocionalnu i fizičku dobrobit oboljelih pacijenata, a samim tim i na kvalitet života. Psorijaza se zove i psorijazna bolest jer ima multisistemski karakter, sa povećanim rizikom za razvoj psorijatičnog artritis/spondilitisa, metaboličkog sindroma, većeg rizika za razvoj kardiovaskularne i gastrointestinalne bolesti te dijabetesa.
Klinički izazovi: Iako u konvencionalnoj terapiji postoje različiti terapijski modaliteti poput fototerapije, balneoterapije i određenih imunosupresivnih lijekova, njihova efikasnost i sigurnosni profil u dugoročnom liječenju ostavljaju prostor za unapređenje. Pacijenti s umjerenom do teškom psorijazom, posebno oni sa komorbiditetima ili refraktornom bolešću kod kojih se najčešće javljaju neželjeni efekti na sistemsku terapiju, zahtijevaju savremenije terapijske opcije.
Biološka terapija – ustekinumab: Ustekinumab je potpuno humanizovano monoklonsko antitijelo koje cilja interleukine IL-12 i IL-23, ključne u patogenezi psorijaze. U ve-
Psorijaza i terapija ustekinumabom
Piše: Ass. dr Sanja Umičević Šipka, dermatovenerolog
likim randomizovanim kliničkim studijama (PHOENIX 1 i 2, ACCEPT) pokazao je superiornost u pogledu PASI 75/90 odgovora, uz rijetke ozbiljne neželjene efekte. Terapijski režim uključuje inicijalnu dozu, ponovnu dozu nakon četiri sedmice i zatim injekcije svakih 12 sedmica, što zbog svoje komfornosti aplikovanja utiče na poboljšanje kvaliteta života pacijenata.
Dostupnost terapije u Bosni i Hercegovini: Zahvaljujući kompaniji “Hemofarm”, ustekinumab pod nazivom Uzpruvo, dostupan je u BiH, uz prethodni pregled i procjenu dermatovenerologa. Indikovan je kod bolesnika sa umjerenom do teškom plak psorijazom kod kojih konvencionalne terapije nisu dale zadovoljavajuće rezultate ili su kontraindikovane.
Preporuke i zaključak:
– Pravovremeno prepoznavanje kandidata za biološku terapiju ključno je za optimizaciju ishoda.
– Ustekinumab je efikasan i siguran izbor, posebno kod pacijenata s komorbiditetima i potrebom za dugoročnom kontrolom bolesti.
– Neophodno je dodatno raditi na edukaciji, umrežavanju i zajedničkom donošenju terapijskih odluka.
– Ustekinumab je biološki lijek koji se aplikuje na 12 sedmica, što značajno utiče na troškove, komfornost primjene te kvalitet života oboljelih od psorijaze.
Psorijaza se može držati pod kontrolom, što potvrđuju brojni pacijenti na biološkoj terapiji koji, dugi niz godina, imaju potpuno čistu kožu, bez razvoja drugih oboljenja koja je prate.
Ucentru Sarajeva, u Štrosmajerovoj
ulici na broju 3, nalazi se Muzej farmacije, koji predstavlja jedinstven kulturni i edukativni sadržaj, prvi ove vrste u Bosni i Hercegovini. Osnovan je 2022. godine, a svoja vrata za posjetioce otvorio je 17. oktobra 2023. godine, na datum kada je Zemaljska vlada 1907. godine donijela „Red za ljekarnice“ kojim je ženama dato pravo da budu i vlasnice, a ne samo uposlenice apoteka.
Muzej farmacije osnovao je magistar farmacije, prof. dr. Tarik Čatić, nakon dugogodišnjeg rada na istraživanju i sistematiziranju historije farmacije Bosne i Hercegovine, te prikupljanju različitih artefakata i dokumenata. Hobi i lični interes, u jednom trenutku odlučio je podijeliti sa javnosti, osnivajući muzejsku izložbu, oživljavajući i materijalizirajući tako ideju koja je u stručnim krugovima postojala još od 1919. godine.
Muzej farmacije svjedočanstvo je bogate istorije, kulture i značaja farmacije u našem društvu. Radi se o jedinstvenoj kulturnoj ustanovi koja, ne samo da će očarati ljubitelje istorije, već i obrazovati i inspirisati buduće generacije, naročito one koji razmišljaju i sami postati dio farmacije. Smještena u samom srcu grada, ova institucija je jedinstveno mjesto za sve stanovnike Sarajeva i BiH, ali i turiste koji žele istražiti evoluciju farmacije kroz vijekove, ne samo u našoj zemlji već i u svijetu. U stalnoj postavci prikazan je razvoj
Muzej farmacije u Sarajevu
farmacije i njen civilizacijski doprinos razvoju nauke i unapređenju zdravlja ljudi. Fundus dokumenata, predmeta i drugih zanimljivih eksponata prikazan je kroz stalnu postavku Muzeja farmacije, koja prati srednjovjekovnu zdravstvenu kulturu, uticaj Osmanskog carstva, Austro-Ugarske monarhije i Jugoslavije, te moderne bosanskohercegovačke države.
Ljekaruše iz franjevačkih samostana, replika atarskog dućana, zakoni i drugi dokumenti vezani za farmaciju na
prostoru Bosne i Hercegovine, doprinos Jevreja, ali i drugih naroda i kultura za koje je Bosna i Hercegovina uvijek bila otvorena, te savremena farmacija i farmaceutska industrija prikazani su u stalnoj postavci. U sobi apotekarstva možete otkriti gdje i kada su u Bosni i Hercegovini otvarane prve moderne apoteke i ko su bili njihovi vlasnici te uživati u ambijentu stare apoteke koja potiče iz 1897. godine, dok posmatrate fasadu zgrade prve moderne apoteke u Sarajevu, čiji vlasnik je bio Eduar Pleyel. U Muzeju možete pronaći i dokumentaciju prve kliničke studije u Bosni i Hercegovini iz 1956. godine, a koju je providila kompanija „Bosnalijek“, koja je, inače, partner Muzeja.
Osim stalne postavke, u Muzeju farmacije organizuju se tematske izložbe u cilju edukacije i popularizacije farmacije. Tako je u avgustu 2024. godine postavljena izložba „Farmacija na filmu“, a povodom Sedmice sigurnosti lijekova, postavljena je izložba „Talidomidska katastrofa i posljedice danas“.
U narednoj godini planirane su nove tematske izložbe koje sigurno vrijedi posjetiti, a koje nastoje aktualna dešavanja Priča
Pripremio: Prof. dr. Tarik Čatić
u društvu prikazati iz vizure farmacije.
Muzej koji živi
Iako je osnovna i primarna aktivnost Muzeja farmacije prezentacija muzejske građe posjetiocima različitog uzrasta i profila, Muzej intenzivno radi na pružanju drugih korisnih sadržaja.
Tako se u Muzeju organizuju naučne i stručne konferencije, poput konferencije održane u martu 2023. godine sa temom „Istorija farmacije BiH – koliko poznajemo i čuvamo baštinu“, a koju je podržalo Federalno ministarstvo obrazovanja i nauke.
Muzejski prostor je moguće korisitit i za različite vrste stručnih sastanaka i skupova, koji će u prekrasnom ambijentu dodatno obogatiti takvo dešavanje.
Muzej organizuje i različite radionice, u cilju popularizacije farmacije. Takva je radionica izrade prirodne kozmetike koja se održava svaki mjesec, a od 2025. godine Muzej farmacije je domaćin radionica iz oblasti herbalizma pod nazivom „Čajanke u Muzeju farmacije“ kao i radionice izrade prirodnih parfema.
Posebno su zanimljive radionice koje se organizuju za najmlađe posjetioce kada se mogu upoznati sa prirodnim naukama, hemijom, botanikom, i otkriti novi svijet korištenjem prikladnih mikroskopa, a u cilju razvoja interesa za prirodne nauke i farmaciju.
Kulturna ruta Vijeća Europe i međunarodna saradnja Muzej farmacije član je asocijacije AIS (Aromas Itinerarium Salutis) unutar koje je intenzivno radio na pripremi Kul-
turne rute „Historijske apoteke i ljekoviti vrtovi“. Ova ruta je, od strane Vijeća Europe, certificirana u julu 2024. godine, čime je i Bosna i Hercegovina ucrtana na mapu kulturnih ruta. Ova ruta značajna je s aspekta promocije turizma i kulturne baštine Sarajeva i Bosne i Hercegovine i predstavlja značajno obogaćenje turističke ponude glavnog grada.
Muzej farmcije punopravni je član Međunarodnog društva za historiju farmacije (ISHP) kao predstavnik Bosne i Hercegovine.
Muzej na otvorenom i digitalni sadržaji
Posjetioci Muzeja farmacije nakon obilaska postavke mogu nastaviti svoj obilazak korištenjem aplikacije SmartGuide koja ih vodi kroz „Pharma-turu“. Naime, ova interaktivna aplikacija vodi korisnika kroz centralno jezgro Sarajeva prilikom čega se mogu otkriti zanimljive lokacije povezane sa farmacijom, poput
prvih modernih apoteka, atarske ulice i drugih atrakcija, a pri čemu se potroši 150 kalorija. Na ovaj način Muzej potiče zdrave životne navike i fizičku aktivnost, što je prepoznato i tokom obilježavanja Europske sedmice mobilnosti kada je Muzej bio jedan od partnera Grada Sarajeva.
Digitalizirana kolekcija lijekova iz 1920-tih godina prošlog stoljeća može se istražiti na interaktivnom displeju, a uskoro će biti lansirana i VR (virtual reality) aplikacija kao dodatno iskustvo apotekarstva u Sarajevu za sve posjetioce.
Za više informacija skenirajte kod
Najave za narednu godinu
U pripremi su dvije naučne konferencije, od kojih je konferencija o ljekarušama kao specifičnim izvorima materia medica-e na našim prostorima iznimno interesantna.
Pokretanje novih radionica, te tematske izložbe, kao i posjeta izložbe jednog od partnerskih muzeja iz regiona. U planu je i nastavak digitalizacije određenih dijelova kolekcije.
Cilj Muzeja farmacije je okupljati stručnjake i studente farmacije i drugih zdravstvenih profila, te služiti kao baza istraživanja na polju istorije zdravstva. Muzej je moguće posjetiti četvrtkom, petkom i subotom u periodu 1117 sati.
Čim se pomene lekovitost kore drveta, svakome imalo upućenom u medicinu će sigurno pasti na um kora vrbe, koja sadrži salicin, koji se u telu pretvara u salicilinsku kiselinu, a koja je i glavni aktivni sastojak aspirina. Svima su nam poznata pozitivna dejstva aspirina kao analgetika, antipiretika, antikoagulanta, antiinflamatornog leka..., međutim, malo je onih koji znaju de je kora vrbe još u antička vremena korišćena u iste te svrhe. Još pre više od 3500 godina su koru vrbe
u te svrhe koristili stari Sumeri, da bi je nastavili koristiti u Starom Egiptu, pa preko Stare Grčke i Rima i sve tako do današnjih dana, kada ona i dalje nastavlja da se koristi u brojnim čajnim mešavinama koje tretiraju razne zdravstvene probleme, kao što su, osim prethodno navedenih, osteoartritis, bol u leđima i mišićima, menstrualni bol...
I kora jove isto tako sadrži salicin, a čaj od kore crvene jove se od davnina koristi kod glavobolje, reumatskih bolova, unutrašnjih povreda, dijareje, za dezinfikovanje ozleda, kao tonik za disajni aparat, dok ga neka indijanska plemena koriste za lečenje limfnih problema i tuberkuloze.
Lekovitost kore drveća
Hrast je od davnina smatran svetim drvetom, a hrastova kora takođe ima dugu tradiciju korišćenja u narodnoj medicini u formi čaja i obloga: kod dijareje, krvarenja, upala raznih delova tela, od grla, preko kože do analnog dela. Obloge od odvara hrastove kore se preporučuju i kod iritacije kože, otoka, hemoroida...
Unutrašnja kora zove se takođe od davnina koristi u narodnoj medicini, gde se preporučuje kao laksativ i diuretik, kada se koristi u vidu čaja, dok se za vanjsku upotrebu preporučuje kod edema, reumatizma, gihta, ujeda pčela...
Kora krušine je svakako poznata velikoj većini onih koji se muče sa zatvorom, jer je ona jedan od najčešćih sastojaka čajnih mešavina za ubrzavanje probave, ali to nije jedini problem kod koga pomaže kora krušine. Naime, osim što je jedan od najboljih laksativa, sadržaj emodina u njenoj kori joj daje antibakterijsko i antikancerogeno dejstvo.
Kora bora se, zajedno sa iglicama, se koristi kod reumatizma, upalnih stanja, prehlade, gripa...
Ne smemo zanemariti ni lekovitost kore breze jer čaj od breze može pospešiti dezinfekciju i zaceljenje rana, a ako se njime ispira usna duplja, onda pomaže i kod upale grla i krajnika, kao i kod afti i čireva u ustima.
Ni lekovitost kore brekinje nije nepoznata u našem narodu. Naprotiv, čaj od isitnjene kore brekinje je u narodu poznat kao ’’prirodni insulin’’ jer pomaže regulisanju nivoa čećera u krvi. Osim toga smatra se da čaj od kore brekinje doprinosi snižavanju nivoa holesterola i triglicerida, kao i da pomaže kod upale bubrega i urinarnog trakta, peska i kamenaca u bubrezima i bešici, a koristi se za jačanje apetita, za bolje lučenje žuči, a i kao gorko sredstvo za jačanje.
Kora drenjka se se, kao i cvet, plod i listovi, može koristiti za pripremanje lekovitog čaja koji se preporučuje kod dijareje, probavnih tegoba, upale grla i sluzokože usta, groznice, ospica, malokrvnosti, slabog imuniteta, hemoroida, dijabetesa, bolesti bubrega, kao i za brže zaceljivanje rana.
Kora jasike je još jedna od onih
koja ima široku primenu u narodnoj medicini, jer se preporučuje kod niza zdravstvenih problema, a neki od njih su: gastrointestinalni problemi širokog spektra, razni problemi koštano-zglobnog sistema, problemi prostate, bronhijalna astma, dijabetes tipa II, trovanja... Završićemo ovu priču o delotvornosti kore raznih vrsta drveća pominjanjem koren rujevine, jer je mnogima poznato da se u narodnoj medicini od davnina preporučuje kod većine problema sa bubrezima, urinarnim trak-
tom i prostatom, kao i kod krvarenja, dijareje...
Naravno, sve ove preporuke ne treba uzimati zdravo za gotovo, nego se pre ikakve upotrebe treba posavetovati sa pravim stručnjakom, koji bi mogao dati prave preporuke za svaki konkretan slučaj.
Mnogima izgleda neverovatno da biljne mešavine mogu da rešavaju tako složene probleme, ali iskustva hiljada i hiljada pacijenata, iznova i iznova, potvrđuju njihovu visoku delotvornost.
www.ozdravite.com, gp@ozdravite.com
Telefoni: Srbija +381 65 43 819 43, BiH +387 66 355 310
Goran Poletan, fitoterapeut
Kora bijele vrbe
Alnus alnobetula
Čaj od krušine
Drenjina
Tamjan
Carvaxyl je jedinstveno organsko ulje divljeg origana u kapsulama. Divlji origano je jedna od rijetkih biljaka iz prirode, koja se i danas koristi u svom izvornom obliku. Postoji preko 60 vrsta origana i nisu sve ljekovite. Svoju ljekovitost origano bazira na bogatom sastavu u koji ulazi preko 50 različitih supstanci: minerali, vitamini i polifenoli, od kojih je najznačajniji karvakol. U Turskoj rastu 32 vrste divljeg origana, a 21 je endemskog porijekla i karakteriše ih veliko prisustvo brojnih bioaktivnih supstanci i visoke koncentracije karvakola. Institut North American Herbs and Spice se godinama bavio istraživanjem svih sorti origana dok se nije došlo do optimalne formule koja je danas poznata kao patentirana formula P73. Kroz ovu formulu primjena divljeg origana doživjela je svoj maksimum jer svoje dejstvo bazira na sinergiji svih komponenata iz svog sastava. Ispitivanja baš P73 formule ulja divljeg origana su počela još 2001. godine na Džordžtaun univerzitetu u SAD i od tada je urađen veliki broj ispitivanja koja su dokazala njegovo dejstvo.
Carvaxyl je visokopotentan jer ima najbolji odnos ulja origana i maslinovog ulja (1:1,5). Zahvaljujući ovom odnosu Carvaxyl ima odličnu resorpciju i efikasno štiti sluzokožu digestivnog trakta.
Protiv raznih infekcija, bez injekcija
Carvaxyl se preporučuje za prve simptome infekcija, kada još ne znamo da li je infekcija bakterijska ili vi-
Carvaxyl
Carvaxyl je patentirana formula P73 ulja divljeg origana u kapsulama
rusna. Antibiotici ne djeluju na viruse, ali se često neadekvatno koriste i zato postoji sve veći broj bakterija koje su rezistentne. Osim toga, antibiotska terapija često prouzrokuje kandidijazu. Carvaxyl djeluje na bakterije, viruse i gljivice (candida).
Carvaxyl se pokazao efikasan u primjeni kod širokog spektra infekcija što je dokazano kroz kliničke studije.
1. Infekcije disajnih puteva i komplikacija (prehlada, grip, upale grla, upale sinusa, srednjeg uha, bronhitis, astma, upala pluća).
se jave prvi simptomi
Prim. dr N. Petković, “Biomedic” d.o.o. Banjaluka
2. Infekcije digestivnog trakta (trovanje hranom i vodom, putnička dijareja, crijevne parazitoze, kandidijaza, čir na želucu i dvanaestopalačnom crijevu - Helicobacter pylori infekcija).
Preporuka je da se u primjeni počne sa većim dozama dok se tegobe ne smanje, a zatim smanjiti dozu do potpune eliminacije simptoma. Preporučena doza nakon ublažavanja tegoba je 1-2 kapsule dnevno, poslije jela uz čašu vode.
KOMPANIJA BIOMEDIC
Kompanija “Biomedic” d.o.o. smatra se prvim a ujedno i liderom na bosanskohercegovačkom tržištu i u regionu u segmentu organske hrane, organskih dodataka prehrani te organskoj kozmetici i sredstvima za higijenu. Danas, nakon dvije decenije rasta i razvoja, u svom sastavu ima četiri bioshopa i veleprodajni sektor.
Uvoznik i distributer: „Biomedic“ d.o.o., Banjaluka, Majke Jugovića 20 Tel:+387 51/430-430 WEB: www.biomedic-bl. com
Upisano u Registar dodataka ishrani pod brojem: MZSZ RS 11/08-500.4-172/22
ZDRAVSTVO - SRBIJA
најбољих дипломаца медицине у нашим здравственим установама. На сајту Министарства здравља објављен је Јавни
позив за пријаву кандидата за реализацију Програма запошљавања најуспешнијих дипломаца медицинских факултета у Републици Србији.
На јавни позив се могу пријавити сви заинтересовани
дипломци медицинског факултета, држављани Републике
Србије, који су медицински факултет завршили у Републици
Србији у периоду од 1. јануара 2024. до 31. октобра 2024. године, са просечном оценом од најмање 9,00 и временом студирања не дужем од 6,5 година.
Министар здравља
Министар Лончар на 78. скупштини Светске
здравствене
Министар
са којима се суочава СЗО у новим околностима и на који начин да се повећа ефикасност у реализацији већ започетих пројеката. И поред свега, др Клуге је најавио
генерално чишћење, узимање брисева и контрола од инспекције Министарства здравља. Ако све буде како треба, договорили смо се са запосленима да
наредног понедељка почне сукцесивно пресељење пацијената. Сигуран сам да ће се у овим условима и са оваквим
особљем, пацијенти који долазе овде брже опорављати, ре-
као је министар Лончар. Нови блок пожаревачке болнице пројектован је 1996.
године. Након периода стагнације кренуло се у реконструкцију, кроз две фазе. Прва фаза је трајала од 2012. до 2014.
године, када је реконструисан део сутурена и приземље.
Друга фаза је започета 2018. године и завршена је ових дана. У другој фази
UBeogradu je od 17-20 maja po drugi put (posle 2012 godine) u renoviranom Centru Sava održan Evropski kongres o srčanoj slabosti koji je okupio oko 5500 učesnika iz celog sveta, kao i 500 najistaknutijih eksperata sa svih kontinenta. Na njemu su predstavljena najnovija saznanja o ovoj bolesti, diskutovan značaj novih lekova i uređaja, kao i nove globalne strategije. Kongres je bio brilijantan uspeh, kako po broju učesnika, tako i po izvanrednom naučnom Programu. Predsednik kongresa akademik Petar M. Seferović, koji je i predsednik Udruženja za srčanu slabost Srbije, je procenio da je ovo jedan od najvećih i najznačajnijih medicinskih kongresa ikada održanih u Srbiji.
Srčana slabost je globalni zdravstveni problem koji pogađa oko 64 miliona ljudi u celom svetu, sa stopom smrtnosti od oko 50% u roku od 5 godina. U Srbiji svake godine od posledica kardiovaskularnih bolesti premine oko 54 000 ljudi, a procenjuje se da je oko 40% smrti posledica srčane slabosti, najviše u populaciji oko 70 godina. Ovaj složeni i životno ugrožavajući sindrom ima visok morbiditet i mortalitet, snižava funkcionalnu sposobnosti i kvalitet života, povećavajući troškove lečenja. Izuzetno mi je zadovoljstvo što Akademika Seferovića poznajem preko trideset godina i što sam sa pažnjom pratio njegove uspehe u Evropskoj i svetskoj kardiologiji.
Cenjeni akademiče možete li nam reći kada je počelo Vaše interesovanje za srčanu slabost.
Ovim značajnim problemom sam počeo da se bavim sredinom osamdesetih godina prošlog veka, u toku mog boravka u Hjustonu u Teksasu kada sam se uključio u rad tima čuvenog kardiohirurga Majkla Debejkija i profesora Đžemsa Janga, njegovog kardiologa. Još tada sam shvatio da za ovo često i ozbiljno oboljenje ne postoji definitivno izlečenje, ali da pravovremena dijagnoza i ispravna terapija omogućava da bolesnik može da živi dugo, dobro i kvalitetno. Početkom novog veka uključio sam se u rad Evropskog Udruženja za srčanu slabost i shvatio da je potreban novi, sveobuhvatni (holistički) terapijski pristup. Kada sam u izabran za Predsednika ovog udruženja u mandatu 2018-2020.
Povodom Evropskog Kongresa za srčanu slabost održanog u Centru Sava, 17-20 maja 2025 godine
Razgovor sa akademikom Petrom M. Seferovićem, predsednikom Kongresa
Razgovor vodio: Rade–Radenko Karalić
godine uveli smo nove metode ne samo u istraživanje epidemiologije ovog oboljenja već i u formiranje ustanova koje će se adekvatno baviti lečenjem. U Srbiji smo veoma rano, već 2011 godine osnovali Udruženje za srčanu slabost Srbije, koje ima vodeću ulogu u regionu i veoma dobro sarađuje sa Evropskim udruženjem tako da se većina novina brzo prenosi u našu zemlju.
Koji je značaj svakodnevnog kliničkog rada i primenjene nauke u poboljšanju lečenja srčane slabosti ?
Trudim se da moja istraživanja postanu deo svakodnevnog rada i lečenja bolesnika sa srčanom slabošću, kako u Srbiji i Evropi, ali i u svetu. Težak je i trnovit put od ideje, preko praktič-
ne primene do svakodnevne kliničke upotrebe. On zahteva jasno definisanje problema i pravovremenu primenu lekova i postupaka. Ovo je i osnovni zadatak Udruženja za srčanu slabost i Udruženja kardiologa koji se, kroz niz edukativnih i javnih akcija, stalno i neumorno bave ovim problemima. Trudimo se da poštujemo izjavu Nikole Tesle da je svaka nauka onoliko dobra koliko pomaže praktično ljudima i čovečanstvu.
Bili ste potpredsednik Evropskog udruženja kardiologa, najvećeg strukovnog udruženja na svetu (110. 000 članova), i imate veoma dobar uvid u naučni rad u Evropi. Takođe, vaša višedecenijska uspeš-
na naučna aktivnost govori u prilog poštovanju kvalitetnog medicinskog rada. Kakav je Vaš komentar?
U načnom radu su najvažniji upornost, entuzijazam, timski rad i povezivanje na svim nivoima. Ovo u potpunosti oslikava staru, ali nikada prevaziđenu izreku: rad, red i disciplina. Na prvom mestu treba misliti inovativno (out the box) jer to obezbeđuje najveće prodore. Nikada ne treba ostavljati poslove nezavršene ili delimično rešene. Timski rad je osnovni preduslov uspeha jer dobra saradnja, ulaganje u edukaciju mladih i održavanje timskog i kolegijalnog duha omogućavaju najbolje rezultate. To su bezvremenske kategorije jer se i sada odlično sećam saveta mojih učitelja prof Srećka Nedeljkovića i prof Predraga Petrovića da nikada ne treba odustati i da se do vrednih stvari nikada ne dolazi lako. Od sedamdesetih godina dvadesetog veka, Beogradska kardološka škola uživa veoma visok ugled u Evropi i mi smo nastavili tu tradiciju. Imao sam sreću da u mojoj višedecenijskoj medicinskoj praksi steknem izvanredne saradnike, koji su imali strast, želju i energiju za istraživanjem.
Vi ste jedan od vodećih naučnika u Srbiji, ne samo u medicini, već i uopšte. Većina naučnika u Srbiji se slaže da ste jedan od najzaslužnijih za napredak Beogradskog univerziteta na Šangajkoj listi. Koje su osnovne vrednosti u nauci u koje Vi, kao vrhunski naučnik, verujete?
Naučni rad je teška, neizvesna i dugotrajna aktivnost. Verujem da su naučna radoznalost, strast za otkrivanjem novog, upornost da se sledi ideja u koju se veruje i posvećenost od najvećeg značaja. Naučnik ne traži i ne razmišlja o priznanjima, mada su ona svakako prijatna.
Član sam nekoliko vrhunskih ustanova i sistema koji mi obezbeđuju stalni pristup naučnom radu i najboljem obliku kliničke medicine. To su Srpska Akademija nauka i umetnosti, Klinički Centar Srbije, Medicinski Fakultet, Evropsko Udruženje kardiologa i veliki srpski privatni sistem Euromedik Klinički Centar Srbije je najvažnija ustanova zdravstva Srbije sa ogromnim mogućnostima u naučnom radu. Veliki broj najboljih eksperata, savre-
Prof. Petar M. Seferović je potpredsednik Evropskog Udruženja kardiologa (ESC), predsednik Evropskog Udruženja za srčanu slabost (HFA/ESC,2018-2020), redovni član Srpske Akademije nauka i umetnosti, profesor interne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i predsednik Udruženja za srčanu slabost Srbije
Prof. Seferović se edukovao na Medicinskom Fakultetu Univerziteta u Beogardu i Kings Koledžu u Londonu, Velika Britanija. Proveo je dve godine kao Visiting Assistant profesor u Methodist bolnici na Medicinskom Koležu Baylor u Hjustonu, SAD. Prof. Seferović je bio vodeći prilikom uvođenja nekoliko interventnih procedura u kardiologiji i bolestima miokarda i perikarda u Srbiji, uključujući perkutanu transluminalnu angioplastiku, endomiokardnu biopsiju, perkutanu perikardioskopiju i biopsiju perikarda.
Profesionalna interesovanja su mu akutna i hronična srčana slabost, diabetes i kardiovaskularna oboljenja, kardiomiopatije, miokarditis i bolesti perikarda.
Prof. Seferović je autor ili koautor preko 700 publikacija, sa kumulativnim impakt faktorom preko 2000 (h-index 60). Ukupna citiranost njegovih publikacija je 37800 (Google Scholar) / 29032 (Scopus). Održao je preko 300 predavanja na međunarodnim kongresima i sastancima.
Bio je član radne grupe u više preporuka Evropskog Udruženja kardiologa, uključujući ESC Preporuke za dijagnozu i lečenje akutne i hronične srčane slabosti, ESC preporuka za lečenje bolesti perikarda i Preporuka za kardiovaskularne bolesti i dijabetes. Uz to, profesor Seferović je recenzent više naučnih časopisa.
mena tehnologija i značajniji naučni projekti koji se u njemu sprovode su izvanredna osnova za klinička istraživanja. On je, u Evropskim razmerama, prepoznat kao značajan faktor u ovoj oblasti.
Medicinski fakultet u Beogradu je rasadnik medicinskih talenata u svakoj generaciji i svedoci smo da je pristup mladih lekara drugačiji i savremeniji nego ranijih generacija. Odgovornost je profesora i mentora da predoče značaj naučnog rada kao osnove kliničkih principa, i njihovu zainteresovanost za naučni rad. U vezi sa tim, veoma sam zadovoljan što sam kao glavni urednik studentskog udžbenika Interna medicina uspeo da povezanost nauke i kliničkog rada predstavim na pravi način. Naučna aktivnost u SANU je veoma živa jer je to osnovni delokrug njene aktivnosti. Strategija SANU za razvoj naučnog rada je veoma dobro definisana, ali, kao i svuda u Evropi, nije lako omogućiti dobro povezivanje svih zainteresovanih. Mislim da članovi Medicinskog odeljenja SANU imaju značajan uticaj u svojim specijalnostima na razvoj naučnih ideja i projekata. Evropsko udruženje kardiologa je izuzetno dinamična organizacija sa
velikim brojem vrhunskih eksperata. Jako sam zadovoljan što je saradnja ovog udruženja i Udruženja za srčanu slabost Srbije izvanredna i veoma produktivna. To nam omogućuje da ostanemo u najužem broju zemalja koji brzo i efikasno primenjuju nove lekovei i strategije.
Euromedik je najveći i najbolji privatni zdravstveni system u Srbiji, sa preko 1500 zaposlenih, 15 institucija u Beogradu, 6 u Srbiji i jednoj od najvećih bolnica u glavnom gradu, u izgradnji. Broj zaposlenih, vrhunska tehnologija i ogroman broj bolesnika koji se svaki dan pregleda su zalog kvalitetnog medicinskog i naučnog rada. Veoma mi je drago što imam priliku da u rad ovako kvalitetne privatne ustanove uvedem veliki broj novih metoda i savremenu obradu podataka.
Na kraju bih Vas zamolio da nam kažete kako vidite budućnost kliničkog istraživanja u medicini sa učešćem mlade generacije?
Budućnost naučnog rada u Srbiji je obezbeđena, kako zbog sve većeg ulaganja države u naučni rad, tako i zbog velikog broja mladih talenata. Srbija i srpska nauka su sastavni i veoma važan deo svetskog i evropskog naučnog prostora. Pred nama je težak zadatak i velika odgovornost da ovu integraciju omogućimo i olakšamo u složenim lokalnim i još kompleksnijim svetskim zbivanjima. Ne sumnjam ni najmanje da će se značaj naučnog rada u Srbiji povećavati i da ćemo u budučnosti imati još bolje naučne rezultate.
Др Ненад Бјелица
на КПА, смер криминалистичко форензичке идентификације
Ангажован од 2004–2006. године у
МУП РС Жандармерија на пословима санитетског обезбеђења јединице на подручју КЗБ-а.
Лекар у Болници за психијатрију КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ од 2016. до
2018. године 2018- 2023. године - директор Дома
здравлја „Др Симо Милошевић” на Чукарици.
Године 2023. вршилац дужности директора Клинике за психијатријске болести: „Др Лаза Лазаревић“
Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лаза-
ревић” је једна од најста-
ријих здравствених установа не
само у Београду, већ и у Србији.
Колико нам је познато, основана
је пре више од једног века, тачније
пре чак 164 године.
Ова клиника је по много чему једиствена, а пре више од годину
и по дана, овом изузетно значај-
ном здраственом установом ус-
пешно руководи директор др Ненад Бјелица.
За ово релативно кратко време
не само у стручној јавности, већ
ника од тада
ради, унапређује свој рад и трансформише се у складу са савременим светским стандардима.
Клиника је од почетка била
позиционирана у здравственом систему Србије за лечење пацијената са тешком клиничком сликом. Трудили смо се да тај реноме
потпуно задржимо, уз
након болничког лечења буду отпуштени, уз предлог даљег поликлиничког лечења у нашој Клиници или у месту становања, док неки пацијенти након болничког лечења буду усмерени на продужено лечење у условима парцијалне хоспитализације у нашу Дневну болницу са 140 доступних места и још 20 места у Дневном центру у оквиру Центра за ментално здравље у Влајковићевој, где се интензивира индивидуални и групни психотерапијски рад, као и окупациони програм.
У оквиру Клинике постоји Дневна болница у Сектору Београд и
Сектору Падинска Скела, како функционише рад са пацијентима у наведеним дневним болницама и шта он обухвата?
Поред Дневне болнице у Београду, након неколико година је
поново отворена Дневна болница у Падинској Скели и нарочито смо поносни на радно-окупациону терапију и психосоцијалну
подршку коју пружамо пацијентима који су ту на лечењу месецима, а неки и годинама. Никада нисмо имали већи број посета установама културе (позоришта, биоскопи, изложбе, сајмови), одлазака у природу и обилазака културно-историјских споменика, уз сарадњу са великим бројем културних институција.
заједнички наступ наших пацијената са Биг Бендом, и то на Светски дан менталног здравља у Дневној болници у Београду. То би могао да
буде добар пример дестигматизације психијатријских болесника.
Такође, у оквиру Клинике постоји и Клуб лечених алкохоличара и апстинената „Скела“ који је почео са радом пре више од 40 година.
Клиника за психијатријске
болести „Др Лаза
Лазаревић“ је отворила и
Одељење за адолесценте, шта нам можете рећи о томе?
Уз велику подршку Владе РС, Министарства здравља и свих запослених, увели смо нове процедуре и делатности у рад установе. Отворено је Амбулантно и клиничко одељење за адолесценте узраста од 12 до 18 година, које функционише као одвојена ургентна психијатријска служба за пацијенте ове животне доби са територије целе Србије и региона. То значи да се пријем обавља 24 сата 365 дана годишње и да се
системом у целини.
Да ли је у Клиници могуће урадити електроенцефалографију? Поново смо отворили ЕЕГ кабинет где раде лекари са супспецијализацијом из клиничке неурофизиологије, обученим медицинским сестрама, са могућношћу заказивања спољних пацијената, који се не лече у нашој установи. Напор који смо уложили је резултовао у томе
Какви су Вам просторни капацитети за кориснике ваших услуга?
смо смештај у двокреветним и трокреветним собама, са засебним тоалетом. У току је комплетна реконструкција одељења за продужено
лечење, где пацијенти најдуже и
бораве. Такође, урађен је комплетно и спољни простор, постављено је 10 летњиковаца за боравак и рад са пацијентима на отвореном.
У оквиру Клинике постоји Центар за ментално
здравље, шта нам можете рећи о раду тог центра и на којим адресама се налази, какве услуге се могу добити у Центру?
дефектолози-специјални педагози, социјални радници који су едуковани психотерапеути различитих модалитета, медицинско особље... Такође, пацијентима након отпуста омогућава комфорнију контролу опоравка, примање терапије у ванболничком окружењу, уз бржи повратак у породично и социјално окружење. Центар поседује комплетно уређене лекарске ординације, собу за интервенције, као и простор за индивидуални и групни рад са пацијентима. Пацијентима кроз ЦМЗ пружамо најшири
раду? Један од најзначајнијих циљева Клинике јесте смањење броја дана болничког лечења, дестигматизација пацијената, доступност
психијатријских служби, отвореност према заједници и стална борба да психијатријске клинике не смемо да претварамо у психијатријске азиле. Надамо се да ће први центар за ментално здравље у Београду бити подстрек нашим колегама из других психијатријских установа да на својим територијама отварају сличне центре јер заправо то и јесте будућност лечења
Specijalna bolnica „Merkur“, Vrnjačka Banja, Međunarodni dan medicinskih sestara
Nagrade zlatni znak za „Merkurove“ sestre
Pripremila: Bojana Beljić, PR
Međunarodni dan medicinskih sestara koji se u svetu obeležava 12. maja, u znak sećanja na datum rođenja Florens Najtingejl, medicinske sestre koja se celog života borila za unapređenje svoje profesije i prava žena.
Povodom obeležavanja ovog značajnog dana, sestre u celom svetu svečanim tonom ističu svoju aktivnu ulogu u zdravstvenoj zaštiti koja predstavlja osnov za zdravo funkcionisanje celokupnog zdravstvenog sistema.
Nacionalna asocijacija Udruženja zdravstvenih radnika Srbije svečanom akademijom obeležila je Međunarodni dan sestara s ciljem da istakne značaj medicinske sestre u društvu i lokalnoj zajednici . Uduženje zdravstvenih radnika NA Vrnjačka Banja, ove godine bilo je domaćin je ove svečanosti. Tradicionalno, na akademiji se svake godine dodeljuje srebrni i zlatni znak Asocijacije zdravstvenim tehničarima i saradnicima, članovima koji su konkurisali i ispunili kriterijume za dodelu priznanja.
Među dobitnicima zlatnog znaka ove godine našle su se dve medicinske setre iz „Merkurovog“ tima - strukovna medicinska sestra Aleksandra Ignjatović i viša medicinska sestra Vesna Terzić.
U obrazloženju priznanja se navodi da je Aleksandra u profesionalnom radu angažovana 23 godine, u matičnom Udruženju UZR NA Vrnjačka Banja dobitnik je najvišeg priznanja „Marijana“, a 2022. godine dobila je srebrni znak NAUZRS. Aktivno je učestvovala u radu internističke i endokrinološke sekcije. Bavi se edukacijom članstva u svojoj ustanovi, stručno profesionalno i humano. Član je Upravnog odbora NAUZRS i ove godine je izabrana za predsednika Udruženja zdravstvenih radnika NA Vrnjačka Banja. Vesna je u profesionalnom radu angažovana 16 godina, u matičnom Udruženju UZR NA Vrnjačka Banja dobitnik je najvišeg priznanja „Marijana“, a 2022. godine dobila je srebrni znak NAUZRS. Bavi se edukacijom članstva u svojoj ustanovi, stručno i profesionalno. Sekretar je UZR NA Vrnjačka Banja. Kontinuirano usavršavanje, obrazovanje, profesionalnost, organizacija i efikasnost u radu čine medicinske sestre veoma važnom karikom u svim segmentima zdravstva. Cilj kojem teže medicinske sestre je pružiti negu korisnicima zdravstvenog sistema po savremenim principima, usavršavati se i sticati nove veštine, sledeći primer Florens Najtingel.
Tim sestara Specijalne bolnice „Merkur“ čini veliki i značajan deo medicinskog tima, koji svakodnevno radi na unapređenju zdravlja pacijenata, uz kontinuiranu edukaciju i unapređenje znanja i principa rada.
УБеограду је 9. маја 2025. године одржана Међународна конференција „Европа на раскрсници“ која је окупила стручњаке разних профила и сектора са простора некадашње Југославије који су се бавили актуелним безбједносним изазовима у турбулентном геополитчком окружењу. Међу генералима, војним стратезима, аналитичарима и здравствени изазови се препознају као водећа безбједносна пријетња кроз епидемије и пандемије, природне катастрофе, миграције, климатске промјене, злоупотребе научних технологија које се користе у молекуларно-биолошким испитивањима и биотерористичке акте. Са вјештачком интелигенцијом то добија нове димензије, па се с
правом биолошке пријетње и људско здравље у цјелини сматрају модерним оружјем хибридног рата о чему је на поменутој конференцији говорила и проф. др Елизабета Ристановић, члан Редакцијског
колегијума часописа „Medici.com“
и инострани члан АНУРС. - У дану када обележавамо
велики празник, 80 година победе
над фашизмом, и велике доприносе
српског народа тој величанстве-
ној победи, сабрали смо се на да-
нашњој конференцији да академским језиком и научном спознајом и искуством дамо допринос будућности наше земље, Европе и света који се налази данас у великим геополитичким турбуленцијама и чија се безбедносна архитектура
брзо и динамично мења, док стално искрскавају нови изазови. Против целокупног српског народа и
наше државе води се већ годинама хибридни рат и наш јединствен
одговор мора бити јасан – то је
очување суверенитета, права да сами, у својој кући, одлучујемо о нашој будућности слободних људи, а то подразумева доктрину и концепцију контрахибридног рата, сабрану у идеологији 3Д –духовност, државност и достојанство, која мора да окупи и уједини академски сектор, нашу цркву, државно и војно руководство и васколики српски народ, поручила је том приликом академик Ристановић у изјави за Радио телевизију Србије.
Ево и најзначајнијих сегмената
њеног излагања: Уважени генерали, официри, професори, научници, студенти, колегинице и колеге, драги пријатељи Изузетно ми је задовољство
што сам учесник овог еминентног скупа који се одржава управо 9.
маја када обележавамо 80-ту годину велике победе у борби са нацистичком
капије често настоје проћи легије
које носе барјаке са порукама о
неком једнообразном и једнозначном поретку, поступајући увек на
исти начин. Нови су само инстру-
менти којима се служе, усаглашени са технолошким императивима
времена. Како се ова дешавања вековима понављају у нашем националном бићу је уписан и специфичан код, несвесан механизам отпора који се овим изазовима увек смело супротставља. Тако је било и 90-тих година прошлог века, када су много моћнији од нас били
на коленима. Одлучни да сачувамо своја огњишта, у немогућим условима створили смо Републику Српску, први пут после краља Драгутина, верификујући неку форму
српске државности западно од Дрине, издржали херметичку изолацију, смишљену медијску агресију која је насртала на умове и чула сваког појединца, 78 дана чудовишне НАТО агресије у којој су коришћена сва средства и испробавана разна оружја. Над нашим небом јездили су јахачи
системског разарања нашег образовног система које траје годинама уназад и коме је потребна хитна реформа, јако мало знају
о тајнама своје душе и духа, зако-
нитостима целине, а вреди их подсетити и неким лекцијама историје и језикословља. Наука јесте
сажети израз закона радозналости у суштинској функцији трагања за
најбољим излазима, а знање је луча којом осветљавамо просторе на којима трагамо за нашим пролазима, који су често били пуни лавирината и изазова. Чини се, ипак, да улазимо у еру успостављања новог мултицентричног света и да је апсолутна ресуверенизација земаља у свим сегментима, укључујући јачање образовног, научног, технолошког, привредног, економског и одбрамбеног потенцијала, уз унапређење међународне сарадње на равноправним основама једини пут у сигурну будућност. Све ово
представља посебан изазов за
друштва и државе у целини, али је и реструктурирање темеља света, посебан изазов чини се за државе
европског континента које се суочавају и са бројним другим проблемима попут миграција, демографске и духовне кризе, кризе политичких елита и грцају под теретом економске кризе коју су практично сами генерисали разарајући
и храбро гради трајне мостове научне сарадње са Руском
Mi smo udruženje koje pruža podršku parovima koji se suočavaju sa problemima neplodnosti. Verujemo da svako ima pravo na svoju šansu da postane roditelj – i mi se borimo da im tu šansu damo, tačnije, da im pomognemo da na pravi način iskoriste svoju šansu za roditeljstvo. Udruženje je godinama raslo, uvećavalo se i sazrevalo i na taj način širilo spektar svojih savetodavnih mogućnosti - osim lečenja neplodnosti, procedure vantelesne oplodnje sa sopstvenim ili doniranim reproduktivnim ćelijama, sa interesovanjima naših članova, pružanje podrške se proširilo i na proceduru usvajanja i hraniteljstvo.
Te tri tako slične, a sa druge strane gledano, tako različite grane imaju jedan, zajednički cilj – da pomognu onima koji žele da prošire svoje porodice na način na koji je to moguće i koji su izabrali kao svoj životni put.
A na koji način mi pomažemo?
• Organizujemo radionice i savetovanja, internacionalni festival potpomognute oplodnje uz gostovanje eminentnih stručnjaka iz zemlje i inostranstva, okrugle stolove, a izdajemo i časopis „Šansa za roditeljstvo“
• Pomažemo ljudima da se informišu i edukuju o vantelesnoj oplodnji, usvajanju ili hraniteljstvu
• Borimo se za bolju zakonsku regulativu
• Pružamo iskustvenu i savetodavnu podršku – pravimo zajednicu koja se međusobno razume, osnažuje i podržava
Zašto sve ovo naglašavamo i zbog čega je svaki ovaj segment važan? Jer je za korisnike POTPUNO BESPLATAN!
U vreme kada se sve pretvara u novac i kada se sa sigurnošću ne može pristupiti mnogobrojnim digitalnim platformama bez bojazni da se iza krije određena materijalna korist, udruženje s ponosom izdvaja da je s godinama u
Udruženje Šansa za roditeljstvo
Naš cilj – da niko ne ostane sam!
Zamislite dvoje ljudi koji godinama sanjaju o tome da postanu roditelji. Svaki negativan test, svaka neizvesnost, svaki odlazak kod lekara ostavlja trag. Zamislite one koji čekaju na usvajanje – jednu godinu, tri ili pet... Zamislite one koji godinama čekaju, sanjaju, izgaraju da postanu roditelji... A onda su jednog dana pronašli podršku. Ljude koji razumeju. Pronašli su „Šansu za roditeljstvo“.
kojima je raslo, sazrevalo i širilo zajednicu stvorilo i ono najvažnije – POVE-
RENJE! A ima li nešto vrednije od toga? Ukoliko poznajete nekog ko ima problem sa sterilitetom, želi da svoju porodicu uveća kroz proceduru usvajanja ili, pak, želi da pruži dom onima kojima je potreban, kroz hraniteljstvo – uputite ga na našu adresu! Prigrlićemo njegove probleme, jer smo kroz hiljade situacija, ruku pod ruku, prošli sa mnogima koji su sada već roditelji i čiju sreću delimo podjednakim žarom kojim smo delili i tugu dok su koračali ka cilju i ostvarenju svoje najveće želje. Naš telefon je 061/6245224, a email adresa info@sansazaroditeljstvo.org.rs i otvoreni smo da odgovorimo na sva pitanja i nedoumice. Naši korisnici, naši su prijatelji. Članovi našeg udruženja imaju mogućnost i slobodu da pozovu naš broj telefona, pošalju mejl sa pitanjem ili dođu na događaje koje organizujemo bez bojazni
Dragana Krstić
Sandra je bila na 13 vantelesnih oplodnji. Svi su mislili da će odustati, a onda je došla Ljubica
da će dobiti neproverenu informaciju, ili podatke umotane u skrivene namere. Zato uspešno sarađujemo i poslujemo dugi niz godina i prepoznati smo u javnosti kao neko ko je prva i prava adresa kada se pojave pitanja o neplodnosti, usvajanju, ili hraniteljstvu.
Prepoznali smo nedostatak psihološke podrške i trudimo se da je pružimo svima kojima je potrebna na razne načine: od deljenja ličnih i iskrenih priča na našem sajtu, uz pomoć kojih se trudimo da čitaoci prepoznaju situaciju u kojoj se nalaze i osveste da nisu sami, do radionica i druženja nakon njih u mnogobrojnim gradovima širom Srbije, preko okupljanja u našem prostoru u Beogradu gde se kroz Projekat „Kafica u Šansi“ trudimo da uz kafu, na neformalan i ležeran način razgovaramo o nedaćama i kako ih prebroditi i na kraju, kroz telefonske pozive u kojima utešimo svaku negativnu betu, odložen transfer ili neki drugi trenutni neuspeh do, na kraju, najvažnijeg aspekta, razgovora sa psihologom za koji uvek vlada veeeeliko interesovanje. Naš cilj je da nijedna osoba koja želi da postane roditelj ne ostane sama. Da svako ko želi da proširi porodicu dobije šansu za to – kroz vantelesnu oplodnju, donaciju reproduktivnih ćelija, usvajanje... Da svako dete koje čeka dom, dobije krov nad glavom u kome ga čeka neko ko će mu dati ljubav, toplinu i smernice kako život treba da izgleda i da hraniteljstvo nije iskrivljena slika koja je zaživela u javnosti. A vi nam možete pomoći u tome!
Pridružite nam se. Podelite našu priču. Postanite deo promene. Podržite rad Udruženja „Šansa za roditeljstvo“ i našu želju da NIKO NE OSTANE SAM.
Kako virusi mutiraju u prirodi i kako dolaze do nas
Koji virusi su sada aktivni?
Virusi, kao i druge respiratorne infekcije, i dalje cirkulišu u populaciji te se savetuje oprez i primena preventivnih mera. Bez obzira na to što je kraj maja, temperature su niže od onih koje su karakteristične za ovo doba godine pa virusi i dalje opstaju i šire se, naročito u kolektivima. Doc. dr Milena Krstić, epidemiolog sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu (VMA),bila je gošća je podcasta „Zdravo sa Ivanom“ te ovom prilikom dala odgovore na brojna pitanja - koji virusi su aktuelni, kako se zaštititi, šta se dešava u prirodi sa virusima, ali i kako nastaju epidemije.
- Ne smemo da zaboravimo da virusne infekcije mogu biti izazvane brojnim virusima, jer ima više od 150 virusa koji mogu da izazovu respiratorne infekcije. Ima najviše rinovirusa, respiratornog sincicijalnog virusa (RSV), adenovirusa, ali ima dalje i gripa, svakako mnogo manje. Aktivnost gripa vraća se na normalu, ali on je prisutan cele godine. Vakcinacija je važna, zato svake godine apelujemo na to, izjavila je dr Krstić.
Kada su infekcije u pitanju, važne su mere opreza. Kako epidemiolog objašnjava, potrebno je štititi i sebe i druge, ali ukoliko osetimo simptome prehlade, gripa, neophodno je da se izolujemo i obratimo lekaru.
- Osoba koja oseti simptome respiratone bolesti treba da ostane kod kuće, da kontaktira lekara, zakaže pregled i postupa dalje po njegovim instrukcijama. Bolesna osoba druge štiti što najpre stavi masku, izoluje se... Obavezno se javite lekaru kako biste dobili adekvatnu terapiju, kaže dr Krstić u podcastu „Zdravo sa Ivanom“.
Mutacije virusa
U svetu mikroorganizama, virusi zauzimaju posebno mesto zbog svoje sposobnosti da se brzo menjaju i prilagođavaju. Iako ih ne vidimo golim okom, njihov uticaj na prirodu, životinje, kao i na ljudsko zdravlje – može biti ogroman. Jedan od ključnih mehanizama kroz koji virusi opstaju i šire se jeste mutacija. Epidemija Kovida-19 poslednja je u nizu koja nam je pokazala kako ceo taj sistem funkcioniše te da može paralisati svet i ugroziti veliki broj ljudi. Naime, mutacije su promene u genetskom materijalu virusa. One se događaju prirodno, najčešće tokom razmnožavanja virusa, kada dolazi do kopiranja genetske informacije. Ipak, nisu sve mutacije korisne za virus – neke ga mogu oslabiti ili čak učiniti nefunkcionalnim. Svakako, dešava se da mutacija koja virusu daje prednost: veću prenosivost, otpornost na imunitet domaćina, ili sposobnost da pređe sa životinja na ljude.
U dinamičnom svetu prirode, virusi su stalno u pokretu. Njihova sposobnost da se prilagode i da „preskaču“ sa vrste na vrstu podseća nas koliko je važno pažljivo pratiti eko-sisteme, ograničiti kontakt ljudi sa divljim životinjama.
Imunitet
Naš imuni odgovor treba jačati, kako bismo bili zdraviji, otporniji, ali i lakše savladali svaku infekciju.
- Imunitet je slabiji, postali smo osetljiviji, objašnjava doktorka, i ističe da treba raditi na jačanju imuniteta.
- Za dobar imunitet potrebno je da vodimo zdrav život. Zdrav život podrazumava, pre svega, dobar san koji traje od šest do osam sati, kao i fizičku aktivnost. Ne smemo preskakati obroke, treba jesti zdravu i izbalansiranu hranu, uključujući i voće i povrće. Voće, recimo, treba jesti između 16 i 18 časova.
Kada je imunitet slabiji, onda se bolesti lakše nadovezuju.
Najugroženiji su hronični bolesnici, kardivaskularni bolesnici, osobe sa malignitetom, plućni bolesnici, dijabetičari... Deca, takođe, istakla je epidemiološkinja i dodala da je vakcinacija jako važna, kao i jačanje imuniteta zdravim načinom života.
VMA. Nacionalni kongres: Kliničke manifestacije autoimunskih bolesti
U Domu Vojske u Beogradu 29. i 30. maja 2025. godine, u organizaciji Lekarske
komore Srbije - Regionalna lekarska komora Beograda, održan je Nacionalni kongres sa međunarodnim učešćem pod nazivom „Kliničke manifestacije autoimunskih bolesti“. Kongresu su prisustvovali direktor Lekarske komore Srbije dr Miodrag Stanić, predsednik Posebnog odbora za medicinsko obrazovanje Regionalne lekarske komore Beograda prof. dr Biserka Vukomanović Đurđević i predsednik Kongresa doc. dr Maja Životić. Zapažena predavanja su imali pukovnik prof. dr Zoran Jović, načelnik Klinike za kardiologiju VMA, prof. dr Violeta Rabrenović i doc. dr Jelena Tadić iz Klinike za nefrologiju VMA, klin. asist. dr Ksenija Božić i dr Jelena Ćeranić iz Klinike za reumatologiju VMA, prof. dr Aleksandar Perić iz Klinike za ORL VMA i doc. dr sc. med. Vesna Tepšić Ostojić, iz Klinike za psihijatriju VMA.
VMA. Beograd. 15. 5. 2025.
Povelja
Vojnomedicinskoj akademiji
Društvo medicinskih biohemičara Srbije dodelilo je Vojnomedicinskoj akademiji povelju u znak priznanja i zahvalnosti za značajan doprinos radu i razvoju ove organizacije. Na svečanosti povodom obeležavanja 70 godina postojanja Društva, najviše priznanje uručeno je načelniku Instituta za medicinsku biohemiju VMA pukovniku dr sc. med. Bratislavu Dejanoviću.
Glavni terapeut “Merkurovog” Wellness centra Slađana Jevđić i terapeut Katarina Pecić, tokom proteklog vikenda posetile su centralni objekat “Afrodita” kozmetike u Rogaškoj Slatini, u Sloveniji, u cilju prisustvovanja stručnom seminaru i edukaciji u organizaciji ove kompanije. Centralna tema ovog seminara bila je nova linija za čišćenje lica, koja je predstavljena kroz edukativne radionice i predavanja eksperata kompanije “Afrodita”.
Čišćenje lica, kao neophodan deo nege, zahteva profesionalan pristup u zavisnosti od tipa i starosti kože i
Poseta Rogaškoj Slatini
Stručna edukacija i praktična znanja
Pripremila: Bojana Beljić, PR
ključan je kao početni deo svih rituala za lepotu, zdrav i blistav ten. Značajan deo predavanja istakao je važnost zaštite kože od sunca tokom prolećnih i letnjih dana. Sunčani dani su pred nama, a sa njima i povećana potreba za zaštitom kože. UV zračenje je jedan od glavnih krivaca za prerano starenje, pigmentaciju i oštećenja kože – ali uz adekvatnu zaštitu koža ostaje glatka, ujednačena i zdrava.
Uz kvalitetna predavanja i praktičnu edukaciju, Slađana i Katarina su sa ovog seminara ponele znanja i iskustva koja će odmah biti uvedena u primenu u tretmanima “Merkurovog” Wellness centra “Fons Romanus”. Dugogodišnja saradnja sa kozmetikom “Afrodita” datira još od otvaranja “Merkurovog” Wellness centra 2005. godine pa sve do danas. Svi tretmani lica, namenje-
Slađa-salon
ni nezi, ulepšavanju i podmlađivanju, rade se sa preparatima “Afrodita” i uz stručan i iskusan tim “Mekurovih” terapeuta daju odlične rezultate. U prilog tome govori veliki broj redovnih klijenata.
“Merkurov” Wellness centar “Fons Romanus” bio je prvi Wellness centar u jednoj Banji u Srbiji, kada je otvoren 2005. godine. Stalnim unapređenjem sadržaja i uvođenjem novih usluga, uz kontinuiranu edukaciju kadra, ovaj centar postao je prepoznatljiv deo “Merkurovih” usluga.
Tina-salon
Naknada nematerijalne štete zbog gubitka nerođenog deteta
Članom 201. stavom 1. Zakona o obligacionim odnosima predviđeno je da u slučaju smrti nekog lica sud može dosuditi članovima njegove uže porodice (bračni drug, deca i roditelji) pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove.
Tumačenjem ove zakonske odredbe jasno se dolazi do zaključka o licima koja imaju pravo na naknadu štete zbog smrti bliskog lica: to su bračni drug, deca i roditelji i to upravo zbog smrti bračnog druga, roditelja ili deteta.
U literaturi i praksi sreću se i mišljenja da srodnički odnos, koji je u Zakonu o obligacionim odnosima prihvaćen kao odlučujući za priznanje naknade štete zbog smrti bliskog lica, ne treba posmatrati previše usko, već treba sagledati istinitost i intenzitet bolova koje oštećeni trpi.
Međutim, postavlja se pitanje da li roditelj ima pravo na naknadu nematerijalne štete zbog gubitka nerođenog deteta.
Iako pomenuta zakonska odredba ne daje konkretan odgovor, sudska praksa o ovom pravnom pitanju je bogata.
U skladu sa stavom Vrhovnog suda Srbije, zauzetim u odluci iz 1999. godine, majci deteta pripada naknada štete po navedenom osnovu, bez obzira na to što u vreme štetnog događaja dete nije bilo živo rođeno. U ovoj konkretnoj pravnoj stvari, do povrede fetusa i njegove smrti došlo je dok se nalazilo u telu majke prilikom saobraćajnog udesa. Medicinska nauka smatra da fetus u devetom mesecu trudnoće majke, koja ima normalan tok, ima vitalne funkcije koje ga čine sposobnim za život izvan majčinog tela, zbog čega se ima smatrati ljudskim bićem i pre rođenja. To što fetus nije lice, u skladu sa stavom Vrhovnog suda Srbije, ne znači da je obična stvar. Sud je zaključio da je duševni bol tužilje - majke zbog smrti još nerođenog deteta u ovom slučaju neizmeran i da osnovno načelo pravičnosti traži da se novčana satisfakcija tužilji za ovaj bol nadoknadi.
I noviji stav suda, izražen u odlu-
Kristina Đorđević, advokat, Beograd
ci Apelacionog suda u Novom Sadu iz 2024. godine, govori u prilog tome da majka ima pravo na naknadu štete za duševne bolove koje pretrpi zbog smrti još nerođenog deteta.
Primer iz sudske prakse:
OBLIGACIONO PRAVO – Naknada nematerijalne štete zbog gubitka nerođenog deteta (usled povreda u saobraćajnom udesu)
Majka izuzetno ima pravo na naknadu nematerijalne štete zbog gubitka nerođenog deteta primenom odredbe člana 201. Zakona o obligacionim odnosima, budući da je do smrti nerođenog deteta došlo u njenom telu dok je bila u petom mesecu uredne trudnoće i to usled povreda zadobijenih u saobraćajnom udesu, što su okolnosti koje opravdavaju dosudu pravične novčane naknade po tom osnovu.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom je utvrđeno da se tužilja dana 27.6.2020. godine nalazila u putničkom vozilu kojom prilikom se vraćala sa lekarske kontrole, jer je bila u petom mesecu trudnoće. U mestu Silbaš došlo je do saobraćajne nezgode za koju je odgovoran osiguranik tuženog. Nakon nesreće tužilja je prebačena u Klinički centar Vojvodine, a sutradan, 28.7.2020. je došlo do pogoršanja opšteg stanja kojom prilikom je konstatovano - ruptura slezine i unutarmaterična smrt ploda te je urađena hitna hirurška intervencija - odstranjivanje slezine, drenaža leve strane grudnog koša zbog verifikovanog pneumotoraksa i carski rez sa vađenjem mrtvog ploda.
Suprotno žalbenim navodima tuženog, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je tužilja zbog gubitka nerođenog deteta pretrpela duševne bolove jakog intenziteta koji su trajali tokom celog perioda lečenja, a nakon toga, do momenta aktuelnog veštačenja, srednjeg intenziteta i pravilno utvrdio da tužilji po tom osnovu pripada pravična novčana naknada u iznosu od .... dinara. Naime, kada je do smrti fetusa došlo usled saobraćajne nezgode, majka ima pravo na naknadu štete za duševne bolove koje trpi smrću fetusa u njenom telu, bez obzira na to što u vreme štetnog događaja dete nije bilo živo rođeno i to po osnovu odredbe člana 201. Zakona o obligacionim odnosima, koji propisuje da u slučaju smrti neke osobe članovima uže porodice pripada naknada za pretrpljene duševne bolove. Iako je u konkretnom slučaju u pitanju fetus, tužilja je bila u petom mesecu uredne trudnoće, a do smrti nerođenog deteta došlo je u njenom telu i to uzrokovano zadobijenim povredama u predmetnom saobraćajnom udesu, što opravdava dosudu pravične novčane naknade po tom osnovu, koju je prvostepeni sud pravilno i odmerio, a primenom navedene zakonske odredbe. Stoga su žalbeni navodi tuženog kojima se osporava pravo tužilje na naknadu, kao i visina naknade po ovom osnovu neosnovani.
(Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž.1341/24 od 16.5.2024. godine) - Bilten Apelacionog suda Novi Sad, broj 11/2024, Intermex, Beograd, Autor sentence: Ivana Stevanov, sudija
UBeogradu je od 3. do 5. aprila 2025. godine održan Sedmi simpozijum sa međunarodnim učešćem pod nazivom „Zdravstvena zaštita i reprodukcija papkara, kopitara, živine i mesojeda“. Simpozijum je održan u beogradskom “Hotelu M” i predstavlja jedan od najznačajnijih i najvećih skupova ove vrste u regionu. Prisustvovalo je preko 1800 učesnika i predavača iz Austrije, Bugarske, Makedonije, Republike Srpske, BiH, Crne Gore i Srbije. Ugledni učesnici održali su stručna predavanja, organizovali radionice i imali priliku da razmene znanje, ideje, veštine i informacije.
Organizator simpozijuma bilo je Udruženje veterinara praktičara Srbije. To je profesionalno i strukovno udruženje koje se bavi papkarima, kopitarima, živinom, pčelama i mesojedima. Udruženje izdaje ugledan, stručni časopis “Zdravlje životinja”.
Na početku simpozijuma predsednik Udruženj, dr Bojan Blond zahvalio je pokroviteljima i predstavnicima Veterinarske komore Srbije, Veterinarske komore Republike Srpske, Veterinarske komore Makedonije, Veterinarske komore Crne Gore, Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, Institutu za veterinarstvo Srbije i ostalim učesnicima i sponzorima simpozijuma.
„Udruženje će nastaviti sa svojim daljim razvojem, a svi napori biće usmereni ka jednom cilju da pomognu unapređenju veterinarske profesije u Srbiji i regionu. Veterinarska medicina to zaslužuje, kao jedna ozbiljna profesija od javnog značaja jer ČUVAJUĆI ZDRAVLJE ŽIVOTINJA ČUVAMO I ZDRAVLJE ČOVEČANSTVA“, rekao je prili-
Simpozijum - Zdravstvena zaštita i reprodukcija papkara, kopitara, živine i mesojeda
Čuvajući zdravlje životinja čuvamo zdravlje čovečanstva
U Beogradu održan najveći skup veterinara u regionu. Generalni sponzor simpozijuma bila je AVE & VETMEDIC kompanija, predstavnik Aleksandar Kovačević
kom otvaranja simpozijuma dr Bojan Blond.
„Veterina predstavlja najbitniju kariku u rentabilnoj stočarskoj proizvodnji, kao i jedinu garanciju zdravlja i dugovečnosti kućnih ljubimaca“, istakao je dr Bojan Blond.
Doktora Bojana Blonda zamolili smo za kratak razgovor.
Dr Bojan Blond, predsednik Udruženja veterinara praktičara Srbije – Simpozijum ima za cilj kontinuiranu edukaciju veterinara i dobijanja najnovijih informacija o svetskim trendovima koji su danas, aktuelni u veterini. Ovo je najveći skup veterinara u regionu sigurno u po-
slednjih 20-30 godina. Prošle godine na skupu je bilo 1500, a ove godine imamo preko 1800 učesnika. Došli su stručnjaci iz Republike Srpske, BiH Federacije, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Austrije, Bugarske i drugih zemalja.
Ovaj Simpozijum je posvećen maloj i velikoj praksi, znači, tu su predavanja iz svinjarstva, živine i malih i velikih preživara. U okviru predavanja male prakse, imali smo i predavanje iz akvaristike i divljih životinja, tačnije zooloških vrtova.
Na ovom skupu su održana i predavanja posvećena egzotičnim životinjama, a to su kućni ljubimci iguane,
Pišu: Dario Mirović i Marko Radoš
zmije, miševi, egzotične ptice i druge životinje. Takođe, održano je i predavanje iz akvaristike i divljih životinja zooloških vrtova. Predavanja su držale kolege koje rade u zoološkim vrtovima. Trendovi koji se sada dešavaju u Srbiji su da se sve više veterinarskih ambulanti bavi malom praksom, imaju pacijente, egzotične kućne ljubimce. I kod njih se, kao i kod pasa i mačaka, rade pretrage, ultrazvuk i sve ostalo. Te životinje se dovode sve više i više, tako da postoji realna potreba da se veterinari koji se bave malom ili mešovitom praksom, dodatno usavršavaju i za egzotične životinje.
Veterinarska situacija u regionu je teška i komplikovana. Teško je zato što se kolege bore sa padom stočnog fonda u celom regionu pa se kolege bore za to tržište. Ono što mi je drago je što se veterina pomera unapred u zadnjih dvadesetak godina, naročito u velikoj praksi, o maloj praksi ne treba trošiti reči zato što su na mnogo većem nivou opreme i tehnike, koje rade s kućnim ljubimcima. Ali trendovi koji su u maloj praksi postali standard sada se dešavaju i u velikoj praksi među veterinarskim subjektima, gde se oni opremaju i rade stvari koje sami vlasnici ne mogu da rade. Ono što je moj utisak je da vlasnici životinja veterinare doživljavaju kao teret u svojoj proizvodnji. U stvari, veterinari treba da budu saradnici koji će omogućiti dobre proizvodne rezultate. Veterinar je jedina garancija dobrih stočarskih rezultata i dugovečnosti kućnih ljubimaca. Dakle, situacija u regionu je komplikovana, ali mislim da se veterina trudi da odgovori svim zahtevima savremene veterine u svetu.
Što se tiče budućnosti veterine, mi kao udruženje radimo sledeće: Naša
ideja je kontinuirana edukacija veterinara koji dolaze na ove simpozijume. Naše udruženje izdaje časopis „Zdravlje životinja“. On je jedinstven u Srbiji, a podržavaju ga veterinarske komore u regionu, recimo Veterinarska komora Makedonije, Veterinarska komora Crne Gore, Veterinarska komora Republike Srpske i druge. Naša ideja je da dobijamo savremene tekstove, relevantnih autora koji su aktuelni u svetskoj veterini. Časopis izlazi na najboljem kvalitetu papira, poslednji broj časopisa je izašao na 180 strana, a distribuiše se u sve zemlje regiona. Distribucija ide preko veterinarskih komora, tako oni nama omogućavaju da smanjimo transportne troškove u regionu. Samim tim razmenjujemo savremena znanja između okolnih država.
Što se tiče same budućnosti i boljitka veterine, mislim da su veterinari koji rade u velikoj praksi shvatili važnost posedovanja određenih savremenih instrumenata i određenih savremenih analiza u radu, koje pomažu farmerima tako da im budu od značaja, a ne teret.
O Simpozijumu
Prof. dr Milorad Mirilović, dekan Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu
Ovaj simpozijum je izuzetnog nivoa, dosta je učesnika i odlično je organizovan. To smo i očekivali od Udruženja veterinara praktičara Srbije, koje je odlično udruženje koje radi dobre stvari za veterinu u Srbiji.
Predavači su iz zemalja iz okruženja, a ima ih iz Evropske unije, što je odlično, jer nam donose njihova znanja i prenose našim veterinarima ovde.
Budućnost veterine se menja iz godine u godinu, kad sam ja studirao, mi smo pričali da je velika praksa, a to su farmerske životinje, goveda, svinje, ovce da su to velike pare, a mala praksa, male životinje, male pare. Sada je to mnogo drugačije i mala praksa je preuzela primat. Na Veterinarskom fakultetu u Beogradu se upisuje više devojaka nego muškaraca, što pokazuje tendenciju ka maloj praksi, a takođe i tendenciju ka egzotičnim životinjama. Fakultet veterinarske medicine u Beogradu ima, jedini u Srbiji, ambulantu za egzotične životinje, prošle godine bilo je hiljadu pacijenata u toj ambulanti. To pokazuje tendenciju naših građana, da pored kućnih ljubimaca, pasa
i mačaka imaju i egzotične životinje. U budućnosti nestaće mali proizvođači svinjskog, goveđeg i ovčijeg mesa, a biće velike farme gde treba manji broj veterinara i gde treba da se ustanovi menadžment kako se održavaju stada. Otvaraće se male ambulante za malu praksu, gde će se dovoditi kućni ljubimci, čak i u selima postoji veliki broj kućnih ljubimaca koji dolaze na intervenciju na hranu i slično u veterinarsku ambulantu.
Beogradski Veterinarski simpozijum je na visokom nivou i do sada najimpozantniji
Velibor Kesić, doktor veterinarske medicine, predsednik Veterinarske komore Republike Srpske – Iz moje perspektive, mi sarađujemo sa Udruženjem veterinara praktičara Srbije duži niz godina. Ja sam imao priliku da dolazim na ovakve skupove četiri, pet godina unazad. Svake godine, ono što je evidentno, što ja primećujem, je da je sve veći broj učesnika i da okuplja veterinare i kao što sam naziv Simpozijuma kaže praktičare, što je vrlo značajno za službu. Veterina nije nauka koja se može sprovoditi po kancelarijama, nego ona mora da ima svoj efekat na terenu. To je korisno, prije svega, za zdravlje životinja a samim tim i i za zdravlje ljudi. Simpozijum je prilika da se usvajaju nova znanja i nove tehnike koje već sutra već mogu da se primenjuju na terenu.
Kakva je veterinarska služba? – Veterinarske službe u Srbiji i Republici Srpskoj suočavaju se s nizom problema, a to je prije svega starosna struktura ljudi koji rade u veterinarskoj službi. Naime, mladi nisu zainteresovani da se bave terenskom veterinarskom službom više su okrenuti na liječenje i pre-
Dr Bojan Blond i prof. dr Milorad Mirilović
ventivu kućnih ljubimaca. Sama terenska interventna služba možemo reći da je oslonjena na privrednu granu koja je od velikog javnog interesa za svaku državu, a to je prije svega proizvodnja zdrave hrane.
Veterina u budućnosti?
– Sigurno će doći do određenih promjena, veterinari će se morati fokusirati na opredeljenje da li će da rade terensku veterinarsku praksu, to je u humanoj medicini specijalizacija. Moraće da se opredele da rade terensku veterinu, a ona ima svoje segmente, ne može biti sveobuhvatna. Da li je to interna medicina, ili hirurgija, a definitvno u nekoj budućnosti će se isprofilisati u smislu da opstaju velike veterinarske organizacije. Vjerovatno, pošto je to već naznaka u svetu da će kompanije da preuzimaju veterinarsku službu i one budu direktno u pregovorima sa državom. Veterinarska služba ne može da opstane bez pomoći, saradnje i razumijevanja države. Sve ono što mi radimo je u funkciji zaštite javnog zdravlja.Tu država mora da preuzme veću odgovornost i veću ulogu u smislu programa koji se donose na nivou države, suzbijanja zaraznih bolesti, mora se posmatrati s aspekta da morate da imate funkcionalnu i zdravu veterinarsku službu. Država mora da ima strategiju koja ne može biti kratkoročna nego, dugoročno gledajući, morate praviti planove za održavanje vitalnog i zdravog društva.
Dragiša Pauković, doktor veterinarske medicine Srbija
Ovo je jedan od međunarodnih i najvećih kongresa u Republici Srbiji pod pokroviteljstvom Udruženja veterenirara praktičara Srbije i okuplja stručnjake iz Srbije i regiona. Ovo je
prilika da se steknu nova znanja, da se kolege vide, da predstave šta rade, neke inovativne stvari i da razmene iskustva i predloge šta raditi u budućnosti.
Veterina, kao i sve društvene oblasti, se susreće s različitim nedaćama. Pokušavamo s kolegama i na ovakvim simpozijumima da neke tekuće stvari i problematiku rešavamo i da predviđamo šta u budućnosti može da se desi. Ako predvidimo neke stvari možemo na vreme i da reagujemo.
Poznato je da se u okruženju pojavila slinavka i šap, a Srbija je već preduzela neke preventivne mere da ne dođe ta bolest u Srbiju, ali na ovom simpozijumu razgovara se i o tome i o preventivi kako da se zaštitimo od ulaza tih bolesti.
Budućnost veterine ima više pravaca. Dovesti prave ljude na prava mesta sa pravim i iskusnim rešenjima i organizovati baš ovakve skupove da se razmene iskustva i da se razgovara s različitim inostranim i domaćim poljoprivrednicima, da se podstakne domaća proizvodnja. Mi smo zemlja Srbija, možemo da se hranimo iz naših resursa, samo to treba dobro da iskoristimo.
Aleksandar Kovačević, predstavnik “Ave & Vetmedic” kompanije, generalni sponzor simpozijuma.
Saradnja i sponzorisanje simpozijuma je rezultat dugogodišnjeg prijateljstva između predsednika Udruženja veterinara praktičara Srbije dr Bojana Blonda i nas kao kuće. Mi smo već četiri godine sponzori, a poslednje dve godine smo generalni sponzori ove manifestacije.
Ono što možemo da primetimo je da svake godine ima sve više učesnika simpozijuma i smatram da je ovo jedan od najvećih skupova veterinara na jednom mestu u Srbiji.
Mi smo jedina kompanija u Srbiji koja ima fabriku veterinarskih i humanih proizvoda. Prvog dana simpozijuma sam govorio o portfoliju za kućne ljubimce, danas su tema i publika drugačije. Tema je bila posvećena velikoj praksi i proizvodima iz te oblasti. Mi smo razvili naš portfolio, tako da imamo preko 30 lekova u različitoj formi i oko 30 proizvoda u maloj praksi, od toga trenutno dva registrovana leka. Premijerno sam najavio da smo trenutno u procesu registracije našegPrazinon plusa, leka u obliku tableta, koje će se moći koristiti kao preventiva od parazita.
Mi smo jedna od retkih kompanija koja je iskoračila s domaćeg tržišta i prezentovala prvi put svoje proizvode na svetskom tržištu, kao rezultat toga naši proizvodi se nalaze širom Evrope. Danas sam na prezentaciji govorio i o trenutnoj situaciji na tržištu. Kao što
je poznato, veliki broj firmi se gasi i imamo sve manje grla stoke na tržištu. Takođe, ukupan broj portfolija koji su nam dostupni je sve manji, a sve to prati pad stočnog fonda. Mi smo to na vreme prepoznali i počeli da investiramo u proizvodnju za kućne ljubimce. Time se bavimo već tri godine i s ponosom mogu da kažem da to čini skoro 25 procenata našeg prometa. Mi imamo preko 15 hiljada proizvodnih kvadrata u Vršcu, gde se nalaze naše obe fabrike. Kao jedna mlada fabrika opremljeni smo s najsavremenijom tehnologijom i mašinama za proizvodnju lekova.
U budućnosti, što se tiče velike prakse, mislim da niko nije dovoljno pametan da proceni koja će situacija biti na našem tržištu u narednih nekoliko godina. Mi ćemo nastojati da strategiju naše kompanije i veliku praksu definitivno usmerimo ka izvozu u jugoistočni deo Azije, gde je upotreba antibiotika i dalje aktuelna za razliku od Evrope. Što se tiče male prakse, kod nas na srpskom tržištu vidimo stabilan rast od 25 odsto godišnje. U Evropi je to nešto manje, nekih 12 odsto godišnje, a to je zato što su oni nekoliko godina ispred nas. Glavna strategija naše firme u narednim godinama biće da se proširimo na što veći broj evropskih i neevropskih tržišta, da pronađemo distributere i kupce u potencijalno svim zemljama sveta.
Dr Drago Nedić, predsjednik Naučnog vijeća u Veterinarskom institutu Republike Srpske “Dr Vaso Butozan” u Banjaluci i profesor Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu.
Bio je pomoćnik ministra Vlade Republike Srpske, glavni inspektor i šef Veterinarske službe Republike Srpske i BiH, direktor Kancelarije za veterinarstvo i direktor Veterinarskog instituta. Do sada je prezentovao i objavio preko 400 naučnih i stručnih radova iz raznih oblasti veterinarske medicine. Redovni je član Kraljevske akademije inovacionih nauka.
Profesore Nediću, zanima nas unapređenje veterine u Republici Srpskoj?
Nama je bilo najvažnije da uvijek činimo određene stvari koje će unaprijediti kvalitet rada i usluga koje veterinarska služba pruža građanima, vlasnicima životinja, prehrambenoj industriji, potrošačima. U svakom segmentu nastojimo da nađemo najbolja rješenja, koja bi bila od koristi za sve. Treba shvatiti da je veterinarska medicina kao i humana medicina, to su regulisane profesije od kojih se zahtijeva cijelo životno učenje. Mi stalno moramo da unosimo nova znanja, ako su u pitanju novi patogeni koji prijete zdravlju ljudi ili životinja, patogeni koji ugrožavaju bezbjednost hrane ili ako pogledamo sve ukupno, nama je jako važno da tim unapređenjem kvaliteta, zajedno
Razgovor sa prof. dr Dragom Nedićem
Ovaj simpozijum ima
važan cilj, a to je cjeloživotno učenje
sa humanom medicinom, djelujemo u konceptu javnog zdravlja.
To znači, da zajedno i humana i veterinarska medicina u životnoj sre-
dini svuda, tamo gdje obavljaju određeni posao, doprinose opštem boljitku. To bi trebalo da znači da mi zajedno suzbijamo zoonoze, zoonozne
Razgovor vodili i prilog pripremili: Darijo Mirović i Marko Radoš
bolesti, a dvije trećine bolesti pripada zoonozama, zajedničke ljudima i životinjama. Zatim, da sprečavamo patogene koji dolaze preko hrane, ili patogene koji dolaze iz životne sredine. Svjedoci smo toga da je antimikrobna rezistencija izuzetno prisutna kao problem, generalno čovječanstva, i mi mislimo da je to jedan od problema koji će da nas dugo prati. Tehnologija teško stiže sposobnost mikroorganizama, koji se u prirodi vrlo brzo snalaze, postaju otporni na određene antimikrobne preparate i mi dolazimo u situaciju da su nam život i zdravlje ljudi ugroženi patogenima, a da mi nemamo adekvatni preparat zato što je nekvalitetnom, neadekvatnom ili neodgovornom upotrebom antimikrobnih preparata, dakle antibiotika, došlo do toga da su bakterije postale otporne.
Mi svi zajedno radimo na tome, zato što ti patogeni kruže između ljudi i životinja u životnoj sredini i zajedno ugrožavaju sve. Takođe, važno je da mi u radu u maloj praksi, brinemo o zdravlju kućnih ljubimaca koji su u kohabitaciji, u porodičnim domaćinstvima zajedno s ljudima i nose svu svoju patologiju zajedno sa sobom.
Kad su u pitanju velike životinje, farmske, životinje ekonomske kategorije, nama je jako važno da budemo efikasna služba koja ljudima omogućava da životinje drže zdrave, reproduktivno i proizvodno sposobne, tako da ti ljudi budu zadovoljni sa zdravljem svojih životinja i ostvare određene dobiti od toga. Znači da životinje proizvode mlijeko, jaja, meso i da veterinarska služba brine o tome, a da pri tome potrošač bude bezbjedan, da taj proizvod neće da ugrozi njega.
Dakle, kad pogledamo profesiju veterinara, to je kompleksna situacija koja ima veoma značajnu ulogu, generalno, u svakoj državi i zbog toga mi zajedno sa humanom medicinom i ljudima iz zaštite životne sredine, nastojimo da uvežemo čitav taj koncept javnog zdravlja sa svih nivoa i da damo doprinos opštem boljem stanju u društvu.
Šta mislite o ovom Simpozijumu?
Kad su u pitanju skupovi kao što je ovaj simpozijum, trenutno u Beogradu, kao i svi drugi simpozijumi, oni imaju taj cilj cjeloživotnog učenja, dakle, da ljudi koji se bave određenom
oblašću imaju priliku da na određene teme dođu i čuju šta su inovacije, da ih primijene i prodiskutuju, da razmijene iskustva s ljudima koji se bave tom problematikom. Mislimo da je vrlodobro, da ima što više edukacija, što više prilika i da unapređujemo kvalitet našeg rada zahvaljući tome.
Kakva je veterinarska situacija u Republici Srpskoj?
Ono što nas obavezuje je da stalno pratimo određena zbivanja u okruženju da bismo mogli da budemo efikasniji. Pored ovoga što smo rekli da na domaćem prostoru moramo da pratimo i suzbijamo određene bolesti, kod ljudi i životinja, u hrani, u životnoj sredini, isto tako moramo da pratimo okruženje koje može da ugrozi našu situaciju. To su različite bolesti, koje ugrožavaju samo životinje pa utiču na ekonomiju zemlje. Recimo, kad je u u pitanju afrička kuga svinja, u pojedinim državama je bilo pada i do deset odsto BDP-a. To je zbog pojave afričke kuge svinja, koja nije zoonoza, ne ugrožava ljude, ali uveliko može da ugrozi ekonomiju države.
U Republici Srpskoj, recimo, bilo je 25 miliona maraka štete zbog afričke kuge svinja.To je ogromna šteta, da ne govorim o drugim zemljama gde je bila ta bolest. Nama je sada prijeteća situacija pojava slinavke i šapa koja se pojavila u Njemačkoj, Mađarskoj, Slovačkoj koja vrlo lako može da se prenese i nosi sa sobom ogromne ekonomske štete.
Ali tu su i zoonoze kao što je avijarna influenca, koja u Zapadnoj Evropi već duže vrijeme stalno kruži. Mi smo imali jedan slučaj nedavno u Bosni i Hercegovini, odnosno u Republici Srpskoj i to je uspješno sanirano. Ali to ne samo da ugrožava zdravlje ljudi već ugrožava i ekonomiju jer onda staje izvoz, ljudi ne konzumiraju proizvod jer postoji veliki rizik. Znači mi se borimo da prateći to okruženje, nastojimo da određene bolesti suzbijemo i da spriječimo da se one pojave i to je, naravno, sa svim ostalim službama vrlo važno. Nama je važno da svi ostali djeluju kad je u pitanju suzbijanje određenih bolesti da ih spriječimo da se pojave u našem okruženju.
Kako vidite budućnost veterine?
Ono što mi možemo da kažemo da smo potpuno svjesni toga da profesi-
ja veterinara treba da bude povezana s profesijom u okruženju. Mi imamo odlične primjere saradnje, kad je u pitanju razmjena informacija, zajednički skupovi, razgovori nemaju granica kao na ovom simpozijumu. Mi u čitavom regionu izuzetno dobro sarađujemo, s druge strane, ovaj simpozijum doprinosi da otkrijemo koje su to novine, koji su to novi preparati, koja su to najbolja iskustva, kako razvijati dijagnostički sistem, laboratorije, koje preparate da koristimo a da ne dođe do sprečavanja razmjene životinja i proizvoda životinjskog porijekla zato što je neko upotrijebio nešto što je u drugoj državi spriječeno. Mi ujednačavamo standarde, posebno prateći međunarodne standarde i standarde Evropske unije, pa onda nastojimo da svi zajedno ujednačimo standarde kako bismo omogućili promet životinja i roba životinjskog porijekla između tih granica. To je naša uloga, jer mi potpisujemo sertifikate, mi garantujemo da to može preći u drugu zemlju a, s druge strane, služba u drugoj državi garantuje da je to došlo iz kompetentne službe iz druge zemlje. Dakle, naša saradnja je izuzetno važna u tom pogledu kako sa zdravstvenog, tako i ekonomskog aspekta.
Aleksandar Borodin je muzičkim kompozicijama postigao trajnu svetsku slavu, a njegova naučna istraživanja i doprinos razvoju medicine su danas zaboravljeni. Sve što je kao lekar, profesor univerziteta, pedagog i naučni istraživač ostvario, ostalo je samo zapisano u istoriji lokalnog univerziteta. Interesantno je da je Borodin bio samouki kompozitor koji je komponovao u slobodno vreme, obično nedeljom ili kada bi zbog bolesti izostao s posla.
Petorica moćnih
U St. Petersburgu su od 1856. do 1870. godine pet ruskih kompozitora, mahom samoukih, intenzivno sarađivali. Poslednji koji im se pridružio, 1862. godine, bio je Borodin. U toj grupi su bili Cezar Cui, Mili Balakirjev, Modest Musorgski i Nikolaj Rimski Korsakov. Elitni profesionalci koji su stvarali na Konzervatorijumu, poput Petra Iliča Čajkovskog (1840-1893), Mihaila Glinke (1804-1857) i Aleksandra Dragomižinskog (1813-1867) su u svojim operama kreirali tipičnu rusku muziku, a “Petorica moćnih” su komponovali dela na osnovu elemenata narodne muzike, uz slovensku muzičku osnovu. Njihov cilj je bio da se spreči uticaj Zapada na rusku kulturu. Jedini je Balakirjev od petorice imao profesionalno muzičko obrazovanje i on je pomagao kolegama da ostvare reputaciju među muzičarima.
Borodin je rođen 1833. godine u St. Petersburgu, gde je i umro u 53. godini kada mu je, u toku napornog plesa, prsnula aneurizma koronarne krvne žile. On je vanbračno dete gruzijskog princa Luke Stepanoviča Gedevanšvilija i 25. godišnje Evdokije Konstantinovne Antonove, lepe i inteligentne Ruskinje. Dete nisu mogli da upišu u knjigu rođenih i biološki otac ga je zaveo kao dete njegovog mužika Porfirija Borodina. Kasnije je plemić sredio da se Evdokija uda za lekara, kupio im kuću, detetu obezbedio najbolje privatne učitelje jer, kao kopile, nije imao pravo da pohađa državnu školu. Dete je bilo talentovano za jezike; naučio je francuski, nemački i engleski, a svirao čelo, flautu, klavir i imao časove iz osnova komponovanja.
Međutim, kada je Borodin odrastao, zainteresovao se za hemiju, upisao se na medicinsko-hiruršku akademiju (gde se izučavaju hemija i biohemija), postao lekar, profesor patološke
Aleksandar Borodin, naučnik i umjetnik
Sve što je kao ljekar, profesor univerziteta, pedagog i naučni istraživač ostvario, ostalo je samo zapisano u istoriji lokalnog univerziteta
anatomije, vrstan predavač, osnivač prvog medicinskog fakulteta za žene u Rusiji i istraživač. Usavršavao se na univerzitetu u Heidelbergu kod čuvenog hemičara Emila Erlenmeyera, a zatim je posetio hemičare u Italiji. Postao
je vrstan predavač i cenjen naučnik, poznat u izučavanju raznih hemijskih jedinjenja, posebno aldehida.
Kada je Borodin pristupio grupi muzičkih kompozitora - kasnije nazvanoj “Petorica moćnih” - komponuje muzička dela: tri smfonije, dva žičana kvarteta, operu “Knez Igor”, simfonijsku poemu “U stepama Srednje Azije” i dr. U operi “Knez Igor” su “Polovecke igre”, koje se smatraju za njegovo najlepše delo, mada mnogi ističu da poema “U stepama Srednje Azije” nimalo ne zaostaje. Tu izvanrednu minijaturu, napisanu 1880. godine, kompozitor opisuje ovako:
U operi “Knez Igor” su “Polovecke igre”, koje se smatraju za njegovo najlepše delo, mada mnogi ističu da poema “U stepama Srednje Azije” nimalo ne zaostaje.
U tišini stepa srednje Azije čuje se zvuk mirne ruske pesme (solo klarinet).
Piše: Rajko Igić
Aleksandar Borodin Rođen
Iz daljine se približavaju konji i kamile, dolaze sve bliže i bliže (trzalački instrumenti), a sa njima melanholična orijentalna melodija (engleski rog). Prolazi karavan u pratnji ruskih vojnika (ruska pesma se ponavlja s dva roga i kako se približavaju, nastupa pun orkestar).
Karavan bezbedno nastavlja svoj dugi put pod zaštitom vojnika i nestaje na dalekom horizontu. Ruska pesma se spaja s orijentalnom melodijom u zajedničku harmoniju (klarineti i čela, zatim žičani - ponavlja se orijentalna melodija; uskoro se čuju spojene ruska i orijentalna tema - ruska na violini, a orijentalna na fagotima i rogovima), sve dok se ne izgube u ravnici.
Na Brodveju su Amerikanci 1953. godine načinili mjuzikl “Kismet” (ta reč je iz turskog ušla u engleski početkom 19. veka i sinonim je za reč sudbina ili sreća) u kome je muzika preuzeta iz raznih kompozicija Borodina. “Kismet” je postigao ogroman uspeh i osvojio tri Tony nagrade. (Nagrade Tony se dodeljuju za dostignuća u radu američkih pozorišta. Nagradu dodeljuje žiri od sedamsto članova i ona se smatra ekvivalentom za Oscar, Emmy i Grammy).
“Kismet” je postigao ogroman uspeh
Veliki poklon Mnogi lekari u prošlosti i danas su se posvetili muzici. Međutim, redak je primer Borodina. Jedino mi je poznato da je vrhunski kompozitor Hector Berlioz (1803-1869) studirao medicinu, ali je studije rano napustio da bi se posvetio muzici. Mnogi lekari su najveće kreacije ostavili u književnosti; evo nekoliko primera: od Čehova, Bulgakova i Laze Lazarevića do Zorana Ivanovića, Veljka Mirovića, Stojana Berbera i Gorana Milašinovića. Možda je ljubiteljima klasične muzike, u slučaju Borodina, žao što nije više vremena posvetio muzici, ali i ovo što nam je ostavio veliki je poklon.
Текст и илустрације: Др Oлгa Leкић
Оли је био веома радозналог духа, данас је имао “слободан дан” од уобичајених активности. Његови старатељи, односно ”родитељи“, њему одређени, данас су били у посети некој другој галаксији. Редовна конференција интерзвезданих светова, одржавана је једном месечно, увек у исто време. Оног који се није придржавао упустава је одмах елиминисао Велики Н. На његово место долазили су савршенији и подобнији. Малени Оли, роботизовани примерак становника најнапредније тренутно планете у “сазвежђу-Т952”, имао је свог љубимца. Љубоморно га је скривао од својих назови старатеља - родитеља. Знао је да би био прија-
вљен, елиминисан или послат у најудаљенију “тамну материју” од које су сви имали огроман страх.
Зато је његов љубимац необичног облика био скривен на само њему познато место. У виртуелној стварности, сада је претурао својим брзим погледом по својој “архиви” старој хиљaду година.
Нешто је тражио, у једном тренутку појавила се необична сцена. Бучна, са много непознатих бића у кружном простору коју је погледом пратила маса “Земљана”, како су себе називали. Низ необичних створења изводило је необичне покрете. Открио је да се ту налази и његов љубимац, огромних димензија, који је доминирао сценом, изводио је стој на једној нози, маса је била одушевљена, све је попраћено необичним тактовима неке музике, њему страних звукова. Схватио је сада, враћајући се уназад у прошлост
GODINA XII BROJ 123. JUN 2025.
Profesor Rajko Igić je objavio knjigu “Osnovi gerijatrije” (Banjaluka, Medicinski fakultet, 2020) a samo u prošloj godini je publikovao radove u pet naučnih časopisa. Najvažnija mu je publikacia predlog za reformu studija na medicinskim fakultetima Evrope (Igić R. Preparations of Students for Enrollment in Medical School. Journal of Medical Education and Curricular Development 2024, Jul 23;11:23821205241264698. doi: 10.1177/23821205241264698.) Za one koji ne poznaju profesora, mogu ga vidjeti i čuti na internetu u razgovoru s novinarima (2024/2025. godine): “produžena s mlekom igic” (oko 60 minuta) i “sentivanac (video)”, oko 15 minuta. Ove podatke o profesoru navodim jer je godinama bio nastavnik farmakologije i toksikologije na našem Medicinkom fakultetu, četiri godine glavni urednik časopisa “Scripta Medica”, a u časopisu “Medici.com” objavio je brojne edukativne članke. Profesor Igić u novembru ove godine puni 88 godina života.
Prim. dr Momir Pušac, glavni urednik
Svrha života, smrt i umiranje
delimično eksperimentalno potvrdio Stenli Miler (Science 1953;117:528529). Sve što živi potiče od prvostvorene ćelije koja je nastala i živela pre tri ili četiri milijarde godina; više je nema, ali su poznate bakterije koje su od nje nastale. Sva živa bića, od bakterija do biljaka, životinja i čoveka, potiču od prvostvorenog života, a kakvih će biti stvorenja milionima godina posle nas, o tome ne možemo ni nagađati. Pravoslavci i ostali hrišćani mahom prihvaćaju evoluciju da bi razumeli prirodu, ali život vode po savetima Hrista.
Pojedinac određuje svoj životni cilj; izabere šta bi da radi, kako da živi. Mada postoje osobe koje nisu sigurne kuda da krenu ili su nezadovoljne onim što rade i kada naiđu na prepreke, put krivuda ili dolaze na raskršće bez putokaza. Ako smo pogrešno postavili cilj, preispitamo razloge i odlučimo kuda dalje. Pri kraju života neki svode balans i pitaju se da li je sve moglo biti drugačije i bolje. Takav je zaključak vredan potomcima.
Kada sam postao lekar, mnogi su me, mahom starije osobe, pitali ili započinjali razgovor o svrsi života. Zato sam nastojao da saznam kako su o tome mislili ljudi kroz istoriju. Čovek oduvek zna da mu život pripada u periodu od rođenja do smrti, jer večan ne postoji. Sve ređe se prihvata ideja da je život stvorilo božanstvo ili je prenet iz vasione udarom meteora. Život je nastao na zemlji u pradavno doba. Danas srednjoškolci znaju teoriju Aleksandra Oparina, nastalu 1920. godine, o postanku života kada su atmosferski uslovi omogućili stvaranje i odvijanje života. Teoriju je 1953. godine
U mladosti sam doneo odluku za veliku promenu. Umesto studija na akademiji za pozorište i film, upisao sam se na medicinu. Zaključio sam: “Imam jedan život i više mogu pomoći ljudima kao lekar nego kao umetnik”. Tokom studija i kasnije, često sam viđao patnje bolesnika koji su čekali svoj kraj i pratio kako izgleda umiranje. Kada se približava taj čas, važno je da negovatelj proveri da li je osoba naklonjena religioznoj duhovnosti i proceni vredi li, ako je svesna, pozvati sveštenika ili omogućiti da bolesnik razgovara sa psihologom ili lekarom. Lekovi pomažu da se period
pre neminovnog kraja života olakša, od primene morfina za kontrolu bola i dispneje [dispneja je osećaj nedostatka vazduha praćen enormnim strahom] do neuroleptika (haloperidol ili risperidon) za tretman delirijuma i muskarinskog antiholinergika (skopolamin, atropin ili glikopirolat) za smanjenje sekreta u disajnim putevima. Dugo se smatralo da smrt nastaje prestankom disanja i cirkulacije; danas se smrt definiše prekidom svake funkcije mozga jer se kardiopulmonalna funkcija može veštački održavati. Najbolji književni opis umiranja dao je Tolstoj u delu
“Smrt Ivana Iliča”.
Tuga označava duboku žalost za izgubljenom osobom ili nečim voljenim. I osoba koja zna da joj se bliži kraj, sve dok je svesna, oseća intenzivnu tugu, izgubiće sve što je volela. Tuga se sreće i mimo smrti, npr. kada se raskine snažna emotivna veza, pri gubitku posla, u izbeglištvu i drugim poremećajima. Pored emocionalne reakcije, tuga sadrži fizičku, socijalnu, kognitivnu, bihejvioralnu, kulturnu, duhovnu i filozofsku dimenziju.
O smislu života razmišljali su naučnici, filozofi i drugi mislioci. Kada se Čehov pitao kakva je svrha života, nauka mu nije dala odgovor; zaključio je da je čovek žrtva u apsurdnom svetu. Da je čitao Imanuela Kanta (1724-1840), filozof bi mu pomogao: glavni zadatak ljudi je da svoju vrstu održavaju i doprinose progresu civilizacije napretkom kulture i komunalnog morala. Tolstoj ukazuje da svaka osoba treba da izabere cilj kako bi bila srećna i društvu korisna; to se postiže porodicom, prijateljstvima, ljubavi prema drugima, čitanjem, usavršavanjem, odsustvom hedonizma i eliminacijom pohlepe za materijalnim vrednostima. Egzistencijalisti (Kami i Sartr) tvrde da ljudski život nema unapred određen smisao –rođeni smo da sebe slobodno definišemo. Obnavljanje je, smatram, najvažnija svrha svakog života, od bakterije do čoveka, ako se taj proces zaustavi, biću je kraj.
Prof. dr Rajko Igić, Sombor
Живот,
20035-9
Професија аутора који су дали своје прилоге:
• Академици – 15
• Књижевници – 14
• Црквени великодојстојници свих религија – 9
• Сликари – 9
• Глумци – 8
• Професори Универзитета – 8
• Лекари – 5
• Војна лица – 4
• Новинари – 4
• Адвокати – 3
• Тренери фудбалера и тенисера – 3
• Примадоне – оперски певачи – 2
• Шаховски велемајстори – 2
• Композитори – 2
• Естрадни уметници – 2
• Редитељи – 2
• По један представник стоматолога, филозофа, мултимедијалних уметника, психијатара, историчара уметности, стјуардеса, монахиња, сељанки, полицајаца, осуђеника на смрт, џелата, командоса, друштвених радника и песникиња.
Најкраће одговоре дала су следећа
петорица:
1. Песник, академик Матија Бећковић: ‘’Не могу да заспим а ни да се пробудим’’
2. Књижевник, академик Добрица Ћосић: ‘’Шта је живот и шта је смрт, размишља се и одговара миленијумима, а мени није познат одговор који бих сматрао коначним. Када бих
знао шта је живот и шта је смрт, ја
не бих био писац.’’
3. Сликар, академик Мића Попо-
вић: ‘’У тешка времена човек преста-
не да се жали да је живот кратак, јер оно што је испред нас није вредно да се живи. Остаје нам, а то није мало, да живимо због наших
Смисао живота који нам је програмирала биологија – еволуција.
• Нагон самоодржања. Остати жив по сваку цену! Егоизам је огроман.
• Нагон одржања врсте, тј. сексуални нагон, који доводи до репродукције, тј. стварања потомства.
• Сачувати потомство док се оспособи за самостални живот (родитељски нагон).
• Старење и смрт. Ако се не умре због
неке насилне смрти (убиство, самоубиство и задес) онда се умре због
неке болести у старости или од саме старости. Тиме се популација лишава јединки које не привређују, а
имају гладна уста.
Михајло Марковић, филозоф, академик: ‘’Шта мари ако је мрак и иза вас
и испред нас?Док јесмо треба да будемо буктиња што јаркија, што блиставија. Да би се живело пуним, интензивним животом, неопходно је имати идеал, неопходно је знати шта се у жи-
воту може и знати шта је то што се хоће нешто племенито, лепо, људско.Супротно од тога је духовна смрт. Ходају живи људи, а већ су лешеви’’.
Смрт је трајни престанак рада мозга (који највише обележава човека) или трајни престанак куцања срца и дисања. Шта се дешава после смрти са лешом?
1. Леш се латински каже cadaver (carno data vermes = месо дато црвима).
2. Спаљивање – кремација = пепео.
3. Тело искљуцају
вође Лењина и Мао Це Тунга. Реке људи чекају сатима да прођу поред њиховог одра са балзамованим телом. Стаљин је, такође, балзамован, али је касније мумија избачена из Лењиновог маузолеја и сахрањена у
Кажу да на њему увек има свежег цвећа. Двоје од нас (В.К. и С.К.) су у Софији тражили да
се
се налази Маузолеј Георгија Димитрова. Димитров је на Суду, поводом
Рајхстага, храбро се супротставио нацисти Херману Герингу, био је
терне и творац
отечествене нове Бугарске. Једва смо дознали локацију. Дивна зграда, али оронула и запуштена. Мумија је негде однета. Све собе празне и пуне ђубрета. Једну собу су улична дечурлија, која врви зградом, претворила у WC. Разочарани, потврдили смо латинску изреку: Sic transit gloria mundi (Тако пролази слава света). Душевни живот и душа човека. Јасно је да човек има душевни живот. Његови центри су познати у мозгу. Homo није само Sapiens (мудри човек) већ и емотиван човек. Сазнања и одлуке морају да прођу кроз филтер емоција. Емоције су, дакле, исто
1. Милан Шарац. Књ. Живот, смрт, вечност. Издавачка делатност Храма Светог Саве. Београд, 2025.
2. Владимир Кањух, академик. Живот, смрт, вечност. У истоименој књизи Милана Шарца. Издавачка делатност Храма Светог Саве. Београд, 2025., стр.82 – 88 (укључујући слику В.К. и С.К. на две странице).
3. Др Снежана Кањух, стоматолог. Живот, смрт, вечност.
Храма Светог Саве. Београд, 2025., стр.88 – 89.
4. Матовић Д., новинарка. Каква је сврха човековог битисања када се мора умрети из пера академика, уметника. Дневни лист Вечерње Новости, 19,20 и 21.април 2025., стр. 14-15.
5. Šarac Milan. Knj. Između života i smrti. Iskazi istaknutih. Izd. ’’PI – Voda Ružić i ostali’’. O.D. Beograd, 2003. Anketirana je 101 najpoznatija ličnost u Srbiji. Recenzenti: akademik Dejan Medaković i slikarka Olja Ivanjicki.
6. Kanjuh V. O životu i smrti. U knj.: Milan Šarac ’’Između života i smrti. Iskazi istaknutih’’. Izd. ’’PI – Voda Ružić i ostali. O.D. Beograd, 2003., str.57-60.
7. Кањух В,
8.
Сл. 5. Радован
Сл. 6.
Krajem prošle i početkom ove godine, pojavilo se novo izdanje udžbenika iz histologije i embriologije, na srpskom i na engleskom jeziku, Koncizna HISTOLOGIJA I EMBRIOLOGIJA (Concise HISTOLOGY AND EMBRYOLOGY) (Sl.1,2,3). Urednik, autor i ilustrator ovog udžbenika je prof. dr Ivan Nikolić, redovni profesor histologije i embriologije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Ivan Nikolić (Sl.1) je rođen 18. maja 1962. u Nišu. Magistarsku tezu „Dinamika razvoja i morfološke karakteristike interlobulusnih prostora jetre čoveka od
Koncizna HISTOLOGIJA I EMBRIOLOGIJA
na srpskom i engleskom jeziku, za studente medicine i stomatologije
Vladimir Kanjuh
Sl. 1. Prof. dr Ivan Nikolić, urednik, autor i ilustrator
Sl. 2. Korice udžbenika “Koncizna HISTOLOGIJA I EMBRIOLOGIJA”
embrionalnog perioda do desete godine života“ je odbranio 1992. a doktorsku disertaciju „Neuroendokrine ćelije i peptidergična nervna vlakna humane jetre i žučne kese u embriofetusnom razvoju“ 1996. na Medicinskom fakultetu u Nišu. U zvanje redovnog profesora izabran 2010. godine. Autor je u blizu 150 radova, objavljenih u celini, u međunarodnim i domaćim naučnim časopisima, ili u izvodu, referisanih na međunarodnim i domaćim naučnim skupovima. Usavršavao se iz oblasti stereologije i elektronske mikroskopije i bio je učesnik više naučnih projekata koje je finansiralo Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Saradnik je Projekta SANU (akademika V. Kanjuha) i rukovodilac Projekta Ogranka SANU u Nišu (koordinator akademik V. Kanjuh). Član je Evropskog društva za mikroskopiju i domaćih strukovnih udruženja. Autor je u monografiji i u 28 udžbenika - poglavlja u udžbenicima i praktikuma, na srpskom, engleskom i italijanskom jeziku). Osim na Medicinskom fakultetu u Nišu, angažovan je u izvođenju nastave i na Medicinskom fakultetu VMA u Beogradu, i medicinskim fakultetima u Foči i Banjaluci. Bio je prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta u Nišu, a sada je član Odbora za akreditaciju naučnoistraživačkih organizacija Republike Srbije, saradnik Odbora za kardiovaskularne bolesti SANU, član Saveta Univerziteta u Nišu, predsednik Centra za unapređenje kvaliteta Medicinskog fakulteta i član Saveta i Upravnog odbora Eparhije niške. Amaterski se bavi muzikom i slikarstvom.
ćinom nastavnici histologije i embriologije, međutim, ima stručnjaka iz genetike, kliničke citologije, biohemije, patologije, imunologije i interne medicine.
Prevodioci udžbenika sa srpskog na engleski jezik su autori a, osim njih, i viši asistenti histologije i embriologije Sanja Jovičić, sa Medicinskog fakulteta u Banjaluci i Ljiljana Kozić, sa Medicinskog fakulteta u Foči. Tekstove je lektorisala dipl. filolog engleskog jezika i književnosti Bojana Marjanović.
Sl. 3. Korice udžbenika “Concise HISTOLOGY AND EMBRYOLOGY”
Osim profesora Nikolića, ugledni autori udžbenika su nastavnici, sa bogatim naučnoistraživačkim i predagoškim iskustvom, iz nekoliko univerzitetskih centara (Niša, Beograda, Sarajeva, Podgorice, Banjaluke i Zenice): Vera Todorović, Vesna Lačković, Željka Tatomirović, Stevo Najman, Ivana Stojanović, Selma Aličelebić, Esad Ćosović, Vesna Ljubojević, Ljiljana Vučković, Miloš Bajčetić, Slaviša Đuričić, Aleksandar Petrović, Vladimir Petrović, Marko Jović, Dejan Mitić, Jelena Vladičić Mašić i Višnja Muzika. Autori su ve-
Udžbenik Koncizna HISTOLOGIJA I EMBRIOLOGIJA je velikog stručnog, pedagoškog i tehničkog kvaliteta. To je jedinstveno remek-delo moderne histologije, sveobuhvatan, napisan jasnim stilom i bogato ilustrovan udžbenik, sa svojevrsnim atlasom (sve slike su iz kolekcije autora), koji pruža uvid u najnovija dostignuća u oblasti ćelije, tkiva, organa i sistema organa, uključujući i klinički značaj i osnovne podatke iz embriologije. Nastao je kao potreba da se na tržištu pojavi rukopis primerenog obima, potpuno prilagođen nastavnom planu i programu integrisanih akademskih studija medicine i stomatologije, koga mogu koristiti i studenti biologije, farmacije i veterinarske medicine. Udžbenik je nastao skraćivanjem i adaptacijom teksta i ilustracija iz tri udžbenika i praktikuma: Histologije i osnovne embriologije (prvo izdanje, 2023), Osnovne i oralne histologije i embriologije (četvrto izdanje, 2022), Embriologije čoveka (sedmo izdanje, 2018) i Praktikuma i atlasa iz histologije i embriologije (treće izdanje, 2024). Urednik i ilustrator svih navedenih izdanja je prof. dr Ivan Nikolić, dok je izdavač izdavačka kuća “Data status” iz Beograda (saizdavači su Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet u Banjaluci i Medicinski fakultet u Foči). Svi navedeni udžbenici i praktikum su nagrađeni nagradom Srpskog lekarskog društva, podružnica u Nišu, za najbolju publikaciju u kategoriji udžbenika za odgovarajuću godinu.
Izdanje na engleskom jeziku će omogućiti da savremeni pristup sagledavanja morfologije ćelije, tkiva i orga-
na, kroz prizmu njihovih funkcija, bude univerzalni udžbenik koji će moći da stane rame uz rame sa najkvalitetnijim svetskim izdanjima iz oblasti histologije i embriologije.
Recenzenti udžbenika su naši eminentni stručnjaci, akademici SANU –Vladimir Bumbaširević, Vladimir Kanjuh i Miodrag Čolić a, osim njih, i prof. dr Radoslav Gajanin i prof. dr Milica Labudović Borović.
Udžbenik je vrhunske tehničke opremljenosti, skraćenog A4 formata, ima 450 stranica teksta i atlas koji sadrži oko 500 originalnih ručno urađenih crteža, 31 makroskopsku fotografiju, 442 svetlosno-mikroskopske fotografije, 42 elektronomikrograma, 7 rendgenograma i ultrazvučnih snimaka, dvadeset tabela, dve sheme i jedan grafikon.
Posle predgovora, zahvalnice i vodiča kroz udžbenik, uz preporuku kako savladati i prezentovati gradivo iz histologije i embriologije, nalazi se sadržaj iz kojeg se vidi da udžbenik sadrži 25 poglavlja koja su razvrstana po didaktičkim celinama i poređana logičnim redosledom u kojima se obrađuju: histologija, osnovne histološke metode i mikroskopija, ćelija, osnovne karakteristike tkiva, organa i sistema organa, opšta embriologija, epitelno tkivo, vezivno tkivo (ćelije, ekstracelularni matriks, podela, embrionalno, rastresito, fibrozno, elastično
i retikularno vezivno tkivo, masno tkivo, hrskavica, koštano tkivo, krv, koštana srž i hematopoeza, mišićno tkivo, nervno tkivo i nervni sistem, oko, uvo, kardiovaskularni i limfni vaskularni sistem, imunski sistem i limfni organi, endokrini sistem, respiratorni sistem, digestivni sistem (usna duplja, alimentarni kanal, jetra, žučni putevi, žučna kesa i pankreas), urinarni sistem, muški i ženski reproduktivni sistem, koža i dojka. U okviru svakog poglavlja se, pored klasično napisanog teksta, nalaze i tekstovi napisani na podlogama različitih boja: na narandžastoj su data dodatna fiziološka objašnjenja, na sivoj dodatne činjenice (molekulska zbivanja, elektronska mikroskopija), na žutoj embriologija, na plavoj klinički značaj i kongenitalne anomalije i na zelenoj podlozi istorija medicine. Dodaci namenjeni studentima stomatologije su posebno označeni. Interesantno je i edukativno osmišljeno da su crteži ćelija obojeni u bojama klicinih listova od kojih potiču (ektodermne ćelije su obojene plavom, mezodermne ćelije crvenom, a ćelije endodermnog porekla žutom bojom) na taj način studenti, prilikom savladavanja gradiva iz histologije, dobijaju početnu informaciju o embrionalnom poreklu tih ćelija, histoloških struktura i organa. Na kraju udžbenika su indeks pojmova i osnovna literatura. Udžbenik sadrži i elektronski dodatak u kojem su
detaljna literatura i pitanja i odgovori sa obrazloženjem (urednik elektronskog dodatka je prof. dr Miloš Bajčetić).
Didaktični pristup udžbeniku “Koncizna histologija embriologija” je sistematičan, ultramoderan i raskošan, jer su studentima detaljno locirane, opisane i ilustracijama potkrepljene sve strukture o kojima se govori, pa oni dobijaju jasan i savremen pregled gradiva – od makroskopske anatomije pa do molekularne biologije, što dodatno potkrepljuje činjenicu da se radi o udžbeniku koji je zasnovan na savremenim naučnim i stručnim dostignućima. Uz to, paralelan tretman histologije i embriologije, uz mnogobrojne uokvirene dopunske informacije, kao i brojne originalne fotomikrografije i crteži vrhunskog kvaliteta, dodatno podižu kvalitet rukopisa, što će, nadam se, naići na pozitivnu ocenu akademske zajednice (Sl.4,5,6).
Sl. 6. Fetus u amnionskoj šupljini, ispunjenoj amnionskom tečnošću i posteljica
LITERATURA
Bumbaširević V. Izvod iz recenzije udžbenika “Koncizna histologija i embriologija”, na srpskom i na engleskom jeziku, urednika Nikolić I., autora Nikolić I, Todorović V, Lačković V. i sar. Data Status, Beograd, 2022. Čolić M. Izvod iz recenzije udžbenika “Koncizna histologija i embriologija”, na srpskom i na engleskom jeziku, urednika Nikolić I., autora Todorović V, Nikolić I, Lačković V. i sar. Data Status, Beograd, 2022.
Gajanin R. Izvod iz recenzije udžbenika “Koncizna histologija i embriologija”, na srpskom i na engleskom jeziku, urednika Nikolić I., autora Todorović V, Nikolić I, Lačković V. i sar. Data Status, Beograd, 2022.
Kanjuh V. Izvod iz recenzije udžbenika “Koncizna histologija i embriologija”, na srpskom i na engleskom jeziku, urednika Nikolić I., autora Nikolić I, Todorović V, Lačković V. i sar. Data Status, Beograd, 2022.
Krstić R. Izvod iz mišljenja o 4. izdanju udžbenika “Osnovna i oralna histologija i embriologija” urednika Nikolić I., autora Nikolić I, Todorović V, Lačković V. i sar. Data Status, Beograd, 2022. Labudović Borović M. Izvod iz recenzije udžbenika “Koncizna histologija i embriologija”, na srpskom i na engleskom jeziku, urednika Nikolić I., autora Todorović V, Nikolić I, Lačković V. i sar. Data Status, Beograd, 2022.
Sl. 4. Razvoj uva u periodu od 4. nedelje do rođenja (nacrtano prema Moore i Persand, 2003).
Sl. 5. Ćelije Kortijevog organa. Osim spoljašnjih i unutrašnjih auditivnih ćelija, koje pripadaju receptorskim ćelijama sluha, sve ostale ćelije su tipovi potpornih ćelija
“Američki koledž kardiologa (ACC) je po prvi put, u svojoj 74 godine dugoj istoriji, na Kongresu, održanom od 29. do 31. marta 2025. godine u Čikagu, dodelio priznanje jednom ogranku i to 34. ogranku Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku, za ’izuzetno predstavljanje’ (Outstanding Member Representation Award) koje predstavlja oblik priznanja za aktivnost i delovanje udruženja kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku.
Ova nagrada predstavlja izuzetnu čast i priznanje rada 34. ogranka.”
Američki koledž kardiologa je star 74 godine sa najvećim brojem članova kardiologa u svetu, koji svake godine ima kongrese u raznim gradovima Amerike, gde je prisutno oko 30000 kardiologa iz celoga sveta.
Godine 2013. Američki koledž kardiologa je uspostavio blisku saradnju sa Udruženjem kardiologa Srbije i Udruženjem kardiologa Republike Srpske i kao plod toga napravljen je 2015. godine 34. ogranak Američkog udruženja za Srbiju i Republiku Srpsku. To je bio 6. takav ogranak u Evropi.
Ideju da se napravi 34. ogranak Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku dao nam je profesor kardiologije iz Irvajna Nathan Wong, a u velikoj meri pomogao profesor karidiologije iz Hjustona William Zoghbi, tadašnji predsednik Američkog koledža kardiologa.
Osnivač i prvi guverner (predsednik) 34. ogranka bio je profesor dr Milan A. Nedeljković koji je ujedno bio u vreme osnivanja i predsednik Udruženja kardiologa Srbije.
Takođe, i jedan od osnivača ovog ogranka u Republici Srpskoj bio je tadašnji predsednik Udruženja kardiologa Republike Srpske akademik prof. dr Duško Vulić.
Već 2016. godine ovaj 34. ogranak počeo je u Srbiji i Republici Srpskoj naizmenično da svake godine organizuje kongres ovog ogranka Američkog udruženja za Srbiju i Republiku Srpsku, čiji je akronim PRACSIS. Na kongresima su promovisani vodiči, koji su dotičnih godina bili promovisani na Evropskom kongresu kardiologa i Američkom kongresu kardiologa, a koji su govorili o lečenju i dijagnostifikovanju najvažnijih oblasti u kardiovaskularnim oboljenjima, kroz slučajeve koje su prikazali najeminentniji kardiolozi u Srbiji, Republici Srpskoj i okolnim zemljama a i svetu. Najveći Kongres u Republici Srpskoj
Sa sastanka predsednice Američkog koledža kardiologa sa kardiolozima Srbije i Republike Srpske, mart 2025. godine, Čikago
Nagrada kardiolozima Srbije i Republike Srpske
Kardiolozi iz Srbije i Republike Srpske imaju veliki ugled u svetu Američki koledž kardiologa, kao najstarije udruženje ovog tipa, dodelilo je prvi put u istoriji nagradu kardiolozima Srbije i Republike Srpske.
Sa osnivačkog sastanka 34. ogranka Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku u SAD (prof. Branko Beleslin, akademik Duško Vulić i prof. dr Milan Nedeljković
održan je 29-31.marta 2019 na kome je učestvovalo oko 300 kardiologa iz Srbije i Republike Srpske. Značajno je da se 34 Ogranak uiključio 2019 u ACC Global Hart Initiative kada je predsjedavajući bio Akademik Duško Vulić.
Ako znamo da je stopa umiranja od kardiovaskularnih oboljenja u Srbiji i Republici Srpskoj veoma visoka, tim pre ovi kongresi imaju svoj veliki značaj.
Takođe znamo da od kardiovaskularnih oboljenja (srčani infarkt, moždani udar) u Srbiji umre svake godine 60000, a u Republici Srpskoj 7000 ljudi. Velike zasluge u organizovanju ovog kongresa posljednjih deset godina ima i prof. dr Branko Beleslin, dopisni član SANU, i profesorka Tamara Kovačević Preradović, sadašnja predsednica ovog ogranka.
30. marta 2025. u Čikagu je dodeljeno priznanje
34. Ogranku Američkog Koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku na posebnom prestavljanju ovog udruženja u svetu.
Na predlog prof. dr Benny Levensena (prvi sa leve strane) priznanje su primili, prof. dr Tamara Kovačević Preradović i prof. dr Branko Beleslin
Kao plod svega navedenog bilo je i objavljivanje 2023. godine knjige “Kardiologija Preventiva”, koja je prva zajednička publikacija tog ogranka kardiologa Srbije i Republike Srpske, čiji je autor prof. dr Branko Beleslin sa saradnicima. Ova knjiga u mnogome ukazuje na značaj prevencije i da o njoj mora de se misli da bi se sprečio srčani infarkt ili moždani udar.
Američki koledž kardiologa je po prvi put u svojoj istoriji dodelio nagradu našem ogranku na njihovom 74. kongresu koji je održan u martu ove godine u Čikagu, predložio ga je profesor kardiologije iz Berlina Benny Levenson, koji je budući predsednik Američkog koledža kardiologa za inostrane čeptere, kojih za sada ima 44.
Po prvi put nagrada je dodeljena venecuelanskom čepteru.
To sve pokazuje kakav ugled u svetu imaju kardiolozi u Srbiji i Republici Srpskoj.
Posle bilateralnog sastanka 31. marta 2025. u Čikagu čiji je domaćin bila predsednica Američkog koledža kardiologa Cathleen Biga, sa prof. dr Draganom Simićem, prof. dr Milanom A. Nedeljkovićem, prof. dr Tamarom Kovačević Preradović i prof. dr Benny Levensenom
ANURS, Međunarodni naučni simpozijum: Novine u dijagnostici i liječenju ginekoloških oboljenja
UAkademiji nauka i umjetnosti Republike Srpske 16. maja 2025. godine održan je međunarodni naučni simpozijum na temu „Novine u dijagnostici i liječenju ginekoloških oboljenja“.
Rektor Univerziteta u Banjaluci i predsjednik Organizacionog odbora simpozijuma, prof. dr Radoslav Gajanin rekao je da na skupu učestvuju i stručnjaci iz Velike Britanije i Katara te istakao da zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj raspolažu svim dijagnostičkim i terapijskim procedurama, neophodnim za savremeno liječenje pacijenata.
okrugle stolove.
Profesor emeritus sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Vesna Kesić rekla je da se savremenim metodama dijagnostike i liječenja tumori kod žena mogu spriječiti, što je i poruka ovakvih skupova.
„Nastojimo da uvođenjem savremenih metoda pomognemo da se sačuva kvalitet života žena onkoloških bolesnika i, ako je moguće, mogućnost rađanja“, rekla je dr Kesić, dodajući da se novine odnose i na biološke vidove liječenja i ciljane terapije.
Priznanje koje je uručeno 30. marta 2025. god. 34. Ogranku Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku
„Naši pacijenti imaju pristup terapijama koje pokriva Fond zdravstvenog osiguranja, što nas čini konkurentnim u regionu, pa i u Evropi“, naglasio je Gajanin i dodao da je ovo četvrti po redu međunarodni interdisciplinarni simpozijum na kojem učestvuju i profesori iz Velike Britanije i Katara.
Generalni sekretar Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske akademik prof. dr Dragoljub Mirjanić rekao je da ova ustanova snažno podržava održavanje naučnih skupova kako domaćih, tako i međunarodnih te tematske rasprave i
Ginekološki patolog dr Sanjiv Manek iz bolnice „Džon Redklif“ u Oksfordu naglasio je značaj personalizovanog pristupa liječenju, zasnovanog na molekularnoj dijagnostici.
„Sada ne samo da otkrivamo karcinom, već identifikujemo i molekularne procese unutar tkiva, što nam omogućava precizniju i efikasniju terapiju", naveo je Manek.
Organizatori simpozijuma su Univerzitet u Banjaluci i Medicinski fakultet, u saradnji sa Odjeljenjem medicinskih nauka Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske i Udruženjem patologa Republike Srpske.
Uperiodu 5 – 8. aprila 2025. godine, u Madridu (Španija) održan je 33. evropski psihijatrijski kongres (33rd European Congress of Psychiatry) u organizaciji Evropske psihijatrijske asocijacije (European Psychiatric Association - EPA) i saradnji sa Španskom psihijatrijskom asocijacijom. Tema Kongresa, na kome je bilo oko 5300 učesnika iz 110 zemalja svijeta, bila je „Prema realnim svjetskim rješenjima u mentalnom zdravlju“ (Toward Real World Solutions in Mental Health) obuhvatajući, poput svake godine, sve oblasti iz psihijatrije i zaštite mentalnog zdravlja kroz prikaze najnovijih istraživanja iz ove naučne medicinske oblasti sa više od 2000 izlaganja u preko 800 sesija (planarna predavanja, core simpozijumi, zajednički simpozijumi, kursevi, kratka oralna izlaganja, poster sesije, sesije mladih psihijatara, radionice, i druge). Posebni fokusi usmjeravani su na aktuelne burne, globalne promjene u svijetu, preko klimatskih, društvenih do tehnoloških, a koje značajno utiču na mentalno zdravlje, kao i na sve veći prodor i etičke dileme i kontroverze korištenja vještačke inteligencije u psihijatriji, rastu pokreta koji forsiraju i dalje kontroverzni psilocibinski terapijski pristup ili aspekte asistiranog samoubistva.
Na tematskom simpozijumu „Towards a New Roadmap for Mental Health in Europe“ eminentni eksperti (profesori Silvana Galderisi i Andrea Fiorillo, iz Italije, te profesori Celso Arango i David Lopez Moriñigo, iz Španije) osvrnuli su se na novu evropsku strategiju za mentalno zdravlje, čiji je fokus ka smanjenju zabrinjavajućeg rasta prevalencije smetnji u mentalnom zdravlju, posebno u postpandemijskom kontekstu, naglašavajući neophodnost šire integracije mentalnog zdravlja u sve sektore javne politike i potrebu ozbiljnijih investiranja u kvalitetne obuke profesionalaca i osnaživanje zajednica svih nivoa kao preduslov kvalitetnog provođenja svake politike. Plenarna sesija „Psychiatry in the Times of Crisis – Quo vadis?“ kojom je moderirao prof. Geert Dom (Belgija, dosadašnji EPA predsjednik) podsjetila je učesnike na kontinuitet kriznih situacija u svijetu, a predavači (prof. Thomas G. Schulze (Njemačka/SAD) i prof. Irina Pintchuk (Ukrajina) ukazali su na neophodnost transdisciplinarnih pristupa, puteva ka uniformnim i ur-
Psihijatrija trenutka i budućnosti
gentnim zonama i važnost internacionalne solidarnosti u pružanju pomoći pojedincima i zajednicama u znama konflikta.
Aspektima specifičnosti zaštite mentalnog zdravlja djevojčica i žena istaknuto je plenarno predavanje „Women’s Mental Health: A Global Per-
Profesor Geert Dom na otvaranju Kongresa
spective“ koje je održala prof. Florence Thibaut iz Francuske, sa naglaskom na dalje postojeće disparitete u prisutnosti žena u kreiranju mentalno-zdravstvenih politika, ali i pristupima servisima i uslugama koje se odnose na specifične smetnje u mentalnom zdravlju, poznajući povećanu učestalost nekih oboljenja kod žena u odnosu na muškarce i posebnosti u perinatalnom i menopauzalnom periodu.
Na Kongresu je bilo prisutno desetak učesnika iz Bosne i Hercegovine. U pratećim događajima Kongresa, prim. Goran Račetović bio je zvanični delegat Udruženja psihijatara u Bosni i Hercegovini na svim sjednicama (11th EPA Forum, Savjet nacionalnih psihijatrijskih asocijacija u Evropskoj psihijatrijskoj asocijaciji - EPA Council of the National Psychiatric AssociationsNPAs, vanrednoj i redovnoj Generalnoj
skupštini Evropske psihijatrijske asocijacije, Presidential Dinner u jednom od istorijskih zdanja u Madridu, Royal Casino of Madrid.). Tokom Kongresa prim. Račetović je bio i posmatrač na sastanku Etičkog odbora Evropske psihijatrijske asocijacije (EPA Committe on Ethics), kao od strane rukovodstva Evropske psihijatrijske asocijacije potvrđeni novoizabrani član za naredni dvogodišnji mandat i prvi član nekog od tijela Evropske psihijatrijske asocijacije iz Republike Srpske i Bosne i Hercegovine od osnivanja ove najveće evropske stručne organizacije. Počasni predsjednik ovogodišnjeg kongresa bila je Njeno kraljevsko veličanstvo Leticija, kraljica Španije, koja je u svom pismu naglasila značaj očuvanja mentalnog zdravlja u novim dinamičnim vremenima i potrebu podrške i razumijevanja za sve ljude u
svijetu koji se suočavaju i žive sa nekom od smetnji u mentalnom zdravlju. Od završetka ovog kongresa novi predsjednik Evropske asocijacije je prof. dr Andrea Fiorillo, iz Italije, koji u svom programu nastavlja sa razvijanjem uticaja EPA na sve segmente javnih politika i usmjeravanje ka zajednicama širom Evrope i svijeta, tokom naredne dvije godine. Naredni, 34. evropski psihijatrijski EPA kongres biće održan krajem marta 2026. godine u Pragu (Češka Republika).
Pripremio: Prim. Goran Račetović, dr. med., specijalista psihijatrije, Dom zdravlja Prijedor - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja, član Etičkog komiteta Evropske psihijatrijske asocijacije, sekretar Udruženja psihijatara u Bosni i Hercegovini
Uperiodu od 11. do 12. aprila 2025. godine, u Hotelu “Mona Plaza” u Beogradu, održan je Sedmi beogradski Masterclass iz kliničke endokrinologije, dijabetesa i metabolizma u organizaciji Srpskog društva za reproduktivnu endokrinologiju. Ovaj stručni skup, koji iz godine u godinu okuplja sve veći broj vodećih kliničara i istraživača iz zemlje i inostranstva, i ove godine je potvrdio status jednog od najvažnijih regionalnih edukativnih događaja u oblasti endokrinologije.
Predsjednik Srpskog društva za reproduktivnu endokrinologiju prof. dr Đuro Macut, istakao je da su ovakvi skupovi od velikog značaja jer smo svjedoci brojnih promjena u pristupu i liječenju oboljelih od endokrinoloških oboljenja. Jedno od najuzbudljivijih polja koje se razvija u oblasti endokrinologije jeste razvoj novih lijekova kao i nove klasifikacije pojedinih oboljenja, koje u velikoj mjeri određuju i dalji terapijski pristup, naglasio je prof. Macut. Aktuelne teme iz kliničke endokrinologije prezentovalo je 47 predavača iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Sjeverne Makedonije, Grčke, Rumunije, Belgije i Bugarske, a događaju je prisustvovalo oko 150 učesnika. Program Masterclassa bio je izuzetno sadržajan i sveobuhvatan, obuhvatajući aktuelne teme iz domena opšte i reproduktivne endokrinologije, dijabetologije i metaboličkih poremećaja.
Sedmi beogradski Masterclass iz kliničke endokrinologije, dijabetesa i metabolizma
Pripremila: Prof. dr Aleksandra Marković
Prof. dr Đuro Macut
Poseban akcenat ove godine stavljen je na bolesti paratireoidnih žlijezda, endokrinološke aspekte trudnoće, kao i na metaboličku bolest jetre (MASLD), koja sve više dobija na značaju u savremenoj medicinskoj praksi.
Panel diskusije, pažljivo koncipirane i stručno moderirane, okupile su eminentne predavače iz Evrope i regiona. Imala sam čast da budem učesnik u panel sesiji, posvećenoj savremenim pristupima u dijagnostici i terapiji MASLD-a, zajedno sa kolegama iz Beograda, Rijeke i Sarajeva. Ova sesija je protekla u izuzetno dinamičnoj i konstruktivnoj atmosferi, uz intenzivnu razmjenu mišljenja, kliničkih iskustava i smjernica te rezultirala jasnim zaključcima i preporukama koje će u značajnoj mjeri unaprijediti praksu u svakodnevnom kliničkom radu.
Prof. dr George Mastorakos iz Atine predstavio je savremene uvide u kompleksne endokrine interakcije između Beograd,
placente, fetusa i majke. Poseban akcenat stavljen je na hormonalnu regulaciju tokom trudnoće, kao i na ulogu placente kao privremenog, ali izuzetno aktivnog endokrinog organa. Prof. Mastorakos je ukazao i na kliničke implikacije ovih mehanizama, naročito u kontekstu trudnoće komplikovane endokrinopatijama.
Prof. dr Bruno Lapauw iz Genta predstavio je aktuelne pristupe u razumijevanju hipoparatireoidizma, rijetkog endokrinog poremećaja koji se karakteriše trajno sniženim nivoima paratireoidnog hormona, hipokalcemijom i hiperfosfatemijom. Istakao je ogra-
ničenja standardne terapije bazirane na suplementaciji kalcijuma i aktivnog vitamina D te naglasio potrebu za fiziološkijom zamjenom hormona. U tom kontekstu prikazani su najnoviji podaci o efikasnosti i bezbjednosti rekombinantnih oblika parathormona kao supstitucione terapije, uz diskusiju o potencijalnim benefitima na kvalitet života, bubrežnu funkciju i metaboličku homeostazu.
U sklopu ovogodišnjeg Masterclassa, održana je i Treća radionica mladih kliničkih endokrinologa, koja ima za cilj afirmaciju i edukaciju mladih ljekara kroz prezentaciju složenih kliničkih slučajeva i stručnu diskusiju. Iz Republike Srpske na ovoj radionici je učestvovala dr Tamara Dojčinović, endokrinolog iz Banjaluke, sa prezentacijom kompleksnog slučaja u endokrinološkoj praksi. Prezentacije mladih kolega bile su precizne, temeljne i profesionalno izvedene, a diskusije koje su uslijedile bile su inspirativne i podstakle razmjenu znanja i iskustava među mladim generacijama endokrinologa. Zaključno, ovogodišnji beogradski Masterclass još jednom je pokazao kako kontinuirana edukacija, međunarodna saradnja i multidisciplinarni pristup predstavljaju ključne stubove savremene endokrinologije.
Prof. dr George Mastorakos
Prof. dr Đuro Macut, prof. dr Aleksandra Marković
Ass. dr Tamara Dojčinović, prof. dr Zoran Gluvić, prof. dr Saša Radenković
Prof. dr Zelija Velija Ašimi, doc. dr Jelica Bjekić Macut, prof. dr Aleksandra Marković; prof. dr Sanja Klobučar, prof. dr Mirjana Šumarac Dumanović, prof. dr Azra Bureković
Petak, 25. april, 2025. godine. I ponovo Jahorina, olimpijska lepotica, evo već osmu godinu širi svoje skute i u njih privija vredne pregaoce, medicinske radiologe i inženjere medicinske radiologije, željne novih znanja i voljne da svoja saznanja i praktična iskustva podele među sobom. I ponovo je prelepi Hotel „Termag” otvorio rajska vrata i u svoje ekskluzivne i prostrane odaje smestio i ugostio preko 150 učesnika VIII balkanskog radiološkog kongresa sa međunarodnim učešćem, u želji da bude domaćin svojim odanim prijateljima.
Pa da se podsetimo! Udruženje egzistira od 24. 3. 2012. godine, kada je održana osnivačka skupština u Univerzitetskoj bolnici Foča, sa jasno postavljenim ciljevima na kojima se radi i danas. Treba usaglasiti naziv i zvanje stručnjaka iz ove oblasti i osnovati ko-
moru koja bi imala status pravnog lica, što bi omogućilo zaštitu interesa i zakonom zagarantovanih prava članova. Tokom prethodnih godina ostvarili su izuzetnu saradnju sa svim strukovnim udruženjima iz regioona i uzeli aktivno učešće na brojnim radionicama, sastancima, simpozijumima i kongresima. Organizovali su SEDAM, a večeras otvaraju OSMI po redu radiološki kongres sa međunarodnim učešćem. Objavili su tri stručna radiološka časopisa „Rad Index“. Kao kruna prethodnog rada udruženja może se izdvojiti i punopravno članstvo u Evropskoj federacji udruženja radiografera koje je osnovano 2024. godine. Cilj formiranja Udruženja je, između ostalog, i da se prati rad kolega u okruženju, da se približi onome što oni rade, da se prati stalni napredak i razvoj nauke, tehnike i tehnologije te da se tako pozicionira mesto kako u medicini, tako i u društvu. A da je uspostavilo i dobre kontakte sa kolegama u okruženju, potvrdio je i veliki odziv učesnika kongresa. I kako reče gospodin Dejan Pavlović, počasni predsednik Udruženja, specijalista strukovne medicinske radiologije i predsed-
Jahorina, 25-27. april 2025. godine
nik Upravnog odbora, da je ovo najveća smotra radiologije ne samo u RS, već i šire: ”Cilj kongresa je upoznavanje i umrežavanje eminentnih stručnjaka te razmjena iskustva sa kolegama iz regiona radi unapređenja struke i upoznavanja sa novim metodama koje se primjenjuju u svijetu. Sa ovog mjesta smo, prije tačno 13 godina, otvorili PRVI BALKANSKI RADIOLOŠKI KONGRES, ali smo u vrijeme korone preskočili nekoliko godina, pa nas eto danas na VIII kongresu. Zahvaljujem se gospodinu Mirku Petriću, predsjedniku Udruženja, koji sa svojom mladom ekipom sigurno i odlično radi ovaj posao”.
„Poštovane koleginice i kolege, dobrodošli na VIII balkanski radiološki kongres ”. Tako je, na svečanom otvaranju, svoje obraćanje prisutnima, u predvečerje tog petka, 25. aprila, započeo predsednik Udruženja strukovnih medicinskih radiologa i diplomiranih inženjera medicinske radiologije RS, gospodin Mirko Petrić, dipl.ing.
medicinske radiologije, i nastavio: „Bez permanentne edukacije nema kvaliteta u radnom procesu kao ni dobrih stručnjaka koji mogu odgovoriti na
sve izazove u savremenoj medicini. Brzi razvoj tehnike i tehnologije, a posebno visokosofisticiranih dijagnostičkih i terapijskih aparata, zahtijeva stalnu i kontinuiranu edukaciju svih učesnika u procesu rada. Razmjena znanja te naučnih i praktičnih iskustava iz radiologije kao multidisciplinarne nauke i neizostavnog segmenta rada svake zdravstvene ustanove, kao krajnji cilj ovog okupljanja, dostignut je upravo sadržajnim temama. Srećan sam što je na kongresu prisutan i veći broj mladih ljudi, studenataradiografera. Oni su naša budućnost i, pored odličnih predavanja, moći će da čuju i taj problematičniji dio koji postoji na relacji pacjent-ljekar- diplomirani inženjer medicinske radiologije. Učesnici na ovim panel diskusijama su neko ko ima šta da kaže u radiologiji. Obavljali su ili obavljaju bitne funkcije u ustanovama gdje rade i vjerovatno će moći da daju odgovore na mnoga naša piitanja kada je ova tema u pitanju“. Skup je obilovao veoma aktuelnim i sadržajnim temama iz oblasti dijagnostičke radiologije, radioterapije, nuklearne medicine, zaštite od jonizujućeg zračenja i optimizacije dijagnostičkih i
Piše: Vera Pušac
terapijskih procedura. Razmena iskustava odnosila se i na značajnu temu poput primene veštačke inteligencije u radiologiji. Veštačka inteligencija u zdravstvu je termin koji se koristi za opisivanje upotrebe algoritama i softvera za mašinsko učenje, ili veštačke inteligencije, za oponašanje ljudske spoznaje u analizi, prezentaciji i razumevanju složenih medicinskih i zdravstvenih podataka, ili za prevazilaženje ljudskih mogućnosti, pružanjem novih načina dijagnostikovanja, lečenja ili prevencije bolesti. Konkretno, veštačka inteligencija je sposobnost kompjuterskih algoritama da dođu do približnih zaključaka, zasnovanih isključivo na ulaznim podacima. Programi veštačke inteligencije se primenjuju na prakse kao što su dijagnostika, razvoj protokola lečenja, razvoj lekova, personalizovana medicina i praćenje i nega pacijenata. Ono što razlikuje tehnologiju veštačke inteligencije od tradicionalnih tehnologija u zdravstvu je sposobnost prikupljanja većih i raznovrsnijih podataka, njihove obrade i proizvodnje dobro definisanog rezultata do krajnjeg korisnika. Veštačka inteligencija to radi pomoću algoritama mašinskog učenja i dubokog učenja Pošto su rendgenski snimci najčešći te-
stovi snimanja koji se sprovode u većini odeljenja radiologije, potencijal veštačke inteligencije je da pomogne u trijaži i interpretaciji tradicionalnih radiografija (rendgenskih snimaka) i posebno je vredan pažnje.
Radiološki tehnolog je izložen svim vrstama odgovornosti prilikom obavljanja svoga poziva: krivičnoj, građanskoj, prekršajnoj i disciplinskoj. Vrlo važno je poznavati propise koji regulišu krivičnu i odgovornost za štetu koja može nastupiti u radnom veku jednog radiološkog tehnologa. Važno je razumeti ko može biti krivac u mogućim situacijama i koliku odgovornost mora podneti za učinjeno delo. Zato je važno kontinuirano obrazovanje radioloških tehnologa o svim vrstama odgovornosti. Stoga, iako se čini kako je pravo udaljeno i različito od medicine, ove dve nauke sve se više dodiruju i nadopunjuju te omogućavaju lakše razumevanje postupaka i situacija koje se događaju pacijentima i zdravstvenim radnicima. Stoga je jedna od gorućih tema na panel diskusiji bila saradnja između specijalista radiologije/radioloških tehnologa. Mnogo je bilo diskusija, mnogo iskustava i situacija u ovoj oblasti, a sve se svodi na potrebu konstantnog rada na podizanju višeg ni-
voa razumevanja i uvažavanja radioloških tehnologa, s obzirom na veliki obim njihovih uloga u zdravstvenom sistemu! Ne možemo a da ne istaknemo ulogu gospodina Mirka Petrića i gospodina Dejana Pavlovića. Ova dva mlada čoveka, široko otvorenih vidika, predvidivih i uvek mogućih rešenja, manirima iskusnih lidera, s poštovanjem i domaćin-
ski, dočekivali su i ispraćali učesnike kongresa i ostavili prijatan utisak dubokog respekta svih i svega vezanog za ovaj događaj. O tome govore i reči predsednika Udruženja gospodina Petrića na zatvaranju još jednog, veoma plodonosnog druženja: ”Poštovane koleginice i kolege, s nadom i željom da i dalje gradimo našu prepoznatljivu profesionalnu piramidu, zahvaljujem Vam što ste dio tima, koji zajedno sa nama ideje pretvara u djela i učvršćuje našu ljubav prema ovoj plemenitoj profesji“. Tradicionalno dobra, izvrsno osmišljena i realizovana i nadasve uspešna organizacija u svakom smislu, postala je prepoznatljiv pečat koji krasi ovaj kongres, kojem se učesnici vidno raduju i rado odazivaju. Stoga sve pohvale i čestitke učesnicima, predavačima, sponzorima, osoblju hotela, a posebno organizatorima, koji svaki put, a već tradicionalno, naprave kompletan užitak - i radni i opuštajući.
Banjaluka, 10 - 11. maj 2025. godine
Banjaluka, 10 - 11. maj 2025. godine
Radna grupa za ehokardiografiju Udruženja privatnih kardiologa, endokrinologa i internista u Republici Srpskoj organizovala je Treći međunarodni simpozijum iz ehokardiografije
10. i 11. maja u Hotelu „Bosna“ u Banjaluci. Na Simpozijumu su učestvovali kardiolozi iz jedanaest zemalja (Sjedinjene Američke Države, Japan, Izrael, Portugal, Grčka, Srbija, Njemačka, Austrija, Bosna i Hercegovina, Sjeverna Makedonija i Norveška).
Cilj ovog simpozijuma bio je da učesnicima približi nove, napredne tehnike ehokardiografskog pregleda te da predstavi najnovija dijagnostička dostignuća, uključujući primjenu vještačke inteligencije, 3D i 4D ehokardiografije, strejn imidžinga, kao i savremenih tehnika u dijagnostici valvularnih bolesti srca, kardiomiopatija i oboljenja perikarda.
Osim predavanja po pozivu, koja su održali vodeći svjetski i evropski predavači iz oblasti ehokardiografije i drugih metoda kardiovaskularnog imidžinga, učestvovali su i domaći predavači. Održana je 21 tematska cjelina i 66 predavanja za dva dana, koliko je trajao Simpozijum. Predavanje posvećeno Aleksandru D. Popoviću održao profesor Jae K. Oh iz Mayo klinike u Rochesteru (SAD), jedan od vodećih svjetskih stručnjaka iz oblasti ehokardiografije i kardiovaskularne medicine. Docent dr Aleksandar D. Popović preminuo je 1998. godine u Beogradu, ali je ostavio neizbrisiv trag u oblasti ehokardiografije i kardiologije i njegovi učenici ga neće nikada zaboraviti. On je rado dolazio u Republiku Srpsku/Bosnu i Hercegovinu i nesebično prenosio znanje svojim kolegama.
Aleksandar D. Popović se obučavao i školovao u jednoj od najprestižnijih ehokardiografskih laboratorija u svijetu, u Massachusetts General Hospital u Bostonu, pod rukovodstvom čuvenog profesora Artura Vejmena (Arthur Wayman), s kojim su radili Robert Levin (Robert Levine), Džejms D. Tomas (James D. Thomas) i drugi vrhunski naučnici iz ove oblasti.
kardiografiji i kateterizaciji“, ,,Spektrum konstiktivnog perikarditisa“, ,,Vještačka inteligencija u elektrokardiografiji i ehokardiografiji“ i ,,Infektivni endokarditis vještačkih valvula“.
Prof. dr Satoshi Nakatani iz Osake, predsjednik Japanskog udruženja za ehokardiografiju od 2016. do 2020. i počasni predsjednik Simpozijuma, održao je predavanje pod nazivom ,,Takotsubo
Tema predavanja posvećenog Aleksandru D. Popoviću bila je ,,Šta je novo u novim preporukama za dijastolnu funkciju u 2025. godini”. Pomenuto predavanje bilo je pretpremijera preporuka koje će biti zvanično predstavljene na Evropskom kongresu o kardiovaskularnom imidžingu koji će biti održan od 11. do 13. decembra 2025. godine u Beču, tako da su naši doktori imali izvanrednu priliku da čuju preporuke prije njihovog zvaničnog predstavljanja.
Profesor Jae K. Oh održao je još šest predavanja: ,,Zapažanja centralne eho laboratorije za transkateterske valvule“, ,,Dijastolni stres test za dijagnozu HfpEF“, ,,Hemodinamske zamke u eho-
kardiomiopatija”. Prof. Nakatani bio je mentor prof. dr Aleksandru Lazareviću za vrijeme njegovog boravka u Nacionalnom kardiovaskularnom centru u Osaki (Japan).
Profesor dr Nuno Cardim iz Lisabona, budući predsjednik Udruženja kardiologa Portugala od 2027. do 2029. i autor evropskih preporuka za hipertrofičnu kardiomiopatiju, održao je predavanje o ulozi više dijagnostičkih metoda (ehokardiografija, NMR, CT) u hipertrofičnoj opstruktivnoj kardiomiopatiji i dilatacionoj kardiomiopatiji.
Profesor George Athanassopoulos, iz Onassis kardiohirurškog centra u Atini, održao je dva predavanja: ,,Savreme-
na evaluacija hroničnih oboljenja aorte” i ,,Kada i kako intervenisati kod bolesnika sa mitralnom regurgitacijom”.
Dr Nir Flint iz Tel Aviva (Izrael) predstavio je state of the art tehniku ehokardiografskog pregleda za izvođenje tzv. TEER procedura na mitralnoj i trikuspidnoj valvuli. To su transkateterske procedure koje još nisu rađene u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, a rade se kod visokorizičnih pacijenata u cilju smanjenja mitralne i trikuspisne regurgitacije.
Dr Marie Stugaard iz Osla (Norveška) održala je predavanje ,,Intrakardijalna dinamika protoka u raznim kliničkim stanjima”.
Doktor Alen Knežević iz Instituta za radiologiju, nuklearnu medicinu i molekularni imidžing u Bad Oeynhausenu (Njemačka) održao je predavanje na temu ,,Uređaji za kratkoročnu pomoć srcu: ehokardiografske i radiološke značajke”.
Dr Satoru Mitomo, jedan od vodećih stručnjaka u svijetu za intravaskularni ultrazvuk, održao je predavanje na temu ,,Perkutana koronarna intervencija vođena intravaskularnim ultrazvukom: u čemu želite da budete vođeni u svojoj svakodnevnoj praksi?”. Prof. dr Dejan Orlić je u istoj sesiji održao predavanje pod nazivom ,,Intrakoronarni imidžing: od istraživačkog alata do kliničkog uređaja”.
Pored stranih učesnika predavanja su držali vodeći stručnjaci iz oblasti ehokardiografije iz Srbije: Prof. dr Aleksandar Nešković, koji je govorio o ulozi više dijagnostičkih metoda ehokardiografije, NMR, PET CT, u dijagnostici u infektivnom endokarditisu; prof.
dr Ana Đorđević Dikić organizovala je sesiju o neinvazivnoj evaluaciji neopstruktivnih oboljenja koronarnih arterija; profesor dr Arsen Ristić, jedan od vodećih evropskih stručnjaka iz oblasti perikardiologije i kardiomiopatija, održao je predavanje ,,Uloga multimodalnog imidžinga kod oboljenja perikarda i uloga terapije vođene imidžingom”. Profesor Petar Otašević, doc. dr Ivan Ilić i prof. dr Aleksandra Nikolić iz Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” u Beogradu održali su sljedeća predavanja: ,,Uloga neinvazivne dijagnostike u selekciji i monitoringu liječenja bolesnika sa HFPEF”, ,,Liječenje HOCM, koji bolesnici nisu dobri kandidati za alkoholnu septalnu ablaciju” i ,,Sveobuhvatna ehokardiografska procjena aortne insuficijencije”. Doktor Marko Banović održao je state of the art predavanje ,,Oboljenja aortne valvule u 2025. godini” i ,,Transkateterske intervencije aortne valvule u 2025. godini”. Profesor Svetozar Putnik, kardiohirurg iz Beograda, održao je predavanje ,,Mini-hirurške procedure zamjene aortne valvule u eri transkateterske zamjene aortne valvule”. Profesor dr Ida Jovanović organizovala je sesiju o nuklearnoj magnetnoj rezonanci i pedijatrijsku sesiju u kojima su učestvovali adultni i pedijatrijski kardiolozi iz Beograda: dr Goran Lončar, Milica Antonić, Ljiljana Ranković, Ilija Pavlović i Maja Trkulja. Profesor dr Elizabeta Srbinovska i prof. dr Irena Mitevska iz Univerzitetske klinike za kardiologiju Kliničkog centra ,,Majka Tereza” u Skoplju održale su predavanje ,,Ehokardiografije u plućnoj hipertenziji” i ,,Ehokardiografije u emboliji pluća od dijagnoze do praće-
nja”. Posebno bih istakao dr Olgu Petrović iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu, koja je, zbog opravdane odsutnosti docent dr Maje Stefanović iz IKVB Vojvodine u Sremskoj Kamenici, održala sedam predavanja: ,,Atrijalna funkcionalna mitralna regurgitacija”, ,,Ventrikularna funkcionalna mitralna regurgitacija”, ,,Ehokardiografska procjena funkcije desne komore”, ,,Funkcionalna trikuspisna regurgitacija” te tri predavanja vezana za strejn lijeve komore, strejn lijeve i desne
pretkomore i tri testa vezana za teme iz strejna o kojima je predavala.
Pored dr Dijane Trninić, dr Jelene Jovanić, dr Saše Lončara, prof. dr Aleksandra Lazarevića, domaćih predavača iz Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske u Banjaluci i ZU SAIM ,,Prof. dr Aleksandar Lazarević”, predavanja su održale i kolege iz Kliničkog centra u Sarajevu, Tuzli i Zenici: dr Milan Gluhović, prof. dr Šekib Sokolović, prof. dr Nabil Naser, prof. dr Jasmin Čaluk, dr Lejla Divović Mustafić, dr Azra Durak Nalbantić, docent dr Elnur Smajić, docent dr Ekrema Mujarić te akademik Senka Mesihović Dinarević. Kako su kolege navele, bio je to kardiološki i ehokardiografski maraton, budući da je u dva dana održano 66 predavanja zahvaljujući kojima su i najeminentniji stručnjaci iz inostranstva ponijeli nova saznanja.
Prof. dr Aleksandar Lazarević, predsjednik Trećeg međunarodnog simpozijuma iz ehokardiografije
Udruženje kardiologa Republike Srpske i Bolnica „Sveti vračevi“ organizovali su u Bijeljini, dvodnevi Simpozijum o aritmijama pod nazivom “Naprasna srčana smrt je i dalje značajan problem u svakodnevnoj kliničkoj praksi“.
Predsjednica Udruženja kardiologa RS prim. dr Milica Lovrić izjavila je da je ovo treći simpozijum o aritmijama sa aktuelnom tematikom iz oblasti kardiologije.
Udruženje
kardiologa
Republike Srpske Simpozijum o aritmijama pod nazivom “Naprasna srčana smrt”
Pripremila: Prim. dr Milica Lovrić, predsjednica Udruženja kardiologa RS
-Simpozijum je bio posvećen savremenim modalitetima dijagnostike i liječenja u Republici Srpskoj. Ponosni smo što imamo dva centra, Banjaluku i Bijeljinu, koji se bave takozvanim invazivnim liječenjem i dijagnostikom. Puno vremena treba da dijagnostikujemo ove pacijente i zbog toga razvijamo različite dijagnostičke modalitete, čime nastojimo da preveniramo iznenadnu srčanu smrt“, istakla je prim. dr Tamara Kovačević Preradović.
Prvi put u Bijeljini bio je i dr Vladimir Ignjatović, iz Kliničkog centra u Kragujevcu, koji je naglasio je “aritmija trenutno najveća tema u kardiologiji i posvećuje
-Tema stručnog skupa je bila naprasna smrt, koja predstavlja izazov za sve ljekare i značajan problem kompletnog društva. Simpozijum je okupio stručnjake različitih profila i svi oni iz svog ugla daju doprinos u rasvjetljavanju ove teme, jer važna su nam iskustva drugih i praktični primjeri. Sa razvojem nauke i uz nove tehničke mogućnosti u dijagnostici, ali i prevenciji i liječenju aritmija, sprečavanju naprasne srčane smrti, ovo je prilika za razmjenu konkretnih iskustava, kako bismo napravili korak više u pružanju usluga našim pacijentima. Simpozijum je ispunio moja očekivanja, a ova aktuelna tema, koja je izazov za svakog ljekara, okupila je oko 130 učesnika”, istakla je prim. dr Milica Lovrić. Prof. dr Tamara Kovačević Preradović iz UKC Republike Srpske, svojim predavanjem otvorila je Simpozijum i naglasila da je naprasna srčana smrt jedna od izuzetno važnih tema u kardiologiji.
joj se ogromna pažnja“. Doc. dr Nikola Šobot, načelnik Klinike za kardiohirurgiju UKC Banjaluka, koji je i potpredsjednik Udruženja kardiologa RS, izjavio je da simpozijum predstavlja kontinuitet u radu i djelovanju udruženja.
-Kardiovaskularne bolesti su, nažalost, u velikoj mjeri prisutne u Republici
Srpskoj i na ovaj način možemo unaprijediti naše dosadašnje znanje. Iznenadna srčana smrt odnosi živote i prisutna je i kod mladih ljudi, a na stručnim skupovima učimo i razmjenjujemo iskustva o tim temama“, istakao je dr Šobot. Prof. dr Lazar Angelkov, kardiolog i aritmolog, naglasio je da se kod naprasne srčane smrti prva manifestacija bolesti često dešava van bolnice, što dodatno otežava zbrinjavanje pacijenta.
-Smrt nastupa u roku od jednog do 24 sata, a procjene pokazuju da 50 odsto kardioloških pacijenata umire naprasno. Ključni su brza reakcija i pravovremena dijagnostika“ rekao je prof. dr Angelkov i dodao da se pacijenti u „sivoj zoni“, kod kojih rizik nije jasno definisan, mogu preciznije procijeniti uz pomoć savremenih metoda poput magnetne rezonance, ehokardiografije i vještačke elektrostimulacije. Ova važna tema okupila je stručnjake iz Republike Srpske, Srbije i regiona -
kardiologe, aritmologe, elektrofiziologe, anesteziologe, specijaliste sportske i ur-
gentne medicine, pedijatare i interniste te spec. porodične medicine koji su,
kroz predavanja i diskusije, razmijenili znanja o savremenim dijagnostičkim i terapijskim pristupima. Anesteziolog i specijalista reanimacije dr Neda Božić izrazila je zadovoljstvo što je na jednom mjestu bio značajan broj stručnjaka raznih medicinskih grana.
-Zahvalna sam predsjednici Udruženja kardiologa Republike Srpske prim. dr Milici Lovrić što je okupila medicinske radnike iz brojnih oblasti na jednom mjestu da razmijene znanja i iskustva o ovoj veoma aktuelnoj temi. Smatram da je edukacija svih zdravstvenh radnika veoma važna, bez obzira na to da li rade na dermatologiji, očnom, internom ili hirurgiji, jer svugdje se može desiti da pacijent ode u srčani zastoj. Bitno je da pacijent preživi prvu kariku da bi stigao do “finalne”. Takođe, potrebno je da edukujemo laike, prije svega one koji rade sa velikim grupama ljudi, dakle, vaspitače u vrtićima, učitelje, nastavnike, ljude koji vode folklorne sekcije, planinarska društva itd. Ta edukacija ne treba da bude nečiji lični stav ili iskustvo, nego da se radi po standardizovanim protokolima i da ih provode ljudi koji su stručni”, rekla je dr Božić. Prof. dr Nenad Dikić, specijalista sportske medicine, interne medicine, kliničke farmakologije i kardiologije, supspecijalista baromedicine, govoreći o naprasnoj smrti, rekao je da “je najveći problem način života”.
-Kada ovo kažem, pri tom mislim na pretjeranu gojaznost, malo kretanja, konzumiranje cigareta, alkohola itd. Ne poštujemo nijedan faktor rizika, na način da ga odbacimo ili bar svedemo na prihvatljiv nivo”, rekao je prof. dr Dikić, koji je i doping kontrolor, a govorio je i o činjenici da mnogo ljudi koriste anabolike (doping sredstva), ali i sedative.
-Podaci za 2023. godinu kažu da je u Srbiji prodato 22,5 miliona kutija benzodiazepamina, a ako znamo da u Srbiji živi 6,5 miliona stanovnika, to znači da je svako u proseku uzeo četiri kutije, što je možda veći problem od anabolika. Tu su i drugi lekovi, kao što su antireumatici, koje uzimaju na svoju ruku, a takođe, prema istraživanjima mađarskih kolega, mogu dovesti do iznenadne smrti. Građani na svoju ruku uzimaju i brojne suplemente, koji takođe mogu da utiču na zdravlje organizma i da dovedu do iznenadne smrti. Savet je da radimo na sebi, da budemo umereni u svemu i da nađemo način da vežbamo bar 150 minuta nedeljno”, poručio je prof. dr Dikić.
Događaj je okupio brojne stručnjake iz oblasti psihijatrije, psihologije, socijalnog rada i javnog zdravlja iz zemalja regiona, potvrđujući značaj multidisciplinarnog pristupa u borbi protiv zavisnosti. Na ovom značajnom skupu učestvovali su prof. dr Nera Zivlak Radulović i dr Dejana Marković, specijalizant psihijatrije ispred Klinike za psihijatriju UKC RS, Sanja Stanić, izvršni direktor Udruženja građana“Viktorija“ Banjaluka i dr Igor Korać, specijalizant psihijatrije i član Komisije za suzbijanje opojnih droga Republike Srpske.
Prvog dana specijalističke škole održane su četri sesije na kojima su brojni eminentni stručnjaci izlagali svoje radove među kojima su prof. dr Petar Nastasić, koji je održao predavanje na temu Adikcije - od medicinskog do ekosistemskog modela i nazad, prof. dr Slavica Đukić Dejanović, koja je govorila o važnosti ranog prepoznavanja rizičnih faktora kod mladih i ulozi obrazovnog sistema, prof. dr Zoran Zoričić, govorio je o adiktologiji kao naučnoj disciplini koja proučava različite oblike zavisnosti i načinu na koji društvene promjene (poput digitalizacije, globalizacije i promjena u vrijednosnom sistemu) utiču na pojavu i pristup bolesti zavisnosti. Posebno zapaženo predavanje održala je prof. dr Nera Zivlak Radulović,
XVI
ECPD međunarodna specijalistička škola
Savremena dostignuća u prevenciji, liječenju i rehabilitaciji bolesti zavisnosti
Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, Društvo za ovisnosti Hrvatskog liječničkog zbora i Zavod za bolesti ovisnosti kantona Sarajevo, organizovalo je XVI ECPD međunarodnu specijalističku školu, Savremena dostignuća u prevenciji, liječenju i rehabilitaciji bolesti zavisnosti sa glavnom temom “Adiktologija u vremenu i prostoru - sinergija društvene i stručne tranzicije”, koja je održana u Sarajevu od 22. do 23. maja 2025. godine.
načelnik Klinike za psihijatriju UKC RS Banjaluka, na temu „Mogućnosti psihosocijalnih intervencija za mlade u sukobu sa zakonom“. Predavanje je bilo usmjereno na razmatranje teorijskih i praktičnih aspekata intervencija koje uključuju rad psihologa, socijalnih radnika i drugih stručnjaka, s ciljem pružanja pomoći maloljetnicima koji su došli u kontakt sa pravosudnim sistemom. Poseban akcenat stavljen je na preventivne i rehabilitacione strategije koje doprinose njihovoj uspješnoj reintegraciji u društvo. Drugog dana specijalističke škole organizovan je obilazak JU Zavoda za bolesti ovisnosti Kantona Sarajevo, gdje su polaznici imali priliku da se upoznaju sa njegovim radom i infrastrukturom.
Tokom dvodnevnog programa obrađene su brojne teme kao što su: Pojava novih psihoaktivnih supstanci i izazova koje one donose zdravstvenim sistemima;Upotrebe digitalnih tehnologija u dijagnostici i terapiji zavisnosti;Reintegracije osoba nakon završenog liječenja; Poremećaji koc-
kanja i strategije liječenja; Komunikacija i edukacija javnosti o važnosti mentalnog zdravlja; Značaj Komisije za suzbijanje zloupotrebe opojnih droga Vlade Republike Srpske.
Panel diskusije omogućile su učesnicima da razmijene iskustva iz prakse, predstave primjere uspješnih programa i iniciraju nove oblike saradnje na regionalnom nivou.
Organizacijom ove specijalističke škole, ECPD još jednom potvrđuje svoju posvećenost unapređenju znanja, profesionalnom usavršavanju i podsticanju saradnje među institucijama i stručnjacima u cilju borbe protiv jedne od najozbiljnijih javnozdravstvenih prijetnji savremenog društva - bolesti zavisnosti.
Prof. dr Nera Zivlak Radulović
WONCA - Međunarodna organizacija doktora porodične medicine, priznata od Svetske zdravstvene organizacije, na sastanku Svetskog saveta u Kankunu, Meksiko, u maju 2010. godine proglasila je19. maj Svetskim danom doktora porodične medicine. Ovaj dan je i prilika da se istakne veliki značaj porodičnih doktora u pružanju zdravstvene zaštite stanovništvu, kao i da se istakne važnost i njihova uloga u celokupnom zdravstvenom sistemu. Oni su prvi kontakt za pacijente, ali i poslednji koji zajedno sa njima donose odluke o njihovom zdravlju. Oni su tu da prevenišu, da leče, da olakšaju put pacijentu i budu njihova podrška kako u zdravstvenom sistemu, tako i u njihovim porodicama.
Povodom Svetskog dana doktora porodične medicine, grad Zvornik je i ove godine, trdicionalno, po četrnaesti put, bio domaćin stručnog skupa „Majski dani porodične medicine“, u organizaciji Udruženja lekara porodične medicine RS i Podružnice lekara porodične medicine regije Birač. Skup je održan 16. i 17. maja 2025. godine pod sloganom: „Izgradnja mentalne otpornosti“, što nam govori koliko je mentalno zdravlje važan deo života i zdravlja svakog pojedinca i omogućava mu da se može nositi sa životnim stresovima, da može da radi uspešno i produktivno te da bude sposoban kvalitetno doprinositi svojoj zajednici. Ove godine kao i prethodnih, organizatori su se potrudili da dovedu eminentne predavače iz Republike Srpske, Srbije, Federacije BiH, Crne Gore, Slovenije i Makedonije, sa uvek aktuelnim temama iz porodične medicine.
Predsednik Udruženja doktora porodične medicine RS dr sc. Draško Ku-
19. maj – Svetski dan doktora porodične medicine
Zvornik - Majski dani porodične medicine
prešak pozdravio je prisutne sledećim rečima: ”Pokazujući svakodnevno svoju profesionalnost, posvećenost i humanost u radu sa našim pacijentima, potvrdili ste da ste stub zdravstvenog sistema. Ovo je prilika da Vam se zahvalim za odgovorno, požrtvovano i nesebično zalaganje koje pokazujete u pružanju zdravstvene zaštite. Nastavite da radite kao i do sada, jer većinu zdravstvenih problema naših osiguranika upravo Vi rješavate te je Vaša uloga kao ljekara porodične medicine nezamjenljiva i neprikosnovena. Porodična medicina je u posljednjih 20 godina etablirana kao disciplina. Iako veoma
važna i ključni segment zdravstvenog sistema, godinama unazad suočava se sa brojnim izazovima i problemom nedostatka specijalista iz te oblasi. Nezainteresovanost ljekara za specijalizaciju iz ove oblasti, ali i nedostatak materijalnih sredstava, utiču na sporo rješavanje ovog problema. Moramo svi da radimo na unapređenju ovog sektora i da ga ojačamo. Udruženje je aktivni korektiv politici Ministarstva zdravlja i Vlade Republike Srpske, trudeći se da ukaže na probleme iz prakse. Stanje nije najoptimalnije, ali uvijek postoje rješenja. Porodična medicina je dinamična oblast, zdravstveni sistem je živa materija koja
Piše: Vera Pušac
se stalno mijenja i prilagođava novim okolnostima. Ova godina je dočekana sa određenim promjenama, prvenstveno od Fonda zdravstvenog osiguranja. Donijeta su dva nova uputstva, vezana za liste čekanja kada su u pitanju radiološke usluge – magnetna rezonanca i CT. Definisani su novi uslovi pod kojima doktori porodične medicine i specijalisti preporučuju ove dijagnostičke pretrage. Takođe, značajna promjena je i uvođenje novih usluga u cjenovnik zdravstvenih ustanova, što će omogućiti bolju prevenciju kardiovaskularnih i drugih hroničnih nezaraznih bolesti. Pokrenuta je inicijativa za izmjenu Krivičnog zakona u vezi sa zaštitom zdravstvenih
se sa istim izazovima, uprkos većim ulaganjima u zdravstvo. Suočavamo se sa manjkom doktora u službama hitne medicinske pomoći i porodične medicine, zbog čega su hitne mjere neophodne. Predložili smo četiri modela rješavanja problema: - Produženje radnog vijeka,Povećanje broja upisanih studenata na medicinski fakultet i - Bolja raspodjela specijalizacija – trenutno većina doktora bira specijalizacije u bolničkom sektoru, dok primarna zdravstvena zaštita ostaje zapostavljena. Specijalizaciju bi trebalo dopuniti određenim vještinama kako bi mladi doktori, uz redovan rad, mogli da se bave i dopunskim radom, na neki način privatnom praksom. Kroz školu
radnika. Nažalost, agresivno ponašanje prema zdravstvenim radnicima postalo je sve učestalije. Udruženje doktora porodične medicine predložilo je Ministarstvu zdravlja da zdravstveni radnici dobiju status službenih lica. Iako nismo dobili pozitivan odgovor, predložili smo da se kroz izmjene Krivičnog zakonika definišu strože kazne za napade na medicinsko osoblje, kako bi se povećala sigurnost zaposlenih u zdravstvu. Suočavamo se sa sve većim manjkom doktora porodične medicine. Ovo je problem ne samo u Republici Srpskoj, već i u cijeloj Evropi. Mnoge zemlje suočavaju
ultrazvuka, kroz jednogodišnje programe za kardiologiju, dijabetologiju, dermatoskopiju… želimo da osposobimo mlade kadrove da se bave tim važnim segmentom zdravstva i tako učinimo kapacitiranijim posao koji rade. Tako bi porodična medicina bila atraktivnija djelatnost. I pored problema koji neminovno prate svaki razvojni put, dokazali smo i pokazali da imamo svoje mjesto u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, da je saradnja sa bolničkim sektorom neminovna i da bez porodične medicine, budućnost i opstanak zdravstvenog sistema nije moguć. Ovaj model, kroz
ulaganja u preventivne programe koji su esencijalni, biće naša osnova aktivnosti u budućnosti. Naša očekivanja su velika i kao udruženja i kao struke i profesije“. Doktor Kuprešak je iskazao i veliku zahvalnost i pohvalu dr Goranu Birčakoviću, predsedniku Udruženja lekara porodične medicine regije Birač, i njegovom timu, koji su kao organizatori vrlo uspešno, znalački, posvećeno i na visokom nivou, evo već po četrnaesti put, organizovali ove majske susrete i okupili 247 lekara i 64 farmaceuta, što je pozdravljeno gromoglasnim aplauzom.
„Treba puno toga promijeniti“, kazao je dr Goran Biračković i dodao: „Generalno, stanje je teško. Problemi su na svim nivoima zdravstvene zaštite. Kada uradimo skrining zdravstvenog sistema, to izgleda ovako: U zdravstvu je situacija alarmantna. Ljekari odlaze! Sve je manje ljekara, a potrebe pacijenata sve veće! I ljekari i pacijenti u problemu! Lijekovi skupi, penzije i plate vrlo niske, liste čekanja duge... Imamo 21 specijalistu, a na ovoj regiji treba nam bar još 23 ljekara specijaliste. Nažalost, nismo još ni tu polovinu prešli. Zdravstvo opstaje na aparatima! Sistem počiva na plećima entuzijasta koji rade… Na svečanosti povodom ovog dana, zahvalnice za hrabrost i učešće u izgradnji porodične medicine u zdravstvenom sistemu RS te za lični doprinos u promociji njenih načela kako na lokalnom, tako i na republičkom nivou i promociji njenih najboljih vrednosti u široj društvenoj zajednici, dobili su:
• Posthumno prof. dr Maja Račić
- Plaketa za životno djelo
• Zlatne zahvalnice: Prim. dr Mladen Šukalo, prim. dr Zoran Rađenović, prim. dr Zora Kremenović
• Srebrna zahvalnica: dr Mirko Stojić
• Zahvalnice: dr Ružica Nikić, dr Radica Todorović, dr Jelena Ljubinković, dr Nataša Damjanac.
Tokom dvodnevnog stručnog skupa lekara porodične medicine, održana su predavanja iz oblasti dermoskopije, interne medicine, a 19. maja, u prostorijama Doma zdravlja u Zvorniku, Služba porodicne medicine je organizovala akciju pod nazivom „Skrining kardiovaskularnog rizika kod pacijenata“. Tom prilikom pacijentima su rađena antropometrijska merenja, brzo merenje holesterola te, uz evidenciju pušačkog statusa, vršena procena kardiovaskularnog rizika kod pregledanih pacijenata.
Uposljednjim dekadama, Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) stavlja mentalno zdravlje u fokus, kao neodvojivi dio sveukupnog zdravlja pojedinaca i zajednica te kroz niz preporuka i dokumenata ističe važnost mentalnog zdravlja na kvalitet života ljudi, ali i njegov uticaj na socijalne interakcije i ekonomsku produktivnost. Ipak, u brojnim zemljama svijeta, uključujući i niz evropskih zemalja, dostupnost usluga zaštite mentalnog zdravlja je zanemarena i različita unutar zdravstvenih sistema, uz prateću stigmatizaciju i diskriminatorski odnos prema osobama sa smetnjama u mentalnom zdravlju. Tome pomaže i nedovoljna integracija usluga zaštite mentalnog zdravlja u okvirima primarne zdravstvene zaštite, koja osobe sa smetnjama u mentalnom zdravlju čini izolovanim i prepuštenim zatvorenom sistemu bolničkih ili institucionalnih načina zbrinjavanja njihovih potreba, bez kontinuiteta brige kada se nađu ponovo u svojoj sredini.
Mentalno zdravlje Mentalno zdravlje u fokusu
Pripremio: Prim. Goran Račetović, dr. med., specijalista psihijatrije koordinator za mentalno zdravlje u Republici Srpskoj, Centar za zaštitu mentalnog zdravlja - Dom zdravlja Prijedor
Imajuči to u vidu, ali i vodeći se primjerima dobrih praksi u nekim zemljama, Kancelarija SZO za Evropu je u 2025. godini izdala publikaciju (policy paper) „Proširenje usluga zaštite mentalnog zdravlja u okvirima prisupa kroz primarnu zdravstvenu zaštitu: Lekcije iz evropskog regiona SZO“ (Scaling up mental health services within the PHC approach: lessons from the WHO European Region), u čijoj izradi su doprinos dali i pozvani stručnjaci iz Bosne i Hercegovine, kao jedne od zemalja u kojima je kroz reformske procese zaštite mentalnog zdravlja ustanovljena mreža centara za zaštitu mentalnog zdravlja, kao multidisciplinarnih službi unutar domova zdravlja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Cilj ovoga dokumenta je da se univerzalnim principima, primjenjivim u svim okruženjima, unaprijede aktuelne usluge zaštite mentalnog zdravlja u evropskim državama i omogući pristupačnija, kvalitetna i
sveobuhvatnija briga o mentalnom zdravlju unutar zajednica.
Šire predstavljanje principa ovoga dokumenta putem webinar-a je bio naredni korak SZO, koji je 10. aprila 2025. godine okupio oko 200 učesnika iz niza evropskih zemalja i na kome su eksperti SZO (Kancelarija za Evropu) predstavili ciljeve webinar-a:
• Podizanje svijesti: Naglasak na važnosti integracije usluga zaštite mentalnog zdravlja u primarnu zdravstvenu zaštitu da se poboljšaju dostupnost, jednakost i svukupna dobrobit stanovništva, sa naglaskom na trenutne izazove i značaj potrebe za uslugama zaštite mentalnog zdravlja u zajednici.
• Promocija Strateškog okvira: Prikaz najboljih praksi u zemljama Evrope koje su uspostavile sistem zaštite mentalnog zdravlja u zajednici, kroz različite modele, uz pozitivne rezultate tih promjena unutar primarne zdravstvene zaštite, što pomaže ranoj detekciji, ranim intervencijama i sveobuhvatnoj brizi za osobe sa smetnjama u mentalnom zdravlju.
• Njegovanje saradnje: Ohrabriti partnerstva i saradnju među evropskim zemljama, zdravstvenim radnicima i svim zainteresovanim stranama da usvoje i implementiraju preporuke iz ovog dokumenta, uz tehničku asistenciju SZO Evrope, radi unapređenja i ostvarivanja vizije zaštite mentalnog zdravlja u zajednici u cijeloj Evropi.
Predstavljene su i četiri ključne strategije za ostvarenje ciljeva ovog dokumenta:
• Unapređenje uloga i zadataka profesionalaca u primarnoj zdravstvenoj zaštiti;
• Proširenje timova primarne zdravstvene zaštite integracijom obučenih profesionalaca zaštite mentalnog zdravlja;
• Jačanje veza između primarne zdravstvene zaštite i specijalizovanih setinga zaštite mentalnog zdravlja; i
• Promovisanje veza između zdravstvenog i drugih sektora, poput obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja i usluga socijalne zaštite.
Drugi dio webinar-a sastojao se iz dvodijelne panel diskusije u kojoj je, uz predstavnike različitih sektora iz Španije, Kazahstana, Ukrajine, Turske i Irske, kao primjer dobre prakse uzeta i Bosna i Hercegovina/Republika Srpska, koju je predstavljao koordinator za mentalno zdravlje za Republiku Srpsku prim. dr Goran Račetović, iz Doma zdravlja Prijedor, a koji se osvrnuo na tridesetogodišnji put implementacije psihijatrije u zajednici u Republici Srpskoj/Bosni i Hercegovini, uz poseban osvrt na koordinisanu brigu, kao temeljni princip rada u zaštiti mentalnog zdravlja i koji je dio širih legislativnih rješenja kroz Zakon o zaštiti mentalnog zdravlja, usvojen u Republici Srpskoj 2020. godine. Ovaj dokument SZO moguće je pregledati ili skinuti preko web stranice SZO ili direktnog linka https://iris.who. int/bitstream/handle/10665/381029/ WHO-EURO-2025-11303-5107577740-eng.pdf?sequence=2.
Načelnik Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Doma zdravlja
Prijedor i koordinator za mentalno zdravlje u Republici Srpskoj prim. dr Goran Račetović, specijalista psihijatrije, održao je 29.5.2025. godine edukativnu radionicu u sali za edukacije Ustanove, pod nazivom „Demencija u svakodnevnoj praksi medicinske sestre/tehničara“. Cilj ove edukacije bio je da se u proces šireg skrininga uključuju i medicinske sestre/tehničari koji su dio polivalentne patronažne službe, ali i ostali koji kroz različite službe doma zdravlja imaju kontakte sa osobama starijim od 60 godina. Edukativni program obuhvatio je dva segmenta. U prvoj prezentaciji „Šta treba da znamo o demencijama?“ prikazane su novije informacije o značaju prepoznavanja demencije (naročito Alchajmerovog tipa, kao najučestalije), radi poznatih činjenica o njenom globalnom rastu i
Edukacija o demencijama
javnozdravstvenom značaju, dok je u drugom dijelu nazvanom „Uloga medicinske sestre/tehničara u ranom otkrivanju demencije“ naglašen značaj skrininga stanovništva starijeg od 60 godina sa ciljem ranog otkrivanja demencije. Predstavljen je skrining test za demencije, i pojašnjen način njegove primjene i tumačenja, kao i dalji postupci u saradnji sa doktorima medicine u timovima porodične medicine i timom Centra za zaštitu mentalnog zdravlja. Ovaj edukativni ciklus nastaviće se u narednom periodu i obuhvatiti najveći dio medicinskih sestara/tehničara u Domu zdravlja Prijedor (naro-
čito u timovima porodične medicine) te ustanoviti i metodologiju praćenja i izvještavanja skrininga demencije u Domu zdravlja Prijedor, kao jednog od programa prevencije u budućem Centru za promociju zdravlja i promociju bolesti, povreda i stanja na čijem se pripremanju već radi unutar Ustanove. Uz prisutne zaposlene iz Doma zdravlja Prijedor, na edukaciji je bio i dio kolega iz Doma zdravlja Oštra Luka, a edukaciju je podržala i društveno odgovorna kompanija „Hemofarm“ d.o.o. Banjaluka.
Pripremio: Prim. Goran Račetović, dr. med., specijalista psihijatrije, Centar za zaštitu mentalnog zdravlja - Dom zdravlja Prijedor
Sestrinske aktivnosti
Studenti Medicinskog fakulteta u Banjaluci, njih 25, predvođeni dekanom prof. dr Rankom Škrbićem i akademikom Duškom Vulićem, boravili su sredinom maja na sedmodnevnoj stručnoj praksi u beogradskom Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.
Dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci Ranko Škrbić, akademik Duško Vulić, koordinator za specijalizacije, supspecijalizacije i kontinuiranu edukaciju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci, i direktor Instituta „Dedinje“ prof. dr Milovan Bojić pozdravili su banjalučke studente i poželjeli im uspješan boravak u Beogradu. Škrbić je zahvalio ljekarima Instituta „Dedinje“, a posebno profesoru Bojiću što je prije sedam godina imao razumijevanja za prijedlog da studentima banjalučkog Medicinskog fakulteta omogući sedmodnevnu praksu na ovom institutu i to u trenutku kada u Banjaluci nije bilo kardiohirurgije. „Ovdje naši studenti dolaze da se upoznaju sa programom rada i sa kolegama, a prvenstveno da vide najnovija dostignuća iz oblasti kardiovaskularne medicine“, rekao je Škrbić. On je naveo da studenti imaju kompletan program i smještaj, a svaki dan, zajedno sa stručnjacima Instituta „Dedinje“, učestvuju u radu na različitim odjeljenjima. „Shodno programu, koji je definisao Medicinski fakultet u Banjaluci, studenti upravo prolaze te nastavne cjeline. Nastavnici i saradnici sa ovog instituta su veoma zadovoljni našim studentima i time kako su pripremljeni“, rekao je Škrbić. On je podsjetio da je Medicinski fakultet u Banjaluci definisao Institut „Dedinje“ kao svoju nastavnu bazu, tako da se njihovi stručnjaci i nastavnici biraju u nastavna zvanja na Banjalučkom fakultetu. „Imamo značajan broj docenata i profesora koji su birani kod nas na fakultetu i dolaze u Banjaluku da drže predavanja“, objasnio je Škrbić. Prof. Bojić je rekao da je Institut „Dedinje“ nastavna baza više medicinskih fakulteta i istakao da mu je saradnja sa studentima Banjalučkog univerziteta najdraža. „Raduje me želja studenata Banjalučkog fakulteta da uspeju da se edukuju i da vide vrhunsku ustanovu. Iako imaju vrhunske uslove i u Univerzitetskom kliničkom centru u Banjaluci i na Banjalučkom medicinskom fakultetu, ipak, Institut `Dedinje` je ne
Studenti Medicinskog fakulteta u Banjaluci
Stručna praksa na beogradskom Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“
samo u regionalnim, nego i u evropskim i svetskim visinama, a oni mogu da vide evropske i svetske rekorde koji se ovde postižu“, naveo je Bojić. On je naglasio da stručnjaci sa Instituta žele da studentima što bolje prenesu znanje i da ih osposobe da budu što korisniji u sredinama u kojima će sutra raditi. „Od toga će narod imati veliku korist, jer se od kardiovaskularnih bolesti najviše oboleva i umire i u Srbiji i u Republici Srpskoj. To je naš doprinos da budemo što uspešniji u toj borbi kako bi pao trend obolevanja i umiranja“, ukazao je prof. Bojić. On kaže da se ova saradnja stalno obogaćuje novim sadržajima. „Nastojimo da banjalučki studenti ovde ostaju duže. Učinili smo sve da im obezbedimo smeštaj, trudimo se da što više nauče, ali i da saradnju produbimo u postdiplomskim studijama“, rekao je Bojić.
Akademik Duško Vulić je istakao da Instutut “Dedinje“ kao nastavna baza Medinskog fakulterta Univerziteta u Banjaluci već sedmu godinu organizuje praktičnu i teoretsku nastavu za studente III godine u okviru izbornog predmeta Pregled bolesnika sa srčanim manama i za studente VI godine u okviru njihovog kliničkog staža kao i da je svake godine prisutno oko dvadeset specijalizanata i supspecijalizanata iz kardiologije, kardiohirurgije, anesteziologije i vaskularne hirurgije na obavljanju staža. Sa studentima je tokom njihovih boravaka bila i asistent mr sci Jelena Jovanić sa Katedre interne medicine. Potrebno je istaknuti da je svake godine prisutno oko dvadeset specijalizanata i subspecijalizanata iz kardiologije, kardiohirurgije, anesteziologije i vaskularne hirurgije na obavljanju staža.
Student treće godine Medicinskog fakulteta Saša Pejić rekao je da su ih
rukovodstvo i ljekari Beogradskog instituta prvenstveno dočekali kao kolege. „`Dedinje` je prestižan institut na kojem mnogo toga može da se nauči“, naveo je Pejić. Luka Tejić, student šeste godine i apsolvent, zahvalio je kolektivu Instituta „Dedinje“ što su ih primili kao sebi jednake i omogućili da imaju kreativnu nastavu, da ih upoznaju sa radom klinike, a posebno naučnog odjeljenja, gdje su mogli da vide upotrebu savremenih tehnologija u medicini. „Smatram da je to budućnost medicine. Ako to poznajemo, imaćemo bolji i kvalitetniji pristup pacijentima“, rekao je Tejić.
Zabilježeni trenuci sa Instituta – sedmica koja nas je oblikovala Početkom maja, kao studenti treće i šeste godine Medicinskog fakulteta, imali smo privilegiju i čast da provedemo sedam dana u Institutu za kardiovaskularne bolesti. Bila je to mnogo
više od obične stručne posjete – bila je to prilika za rast, za učenje i za dublje razumijevanje ne samo medicine, već i ljudskosti, posvećenosti i snage timskog rada.
Već pri prvom koraku unutar zidova ovog renomiranog instituta, osjetila se toplina dobrodošlice. Ljekari, medicinsko osoblje i svi zaposleni susreli su nas ne kao strance, već kao buduće kolege, kao mlade ljude željne znanja. Njihov pristup bio je istovremeno profesionalan i očinski – pružali su nam podršku, nesebično dijelili svoje znanje i iskustvo, ali i pokazivali kako izgleda istinska empatija i briga za čovjeka. U toku tih sedam dana, svakodnevno smo učili – ne samo o procedurama, terapijama i dijagnostici, već i o važnosti komunikacije, strpljenja i timske sinergije. Kroz svaki razgovor, kroz svaku demonstraciju, osjetili smo da smo na pravom putu. Ohrabrivali su nas da postavljamo pitanja, da razmišljamo kritički, da vjerujemo u svoje sposobnosti i u svoje snove.
Ova posjeta ostavila je neizbrisiv trag u našim studentskim životima. Naučili smo koliko je važno da znanje ne ostane zatvoreno u knjigama, već da se pretoči u praksu, u kontakt sa ljudima, u služenje zajednici. Naučili smo da je medicina mnogo više od nauke – ona je poziv, ona je emocija, ona je snaga da budemo uz one kojima je najpotrebnije.
Zahvaljujemo svim mentorima i zaposlenima Instituta koji su nas prihvatili širom otvorenih ruku i koji su nas inspirisali da nastavimo hrabro i odgovorno koračati ka svojoj profesionalnoj budućnosti. Ova iskustva će nas pratiti cijelog života, kao podsjetnik na to da veliki ljudi ne postaju samo znanjem – već i velikim srcem.
Saša Pejić, student treće godine medicine
Grad Sunca se nalazi na oko 6,5 km od centra Trebinja, okružen hercegovačkim kršom, i zauzima posebno mesto ne samo u bogatoj ponudi Trebinja, nego i čitave Hercegovine, odnosno Republike Srpske. Upravo je ovaj turistički centar od 22 - 24. maja bio domaćin “34. majskih pulmoloških dana“, tradicionalnog stručnog skupa, koji se već 34 godine održava pod okriljem Udruženja pulmologa/pneumoftiziologa Republike Srpske, Udruženja intenzivista za nehirurške grane, Klinike za plućne bolesti, Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane, Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. Okupio je blizu 200 stručnjaka iz RS, BiH, Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Severne Makedonije i predstavlja važnu platformu za razmenu najnovijih saznanja, kliničkih iskustava i smernica iz oblasti pulmologije. Ove godine u fokusu su teme od izuzetnog značaja za svakodnevnu praksu. Izdvajaju se: intersticijske bolesti pluća, onkološke teme, terapijske inovacije, astma sa akcentom na savremene terapijske pristupe, kao i HOBP, kao jednoj od najrasprostranjenijih hroničnih respiratornih bolesti današnjice. Program i sadržaj skupa prilagođen je aktuelnim temama iz pulmologije, intenzivne medicine, pulmološke onkologije i drugih medicinskih oblasti, uz učešće predavača po pozivu, ali i prezentacije vlastitih radova učesnika. Uvodni predavači po pozivu bili su mr sc. Žarko Vrbica, dr med. internista –pulmolog, prof. dr Bojan Zarić, specijalista interne medicine i supspecijalista onkologije, prof. dr Miroslav Ilić. Prof. dr Mirko Stanetić, pulmolog u Univerzitetskom kliničkom centru RS i predsednik Udruženja pulmologa/pneumoftiziologa RS, istakao je da je i kongres, nakon skromnih početaka 1992. godine, napredovao sa napretkom nauke i tehnologije koju prati i Univerzitetski klinički centar Republike Srpske, kao i sve zdravstvene ustanove u Srpskoj. “Pulmologija u Republici Srpskoj evidentno napreduje kao i svuda u okruženju, a mi pokušavamo da pratimo te trendove. S tim u vezi, ove godine fokusirali smo se na tri teme: Promjene u načnu liječenja HOPB i astme, najnovije korekcije u liječenju inhalatornom terapijom, perioperativno liječenje karcinoma pluća te idiopatska plućna fibroza - stara bolest u novom ruhu, koja nam je posebno interesantna jer smo prvi put u BiH, preko Agencije za lijekove,
maj 2025. godine
34. majski pulmološki dani
registrovali lijek za ovu bolest”, kazao je profesor Stanetić, napominjući da su svi učesnici skupa dobili jedan dijagnostički algoritam, kako bi po univerzalnom receptu dijagnostikovali i liječili pacijente kojih, nažalost, ima pet odsto u našoj populaciji te još jednom istakao štetnost pušenja kao vodeći uzrok plućnih bolesti. PUŠENJE UBIJA - po ko zna koji put su uglas kazali pulmolozi iz cele regije. Žale se da imaju nikad više posla. Prednjači karcinom pluća i iznose lošu statistiku. Od svih ljudi kojima je dijagnostikovan karcinom pluća 87-92% su pušači. Od ovg procenta 17-28% pušača dobije karcinom. U Srbiji svake godine oboli oko 7000 ljudi, a premine
oko 5000, pa je tako karcinom pluća najčešća onkološka bolest. Preventiva je stoga jako važna da bi se promenila ova sumorna statistika. Protiv sumorne statistike bore se i u Banjaluci. Ne ide baš najbolje!
Prof. dr Mirko Stanetić je posebno podcrtao: „Posledice pušenja odavno su nam poznate. Odnedavno su se pojavile i moderne, elektronske cigarete. Jedne od njih, koje su postale hit, su „Vape”. One su još veće zlo! „Vape“ su elektronske cigrete, odnosno uređaji koji se koriste za udisanje pare (aerosola) koji sadrži nikotin, aromatizujuće materije, a ponekad i „druge sastojke”. „Vape” se, zapravo, odnosi na sam čin udisanja
Trebinje,
Piše: Vera Pušac
ove pare, ali se često koristi kao sinonim za uređaj, koji je u Sloveniji već zabranjen! Za razliku od klasičnih cigareta, koje izazivaju hronične pa dugoročne posledice, „Vape“ znaju da iznenade iznenadnim smrtima“!
Primarijus dr Snežana Kutlešić Stević, načelnica Odeljenja za rehabilitaciju hroničnih nezaraznih bolesti u Institutu za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka, kaže: „Mi u Institutu imamo školu za odvikavanje od pušenja, imamo psihologa u timu, svakodnevno se borimo za prestanak pušenja, ali rezultati nisu baš pohvalni“. Primarijus dr Snežana Kutlešić Stević, osvrnula se i na sam skup i rekla da su ovakva okupljanja vrlo značajna za razmenu informacija i iskustava: „Na ovom skupu nisu samo pulmolozi, već i kolege iz porodične medicine, infektolozi, torakalni hirurzi i druge naše kolege koje sa bave sličnim zanimanjima kao i mi pulmolozi te tako stičemo nove stručne spoznaje. Kolege iz regiona će pored nas dati svoj doprinos u stručnom dijelu ovog interaktivnog skupa kako bi uporedili naše smjernice sa smjernicama Evropskog respiratornog udruženja i Američkog torokalnog udruženja koje su, takoreći, krovne organizacije, na koje se svi mi, stručnjaci iz oblasti
pulmologije naslanjamo“, navela je dr
Kutlešić Stević.
Dr Lidija Ristić, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu i predsednik Udruženja pulmologa Srbije, dodaje da je kongres i jedin-
stvena prilika da pokažu rezultate onoga što rade čitave godine te da se uvek raduju pozivu za „Majske pulmološke dane“, gde učestvuju već 34 godine.
„Najtešnju stručnu i naučnu saradnju, punu kolegijalnosti, respektabilnosti i doslednosti imamo sa profesorom Stanetićem i njegovim timom, prvenstveno zbog posebnosti organizacije ovoga kongresa. Ovde, umesto da samo pričamo o tome gde je svet otišao sa istraživanjima i dostignućima, osnovni uslov je da se napišu vlastiti rezultati
istraživanja, što je jedinstveno u regionu“, istakla je dr Ristić.
Docent dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije, istakao je značaj podele iskustava: „U Klinici za pulmologiju počeli smo da se borimo sa najvećom plućnom bolesti i najvećim onkološkim problemom u Srbiji – karcinomom pluća. Kod nas je zaživeo skrining pluća te su to neki rezultati koje ćemo ovde podeliti i o čemu ćemo razgovarati“, najavio je dr Stjepanović.
Udruženje pulmologa RS izdaje časopis „Respiratio“, koji je od sredine 2023. postao ovlašteni korisnik uređivačkog servisa Srpskog citatnog indeksa. Radove učesnika ocenili su recenzenti, a biće objavljeni u časopisu te biti vidljivi, indeksirani i pretraživi, dok će ostali stručni radovi, prihvaćeni od uređivačkog odbora, biti štampani u Zborniku radova i obuhvaćeni prezentacijom na www. respiratio.info /Zbornik radova.
U ime grada Trebinja, na otvaranju skupa prisutne je pozdravio zamenik gradonačelnika Dražen Bošković.
„Hvala vam što ste odabrali Trebinje za održavanje ovog značajnog simpozijuma i pružili priliku da se zdravstvena struka razvija u našem gradu. Razvoj zdravstva čini jedan od glavnih stubova društva i zato nam je važno da ste ovdje. Upravo, razmjena znanja na ovakvim skupovima može dodatno da promoviše našu lokalnu zajednicu, da motiviše naše stručnjake da ostaju ovde, ali i da privuče što veći broj mladih stručnjaka u grad Trebinje. Drago mi je što ste ovdje. Nadamo se da ćete ponijeti lijepa iskustva i promovisati naš lijepi grad“, rekao je Bošković.
Osim stručnih predavanja, skup je bio prilika za uspostavljanje novih kontakata, za pokretanje zajedničkih inicijativa i razmenu ličnih kliničkih iskustava. Trebinje je još jednom pokazalo da ima kapacitete da bude domaćin događajima od regionalnog značaja i da neguje medicinsku izvrsnost.
Iove godine je 12. maj, Međunarodni dan sestrinstva, u Prijedoru obilježen nizom aktivnosti, u organizaciji Udruženja medicinskih sestara i tehničara regije Prijedor i podršku javnih zdravstvenih ustanova DOM ZDRAVLJA Prijedor i Bolnice ,,Dr Mladen Stojanović“ Prijedor.
Medicinske sestre i tehničari iz ovih ustanova su na malom Gradskom trgu, zahvaljujući donaciji kompanije „Medicom“ iz Bijeljine građanima besplatno mjerili nivo šećera u krvi i vrijednosti arterijskog krvnog pritiska. Nakon toga je u Bolnici „Dr Mladen Stojanović“ održana svečana akademija, kojoj su, pored brojnih zdravstvenih radnika, prisustvovali i pred-
stavnici ispred grada Prijedora, Visoke i Srednje medicinske škole, kao i ustanova socijalne zaštite u Prijedoru. Na akademiji je prikazan istorijat Udruženja medicinskih sestara i tehničara regije Prijedor, kao i plenarno predavanje „Promocija zdravlja“, koje je održala nadzorna sestra Službe porodične medicine u Domu zdravlja Prijedor Milijana Rubin, diplomirana medicinska sestra. Ona se osvrnula na značaj promotivnih aktivnosti, kao kontinuiranog segmenta edukacije i svakodnevnog rada medicinskih sestara/tehničara i istakla značajnu ulogu ovih zdravstvenih radnika u polju promocije zdravlja, kao važnog protektivnog faktora za formiranje zdravih pojedinaca i zajednica. Program obilježavanja ovog važnog dana u kalendaru značajnih datuma u zdravstvu nastavio se socijalnim segmentom, kroz organizaciju prigodne zabave u večernjim satima za sve članove udruženja, ali i brojne goste.
Sestrinske aktivnosti
Pripremila: Milijana Rubin, dipl. med. zdrav. njege, Dom zdravlja Prijedor
Udruženje za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji „Sonata“ Trebinje
Zajedno ka napretku
Konstruktivnom i uspješnom saradnjom između trebinjskih udruženja građana „Stop mobbing“, „Sonata“, „Oaza“ s predstavnicima lokalne gradske vlasti uskoro će biti potpuno završen besplatni parking za roditelje
Sa vama smo i u ovom broju časopisa da vas informišemo o radu i djelovanju UG “Sonata” Trebinje i naših klubova.
Imali smo sa Savezom OSI (osoba sa invaliditetom) sastanak o arhitektonskim barijerama u lokalnoj zajednici i u Istočnoj Hercegovini. Naša lokalna zajednica riješila je sve arhitektonske barijere u gradu i šire.
Na inicijativu UG “Sonata” i UG “Stop mobing” riješen je parking prostor za roditelje koji vode djecu na pregled u Dječji dispanzer i sa jednim parking mjestom za OSI.
Da se zajednički mogu postići značajne stvari, da vlast i građani mogu uspješno sarađivati, da su mogući pozitivni koraci u lokalnim sredinama – potvrđuje realizacija ovog projekta.
Potom su uslijedile izrade potrebnih planova i dokumentacije, dobijanje saglasnosti institucija pravosuđa koje su vlasnici dijelova zemljišta na spomenutom parkingu, čišćenje i priprema terena te asfaltiranje i označavanje parking mjesta. Na svemu tome se aktivno radilo proteklih mjeseci, što je u konačnici rezultiralo uspjehom.
Klub umjetnika radi rednovno svakog četvrtka od 17:00 do 19:00 sa djecom od šest do 18 godina.
Radionicu vodi predsjednica Kluba Petra Dubljević, koja sa djecom radi i uči ih: VEZENJU, HEKLANJU, ŠIVENJU i svim drugim rukotvorinama (slike u prilogu).
Podršku u volonterskom radu daje nam LOKALNA ZAJEDNICA, ELEKTROPRIVREDA i mnogi drugi donatori koji nas često posjećuju i sa kojima sarađujemo.
male djece do predškolskog uzrasta, koji koriste usluge Dječjeg dispanzera.
Da bi se došlo do ovog trenutka, bilo je potrebno, prije svega, porušiti objekte koji su predstavljali smetnju izgradnji parkinga ispred dispanzera.
Tako su nas 24. maja u novim prostorijama posjetili direktorka i glavni urednik časopisa “Medici.com” (Vera Pušac i Momir Pušac) koji su, družeći se s nama, uljepšali jedan dan u Trebinju. Tom prilikom smo dobili vrijedne poklone za rad našeg udruženja. Moram da napomenem da još veću i značajniju podršku za naše udruženje čine time što već godinama (22 godine) prate naš rad, objavljuju i promovišu aktivnosti “Sonate”.
Još jedno veliko hvala svim donatorima i veliki podstrek za dalji rad (svi na fotografijama su dali saglasnost za objavu).
Pripremila: Miholjka Janković, predsjednica UG ”Sonata”
Vlada Republike Srpske će izmiriti obaveze koje Bolnica “Srbija” u Istočnom Sarajevu ima prema Poreskoj upravi i Fondu zdravstvenog osiguranja, u ukupnom iznosu nešto većem od 20 miliona KM, rekao je ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić tokom nedavne posjete ovoj zdravstvenoj ustanovi.
Tokom sastanka sa direktorom Nebojšom Šešlijom razgovarano je i o istovremenom otpisu oko 16 miliona KM kamata.
“To je ono što je opterećivalo rad ove ustanove. Imali smo velike izazove po pitanju njene finansijske stabilizacije”, rekao je ministar Šeranić i dodao da se od 2018. godine, kada je prvi put posjetio ovu bolnicu, razgovaralo na koji način da se unaprijedi njen rad, a bolnica riješi ranije nagomilanih obaveza.
On je podsjetio da Bolnica “Srbija” posljednjih godina pozitivno posluje, što će omogućiti dalji razvoj pojedinih segmenata, te dodao da je prioritet Vlade i Ministarstva nabavka novog mamografa.
Druga obaveza, rekao je ministar Šeranić, jeste dogradnja nove operacione sale, što će omogućiti proširenje opsega i segmenta rada i broja hirurških usluga.
Prethodno je Vlada Republike Srpske usvojila i informaciju o stanju obaveza javnih zdravstvenih ustanova i Fonda zdravstvenog osiguranja na dan 31. decembar 2024. godine, po kojoj su obaveze manje u odnosu na 2023. godinu za 1,87 odsto. Te obaveze su u 2024. godini iznosile oko 953 miliona KM.
“Javne zdravstvene ustanove imale su obaveze od 62 odsto, a 38 odsto bile su obaveze Fonda zdravstvenog osiguranja. Obaveze u okviru javnih zdravstvenih ustanova manje su za oko 10 odsto. Tome je Vlada dala značajan doprinos jer smo kod uvođenja domova zdravlja u trezorski način poslovanja omogućili da se izmiri 51 milion KM obaveza”, rekao je ministar Šeranić, te najavio da se na sličan način žele izmiriti i poreske obaveze bolnica u Republici Srpskoj, kao što je slučaj sa Bolnicom „Srbija“.
On je naveo da je u strukturi obaveza javnih zdravstvenih ustanova najviše obaveza prema Poreskoj upravi.
“Iz tog razloga Vlada se prije četiri do pet godina odlučila da uvede i pro-
Ministar Šeranić posjetio Bolnicu „Srbija“, najavio značajnu pomoć Vlade
gram zbrinjavanja radnika zdravstvenih ustanova kojima nisu u prethodnom periodu uplaćivani porezi i dopri-
nosi, odnosno da im omogućimo uplatu iz Vlade kako bi imali punu penziju”, rekao je ministar Šeranić.
Prof. dr Lazar Davidović
Minimalno invazivna operacija krajnika
Lajmska bolest
Torta u obliku ključa
Radna mjesta za najbolje
maturante Medicinske škole
Banjaluka
Medicinska škola iz Bijeljine
Učenici JU Poljoprivredna i medicinska škola Brčko
12 tek rođenih beba
Prof. dr Lazar Davidović
Direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić izjavio je da je jedan od prioriteta ove zdravstvene ustanove edukacija svog kadra dovođenjem vrhunskih hirurga poput Lazara Davidovića, iz Beograda, koji je danas, radeći dvije zahtjevne operacije, prenosio znanje ljekarima UKC-a.
“Radimo na tome da naši ljekari usavrše te metode i samostalno operišu. Želim da zahvalim profesoru Davidoviću za sve što je uradio za Republiku Srpsku, gdje su mnogi pacijenti ostali živi zahvaljujući njemu i njegovom timu, kao i na edukaciji naših vaskularnih hirurga i podizanju nivoa te grane hirurgije”, rekao je dr Đajić.
Đajić je rekao da je prioritet UKC-a, pored gradnje objekata i nabavke opreme, i edukacija vlastitog kadra slanjem ljekara u značajne i prestižne ustanove ili dovođenjem vrhunskih stručnjaka.
Prof. dr Lazar Davidović je istakao da vaskularna hirurgija na UKC-u Srpske ima ogroman potencijal i da se od mladih ljudi koji tu rade očekuje u budućnosti da postane rutina ono što se u ovom momentu smatra izuzetkom.
“Počastvovan sam što sam pozvan da pomognem u uvođenju još kompleksnijih operacija koje nisu ni svakodnevne ni rutinske i koje se rade u malom broju evropskih centara. Osim što ću jednom mesečno učestvovati u izvođenju najkompleksnijih operacija, dogovorili smo se i da se održe predavanja, ne samo za vaskularne hirurge”, naveo je Davidović.
On je dodao da sve to, osim zadovoljstvom i privilegijom, doživljava i kao svoju nacionalnu
obavezu jer se time može dati doprinos razvoju medicine u ovom gradu.
Govoreći o UKC-u Srpske, on je naveo da, kada bi se zgrada UKC-a nalazila u bilo kom najrazvijenijem evropskom gradu, ne bi se postidjela svojim izgledom, opremom i organizacijom te da po bilo kom osnovu ne zaostaje za beogradskim UKC-om.
Načelnik Klinike za vaskularnu hirurgiju UKC Republike Srpske prim. dr Milanko Maksić rekao
je da je počastvan da je prof. dr Davidović konačno u našoj ustanovi i da je cilj već 20 godina da ovakav stručnjak počne da prenosi znanje ljekarima naše ustanove.
„Ovo su vrhunski vaskularni hirurzi i učitelji mnogih, zahvaljujući njima u našoj ustanovi se rade najsloženije operacije. Drago mi je da je dogovoren nastavak saradnje i da će pored operativnih zahvata prof. Davidović držati i predavanja našim kolegama“, rekao je dr Maksić.
Klinika za bolesti uha, grla i nosa
Minimalno invazivna operacija krajnika
Operacija krajnika najčešće izvođena operacija u dječjem uzrastu u svijetu. Operacijom se uklanjaju u potpunosti nepčani krajnici kod djece, gdje su prisutne česte upale i koja su često na antibiotskim terapijama. Postoji više tehnika ove operacije, a jedna od najmodernijih je koblacija. To je je skoro bezbolna metoda, sa minimalnim krvarenjem i veoma pogodna za jednodnevu hirurgiju. Po prvi put u Republici Srpskoj u UKC Republike Srpske je izvedena operacija ovom metodom. Prva operacija je izvedena pod nadzorom dr Domagoja Butigana iz KC Varaždin, a u timu UKC Republike Srpske bili su prim. dr Zorica Novaković, načelnica Klinike za bolesti uha, grla i nosa, i dr Vladimir Vranješ.
„Nastavljamo sa razvojem našeg UKC Republike Srpske. Danas imamo lijepu vijest i za naše mlađe i starije pacijente. Zajedno sa kolegama iz Hrvatske počinjemo sa minimalno invazivnom operacijom krajnika koja će smanjiti mogućnost krvarenja i komplikacija. Istovremeno će se smanjiti i vrijeme koje pacijent provodi u bolnici. Veliko hvala kolegama iz Hrvatske i čestitam svojim kolegama otorinolaringolozima. Naša obaveza jeste da unapređujemo rad naše zdravstvene ustanove i da kvalitet
naših usluga bude na nivou eminentnih klinika Evrope i svijeta“, rekao je prof. dr Vlado Đajić.
„Hvala UKC Republike Srpske i Klinici za bolesti uha, grla i nosa na pozivu. Riječ je o relativno novoj tehnici u svijetu koja se primnjuje da bi se smanjio postoperativni bol, mogućnost komplikacija, krvarenja kao i vrijeme provedeno u bolnici te kako bi se djeca što brže vratila svakodnevnim aktivnostima, a i roditelji bili manje na bolovanju dok su djeca kući nakon operacije. Operacija je relativno jednostavna i sigurna“, rekao je dr Domagoj Butigan iz Opšte bolnice Varaždin.
„Ovom prilkom želim da se zahvalim kolegi dr Butiganu koji je došao da nam pomogne da se uvede nova metoda koja je izuzetno značajna, naročito za djecu. Moram da naglasim da se ova metoda koristi ne samo kod djece koja imaju česte tonzilitise, nego i kod djece koja imaju opstruktivne ‘sleep apnee’, odnosno prekid disanja tokom sna što se dešava usljed uvećanih tonzila. Ova metoda će nam biti značajna kod ovih malih pacijenata čak i prije tri godine starosti. Ovom prilikom želim da se zahvalim kolegama iz Kliničkog centra Varaždin, kao i rukovodstvu UKC Republike Srpske. Posebnu zahvalnost za prof. Đajića, našeg generalnog direktora, koji nas je podržao u edukacijima i omogućio nabavku opreme kako bi se ovi zahvati mogli izvesti“, rekla je dr Zorica Novaković, načelnica Klinike za bolesti uha, grla i nosa.
Lajmska bolest
Povodom Svjetskog dana lajmske bolesti, koji se obilježava 1. maja, zaposleni u Klinici za infektivne bolesti i Zavoda za kliničku mikrobiologiju organizovali su predavanja iz oblasti epidemiologije, dijagnostike i liječenja lajmske bolesti. Predavanja su održale dr Vesna Lučić Samardžija, epidemiolog iz Doma zdravlja Banjaluka, prim. dr Višnja Mrđen, mikrobiolog iz Zavoda za kliničku mikrobiologiju UKC Republike Srpske, i doc. dr Tatjana Roganović, infektolog iz Klinike za infektivne bolesti UKC Republike Srpske. Edukaciji su
prisustvovali svi zainteresovani specijalizanti te specijalisti UKC Republike Srpske i Doma zdravlja Banjaluka.
Takođe, zaposleni Klinike za infektivne bolesti i Zavoda za kliničku mikrobiologiju organizuju dan otvorenih vrata ambulante za lajmsku bolest povodom mjeseca svjesnosti o lajmskoj bolesti i Svjetskog dana lajmske bolesti (1. maj). Zainteresovani građani koji imaju bilo kakvu dilemu u vezi sa ubodom krpelja ili lajmskom bolesti mogli su doći bez uputnice dana 30. aprila 2025. godine (srijeda) u periodu od 09:00 do 14:00 časova u prizemlje Klinike za infektivne bolesti (lokacija Paprikovac).
Iz Daun sindrom centra
ključa
Drugari iz Daun sindrom centra iznenadili su svog ambasadora prof. dr Vladu Đajića finim poklonom. Naime, nakon što su čuli da je dobio priznanje „Ključ Grada“ kao znak pažnje dobio je tortu u obliku ključa.
„Ne mogu da sakrijem svoje zadovoljstvo jer su moji najveći prijatelji, ovdje sa mnom jer su čuli da sam dobio priznanje Ključ Grada. Vjerujte mi na riječ da sam danas srećniji nego prije nekoliko dana kada sam dobio pravi Ključ Grada. Ovo danas mi mnogo više znači jer došlo od pravih osoba, od osoba koje ne
znaju da lažu i foliraju i koji su najiskreniji na svijetu. Hvala im za sve što su uradili za mene jer uz njih sam postao bolja osoba, uz njih
se više dajem i poslu i ljudima oko sebe. Jedno veliko hvala za sve i nastavljamo dalje“, rekao je prof. dr Vlado Đajić.
Univerzitetski klinički centar Republike Srpske
Radna mjesta za najbolje maturante Medicinske škole Banjaluka
Univerzitetski klinički centar Republike Srpske posjetilo je 200 učenika JU Medicinske škole Banjaluka. Tom prilikom su obišli organizacione jedinice najveće zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj te se upoznali sa njenim funkcionisanjem i načinom rada. Generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić podržava učenike i njihove profesore te je prethodnih godina bila praksa da se određeni broj najboljih učenika/maturanata zaposli u najvećoj zdravstvenoj ustanovi.
„Zahvaljujem vam se što ste danas u UKC Republike Srpske. Danas sam zajedno sa svojim saradnicima i glavnim sestrama organizacionih jedinica upriličio prijem za rukovodstvo Medicinske škole Banjaluka, a i učenike završne godine, maturante. Kao što je praksa prethodnih godina bila i ove godine smo ponudili zapošljavanje za njih 50. Na ovaj način želimo da ih stimulišemo te da pokažemo sve profesionalne mogućnosti koje naša ustanova nudi jer ovaj sistem je stabilan i pruža sve što pružaju evropski i svjetski centri. Ovo je velika prilika za mlade ljude Banjaluke i Republike Srpske, da zasnuju radni odnos, da ostanu ovdje i grade svoju budućnost. Zahvaljujući rukovodstvu Republike Srpske, Ministarstvu zdravlja i angažmanu našeg sindikata plata je zadnja tri mjeseca dva pu-
ta povećana, a radićemo na tome da plate budu još veće“, rekao prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske.
„Kao i svake godine, naši učenici, maturanti, imaju priliku da posjete UKC Republike Srpske i da dobiju zaposlenje. Pedeset učenika, medicinskih sestara i tehničara ima priliku da odradi pripravnički staž i da on bude plaćen. Učenici su posjetili klinike i upoznali se sa svim novim tehnologijama. Zahvaljujem se generalnom direktoru UKC Republike Srpske prof. dr Vladi Đajiću na ovoj prilici“, rekao je Savo Preradović, direktor Medicinske škole.
„Ova posjeta je nastavak saradnje koja traje već četiri godine jer svake godine primamo najbolje učenike. Ove godine planiramo primiti 50 učenika“, rekla je master zdravstvene njege Slađana Vranješ, pomoćnik direktora za zdravstvenu njegu.
Teodora Kos je prošle godine primljena u UKC Republike Srpske i oduševljena je prilikom koja joj je pružena. Za godinu da je stekla iskustvo u radu, a pored toga i studira, te se sama izdržava što je velika prednost za mladog čovjeka.
Medicinska škola iz
Bijeljine
Krajem maja našu ustanovu posjetilo je oko 110 učenika JU „Poslovnotehničke škole“ smjer Medicinska škola iz Bijeljine i upoznali se sa njenim funkcionisanjem i načinom rada.
Generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado pozdravio je učenike i njihove profesore i poručio da su uvijek dobrodošli i da su im vrata naše ustanove uvijek otvorena za edukaciju. Učenici su zajedno sa glavnim sestra-
ma obišli određene klinike, zavode i službe te se upoznali sa načinom rada medicinskog osoblja, opremom i tehnologijom.
Učenici JU Poljoprivredna i medicinska škola Brčko
Pred kraj ove školske godine našu ustanovu posjetili učenici JU Poljoprivredna i medicinska škola Brčko i upoznali se sa njenim funkcionisanjem i načinom rada. U posjeti je učestvovalo ukupno 58 učenika u pratnji profesora.
Generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić i pomoćnik generalnog direktora za zdravstvenu njegu dipl. med. sestra Slađana Vranješ pozdravili su učenike i njihove profesore i poručili da su uvijek dobrodošli i da su im vrata naše ustanove uvijek otvorena za edukaciju.
Učenici su zajedno sa glavnim sestrama obišli određene klinike, zavode i službe te se upoznali sa načinom rada medicinskog osoblja, opremom i tehnologijom.
Trideset i tri godine sjećanja na najmlađe žrtve brutalnog zločina međunarodne zajednice 12 tek rođenih beba
Generalni direktor Univerzietskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić prisustvovao je obilježavanju tridesettrogodišnjice stradanja beba u Banjaluci na spomen-obilježju „Život“ u Banjaluci i tom prilikom položio vijenac na spomenik u centru grada.
„Kao i svake godine, na današnji dan sjetimo se 12 naših zvjezdica. Taj tragični period u našoj istoriji, kada su ugašeni životi tek rođenih beba, nikada neće biti zaboravljen, zato je naša obaveza da gradimo budućnost u kojoj se ovako nešto nikada i nikome ne smije dogoditi. Ova tragedija obilježila je živote njihovih roditelja i bližnjih, a ispisala je tužne i teške stranice u istoriji naše ustanove. Naših 12 zvjezdica nisu imale priliku da udahnu ni djetinjstvo ni mladost, niti da nađu svoje mjesto pod suncem. Nemoguće je pronaći prave riječi kako bi se ovakvo stradanje opisalo. Ono živi u našim srcima i u srcima onih koje je to stradanje najviše pogodilo. U znak sjećanja na ovu tragediju, ulica na Paprikovcu, gdje se nalazi Univerzitetski klinički centar Republike Srpske, s ponosom nosi naziv Dvanaest beba“, rekao je prof. dr Vlado Đajić.
Podsjećamo, u Odjeljenju za intenzivnu njegu banjalučkog porodilišta, zbog nedostatka kiseonika, potrebnog za adekvatan tretman, od 22. maja do 19. juna 1992. godine umrlo je dvanaest beba. Potreban kiseonik tada je bilo nemoguće dostaviti kopnenim putem do Banjaluke zbog blokade pravaca prema Srbiji i jedina alternativa bio je vazdušni put. Međutim, Savjet bezbjednosti UN zabranio je letove nad teritorijom BiH te je tako onemogućen let avionu koji je trebalo da iz Beograda dostavi kiseonik Banjaluci.
Tumačenje natalne karte, informacije na tel. 065 523 036
Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com
SREĆAN ROĐENDAN želim svima vama rođenim u znacima Rak i Lav.
OVAN 20. 3 - 20. 4.
Saturn u vašem znaku, a vladar znaka Mars u Djevici, ukazuje da je vrijeme za promjene, postavljanje jasnih granica, samodisciplinu i jačanje karaktera. Umjesto impulsivnosti, potrebno je imati osjećaj za dugoročan cilj i akciju u pravom trenutku. Savladajte nestrpljivi ego i komplekse. Usredsredite se na rad i zdravlje. Vladajte sobom. Jupiter iz Raka pomaže nalaženju konstruktivnih rješenja i rezultata. Merkur iz Lava pomaže energičnu komunikaciju i motiviše potrebu za uspostavljanjem novih veza. Ne budite previše dramatični sa riječima. Ovo ljeto je period dubokih novih uvida i otkrivanja mogućnosti. Moguća osjetljivost crijeva i glavobolje.
BIK 21. 4 - 20. 5.
Venera vašu pažnju usmjerava na rješavanje ličnih pitanja, finansija i situacija u neposrednom okruženju. Sa Uranom na posljednjim stepenima znaka, do 8.7. ste pod pritiscima kada vrlo bitne stvari trebate riješiti. Jupiter iz Raka je harmoničan prema vašem Suncu i obezbjeđuje podršku mudrih, učenih ili bogatih osoba. Moguća su češća putovanja. Komunikacija u porodičnom okruženju postaje energičnija sa puno topline i ljubavi. Riječima možete nametnuti svoj sistem vrijednosti i mišljenja, biti autoritet. Činjenice ćete povezivati više intuitivno, nego logikom. Sa Saturnom u 12. polju trebaće vam periodi osamljivanja kako biste podnijeli teret obaveza. BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6. Merkurovo dugo zadržavanje u Lavu omogućava vedru komunikaciju, obojenu dozom drame, humora i stvaralačkog potencijala. Nagon za sticanje priznanja. Ponos jačaju dobijene pohvale. Uplitanje ega u razmišljanje može odstraniti objektivnost. Saturn u 11. polju unosi promjene planova, novo angažovanje. Neka prijateljstva završavaju, druga dolaze. Nove ideje koje imaju dugoročne ciljeve. Jupiter u polju novca, obezbjeđuje prilive novca, iz različitih izvora. Ako vam npr. vlada 8. poljem onda od kredita, stipendija, od osiguranja. Mars je energija i usmjerena je na osjećaj dužnosti i samodiscipline. Možete biti lider u grupi sa istim ciljevima. RAK - 21. 6 - 22. 7. Saturn vam je ušao u 10.polje karijere, statusa i životnog cilja. Osjećate da je potrebno radikalno mijenjati svoje ciljeve. Početi ispočetka. Napraviti reset i biti otvoren za novo iskustvo. Možda je početak težak ali, dugoročno gledano, ovo je sjeme za budućnost, ukoliko svjesno prihvatite da je neophodno uložiti napor, nečeg se i odreći da biste na kraju imali trajni rezultat kojim se ponosite. Ovog ljeta, do kraja avgusta, napravite plan za narednih 20 godina, postavite svoje ciljeve. Jupiter u vašem znaku daće potreban optimizam i entuzijazam za iskorak. Samo nemojte pretjerivati ni u čemu. Rođeni 21-23.6. najviše će biti pod pritiskom i teretom odluka. LAV - 23. 7 - 23. 8. Povratak Sunca u vaš znak doprinosi samopouzdanju i vitalnosti. Sa Merkurom u vašem znaku ovog ljeta komunikacija
Planetarna konfiguracija na nebu
SUNCE je u Raku od 21.6 - 22.7. a u Lavu od 22.7 - 22.8. MJESEC, koji prosječno za dva i po dana prođe kroz jedan znak, više od dva puta obići će cijeli zodijak, od Bika do Lava. MERKUR zatičemo na 23 st. Raka, a već od 27.6 - 2.9. kretaće se znakom Lava. Merkur će biti retrogradan od 18.7 - 10.8. od 15 - 4 st. Lava. VENERA iz znaka Bik prelazi u Blizance u periodu od 5.7 - 31.7. a od 1.8 - 25.8. boraviće u znaku Rak. MARS putuje znakom Djevica do 6.8. a u Vagu prelazi od 7.8 - 22.9. U ovom periodu stići će do 9 st. Vage. JUPITER je od 10.6. iz Blizanaca prešao u znak Rak, gdje ostaje godinu dana. U ovom periodu prelazi prvih 15 st. znaka. SATURN je od 25.5. iz Riba prešao u znak Ovan gdje ostaje do 1.9.. U Ovnu prelazi put do 1,5 6 st., a retrogradno kretanje imaće od 1.7 - 28.11. URAN napušta znak Bik i od 8.7. prelazi u znak Blizanci i u ovom periodu je u direktnom kretanju do 1,23 Blizanaca. NEPTUN je od 31.3. u znaku Ovan, a od 5.7. je retrogradan sa 2,11 st. Ovna. PLUTON u Vodoliji je retrogradan cijeli period od 3-1. st. znaka. Ovo je vrijeme za nove početke naročito za Ovnove, ali ni ostali znaci neće biti amnestirani od potrebe da mijenjaju sebe ili da se prilagođavaju promjenama koje se dešavaju. Nakon višegodišnjeg boravka, spore planete Saturn, Neptun i Jupiter prešli su u novi znak. Pluton nešto ranije i pripremio nas je da smo svjesni nužnosti promjena. Dug boravak Merkura u Lavu ovog ljeta ukazuje da moramo biti hrabri i u mislima i riječima i djelom, Saturn će tražiti odgovornost i materijalizovati naše snove i vizije ako iskoračimo iz onog što nam više ne treba, a Uran, umjesto čvrstog držanja za stabilnost, otvoriće nove intelektualne pomake i dati ideje. Jupiter će mudro prispitivati i blagosloviti napretkom sve promišljene poteze.
će biti energična i vedra. Povezivanje sa drugima preko riječi punih topline i ljubavi. Saturn je u 9. polju vjere, filozofije, inostranstva, studija pa u tom segmentu utiče na odluke i olakšava pozitivne promjene Moguće je započete studije završiti, preseliti se, otpočeti saradnju sa inostranstvom, objaviti knjigu. Promjena životne filozofije i načina razmišljanja. Nekima će u narednom periodu od oko tri godine donijeti drugi brak. Budite otvoreni za nove mogućnosti, nova znanja, dodatne edukacije. Otvara se period stabilnosti i vizija.
DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.
Saturn je ušao u 8. polje finansija, podrške ali i rizičnih situacija. Brige i analize u vezi s finansijama, zaduživanjem u vidu kredita su moguće. Potreban je dodatan oprez i ne ulaziti u dugove. Potrebno je dugoročno planiranje troškova u cilju ostvarenja trajnih vrijednosti. Mars u vašem znaku do 6.8. donosi veliku energiju, aktivnost i snagu volje. Biće prisutna sposobnost za velike poduhvate. Izbjegavajte netaktičnost. Čuvajte se povreda u radu. Budite samodisciplinovani, temeljni i sistematični i rezultati neće izostati. Jupiter iz Raka olakšava situaciju, podrška porodice i bliskih prijatelja je tu kad je potrebno. Dobar aspekt sa Suncem daje energiju, entuzijazam i uspjeh.
VAGA - 23. 9 - 22. 10.
Ulazak Saturna u znak Ovan, znaku nasuprot vas, vaše 7. polje partnerstva, ukazuje na sticanje nove zrelosti u svim partnerskim odnosima, bilo poslovnim ili bračnim. Potrebna je transformacija odnosa. Moguće je sagledavanje svih strahova koji blokiraju odnose. Ako su pritisci preveliki, moguće je stavljanje tačke na takve odnose. Neki drugi će osvijestiti potrebu za ulaskom u brak ili novi poslovni partnerski odnos u kom započinjete neki novi poslovni poduhvat. Potrudite se da pravno sve bude legalno. Tokom ovog ljeta moguća je neodlučnost i kolebanje u donošenju odluka. Sklonost nezadovoljstvu. Ključan je proces osvješćivanja sebe nasuprot drugih.
ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.
Mars iz Djevice je u protočnom aspektu sa Suncem što obezbjeđuje fizičku energiju, borbenost i uspjeh u poduhvatima. S druge strane, Saturn i Neptun u 6. polju posla i zdravlja mogu uticati na težak i naporan rad ili loše uslove rada koji utiču na zdravlje. Možete osjećati iscrpljenost i malaksalost. Postavite zdrave granice radnim kolegama ukoliko postoje haotične situacije na poslu. Na zdravstvenom planu su moguće alergije, infekcije ili trovanja. Moguće su i greške u dijagnozi pa potražite mišljenje i drugog ljekara. Ako imate snažnog Saturna na rođenju, moguće su transformacije i iscjeljenja. Jupiter iz Raka će pomoći oporavku i srećnom ishodu.
STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.
Planeta sreće, Jupiter, kreće se kroz vaše 8. polje i daje svoj blagotvoran uticaj i zaštitu. Dobar aspekt za novac, naročito kroz partnerstvo, poslovno ili bračno. Zaštita u rizičnim situacijama. Merkur iz Lava hoće potvrdu i odavanje priznanja. Ovo je slika intelektualnog rada i kreativnosti na najvišem nivou. Prilike za kraća putovanja u inostranstvo. I Saturn u 5. polju potvrđuje kreativnost. Možda osjetite potrebu za nekim novim pristupom u odnosima sa djecom ili vam se nametne dodatna obaveza. Neki kreativan hobi može postati novo zanimanje, a sa Saturnom i u harmoničnom aspektu potrebno je uložiti trud, rad i disciplinu i rezultati dolaze. JARAC - 22. 12 - 19. 1. Izazovan aspekt Saturna na vaše Sunce doprinosi nestabilnijem zdravlju, naročito rođenima 22-24.12. bilo koje godine. Možete postati svjesni svojih ograničenja i mana koje vam otežavaju sadašnju situaciju i raditi na njihovom prevazilaženju. Rješenje za prevazilaženje problema je spoznaja sopstvene vrijednosti kroz iskustvo i preuzimanje odgovornosti. Ovo može biti i period brige i obaveza prema roditeljima i uopšte usmjerenost ka porodici i domu. Ako ste rođeni sa dobro postavljenim Saturnom ovo može biti period ulaganja u nekretnine i planiranje dugoročne strategije. Nekima će dom postati neudoban i osjetiće potrebu za odlaskom, preseljenjem.
VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.
Uran od 8.7.prelazi iz Bika (u kome je boravio posljednjih sedam godina) u Blizance i nosi novu energiju početka na intelektualnom i komunikacionom planu. Ostvarenje nove saradnje kroz komunikaciju, vještine u trgovini, marketingu ili informacionim tehnologijama. Pluton u vašem znaku pripremio vas je za ciklus promjena. Uran će donijeti novu iskru kao bljesak u kome se otvarate za nove mogućnosti. Merkur iz Lava nameće energičnu komunikaciju sa drugima i sposobnost za stvaralaštvo. Saturn u 3. polju potvrđuje priču o važnosti komunikacije. Moguće je preispitivanje u vezi s poslom ili brigom oko bliskog člana porodice (brat, sestra). Oprez pri prelaženju ulice.
RIBE - 20. 2 - 20. 3.
Ribe su odahnule prelaskom Saturna iz Riba u Ovna.Velika promjena dolazi kroz jačanje samopouzdanja, spremnost na nova iskustva. Saturn u 2. polju novca može mijenjati odnos prema novcu u zaradi i trošenju. Natalna pozicija ukazuje da li je period finansijskog napretka ili smanjenih prihoda. Ipak, Jupiter iz Raka povoljnim uticajem daje uspješne poslovne poduhvate, zaradu, putovanja i dobro zdravlje. Kreativan rad donosi javna priznanja. Dug boravak Merkura u Lavu omogućava veliku poslovnu aktivnost i nadahnuće sa dosta putovanja. Drugi vladar Riba, Neptun u Ovnu, daće pronicljivost u opasnim situacijama. Ishrana je ključ stabilnog zdravlja.
Smejte se, zdravo je!
Šale, mudre misli...
Poslije operacije bubrega, bolesnik pita zašto je operacija toliko dugo trajala. Odgovoriše mu:
- Nismo mogli da se odlučimo koji bubreg da vam izvadimo, jer su oba bila zdrava, pa smo izvlačili šibicu.
***
- Šta je to pravi bolnički orkestar?
- To ti je kad sve astmatičare i bronhitičare i one što hrču staviš u jednu sobu...
***
Ulazi muž u kuću pijan, a žena ga gleda pa kaže:
– Nemam riječi…
Muž će na to:
– Hvala Bogu, i to jednom da se dogodi!
***
Vidio sam da te je uhvatila policija. Šta se dogodilo?
– Išao sam presporo.
– Čekaj, misliš, išao si prebrzo?
– Ne, da sam išao prebrzo ne bi me uhvatili?!?
***
– Doktore, bole me leđa kad ujutro ustanem.
– Pa, ustanite popodne!?!
***
Malo para kvari telo, A mnogo para kvari dušu, Čovek je na velikoj muci, U čemu da čuva dušu. Ako pokvari telo?
Šta da čuva u zdravom telu, Ako ostane bez duše?
Duško Radović
Postojala su ta neka lepa vremena, Kada su se ljudi dogovarali, I nalazili bez mobilnih, Družili se, išli na kafu, Razgovarali i pri tom se gledali u oči.
Žena mi je predložila da se igramo doktora.
Baš sam se razveselio.
Prvo sam dva sata čekao ispred vrata spavaonice, A onda me naručila za šest mjeseci.
- Auuu, šta si napravio?
- Otišao i platio privatno.
Aforizmi
***
- Bolnice su u teškom položaju. Tamo i tek rođeni plaču.
***
„Djeca se moraju učiti kako da misle, a ne što da misle.” — Margaret Mead, antropologinja
***
“Djeca nisu stvari koje treba oblikovati, nego ljudi koje treba otkriti.” — Jess Lair
***
“Najbolji način da djeca budu dobra je da ih učinite sretnima.” — Oscar Wilde, autor i pjesnik
***
„Uvijek poljubite svoju djecu za laku noć – čak i ako su već zaspala.” — H. Jackson Brown, Jr., autor
***
- Ženine najbolje godine su one u kojima odluči da uživa.
***
- Bolnice su toliko osiromašile da i lijek daju u najmanjim tabletama.
***
- Toliko je dobar da se o njega otimaju i virusi i bakterije.
***
- Što zdraviji odete u bolnicu, veća je šansa da ćete se živi vratiti kući.
***
- Dok neki naši unutrašnji organi rade neprekidno od rođenja do smrti, opštinski organi skraćuju ionako kratko radno vrijeme.
***
jehom, riječju, dodirom a, kad imaju, i - lijekovima.
***
- Čovjek se ne mijenja. I kad se rodi i kad ostari, ne kontroliše mokrenje.
***
- Jedno upozorenje roditeljima: Ako budete tukli svoju djecu, ona će tući vaše unuke.
***
- Tucite svoju djecu čim primijetite da počinju da liče na vas.
***
- Volimo djecu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.
***
- „Kad smo djeca rijetko razmišljamo o budućnosti. Ova nevinost nam daje slobodu da uživamo kao što nijedan odrasli ne može. Dan kad počnemo da brinemo o budućnosti je dan kada ostavljamo svoje djetinjstvo.” – Patrick Rothfuss
***
Achajmerova himna…… , Ostariću neću znati.
***
Molitva jednog deteta zapisana u Rusiji:
„Bože čuvaj tatu, mamu, batu, baku, deku i mene…
Ali, posebno čuvaj sebe, jer ako se Tebi nešto desi, gotovi smo…“
- Ne znam šta je teže, baviti se seksualnom ili političkom aktivnošću, ali vremenom obje otkazuju.
***
- Medicinske sestre liječe svojom pojavom, osmi-
- Život je lakši kad se smiješ makar i samom sebi!?!
AS MEDICUS VRA
Telefon: 011/2836-836, 065/285-3393
AS MEDICUS BEŽANIJSKA KOSA
Telefon: 011/2272-916, 065/2272-916
E-mail: poliklinika@asmedicus.rs
Radno vreme:
1. Dermatološki pregledi
KLASIČNA MEDICINA:
2. Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti
