Medici.com 131

www.medicicom.com UKC Republike Srpske

Transfer prsta stopala na šaku GODINA XXII • BROJ 131 • OKTOBAR 2025 • CIJENA 8 KM, ZA INOSTRANSTVO 5 EUR • DVOMJESEČNIK • DISTRIBUCIJA PUTEM PRETPLATE

Premijer Republike Srbije u Banjaluci

Prof. dr \uro Macut ANURS

Naučna konferencija "Savremeni materijali 2025" Revitalizacija Banjsko-rekreativnog centra „Šeher“

Terme Banjaluka

PoliVasc-antioksidans

Kako pomoći pacijentima u smanjenju kardiovaskularnog rizika

PLUS

NMK • STRUČNI SKUPOVI • INFO

U našoj zdravstvenoj ustanovi rade vrhunski stručnjaci različitih specijalnosti.

PEDIJATRIJA KARDIOLOGIJA ENDOKRINOLOGIJA NEFROLOGIJA GASTROENTEROLOGIJA REUMATOLOGIJA PULMOLOGIJA HEMATOLOGIJA NEUROLOGIJA PSIHIJATRIJA VASKULARNA HIRURGIJA UROLOGIJA ORTOPEDIJA ANGIOLOGIJA FIZIJATRIJA NUTRICIONISTA UZV DIJAGNOSTIKA DERMATOVENEROLOGIJA KLINIČKA PSIHOLOGIJA DJEČIJA KARDIOLOGIJA DJEČIJA PULMOLOGIJA DJEČIJA NEUROLOGIJA DJEČIJA NEFROLOGIJA DJEČIJA ENDOKRINOLOGIJA DJEČIJI NUTRICIONISTA DJEČIJA ORTOPEDIJA DJEČIJA FIZIJATRIJA LOGOPED ONKOLOGIJA

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

S

A

D

R

@

A

J

UKC Republike Srpske

Transfer prsta stopala na šaku

Uvodna reč

8

Završetak radova do kraja godine

Nova bolnica u Trebinju

10

Iz Fonda ZO Republike Srpske

12

Banjaluka, 29. septembar 2025.

Tiho, tiho nad smrekama niz strminu; jesen, riđa kobila Svjetski dan srca češlja grivinu.

Nad rečnim pokrovom, obalom spojenim, čuje se sinji zvuk pod kopitom njenim.

Revitalizacija BRC „Šeher“ Oprezno vetar u monaškom kaputu, gužva lišće niz rubove Terme Banjaluka po putu.

Ljubi svaki žbun oskorušinog lista, crvene kô krv rane nevidljivog Hrista.

Jubilej-15 godina postojanja (“Jesen” Sergej Jesenjin)

Affidea/IMC Banjaluka

18

24

48

Oktobar nas ogrće plaštovima najlepših duginih boja.

Jutra su, ispunjena maglovitim zavesama, rosnim parkovima, Akademik Vladimir Kanjuh vlažnim pločnicima i trotoarima, prekrivenim opalim lišćem.

Godišnji odmori su uveliko iza nas. Energetske resurse duše i Spisak naučnih radova i knjiga 62 tela smo obnovili i pripremili za nove bitke i osvajanja. Ostaju divna sećanja na zagrljaje toplote i dane prelivene sunčevim Premijer Republike Srbije u Banjaluci plesom po nebeskom svodu. Jer, tiho poput sazrevanja plodova, grandiozno poput pauna u kraljevskom vrtu, a smelo poput Prof. dr Đuro Macut 70, 74, 87 nadošle planinske reke, stopalima vremena, jesen je ušetala u naše živote. Bogata i raskošna, arogantna i tajanstvena, kreativna i zanosna... Pred očima, čitave bujice prekrasne ANURS – Naučna konferencija harmonije boja i pejzaži emocionalnog sklada, pred čijom „Savremeni materijali 2025.“ 73 ornamentikom zastaje dah! Obgrlivši svu prirodu i njeno potomstvo, jesen vešto podešava ritam i muziku veselom balu 86 oblaka, kiša, magle i razigranog sunca, koje još nije spremno Info bilten UKC RS da prepusti nebeski svod. Po krošnjama drveća kao da je skakutao Van Gog u svojim kreativnim zanosima i čarobnim umećem oslikavao svaki list posebno. Priroda funkcioniše u savršenom ritmu svojih procesa. U narodu poznato Miholjsko leto,u punoj snazi opravdava svoje prisustvo. No, jutra Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac već odavno drugačije mirišu! I sunce polako izdaje snaga.

Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Vetrovi, u izlivima ljubomore, bez imalo milosti trgaju sa Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović grana prekrasne šarenolisne odore, u silnoj želji da ih ogole i Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. svuku do sivila. Polako, na prstima, ulazi u bregove, preleće dr Miodrag Čolić, akademik prof. dr Duško Vulić, akademik prof. dr Enver Zerem, po livadama, promiče kroz živice, puže niz potoke… tiho, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danineprimetno, sve dokle oko seže… zapravo, dokle jesen seže! ca Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, „Ona je tu. U tuzi kiše, po poljanama tiho hoda. I kuda stiže, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med u vis diže, usplahirena jata roda” (Dobriša Cesarić - Jesen) Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić i prof. dr Elizabeta Ristanović.

Orkestrirana harmonija mirisa jesenjih delicija, voća i povrća Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira te bogate zimnice vrednih domaćica, neprikosnoveno kazuju Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana da je ona tu. Duša i oči, pune su nam njene raskoši. “A kada Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Goran Ralivadama dune njen vjetar, uzbune se travke! U strnjištima četović i Željko Derajić.

Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, tiho šušti: To polja slute snijeg i čavke”(D. Cesarić - Jesen). +387 (0) 65 603 346; e-mail: medicicom.com@gmail.com; www.medicicom.com Septembar i oktobar i jesu meseci velikog broja naučnih Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 i stručnih medicinskih skupova. Njišući se na granama svoga Direktorica: Vera Pušac visokoga stabla, “Medici.com“ je imao čast da prisustvuje Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena Pušac Broćilović mnogima od njih, o čemu Vam donosimo pregršt novih inforPromocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 macija. Tako je naša vredna ekipa, širom otvorivši vrata bogatoj Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka jeseni, i u 131. „košaricu“ „Medici.com“-a, poslagala pregršt sadržaja, sa željom da Vam budu blagodatni i razgalni, baš kao Tiraž: 2.000 i sva lepota jeseni.

132. broj izlazi u decembru 2025. godine I još mnogo delicija naći ćete u našoj „košarici“, pa zavirite! Živi nam i zdravi bili i do novog čitanja u decembru, u priči o zdravlju i životu, koju ćemo po 132. put, u istoriju Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i svoga trajanja, ispisivati perom iskrenosti i znanja. kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo Vaš “Medici.com” Vera Pušac, direktor uz pismenu saglasnost izdavača.

7

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Izvedena jedna od najsloženijih mikrohirurških rekonstruktivnih operacija šake u UKC Republike Srpske

Transfer prsta stopala na šaku toe-to-hand transfer

M

ikrohirurški tim Klinike za plastično-rekonstruktivnu hirurgiju UKC Republike Srpske, u saradnji sa dr Milanom Stajićem iz Instituta za ortopediju „Banjica“, izveo je 8. oktobra 2025. godine jedan od najkompleksnijih mikrohirurških zahvata na šaci – transfer prsta stopala na šaku (toe-to-hand transfer).

Riječ je o pacijentu kojem je prilikom rada na cjepaču za drva došlo do traumatske amputacije palca i kažiprsta desne šake. S obzirom na ključnu funkciju palca u pokretima hvata i finoj motorici šake, odlučeno je da se izvrši kompleksna rekonstrukcija transplantacijom drugog prsta stopala. Zahvat je trajao šest sati i obuhvatio je mikrohiruršku transplantaciju kompletnog drugog prsta stopala, uključujući zglobne strukture, kosti, tetive, živce i krvne sudove na mjesto amputiranog palca šake. Na taj način omogućeno je funkcionalno i estetsko nadoknađivanje izgubljenog segmenta, čime se pacijentu pruža šansa za povratak gotovo punog obima pokreta i svakodnevnih aktivnosti.

Postoperativni tok je protekao bez komplikacija, a pacijent je trenutno u procesu fizikalne rehabilitacije, s ciljem postizanja što boljeg funkcionalnog ishoda.

8

Mikrohirurški tim Klinike činili su: dr Milan Stajić, dr Miljan Petković, dr Zlata Popović Čkonjović i dr Luka Rajkovača.

Anesteziološki tim: dr Dragan Sandić, dr Milica Vuletić, anestetičar Ivana Gvozdenović. Instrumentarke: Nikolina Panjak, Ivana Lujić i Danka Kljajić.

Načelnik Klinike za plastično-rekonstruktivnu hirurgiju UKC Republike Srpske dr Nikola Baroš izjavio je: „Danas smo uradili mikrohiruršku transplantaciju prsta sa stopala na šaku.

Imate čovjeka koji je imao traumatsku amputaciju prsta, odnosno palca i ka-

žiprsta, koji zajedno čine više od 70% funkcije šake, dok sam palac čini preko 40%. Operacija koju smo izveli spada među najzahtjevnije i najsloženije, a njen rezultat je da pacijent od osobe s invaliditetom postaje neko ko može ponovo obavljati svakodnevne aktivnosti.

Ja nisam čovjek koji često hvali politi-

čare, niti sam tome sklon, ali ovim što smo uradili želim zaista pohvaliti našeg generalnog direktora prof. dr Vladu Đajića i rukovodstvo koje nam je omogućilo da imamo sve uslove za rad!“ „Otkako sam na čelu Klinike za plastično-rekonstruktivnu hirurgiju UKC Republike Srpske, ne postoji nijedna situacija vezana za edukaciju, složenu operaciju, angažman stručnjaka iz inostranstva ili nabavku opreme, a da nam generalni direktor prof. dr Vlado Đajić i rukovodstvo nisu izašli u susret. Hvala mojim saradnicima koji su odradili ovaj zahtjevan operativni zahvat – od naših sestara, instrumentarki, anestezioloških tehničara, do tima anestezije i ljekara iz Beograda. Idemo dalje – imamo velike i ambiciozne planove, posebno kada su mladi ljekari u pitanju“, rekao je načelnik Baroš.

Saradnici za informisanje

П

Z D R A V S T V O

редсједник Владе Републике Српске Саво Минић и министри посјетили су објекат нове болнице у Требињу чија је изградња у завршној фази, у пратњи директора требињске Болнице Недељка Ламбете. Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић рекао је да ће крајем ове године бити завршена изградња савремене болнице у Требињу, а након тога је потребно још неколико мјесеци да би се завршила папирологија те да би се установа отворила за посјете пацијената. Министар Шеранић је истакао да ће у новој болници бити отворена врата и за нове специјалисте и други стручни кадар. “Дошли смо у ситуацију да смо имали 48 специјалиста, а сада ћемо имати додатних 53”, рекао је министар Шеранић у Требињу. Он је истакао да је најважније да ће и млади љекари и здравствени радници пружати помоћ и његу у новој болници. “То је велики замах за здравствену заштиту у цијелој Херцеговини и шире, чиме ће се унаприједити и рад домова здравља”, рекао је министар Шеранић, додајући да је циљ и отварање регионалног едукативног центра гдје ће се усавршавати вјештине и знања стручњака. Изградња ове савремене болнице велики је пројекат, вриједан око 128 милиона КМ, који се реализује у потпуности ресурсима и средствима Републике Српске. Укупна површина објекта болнице је 17.826 метара квадратних, а који је смјештен на 41.080 метара квадратних, који ће бити комплетно уређен. Болнички објекат имаће 223 кревета и обухватаће одјељења онкологије, пулмологије, инфективно одјељење, одјељење психијатрије, неурологије, интерно одјељење, одјељење нефрологије, порођајно одјељење и гинекологију, одјељење хирургије и урологије, одјељење ОРЛ и офталмологије, ургентни блок са собом за опсервацију, дневне болнице: општа и онколошка, дијализа, хируршку, интернистичку и кардиолошку интезивна ње10

Завршетак радова до краја године

Премијер и министри обишли нову болницу Требиње у изградњи

гу, полуинтезивну његу, опоравак пацијената – ангиографија и ендоскопија, опоравак пацијената – ОРЛ и офталмологија, одјељење за опоравак, уз операциони блок, одјељење за опоравак, уз блок оперативне гинекологије и акушерства и интезивну његу – неонатологија. Предвиђена је медицинска опрема која треба да задовољи стан-

дарде модерне болнице, изграђене у складу са посљедњим технолошким достигнућима, по високим медицинским стандардима и адекватна за пружање планираних медицинских услуга. Комплекс ће садржавати и пратећи објекат техничког блока, надстрешницу за санитетска возила, као и припадајуће колске и пјешачке комуникације, заједно са паркинзима

Z D R A V S T V O

и зеленим површинама. Министар Шеранић је претходно посјетио и Дом здравља у Билећи за који је, уз помоћ Кабинета предсједника Републике Српске и Министарства здравља и социјалне заштите, набављена нова опрема за лабораторију. Министар Шеранић је послије посјете лабораторији рекао да се, након иницијативе предсједника Републике Српске Милорада Додика и оперативног рада Владе Српске, успјело издвојити 70.000 КМ за набавку неколико апарата за ову установу. Он је истакао да је значајно што сада становници Билеће могу да добију у свом Дому здравља нове врсте налаза, чиме ће се подићи ефикасност и смањити вријеме чекања до успостављања дијагнозе и терапије.

“Видјећемо какве су даље потребе Дома здравља и шта Влада и Министарство још могу учинити”, рекао је министар Шеранић, наводећи да ће се радити и на обезбјеђењу довољно љекара за тај и остале домове здравља у Републици Српској. У Требињу је одржана и сједница Владе Републике Српске на којој је, између осталог, разматран и приједлог одлуке о давању сагласности на издвајање дијела парцеле ради изградње приступне саобраћајнице за објекат нове болнице. Одсјек за односе с јавношћу Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске

11

Z D R A V S T V O

Е сервис ФЗО РС

Ф

онд здравственог осигурања Републике Српске је путем своје интернет странице у линку „Е сервис“ омогућио грађанима да у сваком тренутку могу да провјере свој статус осигурања, односно да ли се за њих уплаћују доприноси. Провјера осигурања омогућава осигуранику да прије посјете љекару провјери своје осигурање, јер је предност коришћења ове апликације управо у континуираном праћењу редовности уплате доприноса за здравствено осигурање. Често се дешава да осигураници приликом посјете љекару сазнају да им нису уплаћени доприноси те је јако важно да грађани знају да имају могућност електронске провјере осигурања како би избјегли ове ситуације у пракси. Да би провјерили статус осигурања потребно је да у зато предвиђена поља упишу јединствени матични број као и број електронске здравствене картице. Уколико статус осигурања буде ДА, то значи да осигураник има здравствено осигурање, односно да су му уплаћени доприноси. Уколико је одговор негативан, грађани могу правовремено реаговати према свом послодавцу како би видјели о чему је ријеч. Подаци се ажурирају дневно са стањем из претходног дана. Подсјећамо да након што су уплаћени доприноси Фонд омогућава здравствено осигурање на период од два мјесеца под условом да се редовно измирују обавезе. Примјера ради, ако су доприноси уплаћени за јул, осигурање се одобрава до краја септембра. Исто тако, важно је напоменути да родитељи чија су дјеца пријављена преко њих на осигурање у случају промјене посла, треба поново да у надлежној пословници Фонда дјецу пријаве на осигурање. Обавеза родитеља је да сваки пут, 12

Прије посјете љекару можете електронски провјерити статус осигурања

након промјене послодавца, изврши нову пријаву дјетета на осигурање, како би оно имало континуиран приступ здравственој заштити. Такође, још једном желимо да напоменемо да обвезници доприносе уплаћују преко рачуна јавних прихода који одмах нису видљиви ФЗО РС, него је потребно да прође дан или два, те је веома важно да се доприноси за здравствено осигурање уплаћују правовремено, у складу са Законом о доприносима, а не у посљедњи час. Конкретно, када је ријеч о запосленим осигураницима, обавезе по основу доприноса настају оног момента када се исплати плата радницима за мјесец који је послодавац пријавио. То значи да је послодавац, по закону, дужан да приликом исплате плате уплати и доприносе или евентуално до краја мјесеца од момента када је уплатио плату. Осим тога, закон је дефинисао да је пос-

лодавац, у случају да уопште не исплати плату за мјесец који је пријавио, дужан да у року од 60 дана уплати доприносе како запослени не би остали без здравственог осигурања. Зато је свакодневна провјера осигурања важна за сваког појединца, јер на тај начин се прати континуитет уплате доприноса и у случају нередовне уплате радник може да правовремено реагује и код свог послодавца провјери о чему се ради. Будући да ФЗО РС нема механизме контроле уплате доприноса, све евентуалне неправилности у вези са уплатом доприноса могу се пријавити контролним органима, задуженим за ову област. Подсјећамо да, осим статуса осигурања у линку „Е сервис“ грађани могу да провјере и термине за магнетну резонанцу (МР) и компјутеризовану томографију (КТ) уколико чекају на те дијагностичке прегледе.

Р

азвојем апликације вођења превентивних прегледа у Интегрисаном здравственом систему (ИЗИС), које је Фонд здравственог осигурања РС у овој години почео да финансира у домовима здравља, градимо квалитетну базу података на основу које можемо доносити важне стратешке одлуке, истакла је замјеница директора за стратешко управљање здравственим системом у ФЗО РС доц. др сц. стом. прим. Ранка Кнежевић на презентацији апликације која ће бити ускоро доступна у здравственим установама кроз ИЗИС. Она је подсјетила да је Фонд у овој години почео да финансира четири нове услуге скрининга у домовима здравља и то рано откривање дијабетеса типа 2, кардиоваскуларног ризика, рака дебелог цријева и депресије, а све у циљу јачања превенције и заштите здравља на примарном нивоу. „Много је важно да се све релевантне здравствене установе и стручна удружења додатно укључе у јачање овог сегмента, јер је улога Фонда финансијске природе. Такође, и ова четири скрининга о којима говоримо, као и ова апликација, произашли су из жеље и намјере Фонда да што више становништва буде обухваћено превентивним услугама и да имамо квалитетну базу. Тиме смо конкретно и финансијски подржали јачање превентиве на примарном нивоу“, нагласила је Кнежевићева. На презентацији је објашњено да ће се у центрима за промоцију здравља и превенцију болести креирати листе осигураника које ће тимови породичне медицине позивати на превентивне прегледе. Циљ увођења ове апликације јесте да олакша како породичним докторима, тако и пацијентима, када је ријеч о заказивању и праћењу превентивних прегледа. Пацијенти ће, захваљујући овој апликацији, имати један долазак мање код љекара, односно одмах након позива и евидентирања за превентивни преглед, систем ће генерисати упутницу за лабораторијске претраге које су неопходне. То значи да осигу-

Z D R A V S T V O

Представљена апликација вођења превентивних прегледа у ИЗИС-у

Кнежевић: Градимо квалитетну базу за будуће стратешке одлуке

раник неће морати да долази код породичног доктора по упутницу те се на тај начин смањује број долазака и поједностављује комплетна процедура. Када осигураник дође на превентивни преглед, љекар ће већ у систему имати резултате лабораторијских претрага које су претходно урађене. „Апликација је осмишљена тако да се буквално на дневном нивоу ажурирају листе у зависности од, примјера ради, животне доби осигураника, личне и породичне анамнезе и слично, тако да систем препознаје да ли је и који скрининг потребан неком осигуранику“, речено је током представљања апликације. Породични љекари ће у апликацији имати све прецизно сортирано, визуелно уређено, гдје ће различитим бојама бити назначено који осигураници чекају превентивни, који редовни преглед, да ли се неко није јавио на позив и слично. Наглашено је да ће се прецизно водити и евиденција о исходи-

ма превенције, која је такође важна за даљу надоградњу система. Здравствене установе ће правовремено бити обавијештене када ова апликација у потпуности буде пуштена у продукцију. За сада је у појединим домовима здравља ова апликација доступна кроз ИЗИС како би практично провјерили њену ефикасност. Намјера је да се на тај начин утврди да ли ова апликација функционише у пракси онако како је замишљено и да ли се здравствени радници сналазе, а све повратне информације биће искориштене за евентуалну дораду апликације. Иначе, Фонд је заједно са имплементаторима пројекта за ИЗИС у овој години много радио на додатним функционалностима ИЗИС-а, попут ове апликације која је и представљена. Она је и направљена на основу параметара и смјерница надлежних сектора у ФЗО РС а све у циљу унапређења превенције на примарном нивоу.

13

О

Z D R A V S T V O

сигураници Фонда здравственог осигурања Републике Српске ускоро више неће морати да носе папирну медицинску документацију приликом упућивања на комисију за боловања, захваљујући електронској размјени података између здравствених установа и комисија. Овим ће знатно бити олакшан и рад породичних доктора и љекара у комисијама. Такође, када се почне са потпуном примјеном електронске размјене, за осигуранике који се упућују на комисију са назнаком ‘’без присуства пацијента’’, као што су тешко обољели, труднице, лица са инвалидитетом и други, више неће бити потребно ни да чланови породице доносе документацију у њихово име, као што је то сада случај. Наиме, у завршној фази је интегрисање Завода за медицину рада и спорта Републике Српске у Интегрисани здравствени информациони систем (ИЗИС) те се од 1. септембра почело са електронском размјеном података. Дакле, породични љекари путем ИЗИСа достављају документацију комисијама, а исто тако добијају и мишљења и оцјене комисије, што ће знатно учинити рад лакшим, бржим и ефикаснијим. Када електронска размјена у потпуности заживи, то ће значити и да осигураници неће морати са собом да носе сву потребну документацију, чиме ће се смањити и ‘’шетање’’ пацијената од установе до установе, број долазака, као и гужве на комисијама. С обзиром на то да све здравствене установе, нарочито приватне амбуланте породичне медицине, упркос упозорењима Фонда, нису још у потпуности прилагодиле своје системе електронској размјени, још неко вријеме ће упоредо бити задржано и достављање документације у папирном облику. На овај начин настојимо обезбиједити да осигураници несметано остварују своја права и здравственим установама чиме смо указали да се ни у ком случају не смије дешавати да се осигураницима ускрати право на боловање усљед евентуалног непровођења 14

Интеграција Завода за медицину рада и спорта у ИЗИС

Ускоро без папира на комисију за боловање

инструкција за електронску размјену података. Такође, изузетно је важно да све установе које су увезане у ИЗИС, и на секундарном и терцијарном нивоу, уносе налазе у ИЗИС како би електронска размјена несметано функционисала и како би комисије могле да спроводе оцјене боловања, без потребе да од осигураника траже да доносе документацију. Фонд здравственог осигурања и Завод за медицину рада и спорта имају задатак да прате реализацију примјене електронске размјене података те ће на основу тога одредити датум почетка пуне примјене интеграције, односно када ће у потпуности престати потреба за слањем папирне документације. Интеграција комисија за привремену спријеченост за рад Завода за медицину рада и спорта је још један искорак који ће допринијети једноставнијем оствари-

вању права осигураника, а у наредном периоду биће интегрисане и остале дјелатности Завода. Такође, у оквиру будућег развоја ИЗИС-а планирано је да се омогући и размјена података са послодавцима, односно да се дознаке електронском размјеном достављају послодавцима како осигураници не би морали лично да их носе. Подсјећамо, у Републици Српској већ неколико година у примјени је Интегрисани здравствени информациони систем који је омогућио размјену података између здравствених установа, односно интегрисање у јединствен систем и бројне друге предности, што доприноси ефикаснијем здравственом систему. ИЗИС се континуирано развија и уводе се константно нове функционалности у складу са потребама здравствених установа и осигураника.

Z D R A V S T V O

Стручни састанак директора завода здравственог осигурања у Међугорју

Секулић: За одржив систем неопходни додатни извори финансирања

З

а одржив здравствени систем у будућности неопходно је обезбиједити додатне изворе прихода, имајући у виду чињеницу да је тренутно сав терет здравственог осигурања на запосленим осигураницима, односно једној трећини који у укупном приходу учествују са око 85 процената. Истакао је то на стручном састанку представника завода и фондова здравственог осигурања из БиХ у Међугорју замјеник директора Фонда здравственог осигурања Републике Српске Александар Секулић. Говорећи о тренутном стању у области здравственог осигурања у Српској и активностима које је ФЗО РС спроводио протеклих година, Секулић је подсјетио да је Српска добила нови Закон о обавезном здравственом осигурању те да су константно проширивана права осигураника, увођене нове услуге и лијекови, а све у циљу што доступније и квалитетније здравствене заштите осигураника. „Издвајања за здравствену заштиту су у односу на 2016. годину по-

З

амјеница директора за стратешко управљање здравственим системом у Фонду здравственог осигурања РС др Ранка Кнежевић протеклог мјесеца учествовала је на радионици за израду Мапе пута за унапређење примарне здравствене заштите у Републици Српској у организацији ресорног министарства. Осим др Кнежевић, на радионици су ипсред ФЗО РС учествовали и извршни директори за план, анализу и развој здравственог осигурања и за ИТ и опште послове Љубинка Кубат и Драгана Родић. ФЗО РС је свих ових година снажан партнер развоју примарне здравствене заштите, а из године у годину издвајају се све већа финансијска средства за овај вид здравствене заштите, тако да Фонд препознаје напоре здравствених установа да унапређују квалитет и доступност услуга, истичући да је јачање превенције пут развоја примарне здравстве-

већана за 386 милиона КМ“, истакао је Секулић.

Када је ријеч о обезбјеђењу најсавременијих терапија које су осигураницима доступне кроз Програм лијекова у ограниченим количинама, Секулић је нагласио потребу побољшања доступности тих терапија у 2026. години, подсјетивши да одлуку о финансирању Програма лијекова сваке године доноси Влада РС. „Планирани буџет за Програм лијекова за идућу годину остао је на истом нивоу као и ове године, односно

око 80 милиона КМ, а реалне потребе су знатно веће да би терапију добили сви пацијенти који на њу чекају. Међутим, одређеним активностима Фонда и пребацивањем лијекова на друге листе настојаћемо да растеретимо Програм лијекова те да створимо могућности за финансирање већих количина терапија из Програма“, рекао је Секулић. Он је нагласио да у будућности треба размишљати о потенцијалима за одржив здравствени систем, као што су поврат ПДВ-а на лијекове у здравствени систем, увођење намјенских акциза на производе штетне по здравље, усмјеравање премије од аутоодговорности у систем здравствене заштите и сл. На скупу који је организовао Завод здравственог осигурања и реосигурања ФБиХ, директорка тог завода Влатка Мартиновић нагласила је да системи здравственог осигурања представљају један од најважнијих стубова солидарности, сигурности и добробити грађана те истакла како овакви сусрети представљају прилику за размјену искустава и унапређење регионалне сарадње.

Радионица о развоју примарне здравствене заштите у Републици Српској

Активно учешће представника ФЗО РС не заштите. Фонд је учеснике на дводневној радионици упознао и са достигнућима Интегрисаног здравственог информационог система (ИЗИС-а) који је у овој години унапријеђен додатним функцијама.

Иначе, на радионици су учествовали сви релевантни актери у области здравства у Републици Српској, с циљем оснаживања здравственог система и пружања квалитетне, правовремене и доступне здравствене заштите за све грађане на примарном нивоу.

15

Т

Z D R A V S T V O

рошкове лијечења обољелих од карцинома плућа, као једног од најтежих обољења које се доводи у директну везу са пушењем цигарета, сноси искључиво здравствени систем. За најсавременије терапије за рак плућа годишње се издваја око 12 милиона марака, а терапија само једним лијеком за једног пацијента износи више од 200.000 КМ. И док се од акциза на дуван прикупљају милијарде, у здравствени систем се не враћа ни један једини фенинг. На такву, поражавајућу статистику, из године у годину упозоравају и пацијенти и ФЗО РС који континуирано побољшава доступност терапија. Међутим, и здравствени систем има своја ограничења и само један извор финансирања, доприносе за здравствено осигурање. Међутим, то дурочно није довољно за одрживост система у будућности. Једно од рјешења за дугорочну финансијску стабилизацију здравственог система налази се управо у приједлогу Закона о заштити здравља становништва од дуванских и осталих производа за пушење гдје су предвиђене новчане казне у случају кршења одредби закона, али није прецизирано у које намјене ће се тај новац користити. Приједлог ФЗО РС да се новац од наплаћених казни усмјери у здравствени систем је логичан имајући у виду чињеницу да Фонд издваја милионе марака за лијечење најтежих обољења за које је у великој мјери узрок управо пушење цигарета. „То би била конкретна финансијска подршка здравственом систему, која би омогућила и проширење права у области здравственог осигурања, али и обезбјеђење савремених терапија у складу са потребама осигураника“, сматрају у ФЗО РС. Иако је до сада здравствени систем успијевао да иде у корак са савременим свијетом, обезбјеђењем иновативних терапија. Међутим, оне су за сада доступне у ограниченим количинама. То значи да одређени пацијенти чекају терапије, јер се оне финан16

Милијарде од акциза на дуван, а ни фенинг за здравство

Новчане казне за пушење преусмјерити у здравство

сирају у складу са финансијским могућностима. Конкретно, када је ријеч о карциному плућа, кроз Програм лијекова, за који новац обезбјеђује Влада Републике Српске, пацијентима је у ограниченим количинама доступно пет савремених лијекова. „Фонд ће и даље да инсистира на обезбјеђивању стабилних и додатних извора финансирања, јер само тако можемо одговорити на све веће потребе грађана. То је посебно важно у времену у којем развој медицине и фармације доноси нове, али изузетно

Ризик

скупе лијекове и терапије. Њихово финансирање из редовних прихода Фонда постаје све већи изазов, а осигураници с правом очекују да имају приступ најсавременијем лијечењу. Зато је усмјеравање прихода од новчаних казни у здравствени систем, као и обезбјеђивање других додатних извора, кључно за очување стабилности и развој здравственог осигурања“, истичу у ФЗО РС. На иницијативе фондова здравственог осигурања у БиХ, попут акциза на дуван и алкохол, враћање новца од ПДВ за купљене лијекове у здравствени систем, преусмјеравање премије од аутоодговорности директно у здравство, надлежне институције још немају одговор. У Фонду сматрају да би новчане казне, које су сада предложене у законском рјешењу који се усваја на нивоу Репблике Српске, био бржи начин да се дође до додатних извора, јер не захтијевају одлуке виших инстанци на нивоу БиХ.

Према анализама љекара, пушење повећава ризик за добијање малигног тумора плућа чак 23 пута за мушкарце и 13 пута за жене. Осим карцинома плућа, ова штетна навика повећава ризик и за хроничну опструктивну болест плућа и до 13 пута. Такође, пушачи старосне доби између 30 и 40 година имају пет пута већу могућност да доживе срчани удар него непушачи. Ова штетна навика утиче и на појаву можданог удара, сужење крвних судова, пропадања срчаног мишића, затим појаву Бургерове болести, а на дисајним органима узрокује појаву слузи, бронхитиса и пропадање плућних мјехурова. Такође, пушење изазива смањење апетита, жгаравицу, хроничну упалу желучане слузнице, чир на желуцу и дванаестопалачном цријеву и друге болести.

Z D R A V S T V O

Од акциза за деценију 8,8 милијарди КМ Подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ показују да је у посљедњих десет година, тачније у периоду од 2015. до 2024. године, од акциза на дуван и дуванске производе прикупљено око 8,8 милијарди КМ. Ако би се од те цифре издвојио само један проценат у здравствни систем, то би било 88 милиона КМ што би допринијело побољшању и доступности здравствене заштите.

Ф

онд здравственог осигурања Републике Српске у протеклих пет година само за лијекове који се издају на рецепт за осигуранике који болују од хроничне опструктивне болести плућа која се директно доводи у везу са удисањем дима цигарете издвојио је више од 50 милиона КМ. И ови подаци потврђују оправданост приједлога Фонда да се новац од казни које су предвиђене Нацртом закона о заштити здравља становништва од дуванских и осталих производа треба усмјерити у здравство, јер је дуван један од главних фактора ризика за настанак многих хроничних незаразних болести. Логично је да новчане казне због пушења на мјестима гдје то није дозвољено буду усмјерене у Фонд здравственог осигурања. Разлог је једноставан – неодговорност појединца према сопственом и туђем здрављу не треба да пада на терет уплатиоца доприноса који редовно издвајају средства за здравство. Исто тако, подржавамо најаве увођења акциза на електрон-

Свим овим иницијативама подршку су пружила и удружења пацијената, свјесних да систем не може преко својих могућности и да су додатни извори финансирања здравственог система насушна потреба. „У вријеме када се сваког дана у свијету појави нови лијек и када напредак медицине омогућава продужен и квалитетнији живот, постаје јасно да досадашњи модел финансирања више није одржив. Ослањање на само један извор финансирања, као што су доприноси за здравствено осигурање, који се нередовно уплаћују и због чега фондови годишње губе милионе KМ, није добро рјешење“, наведено је у писму које су Савез за ријетке болести РС и шест удружења пацијената обољелих од карцинома упутили надлежним институцијама у Српској и БиХ ради обезбјеђења додатних извора прихода од акциза на производе штетне по здравље.

Пацијенти су и те како свјесни да медицина и фармација већ одавно нису хумане. „Данас важи правило: ко има новац, добија лијек. А ми пацијенти? Ми немамо времена за чекање. Живот ријетко даје другу шансу и зато је важно да подржимо напоре фондова да се обезбиједе додатни извори. То све већ имају и друге земље - Хрватска и Словенија са којима се често поредимо и питамо како они могу, а ми не? Одговор је једноставан – зато што знају да здравље нема цијену. Али зато мора имати подршку – подршку државе“, сматрају пацијенти. Примјера ради, у Француској се дио прихода од акциза на дуван усмјерава директно у фондове здравственог осигурања, док се, рецимо, у Бугарској дио прихода од акциза на дуван усмјерава у националне здравствене програме. Многа од ових рјешења су усвојиле и земље у региону, за која очито БиХ нема слуха.

Терет на здравству

За пет година више од 50 милиона КМ за лијекове за хроничну опструктивну болест плућа ске цигарете, чији број корисника све више расте, али истовремено сматрамо да је неопходно размишљати о томе да се дио тих прихода усмјери у здравство. Посебно из разлога јер се Фонд годинама бори за додатне изворе од акзица на дуван, али ни та иницијатива још није прихваћена. Слична пракса већ постоји у више земаља, попут Француске, гдје дио прихода од акциза на дуван иде директно у фондове здравственог осигурања, или Бугарске, гдје се дио прихода од акциза на дуван усмјерава у националне здравствене програме. Наиме, у посљедњих десет година, тачније у периоду од 2015. до 2024. године, према подацима УИО БиХ од акциза

на дуван и дуванске производе прикупљено је око 8,8 милијарди КМ. Ако би се од те цифре издвојио само један одсто у здравствни систем, то би било 88 милиона КМ што би омогућило бржи одговор система на бројне захтјеве пацијената, посебно када је ријеч о терапијама које још нису дио система. Зато позивамо креаторе јавних политика и доносиоце одлука да подрже идеје Фонда да се обезбиједе додатни извори. Усмјеравање средстава од новчаних казни због пушења цигарета на непредвиђеним мјестима један је од модела, јер се овај закон усваја на нивоу Републике Српске.

17

Z D R A V S T V O

И

звршна директорка за здравство и контролу др Даниела Телебак протеклог мјесеца била је једна од панелиста на 5. симпозијуму доктора медицине у Добоју који је посвећен јачању превенције на примарном нивоу здравствене заштите у организацији Дома здравља Добој. Фонд је у овој години почео да финансира четири нова скрининга у домовима здравља и осам услуга за дјецу са говорним и другим потешкоћама у развоју, што је конкретна институционална мјера за јачање превенције на примарном нивоу”, истакла је др Даниела Телебак. Др Телебак је учеснике симпозијума упознала и о развоју апликације вођења превентивних прегледа у Интегрисаном здравственом информационом систему (ИЗИС) која ће значајно олакшати љекарима и омогућиће правовремено праћење превентивних прегледа за осигуранике којима су потребни. “Ове мјере Фонда су снажан корак ка унапређењу квалитета здравствене заштите, јер препознају превенцију као основ за одржавање здравља”, истакла је 18

5. симпозијум доктора медицине у Добоју

Телебак: Мјере Фонда јачају превенцију на примарном нивоу др Телебак. Активно учешће др Даниеле Телебак у панел дискусији похваљено је и од Организационог одбора Дома здравља Добој који је и организатор симпозијума. „Ваше присуство, стручност и спремност да подијелите своје знање и искуство значајно су допринијели квалитету дискусије и остваривању главног циља – сагледавања важности и могућности унапређења превентивног дјеловања на примарном нивоу здравствене заштите“, истакла је Тања Јешић Петровић, предсједница Организационог одбора.

Ф

онд здравственог осигурања Републике Српске у наредној години за примарну здравствену заштиту планира да издвоји око 248 милиона КМ, што је за 32 милиона КМ више у односу на ову годину. Осим тога, Фонд је за наредну годину предвидио и буџет за превенцију у износу од око 4 милиона КМ, како би подстакли здравствене установе да у већој мјери обављају превентивне прегледе и то скрининг карцинома дебелог цријева, рано откривање дијабетеса типа 2, кардиоваскуларног ризика и депресије. Ова четири скрининга Фонд је увео почетком ове године те овим стимулативним мјерама настоји да унаприједи превенцију на примарном нивоу. Руководство Фонда је о овоме информисало представнике Актива директора домова здравЉа на састанку који је одржан у оквиру припрема за уговарање примарне здравствене заштите за 2026. годину. Дејан Кустурић, в.д. директора ФЗО РС, на састанку је истакао да на овај начин Фонд наставља већ дугогодишњу праксу да се из године у годину издваја више средстава за примарну здравствену заштиту грађана, што недвојбено указује на опредијељеност Фонда да се континуирано побољшава доступност и квалитет овог вида здравствене заштите у Републици Српској. ‘’Посебан фокус ће бити на оснаживању превенције која је кључна карика здравог друштва. Из тог разлога ћемо за превентивне прегледе планирати 4 милиона КМ у наредној години. Од броја обављених превентивних прегледа ће зависити и износ средстава које ће домови здравља моћи остварити по овом основу’’, рекао је Кустурић. На овај начин, додао је, ФЗО РС покушава да стимулише домове здравља да пружају што већи број превентивних прегледа, што је од изузетног значаја за здравље грађана, као и здравствени систем у цјелини. ‘’Континуирано улагање у примарну здравствену заштиту, као и унапређење превентивних

Z D R A V S T V O

Састанак са Активом директора домова здравља:

У фокусу оснаживање превенције

програма су стратешки приоритет Фонда, али позивамо и домове здравља, здравствене раднике и друге институције да заједнички радимо на подизању стандарда у примарној здравственој заштити и оснаживању превенције’’, навео је Кустурић. На састанку је истакнуто да је Фонд здравственог осигурања једина институција која системски финансира превентивне прегледе у домовима здравља, што не би требало да буде случај, јер је превенција од националног значаја. Осим спорадичног укључивања локалних заједница у финансирање превентивних прегледа за своје грађане, представници Актива директора су истакли да се у оквиру одређених пројеката које подржавају међународне организације од здравствених установа очекује да реализују превентивне активности, али без финансијске надокнаде за обављене прегледе. Будући да је Фонд у овој години увео четири нова скрининга у домовима здравља, у циљу адекватног праћења превентивних прегледа и развијања мреже превенције у оквиру Интегрисаног здравственог информационог система (ИЗИС) израђена је посебна апликација за вођење ових услуга. Апликација ће олакшати рад ље-

карима, али и омогућити квалитетну базу података, неопходну за будуће стратешке одлуке. Поред наведеног, на састанку је разговарано и о значајном расту трошкова Фонда за накнаду плата за вријеме боловања радника. Наиме, у овој години планирани трошкови за боловања износе 40 милиона КМ, док су за наредну годину процијењени трошкови чак 50 милиона КМ, а прије само неколико година трошкови за боловања су износили 18 милиона КМ. Иако је раст трошкова боловања у највећој мјери посљедица повећања права осигураника у овој области (накнада плате у пуном износу трудницама, обољелим од малигних болести и друго), на састанку је констатовано да је неопходно додатно јачање контроле боловања која прописују породични доктори. На састанку је разговарано и о другим активностима које је потребно предузимати у наредном периоду у циљу управљања свим трошковима и обезбјеђивања квалитетне здравствене заштите грађанима, јер само заједничким дјеловањем свих актера у здравству може се постићи ефикаснији, доступнији и одрживији систем. Одјељење за односе са јавношћу

19

Д

Z D R A V S T V O

иректорка Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству „Душа дјеце“ Јасминка Вучковић посјетила је Родитељску кућу „Искра“ у Бањалуци у којој тренутно борави осам породица чија су дјеца обољела од малигних болести. А управо су малишани они који су уз осмијех и одушевљење дочекали директорку Фонда солидарности, која им је поклонила плишане меде, симбол Фонда солидарности „Душа дјеце“, а које добије свако дијете приликом одласка на лијечење у иностранство. Родитељска кућа “Искра” је прва кућа ове врсте на подручју Републике Српске, а болесним малишанима, чија терапија често траје и по неколико мјесеци, она је једини дом далеко од њихове куће, а сваки вид подршке, па и ова посјета, за њих је од непроцјењивог значаја. У овој, прије свега емотивној, али и угодној посјети, разговарало се о бројним темама, а све са једним циљем – како побољшати сарадњу и подршку за обољелу дјецу и њихове породице, с обзиром на то да дио дјеце која су лијечена преко Фонда солидарности често у току свог лијечења бораве и у Родитељској кући. Главни фокус састанка био је на јачању сарадње, с намјером да се заједничким снагама још ефикасније помогне породицама и обољелој дјеци, како им олакшати пут, од дијагностике и лијечења до боравка у Родитељској кући. Размијенили су искуства о проблемима и изазовима са којима се суочавају те су заједно тражили рјешења која ће осигурати да се свако дијете осјећа сигурно и да има приступ најбољој могућој њези. Такође, директорка Фонда солидарности „Душа дјеце“ показала је изузетно разумијевање за све изазове са којима се суочавају у Родитељској кући, настојећи да подијели сопствена искуства у раду али и корисне савјете. Један од главних закључака састанка био је усмјерен на будуће планове, а то је стварање 20

Директорка Фонда солидарности „Душа дјеце“ посјетила Родитељску кућу „Искра“.

Разговор о будућој сарадњи и подршци: Заједно за дјечју наду!

мреже подршке, унапређење и јачање веза и отварање нових путева помоћи како у земљи, тако и у иностранству, па је тако договорено да се у скорије вријеме поново организује састанак на којем ће бити укључено и ресорно министарство. Посјета Родитељској кући “Искра” није била само формални састанак, већ прилика да се

из прве руке осјети топлина и храброст која тамо влада. Кроз овакву сарадњу Фонд солидарности и Родитељска кућа “Искра” имају само један циљ: Пружити што боље услове, утјеху, снагу и наду дјеци и њиховим родитељима, показујући им да нису сами. Одјељење за односе са јавношћу ФЗО РС

Z D R A V S T V O

O

d ove jeseni, građani Banjaluke, ali i posjetioci iz cijele Republike Srpske i regiona, ponovo imaju priliku da u novom banjsko-rekreativnom i rehabilitacionom kompleksu koriste jedinstveni resurs za unapređenje zdravlja i tjelesne kondicije, uživajući u revitalizujućem djelovanju termalne vode u kombinaciji sa savremenim medicinskim i wellness uslugama.

Terme Banjaluka svečano su otvorene 3. septembra 2025. godine uz prisustvo mnogobrojnih zvaničnika i građana Banjaluke, čime je obilježen uspješan završetak rekonstrukcije i revitalizacije stare Banje „Šeher“, prirodnog resursa koji su stanovnici grada koristili generacijama, a koji je ovom obnovom vraćen u funkciju u znatno unapređenom obliku.

Ovaj projekat koji je razvio Institut za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i ortopedsku hirurgiju “Dr Miroslav Zotović” kao svoju novu organizacionu jedinicu, predstavlja spoj tradicije korišćenja banjskog resursa i savremenih standarda u oblasti zdravstvenih i wellness usluga.

Osnovni cilj projekta revitalizacije nekadašnjeg Banjsko-rekreativnog centra „Šeher“ je vraćanje prirodnog dragulja – termomineralne vode građanima i gostima, sa posebnim akcentom na zdravstveni i rekreativni aspekt, energetsku i ekonomku samoodrživost, a rezultat njegovog završetka je konceptualno potpuno nov zdravstveni, rekreativni i turistički resurs - Terme Banjaluka.

Terme Banjaluka prostiru se na impresivnih 7.000 m2 , raspoređenih na četiri etaže, sa više od 500 m2 vodene površine. Kompleks kombinuje termomineralnu vodu sa savremenim rekreativnim i medicinskim sadržajima, čineći ga jedinstvenim u ovom dijelu regiona. Termalna voda temperature između 26 i 33°C, ima dokazano terapeutsko dejstvo na zdravlje ljudi, dok istovremeno pruža prijatan osjećaj relaksacije i osveženja. Za potrebe Termi Banjaluka u funkciju su stavljene dvije nove bušotine i bunar sa ukupnim kapacitetom vode od oko 40 l/s.

Otvaranjem kompleksa, Institut nastavlja svoju misiju unapređenja zdravlja i rehabilitacije, ali u okviru zasebnog segmenta koji funkcioniše kao moderni spoj zdravstvenih, wellness i rekreativnih programa. Terme Banjaluka postaju značajan podsticaj i razvoju turizma i unapređenju kvaliteta života u zajed22

Terme Banjaluka – revitalizovani banjski dragulj Banjaluke

nici, pružajući mogućnost aktivnog odmora i profesionalne zdravstvene podrške u jednom prostoru.

Posebno je važno naglasiti da je realizacija projekta bila moguća zahvaljujući podršci Vlade Republike Srpske i predsjednika Republike, koji su ukazali povjerenje Institutu i podržali investiciju sa oko 50% od ukupno uloženih sredstava.

U okviru Termi Banjaluka, posjetioci mogu uživati u raznovrsnim ba-

zenima, terapijskim kadama, masažama, hidroterapiji, kao i u fitness i rekreativnim sadržajima, prilagođenim svim uzrastima. Kompleks je građen uz poštovanje savremenih standarda energetske efikasnosti, pri čemu se za grijanje i hlađenje objekta koristi termomineralna voda u kombinaciji sa toplotnim pumpama, što garantuje ekološki odgovorno funkcionisanje.

Stručni timovi Instituta “Dr Miroslav Zotović”, sa dugogodišnjim isku-

Z D R A V S T V O

Za tijelo BANJA, za dušu LUKA – dobrodošli u Terme Banjaluka! stvom u fizikalnoj medicini i rehabilitaciji, garantuju visoki kvalitet medicinskih usluga. Posjetioci mogu očekivati ne samo rekreativni, već i rehabilitacioni program, prilagođen individualnim potrebama, čime se Terme Banjaluka izdvajaju kao centar koji integriše zdravlje, rekreaciju i wellness.

Otvaranjem Termi Banjaluka, Grad Banjaluka dobija moderan, ali istovremeno tradicionalno utemeljen kompleks, koji svojim sadržajem doprinosi zdravlju stanovnika, unapređenju lokalne zajednice i jačanju turističke ponude grada. Prirodni potencijal termalne vode, potkrijepljen savremenim medicinskim praksama, wellnes i spa programima, čini ovaj projekat izuzetno važnim ne samo za zdravlje pojedinaca, već i za društvenu i ekonomsku dinamiku regiona.

Terme Banjaluka simbolizuju spoj tradicije, medicinske ekspertize i savremenog dizajna, stvarajući prostor u kojem se njeguje zdravlje, relaksacija i kvalitetan odmor. Ovaj projekat je dokaz da ulaganje u zdravlje i dobrobit zajednice može biti održivo, funkcionalno i privlačno modernim posjetiocima, postavljajući nove standarde za banjski turizam i medicinsku rehabilitaciju u regionu.

23

Z D R A V S T V O

P

ovodom 29. septembra, Svjetskog dana srca, u Banjaluci je organizovano više aktivnosti, pod motom „Ne propusti nijedan otkucaj, uhvati ritam“, što znači da je potrebno na vrijeme reagovati.

U Republici Srpskoj u padu je broj oboljelih od kardiovaskularnih bolesti, čemu su najviše doprinijele preventivne aktivnosti i napredak kardiologije u Srpskoj. Godišnje od ove bolesti umre oko 42 odsto od ukupnog broja preminulih, a poredeći smrtnost koja je bila nakon ratnih dešavanja 1997. godine, došlo je do smanjenja od 15 odsto, izjavio je nacionalni koordinator za prevenciju kardiovaskularnih bolesti akademik Duško Vulić, povodom Svjetskog dana srca.

Akademik Vulić je naveo da se ove godine obilježava 25 godina Svjetskog dana srca i da je Srpska, zahvaljujući Fondaciji „Zdravlje i srce“, od početka u ovoj akciji čiji je cilj prevencija od kardiovaskularnih bolesti koje su i dalje „ubice broj jedan“ u svijetu.

Posebno su, kako je ukazao, problematične prijevremene smrti, kada muškarci umiru prije 55. a žene prije 65. godine. Najčešći prvi simptomi infarkta miokarda, prema riječima Vulića, su zamaranje, bol u grudima i nedostatak vazduha.

Pušenje je, pored povišenog krvnog pritiska i masnoće u krvi, faktor koji najviše doprinosi nastanku kardiovaskularnih bolesti i da je zabrinjavajuće da je sve više mladih koji prije 16. godine počinju da puše.

– Mladi koji su počeli da puše prije 16. godine imaju mnogo veći rizik da, kad odrastu, obole od kardiovaskularnih bolesti – naveo je Vulić.

On je rekao da se preventivnim aktivnostima nastoji nastaviti sa trendom smanjivanja obolijevanja i umiranja od kardiovaskularnih bolesti u

Banjaluka, 29. septembar 2025.

Svjetski dan srca

Srpskoj i da u tome uveliko pomažu domovi zdravlja.

Fondacija „Zdravlje i srce“ kao član Evropske mreže za srce i Svetske federacije za srce već tradicionalno obeležava Svetski dan srca u Banjaluci, u partnerstvu sa JZU DZ Banjaluka, Medicinskim fakultetom i Gradom Banjaluka uz pomoć farmaceutskih kompanija.

Povodom Svjetskog dana srca u Parku „Petar Kočić“ organizovani su preventivni pregledi, kao i besplatni preventivni pregledi građana koji su bili u Tržnom centru „Delta 24

Planet“ i u Specijalističkom centru „Dr Vulić“.

U Tržnom centru „Delta Planet“ učestvovali su „Hemofarm“ i „Medicom“ iz Bijeljine.

Građanima su bile omogućene preventivne usluge: mjerenje krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi, kao i procjena tjelesne uhranjenosti, određivanje nivoa ukupnog holesterola u krvi, pušačkog statusa, procjena fizičke aktivnosti, procjena unosa alkohola, procjena kardiovaskularnog rizika putem SCORE tablica za izračunavanje ukupnog kardiovaskularnog rizika, kao i

Z D R A V S T V O

stručni savjeti i edukativni materijali o zdravim stilovima života i prevenciji bolesti srca i krvnih sudova.

Pored ovih aktivnosti, obilježavanje Svjetskog dana srca nastavljeno je promocijom fizičke aktivnosti.

Program je održan u Parku „Petar Kočić“, kao i na Banj brdu, organizovanjem zajedničke šetnje “Stazom zdravlja“.

Odgovornost građana i zdravstvenog sistema Direktor Doma zdravlja Banjaluka dr Nevena Todorović poručila je da je prevencija ključna u otkrivanju i sprečavanju razvoja bolesti.

– Pored odgovornosti zdravstvenog sistema, važna je i odgovornost građana da vode računa o načinu života i redovno obavljaju preventivni pregled – navela je Todorovićeva.

Načelnik Centra za promociju zdravlja i prevenciju bolesti DZ Banjaluka dr Mladen Šukalo podsjetio je da Dom zdravlja svakodnevno pruža preventivne usluge.

– Cilj nam je rano otkrivanje faktora rizika i jačanje svijesti građana o značaju preventivnih pregleda – rekao je Šukalo.

Danijela Kajkut u Odjeljenju za društvene djelatnosti je naglasila da Grad Banjaluka nastoji podići svijest građana o važnosti brige za kardiovaskularno zdravlje.

– Zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i preventivni pregled najbolja su zaštita. Grad Banjaluka za ove programe godišnje izdvaja oko 400.000 KM, a preglede realizuje Dom zdravlja – istakla je Kajkutova.

U svim gradovima Republike Srpske organizovano je obilježavanje Svjetskog dana srca.

Svjetska federacija za srce naglašava značaj sprečavanja kardiovaskularnih bolesti u veoma ranoj fazi. Kada

se razvije kardiovaskularno oboljenje važno ga je otkriti što je ranije moguće kako bi se smanjile posljedice ranim liječenjem, savjetovanjem i lijekovima.

Edukativna radionica povodom Svjetskog dana srca

Povodom obilježavanja Svjetskog dana srca, 29. septembra 2025. godine u Banjaluci održana je edukativna radionica, posvećena auskultaciji srčanih tonova i šumova, kao i osnovama ultrazvuka srca. Radionicu je organizovao SaMSIC Banjaluka u okviru SCOPH tima, s ciljem unapređenja kliničkog znanja i praktičnih vještina studenata medicine.

Radionicu su vodili akademik prof. dr Duško Vulić, prof. dr Aleksandar Lazarević i dr Jelena Jovanić, cijenjeni i istaknuti kardiolozi koji su studentima nesebično prenijeli svoje dragocjeno znanje, bogato iskustvo i praktične smjernice iz svakodnevne kliničke prakse. Njihov angažman dao je poseban kvalitet ovom događaju, čime je studentima omogućeno da na neposredan način uče od vrhunskih stručnjaka iz oblasti kardiologije.

Tokom radionice, studenti su imali priliku da kroz interaktivan rad prepoznaju i razlikuju fiziološke i patološke srčane tonove i šumove te da steknu osnovna znanja o principima ultrazvučne dijagnostike srca. Poseban akcenat stavljen je na značaj rane detekcije i pravilne interpretacije nalaza u prevenciji i liječenju kardiovaskularnih bolesti.

Radionica je protekla u izrazito pozitivnoj i motivišućoj atmosferi, uz veliko interesovanje učesnika i visok nivo angažovanosti. Ovaj događaj predstavlja još jedan korak u kontinuiranom nastojanju SaMSIC-a da kroz stručnoedukativne aktivnosti doprinese razvoju medicinskog obrazovanja i promociji zdravlja u zajednici.

Medici.com 25

Z D R A V S T V O

Institut za javno zdravstvo Republike Srpske

Projekat energetske efikasnosti

blike Srpske u Banjaluci obnovljena je fasada, zamijenjena stolarija, dio ventilacije te unapređen sistem grijanja/hlađenja.

Institut za javno zdravstvo Republike Srpske postoji već 96 godina i vrhunski je opremljena ustanova, koja kontinuirano usavršava osoblje, metode rada i kvalitet usluga i obavlja specijalizovanu preventivnu zdravstvenu djelatnost Republike Srpske.

Institut je temelj zdravstva kome je očuvanje zdravlja građana prioritet i koji će i dalje raditi na ostvarivanju svoje vizije i misije unapređenjem usluga i razvojem svojih kapaciteta.

Završetak radova kroz ovaj projekat doprinijeće značajnoj uštedi energije i kvalitetnijim uslovima za rad zaposlenih, ali i vizuelnom izgledu zgrade, kulturno-istorijskog spomenika Republike Srpske.

Naučni rad

Uticaj reklamiranja hrane na društvenim mrežama kod djece u Republici Srpskoj

K

26

roz Projekat energetske efika- nim institucijama u Republici Srpskoj, snosti, zahvaljujući saradnji sa nakon nekoliko decenija, na zgradi Jkancelarijom UNDP-a te nadlež- ZU Instituta za javno zdravstvo Repu-

U časopisu Journal of Health, Population and Nutrition BiH objavljen je i publikovan naučni rad pod nazivom “Social media food marketing landscape of children living in Republic Srpska“ (uticaj reklamiranja hrane na društvenim mrežama kod djece u Republici Srpskoj), čiji su autori između ostalih i Jelena Niškanović, dipl. psiholog, dr Dragana Stojisavljević, supspecijalista dijetoterapije, i Dijana Manigoda, koordinator aktivnosti Centra za razvoj zdravstvenog sistema i međunarodnu saradnju Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske.

Rad je napisan na osnovu rezultata dobijenih putem pilot studije monitoringa reklama nezdravih namirnica, usmjerenih ka djeci, a koja je realizovana tokom 2023. godine primjenom protokola Svjetske zdravstvene organizacije: Protokol za analizu zvaničnih naloga brendova na društvenim mrežama (Internet social media brand page protocol) i Protokol za analizu YouTube kanala influensera (YouTube social media influencer marketing protocol).

Ovaj naučni rad napisan je zahvaljujući podršci Kancelarije UNICEF-a u Bosni i Hercegovini.

Z D R A V S T V O

27

Z D R A V S T V O

H

odanje je aktivnoast umjerenog intenziteta, koja ne zahtijeva previše truda, a veoma je korisna kako za fizičko, tako i za mentalno zdravlje. Svakodnevna šetnja, samo od trideset minuta, smanjuje rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, nekih vrsta karcinoma.

Dovodi do povećanja energije i kreativnosti te smanjuje nivo stresa. Hodanje je vježba s malim opterećenjem koja je pogodna za sve uzraste, jača mišiće, poboljšava fleksibilnost zglobova, poboljšava raspoloženje kao i kvalitet sna. Preporuka je bar trideset minuta umjerenog dnevnog hoda, pet dana u sedmici. Osim zdravstvenih pogodnosti, pješaćenje, u odnosu na vožnju automobilom, ima i druge prednosti, kako ekološke tako i finansijske prirode.

Fizička aktivnost – ključ za kvalitetniji život i zdravo

Koji su ključni benefiti hodanja • Zdravlje srca: Svakodnevno ho- samopouzdanje danje jača srce, krvne sudove čini elastičnim te na taj način pomaže održavanju krvnog pritiska normalnim. Brojna istraživanja pokazala su da one osobe koje svakodnevno naprave bar nekoliko hiljada koraka, imaju trideset odsto manje šanse za srčani ili moždani udar.

• Mentalno blagostanje: Hodanje podstiče lučenje endorfina, hormona sreće, koji pomaže u ublažavanju stresa, depresije i tjeskobe. • Prevencija bolesti: Dokazano je Poboljšava i kognitivne funkcije. da hodanje smanjuje rizik od ra• Kontrola tjelesne težine: Hodanje zvoja dijabetesa 2, hipertenzije, dovodi do sagorijevnja kalorija što apneje u snu, visokog holesterou kombinaciji sa uravnoteženom la kao i nekih vrsta karcinoma te prehranom može pomoći u mršavdepresivnih poremećaja, demenljenju, odnosno održavanju zdrave cije, kao i regulaciju tjelesne težitjelesne težine. ne. Ipak, kako bi se postigao što bolji efekat u smanjenju rizika od pojave hroničnih bolesti, važno je hodati što više, odnosno barem dva sata sedmično.

• Jačanje imuniteta: S obzirom na to da je hodanje jedna od vježbi umjerenog intenziteta, veoma je korisna za jačanje imuniteta. Hodanje povećava broj imunoloških ćelija koje tijelo brane od virusa, bakterija i drugih štetnih faktora.

• Jačanje mišića i zglobova: Kao vježba sa niskim opterećenjem, hodanje jača mišiće, poboljšava fleksibilnost zglobova i smanjuje rizik od problema povezanih sa zglobovima.

• Povećanje energije i bolji san: Hodanje povećava protok kiseonika kroz tijelo i ubrzava cirku-

Hodanje - čuvar zdravlja

28

laciju.Takođe, hodanje povećava i nivo adrenalina i norepinefrina, hormona koji su zaduženi za povećanje nivoa energije i poboljšanje kvaliteta sna.

Primarijus mr ph.

Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

Važno je napomenuti da je: Sve izraženija svijest o štetnosti fizički neaktivnog načina života i želji za aktivnim provođenjem slobodnog vremena. Kvalitetnija, veoma popularna i jednostavna aktivnost sa preventivnog i terapeutskog gledišta je hodanje. Tako korisna a tako malo zahtjevna aktivnost!

Poželjno je uključivanje bilo koje tjelesne aktivnosti. Te aktivnosti mogu biti i kućni poslovi: Igranje sa djetetom u hodu ili trčkaranju, briga o djetetu (odijevanje, hranjenje sa češćim ustajanjem), umjereni poslovi u vrtu, plivanje i lagano trčanje (oko sedam km /sat), krečenje zidova, vježbe na kućnom biciklu, vožnje na rolerima...

Da ne zaboravimo!!!

Nema tog lijeka koji može zamijeniti fizičku aktivnost!

Z D R A V S T V O

U

Banjaluci je svečano obilježeno 15 godina rada Affidea/IMC Centra za radioterapiju. Od osnivanja, 2010. godine do danas, u Centru je liječeno više od 28.000 pacijenata, a godišnje se terapija zračenjem pruži za preko 2.000 novih oboljelih, uz primjenu najsavremenijih radioterapijskih tehnika.

Direktor IMC Banjaluka Marijan Bilić, istakao je značaj primjene modela javno-privatnog partnerstva sa Vladom Republike Srpske, Fondom zdravstvenog osiguranja i Univerzitetskim kliničkim centrom Republike Srpske, zahvaljujući kojem onkološki bolesnici, osiguranici Fonda zdravstvenog osigura-

Affidea/IMC Banjaluka obilježila 15 godina rada Centra za radioterapiju Republike Srpske nja Republike Srpske imaju dostupno savremeno liječenje bez listi čekanja i dodatnih troškova za samog pacijenta. Najavljeni su i novi slični projekti u istočnom dijelu Republike Srpske i u Federaciji BiH. Od samog početka 2010. godine, naš cilj je bio da u Republici Srpskoj izgradimo vlastiti tim vrhunskih stručnjaka. Kroz godine smo obrazovali i zapošljavali mlade ljekare, fizičare, teh-

30

ničare i medicinske sestre. Omogućili smo stalne edukacije i međunarodne treninge te tako stvorili jezgro domaćeg kadra koje danas predstavlja stub radioterapijske službe Republike Srpske.

Danas, tim Affidea/IMC Banjaluka RT Centra broji stotine godina zajedničkog iskustva, a ono što nas najviše čini ponosnima jeste činjenica da su mnogi naši sadašnji stručnjaci karijeru započeli upravo ovdje.

Na svečanosti su posebna priznanja i zahvalnice uručene zaposlenima koji su od samog početka dio RT Centra i koji su dali ogroman doprinos njegovom razvoju.

U narednih 10 godina nastavljamo da ulažemo u najmoderniju tehnologiju i razvoj domaćeg kadra – jer samo spoj znanja i inovacija donosi sigurnu i zdraviju budućnost za naše pacijente.

M.B.

Z D R A V S T V O

31

Z D R A V S T V O

Prof. dr Lazar Angelkov ovogodišnji je dobitnik zlatne medalje Knez Ivo od Semberije

P

rof. dr Lazar Angelkov ovogodišnji je dobitnik zlatne medalje Knez Ivo od Semberije za izuzetan doprinos unapređenju kvaliteta zdravstvenih usluga u našem gradu.

Ovo visoko priznanje potvrda je njegove višedecenijske predanosti, stručnog doprinosa i neumornog rada u oblasti kardiologije, posebno elektrofiziologije.

- Ovo priznanje je veoma značajno za mene i podsticaj da još više truda uložim u budućem radu. Nagrada jeste lepa, ali i obavezuje da se nastavi u tom pravcu. Čast je dobiti nagradu od grada Bijeljina. Zahvaljujem se gradonačelniku i Skupštini grada. Veliku

32

pomoć u ostvarivanju svojih planova i ideja imam od rukovodstva bijeljinske bolnice na čelu sa prim. dr Mikajlom Lazićem bez čije podrške sve ovo ne bih ostvario, rekao je prof. dr Angelkov.

Prof. dr Angelkov je eminentni kardiolog – aritmolog, međunarodno priznati stručnjak sa bogatim iskustvom u uvođenju i razvoju savremenih metoda liječenja srca.

Značajan dio svoje karijere proveo je u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.

U bijeljinskoj bolnici ostvario je značajne iskorake. Pod njegovim vođstvom u našoj zdravstvenoj ustanovi prvi put su ugrađeni pejsmejker i defibrilator – intervencije koje su ranije bile dostupne samo u najvećim zdravstvenim centrima. Izvedene su i brojne složene intervencije — krio ablacije, ekstrakcije elektroda… Prof. Angelkov se ističe i kao mentor i edukator. Veliki je zagovornik prenosa znanja na mlade kolege, formiranje timova i podizanje standarda u kardiologiji, čime je bijeljinska bolnica postala prepoznatljiva u regionu.

Među brojnim nagradama i priznanjima ističe se orden Krst milosrđa Republike Srpske kojim ga je odlikovao predsjednik Republike Milorad Dodik povodom 9. januara, Dana Republike 2023. godine.

Rukovodstvo Bolnice i svi zaposleni upućuju srdačne čestitke profesoru Angelkovu, uz zahvalnost na izvanrednom doprinosu, energiji, znanju i iskustvu koje je uložio u svoj rad. Nadamo se da će naredne generacije nastaviti njegovim putem.

Služba za informisanje

Z D R A V S T V O

K

ao što je već poznato Udruženje “Sonata”, Trebinje, već pune 24godine učestvuje na sportskim susretima koje organizuje NVO Udruženje zdravstvenih radnika Boke i primorja Kotor sa međunarodnim učešćem.

Ove godine susreti su organizovani u Bečićima u trajanju od 24-28.9.2025. godine.

Učesnici su došli iz raznih krajeva od Beodrada do Vranja, preko Pala, Istočnog Sarajeva, Kasindola, Federacije BiH, Crne Gore, Bolnica Dobrota i dr. zajedno sa nama iz UG “Sonata” Trebinje.

Pored sportskih igara, održano je veče gdje su razmijenjena iskustva u radu sa duševnim bolesnicima sa svim prisutnim učesnicima.

UDRUŽENJE ZA UZAJAMNU POMOĆ U DUŠEVNOJ NEVOLJI „Sonata“ TREBINJE Tel: 065/867 575 „SONATA“

Prekogranična saradnja Pripremila: Miholjka Janković, predsjednica Udruženja „Sonata“,Trebinje, i Kluba veterana DDK

aktivnog rada koje ćemo obilježiti od (radionice, psih. terapije, savjetovanja 7 – 9. novembra. 2025. u Trebinju. i sl.) jer su se mnogi uspjeli vratiti u Naš rad i aktivnosti su prepoznati društvene i socijalne sfere života.

Za učešće u sportskim aktivnostima i ove godine dobili smo Zahvalnicu i pehar kao priznanje i zahvalnost za rad i saradnju sa našim dugogodišnjim kolegama i prijateljima.

Ove godine naše UG SONATA posjetili su MARINCI i uručili mi pristupnicu kao starješini i aktivisti.

Govorili smo i o volonterskom radu u UG SONATA i obillježavanju 25 godina 33

Z D R A V S T V O

P

ovodom Svjetskog dana mentalnog zdravlja, u Centru za mentalno zdravlje Srebrenica je održan okrugli sto pod nazivom “ČUVAJMO JEDNI DRUGE: MENTALNO ZDRAVLJE I OTPORNOST ZAJEDNICE U VANREDNIM SITUACIJAMA”. Skup, koji je okupio predstavnike ključnih lokalnih službi, rezultirao je pokretanjem inicijative za potpisivanje jedinstvenog Protokola o saradnji, čime je postavljen temelj za budući koordinisan odgovor na psihosocijalne potrebe građana.

Događaj je svečano otvorio direktor Doma zdravlja, koji je istakao da briga o mentalnom zdravlju ne smije biti naknadna misao, već sastavni dio svakog plana za djelovanje u vanrednim situacijama.

Diskusiju su stručno vodili moderatori Biljana Sušić, psiholog, i Predrag Petrović, okupacioni terapeut u mentalnom zdravlju. Kroz svoja izlaganja, predstavili su komplementarne uloge svojih profesija – dok psiholog pruža prvu psihološku pomoć i podršku u obradi traume, okupacioni terapeut pomaže ljudima da kroz obnovu svakodnevnih rutina i svrsishodnih aktivnosti povrate osjećaj kontrole i svrhe.

Poseban doprinos diskusiji dala je psihijatar dr Stoja Stijepić, koja je svojim stručnim mišljenjem i kliničkim iskustvom usmjeravala razgovor u pravom smjeru, naglašavajući važnost razlikovanja normalnih reakcija na stres od teških stanja koja zahtijevaju hitnu medicinsku intervenciju.

Centralna tačka skupa bio je prijedlog teksta Sporazuma o saradnji u cilju očuvanja mentalnog zdravlja u vremenu kriza i humanitarnih kata-

CMZ Srebrenica - Pokrenuta inicijativa za protokol o saradnji:

Ključne službe ujedinjene u zaštiti mentalnog zdravlja u krizama strofa, koji su pripremili moderatori Sušićeva i Petrović. Ovaj dokument ima za cilj da jasno definiše uloge, kanale komunikacije i procedure za sve ključne službe – od policije i va-

trogasaca do škola i centra za socijalni rad – kako bi odgovor na terenu bio brz, efikasan i usklađen.

Jedan od važnih zaključaka je da se ovakvi skupovi moraju održavati češće kako bi se osigurao kontinuitet saradnje. U tom duhu, Centar za mentalno zdravlje prihvatio je ulogu domaćina za sljedeći sastanak, koji je planiran već za novembar.

Očigledno je da je okrugli sto otvorio i mnoga druga, šira pitanja koja se tiču zaštite mentalnog zdravlja i njegove generalne prisutnosti u zajednici.

Učesnici su se složili da je ovo bio prvi, ali presudan korak ka stvaranju sistema u kojem niko neće biti prepušten sam sebi kada nastupe teška vremena.

Postoji usmena saglasnost osoba sa fotografije za njeno objavljivanje Autori teksta: Predrag Petrović, okupacioni terapeut u mentalnom zdravlju, i Biljana Sušić, psiholog

34

Z D R A V S T V O

O

ptička koherentna tomografija, ili skraćeno OCT, predstavlja nezamjenjiv alat u oftalmologiji. Na osnovu ove metode se može utvrditi stanje struktura i slojeva mrežnjače, a posebno tačke jasnog vida (makule) i glave očnog živca. Nalaz dobijen pomoću OCT-a omogućava otkrivanje i praćenje oboljenja kao što su glaukom, dijabetska retinopatija i makularna degeneracija. Kako se uz pomoć OCT dobija sve više i više podataka sa svakim snimkom, upotreba vještačke inteligencije je u posljednje vrijeme dovela do prave revolucije u analizi i tumačenju dobijenih nalaza.

Do sada je dobijeni nalaz analizirao oftalmolog koji bi pregledao nalaz i dao procjenu strukture mrežnjače. Kako se radi o zahtjevnom i često vremenski intenzivnom poslu, ljekar nekada jednostavno ne može da stigne da izanalizira svaku dobijenu sliku. Tu je od pomoći neki od modela, baziranih na AI, koji pomažu da se na veoma brz način obradi velika količina slika i na osnovu biomarkera prepoznaju suptilne promjene i označe potencijalno patološke strukture koje se nekada mogu previdjeti ljudskim okom.

Za ove programe se koriste algoritmi dubokog učenja („deep learning“) koji su prethodno trenirani na stotinama hiljada OCT snimaka, uz pomoć vrhunskih eksperata, gdje program prepoznaje određene obrasce (biomarkere) koji su često povezani ili karakteristični za bolesti mrežnjače. Uz pomoć AI se može automatizovati otkrivanje edema makule (tačke jasnog vida) da se analizira obrazac stvaranja subretinalne tečnosti i pojave atrofije u fotoreceptorima, kao i da se različite slike, uzimane kod istog pacijenta, uporede i na taj način dobije informacija o toku bolesti.

Ovo je u stručnim rukama sjajan alat koji upućuje oftalmologa da na objektivan način odredi kakav je tok bolesti i efikasnosti terapije, naročito kod pacijenata kojima se daju intravitrealne injekcije inhibitora angiogeneze (anti

Specijalna bolnica „Medico Laser“, Banjaluka

Korišćenje vještačke inteligencije u OCT dijagnostici

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

-VEGF) bilo zbog makularne degeneracije, dijabetskog makularnog edema ili tromboze vene retine.

Ovakvim programima se može spoznati kakav će biti tok bolesti u budućnosti, bilo da se radi procjena progresije glaukoma ili napredovanja geografske atrofije makule na osnovu prethodnih snimaka i karakterističnih biometrijskih podataka. Sve ovo je od pomoći ljekarima i zdravstvenom sistemu da se u populaciji na vrijeme otkriju pacijenti kojima će u skoroj budućnosti biti potrebna intenzivna terapija kako bi se spriječio nekada i nepopravljiv gubitak vida.

Ukratko, integracijom OCT-a i AI dijagnostika će biti brža, dostupnija i preciznija. Svakako da ovakvi programi neće moći zamijeniti ljekara ni na koji način, ali će svakako omogućiti lakše snalaženje u moru podataka ko-

je sadašnja dijagnostika pravi i da se iz njih na brz i efikasan način izvuku informacije, korisne za pacijenta i njegovo eventualno liječenje.

U „Medicolaseru“ vjerujemo da je spoj stručnog znanja i napredne tehnologije ključ za najbolju moguću brigu o vidu. Zbog toga smo se uključili u najnovije trendove u oftalmolgiji gdje AI u analizi OCT nalaza predstavlja „budućnost koja je već stigla“.

35

F A R M A C I J A

I

ako su u velikoj mjeri preventabilne, kardiovaskularne (KV) bolesti su i dalje jedan od vodećih uzroka smrtnosti. Procjena je da se do 80% kardiovaskularnih događaja, uključujući srčani i moždani udar, može spriječiti. Upravo zbog ove činjenice, cilj preventivnih mjera je smanjenje faktora KV rizika, kao i identifikacija ljudi koji imaju već povišen rizik.

I pored toga što čovjek može uticati na faktore poput nezdrave ishrane, fizičke neaktivnosti, upotrebe duvana i alkohola, istina je da se mali broj ljudi pridržava preporučenih preventivnih mjera, uključujući i one koje se odnose na ishranu. Osnovni principi zdrave ishrane podrazumijevaju uzimanje dosta voća i povrća (najmanje pet porcija, tj. 400 grama svaki dan), orašastih plodova i integralnih žitarica, uz ograničene količine šećera, soli i masti (posebno zasićenih masti i transmasti), što svakako predstavlja izazov za savremenog čovjeka i njegov užurbani način života.

Kao podršku u ostvarivanju nutritivnih ciljeva i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti, svoju primjenu su našli suplementi koji imaju dokazano pozitivno djelovanje na KV zdravlje kao što su omega-3 masne kiseline, vitamini D3 i K2, koenzim Q10, vitamini B kompleksa i antioksidansi poput polifenola iz sjemena grožđa.

Oligomerni proantocijanidini (OPC) su vrsta polifenola, prisutnih u ekstraktu sjemena grožđa, koji nude brojne benefite za zdravlje srca i krvnih sudova, zahvaljujući svojim snažnim antioksidativnim, protivupalnim i vazoprotektivnim svojstvima: • Snažni su antioksidansi: neutrališu slobodne radikale, smanjuju oksidativni stres i pomažu u zaštiti tkiva poput krvnih sudova i srca.

Imaju potencijal da smanje oksidaciju LDL čestica, ključnih procesa u razvoju ateroskleroze i koronarne bolesti srca.

• Pomažu u regulaciji lipidnog profila: mogu doprinijeti smanjenju nivoa LDL holesterola te povećanju nivoa HDL holesterola.

• Pomažu u očuvanju endotela i povećavaju vazodilataciju putem stimulacije enzima eNOS, odgovornog za proizvodnju azot-monoksida (NO).

• Djeluju protivupalno: mogu smanjiti inflamatorne procese koji vode do oštećenja krvnih sudova.

36

- antioksidans

Kako pomoći pacijentima u smanjenju kardiovaskularnog rizika Mr ph. Davorka Kopanja

PoliVasc je dodatak ishrani koji sadrži standardizovan ekstrakt sjemena grožđa sa visokim udjelom ukupnih polifenola i oligomernih proantocijanidina i vitamin C, sastojke koji doprinose smanjenju kardiovaskularnog rizika.

Koristan je osobama koje već imaju povećan rizik: blago do umjereno povišen krvni pritisak i lipide, dijabetes, metabolički sindrom, gojaznost, imaju lošiju vensku cirkulaciju ili su pušači. Kao snažan antioksidans, umanjuje efekte oksidativnog stresa na cijeli organizam.

PoliVasc pruža prirodnu i efikasnu podršku zdravlju srca i krvnih sudova.

1.

2.

3.

Reference:

https://world-heart-federation.org/what-we-do/ prevention/ Nie F, Liu L, Cui J, Zhao Y, Zhang D, Zhou D, Wu J, Li B, Wang T, Li M, Yan M. Oligomeric Proanthocyanidins: An Updated Review of Their Natural Sources, Synthesis, and Potentials. Antioxidants (Basel). 2023 Apr 26;12(5):1004. doi: 10.3390/antiox12051004. PMID: 37237870; PMCID: PMC10215713.

Chedea VS, Tomoiagă LL, Macovei ŞO, Măgureanu DC, Iliescu ML, Bocsan IC, Buzoianu AD, Voşloban CM, Pop RM. Antioxidant/Pro-Oxidant Actions of Polyphenols From Grapevine and Wine By-Products-Base for Complementary Therapy in Ischemic Heart Diseases. Front Cardiovasc Med. 2021 Nov 3;8:750508. doi: 10.3389/ fcvm.2021.750508. PMID: 34805304; PMCID: PMC8595212.

P R I R O D A I Z D R AV L J E

Second Brain - Psihobiotik

Balansira hormone sreće: dopamin i serotonin, amortizuje stres i dovodi do osjećanja zadovoljstva i sreće.

Prim. dr N. Petković, “Biomedic” d.o.o. Banjaluka

Second Brain je jedinstven i revolucionaran psihobiotik - Lactobacillus plantarum PS128™, koji je brojnim studijama dokazao da reguliše i pojačava nivo dopamina i serotonina u mozgu i smanjuje hormon stresa.

Second Brain je patentirana PS128 formulacija soja probiotskih bakterija Lactobacillus plantarum. Lactobacillus plantarum PS 128™ je jedini probiotik na svijetu koji može da pojača nivo dopamina i serotonina u mozgu. Dopamin i serotonin, poznati kao “hormoni sreće”, su dva važna neurotransmitera, veoma značajna za funkcionisanje nervnog sistema i očuvanje mentalnog zdravlja.

Second Brain tj. „drugi mozak“ je termin koji je uveo prof. dr Majki Geršon 1998. godine, nakon opsežnih istraživanja i studija koje su pokazale da intestinalni trakt (crijeva), pored digestivnog i imunosistema, ima kompleksnu mrežu neurona, kao što je u mozgu, koja se zove enterični nervni sistem.

Second Brain ima direktan uticaj na povratnu komunikaciju enteričnog nervnog sistema (ENS) i centralnog nervnog sistema (CNS) preko osovine crijeva mozak, čime balansira funkcije mozga.

Second Brain i mikrobiota Složena zajednica mikroorganizama koji žive u našim crijevima zove se mikrobiota ili crijevna flora, a skup gena ovih mikroorganizama se zove mikrobiom.

Naučnici su već odavno dokazali koliko crijevna mikrobiota ima veoma važnu ulogu na vitalne procese u organizmu i na naše zdravlje: • jača imunitet, ublažava zapaljenja, • reguliše probavu i štiti od loših bakterija, • pomaže apsorpciju minerala i vitamina.

Najnovija istraživanja su pokazala da posebne vrste probiotskih bakterija, kao što je Lactobacillus plantarum PS128™, imaju uticaj na mentalno zdravlje.

38

Nakon detaljnih screening procesa tokom kojih je preko 1.000 sojeva bakterija mliječne kiseline testirao tim profesora Ying-Chieh Tsai u Centru za istraživanje mikrobioma u Nacionalnom Yang Ming univerzitetu, otkriven je soj Lactobaccillus plantarum PS128™ i njegovo psihobiotičko dejstvo. Lactobacillus plantarum PS128™ podržava sposobnost organizma da se bori sa stresom i osećajem anksioznosti i da održava dobro raspoloženje.

Lactobacillus plantarum PS128™ povećava produkciju neurotransmitera (serotonina, dopamina) koje koristi enterični nervni sistem za direktnu komunikaciju sa mozgom, kroz osovinu crijeva-mozak.

Više od 90% serotonina i 50% dopamina u organizmu se nalazi u crijevima. Kolika će se količina ovih neurotransmitera proizvesti zavisi od sastava crijevne mikrobiote, naročito od prisustva Lactobacillus-a plantarum-a PS128™.

Second Brain i uticaj na osovinu crijeva - mozak Osovina crijeva - mozak transformiše informacije iz crijeva, putem nervus-a vagusa u osjećanja i predstavlja komunikaciju između mikrobiote u crijevima i mozga.

Ovaj proces odvija se kroz: • nervni sistem (putem neurotransmitera i nervus-a vagusa), • imunosistem (putem citokina kroz cirkulaciju) i • neuroendokrini (putem hormona kao što je kortizol).

Naučna istraživanja su pokazala da disbalans mikrobiote crijeva (disbioza) značajno doprinosi depresiji i anksioznosti a, sa druge strane, depresija i anksioznost vode ka negativnim promjenama u mikrobioti i stvara se začaran krug. Lactobacillus plantarum PS128™ će uspostaviti balans mikrobiote crijeva i ublažiti depresivne i anksiozne poremećaje.

Second brain - psihobiotik Šta je to psihobiotik?

Profesor Ted Dinan i njegov naučni tim saradnika su 2013. godine uvrstili naziv PSIHOBIOTIK za žive organizme koji kada se unose u odgovarajućoj količini, imaju efekat poboljšanja zdravlja kod pacijenata sa psihičkim smetnjama.

Lactobacillus plantarum PS128™ spada u klasu probiotika koji se zove PSIHOBIOTIK jer je sposoban da pojačava i reguliše neuroaktivne supstance kao što su dopamin i serotonin. Prekliničke studije su pokazale da Lactobacillus plantarum PS128™ ima antidepresivno i anksiolitičko dejstvo.

Dokazano je kroz laboratorijska istraživanja i kliničke studije, dnevna konzumacija Lactobacillus plantarum PS128™ dovodi do povećanja koncentracije dopamina i serotonina u ključnim regijama mozga kao što su frontalni korteks i hipokampus.

Na osnovu kliničkih studija, sprovedenih na problemima depresije, anksioznosti, Parkinsonove bolesti i autizma, izvedeni su zaključci da Lactobacillus plantarum PS128™ djeluje na: Mentalno zdravlje –– Lactobacillus plantarum PS128™ utiče na poboljšanje stanja kao što su osjećaj beznadežnosti, gubitak interesovanja i motivacije, anhedonija, gubitak apetita i socijalnih interakcija koje su karakteristične kod depresije i anksioznosti.

–– Lactobacillus plantarum PS128™ ublažava depresivna stanja, utiče na dobro raspoloženje, smanjuje anksioznost, napetost i razdražljivost.

–– Lactobacillus plantarum PS128™ pomaže da se smanji nivo hormona stresa u organizmu i amortizuje reakcija na stres.

–– Lactobacillus plantarum PS128™ smanjuje napetost i pomaže održavanju dobrog sna kod insomnije.

Neurorazvojni i kognitivni procesi –– Lactobacillus plantarum PS128™ olakšava učenje i pamćenje, pojačava motivaciju i fokus, poboljšava koncentraciju i uspostavlja pažnju kod ADHD-a.

P R I R O D A I Z D R AV L J E

– Lactobacillus plantarum PS128™ podstiče razvoj motorike, ublažava tikove i Touretteov sindrom.

– Lactobacillus plantarum PS128™ poboljšava dva glavna simptoma koja definišu autizam: deficit u socijalnoj komunikaciji i interakciji te ponavljajuće obrasce ponašanja, interesovanja i aktivnosti, kroz duplo slijepu studiju, sprovedenu na osamdesetoro djece od sedam do 16 godina (test ABC-T i SRS).

– Takođe, Lactobacillus plantarum PS128™ je pokazao napredak kod hiperaktivnosti i anksioznosti (test SNAP-IV-T i CBCL).

Neurodegenerativni poremećaji – Lactobacillus plantarum PS128™ smanjuje gubitak dopaminergičkih neurona, poboljšava bradikineziju i sposobnost balansa pokreta i koordinacije kod Parkinsonove bolesti.

– Takođe usporava gubitak pamćenja kod Alchajmerove bolesti.

Digestivni trakt – Lactobacillus plantarum PS128™ stabilizuje digestivni trakt i reguliše apetit.

– Djeluje antiinflamatorno i poboljšava stanja kod zapaljenja i iritabilnog kolona.

Sportisti

SECOND BRAIN poboljšava performanse kod vrhunskih sportista. Rezultati klinickih studija su pokazali da 5,7 Lactobacillus plantarum PS128™, poboljšava fiziološku adapataciju i performanse kod sportista koji imaju treninge visokog intenziteta za discipline triatlona.

Ispitivanjem: • anaerobnog kapaciteta (Wingate), • aerobnog kapaciteta (VO2max) i • kreatin kinaze; Dokazano je, da se kroz funkcionalnu modifikaciju mikrobiote crijeva: • poboljšava sposobnost i izdržljivost, • smanjuje oksidativni stres i oštećenje mišića.

Second Brain je bezbjedan za upotrebu, što je potvrđeno kroz dvogodišnje postmarketinške studije.

Aktivni sastojak: Lactobacillus plantarum PS128™ sa 30 milijardi živih bakterija..

Namjena Second Brain: • Doprinosi dobrom raspoloženju i osjećanju sreće

• Obezbeđuje relaksaciju i brani organizam od stresa • Omogućava kvalitetan san • Održava pažnju i poboljšava koncentraciju • Pokreće motivaciju • Pospješuje socijalizaciju • Smanjuje napetost i razdražljivost • Reguliše apetit • Ublažava zapaljenjske bolesti i “nervozna” crijeva • Poboljšava sposobnost balansa pokreta i koordinacije • Pojačava fiziološku adaptaciju i performanse kod sportista Način primjene: 1-2 kesice dnevno.

Sadržaj kesice direktno sipati u usta ili ga neposredno prije upotrebe rastvoriti u pola čaše vode.

Preporučen način upotrebe: 30 minuta prije jela popijte razmućen sadržaj kesice u pola čaše vode.

Način čuvanja: Čuvati na hladnom mjestu od 4 do 8 stepeni C. Proizvođač: Farcoderma - Italija za Bened Biomedical LTD.

Uvoznik i distributer Second brain preparata za BiH: Biomedic d.o.o. Banja Luka, Majke Jugovića 20 Tel:+387 51/430-430; WEB: www.biomedic-bl.com Kompanija “Biomedic” d.o.o. smatra se prvim, a ujedno i liderom, na bosanskohercegovačkom tržištu i u regionu u segmentu organske hrane, organskih dodataka prehrani te organskoj kozmetici i sredstvima za higijenu. Danas, nakon dvije decenije rasta i razvoja, u svom sastavu ima četiri bioshopa i veleprodajni sektor.

39

P R I R O D A I Z D R AV L J E

Fitoterapija

Kapsule od liofilizovanog srijemuša kao prevencija upotrebe antibiotika Pripremila: Jelena Pušac

K

ako je već vrijeme prehlada, uzrokovanih virusima i bakterijama, najbolji način da se zaštitimo od njih je uz pomoć prirode.

Srijemuš – medvjeđi luk ili divlji bijeli luk, je jedna od biljaka koja ima veliki značaj u borbi protiv virusnih i bakterijskih upala.

Naučne studije dokazuju da srijemuš ima antibiotska i antivirusna dejstva i uspješno liječi bakterijske i virusne upale.

Problem koji se najčešće dešava u situacijama kada nas prehlada već obuzima je u tome što u samom početku prehlade najčešće nismo sigurni da li je virusna upala ili bakterijska i najveća opasnost koju tada radimo i gdje griješimo jeste što odmah krećemo sa upotrebom antibiotika, a nismo sigurni da li je upala bakterijska jer, ako se radi o virusima, sintetički antibiotici i ne mogu pomoći jer nemaju dejstva kod virusnih upala.

Upravo, iz tih razloga naš tim ljekara preporučuje da se prilikom prvih znakova upale u organizmu, najprije krene s upotrebom biljke srijemuš jer na taj način sprečavamo upotrebu antibiotika i blažu infekciju rješavamo biljkom i to sa našeg podneblja.

Na Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, u Beogradu, je urađeno istraživanje i utvrđeno da kapsule od liofilizovanog srijemuša - Srijemuš LaVita uspješno rješavaju bakterije i gljivice.

Pored toga što postoji velika vjerovatnoća da ćemo upalu na samom početku i zaustaviti, srijemušem, a s obzirom na to da je kao biljka izuzetno bogat vitaminom C, B kompleks vitaminima, gvožđem, folnom kiselinom i magnezijumom, mi ćemo dodatno i ojačati svoj organizam, podići imunitet te ćemo svom organizmu pomoći i da 40

se i sam izbori sa razvojem virusne ili bakterijski infekcije.

Srijemuš je biljka koja odmah po branju u dodiru sa toplotom i svjetlošću gubi taj svoj alicin i na taj način slabi dejstvo ljekovitosti biljke tako da

Učesnici Konferencije XX dani porodične medicine Republike Srpske 10-12.10 2025.

Hotel “Vučko” Jahorina

je neophodno odma kad uberemo biljku konzumirati je u svježem stanju jer u roku od sat do dva srijemuš u velikom procentu gubi svoje ljekovitosti i više nema ljekovit uticaj na zdravlje, već je samo ukusna salata.

Iz tog razloga je naš način proizvodnje omogućio i doprineo da se sačuva veliki dio ljekovitosti biljke i na taj način smo obezbjedili srijemuš da ga možemo koristiti i tokom cijele godine.

Odlično je kada srijemuša imamo u svježem stanju u prirodi, ali s obzirom na to da ga ima samo dva mjeseca od sredine marta do sredine maja, naš tim ljekara, farmaceuta, tehnologa i fitoterapeuta je proizveo kapsule od liofilizovanog srijemuša i zbog svog posebnog načina proizvodnje uspjeli smo da sačuvamo 80 do 90% alicina koji je najvažnije sumporno jedinjenje koje rješava ta upalna stanja. Za svoj poseban način proizvodnje – za biološku inovaciju smo nagrađeni Zlatnom medaljom u Moskvi na Salonu inovacija 2020. godine.

Tom posebnom proizvodnjom smo sačuvali sve ljekovitosti biljke i uspjeli proizvesti izuzetno jak koncentrat srijemuša u jednoj kapsuli.

Na taj način sprečavamo upotrebu antibiotika u situacijama kad on nije neophodan jer prevelika njihova upo-

Z D R A V S T V O

treba stvara u organizmu rezistentnost i veliku opasnost da u jednom trenutku naš organizam više neće reagovati ni ne jedan antibiotik što je jako opasno kod ozbiljnih upala kao što su upale pluća ili neke druge upale i tada može lako doći do smrtnosti jer naš organizam više ne reguje ni na jedan antibiotik.

Razlika između prirodnog antibiotika kao što je srijemuš biljka je u tome što ne dovodi do stvaranja rezi-

stentnosti u našem organizmu, a pri tome ne moramo da razmišljamo da li je virusna ili bakterijska infekcija jer on uspješno rješava i jednu i drugu vrstu infekcije, naročito u samoj početnoj fazi kada upala nije u velikoj mjeri razvijena.

Jedna kapsula srijemuša zamijenjuje 10-15 svježih listova srijemuša Preporuka našeg tima ljekara je-

ste da se pri prvom osjećaju da nas obuzima prehlada, boli koža, lomi temperatura ili nas počinje boljeti grlo, pri prvim karakteristikama prehlade, odmah krenuti sa terapijom kapsulama od srijemuša Srijemuš LaVita.

Ove godine na Simpozijumu ljekara porodične medicine u Doboju i na Jahorini dr Aleksandra Lukić – Dom zdravlja Laktaši je održala predavanje i predstavila rezultate upotrebe kapsula Srijemuš LaVita do kojih je došao tim doktora porodične medicine Doma zdravlja Laktaši koji u saradnji sa Herbalpharm timom radi na studiji slučaja i efektima koji se postižu upotrebom kapsula srijemuša. Ova saradnja nas posebno čini srećnim i ponosnim.

Ako želimo da prirodnim putem podignemo imunitet i uspješno riješimo početak virusne ili bakterijske upale, neophodno je da koristimo ljekovito bilje sa područja na kojem živimo jer je naše tijelo predodređeno da najbolje apsorbulje ljekovitosti domaćih biljaka, a ne uvezenih biljaka za koje nismo genetski modifikovani. Bog je stvorio na svakom dijeliću kugle zemaljske biljke koje liječe svaku bolest, te stoga ne treba da uvozimo raznorazne proizvode od biljaka za koje nismo nikada ni čuli, naročito kada imamo naše i te kako kvalitetno ljekovito bilje.

41

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

ZDRAVSTVO - SRBIJA JUBILEJI

Snežanina Vukova nagrada Piše: Marko Radoš

S

nežana Despotović, dirigentkinja koja deci otvara vrata muzike sa zvezdanih visina, je dobitnica Vukove nagrade za životno delo Kulturno prosvetne zajednice Republike Srbije, za koju se kaže da čuje i vidi muziku i prenosi je deci.

Snežana Despotović, osim Vukove nagrade, dobitnica je mnogih drugih brojnih nagrada, a sa horom je nastupala na najznačajnijim muzičkim manifestacijama u Srbiji i svetu, na otvaranju Olimpijade u Atini, Grčka, BEMUS-u, pred kineskim zvaničnicima, izvodeći kinesku narodnu pesmu “Mo Li Hua”...

Snežana Despotović nije samo pedagog i dirigent, ona je muzički kompas generacijama koje se kroz pesmu uče da pronađu sopstvene zvezde. Ovu našu uglednu dirigentkinju odlikuje karakter vrednosti i umetničke senzibilnosti koju podaruje generacijama talentovanih mladih muzičara a koji su odavno razasuti po svetu, sviraju i pevaju, reprezentujući svoju otadžbinu. Svoj muzički i pedagoški dar Snežana Despotović nasledila je od svoje porodice. Četiri generacije koje povezuje muzika potiču iz iste porodice: pradeda, baka, majka i unuka. Snežana ističe da su svi imali uticaja na njen muzički uspeh kroz karijeru.

Mnogi muzički kritičari su isticali da je Snežana dirigentkinja koja deci otvara vrata muzike do samih zvezdanih 42

Prapra unuci Nikole Tesle

visina. Ona ne samo da čuje muziku, već je vidi u očima dece, prepoznaje u njihovim nesigurnim prvim notama i oblikuje je u umetnost koja osvaja srca pa nije ni čudo što je dugogodišnja dirigentkinja dečjeg hora Radio televizije Srbije i osnivač Male muzičke akademije. Ona je više decenija posvećena otkrivanju i negovanju dečjeg talenta.

Osnivanje Male muzičke akademije je postalo „institucija“ gde deca uče mnogo više od nota i ritmova. Tako je njena akademija postala prirodni nastavak njenog bogatog pedagoškog i umetničkog iskustva.

Generacije koje je stvarala kroz horove i muzičke radionice danas nastu-

paju širom sveta kao uspešni muzičari i umetnici sa jednim zajedničkim korenom, zapravo osloncem koji su dobili baš kod Snežane Despotović. Ona je veliki prijatelj i autoritet kod dece i vrlo često im priča kako je važno biti opredeljen i odan muzici i ne samo muzici. Još dok je bila mala, Snežana je dirigovala svojim lutkicama, dok priča svojim talentima svi se zajedno smeju i zajedno tragaju u razobličenju čuda. Snežanin metod je nežan, topao, ali izuzetno temeljan, ona ne uči decu samo da pevaju već i da slušaju, da osete muziku i da kroz umetnost razvijaju empatiju, izražavanje i samopouzdanje.

Za svoj izuzetan doprinos muzičkoj kulturi i obrazovanju Snežana je ove godine dobila Vukovu nagradu, prestižno priznanje koje potvrđuje da je njen rad mnogo više od profesije, zapravo to je misija muzičkog doprinosa dečje populacije.

Priča o dirigentkinji je priča o veri u potencijal svakog našeg talentovanog deteta, o muzičkoj umetnosti kao jeziku ljubavi i o učiteljici koja je za mnoge bila ona prva prava muzička zvezda na njihovom nebu. U vremenu kada su prave vrednosti često potisnute brzinom svakodnevice, postoje ljudi koji čuvaju suštinu muzičke kulture i umetnosti tiho, posvećeno i predano iz uma i srca. Jedna od njih je Snežana Despotović, dirigentkinja dečjeg hora RTS-a i osnivačica Male muzičke akademije, prve u Beogradu. Ona predano godinama oblikuje generacije mladih muzičara pripremajući ih za osnovno, srednje i visoko muzičko obrazovanje.

Osim Vukove nagrade, dobila je brojna priznanja u Srbiji i Evropi.

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Nagrade Osim Vukove nagrade za životno delo Kulturno prosvetne zajednice Republike Srbije; nagrada BEMUS, “Konstantin Babić”; “Vojislav Ilić” za izvođenje autentične duhovne muzike; “Zlatna značka” KPZ; “Zlatnog violinskog ključa” za izuzetnu posvećenost u radu sa decom; nagrade Prvog programa Radio Beograda “Mića Tatić”; za rad sa mladima; kao i brojnih međunarodnih nagrada, pohvala i zahvalnica...

Bogato muzičko obrazovanje Snežana Despotović, posle završenog fakulteta muzičke umetnosti sa najvišim ocenama, radila je kao profesor u muzičkoj školi u Zemunu, zatim kao profesor muzičkog obrazovanja u VI beogradskoj gimnaziji. Godine 1994. prelazi u Radio televiziju Srbije gde preuzima dirigentsku palicu dečjeg hora RTS. Sa iskustvom u prosveti, a posle turbulentnog perioda, obeleženog sankcijama i ratnim dešavanjima u regionu bivše Jugoslavije, uprkos neimaštini uspešno je okupila veliki broj članova, uglavnom iz srednjih muzičkih škola, i posle audicije formirala ansambl koji je ponovo zaživeo 1996. godine sa uspešnim nastupom na velikoj Svetosavskoj akademiji 27. januara iste godine. Ansambl uspešno nastupa na velikoj svečanosti posvećenoj jubileju operske dive Radmile Smiljanić. Dečji hor, ponovo amfirmisan u periodu neimaštine, uspešno nastupa u zadužbini Ilije M. Kolarca zajedno sa mešovitim horom i Simfonijskim orkestrom RTS-a pod vođstvom dirigenta Bojana Suđića, izvodeći delo domaćeg kompozitora Rastislava Kambaskovića „Balkanski rekvijum“. Velike

Mehte koji je dirigovao Simfonijskim orkestrom, mešovitim i dečjim horom RTSa, izvodeći „Malerovu simfoniju br.5“.

Odmah posle BEMUS-a sledio je značajan nastup, na kome je izveden Rubinov „Oratorijum“ za mešoviti i dečji hor kao i simfonijski orkestar, kojim je dirigovao poznati ruski dirigent Vladimir Minjin.

komplimente i pohvale uputio je dirigent Suđić. Iste godine je obnovljena i uspešno nastavljena saradnja sa Operom Narodnog pozorišta u Beogradu, kada Dečji hor RTS nastupa u izvođenju opere „Karmen“ Žorža Bizea.

Posle kraćeg perioda Dečji hor nastupa na Beogradskom dečjem proleću, zatim pod vođstvom Snežane Despotović ponovo nastupa na BEMUS-u, opet u operi „Karmen“. Dečji hor RTS-a zajedno sa ansamblom opere Narodnog pozorišta u Beogradu, je nastupao i u Atini u amfitetru „Herodion“, najprestižnijem koncertnom mestu u Grčkoj, takođe sa operom „Karmen“. Ne pamtimo veće i jače ovacije grčke publike. Dalje su nastupali na koncertu posvećenom žrtvama rata u bivšoj Jugoslaviji gde su pevali odlomke iz „Liturgije“ Vladimira Đorđevića sa čuvenom pesmom „Samo da rata ne bude“ Đorđa Balaševića, horske kompozicije „Za svako čudo” Konstantina Babića i kompozicije „Cveće cafnalo“ Milenka Živkovića.

Vrhunac međunarodne muzičke saradnje sa inostranstvom 90-tih Dečji hor RTS-a je ostvario prilikom gostovanja najpoznatijeg svetskog dirigenta Zubina RTS hor ispred crvenog broda na Tasosu (Grčka)

Protokolarni nastupi Dečji hor, na čelu sa dirigentkinjom Snežanom Despotović, je izveo svoj prvi protokolarni nastup posle raspada bivše Jugoslavije prilikom posete predsednika Skupštine Narodne Republike Kine, Li Penga, kada je izvedena kineska narodna pesma “Mo Li Hua”, koju je vrlo emotivno primila kineska delegacija. I posle NATO bombardovanja i normalizovanja rada RTS, Dečiji hor je počeo da niže uspehe, među kojima se ističe izvođenje vrlo zahtevnog dela Malerove “Treće simfonije” 2007. godine koji je bio važan događaj za kulturu Republike Srbije uopšte. Ansambl RTS-a, horom “Kolegijum muzikum” i Beogradskom filharmonijom sa solistom Mirjam Kalin dirigovao je Zubin Mehta, koji je tom prilikom izjavio da je Dečji hor RTS sjajan ansambrl i da će mu izvođenje “Treće simfonije” Gustava Malera u saradnji sa Dečjim horom RTS trajno ostati u najboljem sećanju.

Treba napomenuti da i nastup (2004) na poziv grčke tradicionalne televizije ERT, dečji horovi iz zemalja Balkana među kojima je bio i Dečji hor RTS je učestvovao i na otvaranju Olimpijskih igara u Atini, pod zajedničkim nazivom “Golubovi mira”.

Dečji hor RTS-a pod dirigentskom palicom i vođstvom Snežane Despotović je nastupao u mnogim velikim instrumentalnim delima. Ovaj dečji hor peva zapravo sve žanrove muzike i ostavlja veliku minutažu u trajnim snimcima, kao i na kompakt diskovima.

43

Z D R AV S T V O

N

-

SRBIJA

a nedavno završenom kongresu Evropskog udruženja kardiologa u Madridu prezentovani su prvi internacionalni vodiči o dijagnostici i lečenju miokarditisa i perikarditisa, revolucionarnih smernica koje će promeniti pristup lečenju zapaljenja srčanog mišića i srčane maramice. Među autorima ovog izuzetno značajnog dokumenta je i prof. dr Arsen Ristić, kardiolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, što predstavlja dokaz da se Srbija nalazi u samom vrhu svetske kardiologije.

Učešće prof. Ristića u izradi vodiča je izuzetno priznanje, s obzirom na to da poziv za učešće u ovim dokumentima dobija veoma mali broj vrhunskih eksperata tokom svoje karijere. Ovo je već peti vodič Evropskog udruženja kardiologa u kome je prof. Ristić autor, a treći posvećen bolestima perikarda (2004., 2015. i 2025. godine), što potvrđuje njegovu visoku poziciju među vodećim svetskim ekspertima u ovoj oblasti tokom više od dve decenije.

Dokument je objavljen u vodećem naučnom časopisu Evropskog udruženja kardiologa (European Heart Journal), kao i u formi edukativne prezentacije, džepnog izdanja i vodiča za pacijente.

Zapaljenjske bolesti srčanog mišića i srčane maramice predstavljaju čest uzrok bolova u grudima, aritmija i iznenadne srčane smrti kod mladih ljudi i sportista, posebno onih sklonijih ponavljanim virusnim infekcijama.

Kada je upala burna, može dovesti do akumulacije velike količine tečnosti u srčanoj maramici i tamponade srca, što može rezultovati smrću zbog srčanog zastoja.

Dijagnostika i lečenje ovih bolesti značajno su napredovali u poslednjih desetak godina kroz integraciju laboratorijskih nalaza, pregleda srca ultrazvukom i magnetnom rezonancom, kao i hitnih analiza uzoraka biopsije srčanog mišića. Ove analize mogu tačno pokazati da li se radi o virusnoj infekciji, autoimunoj bolesti ili nekoj drugoj naslednoj bolesti srčanog mišića. Za bolesnike sa burnim ili ponavljanim zapaljenjima sada su na raspolaganju novi moćni lekovi koji mogu veoma brzo da zaustave upalu i prekinu tegobe.

Prof. Arsen Ristić je jedan od najuspešnijih srpskih kardiologa u poslednje tri decenije. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1993. godine sa srednjom 44

Predstavljanje prvih evropskih vodiča za lečenje miokarditisa i perikarditisa na Kongresu „Sinergija“, 25-26. septembra 2025. godine u Beogradu

Prof. dr Arsen Ristić potvrđuje poziciju Srbije u samom vrhu svetske kardiologije

Prof. dr Arsen Ristić na Kongresu „Sinergija“ 25-26. septembra 2025. u Beogradu

https://www.escardio.org/Congresses-Events/ESC-Congress/Congress-news/2025-esc-guidelines-for-the-management-ofmyocarditis-and-pericarditis

Z D R AV S T V O

ocenom 10, a doktorirao na prestižnom Medicinskom fakultetu Univerziteta u Marburgu, jednom od najstarijih i najuglednijih u Nemačkoj. Tokom 2,5 godine provedene u Marburgu kao stipendista Evropskog udruženja kardiologa i Svetske kardiološke federacije (1999-2002), prof. Ristić je osmislio i verifikovao nove tehnike za drenažu perikardnog izliva i intraperikardnu terapiju. Ovi rezultati bili su povod za preko 130 predavanja po pozivu širom sveta i dodeljivanje organizacije prof.

Ristiću, Beogradu i Srbiji dve evropske konferencije o bolestima miokarda i perikarda 2018. i 2023. godine. Pored toga, o ugledu srpske kardiologije govori i Evropski i svetski kongres o srčanoj insuficijenciji na kome je u maju u Beogradu učestvovalo 5500 lekara iz celog sveta, a na kome je prof. Ristić bio kopredsednik naučnog programa.

Prof. Arsen Ristić je autor 176 publikacija u naučnim časopisima, od kojih je 78 u vrhunskoj M21a kategoriji, sa Hiršovim indeksom 50 i citiranošću od 25.850. Američki sajt expertscape. com rangirao ga je 2021. godine kao trećeg eksperta na svetu na osnovu publikacija o perikardiocentezi.

Sve najvažnije novine u ovoj oblasti su prezentovane na kongresu “Sinergija” 26. septembra ove godine u Beogradu na kome su o novim vodičima govorili autori vodiča prof. Massimo Imazio, iz Udina u Italiji, i prof. Arsen Ristić, uz diskusiju u kontektstu prikaza dva kompleksna bolesnika Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije koje su predstavili Kl. Ass. dr Ivan Milinković i dr Stefan Zaharijev. Činjenica da je ovakav stručni skup održan u Beogradu samo četiri nedelje posle svetske premijere u Madridu dodatno potvrđuje poziciju srpske kardiologije na međunarodnoj sceni.

-

SRBIJA

Intervju sa predsednicom Udruženja „Herc“ Larisom Despotović Razgovor vodio Rade-Radenko Karalić

Larisa Despotović predsednica UO Udruženja za podršku ljudima sa neurozom "Herc"

D

anas u Srbiji postoji veliki broj registrovanih udruženja, naravno najviše ih je u Beogradu, sa različitim ciljevima i oblastima rada, počev od zavičajnih, ekoloških, zaštite biljnih i životinjskih vrsta, ptica i još mnoga koja je teško i pobrojati, a da ih ne izostavimo.

Jedno od ređih udruženja je Udruženje „Herc“, čija prevashodna uloga je organizacija unapređenja mentalnog zdravlja, rad na prevenciji mentalnih poremećaja, prvenstveno kroz pružanje direktne psihosocijalne podrške korisnicima, članovima porodica, javno zastupanje kroz jačanje i učešće u kreiranju politike pomoći osobama sa mentalnim poremećajima, socijalnim preduzetništvom, radi ekonomskog osnaživanja i jačanja korisnika, jednom rečju, pobošljavanje njihove socijalne zaštite i sigurnosti.

Upravo u vreme, kada obeležavamo Svetski dan mentalnog zdravlja razgovaramo sa predsednicom Udruženja gospođom Larisom Despotović.

Poštovana gospođo Despotović, možete li nam u najkraćem reći kada je, na Vašu inicijativu, osnovano Udruženje „Herc“ i šta Vam je bio motiv za osnivanje?

Udruženje za podršku ljudima sa neurozom „Herc“ osnovano je 2009. godine u Beogradu, sa ciljem da bude mesto razumevanja, podrške i osnaživanja za osobe koje se suočavaju sa anksioznim i depresivnim stanjima i drugim poremećajima iz spektra neuroze. Kao jedino udruženje u Srbiji koje je specijalizovano za ovaj vid psihičkih teškoća, „Herc“ želi da pokaže da niko ne mora da prolazi kroz strah, anksioznost ili paniku sam.

Udruženje „Herc“ je korisničko udruženje, osnovali su ga korisnici (osobe sa problemima mentalnog zdravlja) i vode ga korisnici uz podršku stručnih lica - volontera. Promovišemo ideju da korisnici treba da preuzmu aktivnu ulogu u unapređenju položaja osoba sa poteškoćama mentalnog zdravlja i da daju doprinos u smanjenju stigme 45

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

log. Grupe samopomoći su neformalne grupe podrške, gde razmenjujemo iskustva, zajedno prevazilazimo psihološke probleme i učimo kroz lične primere jedni od drugih. Možemo reći da su svojevrsna dopuna medicinskom tretmanu, pružaju dodatnu motivaciju, a često su i prvi korak ohrabrenja da se potraži stručna pomoć.

i predrasuda koje su duboko ukorenjene u društvu.

Radionica 1 Herc

Šta je u suštini “Herc”, koji su osnovni ciljevi i aktivnosti Udruženja, odnosno misija?

Misija „Herc“-a jeste unapređenje mentalnog zdravlja kroz izgradnju podrške korisnicima, prevenciju mentalnih poremećaja, senzibilizaciju javnosti o potrebama osoba sa psihičkim teškoćama i borbu protiv diskriminacije.

Udruženje radi i na kreiranju održivih modela podrške, koji su besplatni i dostupni svima kojima su potrebni.

Koje su ključne oblasti delovanja Udruženja?

1. Psihosocijalna podrška

46

Radionica 2 Herc

2. Radno i ekonomsko osnaživanje Prepoznajući da ekonomska nesigurnost i nezaposlenost dodatno opterećuju osobe sa mentalnim tegobama, “Herc” vodi projekte usmerene ka socijalnom preduzetništvu i osnaživanju kroz rad. Primer je krojačka radionica pokrenuta u okviru projekta TAKE BACK, u kojoj su žene sa problemima mentalnog zdravlja osposobljavane za rad na poslovima krojenja i šivenja i reciklaži doniranog tekstila. Rezultati uključuju izradu prototipova proizvoda, praktične veštine za tržište rada i angažovanje korisnica u samom procesu proizvodnje. U toku projekta, kreiran je i poseban program psihološke podrške u procesu rada. Ponosni smo na ovaj projekat koji je osvojio nacionalnu i regionalnu nagradu na takmičenju Balkan Green Ideas.

„Herc“ pruža besplatne usluge putem grupa samopomoći, psihološkog savetovanja, psihološko-edukativnih radionica i individualnog rada sa stručnjacima - psiholozima i psihoterapeutima u edukaciji. U radu sa korisnicima — osobama sa anksioznim poremećajima, fobijama, paničnim stanjima i drugim neurotskim manifestacijama — naglasak je na kontinuiranosti podrške, a ne na kratkoročnim intervencijama. Grupe samopomoći ili podrške su glavna aktivnost udruženja.

One okupljaju ljude sa istim ili sličnim problemima i vode ih “eksperti po iskustvu”- osobe koje su i same ima3. Javna edukacija i zagovaranje le problem sa mentalnim zdravljem i “Herc” aktivno radi na destigmatipohađale obuku za facilitaciju grupa. zaciji psihičkih poremećaja: organizuje Superviziju grupa vrši klinički psiho- javne kampanje, učestvuje u kreira-

Z D R AV S T V O

nju preporuka i zakonskih dokumenata, sarađuje sa institucijama i osnivač je nacionalne mreže za promovisanje mentalnog zdravlja, poput mreže „NaUm“- koju činie sva korisnička udruženja iz Srbije.

Kroz kampanju „Svako može da pukne“ Udruženje je pokrenulo niz događaja u lokalnim zajednicama, pratilo javne politike i unapredilo vidljivost mentalnog zdravlja u društvu.

Imate li i kakva je tehnološka podrška Vašem udruženju u vreme razvoja veštačke inteligencije i svih drugih najsavremenjih tehnologija?

Već 2017. godine “Herc” je lansirao mobilnu aplikaciju „Krug zdravlja“ (Android/iOS) kao dodatni kanal za informisanje, samopomoć i dostupnost psihološke podrške. U aplikaciji korisnici mogu postavljati pitanja psiholozima, čitati stručne tekstove i dobiti podršku psihologa u rokovima do 48 sati. Nažalost, zbog nedostatka sredstava, aplikacija trenutno nije aktivna iako je osvojila nagradu za inovaciju na EYA takmičenju u Beču.

• U poslednje tri godine, više od 300 osoba je koristilo direktnu besplatnu podršku kroz psihosocijalne programe udruženja.

• Ukupno broj korisnika radionica i javnih događaja prelazi 1000 sa visokim stepenom zadovoljstva (oko 85 %) • U okviru programa TAKE BACK, preko 2000 kg tekstilnog otpada je reciklirano, a projekti su prepoznati kroz nacionalna i regionalna takmičenja (“Zelene ideje”).

Organizacija je registrovana sa sedištem u Beogradu (Cvetanova Ćuprija 103J, opština Zvezdara). U Upravnom odboru deluju osobe koje su i same imale iskustvo sa neurozom, što doprinosi autentičnosti i razumevanju potreba korisnika.

Za uspešnost rada Udruženja, pored angažovanja velikog broja stručnjaka iz različitih oblasti, potrebna je i finansijska podrška. Da li je imate uopšte i u kojoj meri?

Kao i mnoge organizacije civilnog društva, “Herc” se suočava sa izazovima održivog finansiranja i ograničenim resursima, što može uticati na obim i kontinuitet programa. Dodat-

-

SRBIJA

no, stigmatizacija i nedovoljna svest u društvu otežavaju dostupnost pomoći za mnoge koji je trebaju, a neretko se susrećemo sa problemom da osobe ne prepoznaju svoje teškoće kao medicinski ili psihološki problem.

•

• • • •

Šnajderaj Herc

•

Kakvi su Vam planovi i koji su prioriteti za rad u budućnosti? Širenje delovanja na veći broj lokalnih zajednica, naročito van Beograda, kroz Mrežu za mentalno zdravlje NAum i Pokret za mentalno zdravlje.

Razvoj aplikacije “Krug zdravlja” sa dodatnim funkcionalnostima Jačanje kapaciteta za kontinuiranu psihosocijalnu podršku Proširenje socijalnog preduzetništva sa novim radnim programima Intenzivniju saradnju sa državnim institucijama u formulisanju politika mentalnog zdravlja Dalje umrežavanje kroz Mrežu NaUm i srodne inicijative u regionu i u Evropi

Na kraju izuzetno prijatnog i otvorenog razgovora sa gospođom Despotović može se zaključiti da Udruženje „Herc“ predstavlja primer kako zajednica i solidarnost mogu dopuniti sistemsku zaštitu mentalnog zdravlja.

Kombinacijom direktne podrške, osnaživanja korisnika, javnog zagovaranja i održivih modela rada, “Herc” nastoji da pokaže da — i u najmračnijim trenucima — niko nije sam. Ova organizacija ne pruža samo usluge, već stvara prostor gde ljudi dele iskustva, uče, rastu i vraćaju kontrolu nad sopstvenim životom.

Zahvaljujući se predsednici Udruženja na odvojenom vremenu za ovaj ekskluzivni razgovor za “Medici.com”. ne možemo se oteti utisku sa kolikom ljubavi, predanošću, voljom i željom da se ovo udruženje na čelu sa gospođom Despotović na svim poljima i dalje bori da pomogne svim osobama, prevencijom da do oboljenja ne dođe, a da oboleli ne budu diskriminisani i destigmatizovani, već da se uključe, jači, snažniji i ekonomski sigurniji u sve sfere našeg društva, počev od lokalnih nivoa pa nadalje.

Rade Karalić sa spec. dr stom. Svetlanom Carević

47

Z D R AV S T V O

48

-

SRBIJA

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

49

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

O

mikroorganizmima i infektivnim bolestima, opasnim zaraznim bolestima kao jednim od najznačajnijih zdravstvenih, ekoloških, sociopsiholoških, finansijskih i bezbednosnih rizika današnjice, na primeru epidemije tifusa, variole vere i Marburg virusa, za portal eKlinka govorila je akademik, prof. dr Elizabeta Ristanović, profesor Univerziteta odbrane i načelnik Odeljenja za mikrobsku genetiku i imunologiju na Institutu za mikrobiologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu, jedan od naših vodećih stručnjaka za oblast bioterorizma i medicinske zaštite. (Dio razgovora) Nauka nas podseća da u prirodi postoji dosta izazivača zaraznih bolesti, ali dobra vest je i činjenica da je danas mnogo brža proizvodnja lekova i vakcina. Teritorija naše zemlje jedan je od delova sveta kroz koji su pohodile i različitie epidemije, imali smo bliske susrete i sa mnogim, vrlo opasnim patogenima.

Virus variole, velikih boginja, kako se smatra, odneo je najviše ljudskih života u istoriji civilizacije, 20 do 30 odsto inficiranih osoba je umiralo. Zahvaljujući vakcinaciji, ovaj virus je danas redukovan, ali pošto se prestalo s vakcinacijom, populacija je i dalje vulnerabilna na variolu, upozoravaju naučnici. Virus variole iskorenjen je u ljudskoj vrsti, ali postoji u prirodi.

Takođe, prema zvaničnim podacima, čuva se u dve svetske laboratorije.

Još je prisutna bojazan da bi ovaj virus mogao da se upotrebi u bioterorističke svrhe. Sa ovim opakim virusom, pre 53 godine, suočila se nekadašnja Jugoslavija, tačnije Srbija. Naši stručnjaci i građani, kao i cela zemlja, gotovo dva meseca vodili su borbu protiv virusa i na kraju pobedili. U kratkom vremenskom roku imunizovano je 18 miliona građana. Da li pamtimo naučene lekcije?

Iskustvo variole – prva posleratna epidemija u Evropi Posebno iskustvo bila je epidemija variole u Jugoslaviji 1972. godine. Prof. dr Elizabeta Ristanović kaže da je i onda bilo dileme o tome da li je reč o bioterorističkom napadu na Titovu Jugoslaviju.

– Oficijalni naučni podaci koje smo i mi objavljivali govore da je variola importovana u Jugoslaviju sa hadžijama koje su se vratile iz Meke. Oni su se vraćali preko Basre i Bagdada, gde je tad bila veća epidemija velikih 50

Preuzeto sa portala eKlinika - Medicinski informativni portal, uz saglasnost prof. dr Elizabete Ristanović (15. 09. 2025.)

Bioterorizam i iskustva iz epidemija zaraznih bolesti Piše: Danijela Tadić

Prof. dr Elizabeta Ristanović

boginja. Ipak, mnogo je interesantnih činjenica u vezi sa ovom epidemijom.

Moram da navedem da su mene moji učitelji, na koje sam izuzetno ponosna, veterani, rekla bih, naše vojne medicine, ali i srpske mikrobiologije, među kojima je bila i prof. Ana Gligić koja je bila nosilac najviših državnih priznanja za borbu protiv variole, odavno naučili da nema razumevanja nijedne epidemije ili pandemije bez sociopolitičkog ili čak geopolitičkog konteksta. I ovo je potvrđeno tokom kovida, o čemu sam više puta i ja sama govorila. Ali, vratimo se na variolu u Jugoslaviji i u 1972. godinu. Sve je, naravno, počelo iz južne srpske pokrajine Kosovo i Metohija. Naime, tada su se već osećala ozbiljna unutrašnja trvenja, a republički i pokrajinski organi vlasti, uključujući i zdravstvene, imali su popriličnu autonomiju, pa je tako bilo puno nesuglasica oko samog proglašenja epidemije i pristupa ugroženim područjima republičkih i saveznih organa. Morale su da se uključe i vojska i policija. S druge strane, na svetskom nivou bila je upravo tada, aktuelna kampanja eradikacije (iskorenjivanja) variole koju je sprovodila Svetska zdravstvena organizacija, a epidemija u Jugoslaviji bila je prva posleratna epidemija variole u Evropi – navodi dr Elizabeta Ristanović, ističući da ništa ne insinuira, ali da kao naučnik i

intelektualac ima obavezu da sve dovede u prostorni i vremenski kontekst. Šta je bio najveći izazov?

Prof. Ristanović naglašava da je bivša Jugoslavija tada imala i veoma moćan Institut „Torlak“ u okviru kojeg je ranije bila formirana i laboratorija za variolu. Vrlo ozbiljno i naučno odgovorno se pristupalo svemu. U samoj laboratoriji radilo je nekoliko eksperata koje je država slala u najprestižnije svetske centre i na istoku i na zapadu.

– Sticali su znanja, učili i usavršavali se i spremali da odgovore i da reaguju ukoliko dođe do pojave bolesti. I bili su spremni. Najveći izazov bilo je prepoznavanje virusa variole, jer je poslednji slučaj variole u Srbiji pre toga bio 1930. godine, pa naši kliničari nisu imali praktično iskustvo u prepoznavanju bolesti. S druge strane, sve infektivne bolesti na početku daju sličnu kliničku sliku, a vreme inkubacije kod virusa variole, dakle, vreme od infekcije do pojave simptoma i znakova bolesti traje i do dve nedelje. Bilo je malo problematično na početku, dok virus još nije bio prepoznat, ali posle nije bilo problema što se tiče organizacije i načina reagovanja države u celini i svih nadležnih službi, što i danas može da posluži kao značajna lekcija koju treba da savladaju svi studenti medicine, a i oni koji

Z D R AV S T V O

se bave organizacijom zdravstvene službe, posebno u uslovima krize – napominje prof. Ristanović.

– Svi ljudi koji su odlazili na hadžiluk, činili su to organizovano, u dogovoru sa islamskom zajednicom i bili su prethodno vakcinisani, vakcinom domaće proizvodnje, koja se proizvodila u Imunobiološkom zavodu u Zagrebu.

Ljudi sa Kosmeta, odakle je bio i indeksni slučaj, hadžija Ibriahim Hoti, iz sela Danjana između Orahovca i Đakovice, primali su vakcinu u Institutu za javno zdravlje u Skoplju. Vakcinalni titar antitela nije proveravan pre puta – ističe prof. Ristanović.

Samo jedna osoba je imala opšti infektivni sindrom U razgovoru za portal eKlinika prof.

Ristanović kaže da po povratku iz Meke, od 25 hadžija niko nije imao nikakve simptome.

– Samo Hadži Ibrahim Hoti imao je glavobolju, groznicu, opšti infektivni sindrom koji je karakteristika svih infektivnih bolesti. Jednu bubuljicu na licu koju je primetio berberin kod koga je otišao da se brije. Interesantno je, međutim, da niko od članova porodice Hoti, koji nisu bili vakcinisani protiv variole, nije oboleo, iako su bili u stalnom kontaktu sa Ibrahimom. Interesantno je, takođe, da je u Đakovici žarište bilo i porođajno odeljenje. Nastavnik iz okoline Tutuna Latif Mumdžić slušao je, čekajući autobus, u jednoj đakovičkoj kafani, Ibrahimova iskustva sa hadžiluka. Kada se vratio kući, posle inkubacionog perioda od otprilike dve nedelje, dobio je karakterističnu ospu i visoku telesnu temperaturu. Mislili su da je reč o nekoj alergiji, anafilaktičkoj reakciji na antibiotike i niko nije posumnjao na variolu. Međutim nije prolazilo. Pacijent je vožen iz Pazara u Čačak, a iz Čačka u Beograd.

Na tom putu dolazio je u kontakt sa raznim ljudima i zarazio neposredno 38 osoba. Ovaj podatak o tako visokoj kontagioznosti ne postoji u svetskoj literaturi da se od jednog čoveka, inficiranog virusom, od variole zarazi 38 ljudi. Kuriozitet je, takođe, i da je u mililitru krvi, medicinske sestre Dušice Spasić koja je u Beogradu brinula o Mimdžiću, nađeno čak 25.000 virusnih partikula. Ni to ne postoji u svetskoj literaturi – napominje prof. dr Elizabeta Ristanović.

Lekcija koja može da služi kao putokaz U zaustavljaju epidemije morale su da asistiraju vojska i policija. Uzorci virusa su uzeti i poslani na Institut „Torlak“, gde je urađena elektronska mikroskopija. Pod elektronskim mikroskopom ugledan je virus variole. Epidemija je zvanično proglašena 15. marta, a 30. aprila je u centralnom TV dnevniku objavljeno da je zaustavljena i da se država sa njom uspešno izborila.

– Država je reagovala jako efikasno i ta lekcija, kako smo već rekli, može da nam služi kao važan putokaz i danas. Pre svega, za borbu sa ovakvim izazovima, potrebno je imati efikasnu koordinaciju svih segmenata države i društva, visoko poverenje u zdravstveni sistem, odlične infektologe i druge kliničare, kao i moćne naučne dijagnostičke institute. Virus je izolovan na „Torlaku“, radila se dijagnostika, niko od naših naučnika nije oboleo, što znači da su se poštovala pravila dobre laboratorijske prakse i da su naši stručnjaci bili vrhunski osposobljeni, iako tada nije bilo skafandera ni biosigurnosnih kabineta. Bilo je 175 obolelih ljudi. Kliničke slike bile su različite od vrlo lakih kliničkih manifestacija do izuzetno teških kliničkih slika, 35 ljudi je preminulo, odnosno smrtnost je bila 20 odsto – napominje dr Ristanović.

Prof. Ristanović naglašava da je epidemiološka služba takođe bila na visini zadatka. Uspostavljeni su karantini za sve suspektne slučajeve, a 18 miliona ljudi vakcinisano je u rekordno kratkom roku.

– I epidemija je zvanično završena 30. aprila, iako je poslednji pacijent izašao iz bolnice tek 13. maja, a već 25. maja na stadionu „Partizana“, tadašnjem stadionu JNA, bio je slet u čast maršalovog 80. rođendana. Bez obzira na epidemiju, pripreme za taj događaj išle su po planu. Treba reći i to da je te iste godine u poseti Jugoslaviji bila i britanska kraljica, da su škole i univerziteti u tim uslovima normalno radili – navodi dr Ristanović. Ona navodi i značaj komunikološke komponente, takozvane krizne komunikacije, koja je jako značajna u ovakvim situacijama.

– Treba naći meru, to jest, informisati stanovništvo stručno, objektivno i nepristrasno, ali ne sejati strah i paniku, jer oni mogu biti ozbiljni neprijatelji državi i njenim službama koje se bore sa epidemijom. Svakoga dana u okviru informativne emisije „24 časa“ nadlež-

-

SRBIJA

ni stručnjaci koje je delegirala država, davali su zvanične informacije o epidemiji – objašnjava prof. Ristanović.

Zašto je sve i danas aktuelno?

Jugoslavija je posle svega dobila pohvalu Svetske zdravstvene organizacije za uspešnu borbu sa variolom. Prof. dr Ristanović kaže da su stručnjaci nastojali sve da otrgnu od zaborava pa su zapisani i objavljeni rezultati borbe protiv bolesti i naučni radovi koji su izazvali veliku pažnju javnosti.

– Sve je posebno aktuelno u današnjem vremenu kada mikroorganizmi predstavljaju jedan od najvećih zdravstvenih i bezbednosnih izazova, jer variola, po zvaničnoj klasifikaciji centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) iz Atlante, pripada klasi A potencijalnih bioloških agenasa u kojoj su izazivači bolesti visokog morbiditeta i visokog letaliteta. Znači, visoka stopa oboljenja i smrtnosti, lak interhumani prenos i ne postoje dostupne vakcine i lekovi. Tu su hemoragijske groznice, ebola, Marburg virus, Lasa groznica, variola, tularemija, kuga, antraks. Iako didaktiki vrlo korisne, ove klasifikacije su, kao i sve podele uostalom, samo uslovne i relativne, jer danas, zahvaljujući napretku nauke, praktično svaki mikroorganizam može da se koristi kao potencijalno oružje – ističe prof.

Elizabeta Ristanović.

Prof. dr Ristanović podseća da je virusom variole izvršen genocid nad domorodačkim stanovništvom američkog kontinenta kome su „civilizovani osvajači“ darivali ćebad i maramice, kontaminirane izlučevinama ljudi umrlih ili obolelih od variole, koja je bila prisutna na evropskom, ali ne i na američkom kontinentu.

– Virus je bio interesantan i za nosioce bioloških programa u SAD i SSSR tokom Hladnog rata. Nakon eradikacije 1979. godine, virus variole zvanično se čuva u dve laboratorije, u CDC u Atlanti i u Novosibirsku.

Jedni i drugi imali su obavezu da ga unište do 2000. godine. Mislim da to nije učinjeno, jer je rečeno da virus postoji sigurno i negde drugde. Na kraju, virusi postoje u prirodi. I epidemije variole javljale su se i iz prirode.

Prednost je što je danas lakše doći do vakcine – naglašava prof. dr Ristanović i podseća da je prvu masovnu kampanju vakcinacije protiv ove bolesti sprovela ruska imperatorka Katarina Velika.

51

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Beograd, u Domu Vojske Srbije

Tradicionalni 31. festival zdravlja Pripremio: Rade-Radenko Karalić

Dr Mirjana Mićović, predsednica Organizacionog odbora Festivala

T

radicionalni 31. festival zdravlja Beograd održan je 30. septembra 2025. godine u Domu Vojske Srbije. Ulaz na festival je bio besplatan.

U okviru manifestacije, posetioci su bez zdravstvene knjižice i čekanja mogli da provere svoje zdravlje, da čuju predavanja o aktuelnim temama iz oblasti medicine i posavetuju se sa eminentnim zdravstvenim stručnjacima.

Posetioci su mogli da urade čitav niz besplatnih pregleda. Ultrazvučne preglede vena, karotide i štitaste žlezde su radili stručnjaci Vojnomedicinske akademije, dok su lekari Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti “Sveti Sava” sprovodili proveru rizika od dobijanja moždanog udara i ultrazvučni pregled krvnih sudova vrata.

Medicinari domova zdravlja su proveravali nivo šećera u krvi i krvni pritisak.

Na festivalu je bilo i moguće uraditi i skrining vida i sluha, nivo minerala i vitamina u organizmu, pulsnu oksimetriju (kontrola procenta kiseonika u krvi). Zainteresovani su mogli da saznaju i svoj bodi mas indeks i nivo uhranjenosti, utvrde sastav sopstvenog tela na specijalnoj vagi i saznaju šta prema njihovoj konstituciji treba da jedu i kojim fizičkim aktivnostima da se bave, testiraju se na demenciju, anksioznost i depresiju, provere rizik za pojavu dijabetesa. Posetioci su mogli da isprobaju i terapeutsku masažu ruku, a bilo im je omogućeno i da obave spirometriju kao i skrining na respiratorne i atopijske bolesti. Građanima je na raspolaganju bila i analiza tela uz pomoć elektromagnetnih talasa, kojom se otkriva da li postoji neki disbalans. Oni koji imaju tegobe sa zglobovima, mogli su da obave ultrazvučni pregled kolena.

Na bini su se smenjivali programi vežbanja, nastupi dečjih plesnih i sportskih klubova, radionice za mlade, predavanja stručnjaka… Za najmlađe je bilo organizovan „Dečji kutak”, kao i „Apo52

teka i laboratorija za medvediće” koju su vodili studenti farmacije. Edukativne materijale su pripremili izlagači na svojim štandovima, kao i udruženja pacijenata.

Ključni događaj bio je Međunarodna konferencija o novim bolestima zavisnosti, a održana je i edukacija za nastavnike o borbi protiv bolesti zavisnosti kod mladih.

- Ovaj festival je posvećen borbi protiv bolesti zavisnosti kod mladih i važnosti sprečavanja pojave ovih zavisnosti u školama. Istraživanje koje smo nedavno sproveli među roditeljima i nastavnicima pokazuje da su odrasli svesni rastućeg problema korišćenja duvanskih i alternativnih nikotinskih proizvoda među maloletnicima. Čak 98 odsto ispitanika izjavilo je da je već razgovaralo sa decom o štetnosti ovih proizvoda, dok polovina njih tvrdi da ih ne koristi u prisustvu dece.

Trećina ispitanih je čula za nikotinske vrećice i snus, ali ne zna tačno šta su,

dok 63 odsto smatra da su štetniji od elektronskih cigareta. Osim toga, 60 odsto ispitanika navodi da njihova deca svakodnevno provode više sati igrajući video-igre na kompjuteru ili mobilnom telefonu. Svakodnevno se može videti na terenu da alternativne nikotinske proizvode koriste mlađi od 18 godina. Da li su ovi proizvodi manje ili više štetni od cigareta, to je na naučnicima da istraže, ali mi želimo da radimo na tome da se ovaj trend kod maloletnika zaustavi.

A da bismo problem rešili neophodno je da se u proces uključi ne samo država, prodavci i industrija, nego i čitavo društvo, lekari, nastavnici, roditelji – rekla je dr Mirjana Mićović, predsednica Organizacionog odbora Festivala zdravlja u Beogradu.

Sponzor ove izuzetno dobro organizovane manifestacije je kompanija “Biostil”, a više informacija o dešavanjima na festivalu mogu se dobiti na sajtu www.festivalzdravlja.com

Z D R AV S T V O

-

Вести у ВМА

SRBIJA

ВМА Београд, 25. 9. 2025.

Посета делегације Војномедицинске службе ОС Словачке Републике

посвећен заједничким обукама за медицинско особље као и о ваздушној медицинској евакуацији MEDEVAC.

У

Војномедицинској академији састале су се делегације Војномедицинске службе Словачке Републике и припадници Управе за војно здравство Министарства одбране Републике Србије ради реализације активности „Експертска посета МО Словачке Републике Управи за војно здравство“. Начелник Управе за војно здравство МО бригадни генерал проф. др Драган Динчић са својим сарадницима примио је начелника Војномедицинске службе ОС Словачке Републике бригадног генерала Романа Јантоша са својим сарадницима. Након презентације структуре УВЗ МО делегације су обишле само неке организационе целине Војномедицинске академије – Центар за хипербаричну медицину, Клинику за ургентну медицину, ОП блок као и Клинику за физикалну медицину и рехабилитацију. Након обиласка Војномедицинске академије делегација је обавила посету Центру санитетске службе УВЗ МО и лаке пољске болнице. Други део посете био је

Д

елегација Управе за војно здравство присуствовала је 15. 9. 2025. свечаности на спомен-комплексу „Црквенац“. Догађај, уз присуство представника амбасада Велике Британије, Аустралије и Канаде, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, Града Врање, Српског лекарског друштва, Градске општине Младеновац, удружења бораца и грађана, одржан је у знак захвалности шкотском санитетском особљу на челу са др Елзи Инглис. Традиционална свечаност на вредном споменику културе у Градској општини Младеновац, одржава се сваке године у част шкотских санитетских мисија, али 54

Одата почаст шкотском санитетском особљу и припадника бројних савезничких ком Првог светског рата притекле мисија других земаља које су то- у помоћ српској војсци и народу.

Z D R AV S T V O

На поетској вечери представљен часопис „Поетски записи”

Сомборски песници и љубитељи поезије не посустају

П

Akademik Rajko Igić

SRBIJA

Из часописа ПОЕТСКИ ЗАПИСИ Vol. 1, br. 1, 2025. Оснивач: Академик Рајко Игић, Сомбор

ПЕT ПЕСАМА Данас сам саставио пет нових песама Али ниједне не могу да се сетим Био је то ретко плодан дан Инспирација ме баш дрмала Мислио сам да ћу их запамтити А било би боље да сам записао Макар почетке. Матија Бећковић СЛУЖБА ХИТНЕ ПОМОЋИ Опет се чује сирена Како језиво завија Небо над Сомбором пара То екипа хитне помоћи Један живот спасава.

ето поетско вече одржано је у ресторану „Оријент 5“ уз бројне госте из неколико градова Србије и из Чикага (САД). Поред домаћих учесника и посетилаца, било је гостију из Београда, Новог Сада, Суботице и Чикага. Међу гостима из Београда био је и Зоран Чалија , познати академски сликар, коме је истог дана отворена изложба у Галерији Културног центра. Чалија је током вечери повремено запевао и засвирао на гитари. Домаћини програма Љиљана Соколова и Винко Јанковић беспрекорно су водили ово вече које је трајало знатно дуже од уобичајених. Међу посетиоцима поетске вечери запажен је академик Иван Гутман, који је присутне укратко обавестио о књизи „Сомборски индекс”, који је заједно написао с Миланом Степановићем, и аутор овог чланка, оснивач Сомборских песничких вечери и часописа „Поетски записи”. Игић је у својој 88. години објавио роман „Сентиванац”, који је кандидат за НИН-ову награду. Девет песника је прочитало своје песме, а о „Поетским записима” говорили су Винко Јанковић, Радмила Радишић и Рајко Игић. Часопис је добио ИССН број и ЦИП и тако је ушао у међународни каталог. Поред девет песама аутора из Сомбора, у првом броју „Поетских записа” објављено је шест песама аутора из других градова, Београда, Бордоа (Француска), Скопља и Сарајева. Међу ауторима су песме и три академика (Матија Бећковић, Катица Кулавкова и Рајко Игић). Следећи број излази у децембру, а наредних година биће објављиван сваких шест месеци. Заинтересовани могу прегледати часопис у свим већим библиотекама Србије, а ПДФ верзију могу добити од Винка Јанковића уз јављање на електронску адресу elidasportso@gmail.com.

-

Спремних у свако доба Да помогну свима. Кад 94 у помоћ звони Они су будни и спремни Не спречавају их Ни летње врућине Ни јаке зиме.

И стиже спас у задњи час Чује се спасења уздах Неком се живот поново рађа Као божја награда. Једни проблеми прођу Други поново дођу и Као на мртвој стражи Шта би овај народ Да није такве помоћи Хитна помоћ дежура. Анђела белих мантила Бошко Безбрадица

ЛАЗИ КОСТИЋУ ИЗДАЛЕКА

Кад зима у Чикагу, граду ветрова, све више стеже, мисли ми беже далеко преко океана у Сомбор, град моје младости. Ноћ је... Отварам књигу, преврћем листове жуте, тражим песму Santa Maria della Salute. Видим кућу у центру града познату плочу и стари запис: Ту је живео и писао песник… Затим ми мисли Читаоничком лете, прелећу већ трошну Кронић палату да на Велико гробље слете. Овде ми лежи сестра Беба и њен Милан, а само корак даље, иза мраморне вазе, видим споменик са именима две Паланчанке и песника Лазе. Већ читав век ту мирује немирни човек, духовни Маратонац што први утрча у Ново доба и песницима пружи ослонац. Поноћ је прошла, мисли се полако муте, ветар бесни и сувим снегом завејава најзатуреније, скривене, куте. Читам споро, мада знам напамет скоро те стихове што вечно слуте Santa Maria della Salute Рајко Игић

55

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Fitoterapija

Miris govori Majčina dušica

P

oznato nam je da se životinje, pri određivanju jestivosti hrane, uglavnom oslanjaju na miris, a u znatno manjoj meri i na ukus. I čoveku je u početku čulo mirisa bilo ništa manje važno ali, kako je zaokružio svoj jelovnik, gotovo da je nestala potreba da se oslanja na miris, nego je čulo vida uglavnom postalo dovoljno da vidi da li se radi o poznatoj hrani za koju je znao da je jestiva. Međutim, uprkos svemu, i dalje nas neki intenzivni mirisi privuku određenoj hrani, dok nas neprijatni mirisi upozore na prisustvo bakterija kada je hrana pokvarena ili nije jestiva.

Nana

Lavanda

Sigurno nam je svima poznat prijatni miris nane, matičnjaka i majkine dušice koji deluju tako osvežavajuće da nam je žao da se odmaknemo od njih. Zato nije nikakvo čudo što su one, kao i ruzmarin i bosiljak, omiljen začin prisutan u kuhinji gotovo svake domaćice, pogotovo u mediteranskim zemljama. Naravno, njihov miris nije tu samo da nas podseti da te biljke mogu poslužiti kao začin jelima, nego u našim genima probudi i predačko znanje o njihovoj lekovitosti. Od postanka čoveka se, sa kolena na koleno, prenosilo znanje o njihovoj lekovitosti, sve do prošloga veka, kada je, odlaskom u gradove, veliki procenat svetske populacije prekinuo tu liniju višemilenijum56

Goran Poletan, fitoterapeut

ske tradicije prenošenja znanja.

Kada bismo se pitali koja je aromatična biljka danas najpoznatija većini ljudi to bi svakako bila nana. Nana je, kao čaj, prisutna i u ponudi u većini restorana, a mnogi je koriste kao začin ili za pripremanje ukusnog soka.

Međutim, njena najveća primjena je u narodnoj medicini, koja je preporučuje kod povraćanja, stomačnih tegoba, prehlade, a na Bliskom istoku su imali običaj da struk nane nose zadeven iza uha kada idu na pijace jer se smatralo da ima jako antiseptičko delovanje. Iz toga razloga se eterično ulje nane koristi i za osvežavanje prostorija.

Majkina dušica je je još jedna od aromatičnih začinskih biljaka koje imaju široku primenu u narodnoj medicini gde se preporučuje kod stomačnih problema, kod gripa i prehlade, nervoze, kao i kod svih bakterijskih i gljivičnih infekcija, zbog svoga antimikrobskog i protivupalnog dejstva.

I bosiljak je biljka koja se preporučuje kod svih stomačnih problema i kod gripa i prehlade, kao i za umirenje, kod zubobolje, glavobolje i kod problema sa krvarenjem. Čaj od bosiljka sa dodatkom jabukovog sirćeta se koristi za inhalaciju kod gripa i problema sa sinusima.

Od davnina je poznato da ruzmarin jača srce, nerve i memoriju, koristi se za inhalaciju, kao i u pripremi brojnih vrsta losiona za kosu i kožu. Jabukovo sirće sa dodatkom ruzmarina je odlično sredstvo za pospešivanje cirkulacije kada se, razblaženo sa vodom, koristi za masiranje ruku i nogu.

Matičnjak je zbog svoje arome, koja podseća na miris limuna, svakako jedna od najomiljenijih biljaka, a poznata je njegova lekovitost kod srčanih i nervnih problema, kao i kod aritmije i tahikardije. Matičnjak je jedna od najboljih biljaka kada postoji problem sa nesanicom, a nećete pogrešiti i ako ga koristite kod bilo kog problema sa disajnim i probavnim aparatom.

Morač, ili komorač, je biljka sa izuzetnim opuštajučim dejstvom, pa se zato koristi kod nervoze, nesanice, problema sa probavnim i disajnim aparatom, kod upale jajnika, kao i kod problema sa lučenjem mleka…

Verem trava je biljka koja poprav-

Matičnjak

Ruzmarin

Verem trava

lja raspoloženje, poboljšava pamćenje, deluje kao antidepresiv kod tuge i melanholije.

Kada se pomene lavanda, obično se prvo pomisli na njeno korišćenje za odbijanje moljaca, ali ni njeno lekovito delovanje nije ništa manje delotvorno jer je odlično sredstvo protiv nesanice, anksioznosti, neuralgija, bolova u mišićima, reumatskih bolova, menstrualnog bola, opadanja kose, kožnih problema, a preporučuje se kao sredstvo koje ublažava nus pojave nastale tokom hemoterapije.

www.ozdravite.com, gp@ozdravite.com Telefoni: Srbija +381 65 43 819 43 BiH +387 66 355 310

Medicina i pravo

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Teret dokazivanja u sporu radi naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova i straha Kristina Đorđević, advokat, Beograd

K

ada se pred sudom vodi postupak radi naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova i straha, gotovo neizostavan deo dokaznog postupka jeste izvođenje dokaza od veštaka medicinske struke. Predmet i zadaci veštačenja određenih vidova nematerijalne štete zahtevaju visok nivo znanja i iskustva, zbog čega se neretko ovakva veštačenja poveravaju timu veštaka.

Dakle, u sudskom postupku potreba za veštačenjem javlja se u situacijama u kojima sud ne poseduje neophodna stručna znanja, koja su potrebna za utvrđivanje relevantnih činjenica radi donošenja zakonite i pravične odluke. Navedeno proizlazi iz odredbe člana 259. Zakona o parničnom postupku u kojoj je navedeno da će sud da izvede dokaz veštačenjem ako je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže. Izvođenje dokaza veštačenjem, po pravilu, predlažu stranke u sudskom postupku, a sud može da odredi izvođenje dokaza veštačenjem i po službenoj dužnosti, ako je to propisano zakonom. Članom 7. Zakona o parničnom postupku predviđeno je da su stranke u postupku dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice. Pored toga, članom 231. istog Zakona predviđeno je da stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drugačije propisano.

U skladu sa pomenutim odredbama Zakona o parničnom postupku, u sudskom postupku radi naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova i straha, neophodno je da stranka, koja tvrdi da je pretrpela štetu po opredeljenim osnovima i u opredeljenoj visini, predloži izvođenje dokaza veštačenjem od veštaka medicinske struke. Preciznije rečeno, veštačenje od veštaka medicinske struke je najpouzdaniji i najrelevantniji dokaz u ovakvim situacijama, na kom stanovištu stoji i sudska praksa. Naime, u skladu sa stavovima sudske prakse, samo medicinska dokumentacija u kojoj je konstatovana povreda pacijenta (tužioca), bez sprovedenog veštačenja, nije dovoljan dokaz na osnovu koga sud može

doneti odluku o tome da li je tužilac i u kom obimu trpeo nematerijalnu štetu.

U ovakvim situacijama, medicinska dokumentacija uglavnom ne sadrži podatke na osnovu kojih bi sud mogao utvrditi bitne činjenice, niti je te činjenice moguće utvrditi samo na osnovu izjave tužioca, jer su to činjenice za čije je utvrđivanje potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže i te činjenice je neophodno utvrditi uz pomoć veštaka, u skladu sa pomenutim članom 259. Zakona o parničnom postupku.

Primer iz sudske prakse: PARNIČNI POSTUPAK – NAKNADA ŠTETE – TERET DOKAZIVANJA – član 7. ZPP-a i veštačenje od veštaka medicinske struke – Član 25. ZPP – Utvrđivanje intenziteta i dužine trajanja pretrpljenih fizičkih bolova i straha (usled pada na stepeništu) Kada je nesporno da je tužilja zadobila teške telesne povrede usled pada na stepeništu, sud nije mogao utvrditi intenzitet i dužinu trajanja fizičkih bolova i straha samo na osnovu medicinske dokumentacije, a u toku postupka tužilja nije uplatila predujam za veštačenje od veštaka medicinske struke.

Iz obrazloženja: Žalba punomoćnika tužilje izjavljena protiv presude prvostepenog suda kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilje za isplatu naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih bolova i straha kao neosnovan, je neosnovana, a presuda prvostepenog suda se potvrđuje.

Iz spisa proizlazi da je kritičnog dana tužilja zadobila tešku telesnu povredu u predelu ruke prilikom pada sa stepeništa.

Prvostepeni sud je zaključio da se iz izveštaja lekara specijaliste i iskaza tužilje ne može oceniti koliko su trajali fizički bolovi i

strah, jer sud ne raspolaže potrebnim stručnim znanjem iz medicinske oblasti radi utvrđivanja bitnih činjenica za pravilnu odluku u ovoj pravnoj stvari, pa kako tužilja tokom postupka nije predujmila troškove za potrebe veštačenja na osnovu kojih bi se utvrdila dužina i intenzitet pretrpljenih fizičkih bolova i straha i da je tokom postupka predložila da sud o naknadi nematerijalne štete odluči bez veštačenja, uzimajući u obzir iskaz tužilje i medicinsku dokumentaciju, to je sud primenom odredbe člana 7. ZPP-a i pravila o teretu dokazivanja - odbio tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan.

Iz formulacije odredbe člana 200. stav 1.

ZOO - sledi da su bitne činjenice za pravo na novčanu nadoknadu zbog pretrpljenih fizičkih bolova i straha, kao i za visinu te naknade, njihov intenzitet i dužina trajanja.

Priložena medicinska dokumentacija ne sadrži podatke na osnovu kojih bi sud mogao utvrditi intenzitet i dužinu trajanja fizičkih bolova i straha, niti je ove činjenice moguće utvrditi na osnovu iskaza tužilje, jer su to činjenice za čije je utvrđenje potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže i zato ih je bilo neophodno utvrđivati uz pomoć veštaka, shodno članu 259. ZPP-a.

(Presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P br. 2800/17. od 10.5.2019. i presuda Višeg suda u Čačku Gž br. 723/21 od 3.6 2021. - rešenjem Apelacinog suda u Kragujevcu R br. 1266/21 od 18.3.2021. Viši sud u Čačku je određen da postupa kao drugostepeni sud)

57

Z D R AV S T V O

Š

-

SRBIJA

etajući Vrnjačkom Banjom od sada se na svakom izvoru mineralne vode mogu primetiti nove informativne table, koje na jednostavan i jasan način podsećaju na to koliko je moćna priroda i kako lekovita voda, uz prave savete lekara „Merkura“, može da doprinese zdravlju.

Ovaj projekat realizovan je sa ciljem da građanima i posetiocima približi jedinstvenu vrednost ovog prirodnog bogatstva i podseti ih na lekovitu moć mineralne vode koja, uz stručnu primenu, doprinosi očuvanju i unapređenju zdravlja.

Table, postavljene ispred sva četiri izvora, kao i unutar svake bivete, pružaju jasne i precizne informacije o hemijskom sastavu vode, terapijskim efektima pojedinih izvora i načinu pravilne primene, na osnovu dugogodišnjeg iskustva i stručnih preporuka lekara Specijalne bolnice „Merkur“.

Time se dodatno naglašava značaj medicinski kontrolisanog korišćenja mineralnih voda, kako bi se postigli najbolji rezultati u očuvanju i unapređenju zdravlja. „Mineralna voda je najveće blago Vrnjačke Banje, a nova obeležja su tu da sve nas podsete da zdravlje počinje upravo na izvoru. U vremenu brzog ži58

Nove informativne table na izvorima – podsećanje na lekovitu

Zdravlje počinje na

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

snagu mineralne vode Vrnjačke Banje

izvoru!

vota važno je da ne zaboravimo na prirodne resurse koji dokazano pomažu u prevenciji i terapiji mnogih oboljenja“, poručuju iz „Merkura“.

Postavljanjem informativnih tabli, „Merkur“ nastavlja da neguje tradiciju i savremeni pristup balneologiji, istovremeno pružajući posetiocima korisne savete i motivaciju da mineralnu vodu koriste na pravilan način uz nadzor „Merkurovih“ lekara – za zdravlje, ravnotežu i kvalitetniji život.

Takođe, table informišu goste da iskoriste atraktivne promotivne pogodnosti tokom svog boravka, jer će do kraja 2025. godine, uz kupovinu Bnjskog lista, svaki gost na dve kupljene balneo procedure dve dobiti GRATIS. Ova akcija je kreirana u cilju motivisanja ljudi da brinu o svom zdravlju tokom boravka u banji i ne zaborave na lekovitost njenih voda.

Mineralne vode i banjske tretmane mogu koristiti svi gosti Vrnjačke Banje

Pripremila: Bojana Beljić PR

jer je „Merkur“ sa kolegama na destinaciji, hotelima i privatnim apartmanima ostvario dobru saradnju kroz koncept Terme „Merkur“. Na ovaj način svi gosti Vrnjačke Banje u bilo kom tipu smeštaja mogu koristiti banjske usluge uz aktuelne pogodnosti. „Vrnjačke mineralne vode su najveće prirodno bogatstvo, a nove table nisu samo vodič kroz njihovu lekovitost već i poziv da se naši posetioci bliže upoznaju sa Banjskim listom i iskoriste pogodnosti koje su trenutno aktuelne.

Zdravlje počinje na izvoru, a Vrnjačka Banja je tu da ga čuva i unapredi“, poruka je iz „Merkura“.

Svaka kap vrnjačke mineralne vode krije u sebi tradiciju dužu od dva veka i iskustvo balneologa koji su je učinili prepoznatljivim simbolom našeg kraja. Nove table su tu da inspirišu ljude da zastanu, pročitaju i možda baš danas započnu svoju malu rutinu zdravlja – na samom izvoru.

59

https://sldrustvo.org.rs/dogadjaji/21-kongres-srpskog-lekarskog-drustva/

GODINA XII BROJ 125.

OKTOBAR 2025.

61

N M K

Познато је да многи српски научници у медицини имају престижне радове, некада прва открића у свету, написане у иностранству и Србији, али су мало познати нашој широј медицинској јавности јер она нема техничке могућности увида у њих. Зато, је редакција часописа Medici.com одлучила да у рубрици НМК (Научне медицинске комуникације), у Одељку ''Научне студије'' да могућност да се о томе обавестимо. Наш стални сарадник академик САНУ, инострани члан АНУ РС и почасни члан Мађарске академије наука Владимир Кањух је први прихватио нашу понуду. Прим. др Момир Пушац, главни и одговорни уредник

Списак научних радова и књига академика В. Кањуха у којима је сам, или као коаутор, објавио ПРВИ У СВЕТУ нека медицинска открића Владимир Кањух, Снежана Кањух

I Списак 16 научних радова

Аутор је 1515 библиографских јединица у времену 1958 – 2024. У библиографским јединицама укључено је: 799 радова in exstenso у иностраним и српским часописима и зборницима, у књигама В. К. и других аутора и 30 књига. Одабрано је следећих 16 радова који, поред осталог, показују заинтересованост В. К. за различите проблеме у кардиопатологији.

1. Kanjuh, V., Stevenson JE, Amplatz, K., Edwards, JE Congenitally unguarded tricuspid orifice with coexistent pulmonary atresia. Circulation, 1964; 30: 911-7. Данас и Kanjuh’s anomaly (Сл.1).

ног ушћа, атрезија трикуспидног ушћа + атрезија отвора плућне артерије и стеноза трикуспидног ушћа.

2. Кanjuh, V., Tucaković, G. Kongenitalna trilogija mitralne stenoze. Udžbenik za redovnu nastavu ''Patologija'' Katedre za patologiju Med. fak. Univ. u Beogradu, 2003; 2005; 2009. str. 310 u trećem izdanju. (Sl.2). В.К. је, обдукујући срце детета од oсам година у Институту за патологију Мед. фак. Бгд. открио нову врсту конгениталне митралне стенозе, коју је чинила трилогија: 1. Аксесорно валвуларно ткиво потпуно испуњава задњу комисуру митралне валвуле; 2. Предњи папиларни мишић је S.V.C. i I.V.C. – Gornja i donja šuplja vena; R.A. - desna pretkomora; R.V.- Hipoplazična desna komora sa sekundarnom fibroelastozom endokarda i perzistentnim miokardnim sinusoidima; Zbog atrezije otvora plućne arterije – P.V. Atresia, krv ulazi i izlazi iz R.V.; Krv iz R.A. odlazi i u levu pretkomoru L.A. kroz prolazni ovalni otvor na atrijalnom septumu. R.P.V. i L.P.V. - leve i desne plućne vene, koje ulaze u levu pretkomoru – L.A. Stablo plućnog trunkusa – P.T. je hipoplazično; R.P.A i L.P.A. – snažna desna i leva grana plućnog trunkusa; A. - aorta; Krv u pluća dolazi iz aorte, preko prolaznog arterijskog kanala u levu granu plućne arterije; L.V. – hipetrofična leva komora.

Сл. 1 Unguarded tricuspid orifice – Kanjuh’s anomaly (Небрањено трикуспидно ушће – Кањухова аномалија)

В. К. је обдукујући срце једног новорођенчета у Сент Полу, САД, у JE Edwards Registry for Cardiovascular Disease утврдио да постоји трикуспидни отвор, али да не постоји трикуспидна валвула. Пошто је, при томе, постојала и атрезија отвора плућне артерије, крв је из десне преткоморе улазила и излазила из десне коморе. Данас се ова нова аномалија цитира у свим бољим уџбеницима кардиологије поред Ebstein-овe и Uhl-овe аномалијe, aтрезијe трикуспид62

Сл. 2 Конгенитална трилогија митралне стенозе. А – акцесорно валвуларно ткиво потпуно испуњава задњу комисуру митралне валвуле; PPM – предњи папиларни мишић је масиван, двострук и опструктиван; прободено шпенадлом: мрежа екцесивног кончастог валвулног ткива којe виси по доњој ивици снажног предњег митралног залиска; Z – пресечен напола задњи митрални залистак; ZPM- задњи папиларни мишић

N M K

масиван, двострук и опструктиван; и 3. Мрежа екцесивног кончастог валвуларног ткива виси по доњој ивици снажног предњег митралног залиска (потенцијално представља ''мрежу хваталицу'' за тромбне емболусе или бактерије). Док је стечена реуматска митрална стеноза најчешћа стечена срчана мана, конгениталне митралне стенозе су ретке (0,6% у обдукцијским серијама) и јако разноврсне (11 ентитета + 12 садашњи наш случај).

3. Kanjuh VI, Sellers RD, Edwards JE. Pulmonary vascular plexiform lesion. Pathogenetic studies. Arch Path (USA), 1964; 78:513-22 (Сл. 3).

Сл. 3 Плексиформна лезија у грани мале мишићне плућне артерије код антероградне плућне хипертензије

У раду је плексиформна лезија схваћена као ‘’jet’’ лезија због снажног ударног таласа крви у нежну интиму гране мале плућне артерија јер се не јавља у случајевима када постоји истовремено антероградна и ретроградна плућна хипертензија, тј. када нема градијента у притисцима. Плексиформна лезија је једна од две најтеже хисто-патолошке лезије у гранама малих плућних артерија код антероградне плућне хипертензије. Чини је пролиферисана група везивних ћелија због којих крв пролази само кроз пукотине између њих, наилазећи на велики отпор. Пролиферација ових везивних ћелија је последица трауме од снажног ударног таласа крви. Поменути отпор изузетно напреже десну комору која може да се декомпензује и доведе до смрти. Због тога је хируршко затварање урођених срчаних мана са лево-десним шантом (АСД, ВСД) контриндиковано јер су оне постале ‘’путеви одушка’’ за плућну хипертензију пошто део крви не одлази у плућа. Налаз и само једне плексиформне лезије у клиничкој биопсији плућа је довољан за забрану корективне операције. Неки хирурзи (и код нас) су се о ово оглушили и такви њихови болесници су умрли! В. К. је бесплатно гледао такве биопсије за целу Југославију до њеног распада.

4. Eliot RS, Kanjuh VI, Edwards JE. Atheromatous embolism. Circulation, 1964; 30 : 611-8. Partially reprinted in: Yearbook of Medicine (садржи скраћене најбоље научне радове написане у САД у тој години 1965-6; 315-6. Први пут се у модерној медицини поново говори о прскању атеросклеротичне плоче (која је била позната старим пато-

лозима) али касније заборављена! После тога је енглески кардиопатолог M. Davies (1980) стекао светску славу јер је написао да је прскање атеросклеротичне плоче опасније од сужења лумена коронарне артерије. Дакле, ми смо први показали прскање атеросклеротичне плоче, али због наслова у коме се то не помиње нисмо зато ни цитирани у прскању атеросклеротичне плоче коронарне артерије.

5. Richards AM, Eliot RS, Kanjuh VI, Bloemendaal RD, Edwards JE. Cholesterol embolism. A multiple-system disease masquerating as polyarteritis nodosa. Am J Cardiol, 1965; 15 (5) :696-707 (Сл. 4). Због руптуре атеросклеротичне плоче у аорти изливају се у крвоток нерастворљиви холестеролски кристали и опструишу артерије у многим органима. Руски главни академик патолог И. В. Давыдовский

Сл. 4. Код прскања атеросклеротичне плоче аорте, емболија холестеролским кристалима бубрежне артерије са затварањем њеног лумена

је на IV конгресу патолога СССР у Кишињеву 1965. рекао да је то ново у медицини. Дата је и диференцијална дијагноза холестеролског емболизма и полиартеритиса нодоза.

6. Jelačić, O., Kanjuh, V., Sur les suffusions sousendocardiques et leur importance. Ann Méd Lég (Paris), 1960; 40 (4): 316-34. Пионирски рад о субендокардним крвним подливима значајан за судску медицину и патологију (појава, узроци, значај). Наиме, патолози и судски патолози их често виде и нотирају, али нису знали какав им је стварни значај.

7. Kanjuh VI, Edwards JE. A review of congenital anomalies of the heart and great vessels according to functional categories. Monograph.Ped Clin N America. 1964; 11 (1): 55-105. WB Saunders Comp. Reprinted on Spanish in the same Journal: Revisión de las anomalías congénitas de corazón y grandes vasos, clasificadas por grupos funcionales. Clinicas Pediatricas de Norteamerica.Adelantos Clinicos. Febr. de 1964: 55-105. Edit. Interamericana, S. A., México. Prim Edic. Из овог рада - монографије од 50 страница цео свет је у то време учио патолошку морфологију урођених срчаних мана.

8. Gannon PG, Sellers RD, Kanjuh VI, Edwards JE, Lillehei CW. Complete heart block following replacement of the aortic valve. Circulation, 1966; Suppl. I, Vols. 33-4: I-152– I-161.Reprinted in Cardiovascular Surgery 1965. Scientific Sessions:Bal Harbour, Miami Beach, Florida, USA,1965.

Monograph, Number thirteen. Edit: F.A. Simeone. Am Heart Assoc, Inc New York, N Y, USA, 1966: I-152–I-161 (Сл. 5).

63

N M K

Сл. 5 Хистопатолошка слика В.К.: Две стрелице указују на хируршки конац који је пресекао Хисов сноп између њих (боји се светло браон у црвено обојеном везивном септуму срца).

Први случај тоталног срчаног блока код почетка уграђивања вештачке аортне валвуле у свету. Хисто-патолошком анализом В. К. је указао да је хирург хируршким концем пресекао Хисов сноп. Узгред, рад је пример да је највећи амерички кардиохирург CW Lillehei признао своју грешку и дао да се она објави како други не би грешили.

9. Tucaković, G., Kanjuh, V., Najdanović, B., Brzev, B., Sekundarni simultani embolizam u plućnoj i sistemskoj cirkulaciji iz trombnog embolusa zaglavljenog u prolaznom ovalnom otvoru (Opis novog sindroma) Radovi Med. fak., Zagreb (Zbornik radova I kongresa patologa Jugoslavije), 1970; 18 (Suppl 1): 177-85 (Сл.6). В.К. је открио овај феномен обдукцијом срца. T.G. је била дежурни наставник у обдукционој сали а N.B. и B.B. су клинички лекари чији је био случај. Касније је В. К. антиципирао да ће овај синдром бити пронађен и са канцерским емболизмом и његовим метастазама.

Kanjuh V.

Сл. 7 Атрезија аортног лука као предстадијум прекида аортног лука. FV - танка фиброзна врпца = атрезија аортног лука, која може лако да се прекине.

10. Kanjuh, V., Tucaković, G., Lastić-Maletić, S., Kongenitalna atrezija aortnog luka kao predstadijum prekida aortnog luka. Medicinska istraživanja (Časopis Med. fak. Univ. Bgd), 1980; 13 (1-2): 29-34 (Сл. 7). Постоји урођена срчана мана прекид аортног лука. У раду је показано да прекид аортног лука може да настане и секундарно због његове атрезије или тубуларне хипоплазије.

11. Bošnjaković, V., Kanjuh, V., Černak-Davidović, I., Tucaković, G., Vraneš, M., Pavlović, S., Lotina, S., Davidović, L., Radijacioni efekti zatvorenog 90Sr90Y izvora na srcu in vivo u cilju stvaranja međupretkomorske komunikacije.

Radiol Yugosl. 1987; 21 (suppl. IV); 145-8. Експериментално су на животињама радијационим извором стварани ASD као пут одушкa за тешку антериорно плућну хипертензију јер тако део крви није одлазио у плућа и није више трауматизовао већ тешко оштећену плућну циркулацију.

12. Jovanović, R., Kanjuh, V., Papo, I., Pecija, B., Latković, Z., Kanjuh, S., Marfan syndrome with aortic dissection and triple-barrel aorta. Am J Cardiovasc. Path, 1992; 4(1): 19-24. (Сл. 8) Уобичајено, код дисекције аорте постоје два канала: један је лумен аорте а други канал дисекције. У нашем изузетно ретком случају аорта је ‘’троцевка’’ јер је В.К. утврдио на обдукцији да постоје два канала дисекције у зиду аорте.

Сл. 6 Синдром симултаног секундарног емболизма у плућној и системској циркулацији из тромбног емболуса заглављеног у пролазном овалном отвору. Притисак у десној преткомори (DP) је већи +++ него у левој преткомори (LP) ++. II – septum secundum са фораменом овале. I – septum primum са ostium secundum-ом. Стрелице показују у којим органима су биле емболије.

64

13. Кањух, В., Симеуновић, С., Александров, Р., Стојнић, Б., Хипертензивна плућна опструктивна артеријска болест. Клиничко-хемодинамска, ехокардиографска, wеdgе-ангиографска, биопсијска и аутопсијска дијагностика плућне хипертензије и плексогене артериопатије у урођеним срчаним манама са лево-десним шантом. Последипл. уџб. ‘’Кардиологија’’, 2 изд., издавачи: За-

N M K

Kanjuh V. Сл. 9 VI степен – фибриноидна некроза (црвена безструктурна поља у матичној малој мишићној артерији) и V степен плексиформна лезија у њеној грани због ударног трауматичног таласа крви. Најтежи степени антероградне плућне хипертензије на једној слици!

кардиоваскуларног патолога, педијатријског кардиолога, кардиохирурга и кардиолога.

Kanjuh V. Сл. 8 I Оригинални лумен аорте; II и III дисекциони канали. Због тога је ова аорта „троцевка“. У аортном отвору је вештачка срчана валвула. A, B,C - хирушки решене раније дисекције аорте.

вод за изд. делат. ‘’Београд’’ и СИ Недељковић, ВИ Кањух, МР Вукотић. Београд, 1994;34: 308-30. Прештампано у књ. Кардиологија – Сепарати радова академика Владимира Кањуха и сарадника, 1995. (Сл. 9) Рад садржи хисто-патолошке слике у боји артерија свих степени (I -VI) Heath - Edwards-ове класификације плућне хипертензије код УСМ са лево-десним шантом – најбољим у светској литератури! Такође, показује корисност сарадње

14. Kanjuh, V., Kočica, M., Lačković, V., Teofilovski Parapid, G., Kanjuh, S., Miokard komora kao otvorena miokardna traka između plućne arterije i aorte („Torrent – Guasp-ovo srce“). U posledipl. udžb. Kardiologija 2011. (ured. M. Ostojić, V. Kanjuh, B. Beleslin). Izd. Zavod za udžbenike. Beograd, 2011., str. 228 – 33. (Сл. 10, 11) Шпански анатом и кардиолог F. Torrent-Guasp је дисекцијом прстима миокарда комора и септума у правцу предоминантног пружања миокардних снопова открио запањујући горњи налаз из наслова рада. Предлаган је за Нобелову награду, али је изненада умро на операцији митралне стенозе. У Србију је његово учење донео његов ученик др Младен Кочица, кардиохирург КЦС у Београду. Једини је проблем што се то не види у нормалној ембриологији срца, можда зато што је то брза секвенца у еволуцији која до сада није примећена.

Сл. 10 В. Кањух, Francisco Torrent – Guasp и М. Кочица у стану В.К.

65

N M K

Сл. 11 Развијена вентрикуларна миокардна трака F. Torrent – Guasp-a

15. Kanjuh, V., Radojević Škodrić, S., Lačković, V., Stojković, S., Burazor, I., Kanjuh, S., Histo-patološke aterosklerotične lezije koronarnih arterija u kliničkim entitetima akutnog koronarnog sindroma (morfološkokliničke korelacije). // Histopathological atherosclerotic lesions of the coronary arteries in clinical entities of acute coronary syndrome (morphological-clinical correlations).

Bilingvalni rad. Vladimir Kanjuh (gl. i odg. urednik), Nathan D. Wong, Duško Vulić (kourednici) i sar. Internacionalna monografija ECPD II: Novi trendovi u prevenciji, dijagnostici i lečenju kardiovaskularnih bolesti. Izd. Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, Beograd, 2023. str.99-113. Izuzetno dobro napisana morfološkoklinička korelacija, tako da sada i patolog i kardiolog znaju šta je patološki nalaz a šta je kardiološki nalaz u svim entitetima akutnog koronarnog sindroma.

торни аутопсијски налаз на умрлим војницима чија је основна повреда била одавно излечена аутоагресијом због пријатељства са нобеловцем P. Erlich-ом који се држао догме да ‘’организам никада не ствара неке материје против себе’’, што се показало као нетачно јер постоје аутоимуне болести. Трагичан крај Јоанновића је био следећи: Студенти медицине су спремали Новогодишњи бал и позвали Краља Александра, али не и егзекутора његове монархо-војничке диктатуре генерала Петра Живковића. Он је због тога позвао Јоанновића у свој кабинет и рекао му: ‘’Зашто ти стара будало не можеш да смириш твоје бунтовне студенте’’ и ошамарио га. Јоанновић, сав црвен у лицу, излетео је из његовог кабинета и отишао у свој Патолошки институт у собу где је живео и обесио се о прозорску кваку. Срби, дакле, убијају и своје највеће научнике, а не само своје вође (Карађорђе, кнез Михајло Обреновић, Александар и Драга Обреновић – иако су официри убице дали заклетву краљу па су их, ипак, искасапили и бацили са терасе двора у двориште. Покушали су оригинално да убију и краља Милана јер су пресекли седиште пољског клозета и он је упао у г.... али се снашао јер је пуцао из пиштоља и онда су га извадили и шмрковима воде опрали. Војска је организовала 27. март 1941. на највеће одушевљење Београђана (и В. К.) уклонивши легално Намесништво и Владу. Черчил је тада рекао ‘’Југославија је нашла своју душу’’. Међутим, ускоро нас је Хитлер безобзирно бомбардовао и капитулирали смо пред Немцима. Унутар немачке окупације настао је грађански рат између партизана и четника, који је однео више жртава него што су нам то Немци учинили. Новије је убиство Ђинђића. Овим радом смо Јоанновића вратили Европи из које је дошао, тј. из Медицинског факултета у Бечу где је био професор патологије. Трагична смрт Јоанновића је рана непреболна српским патолозима!

II Хронолошки списак 30 књига које је академик В. Кањух написао сам или у коауторству или их је уредио.

1. Kanjuh, V., Patološka morfologija kongenitalnih malformacija plućnih vena (Habilitacioni rad) Institut za patologiju Med. fak. Univ. u Beogradu. Beograd, 1965; str.

1 - 428, sl. 110, tab. 4, ref. 359). У време писања овог хабилитационог рада о плућним венама се практично знало само да их има четири (по две из сваког плућног крила) и да доносе оксигенисану крв из плућа у леву преткомору. Сл. 12 Дописни члан СКА проф. др патологије Ђорђе Јоанновић

16. Kanjuh, V., Radojević Škodrić, S., Davidović, L., Lalić NM. Prof. dr. Đorđe Joannović, corresponding member of the Serbian Royal Academy, dean, pathologist and the first Serbian oncologist, one of the world’s pioneers in the study of autoaggression, the most tragic figure in the century-long history of the Faculty of Medicine (151 years since birth and 90 years since death). Medical Research 2023; 56 (2): 1-16 (Сл. 12). Рад је написан и на српском језику за Споменицу – Монографију Медицинског факултета у Београду поводом његове 100. годишњице. Најбоља студија о Ђорђу Јоанновићу! Јоанновић није назвао свој дифузни инфлама66

2. Kanjuh, V., Opšta patologija tumora. Izd. SS Med. fak. i Redakcija Struč. kluba i Struč. časopisa stud. med. ’’Med. podmladak’’ Beograd, 1968: 1-87 (deveto izd.). В. К. се одрекао хонорара да би могао да излази студентски стручни часопис ‘’Медицински подмладак’’.

3. Kanjuh, V., Tucaković, G., Božinović, Lj., Đorđević, BS., Patološka anatomija, hemodinamika i klinika najvažnijih urođenih srčanih mana. Udžbenik za stud. med. Izd. Redakcija „Med podmlatka“, Beograd, 1969., str.1 - 76. Веома популаран и једини уџбеник из кога су тада наши студенти учили о урођеним срчаним манама.

4. Ž. Ignjačev, V. Plavec, V. Kanjuh, G. Tucaković. Udžb. za redovnu nastavu „Specijalna patološka anatomija“. Med.

N M K

knjiga. Beograd-Zagreb. II izd. 1971, str. 1 – 468, ukupno XI izd. zaključno do 1992. Poglavlje u udžb.: V. Kanjuh, G. Tucaković. “Patologija urođenih srčanih mana“, str.

58-83.

5. Đorđević, BS., Kanjuh VI i sar. Urođene srčane mane.

Prvi poslediplomski udžbenik Medicinskog fakulteta u Beogradu. Izd. Inst. za stručno usavršavanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika, Beograd, 1974., stranica 1 - 504. За овај уџбеник Б. С. Ђорђевић и В. И. Кањух добили су 1974. Октобарску награду за науку (медицину) града Београда.

6. Kanjuh, V., Histo-patološke promene krvnih sudova pluća u urođenim srčanim manama (doktorska disertacija).

Institut za patologiju Med. fak. Univ. Bgd. Beograd, 1981. (str. 335 + 62 str. literature - ref. 572, sl. 137, tab. 6). Članovi Ispitne komisije: Akademik B.S. Đorđević, akademik, V. Pantić i prof. dr M. Išvaneski. Прва докторска дисертација у нас са цитираном проблематиком.

књиге не могу штампати ћирилицом већ само латиницом).

14. Кањух, ВИ., и сарадници. Морфолошко-клиничке корелације у кардиоваскуларним болестима. Српска академија наука и уметности и њен Одбор за кардиоваскуларну патологију. Изд. ‘’Београд’’. Београд, 2001., стр.6 + 2129 - 2423. Овај последипл. уџб. је део научне монографије и последипл. уџб.: Недељковић, СИ., Кањух, ВИ., Вукотић, МР., Мед. фак. и његова Катедра за кардиологију у Бгд.: Кардиологија, треће изд. I и II том. Изд.’’Београд’’. Београд, 2000. Наиме, књ. садржи Предговор и 45 репринтованих радова В. Кањуха и сар. Посвећена је доајену кардиопатолога света проф. др Jesse-у E. Edwards-у (St. Paul, Minn. USA), иностраном чл. САНУ, који је, преко академика В. Кањуха и његових сарадника инспирисао рад на кардиопатологији у Југославији и Србији (Сл. 13).

7. Simeunović, S.D., Kanjuh, V., Pantelić, D., (čl. Uređ. odbora). Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Godišnji pregled 1992 – 1993. Izd. CIBIF. Beograd 1992., str. 1 - 72.

8. Кањух, В., (Уред. као секретар Одељења медицинских наука)). Ортопедска хирургија јуче и данас Изд. САНУ, Београд, 1992. стр. 1 - 200.

9. Кањух, В., (Edit. као секретар Одељења медицинских наука). Implantation of intraocular lenses of viscoelastic substance in ophthalmology. Зборник радова са Међународног симпозијума одржаног 18 - 20 окт. 1988. у САНУ. Изд. САНУ, Београд, 1992., стр. 1 - 156.

Сл. 13 Jesse E. Edwards и Владимир Кањух

10. СИ. Недељковић, ВИ. Кањух, МР. Вукотић. Последипл. уџб. „Кардиологија“, 2. изд., издавачи: Завод за изд. делат. ‘’Београд’’ и СИ. Недељковић, ВИ. Кањух, МР. Вукотић. Београд, 1994, стр. 1. - 1065.

15. Ђурић, Д., Остојић М., Кањух, В. (уред.). Зборник сажетака I југословенског конгреса о атеросклерози са међународним учешћем. Београд, САНУ, 14 - 16. јун 2001.

11. Кањух, В., и сар. Кардиологија – Сепарати радова академика Владимира Кањуха и сарадника. Београд, 1995. Ради се о 16 прештампаних радова В. Кањуха и сар. из последипл. уџб. СИ. Недељковић, ВИ. Кањух, МР. Вукотић. ‘’Кардиологија’’, 2. изд., издавачи: Завод за изд. делат. ‘’Београд’’ и СИ. Недељковић, ВИ. Кањух, МР. Вукотић. Београд, 1994.

16. Kovačev, M., Kanjuh, V. - urednici i glavni autori. Iz lekarske perspektive knj. 4. Seni profesora Joannovića. Život, rad i sudbina profesora Đorđa Joannovića, osnivača Medicinskog fakulteta 1920. godine u Beogradu, člana Srpske kraljevske akademije nauka, Izd. Štamparija „Futura“ Petrovaradin. Str. 1 - 92. Novi Sad, 2004.

12. Кањух, В., (Уред.). Зборник радова 31. међуакадемијског и VI научног састанка oдељ. мед. наука југословенских академија наука и уметности. САНУ, књ. LXXXII. Научни скупови. Одељ. мед. наука., књ.

8. Београд 1996.

13. Недељковић, СИ., Кањух, ВИ., Вукотић, МР., Научна монографија и последипл. уџб. Мед. фак. и његове Катедре за кардиологију у Бгд.: Кардиологија, треће изд.

I и II том. Изд.’’Београд’’. Београд, 2000. Стр. 1 - 2478. Енциклопедијска књига о кардиологији, успешно штампана ћирилицом (тада се сматрало да се медицинске

17. Kanjuh, V., Ostojić, M., Lalić, NM., (ured.: predsednik Kongresa, predsednik Naučnog odbora, predsednik Organizacionog odbora). Zbornik sažetaka: Drugi kongres Udruženja za aterosklerozu Srbije i Crne Gore sa međunarodnim učešćem. Udruženje za ateroskerozu Srbije i Crne Gore, Odbor za kardiovaskularnu patologiju Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd, SANU, 12 - 15. dec. 2004. str. 1 - 184.

18. Radovanović, N., Jakovljević, Đ., Kanjuh, V., Quality of life after open heart surgery. A ten year follow-up research study. Atherothrombotic coronary heart disease.

Morphological-clinical correlations. Last title above has 67

N M K

been printed as a part one written by V.Kanjuh, pp 5-113.

Edit V. Kanjuh and N. Radovanović. Publ: Serbian Academy of Sciences and Arts – Department of Medical Sciences – The Board on Cardiovascular Pathology & Serbian Atherosclerosis Society. Belgrade, Serbia 2008; pp 1- 361 19. Kanjuh, V., Ostojić, M., Lalić, N., (ured.). Zbornik sažetaka 3. kongresa Udruženja za aterosklerozu Srbije sa internacionalnim učešćem. Pod pokroviteljstvom Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU, Ministarstva zdravlja R Srbije, Evropskog i Internacionalnog udruženja za aterosklerozu. Beograd, SANU, 13 - 16. maj 2009. Izd. „Pfizer“, Beograd, 2009.

20. Ostojić, M., Kanjuh, V., Beleslin, B., (ured.). Posledipl. udžb. Kardiologija 2011. Katedre za specijalističku nastavu iz kardiologije Med. fak. Univ. u Beogradu, pod pokroviteljstvom Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU i u saradnji sa Udruženjem kardiologa Srbije i Fonda Srbije za Vaše srce. Zavod za udžbenike, Beograd, 2011., str. 1 - 1360.

Urednici ovog posledipl. udžb. su dobili Nagradu za nauku (medicinu) grada Beograda za 2011. Druga takva Nagrada za V.K. 21. Кањух, В., Гојковић-Букарица, Љ., (Уред. и издавачи у име Одбора за КВП САНУ и Српског фармаколошког друштва). Зборник радова 3. научног скупа „Будућност кардиоваскуларне терапије“. Одбор за кардиоваскуларну патологију САНУ и Српско фармаколошко друштво, Београд, САНУ, 2011., стр. 1 - 58.

22. Кањух, В., Гојковић Букарица, Љ., Васиљевић Покрајчић, З., (Уред.). Зборник радова 4. научног скупа Одбора за кардиоваскуларну патологију САНУ у сарадњи са Српским фармаколошким друштвом и Удружењем коронарних јединица Србије. Како бити успешнији у фармакотерапији кардиоваскуларних обољења? Изд.: Одбор за КВП САНУ (В. Кањух), СФД (Љ. Гојковић Букарица) и УКЈС (З. Васиљевић Покрајчић). Београд, САНУ, 9. април 2012.; стр. 1 - 160.

23. Antonijević, NM., Vukčević, MD., Apostolović, MD., Jovanović, LjM., Živković, ID., Kanjuh VI. Integrativni pristup profilaksi venskog tromboembolizma u ortopedskoj hirurgiji (Praktična uputstva). Posledipl. udžb. iz kardiologije Med. fak. Univ. u Beogradu. Izd. Integra, Udruženje za aterosklerozu Srbije i Odbor za kardiovaskularnu patologiju SANU. Beograd, 2012.

24. Kanjuh, V., Lalić, NM., (ured. i izd.). Zbornik radova i sažetaka 4. kongresa Udruženja za aterosklerozu Srbije sa internacionalnim učešćem, Beograd, SANU i Metropol Palace hotel, 20-23. nov. 2014; str. 1-134.

25. Vulić, D., Kanjuh, V., Ostojić, M., Wong, ND., (Ured.)

Novi trendovi u prevenciji, dijagnostici i lečenju kardiovaskularnih bolesti. [New trends in the prevention, diagnosis and treatment of cardiovascular diseases].

Internacionalna bilingvalna monografija. Prvo izd. 2015.

Izd. Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija (UN), Beograd, 2015. str. 1 - 365.

68

Drugo preštampano izd. 2017. sa izmenjenim redom autora: Vulić, D., Kanjuh, V., Wong, ND., Ostojić, M. 26. Čolović, R., Kanjuh, V., Dimitrijević, B., Veljković, S., Jovanović Simić, J., (Ured). Zbornik radova Naučnog skupa u SANU Dr Aćim Medović (1815-1893). Život i delo, povodom 200 godina od rođenja,održanog 22. aprila 2015.

Izd. SANU, naučni skupovi, Knj. CXLVIII, Odelj. med. nauka, knj. 11. i Srpsko lekarsko društvo, Beograd, 2015. str. 1 - 266.

27. Кањух, В., Лалић, НМ., (Уред.). Зборник радова и сажетака 5. конгреса Удружења за атеросклерозу Србије са интернационалним учешћем, 8-10.нов. 2016., САНУ, Београд. Изд. САНУ и Удружење за атеросклерозу Србије. Београд, 2016. стр. 1 - 130.

28. Кањух, В., Чоловић, Р., Радојевић, М., Делић, Ј., (uредници и чланови Организационог одбора). Владан Ђорђевић поводом сто седaмдесет шест година од рођења, (Зборник радова). Изд. САНУ. Научни скупови, књ.

CLXXXIX. Председништво, Књ. 14. Београд, 2020.

29. Lačković, V., i sar. Naučna monografija Histologija i embriologija kardiovaskularnog i limfnog vaskularnog sistema – klinički značaj Ured. Kanjuh, V., ( i koautor оsam poglavlja) i Todorović, V., (i koautor 14 poglavlja). Ured izd.

Nikolić, G., CANU, KCCG, Podgorica, 2020., str.1 - 692.

30. Vladimir Kanjuh gl. i odg. ured., koured.: Nathan D. Wong i Duško Vulić i sar. Internacionalna monografija ECPD II: Novi trendovi u prevenciji, dijagnostici i lečenju kardiovaskularnih bolesti [International monograph ECPD II: New trends in prevention, diagnosis and treatment of cardiovascular diseases] str. 1- 293. Izd. Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, Beograd, 2023. (radovi na srpskom, bilingvalni srpsko-engleski i na engleskom jeziku). Због цитираних радова и књига В.К. је цитиран у књизи Биографски лексикон. ''Срби који су обележили XX век - петстотина личности''. Biiographical lexicon. Serbs who marked the 20th century. Five hundred persons. Београд - Belgrade 2006. Аутор Пројекта и главни уредник М.Милановић. Стр 216 (Владимир Кањух, лекар, кардиопатолог, академик - Vladimir Kanjuh, physician, cardiopathologist, academician. До средине 2026. године изаћи ће још три књиге и то: 1. Владимир Кањух, Снежана Кањух. 43 године успешног рада Одбора за кардиоваскуларну патологију САНУ.

2. Владимир Кањух и сар. Друго промењено и допуњено издање последипломског уџбеника Урођене срчане мане.

3. Снежана Кањух. Био-библиографија академика Владимира Кањуха

N M K

Прилог комплементарном изналажењу лијека за рак

Рак и бијели црви Прим. др Никола Гаћеша

И

з историје медицине знамо да су многи лијекови случајно или циљано пронађени у сарадњи човјека са природом, односно са биљним и животињским свијетом. На примјер, такав је случај са антибиотиком пеницилином (Александар Флеминг, 1928. година), као и са противотровом од уједа змија отровница, који се добија посебним поступком из серума коња. Исто тако, од давнина је у народној медицини познато да су се бијели црви (Enchytraeus albidus) користили за брже зарастање (чишћење) површинских рана, што се показало врло корисним. Прије двадесет година, терапија црвима се користила као посљедњи покушај спасавања неког дијела тијела прије ампутације. Резултати студије др Роналда Шермана, истраживача Калифорнијског универзитета, показују да је коришћење црва за чишћење рана елиминисало потребу за ампутацијом неког дијела тијела у 60% случајева. Шта је заједничко, а шта разликује туморе и бијеле црве када је у питању здравље човјека? Заједничко им је брзо умножавање. Основна разлика је у томе што тумори својим умножавањем наносе штету људском организму, а бијели црви могу бити корисни за здравље човјека, што је претходно наведено. Разлика је и у начину исхране. Туморске ћелије настају генетском промјеном – мутацијом оштећене ћелије. Тумор карактерише неконтролисано умножавање и раст абнормалних ћелија те формирање чврсте масе коју називамо тумор. Својим растом, тумори могу притискати дијелове околног ткива, истискивати нормалне ћелије и ометати тјелесне функције. Осим тога, како развијају властито снабдијевање крвљу, туморско ткиво здравом ткиву одузима потребне храњиве материје и доводи до његовог изумирања. Штавише, злоћудни тумор (канцер) карактерише могућност метастазирања – ширења, најчешће путем крвних и лимфних су-

дова у удаљене дијелове тијела, што на крају доводи до смрти организма. Бијели црви, за разлику од тумора, хране се оштећеним и изумрлим ћелијама ткива, а притом не оштећују здраве ћелије, што указује да њихови неуротрансмитери имају изузетно добар селективни приступ у исхрани, а што је врло важно са становишта научног истраживања. Управо та чињеница представља полазну основу хипотетичке поставке, наведене у наслову овог прилога. Наиме, ако би бијели црви могли да се у експерименталним условима преусмјере и привикну да се хране и оштећеним и неоштећеним ћелијама рака, што технолошки није неизводљиво, онда би из њиховог организма, прије свега из неуротрансмитера и ензима, вјероватно било могуће савременим биоинжењерингом направити лијек против рака.

Неспорна је чињеница да је савремена наука дубоко проникла у процес настанка и лијечења рака. То најбоље показују све бољи резултати у лијечењу рака (нарочито рака дојке, чак и у одмаклој фази). Посебно је задивљујућа нова, револуционарна технологија “Kwang Hyun Choa” са Корејског института за напредну науку и технологију (KAIST), која се фокусира на анализу процеса онкогенезе и која може трансформисати ћелије рака у стање слично нормалним ћелијама, без потребе за њиховим уништавањем. Резултат истраживања објављен је у часопису „Advance Science“. Ништа није мање револуционаран резултат истраживача са Универзитета у Флориди, који су са вакцином

мРНК експериментално на мишевима успјели да подстакну имуно-систем на борбу против рака, чиме су трасирали пут ка стварању универзалне вакцине против рака. Резултат истраживања објављен је у часопису Natural Biomedical Engineering, а преноси Science Daily. Ипак, и поред таквих достигнућа савремене биотехнологије у медицини при изналажењу лијека против рака, не треба занемарити ни могућност комплементарне медицине у могућем доприносу у, можда и бржем, остварењу тог циља. У том контексту треба посматрати и претходно у наслову наведени прилог. Резиме Изнесени прилог у виду хипотетичке поставке представља, прије свега, покушај, а уједно и подстицај са значајним потенцијалом за позитиван исход комплементарном изналажењу лијека против рака чију основу у овом случају, с једне стране, чини висока селективност неуротрансмитера и особеност бијелих црва да се хране изумрлим и оштећеним ћелијама, а да притом не оштећују нормалне, здраве ћелије организма. С друге стране, претпостављена је могућност да се бијели црви у експерименталним условима преусмјере и привикну да се хране абнормалним ћелијама рака. Притом, треба имати у виду специфичност ћелија рака у погледу абнормалног, неконтролисаног брзог умножавања, као и особености у погледу органолептичких (мирис, укус...) и биофизичких специфичности (биоелектрицитет, магнетизам...), а евентуално и других специфичности, препознатљивих од неуротрансмитера и ензима бијелих црва. То би, као крајњи резултат, могла бити могућност, можда и бржег изналажења лијека против рака, имајући у виду техничко-технолошке могућности савременог биоинжењеринга. (Бањалука, 25. 8. 2025. године, прим. др Никола Гаћеша, Бањалука, Улица Југ Богдана 66, Босна и Херцеговина.Тел. +38766408048) 69

N M K

Академија наука и умјетности Републике Српске

П

редсједник АНУРС, академик Драгољуб Мирјанић примио је у радну посјету предсједника Владе Србије проф. др Ђуру Мацута. Премијер Мацут и предсједник Мирјанић, са сарадницима, разговарали су о будућој научнотехничкој сарадњи и сарадањи у области умјетности, која се одвија на основу Споразума о специјалним и паралелним везама између Републике Србије и Републике Српске. Током разговора, предсједник Владе Србије, проф. др Ђуро Мацут је изнио потпуну спремност Владе Србије за подршку свим научноистраживачким и активностима у области умјетности у Републици Српској те посебну подршку активностима АНУРС. Предсједник АНУРС академик Драгољуб Мирјанић посебно је истакао дугогодишњу сарадњу и подршку Српске академије наука и уметности Академији наука и умјетности Републике Српске кроз сарадњу на пројектима из различитих области.

70

Бањалука, 27.9.2025.

Предсједник Владе Србије посјетио АНУРС

Током овог састанка, констатовано је да су сарадња Републике Србије и Републике Српске од виталног значаја, а да

су управо наука, истраживање, умјетност и култура области које доприносе цјелокупном оснаживању и развоју друштва.

П

редсједник Академије наука и умјетности Републике Српске академик Драгољуб Мирјанић примио је 7. октобра 2025. године у радну посјету министра за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске проф. др Синишу Карана. Предсједник Мирјанић и министар Каран, са сарадницима, разговарали су о активностима и плановима Академије, њеном значају и улози у развоју Републике Српске. Овом приликом министар Каран је нагласио да је Академија наука и умјетности Републике Српске институција од високог националног интереса, која представља извор научног, културног, умјетничког и друштвеног развоја Републике Српске. Њен задатак је да подстиче науку и унапређује умјетничку и културну дјелатност и на тај начин доприноси напретку Српске. „Академија наука је симбол Републике Српске. Академија је увијек била у служби народа и радила за опште добро цијеле Републике. Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске увијек ће снажно подржавати АНУРС као једног од најважнијих предводника знања, културног стваралаштва и идентитета Српске и свих њених грађана“, рекао је министар Каран. Он је истакао да је АНУРС носилац израде Енциклопедије Републике Српске, пројекта од националног интереса, чији је седми том у припреми и требало би да буде завршен на прољеће. „Енциклопедија је лична карта српског народа; вјечна, трајна и непромјењива истина. Она је капитално дјело и представља темељ идентитетских настојања народа у Републици Српској значајан за културу, историју и традицију српског народа. Она је нешто највредније што једна држава и народ могу да имају и зато сви морамо да допринесемо њеној промоцији“, рекао је министар Каран. Министарство подржава издавачку дјелатност Академије у оквиру Програма публиковања научних публикација, а у оквиру Програма одржавања научних скупова Министарство финансијски подржава организовање научног скупа „Савремени материјали“ који је у првој категорији и класификован је као међународни научни скуп. Предсједник Академије проф. др Драгољуб Мирјанић је нагласио да је будућност Републике Српске у науци и образовању. Он је нагласио да Ака-

N M K

Министар Синиша Каран у радној посјети АНУРС

Будућност Републике Српске је у науци и образовању

демија већ дужи низ година сарађује са Српском академијом наука и уметности (САНУ) и да је у плану проширење сарадње, а он се односи на 14 пројеката, пет научних скупова и организацију различитих изложби и тематских предавања. Предсједник Мирјанић сагласио се са министром Караном да је један од најзначајнијих пројеката Академије израда Енциклопедије Републике Српске, која, поред тога што представља личну карту Републике Српске, она је њен

грунт, јер су у Енциклопедији обрађена сва насељена и ненасељена мјеста, са својим специфичностима и по томе се издваја у односу на друге енцикклопедије. Предсједник Мирјанић је напоменуо да Академија има богату издавачку дјелатност те да ће се на предстојећем Сајму књига у Београду од 25.10 до 2.11.

2025. године АНУРС представити са 16 нових издања из различитих области. М.Ц.

71

N M K

Preuzeto: Autor: RTRS od 20/08/2025

Peđa Kovačević dobio nagradu “Barry Sapiro SCCM” za doprinos medicini intenzivne njege

Peđa Kovačević - Foto: RTRS

P

rofesor Peđa Kovačević je nagrađen prestižnom nagradom “Barry A. Shapiro Memorial Award” za izvrsnost u upravljanju intenzivnom njegom za 2025. godinu, koju dodjeljuje Društvo za medicinu intenzivne njege (SCCM). Ova ugledna nagrada priznanje je za njegov transformativni doprinos medicini intenzivne njege, posebno u BiH, i donosi veliki ponos Evropskom društvu za medicinu intenzivne njege (ESICM), gdje je bio nacionalni predstavnik za BiH od 2022. do 2024. godine.

Profesor Kovačević je osnivač i načelnik Jedinice za medicinsku intenzivnu njegu (MICU) u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske u Banjaluci – prve i jedine MICU u zemlji.

Osnovana 2008. godine, jedinica je kreirana u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i izrasla je od skromnog tima do potpuno opremljenog objekta, sertifikovanog po ISO 9001:2015 nivoa III. Podržava složene intervencije kao što su vvECMO i ciljano upravljanje temperaturom, služeći kao regionalni referentni centar.

72

Njegov povratak u BiH, nakon međunarodne obuke u Univerzitetskoj bolnici u Hajdelbergu i Majo klinici, označio je početak nacionalne transformacije. Razvio je prvi kurikulum intenzivne njege u zemlji, koji je međunarodno odobren i usvojen kao dio zvanične medicinske obuke. Kao direktor programa na Univerzitetu u Banjaluci, nastavlja da obučava sljedeću generaciju stručnjaka za intenzivnu njegu.

Tokom pandemije COVID-19, Kovačević je proširio kapacitete intenzivne njege širom Republike Srpske, što je priznala Svjetska zdravstvena organizacija. Njegove inicijative, uključujući tele-obrazovanje sa globalnim partnerima, dodatno su unaprijedile njegu uprkos izazovima sa resursima.

Ovo značajno dostignuće biće istaknuto u nacionalnom televizijskom intervjuu u Republici Srpskoj, u kojem će učestvovati dr Hoze L. Paskval, predsjednik SCCM-a, koji će govoriti o porijeklu i značaju nagrade. Prof. Jan De Vale, predsjednik ESICM-a i prof. Marlis Osterman, novoizabrana predsjednica ESICMa, govoriće o vitalnoj ulozi ESICM-a u podršci intenzivnoj njezi u regionima u razvoju i širem značaju ovog priznanja za zdravstvenu zajednicu u BiH. Ovom počasti, profesor Kovačević ne samo da slavi ličnu izvrsnost, već i ističe moć vizije, saradnje i liderstva u transformaciji intenzivne njege za cijelu naciju. ESICM ponosno slavi ovu prekretnicu sa njim kao simbolom napretka, posvećenosti i međunarodne solidarnosti u našoj oblasti.

Pogledajte intervju: Watch the interview to Professor Pedja Kovacevic for receiving the 2025 Barry A. Shapiro Memorial Award by the SCCM - ESICM https://www.esicm.org/professor-pedjakovacevic-barry-saphiro-memorial-awardsccm/

Ректор Гајанин учествовао на конгресу патолога

37. eвропски конгрес патолога

Р

ектор Универзитета у Бањалуци проф. др Радослав Гајанин активно је учествовао на 37. европском конгресу патолога, који је одржан у Бечу од 6. до 10. септембра 2025. године. На овом престижном научном догађају, чији је организатор Европско удружење патолога, а који је окупио више од 5000 стручњака из цијелог свијета, ректор Гајанин представио је рад „Прогностички значај експресије Wnt5A у карциному грлића материцеˮ. Иначе, Европски конгрес патолога највећи је свјетски скуп у овој области и окупља патологе, клиничаре, молекуларне биологе, генетичаре, биоинформатичаре, стручњаке из информационих технологија, као и бројне друге експерте. Европско удружење патолога, основано 1963. године, са сједиштем у Бриселу, данас представља водећу европску научну снагу у овој области. Удружење окупља више од 5000 активних чланова, 25 радних група и придружених друштава, као и 30 националних друштава за патологију. Сљедећи Европски конгрес патолога биће одржан од 12. до 16. септембра 2026. године у Стокхолму.

У

организацији Академије наука и умјетности Републике Српске у Бањалуци је 12. септембра 2025. године одржана 18. међународна научна конференција „Савремени материјали 2025“, на којој је представљено 108 радова из 14 земаља. Скуп је отворио министар проф. др Жељко Будимир, а присутнима су се обратили предсједник АНУРС академик Драгољуб Мирјанић, директор Фонда за науку Србије, академик Ненад Филиповић, ректор Универзитета у Бањалуци и дописни члан АНУРС проф. др Радослав Гајанин и проректор Техничког универзитета у Габрову проф. др Христо Христов. На конференцији је је презентовано осам пленарних предавања и 100 постер презентацијa чији аутори долазе из 14 земаља: Босне и Херцеговинe, Бугарскe, Хрватскe, Грузијe, Њемачкe, Италијe, Македонијe, Црнe Горe, Холандијe, Србијe, Словачкe, Словенијe, Јужнe Африкe, Шпанијe. У центру пажње је наставак научне сарадње у региону и шире, поручено је са конференције.

- Битне су нове конекције, како бисмо добили што више апликација за пројекте и да можемо на основу тих пројеката продубити и проширити научнотехничку сарадњу, прије свега са окружењем, мислим на Српску академију наука и уметности - рекао је Драгољуб Мирјанић, предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске.

- Јако је битна сарадња између Републике Српске и Србије у смислу науке и развоја, пре свега оних области које су приоритетне, а то је примена вештачке интелигенције у разним областима као што је здравство, као што је енергетика, као што је индустрија,

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Академија наука и умјетности Републике Српске

18. међународна научна конференција „Савремени материјали 2025“

ту када су материјали у револуционалној фази - истиче Жељко Будимир, министар унутрашњих послова Републике Српске. Награђени радови постер сесије су:

као што је сарадња у пољу едукације, као што је сарадња у иновацијама и свим оним елементима где наука као директан излаз даје напредак привреди - каже Ненад Филиповић, директор Фонда за науку Србије.

- Ово је за Републику Српску од велике важности, јер скупља стручњаке и научнике из читавог свијета и показује да смо ми друштво које је спремно да прати трендове и оно што је Академија радила заједно са нашим универзитетима, константно покушава да оставља неку врсту трансфера технологије у посебној области материјала, а ми живимо у свије-

42. Synthesis, Crystallographic, and in Silico Studies of a New Azidoxime - Ljubica Brenjo, Olivera Klisurić, Jovica Nešić, Niko Radulović, Srđan Bjedov, Aleksandar Oklješa 44. Improving Electrode-Sample Contact Using Graphite Coating: A Study of Frequency-Dependent Admittance on Modified Bentonites Biljana Pećanin, Slavica Maletić, Ivan Petronijević, Dragana Grujić, Branka Ružičić, Dragana Cerović, Blanka Škipina 63. Structural Effects of Deep Eutectic Solvents on Cellulosic Fibers: A Path Towards Sustainable Biomaterials - Veronika Majová 69. Modulation of Macrophages’ Response to the Collagen Membranes by Lipopolysaccharide - Sanja Stojanović, Danica Biberović, Milena Radenković Stošić, Biljana Božić Nedeljković, Jelena M. Živković, Mike Barbeck, Stevo Najman 74. Application and Importance of Masterbatch in Silicone Elastomers - Darko Manjenčić, Zorana Milosavljević, Mladen Nikolić, Predrag Pravdić, Milena Deljanin, Anja Manjenčić, Nevena Vukić, Vladan Mićić

Овогодишњи скуп обиљежило је велико интересовање у широј академској заједници, али и јавности која све више препознаје значај и улогу ове врсте истраживања као основ за подизање квалитета свакодневног живота људи, смањење штетних утицаја из околине и унапређење различитих процеса лијечења. „Medici.com“

73

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Banjaluka, septembar 2025.

4. kongres endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem Pripremila: Prof. dr Aleksandra Marković, predsjednca Udruženja endokrinologa i dijabetologa RS

U

Banjaluci je, u prepoznatljivom ambijentu Banskog dvora, od 26. do 28. septembra 2025. godine održan 4. kongres endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem, koji je okupio vodeće stručnjake iz Republike Srpske, regiona i Evrope. Glavni oraganizator Kongresa je Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske, pokrovitelj Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, a koorganizatori Univerzitetski klinički centar Republike Srpske i Medicinski fakultet u Banjaluci.

Zahvaljujući ovom događaju, Banjaluka je u vrijeme održavanja kongresa bila centar regionalne, ali i evropske endokrinologije.

Ovaj važan naučnostručni skup predstavlja platformu za razmjenu najnovijih saznanja i iskustava u dijagnostici, liječenju i prevenciji endokrinoloških i dijabeteloških oboljenja. Među učesnicima je bio i predsjednik Vlade Republike Srbije prof. dr Đuro Macut, istaknuti stručnjak u oblasti endokrinologije, koji je poručio da je ovaj kongres

74

prilika da se pređe sa formalnih sastanka na dubinske odnose i da se podigne nivo saradnje i edukuje novi zajednički mladi kadar. Generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra prof. dr Vlado Đajić je istakao da ovakvi događaji pokazuju kolika je želja zdravstvenih radnika da unaprijede struku, dovedu vrhunske stručnjake, razmijene znanje i unaprijede zdravstveni sistem i liječenje pacijenata. Dekan Medicinskog falulteta u Banjaluci prof. dr Ranko Škrbić je na svečanom otvaranju istakao da će ovaj kongres biti prilika za razmjenu iskustava o novim trendovima u liječenju različitih endokrinoloških oboljenja. Rektor Univerziteta u Banjaluci, koji je ujedno i zvanično otvorio Kongres, prof. dr Radoslav Gajanin je rekao da je kongres prilika za predstavljanje istraživanja sprovedenih na Univerzitetu, odnosno Medicinskom fakultetu i Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske.

U okviru naučnog programa Kongresa bile su obuhvaćene najaktuelnije teme iz endokrinologije i dijabeteologije

N M K

kao i drugih discipilina koje se preklapaju sa endokrinologijom i dijabetologijom, kao što su porodična medicina, kardiologija, nefrologija, oftalmologija, nuklearna medicina, urgentna medicina, gastroenterologija, reumatologija, otorinolaringologija, hirurgija i druge.

Tokom tri dana trajanja kongresa predstavljena su najnovija naučna dostignuća i iskustva iz oblasti endokrinologije i dijabetologije, kroz zapažena plenarna predavanja, 11 tematskih sesija, prikaze slučajeva iz prakse, pedijatrijsku sesiju i sesiju mladih endokrinologa. Na kongesu je učestvovalo ukupo 58 predavača, održano je 41 predavanje po pozivu, 18 oralnih prezentacija afirmisanih endokrinologa i mladih kliničara drugih specijalnosti i 16 satelitskih predavanja. Učesnici su imali priliku da čuju predavanja eminentnih međunarodnih i domaćih stručnjaka iz oblasti endokrinologije, među kojima su bili predavači iz Srbije, Grčke, Poljske, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Izuzetna čast za organizatore i učesnike bilo je i plenarno izlaganje prof. dr Đure Macuta, šefa Odjeljenja za neuroendokrine tumore Kliničkog centra Srbije, koji je otvorio stručni dio izlaganjem na temu „Perspektive u sindromu policističnih jajnika“, naglašavajući kompleksnost hormonske i metaboličke slike PCOS-a i značaj individualizovanog pristupa u liječenju. Značajan gost kongresa je bila prof. dr Beata Kos Kudla, predsjednica Poljskog udruženja endokrinologa, koja je predstavila novo poglavlje u terapiji metastatskih neuroendokrinih neoplazmi sa fokusom na molekularne ciljeve i sekvenciranje tretmana. Veliku pažnju izazvalo je i predavanje prof. dr Georga Mastorakosa sa Univerziteta u Atini, koji je u

izlaganju „Environment, endocrine disruptors and female fertility“ predstavio rezultate istraživanja o uticaju endokrinih disruptora i faktora životne sredine na žensku plodnost. Kao i na svakom značajnom događaju, u organizaciju Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske, poseban doprinos su dali eminentni endokrinolozi iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma iz Beograda i Novog Sada, koji su nesebično prihvatili da nam se pridruže i obogate program novim sadržajima. Njihova stručnost i iskustvo su bili garant kvalitetnog i uspješnog rada Kongresa.

Upravo zahvaljući velikom odazivu eminentnih predavača na kongresu su predstavljena najnovija dostignuća na polju liječenja šećerne bolesti, tumora hipofize, reproduktivnih i metaboličkih poremećaja, uključujući gojaznost, sindrom policističnih jajnika i menopauzu.

Učesnici su imali priliku da se upoznaju sa najnovijim istraživanjima, koja nam otvaraju nove mogućnosti i perspektive za budućnost na polju endokrinologije i dijabetologije.

-

s t r u č n i

s k u p o v i

U okviru Kongresa publikovan je Zbornik sažetaka i odbranih radova u cijelosti koji je izrađen prema svim međunarodnim bibliografskim standardima. O nivou organizovanosti i pripremljenosti Zbornika govori adekvatnost recenzija naučnih radova koje podliježu recenziji najmanje dva recenzenta od kojih je jedan redovni profesor sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, a drugi redovni profesor sa Medicinskog fakulteta u Banjaluci.

Kongres koji je okupio skoro 300 učesnika potvrđujuje da endokrinologija u Republici Srpskoj i regionu zauzima značajno mjesto u evropskom kontekstu. Kongres je zaključen u duhu zajedništva, uz jasnu poruku da endokrinologija i dijabetologija zahtijevaju stalnu edukaciju, saradnju i otvorenost prema novim pristupima.

Vjerujem da je ovaj kongres, osim razmjene stručnih saznanja, bio i prilika za stvaranje novih ideja, prijateljstava i saradnji koje će se nastaviti i nakon njegovog završetka.

75

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

O

d 26. do 28. septembra 2025. godine u Banji Vrućici je održan VI nacionalni kongres kardiologa Republike Srpske u organizaciji Udruženja kardiologa Republike Srpske, a pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srpske, predsjednika Milorada Dodika i srpskog člana Predsjedništva Željke Cvijanović.

Ovaj prestižni skup okupio je oko 300 učesnika, među kojima su bili vodeći kardiolozi, internisti, kardiohirurzi, vaskularni hirurzi i drugi zdravstveni profesionalci iz Republike Srpske, regiona i Evrope. Naročito ističemo da su na ovom skupu učestvovali prof. dr Iacopo Olivotto sa Univerziteta u Firenci, prof. dr Michelle Michels sa Erasmus unverziteta u Roterdamu, prof. dr Milind Desai sa Klivlend klinike, prof. dr Davor Vukadinović iz Hamburga, prof. dr Milan Nedeljković predsjednik Srpskog lekarskog društva, prof. dr Dragan Simić predsednik Udruženja kardiologa Srbije, kao i akademik Miodrag Ostojić, doajen kardiologije Srbije. Otvaranju kongresa su prisustvovali ministar zdravlja Republike Srpske dr Alen Šeranić, kao i ministar Zoran Stevanović.

Tokom tri dana kongresa obrađene su najaktuelnije teme u kardiologiji kao što su prevencija i rehabilitacija kardiovaskularnih bolesti, savremeni pristupi u liječenju koronarne bolesti, aritmologija i primjena novih tehnologija u elektrostimulaciji srca i interventna kardiologija, savremena terapija pacijenata sa srčanom insuficijencijom, terapijske dileme kod bolesti valvula, multidiscipinarni pristup kardiovaskularnim bolesnicima, TAVI program u Republici Srpskoj i okruženju, kardiohirurške i vaskularne teme i prezentacija evropskih smjernica u liječenju kardiovaskularnih oboljenja. Tematska raznovrsnost doprinijela je tome da sadržaj kongresa bude jednako koristan za različite profile stručnjaka.

Cilj Kongresa je bio da da presjek svih savremenih dostignuća kardiologije Republike Srpske i regiona. Pored stručnih predavanja ljekara, održane su i interkativne radionice namijenjene mlađim ljekarima i specijalizantima sa posebnim fokusom na praktične vještine, kao i sesije medicinskih tehničara.

Kongresi nam omogućavaju da pratimo savremene trendove, da učimo od najboljih i da gradimo mrežu stručne saradnje, jer kongres je mjesto gdje se spajaju nauka i praksa, a 76

VI nacionalni kongres kardiologa Republike Srpske

sve u cilju savremenijeg i efikasnijeg liječenja pacijenata.

Nove dijagnostičke i terapijske procedure provode se u svim bolnicama u Srpskoj. Aktivno se radi i na prevenciji kardiovaskularanih bolesti.

- Izrađujemo jedan strateški dokument za unapređenje i budući razvoj

kardiologije Republike Srpske sa ciljem uvezivanja svih sala i bolnica. Sada ćemo ih imati pet sa svim opštim bolnicama, kako bi dostupnost modernog liječenja bila jednaka za sve građane - rekla je Tamara Kovačević Preradović, načelnica Klinike za kardiologiju UKC-a Republike Srpske.

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

evropske kardiohirurgije - istakao je Nikola Šobot, načelnik Klinike za kardiohirurgiju UKC-a Republike Srpske. Šesti nacionalni kongres kardiologa Srpske sa međunarodnim učešćem otvorio je ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić i kao cilj naveo standardizaciju kardiološke prakse u Srpskoj kako bi građani imali isti kvalitet zdravstvene zaštite.

Ministar Šeranić je naveo da su za to bili potrebni neki preduslovi kao što su nove bolnice, novi infrastrukturni kapaciteti, oprema te da zajedno sa Medicinskim fakultetom rade na obrazovanju kadra.

Prim. dr Milica Lovrić, predsjednica Udruženja kardiologa Republike Srpske

Oboljenja srca i krvnih sudova jedan su od vodećih zdravstvenih problema i uzroka smrtnosti.

Uvođenjem novih usluga u zdravstveni sistem Srpske zdravstvena zaštita značajno je unaprijeđena.

- Uvodimo nove procedure u interventnu kardiologiju, uveli smo transkatetersku zamjenu aortske valvule, program koji je zvanično počeo u Republici Srpskoj. Kardiohirurgija je stasala, osamostalila se i ima nivo svake

77

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

U

periodu od 31.5 - 4.6.2025. godine održan je 35. regionalni ISBT (International Society of Blood Transfusion) kongres u Milanu, Italija. Međunarodno društvo za transfuziju krvi (ISBT) je naučno društvo, osnovano 1935. godine, koje promoviše proučavanje transfuziologije kao nauke, istražuje i ujedno pruža najbolju praksu u svojim specifičnim oblastima stručnosti i posvećeno je unapređenju sigurnosti i kvaliteta transfuzijske medicine širom svijeta. Centrala društva je u Amsterdamu i trenutno broji oko 1500 članova koji dolaze iz više od 100 zemalja. Putem svojih 16 naučnih radnih grupa ISBT se zalaže za standardizaciju i harmonizaciju u oblasti transfuzijske medicine. To postiže pružanjem prilika za napredovanje, širenje znanja i obrazovanja te zagovaranjem dobrobiti davalaca krvi i pacijenata. Osnovna vizija ISBT-a kao globalne zajednice profesionalaca je svijet sigurne i bezbjedne krvi.

ISBT je u saradnji sa domaćinom, Italijanskim društvom za transfuzijsku medicinu i imunohematologiju (SIMTI) tradicionalno nastavilo stručno-naučno okupljanje transfuziologa iz cijelog svijeta. Kongres je održan u Milano Kongresnom centru (MiCo), jednim od najvećih kongresnih objekata u Evropi, sa kapacitetom do 18.000 učesnika i više od 70 konferencijskih sala.

Predsjednik ISBT–a prof. Pierre Tiberghien i predsjednik SIMTI Francesco Fiorin su na otvaranju kongresa istakli i srdačno pozdravili prisutne: ,,Ovaj događaj je dragocjena prilika za razmjenu iskustava, otkrića i inovacija u oblastima transfuzijske medicine i ćelijskih terapija. Uz doprinos stručnjaka, istraživača i svih vas, istražićemo izazove i mogućnosti koje oblikuju naš sektor, jačajući našu posvećenost koja je usmjerena na bezbjednost pacijenta.”

Kroz bogati program, koji je trajao četiri dana, veliku pažnju su privukla plenarna predavanja, interaktivne radionice i bogati program koji je bio pun tema osmišljenih da nas obavještavaju o najnovijim dostignućima iz svijeta transfuziologije. Počastvovani smo jer je program uključio učešće eminentnih stručnjaka iz pojedinih oblasti transfuziologije koji su održali tri plenarna predavanja o najaktuelnijim temama iz svojih oblasti. Apstrakti koji su odabrani za usmene i poster prezentacije su učinili da Kongres bude prožet najvažnijim temama koje pokrivaju našu nauku i daju praktične odgovore na ogromne 78

The 35. Regional Congress of the ISBT Milan, Italy

35. međunarodni kongres transfuziologa izazove sa kojima se danas suočavaju organizacije za prikupljanje krvi i bolničke transfuzije. Teme ovogodišnjeg Kongresa su bile: menandžment i organizacija, kvalitet u transfuziologiji, dobrovoljno davalaštvo krvi, proizvodnja i priprema krvnih komponenti, krvlju prenosive bolesti, imunohematologija, klinička transfuziologija, ćelijske tarapije, imunobiologija, transplantacija i slobodne teme.

Sesiju ,,Big Data” su vodili renomirani stručnjaci: Angelo D’Alessandro, Christian Erikstrup i Mike Busch. Jedna od udarnih i najaktuelnijih tema na ISBT kongresu je bila vještačka inteligencija (AI) i Data Science. AI je našla široku primjenu u transfuzijskoj medicini koja se samim tim približava modernim trendovima digitalne transformacije, slično kao onkologija, radiologja i farmakologija. U realnoj kliničkoj praksi AI se koristi za analizu hemovigilance podataka, prognozu potreba za transfuzijom, optimizaciju raspodjele komponenti i sprečavanje gubitka resursa krvi. U oblasti doniranja krvi AI mogu analizirati velike količine podataka o prethodnim donacijama, kao i koji donor ima veću vjerovatnoću da ponovo donira krv, ko je u riziku od neželjenih reakcija i koji je najbolji trenutak da se kontaktira donor, tj. da li će mu se poslati obaviještenje ili poziv da ponovo dođe i daruje krv.

AI modeli mogu da predviđaju buduće potrebe za krvlju, tj. koja krvna grupa će biti najpotrebnija, i usklađuju ih sa raspoloživim donorima.

U okviru kongresa su održani i mnogobrojni satelitski simpozijumi farma-

ceutskih kuća koji su nam, kao i na prethodnim kongresima, omogućili da upoznamo njihove proizvode, najnovije tehnologije i novitete iz oblasti naše nauke. (Macopharma, Cerus, Grifols, Abbott, Roche, Bio-Rad, Terumo…)

Kao i na svim dosadašnjim ISBT kongresima u okviru poster sesije i ove godine su od ukupno 801 prezentovani poster bila i dva naučnoistraživačka rada iz Republike Srpske.

1. GORDANA GUZIJAN, M. Milosavić, B. Selak Đukelić, V. Ćejić, B. Jukić, S. Mitrović, M. Jovanić -Rare occurrence of RHD Null Alleles with Del expression among serologically D-negative blood donors 2.VESELKA ĆEJIĆ, D. Radojković Sredić, S. Cimeša Čeko, G. Guzijan, dr T. Lončar Pejaković, B. Kovačević, D. Ćejić -Adverse reactions at blood donors in the Institute for transfusion medicine of the Republika Srpska Sva održana predavanja i sažeci radova su štampani u naučnom časopisu Vox Sanquinis, koji je osnovan 1953. godine, čiji je glavni urednik Miquel Lozano iz Barselone.

Nakon uspješno realizovanih četvorodnevnih predavanja i konstruktivnih diskusija, 35. regionalni ISBT kongres je svečano zatvoren, uz najavu sljedećeg 36. ISBT regionalnog kongresa koji će biti održan 2027. godine u Rotterdam-u, Holandija. International Congress 2026. godine će biti održan u Kuala Lumpuru, Malezija, 20 - 24. juna 2026. godine.

Prim. dr Veselka Ćejić, predsjednca Udruženja transfuziologa RS

N M K

U

Vrnjačkoj Banji, u predivnom ambijentu Hotela “Zepter” u periodu 25 - 28.9.2025. godine predstavnici Udruženja doktora porodične medicine Republike Srpske, prim dr sc. Draško Kuprešak i prim. dr Nebojša Putnik, u okviru 13. međunarodne konferencije Opšte medicine Republike Srbije, sa međunarodnim učešćem, su održali radni sastanak sa delegacijom sekcije Opšte medicine Republike Srbije koju je predvodila dr Dragana Trifunović Balanović.

Razmatran je cijeli spektar tema od organizacije rada u PZZ, ljudskim resursima i problemima nedostatka kadrova, akademskog razvoja opšte i porodične medicine do finansiranja u funkcionisanju primarne zdravstvene zaštite. Ovo je jedan u nizu sastanaka koji je planiran da bude održan u narednom periodu kako bi bila data nova dimenzija saradnji ova dva srodna udruženja.

Pozitivni tonovi ohrabruju da se i u teškim vremenima vizijom i energijom mogu prevazići problemi u obje države. Na sastanku su uručeni pozivi predstavnicima sekcije Opšte medicine Republike Srbije da prisustvuju jubilarnoj XX konferenciji Dana porodične medicine Republike Srpske koja će biti održana na Jahorini u periodu 10.10 - 12.10.2025. godine.

U okviru kongresa održana su i dva okrugla stola sa temama iz oblasti

-

s t r u č n i

s k u p o v i

13. međunarodni kongres lekara opšte medicine Srbije

Sastanak sa predstavnicima Sekcije opšte medicine Republike Srbije zdravstvenog osiguranja i zdravstvene politike.

Posebno je bio zanimljiv okrugli sto na temu „Zdravstvena politika – kakva je budućnost opšte/porodične medicine u sistemu zdravstvene zaštite?“.

Predavači iz više zemalja su predočili slične probleme sa kojima se suočava opšta/porodična medicina, uključujući nedostatak interesovanja za ovu specijalizaciju, starenje kadra, prekomjernu administraciju i nedovoljno vrednovanje rada porodičnih ljekara.

Na kongresu su, pored učesnika iz Srbije, učestvovali i predavači iz Turske, Rumunije, Hrvatske, Sjeverne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Portugala, Španije, Crne Gore, Finske i Slovenije. Moto kongresa bio je: „Korak u budućnost i nove kompetencije“.

D.K.

79

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

U

Prijedoru je od 18 – 20. septembra 2025. godine održana Četvrta međunarodna naučna konferencija „Znanjem do zdravlja SANUS 2025“. Pored domaćina JU Visoka medicinska škola Prijedor, saorganizatori ovogodišnje Konferencije su bili Akademija strukovnih studija Beograd, Odsek Visoka zdravstvena škola, Zdravstveni fakultet Univerziteta u Ljubljani, Udruženje diplomiranih medicinara zdravstvene njege Republike Srpske i Asocijacija laboratorijskih i sanitarnih zdravstvenih profesionalaca u Bosni i Hercegovini. Konferencija je okupi-

Četvrta međunarodna naučna konferencija

Znanjem do zdravlja SANUS 2025 la 176 učesnika iz osam zemalja sa prijavljenih 78 radova u četiri sesije: Laboratorijska medicina, dijagnostika i zdravstvena njega; Rehabilitacija, fizičko i mentalno zdravlje, Spoljašnji faktori i prevencija rizika po zdravlje ljudi; Studentska sesija.

Konferencija „Znanjem do zdravlja – SANUS 2025“, pruža platformu za razmjenu ideja, iskustava i inovacija iz oblasti zdravstvenih, biomedicinskih i ostalih srodnih nauka, kao i za uspostavljanje novih oblika saradnje među stručnjacima, istraživačima i studentima.

Tokom Konferencije predstavljena su dva udžbenika: „Sanitarna hemija“

80

dr Milke Stijepić i „Palijativna njega“ glašen značaj naučnoistraživačkog i autora ma Ljubiše Kucurskog, prof. dr nastavnog rada akademskog osoblja Jelene Pavlović, doc. dr Natalije Had- JU Visoke medicinske škole Prijedor. živuković, mr Srđana Živanovića i ma Naučni i organizacioni odbor JU Visoke Ljiljane Savić, čime je dodatno namedicinske škole Prijedor

N M K

P

rva psihotična epizoda često predstavlja ključni trenutak u životu pacijenata, jer rana dijagnostika i adekvatan terapijski pristup značajno utiču na tok i ishod poremećaja. Pravovremena intervencija može smanjiti rizik od hroničnog toka bolesti, poboljšati funkcionalni oporavak i unaprijediti kvalitet života oboljelih.

Udruženje psihijatara Republike Srpske, na čelu sa predsjednicom prof. dr Nerom Zivlak Radulović, 20. septembra 2025. godine u Hotelu “Espana” u Istočnom Sarajevu organizovalo je jednodnevni godišnji stručni sastanak na temu “Prvi psihotični poremećaj”. Na sastanku su učestvovali psihijatri i specijalizanti psihijatrije iz cijele Republike Srpske, a posebna pažnja bila je posvećena značaju pravovremenog prepoznavanja i liječenja prve psihotične epizode.

Predavači na skupu su bili prof. dr Nera Zivlak Radulović, načelnica Klinike za psihijatriju UKC RS, koja je otvorila skup uvodnim predavanjem na temu “Prvi psihotični poremećaj nakon konzumacije psihoaktivnih supstanci”, ukazujući na rastući značaj ove problematike. U drugom dijelu skupa govorila je o individualnom pristupu u terapiji depresija trazodonom, od adolescencije do starije životne dobi. Svoja predavanja održali su i drugi predavači sa Klinike za psihijatriju UKC RS, među kojima su doc. dr Višnja Banjac Baljak na temu “Prevazilaženje izazova u liječenju prvih psihotičnih poremećaja s osvrtom na kvetiapin, naglašavajući praktična iskustva i terapijske dileme. Dr Davorin Udovičić govorio je o aripiprazolu u tretmanu pacijenata sa prvim psihotičnim poremećajima. U svom izlaganju dr Siniša Dragojević predstavio je značaj primjene duloksetina, ističući funkcionalni oporavak pacijenata kao glavni cilj savremenog terapijskog pristupa.

Prim. dr Tatjana Maglov predstavila

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Godišnji stručni sastanak Udruženja psihijatara Republike Srpske, 20. septembra 2025. godine – Istočno Sarajevo

Prvi psihotični poremećaj Piše: dr Dejana Marković, specijalizant psihijatrije

Prof. dr Nera Zivlak Radulović

je prikaz slučaja čime je dodatno ilustrovana kompleksnost i raznolikost kliničkih prezentacija prve psihotične epizode.

U kliničkoj praksi pokazalo se da se prva psihotična epizoda najčešće javlja u kasnoj adolescenciji i ranoj odrasloj dobi (između 18. i 25. godine života) iako se može pojaviti i ranije ili kasnije. Prema epidemiološkim podacima iz evropske populacije, godišnje se registruje jedan do tri nova slučaja na 10 000 stanovnika. Simptomi prve psihotične epizode mogu uključivati halucinacije, sumanute ideje, dezorganizovano mišljenje i ponašanje, kao i izražene promjene u emocionalnom doživljavanju i funkcionisanju. U terapiji prve psihotične epizode danas se najčešće primjenjuju atipični antipsihotici, koji se zbog povoljnijeg profila nuspojava i boljeg podnošenja smatraju lijekovima prvog izbora. Oni ne samo da ublažavaju psihotične simptome, već doprinose i očuvanju kognitivnog i i funkcionalnog statusa pacijenata, što je od posebnog značaja kod mladih koji se nalaze na početku profesionalnog i ličnog razvoja. Kombinacija farmakoterapije sa psihosocijalnim intervencijama i edukacijom porodice pokazala se kao najefikasniji pristup.

Uključivanje porodice i zajednice u tretman ima presudnu ulogu, jer podrška najbližih značajno pomaže pacijentima u procesu oporavka, smanjuje osjećaj stigme i usamljenosti, te omogućava bolju reintegraciju pacijenata u svakodnevni život.

Ovaj skup je, pored stručnog dijela, bio i prilika za druženje i razmjenu iskustava iz prakse, što je još jednom potvrdilo značaj zajedničkih susreta u jačanju profesionalnih veza i unapređenju svakodnevnog rada u oblasti psihijatrije.

81

N M K

Č

-

s t r u č n i

s k u p o v i

lanovi Udruženja medicinskih sestara tehničara i babica Republike Srpske su prisustvovali tradicionalnom simpozijumu u organizaciji Udruženja zdravstvenih radnika i saradnika Kolubarskog okruga „Budućnost“, na čelu sa predsjednicom Slavicom Filipović. Skup je održan u Valjevu u periodu 4-5.10.2025. godine. Pokrovitelj simpozijuma je bila Balkanska asocijacija medicinskih sestara, tehničara i babica.

Tema simpozijuma je veoma aktuelna za profesiju čiji su pripadnici u velikom procentu osobe ženskog pola.

U toku radnog dijela simpozijuma sa svih aspekata obrađena je tema: „Menopauza“. Predavači su bili eminentni stručnjaci koji su učesnicima iz polja svog djelovanja objasnili šta je menopauza, njene simptome, liječenje, prevenciju i imali smo priliku da dobijemo brojne savjete od predavača. Menopauza je prirodno i neizbježno razdoblje u životu svake žene i sa sobom često nosi mnoge promjene i nova iskustva.

Te brojne promjene koje se događaju u tijelu žene mogu se prezentovati na različite načine, zbog čega one često imaju mnoga pitanja.

Simptomi koje žene primjećuju su: osjećaj umora i iscrpljenosti, napadaji vrućine (valunzi), promjene raspoloženja, noćno znojenje, poteškoće sa spavanjem, smanjena seksualna želja (libido), dobijanje na tjelesnoj težini, glavobolje i vrtoglavice, problemi s mokraćnim sistemom, vaginalna suvoća, promjene na koži i kosi, problemi s pamćenjem, bolovi u zglobovima i mišićima i dr. Nije svaka od navedenih promjena nužno povezana samo s menopauzom i uvijek postoji mogućnost da u njezinoj pozadini leži neki drugi zdravstveni problem na koji treba da obratimo pažnju. Ako ženu simptomi menopauze jako muče, preporuka je da popriča sa svojim ljekarom o mogućnosti terapije.

Učesnici simpozijuma su imali brojna pitanja za predavače koji su im oni odgovorili. Zaključak učesnika je bio da je ovo bio izuzetno dobro organizovan simpozijum sa aktuelnom temom i veoma je koristan kako za zdravstvene profesionalce, tako i za žensku populaciju.

Poznato nam je da su neke zdravstvene komplikacije češće kod žena u menopauzi nego kod žena reproduktivne dobi, postoje brojni načini kojima možemo sačuvati svoje zdravlje. Prije svega, treba da slušamo svoje tijelo i ne treba da zanemarujemo znakove ko82

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske

Razmjena znanja, iskustava i savremenih medicinskih praksi Pripremila: Mr Živana Vuković Kostić

je nam ono šalje. Ne treba izbjegavati odlazak ljekaru ako primijetimo neuobičajene promjene i simptome. Vodimo računa o svom ginekološkom zdravlju i uradimo redovne preglede bar jednom godišnje, čak i ako nemamo konkretnih smetnji. Ne zaboravimo ni preglede grudi i odazovimo se na mamografiju ukoliko budemo pozvani, ili ranije ako uočimo nekakve promjene poput kvržica na dojci.

Praktikujmo redovnu fizičku aktivnost i pokušajmo se što ispravnije hraniti. Meditacija i boravak u prirodi mo-

gu nam pomoći u održavanju dobrog mentalnog zdravlja. Ne zaboravimo na svoje hobije ako ih imamo, a ako ih nemamo pronađimo hobi i praktikujmo ga redovno. Odlazak u penziju iskoristimo za učenje novih stvari i vještina. Provodimo vrijeme sa svojom porodicom, prijateljima i kućnim ljubimcima – sve to doprinosi boljem raspoloženju i čuvanju mentalnog zdravlja. Ne zaboravimo da je mentalno zdravlje jednako važno kao i fizičko i zbog toga ga čuvajmo sa jednakom pažnjom.

Simpozijum je bio još jednom prilika za povezivanje sa vrhunskim stručnjacima iz zdravstva, otvorile su se nove mogućnosti za razmjenu znanja, iskustava i savremenih medicinskih praksi. Simpozijum u Valjevu nije bio samo prilika za profesionalno umrežavanje, već i konkretan korak ka uspostavljanju još bolje saradnje sa zdravstvenim profesionalcima iz Republike Srbije i regiona. Poseban značaj ovih susreta je u podršci edukacijama koje obavljaju udruženja i Balkanska asocijacija medicinskih sestara, tehničara i babica. Simpozijumi, kongresi, konferencije i sve stručne aktivnosti omogućavaju pristup savremenim oblicima stručnog usavršavanja što direktno doprinosi podizanju kvaliteta zdravstvenih usluga.

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS

INFO VIJESTI

Д

онирање људских органа, ткива и ћелија није само медицински поступак, већ чин солидарности, хуманости и наде, рекао је министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић поводом Конференције о значају донирања људских органа, ткива и ћелија, „Даруј живот“ која је недавно одржана у Бањалуци. По његовим ријечима, изградња културе донорства, ширење информација и превазилажење предрасуда једнако су важни као и напори струке и институција у стварању услова за развој донорства и трансплантацијске медицине.

Он је нагласио да трансплантација има много системских изазова, међу којима је први подизање свијести јавности о значају трансплантације. Други изазов су, навео је он, инфраструктура и људски капацитети. „У посљедње двије године много смо радили на томе. Имамо и меморандум о сарадњи у области трансфузијске медицине између Републике Српске и Републике Србије и на основу тога, уз подршку колега из Србије, радимо ка успостављању нашег регистра донора матичних ћелија те на развоју свих осталих капацитета”, истакао је министар Шеранић. Он је навео да ће у Републици Српској ускоро почети са радом лабораторија за ХЛА типизацију ткива при Заводу за трансфузијску медицину, што је први корак ка успјешном одређивању подударности и проналажењу донора. Кључна опрема за оснивање ове лабораторије и будуће успостављање регистра донора матичних ћелија набављена је захваљујући средствима приикупље-

Конференција „Даруј живот“ за подизање свијести о значају донорства

Чин солидарности, хуманости и наде ним у хуманитарној акцији „С љубављу храбрим срцима“ под покровитељством предсједника Републике Српске. „Опрема је јако специфична, софистицирана и компликована. Кренули смо у ову причу, припремили простор, стигла је опрема и сада су у току почетне едукације нашег особља. Настављамо рад на оснивању регистра”, истиче докторка Гордана Гузијан из Завода за трансфузијску медицину Републике Српске. Конференцији је присуствовала и руководилац Националног регистра давалаца матичних ћелија Србије Глорија Благојевић која је поручила да би и грађани Републике Српске требало да схвате да постоји потреба за што више давалаца у регистрима.

„Уколико смо са истог подручја, из истих етничких група, лакше је да будемо међусобно подударни, а то је основни предуслов за трансплантацију”, нагласила је Благојевићева те додала да је посредством Регистра у Србији

урађено око 350 трансплантација. Професорка Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци Данијела Мајсторовић истакла је да је промоција донорства изузетно важна те навела да је њој живот спасен трансплантацијом у Београду. „Да није било донираних матичних ћелија данас не бих била жива. Ова конференција је први у низу корака који ће отворити ова питања и омогућити свим држављанима БиХ и Српске да буду дио великих регистара, али и да подстичемо грађанство да даје крв за матичне ћелије, јер тиме могу спасити нечији живот”, рекла је Мајсторовићева. Директор Фондације “Каћа” Немања Тривић рекао је да је конференција дио напора да се у Републици Српској покрене и промовише донорство као изузетно хуман чин. „Заједно са Министарством здравља, Универзитетским клиничким центром и Заводом за трансфузијску медицину у наредном периоду ћемо радити на побољшању свијести друштва о донорству, као и другим активностима које треба да унаприједе систем донорства у Српској”, навео је Тривић. У Европској седмици донирања људских органа, ткива и ћелија, конференцију посвећену подизању свијести о донорству и трансплантационој медицини организовала је Фондација “Каћа” у сарадњи са Заводом за трансфузијску медицину Републике Српске, Универзитетским клиничким центром Српске и Министарством здравља и социјалне заштите.

83

INFO VIJESTI

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS

инистар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић са сарадницима у протеклом периоду посјетио је Дом здравља Бијељина и Дом здравља Приједор у којим су почели са радом новоуспостављени центри за рани раст и развој. Центри ће пружати услуге благовремене детекције потешкоћа у развоју и ране интервенције за дјецу узраста до шест година, које ће обављати мултидисциплинарни тимови стручњака и здравствених радника – психолози, дјечји психијатри, логопеди, дефектолози и медицинске сестре. Ове услуге су усклађене са Законом о здравственој заштити Републике Српске и биће подржане кроз међусекторску сарадњу здравственог, образовног и сектора социјалне заштите. Претходно су овакви центри, у току ове године, почели са радом и у домовима здравља у Бањалуци и Добоју, а све у оквиру партнерства ових установа, Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске и УНИЦЕФ-а у БиХ те уз финансијску подршку Европске уније. „Отварање ових центара је у складу са Програмом раног раста и развоја дјеце у Републици Српској. Суштина овог центра су интегрисане услуге по питању раног раста и развоја дјеце, што значи да родитељи на једном мјесту могу да добију све услуге у случају да неко од педијатара или других стручњака уочи одређене поремећаје, везане за раст и развој дјетета. Овај центар је дијагностички, али и терапијски и пружа услуге евидентирања поремећаја те праћење самог терапијског поступка“, објаснио је министар Шеранић током посјете Дому здравља Бијељина те подсјетио да

Значајан искорак у јачању услуга за дјецу у најранијем узрасту

М

84

Центри за рани раст и развој отворили врата у четири дома здравља

је рана детекција јако важна код поремећаја код дјеце, како би се благовремено кренуло са интервенцијама.

Рад ових центара треба да буде значајан искорак у јачању услуга за дјецу раног узраста у Републици Српској. Циљ је да се дјеци омогући што здравије одрастање, адекватна брига и стручна подршка од најранијег узраста.

Специјалиста педијатрије у Дому здравља Приједор Тања Кукић истиче да Центар за рани раст и развој пружа услуге љекарских прегледа и по потреби логопедско-дефектолошких и психолошких третмана. “Један број ових услуга који је до сада обављан у Центру за ментално здравље биће пребачен на Центар за рани раст и развој. Свједоци смо да се много више прича о дјеци са развојним потешкоћама, које желимо да откривамо на вријеме и да их што раније дијагностикујемо и лијечимо”, нагласила је Кукићева. Наташа Егић, мајка дјетета са потешкоћама у развоју говора, која користи услуге логопеда у Дому здравља Приједор, каже да је из личног искуства увидјела да је рано препознавање проблема или развојних потешкоћа и рано дјеловање од кључног значаја за постизање добрих резултата.

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS

INFO VIJESTI

М

инистарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, у сарадњи са Фондацијом „Фами“, покренуло је практичне обуке за упис свих медицинских сестара и техничара у Републици Српској у јединствени Регистар сестринства Републике Српске. У оквиру ових обука Регистру су већ приступиле главне сестре и техничари из свих болница и дијела домова здравља у Републици Српској те медицинске сестре и техничари из десетак проминентних приватних здравствених установа. Учесници обука ће знање и информације пренијети и осталим медицинским сестрама и техничарима у својим установама, а Министарство наставља са обукама и за преостале здравствене установе.

Током обуке, све медицинске сестре и техничари имали су прилику да се упознају са изгледом и начином функционисања Регистра, који је јединствен информациони систем сестринске радне снаге у Републици Српској, његовом улогом у здравственом систему те значајем за личну афирмацију и развој сестринске професије у Републици Српској. Регистар сестринства, односно Регистар здравствених радника са средњим и високим образовањем у области здравствене његе и сестринства, намијењен je за прикупљање и обраду података о медицинским сестрама и техничарима у циљу унапређења сестринске професије, а важан је и за праћење и планирање сестринске радне снаге. Успостављањем ове јединствене базе података стварају се предуслови да свака медицинска сестра у техничар у Републици Српској има верификовани про-

Основана јединствена база података сестринске радне снаге у Републици Српској

Почео упис медицинских сестара и техничара у Регистар сестринства фил који садржи све професионалне компетенције. Пружа се и прилика за усаглашавање и уједначавање струковне дјелатности. Истовремено, праћењем професионалне оспособљености ће се правовремено моћи утврдити области у којима је потребно побољшање или проширење компетенција. Регистар треба да омогући и праћење кретања сестринске радне снаге у здравственом систему и омогући анализе компетенција за бољи квалитет и ефикасност на радном мјесту. С обзиром на то да је постојање

гистар сестринства за своје запослене. За незапослене медицинске сестре или техничаре, упис у Регистар је добровољан, а захтјев се подноси лично. Кључни корисници су Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске које и води Регистар, затим здравствене установе, струковна удружења, синдикати, као и саме медицинске сестре и техничари. Практичне обуке се организују у оквиру Пројекта јачања сестринства у БиХ, који подржава Влада Швајцарске, а у Републици

овог регистра у складу са чланом Српској реализују Министарство 135а. Закона о измјенама и допу- здравља и социјалне заштите и нама Закона о здравственој заш- Фондација „Фами“. Одсјек за односе с јавношћу тити, здравствене установе треба Министарства здравља и социјалне да покрену поступак уписа у Резаштите Републике Српске

85

INFO VIJESTI

Бањалука, 1. октобар 2025.

Почела нова академска година на УНИБЛ

Н

ова академска 2025/2026. година на Универзитету у Бањалуци (УНИБЛ) почела је 1. октобра 2025. првим академским часом за студенте прве године првог циклуса сту-

дија, који почињу своје високо образовање на факултетима и Академији умјетности. Настава за студенте прве и виших година првог циклуса, као и за студенте виших година другог

и трећег циклуса, почела је 1. октобра, док ће студенти прве године другог и трећег циклуса наставу започети 27. октобра. Наставни процес трајаће до 16. јануара 2026. године, а јануарски испитни рок биће одржан од 19. јануара до 13. фебруара. Упис зимског семестра за студенте виших година сва три циклуса траје од 1. септембра до 10. октобра. Свим студентима, наставницима и сарадницима Универзитета у Бањалуци упућују се најсрдачније честитке поводом почетка наставе у новој академској години. Универзитет наставља да гради традицију квалитетног образовања и научноистраживачког рада, као и даљег јачања сарадње са привредом и друштвом. Нека ова академска година буде испуњена ентузијазмом, заједништвом и постигнућима на добробит студената, наставника, сарадника и цјелокупне академске заједнице.

Н

Медицинскi факултет Универзитета у Бањалуци

Oдржан први академски час

а Медицинском факултету Универзитета у Бањалуци 1. oктобрa је одржан први академски час за студенте прве године свих студијских програма, чиме је озваничен почетак нове академске 2025/2026. године. Добродошлицу новој генерацији студената упутили су декан Медицинског факултета проф. др Ранко Шкрбић, продекан за наставу, проф. др Ненад Поновац те предсједник Савеза студената Медицинског факултета Милан Ступар. У својим обраћањима истакли су значај образовања, преданог рада и професионалне одговорности које студије на Медицинском факултету подразумијевају, уз изразе подршке и жеље за успјешан и испуњен академски пут. Свим студентима, наставницима и сарадницима желимо успјешан почетак нове академске године, уз заједничку посвећеност знању, одговорности и академским вриједностима. М.Ц.

86

INFO BILTEN

Premijer Republike Srbije Đuro Macut posjetio UKC Srpske

Sedam godina postojanja Urgentnog centra UKC Republike Srpske

Dr Diego Gonzalez Rivas ponovo boravi u UKC Republike Srpske

Tradicionalno druženje penzionisanih radnika UKC Republike Srpske

Donacija Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice BiH

Direktor UKC-a Vlado Ðajić oprostio se od Halida Bešlića

Workshop za operativno liječenje preponskih hernija laparoskopskim pristupom Ispred UKC-a Srpske zasađeno drvo života

Klinika za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske niže uspjehe Zahvalnost gospodinu Radovanu Viškoviću

Delegacija Fudbalskog kluba „Borac“ Banjaluka posjetila UKC Republike Srpske

Pripremili: saradnici za informisanje UKC RS

INFO BILTEN

Snažne i neraskidive veze između Republike Srpske i Srbije

Premijer Republike Srbije Đuro Macut posjetio UKC Srpske

U

niverzitetski klinički centar Republike Srpske imao je čast da ugo- ću njegu. Ova posjeta je još jedna potvrda bratske ljubavi i neraskidivog sti uvaženog premijera Republike Srbije gospodina Đuru Macuta. jedinstva, ali i uvjerenja da se Republika Srpska uvijek može osloniti na Tokom posjete, premijer je obišao Kliniku intenzivne medicine Srbiju, kao što i Srbija može računati na Republiku Srpsku.“ za nehirurške grane i Zavod za kliničku radiologiju, gdje je imao priliku da se detaljno upozna sa radom i dostignućima najveće zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj. Ova posjeta još jednom potvrđuje snažne i neraskidive veze između Republike Srpske i Srbije, koje se ogledaju ne samo u oblasti zdravstva, već i kroz brojne zajedničke projekte i aktivnosti koje povezuju naš narod.

Generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić ovom prilikom je poručio: „Velika je čast za UKC Republike Srpske i sve naše zaposlene što smo imali priliku da ugostimo premijera Republike Srbije. Želim da naglasim ogromnu zahvalnost našoj bratskoj Srbiji na svemu što čini za Republiku Srpsku – od pomoći našem zdravstvenom sistemu, preko podrške u realizaciji brojnih projekata, do stalne brige za naš narod. Posebnu zahvalnost dugujemo predsjedniku Aleksandru Vučiću, koji sve čini da pomogne Republici Srpskoj i pokaže koliko mu je stalo do našeg naroda. Podrška se ogleda i u edukacijama – brojni naši ljekari i medicinsko osoblje borave u zdravstvenim ustanovama Srbije na usavršavanju, dok istovremeno eminentni stručnjaci iz Srbije dolaze u UKC Republike Srpske da prenesu svoja znanja i iskustva. Takva saradnja i razmjena znanja čini da naše zdravstvo ide naprijed, a naši pacijenti dobiju najbolju mogu88

INFO BILTEN

Klinika za torakalnu hirurgiju

Č

Dr Diego Gonzalez Rivas ponovo boravi u UKC Republike Srpske

uveni grudni hirurg i naš višegodišnji saradnik dr Diego Gonzalez Rivas ponovo je u avgustu boravio u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske gdje je, zajedno sa ljekarima Klinike za torakalnu hirurgiju na čelu sa dr Markom Kantarom, izvodio komplikovane hirurške zahvate. „Moram da izrazim veliko zadovoljstvo, ponos i sreću. Ovo je još jedna pobjeda UKC Republike Srpske. Još jedan dolazak Diega Gonzaleza Rivasa, najboljeg svjetskog torakalnog hirurga. Sa ponosom mogu da kažem da je naša ustanova uspjela ono što mnoge nisu, ali i da obećam da ćemo se još edukovati, izvoditi složene operacije, kao i slati naše ljekare u prestižne svjetske klinike na edukacije. Hvala dr Kantaru i njegovim saradnicima na koje sam ponosan.

Oni svoj posao obavljaju odlično, rade patriotski i vrhunski. UKC Republike Srpske, svi zaposleni, pacijenti, kao i ja, smo veliki dužnici dr Rivasa za sve što je uradio, a uradio je mnogo. Danas imamo torakalnu hirurgiju koja je evropska i svjetska, imamo dobre ljekare, imamo opremu i dobre sale. Hvala svim prisutnima. Imam potrebu i kao čovjek i kao rukovodilac da se poklonim Diegu Gonzalezu Riva-

su“, rekao je prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske. „Suvišno je govoriti o tome šta znači kada vam dođe neko ko je najbolji na planeti u svojoj obla-

sti. Vi znate da je ovo 10. put kako Diego dolazi kod nas. Uradili smo tri kompleksne endoskopske operacije, minimalno invazivne. Od toga dva tumora pluća. Tim ljudima smo dali potpuno novu nadu, što je ranije bilo nemoguće. To su operacije koje se ne izvode na prostorima Jugoistočne Evrope. Diego je začetnik i pionir takvih zahvata.

Zahvaljujem mu se još jednom i nadam se da ćemo sarađivati i u narednim godinama jer to je benefit za cijelu državu i region“, rekao je dr Marko Kantar, načelnik Klinike za torakalnu hirurgiju. „Uvijek je čast doći u ovu bolnicu, a prošlo je pet godina kako sarađujemo. S obzirom na činjenicu da dolazim ovdje već duži vremenski period, mogu da kon-

statujem da je došlo do velikog napretka u radu u Klinici za torakalnu hirurgiju. Tim Klinike za torakalnu hirurgiju izvodi kompleksne operativne zahvate i bez mene jer su prošli edukaciju u Šangaju. Hvala anesteziološkom timu i dr Rakanoviću koji nas prate u izvođenju ovih veoma kompleksnih procedura. Koristim ovu priliku da se zahvalim i onkološkom timu UKC Republike Srpske koji je, primjenjujući specifičnu onkološku terapiju, omogućio da se dva pacijenta dovedu do stadijuma operabilnosti. Tim pacijentima je pružena potpuno nova šansa. Nadam se da ću dolaziti ovdje dugi niz godina te da ćemo uvesti novu robotsku platformu u budućnosti,“ rekao je dr Diego Gonzalez Rivas.

Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske

Donacija Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice BiH

U

prostorijama naše ustanove upriličeno je potpisivanje ugovora o donaciji u sklopu Projekta „Podrška sistemu prihvata i integracije državljana BiH koji se vraćaju po osnovu sporazuma o readmisiji – faza II“.

Ugovor su potpisali dr Sevlid Hurtić, ministar za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine i prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor Uni-

verzitetskog kliničkog centra Republike Srpske.

Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH u okviru ovog projekta osiguralo je opremu i elektronske uređaje u vrijednosti od 29.066,60 KM za opremanje smještajnih kapaciteta Klinike za psihijatriju UKC Republike Srpske, Odjeljenja za bolesti ovisnosti.

89

INFO BILTEN

Klinika za opštu i abdominalnu hirurgiju UKC Republike Srpske i Udruženje hirurga Republike Srpske

Workshop za operativno liječenje preponskih hernija laparoskopskim pristupom

M

eđunarodni workshop za operativno liječenje preponskih hernija laparoskopskim pristupom organizovan je 12. septembra 2025. godine po prvi put u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske. Ovaj stručni događaj je okupio 33 polaznika iz Hrvatske, FBiH, Srbije i Republike Srpske i Slovenije. Ovo je rekordan broj polaznika za ovu proceduru i prvi put se dešava van Slovenije. Prethodna praksa je bila da se organizuje četiri puta godišnje u Sloveniji, a mi smo ponosni na činjenicu što je ovako važan stručni događaj u UKC Republike Srpske, istakao je prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC RS. Organizatori su UKC Republike Srpske, Udruženje hirurga Republike Srpske i Opšta bolnica Nova Gorica. Workshop je akreditova-

lo Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske.

Eminentni stručnjak iz ove oblasti dr Radenko Koprivica iz Opšte bolnice Nova Gorica, održao je predavanja za medicinske profesionalce, a bio je i praktični prikaz tri operativna zahvata sa slikom koja se direktno iz operacione sale prenosila u salu za predavanje za ljekare koji nisu bili u prilici da budu u operacionom bloku. „Naš Klinički centar danas je centar edukacije za ljekare iz cijelog regiona. U najsavremenijim salama izvode se zahvati koje kolege prate uživo, uče i aktivno učestvuju. Prije sedam godina pacijenti su ležali u sobama sa po 15 kreveta i radilo se sa zastarjelom opremom, a danas, zahvaljujući podršci predsjednika Milorada Dodika i Vlade Republike Srpske, imamo uslove dostojne savremene Evrope. Veliko hvala kolegama iz Slovenije što svoje znanje nesebično dijele sa našim ljekarima, jer upravo to jača naš zdravstveni sistem“, izjavio je prof. dr Vlado Đajić.

Dr Radenko Koprivica iz Opšte bolnice Nova Gorica je rekao:

„Već dvije godine sarađujemo sa UKC RS i ovo što radimo u oblasti laparoskopske hirurgije je sadašnjost. Specijalizanti UKC-a imaju prilike za edukaciju u Beogradu, Ljubljani i Beču, što rijetko koja ustanova nudi. Laparoskopska hirurgija mora postati standard u svim bolnicama u RS, a uz podršku Vlade i predsjednika Dodika to je realno ostvarivo. Vjerujem da ćemo uskoro govoriti i o robotskoj hirurgiji, jer UKC ide u tom pravcu.“ Dr Zoran Aleksić, načelnik Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju:

„Udruženje hirurga RS, UKC i kolege iz Slovenije organizovali su ovaj workshop kako bi ljekari iz cijelog regiona mogli učiti u Banjaluci. Laparoskopska operacija hernija donosi brži oporavak i uštede zdravstvenom sistemu. Strateški cilj je razvoj minimalno invazivne hirurgije, a zahvaljujući predsjedniku Dodiku i Vladi RS, sve naše bolnice dobile su laparoskopskе trenažere. Time su stvoreni uslovi da mladi ljekari stiču potrebna znanja i unapređuju naš zdravstveni sistem“, rekao je dr Zoran Aleksić, načelnik Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju.

Daun sindrom centar

Ispred UKC-a Srpske zasađeno drvo života

D

irektor Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) Republike Srpske Vlado Đajić i štićenici Daun sindrom centra Banjaluka zajednički su posadili drvo života na zelenoj površini 90

ispred UKC-a, kao poklon pacijenDirektor Daun sindrom cen- vim sindromom, zahvaljujući Vladi tima najveće zdravstvene ustanove tra Banjaluka Zoran Jelić rekao je Đajiću, postale vidljive i društvenovinarima da su osobe sa Dauno- no korisne. u Srpskoj. Đajić je zahvalio štićenicima Daun sindrom centra koji su danas posjetili ovu zdravstvenu ustanovu sa poklonima, drvetom života i dvije slike koje su naslikala lica sa Daunovim sindromom.

“Drvetom života su simbolično podržali zdravstvene radnike u liječenju pacijenata. Istovremeno su poželjeli dug život i dobro zdravlje našim pacijentima”, rekao je Đajić novinarima.

INFO BILTEN

Klinika za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske niže uspjehe

Prvi put u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini urađeno perkutano (neoperativno) mijenjanje srčanog zaliska, poznato po skraćenom nazivu TAVI.

P

ored nedavnog obilježavanja 1000-te operacije na srcu, u našoj ustanovi je predstavljena i nova metoda liječenja pacijenata TAVI programom, tj. zamjenom aortnog zaliska transfemoralnim putem. „Ponosan sam i presrećan što smo mi iz UKC Republike Srpske, uz podršku Vlade Republike Srpske i kolega iz Srbije, sagradili reprezentativnu Kliniku za kardiohirurgiju koja bilježi rezultate kao i prestižne klinike u Evropi i svijetu. Odgovorno tvrdim da je ovo jedan od najboljih i najhumanijih projekata u Republici Srpskoj, realizovan za dobrobit naših stanovnika koji se sada liječe u Banjaluci i ne moraju da čekaju redove u regionu. Zahvaljujem se svojim kolegama, rukovodstvu Republike Srpske, kolegama iz Sremske Kamenice i Dedinja. Takođe obećavam da nećemo stati, da ćemo se dalje razvijati i usavršavati. Cilj je pružanje svih zdravstevenih usluga u UKC Republike Srpske koje se izvode u najmodernijim ustanovama Evrope i svijeta“, rekao je prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske. „Već smo uradili više od 1000 operacija u Klinici za kardiohirurgiju i nismo stali, a najbolji pokazatelj za to je da smo prvi put u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini uradili perkutano (neoperativno) mijenjanje srčanog zaliska, poznato po skraćenom nazivu TAVI. U pitanju je tzv. suženje aortnog zaliska koje je najčešća stečena srčana greška ma zaliscima u odrasloj populaciji u cijelom svijetu i stanje koje veoma brzo završava smrtnim ishodom ukoliko se pravovremeno ne liječi. Nažalost, svi pacijenti ne mogu biti operisani i upravo zbog toga su smišljene nove metode i tehnike gdje neoperativnim putem možemo da zamijenimo zalistak, a pacijenti već nakon nekoliko dana odlaze kući. Uvođenju same precedure prethodilo je niz aktivnosti i ovo je najbolji pokazatelj naše međusobne saradnje. Hvala načelniku Klinike dr Šobotu i svim kolegama sa kardiohirurgije i mojim kolegama sa kardiologije. Takođe, hvala Ministarstvu zdravlja, Fondu zdravstvenog osiguranja, Upravi UKC Republike Srpske, kao i rukovodstvu Republike Srpske koji su nam u proljeće pružili podršku kada smo oformili konzilijum od koga je sve krenulo, tako da su naši stručnjaci dr Željko Živanović i dr Nikola Šobot, uz podršku timova sa kardiohirurgije i kardiologije, u četvrtak 24.7.2025. godine ugradili prvu valvulu i to izuzetno uspješno“, rekla

je prof. dr Tamara Kovačević Preradović, načelnica Klinike za kardiologiju. „Više od 1000 operacija u Klinici za kardiohirurgiju je veliki jubilej. Drugo, sve smo postigli za kratak vremenski period, naime, za tri godine smo izgradili Kliniku u kojoj se izvodi mnogo kompleksnih procedura. Svega ovoga ne bi bilo da nije bilo podrške prof. dr Vlade Đajića i uprave UKC Republike Srpske te institucija Republike Srpske koje su nas podržale. Bitno je spomenuti i kolege iz Srbije koje su nam pomagale, edukovale nas, kao što je prof. dr Aleksandar Redžek, kolege iz Sremske Kamenice i Dedinja. Ljudi bez kojih ovo sve ne bi bilo moguće su zaposleni u Klinici za kardiohirurgiju i ja im se ovim putem zahvaljujem, oni su sav posao iznijeli, učili, rasli i radili. Takođe se zahvaljujem i kolegama sa Klinike za kardiologiju, koje su nam uvijek bile podrška“, naglasio je dr Nikola Šobot, načelnik Klinike za kardiohirurgiju. „Hirurzi vole da pričaju o delima. Mi danas možemo da se pohvalimo sa jednim izuzetnim podatkom, a to je da je Klinika za kardiohirur-

giju uradila preko 1000 operativnih zahvata na srcu i to preko 1000 operativnih zahvata sa postoperativnom smrtnošću manjom od 2%. Sa punim pravom možemo reći da stajemo rame uz rame sa vodećim kardiohirurškim centrima u regionu. Bitno je naglasiti da se na programu nalaze teški i zahtevni kardiološki pacijenti kod kojih su potrebni kompleksni operativni zahvati. Počeli smo i sa minimalno invazivnim kardiohirurškim operacijama, hibridnim operacijama koje predstavljaju kombinovano minimalno invazivni hirurški tretman, a potom prekutanu koronarnu intervenciju s ciljem postizanja kompletne revaksularizacije srca, sve s namerom brzog oporavaka pacijenata i brže vraćanje u svakodnevni život. Sve ovo ne bi bilo moguće bez podrške predsednika Republike Srpske, Vlade Republike Srpske, ministarstva, podrške generalnog direktora prof. dr Vlade Đajića i uprave UKC Republike Srpske. Planovi za budućnost su razvoj minimalno invazivnih zahvata“, rekao je prof. dr Aleksandar Redžek, rukovodilac Klinike za kardiovaskularnu hirurgiju Vojvodine.

91

INFO BILTEN

UKC Republike Srpske

Zahvalnost gospodinu Radovanu Viškoviću

R

ukovodstvo UKC Republike Srpske na čelu sa generalnim direktorom prof. dr Vladom Đajićem i načelnici klinika i službi su izrazili zahvalnost gospodinu Radovanu Viškoviću povodom njegove nesebične i kontinuirane podrške koju je pružio našoj ustanovi tokom najizazovnijh trenutaka pandemije COVIDA-19. Ovaj gest predstavlja priznanje za institucionalnu pomoć koja je bila od ključne važnosti za funkcionisanje UKC Republike Srpske i spasavanje života naših sugrađana.

“U ime načelnika klinika, organizacionih jedinica, poslovodstva, moje ime i u ime pacijenata želimo da se zahvalimo gospodinu Radovanu Viškoviću za sve što je uradio za UKC Republike Srpske za vrijeme svog mandata zajedno sa predsjednikom Miloradom Dodikom, srpskim članom

Predsjedništva, članovima Vlade Republike Srpske, Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite i Ministarstvom finansija, a uradili su puno. Zajedno smo napravili jedan od najboljih kliničkih centara ne samo u regionu, već centar koji može da stoji rame uz rame sa svjetskim centrima. Nekoliko novih klinika je napravljeno, nekoliko zgrada u sklopu bolnice, nabavljena je savremena oprema. Zahvaljujem se što smo imali i nekoliko povećanja plata, osigurali finansijsku stabilnost, omogućili edukaciju našeg kadra. I ono što posebno izdvajamo je što je bio uz nas tokom pandemije COVIDA-19, kada je svaki dan sa nama strahovao da li će doći cisterna sa kiseonikom u onoj izmišljenoj aferi gradonačelnika “Kiseonik”, istakao je prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske.

Delegacija Fudbalskog kluba „Borac“ Banjaluka posjetila UKC Republike Srpske

D

elegacija Fudbalskog kluba „Borac“ Banjaluka na čelu sa direktorom Dejanom Ćatom posjetila je UKC Republike Srpske. Ovom prilikom su se predstavnici kluba iz Platonove ulice zahvalili generalnom direktoru UKC Republike Srpske prof. dr Vladi Đajiću i radnicima naše ustanove za svu logističku podršku tokom prošlogodišnje sjajne evropske priče slavnog banjalučkog kluba u Konferencijskoj ligi.

Osim Dejana Ćate, u delegaciji 92

publike Srpske strukom, opremom i edukacijom i drugim kapacitetima u mogućnosti zbrinjavati i lake, ali i veoma teške sportske povrede. I u narednoj sezoni stojimo FK „Borac“ na raspolaganju. Pokazali su veliki patriotizam od kada postoji Republika Srpska i časno su je uvijek predstavljali“, istakao je prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske. „U ime kluba želim da se zabili su Zvjezdan Misimović, pred- hvalim UKC Republike Srpske i sjednik kluba, i Bogoljub Zeljković, potpredsjednik FK „Borac“ Banjaluka. „Želim u svoje ime i ime svih zaposlenih u UKC Republike Srpske čestitati Upravi FK “Borac“, fudbalerima i navijačima veliki uspjeh koji su imali prošle sezone i svih ovih godina. Bićemo uz FK „Borac“ u svim segmentima, navijati i podržavati i uz fudbalere kad im je najteže, a to su povrede. Presrećan sam i ponosan što je UKC Re-

generalnom direktoru prof. dr Vladi Đajiću na svjetskoj saradnji i na podršci koju nam pružaju. Siguran sam da ćemo i u budućnosti sarađivati kao i do sada. Mi gradimo svjetski „Borac“, kao što je to i UKC Republike Srpske, želimo da dostignemo taj nivo koji ovdje postoji, te da i u budućnosti slavimo zajedno uspjehe“, rekao je Bogoljub Zeljković, potpredsjednik FK „Borac“ Banjaluka.

INFO BILTEN

Jubilej:

Sedam godina postojanja Urgentnog centra UKC Republike Srpske

S

a velikim ponosom obilježavamo 7 godina postojanja Urgentnog centra UKC Republike Srpske, mjesta gdje svakodnevno počinje borba za ljudske živote.

Obilježeno je sedam godina od osnivanja našeg modernog Urgentnog centra gdje se pacijent pregleda, kompletno dijagnostički obradi – dobije laboratorijske nalaze, obavi neophodna snimanja, a ako je potrebno i hirurški se zbrine u salama koje rade 24 časa. Na godišnjem nivou se pregleda i zbrine oko 60 000 pacijenata, a 200 pacijenata se hospitalno liječi na mje- litetniju zdravstvenu zaštitu paci- gentnog centra. sečnom nivou u Dnevnoj bolnici jentima. Mi smo prvi korak koji Prema riječima prof. dr Vlade Urgentnog centra. pacijenti prelaze kada imaju po- Đajića kada je došao na čelo najveće zdravstvene ustanove u Srpskoj – Urgentni centar je tada bio smješten u okviru hirurgije, a od dijagnostike smo imali samo jedan stari rendgen. Bilo je gotovo nemoguće na taj način pacijentima pružiti adekvatnu pomoć. „Zahvaljujući podršci rukovodstva Republike Srpske na čelu sa predsjednikom Miloradom Dodikom i nesebičnoj posvećenosti naših ljekara, sestara i tehničara, stvorili smo moderan i prestižan „Stasavanje i funkcionisanje trebu za zdravstvenim uslugama, Urgentni centar. Danas, u njemu jednog ovakvog centra koji bilje- a takvih je više od 60.000 godiš- pacijenti nakon prijema, zahvaljuži impozantne rezultate ne bi bi- nje. Posebnu zahvalnost dugujelo moguće bez izuzetnih medicin- mo rukovodstvu UKC Republike skih profesionalaca naše ustanove Srpske na čelu sa prof. dr Vladom i bezuslovne podrške rukovodstva Đajićem, koji kontinuirano ulažu UKC Republike Srpske na čelu sa u savremenu opremu i edukaciju prof. dr Vladom Đajićem i tim- kadra, kako bismo mogli odgovoskog rada svih zaposlenih u našoj riti na sve izazove. Za ovih sedam ustanovi“, rekla je dr Slavica Zelj- godina postali smo prepoznatljivi ković, načelnica Urgentnog centra. i po mančesterskom načinu trijaže Načelnica Urgentnog centra dr pacijenata, prema kojem se paciSlavica Zeljković istakla je: jenti raspoređuju po stepenu hit„Ponosna sam na kolege iz nosti, što znači da najugroženiji Urgentnog centra koji već sedam dobijaju pomoć odmah“, rekla je godina neumorno pružaju najkva- dr Slavica Zeljković, načelnica Ur-

jući vrhunski obučenim ekipama, već nakon 14 minuta mogu biti na operacionom stolu. To je nivo koji postižu samo najbolji!

Sve što gradimo i stvaramo, gradimo s jednim ciljem – da naš narod u Republici Srpskoj ima sigurnu, brzu i najbolju zdravstvenu zaštitu”, rekao je dr Đajić.

Urgentni centar je simbol požrtvovanosti, profesionalizma i timskog rada, a svaki život spasen u našim prostorijama najveća je nagrada i motivacija za budućnost.

Hvala svim zaposlenima na predanosti i humanosti – zajedno pišemo najvažnije stranice zdravstva Republike Srpske!

93

INFO BILTEN

Banjaluka, 9.10.2025.

Tradicionalno druženje penzionisanih radnika UKC Republike Srpske

V

iše od 400 penzionisanih radnika UKC Republike Srpske danas se tradiocionalno okupilo u Banjaluci u svečanom salonu „Astorya“ na druženju u organizaciji ove ustanove i njenog direktora Vlade Đajića.

“Emocijama ispunjen dan na tradicionalnom ručku sa našim penzionisanim radnicima UKC Republike Srpske! Hvala svima koji su došli, ali još više — hvala vam na godinama požrtvovanog rada, znanja i ljubavi koje ste ugradili u temelje naše ustanove. Vaš trud, vaša posvećenost i ljudskost otvorili su put svim mlađim generacijama ljekara, medicinskih sestara i tehničara da nastave da grade snažan, moderan i human UKC — jedan od najboljih kliničkih centara na svijetu. Ponosan sam što sam danas bio u društvu ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji našeg kliničkog centra.”

“Gotovo da ne postoji dan u godini kada nisam prisutan na nekoj manifestaciji ili proslavi, ali ovo druženje za mene je uvijek najemotivnije.

Zajedno sa našim penzionerima prisjećamo se onih dana kada su nas kao mlade ljekare dočekivali, kada su nam prvi put pokazali gdje je prijemna ambulanta, uručili mantile i učili nas ne samo struci, nego i ljudskosti. Oni su nam pokazivali kako biti dobar ljekar, ali prije svega — dobar čovjek.

Kao generalni direktor UKC Republike Srpske dugujem ogromnu zahvalnost svima njima. Svojim znanjem, trudom i požrtvovanošću postavili su snažne temelje našeg kliničkog centra, na kojima danas gradimo savremeni, svjetski UKC. Neizmjerno sam ponosan što sam imao priliku da radim uz takve profesionalce, da od njih učim i da to znanje danas prenosim mlađim kolegama. Nadam se da će i mlađe generacije nastaviti ovu divnu tradiciju druženja sa našim penzionisanim radnicima, jer oni su dio naše velike

porodice i živi podsjetnik da se poštovanjem prošlosti gradi bolja budućnost”, izjavio je generalni direktor UKC Republike Srpske dr Vlado Đajić.

Bilo je to druženje ispunjeno emocijama, osmijesima i prisjećanjima na godine rada, truda i zajedništva. Naše starije kolege podijelile su sa nama svoja dragocjena iskustva, savjete i uspomene, ali i sa ponosom govorile o svemu što je danas unaprijeđeno i ostvareno u našem kliničkom centru.

Mnogi su se sjetili prošlih vremena kada su udarali temelje današnjeg UKC Republike Srpske i time dali veliki dobrinos razvoju ustanove.

Poseban trenutak desio se u zabavnom dijelu kada je pjevač Pink Panter benda Banjaluka Željko Derajić zapjevao pjesmu “Romanija” u čast nedavno preminulom Halidu Bešliću.

Pjesma je izazvala suze na licima mnogih i gromogasan aplauz koji se prolomio salom, što je dokaz da je ime Halida Bešlića utkano u srca svih građana našeg regiona. Posebno su se mnogi sjetili momenta kada je prof. dr Vlado Đajić prije nekoliko godina spasio život Halidu i ostali su prijatelji do kraja njegovog života, a tada su mnogi koji su bili prisutni na slavlju još radili u UKC-u.

“Svi smo odrasli uz pjesme Halida Bešlića i to je dokaz da smo izgubili velikog čovjeka i pjevača koji će vječno ostati u našim srcima.

Hvala penzionisanim radnicima UKC-a na ovakvom izlivu emocija, a našem Halidu neka je laka crna zemlja. Sjećanje na njega čuvaćemo pjevajući njegove pjesme”, rekao je Derajić.

7. oktobar 2025. godine

Direktor UKC-a Vlado Ðajić oprostio se od Halida Bešlića “Neka ti je laka zemlja, veliki Otišao si tiho, ali si ostavio i pjesama koje će zauvijek živjeprijatelju… beskrajno puno emocija, sjećanja ti u nama.

Tvoja dobrota, tvoj osmijeh i tvoj glas utkani su u duše svih nas koji smo te poznavali i voljeli.

Beskrajno sam srećan što sam imao čast da ti prije deset godina spasim život — i što sam te nedavno mogao posjetiti u bolnici, provesti s tobom nekoliko sati u smijehu, razgovoru i sjećanjima.

Sudbina je htjela da svoj po94

sljednji koncert održiš upravo u Banjaluci i da zapjevaš refren jedine pjesme koju sam napisao — „Ljubav pored Vrbasa“. Vjerujem da će neko u budućnosti otpjevati cijelu tu pjesmu, kao simbol ljubavi prema gradu, ljudima i životu, baš onako kako si ti znao da preneseš emociju svakom riječju i notom.

Počivaj u miru, Halide…

Tvoja pjesma i dobrota će živjeti vječno.”

INFO VIJESTI

O

vo je osma ekskurzija na koju se uputila naša posebna generacija. Po čemu smo posebni? Po svemu, bili smo odlični kao studenti, potom kao lekari, po našim tradicionalnim junskim druženjima! Mi smo jedina generacija na Medicinskom fakultetu u Beogradu koja je imala dve ekskurzije u toku studentskih dana. I sada, kao penzioneri, jedino mi idemo već na šestu ekskurziju! Naš cilj, zacrtan još prošle godine u Vršcu, je poseta Vranju.

Vranje, grad bogate istorije i prepoznatljivog duha juga Srbije, se nalazi na obalama Južne Morave. U prošlosti je bio važno trgovačko i kulturno središte, poznato po spoju orijentalne i srpske tradicije. Danas broji oko 75.000 stanovnika i čuva duh starih vremena kroz arhitekturu, govor i pesmu.

Proveli smo tri nezaboravna dana u Vranju - gradu pesme, duše i širokog osmeha. Smešteni smo bili u Hotelu „Vojvoda Putnik“ u centru grada. Tu nas je sačekao naš domaćin Čedomir Stanimirović ili, kako smo ga zvali od milja još na fakultetu, Čedo-Vranjanac sa prepoznatljivim osmehom. Prve večeri u hotelu smo imali već organizovanu večeru i druženje. Dvojica muzičara su nas zabavljala, a posle smo se mi zabavljali i sami jer u našoj grupi ima dosta vrsnih pevača i igrača. „Vranje se prvi put pominje u XI veku u delu „Aleksijada“. Ana Komnina beleži da je župan Vukan 1093. godine osvojio Vranje. Naselje je osnovano na mestu ukrštanja puteva, pretpostavlja se starih Tračana – Ilira – Rimljana – Vizantije, Grka i Slovena. Tokom vekova Vranje je bilo pod turskom vlašću oko 422 godine dok je oslobođeno 1878. godine“.

Ovaj uvodni deo o gradu koji treba da upoznamo ispričao nam je prvog jutra našeg boravka u Vranju simpatični 96

Generacija studenata 1972-1977. Medicinskog fakulteta u Beogradu

Druženje u Vranju (3 - 5. oktobra 2025. godine) Piše: Nada Vasić

vodič Nebojša, ili kako kaže naš divni drugar Dušan Bjelić: „Nebojša žuti kišobran“. Zašto žuti kišobran? Boja Vranja je žuta i postoji legenda otkada su za vreme Prvog svetskog rata u Vranju bili kolonisti Francuzi. Prošao je putem jedan Francuz i rekao je jednoj starici „bonžur“, a ona je odgovorila:“Neje božur sinko, žuto cveće u Vranje je žuto cveće“! To cveće se gaji u baštama i simbol Vranja je žuta boja, pa i ja nosim žuti kišobran.“ Krenuli smo u obilazak znamenitosti kroz grad lagano sa našim simpatičnim vodičem „Nebojšom, zvanim žuti kišobran“ i stigli smo na prvo odredište Čedo Vranjanac „Beli most ili Most ljubavi“. Tu nam je Nebojša ispričao nesrećnu ljubavnu pri- nu Stojanu i aginoj kćerki Ajši. Njihova ču o vranjanskim Romeu i Juliji, čoba- ljubav se završila tragično pa je ovaj

INFO VIJESTI

most sagrađen da podseti da će biti grešan svako ko razdvoji dvoje mladih i uništi njihovu pravu ljubav. Selim-beg ga je podigao na mestu pogibije dvoje zaljubljenih 1844. godine. Po drugom predanju, Ajša je na samrti roditeljima ostavila u amanet da sagrade most koji će simbolično spajati dve strane – pravoslavlje i islam.

Crkva Svete Petke poznata je i kao Krstata džamija i nalazi se u blizini Belog mosta i Vranjske reke. Datira iz 13. veka kao srednjovekovna srpska crkva.

Za vreme Turaka, crkva je pretvorena u džamiju tako što je dograđen minaret, ali su Turci ostavili krst, pa je narod prozvao Krstata džamija. Nakon oslobođenja Vranja, ustanici su porušili osam džamija u gradu, a među njima i ovu i uskoro je na ruševinama sagrađena crkva Svete Petke Trnove.

U samoj crkvenoj porti postoji izvor lekovite vode koja pomaže „bolesnim od očiju“ kako reče Nebojsa, naš vodič.

Iz te crkve, posle posluženja ljubaznih domaćina, krenuli smo ka manastiru Sveti Nikola koji je i sedište Eparhije Vranjske. Manastir Sveti Nikola datira iz prve polovine 14. veka, tačnije između 1322. i 1331. godine, kada je sagrađen za vreme vladavine kralja Stefana Dečanskog. Iako precizni podaci o osnivačima manastira nisu potpuno jasni, postoje brojna istorijska istraži-

vanja koja upućuju na to da su crkva i manastir prvobitno pripadali knezu Baldovinu, kome je kralj Stefan Dečanski darovao crkvu zajedno sa svim pravima i imovinom. Manastir je rušen i tek je obnovljen početkom dvadesetog veka.

Metoh je manastira Hilandar. U njemu su vredne stare ikone i ikonostas. Pored ikona, manastir je poznat po svojoj spomen-kapeli, posvećenoj nevino stradalim srpskim žrtvama bugarskog terora u periodu od 1915. do 1918. godine. Gradnja kapele je započeta 1934. godine, a završena je 2020. godine.

Po povratku u grad obišli smo i Narodni muzej koji je smešten u zgradi Selamluka iz XVIII veka, sama građevina predstavlja svedočanstvo jednog vremena. „U okviru muzeja“, kako piše na sajtu, „nalaze se eksponati koji pripadaju arheološkoj, numizmatičkoj, etnološkoj, istorijskoj i zbirci savremenog slikarstva. Može se videti različito oruđe, oružje, predmeti za svakodnevnu upotrebu, seoske nošnje, novčići i arheološke zbirke koje obuhvataju vremenski raspon od neolita do srednjeg veka“. Na donjem spratu ima dosta odevnih eksponata iz seoske i gradske sredine, a na gornjem su enterijeri starih vranjanskih soba bogatih porodica. Kako reče kustos „što je porodica bila bogatija to je plafon bio bolje oslikan“. Ispred muzeja se nalazi spome-

nik Staniši Stošiću, najboljem izvođaču vranjanskog melosa. U Vranju postoji i spomenik Bakiji Bakiću, trubaču čiji je orkestar godinama unosio sevdah i merak u Vranje i van njega pa su i drugi mogli da se upoznaju sa ovom posebno emotivnom muzikom.

Prva sledeća stanica bila je obilazak rodne kuće književnika Bore Stankovića, jednog od najznačajnijih pisaca srpskog realizma, rođenog 1876. godine u Vranju. Ostao je rano bez roditelja pa je brigu o njemu preuzela baba po ocu, Zlata. Plac i kuća koju je u Vranju baba Zlata kupila postala je Borina rodna kuća. Sagrađena je 1855. godine i to je bio dom pisca koji je svetu ostavio Sofku, Koštanu i duh starog Vranja. Danas se kuća nalazi u Baba Zlatinoj ulici br. 9 i to je Muzej Bore Stankovića.

U istoj ulici u kojoj je rođen Bora Stanković rodio se još jedan srpski velikan: to je pravoslavni filozof, doktor teologije, profesor Beogradskog univerziteta, duhovnik i arhimandrit manastira Ćelije Ava Justin Popović, poznat i kao sveti Justin Ćelijski. Rođen je 6. aprila 1894.godine kao Blagoje Popović. Na mestu njegove originalne kuće 1994. godine izgrađen je „Svepravoslavni centar Sveti Justin Vranjski i Ćelijski“ U okviru centra je i spomen-soba Ave Justina Popovića, gde nam je ljubazna kustoskinja ispričala njegov 97

INFO VIJESTI

život i pokazala neke lične stvari koje su pripadale ovom svetitelju. Imali smo mogućnost da u svojim rukama držimo brojanicu ovog svetog čoveka, jednog od najpoznatijih teologa sa ovih prostora. U dvorištu je i mala, predivno oslikana kapelica.

Naš prvi dan boravka u Vranju imao je dosta gust i bogat program kako ga je osmislio naš domaćin Čeda - Vranjanac.

Posle kratkog odmora u hotelu u ranim popodnevnim satima krenuli smo u manastir Sveti Prohor Pčinjski. Manastir se nalazi skoro na samoj granici sa Makedonijom. Do manastira se ide krivudavim putem, sa kog se pruža divan pogled na vranjsku kotlinu. Pored reke Pčinje, u podnožju šumovite planine Kozjak, beli se manastir Sveti Prohor Pčinjski. Ovaj manastir je star više od

98

950 godina i predstavlja jednu od najvećih svetinja na teritoriji naše zemlje.

Legenda kaže da je manastir podigao car Roman Diogen nakon što mu se sveti Prohor javio u snu i prorekao da će postati vladar. Kada se proročanstvo obistinilo car je iz zahvalnosti izgradio manastir na mestu gde je svetitelj živeo. Kasnije, manastir prelazi u ruke srpskih vladara. Danas je lepo uređen i oslikan, a u njemu se čuvaju mošti svetog Prohora Pčinjskog. Manastirski mir i spokoj pojačan je mirotočivim mirisom koji osetiš čim uđeš u crkvu. To je po rečima sveštenika, koji nam je pričao o istoriji manastira, jedini svetac koji sve vreme mirotoči. A naročito se to oseti na praznik Svetog Prohora Pčinjskog 1. novembra i druge velike crkvene praznike. Zamolila sam sveštenika da mi

pokaže grob arhimandrita Pajsija Hilandarca, jer on potiče iz mojih krajeva iz okoline Srebrenice. Posle razgledanja manastirske riznice vladika Vranjski Pahomije nas je pozvao na ručak koji je već bio pripremljen za našu grupu.

Po povratku u hotel, malo smo predahnuli jer nas je već u 21h čekala svečana večera, druženje sa glumcima iz Vranjskog pozorišta i muzičarima koji učestvuju u njihovim predstavama. Glumac koji se takođe preziva Stanković (Dragan), prvak Vranjskog pozorišta, nadahnuto je govorio monologe Mitketa i sve to uz pesme i igre iz „Koštane“ koje su izvodile članice folklorne grupe iz Vranja. To je bilo pravo Vranje ili sećanje na njega gde se i tuga i radost delila sa humorom i pesmom. Ostali smo do kasno u noć, igrali, pevali, veselili se i,

INFO VIJESTI

naravno, pravili buduće planove. Kao i uvek, svako naše druženje puno je sećanja i uspomena na kolege koje nisu više sa nama.

Naravno da je Čedo organizovao i zajedničko fotografisanje za uspomenu na ovo druženje.

Sledeće jutro, pod dirigentskom palicom našeg domaćina Čede-Vranjanca, krećemo sa tri minibusa do vidikovca Pržar odakle se pruža jedinstven pogled na Vranje ali, avaj, to jutro je „magla padnala“ pa smo taj pogled imali kao impresionističu sliku, ali lepu. Čedo nam je pričao malo o geografiji, planinama koje se vide unaokolo. I jednu tužnu priču o brdu Pljačkovici na kome se nalazio TV repetitor. NATO bombarderi su pretposlednjeg dana bombardovanja naše zemlje 1999. godine zasuli Pljač-

Na ručku u manastiiru Prohor Pčinjski

kovicu sa 2000 projektila napunjenih radioaktivnim uranijumom. Dosta ljudi iz tog sela je izlazilo da vidi taj ogroman oblak, ne znajući da je to smrtonosna prašina. Nažalost, ispitivanjima koje je sproveo Institut „Dr Dragomir Karajović“ dobijeni su rezultati da je dvanaest puta povećana učestalost malignih bolesti u tom području 20 godina posle bombardovanja. Sledeća tačka našeg obilaska trebalo je da bude Vlasinsko jezero, ali zbog snežnih padavina i nestanka struje to smo odložili za neki drugi put.

Vratili smo se u hotel i kreće poslednja akcija - potraga za vranjanskim specijalitetima koje treba poneti kući.

Samsa je bila pun pogodak (ko je našao) da ponese svojima da malo osete gastronomski duh Vranja. Nenad Lučić, Boro Gužvić i ja nismo uspeli da dođemo do samse, ali našla sam recept tradicionalne samse pa ću probati da je napravim, jer to je praktično prazna pita, prelivena kiselim mlekom i belim lukom.

I tako, pozdravljamo se sa Čedom, našim domaćinom, smeštamo se u autobus i pravac Beograd.

Ovaj sveukupan doživljaj ne bi bio moguć bez našeg dragog Čede-Vranjanca koji je s puno truda i ljubavi sve organizovao ali i bez naše zajedničke posvećenosti, jer pravo druženje čine ljudi a ne mesta. Vidimo se opet.

Dogovor je pao, sledeće druženje u novom gradu sa istim starim prijateljima i istim mladalačkim duhom.

Vranje 5.10.2025. Vaša Nada Vasić, putopisni hroničar

Nada, Boro i Danka

99

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com

Tumačenje natalne karte, informacije na tel. 065 523 036 Želim SREĆAN ROĐENDAN svima vama koji ste rođeni u znacima Škorpija i Strijelac.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Vaš Mars u ovom periodu ima trostruku energiju, od sposobnosti duboke moći transformacije i regeneracije, uz rušenje svega što vas sputava preko otkrivanja novih vidika, ideja i mogućnosti, uz vjeru u sopstvene sposobnosti do ambicije na profesionalnom planu da zauzmete poziciju i status za koji se borite. Uran u polju novca preispituje vaš sistem vrijednosti i traži nove mogućnosti zarade. Ujedno ukazuje na oscilacije na finansijskom planu.

Jupiter u raku je zaštitnik porodice i omogućava da skladni porodični odnosi budu izvor snage iz koje sve raste. Moguće su sportske povrede i upale u urogenitalnom predjelu.

BIK 21. 4 - 20. 5.

Uran, koji je u vašem znaku bio posljednjih sedam godina, nakon kraćeg boravka u Blizancima, vraća se u vaš znak u periodu od 9.11.2025 - 26.4.2026. Ovo je posljednji test vaše spremnosti da se mijenjate i prilagođavate promjenama. Preispitajte sebe čega se to grčevito držite i ne možete otpustiti. Kada na proljeće pređe u znak Blizanaca morate imati spreman plan i viziju vezanu za sposobnost zarađivanja novca od vlastitog rada. Možda će biti potrebna edukacija na polju informatike i novih metoda rada u vremenu koje dolazi. Uran ide ispred vremena pa iskoristite njegov uticaj da stvorite viziju budućnosti. Mogući problemi sa grlom i štitnom žlijezdom.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Merkur utiče na smjenu obaveza i poslovnioh aktivnosti sa partnerskim odnosima i društvenim životom. U periodu retrogradnosti moguće je suočavanje sa neriješenim situacijama i dodatna analiza kako bi se prevazišli problemi i našli odgovori. Period unutrašnje revizije i osluškivanja svega što je potisnuto da bi se pronašao dublji smisao. Iz potrebe da ostvarite ličnu nezavisnost moguće je da treba da zaronite duboko u sebe, preispitate sve sumnje i detektivskom pronicljivošću dokučite način kako da ostvarite nezavisnost i slobodu djelovanja.

Pluton podstiče da živite životnu filozofiju u kojoj postoji red i jasnoća.

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Jupiter u ovom znaku je i dalje vaš zaštitnik koji vas puni vjerom i optimizmom. U ovom perodu njegove retrogradnosti preispitajte sebe koliko jako vjerujete u uspjeh, napredak i sreću, nakon svih muka i problema kroz koje ste prošli ili još trpite posljedice iz perioda od septembra 2024 - aprila 2025. Znajte da će svaka vaša misao i akcija biti uvećani, zato imajte pozitivan odnos prema svim životnim situacijama, ubrajajući tu i krizne periode, mudro birajte sreću umjesto bola. Skladni aspekti preko vodenih znakova i zemljanog Bika olakšaće da se izborite sa ograničenjima i lako nađete izlaz iz svih situacija. Velika moć regeneracije u ovom periodu.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

U ovom periodu, gotovo svake godine, ponavlja se vaša posebna fokusiranost na dom, porodične odnose i djecu, pa uživajte u tom ambijentu. Ako treba

100

Zdravstveni horoskop od 23.10-20.12.2025.

Planetarna konfiguracija na nebu

Sunce je u znaku Škorpije od 23.10 - 21.11. i u znaku Strijelac od 22.11 - 20.12. Mjesec obiđe zodijak više od dva puta krećući se od Škorpije do Jarca. Merkur se kreće kroz Škorpiju i Strijelca i u ovom perodu ima retrogradno kretanje od 10.11 - 29.11. sa 6 st. Strijelca do 20 st. Škorpije. Venera iz Vage prelazi u Škorpiju 7.11 - 30.11. i završava na 26 st. Strijelca. Mars iz Škorpije prelazi u Strijelca 5.11 - 15.12. i nastavlja kroz znak Jarca. Jupiter je u Raku od juna i od 12.11. sa 25. st. započinje svoj retrogradni hod. Saturn se vratio u Ribe, a od 28.11. okreće u direktan hod sa 25. st. Riba. Uran se iz Blizanaca vraća u Bika 9.11. i ima retrogradno kretanje cijeli period. I Neptun se iz Ovna vratio u Ribe i u ovom periodu biće na 29. st. Riba, a u direktan hod prelazi 11.12. Pluton je u Vodoliji u diektnom kretanju od 1-2. st.

Uran i Neptun su u retrogradnom ( rx ) kretanju, a pridružuje im se i Jupiter od 12.11. Ovo je vrijeme za introspekciju i obradu podataka o dešavanjima iz proteklih mjeseci. Vrijeme je za preispitivanja i uspostavljanje balansa između spoljnih okolnosti i unutrašnjih potreba. Saturn je gospodar vremena i iskustva, a Neptun sposobnost mašte, vizije i kreativnosti i svojim povratkom u znak Riba traži da preispitate šta je ostalo nedovršeno, da se suočite sa sopstvenim sjenkama i iluzijama i spremno dočekate proljeće sa novim realnijim pristupom u novim okolnostima. Jupiter će u rx hodu, kroz znak Raka, testirati vaš odnos prema porodičnim vrijednostima i svaku dobrotu nagraditi. Pluton kao poredak i moć u direktnom kretanju poručuje da u unutrašnjem, ali i spoljnom haosu, nađete red i jasnoću. Sa rx Merkurom u periodu 10.11 - 29.11. potreban je dodatni oprez kako su u saobraćaju, tako i načinu na koji nešto kazujete. Merkur vas može naučiti da je mudrost u povezivanju različitih dijelova sebe u jedinstvenu cjelinu. osvijetliti neka pitanja tu ste da svojim toplim osjećanjima date toplinu svemu, ali i širinu znanja i mudrosti da se lako riješe razne situacije. Mars će vam obezbijediti veliku količinu pokretačke snage i energije od 5.11 - 15.12. sa prilikama za uspješne akcije, rad, putovanja, a neće nedostajati ni zabave. U sportu možete biti sigurno uspješni. Na profesionalnom planu moguća su iznenađenja i promjene, dobre ili loše, zavisno od rasporeda planeta na rođenju. Eliminišite toksične odnose iz života.

za postizanje zacrtanih ciljeva. Budite otvoreni da od drugih primite etičke i društvene ideje, jer možete dobiti nove ideje i nova saznanja kako biste napravili neke nove planove ili sproveli reforme. Pojačana sposobnost brzog razumijevanja situacija i reagovanja. Mars u vašem znaku donosi veliku energiju i aktivnost, snagu volje i sposobnost za djelovanje, ali i netaktičnost i gubitak strpljenja. Ako vam je Mars slab na rođenju moguće su upale, temperatura, groznica. Ako je dobar ne brinite.

Kretanje Merkura, omogućava period razmišljanja o stvarima koje su skrivene ispod površine vidljivog, sa sposobnošću duboke transformacije i regeneracije kombinovano sa sposobnošću pronalaženja rješenja za sigurnost porodice. Biće prilika za kraća putovanja. U periodu retrogradnosti Merkura moguća su preispitivanja sadašnjeg stanja, razmišljanje o mogućim novim rješenjima i donošenje odluka za budućnost. Misaoni procesi su dublji i osjetljiviji. Završite sve zaostale poslove i krenite u akciju nakon što Merkur krene direktno od 30.11. pazeći dobro na sve detalje koji mogu biti ključni za dalji život.

Oprezno u saobraćaju i sa riječima.

Saturn je u rx kretanju i u ovom periodu se mogu vratiti problemi ili ponoviti krizne porodične situacije sa braćom/ sestrama. Tranzit Marsa može uzrokovati psihičku uznemirenost ili nesanicu, ali i mogućnost da završite u bolnici zbog zdravstvenog stanja. Zato oprezno u saobraćaju, naročito ponoći ili magli. Izbjegavajte mračna i usamljena mjesta jer mogu biti izvor opasnosti i povređivanja. Ukoliko vam je Jupiter na rođenju snažan, ovo je odličan trenutak da se eksponirate u javnom životu, sarađujete sa drugima, rješavate pravna pitanja, iako ćete se morati pomučiti da to postignete. Ne budite arogantni i egoistični već pravedni i uspjećete.

Tokom novembra intenzitet emocionalnog naboja je izuzetno snažan. Biće perioda kada ćete duboko zaroniti u svoje emocije i preispitivati odnos i prema sebi i prema drugima tražeći uzroke nezadovoljstva i mogućnosti rješenja situacija. Dobro je ako se uspijete povezati sa sobom da osvijestite, pročistite i filtrirate sve što vas boli ili ne omogućava mir i harmonične odnose koji vam toliko znače. Već od decembra biće više optimizma nego sumnji. Na profesionalnom planu moguće je ponavljanje nekih izazovnih situacija koje mogu predstavlajti i prilike za vaš prosperitet. Moguće je nježnije zdravlje, groznice, upale, urinarne infekcije.

U ovom periodu oba vladara Vodolije su u rx hodu i traže unutrašnje preispitivanje i završetak poslova i aktivnosti iz prethodnog perioda. Kvadrat Sunca sa Uranom, koji se vratio u znak Bika završava započete procese promjena kako biste na proljeće mogli biti slobodni za novi početak. Ovo nije lak perod. Postoji mogućnost stresnih situacija, sukoba na poslu sa nadređenima. Bićete skloni da se ponašate samovoljno. Pluton u vašem znaku utiče da redefinišete prioritete i odbacite sve što vam više ne treba kako biste stvorili prostor za nadolazeće promjene. Na zdravstvenom planu kičma i srce mogu biti osjetljivi organi.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

I Saturn i Neptun su opet u vašem znaku, Saturn kao gospodar vremena i iskustva i Neptun kao signifikator vizija, kreativnosti, ali i svega skrivenog, tajnog. Ovaj povratak zahtijeva odgovornost i snaga da se živi sopstvena kreativnost i vjera u sebe. Saturn zastaje na 25. st. Riba pa će rođeni 16.3. biti pod pritiskom da se kroz iskustvo bola i odricanja suoče sa situacijama. Na rođene 20.3. djeluje Neptun i pruža priliku da svoje vizije i inspiraciju pretoče u nešto više od racionalnog plana.

Slobodno budite samokritični, jer je to pokretački impuls da osvijestite svoju snagu. Deviza Riba je „Ja vjerujem“ sa sposobnošću dubokog razumijevanja drugih i to je vaša STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12. najveća snaga koju treba da koristite za prevazilaženje bilo Tranzitni Jupiter pruža zaštitu vašem kakvih ograničenja. Tokom novembra uživajte u ljubavi, a životu i finansijama i njegovi skladni u decembru vodite računa o troškovima. aspekti sa Saturnom, Neptunom i Uranom obezbjeđuju strpljenje i odlučnost

Ovo je period dubokih uvida koji je rađaju iz tenzija. Potrebno je osvjestiti šta promijeniti kako bi se povezali sa unutrašnjom jasnoćom i redom u sebi. Ovo je period čišćenja i odbacivanja starih obrazaca koji ničemu više ne služe. Na poslovnom i profesionalnom planu pojaviće se prilike za prosperitet. Možete ih iskoristiri ako ste spremni da rizikujete. Tokom novembra možete uživati u intenzivnom ljubavnom životu, zabavi i druženjima dok je decembar rezervisan za putovanja, osjećaj slobode i poleta. Mogući su i neki iznenadni troškovi. Jupiter u harmoničnom aspektu prema vašem Suncu u novembru pomaže dobro zdravlje i društvene ambicije.

Uređuje: Medici.com

S M I J T E

S E ,

Z D R AV O

J E !

Smijte se, zdravo je!

Šale, mudre misli...

Utrčava Cigo u ambulantu: - Gospodin’ doktor, pomagaj, moja Mileva ima temperaturu!

- Je li visoka?

- Ma, jok, mogu joj jesti burek s glave. *** - Doktore, nemojte mi iznositi neke latinske izraze, nego mi recite jasno, kao laiku, od čega zapravo bolujem.

- Pa evo, vaš problem je u tome što ste lijeni.

- Možete mi reći kako se to kaže na latinskom, da mogu prenijeti svojoj ženi? *** - Doktore imam problem.

- Primijetio sam, u zadnje vrijeme, da gubim pamćenje.

- Dobro, kad ste primijetili da vam se to događa?

- Šta mi se događa? *** Tri lekara na kafi.

- Kaže oftalmolog: „Idem ja, vidimo se.”

- Kaže otorinolaringolog: “Idem i ja. Čujemo se.”

- Na to će ginekolog: “Ok, pozdravite supruge. Pogledaću ih uskoro.” *** Novopečeni otac čeka u porodilištu.

Dolazi sestra s trojkama.

- „Kakav napredak medicine!!!

- Sada možemo izabrati dijete“, kaže oduševljeni otac. *** Nakon operacije grudi, pita doktor pacijentkinju: - I, jeste li zadovoljni s veličinom?

- Da doktore, ali ja imam još jednu želju, želim da imam malo krupnije oči.

- Nema problema. Sestro pokažite gospođici račun.

Djeca su najveći dar svojim roditeljima. Kada su oni tužni, mi smo tužni; kada su oni bolesni, mi smo bolesni… *** “Dijete je zraka sunca Beskonačnog i Vječnog, s potencijalom vrline i poroka, ali još neokaljano” Lyman Abbott *** “Duša se liječi vremenom provedenim sa djecom.”

Fjodor Dostojevski *** “Najbolji način da djeca budu dobra je da ih učinite srećnima.”

Oscar Wilde *** “Djeca su živuća poruka koju šaljemo vremenu koje nećemo doživjeti.”

John F. Kennedy *** “Ako želite pravi mir u svijetu, započnite s djecom.”

Mahatma Gandhi ***

Aforizmi

Današnja medicina je zaista mnogo napredovala, za svaki lek uspela je da pronađe bolest! *** Najbolje je biti bogat i zdrav, jer ako si siromašan, džaba ti što si bolestan. *** Ako vam sve ide lako u životu, pogledajte bolje, možda idete nizbrdo! *** Da bi ostvario svoje snove, moraš se prvo probuditi. *** Medicina je zaista mnogo napredovala, ono što je nekada bilo obično češanje sada je ALERGIJA! *** Najveća ironija je kada otac objašnjava sinu da je postao od majmuna! *** Ako nemaš ono što voliš, voli ono što imaš. *** Samo da prođe ova demokratija, pa da opet živimo k’o ljudi. *** Budimo ljudi bar toliko dugo sve dok nauka nije otkrila da smo nešto drugo! *** Bolje komšijina žena kod mene, nego moja kod njega! *** Najveći dar koji možete dati svojoj djeci su korijeni Legla mi je plata, ali imam osećaj kao da je već odgovornosti i krila nezavisnosti neko spavao sa njom. *** Ništa značajno ne može učiniti otac za svoju decu, nego da voli njihovu majku. Žan Žak Ruso *** Ako želite da vam deca postanu dobri ljudi, potrošite na njih duplo više vremena i duplo manje novca“.

Abigejl Van Buren *** S decom je potrebna čašica mudrosti, bačva razuma i more strpljenja.

Sveti Franjo Saleški *** Postoje dve stvari koje te čine posebnim.

Ostati vredan kada nemaš ništa I ostati čovek kada imaš sve! *** Dobro pogledaj ljude oko sebe, i utvrdi ko ti je terapija, a ko dijagnoza.

101

131 AS MEDICUS VRAČAR Sazonova 71, (ex Filipa Filipovića), Beograd Telefon: 011/2836-836, 065/285-3393 AS MEDICUS BEŽANIJSKA KOSA Ljubinke Bobić 13/2, Beograd Telefon: 011/2272-916, 065/2272-916 E-mail: poliklinika@asmedicus.rs http://www.asmedicus.rs/

Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net RADNO VRIJEME: radnim danom od 10-17 subotom od 9-14

Osnivači poliklinike dr sci med Nina Nikolovska Sinicki, spec. ORL i Kvantne medicine dr Aleksandar Sinicki, spec. neuropsihijatrije i Kvantne medicine

Radno vreme:pregledi radnim danima od 08-20h, subotom od 08-15h 1. Dermatološki 6. Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima 2.

Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti 7. Imonodijagnostika kožnihKVANTNA oboljenja MEDICINA: KLASIČNA MEDICINA: FIZIKALNA MEDICINA I 3. UltrazvukMEDICINA krvnih sudova - vaskularni hirurg 8. Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja SKENER INTERNA BIOREZONANTNI REHABILITACIJA ULTRAZVUK COLOR DOPPLER TERMOVIZIJSKI SKENER 4. Krioterapija Itečnim azotom 9. IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka) ESTETSKA MEDICINA KARDIOLOGIJA DARKFIELD MIKROSKOP (otklanjanje bradavica, kondiloma) 10. Aplikacija filera i mezoniti HIPERBARIČNA MEDICINA (HBO) ORL MIKROREZONANTNA TERAPIJA 5. Peeling lica, kauterizacija NEUROLOGIJA I PSIHIJATRIJA RIKTA TERAPIJA (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) GINEKOLOGIJA MEDISCREEN

1. Dermatološki pregledi 2. Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti 3. Ultrazvuk krvnih sudova 4. Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) 5. Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) 6. Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima 7. Imunodijagnostika kožnih oboljenja 8. Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja 9. IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

ravlje je Vaše zd ukama! im r u sigurn

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Knjaza Miloša 81, Banja Luka; tel. +387 51 818-818; +387 65 033-300 info@medicalgroup.ba; instagram.com/_medical__group https://medicalgroup.ba/sr

pet do dvanaest

POMOĆ U OČUVANJU ZDRAVLJA CIJELE PORODICE! 78000 BANJA LUKA; Ul. Braće Mažar i majke Marije 18 (Hanište); Tel: 051/212-437; prizmabls@teol.net; www.prizmabl.com PRIZMA

Tlakomjer RS 2

200

50 KM

150 KM

KM

KM

Tjelesni analizator

Elektromasažer E3 INTENSE

KM

145 KM

200 KM

VJEŽBE ZA TRUDNICE Viši fizioterapeut 65/612-556

AutoCode

Oralni tuš Dental Jet

150

155 Kompresorski inhalator C 28P

120

Tlakomjer M3

Tlakomjer INTELLIIT

KM

Glukometar

KM

Koncetrator kiseonika

2000

vrijeme je za ZDRAVLJE

PRIZMA

PENZIONERI I ZAPOSLENI KUPOVINA NA RATE

PREGLEDI I LIJEČENJE

ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!!

U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL, alergologa, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije

KUĆNE POSJETE Pozovite nas i dolazimo na Vašu adresu 065 543 184

Ilije Garašanina 1, Banja Luka 051 963 385 alfalab2biomedica@gmail.com

ALFALAB POSLOVNICE

Alfalab Kotor Varoš Stafana Nemanja bb 051 941 199 alfalabkv@gmail.com

Alfalab Malta Mladena Stojanovića 26 c, Banja Luka 051 813 116 alfalabmaltarezultati@gmail.com Alfalab Centar Milana Tepića 27, Banja Luka 051 218 448 alfalab75@gamil.com Alfalab Borik Gundulićeva 25, Banja Luka 051 265 460 alfalabborik@gmail.com Alfalab Lazarevo

Alfalab Gradiška Kozarskih brigada bb 051 453 070 alfalab.gradiska@gmail.com Alfalab Mrkonjić Grad Sime Šolaje bb 050 490 208 alfalabmrkonjic@gmail.com Alfalab Prijedor Kozarska 51a 052 225 634 alfalabbiomedicaprijedor@gmail.com

Tel. 051 218-448; e-mail: alfalab75@gmail.com; www.alfalabbl.com

Tel: +381 11 39 88 111; +381 11 63 01 900; Mob: +381 69 39 88 111; +381 66 360 336 E-mail: vozdmedik@gmail.com; Web: www.vozdmedik.com; Kumodraška 121, (Ulaz iz Kraljevačke ulice), Beograd, Srbija

NAJKVALITETNIJOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE, DO ZADOVOLJSTVA PACIJENTA!