Klinika za ortopediju i traumatologiju UKC Republike Srpske Izvedeni složeni operativni zahvati
JZU Bolnica “Sveti vračevi”, Bijeljina
Intervju: Prim. dr Mikajlo Lazić
Prof. dr Milan Nedeljković Zasluženo poverenje i priznanje
Intervju: Prof. dr Milan Jovanović Na našoj klinici ne postoji lista čekanja
Prof. dr.Milorad Mirilović Veterinarska medicina danas
Affidea/IMC Banjaluka, Centar za radioterapiju, 14 godina uspješnog poslovanja
Vrhunski rezultati u oblasti radijacione onkologije
PEDIJATRIJA
KARDIOLOGIJA
ENDOKRINOLOGIJA NEFROLOGIJA
GASTROENTEROLOGIJA
REUMATOLOGIJA
PULMOLOGIJA
HEMATOLOGIJA
NEUROLOGIJA
PSIHIJATRIJA
VASKULARNA HIRURGIJA
UROLOGIJA
ORTOPEDIJA
ANGIOLOGIJA
FIZIJATRIJA
NUTRICIONISTA
UZV DIJAGNOSTIKA
DERMATOVENEROLOGIJA
KLINIČKA PSIHOLOGIJA
DJEČIJA KARDIOLOGIJA
DJEČIJA PULMOLOGIJA
DJEČIJA NEUROLOGIJA
DJEČIJA NEFROLOGIJA
DJEČIJA ENDOKRINOLOGIJA
DJEČIJI NUTRICIONISTA
DJEČIJA ORTOPEDIJA
DJEČIJA FIZIJATRIJA
LOGOPED ONKOLOGIJA
U našoj zdravstvenoj ustanovi rade vrhunski stručnjaci različitih specijalnosti.
Uvodna reč
Poput vrteške u luna parku, poput kazaljki na satu, vrti se sve... u beskraj, u beskonačnost... i vreme i život, zagrljeni i stisnuti u neraskidivu auru. Život je samo osmišljena igra u dvorištu vremena kroz godišnja doba i cikluse koje obogaćujemo svojom energijom. „U godinu, natenane, svašta stane Četiri doba ona ima: proleće, leto, jesen i zima. Dvanaest meseci godina vešta u nedra smešta – neki su veliki, neki su mali, ali nijedan nikada ne fali. Ima ona dobro znana, trista šezdeset i pet dana i, kada je izdaju nervi, jedan tajni u rezervi...“(nepoznat autor) Letnji dani u punom su zamahu svoje božanstvene lepote. Leto je vreme kada noć, topla kao ljudska usta, polako i sigurno osvaja predele. U ponoć, na svih devet nebesa, razapinje svetle i sigurne zastave pobede - zvezde, čija opora glatkost obasjava gradske kupole i krovove. Grad se okreće na stranu pod ljubavnim teretom tame, ne prestajući da sanja o uživanju, velikim sokovima leta i sirovoj lepoti mora. Pred svitanje, sa same periferije, izdiže se grimizno lice zore, nežnih i pospanih kapaka. Kažu da ljudska bića u leto sanjaju da lete. To su muzikalni i treperavi snovi. Kažu da pod mesečevom svetlošću zanosno zamirišu čežnje, kruneći gusto zlato strasti. Za letnjih noći otvaraju se svi prozori, razmiču nemirne zavese i bude se letnje haljine od svile, čežnje, svetlosti i želje... krune se oblaci od vreloga sna... vreme polako prestaje da postoji. Ono, opijeno lepotom svega, spava, sanjajući ljubavnu vatru avgusta. No, ovo leto se joguni, otima se i prkosi. Tamo negde, kiše ne prestaju, vetrovi ne miruju… Udruženi, jaki i moćni, opominju „maloga“ čoveka na njegov položaj „praha“ u nepreglednom lavirintu univerzuma. Na to, da je i u svojoj „praškastoj“ formi silan i nemaran, bahat i neposlušan! Da ne poštuje prirodu i da je obezvređuje! A ona, ljuta i povređena, nemilosrdno uzvraća svom svojom silinom! Poplave, bujice, požari biblijskih razmera... katastrofe!
A onda opet, vrelina uzima maha. Sunce ne zna za kompromis! Nebo je zaboravilo kako izgledaju oblaci, a spržena zemlja otvara svoju utrobu, vapeći za kojom kapljicom kiše! Previsoke temperature... prelaze i 40 stepeni Celzijusa... No, leta ovih dana, ovih godina, kao i sam život, izgledaju nekako… „zauzeto“. Svi smo na čudnom rasporedu i to poprilično stresnom. Zato smo ovih dana nekako spori, tromi, umorni, istrošeni... Kao da nam nedostaje snage i u mentalnim i u fizičkim baterijama. Kao da ih je žeženo sunce i prejako UV zračenje ispraznilo. Treba nam odmor i dobar „punjač“, kako bismo svoje mentalne i fizičke baterije, koje su već poodavno na „leru“, dobro napunili. Želja nam je da more, talasi, duge peščane plaže i hladna pića, planine i sveži povetarci, budu baš ti moćni „punjači“ kojima ćete napuniti svoje mentalne i fizičke baterije. Ekipa časopisa „Medici.com“ se potrudila da i ovim, 124-tim koktelom ponovo opravda status Vašeg vernog i sveobuhvatnog informatora. U njega je s dušom „ smiksala“ sve za šta je verovala da bi Vas, naše odane čitaoce, moglo osvežiti i biti ugodno Vašim čulima na ovim ekstremnim vrelinama. U „Medici.com“ šejker miksali smo brojne sastojke i napravili, barem tako verujemo, prijatne ukuse. Pa, „zaronite“ međ’ redove ovog osvežavajućeg pisanog „napitka“. Prijaće Vam! Uživajte u njima, slaveći život! U zdravlje!
rezultati u oblasti radijacione onkologije
Bolnica “Sveti vračevi”, Bijeljina
Prim. dr Mikajlo Lazić
Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović
Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Miodrag Čolić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Duško Vulić, akademik prof. dr Enver Zerem, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić i prof. dr Elizabeta Ristanović.
Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Goran Račetović i Željko Derajić.
Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15
Direktorica: Vera Pušac
Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena Pušac Broćilović
Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715
Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377
Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka
Tiraž: 2.000 125. broj izlazi u oktobru 2024. godine
Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.
Vaš “Medici.com” Vera Pušac, direktor
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik posjetio je Banjskorekreativni centar Srpske toplice koji je u rekonstrukciji zajedno sa ministrom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alenom Šeranićem te rukovodstvom Instituta “Dr Miroslav Zotović” koji je vlasnik ovog centra. Tokom obilaska istaknuto je da bi ovaj centar trebalo da počne sa radom za dva do četiri mjeseca, nakon što bude završeno opremanje enterijera, kao i sva dokumentacija, te da će ovaj centar biti simbol Banjaluke.
Predsjednik Dodik je rekao da je Institut za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i ortopedsku hirurgiju “Dr Miroslav Zotović” uložio veliki napor da obezbijedi sve potrebne uslove kako bi objekat bio izgrađen na najbolji mogući način.
“Ova banja i ovaj objekat sigurno će služiti kao referentna tačka gradu Banjaluci i Republici Srpskoj”, istakao je Dodik.
On je naglasio da se i Banjsko-rekreativni centar Srpske toplice gradi u okviru zdravstvenog sistema Republike Srpske, bolnica i rehabilitacije.
“Jačanjem banjske ponude možemo da privučemo značajan broj ljudi iz okruženja ovdje na boravak. Raduje me što čujem da ovdje postoji kadar spreman da preuzme funkcionisanje u cjelini ovog objekta”, rekao je Dodik.
Ministar zdravlja i socijalne zaštite Alen Šarenić je istakao da je izgradnju objekta sufinansirala Vlada Republike Srpske i da je riječ o modernom objektu u kojem se termalna voda koristi za grijanje i hlađenje objekta.
“Centar će značajno proširiti i poboljšati kapacitete Instituta `Dr Miroslav Zotović`. Neće se samo baviti tercijarnom i sekundarnom prevencijom, nego i primarnom”, rekao je Šeranić.
Prema njegovim riječima, objekat ima 25 soba sa 50 kreveta.
“Ovo samo predstavlja i pokazuje posvećenost i opredijeljenost cijelog sistema zdravstva da ulaže u nove kapacitete. Ovo je jedan od objekata koji završavamo u toku ove godine. Sljedeći projekat, čijem ćete otvaranju moći prisustvovati, je otvaranje bolnice u Doboju 4. Septembra”, naveo je ministar Šeranić.
Šeranić je naglasio da i završetak bolnice u Doboju pokazuje opredijeljenost Republike Srpske da sa inostranim, u ovom slučaju kineskim, partnerima može da završi projekte.
Zvaničnici
Srpske toplice
Direktor Instituta za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i ortopedsku hirurgiju “Dr Miroslav Zotović” Goran Talić je rekao da je vrijednost centra 32,5 miliona KM bez PDV-a, precizirajući da
je Vlada Republike Srpske u projekat uložila 15 miliona KM, a ostalo Institut.
“Centar ima oko 7.500 metara kvadratnih, četiri bazena, niz drugih sadržaja koji služe za liječenje i prevenciju bolesti. Zadovoljni smo kvalitetom izvedenih radova”, istakao je Talić, dodajući da Institut odlično radi i pozitivno posluje.
Dr Talić je naveo da će usluge Centra biti dostupne kako osiguranicima Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, tako i korisnicima na lično plaćanje.
“Voda je vrhunska za liječenje reumatskih bolesti, steriliteta, a i za kardiološke bolesti”, rekao je Talić.
Treća konferencija Globalnog zdravstvenog foruma u okviru
Boao foruma za Aziju održana je u Pekingu, NR Kini, od 16. do 18. jula 2024. godine.
Delegaciju Republike Srpske predstavljali su ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić i dva dekana medicinskih fakulteta u Banja Luci i Foči, prof. dr Ranko Škrbić i prof. dr Dejan Bokonjić.
Glavne teme o kojima se govorilo na otvaranju konferencije i plenarnoj sesiji bile su spremnost za pandemije, odgovor na njih, te međunarodna sa-
radnja, zatim starenje populacije i epidemiološka tranzicija, kao i univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom.
O ovim temama ministar Šeranić razgovarao je, na marginama ovog događaja visokog nivoa, i sa Ban Ki Munom (Ban Ki-moon), predsjedavajućim Upravnog odbora Boao foruma za Aziju i nekadašnjim generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija, a zatim i sa doktorkom Ajlan Li (Li Ailan), pomoćnicom generalnog direktora Svjetske zdravstvene organizacije Tedrosa Adanom Gebrejesusa za pitanja univerzalne pokrivenosti zdravstvenom zaštitom i zdravije populacije.
Ministar Šeranić je sagovornicima predstavio aktivnosti koje se preduzimaju u Republici Srpskoj na planiranju bolje zdravstvene zaštite i približavanju ciljevima univerzalne pokrivenosti zdravstvenom zaštitom, naglasivši značaj međunarodne saradnje i prestižnih događaja kao što je ovaj za razmjenu dragocjenih iskustava.
Sa predstavnicima institucija pekinške opštine, ministar Šeranić je imao važne razgovore i u vezi sa mogućnostima za uspostavljanje saradnje između
U okviru Boao foruma za Aziju, Peking, 16-18.7.2024.
Konferencija Globalnog zdravstvenog foruma
opštine/grada Pekinga i Republike Srpske u oblasti zdravstva, sa fokusom na tradicionalnu kinesku medicinu.
„Razgovarali smo o mogućnostima da se tradicionalna kineska medicina uvede kao izborni predmet na medicinske fakultete u Republici Srpskoj, a s obzirom na to da se u delegaciji Republike Srpske na ovom forumu nalaze i dekani ovih fakulteta”, rekao je ministar Šeranić za kineske medije, tokom obilaska prostora Foruma u Nacionalnom kongresnom centru u Pekingu.
Prethodno je ministar Šeranić prisustvovao i sesiji konferencije, posvećenoj skriningu i ranom otkrivanju karcinoma, a dan ranije i sesiji posvećenoj mentalnom zdravlju djece i adolescenata.
O zaštiti mentalnog zdravlja, posebno mladih, ministar Šeranić je imao priliku da razgovara i sa doktorkom Margaret Čen (Margaret Chan Fung Fu-chun), predsjednicom Globalnog zdravstvenog foruma u okviru Boao foruma za Aziju i bivšom generalnom direktorkom
Svjetske zdravstvene organizacije koja je na toj poziciji bila nešto duže od deset godina.
Globalni zdravstveni forum je platforma visokog nivoa za međunarodnu razmjenu u oblasti zdravstva koju je pokrenuo Boao forum za Aziju, poznat i kao „Azijski Davos”, a kako bi se u dijalogu i saradnji povezali vlade, biznisi, akademska zajednica, istraživači i mediji. Na konferencijama Foruma raspravlja se o najaktuelnijim temama iz oblasti zdravstva, sa fokusom na regionalne i međunarodne izazove, te zajednički rad na promociji razvoja zdravstvenog sektora, kao i zajedništvo u službi budućnosti čovječanstva. Domaćini Treće konferencije Globalnog zdravstvenog foruma su Boao forum za Aziju te Opštinska vlada Pekinga, a ministar Šeranić je u Pekingu boravio na poziv Organizacionog odbora Foruma, uz podršku Ambasade BiH u NR Kini.
Odsjek za odnose s javnošću Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske
Izvedeni složeni operativni zahvati
Ljekari Klinike za ortopediju i traumatologiju su izveli složene operativne zahvate iz ortopedsko onkološke oblasti. Riječ je o dva veoma složena operativna zahvata u kojima je pored teoretskog znanja potrebno dosta manuelne vještine kod hirurga kao i iskusan tim. Obje operacije su trajale po dva sata, a pacijenti su se postoperativno oporavljali dobro.
Što se tiče prvog operativnog zahvata riječ o odstranjenju uznapredovalog tumora natkoljenice koji je težio oko tri kilograma, te je zahvaljujući našim hirurzima u potpunosti otklonjen. Tumor je urastao u glavni išjadični živac noge, te je tokom zahvata cijeli živac ispreparisan i sačuvan što je vrlo važno zbog same funkcionalnosti noge. Pacijent je operacijom riješio svoj zdravstveni problem, te se vratio svojim svakodnevnim aktivnostima i obavezama.
Kod drugog operativnog zahvata po prvi put u našoj ustanovi je urađena operacija odstranjena mekotkivnog i koštanog tumora u predjelu potkoljenice kod mlade osobe. Ova operacija je zahtjevala nadomještanje koštanog defekta zamrznutom glavom butne kosti što je dodatno otežavalo izvođenje ovog zahvata. Riječ je o koštanoj promjeni koja se obično javlja u mlađoj životnoj dobi, gdje je pored koštane nadoknade bilo neophodno stabilizovati cijeli segment pločom i šarafima. Takođe, i ovaj operativni zahvat je tražio višesatni trud naših medicinskih profesionalaca.
Hirurški tim prvog operativnog zahvata: glavni operater dr Slaviša Kunarac, dr Srđan Macanović, dr Miloš Marković i dr Igor Radoja, instrumentarka Ljiljana Miličević, anestezija dr Selena Šutilović.
Hirurški tim drugog operativnog zahvata: glavni operater dr Slaviša Kunarac, dr Marinko Domuzin, dr Slobodan Marjanović, dr Dragan Karanović instrumentarka Darija Kuzmanović.
Saradnici za informisanje UKC RS
Izvedeno više od 500 kardiohirurških zahvata
Univerzitetski klinički centar Republike Srpske je najveća zdravstvena ustanova u Srpskoj koja je od dolaska poslovodstva, na čelu sa prof. dr sc. med. Vladom Đajićem zabilježila značajne iskorake u svom poslovanju.
Od otvaranja Klinike za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske koje je upriličeno 11. septembra 2022. godine do sada je uspješno izvedeno više
od 500 kardiohirurških zahvata. Operacije su izvedene uz podršku Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje i Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine Sremska Kamenica. Ponosni smo na na naša postignuća, a posebno na činjenicu da je mortalitet ispod 1 %. Stanovnicima Republike Srpske obezbijedili smo vrhunsku zdravstvenu uslugu u nivou evropskih i svjetskih centara. Naši pacijenti ne odlaze u inostrantvo kako bi obavili ove složene zahvate, smanjeni su troškovi porodica pacijenata kao i troškovi Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske. Nastavljamo sa nabavkom najsofisticiranije opreme, edukacijom našeg kadra širom Evrope i unapređivanjem naših usluga, a sve u cilju pružanja što bolje zdravstvene zaštite našim pacijentima.
Povodom obilježavanja dvogodišnjice postojanja Klinike za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske, načelnik Klinike dr Nikola Šobot izrazio je veliko zadovoljstvo sa do sada postignutim rezultatima.
ци радни састанак, чиме је настављена интензивна сарадња двају фондова у циљу обезбјеђивања што ефикасније здравствене заштите грађана и поједностављења процедура.
Директор ФЗО РС Дејан Кустурић захвалио се Републичком фонду за здравствено осигурање Србије на дугогодишњој доброј сарадњи, разумијевању и подршци коју пружају нашем фонду
и нашим осигураницима. ‘’Овакви састанци су изврсна прилика да учимо једни од других, преузима-
мо добре праксе и да заједнички
долазимо до најбољих могућих рјешења како би осигураници оба фонда имали што бољу здравстве-
ну заштиту, што нам је заједнички приоритет у раду наших институција’’, истакао је Кустурић. На састанку је, између осталог, разговарано о унапређењу спровођења Споразума о социјал-
ном осигурању, као и електронској размјени података између фондова, чиме би се унаприједила ефикасност и убрзале процедуре, посебно када су у питању хитни пријеми наших осигураника у Србији и обрнуто. Поред актуелних питања у вези са спровођењем Споразума о социјалном осигурању, тимови РФЗО Србије и Српске размијенили су искуства и добре праксе у области информационих технологија, финансија, лијекова и других тема. Представници
осигурања Републике Српске, биће поједностављено упућивање на рехабилитацију, а додатно ће се унаприједити и рехабилитација дјеце обољеле од церебралне парализе. Наиме, новим правилником који ће се почети примјењивати осам дана након објаве у „Службеном гласнику“, поједностављује се поступак упућивања на медицинску рехабилитацију након оперативних захвата на срцу (бајпас, уградња умјетних валвула, операције на срчаним залисцима и септумима), тумора миокарда, метода реваскуларизације миокарда те акутног инфаркта миокарда. Предвиђено је
да доктор породичне медицине издаје упутницу само на осно-
ву приједлога доктора медицине одређене гране специјалности те више није потребно рјешење Фонда. Такође, у Листи болести, стања и посљедица повреда за
Пракса Фонда је да континуирано организује састанке са представницима здравствених установа како би се анализирали примјери из праксе и изазови са којима се, између осталог, суочавају и
здравствене установе, али и сам ФЗО РС. Циљ је да унапређењем
сарадње између свих судионика
здравственог система у коначници
трансплантирана
да је министар здравља и социјалне заштите Ален Шеранић недавно потписао Меморандум о сарадњи у области кадаверичне медицине са представницима
Комитета за здравље Бјелорусије,
на састанку је разговарано о реа-
лизацији поменутог меморандума, а све у циљу ефикаснијег лијечења
осигураника који имају нефролош-
ке здравствене проблеме. Подсјећамо и да је ФЗО РС
наше установе, тачније УКЦ РС, дају приједлог да се лијечење обави у некој од установа изван Српске. Такође, ако лијечење није могуће обавити ни у установама из-
службе хитне помоћи или доктора медицине из специјалистичкоконсултативне здравствене заштите која важи 24 часа од дана креирања. Исто тако, правилник је дефинисао да упутница за медицинску рехабилитацију, коју је издао породични доктор или педијатар, важи 30 дана од креирања упутнице.
за
ову годину којим је предвиђена ова могућност, а почеће да се примјењује након објаве у „Службеном гласнику Републике Српске“.
Ово право предвиђено је и у Посебном програму медицинских средстава за 2025. годину, којег је, такође, недавно усвојио Управни одбор Фонда.
Имајући у виду значај редовног сервисирања медицинског средства за одржавање виталних функција, овим програмoм је прецизирано и да се води евиденција
о редовном сервисирању у сервисној књижици. То ће значајно олакашати осигураницима који су
до сада имали право на поправку или замјену постојећег помагала
UCentru za radioterapiju, Affidea/ IMC Banjaluka, prije tačno 14 godina, 2. avgusta 2010. godine, pružena je prva usluga RT tretmana (terapijom zračenjem) pacijentu iz Republike Srpske, osiguraniku Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske. Ovom aktivnošću je ozvaničen početak rada Zdravstvene ustanovebolnice “International Medical Centers” Banjaluka, koja je postala jedan od najznačajnijih segmenata zdravstvenog sistema Republike Srpske. Prije 2010. godine i otvaranja Centra za radioterapiju u Banjaluci u okviru Kliničkog centra Banjaluka, svi pacijenti su upućivani na liječenje u inostran-
Affidea/IMC Banjaluka, Centar za radioterapiju, 14 godina uspješnog poslovanja
Vrhunski rezultati u oblasti radijacione onkologije
stvo, uglavnom u Republiku Srbiju, što je predstavljalo ogromno opterećenje i napor kako za onkološke pacijente, tako i za njihove porodice. Troškovi liječenja onkoloških bolesnika, koje je u cjelosti pokrivao Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, su bili izuzetno visoki i postojale su duge liste čekanja za pacijente i iz Republike Srbije i Republike Srpske.
Na inicijativu Vlade Republike Srpske, Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, tadašnjeg Kliničkog centra Banjaluka (danas UKC RS) raspisan je međuna-
rodni tender za formiranje Centra za radioterapiju u okviru KC Banjaluka. Komapanija “Euromedic International” iz Nizozemske je pobijedila na tenderu. Nakon zaključenja ugovora u trajanju od 15 godina, kompanija je uložila svoja finansijska sredstva u izgradnju objekta, kupovinu opreme i obuku osoblja čime je završeno formiranje Centra za radioterapiju, po modelu javno-privatnog partnerstva.
Ovo je bio ujedno i početak izgradnje Južnog krila UKC RS, sadašnje Poliklinike, u sklopu ukupne izgradnje i rekonstrukcije tadašnjeg Kliničkog centra Banjaluka.
Početak operativnog rada Centra za radioterapiju u Banjaluci, započeo je ljekarski i drugi stručni kadar iz bivših jugoslovenskih republika - Srbije, Sjeverne Makedonije, Crne Gore i Federacije BiH. Republika Srpska nikad dotad nije školovala bilo koji stručni profil za potrebe radioterapije jer ona nije ni postojala do 2010. godine. Standardizacija protokola i procedura radi tretmana onkoloških pacijenata radioterapijom, obuke i usavršavanja osoblja iz Banjaluke realizovane su kroz trogodišnju stručnu saradnju sa “Houston Methodist” iz Hjustona (Teksas), Sjedinjene Američke Države.
Ova saradnja predstavlja početak uspješne priče razvoja radioterapije u Banjaluci koja nosi titulu Centra izvrsnosti već dugi niz godina, što je garancija kvaliteta i uspješnosti kako za zaposlene, tako i za naše pacijente. Centar za radioterapiju je već dugi niz godina nastavna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. U RT centru se vrše praktične obuke studenata iz oblasti radijacione onkologije, a veliki broj ljekara RT centra je uključen u nastavu na Medicinskom fakultetu na Katedri za onkologiju i radioterapiju.
U Centru za radioterapiju Banjaluka nema liste čekanja i nikad nijedan pacijent nije propustio svoju dnevnu terapiju zračenjem od 2010. godine do danas. Sve troškove liječenja u Affidea/ IMC Banjaluka pokriva Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske. Pacijenti za usluge Centra ništa ne plaćaju svojim novcem.
Za 14 godina rada, u Affidea/IMC Banjaluka usluga radioterapijskog tretmana je pružena za oko 23.000 pacijenata. Affidea/IMC Banjaluka danas pruža usluge za oko 2.000 novih pacijenata godišnje i isporuči oko 38.000 frakcija godišnje.
Pacijenti se, pored 3D konformalne radioterapije, tretiraju svim poznatim savremenim tehnikama zračenja kao što su: IMRT (intenzitetom modulisana radioterapija) i VMAT, SRS, SRT, SBRT tehnika. Oko 70-75 odsto pacijenata se zrači u radikalne svrhe (sa ciljem izlječenja bolesti), a 25-30 odsto pacijenata u palijativne svrhe (sa ciljem otklanjanja tegoba).
Affidea je panevropski pružalac usluga radiološke dijagnostike, laboratorijske dijagnostike, polikliničkih usluga, nuklearne medicine i onkoloških usluga radioterapije i hemioterapije u Evropi, sa preko 360 medicinskih centara u 16 zemalja Evrope (Hrvatskoj i Italiji, ali i u zemljama kao što su: Mađarska, Češka, Grčka, Turska, Švajcarska, Poljska, Rumunija, Litvanija, Španija, Portugal, Irska, Engleska).
IMC Banjaluka je dio ove velike porodice kompanije „Affidea“ i ponosno predstavlja Banjaluku, Republiku Srpsku i BiH na svim značajnijim stručnim i drugim događajima i dešavanjima u Evropi i svijetu.
Ugovor koji ovaj radioterapijski centar ima sa Vladom RS se završava sljedeće godine i kolektiv RT Centra u Banjaluci se nada nastavku ove uspješne priče i narednih 10 godina.
Affidea/IMC Banjaluka
Godinu dana kasnije: Iskustva i utisci doktorke Mirjane
Ševo i
doktora Srđana Milanovića
Dr Milanović: Centar koji poštuje najviše standarde u radioterapiji
Affidea/IMC Banjaluka u cijelom je regionu prepoznat kao centar u kome se od samog osnivanja radi u najsavremenijem profesionalnom okruženju, uz poštovanje najviših standarda u radioterapiji, što je bio osnovni razlog da se stručnom timu ovog centra prije godinu dana pridruže doktor Srđan Milanović iz Beograda i doktor Mirjana Ševo iz Novog Sada.
Početak profesionalnog puta dr Milanovića vezan je za Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, koji je na ovim prostorima najveća zdravstvena ustanova tog tipa, a gdje je odmah poslije završenog fakulteta imao sreću da radi i da se usavršava.
“Evo nepunih godinu dana radnog iskustva u Banjaluci je za mene dragoceno, pogotovo što između različitih radioterapijskih centara postoje i razlike u organizaciji radnog okruženja i procesa rada. Iskustvo i poznavanje načina rada u različitim centrima je značajno za svakoga ko želi da se usavršava i napreduje u struci”, istakao je dr Milanović.
Posebno je istakao svu moguću podršku u adaptaciji novom radnom okruženju i gradu, od cijelog kolektiva u Centru, ne samo od kolega ljekara, već od svih saradnika i, prije svega, od uprave što je, kako je naveo, sve učinilo mnogo lakšim i jednostavnijim.
Dr Milanović je naglasio da je učestalost malignih oboljenja u stalnom porastu u cijelom svijetu, pa i kod nas, tako da su potrebe za onkološkim liječenjem i dostupnosti radioterapije sve veće.
“U Affidea/IMC Banjaluka u svakom trenutku se trudimo da pacijentima pružimo najbolju moguću uslugu iz oblasti radijacione onkologije, jer je pacijent na prvom mestu”, naveo je dr Milanović.
Prema njegovim riječima, radijaciona onkologija je grana medicine koja se stalno razvija u skladu sa tehnološkim napretkom, tako da zahtijeva više ličnog truda, usavršavanja i odricanja od nekih drugih medicinskih oblasti.
“S druge strane, radijaciona onkologija je zanimljiva zato što je spoj više bazičnih disciplina i kliničkih oblasti, a uz to je i jedna od najhumanijh grana medicine. Zbog toga je sigurno zanimljiva i za mlade lekare koji razmišljaju o svojoj budućoj specijalizaciji”, istakao je dr Milanović.
Dr Ševo: Affidea/IMC Banjaluka vodeći centar sa licencom izvrsnosti
Doktor Mirjana Ševo istakla je, nakon godinu dana rada u Banjaluci, da Affidea/ IMC Banjaluka tim čine medicinski stručnjaci koji pružaju tretmane pacijentima u skladu sa najsavremenijim smjernicama i tehnikama, sa dubokom posvećenošću i empatijom.
“Odluka da aplikujem za radno mesto specijaliste radijacione onkologije u
Centru za radioterapiju u Banjaluci proistekla je iz činjenice da se radi o Centru koji ima višegodišnji status vodećeg regionalnog centra, koji poseduje licencu izvrsnosti zbog posedovanja najnovije opreme i tehnologije za zračnu terapiju što omogućava primenu najsavremenijih radioterapijskih tehnika i koji čini tim sjajnih radijacionih onkologa”, naglasila je dr Ševo.
Dodala je da rad u ovom centru otvara mogućnosti za rad sa većim brojem onkoloških pacijenata, a samim tim i različitim patologijama, što zahtijeva konstantno obnavljanje postojećeg i sticanje novih znanja i vještina te sve zajedno doprinosi ličnom i profesionalnom razvoju.
“Verujem da je Affidea/IMC Banjaluka mojim angažovanjem dobila vrednog i lojalnog lekara specijalistu koji je iznad svega posvećen pacijentima i svakom od njih pristupa sa visokim stepenom profesionalizma, etike i iskrene emocije”, istakla je dr Ševo.
Govoreći o prvoj godini rada, dr Ševo je napomenula da je ona protekla u uključivanju u procese rada, institucionalne protokole i procedure, upoznavanju sa drugim kolegama onkolozima, pulmolozima, neurolozima i dr., uključivanje u rad onkoloških konzilijuma u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske u Banjaluci i eksternih konzilijuma.
Dr Ševo je diplomu doktora medicine stekla na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, nakon čega njeno profesionalno usavršavanje kao kliničkog ljekara počinje u Institutu za plućne bolesti Vojvodine, a potom, upisom specijalizacije iz radijacione onkologije, u Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici.
Specijalistički ispit položila je 2018. godine i kao specijalista radijacione onkologije bila je dio tima novoformiranog Centra za radioterapiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine do 1. avgusta 2023. godine.
Akademske doktorske studije upisala je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 2023. godine.
“Da postanem onkolog motivisala me je želja da pomognem pacijentima koji se bore sa malignim bolestima, a radijaciona onkologija je bila izbor kao nauka koja se ekspanzivno razvija, zahteva poznavanje kliničke onkologije, fizike, visokosofistikovanih tehnika planiranja i isporuke zračne doze kao i rukovanje sofistikovanom opremom”, navela je dr Ševo.
Specijalizacija iz radijacione onkologije, dodala je ona, izazovan je, ali veoma
nagrađujući put.
“Mladim lekarima koji razmišljaju o ovoj specijalizaciji savetovala bih, pre svega, razumevanje šta radijaciona onkologija podrazumeva, a to je da se radi o nauci koja uključuje klinički i tehnički aspekt. Neophodno je konstantno učenje i usavršavanje ne samo u okviru studijskog programa, nego i prisustvovanje konferencijama u zemlji i inostranstvu, čitanje najnovijih smernica i istraživanja, sticanje što više kliničkog iskustva”, napomenula je dr Ševo.
Takođe, smatra dr Ševo, važna je uloga mentora koji će im pružiti podršku i savjete tokom specijalizacije i rane karijere, razvijanje vještina komuniciranja sa kolegama iz tima, ali i drugih specijalnosti s obzirom na multidisciplinarnost u radu.
“Kombinacija svega navedenog je ključ kako postati uspešan radijacioni onkolog”, poruka je dr Ševo.
Affidea/IMC Banjaluka Centar za radioterapiju se nalazi u okviru Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske u Banjaluci i tokom posljednjih 14 godina pruža usluge terapije zračenjem osiguranicima Fonda zdravstvenog osiguranja RS i drugim onkološkim bolesnicima iz Federacije BiH, Brčko distrikta i regiona. U Centru je instalirana najsavremenija medicinska oprema renomiranog američkog proizvođača “Varian” i to linearni akceleratori TrueBeam, a potvrda uspješnosti i kvaliteta pruženih medicinskih usluga je prepoznata upravo od “Varian”-a koji je RT centar u Banjaluci proglasio Centrom izvrsnosti (Center of Excellence) i takvo priznanje Centar ima već duže od pet godina.
Affidea/IMC Banjaluka je nastavnonaučna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci gdje mladi stručnjaci stiču praktična znanja iz radijacione onkologije i pripremaju se za buduća zanimanja.
Centar u Banjaluci je dio panevropske mreže od 360 centara Kompanije “Affidea” koja posluje u 15 zemalja Evrope i pruža usluge radiološke dijagnostike, nuklearne medicine, radioterapije, laboratorijske dijagnostike i usluga primarne zdravstvene zaštite za preko 14 miliona pacijenata godišnje.
Dr Ševo i dr Milanović su medicinski profesionalci koji su Affidea/IMC Centar za radioterapiju u Banjaluci prepoznali kao mjesto za svoje dalje profesionalno usavršavanje i napredovanje, a grad Banjaluku kao sigurno i savremeno okruženje za sebe i svoje porodice.
Affidea/IMC Banjaluka, kao centar koji od osnivanja radi u najsavremenijem profesionalnom okruženju, izuzetnu pažnju posvećuje konstantnom usavršavanju kadra, s ciljem stvaranja vrhunskih stručnjaka iz oblasti radijacione onkologije, koji mogu odgovoriti izazovima savremenog doba.
Jedan od vrhunskih stručnjaka
Affidea/IMC Banjaluka je dr Slavica Marić, čija doktorska disertacija “Procjena kliničkog značaja četiri dimenzionalne kompjuterizovane tomografske simulacije u planiranju optimalne tehnike zračenja lokoregionalno uznapredovalog tumora pluća” daje originalan doprinos u praktičnoj primjeni.
Cilj navedenog istraživanja dr Marić bilo je definisanje optimalne tehnike zračenja lokoregionalno uznapredovalog karcinoma pluća komparacijom dozno volumnih parametara za navedene tehnike zračenja: IMRT- intenzitetom modulisana radio terapija, VMAT volumetrijski modulisana arc terapija (bazirane na 4DCT simulaciji) i 3DCRT- trodimenzionalna konformalna radioterapija (klasična CT simulacija). Urađena je klinička opservaciona kohortna studija, u kojoj je analizirano 70 pacijenata (studijska grupa A-VMAT, studijska grupa B-IMRT) te urađeni komparativni 3DCRT planovi za obje studijske grupe.
Prema riječima dr Marić, analiza doznovolumnih parametara organa od rizika (srce, pluća, jednjak, kičmena moždina) IMRT, VMAT tehnike (4DCT simulacija) pokazuje dozimetrijsku prednost, vrijednosti parametara su bile signifikantno veće kod planova urađenih 3DCRT tehnikom.
Dalja evaluacija ukazuje na homogeniju distribuciju radioterapijske doze kod planova urađenih VMAT i IMRT u komparaciji sa 3DCRT tehnikom.
Postoji statistički signifikantna redukcija veličine planiranog ciljnog volumena kod tehnika IMRT i VMAT u odnosu na klasičnu CT simulaciju i 3DCRT tehniku.
stručnjaci Affidea/IMC Banjaluka – dr Slavica Marić
Unapređenje znanja za planiranje optimalne tehnike zračenja
Komparacija akutnih i hroničnih neželjenih efekata na organ od rizika pluća i jednjak pokazuje da nema statistički značajne razlike između IMRT i VMAT tehnike.
“Dobijeni rezultati istraživanja daju originalni doprinos u praktičnoj primeni dokazom da implementacija četiri dimenzionalne tomografske simulacije predstavlja važan segment u planiranju radioterapijskog tretmana lokalno uznapredovalog karcinoma pluća, te daje mogućnost redukcije veličine defintivnog ciljnog volumena, posljedično kvalitetniji radioterapijski plan”, istakla je dr Marić.
Ova disertacija daje važne rezultate u pogledu izbora optimalne tehnike zračenja lokalno uznapredova-
log karcinoma pluća, dokazujući da tehnike bazirane na četiri dimenzionalnoj tomografskoj simulaciji – Intenzitetom Modulisana radio terapija (IMRT) i volumetrijski modulisana arc terapija (VMAT) pokazuju dozimetrijski benefit vrijednosti dozno volumnih ograničenja na organe od rizika pluća, srce, jednjak, kičmena moždina, te
posljedično niži toksicitet tretmana u odnosu na grupu pacijenata planiranih 3DCRT tehnikom.
“Naše istraživanje pokazuje benefit kod pacijenata planiranih 4D/IMRT, 4D/ VMAT tehnikom u smislu maksimalne homogenosti, pokrivenosti i konformalnosti doze u planiranom ciljnom volumenu,što su preduslovi za kvalitetniju lokalnu kontrolu tumora”, zaključila je dr Marić.
Dr Marić je magistar medicinskih nauka od 2016. godine, kada je magistarski rad “Značaj intenzitetom modulisane zračne terapije u radikalnom tretmanu karcinoma prostate” odbranila na Medicinskom fakultetu u Banjaluci.
Doktor medicinskih nauka dr Marić je od 2023. godine kada je doktorsku disertaciju “Procjena kliničkog značaja četiri dimenzionalne tomografske simulacije u planiranju optimalne tehnike zračenja lokoregionalno uznapredovalog tumora pluća” odbranila na Medicnskom fakultetu u Kragujevcu.
Primarne sfere interesovanja dr Marić su tumori pluća i urogenitalne regije.
Od 2010. godine dr Marić je član Komore doktora medicine Republike Srpske, član je Evropskog udruženja radijacionih onkologa - ESTRO, Internacionalnog udruženja za istraživanje karcinoma pluća – IASCLC, ESMOEvropskog udruženja medicinskih onkologa.
Tokom profesionalne karijere učestvovala je kao autor ili koautor više naučnih radova koji su objavljeni u domaćim i stranim časopisima sa SC liste.
Trenutno, osim aktivnog kliničkog rada u RT centru, bavi se pisanjem naučnih radova iz akteuelnog doktorata, kao i naučnog rada iz oblasti genitourinarne onkologije.
Vrhunski
JZU Bolnica “Sveti vračevi”, Bijeljina
Intervju: Prim. dr Mikajlo
Lazić
Rješenjem Vlade Republike Srpske, 11. aprila tekuće godine, prim. dr Mikajlo Lazić, specijalista dječje hirurgije i specijalista pedijatrije, imenovan je za v.d. direktora JZU Bolnica “Sveti vračevi” Bijeljina. U ovoj zdravstvenoj ustanovi radi od 1999. godine. Posebno je cijenjen i kao čovjek i kao izuzetan stručnjak u oblasti dječje hirurgije ne samo u Bijeljini, već i u regionu. S obzirom na preuzimanje funkcije v.d. direktora značajno je naglasiti da prema riječima prim. dr Lazića, medicinski dio posla, odnosno dječja hirurgija neće biti uskraćena za njegovo angažovanje jer, kako je naglasio, “ne odriče se medicinskog dijela posla pored direktorske funkcije”.
Nalazite se na čelu najveće i najznačajnije zdravstvene ustanove u sjeveroistočnom dijelu Republike Srpske. Kako bijeljinska bolnica danas posluje i funkcioniše? Sa kakvim se izazovima svakodnevno susrećete?
Bijeljinska bolnica je danas jedna stabilna zdravstvena ustanova koja pruža sve potrebne usluge iz domena sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite i dijelom tercijarnog nivoa. Finansijski je stabilna i moram da naglasim da smo lideri u pojedinim granama medicine kao što je kardiologija, prvenstveno elektrofiziologija, zahvaljujući prof. dr Lazaru Angelkovu koji je vr-
hunsko ime u ovom domenu. Možemo se slobodno pohvaliti da se pojedine procedure iz ove oblasti rade samo u našoj bolnici. Naravno, pored kardiologije, moram pohvaliti i druge grane, prvenstveno hirurgiju, oftalmologiju, radiologiju, ali i sve ostale.
Bolnica “Sveti vračevi” ima izuzetnu hirurgiju, odličan tim ljekara na koji ste posebno ponosni.
Vrijednost jedne zdravstvene ustanove zapravo se mjeri po razvoju i nivou na kojem se nalazi njena hirurgija. Naglasiću da naša hirurgija danas obavlja vrhunske zahvate. Iz domena hirurgije obavljaju se zahvati iz svih oblasti i iz opšte, odnosno abdominalne i ortopedije – i nju moram da pohvalim, i iz domena urologije. Naime, nabavkom savremenih aparata i instrumenata ovdje se radi i endourologija, naravno, tu je i vaskularna hirurgija. Zahvaljujući konsultantima i grudna hirurgija napreduje. Pomenuću i svoju oblast – dječju hirurgiju, gdje se većina stvari iz ove oblasti radi kod djece preko tri godine starosti zbog specifičnosti anestezije. Ali u saradnji sa anesteziolozima iz Instituta za majku i dete “Stevan Čupić” i iz Univerzitetske dečje klinike “Tiršova” namjeravamo i taj dobni uzrast da spustimo, tako da će se do kraja ove godine raditi operacije i ispod tri godine starosti djece.
Bijeljinska bolnica posebno je postala prepoznatljiva po razvoju kardiologije i pejsmejker centra. Uveli ste, pored interventne kardiologije, i elektrofiziologiju srca. Podsjetimo, nedavno je otvorena i druga angio-sala koja će služiti za potrebe elektrofiziologije.
Bijeljinska bolnica može da se pohvali posjedovanjem dvije angio-sale. Jedna je rezervisana za rad interventne kardiologije, a druga je namijenjena za elektrofiziologiju i pejsmejker centar. Time će se broj procedura koje radimo povećati. Nabavljena je i oprema za 3D mapping, tako da će se gotovo sve procedure iz elektrofiziologije i elektrostimulacije srca moći raditi u našoj zdravstvenoj ustanovi.
Kakva je saradnja sa drugim odjeljenjima?
Saradnja je odlična, odjeljenja odlično funkcionišu. Glavni teret rukovođenja je na načelnicima, a oni to besprijekorno obavljaju i moram sve da ih pohvalim.
I sve to ne bi bilo moguće bez sinergije svih, od vođstva bolnice, preko resornog ministarstva, Vlade, Fonda zdravstvene zaštite…
Saradnja sa nadležnim institucijama, odnosno osnivačima, je odlična. Moram da pohvalim saradnju sa FZO
Mikajlo Lazić rođen je 19.12.1969. godine u Bijeljini. Srednju Medicinsku školu završio je u Sarajevu, a Medicinski fakultet u Novom Sadu sa prosječnom ocjenom 9,32. Zaposlen u Bolnici „Sveti vračevi“u Bijeljini od 1999. godine. Specijalizaciju iz dječje hirurgije završio je 2006. godine a kasnije i specijalizaciju iz pedijatrije. Do sada je obavio oko 10.000 operacija. Učesnik je brojnih kongresa i simpozijuma iz oblasti pedijatrije i dječje hirurgije. Dr Mikajlo Lazić je do imenovanja na poziciju v.d direktora obavljao dužnost pomoćnika direktora za medicinske poslove bijeljinske bolnice.
Republike Srpske i sve što uradimo on pokrije troškove tako da smo finansijski stabilni. Zahvaljujući Fondu uspjeli smo da razvijemo nove procedure koje do sada nisu rađene u našoj ustanovi pa neke čak ni u Republici Srpskoj. Naravno, pohvaliću i Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite i Vladu ali i sve ostale institucije sa kojima sarađujemo. Bez saradnje sa nadležnim institucijama ne bismo mogli ništa da učinimo i koristim ovu priliku da im se najsrdačnije zahvalim.
Kvalitet pružanja zdravstvenih usluga u JZU Bolnica “Sveti vračevi” prepoznali su pacijenti ne samo iz RS, već i iz BiH, Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Makedonije… Naša bolnica je prvenstveno ustanova za pružanje zdravstvenih usluga građanima regije Semberije i Majevice. Međutim, za razvoj bijeljinske bolnice čulo se daleko tako da su počeli da pristižu i pacijenti iz regiona, čak i iz drugih republika. Prevazilazimo nivo regionalnog centra. Što se tiče naše Republike, imamo jako puno pacijenata od Hercegovine do zapadnog dijela Republike Srpske.
Jedan od prioriteta vaše ustanove je usavršavanje i kontinuirana medicinska edukacija kadra.
Tačno tako. Dosta doktora ima-
mo na specijalizacijama i subspecijalizacijama koji se vraćaju i donose novo znanje. Bolnica je u tehničkom smislu dobro opremljena i napreduje. Specijalizanti i subspecijalizanti nakon položenog ispita imaju mogućnost da primijene nešto novo, a oni to i čine, tako da i u kadrovskom i u tehničkom smislu napredujemo. Naravno, ništa ne bismo mogli bez ostalih kolega, medicinskih sestara i tehničara ali i bez pomoćnog osoblja, kuvarica, servirki, spremačica, vozača, majstora, dakle, kompletne tehničke službe. Svako ima svoju ulogu u bolnici i, koliko vidim, dobro je obavlja.
Nastavlja li se saradnja sa drugim zdravstvenim ustanovama u Republici Srpskoj, BiH i iz regiona?
Nastavljamo praksu dobre saradnje sa najboljim zdravstvenim ustanovama u regionu jer je sve to u interesu što bolje zdravstvene zaštite naših građana. Najbolji stručnjaci iz raznih oblasti dolaze kod nas. Prije svega iz UKC Republike Srpske Banjaluka i sa Medicinskog fakulteta Foča. Najveći broj kolega je iz Beograda i Novog Sada, prvenstveno iz Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, Instituta za plućne bolesti Sremska Kamenica, Kliničkog centra Srbije i, na šta sam naročito ponosan, iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije ,,Dr Vukan Čupić” i Univerzitetske dečje kli-
nike ,,Tiršova” iz Beograda. To su moje najdraže kolege. U našoj ustanovi su imena kao što je prof. dr Lazar Angelkov, koji živi i radi u Bijeljini, prof. dr Nenad Arsović, prof. dr Dragan Sagić, prof. dr Marko Dragaš, prof. dr Milorad Bijelović, prof. dr Mirko Jovanović, prof. dr Siniša Dučić, prof. dr Radoje Simić, doc. dr Ognjan Skrobić, prof. dr Nebojša Tasić koji je vrhunsko ime u oblasti kardiologije, tu je i prof. Nikola Tanić, molekularni biolog. Nadam se da nekoga nisam zaboravio i da se neće naljutiti.
Prepoznali ste značaj kontinuiranog unapređenja kvaliteta kao bitnu i neophodnu komponentu zdravstvene zaštite. Proces standardizacije započet je još 2016. godine i ova zdravstvena ustanova ima brojne standarde i akreditacije. Da pomenemo najznačajnije.
Bijeljinska bolnica je prva zdravstvena ustanova sekundarnog nivoa u BiH koja je uvela standard ISO 22301 - očuvanje kontinuiteta poslovanja u vanrednim okolnostima. Bolnica je akreditovana i prema zahtjevima standarda ISO 15189 za medicinske laboratorije čime je postala jedina zdravstvena ustanova sekundarnog nivoa koja ima akreditovanu PCR dijagnostiku i hematološko-biohemijsku laboratoriju. U toku je priprema za novu verziju standarda, čime ćemo potvrditi našu kompetentnost.
Naravno, prostora za napredak uvijek ima. Šta planira menadžment za naredni period, koji su ključni koraci za dalji razvoj bolnice i dodatno jačanje usluga koje se pružaju pacijentima?
Nakon što smo kardiologiju izdigli na najviši nivo na redu su ostale grane. Prostora za napredak ima prvenstveno u hirurgiji, zatim u razvoju otorinolaringologije, neurologije, skoro u svakoj oblasti… Naravno, i u radiologiji, ne smijemo zapostaviti dijagnostiku. Biohemija takođe i mikrobiologija. I da ne zaboravimo, nama veoma značajnu PCR laboratoriju kojom rukovodi prof. Tanić. Tu imamo velike planove za naredni period da naša laboratorija postane laboratorija za molekularnu patologiju i srodne oblasti.
Medici.com
Izobličenja u vidu mogu da se jave zbog mnogih razloga i da utiču na normalan život. Ova stanja se često zovu i poremećaji u vidu i mogu da se ispoljavaju na različit način, od zamućenja do iskrivljenja linija. Ove poremećaje mogu da dadnu različiti uzroci, od promjena na retini do autoimunih bolesti, pa čak i da bude jednostavan razlog kao što je astigmatizam.
Promjene u vidu ne moraju uvijek da znače da postoji ozbiljan zdravstveni problem, iako traže pregled ljekara kako bi se isključili ozbiljni uzroci.
Promjene u vidu mogu biti različite: aura (koja je obično udružena sa migrenama), sljepilo, zamućenje vida, crne tačke u vidu, duple slike, krivljenje ravnih lija, bljeskovi svjetla, lebdeća tjelašca, haloi (krugovi koji se stvaraju oko svijetlih objekata i izvora svjetla, parcijalni ili kompletni gubitak vida i druge promjene.
Sve ove simptome uzrokuju različita stanja. Neka od njih, koja dovode do ovih simptoma, su vezana uz različita stanja. Aneurizma u glavi može da dovede do naglog gubitka vida. Staračka degeneracija makule (degeneracija makule vezana uz dob) dovodi ispočetka do krivljenja slike i obično postepenog gubitka vida mada, u slučaju velikog krvarenja ispod retine, simptomi mogu da se odmah jave. Astigmatizam daje simptome zbog nepravilne korekcije, a takođe ovi simptomi mogu da se jave kod osoba koje dobiju korekciju astigmatizma, a da prije nisu koristile nikakvu korekciju. Osim astigmatizma, i druge refraktivne greške (kratkovidost i dalekovidost) dovode do zamućenja vida. Autoimune bolesti mogu da dovedu do različitih oblika vidnog gubitka što je obično vezano uz oboljenja koja zahvataju očni živac. Uobičajeni simptom multiple skleroze su šetaju-
Poremećaji vida
Dr
će promjene u vidnom polju. Tumor na mozgu u toku svoga razvoja može imati kao simptom zamagljenje i duplu sliku te gubitak vida. Katarakta dovodi do gubitka vida zbog toga što se zamuti prirodno sočivo u oku. Dijabetes je česta bolest, povezana sa velikim problemima sa vidom, a simptomi mogu da budu različiti. Promjene na retini takođe mogu dovesti do izobličenja slika, magljenja, a nekada i gubitka vida na zahvaćenom oku. Ovdje valja spomenuti epiretinalne membrane koje se nalaze na tačci jasnog vida. Glaukom dovodi do gubitka u vidnom polju koji, tokom evolucije bolesti, može da dovede do potpunog sljepila. Neregulisana hipertenzija takođe može da dovede do zamagljenja vida. Ablacija retine dovodi do naglog gubitka vida gdje pacijent ima osjećaj da dolazi do dizanja zavjese pred okom i sve slabijeg i slabijeg vida. Takođe, mnoga druga neurološka stanja mogu da dovedu do različitih promjena u vidu.
Na osnovu nabrojanog, važni su redovni oftalmološki pregledi koji omogućavaju da se mnoga stanja na očima koja mogu da ugroze vid otkriju na vrijeme i na taj način spriječi gubitak vida. Preporuka je da, osim pregleda, ljudi kojima je potrebno koriste naočare ili kontaktna sočiva, da se tokom rada u opasnom okruženju koriste zaštitne naočare, a u jako osunčanom okruženju sunčane naočare. Visok krvni pritisak treba regulisati, kao i dijabetes. Pušenje i pretjerana upotreba alkohola takođe su faktori rizika.
Milan Preradović, spec. oftalmolog
Dupli vid
Zamagljen vid
Tihi kradljivac vida-Glaukom
Instruktora Alfonsa Raja Peira smo zamolili da nam odgovori na nekoliko pitanja o tendiopatijama i da osvrt na edukaciju na ovu temu koja je održana u Banjaluci.
Alfonso Raja Peiro je član Instema Instituta i uspješne španske Klinike J.J. Bosca, a u toku ove godine je boravio u Banjaluci gdje je ljekarima i fizioterapeutima iz Instituta „Dr Miroslav Zotović“ održao tri modula kursa „Tendiopatije – savremeni pristupi liječenju, zasnovani na dokazima“.
• Kako definisati pojam tendinopatija?
Termin je jednostavan, tendinopatija se odnosi na bol i/ili gubitak funkcije, čiji je izvor simptoma tetiva.
• Koja populacija je najčešće pogođena ovom patologijom?
Postoje višestruke tendinopatije s različitim karakteristikama i patofiziologijom, na primjer, mogu se naći kod mladih osoba koje se bave sportom visokog intenziteta, zatim kod starijih te kod odraslih osoba koje dugo sjede. Druge tendinopatije imaju ograničeniji raspon prevalencije, povećavajući prevalenciju tokom ili nakon srednjih faza života, kao što su glutealna tendinopatija ili tendinopatija rotatorne manžete. S druge strane, postoje neke tendinopatije koje su specifične i gotovo isključive za mlade ljude s vrlo zahtjevnom fizičkom aktivnošću, kao što je patelarna tendinopatija.
• Šta najčešće nalazimo u kliničkom pregledu pacijenta sa tendinopatijama?
Kada pacijent ispred nas ima bolne tetive, obično nalazimo određene znakove koji nam omogućavaju da jasno identifikujemo izvor simptoma. Najvažniji nalazi koje treba uzeti u obzir su: da li bol zavisi od opterećenja tetive (težina, brzina, poluga), da li se tetiva ponaša ON - OFF (napravim pokretboli me, stanem - prestaje bol ) da li dolazi do pogoršanja simptoma ili pacijent prijavljuje da se osjeća lošije dan nakon značajnog opterećenja te-
Instruktor Alfonso Raja Peira
tiva (sport, trčanje, hodanje...) te da li je bol jača na početku fizičke aktivnosti sa tendencijom poboljšanja nakon prvih minuta aktivnosti (fenomen zagrijavanja). Nadalje, bol vezan za tetivu je obično umjerenog intenziteta, iako to može varirati jer proksimalne tendinopatije (ramena-kuk) obično uzrokuju jače bolove.
• Razlika u liječenju tendinitisa i tendinopatija?
Tendinitis je termin koji se odnosi na upalu tetiva, već neko vrijeme postoji kontroverza oko toga da li postoje upalne promjene na tetivi ili ne kada ljudi pate od tendinopatije. Zbog toga je predloženo da se prestane koristiti termin tendinitis i da se koriste drugi termini kao što su tendinopatija, koja izražava postojanje boli ili gubitak funkcije, ili tendinoza, koja se odnosi na degenerativne promjene u tetivi. Danas znamo da postoje upalni mehanizmi u tendinopatiji, međutim, mi-
slim da je termin tendinopatija tačniji, budući da je bolno iskustvo koje ta riječ odražava nešto mnogo složenije od jednog mehanizma.
• Koliko traje oporavak nakon povrede tetiva?
Kada postoji problem u tetivi, oporavak je vrlo varijabilan i obično dug. Neki faktori koji nam omogućavaju da generišemo prognostičke hipoteze imaju veze sa stanjem tkiva (stepen rupture ili stepen degeneracije), a drugi možda nemaju nikakve veze, kao što su npr. trajanje razvoja problema, nivo invaliditeta ili oporavak koji pacijent očekuje.
• Koje fizikalne agense i načine liječenja obuhvata liječenje tendinopatija?
Glavni fizički agens je kretanje, budući da edukacija, doziranje opterećenja i terapijska vježba treba da budu prva linija liječenja tendinopatija.
• S kojim vježbama započeti sam proces rehabilitacije?
Proces rehabilitacije treba započeti specifičnim smjernicama vježbanja za pacijenta, uzimajući u obzir njegovo kliničko stanje, kao i saradljivost pacijenta, zavisno o razdražljivosti zbog prisutnih bolova, te razmotriti i pacijentove ciljeve i želje. Znamo da kod tendinopatija možemo smanjiti bol i onesposobljenost, sa sličnom efikasnošću, kroz različite modalitete vježbanja.
• Koliko je bitan odmor između fizikalnih terapija , tj. koliko treba da opteretimo tetivu tokom samih vježbi?
Vrijeme odmora između sesija fizičke aktivnosti kao što je rehabilitacija ili sportski trening jedna je od osnovnih varijabli koje treba uzeti u obzir za pravilno postupno izlaganje ili progresivno preopterećenje. U nekim slučajevima je jednako ili čak važnije od vremena fizičke aktivnosti ili intenziteta kojim se ona izvodi. Takođe, nešto o čemu često i sportisti ne vode računa, a to je povratak iz dužeg perioda neaktivnosti. Naime, mnogi ljudi pokušavaju da se progresivno vrate sportu, na primjer u slučaju trkača, prelazeći kraće staze ili rade bržim tempom, sporijim tempom. Međutim, prave greške kao što je izlazak na trčanje svaki dan tokom prvih sedmica. Realnost je da fizička aktivnost uzrokuje stres na tetivu, a ako je taj stres prilično visok, tetiva neko vrijeme nije spremna za napor. Ako se stresni stimulans ponovi prije nego što tetiva ponovo bude spremna, nastaće problemi.
• Najveće greške u tretiranju tendinopatija?
Smatram da je glavna greška koja se svakodnevno ponavlja u pristupu tendinopatijama fokusiranje na poboljšanje stanja tkiva. Postoje mnoge tehnike posvećene poboljšanju stanja tkiva nakon što dođe do degeneracije, a one su gotovo isključivo pasivne, kao što je plazma bogata trombocitima, perkutana elektroliza tkiva, tehnike masaže poprečnom frikcijom. Danas znamo da sve ove tehnike neće moći vratiti početne kvalitete degenerisanoj tetivi. Moramo se fokusirati na vraćanje izgubljenih sposobnosti zdravom dijelu tkiva ili pojedincu generalno. “Morate gledati u krofnu, a ne u rupu.”
• Da li postoje kontraindikacije pri liječenju tendinopatija?
Naravno, kao i uvijek, prva stvar koju moramo uzeti u obzir je da li zaista imamo posla s tendinopatijom, budući da ozbiljni nemišićno-skeletni zdravstveni problemi sa kliničkim karakteristikama mogu da nas dovedu do toga da ih zamijenimo sa tendinopatijom, ako suštinski ne poznajemo klinički obrazac. S druge strane, uvijek moramo voditi računa o opštem zdravstvenom stanju osobe jer je u određenim situacijama fizička aktivnost kontraindikovana ili ograničena na određeni intenzitet (srčane bolesti, infekcije).
• Šta kada dođe do rupture tetive, kako tretirati?
Rupture tetiva mogu imati različite pristupe u zavisnosti od mnogih aspekata, na primjer tetiva koja je zahvaćena, početak koji može biti traumatičan ili degenerativan, veličina povrede (djelimične, totalne ili masivne rupture sa zahvaćenošću više tetiva), stepen invaliditeta koji izaziva ruptura i specifičnim ciljevima osobe koji mogu biti veoma različiti, možda neko želi da povrati hodanje bez pomoći ili poteškoća, a druga osoba želi da se vrati zahtjevnoj fizičkoj aktivnosti. Na osnovu ovih aspekata odlučuje se u saradnji s pacijentom hoće li se primijeniti konzervativni ili hirurški pristup.
• Kortikosteroidna terapija u liječenju oboljenja tetiva?
Tu generalno važi stav: “Hljeb za danas i glad za sutra.” Infiltracije kortikosteroidima koji se primjenjuju direktno na tetive koje trpe opterećenja mogu kratkoročno ublažiti bol smanjenjem upalnog ćelijskog odgovora koji se javlja pri prekoračenju kapaciteta tetive prekoračen, ali treba imati na umu da upala ima zaštitnu ulogu i vrlo važnu reparativnu ulogu, pa bi smanjenje upalnog odgovora moglo dugoročno povećati degeneraciju. Zapravo, znamo da izlaganje opterećenih tetiva infiltraciji kortikosteroidima povećava šanse za rupturu tetive. S druge strane, smatram da ultrazvučno vođena infiltracija kortikosteroidima u upaljene burze ili u prostoru između tetive dvostruke ovojnice i njene spoljne ovojnice kada postoji tenosinovitis, može biti vrlo efikasan tretman koji pacijentima mnogo pomaže i ima svoje mjesto u terapiji, zajedno sa edukacijom, a ponekad i sa vježbanjem.
• Koliko brzo se nakon edukacija usvajaju savremeni i naučno dokazani stavovi u liječenju tendinopatija?
Proces učenja je vrlo promjenljiv zavisno o osobi i same krivulje napretka i učenja su duge, u stvari, vjerovatno je da se ova krivulja nikada neće završiti, jer je vrlo vjerovatno da i sada učimo u ovoj oblasti, pa prema tome prilagođavamo svoje odluke u kliničkoj praksi tokom čitavog našeg života. I kada se promjene prakse dogode, to je nešto vrlo pozitivno, jer znamo da se nauka kontinuirano mijenja i ono što smatramo važećim danas i učimo ili učimo na obuci, možda neće vrijediti sutra. Danas imamo dosta saznanja o tendinopatijama, ali ne znamo sve, moramo nastaviti učiti i imati na umu da se u našoj profesiji svakodnevno suočavamo s neizvjesnošću.
• Kakvo iskustvo nosite sa kursa koji ste držali u Banjaluci?
Iskustvo u Banjaluci je bilo fantastično, za mene je bila prava čast što mogu raditi sa profesionalcima koji su toliko strastveni u svojoj profesiji i sa tolikom željom da pomognu ljudima. Izuzetno cijenim trud i žrtvu koju je grupa uložila ulažući vrijeme i trud u obuku i nadam se da će im trenutno i u budućnosti to biti od velike pomoći.
Tekst sa španskog prevela dr Ljiljana Škrbo Garcia
Terapija udarnim talasom ( ESWTEkstracorporeal shock wave therapy) je neinvazivna terapija koja se preko decenije uspješno primjenjuje u Institutu „Dr Miroslav Zotović“, prvenstveno u tretmanu hroničnih bolnih stanja kao što su plantarni fascitis, petni trn, bolno rame ili teniski lakat. Terapijski udarni talas se generiše u aparatu za Shock Wave te se preko posebne sonde prenosi na bolno područje, predajući tretiranom tkivu veliku količinu energije.
Mehanizam djelovanja
ESWT terapije
Klinički efekti ESWT terapije su poznati nekoliko decenija unazad, a prvi put je korištena 1981. godine u urologiji za razbijanje bubrežnih kamenaca. Indikacije za regenerativni tretman pomoću ESWT-a se konstatno proširuju usljed neprekidnih istraživanja i kliničkih potreba U početku primjene ESWT terapije je postojala hipoteza da mehanička stimulacija vodi do nastanka mikrolezija na tkivu i da je kasniji proces reparacije glavna regenerativna komponenta terapije udarnim talasom. Međutim, posljednjih godina je postalo jasno da mehaničkom stimulacijom započinje veoma specifičan signalni put u tretiranoj ćeliji putem mehanotransdukcije, stvaranjem mikrokavitacija.
Mehanička stimulacija može dovesti do ćelijske migracije, proliferacije, diferencijacije ili apoptoze. Postoji više mehanizama djelovanja ESWT-a na ćelijskom nivou. Smatra se da do ćelijske proliferacije i zarastanja rana dolazi usljed povećane količine tenocita, pojačanog otpuštanja ATP-a, smanjenja ekstracelularne aktivacije kinaze, jačanje osteogeneze te remodelacijom tkiva djelovanjem interleukina.
Stvaranje novih krvnih sudova (angiogeneza) je centralni mehanizam djelovanja ESWT. ESWT vodi ka otpuštanju VEGF iz ekstracelularnog matriksa i stimulaciji VEGFR2 receptora te se stimuliše endotelna azot-oksid sintetaza (eNOS) da nastane azotni oksid, moćni vazodilatator koji dalje promoviše endotelnu proliferaciju i nastanak kapilara.
ESWT vodi ka oslobađanju i SDF 1 faktora (poznatog kao i CXCL12) koji predstavlja ćeliju koja privlači endotelne progenitorne ćelije iz koštane srži. Progenitorna ćelija se diferenci-
ESWT terapija –blagotvoran uticaj akustičnih talasa
ra u krvni sud što igra bitnu ulogu u neovaskularizaciji i regeneraciji tkiva.
Mehanički stimulus ESWT vodi do oslobađanja intracelularne RNA, koju prepoznaje Toll-Like receptor 3- (TLR3), te pokreće imuni odgovor. Benefit ESWT-a je u tome što prvenstveno djeluje na ćelijskom nivou, omogućujući time široku lepezu indikacija za primjenu terapije udarnim talasom.
Vrste ESWT talasa i indikacije za primjenu
Postoje dva tipa udarnog talasa, radijalni (rESWT) i fokusirani (fESWT).
Kod radijalnog ESWT-a najveća količina energije se generiše na mjestu ulaska u tretirano tkivo, a daljom penetracijom kroz tkiva energija se rasipa i slabi. Sposobnost penetracije kroz tkiva radijalnog ESWT-a je do 35 mm.
Kod fokusiranog ESWT velika energija se koncentriše u ciljano tkivo male površine i penetracija u tkivo je dublja (do 65 mm).
Radijalni ESWT je pokazao izvrsne rezultate kod tretiranja plantarnog fascitisa, kalcifikata rotatorne manžete ramena, epicondylitisa, sindro-
ma bolnog trohantera, tendinopatija Achilove tetive.
Procedura traje do 10 minuta, izvodi se jednom sedmično što je veoma komforno za pacijenta. Najčešće se radi serija od pet do sedam terapija, ponekad i do deset.
Fokusirani ESWT se koristi za tretman kalcifikujućeg tendinitisa, Dupuytreneve kontrakture, takođe i kod „tvrdokornog“ plantarnog fascitisa, sindroma bolnog trohantera.
Prilikom izvođenja fokusiranog ESWT-a potrebno je RTG ili UZV navođenje. Sama procedura traje do 15 minuta, izvodi se jednom sedmično, u nekim indikacijama i jednom mjesečno, u seriji od tri do pet terapija.
Prije provođenja ESWT terapije potrebno je uraditi dijagnostiku (UZV , RTG, u nekim slučajevima NMR) te obaviti pregled kod specijaliste fizikalne medicine ili ortopedije. Tokom perioda ESWT terapije preporučuje se provođenje i kineziterapije, kao i krioterapije.
Kontraidikacije
ESWT se ne provodi u akutnoj fazi bola, niti je terapija prvog izbora, već se provodi kada se iscrpe drugi fizikalni agensi. Apsolutne kontraindikacije su infekcije, krvarenja, tumori (koji se nalaze u tretiranom području), trudnoća, pacemaker, epifiza u zoni rasta. Relativne kontraindikacije su plućno i moždano tkivo u zoni tretiranja, kao i direktno djelovanje na pršljenove, rebra i skalp, koagulopatije.
Kako izgleda terapijska sesija?
ESWT terapiju izvode edukovani ljekari, specijalisti. Na zonu tretiranja
Dr Jovana Petrović, specijalizant fizikalne medicine i rehabilitacije
stavlja se ultrazvučni gel i zatim prisloni sonda kojom se prenose udarni talasi iz aparata u tretirano tkivo. Sama terapija traje veoma kratko, od pet do 15 minuta, a izvodi se jednom sedmično. Tokom procedura pacijent osjeti trnjenje, mravinjanje, vibriranje, pa čak i bolnost na mjestu aplikacije terapije. Terapija se prilagođava pragu bola pacijenta koji se kontinuirano kalibrira u saradnji sa pacijentom. Nakon terapije može se javiti pojačana bolnost tretirane zone u narednih 72 sata, kada pacijent može koristiti analgetike po potrebi. Intenzitet tegoba kod pacijenata počinje da se smanjuje nakon tri do četiri sesije, a s obzirom na mehanizam kojim ESWT terapija utiče na patološki proces, konačni rezultati se javljaju tek nakon osam do 12 sedmica od završene terapije.
Za ESWT terapiju se može reći da je terapija budućnosti jer je našla primjenu u skoro svakoj grani medicine. Koristi se u kardiohirurgiji, ortopediji, plastičnoj i rekonstruktivnoj hirurgiji, urologiji. Takođe, bilježe se dobri klinički rezultati prilikom tretiranja ožiljaka od opekotina, celulitita, kao i kod erektilne disfunkcije kod muškaraca.
U Institutu „Dr Miroslav Zotović“ pacijentima je već preko deceniju dostupna terapija radijalnim talasima (rESWT), a odnedavno se primjenjuje i terapija fokusiranim talasima (fESWT).
Fokusirani ESWT se može kombinovati i sa PRP metodom (koja je pacijentima takođe dostupna u Institutu „Dr Miroslav Zotović“) što daje znatno bolje rezultate kod jasno definisanih indikacija.
Terapiju udarnim talasima, u Institutu “Dr Miroslav Zotović”, uz prethodne konsultacije sa nadležnim specijalistom, možete zakazati telefonom na broj 051 316 615. Usluga je dostupna uz uputnicu za osiguranike Fonda zdravstvenog osiguranja i na lično plaćanje.
Dan posvećen radiofrekventnoj terapiji u Institutu „Dr Miroslav Zotović“
Banja Slatina je 16.7.2024. bila centar događanja posvećenih radiofrekventnoj terapiji i mjesto edukacije za ljekare i fizioterapeute. Edukovani ljekari sve češće propisuju radiofrekventnu terapiju za pacijente sa bolnim stanjima, stanjima poslije trauma lokomotornog sistema. Terapiju provode dodatno edukovani fizioterapeuti i ovi timski napori bilježe dobre rezultate u oporavku pacijenata a, naravno, i zadovoljstvo pacijenata.
Inspirativno predavanje na temu “Radiofrekventna terapija - savremeni pristup terapijskoj primjeni visokofrekventnih struja” održala je prof. dr sc. med. prim. dr Tatjana Nožica Radulović, u Kongresnoj sali Banje Slatina. Predavanje je imalo za cilj da ljekare specijalizante dodatno upozna sa mogućnostima i prednostima primjene radiofrekventne – INDIBA terapije koja se u Institutu „Dr Miroslav Zotović“ provodi na četiri savremena aparata INDIBA tehnologije.
Stručno znanje i kliničko iskustvo, vještina u prenošenju znanja, ljubav i strast prema fizikalnoj medicini i rehabilitaciji, posvećenost pacijentu, prihvatanje novih tehologija kao što je INDIBA radiofrekventna terapija - sve su to razlozi zbog kojih specijalizanti i mladi doktori imaju svoj uzor u prof. dr Nožica Radulović.
INDIBA jednodnevni trening koji je vodio Marko Bundalo, međunarodni INDIBA edukator, pohađalo je 11 polaznika, osm ljekara i tri fizioterapeuta. Kroz teorijski i praktični dio treninga polaznici su usvojili znanja iz oblasti dejstva i indikacija za primjenu radiofrekventne terapije.
Pozitivna dejstva radiofrekventne INDIBA terapije su: – poboljšanje cirkulacije, što vodi uklanjanju inflamatornih katabolita; – zagrijavanje dubokih tkiva, što doprinosi većoj vaskularizaciji; – opuštanje tkiva (posebno mišićnog); – drenaža otoka (edem i hematom) i
poboljšanje cirkulacije krvi u peritendinoznoj regiji, što utiče na povećanje zasićenosti hemoglobinom; – stimulacija promjena u mehaničkim svojstvima kolagena u tetivama. Indikacije za primjenu INDIBA (448 kHz) su: – povrede i stanja nakon povreda skeletno-mišićnog sistema, od distenzija i distorzija zglobova i zglobnih struktura, preko istegnuća mišića, parcijalnih i totalnih mišićnih ruptura, mišićnih hernija do dijastaze i preloma kostiju; – bolni sindromi, akutna i hronična stanja cervikalne i lumbalne kičme; – tendinopatije, entezopatije i druga zapaljenjska stanja lokomotornog aparata, sindrom bolnog ramena, „impigement“ sindromi, teniski lakat (epicondylitis lateralis); – reumatološka oboljenja - mnoge vrste zapaljenjskog, degenerativnog i vanzglobnog reumatizma. Treningu je prisustvovao i Andrej Švent, predstavnik INDIBA tehnologije.
Koža je naš najveći organ koji prekriva cijelo tijelo, štiteći nas od spoljašnjih uticaja. Ona nije običan štit kojim se suprotstavlja uticajima spoljašnje sredine. Pravilno raspoređeni nervni završeci stalno upozoravaju o temperaturi, vlažnosti, obliku predmeta sa kojim smo u dodiru... Ukoliko se naruši struktura kože, osjetiće se to kao bol, pečenje ili hladnoća. Na kožu negativno utiču zagađenja okoline, industrijska hrana, aditivi, lijekovi, stres, upotreba previše sapuna, omekšivača, krema, losiona.
Šta je atopijski dermatitis (ekcem)?
To je hronično zapaljenjsko oboljenje kože. Riječ „dermatitis“označava upalu kože dok se „atopijski“ odnosi na grupu bolesti koje su nasljedne. Često se pojavljuje s drugim bolestima, uključujuči polensku kijavicu, astmu, alergije uz visoku temperaturu. Promjene po koži počinju obično u prvoj godini života kao suva, hrapava koža, prvo u pregibima, zatim na spoljašnjim stranama ruku, nogu i po licu.Važno je znati da nema pravila u ispoljavanju i toku ekcematoznih promjena. U periodu pogoršavanja bolesna koža od suve postaje vlažna sa sitnim mjehurićima, punim tečnosti. Kasnije dolazi do zadebljanja sa karakterističnim ljuspicama i ogrebotinama.
Atopijski dermatitis ima visoku učestalost. Oko 2% ukupne populacije boluje od atopiskog dermatitisa. To je bolest koja pogađa mlade, većina pacijenata su djeca.
Simptomi se razlikuju od osobe do osobe. Uobičajeni simptomi su:
• suva koža koja svrbi
• kraste iza ušne školjke
• osip na obrazima, rukama i nogama
• u periodima pogoršanja koža od suve postaje vlažna, sa sitnim mjehurićima napunjenim tečnošću. Kasnije postaje zadebljana sa karakterističnim ljuspicama i ogrebotinama zbog češanja
Kako se lakše boriti sa atopijskim dermatitisom (ekcemom) kod djece?
• ekcem jako svrbi, a stalno češanje oštećuje kontinuitet kože koja postaje propustljiva za bakterije koje izazivaju infekciju
• koža djeteta je jako osjetljiva na pojavu infekcija kao što su stafilokokne i streptokokne kožne infekcije i bradavice, herpes simplex kao i mulluscum contagiosum (kožni poremećaj, uzrokovan virusima)
• dijete slabije spava i jede, nervozno je i razdražljivo
Uzroci
Bolest nije zarazna. Uzroci su genetski i imunološki. Alergijske reakcije su nasljedne. Alergeni, koji su okidač za pojavu bolesti nalaze se u okruženju djeteta (grinje, životinjska dlaka, polen...) ili se mogu unijeti preko hrane (kikiriki, kravlje mlijeko, jaja...) Bolest se pogoršava lošom higijenom, upotrebom hemikalija za kupanje, promjenom temperature.
Liječenje
Liječenje ekcema treba da bude pod nadzorom ljekara. Cilj liječenja je smanjiti i ukloniti simptome. Dječji ekcemi sa godinama postaju blaži i često nestaju poslije tri ili četiri godine dok kod nekih to dosta duže traje, u zavisnosti od kliničke slike.
Nefarmakološke mjere
Atopijski dermatitis (ekcem) često se veoma uspješno liječi u kućnim uslovima.
• Za kontrolu ekcema je veoma važna svakodnevna higijena što podrazumijeva blage kupke bez sapuna i parabena. Maksimalna temperatura vode za kupanje treba da bude do 30 stepeni Celzijusa. Savjet je svakodnevno kupanje ne duže od pet minuta. Dva puta dnevno nanositi emolijentne kreme, balzame i losione, po preporuci ljekara. Emolijensi smanjuju suvoću kože i obnavljaju kožnu barijeru.
• Rano uključivanje korisnih sojeva
probiotskih bakterija ojačava prirodnu barijeru protiv alergena na nivou crijeva.
• Samo u fazi izrazitog pogoršanja neophodna je upotreba kortikosteroidnih preparata, po preporuci ljekara.
• Dijete treba da boravi u provjetrenoj prostoriji, bez duvanskog dima, grinja i prašine.
• Djecu treba ohrabriti da upražnjavaju sportske aktivnosti.
• Kućni ljubimci su dozvoljeni, osim u slučaju dokazane alergije na dlaku životinje ili perja.
• Koristiti rukavice u radu sa supstancama koje mogu dovesti do ekcema.
• Ograničiti boravak na suncu, ukoliko se javi pogoršanje ekcema. Obavezno koristiti UV zaštitni faktor, a u hladnim danima nanositi veće količine preporučenih krema na otvorene dijelove kože.
• Uvesti pravilnu ishranu, bogatu vitaminima i mineralima, koja može pomoći povećanju imuniteta što umanjuje mogućnost pojave ekcema.
Prevencija
Važno je znati da specifična prevencija ne postoji. Bilo šta, što pogoršava simptome, treba izbjegavati. Moguće je:
• spriječiti češanje i trljanje kože kad god je to moguće,
• čuvati kožu od pretjerane vlage, nadražujućih sredstava, odjeće proizvedene od umjetnih vlakana,
• koristiti pamučnu odjeću,
• održavati hladnu, stabilnu temperaturu kao i stalan stepen vlažnosti,
• po mogućnosti, prepoznati i ograničiti emocionalni stres.
Ovo treba znati i upamtiti!
Svaka promjena klime, odlazak na more ili planine čudesno pozitivno djeluju ovim bolesnicima.
Karcinom dojke je najzastupljeniji maligni tumor žena i najčešći uzrok smrti. Rijetko se javlja prije 20. godine, a učestalost raste do menopauze i ima blaži porast do kraja života.
Za nastanak karcinoma dojke su najodgovornija tri faktora: genetska predispozicija, hormonski poremećaji i faktori sredine. Rizik je povećan 2-3x j kod rođaka 1. stepena srodstva. Duži reproduktivni period kod žene vezan za raniju pojavu menstruacije i kasniju menopauzu povećava rizik od pojave karcinoma. Veći rizik je i kod nerotkinja u odnosu na višerotke. Ovarijalni tumori koji luče estrogene su često udruženi sa karcinomom dojke.
Svaki od četiri kvadranta dojke može da bude sjedište karcinima, ali se najčešće javlja u gornjem spoljašnjem, zatim centralno, subareolarno...
Karcinom dojke se klinički ispoljava kao palpatorno čvrsta i bezbolna rezistencija, najčešće fiksirana za podlogu i okolinu, zatim razlika u veličini i obliku dojke, retrakcija bradavice, naborana (pomorandžina) koža, crvenilo kože, sekrecija iz bradavice.
Radiološka dijagnostika obuhvata mamografiju, ultrazvučni pregled, MRI i, po potrebi, citološku punkciju i biopsiju promjene u dojci.
Mamografija je metoda snimanja dojki uz pomoć X zračenja koja omogućava prikaz pojedinih histoloških struktura, ali i patoloških promjena u dojkama. Standardno se snimaju po dvije projekcije, CC i MLO. Dobijaju se snimci visoke prostorne rezolucije uz nisku apsorbovanu dozu zračenja.
Posebnost mamografije je u tome što može detektovati mikrokalcifikacije od 0,1mm što su najraniji znaci karcinoma. Veliki značaj ima kod žena u postmenopauzi čije su dojke dominantno masnog tkiva i tumori se prikazuju kao područja veće gustine od okolnog tkiva. Kod mlađih žena dojke su mamografski guste te se tumori ne mogu uvijek uočiti na snimcima zbog superpozicije žljezdanog tkiva, pa je tada potrebno dopuniti snimanje UZ pregledom. Mamografija može biti: skrining, kao zlatni standard u detekciji supkliničkih formi karcinoma, kod asimptomatskih pacijenta. Sprovodi se kod žena od 50. do 69. godine na dvije godine.
Dijagnostička mamografija radi evaluacije simptomatske bolesti, zatim mamografija za periodično praćenje i poređenje sa prethodnim, kao i za bi-
Dijagnostika karcinoma dojke
opsije ili obilježavanje pod kontrolom mamografije.
Tomosinteza
Tomosinteza je savremena rendgdenska metoda pregleda dojki, predstavlja modifikaciju 2D mamografije u 3D prikazu, što se postiže serijom snimaka dojki tankih presjeka visokog kvaliteta.
Kod tomosinteze se povećava senzitivnost i specifičnost , veća je vizibilnost lezija. Tomosinteza povećava osjetljivost mamografije za detekciju benignih i malignih promjena. Jasnija detekcija poremećaja arhitektonike, distorzija tkiva, asimetrija parenhima, bolja detekcija multicentričnih i multifokalnih promjena. Preciznije su informacije oko lokalizacije i distribucije mikrokalcifikata, jasnija vizuelizacija margina lezija, bolja detekcija promjena kod denznijih dojki.
Doza zračenja koju žena dobije prilikom snimanja tomosintezom je približno jednaka dozi zračenja prilikom snimanja na aparatima za mamografiju, manje je bolna i manja je kompresija na dojke.
UZ dojke je ugodna i sigurna dijagnostička metoda za pacijente i može se ponavljati koliko god je potrebno. Za pregled se koriste linearne sonde, frekvencije od 7-15 MHz.
Indikacije za UZ pregled su: Evaluacija palpatorne simptomatske promjene mamografski nedetektabilne, evaluacija promjene koja se vidi na mamografiji
ili MRI, inicijalno ispitivanje palpatorne promjene kod žena mlađih od 40 godina, trudnica i dojilja, inicijalno ispitivanje akutnog zapaljenja i traume, evaluacija komplikacije implanta bez obzira na dob, simptomatska dojka kod muškaraca, kao dodatak dijagnostičkoj mamografiji i za biopsiju pod kontrolom UZ. Ultrazvuk se ne može koristiti samostalno u skriningu jer ima ograničenja - subjektivnost pregleda i ne detektuje mikrokalcifikacije.
MRI dojki
MRI dojke je sofistkovana, neinvazivna dijagnostička metoda koja radi po principu formiranja jakog magnetnog polja i radiofrekventnih talasa.
Tokom pregleda koristi se kontrastno sredstvo gadolinijum, koje se primenjuje intravenski.
MRI dojke je indikovana u ranoj detekciji karcinoma dojke kod žena sa povećanim genetskim rizikom za razvoj karcinoma, kod žena koje imaju implante u dojkama, kod preoperativnog stejdžinga novootkrivenih karcinoma dojki, procjenjuje ekstenzivnost karcinoma dojke (ipsilateralno i kontralateralno), kao i za procjenu efekata neoadjuvantne hemioterapije te kod recidiva nakon operacije.
Biopsije promjena u dojci
Biopsija dojke je postupak kojim se uzima tkivo suspektne promjene za histološku analizu . Sprovode se „fine needle“ biopsijom (FNA), CORE biopsijom (CNB) , vakuum asistiranom biopsijom (VAB), MR biopsijom.
U kliničkoj praksi rutinski se primjenjuju ultrazvučno vođene FNA i CNB koje predstavljaju sigurnu i preciznu metodu.
FNA se sprovodi kod cističnih promjena koje su klinički suspektne solidne mase. FNA se ne primjenjuje kod solidnih promjena. Ukoliko je nalaz citologije suspektan, atipičan ili mucinozan, radi se hirurška ekscizija.
CORE BIOPSIJA DOJKE izvodi se širokom iglom kod suspektnih solidnih promjena BI RADS 4 i BI RADS 5 kategorije, i daje nam adekvatan histološki i hormonski status tumora.
Autori:
Dr Zorana Janković, specijalista radiologije
Dr Dragan Đokić, specijalista radiologije
Konstipacija je stanje u kome osoba, često uz neprijatan osjećaj nadutosti i bola, ima otežano i/ili neredovno pražnjenje crijeva. Prema procjenama, u BiH blizu 400 000 osoba pati od konstipacije, a polovina njih nema adekvatan tretman uprkos dostupnim terapijskim opcijama.
Stanje konstipacije može biti vrlo neugodno i frustrirajuće, jer značajno utiče na radnu produktivnost i ukupan kvalitet života. Neki autori čak navode da konstipacija izaziva „mentalnu torturu“. Ipak, oni koji se suočavaju sa ovim stanjem često nisu dovoljno informisani, smatraju je za normalnu pojavu, često ne razumiju uzroke, a još češće ne razumiju posljedice neliječene konstipacije. Upravo, nedovoljna informisanost o samom problemu ili načinima liječenja mogu dovesti do hronične konstipacije i brojnih komplikacija. Konstipaciju treba liječiti, prvenstveno promjenom načina života, ali i uz pomoć laksativa ukoliko ostale mjere nisu dale rezultat.
Kako prevazići konstipaciju? Postoje koraci koji se mogu preduzeti za olakšanje simptoma konstipacije poput povećanja unosa vlakana, dodavanja u ishranu namirnica poput zelenog i fermentisanog povrća, mahunarki, kefira, lanenih ili chia sjemenki. Savjetuje se „uobročavanje“, što znači da obroci treba da budu redovni, jer oni pomažu da se uspostavi veza sa prirodnim refleksima pražnjenja.
Dovoljne količine tečnosti su od velike važnosti, kao i kontrola unosa kofeina i alkohola. Preporučuje se uzimanje tople vode u malim gutljajima, ujutro na prazan stomak, u poziciji čučnja. Biljni čajevi, kao što su čaj nane ili kamilice, mogu pomoći u relaksaciji crijeva. Fizička aktivnost dokazano pomaže u održavanju pravilnog rada crijeva. Alternativno ili dodatno može se praktikovati lagana masaža stomaka u smjeru kazaljke na satu, u trajanju 2 do 3 minuta.
Toilet training i škrgutanje zubima: Možda zvuči čudno, ali pomaže – “toilet training”, odnosno redovan odlazak u toalet, svakog dana u isto vrijeme, a posebno nakon obroka. Iskustva govore da akupunktura može biti od pomoći, a zanimljivo je da škrgutanje zubima prilikom boravka na toaletu može stimulisati dio nervnog sistema koji je zadužen za probavu i tako potaknuti refleks pražnjenja. Primjena magnezijuma, vitamina B1, enzima i probiotika može pomoći pri rješavanju ili olakšavanju problema sa lošom
Savjeti iz “Hemofarma”
U BiH blizu 400 000 osoba pati od konstipacije
probavom. Ukoliko promjene u ishrani i načinu života ne pomažu, potrebno je obratiti se ljekaru ili farmaceutu za savjet o primjeni laksativa ili potrebi za dodatnim ispitivanjima. Medikamentozno liječenje konstipacije: Medikamentozno liječenje konstipacije može biti efikasno rješenje kada promjene u ishrani i načinu života nisu dovoljne, ali je najbolje lijekove kombinovati sa zdravim životnim navikama kako biste postigli najbolje rezultate i održali zdrav digestivni sistem. Prema aktuelnim preporukama ne treba oklijevati sa primjenom laksativa, posebno kada je riječ o akutnom ili sporadičnom problemu (npr. konstipacija koja se javlja zbog promjene sredine, tokom putovanja ili u predmenstrualnom sindromu). Lijekovi za konstipaciju se zovu laksativi i postoji više tipova koji se razlikuju po načinu djelovanja.
Nerastvorljiva biljna vlakna spadaju u grupu laksativa koji povećavaju zapreminu stolice upijanjem vode, što ujedno podstiče i rad crijeva. Kod nas je najpoznatiji psilijum (Laxomucil®). Oni se koriste za blagu do umjerenu konstipaciju. Potrebno je da se uzimaju sa dosta tečnosti i u dužem vremenskom intervalu, jer ne dovode odmah do olakšanja.
Osmotski laksativi privlače i zadržavaju vodu u crijevima, omekšavaju stolicu i olakšavaju njeno kretanje. Predstavnici su laktuloza, makrogoli i gorka so. Nježni su prema crijevima, ali je i za njihovo djelovanje potrebno da prođe 12 do 24 sata.
Nadražajni laksativi podstiču rad crijeva i ubrzavaju kretanje crijevnog sadržaja. Tu spadaju bisakodil (Dulco-
lax®), sena i krušina. Bisakodil je lijek koji dodatno i omekšava stolicu. Ima brz i predvidiv nastup dejstva što je prednost u odnosu na druge laksative, jer se može lakše predvidjeti odlazak u toalet i uklopiti u svakodnevnu rutinu. Tablete djeluju za 6 do12 sati, preporučuje se da se uzmu naveče kako bi se omogućilo jutarnje pražnjenje crijeva. Supozitorije djeluju brže, već za oko 30 minuta, i one su posebno pogodne za osobe kojima treba brzo pražnjenje crijeva i pred određene dijagnostičke procedure. Bisakodil se preporučuje kod povremene, kao i kod hronične konstipacije, a koristi se i kod ozbiljne konstipacije koja ne reaguje na druge tretmane. Prokinetici povećavaju pokretljivost crijeva i tako doprinose bržem pražnjenju. Ovo je nova grupa lijekova, koja se koristi kod težih slučajeva hronične konstipacije, uzrokovane slabom pokretljivošću crijeva. Koriste se isključivo na preporuku ljekara.
„Hemofarmove“ suplemente koji pomažu kod konstipacije, poput laxomucila, magnetransa te probiotika možete pronaći na www.svakodobro.ba U sljedećim situacijama konstipaciju je potrebno shvatiti ozbiljno i potražiti stručnu medicinsku pomoć:
• Ako imate jake bolove u stomaku, prisustvo krvi ili tamnu prebojenost stolice;
• Ako se konstipacija pojavi iznenada, bez očiglednog razloga (posebno nakon 50. godine života);
• Ako primijetite neobjašnjiv gubitak tjelesne mase ili anemiju;
• Ako konstipacija traje duže od nekoliko sedmica, posebno uz pojavu slabosti, glavobolje ili groznice.
Prim. mr ph. Gordana Ljubojević
Umnjaci, treći molari ili zubi mudrosti, definitivno izrastu od 17. do 25. godine života.
Umnjaci su osmi zub od medijalne linije u ljudskoj vilici, a odrastao čovjek najčešće ima četiri takva zuba.
Naši preci su ih koristili za mljevenje hrane, imali su veće vilice te su se i umnjaci mogli lakše smjestiti u zubni niz.
Upravo zbog evolucijski smanjenih vilica u odnosu na velike čeljusti naših predaka koji su žvakali tvrđu i drugačiju hranu, više od trećine populacije uopšte nema umnjake, a kod nekih nema dovoljno mjesta za njihovo izrastanje.
Kod pojedinih pacijenata ne postoji ni zametak zuba, dok kod mnogih zametak postoji, ali je zaglavljen u vilici i zub ne može niknuti te u tom slučaju govorimo o impaktiranom, tj. retiniranom umnjaku.
U slučaju da je zub djelimično iznikao, govorimo o poluimpaktiranom, tj. semiimpaktiranom umnjaku.
Umnjaci veoma rijetko izniknu u cjelosti popunjavajući zubni niz od 32 zuba.
Razvijaju se relativno kasno, njihova mineralizacija definitivno se završava u 13-oj,14-oj godini.
Spadaju u genetski najvarijabilnije zube zbog činjenice da njihov broj i morfologija (broj kvržica i korjenova) variraju.
Etiologija izostanka nicanja umnjaka i njegovog zaostajanja u kosti nije potpuno razjašnjena, a razlozi mogu biti brojni, samo studija genetike u cjelini bi mogla da dovede do razjašnjenja ovog problema.
Dijagnoza impaktiranih umnjaka se vrši anamnestički, kliničkim pregledom, ortopantomografskim snimcima, ali je metoda izbora i CBCT snimak.
Kada govorimo o trećim molarima prva asocijacija su tegobe koje oni stvaraju. Rijedak je slučaj da umnjaci pravilno izniknu, a da ne stvaraju nikakve tegobe ili da čak potpomažu održavanju pravilne visine zagriza. Impaktirani/poluimpaktirani umnjaci predstavljaju specifikum jer: – Zbog otežanog ili onemogućenog čišćenja navedenog područja nastaje infekcija okolnog tkiva tj. perikoronitis. Meko tkivo koje pokriva zubnu krunu otežava čišćenje te se nakuplja hrana i nastaje posljedična upala. Ovakva upala se
Zubi umnjaci
manifestuje bolom, otokom obraza, limfnih čvorova, te ograničenim otvaranjem usta.
– Svojim položajem mogu oštetiti susjedni zub te nerijetko moraju biti ekstrahovani i umnjak i drugi molar koji je u kontaktu sa njim.
– Česta je pojava karijesa, takođe zbog otežanog čišćenja navedenog područja.
– Ovakvi zubi često predstavljaju ortodontski problem jer zbog svog položaja često vrše pritisak na susjedne zube te dovode do zbijenosti zuba u frontu.
– Uzrokuju probleme sa sinusima.
– Ciste oko umnjaka koje se ne liječe mogu uzrokovati udubljenje čeljusti ili oštećenje živaca.
– Prilikom nicanja mogu da izazovu razne tegobe počevši od bola, otoka, glavobolje, djelimične ili totalne nemogućnosti otvaranja usta, ote-
žanog gutanja (disfagija), stvaranje parodontalnih džepova ili resorpciju korjenova susjednog zuba.
Terapija semiimpaktiranih (poluimpaktiranih) i retiniranih (impaktiranih) umnjaka: Što se uopšteno tiče umnjaka i dileme da li ih ekstrahovati ili ne, mišjenja stomatologa su podijeljena, a najbolje rješenje je da odluku donesu oralni hirurg i spec. ortopedije vilica zajedno.
Poluimpaktirani umnjaci su prekriveni parčetom zubnog mesa, tzv. operculumom, te je nekad kao terapija dovoljno samo odstranjivanje mekog tkiva koje smeta nicanju zuba postupkom cirkumcizije.
Radi se o jednostavnom hirurškom zahvatu koji služi kao terapija kod perikoronitisa, izvodi se u lokalnoj anesteziji, traje dvadesetak minuta i uglavnom prolazi bez ili sa blagim tegobama. Bol i otok sluzokože će se sami smanjiti za nekoliko dana, a zub će izniknuti kad mu dođe vrijeme.
Impaktirani umjaci se uglavnom preventivno uklanjaju zbog mogućih infekcija ili ako smetaju ostalim zubima u pravilnom razvoju.
Oralni hirurg će ukloniti impaktirani umnjak hirurškim putem ambulantno ili ako je potrebno u bolnici, što zavisi od stepena komplikacije samog postupka.
Nakon vađenja zuba potrebno je strogo pratiti uputstva stomatologa te će pacijentu biti ordinirani antibiotici i kortikosteroidi, a po potrebi i analgetici, dok brzina oporavka varira od osobe do osobe.
Žermektomija je hirurški metod vađenja klice (germ.) neizniklog zuba koja se u cjelosti nalazi u kosti. Upravo najčešće se vrši žermektomija umnjaka i to u periodu između 13. i 14. godine dok je kost još meka, prokrvljenost vilica bolja te je samim tim brže i zarastanje, a komplikacije su svedene na minimum.
Dr stom. Valentina Jarić
Sunčanica je poremećaj regulacije tjelesne temperature, nastaje nakon intenzivnog izlaganja glave i potiljka sunčevim zracima. Sunčanica se svrstava u hipertermije (stanja povišene tjelesne temperature), izazvane faktorima spoljne sredine, odnosno visokom temperaturom okoline. Ona nastaje kao rezultat zajedničkog djelovanja opšte hipertermije (stanja povišene tjelesne temperature) i lokalnog, ozračenjem infracrvenim zracima, nezaštićenog dijela glave.
Ugroženi su svi koji se izlažu sunčevim zracima ako nemaju pokrivenu glavu. Najosjetljivijja su djeca,starije osobe,osobe koje boluju od hroničnih bolesti, sportisti i osobe koje rade na otvorenom, nezaštićene od sunca (vojnici na marševima, poljoprivrednici).
Zašto dolazi do sunčanice?
Pri hipertermiji povećano je znojenje kako bi se tijelo rashladilo, a to se postiže proticanjem veće količine krvi kroz kožu. Zbog toga u organizmu dolazi do preraspodjele krvi, što može uzrokovati poremećaje krvnog pritiska i ubrzan rad srca. Tijelo koristi krv za rashlađivanje i štiti najvažnije organe, u prvom redu mozak. Toplota uzrokuje vazodilataciju (širenje) krvnih sudova mozga i moždanih ovojnica, što dovodi do njihove povećane propustljivosti. Zbog toga, u nekim slučajevima, može nastati edem (oticanje) mozga ili intrakranijalno krvarenje (krvarenje unutar lobanje). Simptomi sunčnice su posljedica oticanja i krvarenja unutar lobanje. Prvi simptomi se mogu javiti poslije 6-12 sati. Pacijenti se žale na suvoću kože, crvenilo lica, povišenu temperaturu, glavobolju, mučninu, povraćanje, slabost i vrtoglavice.
Iako u najvećem broju slučajeva sunčanica prolazi bez posljedica, ali u težim slučajevima pacijenti su omamljeni, imaju proširene zjenice, nesvjesticu, a stanje im se može pogoršati do kome i smrti. Osobu koja dobije sunčanicu treba što prije smjestiti u hlad ili rashlađenu prostoriju,dati joj dosta tečnosti (ako ne povraća) i kvasiti, stavljati obloge i potražiti pomoć ljekara.
Sunčanica i posljedice sunčanice se
Simptomi sunčanice i kako ih otkloniti
mogu spriječiti izbjegavanjem izlaganja suncu u vrijeme najvećeg zračenja, nošenjem slamnatih šešira, kvašenjem kose, glave, potiljka i konzumiranjem hladnih napitaka.
Najčešći simptomi sunčanice su: suva koža, izraženo crvenilo lica, povišena temperature, smetenost, glavobolja i vrtoglavica, preosjetljivost na svjetlo, mučnina.
Jednostavni tretmani za brzo rashlađivanje
Rashlađivanje u hladnoj vodi i konzumiranje većih količina hladnih napitaka. Snizite temperaturu i pijte veće količine vode ili čaja kako biste nadoknadili izgubljenu tekućinu. Ulijte hladnu ili prohladnu vodu u kadu i sjedite u njoj 5 do 10 minuta. Prohladna kupka trebalo bi da spusti temperaturu, a ako nemate kadu, pomoći će hladan ili prohladan tuš. Pomoći mogu i oblozi od mokrih ručnika i umotavanje u vlažnu plahtu te prskanje vodom.
Ako vas od hladne vode uhvati drhtavica umjesto nje upotrijebite mlaku vodu, čija temperatura ne prelazi 30 stepeni C.
U bolničkom okruženju, doktor vam može dati i sredstvo za opuštanje mišića, čime će obuzdati drhtavicu. Doktori koriste i tzv. isparavanje, tretman tokom kojeg poprskaju kožu pacijenta s prohladnom vodom i potom mu feniraju kožu toplim vazduhom. Topao vazduh izaziva isparavanje vode s površine kože, čime je rashlađuje i brzo vraća organizam u toplotnu ravnotežu.
Ovi savjeti pomoći će vam i u slučaju toplotne slabosti (iscrpljenosti), a do koje dolazi ne nužno zbog pretjeranog izlaganja suncu, nego zbog gubitka tekućine, ponajviše vode i soli iz organizma.
Voće i povrće u službi rashlađivanja
Ljuta paprika smanjuje visoku temperaturu i ublažava glavobolju, prouzrokovanu pretjeranim izlaganjem suncu. Naspite pola kašičice ljute paprike u šoljicu vrele vode. Uzmite jednu kašiku tako dobijene tekućine i ulijte je u čašu vode. Polako srčite dok ispijate.
Ova smjesa trebalo bi da vam ublaži tegobe od sunčanice.
Jedite puno svježeg voća i povrća, pogotovo onog koje je bogato vodom, kao što su lubenica, dinja, limun, na-
randža i krastavac.
Obogatite prehranu izvorima bjelančevina kao što su orasi, mahunarke i maslinovo ulje. Pijte kefir jer rashlađuje, ali je koristan i za cjelokupno zdravlje. Izbjegavajte hranu bogatu solju, jer bi višak soli mogao ometati lučenje znoja.
Voće i povrće, koje će najprije olakšati dehidraciju, je ono koje u sebi sadrži najviše vode. Brzo opskrbljuju organizam vodom, a uz to imaju efekat postepenog otpuštanja i zbog toga duže vremena gase žeđ.
Namirnice u sirovom obliku imaju najveći udio vode i koje su idealne za ljetne vrućine: krastavac 96,5%; zelena salata 95,7%; celer 95,4%; rotkvica 95,3%; paradajz 94,6%; blitva 94,1%; paprika 93,8%; karfiol 92,3%; kupus 92,2%; špinat 92,1%; lubenica 91,6%; jagoda 91,1%; brokoli 90,8%; grejp 90,5%; breskva 90,1%.
Eterična ulja mogu pomoći žrtvi sunčanice da se brže oporavi nakon što je glavnina tegoba prošla. Najdjelotvornije ulje protiv sunčanice je eterično ulje lavande. Razblažite ga baznim uljem kao što je bademovo, sezamovo ili jojobino. Tako razblaženo ulje nježno utrljajte u dlanove, tabane i na prsa osobe koja je pretrpjela sunčanicu. Alternativno, pomiješajte lavandino ulje i aloe veru.
Iskoristite rashlađujući učinak ove smjese i nanesite je na ista mjesta kao i razblaženo ulje lavande – dlanove, tabane i prsa. Ostala blagotvorna eterična ulja su ruzmarin i bosiljak. I njih takođe razblažite temeljnim uljem prije nanošenja na kožu.
Priprema: Jelena Pušac
ZDRAVSTVO - SRBIJA
Iz Ministarstva zdravlja u Vladi Republike Srbije
Centar za nuklearnu medicinu dobio dva nova PET/CT aparata
Premijer Vučević i ministar Lončar obišli Centar
Predsednik
Vlade Republike Srbije Miloš Vučević i ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije dr Zlatibor Lončar obišli su 26. jula 2024. Centar za nuklearnu medicinu Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS) i tom prilikom istakli da je sa nova dva PET/ CT aparata zdravstvo Srbije dobilo mogućnost za veći broj pregleda, precizniju dijagnostiku i smanjenje čekanja.
“Danas smo videli kako je Centar postavio i uveo u sistem dva nova PET/CT i time daleko unapredio i osnažio svoje kapacitete i ukupne performanse”, rekao je premijer Vučević. Naveo je da u UKC dolaze građani iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, kao i Kosova i Metohije i to Srbi, Albanci, Goranci, jer, kako je istakao, kada je zdravlje u pitanju onda nema politike. Dodao
Ministar Lončar razgovarao sa dr Šijamom Bišenom
Ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije dr Zlatibor Lončar sastao se 18. jula 2024. sa dr Šijamom Bišenom, rukovodiocem Centra za zdravlje i zdravstvo Svetskog ekonomskog foruma.
Ministar Lončar i dr Bišen razgovarali su o modalitetima saradnje u oblasti biotehnologije, proizvodnji vakcina i primeni veštačke inteligencije u zdravstvu Srbije, a poseban akcenat dat je daljim aktivnostima u oblasti digitalizacije našeg zdravstvenog sistema.
Tom prilikom, ministar Lončar je istakao da razvoj novih tehnologija i njihova primena u zdravstvu mogu značajno doprineti unapređenju javnog zdravlja Srbije i omogućiti brži pristup građana kvalitetnim zdravstvenim uslugama.
Dr Bišen je naglasio izuzetan napredak Srbije u oblasti digitalizacije zdravstva
je da mu je ministar Lončar preneo šta treba dalje da se investira u okviru UKC, kako bi se zaokružio ceo proces i kako bi zdravstvo bilo potpuno autonomno, da ne zavisi od uvoza određenih materijala, da bi proces pregleda, dijagnostikovanja i terapije, kao poslednje faze u okviru Centra, bio potpuno zaokružen.
Ministar Lončar je istakao da će se nastaviti sa ulaganjem u zdravstvo, izgradnjom novih bolnica i nabavkom nove opreme, jer danas država Srbija, zahvaljujući politici predsednika Vučića, ima stabilnu ekonomiju i može da nabavlja i najsavremenije i najkvalitetnije medicinske aparate.
i pozvao ministra Lončara da ove jeseni, u Njujorku, bude jedan od učesnika globalne konferencije o digitalizaciji zdravstvenih sistema.
неколико деценија спасао и продужио много људских живота, али и свестране личности чија изузетна енергија и деловање и у другим друштвеним областима има немерљив значај. Управо то потврђује и његов недавни реизбор на место председника ГО
Врачар (трећи мандат), као последњег у низу бројних признања
које је преданим и марљивим радом заслужио. Међутим, набрајати све успехе, одликовања и резултате у његовој досадашњој лекарској и политичкој каријери, током обављања неколико изузетно одговорних функција, представља „немогућу мисију”
за један новински чланак, па ће-
мо тај подухват оставити за неке прихватљивије форме, јер живот и достигнућа чувеног Убљанина свакако могу да испуне странице неке будуће књиге.
У ексклузивном интервјуу
за његов омиљени лист („Глас Тамнаве“), проф. др Милан Недељковић је истакао да своје родно место носи у срцу, ма где се
на Земљиној кугли налазио, и да
му се радо враћа када год му се „направи рупа у распореду”, јер
га сваки боравак у Убу враћа у младост, уз лепа сећања на безбрижне дане детињства,
и Немањине. Реконструисани су и савремено уређени Трг Славија, Цветни трг и Трг Милене и Гаге. На иницијативу грађана, на углу Тополске, Новопазарске и Улице војводе Драгомира, изграђен је урбани џеп на Врачару, као и сквер у Жичкој улици. Посебно смо поносни и на бројне реконструкције паркова, зелених површина, дечјих и спортских игралишта, као и на уређење преко 40 фасада и око 650 улаза у стамбене зграде. Асфалтирали смо више од двадесет улица, комплетно или делимично, уз пратеће сређивање тротоара. Реконструкцијом
Улице Боре Станковића, након решавања комплексних имовинско-правних односа, коначно је формирана порта и завршено уређење околине Храма светог Саве, који представља симбол
наше општине и најпосећенију туристичку дестинацију. На тај начин је успостављена веза која
доприноси развоју духовности Врачара и њених грађана, јер управо неговање правих вредности и традиције јача дух заједништва и припадности локалној заједници у којој живимо. Чувањем културно-верског наслеђа стварају се услови за духовни развој и бољу будућност нових генерација. Недељковић најављује велики број нових пројеката, који ће додатно унапредити модеран градски живот у једном од најстаријих и најчувенијих београдских
у „Божидарцу“, у којем сви млади Врачарци могу да раде на реализацији многих идеја, образовних, културних и спортских активности, као на укупном унапређењу положаја својих вршњака. Када су наша деца у питању, ту нема „стезања каиша”, јер нема већег задовољства, током обављања
признања
је деценијама низао у својој професији заокружена су избором на место председника
друштва, чија скупштина и председни-што 17. новембра прошле године нису имали ни најмању дилему када су одлучивали коме треба да повере вођење 152 године старе кровне организације свих доктора меди-цине и стоматологије, која броји чак 45.537 чланова. Поред тога, Медицинско одељење Српске академије наука и уметности (САНУ), 29. маја 2024. године, предложило је
Prof. dr Milan Jovanović rođen je u Prizrenu, rukovodilac je Klinike za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju UKCS. Redovni je profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za užu naučnu oblast Hirurgija sa anesteziologijom. Šef je Katedre za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju.
Autor je preko 300 naučnih radova, prezentovanih na mnogim kongresima i štampanim u stručnim časopisima sa kumulativnim IF 84.2
Prof. dr Milan Jovanović je lično uveo i publikovao sledeće metode i tehnike:
1. Dizajniranje Limbergovog režnja pomoću specijalno konstruisanih lenjira (publikovano u najačem časopisu iz oblasti plastične hirurgije: Plastic Reconstructive Surgery i zaštićen patent)
2. Personalna hirurška tehnika u korekciji klempavih ušiju (publikovano u najačem časopisu iz oblasti plastične hirurgije: Plastic Reconstructive Surgery).
3. Personalna hirurška tehnika: Korekcija paralize facijalisa transpozicijom musculs orbicularisa orisa sa suprotne zdrave strane (publikovano u najjačem časopisu iz oblasti plastične hirurgije: “Plastic Reconstructive Surgery”).
U okviru nastavne delatnosti prof. dr Milan Jovanović je vrlo angažovan sa kvalitetnim pedagoškim radom kako u osnovnoj, tako i poslediplomskoj nastavi.
U svom svakodnevnom radu daje značajan naučni, stručni i pedagoški doprinos aktivnim učešćem u postdiplomskoj nastavi u okviru akademskih specijalističkih studija.
Prof. dr Jovanović je niz godina rukovodilac nastave u nastavnoj bazi Klinika za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i šef Katedre za specijalističku nastavu iz plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Autor je poglavlja u više monografija kao i udžbenika Hirurgije sa anesteziologijom za studente medicine, gde je sa ostalim autorima dobitnik nagrade Grada Beograda. Dobitnik je nagrade u okviru RAPS-a za najbolji rad iz oblasti estetske hirurgije “Personal Approch to the Correction of Prominent Ears”, dobitnik je nagrade ordena viteza srpske medicine. Vrlo je zapažen njegov stručni rad, koji se karakteriše uvođenjem novih složenih operativnih procedura sa timskim radom i saradnjom sa drugim kolegama u cilju razmene ideja i unapređenja struke. Član je mnogih svetskih stručnih udruženja iz oblasti plastične hirurgije kao što su: American Society of Plastic Surgeons (ASPS), International Society of Aesthetic Plastic Surgery gde je vrlo cenjen i aktivan član.
Intervju: Prof. dr Milan Jovanović
Razgovor vodio Rade - Radenko Karalić
Neposredan povod za razgovor sa rukovodiocem Klinike za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju prof. dr Milanom Jovanovićem je je preseljenje klinike posle više decenijskog rada u Zvečanskoj ulici u nove prostorije starog Urgentnog centra.
Profesore Jovanoviću, Vi ste stari saradnik našeg časopisa, faktički od prvog broja na našu molbu ste objavljivali izuzetno stručne tekstove iz oblasti plastične hirurgije, a prvi put danas vodimo razgovor ekskluzivno za časopis „Medici.com“. Istorijat klinike koju vodite je vrlo interesantan.
Klinika za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju UKCS Otvaranje
Za početak, profesore molim Vas da nas u najkraćem informišete o istorijatu vaše renomirane klinike, a o njenom značaju i ugledu imam saznanja da ju je lično otvorio tadašnji predsednik bivše Jugoslavije Josip Broz Tito. Dobro ste informisani. Tačno je da je predsednik bivše Jugoslavije Josip Broz Tito još daleke 1945. godine otvorio prvu kliniku za plastičnu hirurgiju u bivšoj Jugoslaviji u Zvečanskoj ulici a koja je još pre II svetskog rata sagrađena kao: Bolnica za siromašne i postradale trgovce, a koju su sagradili i ostavili kao zadužbinu trgovci Nikola i Evgenije Kiki.
Rukovodilac Klinike prof. dr Milan Jovanović redovni je profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i šef Katedre za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju. Jedan je od retkih hirurga koji je u najprestižnijem svetskom časopisu za plastičnu hirurgiju, Plastic and Reconstructive Surgery, zvaničnoj publikaciji Američkog udruženja za plastičnu hirurgiju, objavio članak u poglavlju “ideje i inovacije”. Profesor Jovanović ima i zaštićen patent iz oblasti plastične i rekonstruktivne hirurgije za specijalno dizajniran lenjir za planiranje Limbergovog režnja. Dugogodišnji je član ISAPS-a i Američkog udruženja plastičnih hirurga. Redovni je učesnik i predavač na svetskim kongresima plastične i estetske hirurgije na kojima je predstavio svoja impresivna iskustva i rezultate, posebno iz estetske hirurgije. Usavršavao se i radio u vodećim klinikama u Evropi i SAD. Profesor Jovanović je izveo i izvodi mnoge specijalizovane procedure koje su mu donele brojna strukovna priznanja. Neki od tih postupaka uključuju inovativne tehnike facelifta kojima se postiže prirodan i dugotrajan efekat pomlađivanja.
Takođe je poznat po svom izuzetnom pristupu rinoplastici, prilagođavajući svaki postupak individualnim potrebama pacijenta kako bi se postigao harmoničan i estetski privlačan rezultat, kao i operativnim tehnikama za korekciju klempavih ušiju i ostalih regija tela.
Klinika za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju UKCS je naučnonastavna baza Medicinskog fakulteta u Beogradu za predmete Hirurgija sa anesteziologijom, Osnove kliničke prakse I i II, nastava za AOS Sestrinstvo i Prvu pomoć, na srpskom i engleskom jeziku kao i izborna nastava za antiaging i estetsku hirurgiju. Na klinici se obavlja specijalistički staž, organizuje dvosemestralna nastava i specijalistički ispiti iz oblasti plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, trenutno za više od 80 lekara na specijalizaciji, kao i naučni rad u smislu doktorskih disertacija i istraživanja iz ove oblasti.
Sa izuzetnim timom stručnjaka od 20 specijalista i sedam lekara na specijalizaciji, prateći najnovije svetske trendove, ova klinika kao integralni deo najvećeg i najopremljenijeg sistema u Srbiji na nivou tercijarne zdravstvene zaštite, UKCS u Beogradu, postavlja standarde u pružanju kvalitetne zdravstvene nege i čini je istaknutim mestom koje inspiriše, daje nadu i vraća osmeh na lica svojih pacijenata.
A isto tako, predsednik je, odmah posle II svetskog rata, doveo iz Engleske tada jednog od najpoznatijih svetskih plastičnih hirurga profesora Harolda Gillies-a (a koji je bio jedan od prvih saradnika Winstona Churchill-a) u okviru UNRRA (United Nations Relef and Rehabilitation Administration). Sa njim iz Engleske iu Jugoslaviju i grupa lekara sastavljena od plastičnih hirurga, anesteziologa, stomatologa, instrumentarki, dve sestre na odeljenju i pomoćne sestre u operacionoj sali. Vrlo interesantno je da je sa profesorom Gillisom došao i anesteziolog dr Patrik Šeklton koji je bio prvi koji je uradio endotrahealnu anesteziju u bivšoj Jugoslavji upravo na našoj klinici. Bolnica je prvo radila kao vojna bolnica, na čelu sa Vinkom Arnerijem, a kasnije prelazi u civilnu bolnicu.
Profesore Jovanoviću, od kada Klinika radi u okviru Univerzitetskog kliničkog centra Srbije?
Klinika je u okviru Kliničkog centra započela sa radom 1985. godine i ujedno su se stvorili uslovi za formiranje Katedre za plastičnu hirurgiju koja ujedno postaje i naučnonastavna baza u okviru Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ovo je dalo ogromni stručni i naučni značaj razvoju plastične i rekonstruktivne hirurgije.
Na vašoj klinici je radio i ujedno bio i direktor i čuveni naš svetski priznat hirurg prof. dr Miodrag Karapandžić?
Pored brojnih vrsnih hirurga koji su dali značajan doprinos razvoju ove grane hirurgije u Srbiji i bivšoj Jugo-
slaviji, neki od njih ostavili značajan trag i na svetskom nivou, kao što je moj učitelj prof. dr Miodrag Karapandžić (1930-2015). On je 1976. godine u časopisu British Journal of Plastic and Reconstructive surgery objavio sopstvenu metodu za rekonstrukciju usana, koja je i danas superiorna i kao takva ušla u sve savremene udžbenike iz oblasti plastične hirurgije. Profesor Karapandžić je najcitiraniji srpski hirurg i njegova metoda se proučava u svim udžbenicima iz plastične hirurgije, a mi se na klinici ponosimo tom činjenicom. Na klinici u njegovo vreme su uvedene najkompleksnije operacije iz oblasti plastične i kraniofacijalne hirurgije koje mi i danas kao njegovi učenici radimo.
Kakva je perspektiva klinike u današnjim uslovima?
Obilazak pacijenta nakon operacije posle opekotina na nozi
Današnja klinika nosi veliku tradiciju kojom se ponosimo i svakodnevno unapređujemo kadrove i opremu. Klinika se sastoji od šest odeljenja. S obzirom na to da je naša klinika republički centar za opekotine, u ovoj službi se pregledaju i zbrinjavaju opekotine 24h dnevno, 365 dana godišnje. Takođe, obavljaju se pregledi pacijenata sa patologijom iz svih domena plastične hirurgije sa teritorije Srbije i zemalja iz regiona.
Tim stručnjaka obučen je za dermoskopske preglede promena na koži uz redovne preglede učestvuje u skriningu i prevenciji malignih tumora kože na svim nivoima. U ambulantama se redovno obavljaju i previjanja i tretmani pacijenata sa hroničnim ranama, a služba obezbeđuje i konsultativne preglede svim klinikama UKCS. Na Klinici je organizovan i Konzilijum za melanom koji radi po protokolu Nacionalnog vodiča za melanom, koji je u skladu sa najsavremenijim Američkim AJCC protokolom.
Na odeljenju za opekotine leče se pacijenti sa najtežim opekotinama iz cele Srbije i zemalja iz regiona. Posedujemo savremenu intenzivnu negu sa svom pratećom opremom. Odeljenje prima pacijente svakog dana, 24h dnevno, tokom cele godine. Osoblje odeljenja čini tim kreativnih lekara i sestara koji, u saradnji sa drugim službama UKCS, omogućava da rehabilitacija i najtežih pacijenata započne odmah po prijemu, kako bi se maksimalno oporavili i što pre vratili u normalne životne tokove.
Na odeljenjima plastika I plastika II leče se pacijenti sa benignim i malignim tumorima kože i mekih tkiva svih regija, kao i onih koji zahvataju koštane strukture. Na Klinici se obavljaju i biopsije limfnog čvora stražara, obeleženog radioaktivnim tehnecijumom, kod pacijenata sa melanomima, kao i kompletno hirurško zbrinjavanje. Pored svežih povreda, obavljaju se rekonstrukcije defekata svih lokalizacija, operišu se i pacijenti sa kompleksnim deformitetima i anomalijama, a zbrinjavaju se i oni sa dekubitusima i ulceracijama različite etiologije. Izvode se mikrohirurške operacije, preventivne mastektomije sa primarnom rekonstrukcijom, kao i sekundarne rekonstrukcije dojke.
Na klinici se od njenog osnivanja pa do danas, obavljaju brojne estetske operacije svih regija tela. Važno je istaći da se estetske operacije ne
ograničavaju samo na korekciju spoljašnjeg izgleda, već takođe imaju za cilj poboljšanje kvaliteta života pacijenata. Kroz individualni pristup i pažljivo planiranje, tim stručnjaka klinike radi sa svakim pacijentom kako bi postigao željene rezultate uz minimalan rizik i maksimalnu sigurnost.
Kakav vam je kapacitet operativnog bloka i da li imate listu čekanja?
Na našoj klinici ne postoji lista čekanja, svi pacijenti budu operisani odmah nakon obavljenih redovnih pregleda i preoperativne pripreme. Listu čekanja smo rešili dobrom organizacijom klinike. Klinika raspolaže sa pet savremeno opremljenih operacionih sala od kojih jedna, sa dva operaciona stola, pripada Dnevnoj bolnici u kojoj se godišnje uradi oko 4000-4800 operacija, a u operacionim salama koje pripadaju odeljenjima oko 2600-4000 godišnje. Ležanje u bolnici je prosečno 2-3 dana (osim pacijenata na odeljenju za opekotine) i ceo akcenat se stavlja na operacioni deo sa ležanjem u bolnici koje je samo neophodno.
Da li na Klinici radite rekonstrukcije dojke?
Naravno, i to je na našoj klinici rutinska operacija. Mi smo pored toga školovali pet specijalista za patologiju karcinoma dojke a koji su završili subspecijalizaciju iz oblasti Onkologije. U narednom periodu planiramo da na našoj klinici radimo kompletnu hirurgiju dojke zajedno sa lečenjem karcinoma i same rekonstrukcije dojke za
Nova zgrada Klinike u krugu Univerziteskog KC Srbije
šta imamo sve uslove kako u kadrovima, tako i u opremi.
Da li radite otklanjanje viška kože nakon mršavljenja i gubitka u težini kod pacijenata koji su radili “sleeve gastrectomy”?
To isto radimo ali, nažalost, čekamo odobrenje Republičkog fonda da tu vrstu operacije stavi na pozitivnu listu i da ta operacija može da se radi o trošku zdravstvenog osiguranja. Inače smo kadrovski i opremom potpuo spremni da obavljamo ovu vrstu operacije.
Kolektiv Klinike ispred zgrade u Zvečanskoj ulici (pre preseljenja)
Hvala Vam, prof. Jovanoviću na izdvojenom vremenu. Čast mi je bila da sa Vama razgovaram a ujedno čestitam jubilarni 120. broj časopisa “Medici com” kao i 20 godina izlaska po mnogočemu jedinstvenog časopisa ne samo u Srbiji, već i u celom regionu. Želim vam mnogo uspeha i da nastavite tradiciju i proslavite najmanje još 50 godina postojanja.
Direktor Jovanović u razgovoru sa R. Karalićem
Kongres istoričara medicine „800 godina srpske medicine“, u organizaciji Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva, održan je u kompleksu manastira Sveti Prohor Pčinjski.
Osamdesetak učesnika kongresa i uglednih gostiju je, nakon blagoslova episkopa vranjskog gospodina Pahomija, pozdravio predsednik Sekcije za istoriju medicine SLD dr Zoran Vacić, a kongres je otvorio predsednik SLD prof. dr Milan Nedeljković. Na otvaranju su se učesnicima obratili ambasador Republike Poljske u Beogradu Rafal Perl, gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković, predsednik Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Vojvodine prim. dr Vladimir Sakač i načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general dr sc. vet. med. Radivoje Anđelković. General Anđelković je istakao zadovoljstvo što na značajnom projektuistoriji medicine u Srbiji - rade zajedno pripadnici vojne i civilne zdravstvene službe. Podsetio je da od formiranja srpske države do današnjih dana vojni sanitet prati sudbinu naroda i države i daje značajan doprinos napretku ne samo medicine, nego i u ukupnom društvenom, političkom i kulturnom razvoju. Istoričari medicine čine vanredne napore da razjasne našu medicinsku prošlost i predstave je u pravom svetlu, da se ne desi da zaboravimo one koji su se nesebično žrtvovali u vremenima borbi za opstanak i slobodu i koji su svojim delima omogućili da mi danas živimo i stvaramo u neuporedivo boljim uslovima - rekao je načelnik Uprave za vojno zdravstvo.
Prema njegovim rečima, nikada se ne sme zaboraviti da su i u najtežim vremenima, za vreme ratova, velikih epidemija, elementarnih nepogoda i društvenih kriza, sukoba naroda, vojska i država
Sveti Prohor Pčinjski 20. 6. 2024.
Utisci sa 15. kongresa istoričara medicine
dobrim delom zavisili od podvižnika u medicinskoj struci: lekara, medicinskih sestara i tehničara te bolničara.
Dokaz za to su mnoge činjenice do kojih se došlo upornim istraživanjem. Ali sigurno ima još dosta neistraženog. Zato je pred upornim pregaocima koji obavljaju taj odgovoran i težak posao, a to su članovi Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva, da sistematičnim istraživanjima, uz puno poštovanje principa naučnog istraživanja, dođu do istine - poručio je brigadni general Anđelković.
U nastavku kongresa dodeljene su nagrade, povelje, plakete i zahvalnice. Jednu od plaketa, dodeljenih za izuzetan doprinos u organizaciji 15. kongresa istoričara medicine, uručena je i načelniku Uprave za vojno zdravstvo, a nagrada Srpskog lekarskog društva za doprinos razvoju Sekcije za istoriju medicine SLD „Dr Vladimir Stanojević“ uručena je pukovniku u penziji prof. Draganu Mikiću, predsedniku Organizacionog odbora 15. kongresa.
li borci na Solunskom frontu. Jedan od dokumentarnih filmova bio je „Menš” („Ljudina“) o životu i radu poljskog lekara jevrejskog porekla, prof. dr Ludvika Hiršvelda, koji je pružio izuzetno veliku pomoć u prevenciji i lečenju srpske vojske i naroda od zaraznih bolesti tokom Prvog svetskog rata. Drugi dokumentarni film „Još jedno proleće“ iz 2023. odnosio se na epidemiju velikih boginja u SFRJ 1972. godine. Učesnici su mogli da saznaju više detalja o publicističkom radu đenerala dr Žarka Ruvidića, čiji su radovi o organizaciji vojnog saniteta između dva svetska rata bili
U radnom delu kongresa predstavljeno je pedesetak radova, prikazana su četiri dokumentarna filma, predstavljena izložba o dr Milanu Nikoliću, drugom direktoru Pasterovog zavoda u Novom Sadu i održana promocija knjige dr Marine J. Janjić „Lekari Vranjanci školovani na evropskim univerzitetima“. U njenoj knjizi bilo je reči o aktivnim oficirima - to su general dr Jordan Stajić, pukovnik dr Jordan Tasić, potpukovnik dr Dušana Kopša i major dr Milutin Kopša. Inače, svi lekari, o kojima je pisala, bili su rezervni sanitetski oficiri i svi su bi-
korisno svedočanstvo i izvor podataka za istoriju saniteta, a na njegov značaj podsetio je brigadni general u penziji doc. dr Veljko Todorović. Potpukovnik u penziji Luka Nikolić govorio je o aktivnostima Orkestra muzike Konjičke divizije u Bizerti i severnoj Africi od 1916. do 1919. godine. Vojnoistorijskim delom kongresa mogla se smatrati i poseta spomen-kosturnici na brdu Zebrnjak, monumetalnom zdanju, koje je podignuto u slavu i čast poginulim srpskim vojnicima tokom Kumanovske bitke u Prvom balkanskom ratu.
Načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general dr sc. vet. med. Radivoje Anđelković otvorio je Regionalnu vojnomedicinsku konferenciju, koja se četvrti put održava u Beogradu.
Podsećajući na istoriju sanitetske službe Republike Srbije, dugu 185 godina, istakao je da, sarađujući kroz aktivnosti kao što su multinacionalne operacije, kongresi, stručni skupovi, međunarodne vojne vežbe, potvrđujemo važnost razmene stručnih znanja radi usavršavanja kompetencija, interoperabilnosti, ali i nezaobilaznog učvršćivanja prijateljskih odnosa.
- Balkanske vojnomedicinske snage su regionalni projekat od izuzetne važnosti za vojnomedicinsku saradnju u regionu. Dalek put Balkanskih vojnomedicinskih snaga, od ideje do međunarodno priznatog pravnog subjekta, mogli smo da pratimo i kroz do sada održane regionalne konferencije 2011, 2013. i 2019. godine, takođe u Beogradu. Od tada smo prilagođavali koncept rada u skladu sa novim izazovima, a koji su nemali broj puta pred nas postavljale upravo krizne situacije. Baš iz tog razloga, razmena iskustava doprinosi kontinuiranoj saradnji u različitim oblastima zdravstvene zaštite svih naših građana.
Na otvaranju konferencije obratili su se i brigadni general Piter Iversen (Kraljevina Norveška), pukovnik Džejms Čembers (SAD), kao i trenutni komandant BMTF potpukovnik Igor Stergar.
U naredna četiri dana predstavnici zemalja učesnica u Balkanskim vojnomedicinskim snagama (Balkan Medical Task Force - BMTF), predstavnici zemalja partnera BMTF iz Sjedinjenih Američkih Država i Kraljevine Norveške, kao i gosti po pozivu iz Nacionalne garde Ohaja i Kolorada, Svetske zdravstvene organizacije, NATO, EU i drugi, razmeniće znanja iz oblasti vojne medicine, međunarodnih iskustava iz mirovnih
operacija i humanitarnih asistencija, kao i savremenih aspekata bezbednosti hrane i vode.
Svečanost, 19. 6. 2024. Primopredaja dužnosti Balkanskih vojnomedicinskih snaga
Primopredaja komandnih dužnosti Balkanskih vojnomedicinskih snaga održana je danas u okviru regionalne vojnomedicinske konferencije u Beogradu.
Svečanosti primopredaje između Republike Slovenije i Republike Srbije prisustvovali su pomoćnik ministra odbrane za politiku odbrane Predrag Bandić, njegova ekselencija ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Kristofer Hil, njena ekselencija ambasadorka Kraljevine Norveške u Beogradu Kristin Melsom, načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general dr sc. vet. med. Radivoje Anđelković, uz prisustvo velikog broja učesnika konferencije i diplomatskog kora.
Republika Srbija preuzela je dvogodišnji mandat okvirne nacije u Balkanskim vojnomedicinskim snagama. Potpisivanju preuzimanja dužnosti komandanta Balkanskih vojnomedicinskih snaga između pp Igora Stergara i pk dr Veljka Milića, prethodila su obraćanja ambasadora SAD i Kraljevine Norveške.
Međunarodna organizacija Balkanske vojnomedicinske snage - BVMS (Balkan Medical Task Force - BMTF), sa stalnim sedištem u Skoplju, osnovana je 2016. godine dok je punu operativnu sposobnost postigla 2019. godine. Ova multinacionalna medicinska vojna jedinica omogućava državama članicama - Srbiji, Sloveniji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Albaniji i Crnoj Gori da, uz partnerske zemlje - SAD i Kraljevinu Norvešku, efikasnije koriste svoje medicinske snage i sredstva, bez dupliranja i gubitka delotvornosti, a u cilju angažovanja u slučaju kriznih situacija i prirodnih katastrofa.
19. 6. 2024.
Uspeh sanitetskog tima VMA na međunarodnom takmičenju
Osmočlani tim Vojnomedicinske akademije osvojio je drugo mesto na međunarodnom vojnomedicinskom taktičkom takmičenju, održa-
nom u Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske.
U potpunosti sanitetski sastav VMA učestvovao je prvi put i osvojio visokorangirano mesto zahvaljujući odličnim rezultatima u zbrinjavanju i evakuaciji višestruko povređenih istovremeno dokazujući izuzetnu fizičku spremnost u kompleksnim uslovima. Ostalih 14 međunarodnih ekipa, koje imaju dosadašnjeg iskustva u ovom takmičenju, činili su pripadnici Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Sjedinjenih Američkih Država i Kraljevine Norveške.
Vojnomedicinsko takmičenje AMSTTE (Army Medical Services Tactical Training Exercise) čini kombinacija orijentacije u prostoru i kretanja u formaciji sa odgovarajućom opremom, traje 12 sati i podrazumeva prolaženje nekoliko udaljenih tačaka uz savladavanje različitih terenskih uslova. Iscrpljujuće i fizički izazovno takmičenje obuhvata širok spektar medicinskih i vojnih veština, počevši od upotrebe vojne opreme pa do zbrinjavanja i evakuacije povređenih pod dejstvom različitog oružja. Do cilja je bilo potrebno pokazati znanje i otpornost na niz kriznih scenarija i situacija čime se, konačno, dokazuje posvećenost i odlučnost timskog rada vojnomedicinskih stručnjaka.
Tim VMA činili su kapetan prve klase dr Branko Đorđević, specijalista infektologije, kapetani - dr Mina Stanić, specijalista radiologije, dr Nikola Trifunović, lekar na specijalizaciji iz anesteziologije, dr Nemanja Vasiljković, lekar na specijalizaciji iz ortopedske hirurgije, dr Nemanja Mitrović, lekar na specijalizaciji iz ortopedske hirurgije i dr Stanislava Bondžulić, lekar na specijalizaciji iz maksilofacijalne hirurgije, medicinski tehničar Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju VMA vojni službenik Adriana Šiljaković i mlađi vodnik Biljana Medić, medicinski tehničar Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA.
Poznato je da je u Srbiji natalitet znatno ne samo nizak, već i opada. To je tako ne samo godinama, već i decenijama i baš zbog toga je suština državnog i opštenacionalnog interesa da se takva situacija promeni. Moramo biti svesni i da se takva promena ne može izvršiti preko noći i da je potrebno mnogo godina da radimo na tome da bismo videli poboljšanje, možda su čak i decenije u pitanju. Mere koje su preduzete u poslednjih 10 godina su dobre i uslovi za finansiranje od strane države su obuhvatile veliku grupu ljudi i znatno im olakšale borbu za roditeljstvo a, kao i o svemu, o ovoj temi imamo još posla. Možda bi trebalo da se obezbedi i dodatni uvoz reproduktivnih ćelija kao i da se pomeri starosna granica za donaciju, koja je sada na 45. godini života žene, a s obzirom na drugačije uslove i način života u našem društvu u celini. Više Inicijativa je godinama dolazilo iz našeg udruženja o ovoj izuzetno značajnoj temi pa se zahvaljujemo Vašem časopisu što želi da da svoj doprinos i, imajući u vidu da je ovo nacionalni interes, te eksluzivno za časopis „Medici.com“ razgovor sa Draganom Krstić iz ovog udruženja vodi Rade –Radenko Karalić.
Ako kažemo da svaki šesti par u Srbiji ima poteškoće sa začećem deteta onda je jasno da je ova tema potpuno pravedno postavljena na jedan visok nivo i da se na njoj neprekidno radi. Cilj svih aktivnosti, svih aktera uključenih u ovaj proces je da se omogući ovim ljudima da brzo i jednostavno postanu mame i tate. To je i jedan od glavnih ciljeva Udruženja „Šansa za roditeljstvo“ koje punih osam godina radi na teritoriji Srbije u cilju edukacije, informisanja i pružanja podrške svim ljudima koji imaju problema sa ostvarivanjem roditeljstva.
Dragana Krstić iz ovog udruženja je i sama prošla kroz zahtevno lečenje steriliteta i to u trajanju od 18 godina.
Šansa za roditeljstvo
Razgovor vodio Rade – Radenko Karalić
Potpuno razume, kroz lično iskustvo, a i kroz posao kojim se bavi, sve poteškoće na ovom putu. Zbog toga je ona danas na poziciji savetnika i jednog od glavnih organizatora svih aktivnosti ove organizacije. Kada je Dragana počela sa svojim lečenjem imala je 20 godina, a kćerku Mariju je dobila u 38. godini života pa ne možemo da ne kažemo da je sada sve drugačije. Mnogo toga finansijski pokriva država, uz zdravstvenu knjižicu se skoro sve procedure mogu uraditi i sa ponosom u Udruženju ističu da su se za sve to godinama zalagali zajedno sa drugim važnim institucijama u Srbiji.
Razumevajući sterilitet kao jedan nacionalni problem bilo bi dobro da na početku objasnimo šta sve to plaća država i na koji način ljudi koji imaju poteškoća sa začećem mogu da pristupe ovim programima?
Danas, sterilitet nije više tabu tema, hvala Bogu. U Srbiji se više o ovome ne šapuće. Tome smo mnogo doprineli mi koji smo svojim ličnim primerom stavili temu na svoje mesto jer, pričajući svoju priču, pričali smo priče hiljade ljudi. Kroz naše muke se mi prepoznajemo jer nije lako kada ne možeš da budeš mama ili tata a, čini ti se, svi oko tebe to mogu. Ponosna
sam na sebe najviše zbog toga što sam istrajala u ovoj borbi i što je sada moje iskustvo i iskustva mojih saradnica temelj podrške koju Udruženje pruža drugima. Nakon rođenja moje kćerke Marije život mi se iz korena promenio, jednostavno, imati smisao života nije samo fraza.
U poslednjih 10 godina mnogo toga se promenilo na tom polju. Ne samo da se sada o tome govori bez zadrške, nego je i država povukla mnoštvo poteza da omogući finansiranje za najvažnije procedure pa tako danas, jedini u Evropi, imamo državno finansiranje za neograničen broj postupaka vantelesne oplodnje dok par ne dobije prvo zajedničko dete, sa starosnom granicom do ženine 45. godine života, imamo finansiranje postupaka za drugo dete, imamo postupke za parove sa dijagnozom azospermije, donacija – kao jedan od većih problema, država Srbija je uredila uvozom o državnom trošku.
Odnedavno onkološki pacijenti, pod određenim uslovima, mogu da zamrznu svoj genetski materijal pre lečenja koje bi moglo da ugrozi reproduktivni potencijal. Sve ovo je veoma važno jer nas stavlja u poziciju da ne moramo sve pokušaje i sve procedure da platimo, posebno kada znamo koliko je svaki taj postupak skup i kada je neizvesno koji će biti uspešan.
Mogu da kažem da se gotovo svi ljudi koji imaju problem sa dobijanjem deteta javljaju Udruženju i mi smo tu da im olakšamo lečenje i putovanje do njihove bebe, a ponekad taj put traje godinama. Pomažemo kod pripreme za komisiju što je obavezan korak za svaki postupak i pomažemo kroz razne vrste podrške koju mi kao organizacija obezbeđujemo ljudima. Svakoga dana moje saradnice Miroslava, Marijana, Melisa i ja kroz razne vrste komunikacije nastojimo da olakšamo i pojednostavimo svaki, pa i najsitniji korak kako bi što pre svi poneli tu divnu titulu - titulu mame i titulu tate.
Kako Udruženje odlučuje o tome šta će uvrstiti u svoje aktivnosti i na koji način će uticati na neku promenu?
Ko odlučuje o organizaciji aktivnosti koje su veoma značajne za pacijente u Srbiji?
Udruženje „Šansa za roditeljstvo“ svakodnevno sprovodi jednu od glavnih svojih aktivnosti. Ovde mislim na komunikaciju sa parovima i pojedincima iz Srbiji, a i iz regiona. U našim razgovorima i drugim online komunikacijama, pored podrške koju nudimo, prikupljamo i podatke sa terena. Prikupljamo i targetiramo probleme i tako znamo šta su neke tačke kod kojih moramo da zastanemo i potrudimo se da popravimo određenu praksu ili proceduru. Komunikacija sa pacijentima je veoma važna za nas iz razloga što mi na taj način možemo da prepoznamo potencijalne probleme i kreiramo naše aktivnosti u smeru u kom bi one mogle dati najbolje rezultate. Navodim nekoliko velikih budućih aktivnosti. Recimo, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja reprublike Srbije radimo na programu zajedničkog informisanja građanja o njihovim pravima, kao i o mogućno-
stima lečenja, to će biti veliki nacionalni program, jedan od najvećih koje smo radili. Druga velika aktivnost je reproduktivno zdravlje mladih koje je veoma važno i treba da dobije svoje mesto i u medijima i u društvu a i u obrazovnom sistemu. Zatim, u okviru rada našeg Savetovališta za usvanje, koje je osnovano pod okriljem Udruženja Šansa za roditeljstvo, uz podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju već se odvijaju važne aktivnosti u cilju podrške i informisanja svih ljudi koji žele da usvoje dete, a to ima višestruke benefite na više nivoa. O svim aktivnostima organizacije odlučuje Upravni Odbor na čelu sa predsednicom Melisom Selimović.
Centar za vantelesnu oplodnju je, takođe, plod našeg rada i ove godine obeležavamo 5 godina postojanja ovog Centra koji služi kao savetovalište ljudima iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i čitavog regiona.
Otvoren je 2019.godine i on u svom kurikulumu ima 5 godina aktivnog rada servisa za građane. Do sada milionski broj komunikacija i veoma veliki broj informativnih aktivnosti a posebno bih izdvojila telefon 0800333030 kao jednu neprekidnu aktivnost i naglasila da smo dostupni svakoga dana i razgovaramo sa ljudima iz čitave Srbije, Republike Srpske kao i iz regiona a i iz naše dijaspore i celog sveta i svih kontinenat.
Pored ovog telefonskog broja, svi zaintersovani mogu da nas direktno kontaktiraju u Udruženje i na broj: +381 61 624 5 224 i na email: info@sansazaroditeljstvo.org.rs
Sada kada nam je poznato da vantelesna oplodnja i lecenje steriliteta nije više tabu tema, bilo bi lepo da znamo i kako su te granice pomerene?
Dugo je bila sramota lečiti se od neplodnosti i sada imamo u mnogim sredinama predsrasude koje se vezuju za ove probleme. Ta pojava jeste manje zastupljena ali je ipak prisutna kod određenog broja populacije. Čak i danas imamo ljude koji zbog predrasuda ne idu kod lekara ili idu u inostranstvo na lečenje jer im teško pada osuđujuća sredina.
Jednostavno, ljudi razumeju neki problem teka kada se i sami nađu u njemu. Jedan deo predrasuda izgubio se u tome da danas nemate nikoga ko nema nekog ko ima poteškoća sa dobijenjem deteta ili i sam prolazi kroz to. Tu smo se negde kolektivno osvestili na neki način i počeli o tome mnogo glasnije i hrabrije da govorimo. Mnogo smo radili na edukaciji i informisanju društva. Mi u Udruženju smo do sada održali 5 internacinalnih Festivala potpomognute oplodnje a ove godine će Festival biti i akreditovan, izdali smo 19 izdanja Magazina koji distribuiramo na više od 100 lokacija u Srbiji i on ima zadatak da informiše ljude a potpuno je besplatan za čitaoce. Sajt, koji redovno ažuriramo, mesečno broji više od 100.000 pregleda i ti podaci govore o tome koliko je ta tema bitna i u vrhu interesovanja društva i medija. Čini se da je sve ovo uključujući i napore države doprinelo da se o ovoj temi sada mnogo više zna a onda se malo manje osećaju predrasude iako, moram da kažem, imamo još posla.
Imam saznanja da u Srbiji povećava broj žena u srednjim ali i u ili kasnijim godinama, zbog karijere i životnih okolnosti iako visokoobrazovane i situirane, nisu uspele da „ponesu“ titulu majke, a mnoge čak žele dete, a ne i brak. Šta vi mislite o tome?
Zaista i naše iskustvo u Udruženju je takvo. Komuniciramo sa većim brojem žena koje su u toj životnoj fazi i koje se sada bore za svoje dete kroz postupke donacije koju finansira država i zaista to jeste jedna olakšavajuća okolnost, ali moram reći nisu sve borbe uspešne, nažalost. Naime, kako smo mi kao žene primorane da pratimo, ili bolje reći jurimo biološki sat koji neminovno otkucava, stignemo do niže uspešnosti postupaka vantelesne oplodnje. Zato koristim priliku da pošaljem poruku svim ženama da
razmisle o zamrzavanju svojih jajnih ćelija pre svoje 35. godine života kako bi kasnije doprinele većim šansama za začeće, kada odluče da je vreme za materinstvo. Naravno da je u tradiciji našeg naroda da se razvijaju porodične i partnerske vrednosti i to jeste nešto što je dobra podloga za roditeljstvo, ali definitivno to nije nešto cime mozemo dirigovati i često ne stignemo da se upustimo u partnerske odnose dok smo u najboljem i najplodnijem reproduktivnom dobu. Radujemo se svakoj novorođenoj bebi, a najbolje bi bilo da dete odrasta, bude negovano i vaspitano uz oba roditelja.
Šta je vama najteže palo u periodu dok ste se borili za dete? Šta biste izdvojili kao najznačajniji vid podrške?
Period mog lečenja i borbe za dete je trajao prilično dugo i zahtevao je mnogo odricanja i znam da sada to zvuči kao fraza, ali nije tako. Kada sam otkrila da imam problem sa začećem, tačnije da bih mogla da imam problema, imala sam samo 20 godina i u tom momentu nisam planirala decu ali s obzirom na to iznenadno saznanje promenila sam prioritete i nekako me put dalje vodio kroz ispitivanja, dijagnostiku i procedure. Nije moja borba bila neprekidno intenzivna, nije ni mogla biti, nismo mi ni imali toliko snage. Često smo morali da se zaustavimo i potražimo podršku, mada je tada nije bilo. Nije postojalo nikakvo udruženje
onih koji prolaze iste muke, a podrške institucijalne nismo dobijali. Društvo i zajednica su na to gledali kao na nešto što smo mi zaslužili, svojim ponašanjem ili karmom.
Najteže, u tom periodu, a i kasnije kroz lečenje, padalo mi je to što ne znam kada ćemo mi stići do našeg cilja, kada ćemo biti mama i tata i kada će konačno prestati jedan jako tužan period. Bez obzira čime smo se bavili u životu i u kojoj smo fazi bili, stalno nas je opterećivala tuga koju će kasnije samo Marija odagnati. Danas, iz pozicije Udruženja, znam da je podrška najvažnija. Ona može doći kroz informisanje, razgovore, razumevanje i savetovanje. Sve su to momenti koji su veoma bitni i olakšavaju neizvesnu borbu a jesu pravi vetar u leđa mnogim ljudima.
Naravno da je lekarska pomoć itekako važna i bez njih mi ne bismo bili u poziciji da se ostvarimo u ulozi roditeljstva ali i naša mentalna i duhovna snaga je važnja jer tako isprepletano stanje uma, duše i tela daje rezultate.
Sarađujete li sa drugim Udruženjima, posebno u Republici Srpksoj, Crnoj Gori, regionu i da li imate nameru formiranja novih Udruženja, kako u Srbiji i tako u Regionu? Udruženje Šansa za roditeljstvo je uspostavilo saradnju sa udruženjima u Srbiji i u regionu kako bi udruženim snagama pružili još više pomoći parovima i pojedincima kojima je put do roditeljstva popločan brojnim preprekama. Članovi smo jedinog evropskog krovnog udruženja pacijenata koji se suočavaju s problemom neplodnosti – Fertility Europe koje ima sedište u Briselu i okuplja više od 27 zemalja članica.
Naši dragi prijatelji iz udruženja Novi život – Doboj (Republika Srpska), Do bebe po patot na IVF – Skoplje (Severna Makedonija) , Bebe – Trebinje (Republika Srpska), Beba više – Brčko ( Brčko distrikt) i Bebe 1 – Zvornik (Republika Srpska), Roda – Banja Luka (Bosna i Hercegovina), Bebac BN – Bijeljina (Bosna i Hercegovina),Sering is Kering (Makedonija), pridružili su nam se u zajedničkom radu, kako bismo parovima i pojedincima bili prava, jedinstvena i značajna podrška.
Očekujemo uskoro potpisivanje memoranduma o saradnji i sa drugim udruženjima iz okruženja jer nam
je ideja da se svi okupimo nad zajedničkim ciljem.
Šta znači ova nova saradnja?
Omogućujemo svim članovima udruženja potpisnika da ostvare popuste i benefite koje omogućuje Udruženje Šansa za roditeljstvo. Znači, samo je potrebno da budu članovi udruženja u svom matičnom mestu i automatski ostvaruju popuste u Srbiji i van Srbije – sa svima sa kojima Udruženje Šansa za roditeljstvo ima potpisane memorandume.
Ideja je da jednostavnije i lakše svi dođemo do informacija, do povoljnosti ukoliko su potrebne. Na ovaj način postajemo još jedna ruka koja pruža direktnu pomoć. Cilj nam je svima isti – da bude više beba i da nas dvoje bude barem troje.
Odnedavno je aktuelna tesna saradnja sa bratskim i sestinskim udruženjem Roda iz Loznice. Ta saradnja će da iznedri mnogo snažnih aktivnosti a sve u cilju afirmacije teme i rođenja još više beba.
Kao zaključak ovog razgovora bilo bi lepo da pošaljete poruku svim parovima i pojedincima koji se hrabro bore za najznačajniju ulogu u životu.
Biti roditelj je najznačajnija uloga u životu mnogih ljudi i taj san veoma teško prestajemo da sanjamo, tako da znam i sama da ne odustaju od njega lako. Ovu borbu treba posmatrati kao skup koraka do cilja i kroz nju tako i prolaziti. Raditi sve što je neophodno, ono što savetuju lekari, ono što je dobro za vas, i rezultati će doći. Put možda neće biti lak i kratak ali na cilju vas čeka nemerljiva ljubav, neizmerna sreća, jedan topao ljubavni odnos za ceo život, neopisiva lepota i neočekivano zadovoljstvo. Roditeljstvo je nešto za šta se i vredi boriti.
Na putu do vaše bebe Udruženje Šansa za roditeljstvo je vaš vetar u leđa, vaše ohrabrenje, vaša snaga i vaša dodatna motivacija. Razumevanje koje jedni drugima pružaju ljudi, koji se okupljaju u Šansi, je zlatna prašina koja pomaže u preskakanju prepreka i oslobađanju duše stega sramote. Onda smo slobodni da idemo još silovitije do naših snova i do naših titula mame i tate.
Dobrodošli u vašu Šansu za roditeljstvo!
Fakultet veterinarske medicine
Univerziteta u Beogradu je naučnoistraživačka visokoškolska institucija, jedina takva u Srbiji, koja se bavi edukacijom studenata, čini trougao Medicinskog i Stomatološkog fakulteta i povezuju ih čuveni parkovi Kliničkog centra, Karađorđev park, a zajednički su im spomenici Tesla, Milanković, Karađorđe, odnosno Hram svetog Save i Narodna biblioteka. Ideja o osnivanju fakulteta veterinarske medicine nastala je početkom dvadesetog veka. Međutim, ovaj fakultet je osnovan rešenjem Ministarstva za obrazovanje još 1936. godine pod imenom Veterinarski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Devetnaestog avgusta 1936. godine izabrani su prvi profesori, mahom sa Medicinskog i Poljoprivrednog fakulteta, koji su u skladu sa odlukom Senata Univerziteta dobili zadatak da urade nastavne programe i pokrenu nastavu. Prvi dekan fakulteta bio je prof. dr Živojin Đorđević. Te 1936. godine upisano je ukupno 149 studenata, a nastava je izvođena u prostorijama Medicinskog fakulteta koji je nedavno proslavio 100 godina postojanja.
Prve godine postojanja ovog fakulteta dekan dr Živojin Đorđević je otvorio radna mesta za redovne i vanredne profesore, docente i asistente. Eminentne ličnosti, zaslužne za razvoj fakulteta su prof. dr Ilija Đuričić, dr Antonije Vuković, dr Čedomir Simić, dr Jovan Dimić, dr Vladeta Simić i drugi bili su prvi koji su izabrani u kolegijum. S ponosom treba naglasiti da do danas pet profesora fakulteta veterinrske medi-
Razgovor
sa prof. dr Miloradom Mirilovićem, dekanom Fakulteta veterinarske medicine Beograd
Srpska veterinarska medicina danas
Uspon veterinarske medicine
Razgovor vodio Marko Radoš
cine su bili članovi Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Neposredno pred početak Drugog svetskog rata započeta je izgradnja sadašnje zgrade fakulteta čija je izgradnja prekinuta 1941. godine i nastavljena 1946. godine, a završena je 1948. godine i danas se nalazi u Bulevaru oslobođenja 18. Fakultet je danas izrastao u visokoškolsku naučnu organizaciju sa tri visokoškolska studijska programa na kojemu se organizu-
ju brojni kongresi, kursevi i seminari za dodatno individualno usavršavanje veterinarskih stručnjaka, doktora veterinarske medicine.
Za izvanredne zasluge i naučna dostignuća, postignuta u obrazovanju stručnih kadrova, i značajan doprinos razvoja i unapređivanju veterinarske delatnosti Predsedništvo SFRJ odlikovalo je Veterinarski fakultet Beograd, novembra 1981. godine ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom.
Povodom drugog izbora prof. dr Milorada Mirilovića za dekana Fakulteta veterinarske medicine Beogradskog univerziteta i uspešnog završetka ovogodišnjeg upisnog roka studenata veterinarske medicine razgovarali smo u Dekanatu krajem jula 2024. godine.
Srpska
veterinarska
medicina danas
Beogradski Fakultet veterinarske medicine odškolovao je preko deset hiljada studenata sa zvanjem doktora veterine, a odškolovao je i više od preko dve hiljade specijalizanata, a sa ponosom ističemo da je naš fakultet odškolovao preko devetsto doktora nauka. Trenutno na našem fakultetu se školuje hiljadutrista do hiljadupetsto studenata veterine.
Beogradski Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu je vodeća visokoškolska institucija u Republici Srbiji u oblasti veterinarske medicine i kao takva teži naučnim dostignućima, odnosno ide u korak sa Evropskom unijom i svetom. Sve naše naučne programe usklađujemo sa visokoškolskim institucijama veterinarske medicine Evropske unije i sveta. Inače, misija Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu je
da u skladu sa svojim profesionalnim mogućnostima i bogatim iskustvom obezbedi, zapravo osavremeni, edukaciju omni-kompententnih veterinara u cilju poboljšanja i afirmacije veterinarske profesije u oblasti zdravlja i dobrobiti životinja, odnosno bezbednosti hrane i prevencije širenja zaraznih bolesti. Veoma smo posvećeni i obezbeđenju izvrsnosti kliničkih i istraživačkih laboratorija fakulteta.
U okviru međunarodne saradnje 2021. godine smo akreditovali nove studijske nastavne naučne programe za naše studente na integrisanim studijama, specijalističkim studijama i doktorskim studijama.
Takodje smo 2023. godine uspeli da akreditujemo sve naše nastavne programe studiranja na engleskom jeziku što nam je omogućilo da se studije i kod nas izvode na engleskom jeziku čime nam je omogućeno da upisujemo strane studente na beogradski Univerzitet iz oblasti veterinarske medicine. Kao rezultat uspešnosti u naučnopedagoškoj oblasti veterinarske medicine Fakultet veterinarske medicine Beograd je dobitnik Svetosavske nagrade kao visokoškolska ustanova za nemerljivi doprinos u obrazovanju u Republici Srbiji. To je najveća nagrada koju je fakultet dobio.
Da bismo išli u korak sa Evropom i mogli da se poredimo sa evropskim univerzitetima kako bismo bili prepoznati kao jedna od vodećih veterinarskih institucija Republike Srbije i Jugoistočne Evrope uspeli smo da se akreditujemo kod ASIM (akreditorska kuća u Nemačkoj), član smo EAEVE (European Association of Establishments for Veterinary Education) od 2002. godine, član smo Međunarodne agencije za atomsku energiju Beč, fondacije EVA CRANE TRUST, agencije za istraživanje Republike Slovenije, Evropske organizacije za saradnju u nauci i tehnologiji, Austrijske agencije za međunarodnu saradnju u obrazovanju i istraživanju...
Naša težnja je da uskoro budemo u Asocijaciji evropskih fakulteta veterinarske medicine i da sa njima usklađujemo naše naučne programe i inovacije sa ciljem da budemo primljeni najverovatnije do 2026. godine. Cilj nam je takođe da upisujemo i školujemo studente iz Evropske zajednice jer bi to bilo značajno za Srbiju i na korist celog Balkana.
Kongresi, naučni skupovi, seminari...
Fakultet veterinarske medicine Beogradskog univerziteta godišnje u Srbiji i okruženju održi oko petnaestak
skupova od kojih pet vodećih skupova i kongresa organizuje Fakultet veterinarske medicine Beograd; inovacije znanja iz oblasti veterinarske medicine održan je na našem Veterinarskom fakultetu. Na Fruškoj gori u junu je održan Skup klinika veterinarija, zatim Reprodukcija domaćih životinja održava se u septembru i imamo centralno savetovanje Republike Srbije koje organizuje Srpsko veterinarsko društvo u oktobru.
Učešće u međunarodnim seminarima u Republici Srpskoj, gde je najveći broj naših profesora, je vezano za tehnička dostignuća. Mnogi naši profesori učestvuju i na savetovanjima u Hrvatskoj i Sloveniji... U septembru ćemo na Ohridu održati zajednički kongres svih republika bivše Jugoslavije. Najznačajniji seminari održavaju se u Tesliću. Predmet svih skupova je uglavnom razmena naučnih dostignuća i iskustava na obostranu korist i dogovaranja oko specijalističkih studija i studentske prakse.
Saradnja kroz
razmenu kadrova i specijalizacije
Međunarodna razmena kadrova, kako smo već i naglasili, odvija se putem seminara, savetovanja, kongresa... Danas imamo video-razgovor sa dekanom Moskovskog fakulteta veterinarske medicine u okviru razmene njihovih i naših studenata. Razgovor će biti u vidu proširenja saradnje u obostranom smeru (video-komunikacija će biti održana 24.7.2024. godine). Razmenu naučnih dostignuća i iskustava svake godine proširujemo sa studenatima i profesorima, a uspešnu saradnju imamo i u razvoju laboratorijskih istraživanja gde je naš fakultet među vodećim u Evropi. Nedavno je profesorka fizike našeg fakulteta Jelena Antić bila jedan semester na Univerzitetu u Ajovi, razmenjujući bogata iskustva u obostranom smeru. Takođe,
jedan broj profesora je gostovao u Brnu, Beču, Gracu kao i u Košicama, a njihovi profesori su vrlo često gostujući profesori na našem fakultetu.
Sve bivše republike imaju svoje fakultete veterinarske medicine, Zagreb, Ljubljana, Sarajevo, Skoplje i saradnja je veoma dobra. Prošle, 2023. godine, osnovali smo zajedničku konferenciju, koja ima za cilj da podigne nivo obrazovanja i unapređenja veterinarske medicine i razmene studenata i specijalizanata, odnosno doktoranata. Saradnja je iz godine u godnu sve intenzivnija.
Veterinarska
preventivna medicina
Veterinarska medicina se razvija u preventivi za zarazne bolesti i tu smo jedni od najboljih u Jugoistočnoj Evropi. Mi kao fakultet veterinarske medicine pripadamo Ministarstvu poljoprivrede i nauke i nastojaćemo svojim inovacijama i usponom da budemo uvaženi i kod Ministarstva zdravlja u interesu javnog zdravlja srpskih zemalja, kako bismo u korak sa Evropom razvijali laboratorijska istraživanja i kako bismo se kandidovali za novu zgradu, nove laboratorije i novu opremu, zapravo nove nagrade.
Moje kolege i ja, kad smo bili studenti istog fakulteta, nismo mogli ni sanjati da će male životinje i male prakse preuzeti primat nad velikim životinjama i da ćemo biti vodeći u veterinarskim ambulantama i laboratorijama, odnosno sala za operacije vezano za kućne ljubimce i egzotične životinje, gde takođe imamo posebne ambulante za njih. Kad su u pitanju ljubimci, mi imamo gotovo preko hiljadu pacijenata na godišnjem nivou u fakultetskim ambulantama. To su zmije, papagaji, zamorčići, kanarinci... Za egzotične životinje edukujemo naše studente na Veterinarskom fakultetu.
Praktičnu nastavu naših studenata i naučnonastavnog kadra, pored fakultetskih klinika i laboratorija, organizujemo u nastavnim bazama fakulteta –na farmama, ergelama, veterinarskim institutima, klinikama, stanicama, ambulantama i drugim organizacijama sa kojima Fakultet veterinarske medicine poseduje odgovarajuće ugovore o izvođenju nastave.
Nastavu i istraživanja praktikujemo u sistemima za proizvodnju i preradu hrane: Industrija mesa “Đurđević” Subotište, Mlekara “Granice” d.o.o. Mladenovac, Klanica “Ambar” Surčin, Institut za higijenu i tehnologiju mesa Beograd, “Melange” d.o.o.
U skeletu konja imaju ugrađene kosti konja od vojvode Mišića
fabrika za preradu jaja Valjevo, DTD “Ribarstvo” Bački Jarak... Nastavu obavljamo u našim nastavnim bazama: Beogradski zoološki vrt, Vrt dobre nade, Farme korporacije “Al Dahra” i Institutu za stočarstvo u Zemunu, Hipodrom, Konjički klub “Aleksa Dundić”, Ergela Ljubičevo, Specijalni rezervat prirode Zasavica, Lovište Rit, JKP Srbija šume Padinska Skela, JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, postrojenje za prečišćavanje vode Makiš... Praktična nastava se obavlja i u Veterinarskoj stanici Mladenovac, koja je u vlasništvu Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu i u veterinarskim stanicama: VS Šabac, punkt Varna; VS Donji Srem, punkt Progor; VS Jagodina, VS Ub, VS Lusa – Vet, salaš “Crnobarski”, VS Veteda Darosava, VS Kragujevac Cerovac kao i u brojnim veterinarskim ambulantama i stanicama na području širom Srbije, istakao je prof. dr Milorad Mirilović.
Studenti beogradskog Fakulteta veterinarske medicine imaju svoju letnju popularnu praksu u nastavnoj bazi za planinarsko stočarstvo na Staroj planini. Fakultet organizuje letnju školu za planinsko stočarstvo. Letnja škola studentima omogućuje edukaciju i naučnoistraživački rad u oblasti očuvanja tradicionalnih oblika proizvodnje u brdsko-planinskim sredinama, zaštite biodiverziteta i autohtonih vrsta i rasa domaćih životinja, zdravstvene zaštite životinja i ostvarivanje osnove za dobijanje visokovrednih proizvoda. Škola se organizuje u dve smene u trajanju od po dve nedelje za domaće i strane studente. U izvođenju nastave, pored nastavnika i studenata fakulteta, učestvuju i predstavnici lokalnih udruženja i odgajivača autohtonih rasa domaćih životinja gde su uključene i ergele divljih konja. Nastava se održava na farmama i pašnjacima u zaštićenom Parku prirode Stara planina, Republika Srbija.
Zanimljivo je da su studenti prilikom letnje prakse na poklon dobiju od “Al Dahre” (bivši PKB) bolesnu kravu koju su otpisali, ali zahvaljujući studentima i profesorima tu su kravu svojom upornošću i znanjem ozdravili i poslali je na Zlatibor na oporavak i posle oporavka je postala steona i dobila zdravo tele. Za taj podvig dnevni list “Večernje novosti” je Fakultetu veterinarske medicine dodelio pehar za humanost.
PEHAR HUMANOSTI
Beograd, 6. avgusta (Tanjug) - Ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije Zlatibor Lončar predstavio je tim stručnjaka koji će se baviti pitanjem da li postoji štetno dejstvo po zdravlje građana Srbije u slučaju da dođe do otvaranja rudnika i iskopavanja litijuma. Tim uglednih stručnjaka čine, pored resornog ministra Zlatibora Lončara još i prof. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije “dr Milan Jovanović Batut”; akademik, prof. emeritus dr Bela Balit, naučni savetnik i hematolog; prof. dr Sanja Milenković, šef katedre za higijenu sa medicinskom ekologijom Medicinskog fakulteta BU, specijalista za ispitivanje životne sredine, predavač u oblasti ekotoksikologije; pukovnik dr Aleksandar Aleksić, načelnik Instituta za medicinu rada VMA; prof. dr Vladislav Vukomanović, direktor Instituta za majku i dete “dr Vukan Čupić”; prof. dr Dragana Vujić, načelnica Sterilnog bloka i odeljenja za transplantacije Instituta za majku i dete “dr Vukan Čupić”; dr Igor Dragičević, specijalista higijene, pomoćnik direktora za javno zdravlje Šabac, zadužen za praćenje faktora ri-
Savremena tehnologija, ukoliko se pravilno koristi i ne zloupotrebljava, može značajno da unapredi mnoge sfere svakodnevnog života. Jedna od oblasti u kojima se u narednom periodu očekuje ogroman napredak je medicina, kaže Veselin Jevrosimović koji se u jeku sankcija SRJ 1992-1995. sa zapada vratio u svoju Srbiju da razvija najsavremeniju kompjutersku tehnologiju. On zagovara i tvrdi da je sve više softverskih rešenja i namenskih uređaja za brigu o zdravlju i pomoći pacijentima kao i zdravstvenim radnicima, od aparata koji nadgledaju različite parametre organizma, preko sistema za tele-medicinu do programa koji mogu aktivno da pomognu lečenju bolesti i poremećaja.
Upravo ovo poslednje je vest koja ovih dana odjekuje medijima posvećenim tehnologiji i medicini. Američka agencija za lekove je odobrila prvu aplikaciju za dodatnu pomoć i tretman osobama koje pate od depresije. Ridžoin (Rejoyn), kako se zove ovaj program za pametne telefone, može da se koristi isključivo uz odobrenje lekara, odnosno prepisuje se na recept. Podrazumeva se da pacijent uzima i klasičnu terapiju, a aplikacija je tu da ponudi šestonedeljni kurs samopomoći
zika na teritoriji Mačvanskog okruga; brigadni general Radivoje Anđelković, načelnik Uprave za vojno zdravstvo Ministarstva odbrane.
“Oni čine kostur tima, a imaće na raspolaganju sve one za koje misle da su im potrebni da učestvuju u zadatku koji su dobili od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i države”, istakao je ministar zdravlja.
On je pojasnio da su u pitanju stručnjaci iz svih oblasti, čiji je posao da se bave uticajem tih stvari na zdravlje dece
IT tehnologija
i ljudi. Imaće na raspolaganju svu logistiku države i od ambasada dobiju sve informacije.
“Ono što želim da kažem to je da i naša deca žive u Srbiji. I naša deca su ovde i nama je stalo i do naše dece isto koliko do sve dece koja žive u Srbiji. Zbog toga, gledajući našu decu nećemo dozviti da se desi nešto što može da ugrozi njihovo zdravlje. Sve svoje vreme, znanje i iskustvo iskoristiće da Srbija i njeni građani dobiju sve informacije”, istakao je ministar.
Aplikacija na recept
Veselin Jevrosimović je vlasnik uspešne kompanije COMTRADE koja je vodeća srpska kompanija iz oblasti IT tehnologije, čija se softverska dostignuća primenjuju i u kosmičkoj tehnologiji širom sveta.
Pripremio: Marko Radoš
Američka agencija za lekove je odobrila prvu aplikaciju za dodatnu pomoć osobama koje pate od depresije.
u vidu terapijskih predavanja, emocionalnih treninga i komunikacije sa lekarom. Odavno se sve seli na ekran. Ispitivanje koje je poslužilo kao osnova za zvanično odobrenje obavljeno je na uzorku od četiri stotine pacijenata tokom više od četiri meseca. Pokazalo se da je ogromna većina ispitanika doživela značajno smanjenje simptoma. Kontrolna grupa je koristila lažnu aplikaciju i kod njih nije uočen napredak. Postoje i eksperti koji sumnjaju u pozitivne efekte ovakvog tretmana, ali se svi mahom slažu da negativne posledice nisu verovatne. Naravno,
nadzor nad korišćenjem aplikacije će ostati, zbog čega ona neće moći da se preuzme bez dozvole.
Jevrosimović naglašava da, ukoliko se Ridžoin i u široj upotrebi pokaže uspešnim i korisnim, s vremenom sve više sličnih aplikacija će postati dostupno korisnicima. Ono što je glavno i što je najvažnije je cilj da se uspostavi jasna i stroga regulativa u ovoj oblasti, kako ne bismo imali nadrirešenja koja potencijalno mogu da nanesu štetu pacijentima.
U ljudskoj prirodi je da u teškim situacijama pacijenti traže „slamku spasa“ te baš zbog toga institucije moraju da se aktivno uključe u proveru i kontrolu ponuđenih medicinskih softvera. Zato su, treba naglasiti, potrebni zdravstveni eksperti, radnici koji dovoljno dobro razumeju tehnologiju i koji su namenski školovani za tu vrstu oblasti koja je u razvojnom usponu.
Krivično delo nadriapotekarstvo
Članom 254. Krivičnog zakonika (“Službeni glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019) propisano je krivično delo nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo. Tako je ovim članom predviđeno da će se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine kazniti onaj ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi spravljanjem ili izdavanjem lekova.
Objekt radnje krivičnog dela su lekovi. Imajući u vidu da se radi o spravljanju i izdavanju lekova od strane lica koje nema odgovarajuću stručnu spremu, moguće je da ono što se spravlja ili izdaje nema svojstvo leka, imajući u vidu propise i standarde farmaceutske nauke.
Da bi postojalo ovo krivično delo, izvršilac treba da se bavi spravljanjem ili izdavanjem lekova. Dakle, potrebno je trajnije i češće preduzimanje ove delatnosti, koje je praćeno željom učinioca da se takvo ponašanje ponavlja.
Radnju izvršenja krivičnog dela nadriapotekarstva predstavlja bavljenje spravljanjem lekova ili bavljenjem izdavanjem lekova, dok je izvršilac ovog krivičnog dela lice koje za to nema odgovarajuću stručnu spremu. U skladu sa ranijim stavovima sudske prakse, spravljanjem i izdavanjem lekova moglo je da se bavi samo ono lice koje ima završen farmaceutski fakultet, tačnije, izvršilac ovog krivičnog dela bi bilo ono lice koje se bavi spravljanjem i izdavanjem lekova a nema završen farmaceutski fakultet. Međutim, u skladu sa novijim shvatanjima sudova, odgovarajuću stručnu spremu, u smislu odredbe člana 254. stava 2. Krivičnog zakonika, poseduje i lekar specijalista, tako da on ne može da odgovara za nadriapotekarstvo ako je izdao lek koji je mogao kao lekar da prepiše pacijentu, bez obzira na to što on nije farmaceut, odnosno apotekar.
Primer iz sudske prakse:
KRIVIČNO PRAVO – MEDICINSKO PRAVO – Krivično delo nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo iz člana 254. KZ – Izda-
vanje leka od strane lekara (koji je, kao lekar, mogao da ga prepiše pacijentu) i nadriapotekarstvo
„Odgovarajujuću stručnu spremu“, u smislu odredbe čl. 254. st. 2. KZ, poseduje lekar specijalista, tako da on ne može da odgovara za nadriapotekarstvo ako je izdao lek koji je mogao kao lekar da prepiše pacijentu, bez obzira na to što on nije farmaceut, odnosno apotekar.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom, u osuđujućem delu izreke pod I okrivljeni V. V. oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela prevara iz čl. 208. st. 1. KZ i krivičnog dela neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću iz čl. 353. KZ.
U oslobađajućem delu izreke pod II okrivljeni V. V. i J. J. su, na osnovu čl. 423. st. 1. t. 2. ZKP, oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo u saizvršilaštvu iz čl. 254. st. 2. u vezi sa st. 1. u vezi sa čl. 33. KZ, jer nije dokazano da su izvršili krivično delo za koje su tuženi.
Pobijajući presudu, u oslobađajućem delu za krivično delo nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo u saizvršilaštvu iz čl. 254. st. 2. u vezi sa st. 1. i čl. 33. KZ javni tužilac ističe u žalbi da je sud pogrešno utvrdio činjenično stanje i proizvoljno zaključio da je lekar, tačnije doktor medicine, imao odgovarajuću spremu da izda lek. Po stavu ove žalbe on može prepisati lek, lekovi se prepisuju i izdaju na lekarski recept, a apoteke, dakle farmaceuti, ih izdaju na osnovu recepta.
Nijedan od okrivljenih nije imao odgovarajuću stručnu spremu za izdavanje niti su imali registrovanu apoteku za izdavanje,
a lekove su izdavali bez recepata. Zato je, po stavu žalbe javnog tužioca, neodrživ zaključak da je okrivljena J. J. postupala po naredbama poslodavca, pošto su joj kao zdravstvenom radniku bile poznate odredbe Pravilnika o načinu propisivanja i izdavanja lekova.
Ovi žalbeni navodi nisu osnovani, a pravilan je zaključak da ovo delo može biti izvršeno od bilo kog lica, a ne samo farmaceuta, ako to lice postupa bez odgovarajuće stručne spreme da izda lek, koju spremu ovlašćeni farmaceut svakako ima. Međutim, i lekar specijalista ima „odgovarajuću stručnu spremu“ da prepiše lek, izda recept – nalog farmaceutu da za pacijenta izda lek.
Okrivljeni V. imao je u svojim kućama prostavazin i prodavao ga je pacijentima, a optužen je da ih je uputio da lek kupe u njegovoj neregistrovanoj ordinaciji. Bilo je svedoka koji su naveli da su preko V., koji ih je ranije lečio, uspeli da prodaju lekove koje su nabavili iz inostranstva za svoje potrebe, a preostali su im nakon lečenja, što je u skladu sa iskazom okrivljenog V. u prihvaćenom delu.
Nije sporno među strankama da pridaks, prostavazin i ilomedin nisu na tzv. pozitivnoj listi i da je njihov promet zabranjen. Pravilan zaključak suda je da je okrivljeni V. možda posredovao u nedozvoljenoj trgovini, ali da to svakako nije izdavanje lekova bez odgovarajuće stručne spreme, već eventualno neovlašćena trgovina robom ili predmetima čiji je promet zabranjen ili ograničen.
(Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1 1068/2017. od 14.12.2017. godine)
Kristina Đorđević, advokat, Beograd
ституту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” често сам
бацала поглед на портрет на зиду моје лабораторије. На њему је др Емил Ру, знаменити француски научник, настављач рада Луја Пастера и директор Института „Пастер“ у Паризу. Старински дрвени рам и текст на француско м. Јасно је да се почев од
настанка Централног хигијенског
завода у Београду (1924) започело
с праксом слања у иностранство на специјализацију. Наш Институт за микробиологију у
је у Паризу и остварио чврст
је
др Љубомир Јовановић, бактериолог и шеф одељења. Нисам га могла запамтити, али јесам проф. др Милоша Јовановића, мога ментора за докторску тезу а његовог синовца. Захваљујући стрицу, запослио сам се у Институту за микробиологију, говорио је нама студентима. Касније, захваљујући проф. др Милошу и његовој ширини у схватању научних истина, доживела сам да ме на одбрани упита: „Да ли бисте могли да радите у Институту за кардиохирургију (Дедиње) као консултант
правих личности за професоре и врсту спомена на омиљеног
од микробиолога Јовановића. Дакле, портрет је донео др Љу-
уосталом.
За данас смо припремили једну заокружену причу, а дошли смо
Послушајте! Проф. др Едину Делићу
прва медаља др
Адолфа Хемпта Пастерово друштво у Новом Саду установило је медаљу др Адолфа Хемпта и прву доделило градоначелнику Лукавца проф.
ни лекар хирург и народни просветитељ др Ристо Јеремић. Ово друштво је послало предлог Земаљској влади БиХ да се подигне Пастеров завод у Лукавцу, а у предлогу стоји да је др Адолф Хемпт, лекар у Лукавцу, изучио методу вакцинације
“Sve teče, sve se menja” – rekao je Heraklit – tvrdeći da sve što postoji podleže toj zakonitosti. Mi se svakako moramo složiti sa njim, a ovom prilikom ćemo se ograničiti na promene koje se tiču naše tradicije ili, još preciznije, na položaj trava i travara u određenom istorijskom trenutku.
Kako se vremena menjaju, tako se menja i odnos ljudi prema travama, u zavisnosti od toga koliko oni koji odlučuju mogu imati koristi od njih. Od samog početka ljudskog društva pa do danas trave su bile na pijedestalu važnosti, zbog njihovog značaja za zdravlje i život ljudi, a time i za sam opstanak određene zemlje. Koristili su ih sveštenici i lekari, kineski carevi i egipatski faraoni, ali i običan narod. Njima su posvećivane čitave knjige, pisane još pre više hiljada godina, da bi tradicija njihove primene vremenom bila više i više obogaćivana, sve do pojave inkvizicije i rođenja novog, Zapadnog sistema.
U stvari, jedina regija u svetu, gdje su trave jedno vreme bile stavljene na crnu listu od vlasti i vladajuće religije i jeste bila Zapadna Evropa, gde su se, u Srednjem veku, Crkva i država na najzverskiji način godinama obračunavale sa svima koji su posedovali bilo kakvo znanje, pa su im time mogli biti konkurencija i opozicija. Poznato nam je koliki je broj ne samo travarki, nego i sveštenika koji su koristili trave, izgubio život na najstrašniji način (ne treba da sumnjamo da su prethodno pažljivo ispitani o svakoj tajni koju su znali, a koju su kasnije mogli koristiti njihovi mučitelji).
Ta borba protiv stare tradicije se nastavljala sve doskora. Danas se ponovo shvata da se u biljkama može skrivati ključ za rešavanje problema na antibiotike rezistentnih bakterija ali,
Lekovito bilje danas
nažalost, šteta koja je učinjena viševekovnim destruktivnim delovanjem nerazumnih je nepopravljiva.
Trenutno postoji privid da su trave i travarstvo abolirani i da su im vraćena sva prava koja im pripadaju ali, u stvari, radi se samo o pokušaju da se stekne utisak da se trave koriste na sve strane, dok se, u stvari, koriste samo sintetički izdvojene supstance kao vitamini i minerali u formi tableta. Formirana je i čitava oblast, koja svojim imenom Naturopatija služi da još više pojača taj privid.
Naturopatija ima nekih dodirnih tačaka sa travarstvom, ali se radi o dva vrlo različita shvatanja prirodne medicine. Dok travari prirodnim smatraju samo ono što se koristi kao potpuno nesintetizovano, u formi čajeva, ulja i melema, a vitamine i minerale preporučuju u vidu voća, povrća, semenki, meda i jabukovog sirćeta, naturopati za prirodne preparate smatraju sve osim lekova zvanične medicine: znači koncentrate vitamina, minerala i sl. u vidu tableta ili kapi koje se uglavnom proizvode industrijski u velikim kompanijama. Tradicionalni travari spravljaju preparate za svakog pacijenta pojedinačno i može se reći da nikada ne daju dva ista čaja, dok je kod naturopata praksa da se, uz veoma retke izuzetke, daju već gotovi preparati, proizvedeni na masovnoj skali.
Važno je razlikovati ove dve oblasti jer tradicionalno travarstvo i dalje ostaje u porodicama i prenosi se samo porodičnim nasleđem, dok naturopatija samo što nije počela da se bori protiv svega istinski prirodnog.
Što se tiče trava i travara, situacija se nije puno promenila. Oni su i dalje van svake komercijalizacije i institucionalizacije jer se sveto znanje lečenja, kao što je to bilo od iskona, prenosi samo porodičnim nasleđem, s kolena na koleno, ostajući i dalje nedostupno svima onima kojima oči sjaje od pohlepe u grozničavom pokušaju da dođu do neke tajne recepture koja bi ih napravila milionerima.
Kao da se radi o nekom magijskom znanju koje je zaštićeno kletvom da svaki pokušaj da se trave potpuno
komercijalizuju padne u vodu da bi se onemogućilo korištenje tog prastarog znanja, od onih koji bi koristili ne za pomoć onima kojima je potrebno, nego za svoje lično bogaćenje: Čim velike kompanije počnu da proizvode neki od biljnih preparata naveliko, oni kao da potpuno gube svoju moć.
I do sada je medicina pokušavala da sintetizuje najprisutnije sastojke određenih biljaka i ponudi ih u formi tableta, međutim, svaka biljka je puno složenija nego što se to misli jer vrlo često najvažniji sastojak određene biljke nije najprisutnija aktivna supstanca
koju ona sadrži, nego neka od onih koje se u njoj nalaze samo u tragovima. Ovu tvrdnju najbolje potkrepljuje činjenica da u svetu trenutno rade hiljade naučnika koji istražuju biljke i njihova lekovita svojstva a niko od njih, svih ovih godina, ne uspjeva da otkrije gotovo ništa revolucionarno novo. Mi ćemo biti i nestati, a trave će nastaviti da dočekuju i ispraćaju nove i nove generacije naših pokolenja, opstajući kao što su opstajale i proteklih hiljada godina, svedočeći o mnogima koji su i umrli u zabludi da mogu da gospodare biljkama, a ne shvatajući da čovek može samo, kroz svoju poziciju travara, da služi njima i ljudima i da zna o njima samo onoliko koliko mu se da i da je on, u stvari, samo sredstvo, ništa vrednije nego sama biljka.
www.ozdravite.com, gp@ozdravite.com
Telefoni: Srbija +381 65 43 819 43 BiH +387 66 355 310
Goran Poletan, fitoterapeut
GODINA XII BROJ 118. AVGUST 2024.
дјелатности. Због специфичне природе посла у јавном интересу, здравствени радници и здравствени сарадници изложени су нападима, личним увредама и физичким насртајима. Животне фрустрације болесника и незадовољних грађана, под
дејством алкохола и наркотика, не мо-
гу се ријешити насиљем, искаљивањем бијеса и нападима на здравствене раднике и здравствене сараднике. Посебно су тим догађајима изложени здравствени радници и здравствени сарадници у примарној здравственој заштити, службама хитне помоћи и др. Не само што треба осудити и санкционисати таква понашања и догађаје, све чешће се подносе иницијативе, личне и синдикалне, за измјене и допуне закона који уређују
област
траже се оштрије санкције судова у процесуирању оваквих кривичних дјела. Да ли је
радницима и здравственим сарадницима показаће овај преглед позитивних законских прописа и праксе у Републици Српској.
2. Правни оквир Правни оквир у Републици Српској обухвата основне прописе који уређују радно-правни статус државног службеника, здравственог радника и здравственог сарадника. То су, прије свега: Устав Републике Српске, Закон о републичкој управи, Закон о административној служби у управи Републике Српске, Закон о државним службеницима, Закон о систему јавних служби, Закон о здравственој заштити и Кривични закон Републике Српске.
Здравствени радник,
здравствени сарадник
и статус државног
је изабрани или именовани функционер у органима законодавне, извршне и судске власти, јединице локалне самоуправе
обављања
ни службеници
да се придржавају принципа професионалности, непристрасности, одговорности, поштења, транспарентности, ефикасности и економичности у складу са кодексом понашања државног службеника. Државни службеник је дужан да поступа у складу са Уставом, законима и другим прописима, према пра-
на службено лице у вршењу службене дужности’’ и др. Значајно је напоменути постојање кривичног дјела против службене дужности: чл. 315. ‘’Злоупотреба службеног положаја или овлаштења’’; чл. 317. ‘’Превара у служби’’; чл. 321. ‘’Трговина утицајем’’; чл. 322. ‘’Несавјестан
рад у служби’’ и др. Здравствени радник и здравстве-
ни сарадник - Дефиниција - У Зако-
ну о здравственој заштити прописа-
но је: ‘’Здравствени радник је лице
који заврши први циклус академског
или струковног студија и стекне од-
говарајуће академско или струковно
звање те који заврши интегрисани ака-
демски студиј првог и другог циклуса
из области медицине, стоматологије, фармације и медицинске биохемије и стекне одговарајуће академско звање,
обавља здравствену дјелатност, ако
има положен стручни испит за рад у
здравственим установама у Републици и лиценцу надлежне здравствене коморе у Републици. Здравствени радник са средњим образовањем обавља
здравствену дјелатност ако има одговарајуће образовање у струци здравства, положен стручни испит и/или лиценцу надлежне здравствене коморе у
Републици. Здравствени сарадник који
обавља послове у функцији здравстве-
не дјелатности мора имати завршен
најмање први циклус академског или
струковног високог образовања и по-
ложен стручни испит. На питања рад-
ноправног статуса здравственог радни-
ка и здравственог сарадника која нису уређена овим законом примјењују
се
здравствена заштита грађана. Здравствена заштита је организована и свеобухватна дјелатност друштва чији је циљ достизање највишег могућег нивоа очувања и унапређење здравља грађана, која обухвата скуп друштвених, индивидуалних и групних мјера, услуга и активности за очување и унапређење здравља грађана, спречавање и сузбијање болести и повреда, рано откривање поремећаја здравља, правовремену дијагностику, благовремено и ефикасно лијечење, здравствену и палијативну његу
сарадницима обезбјеђена је кривично-правна заштита у случају напада, као и свим другим грађанима, дефинисањем кривичног дјела тјелесна повреда, тешка тјелесна повреда те кривично дјело против живота и тијела, кривично дјело
против јавног реда и мира, кривично
дјело против опште сигурности људи и имовине и др. У оквиру правне заштите треба
(jul,
Obavještenje
Ovih dana je Journal of Medical Education and Curricular Development (izdavač je United Kingdom–SAGE) objavio članak profesora Rajka Igića pod naslovom Preparations of Students for Enrollment in Medical Schools. U prethodnom broju MEDICI.COM (GODINA XXI -broj 122 - april 2024), detaljno smo obavijestili čitaoce o rukopisu tog članka. Riječ je o dvogodišnjoj univerzitetskoj pripremi kandidata za upis na medicinske fakultete i sljedstvenom skraćenju kurikuluma od šest na pet godina. Zbog važnosti članka, redakcija časopisa je predložila autoru da sastavi ‘Press Release’, tj. obavještenje za informativne medije koje će se uputiti na preko 5000 adresa.
U članku je dat i postupak realizacije prijedloga koji je usmjeren na 252 medicinska fakulteta Evrope. Vjerujemo da ovaj kompleksan proces zahteva postepenu pripremu koja će se odvijati u više faza. Najpre bi vredelo da dekanati medicinskih fakulteta organizuju sastanak posvećen pomenutom članku, a potom da se u svakoj zemlji, u organizaciji Društva ljekara ili Ministarstva za visoko školstvo, održi rasprava na skupu predstavnika medicinskih fakulteta, univerziteta i ostalih stručnjaka.
Pošto je riječ o značajnom doprinosu (izjava Catherine Dreyer, Head of Higher and Further Education of Europe) autora sa našeg prostora, vjerovatno će prijedlog uskoro biti razmatran kod nas. Najbolje je da stručne službe umnože pdf verziju članka (https://doi. org/10.1177/23821205241264698) i primjerke dostave zainteresovanima.
Preparations of Students for Enrollment in Medical Schools
Rajko Igić
Abstract. Improving medical education is an important process that changes from time to time based on the development of medical science and practice, society’s need for a certain number of quality doctors, better preparations, and better selection of candidates for admission into medical schools. / [*] Poboljšanje medicinske edukacije je važan proces koji se povremeno menja usled razvoja medicinske nauke i prakse, potrebe društva za kvalitetnim lekarima, boljih priprema i boljom selekcijom kandidata za upis na medicinske fakultete/.
In most European countries, partial preparation of students for admission is done in secondary schools, and additional preparation is achieved in the first year of medical school. Such preparations enabled more than 60% of students to complete their studies, before the German Federal Ministry of Science and Education implemented the Masterplan Medizinstudium 2020 However, after a 4-year university preparation in the United States, close to 95% of students finish their medical studies on time. We proposed a 2-year university preparation for each student before his enrollment into the medical school because this strengthens his medical study, and later on, he becomes a better doctor. Thus, the number of graduated students may increase, medical studies could be shortened to 1 year, and candidates who do not enroll in medical school may continue their previous studies.
Keywords: Europe; Germany; United States; education; medical school; premed studies.
Profesor Rajko Igić je poslao rukopis pod naslovom “Abdominal aortic aneurysm and radiation therapy”, u Journal of Balkan Union of Oncology (JBUON) koji izlazi u Atini, Grčka. S obzirom na važnost teme, objavljujemo kratak siže na srpskom. Dr Momir Pušac, glavni urednik
Abdominalna aneurizma aorte
Abdominalna aneurizma aorte (AAA) je češći poremećaj kod muškaraca nego kod žena, odnos je 10:3. Proširenje lumena krvnog suda za 50% u odnosu na susedni deo tog suda predstavlja aneurizmu. AAA često dovodi do mortaliteta ako se ne otkrije na vreme, nastane veliko proširenje i ruptuira. Korekcija se predlaže kada je dijametar veći od 5,5 cm, bilo endovaskularno (EVAR) ili hirurški. Ta preporuka je formirana na osnovu istraživanja iz 2002. godine kada je ustanovljen 9% godišnji rizik od rupture ako je dijametar aneurizme od 5,5 cm do 5,9 cm i 19% za aneurizme od 6,0 do 7,0 cm. Dijametar veći od 7,0 cm nosi godišnji 33% rizik za rupturu. Međutim, kasnije je utvrđeno da pacijenti imaju rizik za rupturu od 5% ako je aneurizma dijametra do 7,0 cm. To mnogim pacijentima daje vreme da se oporave od eventualnih drugih zdravstvenih problema ili da prikupe dovoljno novca da plate intervenciju. EVAR je bolja intervencija, ali i kod nje se u 20-30% dešava komplikacija (tzv. tip II endo-leak. (Tip II endo-leak označava perzistentan protok krvi u aneurizmatsku vreću nakon EVAR-a.)
Kontrola hipertenzije, prestanak pušenja duvana, regulacija dijabetesa i lipida u krvi mogu usporiti rast aneurizme, a na pomolu su i neki lekovi, čija je efektivnost tek ispitana na životinjskom modelu (npr. pentametilpercentin i asiatična kiselina). Psihičke promene, uglavnom depresiju, treba pratiti kod osoba s uvećanom aneurizmom kako bi taj poremećaj bio pod kontrolom. Umesto ACE inhibitora bolje je za kontrolu hipertenzije koristiti antagonist angiotenzina II (ARB lek), npr. losartan, irbesartan, valsartan.
Nema dokaza da radijaciona terapija (RT) dovodi do nastanka ili ubrzanog rasta aneurizme. Postoji čak nalaz da RT usporava njen rast.
академик проф. др Дренка Шећеров Зечевић (1933 - 2024)
У Београду 22. јуна 2024. године у 91 години живота преминула је академик Дренка Шећеров Зечевић, анатом, професор емеритус.
Тихо и готово непримјетно из наших живота је, нажалост, отишла изузетна жена, уважени члан, дугогодишњи секретар Одјељења медицинских наука Академије наука и умјетности Републике Српске академик проф. др Дренка
анатомије крвних судова, срца и атеросклерозе.
Sapiens homo omnia sea secum portat – Осим знања, ништа нам
представљала је животно опредјељење професорке Шећеров. Рођена је 18. септембра 1933. у Српском Крстуру, од оца Радослава и мајке Драгице, рођене Малбашки. “Рођена сам
предавача 1962. године, у звање доцента 1969. ванредног
aнатомију човјека као редовни професор на Медицинском и Стоматолошком факултету у Фочи.
Године 1980. изабрана је за експерта за крвне судове у Заједници за научни рад СФРЈ.
За дописног члана Академије наука и умјетности Републике
21. јуна 2004. године. Била је
до 2004. године, а секретар Одјељења
су: ,,Acta anatomicaˮ, Basel, ,,Архив
,,Archives de l’ Union medicale Balkaniqueˮ, Bucаrest, ,,Anatomischer Anzeigerˮ, München, ,,Archives d’Anatomie, d’Histologie et d’Embrilogieˮ, Lausanna, ,,Folia anatomica јugoslavicaˮ, ,,Folia medica saraeviensisˮ, ,,Медицински
‒ Истраживање вриједности спермиограма мушкараца
циљу
члана Удружења ендокринолога и дијабетолога Републике
за изузетан допринос развоју сарадње са Одбором за кардиоваскуларну патологију
ести клиничко-ла-
бораторијски форум специјалиста лабораторијске медицине одржан је од 19. до 21. јуна у Санкт Петербургу, а у његовом раду је активно учествовало око 1.500 стручњака из области лабораторијске медицине Руске Федерације и пријатељских држава (НР Кине, Казахстана, Узбекистана, Јерменије, Бјелорусије, Таџикистана, Азербејџана, Турске). На љубазан и изузетно топао лични позив колега из Федерације лабораторијске медицине Русије и његовог предсједника академика Андреја Иванова да својим излагањем и учешћем у бројним активностима да свој несебични допринос раду форума и још једном, међу традиционалним пријатељима, на престижној академској
и научној сцени ове велике земље, која посљедњих година биљежи
велике продоре у биомедицинској науци и савременој технологији, афирмише институцију у којој ради и ствара, Војномедицинску академију, али и државу Србију и своју Републику Српску, и представи наша знања и
искуства, одазвала се сарадница
часописа „Медици.цом“, проф. др Елизабета Ристановић, тако да са поносом истичемо да је и наш часопис био запажен на овом скупу. Управо зато она је са нашим читаоцима и подијелила најзначајније импресије са овог догађаја. - Истинско је задовољство бити учесник на једном овако вишеструко важном
појаву
инфективних агенаса, растућег проблема антибиотске резистенције, који сваке године односи милионе живота у свијету и ако се овакав тренд настави
до 2050. године ће бити водећи узрочник смртности, али и би-
олошких ризика уопште. Дакле, биолошким изазовима и заштити људи и животне средине од
биолошког угрожавања се у РФ
приступа приоритетно, проактивно, мултидисциплинарно у складу са јасно опредијељеним и дефинисаним циљевима државне политике. У вези са тим, разматрана су и питања перманентног унапређења медицинског образовања и прилагођавања академских програма захтјевима времена, кадровског јачања али и сталног технолошког осавремењавања
је у оквиру сесије „Инфективне болести као мултидисициплинарни лабораторијски проблем“, одржала предавање под називом „Крпељски преносиве инфекције (Borrelia burgdorferi, Coxiella burnetti, Bartonella henselae) и постковидни синдром: Лабораторијска дијагностика као рјешење или дио клиничких дилема“ . Предавање у коме су представљени резултати заједничког рада стручњака ВМА и Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ је изазвало пажњу учесника Форума у контексту врло актуелних проблема крпељски преносивих болести и високе стопе инфицираности крпеља различитим инфективним агенсима, прије свега вирусом крпељског менингоенцефалитиса, која је годинама уназад значајан проблем на простору саме РФ, али и у контексту често занемарене улоге хроничних инфекција у етиологији различитих комплексних клиничких стања укључујући и врло актуелан тзв. постковид синдром. Ово предавање је оцијењено највишим оцјенама, а начини препознавања, сагледавања и анализе резултата, као и препознатљива елоквентност и вјештина излагања наше сараднице допринијели су снази утиска и ширењу угледа наше науке, aли и отворили врата даљем јачању академске, научне и стручне сарадње наших народа и држава. Боравак у Санкт Петербургу у најљепшем мјесецу бијелих
ноћи наша сарадница искористила је и за поновни сусрет са старим пријатељима, стручњацима и научницима, члановима редак-
сјенима та-
кође поклонила. Упркос огромним жртвама овај град-херој није пао
под нациситичку окупацију, а упр-
кос снажне оскудице у граду није
избила ни једна епидемија нити су замрли духовни садржаји, што говори о изузетној снази, поносу
пркосу његових житеља. - Бора
вак у Санкт Петербургу свакако
не би био до краја испуњен ако се не помолите и не цјеливате икону Казањске Богомајке и не осјетите благотворну енергију којом зрачи и привлачи и ако се не поклоните моштима свете Ксеније Петроградске и Марије Гачинске - казује нам у даху Елизабета. - А онда и
познати Марински театар у коме је Чајковски први пут поставио своје „Лабудово језеро“ чији је до-
Uorganizaciji Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske, a u saradnji sa Univerzitetskim kliničkim centrom Republike Srpske, u Banjaluci je 7. i 8. juna 2024. godine održan Međunarodni simpozijum „Štitna žlijezda i pridružena oboljenja“.
Organizovanjem ovakvog simpozijuma željeli smo da na jednom mjestu okupimo ljekare različitih specijalnosti, interniste, endokrinologe, torakalne hirurge, specijaliste nuklearne medicine, specijaliste porodične medicine i ostale zainteresovane medicinske profesionalce.
Kroz bogat naučni program, prikazane su najaktuelnije teme iz oblasti oboljenja štitne žlijezde, nukearno-medicinske dijagnostike i terapije, kao i savremeni hirurški pristup ovim obojenjima.
Teme simpozijuma su bile sljedeće:
1. Bolesti štitaste žlijezde - novi terapijski modaliteti
2. Štitna žlijezda i dijabetes tip 1 i 2
3. Reproduktivni poremećaji i štitna žlijezda
4. Štitna žlijezda i poremećaji funkcije hipofize
5. Štitna žlijezda i menopauza
6. Karcinomi štitne žlijezde
7. Nuklearna medicina i štitna žlijezda - savremeni dijagnostički i terapijski modaliteti
8. Hirurgija štitne žlijezde - šta ima novo?
Simpozujum je počeo plenarnim predavanjem o preporukama za ishranu pacijenata oboljelih od hipo i hipertireoze, koje je održala prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i načelnica dva odjeljenja Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije. Profesorka Dimitrijević Srećkovć je izrazila veliko zadovoljstvo što je ponovo u Banjaluci i prenijela pozdave i želje za
Međunarodni simpozijum
Štitna žlijezda i pridružena oboljenja
Pripremila: Prof. dr Aleksandra Marković, predsjednik Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske
uspješan rad Simpozijuma direktorke Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KC Srbije prof. dr Svetlane Vujović.
Zapaženo je bilo predavanje prof. dr Sandre Pekić Đurđević, eminentnog endokrinologa u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KC Srbije, koja je tokom svog izlaganja ukazala na neraskidivu povezanost između štitne žlijezde i hipofize, kao nadređene žlijezde. Takođe je bilo govora o tiroidnim oboljenjima kod pacijenta oboljelih od akromegalije i značaju ranog prepoznavanja oboljenja štitne žlijezde kod ovih pacijenata. Tokom svog
ove poremećaje.
Upravo zbog te činjenice potrebno je na vrijeme prepoznati i liječiti ove poremećaje kod žena koje planiraju trudnoću, naglasila prof. dr Bojana Carić tokom svoga izlaganja na ovu temu. Poznato je da štitna žlijezda ima vitalnu ulogu u održavanju opšteg zdravlja, metabolizma i funkcionisanja organizma uopšte. Upravo zbog toga se stalno traže nove terapije i modaliteti liječenja za ove bolesti kako bi se pacijentima pružile najefikasnije i najbezbjednije mogućnosti liječenja, što je istaknuto kroz predavanja na simpozijumu.
izlaganja na ovu temu, posebno sam skrenula pažnju na povećanu učestalost tiroidnih oboljenja kod pacijenata sa akromegalijom, a naročito na povećanu učestalost papilarnog karcinoma štitne žlijezde u ovoj grupi oboljelih.
Da postoji neraskidiva povezanost između dijabetesa tipa 1 i dijabetesa tipa 2 i oboljenja štitne žlijezde, kroz svoja izlaganja su istakle doc. dr Gabrijela Maleševič i mr sc. med. Snežana Mališ.
Oboljenja štitne žlijezde spadaju među najčešća oboljenja u endokrinologiji, a posebno zabrinjava činjenica da sve veći broj mladih osoba, a posebno žena reproduktivne dobi, imaju
Jedno od najuzbudljivijih polja koje se razvija u oblasti tiroilogije jeste razvoj novih lijekova. Pojava teprotumumaba i drugih lijekova omogućava ne samo bolje liječenje, već i bolje razumijevanje nastanka tiroidne bolesti. Pored novih lijekova, interventna endokrinologija primjenom različitih metoda predstavlja revolucionarni pristup u liječenju nodusa i tumora štitne žlijezde. Ova napredna tehnika omogućava preciznu i minimalnu upotrebu termalne energije koja uništava određene tumore i izmijenjeno tkivo štitne žlijezde o čemu je takođe bilo govora na simpozijumu. O ovoj tehnici, prednostima u odnosu na hrurški pristup
kod adekvatno odabranih pacijenata je govorila prof. dr Milena Brkić, što je izazvalo veliko interesovanje prisutnih. Kvalitetu i sveobuhvatnosti simpozijuma dorpinijelo je učešće cijenjenih kolega, specijalista nuklearne medicine, koji su se odazvali našem pozivu da budu aktivni sudionici skupa. Tokom svog izlaganja, predstavili su najnovija nuklearno-medicinska dostugnuća u dijagnostici i liječenju oboljenja štitne žlijezde. U fokusu su bili karcinomi štitne žlijezde, a predavanja koja su ovom prilikom izlagali prof. dr Zvezdana Rajkovača, prim. dr Dragi Stanimirović i doc. dr Siniša Stanković su popraćena sa velikom pažnjom i konstruktivnom diskusijom. S obzirom na to da se neke od dijagnostičkih i terapijskih procedura kojima se bave specijalisti nuklearne medicine u UKC RS Banjaluka ne primjenjuju u okruženju, prvenstveno u Srbiji, posebne pohvale za njihov rad i zalaganje na ovom polju su stigle od naših profesora endokrinologa iz Kliničkog centra Srbije.
Kao kruna naučnog dijela simpozijuma je bila sesija eminentnih torakalnih hirurga dr Marka Kantara, načelnika Klinike za torakalnu hirurgiju, UKC RS, Banjaluka i doc. dr Dušana Janičića, jednog od vodećih specijalista grudne hirurgije u našem okruženju. Poseban pečat ovoj sesiji, prikazima kompleksnih slučajeva iz kliničke prakse, dali su i toralakni hirurzi: dr Zoran Dakić, dr Velibor Simetić i dr Ljiljana Krupljanin. Ova sesija je svo-
jim kvalitetom i stručnošću predavača na jedan poseban način obilježila ovaj skup i dala mu svojstven pečat. I na kraju, ono što je ovaj skup posebno obilježilo u edukativnom smislu jesu prikazi kompleksnih slučajeva iz svakodnevne kliničke prakse. Neobični slučajevi hipertireoze, maskirani nekim drugim poremećajima, povezanost Grejvsove bolesti sa papilarnim karcinomom štitne žlijezde, ali i udruženost tiroidnog papilarnog karcinoma sa hiperparatireoidizmom, su slikovito prikazale dr Marina Tomanić, dr Olivera Čančar i dr Jelena Malinović Pančić i izazvale konstruktivnu diskusiju. Poseban izazov u svakodnevnoj praksi jest medularni karcinom štitne žlijezde, koji se može ispoljiti kao familijarni ili sporadični, što se u praksi mora jasno
razgraničiti zbog adekvatnog pristupa pacijentu, o čemu je kroz konkretan prikaz pacijenta govorila dr Tamara Dojčinović. Veoma živu diskusiju je izazvalo izlaganje dr Dušana Biukovića o neklasičnim tireoidnim metabolitima, koji je u radu predstavio spektar „novih“ tireoidnih metabolita i njihove moguće terapijske uloge. Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske je prepoznalo potrebu za održavanjem multidisciplinarnog simpozijuma, tokom kojeg su svojim ekspertskim predavanjima iskustva razmijenili stručnjaci različitih specijalnosti koji se bave problematikom vezanom za oboljenja štitne žlijezde. Iskreno se nadamo da je je ovaj skup ispunio očekivanja onih koji su se odlučili da budu dio ovog događaja.
Uperiodu 6-9.6.2024. godine UM-
STIB Republike Srpske je bio domaćin VI kongresu i XXII simpozijumu medicinskih sestara, tehničara i babica sa međunarodnim učešćem.
UMSTIB Republike Srpske po dvadeset drugi put je organizovao veliko okupljanje impresivnog broja priznatih stručnjaka iz svijeta sestrinske njege. Na ovom kongresu i simpozijumu stvorena je jedinstvena prilika za razmjenu strukovnog i naučnog iskustva. Takođe, ovo je bila prilika da se Banjaluka i njena okolina predstave svojim ljepotama i vrijednostima. Kongres i Simpozijum je bio namijenjen svima
VI kongres UMSTIB Republike Srpske i XXII simpozijum 6-9.6.2024. godine
Dobro razmislite šta je bilo i šta će još biti
Mr Živana Vuković Kostić, predsjednica UO UMSTIB Republike Srpske
za razmjenu informacija vezanih za stručni rad, naučna istraživanja, nove ideje i tehnologije te njihovu primjenu u svakodnevnoj praksi, a sve sa ciljem poboljšanja brige za ljudsko zdravlje, jer medicina i zdravstvena njega kao nauke napreduju iz dana u dan. Ne postoji ništa važnije od obrazovanja, tu je ulog najveći. Naša budućnost zavisi od kvalitetnog obrazovanja u sadašnjosti.
Jedan od slogana koji je korišten na ovom skupu je: „Ne idite tamo gdje vas put vodi, idite radije tamo gdje nema puta i ostavite trag.”
U toku tri kongresna dana oko 400 učesnika je imalo priliku da čuje 100 prezentacija od stručnjaka iz svijeta zdravstvene njege. Učesnici su bili iz Njemačke, Norveške, Švajcarske, Republike Slovenije, Republike Hrvatske, Federacije BiH, Distrikta Brčko, Republike Srpske, Republike Srbije, Crne Gore i Sjeverne Makedonije. Na Kongresu su uzeli učešće članovi Balkanske asocijacije medicinskih sesta-
glasom do promjena”
• „Medicinske sestre sljedeće generacije”
Radionica: „ Šta i kako dalje“
Institucionalni pokrovitelj je bilo Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske.
Zlatni sponzor je bio UKC Republike Srpske, prof dr Vlado Đajić.
Podršku organizaciji Kongresa su dali: UKC Republike Srpske, Grad Banjaluka, „Hemofarm“, „Medikom“ Bijeljina, „Lohmann Rauscher“, „NovoNordisk“, „Đaković“ d.o.o., „Bimed“, „Oktal Pharma“, „Sky2travel“, „Art print“, „Abbvie“, „Tosama“, „Si Medis“…. Svečano otvaranje Kongresa je održano 6.6.2024. godine u 18 časova u Kristalnoj dvorani Hotela „Bosna“. Svečanom otvaranju su prisustvovali: prof. dr Vlado Đajić, direktor UKC Republike Srpske, ispred Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske viši stručni saradnik za sestrinstvo Mirjana Janković, dr Mira Kecman,
koji se direktno ili indirektno bave sestrinskom njegom: samim učesnicima, postojećim strukovnim udruženjima, naučnim i stručnim institucijama. Rad Kongresa i Simpozijuma odvijao se kroz plenarna predavanja, usmena izlaganja, poster prezentacije i usklađene diskusije, čime je pružena prilika svim zainteresovanim učesnicima
ra koja je bila pokrovitelj VI kongresa UMSTIB Republike Srpske sa međunarodnim učešćem.
Održana su četiri okrugla stola na teme:
• „Pravo vrijeme za pokretanje promjena u sestrinstvu” BAMS
• „Putevi karijere u sestrinstvo“
• „Sestrinska radna snaga jednim
Grad Banjaluka, Slađana Vranješ pomoćnik direktora UKC Republike Srpske za sestrinstvo, Mirko Šerbedžija i Aleksandar Meseldžija, Strukovni sindikat medicinskih sestara i tehničara Republike Srpske. Predstavnici Udruženja fizioterapeuta Republike Srpske, udruženja medicinskih sestara regija Prijedor, Foča...
Naši dragi saradnici i prijatelji iz Slovenije Društvo medicinski sester, babic in zdravstveni tehnikov Ljubljana Đurđa Sima, Gordana Lokajner sa saradnicima, Tomislav Kovačević, Švajcarska, Hrvatsko veleučilište u Bjelovaru Sabina Bis, Živko Stojčić i saradnici, Knin Marija Antić Matić, Mirjana Čargonja, Akademija vaspitačko medicinskih studija Ćuprija Sunčica Ivanović i Milena Cvetković Jovanović, Udruženje Sestrinstvo Beograd, Marija Galić i saradnici, UMSTIB Republike Srbije Dragan Kodžo, predstavnici IVB Dedinje, UINARS Srbija Gordana Dragošev i saradnici i mnogi drugi. Nakon svečanog otvaranja je održana plenarna tematika Kongresa na teme:
• Ko je medicinska sestra i tehničar – povijesni razvoj i izazovi budućnosti
• Gdje je nestala empatija
• Kako da povratimo i zadržimo kolegijalnost
• Sestrinstvo kompleksna profesija Plenarna tematika je izazvala jako dobru, zanimljivu, konstruktivnu diskusiju u kojoj su učestvovali Goran Mošić, Mirjana Blanuša, Radenka Ćiraković, Mevludin Babajić, Gordana Bešliovska, Đurđa Sima,Tomislav Kovačević, Gordana Dragošev, Marija Galić, Jana Goriup, Dragan Kodžo, Živana Vuković Kostić, Duško Bjelić, Stojanka Mirković, Spomenka Hotilovac i drugi učesnici Kongresa koji su svojim mišljenjem i pitanjima dali veliki doprinos da plenarne teme budu zanimljive prisutnima.
Imali smo priliku razmijeniti znanje, iskustvo, raspravljati o modernim tehnologijama u sestrinstvu, ali i razgovarati o istoriji koja nam je jednako važna kao i budućnost. Jer, da biste gradili budućnost, morate voditi računa o prošlosti i sadašnjosti.
U toku Kongresa i simpozijuma učesnici su imali priliku da upoznaju grad, njegove ljude, prirodu. Učesnici su nakon svake sesije mogli razviti diskusiju i razmijeniti svoje stavove na teme koje su obra-
đene. Kongres je bio veoma značajan za medicinske sestre kako Republike Srpske, tako i regije, koje su izrazile svoje zadovoljstvo organizacijom Kongresa i dale obećanje da će biti učesnici i sljedećih skupova u organizaciji Uduženja. Zaključci VI kongresa:
• Nema budućnosti bez prošlosti, istorijski pregled nudi informacije o razvoju struke medicinske sestre i tehničara;
• Praksa zasnovana na dokazima neophodna da bi se postigla visokokvalitetna njega. Raditi svakodnevno na poboljšanju i održavanju visokog kvaliteta zdravstvene njege;
• Kolegijalnost moramo povratiti u naše redove, profesionalnost i kolegijalnost su veoma povezani pojmovi. Oni koji cijene svoj posao, takođe cijene i pozitivnu radnu atmosferu, saradnju i pomoć koju rado pružaju, ali je i traže, kada im je potrebna. Poboljšanje saradnje i međusobnog poštovanja u okviru radne organizacije je neophodno u svim zdravstvenim ustanovama;
• Svakodnevno raditi na edukaciji o značaju empatije i empatične komunikacije u odnosu medicinska sestra - pacijent radi što bolje saradnje, a u cilju što bržeg oporavka bolesnika. Važno je da medicinske sestre kroz cjeloživotno obrazovanje i edukaciju unapređuju svoje komunikacione vještine, posebno vještinu aktivnog slušanja koja je preduslov za iskazivanje empatije;
• Ageizam kao novi pojam kao nešto veoma važno jer ageistični stavovi medicinskih sestara utiču na kvalitet pružene njege i lične preferencije u odabiru specijalnosti, vezane za gerontološku njegu. Izraditi nacionalne smjernice i konkretne preventivne mjere za sprečavanje dobne diskriminacije kod medicinskih sestara kao koordinatora, edukatora i pružaoca sestrin-
ske njege;
• Stručna praksa je osnov i važna je za nastavak rada i cjeloživotnog učenja medicinskih sestara;
• Preventivnim mjerama raditi na eliminaciji i sprečavanju konflikata koji se javljaju u toku rada. Međuljudski odnosi i komunikacija medicinskih sestara mogu da se odraze i na kvalitet zdravstvene njege pacijenata;
• Sestrinstvo je kompleksna profesija koja napreduje, neophodno je pratiti savremena dostignuća zdravstvene njege. Medicinske sestre analiziraju i evaluiraju svoju profesionalnu praksu i gdje je potrebno mijenjaju je i unapređuju kako bi obezbijedile sigurnu, pristupačnu, odgovornu, efikasnu, efektivnu, održivu i odgovarajuću zdravstvenu zaštitu;
• Jačati rad sestrinskih organizacija i motivisati medicinske sestre da budu članovi strukovne asocijacije;
• Izraditi brošuru o sigurnosti pacijenta, najčešćim pogreškama koje se javljaju pri pružanju zdravstvene njege i kako ih spriječiti;
• Autentično vrednovanje zdravstvene njege u društvu i u zdravstvu osigurava uslove za jačanje sestrinske svijesti o vrijednosti vlastite profesije i nezavisnosti
• stečenih kompetencija i vještina od neprimjerenih uplitanja sa strane;
• XXIII simpozijum UMSTIB Republike Srpske će biti održan 58.6.2025. godine.
VI kongres i XXII simpozijum sa međunarodnim učešćem je završen u planiranom roku i sa ispunjenim očekivanjima učesnika koji su ga ocijenili sa najvišom ocjenom prilikom anketiranja.
„Borili smo se i umorili. Sad nam ostaje samo da branimo ono što smo stekli.“ Duško Radović
XVII međunarodna ljetna škola o alkoholizmu
Iove godine, tradicionalno, uspješno je održana XVII međunarodna ljetna škola o alkoholizmu. Ova škola se već dugi niz godina održava u Velom Lošinju, a ove godine je održana u periodu od 7.6. do 9.6.2024. godine, a u organizaciji Hrvatskog saveza klubova liječenih alkoholičara i Hrvatskog društva za alkoholizam i druge ovisnosti. Prema ustaljenom običaju, okupljenima u Hotelu “Punta” se obratio domaćin ove škole lošinjski ljekar dr Branko Lakner te dr Zoran Zoričić, dugogodišnji vodeći hrvatski stručnjak u ovom području borbe sa svim oblicima zavisnosti. Njegovo predavanje bilo je prvo u dvodnevnom programu pod nazivom “Šezdeset godina razvoja alkohološke službe u Hrvatskoj”. Međunarodnoj školi su prisustvovali stručnjaci iz oblasti bolesti zavisnosti (psihijatri, socijalni radnici, psiholozi, socijalni pedagozi, medicinske sestre -tehničari i drugi stručnjaci koji se bave ovom problematikom) kao i dugogodiišnji apstinenti klubova liječenih alkoholičara i članovi njihovih porodica iz Hrvatske, Slovenije, BiH/ Republike Srpske.
Kao i prethodnih godina ispred UKC-a Republike Srpske, Klinike za psihijatriju i Kluba liječenih alkoholičara Grada Banjaluka su ovom značajnom skupu prisustvovali: Prof. dr sc. med. Nera Zivlak Radulović, specijalista psihijatrije, subspecijalista sudske psihijatrije, primarijus, dipl. socijalna radnica Maja Tomanić, sistemski porodični psihoterapeut, dipl. socijal-
ni radnik Dragoljub Marčeta i ispred KLA dipl. psiholog Radomir Topić, sistemski porodični psihoterapeut. Rad sa ovom populacijom podrazumijeva multidisciplinarni timski rad tako da naš tim zadovoljava ove standarde te sa ponosom možemo istaći da ovaj tim uspješno radi skoro dvije decenije. Ovaj put, ispred naše ustanove, dipl. socijalna radnica Maja Tomanić je predstavila rad na temu “Socijalna služba kao garant koordinacije brige o pacijentima između bolnice i KLA“, gdje je prikazan značaj koordinacije socijalnih radnika u bolničkom sistemu ali i nakon izlaska sa hospitalnog tretmana u lokalnoj zajednici. Takođe je naglašeno da su socijalni radnici neizbježan dio velikih sistema, gdje se na ravnopravan način involviraju u cjelokupan rad sa pacijentima koji imaju teškoće u mentalnom zdravlju sa multidisciplinarnim timom koji čine psihijatri, psiholozi, radno-okupacioni terapeuti i medicinske sestre/tehničari.
Prof. dr sc. med. Nera Zivlak Radulović
Dipl. socijalna radnica Maja Tomanić, sistemski porodični psihoterapeut
Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić sa saradnicima posjetio je petu smjenu dječaka i djevojčica koji borave na ljetovanju u Bečićima u okviru Projekta „Socijalizacija djece Republike Srpske – 2024”. U okviru ove smjene u Dječjem odmaralištu „Užice” zajedno ljetuje 127 djece iz Kneževa, Stanara, Bijeljine, Nevesinja, Berkovića i Ljubinja, uz stručnu podršku vaspitača i drugog osoblja.
Ovo je 22. godina realizacije ovog jedinstvenog programa, namijenjenog djeci iz Republike Srpske i njihovom razvoju, na radost brojnih porodica iz svih njenih krajeva. U programu kontinuirano zajedno učestvuju djeca iz porodica korisnika prava iz socijalne i dječje zaštite, djeca iz višečlanih porodica, djeca iz porodica boračke populacije, djeca sa poteškoćama u razvoju i hroničnim zdravstvenim smetnjama, kao i posebno nadarena djeca, talentovani sportisti i dr.
Djeca su u odmaralištu ministra Šeranića dočekala nastupima kroz koje su prikazali svoje talente i vještine, a on im se i pridružio u muzičkom dijelu programa.
„Djeca ovdje kvalitetno provode vrijeme u različitim aktivnostima, razvijaju svoje umjetničke ili sportske potencijale, a mnogi nauče i da plivaju. Ali najvažnije od svega je druženje i sticanje novih poznanstava, od kojih neka možda potraju godinama. To mi u razgovoru kažu i djeca i stručni radnici koji se ovdje brinu o njima. Ovaj program podstiče ne samo razvoj djece, već i svega onog plemenitog u čovjeku te daje doprinos zdravom odrastanju i zato je on jedan od najznačajnijih
Projekat:
“Socijalizacija djece Republike Srpske” jedinstven u regionu
projekata koje imamo kao Republika Srpska”, ističe ministar Šeranić, dodajući da je briga o djeci u fokusu i kod unapređenja sistema zaštite djece i proširenja kvaliteta i obima prava koje porodice i djeca ostvaruju u Republici Srpskoj.
Projekat „Socijalizacija djece Republike Srpske” ima za cilj da zadovolji razvojne potrebe djece, razvije osjećaj empatije i pripadnosti vršnjačkoj grupi i afirmiše dječje potencijale, posebno kod osjetljivih kategorija djece kojima je to otežano životnim prilikama.
Direktor Javnog fonda za dječju zaštitu Republike Srpske Nedeljko Jović zahvalio je Vladi Republike Srpske i Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite za kontinuiranu podršku u realizaciji Projekta i naglasio da je ponosan što ovaj fond uspješno realizuje ovako važan i zahtjevan projekat.
Jović je posebno istakao veliku zahvalnost stručnom i pratećem osoblju, koordinatorima, vaspitačima sportskim animatorima, psiholozima, medicinskim timovima i studentima volonterima koji učestvuju u realizaciji Projekta.
I ove godine Projekat se realizuje kroz 13 smjena, u periodu od 1. juna do 24. septembra, a priliku za besplatno ljetovanje i socijalizaciju ukupno će imati oko 1.700 djece.
Tokom programa, djeca borave u Dječjem odmaralištu „Užice” u Bečićima u dobrim uslovima smještaja, sa svim sadržajima neophodnim za kvalitetan i prijatan boravak i ostvarivanje ciljeva Projekta. To obuhvata sportske terene, radionički prostor, računarsku opremu i odvojeni dio prelijepe bečićke plaže.
Projekat „Socijalizacija djece Republike Srpske” do sada je obuhvatio više od 38.000 učesnika, djece i odraslih (vaspitača, stručnog osoblja, roditelja - pratilaca djece sa smetnjama u razvoju) iz svih opština Republike Srpske. Program realizuje JU Javni fond za dječju zaštitu Republike Srpske u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, a na osnovu Zakona o dječjoj zaštiti Republike Srpske i finansijsku podršku Vlade Republike Srpske.
Ministar
Treće po redu Sportske igre zdravstvenih radnika Sarajevsko-romanijske regije okupile su rekordan broj učesnika na Izletištu Kopito, pored Sokoca, a i ove godine gost je ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić sa saradnicima.
Zaposleni iz pet zdravstvenih ustanova ove regije takmičili su se u sportskim disciplinama, fudbalu i odbojci, ali i spremanju specijaliteta - kotlića i pite ispod sača. U odličnoj atmosferi, i ministar Šeranić je zaigrao sa zaposlenima, a nije se štedio ni kada su na red došle kulinarske vještine.
Organizatorima je zahvalio za priliku i čast da, kao i prethodnih godina, bude dio izuzetnog druženja koje jača međusobno razumijevanje i saradnju u zdravstvenom sektoru.
у име колектива бијељинске болнице, трудницама је упутио прим. др Микајло Лазић, в.д. директора болнице, који
је рекао да ова иницијатива има
за циљ да будуће мајке ослобо-
де страха од порођаја и помог-
не им да се припреме за један од најважнијих тренутака у њиховим животима.
„Дани
отворених врата“
др
Лазић. Манифестацији је присуствовало око 50 трудница које су имале прилику да се упознају са свим фазама порођаја, али и особљем које ће им у томе помоћи. Трудницама су у оквиру посјете пружене основне информације о карактеристикама порођајног чина, а упознате су и са цјелокупним процесом пријаве дјетета
Izvedeno više od 500 kardiohirurških zahvata
Operisana aneurizma trbušne aorte
Ministarka Milica Đurđević Stamenkovski u posjeti UKC Republike Srpske
Ministar dr Sevlid Hurtić u radnoj posjeti
Podcast UKC
Sistem za rashlađivanje
Dr Nikola Šobot
Izvedeno više od 500 kardiohirurških zahvata
Univerzitetski klinički centar Republike Srpske je najveća zdravstvena ustanova u Srpskoj, koja je, od dolaska poslovodstva na čelu sa prof. dr sc. med. Vladom Đajićem, zabilježila značajne iskorake u svom poslovanju.
Od otvaranja Klinike za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske, koje je upriličeno 11. septembra 2022. godine, do sada je uspješno izvedeno više od 500 kardiohirurških zahvata. Operacije su izvedene uz podršku Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine - Sremska Kamenica.
Ponosni smo na na naša postignuća, a posebno na činjenicu da je mortalitet ispod 1%.
Stanovnicima Republike Srpske obezbijedili smo vrhunsku zdravstvenu uslugu u nivou evropskih i svjetskih centara. Naši pacijenti ne odlaze u inostrantvo kako bi obavili ove složene zahvate, smanjeni su troškovi porodica pacijenata kao i troškovi Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske. Nastavljamo sa nabavkom najsofisticiranije opreme, edukacijom našeg kadra širom Evrope i unapređivanjem naših usluga, a sve u cilju pružanja što bolje zdravstvene zaštite našim pacijentima.
Povodom obilježavanja dvogodišnjice postojanja Klinike za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske, načelnik Klinike dr Nikola Šobot izrazio je veliko zadovoljstvo sa do sada postignutim rezultatima.
„Poslije višegodišnjeg truda i rada, cijelo naše zalaganje kulminiralo je upravo obilježavanjem ovakvih godišnjica i s ponosom možemo istaći da smo uradili preko 500 kardiohirurških operacija, da se bavimo zbrinjavanjem kompletne kardiovaskularne patologije u smislu kardiohirurgije. Prije svega, veliko hvala našim kolegama iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Sremska Kamenica i ‘Dedinje’, Klinici za kardiologiju, kao i cjelokupnoj podršci zdravstvenog sistema, po-
čevši od Ministarstva zdravlja, do uprave UKC Republike Srpske na čelu sa generalnim direktorom prof. dr Vladom Đajićem. Takođe, želim da se zahvalim svim zaposlenima u Klinici za kardiohirurgiju gdje smo ovaj posao iznijeli na jedan vrlo profesionalan način i ponosan sam na to što smo uspjeli da pokrenemo i hitni, minimalno invazivni, program i sve što što jedna moderna klinika za kardiohirurgiju podrazumijeva. Tu smo da zajedno obilježimo ovaj datum i isto tako da postavimo ciljeve za dalji rad i nadam se daleko većem broju i operacija, uvođenju novih tehnologija u medicini i tu smo dalje da radimo“, izjavio je dr Nikola Šobot.
Načelnica Klinike za kardiologiju UKC Republike Srpske prof. dr Tamara Kovačević Preradović naglasila je važnost neraskidive veze koju Klinika, na čijem je čelu, ima sa Klinikom za kardiohirurgiju te najavila zajednički projekt ove dvije klinike u skorijoj budućnosti:
tanju i kardiovaskularna dijagnostika i terapija stanovnika Republike Srpske. Doktor Šobot i ja se uskoro nadamo ostvarenju našeg sna, a to je da formiramo Nacionalni institut za kardiovaskularne bolesti Republike Srpske, uz podršku naše bratske države Srbije i svih kolega iz Instituta Sremske Kamenice i ‘Dedinja’ koji su nam nesebično, svih prethodnih godina, pružali podršku. Svakako, bez podrške menadžmenta UKC Republike Srpske, Vlade Republike Srpske ne bismo ovo mogli da uradimo i nadam se da ćemo ovaj najvažniji san uskoro sanjati skupa sa svim građanima, dodala je prof. dr Kovačević Preradović.
Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine prof. dr Aleksandar Redžek posebno je pohvalio tim ljekara Klinike za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske, na čelu sa načelnikom dr Nikolom Šobotom, koji su, vođeni željom za napretkom, kao i entuzijazmom
Veliko je zadovoljstvo da danas obilježavamo drugu godišnjicu Klinike za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske, koja od trenutka svog osnivanja ima jednu neraskidivu vezu i saradnju sa Klinikom za kardiologiju. Klinika za kardiologiju, kao takva, od 2007. godine datira kao samostalna organizaciona jedinica i trudili smo se da uvodimo nove metode i nove podorganizacione jedinice, od interventne kardiologije, elektrofiziologije te razvijajući se tako, naravno, sazreli su svi uslovi da smo u mogućnosti da pripremamo i ispratimo pacijente kojima je potrebna kardiohirurgija. Svakako ne treba previše razumjeti kardiologiju da bi shvatili da zaokruživanjem svih usluga, dijagnostičkih, terapijskih, nehirurških, a sada i hirurških u mogućnosti smo da pružimo najkvalitetniju uslugu kada je u pi-
generalnog direktora prof. dr Vlade Đajića u posljednje dvije godine uradili jako puno:
„Do samo pre dve godine Klinika za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske je delovala kao san. Zahvaljujući velikom entuzijazmu direktora Vlade Đajića i upravnika Klinike za kardiohirurgiju dr Šobota, ovaj san je postao java i mi danas slavimo drugi rođendan Klinike za kardiohirurgiju. U prvoj godini smo se trudili, uz pomoć Instituta za kardiovaskularne bolesti ‘Dedinje’, kao i našim zalaganjem, da postavimo osnovne procedure i da implementiramo sve ono što u našim ustanovama već godinama funkcioniše. U ovoj drugoj godini mogu sa velikim zadovoljstvom da kažem da smo uspeli da unapredimo sam kadar Klinike za kardiohirurgiju u smislu da oni već sada rade samostalno
svoje operacije. U brojkama, to znači da je na početku ovog projekta iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine dolazilo devet članova, a danas dolaze tri člana, što govori da su veliki segment posla preuzeli upravo zaposleni Klinike za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske. Ovo je veliki iskorak i veliki uspeh svih nas. Ja u budućnosti želim uspešan rad ove Klinike
i siguran sam u uspešnu budućnost“, rekao je prof. dr Aleksandar Redžek.
Upravnik Klinike za kardiohirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ doc. dr Slobodan Mićović izrazio je veliko zadovoljstvo postignutim rezultatima.
„Sve je počelo polako, zajedničkim snagama, pre dve godine. Broj operacija koji je urađen na Klinici za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske je zaista impozantan. Ovo su odlični rezultati, preko 500 uspešno izvedenih operacija. Tim kardiovaskularnog Instituta ‘Dedinje’ je ovde stalno prisutan, mi nesebično delimo naše iskustvo i znanje. Mi smo i odgovorni da kao nacionalni Institut za srce Republike Srbije dolazimo i budemo velika podrška našim kolegama. Oni vrlo brzo usvajaju znanja i veštine,
Klinika za vaskularnu hirurgiju UKC RS
Operisana aneurizma
(nezabilježeno u svjetskoj medicinskoj literaturi)
Pacijent Milovan Božić je nakon dijagnostike iz bolnice u Doboju upućen u Kliniku za vaskularnu hirurgiju UKC Republike Srpske zbog mobilne promjene u trbušnoj šupljini, gdje je i uspješno operisan. Specifičnost ove mobilne promjene je u tome da se nalazi između sredine stomaka i donjeg kvadranta stomaka, što do sada nije zabilježeno u svjetskoj medicinskoj literaturi.
„Ovo je još jedan dokaz da mi ovdje ozbiljno i vrijedno radimo. Tome u prilog govori
i izvedena operacija u UKC Republike Srpske koja se vjerovatno ne radi ni u prestižnim svjetskim zdravstvenim centrima. I dalje radimo na unapređenju zdravstvenog sistema, edukaciji našeg kadra i nabavci najbolje opreme. Čestitam svojim saradnicima na ovom velikom uspjehu i obećavam i dalje veliku podršku svim zaposlenima u UKC Republike Srpske u smislu edukacija u najprestižnijim ustanovama Evrope i svijeta. Istovremeno ću se truditi da ovdje dovodim najbolje stručnjake kako bi učili naše
tako da ja očekujem da se u narednom periodu potpuno osamostale. To, naravno, ne znači da mi nećemo biti uz naše kolege, jer Beograd i Banjaluka su jedno i mi vrlo rado prihvatamo sve lekare, sestre, tehničare koji su poslani na edukaciju kod nas. Mi, ipak, imamo ogromno iskustvo, od 1978. godine urađeno je preko 65.000 kardiohirurških procedura i mislimo da imamo šta da prenesemo našim dragim kolegama. Entuzijazam sa kojim smo se susreli, toplina dočeka i prijateljski odnosi su nešto što nas je zaista plenilo ove dve godine i siguran sam da će se nastaviti i u budućnosti. Čestitam Vladi Republike Srpske, profesoru Đajiću, doktoru Šobotu i svim ostalim kolegama na velikom uspehu i želim da se ova saradnja i dalje nastavi“, izjavio je doc. dr Slobodan Mićović.
ljekare i ostalo medicinsko osoblje“, rekao je prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske.
„Kod ovog pacijenta zabilježen je kazus koji još nije opisan u svjetskoj literaturi - takav tip aneurizme da je nevjerovatno da je čovjek živ. Ponosan sam na ustanovu u kojoj radim i na ljude koji su asistirali. Ovu operaciju su, pored mene, izveli i mladi specijalizant vaskularne hirurgije dr Boško Milinković te kolega Miloš Marković, sa Klinike za ortopediju i kolega Milaković sa Klinike za neurohirurgiju. Anesteziolozi i instrumentarke su bili fantastični, ovo je timski rad. To je bila hitnoća. Takođe hvala mom kolegi iz Doboja koji me je nazvao i rekao da ne zna šta da se radi. Trideset godina sam u vaskularnoj hirurgiji, nema nigdje u literaturi opisana tzv. tubularna aneurizma. Zamislite da se na krvni sud pod okomitim uglom nakalemila tubularna aneurizma. Prvi put sam na ovaj način otvorio aneurizmu, doslovno sam je presjekao. Mi smo mala Banjaluka, ali radimo mnogo toga. Ponosni smo što će ovaj čovjek kući“, naglasio je doc. dr Milanko Maksić, načelnik Klinike za vaskularnu hirurgiju.
„Dragi prijatelji ne znam kako bih našao riječi da se zahvalim osoblju Klinike za vaskularnu hirurgiju i UKC Republike Srpske koje je divno. Prvo hvala doktorima u Doboju koji su me hitno prebacili u Banjaluku, jer imam opstruktivnu bolest pluća. Poslije svih pregleda su mi rekli da moram u Banjaluku, jer mi život visi o koncu. Hvala doktoru koji me je dočekao i primio u Urgentnom centru. Nemam dovoljno riječi hvale za doc. dr Milanka Maksića i prof. dr Vladu Đajića koji me je liječio 1998. godine, kada sam imao moždani udar. Oporavak od operacije je tekao odlično“, istakao je pacijent Milovan Božić, koji ima 70 godina.
Ministarka Milica Đurđević
Stamenkovski u posjeti UKC Republike Srpske
UKC Republike Srpske posjetila je Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za brigu o porodici i demografiju Republike Srbije, te je tom prilikom obišla Kliniku za kardiohirurgiju.
„Pozdravljam sve prisutne te se zahvaljujem što ste danas u UKC Republike Srpske. Danas smo imali veliku čast da nam je u posjeti ministarka Stamenkovski te smo iskoristili priliku da se zahvalimo rukovodstvu Srbije na čelu sa predsjednikom Aleksandrom Vučićem i Vladi Srbije za sve što rade za Republiku Srpsku. Zahvaljujem se i za sve što rade, a tiče liječenja pacijenata i edukacije našeg kadra. Samo u ovom trenutku je 20 ljekara iz naše ustanove na edukaciji u Kliničkom centru Srbije. U našoj ustanovi skoro svakog mjeseca 10 do 20 ljekara iz Srbije edukuju naš kadar i time doprinose unapređenju zdravstvenog sistema Republike Srpske. S obzirom na činjenicu da sam predsjednik Fondacije „Djeca nam se rađala“ razgovarao sam sa ministarkom o podršci Srbije Srpskoj u vezi sa pronatalitetnom politikom koja je naša zajednička briga. Hvala vam mnogo“, istakao je prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Repblike Srpske.
„Velika mi je čast što nam je ministarka za brigu o porodici i demografiju Republike Srbije danas u posjeti i ponosan sam na činjenicu što imamo šta i da pokažemo. Kardiohirurgija je plod saradnje dvije bratske države Republike Srbije i Republike Srpske. Kardiohirurgija postoji zahvaljujući dobroj saradnji UKC Republike Srpske, Instituta za kardiovaskularne bolesti ‘Dedinje’ i Instituta za kardiovaskularne bolesti Sremska Kamenica. Kardiohirurgija je dokaz da zajedništvo i dobra saradnja donose uvijek dobre rezultate, a ovdje se oni mjere u broju spasenih života što smo nedavno i prezentovali kada smo
obilježavali dvije godine postojanja Klinike za kardiohirurgiju. Pored spasavanja života, mi moramo da vodimo računa i o stvaranju novih života. Demografska problematika je prisutna te naša pronatalitetna politika mora da bude adektvatna. Drago mi je što i u tome imamo podršku Srbije. Najvažnije je da ono što danas gradimo imamo kome da ostavimo. Hvala Vam na svemu“, naglasio je dr Nikola Šobot, načelnik Klinike za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske.
„Zaista mi je puno srce jer sam došla na mjesto gdje kuca srce ne samo pacijenata, nego ovdje kuca i srce naše zajedničke saradnje, bratstva i savezništva u cilju da našem narodu sa obje strane Drine omogućimo iste uslove u pogledu zdravstvene zaštite. Kao ministar za brigu o porodici i demografiju imam obavezu da u obilascima kliničkih centara zdravstvenih ustanova, različitih ambulanti domova zdravlja ova mjesta budu okrenuta ka porodici. Potrebno je da i najmlađi, ali i naši najstariji pacijenti dobiju adekvatnu zdravstvenu njegu i zaštitu. Odnoseći se prema onima koji su našu zemlju gradili i stvarali tako da pokažemo poštovanje te budemo pravi potomci, brigom o najmlađima pošaljemo poruku o zajedničkoj budućnosti. Danas smo na konferenciji za novinare sa predsjednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom rekli da je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju Republike Srbije donijelo odluku da u narednih mjesec
dana izdvoji 10 miliona za tri lokalne samouprave koje će konkurisati za projekte koji se tiču porodice, osnaživanju porodice, promociji porodičnih vrijednosti i, naravno, afirmacije uloge roditelja i djeteta. UKC Republike Srpske je ostavio veoma pozitivan utisak na mene te je ovo savremeni klinički centar i konkurentan je onom koji se nalazi na Dedinju u Beogradu. Ne sumnajm da ćete se nastaviti razvijati. Oduševljena sam činjenicom da ne-
ma listi čekanja. Daćemo naš doprinos Dječjoj poliklinici te doprinos da se ovdje afirmiše i vantjelesna oplodnja“, rekla je Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za brigu o porodici i demografiju Republike Srbije.
Ministar dr Sevlid Hurtić u radnoj posjeti
Ministar za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine dr Sevlid Hurtić, zajedno sa članovima kabineta i prof. dr sc. med. Dražanom Erićem, specijalistom plastične i rekonstruktivne hirurgije, posjetio je Univerzitetski klinički centar Republike Srpske.
Tom prilikom, održan je radni sastanak kojem su prisustvovali dr Sevlid Hurtić, prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske, prof. dr sc. med. Dražan Erić, dr Slobodan Hajder, pomoćnik generalnog direktora za medicinske poslove hirurških grana, dr Nikola Baroš, načelnik Klinike za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju.
Povod za ovu posjetu je realizacija programa prenosa znanja naših stručnjaka iz dijaspore u javne institucije u BiH, koji se implementira od septembra 2023. godine. Do sada se program implementirao u Univerzitetu u Sarajevu, Univerzitetu u Banjaluci, Gradu Sarajevo Historijskom muzeju BiH, a Univerzitetski klinički centar Republike Srpske ima čast da implementira prvi zdravstveni projekat u sklopu programa prenosa znanja.
Kao što vam je poznato, jedan od najvećih prioriteta Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske jeste ulaganje u ljudski potencijal, koji je naše najveće bogatstvo, tako da se još od 2018. godine intenzivno ulaže u edukaciju naših zaposlenih širom svijeta.
Planirano je da prof, dr sc. med. Dražan Erić, specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije, koji od 2018. godine radi u najvećoj privatnoj klinici „Al Emadi“ u Dohi, Katar, tokom petodnevne posjete Republici Srpskoj, zajedno sa načelnikom dr Nikolom Barošem i članovima tima Klinike za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, izvede kompleksne operativne zahvate te da održi predavanja.
„Ovo je veliki projekat Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice BiH na koji smo ponosni. Od septembra 2023. godine Ministarstvo na čijem sam čelu preuzelo je samostalno da realizuje ovaj projekat. Već smo deset stručnjaka iz svijeta doveli u BiH kako bi prenijeli znanje, a imamo već sada njih 40 koji čekaju da dođu u BiH. Drago mi je što na prostoru cijele BiH prenosimo znanja. Nastavićemo dalje i ovom prilikom pozivam sve direktore kliničkih centara, rektore, dekane da stupe u kontakt sa našim ljudima u inostranstvu, popune aplikaciju i pošalju u Ministarstvo. Naša je obaveza da te ljude dovedemo. Takođe, pozivam studente da prate ova predavanja. Današnja posjeta prof. dr sc. med. Erića i njegove operacije danas u UKC Republike Srpske su dokaz da je ovo uspješan projekat“, rekao je ministar Hurtić.
„Izuzetno mi je drago što je moj kolega prof. dr Erić danas sa nama. Sutra ćemo imati predavanje koje će se održati za sve specijalizante UKC Republike Srpske, a riječ je o najnovijim dostignućima iz plastično-rekonstruktivne hirurgije. U srijedu ćemo izvoditi veoma složenu operaciju defekta na potkoljenici. Ova
saradnja će se nastaviti i ovo je pomak u smislu da ljekar koji je i ranije sarađivao sa nama sada nam pomaže nakon sticanja novih znanja na Bliskom istoku. Hvala ministru Hurtiću i poslovodstvu UKC Republike Srpske“, rekao je dr Nikola Baroš.
„Želim da se zahvalim ministru dr Sevlidu Hurtiću što je omogućio ovaj projekat i Ministarstvu za ljudska prava i izbjeglice što dovodi naše ljude iz inostranstva da znanje koje su stekli iz raznih oblasti upravo u inostranstvu prenesu svojim kolegama. Takođe, želim da zahvalim i prof. dr Vladi Đajiću i fasciniran sam šta je sve uradio. Zadnji put u Banjaluci sam bio 2016. godine i mogu reći da ovakav UKC bi i Katar poželio da ima, kao i uslove koji su izvanredni. Jedno veliko hvala i načelniku Klinike za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju dr Nikoli Barošu koji je napravio odličnu kliniku koju sam jutros obišao. Sam operativni zahvat koji ćemo izvesti je komplikovaniji, jer mi pokušavamo da uradimo neuromišićni transfer za povredu peronealnog živca, tj. transfer sa zadnje strane potkoljenice na prednju stranu potkoljenice. Komplikovana je operacija jer se sastoji iz tri operativna zahvata. Svi uslovi postoje u UKC Republike Srpske, a kadar u Klinici je izvandredan i neće biti problema“, naglasio je prof. dr sc. med. Dražan Erić.
„Želim da se zahvalim dr Sevlidu Hurtiću i prof. dr sc. med. Dražanu Eriću što je projekat počeo da se realizuje. Najveću korist od ovog projekta će upravo imati pacijenti i građani Republike Srpske. Cilj je da se ljudi sa ovih prostora koji su u inostranstvu dovedu u UKC Republike Srpske da svoje znanje i iskustvo prenesu zaposlenima kako bismo još bolju zdravstvenu zaštitu pružili našim pacijentima“, istakao je prof. dr Vlado Đajić.
Podcast UKC
Generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, prof.dr Vlado Đajić ugostio je u svom podkastu prof. dr Dražana Erića, specijaliste plastične i rekonstruktivne hirurgije i jednog od naših najuspješnijih i najboljih plastičnih hirurga, koji već godinama vodi Kliniku za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju u najvećoj privatnoj bolnici u Dohi i Kataru Dražana Erića, gdje su razgovarali i o prvoj operaciji koju je Erić izveo u Republici Srpskoj u sali UKC-a.
Erić je naglasio da je oduševljen sa stanjem na UKC-u, kao i opremljenosti salama, ali i da su mu se vratile neke emocije od prije
sedam godina, kada je zadnji put operisao u Republici Srpskoj.
-Dugo godina radio sam u Univerzitetskoj bolnici u Foči, i sam taj sistem rada je sličan. Raditi u RS, ali i pričati na srpskom jeziku je jedno vraćanje u prošlost koja mi je duboko
urezana u misli – rekao je Erić, te dodao da su mu emocije pomiješane Istakao je da mu nije bilo lako napustiti Foču, ali da je odlazak u Katar bio idealna priliki za usavršavanje.
Sistem za rashlađivanje
Završeni su radovi na ugradnji sistema za rashlađivanje u cilju obezbjeđivanja hlađenja Centralnog medicinskog bloka UKC Republike Srpske i time je riješen problem visokih temperatura unutar zgrade objekta.
Radovi na novoj kotlovnici se nastavljaju i trajaće do kraja tekuće godine, čime će se trajno riješiti pitanje i grijanja i hlađenja zgrade. U sklopu ovog projekta biće sanirana i kuhinja te UKC Republike Srpske sa ovom sanacijom dobija savremeni tablet sistem za distribuciju hrane.
“Zahvaljujem što ste danas u UKC Republike Srpske. Moram da istaknem da pored izgradnje operacionih sala, nabavke opreme i edukacija našeg kadra, kon-
stantno se radi i na kvalitetnom smještaju naših pacijenata. Nakon 50 godina, otkada je napravljen Centralni medicinski blok, mi smo prije dva dana pustili centralno hlađenje prostorija i time omogućilii kvalitetniji boravak naših pacijenata. Koristim ovu priliku da se zahvalim izvo-
đaču sa kojim imamo ugovor jer je naš izvođač deset dana prije predviđenog roka pustio centralno hlađenje. Dogovor je da završimo sa radovima obnove Kuhinje UKC Republike Srpske kao i radove na obnovi grijanja. Nadam se da će izvođač biti ažuran kao i sa hlađenjem. Ovo je veliki uspjeh UKC Republike Srpske, ovo je veliki uspjeh Republike Srpske. Veliku zahvalnost dugujemo Vladi Republike Srpske koja je obezbijedila sredstva kako bi naši pacijenti imali komforniji smještaj tokom ljetnjeg perioda kada su temperature visoke. Kvalitet grijanja i hlađenja biće na nivou kao u drugim zdravstvenim ustanovama u Evropi, rekao prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor.
prof. dr Nikola Laganin (1933-2024)
Poznati banjalučki urolog prof. dr Nikola Laganin preminuo je 2. avgusta 2024. godine u 91. godini. Rođen je u Velikom Guberu, opština Livno, 1933. godine. Medicniski fakultet je završio 1961. godine u Beogradu, a specijalistički ispit iz opšte hirurgije položio je na Hirurškoj klinici u Novom Sadu 1967. godine. Specijalistički ispit iz urologije 1971. godine na Urološkoj klinici „Rebro“ u Zagrebu.
Doktorsku disertaciju odbranio je 1979. godine na Univerzitetu u Sarajevu. Monografiju Zaštitno-rekonstruktivna hirurgija sa parijetalnim peritoneumom izdao je 1988. godine.
Iste godine izabran je za docenta na Katedri za opštu hirurgiju. Za vanrednog profesora na Katedri za opštu hirurgiju izabran je 1989. godine. Urološki odsjek hirurške službe Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske vodio je kao opšti hirurg i nakon položenog specijalističkog ispita iz urologije, sve do otvaranja Urološke klinike, kada je postavljen za načelnika. U jednom mandatu obavljao je funkciju predsjednika Urološke sekcije BiH. Jedan je od osnivača Udruženja urologa Republike Srpske. Autor je brojnih stručnih i naučnih radova.
Osnivač i idejni tvorac Bolnice „Laganin“, ljekar za koga kažu da je presjek stručnosti, iskustva, profesionalizma i ljudskosti. Upravo ovi pojmovi najbolje opisuju i ustanovu koju je stvorio, kliniku koja je prerasla u specijalizovanu bolnicu koja je ubrzo postala poznata i cijenjena u cijelom regionu. To potvrđuje i činjenica da gotovo polovina pacijenata ne dolazi iz Banjaluke nego iz drugih gradova ili čak i država.
IN MEMORIAM
dr Dragana Starović
(1968-2024)
Obavještavamo vas da je nesrećnim slučajem preminula dr Dragana Starović, specijalista dermatovenerolog, iz Klinike za kožne i polne bolesti UKC Republike Srpske.
Dr Dragana Starović rođena je 23. septembra 1968. godine u Sarajevu, gdje je završila osnovnu i srednju školu. Medicinski fakultet u Sarajevu je upisala 1987. godine. Zbog ratnih dešavanja na ovim prostorima 1992. godine kao apsolvent napušta Sarajevo i nastavlja studije na Medicinskom fakultetu u Beogradu gdje je diplomirala 1994. godine i time stekla diplomu doktora medicine. Odlukom Ministarstva zdravlja Republike Srbije počinje specijalizaciju iz dermatovenerologije u trajanju od tri godine u KBC Zemun u Beogradu. Specijalistički ispit iz dermatovenerologije je položila je 1999. godine u Klinici za kožne i polne bolesti u Beogradu. Prvi radni odnos zasnovala je u Kliničko-bolničkom centru Zemun 1997. godine na Odjeljenju za dermatovenerologiju, gdje je radila do 2005. godine. U Klinici za kožne i polne bolesti UKC Republike Srpske zasnovala je radni odnos 2006. godine, gdje je bila zaposlena sve do njene prerane smrti. Bila je član Udruženja dermatovenerologa Republike Srpske (u jednom četvorogodišnjem mandatu i predsjednik Udruženja), član Asocijacije dermatovenerologa SCG i član Internacionalnog udruženja kozmetologa. Učestvovala je na više domaćih, balkanskih i internacionalnih kongresa. Majka je dva sina.
UDRUŽENJE ZA UZAJAMNU POMOĆ U DUŠEVNOJ
NEVOLJI SONATA TREBINJE
Već duže vrijeme UG “Sonata” Trebinje radi u oteženim uslovima i bez prostora. Volja i želja da nastavimo s našim radom bila je jača od problema koji smo imali sa prostorom. U aprilu smo dobili ključeve za prostor koji je trebalo da osposobimo za rad. Bilo ga je potrebno renovirati, opremiti i dovesti do toga da bude uslovno za rad (prostor nije korišten 17 godina). Sve smo to uspjeli i zadovoljni smo koliko smo postigli za kratak period. Zvanično smo otvorili prostor 19.7.2024. godine, čijem skromnom otvaranju je prisustvovao veći broj naših dugogodišnjih saradnika, korisnika, radnika i prijatelja.
Ovom prilikom se zahvaljujemo svima koji su se odazvali našem pozivu i učinili ovaj dan još ljepšim i svečanijim, kao i onima koji su izdvojili ne mala sredstva da se naš prostor osposobi za rad. Posebno bih izdvojila i dala posebnu zahvalnost saradnicima iz Njemačke, Mili Scholz, čija sredstva su nam jako značila i pomogla da prostor dobije današnji izgled (u prilogu slike).
Dok nismo opremili prostor radili smo i odazivali se na sve radionice i aktivnosti koje smo redovno pratili svih ovih godina od kada postoji UG “Sonata”.
Tako smo i ove godine imali goste iz Srbije, CG i Federacije BiH. Uspjeli smo da učestvujemo u sportskim igrama zdravstvenih radnika Boke i Primorja CG. Uzvratili smo posjetu Čačku, UG ”Distrofičara” u periodu od 2.85.8.2024. godine.
Radom i strpljenjem doći do cilja
Redovan rad i dugogodišnju saradnju imamo i sa UG ”Stop mobing” Trebinje i OSCCE-om (prilog slike). Sada se pripremamo za sportske igre koje će biti održane u Ulcinju 1.105.10.2024. godine.
Sve radionice, edukacije koje su vezane za “Klub umjetnika” i Klub “Zdravo starenje” redovno se odvijaju i stalno radimo na poboljšanju i edukaciji korisnika i svih zainteresovanih kojima je naša pomoć neophodna.
Stalna i čvrsta saradnja i česta posjeta naših kolega u Sarajevu i Mostaru govori koliko smo angažovani i koliko nastojimo da naš rad usavršimo i organizujemo na najbolji način.
“Klub veterana DDK” posjetiće u avgustu Udruženje FRA Čačak gdje će razmijeniti iskustva i učvrstiti veze za dalju saradnju.
U Hotelu “Leotar” 27.7.2024. godine sa UG “Stop mobing” održana je radionica “NISTE SAMI – šutnja vas neće zaštititi”sa gostima iz Sarajeva (prilog slike).
Naš dugogodišnji rad se vezuje za brojne uspjehe i veliki broj zadovoljnih ljudi kojima smo vratili osmijeh na lice. Zato ne odustajemo i želimo da produbimo naš rad i osiguramo svakom našem korisniku sigurnost i podršku da prevaziđe sve svoje probleme. Tu smo za sve naše sugrađane i svima su vrata našeg udruženja i naših klubova širom otvorena. Naša želja i volja da izađemo u susret svima, vidi se i prepoznaje na prvom razgovoru zato i postojimo i radimo pune 24 godine.
Svi su dali saglasnost za objavu slika.
Pripremile: Miholjka Janković UG SONATA, Anica Ramić UG STOPMOBING
Tumačenje natalne karte, informacije na tel. 065 523 036
Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com
Želim SREĆAN ROĐENDAN svima vama koji ste rođeni u znacima Djevica i Vaga.
U ovom periodu četiri spore planete (Saturn, Uran, Neptun i Pluton) su u rx kretanju u septembru. U oktobru Jupiter postaje rx, a Pluton direktan. Vrijeme pred nama je vrijeme preispitivanja i selekcije, odbacivanja tereta koji pritišće i kroz duboku mudrost i preživljeno iskustvo otvaranje ka novim mogućnostima u nastupajućem periodu. Lekcije mogu biti bolne, ali će svakako iznjedriti pouku i nov pravac razmišljanja i djelovanja u skoroj budućnosti.
OVAN 20. 3 - 20. 4. Mars će od 5.9 - 4.11. boraviti u znaku Rak što nije povoljno dostojanstvo, pa se može pokazati njegova malefična priroda. Prije svega sklonost ka slabljenju vitalnosti i borbenosti, jer emocije znatno mogu uticati na akciju. Ukoliko postoje konflikti između onog šta hoćete i šta morate, onda se aktivira sklonost ka nervoznom i brzopletom djelovanju. Osjetljivost želuca, gastritis, pa pazite na ishranu, U slučaju da ste, inače, dosta nervozni, u ovom periodu se može aktivirati čir na želucu, kao i moguća operacija. U ovom periodu izbjegavajte ljutu hranu, jedite svježe voće i povrće. Uz odgovornost i disciplinu možete ublažiti pa i ozbjeći navedene tegobe.
BIK 21. 4 - 20. 5.
Vaš vladar znaka, Venera tokom septembra usmjerava fokus interesovanja na posao i zdravlje. Ukoliko postoje neki poslovni problemi vrlo lako se mogu osjetititi tegobe na fizičkom planu, prije svega zbog nervoze problemi sa crijevima, kao i nemir i psihička napetost. Mnoge situacije možete popraviti ljubaznošću kao i obraćanjem pažnje na detalje koje ste zanemarivali. Tokom oktobra prioritet postaju partnerski odnosi. U dobrom aspektu sa Jupiterom javiće se srećne prilike da u javnom životu ostvarite rezultate. Ako je bilo bračnih problema sad je prilika da se riješe. Rođeni 18. maja mogu biti više izloženi stresnim situacijama, a to može uzrokovati tegobe sa srcem.
BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6. Vaš vladar Merkur 9.9. završava dug boravak u Lavu i jednu povoljnu fazu u pogledu sticanja i primjene znanja, kao i uspješne komunikacije. Tokom septembra i oktobra pažnju usmjeravate na pitanja doma i porodice, emotivnu vezu a tek od sredine oktobra prema poslovnim i radnim aktivnostima. Povoljan period za praktično i logično rješavanje situacija je od 10-26. septembra. Blizanci rođeni 11 i 12. juna imaće srećan period od 25.9 - 23.10. kada mogu uspješno položiti ispite, putovati u inostranstvo ili dobiti razne pogodnosti uz pomoć protežiranja od strane bogatih ili učenih ljudi. Srećno vam bilo da iskoristite svoj zvjezdani trenutak sreće.
RAK - 21. 6 - 22. 7. Povoljan aspekt Urana prema vašem Suncu, rođenima 20.7. utiče na pojavu iznenadnih povoljnih promjena zahvaljujući nekom prijateljstvu. Sa Marsom u vašem znaku tokom septembra i oktobra za očekivati je povećana fizička aktivnost svima vama, borbenost i dokazivanje. Uz podršku Saturna iz Riba imaćete izdržlji-
Planetarna konfiguracija na nebu
SUNCE je u znaku DJEVICE od 23.8 - 22.9. a u znaku VAGE od 23.9 - 22.10. MJESEC više od dva puta obilazi cijeli zodijak počevši od znaka Ovan do znaka Rak. MERKUR zatičemo u znaku Lava u rx kretanju, na kome zastaje na 21 st. i od 29.8. je opet direktan. Iz Lava izlazi 9.9. a u znaku Djevice je od opet od 10 -26.9, brzim hodom nastavlja kroz Vagu od 27.9 - 13.10. nakon čega prelazi u znak Škorpija. VENERA je u znaku Djevica do 30.8., u Vagi od 31.8 - 23.9, u Škorpiji od 24.9 - 17.10. nakon toga seli u znak Strijelac. MARS je direktan cijeli period. Zatičemo ga na 22 st. Blizanaca i već 5.9. prelazi u znak Raka gdje ostaje do 4.11. JUPITER se kreće znakom Blizanci od 18-21. st. Na 21. st. stoji od 24.9 - 23.10. U rx hod sa 21 st. prelazi 9.10. u naredna četiri mjeseca. SATURN se kreće retrogradno znakom Ribe. od 17-13. st. URAN je u Biku na 27. st. a retrogradno kretanje počinje već 2.9. Na 27. st. stoji od 8.8 - 27.9. I NEPTUN je retrogradan cijeli period, od 29-27 st. Riba. PLUTON na 0 Vodolije je retrogradan i od 2.9. ulazi posljednji put na 29 st. Jarca. Od 12.10. je opet direktan sa 29. st. Jarca i od 20.11.definitivno prelazi u znak Vodolije gdje ostaje narednih 20 godina.
vost i sposobnost da prevaziđete probleme i pobijedite u borbi, ma za šta god se borili. Nepovoljan uticaj Marsa u vašem znaku može se ispoljiti ako naglo i nepromišljeno djelujete, nanoseći sebi štetu, izazivajući nesporazume. Tokom septembra očekuju vas finansijski izdaci. LAV - 23. 7 - 23. 8. Venera tokom septembra, a Jupiter i u oktobru šalju dobre vibracije vašem Suncu dajući sposobnost za radost, ljubav, kraća putovanja zajedno s partnerom. Ako ste sami moguće je upoznavanje partnera na ulici, prevoznom sredstvu ili preko brata ili sestre. Jupiter uvećava vaša očekivanja i planove, a u skladnom aspektu pomaže realizaciju. Tokom septembra poboljšanje finansijske situacije jer je dobar period za zaradu, a u oktobru dobar period za intelektualne poslove, pisanje, učenje. Jedino Mars može praviti psihičku uznemirenost ili nesanicu. Ako za to imate predispoziciju, onda je moguć i boravak u bolnici, operacija DJEVICA - 24. 8 - 22. 9. Boravak Sunca u vašem znaku, tzv. solarni povratak, od 23.8 -22.9. vas štiti i čuva, daje samopouzdanje i uglavnom dobro zdravstveno stanje. Rođenima 20. i 21. septembra Uran donosi iznenadne pozitivne promjene, više slobode i samostalnosti. Kreativnost i talenti su izraženi. Tokom septembra Mars aktivira potrebu za akcijom sa prijateljima ili kroz neko udruženje. Jupiter u polju karijere aktivira želju za usponom i postizanjem boljeg položaja i zarade, a to će posebno biti primjetno kod rođenih sredinom septembra. Septembar je povoljan period da domislite realna i pametna rješenja. Neki od vas će osjetiti pritisak i nužnost da riješite problemom od prije sedam godina. Oslobodite se tereta koji nosite, preuzmite odgovornost i nagrada će uskoro doći. VAGA - 23. 9 - 22. 10. Povratak Sunca u vaš znak donosi intenzivnu želju za skladom i harmonijom, naročito u partnerskim i bračnim odnosima. Povoljan je period za putovanja u inostranstvo, širenje vidika kroz upoznavanje novih kultura, vjere i filozofije drugih naroda. Tokom septembra je i Venera, planeta ljubavi i zadovoljstva, u vašem znaku pa uživajte u čarima ljubavi, druženja i sreće. Jedino rođeni 23. oktobra mogu biti pod pritiskom da radikalno riješe neke situacije koje se tiču porodičnih odnosa ili zdravstvenih tegoba, a ako imaju problematičan bračni život u ovom periodu mogu se odlućiti za razvod. Birajte rješenja koja vam daju mir i zadovoljstvo.
ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.
Sa 5.9. mijenja se energija iz pokretne, zainteresovane za kretanje, druženje, putovanja u energiju koja je pod uticajem emocija. Ponekad emocije mogu biti vaš saveznik, a ponekad protivnik i zato u narednom periodu pazite šta želite, jer bi vam se moglo ostvariti. U ovom periodu držite emocije u pozitivnom naboju i budete puni volje, energije i akcije, jer su Mars i vaše Sunce u povoljnom aspektu ili će vas vaša strasna priroda odvesti u po vas štetno nepromišljeno djelovanje. U pogle-
du zdravlja može biti osjetljiv želudac (opet su emocije „krive“). Saturn i Neptun iz Riba i Pluton iz Jarca daju podršku da se sve izdrži sa vjerom u čuda i regeneraciju. STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12. Jupiter, vaš vladar, boravkom u znaku Blizanci utiče na razvijenje svijesti i razumijevanje kolika je to količina kontakata, druženja ili putovanja prava mjera da ne remeti ostale životne aktivnosti. Ovo je i vrijeme da razumijete kolika je važnost partnera u vašem životu, da on/ona može biti ta pokretačka sila koja vodi uspješnosti i sreći. Vrijeme da unaprijedite svoju filozofiju života. Vrijeme vjere, ali uz razumijevanje životnih okolnosti. Posebne uvide mogu doživjeti rođeni 14. decembra, u periodu 24.9 - 23.10. Mars u 8. polju u Raku može vas odvesti u rizične situacije pa se pripazite povreda od oštrih predmeta, vatre ili brze vožnje u krivinama.
JARAC - 22. 12 - 19. 1. Saturn, vladar vašeg znaka, je u rx kretanju ovaj period pa može vratiti probleme ili ponoviti krizne porodične situacije (brat, sestra, bračni partner) koje niste riješili u prethodnom periodu.. Oprez na putu, jer su mogući kvarovi automobila ili nezgode. Mars može donijeti borbu u rješavanju pravnih situacija. Ukoliko ste savladali lekcije svog ega i naučili da pružate podršku drugima, ovaj period može dati nagradu za odgovorno ponašanje. Bračni drug može imati težak period i unositi nervozu i razdražljivost. Budite podrška koju treba, a ukoliko su problemi nerješivi možda se odlučite za prekid veze. U svakom slučaju ćete požnjeti što ste posijali. VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2. U ovom periodu moguća su finansijska ograničenja bilo zbog nedovoljnog priliva novca ili povećanih troškova. Raspored planeta na rođenju, svakom pojedinačno, odrediće da li je ovo period besparice ili prilike za zarađivanje, ali uz dodatni trud i napor. Kvadratura Sunca sa Uranom nosi u sebi veliku uznemirenost, sukobe sa nadređenima, smeta vam nametnuto ograničavanje slobode i samostalnosti. Usljed ove napetosti moguća je sklonost ka radikalnom djelovanju, a ukoliko za to nemate snage onda se može odraziti na zdravlje i probleme sa srcem, visokim pritiskom i kičmom, naročito kod rođenih 17. februara jer su oko dva mjeseca izloženi pritiscima. RIBE - 20. 2 - 20. 3. Ribe su suočene sa tranzitom rx Saturna koji traži da se preispitate u pogledu prihvaćenih obaveza. Ovo je dobar period da poklonite svoje povjerenje drugima, da ne morate nositi teret sami. Nađite vremena za odmor i predah. Tokom septembra i oktobra Saturn će imati podršku Marsa iz Raka pa su moguće porodične aktivnosti i poboljšanja u pogledu kvalitetne raspodjele međusobnih obaveza. I Jupiter podržava mir i dobre porodične odnose kao i ulaganja u nekretnine. Ribe rođene 18.3. mogu doživjeti munjevitu pozitivnu promjenu bilo u pogledu zdravlja ili napredovanja u karijeri. Svima savjetujem oprezno plivanje u moru, ne udaljavajte se previše od obale zbog mogućih grčeva u nogama. U ovom periodu intuicija je pojačana pa
vjerujem da ćete svaku kritičnu situaciju predosjetitii izbjeći.
Aforizmi
Diskutovao je na jednom sastanku pa mu se dalo na zlo.
***
Onomad čujem da seksualna revolucija još traje. Što me je to iznenadilo!
***
Ne znam koliko bolnice imaju oreme i lijekova, ali za dugove – skidam im kapu! ***
U njegovoj porodici svi su pomalo otkačeni osim ludog Pere.
***
Njemu je more do koljena.Uvijek ide u plićak, jer misli da se onaj duboki dio skuplje plaća.
***
Ko se udeblja na bolničkoj hrani, taj kod kuće stvarno nema ništa da jede.
***
Njemu su dali sve što je tražio, ali tek onda kada su se uvjerili da ništa ne traži.
***
Meni je kao bubregu u loju, ali kad se uporedim s partijskim rukovodiocima i nekma iz vasti i to je puka sirotinja.
***
Primili su ga zdravog u bolnicu da na njega ne bi trošili lijekove.
***
Postao sam zaboravan. Od kada sam se rodio ne sjećam se da se ijedna beba rodila tako lijepa.
***
Nisu ga htjeli primiti u bolnicu sve dok ja nisam svjedočio da je stvarno rodio mečku.
***
Mnoge pametne bebe ne bi dolazile na ovaj svijet da ih ljekari na silu ne izvade na carski rez.
***
Ko mjesecima ne prima platu i ne zna da džabe radi.
***
On se živ pojeo pa su mu ljekari ispirali želudac.
***
Dobro je što žele da skrate diskusiju u Narodnoj skupštini. Manje će poslanika da bježi sa sastanka u restoran.
Baba se kiselo nasmiješi pa će:
- Rekla bih da u kući trenutno nemamo ni jaja ni slaninice.
***
Izveo momak djevoku svečeri u voćnjak pa joj se udvara.
- Vidiš li mjesec kako lijepo sija?
- Vidim – reče ona.
- Vidiš li ljepotice zvijezde kako ukrašavaju nebo? -Vidim – još jednom će ona.
- Ima li išta da ti ne vidiš?
- Ima. Ne vidim zašto ovdje večeras džabe gubimo vrijeme
***
Prati muž suprugu u bolnicu i govori joj:
- Nemoj da od tebe stigne išta loše... Ona se nasmiješi i reče: Neće ako ti slučajno ne pošalju moje nalaze. ***
Vratila se žena iz bolnice sa porođaja i donijela dvojke. Muž je začuđeno gleda, a ona će: Zar nisi čit›o novi zakon? Koja žena rodi jedno dijete, drugo joj daje država kao gratis. ***
Posumnjala svekrva u snahino poštenje kad je rodila dijete prije vremena. Snaha otkri sumnju i reče:
- Htjela sam da dobijem jednu platu više za prvo rođeno dijete što daje država. Dolazi snaha s porođaja i svekrva je pita da li se mnogo namučila s prvim djtetom. Ona odgovara:
- S prvim jesam, ali s ovim je išlo lakše.
Pita djed babu imaju li ovce hrane i ona odgovara da imaju. Onda pita imaju li krave i opet dobi pozitivan odgovor. Zatim imaju li konji, kokoši, psi. Na kraju pita ima li njemu šta za večeru.
- E, ne može da ima za sve – povisi baba glas. ***
Sprema se majka da ide na porođaj i pita sina da li bi više volio da mu rodi bracu ili seku, a on odgovori:
- Nije važno, mama samo neka bude tatino. Ona se ljutnu i reče:
- Uvijek si tražio nešto nemoguće. ***
Polaže student farmakologiju i pogrešno napiše recept .Onda pita prfesora da li je položio, a profesor otvorio prozor i viče:
- Policija! Hitno dolazite ubio je čovjeka!
Učiteljica pita đaka zašto nije naučio lekciju.
- Naučio sam je, gospojice učiteljice, ali sinoć ostavim otvoren bukvar i sve mi se izbrisalo. ***
U školi za prvačiće nastavnica pita koliko dana ima u mjesecu. Javi se jedan učenik pa će:
- Bogami, nastavnice, to se nikada ne zna. Svakog mjeseca mama govori: Ovome mjesecu nigdje kraja. ***
- Miroslave, šta tvoji roditelji rade dok ti spavaš?
- Svađaju se nastavice. Otac govori ne spava, majka spava.
Ljekar pravi vizitu i stalno preskače jedan krevet. Bolesnicima bi začudo sve dok medicinska sestra ne objasni:
- To mu je žena pa kad su se zadnji put posvađali rekla mu da joj više nikada ne prilazi.
***
Hoće djeda da doručkuje pa pita ženu: Šta bi ti, baba, rekla kada bih ja poželio za doručak pržena jaja sa slaninicom?
***
Uhvatio čobanin čobanicu i hoće da vode ljubav. Ona se pravda da ne može:
- Ne dolazi u obzir ja sam nevina.
- Ma, nema veze. Meni to nimalo ne smetareče on.
***
Pita trudnica babicu u porodilištu šta bi joj mogli pomoći ukoliko rodi dijete koje liči na kuma Jovu.
- Mogu da ga upišem na kuma Jovu, a ti kaži da sam ja pogrijšila.
***
Susrela mlada komšinica takođe mladu komšincu i pita kako je, da li se izliječila. Ova će začuđeno:
- Bože budale, ne idu danas svi u bolnicu samo zbog liječenja.
Prof. dr
Slobodan Janković, književnik i humorista
AS MEDICUS VRA
Telefon: 011/2836-836, 065/285-3393
AS MEDICUS BEŽANIJSKA KOSA
Telefon: 011/2272-916, 065/2272-916
E-mail: poliklinika@asmedicus.rs
Radno vreme:
1. Dermatološki pregledi
KLASIČNA MEDICINA:
2. Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti
