Ministarstvo zdravlja Srbije Preventiva u prvi plan
29. septembar 2024. Svjetski dan srca
Akademik Vladimir Kanjuh
Letnja kardiološka
škola ECPD
Vlada Republike Srpske
Velika ulaganja u ravnomjeran razvoj zdravstvenog sistema
PEDIJATRIJA
KARDIOLOGIJA
ENDOKRINOLOGIJA NEFROLOGIJA
GASTROENTEROLOGIJA
REUMATOLOGIJA
PULMOLOGIJA
HEMATOLOGIJA
NEUROLOGIJA
PSIHIJATRIJA
VASKULARNA HIRURGIJA
UROLOGIJA
ORTOPEDIJA
ANGIOLOGIJA
FIZIJATRIJA
NUTRICIONISTA
UZV DIJAGNOSTIKA
DERMATOVENEROLOGIJA
KLINIČKA PSIHOLOGIJA
DJEČIJA KARDIOLOGIJA
DJEČIJA PULMOLOGIJA
DJEČIJA NEUROLOGIJA
DJEČIJA NEFROLOGIJA
DJEČIJA ENDOKRINOLOGIJA
DJEČIJI NUTRICIONISTA
DJEČIJA ORTOPEDIJA
DJEČIJA FIZIJATRIJA
LOGOPED ONKOLOGIJA
U našoj zdravstvenoj ustanovi rade vrhunski stručnjaci različitih specijalnosti.
Uvodna reč
Prošla je bura, stišale se strasti i ljubav s njima sve je bliže kraju; Drukčije sada tvoje oči sjaju — u njima nema ni sile ni vlasti. Ja čujem, naša srca biju tiše, tvoj stisak ruke nije onaj prvi; Hladan, bez duše, bez vatre i krvi, kô da mi zbori: nema ljeta više....! („Jesen“- Aleksa Šantić)
Ovi zlatni oktobarski dani bacaju nas u naručje jesenjih čari, pred čijom ornamentikom zastaje dah. Čitavi pejzaži emocionalnog sklada i harmonije boja. Priroda funkcioniše u savršenom ritmu svojih procesa. U narodu poznato „Miholjsko leto“, u punoj snazi opravdava svoje prisustvo. No, tiho, poput sazrevanja ploda, grandiozno kao paun u kraljevskom vrtu, a smelo poput nadošle planinske reke, jesen je ušetala u naše živote. Bogata i raskošna, arogantna i tajanstvena, kreativna i zanosna... Pred očima, čitave bujice prekrasne harmonije boja i pejzaži emocionalnog sklada, pred čijom ornamentikom zastaje dah! Obgrlivši svu prirodu i njeno potomstvo, vešto podešava ritam i muziku veselom balu oblaka, kiša, magle i razigranog sunca. Ali Sunce polako izdaje snaga. Vetrovi u izlivima ljubomore, bez imalo milosti trgaju sa grana prekrasne šarenolisne odore u silnoj želji da ih ogole i svuku do sivila. „Ona je tu! U tuzi kiše, po poljanama tiho hoda. I kuda stiže, u vis diže, usplahirena jata roda”(Dobriša Cesarić -“Jesen”). Orkestrirana harmonija mirisa jesenjih delicija, voća, povrća te bogate zimnice vrednih domaćica, neprikosnoveno kazuju da je ona tu. Duša i oči pune su nam njene raskoši. “A kada livadama dune njen vjetar, uzbune se travke! U strnjištima tiho šušti: To polja slute snijeg i čavke”…(D. Cesarić -“Jesen”).
I naša ekipa širom je otvorila vrata bogatoj jeseni i u 125-u košaricu „Medici.com“-a poslagala je pregršt sadržaja, sa željom da Vam budu blagodatni i razgalni, baš kao i sva lepota jeseni. Pa, da počnemo: U današnjoj civilizaciji, srce nadilazi svoju, samo biološko-fiziološku ulogu. Ono predstavlja slojevitu stvarnost duhovnog i moralnog, životnih navika i intuitivnih naslućivanja. Ima važnih uticaja u slutnjama i poimanju različitih shvatanja i opredeljenja. “Ti znaš da si moje srce malo i da mi u mraku svetlucaš. Mnogo mi je, znaj, do tebe stalo jer znam, samo za mene kucaš… Osluškujem i tvoje tonove pratim, jer neprestano poruke meni daješ, koje čitam dušom i poneku shvatim! Molim te, kucaj i nemoj da staješ…”(“Malo srce”, Zlatko Knežević). Srce počinje da kuca četiri nedelje nakon začeća i ne zaustavlja svoj rad sve do smrti. Stoga, čuvajmo svoje srce. Obećajmo sebi radi sebe, ali i radi naših najmilijih, da ćemo se uhvatiti u koštac sa faktorima rizika i čuvati zdravlje svoga srca koliko god možemo, a možemo! U tom smislu, Svetski dan srca ove godine obeležen je 29. septembra brojnim aktivnostima usmerenim ka prevenciji srčanih bolesti, a pod motom “Koristi srce za akciju“!
I još mnogo delicija naći ćete u našoj bogatoj jesenjoj „košarici“! Zavirite!
Živi nam i zdravi bili i do novog čitanja u decembru u priči o zdravlju i životu, koju ćemo po 126-ti put u istoriju svoga trajanja ispisivati perom iskrenosti i znanja.
Za društvo nekad ne bješe nam stalo, o sebi samo govorismo dugo; No danas, draga, sve je, sve je drugo: Sada smo mudri i zborimo malo... Prošlo je ljeto! Mutna jesen vlada! U srcu našem nijednog slavulja; Tu hladan vjetar svele ruže ljulja i mrtvo lišće po humkama pada... („Jesen“- Aleksa
Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić
Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Miodrag Čolić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Duško Vulić, akademik prof. dr Enver Zerem, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić i prof. dr Elizabeta Ristanović.
Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Goran Račetović i Željko Derajić.
Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15
Direktorica: Vera Pušac
Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena Pušac Broćilović
Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715
Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377
Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka
Tiraž: 2.000 126. broj izlazi u decembru 2024. godine
Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.
“Medici.com” Vera Pušac, direktor
Nova bolnica „Sveti apostol Luka“ potpuno je u funkciji te se sve usluge zdravstvene zaštite sekundarnog nivoa u Doboju od 4. oktobra pružaju samo u objektu nove bolnice.
Preseljenje svih službi dobojske bolnice u novi kompaktan objekat završeno je mjesec dana nakon svečanog otvaranja savremene bolnice u prisustvu najviših zvaničnika Republike Srpske, brojnih gostiju, prijatelja iz Republike Srbije, predstavnika NR Kine i kineskih kompanija koje su bile izvođači radova, te građana Doboja i okoline.
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je nakon svečanog otvaranja da je Vlada Republike Srpske uložila ogroman napor i sredstva da izgradi Novu bolnicu u Doboju i da svi treba da budu radosni zbog postignutog uspjeha. On je istakao da Republika Srpska ima ljude da grade ovakve objekte te da pokazuje sposobnost da može da reaguje na potrebe građana.
„Iza nas stoji objekat koji je po funkcionalnosti jedan od vrhunskih objekata“, rekao je Dodik na svečanosti te dodao da je ponosan što je imao priliku da rukovodi snažnim timom i da izgrade velike objekte.
On je zahvalio svima koji su bili uključeni u realizaciju ovog projekta.
Nova bolnica projektovana je da dugoročno opslužuje 330.000 stanovnika dobojske regije i okoline i da odgovori izazovima savremene medicine.
U prisustvu najviših zvaničnika svečano otvorena savremena bolnica u Doboju
Nova bolnica „Sveti apostol Luka“
Objekat je opremljen najsavremenijom medicinskom opremom i raspolaže sa 450 bolesničkih kreveta, uključujući specijalizovane jedinice intenzivne i poluintenzivne njege.
Ovo je jedna od najznačajnijih investicija Vlade Republike Srpske u zdravstvenom sistemu, ukupne vrijednosti oko 104 miliona KM, za koju su sredstva obezbijeđena iz republičkog budžeta.
Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić izjavio je da će nova bolnica „Sveti apostol Luka“ u Doboju značajno unaprijediti razvoj zdravstvenog sistema Republike Srpske i istakao da je izgradnja ovog objekta rezultat zajedničkog rada svih nivoa vlasti.
On je rekao da će značaj nove bolnice u Doboju tek uvidjeti građani ovog grada, ali i cijele regije. Po njegovim riječima, u izgradnji nove bolnice u Doboju ispoštovani su svi koncepti
nost ovog projekta za građane Doboja i RS, uz obećanje da će vlasti nastaviti odgovorno raditi na poboljšanju zdravstvenih usluga.
“Otvaranje nove bolnice u Doboju je veliki dan za sve građane Republike Srpske, jer su dobili funkcionalan i moderan zdravstveni centar”, istakao je direktor Nove bolnice “Sveti apostol Luka” u Doboju Mladen Gajić.
“Njena izgradnja ne bi bila moguća bez zalaganja pojedinaca i institucija. Zahvalio bih predsjedniku Miloradu Dodiku za koga s pravom mogu reći da je idejni tvorac izgradnje bolnce, Vladi, resornom ministarstvu i gradonačelniku Borisu Jeriniću”, rekao je Gajić.
Fu Ksiang, zamjenik generalnog direktora kompanije “China Sinopharm International Corporation”(partner u ovom projektu), rekao je da je bolnica izgrađena uprkos brojnim izazovima i istakao da se ova kineska firma raduje nastavku saradnje sa Srpskom na novim projektima.
Objekat raspolaže sljedećim medicinskim specijalističkim službama: glavni operacioni blok, urgentni blok sa operacionom salom i pristupom za sanitetska vozila, služba intenzivne medicine za nehirurške grane, sala za angiografiju, centralna laboratorija, novo porodilište, dijagnostički centar sa više od 20 raznih radioloških i drugih dijagnostičkih procedura, dnevna ambulantna/poliklinička usluga sa specijalističkim konsultacijama, terapijska onkološka dnevna bolnica i centralni sistem snabdijevanja gasovima.
savremene organizacije te nabavljeni savremeni aparati.
Takođe je napomenuo i da će zdravstvenim radnicima ove bolnice biti omogućeno da uče, rade i napreduju.
„Velika zahvalnost rukovodstvu Republike Srpske jer su imali viziju da nas podrže u realizaciji ovog projekta“, rekao je ministar Šeranić na svečanosti povodom otvaranja ove novoizgrađene zdravstvene ustanove.
On je izrazio nadu da će podršku radu ove bolnice dati njeni radnici, ali i građani, te dodao da se raduje i narednim projektima koji doprinose razvoju Republike Srpske.
Srpski član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović naglasila je važ-
“Nepokolebljivom odlučnošću uspješno smo završili ovaj projekat i srećni smo da ga predajemo građanima Doboja”, rekao je Fu, koji je naglasio da se saradnja sa “Sinofarmom” neće završiti na ovom projektu.
Svečanosti su prisustvovali predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsjednik Narodne skupštine Nenad Stevandić, srpski član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović, premijer Radovan Višković, ministri u Vladi Republike Srpske, gradonačelnik Doboja Boris Jerinić.
Prisutni su bili i predstavnici Ambasade Kine, kompanije “China Sinopharm International Corporation”, predstavnici lokalnih zajednica u Srpskoj,
konzul Srbije u BiH i brojni građani.
generalni
Odsjek za odnose s javnošću MZSZ Republike Srpske
Banjaluka 5-6. septembra 2024.
Dvadeset godina Udruženja hirurga Republike Srpske
UBanjaluci je petog i šestog septembra obilježen veoma važan jubilej, 20 godina postojanja i rada Udruženja hirurga Republike Srpske. Ovaj značajan jubilej naše udruženje je obilježilo zajedno sa Hirurškom sekcijom Srpskog lekarskog društva. Naši prijatelji iz Srbije, došli su u velikom broju, prisutno je bilo preko 100 hirurga iz Srbije. Odazvali su se i naši prijatelji iz Rusije, Slovenije, Hrvatske, FBiH, Crne Gore i, naravno, naši hirurzi iz bolnica u Republici Srpskoj.
Gosti iz Slovenije bili su prof. dr Anton Crnjac, predsjednik Udruženja hirurga Slovenije, i prim. dr Dragan Stanisavljević, UKC Ljubljana.
Predsjednik Udruženja/udruge hirurga/kirurga FBiH, dr Mario Gučnin Gazibarić sa petoricom kolega iz FBiH. Iz Crne Gore naši gosti su bili doc. dr Veselin Stanišić, predsjednik Udruženja hirurga Crne Gore, i prof. dr Miodrag Radunović, hirurg, dekan Medicinskog fakuteta u Podgorici.
Prof. dr Vsilije Jeremić, predsjednik Hirurške sekcije Srpskog lekar-
skog društva, sa brojnom hirurškom delegacijom, sa Prve hirurške klinike, Dedinja, Dragiše Mišovića, Niša, Čačka, Novog Sada…
Naši prijatelji iz Rusije:
GBUZ “Sankt-peterburški klinički naučnopraktični centar specijalizovanih vrsta medicinske pomoći (onkološki) N.P. Napalkov”
Vitalij Viktorovič Egorenkov – kandidat medicinskih nauka, doktor najviše kvalifikacione kategorije, zamjenik direktora za medicinske usluge;
Aliev Ikram Ismailovič – kandidat medicinskih nauka, doktor najviše kvalifikacione kategorije, šef Odjeljenja za koloproktologiju.
Petog septembra, sa početkom u 19 časova, u prelijepom ambijentu Banskog dvora održana je sveča-
na akdemija. Nakon intoniranja himni Republike Srpske i Srbije, u ime domaćina, prisutne je pozdravio prof. dr Zoran Aleksić, predsjednik UO UHRS, nakon čega je prof. dr Aleksandar Simić prikazao hroniku razvoja srpske hirurgije, dotičući se i prvih hirurških trenutaka na našim prostorima. Ministar zdravlja dr Alen Šeranić obratio se prisutnima uz riječi zahvalnosti za naš rad, a prim. dr Milan Latinović prikazao je retrospektivu rada Ministarstva zdravlja i sva dotignuća koja je Republika Srpska postigla u izgradnji novih bolnica i rekonstrukciji postojećih. Prisutnima u prepunoj sali Banskog dvora obratio se i prof. dr Vasilije Jeremić, predsjednik Hirurške sekcije SLD, i Vitalij Viktorevič iz Onkološkog centra u Sankt Peterburgu, Rusija.
Glavni organizatori
Generalni pokrovitelj Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik
Zlatni sponzor
Generalni pokrovitelj ove manifestacije bio je predsjednik Republike Milorad Dodik, koji iz opravdanih razloga nije bio prisutan, ali je pročitano pismo podrške i zahvalnosti.
Akademija je obilovala brojnim scenskim efektima, predivnim pjesmama i muzikom.
mijenjene su riječi zahvale, što je predsjednik Vlade istakao u svom govoru na početku prijema. Na kraju ugodnog druženja sa premijerom, naši gosti su od njega dobili prelijepe poklone.
Tačno u 11 časova ministar zdravlja i socijalne zaštite dr Alen Šeranić otvorio je radni, stručni dio sastanka.
Na kraju programa, dodijeljene su zahvalnice zaslužnim pojedincima.
Proslava je nastavljena u Kristalnoj sali Hotela „Bosna“, gdje su naši gosti i prijatelji imali priliku da degustiraju naše domaće specijalitete i oprobaju domaće rakije i naša domaća vina. Sve je začinjeno dobrom muzikom koju suizvodili Ceca Vidović i naš poznati banjalučki bend.
Šestog septembra upriličen je prijem kod predsjednika Vlade Radovana Viškovića. Prijemu su prisustvovali: prof. dr Vasilije Jeremić /Srbija/, doc. dr Veselin Stanišić, prof. dr Miodrag Radunović /Crna Gora/, prof. dr Anton Crnjac, prim. dr Dragana Stanisavljević /Slovenija/ Vitalij Viktorovič Egorenkov, Aliev Ikram Ismailovič /Rusija/, prof. dr Zoran Aleksić /Republika Srpska/. U opuštenom i prijateljskom razgovoru, koji je trajao oko sat vremena, naši gosti su se osjećali veoma prijatno i u jednom prijateljskom razgovoru iz-
Osam sjajnih predavača, sa odličnim , bili su izazov i prilika da konferencijska sala Vlade Republike Srpske bude ispunjena do posljednjeg mjesta. Tačno 186 akreditacija za prisutne je podijeljeno, koliko i sertifikata na kraju. Ovaj sastanak klasifikovan je kao međunarodna konferencija i svaki slušalac dobio je šest bodova i sertifikat.
Teme su bile odlične, kao i predavači diskusije, a nakon toga u restoranu „Integra“/14. sprat/nastavljena je diskusija uz dobro jelo, muziku i odlično raspoloženje, koje je trajalo do kasnih sati.
U subotu ujutro naše drage prijatelje i goste smo ispratili njihovim kućama, uz njihovu veliku zahvalnost na našoj dobroj organizaciji i domaćinstvu.
Ovom prilikom se zahvaljujem svim kolegama, hirurzima iz Republike Srpske, koji su se odazvali u velikom broju na naš zajedniči jubilej. Nadamo se da će i njihov, ali i boravak
naših gostiju ostati u lijepoj uspomeni i da je svako ponio uspomene iz naše prelijepe Banjaluke, koja će biti povod da ponovo dođu u Banjaluku, Republiku Srpsku.
Za sve učesnike obezbijeđen je besplatan smještaj i kotizacija.
Veliku zahvalnost dugujemo prijateljima udruženja, što iz farmacije, što iz biznisa, koji su nam pomogli da ovaj događaj organizujemo na ovakav način.
Posebna zahvalnost je uvaženom predsjedniku Miloradu Dodiku, koji je prepoznao veličinu i značaj ovog sastanka i prihvatio da bude generalni pokrovitelj. Predsjednik je pokazao izuzetnu zainteresovanost za sva dešavanja tokom obilježavanja jubileja i u ime Udruženja njegovom izaslaniku predana je specijalna zlatna plaketa, sa ugraviranom posvetom.
Sve u svemu, sjajan sastanak, još sjajnije druženje, što pokazuje veliki broj poruka zahvalnosti od učesnika. Agencija SKY2 TRAVEL, je sjajno odradila tehnički dio posla, a naši prijatelji, farmaceutski i biznis sponzori, su svojom donacijom pomogli da ovaj sastanak prođe baš onako kako smo planirali i kako dolikuje našem esnafskom udruženju. (https://udruzenjehirurgars.com/)
Medici.com
Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić i ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar potpisali su 27. septembra 2024. godine u Banjaluci memorandum o saradnji u oblasti transfuzijske i transplantacione medicine.
Ovaj memorandum omogućuje zavodima u oblasti transfuzijske medicine da razvijaju i unapređuju saradnju po pitanju registra donora matičnih ćelija i aktivnosti na uvođenju HLA tipizacije u Republici Srpskoj.
„HLA tipizacija tkiva je osnovni instrument koji nam treba za transplantacijsku medicinu u slučaju utvrđivanja genetske podudarnosti tkiva, ćelija i organa“, rekao je ministar Šeranić nakon potpisivanja memoranduma.
Memorandum, dodao je Šeranić, govori o promociji davalaštva, razmjeni znanja, iskustava i tehnika po pitanju HLA tipizacije i drugih usluga kada je riječ o transplantacionoj i transfuzijskoj medicini.
„Cilj je pokretanje i vođenje registra donora matičnih ćelija u Republici Srpskoj na bazi iskustava iz Srbije, koja takav registar već ima, a do tada bismo vidjeli kako da se građani koji su donori matičnih ćelija upišu u registar matičnih ćelija Srbije“, naglasio je ministar Šeranić.
Ministri Šeranić i Lončar, Banjaluka, 27.9.2024.
Potpisan memorandum o saradnji
On je istakao da je vrlo važno što se na ovaj način proširuje okvir onih građana koji žele da daju matične ćelije, jer tako pomažu drugima.
Ministar zdravlja Srbije Zatibor Lončar je naglasio da će ova saradnja pomoći svima, jer se ide ka tome da nema razlike da li se neko nalazi u Republici Srpskoj ili Srbiji kad je u pitanju najkvalitetnija i najbolja zdravstvena usluga.
Govoreći o uspostavljanju registra
donora matičnih ćelija, Lončar je rekao da je mnogo građana kojima je ovo životno pitanje, te da je Srbija otvorila mogućnost da, ako se pojavi dijete u Republici Srpskoj za koje u registru donora matičnih ćelija u Srbiji postoji odgovorajući materijal, liječenje provede na osnovu danas potpisanog memoranduma.
„Ako se to desi prije nego što završimo svu birokratsku proceduru, određene pravne prepreke rešićemo kroz zaključke Vlade“, rekao je Lončar. Ministar Vlade Srbije je rekao i da ima još mnogo posla koji treba da se uradi i u Republici Srpskoj i u Srbiji vezano za zdravstvo, da se uvode nove procedure, nabavlja nova oprema i da se, prije svega, ulaže u zdravstvene radnike, a što je zajednički zadatak.
Ministri u posjeti
Univerzitetskoj bolnici
Foča
Nakon potpisivanja memoradnuma, ministri zdravlja Republike Srpske i Srbije posjetili su zajedno Univerzitetsku bolnicu Foča, gdje su obišli renovirane blokove i radove koji su u toku, najavivši nova ulaganja u ovu zdravstvenu ustanovu.
Zajedno sa direktorom Bolnice Nenadom Lalovićem, dekanom Medicinskog fakulteta Dejanom Bokonjićem i načelnikom opštine Foča Milanom Vukadinovićem, ministri su obišli novu intenzivnu njegu i novi operacioni blok te prostorije nove ginekologije koje su u završnoj fazi.
Ministar Lončar je nakon sastanka sa rukovodstvom ove bolnice rekao da ima prostora za unapređenje saradnje. On je istakao da je oduševljen brojem studenata na Medicinskom fakultetu u Foči, posebno stranih studenata, što je ogromno bogatstvo.
Ministar Šeranić ističe da je veoma bitno što je njegov kolega iz Srbije mogao da vidi kako se u zdravstvenim ustanovama u Srpskoj radi na unapređenju zdravstvenog sistema, da bi Srbija mogla da pruži podršku tamo gdje je neophodna.
On je naveo da Univerziteska bolnica Foča ima mogućnost za razvoj tercijarnih usluga zbog prisustva Medicinskog fakulteta sa kojim čini kompaktnu cjelinu.
Odsjek za odnose s javnošću MZSZ Republike Srpske
Rehabilitacija i liječenje povratnika
U
Institutu „Dr Miroslav Zotović“
UAdministrativnom centru Vlade Republike Srpske u Banjaluci, 3. oktobra 2024. godine, potpisan je Protokol o rehabilitaciji i liječenju povratnika u JZU Institut za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i ortopedsku hirurgiju „Dr Miroslav Zotović” Banjaluka, a kojim se omogućava pacijentima povratnicima u Kantonu 1 i Kantonu 10 u Federaciji BiH da koriste usluge zdravstvene zaštite u ovoj ustanovi u Republici Srpskoj.
Protokol su potpisali ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić, direktor Instituta za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i ortopedsku hirurgiju „Dr Miroslav Zotović“ Goran Talić, predstavnica Republičkog sekretarijata za raseljena lica i migracije Ljiljana Orešković, predstavnik Centra za podršku povratnicima Nemanja Davidović, načelnica opštine Drvar Dušica Runić, načelnik opštine Grahovo Uroš Đuran i načelnik opštine Glamoč Nebojša Radivojša.
Potpisivanjem ovog Protokola omogućava se povratnicima koji žive u sedam opština Kantona 1 i Kantona 10 (Bosanski Petrovac, Sanski Most, Bosanska Krupa, Bihać, Drvar, Grahovo, Glamoč) u Federaciji BiH da ubuduće konsultativno-specijalističke preglede i medicinsku rehabilitaciju ostvaruju u Institutu „Dr Miroslav Zotović“, što je zna-
čajan iskorak za unapređenje kvaliteta života srpskog naroda u Federaciji BiH. Novac za finansiranje troškova ovih usluga biće planiran u budžetu Republičkog sekretarijata za raseljena lica i migracije.
„Ovaj protokol će omogućiti pacijentima povratnicima tretman bilo da je riječ o konsultativno-specijalističkoj zdravstvenoj zaštiti ili stacionarnom banjskom liječenju u Institutu “Dr Miroslav Zotović“, ističe ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić.
On je rekao da Protokol predviđa da se u okviru Republičkog sekretarijata za izbjegla i raseljena lica, na poziciji koja već postoji u okviru budžeta, izdvoji 100.000 KM, koliko je predviđeno za ulazak u ovakvu vrstu aktivnosti. Do početka naredne godine, Institut „Dr Miroslav Zotović“ će snositi troškove pružanja zdravstvenih usluga, a od 1. januara naredne godine te troškove će preuzeti republički budžet.
Time se proširuje i obuhvat ranije potpisana dva protokola kojima je omogućeno pacijentima povratnicima u ova dva kantona da zdravstvenu zaštitu na sekundarnom nivou ostvaruju u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske u Banjaluci, odnosno Bolnici „Dr Mladen Stojanović” u Prijedoru.
Zdravlje ljudi u Republici Srpskoj uvijek je prioritet, zbog čega su i ulaganja u razvoj i unapređenje zdravstvenog sistema među najvećim investicijama Vlade Republike Srpske. Republika Srpska je samo u protekle četiri godine u jačanje naših zdravstvenih ustanova u svim krajevima Republike Srpske uložila oko 500 miliona maraka.
Rezultat tog ulaganja je izgradnja potpuno novih i obnova postojećih bolnica, savremena medicinska oprema za svaku od njih, kao i nova sanitetska vozila u svim opštinama i gradovima, od Novog Grada do Trebinja. Takođe, veliki iskoraci u kvalitetu zdravstvenih usluga napravljeni su ulaganjem u opremanje domova zdravlja i ambulanti te stalnu edukaciju zdravstvenih radnika, a posebno najbrojnijeg, sestrinskog kadra.
Projektovanje, izgradnja i opremanje nove bolnice u Doboju, koja je otvorena početkom septembra 2024. godine, investicija je vrijedna više od 104 miliona KM, a njen doprinos unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite i života u ovom gradu mjeriće se decenijama.
Istovremeno, po principu „ključ u ruke“, u toku je i izgradnja savremenog bolničkog kompleksa u Trebinju, nakon gotovo sedam decenija, po želji i potrebi građana Trebinja i Hercegovine. S vrijednošću od oko 128 miliona KM, ovaj projekat je jedna od najvećih investicija u ovom dijelu Republike Srpske. Pored toga, u toku su projekti modernizacije bolnice u Foči te rekonstrukcije i izgradnje i opremanja novog objekta bolnice u Zvorniku, koji treba da doprinesu boljim uslovima za rad i liječenje u ovim sredinama, a vrijednost te dvije investicije zajedno je oko 56 miliona KM.
Nastavljena su i velika ulaganja u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske te se očekuje završetak izgradnje i opremanja zgrade onkologije, značajno proširene organizacione jedinice u okviru UKC Republike Srpske. Sve što se radi u UKC se uklapa i u širu viziju da se u Banjaluci razvije moderan kompleks u službi medicine i ljudi. U prošloj godini je obezbijeđen i način finansiranja za projekat medicinskog kampusa, što je značajan korak naprijed. Uskoro se očekuje i završetak vrlo značajnog projekta Banjsko-rekreativni kompleks u objektima stare banje Šeher u Banjaluci, koji vodi Institut
Velika ulaganja u ravnomjeran razvoj i unapređenje zdravstvenog sistema
Zdravlje ljudi u Republici Srpskoj uvijek je prioritet
Cilj je omogućiti isti kvalitet usluga u svim dijelovima Srpske
za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i ortopedsku hirurgiju „Dr Miroslav Zotović“, a koji takođe radi i na projektu Ortopedske hirurgije u Slatini.
publike Srpske za kupovinu jednog aparata, Dom zdravlja u Banjaluci je, recimo, uspio potpuno da digitalizuje svoju rendgen-dijagnostiku i obezbijedi rad savremenog dijagnostičkog centra u najvećem gradu Republike Srpske. Za bolnicu u Bijeljini je Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite, istovremeno, nabavilo savremeni mobilni CT sistem i injektor za CT, vrijednosti oko 1,76 miliona KM, kao i pacijentmonitore, moderne RTG i UZV aparate, dok je Dom zdravlja u ovom gradu
Pored ulaganja u prostor, važno je stalno opremanje zdravstvenih ustanova širom Republike Srpske, a u posljednje četiri godine znatna su ulaganja u tom pogledu. Tako je zdravstvenim ustanovama, samo u okviru Hitnog projekta COVID-19, isporučeno 25 savremeno opremljenih sanitetskih vozila, vrijednih oko 2,9 miliona KM, a ukupno 26 zdravstvenih ustanova, bolnica i domova zdravlja u opštinama i gradovima širom Srpske, dobilo je novu medicinsku opremu (RTG i UZV aparate, pacijent monitore te jedan mobilni CT sistem), čija je ukupna vrijednost oko 4,8 miliona KM.
Zahvaljujući ovoj nabavci, kao i dodatnoj finansijskoj podršci Vlade Re-
dobio mobilni RTG aparat i sanitetsko vozilo, čija ukupna vrijednost je oko 250.000 KM.
I ovo pokazuje ravnomjerno ulaganje u razvoj zdravstvenog sistema u cijeloj Republici Srpskoj i namjeru Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite da standardizuje usluge zdravstvene zaštite za sve pacijente, odnosno da
omogući da građani Republike Srpske imaju isti kvalitet zdravstvene usluge u svim njenim krajevima.
Sa projektom Jačanja sestrinstva u BiH intenzivno se jačaju ljudski i materijalni kapaciteti opština i gradova za pružanje usluga sestrinstva u zajednici, dok se odnedavno sa lokalnim zajednicama radi i na Projektu zdravih zajednica. Ovaj projekat je usmjeren na aktivnosti i angažman cjelokupne zajednice sa ciljem poboljšanja zdravstvenog stanja stanovništva, prije svega aktivnim radom na promociji zdravlja i prevenciji bolesti te stvaranju okruženja koje utiče pozitivno na zdravlje stanovništva.
Ujedno, nastavljeno je sa značajnim ulaganjima u podizanje kvaliteta usluga korisnicima u oblasti socijalne zaštite u svim dijelovima Republike Srpske. Kroz raspodjelu sredstava prikupljenih od igara na sreću te namijenjenih za finansiranje projekata i programa iz oblasti socijalne zaštite i
humanitarne djelatnosti, prevazilaženja problema i zadovoljavanja potreba osoba sa invaliditetom, unapređenja razvoja civilnog društva u oblasti socijalne zaštite i borbe protiv zloupotrebe droge i svih oblika zavisnosti, podržane su aktivnosti u svim našim lokalnim zajednicama. Samo u prethodne dvije godine za ove namjene je odobreno oko 2,7 miliona KM.
Odsjek za odnose s javnošću MZSZ Republike Srpske
провођење Споразума о социjалном осигурању из-
Босне и Херцегови-
и
Аустриjе у обла-
здравственог осигурања те-
jе дводневног састанка коjи jе одржан 24. и 25. септембра у Фонду здравственог осигурања
Српске у Бањалуци.
састанка jе да се додатно унаприjеди сарадња између фондова, а како би осигураници
Аустриjе, БиХ и Републике Српске на што jедноставниjи начин
отваривали своjа права из здравственог осигурања, предвиђена
Споразумом о социjалном осигурању између БиХ и Аустриjе. Деjан Кустурић, в.д. директора ФЗО РС, захвалио се представницима свих фондова на досадашњоj доброj сарадњи. ‘’Веома смо задовољни нашом сарадњом, а оваj састанак jе прилика да видимо шта можемо да унаприjедимо како би осигураници Републи-
ке Српске, БиХ и Аустриjе имали jош бољу и квалитетниjу здравствену заштиту и како би своjа права остваривали на што jедноставниjи начин. Будући да смо финансиjске институциjе,
Осигураницима
олакшати
остваривање права
Херта Бауман, представница Кровног савеза носилаца социjалног осигурања Аустриjе, навела jе да постоjи интензивна сарадња са фондовима из БиХ што доказуjу и заjеднички састанци коjи су одржани у претходном периоду. ‘’Добро jе да брзо размjењуjемо информациjе и превазилазимо све потешкоће коjе се поjављуjу у пракси, а у циљу да за осигуранике пронађемо наjбоља рjешења’’, истакла jе Бауманова. На састанку jе, између осталог, разговарано
Руководство Фонда здравственог осигурања Републике Српске одржало jе састанак са
представницима Актива директора болница Републике Српске на коjем jе разговарано о принципима уговарања болничке здравствене заштите за наредну годину и другим актуелним темама. Састанак jе одржан како би
директоре болница правовремено упознали са новинама коjе су планиране у принципима уговарања и начинима плаћања болничке здравствене заштите у наредноj години, а са намjером да додатно унаприjедимо ове сегменте рада у обостраном интересу, као и у интересу пациjената. Деjан Кустурић, в.д. директора ФЗО РС, jе рекао да jе циљ Фонда да чуjемо мишљење директора болница, односно њихове сугестиjе и примjедбе и да, гдjе год за то постоjи могућност и када су сугестиjе оправдане, Фонд настоjи да их и уважи. Он jе са своjим сарадницима директоре болница информисао, између осталог, о одређеним планираним измjенама када jе у питању плаћање по ДРГ моделу, а захваљуjући коjима ће болнице за пружене услуге по овом моделу моћи да остваре већа финансиjска средства. Иначе, Фонд здравственог осигурања из године у годину издваjа више средстава за финансирање болничке здравствене заштите. Тако jе у овоj години планирано око 475 милиона КМ, што jе за 15,1 милион KM више средстава у односу на трошкове болничке здравствене заштите прошле године. У односу на 2020.
како су навели, лакше превазићи све изазове са коjима се здравствени систем сусреће. Представници Фонда су на
састанку указали на значаj да се сви у здравственом систему понашаjу
ФЗО РС.
Испред Фонда здравственог осигурања на конференциjи jе учествовао замjеник директора
РС Александар Секулић и представници Сектора за здравство и конролу Сања Кецман и
Весна Ђурђевић.
На конференциjи jе посебно
похваљен ФЗО РС, jер jе први у БиХ уврстио у правилник мо-
гућност да пациjенти могу дати своjе мишљење на приjедлог лиjекова коjи се планираjу увести
на неку од листи ФЗО. „Велики jе посао учињен и
велики искорак што само показуjе да су Фонд и осигураници jедно тиjело, а то тако и треба
Настављена размjена података
самоуправе
Министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Сенка Jуjић и в.д. директора Фонда здравственог осигурања Деjан Кустурић потписали су Анекс четири Споразума о електронскоj
Универзитетски клинички центар Републике Српске спровео jе процедуру jавне набавке за неинвазивно пренатално тестирање из крви труднице (НИПТ) те од октобра труднице узорке крви за НИПТ даjу у болницама, односно УКЦ-у РС. Ову услугу у потпуности финансира Фонд здравственог осигурања, у складу са Законом о обавезном здравственом осигурању, као и Програмом неинвазивног пренаталног тестирања из крви трудница за 2024. годину.
Програмом jе дефинисан и
пакет НИПТ коjи обухвата одређивање ризика за сљедеће поремећеjе хромозома код фетуса: тризомиjа 21 (синдром Down), тризомиjа 18 (синдром Edwards) и тризомиjа 13 (синдром Patau).
Напомињемо да поменутим
програмом право на оваj тест имаjу све труднице без обзира
на године, изузев оних код коjих тест ниjе изводљив и то у сљедећим случаjевима: вишеплодне трудноће, трудноћа са донираном jаjном ћелиjом, близаначка трудноћа код сурогат маjчинства, у случаjевима несталог близанца и ако jе трудници трансплантирана
Почело остваривање
поруку за обављање процедуре и издаjе упутницу за НИПТ;
Приjе него што гинеколог изда
упутницу, потребно jе да трудница да своj пристанак на препоручену процедуру НИПТ-а, а образац пристанка доступан jе у Прилогу 1 поменутог
Prvi Registar zdravstvenih radnika sa srednjim i visokim obrazovanjem u oblasti zdravstvene njege i sestrinstva predstavljen je u septembru u Banjaluci, kao jedinstven informacioni sistem sestrinske radne snage u Republici Srpskoj.
Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić istakao je da je Registar sestrinstva važan alat koji će omogućiti razvoj sestrinske struke.
“Riječ je o evidenciji medicinskih sestara i tehničara u Republici Srpskoj ne samo po pitanju broja, nego i njihovih profesionalnih kvalifikacija i kompetencija koje imaju u okviru svojih zdravstvenih ustanova. To nam je važno sa aspekta standardizacije same sestrinske usluge”, rekao je ministar Šeranić u Banjaluci.
Ovi podaci potrebni su da bi moglo doći do preraspodjele sestara unutar sistema i samih zdravstvenih ustanova u kojima se nalaze ukoliko se za tim ukaže potreba, ali i kako bi se mogle dati upute medicinskim fakultetima za edukacije koje oni organizuju u ovoj struci.
Prva medicinska sestra upisana u Registar je glavna sestra Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske Smilja Marinković, koja je navela da su sestre dugo čekale ovaj registar.
“Pozivam sve moje kolege da se registruju, jer je Registar značajan in-
Uspostavljen prvi registar sestrinske radne snage u Republici Srpskoj
Veliki iskorak u oblasti sestrinstva
formacioni sistem, gdje ćemo imati uvid u broj medicinskih sestara sa visokom i srednjom stručnom spremom”, rekla je Marinkovićeva.
Uspostavljanje Registra sestrinstva u Republici Srpskoj dio je Projekta jačanja sestrinstva u BiH, koji sprovode Ministarstvo zdravlja i Fondacija “Fami” uz pomoć Vlade Švajcarske.
Zamjenik šefa misije i direktor za saradnju Ambasade Švajcarske u BiH Siroko Meserli istakao je da je Švajcarska najveći donator u zdravstvenom sektoru u BiH te više od 20 godina podržava zdravstveni sistem u ispunjavanju evropskih standarda i unapređenju primarne zdravstvene zaštite.
“Poseban fokus naše saradnje je podrška medicinskim sestrama i tehničarima i njihovom radu. Registar
sestrinstva je važna prekretnica jer će olakšati organizaciju radne snage i ispunjavanje standarda”, naveo je Meserli.
Pomoćnik direktora za medicinske poslove Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske Zvezdana Rajkovača istakla je da je Projekat jačanja sestrinstva u BiH znatno unaprijedio rad sestrinstva te omogućio uvođenje novih procedura.
“U našoj ustanovi radi oko 1.700 medicinskih sestara, a ovaj projekat je došao do svake bolnice i doma zdravlja, što govori o veličini i značaju projekta”, rekla je Rajkovača.
Menadžer Projekta jačanja sestrinstva u BiH Eldin Fišeković naglasio je da je ovim ozvaničen završetak prve dionice puta koji je započeo prije tri godine, a to je uspostavljanje Registra, koji zvanično postaje baza podataka sestrinstva u Republici Srpskoj.
“Od danas naše sestre imaju mogućnost da podatke o svom profesionalnom radu unesu u jedinstvenu bazu podataka. Registar će biti osnova za različite aktivnosti i razvoj strategija kojima je cilj zadržavanje naše radne snage”, rekao je Fišeković.
Odsjek za odnose s javnošću
MZSZ Republike Srpske
Posjeta ministra zdravlja Republike Srpske Bolnici “Sveti vračevi” u Bijeljini:
Kardiologija u bijeljinskoj bolnici postiže maksimum
Ministar zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske dr Alen Šeranić posjetio je JZU Bolnica “Sveti Vračevi” u Bijeljini gdje je održao radni sastanak sa rukovodstvom i kolegijumom Bolnice, na čelu sa v.d. direktorom prim. dr Mikajlom Lazićem.
„Posjeta ministra Šeranića imala je radni karakter, tokom koje smo razmotrili naša iskustva, predstavili dostignuća bolnice, kao i buduće planove za unapređenje kvaliteta rada i proširenje
ma za dalju saradnju i razvoj bolnice,“ rekao je prim. dr Mikajlo Lazić. Ministar zdravlja Republike Srpske dr Alen Šeranić je istakao značajan napredak u oblasti kardiologije, posebno u domenu elektrofiziologije i najavio uvođenje nove medicinske procedure u Bijeljini, prve u Republici Srpskoj. „Bolnica u Bijeljini nastavlja sa unapređenjem kardioloških usluga i u planu je razvoj jedne nove procedure tzv. pulse field procedure vezane za elektrofiziologiju srca što će biti, mislim, prva takva vrsta usluge koja će se raditi, ne samo u Republici Srpskoj, nego i u Bosni i Hercegovini. Bolnica u Bijeljini je u punom kapacitetu iskoristila mogućnost Vlade Republike Srpske da se razvija u jednom segmentu i izabrali su kardiologiju gdje postižu maksimum“, izjavio je Šeranić. Tokom sastanka, razgovaralo se i o specijalizacijama mladih hirurga, o važnosti unapređenja hirurških procedura, te o razvoju sestrinske struke kroz uvođenje Registra sestrinstva Republike Srpske. Ministar Šeranić je pohvalio saradnju između Bolnice i Doma zdravlja u Bijeljini i istakao da je za uspješan zdravstveni sistem neophodno da svi segmenti, od bolnica
usluga. Sastanak je bio veoma konstruktivan, sa konkretnim prijedlozi-
do domova zdravlja, funkcionišu kao jedinstven organizam.
Bijeljinsku bolnicu posjetio je ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije, dr Zlatibor Lončar, koji je izrazio zadovoljstvo kvalitetom uslova i procedura u ovoj ustanovi. Ministar Lončar i v.d. direktora Bolnice, prim. dr Mikajlo Lazić, postigli su dogovor o daljoj saradnji između Srbije i Republike Srpske u različitim oblastima zdravstva, uključujući kadrove, edukaciju i tehnološke inovacije.
Prim. dr Mikajlo Lazić, v.d. direktora Bolnice je istakao da je ova posjeta veoma značajna, jer je prva zvanična posjeta ministra zdravlja u Vladi Republike Srbije jednoj zdravstvenoj ustanovi u Republici Srpskoj.
„Zahvaljujem ministru, Vladi Srbije i predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću zbog nesebične podrške koju pružaju Republici Srpskoj, a naročito Semberiji. Moram reći da, na neki način, Semberiju smatram dijelom Srbije, jer smo svi mi ovdje naslonjeni na Beograd i Novi Sad. Najveći broj ljekara u našoj bolnici školovao se upravo u Srbiji, a veliki broj njih je na klinikama širom Srbije stekao specijalizacije. Uz to, značajan broj stručnjaka iz zdravstvenih ustanova u Srbiji dolazi u bijeljinsku bolnicu i oni su dio naše ekipe. Njih je preko 20. Istakao bih profesore Angelkova, Tanića, Sagića, Sinišu Dučića, Vladu Vukomanovića i mnoge druge sa kojima imamo i profesionalne i prijateljske odnose“ izjavio je dr Lazić
Ministar Lončar je naglasio da će Vlada Srbije pružiti podršku u svim segmentima i istakao da je bijeljinska bolnica dobro opremljena i spremna da odgovori na sve izazove koji se tiču zdravstvenih potreba građana.
„Mi smo danas postigli dogovore oko konkretne saradnje. Ja sam u vašem direktoru video čoveka koji, osim toga što je posvetio život pomaganju
Prva posjeta ministra zdravlja Republike Srbije Bolnici u Bijeljini:
Proširenje saradnje u oblasti zdravstva
najmlađim pacijentima, ima želju da pomogne još više. Ono što je najvažnije, to je želja vašeg direktora da ide dalje i pokuša pomoći svim građanima
dovođenjem novih lekara, novih investicija, proširivanjem kapaciteta bolnice. Mogu da obećam da ćemo mi sa naše strane sigurno pomoći u svim aspektima, i u kadrovima, i u edukaciji, ali i na svim drugim poljima“, poručio je Lončar. „1000 porođaja godišnje, dve angio sale sa nasloženijim procedurama, sa elektrofiziologijom, sa dva skenera, sa magnetom i urgentnim blokom koji će uskoro biti proširen. Uslovi na neonatologiji i drugim odeljenjima koje
smo obišli su odlični. Ja stvarno mislim da građani koji gravitiraju ka ovoj bolnici mogu da budu zadovoljni“, dodao je Zlatibor Lončar, ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije.
Služba za informisanje
Svjetski dan srca (29. septembar) obilježava se od 2000. godine s ciljem informisanja ljudi širom svijeta o učestalosti kardiovaskularnih bolesti, ističući značaj akcija koje pojedinci mogu preduzeti u cilju prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti. Ovom kampanjom, Svjetska federacija za srce ujedinjuje ljude iz svih zemalja i sredina u borbi protiv opterećenja kardiovaskularnim oboljenjima te podstiče međunarodne akcije za postizanje načina života koji doprinosi zdravlju srca.
Svjetski dan srca
lesti je na prvom mjestu kao uzrok smrti u Republici Srpskoj.
Prema procjeni Svjetske zdravstvene organizacije, kardiovaskularne bolesti su trenutno odgovorne za 20,5 miliona smrti u svijetu godišnje, posebno smrti od srčanog i moždanog udara. Prema procjeni Svjetske zdravstvene organizacije više ljudi umre od kardiovaskularnih bolesti širom svijeta nego od bilo kog drugog uzroka, a u evropskom regionu Svjetske zdravstvene organizacije kardiovaskularne bolesti uzrokuju više od polovine svih smrtnih slučajeva. Grupa kardiovaskularnih bo-
Ovogodišnja kampanja obilježavanja Svjetskog dana srca je posvećena motivisanju svake zemlje da razvije ili podrži postojeće nacionalne akcione planove za kardiovaskularno zdravlje kako bi se dao prioritet zdravlju srca. Ovogodišnja tema je “Koristi srce za akciju“.
Kardiovaskularne bolesti su rezultat kompleksnih interakcija između individue i njene okoline. Globalizacija i urbanizacija povezani su sa trendom da stanovništvo konzumira nezdravu hranu sa puno energije, zasićenih masti, soli i šećera i da je manje fizički aktivno, što ima ozbiljan uticaj na porast nivoa gojaznosti, posebno među djecom.
Najvažniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, a koji su vezani za ponašanje pojedinca, su nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, upotreba duvana i štetna upotreba alkohola. Efekti tih faktora rizika u ponašanju mogu se pojaviti kod pojedinca kao povišen krvni pritisak, povišen nivo šećera u krvi, povišene masnoće u krvi i prekomjerna tjelesna težina i gojaznost. Ovi „posredni faktori rizika“ ukazuju na
povećan rizik od razvoja srčanog udara, moždanog udara, zatajenja srca i drugih komplikacija.
Većina kardiovaskularnih bolesti se može spriječiti uticanjem na faktore rizika koji su povezani sa ponašanjem pojedinca kao što su upotreba duvana, nepravilna ishrana i gojaznost, fizička neaktivnost i štetna upotreba alkohola. Prestanak upotrebe duvana, smanjenje soli u ishrani, konzumiranje voća i povrća, redovna fizička aktivnost i izbjegavanje štetne upotrebe alkohola smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti. Pored toga, liječenje dijabetesa, povišenog krvnog pritiska i visokih lipida u krvi može biti neophodno za smanjenje kardiovaskularnog rizika i sprečavanje srčanog i moždanog udara. Upotreba duvana i pasivno izlaganje duvanskom dimu su jedni od glavnih uzroka kardiovaskularnih bolesti. Globalno, više od jedne od 10 kardiovaskularnih smrti je uzrokovano upotrebom duvana. Prestanak pušenja je pojedinačna najbolja mjera koja se može preduzeti da se unaprijedi zdravlje srca. Prestankom pušenja nećete samo poboljšati svoje zdravlje već i zdravlje onih oko nas.
Fizička neaktivnost može značajno doprinijeti nastanku bolesti srca jer može dovesti do dobijanja na težini, doprinijeti nastanku dijabetesa melitusa i povišenog krvnog pritiska. Vježbe, naročito dobre za srce, su brza šetnja, trčanje, plivanje, vožnja bicikla.
Psihološki stres može udvostručiti rizik od srčanog udara. Vježbanje i dovoljno kvalitetnog sna pomažu u smanjenju nivoa stresa.
Oni koji žive sa dijabetesom tip 2 imaju dvostruko veću vjerovatnoću da umru od srčanih bolesti i moždanog udara u poređenju sa pacijentima bez dijabetesa što ukazuje na hitnu potrebu za prevencijom kardiovaskularnih bolesti kod osoba sa dijabetesom, obraćajući pažnju na faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti.
Riziko faktori su u velikoj mjeri određeni ponašanjem naučenim u
djetinjstvu koje se nastavlja u starijoj dobi kao što su navike u ishrani i pušenje. Zbog toga je potrebno djeci i njihovim porodicama olakšati pristup zdravoj hrani kao i sredini bez duvanskog dima. „Ako se na vrijeme počne sa prevencijom,već u dječjem uzrastu, a pogotovo kod djece koja već imaju faktore rizika, poput povećane tjelesne mase, povišene masnoće i eventualno povišenog pritiska,velike su šanse da se ne oboli od kardiovaskularnih bolesti prije 65. godine, istakao je akademik Duško Vulić, nacionalni koordinator za prevenciju KVB-a u Republici Srpskoj. Kako kaže Vulić u Republici Srpskoj je prije 25 godina pokrenut Program prevencije KVB-a, kada je i osnovana Fondacija „Zdravlje i srce“, a u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske
i zdravstvenim ustanovama. Prema njegovim riječima, uspio se zaustaviti trend rasta umiranja od kardiovaskularnih bolesti koji je 1997. bio 57%, a 2022. 42% što pokazuje da je došlo do smanjenja za 15%“.
U organizaciji JZU Dom zdravlja u Banjaluci je obilježen Svjetski dan srca organizovanjem besplatnih preventivnih pregleda građana u Parku “Petar Kočić“. Zainteresovani posjetioci su imali priliku da dobiju edukativne materijale i stručne savjete o zdravim stilovima života, faktorima rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. Medicinski radnici iz timova porodične medicine građanima su omogućili mjerenje krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi, kao i analizu tjelesne mase, određivanje nivoa ukupnog holesterola u krvi, pušačkog statusa, procjenu fizičke aktivnosti, procjenu unosa alkohola, procjenu kardiovaskularnog rizika putem SCORE tablica za izračunavanje ukupnog kardiovaskularnog rizika te EKG snimanje sa portabilnim EKG aparatom u sanitetskom vozilu.
„Podršku i pomoć našoj ustanovi pri organizaciji obilježavanja Svjetskog dana srca pružili su: Ispred Udruženja kardiologa Republike Srpske dr Nikola Šobot i prof. dr Tamara Kovačević Preradović, ispred Fondacije “Zdravlje i srce” akademik prof. dr Duško Vulić, kao i kolege iz Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, Klinike za kardiologiju, studenti Medicinskog fakulteta u Banjaluci i Grad Banjaluka. Posebno smo se obradovali posjeti i podršci ministra zdravlja Srbije prof. dr Zlatibora Lončara, na punktu gdje su obavljani preventivni pregledi građana“, istakla je direktorka doc. dr sc. med. Nevena Todorović.
U amfiteatru Arhitektonsko-građevinsko-geodetskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci Komitet za međunarodnu saradnju studenata Medicinskog fakulteta(SAMSIC) organizovao je stručna predavanja, namijenjena studentima na temu „Prevencija KVB“. Predavači su bili: akademik prof. dr Duško Vulić, prof. dr Suzana Savić iz Doma zdravlja Banjaluka i dr Jelena Jovanić.
Pored ove aktivnosti, Svjetski dan srca obilježen je i promocijom fizičke aktivnosti na Banj brdu, Stazi zdravlja, u organizaciji Fondacije “Zdravlje i srce” i u saradnji sa Domom zdravlja Banjaluka, Medicinskim fakultetom u Banjaluci i Gradom Banjaluka. „Medici.com“
рада.
Уговор су потписали вршилац дужности директора Завода за медицину рада и спорта Републике Српске Борис Међедовић
и директор Завода за здравствену заштиту радника ‘’Железнице Србиjе’’ Владо Батножић. Уговор подразумиjева, између осталог, размjену знања и искуства у
области здравства, пружања медицинских и диjагностичких ус-
луга, као и узаjамне посjете како би додатно унаприjедили квалитет здравствене заштите и услуга коjе
заводи пружаjу.
Међедовић jе истакао да jе
Уговор о пословно-техничкоj сарадњи са Заводом из Србиjе изузетно значаjан, посебно због тога
што jе Завод за медицину рада и спорта Српске од ове године почео да спроводи здравствене прегледе радника предузећа ‘’Жељезнице Републике Српске’’. Из тог разлога ће за Завод бити драгоцjе-
но дугогодишње искуство колега
из Србиjе у области здравствене
заштите радника жељезница, као
и медицине рада уопште.
Напомињемо да jе Законом о
здравственоj заштити дефиниса-
но да jе Завод за медицину рада
и спорта jедина установа коjа jе, између осталог, овлаштена да обавља послове оцjене психофизичке и радне способности лица коjа учествуjу у жељезничком, ваздушном или воденом саобраћаjу, радника
слови обезбjеђења, радници изложени хемиjским штетностима, радници запослени на експлоатациjи руда, радници у шумским газдинствима и сл.), али и прегледи лица коjа посjедуjу оружjе, не обављаjу уопште, не обављаjу се редовно или се обављаjу у неовлаштеним здравственим установама,“ рекао jе Међедовић. Он jе истакао да jе тако, нпр. из године у годину, већи броj приватних установа коjе обављаjу прегледе просвjетних радника, а да при томе неке од њих и немаjу законско овлаштење за обављање дjелатности медицине рада. Усљед тога се, према његовим риjечима, броj прегледаних радника у
Заводу смањуjе, али и нарушава континуитет у праћењу њиховог здравственог стања. ‘’Имамо и случаjева да се радници школе годинама прегледаjу у некоj од
приватних установа, а онда само поjедине запослене код коjих jе примиjећен поремећаj у понашању упуте на ванредни преглед у Завод, што ниjе добро jер у таквим ситуациjама немамо увид у раниjу медицинску документациjу и прегледе, а и поставља се питањe како су та лица задовољила здравствене услове на редовном систематском, периодичном, прегледу’’, навео jе Међедовић. Он jе рекао и да jе неопходна измjена прописа коjима се одређуjе динамика обављања прегледа код професионалне употребе оружjа и оружjа за личну употребу. У првом случаjу период након коjег се обавља периодична провjера здравственог стања утврђуjе се актом о процjени ризика, док jе у другом случаjу 10 година, што jе прилично дуг период. ‘’На овакав начин дефинисани рокови даjу могућност послодавцима, укључуjући и фирме коjе се баве обезбjеђењем
П
рограм „Предшколске установе/школе приjатељи правилне исхране“ (ПУППИ) у Републици Српскоj од 2014. године спроводе JЗУ Институт за jавно здравство Републике Српске, Министарство здравља и социjалне заштите у Влади Републике Српске и Ми-
Friendly School Initiative“
NFSI)
нистарство просвjете и културе у Влади Републике Српске, а уз подршку Канцелариjе УНИЦЕФа у БиХ. Програм jе до сада имплементиран кроз шест фаза у периоду од 2014. до 2022. године те jе обухватио 17 предшколских установа и три основне школе. Тренутно jе у току реализациjа седме фазе током коjе ће се ни-
ни су одговараjући едукативни материjали усмjерени на промоциjу и развоj правилне исхране и физичке активности за раст и развоj дjеце предшколског и школског узраста коjи су намиjењени родитељима/старатељима, васпитачима, наставницима и стручним сарадницима у васпитно-образовним установама, здравственим радницима и сарадницима те су дефинисани и допуњени Стандарди исхране за планирање jеловника у предшколским установама за дjецу узраста од прве до десете године – нормативи и jеловници коjи своjим смjерницама обухватаjу дjецу предшколског и раног школског узраста. Оваj инструмент jе створио предуслове за стандардизовање исхране у васпитно-образовним и образовним установама у Републици Српскоj. Кроз континуирану десетогодишњу имплементациjу програма и уважавање приjедлога и сугестиjа особља васпитно-образовних установа, jеловници и рецептуре готових jела и оброка су ревидиране и адаптиране у складу са
културолошки условљеним навикамa исхране дjеце са циљем њихове што сврсисходниjе и ефикасниjе примjене у свакодневноj
исхрани дjеце у васпитно-образовним и образовним установама Републике Српске. Позитивни исходи дугогодишње реализациjе ПУППИ програма се огледаjу у податку да jе
од почетка његове реализациjе 2014. године програмским активностима обухваћено 6622 дjеце предшколског узраста (46% од
укупног броjа дjеце коjа похађаjу предшколску установу) и 2293 дjеце школског узраста (2,72% од укупног броjа дjеце коjа похађаjу основну школу). Истовремено, континуитет дугогодишње реализациjе и сарадње са васпитно-образовним установама jе исходовао повећањем броjа предшколских установа коjе су на основу увида екстерног евалуационог тиjела састављеног од представника Министарства здравља и социjалне заштите у Влади Републике Српске, Министарства просвjете и културе у Влади Републике Српске и JЗУ Института за jавно здравство Републике Српске, испуниле минималне критериjуме те добиле признање предшколске установе приjатељи правилне исхране са jедне од шест (16,7 %) на девет од 15 предшколских установа (60,0%) и именовање прве школске установе приjатеља правилне исхране. Даљи ток реализациjе програма „Предшколске установе/школе приjатељи правилне исхра-
Implantacija endoproteze ramena predstavlja jedan od hirurških modaliteta liječenja uznapredovalih patoloških procesa u ramenom zglobu. Prva ugradnja endoproteze ramena se vezuje za francuskog hirurga Jules-a Emile Péan-a koji je 1893. godine izveo ovu operaciju ali, nažalost, zbog infekcije dokumentovano je odstranjenje proteze nakon dvije godine. Interesovanje za ovu vrstu hirurgije se potom gubi sve do pedesetih godina prošlog vijeka kada se serijom ne tako uspješnih sistema endoproteza dobijaju loši rezultati i značajno visok procenat komplikacija, za razliku od protetike zgloba kuka koja u tom dobu doživljava pravi procvat. Tek sedamdesetih godina prošlog vijeka radovima američki ortoped Charles Neer dolazi na revolucionarnu ideju obrnutog (reverznog) oblika zglobnih površina i samim tim promjenu cjelokupne filozofije protetskog sistema. Ovaj obrnuti, reverzni dizajn doživljava manji procenat komplikacija, bolje rezultate i preživljavanje implantata te se pojavljuje čitava serija autora koji razvijaju i testiraju razne nadogradnje i promjene u dizajnu i operativnim tehnikama. Za današnji dizajn, kao i za revoluciju ove vrste protetike, najzačajniji je rad francuskog ortopeda Paul-a Grammont-a na čijem revolucionarnom konceptu iz 1991. godine (Delta III) se zasniva i većina danas korištenih endoproteza.
Specifičnosti protetisanja ramena: anatomski vs. reverzni tip endoproteze
Za razliku od kuka, koji je noseći zglob, rame je u osnovi viseći zglob sa najvećim obimom pokreta u ljudskom tijelu te je samim tim drugačiji i koncept protetisanja ovog zgloba. Danas su prisutna dva koncepta ovih sistema, anatomski i reverzni tip endoproteza.
Anatomski za cilj ima restauraciju normalne anatomije zgloba, dok je reverzni (obrnuti) tip endoproteze onaj u kojem su obrnuti odnosi zglobnih površina u od-
U Institutu za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju
Endoproteza ramena
Dr Danilo Paripović, spec. ortopedske hirurgije i traumatologije
nosu na anatomski. Pod tim smatramo da je konveksna glenoidna komponenta, a konkavna humeralna komponenta, dok je sam centar rotacije medijalizovan i distalizovan u odnosu na prirodni čime se deltoidnom mišiću daje duža poluga djelovanja sile te samim tim i mogućnost lakšeg aktivnog pokretanja ruke u odsustvu rotatorne manžetne. Ovim mehanizmom deltoidni mišić preuzima funkciju abduktora i fleksora, dok njegova prednja i zadnja vlakna učestvuju u rotacijama ramena. U svjetskim razmjerama trenutno je oko 20% godišnje implantiranih endoproteza anatomski tip dok je do oko 80% reverzni.
Indikacije za operativni zahvat implantacije reverzne endoproteze ramena obuhvataju razna stanja koja su praćena bolom i otežanom pokretljivošću u predjelu ramena. Na prvom mjestu to su pacijenti oboljeli od rotatorne artropatije, potom pacijenti sa pseudoparalizom ramena uzrokovanom ireparabilnim masivnim rupturama rotatorne manžetne, svi oblici glenohumeralnog osteoartritisa praćeni oštećenjem rotatorne manžetne, stanja nastala kao posljedica traume te stanja nakon neuspješne implantacije anatomske endoproteze ramena. Kontraindikacije za ovaj zahvat obuhvataju oštećenja aksilarnog nerva te prisustvo infekcije.
Uvođenje endoproteze ramena u Institutu “Dr Miroslav Zotović”: Praćenje svjetskih trendova uz integrisanu rehabilitaciju Prateći svjetske trendove te kao logičan nastavak dugogodišnje uspješne prakse ugradnje endoproteza kuka i koljena, u Institutu “Dr Miroslav Zotović” započeli smo i sa ugradnjom endoproteza ramena. U našoj ustanovi pacijenti su operisani u opštoj aneste-
ziji, u sjedećem (beach chair) položaju. Hirurški pristup je deltopektoralni ili transdeltoidni, zavisno od odluke samog operatora, mada je u regiji cijele Evrope dosta zastupljeniji deltopektoralni pristup. Hirurška tehnika ugradnje endoproteze zavisi od korištenog sistema, osnova je stabilan sistem endoproteze. Dužina hospitalizacije iznosi 3-4 dana, a pacijent se odmah uključuje u ranu rehabilitaciju. Samu rehabilitaciju ovih pacijenata možemo podijeliti u tri faze. Po trenutno korištenim protokolima u prve četiri sedmice pacijenti izvode pasivne i aktivne potpomognute vježbe, u međuvremenu kada se ne vježba, ruka se nalazi u imobilizaciji. Nakon te prve četiri sedmice ulazi se u drugu fazu oporavka koja takođe traje oko četiri sedmice kada se tokom dana uklanja imobilizacija i započinju se samostalni aktivni pokreti. Dalja faza oporavka traje do četiri mjeseca postoperativno i sastoji se od jačanja mišića i osposobljavanja pacijenta za obavljanje aktivnosti svakodnevnog života.
Potvrda uspjeha, ali i preostali izazovi za medicinsku praksu U posljednje dvije decenije sve je više naučnih radova koji govore u prilog sve boljih ishoda pacijenata liječenih reverznom endoprotezom ramena te je ova vrsta operacija u eksponencijalnom rastu u svjetskim okvirima. Polje indikacija za ovu operaciju se širi iz godine u godinu te se sam dizajn komponenti, kao i hirurška tehnika, svakodnevno unapređuju. Samo u prošloj godini je u SAD implantirano preko 60.000 reverznih endoproteza ramena. Pacijenti koji su prijavljivali izrazito jak bol, sa mogućim minimalnim pokretima u ramenu doživljavaju značajno poboljšanje. Procenat komplikacija u svjetskim razmjerama je i dalje relativno visok, po nekim radovima i do 18% operisanih pacijenata. Najčešće komplikacije su nestabilnost, razlabavljenje komponenti endoproteze, jatrogeni prelomi te infekcija. Ovo sve nam daje obavezu dalje edukacije i istraživanja u svrhu što boljeg liječenja pacijenata oboljelih od ovih patoloških stanja.
Na kapcima mogu da se javljaju različite infekcije bilo izolovane, ili kao znak nekih od težih oboljenja.
Kako su sami kapci jasno vidljivi svakome, većina stanja koja su se javila na njima se veoma brzo i lako otkriju. Takođe, znaci kao što je, na primjer, epifora (pretjerano suzenje oka) stvaraju dosta neugodnosti što može da navede pacijenta da odmah traži pomoć.
Halacion je veoma česta promjena na kapku. Radi se o granulomatoznom zapaljenju lojne žlijezde kapka (Majbovim žlijezdama) i pacijenti je primijete kao odebljanje na donjem ili gornjem kapku, koje mijenja oblik kapka i može da bude bolno i crveno. Za sam halacion tretman može da bude različit, zavisno od toga koliko simptoma daje. Obično se u upalnoj fazi da antibiotik koji je od pomoći da se bakterijska komponenta (infekcija) zapaljenja žlijezde stavi pod kontrolu. Osim lokalnog antibiotika u posljednje vrijeme se koristi IPL tretman uz pomoć koga se tretira disfkunkcija Majbovih žlijezda koja je u osnovi i problem koji dovodi do halaciona. IPL je skraćenica za intenzivno pulsno svjetlo pomoću koga se u ciljanom tkivu na trenutak postiže visoka temperatura (do 70 stepeni Celzijusa) i na taj način postiže terapijski efekat.
Ako se halacion i pored tretmana ne povuče potrebno je uraditi inciziju kako bi se odstranio sadržaj iz žlijezde.
Hordeolum je sličan halacionu. Za razliku od halaciona to je dosta bolna promjena, ispunjena gnojem, i koja u sebi nosi određeni rizik širenja infekcije u meka tkiva kapka (preseptalni celulitis) što već predstavlja ozbiljnu komplikaciju. Osim lokalnog antibitoka, koji se prepisuje u ovakvim slučajevima, veoma često je potrebno prepisati i sistemsku antibiotsku terapiju.
Zapaljenje mekih tkiva orbite (preseptalni i orbitalni celulitis) predstavlja hitno stanje koje neliječeno može da dovede do širenja infekcije dalje
Infektivne promjene na očnim kapcima
Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog
u orbitu i mozak. Stanje se ispoljava kao difuzni otok kapaka, sa bolom na dodir i smanjenom pokretljivošću očne jabučice. Nekada ovom stanju prethodi i zapaljenje suzne kesice (dakriocistitis) kao i zapaljenje suzne žlijezde (dakrioadenitis). Zapaljenje suzne žlijezde je jako bolno i karakteriše se odebljanjem spoljašnje strane gornjeg kapka. Ova stanja traže hospitalizaciju i intenzivnu intravenoznu antibiotsku terapiju.
Blefaritis je takođe jedno od upalnih stanja na kapcima, koje je prilično često i ima ga nekada tokom života do 50% ljudi pri čemu je češće kod
mlađih ljudi. Iako nije posebno opasno ovakvo stanje stvara prilično veliku nelagodu zbog čega ga treba tretirati. U posljednje vrijeme za ovo stanje se često koristi IPL tretman, praćen ekspresijom Majbovih žlijezda. Ovako obično dolazi do regulacije rada ovih žlijezda, kao i stavljanja pod kontrolu demodeksa koji obično počinju da prave probleme u slučajevima gdje je prisutan MGD.
Blefaritis je često povezan, osim sa MGD, i sa facijalnim telangiektazijama (proširenim krvnim sudovima na licu), kao i sa DED (bolest suvog oka) pošto ovakvi pacijenti često pokazuju znakove evaporativnog oblika suvog oka. Vještačke suze kao takve su od pomoći mada se značajno bolji rezultati postižu korišćenjem tretmana koji podstiče lojne žlijezde kapka da bolje i više rade kao što je IPL.
Uovoj godini Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Doma zdravlja Doboj slavi 25 godina postojanja. Uprkos brojnim izazovima, Centar je opstao zahvaljući entuzijazmu, energiji, trudu i radu članova multidisciplinarnih timova Centra, ali i kontinuiranoj podršci menadžmenta matične ustanove. Služba je osnovana 1999. godine u okvirima početaka sveobuhvatne reforme službi mentalnog zdravlja u Republici Srpskoj, a koja su ranije činila psihijatrijska odjeljenja, psihijatrijske bolnice i klinika. Kao dio reforme, Centar dio je primarne zdravstvene zaštite u okvirima JZU Dom zdravlja Doboj. Prve edukacije iz oblasti mentalnog zdravlja u zajednici po italijanskom modelu počele su 1998. godine. Na početku je formiran jedan multidisciplinarni tim za rad sa hroničnim duševnim bolesnicima. Kako su se potrebe stanovništva za uslugama mentalnog zdravlja povećavale i mijenjale tako su se segmenti rada u Centru proširivali, pa danas unutar multidisciplinarnog tima su u Centru jasno profilisani i definisani Tim za hronične duševne bolesti, Tim za bolesti zavisnosti, Tim za poremećaje djece i mladih i Tim za nepsihotične poremećaje. U sklopu Centra aktivan je i Opioidnosupstitucioni centar za liječenje opijatskih zavisnika, otvoren uz podršku Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i UNDP-a. Od Agencije za sertifikaciju, akreditaciju i unapređenje zdravstvene zaštite Republike Srpske prva akreditacija Centra je bila 2012. godine, uz kontinuitet održavanja statusa akreditovanog Centra. Jedan od većih izazova koji je Centar prevazišao je i velika poplava u maju 2014. godine kada su sve prostorije Centra bile potpuno devastirane, a stradali su cijeli inventar i sva medicinska dokumentacija. Zahvaljujući podršci Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Projektu mentalnog zdravlja i menadžmentu Ustanove Centar je u potpunosti renoviran i opremljen. Aktuelni broj registrovanih korisnika u Centru je 11.487, a svoje usluge Centar pruža populaciji od 100 000 stanovnika u Gradu Doboj i opštinama Petrovo i Stanari. Poštujući definiciju Svjetske zdravstvene organizacije da je mentalno zdravlje stanje dobrobiti u kojem pojedinac ostvaruje svoje potencijale, može se nositi sa normalnim životnim stresom, može raditi produktivno i plodno te je sposoban doprinositi zajednici (WHO, 2001) te da je duševno
Mentalno zdravlje
Mentalno zdravlje
Jubilej u Doboju
Jubilej u Doboju
zdravlje dio opšteg zdravlja, ne samo odustvo bolesti i poremećaja, određena je i vizija i misija Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Doboj.
Vizija Centra za zaštitu mentalnog zdravlja je „Očuvanje i unapređenje mentalnog zdravlja u zajednici“.
Misija Centra za zaštitu mentalnog zdravlja: promocija mentalnog zdravlja u zajednici, prevencija mentalnih poremećaja, liječenje mentalnih poremećaja, rehabilitacija i resocijalizacija korisnika.
Problematika kojom se bavimo su: hronične duševne bolesti, neurotski poremećaji, poremećaji raspoloženja, bolesti zavisnosti, mentalni poremećaji djece i mladih i preventivni rad sa zdravom populacijom.
Osnovni principi rada Centra: multidisciplinarni timski rad, intrasektorska saradnja, intersektorska saradnja i zagovaranje u zajednici.
Multidisciplinarni tim čine: spe-
cijalisti (dva specijalista psihijatrije, specijalista dječje i adolescentske psihijatrije, neuropsihijatar), psiholozi, defektolozi, socijalni radnik, medicinske sestre/tehničari. Članovi multidisciplinarnog tima su prošli brojne edukacije iz oblasti mentalnog zdravlja: mentalno zdravlje u zajednici, edukacije iz oblasti liječenja bolesti zavisnosti, racionalno-emotivno-bihejvioralne psihoterapije (REBT), koordinisana briga, edukacija za medicinske sestre/ tehničare iz oblasti okupaciono-radne terapije u mentalnom zdravlju i rane detekcije i otkrivanja poremećaja kod djece i mladih. Jedan od značajnijih projekata u kojem su učestvovali profesionalci Centra je obuka ljekara porodične medicine za rano otkrivanje i detekciju alkoholizma u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Usluge koje pruža Centar: liječenje-biološka psihofarmakoterapija, grupna i individualna psihoterapija, so-
cioterapija, okupaciono-radna terapija, rekreativna terapija, rehabilitacija i resocijalizacija, psihijatrijska patronaža, socijalna podrška, intervencija u krizi, primarna prevencija - rad sa zdravom populacijom, savjetovanje korisnika i članova porodice, edukacija korisnika, zdravstvenih radnika i stanovništva, pomoć korisnicima u ostvarivanju prava iz socijalne zaštite, saradnja sa porodicom, bližom i širom socijalnom okolinom, koordinisana briga. Jedna od usluga Centra je i praćenje osoba kojima je izrečena mjera obaveznog liječenja kroz evidenciju o izrečenim zaštitnim mjerama obaveznog psihosocijalnog tretmana, izvještavanje nadležnim službama i psihološko-pedagoški tretman ove kategorije pacijenata. Svi korisnici Centra dobijaju blagovremenu zdravstvenu njegu i savjet u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem i potrebama. Tim Centra ima trijažni sistem koji omogućava pružanje usluga pacijentima sa mentalnim poremećajem ili oboljenjima koja prema principima savremene psihijatrije spadaju u hitna stanja. Pacijenti koji su upućeni u Centar ili se samoinicijativno jave, ili telefonski zakažu pregled, mogu dobiti konsultaciju za medicinske probleme koji ne pripadaju redu hitnih stanja sa ljekarom ili drugim članovima tima u roku od sedam radnih dana.
Promocija mentalnog zdravlja i prevencija bolesti i onesposobljenja su jedan od najvažnijih zadataka Centra i obuhvataju 30-40% realizovanih usluga. Preventivno-promotivne aktivnosti se planiraju u skladu sa potrebama stanovništva. Primarna prevencija u školama na temu bolesti zavisnosti, rad sa djecom sa posebnim potrebama, tokom poplave rad sa poplavljenim stanovništvom i brojne druge. Promocija mentalnog zdravlja se obavlja i obilježavanjem različitih međunarod-
nih dana kao što su: Međunarodni dan mentalnog zdravlja, Međunarodni dan borbe protiv alkoholizma, Međunarodni dan prevencije suicida, Međunarodni dan porodice, Međunarodni dan tolerancije i brojne druge.
Važan segment rada u Centru je Savjetovalište koje pruža različite usluge: prva psihološka pomoć, terapeutska podrška, trijaža i informisanje, savjetovanje iz svih oblasti mentalnog zdravlja.
Radna i rekreativna terapija su važni elementi za oporavak korisnika kao i za njihovu rehabilitaciju i resocijalizaciju. Radna terapija se provodi sa hroničnim duševnim bolesnicima i odvija se u dnevnom boravku Centra, gdje korisnici imaju planirane i strukturisane radne aktivnosti (šivenje, pletenje, vezenje, art-terapija, društvene igre, muzikoterapija). Radovi korisnika se prikazuju u zajednici organizovanjem izložbi. Organizuju se izleti korisnika i posjete važnim mjestima u gradu i okolini Doboja (npr. posjeta likovnim izložbama u Centru za kulturu i obrazovanje, Gradskom muzeju, Istorijskom objektu „Gradina“, izleti u prirodu, itd). Liječenje alkoholne bolesti se provodi kroz grupnu terapiju uz primjenu porodične sistemske terapije, uključivanje saradnika u liječenju i primjenu averzivne terapije.
Psihijatrijska patronaža se obavlja u kontinuitetu i realizuje se planski ili vanredno, samostalno ili u saradnji sa drugim ustanovama (Centar za socijalni rad Doboj).
Mentalno zdravlje je dio opšteg zdravlja, a ne samo odsustvo bolesti i poremećaja, odnosno “Nema zdravlja bez mentalnog zdravlja”.
Pripremile: Dr Dejana Cocić Hadžiibrahimović, spec. psihijatrije, i Mladenka Milanović, dipl. psiholog, Centar za zaštitu mentalnog zdravlja, Dom zdravlja Doboj
Anksioznost predstavlja psihološko stanje koje se karakteriše osjećajem zabrinutosti, napetosti i straha, koji mogu biti povezani sa budućim događajima, situacijama ili neodređenim prijetnjama. Anksiozni poremećaj dovodi do toga da osoba počinje izbjegavati određena mjesta, osobe, životinje, predmete ili da u njihovom prisustvu osjeća ekstremnu neprijatnost ili uznemirost. Ovaj poremećaj remeti osobu da normalno funkcioniše i značajno može ugroziti kvalitet života. Veliki dio poteškoća može se otkloniti razgovorom koji će odagnati dio tereta koji je bio višak za kapacitet te osobe. Za ovakvu intervenciju nije neophodna uvijek ni osoba koja ima psihijatrijsku edukaciju, ali ako je potreban tretman, koji traje određeno vrijeme, potrebno je uputiti osobu psihologu kao i na psihijatrijski pregled. Anksioznost je najčešći mentalni poremećaj i može pogoditi bilo koji uzrast i pol. Procjenjuje se da 30% osoba pati od anksioznog poremećaja u nekom trenutku svoga života. Češće se javlja kod žena.
Okidači anksioznosti
Kao i u većini drugih mentalnih poremećaja, i u slučaju anksioznosti ne postoji jedinstven uzrok, nego je riječ o kombinovanom uticaju genetskih faktora i faktora sredine.To znači da se neke osobe rađaju sa osjetljivim nervnim sistemom, što se može uočiti već kod beba koje su reaktivne, često plaču, lako se uznemire. Pojava anksioznog poremećaja će u velikoj mjeri zavisiti od iskustva osobe. Zbog toga je bolje govoriti o mogućim okidačima anksioznosti.
Faktori rizika za pojavu anksioznosti
Trauma - Djeca i odrasli koji su doživjeli neku traumu (nasilje, zlostavljanje, saobraćajna nesreća bliske osobe...) ili su prisustvovali traumatskom poremećaju, u većem su riziku da razviju anksiozni poremećaj u nekom trenutku života.
Stres izazvan bolešću - Osobe, koje su teško bolesne, mogu razviti anksioznost kao rezultat brige o mogućim komplikacijama i ishodu bolesti. Ličnost osobe - Određeni tipovi i osobine ličnosti, koje se razlikuju od osobe do osobe, kao što su neuroticizam ili osjetljivost, povezane su sa većom sklonošću anksioznim reakcijama.
Drugi mentalni poremećajiAnksioznost se često javlja u sklopu drugih mentalnih poremećaja, kao kod depresije.
Anksioznost u porodici - Osobe koje imaju članove porodice ili rodbine koji pate od anksioznog poremećaja češće i sami razviju ovaj poremećaj. Droga i alkohol - Zloupotreba droge i alkohola može izazvati ili pogoršati anksioznost. Anksioznost je čest pratilac apstinencijalne krize.
Simptomi anksioznosti
Osnovno obilježje anksioznosti je neprestana briga
• 60% briga, koje ljudi imaju, nikada se ne ostvare
• 30% briga su one koje se odnose na prošlost
• 88% briga, koje se odnose na zdravstvene probleme, nikada se ne ostvare
• 90% briga se odnosi na stvari, koje se objektivno smatraju nevažnim
Anksiozni poremećaji uključuju:
• Socijalnu anksioznost/fobija
• Generalizovani anksiozni poremećaj
• Panični poremećaj
• Opsesivno-kompulzivni poremećaj
• Agorafobija
• Posttraumatski stresni poremećaj
• Anksioznost izazvana medicinskim stanjem
• Anksioznost izazvana zloupotrebom supstanci
Osim straha i prekomjerne brige, najčešći simptomi anksioznosti su i:
1. Promjena životnih navika Veliki broj ljudi ima blaži oblik anksioznosti te im je za redukciju takvih simptoma često potrebno samo promijeniti određene životne navike.
• Fizička aktivnost je veoma moćan način da se dovoljno redukuju stres i loše raspoloženje. Potrebno je postepeno uvoditi fizičku aktivnost koja će obezbijediti zadovoljstvo. Ona ne pomaže samo fizičkom, već i mentalnom zdravlju.
• Izbjegavanje alkohola i rekreativnih droga. Ove supstance ljudima često služe za trenutno redukovanje anksioznosti. Dugoročno, pogoršavaju simptome.
• Prestank pušenja i dovoljno sna Važno je održavati redovan ritam spavanja. Nedovoljan san intenzivira anksioznost. Ukoliko postoji problem sa snom, potrebno je obaviti konsultaciju sa ljekarom.
• Smanjenje unosa kofeina. Nikotin i kofein su supstance koje dovode do povećanja simptoma anksioznosti.
• Koristiti relaksacione tehnike i tehnike prevladavanja stresa. Neke od ovih tehnika mogu se naučiti na psihoterapiji. Može to biti meditacija, joga, vježba disanja, vježba relaksacije mišića, ili bilo šta drugo što vraća u sadašnji trenutak.
• Hraniti se zdravo. Voće, povrće, žitarice od cijelog zrna i ribe, značajno smanjuju anksioznost.
2. Psihoterapija
Kada se radi o težim simptomima koji više remete osobu u njenom funk-
cionisanju, a koje ona teže kontroliše, psihoterapija može pomoći.To znači raznovrstan rad sa psihoterapeutom na jačanju samopouzdanja, usvajanju strategija za prevladavanje anksioznosti, rješavanju problema i slično.
3. Lijekovi
Kada osoba ne može ili veoma teško uspijeva da se izbori sa svojim simptomima, psihijatar može preporučiti psihofarmake, odnosno neki lijek iz grupe anksiolitika, antidepresiva i/ili sedative.
Najbolji efekat se postiže kombinacijom psihoterapije i promjenom životnih navika. Lijek pomaže da umiri one najjače simptome kako bi osoba mogla da funkcioniše i radi na sebi.
Na kraju, da ne zaboravimo! Vrlo je važno, lako izvodljivo, preventivno djeluje
• Fokusirati se na disanje
• Zamijeniti brigu ljepšim mislima
• Biti prisutan sada i ovdje
• Pozvati u društvo nekog bliskog
• Raditi nešto što smiruje
• Slušati relaksirajuću muziku
• Smanjiti šećer, kofein i nikotin
• Zapisivati svoje misli i osjećanja
Upražnjavajući ove aktivnosti smanjena je moć anksioznosti za napad i okupaciju.
Literatura
1. Anksioznost i depresija. 11. simpozijum magistara farmacije i medicinske biohemije Republike Srpske, Banjaluka, 2014.
2. Edvards,C., Stilman,P.: Mala oboljenja ili velike bolesti. IV izdanje, Beograd, 2011. 3.https://www.stetoskop.info. pristupljeno 21092024
Tuga, kao i sve druge emocije, ima svoju svrhu. Ne postoje pozitivne i negativne emocije, već one mogu biti samo prijatne i neprijatne. Tuga je neprijatna emocija koja je povezana sa gubitkom nečega (drage osobe, dijela tijela, gubitak društvenog statusa, vrijednog predmeta...)
Intenzitet tuge zavisi od značaja gubitka. Najintenzivnija tuga se javlja kod gubitka drage osobe (smrt djeteta i bliskog člana porodice).
Osoba osjeća tugu jer procjenjuje da nepovratno gubi nešto što joj je vrijedno, a tugovanje je proces prihvatanja činjenice da je gubitak nepovratan.
Tuga je jedna od šest osnovnih emocija. Pored tuge, ljutnja, strah, gađenje, iznenađenje i radost su univerzalne emocije. Vrlo lako ćete ih prepoznati u svim kulturama i bez riječi, samo na osnovu izraza lica, kako se neko osjeća.
Facijalna ekspresija
Tuga i tugovanje
Kada prođe faza šoka i nevjerice slijedi suočavanje. Suočavanje je faza kada se osoba suoči sa stvarnošću gubitka i tuga se doživljava intenzivnije. Ne postoje gotova rješenja kako teče proces tugovanja, ali sigurno je da oporavak počinje prihvatanjem gubitka uz ponovno usmjeravanje na sadašnjost i budućnost.
ili reći nešto pogrešno. Misle da moraju naći “prave riječi” koje bi utješile tugujućeg. Međutim, šta god da kažete u tim trenucima osoba koja je doživjela gubitak ne može da prihvati racionalno objašnjenje. U tim trenucima najvažnije je samo iskreno saosjećati i slušati.
Tuga i proces tugovanja traje i tugovanje je individualno. Tugovanje zavisi od okolnosti smrti, kvaliteta odnosa sa umrlim, da li je osoba imala više gubitaka u kratkom vremenskom periodu. Takođe, vrijeme tugovanja zavisi od toga da li je osoba bila jako bolesna, ako jeste na neki način osoba se unaprijed emocionalno pripremi na gubitak.
Tugovanje je proces i obično prolazi kroz faze: izbjegavanja, suočavanja i oporavka.
Izbjegavanje – to je stanje šoka, nevjerice i negiranja. Smrt je previše bolna da bi se odmah prihvatila i stanje šoka je na neki način “emocionalna anestezija”.
Smrt je realnost, neminovnost, nikoga nije zaobišla, ali za nju čovjek nikada nije pripremljen i nikada spreman da je prihvati.
Oporavak – je faza u kojoj je potrebno reorganizovati život bez voljene osobe. Da bi se nastavilo sa životom najteži zadatak je prihvatiti stvarnost gubitka i proći kroz bol. Često ljudi tješe osobu koja je doživjela gubitak sa “nemoj plakati”, ali plakanje je zdravo. Suze nude utjehu, emocionalno oslobađanje i povezivanje s drugima i kao što kaže Aleksa Šantić: “Blago onome ko suza ima, u toga srce umrlo nije”.
Šta ne treba govoriti osobi koja je suočena sa gubitkom bliske osobe
• “Budi jak i hrabar”
• “Ti to možeš izdržati”
• “Ne pokazuj pred djecom da ti je teško”
• “Prestani misliti o tome”
• “Zabavi se nečim”
• “Koliko je godina imao preminuli?” “Lijepe su to godine” i sl.
• “Znam kako ti je. Meni ili mojoj kolegici... prije dva mjeseca se dogodilo to i to…”
Na taj način umanjujete težinu gubitka i šaljete poruku osobi koja tuguje da ne smije biti slaba i ranjiva.
Kako pružiti podršku tugujućima
Neki ljudi odustaju od pružanja pomoći tugujućima iz straha da će učiniti
Osobe koje su doživjele gubitak imaju potrebu ponavljati svoju priču, zato je važno više slušati, a manje govoriti.
Ništa manje nije važno u takvim trenucima pomoći oko praktičnih stvari. Ne treba pitati treba li nešto, već je potrebno reagovati i pomoći. Ništa manje nisu važni ni običaji i rituali koji se praktikuju u različitiom kulturama, a zajednički cilj je da se ljudima pomogne da prođu kroz svoju tugu. Posebno u periodima godišnjica smrti i sl. Jako je teško prihvatiti odlazak bliske osobe, pronaći smisao patnje te “emocionalno premijestiti” preminulog na “neko bolje mjesto”. Koliko god se na početku čini nemoguće i gubici se ne mogu zaboraviti, ali s njima se može i mora naučiti živjeti.
Ukoliko ne uspijete da prođete proces tugovanja dozvolite da vam drugi pomognu. Traženje pomoći nije znak slabosti, nego zrelosti.
I na kraju: “Oni koji odlaze ostavljaju najbolji dio sebe u onima koji ih vole i tako ostaju zajedno za sva vremena.”
Vida Lazarević, dipl. psiholog
Udruženje za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji
„Sonata“
Trebinje, tel: 065/867 575 „Sonata“
Kreativne i edukativne radionice
Pripremile: Miholjka Janković, predsjednica Udruženja građana „Sonata“ Trebinje i Anica Ramić Kluba veterana DDK i predsjednica Udruženja „Stop mobing“.
Prvu posjetu u novim prostorijama UG „Sonata“ učinili su naši dugogodišnji saradnici UG „Zajedno“ iz Banjaluke. Predsjednica ovog udruženja Ružica Atanacković sa svojim saradnicama Jasminkom Pavić i Anđelijom Popović održala je radionice 16.8.2024. godine i tom prilikom našem udruženju ostavile materijal i sve što su ponijele potrebno za održavanje njihove radionice (slike u prilogu).
Drugu posjetu smo imali od naše dugogodišnje saradnice Gordane iz Bolnice „Jakeš“, koja je tom prilikom našem udruženja donirala 100,00 KM. Edukativne radionice 3.9.2024. godine održala je dr Zvezdana Stevanović iz Užica na temu „Autizam u porodicama“, a 4.9.2024. pod nazivom „Adolescencija“ (u prilogu slike). Ovim radionicama dali smo priliku porodicama da sa dječjim psihijatrom razgovaraju i riješe mnoge dileme i pitanja koja ih muče. Ovakvu saradnju ćemo i dalje nastaviti jer u Trebinju je to jedinstvena prilika da porodice dobiju besplatnu i stručnu pomoć iz pomenutih tema. Sa OSCE-om radionice KOHEZIJA i prava osoba sa invaliditetom (OSI)
U sardnji sa UG „Stop mobing“ održana je i radionica za mlade na temu:
• „Žaštita žena od uznemiravanja na poslu i koje sve vrste uznemiravanja mogu da štete i ugroze mentalno zdravlje“ (psihičko, verbalno, neverbalno i dr...).
Predavači su bili Anica Ramić i Neška Ilić (slike u prilogu).
(Svi pomenuti u tekstu dali su pristanak za objavu slika)
Svjetski dan farmaceuta obilježava se 25. septembra, na godišnjicu osnivanja Međunarodne farmaceutske federacije (The International Pharmaceutical Federation – FIP) od 2009. godine. FIP je globalna federacija koja predstavlja 4 miliona farmaceuta i farmaceutskih naučnika, a osnovana je 1912. godine. Ovogodišnja tema Svjetskog dana farmaceuta bila je „Zadovoljavanje globalnih zdravstvenih potreba“.
Svjetski dan farmaceuta predstavlja priliku da se istakne značaj farmaceutske profesije i njen doprinos unapređenju zdravstvenog sistema. Pod ovogodišnjom parolom „Farmaceuti: U susret globalnim zdravstvenim potrebama“ skrećemo pažnju na važnost farmaceuta kao zdravstvenih profesionalaca koji su uvjek dostupni da pruže pouzdane informacije, savjete i podršku u očuvanju zdravlja.
Radeći u apotekama, farmaceuti, osim izdavanjem lijekova, bave se i pružanjem savjeta o prevenciji, samomedikaciji, racionalnoj upotrebi lijekova, zdravim životnim navikama. Upozoravaju na neželjena dejstva lijekova, kontraindikacije, interakcije sa hranom i drugim lijekovima što ih čini nezamjenjivim dijelom svakodnevnog života i zdravstvene zaštite. Farmaceuti su uvjek profesionalni, dostupni, pouzdani i time stiču povjerenje pacijenata i čine zdravstvenu zaštitu kvalitetnijom. Svoj nemjerljiv doprinos su dali tokom KOVID-19 pandemije kada su bili najdostupniji zdravstveni radnici i stub zdravstvene zaštite, pokazujući mudrost, hrabrost i umijeće, uspješno odgovarajući na sve izazove globalnih zdravstvenih kriza.
Ove godine skrećemo pažnju i na ulogu bolničkih farmaceuta čiji je rad neraskidivi dio zdravstvenog tima u bolnicama. Njihova uloga je ključna u spro-
Svjetski dan farmaceuta, 25. septembar
Farmaceuti - u susret globalnim zdravstvenim potrebama
vođenju multidisciplinarnih pristupa liječenju, a njihovo znanje i savjeti su od neprocjenjive važnosti u svakodnevnom radu bolničkih timova, doprinoseći boljem kvalitetu života pacijenata i uspješnijim terapijskim ishodima.
Važan dio naše stručne zajednice predstavljaju i farmaceuti – medicinski biohemičari, koji rade u biohemijskim, toksikološkim i sanitarnim laboratorijama. Svoje znanje i kompetencije usmjeravaju na razvijanje i primjenu različitih metoda i tehnika u određivanju, tumačenju i promjeni biohemijskih parametara pod uticajem bolesti, lijekova, toksičnih supstanci i hrane. Takođe daju svoj značajan doprinos i toksiko-
loškoj procjeni rizika od zagađivača životne sredine.
Danas farmaceuti rade i u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Fondu zdravstvenog osiguranja, Agenciji za lijekove i medicinska sredstva, Inspektoratu, Institutu za javno zdravstvo, veledrogerijama, farmaceutskoj industriji, predstavništvima farmaceutskih kuća, obrazovnim ustanovama, poput fakulteta i srednjih škola, Agenciji za sertifikaciju, akreditaciju i unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite. Farmaceuti rade na razvoju formulacije lijekova i kontroli kvaliteta, bave se naučnoistraživačkim radom, registracijom lijekova, učestvuju u pripremi zakonskih
rješenja. Odgovorna su lica za puštanje lijeka u promet, kontrolu proizvedenih i uvezenih serija lijekova, farmakovigilansu i meterovigilansu. Obezbjeđuju kontinuirano snabdijevanje lijekovima i medicinskim sredstvima tržište Republike Srpske sa ciljem da svaki pacijent dobije lijek ili medicinsko sredstvo koje mu je potrebno.
Obilježavajući Svjetski dan farmaceuta, pozivamo sve da prepoznaju i cijene doprinos farmaceuta koji nas svakodnevno podstiču na odgovorno razmišljanje o zdravlju. Misli na zdravlje, pitaj farmaceuta.
U Administrativnom centru Vlade Republike Srpske 27. septembra održana je je svečana konferencija povodom Svjetskog dana farmaceuta u organizaciji Farmaceutske komore Republike Srpske, Farmaceutskog društva Republike Srpske, uz saradnju sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite.
Konferencija povodom Svjetskog dana farmaceuta bila je odlična prilika da se podsjeti na značaj bolničkih farmaceuta i generalno farmaceuta kao stručnjaka u službi pacijenata i zdravlja.
Poslije uvodnih obraćanja predsjednika Farmaceutske komore Republike Srpske mr farm. Ivana Manojlovića, predsjednice Farmaceutskog društva Republike Srpske mr farm. Nataše Milanović i stručnog dijela, tema:
Bolnička farmacija u Republici Srpskoj – aktuelno stanje i perspektiva, predavač prim. mr farm. spec. Gordana Ljubojević, Služba bolničke apoteke, Institut za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i ortopedsku hirurgiju „Dr Miroslav Zotović“;
Farmaceuti – stručnjaci u službi pacijenata i zdravlja, mr farm Milica Obradović Nožica, Farmaceutska komora Republike Srpske;
Farmaceutska komora Republike Srpske, uslijedila je bogata panel diskusija u kojoj su učestvovali: mr farm. Vesna Vipotnik, pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite
Republike Srpske; mr farm. Ivan Manojlović; mr farm. Nataša Milanović, i doc. dr spec. farm. Tijana Kovačević, Bolnička apoteka, Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske.
Na svečanoj konferenciji učestvovao je i jedan dio nastavnika i saradnika
studijskog programa farmacija Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. Ovom prilikom Farmaceutska komora Republike Srpske nagradila je najuspješnije studente farmacije Medicinskog fakulteta. Nagrađene su mr farm. Aneta Stojmenovski, najbolji student generacije 2018/2023, zaposlena u Centru za biomedicinska istraživanja, i trenutno najbolji student pete godine studijskog programa farmacija Adrijana Klepić. Nagrada najstarijem farmaceutu u Republici Srpskoj dodijeljena je mr farm. Anđelki Damjanović iz Modriče. Nagrade je uručio predsjednik Farmaceutske komore Republike Srpske mr farm. Ivan Manojlović. Bilo je lijepo biti ovdje u sinergiji mladosti i iskustva, sa pomalo svečanom atmosferom jer povod je značajan. I neka ovako počne jedna lijepa tradicija da se na Svjetski dan farmaceuta uvijek okupljamo, družimo i učimo.
Medici.com
Na Svjetski dan farmaceuta Okvir kompetencija farmaceuta
Na Svjetski dan farmaceuta, u srijedu 25. septembra u Farmaceutskoj komori Srbije u Beogradu, održan je završni sastanak radnih grupa za izradu Okvira kompetencija farmaceuta povodom uobličavanja konačne verzije teksta. Okvir kompetencija farmaceuta je prvi zajednički projekat obje komore koji je prije dvije godine pokrenut na inicijativu prim.spec farm. Želimira Janjića, a pored njega na sastanku su prisustvovali i ostali članovi radne grupe Farmaceutske komore Republike Srpske – prof. dr Anđelka Račić i prof. dr Ana Golić Jelić uživo i mag. farm. Radojka Novaković i spec. farm. Đurđica Kopanja (predsjednik radne grupe) putem konferencijskog video poziva. Ova prilika za zajedničko druženje iskorišćena je za pravljenje planova buduće saradnje i novih aktivnosti.
Ne možete zamisliti obrok bez hljeba? Uživate u obilasku lokalnih pekara i poslastičarnica? Redovno jedete tjesteninu i pizzu? Sve bi to bilo dobro da nema jedne sitnice. Prehrambena industrija danas za sve to koristi bijelo brašno. Zašto je to ozbiljan problem?
Rafinisane, odnosno prečišćene žitarice dobijaju se kada se od cijelog zrna odstrane mekinje i klice, elementi koji sadrže vlakna, vitamine i minerale. A bijeli hljeb se pravi upravo od rafinisanih žitarica. Iako neki proizvođači naknadno dodaju vitamine u bijelo brašno, prirodne integralne žitarice su i dalje bolji izbor i izvor važnih hranljivih sastojaka.
Bijeli hljeb ima visok glikemijski indeks. Glikemijski indeks mjeri koliko brzo i kako hrana djeluje na nivo šećera i insulina u krvi u poređenju sa čistom glukozom.
Bijeli hljeb ima visok glikemijski indeks jer je napravljen od rafinisanih žitarica koje se brzo apsorbuju tokom varenja, dovodeći do velikih skokova u nivou šećera u krvi i insulina. Ishrana bogata bijelim hljebom i drugom hranom koja ima visok glikemijski indeks, povećava rizik od nagomilavanja kilograma, dijabetesa tip 2 i srčanih bolesti, pokazalo je istraživanje Harvardove škole za javno zdravlje.
Bijeli hljeb je siromašan vlaknima koja su važan dio zdrave ishrane koja snižava nivo holesterola i održava zdravlje gastrointestinalnog sistema. Preporučena dnevna doza vlakana je 14g na svakih 1000 kalorija. Parče bijelog hljeba sadrži 0,6 g vlakana, dok parče integralnog hljeba ima 2 g (podaci USDA Nutrient Database). Bijeli hljeb ima visoku kalorijsku, a nisku nutritivnu vrijednost pa ga treba izbjegavati ili jesti u malim količinama. Jedno veće parče bijelog hljeba (100 grama) ima i do 250 kalorija, pa četiri parčeta čine skoro polovinu dnevnih preporuka (2.000 kcal) za većinu
Zdrave zamjene za hljeb
ženske populacije. Osobe koje imaju problem sa viškom kilograma, na ovaj način upropastiće svaki pokušaj da oslabe. Bijeli hljeb, odnosno hljeb od pšeničnog brašna tip 400 ili 500, ima visoku glikemijsku vrijednost i pun je soli, pa se ne preporučuje ljudima koji su skloni dijabetesu i koji boluju od hipertenzije.
Nekoliko bitnih činjenica o bijelom hljebu:
• Veće parče hljeba (100 grama) ima do 250 kalorija, pa četiri parčeta čine skoro polovinu dnevnih preporuka (2.000 kcal) za većinu ženske populacije
• Parče hljeba sadrži oko 1,2 grama kuhinjske soli, a preporučeni dnevni unos soli je pet grama (sa četiri veća parčeta hljeba unosimo preporučeni dnevni unos kuhinjske soli)
• 80-85% ukupne proizvodnje i potrošnje hljeba čini bijeli hljeb “sava” od brašna tipa 500
• 100 kg hljeba po stanovniku se pojede godišnje u Srbiji, to je tri puta više od prosjeka u Evropi. Da li vam se i dalje jede hljeb za sva tri obroka? Nutritivna vrijednost hljeba zavisi od stepena prerade, pa ako je potpuno prerađen, što su tip 400 ili 500, najvrednije materije iz zrna su, praktično, bačene. Da ne bismo dalje isticali o svim štetnostima bijelog brašna – “bijele smrti”, bićemo praktični i navešćemo u ovom tekstu odlične zamjene za hljeb, tj. fenomenalno zdrave verzije hljeba.
• 1 jaje
minuta
• 80 g brašna od sjemenki (susam,
lan, suncokret i bundevine sjemenke) (brašno od sjemenki se može napraviti tako što će se sjemenke samljeti u električnom mikseru)
• kašičica praška za pecivo i so
• 3 kašike kisele vode
• 1 kašika maslinovog ulja, bundevinog ulja ili svinjske masti
*Priprema
• Jaje viljuškom umutiti, dodati so, kiselu vodu i ulje. Zatim polako umiješati samljevene sjemenke.
• Veću šolju ili keramičku posudu namazati maslacem i sipati smjesu. Pazite da šolja bude dovoljno velika jer će hljebić da naraste.
• Ubacite na 4 minute na najjače u mikrotalasnu i hljeb je gotov.
Oopsie hljeb
Sastojci:
• 3 jaja
• 100 grama krem sira (Philadelphia ili ABC)
• malo soli
• 1 g praška za pecivo
Priprema:
• Odvojite bjelance od žumanceta u dvije posude
• Ulupajte bjelanca sa malo soli u veoma čvrstu pjenu.
• U žumanjke umutite sir i dobro promiješajte da se sve sjedini. Ako želite, ubacite i malo praška za pecivo (takva struktura čini Oopsie da više podsjeća na hljeb).
• Pažljivo umiješajte ulupane bjelanjke u smjesu od žumanjaka i sira. Potrudite se da to radite nježno, kako bjelanca ne bi spala.
• Stavite 6 većih ili 8 manjih veknica Oopsia hljeba na tepsiju.
• Pecite na sredini rerne na 150°C
Priprema: Jelena Pušac
Hljeb bez brašna za 4
Izvor slike: http://www. evidero.de/
Izvor slike: http://margeburkell.com/
(300° F) oko 25 minuta – dok ne dobiju zlatnu boju.
• Oopsie možete da koristite kao osnovu za sendvič ili kao zemičku, lepinjicu za hamburger ili pljeskavicu. Takođe, prije nego što ih stavite u rernu, možete ih posuti raznim sjemekama poput susama, maka, suncokretovih sjemenki… Jedan veliki upsi može poslužiti za rolat ako ga premažete sa pavlakom i bobicama, pa urolate. Pustite mašti na volju i uživajte.
Karfiol je namirnica koja se može pripremati na bezbroj načina, a ne sadrži gotovo nikakve masnoće. Ima vrlo malo ugljenih hidrata i kalorija, pa je zato idealna zamjena za krompir. Skuvajte je i pripremite kao krompir i pretvorite u pire. Isto tako, kuvani karfiol začinjen sa malo soli, bibera, maslinovog ulja i sirćeta postaje najukusnija salata koju možete jesti i
samu. Možete izrendati karfiol, malo obariti i imate odličnu zamjenu za rižu. Tjestenina je mnogima glavni dio brzinskog obroka, koji se može pripremiti za svega pola sata. Ali, iako je vrlo ukusan dodatak jelima, tijesto nije prijatelj vaše linije, posebno ako planirate da izgubite po koji kilogram viška. Jednostavno, tjesteninu zamijenite, na primjer, špagetama od tikvica. Nabaviti proizvode od bijelog brašna najlakša je stvar koju možete učiniti. Čim ustanete mami vas bijeli hljeb i drugi pekarski proizvodi, a nešto kasnije tu je i tjestenina. Međutim, čini se da nismo ni izdaleka svjesni da je bijelo brašno jednako nezdravo kao rafinisani šećer. Ono gotovo da nema nikakve pozitivne prehrambene koristi. I proizvodi od bijelog brašna, pojačani vitaminima, nisu puno bolji. Čovjek je odvajkada u svojoj ishrani koristio cijelo zrno žitarica. Tek moderna tehnologija i otkriće čeličnih valjaka za preradu pšenice (1830. godine) zamijenilo je klasične kamene mlinove i dovelo do masovne proizvodnje bijelog brašna. Odbacujući cijelo zrno i orijentišući se isključivo na bijeli hljeb i peciva savremeno čovječanstvo je po-
stepeno potisnulo i iz svoje ishrane odbacilo ostale, izuzetno vrijedne žitarice: raž, heljdu, proso, ječam, ovas (zob), pa čak i kukuruz. Kako bismo sačuvali svoje zdravlje, vratimo se nekadašnjim provjerenim cjelovitim zrnima žitarica i orašastim plodovima i mnoge bolesti će zaobići naša vrata.
Upotreba integralnih žitarica u ishrani pruža mogućnost za pripremu veoma širokog asortimana jela, tako da samo treba pustiti mašti na volju.
Izvor slike: https:// depositphotos.com/
Septembar u Beogradu, odnosno Srbiji, protekao je u znaku dosledne odluke ili predloga da se iskoriste preventivne mogućnosti pregleda stanovništva Srbije. Ministar Zlatibor Lončar, odnosno Ministarstvo zdravlja Srbije, septembarskom akcijom za zaštitu zdravlja stanovništva gotovo kroz „naredbu“ je napravio izvestan podvig da se liste čekanja ukinu ili ublaže koliko je god to moguće. Uspeh nije izostao. Liste čekanja za skener u Srbiji skoro više i da ne postoje, a brojne druge liste čekanja su smanjene i trend se nastavlja.
Dogovor svih direktora kliničkih centara, kao i bolnica, doprineo je da se smanjenje liste čekanja shvati veoma ozbiljno i da su, osim u obavezi korišćenja, nabavljene najsavremenije opreme koje treba da se ona koriste i primenjuju u celosti, a s tim u vezi i prošire i ubrzaju specijalizacije.
U septembru je najavljena nova bolnica po francuskim standardima kad je u pitanju Institut za onkologiju i radiologiju Srbije. Uveliko se uvodi veštačka inteligencija koja pomaže u očitavanju mamografskih snimaka na osnovu čega će žene znatno brže dobijati specijalističke izveštaje posle snimanja grudi. Veštačka inteligencija ima veliki značaj i u efikasnijoj dijagnostici i proceni kardiovaskularnog rizika kod, nažalost, naših brojnih pacijenata. U septembru u Beogradu ove 2024. godine Klinika za vaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, odnosno Beogradskog univerziteta dobila je prvu „hibridnu“ salu. Ova moderna sala može da se poredi sa najrazvijenijim hirurgijama u evropskim centrima čime su stvoreni svi uslovi za izvođenje najkomplikovanijih procedura.
Zahvaljujući Ministarstvu zdravlja Srbije i ulaganju u modernizaciju zdravstva sada i u ovoj modernoj sali svoju šansu za posebne operacije dobijaju stariji i visokorizični bolesnici kojima se jedino tako mogu tretirati aorte aneurizme sa prihvatljivim rizikom.
Kako je istakao prof. dr Lazar Davidović, vaskularni hirurg i dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, do ovog momenta bili su jedna od nekoliko vo-
Ministarstvo zdravlja Srbije
Preventiva u prvi plan
Obavezno skraćivanje liste čekanja za skener i preventivne preglede lično pratio ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Otvaranje i izgradnja novih bolnica biće
ubrzana kao i nabavka nužne i neophodne savremene opreme. Preventivni program zaštite zdravlja prerasta u obavezu.
Marko Radoš
„Prevencija i poverenje između građana i zdravstvenih radnika ključ su za očuvanje javnog zdravlja. Zato kada kažemo da nastavljamo sa aktivnostima koje u fokusu imaju prevenciju, to ne govorimo jer lepo zvuči, već zato što u prevenciju iskreno verujemo. Isto kao što smo čvrsto verovali da građani Srbije zaslužuju najkvalitetnije uslove lečenja, pa smo izgradili KC Niš, KC Srbije, KC Vojvodine i na stotine zdravstvenih ustanova širom Srbije. Uspeli smo da danas o prevenciji u Srbiji svi pričaju, ali sve veći broj njih, odlaskom kod lekara iz nedelje u nedelju, u okviru akcije preventivnih pregleda, zaista i veruje u prevenciju“, istakao je Lončar.
dećih evropskih ustanova kada je u pitanju tzv. otvorena vaskularna hirurgija uključujući najkomplikovanije operacije na grudnoj i trbušnoj aorti. Zbog toga su od 2009. godine do sada imali preko 60 mladih vaskularnih hirurga iz Evrope i sveta na edukaciji. Time se ne može pohvaliti niko ni u našoj zemlji ni u regionu, pa ni
Evropi. Mogu jedino visokorenomirane evropske vaskularne institucije. “Treba napomenuti da smo već pre tri-četiri godine operisali i inostrane pacijente. Ne mislim samo na ove iz Republike Srpske, Crne Gore, Hrvatske, već iz Rumunije, Estonije...“, istakao je na samom otvaranju „hibridne“ sale dekan prof. dr Lazar Davidović.
Beograd i Srbija bili su domaćini četrdeset i četvrtog kongresa SICOT (Međunarodno udruženje za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju) održanog u Kongresnom centru “Sava” od 25-og do 27-og septembra 2024. godine, označen kao najprestižniji svetski događaj te vrste. U ta tri dana prezentovana su najnovija dostignuća i tradicionalni pristup lečenju i nove metode u čemu je učestvovalo više od 2500 stručnjaka iz devedeset i pet zemalja, uključujući vodeće ortopede, istraživače i zdravstvene profesionalce.
Prvi kongres je bio u Parizu 1929. godine, prethodni u Kairu dok će naredni biti u Madridu.
Predsednik kongresa, akademik prof. dr Marko Bumbaširević, najcenjeniji ortoped iz ove oblasti u svetu, slovi za vodećeg autoriteta koji je postavio najviše standarde u ortopediji na globalnom nivou.
Prilikom otvaranja kongresa naglasio je da je značajno što Međunarodno udruženje SICOT, u čijoj organizaciji se održava kongres, osnovano 1929. godine u Parizu, ima za cilj unapređenje ortopedske prakse i edukacije na svetskom nivou. Na četrdeset četvrti kongres stiglo je gotovo 3000 ljudi ako se pored stručnjaka uračunaju i oni za prateće izložbe.
Akademik Marko Bumbaširević je svojim naučnim ugledom u Beograd, na do sada najbrojniji četrdeset i četvrti kongres, doveo svetsku „ortopedsku elitu“ čime je omogućio da na ovom kongresu učestvuje preko tristotine doktora i naučnika iz naše zemlje koji su imali jedinstvenu priliku da se predstave u najboljem svetlu i na visokom nivou u oblasti ortopedsko traumatoloških istraživanja i dostignuća.
„Vrlo je bitno što ovaj kongres organizujemo zajedno sa Srpskom ortopedsko-traumatološkom asocijacijom koja je partner u ovom slučaju svetskog udruženja, tako da su naši
SICOT u znaku
Nikole Tesle
Četrdesetčetvrti kongres SICOT u beogradskom Kongresnom centru “Sava” okupio svetsku elitu ortopedsko-traumatološke asocijacije iz devedesetpet zemalja sveta
Zapaženo predavanje prof. Staniše Raspopovića sa Bečkog univerziteta o Nikoli Tesli i medicinskim inovacionim istraživanjima
doktori dobili jedinstvenu priliku da se ovde prikažu u najboljem svetlu. Ovde ima više od 300 naših doktora. Nikad nije bilo naših ortopeda na svetskom kongresu u tolikom broju. To je još jedna stvar koja će doneti veliku korist srpskoj ortopediji a, sa druge strane, prikazujemo kako je lep naš Beograd i kako je lepa Srbija“ – istakao je akademik Marko Bumbaširević i dodao da su najbrojnije delegacije stigle iz Kine i Indije.
Predsednik SICOT-a Filip Emingo, iz Pariza, rekao je da ta organizacija okuplja ortopede iz celog sveta, pružajući platformu za predstavljanje originalnih radova i edukaciju u najnovijim trendovima i tehnikama lečenja, doda-
jući da je prijatno iznenađen visokim nivoom organizacije ovog do sada najbrojnijeg kongresa na svetu.
Na otvaranju kongresa je govorio i naš profesor Staniša Raspopović iz Austrije sa Bečkog univerziteta koji u inovativnom lečenju pacijenata koristi Teslina dostignuća.
Profesor Staniša Raspopović održao je predavanje o NIKOLI TESLI i
Marko Radoš i Dario Mirović
medicinskim inovacijama i povezao sva Teslina istraživanja. Treba podsetiti da je profesor Raspopović tvorac prve bioničke veštačke ruke koja je uklonila sve nedostatke protetičkih udova. Profesor je otklonio nedostatak osećaja dodira.
„Imao sam čast i zadovoljstvo da dođem na 44-ti SICOT, na poziv akademika Marka Bumbaširevića i Svetske organizacije. Povezao sam istraživanja našeg naučnika svih vremena NIKOLE TESLE koji je postavio sve što znamo danas o elektromagnetici, naročito o alternativnim strujama, o prenosu energije i o daljinskim kontrolama. Najviše sam obratio pažnju na to što malo ljudi zna da je NIKOLA TESLA, pored svega toga što je radio sa elektromagnetizmom, imao i značajna otkrića i za medicinske nauke.
Zapravo, on je jedan od prvih koji je napravio rendgen snimke svoje ruke i stopala.
NIKOLA TESLA je među prvim istraživačima shvatio štetnost rendgen-zraka. Drugi deo predavanja sam iskoristio da pričam o implantima koje smo uspeli da napravimo u Beogradu, sa timom akademika Marka Bumbaširevića u Kliničkom centru Srbije i Medicinskom fakultetu. To je omogućilo nekolicini osoba sa amputacijama noge da ponovo osećaju nogu koju nemaju, da bolje hodaju i da imaju manje bola“.
VIKAS KHANDUJA – naredni predsednik SICOT-a, ortopedski hirurg sa Kembridža, Velika Britanija, bio je odu-
ševljen nivoom organizacije i brojem učesnika. Ovaj budući predsednik SICOT-a je izjavio:
„Ovaj kongres sam čekao sedam godina. Skup u Beogradu je svetskog nivoa sa više od 2000 doktora i stručnjaka iz 95 zemalja celog sveta. Ocenjujem kao veliki i uspešan naučni događaj gde su istraživači, odnosno zdravstveni profesionalci, imali priliku da dokazuju svoja dostignuća. Posebno bih istakao inspirativno predavanje o NIKOLI TESLI, odnosno kako su njegova otkrića uticala na savremene metode lečenja ortopedskih problema, istakao je Vikas Khanduja. Apsolutno zahvaljujem što sam ovde kao i velika delegacija iz Velike Britanije“.
сараднице проф. др Елизабете Ристановић, коjа у своjим
професионалним и приjатељским
контактима са тамошњим колегама, као прави амбасадор српске
научне мисли, активно промовише
и наш часопис, тако да с правом
и поносом можемо рећи да ћемо
од неког од сљедећих броjева читаоце почети да упознаjемо са
наjновиjим достигнућима руске
медицине.
Путеви науке су проф. Ристановић сада одвели у Новосибирск, трећи по величини град у
Рускоj Федерациjи и академску приjестоницу ове велике земље, гдjе jе, на позив Министарства здравља Руске Федерациjе, присуствовала свечаности обиљежавања значаjног jубилеjа - 120 годишњице постоjања обласне Инфективне болнице Но1 града Новосибирск и узела учешће у раду, тим поводом организоване међурегионалне научнопрактичне конференциjе, као и у церемониjи отварања нове, савремено опремљене, зграде болнице. Ово, ултрамодерно архитектонско рjешење се простире на 24 хектара
површине у непосредноj околини града и у свом саставу ће имати 21 зграду у коjоj ће бити смjештено шест клиничких одjељења са 504 бокса за смjештаj и мониторинг
пациjената, моћну функционалну, радиолошку и лабораториjску диjагностику коjа ће омогућити и детекциjу наjопасниjих патогена, реанимациjу, интензивну терапиjу, операциони блок, епидемиолошку и трансфузиолошку службу, али
динамиком радова и квалитетом завршетка проjекта изразили су и наjвиши званичници РФ на челу са премиjером Мишустином, коjи jе недавно и сам посjетио ново здање болнице. Поводом
како jединствено искуство у са-
мом проjектовању и градњи, али
и да представља револуциjу у об-
ласти инфектологиjе и да допри-
носи практичноj спремности др-
жаве и региjе да се супротста-
ви свим потенциjалним биолош-
ким приjетњама са коjима се у
будућности можемо суочити
и за коjе треба бити спреман.
Оваj обjекат, по његовим риjечи-
ма, представља поклон државе и
Владе свима онима коjи су ства-
циjе,
руски академици, професори, познати научници и стручњаци из домена инфектологиjе, молекуларне биологиjе, нанобиологиjе, имунологиjе и епидемиологиjе. Скуп су поздравили и званичници Сибирског округа. Конференциjа jе започела пленарном сесиjом, а велику част за све нас представљала jе чињеница да jе проф. др Елизабета Ристановић била члан
рали углед и искуство сибирске инфективне болнице
руских класика о коjима су пуно причали у паузама између сесиjа. Они су већ
онда „научним методом на бази историjских факата“ прецизно предвидjели процесе и као да су
наслутили поновни сусрет у свиjету коjи се незаустављиво креће ка своjоj мултицентричности, чему се радуjу сви слободољубиви људи на планети, а посебно, како често каже Елизабета, наш српски
народ, коjи jе због свог непокора
платио огромну циjену. Директор Националног института за грип из Санкт Петербурга Дмитриj Анатољевич Лиозунов говорио jе у
пленарноj сесиjи о свим лекциjама пандемиjе Ковид-19 и спремности државе и друштва за нове изазове оваквог типа, док jе
наслов предавања проф. Ристановић коjе jе такође одржано у
своj данак, приjе свега кроз епидемиjе тифуса и колере коjе су одниjеле
хиљаде живота.
склопу
политике започиње нова ера развоjа града коjи од
1926. године носи своjе данашње име, а пуни процват доживљава у доба интензивне индустриjализациjе коjу jе спроводио Стаљин што jе довело до тога да се Новосибирск ускоро назове и „Чикагом
Сибира“. Током Другог свjетског рата, Новосибирск jе био велика база снабдиjевања Црвене армиjе, а више од 50 фабрика пресељено jе у оваj град. На риjеци Об послиjе рата саграђена jе и велика хидроцентрала, а динамични развоj и напредак града
jе настављен. Данас у Новосибирску живи милион
и по становника, различитих националности (Руси, Jакути, Татари, Бjелоруси, Украjинци и други). Град се поноси и прелиjепим здањима театра и опере. Научни центар Новосибирска jе Академгородок, основан 1957. године, чиjи jе утемељитељ чувени
пленарноj сесиjи, изазвавши неподиjељену пажњу и одушевљење присутних био: „Микроорганизми и човjек у 21. виjеку: Динамичне интеракциjе у свиjету коjи се миjења“. Рад конференциjе настављен jе у више сесиjа коjе су се предоминантно бавиле проблемима
и изазовима потпуне ерадикациjе хепатитиса Ц у Рускоj Федерациjи, о чему постоjи директива предсjедника РФ Владимира Путина, новим приступима у диjагностици и лиjечењу ХИВ инфекциjа, основама резистенциjе на ове терапиjе, проблемима и рjешењима коjе се намећу у борби са морбилама данас, врло
дицине и дефинисања заjедничких проjеката из области диjагностике, превенциjе и лиjечења инфективних болести уз примену наjсавремениjих научнотехнолошких метода. Сходно традиционалном руском гостопримству, топлини душе руског човjека и великоj и несебичноj љубави коjа гриjе срца у суровоj сибирскоj клими, домаћини су се потрудили да службени боравак нашоj сарадници и осталим гостима обогате предивним социjалним програмом коjи jе укључио крстарење сибирском љепотицом – риjеком Об, путовање до Иркутска, али и уживање у, како професорка истиче, jединственоj и чаробноj љепоти и баjци Баjкала, тог светог руског мора, у чиjоj се кристалноj и прозрачноj дубини и непрегледноj ширини од коjе застаjе дах налази 20% свjетских залиха пиjаће воде. Но, кренућемо редом. Елизабета не скрива своjе усхићење док покушава да нам дочара незаборавне тренутке и сву љепоту природе са
коjом се суочила и сву пажњу и
љубав коjом jе била окружена и
обасута током боравка у Сибиру. – Сваки човjек кога сам срела
и са коjим сам разговарала, од академика, политичара, великог свjетског рвача грчко-римским стилом Карелина, сада представника Сибирске области у Савjету
Руске Федерациjе, сjаjног човjека коjи током спортске кариjере
Србиjе, српског народа, исказуjући искрену бригу за наше
раздваjа, а ми кажемо да спаjа српски народ у Србиjи и Републици Српскоj и
свjедочи о страдањима и патњама
у нашоj бурноj историjи. – У долини Дрине налази се град Зворник
у коме живе добри и вриjедни љу-
ди коjи много воле Русиjу и шаљу
Вам братске поздраве, као и своjе дарове, приjе свега jединствену ракиjу шљивовицу коjа jе природ-
ни лиjек за све болести – казала jе Елизабета, док су њене риjечи и здравица више пута прекидане и пропраћене традиционалним руским „ура“ посвећеног нашоj Републици Српскоj, Космету
Међународни конгрес офталмолога Србиjе, 23.
по реду, заjедно са Деветим симпозиjумом о савременим трендовима у офталмохирургиjи, свечано jе отворен у Дому Гарде Воjске Србиjе.
Догађаj коjи jе ове године оку-
пио више од пет стотина учесника
из земље и иностранства, током три дана предавања, радионица
и преноса уживо из операционих сала ВМА, пружиће прилику да се на делу види снага цивилног и воjног здравства, као и колико
академиjе пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић на свечаности jе нагласио да овогодишњи стручни скуп представља и обележавање jубилеjа - 70 година Клинике за очне болести ВМА, али и 138 година развоjа воjне офталмологиjе и то све у години прославе 180 година ВМА. Цитираjући Иву Андрића, коjи jе садашњост без прошлости назвао недовршеном, рекао jе:
„Током три дана обjединиће-
мо прошлост, све до сада вредно научене лекциjе и уjедно планирати и видети будућност. До сада смо већ имали прилику да чуjемо младе офталмологе, нашу будућност и имамо чиме да се поно-
симо. Остављамо иза себе сjаjне људе, ентузиjасте, спремне да прихвате нове технологиjе и брзо савладаjу нове технике, што jе од неприкосновеног значаjа за нашу
медицине.“
традиционалне награде. Награду за животно дело Удружења офталмолога Србиjе председник ове организациjе, проф. др Миленко Стоjковић ове године уручио jе проф. др Светиславу Миленковићу. Пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић, начелник ВМА, и пуковник проф. др Мирко Ресан, начелник Клинике за очне болести ВМА, уручили су награду „Проф. др Милорад Савићевић“ за наjвиша достигнућа у области хирургиjе катаракте
ачелник ВМА пуковник
проф. др Мирослав Вукосављевић и начелница Националног центра за контролу тровања ВМА проф. др Славица Вучинић учествовали су у раду 45. светског конгреса воjне медицине, одржаном у Бризбеjну, Аустралиjа.
Уз главну тему конгреса - ангажовање воjномедицинских служби у обликовању глобалног здравља кроз пружање хуманитарне помоћи и подршку у условима масовних катастрофа, одржано jе 60 сесиjа и 80 постер презентациjа о карактеристикама и сложености пружања здравствене подршке укључуjући новости из наjважниjих области воjне медицине као што су трауматологиjа, епидемиологиjа, заразне болести и друге. Делегациjа ВМА учествовала jе и у раду генералне скупштине Међународног комитета воjне медицине - МКВМ (International Committee of Military MedicineICMM).
УВоjномедицинскоj академиjи jе 17.9.2024. године, у оквиру континуиране медицинске едукациjе, реализован Симпозиjум под називом „Савремени приступ у организациjи рада медицинских сестара и здравствених техничара“ коjи jе свечано отворио начелник Воjномедицинске академиjе пуковник
Међународни комитет воjне медицине основан 1921. године, окупља преко 100 воjносанитетских служби света. Активности организациjе базираjу се на годишњим састанцима председника воjносанитетских служби, биjе-
UKongresnoj sali zgrade Termomineralnog kupatila u Vrnjačkoj Banji, 27. septembra, svečano je otvoren Nacionalni simpozijum “Šećerna bolest u 2024. godini: “Nova saznanja i novi izazovi”, u organizaciji Specijalne bolnice „Merkur“, po deseti jubilarni put. U ime domaćina, svih zaposlenih i menadžmenta, na samom početku, skup je pozdravio dr sc. med. Dejan Stanojević, direktor “Merkura”, izrazivši svoje zadovoljstvo što je ove godine simpozijum izazvao veliko interesovanje i posećenost.
“Veliko mi je zadovoljstvo što smo danas okupljeni u zgradi Termomineralnog kupatila u Vrnjačkoj Banji, na ovom jubilarnom, desetom po redu, simpozijumu o dijabetesu. Program ima puno aktuelnih i interesantnih tema i zadovoljstvo je što su tokom ova tri dana svi eminentni profesori iz endokrinologije i dijabetologije iz Srbije u Vrnjačkoj Banji, iz svih kliničkih centara ali i veliki broj lekara iz regiona s obzirom na to da je ovaj skup privukao veliko interesovanje.
“Ovaj veliki broj ljudi pokazuje nam dobru tendenciju rada ‘Merkura’ kao Nacionalnog centra za prevenciju, lečenje i edukaciju o dijabetesu. Mi radimo edukaciju u svim segmentima lečenja ove bolesti koja je kompleksno oboljenje”, dodao je dr Stanojević.
“Prisustvo i podrška društava za borbu protiv šećerne bolesti Srbije nam je posebno značajna i pokazuje da mi zajedno radimo na svim poljima kao i na rešavanju svih problema sa kojima se suočavamo u radu”, istakao je direktor Stanojević.
Na kongresu su učestvovali najeminentniji stručnjaci iz endokrinologije i dijabetologije: akademik prof. dr Nebojša M. Lalić, prof. dr Aleksandar Đukić, prof. dr Aleksandra Jotić, prof. dr Edita Stokić, prof. dr Katarina Lalić, prof. dr Teodora Beljić Živković i dr.
“Pronašli smo dobru formulu jer je simpozijum u Vrnjačkoj Banji organizovan odmah nakon najvećih sastanaka na svetu, sastanaka Američke i Evropske asocijacije za dijabetes i svi mi ovde smo pokušali da prezentujemo ove najznačajnije novine koje su interesantne za praksu i time ih učinimo pristupačnim. Na taj način pokušavamo da premostimo jaz između nepristupačnosti najnovijih znanja i trendova lekarima koji sa pacijentima obolelim od dijabetesa rade”, izjavio je akademik prof. dr Nebojša Lalić.
Najeminentniji stučnjaci iz oblasti dijabetologije okupljeni u
Vrnjačkoj Banji
Šećerna bolest u 2024. godini: Nova saznanja i novi izazovi
“Puno je novena, ali mi smo se skoncentrisali na novine u pogledu novih lekova za dijabetes tipa 2 i ciljeva koje želimo da postignemo, a ovoga puta se odnose na ravnopravan tretman redukcije težine i spuštanja glikemije te različite modalitete postizanja ovih ciljeva”, dodao je profesor Lalić. “Druga značajna novina je tehnološki napredak u oblasti merenja i praćenja efekata terapije, što uslovljava i korekcije terapije i dovodi
do njene individualizacije”, istakao je profesor Lalić.
Tim lekara “Merkura”, prim. dr Danijela Karamarković i dr Vladan Miodragović bili su uključeni u predavanja na teme edukacije, prevencije i terapije dijabetesa i kroz primere iz prakse preneli su značajna iskustva u radu sa pacijentima koji su koristili program edukacije u “Merkuru”.
Pripremila: Bojana Beljić, PR SB “Merkur”
Др Олга Лекић, спец. физикалне медицине и балнеоклиматолог у пензиjи,
децениjама слика, фотографише, а сада све чешће пише. Навикли смо на њен дар да запази и забе-
лежи оком камере многима не-
видљиве детаље и ухвати тренутак коjи касниjе говори гласно без речи. Последњих година све су jоj милиjе и речи. Од слика преко фотографиjа до слика речима. Др
Олга jе вишеструко дарована та-
лентима за уметност, а радећи као
лекар своjим иновациjама увек jе
доказивала да jе медицина и уметност. Уметност лечења. Др Олга ужива фотографишући природу и људе, схватаjући
колико jедно од другог зависе. Jедан од омиљених обjеката њеног
посматрања jе вода у сваком обли-
ку. То jе разумљиво с обзиром на
бављење лековитошћу воде током
свог радног века. Истраживачки
дух и у медицини и у уметности
довео jу jе до запажених успеха.
То jе она постоjаност квалитетног
рада коjи не може остати незапажен. Зачињен jе истраживачким
духом коjи доноси плодове и коjи
даjе подстицаj за даље. Бављење стрипом др Олге доказуjе њену потребу слања порука сликом, али
и речима, кроз акциjу. Потреба да
види и докучи наизглед невидљиво, али и завири иза дуге, иза хоризонта и суочи са нечим до тада непознатим. Бављење медицином подразумева и храброст
ло, да су то они. Jе ли то сан или jава? Тако jе и са дешавањима у причама коjе вам представљамо. Међ’ jавом и међ’ сном.
Флеш
Филип, младић од 26 година, шетао jе обалом малог приморског места, по ускоj бетонскоj стази, готово изгубљен у своjим мислима. Био jе добро опремљен за шетњу по кишовитом времену. На
ногама jе имао гумене чизме и
кратку жуту кабаницу. Око врата своj стари омиљени фотоапарат.
У магновењу jе приметио да му
неколико особа готово панично маше и показуjе на небо, бежећи
од надолазеће олуjе.
Али, Филип jе тренутно био
као у трансу, у ушима му jе и даље
одзвањао неприjатан, готово пис-
кав тон гласа главног уредника, познате новинске агенциjе. А речи коjе jе чуо пре пола сата, да су “његове фотографиjе,
jе да jе окружен двоjицом стариjих мушкараца коjи су проверавали његово здравствено стање. Трећи jе звао хитну помоћ... Његов фотоапарат jе био близу бетонске ограде, а његов поглед са осмехом jе пратио стариjи господин и додао му апарат, срећан што jе младић жив. Други jе љутито млатарао рукама
речи: “Ти си
луд, луд…” Како jе нагло настала олуjа, тако jе и нагло престала. Последице олуjе су убрзо саниране у граду. Следећих дана у малом граду знали су сви за немили догађаj и “луду срећу” шетача. После више недеља, опорављен младић jе нестрпљиво и радознало “отворио” своj апарат и проверио, “да ли jош увек ради”. Био jе запањен, оним што jе видео, квалитетом фотографиjе. Ту ванвременску фотографиjу, послао jе другоj редакциjи. Фотографиjа jе обjављена и краjем године проглашена “наjбољом фотографиjом године”. Никада Филип ниjе одао таjну свог необичног искуства. Ни наjвећи зналци фотографиjе нису могли ”докучити“ како jе настала фотографиjа. У jедном делу фотографиjе само jе он видео лик, тог не-
обичног бића. То jе био подсетник
да jе, ипак, био ”тамо негде”… Филип никада више ниjе ни
пожелео да фотографише муње.
Шетао jе и шетао обалом и даље.
Док су му у глави стално били
чаробне
Задубљена – “заробљена, изолована”, у свом свету, на само три метра од наjпрометниjе улице, и наjсложениjих звукова блиских какофониjи jедне урбане средине. То младо биће, прелепе спољашњости, посебно лепих црта лица, има све техничке погодности. “Алатке за комуникациjу”: геjмерске слушалице, лаптоп рачунар, мобилни телефон, touch screen efekt, (на срећу и флашицу воде…) За пратеће задовољсво ту су и цигарете. Резултат свега jе стварање нових “неуротрансмитера - неуротрансмитера за радост”. Уз помоћ аудио-снимака,
Malo je onih koji u svojoj bašti nemaju bar neku od voćaka, a malo je onih i koji ih imaju, a da koriste sve ono što voćke od sebe mogu dati. U ovom vremenu kada je vrlo teško naći bilo šta a da je stvarno izuzetno zdravo, izuzetno nam je važno iskoristiti sve ono što kod sebe imamo, a da nije tretirano bilo kakvim herbicidima i insekticidima, jer često ispadne da je to jedina istinski zdrava hrana koja dospe u naš organizam.
Koliko je onih koji se sećaju da su naše bake koristile listove smokve i vinove loze za spremanje ukusne i zdrave sarme, a kamoli da ih sami koriste, iako ih imaju u svome voćnjaku.
Svima nam je dobro poznato koliko je voće zdravo za naš organizam zbog obilja vitamina, minerala i enzima, ali mali broj nas zna gotovo išta o lekovitosti listova i cvetova voćaka iako ponekad lekovitost lista zna i da nadmaši lekovitost same voćke. Na primer, u antička vremena, se list maline koristio više od samog ploda.
Ako bismo se pitali koji list neke voćke je najpoznatiji u narodu po svojoj lekovitosti i najčešće korišćen, verovatno bi se svi složili da je u pitanju list dunje, jer je malo onih koji ne znaju da se list dunje, u obliku čaja, preporučuje za zaustavljanje dijareje. A kada se govori o zaustavljanju dijareje u iste svrhe se koriste i list kupine, maline i ribizle.
Lišće i cveće voćaka kao lek
I list crne ribizle je svakako jedan od najpoznatijih iz tog bogatog repertoara koje nude naši voćnjaci, a poznat je i njegov antiinflamatorni i antivirusni efekat. Preporučuje se i za podsticanje izmokravanja, zaustavljanja dijareje, čišćenje krvi, kod hroničnog kolitisa i Kronove bolesti, reumatizma (posebno reumatoidnog artritisa), dijabetesa, oboljenja bubrega i bešike, grčeva, glavobolje, kašlja, a preporučuje se i za brži oporavak nakon težih bolesti.
List smokve je prepun hranjivih sastojaka i bogat je izvor vitamina A, B1
i B2, fosfora, mangana, kalija, kalcija, natrija i željeza. Još u stara vremena je korišćen kod bronhitisa i drugih plućnih bolesti. Koristi se za prevenciju dijabetesa i srčanih problema jer smanjuje nivo triglicerida i holesterola i deluje pozitivno na celi kardiovaskularni sistem, tako da pomaže i u snižavanju visokog krvnog pritiska. Preporučuje se i za jačanje kostiju, kao i kod čira na želucu, afti u usnoj šupljini, anemije...
List kupine se preporučuje kod dijareje, hemoroida, dijabetesa, kao i za zaustavljanje krvarenja, a list maline je poznat kao čaj koji se koristi kod gotovo svih ženskih problema, od menstrualnih tegoba do očuvanja zdrave trudnoće i olakšavanje poroda, a kada se doda u sirće, odlično je sredstvo za snižavanje temperature.
Peteljke trešnje su svakako dobro poznate kao izuzetno lekovite kod obo-
ljenja bubrega i bešike, kod bubrežnih kamenaca, za snižavanje krvnog pritiska, a preporučuje se i kod celulita.
Kora nara je isto tako dobro poznato sredstvo u borbi protiv proliva i crevnih parazita, a koristi se i kao sredstvo za opšte jačanje.
Listovi i cvetovi mušmule se od davnina koriste za poboljšanje probave, a list oskoruše kod dijabetesa.
Kora grejpfruta se preporučuje kao izuzetno sredstvo protiv parazita, pa čak i malarije, tako što se kuva kao jak odvar.
Kada se tome dodaju cvetovi narandže, jabuke i drugih voćki, shvatićemo da na svome imanju, koliko god da je ono malo, imamo pravu riznicu zdravlja, koja se u ovakvim vremenima nikako ne bi smela zanemariti. Naprotiv, vreme je da opet dobro pogledamo da li nam propada nešto što bi nam moglo sačuvati, a neretko i vratiti, narušeno zdravlje i produžiti život.
Dobro pogledajte: Možda u svom dvorištu vidite svoga spasioca!
www.ozdravite.com, gp@ozdravite.com Telefoni: Srbija +381 65 43 819 43, BiH +387 66 355 31
Goran Poletan, fitoterapeut
Crna ribizla
List kupine
Frejpfrut
Smokva
List maline
Mušmula
Peteljke trešanja
Odgovornost zdravstvene ustanove za štetu nastalu u vezi
sa pružanjem zdravstvene usluge
Uskladu sa odredbom člana 186. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 25/19 i 92/23) pod stručnom greškom zdravstvenog radnika podrazumeva se nesavesno obavljanje zdravstvene delatnosti u vidu zanemarivanja profesionalnih dužnosti u pružanju zdravstvene zaštite, nepažnje ili propuštanja, odnosno nepridržavanja utvrđenih pravila struke i profesionalnih veština u pružanju zdravstvene zaštite, koje dovodi do povrede, oštećenja, pogoršanja zdravlja ili gubitka delova tela pacijenta. Odgovornost za stručnu grešku zdravstvenih radnika utvrđuje se u disciplinskom postupku pred nadležnim organom komore, u postupku redovne i vanredne provere kvaliteta stručnog rada, odnosno u drugim postupcima utvrđenim zakonom.
Pored toga, odredbom člana 170. stava 1. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, „Službeni list SRJ“, br. 31/93, (Uredba - za vreme ratnog stanja: 22/99, 23/99, 35/99, 44/99), „Službeni glasnik RS“, br. 18/2020) propisano je da za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara preduzeće u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete, osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo. Stavom 2. istog člana propisano je da oštećenik ima pravo zahtevati naknadu štete i neposredno od radnika ako je štetu prouzrokovao namerno.
Iz napred navedenih zakonskih odredbi može se izvesti zaključak o odgovornosti zdravstvene ustanove za štetu koju njen zaposleni prouzrokuje pacijentima u radu ili u vezi sa radom. Zdravstvena ustanova će
biti dužna da pacijetnu nadoknadi štetu samo ukoliko je zdravstveni radnik, zaposlen u zdravstvenoj ustanovi, učinio stručnu, lekarsku grešku i na taj način prouzrokovao štetu pacijentu. Takođe, ukoliko je zdravstveni radnik, čineći lekarsku grešku, namerno prouzrokovao štetu pacijentu, pacijent može neposredno od njega zahtevati naknadu štete. Međutim, ukoliko se utvrdi da je zdravstveni radnik postupao u svemu u skladu sa pravilima struke, tačnije, ukoliko nema lekarske greške, nema ni pravnog osnova za nakandu štete pacijentu. Dakle, za utvrđivanje odgovornosti zbog stručne greške lekara potrebno je utvrditi uzročno-posledičnu vezu između stručne greške i štetnih posledica koje su nastupile.
Primer iz sudske prakse:
OBLIGACIONO PRAVO –
Odgovornost zdravstvene ustanove za štetu nastalu u vezi sa pružanjem zdravstvene usluge
Odgovornost zdravstvene ustanove je subjektivne a ne objektivne prirode, pri čemu je uslov odgovornosti zdravstvene ustanove za štetu prouzrokovanu pacijentu ili njemu bliskim licima nepravilno postupanje medicinskog osoblja, odnosno postupanje koje odstupa od pravila medicinske nauke i standarda odgovarajuće pažnje.
Iz obrazloženja:
Sud nije našao da postoji postupanje lekara i medicinskog osoblja koje bi se moglo oceniti kao protivno pravilima struke i dobre kliničke prakse, a činjenica da je i pored ovakvog postupanja osoblja tužene došlo do pada pacijenta pri njegovom pokušaju da ustane iz kreveta, što je dovelo do povređivanja i nastanka povreda koje su prouzrokovale smrt pacijenta, ne može se automatski smatrati krivicom tužene.
Odgovornost zdravstvene ustanove je subjektivne a ne objektivne prirode, pri čemu je uslov odgovornosti zdravstvene ustanove za štetu prouzrokovanu pacijentu ili njemu bliskim licima nepravilno postupanje medicinskog osoblja, odnosno postupanje koje odstupa od pravila medicinske nauke i standarda odgovarajuće pažnje. U nedostatku podataka da se radi o pacijentu kome je neophodan neprekidan i neposredan nadzor zdravstvene ustanove, u smislu stalno i neposredno prisutnog bolničkog osoblja, kao i podatka da se radi o isključivo ležećem pacijentu, postupanje medicinskog osoblja tužene pokazuje potpuno primerenim u skladu sa pravilima medicinske struke i dobrim običajima.
(Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž.433/22 od 2.3.2022. godine) - Bilten Apelacionog suda Novi Sad, broj 11/2024, Intermex, Beograd, Autor sentence: Senka Pješčić, viši sudski savetnik
Kristina Đorđević, advokat, Beograd
GODINA XII BROJ 119. OKTOBAR 2024.
менаџмент кардиоваскуларних обољења’’ Европског
Бечићи (Хотел „Сплендид“), ЦГ, 24-28. jун 2024. В. Кањух, Д. Вулић, М. Пушац, С. Кањух, Љ. Милошевић, Љ. Марковић
XV Jubilee International Summer School of Cardiology „Prevention, Detection and Management of Cardiovascular Diseases” European Center for Peace and Development of the United Nations University for Peace
Bečići (Нotel „Splendid“), Montenegro, June 24-28, 2024. V. Kanjuh, D. Vulić, M. Pušac, S. Kanjuh, Lj. Milošević, Lj. Marković
Сл./Fig.1.
Hotel Splendid, Bečići, Montenegro, where the 15th cardiology school was held.
своjоj едукативноj активности, ECPD организуе релевантне едукативне школе, као што су школе за менаџмент у здравству1 и кардиолошке2-5 на Црногорском риморjу. (Сл.1.).
УЧЕСНИЦИ XV ШКОЛЕ Др Снежана Кањух Одбор за КВП САНУ, Београд
Доц. др Радоjка Голиjан Универзитет “Биjељина”, Хан Пиjесак
Др Лазар Jовановић Ургентни центар, Здравствени центар Заjечар
Др Jан
In its educational activity, ECPD organizes relevant educational schools, such as the schools of Health Management1 and Cardiology 2-5 (Fig. 1.)
PARTICIPANTS OF XV SCHOOL
Dr Snežana Kanjuh Board on CVP SASA, Belgrade
Asst. dr Radojka Golijan University “Bijeljina”, Han Pijesak
Dr Lazar Jovanović Urgent Center, Zaječar Health Center
Dr Jan Kramberger Family medicine resident, Health Center,Maribor
Dr Nemanja Lukić
Cardiology Clinic, University Clinical Center of the Republic of Srpska, Banja Luka
Dr Snežana Milosavljević General Hospital Pančevo
Dr Dušan Milisavljević Institute for Cardiovascular Diseases “Dedinje”, Belgrade
Dr Snežana Simić Perić pediatrician-cardiologist, Head of the Dept of Ped and Neonat, Hospital “Sveti Vračevi”, Bijeljina
Dr Stevan Trifković
JSU Hospital “Sveti Vračevi”, Bijeljina
Сл./Fig.2. Део групе учесника Кардиолошке школе ECPD са делом групе наставника. Стоjе слева надесно: др Душан Милисављевић, др Снежана Кањух, др Jан Крамбергер, др Снежана Симић Перић, др Лазар Jовановић, др Радоjка Голиjан / Part of the ECPD School of Cardiology participants group with part of the group teachers. Standing from left to right: Dr. Dušan Milisavljević, Dr. Snežana Kanjuh, Dr. Jan Kramberger, Dr. Snežana Simić Perić, Dr. Lazar Jovanović, Dr. Radojka Golijan.
СВЕЧАНО ЗАJЕДНИЧКО ОТВАРАЊЕ XXIX ШКОЛE ЗА МЕНАЏМЕНТ У ЗДРАВСТВУ И XV КАРДИОЛОШКЕ ШКОЛЕ (Сл.3., 4.)
CEREMONY OF JOINT OPENING OF XXIX SCHOOL OF MANAGEMENT IN HEALTH AND XV SCHOOL OF CARDIOLOGY (Fig.3., 4.)
Сл./Fig.3.
Solemn joint opening of the schools of Management in health and Cardiology in 2024: Participants and the Presidency. Сл./Fig.4.
Thomas Lux, Direktor „Competence Center Health“, Univerzitet primenjenih nauka Niederrhein, Nemačka,
Tina Bregant, Faculty of Health Care Angela Boškin Ljubljana (former State Secretary at the Ministry of Health of Slovenia)
Lisbet Fagerström, Rektor Åbo Academy Univerzitet Vaasa, Finland. Presidency of the Joint solemn opening ceremony of the Management in health and Cardiology schools in 2024. From left to right: Prof. Dr. Thomas Lux, Director of “Competence Center eHealth”, Niederrhein University of Applied Sciences, Germany, Prof. Dr. Tina Bregant, Faculty of Health Care Angela Boškin Ljubljana (former State Secretary at the Ministry of Health of Slovenia), Chairman, academician Negoslav Ostojić, Prof. Dr. Ljiljana Marković, Academician Vladimir Kanjuh, Prof. Dr. Lisbet Fagerson, Rektor Åbo Academy Univerzitet Vaasa, Finland.
Kanjuh, V., Wong, N., D, Vulić D. i sar. Internacionalna monografija II: Novi trendovi u prevenciji, dijagnostici i lečenju kardiovaskularnih bolesti. Beograd, 2023. Sadrži 25 radova i 51 autora. Recenzenti su: akademik Goran Stanković i prof. dr Arsen Ristić / The latest ECPD monograph in a blue cover is on the table: Kanjuh, V., Wong, N.,D, Vulić, D. et al. International monograph II: New trends in prevention, diagnosis and treatment of cardiovascular diseases. Belgrade, 2023. Contains 25 papers and 51 authors. The reviewers are: Academician Goran Stanković and Prof. Dr. Arsen Ristić.
Поздравна реч академика Негослава Остоjића (према
белешци проф. др Љ. Марковић). (Сл.5.).
Нагласио jе важност питања коjима се две летње школе
баве (за Менаџмент у здравству и Кардиологиjу), не само за
државе exYu него и за цео Балкан. Ради се о питањима даље
изградње боље здравствене заштите становништва.
Имаjући у виду све веће здравствене изазове коjи се поjа-
вљуjу пред човечанством, све теже jе обезбедити, како у приватном, тако и у jавном сектору, услуге потребног квалитета и обима за становништво коjе постаjе све стариjе. Дилему да ли ову бригу треба поверити приватном или jавном сектору, академик сублимира у наглашавању важности прожи-
мања ових дваjу сектора и обезбеђивању неопходних услу-
га кроз мешовити систем здравствене заштите. Оваj систем би био у стању да одговори потребама
Academician of the European Academy of Sciences in Salzburg, Prof. Dr Negoslav Ostojić, executive director of ECPD, presided over the Joint meeting of opening and closing schools for Мanagement in health and Cardiology, inspirer and implementer of all successes of ECPD.
доаjена српске интегралне кардиологиjе и нашег
Welcome speech by academician Negoslav Ostojić (according to the note of Prof. Dr. Lj. Marković). (Fig.5.)
He emphasized the importance of the issues dealt with by the two summer schools (for Healthcare Management and Cardiology), not only for ex-Yu countries but also for the entire Balkans. It is about issues of further development of better health care of the population.
Bearing in mind the increasing health challenges that appear before humanity, it is increasingly difficult to provide, both in the private and in the public sector, services of the required quality and volume for the population that is getting older. The dilemma of whether this care should be entrusted to the private or public sector is sublimated by the academician in emphasizing the importance of interweaving these two sectors and providing the necessary services through a mixed health care system. This system would be able to respond to the needs of citizens and be at their service. In this sense, the experiences of Finland, Slovenia and Germany, which will be the subject of consideration in these summer schools, are very important.
He pointed out that the participation of Academician Vladimir Kanjuh, the doyen of our integral cardiology and our most famous cardiovascular pathologist in these affairs is a special honor for the ECPD. He is the head of biological-medical studies of the ECPD and organizer of the schools of cardiology.
Academician of SASA, foreign member of ASARS and honorary member of Hungarian academy of science. The organizer of the XV cardiology school in 2024, who, with Ph.D.Ljiljanа Milošević and Dr. Snežana Kanjuh followed all the lectures and activities of the XV school, contributing to its overall success.
Welcome speech by Academician Vladimir Kanjuh (Fig. 6.)
I will talk about ECPD international summer schools on the Montenegrin coast, namely: 1. Cardiology, (XV) with the theme “Prevention, detection, and management of cardiovascular diseases” and 2. School of health management (XXIX). The fact that we are already holding the 15th Cardiology school indicates that it has already become a tradition.
The lecturers at the School are the most prominent cardiologists from the region and the world, mostly members of the relevant academies of sciences: SASA, ASARS, ASABH (Federation). I especially highlight the foreign lecturers: N.D. Wong, chief cardio-epidemiologist in the USA from Irvine University,
ричког
По слушаоцу учешће у
кошта 1510 евра (укључуjући авионски превоз, котизациjу и смештаj четири ноћи у Хотелу „Сплендид“ у Бечићима).
Школа jе међународно и национално акредитована. Здравствени савет Србиjе jе Школу акредитовао као међународни семинар прве категориjе са 14 бодова за предаваче и 17 бодова за учеснике. Садржаjи предавања имаjу облик вишег нивоа последипломске наставе. Школа jе веома цењена у удружењима кардиолога exYu и релевантним академиjама. Наjбоља предавања, одржана у Школи, су публикована у две монографиjе ECPD6,7: I 2015. (прештампано 2. издање 2017), уредници Д. Вулић, В. Кањух, М. Остоjић и N. D.Wong. Прошле, 2023. године штампана jе Монографиjа II у тиражу од 1000 примерака и цени штампања од 18000, евра. Гл. и одг. уред. jе В. Кањух а коуредници N. D.Wong. и Д. Вулић. „Нерв и мишић’’ свих успеха кардиолошких и менаџмент
у здравству школа био jе увек академик Негослав Остоjић, извршни директор ECPD. Едукациjа у кардиологиjи jе посебно важна jер су КВБ
убица броj 1 савременог човечанства, што важи и за земље exYu. Наиме, у 2022. jе умрло од КВБ у свету двадесет милиона људи, тj. 31% од свих умрлих. У Србиjи, исте 2022.
године, умрло jе од КВБ 51624 људи, тj. 47% од свих умрлих. То говори да jе учесталост и смртност од КВБ у Србиjи jаче изражена, тj. изнад светског просека. Главни разлог jе
недовољно организована планска и системска превентива КВБ
Такође, поздрављам и веома успешну XXIX школу ме-
наџмента у здравству коjа се упоредо одвиjа са Кардиолошком школом. Главна jоj jе тема ‘’Професионални менаџмент – основ одрживе здравствене заштите’’. Посебно
импонуjе броj слушалаца и предавача из иностранства у овоj школи. Публиковали су и две значаjне књиге1,8
На краjу, желим успешан рад обе школе. Поздравне речи на енглеском jезику (коjе су симултано превођене на српски jезик) упутили су и инострани чланови Председништва.
КОМЕМОРАЦИJА У ШКОЛИ ЗА ПРЕМИНУЛУ АКАДЕМИКА
California, official of the American College of Cardiology; Ian Graham, a cardiologist from Trinity College Dublin, Ireland, an officer of the European Association of Cardiology; Dan Gaita, cardiodiabetologist from the University of Timisoara, Romania.
The students of the School are from Serbia, Republic of Srpska, Federation of Bosnia and Herzegovina, Montenegro, Slovenia, Romania and others. Participation in the School costs 1,510 euros per student (including air transportation, registration fee and 4 nights’ accommodation at the Splendid Hotel in Bečići).
The school is internationally and nationally accredited. The School is accredited by the Health Council of Serbia as an international seminar of the first category with 14 points for lecturers and 17 points for participants. The contents of lectures have the form of higher level postgraduate teaching. The school is highly regarded in exYu cardiology associations and relevant academies.
The best lectures held at the School were published in two monographs ECPD6,7: I in 2015 (reprinted second edition in 2017), edited by D. Vulić, V. Kanjuh, M. Ostojić and N. D. Wong. Last year, 2023, Monograph II was printed in a circulation of 1,000 copies and a printing price of 18,000 euros. Chief and responsible editor is V. Kanjuh, coeditors N.D. Wong. and D. Vulić.
The “nerve and muscle” of all the successes of the cardiology and health management schools was always academician Negoslav Ostojić, executive director of the ECPD.
Education in cardiology is especially important because CVD is the number 1 killer of modern humanity, which also applies to countries exYu. Namely, in 2022, twenty million people worldwide died from CVD, i.e. 31% of all deaths. In Serbia in the same year 2022, 51,624 people died of CVD, i.e. 47% of all deaths. This means that the frequency and mortality from CVD in Serbia is more pronounced, i.e. above the world average. The main reason is insufficiently organized planned and systemic prevention of CVD.
I also welcome the very successful School of Health Management, which is running alongside the School of Cardiology. The main topic is “Professional management - the basis of sustainable health care”. The number of students and lecturers from abroad in this School is particularly impressive. They also published two significant books1,8
Finally, I wish both schools successful work.
Welcome words in English (which were simultaneously translated into Serbian) were also sent by foreign members of the Presidency.
COMMEMORATION AT THE SCHOOL FOR THE DECEASED ACADEMICIAN ASA RS DRENKA SEĆEROV ZEČEVIĆ
Academician ASA RS D. Vulić attended the funeral in Belgrade on June 25, 2024. He spoke at the School about the life, work and achievement of the deceased academician Drenka Šećerov Zečević.
Academician of SASA V. Kanjuh said that academician Drenka Šećerov Zečević was an anatomist, who especially dealt with the heart and especially its blood vessels (normal and pathological distribution, myocardial bridges and their influence on local atherosclerosis, etc.).
She was a student of academician of Bosnia and Herzegovina (Federation) and non-staff member of SASA Hajrudin Hadžiselimović (1914 – 1981), who at the Faculty of Medicine in Sarajevo raised the subject of anatomy as the most important in basic medical sciences. At the same time, he was particularly strict in his demands for its widespread adoption. Because of this,
‘’Живот, рад и дело академика АНУРС Дренке Шећеров Зечевић’’ на XXV конгресу кардиолога Србиjе, у Београду, на Заjедничком симпозиjуму одбора за КВП САНУ и АНУРС, 24 - 26. октобар 2024.
some students even transferred to other medical faculties in the country to pass anatomy and then returned to Sarajevo. She was the president of the Board on Cardiovascular Pathology of ASA RS since its inception. She advocated for maximum cooperation with the Board on CVP SASA. Academicians V. Kanjuh and M. Ostojić became members of her Board, and she and D. Vulić became members of the Board on CVP SASA. Academician V. Kanjuh, on behalf of the Board on CVP SASA, gave a suitable obituary in the daily Politika (Fig. 7.). Also, academicans D. Vulić and V. Kanjuh will hold a lecture “Life, work and achievement of ASARS academician Drenka Šećerov Zečević” at the XXV Congress of Cardiologists of Serbia, in Belgrade, at the Joint Symposium of the Committees for CVP SASA and ASARS, October 24-26 in 2024.
Obituary in the daily newspaper Politika on the occasion of the death of academician ASARS Drenka Šećerov Zečević which was given by academician V. Kanjuh on behalf of the Board on CVP SASA as its president.
Before the start of the class, the foreign lecturers greeted the listeners via the link N. D. Wong и I. Graham.
Foreign member ASA RS Prof. Dr. Nathan D. Wong, Director of the ECPD School, University of California, Irvine, USA.
– Advances in Residual CVD Risk Reduction
– Evolving Cholesterol Guidelines and Newer Therapies
Academician SASA, Foreign member ASA RS Prof. Dr. Miodrag Ostojić, Co-Director of the School, Vice - president of the Board on CVP of SASA
– Pre-hospital Fibrinolysis and Primary PCI for Treatment of STEMI
– Acute Coronary Syndrome:Optimizing Early Management in Invasively Managed Patients
– New Guidelines for Revascularization
– Early diagnosis of atherosclerosis and ischemic heart disease
Prof. Dr. Mirza Dilić, School of Medicine, University of Sarajevo, BiH.
– DAPT escalation and deescalation strategy: step forward and step back
– State of the art - Lipid lowering therapy: To PCSK9 or siRNA or not
– Does CHADS-P2A2RC score help us in balancing ischaemic and bleeding risk in patients with CCS
Prof. Dr. Ian Graham, Co-Director of the ECPD School, Trinity College, Dablin, Ireland
– CVD Risk Estimation in Europe: The New SCORE-2 and SCORE-2-OP
– The 2021 ESC Joint Prevention Guidelines
Academician ASA RS Prof. Dr. Duško Vulić Co-Director of the ECPD School, School of Medicine, University of Banjaluka, Republic of Srpska.
– Epidemiology, Diagnosis, Risk Factors and Management of Atrial Fibrillation: What did the new recommendations bring us?
– Optimization of the treatment of resistant hypertension. What did the recommendation bring us?
Prof. Dr. Milica Lazović, State University of Novi Pazar - Department of Rehabilitation
– Where cardiac rehabilitation is going?
– Efficacy of Rehabilitation for the prevention and treatment of frailty and sarcopenia in patients with cardiovascular disease
Academician SASA Prof. Dr. Vladimir Kanjuh
– Hypoplastic left heart syndrome. A. Isolated atresia of the aortic opening (Quiz:How to establish normal systemic, pulmonary and coronary circulation through corrective surgery? Solution by W. Norwood). B. Atresia of the aortic opening coexistent with atresia of the mitral orifice.
Prof. Dr. Branko Beleslin, Cardiology Clinic, University Clinical Center of Serbia
– Risk stratification in chronic coronary syndrome
– Diagnosis of coronary disease in patients with diabetes
Foreign member ASA RS Prof. Dr. Milan Nedeljković School of Medicine University of Belgrade.President of Serbian Medical Association.
– 21 years since the installation of the first TAVI valve: presentation of the results of the most important studies
– Left atrial occluders (LACC) - their role and importance through the presentation of the latest studies.
Dr Melita Vujnović, World Health Organization Representative and Director of WHO Office in Ljubljana, Slovenia.
– Commercial determinants of health - Risks for chronic non-communicable diseases
facts from this lecture are interesting: 1. The President of Turkmenistan is legal banned smoking anywhere (’’My people realized that smoking is harmful to health’’) but mass air travel by women to Istanbul followed, returning with large bales of tobacco and bribed customs officials. Smoking continued secretly and 2. Uganda is the only one country in the world where homosexuality is punishable by death.
Prof. Dr. Dan Gaita, University of Medicine and Pharmacy, Timisoara, Romania – The Obesity Epidemic: Strategies for Prevention and Control
Cardiodiabetology: The Future is Now.
Dan Gaita jе
/ Dan Gaita is a pioneer in cardiodiabetology at the ECPD School of Cardiology. In Serbia and R. Srpska, as is well known, is the pioneer of cardio-diabetology, SASA academician prof. dr Nebojša M. Lalić
Prof. Dr. Ivan Tasić, Faculty of Medicine University of Niš, Serbia.
– Clinical Decisions regarding Rate Control versus Rhythm Control – Prevention and Treatment of Heart Failure
Academician Vladimir Kanjuh
– Tetralogy of Fallot: Morphology and Hemodynamics, Formative genesis, Complications, Blalock-Thomas-Taussig Palliative Anastomosis. Radical Correction and its Consequences in Adult Age (GUCH)
Academician ASA B&H, EAS Prof. Dr. Senka Mesihović Dinarević, School of Medicine University of Sarajevo, B&H.
– The Latest ESC Guidelines on the Tetralogy of Fallot Management
– Air Pollution and Cardiovascular Health
Инострани
преко линка jер су отишли на Светски конгрес
/ Some foreign lecturers taught in English and ours in our language. Certain lecturers successfully taught through the link because they went to the World Congress of Cardiologists in Shanghai.
ПРЕДСЕДАВАJУЋИ НА СЕСИJАМА
В. Кањух, Д. Вулић, С. Месиховић Динаревић, М. Дилић, М. Лазовић РЕЗУЛТАТИ АНОНИМНОГ
ШКОЛЕ О ДОПРИНОСИМА СВИХ ПРЕДАВАЧА Резултати одговора на питање: ‘’Molimo Vas da predavače ocenite ocenom od 1 (najniža) do 5 (najviša)’’ су следећи:
RESULTS OF THE ANONYMOUS SURVEY QUESTIONNAIRE OF SCHOOL PARTICIPANTS ON THE CONTRIBUTIONS OF ALL LECTURERS
Results of the answer to the question: Please rate the lecturers from 1 (lowest) to 5 (highest)’’ are as follows:
ПРЕДАВАЧИ / LECTURERS: ОЦЕНА/EVALUATION
Akademik prof. dr Vladimir Kanjuh 5.00+
Akademik prof. dr Senka Mesihović Dinarević 5.00
Akademik prof. dr Miodrag Ostojić 5.00
Akademik prof. dr Duško Vulić 5.00
Prof. dr Milan Nedeljković 5.00
Prof. dr Branko Beleslin 4.75
Prof. dr Mirza Dilić 4.75
Prof. dr Ian Graham 4.75
Prof. dr Milica Lazović 4.75
Akademik prof. dr Nathan D. Wong 4.75
Prof. dr Dan Gaita 4.50
Prof. dr Ivan Tasić 4.50
JOINT CLOSURE OF SCHOOLS FOR HEALTH MANAGEMENT AND CARDIOLOGY AND DISTRIBUTION OF CERTIFICATES TO PARTICIPANTS AND LECTURERS (Fig. 8 - 11.)
The presiding academician N. Ostojić thanked all the actors who helped in the organization of the schools, lecturers and students and assessed that both schools were very successful. Academician V. Kanjuh’s proposal was accepted that in the following schools in 2025, as part of the Joint opening of classes, there would be two lectures: one from Healthcare Management and the other from Cardiology with topics of interest to both schools. The reason for this is the extraordinary lecture of academician BiH (Federation), pediatric cardiologist Senka Mesihović Dinarević
Сл./Fig.8.
/ Closing of the schools - presentation of certificates to participants and lecturers of ECPD 2024 Management in health and Cardiology schools. From left to right: dr. Melita Vujnović, Director of the Office WHO in Slovenia, Chairman academician N. Ostojić, academician of BiH (Federation) Senka Dinarević Mesihović, academician V. Kanjuh and prof. dr. Elizabeta Ristanović, Medical Military Academy of the University of Defense, Belgrade.
/ Prof. Dr. Siniša Dučić, director of the University Children’s Clinic in Tiršova Street, Belgrade, receives a certificate from V. Kanjuh and M. Vujnović.
/ Dr. Snježana Radetić, director of Health Center “Dr. Mladen Stojanović”, Laktaši, R Srpska receives a certificate from V. Kanjuh and M. Vujnović
A group photo of ECPD schools of Management in health and Cardiology 2024 participants with their certificate and the Presidency of the schools closing.
СЛЕДЕЋА XVI КАРДИОЛОШКА ШКОЛА 2025. XVI ECPD интернационална летња кардиолошка школа ће бити одржана од 25. до 28. jуна 2025. године у Хотелу „Медитеран“ у Будви. За сва обавештења у вези са XVI школом (котизациjа, авионски превоз и смештаj) обратити се на тел. ECPD у Београду: +381 113246041.
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES
“Air Pollution and Cardiovascular Health”, which is of mutual primary interest for both schools.
NEXT XVI SCHOOL OF CARDIOLOGY 2025.
The XVI ECPD International Summer School of Cardiology will be held from June 25 to 28, 2025 at the “Mediteran” Hotel in Budva.
For all information regarding the XVI school (registration fee, air transport and accommodation), contact tel. ECPD in Belgrade: +381 113246041.
2. Kanjuh V, Pušac M. IX medjunarodna letnja škola Evropskog centra za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta Ujedinjenih nacija o kardiovaskularnim bolestima. Bečići (CG), Hotel ’’Splendid’’, 26 – 30.juna 2017. Medici.com (Banja Luka, R.S.)2017; XIV(83):94-5.
3. Kanjuh V, Pušac M, Kanjuh S. X jubilarna međunarodna letnja kardiološka škola Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih Nacija (European Center for Peace and Development University for Peace of United Nation) ’’Prevencija, dijagnostika i tretman KVB’’. Uz komentare održanih predavanja. Medici.com (Banja Luka, RS) 2018; XV (88): 102 – 6.
4. Kanjuh V, Vulić D, Pušac M, Kanjuh S. XI međunarodna letnja kardiološka škola ’’Prevencija, dijagnostika i tretman kardiovaskularnih bolesti’’ Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija (European Center for Peace and Development University for Peace of United Nation) uz komentare, odnosno karakteristične reproducibilne slajdove održanih predavanja. Medici.com (Banja Luka, RS) 2019; XVI (94): 86-92.
5. Vulić D, Kanjuh V, Ostojić M, Wong ND (Ured.) Internacionalna monografija I. Novi trendovi u prevenciji, dijagnostici i lečenju kardiovaskularnih bolesti. Izd. Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija. Beograd, 2015.,str. 1 - 365; Drugo preštampano izdanje 2017.
6. Vladimir Kanjuh (gl. i odg. ured.), Nathan D.Wong (ko-ured), Duško Vulić(ko-ured) i sar. Internacionalna monografija ECPD II: Novi trendovi u prevenciji, dijagnostici i lečenju kardiovaskularnih bolesti, str. 1- 293. Izd. Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, Beograd, 2023.
7. Пушац М, Билбиjа Б,
хом, наjстариjем
/ Pušac M, Bilbija B, Šarac M. Interview with cardiovascular and onco-pathologist, Prof. Dr. Vladimir Kanjuh, the oldest academician of SASA by seniority “On memories and current social problems in Serbia. Medici.com (Banja Luka, R.Srpska) 2024;XXI(123): 36:49.
(Сећања
педиjе; Погрешке у вредновању научног рада; Прави узроци масовних
8. Henke K-D. Essays in healthcare for non-economists. ECPD European Center for Peace and Development University for Peace Est by the United Nations. An unusaul introduction and 15 essays. (pp 1-69). Publ. ECPD, Belgrade, 2023.
Medici.com (Banjaluka, Republika Srpska) 2024; XXI (125):62-70 Cardiovascular Health“
Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci imao je čast da ugosti delegaciju sa Univerziteta za medicinu i zdravstvene nauke u Šangaju u okviru službene posjete koja je održana u periodu od 22.8. do 24.8.2024. godine u Banjaluci.
Tokom posete, svečano je otvoren Inovacioni centar za međunarodni transfer tehnologija u biomedicini na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci. Otvaranju su prisustvovali ministar za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje dr Željko Budimir, pomoćnik ministra zdravlja dr Milan Latinović, rektor Univerziteta u Banjaluci prof. dr Radoslav Gajanin, prorektor Šangajskog univerziteta za medicinu i zdravstvene nauke prof. dr Lei Tang, dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci prof. dr Ranko Škrbić i direktor Inovacionog centra za razvoj biomedicinskih tehnologija Šangajskog univerziteta za medicinu i zdravstvene nauke Liang Džou.
Centar je osnovan u okviru Centra za biomedicinska istraživanja Medicinskog fakulteta i predstavlja ključnu platformu za saradnju u oblasti istraživanja i inovacija. Osnivanje Centra će omogućiti Univerzitetu u Banjaluci da ugosti kineske profesore i studente, pružajući im mogućnost aktivnog učešća u istraživačkim projektima. Zajednički će se raditi na naučnoistraživačkim projektima, uključujući mentorstvo kineskih profesora studentima na završnim radovima na drugom i trećem ciklusu studija. Studenti i profesori iz obje zemlje će imati priliku da se upoznaju sa najnovijim dostignućima u oblasti medicine, rade na istraživanjima i objavljuju svoje radove u prestižnim naučnim časopisima.
Rektor Banjalučkog univerziteta prof. dr Radoslav Gajanin je rekao da je otvaranje ovog centra rezultat dobre saradnje sa Šangajskim univerzitetom za medicinu i zdravstvene nauke. Kako je rekao, saradnja Univerziteta u Banjaluci sa vodećim univerzitetima u Kini se odvija dugi niz godina i to na obostrano za-
Posjeta delegacije sa Univerziteta za medicinu i zdravstvene nauke u Šangaju
Inovacioni centar za međunarodni
transfer tehnologija u biomedicini
Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci
dovoljstvo, a kada je riječ o novootvorenom centru, po njegovim riječima, posebno je važan transfer tehnologija.
„Tokom naše prošlogodišnje posjete Šangajskom univerzitetu za medicinu i zdravstvene nauke vidjeli smo najnovija tehnološka rješenja, posvećena unapređenju tretmana pacijenata u različitim kliničkim disciplinama. Očekujemo da ta tehnološka rješenja koja se već primjenjuju u zdravstvenim ustanovama u Kini budu dostupna na Medicinskom fakultetu UNIBL, odnosno na našim vodećim zdravstvenim ustanovama", naglasio je Gajanin.
Ministar za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje Republike Srpske doc. dr Željko Budimir je istakao da će Inovacioni centar za međunarodni transfer tehnologija u biomedicini biti regionalni centar za transfer tehnologija u oblasti medicine i zdravstvenih nauka. Budimir je rekao da je transfer tehnologija danas najvažnija stvar, naročito za zemlje u razvoju kao što je Republika Srpska. Dekan Medicinskog fakulteta prof. dr Ranko Škrbić je istakao da će otvaranje Centra,
između ostalog, unaprijediti razvoj medicine i zdravstva u Republici Srpskoj primjenom svega onoga što se u Kini već primjenjuje.
„Centar će doprinijeti razvoju tehnologija, razmjeni iskustava, ali i edukaciji zdravstvenih radnika, kako bismo pojačali naučni kapacitet naših institucija koje djeluju u oblasti medicine", rekao je Škrbić.
Prorektor Šangajskog univerziteta za medicinu i zdravstvene nauke prof. dr Lei Tang je izrazio zadovoljstvo što je imao priliku da učestvuje u uspostavljanju jednog ovakvog centra.
„Ovo će biti dobra polazna tačka kada je riječ o obrazovanju kadrova, razmjeni iskustava, ali će unaprijediti i dalji razvoj saradnje dvije zemlje", rekao je Tang.
Kako je dogovoreno tokom posjete, kineska strana će obezbediti neophodnu opremu i materijale, dok će Univerzitet u Banjaluci pružiti operativna sredstva. Ova saradnja obećava značajan napredak u oblasti zdravstvenih tehnologija i inovacija, jačajući međunarodne veze i unapređujući kapacitete naših istraživačkih timova.
Delegacija Šangajskog univerziteta za medicinu i zdravstvene nauke posjetila je UKC Republike Srpske, a prorektor ovog univerziteta Lei Tang očekuje da, uz univerzitetsku razmjenu, ostvare i razmjenu kadrova.
“Najvažniji nam je transfer tehnologija, upotreba modernih tehnologija u medicini, razmjena i obrazovanje kadrova”, naveo je Tang.
у сарадњи са Медицинским факултетом Универзитета у Бањалуци и Удружењем за диjабетес, гоjазност и кардиометаболичке болести Републике Српске организoвали су 20. и 21.9. 2024. године међународни симпозиjум са темом: „Диjабетес, гоjазност и кардиометаболичке болести – новине у класификациjи, превенциjи и терапиjи“
Гоjазност и диjабетес су хроничне незаразне болести чиjа jе епидемиjа захватила циjели свиjет, укључуjући и Србиjу и Републику Српску. Гоjазност представља значаjан фактор ризика за друге незаразне болести, као што су диjабетес, кардиоваскуларна обољења и неке врсте карцинома. Епидемиjа гоjазности коjа jе започела средином седамдестих година прошлог виjека до сада jе обухватила више од два билиона особа са гоjазношћу и претjераном тjелесном тежином.
Према подацима Међународне диjабетесне федерациjе 537 милиона одраслих особа данас живе са
диjабетесом , а очекуjе се пораст на 643 милиона до 2030. године и 784 милиона до 2045. године. Савремена цивилизациjа, ствараjући нездрав стил живота, узрокуjе пандемиjу гоjазности, а посљедично диjабетеса типа 2, коjи приjете да пониште добробити за здравље коjе jе донио велики технички и научни напредак! Због велике поjавности гоjазности и диjабетеса типа 2, као и кардиовскуларних болести, ови пациjенти представљаjу велико
Проф.
Предавачи на симпозиjуму су била четири академика АНУРС и САНУ, шест професора и пет доцената Медицинског факултета Универзитета у Бањалуци и Медицинског факултета, Универзитета у Београду, коjи су у своjим рефератима изложити веома значаjне и актуелне теме из области
Думановић: Гоjазност данас: Актуелне теме – Проф. др Снежана Половина: Припрема пациjената за бариjатриjске операциjе
терапиjске интервенциjе
Доц. др Габриjела Малешевић: НАФЛД и диjабетес:
двиjе стране исте медаље – Доц. др Љиљана Лукић: Хипертензиjа у диjабетесу
Другог дана симпозиjума одржана jе трећа сесиjа: Гоjазност и компликациjе, у коjоj jе изложено шест реферата: Академик Драган Мицић, секретар Медиицинског одjељења САНУ: Прогрес у медикаментозноj терапиjи гоjазности Проф. др Мирjана Шумарац
Uorganizaciji Udruženja doktora urgentne medicine Republike Srpske u Hotelu „Bosna“, Banjaluka RS, BiH, održan je 1. kongres urgentne medicine RS, koji je međunarodno akreditovalo MZSZ RS, a trajao je od 6 do 8. septembra 2024. godine. Udruženje doktora urgentne medicine RS je osnovano 2002. godine i trenutno broji 73 člana, od kojih su većinom specijalisti urgentne medicine i doktori koji rade u hitnim pomoćima domova zdravlja u RS. Udruženje ima svoj Statut u kojem su navedeni ciljevi udruženja, od kojih je najznačajniji akcenat dat na edukaciju osoblja, saradnju sa resornim ministarstvom, medicinskim fakultetom i ostalim udruženjima kod nas i u okruženju. Ponosni smo što smo dali sve od sebe da organizujemo 1. kongres urgentne medicine RS, uključujući puno odricanja van redovnih poslova, entuzijazma i ličnog doprinosa naših članova.
Na kongresu su razmatrane najaktuelnije oblasti iz urgentne medicine u pet glavnih tema: KPR, nove smjernice i izazovi; Politrauma, masovne nesreće i trijaža; Pristup kritično oboljelom djetetu; Akutna pogoršanja hroničnih oboljenja i Uloga hitnog medicinskog tehničara u urgentnom zbrinjavanju. Iz teorije se prešlo na praksu i prikazane su tri radionice.
Pored 60 predavanja iz navedenih glavnih oblasti koje tretiraju hitna i urgentna stanja, ugledni predavači i eminentni stručnjaci iz Srbije, Slovenije, Austrije, Hrvatske i BiH; Republike Srpske i Federacije BiH, održali su veoma kvalitetna predavanja i predstavili vrhunske rezultate u istraživanjima, paralelno u dvije sale. Učestvovalo je više od 200 doktora i medicinskih tehničara, razmijenjeni su stavovi i diskutovalo se o svim ključnim tačkama urgentnog zbrinjavanja, o pristupu i procedurama, primjenama postupaka, izazovima u zbrinjavanju urgentnih stanja po algoritmima urgentne medicine kod nas i u
6-8. septembra 2024. u Hotelu „Bosna“, Banjaluka održan
Prvi međunarodni kongres urgentne medicine Republike Srpske
svijetu. Predavači i učesnici su dolazili iz Novog Sada, Beograda, Beča (link), Maribora, Zagreba, Sarajeva, Pančeva, Obrenovca, Živinica, Zenice, Bijeljine, Novog Grada, Kostajnice, Mrkonjić Grada, Laktaša, Teslića, Prijedora, Dervente, Prnjavora, Doboja, Modriče, Foče, Istočnog Sarajeva, Gradiške, Sokoca, Brčkog, Zvornika, Ribnika i Banjaluke. Posebnu pažnju su privukle teme iz oblasti hitnog ultrazvučnog pregleda, fokusiranog ultrazvuka u određenim hitnim stanjima. Zanimljivo predavanje su imali prof. dr Ivan Gornik, načelnik hitnog prijema, “Rebro” – KBC Zagreb, na temu: Ultrazvuk u akutnoj medicini, što, kako i koliko? Iz Slovenije je instruktorka Win Focus-a, dr Vitka Vujanović, Zdravstveni dom Adolfa Drolca, Maribor, prezentovala: „Upotreba ultrazvuka u hitnoćama“ i „ Klinički primjer SCAD“. Prof. dr Marija Milenković, UC UKCS, Beograd, je održala predavanje: „Upo-
na su predstavili portabilne ultrazvučne aparate kao i ostalu neophodnu opremu za rad u hitnim pomoćima.
Novi trend u urgentnoj medicini je uvođenje portabilnog ultrazvuka i potrebno je što prije edukovati osoblje u hitnim pomoćima, kao i nabaviti ultrazvučne aparate.
Vrijednu pažnju zaslužuje radionica koju je vodio uvaženi instruktor za neonatalnu reanimaciju, dr Stojislav Ko-
treba ultrazvučnih uređaja u urgentnim stanjima“ napredne tehnike i kliničke primjene, što je izazvalo veliku pažnju. Radionicu iz hitnog ultrazvučnog pregleda su za veliki broj zainteresovanih učesnika obavili naši članovi udruženja, doktori iz Banjaluke i Zvornika, „Point of Care Ultrasound: eFAST“. Predstavnici “Medicom” Bijelji-
njević, UKC RS Banjaluka: Osnovne i napredne tehnike uspostavljanja disajnog puta kod djeteta, uspostavljanje intraosealnog puta, torakocenteza i torakodrenaža kod djeteta.
Još jedna vrlo važna radionica; „ALS scenario“ je privukla veliki broj učesnika, a scenario napredne kardiopulmonalne reanimacije su vodili dok-
torka Nejra Jonuz Gušić sa medicinskim tehničarima iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Kantona Sarajevo. Aktuelnosti u urgentnoj medicini je predstavio prof. dr Velibor Vasović, Medicinski fakultet Novi Sad, koji je zaključio da uvođenje modela paramedikusa u urgentnoj medicini nije primijenjen i neće se za sada provoditi u Republici Srbiji.
Takođe, u fokusu predavanja je bila oblast politraume, masovnih nesreća i trijaže. Koji su to izazovi u zbrinjavanju, neophodna oprema i sredstva za zbrinjavanje politraumatizovanog pacijenta, skor sistemi i brza trijaža te opravdanost primjene brzih anestetika na primarnom prehospitalnom nivou. Predavanje doc. dr Radojke Jokšić Mazinjanin, Medicinski fakultet Novi Sad, je otvorilo mnoga pitanja, a prvenstveno na obaveznom uvođenju procedure da svaki sanitet ima „paket za trijažu“ sa jasno definisanim karticama za trijažne grupe po stepenima hitnosti.
Svi predavači su doprinijeli radu kongresa koji je medijski popratila RT RS što je izazvalo veliku medijsku pažnju. Nadamo se da smo mnogo naučili razmjenom znanja jedni od drugih, da je kongres pokrenuo mnogo toga korisnog u oblasti urgentne medicine. Neizmjerno smo zahvalni predavačima sa UKC RS Banjaluka koji su u velikom broju učestvovali na kongresu.
Kongres je po rješenju MZSZ RS bodovan za predavače, autore radova sa maksimalnih 15 bodova, dok su koautori i ostali učesnici bodovani sa šest bodova kontinuirane medicinske edukacije. Uručeni su im sertifikati, kao i članovima odbora navedenim u programu kongresa.
Kongres je svečano otvorio u ime ministra zdravlja i socijalne zaštite Alena Šeranića, potpredsjednika Vlade RS, pomoćnik ministra prim. dr Milan Latinović, a uvodnu riječ je održala predsjed-
nica udruženja i organizacionog odbora kongresa prof. dr Nada Banjac. Pročitano je i prigodno pismo predsjednika RS Milorada Dodika, od savjetnice predsjednika gđe Gabi Račić. Takođe se skupu obratila i doc. dr Nevena Todorović u ime JZU DZ BL, kao i gđa Davorka Kopanja, predstavnica menadžmenta u ime generalnog sponzora “Hemofarm” a.d. Banjaluka. Pozdrave i uspješan rad kongresu su uputili rektor Univerziteta u Banjaluci prof. dr Radoslav Gajanin, dekan MF prof. dr Ranko Škrbić, dekan MF u Foči prof. dr Dejan Bokonjić, generalni direktor UKC RS Banjaluka prof. dr Vlado Đajić, kao i generalni direktor “Hemofarma” gospodin Saša Urošević. Uspješan rad nam je u ime Kabineta gradonačelnika Banjaluke poželio gradonačelnik Draško Stanivuković.
Za tehničku podršku u organizaciji kongresa angažovali smo „MedNet“ Banjaluka, Agencija i platforma za edukacije, gospodin Vladimir Blagojević.
Zaključci kongresa:
1. Urgentna medicina i hitne pomoći su nepravedno zapostavljene u odnosu na njihovu ulogu, mjesto i značaj koji im opravdano pripada. Urgentna medicina nije etablirana u zdravstvenom sistemu i društvu s obzirom na cjelokupni doprinos smanjenju mortaliteta i komplikacija kod vitalno ugroženih pacijenata.
2. Lokalne samouprave u većim gradovima u RS imaju zakonsko uporište da osnuju zavode za hitnu medicinsku pomoć, a po ugledu na Sarajevo u BiH i na okruženje koje ima ovaj nivo zdravstvene zaštite, s obzirom na specijaliste urgentne medicine.
3. FZO RS treba da poboljša normative i standarde koje propisuje, jer su dosadašnji normativi nepovoljni i nedovoljni. Mali broj timova demotivišu opredjeljenje mladih doktora i medicinskih tehničara, kao i opstanak postojećeg kadra, zbog specifičnosti posla, brzog „sagorijevanja“ usljed nedovoljnog broja propisanih timova po broju stanovnika i dostupnosti građanima. Bolja hitna pomoć implicira zadovoljnije civilno društvo.
4. Tražiti od FZO RS da se razdvoje nehitni slučajevi od hitnih, ne samo zbog poštovanja struke i usluga koje se pružaju u hitnoj pomoći za hitna stanja, nego i zbog nemogućnosti da se regulišu nehitna stanja u hitnoj pomoći na koje se „troši“ edukovano osoblje, prioritetno namijenjeno za hitne slučajeve, pa samim tim i sredstava koja dodjeljuje na godišnjem nivou za hitne pomoći, namijenjena samo za hitna stanja.
5. Tražiti od MZSZ RS da izmijeni pravilnik o sastavu tima, tj. da pored doktora i medicinskog tehničara, vozač sanitetskog vozila može biti i medicinski tehničar. Omjer 1 doktor: 2 medicinska tehničara gotovo nigdje nije ispoštovan u domovima zdravlja u RS.
6. Tražiti od MZSZ RS saglasnost da se u domovima zdravlja u RS omogući edukacija i uvede „hitni medicinski tehničar“ , sticanjem licence nakon dvomjesečnog kursa u Sarajevu. Poslodavac bi morao uvesti u pravilnik o sistematizaciji ovo radno mjesto za rad u hitnoj pomoći. Hitni medicinski tehničar je naziv koji je
bio uveden od 1998. god. projektom za HMP od strane MZSZ RS, ali se vremenom izgubio kroz pravilnike o sistematizaciji i unutrašnjoj organizaciji na što smo ranije ukazivali.
7. Tražiti od Medicinskog fakulteta
Univerziteta u Banjaluci da se uvede dvosemestralna nastava iz obaveznog predmeta Urgentna medicina na šestoj godini studija. Medicina, koji je sada jednosemestralan, a silabus predmeta i gradivo je preobimno i zahtijeva veći broj časova predavanja.
8. Tražiti od Medicinskog fakulteta
Univerziteta u Banjaluci, Centra za specijalizacije, da se izmijeni kurikulum za specijalizaciju iz Urgentne medicine, koji je prije 3-4 godine koji je dostavio šef Katedre za urgentnu medicinu.
9. Neophodno je da se poboljša opremanje hitnih pomoći savremenijom opremom koja se koristi u urgentnom zbrinjavanju. Naročito, uvođenje hitnog ultrazvučnog pregleda koji je trend u svijetu i okruženju, pa tako treba i kod nas da bude. Omogućiti uvođenje novih usluga i edukacija, kao i nabavku opreme uz pomoć Vlade i osnivača domova zdravlja koji bi trebalo da izdvoje veća sredstva za hitne pomoći. Omogućiti i druge važne edukacije za rad u hitnim pomoćima, te ih akreditovati na nivou MZSZ RS kao obavezne za rad u hitnim službama. 10. Apelovati na medije i portale da se suzdrže od senzacionalističkih objava bez prethodno provjerenih činjenica, jer na taj način mogu ozbiljno da ugroze živote osoblja i rad u hitnim pomoćima, podstaknu osoblje da napušta hitne službe jer je na njih neopravdana haj-
ka i pritisak javnosti, demanti nam slabo pomažu.
11. Nastaviti saradnju sa relevantnim institucijama, udruženjima i planirati novi simpozijum urgentne medicine u naredne dvije godine.
Zahvaljujemo se iskreno na pomoći u realizaciji kongresa svima koji su pomogli, sponzorima i donatorima bez kojih kongres ne bi bio moguć.
Udruženje doktora urgentne medicine Republike Srpske se zahvaljuje i u vidu zahvalnica:
Vlada RS, MZSZ RS, Grad Banjaluka, Grad Prijedor, Opština Modriča, UKC RS Banjaluka, JZU Dom zdravlja Banjaluka, “Vitinka” Kozluk, Auto plus “hyundai” KIA Banjaluka, Agencija za bankarstvo RS, generalni sponzor “Hemofarm” a.d. Banjaluka, srebrni sponzor “Medicom” a.d. Bijeljina i “Čistoća” a.d. Banjaluka, bronzani sponzori “Inel” Maglaj i ”Bosnalijek”, te ostali sponzori Sono Medical, Đaković d.o.o. Banjaluka, Vitamed, Pharmacol-Int, Moja apoteka i Abela Pharm. Zahvaljujemo se i Javnom državnom servisu RT RS koji su medijski popratili najavu i svečano otvaranje kongresa te omogućili televizijsko i radio obraćanje predsjednice Udruženja prof. dr Nade Banjac. Takođe se zahvaljujemo i ATV medijskoj kući koja je u svojoj emisiji „Jutranji program“ gostovanjem predsjednice udruženja, javnosti dala više informacija o ovom velikom akademskom događaja u našem gradu.
Posebno se zahvaljujemo „Prorent“, agenciji čije usluge nam je Grad Banjaluka omogućio da obezbijede rasvjetu i ozvučenje za potrebe kongresa, što su uradili bez ijedne zamjerke, što je doprinijelo uspješnom radu ovog skupa. Zahvaljujemo se direktorki Hotela „Bosna“ na odličnoj saradnji gospođi Biljani Dakić na ugodnoj atmosferi i smještaju u hotelu što su posebno istakli gosti učesnici kongresa, kao i šefu restorana Slavku Ristiću na odlično pripremljenoj hrani i osvježenju za potrebe svečanog otvaranja i svečane večere. Muzički dio su izveli naši eminentni profesori muzičke akademije, na instrumentima saksofon, violina i klavir, a za zabavni dio je bio zadužen poznati banjalučki bend „NG bend“. Banjaluka 11.9.2024. godine.
Prof. dr Nada Banjac, predsjednica Udruženja doktora urgentne medicine Republike Srpske
JU Visoka medicinska škola Prijedor, u saorganizaciji Akademije stukovnih studija Beograd, Rudarskog fakulteta Prijedor, Univerziteta u Banjaluci, Šumarskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci je organizovala Tre-
četiri sesije (Laboratorijska medicina, dijagnostika, zdravstvena njega; Rehabilitacija, fizičko i mentalno zdravlje; Spoljašnji faktori i prevencija rizika po zdravlje ljudi i Studentski radovi) održana su plenarna predavanja, sekcijska
ću međunarodnu naučnu konferenciju pod nazivom „Znanjem do zdravlja –SANUS 2024” od 19. do 21. septembra u Prijedoru na kojoj su učestvovali istraživači iz zdravstvenih, biomedicinskih i srodnih naučnih oblasti. Kroz
predavanja, usmena izlaganja i poster prezentacije.
Cilj Konferencije, koju je Ministarstvo za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje RS klasifikovalo kao međunarodnu, je da akademskoj, na-
učnoj, stručnoj i široj javnosti predstavi rezultate naučnog i stručnog rada istraživača iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i drugih država i na taj način omogući bolji prenos naučnih i stručnih informacija u oblasti prevencije bolesti i promocije zdravlja, ranog otkrivanja bolesti, liječenja stanovništva i rehabilitacije.
Učešće na Konferenciji uzelo je 117 autora iz osam država, sa ukupno 56 radova. S obzirom na oblasti koje pokriva, Konferencija je tematski veoma raznolika i bogata sadržajima kao što su teme vezane za: prevenci-
ju bolesti i promociju zdravlja, aktuelnosti u sestrinskoj praksi, modernu medicinsko-laboratorijsku i mikrobiološku dijagnostiku, bezbjednost hrane, uticaj ekoloških faktora na zdravlje i zdravlje životne sredine, fizioterapiju i inovativne metode koje se koriste u fizioterapiji, savremeni pristupi u radnoj terapiji, uticaj fizičkog vježbanja na ljudsko zdravlje i drugo.
Nakon opsežnih priprema, 28. septembra 2024. godine u Buissnes hotelu „Prijedor“ uspješno je održan Simpozijum sa međunarodnim učešćem pod nazivom „Poremećaji iz autističnog spektra – izazovi novog doba“, koji je okupio preko 270 učesnika različitih profesija (doktori medicine različitih specijalnosti, psiholozi, logopedi, defektolozi, socijalni radnici, specijalni edukatori, vaspitači), kao i dio roditelja djece koja se tretiraju radi nekog od oboljenja iz autističnog spektra.
Tokom Simpozijuma eminentni stručnjaci (psihijatri, dječji i adolescentski psihijatri, neuropedijatri, pedijatri, epileptolozi i genetičari) iz zdravstvenih ustanova i sa više medicinskih fakulteta iz Ljubljane, Splita, Rijeke, Banjaluke i Prijedora, u dvije sesije su predstavili i učesnicima približili sveobuhvatnu sliku ove specifične grupe oboljenja, karakteristične za razvojni period, čija je prevalenca značajno povećana širom svijeta u posljednjim decenijama, uz prikaz rizičnih faktora i dijagnostičkih kriterijuma za oboljenja koja prate autizam, ali i tretmanske opcije u skladu sa aktuelnim saznanjima, utemeljenim na kliničkim istraživanjima i naučnim dokazima. Aktivna diskusija nakon obje sesije Simpozijuma ukazala je na zainteresovanost učesnika za unapređenjem vlastite prakse, ali i moguće rješavanje svakodnevnih prepreka u radu sa djecom koja imaju neki od kliničkih entiteta iz spektra autizma.
Mentalno zdravlje
Autistični spektar u fokusu
Glavni zaključci Simpozijuma ukazuju na potrebu rane intervencije i što ranije dijagnostičke obrade (između druge i treće godine života), sa naglaskom na podizanje svijesti roditelja, aktivnom edukacijom multidisciplinarnih timova u budućim centrima za rani rast i razvoj i kontinuiranu konsultativnu ulogu eksperata iz ove oblasti.
U okviru Simpozijuma održan je i jedan satelitski simpozijum generalnog sponzora, kompanije „Hemofarm“. Svi učesnici Simpozijuma dobili su Sertifikat o učešću.
Tokom otvaranja prisutne su prigodno pozdravili prim. dr Milan Latinović, pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, gospođa Olivera Brdar Mirković, u ime Gradske uprave, i gradonačelnika Grada Prijedor, profesorka Biserka Rešić u ime Naučnog odbora Simpozijuma, mr sc. med. Goran Predojević, u ime koorganizatora, te Miloš Marjanović, direktor Doma zdravlja Prijedor i predsjednik Organizacionog odbora Simpozijuma, koji je i uručio zahvalnice gospodinu Slobodanu Javoru, gradonačelniku Grada Prijedor, profesorki
Biserki Rešič, kao inicijatoru ideje o organizovanju Simpozijuma i kompaniji „Hemofarm“ d.o.o. Banjaluka, kao generalnom sponzoru Simpozijuma. Simpozijum je organizovala JZU Dom zdravlja Prijedor u saradnji sa ZU Specijalistički centar „Dr Predojević“ iz Prijedora, a pod pokroviteljstvom Grada Prijedora. Skup je i akreditovalo bodovima kontinuirane medicinske edukacije Ministrstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, a podržale su ga kompanije „Hemofarm“ (generalni sponzor Simpozijuma) i „Abela Pharm“ (Prijatelj Simpozijuma). Simpozijum je imao značajnu medijsku popraćenost prije održavanja, ali i tokom trajanja Simpozijuma.
Poruka svih učesnika je da skupove na specijalizovane teme iz oblasti zdravstva treba nastaviti i dalje organizovati, a Dom zdravlja Prijedor će započeti pripreme za naredni Simpozijum tokom 2025. godine.
Pripremio: Prim. Goran Račetović, dr. med., specijalista psihijatrije, načelnik Centra za zaštitu mentalnog zdravlja, Dom zdravlja Prijedor, Član Organizacionog odbora
Balkansko udruženje medicinskih sestara je dobrovoljna, stručna, nevladina, neprofitna, strukovna organizacija udruženja, koja okuplja medicinske sestre i medicinske tehničare na Balkanu radi ostvarivanja ciljeva u promociji medicinske struke, edukaciji medicinskih sestara.
Fokus BAMS organizacije je: – razvoj kompetencija i funkcionalnog područja medicinskih sestara – poboljšavanje i održavanje visokog kvaliteta sestrinskih usluga – uvažavanje sestrinske profesije kroz primjenu obrazovanja usklađenog sa EU
– koordinacija ciljeva udruženih organizacija članica u evropskim i međunarodnim forumima.
Ciljevi udruženja su:
• Organizovati i mobilizovati medicinske sestre zaposlene u zdravstvenim ustanovama i poticati zajedničke aktivnosti i ciljeve u unapređenju medicinske struke i primjeni nauke u području zdravstvene zaštite.
• Poticati kontinuirano stručno usavršavanje, naučno istraživanje te poticati i pratiti primjenu etičkih načela u radu.
• Nadzirati provedbu prihvaćenih pravnih, etičkih i moralnih normi članova.
• Aktivno učešće na stručnim skupovima, kongresima u zemlji i inostranstvu od značaja za svoje članove i struku.
• Voditi registar članova udruženja.
• Osnovati radnu grupe unutar udruženja koja će pripremati izvještaje i stanovišta radi stalnog ažuriranja i definisanja smjernica za izvođenje dobre kliničke prakse.
BAMS se trenutno fokusira na obuku medicinskih sestara iz osnivačkih udruženja. Medicinske sestre naše regije imaju trogodišnje i četvorogodišnje obrazovanje koje je neusklađeno, naša želja je da se bavimo obrazovanjem koje je usklađeno sa EU. Od osnivanja do danas održali smo veći broj sastanaka, raspravljali o nacionalnim i međunarodnim pitanjima od značaja za članice asocijacije, BAMS je pokrovitelj stručnih skupova, kongresa, simpozijuma, seminara, radionica u organizaciji osnivača. Jedan od ciljeva Balkanske asocijacije medicinskih sestara je promijenti i unaprijediti
2020-2024. godine
Balkanska asocijacija medicinskih sestara BAMS
status sestrinske profesije u balkanskim zemljama.
I konferencija Balkanske asocijacije medicinskih sestara održana je 26. marta 2022. godine u Skupštini grada Beograda. Konferenciji su prisustvovala brojna udruženja iz regije Balkana, a posebna pažnja je posvećena unapređenju položaja medicinskih sestara u zdravstvenom sistemu, prezentovan je dosadašnji rad i kreirani su planovi za buduće aktivnosti. U periodu trajanja pandemije virusa korona zdravstveni radnici su podnijeli najveći teret, bili su neprestano angažovani u spasavanju ljudskih života, na konferenciji smo sagledali elemente koji doprinose da zdravstveni radnici dobiju značajniju podršku društva, donijeli zaključke koje smo uputili relevantnim institucijama. Konferenciju su podržali ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske dr Alen Šeranić, direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić, državni sekretar Ministarstva zdravlja Republike Srbije dr Predrag Sazdanović, predsjednice sestrinskih udruženja iz Srbije i zemalja regije, eminentne ličnosti sestrinske profesije, prijatelji i poznavaoci sestrinske profesije. Konferencija je održana uz poštovanje
preporučenih mjera i protokola institucije. Udruženje zdravstvenih radnika i saradnika ESKULAP, Republika Srbija, sa predsjednicom Mirjanom Blanušom kao liderom je bilo domaćin Prve konferencije. Zaključak učesnika Konferencije je da Balkanska asocijacija medicinskih sestara treba da postane “krovno” tijelo za sva naša udruženja u regionu, naša podrška i zaštita u radu i našem napredovanju. Ova asocijacija ne smije da postane samo zbir udruženja nego asocijacija koja će biti proaktivna u nastojanjima da se poboljša stastus svih naših članova u zdravstvu i društvu uopšte. Mjesto gdje će se razmjenjivati ideje, predlagati promjene i donositi odluke na dobrobit svih.
II konferencija Balkanske asocijacije medicinskih sestara /BAMS/ je održana 24.3.2023. godine u konferencijskoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Banjaluci. Tema konferencije je bila: „Obrazovanje i migracije medicinskih sestara“ . Razgovaralo se o usaglašavanju obrazovnih sistema zamalja članica BAMSa sa zakonodavstvom EU u oblasti sestrinstva, kao i najvećim izazovima sa kojima se suočava sestrinska profesija.
Na konferenciji su bile prisutne eminentne ličnosti sestrinske profesije zemalja regiona, predstavnici Vlada država članica osnivača BAMS-a, prijatelji i poznavaoci sestrinske profesije. Domaćin konferencije je bilo Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske. Pored članova udruženja domaćina, učešće na konferenciji su uzele medicinske sestre, tehničari i babice iz strukovnih udruženja Federacije BiH, Republike Srbije, Sjeverne Makedonije… Osim pomenutih predstavnika konferenciji su prisustvovali predstavnici Slovenije, Crne Gore, Hrvatske i drugih zemalja. Delegacija BAMS-a na čelu sa predsjednikom Goranom Mošićem i domaćinom Konferencije Živanom Vuković Kostić je imala prijem kod ministra zdravlja i socijalne zaštite dr Alena Šeranića na kojem su razgovarali o tekućim temama vezanim za sestrinsku profesiju. Ministar je prisutnima prezentovao planove ovog ministarstva za sestrinstvo Republike Srpske. Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske na čelu sa ministrom dr Alenom Šeranićem je podržalo i aktivno učestvovalo na konferenciji. Pored predstavnika Ministarstva učestvovali su u ime predsjednika Republike Srpske gospodina Milorada Dodika gospođa Gabi Račić, Republike Srbije, šef Odseka za pridruživanje EU i međunarodne programe, sporazume i donacije u obrazovanju Katarina Randjić, pomoćnik ministra zdravstva Federacije BiH dr Goran Čerkez, Sjeverna Makedonija, savjetnik za zdravstvo i socijalnu zaštitu dr Sonja Slavkovik, Grad Banjaluka, Sektor za zdravstvo dr Mira Kecman, predstavnici Fonda zdravstvenog osiguranja, PRO SES projekt menadžer Eldin Fišeković i drugi. Udruženje medicinskih sestara, tehničara, babica i stomatoloških se-
stara „ZA NAS” Sjeverna Makedonija (ZMSTAS – ZA NAS) se zvanično priključilo Balkanskoj asocijaciji i postalo član te potpisalo pristupnicu BAMS-u. U okviru konferencije su održane dvije prezentacije: „Rezultati koji su postignuti u sestrinskoj profesiji/planovi za naredni period“ Mirjana Janković, „Put ka Evropskoj uniji“ prof. dr sc. Danica Železnik. Nakon prezentacija uslijedila je panel diskusija koja se bavila problemima sa kojima se suočavaju medicinske sestre u svom radu, čiji je moderator bila Darija Filipović Ostojić. Sestrinstvo je profesija koja svakodnevno napreduje, medicinske sestre/tehničari rade na svom usavršavanju, nadogradnji svog znanja, obrazuju se na svim nivoima, trude se kako bi pružali što kvalitetniju brigu i njegu svojim pacijentima. Možemo se nadati da će se u skorije vrijeme to početi više cijeniti te da će se neko osvrnuti na hronični nedostatak koji nas prati te da će obrazovane medicinske sestre/tehničari Srbije, Sjeverne Makedonije i Bosne i Hercegovine uvidjeti mogućnosti za napredak, usavršavanje i kvalitetan rad, uz mogućnost dobijanja adekvatnih radnih uslova i željenih plata.
“Budućnost se ne može predviđati nego se treba stvarati. BAMS je budućnost sestrinske profesije na prostorima Balkana“.
III konferencija Balkanske asocijacije medicinskih sestara je održana 9.3.2024. godine u Sarajevu u Konferencijskoj dvorani Hotela „Europa“ pod nazivom „Pravo vrijeme za pokretanje promjena u sestrinstvu”.
Sestrinstvo kao profesiju odredili su njen istorijski tok i tradicija, a danas je konstantno sticanje i unapređivanje znanja, vještina i kompetencija sastavni dio modernog poimanja sestrinske profesije s ciljem praćenja najsavremenijih dostignuća u pružanju zdravstvene njege. Izazovi savremenih procesa globalizacije ogledaju se u sve bržoj i razvijenijoj povezanosti različitih država i institucija što rezultuje ubrzanim širenjem informacija i tehnoloških dostignuća, razmjenama dobrih praksi kao i internacionalizaciji i ujednačavanju prepoznatljivosti profesija. Sestrinstvo sve više u svijetu počinje da se shvata kao disciplina koja ima prepoznatljiv program djelovanja i koja je nezavisna od drugih disciplina u sistemu zdravstvene zaštite. Proces prelaska iz uloge učenika/studenta u ulogu profesionalca u sestrinstvu postaje sve zahtjevniji s obzirom na brzi napredak tehnologije i kompleksnost zdravstvene njege. Brojni izazovi u tranzicijskom razdoblju najčešće proizlaze iz složenih međuljudskih odnosa, nesklada teorije i prakse te nedostatka specifičnih prak-
tičnih vještina koje putem obrazovanja stiču određene kompetencije i koje se smatraju nužnim za kvalitetno provođenje zdravstvene njege. Medicinsko osoblje uvijek mora biti usklađeno s najnovijim trendovima, odnosno s najnovijim izazovima u medicini, načinima liječenja, pristupima pacijentima. Upravo zbog toga se može reći da je obrazovanje medicinskog radnika cjeloživotno i da jedino učeći cijeli život se može napredovati.
Domaćin Treće konferencije BAMS-a je bilo Udruženje anestetičara, medicinskih sestara/tehničara intenzivne terapije, reanimacije, urgentne medicine i transfuzije u BiH PULS u Bosni i Hercegovini sa predsjednikom Mevludinom Babajićem na čelu.. Gosti Konferencije su bili predstavnici institucija Republike Srbije Gabrijela Grujić i Mara Tešić, Švajcarska Tomislav Kovačević, Republika Hrvatska Adriano Friganović, Švedska Vedrana Veizović, prof. Aida Pilav, Fakultet zdravstvenih studija Univerziteta u Sarajevu, Sjeverna Makedonija savjetnik za zdravstvo i socijalnu zaštitu dr Sonja Slavkovik i brojni drugi.
U toku četiri godine rada BAMS-a održani su brojni skupovi kojima su prisustvovali članovi asocijacije, obavljeni su razgovori sa brojnim asocijacijama, ostvarena je saradnja sa brojnim strukovnim asocijacijama iz regiona i dalje. Kao mlada asocijacija želimo nastaviti
Balkanska asocijacija medicinskih sestara (BAMS) je formirana 2020. godine po ugledu na asocijaciju NNF. BAMS je združena organizacija udruženja balkanskih zemalja Bosne i Hercegovine /Republike Srpske i Federacije Bosne i Hecegovine/, Republike Srbije, Sjeverne Makedonije sa tendencijom na proširenje svog članstva udruženjima iz Crne Gore, Albanije, Bugarske i drugih zemalja Balkana. BAMS se bavi područjima od zajedničkog interesa u vezi sa strukom i javnom politikom. O nastanku, rezultatima i planovima za budućnost ove asocijacije razgovarali smo sa Goranom Mošićem, predsjednikom BAMS-a.
Kako se rodila ideja o osnivanju Balkanske asocijacije medicinskih sestara?
U jednoj od najtežih godina za celu planetu 2020., a zbog već poznate
raditi na podizanju ugleda sestrinske profesije kako na Balkanu, tako i u svijetu. Naša želja je da sestre Balkana prepoznaju svoju mogućnost i pridruže se asocijaciji kako bismo zajedno gradili i jačali sestrinstvo Balkana. Mi ne želimo biti bolji od vas, već da zajedno budemo bolji za sve nas. Sestrinstvo je profesija koja svakodnevno napreduje, medicinske se-
donije i Bosne i Hercegovine, uvidjeti mogućnosti za napredak, usavršavanje i kvalitetan rad, uz mogućnost dobijanja adekvatnih radnih uslova i željenih plata. Sestrinstvo je jedna od najtraženijih profesija današnjice. S obzirom na česte migracije koje prate sestrinstvo, nedostatak medicinskog kadra je jedan od globalnih problema današnjeg svijeta.
stre/tehničari rade na svom usavršavanju, nadogradnji svog znanja, obrazuju se na svim nivoima, trude se kako bi pružali što kvalitetniju brigu i njegu svojim pacijentima. Možemo se nadati da će se u skorije vrijeme to početi više cijeniti te da će se neko osvrnuti na hronični nedostatak koji nas prati te da će obrazovane medicinske sestre/tehničari Srbije, Sjeverne Make-
IV konferencija BAMS-a biće održana 15.3.2025. godine u Skoplju. Domaćin Konfrencije je Udruženje medicinskih sestara, tehničara, primalja i stomatoloških sestara „ZA NAS” Sjeverna Makedonija (ZMSTAS – ZA NAS) sa predsjednicom Gordanom Bešliovskom na čelu.
Pripremila: Mr Živana Vuković Kostić
Intervju:
Goran Mošić, predsjednik BAMS-a
pandemije, ne mogu se oteti utisku da smo za naš region i sestrinsku profesiju uradili nešto od velikog značaja . Tih ,,pandemijskih“ godina spoznali smo jednu veliku istinu, virus nema granicu, jedni bez drugih nismo mogli. Granica je prelažena i zbog vakcinacije naših kolega, ali i njihovih najbližih kako bismo pomogli jedni drugima.
Višegodišnja saradnja između profesionalnih udruženja dovela je do formiranja krovne asocijacije - Balkanske asocijacije medicinskih sestara. Po uzoru na NNF (Nordic Nurses’ Federation) , koja postoji više od 120 godina, shvatili smo važnost zajedništva i razvoja naše profesije kroz zajedničke ciljeve.
Iskreno se nadam da me godine ispred nas neće demantovati, već da će u narednom periodu biti iskristalisana jedna vizija koja je dosta dugo sazrevala, a koja će se razviti kroz Balkansku asocijaciju.
Šta je zajedničko Balkanskoj regiji u sestrinskoj profesiji?
Imajući u vidu da zemlje Balkanskog regiona imaju veoma sličnu zakonsku regulativu, sličan koncept zdravstvene zaštite kao i obrazovni sistem za medicinske sestre, dok s druge strane sve zemlje su u pristupnoj fazi ulaska u Evropsku uniju i problemi su skoro identični.
Iskreno, čekaju nas veoma veliki poduhvati u rešavanju brojnih problema u smislu reformi sistemskih zakon, kako kroz zdravstven, tako i kroz obrazovni sistem. Usaglašavanje kurikuluma sa evropskim , prema propisanim direktivama EU, je jedna od velikih
prekretnica u godinama koje su ispred nas. Mišljenja sam da se mora početi na vreme sa realizacijom reformi, kako ne bismo nespremni dočekali prijem u Evropsku uniju, a onda preko noći iznalazili rešenja. Takvih primera je bilo u našem okruženju, npr. Slovenija, Grčka, Hrvatska... Učeći na njihovom iskustvu sve zemlje Balkana mogu naći što bolja rešenja, kako bi na obostrano zadovoljstvo i države (kao poslodavca ) i medicinskih sestra (kao uposlenika), optimalno zaštitili zdravstvene sisteme. Znate, u okviru svake zemlje i njenog zdravstvenog sistema najbrojnije su medicinske sestre tehničari, bez nas se ne može zamisliti sektor zdravstvene zaštite bilo koje zemlje. To su i pokazale godine pandemije koje su iza nas.
Šta je do sada urađeno u okviru Bamsa?
gresa. Jedan simboličan čin je i sađenje drveta prijateljstva gde god da je organizacija edukacije. I na taj način doprinosimo našoj regiji da kroz ovu aktivnost obogatimo naše podneblje i udahnemo novu snagu i energiju ovim prostorima. Samo dobrim edukativnim programima možemo usavršiti svoja znanja ali i steći nova, koja su nam svakako neophodna u svakodnevnom radu, a sve za dobrobit korisnika naše zdravstvene zaštite.
U okviru svojih aktivnosti BAMS se bavi i problemima koje okupiraju naše zemlje i to kroz svoje redovne jednogodišnje konferencije. Prva konferencija je održana u martu 2022. godine u Beogradu, druga 2023. godine u Banjaluci, a treća u martu 2024. godine u Sarajevu. Upravo se radi na pripremi četvrte konferencije koja bi trebalo da bude održana 15. marta 2025. godine u Skoplju.
Balkanska asocijacija je dosada imala brojne aktivnosti, pre svega, u pravcu edukacije medicinskih sestara i to kroz forme stručnih sastanaka, seminara, kurseva, simpozijuma i kon-
Nakon ove tri održane konferencije postoji li ,,feed back“ od državnog sektora?
Svakako da postoje pozitivni sta-
vovi po određenim pitanjima, ali ima i nedoumica i neslaganja oko određenih stvari kada je u pitanju sestrinstvo, što mi uopšte ne gledamo kao negativnu reakciju već suprotno. Kada bismo se složili oko svih problema, a nije ih malo, bilo bi upitno šta je to što želimo. A želimo samo da nam se prizna ono za šta smo se školovali, kako bismo kao profesija imali zasluženo mesto u našim institucijama zdravstvenog sistema.
Na svakoj našoj konferenciji, pored eminentnih predavača, uglavnom iz Evropske unije i zemalja iz okruženja, koje su prošle tranziciju na putu ka EU, budu prisutni i predstavnici mi-
nistarstava iz svake Republike članice iz oblasti zdravstva, prosvete, nauke, rada i sa njima se veoma aktivno razgovara u okviru samog plenuma konferencije. Nakon završene sesije donose se određeni zaključci koji se prosleđuju relevantnim institucijama, pre svega resornim ministarstvima, koja nakon njihovog razmatranja pozivaju na razgovore i sagledavanje ključnih činjenica.
Nabrojaću samo neke od zaključaka o kojima je bilo reči: Ukidanje programa prekvalifikacija za sve izuzev unutar zdravstvene struke, zakonska regulativa o sestrinskoj profesiji, priznavanje stručnih zvanja i kvalifikacija
u sestrinstvu, sestrinske kompetencije, uvođenje zdravstvenog vaspitanja kao samostalnog predmeta u okviru osnovnog obrazovanja, plan o smanjenju migracije kadrova, uvođenje projekta dualnog obrazovanja.....
Ovo su samo neki od ključnih zaključaka kojim bismo doprineli kako sestrinskoj profesiji, tako i celokupnoj zajednici, a sve kroz resorna ministarstva, pre svega zdravlja, prosvete, nauke i rada.
Kako planirate razvoj asocijacije u godinama koje Vas očekuju?
Ovo je izborna godina u okviru naše asocijacije... Videćemo da li će doći do određenih promena u strukturi rukovođenja asocijacijom. Ono što sigurno znam i iza čega ću uvek stajati je da samo zajedno možemo uspeti, bez obzira na određene prepreke...
Sigurno da je jedan od najvažnijih zadataka proširenje članstva i potpisivanje bilateralnih sporazuma o saradnji sa zemljama Balkanskog regiona kao i sa drugim evropskim i svetskim asocijacijama.
Delegacija Svjetske zdravstvene organizacije u BiH, sa regionalnom savjetnicom za mentalno zdravlje Ledijom Lazeri, boravila je u posjeti Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske u Banjaluci.
napretku koji je u ovoj oblasti ostvaren u Republici Srpskoj u protekle dvije decenije, kao i namjeri Ministarstva da se u narednom periodu posveti unapređenju rada sa djecom i adolescentima.
Tokom sastanka sa pomoćnikom ministra za zdravstvenu zaštitu Milanom Latinovićem i stručnjacima u oblasti mentalnog zdravlja iz Republike Srpske, razgovarano je o sistemu zaštite mentalnog zdravlja i velikom
Doktor Latinović upoznao je sagovornicu da u Republici Srpskoj u zajednici djeluje 27 centara za zaštitu mentalnog zdravlja na primarnom nivou zdravstvene zaštite u kojima rade multidisciplinarni timovi, kao i sa
Delegacija Svjetske zdravstvene organizacije u BiH
Rad u oblasti mentalnog zdravlja usmjeriti ka djeci i adolescentima
dugogodišnjom praksom da korisnici usluga budu uključeni u donošenje svih politika i odluka u oblasti mentalnog zdravlja.
On je istakao potrebu da se stalno radi na jačanju znanja i kapaciteta stručnjaka koji djeluju u ovoj oblasti, posebno imajući u vidu nedovoljan broj specijalista dječje psihijatrije, u čemu bi bila značajna regionalna i saradnja sa Svjetskom zdravstvenom organizacijom.
Nakon sastanka, predstavnici SZO su, zajedno sa domaćinima, posjetili i Centar za zaštitu mentalnog zdravlja u Banjaluci, koji je referentni centar, te ima kompletan tim za rad sa djecom i adolescentima.
Podsjećamo, Svjetski dan mentalnog zdravlja obilježava se svake godine, 10. oktobra.
univerziteta za medicinu i zdravstvene nauke posjetila
UKC RS
Dr Gavro Vlajić u posjeti
UKC
Nabavljen aparat najsavremenije tehnologije
Klinika za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske
Ljetna konferencija minimalno invazivne hirurgije
Klinika za kardiohirurgiju, u saradnji sa američkom kompanijom LSI, organizovala je 30.8.2024. godine Ljetnu konferenciju minimalno invazivne hirurgije. Cilj organizacije ovog naučnog događaja je da se skupe stručnjaci iz čitavog svijeta kako bi se unaprijedilo liječenje naših pacijenata i kako bi pružili što bolje hirurško rješenje za operacije srčanih zalistaka. Ovom prilikom u našoj ustanovi su svjetski stručnjaci iz Njemačke, Grčke, Švedske i Austrije koji su, uz pomoć najmodernije tehnologije, izveli minimalno hirurške zahvate na srcu. Minimalno invazivne
opearcije na srcu su relativno novi način liječenja različite kardiovaskularne patologije, u najvećem broju srčanih zalistaka i podrazumijevaju pristup kroz mali rez za razliku od tradicionalnih pristupa gdje se gotovo uvijek presijeca grudna kost. Minimalno invazivne kardiohirurške operacije zahtijevaju visoku obučenost hirurga kao i najnoviju tehnologiju i opremljenost. U našoj ustanovi je boravio svjetski stručnjak i broj jedan iz ove oblasti prof. dr Fahrad Bahtjari – kardiohirurg, direktor Klinike za kardiohirurgiju iz BONA – Njemačka. Sve ovo je još jedan od pokazatelja da je prioritet ru-
kovodstva naše ustanove, na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem, edukacija našeg medicinskog kadra i saradnja sa stručnjacima svjetskog glasa iz prestižnih zdravstvenih ustanova. Cilj je da ovakav stručni skup postane tradicionalan, a da Klinika za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske postane lider iz oblasti minimalno invazivne hirurgije.
“Zahvaljujem vam što ste danas u UKC Republike Srpske. Ponosan sam na činjenicu da je danas UKC Republike Srpske prijestonica minimalno invazivne kardiohirurgije. Sa nama su ovdje najveći stručnjaci iz Evrope koji operišu u našim salama, sa našom opremom i sa našim ljekarima. Veliko hvala ministru zdravlja dr Šeraniću i rukovodstvu Republike Srpske na podršci te veliko hvala kolegama koji su došli ovdje u našu Banjaluku. Čestitka dr Nikoli Šobotu, načelniku kardiohirurgije, i njegovim saradnicima na jednom velikom uspjehu uz obećanje našim stanovnicima da ćemo nastaviti da razvijamo našu ustanovu i zdravstveni sistem Republike Srpske“, rekao prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske. „S ponosom mogu da najavim sedam operacija koje radimo minimalno invazivnim pristupom i, ono što je važno, da naglasimo da je danas sa nama prof. dr Bahtjari, broj jedan iz ove oblasti i najbolji kardiohirurg iz minimalne invazivne hirurgije. Pored toga, uspjeli smo da postanemo regionalni edukativni centar jer su danas sa nama ljekari iz Švedske, Grčke, Austrije koji su tu da bi učili od profesora Bahtjarija. Takođe, tu su i naši prijatelji i kolege iz Sremske Kamenice koji su započeli ovaj program u Banjaluci. Kroz dvije godine smo postigli ne samo da imamo kardiohirurgiju koja postiže impozantne rezultate, nego da se uhvatimo u koštac sa najnovijim trendovima iz ove oblasti te da skupimo najveće stručnjake iz Klinike za kardiohirurgiju. Pored toga, kompanija LSI će nas po-
držati i u budućnosti za nove projekte kao što je hibridna sala, hibridne procedure, tretman srčane slabosti, itd. Naši gosti su oduševljeni Klinikom za kardiohirurgiju, oduševljeni su Banjalukom, ali mi dalje postavljamo sebi nove ciljeve ka unapređenju zdravstvenog sistema, a sve u cilju što boljeg liječenja naših pacijenata“, rekao je dr Nikola Šobot, načelnik Klinike za kardiohirurgiju.
„Želim da se zahvalim rukovodstvu UKC Republike Srpske, na čelu sa generalnim direktorom prof. dr Vladom Đajićem. Ovo što danas radimo je tehnikologija koja se ne radi u svim centrima u svijetu. Ja sam došao ovdje kao predstavnik svojih kolega iz Švedske da razmijenimo znanja i vještine. Oduševljen sam državom, ljudima i pristupom, a posebno sam oduševljen bolnicom, opremljenošću i zaposlenima“, naglasio je dr Karl Malm iz Gothenburg-a, Švedska.
„Prije svega, želim da se zahvalim gostima koji su došli iz cijele Evrope da rade operativne zahvate, ali i kolegama koji su došli na edukaciju, te na taj način pomažu da se UKC Republike Srpske razvija. Ovo pokazuje da ostvarujemo strateške planove o kojima sam i ranije govorio, a to je da, prije svega, ostvarujemo regionalni centar za edukaciju. I to ne samo za naše osoblje, nego i kolege iz regiona, te u tom segmentu Klinika za kardiohirurgiju prednjači. Druga stavka koja i jeste najvažnija je da se ova operacija radi sa rezom do 2cm, što znači da je postoperativni oporavak brži i lakši. Pacijenti se vrlo brzo vrate svojim svakodnevnim aktivnostima i toku života. Želim još da naglasim da ovakvim vidom rada mi znatno smanjujemo trošak zdravstvenog sistema. Želim da čestitam prof. dr Vladi Đajiću na svesrdnom vođenju ustanove, ali i podršci koju pruža dr Nikoli Šobotu. Želim i mom dugogodišnjem prijatelju sa studija dr Nikoli Šobotu da se zahvalim i što sa inicijativom i entuzijazmom ovjde radi sa kolegama koje dolaze iz različitih evropskih zemalja“, istakao je ministar zdravlja i socijalne zaštite dr Alen Šeranić.
Tim anesteziologa Klinike za kardiohirurgiju, već dvije godine otkako ova organizaciona jedinica postoji u našoj ustanovi, obavlja kompletno intenzivno liječenje pacijenata. Sve ovo vrijeme prijeoperativno i postoperativno liječenje pacijenata radili su potpuno samostalno. Sam intraoperativni dio je rađen uz superviziju kolega iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i Instiuta za kardiovaskularne bolesti Sremska Kamenica. Prije nekoliko dana Klinika za kardiohirurgiju je organizovala Ljetnu konferenciju minimalno invazivne hirurgije koja je okupila veliki broj eminentnih stručnjaka iz čitavog svijeta. U našoj ustanovi je operisao svjetski broj jedan iz oblasti minimalno invazivne kardiohirurgije prof. dr Fahrad Bahtjari. S ponosom možemo da kažemo da je naš anesteziološki tim Klinike za kardiohirurgiju potpuno samostalno vodio kompletan anesteziološki dio prilikom operacija koje je izvodio prof. dr Bahtjari, što je još jedan od dokaza uspješnosti i stručnosti naših medicinskih profesionalaca.
Hirurški tim Klinike za plastičnorekonstruktivnu hirurgiju je 21.8. 2024. godine prvi put u UKC Republike Srpske uradio složeni operativni zahvat rekonstrukcije defekta kože nakon mutilantne traume šake. Riječ je o veoma složenom zahvatu jer pored teoretskog znanja, potrebno je dosta manuelne vještine kod hirurga. Pacijet G.Đ. (1975) je zadobio povredu lijeve šake prilikom rada sa brusilicom, pri čemu su mu ostećene ekstenzorne tetive, te je došlo do nekroze kože dorzuma šake sa posljedičnim defektom kože i eksponiranim koštano tetivnim strukturama. S obzirom na težinu povrede koju je pacijent zadobio prilikom rada na brusilici postojala je velika mogućnost da izgubi funkcionalnost ruke. Defekt kože
je rekonstruisan mikrohirurškom tehnikom perforatorskim režnjem zadnje podlaktice. Operativni zahvat je trajao tri sata te je pro-
tekao prema planu i bez komplikacija. Posebno nas raduje činjenica što je pacijent ukazao povjerenje našim hirurzima i našoj ustanovi jer kao slovenački osiguranik mogao je operaciju da uradi i u Sloveniji. Hirurški tim su činili: glavni hirurg operater dr Goran Vukadinović, specijalista plastično-rekonstruktivne hirurgije, asistenti dr Miljan Petković, specijalista plastično-rekonstruktivne hirurgije, i dr Luka Rajkovača, specijalizant plastičnorekonstruktivne hirurgije, te instrumentarke Nikolina Panjak i Ljiljana Milićević. Anesteziju je vodila dr Ivana Popović, specijalista anesteziologije sa reanimacijom, i Kristijan Branković, anestetičar.
Mančesterski sistem trijaže
Kao što vam je poznato, tokom prethodnog vremenskog perioda, poslovodstvo UKC Republike Srpske, na čelu sa generalnim direktorom prof. dr Vladom Đajićem, je donijelo niz strateških odluka s ciljem pružanja što kvalitetnijeg zbrinjavanja pacijenata. Jedna od oblasti na kojoj se kontuirano radi jeste osnaživanje sestrinstva i unapređenje različitih područja sestrinske prakse. Konačan cilj je bio da naše medicinske sestre/ tehničari postanu zvanični instruktori iz oblasti Mančesterskog trijažnog sistema te da taj sistem uvedemo u sve zdravstvene ustanove u Srpskoj i regiji.
U UKC Republike Srpske je boravila profesorka Jill Vindle, predavačica i praktičarka za hitnu sestrinsku medicinsku pomoć iz bolnica Hope, Salford i Univerziteta u Salfordu, šef Katedre Fakulteta za hitnu sestrinsku medicinsku pomoć, Kraljevski koledž za medicinske sestre/sestrinstvo. Aktivno je učestvovala u izradi kurikuluma za edukaciju medicinskih sestara u urgentnoj medicini. Instruktorski kurs održan je 4. i 5. septembra, a 6. septembra održano je predavanje o Mančesterskom trijažnom sistemu i edukaciji i stručnom usavršavanju medicinskih
sestara/tehničara za sve glavne sestre/tehničare UKC Republike Srpske i sve bolnice u Republici Srpskoj. Teme predavanja su bile „Mančesterski sistem trijaže-maksimalno korištenje univerzalnog jezika“ i „Karijerni razvoj sestrinstva u urgentnoj medicini“. Ponosni smo što je naša ustanova jedna od prvih u regionu, odmah nakon Slovenije, koja je implementirala Mančesterski sistem trijaže.
„Imam veliku čast da kažem da je UKC Republike Srpske dobio 17 instruktora za trijažu. To u praksi znači da ćemo mi prenositi znanje kolegama i u drugim zdravstvenim institucijama. Želim da se zahvalim našem direktoru prof. dr Vladi Đajiću koji nam je sve to omogućio i našoj načelnici Zeljković na podršci. Ovaj projekat je počeo još 2018. godine kada je otvoren Urgentni centar, a intenzivno se radilo na tome 2022. godine. Rad, učenje i saradnja sa profesoricom Jill i kolegicama iz Slovenije se isplatio i napokon imamo svoje trijažne instruktore i na neki način smo stavili krunu na svoj rad i trud“, rekla je Gordana Dragišić, medicinska sestra iz Urgentnog centra i mančesterski trijažni instruktor.
„Lijepo vas pozdravljam i drago mi je što smo i danas opet tu sa vama. Ovaj vid trijaže
se radi u Sloveniji dugi niz godina i rade ga posebno edukovane sestre. Prije nekoliko mjeseci održan je kurs trijaže ovdje u UKC Republike Srpske koji je bio jedan od koraka za realizaciju ovog projekta. Kolege iz Urgentnog centra su odmah otišle korak dalje i pozvale profesorku Jill. Želim da se zahvalim kolegama iz Banjaluke i menadžmentu na saradnji i ponosna sam na činjenicu što se svi zajedno trudimo da budemo sve bolji u svom radu“, rekla je Majda Cotič Anderle, medicinska sestra iz Slovenije.
„Hvala vam mnogo na mogućnosti da dođem u UKC Republike Srpske i da se pridružim mojim kolegama medicinskim sestrama-tehničarima. Sa Mančesterskim trijažnim sistemom imam mogućnost odlaska na mnoga mjesta i privilegija je što sam danas ovdje kod vas. Zahvaljujem se na pozivu poslovodstva UKC Republike Srpske na čelu sa generalnim direktorom prof. dr Vladom Đajićem i mojim kolegama medicinskim sestrama-tehničarima. Kurs koji smo imali zadnja dva dana bio je odličan i učesnici su bili odlično pripremljeni. Jedno veliko hvala i kolegama instruktorima iz Slovenije. Vidim da se ovdje u UKC Republike Srpske koristi i poštuje Mančesterski trijažni sistem kako bi se poboljšala njega i briga za pacijenta. Ovo je početak jedne divne saradnje“, rekla je profesorka Jill Vindle, predavačica praktičarka za hitnu sestrinsku medicinsku pomoć, iz bolnica Hope, Salford i Univerziteta u Salfordu.
„Ovo je još jedna internacionalna priča, veliki uspjeh i pobjeda UKC Republike Srpske. Vrlo važan seminar, jer od dobre trijaže zavisi život pacijenta. Ponosan sam na moje saradnike, a istovremeno zahvalan profesorki Jill Vindle i kolegama iz Slovenije. Nastavljamo da razvijamo zdravstveni sistem Republike Srpske i unapređenje UKC Republike Srpske“, naglasio je generalni direktor prof. dr Vlado Đajić.
Radna posjeta najboljeg kardiohirurga u regionu
Prof. dr Svetozar Putnik
Uposjeti Klinici za kardiohirurgiju bio je prof. dr Svetozar Putnik, kardiohirurg i direktor Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Prilikom posjete prof. dr Putnik je obišao Kliniku za kardiohirurgiju te razgovarao sa kolegama o kardiohirurškim zahvatima kako bi se još više unaprijedila ova grana medicine u Banjaluci.
Prof. dr Svetozar Putnik je rođen u Beogradu, a na Medicinskom fakultetu je diplomirao sa prosječnom ocjenom 9,93. Na istom fakultetu je i magistrirao i doktorirao. Prvi je doktor koji je u Srbiji uradio transplantaciju srca kod maloljetne osobe. Profesor Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, učestvovao je u više od 10.000 operacija. Školovao se u Holandiji, te boravio u Hjustonu, Parizu i učio je od najboljih o transplantaciji i hirurgiji srca. Radio je i u operacionim salama širom regiona – Grčkoj, Rumuniji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Sjevernoj Makedoniji, Hrvatskoj, Njemačkoj, Francuskoj, Rusiji itd.
“Velika je čast ovakvog stručnjaka ugostiti u Klinici za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske. To pokazuje naše opredjeljenje da nastavljamo da se razvijamo i rastemo. Saradnja između nas postoji, ali
Pželimo da je unaprijedimo kako u smislu edukacije tako i zajedničkih projekata. Ono gdje ćemo staviti akcenat što se saradnje tiče je srčana insuficijencija i sve ono što će unaprijediti liječenje naših pacijenata. Velika je čast čuti sugestije od vrhunskog stručnjaka kao što je prof. dr Putnik, a mi nastavljamo dalje da napredujemo i da učimo od najboljih “, rekao je dr Nikola Šobot.
„Veliko mi je zadovoljstvo i čast što sam ovde sa vama. Imao sam priliku da razgovaram sa kolegama i prijateljima iz UKC Republike Srpske koji se bave kardiovaskularnom medicinom. Deo UKC Republike Srpske koji se bavi kardiohirurgijom i kardiologijom izgleda bolje nego bilo koji drugi klinički centar u regionu. Uslovi koji ovde vladaju su fantastični. S druge strane, obim procedura koji se danas radi u kardiohirurškim salama je zaista impresivan. Saradnja između UKC Republike Srpske i UKC Srbije traje godinama unazad, učimo jedni od drugih, družimo se, organizujemo zajedničke sastanke kao i sa drugim klinikama u regionu. Imamo ideju da uvedemo hirurgiju terminalne srčane slabosti, odnosno ugradnju mehaničkih pumpi ili ’veštačkog srca’, a ako se steknu uslovi, da radimo i transplantaciju srca, što bi bila kruna kardiovaskularne medicine“, rekao je prof. dr Svetozar Putnik. „Ponosan sam, a i čast mi je kao generalnom direktoru UKC Republike Srpske, najveće zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj da u radnoj posjeti imamo najboljeg kardiohirurga u regionu pa čak i u Evropi. Kardiohirurg sa najviše urađenih transplantacija, koji je liječio mnoge pacijente, te doktor koji je raspoložen da liječi pacijente i kod nas i da vrši edukaciju. Ovo je početak jedne divne saradnje, a cilj nam je da i naša Klinika za kardiohirurgiju, koja je još mlada, Klinika stasa i bude ravnopravna sa evropskim i svjetskim kardiohirurgijama, a to je meni kao direktoru jedna od obaveza. Jedno veliko hvala našem gostu, a načelniku Klinike za kardiohirurgiju dr Nikoli Šobotu i njegovim saradnicima čestitam na uspjehu“, naglasio je generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić.
Prof. dr Sunao Nakamura u UKC RS
rof. dr Sunao Nakamura, poznati japanski kardiolog, iz Kawasaki Saiwai Hospital, boravio je u posjeti Republici Srpskoj. Početkom septembra ove godine, ovaj eminentni stručnjak svjetskog glasa posjetio je UKC Republike Srpske i zajedno sa našim ljekarima Klinike za kardiologiju izveo dvije kompleksne procedure otvaranja hronično zapušenih koronarnih arterija. Kardiolog koji je poznat po tome što radi najkompleksnije koronarne intervencije sa 100 odsto uspjeha, posebno kod pacijenata kod kojih drugi ljekari nisu uspeli da otvore začepljene arterije, svoje neprocenjivo znanje podijelio je i sa svojim kolegama u našoj ustanovi. Prof. dr Nakamura u UKC Republike Srpske je došao na poziv prof. dr Vlade Đajića kako bi podijelio svoja znanja i vještine i unaprijedio vještine naših ljekara. Profesor Nakamura je vodeći japanski i jedan od vodećih svjetskih stručnjaka za
obavljanje najkompleksnijih koronarnih intervencija, tj. hroničnih totalnih okluzija koronarnih arterija, a ujedno je i počasni član mnogih
nacionalnih kardioloških udruženja i gostujući profesor u više zemalja: Tajvanu, Indoneziji, Koreji, Tajlandu itd.
Delegacija Šangajskog univerziteta za medicinu i zdravstvene nauke posjetila UKC RS
Univerzitetski klinički centar Republike Srpske prati svjetske trendove u pružanju medicinskih usluga i ima sve uslove za širenje saradnje sa međunarodnim institucijama! Danas je delegacija Šangajskog univerziteta za medicinu i zdravstvene nauke bila u posjeti najvećoj zdravstvenoj ustanovi u Srpskoj. Pomoćnik generalnog direktora UKCa Goran Topić rekao je da je ova zdravstvena ustanova naučna baza za sve zdravstvene radnike i studente, a da su se gosti uvjerili da
prate svjetske trendove u modernoj medicini. Načelnik Klinike za kardiohirurgiju Nikola Šobot naglasio je da UKC nastoji da kroz saradnju sa međunarodnim institucijama iz oblasti medicine obogati klinička iskustva. “Želimo da to prenesemo na praktični dio saradnje koja će donijeti benefite našim pacijentima, ali i u edukaciji”, rekao je Šobot. Delegacija Šangajskog univerziteta za medicinu i zdravstvene nauke posjetila je Kliniku intenzivne medicine za nehirurške grane, Zavod za radiologiju, Zavod za
16.8.2024.
kliničku patologiju, Urgentni centar i Kardihirurgiju, a prorektor ovog univerziteta Lei Tang očekuje da uz univerzitetsku razmjenu ostvare i razmjenu kadrova. “Najvažniji nam je transfer tehnologija, upotreba modernih tehnologija u medicini, razmjena i obrazovanje kadrova”, naveo je Tang. Posjeta delegacije iz Šangaja organizovana je povodom otvaranja Inovacionog centra za međunarodni transfer tehnologija u biomedicini, koji su zajednički osnovali Univerzitet u Banjaluci i Šangajski univerzitet za medicinu i zdravstvene nauke. Rektor Banjalučkog univerziteta Radoslav Gajanin istakao je da je ovaj centar mjesto iz kojeg će se distribuisati najsavremenija tehnološka rješenja u tretmanu pacijenata, a koja će UKC implementirati u odgovarajućim klinikama. “Imali smo priliku da vidimo neka od tehničkih rješenja koja su patentirale kolege sa univerziteta u Šangaju i koja su već u upotrebi u njihovim bolnicama. Očekujemo da takvi patenti budu upotrijebljeni i u UKC”, rekao je Gajanin.
Dr Gavro Vlajić u posjeti UKC
Uvaženi ljekar, specijalista visceralne hirurgije dr Gavro Vlajić, iz bolnice
Martha Maria iz Nirnberga, posjetio je Univerzitetski klinički centar Republike Srpske. Izveo je dvije operacije štitaste žlijezde sa osobljem Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju.
Ovo je još jedan od pokazatelja da je prioritet rukovodstva naše ustanove na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem edukacija nešeg medicinskog kadra i saradnja sa stručnjacima svjetskog glasa iz prestižnih zdravstvenih ustanova.
“Zahvaljujući našem menadžmentu i prof.
dr Vladi Đajiću, a u cilju međunarodne saradnje i kontinuiranog usavršavanja, odlučili smo da kupimo jedan savremeni aparat za operacionu salu. Prije tri mjeseca posjetili smo bolnicu u Erlangenu i bolnicu Marta Maria u Nirnbergu gdje smo sa kolegom dr Gavrom Vlajićem obavili nekoliko operacija i pozvali ga da dođe u UKC Republike Srpske. Danas smo uradili zajedno dvije komplikovane operacije”, rekao je dr Dragan Pandžić.
“Pozdravljam sve prisutne i, prije svega, želim da se zahvalim kolegama iz Klinike za maksilofacijalnu hirirgiju i direktoru Đajiću na pozivu. Mi smo našu saradnju počeli još u aprilu kada su dr Pandžić i dr Baroš bili na sedmodnevnoj edukaciji u Klinici u Nirnbergu. Tom prilikom smo izveli niz operacija štitaste žlijezde, te smo došli na ideju da sprovedemo iste operacije u UKC Republike Srpske. Za izvođenje ovih operacija bili su nam potrebni dodatni instrumenti koje smo u roku od tri mjeseca nabavili, a to je neurostimulator za stimulaciju nerava glasnih žica. Prvu operaciju smo već izveli i sve je prošlo kako treba, a za nekoliko minuta počinjemo i drugu, te se nadam da će kolege nastaviti sa radom. Nastavljamo sa međusobnom saradnjom, ko-
lege će dolaziti redovno na edukacije. Moram da naglasim da sam oduševljen opremljenošću bolnice, operacionim salama koje su na svjetskom nivou, rame uz rame sa zdravstvenim ustanovama u svijetu”, rekao dr Gavro Vlajić.
“Hvala veliko osoblju Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju i divnom čovjeku i ljekaru dr Gavri Vlajiću koji je veoma uspješan u Njemačkoj. On ne samo da radi klasične hirurške operacije, već i robotske i endoskopske operacije. Riječ je o hirurgu svjetskog glasa sa referencama koje pokazuju da je jedan od najboljih visceralnih hirurga u Evropi. Ponosan sam što je danas u našoj ustanovi. Istovremeno sam presrećan što smo nastavili sa unapređenjem UKC Republike Srpske, što šaljemo naše ljekare u inostranstvo, ovog puta u Njemačku gdje su radili sa kolegom i usavršili tehnike. Kupili smo savremen aparat i danas su naši ljekari zajedno sa kolegom iz Njemačke izveli prvu operaciju koja je prošla uspješno. To je dokaz kako treba da se radi i nastavićemo da unapređujemo našu ustanovu i zdravstveni sistem Republike Srpske. Napravili smo plan da dr Vlajić dolazi češće i izvodi i abdominalne operacije i vrši edukaciju abdominalnih hirurga”, rekao je dr Vlado Đajić.
UNabavljen aparat najsavremenije tehnologije
rezolucije slike i softvera potpomognutog vještačkom inteligencijom, koja omogućava dobijanje više informacija o stanju srčanog mišića i srčanih zalistaka za značajno kraće vrijeme. Aparat pruža mogućnost primjene najnaprednijih analiza srca, takozvane strejn-ehokardiografije, za sve četiri srčane šupljine. Zahvaljujući ovom aparatu, postoji mogućnost bržeg postavljanja dijagnoze, posebno kod teških hospitalizovanih pacijenata kao i preciznije pripreme pacijenata kojima je indikovana kardiohirurgija.
cijative, savremene tehnologije su skupe, ali mi želimo da našim pacijentima priuštimo istu onu uslugu koja se dobija u Beogradu, Cirihu, Njujorku. Vještačka inteligencija omogućava da se u roku od 2 minuta obavi računanje funkcije srca, do sada nam je za to trebalo 15-20 minuta. Ovo je vrlo važno za kritično oboljele pacijente kojima je potrebna jako brza dijagnostika“, rekla je prof. dr Tamara Kovačević Preradović. „Još jedna od stvari na koje smo ponosni jeste saradnja Klinike za kardiologiju i Klinike za kardiohirurgiju i dalji razvoj u liječenju kardiovaskularnih bolesti. Riječ je o aparatu koji je najmoderniji, na kojem su naši ljekari obučeni da rade i daje nama mogućnost što se tiče same kardiohirurgije da se bolje pripremimo za operacije i da pravovremeno dijagnostikujemo sve oboljele od kardiovaskularnih bolesti. Sve nam to daje priliku da našim pacijentima pružimo što bolju i što bržu uslugu. Ja se zahvaljujem prof.
„Dobili smo aparat koji je u osnovi ultrazvučni pregled srca i to je ubjedljivo najčešća dijagnostička tehnika i procedura koju koristimo u kardiologiji. Ovo je najsavremenija tehnologija koja nam omogućava precizniju dijagnozu i analizu struktura koje su dosadašnjim tehnologijama bile nejasno definisane. Napredna stvar koja se ove tehnologije tiče jeste vještačka inteligencija. Ona vidi ono što ljudsko oko ne može da vidi i primijeti i to je nama izuzetno važno da shavatimo ranije šta je problem i ranije počnemo sa terapijom te spasimo ljudske živote. Samim tim možemo preciznije pripremiti pacijenta za kardiohirurgiju kako bi i te operacije bile što uspješnije. Aparat je instaliran prije dva sata i pregledamo prve pacijente. Hvala generalnom direktoru i Vladi Republike Srpske što podržavaju naše ini-
dr Đajiću i prof. dr Kovačević što su nam omogućili ovakve uslove za pripremu pacijenata koji zahtijevaju kardiohirurški tretman“, rekao je dr Nikola Šobot.
„Hvala vam još jednom što ste i danas ovdje sa nama. Sa velikim ponosom i zadovoljstvom mogu da kažem da je ovo još jedna pobjeda UKC Republike Srpske. Uspjeli smo da nabavimo aparat koji je najbolji u ovom trenutku u svijetu, ali ono što je mnogo važnije je to da smo uspjeli da edukujemo naše ljekare da dobro rade na tom aparatu. Sa nabavkom ovog aparata skraćuje se vrijeme pregleda i postavljaju se preciznije dijagnoze te se unapređuje liječenje naših pacijenata. Nastavljamo sa nabavkom najsavremenije opreme i edukacijom kadra u UKC Republike Srpske“, rekao prof. dr Vlado Đajić.
In memoriam
Dr Zoran Azarić, hirurg (1962 - 2024)
Dana 23.9.2024. godine preminuo je naš uvaženi kolega dr Zoran Azarić, specijalista opšte hirurgije.
Poštovane kolege hirurzi, članovi upravnog odbora Udruženja hirurga Republike Srpske.
Naše udruženje, ali i Gradiška i Republika Srpska, izgubilo je jednog vrsnog hirurga, dobrog prijatelja, ratnog druga, saborca, a porodica je izgubila muža, oca, sina…
Bio je veličanstven prijatelj, vrstan hirurg, smiren, postojan, predan svom poslu.
Nažalost, bolest ne bira. Svoju posljednju bitku nije mogao da dobije i preselio se u vječnost. Nama, njegovim prijateljima, ostaje uspomena, ali i obaveza da našeg Zoku nikad ne zaboravimo.
Rođen je 7. novembra 1962. godine u Kozarcu, opština Prijedor. Osnovnu školu je završio u Gornjim Podgradcima 1977. godine. Srednju medicinsku školu završava 1981. godine u Banjaluci.
Medicinski fakultet upisuje 1982. godine godine u Banjaluci i završava ga 1989. godine. Svoje prvo ljekarsko iskustvo stiče u u Medicinskom centru Gradiška gdje radi kao ljekar opšte prakse od 1990. godine.
Svoje prve hirurške korake počinje kao sekundarac 1993. godine u Opštoj bolnici Gradiška. Iste godine dobija specijalizaciju iz opšte hirurgije koju završava 1997. godine i nastavlja svoj rad kao specijalista opšte hirurgije u JZU Bolnica Gradiška.
U više navrata obavljao je dužnost pomoćnika direktora za medicinska pitanja JZU Bolnica Gradiška. Od 15.4.2016. godine obavlja dužnost načelnika za opštu hirurgiju.
U toku svog rada nastavio je stručno usavršavanje iz oblasti abdominalne hirurgije i laparoskopije.
Učesnik je brojnih seminara, kongresa, simpozijuma ne samo u Republici Srpskoj, već i zemljama regiona.
Autor je i koautor nekoliko stručnih radova iz oblasti abdominalne hirurgije.
Dugogodišnji je član upravnog odbora Udruženja hirurga Republike Srpske.
Učesnik je odbrambenog otadžbinskog rata.
Oženjen je i otac dvoje djece.
Dr Zoran Azarić će ostati upamćen kao ljekar koji je svoj radni vijek proveo pomažući pacijentima i bio je uzor generacijama zdravstvenih radnika.
UEvropi se danas vodi rat koji se sve više širi. Malo je zemalja koje pokušavaju da nateraju zaraćene strane na pregovore i zaustave rat; mnoge se svrstavaju na jednu ili drugu stranu i pobednici jedva čekaju da podele plen. Na Dalekom istoku, Kina i SAD se pripremaju za još veći sukob. Da li medicina može pomoći da učesnici ratova otpočnu dogovore i spreče nove ratove? Može li ona svima ukazati da su od stotine do hiljade izgubljenih života dnevno u Ukrajini i – odnedavno – skoro toliko u Rusiji neophodne radi otimanja bogatstava i uticaja i da nas zbog pohlepe možda čeka i atomski rat. Tako je ceo svet danas ukrcan na “Titanik”. Vverujem da medicina može doprineti da se ratovi izbegavaju. Zato sam pokrenuo ovu antiratnu misiju.
Evo šta sam uradio kao lekar i izbeglica zbog rata u Bosni i Hercegovini koji je trajao od marta 1992. do decembra 1995. godine. U tom ratu je život izgubilo oko 140.000 muslimana, 97.000 Srba i 28.000 Hrvata, a više od dva miliona ljudi je raseljeno – tvrdi Cvitković (Hrvatska ljevica 1996). U 1998. godini sam poslao pismo s nekoliko priloga u vodeći medicinski časopis s predlogom: - Hajde da razmotrimo da li i kako medicina može doprineti prevenciji i okončanju postojećih ratova.
Pomenuo sam reči Rudolfa Virhova (Rudolf Virchow, 1821-1902), čuvenog nemačkog patologa i političara, koji je tvrdio da medicina mora učestvovati u političkim odlukama kako bi se sprečile bolesti, patnje i umiranja; tako se rodila preventivna medicina. Priložio sam članak koji je napisao američki nobelovac Dadli Heršbah pod nazivom “Proročanstvo delfina” (Dudley Herschbach: “The dolphin oracle”) u kom se pledira za međusobnno komuniciranje, a naveo sam i reči Antona Čehova: “Čovek je žrtva u apsurdnom svetu”.
U novembru, 1998. godine Ričard Smit (Richard Smith), glavni urednik britanskog medicinskog časopisa (British Medical Journal, BMJ), mi je pisao: ”Priznajem da je moja prva reakcija na vaše pismo u kome ukazujete da postoji način da ratove sprečavamo ličilo na nemoguć poduhvat. Ali kada sam razmišljao i pročitao priloge iz vašeg pisma, učinilo mi se da možemo nešto uraditi. Često je predamnom Ajnštajnov savet: “Bolje je upaliti sveću nego da živimo u mraku”. Razgovaraću s mo-
Čovečanstvo je na „Titaniku”
jim kolegama iz redakcionog odbora na koji bismo način mogli doprineti vašoj misiji.
“Thank you for your letter and fascinating enclosures. I was particularly interested to read the article on The Dolphin Oracle.
I must admit that my immediate reaction to your letter suggesting that we may try to find a way to prevent it was to think the letter was grandiose. But on reflections – and particularly after reading your enclosures – I began to think that perhaps we could do something. After all, I constantly carry Einstein’s advice that it is better to light a candle than to live in darkness.
What I would like to do is to discuss with my editorial colleagues whether there is any way that we might contribute to your mission. One of these colleagues is Fiona Godlee, the President of WAME. We will be meeting on November, 2nd, and I’ll get to you as soon as possible after that meeting”.
Februara sledeće godine, stiglo mi je drugo Smitovo pismo, ovog sadržaja: “Posledica vašeg pisma je uvodnik koji smo objavili u našem božićnom izdanju časopisa. Isti se nalazi na vebstranici www.bmj.com i već smo primili brojne reakcije”.
“The outcome of your letter for us was the enclosed editorial, which we published in our Christmas issue. It was posted - like everything else in the BMJ
– on our website (www.bmj.com), and we have had a number of responses”.
Evo o čemu su tri člana redakcije pisala u božićnom izdanju BMJ. Imaginativno razmišljanje pokazuje da medicina može doprineti miru i obustavljanju rata. U članku se navodi da na svakog vojnika ubijenog u borbi gine jedan vojnik koji nije učesnik u borbi i 14-15 civila gubi život zbog lošeg skloništa, hrane, vode, epidemija – svi su nekoliko puta fizički i psihološki ranjavani. Svi medicinski radnici, posebno najbolje edukovani, treba da se međusobno udruže u osnivanju međunarodnih sporazuma koji će određivati oružje koje se, pored nuklearnog i biološkog, ne sme koristiti (npr. kasetna municija; Rusija i SAD nisu potpisale zabranu korišćenja tog oružja). Autori su pomenuli sledeće Virhovljeve reči: “Medicina je društvena nauka, a politika nije ništa drugo nego medicina na velikoj skali”. Proizlazi da reč medicinskih udruženja treba da se danas čuje u Rusiji, SAD, Ukrajini i nizu zemalja učesnica u tom evropskom ratu. Rat danas bukti na daleko većoj skali od onih u Bosni i Hercegovini ili na Kosovu. Medicina ne sme okretati glavu i praviti se da ne vidi stradanje i patnju vojnika, gomile mrtvih tela, izbeglice i ratna razaranja. U ratu ginu i civili, uključujući starce i decu. Najopasnije je širenje rata na Rusiju jer ako se ta nuklearna sila nađe pred porazom, Rusi će upotrebiti atomsko oružje. Kada je “Titanik” tonuo, tvrdi se,
Akademik Rajko Igić, Sombor
Ukrajina
neki su se iz donjih kabina penjali u gornje -luksuzne i pljačkali vredan nakit, zlato i novac. Međutim, to bogatstvo im nije dugo u rukama ostalo. U Srbiji se već dugo svađamo oko rudarenja jednog metala, koje će zemlji doneti bogatstvo tek kroz 10 godina, a mi se oko tog blaga već otimamo. Možda bi neki želeli da počne građanski rat. Verovatno je danas kod nas u pitanju spor o tome ko će početi rudarenje i tako ući u istoriju; ako istorije uopšte bude, jer nije poznato da li će ovaj “Titanik” stići na odredište. Sadašnji evropski rat je, kao i nekoliko prethodnih, posledica sebičnosti i otimanja prirodnih bogatstava i kontrole nad istočnom području Evrope ne samo Ukrajine, već i Rusije. Izgleda da biološka evolucija nije unapredila čoveka u odnosu na mnoge sisare kod kojih jedinka obeležava “svoj prostor” i kad u njega zagazi tuđa jedinka iste vrste, nastaje žestok sukob. Čovek je čak otišao korak nazad, jer velike i moćne grupe ljudi (države) obeležavaju “svoju interesnu zonu”, naravno, i prirodno bogatstvo u njoj. Ali, neće posledice ovog pohoda na Istok biti onakve kakve su bile u doba Napoleona i Hitlera. Čovek je u međuvremenu stvorio mogućnost samouništenja, ako
otpočne atomski rat. Mada je desetogodišnje pripremanje Ukrajine da se primakne Zapadu bilo poluuspešno, pitanje je da li je to bio racionalan postupak. Teško je proniknuti u sebične namere vođstva interesnih zona kako Zapada, tako Istoka, jer svi zaboravljaju da je celokupno čovečanstvo na “Titaniku” koji će se potopiti čim eksplodira prva atomska bomba jer slede druge. Neće nuklearne eksplozije, poput onih u Hirošimi i Nagasakiju, biti usamljene, brojne su takve i mnogo jače naprave u rukama više država.
Ovaj rat i druge ratne katastrofe mogu prevenirati udružene medicinske snage, uključujući prominentne medicinske stručnjake. Poslušajmo velikog urednika Smita, članove njegove redakcije BMJ i nedavni apel protiv atomskog rata grupe urednika medicinskih časopisa koju predvodi sadašnji urednik BMJ, dr Kamran Abbasi (Abbasi i saradnici, 2023), jer medicina je lek protiv sebičnosti. Doktori i svi medicinski radnici mogu uticati na celokupan narod u zemaljama koje na bilo koji način, direktno ili indirektno, učestvuju u ovom i svakom drugom ratu. Tako će se formirati antiratno raspoloženje da vrši snažan pritisak na zaraćene strane i podstrekače rata.
NEUROLOGIJA
ICNMD International Congress on Neuromuscu¬lar Diseases
Datum: Oct 25-29.2024
Mjesto: Perth. Australia
Website: https://icsevent. com/
REUMATOLOGIJA
CECR 2024
Datum: Dec 5-7.2024
Mjesto: Ljubljana. Slovenia https://www.cec r2024. eu/
HEMATOLOGIJA/ ONKOLOGIJA
International Conference on Hematology and Blood Disorders
Datum: September 19-20. 2024 Mjesto: Paris. France
DZ Prijedor, u Omarskoj, postavljena je skulptura „Kap života“ poznatog vajara Mile Prerada.
Riječ je o umjetniku iz Niševića kod Omarske koji više od polovine vijeka živi i radi u Njemačkoj, na ostrvu Rigen u Baltičkom moru.
– Bila mi je želja da postavim jednu skulpturu ovdje, na mjestu gdje se susreće narod koji dolazi za pomoć sa bolom, vraća se sa osmijehom ili sa suzama. Ta suza je kap veselja ili kap tuge – izjavio je Prerad.
„Ovo će uvijek da bude opomena kako je život kratak i vrijedan i kako u životu ima i sreće i tuge”, kaže doktorka u ambulanti porodične medicine u Omarskoj Aleksandra Stupar Radić, dodajući da Preradova ljubav prema rodnom kraju zaslužuje pažnju i poštovanje. “Htjela bih da kažem, Mile
Ispred ambulante porodične medicine u Omarskoj
Skulptura „Kap života“
Prerad je svjetski čovjek, a naš čovjek. I ljubav prema našem mjestu, našem kraju i svom zavičaju upravo ga je i ponukala da napravi ovu skulpturu i da pokloni našem mjestu”, istakla je Stupar Radićeva.
Načelnik gradskog Odjeljenja za kulturu, međunarodnu saradnju, sport i nevladine organizacije Opštine Prijedor Aleksandar Milješić zahvalio se
vajaru Preradu za promociju i očuvanje porijekla.
„Ono što je veoma važno je da se Prerad uvijek rado sjećao svojih korijena i da je uvijek znao ko je i odakle i sa ponosom isticao da je Srbin. Motivi njegovog rada su uvijek bili priroda, vjera i to je dokazivao nebrojeno puta ovdje“, istakao je Milješić. „Medici.com“
Mile Prerad (1946) u Njemačkoj poznat kao srpsko-njemačko-bosanski vajar koji na ostrvu Rigen u Baltičkom moru živi i stvara više od 20 godina.
Njgove skulpture krase i „Okeaneum“, jedan od najpoznatijih njemačkih muzeja u Štralzundu koji je pod Uneskovom zaštitom. Ispred ovog muzeja nalaze se samo Preradove skulpture, a jedna od njih jeste i „Rep kita“ koji je visok tri metra i težak osam tona. „Okeaneum“ je najveći evropski muzej, posvećen okeanima, a Štralzund je grad Uneska i centar okruga Štralzund Rigen. Nazivaju ga i Kapijom Rigena, jer iz njega polazi tri kilometra dug most, koji ostrvo povezuje s kopnom.
Aleksandar Milješić , Mile Prerad, Ranka Stanar i Aleksandra Stupar Radić
Međunarodni dan fizioterapeuta, 8. septembar, obeležava se širom sveta i ima za cilj da istakne značaj struke fizioterapeuta, kao eksperata za ljudski pokret, koji svojim znanjima pomažu pacijentima sa različitim oboljenjima kao i zdravim ljudima.
U cilju obeležavanja ovog dana značajnog za njihovu struku, služba fizikalne medicine “Merkur”, organizovala je niz aktivnosti u ponedeljak 9. septembra u cilju isticanja značaja ciljane i pravilno sprovedene fizičke aktivnosti za poboljšanje kvaliteta života. Ove godine slogan Međunarodnog dana fizioterapeuta je “Fizioterapija i bol u donjem delu leđa”.
08:30h Rekreativna vožnja “Merkurovih” bicikala - Tim fizioterapeuta, zajedno sa gostima i radnicima “Merkura”, organizovao je vožnju “Merkurovih” bicikala na ruti od “Novog Merkura” do izvora Snežnik, gde su se učesnici osvežili čašom mineralne vode.
09:30h Javni čas vežbanja - Centralna aktivnost Međunarodnog dana fizioterapeuta bio je čas vežbanja u parku kod izvora Topla voda u kome su lfizioterapeuti, gosti i radnici “Merkura”, zajedno sa građanima Vrnjačke Banje, đacima, studentima, predstavnicima udruženja i institucija, kao i najmlađim učesnicima iz Predškolske ustanove “Radost”. Svi zajedno radili su vežbe pod vođstvom “Merkurovih” fizioterapeuta.
Nataša Binić, rukovodilac tima fizioterapeuta u „Merkur“, zahvalila se
Međunarodni dan fizioterapeuta Javni čas vežbanja – pokretom
do zdravlja
Specijalnoj bolnici „Merkur“, Vrnjačka Banja
prisutnima na učešću, kolegama čestitala praznik i zahvalila im se na svakodnevnom profesionalizmu i saradnji! Nakon toga sa svojim kolegama održala je javni čas vežbanja. Kroz niz jednostavnih ali korisnih vežbi, Nataša i njen tim pokazali su da za fizičku aktivnost nisu uvek neophodni rekviziti, već je dovoljan i sam pokret! „Fizikalna medicina je jedna od najrazvijenijih službi u Specijalnoj bolnici „Merkur“. U ovoj službi svakodnevno zajedničkim snagama borbu za zdrav pokret i život bez bola vode specijalisti fizikalne medicine i naši najbliži i najznačajniji saradnici –fizioterapeuti. Dobra saradnja i sinhronizacija rada između nas lekara i terapeuta neophodna je za ostvarivanje najboljih rezultata za zdravlje pacijenta i ja sa ponosom mogu da kažem da mi tu saradnju svakodnevno ostvarujemo i trudimo se da je iz dana u dan podižemo na viši nivo“, izjavila je dr Nena Stevanović, rukovodilac sektora fizikalne medicine u „Merkuru“.
11:00h Pult kod Vrapca - Tim “Merkurovih” fizioterapeuta davao je savete gostima i građanima Vrnjačke
Banje, vezano za pravilnu fizičku aktivnost i zdrave navike.
Fizikalna medicina je jedna od najrazvijenijih službi u “Merkur”u, gde u modernom fizikalnom bloku i spa centru radi 60 stručnjaka ove oblasti. “Merkurovi” fizioterapeuti su zdravstveni radnici, kvalifikovani stučnjaci koji ljudima pomažu da ostanu pokretni i aktivni kroz ceo život.
Znamo da fizička neaktivnost uzrokuje onesposobljenost i smrtnost miliona ljudi godišnje, jer može dovesti do moždanog i srčanog udara, dijabetesa i karcinoma. Ljudi koji su aktivni imaju veće šanse da održe svoju radnu sposobnost i ne budu zavisni od drugih. Samo pola sata pravilno primenjene i adekvatno dozirane fizičke aktivnosti svaki dan može bitno uticati na poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja. Prve fizikalne terapije datiraju sa početka 20. veka. Smatra se da je 1919. izgrađena prva kinezi sala i kada za kupanje. Danas, spoj tradicije, lekovite vode, savremenog medicinskog kadra – šest fizijatara i 60 fizioterapeuta svrstavaju “Merkur” u jedan od vodećih centara fizikalne medicine i rehabilitacije u Srbiji.
Tumačenje natalne karte, informacije na tel. 065 523 036
Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com
Želim SREĆAN ROĐENDAN svima vama koji ste rođeni u znacima Škorpija i Strijelac.
OVAN 20. 3 - 20. 4.
Mars, vladar Ovna, do 5.11. iz znaka Raka (u padu) utiče na slabljenje vitalnosti i izuzetnu emotivnu osjetljivost.
Zbog lakog aspekta između Marsa i Urana reakcije će biti izuzetno brze. Potrebna je samokontrola, jer iritantan aspekt sa Plutonom daje silovito i grubo reagovanje pa možete biti ili žrtva ili dželat. Kako oslabljen Mars napada vaše Sunce, čuvajte se padova i povređivanja. Nervoza, napetost i bijes loše utiču na želudac. Izbjegavajte alkohol i cigarete. Kada Mars pređe u Lava, poslije 6.11., vraća se energija, volja i vitalnost. U širem povoljnom aspektu sa Neptunom jača intelektualnu energiju i sposobnost mudrog postupanja.
BIK 21. 4 - 20. 5.
Pažnja je usmjerena na dobijanje podrške, inostranstvo i karijeru. Jupiter daje stabilnost kroz intelektualni rad, ali za bogate finansijske tokove moraćete sačekati do sredine sljedeće godine. Uran se kreće oko 26° Bika što utiče na povećanje nervoze i moguće probleme sa grlom ili štitnom žlijezdom. Potrebno je uzdržavanje od bijesa i ljutnje, jer silovitost kojom mogu reagovati može pokvariti odnose sa drugima. Naročit oprez do 11.11. kada može doći do problema u emotivnim odnosima, braku, zahlađenja u odnosima zbog zamjeranja. Izlaz je napraviti promjenu stvaranjem novih životnih uslova, ma gdje god da ste trenutno zapeli (karijera, brak...).
BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6. Merkur, vladar blizanaca, od 3.11. boravi u Strijelcu u polju javnog života, parnerstva i braka pa će fokus u ovom dvomjesečnom periodu biti upravo tu. Zbog izazovnog aspekta sa Jupiterom bićete skloniji prihvatanju previše obaveza, a aspekt sa Saturnom unosi nervozu i nezadovoljstvo. Tokom novembra bićete skloniji brzoj hrani, prženoj, što nije dobro rješenje za želudac i jetru. Radije pojedite neko voće ili kuvanu hranu da biste izbjegli stomačne tegobe. Od 7.12. Mars iz Lava praviće harmoničan aspekt prema Merkuru donoseći jaku intelektualnu i fizičku energiju, brzinu, spretnost i jake nerve. RAK - 21. 6 - 22. 7. U vašem znaku nalazi se Mars, planeta akcije, snage i borbenosti i udružen sa voljom vašeg Sunca aktiviraće energiju na emotivnom i zaštitničkom planu. Osjetićete ogromnu snagu što vas može odvesti u pretjerivanje u radu i aktivnostima, a kao posljedica stiže iscrpljenost. Nemojte biti samodestruktivni i stavljati sve druge na mjesto ispred sebe, žrtvujući se za njihovo dobro. Dobro je pomagati i biti podrška drugima, ali vi ste skloni da sebe zanemarite na uštrb drugih za koje ste emotivno vezani. Opozicija Marsa u vašem znaku sa Plutonom pruža priliku da sagledate i prevaziđete strahove i fobije koje vas i nesvjesno guraju do granice pucanja. Sve ove napetosti u stanju je smiriti harmoničan aspekt sa Saturnom koji donosi pobjedu u borbi kao i sa Uranom koji omogućava pozitivne promjene i nove ideje.
Planetarna konfiguracija na nebu SUNCE je u Škorpiji, od 23.10. do 20.11. a u Strijelcu je od 21.11. do 20.12. MJESEC će napraviti više od dva puna obilaska zodijaka, krećući se od znaka Rak do znaka Djevica. MERKUR zatičemo u Škorpiji i već od 3.11. prelazi u znak Strijelac na duži period sve do 8.1.2025. U ovom periodu kreće se direktno do 22°, a od 26.11. do 15.12 biće u rx hodu do 6° Strijelca. Od 7.12. opet je u direktnom hodu. VENERA se kreće diektno od Strijelca do Vodolije. U Strijelcu je od 18.10. do 11.11., u Jarcu od 12.11. do 7.12. i u Vodoliji od 8.12. do 3.1.2025. MARS je u znaku Raka od 5.9.i u ovom periodu kreće se direktno i već 5.11.prelazi u znak Lava. Tek 7.12. će stići do 6° Lava, zastati i preći u rx hod, a sa 2° Lava u rx hodu ulazi u Novu 2025. godinu. JUPITER je u znaku Blizanci i kreće se rx hodom od 21°-14° U Novu 2025. ulazi u rx hodu sa 13° Blizanaca. SATURN je u znaku Ribe u rx hodu do 15.11. Sa 12° kreće direktno i u Novu 2025. godinu ulazi direktnim hodom sa 14° Riba. URAN se kreće rx cijeli period od 26°- 23° Bika. NEPTUN u Ribama je u rx kretanju i usporen stoji na 27° cijeli period, a u direktan hod prelazi 8.12. PLUTON je na 29° Jarca u direktnom hodu i 20.11.prelazi u znak Vodolija i do kraja godine biće na 0°. Pluton je završio svoj 16-godišnji ciklus kroz znak Jarac. U znaku Vodolije boraviće narednih 20 godina. U ovom periodu Neptun je oko ili prizma kroz koju ćete biti sposobni prelamati vaše unutrašnje emocije, spoznati šta je za vas dobro u budućnosti i transformisati svoja osjećanja u pozitivan impuls, napraviti promjene iz korijena. (Neptun cijeli period pravi sekstile sa Uranom i Plutonom). Radite na unutrašnjoj sigurnosti. Važno je da pronađete unutrašnjii mir i spokoj i imate vjeru u sebe, kao i znanje da je sve prolazno i dobro i loše. Smisao našeg života je da budemo srećni, pozitivni i veseli. Lakoću povezivanja sa unutrašnjom mudrošću najlakše će ostvariti rođeni krajem vodenih znakova: Ribe, Škorpija i Rak.
LAV - 23. 7 - 23. 8.
Dominantna aktivnost u ovom periodu vezana je za ljubav, posao i javni život. Skladan dugotrajan aspekt vašeg Sunca na Merkurom iz Strijelca otvara mogućnosti za puno kraćih putovanja, mnogo druženja i komunikacije. Kreativnost i intelektualna radoznalost biće pojačani pa slobodno uzmite četkicu i boje u ruke i slikajte. Čak iako mislite da ne znate, iznenadićete sami sebe. Venera, do 11.11. u polju ljubavi i zabave doprinosi skladu, lijepim druženjima i zadovoljstvima. Nakon ovog bezbrižnog perioda fokusirajte se na posao i javni život i rezultati neće izostati. Sa Jupiterom imate podršku prijatelja i ljudi sa kojima vas povezuju zajednički interesi. DJEVICA - 24. 8 - 22. 9. Merkur pažnju usmjerava na dom i porodicu, ali i na privatni biznis. Zbog izazovnog aspekta sa Suncem moguće je veliko intelektualno i psihičko naprezanje da stvari sa kojima ste nezadovoljni postavite na pravo mjesto. Vaša iskonska je potreba za radom, redom i logičnim rješenjima. Merkur, sad u Strijelcu, sklon je da traži širenje vidika kroz putovanja, duhovnost i vjeru. Planeta ljubavi Venera od 12.11 - 7.12.unosi stabilnost i sklad u emotivnim odnosima. Ovo je i povoljan period za prosperitet na sceni, tj. u svemu gdje javno ili očigledno djelujete. Saturn u opoziciji sa Suncem nosi rizik od problema sa plućima, bronhitisom, astmom. Čuvajte se. VAGA - 23. 9 - 22. 10. Iza vas je pomračenje Sunca od 2.10. čiji se efekti mogu osjećati i po šest mjeseci. Prirodni portal za iscjeljenje je otvoren. Budite iskreni sa sobom i drugima o svojim osjećanjima. Nemojte se služiti emocionalnim manipulacijama, jer to stvara toksične obrasce u odnosima. Naučite i da ponekad, za početak, prepustite kontrolu u odnosima. Izazovan aspekt Marsa prema vašem Suncu može povećati naglost i impulsivnost pa se pričuvajte da ne doživite neku nezgodu ili povredu. Takođe, na profesionalnom planu moguće je da zbog previše obaveza pogrešno koristite i trošite energiju, da budete skloni razdražljivosti, ali i da trpi psihofizičko zdravlje.
ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11. Mars i Pluton, oba vladara Škorpije nalaze se u oprečnom aspektu što izaziva napetost i nervozu. Dobra strana ovog aspekta je razvijanje svjesnosti i prepoznavanje onoga što vam škodi i zbog čega ste u problemu. Bar do 5.11.izbjegavajte duga putovanja zbog mogućih probema na putu. U dobrom aspektu sa Saturnom i Neptunom iz Riba biće prisutna velika upornost i izdržljivost, a duševni mir i sklad možete postići kroz molitvu i tihovanje. Neki od vas mogu imati stomačne tegobe, kao i tegobe sa kostima i cirkulacijom. Nastojte ne izazivati ili ulaziti u sukobe i njegujte strpljivost i toleranciju kako biste izbjegli zdravstvene tegobe.
STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12. Vaš vladar Jupiter već više od godinu dana usmjerava vašu pažnju na partnerske odnose, poslovne ili bračne. U ovom periodu u rx kretanju sposoban je da osvijesti i omogući dublje razumijevanje kroz komunikaciju i saradnju sa drugima. Na poslovnom planu i uopšte javnom životu nastojte održati optimizam i ne pretjerujte u kritici drugih, jer oni su naša ogledala u kojima se ogledamo i prepoznajemo svoje nesavršenosti koje nam smetaju. U ovom periodu moguća je neodlučnost, ali i zdravstvene tegobe sa jetrom, kamenom u žuči. Depresivna psihička stanja mogu biti uzrokovana nekim razočarenjem. Lijek je intelektualni kreativan rad, putovanja i razgovori.
JARAC - 22. 12 - 19. 1. Do 15.11, Saturn u rx hodu kroz Ribe završava unutrašnja preispitivanja i ponavljanje lekcija koje niste savladali ranije. Kada krene direktno tražiće novu strukturu u vašim emotivnim odnosima u kojima ćete sa odgovornošću preuzimati svoje obaveze i sa manje sklonosti da diktirate i namećete isključivo svoja pravila. Od 20.11. bićete oslobođeni priska Plutona koji vas je posljednjih 16 godina prisiljavao da „gvozdenom“ voljom namećete svoju vlast i dominaciju. Sa Venerom u vašem znaku od 12.11 - 7.12. može biti prisutan strah od odbačenosti i potiskivanje emocija, ali ukoliko otvoreno pokažete svoju odanost i posvećenost bićete pravi oslonac u vezi.
VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2. Uran je u rx kretanju, poslednjem za naredne 84 godine kada ponovo dolazi u znak Bika, jer već sljedeće godine prelazi u Blizance. Uran je posljednjih osam godina u Biku tražio nove načine za postizanje praktičnih rješenja koji bi vam obezbijedili stabilnu finansijsku situaciju. U ovom periodu je u skladnim aspektima sa Neptunom, Plutonom i Marsom i pruža mogućnost da stvorite nove uslove, jer imate inspiraciju i sposobnost kreacije, a Mars će dodati energiju. Možda želite više lične slobode i nezavisnosti pa je moguće i da odlučite da putujete s novom duhovnom percepcijom ili čak i da se preselite na drugo mjesto gdje ćete imati novi dom i početak. Zbog slabije cirkulacije mogući su problemi sa stopalima (hladne noge), ali nekima i jetrom ili žuči, zavisno od navika u ishrani kao i sklonost konzumaciji alkohola. RIBE - 20. 2 - 20. 3. Neptun u Ribama je u svom sjedištu i pravi skladne aspekte sa Uranom i Plutonom. Ovaj uticaj ogleda se kroz posebna mentalna stanja, inspiraciju, nove ideje i interes za intelektualni rad. Često su prisutna neobična interesovanja i nastojanja. Moguć je i period intenzivnog putovanja. Mars iz Raka u dobrom aspektu sa Neptunom dodaje želju za ispunjenjem želja i ostvarenjem planova. Zbog napetog aspekta sa Merkurom dobro je biti oprezan sa ugovorima i dokumentima i čuvati se da vas ne prevare ili dovedu u zabludu. Jupiter, takođe vladar Riba, u napetim aspektima sa Neptunom i Saturnom potvrđuje da treba da budete oprezni i čuvate se prevaranata i ljudi od „povjerenja“. Lako vas mogu izdati i od vas napraviti žrtvu. Zdravstveno mogući problemi sa disajnim
organima i psihička preosjetljivost.
Iz biblioteke prof. dr Slobodana Jankovića, književnika i humoriste
Smrt je samo promena svjetova, kao što prijatelji prelaze preko mora, zauvjek boraveći jedni u drugima. Oni možda umiru, ali njihovo prijateljstvo i njihova prisutnost, besmrtni su! (Medici.com )
Nikad nije živio onaj koji ne živi i nakon svoje smrti. (Italijanska poslovica)
Aforizmi
Danas je medicina uznapredovala. Ode djevojka u bolnicu da operiše slijepo crijevo, a vrati se kući s djetetom.
***
Djeca su vrijedna. Kad ne spavaju, igraju se.
***
Natalitet zabrinjavajuće pada. Ili je kod ljudi nekada muškost bila jača, ili nisu znali ništa drugo da rade nego da prave djecu.
***
- Kako si ti trudna, a nisi udata?
- A kako da si ti udata, a nisi trudna?
***
Primila je transfuziju svekrvine krvi i odmah počela da mrzi sebe.
***
Meni nije lako, ali se tješim da je gorak život i kamenu u žuči.
***
Ljekari u privatnim ambulantama se na prvi pogled zaljubljuju u svoje pacijente pa ih naručuju svaka tri dana.
***
On je zbog kašlja došao u bolnicu, kao da nije mogao da kašlje kod svoje kuće.
***
Bez obzira koliko tehnologija brzo napreduje, srednji prst ostaje i dalje najbrži prenos poruke.
***
Najveći paradoks čovječanstva, je kada kompjuteri traže od ljudi da dokažu da nisu roboti.
***
Volim da spavam, jer kada spavam, nejedem, netrošim pare i nesvađam se.
***
Pogrešno ste protumačili! Jaka žena nema mišiće. Ona ima mozak!
***
Već nekoliko puta sam dao krv u laboratoriji. Molio bih da se to ne shvati kao mito.
***
To je dalekovidi ljekar. Ne samo da ima groblje svojih pacijenata nego je dokupio zemlju za proširenje.
***
On je na vrijeme stigao u bolnicu. Čim je završio medicinsku školu.
Mini-humoreska ČAŠICA
Čovjek je rođeni alkoholičar. Rađa se sa čašicama na koljenima. Ne jednom, odmah po rođenju ima dvije, ako bi se jedna razbila ili prosula. Čašice na koljenima se vrlo često povređuju i razbijaju. Naročito kod sportista. A kako je naš Đoković uspješno krenuo sa sportom strah me da se cijela nacija ne počne baviti samo sportom ostavljajući nekim drugim plemenima dosadašnje arhaične rabote. (Samo, Đole je jedinstven – on je jedini Srbin kome je dozvoljeno da se zvanično bavi reketom! Ja sam nekoliko puta propitkivao kako bih nešto ušićario i umalo da odem na besplatnu hranu i stan. Spasilo me to što sam penzioner koji ne smije da se prejeda, koji često ustaje noću zbog prostate i što hrčem dok spavam što bi remetilo zatvorski red).
Za razliku od staklenih čašica koje čovjek kasnije drži na koljenu, ove koštane ne mirišu na šljivu. Pravljene su od stakla, ako nisu od drveta, plastike ili nečeg trećeg. Medicinski se čašice zovu patele. Muškarci se nepravedno ponašaju prema njima. Iako vole ženama da gledaju u noge, rijetko se čuje da je neko
Porodila se žena i šalje telegram mužu: „Dolazi po mene i dijete. Stop. Ako nećeš, javi da dođe dječji otac. Non-stop.“
Suprug u posjeti bolesnoj ženi zadovoljan njenim stanjem sve dok nije rekla:
- Dragi, oduvijek sam te voljela!
On skoči i poče da viče:
- Doktore, hitno, ona se gubi i ne zna šta govori!
Ulazi sestra u sobu u kojoj se liječi jedan alkoholičar i kaže mu da mu se supruga mnogo sekira za njegovo zdravlje i stalno zove. Ovaj je pogleda pa će:
- Sestro, ja jesam alkoholičar, ali nisam ni lud ni naivan.
Iz bolnice stigao u selo telegram da je umrla jedna starija žena iz njihovog sela. Tri snahe su zvale cijeli dan i svaka je tvrdila da je to njena svekrva!
rekao kako dotična ljepotica ima lijepe patele. Ili, konkretnije da je ljubi u patele. Ili, jao što su slatke i vrele te tvoje božanstvene patele! I, kao što se mi ne rastajemo od naših čašica na koljenima, tako se alkoholičari ne odvajaju od svojih čašica. Najčešće ih pune rakijom (domaćim viskijem) i salijevaju u uvijek za rakijom žedna grla. Naše, anatomske čašice štite koljeni zglob koji je jedan od najkomplikovanijih zglobova koji koristimo da bismo se kretali naprijed. Kad popijemo ono iz staklenih čašica, krećemo se u svim pravcima istovremeno. Ne samo mi i zemlja se kreće pod nama.
Kada pijanica razbije svoju staklenu čašicu, bude mu žao samo ako je bila puna rakije. Inače, pokupi komadiće stakla da se ne nabode na njih i viče: “Konobar, doneside drugu, ove više nema!“. Kada jadni čovjek povrijedi ili razbije jednu od dvije čašice, nema kuda nego pravo ortopedu. Ovaj pipka, namješta, podvezuje i mobiliše, osim kada operiše i – ispostavi račun. Ako je pijanica imao štete što mu se razbila čašica i još puna, od naše čašice ima vajde hirurg. Muškarci govore: U životu ništa ljepše od od pune čašica i mlade snašice!
Ulazi u sobu novi direktor bolnice dok bolesnici ručaju i pita:
- Kakva vam je sada hrana, bolesnici?
- Dobra, gospodine direktore, kada nam od kuće donesu...
Dovela žena muža na pregled i doktor mu reče da ima slabo srce.
- E, svaka ti čast, doktore, ja sam mu to rekla odmah poslije prve bračne noći!..
Dobila žena otpusnicu s preporukom za lijekove pa pita bolesnice kako se lijekovi uzimaju.
- Vrlo jednostavno - reče jedna od njih – tvoje je samo da daš novac, a apotekarica će uraditi sve ostalo.
- Čujem da si bio u bolnici, kako je bilo?
- Pa nije loše, evo vidiš nova pidžama, kašika, nož i viljuška, plus neke paštete i sirevi...
Operisao čičica kamen u žuči i odlazi kući. Garderoberka mu daje stvari po reversu i pita je li sve u redu.
- A kamenac iz žuči i to je moje?
Poslije operacije stomaka, doktor govori pacijentu da mu je u želucu našao tumor. Bolesnik će na to:
- Manite, doktore, tumor i te sitnice nego da li ste vi meni u želucu našli zlatnik za koji mi majka od djetinjstva govori da sam ga progutao.
- Sestro, ljubim te, ako bude zvala moja snaha, kaži joj da sam kao dren – govori baka i pošto vidi da sestri nešto nije jasno, dodaje – da se bar ne raduje, a sa mnom će biti što će biti.
Najavljuje ljekar starici da će sutra kuća pa da javi da dođu po nju. Ona pruža sestri pare i govori: - Sestro, evo ti pare pa pošalji telegram mome čiči, a napiši: „Stana umrla, dođi po nju“, jer mi je rekao da se više kući ne vraćam živa“.
Došao alkoholičar kod doktora na pregled, a ruke mu se tresu. Doktor ga upita:
- Pijete li?
- Šta imate?! – obradova se pacijent.
Otišao djeda da obiđe babu koja je operisala oči i s vrata pita:
- Jesi li progledala, baba?
Bolesnice u horu odgovoriše:
- I te kako djeda, sinoć je s jednim dokasno sjedila u parku...
Vratio se muž iz bolnice i govori ženi: - Dajde mi litrenjaču naše domaće šljive. U bolnici su me, za vrijeme operacije, opijali nekakvom brljom pa sam sav nikakav.
AS MEDICUS VRA
Telefon: 011/2836-836, 065/285-3393
AS MEDICUS BEŽANIJSKA KOSA
Telefon: 011/2272-916, 065/2272-916
E-mail: poliklinika@asmedicus.rs
Radno vreme:
1. Dermatološki pregledi
KLASIČNA MEDICINA:
2. Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti
