Medici.com 130

www.medicicom.com Klinika za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske

Izvedeno 1000 kardiohirurških zahvata GODINA XXII • BROJ 130 • AVGUST 2025 • CIJENA 8 KM, ZA INOSTRANSTVO 5 EUR • DVOMJESEČNIK • DISTRIBUCIJA PUTEM PRETPLATE

Akademik Elizabeta Ristanović

Patogeni mikroorganizmi najveći rizik današnjice

25 godina Svjetskog dana srca

Obeležavanje X XI veka

Planetarni Tesla "U susret Vidovdanu"

Drugi kongres lekara Kosova i Metohije

PLUS

NMK • STRUČNI SKUPOVI • INFO

U našoj zdravstvenoj ustanovi rade vrhunski stručnjaci različitih specijalnosti.

PEDIJATRIJA KARDIOLOGIJA ENDOKRINOLOGIJA NEFROLOGIJA GASTROENTEROLOGIJA REUMATOLOGIJA PULMOLOGIJA HEMATOLOGIJA NEUROLOGIJA PSIHIJATRIJA VASKULARNA HIRURGIJA UROLOGIJA ORTOPEDIJA ANGIOLOGIJA FIZIJATRIJA NUTRICIONISTA UZV DIJAGNOSTIKA DERMATOVENEROLOGIJA KLINIČKA PSIHOLOGIJA DJEČIJA KARDIOLOGIJA DJEČIJA PULMOLOGIJA DJEČIJA NEUROLOGIJA DJEČIJA NEFROLOGIJA DJEČIJA ENDOKRINOLOGIJA DJEČIJI NUTRICIONISTA DJEČIJA ORTOPEDIJA DJEČIJA FIZIJATRIJA LOGOPED ONKOLOGIJA

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

S

A

D

R

@

A

J

Klinika za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske

Uvodna reč Okićenu lozom i cvećem od maka, sreo sam je jednom, jednog vrelog dneva.

Na pučini magla providna i laka, u vrućome žitu prepelica peva.

Iz vode i kopna odisaše leto mirisom i vatrom. Tesne staze behu pune kosovaca...

“Leto” Jovan Dučić

I dok zajedno koračamo stazama vremena, stopala života nas uvedoše u još jedno leto koje je već odavno u punom zamahu.

Visoko iznad nas, negde u dvorištu svemira, na prostranom i usamljenom nebu, užareno sunce šamara svojom vrelinom… ne zna za kompromis! Nebo je zaboravilo kako izgledaju oblaci, a spržena zemlja otvara svoju utrobu vapeći za kojom kapljicom kiše! Previsoke temperature… prelaze i 45 stepeni!

Vrelina uzima maha! Ekstremne vrućine više nisu retkost, već nova normala. Planeta postaje sve toplija i opasnija. Nijedna zemlja nije imuna! Najtoplije mesto na svetu 12. avgusta ove 2025. godine, u 15 časova, bio je grad Basra u Iraku, gde je izmereno 52,6 stepeni. Tog dana, gradovi u Iraku, bili su među deset najtoplijih! U isto vreme, najtopliji grad u Evropi bila je Adana u Turskoj, gde je izmereno 47,5 stepeni (objavljeno na internet stranici Ogimet koji prikuplja meteorološke informacije iz celoga sveta). Vremešni ljudi govore da ne pamte ovako visoke temperature, no podaci kazuju da je najviša avgustovska temperatura u Srbiji izmerena 12. avgusta 1921. godine i iznosila je 41,9 stepeni.

Svedoci smo o vremenu, ali i ono o nama.Vreme je staza po kojoj hodimo, koja nas gradi i diže, koja nas uzima, spušta, ali i otresa i krši... visoka klackalica između rađanja i umiranja, između imati i nemati, postojanja i nestajanja... Požari besne... katastrofe i kataklizme biblijskih razmera. Zgrčena, ukočena i izbezumljena lica... Suze, vapaji i beznađe nesrećnika koji su imali bliski susret sa tim pošastima, duboko su urezana u naše oči, naše duše, naša sećanja! Nesreća je stooka i svevideća a, ipak, slepa na najgori i najstrašniji način, jer vidi i ono čega nema! Čoveče, opameti se!!! Uspeo si u mnogočemu, ali prirodu i njene čelične stiske, nikada nećeš pokoriti!

No, najveće ljudske tragedije i najveća stradanja ne smeju do kraja da pokolebaju veru da je život vredan da se živi!

Leta ovih godina, ovih dana, kao i sam život, izgledaju nekako… mistično „zauzeto“, neizvesno... Svi smo na čudnom rasporedu i to poprilično stresnom. Ovih dana smo nekako spori, tromi, umorni, istrošeni... Kao da nam ponestaje snage i u mentalnim i u fizčkim baterijama, koje su već poodavno na „leru“. Kao da ih je žeženo sunce i prejako UV zračenje ispraznilo. Treba nam odmor i dobar „punjač“. Želja nam je da more, talasi, duge peščane plaže i hladna pića, planine i sveži povetarci, budu baš ti moćni „punjači“ kojima ćete napuniti svoje mentalne i fizičke baterije. Ekipa časopisa „Medici.com“ se potrudila da i ovim, 130-tim koktelom, ponovo opravda status Vašeg vernog i sveobuhvatnog informatora. U njega je s dušom „smiksala“ sve za šta je verovala da bi Vas, naše odane čitaoce, moglo osvežiti i biti ugodno Vašim čulima na ovim ekstremnim vrelinama. U „Medici.com“ šejker miksali smo brojne sastojke i napravili, barem tako verujemo, prijatne ukuse. Pa, „zaronite“ među redove ovog osvežavajućeg pisanog „napitka“. Prijaće Vam! Uživajte u njima, slaveći život! U zdravlje!

Vaš “Medici.com” Vera Pušac, direktor

Izvedeno 1000 kardiohirurških zahvata

8

IZ Fonda ZO Republike Srpske

12

Akademik Duško Vulić

25 godina Svjetskog dana srca

19

U bijeljinskoj bolnici

Istorijski iskorak u dječjoj hirurgiji

22

Obeležavanje XXI veka

Planetarni Tesla

42

Porodična medicina

Ultrazvuk u primarnoj zdravstvenoj zaštiti

48

Akademik Elizabeta Ristanović

Patogeni mikroorganizmi najveći rizik današnjice 60 "U susret Vidovdanu"

Drugi kongres lekara Kosova i Metohije

72

Info bilten UKC RS

89

Generacija sudenata 72-77 MF u Beogradu

Susret koji se pamti

94

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Miodrag Čolić, akademik prof. dr Duško Vulić, akademik prof. dr Enver Zerem, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić i prof. dr Elizabeta Ristanović.

Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Goran Račetović i Željko Derajić.

Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medicicom.com@gmail.com; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena Pušac Broćilović Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 2.000

131. broj izlazi u oktobru 2025. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

7

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

O

d otvaranja Klinike za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske do sada je uspješno izvedeno 1000 kardiohirurških zahvata. Operacije su izvedene uz podršku Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine Sremska Kamenica. Prva kardiohirurška operacija je izvedena 6.6.2022. godine. Ove operacije uključuju hiruršku revaskularizaciju miokarda, operativno liječenje valvularnih bolesti srca te takođe najnovije metode hirurškog liječenja srčane slabosti.

Kardiohirurgija predstavlja veliki uspjeh koji doprinosi poboljšanju i očuvanju zdravlja stanovništva Srpske. Uz podršku Vlade Republike Srpske i Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Kardiohirurgija koja je trebalo da bude izgrađena po principu javnog – privatnog partnerstva, isključivo je vlasništvo Republike Srpske.

Pored obilježavanja 1000-te operacije na srcu u našoj ustanovi je predstavljena i nova metoda liječenja pacijenata TAVI programom, tj. zamjenom aortnog zaliska transfemoralnim putem. „Ponosan sam i presrećan što smo mi iz UKC Republike Srpske, uz podršku Vlade Republike Srpske i predsjednika Milorada Dodika i kolega iz Srbije, napravili reprezentativnu Kliniku za kardiohirurgiju koja bilježi rezultate kao i prestižne klinike u Evropi i svijetu. Odgovorno tvrdim da je ovo jedan od najboljih i najhumanijih projekata u Republici Srpskoj, realizovan za dobrobit naših stanovnika koji se sada liječe u Banjaluci i ne moraju da čekaju redove u regionu. Zahvaljujem se svojim kolegama, rukovodstvu Republike Srpske, kolegama iz Sremske 8

Klinika za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske

Izvedeno 1000 kardiohirurških zahvata

Kamenice i ‘Dedinja’. Takođe, obećavam da nećemo stati, da ćemo se dalje razvijati i usavršavati. Cilj je da što se tiče medicinskih usluga u UKC Republike Srpske pružamo sve ono što se pruža u ustanovama Evrope i svijeta“, rekao je prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske.

„Danas obilježavamo 1000 operacija u Klinici za kardiohirurgiju i nismo stali, a najbolji pokazatelj za to je da smo prvi put u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini uradili perkutano (neoperativno) mijenjanje srčanog zaliska. U pitanju je tzv. suženje aortnog zaliska koje je najčešća stečena srčana greška u odrasloj populaciji u cije-

lom svijetu i stanje koje veoma brzo završava smrtnim ishodom. Nažalost, svi pacijenti ne mogu biti operisani i upravo zbog toga su smišljene nove metode i tehnike gdje neoperativnim putem možemo da zamijenimo zalistak, a pacijenti već nakon nekoliko dana odlaze kući. Uvođenju same precedure prethodio je niz aktivnosti i ovo je najbolji pokazatelj naše međusobne saradnje. Hvala načelniku Klinike dr Šobotu i svim kolegama sa Klinike za kardiohirurgiju i mojim kolegama sa Klinike za kardiologiju. Takođe hvala Ministarstvu zdravlja, Fondu zdravstvenog osiguranja, Upravi UKC Republike Srpske, kao i rukovodstvu Republike Srpske i predsjedniku Dodiku i predsjednici Cvijanović koji su nam u proljeće pružili podršku kada smo oformili konzilijum od koga je sve krenulo, kako bismo u četvrtak ugradili prvu valvulu i to izuzetno uspješno“, rekla je prof. dr Tamara Kovačević Preradović, načelnik Klinike za kardiologiju. „Danas smo ovdje zbog dvije jako bitne stvari. Prva jeste 1000 operacija u Klinici za kardiohirurgiju, što je veliki jubilej. Za tri godine smo formirali Kliniku u kojoj se izvodi mnogo procedura. Svega ovoga ne bi bilo da nije bilo podrške prof. dr Vlade Đajića i uprave UKC Republike Srpske te institucija Republike Srpske koje su nas podržale. Bitno je spomenuti i kolege iz Srbije koje su nam pomagale, edukovale nas, kao što je prof. dr Aleksandar Redžek, kolege iz Sremske Kamenice i ‘Dedinja’. Ljudi bez kojih ovo sve ne bi bilo moguće su zaposleni u Klinici za kardiohirurgiju i ja im se ovim putem zahvaljujem, oni su sav posao iznijeli, učili, rasli i radili. Takođe se zahvaljujem i kolegama sa Klinike za kardiologiju, koji su nam uvijek bili podrška“, naglasio je dr Nikola Šobot, načelnik Klinike za kardiohirurgiju.

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

TAVI (transkateterska implantacija aortnog zaliska) „Hirurzi vole da pričaju o delima.

Mi danas možemo da se pohvalimo sa jednim izuzetnim podatkom, a to je da je Klinika za kardiohirurgiju uradila preko 1000 operativnih zahvata na srcu i to preko 1000 operativnih zahvata sa postoperativnom smrtnošću manjom od 2%. Sa punim pravom možemo reći da stajemo rame uz rame sa vodećim kardiohirurškim centrima u regionu. Bitno je naglasiti da se na programu nalaze teški i zahtevni kardiološki pacijenti kod kojih su

potrebni kompleksni operativni zahvati. Počeli smo i sa minimalno invazivnim kardiohirurškim operacijama koje obezbeđuju brži oporavak pacijenata i brže vraćanje u svakodnevni život.

Ovo sve ne bi bilo moguće bez podrške predsednika Republike Srpske, Vlade Republike Srpske, ministarstva, podrške generalnog direktora prof. dr Vlade Đajića i uprave UKC Republike Srpske. Planovi za budućnost su razvoj minimalno invazivnih zahvata“, rekao je prof. dr Aleksandar Redžek, rukovodilac Klinike za kardiovaskularnu hirurgiju Vojvodine.

Saradnici za informisanje UKC RS

vraća svojim svakodnevnim životnim aktivnostima.

Uvođenjem ove procedure UKC Republike Srpske se svrstava u red regionalnih lidera iz oblasti minimalno invazivne kardiohirurgije.

Tim koji je izveo ovu proceduru predvodio je dr sc. med. Igor Živković iz Institituta za kardiovaskularne onstantnim ulaganjem u znanja bolesti „Dedinje“ i dr Novica Kalinić, i vještine zaposlenih u Klinici za kardiohirurg iz UKC Republike Srpske. kardiohirurgiju 8. avgusta izvedena je nova procedura iz oblasti minimalno invazivne hirurške revaskularizacije TAVI program.

TAVI (transkateterska implantacija aortnog zaliska) je minimalno invazivna procedura u kardiohirurgiji koja se koristi za zamjenu aortnog zaliska bez potrebe za otvaranjem grudnog koša.

Procedura se radi tako što se uradi endoskopska priprema safenskog grafta te minimalna invazivna revaskularizacija miokarda kroz međurebarni prostor sa poštedom reza na grudnoj kosti.

Važno je napomenuti da su primjenom ove minimalno invazivne proceUvođenje ovakve vrste kardiohirurdure značajno smanjeni troškovi liječe- ške procedure je još jedan od pokazanja kako za pacijenta, tako i za zdrav- telja da su edukacija našeg medicinstveni sistem. Takođe, ovakav način skog osoblja, ulaganje u njihove vjehirurškog liječenja smanjuje rizik od štine i znanja te razmjena iskustava sa infekcije, pruža brži oporavak, skra- renomiranim zdravstvenim ustanovaćuje period rehabilitacije, otok i bol ma prioritet rukovodstva naše ustanosu manji, a pacijent se mnogo brže ve na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem.

K

9

Z D R A V S T V O

Osniva se JZU Zavod za M dijalizu i transplantaciju Novi korak u razvoju zdravstva Republike Srpske

V

lada Republike Srpske donijela jekorak u razvoju zdravstva Republike u julu Odluku o osnivanju javneSrpske, s obzirom na to da će ova ustazdravstvene ustanove Zavod zanova preuzeti pružanje usluga hemodijalizu i transplantaciju Republike Srp-dijalize od privatnog partnera, a biće ske, radi obavljanja zdravstvene dje-i nukleus budućeg transplantacionog latnosti na sekundarnom i tercijarnomprograma, odnosno služiće, prije svenivou zdravstvene zaštite iz oblasti di-ga, kao stručni koordinacioni centar jalize i transplantacije, u skladu sa Za-za oblast transplantacije. konom o zdravstvenoj zaštiti.

Podsjećamo, od 2000. godine, pruU prethodnom periodu Ministarstvožanje usluge hemodijalize za pacijenzdravlja i socijalne zaštite je imenova-te sa dijagnozom poremećaja hroničlo Komisiju koja je izradila elaborat une renalne insuficijencije u Republici vezi sa dosadašnjim aktivnostima naSrpskoj se realizuje primjenom modepružanju usluga dijalize za pacijentela javnoprivatnog partnerstva u devet sa dijagnozom hronične renalne in-dijaliznih centara u Republici Srpskoj suficijencije u Republici Srpskoj, krozza područje gradova Banjaluka, Bijeprimjenu modela javnoprivatnog par-ljina, Gradiška, Istočno Sarajevo, Dotnerstva, sa prijedlogom novog modelaboj, Zvornik, Prijedor i Laktaši i opštine za pružanje usluga dijalize, nakon iste-Šamac, a koji je u proteklom periodu ka ugovora sa privatnim partnerima. nekoliko puta mijenjan i dopunjavan Rukovodeći se uočenom potrebomzaključivanjem aneksa na osnovne za neposrednim upravljanjem proce-ugovore. Posljednji aneksi ugovora za sima liječenja građana u terminalnojpružanje ovih usluga potpisani su u fazi bolesti bubrega, kao i zbog pove-aprilu 2022. godine na period zaključćanja broja pacijenata kandidata zano sa 31. decembrom 2025. godine. transplantaciju bubrega, Komisija je Pored toga, usluge hemodijalize se u Elaboratu predložila da se pružanjepružaju u dva centra koji rade u bolniusluge dijalize nastavi preko specija-cama u Foči i Trebinju, a koji će u nalizovane javne zdravstvene ustanove,rednom periodu takođe biti priključeni odnosno zavoda čiji bi osnivač bilanovom zavodu, kako bi svi pacijenti Republika Srpska. kojima je potrebna hemodijaliza imali Ministar zdravlja i socijalne zaštitejednake uslove i isti kvalitet usluge.

Republike Srpske Alen Šeranić rekao Odsjek za odnose s javnošću Ministarstva je da je formiranje ovog zavoda, kao zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske javne zdravstvene ustanove značajan

10

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić boravio je u višednevnoj zvaničnoj posjeti Sankt Peterburgu, kao dio delegacije Republike Srpske koju je predvodio predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik. U okviru posjete ministar Šeranić je prisustvovao zvaničnim sastancima delegacije sa zvaničnicima Sankt Peterburga, ali i posjetio ustanove iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite sa kojima sarađuje Republika Srpska.

Ministar je posjetio Državnu budžetsku obrazovnu ustanovu Školu-internat “Grot” u Sankt Peterburgu, jednu od najstarijih ruskih škola koja se bavi rehabilitacijom i obrazovanjem slijepe i slabovide djece, gdje je razgovarao sa rukovodstvom i štićenicima centra te izrazio zahvalnost što je ostvarena uspješna saradnja sa Centrom “Budućnost” iz Dervente.

Podsjećamo, sporazum o saradnji Škole “Grot” i Centra “Budućnost” potpisan je prošle godine u Banjaluci, u prisustvu ministra Šeranića, a do sada je organizovano više međusobnih studijskih posjeta stručnjaka u oblasti socijalne zaštite te su stručnjaci iz Republike Srpske imali priliku da posjete i ovaj centar u Sankt Peterburgu.

Rukovodstvo Centra “Grot” ministru Šeraniću je predstavilo i opremu - Brajev štampač i prateću opremu, koju su nabavili zahvaljujući novčanoj donaciji

Škola “Grot” i Centar “Almazov”

Ministar Šeranić u Sankt Peterburgu

predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, koji je ranije takođe posjetio ovu poznatu školu u Sankt Peterburgu, a za ministra su priredili i bogat kulturno-umjetnički program.

U nastavku posjete, ministar Šeranić je zajedno sa šefom Predstavništva Republike Srpske u Moskvi Duškom Perovićem, posjetio i Nacionalni medicinski istraživački centar “V.A. Almazov” u Sankt Peterburgu gdje je sa generalnim direktorom Jevgenijem Šljahtovom razgovarao o dostignućima ovog centra, kao i mogućnostima saradnje sa Univerzitetskim kliničkim centrom Republike Srpske, a posebno u oblasti dijagnostike PET i CT skenerom, neurohirurgije i kardiologije.

Centar “Almazov” ima razvijen Centar za telemedicinu i jedan je od nacionalnih centara za tu oblast.

“Upoznao sam se sa načinom rada Centra, posebno sa modelom pružanja konsultativno-specijalističkih usluga za druge bolnice, što je model koji bi i UKC Republike Srpske mogao da primijeni”, rekao je ministar Šeranić.

Generalni direktor Centra Jevgenij Šljahtov upoznao je ministra i sa planovima “Almazova” za izgradnju velikog kompleksa koji spaja obrazovanje, nauku i pružanje medicinskih usluga, a što je model sličan onom po kojem se planira izgradnja medicinskog kompleksa na Paprikovcu u Banjaluci.

“Centar ’Almazov’ i ja lično već tijesno sarađujemo sa Republikom Srpskom. Imamo puno zajedničkih projekata, većinom se odnose na kardiologiju.

Centar ima puno dostignuća, a siguran

sam da se sve to realizuje i u Republici Srpskoj i zato smo spremi da podijelimo naše iskustvo, a pogotovo u tom pravcu kada zajedno idu nauka, obrazovanje i medicina”, naveo je Jevgenije Vladimirovič Šljahtov, direktor Nacionalnog medicinskog istraživačkog centra “V.A. Almazov”.

Centar “Almazov” služi kao nacionalni istraživački medicinski centar Ministarstva zdravlja Ruske Federacije u brojnim oblastima, uključujući kardiologiju i kardiovaskularnu hirurgiju.

Tokom posjete Sankt Peterburgu, ministar Šeranić sastao se i sa predstavnicima Internacionalnog centra za srce, gdje je razgovarao sa kardiologom Mariom Prokudinom, koja je i predsjednica ovog centra. Sastanku su prisustvovali i ministar za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje Željko Budimir i ministar trgovine i turizma Srpske Denis Šulić.

“Razgovarali smo i o saradnji sa Međunarodnim centrom za srce kako bismo unaprijedili usluge primarne zdravstvene zaštite, naročito u preven-

Z D R A V S T V O

tivi infarkta i aritmija”, rekao je ministar Šeranić.

On je istakao da bi bilo izuzetno značajno za cijeli Balkan da se Republika Srpska uključi u klinička ispitivanja vakcine protiv raka, a konkretno za tretman malignog melanoma, koja se sprovode u Rusiji. O ovoj temi ministar Šeranić je, na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma, razgovarao i sa čuvenim profesorom Aleksandrom Ginsburgom, direktorom Centra “Gamaleja” koji radi i na razvoju ove vakcine.

Ministar Šeranić je posjetio i izložbeni prostor Ministarstva zdravlja Ruske Federacije na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.

Predstavnici Ministarstva zdravlja Ruske Federacije su tom prilikom ministra Šeranića upoznali sa savremenim tehnologijama koje se koriste u liječenju pacijenata, a demonstriran je i rad virtuelnih naočara koje se u Rusiji koriste u procesu obrazovanja medicinskih stručnjaka u hururgiji.

Nakon posjete izložbenom prostoru, ministar Šeranić je učestvovao i na sesiji Međunarodnog ekonomskog foruma “Ljudi budućnosti: Formiranje kulture zdravlja i ishrane”.

Na marginama foruma, delegacija Republike Srpske je posjetila i renomirani Onkološki centar “Napalkov” u kojem su liječeni brojni pacijenti iz Republike Srpske.

Uz zahvalnost za dosadašnju dobru saradnju i pruženu ruku prijateljstva, razgovarano je o mogućnostima za njeno proširenje i dalje unapređenje.

Trenutno, ovaj centar aktivno razvija međunarodnu saradnju sa ciljem razmjene iskustava u prevenciji, ranoj dijagnostici, liječenju, kao i pružanju palijativne njege pacijentima sa onkološkim oboljenjima.

Posjeta je organizovana uz veliku podršku Komiteta za spoljne poslove Sankt Peterburga i Predstavništva Republike Srpske u Ruskoj Federaciji.

Odsjek za odnose s javnošću Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske

11

Z D R A V S T V O

Фонд здравственог осигурања РС обиљежава 33 године постојања и рада

Н

ије лако стећи повјерење у систем који зна да касни за реалним потребама осигураника, нарочито због ограничених финансијских могућности. Здравствени систем, колико год био важан, није довољан сам по себи. Савремена медицина и фармација доносе неслућене могућности, али оне имају и своју цијену. То је стварност коју морамо отворено дијелити - не да бисмо пребацивали терет, већ да бисмо градили одговорност, рекао је вршилац дужности директора Фонда здравственог осигурања Републике Српске Дејан Кустурић у поводу 33 године постојања ове институције. И у таквом амбијенту, како је рекао, Фонд је одговорном политиком и контролом свих трошкова успио да изгради финансијску стабилност и повећа издвајања за здравствену заштиту за око 300 милиона КМ. „ФЗО РС настоји да системски ријеши бројне изазове, константно је на ваги очекивања и могућности, али увијек пружи одговор. Наш одговор у овом периоду су више од 200 нових здравствених услуга, око 150 савремених лијекова, многа нова права и поједностављење административних баријера. Циљ је увијек један - квалитетнија и доступнија здравствена заштита“, истакао је Кустурић. Сумирајући резултате рада у протеклих пет година, Кустурић је нагласио да су издвајања за болнице повећана за 195,9 милиона КМ, за домове здравља за 87,1 милион КМ. Исто тако, наглашава, и да се буџет лијекова за иновативне терапије повећава у складу са могућностима Републике Српске, а све у циљу да обухвати што већи број пацијената којима су потребне иновативне терапије.

12

Одговорним управљањем 300 милиона КМ више за здравствене установе

Фонд настоји, тврди Кустурић, да конкретним мјерама буде подршка Влади РС, али и свим осталим инстуцијама када је ријеч о развоју Републике Српске. У прилог тој тврдњи, истиче Кустурић, су и одлуке које се односе на унапређење репродуктивног здравља, попут плате за вријеме трудничког боловања у пуном износу, финансирање пренаталних тестова трудницама по чему је РС јединствена у региону, финансирање замрзавања репродуктивних ћелија осигураницима који имају малигну болест, новине из области вантјелесне оплодње и друго. „Фонд је овим мјерама доказао спремност институције да бу-

де директна подршка пронаталитетној политици Републике Српске“, нагласио је Кустурић. Посебна пажња се придаје, како је рекао, и обезбјеђењу најсавременијих терапија. „Ријеч је о терапијама које изискују огромна финансијска средства. Само за ову годину буџет износи 79 милиона КМ, јер се повећава број лијекова пратећи свјетске терапијске смјернице у складу са нашим могућностима“, рекао је Кустурић, нагласивши да се од 2022. године финансирају и тренутно најсавременији лијекови за ријетке болести, што је огроман искорак за здравствени систем. Акценат Фонда је и на фи-

Z D R A V S T V O

Потенцијали за будућност –– Увођење намјенских акциза на производе штетне по здравље (дуван, алкохол, заслађена пића) у корист здравства; –– Усмјеравање дијела ПДВ-а на луксузне производе ка здравственом систему –– Премију од аутоодговорности директно усмјерити у систем здравствене заштите –– Професионализација менаџмента у здравству –– Развој модела додатног осигурања као могућност за шири пакет права нансирању нових услуга како би здравствена заштита била доступнија у РС. „Финансирање 200 нових услуга у протеклом периоду су дио стратешке здравствене политике и опредјељења да се улагањем у сопствени развој и ресурсе смањи број пацијената који морају да од-

Акценат на превенцији и дијагностици Фонд је у овој години акценат ставио на финансирање оних здравствених услуга које су значајне за рану детекцију одређених здравствених проблема, попут услуга за дјецу са говорним и другим потешкоћама у развоју, скрининга, дијагностике и слично. То показује да је Фонд препознао стварне потребе у пракси, јер је благовремена стручна интервенција кључ за спречавање развоја многих болести. Такође, новим Законом о обавезном здравственом осигурању значајно су проширена права, а најзначајније новине су да су дјеца до 18 година ослобођена плаћања партиципације, поширена права родитеља за вријеме болничког лијечења дјетета, већа права из области боловања и друго.

лазе на лијечење ван РС. Тако је у нашем здравственом систему, између осталог, омогућена је револуционарна метода лијечења суженог аортног залиска - ТАВИ метода. Ову методу је финансијски подржао Фонд, јер смо препознали да ТАВИ значи мањи оперативни ризик и компликације и унапређење квалитета живота пацијената“, нагласио је Кустурић. Истакао је да је Фонд у протеклих пола деценије остварио значајне помаке у унапређењу система здравственог осигурања упркос сталном порасту трошкова здравствене заштите, нередовним уплатама доприноса и одсуству додатних извора финансирања. Међутим, поново указује на неповољну структуру осигураника. „Готово сав ризик финансирања здравственог осигурања је на запосленима, односно једној трећини који у укупном приходу учествују са 85,16 одсто. Радници и најмање користе здравствене услуге, за разлику од пензионера који за здравство мјесечно издвају тек нешто више од шест КМ“, рекао је Кустурић. Све то је, како је навео, разлог више да приоритет свих нас буде здравље и подршка обезбјеђењу додатних извора прихода, укључујући и поврат ПДВ-а за здравство. „Осигураници све свјесније препознају улогу Фонда у унапређењу здравствене заштите, али и ограничења постојећег модела финансирања. Увођење нових извора прихода није само економско питање, већ кључни искорак. За одрживији систем и доступнију здравствену заштиту свима, потребно је јединство друштва у подршци оваквим рјешењима. Здравље није трошак — здравље је инвестиција“, закључује Кустурић. Иначе, ФЗО РС је основан Одлуком Скупштине Републике Српске од 27. јула 1992. године, у складу са Законом о здравственом осигурању Републике Српске. Главна служба за ревизију јавног сектора

Фонду пету годину заредом позитивно мишљење

Ф

онд здравственог осигурања Републике Српске, пету годину заредом, добио је позитивно мишљење Главне службе за ревизију јавног сектора Републике Српске за финансијске извјештаје, као и за усклађеност активности за 2024. годину. Према мишљењу ревизије, финансијски извјештаји ФЗО РС истинито и објективно приказују, у свим материјалним аспектима, финансијско стање имовине и обавеза на дан 31.12.2024. године, као и извршење буџета за поменуту годину, у складу са прописаним оквиром финансијског извјештавања за јавни сектор. Осим тога, све финансијске трансакције Фонда у прошлој години и информације приказане у финансијским извјештајима су, према мишљењу ревизора, у свим материјалним аспектима у складу са прописима којима су регулисане. Предмет ревизијских испитивања били су, између осталог, и поступци јавних набавки из протекле године. „Код ревизијом обухваћених поступака нису утврђене неусклађености са Законом о јавним набавкама“, наведено је у ревизорском извјештају. Иначе, посебан акценат у раду Фонда јесте законито и транспарентно спровођење јавних набавки, а извјештај ревизије је управо то и потврдио. Ревизорским испитивањем била је обухваћена, између осталих, услуга редовног и додатног одржавања ИЗИС-а, рачунарске опреме, специфичних лијекова и др. и нису утврђени било какви пропусти и неусклађености са законом. Главна служба за ревизију анализирала је и приходе и расходе Фонда те је истакнуто да су приходи ФЗО лани износили 1,043 милијарди КМ, док су расходи износили 1,082 милијарди КМ, од чега се највише издваја за финансирање здравствене заштите. У овом извјештају ревизори су дали четири препоруке које се односе на финансијске извјештаје и једну за усклађеност те навели да су препоруке које су дали за 2023. годину у потпуности спроведене. Милијана Латиновић Радошевић, ФЗО РС

13

Z D R A V S T V O

Лијечење изван РС

Финансирање по јасно дефинисаним правилима

Ф

онд здравственог осигурања Републике Српске финансирао је оперативни захват на срцу за десетогодишњу дјевојчицу из Републике Српске у Институту за мајку и дете „Др Вукан Чупић“ у Београду, након што су исцрпљене све могућности лијечења у домаћим здравственим установама. Овај случај представља примјер примјене јасно дефинисане процедуре одобравања лијечења изван Републике Српске, коју Фонд спроводи у ситуацијама када се неопходна здравствена услуга не може пружити унутар нашег здравственог система. У таквим случајевима, Универзитетски клинички центар Републике Српске, као установа терцијарног нивоа, доставља приједлог за упућивање пацијента на лијечење у установу изван Српске. На основу тог приједлога, стручна комисија Фонда доноси одлуку о медицинској оправданости и финансирању лијечења у оним здравственим установама изван РС које имају уговор са Фондом, углавном у Србији. Дакле, пут остаривања права на лијечење изван РС прецизно је дефинисан Законом о обавезном здравственом осигурању РС, али и Правилником о поступку одобравања лијечења изван РС. Примјера ради, у првих пет мјесеци ове године, у здравственим установама у Србији лијечило се око 1.400 осигураника из Републике Српске, а укупни трошкови Фонда за лијечења износили су око 8,8 милиона КМ. На лијечење изван Републике Српске пацијенти се, углавном, упућују због кардиохирургије, односно обољења срца, затим карцинома, леукемије, неуролошких обољења и др. Са рјешењем ФЗО РС наши осигураници у здравственим ус14

тановама изван Републике Српске плаћају само партиципацију уколико нису ослобођени ове обавезе, а уколико јесу, Фонд у потпуности финансира лијечење изван РС (нпр. за дјецу до 18 година, лица старија од 65 година, РВИ, пензионере са најнижом пензијом, обољеле од малигних болести и других тежих обољења). Опредјељење Фонда је да финансијски подржи развој здравствених установа у Републици Српској, посебно у контексту увођења нових здравствених услуга, како би се смањила потреба за упућивањем пацијената на лијечење ван Српске. Само у овој години, уведено је више од 20 нових услуга које финансира Фонд, што представља јасан показатељ да је стратешки циљ улагање у сопствени развој и ресурсе. Подсјећамо да, поред Фонда здравственог осигурања РС, постоји и Фонд солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству који је основан крајем 2017. године. Циљ оснивања овог фонда је финансирање трошкова лијечења дјеце до 18 година у иностранству када њихово лијечење није могуће у Републици Српској и установама изван Републике Српске са којима Фонд здравственог осигурања Републике Српске има потписане уговоре. Фонд солидарности у потпуности сноси трошкове лијечења дјеце којој је одобрено лијечење у иностранству, што подразумијева комплетно лијечење, а рефундира путне трошкове и трошкове смјештаја.

Електронске здравствене картице

Наплаћивање замјене почело од 1. јула

Е

лектронске здравствене картице немају рок важења зато су још једном позвани осигураници да пажљиво чувају своје картице, јер се од 1. јула почело са наплаћивањем замјене картице након што се изгубе, украду или у случају промјене личних података. Наиме, е картице није потребно мијењати, без обзира на то што је на неким картицама назначен рок важења (карактеристично за картице из прве серије) све док се не оштете, изгубе или уколико не дође до промјене личних података. Уколико, ипак, морате да поднесете захтјев за нову електронску здравствену картицу, од 1. јула цијена замјене износиће 10 КМ, што представља реалан трошак израде картице на тржишту. Напомињемо да ће Фонд здравственог осигурања Републике Српске и даље сносити трошкове израде прве здравствене картице, а израду сваке наредне како је и предвидио Закон о обавезном здравственом осигурању РС, сноси осигураник или његов законски заступник. Фонд је све до сада финансирао трошкове израде како прве тако и сваке друге електронске здравствене картице, чак и након губљења или у случају промјене личних података. Истовремено, континуирано смо апеловали на грађане да електронску здравствену картицу чувају као и сваки други лични документ. Осим тога, кроз све канале информисања подсјећали смо јавност на ову законску могућност и да ће се у догледно вријеме почети наплаћивати израда картица. Тако је, примјера ради, до сада више од 26.000 електронских картица изгубљено, а забиљежени су и случајеви у којима су поједини осигураници подносили захтјев за новом картицом и до седам пута, јер су претходну губили. Само у 2024. години израђено је више од 45.000 нових електронских здравствених картица. Уплату за издавање нове картице осигураници ће моћи извршити на један од четири рачуна ФЗО РС, у различитим банкама, а детаљна упутства за плаћање доступна су и на интернет страници Фонда. Иначе, електронска здравствена картица представља доказ статуса осигураника и омогућава остваривање права на здравствену заштиту. Она је и најефикаснији начин заштите личних података, јер једино уз њу се приступа електронском здравственом картону пацијента.

У

центрима за ментално здравље при домовима здравља у овој години обављено је око 5.000 здравствених услуга које се односе на дјецу са говорним и други потешкоћама у развоју, а које је Фонд здравственог осигурања Републике Српске почео да финансира почетком ове године. Будући да су дјеца ослобођена плаћања партиципације и ове нове услуге у потпуности финансира Фонд. Број прегледа показује да је Фонд здравственог осигурања Републике Српске препознао стварне потребе у пракси, јер је финансирањем ових услуга омогућено да велики број дјеце добије благовремену стручну интервенцију која им је сада знатно доступнија и ближа мјесту становања. Ријеч је о осам нових услуга из области аудиологије, фонијатрије и дефектологије као и рехабилитације слушања и говора. Између осталог, то су вјежбе слободне вербалне комуникације, терапија игром (функционална, игра маште, игра опажања), вјежбе слушања говора музичким стимулацијама, ритмичко-говорне стимулације, развој слушне лингвистичке слике и др. Нове услуге у фокус стављају рану детекцију како би се правовремено могло дјеловати, јер расте број дјеце са потешкоћама у развоју. Поред ових услуга, Фонд је почетком ове године такође почео да финансира и четири нова скрининга у домовима здравља који до сада нису рађени и то рано откривање дијабетеса типа 2, кардиоваскуларног ризика, рака дебелог цријева и депресије. Финансирањем услуга којима се акцентује превенција и то када, нажалост, расте број обољелих од малигних болести, хроничних незаразних обољења и менталних поремећаја, показује да је Фонд препознао важност институционалне подршке и финансијског подстицаја превенције на примарном нивоу. Фонд је у свом раду у овој години, осим превенције, фокус ставио и на финансирање нових сложенијих услуга из области дијагностике, па је од априла ове

Z D R A V S T V O

Око 5.000 прегледа за дјецу у центрима за ментално здравље

Нове услуге у потпуности финансира Фонд

године у Универзитетком клиничком центру уведено девет нових услуга из области офталмологије, нуклеарне медицине и лабораторијске дијагностике које се пружају на терцијарном нивоу здравствене заштите (УКЦ РС). Ове нове дијагностичке услуге представљају савремене методе лијечења и значајно је унапријеђена доступност, јер су пацијенти раније због наведених услуга одлазили у приватне клинике које немају уговор са ФЗО, па чак и изван РС, чиме су били изложени и додатним трошковима (посебно услуге из области офталмологије). Подсјећамо да је у овој години омогућен и холтер крвног притиска у домовима здравља који су за то оспособљени, јер је ова услуга до сада искључиво рађена у болницама. Значај ове услуге на примарном нивоу здравствене заштите огледа се у томе што је осигураницима омогућен бржи и лакши приступ овој услузи у мјесту становања, док су се истовремено растеретили болнички капацитети. Осим финансирања нових услуга, Фонд је у овој години увео нова права из области медицинских средстава попут финансирања инвалидских колица за осигуранике са церебралном парализом који су старији од 18 година, што раније није био слу-

чај, као и финансирање апарата за мјерење притиска за слијепа лица. Исто тако, повећан је број тракица за мјерење шећера за обољеле од дијабетеса о трошку Фонда за труднице и дјецу до 18 година - 1800 годишње, умjесто досадашњих 1200. Акценат у овој години стављен је и на смањење рока трајања одобравања појединих медицинских средстава, попут концентратора кисеоника са 120 на 60 мјесеци, као и рачунара опремљеног говорним софтвером са 84 на 60 мјесеци. Значајна новина која је, такође, уведена у овој години је финансирање антидекубиталних медицинских средстава, као што су душеци и јастуци, превентивно, односно прије настанка декубитуса. То се односи на пацијенте са коматозним стањима, квадриплегијом, параплегијом, ријетким болестима, тешким неуромишићним обољењима, церебралном парализом, као и оне у терминалним фазама онколошких обољења. Циљ ове мјере је не само побољшање квалитета живота пацијената, већ и смањење дугорочних здравствених трошкова због третмана декубиталних рана, односно компликација. Све наведене активности показују да Фонд не дјелује само као финансијска институција, већ као партнер у систему здравства који препознаје стварне потребе осигураника. У времену када здравствени изазови постају све сложенији, наш фокус остаје исти – унапређење доступности, квалитета и правовремености здравствене заштите. Фонд ће и даље наставити да улаже у системску подршку здравственом сектору, препознајући здравље као један од темељних приоритета друштва.

15

Z D R A V S T V O

Скраћено чекање на дијагностичке прегледе

Унапређена доступност MR и CT

У

Републици Српској приоритет у заказивању амбулантне дијагностике магнетне резонанце МР и комјутеризоване томографије (КТ) имају дјеца од седам до 18 година, обољели од малигних болести и труднице за које не постоје ни ограничења у броју амбулантних услуга када је ријеч о КТ и МР прегледима које могу обавити на терет обавезног здравственог осигурања. За хитне случајеве и приликом сумње на непосредну виталну угроженост наведене радиолошке услуге обављају се кроз болнички пријем, дакле, без чекања. То се исто односи и на дјецу млађу од седам година којој се ова дијагностика ради под анестезијом. Такође, захваљајући побољшању доступности знатно је скраћено чекање на амбулатне дијагностичке прегледе који нису приоритетни па осигураници у просјеку на ову дијагностику чекају до 30 дана. Фонд здравственог осигурања Републике Српске обезбиједио је доступност амбулантне магнетне резонанце (МР) и компјутеризоване томографије (КТ) у 25 здравствених установа широм Републике Српске, које имају уговор са Фондом – како у јавним, тако и у приватним здравственим установама. Осигураници имају право на избор здравствене установе, али им је уједно на располагању и први слободан термин у некој од доступних установа. Уколико осигураник инсистира на прегледу у конкретној установи у којој су термини већ попуњени, као што је често случај са УКЦ Републике Српске због великог броја упућивања, може доћи до дужег периода чекања – понекад и више мјесеци. Дакле, Фонд је омогућио право на избор, али и доступност услуге у што већем броју установа, 16

управо како би ова услуга била доступнија и чекања краћа. Зато се осигураницима увијек савјетује да, уколико им није неопходно да преглед обаве у конкретној установи, искористе могућност заказивања у првој слободној уговорној здравственој установи. Осим тога, Фонд интензивно, већ годинама уназад, настоји да побољша доступност поменуте дијагностике, па је већ више од десет година у здравствени систем интегрисао и приватне здравствене установе како би се скратиле листе чекања на ове прегледе. Такође, ФЗО РС је заједно у сарадњи са здравственим установама унаприједио систем заказивања МР и КТ и то кроз Интрегисани здравствени информацони систем управо како би љекарима олакшали рад и процедуру заказивања ових прегледа. Осим то-

га, Фонд је у овој години промијенио начин плаћања ових дијагностичких прегледа како би мотивисао здравствене установе да повећају број термина за амбулантне прегледе, будући да болнице морају да воде рачуна и о пацијентима који су хоспитализовани и којима МР и КТ треба одмах. Иначе, кроз закључивање уговора са здравственим установама, Фонд дефинише број слободних термина на основу исказаних потреба здравствених установа у којима је могуће обавити КТ и МР, а потом се термини уносе у електронску апликацију. Подсјећамо и да заказивање амбулантне дијагностике спроводи породични доктор и то у оним здравственим установама које имају уговор са ФЗО РС. Наглашавамо да љекар одговарајуће гране медицине који има шифру за прописивање за МР или КТ из здравствене установе која има уговор са Фондом даје приједлог за обављање ове дијагностике у складу са упуством заказивања МР и КТ и критеријумима који су доступни на нашој интернет страници. Фонд здравственог осигурања Републике Српске ће и убудуће наставити да поједностављује процедуре остваривања здравствене заштите, а ово је само један од конкретних примјера, јер нам је циљ да континурано унапређујемо доступност здравстевних услуга које финансира Фонд.

Народна скупштина РС усвојила извјештај о раду Фонда „Душа дјеце“

Једногласна подршка народних посланика

Н

ародна скупштина Републике Српске усвојила је Извјештај о раду и извршењу буџета за прошлу годину

Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству „Душа дјеце“, чиме је још једном потврђена подршка раду наше установе. И ове године, Фонд солидарности „Душа дјеце“ добио је једногласну подршку свих народних посланика што је још један показатељ одговорног и транспарентног рада наше установе. „Желимо да дођемо до сваког нашег дјетета коме је потребна по-

С

Z D R A V S T V O

Правилник о поступку остваривања права на здравствену заштиту

ве упутнице на примарном нивоу здравствене заштите (домови здравља) као што су лабораторијска дијагностика и специјалистички прегледи у оквиру примарне здравствене заштите (на примјер радиологија и хигијенско-епидемиолошка служба), важе 30 дана од дана креирања. Исто тако, упутница за болничко лијечење коју изда породични љекар важи 30 дана. Ово је, између осталог, прописано новим Правилником о поступку остваривања права на здравствену заштиту који је почео да се примјењује, а којим су, за разлику од раније праксе, прецизније дефинисани рокови важења упутница, у зависности о ком прегледу је ријеч. Тако је, примјера ради, дефинисано да упутница за лабораторијске и друге дијагностичке прегледе који се обављају у болницама или у Универзитетском клиничком центру, важи 180 дана од дана креирања, као и упутница за услуге радиолошке дијагностике – магнетна резонанца (МР) и компјутеризована томографија (КТ). Напомињемо да се упутнице за МР и КТ издају у електронском облику, а осигураник са собом носи потврду са информацијом о датуму и времену прегледа, као и називом здравствене установе у којој је преглед заказан, ради подсјећања на термин. Намјера Фонда је да у наредном периоду у потпуности избаци

папирне упутнице из употребе и да се са електронском здравственом картицом остварују права, као што је случај са електронским упутницама за лијекове на рецепт, али и МР и КТ. Када је ријеч о специјалистичко-консултативној здравственој заштити, упутница за специјалисту важи 180 дана. Ове услуге осигураницима се пружају у болницама, у Универзитетском клиничком центру Републике Српске, као и у приватним здравственим установама које имају уговор са Фондом здравственог осигурања РС. Ријеч је о укупно 11 специјалистичких области, као што су: интерна медицина, кардиологија, неурологија, урологија, ортопедија, офталмологија и друге. Правилником су такође дефинисани и рокови важења упутница у хитним ситуацијама. На примјер, упутница за хитно лијечење коју је издао породични љекар или служба хитне медицинске помоћи важи 24 сата од тренутка креирања. Исти рок важења је и за упутницу издату у болници у случају премјештаја пацијента из једне у другу здравствену

установу. Новина која раније није била предвиђена односи се на упутнице за конзилијум, које издаје породични љекар или педијатар. Те упутнице сада важе 90 дана од дана креирања. И даље остаје на снази могућност да упутница за дијализни третман важи 12 мјесеци, што омогућава ефикасније пружање ове услуге, али и поједностављује процедуру остваривања овог права. Дакле, све ове новине усмјерене су ка унапређењу система заказивања прегледа и поједностављењу поступка остваривања права на здравствену заштиту у пракси. Циљ је да осигураници не морају често посјећивати породичног љекара искључиво ради добијања упутнице. Фонд остаје опредијељен да подзаконске акте унапређује и прилагођава како практичним потребама осигураника, тако и захтјевима здравствене струке, с намјером да се административне баријере уклоне свуда гдје је то могуће.

моћ у лијечењу и наставићемо да на том плану радимо транспарентно. Подршка посланика коју смо добили и ове године подстрек је да наставимо да радимо најбоље што можемо и будемо подршка породицама које покуцају на наша врата“, истакла је директорка Фонда солидарности Јасминка Вучковић. Представљајући Извјештај у Парламенту Српске она је казала да је у прошлој години одобрено 739 рјешења за дијагностику и лијечење у иностранству, за шта је исплаћено више од 7,5 милиона КМ. Од укупног броја одобрених рјешења, за лијечење је одобрено 277, а за дијагностику 171 рјешење.

Осим тога, Фонд солидарности финансира и путне трошкове као и трошкове смјештаја за дијете и родитеља који је у пратњи дјетета за вријеме лијечења у иностранству, а за рефундацију тих трошкова лани је одобрено 291 рјешење. Међу дјецом која су посредством Фонда солидарности лани одлазила у клинике широм свијета било је дјевојчица и дјечака који иду први пут, али и оних који се већ годинама у континуитету лијече посредством Фонда солидарности. Најчешћи разлози за упућивање дјеце у иностранство су малигна обољења, ријетке болести, трансплантације, урођене орто-

педске аномалије, болести ока, срца и друга обољења. Осим тога, у прошлој години забиљежен је и пораст броја дјеце са аутизмом, церебралном парализом и сколиозом, а чести су и захтјеви за слање материјала на генетске анализе у иностранство. Дјеца су лијечена у референтним клиникама широм свијета, у Њемачкој, САД, Француској, Италији, Турској, Аустрији, Шпанији, Словенији, Хрватској, Србији, Белгији, Холандији и другим земљама. Од почетка ове године, већ је донесено 440 рјешења којима је одобрена дијагностика и лијечење дјеце у иностранству.

Прецизније дефинисани рокови важења упутница

Дарија Филиповић Остојић, ФЗО РС

Милијана Латиновић Радошевић, ФЗО РС

17

Z D R A V S T V O

Jubilej:

25 godina Svjetskog dana srca Akademik Duško Vulić

opadanja mortaliteta od KVB-a, između 1980. i 1990. kada je Bosna i Hercegovina imala najviši mortalitet 50%, pojavio se trend porasta, sa stopom od 57% smrtnosti u odnosu na sve uzroke smrti 1996. i 1997. godine.

tembra 2011. Svjetski dan srca obilježavao pod sloganom „Jedan svijet, jedan dom, jedno srce”, a 2019. godine pod sloganom „Budi heroj svoga srca”.

Svjetska federacija za srce, zajedno sa svojim članicama, ističe da 80% prijevremene smrtnosti usljed bolesti srca i moždanog udara može da se spriječi kontrolom nekoliko značajnih riziko faktora — u koje spadaju: pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost. Kardiovaskularna oboljenja izazivaju 33% svih smrtnih slučajeva u svijetu, što ih čini „svjetskim“ ubicom broj jedan.

Polazeći od cilja da se zaustavi rast mortaliteta kardiovaskularnih bolesti, definisanog u Strategiji razvoja zdrav-

Svjetski dan srca (engl. World Heart Day) manifestacija je od opštedruštvenog značaja koja se od 2000. svake godine obilježava u cijelom svijetu s ciljem da se poveća nivo svijesti stanovništva o tome da obolijevanje i umiranje od kardiovaskularnih bolesti može da se spriječi uvođenjem zdravih stilova života i na taj način produže produktivne godine života radno aktivnog stanovništva, smanje troškovi liječenja i ekonomske posljedice.

Svjetski dan srca uveden je kako bi se njegovim obelježavanjem povećalo znanje o rizicima i unaprijedile mjere prevencije. Zato se npr. dana 29. sep-

stvene zaštite u Republici Srpskoj, napravljene su osnove Programa prevencije kardiovaskulanih bolesti, usaglašene sa Sektorom za reformu i rekonstrukciju Ministrastva zdravlja i Fondom zdravstvenog osiguranja, promovisane 4. februara 1999. godine u Banjaluci na Simpozijumu „Ateroskleroza na pragu trećeg milenijuma“ održanog u saradnji sa Udruženjem kardiologa Jugoslavije.

Nakon njegovog promovisanja na sastanku na kome su prisustvovali ljekari iz cijele Republike Srpske, Program je predstavljen i prihvaćen na sastanku Evropskog foruma za prevenciju kardiovaskularnih bolesti koji je održan

K

ardiovaskularne bolesti (KVB) su vodeći uzrok smrti u svijetu. Procjenjuje se da je 17,9 miliona ljudi umrlo od KVB-a u 2019. što predstavlja 32% svih globalnih smrtnih slučajeva.

Od svih smrtnih slučajeva 85% bilo je od srčanog i moždanog udara. Preko tri četvrtine smrtnih slučajeva dešava se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Od 17 miliona prijevremenih smrti (mlađih od 70 godina) usljed nezaraznih bolesti 38% uzrokovano je kod KVB-a. Smrtnost od KVB-a povećana je na globalnom nivou sa 12,1 milion u 1990. na 20,5 miliona 2021. godine prema novom Izvještaju Svjetske federacije za srce (WHF). Vodeći su uzrok smrti širom svijeta. U 2021. godini četiri od pet smrtnih slučajeva od KVB-a bilo je u zemljama u razvoju. Najveće stope smrtnosti od KVB-a javljaju se u regionu Centralne, Istočne Evrope i Centralne Azije. Iako je ukupan broj smrtnih slučajeva od KVB-a rastao u posljednje tri decenije - uglavnom zbog starenja i rasta stanovništva, stopa smrtnosti je pala globalno sa 334,5 smrtnih slučajeva na 100 000 ljudi u 1990. na 239,9 smrtnih slučajeva na 100 000 ljudi u 2019. godini. Najbrži pad stope smrtnosti bio je u visokorazvijenim zemljama. Izvještaj WHF-a je pokazao da su visoki krvni pritisak, upotreba duvana, povišeni LDL i zagađenje vazduha među vodećim faktorima koji doprinose povećanju smrtnosti od KVB-a. Ulaganje u zdravstvenu zaštitu spasava živote. U skladu sa preporukama Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) zemlje moraju da ulažu najmanje 5% od svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) kako bi pomogle u smanjenju stope smrtnosti i obolijevanja od KVB-a: Takođe je pokazano da zemlje koje ulažu u zdravstvenu zaštitu kao procenat BDP-a, imaju niže stope smrtnosti od KVB-a (1). U Jugoslaviji i Republici Srpskoj, poslije perioda

Ispred Narodne skupštine Republike Srpske, potpisivanje Evropske povelje o zdravlju srca

19

Z D R A V S T V O

19.2.1999. u Nici, gde su bile prisutne sve evropske zemlje kao i predstavnici Regionalnog ureda WHO. Prihvatajući najnovije preporuke Evropskog foruma za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, Program prevencije je definisao da su način življenja i psihosocijalni faktori ključni problem i da je neophodno preduzeti hitne mjere u cilju delovanja na ove faktore. Program se realizovao iz sopstvenih izvora, prije svega zahvaljući podršci Fonda za zdravstveno osiguranje i Fondacije "Zdravlje i srce" koja je osnovana u avgustu 1999. Da bi se uključili svi subjekti potrebni za realizaciju Programa, u martu 2000. godine formiran je Nacionalni komitet za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, kao savjetodavno tijelo Ministarstva za zdravlje i socijalnu zaštitu, sastavljen od eksperata iz Republike Srpske i Jugoslavije sa zadatkom da intersektoralno analizira do tada sprovedene aktivnosti i donosi smjernice i preporuke za rad u narednom periodu.

U sklopu obilježavanja Svjetskog dana za srce, čije je obilježavanje počelo 24.9.2000. godine Fondacija „Zdravlje i srce“ kao član Svjetske federacije za srce (World Heart Federation, WHF) bila je nosilac svih aktivnosti u Republici Srpskoj - Bosni i Hercegovini. Bili smo među prve četiri zemlje na prostoru jugoistočne Evrope koji smo počeli obilježavati Svjetski dan srca. Svjetski dan srce obilježen je i 30.9.2001; 29.9.2002; i 28.9.2003; 26.9.2004; 25.9.2005; 24.9.2006; 30.9.2007; 28.9.2008; 27.9.2009; 26.9.2010; 28.9.2011; 28.9.2012; 28.9.2013; 28.9.2014; 28.9.2015; 29.9.2016; 29.9.2017; 29.9.2018; 29.9.2019; 29.9.2020; 29.9.2021; 29.9.2022; 29.9.2023; i 29.9.2024. godine kada su prevedeni i distribuisani leci Svjetske federacije za srce i organizovane aktivnosti u lokalnim zajednicama, zdravstvenim ustanovama u vezi s prevencijom kardiovaskularnih bolesti. Sve aktivnosti su organizovane u saradnji sa Mi20

Prva međunarodna konferencija o prevenciji KVB u jugoistočnoj Evropi, (prof. dr Ranko Škrbić, akademik Rajko Kuzmanović, akademik Drenka Šećerov Krstić† i akademik Dragoljub Mirjanić)

nistarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Udruženjem kardiologa Republike Srpske, domovima zdravlja u Republici Srpskoj, medicinskim fakultetima u Banjaluci i Foči. Centralne manifestacije su svake godine organizovane u Banjaluci u saradnji sa Gradom Banjaluka, Domom zdravlja Banjaluka i Organizacijom studenata SAMSIC Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. Kontinuranu podršku Fondaciji „Zdravlje i srce“ u organizaciji Svjetskog dana srca pružale su farmaceutske kuće „Hemofarm“, kao glavni partner, i Farmaceuska kuća KRKA kao partner. Medijski partner od svog osnivanja pa do danas bio je časopis „Medici.com“.

Promocija potpisivanja Evropske povelje o zdravlju srca održana je povodom obilježavanja Svjetskog dana srca 28.9.2007. ispred Narodne skupštine Republike Srpske, uz prisustvo potpisnika i djece osnovnih skola iz Banjaluke, prvi put van Evropske unije. Potpisivanje Evropske povelje u Republici Srpskoj/Bosni i Hercegovini organizo-

vali su: Narodna skupština RS, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS, Fondacija „Zdravlje i srce“ i Udruženje kardiologa RS, kako bi doprinijeli da se sprovedu njeni ciljevi i implementacija u Republici Srpskoj i Bosni Hercegovini u okviru Programa prevencije kardiovaskularnih bolesti.

Povodom Svjetskog dana srca 2009. u Banjaluci je u okviru obilježavanja 10 godina Svjetskog dana srca i

10 godina Programa prevencije kardiovaskularnih bolesti u RS, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja RS, Udruženjem kardiologa RS i Akademijom nauka i umjetnosti RS, organizovana je 9.10.2009. Prva međunarodna konferencija o prevenciji KVB-a u jugoistočnoj Evropi. Konferenciju je otvorio predsjednik Republike Srpske i predsjednik Akademije nauka i umjetnosti RS akademik Rajko Kuzmanović.

Svjetski Dan srca 2014. imao je za temu „Pridružimo se globalnom pokretu za bolji izbor za zdravo srce” s ciljem da se stvori okruženje za zdravo srce i da svako ima pravo da razvije zdravo srce gdje god da živi, radi ili se odmara.

Povodom obilježavanja Svjetskog dana srca 2014. godine, Svjetska federacija za srce i njeni članovi su dali glavni aspekt na stvaranje okruženja za „Zdravo srce”. Obezbjeđivanje zdravog okruženja omogućuje da ljudi imaju najbolje mogućnosti za razvoj zdravog srca bez obzira na izbor, gdje žive, rade i gdje se odmaraju, čime se pomaže da smanje svoj rizik za nastanak KV bolesti kako kod sebe, tako i kod ljudi u svojoj okolini.

Samo 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno može pomoći prevenciji KVBa, ali i dalje jedna od tri starije osobe i osma od mladih nedovoljno sprovode fizičku aktivnost. Stoga ćemo i ove godine promovisati značaj fizičke aktivnosti organizovanjem šetnji i vježbanja kao i predavanja o značaju fizičke aktivnosti u školama, fakultetima i lokalnim zajednicama. Podstaknućemo našu populaciju da tokom septembra se bave najmanje 25 minuta dnevno 25 dana i da na taj način svi zajedno obilježimo 25 godina Svjetskog dana srca. Takođe, organizovaćemo, u saradnji sa domovima zdravlja, akcije kontrole faktora rizika: tjelesne visine i težine, krvnog pritiska, šećera u krvi i holesterola.

Centralna manifestacija obilježavanja 25 godina Svjetskog dana srca održaće se 28. i 29.9.2025. godine u Banjaluci.

Z D R A V S T V O

U

JZU Bolnica „Sveti vračevi“ u Bijeljini napravljen je veliki iskorak u oblasti dječje hirurgije – po prvi put u istoriji ove zdravstvene ustanove uspješno su izvedene operacije kod pacijenata mlađih od tri godine.

Riječ je o uzrastu koji do sada nije bio obuhvaćen ovim tipom hirurških intervencija zbog složenosti i specifičnosti uvođenja u anesteziju.

Tim dječjih hirurga bijeljinske bolnice prim. dr Mikajlo Lazić i dr Branka Dakić, uz asistenciju stručnjaka sa Instituta za majku i dete “Dr Vukan Čupić” prof. dr Radoja Simića, jednog od najistaknutijih dječjih hirurga u regionu, i anesteziologa dr Lane Vranić izveo je više zahvata na pacijentima starosti ispod tri godine. Dr Vranić je vodila anesteziju i omogućila bezbjedno uvođenje najmlađih pacijenata u operativne zahvate. „To je za nas ogroman korak naprijed. Od sada više ne moramo slati djecu u druge centre već ćemo ih, nakon postavljanja dijagnoze, adekvatno pripremiti i operisati u našoj ustanovi“, objašnjava dr Dakić. „Sve operacije su prošle bez komplikacija, pacijenti su već sljedećeg dana otpušteni kući, što govori o kvalitetu i bezbjednosti zahvata.“ U pitanju su bili zahvati u dječjoj hirurgiji – od urogenitalnih anomalija, preko vaskularnih malformacija, do kongenitalnih deformiteta, ali na pacijentima osjetljivog uzrasta. Jedan od najmlađih pacijenata imao je svega osam mjeseci.

Istorijski iskorak u dječjoj hirurgiji u bijeljinskoj bolnici:

Prvi put operisano dijete od osam mjeseci Izvedene operacije kod djece mlađe od tri godine Specijalisti dječje hirurgije - prof. dr Radoje Simić, prim, dr Mikajlo Lazić i dr Branka Dakić.

Specijalizant dječje hirurgije dr Mikica Marić i instrumentar llija Avram

Kako ističe dr Dakić, operativni dio nije drastično drugačiji od zahvata na starijoj djeci, ali je sve delikatnije, finije, zahtijeva mirnu ruku i potpunu sigurnost u timu.

Slijeva nadesno: dr Aleksandra Radić, anesteziolog; dr Lana Vranić, anesteziolog; Nikolina Petrović, anestetičar; Rajka Šoja, instrumentar; dr Branka Dakić, dječji hirurg; prim. dr Mikajlo Lazić, dječji hirurg; Tijana Erak, instrumentar; llija Avram, instrumentar; Cvijan Petrović, instrumentar i dr Mikica Marić, specijalizant dječje hirugije.

22

“Posebno je bila značajna operacija djeteta od 17 mjeseci sa urođenom anomalijom, duplim palčevima na obje šake. Intervenciju je izveo tim hirurga naše bolnice uz asistenciju prof. Simića,

Z D R A V S T V O

koji je ovog pacijenta pratio duže vrijeme. Zahvat je realizovan u trenutku kada je bilo omogućeno prisustvo anesteziologa i sve je proteklo bez problema. Pored toga, obavljeni su i zahvati kod pacijenata sa infarktovaskularnim malformacijama, kožnim zaostatkom ispred ušne školjke, urahus anomalijom kod bebe od osam mjeseci, kao i nespuštenim testisom kod djeteta od skoro dvije godine, što je i preporučeni uzrast za ovu intervenciju.“ Ovaj napredak, kako ističe dr Dakić, ima veliki značaj za naš grad, ali i cijelu Republiku Srpsku. „Nije riječ samo o pacijentima iz Bijeljine. Ovog puta to su bili pacijenti iz Zvornika, Gacka, Vlasenice...

Hirurški tim: prof. dr Radoje Simić, prim, dr Mikajlo Lazić, dr Branka Dakić i dr Mikica Marić.

Anestezija - dr Lana Vranić i dr Aleksandra Radić

Usmjeravaju ih kolege koje znaju da radimo ove intervencije. Mi kao dječji hirurzi želimo i treba da se bavimo ovom patologijom, sa malom djecom i bebama koje zaslužuju da zdravstvenu zaštitu dobiju ovdje, a ne da njihove porodice prolaze kroz duga putovanja i brojne izazove.“ Kako dodaje, saradnja sa prof. Simićem traje već duže vrijeme, a sada je dodatno proširena. „Prof. Simić mi je bio mentor tokom specijalizacije i zaista je jedan pravi uzor i podrška. Njegovo prisustvo u operacijama, savjeti i dostupnost u svakom momentu mnogo znače.“ Posebno ističe i značaj prisustva dr Lane Vranić. „Imala sam priliku da radim i sa dr Lanom na Institutu i kada je ona tu znate da će sve proći u najboljem redu. Zaista je ogromna stvar znati da su djeca u najsigurnijim rukama.“ Uz dr Branku Dakić i prim. dr Mikajla Lazića, u operacijama su učestvovali dr Aleksandra Radić, specijalizant anestezije, dr Mikica Marić, specijalizant dječje hirurgije, instrumentari Ilija Avram i Tijana Erak, kao i anestetičarka Nikolina Petrović. Ovom timu se pridružila i instrumentarka Rajka Šoja u prethodnoj operacionoj sesiji.

Prim. dr Mikajlo Lazić, direktor Bolnice, naglašava koliko je značajno što se ovakvi zahvati sada izvode u Bijeljini. „Ovo je veliki uspjeh za našu bolnicu i naš grad. Ponosan sam na cijeli tim koji je učestvovao u ovim operacijama od anesteziološke podrške, preko hirurga, do instrumentarskog kadra. Na ovaj način pokazujemo da imamo kapacitet da napredujemo, uvodimo nove usluge i vodimo računa o najmlađim pacijentima na najvišem nivou.“ Sljedeće operacije planirane su za avgust. Ponekad će dolaziti zajedno profesor i anesteziolog a ponekad će biti dovoljno prisustvo anesteziologa kada se izvode zahvati koje samostalno obavljaju dječji hirurzi iz naše zdravstvene ustanove. Saradnja sa Institutom se nastavlja, a Bijeljina ostaje jedina zdravstvena ustanova sekundarnog nivoa u Republici Srpskoj u kojoj se ovakve operacije kod djece mlađe od tri godine trenutno izvode. „Zaista je lijep osjećaj znati da smo napravili ovaj iskorak. Ovo je samo početak jednog novog poglavlja u dječjoj hirurgiji“, zaključuje dr Dakić.

Služba za informisanje

23

K

Z D R A V S T V O

ompanija “Si -Medis” d.o.o.

Banjaluka, osnovana je u julu 2015. godine.

O osnivanju, radu, dostignućima i budućim ciljevima, razgovarali smo sa dr med. Sinišom Vučkovcem, direktorom kompanije “Si - Medis”.

Kako ste došli na ideju o osnivanju kompanije?

U aprilu 2015. godine farmaceutska kompanija ACTAVIS, u kojoj sam bio zaposlen kao stručni saradnik, je donijela odluku o zatvaranju Predstavništva u BiH pa smo dr med. Željana Vučkovac i ja odlučili osnovati “Si -Medis”.

U prethodnom poslu sam imao uspješnu i korektnu saradnju sa magistrima farmacije - bolničkim farmaceutima širom Republike Srpske, a mr ph. Maja Šukalo Gvozden iz OB Gradiška mi se požalila da gotovo sve zdravstvene ustanove, bez obzira na njihov nivo, imaju isti zajednički problem – zbrinjavanje i tretman svih vrsta rana i dezinfekciju zdravstvenih ustanova u cijelosti.

To nam je bio putokaz kojim smo krenuli. Administrativnih prepreka nismo imali, jer smo kao dva doktora medicine ispunjavali uslove za osnivanje, a ostale tehničke uslove smo uspjeli trudom riješiti.

Mr ph. Maja Šukalo Gvozden mi je u razgovoru pomenula neke preparate za rane koji su kvalitetni, ali nisu registrovani u našoj zemlji i jedan od prvih zadataka nam je bio kako ih pronaći i registrovati za trižište BiH. U samim počecima smo imali razumijevanje i podršku tadašnje i sadašnje direktorke ALIMS BiH mr ph. Nataše Grubiše, gospodina Zorana Josipovića, šefa Odsjeka za pravna pitanja, a poslije i od dr med. spec. Aleksandra Zolaka i mr ph. Tatjane Ponorac.

Tragajući po bazama sredstava za rane, došao sam do američkog proizvođača Oculus Innovative Sciences, sa centralom za Evropu u Holandiji i predstavništvom za zemlje bivše SFRJ u Beogradu.

Našavši kontakt, dogovaramo sastanak sa mr ph. Slobodankom Nenadić (SN Medic) iz Beograda i odlazimo na put u neizvjesnost, da li mi kao novi mali subjekt možemo 24

Dr Siniša Vučkovac, mr ph. Slobodanka Nenadić (SN Medic), Bart de Brouwer, direktor Oculus (Sonoma) pharmaceuticals Europe

doći do prilike da dobijemo nešto dokazanog kvaliteta i djelovanja, a svjetskog renomea.

Na prvom susretu sam se upoznao sa Microdacyn 60 Wound Care rastvorom u spreju i hidrogelom u spreju i bio oduševljen.

Ostalo je da poslije razmjene prvih ideja dobijemo i saglasnost za registraciju od gospodina Barta de Brouwera, generalnog direktora Oculus-a za Evropu, koju smo dobili odmah po njegovom dolasku u Beograd nekoliko mjeseci kasnije.

Našoj sreći nije bilo kraja, jer dobijamo nešto po čemu ćemo postati prepoznatljivi širom BiH. Da bi priča dobila zaplet, prilikom prvog sastanka, mr ph. Slobodanka Nenadić je rekla da njena kolegica mr ph. Aleksandra Mećava (Topchemie Medlab) ima svoju paletu sredstava koju bi željela da predstavi i predložila mi je produžetak boravka u Beogradu, kako bih se i sa njom sastao.

Sutradan, novi pozitivan šok!

Magistra Mećava je nosilac prava registracije, prometa i distribucije renomiranog švajcarskog proizvođača dezinfekcionih sredstava Borer Chemie, koji se koriste u zdravstvenim ustanovama i farmaceutskoj industriji, a koriste ih sve velike zdravstvene ustanove u Srbiji i proizvođači lijekova u regiji. I taj sastanak je urodio plodom, što je značilo da smo na prvom koraku riješili oba postavljena cilja za budućnost.

Od prvog sastanka u Beogradu pa do danas, traje desetogodišnja priča kao iz filmova naučne fantastike.

Kako su vaši proizvodi primljeni u Republici Srpskoj i BiH? Krenuli smo iz mjesta, odakle smo dobili inicijalnu ideju - OB Gradiška.

U dogovoru sa mr ph. Majom Šukalo Gvozden organizovali smo predavanja i prezentaciju oba pro-

Z D R A V S T V O Mr ph. Aleksandra Mećava (Topchemie Medlab)

grama, uz pomoć magistri Nenadić i Mećava.

Na tim temeljima se sve dalje razvijalo i traje do danas.

Veliku zahvalnost dugujemo magistrama farmacije Maji Šukalo Gvozden (OB Gradiška), Tanji Kovač (OB Doboj), Svjetlani Brdar Kesić (OB Prijedor), Miljani Milović (OB Trebinje), Dragani Mitrić (OB Bijeljina), koje su u Mikrodacin i Borer preparatima prepoznale vrhunski kvalitet, za dobrobit pacijenata i zdravstvenih ustanova.

Od kolega koji su prvi počeli koristiti Mikrodacin su dr Zoran Popović, anesteziolog, doktori Mirko Manojlović i Aleksa Sredić, hirurzi, te ostale mlađe kolege i medicinsko osoblje OB Gradiška i dr med.

Zlatko Habul iz UKC Tuzla.

Poslije predavanja u Gradišci slijedila su predavanja u UKC Republike Srpske i OB Prijedor.

U UKC RS smo imali razumijevanje direktora prof. dr Vlade Đajića, doc. dr Slobodana Hajdera, prof. dr Vesne Ećim Zlojutro, prof. dr Mi-

lanka Maksića, doc. dr Milana Žigića, doc. dr Zorice Novaković, dr Dejana Đurđevića, doktorki Amele i Arnele Cerić, te velikog broja kolegica i kolega.

Da li ste imali prepreka u probijanju na tržištu i pozicioniranju kompanije “Si-Medis” kao pouzdanog dobavljača medicinskih sredstava zdravstvenim ustanovama?

Zahvaljujuci širokom spektru djelovanja, lakom korištenju i efikasnošću, Mikrodacin rastvor u spreju i hidrogel u spreju su postali prepoznatljivi i nezaobilazni u svim bolnicama, ambulantama te apotekama i apotekarskim lancima.

Najveću profesionalnu satisfakciju doživljavamo kada od pacijenata i kolega dobijemo pozitivne povratne informacije o njegovom djelovanju i dobrobiti kako za pacijenta, tako i za zdravstvene profesionalce.

Tokom vremena za Microdacyn Fudbalska ekipa UKC RS

rastvor u spreju smo među prvima u svijetu zahvaljujući dr Zoranu Popoviću, anesteziologu iz OB Gradiška, otkrili novo indikaciono područje za njegovu primjenu - sprečavanje infekcija urinarnog trakta i ispiranje mokraćna bešike, što do 2016-2017. godine niko u svijetu nije radio sa preparatima na bazi natrium-hipohlorita i hipohlorne kiseline.

Primjenom Mikrodacina prilikom plasiranja katetera kod pacijenata na Odjeljenju palijativne njege, dr Popović je imao mnogo manje pacijenata sa urinarnim infekcijama i smanjenu upotrebu antibiotika sa rezervne liste, čime ostvaruje veliku uštedu svojoj bolnici, a pacijentima ubrzava oporavak.

Na jednu stvar smo posebno ponosni, a to je da smo dvije godine prije epidemije Covid -19, u Vašem časopisu iz novembra 2017. godine, pomenuli humani corona virus i uspješno dejstvo Mikrodacina na stvaranje barijere za prodiranje virusa korona inhalacijom, u nosnoj šupljini, zahvaljujući njegovom sastavu.

U roku od dvije godine smo bili tužni svjedoci fatalnog dejstva Corona virusa. Što se tiče programa za dezinfekciju kompanije Borer Chemie AG, čiji smo zastupnici, imamo veliki žal za njegovo lošije pozicioniranje, uprkos našem trudu na naučnom pristupu i pokušaju insistiranja na primjeni DGHM smjernica prilikom primjene dezinfekcionih sredstava. Nepremostiva prepreka nam je bio sistem javnih nabavki, gdje je osnovni parametar za izbor najniža cijena, a ne kvalitet i djelotvornost, zbog čega smo u pandemiji Covid - 19, kao zemlja i kao zdravstveni sistem pretrpjeli nenadoknadivu štetu.

Jedna od bolnica koja je imala više godina priliku koristiti Borerove dezinficijense iz čitave palete (od dezinfekcije ruku, površina, instrumenata, inventara) je OB Doboj, gdje tokom njihove primjene nije zabilježena niti jedna intrahospitalna infekcija. Šta osim ovih preparata imate u svom asortimanu?

Zastupnici smo najpoznatijeg svjetskog proizvođača hirurških no25

Z D R A V S T V O

žića Swan Morton, a prometujemo i ostalim medicinskom sredstvima i aparatima koji se koriste u zdravstveni ustanovama.

U saradnji sa Pharmavision predstavništvom u BiH, distributeri smo senzora I CAN za kontinuirani monitoring šećera u krvi.

Sa kojim zdravstvenmi ustanovama imate saradnju?

U Republici Srpskoj sarađujemo sa UKC RS, bolnicama u Gradišci, Doboju, Prijedoru, Trebinju i Bijeljini, DZ Banjaluka te privatnim zdravstvenim ustanovama - Medico’S, Bolnica dr Kostić, Medico Laser, Be well, Health express.

Isto tako, imamo odličnu saradnju sa lancima apoteka: Crvene apoteke, Bpharm, Moja apoteka, Hemolek, AU Gradiška, Apoteke Profarm, Apoteka + Prnjavor i Banjaluka, Expera pharmacy.

U FBiH, smo imali saradnju sa dr Zlatkom Habulom i dr Zlatanom Mehmedovićem iz UKC Tuzla, dr Mirzom Ibrišimovićem iz PZU Vaša poliklinika dr Ibrisimović Brčko, Domom za starija lica “Familia” Sarajevo.

26

Posebnu zahvalnost dugujemo gospodinu Mehi Mušiću, koji je kao iskusan zdravstveni radnik prepoznao efikasnost Mikrodacina, te svoje uspjehe u pomoći i radu sa pacijentima nam dokumentovao sa vrlo vrijednom kolekcijom fotografija. One prikazuju rane kroz sve stadijume, do zacjeljenja.

Predanost i istrajnost gospodina Mušića u pristupu svakoj rani, uči nas mlađe da u medicini bez ljubavi, posvećenosti i brige prema pacijentu nema uspjeha u radu.

Veliko mu hvala na savjetima, pomoći i podršci.

U FBiH imamo saradnju s mr ph. Almom Trumić - Edal farm Tuzla za Mikrodacin, te Gradske apoteke Tuzla, Ibn Sina, Meral pharm, Spend pharm, Lupriv Pharm za “I Can” senzore.

Od dobavljača bih istakao “Medikem” Banjaluka, “Shimadzu”, “Inel”, “Ena” d.o.o., Krajina group.

U tehničkom dijelu poslovanja veliku pomoć smo imali i imamo od Point štamparije na čelu s gospodinom Daliborom Raulićem, koji stoji iza čitavog našeg promotivnog i

edukativnog materijala, a gospodin Mladen Dodik je kreator svih naših informatičkih rješenja za prezentacije i marketing.

Naši prijatelji Živko Kuzmanović i Zlatko Aleksić se brinu o radu i ispravnosti računarske opreme.

SVIMA NJIMA - VELIKO HVALA! Kao društveno odgovorna kompanija, u svom poslovanju smo, u skladu sa mogućnostima, pomagali brojne zdravstvene ustanove i njihove radnike (u naučnim i sportskim aktivnostima) te udruženja zdravstvenih radnika, čime se ponosimo.

Vaši ciljevi za narednih deset godina?

Imamo planove za registraciju novih medicinskih sredstava, a sa postojećim želimo da pokrijemo što veću tetitoriju BiH. Nastavićemo da radimo stručno, odgovorno i predano u cilju očuvanja zdravlja svih građana naše zemlje!

Medici.com

Z D R A V S T V O

Institut „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka

Primjena transkutane oksimetrije kao vjetska prevalenca dijabetesa ra- prediktivne dijagnostičke metode ste dramatično unazad dvije decenije, od 30 miliona 1985. go- u predikciji uspjeha hiperbarične dine do 415 miliona 2017. godine. Ako se trend nastavi, predviđanja IDF-a su oksigenoterapije u liječenju ulkusa da će do 2040. godine 642 miliona ljudi bolovati od dijabetesa. Ulkus dijabete- dijabetesnog stopala snog stopala je vodeći uzrok netrau-

S

matskih amputacija na donjim ekstremitetima, takođe je jedan od vodećih razloga hospitalizacije ovih pacijenata.

Godišnja incidenca iznosi 2-4% u razvijenim zemljama, a u nerazvijenim je vjerovatno i viša.

Razlog povećane incidence ulkusa dijabetesnog stopala je zajedničko sadejstvo različitih riziko faktora: loša regulacija glikemije, dijabetesna polineuropatija, narušena biomehanika stopala, vaskularne komplikacije na donjim ekstremitetima, narušen proces zarastanja rane i infekcija. Nakon što se pojavi, ulkus brzo postaje podložan infekciji što onda predstavlja hitan medicinski problem. Inficirana rana kod oboljelih od dijabetesa predstavlja urgentan problem jer može dovesti do amputacije dijela ili cijelog ekstremiteta.

Hiperbarična oksigenoterapija predstavlja terapijski modalitet u liječenju ulkusa dijabetesnog stopala, koja, ukoliko se pravovremeno i pravilno primijeni, doprinosi značajnom smanjenju broja velikih amputacija.

Hiperbarična oksigenoterapija ostvaruje pozitivan uticaj na sve navedene patofiziološke mehanizme koji igraju ulogu u nastanku ulkusa dijabetesnog stopala.

Hiperbarična oksigenoterapija (HBOT) je terapijski modalitet koji podrazumijeva udisanje 100% kiseonika pri vrijednosti pritiska iznad jedne apsolutne atmosfere (1ATA) koja odgovara atmosferskom pritisku na nivou mora. Prema UHMS (Undersea and Hyperbaric Medical Society) hiperbarična oksigenoterapija podrazumijeva udisanje 100% kiseonika pri vrijednosti pritiska iznad 1.4 ATA. Prospektivna analitička studija pod nazivom „Evaluacija prediktivnog značaja registrovanja vrijednosti transkutane oksimetrije, AB indeksa i arterijskog pritiska na palcu stopala u procesu zarastanja neuroishemijskog/ishemijskog ulkusa dijabetesnog stopala tokom primjene hiperbarične oksigenoterapije“, 28

Autor teksta: Dr Saša Tomić, spec. fizikalne medicine i rehabilitacije, supspec. baromedicine

autora dr Saše Tomića, spec. fizikalne medicine i rehabilitacije i supspec. baromedicine, pokazuje značaj prediktivne dijagnostike za uspjeh liječenja.

Cilj studije je bio da se utvrdi koja od dijagnostičkih metoda za kvantifkovanje cirkulatornih varijabli ima veći značaj kao prediktor uspjeha hiperbarične oksigenoterapije, kao i da se utvrde pozitivni efekti hiperbarične oksigenoterapije na zarastanje neuroishemijskog/ishemijskog ulkusa kod dijabetesnog stopala.

Na osnovu dostupnih podataka iz literature i ranijih istraživanja moglo se pretpostaviti da će hiperbarična oksigenoterapija, primijenjena u terapijskom profilu pri pritisku od 2.0 ATA, trajanju seanse 60 min, ukupnom broju od 20 seansi, tokom koje će ispitanik udisati

100% kiseonik, dovesti do bolje oksigenacije tkiva, bolje regulacije glikemije, bolje kontrole lokalnog imunog odgovora i infekcije, neovaskularizacije i sinteze granulacionog tkiva te zarastanja ulkusa. Navedene promjene trebalo bi da mogu biti kvantifikovane jednom od dijagnostičkih metoda za procjenu cirkulacije i poboljšanjem lokalnog statusa – dužina i širina rane, mjerena milimetarskim papirom, a na osnovu koje će biti izračunata površina rane.

Istraživanje je provedeno u Institutu za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i ortopedsku hirurgiju „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka u formi prospektivno-analitičke studije, na uzorku od 50 ispitanika sa potvrđenom dijagnozom dijabetesa, oba pola, uzrasta 30-85 godina, a koji su na osnovu kliničkog pregleda, Po-

Z D R A V S T V O

lineuropatskog skora (Polineuropathy disability score), vrijednosti mjerenja transkutane oksimetrije, AB indeksa i vrijednosti indeksa pritiska na prstu stopala (index brahijalnog i pritiska na prstu stopala TBP/TBI) klasifikovani kao oboljeli sa neuroishemijskim dijabetesnim stopalom.

Svi ispitanici su proveli tretman hiperbaričnom oksigenoterapijom u trajanju od 20 seansi, u terapijskom profilu koji podrazumijeva udisanje 100% kiseonika na apsolutnom pritisku od 2.0 ATA, i trajanju seanse od 60 minuta, u višemjesnim ili jednomjesnim komoroma. U višemjesnim komorama pacijenti su udisali kiseonik na masku, dok je kod jednomjesnih komora prostor komore ispunjen 100% kiseonikom.

Rezultati istraživanja su pokazali da transkutana oksimetrija ima najveći prediktivni značaj u zarastanju ulkusa dijabetesnog stopala. Prvo, vrijednosti bazalnog mjerenja su pokazale da su kod pacijenata čije su bazalne vrijednosti bile > 10mmHg bili bolji i rezultati zarastanja ulkusa. Drugo, svi pacijenti čije su bazalne vrijednosti imale veći porast tokom terapije imali su bolje rezultate zarastanja ulkusa. Ulazne bazalne vrijednosti su na taj način pokazatelj da pacijenti sa većim ulaznim vrijednostima imaju bolju tkivnu oksigenaciju i samim tim veći potencijal za zarastanja ulkusa.

Porast bazalnih vrijednosti ukazivao je na stepen neovaskularizacije tkiva i samim tim bolju oksigenaciju tkiva. Prema dostupnim istraživanjima, ubrzana neovaskularizacija se očekuje u prvih 20 seansi HBOT, nakon toga dostiže plato.

Zbog toga su se kontrolna mjerenja vršila nakon 20 seansi HBOT. Za razliku od istraživanja dostupnih u literaturi koja su koristila TBI kao prediktor zarastanja rane i koja nisu pokazala statistički značaj, provedeno istraživanje u Institutu „Dr Miroslav Zotović“ je pokazalo da postoji statistički značajna razlika na prvom i drugom mjerenju TBI, kao i da postoji statistički značajna razlika po promjeni TB index-a između pacijenata koji su imali i pacijenata koji nisu imali zarastanje rane.

To nam je ukazalo da bi i TBI mogao da ima prediktivni značaj, kao i da primjena HBOT dovodi do neovaskularizacije i poboljšanja tkivne oksigenacije na nivou mikrocirkulacije dijabetesnog stopala. Osim toga, ova promjena TBI ukazuje na značaj prohodnosti velikih krvnih sudova kod primjene HBOT, s obzirom na to da je promjena TBI bi-

la značajna kod pacijenata kojima je došlo do poboljšanja lokalnog nalaza.

Odnosno, izostanak promjene TBI kod pacijenata bez promjene lokalnog nalaza vjerovatno ukazuje na postojanje okluzivne arterijske bolesti.

Provedeno istraživanje je pokazalo i da AB indeks nema prediktivni značaj u zarastanju rana kod neuroishemijskog i ishemijskog dijabetesnog stopala kod pacijenata. Dobijeni rezultati su u korelaciji sa rezultatima ranije provedenih, sličnih studija. Međutim, ABI i TBI i dalje ostaju važne metode u dijagnostici periferne arterijske bolesti.

Osim toga, istraživanje je pokazalo da hiperbarična oksigenoterapija predstavlja značajan terapijski modalitet, uz druge terapijske modalitete, kod pacijenata sa ulkusom na neuroishemijskom/ ishemijskom dijabetesnom stopalu i vrijednostima TcPO2 iznad 25 mmHg. Značaj i doprinos istraživanja Istraživanje provedeno u Institutu „Dr Miroslav Zotović“ je pokazalo da kod pravilne selekcije pacijenata HBOT stimuliše zarastanja ulkusa dijabetesnog stopala. Rad koji su objavili Ludwik Fedorko i saradnici 2016. godine i koji je još predmet velikih debata, je pokazao da HBOT nema značaja kao adjuvantni tretman u prevenciji amputacija.

Međutim, bitno je istaći da to istraživanje nije pokazalo koliko je pacijenata sa amputacijama pripadalo Wagner klasifikaciji 3 i 4, koja uključuje osteomijelitis, nekrozu dubokih tkiva i gangrenu. Kod ulkusa koji pripadaju ovim grupama ne može se očekivati benefit od HBOT bez adekvatnog hirurškog liječenja. Jer, prema stavovima i EUBS-a i UHMS-a, HBOT je u ovim stadijumima samo adjuvantna terapija uz adekvatnu hirurgiju i antibiotsku terapiju.

S druge strane, što je bilo još od većeg značaja za komparaciju sa našim

Transkutana oksiometrija

radom, nijednom pacijentu nije urađena procjena mikrocirkulacije. Naš rad, a i radovi drugih autora, koji su koristili tcpO2 za evaluaciju mikrocirkulacije je nedvosmisleno pokazao da kod pacijenata koji imaju nisku bazalnu vrijednost tcpO2 ili nemaju adekvatan porast pO2 tokom HBOT ne možemo očekivati zarastanja ulkusa bez obzira na to kom stepenu po Wagner klasifikaciji on pripada.

Ovo je samo još jedan dokaz koliki je značaj tcpO2 kao prediktora zarastanja ulkusa dijabetesnog stopala.

Osim toga, u literaturi postoje podaci koji nedvosmisleno ukazuju da što je veći porast pO2 tokom HBOT, veći je i procenat zarastanja ulkusa. Jer, kroz izrazito stenoziran ili okludiran krvni sud nije moguće dopremiti kiseonik do rane. HBOT može povećati pO2 na 800-1200mmHg sve dok postoji dotok arterijske krvi.

Kada se prave komparativne analize o ekonomskoj isplativosti hiperbarične oksigenoterapije, u obzir bi trebalo da se uzmu svi modaliteti liječenja kao što su amputacije i reamputacije zbog otežanog protetisanja te amputacije drugog ekstremiteta (dešavaju se u prosjeku za 2-5 godina) zatim pravljenje adekvatnih proteza, izmjene ležišta proteza, fizikalnih tretmana, medikamenata, ali i cijene liječenja drugih pomenutih komplikacija, a na koje HBOT ima povoljan učinak. Zbog svega navedenog pravilna selekcija pacijenata je od izuzetnog značaja prilikom primjene hiperbarične oksigenoterapije.

Međutim, i pored svoje opravdanosti, hiperbarična oksigenoterapija predstavlja značajan ekonomski izdatak za fondove zdravstvenog osiguranja, troškovi pojedinačne seanse su značajni, a liječenje ulkusa dijabetesnog stopala nerijetko zahtijeva 40-60 seansi. Ako se uzme u obzir da se ne može kod svih ulkusa dijabetesnog stopala očekivati uspjeh liječenja, primjena transkutane oksimetrije kao prediktivne dijagnostičke metode ima veliki značaj ne samo u medicinskom, već i u finansijskom pogledu. Ona omogućava da hiperbarična oksigenoterapija bude primijenjena kod pacijenata kod kojih je zaista neophodna i kod kojih se može očekivati uspjeh.

Na ovaj način izbjegavaju se troškovi liječenja kod pacijenata kod kojih se ne može očekivati terapijski efekat što sa jedne strane smanjuje troškove liječenja, a sa druge skraćuje liste čekanja i omogućava da terapija bude pravovremeno dostupna.

29

Z D R A V S T V O

P

oint of care (POC) metode su dijagnostički testovi hemostaze koji se mogu primijeniti na odjeljenju, mimo centralne laboratorije, a čiji brzo dobijeni rezultati (20-25 minuta) vode poboljšanju terapijskog tretmana pacijenta. Dijele se na agregometrijske i viskoelastične metode i preporučuje se njihovo kombinovanje. U testovima se koristi puna krv, bez antikoagulansa.

Multiplate je najčešći agregometrijski test.

Korištenjem u testu različitih agonista, trombociti se preko odgovarajućih receptora aktiviraju i ispituje se njihova funkcija. Test se koristi za otkrivanje poremećaja funkcije trombocita, perioperativnu procjenu funkcije trombocita, praćenje efikasnosti antitrombocitne terapije, provjeru rezidualnog efekta nakon prekida terapije, procjenu rizika krvarenja. Rezultati testa se prikazuju grafički i numerički. Multiplate čine tri odvojena, osnovna testa: TRAP, ASPI i ADP-test.

Svaki test uključuje agregaciju trombocita, izazvanu odgovarajućim reagensom (agonistom), pri čemu se rezultat prikazuje kao grafikon koji sadrži i numeričke vrijednosti (koje se porede sa standardom). Na grafikonu površina ispod agregacione krive (area under curve, AUC) prikazuje funkciju trombocita, pri čemu veća površina predstavlja bolju funkciju trombocita.

TRAP test koristi reagens peptid, sličan trombinu (TRAP-6, peptid koji aktivira receptor za trombin), koji preko receptora za trombin stimuliše agregaciju trombocita. TRAP reakciju inhibiraju (grafička kriva postaje izravnana) antagonisti GP IIb/IIIa receptora (abciximab), a test nije osjetljiv (grafička kriva ostaje povišena) na acetilsalicilnu kiselinu i inhibitore ADP receptora na trombocitima.

ASPI test koristi reagens arahidonsku kiselinu. Arahidonska kiselina se pod dejstvom enzima ciklooksigenaze pretvara u tromboksan A2, potentan aktivator trombocita. Reakciju inhibiraju (izravnana kriva) acetilsalicilna kiselina i GP IIb/IIIa antagonisti, a test nije osjetljiv na inhibitore ADP receptora.

ADP test koristi reagens ADP, koji aktivira trombocite vezujući se za P2Y12 receptore, tj. receptore za ADP. Reakciju inhibiraju inhibitori ADP receptora (clopidogrel) i GP IIb/IIIa antagonisti, a test nije osjetljiv (kriva ostaje povišena) na acetilsalicilnu kiselinu.

Agregometrijski testovi omogućavaju identifikaciju pacijenata rezistentnih na antiagregacionu terapiju i samim tim sa povećanim rizikom tromboembolije.

ROTEM (rotaciona tromboelastometrija) obuhvata viskoelastične testove koji daju grafički prikaz cjelokupne hemostatske aktivnosti.

Pruža informacije o početku koagulacije, stabilnosti ugruška, fibrinolizi. Omogućava razlikovanje krvarenja, nastalog usljed poremećaja koagulacije (ROTEM testovi će biti abnormalni) i sekundarnog krvarenja, koje zahtijeva hirur30

Iz transfuziologije

Point of care metode Prim. dr Božidar Slavujević, spec. transfuziolog

šku reviziju (ROTEM testovi će biti normalni).

Ovi testovi su takođe bolji prediktori krvarenja od standardnih skrining testova hemostaze.

Rezultat se tumači pomoću grafičke reakcione krive i numeričkih vrijednosti.

Početkom koagulacije na ekranu se pojavljuje kriva, koja prelazi u dijagram. Dijagram razvojem koagulacije postaje puniji („čaša šampanjca“). Unutar desetak minuta pruža se prikaz trenutne hemostaze. Prikazana je interakcija trombocita, fibrina i fibrinolize, uz mogućnost detekcije perioperativne hiperfibrinolize.

Osnovni parametri praćenja u ROTEM-u uključuju: CT (clotting time, vrijeme zgrušavanja) predstavlja vrijeme od početka mjerenja do početka stvaranja fibrinskog ugruška (kada amplituda iznosi 2 mm) i produženo je kod terapije heparinom i kod deficita faktora koagulacije.

Alfa ugao je ugao koji formira tangenta kada je amplituda 2 mm i npr. kod deficita fibrinogena biće smanjen. CFT (clot formation time, vrijeme stvaranja ugruška) predstavlja vrijeme za koje amplituda poraste sa 2 na 20 mm i produže-

no je npr. kod deficita fibrinogena. Amplituda tromboelastograma se mjeri u milimetrima u određenom trenutku. Tako A5 predstavlja amplitudu 5 minuta nakon CT. Niske amplitude sreću se kod trombocitopenije ili hipofibrinogenemije. MCF (maximum clot firmness, maksimalna čvrstina ugruška) je maksimalna amplituda registrovana u testu i predstavlja marker otkrivanja poremećaja trombocita kod kojih će biti smanjena. ML (maximum lysis, maksimalna razgradnja ugruška) odražava fibrinolizu izraženu u procentima i vrijednost je povećana kod hiperfibrinolize i diseminovane intravaskularne koagulacije (DIK).

Dodavanjem specifičnih reagenasa moguće je postavljanje diferencijalne dijagnoze: Extem - sastoji se u dodavanju male količine tkivnog faktora kao aktivatora i pruža informacije slično protrombinskom vremenu (PT).

Fibtem - koagulacija se aktivira kao u Extem-u, nakon čega se testu dodaje citohalazin D, inhibitor trombocita. Time se isključi efekat trombocita, što omogućava ispitivanje fibrinogena. Ukoliko je MCF Fibtem-a ispod

Z D R A V S T V O

referentnih granica, indikovana je nadoknada fibrinogena (krioprecipitat). Ako je MCF Fibtema unutar referentnih granica, a MCF Extem-a ispod referentnih granica, potrebno je ispitati funkciju trombocita (Multiplate). Kod poremećaja funkcije trombocita indikovani su koncentrati trombocita i dezmopresin.

Intem – kao aktivatori koagulacije koriste se fosfolipidi i elagična kiselina i koagulacija se aktivira kontaktnim putem. Pruža informacije slično aktiviranom parcijalnom tromboplastinskom vremenu (APTT).

Aptem – koagulacija se aktivira kao u Extem-u, nakon čega se testu dodaje antifibrinolitik (aprotinin). Poređenjem Extem-a i Aptem-a se može lako detektovati hiperfibrinoliza, koja se tretira antifibrinolitikom (traneksamična kiselina) i supstitucijom fibrinogena (krioprecipitat).

Heptem – sastoji se u dodavanju heparinaze Intem-u, čime ispitujemo da li je poremećaj koagulacije, tj. krvarenje, izazvano pojačanim efektom heparina. Ako je u pitanju pojačano dejstvo heparina, heparinaza će neutralisati heparin u uzorku i koagulacija u testu se normalizuje.

Pacijentu može biti potreban protamin-sulfat, čiji se terapijski efekat zatim može procijeniti.

Ako u testu ne dolazi do normalizacije koagulacije, potrebno je ispitati faktore koagulacije.

Na dobijenom nalazu ROTEM zasnivaju se terapijski algoritmi, koji uključuju supstitucionu terapiju fibrinogenom (kao izvor fibrinogena obično se daje krioprecipitat, zbog visoke cijene koncentrata fibrinogena), koncentratom protrombinskog kompleksa, koncentratima trombocita te primjenu antifibrinolitika. Test se može ponoviti za 10-ak minuta od primjene odgovarajućeg hemoprodukta radi praćenja efekta terapije, odnosno usmjeravanja dalje terapije.

Mada je kombinovano izvođenje viskoelastičnih i agregometrijskih testova skuplje od standardnih testova hemostaze, to se kompenzuje manjom potrošnjom hemoprodukata. Ciljana hemostatska terapija, zasnovana na POC – testiranju i primjeni odgovarajućih terapijskih algoritama, vodi racionalizaciji primjene komponenti krvi (naročito eritrocitnih komponenti i zamrznute svježe plazme), smanjenju nepovoljnih efekata transfuzijskog liječenja i boljem krajnjem ishodu.

Napretkom kako u hirurškim disciplinama, koje uključuju intervencije koje su dugotrajne, složene i praćene velikim gubitkom krvi, tako u internističkim disciplinama u kojima je nerijetko neophodna dugotrajna i kontinuirana terapija hemoproduktima, znatno su povećane potrebe za transfuzijskim liječenjem. Kako je na ove potrebe praktično nemoguće odgovoriti samim davalaštvom krvi, sve više dobijaju na značaju prakse koje vode racionalizaciji primjene hemoprodukata, poput POC metoda.

Vožnja bicikla u gerijatrijskom dobu

O

vih dana pedesetogodišnjak mi se požalio da je pao s bicikla. Vozio je obuven u papuče, na momenat se sapleo, izgubio pravac i pao. “Mrzelo me je da obuvam cipele, zato sam pao. Dobro sam prošao, ozledio sam rame, imam jake bolove, ali rendgenski snimak je pokazao da nema preloma ključne kosti.”

U ravničarskim krajevima, bicikli veoma često služe za transport, ali otkada ljudski vek postaje duži, popularnost bicikla je sve veća u gerijatrijskom dobu, koje počinje u 65. godini. Mnogi penzioneri danas koriste bicikl i za fizičku aktivnost i uživanje. Korist vožnje za zdravlje nesporno je dokazana, ali su dobro poznate i opasnosti koje nastaju pri padu.

Osobe starijeg životnog doba i tinejdžeri imaju najveći broj oštećenja glave sa smrtnim ishodom od svih biciklista. Zato vredi razmotriti kako smanjiti rizik od pada i da li se eventualni udarac u glavu može ublažiti.

Biciklističke staze povećavaju sigurnost vožnje. Reč je o putu širokom dva metra. Biciklisti nije problem bicikl koji mu dolazi u susret, već onaj koji ga obilazi. Da se izbegne kolizija, biciklista treba da vas upozori na obilazak. To se često dešava pri vožnji starije osobe jer ona vozi sporije i mnogi je obilaze. Prošle godine “Somborske novine” su pisale o tom problemu. Otprilike ovako: Niko u gradu ne daje znak zvoncem da vas obilazi, a većina bicikala i nema zvono. Zato treba, kao u nekim drugim zemljama, obavestiti biciklistu koga obilaziš rečima: “Sleva sam” ili “Nalevo sam”.

Na engleskom takvo upozerenje glasi: “On your left”.

Do toga su verovatno došli biciklisti u zemljama koje su pre nas uvele

biciklističke staze i smislili upozorenje kako bi se povećala sigurnost obilaženja. Najgore je kad onaj koga obilazite u jednoj ruci drži mobilni telefon ili krivuda. Ustanovio sam da od svakih pet biciklista jedan vozi dete, a svaki deseti je s dvoje male dece. Obilazak takvih biciklista je delikatan postupak i najava “Sleva sam” je još važnija. Nažalost, Somborci najavu obilaska još nisu prihvatili; možda bi saobraćajna policija trebalo da o tome ispiše tekst i postavi ga duž biciklističkih staza. Verujem da će transport dece bez kacige biciklom jednog dana biti zabranjen.

Broj padova starijih osoba s bicikla usled slabijeg vida u noćnoj vožnji se povećava jer one ne samo da slabije uočavaju saobraćajne znake, već se lošije prilagođavaju uslovima vožnje. Slabija mišićna snaga dovodi do lošijeg balansa, nestabilne i loše vožnje, a smanjena kognitivna sposobnost dovodi do lošije procene saobraćaja. Nepoželjna je vožnja pri lošim vremenskim uslovima (noć, kiša, jak vetar, led i sneg), vožnja lošim putevima (grub kolovoz, rupe na putu) i kada je gust saobraćaj. U takvim uslovima, sobni bicikl je najbolja alternativa za aerobno vežbanje. Odlike bicikla takođe su značajne: najbolji je klasični bicikl; treba izbegavati bicikle bez pedala (električni bicikl i trotinet), gume treba da su dobro naduvane. Motorbicikl ne treba da se vozi na biciklističkoj stazi.

Najčešće se pri padu povređuju: glava, ključna kost i ruke, ali obično dolazi do više ozleda. Kaciga pomaže da se ublaži udarac koji nastaje zbog potencijalne energije usled gravitacije i brzine kojom se kreće vozilo, ali veličina kacige treba da je prilagođena glavi. Danas veoma mali procenat biciklista u gradu vozi s kacigom. Propisna obuća bicikliste smanjuje padove. U letnjim danima mnoge osobe koriste papuče i kada tako obuvene voze bicikl dolazi do blizu 50 odsto većeg broja padova nego kada su normalno obuveni u cipele ili patike.

Prevenciju padova biciklista (pedalni i bespedalni bicikl) tinejdžera trebalo bi da zajedno sprovode i deca i njihovi roditelji ili staratelji.

Dr Rajko Igić, autor knjige “Osnovi gerijatrije”, Sombor

31

Z D R A V S T V O

B

lefaroplastika je široko prihvaćen, stručan naziv za operaciju očnih kapaka. Osnovni cilj takve operacije jeste da podmladimo regiju gornjih i donjih kapaka na takav način da ne narušimo njihov prirodan izgled i odnose. Starenje periorbitalne regije se ogleda u promenama na svim strukturama, koži, potkožnom tkivu, mišićima, ligamentima i kostima. Stoga je jasno zašto je neophodna dobra analiza cele regije prilikom odabira pacijenata koji će imati benefit od ovakve procedure. Širok dijapazon promena na svim tkivima periorbitalne regije znači da jedna procedura ne odgovara svim pacijentima, već se pristup i odabir hirurške tehnike mora adaptirati svakom pojedinačnom slučaju.

Blefaroplastika (operacija očnih kapaka)

Dr Miloš Kovačević, spec. plastične i rekonstruktivne hirurgije, saradnik ZUSC »Kuća zdravlja« Bijeljina, prethodna iskustva stekao je kao klinički ljekar u Klinici za vaskularnu i transplantacionu hirurgiju KCV Novi Sad (20112012), zatim kao odjeljenjski ljekar u Hirurškoj bolnici „Parks – Dr Dragi“ Novi Sad (2012); klinički ljekar i ljekar na specijalizaciji u JZU Bolnica Zvornik (2013-2019) i kao specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije u istoj ustanovi (2019-2021); učesnik je na više domaćih i međunarodnih naučnih i stručnih skupova; član Srpskog udruženja za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju (SRBPRAS) i Udruženja hirurga Republike Srpske

Koji je cilj ove procedure?

Operacijom gornjih kapaka različitim hirurškim tehnikama korigujemo promene na tkivima cele regije, koje čine da oči izledaju umorno, iscrpljeno i u nekim uznapredovalim slučajevima mogu da sužavaju vidno polje. Ovom hirurškom procedurom uklanjamo i remodelišemo tkiva gornjeg kapka (kože, mišića, ligamenata i masnih depoa) te na taj način postižemo skladne odnose u regiji gornjeg kapka, a kao rezultat imamo svež, podmlađen i prirodan izgled periorbitalne regije. Ponovo se uspostavljaju narušeni anatomski odnosi finih struktura cele regije.

32

PRE

Kako izgleda sam zahvat?

Intervencija se najčešće izvodi u lokalnoj anesteziji, ali može biti i u opštoj, naročito kada se izvodi simultano sa nekom dodatnom procedurom. Trajanje operacije je individualno i prosečno je neophodno 40-60 minuta za njeno izvođenje. Sam postupak je potpuno bezbolan a, osim manje nelagode, pacijenti neće imati drugih tegoba.

Oporavak: Kako izgleda oporavak? (Vreme oporavka, eventualni bol, modrice, ograničenja) Nakon same procedure, pacijenti imaju tanke flastere koji pokrivaju i štite samu ranu u žlebu gornjeg kapka.

POSLE

Ko su idealni kandidati za ovu intervenciju?

Pacijenti nam se najčešće javljaju jer su primetili da su umorni, da su im “pali” kapci, da ne mogu da se našminkaju, ili da se šminka ne vidi na gornjim kapcima. Na pregledu se ustanovi da li je njihov zahtev opravdan i racionalan, da li postoji indikacija za hirurškim tretmanom kapaka, kao i da li je uzrok problema na samom kapku ili postoji još neki drugi razlog. U tom slučaju predlažemo dodatnu proceduru koja će taj problem otkloniti (podizanje obrve, korekcija ptoze, augmentacija mekih tkiva…). Godine i uzrast nisu odlučujući za procenu o operaciji gornjih kapaka.

Višak kože gornjih kapaka može biti genetski predisponiran i u tom slučaju nam se javljaju mlade osobe već u svojim tridesetim sa željom da poboljšaju svoj izgled. Velike promene na kapcima, kao i na celom licu se dešavaju sa procesom starenja, koji je nama dobro poznat i predvidiv, ali nepromenjiv i ne-

izbežan. Ipak, postoje individualne razlike u kvalitetu tkiva i fizionomiji i svako zaslužuje individualni pristup problemu gornjih kapaka.

Odmah nakon operacije mogu da otvore oči i da se normalno umivaju. Otok je najintenzivniji prva dva-tri dana, nakon čega se on polako povlači. Nakon sedam dana, vreme je za skidanje flastera i konaca i nakon toga se započinje s negom ožiljka. Hematomi mogu biti prisutni nakon intervencije, ali se oni spontano resorbuju za 7-10 dana.

Koliko su rezultati dugotrajni i kada su vidljivi?

Pacijenti vide promenu odmah nakon intervencije, iako su prisutni flasteri i otok od anestezije i same procedure.

Definitivni rezultat se postiže nakon 2-3 meseca, koliko je potrebno da se povuče otok, a tkivo oporavi od traume i potpuno prilagodi.

Iako je blefaroplastika jedna od najčešće izvođenih estetskih prodecura, vlada pogrešno mišljenje da je to jednostaven zahvat. Blefaroplastika je kompleksna i precizna operacija i pristup svakom pacijentu mora biti prilagođen njegovim konkretnim potrebama. Izuzetno je važna detaljna i pažljiva analiza problema, kako bi se odabrala prava strategija i primenili odgovarajući koraci u hirurškom lečenju.

Operacija gornjih kapaka nije više tabu tema. Spada među pet najčešće izvođenih estetskih hirurških procedura u svetu, sa značajnom distribucijom i među muškarcima. Izuzetno je važno obratiti se sertifikovanom plastičnom i estetskom hirurgu, koji će odabrati i izvesti proceduru koja odgovara svakom pacijentu pojedinačno. Blefaroplastika je jedna pouzdana procedura kojom za 60 minuta svog vremena možete vratiti biološki sat deset godina unazad.

Z D R A V S T V O

S

indrom suvog oka (Dry Eye Disease - DED) danas pogađa gotovo polovinu odrasle populacije, a broj oboljelih u Bosni i Hercegovini raste zbog sve dužeg vremena provedenog pred ekranima, urbanog zagađenja i starenja stanovništva. Iako su prvi znakovi često samo prolazna nelagoda ili peckanje, neliječeno suvo oko može dovesti do trajnog oštećenja rožnjače i trajnog pada vida. Dobra vijest je da savremena dijagnostika i terapije, poput IPL, LLLT i PRP procedura omogućavaju brzo i dugotrajno olakšanje simptoma.

Suvo oko nastaje kada se ne proizvodi dovoljno kvalitetnih suza ili kada suze brže isparavaju, pa površina oka ostaje bez zaštitnog troslojnog suznog filma (lipidni, vodeni i mukozni sloj).

Posljedice su iritacija, crvenilo, osjećaj stranog tijela i oscilacije vida koje se pojačavaju krajem dana.

Najčešći uzroci suvog oka 1. Disfunkcija Meibovih žlijezda (MGD) Začepljene ili atrofične žlijezde na ivici kapaka onemogućuju stvaranje lipidnog sloja, što dovodi do ubrzanog isparavanja suza.

2. Hormonalne promjene i dob Stariji od 50 godina i žene u menopauzi imaju smanjeno lučenje vodenog sloja.

3. Ekrani i smanjeno treptanje Intenzivan rad na računaru smanjuje frekvenciju treptanja i brzinu obnove suznog filma.

4. Kontaktna sočiva i refraktivna hirurgija Dugotrajno nošenje sočiva ili LASIK mogu privremeno pogoršati suvo oko.

5. Sistemski lijekovi i autoimune bolesti Antidepresivi, antihistaminici, diuretici, Sjögrenov sindrom i reumato34

Specijalna bolnica „Medico Laser“, Banjaluka

Sindrom suvog oka (Dry Eye Disease – DED) idni artritis često remete balans suza.

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

suza; <10 mm za 5 min. ukazuje na deficijenciju.

• NIBUT / TBUT – vrijeme pucanja suznog filma, a vrijeme manje od 10 sekundi znači nestabilnost.

• Meibografija – procjena anatomije Meibovih žlijezda i stepena njihove atrofije.

• Osmolaritet suza – visoke vrijednosti potvrđuju upalu površine oka.

Rana i precizna dijagnoza omogućava personalizovani plan terapije i sprečava oštećenje rožnjače.

Ključni simptomi zbog kojih treba da posjetite doktora Sindrom suvog oka je sve više i više aktuelan pošto je prosječna dnevna izloženost ekranima kako u BiH, tako i globalno, je porasla na više od osam sati, što dokazano smanjuje treptanje.

Minimalan broj treptaja koje bi osoba trebalo da ima u jednoj minuti je 14. Takođe, kontinentalna klima gdje dolazi do izloženosti ekstremno suvom, zagrijanom vazduhu zimi i boSavremene opcije liječenja suravku u klimatizovanim prostorima ljeti dovodi do narušavanja suznog filma. vog oka Postoji više testova kojima se utvrđuje prisustvo sindroma suvog oka.

1. Intenzivno pulsno svjetlo (Inten• Schirmerov test – mjeri volumen se Pulsed Light - IPL)

Z D R A V S T V O

• Nosioci kontaktnih sočiva treba da skrate dužinu nošenja.

• Izbjegavanje dima, prašine i direktne izloženosti suvom vazduhu (klima) • Kvalitetan san i položaj monitora što podrazumijeva 7–8 h sna i ekran 10–20° ispod linije pogleda smanjuju evaporaciju.

• Redovne kontrole (3, 6, 12 mjeseci). Na prvoj kontroli, nakon završne IPL sesije, procjenjuje se oporavak žlijezda i potreba za dodatnom ekspresijom.

IPL emituje pulsno svjetlo 5001200 nm koje selektivno zatvara upalne kapilarne mreže, zagrijava žlijezde i smanjuje količinu Demodex grinja. Nakon ovog tretmana javlja se prosječno smanjenje OSDI skora za 16 poena u odnosu na placebo, što je klinički značajno poboljšanje simptoma. U kombinaciji s ekspresijom žlijezda (MGX) poboljšanje bilježi do 89% pacijenata uz četvorosedmične razmake tretmana.

spješuju epitelizaciju rožnjače i regeneraciju žlijezda.

4. Vještačke suze i higijena kapaka Kapi bez konzervansa, gelovi i redovno čišćenje ivica kapaka ostaju prva linija kod blažih oblika.

10 koraka njege nakon IPL tretmana podrazumijevaju:

2. Terapija svjetlom niskog intenzi- • Hlađenje i zaštita od svjetlosti (prva teta (Low-Level Light Therapy - LLLT) dva dana) i nošenje UV-400 naoLLLT (crveno svjetlo 630-850 nm) čare i izbjegavajte direktno sunce primijenjuje se kao monoterapija ili dosedam dana kao i korišćenje krepuna IPL-u. Kliničko poređenje LLLT-a ma sa filterom. i IPL-a pokazalo je poboljšanje OSDI • Higijena kapaka (svakodnevno) i NIBUT u obje grupe, ali je IPL imao gdje se blagim gelom očisti ivica statistički bolji učinak na Meibscore. kapaka - smanjuje relaps MGD-a.

• Vještačke suze bez konzervansa 3. Plazma bogata trombocitima (PF) (2-6 x dnevno) koje se kapa(Platelet - Rich Plasma - PRP) ju i kada nema simptoma.

Autologna plazma bogata trom- • Povremeno svjesno češće treptabocitima sadrži faktore rasta koji ponje ako se radi za ekranom.

Prosječno tri do četiri sesije, u razmaku od 2–4 sedmice, donose stabilan rezultat, a održavanje se radi svakih šest mjeseci prema potrebi.

Tretman traje 10-15 minuta i većina pacijenata osjeća samo blago peckanje i toplotu. Odmah nakon zahvata možete se vratiti svakodnevnim aktivnostima.

DED je hroničan, ali pravilna kombinacija terapija (IPL, higijena, PRP) i kontrola faktora okoline može održavati simptome minimalnim godinama.

Dugotrajno nošenje mekih sočiva povećava evaporaciju i rizik od infekcije, prelazak na dnevna sočiva ili pauza tokom terapije često poboljšava rezultate.

Sindrom suvog oka je hronično stanje koje zahtijeva višestrani pristup: preciznu dijagnostiku, dokazano efikasnu terapiju i dosljednu njegu kapaka nakon tretmana. IPL, LLLT i PRP u kombinaciji s dnevnim higijenskim i životnim navikama mogu prepoloviti intenzitet simptoma već u prvih šest sedmica.

35

Z D R A V S T V O

K

omplijansa (Compliance) je termin preuzet iz engleskog jezika koji označava stepen u kome bolesnik slijedi uputstva koja je dobio od ljekara i farmaceuta o primjeni lijekova.

Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, 43% pacijenata u razvijenim društvima koristi lijekove prema uputama za liječenje astme, 4070% prati uputstva ljekara i farmaceuta tokom liječenja depresije, a samo 51% uzima prepisane doze antihipertenziva.

Manje od 2% odraslih sa dijabetesom pridržavalo se preporučene njege, što je podrazumijevalo samopraćenje nivoa glukoze u krvi, ograničenja u ishrani i upotrebu lijekova.

Do lošeg izlječenja ili neizlječenja dolazi usljed niskog stepena komplijanse.

Koji su razlozi niskog stepena komplijanse?

Društveni i ekonomski faktori: • nedostatak porodične i društvene podrške, • nestabilni životni uslovi, • ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti, • bez zdravstvenog osiguranja, • otežan pristup farmaceutskoj zdravstvenoj zaštiti, • troškovi liječenja, odnosno lijekova, • priroda bolesti, • demografski faktor (starost, obrazovanje, socioekonomski status), • odnos pacijenta prema bolesti i lijekovima, • nepoznavanja posljedica nepravilne primjene lijekova, • nemogućnost bolesnika da selektuje stručne informacije iz uputstva o lijeku, • bolesnici koji su doživjeli neki sporedni efekat lijeka, • bolesnici mlađe životne dobi.

Faktori zdravstvenog sistema: • nedovoljno objašnjenje neupućenom pacijentu o liječenju, • odnos nosioca zdravstvene zaštite prema pacijentu, • nedovoljni edukacioni programi i provjera stečenih znanja, • upotreba isuviše stručnog jezika za širu javnost, • visoki troškovi lijekova ili dijela učešća koje snosi pacijent.

Faktori vezani za zdravstveno stanje: • priroda bolesti (hronična oboljenja, simptomi nisu manifestni, npr. hipertenzija), 36

Edukovan pacijent - viši stepen komplijanse

Primarijus mr ph.

Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

• težina simptoma (depresija, psihotič- tom kontekstu uloga farmaceuta u eduna oboljenja, mentalna retardacija). kaciji pacijenta veoma značajna.

Farmaceut, kao odgovorni član Faktori vezani za terapiju: zdravstvenog tima, mora poznavati mo• složeni terapijski protokoli (broj guće razloge niskog stepena komplijanse dnevnih doza, polifarmacija), kako bi aktivno uticao na umanjenje ili • složena primjena lijekova (injekcije, otklanjanje prepoznatih razloga. Bolsnika inhalacije), treba upoznati sa značajem redovne te• trajanje liječenja, rapije, posljedicama nepoštovanja prepi• česte izmjene načina liječenja i izo- sanih uputstava te izgraditi dobar odnos stanak poboljšanja, sa bolesnikom u smislu razumijevanja, • upotreba određenih lijekova koji do- pristupačnosti, komunikacione vještine i vode do društvene stigme (psiho- pozitivnog stava, što predstavlja imperafarmaci), tiv za podršku komplijansi. Potrebno je • neprijatna sporedna dejstva lijekova, uspostaviti takav kontakt sa bolesnikom • terapija može da narušava željeni kako bi on bio motivisan na dijalog koživotni stil ili zahtijeva značajne pro- ji uključuje mišljenje i stav bolesnika o mjene u životnim navikama. njegovoj bolesti i terapiji. Bolesnik mora biti doveden u položaj donosioca odluke.

Faktori vezani za pacijenta: Ispitivanja su pokazala da bolesnik že• oštećenje vida, sluha, li da aktivno učestvuje u kontroli svojih • kognitivni poremećaji, ograničena zdravstvenih problema te da, u konsulpokretljivost, otežano gutanje. taciji sa ljekarom i farmaceutom, donese odluku o preporučenoj terapiji.

Viši stepen komplijanse imaju: Kombinacija znanja, vještine i bri• bolesnici sa hroničnim i težim obo- ge za bolesnikovo zdravlje obezbijediljenjima (stanje poslije infarkta mio- la je farmaceutu mjesto zdravstvenog karda, angine pektoris, stanje poslije stručnjaka odgovornog za prevenciju cerebrovaskularnog insulta, karcino- bolesti, promociju zdravlja i sprovođema, dijabetesa...) nje bezbjedne, efikasne i ekonomične • bolesnici starije životne dobi farmakoterapije. Šta učiniti kako bi se prevazišao niOd farmaceuta se očekuje aktivnije zak stepen komplijanse? učešće u praćenju prepisivanja, izdavanja, primjeni lijekova te monitoringu beEdukacija pacijenta zbjednosti i efikasnosti terapije.

Zašto?

Promjena orijentacije sa lijeka ka boZato što pacijent, kada dobije Rp-t lesniku daje farmaceutu povećanu odsam odlučuje da li će preuzeti lijek ili ne, govornost da, kao stručnjak i neophosam odlučuje da li će, kada i kako kori- dan član zdravstvenog tima, obezbijedi stiti lijek, bez obzira na dobijeno uputstvo. visokoprofesionalnu zdravstvenu uslugu.

ZNAČI, lijek je u potpunom vlasnišLiteratura tvu pacijenta te zato pacijent MORA biti 1. Damjanović et all: Edukacija pacijenata - uslov edukovan kako bi povećanja stepena komplijanse, IV kongres farmaceuta u Bosni i Hercegovini sa međubarodnim shvatio i prihvatio: učešćem, Sarajevo, oktobar 2019.

• granice mogućnosti lijekova, 2. Damjanović A.: Uloga farmaceuta u komplijansi, • značaj redovne terapije, IV kongres farmaceuta Srbije, Beograd, 2006.

• posljedice nepoštovanja prepisanih 3. Janjić Ž., Bjelaković J.,: Adheracija u terapiji depresije.11. simpozijum magistara farmacije i meuputstava, dicinske biohemije RS, Banja Vrućica, maj 2014.

• stvorio bolji odnos sa nosiocima zdravstvene zaštite.

Jedan od osnovnih ciljeva Dobre Apotekarske Prakse (DAP) je briga farmaceuta za bolesnikovo zdravlje te je u

P R I R O D A I Z D R AV L J E

Najbolje iz kubanske medicine

Prim. dr N. Petković, “Biomedic” d.o.o. Banjaluka

B

oraveći na Kubi u dva navrata posjetio sam mnoge renomirane biomedicinske institute i upoznao kolege koje se bave proučavanjem i patentiranjem prirodnih preparata. Bio sam prisutan i na njihovim kongresima.

Izdvojio bih nekoliko preparata koje kompanija “Biomedic” uvozi u BiH a to su:

ma perifernih arterija –– Pokazao se korisnim za pobolj–– Dejstvo kod osoba sa koronaršanje simptoma kod pacijenata nom bolešću sa blagim ili srednjim osteoar–– Dejstvo kod osoba srednjih i tritisom. starijih godina sa faktorima rizika –– Dejstvo kod osoba sa ishemijskim moždanim udarom i karotidnom stenozom –– Vaskularna demencija

1) LIPOAKTIV je kubanski policosanol koji sadrži mješavinu osam primarnih alifatičnih alkohola visoke molekularne težine, prečišćene iz voska šećerne trske. Lipoaktiv je potpuno prirodni preparat koji djeluje na:

Kontraindikacije: NEMA Upotreba: 1 tableta uz večernji obrok.

–– –– 2) ABEXOL je potpuno prirodni preparat koji je spravljen od prečišćenog ekstrakta pčelinjeg voska.

Već 30 godina se koristi na Kubi.

–– Snižavanje holesterola gdje smanjuje nivo LDL-a (loš), a povećava nivo koncentracije HDLa (dobrog) holesterola –– Sprečava sljepljivanje krvnih pločica (trombocita) izrazito antitrombotsko i antioksidativno dejstvo –– Značajno poboljšava sastav i stabilnost aterosklerotskog plaka –– Kod erektilne disfunkcije, izazvane zbog kardiovaskularnih problema i dijabetesa tipa 2 –– Dejstvo kod osoba sa problemi38

U skladu sa eksperimentalnim i kliničkim ispitivanjima dokazano je da: –– Abexol znatno sprečava simptome povezane sa gorušicom, gastritisom, čirom na želucu i dvanaestopalačnom crijevu, a takođe poboljšava i proces zarastanja te stvaranja ožiljka na čiru.

–– Štiti i oporavlja sluznicu želuca od negativnih efekata izazvanih infekcijom helicobacter pylori, alkoholom i stresom.

–– Smanjuje učestalost gastrointestinalnih simptoma kod osoba koje primaju nesteroidne antiinflamatorne lijekove.

–– Štiti organizam od štetnih efekata, oksidativnog stresa i slobodnih radikala

Takođe i kod masne jetre Abexol je pokazao antioksidativna svojstva jer povećava ukupnu antioksidativnu aktivnost u plazmi i sprečava da lipoproteini niske gustine (LDL) oksidiraju, što može spriječiti negativni uticaj koji to može imati na fiziološku i metaboličku ravnotežu stresa.

UPOTREBA: 1 tableta dnevno

3) KUBANSKA MORINGA Od svih postojećih biljaka na planeti MORINGA OLEIFERA spada u najljekovitiju, najhranjiviju i najkorisniju biljku na svijetu.

Pominje se u Bibliji kao DRVO ŽIVOTA, a zovu je i zeleno zlato. Njeni dijelovi uključujući plod, sjeme, korijen, cvijet i posebno list moringe se koristi u tradicionalnoj medicini širom svijeta. List moringe je posebno bogat, sadrži više od 90 važnih nutrijenata, uključujući osam esencijalnih i 10 neesencijalnih aminokiselina, vitamine,

P R I R O D A I Z D R AV L J E

minerale, vlakna, hlorofil i druga šiće i kosti bioaktivna jedinjenja.

–– Detoksikacija organizma (čisti Od pamtivijeka ljudi su je koritijelo od toksina i teških metala) stili kao biljku koja liječi razne bo- –– Kod liječenja dijabetesa lesti, daje snagu, podiže imunitet –– Kod liječenja osteoporoze i kao funkcionalna hrana za ljude i životinje.

Upozorenja –– Preporučena dnevna doza se ne smije prekoračiti.

–– Ne smiju da koriste osobe preosjetljive na bilo koji sastojak proizvoda.

–– Proizvod nije namijenjen trudnicama, dojiljama i mlađima od 12 godina.

–– Poseban oprez kod osoba sa dijabetesom, gdje treba kontrolisati nivo šećera, jer moringa može bitno smanjiti njegov nivo u krvi.

Namjena: –– Kod osoba sa hipotenzijom jer –– Antiinflamatorno dejstvo - armoringa može dodatno sniziti tritis krvni pritisak.

–– Ublažava probleme sa varenjem –– Ne preporučuje se istovreme–– Analgetičko dejstvo no uzimanje sa oralnim antidi–– Antiastmatik jabeticima, insulinom, antikoa–– Snižava holesterol gulantima, antiagregacionim i –– Hidrira kožu nesteroidnim antireumatskim –– Za respiratorne bolesti lijekovima.

–– Oboljenja kože –– Pomaže u borbi protiv prijevreProizvod postoji u dva oblika menog starenja u obliku tableta i praha. Način ko–– Kod problema sa desnima rištenja: –– Kod problema sa prostatom Tablete - odrasli i djeca starija –– Aktivira metabolizam i time po- od 12 godina 1-6 puta dnevno poboljšava rast kose, ojačava mi- piti po 1 tabletu, najbolje uz obrok.

Prah - kesicu (3g) dnevno dodati već pripremljenoj i ohlađenoj hrani (supe, čorbe, potaži, gotova jela, musli, sokovi, smutiji…) Čuvanje: Čuvati u originalnom pakovanju zaštićeno od svjetlosti i vlage na temperaturi od 25stepeni Celzijusa.

Ostali proizvodi: 1) Kubanska moringa sa medom 2) Srebro zeolit sprej (prevencija protiv virusa, bakterija i gljivica) 3) Losion za tretman i njegu iritirane kože 4) Ozon topiko (Ozonizovano ulje suncokreta. Jako antigljivično, analgetsko i regenerativno dejstvo) 5) Šampon sa moringom i srebrom zeolitom (sprečava opadanje kose, jača folikule i omogućava stimulaciju rasta) 6) Losion za rast kose aloe vera Kompanija “Biomedic” d.o.o. smatra se prvim, a ujedno i liderom na bosanskohercegovačkom tržištu i u regionu u segmentu organske hrane, organskih dodataka prehrani te organskoj kozmetici i sredstvima za higijenu. Danas, nakon dvije decenije rasta i razvoja, u svom sastavu ima četiri bioshopa i veleprodajni sektor.

Uvoznik i distributer Medico Cubano preparata za BiH: “Biomedic” d.o.o., Banjaluka, Majke Jugovića 20 Tel:+387 51/430-430; WEB: www.biomedic-bl.com Upisano u Registar dodataka ishrani pod brojem: Abexol MZSZ RS 11/08-500.4-130/21 Lipoaktiv MZSZ RS 11/08-500.4-244/22 39

P R I R O D A I Z D R AV L J E

P

rvi zapisi o čaju kombuhe nastali su za vrijeme kineske imperije Tsin dinastije, 221. godine p.n.e.

Kombuha je bila zapisana kao lijek za besmrtnost.

Upotreba čaja rasprostire se preko Kine, Japana i Koreje, a kasnije je doneta u Rusiju i Indiju, preko njih u Evropu a kasnije i u Ameriku.

A šta je, u stvari, čajna gljiva i koji su njeni metaboliti? Čajna gljiva – kombuha, sastoji se od raznih kvasaca i bakterija sirćetnog vrenja, koji su našli svoj interes u zajedničkom življenju – simbiozi.

Ova simbioza se objašnjava time da kvasci razgrađuju šećer i stvaraju etanol, koji bakterijama služi kao izvor energije, pri čemu se od etanola stvara sirćetna kiselina. Ona štiti kvasce od konkurencije drugih mikroorganizama, koji su slabije adaptirani na uslove kisele sredine.

Najznačajnije i najčešće prisutne vrste kvasaca su Schizosaccharomyces pombe, Saccharomycodes ludwigii, kao i Pichia, Torula i Mucoderma vrste.

Od bakterija su najčešće prisutne Acetobacter xylinum i Acetobacter xylinoides, Bacterium gluconicum i Bacterium ketogenum.

Kombuha gljiva - eliksir alternativne medicine Čajnu gljivu ili kombuhu bije glas univerzalnog lijeka i opšteg eliksira alternativne medicine. Ona je neka vrsta lijeka za gotovo sve bolesti, dragocjeno preventivno sredstvo, ukusno piće, a gotovo bez kontraindikacija.

O njoj je napisan veliki broj knjiga i drugih publikacija.

U svakoj od zemalja u kojima se koristi, čajna gljiva se različito naziva.

Latinski naziv joj je Cembuya orientalis. U Japanu je zovu REIŠI, u Francuskoj ELIXIR DE LONGUE VIE, a u Ma40

Kombuha (čajna gljiva) Kombuha gljivu kao lijek za dugovječnost je donio u Japan iz Koreje još davne 414. godine p.n.e. dr Kombu iz Koreje za vrijeme vladavine imperatora Inokia.

Priprema: Jelena Pušac

Izvor fotografija: https:// www.organicfacts.net/

đarskoj JAPAN GOMBA. Kod nas se najviše koriste nazivi ČAJNA GLJIVA ili KOMBUHA. Kombuha napitak ili kombuha je nutritivno vrijedan napitak, dobijen biotransformacijom saharozom zaslađenog crnog čaja aktivnošću čajne gljive, odnosno združene kulture bakterija, sirćetne kiseline i raznih vrsta kvasaca. Napitak je slatkast, blago kiseo, i blago karbonizovan, nutritivno, biološki i ekološki veoma vrijedan zbog čega se i preporučuje njegovo svakodnevno konzumiranje.

Istraživanja i svjedočenja korisnika kombuha gljive Iz različitih istraživačkih radova može se izvesti spisak bolesti na koje djeluje.

Zanimljivo je da narodi koji svakodnevno piju po dva i po decilitra čaja od kombuhe nemaju bore na licu ni druge vidljive znake starenja, poput sijede kose ili staračkih pjega po rukama.

Utvrđeno je, takođe, da ovaj napitak snižava krvni pritisak, podstiče rad žljezda, stimuliše metabolizam, odnosno pomaže sagorijevanje masnoće pa tako smanjuje tjelesnu težinu, snižava ureju, šećer i holesterol u krvi, pomaže kod reumatskih i artritičnih smetnji (povećava pokretljivost zglobova i elastičnost kičme i krsta), nepravilnosti u radu želuca, jetre i bubrega, kostobolje, arterioskleroze, oboljenja kože.

Obnavlja i crijevnu floru, pa time i pomaže kod zatvora i ubrzava cirkulaciju, a pomaže i osobama pod stresom, otklanja lišajeve sa kože, liječi opekotine.

Djeluje i kao prirodni antibiotik Uz to, kombuha gljiva prevenira pojedine vrste raka, povećavajući imunitet organizma, a tokom menopauze smanjuje „valunge”, mada se neposredno poslije pijenja ovog čaja može osjetiti vrućina – ali to je znak da je ubrzan krvotok, što će pomoći pročišćavanje organizma od toksičnih hemikalija i tečnosti. Pomaže i astmatičarima i oboljelima od bronhitisa, kao

i kod kašlja, čisti žučnu kesu, pomaže kod kolitisa, zaustavlja zarazni proliv, pomaže i kod nesanice, a tvrdi se i da ponovo uspostavlja rast kose.

Vitamini kombuha gljive Istraživanja su pokazala da čajna gljiva produkuje nutritivno i farmakološki korisne metabolite. To su, između ostalog, vitamini B grupe, vitamin C, L-mlečna kiselina, glukonska i glukuronska kiselina, voćne kiseline (sirćetna, vinska, ćilibarna i limunska), 14 aminokiselina, biogeni amini (adenin, etilamin, holin), neki enzimi i neki antibiotici. Najinteresantniji, a ujedno i najvažniji, metaboliti su glukuronska i L-mliječna kiselina.

Kombuha napitak je složenog sastava koga čine ugljeni hidrati, supstance ekstrahovane iz čaja, kao i one nastale metaboličkom aktivnošću mikroorganizama čajne gljive.

Savremenim metodama analize potvrđeno je da su fruktoza (25g/l), sirćetna kiselina (2g/l) i glukonska kiselina (3,1g/l) dominantne komponente kombuha gljive. Pored ovih kiselina, u napitku su prisutne i druge organske kiseline - mliječna, vinska, ćilibarna, jabučna, limunska, oksalna, malonska. Potvrđeno je i prisustvo glukoronske kiseline.

Glukoronska kiselina je glavna u procesu detoksifikacije organizma koja uz nekoliko intermedijera puta glukoronske kiseline - glukarna kiselina, askorbinska kiselina i saharolakton (glukarolakton) - metabolite transportuje kroz ćelijski zid u spoljašnjost.

Iz ugla psihologa

K

oliko puta ste u životu bojkotovali sebe sa riječima: “Ja to ne mogu”, “Nikada neću moći to da uradim”, “Neću uspjeti”, “Šta će drugi misliti o meni”, “Baš sam glup/a”, “Nesposoban sam”, “Šta ako pogriješim”, “Šta ako drugi primijete…” “Nisam dovoljno dobar, uspješan” i sl.

Da li biste vi, sve ovo što ponekad kažete sebi i „u sebi“, rekli nekome drugome???

Negativan unutrašnji govor se odvija automatski i obično ljudi nisu ni svjesni šta sve sebi govore. Negativan unutrašnji govor ili “unutrašnji kritičar” ima značajan uticaj na to kako se osjećate, a u skladu sa tim i ponašate.

Zamislite situaciju kada treba da održite važnu prezentaciju. Savršeno vladate materijom, a unutrašnji kritičar vas bojkotuje da ćete zabrljati, da vi to ne možete i sl.

Negativan unutrašnji govor vas može značajno sputavati, umanjujući vaše samopouzdanje.

Ljudi sa naglašenim negativnim unutrašnjim govorom obično hvale postignuća drugih ljudi i nisu toliko strogi prema njihovim nesavršenostima, ali nikada nisu zadovoljni sa onim što su oni uradili iIi postigli. Puni su sumnji u sebe i za njih “dobro“, nikada nije dovoljno dobro!

Negativan unutrašnji govor značajno sputava i umanjujuje samopouzdanje. Šta je pozadina “negativnog unutrašnjeg govora”?

U pozadini negativanog unutrašnjeg govora stoje nesvjesna uvjerenja o sebi. Najčešće mogu da se identifikuju hladni i odbacujući roditelji koji su skloni omalovažavanju i etiketiranju djeteta. Dijete u ranom uzrastu internalizuje poruke roditelja i donosi pogrešne zaključke o sebi.

To, po transakcionoj analizi, izgleda kao na Dijagramu 1.

Z D R A V S T V O

”Unutrašnji kritičar” - negativan unutrašnji govor

Kako razgovarati sa sobom?

Omalovažavanje tako osjetljivog djeteta se obično nastavlja i u školi jer ga omalovažavaju vršnjaci. U ranom uzrastu posljedice na već lošu i neformiranu sliku o sebi se učvršćuju, a unutrašnji negativan govor pojačava. Zato je jako je važno, prije svega, osvijestiti ulogu roditelja u odrastanju mladog čovjeka.

Za normalan razvoj najuspješniji stil roditeljstva su njegujući roditelji koji ulažu puno truda u emocionalno ispunjavajući odnos s djetetom. Važno je prihvatiti dijete upravo onakvo kakvo jeste, podsticati i razvijati njegove snage i sposobnosti, a istovremeno ga učiti da prihvata i vlastite slabosti. Ne mogu sva djeca biti uspješni fudbaleri ili matematičari, jer svako dijete je različito i ima različite afinitete, interesovanja i talente.

Roditelji treba da imaju visoka, ali realna očekivanja, uz dvosmjernu komunikaciju. Poruke koje se daju treba da su jasne. Kritika se upućuje na ponašanje, a ne na ličnost. Upućivanje kritika na ličnost etiketira dijete “ti si glup” i sl… što može da ostavi trajne posljedice na ionako nisko samopoštovanje.

Upravo osobe sa niskim samopoštovanjem imaju negativnu percepciju sebe. Oni mogu preuveličavati svoje mane i nedostatke, dok minimiziraju svoje pozitivne kvalitete. Mogu da budu anksiozni sa naglašenim perfekcionizmom, postavljajući prevelike standarde za sebe, imaju strah od procjene drugih i strah od neprihvaćanja.

Vida Lazarević, dipl. psiholog

Koraci u osporavanju negativnog unutrašnjeg govora • Negativan unutrašnji govor se odvija automatski i važno je da identifikujete negativan unutrašnji govor.

Zaustavite se! U trenucima kada se osjećate anksiozno, potišteno ili uznemireno razmislite: „Šta govorite sebi pa se osjećate ovako?“ • Opustite se i promijenite fokus.

Svakako može pomoći abdominalno disanje, koje će skrenuti pažnju sa negativnog unutrašnjeg govora i dovesti do stanja relaksacije.

• Niko nije savršen! Prigrlite nesavršenosti. Svaka pogreška i svaki neuspjeh prilika su za učenje i rast.

• Postavite realne ciljeve • Potražite podršku, razgovarajte s prijateljima ili psihologom o svojim osjećajima. Podrška drugih može vam pomoći da promijenite perspektivu.

• I, na kraju, praktikujte saosjećanje prema sebi. Važno je obratiti se sebi sa istom nježnošću, empatijom i razumijevanjem koje biste pokazali drugoj osobi.

41

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

ZDRAVSTVO - SRBIJA Obeležavanje XXI veka

Planetarni Tesla Nikola Tesla, nenadmašni genije, uskraćen je za deset Nobelovih nagrada, što su dokazali brojni naučni autoriteti.

Postojanje mnogih knjiga o Nikoli Tesli, kod nas i u svetu, je još nedovoljno jer je Nikola genije koji je obeležio više od dva veka.

Ustanovljena nagrada PLANETARNI TESLA na predlog Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske

V

izionari i vodeći umovi sveta su priznali da su XX I XXI vek rođeni iz glave Nikole Tesle. Oni priznaju i slave OBRTNO MAGNETNO POLJE i pevaju himne indukcionom motoru.

Njihovog tvorca nazivaju lovcem, koji je u svoju mrežu uhvatio SVETLOST iz dubine Zemlje, i ratnikom koji je zarobio Vatru iz neba. Otac naizmeničnih struja učiniće da fizika i hemija zavladaju polovinom sveta. Industrija će ga proglasiti za svog vrhovnog sveca, a bankari za najvećeg dobročinitelja. Bežična telefonija i radar ukinuće vreme i prostor na Zemlji. Raketno oružje i raketni vazdušni brod su njegova dela. Bogove rata je obradovao mnogim pronalascima i učvrstio u njihovoj nameri da nijedan dan na ovoj planeti ne bude bez krvi i smrti. U laboratoriji Nikole Tesle prvi put je razbijen atom. Tu je stvoreno oružje koje vibracijama izaziva zemljotres. Tu je otkriven i crni kosmički zrak. Pet rasa moliće mu se u Hramu budućnosti, jer ih je naučio velikoj tajni da se Empedoklovi elementi napoje životnim silama iz etera. Na ove novinarske konstatacije Tesla se nasmejao i Džonu Smitu pre više 120 godina, odgovorio da on očigledno u potaji piše moderne stihove… da, to su neka od mojih važnijih otkrića. Ja sam, ipak, poražen čovek, rekao je tada Tesla. Ja nisam ostvario ono najveće što sam mogao jer sam hteo da osvetlim čitavu Zemlju. U njoj je dovoljno elektriciteta da postane drugo sunce. Svetlost bi sijala oko polutara kao prsten oko Saturna.

“Pronašao sam način da se elektricitetom dovedu iz okeana velike količine vode i da se pustinje pretvore u zelena i plodna polja. Izmislio sam automat iz 42

Piše: Marko Radoš

kojeg će postati rasa robota; oni će u miru ljudima biti od koristi, a u ratu će ratovati umesto njih. Postoji energija pamćenja, koja čuva ono što predstavljaju tri vremena. Zaboravio sam njene čestice kojima ću snimiti svađu bogova na Olimpu, bitku na Kosovu polju, dolazak Lafajeta u Ameriku ili neki drugi događaj. U vasioni nema razlike između onoga što postoji i onoga što je izmišljeno; i delo i misao su stvarni.

Teško je bilo shvatiti Tesline izume ili razumeti njegove ideje, što je bio veliki razlog da Tesline ideje brojni naučnici “pozajmljuju”. Kad su ga pitali kako on na to reaguje odgovorio je da mu nije žao što prisvajaju ideje, ali da mu je žao što nemaju svoje. Tesla je vrlo često isticao da je druženje sa književnicima i pesnicima njemu pomagalo da mu se javljaju nove ideje. Ne zna se da li je uvažavao Viktora Igoa, koji je pisao da ne postoji bolja ideja od ideje čije vreme tek dolazi. Nerazumevanje svojih izuma i otkrića je objašnjavao nezrelošću ljudskog roda za prihvatanje progresa.

“U Kolorado Springsu napojio sam Zemlju elektricitetom. Isto tako je možemo napojiti i drugim energijama, kao što su pozitivne psihičke energije. One su u muzici Baha ili Mocarta, ili u stihovima velikog pesnika. U Zemljinoj unutrašnjosti postoje energije Vedrine, Mira i Ljubavi; njihovi izrazi su cvet koji raste iz zemlje, hrana koju dobijamo iz nje i sve ono što je čini čovekovim zavičajem.

Ja sam proveo godine tražeći način na koji bi te energije mogle uticati na ljude. Lepota i miris ruže mogu se uzimati kao lek, a sunčevi zraci kao hrana. Ži-

vot ima beskonačan broj vidova, a dužnost naučnika je da ih pronalazi u svakom obliku materije. Tri stvari su bitne u tome. Sve što činim jeste traganje za njima. Znam da ih neću naći, ali neću ni odustati od njih. Prva stvar je pitanje hrane. Kojom zvezdanom ili zemaljskom energijom nahraniti gladne na Zemlji?

Kojim vinom napojiti sve žedne, pa da im se srce razveseli i da shvate da su bogovi? Znam, sa pet hlebova moguće je zasititi pet hiljada i voda može postati vino. Znam, isto tako da su gladni i žedni ubili onoga koji ih je nahranio i napojio i da bi to opet učinili da se on pojavi…

Druga stvar je kako uništiti energije zla i patnje u kojima prolazi ceo čovekov život.

One se katkad javljaju kao epidemije iz dubine vasione; u ovom veku te bolesti su se sa Zemlje raširile po svemiru. Onaj kojeg nazivaju Svetlošću Azije znao je odgovor na to. Njega više nema, a zlo i patnje su od usijanja postali jedno nebo nad nama… Treća stvar jeste: Postoji li

Z D R AV S T V O

u vasioni suvišna svetlost? Ja sam otkrio zvezdu koja, po svim astronomskim i matematičkim zakonima, može nestati, a da se naizgled ništa ne izmeni. Ta zvezda je u ovoj galaksiji. Njena svetlost se može zbiti do takve gustine da stane u kuglu manju od jabuke, a težu od Sunčevog sistema. Ona je izvor života koji će poteći kad život na Zemlji počne venuti i gasiti se. Persijanac je tu kuglu nosio u ruci, ali on je bio jedan na ovoj planeti. Iza njega su ostali hramovi u kojima vatra više ne gori. Religija i filozofija uče da čovek može postati Hrist, Buda i Zaratustra. Ono za čime ja tragam luđe je, veće i nemogućnije. To je: Šta učiniti da u vasioni i na Zemlji nastanu takvi preobražaji u kojima će se svaki čovek roditi kao Hrist, Buda i Zaratustra.

Planetarni Tesla umesto Nobela Nikola Tesla, nenadmašni genije, uskraćen je za deset Nobelovih nagrada, što su dokazali brojni naučni autoriteti. Prva Nobelova nagrada koju je Tesla trebalo da dobije za prenos informacija radio talasima na daljinu dodeljena je Markoniju. Odlukom američkog suda nakon desetina godina potvrđeno je da je pripadala Nikoli Tesli.

Čak i u naučnim krugovima vrlo malo je poznato da je Tesla bio prethodnik mnogih velikih otkrića iz oblasti fizike, za koja su drugi kasnije dobili Nobelovu nagradu. Najočitiji primer takve nepravde je dodela prve Nobelove nagrade za fiziku nemačkom fizičaru Rendgenu za otkriće rendgenskih zraka (isprva zvanih X zraci). Neosporno je da je Tesla otkrio rendgenske zrake godinu dana pre Rendgena, da je imao znatno snažniji izvor tih zraka nego kasnije Rendgen, da je otkrio niz fizičkih svojstava tih zraka, čija su otkrića priznata tek kasnije i da je prvi istraživao medicinske efekte tih zraka.

Tek pred kraj XIX veka Tesla je na temelju svojih otkrića tvrdio da je elektron čestica, što je sujetno opovrgavao ugledni engleski fizičar Dž. Dž. Tompson osporavajući Teslin rezultat. Nekoliko godina kasnije Tompson je drugim tipom eksperimenta dokazao da je elektron čestica. To je isto ono što je ranije potvrdio Tesla. Za otkriće elektrona Tompson je dobio Nobelovu nagradu – Teslinu. Tesla je konstruisao uređaje za ubrzanje nabijenih čestica čime je predhodnik ideje akceleratora ili ubrzavača električno nabijenih čestica (za

-

SRBIJA

naprednije akceleratore su kasnije dodeljene dve Nobelove nagrade). Tesla je prvi na temelju svojih izuma tvrdio da ima dokaz za postojanje struje električnih nabijenih čestica – kosmičkih zraka koji zemlju bombarduju iz svemira. Više od decenije kasnije postojanje kosmičkih zraka dokazao je Hes drugom metodom i za to dobio Nobelovu nagradu. Nikola Tesla je krajem XIX veka konstruisao valjkasti uređaj (koristeći kristal i oscilator) koji je proizvodio uski snop svetlosti, po svemu sudeći to bi mogao biti prvi laser. Od tada Tesla govori o budućem “oružju” na zrake elektromagnetnog zračenja.

Prvi maser (prethodnik lasera) napravljen je pola veka kasnije i za njega je dodeljena Nobelova nagrada, kao i za ideju elektronskog mikroskopa. Tesla je podario ideju televizora i pokušao je da ga konstruiše, kao i ideju globalnog komunikacionog sistema, po čemu se može smatrati praocem današnjeg interneta. Brojne ideje, zapravo tehnički izumi za vojne primene pripadaju Tesli: krstareći projektili, daljinski upravljani roboti, avioni sa vertikalnim uzletanjem, korišćenje veštačkih satelita za elektromagnetske komunikacije, oruđa sa elektromagnetnim zracima (iz lasera), čestična oružja (iz akceleratora električno nabijenih čestica)… Nikola Tesla je imao viziju električnog funkcionisanja ljudskog uma. Kasnije je to u biologiji nedvosmisleno dokazao: nervni impuls je kratkotrajna električna struja koja se širi membranom neurona. I pored tih nedobijenih deset Nobelovih nagrada, Tesla je dva puta bio nominovan za tu nagradu. „Njujork Tajms” je 6. novembra 1915. na prvoj strani objavio Teslinu nominaciju za Nobela.

Dar mentalne energije počinje od vrhovnog bića – boga, i ako mi naše misli koncentrišemo ka toj istini, postajemo skladni sa tom velikom moći, govorio je Nikola Tesla. Iz ugla stvaralačkog naboja i optimizma punih pet godina akademska i poslovna javnost Srbije i Srba u svetu okupila se oko projekta PLANETARNI TESLA kako bi skrenula pažnju svetskoj javnosti na izuzetan doprinos Srba u razvoju prosperiteta civilizacije. U odnosu na broj stanovnika, Srbija je mala, ali ponosna zemlja na Balkanu. Dala je možda i najveći doprinos progresu čovečanstva: Ruđer Bošković, Mihajlo Pupin, Mileva Marić, Nikola Tesla, Milutin Milanković su stubovi svetske nauke, a njihovi pronalasci su postali moralna 43

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

vertikala ideje i smisla stvaranja za dobrobit ljudskog roda.

Nagrade Planetarni Tesla u 2025. godini Malo znanje čini ljude oholim, a veliko skromnim, kaže mudrost. Zato o PLANETARNOM TESLI se govori tiho, nenametljivo, nepretenciozno, mudro i odmereno… U ime te mudrosti svetska promocija i dodela nagrade Planetarni Tesla planirana je za 10. novembar za Svetski dan nauke u Plavoj dvorani „Sava centra” u Beogradu, kada će ovo novoustanovljeno priznanje biti uručeno: Aleksandru Vučiću, za desetogodišnji prosperitet Srbije; Ilonu Masku, vizionaru i lideru u oblasti tehnoloških inovacija; Viktoru Orbanu za mir i prijateljstvo među narodima, Novaku Đokoviću najuspešnijem sportisti svih vremena; Peng Lijuenu, prvoj dami Kine i simbolu kulturne diplomatije; Gordani Vunjak Novaković, svetski priznatoj naučnici u

oblasti biomedicinskog inženjerstva, Vitaliju Leonidoviču, prevodiocu, vodećem inženjeru inovatoru, Vladimiru Lučiću, lideru u oblasti društvene odgovornosti, i Li Kvan Juu, prvom premijeru Singapura (posthumno).

Međunardna nagrada Planetarni Tesla ustanovljena je 20. oktobra 2023. godine, na svečanoj akademiji u Rektoratu Beogradskog univerziteta, na stogodišnjicu one čuvene, iskrene, nadahnute, inspirisane, fascinirane rečenice Artura Komptona, američkog fizičara, kad je, primajući Nobelovu nagradu, uzviknuo: „Tesla zaslužuje zahvalnost čovečanstva!”

Podsećamo da je inicijativa za osnivanje nagrade potekla iz Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, Media invent, Unija poslodavaca Srbije, a u ime akademske zajednice Tesla naučna akademija.

44

Uloga MDCT koronarografije u svakodnevnoj kliničkoj praksi Dr Oliver Radmili, specijalista radiologije, zaposlen na Klinici za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije

N

Slika 1. Visokostepena stenoza leve koronarne arterije

a Odeljenju kardiovaskularne radiologije Kliničkog centra Srbije se obavi više od 4000 MDCT pregleda godišnje. Oni se prevashodno odnose na patologiju kardiovaskularnog sistema (pregled karotidnih arterija, aortoilijačnog segmenta, perifernih arterija, flebografije, fistulografije i dr).

Tokom 2024. godine je učinjeno oko 800 MDCT koronarografija.

Prva arteriografija je izvedena 1924. (Brooks), tehniku modifikovao Seldinger 1953. Kateterizacija srca je učinjena 1940. (André Cournand i Dickinson Richards), a angiografija koronarnih arterija 1960. (Mason Sones).

Prva MDCT arteriografija je urađena 1992, MDCT EKG-gated koronarografija 2000. Razvoj MDCT koronarografije omogućilo uvođenje 64-slice i du-

al source aparata, pa se tako u SAD svake godine izvede više od milion MDCT koronarografija. Bolest koronarnih arterija je vodeći uzrok smrti u industrijski razvijenim zemljama.

Indikacije za izvođenje MDCT koronarografije su brojne i podrazumevaju: isključivanje postojanja bolesti koronarnih arterija kod pacijenata sa akutnim bolom u grudima, blokom leve grane, kardiomiopatijom, isključivanje postojanja visokostepene stenoze koronarnih arterija kod pacijenata sa pozitivnim ili nekonkluzivnim testom opterećenja, prepoznavanje postojanja anomalija koronarnih arterija, planirana nekoronarna kardiohirurška intervencija, procenu prohodnosti grafta nakon bypass procedure ili prohodnosti stenta nakon PCI procedure. MDCT koronarografija može da bude alternativa konvencionalnoj koronarografiji kada je nije moguće izvesti ili nosi neprihvatljivo visok rizik, ili je njena dopuna, pomaže u planiranju PCI procedure ili se izvodi za procenu vulnerabilnosti plaka ili praćenja njegovog remodelovanja.

Pripreme za izvođenje pregleda podrazumevaju adekvatnu hidrataciju, izbegavanje unosa kofeina, nikotina i energetskih napitaka, kao i izbegava-

Z D R AV S T V O

nje unosa lekova koji interreaguju sa nitritima (npr. lekovi za erektilnu disfunkciju). Preduslov za izvođenje pregleda je očuvanost bubrežne funkcije i odsustvo alergije na jodne kontrastne agense. Poseban oprez je potreban kod izvođenja pregleda kod dijabetičara na oralnoj terapiji (metformin), dok je upitna opravdanost izvođenja pregleda kod dece, trudnica i dojilja.

Prilikom izvođenja pregleda pacijent je u ležećem položaju, sa rukama iznad glave, optimalno je da je u sinusnom ritmu i da je frekvenca manja od 60/minuti. Braunila je plasirana u kubitalnu venu, prema potrebi se aplikuje beta-blokator venski ili glicerol trinitrat sublingvalno.

U zavisnosti od tehnike pregled se izvodi kao prospektivni, retrospektivni ili step & shoot. U prvom slučaju se akvizicija odvija najčešće u jednom srčanom ciklusu, u fazi dijastole, pri čemu je potrebno da pacijent zadrži dah i da apsolutno miruje. U preostala dva slučaja pregled se izvodi u srčanih ciklusa, pri čemu se manuelno ili automatski odabiraju podaci koji se koriste za dobijanje prikaza koronarnih arterija.

Doze primljenog jonizujućeg zračenja, u zavisnosti od tehnike pregleda, variraju od 2-12 mSv (doza primljenog jonizujućeg zračenja tokom klasične radiografije srca i pluća je nekoliko stotina puta manja).

Pre aplikacije kontrasta, pregled započinje određivanjem kalcijum skora.

On se izražava u bezdimenzionim jedinicama, a obično označava volumen pomnožen denzitetom kalcijuma (merenje po Agatstonu). Ukazuje na prisustvo, kao i ekstenzivnost kalcifikovanih plakova (najčešći tip stenozantnih lezija), a smatra se korisnim prediktorom rizika (dodatno uzimajući u obzir i životnu dob, pol, etničku pripadnost i dr). Ukoliko su vrednosti kalcijum skora veće od 800, a posebno ukoliko je distribucija kalcijuma takva da su aficirani proksimalni arterijski segmenti, od daljeg pregleda se odustaje jer se smatra da ne postoji mogućnost jasne procene morfoloških karakteristika stenozantnih lezija, a savetuje se konvencionalna koronarografija.

Prvi zadatak u interpretaciji nalaza podrazumeva prepoznavanje anatomskih varijacija. Javljaju se sa učestalošću 0,2-8,4%, a podrazumevaju varijacije ishodišta (arterije ishode iz desnog, levog ili nekoronarnog sinu-

sa), varijacije položaja i toka, varijacije terminacije (koronarne AV fistule), prepoznavanje dominacija leve ili desne koronarne arterije ili kodominacije.

Opisuju se i varijacije dijametra arterija (aneurizmatska bolest, hipoplazija ili aplazija koronarnih arterija).

Opis stenozantnih lezija podrazumeva procenu lokalizacije i karaktera plaka (fibrozni, kalcifikovan, mešovit), kao i stepena stenoze (po CAD-RADS sistemu, prema preporuci Society of Cardiovascular Computed Tomography Guidelines Committee iz 2014).

Kao nestabilni plakovi (prototip je tzv. napkin ring) se opisuju oni koji su skloni rupturi sa nekrotičnim jezgrom i tankom kalcifikovanom ili fibroznom kapom. Moguća je i dopunska softverska analiza plaka, kao i njegove hemodinamske značajnosti (softverski FFR).

Aneurizme koronarnih arterija postoje onda kada je dijametar arterije 1,5 puta veći od očekivanog. Češće su kod muškaraca, posebno starijih od 50 godina, a najčešće lokalizovane na desnoj koronarnoj arteriji. Kao najčešći uzroci se, osim aterosklerotske

Slika 2. Muscle bridge LAD

Slika 3. Graft u LIMALAD poziciji nakon CABG

-

SRBIJA

bolesti, opisuju i vaskulitisi, Marfan-ov sindrom, Ehler-Danlos-ov sindrom, infektivne bolesti i dr. Čest uzgredan nalaz predstavlja postojanje „mišićnog mosta“ (muscle bridge). Javlja se sa učestalošću do 30%, a najčešće biva zahvaćen medijalni segment LAD. Prvi ga je opisao Reyman 1737, a označava stanje kod koga segment arterije delimično ili kompletno pokrivaju mišićna vlakna, umesto da putuje po epikardu. Iako najčešće asimptomatsko, postojanje muscle bridge može da ima efekat dinamičke kompresije, posebno pri povećanju srčane frekvence (fizička aktivnost, sport), što može da daje sliku akutnog koronarnog sindroma.

MDCT koronarografija omogućava procenu uspešnosti hirurškog lečenja koronarne bolesti (CABG: prohodnost graftova, stanje anastomoza) ili PCI procedure (položaj stentova i njihova protočnost, postojanje in stent restenoze).

Osim navedenog, moguće je prepoznavanje i aneurizmatske bolesti torakalne aorte, perikardnog izliva, patoloških promena valvularnog aparata, patoloških promena u srčanim šupljinama (aneurizma, tumor, tromb) i plućnom parenhimu. Postoji mogućnost modifikacije standardnog protokola pregleda da bi istovremeno moglo da se isključi postojanje koronarne bolesti, aneurizmatske bolesti ili disekcije torakalne aorte i embolije pluća (tzv. triple rule out protokol).

Senzitivnost MDCT koronarografije je visoka i prema dostupnim podacima u literaturi je veća od 90%. Najveća je za lezije niskog i visokog stepena, dok je za intermedijarne lezije manja (oko 85%). Ima veoma visoku negativnu prediktivnu vrednost (veću od 95%).

U zakljkučku MDCT koronarografija komplementarna sa konvencionalnom koronarografijom i sa njom se dopunjuje. Treba napomenuti da je njena klinička primena i dalje limitirana na tercijarne ustanove i visokorazvijene centre, da je mesto glavne primene u dijagnostici kod pacijenata sa niskim do umerenim rizikom za akutnu koronarnu bolest (15-50%), a da je bez značajne uloge kod pacijenata sa STEMI i visokim rizikom za akutnu koronarnu bolest (>50%). Značajna mesta primene u praćenju nakon PCI i CABG, planiranju nekoronarne hirurgije, kao i opisu anomalija koronarnih arterija.

45

Z D R AV S T V O

P

-

SRBIJA

rimarna zdravstvena zaštita (PZZ) predstavlja temelj svakog efikasnog zdravstvenog sistema. To je prvi nivo kontakta pojedinaca, porodice i zajednice sa nacionalnim zdravstvenim sistemom, gde se rešava najveći deo zdravstvenih potreba stanovništva.

U centru primarne zdravstvene zaštite nalazi se izabrani lekar, koji je najčešće lekar opšte medicine, pedijatar ili ginekolog. PZZ je “ulazna tačka” u zdravstveni sistem. Kada god pojedinac ima zdravstveni problem, prva osoba kojoj se obraća je njegov izabrani lekar. Ovaj nivo zaštite mora biti lako dostupan svima, bez obzira na socijalni status ili mesto stanovanja. Izabrani lekar prati pacijenta kroz duži vremenski period, često godinama. Ovaj kontinuirani odnos omogućava lekaru da stekne dubok uvid u zdravstveno stanje pacijenta, njegove životne navike i porodičnu istoriju. PZZ se bavi širokim spektrom zdravstvenih problema – od akutnih bolesti (prehlade, infekcije), preko hroničnih stanja (dijabetes, povišen pritisak) do mentalnog zdravlja i preventivnih aktivnosti. Kada je pacijentu potrebna usluga specijaliste, izabrani lekar preuzima ulogu koordinatora. On upućuje pacijenta na dalje preglede, prikuplja sve nalaze i tumači ih u kontekstu celokupnog zdravstvenog stanja pacijenta. Time se osigurava da pacijent ne bude “izgubljen” u sistemu. Primarna zdravstvena zaštita je mnogo više od “čekaonice za specijaliste”. Ona je ključna za održavanje zdravlja nacije, rano otkrivanje bolesti i racionalno korišćenje resursa u zdravstvu. Jak i dobro organizovan sistem primarne zaštite, sa osnaženim izabranim lekarima, direktno vodi ka boljim zdravstvenim ishodima za celokupno stanovništvo. U tom cilju optimalnog zdravstvenog sistema svakako pomaže šira promena ultrazvuka u PZZ. Ultrazvučna dijagnostika, kao neinvazivna, sigurna i široko dostupna metoda, sve više postaje nezaobilazan alat u ordinacijama lekara primarne zdravstvene zaštite. Njena integracija u svakodnevnu praksu donosi revoluciju u načinu zbrinjavanja pacijenata, omogućavajući bržu, precizniju i efikasniju dijagnostiku direktno na mestu prvog kontakta pacijenta sa zdravstvenim sistemom.

U program primarne prevencije aktivnije se mora uključiti izabrani lekar na nivou primarne zdravstvene zaštite koji je najviše u kontaktu sa pacijen48

Značaj upotrebe ultrazvuka u primarnoj zdravstvenoj zaštiti

Klin. ass. dr Dragan Vasin, radiolog Centar za radiologiju, Univerzitetski klinički centar Srbije

tom i apsolutno dobro poznaje njegove socioepidemiološke osobine koje su od značaja za primarnu prevenciju. Da bi optimalno ostvario svoju ulogu u tom smislu, izabrani lekar mora imati mehanizme kojima će pokazati kompetentnost i autoritet kod pacijenta a, istovremeno, svojim stručnim radom i praktično doprineti primarnoj ali i sekundarnoj prevenciji u različitim patološkim stanjima. Jedan od uspešnih alata koji mora posedovati jeste ultrazvučni aparat koji bi svakom lekaru opšte medicine omogućio povremene ciljane ultrazvučne preglede radi ne samo detekcije potencijalnih faktora rizika za malignitet, već eventualno i sam malignitet. Upotreba ultrazvuka u primarnoj zaštiti nudi brojne prednosti u odnosu na tradicionalni model, gde se pacijenti za svaku slikovnu dijagnostiku upućuju u specijalizovane centre. Lekar opšte prakse može odmah tokom pregleda da izvrši ultrazvučni pregled i dobije ključne informacije.

Ovo dramatično skraćuje vreme do postavljanja dijagnoze. Pacijent ne mora da čeka danima ili nedeljama na termin kod specijaliste, što je posebno važno kod akutnih stanja poput bolova u stomaku, sumnje na duboku vensku trombozu ili probleme sa srcem. Ultrazvuk ne koristi jonizujuće zračenje, što ga čini potpuno bezbednom

metodom koja se može ponavljati bez rizika za pacijenta. Omogućava lekaru da “zaviri” unutar tela i donese odluku zasnovanu na vizuelnom nalazu, a ne samo na osnovu kliničkog pregleda i simptoma.

Kada lekar primarne zaštite može sam da isključi ili potvrdi određena stanja, smanjuje se potreba za upućivanjem pacijenata na skuplje dijagnostičke metode poput CT skenera ili magnetne rezonance. Ovo dovodi do značajnih ušteda za zdravstveni sistem i smanjuje liste čekanja u bolnicama.

Rana i tačna dijagnoza je temelj uspešnog lečenja. Ultrazvuk omogućava rano otkrivanje bolesti, praćenje hroničnih stanja (npr. aneurizma abdominalne aorte) i brzu procenu urgentnih stanja, što direktno utiče na bolji ishod za pacijenta.

Lekar može koristiti ultrazvuk kao vodič prilikom izvođenja manjih intervencija, kao što su punkcije zglobova ili cista, što povećava uspešnost i sigurnost procedure.

Mogućnosti primene ultrazvuka u opštoj medicini su široke: • Pregled abdomena: Brza procena stanja jetre, žučne kese (kamenčići, upala), bubrega (kamen, zastoj urina), slezine, pankreasa i velikih krvnih sudova poput aorte (skrining na aneurizmu).

Z D R AV S T V O

• Kardiologija: Osnovna procena srčane funkcije, prisustva tečnosti u srčanoj kesi (perikardni izliv) i procena stanja donje šuplje vene kao pokazatelja volumenskog statusa pacijenta.

• Muskuloskeletni sistem: Dijagnostika povreda mišića, tetiva, ligamenata, kao i prisustva izliva u zglobovima.

• Vaskularni sistem: Skrining na duboku vensku trombozu (DVT) kod pacijenata sa otečenim i bolnim nogama, što je jedno od najvažnijih urgentnih stanja.

• Ginekologija i akušerstvo: Potvrda rane trudnoće, provera vitalnosti ploda ili detekcija cista na jajnicima.

• Urologija: Merenje zapremine bešike i procena rezidualnog urina nakon mokrenja, što je važno kod pacijenata sa uvećanom prostatom.

Glavni izazov za širu primenu ultrazvuka u primarnoj zaštiti jeste potreba za adekvatnom i kontinuiranom edukacijom lekara. Neophodno je da lekari prođu strukturisanu obuku kako bi bili kompetentni za samostalno izvođenje i interpretaciju nalaza. Pored toga, važna je i dostupnost kvalitetnih i sve više prenosivih ultrazvučnih aparata.

Na osnovu navedenog, uloga lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti se značajno menja i osnažuje upotrebom ultrazvuka.

Njegova uloga više nije samo da sasluša simptome i uputi pacijenta specijalisti. Ona postaje mnogo aktivnija i centralnija u procesu dijagnostike

i lečenja. Ključni aspekti te unapređene uloge su: • Brza i precizna dijagnostika: Lekar može odmah, tokom pregleda, da postavi ili isključi sumnju na mnoga stanja (poput kamena u žuči ili bubregu, duboke venske tromboze), što dramatično skraćuje vreme do početka lečenja.

• Efikasnije upravljanje resursima: Time što samostalno rešava veći broj dijagnostičkih dilema, lekar smanjuje potrebu za slanjem pacijenata na skuplje preglede (CT, magnetna rezonanca) i smanjuje liste čekanja kod specijalista.

• Povećana sigurnost za pacijenta: Lekar donosi odluke na osnovu direktnog vizuelnog nalaza, a ne samo na osnovu simptoma. Takođe, može bezbednije da izvodi manje intervencije, poput punkcija, koristeći ultrazvuk kao vodič.

• Osnaživanje odnosa sa pacijentom: Pacijent dobija kompletniju uslugu i odgovore na svoja pitanja u jednoj poseti, što gradi veće poverenje u izabranog lekara.

-

SRBIJA

meno svojim stručnim ultrazvučnim radom i praktično doprinos primarnoj ali i sekundarnoj prevenciji u različitim patološkim stanjima, precizniji uvid u zdravstveno stanje pacijenta kroz česte ultrazvučne preglede koji bi se izvodili u ambulanti izabranog lekara, ranu detekciju maligniteta i progresije već dijagnostikovane maligne bolesti i njenih komplikacija - smanjenje stope mortaliteta kao i rasterećenje lekara na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite od velikog broja bazičnih ultrazvučnih pregleda. Radi izbegavanja potencijalnih grešaka u ultrazvučnoj dijagnostici na nivou primarne zdravstvene zaštite u slučaju nejasnog ultrazvučnog nalaza važna je komunikacija sa lekarima na višem nivou zdravstvene zaštite ili bi izabrani lekar pacijenta upućivao kod ultrazvučnog mentora na viši nivo zdravstvene zaštite radi ekspertskog ultrazvučnog pregleda.

Integracija ultrazvuka u primarnu zdravstvenu zaštitu predstavlja jedan od najznačajnijih iskoraka u modernoj medicini. Ona osnažuje lekara opšte prakse, stavlja pacijenta u centar zbivanja i čini zdravstveni sistem efikasnijim i dostupnijim. Uvođenjem ultrazvuka kao “stetoskopa 21. veka”, primarna zaštita dobija moćan alat koji transformiše dijagnostički proces i podiže kvalitet zdravstvene usluge na viši nivo.

Ukratko, lekar primarne zaštite postaje ključna figura koja ne samo da započinje, već u velikoj meri i završava dijagnostički proces za širok spektar uobičajenih zdravstvenih problema. Šira upotreba ultrazvuka bi bila omogućena kroz optimizaciju uloge izabranog lekara/porodičnog lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti kao stuba zdravstvenog sistema Republike Srbije - povratak kompetentnosti i autoriteta kod pacijenta, a istovre49

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

N

ovi Centar za palijativno zbrinjavanje Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS), koji se nalazi na mestu nekadašnje Kovid bolnice u Batajnici, od 27. jula 2025. primiće pacijente za palijativno zbrinjavanje, a kapacitet je za početak 50 postelja, sa planom proširenja.

Centar se sastoji od dva odeljenja, nivoa poluintenzivne nege, adaptiranih u skladu sa standardima za obavljanje palijativne delatnosti.

Pacijenti kojima je Centar za palijativno zbrinjavanje namenjen su oni u odmaklim fazama hroničnih neizlečivih bolesti, pre svega onkološki pacijenti, kardiološki, pulmološki i neurološki.

Pacijenti će u ovom centru dobijati usluge poput zbrinjavanja simptoma koji značajno remete kvalitet života pacijenta (bol, otežano disanje, otežano kretanje, ishrana i drugi), zatim fizikalnu terapiju, pružanje psihosocijalne i duhovne podrške.

Kako je rečeno, cilj je podizanje kvaliteta života porodice i samog pacijenta, kao i podrška tokom života sa teškom bolešću.

U Centru će za ove potrebe biti angažovani medicinski radnici UKCS i to: internisti, fizijatri, psihijatri, medicinske sestre i tehničari (fizioterapeuti i opšta nega), zdravstveni saradnici (psiholozi i socijalni radnici), ukupno njih više od 30.

Predsednik Aleksandar Vučić poručio je tokom obilaska ovog centra da država mora da pokaže veću brigu o starima i svim drugim građanima za koje nema mesta u bolnicama i naglasio da je i to deo rasta životnog standarda u Srbiji.

“Na ovom spratu biće Centar za palijativu negu i upravo je to dokaz da moramo da brinemo više, pre svega, o starijim ljudima, ali i o svim drugim ljudima za koje ne bi bilo mesta, koji imaju neretko i potrebe da se duže zadržavaju u bolnici, a koji imaju i otežano kretanje i otežano disanje i da uvek mogu da budu zbrinuti uz najmodernije instrumente”, rekao je Vučić.

50

Nekadašnja Kovid bolnica u Batajnici

Centar za palijativno zbrinjavanje po najvišim standardima Pripremio: Marko Radoš

On je istakao da će takvi ljudi biti zbrinuti u veoma modernoj bolnici.

“I, naravno, ovo ćemo iskoristiti, koliko sam razumeo, jer ima potrebe i za određenim onkološkim pacijentima kao i pacijentima na hemodijalizi, za čitavo ovo područje, dakle, od Nove Pazove, Batajnice do Zemuna da bude dodatni i specijalni dom zdravlja koji bi brinuo o primarnoj zdravstvenoj nezi. Jer ovo je mesto koje za razliku od svih drugih domova zdravlja na području Ugrinovaca, Busija, Šangaja, Batajnice, Zemun polja, pa sve do Altine ne postoji nijedan dom zdravlja koji bi bio na ovakav način opremljen i verujem da bi to umnogome značilo govorim, naravno, i o ljudima na Galenici i o svim drugim okolnim naseljima, dakle, koji bi ovo mogli da iskoriste na najbolji način”, istakao je Vučić.

Kako ističe profesor doktor Ivana Stašević Karličić, državni sekretar Ministarstva zdravlja, cilj je da se obezbedi dostojanstven i human pristup

svakom pacijentu u skladu sa savremenim principima zdravstvene zaštite. „U zdravstvenom sistemu Srbije, na čelu sa ministrom Zlatiborom Lončarom, nema odustajanja od osnovnih principa koji podrazumevaju dostupnost, jednakost, solidarnost i savremeni pristup lečenju. Nekadašnja Kovid bolnica Batajnica opremljena je najsavremenijim hemodijaliznim aparatima u prijatnom modernom ambijentu. Koncept pružanja usluge hemodijalize u ovom bolničkom kompleksu se još oblikuje i uverena sam da će uskoro biti dostupan ljudima kojima je potreban“, kaže dr Stašević Karličić.

Kovid bolnica u Batajnici otvorena je početkom decembra 2020. godine.

Izgrađena je u rekordnom vremenu, tokom najjačih talasa Kovida - 19, kada je u njoj radilo više od 300 zdravstvenih radnika, a dešavalo se da imaju i više od 930 pacijenata u jednom danu.

Z D R AV S T V O

-

M

inistar odbrane Bratislav Gašić prisustvovao je danas u amfiteatru Vojnomedicinske akademije svečanosti povodom obeležavanja Dana sanitetske službe i 186 godina njenog postojanja. Na početku svog

obraćanja ministar Gašić je istakao da je više puta imao čast da govori o bogatoj istoriji vojne sanitetske službe.

- I svaki put, kao i sada, prožima me osećaj ponosa spram činjenice da taj osvrt seže bezmalo dva veka unazad - na današnji dan, tačno 186 godina bogate, teške, često i krvave istorije. Kada se naše društvo suočavalo sa najtežim izazovima, a to se, kao što znamo, događalo onda kada nam je sloboda bivala ugrožena - naš vojni sanitet je patio, ali nikada se kvalitet njegovog rada nije srozao. S druge strane, napredak vojne sanitetske službe u mirovnim vremenima bivao je, kao po pravilu, veoma progresivan - rekao je ministar odbrane.

On je ukazao na to da se sanitetska služba pokazala “otpornom u najtežim situacijama”.

- Pored stručnosti i vrhunskog profesionalizma ljudi, koji su činili okosnicu srpskog vojnog saniteta, zajednički imenilac njihovog delovanja je - odgovornost. Taj poseban kvalitet spasavao je živote, činio iskorake u nauci, opremanju, modernizaciji, organizaciji…

Ta osobina, možda ne toliko hvaljena i isticana, u temelju je ugleda i ove ku-

52

Vesti u VMA

SRBIJA

VMA - obeležen Dan sanitetske službe

Tradicija duga 186 godina

će u čijem se zdanju danas nalazimo i svakoga od vas ponaosob koji se može pohvaliti zvanjem vojnog zdravstvenog radnika - naglasio je ministar odbrane.

Ministar Gašić je rekao da će današnje vreme, iako ne bez teškoća i izazova, istorija pamtiti kao period napretka.

- Država je prosperitetnija, pa nam je i vojska jača, bolje opremljena i bolje plaćena. U tim okolnostima, vojni sanitet mora da bude predvodnik u opštem uzdizanju sistema odbrane - istakao je ministar Gašić.

Ministar odbrane je rekao da će za Vojsku Srbije od naročite važnosti biti proces opremanja i modernizacije ambulanti i regrutnih centara u kojima će biti pregledani budući vojnici na obaveznom služenju vojnog roka te istakao da svako mora uraditi svoj deo posla, marljivo i savesno da bismo odluku nadležnih državnih organa dočekali spremni. On je, tom prilikom, dodao da će država Srbija i Ministarstvo odbrane, kao i svaki put do sada, podržati pozitivna nastojanja vojnog zdravstva i pripadnicima sanitetske službe poručio da njihovi zadaci nikada nisu bili laki i

jednostavni, a da su uspesi koje postižu veliki i značajni.

Načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general prof. dr Dragan Dinčić rekao je da je vojno zdravstvo oduvek pripadalo i pripadaće svim građanima, kao i da je ono odrednica uspešnosti i poverenja.

- Želim da odam priznanje svim zaposlenima u vojnom zdravstvu za svoj naporan rad. Medicinski radnici su po svom opredeljenju optimisti i veruju. Ja sam optimista zato što verujem u realne vrednosti vojnog zdravstva, verujem u vojno zdravstvo kao istorijsku kategoriju i veru-

jem u vojno zdravstvo kao jedinstveno dobro Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, ali i kao nacionalno dobro koje po svom strateškom značenju daleko prevazilazi sve okvire – rekao je brigadni general Dinčić.

Na današnjoj svečanosti general Dinčić je uručio zahvalnice za uspešnu saradnju Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje u čije ime je zahvalnicu primila direktorka prof. dr Sanja Radojević Škodrić. Brigadni general prof. dr Boban Đorović primio je zahvalnicu ispred Univerziteta odbrane, dok je ispred Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije zahvalnicu primio direktor Slađan Velinov.

Obeležavanju Dana sanitetske službe prisustvovali su članovi kolegijuma ministra odbrane, pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, načelnici i upravnici vojnih zdravstvenih ustanova, kao i brojni gosti.

Savremena vojna sanitetska služba utemeljena je na tradiciji dugoj 186 godina, koja datira od 1839. godine kada je ukazom postavljen prvi štabni doktor, što predstavlja i prvi zvanični dokument o radu vojne sanitetske službe.

Vesti u VMA

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Međunarodna nagrada za profesorku VMA

N

ačelnica Odseka za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić nagrađena je na Panazijskom kongresu vojne medicine, održanom u Pekingu, NR Kina.

Rad profesorke Šuljagić pod naslovom „Upravljanje antimikrobnim sredstvima i prevencija kontrole infekcija u Srbiji: Iskustvo tercijarne bolnice“ nagrađen je za najbolji izveštaj predstavljen na kongresu.

Sa glavnim temama o inovacijama u zdravstvenim uslugama i administraciji, poboljšanju brige o žrtvama u borbenim dejstvima, prevenciji i kontroli regionalnih zaraznih bolesti i specijalizovanoj medicini i operativnoj podršci,

O

smu godinu zaredom u Vojnomedicinskoj akademiji u paraklisu svetog Luke, arhiepiskopa simferopoljskog i krimskog, svečanom liturgijom proslavljena je hramovna slava, ujedno i slava VMA.

Šesti panazijski kongres vojne medicine okupio je više od 240 predstavnika iz 24 zemlje i pet međunarodnih organizacija kako bi razmenili znanja o trendovima u razvoju vojnomedicinske struke i nauke.

Pripadnici vojnog zdravstva Republike Srbije učestvuju u radu organizacije Međunarodnog komiteta vojne medicine (International Committee of Military Medicine - ICMM) već dugi niz godina. Pored predstavljanja rezultata rada vojnozdravstvenih usta-

nova na kongresima, učešće se bazira i u zasedanju skupštine ICMM, kao i kroz regionalne kongrese poput Panevropskog, Panazijskog i drugih.

Međunarodni komitet vojne medicine (International Committee of Military Medicine - ICMM) osnovan je 1921. godine i okuplja vojnosanitetske službe iz više od 100 država, među kojima je i Republika Srbija. U oblasti vojne medicine ICMM je prepoznata kao jedna od najznačajnijih organizacija na svetskom nivou.

Obeležena slava Vojnomedicinske akademije ministra za politiku odbrane Predrag Bandić, pomoćnik ministra odbrane za budžet i finansije Goran Momčilović, šef vojnog kabineta brigadni general Predrag Kraljević i načelnik Vojne akdemije pukovnik vanr. prof. dr Srđan Blagojević kao i brojni vernici i zaposleni sa VMA. Svetu arhijerejsku liturgiju predvodio je episkop lipljanski i vojni gospodin Dositej uz sasluženje

vojnih sveštenika protojereja majora Predraga Dokića iz Generalštaba VS, kpk Saše Sovilja iz VMA kao i protojereja Đorđa Stojisavljevića iz Kabineta patrijarha srpskog Porfirija kao i đakona Siniše Duvnjaka iz Vaznesenjske crkve u Beogradu i đakona dr Darka Mikića sa Instituta za patologiju i sudsku medicinu VMA. Medici.com

Molitvenom sabranju prisustvovali su ministar bez portfelja, zadužen za oblast međunarodne ekonomske saradnje i oblast društvenog položaja crkve u zemlji i inostranstvu ujedno i ktitor paraklisa Nenad Popović, načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general prof. dr Dragan Dinčić, domaćin slave načelnik VMA pukovnik prof. dr Nenad Perišić, v.d. pomoćnik 53

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Fitoterapija

Gorke biljke za gorke bolesti Divlji pelin

K

ada dođe do teških bolesti, gorke trave su veoma često nezamenjiv sastojak lekovitih čajnih mešavina, pogotovo kada se radi o bolestima jetre, žuči i želučano-crevnog trakta. Lekovitost gorkih biljaka je čoveku poznata još od najdavnijih vremena, bilo da se radilo o ajurvedskoj, tradicionalnoj kineskoj medicini, ili onoj starog Egipta, antičke Grčke, ili Rima. I svuda su gorke biljke bile svrstavane među najlekovitije. Čak i onima koji su imali tu sreću da im neka od tih biljaka nikada nije zatrebala, zasigurno nisu nepoznata imena pelina, žalfije i trave ive (često su od starijih čuli izreku kao što je: -Gorko kao pelin!, ali i: - Trava iva, od mrtva pravi živa!) a onima koji su malo više upućeni u biljnu medicinu su svakako poznata imena kičice i lincure (srčanika), na primer. Rakija sa korenom lincure se u narodu od davnina koristi kod gotovo svih problema vezanih za jetru i digestivni trakt, ali i kod problema sa plućima.

Goran Poletan, fitoterapeut

Počećemo prvo sa žalfijom, koja je neizostavan sastojak svih čajnih mešavina za lečenje disajnog aparata, bilo da se radilo o sinusima, grlu, plućima, ili upaljenim desnima. Danas većina zubara za ispiranje zuba i desni rutinski preporučuje čaj od žalfije. Njena lekovitost se dalje prostire na sva oboljenja reproduktivnog aparata kod žena, a koristi se i za ubrzavanje cirkulacije, kao i kod reumatskih problema i kao antikoagulant i antiperspirant.

Pelin se u Srednjem veku smatrao toliko lekovitim da su ga nazivali majkom svih lekovitih biljaka, a njegova lekovitost je hiljadama godina poznata gotovo u celom svetu, naročito zbog njegovog antibakterijskog i antigljivičnog dejstva, ali i kod lečenja jetre, žuči i želučano-crevnog trakta.

Trava iva je biljka koja se gotovo jednako koristi u čajnim mešavinama

Trava iva

Kičica

Žalfija

Njihovo svojstvo da stimulišu lučenje digestivnih sokova, poboljšavaju apetit i, generalno, pomažu probavi ih sami preporučuju za brojne mešavine za tretiranje problema probavnog aparata, mada se tu njihova primena ne završava. Navešćemo samo neke od lekovitih svojstava određenih gorkih lekovitih biljaka: 54

za disajni aparat, kao i kod svih problema probavnog aparata, ali i kao sredstvo za jačanje imuniteta, čišćenje krvi i poboljšavanje apetita. Osim toga, koristi se i kao blago sredstvo za umirenje, kod nesanice i anksioznosti, a smatra se i da ima izuzetna protivupalna dejstva.

Kičica je biljka koja se preporučuje za balansiranje želučane kiseline, kao i kod gastritisa, a smatra se i da poboljšava apsorpciju vitamina i minerala.

Jedna od gorkih biljaka o kojoj se manje zna, a nije ništa manje lekovita

od svih pomenutih, je svakako podubica. Podubica je biljka koja ima izuzetno široku primenu kod svih problema vezanih za probavni aparat, a koristi se i kod šećerne bolesti, groznice i bubrežnih bolesti.

Artičoka je, isto tako, jedna od biljaka koje se najčešće preporučuju za čišćenje jetre, žuči, bubrega i slezene, kao i za snižavanje nivoa masnoća u

Maslačak

krvi, a izuzetan je izvor vitamina i minerala, jer sadrži vitamine B, C i E, kao i mangan, magnezijum, fosfor, kalijum, kalcijum i sumpor, kao i korisne enzime. Osim toga, smatra se da pomaže kod nadutosti, srčanih problema...

Maslačak je svima poznat, jer se koristi i za prolećene salate, a njegov koren, list i cvet su neizostavan sastojak brojnih čajnih mešavina, prvenstveno za lečenje jetre, žuči i bubrega, ali i za čišćenje krvi, snižavanje nivoa holesterola, poboljšavanje cirkulacije, kod reumatskih tegoba, hemoroida, alergija, za jačanje imuniteta. Osim toga, smatra se da ima izuzetno antikancerogeno dejstvo, pogotovo njegov koren, što je i potvrđeno nedavnim istraživanjima u Kanadi.

I na kraju, mislim da ćemo se svi složiti da je, kada dođe do nekog teškog zdravstvenog problema, nešto što će telo najslađe prihvatiti, gorki čaj, a mi ćemo biti Bogu zahvalni da tako nešto postoji. Gorkim čajem, do slatkog zdravlja.

www.ozdravite.com, gp@ozdravite.com Telefoni: Srbija +381 65 43 819 43 BiH +387 66 355 310

Medicina i pravo

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Pravo na regres zdravstvene ustanove protiv lekara zbog štete učinjene trećem licu krajnjom nepažnjom Kristina Đorđević, advokat, Beograd

Č

lanom 170. stavom 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara preduzeće u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete, osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo da postupa. Članom 171. istog Zakona propisano je da se odredbe prethodnog člana primenjuju i na druge poslodavce u pogledu odgovornosti za štetu koju zaposleni koji kod njih rade prouzrokuju u radu ili u vezi s radom. Lice koje je oštećeniku naknadilo štetu koju je zaposleni prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom, ima pravo od tog zaposlenog zahtevati naknadu plaćenog iznosa, a to pravo zastareva u roku od šest meseci od dana isplaćene naknade štete.

Ove zakonske odredbe primenjuju se i na zdravstvene ustanove i lekare koji su u njima zaposleni i koji koriste opremu i personal zdravstvene ustanove za lečenje pacijenata.

Dakle, ukoliko lekar prouzrokuje štetu pacijentu prilikom rada i zdravstvenoj ustanovi, pacijent će imati pravo da naknadu te štete potražuje od zdravstvene ustanove, ali i od samog lekara, ukoliko je lekar štetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom. U situaciji kada je zdravstvena ustanova isplatila naknadu štete pacijentu, koju je lekar prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom, zdravstvena ustanova će imati pravo regresa od lekara. Tačnije, moći će od lekara da potražuje naknadu isplaćenog iznosa i to u roku od šest meseci od dana kada je iznos naknade štete isplatila pacijentu. Protekom roka od šest meseci, zdravstvena ustanova gubi pravo na regres od lekara.

Primer iz sudske prakse: OBLIGACIONO PRAVO – Pravo na regres zdravstvene ustanove protiv lekara zbog štete učinjene trećem licu krajnjom nepažnjom Medicinski standardi lečenja pretpostavljaju ne samo medicinsko umeće, nego i savesnost i pažljiv rad, a takve osobine rada nema postupanje lekara koji nakon pribavljenog specijalističkog nalaza ne uputi odmah pacijenta u višu zdravstvenu ustanovu, kada je sadržina nalaza bila dovoljna

da ukaže na potrebu za takvom merom.

Zdravstvena ustanova ima pravo na regres protiv lekara koji je preduzeo određene dijagnostičke preglede po prijemu pacijenta, konsultovao mišljenje lekara specijaliste i odredio terapiju, ali pribavljeno mišljenje lekara specijaliste nije s dužnom pažnjom pročitao, jer da je to učinio bio bi prema opšteprihvaćenim medicinskim standardima dužan pacijenta hitno uputiti na dalju dijagnostiku i terapijsku meru koja bi bila sprovedena u drugoj ustanovi, pa kada ta mera nije blagovremeno realizovana onda su posledice po život i zdravlje pacijenta u uzročno-posledičnoj vezi sa krajnjom nepažnjom lekara.

Iz obrazloženja: Postojanje uzročno-posledične veze između propusta tuženog i nastale štete sud je utvrdio na osnovu veštačenja Odbora za sudsko-medicinska veštačenja Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Veštaci su se izjasnili o nepravilnostima u radu tuženog koji je po saznanju za neurološki deficit kod pacijenta propustio pacijenta uputiti u višu zdravstvenu ustanovu radi daljeg zbrinjavanja, iako je nalaz neurologa zahtevao urgentno operativno lečenje. Reč je o standardu u medicini i pokazateljima koji su zahtevali dalju terapijsku meru koja bi bila sprovedena u drugoj ustanovi, a koja zbog nepažnje tuženog nije blagovremeno realizovana.

Tuženi dokaznim predlozima u ovoj parnici nije s uspehom osporio izneti zaključak o opšteprihvaćenom stavu u medicinskoj nauci i njegov propust da postupi prema tom stavu koji se kategoriše krajnjom nepažnjom. U žalbi ukazuje na nepostojanje jedinstvenog doktrinarnog stava, ali takav zaključak ne proizlazi iz činjenica koje je prvostepeni sud detaljno raspravio, jer su se veštaci nesumnjivo izjasnili o direktnoj uzročno-posledičnoj vezi između izostalih mera lečenja i krajnjih posledica za pacijenta. Medicinski standard pretpostavlja ne samo medicinsko umeće, nego i savesnost i pažljiv rad, a takve osobine rada tuženi nije manifestovao kod lečenja pacijenta, jer dužnu pažnju koju su iziskivale okolnosti nije pokazao, pa je njegova odgovornost za nastalu štetu zasnovana na principu krivice.

Nisu prihvatljivi žalbeni navodi kojima tu-

ženi ukazuje da sud nije dovoljno raspravio činjenice o odgovornosti svih medicinskih radnika koji su učestvovali u lečenju povređenog pacijenta. S tim u vezi ukazuje da je njegovo dežurstvo prestalo 17.9.2007. u jutarnjim satima, a da je pacijent transportovan u višu medicinsku ustanovu tek sledećeg dana, dok je operativni zahvat vršen 19.9.2007. godine. Međutim, ovakvi navodi tuženog nisu od uticaja na zaključak o njegovoj odgovornosti koja je zasnovana na krajnjoj nepažnji, kada iz utvrđenih činjenica proizlazi da je povreda kičmenog stuba kakvu je zadobio povređeni zahtevala hitno hirurško zbrinjavanje, jer se oporavak pacijenta mogao očekivati tek ukoliko bi potreban zahvat bio obavljen u roku od 24 sata. Dakle, tuženi je postupio s krajnjom nepažnjom kada nakon pribavljenog neurološkog nalaza nije odmah uputio pacijenta u višu zdravstvenu ustanovu, jer je sadržina tog nalaza bila dovoljna da ukaže potrebu za takvom merom. Tokom postupka nije dokazao da bi i u slučaju blagovremeno preduzete mere upućivanja pacijenta kod njega nastupile posledice kao što je to sada slučaj. Tuženi u žalbi ponavlja navode o nedostupnosti sanitetskog vozila kojim bi povređeni pacijent bio prevezen, ali se izjašnjava i da opšte zdravstveno stanje pacijenta nije zahtevalo transport, što jasno ukazuje da nameru da ga uputi u drugu ustanovu nije ni iskazao, što njegove navode o nemogućnosti transporta zbog nedostajućeg vozila čini bespredmetnim. Drugačiju nameru u postupku nije dokazao niti na okolnost bezuspešnog pokušaja transporta predlagao dokaze. To što je tuženi preduzeo određene dijagnostičke preglede po prijemu pacijenta, konsultovao mišljenje lekara neurologa i odredio terapiju, suprotno žalbenim navodima, nije od drugačijeg uticaja na činjenični i pravni zaključak, kada pribavljeno mišljenje neurologa tuženi s pažnjom nije pročitao, jer da je to učinio, morao je preduzeti mere o kojima su se izjasnili veštaci u ovom postupku.

(Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž.4714/19 od 9.1.2020. godine, revizija odbijena presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev.2109/20 od 19.11.2020. godine) - Bilten Apelacionog suda Novi Sad, broj 11/2024, Intermex, Beograd, autor sentence: Nina Antić, viši savetnik 55

GODINA XII BROJ 124.

AVGUST 2025.

57

N M K

Увод Однос повјерења између љекара и пацијента и чување љекарске тајне је било уобичајeно и обавезно поступање док је постојао њихов непосредан однос. Међутим, развојем науке, технолошким напретком и социјализацијом медицине, у лијечењу пацијента поред љекара учествују и други здравствени радници и здравствени сарадници, а често техничко и административно особље које је упознато са љекарском – професионалном тајном. Професионалну – љекарску тајну је све теже заштитити због компјутеризације медицинске документације, електронске обраде података, телемедицине, пружања здравствених услуга у различитим здравственим установама,учешће све већег броја лица у пружању здравствених услуга, као и великог интереса јавности и медија за информације о здравственом стању јавних личности, информације о заразним болестима и сл. Наведене промјене у значајној мјери нарушавају однос повјерења између љекара, односно здравствених радника и здравствених сарадника и пацијента, а што може изазвати и посљедице моралне, психолошке, етичке и правне природе. У ери информационих технологија, велики је изазов како заштитити професионалну тајну у здравству и сачувати однос повјерења пацијента и учесника здравствене заштите у обављању здравствене дјелатности. У овом тексту желим информисати и подсјетити стручну и ширу јавност о овом етичком и правном институту, неопходно потребном за обављање професионалног позива у здравству Републике Српске и шире.

Definicija pojma У правној и медицинској теорији, осим појма професионална тајна – љекарска тајна, све више се говори о појму медицинска тајна или здравствена тајна која би обухватила све учеснике у пружању здравствених услуга и тиме их све обавезује да чувају пацијентову тајну. Појам медицинска тајна користи се у упоредном праву за означавање ове врсте тајне. Према Медицинској енциклопедији, лијечничка тајна је врста позив1 2 3 4

5

Професионална тајна у здравству Недељко З. Милаковић, др правних наука

не или професионалне тајне, која је везана за обављање лијечничког позива1. Професионална тајна је ‘’тајна коју је неко лице (нпр. адвокат, бранилац, лекар, бабица, социјални радник, психолог) сазнало у вршењу свога позива (професије). Неовлашћено откривање тајне, која је сазната у вршењу свога позива, представља кривично дело, а такође повлачи и обавезу накнаде проузроковане штете. Откривање тајне није неовлашћено ако је учињено у општем интересу или интересу другог лица који је претежнији од интереса чувања тајне. Нарочит случај професионалне тајне је тзв. лекарска тајна’’.2 У Закону о здравственој заштити3 дефинисана је професионална тајна, као и њено чување. Наиме, све чињенице и податке о здравственом стању грађана здравствени радник и здравствени сарадник је обавезан да чува као професионалну тајну. Обавеза чувања професионалне тајне односи се и на

друге запослене у здравственим установама, запослене у Агенцији, Фонду и осигуравајућем друштву, као и на студенте из области образовања здравља и заштите здравља. Повреда чувања професионалне тајне представља тежу повреду радне обавезе здравственог радника и здравственог сарадника као и за лица запослена у Агенцији, Фонду и осигуравајућем друштву и за горе наведене студенте. Изузетно од наведеног, студенти из области образовања здравља и заштите здравља и ученик у струци здравства за повреду обавезе чувања професионалне тајне одговарају дисциплински и материјално у складу са прописима којима је уређена област средњег образовања и општим актом високошколске установе. Наведеним законом регулисано је давање података овлашћеним органима. Правни и етички оквир У Републици Српској постоји велики број прописа који уређују материју професионалне тајне у здравственој дјелатности. У најкраћем облику, због ограниченог простора, а боље информисаности, навешћемо Устав Републике Српске и најзначајније законе који регулишу професионалну тајну, а везани су за област здравства. У Уставу Републике Српске, прописано је: ‘’Људско достојанство, тјелесни и духовни интегритет, човјекова приватност, лични и породични живот су неповредиви’’ и ‘’зајамчена је заштита тајности података о личности. Прикупљање, обрада и сврха коришћења личних података, уређује се законом’’.4 Прије свега, то је: Закон о здравственој заштити,5 гдје је у чл. 169 прописано чување професионалне тајне, а у чл. 170 давање података овлашћеним

Medicinska enciklopedija, knjiga 4, Zagreb, MCMLIX, str. 294.

Pravna enciklopedija, Savremena administracija Beograd,1985. knjiga 2. str.1333.

Zakon o zdravstvenoj zaštiti, ‘’Službeni glasnik Republike Srpske’’ br. 57/22 , čl. 169.

Ustav Republike Srpske, ‘’Službeni glasnik Republike Srpske’’ br. 21/92 – prečišćen tekst, 28/94;8/96; 13/96; 15/96; 16/96; 21/96; 21/02; 26/02; 30/02; 31/02; 69/02; 31/03; 98/03; 115/05; 117/05., чл.13.

Zakon o zdravstvenoj zaštiti (‘’Službeni glasnik Republike Srpske’’br.57/22).

58

N M K

органима. Важно је напоменути да је у непосредној вези са професионалном тајном и право пацијента на информацију (чл. 41), право пацијента на повјерљивост личних података (чл.45) и право пацијента на приватност (чл. 46). У Закону о здравствној документацији и евиденцијама у области здравства6 налазе се одредбе којима се прописује заштита података и тајност података и информација. Кривични закон Републике Српске7, утврђује одговорност за неовлашћено откривање професионалне тајне. „Адвокат, љекар или друго лице које неовлаштено открије тајну коју је сазнало у вршењу свог позива, казниће се новчаном казном или казном затвора до једне године. Нема кривичног дјела из става 1. овог члана ако је тајна откривена у општем интересу или интересу дугог лица који је претежнији од интереса чувања тајне. Гоњење за кривично дјело из овог члана се предузима по приједлогу“. Од значаја је поменути и: Закон о парничном поступку, Закон о заштити личних података БиХ, Закон о слободи приступа информацијама, Закон о омбудсмену за људска права БиХ и др. Обавеза чувања љекарске тајне је у почетку била морална обавеза према пацијенту да би од XVIII вијека постала и правна обавеза многих држава. Хипократ је сматрао да је обавеза чувања тајне ‘’света дужност’’ љекара па о њој говори и у својој заклетви (Хипократова заклетва): „Што у свом послу будем сазнао или видео, уколико се не буде смело јавно знати, прећутаћу и задржаћу као тајну“8. У том смислу етичка правила садржана су у Кодексу медицинске етике и деонтологије те Етичком кодексу медицинских сестара и техничара УКЦ Републике Српске. Откривање и овлашћено одавање професионалне тајне Откривање љекарске тајне је могуће у сљедећим ситуацијама: самоиницјативно давање обавјештења другима или на тражење другог, давање другом медицинске документације, телефонски разговор здравственог радника или здравственог сарадника на 6 7 8 9 10

11

основу кога се може идентификовати пацијент, немарно или непажљиво остављање медицинске документације на дохват другима, објављивање фотографских снимака, објављивање података о пацијенту у стручној литератури, правдање изостанака код послодавца показивањем отпусне листе или налаза са дијагнозом и сл. Откривање љекарске тајне може доћи из незнања, непажње или намјерно (самоистицање или користољубље). Психолошки разлози за наведено могу бити лакоумност, заблуда, принуда, болесна радозналост за сазнавање и одавање тајне, психолошка неурачунљивост, љутња, туга и сл9. „Дужност чувања лијечничке тајне није апсолутна, па лијечник не поступа неовлаштено, односно протуправно ако тајне открије из оправданих разлога. Тако лијечник нема обавезу чувања тајне: ако су га пацијент или његов законски заступник ослободили обавезе; ако околности конкретног случаја оправдавају претпоставку да је овлаштена особа (пацијент или његов законски заступник) сугласна с откривањем тајне; ако податке који представљају лијечничку тајну ради лијечења пацијента треба одати другом лијечнику; ако чување тајне битно угрожава живот или здравље пацијента, или живот, здравље или неки други претежнији интерес трећих особа; ако га на одавање тајне обавезују законски прописи (и у том случају лијечник о томе треба извијестити пацијента); ако податке који представљају лијечничку тајну треба доставити овлаштеним тијелима; ако податке који представљају лијечничку тајну објављује на предавањима или у знанственим публикацијама (уз заштиту идентитета пацијента) те ако чување тајне битно угрожава неки претежнији интерес самог лијечника“10. У Закону о здравственој заштити Републике Српске11 прописано је, „здравствени радник и здравствени сарадник нису обавезни чувати као професионалну тајну податке које су обавезни дати на основу одлуке надлежног суда, односно тужилаштва и здравственог инспектора у складу са прописима којима је уређена област кривичног законо-

давства и инспекција, као и у случају када су на одавање података обавезни посебним законом“. Исти закон прописује да здравствена установа, на захтјев надлежних правосудних органа, даје податке, као и копије извода медицинске документације пацијента, а изузетно може дати и цјелокупну медицинску документацију на увид док траје поступак пред надлежним правосудним органом. Наведене податке и документацију здравствена установа може дати и органу старатељства. Закључак У Републици Српској професионална тајна у области здравства уређена је правним прописима и етичким правилима. Потребно је предузети одређене мјере правне, организационе и техничке природе којима би се постигла разумна мјера заштите приватности, односно чувања љекарске – професионалне тајне, јер је апсолутну заштиту немогуће постићи. У том смислу, важно је провођење управног, унутрашњег, стручног и инспекцијског надзора над примјеном прописа те унапређење функционисања ИЗИС-а, уз континуирано осавремењавање информационе опреме. Важно је познавати могуће ситуације откривања љекарске тајне, као и знати кад је овлашћено одавање љекарске тајне због могућих моралних, психолошких, етичких и правних посљедица. Информисање стручне и шире јавности, едукација здравствених радника и здравствених сарадника, криптована заштита података и мјере безбједности информационог система, поштовање правних прописа и етичког кодекса о професионалној тајни, подизање свијести и културног обрасца понашања здравствених радника и грађана, у великој мјери, допринијеће да се обавеза чувања и заштита професионалне тајне – љекарске тајне и даље одржава и траје, а тиме и приватност и међусобно повјерење учесника у професији обављања здравствене дјелатности.

Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, ‘’Službeni glasnik Republike Srpske’’ br.57/22, чл.46 и 47.

Krivični zakon Republike Srpske, „Službeni glasnik Republike Srpske“ br. 64/17; 104/18 odluka Ustavnog suda; 15/21; 89/21 i 73/23,чл.154.

Jovan Marić, Medicinska etika,VII dopunjeno i prerađeno izdanje,Beograd,1995, str.92.

Više o tome, Jakov Radišić, Medicinsko pravo II prerađeno i dopunjeno izdanje, Nomos Beograd, 2008,str. 159;) Jozo Čizmić,’’ Pravo pacijenta na obaviještenost, s posebnim osvrtom na zaštitu tajnosti’’, Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta Rijeka, (1991) ,v 29, br.1 (2008) str.35-36. Закон о здравственој заштити, ‘’Службени гласник Републике Српске’’бр. 57/22.,чл.169 и 170.

59

Други пишу о нашим сарадницима на актуелне теме….

М

N M K

икроорганизми, вируси, бактерије, гљивице, протозое, су један од најстаријих облика живота на планети. Они се налазе у нама, на нама и око нас, свуда у нашој животној средини. Током времена и еволуције, адаптирали су се за живот у различитим срединама, укључујући и екстремне. Сваки сусрет човека и микроорганизма не доводи нужно до болести. Резултат те интеракције зависи од генетике, стања имунолошког система, као и од карактеристика самог микроорганизма. У сталној интеракцији са имунолошким системом домаћина, патогени микроби еволуирају, изналазећи различите стратегије избегавања имунског одговора домаћина. Њихов циљ је да, проласком кроз осетљивог домаћина заправо обнове и ојачају свој витални потенцијал. Тако долази до појаве епидемија и уколико се брзо шире и захвате велика географска подручја, говоримо о пандемијама. Миграције становништва представљају велики ризик? Време у комe живимо и његова динамика доводи до тога да се људи брзо крећу с краја на крај света, због туризма, посла, нажалост, и због криза и ратних дешавања, а с њима се селе и микроорганизми који доласком у средину где људи нису имали претходни контакт са њима доводе до избијања и брзог ширења болести. Дакле, миграције представљају ризик. Климатске промене такође? Да, климатске промене неминовно доводе до ширења ареала распрострањености узрочника разних заразних болести, као и њихових резервоара и вектора. Тако да смо претходних година, посебно у медитеранском појасу Европе, а и код нас, сведоци појаве вируса који су раније били нетипични за наш континент, као што су узрочници тропских заразних болести које преносе одређени комарци - вируси Денга, Зика, Чикунгунија, вриус Западног Нила. Аутохтона маларија коју изазива протозоа Plasmodium falciparum нам се вратила и стигла је до Грчке, а попела се чак и на Килиманџаро. Дакле, најопаснији са тог аспекта су узрочници зооноза, јер климатске промене погађају све учеснике у њиховом комплексном животном циклусу (резервоаре-векторе-микроорганизме), а њих је и процентуално највише 60

Интервју, академик проф. др Елизабета Ристановић за “Здравље Курир” од 9. јула 2025. године

Због чега су патогени микроорганизми један од највећих ризика данашњице?

Академик, проф. др Елизабета Ристановић, начелник Одељења за микробску генетику и имунологију Института за микробиологију ВМА за „Здравље Курир“ говори о томе због чега су патогени микроорганизми један од највећих ризика данашњице и које све опасности носе са собом.

и међу новооткривеним инфективним агенсима. Очекује се да са топљењем леда из пермафроста могу искочити многи замрзнути и успавани вируси. Знамо колико је Арктик данас актуелан и са аспекта истраживања, али и поморских путева и од стратегијског интереса за велике силе.

Претходних година, посебно у медитеранском појасу Европе, јављају се и нетипични вируси за то подручје као што је вирус Западног Нила. Foto: Shuterstock

Ту су и могуће биотерористичке претње? Наравно, све више се говори о ризицима примене микрорганизама и њихових токсина у терористичким или ратним дејствима, а знамо и да су инфективни агенси били део арсенала биолошког оружја током хладног рата и да је овај вид ратовања одувек био интригантан за људе. С тим у вези треба напоменути да интензиван развој науке, пре свега генетичког инжењеринга, биотехнологије и нанотехнологије, с једне стране отвара неслућене могућности унапређења дијагностике и идентификације микроорганизама, док с друге стране расте и могућност потенцијалних злоупотреба које укључују интервенције на нивоу генома, укрштање и измену постојећих или синтезу нових микроорганизама. Усавршавају се и средства њихове дисе-

N M K

минације и ширења, укључујући и актуелне дронове.

ценија и зато је свет микроорганизама добро упознати.

Тиха пандемија која односи велики број живота. Такође, све више бактерија постаје отпорно на постојеће антибиотике, што је велики ризик. Данас имамо врло актуелну „тиху пандемију“ и огромни проблем који односи велики број живота широм света, а везан је за појаву отпорности микроорганизама на већину постојећих антибиотика као резултат њихове претеране, неселективне употребе у хуманој и ветеринарској медицини. Процењује се, о чему се егзактни подаци могу наћи у радовима који се објављују у најпрестижнијим светским часописима, да би у предстојећем периоду од 2025. до 2050. године, скоро 40 милиона људи у свету, предоминантно у болничким условима, могло смртно да страда због мултирезистентних сојева бактерија и компликација инфекција истим.

Шта је, у ствари, микробиом човека и с тим у вези, које најчешће грешке људи праве када је у питању заштита од микроорганизама и које су најчешће заблуде о томе? То је наша јединствена микробиолошка лична карта и отисак, рекла бих. Да будемо прецизни, правилни израз је микробиота и он означава заједницу од 10 до 100 милијарди микроорганизама који насељавају човеков телесни простор, међу њима су и симбиотски и патогени микроби-бактерије, вируси, гљивице. Реч микробиом је, истина, присутнија у свакодневном наративу, иако се она практично односи на свеукупну различитост генома ових микроорганизама.

То је посебно велики проблем код нас, у целој Југоисточној и Источној Европи, деловима Jужне Азије, Jужне Америке? Има свакако простора за унапређење хигијенских мера, рационалнију примену антибиотика, али свакако морамо брзо мењати парадигме, као и приступе лечењу и ту брзи развој науке и технологије, укључујући и вештачку интелигенцију, може бити од велике помоћи. С тим у вези, многима је изгледало далеко и страно, пре само пет година, када су колеге из Масачусетса објавиле резултате својих истраживања уз коришћење компјутерског алгоритма, који је претражио више од 100 милиона хемијских компоненти у циљу проналажења оних са ефикасним антибактеријским дејством. Тако је тада пронађен молекул халицин који је показао способност ефикасног деловања на изазивача туберкулозе - Mycobacerium tuberculosis, бројне ентеробактерије, на бактерију Clostridium difficile, која представља честог узрочника болничких инфекција, као и на бројне друге бактерије, укључујући и изазиваче сепсе. Овај молекул структурално није био сличан ниједном до тада познатом антибиотику. Шта каже статистика? Колико људи у свету годишње умре од бактеријских инфекција? У свету годишње само од бакте-

Бактерија Clostridium difficile чест је узрочник болничких инфекција. Foto: Shutterstock

ријских инфекција умире 7,7 милиона људи. Једна студија са Универзитета Беркли показала је да у свету годишње само од бактеријских инфекција умире 7,7 милиона људи, практично сваки осми смртни исход резултат је бактеријске инфекције. Од укупног броја, њих пет милиона је узроковано управо резистентним сојевима. Многи микроорганизми, нпр. Helicobacter pylori, вируси хепатитиса Б и Ц, хумани папилома вируси, неки херпес вируси и многи други микроби имају онкогени потенцијал, па то такође треба узети у обзир. Дакле, широк је спектар ризика који изазивају ови сићушни организми микрометарских или нанометарских димензија који у апсолутном броју чине чак 9/10 наших ћелија. Од њихових бурних међусобних интеракција, као и интеракција са ћелијама домаћина, зависе различити физиолошки процеси и стања нашег организма, као и склоност ка разним болестима. Наш микробиом нас, дакле, одређује много више него што ми мислимо, утичући и на наше физичко, али и ментално и емотивно здравље. Ово поље предмет је интензивних истраживања претходних де-

Човек и микроорганизми започињу свој заједнички животни пут, практично од самог рођења и сусрећу се приликом проласка бебе кроз порођајни канал? Микроби насељавају нашу кожу, гастроинтестинални тракт, урогенитални и респираторни тракт. Само на сувим деловима коже руку станује нпр.

19 различитих врста бактерија. Веома су интересантне и њихове међусобне интеракције у оквиру тих екосистема као и интеракције са ћелијама имунолошког система и њиховим продуктима. Тако нпр. у самој кожи, која је и имунолошки орган, бактерија Staphylococcus epidermidis која је део нормалне флоре,

Многи приступи, попут нпр. „трансплантације микробиома“ здравих особа се већ увелико успешно примењују у лечењу цревних болести. Foto: Shutterstock

61

N M K

нас практично штити од патогене бактерије из исте породице Staphylococcus aureus-a која може да изазове врло озбиљне инвазивне инфекције. Сваки поремећај тог природно успостављеног еквилибријума и симбиозе унутар нормалне микрофлоре отвара пут у разне болести…? Тако је. Ова сазнања везана за микробиом коже имају и многе корисне примене за развијање нових приступа у третману, неговању коже и лечењу. Микробиом генитоуринарног тракта је такође разноврстан и врло је значајно познавати га. Ипак, најзначајнији је свакако цревни микробиом. Највећа количина најразноврснијих бактерија налази се свакако у гастроинтестиналном тракту, у цревима, где обављају врло значајне, понекад и врло корисне задатке. Неке од њих производе витамине, попут витамина К који подстиче метаболизам масти, стимулише имунски систем и има бројне друге физиолошке функције. Бактерије разграђују око 30 одсто калорија из конзумиране хране, захваљујући својој огромној метаболичкој разноврсности, оне помажу човеку разграђујући хранљиве компоненте и стварајући нуспродукте које користи људски организам. Ове бактерије помажу и нашем имунолошком систему у борби са патогеним бактеријама. Цревни микробиом има снажан утицај и на ментално-емотивни статус? Суштински, од структуре и интеракција цревног микробиома зависи наша склоност ка аутоимуним, онколошким или инфламаторним обољењима, али он има снажан утицај и на наш ментално-емотивни статус. Дакле, тај чаробни свет који чини микробиом црева је веома богат и изразито уређен и динамичан. Наше је да спознамо те законитости и интеракције и на тај начин, уз помоћ алатки савремене медицине и генске секвенце, помогнемо у очувању здравља и лечењу болести. Многи приступи, попут нпр. „трансплантације микробиома“ здравих особа се већ увелико успешно примењују у лечењу цревних болести попут улцерозног колитиса или инфламаторне болести црева. Да ли претеривањем у смислу претеране дезинфекције, 62

директно смањујемо варијабилност микробиома? То је и одговор на питање које су заблуде када су микроорганизми у питању. Дакле, равнотежу нашег микробиома треба да чувамо, не треба да га мењамо. Морамо разумети да нам микроорганизми нису a priori непријатељ и да нам многи од њих помажу и штите нас - објашњава професорка. Истраживања су показала да и разна средстава која се стављају на кожу и креме за туширање негативно делују на равнотежу нашег микробиома. Уосталом, свака игра са природом и супротстављање истој, човеку се увек враћа као бумеранг, а микроорганизми су зато и највиталнији облик живота, истиче наша саговорница. Утицај нових технологија на микробиологију У новије време примећујемо изузетно брз и динамичан развој вештачке интелигенције која лако и брзо осваја и продире у све сфере нашег живота, укључујући и биомедицину и микробиологију? Наравно да је све то већ довело до озбиљног прогреса у разумевању имунопатогенезе многих болести, укључујући и инфективне, могућности брзе детекције и идентификације непознатих патогена, разумевања њихових међусобних интеракција као и интеракција са ћелијама домаћина на молекулском нивоу, изузетно брзог изналажења специфичних лекова и вакцина, прикупљања и обраде, као и чувања велике количине података, укључујући и генетске податке. Да напоменем да су истраживачи из Кине, Хонг Конга и Аустралије, прошле године објавили да су уз помоћ нових технологија и вештачке интелигенције открили 162.000 нових РНК вируса у различитим срединама, укључујући атмосферу, топле и геотермалне изворе и податке о њиховом еволуционом пореклу и отпорности у спољној средини, управо захваљујући брзој анализи РНК секвенци из база података као и структуре скривених протеина који се користе у репликацији. То је огроман прогрес у микробиологији, јер се до сада сматрало да познајемо само четири одсто врста вируса. Проф. Ристановић истиче да је је НР Кина апсолутни лидер у развоју и примени вештачке интелигенције у свим сферама биомедицине и истиче

да је у Кини прошле године отворена прва светска болница са вештачком интелигенцијом. Шеф истраживачког тима болнице Лиу Јанг рекао је да ова иновативна метода омогућава правим лекарима да лече виртуелне пацијенте и студентима медицине пружа бољу обуку, нагласивши да симулацијом различитих пацијената уз помоћ вештачке интелигенције студенти могу да предлажу планове лечења без ризика да нашкоде стварним пацијентима и да град болница са вештачком интелигенцијом може да симулира и предвиди различите медицинске сценарије, као што су ширење, развој и контрола заразних болести у региону. Дакле, и из овога видимо да су заразне болести у врху медицинских, а рекла бих и безбедносних ризика са којима се у будућности рачуна. Она наглашава да ће примена вештачке интелигенције засигурно изменити многе парадигме и да се тренутно воде интензивне дискусије о потреби регулисања етичких и безбедносних стандарда у примени оваквих технологија на светском нивоу, као и заштите тзв. генетичког суверенитета. Шта нам је показала COVID- 19 пандемија? Управо је пандемија COVID-19 увела на велика врата вештачку интелигенцију и показала да је њена примена у здравству значајно побољшала нашу способност да пратимо, предвиђамо и одговарамо на здравствене кризе. Пандемија COVID -19 показала је колика је истинска моћ микроорганизама и какве здравствене, економске, социјалне, безбедносне, па и геополитичке импликације може да има једна оваква криза. Истовремено нам је показала колико је битно да улажемо у развој здравства и медицинске науке, да имамо моћне

Пандемија COVID-19 увела је на велика врата вештачку интелигенцију у област здравства. Foto: Shutterstock

N M K

дијагностичке, научноистраживачке и развојне центре, стручне и обучене људе способне да се одлучно супротставе оваквим изазовима. Показала нам је значај и предности добро организованог система јавног здравља. Показала нам је колико је важан ослонац на властите снаге, стални епидемиолошко-епизотолошки мониторинг, колико је важна и значајна превентивна медицина. С тим у вези, било би важно окренути се и развоју сопственог вакциналног програма. Шта је адекватан одговор на ову кризу, како на националном, тако и на светском нивоу? Требало би пажљиво проучити, критички и објективно анализирати научене лекције, све уочене слабости и припремати се за ефикасан одговор на овакве изазове у будућности, а њих ће несумњиво бити. Уосталом, много је микроорганизама, пре свега вируса, који имају пандемијски потенцијал и о томе се стално говори, као најчешћи кандидати спомињу се вирус птичјег грипа, Марбург, мајмунске богиње, нови сојеви коронавируса. Хтела бих да нагласим да је наш здравствени систем, као и наша држава у целини, успешно савладала овај изазов и да је наш здравствени систем показао своју виталност, као и небројено пута до сада, када смо се сусретали и са много опаснијим патогенима, попут вариоле, 1972. године, Марбуг вирусом 1967. године. И сада смо реаговали организованије и ефикасније, од много развијенијих држава. У свету се доста полемисало о томе да ли је вирус који је владао током пандемије COVID - 19 природан или вештачки? Ово питање посебно интригира и често га постављају како новинари, тако и студенти, доносиоци одлука, а о томе се полемише и на стручним и научним скуповима како код нас, тако и у свету. Окршај на том пољу бије се и некако од почетка кризе. Наравно, мој задатак и обавеза је да се држим језика науке и да у том контексту кажем да одговор не може бити једнозначан. Теоријски, вирус постоји у природи, познат је одавно, зоонозног је порекла, припада категорији РНК вируса који се лако мењају и на тај начин, стварањем нових сојева, стално покушавају да надмудре и исцрпе имунски систем домаћина. Сваке године се, пре свега у периоду погодном за ширење респираторних инфекција, око 30 одсто истих, приписује неком од

Наш имунски систем представља одбрамбене снаге нашег организма. Foto: Shutterstock

сојева корона вируса? Такође, чињеница је да је развој науке данас толики, посебно како смо рекли, у сфери молекуларне биологије и генетичког инжењеринга, да у лабораторијским условима можете практично de novo синтетисати било који микроорганизам, изменити или укрстити постојеће микроорганизме и још много тога. Уосталом, подаци о таквим експериментима публиковани су и у еминентним научним часописима и можемо извршити њихову анализу што, наравно, није спорно. У сваком случају, није свака епидемија или пандемија вештачки изазвана, али се при свакој епидемији/пандемији мора узети и обзир и оваква могућност, коју је, истина јако тешко егзактно доказати. Било како било, наше је да увек будемо приправни и спремни да на овакве кризе дамо адекватан и ефикасан стручни одговор и да заштитимо и сачувамо своје становништво. Значај имунског одговора Овде се намеће питање - колики је заправо значај имунског одговора у свему овоме, и од чега он зависи? Да ли тело “памти” сусрет са сличним микроорганизмима? Наш имунски систем представља, војнички речено, одбрамбене снаге нашег организма које се састоје од мноштва јединица - ћелија и молекула које препознају потенцијалне агресоре, у овом случају микрооранизме, опкољавају их и ступају са њима у одлучујуће борбе које имају за циљ елиминацију

бактерија, вируса, паразита или њихових продуката. Прво ступа на сцену природни (урођени) имунитет који реагује пре свега продукцијом интерферона, а затим се активира и специфични имунски одговор. Главну улогу у специфичном имунском одговору имају Б лимфоцити који продукују антитела и различите популације Т лимфоцита. Наравно, све ове ћелије и молекули делују синхроно и уиграно. Наш имунски систем, тј. специфичне ћелије меморије, памте сваки претходни сусрет са неким антигеном, тј. микроорганизмом и спремне су да на сваки следећи сусрет са истим или сличним изазивачем одговоре брже, јаче и специфичније и неутралишу напад. Некада и претерана активност имунског система сама по себи делује штетно, попут нпр. цитокинских олуја које представљају животно угрожавајући системски запаљењски процес који настаје услед прекомерног излучивања цитокина што може на крају довести до дисфункције органа (пре свега плућа, али и других органа) и смртног исхода, уколико се не предузму мере адекватног лечења. Дакле, имунолошки систем је изузетно комплексан и фино регулисан систем у коме многе ћелије и молекули међуделују и много је фактора који на њега утичу.

63

N M K

UVOD: Današnja medicina je moćna nauka sa ogromnim dijagnostičkim resursima sa fokusom da postavi „DIJAGNOZU“ i kaže ŠTA NAM je, ali ne i ZAŠTO NAM JE! Pred nama je genijalno otkriće i ključ koji će nam pomoći da se okrenemo prevenciji zdravlja i narodnom iskustvu da je svako „SEBI NAJBOLJI LJEKAR“! To otkriće je u saznanju da je unutartrbušni pritisak (UTP) univerzalni, nevidljivi, fantomski uzrok najtežih bolesti kod ljudi i životinja.

Današnja medicina ga nigdje ne optužuje nije ga tipizirala, ne mjeri ga niti ga prevenira. UTP je u narodu poznat kao nadimanje. Vazduh u probavnim organima je strano agresivno tijelo koje zauzima u prosjeku ½ crijevnog volumena, a nema nikakvu nutricionističku vrijednost!?

UTP ili nadimanje je najagresivnija sila u probavnom kanalu ljudi i životinja koja sama, bez ijednog drugog navođenog faktora, izaziva najteže “bolesti” posljedice i dokazano ubije bika, kravu, konja, ovcu... i svakog onog ko se prenatrpa vazduhom.

Teza o stvaranju i nakupljanju gasova je naučno neodrživa jer na nju otpada oko 5% a 95% na nagutavanje vazduha sa vodom i hranom (aerofagija).

Ne znamo koliko vazduha imamo u crijevima, koji pritisak on izaziva na zidove organa, koji STEPEN malokrvnosti (ISHEMIJE), koliko energije trošimo na njegovo obuzdavanje, koliko pritišće na dijafragmu i srce...

UTP nije tipiziran, niko ga ne mjeri, nema standarda ni instrumenta za njegovo mjerenje, iako je najmoćniji među pritiscima koji remeti sve fiziološke pritiske a otac je krvnom i limfnom hidrostatskom pritisku kojima se ne zna uzrok.

U narodu se nadimanje doživljava i opisuje kao dramatično i alarmantno stanje: “Prejeo sam se k’o stoka, ne mogu da dišem, muka mi je, povraća mi se, zlo mi je, hoću da puknem, da crknem...”. Školska medicina ova stanja i simptome nadimanja (UTP) uzima kao „atipične, nespecifične i asimptomatične“, iako oslikavaju stanja između života i smrti i govore da su simptomi uveliko bolest i obrnuto.

Da li nagutani vazduh može sve ovo za što ga optužujem, može!

Vazduh je stišljiv (da se sabijati), komprimovati, energizovati i kao takav je živ, dinamičan, neumoran, adaptivan, vječan...

Ima savršenu stratešku poziciju u vitalnim organima, neograničeno vrijeme, nevidljiv je, nečujan ….

Dijagnostičke mašine: rendgen, MRI, UZ, CT ne vide kroz njega, ima nebeske reference. Životvoran je u plućima, ali je po zakonu du64

Unutarstomačni pritisak (UTP) Tihi ubica - Izaziva najteže bolesti kod ljudi i životinja

Inovator Stanoje Radeljić, inž. maš. akademik (RAS) dr. prirodne medicine

nervni, imuni… i druge sisteme organe i funkcije kod ljudi i životinja (ne zaboravite istovremeno!).

Ova istovremenost, istosmijernost i statičnost su „strašni sud“ i udar na zdravlje. Čovjek je biće ritmike, peristaltike, motorike i nije projektovan za ovu statičku vrstu izazova - opterećenja.

ala isto toliko i smrtonosan. Posjeduje preko 200 osobina, svojstava, dejstava, karakteristika, mogućnosti. Multiefektan je i multidiscipliniran, može da se prezentuje na bezbroj nivoa pritisaka. Zbog svega nosi zasluženo ime vaz-duh koji može biti i zlo-duh. Njemu je dato da može biti gospodar života i smrti. U plućima je životvoran, a u probavnom kanalu je problematičan do smrtonosan. U krvotoku je smrtonosan. On je kao tvorac, ne vidi se a sveprisutan je. Svojim pneumatskim pritiskom na krvotok se transformiše i pretvara u hidrostatski pritisak u krvotoku i preko njega pritišće krvna tijela i na svaku ćeliju iznutra.

Po Paskalovom zakonu on u zatvorenom sudu pritišće na sve strane istim intenzitetom i teži da se izjednači sa atmosferskim pritiskom. Tako naduvani želudac i crijeva izazivaju unutartrbušnu neprijatnost UTP koja se transformiše u mehaničku i fizičku silu. Zbog svoje fantomske stišljive prirode i jeste multiefektan i multidisciplinaran.

Sa svim svojim arsenalom UTP će u sinergiji, funkcionalno i istovremeno, od rođenja do smrti remetiti i opstruisati: disajni, srčano-sudovni, probavni, žljezdani,

Mehanizam nastanka pojedinih bolesti Svim bolestima je zajednička istovremenost nastanka, dugoročna fizička opstrukcija disanja, rada srca, poremećaj krvotoka, limfotoka, širenje jednjaka, želuca, crijeva i trbušnog zida, krvnih sudova... a svaka anatomska promjena je patološka, funkcionalna i metabolička promjena. Kada se nabrojanom doda i zamor materijala, ograničenost regeneracije i bezizlaznost... jer lijekovi ne dotiču uzrok, onda je jasno zašto je čovjek najbolesnije biće na zemlji.

Kako UTP šteti?

UTP (ili nadimanje) je za duhovno uspavanu i za prosječnu ovozemaljsku pamet nevidljivo i neshvatljivo strano tijelo koje, tiho puzeći, niskim intenzitetom, od rođenja do smrti, nevidljivo i nečujno (kao crv pod korom), preko ometanja mikrocirkulatornog krvotoka u sluznici crijeva i njenog propadanja uništava resice u tri smjene, traumatizuje i izgriza ćeliju po ćeliju, regiju po regiju organ po organ, sistem po sistem, funkciju po funkciju do u dušu čovjeka. To podrazumijeva prebrzo i prekomjerno trošenje biološke nadoknade, gdje će divlje ubijanje normalnih zdravih ćelija izazvati divlje bujanje, pobunu, odmetanje i njihovo metastaziranje. To se u narodu zove rak i tumor.

Odakle vazduh u probavnom sistemu?

Prisustvo vazduha u probavnom kanalu je posljedica pogrešne – usisne tehnike gutanja, pijenja gaziranih pića, gutanja pljuvačke i fermentacije. Preko 90% populacije na planeti jede i pije prepuštajući se usisnom refleksu gutanja ždrijela i JEDNJAKA,

N M K

po čemu su i dobili imena. Čovjek je uspravno biće i mogao bi se hraniti gravitaciono, ali je tvorac namjerno natjerao, uslovio i tako skriveno kaznio čovjeka zbog kontrole i smjene generacija.

Tražiti osnovnu bolest je besmisleno.

Bolest nikad ne dolazi sama nego združeno i istovremeno. Zašto?

Zato što je uzrok istovremen i multiefektan. Bolesti nastaju uvijek sa unutrašnje strane probavnih organa. Zašto?

Zato što sa te strane djeluje natpritisak i preko ishemije i atrofije tkiva buši ozakonjeno prema vani. Na tom jednosmjernom putu buši preko 40 rupa, “odušaka” : čirevi (ulkusi), fistule, divertikulumi, slijepo crijevo, aneurizme, kile (hernije) itd…

“Najveća bolest je neznanje” ( D. ICKE, Dalai Lama) Neznanje uzrokuje pogrešno činjenje ili nečinjenje, a ovo vodi u pogrešne navike.

Dakle, UTP je bolest, ali i egzekutor – izvršilac radova, tako da ovaj put nećemo pasti u zamku da “liječimo UTP” kao posljedicu neznanja, nego informisati čovjeka.

Vazduh u probavnom sistemu i cijelom organizmu je opasno strano tijelo.

Organizam ima preko 200 najrazličitijih mehanizama koji ga regulišu (homeostaza).

To možemo vidjeti na primjerima: Ako se utrunimo u oko, ono će reagovati bolom i suzama će isprati strano tijelo; ako se ubodemo trnom, rana će se “upaliti“ i izbaciće strano tijelo i ranu regenerisati; ako se mjehurić vazduha nađe u krvotoku, to može biti fatalno, a ako se nekoliko litara vazduha nađe u probavnom sistemu u tom slučaju organizam će ga prepoznati kao problematično do smrtonosno strano tijelo, zavisno od količine. Organizam će reagovati postupno i racionalno. Prvo će koristiti prirodne ventile – oduške, podrigivanje i vjetrove, onda upalu onog dijela sluznice i organe koji najviše

trpe pritisak. Ako se količina unosa povećava, povećava se i pritisak. Šire se šuplji organi, stomak, crijeva, želudac, i tu počinje proboj prema vani.

Logika organizma počeće da žrtvuje najslabije prirodne prolaze; hijatalni, skrotalni, femoralni, umbilikalni itd... itd...

Poslije te faze, pritisak će pronalaziti „slaba“ mjesta i bušiti rupe; ulkusi, divertikulumi, fistule, preponska kila, itd... itd... Sva nabrojana mjesta nisu zasebne bolesti ni slučajnosti ni sudbina nego borba između agresivnog i odbrambenog faktora.

Zato bolest ne dolazi sama već u čoporu, i zato ne postoji osnovna bolest.”Bolest” nije bolest nego posljedica. Ako ovako “ratno” stanje traje godinama ona će organizam potegnuti za “samoubistvom” – RAK. Embolija jednjaka, želuca i crijeva.

Embolija navedenih organa je apsolutno nov funkcionalno-patološki pojam, nepoznat medicini, literaturi i svakodnevnoj bolničkoj praksi. To je, u stvari, jedan amorfni, vazdušni megaembolus, megatromb, megačep u probavnom kanalu, a vidjećemo da je i otac arterijske, plućne, moždane, srčane… embolije.

Razlika među njima je u djelimičnoj ili potpunoj, kratkoročnoj ili dugoročnoj opstrukciji prolaska hrane i vazduha (ileus npr.) ili krvi.

Zbog ove razlike veliki mjehuri vazduha (embolusi) nisu akutno i životno opasni sve dok potpuno ne slome snagu motorike i peristaltiku probavnih organa kada nastupa infarkt crijeva i želuca – u narodu “STAO STOMAK” a kod goveda “ATONIJA”. Znamo da se vazduh iz crijeva u molekularnoj formi putem portalnog krvotoka prebacuje u jetru i tu obilno, kao zmijski otrov, miješa sa arterijskom krvi. Na putu do pluća, prema srcu, a naročito u srcu, molekule vazduha se koheziono stapaju u manje i veće mjehuriće koji će se potencionalno zaglaviti u manjim krvnim sudovima. (U srcu je krv pjenušava).

Očigledno je da su vazdušni mjehuri, čepovi (embolusi) u crijevima primarni izvor embolusa u krvotoku. Koja će se embolija, kada i gdje, dogoditi je isto kao da pitamo gdje će se i kada pojaviti čir, da li prvo na želucu ili na dvanaestercu, a onda na kojem mjestu, ili neka kila (hernija) na trbušnom zidu, ili da li će se na debelom crijevu prvo pojaviti, fisura, fistula, ulcerozni kolitis, hemoroidi ili Kronova bolest… U svim slučajevima se od “drveta ne vidi šuma”.

Svi ovi pojavni oblici imaju svoju zakonitost i logiku, od tvorca projektovani da nas iznova i svaki puta tjeraju da se zapitamo šta se to sa nama zbiva, a ne da ih “liječimo”. Da bismo bolje razumjeli UTP i njegove mogućnosti uporedimo ga sa dva mudra univerzalna

zakona: “Ne tone brod zbog vode oko broda, nego zbog vode koja uđe u brod” (patr. Pavle) tako isto, “ne obolijeva čovjek zbog vazduha oko nas, nego zbog vazduha koji uđe u nas gdje mu nije mjesto”.

Zato 85% bolesti dolazi iz crijeva. Voda, (ASCITES) i bakterije sa njom dolaze iz crijeva i potapaju unutartrbušni prostor, zglobove, pluća ….

Voda je idealan prenosilac (transmiter) UTP-a i on, po Paskalu, u zatvorenom prostoru djeluje na SVE STRANE ISTIM INTENZITETOM, to jest, do u svaku ćeliju i strukturu.

Srčani pritisak to ne može niti treba!

On je u aorti približno 160 mm/Hg, a u arteriolama na ćelijskom nivou svodi se na nulu. Zamislite sada to dvovlašće ili bezakonje na funkcionalnom i metaboličkom planu gdje UTP prisiljava krvotok na prijevremeni pad pritiska!

Zakon ravnoteže To je najprisutniji zakon na planeti, gdje na svaku akciju imamo reakciju, na ljubav, mržnju, RAT-MIR, rađanje, umiranje, ko ti život daje, taj ga i uzima i tako u beskonačnost.

Po ovom univerzalnom zakonu vazduh oko nas i u plućima je životvoran, ali isto tako po svojoj suštini pod određenim uslovima i okolnostima ON MORA BITI i smrtonostan.

Tu mogućnost mu daje njegova STIŠLJIVA OSOBINA. Ona mu omogućava SABIJANJE – komprimovanje jednako energizovanje…

Isto tako je na zemaljskom, makrokosmos planu životodavan i nezaobilazan, ali kad poludi, pod određenim temperaturnim razlikama, on se pretvara u TORNADO, CIKLON, URAGAN… Zaključujemo da i vazduh u probavnim organima, sa svim svojim posljedicama koje izaziva isto toliko štetu pravi u molekularnoj formi na unutrašnjem ćelijskom nivou. Na tom planu mikrokosmosa on izaziva mnoge posljedice (bolesti) kojima se ne zna uzrok (metaboličke, alergijske , duševne) …

Ovaj savršeni Zakon je jednako dostupan i analfabeti i akademiku da razumijevaju tokove i procese u nama i oko nas, a da ne moramo završiti medicinski fakultet.

Tako je i sa srpskim jezikom.

U njemu su ugrađena i sačuvana drevna znanja, istine, logike i mudrosti da budu orijenti onome koji ima uši i oči.

Dekubitus Sve što može nastati na koži, po zakonu ravnoteže može i na sluzokoži i obrnuto, samo se različito manifestuje. Rane na leđima od dugotrajnog ležanja (dekubitus) su posljedice pritiska tijela i poremećaja u cirkulaciji kože i potkožnog tkiva (ishemija). Rane (ulceroze) na sluznici probavnog kanala imaju isti uzrok, 65

N M K

u prvom slučaju gravitaciona, fizička sila, a u drugom pneumatska sila. Koja je razlika?

Nema suštinske razlike, posljedica je ista.

Kako su nastale “bolesti“?

Zamisli da se neko odvaži i počne diferencirati rane na leđima po topografiji, geografiji, anatomiji, lokalitetu…Dobili bi nove “bolesti”: lopatični dekubitus, potiljačni, lakatni, karlični, gluteusni... Takva podjela i podmetačina ne bi prošla jer je providna. Podrazumijevala bi drukčiju dijagnostiku, terapiju, nove lijekove, nove discipline, posebne doktore... nove protokole. Ali takva podmetačina u digestivnom sistemu je prošla, pa je „dekubitus“ na sluzokoži prošao jer je topografski rascjepkan po imenu organa i lokalitetu. Tako je, počevši od usta, nastao: stomatitis, laringitis, faringitis, ezofagitis, gastritis, duodenitis, jejunitis, kolitis... koje su u suštini jedna te ista upala u istom zatvorenom sistemu u kojem djeluje isti unutrašnji pritisak (UTP). A onda je zabluda ili (ne)znanje išlo dalje. Počelo se s statistikama, gdje ulkusi češće nastaju, u želucu ili dvanaestopalačnom crijevu, da li u velikoj ili maloj krivini u antrumu ili pilorusu...? To što nastaju zbog istih simptoma ili uzroka, nastaju uvijek iznutra i pucaju ozakonjeno prema vani - to niko ne objašnjava!

Isti uzrok izaziva kile (hernije), ima ih oko 20. Ista im je simptomatologija, kao i ulkusima, nastaju obavezno na istim mjestima u prirodnim prolazima, a onda na slabim mjestima, ali im je uvijek i uvijek zajedničko da nastaju unutar trbuha i provaljuju prema vani, upravo u pravcu UTP koji je viši od atmosferskog. Ove posljedice koje se nazivaju „bolestima“ su milionima puta klinički i u praksi dokazane. Svi ovi „bolesnici“ su imali i imaju povišen UTP preko 12 mm/Hg a to niko ne povezuje niti mjeri, provjerite proverljivo je!

Ista zakonitost važi za divertikulume u jednjaku, fistule, slijepo crijevo, vodu u stomaku (ascites), širenje vena i arterije (aneurizme), proširenje srca... zapetljaj tankog crijeva (ileus), rupturu dijafragme, plućni emfizem... i mnogo toga je uzrokovano UTP i njegovom transformacijom u hidrostatički i mehanički pritisak (tjeskoba). Ti pritisci remete krvotok pomenutih organa i šire ih do pucanja.

Da bismo bolje razumijevali fenomen (UTP) uporedimo ga sa pritiskom u utrobi zemlje. Koji vulkan ili “odušak” je eruptirao, koliko je lave, pare, dima i pepela izbacio, kojem vulkanskom području ili kontinentu pripada to je sekundarno. Primarno je da se zemlja oslobodila ubitačnog viška pritiska da ne eksplodira.

PARALELE Ono što su vulkani, gejziri, gasni odušci (sigurnosni ventili) na planu makrokosmosa 66

to su navedene „bolesti“, (čitaj spasonosni otvori, rupe, ventili, odušci) kod ljudi životinja da ne bi eksplodirali. Ima ih oko 40!

Ista logika važi i kod zemljotresa, gromova, vjetrova… da li su nastali i pogodili ovdje ili ondje, primarno je pražnjenje njihovog potencijala! Čovjek je svojim strašnim (NE)znanjem natjerao organizam i njegove homeopatske mehanizme da se dovija i snalazi, uzmiče i odgađa, da bi preživio.

Proizlazi da su čirevi (ulkusi) u želucu isto što i čirevi na dvanaestopalačnom crijevu. Zajedničko im je ime, nastaju ozakonjeno, iznutra, i pucaju prema vani upravo odakle UTP i djeluje.

Ista zakonitost važi i za kile (hernije) nastaju uvijek iznutar trbuha kao i čirevi, nastaju na istim mjestima zbog UTP i provaljuju prema vani, prema manjem atmosferskom pritisku (ima ih oko 20).

Zašto želudačna (hijatalna) kila i rupture dijafragme nastaju baš uvijek odozdo i ugroze pluća i srce? Zašto nikada pluća i srce nisu ugrozili trbušne organe? Zato što sa te strane nema natpritiska, nego djeluje atmosferski (760 mm/Hg.).

Ruptura (rupa) u dijafragmi, perforacija čira na želucu i na dvanaestopalačnom crijevu, pucanje slijepog crijeva su četiri rupe koje su probijene silom UTP i, naravno, uvijek prema vani.

Voda u stomaku (ascites) je posljedica prodora vode iz crijeva zbog razlike pritisaka. U crijevima je viši pritisak i „ona se znoje“ što je objašnjivo zakonom ravnoteže (ako imamo znojenje na koži mora biti i znojenje na sluzokoži).

Kanalići (fistule) nastaju iznutra debelog crijeva i napreduju kroz meko tkivo prema koži. Mogu biti jedna i više baš kao i ulkusi.

Za nastanak čireva optužuje se želudačna kiselina. U kolorektalnom crijevu nema pepsina a ima perforacija i rupa. Nikada fistule nisu nastale na koži i probile u rektalno crijevo jer atmosferski pritisak je za 17-20 mm/Hg niži od kolorektalnog pritiska.

Ista logika i zakon važe za aneurizme i proširene vene. Hidrostatički krvni pritisak širi krvne sudove i srce prema vani, kao što se širi divertikulum na jednjaku ili hernije na trbušnom zidu, razlozi su isti samo je drugi lokalitet i njegova specifičnost.

Identično je i sa embolijama, svejedno je gdje će se dogoditi. One su teža i teža pretposljednja opomena čovjeku jer prethodne nismo razumjeli. Da bi se ovo razumijevalo potrebno je znati da su bol i bolesti čovjekov prijatelj, koji nas usmjerava ka prevenciji a ne liječenju posljedica.

Kada govorimo o embolijama kao posljedici moramo prvo odgovoriti odakle do-

laze embolusi!?

Oni mogu biti mjehurići vazduha ali i masni ugrušci krvi. Imamo i MEGA emboluse duž cijelog probavnog kanala o kojima ne znamo ništa. Vazduh u probavnom sistemu je najveći embolis i megačep u trbušnoj duplji.

Masni ugrušci su posljedica nakupljanja masnoća na zidove arterijskih sudova koja je savršen govor tijela, koje nam saopštava da to krv (tečni organ) radi namjerno da bismo se spasili od krvnog hidrostatičkog pritiska jer mali poprečni presjeci lakše podnose pritiske.

DOKAZ: Zadnja traktorska guma se duva na 1,6 atm, a prednja na 3,5 atm. A guma od bicikla na 5 atm.

Ako krvni pritisak izaziva sve kardiovaskularne bolesti, a izaziva, onda i UTP izaziva i sve trbušne bolesti. Preciznije rečeno, ne može neko da ima krvni a da nema UTP pritisak, ali se može dogoditi kod mlađih i jačih ljudi da imaju povišen UTP a da im krvni pritisak još nije “proradio”.

Klinički je dokazano i može se lako provjeriti (na CT) da ne može neko biti bolestan a da nema povišen ili visok UTP, ili ako je bolestan od bilo koje “bolesti” a da nema probavni trakt pun vazduha.

Dakle, ako se želi postaviti sveobuhvatna anamneza i dijagnoza stanja pacijenta počinje se od ispunjavanja dijagnostičkog upitnika (100 pitanja) zatim vizuelizacije, palpacije stomaka, mjerenja UTP-a i CT abdomena.

OPSTRUKTIVNA BOLEST PLUĆA I DRUGE OPSTRUKTIVNE BOLESTI 1. Riječ opstruktivna se vezuje za plućne bolesti, a niko ne objašnjava ko vrši opstrukciju. Opstrukcija ili opstrukciono ometanje disanja u 95% slučajeva vrši podignuta dijafragma zbog naduvenog želuca i crijeva (apneja). Dijafragma pritišće na vrhove pluća što rezultuje praznim plućnim prostorima (atelektaza).

2. Centralni dio pluća (medijastinum) se napreže da nadoknadi manjak kiseonika što dovodi do pucanja alveola i stvaranja rupa (bule) tj. plućni emfizem.

3. Narušena ravnoteža međumaramičnog (intrapleuralnog) pritiska izaziva pneumotoraks…

4. Mnogo je opstruktivnih bolesti, evo nekih: 5. Opstruktivna bolest ili razlog prijevremenog rođenja bebe je kada UTP izazove nasilno pucanje vodenjaka i prijevremeni porođaj. Dakle, opstrukcija prirodnom razvoju bebe.

6. Opstruktivna bolest je kada srce i arterijski sudovi čine pojačani napor da dostave krv u pritisnute dijelove krvnog stabla što dovodi do prijevremenog pada pritiska u arteriolama, proširenja sudova i zamora srca (insuficijencija). To je osnovni razlog

N M K

-

k o n g r e s i

nastanka krvnog pritiska.

7. Proširene vene na nogama su posljedica opstrukcije povratku venske krvi ka srcu zbog pritiska u trbušnoj šupljini.

8. Opstruktivna bolest (OB) tankog crijeva je kada se vazdušni mjehuri (čepovi – embolus) naduvaju i zapetljaju tanko crijevo (ileus), zaustave motoriku (peristaltiku) i izazovu infarkt crijeva.

9. Slično se dešava i želucu koji se nadme vazduhom, zamori do te mjere da izgubi svoju kontraktilnost i stane (infarkt želuca) a u narodu “stao stomak”.

10. Prenatrpan želudac vazduhom je sklon izmještanju, tj. dislokaciji i “namještanje želuca” je laička zabluda.

11. Opstruktivna bolest (OB) je kada vjetrovima naduveno rektalno crijevo fizički nagnječi susjednu prostatu i ugrozi prolaz mokraće. Paralela, ono što je funkcionalno ometanje ili opstrukcija punog stomaka disanju to je opstrukcija punog, naduvenog crijeva zdravlju prostate.

12. Dugotrajna opstrukcija krvotoka i limfotoka izaziva bujanje, negodovanje – pobunu prostate (benigna hiperlazija), erektilnu disfunkciju, impotenciju i očekivani malignitet kao posljednju opomenu. Eto zašto nas uče da je “zdravo prditi”. Pravimo paralele sa još nekim opstruktivnim bolestima.

13. Sve što je želudac naduveniji utoliko jednjak mora više da se angažuje da utisne hranu u njega. Posljedice tog natpritiska su gastritis, ulkusi, hijatalna kila, upala jednjaka, bol pri gutanju, žgaravica, refluks, divertikuli…

14. Identična opstrukcija se istovremeno događa kada bubrežni tubuli i mokraćovodi ulažu povećani napor da utisnu mokraću u mokraćnu bešiku koja je pod UTP i zbog toga ishemična i upalna.

15. Isti problem hronično zamara zatvarač mokraćne bešike i on ne može da drži urin duže od pola sata. Ovakav scenarijum ima za posljedicu često mokrenje i pečenje (urinarne infekcije).

16. Sličnu sudbinu ima i čmarni mišić koji je pretegnut i dugotrajno poremećenog krvotoka zbog “nakupljenih vjetrova” koji pod pritiskom buše fistule, proizvode upalu sluznice, hemoroide, njihovo ispadanje, prolapse debelog crijeva, proliv, zatvor (opstipacija), polipe, nemogućnost držanja vjetrova i sadržaja crijeva (inkontinencija).

17. Vidimo dvije “slabosti-inkontinencije” na udaljenosti od 2-3 cm, nemogućnost držanja mokraće i sadržaja crijeva, zato što su pod pritiskom, nebeskog egzekutora.

18. Postoji još cijeli niz opstruktivnih – funkcionalnih ometanja.

67

N M K

О

биљежавање Видовдана ове године у Републици Српској имало је специфичан карактер, а дио свеукупних активности била је и трибина „Хибридни рат против српског народа“ и промоција српског издања књиге „Хибридни рат и Јалта 2: крах империје паразита“ познатог руског академика и професора Игора Николајевича Панарина, професора Дипломатске академије Министарства иностраних послова Руске Федерације, доктора психолошких наука, стручњака за информационо и контрахибридно ратовање, једног од водећих геостратега и врхунских интелектуалаца који је тим поводом посјетио Републику Српску и Србију и изразио снажну подршку нашем народу у супротстављању изазовима времена у коме живимо. Уредници српског издања ове вриједне књиге су генерал проф. др Бранко Крга и академик проф. др Елизабета Ристановић, инострани члан АНУРС, национални дјелатник и члан редакције часописа „Medici.com“. Организатори активности били су Народна скупштина Републике Српске и Академија наука и умјетности Републике Српске, а за медијско праћење комплетне посјете уваженог академика била је задужена Радио телевизија Републике Српске и агенција СРНА. Професора Панарина и чланове делегације примио је предсједник Народне скупштине РС др Ненад Стевандић, који је изразио захвалност због његовог доласка у Републику Српску, интересовања за актуелне политичке прилике, као и за сва српска страдња у 68

Трибина о хибридном рату против српског народа

Свеобухватни рат за умове и душе људи Народна скупштина Републике Српске и Академија наука и умјетности Републике Српске организатори научне трибине и промоције књиге „Хибридни рат и Јалта 2: крах империје паразита“ у Бањалуци и Бијељини.

20. вијеку, посебно у комплексу логора смрти Јасеновац. - Ратови се данас не воде само хладним и ватреним оружјем, већ и на многим другим пољима. Везе

српског и руског народа много су старије од актуелног геополитичког момента и подјела, а управо је разумијевање и супротстваљање хибридним ратовима најбољи начин да те везе сачувамо и да никада не заборавимо ко нам је пријатељ, а ко непријатељ. Ми никоме нисмо непријатељи, само чувамо своје - казао је др Стевандић. На трибини, која је одржана у Свечаној сали АНУРС, говорили су: академик Миливоје Унковић, подпредсједник АНУРС, академик, проф. др Игор Николајевич Панарин, академик, проф. др Елизабета Ристановић и проф. др Предраг Ћеранић, декан Факултета безбједности у Бањалуци. Међу публиком су били академици, професори, ветерани Војске Републике Српске. Умјетничким садржајем, доживљај је употпунила српска хероина Ивана Жигон. Професорка Ристановић подсјетила је на симболику Видовдана, празни-

N M K

ка када српски народ слави и тугује и који нас опомиње да се, како је рекла, вратимо закону Божјем, правдољубљу и да наставимо да ходимо путем којим су ходили и свети Сава и свети Петар Цетињски, Василије Острошки, владика Раде, свети Сергеј Радоњешки, Серафим Саровски, Дмитриј Донски, али и страдалници свих наших ратова, сви они који су остали вјерни Богу знајући да се таквом жртвом задобија живот вјечни. - Вријеме и историја испреплетали су невидљивим нитима и спојили у јединству вјере, словенског архетипа, непокора, страдања, патњи и уздизања у величанствено историјско ткање два духом велика братска народа - српски и руски. Одолијевали смо и истрајали, пркосећи изазовима, борећи се и побјеђујући. И непријатељи су најчешће били исти, иако у суровој геополитичкој игри није увијек било лако разазнати све чињенице. У години у којој обиљежавамо 80-ту годину велике побједе у борби са нацистичком немани, побједе у чије су темеље уткани животи 27 милиона совјетских војника, два милиона Срба и осталих југословенских антифашиста и многих других народа на планети, у којој се срећу сјећања на важне историјске догађаје који су умногоме одредили судбину српског народа и усмјерили наш ход у времену, суду наших читалаца, прије свега стручњака из области безбједности, доносиоцима одлука и академској јавности, свима онима који желе да виде даље и спознају више, с поносом предајемо српско издање књиге «Јалта 2 крах империје паразита» нашег великог пријатеља, истакнутог политиколога и врхунског

интелектуалца, експерта који се бави стратегијском анализом, управљањем информационим токовима и ситуационим моделирањем глобалних процеса, човјека чије се прогнозе остварују, академика Игора Николајевича Панарина рекла је професорка Ристановић. Она је подсјетила да се идеја о Јалти-2 родила у Београду, 2019. године, када смо, припремајући се за величанствену промоцију прве књиге професора Панарина „Хибридни рат: теорија и пракса“, говорили о потреби рекомпозиције свјетског поретка и некој новој Јалти која би утрла пут стварању мултицентричног свијета, постављеног на истинским вредностима слободе, духовности, достојанства и једнаких шанси. - У међувремену је точак историје убрзао своје кретање. П(л)андемија КОВИД-19 представљала је увод у велике турбулентне геополитичке обрачуне, започела је Специјал-

на војна операција у Украјини, НР Кина и други центри моћи су ојачали, као и БРИКС, пробудила се Африка, ЈИ Азија, Јужна Америка, предизборна обећања предсједника Трампа дала су за тренутак нову наду, али не посустаје ни агресивна офанзивна политика посрнуле глобалистичке немани, док духовна и економска криза потреса темеље ЕУ и цјелокупне империје паразита - казала је Ристановићева, нагласивши да вјерује да ће ова књига лучом спознаје освијетлити многе умове и помоћи да спознамо прошлост, али и садашњост и предвидимо оно што нас чека у данима и годинама које слиједе. Она је изразила благодарност издавачкој дјелатности Српске православне цркве и свима онима који су разумјели идеју и допринјели да ова књига своју премијерну промоцију доживи у храму науке и умјетности РС, прије свега предсједнику Народне

69

N M K

скупштине Републике Српске др Ненаду Стевандићу, потпредсједнику Владе РС проф. др Жељку Будимиру, као и руководству АНУРС. Професорка нас је подсјетила да се много тога срело међу корицама књиге, од теорије до праксе вођења хибридних ратова који, иако терминолошки нов појам, не представљају само тековину модерног времена и технологија, о чему свједоче дескриптована и детаљно анализирана богата историјска искуства, баш као и стратегије, инструменти и технологије њиховог вођења и методе супротстављања истима. У том контексту посебно се обрађују тероризам, обојене револуције и сајбероперације, као и информациони рат који представља срж хибридног рата. Стратегијска анализа и интеграција, као и управљање информационим токовима у кризним ситуацијама и ситуационо моделирање глобалних процеса у контексту хибридног рата су такође обрађени, као и улога и задаци свих структура колективне и националне безбједности у супротстављању истом. - Србија и српски народ су само у посљедњој деценији ХХ вијека искусили све методе и технологије вођења оружаног и неоружаног рата, од насилног разбијања државе за коју су, у оба свјетска рата, страдали милиони Срба, преко стравичне медијске сатанизације, незапамћене економске блокаде, обојене револуције, распрачавања етнопсихолшког простора, отимања ресурса, разарања нашег образовног система, привреде, одбрамбеног потенцијала. И не само то, у величанственој замјени улога, од џелата су направљене жртве, а наше државно и војно руководство оптужено је за ратне злочине и процесуирано у тзв. Хашком трибуналу. Био је то примјер како ће проћи сви они који се супротставе закону силе. Уз све то одвијала се борба за душе људи, за њихово одвајање од идеолошке и духовне матрице, посебно припадника наше интелектуалне, академске и политичке елите, као и усађивање клице вриједности које су нам апсолутно стране и којима цивилизацијски не припадамо. Паралелно смо плаћали данак осиромашеном уранијуму. Упркос свему, издржали смо, нисмо посустали нити одустали од одбране права на постојање. Нисмо се предали, и својим непокором, као онај „глас у пустињи“, показали смо пут који нам је тада изгледао јако далеко јер су много моћнији од нас били на кољенима. Пут у будућност и мултиполарни свијет јед70

наких шанси какав се тек данас, послије толико година, чини се, назире на хоризонту – подсјетила је Ристановићева и додала да се и енергетска сфера такође разматра као једна од кључних алатки хибридног рата, баш као и сајбер напади, пропаганда, невладине организације, економске блокаде, тероризам, етнички и религиозни сукоби, корупција и сви други начини дјеловања који нису облик класичног рата, укључујући и инсталирање агената утицаја у елементе државне управе, систем безбједности, академски и привредни сектор. Тероризам, осим конвенционалног, добија и форме супертероризма који омогућује коришћење оружја за масовно уништење, укључујући и биолошко, о чему свједочи и пандемија КОВИД-19, њене посљедице као и интензивна биолошка активност на постсовјетском

Домаћин професору Панарину у Београду био је господин Милош Вучевић, савјетник предсједника Републике Србије. – Била је част упознати и бити домаћин др Игору Николајевичу Панарину, једном од џинова модерне руске интелектуалне мисли и једном од најпризнатијих светских аналитичара глобалне економије и геополитике 21. века. Пријатељски, срдачан, а изнад свега инспиративан разговор са интелектуалцем који непогрешиво прогнозира, а многи кажу и усмерава, кретања на међународној сцени – оцијенио је Вучевић, сумирајући резултате овог важног сусрета. простору и у другим дијеловима свијета. Напредак у сфери биотехнологије, нанотехнологије, уз додатак вјештачке интелигенције, омогућава и синте-

N M K

зу генетичког и етнички специфичног оружја, што је до скора дјеловало као научна фантастика.

- Савремено ратовање укључује и једну другу форму, која се у најширем смислу може сматрати медицинскобиолошком. То је рат за душе људи. И то је наш заједнички непријатељ. Како да се од тога заштитимо? Тако што ћемо се посветити духовном узрастању, усправљању, јачању своје кичме, општем очвршћивању, једноставно истрајати и издржати до свитања неког новог сунца. Уз свијетле примере наших сјајних предака, непобједивих јунака из наше велике прошлости, са Косова, Колубаре, Куманова, Кошара, славних војсковођа и војвода Живојина Мишића, Степе Степановића, као и генерала Суворова, Ушакова, Скобељева, витезова који су својој земљи увијек служили из савјести, побјеђујући снагом духа и визионарством, вјером и љубављу и много моћније противнике. На нашој закривљеној временској путањи исклесан је симболички, унутрашњи отпор који се промаља кроз архетипске записе порука, у којима пише да нам се, колико год околности биле тешке, траг заметнути не смије. Изгледа да се сада рјешава будућност и да, ипак, улазимо у еру успостављања новог мултицентричног свијета и да је апсолутна ресуверенизација земаља у свим сегментима, укључујући јачање образовног, научног, технолошког, привредног, економског и одбрамбеног потенцијала, уз унапређење међународне сарадње на равноправним основама једини пут у сигурну будућност. Побједа, по закону природе, увек припада онима који посвећено служе свом роду и отаџбини, онима који не заборављају своју историју, препознају садашњост и улажу у будућност и омладину, нашу главну стратешку снагу у временима која долазе - закључила је проф. др Елизабета Ристановић. Значај оваквог приступа и односа самог аутора према овом проблему, као и задатака који нам на том путу предстоје најбоље препознају људи који се баве безбједношћу као науком и праксом, а то нам је у свом обраћању показао и декан Факултета безбједности у Бањалуци проф. др Предраг Ћеранић, који је изнио научни и аналитички поглед на хибридне пријетње и актуелни геополитички тренутак, изазове са којима се суочава Република Српска и српски народ у цјелини, као и на дје-

ло професора Панарина и садржај ове вриједне публикације. Професор Панарин говорио је о историјским везама наша два народа, Ивану Грозном, Сави Владиславићу, генералу Милорадовичу, савременим безбједносним изазовима и геополитичким биткама, хибридном, а прије свега информационом рату против српског и руског народа, осврнуо се и на позицију Републике Српске у актуелном окружењу и о доктрини три Д (духовност, државност, достојанство) као модалитету контрахибридног рата, изразивши недвосмислену подршку нашем народу и руководству и разумијевање за нашу тешку позицију. Он је одговарао и на бројна питања публике и представника медија. Сумирајући дискусију, проф. Ристановић је рекла да је српски народ, на геополитичкој и геостратешкој трагичној раскрсници између истока и запада, на размеђи цивилизација, вјера, економских интереса, имао у историји мало искрених пријатеља. - Зато памтимо дјело, љубав и жртву светог руског цара Николаја Романова и многих других неимара који су својим дјелима ткали нити које заувијек везују српски и руски народ, као што цијенимо велику и искрену подршку коју нам Руска Федерација и њено руководство данас пружа у Савјету безбједности УН, заштити изворног Дејтона и афирмацији Републике Српске, као и везано за примјену Резолуције УН 1244 и заштити суверенитета Србије. Другог дана посјете Републици Српској, Народна скупштина Републике Српске уприличила је високом госту посјету Меморијалном комплексу Доња Градина. Он је с пажњом пратио све презентоване чињенице о страдању српског народа у усташком логору, истакавши да ниједан злочин над нашим страдалним народом никада не смије бити заборављен, јер се тако жртве поново убијају, нити се смије дозволити ревизионизам. Поздравио је опредјељење нашег руководства о његовању културе сјећања на велика страдања. Трибина о хибридном рату против српског народа и промоција књиге проф. Панарина организована је и у препуном Културном центру „Семберија“ у Бијељини, а приликом посјете угледни гост упознао се и са знаменитостима источног дијела Републике Српске и разговарао са борцима и ствараоцима Републике Српске. М.Ц.

71

N M K

У

-

s t r u č n i

s k u p o v i

организацији Медицинског факултета Универзитета у Приштини - Косовска Митровица, од 13. до 15. јуна 2025. године у Косовској Митровици одржан је Други конгрес лекара Косова и Метохије под називом „У сусрет Видовдану”. То је био највећи међународни медицински научни скуп у последњих неколико деценија на просторима Косова и Метохије.

“У сусрет Видовдану”

Други конгрес лекара Косова и Метохије Конгрес је акредитован као међународни, са максималним бројем акредитационих бодова Здравственог савета Србије. На конгресу је било присутно преко 100 пленарних предавача од којих је више од 40 било из региона и иностранства. Поред предавача по позиву из Београда, Ниша, Новог Сада, Крагујевца и Косовске Митровице, на конгресу су учествовали и предавачи из Републике Српске, Црне Горе, Северне Македоније, Аустрије, Швајцарске. Укупно је на конгресу учествовало око 600 учесника. Поред претконгресних курсева, семинара и радионица, организована су четири претконгресна научна скупа који су посебно акредитовани. Свечано отварање Другог конгреса лекара Косова и Метохије је одржано 13. јуна у 19 часова у сали Дома културе „Трепча” у Звечану. Након уводног обраћања деканице Медицинског факултета проф. др Татјане Новаковић и ректора Универзитета проф. Небојше Арсића, учеснике скупа су поздравили и председник Српског лекарског друштва проф. др Милан Недељковић и заменица председника Канцеларије за Косово и Метохију, госпођа Светлана Миладинов. На свечаном отварању конгреса обављен је свечани чин братимљења Медицинског факултета у Приштини са Медицинским факултетима у Бањалуци и Сто72

та у области образовања, науке и здравства. Председник научног одбора конгреса, проф. др Александар Павловић је представио радни део конгреса. Научни део конгреса је био подељен у шест пленарних сесија које обухватају готово све гране медицине и стоматологије. матолошким факултетом у Београду. Академик проф. др Душко Вулић је као представник Медицинског факултета у Бањалуци разменио Повељу о братимљењу са деканицом Медицинског факултета у Приштини, а декан Стоматолошког факултета у Београду је обавио свечани чин братимљења у име свог факултета. На церемонији братимљења, декани факултета су се обавезали да ће радити на даљем унапређењу односа између наших факулте-

Претклиничка сесија под називом „Моћ базичних наука као основа медицинских знања” је била посвећена базичним биомедицинским истраживањима у преткли-

N M K

ничким гранама медицине и њиховом утицају на унапређење дијагностичких и терапијских процедура. Сесија превентивне медицине се бавила здравственим ризицима будућности у вези са организацијом и вођењем здравствене политике и система, здравственим ризицима на радном месту, кретањем заразних болести и нових трендова имунизације, значајем националне “вакциналне независности”, антимикробном резистенцијом, злоупотребом супстанци, трендовима кардиоваскуларних и малигних болести, као и проблемима исхране.

Клиничка сесија је обухватала актуелне теме из различитих грана клиничке медицине и темама из области хирургије и интензивне терапије. Посебно се истакло предавање о историјском развоју Српског лекарског друштва од 1872. године до данашњих дана, као и предавање о развоју породиљства на територији Србије. У стоматолошкој сесији се го-

ворило о значају превенције, савременим дијагностичким и терапијским методама, примени дигиталне стоматологије у дијагностици, планирању, али и неким фазама стоматолошке терапије. Сесија „Нови модели у едукацији у медицини - развој и имплементација метакогнитивних проблемски базираних модула у медицинским наукама“ је имала за циљ да прикажу резултате истоименог Ерасмус плус пројекта и других едукативних решења која се користе за унапређење образовања лекара, уз коришћење концептуалних, процедуралних и метакогнитивних знања. У оквиру конгреса је одржан и округли сто под називом „Неурологија на Косову и Метохији где смо сада и каква је будућност” који је окупио еминентне неурологе, руководиоце неуролошких клиника, специјалних болница и одељења у Републици Србији, чији је циљ утврђивање главних проблема у функционисању неуролошких служби на Косову и Метохији и прављење плана за њихово отклањање. На округлом столу је донета декларација о свеобухватној подршци развоју неурологије на овим просторима. Научни одбор конгреса је одабрао и уврстио у програм конгреса укупно 65 оралних презентација из клиничке медицине, превентивне медицине и стоматологије.

Проф. др Милан Недељковић, председник СЛД

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Сви сажеци предавања су публиковани у књизи апстракта у електронској форми као и радови „ин еxтенсо” који ће бити објављени у суплементу часописа „Праxис Медица” чији је издавач факултет и који ове године прославља 55 година постојања, као један од најстаријих медицинских часописа у Србији. У оквиру конгреса је организована и студентска сесија која је окупила и студенте медицине и стоматологије из земље и региона.

Под руководством проф. Павловића, студенти Медицинског факултета су припремили сценско музички наступ којим су симболично приказали тешке, али и лепе тренутке кроз које је пролазио наш факултет у нешто више од пола века постојања. Културно уметнички део програма свечаног отварања обележен је наступом ансамбла „Фенечки бисери” - које је основао отац Макарије, игуман манастира Фенек 2017. године. Пр­ви кон­грес је одр­жан 2019. го­ди­не. Пре шест го­ди­на, на пр­ вом кон­гре­су, би­ло је 400 уче­сни­ ка, а овај је ма­сов­ни­ји, ус­пе­ли смо да до­ве­де­мо еми­нент­не ле­ка­ре и струч­ња­ке из це­лог све­та. Ко­сов­ ска Ми­тро­ви­ца је три да­на би­ ла цен­тар на­уч­них, кул­тур­них и дру­штве­них до­га­ђа­ња – ка­же за „По­ли­ти­ку” проф. др Но­ва­ко­вић. Други конгрес лекара Косова и Метохије је највећи научни и медицински скуп на овим просторима у последњих тридесет година, али и много више од тога - симбол је пркоса, отпора и јединства научних и здравствених радника Косова и Метохије да опстану и остану на светој српској земљи Косову и Метохији. Проф. др Александар Павловић, председник научног одбора Конгреса Проф. др Татјана Новаковић, декан, председник организационог одбора Конгреса

73

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Последњег дана конгреса, за учеснике је организован обилазак Газиместана и манастира на Косову и Метохији: Грачанице, Пећке Патријаршије и Дечана.

Током свог боравка председник СЛД проф. др Милан А. Недељковић је са председницом Организационог одбора проф. др Татјаном Новаковић и делегацијом коју су чинили еминентни академици и професори посетио ректора Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици проф. др Небојшу Арсића и том приликом на поклон уручио књигу “150 година Српског лекарског друштва. Проф. др Милан А. Недељковић је током Конгреса одржао пленарно предавање на тему “Историјски развој Српског лекарског друштва од 1872. до 2025 године“

Посета манастиру Високи Дечани где смо игуману Сави Јањићу поклонили књигу "150 година Српског лекарског друштва".

74

Посета манастиру Грачаница, где смо митрополиту Рашко-Призренском господину Теодосију, поклонили књигу 150 година Српског лекарског друства.

На крају трећег дана Другог конгреса лекара Косова и Метохије у манастиру Високи Дечани направљена је групна фотографија свих учесника са монасима и игуманом Савом Јањићем.

Председник СЛД, проф. др Милан А. Недељковић, проф. др Татјана Новаковић са учесницима конгреса у посети манастиру Пећка Патријаршија, где су поколонили игуманији Харитини књигу 150 година Српског лекарског друства.

Директор Клиничког центра Грачаница, проф. др Бранислав Лазић организовао је другог дана Другог конгреса лекара Косова и Метохије ручак у селу Доња Густерица у мотелу Маркови конаци поред Грачанице.

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženje „Šansa za roditeljstvo”

Festival nade i znanja Jedinstveni evropski događaj za parove koji se bore sa neplodnošću i dostupnosti procedura, • dobiju besplatne individualne konsultacije sa ginekolozima, embriolozima, psiholozima, endokrinolozima i drugim stručnjacima, • učestvuju u radionicama, informišu se o inovacijama i upoznaju druge koji prolaze kroz slična iskustva.

U

druženje “Šansa za roditeljstvo” organizuje 7. međunarodni festival potpomognute oplodnje, koji će biti održan 11. oktobra 2025. godine u Hotelu “Falkensteiner” u Beogradu. Ovaj festival je najveći i jedini ovakvog tipa u Evropi, a njegovo srce i suština su – pacijenti.

Festival potpomognute oplodnje je jedinstven događaj na Balkanu koji u celosti posvećujemo temama neplodnosti i izazovima začeća. Po uzoru na slične festivale širom Evrope, Udruženje “Šansa za roditeljstvo” je 2018. godine organizovalo Prvi međunarodni festival potpomognute oplodnje, čime je pokrenuta tradicija koju sa ponosom negujemo i danas ✨. Tokom godina, Festival je izrastao u najveći i najznačajniji regionalni događaj, posvećen isključivo problemu steriliteta 💫.

Festival je nastao iz potrebe da se pojedincima i parovima koji se bore sa neplodnošću pruži podrška, edukacija i direktan kontakt sa stručnjacima, a do danas je okupio hiljade posetilaca i stotine stručnjaka iz zemlje i inostranstva.

Kome je namenjen festival?

Pre svega – za sve one koji se suočavaju sa izazovima neplodnosti, koji su već u procesu vantelesne oplodnje ili tek planiraju da krenu tim putem.

Ovaj događaj pruža priliku da se informišu, postave pitanja, dobiju podršku i osete da nisu sami.

Parovi i pojedinci će imati mogućnost da: • prisustvuju besplatnim diskusijama na teme poput dijagnostike, terapija, podrške, prava pacijenata

Festival okuplja eminentne stručnjake iz oblasti reproduktivne medicine, ali njihova uloga ovde nije samo da drže predavanja – već da budu dostupni pacijentima, da slušaju, odgovaraju na pitanja, razmenjuju iskustva i grade odnos poverenja.

Za lekare, embriologe, psihologe i sve koji se bave lečenjem neplodnosti, festival je i poziv na osluškivanje potreba pacijenata, razmenu znanja sa kolegama i predstavljanje najnovijih dostignuća kroz direktan kontakt sa onima kojima su ta znanja najpotrebnija.

Poseban segment festivala je štandovski prostor, gde se predstavljaju klinike, laboratorije, farmaceutske kompanije, udruženja i proizvođači medicinske opreme. Posetioci mogu na jednom mestu da se informišu o dostupnim opcijama lečenja u zemlji i inostranstvu, kao i o savremenim terapijama, suplementima, tehnologijama i podršci.

Važno je znati Ulaz je besplatan za sve posetioce.

Nije potrebna prethodna prijava za prisustvo.

Festival traje ceo dan i obuhvata bogat program koji je dostupan na sajtu udruženja.

Ovogodišnji festival je akreditovan za zdravstvene radnike. Ukoliko želite da učestvujete i ostvarite pravo na stručne bodove, molimo vas da se registrujete na našem sajtu. Prisustvom celodnevnom programu možete ostvariti ukupno 8 bodova – 4 boda za prepodnevni i 4 boda za popodnevni deo. Akreditacija važi za lekare, farmaceute, farmaceutske tehničare i medicinske sestre.

Izjava - dr. Draško Kuprešak

Srpska domaćin Konferencije porodične medicine Jugoistočne Evrope

R

epublika Srpska biće domaćin 10. konferencije opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope koja bi trebalo da bude održana u oktobru 2027 godine, rekao je predsjednik Udruženja doktora porodične medicine Srpske dr. Draško Kuprešak.

Kuprešak je naglasio da je ova odluka donesena u okviru 9. Konferencije, održane u Ljubljani od 5. do 8. juna ove godine. „Organizacija ovako respektabilnog skupa će biti prilika da se predstave dometi u razvoju porodične medicine u Republici Srpskoj u različitim aspektima od akademskog, kliničkog, aspekta kvaliteta i sigurnosti zdravstvene zaštite do uvođenja integrisanog informacionog sistema“, pojasnio je on.

Naveo je da je u Ljubljani predstavljeno i grafičko i tematsko rješenje za 10. konferenciju koja će biti održana pod sloganom; „Zajedno za zdravije sutra“ /tehnologija nas spaja, znanje nas vodi, pacijent u centru/ te su učesnice sasanka upoznate sa prirodnim i kulturnim potencijalima koje nude grad Banjaluka i Republika Srpska. „Kandidatura iz Republike Srpske je dobila apsolutnu podršku Borda ove asocijacije što je izraz međunarodnog kredibiliteta i ugleda koje ima Udruženje doktora porodične medicine Republike Srpske“, naglasio je Kuprešak.

Asocijacija opšte/porodične medicine postoji 22 godine i nosilac je brojnih aktivnosti za unapređenje pozicije porodične medicine u nacionalnim zdravstvenim sistemima.

U njenom radu participiraju zemlje regiona jugoistočne Evrope koji uključuju Tursku, Albaniju, Severnu Makedoniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Rumuniju ,BiH /entiteska udruženja su samostalna u predstavljanju/ i Sloveniju.

Blisko sarađuje sa „Vonkom“ i Svjetskom zdravstvenom organizacijom u promociji potencijala porodične medicine.

www.festival.sansazaroditeljstvo.org.rs

75

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

U

Mostarska subota

T

radicionalni međunarodni Simpozijum Dvadeset i prva Mostarska psihijatrijska subota održan je 7. juna 2025. godine u Hotelu „Mostar“ u Mostaru, okupivši oko 100 učesnika iz Bosne i Hercegovine koji su sa eminentnim stručnjacima iz naše zemlje, Srbije i Hrvatske obrađivali temu „PTSP: jučer, danas, sutra“, kroz sve aspekte, ali i uz upoznavanje sa novim klasifikacionim izmjenama koje se odnose na posttraumatski stresni poremećaj.

Prethodnog dana, 6. juna 2025. godine, u večernjim časovima je u Hrvatskom domu „Herceg Stjepan Kosača“ upriličena promcija nove knjige akademika prof. dr sc. med. Dragana Babića i doc. dr sc. med. Romane Barbarić (koji su bili i predsjedavajući Organizacionog odbora Simpozijuma), „PTSP: paradigma za novu psihijatriju“,

76

periodu 5.6. do 8.6.2025. godine održan je XXIII simpozijum Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske sa međunarodnim učešćem. Institucionalni pokrovitelji simpozijuma bili su Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Balkanska asocijacija medicinskih sestara, tehničara i babica.

UMSTIB Republike Srpske tradicionalno je organizovao veliko okupljanje impresivnog broja priznatih stručnjaka iz svijeta sestrinske njege. Na ovom simpozijumu stvorena je jedinstvena prilika za izmjenu strukovnog i naučnog iskustva, takođe je ovo bila prilika da Bijeljinu upoznamo u njenim ljepotama i vrijednostima. Simpozijumi koje organizuje udruženje pruža priliku da učesnici iz regiona i šire upoznaju Republiku Srpsku koja je bogata tradicijom, kulturom, prirodnim ljepotama koje se ogledaju u svakom djeliću Republike Srpske.

koju su promovisali uvaženi akademici i profesori iz Zagreba i Banjaluke, kao izvrstan uvod u Simpozijum.

Organizatori Simpozijuma su Klinika za psihijatriju Sveučilišne kliničke bolnice Mostar i Sveučilište u Mostaru, a koorganizatori Udruženje/Udruga psihijatara u Bosni i Hercegovini, Liječnička komora Hercegovačko-neretvanske županije i Internacionalna Akademija nauka i umjetnosti u Bosni i Hercegovini.

Izvrsna organizacija i visok nivo naučnog programa ovom Simpozijumu već duže od dvije decenije potvrđuje mjesto stručnog događaja prvog reda u zemlji i regionu i svi se radujemo narednoj Suboti prve junske subote 2026. godine u Mostaru.

Pripremio: Prim. Goran Račetović, dr. med., specijalista psihijatrije, Centar za zaštitu mentalnog zdravlja-Dom zdravlja Prijedor

Simpozijum je bio namijenjen svima koji se direktno ili indirektno bave sestrinskom njegom: od samih učesnika, postojećih i budućih strukovnih udruženja, naučnih i stručnih institucija.

Rad Simpozijuma odvijao se kroz plenarna predavanja, usmena izlaganja, poster prezentacije i usklađene diskusije, čime je pružena prilika svim zainteresovanim učesnicima za razmjenu informacija vezanih za stručni rad, naučna istraživanja, nove ideje i tehnologije te njihovu primjenu u svakodnevnoj praksi, a sve sa ciljem poboljšanja brige za ljudsko zdravlje, jer medicina i zdravstvena njega kao nauke napreduju iz dana u dan..

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Zaključci XXIII simpozijuma UMSTIB XXIII simpozijum UMSTIB Republike Srpske sa međunarodnim Republike Srpske sa međunarodnim učešćem učešćem: „Drži se novog puta i sta-

“Drži se novog puta i starog prijatelja“ „Prijateljstvo je kao putovanje: Nije važno koliko je daleko, važno je s kim ga dijeliš.”

Pripremila: Mr Živana Vuković Kostić

U toku tri radna dana simpozijumu je prisustvovalo 150 učesnika, prezentovano je 99 stručnih radova na teme: Snaga medicinskih sestara za promjene u svijetu, Lični, profesionalni razvoj, izazovi; Zašto je važno kontinuirano obrazovanje?; Kako medicinska sestra može upravljati stresom i izgaranjem?; Motivacija u sestrinskoj profesiji; održana su dva okrugla stola: U korak sa trendovima u zdravstvenoj njezi i Profesionalna odgovornost medicinskih sestara.

Treći radni dan simpozijuma održana je IV konferencija Balkanske asocijacije medicinskih sestara, tehničara i babica pod nazivom: “Regionalno promovisanje i unapređenje profesije”.

Učesnici simpozijuma i konferencije su bili iz: Norveške, Njemačke, Švajcarske, Slovenije, Hrvatske, Federacije BiH, Republike Srpske, Srbije, Crne Gore, Sjeverne Makedonije.

“Dobar prijatelj sluša tvoje avanture; najbolji prijatelj ih čini s tobom.” Ovaj simpozijum je opravdao naša očekivanja, naše želje, potvrdili smo da je prijateljstvo jedan od najljepših darova koje možemo imati u životu. Iako želimo da naši prijatelji znaju koliko ih volimo, cijenimo, poštujemo i koliko nam znače, ponekad to ne možemo izraziti riječima.

Ovim putem se zahvaljujemo svima koji su uz nas desetinama godina.

U toku tri radna dana izmijenjna su brojna iskustva, saznanja o novim tehnikama, procedurama i novitetima koji se dešavaju u svijetu sestrinske njege.

Veoma je značajno pratiti savremene trendove liječenja oboljelih i zdravstvenu njegu kroz permanentnu edukaciju cjelukupnog medicinskog osoblja sa naglaskom na medicinske sestre, tehničare i babice koji čine najbrojniju populaciju unutar zdravstvenog sistema.

rog prijatelja“ • Sposobnost individue da se na psihološkom planu razvija, uči, govori, radi, pridržava se pravila, preuzima društvene uloge i odgovornosti dok je ispoljavanje naše ličnosti i samopoimanja individualno, tj. dijelom zavisi i od našeg vlastitog zalaganja i rada na sebi. Sticanjem znanja o pojmovima koji se tiču profesionalnog razvoja, upravljanja karijerom i vještinama pomažemo sebi u vlastitom brendiranju, pokretanju inicijativa i razvoju poduzetničkog duha, takođe stičemo spoznaje o savremenim izazovima samoupravljanja za ostvarenje željene karijere koja će poslužiti za poslovni uspjeh i lično ispunjenje.

• Sestrinske uniforme imaju bogatu i zanimljivu istoriju koja seže unatrag više od jednog vijeka. Tokom 19. vijeka, s razvojem modernog zdravstvenog sistema, uniforma je postala simbol profesionalnosti i povjerenja.

Uniforme su se razlikovale zavisno o zemlji i instituciji, ali su obično uključivale haljine, pregače i kape.

Kapa, koja je postala prepoznatljiv dio uniforme, simbolizovala je status i stručnost sestre. S vremenom, boje i stilovi uniformi su se mijenjali, a sestre su počele nositi praktičniju i udobniju odjeću koja je olakšavala rad u bolnicama. Osim praktičnosti, sestrinske uniforme i dalje imaju važnu simboliku. One predstavljaju brigu, saosjećanje i predanost pacijentima. U današnje vrijeme, uniforma takođe može odražavati identitet i kulturu zdravstvene ustanove, čime se dodatno jača povezanost između sestara i zajednice kojoj služe. Sestrinske uniforme, stoga, nisu samo odjeća, već i simbol važnosti i dostojanstva profesije.

• Autonomija zdravstvenih radnika je izuzetno važan zadatak profesionalnog razvoja. Autonomija se određuje kao samoupravljanje, samostalnost i nezavisno funkcionisanje. Težnja zdravstvenog radnika je da djeluje slobodno i autonomno. Autonomija zdravstvenih radnika duboko je utemeljena, prije svega, u etici medicinske struke, a zatim i u profesionalnim kompetencijama koje treba da budu prožete pedagoško-psihološkim osnovama.

77

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

• Motivacija rada medicinskih sestara ima uticaj na blagostanje, organizacioni učinak, zadovoljstvo, zadržavanje, angažovanje i posvećenost medicisnkih sestara. Što se tiče dobrobiti organizacije, osjećaj sreće i motivisanosti je poznat kao pozitivno psihološko iskustvo pojedinaca koje doprinosi dobrobiti organizacije. Pojedinci koji su bili suštinski motivisani, zaključili su da je sam posao zanimljiv, izazov i zabava ukoliko su osjetili sreću. Sreća i blagostanje radnika zavise uglavnom od njihovog nivoa motivacije, organizacionog ili ličnog izvora sreće na poslu • Medicinske sestre kao pokretači promjena imaju prednosti koje osnivači zdravstvenih sistema u ovim našim prostorima ne prepoznaju, one nisu samo stručnost, kompetentnost za izvođenje medicinsko-tehničkih intervencija, već i saosjećajnost, edukacija javnosti, zagovaranje principa ravnopravnosti i dostupnosti zdravstvene zaštite, povezivanje pojedinaca i zajednica.

Jedinstvena kombinacija medicinske stručnosti i empatične brige omogućava nam da djelujemo kao kreatori promjena. Ali medicinske sestre tehničari i babice toga nismo ni sami svjesni. Važmo je da je prva i bitna stvar naša vlastita svijest o moći koju imamo. Samim ovim stavom postigli bismo mnogo. Medicinske sestre su pokretačka snaga pozitivnih promjena u svijetu, koje se manifestuju u mnogim područjima. Na nama je da to iskoristimo, da se aktivno uključimo i izvršimo pritisak na zakonodavce da sve navedeno provedu kroz reforme.

• Zakon o sestrinskoj djelatnosti je neophodan kako bi uredio djelatnost, obrazovanje, trajno usavršavanje, uslove za obavljanje djelatnosti, dužnosti, odgovornosti, stručni nadzor, privatnu praksu, regulative i legislative.

• Profesionalni razvoj u sestrinskoj praksi definisan je standardima zasnovanim na istraživanjima i ključan je za kvalitet ishoda kako za pacijente, tako i za organizacije. Sestre se suočavaju sa izazovima kao što su preopterećenost, nedostatak vremena i resursa, što može usporiti njihov profesionalni napredak.

S obzirom na to, rezultati pokazuju potrebu za stalnim usavrša78

vanjem kroz obuke, kao i potrebu za boljim uslovima rada i unapređenjem sistema obuke i mentorskih programa.

• Kontinuirano obrazovanje je esencijalno za profesionalni razvoj medicinskih sestara, poboljšanje zdravstvene zaštite s ciljem da se omogući pružanje kvalitetne i sigurne zdravstvene zaštite. Brzi razvoj medicinskih tehnologija i promjena u zdravstvenim potrebama zahtijevaju stalno usavršavanje profesionalnih vještina. Preporučuje se unapređenje i širenje programa kontinuiranog obrazovanja u svim zdravstvenim institucijama kako bi se povećala efikasnost i sigurnost u pružanju njege.

• Simpozijum je pokazao da smo spremni prihvatiti nova znanja, revidirati naučene lekcije i učiti cijeli život.

• VII KONGRES UMSTIB RS sa međunarodnim učešćem “Gledaj naprijed, ali se osvrni i nazad” biće održan 4.6. do 7.6.2026. godine u Banjaluci.

IV konferencija Balkanske asocijacije medicinskih sestara, tehničara i babica “Regionalno promovisanje i unapređenje profesije” Učesnici simpozijuma su sa zanimanjem pratili i učestvovali u konferenciji koju je organizovala Balkanska asocijacija medicinskih sestara, tehničara i babica, a koja se bavila temom regionalnog promovisanja i unapređenja profesije. U toku veoma zanimljive diskusije razmijenili su iskustva sa koleginicama i kolegama iz evropskih kao i balkanskih zemalja. Skrenuli su pažnju na probleme koji se javljaju u obrazovanju medicinskih sestara, tehničara i babica iz zemalja regiona kao i postojeće zakonske regulative vezane za profesiju..

Kako bismo unaprijedili i promovisali profesiju zaključili smo da je neophodno: • Ključni elemenat profesionalnog razvoja je da istaknemo svoje vještine, postignuća i vrijednosti u radnom okruženju. Neophodna je promocija asocijacije u profesionalnim krugovima;

N M K

• Umrežavanje je ključno za promociju. U budućnosti ćemo se povezivati sa kolegama, saradnicima i drugim zdravstvenim profesionalcima koji imaju iste ciljeve i želje za unapređenje profesije na regionalnom nivou i šire; • Vidljivi smo u našem radnom i profesionalnom okruženju i spremni za saradnju sa svima koji imaju dobre namjere i koji se bave prvenstveno profesijom; • Pružaćemo podršku udruženjima, cijeniti njihov rad i njihova postignuća za unapređenje i promovisanje profesije; • Zakonske regulative vezane za profesiju medicinskih sestara, tehničara i babica zemalja Balkana su različite, sličnosti iskoristiti za regulisanje profesije na regionalnom nivou;

• Obrazovanje zahtijeva reforme kako bi se uskladilo sa EU direktivom; • Zdravstveno vaspitanje neophodno je uvesti u obrazovni sistem zemalja regiona; • Cilj je raditi kontinuiranu edukaciju na regionalnom nivou i omogućiti praćenje savremenih dostignuća u zdravstvenoj njezi; • Faktori koji utiču na migracije zdravstvenih radnika su ekonomski, geopolitički, kulturni, socijalni i demografski. Među glavnim razlozima migracije zdravstvenih radnika su želja za poboljšanjem životnog standarda u odnosu na razvijene zemlje, neadekvatni uslovi rada, nemogućnost napredovanja prema nivou obrazovanja i radnom iskustvu, ograničene mogućnosti profesionalnog usavršavanja, zastarjela medicinska tehno-

-

s t r u č n i

s k u p o v i

logija. Zdravstveni sektor predstavlja ključni ekonomski sektor u zemljama regiona, njegovo migriranje predstavlja vodeći i ključni problem na kojem je potrebno raditi kako bi se smanjilo i spriječilo.

Konferencija je imala za cilj da okupi stručnjake iz svijeta sestrinske profesije i da pruži doprinos u razumijevanju i razmjenjivanju iskustva koje je vodič za nastavak i povezivanje procesa za regionalno promovisanje i unapređenje profesije. Učesnici konferencije su imali prilike poslušati iskustva iz Švajcarske, Slovenije, Hrvatske, BiH, Srbije, Sjeverne Makedonije, Crne Gore...

“Osoba koja nikad nije pogriješila, nikad nije pokušala napraviti nešto novo!”

Albert Einstein

79

N M K

S

-

n a j a v e

s k u p o v a

avremena medicina danas se suočava sa trostrukim izazovom koji prerasta u jednu od najvažnijih javnozdravstvenih i kliničkih prijetnji – pandemijskom prevalencom dijabetesa melitusa tipa 2, gojaznosti i širokog spektra kardiometaboličkih bolesti, uključujući arterijsku hipertenziju, dislipidemiju, aterosklerozu, koronarnu bolest, nealkoholnu masnu bolest jetre (NAFLD/MAFLD) i hroničnu bubrežnu bolest. Njihova međusobna povezanost, zajedničke patofiziološke osnove, kao i složeni mehanizmi međudejstva predstavljaju klinički entitet od fundamentalnog značaja za sve oblasti interne medicine.

Dijabetes melitus tipa 2, kao paradigma metaboličkog poremećaja, danas pogađa više od 500 miliona ljudi širom sveta, sa alarmantnim trendom porasta, naročito u populacijama srednjeg i starijeg doba, ali i među adolescentima i mladima. Istovremeno, gojaznost se prepoznaje ne samo kao glavni faktor rizika za razvoj dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, već i kao samostalan patološki entitet sa neuroendokrinim, inflamatornim i imunometaboličkim komponentama.

Prepoznajući veliki značaj koji danas predstavlja dijabetes melitus sa svojim komplikacijama i komorbiditetima, Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske (ANURS ), Srpska akademija nauka i umjetnosti (SANU), Medicinski fakultet, Univerziteta u Banjaluci i „Udruženje za dijabetes, gojaznost i kardiometaboličke bolesti Republike Srpske organizuje 5. i 6.septembra 2025. god. u Banjaluci, u Velikoj sali Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske Međunarodni simpozijum „DIJABETES MELITUS DANAS: Novine u klasifikaciji, prevenciji i terapiji“.

Ovaj značajni međunarodni simpozijum će bodovati s maksimalnim brojem bodova Komisija za zdravstvo Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i svi učesnici će dobiti validne sertifikate.

Međunarodni simpozijum je prvenstveno namijenjen edukaciji specijalizanata i specijalista interne medicine - supspecijalista endokrinologa, kardiologa, nefrologa, neurologa, ginekologa, pedijatara, doktora porodične medicine, ali i ostalih medicinskih profesionalaca koji se u svom kliničkom radu bave dijabetesom, gojaznošću i kardiometaboličkim bolestima. Očekuje se oko 150 učesnika.

80

Međunarodni simpozijum: ANURS, 5. i 6. septembar 2025. god. Banjaluka

DIJABETES MELITUS DANAS novine u klasifikaciji, prevenciji i terapiji

Pripremila: Prof. dr Snježana Popović Pejičić Dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske Šef Katedre za internu medicinu, Medicinski fakultet, Univerzitet u Banjaluci Spec interne medicine - supspecijalista endokrinologije, primarijus Predsjednik Udruženja za dijabetes, gojaznost i kardiometaboličke bolesti Republike Srpske

Nakon otvorenja Simpozijuma, biće održana promocija MONOGRAFIJE: Dijabetes, gojaznost i kardiometaboličke bolesti, grupe autora, u izdanju ANURS. Urednik Monografije je prof. dr Snježana Popović Pejičić, dopisni član ANURS, a recenzenti akademik Miodrag Ostojić i prof. dr Ranko Škrbić, dopisni član ANURS. Međunarodni simpozijum će se odvijati kroz pet sesija koje će obuhvatiti: Novine u liječenju i kontroli dijabetesa tipa 2; Dijabetes, komplikacije i komorbiditeti; Dijabetes i reproduktivno zdravlje; Dijabetes kod djece i mladih osoba; Dijabetes, gojaznost i komorbiditeti.

Predavači će biti eminentni akademici ANURS (akademik Duško Vulić, redovni član i podpredsjednik ANURS; Dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci prof. dr Ranko Škrbić, dopisni član ANURS; Predsjednik Udruženja za dijabetes, gojaznost i kardiometaboličke bolesti Republike Srpske prof. dr Snježana Popović Pejičić, dopisni član ANURS; prof. dr Zoran Vuj-

ković, dopisni član ANURS) i eminentni akademici SANU (akademik Nebojša M. Lalić, redovni član i generalni sekretar SANU; akademik Dragan Micić, redovni član i sekretar Odeljenja medicinskih nauka SANU); potom profesori sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu: Direktor Kinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Beograd prof. dr Svetlana Vujović; Prof. dr Katarina Lalić, prof. dr Aleksandra Jotić, prof. dr Ljiljana Lukić, prof. dr Marija Maćešić; Direktor Kinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Novi Sad, KC Vojvodine prof. dr Milena Mitrović; dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini, Kosovska Mitrovica prof. dr Tatjana Novaković; prof. dr Siniša Ristić, Medicinski fakultet Foča; Univerzitet u Istočnom Sarajevu; prof. dr Bojana Carić, doc. dr Gabrijela Malešević i doc. dr Valentina Soldat Stanković, spec. interne medicine, supspecijalisti endokrinolozi UKC RS, Medicinski fakultet Univerzitet u Banjaluci; specijalista porodične medicine JZU Dom zdravlja Banjaluka prof. dr Verica Petrović. Medicinski fakultet Univerzitet u Banjaluci - ukupno 20 eminentnih predavača!

N M K

-

n a j a v e

s k u p o v a

81

N M K

-

n a j a v e

s k u p o v a

Уважене колегинице и колеге,

Н

акон одржавања веома успјешног Симпозијума са међународним учешћем о аутистичном спектру 2024. године, Јавна здравствена установа Дом здравља Приједор ове године жели започети традицију одржавања међународних симпозијума, који би обухватили различите гране медицине, са циљем унапређења пракси свих медицинских професионалаца и квалитета пружених услуга пацијентима. Из тог разлога организујемо Први међународни медицински симпозијум који се одржава у Business хотелу „Приједор“ у периоду 17 – 19. октобра 2025. године, под покровитељством Министарства здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске и Града Приједор. Настављајући концепт јавно-приватног партнерства овогодишњи Симпозијум биће организован у сарадњи са Јавном здравственом установом Болница „Др Младен Стојановић“ Приједор и Јавном установом Висока медицинска школа Приједор, као и специјалистичким центрима „Др Предојевић“ и „Hannah“ из Приједора. Континуиран прогрес медицине као значајне научне дисциплине веома је примијетан. У временима бројних промјена и изазова у свијету и аспекти заштите здравља људи постају важан приоритет широм свијета. Савремена истраживања, захваљујући дигиталним технологијама, постају доступна свима и треба да послуже здравственим 82

професионалцима у побољшању њихових знања и вјештина, а становништву да пруже адекватну информисаност и омогуће лакшу и што свеобухватнију доступност здравствених сервиса. Циљ овогодишњег симпозијума је да, водећи се главном темом „Приближивање клиничке праксе појединцу и заједници: од превенције до опоравка“, окупи експерте из различитих области медицине (ендокринологија, дијабетологија, кардиологија, гастроентерологија, психијатрија и ментално здравље, неурологија и педијатрија) који би богато истраживачко и клиничко искуство представили присутним здравственим радницима (доктори медицине свих специјалности и медицинске сестре/техничари свих профила) и здравственим сарадницима (психолози, дефектолози, и други) у смјеру актуелних препорука за повећање степена превенције, пораста броја раних детекција и интервенција у примарној здравственој заштити, индивидуализацију третмана и креирање путева ка одрживим опоравцима појединаца у својим заједницама као дијела даљег унапређења здравственог система Републике Српске, попут развоја центара за промоцију здравља и превенцију болести, повреда и стања и центара за рани раст и развој у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Друго обавјештење о Симпозијуму са ширим информацијама можете прегледати на страници Дома здравља Приједор

https://domzdravljaprijedor.ba/ wp-content/uploads/2025/07/ PRVI-SIMPOZIJUM-DRUGOOBAVJESTENJE.pdf Надамо се да ћете планирати Ваш долазак и учешће на нашем симпозијуму у октобру. Добродошли у Приједор! Милош Марјановић, дипл. eкономиста Предсједник Организационог одбора Прим. Горан Рачетовић, др. мед. Секретар Организационог одбора Технички организатор

Медијски покровитељ

Интернетска страница https://gim.ddns.net:9443/prvimedicinski-simpozijum-2025prijedor-ihcjsp

N M K

-

n a j a v e

s k u p o v a

83

INFO VIJESTI

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS

organizaciji Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, te podršku Privredne komore Republike Srpske, u Bijeljini i Istočnom Sarajevu početkom avgusta održane su javne rasprave o Nacrtu zakona o zaštiti zdravlja stanovništva od duvanskih i ostalih proizvoda za pušenje.

Predstavnici Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite predstavili su Nacrt zakona ističući da je cilj donošenja ovog zakona zaštita zdravlja stanovništva Republike Srpske od duvanskih i ostalih proizvoda za pušenje te podizanje svijesti o štetnosti pušenja. Poseban fokus stavljen je na zaštitu djece i omladine od štetnih uticaja ovih proizvoda na njihovo zdravlje, kroz smanjenje njihove dostupnosti.

Kako je istaknuto, istraživanja urađena u BiH pokazuju da je pušenje među mladima sve ozbiljniji problem, a više od 15 odsto učenika uzrasta od 13 do 15 godina već su pušači. Ujedno, podaci Svjetske zdravstvene organizacije pokazuju da djeca i mladi više koriste elektronske cigarete od odraslih.

Među najvažnijim novinama, predviđenim ovim zakonom, jeste upravo uvođenje zabrane prodaje takozvanih novih proizvoda, odnosno elektronskih cigareta i ostalih proizvoda za pušenje mlađima od 18 godina, što do sada nije bilo zakonski regulisano. S obzirom na brojne zahtjeve roditelja i šire javnosti u prethodnom periodu da se djeci onemogući pristup ovim proizvodima, ova zabrana biće na snazi odmah, odnosno osam dana nakon objavljivanja ovog zakona.

Dodatno, Nacrtom zakona se zabranjuju određene materije u proizvodnji duvana, duvanskih i ostalih proizvoda (vitamini, arome i drugi aditivi) čijom bi se primjenom stvarala slika da se radi o manje štetnom ili čak korisnom proizvodu.

Predstavnici Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske naveli su da novi proizvodi za pušenje nipošto nisu bez rizika po zdravlje te posebno istakli zabrinutost zbog prisustva hemikalija. Zbog toga se zalažu za ispitivanje i kontrolu proizvoda za pušenje, a što je predviđeno i Nacrtom zakona.

Pored toga, kao važna mjera ograničavanja izloženosti pušenju, definisana je jasna zabrana pušenja u zatvorenim javnim prostorima, uz utvrđene izuzetke, ali i propisane uslove u pogledu prostora i opreme kako bi se i u tim izuzetnim situacijama obezbijedila

O Nacrtu zakona o zaštiti zdravlja stanovništva od duvanskih i ostalih proizvoda za pušenje

U

84

Održane dvije javne rasprave Fokus na zaštiti zdravlja djece i mladih

zaštita nepušača od izloženosti duvanskom dimu i emisijama.

Naglašeno je da svi, a posebno djeca i mladi, imaju pravo da budu zaštićeni od uticaja posrednog udisanja duvanskog dima, kao i od izloženosti reklamiranju, jer to može značajno povećati šanse mlade osobe da postane pušač. Namjera je i da se posredno zaštiti i zdravlje pušača, jer se smanjuje mogućnost konzumacije duvanskih i ostalih proizvoda za pušenje.

Javnim raspravama su prisustvovali brojni predstavnici udruženja pacijenata, zdravstvenih ustanova, institucija te privrednika iz ove dvije regije. Svoja teška iskustva borbe sa karcinomom pluća podijelili su pacijenti koji su istakli da se o uticaju pušenja na zdravlje ne govori dovoljno te da se zalažu za hitno sprovođenje ovog zakona, posebno kako bi se spriječila inicijacija pušenja u ranom uzrastu. Većina prisutnih istakla je podršku zaštiti zdravlja stanovništva, posebno mladih, te naporima da se smanji pušenje primjenom ovog zakona, dok su predstavnici privrednog sektora predložili da se prilikom donošenja zakona uvaže i njihovi interesi.

Nacrt zakona pripremljen je na osnovu iskustava brojnih zemalja u svijetu, a Republika Srpska je ostala jedina u regionu koja još nije donijela ovaj važan propis u oblasti javnog zdravstva. Na ovaj način se legislativa Republike Srpske u velikoj mjeri usaglašava i sa propisima Evropske unije.

Predstavnici Ministarstva objasnili

su da građani imaju pravo i da budu informisani o zdravstvenim posljedicama pušenja i izlaganja duvanskom dimu u svojoj okolini, zbog čega su Nacrtom zakona propisani i pakovanje i označavanje proizvoda, zdravstvena upozorenja, zabrane reklamiranja, promocije i sponzorisanja duvana, duvanskih i ostalih proizvoda za pušenje, kao i aktivnosti u vaspitno-obrazovnim ustanovama te jačanja javne svijesti i informisanja.

Kako bi se privredi dalo vrijeme da se prilagodi, predviđeno je da ovaj zakon stupi na snagu godinu dana od dana objavljivanja, izuzev odredaba koje se odnose na zabrane reklamiranja, promocije i sponzorisanja, ograničenja prodaje duvana, duvanskih i ostalih proizvoda za pušenje, kao i obrazovanje i obavještavanje, a koje će biti na snazi osmog dana od dana objavljivanja zakona.

Predstavnici Ministarstva zahvalili su prisutnima za konstruktivnu raspravu i istakli da će svi prijedlozi i komentari biti analizirani prije iznošenja prijedloga zakona.

Javne rasprave o Nacrtu zakona o zaštiti zdravlja stanovništva od duvanskih i ostalih proizvoda za pušenje održavaju se u skladu sa Zaključkom Narodne skupštine Republike Srpske o konsultovanju javnosti prilikom izrade ovog propisa. Podsjećamo, narodni poslanici su ovaj nacrt usvojili na 15. redovnoj sjednici te ga uputili u javnu raspravu koja će biti sprovedena u roku od 60 dana. Do kraja avgusta biće održana i treća javna rasprava u Banjaluci.

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS

INFO VIJESTI

M

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić posjetio je Specijalnu bolnicu za psihijatriju Sokolac i Zavod za forenzičku psihijatriju Sokolac, gdje je sa rukovodstvom razgovarao o radu ovih ustanova i planovima za dalje unapređenje.

Tokom posjete Specijalnoj bolnici za psihijatriju, ministar Šeranić je obišao i obnovljene prostorije ženskog rehabilitacionog odjeljenja čija obnova je nedavno završena, kao i ranije rekonstruisana dva objekta muškog i ženskog akutnog odjeljenja. Za rekonstrukciju ovih objekata Vlada Republike Srpske, tokom prethodne dvije godine, izdvojila je gotovo 300.000 KM. “Imamo projekat potpune rekonstrukcije ove ustanove”, rekao je ministar Šeranić i dodao da će se nastojati da se u narednom periodu riješi pitanje preostalih obaveza koje se tiču radnika, odnosno poreza i obaveza prema Fondu zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, kao što je urađeno i za bolnicu u Istočnom Sarajevu.

Dok se čeka odluka Banke Savjeta Evrope u vezi sa zdravstvenim sektorom u BiH i obnovom ove bolnice, Vlada i resorno ministarstvo finansiraju etapnu rekonstrukciju bolničkih paviljona, po prioritetima.

Vršilac dužnosti direktora Specijalne bolnice za psihijatriju Sokolac Dragan Bulajić naveo je da je Vlada Republike Srpske uložila 150.000 KM za prvu fazu rekonstrukcije ženskog rehabilitacionog odjeljenja, a ranije 90.000 za rekonstrukciju muškog i 45.000 KM za rekonstrukciju ženskog akutnog odjeljenja.

Bulajić je naveo da je u prvoj fazi utopljen objekat ženskog rehabilitacionog odjeljenja i urađeni mokri čvorovi, a drugom fazom predviđeni su molerski radovi, zamjena unutrašnje stolarije i elektroradovi. Tokom posjete ministra Šeranića, razgovarano je i potrebi na-

Ministar Šeranić u radnoj posjeti Sokocu

Uz pomoć Vlade obnovljene prostorije ženskog odjeljenja Specijalne bolnice

bavke novog sanitetskog vozila za ovu ustanovu.

Kada je riječ o Zavodu za forenzičku psihijatriju, razgovarano je o proširenju ove ustanove i osnivanju dječjeg odjeljenja.

Direktor Zavoda za forenzičku psihijatriju Đorđe Radić zahvalio je Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite za podršku u vezi sa prijemom novih radnika u ovu ustanovu.

Ministar Šeranić je nakon radnog dijela posjete Sokocu bio gost i Četvrtih radničkih sportskih igara zaposlenih u zdravstvenim ustanovama Sarajevskoromanijske regije, koje ove ustanove organizuju na izletištu Kopito.

Igre su ove godine okupile gotovo 400 učesnika koji su se takmičili u sportsko-rekreativnim disciplinama te uživali u kulinarskom bogatstvu i blagodetima prirode ovog kraja.

85

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS

INFO VIJESTI

Ministar Šeranić potvrdio:

Izmirene zaostale poreske obaveze Bolnice “Srbija”

V

lada Republike Srpske izmirila je sve obaveze za poreze i doprinose za lična primanja Bolnice “Srbija” iz ranijeg perioda i sada njihovo poslovanje može da krene normalnim tokom i znatno rasterećeno, poručio je ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić.

Prema njegovim riječima, planirano je da se tokom godine nastavi s izmirenjem tih obaveza i drugim bolnicama

M

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić sa saradnicima posjetio je u Bečićima šestu smjenu dječaka i djevojčica iz Republike Srpske koji ljetuju na Crnogorskom primorju u okviru Projekta „Socijalizacija djece Republike Srpske 2025”.

Ovo je 23. godina realizacije ovog jedinstvenog programa namijenjenog djeci iz Republike Srpske i njihovom razvoju, koji je od velikog značaja za brojne porodice iz svih njenih krajeva. U programu kontinuirano zajedno učestvuju djeca iz porodica korisnika prava iz socijalne i dječje zaštite, djeca iz višečlanih porodica, djeca iz porodica boračke populacije, djeca sa poteškoćama u razvoju i hroničnim zdravstvenim smetnjama, kao i posebno nadarena djeca, talentovani sportisti i drugi.

Djeca su, kao i prethodnih godina, ministra Šeranića i goste u odmaralištu dočekala nastupima kroz koje su prikazali svoje talente i vještine, a koje razvijaju i tokom učešća u projektu. „Djeca razvijaju svoje umjetničke ili sportske potencijale, a mnogi ovdje nauče i da plivaju, što je sve jako važno za njihov psihosocijalni razvoj. Pored toga, imaju priliku za druženje i nova poznanstva, što je njima i najvažnije. Kao mlad sam i ja imao priliku da učestvujem u jednom sličnom projektu i znam koliko je to značajno iskustvo ne samo za djecu, već za cijelu porodicu. Ovo je i svojevrsno mjesto okupljanja djece iz svih krajeva Republike Srpske i zaista je zadovoljstvo gledati kako oni predstavljaju svoje krajeve i ponos sa kojim to čine.

Zbog svega toga, ovaj program ima našu punu podršku već duže od dvije decenije, kao najznačajniji projekat koji imamo kao Republika Srpska”, rekao je mini86

u Republici Srpskoj.

Ministar Šeranić je precizirao da je Vlada Republike Srpske izvršila uplatu obaveza koje se odnose na dugovanja nastala po pitanju poreza i doprinosa u periodu od 2011. do 2019. godine, a kako je to ranije i najavio za ovu zdravstvenu ustanovu.

“Cijela obaveza Bolnice `Srbija` je iznosila oko 35 miliona KM, ali ono što

se odnosi na uplatu Vlade je oko 19,5 miliona KM. To se, prije svega, odnosi na obaveze koje je Bolnica imala prema doprinosima. Razlika koja ostaje do 35 miliona KM je otpis kamata”, rekao je ministar Šeranić.

Podsjetio je da je Vlada izmirila obaveze za poreze i doprinose domova zdravlja Republike Srpske i time većinu domova zdravlja uvela na trezorski način poslovanja koji dobro funkcioniše.

“Ovom uplatom bolnici u Istočnom Sarajevu počeli smo da realizujemo aktivnosti po pitanju obaveza bolnica u Republici Srpskoj, a sredstva za to se obezbjeđuju kod Svjetske banke”, ističe ministar Šeranić.

Ministar Šeranić u Bečićima

Projekat „Socijalizacija djece Republike Srpske 2025”

star Šeranić tokom posjete odmaralištu „Užice“, dodajući da je briga o djeci u fokusu svih aktivnosti i unapređenja sistema dječje i porodične zaštite.

Projekat „Socijalizacija djece Republike Srpske” realizuje JU Javni fond za dječju zaštitu Republike Srpske u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, a ima za cilj da zadovolji razvojne potrebe djece, razvije osjećaj empatije i pripadnosti vršnjačkoj grupi i afirmiše dječje potencijale, posebno kod osjetljivih kategorija djece kojima je to otežano životnim prilikama.

Direktor Javnog fonda za dječju zaštitu Republike Srpske Nedeljko Jović naglasio je da je do sada projekat obuhvatio više od 40.000 učesnika, što je otprilike veličina jednog grada u Republici Srpskoj. „Ovdje imamo socijalizaciju u pravom smislu riječi i vodimo računa da svi budu ravnomjerno zastupljeni”, ističe Jović te dodaje da je ponosan što Fond godinama uspješno realizuje ovaj važan i zahtjevan projekat.

On je istakao veliku zahvalnost stručnom i pratećem osoblju, koordinatorima, vaspitačima, sportskim animatorima, psiholozima, medicinskim timovima i studentima volonterima, kao i svim organizacijama i pojedincima koji se posvećeno brinu da djeca imaju najbolja moguća iskustva tokom učešća u projektu te podsjetio da ovaj projekat ima kontinuiranu podršku Vlade Republike Srpske i Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite.

I ove godine projekat se realizuje kroz 13 smjena, u periodu od 1. juna do 24. septembra, a priliku za besplatno ljetovanje i socijalizaciju ukupno će imati oko 1.700 djece.

Tokom programa djeca borave u dobrim uslovima smještaja, sa svim sadržajima neophodnim za kvalitetan i prijatan boravak i ostvarivanje ciljeva projekta. To obuhvata sportske terene, radioničarski prostor, računarsku opremu i odvojeni dio prelijepe bečićke plaže.

Projekat „Socijalizacija djece Republike Srpske” do sada je obuhvatio više od 40.000 učesnika, od čega nešto više od 32.000 djece te odraslih (vaspitača, stručnog osoblja, roditelja-pratilaca djece sa smetnjama u razvoju) iz svih opština Republike Srpske.

Program se realizuje na osnovu Zakona o dječjoj zaštiti Republike Srpske, uz finansijsku podršku Vlade Republike Srpske.

Odsjek za odnose s javnošću Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske

INFO VIJESTI

Klub veterana dobrovoljnih davalaca krvi Trebinje

Poklon koji život znači Čini dobro i dobru se nadaj Pripremila: Miholjka Janković, predsjednica Kluba

S

rećni smo što možemo da pomažemo drugima i učinimo i njih srećnima, jer samo srećan čovjek čitav svijet vidi kao svoju porodicu.

Ono što možemo pokloniti drugima i tako ih učiniti srećnima jeste upravo ta dragocjena tečnost koja život znači.

KRV je lijek koji se ne može kupiti, jedino darovanjem, davaoci je daruju drugima i tako spasavaju živote.

Zato ovi ljudi, humanisti, treba da zauzmu posebno mjesto u društvu, jer njihov značaj i veličina se vidi kroz brojne dobrovoljne akcije koje se organizuju širom Srbije, BiH, CG i Republike Srpske.

Nedavna posjeta naših dragih humanista iz Vladičinog Hana i Vranja svjedoči o tome koliko ovi ljudi imaju srca (u prilogu fotografije). U naš grad su stigli i naši dugogodišnj prijatelji iz Čačka, koji po ko zna koji put daruju krv za naš grad.

Mi smo 27.7.2025. godine posjetili Žabljak gdje smo se susreli sa prijateljima iz Crne Gore, Srbije i Federacije BiH (prilog slike) i tom prilikom razmijenili iskustva.

Porodicu dobrovoljnih davalaca krvi treba čuvati, njegovati i podmlađivati, a to možemo samo postići sa iskrenim i prijateljskim odnosima.

88

INFO BILTEN

Endovaskularna radiologija

Svjetski dan hepatitisa 2025

Dvodnevni POCUS kurs

TOKEN – Pokrenimo srce

Parastos za pet poginulih boraca

Svečana konferencija Daun sindrom centra

Pripremili: saradnici za informisanje UKC RS

INFO BILTEN

Zavod za kliničku radiologiju UKC RS

Endovaskularna radiologija

I

nterventi radiolozi Zavoda za kliničku radiologiju UKC Republike Srpske dr Bojan Jovanić i dr Mile Čučak uz podršku dr Davora Mrde, interventnog radiologa iz KC “Bežanijska kosa” Beograd izveli su šest intervencija onkološkim pacijentima u angio sali Zavoda za kliničku radiologiju.

Pacijentima je urađena transarterijska hemoembolizacija jetre (TACE). Riječ je o pacijentima koji imaju primarne ili sekundarne tumore jetre, a koji nisu kandidati za operaciju. Jednom od pacijenata je uradjena embolizacija portne vene. Ova intervencija je prvi put urađena u Republici Srpskoj što je od izuzetnog značaja, jer su se do sada ovakvi pacijenti upućivali u Srbiju na liječenje.

Takođe, dr Davor Mrda je održao stručno predavanje na temu: “Mogućnosti in-

90

terventne radiologije u liječenju onkoloških oboljenja i akutnih stanja”. „Ponosan sam na činjenicu da naša vizija i ideja endovaskularne radiologije nije više budućnost već sadašnjost i realnost UKC Republike Srpske. Imamo jednu od najboljih angio sala, potrošni materijal i opremu. Sada radimo na najbitnijem, a to je edukacija kadra. Ponosan sam na svoje saradnike i čestitam im na požrtvovanosti i želji da uspijemo u tome. Takođe, veliko hvala dr Mrdi koje je ponovo danas ovdje i koji će dolaziti da edukuje naše ljekare i da liječi naše pacijente, dok nam je istovremeno otvorio vrata ustanove u kojoj on radi. Sve ovo danas je realnost i predstavlja benefit za stanovnike Republike Srpske, jer ne moraju da idu u druge centre po Evropi i regionu“, rekao je

prof dr Vlado Đajić. „Riječ je o novoj intervenciji – embolizacija portne vene. Radi se o velikom krvnom sudu koji dovodi krv u jetru. U pitanju je pacijent sa tumorom jetre od preko 10 cm koji se ne može operisati. Zatvorićemo tu venu da bi se drugi dio jetre koji je zdrav uvećeo i da bi se mogla sprovesti operacija nakon četiri do šest sedmica. To radimo uz podršku dr Mrde koji nam je od pomoći za sve metode koje izvodimo. Trenutno je u toku intervencija koju izvodi dr Čučak. Danas su na rasporedu tri, a sutra takođe tri. Želim da se zahvalim dr Mrdi i generalnom direktoru prof. dr Vladi Đajiću i rukovodstvu UKC Republiku Srpske za podršku koju imamo za razvoj ovih metoda. Napomenuo bih takođe da su ovakvi pacijenti do sada bili upućivani u inostranstvo za liječenje. Danas i sutra radimo pacijente iz Foče i Bijeljine. Pacijenti iz cijele Republike Srpske više nemaju potrebe da idu na liječenje u inostranstvo“, rekao je dr Bojan Jovanić. „Veliko je zadovoljstvo biti ovde. Hvala mojim kolegama dr Jovaniću i dr Čučku, kao i prof. Đajiću na iskazivanju poverenja da kolegama prenesem svoje znanje i budem tu kao podrška. U ovim procedurama smo u UKC Republike Srpske postavili ozbiljnu onkološku mapu u Evropi. Sledećim korakom – embolizacijom portne vene doći ćemo do toga da skoro u potpunosti pokrijemo interventnu onkologiju i omogućimo pacijentima adekvatno lečenje, a i da kolegama hirurzima omogućimo da mnogo lakše izvode teške operacije“, rekao je dr Davor Mrda.

INFO BILTEN

U Klinici za infektivne bolesti UKC Republike Srpske

Svjetski dan hepatitisa 2025 Hepatitis: „Razbijmo to na komadiće“

S

vjetski dan hepatitisa obilježava se svake godine 28. jula, kako bi se podigla svijest o virusnim hepatitisima, upali jetre koja može uzrokovati tešku bolest jetre i rak jetre.

Tema za 2025.godinu: Hepatitis: „Razbijmo to na komadiće“ poziva na hitno djelovanje kako bi se uklonile finansijske, društvene i sistemske barijere – uključujući stigmu – koje stoje na putu eliminacije hepatitisa i prevencije raka jetre. Kampanja je podsjetnik da moramo djelovati sada kako bismo okončali hepatitis kao javnozdravstveni problem do 2030. godine.

Svjetska alijansa za hepatitis ustanovila je 28.jul, još 2008. godine, dan rođenja dr Barucha Samuela Blumberga (1925-2011), kao dan svjesnosti o hepatitisima. Blumberg je otkrio virus hepatitisa B 1967. godine, a dvije godine kasnije razvio je prvu vakcinu protiv hepatitisa B i za to otkriće dobio Nobelovu nagradu.

Tim povodom zaposleni u Klinici za infektivne bolesti UKC Republike Srpske, organizovano je za sve zainteresovane građane 28.jula testiranje brzim, screening testovima u periodu od 8:00 do 18:00 časova. Testiranje je anonimno, besplatno i povjerljivo!

U Republici Srpskoj liječenje hroničnog hepatitisa C dvojnom antivirusnom terapijom (Pegilirani Interferon alfa 2a/2b uz Ribavirin) prošlo je oko 370 pacijenata. Dvojnom terapijom

moguće je izlječenje HHC u oko 50-60% za genotip 1 i 4, i oko 80% pacijenata inficiranih genotipom 2 i 3.

Nove Evropske smjernice i preporuke za liječenje HCV donijele su značajne promjene u liječenju i otvorile vrata novim uspješnijim terapijama kojima se po prvi put mogućnost izlječenja od ovog opasnog virusa povećava i do 100%. Novi lijekovi skraćuju vrijeme liječenja na 8-12 nedelja i postižu trajan virusološki odgovor u 97-100% bolesnika čime predstavljaju pravu revoluciju u liječenju HCV-a. U Republici Srpskoj za liječenje hroničnog hepatitisa C koriste se direktno djelujući antivirusni lijekove pan-genotipske generacije, prema poslednjom smjernicama EASL/AASLD. Od oktobra 2015.godine do sada je liječeno više više od 300 pacijenata, koji su izliječeni, svi su postigli uspješan virusološki odgovor. Tokom pandemije Covid-19 liječenje oboljelih od HHB i HHC se nesmetano odvijalo. Najveći broj pacijenata sa hroničnim Hepatitis B se u Republici Srpskoj liječi se analozima nukleozida/nukleotida: Lamivudin, Tenofovir disoproxil. Veliki broj naših pacijenata se već liječio Lamivudin tabletama, te je za većinu najbolja opcija poslednja generacija iz ove grupe lijekova Tenofovir disoproxil.

Klinika za anesteziju i intenzivno liječenje UKC RS

Dvodnevni POCUS kurs

K

linika za anesteziju i intenzivno liječenje organizovala je dvodnevni POCUS kurs sa instruktorima iz Amerike. Kurs je pružio jedinstvenu priliku za usavršavanje praktičnih vještina u ultrazvučnoj dijagnostici i intervencijama. Neki

od ključnih stvari kursa su FAST (Focused Assessment with Sonography for Trauma), FATE (Focused Assessed Transthoracic Echocardiography), ultrazvuk pluća, ultrazvuk želuca.

Takođe, 6. i 7. juna 2025. godine održana

je 4. Škola akušerske anestezije, uz prisustvo cijenjenih međunarodnih predavača i vodećih stručnjaka iz oblasti akušerske anestezije. Prisutne očekuju predavanja, interaktivne radionice i diskusije o najsavremenijim pristupima u akušerskoj anesteziji. „Ovo je naš treći kurs ultrazvuka, kurs za brzu evaluaciju patoloških stanja srca, pluća i trbuha. Ovaj kurs je regionalno prepoznat, te polaznici dolaze iz zemalja regiona. Predavači su eminentni stručnjaci iz SAD-a na čelu sa dr Klemensom Ortnerom iz Stanforda.“, rekao je dr Dragan Rakanović, načelnik Klinike za anesteziju i intenzivno liječenje. „Želim da se zahvalim domaćinima na gostoprimstvu i ovo je treći put da se ovaj kurs organizuje u Banjaluci. Predavači su iz Amerike i Kanade, te se nadam da je ovo početak još intenzivnije saradnje i hvala vam svima na lijepom dočeku“, rekao je dr Ivan Veličković sa Jejl Univerziteta. „Hvala vam mnogo na gostroprimstvu i što ste nam pružili priliku da održimo ovaj dvodnevni kurs sa velikim brojem doktora iz regiona. Veliko je zadovoljstvo i čast držati obuku i praksu tako entuzijastičnim i izuzetno motivisanim ljekarima koji su ovdje došli“, rekao je dr Klemens Ortner sa Univerziteta Stanford.

91

INFO BILTEN

Priznanje za dr Slavicu Zeljković

TOKEN – Pokrenimo srce

U

subotu, 26. jula 2025. godine, dr Slavica Zeljković je primila priznanje TOKEN – Pokrenimo srce. Ovo je tradicionalna manifestacija koju zajednički organizuju Resuscitacioni savet Srbije i Red vitezova templara Srbije.

TOKEN – Pokrenimo srce je znak priznanja pojedincima i institucijama koji su svojim radom, znanjem, hrabrošću i posvećenošću doprinijeli spašavanju života i razvoju sistema vanbolničke reanimacije u Srbiji i regionu, te dodjela ovog priznanja predstavlja zahvalnost za trud, ali i poziv drugima da se priključe.

Svečanost je dio šireg evropskog i nacionalnog programa EuReCa Srbija, koji predstavlja prospektivnu opservacionu studiju vanbolničkog srčanog zastoja i sprovodi se u Srbiji od 2014. godine. Kroz kontinuirano prikupljanje podataka, edukaciju, standardizaciju i javne kampanje, Resuscitacioni savet Srbije radi na jačanju sistema i podizanju svijesti zajednice.

Dr Slavica Zeljković načelnica Urgentnog centra UKC Republike Srpske, ključna je figura u implementaciji ERC standarda u zdravstveni sistem u Republici Srpskoj. Kroz organizaciju obuka, mentorstvo i povezivanje sa Resuscitacionim savetom Srbije, dr Slavica Zeljković je doprinijela uspostavljanju mreže obučenih zdravstvenih radnika u Republici Srpskoj. Njen rad je primjer kako se evropski standardi mogu uspješno prilagoditi lokalnim uslovima.

UKC Republike Srpske, 5.8.2025.

Parastos za pet poginulih boraca

D

anas je u UKC Republike Srpske održan parastos za pet poginulih boraca u Odbrambeno-otadžbinskom ratu, radnika naše ustanove. Služenjem parastosa i polaganjem cvijeća predstavnici boračkih organizacija, porodica poginulih i nestalih, predstavnici Poslovodstva UKC Republike Srpske i radnici su odali počast svojim stradalim kolegama - borcima koji su učestvovali u stvaranju Republike Srpske. „Svi koji ste danas došli u ovaj hol pred biste naših heroja da im se poklonimo možete biti ponosni. Želimo da im se zahvalimo za njihovu borbu i njihovu žrtvu jer mi danas živimo u miru i blagostanju. To ne smijemo zaboraviti, ali isto tako ne smijemo se opustiti, jer se istorija nažalost ponavljala i gotovo sve i jedna generacija je imala nesreću da bude prepolovljena ili smanjena u velikom procentu. Onaj ko ima imalo 92

razuma shvata koliko je Republika Srpska ugrožena i mi moramo dati sve od sebe da nastavimo borbu za koju su naši heroji dali živote. Da nemamo Republiku Srpsku i njene institucije ne bi nas ovdje bilo. Ono na šta oni mogu da budu ponosni jeste da smo nastavili da čuvamo Republiku Srpsku, razvijamo, a mi smo od UKC Republike Srpske uspjeli da napravimo jednu bolnicu koja je u nivou evropskih i svjetskih centara. Čestitam vam na tome, a ja bih volio da Republika Srpska bude takva u sve i jednoj oblasti. Okupljajmo se i oko naših svetih hramova i sveštenika i Srpske pravoslavne crkve, ona je zajedno sa Republikom Srpskom najbitnija da opstanemo “, naglasio je prof. dr Vlado Đajić.

Porodicama i zaposlenim se obratio gospodin Goran Rogić ispred Boračke organizacije Banjaluka.

INFO BILTEN

UKC Republike Srpske, 31.7.2025. godine

Svečana konferencija Daun sindrom centra

U

Uneverzitetskom kliničkom centru organizovana je svečana konferencija Daun sindrom centra. Konferencija se organizovala povodom dodjele platinaste povelje zahvalnosti Ambasadoru osoba sa DS prof.dr Vladi Đajića i imenovanja Marka Romića za atašea za poslove odnosi sa javnošću. „Pod pokroviteljstvom prof. dr Vlade Đajića smo još 2018. godine odigrali prvu predstavu Mali princ, kada su pred 120 bijelih mantila počele da se ruše predrasude kod zdravstvenih radnika. Iza nas je 15 godina, ne mogu vam opisati koliko mi one znače, kao ni predstojeći period koji će tak promijeniti život osoba sa Daunovim sindromom.

Još 2016. godine, pod pokroviteljstvom predsjednika Milorada Dodika, počeo je program socijalne rehabilitacije, osamostaljivanja i radnog osposobljavanja osoba sa Daunovim sindromom. Pred nama je sada razvojni put našeg Instituta. To ne bi bilo moguće bez pomoći prof. dr Vlade Đajića još od 2018. godine, a sada imamo zaposlene ljude sa Daunovim sindromom koji se spremaju za samostalan život.

Ove godine smo desegli vrhunac našeg rada. Otvorili smo prvi u Evropi Međunarodni institut za Daunov sindrom, a drugi u svijetu.

Sada smo se vratili iz Frankfurta, potpisali sporazum sa Daun sindrom centrom u Frankfurtu, gdje ćemo imati našu ispostavu. U maju smo na prestižnom filmskom festivalu u Los Anđelesu predstavljali Republiku Srpsku i naš film je osvojio prvo mjesto na festivalu. U planu je novi film „Ljubav ne broji hromozome“ i ovom prilikom prof. dr Đajiću uručena je prva klapu filma direktno iz Holivuda.

Danas dobijamo i pojačanje – atašea za poslove odnosa sa javnošću gospodina Marka Romića kome uručujemo svečanu povelju“, rekao je direktor Daun sindrom centra Zoran Jelić. „Presrećan sam. Bavim se ljekarskim humanim pozivom, te humanitarnim radom. Ova saradnja i odnos koji imam sa drugarima iz Daun sindrom centra me čini posebno srećnim. Hvala im za sve što su uradili za mene. Svi misle da ja njima pomažem, ali je ustvari obrnuto. Pozivam sve stanovnike da povuku ručnu i sjednu sa osobama sa DS i vidjeće da će sve svoje probleme lakše rješavati i biće mnogo srećniji. Otkad imam njih svijet gledam drugačije.

Hvala im za platinastu povelju zahvalnosti i poklone iz Amerike.

Hvala gospodinu Jeliću što sve ovo radi za drugare. Trebamo da živimo i budemo onakvi kakvi jesmo, ne smijemo se kriti. Svi mi imamo i vrline i mane. Obećavam da ću i dalje biti tu za njih. Ponosan sam što je od danas dio naše priče jedna mlada, nacionalno osviještena, obrazovana, dobronamjerna osoba poput Marka Romića“, naglasio je ambasador osoba sa DS prof. dr Vlado Đajić. „Hvala svima mnogo. Uvijek je posebna energija kada dođem da se vidim sa drugarima. Ovo zaista nije floskula, nego osjećaj.

Posebna radost i sreća je kada se vidim sa drugarima na nekom događaju. Nisam ništa uradio, sve je ovo zahvaljujući prof. dr Đajiću i predsjedniku Dodiku koji je sve ove godine od početka uz Daun sindrom centar. Srećan sam što ste baš mene odabrali za Atašea Daun sindrom centra za poslove odnosi s javnošću, jer ću ovo shvatiti kao obavezu da svaki put kada se vidimo i čujemo budem tu za vas. Veliko hvala drugarima i Zoranu Jeliću“, istakao je gospodin Marko Romić.

93

INFO VIJESTI

Generacija studenata 1972-1977. Medicinskog fakulteta u Beogradu - 53 godine od upisa:

Susret koji se pamti Pripremila: Nada Vasić

U

Beogradu je i ovog juna u Hotelu M održan redovni sastanak generacije studenata Medicinskog fakulteta koja je na studije kročila davne 1972. godine. Kao i svake godine, druga subota u junu je rezervisana za naše druženje. Iako nas vrijeme neumoljivo nosi, duh mladosti, osmijeh i toplina među prijateljima ostaju isti. Ove godine susret je bio posebno emotivan. Poslije više od pola vijeka od upisa na fakultet, došle su prvi put naše tri koleginice na druženje. Najljepši trenutak večeri bilo je njihovo predstavljanje, iznenađenje i iskrena radost što su ponovo u društvu starih drugara. U tišini i sjeti, prisjećamo se i onih koji nisu više među nama. Njihova imena, priče, zajednički doživljaji ostaju u našim srcima.

Mi smo stvarno posebna generacija, radujemo se svakom susretu i ne čekamo okrugle jubileje. Dogovor je pao jednoglasno, druženje neće biti samo jednom godišnje.Već je planirano naše jesenje okupljanje za 3 - 5. oktobra 2025. godine u Vranju.

Uz retuširano sjećanje i opušteno druženje, ostvarićemo ovu generacijsku ekskurziju u meraku, pomalo i u dertu. Domaćin druženja biće naš generacijski drug Čeda Stanimirović Vra94

INFO VIJESTI

opet. Na prijedlog Dragiše Đorđevića, poznatijeg kao Gile, prihvaćeno je da dio refrena ove pjesme “Novih fosila“ uzmemo za našu himnu. Neće se ljutiti “Novi fosili” jer mi smo posebna generacija sto možete vidjeti i iz ovih fotografija.

“Kako je dobro vidjeti te opet staviti ruke na tvoja ramena kao nekad poljubi me nježno za ona dobra, dobra dobra stara vremena“ X 2 „Život je čudo a mi ga slavimo zajedno“ - rečenica je kojom je završeno naše okupljanje u junu i ona najbolje opisuje smisao naših susreta. Znamo se 53 godine i uvijek ima novih i starih tema za razgovore.

Beograd, 14. juni 2025.

njanac. Očekuje nas prava južnjačka Ove godine tri koleginice su došle dobrodošlica: igre, muzike, đakonija, prvi put na naše susrete. Odmah poslije a i obilasci znamenotisti grada koje fakulteta otišle su u Kanadu, Norvešnose dušu starih vremena. ku i Njemačku. Bilo je lijepo vidjeti ih

Drugari, vidimo se u Vranje, nema laganje, samo igranje i pevanje !

95

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com

Tumačenje natalne karte, informacije na tel. 065 523 036 Želim SREĆAN ROĐENDAN svima vama koji ste rođeni u znacima Djevica i Vaga.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Do 22.9. imate priliku da svojim šarmom, ljubaznošću i sposobnošću zabavite druge i uživate u društvenim odnosima.Ukoliko nemate dovoljno samopouzdanja, možete nametati svoja pravila, da prikrijete nesigurnost. Skladan aspekt sa Venerom može olakšati da razriješite konflikte. Tokom oktobra energija je silovita pa „sve ili ništa“ može biti ideja vodilja. Savjetujem samodisciplinu i strategiju u akciji da biste postigli ciljeve.

Saturn napušta vaš znak 2.9. i daje priliku da redefinišete lične granice, a sa Neptunom u svom znaku da dozvolite svojoj mašti da kreira nove ideje koje ćete već naredne godine moći materijalizovati. Oprezno, moguće povrede.

BIK 21. 4 - 20. 5.

Venera se kreće kroz tri znaka aktivirajuće pitanja doma, djece i posla u ovom periodu. Mogući su troškovi u vezi doma i porodice, a uspjesi djece mogu vam puniti srce ponosom i radošću. Na poslovnom planu prilagodite energiju promjenama koje se događaju i sve će biti u redu. Uran u polju novca može dati neplanirane dobitke ili gubitke, zavisno od ličnog horoskopa. Potražite savjet, pomoć ili ideju od starog prijatelja koji će vam dati mudar savjet kako da snove pretočite u realnost. Srećne okolnosti i podršku nudi Jupiter u komunikaciji sa drugima, pa iskoristite mogućnost da postavljanjem jasnih ciljeva napredujete.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Merkur završava dug boravak u lavu i fazu kada je srce diktiralo vaše misli i govor. Od septembra logika i praktičnost određuju akcije, ljubaznošću rješavajte neprijatne situacije, a svoje svakodnevne aktivnosti prilagodite zahtjevima radne angažovanosti, vodeći računa o ishrani i zdravlju. Skladni aspekti Marsa, Neptuna i Plutona prema vašem znaku (konstelacija lotos), naročito rođenima 21-24.5. omogućavaju da ispoljite kreativnost, da se iskažete u znanju i kroz vizije dosegnete svoj preporod i lični rast. Jupiter u polju novca sigurno će vas ovog ljeta obradovati dodatnim prilivom, često neočekivanim. Uran u vašem znaku donosi nove uvide i novu inspiraciju i mogućnost za originalno djelovanje i rješenja.

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Jupiter u vašem znaku budi unutrašnju vjeru u lične sposobnosti, znanje i svijest o vrijednosti porodičnih odnosa. Ovaj blagotvorni tranzit Jupitera uvećava sve čega se dotakne i zato imajte pozitivne misli, vjeru i ljubav i širite to oko sebe. Ako ste u strahu i brizi i to će uvećati, zato oprezno sa emocijama. Ovo je pozitivna planeta i sa njom možete steći emocionalno razumijevanje i nadu u dobre ishode. Tokom septembra otputujte na odmor, budite u prirodi i družite se sa braćom, sestrama ili prijateljima i to će blagotvorno djelovati na vas. Saturn će protresti sva lažna uvjerenja i pomoći da realnije sagledate svoj ranjeni unutarnji svijet i krenete dalje.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

Venera do 20. septembra i od 14.10. daje sposobnost za radost i ljubav, za druženje i kreativno izražavanje pa cr-

96

Zdravstveni horoskop od 23.8-22.10.2025.

Planetarna konfiguracija na nebu

SUNCE je u znaku DJEVICE od 23.8 - 22.9. a u znaku VAGE od 23.9 - 22.10. MJESEC više od dva puta obilazi cijeli zodijak počevši od znaka Djevice do znaka Škorpije. Eklipse, pomračenja mjeseca i sunca, dešavaju se 7.9. i 21.9. MERKUR je cijeli period u direktnom kretanju. Iz Lava prelazi u znak Djevice 3 - 18.9, brzim hodom nastavlja kroz vagu od 19.9 - 6.10. i u znaku Škorpije je 7-29.10 .VENERA iz Raka prelazi u znak Lava 26.8, a od 20.9 je Djevici (u padu) gdje ostaje do 13.10. Od 14.10. boraviće u znaku svog sjedišta, u Vagi. MARS je direktan cijeli period, kreće se od 10 st.Vage do 21 st.Škorpije, u koji je prešao 23.9. JUPITER se kreće direktno znakom Raka od 16-24 st. SATURN se kreće retrogradno znakom Ovna, a od 2.9. vraća se u znak Ribe, u kojima je bio posljednje dvije i po godine, do 25.st. URAN je cijeli period u Blizancima, u direktnom kretanju do 1,28 st., a od 6.9. je u retrogradnom kretanju. I NEPTUN u Ovnu je retrogradan cijeli period, od 1-0 st. PLUTON je retrogradan na 1. st. Vodolije cijeli perod do 13.10. a od 14.10. nastavlja direktnim hodom.

Spore planete Saturn, Uran, Neptun i Pluton od septembra su u rx kretanju. Vrijeme je za preispitivanja i uspostavljanje balansa između spoljnih okolnosti i unutrašnjih potreba. Suočeni sa nužnošću suočavanja sa novim iskustvima, potrebno je preispitati šta zadržati, a šta transformisati u narednom periodu. Iskoristite ovo vrijeme za rad na sebi, emotivno resetovanje, promjenu navika u korist zdravlja, naročito tokom septembra kad se dešavaju pomračenja i Mjeseca i Sunca. Jupiter iz Raka nudi podršku i emotivno ispunjenje, srećne okolnosti i uspjeh u znanju i kreativnom poslu, a Neptun kreativnost i intuiciju, ali uz plan i strukturu koje nudi Uran. tajte, pišite, slikajte, slobodno izrazite emocije. Tokom cijelog perioda Jupiter je vaš zaštitnik, kao anđeo na ramenu. Oslušnite unutrašnji glas koji vas vodi ka pravom putu. Uran utiče da pravite nove planove i testirate ideje koje imate kao i odnose sa prijateljima. Tokom septembra vaša energija je protočna i dobra za skladne emocionalne odnose. U oktobru vas mogu pokrenuti neke nove akcije, ali potreban je oprez da ne jurišate silovito i da budete pažljivi sa izborom riječi, naročito u porodičnim odnosima da ne dođe do frustrirajućih situacija.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Jupiter boravkom u znaku Raka pruža zaštitu u rizičnim situacijama da ih uspješno savladate, ujedno čuva i štiti život. Nekima je ovo finansijski povoljan period kada su u pitanju zaostavštine, nasljeđe, krediti.

Skladni aspekti Plutona, Neptuna i Marsa prema vašem Suncu olakšavaju usklađivanje sa globalnim promjenama kao i pronalaženje autentičnog kreativnog rješenja. Uran je pokrenuo svijest o intelektualnim promjenama i novim načinima komunikacije i u ovom periodu pravite planove, DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Boravak Sunca u vašem znaku, tzv. so- zapisujte razne ideje koje dobijete, ali još ne započinjite larni povratak, vas štiti i čuva, daje sa- nove projekte. Sačekajte nekoliko mjeseci da ideje sazru mopouzdanje i uglavnom dobro zdrav- i dobiju konkretan i primjenjiv oblik. stveno stanje. Tokom sptembra u vašem JARAC - 22. 12 - 19. 1. znaku odvijaju se pomračenje Mjeseca (7.9) i pomračenje Saturn je u rx kretanju ovaj period pa Sunca (21.9) što može uticati na promjenu želja i odnosa može vratiti probleme ili ponoviti krina poslovnom planu i javnom životu, odnosno završetak zne porodične situacije sa braćom/sejednog ciklusa i neka nova realnost.. Mogući troškovi ili strama. Oprez na putu ukoliko je kiša, borba oko zarađivanja novca. U oktobru pronicljivo ko- magla ili noć, od kamiona. Marsova energija može inicirištenje energije i sposobnost lakog rješavanja situacija. rati akciju za postizanje životnih ciljeva. Ukoliko ste naMoguća su kraća putovanja. Jupiter će biti od pomoći da učili da pružate podršku drugima, ovaj period može dati pronađete dobra rješenja i dobijete podršku za promjene nagradu za odgovorno ponašanje. Bračni drug može biti koje morate sprovesti na poslovnom planu, s obzirom da vaša podrška, osoba koja ima emocionalno razumijevanje vam Pluton drma postojeću sigurnost. Prihvatite nužnost i svojim optimizmom uljepšava vaš život. Povežite ličnu prilagođavanja promjenama i okolnostima koje su nastu- odgovornost za ono što birate. Potrebne su promjene u pile mimo vaše volje i djelovanja. svakodnevnoj rutini, aktivnostima i odnosu prema tijelu, stoga prilagodite sebe ritmu koju vam odgovara.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Povratak Sunca u vaš znak donosi inVODOLIJA - 20. 1 - 19. 2. tenzivne želja za skladom i harmonijom, U ovom periodu oba vladara Vodolije su za potvrđivanjem u društvenom životu. u rx hodu i traže unutrašnje preispitiMars tokom septembra može uzrokovanje i završetak poslova i aktivnosti iz vati brzopletost i nepromišljenost u djelovanju, nastojte prethodnog perioda. Trigon Sunca sa kontrolisati impulsivnost. Od 14.10. kada i Venera dođe Uranom pruža mogućnost za samostalnost i nezavisnost. u vaš znak uživajte u ljubavi i sreći, poklonima i sposob- Možda neki samostalni novi posao domislite u ovom perinosti da gradite skladne odnose sa drugima. Ako je bilo odu. Pluton u vašem znaku redefiniše prioritete i ruši sve trzavica u predhodnom periodu, sad se sve može uskla- ono što vam više ne treba praveći mjesta za novo i boditi. Tokom oktobra možete imati troškove, nastojte da lje. Ovaj period povoljan je za putovanja u inostranstvo ili to bude promišljeno ulaganje novca. Sa Neptunom u rx poslovne kontakte sa strancima koji donose pogodnosti i kretanju kroz polje partnerstva preispitajte sebe gdje ne profit. Rođeni krajem znaka mogu imati period finansijskih vidite jasno, čime se to zavaravate ili idealizujete i šta ograničenja, troškove ili smanjene prihode. Ne brinite, to promijeniti kako bi vaši odnosi bili još uspješniji. Između je prolazna faza. Moguća povreda stopalae.

14-17.10. moguće je neko razočarenje ili suočavanje sa RIBE - 20. 2 - 20. 3. realnošću u odnosima s drugima.

U Ribe se vratio Saturn u rx hodu da poŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11. čisti sve iluzije i utvrdi realne ciljeve koje Tokom septembra možete osjećati kao treba sprovesti kada ponovo uđe u znak da vam je energija ograničena, pa smaOvna na period od dvije i po godine. Koji njite obaveze i nađite vremena za od- su to novi projekti koje treba voditi u budućnosti? Sad je mor. Naročito rođeni 25.10. treba da vrijeme da osmislite kreativne ideje sa Jupiterom u Raku izbjegavaju situacije koje su rizične, zbog povrede mo- i Neptunom u Ovnu. U drugoj polovini septembra i prvoj žete trebati bolnički tretman. Od 23.10. Mars prelaskom polovini oktobra možda budete suviše kritični i sumnjičavi, u vaš znak mijenja energiju iz slabosti u fizičku snagu i ali to može biti pokretačka snaga da otkkrijete neke nove slijedi povratak samopouzdanja i samopotvrđivanja. Ju- potrebe drugih ljudi i idete u tom pravcu koristeći intuiciju, piter u harmoničnom aspektu prema vašem Suncu po- jer vaša osnovna potreba leži u pomaganju i zaštiti drugih. maže da savladate opasne situacije, a povoljno utiče i na Pomračenja u septembru pojačavaju potrebu brige prema finansijska pitanja, pa su mogući neplanirani prilivi novca tijelu, ishrani i organima za varenje. Unutarnja vjera i svjest o duhovnoj zaštiti je vaša snaga. Ribe mogu sve situacije kao i putovanja u inostranstvo. uspješno riješiti čak i onda kada je teško.

Uređuje: Medici.com

S M I J T E

S E ,

Z D R AV O

J E !

Smijte se, zdravo je! *** - Zašto muškarci poslije šezdeset godina puštaju trbuh?

- Dižu spomenik palom borcu! *** Sreću se dva psihijatra: – Dobar dan, dobro ste. Kako sam ja?

– I vi ste dobro. *** - Uvek, posebno u teškim trenucima života, pričajte s mudrim starcima i malom decom.

Deca će vas ubediti da nije sve izgubljeno, a starci- da se sve može preživeti.

Nasmiješite se bez razloga…. Razlog će se pojaviti.

- Svi krediti koje daju naše banke su gotovinski. Život je lakši kad se smiješ makar i samom sebi!?!

Koji god uzmeš gotov si.

Šale, mudre misli...

- Pita učiteljica Ivicu: “Ivice, imaš dva keksa i pojedeš oba. Koliko ti ostane?”

- Ivica ponosno odgovori: “Mrvice!” *** - Pita dijete vaspitačicu: - Kakav auto imaš?

- Nemam auto.

- Zašto?

- Zato što nemam novca da kupim auto.

- To je zato što se cijeli dan igraš sa djecom, a ne ideš da radiš i da zaradiš novac, kao moja mama *** Pričaju dvije susjede: - Znaš da je Marija umrla u snu?

- A, joj, al’ će se iznenaditi kad se probudi. *** - Kažem sinu da ne želim u dom kad ostarim: - „Nisam ni ja htio u vrtić“, odgovara on. *** - Gledam ove ljude oko sebe. Penju se po planinama, spuštaju se niz zip-line, skaču, trče, idu na rafting, a ja srećna kad provučem nogu kroz gaće da ne padnem. *** Mladi bi hteli ono što stari imaju.

Stari bi voleli ono što mladi mogu.

Međutim, ne može se oboje.

Prvo ćete samo moći, A onda ćete samo imati.

Duško Radović

Ništa značajnije ne može učiniti otac za svoju djecu, nego to da voli njihovu majku. Žan Žak Ruso *** Čovjek jede 1/3 da bi živio, a 2/3 da bi liječniVrijeme koje nam je preostalo da živimo je važnije ci živjeli. od svih godina koje su prošle. *** L. N. Tolstoj Zdravlje je najlepše odelo koje nosimo, ali mogu *** ga videti samo oni koji su bolesni.

Posle pozajmljivanja novca nekome, zagrli tu osobu, možda je poslednji put da je vidiš *** *** Smijeh je sredstvo za smirenje bez negativnih Lijepa riječ gvozdena vrata otvara, ako nisu poefekata. kvarena.

Arnold H. Glazgov *** „Kako nepošteno, samo jedno zdravlje a toliko Starost je neizlječiva bolest. mnogo bolesti.

Lucius Annaeus Seneka Viktor Šlihter *** *** Čovjeka duša uvijek više boli nego kosti.

Rana koja se krije, sporo i teško zaceljuje. *** Ivo Andrić Nije život kratak, nego se mi kasno sjetimo živjeti. *** *** Najbolji čuvar tajni u kući je deda. Čim skine slušni Ako želiš ići brzo, idi sam. Ako želiš ići daleko, aparat, možeš sve da mu kažeš. idi s nekim. *** *** Srodna duša se nađe tek u starosti, jer u mladosti Blago babama i dedama koji imaju unuke. Teško se traže pretežno drugi organi…. nama koji imamo decu.

Aforizmi

***

Svet je pun dobrih ljudi.

Ako ne možete pronaći nijednog dobrog čoveka, onda to budite vi.

Patrijarh Pavle Baba prilazi doktoru nakon pregleda: - Doktore, nauka je zaista mnogo napredovala.

Kad sam bila mlada, morala sam se svući gola, a danas je dovoljno da pokažem jezik!

97

130 AS MEDICUS VRAČAR Sazonova 71, (ex Filipa Filipovića), Beograd Telefon: 011/2836-836, 065/285-3393 AS MEDICUS BEŽANIJSKA KOSA Ljubinke Bobić 13/2, Beograd Telefon: 011/2272-916, 065/2272-916 E-mail: poliklinika@asmedicus.rs http://www.asmedicus.rs/

Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net RADNO VRIJEME: radnim danom od 10-17 subotom od 9-14

Radno vreme:pregledi radnim danima od 08-20h, subotom od 08-15h 1. Dermatološki 6. Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima 2.

Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti 7. Imonodijagnostika kožnih KVANTNA oboljenja MEDICINA: KLASIČNA MEDICINA: 3. UltrazvukMEDICINA krvnih sudova - vaskularni hirurg 8. Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja SKENER FIZIKALNA MEDICINA I INTERNA BIOREZONANTNI REHABILITACIJA 4. Krioterapija Itečnim azotom 9. IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka) ULTRAZVUK COLOR DOPPLER TERMOVIZIJSKI SKENER ESTETSKA MEDICINA KARDIOLOGIJA (otklanjanje bradavica, kondiloma) 10. Aplikacija filera i mezonitiDARKFIELD MIKROSKOP HIPERBARIČNA MEDICINA (HBO) ORL MIKROREZONANTNA TERAPIJA 5. Peeling lica, kauterizacija NEUROLOGIJA I PSIHIJATRIJA RIKTA TERAPIJA (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) GINEKOLOGIJA

MEDISCREEN

1. Dermatološki pregledi 2. Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti 3. Ultrazvuk krvnih sudova 4. Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) 5. Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) 6. Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima 7. Imunodijagnostika kožnih oboljenja 8. Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja 9. IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka) Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Osnivači poliklinike dr sci med Nina Nikolovska Sinicki, spec. ORL i Kvantne medicine dr Aleksandar Sinicki, spec. neuropsihijatrije i Kvantne medicine

pet do dvanaest

POMOĆ U OČUVANJU ZDRAVLJA CIJELE PORODICE! 78000 BANJA LUKA; Ul. Braće Mažar i majke Marije 18 (Hanište); Tel: 051/212-437; prizmabls@teol.net; www.prizmabl.com PRIZMA

Tlakomjer RS 2

200

50 KM

150 KM

KM

KM

Tjelesni analizator

Elektromasažer E3 INTENSE

KM

145 KM

200 KM

VJEŽBE ZA TRUDNICE Viši fizioterapeut 65/612-556

AutoCode

Oralni tuš Dental Jet

150

155 Kompresorski inhalator C 28P

120

Tlakomjer M3

Tlakomjer INTELLIIT

KM

Glukometar

KM

Koncetrator kiseonika

2000

vrijeme je za ZDRAVLJE

PRIZMA

PENZIONERI I ZAPOSLENI KUPOVINA NA RATE

PREGLEDI I LIJEČENJE

ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!!

U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL, alergologa, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije

KUĆNE POSJETE Pozovite nas i dolazimo na Vašu adresu 065 543 184

Ilije Garašanina 1, Banja Luka 051 963 385 alfalab2biomedica@gmail.com

ALFALAB POSLOVNICE

Alfalab Kotor Varoš Stafana Nemanja bb 051 941 199 alfalabkv@gmail.com

Alfalab Malta Mladena Stojanovića 26 c, Banja Luka 051 813 116 alfalabmaltarezultati@gmail.com Alfalab Centar Milana Tepića 27, Banja Luka 051 218 448 alfalab75@gamil.com Alfalab Borik Gundulićeva 25, Banja Luka 051 265 460 alfalabborik@gmail.com Alfalab Lazarevo

Alfalab Gradiška Kozarskih brigada bb 051 453 070 alfalab.gradiska@gmail.com Alfalab Mrkonjić Grad Sime Šolaje bb 050 490 208 alfalabmrkonjic@gmail.com Alfalab Prijedor Kozarska 51a 052 225 634 alfalabbiomedicaprijedor@gmail.com

Tel. 051 218-448; e-mail: alfalab75@gmail.com; www.alfalabbl.com

Tel: +381 11 39 88 111; +381 11 63 01 900; Mob: +381 69 39 88 111; +381 66 360 336 E-mail: vozdmedik@gmail.com; Web: www.vozdmedik.com; Kumodraška 121, (Ulaz iz Kraljevačke ulice), Beograd, Srbija

NAJKVALITETNIJOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE, DO ZADOVOLJSTVA PACIJENTA!