Medici.com 127

www.medicicom.com Univerzitetski klinički centar Republike Srpske

GODINA XXII • BROJ 127 • FEBRUAR 2025 • CIJENA 8 KM, ZA INOSTRANSTVO 5 EUR • DVOMJESEČNIK • DISTRIBUCIJA PUTEM PRETPLATE

Minimalno invazivna hirurgija Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”

Sto godina postojanja Akademik Vladimir Kanjuh

Uzroci ateroskleroze

Predstavljamo: Specijalnu bolnicu

„Medico Laser”, Banjaluka

Beč, 31. januar 2025.

Svetosavski bal Doc. dr Kata Dabić Stanković

Prevencija i liječenje Ca grlića materice Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH

Informacije o lijekovima

PLUS

NMK • STRUČNI SKUPOVI • INFO

U našoj zdravstvenoj ustanovi rade vrhunski stručnjaci različitih specijalnosti.

PEDIJATRIJA KARDIOLOGIJA ENDOKRINOLOGIJA NEFROLOGIJA GASTROENTEROLOGIJA REUMATOLOGIJA PULMOLOGIJA HEMATOLOGIJA NEUROLOGIJA PSIHIJATRIJA VASKULARNA HIRURGIJA UROLOGIJA ORTOPEDIJA ANGIOLOGIJA FIZIJATRIJA NUTRICIONISTA UZV DIJAGNOSTIKA DERMATOVENEROLOGIJA KLINIČKA PSIHOLOGIJA DJEČIJA KARDIOLOGIJA DJEČIJA PULMOLOGIJA DJEČIJA NEUROLOGIJA DJEČIJA NEFROLOGIJA DJEČIJA ENDOKRINOLOGIJA DJEČIJI NUTRICIONISTA DJEČIJA ORTOPEDIJA DJEČIJA FIZIJATRIJA LOGOPED ONKOLOGIJA

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

S

A

D

R

@

A

J

UKC RS

Minimalno invazivna hirurgija

Uvodna reč I taman što smo, zagledani u nebeski beskraj, pomislili kako prođoše i decembar i januar, a prave zime ni na pomolu, ostadosmo zatečeni u svom tom vilajetu procesa majke prirode.

I kao da se poigrava svojom snagom i svojom dominacijom, još jednom nam pokaza svoju nadmoć. Ispustivši duboki ledeni dah oštrine i ugriz nenadanih minusa, osvesti nas toliko, da shvatismo da sa njom nikada nismo načisto i da su njene ćudi i misteriozne i prkosne. No, stisak je sve labaviji, jer februar je u svojoj punoj dominaciji. Otkida svoje dane brzinom munje.

Okreće list po list nebeskog kalendara, žurno hrleći martovskim predvorjima, jer energetski dah proleća upravo otuda dolazi.

Svojim nezaustavljivim napredovanjem razgrće mračnu zavesu noći, skraćuje je i stvara uslove zori da dan što pre porodi, a suncu da ga pridrži i umije. Tako poetično zakačeno na nebu, razgrće kišne i snežne oblake, boreći se za svoje zasluženo mesto na nebeskom svodu.

I dok tako tumaramo kroz žilu materije poput krvi u telu čoveka i smrtnosti svega što se rodi, na krilima beskonačnog čuđenja, po stazama nade i beznađa, odigrava se taj nikad odgonetnuti teatar čovečanstva. I glumci i publika, svi su jedno i svi zajedno u istom ringu, na istim daskama ludila, u borbi za spasenje smisla, u centrifugalnom vrtlogu sudbine. I dok tako po pločnicima vremena ispisujemo sadašnjost i projektujemo budućnost, prst Gospoda stavlja tačke po svojoj volji, pa kako se kome zalomi i na koga prst uperi, opominjući „maloga“ čoveka na njegov položaj „praha“ u nepreglednom lavirintu univerzuma! Svedoci smo velikih nemira, krvavih ratova, razornih zemljotresa, poplava i nesreća. Pred očima nam zgrčena i ukočena lica, suze, vapaji i beznađe nesrećnika koji su imali bliski susret sa tim pošastima. Duboko se urezuju u naše oči, naše duše i naša sećanja…! Ratovi i nesreće udaraju na porodicu. Razvejavaju je na sve strane da se nikada više ne sastavi. Odnesu krvavi vetrovi njene plodove daleko od krošnje, pa svaki truli tamo, daleko, na tuđem, gde padne…! Život je kao barka. Ponekad očuvana i graciozna, ponekad okrnjena, dotrajala i pocepana, ali se njiše po nemirnom i nepredvidivom okeanu života koji je donosi, nosi, odnosi, ali i potapa…

Iako proleće još duboko spava na obroncima naših želja, na planetarnom podijumu već se uveliko odigrava početak radne godine. Odjekuju lepeti, šire se misli, rasplamsavaju ideje, dolaze novi izazovi, nove vizije i inovacije. Obeležavaju se jubileji, planiraju se i sklapaju poslovi, postavljaju ciljevi...! Sve upućuje na nove početke i začetke, na rađanje novih ideja koje će se utelotvoriti u novom vremenskom omotaču. Našli smo se pred novim zahtevima i novim izazovima, pred brušenjem kamena budućnosti, ispunjavajući svoje snove.

Smelo smo zakoračili u ovu 2025. godinu. Energetski dah proleća neumoljivo zapljuskuje i naše pore. Osećamo vedre vibracije! Započeli smo još jednu godinu našega žovota. I našem novom, 127. slovnom tkanju časopisa „Medici.com“ utkali smo svoju energiju. Misaono i znalački, posložili smo brojna i značajna događanja. Zavirite u ovu medicinsku priču i sa srećom dočekajmo proleće.

Vaš “Medici.com”

Vera Pušac, direktor

8

Predstavljamo: Specijalna bolnica

"Medico Laser", Banjaluka

18

Bolnica “Sveti vračevi” Bijeljina

Nove procedure u ortopediji

20

Doc. dr Kata Dabić Stanković

Carcinom grlića materice

26

Eutanazija

34

Agencija za lijekove i medicinska sredstva

Informacije o lijekovima, edukacija

36

Institut za javno zdravlje Srbije „Batut”

Sto godina postojanja

46

Akademik Vladimir Kanjuh

Uzroci ateroskleroze

66

Info bilten UKC RS

93

Beč, 31. januar 2025.

Svetosavski bal

102

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Miodrag Čolić, akademik prof. dr Duško Vulić, akademik prof. dr Enver Zerem, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić i prof. dr Elizabeta Ristanović.

Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Goran Račetović i Željko Derajić.

Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medicicom.com@gmail.com; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena Pušac Broćilović Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 2.000

128. broj izlazi u aprilu 2025. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

7

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

E

dukacija kadra i konstantno unapređenje znanja i vještina zaposlenih su prioritet poslovodstva UKC Republike Srpske, na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem. S tim u vezi u radnoj posjeti UKC RS 24. januara 2025. godine bio je eminentni stručnjak doc. dr Vladimir Kojović, beogradski urolog, dječji hirurg i mikrohirurg, koji zajedno sa našim ljekarima iz Klinike za dječju hirurgiju izvodi složene zahvate. Doc. dr Vladimir Kojović je u posljednjih 20 godina izvršio više hiljada različitih hirurških zahvata u polju genitalne rekonstruktivne hirurgije i hirurgije u okviru potvrde pola. Njegova područja stručnosti uključuju rekonstruktivnu urologiju, hirurgiju potvrde pola, adultnu i pedijatrijsku genitalnu rekonstruktivnu hirurgiju, obučavan u poznatoj beogradskoj školi za genitalnu hirurgiju, čiji je začetnik bio akademik profesor Sava Perović.

Edukacija u UKC Republike Srpske

Minimalno invazivne metode iz oblasti urologije i dječje hirurgije Univerzitetski klinički centar Republike Srpske kontinuirano radi na edukaciji kadra, a edukatori su najbolji u svojim oblastima iz cijelog svijeta Doc dr Vladimir Kojović

Dr Aleksandar Brković

Ponosni smo na činjenicu da je naša ustanova postala i edukativni centar gdje dolaze medicinski profesionalci iz regiona i Evrope da uče od najboljih stručnjaka. Danas su upravo iz tih razloga u radnoj posjeti našoj ustanovi i dr Andreja Kogelnik iz Slovenije i dr Daniele de Nikolo iz Italije kako bi učili od doc. dr Kojovića i naših ljekara, istakao je domaćin ove edukacije dr Aleksandar Brković, načelnik Klinike za dječju hirurgiju UKC Republike Srpske. „UKC Republike Srpske, na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem, ulaže svakodnevne napore u cilju rasta i razvoja kako naše ustanove, tako i Klinike za dječju hirurgiju. Doc. dr Vladimir Kojović je dobro poznato ime kako kod nas, tako i u regionu i već godinama pruža nesebičnu podršku nama mladima da stasamo, postanemo prije svega dobri ljudi a potom i kvalitetni ljekari. Danas 8

imamo priliku da ugostimo kolege iz naše države, iz regiona i svijeta. Ovo je samo nastavak izuzetne saradnje i nadamo se da će tako da ostane i u budućnosti uz svesrednu podršku prof. dr Đajića i Republike Srpske“, rekao je dr Aleksandar Brković. „Danas, kao i svih ovih godina, veliko mi je zadovoljstvo što sam u UKC Republike Srpske. Dugi niz godina traje ova izuzetno korisna saradnja između Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije ‘Dr Vukan Čupić’ i UKC Republike Srpske, zbog koje smo uspeli da osposobimo veliki broj lekara, na čelu sa dr Brkovićem koji je i načelnik Klinike za dječju hirurgiju. Idejni tvorac cele ove saradnje jeste prof. dr Vlado Đajić koji je pokazao i dokazao da je najbitnije ulagati u ljude. Kolege

iz inostranstva su impresionirani objektom ali, naravno, suština posete su ljudi“, rekao je doc. dr Vladimir Kojović.

Prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske, čestitao je načelniku Klinike za dječju hirurgiju dr Brkoviću na velikom uspjehu što je okupio doktore iz Srbije, Italije, Slovenije i Federacije BiH i zahvalio im se na posjeti našoj ustanovi. „Još jednom smo pokazali da je UKC Republike Srpske jedna prestižna zdravstvena ustanova gdje imamo prilku da idemo dvosmjernom ulicom s obzirom na to da su mnogi naši doktori u prestižnim evropskim i svjetskim centrima na edukaciji, a mi imamo ljekare iz mnogih zemalja koji danas uče u našem kliničkom centru. Obećavam da ćemo raditi dalje na razvoju naše ustanove kako bismo bili rame uz rame sa svjetskim centrima i kako bismo doprinijeli razvoju zdravstvenog sistema u Republici Srpskoj. Hvala dr Kojoviću što dolazi u Banjaluku. Ponosni smo na njega zbog činjenice da ga prestižni svjetski centri pozivaju da drži edukacije i obavlja operativne zahvate“, rekao je prof. dr Đajić.

Dr Danijel de Nikolo, specijalizant urologije sa Univerziteta iz Modene, u Italiji, zahvalio se na pozivu, gostoprimstvu i mogućnosti da uči u UKC Republike Srpske. Takođe je izrazio zahvalnost što ima priliku da se usavršava u radu koji se odnosi na kompleksne slučajeve te što može da bude dio tima.

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

M

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić potpisao je 31. januara 2025. godine Posebni kolektivni ugovor za zaposlene u javnim ustanovama u oblasti zdravstva Republike Srpske sa predsjednicom Samostalnog sindikata radnika u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Republike Srpske Zorislavom Lukić te Nikolom Črnčevićem, u ime Sindikata zdravstva i socijalne zaštite Republike Srpske, za period od tri godine.

Za zaposlene u javnim ustanovama u oblasti zdravstva

Potpisan novi Posebni kolektivni ugovor Ovim Posebnim kolektivnim ugovorom dodatno su unapređena prava radnika u zdravstvu u Republici Srpskoj. Među značajnim odredbama ugovora jeste novo pravo na uvećanje

neto plate do 25 odsto za zdravstvene radnike u domovima zdravlja u izrazito nerazvijenim opštinama, imajući u vidu potrebu da se i u najmanjim sredinama obezbijedi dostupnost zdravstvene zaštite za stanovništvo.

Istovremeno, u skladu sa zahtjevima sindikata, predviđeno je povećanje naknade za noćni rad sa dosadašnjih 35 odsto na 40 odsto neto plate. Takođe, naknada po osnovu rada na radnom mjestu sa povećanim rizikom povećana je sa dosadašnjih 15 odsto na 20 odsto, uz utvrđivanje i minimalnog iznosa od dva odsto za naknadu po ovom osnovu. Predviđeno je i da radnik ima pravo na plaćeno odsustvo prilikom smrti člana šire porodice od dva radna dana.

Dodatno unapređenje položaja zaposlenih postignuto je i uvođenjem naknade, odnosno povećanja na neto platu vozačima saniteta, a koju su do sada imali samo članovi medicinske pratnje.

Ministar Alen Šeranić je istakao stalne pomake u pogledu unapređenja socioekonomskog položaja zaposlenih u oblasti zdravstva u Republici Srpskoj, podsjećajući da će medicinske sestre i tehničari od januarske plate dobiti povećanje od 100 KM u neto iznosu, a da od aprila sve radnike u zdravstvu očekuje i povećanje plata od 10 odsto.

Odsjek za odnose s javnošću

10

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

S

avetovanje „Nova paradigma zdravstva“ koje je organizovala Komora zdravstvenih ustanova Srbije uspešno je održano od 11. do 13. decembra u Hotelu „Tonanti“ u Vrnjačkoj Banji. Ovaj skup, koji je pripreman pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije, privukao je veliki broj učesnika - čak 450 registrovanih, iz Srbije i regiona.

Među onima koji su prisustvovali skupu najviše je bilo rukovodilaca zdravstvenih ustanova iz cele Srbije; a što se tiče predavača i panelista pored eksperata iz Srbije, na konferenciji su učestvovali i predstavnici zdravstvenih sistema Republike Srpske (ministar zdravlja i socijalne zaštite dr Alen Šeranić), Hrvatske (direktor Udruge poslodavaca u zdravstvu Hrvatske dr Dražen Jurković) i Slovenije (Tina Jamšek iz Zdravstvenih zavodov Slovenije).

Ministar Šeranić govorio je o aktuelnostima u zdravstvenom sistemu u Republici Srpskoj Odabir tema koje su se našle u agendi ovogodišnjeg Savetovanja, po svemu sudeći, poklopio se sa interesovanjima učesnika – kongresna, sala Hotela „Tonanti“ bila je puna sve vreme trajanja konferencije, a zbog velikog broja učesnika bio je organizovan i prenos u drugoj hotelskoj sali.

Dominantan programski format skupa bili su paneli, koji su se i ovoga puta pokazali kao pogodni za obradu kompleksnih pitanja u zdravstvu, omogućavajući uvid iz razliĉitih ekspertskih pozicija na konstruktivan i dinamičan način. U formi panela obrađene su četiri teme: • Dualna praksa u zdravstvenom sistemu u Srbiji i regionu, • Urgentna medicina - hitna pomoć, • Budžetsko knjigovodstvo kod zdravstvenih ustanova sa osvrtom na poslove u vezi sa sastavljanjem godišnjeg finansijskog izveštaja, • Odnos medicinskog i nemedicinskog kadra u zdravstvu.

Vrnjačka Banja, 11-13. decembra 2024.

Savetovanje – „Nova paradigma zdravstva“

žali predstavnici Državne revizorske institucije.

Drugog dana skupa, ispred Univerzitetskog kliničkog centra Srbije Svetlana Marinković, pomoćnik rukovodioca službe za sektor za računovodstvene poslove, je održala prezentaciju pod nazivom “Unapređenje informacionog sistema sektora za finansije UKCS”.

Kroz izlaganje, predstavljen je primer iz prakse kako je Heliantov poslovni informacioni sistem Moneo olakašao rad i doprineo bržem i efikasnijem obavljanju poslova finansijskog sektora UKCS-a i pomogao im da prevaziđu

određene izazove u radu.

Neki od benefita koje je Moneo doneo UKCS su: automatizovana izrada predračuna i faktura, automatizacija knjiženja u Glavnoj knjizi (knjiženje fiskalnih računa, participacija, izlaznih računa za deo koji plaćaju fondovi i Ministarstvo), unos faktura za matične i reproduktivne ćelije (devizne fakture, obračun kursnih razlika…), obračun PDV-a i formiranje poreske prijave prema zakonskim propisima, evidencija menica i garancija, kao i kraće vreme popisa, povezanost robe i finansija.

Pored panela, učesnici Savetovanja imali su priliku da prate i izuzetne prezentacije na važne teme iz oblasti zdravstva kao što su: kvalitet zdravstvene zaštite, finansijsko poslovanje zdravstvenih ustanova, javne nabavke u zdravstvu i druge, a veoma veliko interesovanje učesnika izazvala je sesija u kojoj su prezentacije odr11

Z D R A V S T V O

Пресјек рада ФЗО РС у 2024. години

З

а Фонд здравственог осигурања Републике Српске, али и за комплетан здравствени систем, 2024. година била је више од изазова. Година је почела са хакерским нападом на Интегрисани здравствени информациони систем (ИЗИС) због чега је и током године долазило до споријег рада у ИЗИС-у. Међутим, захављујући максималном ангажовању Фонда, ИЗИС је за кратко вријеме успио вратити своје основне функције, а да су при томе сви подаци осигураника у потпуности сачувани. Током године враћале су се и остале функције ИЗИС-а у рад, тако да се ова година завршава са чињеницом да ИЗИС функционише и континуирано се технолошки надограђују перфомансе система. Када је ријеч о правима и процедура из здравственог осигурања, у 2024. Фонд се посебно ангажовао да, гдје год је могуће, поједностави процедуре и прошири пакет права. Такође, у циљу унапређења доступности информација, појачана је кампања информисања осигураника о њиховим правима свјесни да ћемо само подићи свијест становника о важности здравственог осигурања.

Нова права у 2024. Нови лијекови на рецепт На Листу лијекова који се издају на рецепт у 2024. години уврштено је осам нових лијекова, попут лијека за лијечење хроничне бубрежне болести повезане са дијабетесом типа два код одраслих, за обољеле од улцерозног колитиса, за обољеле од бронхијалне астме, за лијечење неплодности, терапија која је потребна дјеци због поремећаја који је узрокован недовољним излучивањем хормона раста и друго. Поред нових лијекова, у 2024. години радило се и на унапређењу доступности терапија, па су тако лијекови - рекомбиновани фактори коагулације (‘’мороктоког алфа’’ и ‘’симоктоког алфа’’) које користе обољели од хемофилије 12

Финансијски изазовна, али остварен континуитет проширивања права

доступни у апотекама. То значи да се ови лијекови на рецепт могу подићи у апотеци, за разлику од ранијих година када су били само доступни у УКЦ РС.

да доступна у УКЦ РС, тачније од 1. октобра 2024. године, од тог периода престала је и потреба за рефундацијом трошкова за пренаталне тестове.

Трудничка књижица Сви гинеколози на примарном нивоу, код којих су жене регистроване, дужни су да воде податке о физиолошкој трудноћи у трудничкој књижици која је предвиђена Правилником о поступку остваривања права на здравствену заштиту у Републици Српској, који је почео да се примјењује средином године. Трудничке књижице су дистрибуране по амбулантма изабраног доктора специјалисте гинекологије и акушерства на примарном нивоу здравствене заштите.

Унапређење доступности и поједностављење процедура

НИПТ Од 1. октобра труднице узорке крви за неинвазивно пренатално тестирање - НИПТ могу да дају у болницама, односно Универзитетском клиничком центру РС, који даље шаље узорак крви на анализу. Будући да је ова услуга са-

Нове услуге у породичној медицини Измјеном Цјеновника ФЗО РС уведене су и додатне услуге у породичној медицини, које раније нису пружане пацијентима на примарном нивоу у оквиру обавезног здравственог осигурања. Ријеч је о услугама ултразвучног прегледа у породичној медицини, спирометрији и дермоскопији. Ефикасније до терапије Измјеном одлуке о усвајању цјеновника здравствених услуга, која је почела да се примјењује у марту 2024. Године, омогућено је да осигураници са хроничним обољењима који примају контину-

Z D R A V S T V O

иране терапије свој лијек који је прописан електронским рецептом подижу у апотеци и више немају обавезу да одлазе код породичног доктора само како би платили партиципацију за прописивање е рецепта, као што је то био случај раније. Медицинска рехабилитација Правилником о условима и поступку за обезбјеђивање медицинске рехабилитације који је почео да се примјењује у августу 2024. године омогућено је поједностављење процедуре упућивања на медицинску рехабилитацију осигураника након оперативних захвата на срцу (бајпас, уградња умјетних валвула, операције на срчаним залисцима и септумима), тумора миокарда, метода реваскуларизације миокарда те акутног инфаркта миокарда. Сада је предвиђено да доктор породичне медицине у поменутим случајевима издаје упутницу само на основу приједлога доктора медицине одређене гране специјалности те више није потребно рјешење Фонда здравственог осигурања.

на за посебне медицинске намјене коју Фонд финансира и која је до тада на рецепт прописивана за одређене дијагнозе ријетких болести, доступна је свим обољелима који су регистровани у Центру за ријетке болести УКЦ РС. Боловање Почетком године, тачније, у марту 2024. године, усвојен је Нови правилник о поступку утврђивања привремене спријечености за рад који је припреман заједно са докторима који прописују ово право, у циљу интегрисања најбољих рјешења из праксе у регулативни оквир, како би се додатно унаприједила област боловања и све евентуалне злоупотребе овог права свеле на минимум. Први пут доктори запослени у примарној здравственој заштити и комисијама за оцјене боловања били су чланови радне групе која је припремала Правилник, што само потврђује намјеру Фонда да у сва нормативна рјешења укључује и здравствене установе, како би партнерски унаприједили примјену овог права у пракси.

Унапређена доступност храИзазови у 2025. не за ријетке болести години Од 1. јула 2024. године на приједлог Савеза за ријетке боФонд је у 2024. години конлести Републике Српске сва хра- тинуирано сарађивао са предста-

вницима удружења пацијената, а били смо домаћини и регионалних састанака, а током године смо добили и захвалнице од појединих представника удружења која нам посебно значе и представљају наш даљи подстрек у раду. У 2025. годину улазимо са опрезом, будући да и даље нису обезбијеђени додатни извори финансирања, а очекивања су све већа. Додатни извори финансирања, попут акциза на дуван и алкохол, омогућили би стабилније финансирање и унапређење квалитета услуга, док би се смањила зависност система од доприноса који су недовољни за растуће трошкове здравствене заштите, а при томе су и непредвидиви. Зато је јако важно да цјелокупно друштво подржи иницијативу за додатне изворе финансирања здравства, јер здравствени систем није само одговорност једне институције, као што је Фонд здравственог осигурања, већ је то темељ који омогућава благостање и напредак читавог друштва. Здравље је заједнички ресурс и у 2025. години би требало да то буде приоритетна тема комплетног друштва.

13

Ф

Z D R A V S T V O

онд здравственог осигурања Републике Српске од 3. јануара финансира 12 нових услуга на примарном нивоу здравствене заштите (у домовима здравља) које се односе на дјецу са говорним и другим потешкоћама у развоју, као и четири нова скрининга. Ријеч је о услугама које ће значајно унаприједити превенцију, али и квалитет заштите здравља посебно када је у питању ментално здравље, будући да, нажалост, расте број дјеце са потешкоћама у развоју. Све нове услуге у потпуности финансира Фонд, јер се ради о дјеци као и о превентивним прегледима за које није предвиђено лично учешће осигураника, односно плаћање партиципације. Наиме, када је ријеч о услугама које се односе на дјецу са говорним и другим потешкоћама, ове услуге биће доступне у центрима за ментално здравље при домовима здравља. Ријеч је о услугама из области аудиологије, фонијатрије и дефектологије као и рехабилитације слушања и говора. Између осталог, то су вјежбе слободне вербалне комуникације, терапијом игром (функционална, игра маште, игра опажања), вјежбе слушања говора музичким стимулацијама, ритмичко-говорне стимулације, развој слушне лингвистичке слике и др. Нове услуге у фокус стављају рану детекцију како би се правовремено могло дјеловати, јер расте број дјеце са потешкоћама у развоју. Финансирањем ових услуга Фонд је препознао потребу за свеобухватним приступом у подршци овој популацији. Када је ријеч о скринингу, поред постојећих здравствених услуга, у циљу јачања превенције и заштите здравља на примарном нивоу, од данас финансирају се још четири нове услуге скрининга у домовима здравља и то рано откривање дијабетеса типа 2, кардиоваскуларног ризика, рака дебелог цријева и депресије. Финансирањем услуга којима се акцентују превенције и то када, нажалост, расте број обољелих од малигних болести, хроничних незаразних обољења и менталних поремећаја, показује да је Фонд препознао важност институционалне подршке и 14

Нове услуге у домовима здравља

Унапређење превенције и заштите дјеце са потешкоћама у развоју

финансијског подстицаја превенције на примарном нивоу. Ове мјере Фонда су снажан корак напријед ка унапређењу квалитета здравствене заштите, јер препознају превенцију као основу одржавања здравља. Подршка превентивним програмима није само показатељ институционалне одговорности, већ и начин да се здравствени систем дугорочно растерети, јер спречавање развоја болести значајно смањује трошкове лијечења. Финансирањем ових услуга Фонд потврђује своју улогу

кључног партнера у јачању здравља на нивоу примарне здравствене заштите. Дакле, нове здравствене услуге су значајан корак напријед у обезбјеђивању свеобухватне подршке осјетљивим категоријама друштва и доказ одговорности и спремности здравственог система да реагује на савремене изазове у заштити здравља становништва. Подсјећамо да су све нове услуге уврштене у измјене и допуне Цјеновника здравствених услуга који се примјењује од 3. јануара.

Е картица

Електронске здравствене картице немају рок важења

Р

ок важења електронских здравствених картица је укинут још прије двије године те подсјећамо осигурана лица која имају картице које су израђене ранијих година и на којима је назна-

чен рок важења да могу и даље да их користе и није потребно да их мијењају. Наиме, првобитно су картице имале рок важења од пет година, који је касније продужен на 10 година, а када су се за то стекли услови рок важења картица је 2023. године укинут, о чему смо тада информисали јавност. Према томе, иако на картицама које су израђиване у првим серијама 2020. године стоји рок важења 2025. година, оне могу да се користе и даље све док се не оштете, изгубе, док не дође до промјене личних података осигураника и сл.

Н

а иницијативу Актива директора домова здравља од 1. јануара 2025. године партиципација зa први и контролни преглед доктора медицине у тиму породичне медицине повећана је за 50 пфенига, будући да се ова партиципација није мијењала у посљедњих 20 година. Иницијативу за повећање партиципације упутио је Актив директора домова здравља, будући да је цијена пуних прегледа у породичној медицини које финансира Фонд ФЗО РС значајно расла у претходним годинама, док је лично учешће осигураника у виду партиципације остало непромијењено. На примјер, пуна цијена првог прегледа код љекара специјалисте породичне медицине, коју Фонд финансира износила је 18 КМ у 2016. години, док данас износи 40 КМ. Упркос овом повећању, партиципација је остала непромијењена, што указује на потребу за њеним усклађивањем са растућим трошковима. Такође, важно је нагласити да је Фонд у протеклих неколико година значајно повећао улагања у примарну здравствену заштиту. Примјера ради, у односу на 2020. годину, средства за овај вид здравствене заштите повећана су за око 63 милиона КМ Напомињемо да многе категорије, попут дјеце до 18 гоПодсјећамо, здравственом картицом се доказује својство осигураног лица и на основу ње се остварује здравствена заштита. Уједно, здравствена картица је и најбоља заштита личних података јер се само помоћу ње приступа електронском здравственом картону пацијента. У случају да дође до промјена личних података, осигурано лице је дужно да у року од 15 дана промјену пријави надлежној пословници Фонда здравственог осигурања и да поднесе захтјев за издавање нове картице. Док не буде израђена картица, осигураном лицу се издаје потврда о здравственом осигурању коју користи док не добије картицу. Такође, уколико се картица изгуби, украде или оштети, осигурано лице то треба да пријави надлежној пословници Фонда како би картица била поништена и избјегле евентуалне

Породична медицина

Z D R A V S T V O

Партиципација већа за 50 пфенига

дина, пензионера са најнижом пензијом, трудница, породиља, лица старијих од 65 година, породица погинулих бораца, ратних војних инвалида, обољелих од малигних и других тешких обољења и свих других који су по неком основу ослобођени плаћања партиципације, и даље за прегледе неће издвајати ништа, јер њихову здравствену заштиту у потпуности финансира Фонд здравственог осигурања Републике Српске. Дакле, партиципација за први и контролни преглед доктора медицине, као и контролни преглед доктора специјалисте породичне медиицине, повећава се са једне марке на 1,50 КМ, а партиципација за први преглед доктора специјалисте породичне медицине са 1,50 КМ на 2 КМ. злоупотребе. У ситуацијама када осигурано лице ФЗО РС оствари право на здравствено осигурање у другој земљи, односно код другог носиоца осигурања, здравствену картицу треба да врати Фонду. Иначе, трошкове издавања здравствене картице за сва осигурана лица сноси Фонд и то за сада не само прве, већ и сваке наредне картице. Међутим, планирано је да се у наредном периоду уведе наплаћивање израде друге и сваке наредне картице, након поништавања оштећене, украдене или изгубљене картице или у случају промјене личних података, што је предвиђено и Законом о обавезном здравственом осигурању и Правилником о утврђивању својства осигураног лица и електронској здравственој картици. Трошкови издавања друге и сваке наредне картице биће у висини

Са овим повећањем, партиципација је изједначена са цијеном партиципације осталих услуга које пружају љекари специјалисти из других дјелатности гдје партиципација од раније износи 1,50 или 2 КМ у зависности да ли је ријеч о првом или контролном прегледу. Будући да осигураници први контакт са здравственим системом остварују управо преко тимова породичне медицине јако је важно пружити подршку развоју породичне медицине, како од здравственог система, тако и од самих пацијената, посебно у погледу обезбјеђивања доступности, ефикасности и одрживости овог сегмента здравствене заштите. Важно је напоменути да партиципација представља приход здравствених установа, а не Фонда дравственог осигурања. Измјене у вези са цијеном партиципације у породичној медицини уврштене су у допуну Правилника о висини и начину плаћања партиципације, коју је усвојио Управни одбор Фонда. Дарија Филиповић Остојић, Одјељење за односе с јавношћу ФЗО РС

стварних трошкова израде здравствене картице, а о свим детаљима осигуранике ћемо правовремено информисати када се утврди цијена и остали детаљи, односно када почне наплаћивање израде нових картица. Дакле, издавање прве картице се и даље неће наплаћивати. Примјера ради, поједини осигураници су у протеклом периоду већ по четири-пет, па чак и више пута подносили захтјев за израду нове картице, јер су претходне губили и те трошкове је сносио Фонд. То је један од разлога због чега се планира увођење наплаћивања израде друге и сваке наредне картице, а што је пракса и са другим личним документима. Такође, сугеришемо осигураницима да воде рачуна о својим картицама и да их чувају као и друге личне документе. Николина Душанић, ФЗО РС

15

Ф

Z D R A V S T V O

онд солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству „Душа дјеце“ и у 2024. години наставио је сарадњу са Адико банком из Бањалуке како би дјеци која су се лијечила посредством наше установе поново биле обезбијеђене штедне књижице. Наиме, Фонд солидарности је још прошле године са Адико банком потписао протокол о сарадњи и, у складу с тим, на наше велико задовољство, представници банке су и ове године одлучили да дају подршку породицама и малишанима који су лијечени у иностранству преко наше установе. Активност која се реализује огледа се у томе да се за дјецу чије је лијечење у иностранству финансирао Фонд солидарности у пословницама Адико банке отворе штедне књижице, а банка ће, такође, за дјецу донирати и одређени износ на њихове штедне рачуне. Прошле године је то урађено за близу 200 дјеце, а ове године је планиран приближно исти број дјеце, која нису била обухваћена акцијом прошле године и дјеце која су први пут лијечена током ове године преко Фонда солидарности. Напомињемо да је ријеч о дјеци која су упућивана у иностранство ради болничког лијечења. „На овај начин, прије свега, желимо да пошаљемо поруку да вјерујемо у изљечење малишана, од којих се поједини боре са најтежим обољењима, и да ће наши мали борци, када постану пунољетни, тај новац са свог рачуна самостално подићи и потрошити. Дакле, банка ће донирати првобитан износ, а родитељи, родбина, као и сви они који желе, моћи ће да дјеци наставе да уплаћују новац на њихов рачун, а на износ ће постојати и одређена стимулативна камата. Иако је у питању значајна сума коју банка издваја за ову активност и на томе смо им изузетно захвални, сам новац није у првом плану ове наше активности, већ првенствено порука вјере у позитивне исходе лијечења наших малишана“, истакла је директорка Фонда солидарности „Душа дјеце“ Јасминка Вучковић на прес конференцији која је организована у поводу на16

Настављена сарадња са Адико банком из Бањалуке

Штедне књижице за дјецу Фонда солидарности „Душа дјеце“

ставка сарадње са Адико банком. Члан управе Адико банке Миле Тодоровић је рекао да Адико банка већ другу годину заредом подржава Фонд солидарности донацијом штедних књижица за дјецу која су била или су још на лијечењу. „Ове штедне књижице са ороченим износима омогућиће д‌јеци да, када се опораве, искористе новац за радости живота, а не за медицинске трошкове. На тај начин желимо им послати поруку наде и повјерења у њихов брзи опоравак, с вјером да ће, кад одрасту, уживати у свом новцу и стварати срећне тренутке“, истакао је Тодоровић. Када је ријеч о осталим активностима Фонда солидарности, директорка Јасминка Вучковић подсјетила је да је у овој години упућено 327 дјеце на лијечење и дијагностику у иностранству за шта је издвојено око 6,5 милиона КМ. Примијетно је да се, нажалост, знатно повећао број дјеце која одлазе на дијагностику или лијечење у иностранство, а посебно је примијетно повећање дјеце која се упућују у иностранство ради дијагностике. Примјера ради, у овој години број рјешења за дијагностику је 167, а у 2023. години је био 141 за цијелу годину. Иначе, дјеца су и ове године упућивана у клинике широм Европе и свијета, попут у Турску, Шпанију, Француску, Њемачку,

Италију, Аустрију, Србију, Хрватску и др. Директорка Вучковић је искористила прилику да на коференцији укаже и на појаву организовања хуманитарних акција и то у оним ситуацијама када комплетно лијечење финансира Фонд солидарности. „И овом приликом морамо да позовемо и вас новинаре и јавност уопште да нам се обратите када год видите неки апел за помоћ, да провјеримо о чему се ради. Такође, позивамо родитеље и удружења да прије него што организују хуманитарне акције за лијечење дјеце да нам се јаве како бисмо утврдили могућности лијечења преко наше установе“, истакла је Вучковићева. Како је навела, важно је да грађани буду свјесни улоге Фонда солидарности, јер управо они, између осталих, издвајају новац за лијечење од својих плата. Организовањем хуманитарних акција за трошкове лијечења које је већ покрио Фонд, грађани би, како каже, непотребно поново издвајали новац, што није коректно. Она је подсјетила да на интернет страници Фонда солидарности могу да се пронађу сви неопходни подаци, попут стања на рачуну, изводи из банака, број издатих рјешења, колики су трошкови лијечења и слично. Дарија Филиповић Остојић, Одјељење за односе с јавношћу

Z D R A V S T V O

Predstavljamo: Specijalnu bolnicu

„Medico Laser”, Banjaluka

B

olnica „Medikolaser“ postoji već 23 godine. Krajem 2002. godine otvorena je Oftalmološka ambulanta „Mediko Laser“, koja je osim opšteg oftalmološkog pregleda nudila i laserske tretmane očnog dna.

U međuvremenu, „Mediko Laser“ je značajno povećao obim svoga rada, tako da je nakon dvije godine dijagnostika dopunjena ultrazvukom oka i vidnog polja, a 2006. godine je počela da se radi hirurgija katarakte savremenom metodom koja je sada standard – metodom fakoemulzifikacije.

Godine 2008. u „Medikolaseru“ počinje da se radi vitreoretinalna hirurgija, a od 2013. refraktivna hirurgija.

U međuvremenu, u bolnici počinju da se rade i druge hirurške oftalmološke procedure kao što su: hirurgija strabizma, okuloplastična hirurgija i hirurgija glaukoma i suznih puteva. Tokom čitavog perioda stalno se ulagalo u novu opremu i znanja pa je u kontinuitetu uveden čitav niz savremenih i inovativnih tretmana. Na novoj lokaciji od 2010. godine pod jednim krovom su smještene tri u potpunosti opremljene oftalmološke ambulante, konsultativna internističko-kardiološka ambulanta i 18

ambulanta estetske medicine. Bolnica ima šest stalno zaposlenih ljekara, četiri specijalizanta i 10 zaposlenih medicinskih tehničara. Ovako snažna kadrovska baza omogućava da se pacijentima pruža svaki dan vrhunska zdravstvena usluga.

Stukutura Bolnice grubo može da se podijeli na oftalmologiju, sa supscecijalističkim ambulantama za glaukom, medikal retinu, strabizam, okuloplastiku, suzne puteve i ambulantu za dijagostiku i tretman suvog oka, konsultativnu kardiološko-internističku ambulantu koja ima odgovarajuću opremu od EKG-a aparata do najsavremenijeg ultrazvuka sa odgovarajućim novim softverom bilo da se radi o STRAIN dijagnostici ili klasičnom dopleru ili nekoj od naprednih ultrazvučnih dijagnostičkih procedura. Ambulanta estetske medicine je nastala iz dugogodišnjeg iskustva iz okuloplastike u kojoj rade dva posvećena mlada ljekara zajedno sa našim timom za okuloplastiku, gdje radimo laserske i IPL tretmane najsavremenijim CANDELA Nordlys laserom, bilo da se radi o oftalmološkim, okuloplastičnim i drugim indikacijama.

Iz samog imena može se zaključiti da je Bolnica jedinstveni laserski centar u regionu. Posjeduje dva zelena lasera za tretman očnog dna i tretman glaukoma, mikropulsni žuti laser koji se koristi za tretman tačke jasnog vida kao i tretman glaukoma, dva YAG lasera, od kojih je jedan za tretman promjena na očima koje zahtijevaju fotodisrupciju, a drugi za različite vaskularne promjene na koži koji se najviše koristi u okuloplastici i estetskoj medicini, infracrvenog lasera koji ima aplikacije u hirurgiji suznih puteva kao i u hirurgiji refrakternog glaukoma, ekscimer i femto laser za refraktivnu hirurgiju, skidanje dioptrije, kao i frakcionog lasera koji se koristi za tretman promjena kože, kao i za

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

podmlađivanje. Jedinstvena oprema za IPL tretman suvog oka u regionu u centru za suvo oko omogućava da se pruži efikasan tretman vezan za suzni film i zapaljenja kapaka zahvaljujući postojanju dva različita IPL aparata sa četiri visokospecijalizovane sonde (PR 530; VL 555; HR i EyePL).

Da bi pacijenti mogli što je moguće brže da budu zbrinuti i dobiju vrhunski kvalitet odgovarajuća dijagnostika je više nego neophodna. Osim tri u potpunosti opremljene stanice za oftalmološki pregled, bolnica ima dva ultrazvučna aparata, od koji je jedan specijalizovan za oftalmolgiju, a drugi ima odgovarajuće sonde za kardiolo-

giju, kolor dopler srca i krvnih sudova, kao i preglede abdomena. OCT koji bolnica posjeduje je trenutno najbolji aparat u okruženju i omogućava brzu i preciznu dijagnozu promjena na očnom dnu i prednjem segmentu, a svim nalazima se može pristupiti daljinski putem odgovarajuće radne stanice.

Svakako valja napomenuti kompletnu dijagnostiku glaukoma, uključujući i vidno polje i gonioskop, koja nas čini jedinstvenim u okruženju. Proces pripreme pacijenata za pregled je dosta automatizovan tokom pretpregleda, tako da pacijent čim dođe do ljekara ima sva neophodna mjerenja i foto-

Z D R A V S T V O

grafije koje smanjuju vrijeme pronalaženja problema i ubrzavaju proces predlaganja odgovarajućeg liječenja.

Bolnica ima dvije operacione sale u kojima se radi hirurgija katarakte, glaukoma, strabizma, okuloplastične procedure, refraktivna hirurgija i hirurgija suznih puteva. Hirurgija katarakte je svakako najčešća procedura gdje se koristi najsavremenija tehnologija i već više nego solidno višedecenijsko iskustvo i znanje, uz implantaciju vrhunskih intraokularnih sočiva. Zbog

pira što nam omogućava da u svakoj ambulanti, na svakom računaru koji je spojen u naš informacioni sistem možemo da imamo pristup željenim podacima, vezanim za dijagnostiku, tretman i istoriju svakog pacijenta. To takođe važi i za naše dvije izdvojene “terenske” oftalmološke ambulante u Čelincu i Mrkonjić Gradu iz kojih se može putem VPN mreže pristupiti bazi podataka pacijenata i vidjeti neophodne informacije. Bolnica je prisutna na

društvenim mrežama, prvenstveno na Instagramu i Tik–Toku gdje na popularan način komuniciramo sa našima pacijentima i pokušavamo da im približimo našu aktivnost, kao i ljudsku stranu našeg posla. Zvanična Internet prezentacija Bolnice se nalazi na adresi www.medicolaser.com i uskoro će biti zamijenjena osvježenom prezentacijom koja će omogućiti još lakše snalaženje i dobijanje neophodnih informacija za naše pacijente. M.C.

toga je uobičajeno da nakon operacije katarakte većina pacijenata ima vidnu oštrinu 0,8 i više što je fenomenalan rezultat i pokazatelj visokog standarda i kvaliteta izvršenih operacija. Činjenica da većinu pacijenata uspijemo da dijagnostikujemo i operišemo unutar jednog dana sa odgovarajućom preoperativnom pripremom, upareno sa standardno dobrim rezultatima je dovela do velike popularnosti i povjerenja kod naših pacijenata u rad naše bolnice.

Najveći dio praćenja pacijenata, dobijanja i čuvanja medicinske dokumentacije se radi bez korišćenja pa19

Z D R A V S T V O

O

rtopedska hirurgija u bijeljinskoj bolnici kontinuirano se razvija, a jedna od najznačajnijih inovacija uvedenih tokom prošle godine jeste ugradnja reverzne proteze ramena. Za sada se ova veoma rijetka i složena operacija ramena izvodi uz asistenciju dr Jovice Čeka, specijaliste ortopedije i traumatologije, iz Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske.

“Ovo je jedan od vrhova implantacione ortopedske hirurgije, koja zahtijeva višegodišnju edukaciju. Reverzna endoproteza ramena spada u jednu od rijetkih ortopedskih operacija na našim prostorima zato što je za njeno izvođenje potreban obučen kadar, adekvatan instrumentarijum i odgovarajući implanti”, izjavio je dr Igor Popović, šef Odsjeka za ortopediju. U bijeljinskoj bolnici do sada je uspješno urađeno šest ovakvih operacija, koje imaju za cilj uspostavljanje boljeg obima pokreta i značajno smanjenje bolova, čime se pacijentima omogućava povratak osnovnim funkcijama ekstremiteta i poboljšanje kvaliteta života.

“Indikacije za obavljanje totalne proteze ramena jesu bolovi koje pacijenti osjećaju i nedostatak pokreta u ramenom zglobu. Oboljela ruka gotovo visi uz tijelo, uz minimalnu mogućnost odmicanja od tijela i naprijed, što pacijentima onemogućava obavljanje osnovnih higijenskih potreba. Nakon operacije, funkcija ektremiteta je znatno bolja, upotreba analgetika se izrazito redukuje i na taj način se kod takvih osoba značajno poboljšava kvalitet života. Period oporavka je minimalan i za to vrijeme dozvoljavaju se samo ograničeni pokreti. Nakon šest

JZU Bolnica “Sveti vračevi” Bijeljina

Nove procedure u ortopediji - ugradnja reverzne proteze ramena

sedmica, poslije operativnog zahvata, pacijenti se oslobađaju od ortoze koju su nosili i počinje se sa aktivnim fizikalnim tretmanom. Tih šest nedjelja imaju za cilj da se meka tkiva, koja okružuju protezu ramena, saniraju i da se uspostavi određeni vid rotatorne manžetne da bi proteza bila stabilna i da bi imala svoju adekvatnu funkciju”, objašnjava dr Igor Popović.

Pedesetsedmogodišnji pacijent M. V. iz Bijeljine kaže da je nakon povrede na radnom mjestu gotovo u potpunosti izgubio funkciju ramenog zgloba. „Nisam mogao da odmaknem ruku od tijela, niti da obavljam osnovne aktivnosti, poput održavanja lične hi20

gijene. Veoma mi je značilo što sam mogao da se operišem u bijeljinskoj bolnici, jer da sam morao da idem u neki drugi grad, vjerovatno se ne bih ni odlučio za zahvat. Ovdje su uslovi i usluga veoma dobri, a svakodnevni dolasci porodice u posjetu, daju mi podršku i ohrabrenje”, rekao je M.V. nakon operacije.

Uvođenje reverzne proteze ramena umnogome će doprinijeti razvoju ortopedske hirurgije u JZU Bolnica “Sveti vračevi”, gdje se već godinama uspješno izvode operacije endoproteze kuka i koljena.

Odsjek ortopedije trenutno broji četiri ortopeda: dr Igor Popović, dr

Z D R A V S T V O

Dragan Đorđić, dr Vaso Kovačević i dr Nenad Ristić, a na specijalizaciji iz ortopedije su još dva ljekara.

Uvedena metoda laserskog liječenja kamena u bubregu

U JZU Bolnica „Sveti vračevi“ Bijeljina prošle godine je uvedena urološka procedura laserskog razbijanja kamena u bubregu fleksibilnim ureterorenoskopom. U prva četiri mjeseca urađeno više od 30 ovih operacija.

Uvođenje nove urološke metode operativnog liječenja kalkuloza omogućeno je zahvaljujući nabavci nove opreme i višegodišnjoj edukaciji naših ljekara koju je proveo stručnjak za kalkuloze sa Vojnomedicinske akademije iz Beograda prim. dr Mirko Jovanović. „Nabavkom fleksibilnog ureterorenoskopa počeli smo da radimo razbi-

janje kamena u bubregu laserom, bez Mirku na saradnji koju imamo odranije. reza, odnosno endoskopskom meto- On je jedan od najvećih stručnjaka za dom. Želim da se zahvalim profesoru kalkuloze, odnosno za kamenje u mo-

kraćnim kanalima, tako da imamo čast da je stalni konsultant u našoj bolnici.

Takođe, moram da pohvalim i tim naših urologa sa dr Ljubinkom Petkovićem i dr Draganom Živanovićem koji su prepoznali potrebu za ovakvom vrstom liječenja i za uvođenjem ove procedure u našoj ustanovi. Naravno, zahvaljujem se i timu anesteziologa koji vodi dr Olja Dabić, rukovodilac Službe za anesteziju, reanimaciju i intenzivno liječenje, kao i anestetičarima i instrumentarima “, rekao je prim. dr Mikajlo Lazić, v.d. direktora bijeljinske bolnice.

Prim. dr Mirko Jovanović, načelnik Centra za transplantaciju organa VMA Beograd, istakao je da su kalkuloze u urinarnom traktu danas izuzetno zastupljene na našim prostorima te da veliki broj pacijenata iz Semberije dolazi na Vojnomedicinsku akademiju upravo zbog fleksibilne ureterorenoskopije. „Drago mi je da je ovde nabavljena oprema koja je neophodna u današnjoj savremenoj medicini za uspešno lečenje pacijenata i uroloških i onih koji boluju od kalkuloze mokraćnih puteva.

Od sada se u bijeljinskoj bolnici obavljaju operacije digitalnim fleksibilnim instrumentom gde je moguće ući u svaki prostor, svaku čašicu, svaki deo unutrašnjosti bubrega i doći do svakog kamena i razbiti ga laserom. Ako je kamen mekan, razbije se u prah, ako je tvrđi u sitne fragmente. Uspešnost procedure po svetskim statistikama je 93 odsto. Pacijenti imaju veliki benefit, jer sama intervencija kraće traje i pacijenti brže odlaze kući“, rekao je dr Jovanović, dodavši da bolnica u Bijeljini raspolaže jednim od najsavremenijih lasera za tretman kamena. Šef Odsjeka za urologiju u bijeljinskoj bolnici dr Ljubinko Petković je istakao je da je bijeljinska bolnica jedina ustanova u Republici Srpskoj koja na nivou sekundarne zdravstvene zaštite primjenjuje ovu proceduru. „Ponosan sam što smo naš dvogodišnji rad zaokružili nabavkom fleksibilnog ureterorenoskopa koji nam omogućava da izvodimo ovu proceduru, čime kompletiramo jednu lijepu priču koju u našim kapacitetima možemo da sprovodimo na korist ne samo građana Bijeljine, već i svih građana sembersko-majevičke regije i regije Birča koje gravitiraju prema našoj bolnici. Do sada smo ove pacijente upućivali u UKC Banjaluka“, izjavio je dr Petković.

Služba za informisanje

21

O

Z D R A V S T V O Z D R A V S T V O

vu grupu oboljenja najčešće uzrokuju uzročnici kao što su stafilokoki i streptokoki, a u različitosti od nastanka i izazivača razlikujemo nekoliko vrsta oboljenja.

Impetigo contagiosa Ovo oboljenje se uglavnom lokalizuje na površini kože, a može biti uzrokovano stafilokokom i streptokokom. Promjene se javljaju oko folikula dlake, a infekcija se širi kako u dubinu tako i u širinu. Prve promjene se javljaju u ranom djetinjstvu i to obično na otkrivenim dijelovima tijela jer se prenosi kontaktom, zaraženim rukama (nokti). Oboljenje počinje u regiji dlake, javlja se mjehurić koji je ispunjen mutnim sadržajem, nakon kratkog vremena puca ostavljajući kraste mednožute boje koje su bolne, a često ovu upalnu rekciju može pratiti otok regionalnih limfnih žlijezda. Ukoliko se ovo oboljenje javi u porodici, posebnu pažnju treba posvetiti čuvanju od infekcije (male bebe).

Angulus infectiosus oris Ovo oboljenje etiološki može da bude streptokokno ili stafilokokno, a uglavnom se javlja kod male djece ili djece predškolskog uzrasta.

Bakterijska oboljenja kože

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet, Banja Luka

Uglavnom se lokalizuje na uglovima usana u vidu eritema, inflamacije i ragada iz kojih, nakon plakanja, smijanja ili povređivanja, može da se javi diskretno krvarenje. Korištenjem istog pribora za jelo može doći do širenja oboljenja.

Vrlo često se ovo oboljenje može zamijeniti sa promjenama koje nastaju zbog kandide, ali se ova oboljenja uglavnom javljaju kod starijih osoba koje imaju dijabetes melitus ili nose neadekvatne proteze.

Folliculitis staphylococcica U zadnje vrijeme ovo oboljenje se dosta često javlja i uglavnom se sreće kod mlađe populacije, a vezano je za nedovoljno higijenski ispravnu depilaciju.

Oboljenje se manifestuje papulama, papulo-pustulama i bolom na presiju oboljelih regija kože. Promjene se takođe lokalizuju na regiji brade kod muškaraca koji se briju, a imaju infekciju (gornja usna), gdje dolazi do diseminacije promjena na cijelo lice.

Ukoliko se promjene skupljaju u ploče može doći do otoka i inflamacije regionalnih limfnih žlijezda.

Furunculus i carbunculus Uzročnik furunkula je bakterija Staphylococcus aureus, a oboljenje uglavnom počinje kao folikulitis, gdje se prvo javlja perifolikulanra inflamacija, papula sa gnojnim sadržajem, da bi nakon toga došlo do edema i inflamacije sa centralnim gnojnim sadržajem i nekrozom. Upalni proces je bolan i praćen edemom sa otokom regionalnih limfnih žlijezda. Promjene se najčešće javljaju na butinama, licu, vratu i anogenitalnoj regiji. Upalni proces je naročito opasan ako se javi na gornjoj usni zbog komunikacije sa kavernoznim sinusom koji može nakon inflamacije da trombozira.

Kod furunkula se obično kasnije javi centralna nekroza sa gnojnim sadržajem koji se najčešće spontano očisti uz uvijek prisutan bol i otok regionalnih limfnih žlijezda.

Za razliku od furunkula kod karbunkula se istovremeno pojavljuje više

28 22

grupisanih furunkula. Opšte stanje oboljelog je nešto teže, može se javiti visoka temperatura, opšta slabost uz bol i otok limfnih žlijezda.

Cellulitis Ovo je dermatološko oboljenje koje se lokalizuje najčešće na potkoljenicama i licu, a uzrokuje ga Streptococcus pyogenes.

Ukoliko postoji hronični edem, on može da pogoduje nastanku oboljenja.

Osnovne tegobe su otok, koji je lokalizovan i bolan, prisutno je crvenilo, a na mjestu promjena temperatura je nešto veća od normalne. Takođe je prisutna febrilnost i bolovi lokalnog karaktera.

Terapija i liječenje ovih oboljenja je u nadležnosti dermatovenerologa.

Impetigo contagiosa

Angulus infectiosus oris

Furunculus

Cellulitis

poslije terapije

Z D R A V S T V O

U Institutu za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i ortopedsku hirurgiju „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka

O

d 2012. godine u Institutu „Dr Miroslav Zotović“ funkcioniše Kabinet za izokinetičko testiranje i trening. Uz podršku prof. dr Vedrana Hadžića sa Fakulteta sa sporta Univerziteta u Ljubljani, 31.1. i 1.2. 2025. godine, specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije i diplomirani fizioterapeuti su prošli još jedan ciklus edukacije za korištenje izokinetike.

Izokinetičko testiranje i trening Edukacija za ljekare i fizioterapeute kaciju za doktore u okviru Međunarodnog olimpijskog komiteta i stekao sertifikat doktora MOK-a. Pozvani je predavač na regionalnim i međunarodnim konferencijama i treninzima, posebno u oblasti izokinetike. Autor je preko 40 naučnih članaka u međunarodnim indeksiranim revijama, preko 40 stručnih članaka, i ima H-indeks 10. Član je uredničkog odbora međunarodne indeksirane revije Isokinetic and Exercise Science te gostujući urednik međunarodne indeksirane revije Applied Sciences.

Teme su bile prilagođene i polaznicima koji su novi u izokinetici – od razlike između mišićne jačine i mišićne snage, dinamometrije kao koncepta mjerenja pa sve do tema koje su interesantne kliničarima „veteranima“ u izokinetici, koji su u toku edukacije iznosili dileme koje nameće iskustvo, ekspertiza i naučnoistraživački rad u ovoj oblasti.

U diskusiji je potvrđena ideja i opredjeljenje da mjerenja u rehabilitaciji ne mogu biti cilj sami po sebi, nego su uvijek u funkciji dijagnostike ili izrade plana rehabilitacije.

Tokom predavanja je prof. dr Hadžić posebno istakao kontraindikacije za izokinetičku procjenu i mjerenja.

24

O predavaču: Vanredni prof. dr Vedran Hadžić je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Ljubljani 2003. gdje je 2014. godine doktorirao na području biomedicinskih nauka na temu prevencije sportskih ozljeda kod odbojkaša. Od 2016. godine je šef Katedre za sportsku medicinu i Laboratorija za sportsko-medicinsku dijagnostiku. Prodekan za pedagošku djelatnost.

Pored sportske medicine, polje interesovanja su i biomedicinske osnove vježbanja, izokinetička procjena/testiranje i trening, a u posljednje vrijeme i specijalizovani programi vježbanja za vulnerabilne grupe kao što su onkološki pacijenti, pacijenti sa dijabetesom i dr. Od 2015. do 2017. pohađao je specijalističku edu-

Izokinetičko testiranje i trening u kliničkoj praksi

Kabinet za izokinetičko testiranje i trening u Institutu „Dr Miroslav Zotović“ posjeduje sistem BIDEX 4 PRO aparat za izokinetičko testiranje /dijagnostiku i vježbanje.

Izokinetičko testiranje precizno i sigurno po pacijenta/ispitanika mjeri parametre mišićnih grupa kao što su: mišićna jačina, izdržljivost, kao i međusobni odnos mišićnih grupa, koji je odgovoran za stabilnost i funkcionalnost testiranih zglobova (kuk, koljeno, skočni zglob, rame, lakat) kao i donjeg dijela kičmenog stuba.

Mjeriti se mogu različite kontrakcije mišićnih grupa u unaprijed određenom obimu pokreta i pri konstantnoj brzini izvođenja pokreta, što je i osnovna

Z D R A V S T V O

karakteristika izokinetičkog testiranja i vježbanja jer daje potpunu sigurnost za pacijenta/ispitanika.

Upravo iz ovih razloga dijagnostika na sistemu za izokinetiku u današnje vrijeme predstavlja početni i završni dio svake rehabilitacije, posebno nakon operativnog zahvata rekonstrukcije prednjih ukrštenih ligamenata koljena.

Izokinetičko vježbanje je sastavni dio treninga zglobova i mišića i skraćuje proces rehabilitacije jer omogućava ciljano, sigurno jačanje mišićnih grupa potrebnih za stabilnost zglobova, zbog čega se najviše koristi u rehabilitaciji sportskih povreda kod sportista.

Za rekreativce izokinetičko testiranje i vježbanje trebalo bi da bude neophodno kao priprema za prevenciju povreda (npr. kod sve više popularnog skijanja).

Izokinetičko testiranje i vježbanje preporučuje se prvenstveno osobama koje imaju bilo kakvih problema sa zglobom kuka, koljena, lakta, ramenog i skočnog zgloba te ručnog zgloba, a takođe i osobama koje imaju disbalans mišića trupa, dakle, leđa i trbušnog zida.

Testiranje je moguće provesti i ako su se mišići opustili i atrofirali nakon operativnih zahvata, ukoliko osoba ima artrozu zglobova ili jednostavno želi saznati kakva je jačina njenih mišića s obzirom na dob, pol, fizičku aktivnost i težinu tijela.

Rezultati postignuti u kliničkom radu pretočeni i u naučnoistraživačke radove Pored intenzivne kliničke primjene, rezultati izokinetičkog testiranja i vježbanja su predočeni i u brojnim naučnoistraživačkim radovima, a neke od njih izdvajamo dalje u tekstu.

Doktorsku disertaciju pod nazivom “Efekat izokinetičkog vježbanja na funkcionalni status pacijenata nakon ligamentoplastike prednjeg ukrštenog ligamenta“ 2021. godine, na Medicinskom fakultetu u Banjaluci od-

branila je doc. dr sc. med. Dragana Dragičević Cvjetković.

Takođe, na posljednjem Kongresu fizijatara u Bosni i Hercegovini, 2024. godine, je doc. dr sc. med. Dragičević Cvjetković imala predavanje po pozivu „Primjena izokinetike u dijagnostici povreda i oboljenja i lokomotornog sistema“. I tom prilikom je potvrđeno da primjena izokinetičkog dinamome-

tra u dijagnostičke svrhe omogućava preciznu objektivizaciju: jačine, rada, snage mišića kao i brojne druge neuromišićne performanse koje su potrebne da bi se postavio ispravan terapijski cilj rehabilitacije. Izokinetička dijagnostika omogućava da se izmjere i odrede performanse mišića, da se utvrdi da li postoji rizik od povrede za pacijenta i da se procijeni da li je i koliko efikasna propisana terapija.

Godine 2023. Siniša Nikolić, dipl. fizioterapeut iz Instituta „Dr Miroslav Zotović“, na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu odbranio je doktorsku disertaciju pod nazivom „Rehabilitacioni tretman nakon operacije prednjeg ukrštenog ligamenta sa izokinetičkim i izotoničkim vježbanjem“.

Izvještaj pripremila: Jedinica za odnose s javnošću

25

Z D R A V S T V O

M

aligni tumori su na drugom mjestu uzroka smrti u ljudskoj populaciji. Iako se ne može govoriti o definitivnom mehanizmu obolijevanja od malignih tumora, utvrđeno je da su maligni tumori posljedica nastalih genetskih promjena i nedovoljne aktivnosti ili promjena u radu imunog sitema te da rak uglavnom pogađa starije osobe. To ide u prilog onkogenetičke teorije nastanka malignih tumora.

Otkrivanje i liječenje malignih tumora izuzetno je kompleksno i podrazumijeva učešće ljekara više specijalnosti (multidisciplinarnost). Slično je i kada je riječ o prevenciji malignih oboljenja.

Povodom Evropske nedjelje prevencije karcinoma grlića, odgovoriću na neka od osnovnih pitanja kad je riječ o dijagnozi karcinoma cerviksa uterusa i pojasniti postupke liječenja ove maligne bolesti. Posebno značajan segment je i informacija o mogućoj prevenciji, o čemu bi posebno trebalo da se povede računa.

Statistički podaci i HPV vakcina U Republici Srpskoj od karcinoma grlića materice godišnje oboli oko 200 žena (incidenca je oko 18/100.000 žena ) dok je smrtnost oko 5/100.000.

Ovi podaci govore da je karcinom grlića materice četvrti uzrok smrtnosti u ženskoj populaciji, odmah poslije karcinoma kolona, karcinoma pluća, karcinoma jajnika i karcinoma dojke.

Rak grlića materice razvija se sporo i po pravilu mu prethode prekancerozne promjene ili intraepitelijalne neoplazije, uglavnom uzrokovane humanim papiloma virusima. S obzirom na to da ako se prekanceroza ili karcinom cerviksa uterusa otkrije u početnom stadijumu bolesti, liječenje (hirurgija, radioterapija, hemioterapija…) je veoma efikasno, a ako se otkrije u uznapredovalim stadijumima, izlječenje se može očekivati kod oko 30 odsto oboljelih.

Redovnim godišnjim kliničkim pregledima kod žena sa navršenom 21 godinom ili nakon stupanja u prvi seksualni odnos, a koji obuhvataju i cervikalni PAPA test (Papanikolau), a po potrebi i kolposkopiju, sa velikim stepenom sigurnosti se mogu otkriti prekancerozne promjene i adekvatno intervenisati, čime se predupređuje razvoj karcinoma cerviksa uterusa. Redovne kliničke preglede kod žena koje su stupile u seksualne odnose, neophodno je provoditi jednom godišnje ili po savjetu ordinirajućeg ginekologa, posebno ako je 26

Evropska nedjelja prevencije karcinoma grlića materice

Prevencija i liječenje karcinoma grlića materice: Multidisciplinarni pristup i savremena radioterapija Doc. dr sc. med. Kata Dabić Stanković, specijalista radiologije/radijacione onkologije, Affidea/IMC Banjaluka

otkrivena PAPA test grupa 3. PAPA test grupa 5 definitivno ukazuje na prisustvo invazivnog karcinoma cerviksa uterusa.

Prevencija karcinoma grlića materice prvenstveno je povezana sa kritičkim pristupom izbora i broja seksualnih partnera, a što posebno podrazumijeva prevenciju zaražavanja humanim papiloma virusima (HPV). Procjenjuje se da je oko 80 odsto seksualno aktivnih osoba zaraženo HPV–om u nekom trenutku života. Danas se pouzdano zna da je karcinom cerviksa u više od 99,5 odsto slučajeva uzrokovan hroničnom, neliječenom infekcijom humanim papiloma virusima. Na osnovu toga se može zaključiti da osnovni vid prevencije oboljevanja od karcinoma cerviksa uterusa podrazumijeva primjenu HPV-vakcina kod žena u uzrastu od 14 do 16 godina, a prije stupanja u seksualne odnose.

U Republici Srpskoj devetovalentnu vakcinu protiv HPV-a u 2024. godini primilo je nešto više od 2.100 ženske djece uzrasta do 15 godina.

Kako je to rekao ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske – vakcina protiv HPV-a je dokazano naš najbolji put ka zdravijoj budućnosti. Novija istraživanja preporučuju vakcinaciju i muškaraca u sličnom uzrastu, kao vid prevencije pojave humanih papiloma virusa kod žena i u populaciji.

Simptomi karcinoma cerviksa ute-

rusa često su nespecifični i rijetki, posebno u ranim stadijumima bolesti. U uznapredovalim stadijumima, pored nalaza PAPA test grupe 5, može se javiti i krvarenje između dva menstrualna ciklusa, krvarenje nakon seksualnog odnosa, neuobičajen iscjedak iz vagine, pa i bolovi u donjem dijelu stomaka.

Dijagnostika Dijagnostika kod karcinoma cerviksa uterusa je multidisciplinarna i ostvaruje se u saradnji između ginekologa, patologa, radiologa i hirurga (ginekolog), a podrazumijeva primjenu tačno odrerđenih dijagnostičkih pretraga.

Poslije dobijanja pozitivnog nalaza PAPA test grupe 5 (često i 4), uzima se biopsija tkiva cerviksa i određuje histološki tip ćelija tumora i njihov gradus (tip i brzina diobe). Ultrazvučni pregled (UZ), pregledi karlice kompjuterizovanom tomografijom (CT) i magnetsko-rezonantnim imidžingom (MRI) primjenjuju se za određivanje lokalne i loko-regionalne uznapredovalosti bolesti, a pregled abdomena i pluća za određivanje stepena diseminacije (proširenja) bolesti.

Pregledi pozitronskom emisionom tomografijom (PET) se primjenjuju u specifičnim slučajevima kada za to postoje indikacije. Na osnovu svih ovih dijagnostičkih nalaza određuje se stadijum i uznapredovalost bolesti, najčešće

Z D R A V S T V O

prema FIGO (International Federation of Gynaecology and Obstetrics) klasifikaciji (I-IV).

Od posebnog značaja je činjenica da pacijentkinje sa karcinomom cerviksa uterusa u Republici Srpskoj imaju pristup svim dijagnostičkim pretragama kojima se određuje stadijum bolesti i predlaže/određuje način specifičnog onkološkog liječenja.

Liječenje Liječenje pacijentkinja oboljelih od karcinoma grlića materice zavisi od više faktora, a posebno od uznapredovalosti, tj. stadijuma bolesti. Ne manje značajno je i opšte stanje pacijentkinje.

Odluka o načinu liječenja donosi se multidisciplinarno na konzilijumu, u

U zavisnosti od postoperativnog histo-patološkog nalaza moguća je primjena postoperativne (adjuvantne) radioterapije u selektovanim slučajevima i uz preventivnu hemioterapiju.

Kod uznapredovalih stadijuma bolesti (FIGO IIb-IV) primenjuje se radikalna radioterapija (spoljašnja/transkutana u kombinaciji sa unutrašnjom/brahiterapija) uz primjenu hemioterapijske potencijacije jednom nedjeljno cisplatinskim preparatom.

Uloga radioterapije u liječenju karcinoma cerviksa uterusa je da potpuno uništi/eradikuje ćelije primarnog tumora i tumora, kao i u slučajevima regionalno zahvaćenih limfnih čvorova. U cilju povećanja terapijske doze na sam tumor, primenjuje se i brahiterapija. Peto-

saradnji ljekara različitih specijalnosti (ginekolog, radiolog, radijacioni onkolog…) a na osnovu prethodno sprovedenih dijagnostičkih procedura i terapijskih intervencija. Rani stadijumi bolesti (FIGO I-IIa; u selektovanim slučajevima i IIb) najčešće se liječe operativno, primjenom radikalne histerektomije sa adneksetomijom, po Wertheim–Meigsovoj metodi. Dostupni podaci govore da je petogodišnje preživljavanje operisnih pacijentkinja oko 77 odsto.

godišnje preživljavanje ovih pacijentica iznosi oko 65 odsto (kod FIGO IIB-IIIB/ IIIC stadijuma).

Petogodišnje preživljavanje pacijentkinja sa uznapredovalom bolešću stadijuma FIGO IV, poslije sprovedene radioterapije je oko 40 odsto.

U Affidea/IMC Banjaluka, kod pacijentkinja oboljelih od karcinoma cerviksa uterusa (a i kod svih drugih tumorskih lokalizacija gdje god postoje indikacije) primenjuje se najsavremenija

radioterapija (3D-CFRT – konformalna RT, IMRT – intenzitetom modulisana RT, VMAT – ark volumetrijski modulisana RT i savremena brahiterapija – BT).

Transkutana radioterapija se sprovodi na najsavremenijm linearnim elektronskim akceleratorima (LINAC) a brahiterapija na savremenom brahiterapijskom uređaju sa iridijumskim radioaktivnim izvorom velike aktivnosti.

Planiranje radioterapije i izbor najoptimalnije tehnike zračenja, za svaku pacijentkinju se posebno, a u zavisnosti od stadijuma bolesti, prethodno sprovedenih terapijskih postupaka i opšteg stanja, planira individualno i multidisciplinarno. To podrazumijeva saradnju radijacionih onkologa, radiologa, medicinskih fizičara i radioloških tehnologa, pri čemu se strogo vodi računa da se tumor/meta ozrači maksimalnom dozom zračenja i da se osjetljivi zdravi organi i tkiva poštede maksimalno, kako bi se postigao dobar poslijeterapijski kvalitet života liječenih pacijentkinja i smanjila učestalost i težina poslije iradijacionih komplikacija.

Izodozno planiranje radioterapije se vrši korišćenjem posebnog CT uređaja (simulacija tretmana; pri čemu se vrši adekvatna vizuelizacija mete i osjetljivih organa i tkiva u njenoj blizini) i savremenih kompjuterskih programa za izodozno planiranje radioterapije, a dobijeni podaci se analiziraju (radijacioni onkolog i medicinski fizičar) kako bi se donijela odluka o najboljem terapijskom planu za svaku pacijentkinju posebno.

Da bi se adekvatno sprovela planirana radioterapija, pacijentkinje se u toku simulacije postavljaju u položaj koji u potpunosti odgovara položaju koji će se primjenjivati u toku radioterapije da bi se postigla potpuna reprodukcibilnost pri svakodnevnom zračnom tretmanu.

Takođe, pacijentkinje dobijaju i adekvatnu podršku (medicinska, edukacija/informisanje i psihološka podrška), prije započinjanja radioterapije, kao i u toku i nakon sprovedene radioterapije. Stanje pacijentkinja se redovno kontroliše i u toku sprovođenja radioterapije i u okviru poslijeterapijskog praćenja.

Posebno značajna činjenica je i to da zaposleni Affidea/IMC Banjaluka permanentno prate razvoj radioterapije i drugih metoda liječenja oboljelih od karcinomom grlića materice i vrše implementaciju novih saznanja na bazi kritičke procjene, proizašle iz pristupa radioterapije zasnovane na dokazima (Evidence based Radiotherapy).

27

Z D R A V S T V O

S

tarost nije bolest. To je normalna fiziološka pojava i sigurna budućnost svakog čovjeka, zavisno o genomu starenja i primjeni pozitivnog zdravstvenog ponašanja tokom starenja. Istina je da čim se rodimo, počinjemo stariti.

Kada i kako počinje starenje Da li je starenje proces ravnomjernog slabljenja i gašenja svih fizičkih i psihičkih funkcija? NE, u tom procesu postoji neujednačenost. Slabljenje i opadanje nekih funkcija ne znači i starenje cijelog organizma. Razne strukture organizma nastaju, formiraju se, razvijaju i stare u razna vremena.

Postoji značajna razlika u počecima starenja pojedinih organa i funkcija.

Neki organi se vrlo rano pojavljuju, ali i brzo nestaju. Neke funkcije se pojavljuju kasnije, ali se i duže zadržavaju.

Pojedini sistemi i funkcije ostaju skoro kroz cijeli životni vijek čovjeka.

Da li biološke, psihološke i sociološke zakonitosti podrazumijevaju i mogućnost uticaja na te promjene? DA. Da li je stvarno moguće medicinskim, psihološkim i socijalnim mjerama učiniti starost emotivno prihvatljivom i društveno produktivnijom? DA, i te kako! Životni vijek je iz godine u godinu sve duži. Sve više je starije populacije koja dugovječno živi.

Starost i starenje jeste životni izazov, ali nije onakav kako mnogi misle da jeste. Tačno je da se gubi vitalnost ranijih godina, ali to nije i tragedija. Slabljenje nekih fizioloških i psiholoških funkcija ne dovodi uvijek i do gubitka smisla za vlastito življenje. Šta je starim ljudima najteže?

Najteže im pada zaborav i nebriga njihove djece kao i problem materijalne prirode te loše zdravstveno stanje što može uzrokovati razne emotivne poteškoće starijih ljudi, posebno onih koji su izloženi i drugim pritiscima. Šta je starim ljudima najdraže?

Najdraže im je kada se unuci počnu brinuti o njima sa puno ljubavi.

Završni ciklus čovjekovog života ne mora da ima takav tok kojeg danas zapažamo kod jednog relativno većeg broja starih ljudi: ubitačnu samoću, besmislenost življenja, depresivnost, često asocijalnost ili antisocijalnost. Medicinskim, psihološkim i socijalnim mjerama mo28

Stvaranje zdravije budućnosti

Starost i starenje že se mnogo postići u stvaranju uslova za srećnu i dugovječnu starost.

•

Primarijus mr ph.

Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

•

•

• •

Preporuke i savjeti mogu pomoći Čovjek može da doživi duboku starost, a da ne ispolji simptome ozbiljnih fizičkih i psihičkih bolesti zahvaljujući svom načinu života koji omgućava da se umre što mlađi u dubokoj starosti. Tokom cijelog života potrebno je primjenjivati aktivno zdravo produktivno starenje, kako bi uživali u zdravoj i dubokoj starosti.

Upražnjavanje fizičke aktivnosti, u skladu sa svojim mogućnostima (plivanje, hodanje, lagano trčanje, boravak u prirodi...) bavljenje vrtlarstvom ili nekim drugim interesantnim hobijem.

Stalna tjelesna aktivnost, od mladosti do duboke starosti, uključuje vježbe disanja kao i vježbe mišića dna zdjelice zbog sprečavanja nekontrolisanog mokrenja.

Stalna psihička aktivnost, odnosno doživotno učenje i sticanje novih vještina i znanja Pravilna ishrana: –– za starije od 65 godina kalorijski dnevni unos hrane ne veći od 1500 kcal, zbog smanjenja bazalnog metabolizma kao i

•

• •

• •

unos do dva litra nezaslađene tečnosti (supe i variva) smanjiti unos procenta „5b“ (bijelo brašno, bijeli šećer, bijela riža, so i mast) –– koristiti sezonsko voće i povrće, plave ribe, bijelo meso bez kožice hranu pripremati lešo i bez zaprške, izbjegavati pohovanu i prženu hranu preporuka uz dnevni obrok 1 dl crnog vina.

Spriječiti gojaznost u ranijoj starosti (65 do 74 godine) i posebno pothranjenost u dubokoj starosti (85 i više godina) zbog očuvanja funkcionalne sposobnosti.

Nepušenje i nezavisnost o alkoholu, opijatima, crnoj kafi i drugim sredstvima zavisnosti.

Produženje radnog vijeka, zavisno o funkcionalnom zanimanju kao i stalna radna aktivnost i poslije (nakon) penzionisanja.

Prenos znanja, vještina, radnog i životnog iskustva na mlađe i druge starije.

Pogrešna shvatanja seksualnih potreba i mogućnost ispoljavanja seksualnog nagona često kod starijih osoba može biti izvor emotivnih poteškoća. Seksualna aktivnost ne poznaje starosnu granicu. Sve veći broj osamdesetogodišnjaka

Z D R A V S T V O

ublaži socijana izolacija, smanje emocionalne poteškoće te druženjem i razgovorima pomoći smanjiti usamljenost te omogućiti uključivanje u društveni život zajednice. Nekim ljudima traženje pomoći predstavlja znak slabosti. Ne, to nije slabost. Prihvatanje pomoći u stvari znači da smo zdravi.

Da ne zaboravimo, na mladima svijet ostaje, a na starijima opstaje!!!

•

•

• •

•

ima intenzivan seksualni život. Rau prošlosti. Biti zahvalan što di se uglavnom o pojedincima koji živimo u budućnosti sa svoimaju sređen život. jom porodicom i prijateljima Potrebno je aktivno razvijanje kosa kojima se treba intenzivno munikacije i upražnjavanje družei svakodnevno družiti. nja, vježbanje prilagođavanja na • Nije sramota tražiti pomoć: –– Ukoliko se ustanovi da se ne stresne situacije kao i izbjegavanje osamljenosti. može više raditi ono što se Održavanje lične i prostorne higinekada radilo sa lakoćom i jene, uklanjanje barijera, kliznih i spretnošću, dobro je znati da mokrih površina u kući i dvorištu postoje centri koji pružaju poradi sprečavanja padova i ozljeda. moć u kući osobama treće žiPridržavanje uputa liječenja i uzivotne dobi. Osoblje centara na manje lijekova pod nadzorom ljesebe preuzima teret kupovanja kara. namirnica, pripremanja hrane Dovoljno spavati: kao i pomoć u održavanju higi–– Redovan protokol spavanja od jene, kretanju i rekreaciji. Osoizuzetne je važnosti za cjeloblje centara će pomoći da se kupno zdravlje i kvalitet života starijih osoba. Spavanje obnavlja energiju koja se potroši tog dana te liječi pojedina fizička i kognitivna oštećenja organizma. Dovoljno sna može smanjiti rizik od srčanih bolesti, moždanog udara, stresa, depresije i gojaznosti kao i poboljšati fokus i koncentraciju.

–– Nažalost, starije osobe često, zbog bolesti ili smanjenja nivoa melatonina imaju problema sa spavanjem. U tom slučaju savjet je: izbjegavati popodnevno drijemanje, izbaciti kofein, šećer i alkohol iz prehrane, zatamniti sobu, prestati uptrebljavati ekrane jedan sat prije spavanja, baviti se fizičkim i društvenim aktivnostima tokom dana.

Fokusiranje na sadašnjost: –– Živjeti u sadašnjosti i ne odmotavati film iz prošlosti. Ostaviti ga tamo gdje mu i jeste mjesto,

Veoma je važno ostati aktivan do kraja života. Redovno vježbanje i fizička aktivnost će pomoći da ostanete dovoljno sposobni i da radite stvari u kojima ćete uživati. Bez obzira na vaše godine, uvijek možete pronaći aktivnosti koje možete raditi i koje su vam potrebne. Starije osobe bi trebale provesti 150 minuta nedeljno u aktivnostima izdržljivosti umjerenog intenziteta (npr. brzo hodanje) i aktivnostima jačanja mišića u dva ili više dana u sedmici gdje su angažovane velike mišićne grupe (noge, kukovi, leđa, stomak, prsa, ramena, i ruke).

Ravnoteža i fleksibilnost se mogu raditi u bilo koje vrijeme.

Osobe treće dobi moraju da shvate da nikad nisu “prestari“ za vježbanje, samo, program vježbanja treba prilagoditi trenutnim mogućnostima, a naročito vježbanje treba usmjeriti na aktualne zdravstvene probleme. Naime, nisu svi oblici fizičke aktivnosti jednako dobri za sve. Starije osobe trebaju biti aktivne najmanje 30 minuta dnevno. Program vježbanja treba biti usmjeren na dijelove koji su najviše podložni degenerativnim promjena i ozljedama. To su kralježnica, kukovi, koljena i ramena. Takođe, program vježbanja treba sadržavati vježbe snage, izdržljivosti i fleksibilnosti, ali i relaksacije i opuštanja. Naročito, treba paziti da intenzitet izabranog programa bude prilagođen trenutnim sposobnostima jer svako preopterećenje može izazvati ozbiljne povrede.

Ako osoba trenutno nije u formi, treba početi postepeno, vrijeme produžavati a vježbanje intenzivirati. Preporučuje se, obavezna kontrola i savjet ljekara prije početka aktivnosti.

Iz članka „Rekreacija osoba treće životne dobi“ autor prof. dr Radomir Zrnić Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Banja Luka (Medici.com br 91, februar 2019.)

29

Z D R A V S T V O

J

ugoslovenski “Dan borbe protiv pušenja duvana, 31. januar” otpočeli su studenti medicine iz Tuzle, 1982. godine. Stručni kongres studenata medicine Jugoslavije je proglasio taj pokret za “Nacionalni dan borbe protiv pušenja duvana”. Tu značajnu akciju su sve uspešnije vodile nove generacije studenata medicine iz Tuzle, a pomagali su im studenti sa Medicinskog fakulteta u Banjaluci sve do početka rata u Bosni i Hercegovini. Nakon naših ratova, 31. januar je postao Nacionalni dan borbe protiv pušenja duvana i ostalih nikotinskih proizvoda u Bosni i Hercegovini i Srbiji.

Kako je počelo?

Pre 47 godina sam se oslonio na studente medicine u Tuzli da planiramo i sprovodimo borbu protiv pušenja duvana. Kada smo razmatrali da li da našu kampanju vodimo samo u Bosni i Hercegovini ili u Jugoslaviji, prevagnulo je mišljenje da se vredi boriti za zdravlje svakog pojedinca u zemlji. Uskoro smo osnovali Društvo za borbu protiv pušenja. Na osnivačkoj skupštini su prisustvovali studenti medicine, tehnologije i građani Tuzle, ali iz formalnog razloga nismo dobili saglasnost Socijalističkog saveza. (Nismo pratili odgovarajuću proceduru.) Zato smo odlučili da narednih godina akciju vodi „Sekcija za borbu protiv pušenja među omladinom“ Saveza studenata na Medicinskom fakultetu u Tuzli. Uskoro su nam se priključili studenti medicine iz Banjaluke, a potom je i Stručni kongres studenata medicine Jugoslavije podržao naš pokret.

Zašto nisam ponudio da Društvo lekara SFRJ organizuje i vodi tu preventivnu delatnost? Na sednici društva je, u to doba, sedela možda polovina starijih lekara koji na sednici puše u vreme kada se razmatra predlog; zato sam odlučio da ga njima ne vredi podnositi. S druge strane, mladim nepušačima na fakultetu ne smetaju kolege koje puše jer su svi znali da je pušenje štetna navika i da se većina studenta pušača sprema da tu naviku prekine.

Kada studenti medicine pozivaju decu da ne počinju pušiti, takav poziv je veoma uspešan, pretpostavio sam. S druge strane, prihvatanje i sprovođenje te zdravstvene akcije koju su pokrenuli studenti je dokaz da mladi unose energiju i sposobnost za nesebičnu borbu u ostvarivanju korisnog društvenog cilja.

Mi brinemo o vašem zdravlju Vraćao sam se iz Dalasa, Teksas, gde sam proveo letnji raspust i umesto da se odmaram, radio sam u laboratoriji na američkom medicinskom fakultetu; vršio sam istraživanja koristeći aparaturu kakvu nemamo u Tuzli ili u Sarajevu. Pri povratku u dugom avionskom letu sam, pod snažnim utiskom da ni jedan bolnički lekar na Medicinskom fakultetu u Dalasu, Teksas, ne puši, razmišljao kako bih 32

31. januar - Nacionalni dan borbe protiv pušenja

Najveća preventivna akcija studenata medicine u Evropi Akademik Rajko Igić, Sombor

mogao doprineti da naši lekari i stanovništvo izbegavaju tu opasnu naviku. Došao sam na ideju da odredimo dan u godini kada ćemo usredsrediti borbu protiv pušenja. Najviše da ukažemo deci da i ne počinju pušiti jer tu je naviku veoma teško ostaviti. Pored toga, vredi i odraslim pušačima pomagati da prekinu s pušenjem. Odlučio sam da je 31. januar najpogodniji dan. Tada su prošli svi veći praznici, usred zime živimo u zatvorenim prostorima gde je i pušačima neugodno, pogotovo ako su zadimljeni. U avionu sam načinio skicu za plakat i sastavio ovaj kratak tekst:

Pozivamo sve pušače da ne puše 31. januara.

Studenti medicine.

Mi brinemo o vašem zdravlju.

Zamolio sam jednog slikara da crtež za plakat sačini, ali on ga nije uradio za skoro godinu dana. Onda ga je Hasan Fazlić, Tuzlak i karikaturista “Oslobođenja” načinio nakon samo nekoliko dana. To je pušač s precrtanom cigaretom, a na plakatu smo ispisali pomenuti tekst ćirilicom, latinicom, slovenački, makedonski (prevode su uradile moje kolege profesori farmakologije Metka Budihna i Trajko Trajkov) i engleski. Plakat je štampan u više hiljada primeraka svake godine i studenti su ga slali svim poštama u bivšoj državi s preporukom poštarima: “Ne postavljajte plakate sa spoljašnje strane prozora već na unutrašnjoj; jer ga neodgovorno lice može pocepati.” Kada Sekcija nije posedovala dovoljno novca za štampanje plakata i drugog materijala, prilagao sam novac svojih honorara stečenim pisanjem

Poštanska marka (vrednost 10 dinara) puštena je u promet 31. januara 1990. godine u znak podrške pokreta akcije studenata medicine Jugoslavije Dan bez cigarete – 31. januar.

tzv. “Farmakoloških mišljenja”, tj. elaborata koji služe državnim organima pri donošnju odluke da se novi lek stavi u promet. Osoblje Zavoda za farmakologiju medicinskog fakulteta svake godine je studentima pružalo veliku pomoć.

Studenti su nekoliko dana pre 31. januara obilazili škole i kolektive da razgovaraju o pušenju – kako ga izbeći ili ostaviti (o tome je detaljnije pisano u atinskom časopsu JBUON 2021; 26: 1709-1718), štampali su hiljade „kazala“ za knjige na kojima je ispisan prigodan tekst. Kazala su deljena bibliotekama u školama i gradskim bibliotekama, a bibliotekari su kazalo poklanjali svakom ko pozajmljuje knjigu. Ogromni transparenti su postavljani preko glavne ulice u Sarajevu i Tuzli, a na robnoj kući “Boska” u Banjaluci izvešen je poster možda najvećih dimenzija u Jugoslaviji. Televizija Sarajevo je besplatno davala naše veoma kratke pisane poruke, npr. “Deco, utičite na roditelje, ako su pušači, da ostave duvan - živeće vam duže”, a po dva studenta iz Tuzle su putovala u gradove Jugoslavije u kojima postoje medicinski fakulteti da sa lokalnim studentima učestvuju u radio emisijama i drugim aktivnostima nekoliko dana pre i 31. januara. Besplatne avionske i vozne karte i besplatna noćivanja u hotelima, studenti su redovno pribavljali. Kasnijih godina smo konferenciju za novinare prebacili iz Tuzle u “Međunarodni pres cenar” u Beogradu da studeni i nekoliko nastavnika upoznaju domaću

Z D R A V S T V O

i međunarodnu javnost s akcijom borbe protiv pušenja kombustibilnog duvana koja se najpre širila u Mađarskoj i Češkoj, potom u Engleskoj.

Hemijski i biološki podaci o nikotinu Mnogi su pitali studente čemu nikotin služi u biljci duvana i kako on deluje na naš organizam. Biolozima je poznato da taj hiralni alkaloid (strukturna formula nikotina je priložena ovom tekstu) igra važnu ulogu u zaštiti i rastu biljke duvana, a fiziolozi, farmakolozi i lekari su detaljno izučili dejstvo nikotina na organizam (Medicinski pregled 2022; LXXV (1112): 363-369).

Jedna cigareta sadrži oko 1 mg nikotina koji deluje kao stimulans, ali pri ponovljenom pušenju, nikotin dovodi do zavisnosti. Ta je zavisnost slična onim koje izazivaju heroin ili kokain, ali je odvikavanje od nikotina najteže.

Kada je pre dvadesetak godina vršena kontrola sadržaja nikotina u glavnim vrstama cigareta koje su na tržištu, ustanovljeno je postepeno povećanje koncentarcije nikotina od skoro 2 %. Vredelo bi redovno vršiti takva ispitivanja.

Poznato je da nikotin u malim dozama stimuliše, a u velikim blokira centralni nervni sistem. On mahom utiče na funkciju gangliona – to su grupe nervnih ćelija nalik na čvorove – koji su pridodani nekim moždanim i svim perifernim živcima. Glavna je uloga ganglija u kontroli pokreta i emocija. Nikotin deluje na tzv. nikotinske receptore u autonomnim ganglija-

ma i u prenosu stimulacije koja se odvija kada se impuls od nerva prenosi na mišić. Nikotin u organizmu razaraju enzimi jetre.

Najveću štetu nanose sledeći sastojci dima cigarete: ugljen-monoksid, nikotin, acetaldehid, benzen, kadmijum, hrom, olovo i drugi.

Ukupno se u dimu cigarete nalazi preko 6.000 raznih jedinjenja. Neki sastojci dima cigarete, poput piridina, nisu toksični. Taj se sastojak u fabrikama cigareta čak dodaje duvanu kako bi se poboljšao ukus dima. Najbolji ukus se dobije kada jedna cigareta sadrži 18 mikrograma piridina.

Kod mnogih osoba višegodišnje pušenje kombustibilnog duvana izaziva štetne posledice: karcinome, oštećenja u trudnoci, poremećaje rada srca, ostećenja mnogih telesnih tkiva, teže podnošenje i značajno sporiji oporavak nakon hirurške intervencije. Zato se preporučuje da pušač prekine pušenje dve ili tri nedelje pre planiranog hirurškog zahvata [Medicina (Kaunas) 2024;60(6):965]. Pušenje elektronskih cigareta je izgleda samo malo manje štetno, ali je nezgoda što pušač takvih cigareta lako pređe na kombustibilni duvan.

Ako nepušač udahne 5 mg nikotina, nastaje akutno trovanje, a deset puta veća doza izaziva smrt.

Interesantan detalj se dogodio u Tuzli prilikom posete nobelovca Ulf Svante von Eulera, predsednika Komiteta za dodelu Nobelove nagrade iz fiziologije i medicine, kada je po-

setio Tuzlu da održi predavanja studentima i postdiplomcima, razgovaramo o mojim naučnim istraživanjima, osnivanju Međunarodnog istraživačkog centra u Tuzli i da se družimo (Editorial “Acta Physiologica” 2018;e13098).

On je u holu fakulteta uočio plakat namenjen borbi protiv pušenja, prišao mu i pročitao tekst na engleskom. Onda mi je tiho kazao da je pušač i naveo da ne puši zbog nikotina već zbog piridina. Mimikom sam kazao da je to njegov izgovor. Dobrog švedskog prijatelja sam izgubio posle samo malo duže od godinu dana nakon što me je posetio u Tuzli, a planirao je da opet dođe i zajedno radimo na pripremama za osnivanje pomenutog centra.

SZO je prepoznala značaj preventivne akcije naših studenata Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je procenila da je preventivna akcija studenata iz Tuzle najuspešnija u Evropi i pozvala studente u Ženevu na sednicu SZO. Sednici je prisustvovalo 30 studenata i četiri profesora iz Tuzle. Pošta Jugoslavije je izdala prigodnu marku koja je puštena u promet 31. januara.

Posle naših ratova, bombardovanja Bosne i Hercegovine i Srbije, studenti su prekinuli tu aktivnost, a mnogi su napustili Tuzlu. Međutim, 31. januar je uskoro proglašen za Nacionalni dan borbe protiv pušenja Srbije, a potom Bosne i Hercegovine. U obe države taj dan se i danas uvažava.

33

S

Z D R A V S T V O

avremena definicija eutanazije obično obuhvata: 1. blagu ili bezbolnu smrt protiv koje niko ne bi mogao da se usprotivi, kao i 2. izazivanje takve smrti kojoj se može usprotiviti na osnovu tradicionalne i stroge zabrane ubistva. U današnje vreme, termin „eutanazija“ češće obuhvata svako medicinsko unošenje smrtonosnog sredstva s cilјem otklanjanja nepodnošlјivih i neizlečivih bolova, odnosno ono što se ranije nazivalo „ubistvom iz milosrđa“ (ili „ubistvom učinjenim na molbu“). Na primer, u Ujedinjenom Kralјevstvu dva parlamentarna akta zakonski uređuju ovu oblast – Akt o ubistvima iz 1965. godine i Akt o samoubistvima iz 1961. godine. Akt o ubistvima iz 1965. godine predviđa da je svako namerno ubistvo, čak i uz saglasnost pacijenta ili iz milosrđa, ubistvo. Akt o samoubistvima otklonio je kriminalni status samoubistva ali, ipak, je sačuvao kriminalni status učešća lekara u samoubistvu.

U Rusiji se definicija eutanazije ograničava njenim drugim značenjem („ubistvo iz milosrđa“) ili se na njega svodi. Sledi nekoliko primera: „Termin ’eutanazija’ označava blagu, spokojnu, bezbolnu smrt. Drugim rečima, radi se o ubrzanju smrti kod teško obolelih i neizlečivih pacijenata, učinjenom po njegovoj volјi ili po volјi njegovih opunomoćenih bližnjih“. „Eutanazija – ispunjavanje molbe pacijenta o ubrzavanju njegove smrti bilo kojom radnjom ili sredstvom i u tom smislu kršenje naučnih mera o produžetku života po molbi pacijenta“. Iz ovoga sledi da je u ruskoj pravnoj terminologiji „eutanazija“ zamenila termin „ubistvo iz milosrđa“.

Moja prva teza biće tvrdnja da se pojava i buduće utvrđivanje značenja „ubistvo iz milosrđa“ pod terminom „eutanazija“ javilo kao posledica upotrebe sumnjivih istorijskih jezičkih inovacija u cilјu postizanja iluzorne jednostavnosti instrumentalnog rešenja problema okončanja života u bioetičkim raspravama u drugoj polovini XX veka koje je vodilo nekoliko predstavnika akademskih krugova. Opisana sadržina problema u Rusiji objašnjava se jednostavnim pozajmlјivanjem sadržaja javnih debata o ovom pitanju na zapadu, učinjenom u uslovima odsustva potpunog razumevanja kore34

Biomagazin

Eutanazija

Eutanazija, medicinska eutanazija, ubistvo iz milosrđa i smrt sa učešćem lekara: o pitanju akademske i moralno-pravne obaveze korišćenja pravilne distinkcije

na reči i smisla pojma „eutanazije“. svog znanja na onima koji su Dokaz tome jeste potpuno odsustvo već pobeđeni bolešću. članaka o „eutanaziji“ i „ubistvu iz 2. Iako narušeno, zahvalјujući milosrđa“ u opštim i specijalizovatradiciji medicinske etike, ovo nim rečnicima i enciklopedijama. shvatanje nije u potpunosti neIzuzetak čine rečnici iz oblasti klastalo, već je postepeno umekšasične filologije (npr. Starogrčko-runo: Čak i ako lekari nisu dužni ski rečnik Dvoreckog iz 1958. gopokušavati da izleče smrtno bodine). Dakle, ovakvo stanje ovoga lesne, oni su dužni biti uz njih problema stoji na savesti ruskih akakako bi ih utešili i ublažili bol. demskih krugova, s obzirom na to da Zahvalјujući F. Bekonu, termin šira publika crpi saznanja iz rečnika „eutanazija“ počeo se u osnovi enciklopedija. nom značenju primenjivati u Smatram da su predstavnici akamedicinskom kontekstu novog demske nauke obavezni biti posebno običaja boravka sa lјudima koji oprezni u upotrebi termina i da su umiru radi njihove utehe i ubladužni voditi računa o uticaju te teržavanja bola. Tokom XIX veka minologije na širu publiku. u državama sa romansko-gerDruga moja teza sastoji se u tomanskom i anglo-saksonskom me da je potrebno, umesto jedinstvemoralno-pravnom tradicijom taj nog, razlikovati četiri pojma koja su pojam transformisao se u termin i navedena u naslovu članka: eutana„medicinska eutanazija“ u smizija, medicinska eutanazija, ubistvo slu obaveze upotrebe mediciniz milosrđa i smrt sa učešćem lekara. skih sredstava sa cilјem ublaža1. Prvo značenje termina „eutanavanja bola i činjenja poslednjeg zija“ (grč. Ευθανασία) – srećna i neizbežnog časa najmirnijim. smrt bez patnje i muke odra- 3. Tokom XX veka s razvojem žava opštu lјudsku vrednost, koefektivnih sredstava produžetja je uvažavana već u antičkom ka života u medicinskim krugodruštvu i koja je do nas došla vima počelo je da se postavlјa zahvalјujući tradiciji hedonipitanje da li obaveza olakšavanja stičke etike, prema kojoj se kao završetka života uklјučuje i ubrvrednost javlјa zadovolјstvo ili zanje smrti. Tako je nastao proodsustvo patnje. Prema toj trablem koji se označava terminom diciji, ako je prirodna smrt neubistvo iz milosrđa, u smislu da izbežna, ukoliko ona prođe laje u nekim okolnostima prouzroko i mirno, to je samo po sebi kovanje smrti kod beznadežno velika sreća. Ovakvo shvatanje bolesnog čoveka koji trpi pateutanazije nema dodirnih tačanje opravdano u cilјu njegovog ka sa medicinom iz razloga što izbavlјenja od patnji. Naročita se od lekara u tom periodu očeuloga u istorijskoj sudbini termikivalo uzdržavanje od primene na „ubistvo iz milosrđa“ pripa-

Biomagazin da neobimnoj knjizi Izbavlјenje od života lišenog lјudskog dostojanstva, izdate 1920. godine u nemačkom Lajpcigu i koja je promovisala ubistvo iz milosrđa.

Knjigu su napisali profesor psihijatrije Hoče i profesor prava Binding, veoma cenjeni lјudi u svojim oblastima.

Prvi slučaj podvođenja značenja „ubistvo iz milosrđa“ pod pojam „eutanazija“ jeste propaganda vezana za nacistički program „Eutanazija“ koji je otpočeo 1. septembra 1939. godine. Prema ovom programu je skoro 275.000 lјudi poslano u gasne komore jer se smatralo da su oni „nepodobni“ za koristan rad.

4. Neki stručnjaci, naročito pravnici, insistiraju na tome da se termin „eutanazija“, koji se češće koristi da označi radnju koja namerno uzrokuje smrt pacijenta koji trpi veliki bol i patnju kao rezultat terminalne ili inkurabelne bolesti, treba razlikovati od opštijeg pojma „ubistva iz milosrđa“ koje se može objasniti kao namerno ubistvo, često od člana porodice ili prijatelјa žrtve iz razloga saosećanja ili žalosti prema osobi koja pati. Iz tih razloga je u medicinskom kontekstu iznikao neologizam „učešće lekara u ubistvu“, koji se odnosi na dva različita tipa radnji: namerno ubrzavanje smrti pacijenta koji umire i strada od neizdrživih bolova i saučešće u samoubistvu. Možda postoje situacije kada su takvi postupci opravdani, ali ih u svakom slučaju treba nazivati pravim imenom, budući da se radi o ubistvu (ili saučešću u samoubistvu), a ne podvoditi ih pod termin „eutanazija“ koji bolјe zvuči.

Dakle, u uslovima kakvi su u Ruskoj Federaciji (uostalom, kao i u celom svetu) ti slučajevi, koji nisu tako brojni, trebalo bi da budu rešavani u okviru pravosudnih sistema, a tome bi trebalo da prethodi, u prvom redu, reforma pravosuđa. Ali to je već tema za drugi članak.

Z D R A V S T V O

Medicinska pomoć pri umiranju Medicinska pomoć pri umiranju (MAID) u Kanadi žestoko kritikovana nakon eutanazije pacijenta sa depresijom

P

odigle su se ozbiljne kritike oko primene zakona o medicinskoj pomoći pri umiranju (MAiD) u Kanadi nakon što je šesdesetjednogodišnji čovek koji boluje od depresije, ali osim toga zdrav, eutanaziran u provinciji Britanske Kolumbije.

Alan Nikols, bivši domar u školi, koji je živeo sam i bolovao od depresije, primljen je u Opštu bolnicu u Čiliveku, Britanska Kolumbija, u junu nakon što je pronađen dehidriran i neuhranjen. Bio je podvrgnut procesu kvalifikacije za medicinsku pomoć pri umiranju i krajem jula je primio smrtonosnu injekciju.

Njegova porodica je rekla da nije bio kvalifikovan za medicinsku pomoć pri umiranju i da su ga molili da ne nastavi sa procedurom. „Nisam mislio da je uopšte imao zdravog razuma“, rekao je Geri Nikols, čovekov brat, za CTV Vesti. „Nije imao bolest koja je preteća po život. Bio je u mogućnosti da se nosi sa tim. Bio je u mogućnosti da uradi bilo šta što je neophodno da bi se preživelo“. Članovi Nikolsove porodice rekli su da su saznali za njegov plan da primi medicinsku pomoć pri umiranju samo četiri dana pre nego što je eutanaziran. „Bila sam zgrožena svime time i rekla sam da želimo da se ovo zaustavi, ovo se ne može desiti. Na-

ša porodica se ne slaže sa ovim,“ Nikolsova snaja Triš Nikols rekla je reporterima. „(Doktor) je rekao, ’Pa, ne možete ovo zaustaviti. Alan je jedina osoba koja ovo može da zaustavi.“ Porodica je tražila od kanadske policije da istraže slučaj.

Stope medicinske pomoći pri umiranju u Britanskoj Kolumbiji su značajno veće nego u ostatku Kanade. U ovoj provinciji 773 osobe su eutanazirane u periodu od 1. januara do 31. oktobra 2018.

Kontroverze koje obavijaju Nikolsov slučaj su pratile odluku sudije u Kvebeku, donetu ranije ovog meseca da ukine odredbu u federalnom zakonu o medicinskoj pomoći pri umiranju koja ograničava eutanaziju samo na smrtno bolesne pacijente.

Sudija Višeg suda Kristin Budoan je presudila da je zabranjivanje pristupa asistiranom umiranju pacijentima koji pate „primoravanje tih pacijenata da trpe okrutne fizičke i psihičke patnje.“ „Sud ne okleva da zaključi da je uslov da njihova smrt mora biti razumno predvidiva krši prava na slobodu i sigurnost [tužitelja]“, rekla je sudija Budoan.

Priredila: Milena Božović, Centar za bioetičke studije

A. N. Bartko Moskovski državni medicinsko-stomatološki univerzitet Sa ruskog preveo Milan Denčić (Preuzeto sa: Еутаназија, медицинска еутаназија, убиство из милосрђа и смрт са учешћем лекара: о питању академске и морално-правне обавезе коришћења правилне дистинкције - Centar za bioetičke studije)

35

F A R M A C I J A

Ž

ivimo u eri intenzivnog (gotovo svakodnevnog) tehnološkog napretka, koji se najočitije ogleda u prosperitetnim granama industrije kao što je farmaceutska industrija.

Termini poput proširena realnost, personalizovana terapija, 3D štampa, vještačka inteligencija, digitalizovana dokumentacija o lijeku, uputstvo za pacijenta u realnom vremenu dobijeno učitavanjem QR koda sa kutije lijeka, samo su dio informatizacije društva koju živimo i svjedočimo.

Glavna potpora tekovinama savremenog društva kao što su smart phone, smart home, artificial intelligence...zapravo je rezervoar informacija (big data).

Sve navedeno samo podiže značaj raspolaganja pravom informacijom u pravo vrijeme.

Kada smo na polju lijekova i njihove uloge u zaštiti javnog zdravlja stanovništva, Agencija za lijekove i medicinska sredstva (ALMBIH) kao nadležno regulatorno tijelo za oblast lijekova, koje predstavlja značajan izvor informacija o lijekovima, postaje nezaobilazni činilac.

Stoga, u nastavku ukratko predstavljamo samu instituciju i skrećemo pažnju na informacije koje ona pruža stručnoj i široj javnosti, a koje za cilj imaju racionalnu primjenu lijekova, obezbjeđivanje pozitivnog odnosa korist-rizik te, u konačnici, bolju zdravstvenu zaštitu stanovništva u BiH. Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine (ALMBIH) osnovana je Zakonom o lijekovima i medicinskim sredstvima („Službeni glasnik BiH“, br. 58/08). Sa radom je počela 1.5.2009. godine.

Sjedište Agencije nalazi se u Banjaluci sa sljedećim organizacionim jedinicama: sektor za lijekove, sektor za medicinska sredstva, sektor za klinička ispitivanja, inspektorat, sektor za pravne i opšte poslove, sektor za finansijske poslove.

U Sarajevu se nalazi Kontrolni laboratorij naše agencije u kome se provode sve vrste kontrola kvaliteta lijekova. Naš laboratorij posjeduje certifikat 17025, nalazi se u mreži ovlaštenih evropskih laboratorija (eng. Official Medicines Control Laboratory (OMCL) Networks) i zaposleni u laboratoriju aktivno učestvuju u radu Evropske farmakopeje, na izradi monografija za aktivne supstance, ali i za gotove lijekove, a učestvuju i kao vanjski stručnjaci u 36

Značaj i uloga Agencije za lijekove i medicinska sredstva - informacije o lijekovima – Vanr. prof. dr Biljana Tubić, mr ph. spec.

ocjeni dokumentacije o kvalitetu aktivne supstance u postupku izdavanja CEP-a, pri EDQM-u.

Glavni ured za farmakovigilansu nalazi se u Mostaru. Povezani smo sa VigiBase - Uppsala Monitoring Centreom Svjetske zdravstvene organizacije.

ALMBIH, kao stručno i nadležno tijelo u oblasti odobravanja, kontrole i praćenja lijekova i medicinskih sredstava, ima brojne nadležnosti od kojih su najvažnije: • Odobravanje/prijavljivanje kliničkih ispitivanja lijekova i medicinskih sredstava; • Davanje dozvole za stavljanje li-

jeka u promet (odobravanje lijeka za tržište BiH); • Provođenje kontrole kvalitete lijekova na tržištu BiH; • Informisanje o lijekovima i medicinskim sredstvima zdravstvenih radnika i šire javnosti; • Registracija medicinskih sredstava, • Davanje dozvole za proizvodnju lijekova i medicinskih sredstava; • Davanje dozvole za promet na veliko lijekovima i medicinskim sredstvima; • Praćenje i prikupljanje sumnji u neželjena djelovanja lijekova i medicinskih sredstava; • Inspekcijski pregled svih pravnih osoba koje se bave provođenjem kliničkih ispitivanja lijekova i medicinskih sredstava, proizvodnjom, prometom na veliko lijekovima i medicinskim sredstvima; • Davanje dozvola za uvoz rizičnih lijekova i lijekova koji sadrže psihotropne supstance i opojne droge.

Zaposleni u ALMBIH su prošle godine obilježili 15 godina rada i postojanja ove institucije. Zavidni rezultati našeg rada plod su velikog zalaganja prije svega farmaceuta koji su zaposleni u Agenciji, ali i drugih zaposlenih koji u svakom smislu pružaju veliku podršku stručnom radu institucije. Radu Agencije doprinose i stručnjaci sa liste stručnjaka i iz komisija: Komisija za lijekove, Komisija za klinička ispitivanja, Komisija za medicinska sredstva i Komisija za farmakopeju. Također, rad naše institucije prati i pomaže Stručno vijeće Agencije. Kroz dobru saradnju sa udruženjima proizvođača i pacijenata, sa entitetskim ministarstvima nadležnim za poslove zdravlja, ministarstvom civilnih poslova, učestvujemo u kreiranju politike lijekova i pružanju adekvatne zdravstvene zaštite našim građanima.

F A R M A C I J A

Sve aktivnosti koje ALMBIH sprovodi za cilj imaju zaštitu javnog zdravlja stanovništva. Ostvarivanje ovog cilja ogleda se u obezbjeđivanju prisustva samo onih lijekova koji zadovoljavaju visoke standarde za kvalitet, efikasnost i bezbjednost.

Na zdravstveno osoblje utičemo pružanjem ažuriranih i relevantnih informacija o lijekovima koji su odobreni za BiH tržište i koji se primjenjuju u kliničkoj praksi.

ALMBIH je lider u regionu na polju informatizacije procesa rada i posljedično ažuriranja i širenja odobrenih infromacija o lijekovima kako stručnoj, tako i široj javnosti.

Ako smo usvojili da je lijek=informacija+proizvod, onda smo svi svjesni značaja prave informacije.

Informacije o lijekovima mogu se naći na službenoj web prezentaciji naše agencije (www.almbih.gov.ba). Na navedenoj adresi prisutan je popis svih odobrenih lijekova za tržište BiH, uključujući sljedeće:

• • • •

dacima, godišnji Registar lijekova sa osnovnim farmakoterapijskim informacijama, maksimalne veleprodajne cijene lijekova, izvještaj o potrošnji lijekova za prethodnu kalendarsku godinu, izvještaj o realizovanom interventnom uvozu neregistrovanih lijekova, koji se uvoze za hitne pojedinačne potrebe pacijenata ili zdravstvenih ustanova,

• osnovni podaci o odobrenom li- • informacije o prijavljenim nestašijeku (naziv lijeka, naziv aktivne cama lijekova, supstance, ATC-kod, farmaceut- • pisma zdravstvenim radnicima u ski oblik, doza, pakovanje, režim cilju skretanja pažnje na određene izdavanja) bezbjednosne rizike kod određe• podatak o provedenoj kontroli prnih lijekova, uz predlaganje mjeve serije, ra s ciljem minimizacije rizika i • uputstvo za pacijenta (patient inupravljanja istim. formation liflet – PIL), • rezime karakteristika lijeka (summary of product characteristics – SmPC), • edukativni materijal koji se priprema za lijek koji je pod posebnim praćenjem, • popis lijekova za koje je ALMBIH odobrila oglašavanje široj javnosti (reklamiranje), • popis nosioca dozvole za stavljanje lijeka u promet sa kontakt po-

Kada se odlučuje da li će neki lijek dobiti dozvolu za stavljanje u promet (da li će biti odobren ili ne) ocjenjuje se kvalitet, efikasnost i bezbjednost te se razmatraju koristi tog lijeka kao i potencijalni rizici od njegove primjene u predloženim indikacijama.

Svjesni smo svi činjenice da svaki lijek nosi željene efekte, ali i neželjene.

Ujedno, svjesni smo i značaja određivanja prave doze, jer dosis sola facit venenum.

Mr ph. Natasa Grubiša, direktor Agencije za lijekove i med. sredstva BiH

Potrebno je odrediti dozu lijeka koja će obezbijediti maksimum željenih efekata uz minimum neželjenih efekata.

Okvir primjene lijeka kojim se navedeni cilj realizuje i koji je predstavljen u dokumentima rezime karakteristika lijeka (SmPC) i uputstvo za pacijenta (PIL) čine, pored već pomenute definisane doze i sljedeće informacije: • terapijske indikacije u kojima se primjenjuje, • ciljne skupine pacijenata za koje je lijek namijenjen, • način doziranja lijeka i način i put primjene, • kontraindikacije, • interakcije, • mjere upozorenja, • način čuvanja, • način izdavanja.

• neželjena dejstva.

Sve navedene informacije javno su dostupne za svaki odobreni lijek posredstvom službene web prezentacije ALMBIH-a.

Ono što je važno istaći jeste činjenica da se „prava slika“ o lijeku stvara tokom njegovog cjelokupnog životnog ciklusa. Sve koristi i svi rizike od primjene lijeka nemoguće je sagledati na osnovu rezultata ispitivanja u periodu prije davanja dozvole za stavljanje lijeka u promet. Dugogodišnjim korišćenjem nekog lijeka može doći do otkrivanja neželjenih dejstava koja nisu uočena i evidentirana u periodu prije davanja dozvole za stavljanje lijeka u promet.

Od velikog je značaja da zdravstveni radnici prijavljuju sve sumnje u neželjena dejstva lijekova kako bi se kontinuirano pratio bezbjednosni profil lijeka, odnosno ostvarivala budnost nad ocjenom odnosa korist/rizik od koje zavisi da li će lijek ostati na našem tržištu.

Područje koje se bavi ovim pitanjem naziva se farmakovigilansa.

37

F A R M A C I J A

Farmakovigilansa, kao sistemski proces, jedan je od uslova za bolju zdravstvenu zaštitu stanovništva.

Praćenje neželjenih dejstava je važan faktor u procesu obezbjeđivanja dostupnosti efikasnih i bezbjednih lijekova pacijentima.

Farmakovigilansa je postupak koji se primjenjuje s ciljem identifikovanja, sakupljanja, praćenja, analiziranja i reagovanja na nove podatke u pogledu bezbjednosti lijeka i ocjene odnosa između rizika i koristi pri upotrebi lijeka ili međusobnom djelovanju sa drugim lijekovima.

Neželjeno dejstvo lijeka podrazumijeva svaku štetnu reakciju na lijek koji se koristi u uobičajenoj dozi za profilaktičke, dijagnostičke ili terapijske svrhe ili za modifikaciju fiziološke funkcije, uz uslov da postoji uzročnoposljedična veza ili ona ne može biti isključena.

Neželjeno dejstvo u periodu kliničkih ispitivanja, dok terapijska doza lijeka još nije utvrđena i prije izdavanja dozvole za stavljanje lijeka u promet, predstavalja svaki štetni neželjeni znak, simptom ili bolest koji je povezan sa bilo kojom dozom upotrebljenog lijeka.

Neželjena reakcija lijeka je svaka nepovoljna ili neželjena reakcija pacijenta ili zdravog dobrovoljca koji učestvuje u ispitivanju lijeka, koja ne mora 38

biti uzročno povezana sa liječenjem.

Signal ili upozorenje je objavljena informacija o mogućoj uzročnoj povezanosti između neželjenog događaja i lijeka pod sumnjom, pri čemu je takav odnos do tada nepoznat, ili ranije nepotpuno dokumentovan. Obično je potrebno postojanje više od jednog izvještaja da bi se pojavio signal, a što zavisi od težine događaja i kvaliteta informacije.

Oblast farmakovigilanse u Bosni i Hercegovini je regulisana Pravilnikom o načinu prijavljivanja, prikupljanaja i praćenja neželjenih reakcija na lijekove („Službeni glasnik BiH“, br. 58/12).

–– korekcija neželjenih dejstava lijeka (primjer je nimesulid, estrogenski preparati i brojni drugi).

II stepen upozorenja je povlačenjenje lijeka sa tržišta (primjer povlačenja sa tržišta rofekoksiba, talidomida).

Faktori koji utiču na pojavu neželjenog dejstva nekog lijeka su: ◊ sam lijek; ◊ nemedikamentozni faktori, tj. sam pacijent – genetska struktura, rasa, pol, sekundarne bolesti... ◊ loša terapija.

Ciljevi farmakovigilanse su: –– procjena odnosa rizika i koristi lijeka u terapiji kroz njegov životni ciklus, –– priprema signala sumnje na neželjeno djelovanje i formiranje hipoteze, –– analiza signala i svega onog što ga čini i okružuje, posebno potvrda ili odbijanje hipoteze, procjena veličine rizika potencijalno izložene populacije, –– kruženje informacija među zdravstvenim radnicima i pacijentima na pogodan način i moguće regulatorne mjere, –– posljedična evaluacija preduzetih mjera.

Stručna provjera, analiza i procjena prikupljenih podataka može ishoditi poduzimanjem odgovarajućih regulatornih mjera.

I stepen upozorenja je korekcija SmPC-a i PIL-a: –– korekcija predloženih indikacija, –– promjena dužine primjene lijeka (sa dugotrajne primjene na ograničenu kratkotrajnu primjenu),

◊ Poznata ili očekivana neželjena dejstva lijeka – ona koja su navedena u odobrenom SmPC-u i PIL-u i ◊ Nepoznata ili neočekivana neželjena dejstva lijeka.

Osnovna podjela neželjenih dejstava lijekova je na:

Kao članica WHO Uppsala Monitoring Centre-a, ALMBIH ima pristup bazi Svjetske zdravstvene organizacije što čini značajnu podršku u obezbjeđivanju i pružanju ažuriranih i relevantnih bezbjednosnih informacija o lijekovima u BiH. Sistem spontanog prijavljivanja u BiH ne pruža dovoljno informacija o bezbjednosti primjene lijekova. Iz navedenih razloga jedan od osnovnih zadataka Agencije u narednom periodu jeste da omogući zdravstvenim radnicima kontinuirano informisanje o značaju njihovog učešća u sistemu spontanog prijavljivanja. Proces kontinuiranog praćenja bezbjednosti i efikasnosti lijekova sa kojima se zdravstveni radnici susreću u svojoj kliničkoj praksi, jedan je od uslova za bolju zdravstvenu zaštitu stanovništva.

F A R M A C I J A

Zašto su zdravstveni radnici u najboljem položaju za otkrivanje i prijavljivanje neželjenih dejstava lijekova Zdravstveni radnici su u stalnom kontaktu sa pacijentima i najstručniji su da primijete neželjena dejstva lijekova i medicinskih sredstava. Njihovo prijavljivanje sumnji na neželjena dejstva lijekova Agenciji za lijekove i medicinska sredstva BiH uveliko bi pomoglo da se lijekovi koji ugrožavaju zdravlje stanovništva uklone sa tržišta ili da se koriguje način i područje njihove primjene.

Naime, broj neželjenih dejstava lijekova i smrtnih ishoda izazvan njihovom primjenom moguće je smanjiti ukoliko zdravstveni radnici u ranom periodu korišćenja lijekova i medicinskih sredstava otkriju probleme vezane za bezbjednost primjene istih, kao i boljim odabirom i racionalnijim propisivanjem lijekova.

Kako prijaviti neželjena dejstva lijeka Prijavljivanje sumnje na neželjeno dejstvo lijeka vrši se popunjavanjem Obrasca za prijavljivanje neželjenih dejstava lijeka, koji se može naći na internet adresi Agencije: www.almbih.gov.ba, kao i u registru lijekova Bosne i Hercegovine.

Popunjen obrazac se može dostaviti Agenciji BiH na jedan od sljedećih načina: – poštom, na adresu: Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine, Veljka Mlađenovića bb, Banjaluka; – telefaksom na broj: 051/450-301 – elektronskom poštom (e-mail adrese: ndl@almbih.gov.ba)

39

F A R M A C I J A

F

alsifikovanje nije nova pojava. Ponekad se ističe kao drugi najstariji zanat/profesija na svetu, posle prostitucije. Bilo to istina ili krivotvorenje istorije, ali falsifikovanje, i to posebno lekovitih supstanci, zasigurno ima dugu prošlost.

Dioskorid, grčki lekar, farmakolog i botaničar – otac nauke o lekovitim svojstvima bilja – farmakognozije, pisao je 78. godine o otkrivanju falsifikovanih lekova u svom radu pod naslovom Materia Medica. Drugi grčkorimski autori do danas sačuvanih dela na temu medicine i prirodnih nauka koji su pisali o falsifikovanju lekovitih supstanci uključuju Teofrasta u četvrtom veku p.n.e. i Galena u drugom veku nove ere. Štaviše, otkako su naši preci počeli da trguju interkontinentalno pre nekoliko milenijuma, falsifikovani i nekvalitetni lekovi su problem koji se ponavlja iznova i iznova. Na primer, sa otkrićem Amerike, ali i kore kininovca – i po spoznaji njegnih antimikrobnih svojstava, a posebno antimalarijskih efekata, pojaviće se i problemi u snabdevanju ovim biljim lekovima, pa je tako zabeležena lažna kora 1600ih i lažni kinin iz 1800-ih.

Nažalost, ovaj problem i dalje postoji, a posebno pogađa pacijente u „zemljama u razvoju“ koji ništa ne sumnjaju kada dobiju preko potrebnu donaciju lekova za istu tu malariju, od pomenute SZO ili neke druge velike i naizgled pouzdane međunarodne organizacije ili NVO, koja, nažalost, ne može da isprati svaku pošiljku do svakog korisnika, naročito u turbulentnim zonama. A pacijenti, pogotovo deca, umiru zbog izostanka dejstva. Kao da je još mračni srednji vek.

40

Edukacija i komunikacija u oblasti falsifikovanih lekova

Farmaceutski zločini: Falsifikovano i ukradeno zdravlje

Mr farm. Pavle Zelić diplomata, pisac i scenarista Ekspert Svetske zdravstvene organizacije, Saveta Evrope i EU, Hjubert Hamfri stipendista 2021/22, Član Akademije farmaceutskih nauka Francuske (osnovane 1796) Menadžer za međunarodnu saradnju, evropske integracije i komunikacije u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije

Početkom 90-ih falsifikati su često podrazumevali pilule lošeg kvaliteta koje proizvode mali operateri sa ograničenim sredstvima. Danas, falsifikatori su u stanju da proizvedu skoro savršene tablete, kapsule i druge sofisticirane farmaceutske oblike sa

istim aktivnim sastojcima kao kod originalnih lekova. Ako to žele, naravno.

Mnogo češće će samo imitirati spoljni izgled proizvoda, a umesto odgovarajuće aktivne supstance – staviti bilo šta što im je pri ruci, a po teksturi i konzistenciji podseća na pravu stvar.

Pa su se tako u lažnim lekovima (pro)nalazile i progresivno sve opasnije tvari: Inertne materije – skrob, fiziološki rastvor, šećeri; aktivne supstance drugih lekova koje niste tražili; teški metali – olovo, arsen i kadmijum; i pravi toksini – aceton, antifriz i otrov za pacove.

Posebno izdvajam proizvode koji se mogu naći svuda, a imaju specifične namene kod falsifikovanih lekova – farba za puteve za postojanu boju, prah od cigle, razređivač za farbu ili pak, na primer, vosak za pod – koji mu daje sjaj. Dodajte na to mikrobiološku kontaminaciju i neravnomernu raspoređenost ovih alternativnih „aktivnih materija“ i imate potencijalno smrtonosnu kombinaciju u samo jednoj tableti koju, naravno, niko pri zdravoj pameti ne bi stavio u usta da zaista zna šta se u njoj nalazi. Ali ne zna i u tome je suština.

Jedan od problema je što je, zbog straha od uticaja na prodaju i poverenje u brendove, falsifikovanje i borba protiv njega dugo bila maltene tajna u svetu farmacije. Iako je SZO ukazala na problem još 1958. godine, sve do 1980-ih prošlog veka se ovom temom na svetskom nivou niko nije previše bavio. A onda je, paralelno sa sve intenzivnijom planetarnom trgovinom brodovima sa kontejnerima za robu, preseljenjem proizvodnje u Kinu i Indiju, i umrežavanjem kriminalnih – mafijaških organizacija sve do globalnog „pax mafiosa“ – situacija eksplodirala.

A tu su i teroristi.

F A R M A C I J A

đe ponovo falsifikovan naveliko. Slušao sam i o tome iz prve ruke izveštaje na brojnim sastancima specijalnih komiteta Saveta Evrope i radnih grupa EU. Pitanje samo, za čiji račun je ivermektin krivotvoren sada?

Lekovi masovnog uništenja Usađena nam slika terorizma je ponajviše verovatno sledeća: grupa maskiranih muškaraca šmajserima rešetaju masu, detoniraju improvizovane, obmotane oko sopstvenih tela, a posle 9/11 i kako otimaju avione sa plasičnim priborom za jelo – ranjavajući i ubijajući stotine, čak hiljade civila.

Ali šta ako su teroristi toliko uznapredovali da su u stanju da nanesu štetu milionima bez da to iko vidi?

Zamislite da vas razbija glava i u apoteci kupujete običan lek protiv bolova koji se izdaje bez recepta, ali je taj lek zatrovan cijanidom. Deluje nerealno? A scenario u kojem se preko interneta nabavlja lek za potenciju, u stvari, falsifikat koji je tajno proizvela teroristička organizacija kako bi finansirala svoje tekuće operacije na lokalnom i globalnom nivou?

Libanski Hezbolah se često povezuje sa proizvodnjom i trgovinom lažnih lekova širom sveta, a postoje čitave liste terorističkih organizacija koje povremeno ili koriste ova sredstva za dopunu budžeta, među kojim se ističe čitav Sirijski režim sa današnjom “džihad” drogom, a suštinski lažnim lekom – nemačkim kaptagonom.

Ipak, ubedljivo najzanimljiviji slučaj je vezan za Irsku republikansku armiju – IRA, koja se tokom većeg dela 20. veka krvavo borila za oslobođenje Severne Irske – i najčešći je citirani primer terorističke organizacije, uključene u falsifikovanje lekova. I to posebno veterinarskih lekova, koji

se tek retko pominju, ali su i te kako deo iste velike priče.

Naime, tokom 1990-ih prošlog veka, postojala je čitava laboratorija za lažne lekove za domaće životinje u Majamiju. Tamo su u, naoko savršena pakovanja, sa original etiketama i bocama sličnim pravim, sipali običnu vodu. Mala greška – lek koji su krivotvorili je trebalo da bude pakovan u boce od 100ml, a oni su imali samo one od pola litra. Svejedno, uprkos tome, uspeli su da, uz pomoć legalnog distributera, prevare čak i američku vojsku, kojoj je lek bio potreban za operaciju “Pustinjska oluja” u Iraku.

Procene su da je oko 700.000 životinja primilo falsifikovani proizvod. Sva zarada se slala u Severnu Irsku, sve dok ih kompanija “Merck” sama nije uhvatila u prekršaju, tužila i zaustavila.

A sada sve postaje stvarno zanimljivo.

Naime, lek, u pitanju je čuveni antiparazitik Ivomec® je, gle čuda, isti onaj ivermektin koji je od pandemije pa i još uvek hit među antivakserima. Magični lek protiv korone koji nije masovno primenjivan zbog globalne zavere pod vođstvom – …. – popunite prazno mesto aktuelnim belosvetskim hajtek multimilijarderom, okultnim društvom ili prokaženom NVO. Ivermektin jeste važan antiparazitik kod “zapostavljenih bolesti” u Africi i Aziji. Ali to je sasvim dosta od njega.

A evo i interesantne paralele sa temom ovog teksta: Naravno da je, zbog opšte pomame tokom 20202022. ivermektin bio u deficitu i tako-

Investicija u smrt Tragedija izaziva pažnju. I reakciju.

Trebalo je da se desi talidomidska katastrofa – sa preko 10.000 dece rođene bez ruku i nogu širom sveta – od čega će samo polovina preživeti, o čemu je bilo reči u jednom od mojih prethodnih tekstova za Velike priče – da se promene stvari u kontroli lekova. Tek onda su se konačno uzdrmala regulatorna tela u Evropi kao i Sjedinjenim Američkim Državama i uvela rigoroznija provera bezbednosti medikamenata, naročito onih namenjenih trudnicama.

Ipak, nameće se pitanje – zašto bukvalno stotine hiljada smrti koje se svake godine pripisuju direktno ili posredno lažnim lekovima ne zavređuju takvu pažnju i reakcije? Da li su te žrtve, samo zato što se mahom dešavaju na globalnom, siromašnom Jugu… manje važne?

Suprotno opštem mišljenju, nisu lažni samo lekovi kao što su tablete za mršavljenje, lekovi za erektilnu disfunkciju ili steroidi za jačanje mišića – poznati “lajfstajl” proizvodi. U stvari, u protekloj deceniji lekovi za spasavanje života (lifesaving medicines) sve više postaju glavna meta falsifikatora. Pored velike margine između ulaganja i dobiti, ovi lekovi su stvarno neophodni i stalno u potražnji.

SZO procenjuje da se zbog lažnih i neefikasnih medikamenata prosečno godišnje umre 700.000 ljudi – uglavnom dece. Neuspesi lečenja koji su posledica supstandardnih i lažnih lekova dovodili su do smrti od 72.000169.000 dece sa zapaljenjem pluća širom sveta godišnje i 31.000-116.000 pacijenata od malarije samo u podsaharskoj Africi. Oni ubijaju i na duže staze, čak i ako ih ne pijete – posredno pospešujući antimikrobnu rezistenciju, odnosno otpornost klica na antibiotike.

A kada je u SAD ograničeno izdavanje jakih lekova za bolove na recept u očajničkom pokušaju da se zaustavi dobro poznata “opioidna epidemija” – desilo se šta? Navučeni do srži, a onemogućeni da svoj redovni “fiks” dobiju legalno – nebrojeni zavisnici, po nekim procenama čak 14,3 miliona Amerika41

F A R M A C I J A

naca, su se okrenuli ilegalnom tržištu, gde su ih spremno čekali falsifikatori, koji “začinjavaju” lažne opioide izuzetno jakim narkotikom fentanilom, za svaki slučaj. Upravo, od takvog, lažnog opioida sa fentanilom umro i čuveni muzičar Princ 2016. godine – navodno ne znajući šta je zaista popio.

Kriminalci su odavno shvatili da je falsifikovanjem lekova moguće, uz relativno mala ulaganja, ostvariti enormni profit. Međunarodni institut za istraživanje falsifikovanih lekova (IRACM) je svojevremeno izneo analizu da investicija od 1.000 američkih dolara generiše 18.000 ako se radi o falsifikovanju novca. Ista suma vraća 20.000 dolara kada je u pitanju trgovina (originalnim) heroinom, a 43.000 za falsifikovane cigarete. Međutim, sa ulaganjem od samo 1.000 dolara u falsifikovane lekove, naročito retke nove, skupe terapije mogu se očekivati povraćaji od više desetina, pa čak i stotina hiljada dolara!

Usto, morbidna realnost je da smrtno bolesni pacijenti često ne ostavljaju previše tragova, naročito kad ih pokrije crna zemlja. Zbog toga su lekovi za lečenje raka, dijabetesa, kao i pojedina potrošna medicinska sredstva postali sigurica za falsifikatore. Čin falsifikovanja i manipulacije lekova uglavnom je praćen srodnim krivičnim delima kao što su pranje novca, šverc, krađa, krivotvorenje dokumenata, prevara i kršenje intelektualne svojine koji spadaju u širi koncept naslovnog “farmaceutskog zločina”.

Udružite to sa malom verovatnoćom da će biti otkriveni, a čak i ako budu pronađeni, uhapšeni i procesuirani sve do suda i presude, kazna za falsifikovanje lekova je minimalna u odnosu na druga krivična dela. Na primer, u EU je 42

prosečna kazna za farmaceutski zločin niža od tri godine zatvora.

Sve zajedno, primamljiva opcija za neke nove “Harije Lajmove” današnjice koji bi da se brzo, i bez previše rizika obogate. Ma koliko to života ljudi, pa i dece, koštalo. Naime, u romanu “Treći čovek” Grejema Grina i istoimenom filmu Karola Rida iz 1949. godine, koji je 2017. proglašen za drugi najbolji britanski film ikada snimljen, zlikovac Lajm – naslovni “treći čovek”, u besmrtnoj izvedbi podjednako šarmantnog i dijaboličnog mladog Orsona Velsa je upravo falsifikator lekova. Bavi se razblaživanjem ukradenog penicilina i njegovom prodajom na crnom tržištu – sa katastrofalnim posledicama. Čitavim bolničkim odeljenjima žrtava – uglavnom dece. Scenario je, inače inspirisan istinitim događajima u posleratnom Beču 1948. godine prošlog veka – i crnim tržištem u to vreme veoma traženog penicilina, umesto kojeg su pacijenti, iako im je život od toga zavisio, dobijali tečnu glukozu, ili su iskorišćene bočice pravog penicilina punjene zdrobljenim tabletama neefikasnih antimalarika, pa čak i puderom za lice.

A kada su moćne stare italijanske mafijaške organizacije – Ndrangenta iz Kalabrije i Kamora iz Kampanije, posle ubistava, kidnapovanja, dilovanja droge naveliko počele da kontrolišu čitave segmente ekonomije, od građevinarstva do penzija – zdravstveni sektor a posebno falsifikovani lekovi su bili logičan iskorak dalje. Čak su i ozloglašeni meksički narko-karteli – Sinaloa, Huarez, Zetas i La Familija – sve više orijentisani na krijumčarenje krivotvorenih lekova preko granice u SAD. Eto. Postoji, dakle, i prava “farmaceutska mafija”.

Edukacija mladih o falsifikovanim lekovima i predstavljanje istoimenog edukativnog stripa “Lana Tafi” Opasnost od falsifikovanih lekova po ljudski život je ogromna, od čega nije zaštićena nijedna zemlja, pa ni naša. Takođe, nažalost, ova pojava sve više utiče i na mlade. Oni u kontakt sa ovim proizvodima dolaze preko Interneta i društvenih mreža, koristeći ih uglavnom u rekreativne svrhe, ali nesvesni da time ozbiljno i dugoročno ugrožavaju svoje zdravlje. Unapređenje znanja o falsifikovanim lekovima je ključno za očuvanje zdravlja i života mladih ljudi. Kako bi se deci, tinejdžerima i studentima, pojasnila ova tema na pristupačan i zanimljiv način, napravljen je edukativan strip „Lana Tafi“ u formi interaktivne igre – priče sa više krajeva. Čitaoci ovog stripa imaju aktivnu ulogu i svojim odlukama vode kroz priču likove sa kojima se lako mogu identifikovati, pokušavajući da izbegnu zamke i iskušenja nalik onima koje ih mogu snaći u stvarnom svetu.

Ovaj projekat je okupio referentne državne i međunarodne institucije u Evropi i Srbiji koji se bore protiv falsifikovanih lekova, konkretno Evropski direktorat za kvalitet lekova i brigu o zdravlju Saveta Evrope (European Directorate for Quality of Medicine and Healthcare – EDQM of Council of Europe) i Italijansku agenciju za lekove (Agenzia Italiana del Farmaco – AIFA) koji su finansirali projekat, dok je za realizaciju bila zadužena Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije – ALIMS.

Autori: Pavle Zelić scenario, Boris Nenezić crtež, a po ideji Dr Domeniko Di Đorđo Italijanska agencija za lekove

S T O M A T O L O G I J A

Vještačka inteligencija u dentalnoj medicini, saradnik ili konkurencija Pripremio: Jusuf Subašić, diplomirani inženjer medicinske radiologije, Rtg. kabinet Stomatološka služba, Dom zdravlja Tuzla

V

ještačka inteligencija nije više fikcija i nestvarna budućnost iz SF filmova, ona je tu i već sada nepovratno mijenja svijet oko nas. Već koristimo brojne aplikacije i servise koji su u svojoj pozadini podržani vještačkom inteligencijom a da nismo ni svjesni ni kada ni kako je ona ušla u naš svakodnevni život. Najčešće su to alati generativne vještačke inteligencije kao što su ChatGPT, Midnjourney i Copilot, ali se intenzivno rade i razvijaju specijalizovane vještačke inteligencije za određene oblasti.

Ni medicina kao jedna od velikih „životnih industrija“ nije ostala imuna na svakodnevne napretke u ovoj oblasti. Naprotiv, možda je čak i jedna od vodećih grana u kojoj je upliv vještačke inteligencije pokazao svu svoju moć, snagu i efikasnost u svrsishodnim rješenjima.

Dosadašnji dostupni podaci nesumnjivo pokazuju da bi upravo medicina i zdravstvena industrija mogle uveliko, u svakom pogledu, napredovati primjenom vještačke inteligencije u svom daljem razvoju. Naime, programi i alati, podržani vještačkom inteligencijom, pokazali su se efikasnijim i bržim u očitavanju nalaza, rtg snimaka i dijagnosticiranju bolesti i anomalija u odnosu na ljudski faktor pa čak i neki od medicinskih zahvata. Ipak, bez obzira na ove početne povoljne statističke podatke u korist vještačke inteligencije zdravstvo i medicina još nisu spremni u potpunosti ljudsko zdravlje i živote prepustiti „znanju bez duše“.

Iako su zdravstvena industrija i medicina uopšte uvijek bile vodeće u primjeni novih tehnologija i naučnih dostignuća, ipak, osjetljivost same oblasti je sve to držala na određenoj distanci i strogo kontrolisala samo uvođenje i njihovu primjenu u svoje procedure.

Ovaj oprezni pristup proizlazi iz više razloga, a kao prvo i osnovno su strogi regulatorni zahtjevi koji podrazumijevaju, prije svega, potrebu da se osigura potpuna sigurnost samog pacijenta, ali i sam visoki ulog pri donošenju bilo kakve medicinske odluke koja se tiče zdravlja i života ljudi.

Nove tehnologije prije same implementacije u medicinske procedure moraju proći stroge postupke testiranja, validacije i regulatornog odobrenja kako bi se utvrdilo i osiguralo da one ne nanose nikakvu štetu pacijentima ali, takođe, i onima koji ih primjenjuju u svojoj medicinskoj praksi.Takođe, još postoji velika doza nepovjerenja prema pouzdanosti i tačnosti novih tehnologija koje mogu značajno uticati na ishod liječenja pacijenta.

Pored svega navedenog, jedna od možda i najvažnijih stavki pri

uvođenju novih tehnologija u zdravstveni sistem je to što iziskuju znatna ulaganja u infrastrukturu i obuku što je velika prepreka posebno u okruženju sa ograničenim resursima.

Prednosti i nedostaci primjene vještačke inteligencije u medicini: Prednosti i nedostaci primjene vještačke inteligencije u medicini su slični onima pri njenoj primjeni u svakodnevnom životu.

Prednosti se uglavnom ogledaju u sljedećem: – Poboljšanje preciznosti i efikasnosti: vještačka inteligencija može pomoći zdravstvenom osoblju u analizi ogromnog broja medicinskih podataka kao što su rtg snimci, laboratorijske analize i drugi podaci iz zdravstvenog kartona kako bi se što prije uspostavila dijagnoza i započelo potrebno liječenje.

– Rano otkrivanje i prevencija: vještačka inteligencija može pomoći u praćenju vitalnih znakova, simptoma i ostalih podataka kako bi se ranije otkrili potencijalni zdravstveni problemi što je naročito bitno kako bi se izbjegle eventualne komplikacije kod hroničnih bolesnika.

– Personalizirana medicina: Vještačka inteligencija se može upotrijebiti za analizu genetskih i drugih podataka za svakog pacijenta ponaosob kako bi se napravio personalni plan liječenja, prilagođen zdravstvenim osobenostima svakog pacijenta.

– Podrška kliničkom odlučivanju: Osiguravajući informacije u realnom vremenu na temelju trenutnog pacijentovog stanja vještačka inteligencija može pomoći zdravstvenim radnicima pri donošenju bržih i efikasnijih odluka.

– Prediktivna analiza: Vještačka inteligencija može pomoći u predviđanju određenih zdravstvenih stanja i bolesti na osnovu pacijentovih podataka i na taj način preventirati ili promijeniti tok bolesti.

– Medicinska istraživanja: Vještačka inteligencija se može koristiti za analizu velike količine medicinskih podataka, prepoznavanje novih informacija i novih otkrića u određenoj oblasti.

– Smanjenje troškova: Primjena vještačke inteligencije omo43

S T O M A T O L O G I J A

gućuje automatizaciju određenih poslova kao što je analiza snimaka i pacijentovih podataka čime se smanjuje opseg ljudskog rada a time ujedno i troškovi.

– Liječenje i briga o pacijentu na daljinu: Vještačka inteligencija može pomoći praćenju pacijenta na daljinu što je naročito značajno za one koji žive u udaljenim područijima ili imaju poteškoće sa kretanjem pa im tako zdravstveni sistem postaje dostupniji.

Nedostaci primjene vještačke inteligencije u medicini: – Neobjektivnost i diskriminacija: Vještačka inteligencija može ponavljati, pa čak i umnožiti, pogreške neobjektivnosti i diskriminacije ako su se one nalazile u podacima na kojima je sistem treniran, to može rezultirati pogrešnom dijagnozom i neadekvatnim liječenjem.

– Nedostatak transparentnosti i pouzdanosti: Razumijevanje načina na koji funkcioniše vještačka inteligencija često je komplikovano pa se i pouzdanost i tačnost informacije koju daje ponekad dovodi u sumnju.

– Privatnost i sigurnosna pitanja: Vještačka inteligencija zahtijeva veliku količinu podataka o pacijentu kako bi se sistem osposobio za funkcionisanje, što može dovesti u pitanje privatnost pacijenta, naročito kada se radi o elektronskim zdravstvenim kartonima.

– Ovisnost o tehnologiji: Vještačka inteligencija može postati nezaobilazan oslonac zdravstvenog osoblja što može umanjiti sposobnosti pojedinaca za obavljanje poslova bez njene pomoći.

– Ograničeno razumjevanje: Sistemi vještačke inteligencije mogu biti ograničeni u razumijevanju konteksta te imati poteškoće u razumijevanju nijansi i suptilnosti ljudskog zdravlja i bolesti.

– Etički nedostaci: Vještačka inteligencija može iznjedriti etičku zabrinutost kada je riječ o autonomiji i donošenju odluka u zdravstvu.

– Gubitak posla: Vještačka inteligencija može automatizovati neke poslove u zdravstvu kao što su analiza snimaka i pacijentovih podataka što može za krajnju posljedicu imati ukidanje pojedinih radnih mjesta.

– Nedostatak ljudskog dodira: Vještačka inteligencija ne posjeduje sposobnost ljudskog dodira, emocija i empatije što može biti od presudnog značaja u nekim segmentima zdravstvene skrbi pacijenata.

Vještačka inteligencija u dentalnoj medicini Brzina kojom analognu dentalnu medicinu zamjenjuje digitalna može se usporediti sa brzinom kojom vještačka inteligenci44

ja prodire u život i svakodnevni rad doktora dentalne medicine.

Premda te promjene nisu uvijek odmah vidljive i povezane sa vještačkom inteligencijom, nisu ni male ni beznačajne, naročito ako ih posmatramo u širem kontekstu.

Vještačka inteligencija se može upotrijebiti na različite načine koji unapređuju dentalnu medicinu kao što su segmentacija i prepoznavanje zuba, planiranje postavljanja zubnih implantanata, prepoznavanje i klasifikacija korištenih zubnih implantanata, otkrivanje i klasifikacija zubnih naslaga, u dijagnostici maxilarnog sinusitisa na rtg snimcima, u detekciji kefalometrijskih oznaka, za klasifikaciju morfologije korijena, otkrivanje zubnog karijesa na periapikalnim ili zagriznim snimcima i dr.

Vještačka inteligencija svoju primjenu u dentalnoj medicini može pružiti u njenim različitim oblastima: – Dentalnoj radiologiji: Vještačka inteligencija može služiti doktorima dentalne medicine i ostalom dentalnom zdravstvenom osoblju u analizi dentalnih rtg. snimaka kako bi se olakšalo otkrivanje i dijagnosticiranje stanja poput karijesa i paradontalnih bolesti.

– Planiranje liječenja: Vještačka inteligencija uz pomoć potrebnih snimaka i dostupnih podataka može poslužiti za planiranje personaliziranog liječenja za svakog pacijenta ponaosob u svim oblastima moderne dentalne medicine.

– Ortodoncija: Vještačka inteligencija se može koristiti u analizi OPG snimki i izradi 3D modela zuba i vilica koji će se upotrijebiti u planiranju ortodontskog liječenja.

– Dentalna protetika: Vještačka inteligencija se može koristiti za izradu 3D modela zubi i vilica koji će poslužiti za izradu krunica i mostova, u CAD/CAM sistemima koji olakšavaju izradu dentalnih restauracija.

– Paradontologija: Vještačka inteligencija se može koristiti za razlikovanje agresivnog i hroničnog parodontitisa i za postavljanje njihove dijagnoze i načina liječenja za svakog pacijenta pojedinačno.

– Endodoncija: Vještačka inteligencija ima primjenu u utvrđivanju morfologije korjenskih kanala, lociranju unutarnjeg apikalnog procesa, otkrivanju periapikalnih lezija i fraktura korijena te u procjeni uspješnosti endodontskog liječenja i revizije.

– Oralna patologija: Vještačka inteligencija je obećavajuće sredstvo u procesu dijagnostike karcinoma područja glave i vrata te pokazuje izuzetni potencijal u otkrivanju tumorskog tkiva u uzorcima ili na rtg. snimcima.

– Forenzička dentalna medicina: Vještačka inteligencija se može koristiti u dentalnom profiliranju, uključujući procjenu pola i doba pojedinca pomoću rtg. snimaka.

– Dentalna robotika: Vještačka inteligencija se može koristiti kao pomoć pri raznim dentalnim zahvatima u implantologiji, oralnoj hirurgiji, protetici i restaurativnoj dentalnoj medicini,

S T O M A T O L O G I J A

endodonciji, ortodonciji, dentalnoj radiologiji.

–– Chatbotovi - vještački inteligentni roboti za razgovor: Robotski sistemi temeljeni na vještačkoj inteligenciji mogu poslužiti u dogovaranju termina pacijenta, pri odgovaranju na upite pacijenata te dati korisne savjete u vezi s oralnim zdravljem.

Prednosti i nedostaci vještačke inteligencije u dentalnoj medicini: Tehnološki napredak u dentalnoj medicini omogućuje bezbrojne prednosti koje pozitivno utiču na poboljšanje i očuvanje oralnog zdravlja ali, kao i svaki napredak, sa sobom nosi i određene sumnje a ponekad i probleme.

Nekoliko je prednosti pri primjeni vještačke inteligencije u dentalnoj medicini koje su vidljive i nesumnjive: –– Poboljšanje preciznosti i učinkovitosti: Vještačka inteligencija može poslužiti doktorima dentalne medicine i ostalom dentalnom osoblju u analizi velikog broja dentalnih informacija kao što su snimci i dentalni zdravstveni kartoni te tako omogućiti brže i preciznije uspostavljanje dijagnoze i način liječenja.

–– Personalizirani plan liječenja: Vještačka inteligencija analizom rtg. snimaka i uz pomoć dostupnih informacija i podataka o pacijentu može olakšati doktoru dentalne medicine pripremu i izradu personaliziranog plana liječenja koji je u cijelosti prilagođen specifičnim potrebama određenog pacijenta.

–– Prediktivna analiza: Vještačka inteligencija može predvidjeti pojavu određenog dentalnog stanja i bolesti na osnovu analize pacijentovih podataka što uveliko olakšava prevenciju i liječenje.

–– Smanjenje troškova: Korištenjem vještačke inteligencije se mogu automatizirati određeni poslovi čime se smanjuje potreba za ljudskom aktivnošću, a time smanjuju i troškovi.

Kao i u cjelokupnoj medicini tako i dentalnoj nedostaci primjene vještačke inteligencije povezuju se sa pristrašnošću i diskriminacijom, manjkom transparentnosti i pouzdanosti te pitanjima privatnosti i sigurnosti, naročito poslije sve šire upotrebe elektronskih dentalnih kartona. Sistemi vještačke inteligencije mogu biti ograničeni u razumijevanju konteksta oralnog ljudskog zdravlja i bolesti što može stvoriti ozbiljne probleme i nanijeti štetu. Zasad još ne možemo shvaćati vještačku inteligenciju kao značajnu prijetnju koja vodi prema gubitku posla u dentalnoj medicini, ali određeni poslovi i zahvati se već mogu zamijeniti uređajima kojim upravljaju sistemi vođeni vještačkom inteligencijom. Takođe, mogu se postaviti i određena etička pitanja koja se u najvećoj mjeri odnose na razboritost, pravičnost, privatnost, odgovornost, solidarnost, autonomiju i donošenje odluka u zdravstvu. Uz sve ovo, sistemi vještačke inteligencije nisu svima dostupni niti ih mogu priuštiti svi pojedinci i sredine što stvara nejednakost u načelu pristupačnosti zdravstvene zaštite svima. Vještačka inteligencija u dental-

noj medicini još je tehnologija u razvoju i potrebno je urediti potrebnu pravnu regulativu i nadzor koji bi garantovao sigurnost, učinkovitost i privatnost u njenoj primjeni u dentalnoj medicini, a sve potencijalne negativne posljedice bile svedene na minimum.

I na kraju, važno je osigurati primjenu sistema vještačke inteligencije u dentalnoj medicini tako da bude doktorima dentalne medicine i drugom dentalnom zdravstvenom osoblju potpora u svakodnevnom radu sa pacijentima a nikako njihova zamjena.

Zaključak: Mogućnosti primjene vještačke inteligencije u dentalnoj medicini još se otkrivaju. Očekuje se u budućnosti revolucija kako u medicini uopšte, tako i u samoj dentalnoj medicini zato što se sve više teži ka personaliziranom pristupu pacijentu što će omogućiti mnogo bolje rezultate u usporedbi sa trenutnim principima i pristupima. Glavna primjena vještačke inteligencije u dentalnoj medicini jeste u dentalnoj radiologiji, otkriće novih lijekova i njihov razvoj, podrška donošenju odluka, nadziranje i praćenje hroničnih bolesti, dijagnostici i planiranju liječenja u ortodonciji, protetici, parodontologiji, endodonciji, oralnoj hirurgiji kao i dentalnoj patologiji i forenzici.

Vještačka inteligencija je moćno oružje koje će omogućiti razvoj i napredak dentalne medicine što će rezultirati poboljšanjem zdravlja, podići nivo kvaliteta života i oralnog zdravlja čovjeka. Unatoč tome treba uzeti u obzir i sve nedostatke koje ona nosi sa sobom naročito one etičke prirode. Bitni ljudski dodir u zdravstvu, karakteriziran empatijom i emocijama, osjetljiva oblast odlučivanja, direktna interakcija sa pacijentom ostaće, i treba da ostane, zauvijek nezamjenljiv.

Cilj novih tehnologija sa sistemima vještačke inteligencije treba da bude isključivo i samo podrška pružateljima zdravstvenih usluga, omogućujući im pružanje bolje, efikasnije i personaliziranije zdravstvene usluge pacijentima.

45

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

ZDRAVSTVO - SRBIJA

M

alo je zdrastvenih ustanova i instutuicija u zdrastvenom sistemu ne samo Srbije, već i u regionu koje se mogu “pohvaliti” punim vekom postojanja.

Jedna od retkih je upravo Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” koji je nedavno obeležio 100 godina postojanja, a to je neposredan povod za razgovor, eksluzivno za časopis “Medici.com”, Radeta Karalića sa direktorkom Instituta profesorkom dr Vericom Jovanović, koja već više godina izuzetno uspešno rukovodi ovom ustanovom.

Profesorko Jovanović, možete li nam reći nešto više o istorijatu i razvoju ustanove, koji su predstavljeni u monografiji „100 godina za zdravlje”, objavljenoj tim povodom, čiji ste jedan od autora?

Značajan jubilej Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” obeležen je objavljivanjem monografije pod nazivom „100 godina za zdravlje”, svečanom akademijom, međunarodnim kongresom i izdavanjem poštanske markice.

Monografija obuhvata čitav period rada ustanove i na pregledan način sumira rad generacija zdravstvenih radnika i saradnika. Glavni cilj je bilo prikazivanje istorijata ove ustanove koja svoju tradiciju baštini još od osnivanja Stalne epidemijske komisije 1919. godine, odnosno od osnivanja Centralnog higijenskog zavoda 1924. Politički i društveni lomovi kroz koje je srpsko i jugoslovensko društvo prolazilo tokom 20. veka, umnogome su odredili delatnost i ispisali istoriju Instituta. Zbog toga je ime ove ustanove nekoliko puta menjano (Centralni higijenski zavod, Higijenski institut Srbije, Zavod za zdravstvenu zaštitu, Zavod za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Institut za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”).

Uvod Monografije nosi naziv „Kalemljenje zdravlja”, predstavljajući čitaocima razvoj preventivne me-

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”

Sto godina postojanja Intervju: Prof dr Verica Jovanović, direktor Instituta Razgovor vodio: Rade - Radenko Karalić

Prof. dr Verica S. Jovanović, specijalista socijalne medicine, rođena je u Kruševcu 1966. godine, gde je stekla osnovno i srednje obrazovanje. Na Medicinskom fakultetu u Beogradu diplomirala je 1991. godine. Specijalizaciju iz socijalne medicine završila je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2001. godine. Na Institutu Instituto Superiore di Sanita 2003 – Universita degli Studii “La Sapienza” u Rimu, kao stipendista Vlade Italije, zavšila je master program Menadžment u zdravstvenim ustanovama.

Zvanje primarijusa dobila je 2013. godine odlukom Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Doktorsku tezu odbranila je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu 2017. godine. Nastavnik je u zvanju vanr. profesora na Fakultetu zdravstvenih i poslovnih studija Univerziteta “Singidunum”. U zvanje naučni saradnik iz oblasti medicinskih nauka – medicina izabrana je 2022. godine na Univerzitetu u Beogradu, Institutu za medicinska istraživanja, institutu od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Predsednica je Sekcije socijalne medicine Srpskog lekarskog društva od 2019, tokom dva mandata. Za vanrednog člana Akademije medicinskih nauka SLD izabrana je

Medici.com (Banja Luka, R. Srpska) 2024; XXI (123): 36-49.

46

2022. godine. Predavač po pozivu na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i mentor doktorskih disertacija na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.

U Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” vršiteljka je dužnosti direktorke Instituta od 2016. godine odlukom Vlade Republike Srbije. Šefica je Kancelarije za skrining raka u Centru za kontrolu bolesti Instituta. Glavna i odgovorna urednica časopisa Instituta „Glasnik javnog zdravlja” (Serbian Journal of Public Health) od 2021. godine. Član je Srpskog lekarskog društva i Lekarske komore Srbije, kao i Udruženja za javno zdravlje Srbije. Kao predsednica i u drugom mandatu sekcije socijalne medicine Srpskog lekarskog društva organizovala je dva kongresa za lekare i saradnike u oblasti javnog zdravlja (decembar 2021. godine 4. kongres socijalne medicine sa međunarodnim učešćem pod nazivom „Javno zdravlje – zaštita i unapređenje zdravlja stanovništva” i 2022. godine jubilarni 20. kongres lekara Srbije u kome je suorganizator pored Sekcije socijalne medicine, hirurgije, pedijatrije i urologije i nefrologije bio i Institut za javno zdravlje Srbije).

U dosadašnjoj karijeri publikovala je preko 50 naučnih članaka iz oblasti medicine i javnog zdravlja. Aktivna je kao istraživačica, rukovoditeljka i koordinatorka u nacionalnim i međunarodnim projektima koji se bave javnozdravstvenim temama: upravljanjem zdravstvenom službom, skriningom malignih bolesti i smanjenjem opterećenja hroničnim bolestima, uz obezbeđivanje održivosti i odgovora zdravstvenih sistema.

Dobitnica je nagrade za organizaciju zdravstvene službe Srpskog lekarskog društva 2021.godine za izuzetnu organizaciju vakcinacije protiv COVID-19.

Z D R AV S T V O

dicine u Srbiji tokom 19. i početkom 20. veka, u kojem se jasno prepoznaju zdravstvena pitanja sadašnjice. Jedno od značajnijih pitanja na prelazu vekova bilo je proizvodnja vakcine. Zalaganjem dr Milana Jovanovića Batuta, sanitetskog pukovnika dr Mihajla Markovića i dr Ljubomira Stojanovića, a odobrenjem kralja Aleksandra Obrenovića izgrađena je ustanova za proizvodnju vakcina – Pasterov zavod u Nišu. Prvo poglavlje pokriva godine od 1918. do 1945. i praktično je priča o osnivanju, radu i nadležnostima Centralnog higijenskog zavoda. Od osnivanja Stalne epidemijske komisije, pa do završetka Drugog svetskog rata bakteriološko-epidemiološka, parazitološka, komunalno-higijenska, serološka i socijalno-medicinska pitanja stalno su se uvećavala u okviru Centralnog higijenskog zavoda koji je zbog toga pretrpeo nekoliko sistematizacija. Ovi događaji, kao i presudni trenuci u istorijskom razvoju zemlje, uzeti su kao graničnici odeljaka prvog poglavlja. Sigurno da je jedna od najvećih prelomnih tačaka u istoriji jugoslovenske države bio kraj Drugog svetskog rata i dolazak Komunističke partije Jugoslavije na vlast. Ovom prekretnicom počinje drugo poglavlje monografije koje prati istorijat ove ustanove do 1999/2000. Za gornju granicu izabrali smo kraj 20. veka iz dva razloga: Prvi, period razvoja Instituta od

-

SRBIJA

raspada Jugoslavije tokom devedesetih godina 20. veka činio je jednu specifičnu postsocijalističku formu koja je trebalo da bude povezana sa periodom socijalizma i drugi, poslednja monografija Instituta pisana je do 1999/2000. godine. Zvanične promene naziva Instituta tokom ovog perioda predstavljale su graničnike u drugom poglavlju. Treće poglavlje prati razvoj Instituta od 2000. do današnjih dana, stavljajući akcenat na izazove 21. veka. Jedan od većih izazova bila je epidemija bolesti COVID-19. U cilju uspešne kontrole epidemije zarazne bolesti na teritoriji naše zemlje, sprovodile su se u sektoru zdravstva odgovarajuće mere, propisane Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Uredbom o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, koju je donela Vlada Republike Srbije. IJZS je u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, referentnim zdravstvenim ustanovama

odrasle i starije, zatim preporukama za obrazovne i predškolske ustanove, ustanove za izvršenje krivičnih sankcija, pojedinačne radne organizacije, za organizatore različitih skupova, manifestacija i dr. U IJZS je organizovano dežurstvo epidemiologa 24 časa/sedam dana od početka pandemije i izrada dnevnih i nedeljnih izveštaja o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji COVID-19 na teritoriji Srbije na osnovu izveštaja dostavljenih iz 24 lokalna instituta i zavoda za javno zdravlje. Dostavljane su i brojne informacije od javnog značaja, kao i odgovori na upit građana ili pravnih lica. Institut za javno zdravlje Srbije, zajedno sa Republičkom stručnom komisijom za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Republičkom sanitarnom inspekcijom i mrežom IZJZ/ ZZJZ, pratio je i procenjivao epidemiološku situaciju i evaluirao predložene mere koje se sprovode tokom trajanja epidemije.

i Republičkom stručnom komisijom za nadzor nad bolničkim infekcijama 3. aprila 2020. izradio Stručno-metodološko uputstvo (SMU) za kontrolu unošenja i sprečavanje širenja novog korona virusa SARS-CoV-2 u Republici Srbiji, koje je distribuirano svim zdravstvenim ustanovama preko mreže instituta i zavoda za javno zdravlje.

Takođe, revidirano SMU je urađeno i distribuirano svim zdravstvenim ustanovama 28. avgusta 2020. godine. U skladu sa aktuelnom epidemiološkom situacijom i zaključcima Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 Vlade Srbije, pojedini delovi SMU su menjani i sprovođeni na teritoriji države. IJZS je aktivno radio i na izradi preporuka za sprečavanje širenja COVID-19 u domovima za

Promena naziva ustanove ponovo je uzeta kao graničnik za odeljke u ovom poglavlju.

Važne godine u razvoju Instituta su:

- 1919. godina, kada je osnovana Stalna epidemijska komisija Ministarstva za zdravlje čime je ustanovljen i organizovan nadzor nad higijenskim prilikama i zaraznim bolestima u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Dr Milan Jovanović Batut je bio prvi predsednik; - 1922–1923. godina, kada su osnovani: Bakteriološka stanica u Beogradu, Laboratorija za tropske i parazitarne bolesti i Institut za socijalnu medicinu, koji predstavljaju jezgro budućeg Centralnog higijenskog zavoda; - 1924. godina, kada je osnovan Centralni higijenski zavod, odnosno preteča današnjeg Instituta za javno zdravlje Srbije. Centralni higijenski zavod je

47

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

vrlo brzo po osnivanju podeljen na devet odeljenja: Dijagnostičko odeljenje; Serovakcinalno odeljenje; Odeljenje za ispitivanje vode sa bakteriološkim, biohemijskim i hemijskim, zoološkim i tehničkim odsecima; Odeljenje za ispitivanje životnih namirnica; Parazitološko odeljenje; Epidemiološko odeljenje; Pedagoško-propagandističko odeljenje; Bolničko odeljenje; - 1945. godine, po završetku Drugog svetskog rata, u zgradi Centralnog higijenskog zavoda formirani su: Savezni epidemiološki institut, Savezni higijenski institut i Bakteriološko-epidemiološki zavod Srbije.

- 1951. godine, spajanjem Saveznog higijenskog instituta, Saveznog epidemiološkog instituta i Epidemiološko-bakteriološkog instituta Srbije osnovan je Higijenski institut Narodne Republike Srbije.

- 1961. godine, usled privrednog i kulturnog razvoja, kao i usled potrebe da se kontrolišu razgranate zdravstvene ustanove, Higijenski institut NR Srbije postao je Zavod za zdravstvenu zaštitu Socijalističke Republike Srbije i poverena mu je i funkcija Republičkog zdravstvenog centra.

- 1979. godine menja se organizaciona forma Zavoda za zdravstvenu zaštitu SR Srbije i on prerasta u Zavod za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut».

- 1997. godine nastao je Institut za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut» kada su organizovana četiri centra: za hranu i ishranu; za vode; za zaštitu i unapređenje životne sredine; za ekotoksikološku dijagnostiku.

- 2006. godine, odlukom Vlade Srbije Institut je promenio ime u Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut».

Direktori Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut», od osnivanja do danas: doc. dr Stevan Ivanić (direktor 1928−1937), doc. dr Bogoljub Konstantinović (direktor 1937−1941), dr Milivoj Rankov (direktor 1943−1943), dr Miloš Lazarević (direktor 1941−1945), dr Sava Šaulić (direktor 1945), dr Đorđe Guelmino (direktor 1945), dr Boško Živković (direktor 1945−1951), prof. dr Radomir Gerić (direktor 1951−1957), prof. dr Jovan Cekić (direktor 1961−1972), prof. dr Božidar Čolaković (direktor 1972−1974), prim. dr Borislav Antić (direktor 1974−1993), doc. dr Veselin Radonjić (direktor 1993−1994), dr sc. med. Pavle Todoro-

48

vić (direktor 1994−1997), prof. dr Dragoljub Đokić (direktor 1997−2001), prof. dr Ivanka Gajić (direktor 2001−2004), prim. dr sc. med. Tanja Knežević (direktor 2004– 2012), doc. dr sc. med. Dragan Ilić (direktor 2012–2016) i prim. prof. dr Verica Jovanović (direktor 2016– ).

Kroz svoju istoriju Institut je izrastao u krovnu nacionalnu ustanovu u oblasti preventivne medicine zajedno sa 24 okružna instituta i zavoda za javno zdravlje. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” poseduje danas složenu upravnu mrežu koja za krajnji cilj ima pružanje preventivne, dijagnostičke i ostale usluge u oblasti zdravstvene zaštite iz pet ključnih oblasti: socijalne medicine, epidemiologije, mikrobiologije, higijene i zaštite životne sredine, biostatistike i informatike. Institut je podeljen na šest centara, jedno odeljenje i jednu službu: Centar za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite, Centar za informatiku i biostatistiku u zdravstvu, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, Centar za promociju zdravlja, Centar za higijenu i humanu ekologiju, Centar za mikrobiologiju, Odeljenje za naučnoistraživački rad, publicistiku i koordinaciju sprovođenja projekata i Služba za pravne, ekonomsko-finansijske i druge slične poslove.

Milan Jovanović Batut”. U njegovu čast, a povodom proslave jubileja Instituta, objavljenja je poštanska markica u oktobru 2024. godine. Profesor dr Milan Jovanović Batut rođen je 10. oktobra 1847. u Sremskim Karlovcima. Gimnaziju je učio u Pančevu i Sremskim Karlovcima, a studije medicine završio je u Beču. Ostavio je neizbrisiv trag u istoriji srpskog naroda ne samo kao osnivač Medicinskog fakulteta i njegov prvi dekan, već i kao predan višedecenijski naučni i društveni radnik čiji je životni cilj bio zdravstveno prosvećivanje naroda.

Stručna saradnja: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Umetnička realizacija: Miroslav Nikolić, Nadežda Skočajić, akademski grafičar.

Prigodna poštanska marka kao „najmanji ambasador” zemlje izdaje se kada je institucija, ličProfesorko Jovanović, međunost ili jubilej od izrazite važnosti narodni kongres pod nazivom za Republiku Srbiju. Uz sarad„Javno zdravlje – dostignuća i nju instituta “Batut” i „Pošte izazovi” okupio je veliki broj ekSrbije” pripremljena je poštansperata iz zemlje i sveta. Kakvi ska markica povodom jubileja? su rezultati Kongresa?

Današnji Institut za javno zdravInstitut za javno zdravlje Srbije lje Srbije s ponosom nosi ime „Dr „Dr Milan Jovanović Batut” osnovan

Z D R AV S T V O

je 1924. godine. Svečanom akademijom i međunarodnim kongresom, 15. i 16. oktobra 2024. godine u Beogradu Institut je obeležio značajan jubilej – 100 godina postojanja i rada.

S obzirom na to da je javno zdravlje visoko interdisciplinarna oblast, međunarodni kongres je bio prilika da se sretnu stručnjaci ne samo iz mnogih zemalja, nego i iz različitih grana koje doprinose razvoju javnog zdravlja. Коngrеs је оrgаnizоvаn u vidu plеnаrnih prеdаvаnjа, оkruglih stоlоvа i rаdiоnicа i оkupio je višе оd 700 stručnjака iz zеmljе i svеtа.

Pоrеd акrеditаciје Zdrаvstvеnоg sаvеtа Srbiје, kоngrеs је dоbiо i mеđunаrоdnu акrеditаciјu Еvrоpsкоg акrеditаciоnоg tеlа i nаlаzi sе u vrhu listе акrеditоvаnih коntinuirаnih еduкаciја zа 2024. gоdinu. Predstavljana su istraživanja, a u diskusijama razmenjena mišljenja i iskustva na sesijama posvećenim zaraznim bolestima, izazovima u oblasti imunizacije, prevenciji i kontroli nezaraznih bolesti, skriningu malignih bolesti i mnogim drugim. Sveobuhvatniji i efikasniji pristup rešavanju izazova u oblasti javnog zdravlja zahteva mulidisciplinarni pristup, a međusektorska partnerstva su od suštinskog značaja kada je neophodan koordinisan odgovor za ublažavanje javnozdravstvenih rizika. Kongres je u velikoj meri doprineo jačanju saradnje i komunkacije među stručnjacima u oblasti javnog zdravlja. Veliku zahvalnost dugujemo svim autorima koji su svojim naučnim i profesionalnim doprinosom unapredili značaj kongresa, čemu svedoči i objavljena Knjiga apstrakta sa 192 rada. Najvažniji rezultati istraživanja ukazivali su na buduće izazove u oblasti javnog zdravlja, kao što su: prevencija malignih bolesti, razvoj zdravstvenih sistema, a naročito značaj razvoja i primene veštačke inteligencije u oblasti javnog zdravlja.

-

SRBIJA

ljanje naučnoistraživačke delatnosti, što je od velikog značaja za razvoj Instituta. Institut ima organizovan naučnoistraživački rad kroz projekte i, što je od velike važnosti, realizuje program razvoja naučnoistraživačkog podmlatka.

Nakon pauze, pokrenuli ste izdavanje časopisa Instituta „Glasnik javnog zdravlja”. U pripremi je novi broj časopisa koji će biti objavljen u martu. Možete li nam, kao glavni urednik, za kraj intervjua predstaviti časopis?

Približava se i obeležavanje stogodišnjice časopisa „Glasnik javnog zdravlja” (Serbian Journal of Public Health), čiji je prvi broj objavljen davne 1926. godine. Upravo je Centralni higijenski Zavod izdavanjem časopisa u oblasti preventivne medi-

deće vrste članaka: originalne naučne radove, pregledne radove, prethodna i kratka saopštenja, prikaze slučaja, uvodnike i pisma uredniku, izveštaje sa naučnih skupova i kongresa i ostale članke.

cine postao jedna od retkih institucija u svetu koje su objavljivale časopis u ovoj oblasti. Sada „Glasnik javnog zdravlja” predstavlja multidisciplinarni časopis, M54 kategorije, koji objavljuje radove iz svih oblasti javnog zdravlja na srpskom i engleskom jeziku, a objavljuje se četiri puta godišnje u papirnom i elektronskom obliku. Glasnik objavljuje sle-

Zahvaljujući Vam se na odvojenom vremenu, poštovana profesorko i direktorko Jovanović, doduše sa malim zakašnjenjem, čestitam Vam u lično i ime našeg časopisa “Medici.com”, ovaj veliki jubilej sa kojim i Vi, kao direktor, svi zaposleni u Institutu, a i mi kao obični građani se ponosimo.

Možete li nam reći nešto o novoj delatnosti Instituta?

Na osnovu odluke Odbora za akreditaciju naučnoistraživačkih organizacija Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ akreditovan je 2022. godine kao istraživačko-razvojni institut u oblasti medicinskih nauka – medicina, za obav49

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

22. januara 2025. ministar zdravlјa u Vladi Republike Srbije dr Zlatibor Lončar održao je redovni sastanak sa svim predstavnicima iz oblasti zdravstva

M

inistar zdravlja u Vladi Srbije Zlatibor Lončar potpisao je 3. februara 2025. sa predstavnicima sindikata u zdravstvu zajednički Predlog protokola i Predlog izmena Uredbe za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama. Protokol je potpisan nakon niza sastanaka između Ministarstva zdravlja i predstavnika socijalnih partnera u zdravstvenoj delatnosti, tokom prošle i ove godine, a radi poboljšanja materijalnog položaja zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini, a nakon što je postignuta saglasnost u vezi s tekstom Protokola, kao i saglasnost o izmeni koeficijenata za obračun i isplatu plata, rečeno je na potpisivanju Protokola.

Protokol su potpisali ministar zdravlja Zlatibor Lončar i socijalni partneri: Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, Sindikat medicinskih sestara i tehničara Srbije, Sindikat lekara i farmaceuta Srbije, Sindikat medicinskih sestara i tehničara UKCS, Ujedinjeni sindikat Srbije - Republički odbor zdravstva, Novi sindikat zdravstva Srbije, UŠ “Sloga” Sindikat zdravstva i socijalne zaštite i Sindikat nemedicinskih radnika Srbije.

Nakon potpisivanja, Lončar je istakao da su posle niza sastanaka, koji su u kontinuitetu prethodnih meseci održani, danas uspeli da dođu do konkretnih dogovora.

Predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije Zoran Savić poručio je da je ovo još jedan korak napred koji će mnogo značiti zaposlenima.

“Država ima nameru da ispuni zahteve sindikata i da zaposleni ponovo 50

Beograd, 3. februara 2025. godine

Ministar zdravlja i sindikati zajednički za bolji položaj zdravstvenih radnika imaju prava na topli obrok i regres posle 24 godine, jer je on ukinut 2001. godine.

Mislim da je ovo veliki pomak”, zaključio je on posle potpisivanja.

“Zajednički interes je da se poboljša materijalno stanje zdravstvenih radnika i nemedicinskih radnika u zdravstvenom sistemu”, rekao je ministar Lončar.

Prema njegovim rečima, postignuta je saglasnost o izmeni koeficijenata za obračun i isplatu plata u Uredbi za obračun i isplatu plata za medicinske sestre i tehničare koji obavljaju poslove u intenzivnoj nezi nivoa 3 i za njih se predlaže koeficijent 14,35 za IV stepen stručne spreme, odnosno 16,32 za

VI, zatim za sve zdravstvene saradnike VII stručne spreme jedinstveni koeficijent 19,20, a za poslove zdravstvenih saradnika specijalista i magistara koeficijent od 23, a predloženo je i da radnici na poslovima tehničkog održavanja sa IV stepenom stručne spreme imaju koeficijent 11,05.

Lončar je istakao i to da predlog Protokola sadrži sporazum o tome da se osnovica za obračun i isplatu plata zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u javnom sektoru u javnoj svojini poveća za pet odsto počev od plate za oktobar 2025. godine, da se u roku od 15 dana formira interresorna radna grupa u okvi-

Z D R AV S T V O

ru koje će predstavnici ministarstava i socijalnih partnera sagledati pravnu regulativu i pripremiti predloge za izmenu važećih propisa koji uređuju primanja u javnim sluzbama u 2025. godini radi utvrđivanja visine naknade za ishranu u toku rada (topli obrok) i regresa za korišćenje godišnjih odmora za zaposlene u zdravstvenim ustanovama, kao i povećanje koeficijenata za obračun i isplatu plata nemedicinskog osoblja u zdravstvenim ustanovama i to u cilju ujednačavanja visine njihovih plata sa platama zaposlenih u javnim službama.

“Tu se neće stati, već će se nastaviti sa povećanjima. Ja smatram da je ovo veoma važan napredak i maksimum koji smo izvukli iz trenutne situacije kada ne može da se ide na rebalans budžeta.

Naš prioritet su naši zdrsvstveni radnici i jedino uz dogovor možemo da postignemo rešenje”, poručio je Lončar.

Takođe, ministar je uputio poziv socijalnim partnerima u zdravstvenim ustanovama, da u cilju promocije socijalnog dijaloga na svim nivoima zdravstvene zaštite, otpočnu sa pregovorima za zaključivanje kolektivnih ugovora sa poslodavcem.

“To kreće od sutra, ide se u direktne razgovore sa poslodavcem”, naveo je on. Istakao je i da je tokom vikenda bilo i dosta poziva lekara iz Njujorka koji hoće da se vrate, kao i iz Francuske, Nemačke, Soluna.

“Oni su radili 20 godina tamo i sada žele da se vrate kod nas”, naveo je ministar zdravlja Zlatibor Lončar. M.C.

-

SRBIJA

Beograd, 8. februara (Tanjug)

Srpski lekari iz Evrope i SAD nastavljaju povratak u otadžbinu

M

inistar zdravlja u Vladi Republike Srbije Zlatibor Lončar uručio je ugovore o radu novoj grupi zdravstvenih radnika koji se iz inostranstva vraćaju u naše zdravstvene ustanove. Pre dodele ugovora o radu, ministar Lončar razgovarao je putem video-poziva i sa našim zdravstvenim radnicima koji su trenutno zaposleni u inostranstvu, a koji su se obratili Kancelariji za saradnju sa dijasporom Ministarstva zdravlja, sa željom da se vrate u Srbiju.

Tom prilikom, Tatjana Obradović, magistar psihologije, koja od 1998. živi u Njujorku i radi sa decom i odraslima koji imaju dijagnozu autizma i drugih razvojnih poremećaja, istakla je da je veoma zainteresovana za povratak u Srbiju i rad u nekoj od naših ustanova, poput Centra za rani razvoj dece koji uskoro počinje sa radom.

Obradovićeva će, kako je dogovoreno, već u aprilu doći u Beograd da se, kako je rekla, upozna sa budućim saradnicima, vidi ustanovu i ako treba uputi nekoliko saveta kako nešto može da se prilagodi potrebama pacijenata pre nego sto se projekat Centra finalizuje.

Kako je u razgovoru sa ministrom istakla, ova doktorka, koja već 27 godina živi u Njujorku, želi da celokupno svoje iskustvo i znanje stečeno na prestižnim stranim ustanovama ovog tipa, stavi na raspolaganje našoj zemlji, u interesu najmlađih pacijenata.

Ministar je razgovarao i supružnicima, Aleksandrom i Jelenom Cvetanović, zdravstvenim radnicima, koji su u Nemačkoj od 2016. godine, a koji će se uskoro vratiti u otadžbinu, zajedno sa svojom decom i karijere nastaviti u Opštoj bolnici Leskovac.

Ministar Lončar je u razgovoru

sa zdravstvenim radnicima-povratnicima istakao da je država Srbija spremna da svojim zdravstvenim radnicima koji su trenutno u inostranstvu omogući povratak, ali i posao i stručno usavršavanje, jer je to danas stabilna, razvijena zemlja koja odlučno ide napred.

“Godinama slušamo kako ovde ništa ne valja, kako svi zadrastveni radnici čekaju u redu da napuste zemlju, kako je baš svuda bolje i lepše. Međutim, ovi ljudi koji se vraćaju, iz svih delova sveta, govore sasvim drugačije - da Srbija danas ne zaostaje niti u pogledu zdravstvenih usluga koje pruža građanima, niti u pogledu uslova rada u našim bolnicama. To je rezultat odgovorne i mudre politike, pre svih predsednika Vučića, politike koju definiše stabilnost i odgovornost. Zato je od suštinske važnosti da Srbija nastavi tim putem, da se razvija i napreduje, jer je samo to u interesu naših građana“, rekao je Lončar. U Ministartsvu zdravlja ugovore o radu dobile su Ljiljana Vasković, koja će, nakon više godina provedenih na mestu medicinskog asistenta u Švajcarskoj, svoju karijeru nastaviti u Opštoj bolnici Kruševac i Dragana Karišik, medicinska sestra, koja se posle 18 godina provedenih u različitim zdravstvenim ustranovama u Nemačkoj vratila u Srbiju i nastaviće svoj rad u KBC Zemun. Pored njih, svoje snove o povratku u otadžbinu ostvarili su i medicinski tehničari Jovan Stanojević i Milan Stojanović koji se, posle godina provedenih u Nemačkoj i Austriji, vraćaju u Srbiju i nastaviće da rade u OB Ćuprija, odnosno OB Leskovac, kao i doktor Zoran Velinov, specijalista opšte hirurgije, koji će nakon boravka i rada u Bugarskoj, već od ponedeljka brinuti o pacijentima u OB Vrbas.

Ministarstvo zdravlja otvorilo je krajem prošle godine posebnu Kancelariju za saradnju sa našim lekarima koji trenutno žive i rade u inostranstvu. Zainteresovani zdravstveni radnici koji rade u inostranstvu sve informacije mogu dobiti putem telefona +381648811379, kao i mail adrese dijaspora@zdravlje.gov.rs 51

Z D R AV S T V O

52

-

SRBIJA

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

K

ao posledica prirodnog procesa starenja i dejstvom sila gravitacije, koža i ostala tkiva na licu teže progresivnom padu koji u zavisnosti od genetskog faktora, kvaliteta i nege kože lica, izlaganja sunčevim zracima ili vetru, može biti brži ili sporiji. Proces starenja povezan je uticajem unutrašnjih genetskih faktora kao i sa kumulativnim faktorima spoljne sredine. Ove staračke promene započinju najpre u predelu očnih kapaka i obrva, pa se polako šire prema celom licu i vratu.

Postoji više metoda za podmlađivanje lica i vrata koje se koriste u plastičnoj hirurgiji, ali jedna od najučestalijih i najsigurnijih je face lifting (rhytidectomia) koja ima za cilj zatezanje i podizanje opuštenih tkiva lica i vrata, otklanjanje bora kao i volumetrijsko podmlađivanje lica. Face liftig-om se mogu ponovo uspostaviti prijatne konture na vašem licu i vratu, a koje vam mogu pomoći da izgledate i da se osećate mlađim mnogo više nego što imate godina.

Znaci starenja na licu su: 1) u čeonom predelu – paralelne bore; 2) u predelu između obrva, tzv. lavlje bore – dve vertikalne i jedna horizontalna bora u predelu korena nosa; 3) obrazni predeo sa nosnim borama, očnim borama, predobraznim borama i mlitavošću kože sa ptozom bočnih strana lica, tzv. obešeni obrazi; 4) u predelu usta – male vertikalne bore; 5) predeo oko brade – opuštenost brade i kože donje vilice sa produžetkom bora usana i nosa; 6) vratni predeo sa transverzalnim borama i opuštenošću mišića platizme u obliku traka, kao i pojave podbratka, tzv. ćureći vrat. Face liftig-om, uz kombinaciju drugih pomoćnih procedura (zatezanjem kapaka, dermoabrazijom ili liposkulpturom) se mogu rešiti svi ovi problemi starenja lica.

Najidealniji pacijent za face lifting je osoba između 45 i 55 godina, normalne težine, koja ima dobru koštanu konstrukciju, tanak vrat i dubok cervikomentalni ugao.

Preoperativna procena pacijenta Ukoliko se odlučite za operaciju face lifting-om morate se inicijalno konsultovati sa plastičnim hirurgom koji može zahtevati da ispred ogledala pokažete kakvu promenu želite na licu i tražiti od vas da otvoreno o svemu diskutujete što se tiče vašeg spoljnog izgleda. Ovo će pomoći vašem hirurgu da razume vaše želje, da preoperativno analizira vaše lice i da vam ukaže 54

Face lifting podmlađivanje lica

Prof. dr Milan Jovanović

na realistična očekivanja. Razgovor sa plastičnim hirurgom na prvom pregledu će obuhvatiti kompletnu anamnezu prethodnih operacija i bolesti (ukoliko ih je bilo), lekove koje pacijent trenutno uzima, eventualne alergije. Na osnovu lekarskog pregleda i istorijata zdravstvenog stanja postavlja se dalja indikacija u cilju sprečavanja komplikacija.

Nakon ovoga, plastični hirurg će vam uraditi detaljan pregled, pregledati čelo, kožu srednje i donje trećine lica, predeo oko usana i vertikalne bore, nazolabijalne prevoje, zatim tzv. “malarne džepove”, pregledati vrat i donju liniju vilice, pregledati gustinu kose da bi se isplanirali rezovi. Ukoliko se odlučite za operaciju moraćete uraditi laboratoriske analize. Zabranjuje se upotreba aspirina, vitamina E i estrogenih hormona pre operacije. Mnogi hirurzi savetuju i prestanak pušenja dve nedelje pre i nedelju dana posle operacije.

la povređena neka od grana facijalnog nerva. Kada se preparišu ove strukture zateže se SMAS sa repozicioniranjem dubokog tkiva lica, a višak kože redukuje vraćajući mladalačku konturu vašeg lica. Koža se zatim ušije tankim atraumatskim koncima koji se skidaju nakon sedam dana.

PRE

POSLE

Operativna tehnika Operacija se može izvesti u opštoj, a najčešće u lokalnoj anesteziji uz snažnu intravensku sedaciju. Vaš hirurg će na osnovu indikacija koje imate da odabere metodu koja će najbolje rešiti probleme vašeg lica. Generalno (mada ima i drugih varijacija) rez kože je sakriven u kosmatom delu glave, zatim ide ispred ušne školjke, sakriven u prirodnoj konturi uva, produžava se oko lobule uva, iza ušne školjke i završava se u kosmatom delu bočne strane vrata. Nakon toga, sledi veoma pažljiva preparacija SMAS-a i kože sve do uglova očiju, polovine obraza, nazolabijalne brazde, uglova usana dok se koža vrata odiže skoro do srednje linije. Preparacija mora biti veoma pažljiva da ne bi bi-

bolnici ukoliko to proceni njegov hirurg. Prvog postoperativnog dana pacijent pokrete glave treba da svede na minimum. Glavu treba da drži nešto uzdignuto pod uglom oko 30 stepeni ležeći malo u izdignutom položaju. Nega kose počinje drugog ili trećeg postoperativnog dana. Dozvoljeno je korišćenje blagog šampona trećeg dana nakon operacije. Kosa se može sušiti fenom umerene temperature. Izbegava se izlaganje suncu mesec dana nakon operacije.

Rezultati face lifting-a ako je dobro urađen su fantastični, što nakon postoperativnog oporavka uz vaš make up i novi mladalački izgled lica, daće vam veoma prijatnu i trajnu unutrašnju i spoljašnju sigurnost i svežinu.

Komplikacije Mada su komplikacije ove operacije veoma retke, mogu se pojaviti hematom, podlivi, osećaj utrnulosti, nekada hipertrofični ožiljak ili alopecija oko reza u kosmatom delu glave. Pacijent može pomoći da se smanje rizici ukoliko se pridržava saveta i instrukcija hirurga pre i posleoperativno.

Postoperativni tretman Nakon urađene operacije pacijent posle nekoliko sati može da ide kući ili da eventualno ostane jedan dan u

Z D R AV S T V O

Iz ugla medicine, biomedicinski potpomognuta oplodnja ili jednostavnije rečeno vantelesna oplodnja, potpuno je jednostavan i rutinski proces. Sastoji se od nekoliko faza – hormonske stimulacije jajnika žene kako bi se dobilo što više jajnih ćelija, aspiracije dobijenih ćelija, njihova oplodnja u laboratorijskim uslovima i transfer dobijenih embriona u matericu žene nakon čega sledi deo za koji većina kaže da je i najstresniji – 14 dana čekanja na odgovor da li je procedura uspela.

Kada se ova slika proširi i sam proces sagleda iz ugla nekoga ko se bori da dobije dete, stvari nisu baš jednostavne. I onda kada sve stvari idu po planu, prikupite analize, javite se lekaru, dobijete tok lečenja i ono krene svojim tokom, često vas ponese bujica neobjašnjivih emocija koje se smenjuju. Ona baš tako izgleda, kao da vas je bujica vode ponela sa sobom i svaka grana za koju pokušate da se uhvatite i izvučete iz nje je krhka i ne možete doći do sigurnosti. More pitanja: Da li ste uspeli? Dokle ste stigli? Šta čekate? započinje tu lavinu. Vremenom se pitanja Da li ću ikada uspeti? Šta ako ovo ne uspe? Hoću li imati snage? Da li će me on voleti i ako opet ne uspemo, ponavljaju u vašoj glavi i ta reka nesigurnosti postaje brža. Svaki novi poziv na dečji rođendan, objave da je neka od prijateljica ostala trudna, još jedno često pitanje: Kada ću ja stići na red? čini da se do vazduha dolazi teže, a strah od neuspeha uvećava knedlu u grlu.

I javi se strah, onaj najveći, da zaista nećete uspeti, da se vaša najveća želja neće ispuniti.

Na vas onda utiče sve – od pritisaka koji ste sami stvorili u glavi da vaši roditelji neće upoznati unuče, do bojazni da vas okolina gleda drugačijim očima, sažaljeva, ili šapuće iza vaših leđa. I kada nije tako, nekada nesigurnost i strah kreiraju sliku života kakav ne želite da živite. Ta preteška osećanja jako je teško kanalisati. Zato se većina povlači – sklanja od ljudi, zatvara u sebe. Kada susreti postanu neprijatni jer svako pitanje od vas iziskuje odgovor da konačno nešto ima novo, a vaše iščekivanje je nemerljivo veće svih drugih koji odgovor očekuju, onda je jednostavnije pronaći izgovor i ostati kod kuće.

Mnogo je teških tema o kojima ljudi nemaju snage da govore – nekada se ćelije ne oplode i ne dođe do transfera, nekada jednostavno ne uspe, nekada se

-

SRBIJA

Udruženje „Šansa za roditeljstvo“

Razumevanje – važan deo lečenja steriliteta Dragana Krstić

neuspesi ponavljaju, nekada do trudnoće dođe, ali se pobačaji ponavljaju... I svoju muku mnogi nose sami, jer je jako teško reći naglas... Mozak taj glas registruje, ali srce kao da se raspukne, pa su suze neminovne... Onda se desi baš ono što niko ne želi – sažaljenje. Reči utehe koje deluju prazne jer su izrečene tek da bi nešto bilo rečeno. Zato se često ćuti. Odboluje u svoja četiri zida.

Otplače ispod tuša, ili vrišti u jastuk.

I osetiš olakšanje kada si sam. Jer teret koji si stavio na svoja leđa je preveliki, a ona bujica osećanja lomi i poslednji atom snage u tebi. Onda je lakše da se povučeš, izbegneš nepotrebne razgovore koji ti ne prijaju i guše, ne slušaš o tuđoj deci koja su ti draga, ali te podsećaju na to da bi mogla biti tvoja, ali nisu... Tako spontano i neprimetno, prestaneš da viđaš sebi drage ljude – i oni prestanu da zovu, jer su tvoji izgovori previše očigledni. Neprimetno i nevoljno, tvoje kretanje se usmeri od

kuće do posla, od posla do klinike, a osobe koje najčešće viđaš postanu medicinski radnici, s medicinskom sestrom komuniciraš češće nego sa rođenom.

Baš ta komunikacija čini uspeh jedne klinike za vantelesnu oplodnju. Svi znamo da bi vantelesna uspela potrebna nam je dobra jajna ćelija i dobar spermatozoid i malo sreće da zvezde budu na našoj strani i da konačno uđemo u statističkih 30%, ali kada dođete u situaciju da se borite za svoje dete, za proširenje svoje porodice – jedan osmeh može da ohrabri, lepa reč da popravi ne samo dan, već promeni vašu energiju koju unosite u proces vantelesne oplodnje. Odnos između lekara, pa i medicinskog osoblja, i nas koji se u tim momentima osećamo uplašeno, očajno ili prestrašeno, može promeniti bujicu svih tih pomešanih osećanja.

Jedno tapšanje po ramenu ima istu jačinu kao ruka pružena da te iz te bujice izvuče. Kada biramo kliniku za vantelesnu oplodnju, raspitujemo se o uspehu, aparaturi, stručnosti lekara, dok najveća razočarenja izaziva ne neuspeh procedure, već nedostatak empatije, jer se prevelika očekivanja, poverenja i mnogo nade uliva u ono što u ovom postupku najviše nedostaje – razumevanje.

Udruženje „Šansa za roditeljstvo“ godinama unazad pruža podršku svima koji leče neplodnost i do deteta mogu doći uz pomoć vantelesne oplodnje, donacije reproduktivnih ćelija ili usvajanja. Srž rada udruženja i ono što ga čini drugačijim i sigurnom lukom za sve koji se upuštaju u izazovnu borbu za potomstvo jeste razumevanje – međusobno razumevanje ljudi koji se nalaze na istom putu, dele iste osećaje i osećanja, razmenu međusobnih iskustava i nesebičnu moralnu i informativnu, kao i iskustvenu podršku. Ukoliko pokušavate da se ostvarite kao roditelji i potrebna vam je pomoć na tom putu, kontaktirajte naše udruženje na info@sansazaroditeljstvo. org.rs ili 061/524 6224.

55

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Institut za onkologiju i radiologiju Srbije

Nova moderna tehnologija za otkrivanje raka dojke Pripremio: Marko Radoš Doc.dr Milan Žegarac

P

ovodom Međunarodnog dana borbe protiv malignih bolesti, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije počeo je da radi na modernoj tehnologiji za otkrivanje raka dojke.

Na Institutu za onkologiju i radiologiju Beograd, godišnje se leči oko 40.000 pacijenata, nova tehnologija će umnogome skratiti listu čekanja.

Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije doc. dr Milan Žegarac izjavio je na Međunarodni dan borbe protiv malignih bolesti (4. februara) da se u toj centralnoj onkološkoj ustanovi u Beogradu i Srbiji godišnje leči oko 40.000 pacijenata. On je naglasio da se broj obolelih ne smanjuje, ali da se broj umrlih, zahvaljujući skrining programima, ipak, umanjuje naglašavajući da borbu protiv malignih oboljenja vodimo svakog dana. Posebno je naglasio da je bitno i treba ponavljati koliko je važno da se sprovode skrining programi i da se bolest otkrije što ranije, jer je izlečenje u ranoj fazi bolesti u većini slučajeva apsolutno moguće i uspešnije.

Dr Žegarac je naglasio da je Institut za onkologiju krajem januara dobio novu sofisticiranu tehnologiju „Fluo bim“, koja otkriva u kojem je stadijumu rak dojke i šta je najbolje preduzeti.

Aparat kojim se unapređuje operativno lečenje karcinoma dojke, koji omogućava precizniji uvid u stanje limfnih čvorova, s posebnom radošću naglašava dr Žegarac, već je uveliko u upotrebi i više od 15 pacijenata je operisano uz njegovu pomoć. Ovaj aparat služi za otkrivanje limfnih čvorova tokom operacije karcinoma dojke i uvršten je u sastavni deo operacija koje se sa ubrzanjima rade. Svi naši vodeći specijalisti ocenjuju da je unapređena tehnika i sofisticirana, tako da se već vidno osećaju efekti upotrebe novog 56

aparata. Zahvaljujući tom aparatu, kako je objasnio, otkriva se stadijum karcinoma, koje je vrste i koju je terapiju najbolje primeniti. „Fluo bim“ je prvi na ovim prostorima. Reč je o donaciji Srbina humaniste Milovana Smiljanića, koji 60 godina živi u Parizu, koji je želeo da donira srpskom zdravstvu nešto što nam je potrebno.

Na Institutu za onkologiju i radiologiju se godišnje leči preko 40.000 pacijenata bilo da se zrače, bilo da primaju hemio terapiju, bilo da se operišu. Na zračnoj terapiji je svakodnevno oko 400 pacijenata, 250 prima hemio terapiju, obavi se skoro 20 operacija, naglašava dr Žegarac.

Velika akcija Ministarstva zdravlja da se utiče na preventivnu svest, kako

navodi dr Žegarac, ima rezultate jer se brojni pacijenti sada, ipak, javljaju ranije što nama olakšava put do njihovog izlečenja.

Prema njegovim rečima, među obolelima ima dosta i mladih osoba, mladih žena. „Kad je reč o karcinomu dojke, imamo i pacijentkinju od 25 godina“, rekao je dr Žegarac.

Svaka osma žena, statistički gledano, oboli od karcinoma dojke. Muškarci češće obolevaju od karcinoma pluća i to najčešće dugogodišnji pušači. Kod muškaraca zatim sledi karcinom debelog creva, a kod žena ginekološki maligniteti. Jedan od najvažnijih preventivnih koraka je redovni skrining.

Podsetio je na permanentna ulaganja u zdravstvo, zahvaljujući kojima Institut ima osam linearnih akcelelatora. „To su radioterapijske mašine koje kod nas rade tokom celog dana i upravo zato veliki broj pacijenata može da dobije zračnu terapiju. Što se tiče hemio terapije, od maja prošle godine na C–listu su ušli novi inovativni lekovi, tako da su sada terapije znatno poboljšane i lekovi su dostupni, što svakako olakšava put u lečenju najtežih bolesti, (karcinom dojke, karcinom pluća i melanom koji su veoma agresivna oboljenja)“, naveo je direktor dr Žegarac.

Z D R AV S T V O

-

Vesti u VMA

SRBIJA

VMA Beograd, 28. 1. 2025. nacionalni simpozijum

O dijagnostici i prevenciji karcinoma grlića materice Prof. dr Sofija Glumac

U

okviru Evropske nedelje borbe protiv raka grlića materice, koja se obeležava već 18 godina, u VMA je održan nacionalni simpozijum o dijagnostici i prevenciji ove zloćudne bolesti.

Simpozijumu su prisustvovali dekan Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane u Beogradu prof. dr Sonja Marjanović, načelnik VMA pukovnik prof. dr Nenad Perišić sa saradnicima, predstavnici zdravstvenih i obrazovnih ustanova u Srbiji.

U pozdravnoj reči načelnik VMA puk. prof. dr Nenad Perišić rekao je da je danas prilika za zajednički doprinos jednoj od najvažnijih borbi u savremenoj medicini - borbi protiv malignih bolesti.

- Kao što znamo, karcinom grlića materice je bolest koju možemo sprečiti. I upravo zbog toga prevencija, rano otkrivanje i edukacija moraju biti u centru našeg delovanja. Veoma je važno da još jednom istaknemo značaj skrining programa, vakcinacije, kao i edukacije ne samo medicinskog osoblja, već i opšte populacije - rekao je načelnik VMA pk. prof. dr Nenad Perišić.

Učesnicima je poželeo uspešan rad i zahvalio na posvećenosti i želji da zajedno kreiraju bolje stručne i naučne rezultate.

Prof. dr Biserka Vukomanović Đurđević

Načelnica Grupe Instituta za dijagnostiku i terapiju VMA prof. dr Biserka Vukomanović Đurđević, ujedno organizator simpozijuma, u obraćanju učesnicima istakla je da se program sastoji iz dva dela – kliničkog, u kojem će eksperti kliničkih grana medicine predstaviti 58

Puk. prof. dr Nenad Perišić

alate za prevenciju najpreventabilnijeg karcinoma, i drugog – u kojem će biti predstavljene najsavremenija dijagnostika i terapija.

- Zadaci simpozijuma su da sprečimo broj od hiljadu obolelih i pet stotina preminulih žena tokom jedne godine, zdravstveno-prosvetnim radom, individualno, interdisciplinarno, pojedinačno, razgovorom sa svakim pacijentom i svakom mladom osobom i zdravstvenim prosvećivanjem, a da na sledećem susretu, ne tako dobra statistika oboljenja čiji je uzročnik jedan jedini – humani papiloma virus, bude sasvim drugačija - naglasila je prof. dr Vukomanović Đurđević.

Dodala je i da je zadatak svih učesnika da prenesu znanja i doprinesu tome da se pacijenti jave u fazi bolesti kada je ona izlečiva.

Dekan Medicinskog fakulteta VMA UO prof. dr Sonja Marjanović naglasila je obeshrabrujuće podatke o učestalosti i smrtnosti žena od ovog tipa karcinoma i navela da je preventivna medicina neprikosnovena te da uz poznatu floskulu „bolje sprečiti nego lečiti“ može puno da se uradi kako bismo unapredili reproduktivno zdravlje i, uopšte, kvalitet života žena u Srbiji. Profesorka Marjanović naglasila je i da se uloga Medicinskog fakulteta VMA ogleda u zainteresovanosti kadeta, specijalizanata i doktoranata za ovu problematiku i to kroz doktorske radove na temu edukacije i značaja pravilnog informisanja o prevenciji i vakcinaciji, kao i kroz broj završnih diplomskih radova za koje se opredeljuju kadeti, a koji su upravo usmereni na očuvanje reproduktivnog

zdravlja, odnosno na prevenciju karcinoma grlića materice.

U ime Udruženja patologa i citologa Srbije prof. dr Sofija Glumac pozdravila je prisutne u ime ustanove na čijem je čelu i navela da se sastanak ovog tipa organizuje u Srbiji i u mnogim evropskim zemljama sa istim ciljem – da se unaprede znanja o karcinomu grlića materice, ali i da budu predstavljene novosti o određenim vidovima prevencije. Naglasila je i da svaki pojedinac, ali i zajednica, imaju obavezu da utiču na smanjenje morbiditeta i mortaliteta od ovog oboljenja.

Prof. dr Sonja Marjanović

U stručnom delu simpozijuma predavanja su obuhvatila statistiku obolevanja u našoj i zemljama Evrope, napravljen je osvrt na interdisciplinarni rad, učesnici su upoznati sa planovima i načinima kako zemlje sa visokim stepenom obolelih od preventabilnih bolesti rešavaju ovu vrstu problema, a uz to se govorilo o skriningu i vakcini protiv HPV-a.

Vesti u VMA

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

VMA 31. 1. 2025.

Svetska saznanja o transplantacionoj medicini Pukovnik prof. dr Nenad Perišić

S

tručni skup, posvećen svetskim trendovima u oblasti transplantacione medicine, održan je na Vojnomedicinskoj akademiji.

Događaju su prisustvovali načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general prof. dr Dragan Dinčić i načelnik VMA pukovnik prof. dr Nenad Perišić sa saradnicima, kao i brojni predstavnici zdravstvenih ustanova iz zemlje i regiona.

Načelnik VMA pukovnik prof. dr Nenad Perišić pozdravio je prisutne u ime ustanove koja ove godine obeležava 181 godinu postojanja i kontinuirane posvećenosti zdravlju i dobrobiti svih naših građana.

- Naša istorija je svedočanstvo tradicije, stručnosti, inovacija i dostignuća u medicinskoj nauci i praksi. Transplantaciona medicina predstavlja jedno od najsloženijih, ali i najhumanijih područja u medicini - rekao je pk. prof. dr Nenad Perišić, načelnik VMA. Istakao je da ova vrsta medicine zahteva vrhunsko znanje i veštine, ali i duboko ukorenjene etičke principe, timski rad i nesebičnost svih uključenih u program transplantacije, a da ustanova sa ovako dugom tradicijom ima odgovornost da neprekidno doprinosi razvoju važnog segmenta medicine. Načelnik VMA zahvalio se prof. dr Milovanu Bojiću, koji je organizovao tim lekara, na čelu sa prof. dr Božinom Radevićem, koji su 1995. godine uradili prvu transplantaciju jetre u Srbiji i na Balkanu. Naveo je i da posebnu zahvalnost kolektiv VMA duguje general-potpukovniku u penziji

Doc. dr Irina Brčerević

simpozijuma specijalisti VMA, članovi transplantacionih timova, predstavili su iskustva i stečena znanja tokom boravka i edukacije u eminentnim transplantacionim centrima u inostranstvu. Načelnik Centra za transplantaciju organa, ćelija i tkiva VMA pukovnik dr Mirko Jovanović govorio je o dosadašnjim rezultatima VMA, dok je na temu novih

prof. dr Miodragu Jevtiću, nekadašnjem načelniku VMA, koji je 2005. godine u VMA uveo program transplantacije jetre, kada je u ovoj ustanovi učinjena prva uspešna transplantacija jetre.

Skup pod nazivom „Integrativni pristup u transplantaciji jetre i bubrega: savremena dostignuća i izazovi“ organizovan je prateći savremena dostignuća iz ove oblasti medicine i proširenja indikacija za transplantaciju, naročito u domenu transplantacione onkologije, što je dovelo do povećanja broja potencijalnih recipijenata, ali i želje da se broj eventualnih donora poveća. S obzirom

trendova u indikacijama u transplantaciji jetre govorila gastroenterolog doc. dr Irina Brčerević. O hirurškim aspektima kadaverične transplantacije jetre govorio je specijalista vaskularne hirurgije pk. prof. dr Momir Šarac, o living donoru

na to da se sve više govori o doniranju organa nakon srčane smrti, novim hirurškim tehnikama, kao i novim prioritetima na listi čekanja u transplantaciji, neophodan korak je pratiti iskustva i smernice velikih transplantacionih centara u pogledu imunosupresivne terapije i praćenja transplantiranih pacijenata kako bi se uspešnost procedure podigla na što viši nivo.

Iz tog razloga, u stručnom delu

transplantacije jetre specijalista opšte hirurgije pk. prof. dr Milan Jovanović, o unapređenju transplantacije bubrega u VMA korišćenjem iskustva italijanskog transplantacionog centra u Torinu prof. dr Marijana Petrović, specijalista nefrolog, a više o značaju regionalnog i lokalnog koordinacionog centra i uloge koordinatora u transplantaciji organa učesnici su čuli od dr Jelene Tadić, specijaliste nefrologa.

M.C.

Pukovnik dr Mirko Jovanović

59

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

B

orodin je muzičkim kompozicijama postigao trajnu svetsku slavu, a njegova naučna istraživanja i doprinos razvoju medicine su danas zaboravljena. Sve što je kao lekar, profesor univerziteta, pedagog i naučni istraživač ostvario, ostalo je samo zapisano u istoriju lokalnog univerziteta. Interesantno je da je Borodin bio samouk kompozitor koji je komponovao u slobodno vreme, obično nedeljom ili kada bi zbog bolesti izostao s posla.

U St. Petersburgu su od 1856. do 1870. godine pet ruskih kompozitora, mahom samoukih, intenzivno sarađivali.

Poslednji koji im se pridružio, 1862. godine, bio je Borodin. U toj grupi su bili Cezar Cui, Mili Balakirjev, Modest Musorgski i Nikolaj Rimski Korsakov. Elitni profesionalci koji su stvarali na Konzervatorijumu, poput Petra Iliča Čajkovskog (18401893), Mihaila Glinke (1804-1857) i Aleksandra Dragomižinkog (1813-1867) su u svojim operama kreirali tipičnu rusku muziku, a “Petorica moćnih” su komponovali dela na osnovu elemenata narodne muzike uz slovensku muzičku osnovu.

Njihov je cilj da se spreči uticaj Zapada na rusku kulturu. Jedini je Balakirjev od petorice imao profesionalno muzičko obrazovanje i on je pomagao kolegama da ostvare reputaciju među muzičarima.

Borodin je rođen 1833. godine u St. Petersburgu gde je i umro u 53. godini života kada mu je, u toku napornog plesa, prsnula aneurizma koronarne krvne žile (krvni sud u srcu). On je vanbračno dete gruzijskog princa Luke Stepanoviča Gedevanšvilija i 25. godišnje Evdokije Konstantinovne Antonove, lepe i inteligentne Ruskinje. Dete nisu mogli da upišu u knjigu rođenih i biološki otac ga je zaveo kao dete njegovog mužika Porfirija Borodina. Kasnije je plemić sredio 60

Lekari-umetnici

Aleksandar Borodin, lekar, naučnik i umetnik Akademik Rajko Igić, Sombor

lja svoj dugi put pod zaštitom vojnika i nestaje na dalekom horizontu. Ruska pesma se spaja s orijentalnom melodijom u zajedeničku harmoniju [klarineti i čela, zatim žičani – ponavlja se orijentalna melodija; uskoro se čuju spojene ruska i orijentalna tema – ruske na violini, a orijentalna na fagotima i rogovima], sve dok se ne izgube u ravnici.” (Kurzivom ispisane reči su Borodinov opis. Igić je dodao tekst u uglastim zagradama.)

Na Brodveju su Amerikanci 1953. godine načinili mjuzikl “Kismet” (ta je reč iz turskog ušla u engleski početkom 19. veka i sinonim je za reč “sudbina” ili “sreća”) u kome je muzika preuzeta iz raznih kompozicija Borodina. “Kismet” je postigao ogroman uspeh i osvojio tri “Toni” nagrade*.

Borodin je kao kompozitor stekao svetsku slavu, a zaboravljen je kao naučnik. Postoji mnoštvo osoba u svetu s dvostruko ili višetruko usmerenim talentom, bez obzira na to da li je reč o nauci, književnosti, slikarstvu, filozofiji, tehnici, sportu, baletu, fotografiji, matematici, poljoprivredi, muzici i drugim vrstama stvaralaštva, ali niko od njih ne radi samo ono što bi mu eventualno donelo dugotrajnu slavu. Svako najviše radi ono što najviše voli i u tom području najviše doprinosi. Mnogi lekari su se u prošlosti, i danas, posvetili muzici. Međutim, redak je primer Borodina. Jedino mi je poznato da je vrhunski kompozitor Hektor Berlioz (1803-1869) studirao medicinu, ali je studije napustio da bi se posvetio muzici. Mnogi lekari su najveće keacije ostavili u književnosti; evo nekoliko primera: od Čehova, Bulgakova, Laze Lazarevića i Jovana Jovanovića Zmaja do Zorana Ivanovića, Veljka Mirovića, Stojana Berbera i Gorana Milašinovića.

Možda je ljubiteljima klasične muzike, u slučaju Borodina, žao što nije više vremena posvetio muzici, ali i ovo što nam je ostavio veliki je poklon.

da se Evdokija uda za lekara, kupio im kuću, detetu obezbedio najbolje privatne učitelje jer, kao kopile, nije imao pravo da pohađa državnu školu. Dete je talentovano za jezike; naučio je francuski, nemački i engleski, a svirao čelo, flautu, klavir i imao časove iz osnova komponovanja.

Međutim, kada je Borodin odrastao zainteresovao se za hemiju, upisao se na medicinsko-hiruršku akademiju (gde se izučava hemija i biohemija), postao lekar, profesor patološke anatomije, vrstan predavač, osnivač prvog medicinskog fakulteta za žene u Rusiji i istraživač.

Usavršavao se na univerzitetu u Hajdelbergu kod čuvenog hemičara Emila Erlenmajera, a zatim je posetio hemičare u Italiji. Postao je cenjen naučnik, poznat u izučavanju raznih hemijskih jedinjenja, posebno aldehida.

Kada je Borodin pristupio grupi muzičkih kompozitora – kasnije nazvanoj “Petorica moćnih” – komponuje muzička dela: tri smfonije, dva žičana kvarteta, operu “Knez Igor”, simfonijsku poemu “U stepama centralne Azije” i dr. U operi “Knez Igor” su ‘Polovecke igre’ koje se smatraju za njegovo najlepše delo, mada mnogi ističu da poema “U stepama Srednje Azije” nimalo ne zaostaje. Tu izvanrednu minijaturu, napisanu 1880. godine, kompozitor opisuje ovako: U tišini stepa srednje Azije čuje se zvuk mirne ruske pesme [solo klarinet]. Iz daljine se približavaju konji i kamile, dolaze sve bliže i bliže [trzalački instrumenti], a sa njima melanholična orijentalna melodija [engleski rog]. Prolazi karavan u pratnji ruskih vojnika [ruska pesma se ponavlja s * Nagrade “Toni” se dodeljuju za dostignuća u dva roga i kako se približavaju, nastupa radu američkih pozorišta. Nagradu dodeljuje pun orkestar]. Karavan bezbedno nastav- žiri od sedam stotina članova i ona se smatra ekvivalentom “Oskara”, “Emija” i “Gremija”

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Fitoterapija

Lekovito bilje ponovo na velikoj sceni Bosiljak

P

re mnogo milenijuma, u vremenu kada su ljudi živeli složno, u srećnim porodicama i u potpunoj harmoniji sa prirodom, pored njih su tekli bistri potoci, a vetar je raznosio zanosni miris rascvetalog lekovitog bilja koje se prostiralo na sve strane. Ljudi su negovali kult lekovitog bilja i obraćali bi mu se za pomoć uvek kada bi ih napale neke bolesti, znajući da u njemu imaju pomoć i zaštitu moćnog saveznika.

Još ostaci hajdučke trave, crnog sleza i kantariona, koji se znaju naći na napuštenim staništima našega pretka, čoveka kamenog doba, svedoče o toj neraskidivoj vezi biljaka i čoveka toga vremena. Kako je vreme teklo, tako se sve više razvijalo znanje o lekovitom delovanju pojedinačnih lekovitih biljaka, a to znanje, koje se smatralo svetim, prenosilo se sa kolena na koleno, kao nešto najdragocenije, nešto što se nipošto ne sme izgubiti, nego se mora predavati budućim pokolenjima sve dok je sveta i veka. O njemu su napisane brojne knjige, od drevnih civilizacija: od Starog Rima i Grčke, preko Indije, pa do Kine, dok su ga plemenske zajednice širom sveta prenosile usmenim predanjem.

Prolazile su godine, vekovi i milenijumi, vodili su se ratovi, spaljivana su sela, seobe su bile više nego česte, ali ništa nije uspevalo da prekine taj višemilenijumski lanac prenošenja. U Evropi se uglavnom to znanje prenosilo ženskom linijom.

Ako se pitate zašto su baš žene bile čuvari tih svetih tajni lečenja, biće vam jasno kad se setite da su ratovi bili veoma česti, pa je bila puno veća verovatnoća da dugu starost doživi više žena nego muškaraca. Iz istog razloga su babe prenosile znanje najmlađoj unuci, koja ga je, kada bi došlo vreme, prenosila svojoj, a ova svojoj, i sve tako redom… Čitavi rituali su bili posvećivani biljkama, o svakoj biljci bi se pevale pesme,

koje slave i biljke i određene datume, da bi se kroz pesme i rituale lakše pamtilo pravo vreme za sakupljanje biljaka, kao i znanje o njihovom delovanju..

To znanje je opstajalo i poštovalo se kao nešto bez čega se ne može, sve do Srednjeg veka, kada je u Zapadnoj Evropi stavljeno na crnu listu i kada gotovo da je potpuno iščezlo.

Prolazili su vekovi, a situacija se nije popravljala. Naprotiv, polako se gubilo znanje iz jedne po jedne porodice, da bi se do danas to znanje u tim zemljama sasvim izgubilo, do mere da danas izuzetno mali broj žena zna bilo šta o

Majčina dušica

Hajdučka trava

Kantarion

Vranilova trava

Goran Poletan, fitoterapeut

lekovitosti biljaka, izuzev kuhinjskih kao što su, na primer: peršun, nana, majčina dušica, bosiljak...

Za razliku od njih, narodi Istočne Evrope su i dalje nesmetano negovali staru tradiciju pa se znanje o biljnom lečenju zadržalo sve do pre pet-šest decenija, kada se, nažalost, zapadnoevropski uticaj prelio i na naše prostore, do mere da je ta tradicija gotovo potpuno nestala sa scene.

Međutim, kada je izgledalo da je to dragoceno znanje sasvim izgubljeno, kao u kakvoj bajci koja uči o neuništivosti znanja, prirodna medicina počinje da doživljava pravu renesansu, do mere da joj se ponovo, pokajnički, vraćaju čak i oni koji su joj vekovima bili zakleti protivnici.

Na našu sreću, kod nas to znanje se i kroz najteža vremena i dalje čuvalo u retkim porodicama, tako da nije do kraja zatrto, svedočeći da sveta znanja od kojih zavisi opstanak čovečanstva, po nekoj zakonitosti, nikada ne mogu biti potpuno uništena.

Danas, ponovo bilje cveta, miriše, pomaže i leči kao u najsrećnija vremena kada su se u julu, za vreme Velike Gospojine, sva brda razlegala od pesme devojaka i žena koje su nosile raznobojne snopove lekovitih biljaka: od zlatnožutog kantariona, bele hajdučke trave, do ljubičaste vranilovke i mnogih drugih biljaka, koje bi nosile da ih okače na zidovima terasa da se suše i čekaju vreme kada je potrebno da okrepe, ojačaju i priteknu u pomoć ukućanima kada dođe do nekog zdravstvenog problema.

Noć nikada ne može trajati do veka! Svanulo je i ljudima, a i biljkama, koje ponovo mogu da ispunjavaju svoju Bogom danu ulogu.

www.ozdravite.com, gp@ozdravite.com Telefoni: Srbija +381 65 43 819 43 BiH +387 66 355 310

61

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Medicina i pravo

Mogućnost nasleđivanja prava na raspolaganje reproduktivnim ćelijama Kristina Đorđević, advokat, Beograd

U

skladu sa Zakonom o biomedicinski potpomognutoj oplodnji (“Službeni glasnik RS”, 40/2017, 113/2017 (drugi zakon)) postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja (u daljem tekstu: BMPO) jeste postupak koji se sprovodi u skladu sa savremenim standardima biomedicinske nauke u slučaju neplodnosti, kao i u slučaju postojanja medicinskih indikacija za očuvanje plodnosti, i omogućava spajanje muške i ženske reproduktivne ćelije radi postizanja trudnoće na način drugačiji od snošaja. Ovim Zakonom je takođe predviđeno da je u postupku biomedicinski potpomognute oplodnje dozvoljeno upotrebljavati reproduktivne ćelije, odnosno embrione davalaca koji su živi. Pored toga, za izvođenje postupka BMPO potreban je pismeni pristanak svih lica koja se podvrgavaju postupku BMPO, koji se daje pre započinjanja svakog postupka i koji se daje posebno za svako izvođenje BMPO. Na ovaj način zakonodavac je zauzeo stav da posthumna oplodnja nije dozvoljena. Pored navedenog, Zakonom o BMPO predviđena je i mogućnost čuvanja sopstvenih reproduktivnih ćelija i reproduktivnih tkiva za vlastito korišćenje kasnije. Ovo pravo dato je muškarcu, odnosno ženi kojima, prema saznanjima savremene medicinske nauke, preti opasnost da će postati neplodni, kao i maloletnim licima za koje postoji opasnost da će trajno ostati neplodna zbog medicinskih razloga, uz pismenu saglasnost oba roditelja, odnosno staratelja. Ove reproduktivne ćelije, odnosno reproduktivna tkiva, čuvaju se neograničeno. Lica od kojih potiču skladištene reproduktivne ćelije, tkiva ili embrioni mogu iz opravdanih razloga tražiti njihov premeštaj u drugi centar na teritoriji Republike Srbije, kao i u drugu ustanovu izvan teritorije Republike Srbije koja je registrovana za obavljanje postupaka BMPO, a radi korišćenja u postupku BMPO za sopstvenu potpomognutu oplodnju.

Imajući u vidu napred navedene zakonske odredbe, može se zaključiti 62

da je namera zakonodavca bila onemogućavanje nasleđivanja reproduktivnih ćelija, odnosno embriona, kao i prava na raspolaganje istima. Međutim, sudska praksa u ovoj oblasti govori drugačije. Naime, presudom Višeg suda u Beogradu obavezana je zdravstvena ustanova da tužilji, majci i naslednici svog pokojnog sina, preda na raspolaganje, radi premeštaja i čuvanja u drugoj zdravstvenoj ustanovi, ostaviočeve reproduktivne ćelije koje je on ostavio na čuvanje za potrebe postojećih BMPO. Primer iz sudske prakse: Presudom Višeg suda u Beogradu Gž br. 17161/24 od 19.9.2024. godine preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 6620/23 od 5.3.2024. godine, u stavu prvom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezana tužena zdravstvena ustanova da tužilji, kao naslednici njenog pokojnog sina, preda na raspolaganje, radi premeštaja i čuvanja u drugoj zdravstvenoj ustanovi, ostaviočeve reproduktivne ćelije koje je on ostavio na čuvanje za potrebe predstojećih BMPO. Pobijanom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 6620/23 od 5.3.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da se obaveže tužena zdravstvena ustanova da tužilji kao naslednici njenog pokojnog sina, preda na raspolaganje, radi premeštaja i čuvanja u drugoj zdravstvenoj ustanovi, ostaviočeve reproduktivne ćelije koje je on ostavio na čuvanje za potrebe predstojećih BMPO. Ispitujući pravilnost pobijane presude Viši sud u Beogradu našao je da je žalba tužilje osnovana.

Naime, prema stanju u spisima

predmeta, tužiljin pokojni sin je kod tuženog deponovao svoje reproduktivne ćelije radi njihovog čuvanja za potrebe predstojećih BMPO, nakon čega je preminuo. Iz testamenta pokojnog sina tužilje, proizlazi da je u testamentu navedeno da zaveštalac u zaveštanju želi da da svoju izjavu o pristanku i pismeni pristanak da se njegov uzorak reproduktivnih ćelija može iskoristiti i nakon njegove smrti u postupku BMPO, ali ne kao donora. Zaveštalac daje izjavu da priznaje očinstvo detetu koje se bude rodilo u postupku BMPO korišćenjem njegovog uzorka reproduktivnih ćelija te je saglasan da se on upiše kao otac deteta. Testamentom ostavilac daje pismeni pristanak i ovlašćuje svoju majku da nakon njegove smrti može preduzeti sve radnje potrebne kod nadležnih organa pa i da traži premeštaj ovih semenih ćelija u drugi centar i pred drugim organima radi upisa njegovog očinstva u matičnu knjigu rođenih. Testament je proglašen pred Osnovnim sudom, nakon čega je taj sud u ostavinskom postupku doneo rešenje kojim je konstatovano da se ostaviočeva prava i obaveze iz pisanog pristanka ostavioca i pisanog zaveštanja ostavioca predaju u nasleđe zaveštajnoj naslednici - majci ostavioca. Tužilja je istakla da reproduktivni materijal svog sina želi da premesti u drugu kliniku, jer strahuje da će isti biti uništen te je navela da želi da ga čuva na drugom mestu za slučaj da se zakon promeni, kada će moći ovaj reproduktivni materijal i da iskoristi, imajući u vidu da je njen pokojni sin imao veliku želju da se ostvari kao otac. Prvostepeni sud ocenio da je tužiljin sin testamentom raspolagao sačuvanim reproduktivnim

Z D R AV S T V O

ćelijama na način suprotan Zakonu o BMPO kao i da je ovim Zakonom pravo raspolaganja reproduktivnim ćelijama, sačuvanim u smislu člana 25. stav 3. tog zakona, isključivo vezano za lice od koga ćelije potiču pa je svako drugo raspolaganje istima nedozvoljeno.

Takođe, stav prvostepenog suda bio je da je tužiljin pokojni sin raspolagao neprenosivim ličnim pravom, suprotno odredbama Zakona o BMPO, te raspolaganje nije punovažno i nije dovelo do prenosa prava na tužilju. Sud je zaključio da se premeštaj može tražiti samo radi korišćenja u postupku BMPO za potpomognutu oplodnju lica od kojeg potiču reproduktivne ćelije čiji se premeštaj traži, a navedeni uslov za premeštaj u konkretnom slučaju ne može biti ispunjen, jer je tužiljin sin preminuo, zbog čega je tužbeni zahtev odbijen.

Međutim, Viši sud u Beogradu zauzeo je stav da se ovakva odluka ne može prihvatiti kao pravilna i na zakonu zasnovana, jer je doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava. Naime, kod činjenice da je rešenjem Osnovnog suda tužilja oglašena za naslednika na pravima i obavezama iz pisanog pristanka ostavioca u postupku čuvanja reproduktivnih ćelija i tkiva i prava i obaveza iz pismenog zaveštanja ostavioca, ista ima pravo da, shodno odredbi člana 52. stav 5. Zakona o BMPO, iz opravdanih razloga traži premeštaj u drugu ustanovu za obavljanje postupka BMPO. Ovo posebno s razlogom što je činjenica smrti pokojnog sina tužilje, kao razlog uništenja reproduktivnih ćelija, morala biti posebno ugovorena, što je u konkretnom slučaju izostalo jer u pisanom pristanku koji je njen pokojni sin potpisao ne piše da će se njegove ćelije uništiti u slučaju njegove smrti. Odredbom člana 51. stav 2. Zakona o BMPO, propisan je neograničen rok čuvanja reproduktivnih ćelija uzetih od muškarca ili žene kojima, prema saznanjima savremene medicinske nauke, preti opasnost da će postati neplodni. Viši sud u Beogradu je zaključio da tužilja ima pravo da traži premeštaj zamrznutih reproduktivnih ćelija u drugu ustanovu registrovanu za obavljanje postupaka BMPO, imajući u vidu da tužilja tužbenim zahtevom ne traži pravo korišćenja deponovanog reproduktivnog materijala, već pravo na premeštaj i čuvanje.

-

SRBIJA

Prvi simpozijum Klinike za odrasle Instituta za mentalno zdravlje sa međunarodnim učešćem

PSIHOTIČNI POREMEĆAJI prvo obaveštenje 15. april 2025. godine

Jugoslovenska kinoteka Beograd

(Iz presude Višeg suda u Beogradu Gž br. 17161/24 od 19.9.2024. godine) 63

GODINA XII BROJ 121.

FEBRUAR 2025.

65

N M K

Одбор за кардиоваскуларну патологију САНУ

SASA’s Board on Cardiovascular Pathology

Спонтана и Spontaneous and експериментална Experimental атеросклероза у животиња Atherosclerosis in Animals ДОПРИНОСИ A.Ј. ИГЊАТОВСКОГ И H.Н. АНИЧКОВА

Р

CONTRIBUTIONS OF A.J. IGNATOWSKI AND N.N. ANITSCHKOW

Кањух Владимир, Кањух Снежана, Николић Иван, Пушац Момир

W

азмотрићемо следећа питања: 1. Спонатана атеросклероза човека („Болест цивилизације“) и животиња; 2. Данашња исхрана човечанства и његов ‘’штедљиви генотип’’, наслеђен од предака; 3. Атеросклероза – болест или нормална узрастна промена?; 4. Наш Бели Рус А.Ј. Игњатовски – биографија и допринос изазивању експерименталне атеросклерозе животиња; 5. Н.Н. Аничков - биографија и допринос изазивању експерименталне атеросклерозе животиња; 6. Коме припада приоритет у изазивању прве експерименталне атеросклерозе у животиња? Ставови Европског и Српског удружења за атеросклерозу.

e will consider the following questions: 1. Spontaneous atherosclerosis of humans (“Disease of civilization”) and animals; 2. Today’s diet of humanity and its “thrifty genotype” inherited from the ancestors; 3. Atherosclerosis - a disease or a normal age change?; 4. Our White Russian A.J. Ignatowski - biography and contribution to inducing experimental atherosclerosis in animals; 5. N.N. Anitchkow - biography and contribution to inducing experimental atherosclerosis in animals; 6. Who has priority in inducing the first experimental atherosclerosis in animals? Positions of the European and Serbian Atherosclerosis Societies.

1. СПОНТАНА АТЕРОСКЛЕРОЗА ЧОВЕКА („БОЛЕСТ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ“) И ЖИВОТИЊА У животиња се појављује атеросклероза ређе и у лакшем облику. У тежим облицима само код човека1-4,24. То је због тога што је вредност холестерола у крви код животиња ниска (такође и код новорођенчета човека). После рођења, вредности холестерола у крви човека се јако повећавају – до тзв. „нормалних вредности“ а, затим, достижу патолошке вредности, када изазивају тешку атеросклерозу. Спонтана атеросклероза у животиња достиже до четвртог хистолошког степена атеросклерозе, тј. код њих се не појављују најтежи облици – V и VI степен1-4. Код V и VI степена долази до значајног сужења лумена артерије и још теже лезије – дестабилизације атеросклеротичне плоче и њене руптуре са изручивањем атероматозног садржаја29 и нерастворљивих холестеролских кристала30 у лумен артерије. То одмах узрокује у даљој емболизованој артерији (не)опструктивну тромбну стенозу или запушење лумена и инфаркт ткива, које је било њом исхрањивано. V и VI хистолошки степен атеросклерозе може се догодити код животиња само ако се интензивно хране холестеролом и у свирепим експериментима када се животиње пусте да пливају у базену док се не удаве због исцрпљености и стреса. Такође, „липидни профил“ животиња се разликује од људског.

1. SPONTANEOUS ATHEROSCLEROSIS OF HUMANS („DISEASE OF CIVILIZATION’’) AND ANIMALS In animals, atherosclerosis appears rarely and in a milder form. In more severe forms only in humans 1-4,24. This is because the blood cholesterol value in animals is low (also in human newborns). After birth, cholesterol levels in adult person’s increase greatly - up to the so-called “normal values” and then they reach pathological values when they cause severe atherosclerosis. Spontaneous atherosclerosis in animals reaches up to the IV histological degree of atherosclerosis, i.e. with them, the most severe forms - V and VI degrees1-4do not appear. In V and VI degrees there are a significant narrowing of the artery’s lumen and, even worst, severe lesions - destabilization of the atherosclerotic plaque and its rupture with the delivеry of atheromatous content29 and insoluble cholesterol crystals30 into the arteries’s lumens. This immediately causes (non)obstructive thrombotic stenosis or blockage of the artery’s lumen and infarction of the tissue, which was nourished by it. V and VI histological degrees of atherosclerosis can occur in animals only if they are intensively fed with cholesterol and in cruel experiments where animals are allowed to swim in a pool until they drown due to exhaustion and stress. Also, the “lipid profile” of animals differs from that of humans.

2. ДАНАШЊА ИСХРАНА ЧОВЕЧАНСТВА И ЊЕГОВ „ШТЕДЉИВИ ГЕНОТИП“ НАСЛЕЂЕН ОД ПРЕДАКА Homo Sapiens и Кромањонац (овај други је касније нестао) је мутацијом пре 200.000 година постао „наказа“ међу мајмунима приматима због добијене велике лобање. Међутим, у њој је настала могућност да се развије велики мозак! Шимпанзе су генетски најближе човеку (98,8% генома је исти), могу да мрзе и чак убију другог шимпанзу (што и човеку није, нажалост, страно). Шимпанзе су, међу-

2. THE NUTRITION OF HUMANITY TODAY AND ITS “THRIFTY GENOTYPE” INHERITED FROM THE ANCESTORS Homo Sapiens and Cro-magnon (the latter later disappeared) became a “freak” among the primate monkeys by mutation 200,000 years ago because of his new big scull.

However, the possibility to develop a big brain arose in her! Chimpanzees are genetically the closest to humans (98.8% of the genome is the same), they can hate and even kill another chimpanzee (which, unfortunately, humans

66

N M K

тим, остале да живе на дрвећу и хране се већином биљном храном док човек има обрађену, разноврсну, висококалоричну исхрану биљно-животињског порекла и стигао је чак на Месец! Човеку је, међутим, остао његов „штедљиви генотип“ („thrifty genotype“), који је мало еволуирао до „осетљивог генотипа“ („susceptibility genotype“). Прачовек је био ловац и скупљач плодова и при томе морао је да буде јако физички активан (мушкарац), док човек 21. века са храном узима

are not alien to). Chimpanzees, however, continued to live in trees and eat mostly plant foods, while man has a processed, varied, high-calorie diet of plant-animal origin and arrived on the moon!

Man, however, has remained his “thrifty genotype”, which has evolved a little to the “susceptibility genotype”. The primitive man was a hunter and gatherer of fruits and had to be very physically active, while the man of the 21st century takes a lot of animal fat and carbohydrates with his food and

Сл./Fig. 1. Објашњење у тексту. / The explanation is in the text.

много животињске масти и глуцида а мало влакана и води седентарни начин живота (Сл. 1). Жене прачовека, у доста сигурним пећинама са заштићеним улазом стално наложеном ватром, рађале су и дојиле децу и преживљавале зимски период (када је храна оскудна) ако су биле гојазне и трошиле своје масне залихе. Такве жене – мајке су тиме, у своје време, сачувале човечанство! Међутим, у 21. веку, хране у већем делу света има непрекидно у изобиљу. Жене садашњице морају да се боре против свог „штедљивог генотипа“, делом гладујући, јер је пандемија гојазности постала ризичан фактор за кардиоваскуларне и друге болести. То је већ приметио римски песник и филозоф Tito Lucrezio Caro у значајном делу „De rerum natura“ 98-54, пре Христа: „Tum penuria deinde cibi languetia leto membra dabat, contra nunc rerum copia mersat“/ „Раније је недостатак хране доводио до гладовања, а данас нас оштећује обилна храна“. Генотип је, дакле, остао скоро исти, али се епигенетика много променила. У том смислу Elliot Joslin каже: „Genes load the gun and lifestyle pulls the trigger“ („Гени пуне пушку а животни стил је окидач“).

3. АТЕРОСКЛЕРОЗА – БОЛЕСТ ИЛИ НОРМАЛНА УЗРАСТНА ПОЈАВА? По Петроградској (Лењинградској) школи Игњатовског и Аничкова, атеросклероза је болест и то тежа у старијем узрасту (што је превлађујуће мишљење свуда у свету). Последица је утискивања холестерола из крви у интиму арте-

little fiber and leads a sedentary lifestyle (Fig. 1).

Their women, in fairly safe caves with a fire protected entrance, gave birth, nursed children and survived the winter period (when food is scarce) if they were obese and used up their fat reserves. Such women – mothers in their time, saved humanity! However, in the 21st century, food is continuously abundant in most parts of the world. Today’s women must fight against their “thrifty genotype”, partly by starving themselves, as the obesity pandemic has become a risk factor for cardiovascular and other diseases.

This was already noticed by the Roman poet and philosopher Tito Lucrezio Caro in the important poem “De rerum natura” 98-54, before Christ: “Tum penuria deinde cibi languetia leto membra dabat, contra nunc rerum copia mersat” / “Earlier lack of food led to starvation, and today we are damaged by abundant food’’.

The genotype, therefore, remained almost the same, but the epigenetics changed a lot. In this sense, Elliot Joslin says: “Genes load the gun and lifestyle pulls the trigger.”

3. ATHEROSCLEROSIS – DISEASE OR NORMAL AGE CHANGE? According to the Petrograd (Leningrad) school of Ignatowski and Anitschkow, atherosclerosis is a disease that is more severe in old age ((which is the prevailing opinion everywhere in the world). It is the result of blood cholesterol being imprinting into the arterial intima. At the same time, the higher the pressure 67

N M K

рија. При томе, што је већи притисак - веће је утискивање холестерола и то доводи до дисфункције њеног ендотела, који је primum movens у настанку атеросклерозе. Доказ: атеросклероза стабла и грана плућне артерије постоји само у случајевима плућне хипертензије. Атеросклероза погађа аорту и веће мишићне артерије (коронарне и сличне), док су артерије мањег калибра погођене само ако постоји удружен дијабетес мелитус типа 2.

the higher imprinting of cholesterol. This leads to the dysfunction of arterial endothelium, which is the primum movens in the development of atherosclerosis. Evidence: atherosclerosis of the trunk and branches of the pulmonary artery exists only in cases of pulmonary hypertension. Atherosclerosis affects the aorta and larger muscular arteries (coronary and similar), while smaller caliber arteries are affected only if there is associated type 2 diabetes mellitus.

Сл./Fig. 2. И.В. Давидовски / I.V. Davidowski / Ипполи́т Васи́льевич Давыдовский

Московска школа, на челу са академиком И.В. Давидовским (Сл.2), сматра атеросклерозу за нормалну узрастну промену. „Човек је стар колико су му старе артерије“. Када су Давидовском приговорили да „извесни обдуковани старци немају атеросклерозу“, одговорио им је: „То нису били старци“! Њихова снажна биологија надмашила је календарску старост. Cotran и сар. у питању односа атеросклерозе и узраста, исправно закључују: „Атеросклероза је у вези са старошћу али не зависи од ње“. Узгред, Владимир Кањух (ВК) је у разговору са руским академиком патологом Давидовским (Д) у Москви питао га: Шта Ви мени, као младом човеку, саветујете да научно обрађујем у патологији? Д.: Никада не радите о откривеним стварима које су већ довољно прежвакане већ о новим стварима за које се наслућује да могу бити корисне клиници. В.К.: Бавим се морфологијом урођених срчаних мана и њиховом плућном циркулацијом. Д.: Одлично. То ће сигурно бити од користи кардиолозима и кардиохирурзима. У борби против атеросклерозе откривени су кључни фактори ризика, који нам помажу да се против ње боримо превентивним мерама. Они су илустровани у нашој „карикатури“ – (Сл. 3).

68

The Moscow School, headed by Academician I.V. Davidowski (Fig.2), considers atherosclerosis to be a normal age change. ‘’A person is as old as his arteries are’’. When they objected to Davidowski that “certain autopsied old men do not have atherosclerosis”, he answered them: “Those were not old men”! Their strong biology surpasses calendar age. Cotran et al. regarding the relationship between atherosclerosis and age, correctly conclude: “Atherosclerosis is related to old age but does not depend on it.”

By the way, Vladimir Kanjuh (V.K.) in a conversation with the Russian academician pathologist Davidowski (D.) in Moscow, asked him: What do you advise me, as a young man, to study scientifically in pathology? D.: Never about discovered things that have already been chewed over enough, but about new things that are suspected to be useful to the clinic. V.K.: I deal with the morphology of congenital heart defects and their pulmonary circulation. D.: Excellent. It will certainly be useful to cardiologists and cardiac surgeons.

In the fight against atherosclerosis, key risk factors have been discovered, which help us fight against it with preventive measures. They are illustrated in our “caricature” – (Fig. 3).

N M K

Сл./Fig. 3. Оригинална карикатура В.Кањуха и С.Милосављевића (сликар), о факторима ризика за атеросклерозу (из реф.1,2) / Original cartoon by V.Kanjuh and S.Milosavljević (painter) about risk factors for atherosclerosis (from the rfs.1,2).

4. НАШ БЕЛИ РУС А.Ј. ИГЊАТОВСКИ – 4. OUR WHITE RUSSIAN A.J. IGNATOWSKI БИОГРАФИЈА И ДОПРИНОС ИЗАЗИВАЊУ - BIOGRAPHY AND CONTRIBUTION ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ АТЕРОСКЛЕРОЗЕ TO INDUCING EXPERIMENTAL ЖИВОТИЊА (Сл. 4).

ATHEROSCLEROSIS IN ANIMALS (Fig. 4). Рођен у Смоленску – Русија, 18.3. 1875. а Born in Smolensk - Russia, 18.03. 1875 and умро у Јасеницама у Словенији (где је био на died in Jasenice - Slovenia (where he was on vacaодмору) 18.8.1955. Гимназију завршио у Новгоtion) on August 18, 1955. Finished high school in роду. У Петрограду дипломирао на ИмперијалNovgorod. In Petrograd (St.Petersburg), he graduној војномедицинској академији 1899. (оценом ated from the Imperial Military Medical Academy „мagna cum laude“) и одбранио докторску диin 1899 (with a grade ‘’magna cum laude’’) and сертацију 1902. Бавио се експерименталном меdefended his doctoral dissertation in 1902. He pracдицином у Петрограду код нобеловца Ивана ticed experimental medicine in Petrograd with the Петровича Павлова (проналазач условних реNobel laureate Ivan Petrovich Pavlov (inventor of флекса), радећи и као његов секретар. Добивши conditioned reflexes), also working as his secreдржавну стипендију, на препоруку Павлова, усаtary. Having received a state scholarship, on Pavвршавао се у Берлину, Хајделбергу и Минхену. lov’s recommendation, he trained in Berlin, HeiВраћа се у Русију и 1905. изабран за доцента delberg and Munich. He returned to Russia and in Сл./Fig. 4. А.Ј. на Империјалној војномедицинској академији у 1905 was elected assistant professor at the ImpeИгњатовски / A.J. Ignatowski/Александрƅ Петрограду код професора М.В. Јановског, где rial Military Medical Academy in Petrograd. He су се радиле експерименталне студије из пато- ίосифович Игнатовский worked with professor M.V. Janowski, where exлогије васкуларног система. Ту је учинио своје perimental studies in the pathology of the vascular највеће и епохално откриће 1908.: Изазивање експеримен- system were carried out. There he made his biggest and epochal талне атеросклерозе аорте код питомих зечева храњених discovery 1908: Inducing experimental atherosclerosis of the пуномасним млеком и жуманцетом јајета5,6-10. aorta in tame rabbits fed with whole milk and egg yolk 5,6-10. Међутим, почиње све више да се бави праксом интерне However, he started to deal more and more with the pracмедицине и едукацијом студената а мање лабораторијским tice of internal medicine and the education of students and less истраживањима. Постаје ванредни професор на Катедри ин- with laboratory research. It becomes associate professor at the терне медицине Универзитета у Одеси 1908. Затим, 1911. Chair of Internal Medicine at the University of Odessa in 1908. професор интерне медицине и управник Интерне клинике Then, in 1911, professor of internal medicine and manager of на Универзитету у Варшави. Радио у Пастеровом институту the Internal Medicine Clinic at the University of Warsaw. He у Паризу 1913. са нобеловцем И.И. Мечниковом (пронала- worked at the Pasteur Institute in Paris in 1913 with the Nobel зач фагоцитозе). После тога, 1915. професор интерне меди- laureate I.I. Mechnikov (inventor of phagocytosis). After that, цине у Берлину. in 1915, professor of internal medicine in Berlin.

69

N M K

У Првом светском рату, као консултант Црвеног крста, формирао Ратну болницу за инфективне болести. После Октобарске револуције 1917. године, као војносанитетски инспектор, 1921. са око 50 хиљада белогардејаца емигрира у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, тј. у Београд, захваљујући добродошлици српског Краља Александра I Карађорђевића. По доласку у Београд, постао 1921. члан прве Катедре за интерну медицину новооснованог Медицинског факултета Универзитета у Београду 1920. Изабран за контрактуалног редовног професора интерне медицине и управника Прве интерне клинике. За обављање наставе добио је Друго унутрашње одељење Војне болнице Прве армијске области, а касније радио у баракама Опште државне болнице. На Клиници је 1/3 болесника боловала од маларије! Према његовој идејној скици 1922. (слично његовој Клиници у Варшави), школске 1930/1931. коначно је изграђена зграда за Прву интерну и Интерну пропедевтичку клинику (Сл. 5). Становао у самој Клиници. Био декан Медицинског факултета у Београду 1929-1930. и затим продекан 1931-1932.

In the First World War, as a Red Cross consultant, he established the War Hospital for Infectious Diseases. After the October Revolution in 1917, as a military health inspector, in 1921, he emigrated with about 50 thousand White Guards to the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians, i.e. to Belgrade, thanks to the welcome of Serbian King Alexander I Karađorđević.

After arriving Belgrade in 1921 he became a member of the first Department of Internal Medicine of the newly founded Faculty of Medicine of the University of Belgrade in 1920.

Elected as a contractual full-time professor of internal medicine and manager of the First Internal Medicine Clinic. He received for teaching the Second Internal Department of the Military Hospital of the First Army Region and, later, worked in the barracks of the General State Hospital. At the Clinic, 1/3 of the patients suffered from malaria!

According to his conceptual sketch in 1922 (similar to his Clinic in Warsaw), the school year 1930/1931. the building for the First Internal Medicine and Internal Propedeutic Clinics was finally built (Fig. 5). He lived at the Clinic itself. He was Dean of the Faculty of Medicine in Belgrade in 1929 - 1930 and, then, Vice Dean in 1931 - 1932.

Сл./Fig. 5. Прва интерна клиника Медицинског факултета у Београду изграђена 1922. по нацрту А.Ј. Игњатовског његове такве клинике у Варшави / The First Internal Medicine Clinic of the Faculty of Medicine in Belgrade built 1922 according to the design of A.J. Ignatowski, his such clinic in Warsaw.

У оквиру интерне медицине највише се бавио хепатологијом, гастроентерологијом, нефрологијом и хематологијом. Објавио прве српске уџбенике из интерне медицине: „Клиничка семиотика и симптоматска терапија“ (први, други и трећи део - 1929, 1931, 1935); „Основи интерне пропедевтике“ 1952. На почетку немачке окупације Београда 1941. пензионисан. У време окупације држао се достојанствено. По Ослобођењу, крајем 1944., вратио се на Клинику и поново пензионисан 1946. Прешао 1948. на новоосновани Медицински факултет у Скопљу, где је, по уговору на четири године, био први шеф Катедре и директор Интерне клинике 1948 - 1952. У Скопљу написао значајан уџбеник „Увод у интерну медицину“ на српском језику - први оригинални медицински уџбеник на Универзитету „Кирило и Методије“ у Скопљу15. Поред бројних епохалних радова о изазивању експерименталне атеросклерозе у животиња5,6-10,11-16, написао је и друге радове: О дезинфекцији заразних предмета и заразних болесника 1916.; Имунолошки проблеми туберкулозе и 70

Within internal medicine, he mainly dealt with hepatology, gastroenterology, nephrology and hematology.

He published the first Serbian textbooks on internal medicine: “Clinical semiotics and symptomatic therapy” (first, second and third parts - 1929, 1931, 1935); “Fundamentals of internal propaedeutics” 1952.

At the beginning of the German occupation of Belgrade in 1941, retired. During the occupation, he behaved with dignity. After the Liberation, at the end of 1944, he returned to the Clinic and retired again in 1946. In 1948, he transferred to the newly founded Faculty of Medicine in Skopje, where, under a four-year contract, he was the first head of the Department and director of the Internal Medicine Clinic from 1948 to 1952. In Skopje wrote an important textbook “Introduction to internal medicine’’ in Serbian - the first original medical textbook at Cyril and Methodius University in Skopje15.

In addition to numerous epoch-making works on inducing experimental atherosclerosis in animals 5,6-10,11-16, he also wrote other papers: On the disinfection of infectious objects and infectious patients in 1916; Immunological problems of tuberculosis

N M K

тетануса; Почетак туберкулозе и њен латентни облик 1918.; Пегавац и сузбијање епидемије пегавца 1919. Укупно има 68 научних радова, експерименталних и клиничко-казуистичке садржине. Сахрањен на руском делу Новог гробља у Београду – „Руски некропољ“ (највећи руски некропољ изван Русије).

and tetanus.; The beginning of tuberculosis and its latent form in 1918; Typhus exantematicus and suppression of its epidemic in 1919. He had a total of 68 scientific papers, of experimental and clinical-casuistic content.

He was buried in the Russian part of the New Cemetery in Belgrade - “Russian necropolis” (the largest Russian necropolis outside of Russia).

5. Н.Н. АНИЧКОВ – БИОГРАФИЈА И 5. N.N. ANITSCHKOW - BIOGRAPHY AND ДОПРИНОС ИЗАЗИВАЊУ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ CONTRIBUTION TO INDUCING EXPERIMENTAL АТЕРОСКЛЕРОЗЕ ЖИВОТИЊА (Сл. 6).

ATHEROSCLEROSIS IN ANIMALS (Fig. 6). Рођен у Петрограду, 3.11.1885. а умро у Born in Petrograd, November 3, 1885 and died истом граду, који се тада звао Лењинград, in the same city, which was then called Leningrad, 7.12.1964. Дипломирао медицину на Импеon December 7, 1964. He graduated in medicine ријалној војномедицинској академији у Петfrom the Imperial Military Medical Academy in рограду 1909. Био ученик руског хистолога Petrograd in 1909. He was a student of the Russian А. Максимова (творац унитарне теорије хемаhistologist A. Maksimov (creator of the unitary топоезе) и у Фрајбургу сарађивао са чувеним theory of hematopoiesis) and in Freiburg he collabнемачким патологом Ludwig-ом Aschoff-ом до orated with the famous German pathologist Ludпочетка I светског рата. wig Aschoff until the beginning of World War I. У одбрањеној докторској дисертацији 1912.

In his doctoral dissertation defended in 1912, описао до тада непознате велике мононуклеhe described previously unknown large mononuарне ћелије у срцу, чији је нуклеарни хромаclear cells in the heart, whose nuclear chromatin тин подсећао на гусеницу. Данас су познате resembled a caterpillar. Today they are known as као његов епоним „Аничковљеве ћелије“. Веhis eponym “Anitschkow’s cells”. He believed that they were degenerated cardiomyocytes due ровао да се ради о дегенерисаним кардиомиСл./Fig. 6. Н.Н. Аничков to inflammation. Today they are considered as оцитима због запаљења. Данас се сматрају за / NN Anitschkow / Никола́й cardiac histiocytes. кардиачне хистиоците. Никола́евич Ани́чков In his works on experimental atherosclerosis У радовима о експерименталној атеросклерози животиња, инспирисао се претходin animals, he was inspired by the previous works ним радовима Игњатовског 1908.5 и касније6-10. of Ignatowski in 1908.5 and later 6-10. AnitschАничков је са С.С. Шалатовим 1913. године, хранећи kow, with S. S. Shalatov in 1913, feeding tame rabbits only питоме зечеве само пречишћеним холестеролом раство- with purified cholesterol dissolved in sunflower oil induced реним у сунцокретовом уљу, изазвао хиперхолестероле- hypercholesterolemia and experimental atherosclerosis17. мију и експерименталну атеросклерозу17. Показао да је He showed that the amount of cholesterol taken is diколичина узетог холестерола директно пропорционал- rectly proportional to the degree of atherosclerotic lesions на степену атеросклеротичних лезија и створио модел and created a model for experimental studies of cholesterol за експерименталне студије холестерола и атероскле- and atherosclerosis in animals21. He established the lipid theрозе у животиња21. Поставио је липидну теорију о по- ory of the origin of atherosclerosis with the axiom “Without реклу атеросклерозе уз аксиом: „Без холестерола нема cholesterol there is no atherosclerosis”. атеросклерозе“.

He also researched the pathology of the reticulo-endothelial Истраживао и патологију ретикуло-ендотелног система. system. In World War I, he was a doctor for the wounded in the У I светском рату био лекар рањеника у Војним медицин- Military Medical Evacuation Trains. ским евакуационим возовима.

After the October Revolution, he was the head of the DepartПосле Октобарске револуције био шеф Одељења за пато- ment of Pathological Physiology of the Military Medical Academy лошку физиологију Војномедицинске академије у Лењингра- in Leningrad from 1920 to 1939. and, then, head of the Departду 1920-1939. а затим шеф Одељења за патолошку анатомију ment of Pathological Anatomy 1939-1946. Promoted in 1940 to 1939-1946. Унапређен 1940. у чин санитетског генерал-лајт- the rank of medical lieutenant general of Red Army. During the нанта Црвене армије. За време немачке опсаде Лењинграда German siege of Leningrad in 1941. evacuated to Samarkand (Uz1941. евакуисан у Самарканд (Узбекистан). Са А.И. Абрико- bekistan). With A.I. Abrikosov received the State Prize in 1942 for совом добио 1942. Државну награду за уџбеник „Патолошка the textbook “Pathological Anatomy of the Heart and Vessels”20. анатомија срца и судова“20. Није био члан Комунистичке пар- He was not a member of the Communist Party of the Soviet Union тије Совјетског Савеза јер је сматрао да лекари не треба да because he believed that doctors should not enter politics. Elected улазе у политику. Изабран за члана Академије наука СССР-а и member of the Academy of Sciences of the USSR and president председника Академије медицинских наука СССР-а 1946-1953. of the Academy of Medical Sciences of the USSR 1946-1953.

6. КОМЕ ПРИПАДА ПРИОРИТЕТ У ИЗАЗИВАЊУ ПРВЕ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ АТЕРОСКЛЕРОЗЕ У ЖИВОТИЊА? СТАВОВИ ЕВРОПСКОГ И СРПСКОГ УДРУЖЕЊА ЗА АТЕРОСКЛЕРОЗУ. Описани животни путеви ова два велика руска научника били су различити и то се одразило на признањима и попу-

6. WHO HAS PRIORITY IN INDUCING THE FIRST EXPERIMENTAL ATHEROSCLEROSIS IN ANIMALS? ATTITUDES OF THE EUROPEAN AND SERBIAN ATHEROSCLEROSIS SOCIETIES. The described life paths of these two great Russian scientists were different and this was reflected in their recognition 71

N M K

ларности у светској медицинској заједници23,24. После Окто- and popularity in the world medical community 23,24. After the барске револуције, Игњатовски је емигрирао у Србију, радио October Revolution, Ignatowski emigrated to Serbia, worked in у Београду (у почетку и у баракама) и Скопљу, преживља- Belgrade (at first in barracks) and Skopje, surviving, burdened вајући, оптерећен организацијским проблемима, интерни- by organizational problems, internal medicine practice and inстичком праксом и ангажовањем у едукацији студената, три volvement in student education, retired three times! Anitschпута пензионисан! Аничков је остао у СССР-у, лојалан влас- kow remained in the USSR, loyal to the authorities (although тима (иако, није био члан Комунистичке партије). he was not a member of the Communist Party). Игњатовски је изазивао експерименталну атеросклерозу Ignatowski induced experimental atherosclerosis in tame код питомих зечева хранећи их невегетеријанском храном, rabbits by feeding them with non-vegetarian food, i.e. whole тј. пуномасним млеком и жуманцетом јајета. Аничков их је milk and egg yolk. Anitschkow fed them with purified cholesхранио пречишћеним холестеролом раствореним у сунцокре- terol dissolved in sunflower oil. He popularized his works all товом уљу. Своје радове је популарисао широм света преда- over the world with lectures, chapters in books, had the best вањима, поглављима у књигама, имао најбоље могућности за opportunities for scientific work, unlimited trips abroad and inнаучни рад, неограничена путовања у иностранство и међу- ternational presentation, gaining world fame. народно представљање, стекавши светску славу.

Recognizing the cited discoveries and work of Anitschkow, Признавајући цитирана открића и рад Аничкова, Европско the European Atherosclerosis Society (EAS) established in 2004 удружење за атеросклерозу (European Atherosclerosis Society the annual monetary „Anitschkow Prize“ for the world’s most - EAS) установило је 2004. годишњу новчану „Награду Ани- valuable annual atherosclerosis research in the world. The Lauчкова“ („Anitschkow Prize“) за највредније светско годишње reate, upon receiving the Award, would speak about his achieveистраживање атеросклерозе. Лауреат, по добијању награде, ment (Fig. 7). говорио би о свом достигнућу (Сл. 7).

Ignatowski induced experimental atherosclerosis as earИгњатовски је изазвао експерименталну атероскле- ly as 1908, i.e. five years before Anitschkow, who did it in розу већ 19085. године, тј. пет 1913. Accordingly, the priority година пре Аничкова, који је for the first inducing of experiто учинио 191317. Сходно томе mental atherosclerosis in aniприоритет у првом изазивању mals (tamed rabbits) belongs to експерименталне атеросклероIgnatowski! зе у животиња (питомих зечеThe Serbian Atheroscleroва) припада Игњатовском! sis Society (SAS) was founded Удружење за атеросклероin 1997 in Belgrade at the Instiзу Србије (Serbian Atherosclerosis tute for Cardiovascular Diseases Society – SAS) основано је 1997.

- Dedinje. The president was Prof. у Београду у Институту за кардиDr. Milovan Bojić, the president оваскуларне болести – „Дедиње“. of the Assembly was academiПредседник је био проф. др Милоcian Vladimir Kanjuh, the generван Бојић, председник Скупштине al secretary was Prof. Dr. Dragan академик Владимир Кањух, генеĐurić. Since 2001 the president Сл./Fig. 7. Проф. Ј-Ш Фрушар прима ‘’Награду рални секретар проф. др Драган of the Society is academician V. Аничкова’’ 2008. на 77. конгресу Европског удружења Ђурић. Од 2001. председник Уд- за атеросклерозу у Истанбулу од Проф. М.Б. Таскинен, Kanjuh and the vice-president is ружења је академик В. Кањух а председнице Удружења. (Фото – С. Кањух). / Prof. Jean- academician N.M. Lalić. So far, потпредседник академик Н.М. Ла- Charles Fruchart receiving the ‘’Anitschkow price’’ 2008 аt 5 congresses of the Society have лић. Одржано је до сада пет кон- the 77th Congress of the European Atherosclerosis Society in been held in Belgrade. греса Удружења у Београду.

Taking into account the priorIstanbul from Prof. M.B.Taskinen, president of the Society.

(Photo – S. Kanjuh). Удружење је, водећи рачуна о ity of Ignatowski in inducing exприоритету Игњатовског, на предperimental atherosclerosis in aniлог председника Удружења академика В. Кањуха, усвојило mals, the proposal of the president of the Society academician на свом 3. конгресу са међународним учешћем у Београду V. Kanjuh to introduce two memorial lectures at the Society’s у САНУ 13-16. маја 2009. одлуку да се на конгресима Удру- congresses: Prof. Dr. A.J. Ignatowski, in addition to the lecture: жења одржавају два меморијална предавања: „Проф. др Academician B.S. Đorđević (cardiologist, former president of Александар Игњатовски“ (поред Меморијалног предавања the Board on Cardiovascular Pathology of SASA and the cre„Академик проф. др Божидар С. Ђорђевић“, кардиолога, ator of Serbian integral cardiology)25-28 has been accepted by бившег председника Одбора за кардиоваскуларну патологију the Society at its 3rd congress with international participation САНУ и идејног творца српске интегралне кардиологије)25-28. in Belgrade on May 13-16, 2009. РЕЗИМЕ Атеросклероза се спонтано јавља код животиња и код човека. Лезије код животиња су ређе и блаже – достижу само до IV хистолошког степена1-4, тј. нема деструкције и руптуре атеросклеротичне плоче (изузев ако се животиње интензивно хране холестеролом и у свирепим експериментима када се животиње пусте да пливају у базену док се не удаве због исцрпљености и стреса).

72

SUMMARY Atherosclerosis occurs spontaneously in animals and humans. Lesions in animals are rarer and milder - they only reach IV histological grade1-4, i.e. there is no destruction and rupture of the atherosclerotic plaque (except if the animals are intensively fed with cholesterol and in cruel experiments when the animals are allowed to swim in a pool until they drown due to exhaustion and stress).

N M K

Код људи1-4,24 лезије достижу V и VI хистолошки степен – лумен артерије се знатно сужава и, још горе, атеросклеротична плоча може да руптурира. Тада се из ње изручује атероматозни садржај и нерастворљиви холестеролски кристали у лумен артерије и крвном струјом доводе до атеросклеротичног29 и холестеролског емболизма30. Ако се ради о руптури атеросклеротичне плоче у аорти, холестеролски емболизам се расејава у разним органима организма и то имитира периартеритис нодозу30. Долази до инфаркта ткива чија је хранидбена артерија запушена а често и до изненадне смрти. Узрок изнесених разлика је ниска вредност холестерола у крви код животиња (и код људског новорођенчета) а погубно висока вредност у одраслих људи доводећи до „болести цивилизације“. Људи су генетски најближи шимпанзи (98,8% генома је заједнички). Међутим, човек је мутацијом добио већу лобању („наказа“ међу мајмунима) у којој се могао да развије већи мозак. Данас се човек храни обрађеном биљно-животињском храном, а стигао је чак на месец! Шимпанзе су остале да живе на дрвећу и једу предоминантно биљну храну. Човек, међутим, има „штедљиви генотип“ предака, који тражи да, посебно жене, буду гојазне, како би преживеле зиму када нема довољно хране, а рађају и доје децу. То могу да постигну само ако троше своје масне резерве. Такве жене – мајке су тада спасле човечанство! Генотип се мало променио, али је епигенетика постала сасвим другчија (Сл.

1). Због тога имамо пандемију гојазности, која је штетна за кардиоваскуларни и друге системе организма. Атеросклерозу данас скоро сви схватају као болест чији је primum movens дисфункција артеријског ендотела. Међутим, академик И.В. Давидовски (Сл. 2) сматра атеросклерозу за само једну од нормалних узрастних промена у старости. Обдуковани старци без атероматозе, нису по њему били старци! „Човек је стар колико су му старе артерије“. Снажна биологија таквих људи надмашила је њихову календарску старост. У нашој „карикатури“ (Сл. 3) указали смо на данас утврђене факторе ризика за атеросклерозу. Наш бели Рус А.Ј. Игњатовски (Сл. 4) је у Петрограду (St. Petersburg) први у свету 1908. изазвао експерименталну атеросклерозу у питомих зечева хранећи их пуномасним млеком и жуманцетом јајета, тј. храном богатом холестеролом5,6-10. Оригинална прва референца гласи: Ignatowski AJ. On the influence of animal food on the tissues of the rabbit. Reports of the Imperial Military Medical Academy. St. Petersburg 1908.; 16: 154 -173. (О утицају животињске хране на ткива зечева5). После Октобарске револуције емигрирао је у Београд и радио као професор интерне медицине у Београду и Скопљу. Према његовој идејној скици 1922. (слично његовој Клиници у Варшави), школске 1930/1931. коначно је изграђена зграда за Прву интерну и Интерну пропедевтичку клинику у Београду (Сл. 5). Н.Н. Аничков (Сл. 6) је 1913. са С.С. Шалатовим, хранећи питоме зечеве само пречишћеним холестеролом раствореним у сунцокретовом уљу, изазвао хиперхолестеролемију и експерименталну атеросклерозу. Оригинална прва референца гласи: Anitschkow NN, Chalatow SS. Über experimentalle Cholesterin - steatose und ihre Bedeutung für die Entstehung einiger pathologischer Prozesse. Centralbl Allg Path Anat 1913; 24: 1 -9. (О експерименталној холестеринској стеатози и њеном значају за развој извесних патолошких процеса17).

In humans1-4,24, the lesions reach histological grades V and VI - the lumen of the artery narrows significantly and, even worse, the atherosclerotic plaque can ruptured. Then the atheromatous content and insoluble cholesterol crystals are delivered into the arterial lumen and by the bloodstream lead to atherosclerotic29 and cholesterol embolism30. If it is a rupture of the atherosclerotic plaque in the aorta, the cholesterol embolism spreads in various organs of the body and it imitates periarteritis nodosa30.

It leads to tissue infarction, whose feeding artery is blocked, and often to sudden death.

The cause of the stated differences is the low value of blood cholesterol of animals (and human newborns) and the disastrously high value in adult humans, leading to the “Disease of civilization”.

Humans are genetically closest to chimpanzees (98.8% of their genomes are shared). However, through mutation, man got a larger skull (a “freak” among apes) in which a larger brain could develop. Today, man feeds on processed plant-animal food, and he even made it to the moon! Chimpanzees remained living in trees and eating predominantly plant food.

Man, however, was left with the “thrifty genotype” of his ancestors, which demands that women in particular, be obese, in order to survive the winter when there is not enough food.

They give birth and breastfeed children and can survive only if they use up their fat reserves. Such women - mothers saved at that time the humanity! The genotype has changed a little, but the epigenetics has become completely different (Fig.1). This is why we have an obesity pandemic, which is harmful to the cardiovascular and other systems of the body.

Atherosclerosis today is understood by almost everyone as a disease whose primum movens is the dysfunction of the arterial endothelium. However, academician I.V.Davidowski(Fig.2) considers atherosclerosis to be just one of the normal age-related changes in old age. Autopsied old men without atherosclerosis were not old men according to him. A man is only as old as his arteries. The strong biology of such people surpassed their calendar age. In our “caricature” (Fig. 3) we pointed out established risk factors for atherosclerosis.

Our White Russian A.J. Ignatowski(Fig. 4) was the first in the world in Petrovgrad (St. Petersburg) in 1908 to induce experimental atherosclerosis in tame rabbits by feeding them with whole milk and egg yolk, i.e. food rich in cholesterol5,6-10.

The original first reference reads: Ignatowski AI. On the influence of animal food on the tissues of the rabbit. Reports of the Imperial Military Medical Academy. St. Petersburg in 1908; 16: 154 -173. (On the influence of animal food on the tissues of rabbits5).

After the October Revolution, he emigrated to Belgrade and worked as a professor of internal medicine in Belgrade and Skopje.

According to his conceptual sketch in 1922 (similar to his Clinic in Warsaw), the school year 1930/1931. the building for the First Internal and Internal Propedeutic Clinics was finally built (Fig. 5).

N.N. Anitschkow 1913, was with S.S. Shalatov feeding tame rabbits only with purified cholesterol dissolved in sunflower oil induced hypercholesterolemia and experimental atherosclerosis.

The original first reference reads: Anitschkow NN, Chalatow SS. Über experimentalle Cholesterin - steatose und ihre Bedeutung für die Entstehung einiger pathologischer Prozesse. Centralbl Allg Path Anat 1913; 24: 1 -9. (On experimental cholesterol steatosis and its significance for the development of certain pathological processes17).

73

N M K

Показао да је количина узетог холестерола директно пропорционална степену атеросклеротичних лезија и створио модел за експерименталне студије холестерола и атеросклерозе у животиња21. Поставио је липидну теорију о пореклу атеросклерозе уз аксиом „Без холестерола нема атеросклерозе“. Са А.И. Абрикосовом добио 1942. Државну награду за уџбеник „Патолошка анатомија срца и судова“20. Док је Игњатовски радио у Београду ( у почетку и у баракама) немајући могућности да се и даље бави лабораторијским експерименталним истраживањима, Аничков је остао у СССР-у, лојалан властима иако није био члан Комунистичке партије јер је сматрао да лекари не треба да улазе у политику, имао изванредне могућности за научноистраживачки рад, неограничено путовао по свету, ширио своје идеје о експерименталној атеросклерози у животиња и спонтаној код људи и тиме стекао светску славу. Европа је била задивљена Аничковим, а заборавила је нашег Игњатовског. Европско удружење за атеросклерозу је установило 2004. годишњу новчану „Награду Аничкова“ (Сл. 7) за највредније истраживање атеросклерозе у свету сваке године. Међутим, пошто је Игњатовски свој рад објавио још 1908.5, тј. пет година пре Аничкова 1913.17, Игњатовском припада приоритет у изазивању експерименталне атеросклерозе у животиња. Сходно томе, Удружење за атеросклерозу Србије, на предлог председника Удружења В. Кањуха, на свом Трећем конгресу 2009. донело је одлуку да се на конгресима Удружења увек одрже два меморијална предавања: 1. Академик Божидар С.Ђорђевић и 2. Проф. др Александар Ј. Игњатовски25-28. Правда је, бар у Србији, задовољена!

Anitschkow showed that the amount of cholesterol taken is directly proportional to the degree of atherosclerotic lesions and created a model for experimental studies of cholesterol and atherosclerosis in animals21. He established the lipid theory of the origin of atherosclerosis with the axiom “Without cholesterol there is no atherosclerosis”. With A.I. Abrikosov received the State Prize in 1942 for the textbook “Pathological Anatomy of the Heart and Vessels”20.

While Ignatowski worked in Belgrade (at first in the barracks) without having the opportunity to continue doing laboratory experimental research, Anitschkow remained in the USSR, loyal to the authorities even though he was not a member of the Communist Party because he believed that doctors should not enter politics, had extraordinary opportunities for scientific research work, unlimited travel around the world, possibilities to spread his ideas about experimental atherosclerosis in animals and spontaneous in humans, and thereby gained world fame.

Europe was in awe of the Anitschkows and forgot about our Ignjatovski. In 2004, the European Atherosclerosis Society established the annual monetary “Anitschkow Award” for the most valuable atherosclerosis research in the world in every year (Fig.7).

However, since Ignatowski published his work back in 19085, i.e. 5 years before Anitschkow in 191317, Ignatowski had priority in inducing experimental atherosclerosis in animals.

Accordingly, the Serbian Atherosclerosis Society, accepted the proposal of the Society’s president V. Kanjuh and at its Third Congress in 2009. made the decision to always hold two memorial lectures at the Society’s congresses: 1. Academician Božidar S. Đorđević and 2. Prof. Dr. Aleksandar J. Ignatowski. Justice has been served, at least in Serbia!

Литература: 1. Кањух В, Остојић М, Лалић Н, Радуновић Н, Стевановић Г, Кањух С. Коронарне атеротромботичне лезије. Хистопатологија, класификација, корелација са клиничким синдромима исхемијске болести срца и дијагностика in vivo и post mortem. Стр. 33-100. 16 слика, 153 референце. На енглеском: резиме и легенде слика, поред српских легенди. У књ. “Нови погледи у превенцији и третману атеросклерозе“. АНУРС, Научни скупови Књ XI, Одјељ мед наука Књ 2. Ред одбор: Р Кузмановић (гл уред), Д Мирјанић (одг уред), Д Шећеров-Зечевић (уред), В Кањух (председник Научног одбора), Д Вулић,. Бања Лука, 2007.

2. Kanjuh V.Atherothrombotic coronary heart disease. Morphological – Clinical Correlations, pp 15-113. Part One. U knj. Radovanović N., Jakovljević Dj., Kanjuh V. Quality of life after open heart surgery. A ten year follow-up research study. Atherothrombotic coronary heart disease. Morphological-clinical correlations. Edit.:V Kanjuh and N Radovanović.

Publ.: Serbian Academy of Sciences and Arts – Department of Medical Sciences – The Board on Cardiovascular Pathology & Serbian Atherosclerosis Society. Belgrade, Serbia 2008. (About N.N. Anitschkow, A.J. Ignatowski and I.V.Davidowski on pp 33 - 35, and 39).

3. Кањух В, Кањух С. АТЕРОСКЛЕРОЗА. Српска Енциклопедија Том I, Књ.1. А-Беобанка. Матица Српска, САНУ, Завод за уџбенике, Београд. Нови Сад – Београд 2010., стр.376-377.

4. Kanjuh V, Radojević Škodrić S, Lačković V, Stojković S, Burazor I, Kanjuh S. Histo-patološke aterosklerotične lezije koronarnih arterija u kliničkim entitetima akutnog koronarnog sindroma (morfološko-kliničke korelacije). // Histopathological atherosclerotic lesions of the coronary arteries in clinical entities of acute coronary syndrome (morphological-clinical correlations). Bilingvalni rad. U knj.: Vladimir Kanjuh (gl. i odg. ured.), Nathan D.Wong (koured), Duško Vulić(ko-ured) i sar. Internacionalna monografija ECPD II: Novi trendovi u prevenciji, dijagnostici i lečenju kardiovaskularnih bolesti. Izd. Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, Beograd, 2023. str.99-113. Preštampano ali prekomponovano iz: Medici.com (Banja Luka, R.S.) 2021; XVIII (105):99 – 119.

5. Ignatowski AI. On the influence of animal food on the tissues of the rabbit. Reports of the Imperial Military Medical Academy. St. Petersburg 1908.; 16:154 - 173. Прва кључна референца!

6. Ignatowski A.Changes in parenchymatous organs and in the aorta of rabbits under the influence of animal protein (in Russian). Izvestia Imperatorskoi Voenno-Medicinskoi Akademii (St.Petersburg) 1908; 18: 231-44.

7. Ignatowski A. Influence de la nourriture animale sur l’organisme des lapins. Arch Med Exp Anat Pathol 1908; 20: 1-20.

8. Ignatowski A. Wirkung des tierischen Nahrung auf den kaninchen Organismus. Ber Milit Med Akad 1908; 16: 154 -76.

9. Ignatowski A. Über die Wirkung des tierischen Eiweisses auf die Aorta und die parenchymatosen Organe der Kaninchen . Virchows Arch Pathol Anat Physiol Klin Med 1909;198: 248-70.

74

N M K

10. Ignatowski AI. Über die Wirkung der tierschen Einweisse auf der Aorta. Virchow’s Arch Pathol Anat 1909; 198: 248.

11. Konstantinov IE, Janković GM. Alexander J. Ignatowski. A Pioneer in the Study of Atherosclerosis. Tex Heart Inst J 2013; 40 (3): 246 - 9.

12. Kanjuh V, Kostić V, Lalić NM.A.J. Ignjatovski - srpski Beli Rus koji je prvi u svetu izazvao eksperimentalnu aterosklerozu u životinja. Zbornik radova i sažetaka 4.kongresa Udruženja za aterosklerozu Srbije sa internacionalnim učešćem. Beograd, SANU i Metropol Palace Hotel, 20-23. nov. 2014; str. 13-21.(including Summary in English: pp. 20-1).

13. Станојевић Б. In Memoriam: Проф.др Александар Игњатовски. Српски архив за целокупно лекарство 1955.; 10: 1189 -90.

14. Недељковић С. Александар Игњатовски, стр. 226 - 7. У књ. М.Савићевића (приређивач) ‘’Професори Медицинског факултета у Београду од оснивања до педесетих XX века’’. Друго доп. и прерађ. изд. Београд, 2003.

15. M.Polenaković, D.Donev. Prof. Aleksandar Josifovich Ignjatowski, Founder and First Direktor of the Clinic for Internal Medicine and the First Head of the Department of Internal Medicine at the Faculty of Medicine in Skopje, R.Macedonia. Prilozi: Makedonska Akademija nauka i umetnosti, Odeljenje medicinskih nauka 2019 Oct1; 40(2): 119-131.

16. Милановић Т. Игњатовски Александар Јосифович. Биографски лексикон ‘’Познати српски лекари’’ (аутор Пројекта и издавач Милена Милановић). Београд, Торонто, 2005. стр. 292.

17. Anitschkow NN, Chalatow SS. Über experimentalle Cholesterin - steatose und ihre Bedeutung für die Entstehung einiger pathologischer Prozesse. Centralbl Allg Path Anat 1913; 24: 1 -9. Прва кључна референца!

18. Anichkov NN. Experimental arteriosclerosis in animals. In:Cowdry EV, editor, Arteriosclerosis: A survey of the problem.

New York: MacMillan Publishing;1933. p. 271 -322.

19. Anichkov NN. A history of experimentation on arterial atherosclerosis in animals. In: Blumenthal HT, editor. Cowdry’s arteriosclerosis: a survey of the problem. 2nd ed. Springfield, (IL): Charles C.Thomas Publishing;1967.p. 21-46.

20. Anichkov NN, Abrikosov AI. Pathological anatomy of the heart and vessels (In Russian).Leningrad: Meditzina; 1940.p.

262 - 542.

21. Finking G, Hanke H. Nikolai Nikolajevitch Anichkov (1885-1964) established the cholesterol-fed rabbit as a model for atherosclerosis research. Atherosclerosis 1997; 135: 1-7.

22. Berry D. Dr Nikolai Anichkov (1885-1964) is remembered for his early experimentation in to the effects of raised cholesterol. Circulation 2007; 116: F13 - F18.

23. Kanjuh V, Ostojić M, Lalić N, Stokić E, Ađić-Čemerlić N. Aničkov and Ignjatovski – Lipids and atherosclerosis (Plenary opening lecture). Zbornik Drugog kongresa o hiperlipoproteinemijama Srbije sa međunarodnim učešćem. Novi Sad, 17-19 sept. 2008., str 6-9.

24. Kanjuh V, Ostojić M, Lalić N, Stokić E, Ađić-Čemerlić N, Gojković-Bukarica Lj. Low and high density lipoprotein– cholesterol and coronary atherothrombosis. Med Pregl (Novi Sad) 2008; LXI (Suppl 3): 7-14.

25. Кањух В, Лалић НМ. Удружење за атеросклерозу Србије: Пет конгреса у САНУ и меморијална предавања ‘’Академик Божидар С.Ђорђевић’’ и ‘’Проф.др Александар Ј.Игњатовски’’. Зборник радова и сажетака 5. конгреса Удружења за атеросклерозу Србије са интернационалним учешћем, 8-10.нов. 2016., САНУ, Београд. Изд. САНУ и Удружење за атеросклерозу Србије. Београд, 2016., стр.9-13.

26. Кањух В. Из историје српске кардиологије: Божидар С.Ђорђевић (1910 – 1986), Николај Н. Аничков (1885 – 1964), Александар Ј.Игњатовски (1875 – 1955). Трибина Библиотеке САНУ, Београд, 2016; IV (4): 73 – 80.

27. Кањух В. ЂОРЂЕВИЋ, Божидар. Српска Енциклопедија. Том III, Књ.2, Демократија – Ђуша. Изд. Матица Српска, САНУ, Завод за уџбенике у Београду. Нови Сад – Београд, 2021.,стр. 835 – 836.

28. Кањух В. Некролог – Божидар С. Ђорђевић (5. јануар 1910 – 11. април 1986).Годишњак САНУ за 1986. годину, књ. XCIII, стр. 511-6. Београд, 1987. Прештампано: Kardiologija (Časopis Kardiološka sekcija SLD), 1987; 8 (1-2): 107-10 i 1988; 9(4): 99-101.

29. Eliot RS, Kanjuh VI, Edwards JE. Ateromatous Embolism. Circulation 1964; XXX: 611-618.

30. Richards AM, Eliot RS, Kanjuh VI, Bloemendaal RD, Edwards JE. Cholesterol embolism. A multiple-system disease masquerating as polyarteritis nodosa. Am J Cardiol, 1965; 15 (5) :696-707.

(Medici.com., Banja Luka, R. Srpska, 2025; XXII (127): 66-75.

75

N M K

Одбор за кардиоваскуларну патологију САНУ

Успешан састанак Одбора за кардиоваскуларну патологију САНУ 2024. (Одлична сарадња са Одбором за КВП АНУРС) В. Кањух, С. Кањух, М. Пушац

Сл. 1. Председништво састанка, слева-надесно: Академик EAS, проф. др Негослав Остојић, извршни директор ECPD; проф. др Синиша Стојковић, интервентни кардиолог, експерт за отварање тоталних коронарних оклузија, члан Одбора; академик Миодраг Чолић, имунолог, члан Одбора; академик Јован Хаџиђокић, уролог; проф. др Љиљана Гојковић Букарица, фармаколог, члан Одбора; проф. др Арсен Ристић, интервентни кардиолог, еxперт за плућну хипертензију, срчану слабост и болести миокарда и перикарда, члан Одбора; академик САНУ, Иностр. чл. АНУРС и почасни чл. Мађарске академије наука Владимир Кањух, кардиоваскуларни патолог, председник Одбора; академик Горан Станковић, експерт за стентовање у бифуркацијама коронарних артерија, члан Одбора; академик МАНУ Сашко Кедев, интервентни кардиолог, освајач 12 од 14 планинских врхова у свету преко 8000м (укључујући и Mont Everest), инострани члан Одбора; проф. др Бранко Белеслин, новоизабрани доп. чл. САНУ, интервентни кардиолог, експерт за коронарну физиологију, коаутор последипломских уџбеника кардиологије, члан Одбора; академик АНУРС Душко Вулић, кардиолог, експерт превентивне кардиологије, инострани члан Одбора; проф. др Сњежана Поповић Пејичић, доп. чл. АНУРС, ендокринолог-дијабетолог; Прим. др Момир Пушац, глав. и одг. уредник сјајног часописа „Medici.com“ (Бањалука). На екрану је снимак Дневног реда

У

Београду, у Свечаној сали САНУ, 12.децембра 2024. у 13 сати одржан је Редовни годишњи састанак Одбора за КВП САНУ у присуству чланова и бројних сарадника Одбора, гостију, заинтересованих колега за предвиђена предавања, укључујући и групу Удружења планинара Србије (који су прочитали оглас у ‘’Политици’’) (Сл.1). Председник Одбора академик В. Кањух је позвао присутне да минутом ћутања одају пошту академику АНУРС проф. др Дренки Шећеров Зечевић, анатому и кардиоанатому, која се специјално бавила анатомијом коронарних артерија (варијације исходишта и дистрибуције, миокардни мостови и атеросклероза, итд.), која је преминула 22. јуна 2024. у Београду, као и жртвама пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024. Председник је обавестио присутне о резултатима Избора за нове дописне, редовне и иностране чланове САНУ, одржане 7. новембра 2024. Проф. др Бранко Белеслин, интервентни 76

кардиолог, члан Одбора, изабран је за новог дописног члана САНУ. Поред њега, изабрана је за дописног члана проф. др Гордана Коцић, биохемичар из Ниша. За новог редовног члана САНУ (академика) изабрана је проф. др Татјана Симић, биохемичар (до тада доп. чл. САНУ) и садашњи декан Медицинског факултета у Београду. Састанак Одбора је поздравио, у име САНУ, њен генерални секретар академик Небојша М. Лалић, ендокринолог – дијабетолог и сам члан Одбора, пионир кардио-дијабетологије у Р Србији и Р Српској. Наиме, дијабетес мелитус типа 2 знатно отежава извесна кардиоваскуларна обољења и главни је узрок смрти ових болесника. Сходно томе, овим болесницима се истовремено баве дијабетолози и кардиолози. Због тога је у свету дошло до оснивања нових субспецијализација ендокринологије и кардиологије--кардио-дијабетологија. Председник САНУ академик Зоран Кнежевић (који је 2023. поздравио Прославу „41. године успешног рада Од-

N M K

Сл. 3. Академик Горан Станковић држи своје предавање о стентовању. Десно од њега је делегација из Републике Српске, седе: Д. Вулић, С. Поповић Пејичић и М. Пушац.

Сл. 2. Председник САНУ академик Зоран Кнежевић; академик Небојша М. Лалић, генерални секретар САНУ, ендокринологдијабетолог, пионир кардио-дијабетологије у Србији и Српској; др Снежана Кањух, стоматолог, секретар Одбора. На Катедри је слика преминуле академика АНУРС Дренке Шећеров Зечевић, кардио-анатома.

бора за КВП САНУ“) присуствовао је састанку Одбора као и коктелу у Салону клуба САНУ, дискутујући са члановима Одбора (Сл.2). Под првом тачком Дневног реда „Академици В. Кањух и М. Остојић, др С. Кањух: Извештај о раду Одбора у 2024. год. (укључујући и писање књиге: В. Кањух, С. Кањух „Првих 41 годину успешног рада Одбора за кар-

Сл. 4. Скулптура срца од сребра – Награда индијских стентолога за животно дело академику Горану Станковићу.

дио-васкуларну патологију САНУ“) речено је да Одбор успешно одржава свој положај као кровна институција српске интегралне кардиологије. Био је покровитељ или коорганизатор свих важнијих састанака српских кардиолога. Одбор ради на писању цитиране књиге: Концепција и садржај књиге и шта још треба да ураде аутори и сви чланови Одбора како би она изашла крајем 2025. године.

Сл. 5. Учитељи академика Горана Станковића: академици М. Остојић, В. Кањух и А. Colombo

77

N M K

Под другом тачком Дневног реда „Академик Г. Станковић (добитник Награде за животно дело Интервентних кардиолога Индије): Стентологија у свету и код нас“, председник В. Кањух је указао да се сада нестабилна ангина пекторис и опасност од инфаркта миокарда лече по принципу ‘’време је мишић’’, тј. потребно је да болесник што пре дође у салу за катетеризацију, где ће се урадити коронарографија и, ако је потребно, критично сужење коронарне артерије уклонити стентом. Будући да се тако ради свуда у свету настала је наука стентологија, која је морала да решава и посебне проблеме, као што је то уградња одговарајућег стента на стаблу и рачвању коронарне артерије. У том смислу створени су одговарајући европски клубови за стентовање на рачвама коронарних артерија. Један од председника Европског клуба је био и наш академик Горан Станковић. У свом изванредном предавању је упознао слушаоце како се све то ради и који проблеми су тек у решавању (Сл. 3,4,5).

Сл. 7. Академик МАНУ Сашко Кедев са супругом проф. др Ганком Цветановом, која га је пратила на свим планинарским успесима и чекала у последњој бази пред коначни успон.

мишљања о томе шта закључује и осећа човек у остваривању таквих подвига (Сл. 6 -9). На крају, одржан је коктел-ручак у Салону Клуба САНУ, који је уприличила Фармацеутска компанија Novartis, остварен преко Туристичке агенције ТЦА. Увече је одржана Свечана вечера за 13 гостију у ресторану „Gallo Nero“ у част наших пријатеља из Републике Северне Македоније и Републике Српске.

Сл. 6. Академик МАНУ Сашко Кедев држи своје предавање. Десно од њега седе: Д. Вулић, С. Поповић Пејичић и М. Пушац.

Под трећом тачком Дневног реда „Академик МАНУ С. Кедев: Између живота и смрти (освајање 12 од 14 постојећих планинских врхова у свету изнад 8000 метара укључујући Mount Everest)“, председник В. Кањух је у коментару рекао следеће: Обичан човек се плаши успона на велике висине - живим у долини лепо и није ми потребно да се пењем на неку висину да бих то видео. Планинар Херцог је у једном свом предавању изнео огромне тешкоће оваквих успона, лично су му ампутирани поједини промрзли прсти. Једна слушатељка је то коментарисала: ‘’Зашто се уопште пењете на те висине, када је то опасно по живот и здравље? Херцог је одговорио: ‘’Зато што те висине постоје’’! Одговор показује смелост и одважност Homo Sapiens-a да савлада све препреке и постане господар планете. Пре 200.000 година, међу мајмунима приматима појавила се мутацијом ‘’наказа’’ – мајмун са великом лобањом, али која је омогућила да се створи велики мозак. Шимпанза и Homo Sapiens имају у 98,8% исти генотип, али је шимпанза остао да живи на дрвећу а човек је стигао и на месец. Академик Кедев је неустрашиви планинар светског гласа. Познат као интервентни кардиолог, бивши кандидат за председника Републике Северне Македоније, а његова супруга проф. др Ганка Цветанова је била министарка културе у Влади С. Македоније. У сјајном предавању, посебно су била интересантна његова филозофска раз78

Сл. 8. Академик В. Кањух (седи); Стоје: М. Шарац, писац књиге „Живот, смрт и вечност“; Др С. Кањух; проф. др И. Николић из Ниша, писац сјајних уџбеника хистологије и ембриологије са супругом дипл.ing. архитектуре М. Николић

N M K

Сл. 9. Радно председништво састанка Одбора (седи) са делом учесника састанка; чланови и сарадници Одбора (стоје), који су желели да се фотографишу за традиционалну новогодишњу честитку Одбора за КВП САНУ

79

I

N M K

n severe surgical pathology, immune system dysfunction is not just a background, but one of the main components of pathogenesis. Iimmune system failure in purulent-septic pathology is formed mainly in the cellular part of the immune system. These disorders can be classified as a combined structural and functional T-lymphocytic-monocytic immunodeficiency.1,2 Disorders in the T-cell link are not fully compensated by the activation of the phagocytic and humoral components.3 The severity of secondary immunodeficiency of this type is the prognostic factor determined the survival of patients.

The signs of immunosuppression, determined by laboratory methods, are: absolute lymphopenia (lymphocytes content is less than 1.2×109 cl/l); monocytes relative content with HLA-DR high expression (less than 30%); apoptotic lymphocytes content (more than 10%).1,4 The most sensitive laboratory test for early diagnosis of immune system dysfunction is assessment of the apoptosis intensity of neutrophils, monocytes, lymphocytes.1,5 Clinically, the state of general immunosuppression is manifested by the appearance of secondary septic foci and/or the development of nosocomial pneumonia against the background of antibiotic therapy after adequately performed surgical rehabilitation. Immunosuppression is noted in 70% of surgical patients with the purulent-inflammatory complications and in 100% of cases in patients with severe sepsis. This indicates the need to to allocate immune-oriented therapy as a pathogenetically substantiated direction in the treatment of purulent-septic pathology.

The clinically significant criteria for evaluating the effectiveness of the use of immunoactive drugs in purulent-septic diseases: hospital lethality (both early and late) - the most stringent criterion for choosing a drug for immuno-oriented therapy; the ability of the drug to prevent the development of infectious complications, primarily sepsis.1 Correction of the parameters of the immune system – the immunocorrective effect – is only one of the indicators of the effectiveness of the therapy used.6 The adequacy of immunocorrection is based on the degree of coincidence of the spectrum of drug pharmacodynamic activity with the pathogenetic structure of immune disorders. The immune dysfunction observed in severe surgical pathology dictates the need for the use of immunotropic drugs, of which lymphotropy is an obligatory component of its pharmaco80

Possibilities of cytokine therapy in purulent-septic surgical pathology V.K. Kozlov1, N.A. Bubnova2, G.M. Kurmanova3 1 St. Petersburg State University The First St. Petersburg State Medical University named after Academician I.P. Pavlov 3 Al-Farabi Kazakh National University

2

dynamic activity.4,7 In this regard, recombinant cytokine require special attention.

The effectiveness of cytokinotherapy with G-CSF, GM-CSF, gamma interferon and human yeast interleukin-2 (rIL-2) drugs has been proven in prospective randomized placebo-controlled clinical trials.8-13 Immune disorders (laboratory-diagnosed) in surgical patients with generalized forms of infectious complications, including sepsis, are directly dependent on a deficiency in the production of endogenous IL-2.7,13-16

lation with pronounced and multifactorial immunocorrective activity (Table 1).17,18 rIL-2 can be considered an universal immunocorrector, the effectiveness of its effect on the immune system is determined by the nature and depth of immune disorders and does not depend on the biological organization of the infectious pathogen.

Yeast rIL-2 helps to compensate the deficiency of endogenous interleukin-2 and reproduces the biological activity of this cytokine. This contributes to the correction

Table 1. The main immunotropic effects of the yeast rIL-2 Immunoreactivity component and/or function

The direction of the effect

T and B lymphocytes clonal proliferation

Strengthens

Cytotoxic T lymphocytes (CTL) effector potential

Strengthens

Natural killer cells (NK) effector potential

Strengthens

Mononuclear phagocytes and antigen-presenting cells activity

Strengthens

Specific immunoglobulins synthesis (most isotypes) by plasma cells

Strengthens

Mononuclear apoptosis

Weakens

Human yeast recombinant interleukin-2 (rIL-2; Roncoleukin®) is an analog of a natural component of immunoregu-

of secondary immune deficiency, restoration of cytokine regulation, reduction of antigenemia and endotoxicosis, activation

Table 2. The effectiveness of cytokine therapy with Roncoleukin® for purulent-septic pathology in surgical patients Indicator Clinical effect, % Improvement Without effect Decline Detoxification effect, % Improvement Without effect Decline Immunocorrective effect, %

The effectiveness of cytokine therapy Placebo (n=50) Roncoleukin (n=50)

Рχ2

33,4 47 19,6

83 9,5 7,5

0,0001

45 54 15,8

77,3 27 9,5

0,0007

n=24 7,5 Improvement 50 Without effect 35,5 Declindecrease in li values e Lethality in the whole group, % Прогнозируемая 19,4±1,6 Фактическая 21,5 Lethality in the subgroup with severe sepsis, % n=9 Predicted 25,4±2,5 Actual 44,5

n=26 60 31 13

0,0005

20,5±1,8 5,7

0,17

n=9 24,7±2,3 11

0,14

N M K

of tissue repair and regeneration processes.

Clinical studies of the effectiveness of yeast rIL-2 in the complex treatment of surgical patients were obtained jointly with employees of leading clinical and scientific centers in Russia. These studies made it possible to formulate ideas about pathogenetic immuno-oriented therapy.14,15,17 All studies were performed using the method of randomized double-blind placebo-controlled trials and in accordance with the recommendations of evidencebased medicine. Clinical effectiveness of treatment has received special attention.

The use of yeast rIL-2 in purulentseptic infectious complications in surgical patients. The effectiveness of yeast rIL-2 inclusion in complex treatment was evaluated according to the criteria of clinical, detoxification and immunocorrective effects and lethality rate.2,3,14,19 The drug was administered to patients twice subcutaneously at 0.5 mg, with an interval of 48-72 hours at the early stages of disease (up to 5 days) and at a later date with purulentseptic complications.

Clinical improvement was observed in 83% of cases, which was accompanied by a decrease in the severity of endotoxicosis, LII values, the twofold decrease in the average score on the SAPS and APACHE-II scales and an improvement in blood biochemical parameters. In the placebo group, clinical improvement was observed in only 33.4% of patients. The dynamics of the immune status indicators was characterized by a similar pattern (Table 2).

The immunocorrective effect of yeast rIL-2 was manifested by a significant increase in the absolute number of T-lymphocyte subpopulations /CD3+ (1,17±0,2 vs 0,63±0,14), CD3+CD4+ (0,72±0,1 vs 0,24±0,07), CD3+CD8+ (0,47±0,1 vs 0,15±0,08)/, increased proliferative response of T cells /ConA-proliferation, imp./min.: 31720±3980 vs 14220±2190/ and decrease in the level of lymphocytes apoptosis /spontaneous: (7.1±0.9% vs 17.5±3.7%), CON-induced: (10.9±1.7 vs 23.1±4.2)/.

The use of Roncoleukin® significantly reduced the actual lethality rate by 3.8 times (Px2=0.17): up to 5.7% versus 21.5% in the placebo group (Table 2) with equal values of predicted lethality.6,17 According to the Russian multicenter clinical study, the inclusion of Roncoleukin® in the complex treatment of severe sepsis (two intravenous infusions of 0.5 mg at 24-hour intervals) contributed to a twofold decrease in the total lethality of patients – from 44.4 to 22.2%; p=0.04, and

28-day lethality — from 35.6 to 15.6%; p=0.03.20 The use of yeast rIL-2 in multiple and combined mechanical injury for prevention and treatment of infectious complications.

Yeast rIL-2 is used during period of relative stabilization of vital functions after performing the necessary surgical and inten-

cations (IC) and to change their structure (in comparison with the placebo group): pneumonia – 4% vs. 35% and sepsis with MOF – 19% vs. 51%. The noted clinical effects of immunotherapy contributed to a significant reduction in the duration of hospitalization by 18 days (Table 3).

Examination of victims with gunshot

Table 3. Clinical efficacy of cytokine therapy with Roncoleukin® in the post-shock period of traumatic illness Показатели SIRS frequency, % Terms of SIRS formation, days Total number of IC The number of IC per victim Pneumonia frequency, % Sepsis frequency, % Total lethality, % (n) Lethality from sepsis, % General hospitalization

Clinical efficacy by group Roncoleukin (n=26) Placebo (n=30) 38,5 86,5 3,6±1,5 4,2±1,0 50 74 1,8±0,3 2,7±0,4 35 51 4 19 15,4 (4/26) 46,7 (14/30) *– 85,7 (12/14) 31,5±9,6 49,9±10,8

Note: *– no deaths; SIRS – systemic inflammatory response syndrome

sive care measures.5,21 The course of rIL-2 included two intravenous drip infusions at 0.5 mg with an interval of 48 hours (on the 2-3 and 4-5 days after injury); patients in the control group were given a placebo during similar periods. All the victims in the clinical groups were randomized according to the severity of the injury and the severity of the condition upon admission.

The use of Roncoleukin® in the early post-shock period provided a significant (p<0.01) decrease in lethality by 30%: 15.4% versus 46.7% in the placebo group, where in 85.7% of death cases (12 of 14) occurred against the background of sepsis.22 The general increase in the body’s resistance with the introduction of yeast rIL-2 contributed to a more favorable course of traumatic disease. Early use of Roncoleukin® in the post–shock period led to a significant (p<0.05) decrease in the SIRS frequency - 38.5% versus 86.5%. It was noted to decrease infectious compli-

fractures of the long bones of the limbs showed the presence of absolute and relative lymphopenia already on the 3-rd day after the injury.23 The Roncoleukin® use prevented the deepening of immunosuppression. The improvement in the state of the body’s defenses affected the frequency of complications, the complexity and duration of treatment (Table 4).

The formation of post-traumatic chronic osteomyelitis (CO) occurs against the background of immune dysfunction.3,24,25 There are an increase in ESR, acute phase proteins and lymphopenia during the period of CO exacerbation. It is established to decrease (р<0,05) an absolute and relative number of mature T-lymphocytes in the blood (CD3+), Т-helpers (CD3+CD4+), cytotoxic T-lymphocytes (CD3+CD8+), the absence of proliferative reaction Вlymphocytes and suppression of neutrophilic granulocytes functional activity (spontaneous and stimulated by LPS).25 Use of yeast rIL-2 in patients with CO

Table 4. Complications in victims with gunshot fractures of limb bones Frequency of indicators, % Comparison group, The main group, n=18 n=20 5,8 -

Показатель Osteomyelitis Suppuration of the wound

11,7

5,5

Non-fusion of the fracture

5,8

-

Delayed fracture fusion

55,9

-

Performing rheosteosynthesis Inpatient treatment (% of patients in the group)

14,7

–

-

77,7

4-6 months

26,5

22,3

≥ 6 months

73,5

-

≤ 4 months

81

N M K

led to: relief of the purulent process in the bones, consolidation of fractures, accelerated healing of the postoperative wound (14,5±5,57 vs. 21,5±3,82 days). The Roncoleukin® use promoted wound healing by primary tension in 75% of patients (15/20) versus 23% in comparison group (6/26) and by secondary tension in 25% (5/20) versus 77% in control group (20/26).

Immunocorrective effect of yeast rIL-2 inclusion included normalization of mature T-lymphocytes, T-helpers, T-killers content in the blood.

The rIL-2 use significantly affected the relapses rate of CO (1,5-2 years after treatment): 5% (1/20) versus 34.6% (9/26 - without rIL-2). The clinical efficacy of the CO treatment with Roncoleukin® use – 95.0%.24,25 Thus, the patient’s immunocompromization and dysfunction of the immune system with manifestations of immunosuppression are predisposing factors for severe purulent-inflammatory complications occurrence. The severity of immune disorders largely determines the course and outcome of the disease. The clinical use of recombinant cytokine drugs reveals new possibilities of etiopathogenetic therapy, which can be considered as regulatory therapy or support therapy. The coincidence of the pathogenetic structure of immune disorders in surgical patients with the spectrum of immunoactivity of the drug Roncoleukin® and the versatility of its pharmacological effects on the immune system substantiates the use of this drug in a surgical clinic. Yeast rIL-2 therapy provides: adaptive immunity mobilization, restoration of SIRS cytokine balance, correction of systemic immunosuppression, the abortive course of infection in local septic foci and aseptic sequestration of necrosis foci during activation of tissue repair and regeneration processes. The clinical studies results of Roncoleukin® (yeast recombinant interleukin-2 human) effectiveness in purulent-septic pathology can form the basis of methodology for choosing an effective immunocorrective drug as a component of intensive advanced therapy for surgical patients.

References 1. Kozlov VK Sepsis: etiology, immunopathogenesis, the concept of modern immunotherapy. St.-Petersburg: Dialect; 2008 https://kingmed.info/ 2. Cherny VI, Nesterenko AN Immune disorders in critical conditions. Internal Medicine. 2007; 3(3). http://internal.mif-ua. com/archive/issue-178/article-414/ 3. Grinev MV, Gromov MI, Komrakov VE.

82

Surgical sepsis. St. Petersburg-Moscow: Akshen; 2001. https://rusneb.ru/catalog/000199_000009_000750936/ 4. (8) Borisov AG, Savchenko AA, Smirnova SV Individual selection of immunoactive drugs for the correction of immune system disorders. Med Immunol. 2009;11(45):478-479. www.eLIBRARY.ru›item. asp?id=21434495 5. (28) Lebedev VF, Kozlov VK, Gavrilin SV Immunopathogenesis of severe wounds and injuries: possibilities of immunocorrection. Bull Surgery. 2002;161(4):8590. https://biotech.spb.ru›wp-content/ uploads/books/174.pdf 6. (26) Ostanin AA, Chernikh YeR Cytokinotherapy with roncoleukin in the complex treatment and prevention of surgical infections. St.-Petersburg: Alter-Ago; 2009. https://biotech.spb.ru/www/main. php?menu=books&list=xron&id 7. (9) Egorova VN, Babachenko IV, Gizinger OA, Titov KS Lymphopenia as an indication for the recombinant interleukin-2 use.

Therapist. 2020;(8):32-54. DOI 10.33920/ MED-12-2008-04 8. (10) Arslan E, Yavuz M, Dalay C The relationship between tumor necrosis factor (TNF) –alpha and survival following granulocyte-colony stimulating factor (GCSF) administration in burn sepsis Burns.

2000;26(6):521-524. DOI: 10.1016/ s0305-4179(00)00024-3 9. (11) Root RK, Dale DC Granulocyte colony-stimulating factor and granulocytemacrophage colony-stimulating factor: comparisons and potential for use in the treatment of infections in non-neutropenic patients. J Infect Dis 1999;179( Suppl.2):342-352. DOI: 10.1086/513857 10. (12) Kox WJ, Krausch D, Docke W-D et al. Clinical and immunological results of an open-label phase I/II trial with interferon-gamma in immunoparalysis. In: Interferon-gamma in infections and immunoparalysis. Satellite Symposium of 8-th European Congress of Intensive Care Medicine. Greese, 1995. https://link.springer. com/article/10.1007/BF01743723 11. (13) The Effects of Interferon-gamma on Sepsis-induced Immunoparalysis. ICH GCP. US Clinical Trials Registry. Clinical Trial NCT01649921. 2017 September 28, updated by Radboud University Medical Center. https://clinicaltrials.gov/ study/NCT01649921 12. (15) Kiselevsky MV, Sitikova SM, Shlyapnikov SA, Chikileva IO Immunosuppression in sepsis and the possibility of its correction. Bull Surgery. 2018;177(5):105107. DOI: 10.24884/0042-4625-2018177-5-105-107 13. (16) Bubnova NA, Egoeova VN Generalized experience of Roncoleukin® (recombinant interleukin-2) use in the treatment of surgical diseases. St. Petersburg:: SINAL; 2021 https://www.biotech.spb. ru›wp-content/uploads/books/1872.pdf 14. (18) Anisimov AYu, Andreev AI, Ibragimov RA Experience of systemic human rIL-2 immunotherapy in a complex treatment program for abdominal sepsis. Bull Modern Clinical Medicine. 2019;12(5):7-14. DOI: 10.20969/VSKM.2019.12(5).7-14

15. (19) Andreev AA, Donchenko VK, Glukhov AA The use of interleukin-2 in the complex treatment of surgical patients.

Bull Exp Clin Surgery. 2022;XV(1):8591. DOI: 10.18499/2070-478X-2022-151-85-91.

16. (20) Sidorov IA, Karzakova LM, Volkov AN The effectiveness of the rIL-2 use in the complex treatment of patients with severe purulent-inflammatory diseases of the face and neck. Bull St.-Petersburg State University. 2012;11(1):5965. https://cyberleninka.ru/article/n/effektivnost-ispolzovaniya-rekombinantnogointerleykina-2-v-kompleksnom-lecheniibolnyh-s-tyazhelymi-gnoyno-vospalitelnymi?ysclid=m37q9dr286447960181 17. (22) Kozlov VK Cytokine therapy: pathogenetic orientation in infectious diseases and clinical efficacy. St.-Petersburg: Alter-Ago; 2010. biotech.spb.ru/wp-content/uploads/books/1171.pdf 18. (23) Egorova VN, Babachenko IV, Serebrianaya NB, Smirnov MN Interleukin-2: generalized clinical application experience: anniversary edition. St.-Petersburg: Ultra-Print; 2012. https://biotech.spb.ru›wpcontent/uploads/books/1237.pdf 19. (24) Karashurov YeS, Larina NA, Ostrovsky AG Roncoleukin immunocorrection in emergency abdominal surgery. St.-Petersburg: Alter-Ago; 2009. biotech.spb. ru›klinicheskie-rekomendaczii-i-…

20. (27) Lebedev VF, Gavrilin SV, Lebedec MF, Rud AA The results of a multicenter prospective controlled study of the efficacy of recombinant human interleukin-2 (Roncoleukin) in complex intensive care for severe sepsis. Intensive care. 2007;(3). https://biotech.spb.ru›wp-content/uploads/ books/2258.pdf 21. (30) Kameneva YeA, Koval SS Prevention and intensive therapy of pulmonary purulent septic complications in severe combined trauma. General Intensive care. 2008;IV(3):44. https://doi.or g/10.15360/1813-9779-2008-3-44 22. (31) Polytrauma: traumatic illness, dysfunction of the immune system. Modern treatment strategy./ ed. by YeK Gumanenko, VK Kozlov – M.: GEOTARMedia, 2008. p. 448-461. file:///D:/Users/ user7/Downloads/f1.pdf 23. (33) Chililov AM, Akhmedov BG, Kozlov VK Comparative effectiveness of various methods of complex treatment of wounded with gunshot injuries of limbs. Polytrauma. 2016;(4):52-62. https://biotech.spb. ru›wp-content/uploads/books/2354.pdf 24. (34) Kurmanova GM, Sultanova TDz, Dzankin BA Roncoleukin in the complex treatment of chronic osteomyelitis. Almaty: Kazakh National Medical University; 2004. https://www.biotech. spb.ru/main.php?menu=books&list=xro n&id=2004 25. (35) Bubnova NA, Kozlov VK, Egorova VN The effectiveness of recombinant interleukin-2 in patients with chronic osteomyelitis. Janelidze readings-2023. St.Petersburg: St-Petersburg Institute Emergency Medicine named after II Janelidze; 2023. p. 29-32. http://www.biotech.spb. ru›wp-content/uploads/books/2422.pdf

N M K

In memoriam

Проф. др Светолик Аврамов 1948-2025. У понедељак, 13. јануара 2025. године, завршен је један богат и садржајан живот. Престало је да куца једно велико срце супруга, родитеља и деде, угледног професора хирургије, учитеља бројних генерација хирурга, актуелног председника Академије медицинских наука СЛД-а, господина и великог човека. Изненада је умро професор Света Аврамов, како га многе генерације хирурга у Србији и на просторима бивше Југославије, познају и како ће га памтити. Проф. др Светолик Аврамов је рођен 17. фебруара 1948. године у Врбасу. После основног образовања у месту рођења, завршио је Медицински факултет Универзитета у Београду 1971. године. Своју хируршку каријеру започиње на Хируршкој клиници Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду, где је завршио и специјализацију из опште хирургије 1978. године. Магистарску тезу одбранио је 1982. а докторску дисертацију 1986. године. Универзитетску каријеру на Медицинском факултету у Новом Саду започиње 1985. године, а за редовног професора на истом факултету изабран је 1997. године. Са посебним даром и интересовањем веома је активно учествовао у организацији, планирању и спровођењу свих видова студија на Медицинском факултету у Новом Саду. Више од 10 година обављао је дужност шефа Катедре за хирургију, био је председник Савета Медицинског факултета и продекан за наставу на истом факултету. Као најзначајније признање за његов дугогодишњи наставнички рад јесте избор за ректора Универзитета у Новом Саду (1998-2001). Скоро четири деценије, до одласка у пензију 2013. године, радио је на Хируршкој клиници Медицинског факултета у Новом Саду, као васкуларни и трансплантациони хирург. Објавио је више књига и монографија од националног значаја и преко 150 научних и стручних радова. Проф. Аврамов је био ментор студентима у изради студенских радова, магистеријума и доктората, члан и предсједник разних комисија за полагање и одбрану на свом матичном факултету и универзитету, као на медицинским факултетима у Београду и активно учествује и у раду Медицинског факултетa у Фочи, Универзитета у Источном Сарајеву од његовог оснивања. Изводи наставу на Катедри за хирургију на свим студијским програмима, специјалистичким и докторским студијама. Оснивач је васкуларне хирургије у Универзитетској болници у Фочи, која је данас препознатљива по великом броју оперативних захвата на артеријским крвним судовима. Своје научне, наставне и стручне активности, проф. др Светолик Аврамов је веома често допуњавао звуком своје тамбурице и лепом војвођанском песмом. Од 1971. године је члан Српског лекарског друштва, а касније и бројних домаћих и међународних стручних удружења. Године 1998. изабран је за ванредног, а 2008. године за редовног члана Академије медицинских наука Српског лекарског друштва. Од избора доприносио је бољој организацији и функционисању стручних и научних активности и већем угледу Академије. Био је члан Научног већа Академије, потпредседник и председник Хируршке научне групе као и председник Војвођанског огранка у Новом Саду. Круна његовог рада у Академији је избор за председника Академије медицинских наука СЛД 2023. године. За непуне две године руковођења Академијом допринео је унапређењу у организацији рада, активно радећи на допунама и изменама Правилника о раду Академије и унапређењу функционисања свих стручних и научних тела Академије. Добитник је многобројних значајних награда и признања, а лауреат је и награде за животно дело СЛД-а, 2019. године. Снага проф. др Светолика Аврамова била је у његовој једноставности, скромности, приступачности и одговорности. Његовим одласком, Академија остаје без једног од најзначајнијих чланова, а његове идеје и визије остаће као путоказ садашњим и будућим члановима Академије. Нека је вечна слава и ХВАЛА Господину српске хирургије, проф. др Светолику Аврамову.

83

N M K

Иновациони центар за трансфер биомедицинских технологија, Медицинскi факултет Универзитета у Бањалуци

Представљене нове технологије у области медицинске роботике

Д

ана 30. децембра 2024. године, министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске проф. др Жељко Будимир и ректор Универзитета у Бањалуци, проф. др Радослав Гајанин обишли су Иновациони центар за трансфер биомедицинских технологија на Медицинском факултету Универзитета у Бањалуци. Током посјете, представљене су најновије иновације у области медицинске роботике, укључујући хуманизовани робот који има за циљ побољшање свакодневног живота особа са инвалидитетом. Осим тога, у центру су приказани и други напредни уређаји као што су бионичке руке и роботи који користе биосензоре, као и нови материјали за примјену у биомедицини. Декан Медицинског факултета у Бањалуци проф. др Ранко Шкрбић најавио је да ће све технологије, представљене у Иновационом центру, бити тестиране у Институту за физикалну медицину и рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ у сарадњи са њиховим стручњацима. Поред робота, представљена је и бионичка рука која омогућава корисницима да осјете температуру и друге сензације захваљујући најсавременијим биосензорима. Шкрбић је најавио развој специјалних гелова који ће побољшати квалитет ултразвучних прегледа, што ће значајно допринијети већој резолуцији слика. „Немамо времена за расипање. Суштина је у уласку у високе технологије које можемо добити од наших кинеских партнера, који су изабрали Бањалуку као један од регионалних центара“, поручио је министар Будимир, додајући да ће у оквиру ове сарадње доћи до размене студената, али и развоја нових истраживачких капацитета. Ректор Универзитета у Бањалуци 84

Видео можете погледати на линку: https://www.youtube.com/watch?v=sjWVWzWPius

проф. др Радослав Гајанин изразио је задовољство што Иновациони центар постаје регионални и показни центар напредних медицинских технологија. Он је захвалио Влади Републике Српске и министру Будимиру за подршку у отварању оваквог центра, који ће, поред научноистраживачке сарадње, обухватити и размјену наставника, сарадника, као и љекара на специјализацији. Професор Џоу Ли Јанг, директор Истраживачког центра при Шангајском

медицинском универзитету, изразио је задовољство досадашњом сарадњом и додао да су тренутно у Бањалуци присутни са тимом од осам људи који се фокусирају на три области: медицинску роботику, нове материјале у биомедицини и апликације за прикупљање података у здравству. Професор Ли Јанг је изразио наду да ће сарадња са Медицинским факултетом у Бањалуци и даље расти, што ће допринијети додатном трансферу технологија у будућности.

N M K

N

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Медицински Факултет Универзитета у Бања Луци

a Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci, u periodu od 21. do 24. januara 2025. godine, održan je sastanak u okviru Erasmus+ projekta ProBLeMS. Pored predstavnika našeg univerziteta, u radu su učestvovali i predstavnici Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Beogradu, Kosovskoj Mitrovici, Podgorici i Zenici, kao i Medicinskog univerziteta Insbruk, Međunarodnog koledža za biznis iz Kosovske Mitrovi-

Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci

Erasmus+ projekat ProBLeMS ce, Instituta za javno zdravlje Crne Gore i Udruženja za biomedicinsku informatiku i statistiku Republike Srpske.

Projekat pod akronimom ProBLeMS finansirala je Evropska unija, osmišljen je da prenese najnovija znanja i iskustva iz Evropske unije na univerzitete Zapadnog Balkana, a ključna inovacija ovog projekta su metakognitivni pristupi u učenju.

Projekat se fokusira na uvođenje metakognitivnog problemski baziranog učenja, a ovi inovativni pristupi biće integrisani u postojeće studijske nastavne programe i omogućiće studentima da razvijaju ključne vještine pomoću kojih će s više samopouzdanja i dubljeg razumijevanja rješavati stvarne medicinske probleme.

U digitalnom dobu, gdje je znanje dostupno na dohvat ruke, postaje ključno naučiti kako učiti. Albert Einstein je rekao: „Obrazovanje nije učenje činjenica, već treniranje uma da razmišlja.“ Upravo kroz metakognitivne i problemski bazirane module, studenti ne samo da stiču znanje, već uče kako kritički razmišljati, analizirati i efikasno primijeniti stečene informacije u praksi, što ih priprema za izazove savremene medicine.

Tokom sastanka predstavljeni su metakognitivni problem-bazirani moduli u okviru kurseva kombinovanog učenja u medicinskim naukama iz različitih oblasti. Učesnici su razgovarali o aktuelnom statusu projekta i narednim koracima u vezi sa implementacijom problem-baziranih modula.

Takođe, svi prisutni su učestvovali u radu Konzorcijuma projekta, gde su predstavljene aktivnosti i mogućnosti za apliciranje za nove projekte u narednom periodu.

85

N M K

D

-

s t r u č n i

s k u p o v i

ana 13.12.2024. godine na Medicinskom fakultetu u Nišu, Republika Srbija, održan je 5. simpozijum sa međunarodnim učešćem Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti ”Gornja Toponica“. Tema ovogodišnjeg simpozijuma je bila “Tretman psihoza u duhu novog vremena – da li smo spremni za izazove.” Ovom simpozijumu je prisustvovala prof. dr Nera Zivlak Radulović, sa Klinike za psihijatriju UKC RS, koja je prezentovala temu “Efikasnost i mogućnosti primjene transkranijalne magnetne stimulacije u tretmanu pozitivnih i negativnih simptoma shizofrenije”. Takođe, Simpozijumu su prisustvovali i specijalizant psihijatrije dr Goran Mijatović i glavna sestra Klinike za psihijatriju UKC RS Aleksandra Dejanović.

Ovu metodu Klinika za psihijatriju UKC RS je počela koristiti unazad dvije godine u tretmanu depresije, ali brojna naučna istraživanja pokazuju efikasnost ove metode i u drugim psihijatrijskim poremećajima. Mogućnosti primjene ove metode kao terapijske su se spoznale još davne 1985. godine. Na XI međunarodnom kongresu elektroencefalografije i kliničke neurofiziologije te godine u Londonu prikazan je rad Anthony-a Barker-a i njegovih saradnika o redizajniranom modelu neinvazivnog moždanog stimulatora sa kojim je moguće stimulisati mozak uz minimalne bolne senzacije. Godine 2008. TMS uređaj iz Neuronetics (Malvern, Pennsylvania) bio je prvi koji je odobrila (FDA) za njegovu upotrebu u liječenju pacijenata koji su imali veliku depresivnu epizodu. Uređaj je odobren korištenjem sljedećih parametara stimulacije: 120-postotni motorni prag, 10 Hz, 4 sekunde uključeno, 26 sekundi isključeno. TMS se pokazala kao siguran, efikasan, neinvazivan i bezbolan metod stimulacije perifernih i centralnih neuralnih struktura, jer se zasniva na principu Faradejeve elektromagnetne indukcije, odnosno dejstvu promenljivog magnetnog polja na nervno tkivo.

Ovaj proces dovodi do nastanka akcijskog potencijala te drugih promjena u moždanom tkivu. Zna se da terapijska efikasnost TMS traje i neki period nakon prestanka aplikacije. Pretpostavlja se da je to vezano uz djelovanje TMS na neuronalne mreže kroz inhibiciju ili eksitaciju stimulisanih cerebralnih regija ali i kortikalnih i supkortikalnih regija koje su povezane te na sinaptičkom i molekularnom /genskom nivou.

86

Terapijska metoda u psihijatriji

Transkranijalna magnetna stimulacija (TMS) Pripremila: Prof. dr Nera Zivlak Radulović

Stimulacija visokim frekvencijama (više od 5 Hz) dovodi do porasta kortikalne ekscitabilnosti putem glutaminergičnih efekata, dok niske frekvencije TMS-a (1-5 Hz) imaju inhibicijski učinak, aktivirajući GABA. Ustanovljeno je da protokoli ponavljajućeg TMS mogu povećati ili smanjiti kortikalnu ekscitabilnost što se može iskoristiti u svrhu normalizacije promijenjenje ekscitabilnosti kod psihijatrijskih poremećaja. G, Ventura F, R Repetitivni TMS/rTMS/ odobrilo je više regulatornih agencija za liječenje teraporezistentne depresije, depresije s komorbidnim anksioznim poremećajima, opsesivno kompulzivnog poremećaja i poremećaja zavisnosti o supstancama, kao što je prestanak pušenja.

Važno je da trenutno istraživanje podržava potencijalnu buduću upotrebu rTMS-a za druge psihijatrijske sindrome, uključujući negativne simptome shizofrenije i posttraumatskog stresnog poremećaja.nce and Approval of Therapeutic Protocols of Transcranial Magnetic Stimulation for Zašto bi TMS bio dobar u tretmanu shizofrenije: • Antipsihotici (prva, druga i treća generacija) pokazali su se najefikasnijim u smanjenju pozitivnih simptoma shizofrenije, ali nezadovoljavajućim u smanjenju Glavna sestra Aleksandra Dejanović; dr Goran Mijatović, prof. dr Nera Zivlak Radulović

TMS koji koristimo u UKC RS, Klinika za pshijatriju Fotografija sa edukacije u UKC RS

N M K

negativnih simptoma i sklonosti ka recidivu.

• Skoro jedna trećina pacijenata sa pozitivnim psihotičnim simptomima ne reaguje na antipsihotičke lekove.

• Učestalo je nepridržavanje kontinuiranog uzimanja terapije.

• Pojava neželjenih efekata (ekstrapiramidni simptomi, povećanje tjelesne težine i metaboličke abnormalnosti).

Postoji više objavljenih studija i metaanaliza koje daju dokaze da ponavljajuća transkranijalna magnetna stimulacija može imati koristi u ublažavanju pozitivnih i negativnih simptoma shizofrenije, posebno slušnih halucinacija. Prefrontalna primjena visokih frekvencija rTMS-a dovodi do ublažavanja psihotičnih simptoma u osoba sa shizofrenijom posebno negativnih simptoma te do normalizacije visokih vrijednosti prolaktina koje su nastale kao posljedica uzimanja antipsihotične terapije. Ispitivani uticaj nižih frekvencija (1 HZ) na slušne halucinacije pokazao je značajan uticaj rTMS kod farmakorezistentnih bolesnika nad lijevim temporoparijetalnim korteksom.

Na osnovu pregleda literature možemo zaključiti da je podržana upotreba TMS-a kao sigurnog i efikasnog sredstva za liječenje pozitivnih i negativnih simptoma šizofrenije, uz najznačajnije dokaze koji podržavaju smanjenje slušnih halucinacija.

Mnogi pružaoci usluga mentalnog zdravlja, kao i pružaoci usluga primarne zdravstvene zaštite i drugi pružaoci usluga, i dalje nisu upoznati sa kliničkom upotrebom TMS-a.TMS je spreman zauzeti važno mjesto kao terapijska intervencija koja će poslužiti posebno onima s ozbiljnim, hroničnim stanjima, s visokim stopama otpornosti na konvencionalnije tretmane. Bitno je da pružaoci usluga mentalnog zdravlja steknu onoliko primjereno znanje o intervencijama koje se temelji na uređajima kao što je TMS, kao što trenutno imaju o psihofarmakološkim i psihosocijalnim intervencijama.

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Одржана обука за упис у Регистар сестринства у Републици Српској

М

инистарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, у сарадњи са Фондацијом „Фами“, те компанијом „Ланако“, одржало је 22. и 23. јануара 2025. године у Бањалуци обуку медицинских сестара-техничара и бабица из здравствених установа из цијеле Републике Српске за упис те унос података у први Регистар сестринства у Републици Српској. Едукацију је током два дана похађало око 50 медицинских сестара-техничара из јавних здравствених установа, а који су углавном на руководећим позицијама у својим установама. Учесници су са представницима Министарства здравља и со-

цијалне заштите Републике Српске, Фондације „Фами“, те компаније „Ланако“ прошли кратко теоријско упознавање са намјеном, функцијама и значајем успостављања овог регистра, а затим и практично упознавање са информационим системом те обавили тестну регистрацију у Регистар сестринства. С обзиром на то да су у питању руководећи кадрови, који ће бити од важности и код администрације уноса података и креирања професоналних профила за запослене у установама у којима раде, разговарано је о начину на који ће се Регистар попуњавати, као и о томе на који начин ће Регистар бити кориштен у планирању у области људских ресурса, организацији рада и слично. У Републици Српској се, уз подршку Пројекта јачања сестринства у БиХ и Владе Швајцарске, ради на успостављању јединственог регистра сестринске радне снаге са средњим и високим образовањем у области здравствене његе и сестринства који ће имати вишеструки значај за професију и праксу сестринства. Успостављањем овакве јединствене базе података - Регистар сестринства, стварају се предуслови да свака медицинска сестратехничар у Републици Српкој има верификован профил који садржи све професионалне компетенције. Регистар је намијењен за прикупљање и обраду података у циљу унапређења сестринске професије, а важан је и за праћење и планирање сестринске радне снаге.

87

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Č

lanice Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske, zaposlene u Zavodu za kliničku radiologiju UKC Republike Srpske, su 26.12.2024. godine održale prvu radionicu pod nazivom: „Sestrinske intervencije u radiologiji“. U prepunoj sali Zavoda za kliničku radiologiju za prisutne su održana izuzetno zanimljiva, korisna, stručna predavanja koja su održale Dajana Granolić i Milica Kremenović, čiji su mentori bili Biljana Stojnić i Milena Mitrović. Predavače i

edukatore na zadatu temu svojim prisustvom su podržali: načelnik Zavoda prof. dr Saša Vujnović, glavni radiološki tehnolog Zoran Trivić, medicinske sestre-tehničari sa klinika UKC Republike Srpske, JZU DZ Banjaluka, JZU DZ Mrkonjić Grad i drugi.

U toku predavanja istaknut je značaj medicinskih sestara-tehničara u radu sa pacijentima koji obavljaju radiološke procedure. Prezentovan je način

UMSTIB Republike Srpske

Sestrinske intervencije u radiologiji Pripremila: Mr Živana Vuković Kostić

pripreme pacijenata za sve dijagnostičke pretrage i specifičnosti kao preduslov za uspješan pregled. Uloga medicinske sestre-tehničara je veoma bitna, jer pravilna fizička i psihička priprema su jedna od ključnih stvari za uspješnu dijagnostičku proceduru.

Nakon predavanja uslijedila je diskusija. Na postavljena pitanja prisutnih koleginica i kolega, medicinske sestre Zavoda za kliničku radiologiju su odgovorile veoma uspješno. Došli smo do zaključka da dobra priprema prije izvođenja intervencije predstavlja preduslov za njeno uspješno i nesmetano izvođenje. Potrebno je posjedovati znanje i vještinu da se izvede određena intervencija. Veoma je važno upoznavanje sa pacijentom, njegovo informisanje o intervenciji. Neophodno je obezbijediti optimalne uslove za rad. Važna je lična zaštita sestre i obezbjeđenje sigurnosti pacijenta. Medicinska sestratehničar prije početka izvođenja radnje mora da zna kako se intervencija izvodi, koji je njen cilj, šta se očekuje od intervencije, moguće komplikacije i eventualni neželjeni efekti. Sestra mora da bude svjesna i samokritična po pitanju posjedovanja znanja i vještine, kao i trenutne psihofizičke spremnosti za izvođenje intervencije. Ukoliko procijeni da iz bilo kog razloga nije u stanju da određenu intervenciju adekvatno i bezbjedno izvede, dužna je da o tome obavijesti odgovornu osobu ili iskusniju koleginicu i zatraži pomoć.

Cilj ove edukacije je bio da se medicinske sestre-tehničari upoznaju sa dijelom sestrinskih intervencija u radiologiji kao i da im se omogući da usvoje nova znanja i vještine. Današnje sestrinstvo zahtijeva edukaciju kao prioritet u profesionalnom životu medicinske sestre.

88

N M K

-

s t r u ~ n i

s k u p o v i

https://www.umsit-bl.com/ Тел/факс +387 51/354-855 Е-mail:umsit-bl@teol.net

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske

XXIII Simpozijum UMSTIB Republike Srpske sa međunarodnim učešćem

“Drži se novog puta i starog prijatelja“ 05.06.- 08.06.2025. godine, održavanje “hotel RAS” Bijeljina Republika Srpska BiH

Plenarna tematika: •

Snaga medicinskih sestara za promjene u svijetu Lični , profesionalni razvoj, izazovi

•

Teme simpozijuma: • •

Zašto je važno kontinuirano obrazovanje ?

Kako medicinska sestra može upravljati stresom i izgaranjem?

•

Motivacija u sestrinskoj profesiji

Okrugli sto: U korak sa trendovima u zdravstvenoj njezi Radionica: Profesionalna odgovornost medicinskih sestara Slobodne teme

Stručni odbor preporučuje poster prezentacije VAŽNI DATUMI: 30.03.2025. godine – ZAKLJUČENJE PRIJAVE RADOVA 15.04.2025. godine - POTVRDA O PRIHVATANJU RADA 10.05.2025. godine – PROGRAM I DRUGO OBAVJEŠTENJE 89

N M K

90

-

s t r u č n i

s k u p o v i

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

91

INFO VIJESTI

U

okviru Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci već izvjesno vrijeme i sa velikim uspjehom posluje Specijalistički centar „Dentalna klinika“. To je ujedno najsavremeniji i najopremljeniji centar te vrste u Republici Srpskoj, čiji je cilj pružanje dentalnih usluga i edukacija stručnog kadra iz svih oblasti stomatologije.

Misija „Dentalne klinike“ je primarno obrazovanje budućih stomatologa i specijalizanata, orijentisanih više prema praksi s ciljem samostalne i kreativne primjene stručnih znanja, specifičnih za pojedina stručna područja. Zadatak je organizovanje i izvođenje naučnostručnih studija, obrazovanje studenata i specijalizanata stomatologije kojima se tokom studija prema Bolonjskom procesu omogućuje mobilnost u okviru evropskog visokoškolskog prostora i ravnopravan položaj u Evropi nakon završetka studija.

Dentalna klinika je jedina organizaciona jedinica Univerziteta koja pored obrazovne funkcije nudi svoje usluge i građanstvu. Pacijenti imaju mogućnost da na jednom mjestu dobiju cjelokupnu uslugu renomiranih stručnjaka, u ugodnom ambijentu opremljenom po svjetskim standardima.

Zahvaljujući ugovoru sa Fondom zdravstvenog osiguranja, kao i ugovorima sa većinom domova zdravlja Republike Srpske, vrata Klinike su otvorena za sve građane sa zdravstvenom knjižicom za sve specijalnosti: • Oralna hirurgija • Stomatološka protetika • Ortopedija vilica • Bolesti zuba i endodoncija • Parodontologija i oralna medicina • Dječja i preventivna stomatologija

Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci

Specijalistički centar „Dentalna klinika“

dentalne usluge pacijentima, isključivo radom po pravilima struke, neprestano se ulaže u obrazovanje i znanje, ali i u nove tehnologije, materijale i savremene trendove liječenja.

Adresa: Bulevar Vojvode Petra Bojovića 1A, Banjaluka Radno vrijeme: Ponedjeljak – Petak 08:00 – 18:00 Kontakt telefon: +387 51 348-123 U sklopu „Dentalne klinike“, u E-mail: info@med.unibl.org savremenom Zubotehničkoj labora- http://dentalnaklinikabl.com/

toriji izrađuju se sve vrste protetskih nadoknada, kao i ortodontskih aparata. Klinika ima i savremene RTG aparate za intraoralna i ekstraoralna snimanja što doprinosi dijagnostici, a time i planu terapije stomatoloških oboljenja.

Angažovanjem vrsnih profesora iz Beograda i Novog Sada, kao i afirmisanih specijalista, Klinika nudi timsku i kreativanu primjenu stručnih znanja, specifičnih za složene slučajeve i kompleksne zahtjeve kao što su deformiteti vilica i zuba. Pružanjem vrhunske 92

Donacija intraoralnog skenera Dana 17. decembra 2024. godine, kompanija Profident d.o.o. Čačak velikodušno je donirala intraoralni skener sa pratećom opremom studijskom programu Dentalna medicina Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci.

Ova savremena oprema značajno će unaprijediti kvalitet nastave i omo-

gućiti studentima, kao i specijalizantima u oblastima stomatološke protetike i ortopedije vilica, pristup najsavremenijim metodama edukacije i praktične obuke.

Medicinski fakultet izražava veliku zahvalnost Kompaniji Profident na podršci razvoju obrazovanja i unapređenju kvaliteta stručne prakse.

Medici.com

INFO BILTEN

Minimalno invazivna hirurgija gornjeg gastrointestinalnog trakta Kurs-ERAS protokol u hirurškoj praksi

Projekat laparoskopske, odnosno kolorektalne hirurgije u Srpskoj Prva beba u 2025. godini

30. decembar 2024.

7. januar 2025.

Proslava Nove godine

Prvi obroci iz najsavremenije bolničke kuhinje UKC Republike Srpske

Pripremili: saradnici za informisanje UKC RS

INFO BILTEN

Klinika za opštu i abdominalnu hirurgiju UKC RS

Minimalno invazivna hirurgija gornjeg gastrointestinalnog trakta

K

linika za opštu i abdominalnu hirurgiju UKC Republike Srpske ugostila je hirurge iz regiona u okviru kontinuirane hirurške edukacije. Gosti su bili doc. dr Ognjan Skrobić, iz UKC Srbije, dr Radenko Koprivica, iz Opšte bolnice Murska Sobota, Slovenija, i prof. dr Nikica Grubor iz Prve hirurške klinike Srbije.

Prema riječima prof. dr Zorana Aleksića, načelnika Klinike, doc. dr Ognjen Skrobić intenzivno

94

se bavi minimalno invazivnom hirurgijom gornjeg gastrointestinalnog trakta. On je uz asistenciju hirurga iz Odjeljenja za ezofagogastričnu hirurgiju izveo tri operacije: dvije operacije liječenja gojaznosti-barijatrijska hirurgija i jednu laparoskopsku operaciju ahalazije, benignog stenozantnog oboljenja jednjaka. Uz asistenciju i prikaz operativnih procedura naši hirurzi su imali priliku da usavrše svoje znanje iz ove oblasti. „Gost nam je bio i dr Radenko Koprivica iz Opšte bolnice Murska Sobota, iz Slovenije, koji se bavi se laparoskopskim operacijama ingvinalnih hernija. Prednosti ove metode su mnogostruke, uz brži oporavak pacijenta, raniji izlazak iz bolnice, manji rez, a ova metoda je u velikom broju centara postala standard. Urađene su tri operativne procedure transabdominalnim preperitonealnim pristupom /TAPP/“, rekao je prof. dr Aleksić.

Prof. dr Nikica Grubor iz Prve hirurške kli-

nike već drugu godinu dolazi i zajedno sa našim hirurzima izvodi operacije na jetri i pankreasu. „Naši hirurzi su imali priliku da u tri operacione sale učestvuju u operacijama i da usvoje saznanja, hiruršku tehniku iz oblasti barijatrije, laparoskopskih operacija hernija i otvorenih operacija na jetri. Sve je to preduslov da prilikom sljedećeg dolaska naših prijatelja, naši hirurzi budu operateri, a naši edukatori asistenti“, rekao je prof. dr Aleksić.

Ljekari Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju UKC Republike Srpske se zahvaljuju našim prijateljima i gostima, ali i generalnom direktoru prof. dr Vladi Đajiću, koji podržava sve elemente strateškog razvoja Klinike, od kojih je usvajanje novih, savremenih procedura prioritet. To stvara pretpostvake da će Klinika za opštu i abdominalnu hirurgiju u što skorije vrijeme izvoditi ove operacije samostalno.

INFO BILTEN

Nacionalni simpozijum prve kategorije po programu kontinuirane edukacije:

Kurs-ERAS protokol u hirurškoj praksi

U

druženje hirurga Republike Srpske, Udruženje endoskopskih hirurga Srbije i Univerzitetski klinički centar Republike Srpske 27.12. 2024. godine su organizovali nacionalni simpozijum prve kategorije po programu kontinuirane edukacije: kurs-ERAS protokol u hirurškoj praksi. Namijenjen je prvenstveno medicinskim sestrama u odjeljenjima u kojima se hospitalizuju i operišu pacijenti procedurom minimalno invazivne hirurgije, fizioterapeutima sa tih odjeljenja ali i mladim specijalistima abdominalne hirurgije.

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je kurs sertifikovalo kao nacionalni seminar prve kategorije i polaznici su dobili zvaničan sertifikat.

Polaznici su kroz jednodnevni rad dobili saznanja i instrukcije o ERAS protokolu, kao i načine i modalitete za primjenu u hirurškoj praksi.

Ovo je prvi sertifikovani kurs za ERAS protokol van Republike Srbije.

U program su uključeni preoperativni, intraoperativni i postoperativni protokoli koji imaju sinergistički uticaj na brži oporavak pacijenta i njegov raniji otpust iz bolnice. „Želim da se zahvalim gostima i predavačima što su došli kod nas u ustanovu te generalnom direktoru UKC Republike Srpske prof. dr Vladi Đajiću. Kurs-ERAS je veoma važan za srednji medicinski kadar koji brine o pacijentu prije i poslije operacije. Pomoću ovog kursa olakšava se njega pacijenta koji lakše i brže izlazi iz bolnice. Takođe, nastavićemo saradnju sa Srbijom i u 2025. godini“, naglasio je prof. dr Zoran Aleksić, načelnik Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju i predsjednik Upravnog odbora Udruženja hirurga Republike Srpske. „Veliko je zadovoljstvo i čast biti danas u UKC Republike Srpske.

Ovom prilikom želim da se zahvalim prof. dr Vladi Đajiću i prof. dr Zoranu Aleksiću na gostoprimstvu i izuzetnoj saradnji. Cilj današnjeg kursa je edukacija srednjeg medicinskog kadra. ERAS protokol služi za

pacijente koji treba da se hirurški zbrinu te što bolje pripreme i nakon operacije brže oporave. Ovaj kurs će doprineti još boljoj zdravstvenoj nezi pacijenata Republike Srpske“, istakao je doc. dr Danijel Galun, predsjednik Udruženja endoskopskih hirurga Srbije. „Želim da se zahvalim današnjim predavačima u svoje ime i u ime mojih koleginica jer su izdvojili vrijeme i pokazali volju i inicijativu da danas realizuju ovakvu vrstu edukacije sa posebnim akcentom na edukaciju medicinskih sestara i tehničara. Ova edukacija danas pokazuje koliko su medicinske sestre i tehničari važni u procesu zdravstvene njege i liječenja te da je njihova uloga ključna u sprovođenju ERAS protokola“, rekla je Željka Ćetković, master zdravstvene njege, glavna sestra Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju. „Želim da se zahvalim kolegama iz bratske Srbije i čestitam mojim saradnicima, načelniku i glavnoj sestri Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju na organizacij ovog seminara. Današnji seminar ima veliki značaj i presrećan sam što sam vidio pun amfiteatar zdravstvenih radnika ne samo iz UKC Republike Srpske, već i iz drugih zdravstvenih ustanova Republike Srpske. Ovo je veliki doprinos unapređenju zdravstvenog sistema Republike Srpske i veoma je značajan za naše pacijente. Kao što smo imali priliku da čujemo od eminentnih stručnjaka iz Srbije o važnosti same operacije pacijenta, toliko je važna i preoperativna priprema, a i pristup nakon operacije kao i savjeti koji se daju pacijentima. Naše opredjeljenje je da pored izgradnje objekata i nabavke opreme vršimo edukaciju svih profila zaposlenih u našoj ustanovi. Koristim opet priliku da se zahvalim Srbiji i njenom zdravstvenom sistemu za sve što su uradili za Republiku Srpsku od rata preko edukacija ljekara i drugih zdravstvenih radnika, do prijema naših pacijenata“, rekao je prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske.

95

INFO BILTEN

Udruženje hirurga Republike Srpske

Projekat laparoskopske, odnosno kolorektalne hirurgije u Srpskoj

U

druženje hirurga Republike Srpske u naredne tri godine će sprovesti projekat laparoskopske, odnosno kolorektalne hirurgije u Srpskoj zahvaljujući kojem je u Srbiji podignut standard i ishod liječenja, rečeno je na izbornoj skupštini ovog udruženja.

Novoizabrani predsjednik Udruženja hirurga Republike Srpske Zoran Aleksić, načelnik Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju UKC Republike Srpske, rekao je da, u saradnji sa bratskim udruženjima u Srbiji, treba unaprijediti liječenje bolesnika u Srpskoj. “Imamo široko otvorena vrata zahvaljujući nadležnim ministarstvima u Srpskoj i Srbiji i ovaj projekat će unaprijediti liječenje u Srpskoj u narednom periodu”, rekao je dr Aleksić.

Pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Milan Latinović uvjeren je da će ovaj projekat biti koristan za profesionalce u Srp-

Prva beba u 2025. godini

P

rva beba u 2025. godini u Gradu Banjaluka, a i Republici Srpskoj, je dječak Tadej koji je rođen u UKC Republike Srpske. Tadej je težak 3,090 grama, a dugačak 52 centimetra. Prvorođenu bebu darivali su gradonačelnik Grada Banjaluka Draško Stanivuković, generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić i predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Tom prilikom generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić je u svoje lično ime, a i u ime predsjednika Republike Srpske gospodina Milorada Dodika, darivao majku Sanju Tadić zlatnicima i prigodnim poklonima. U ime predsjednika Dodika, prof. dr Đajić je prenio predsjednikove čestitke i pozdrave te poželio sreću porodici i podmlatku.

96

skoj u oblasti hirurgije radi unapređenja pružanja zdravstenih usluga. On je istakao da resorno ministarstvo u posljednjih 15 godina čini sve da budu unapređeni uslovi rada svih bolnica kojima je centralna specijalizacija hirurgija.

“U proteklom periodu izdvojili smo znatna sredstva za opremanje novih hirurških sala savremenom medicinskom opremom kako bismo išli u pravcu savremenih medicinskih procedura”, rekao je Latinović.

Profesor hirurgije na Medicinskom fakultetu u Foči i direktor Univerzitetske bolnice Foča Nenad Lalović rekao je da je ovaj projekat veoma važan jer će ljekari imati priliku da se edukuju i da se operativni zahvati standardizuju u svim zdravstvenim ustanovama u Srpskoj, što je važno za ishod liječenja pacijenata.

Ljekar u Kliničkom centru Srbije Miljan Ćeranić rekao je da je zadovoljan energijom i interesovanjem za projekat laparoskopske, odnosno kolorektalne hirurgije.

“Najljepše je ostati u svojoj kući, ali mlade hirurge moramo da motivišemo da dobiju nove tehnologije i da napreduju. To je jedini način da ih ovdje zadržimo”, istakao je Ćeranić.

On je naveo da je u okviru ovog projekta izvršeno više od 2.000 operacija u Srbiji, uz strane mentore i domaće timove.

“Svi koji su sprovodili ovaj projekat voljni su da pomognu kolegama da on bude realizovan i u Srpskoj”, poručio je Ćeranić.

Skupština Udruženja hirurga Srpske izabrala je Nenada Lalovića za predsjednika Upravnog odbora udruženja, kao i druge organe udruženja. „Koristim ovu priliku da vas sve pozdravim te se zahvaljujem predsjedniku Miloradu Dodiku i gradonačelniku što su nastavili tradiciju darivanja prvorođene bebe na području Grada Banjaluka i Republike Srpske.

Ovim želimo da skrenemo pažnju na nešto najbitnije i najvažnije, a to je rađanje novog života. Pozivam građane Republike Srpske da vratimo našu staru tradiciju darivanja beba u komšiluku, užoj i široj porodici, u kolektivu, te da na taj način damo značaj onome što je najljepše, a to je povećanje nataliteta u Republici Srpskoj. Želio bih da u ime zaposlenih i u svoje lično ime još jednom poželim srećnu Novu godinu i sve predstojeće praznike građanima Republike Srpske”, naglasio je generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić. „Tokom dežurstva 31.12.2024 - 1.1.2025. bilo je devet poroda, od čega dva carska reza. Rođeno je pet dječaka i četiri djevojčice. Odmah iza ponoći bila su dva poroda, prvi stanovnik Banjaluke i Republike Srpske je dječak, rođen tačno u ponoć, težak 3.090 kilograma i dugačak 52 centimetra. Dvadeset i pet minuta poslije ponoći pridružio nam se dječak, težak 4.070 kilograma i 55 centimetara. Majke i bebe su urednog kliničkog toka. U Klinici za ginekologiju i akušerstvo UKC Republike Srpske u 2024. godini je rođeno 3190 beba, što je u odnosu na 2023. godinu za 58 poroda više. Srećnim roditeljima želim zdravu i srećnu djecu, da žive u miru i slobodi. Takođe, čestitam Novu godinu svim stanovnicima Republike Srpske, mir, prosperitet i zdravlje”, rekao je glavni dežurni iz Klinike za ginekologiju i akušerstvo mr sc. dr Mile Bokan. „Od srca svima želim srećnu Novu godinu, sve najbolje svim građanima Grada Banjaluka i Republike Srpske. Jedna lijepa tradicija koja postoji decenijama, a to je darivanje prvorođene bebe. Lijepa vijest je da majka iz Banjaluke koja je rodila prvu bebu Grada Banjaluka rodila i prvu bebu u Republici Srpskoj”, naglasio je gradonačelnik Banjaluke.

INFO BILTEN

30. decembar 2024.

P

rof. dr Vlado Đajić, generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, upriličio je 30 decembra 2024. godine prijem za sve načelnike i glavne sestre/tehičare povodom predstojećih novogodišnjih i Božićnih praznika.

On se zahvalio načelnicima i glavnim medicinskim sestrama/tehničarima i svim zaposlenim na požrtvovanosti, profesionalnom radu, zalaganju, trudu i angažovanju u svom domenu posla koji obavljaju. Istakao je da je protekla 2024. godina bila jako uspješna te da je zadovoljan napretkom svake klinike i službe. Poželio im je sreću, zdravlje i uspjeh i dodao da će se u Novoj 2025. godini nastaviti sa edukacijom medicinskog osoblja, nabavkom opreme i uvođenjem novih dijagnostičko-terapijskih procedura.

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske

Z

7. januar 2025.

aposlenim u našem kliničkom centru i svim građanima Republike Srpske želimo srećan i blagosloven Božić! Neka vam ovaj sveti praznik donese mir, lјubav i uspjeh, a Nova godina bude ispunjena zdravlјem, napretkom i blagostanjem.

Mir Božji, Hristos se rodi!

97

INFO BILTEN

Proslava Nove godine

V

ečeras smo proslavili Novu godinu u „Astory-i“, proslavili smo brojne uspjehe i spremni smo da 2025. dočekamo sa rezultatima na koje ćemo biti neizmjerno ponosni!

Hvala svim našim koleginicama i kolegama na njihovom predanom i bezuslovnom radu, na volji, želji i spremnosti da u svim okolnostima posao kojeg rade obavljaju časno i ponosno.

Zahvaljujemo se našem generalnom direktoru prof. dr Vladi Đajiću na svemu što čini da naš UKC Republike Srpske bude jedan od najboljih medicinskih centara u regionu i svijetu! Želimo vam srećnu Novu 2025. godinu!

D

Prvi obroci iz najsavremenije bolničke kuhinje UKC Republike Srpske

anas, 17. 1. 2025. godine su servirani prvi obroci za pacijente Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske iz potpuno renovirane kuhinje, koja je opremljena u sklopu projekta rekonstrukcije zgrade Tehničko-ekonomskog bloka. U narednom periodu biće aktiviran tablet sistem distribucije hrane pacijentima.

Prema riječima prof. dr Vlade Đajića, generalnog direktora UKC Republike Srpske, riječ je o najsavremenijoj bolničkoj kuhinji u regionu koja je opremljena sa najmodernijom tehnologijom pripremanja hrane za pacijente. „Radnici bolničke kuhinje rekonstrukcijom su dobili na korištenje nove pećnice konvektomate, nove digitalizovane kipere, nove rashladne komore, nove električne pećnice kao i druge najsavremenije uređaje koji olakšavaju rad zaposlenih u kuhinji. Kroz rekonstrukciju došlo je do odvajanja prostorija za pripremu hrane po vrstama - piletina, riba, meso, povrće.

Opremljen je potpuno novi prostor za pripremu slatkih jela kao i za pripremu dijetalne hra98

ne. Kuhinja je dobila potpuno nove prostorije za administraciju i dnevni boravak zaposlenih.

Važno je napomenuti da je kroz ovaj projekat UKC dobio potpuno opremljen pogon za pranje posuđa kao i vagone za distibuciju hrane putem tablet sistema“, rekao je dr Đajić.

Naši vrijedni radnici kuhinje rade u savremenim uslovima, na modernoj opremi po evropskim standardima u 21. vijeku koju zaslužuje ova ustanova, Republika Srpska i svi njeni stanovnici, rekao je Đajić.

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

99

INFO VIJESTI

Klub veterana dobrovoljnih davalaca krvi Trebinje

Ambasador humanosti Trodnevno druženje veterana Kluba dobrovoljnih davalaca krvi

K

ao i svake godine i ove smo uspjeli da se okupimo i organizujemo naše druženje veterana DDK iz Srbije, BiH, Crne Gore i RS. Naše druženje nije samo proslava i obično okupaljanje, to je pokazatelj i prilika da mlade generacije vide kako se može i treba da se cijeni ta naša humanost i nesebičnost. Ne smiju da se zaborave svi ti humanisti i dobročinitelji koji i danas nesebično izlaze u susret i pomažu svim našim ljudima širom Srbije, Crne Gore... kada im zatreba pomoć.

Ovim druženjem njima pokazujemo zahvalnost i nastavljamo saradnju koja je započeta davno nekada i održala se cijeli rat i, nadam se, da ćemo je nastaviti i u budućnosti. Drago nam je kada vidimo i mlade ljude koji nesebično pristupaju i daruju KRV da bi spasili nečiji život.

Danas treba mnogo više raditi na edukaciji i širenju svijesti mladima šta zapravo znači davalac krvi i koja je njegova misija.

Zato su ova druženja važna jer se vidi da davaoci krvi nisu samo bitni i važni jedan dan ili mjesec, već da se njihova nesebičnost cijeni i poštuje čitav život. Želim naglasiti da su u Trebinje

Miholjka-Mika Janković, predsjednik Kluba veterana DDK i ambasador humanosti

došli davaoci koji su darovali krv 100 i više puta, da su to ljudi velikog srca, jer su samo u našem gradu darovali krv 12 i više puta. Kako su se odazivali tada našim pozivima za darovanje krvi, tako i danas naš poziv smatraju velikim i važnim.

U želji i nadi da će se saradnja i druženja nastaviti sa našim humanistima i da ćemo moći uzvratiti posjete ovim divnim ljudima u njihovim gradovima, želim od srca da se zahvalim svima koji su bili uz Klub veterana DDK Trebinje i na bilo koji način pomogli da se održi ovo naše druženje.

U budućnosti želimo da osvijestimo sve one koji su možda na trenutak zaboravili nas veterane, da nas saslušaju i pomognu, jer i lokalna zajednica, Crveni krst i Ministarstvo zdravlja mogu više da učestvuju i pruže podršku davaocima krvi i samim udruženjima.

Nastojaćemo da sprovedemo brigu o starima i pokrenemo veću aktivnost za sprovođenje palijativne njege.

Dobrovoljni davalac krvi Sad ostarih pa ne mogu Al me evo hvala Bogu Da se s vama ođe družim I podršku da vam pružim Susret s vama davanje je božje Duša moja od radosti sija Primite pozdrav braćo moja draga Sa Žabljaka od Batizić Mija Dok vas gledam na ovome skupu Snaga neka u mom srcu vrvi Pomoz Bog vam braćo moja draga Dobrovoljni davaoci krvi Zamoliću svakog od vas ođe Da par ovih stihova sasluša Jer priznanje želim da vam odam Ko ljudima širokijih duša Moje srce veselo je danas Bit sa vama prava je divota Jer humanost i dobrota vaša Stotina je spasilo života Mnogi od vas iz daleka dođe I osmijehom ukrasi mi lice S tim izreku potvrdiste staru Da humanost ne zna za granice Ja sam dok sam krvi davao Bolje jeo, bolje i spavao Rakije sam bolje pio I zdraviji puno bio Voljele su tada mene I djevojke, a i žene I pitale mene skupa Koja li sam krvna grupa Milimir Batizić

100

INFO VIJESTI

Izazovi trećeg životnog doba Pripremile: Miholjka Janković, predsjednik UG “Sonata” Trebinje, Anica Ramić, predsjednik UG “STOPMOBING”

A

ktivnosti Udruženja „Sonata“ Trebinje nastavljaju se u novom prostoru i sa nekim novim aktivnostima. Počeli smo da radimo i sa onima koje pomalo društvo zaboravlja.

Starost i samoća sama je po sebi teška pa smo se mi i naše Udruženje našli kao neka „ruka podrške i pomoći“ da olakšamo tim ljudima i pomognemo u njihovim problemima. Problemi su različiti i sve njih muče neke različite stvari (depresija, težak materijalni položaj, zanemarivanje i nebriga, odlazak u penziju i slično).

Teško je u ovakvom okruženju i društvu postići neke velike rezultate u radu. Mi smo ponosni na sve one koji su uz nas uspjeli da prebrode svoje probleme i krenu nekim novim putem.

Tu su članovi iz Kluba „Umjetnika“, kao i oni koji su počeli samostalno da pišu knjige i, uz pomoć Lokalne zajednice, da ih štampaju. Zahvaljujemo se na razumijevanju i podršci koju do sada imamo od lokalne zajednice, jer nam to daje dodatnu satisfakciju da radimo nešto korisno za naše društvo.

Uz ostala udruženja sa kojima sarađujemo, veliki akcenat smo stavili na mlade, jer smo u razgovoru sa roditeljima, psiholozima i pedagozima iz škola zaključili da tu postoji dosta propusta i u podrodicama, a potom i u osnovnim i srednjim školama koje bi trebalo da budu vaspitno-obrazovne ustanove.

Omladina je ono što bi sve nas trebalo da interesuje, jer ona predstavlja sliku našeg društva i budućnosti.

Naši saradnici, psiholozi iz Srbije i Njemačke, proveli su nekoliko radionica u našem udruženju i razgovarali sa dosta roditelja, ali i djece koja su svjesna da nešto treba mijenjati u društvu i sistemu.

Policija i lokalna zajednica su se uključile u sve radionice i tako dale svoj doprinos, uz iznošenje svojih iskustava u radu sa mladima.

Puno toga treba da se učini i pokrene sa mrtve tačke, da ne bude sve

na pričama i obećanjima, već da se vidi i rad i napredak. U budućnosti, gledaćemo da još češće i sa još više stručnjaka organizujemo radionice i savjetovanja za naše građane i omladinu. Nadamo se da će i ostale institucije da se uključe i podrže naš rad.

Dali su svi pristanak za objavu fotografija u časopisu

UDRUŽENJE ZA UZAJAMNU POMOĆ U DUŠEVNOJ NEVOLJI SONATA TREBINJE Tel: 065/867 575 sonatatrebinje@yahoo.com

101

INFO VIJESTI

U

organizaciji Udruženja “Srpski centar”, u Palati Hofburg u Beču organizovan je 26. Svetosavski bal. Ovaj veličanstveni bal, koji decdenijama neguje srpsku kulturu i tradiciju u Beču, ove godine je bio ispunjen posebnim emocijama. Odata je počast za stradale u Novom Sadu. Više od 2500 zvanica, među kojima su se našle brojne ugledne ličnosti iz sveta diplomatije, umetnosti, medicine i društvenog života. Okupilo se u atmosferi koja je spojila glamur, srpsku tradiciju i humanost.

Ovogodišnji bal je, između ostalog, bio humanitarnog karaktera.

102

U znaku srpske tradicije i humanosti

Svetosavski bal u Beču Svetosavski bal 26. po redu, okupio je preko 2. 500 učesnika i više zemalja iz Evrope. Počasni gost Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, naglasio je značaj svetog Save za sve Srbe širom sveta

Brojni partneri, donatori, darodavci bili su deo nezaboravne balske noći. Na prvom mestu predstavništvo Republike Srpske u Austriji, opština Svilajnac, Privredna komora Vojvodine kao i MTL Austrije, koji s ponosom nastavlja tradiciju podrške Svetosavskom balu, jednom od najvažnijih kulturnih događaja srpske dijaspore.

Na ovogodišnjem Bečkom balu prisustvovali su predsednik Republike Srpske Milorad Dodik (počasni gost), gradonačelnik Beča Mihail Ludvig, ambasador Srbije u Austriji, Marko Blagojević, ambasador Srbije pri medjunarodnim organizacijama u Beču Žarko Obradović, ambasador BiH u Austriji Siniša Bencun, predstavnici političkog i javnog života Austrije, brojni ugledni Srbi iz Francuske, Švajcarske, Nemačke, Srbije…

Ovogodišnji Svetosavski bal posvećen je negovanju srpske kulture i tradicije, očuvanju duha Svetosavlja i iskonskih vrednosti koje nas povezuju uz snažnu misiju - pomoći i stvaranju bolje budućnosti onima kojima je to najpotrebnije.

“Ovo je najveće okupljanje srpske dijaspore i jedini inostrani bal u palati HOFBURG, prilika da se podsetimo na snagu zajedništva i s ponosom prenesemo našu istoriju i običaje budućim generacijama. U srcu Beča, okupili smo se s zajedničkim ciljem da očuvamo naš identitet. Tradicija Svetosavskog bala datira još od 1846. godine i mi ćemo je s ponosom nastaviti” - istakao je Milan Vidović, predsednik Udruženja “Srpski centar” u Beču.

Gradonačelnik Beča Mihael Ludvig, koji je na srpskom jeziku pozdravio zvaničnike bala, naglasio je da je za njega “srpski”, odnosno Svetosavski bal jedan od najlepših u bečkoj sezoni balova.

Bečka sezona balova je nešto posebno.

Imamo oko 450 balova svake godine.

Ponosni smo što je Beč među pet najvećih srpskih gradova, naglašavajući da u Beču živi 75. 000 Srba s državljanstvom Austrije a više od 100. 000 onih koji imaju srpske korene.

Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske i počasni gost, je posebno istakao da je pre svega važno da

INFO VIJESTI

se Srbi okupljaju, a posebno na mestu koje je sinonim za balove. Svetosavska akademija U Beču odjekuje čitavom Evropom a posebno srpskim zemljama i među srpskim narodom, rekao je Dodik, izrazivši zadovoljstvo što je tokom večeri sreo brojne Srbe koji žive i rade u Austriji, ali i Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Srbiji a kojima je kao i nama u Srpskoj isto važno da obeležimo Svetosavski praznik. Sveti Sava je ličnost koja je toliko inspirativna da uvek postoji način da mu se iznova divimo i da ga tumačimo...

Biti ovde, govori o još jednoj važnoj dimenziji Svetosavlja a to je sveti Sava deo nas. Gotovo da nema Srbina koji ne živi svetog Savu, koji ne živi na način kako nas je učio kroz našu veru, običaje, tradiciju, pismo, crkvu i sve ono što ona predstavlja naglasio je počasni gost predsednik Milorad Dodik.

Humanitarni Svetosavski bal održan je 31. januara 2025. godine u 14 sala raskošnog Hofburga, u ambijentu

ispunjenom istorijskim sjajem. Goste su dočekali tonovi bečkog valcera i plesni parovi koji su otvorili veliku Balsku noć.

Umetnički deo večeri bio je bogat i raznovrstan. Etno grupa TRAG, uz pratnju orkestra SNP i hora Kornelija Stankovića

Gradonačelnik Beča

kog državnog baleta uneli notu graciozne scenske umetnosti...

Nastupi tamburaških orkestara i Kulturno-umetničkih društav “Sindjelić”, “Abrašević”, i “Stanko Paunović” oslikali su bogatstvo srpskih narodnih igara i pesama, potvrđujući neprolaznu vrednost srpskog kulturnog nasleđa.

Za ljubitelje modernog zvuka nastupili su Bisera Veletanlić, legenda YU muzičke scene, Marko Luis i Aleksandra Bijelić, dok je grupa “Van Gog” oduševila ljubitelje autentičnog rok and roll zvuka. Plesni podijum bio je ispunjen do kasnih sati uz energiju Novosadskog Big Benda i MKDSL-a koji je uneo dozu avangarde i savremenosti u baletsku noć. Kao i svake godine 26. svetosavski bal imao je plemenitu misiju. U saradnji sa HO “Srbi za Srbe” ovogodišnji bal bio je posvećen porodici Dukić, samohranoj majci Ljiljani i njenim kćerkama Katarini, Ivi i Slavici. Zahvaljujući ovoj humanitarnoj akciji prikupljeno je 40.000 evra. Tako će porodica Dukić dobiti krov nad glavom i steći priliku za bolji život.

Ova hrabra porodica prisustvovala je Svetosavskom balu i bila pozdravljena i ohrabrena od brojnih donatora.

Text i fotografije pripremili: Neda Kovačevič Salai i Marko Radoš

otvorila je program tradicionalnim melodijama. Virtuoz klasik Stefan Milenković i njegova talentovana učenica Lara Zorjan očarali su prisutne emotivnim tonovima violine, dok su članovi BečJelena Mandić (na slici) dizajnerka nakita iz Francuske, bivša Mis Srbije i Crne Gore donirala je kao i prošle godine ogrlice koje ručno izrađuje od muralnog stakla. Njen brend “UriJell”, osim nakita napravila je kolekciju torbi i haljina, inspirisanih likom Nikole Tesle. Jelena Mandić je u srodstvu sa porodicom Tesla, pa i ne čudi što predstavlja jedinstvene komade inspirisane prirodom, kombinujući elemente njenog slovenskog imena sa simbolikom arhangela Urijela, što simbolizuje svetlost i transformaciju. Mnogi njeni unikati su s likom Nikole Tesle.

103

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com

Tumačenje natalne karte, informacije na tel. 065 523 036 Želim SREĆAN ROĐENDAN svima vama koji ste rođeni u znacima RIBE i OVAN.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Mars u Raku,vaš vladar, sve do 18.4. izaziva česte promjene raspoloženja, emocionalne frustracije i zbog toga prenagljenost u odnosima i sklonost svađama. Ovo je djelovanje bez strategije. Ovo može uticati na probleme u porodičnim odnosima. Budite pažljivi oko 29. marta u vrijeme pomračenja Sunca. Prelazak Neptuna u vaš znak može pokrenuti novi početak, viziju o novoj misiji, ideji ili zadatku koji treba da ispunitie aktivirati uspavane talente, intuiciju i vjeru u sebe. Negativno korištenje Neptuna je da samo maštate, a ne djelujete. Ipak, Pluton iz Vodolije šalje skladnu energiju vašem Suncu i možete se transformisati u pozitivan alat za dobrobit drugih.

BIK 21. 4 - 20. 5.

Pluton u polju karijere izazivaće vas na promjene. To mogu biti promjene statusa, posla ili zanimanja. Venera u Ribama, a tu je i Saturn, mogu uticati na povoljna rješenja, možete dobiti pomoć od prijatelja, ali je potrebno biti spreman za novi početak, napustiti iluzije da stvari mogu ostati kakve jesu i prihvatiti se borbe i dokazati svoju vrijednost i u nepovoljnim okolnostima.

Hrabrost da iskoračite iz svoje udobnosti u novo je rješenje. Tražite sami rješenje da vam ga okolnosti i spoljni uticaji ne nametnu, ali promjena sigurno dolazi sredinom godine. Stres može uzrokovati probleme sa grlom, glasnicama, štitnom žlijezdom ili srčane tegobe.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

U ovom dvomjesečnom periodu imaćete sklonost promjenama raspoloženja, naglašenu osjetljivost i sklonost skrivanja onog što mislite sa impulsivnim i iznenadnim zaokretima i promjenama stavova. Potrebno je da budete malo strpljivi i da vas ne nerviraju odlaganja na koja nemate uticaja. Mars u Raku provocira samodestruktivna emotivna stanja, a uzrok mogu biti finansijski problemi u porodici. Jupiter u vašem znaku pomaže svima koji su se okrenuli znanju i širenju vidika, koji njeguju svoja partnerstva, poslovno ili bračno, pružajući i dobijajući oslonac za prosperitet. Uzdržite se od pretjerivanja u bilo kom segmentu života i praktikujte fizičku aktivnost.

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Jupiter svojim pozitivizmom boji probleme koji su bolni da ih iznesete drugima, daje vam snagu da tražite dobra rješenja i zaštitinik je vašeg mentalnog zdravlja.

Sa Marsom u vašem znaku prisutna je emotivna frustriranost. Ali imate i sposobnost da hladnokrvno i odlučno djelujete u kriznim situacijama i energiju pobjednika i u nepovoljnim okolnostima. Važno je sačuvati duševni mir do kraja aprila i već od polovine godine energija i snaga planetarnog djelovanja nosi vam prosperitet i srećne okolnosti, korisne veze, javne poslove i dobar odnos s partnerom. Moguće upale, povrede ili hirurške intervencije.

Sa dobrim Marsom u natalu ne treba brinuti.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

Pluton iz Vodolije budi ambiciju i kreativne talente u novom svjetlu, a vaš zadatak je da razumijete i prihvatite

104

Zdravstveni horoskop od 18.2-20.4.2025.

Planetarna konfiguracija na nebu

U ovom periodu SUNCE će boraviti u znaku Riba od 18.2-19.3. i znaku Ovna od 20.3-19.4. MJESEC će dva puta obići cijeli zodijak putujući od znaka Škorpije do znaka Jarca. U martu se dešavaju eklipse: pomračenje Mjeseca u znaku Ribe 14.3. i pomračenje Sunca u Ovnu 29.3. I Mjesečevi čvorovi mijenjaju znak. Sjeverni mjesečev čvor prelazi u Ribe, a južni mjesečev čvor u Djevicu 11.1.2025-26.7.2026. MERKUR se kreće kroz znak Ribe (u egzilu) i znak Ovan i imaće period rx kretanja. U Ribama je od 15.2-3.3. i od 31.3-16.4. U Ovnu je od 4.3-30.3. i od 17.410.5. Retrogradan je od 15.3. (sa 9. st.Ovna) do 6.4. (26. st.Riba). VENERA kao i Merkur šeta kroz znakove Ovan i Ribe. U Ovnu (u egzilu) je od 5.2-27.3. Od 2.3. kreće rx sa 10 st. Ovna, ulazi u Ribe ( egzaltirana) 28.3. i završava rx hod 13.4. na 24 st. Riba. U Ribama ostaje još do 30.4. MARS je u Raku (u padu) do 18.4. Rx hod koji je počeo 7.12.2024 i završava na17. st. Raka i 24.2. ponovo je u direktnom hodu. JUPITER je u Blizancima (u egzilu) od 11-19. stepena. SATURN u Ribama u ovom periodu prelazi put od 19-26. stepena. URAN je u Biku (u padu) od 23-25. stepena. NEPTUN iz Riba, nakon oko 160 godina ulazi u Ovna 31.3. PLUTON je u Vodoliji od 2-3. stepena.

Energija ovog perioda je izuzetno teška i dinamična, sa promjenama u intenzitetu i kvalitetu. Čak četiri planete su u nepovoljnim dostojanstvima i rx kretanju pa možemo biti stavljeni u nepovoljne okolnosti izvan nas, ali sa reakcijama koje potiču od nas i našeg naučenog obrasca djelovanja. Biće potrebno da duboko u sebi preispitamo svoje ciljeve, odbacimo nerealne želje, domislimo novi način djelovanja, kroz mudrost i lekcije koje smo naučili, svjesni svoje unutrašnje snage i vjere. Energija je pod uticajem emocija i svaka frustracija izaziva na borbu, sukob i svađu. Izdržite izazove, potrudite se ostati smireni, jer će sve biti lakše od maja ove godine. riješite neki pravni problem to možete sada uraditi. Skloni ste da unesete promjene u i porodičnim pitanjima. Da biste regenerisali odnose sagledajte šta treba odbaciti i šta vam više ne služi za dalji napredak, npr. možete staru kuću srušiti i graditi novu.

Tokom marta i od druge polovine aprila Venera donosi prosperitet i komfor, uspjeh djece i društvenost. Ujedno u drugoj polovini marta napravite analizu i planove za nove intelektualne poslove. S Marsom u Raku period može biti obojen unutrašnjom napetošću i suočavanje sa DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Rođeni u znaku Djevice i dalje su pod neriješenim situacijama.

JARAC - 22. 12 - 19. 1. povoljnim uticajem Urana koji donosi Saturn u Ribama već dvije godine traži neplanirane i povoljne događaje, ovaj dublje povezivanje sa sobom, svojom put to se odnosi na rođene od 16-18. duhovnom suštinom. Kako se bliži preseptembra. Jupiter iz Blizanaca, rođenima 4-11.9. može lasku u Ovna krajem maja, slijedi priuzrokovati zdravstvene tegobe zbog neumjerenosti u jelu i piću. Bićete skloni samodokazivanju, aroganciji i probir- prema za početak novih struktura i organizacije života. ljivosti koja za rezultat ima konfliktne situacije. Rođeni u Utvrdite prioritete u svojim ambicijma, a iz učinjenih gredrugoj dekadi znaka Djevica osjetiće napet aspekt Satur- šaka izvucite pouku. Pluton u polju novca može obezbijena iz Riba i vrijeme je da završite stvari koje niste riješili diti ogroman dobitak ili gubitak, zavisno od snage planeta prije sedam godina, a moguće su tegobe sa probavom. na rođenju. Budite obazrivi sa novcem. Porodični odnosi i Od 15.3 - 6.4. budite oprezni sa dokumentima, dva puta odnosi sa braćom ili sestrama su značajni u ovom periodu, provjerite ugovore koje potpisujete i oprezno u saobraćaju. moguća su prispitivanja kvaliteta postojećih odnosa. Budite oslonac u rješavanju problema. Moguće su povrede VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Vage vole i teže skladnim odnosima s stopala ili loša cirkulacija i hladne noge.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2. drugima i umjerenosti. Kada Venera toOba vladara znaka i Saturn i Uran nisu kom februara i marta bude u opozitnom više rx i sada je moguće pokrenuti stvaOvnu, za nju nepovoljnom dostojanstvu, ri koje su bile zakočene neko vrijeme. biće potrebno da imate sposobnost da razumijete osjeUticaj Plutona preko Sunca najsnažnije ćanja drugih ljudi i smanjite tendenciju „gušenja“ drugih radi sopstvenog mira. Možda će ovo biti period nemira i će osjetiti rođeni 24.1. kroz buđenje svijesti o dubokim i borbe za istjerivanje pravde. Iako nije lako, ako se hrabro korjenitim promjenama koje treba prihvatiti, ali za humasuočite i shvatite šta je najbolje u datoj situaciji da uradi- niji svijet, a ne kroz kontrolu i strah. Venera i Merkur nose te, ali na diplomatski način i s novom idejom moći ćete zadovoljstvo u ličnoj slobodi, jer će biti i novca i druženja prevazići problem. Imate podršku i Jupitera i Plutona da i novih ideja, a i Jupiter potpomaže smislene akcije u ciljubavlju i mudrošću krenete u akciju i riješite problem. lju napredovanja i širenja uticaja. Od aprila stiže i nova inspiracija i sposobnost razvijanja kreativnih vještina do Moguće glavobolje i problem sa zubima. ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11. maksimuma. Moguća je nervna napetost, pa je dobro za Uticaj Saturna iz Riba je povoljan za opuštanje provoditi vrijeme u prirodi.

RIBE - 20. 2 - 20. 3. samodokazivanje i izdržljivost. Mars iz Saturn u Ribama (do 25. maja) unazad Raka dodaje ambiciju i borbu za osvadvije godine donosio je dublje razmišljajanje vlasti. Iako skladni aspekti, planete nje i unutrašnju strukturu baziranu na u nepovoljnom znaku mogu donijeti lošu motivaciju, tako intuitivnim i duhovnim vrijednostima, a da je potrebno da dobro procijenite šta je ispravno i za šta se boriti. Najbolje je da planirate buduće akcije sve Neptun posljednjih 14 godina pomagao inspiraciju i rado kraja aprila, a nakon toga djelujete. Uživajte u ljubavi zvijanje talenata. Neptunov prelazak u Ovna ukazuje na i društvenom životu, a možete kombinovati sa poslovnim potrebu kreiranja novog cilja, puta i ideje. Kretanje Veneaktivnostima prijatne trenutke koje će Venera i Merkur re kroz Ribe i Ovna, s jedne strane, podstiče inspiraciju nuditi u ovom periodu. Krećite se, razgovarajte i uradi- i kreativnost do maksimuma, a s druge strane olakšava te neku kreaciju rukama, prijaće vam. Između 20-25.4. saradnju, utiče na popularnost i priliv novca. Budite umjereni u očekivanjima do sredine godine, jer Jupiter još nije čuvajte se povreda. u situaciji da da svoj maksimum. Od aprila Neptun je u STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Vaš vladar, Jupiter u Blizancima, je opet u direktnom ho- Ovnu i u saradnji sa Plutonom uticaće na neobična intedu i sve postaje lakše, a akcije direktnije. Ako treba da resovanja i nastojanja, bavljenje neobičnim problemima i intenziviranje putovanja. Manje zdravstvene tegobe mogu imati rođeni 10-17. marta. nove trendove. Ukoliko se čvrsto držite ustaljenih formi ovo može biti frustrirajuće i izazvati srčane tegobe. Već od kraja marta dolazi inspiracija da najbolje predstavite svoje sposobnosti bilo na intelektualnom ili emotivnom planu. Pobrinite se da ne dozvolite drugima da vašu dobrotu iskorištavaju, da vam nameću svoje obaveze i poslove što može iscrpiti vašu vitalnost. Period za društveni život i ljubav povoljan je tokom marta kao i za preispitivanje kvaliteta veze u kojoj ste, a možete sebi priuštiti kraća putovanja za punjenje baterija.

S M I J T E

S E ,

Z D R AV O

J E !

Smejte se, zdravo je! svekrvu, neko za snaju, neko za muža… *** Gospodine, da li vi uzimate terapiju?

– Da. – A da li vi terapijo uzimate ovoga gospodina? *** – Pisao mi muž da „siđem“ sa fejsbuka i skuvam nešto za ručak.

– I šta si ti uradila?

– Blokirala ga! *** – Primijetio sam da se sve više žena interesuje za mene.

– Deda, to su medicinske sestre.

Šale Zdravlje ne dolazi uvijek od medicine.

Ponekad dolazi od smirenog uma, mira u srcu, mira u duši.

Dolazi od smijeha i ljubavi.

*** – Doktore, poslije ove operacije prostate, hoću li ja moći sa ženom raditi „one stvari“?

– Hoćete, kaže doktor.

– E baš ti hvala, godinama nisam mogao.

Zakazala je sastanak, ali ja sam zakazao.

***

*** Polјubio sam je.

Jezik mi je bio brži od pameti.

*** *** Dobro se pokazala.

Doktor govori zabrinutom pacijentu: Skinula je sve sa sebe.

– S tim svojim srcem živjećete vi i 70 godina.

– Ali doktore, pa ja i imam 70 godina. *** *** – Eto vidite! Žene nisu zmije.

Za dug život treba da budete u formi.

Zmije kriju noge.

Jedna gospođa je u 65-oj počela hodati 10 km Dolazi žena kod doktora i pita ga: dnevno.

– Doktore, koliko bi trebalo da budem visoka *** Danas ima 97 godina i niko ne zna gdje je. za moju težinu?

Nova godina je lijepa Doktor: samo dok se čeka. *** – Pa, oko četiri metara.

Dolazi Mujo po dijete u vrtić… Žena: *** Vaspitačica: – Pa ja svima kažem, a svi zapeli debela pa Investicioni ciklus je menstruacija države.

– Koje je tvoje? debela.

Mujo: *** *** – Daj bilo koje ionako ću ga sutra vratiti.

Došao čovjek kod doktora i doktorica mu kaze: Nedam na sebe, zato sam go.

– Dobili ste trovanje alkoholom! *** – Ma ima da ubijem onog ko mi je stavio otrov *** – Išla sam da kupim nešto za smirenje. u alkohol!

Fotografije se prave zbog uspomena.

– Šta si uzela? Čizme!

Zato naši ljudi sve češće slikaju šta jedu. *** – Mujo voliš li ti seks u troje?

– Pa volim!

– Onda požuri kući, možda još stigneš.

*** Uslov da budemo primljeni u Evropsku uniju je da bar jedan član porodice bude gej.

Trenutno nagovaramo dedu. *** Od kada nisam imala seks, mogu ’ladno da se proglasim netaknutom prirodom. *** Na pijaci: – Černobilske jabuke, černobilske jabuke…

– Da li si ti, ženo, normalna?

– Zašto to govoriš, pa ko će ti kupiti takve jabuke?

– Aaa, kupuju, kupuju, neko za zeta, neko za

Aforizmi

Nije ona moja žena.

Ona je žena mog života. *** Djecu je nekada vaspitavala ulica.

Sad je i ona pod video-nadzorom. *** Ja sam invalid lјubavi. Odsjekle su mi se noge kad sam je vidio. *** Mediji prepuni loših vijesti pa se ni djeca ne rađaju kao nekada. *** Nema hlјeba od mene.

Pojede me trema.

*** Cink jača imunitet, otuda cinkarenje. *** Dok se mi brinemo zbog odlaska mozgova, odoše i bubrezi. *** Ako si protiv alkohola, što potežeš to pitanje? *** Otvorio frizerski salon pod imenom „Ko te šiša“.

Sreća pa nije otvorio ginekološku ordinaciju. *** Umro penzioner, istraga će utvrditi od čega je živio.

105

127 AS MEDICUS VRAČAR Sazonova 71, (ex Filipa Filipovića), Beograd Telefon: 011/2836-836, 065/285-3393 AS MEDICUS BEŽANIJSKA KOSA Ljubinke Bobić 13/2, Beograd Telefon: 011/2272-916, 065/2272-916 E-mail: poliklinika@asmedicus.rs http://www.asmedicus.rs/

Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net RADNO VRIJEME: radnim danom od 10-17 subotom od 9-14

Radno vreme:pregledi radnim danima od 08-20h, subotom od 08-15h 1. Dermatološki 6. Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima 2.

Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti 7. Imonodijagnostika kožnih KVANTNA oboljenja MEDICINA: KLASIČNA MEDICINA: 3. UltrazvukMEDICINA krvnih sudova - vaskularni hirurg 8. Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja SKENER FIZIKALNA MEDICINA I INTERNA BIOREZONANTNI REHABILITACIJA 4. Krioterapija Itečnim azotom 9. IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka) ULTRAZVUK COLOR DOPPLER TERMOVIZIJSKI SKENER ESTETSKA MEDICINA KARDIOLOGIJA (otklanjanje bradavica, kondiloma) 10. Aplikacija filera i mezonitiDARKFIELD MIKROSKOP HIPERBARIČNA MEDICINA (HBO) ORL MIKROREZONANTNA TERAPIJA 5. Peeling lica, kauterizacija NEUROLOGIJA I PSIHIJATRIJA RIKTA TERAPIJA (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) GINEKOLOGIJA

MEDISCREEN

1. Dermatološki pregledi 2. Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti 3. Ultrazvuk krvnih sudova 4. Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) 5. Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) 6. Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima 7. Imunodijagnostika kožnih oboljenja 8. Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja 9. IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka) Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Osnivači poliklinike dr sci med Nina Nikolovska Sinicki, spec. ORL i Kvantne medicine dr Aleksandar Sinicki, spec. neuropsihijatrije i Kvantne medicine

pet do dvanaest

POMOĆ U OČUVANJU ZDRAVLJA CIJELE PORODICE! 78000 BANJA LUKA; Ul. Braće Mažar i majke Marije 18 (Hanište); Tel: 051/212-437; prizmabls@teol.net; www.prizmabl.com PRIZMA

Tlakomjer RS 2

200

50 KM

150 KM

KM

KM

Tjelesni analizator

Elektromasažer E3 INTENSE

KM

145 KM

200 KM

VJEŽBE ZA TRUDNICE Viši fizioterapeut 65/612-556

AutoCode

Oralni tuš Dental Jet

150

155 Kompresorski inhalator C 28P

120

Tlakomjer M3

Tlakomjer INTELLIIT

KM

Glukometar

KM

Koncetrator kiseonika

2000

vrijeme je za ZDRAVLJE

PRIZMA

PENZIONERI I ZAPOSLENI KUPOVINA NA RATE

PREGLEDI I LIJEČENJE

ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!!

U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL, alergologa, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije

KUĆNE POSJETE Pozovite nas i dolazimo na Vašu adresu 065 543 184

Ilije Garašanina 1, Banja Luka 051 963 385 alfalab2biomedica@gmail.com

ALFALAB POSLOVNICE

Alfalab Kotor Varoš Stafana Nemanja bb 051 941 199 alfalabkv@gmail.com

Alfalab Malta Mladena Stojanovića 26 c, Banja Luka 051 813 116 alfalabmaltarezultati@gmail.com Alfalab Centar Milana Tepića 27, Banja Luka 051 218 448 alfalab75@gamil.com Alfalab Borik Gundulićeva 25, Banja Luka 051 265 460 alfalabborik@gmail.com Alfalab Lazarevo

Alfalab Gradiška Kozarskih brigada bb 051 453 070 alfalab.gradiska@gmail.com Alfalab Mrkonjić Grad Sime Šolaje bb 050 490 208 alfalabmrkonjic@gmail.com Alfalab Prijedor Kozarska 51a 052 225 634 alfalabbiomedicaprijedor@gmail.com

Tel. 051 218-448; e-mail: alfalab75@gmail.com; www.alfalabbl.com

Tel: +381 11 39 88 111; +381 11 63 01 900; Mob: +381 69 39 88 111; +381 66 360 336 E-mail: vozdmedik@gmail.com; Web: www.vozdmedik.com; Kumodraška 121, (Ulaz iz Kraljevačke ulice), Beograd, Srbija

NAJKVALITETNIJOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE, DO ZADOVOLJSTVA PACIJENTA!