Medici.com 122

Konferencija dekana medicinskih fakulteta regiona Jačanje kapaciteta katedri porodične medicine

Prof. dr Elizabeta Ristanović

NATO agresija na SRJ

Akademik Vladimir Kanjuh

Nebranjeno trikuspidno ušće

Klinika za opštu i abdominalnu hirurgiju UKC Republike Srpske Jubilej: 25 godina od osnivanja

Dr Dragan Ilinčić, spec. porodične medicine

Hipertenzija iz ugla porodičnog ljekara

Vera Pušac, direktor “Medici.com”

Osvrt na jubilej 20 godina sa vama

PEDIJATRIJA

KARDIOLOGIJA

ENDOKRINOLOGIJA

NEFROLOGIJA

GASTROENTEROLOGIJA

REUMATOLOGIJA

PULMOLOGIJA

HEMATOLOGIJA

NEUROLOGIJA

PSIHIJATRIJA

VASKULARNA HIRURGIJA

UROLOGIJA

ORTOPEDIJA

ANGIOLOGIJA

FIZIJATRIJA

NUTRICIONISTA

UZV DIJAGNOSTIKA

DERMATOVENEROLOGIJA

KLINIČKA PSIHOLOGIJA

DJEČIJA KARDIOLOGIJA

DJEČIJA PULMOLOGIJA

DJEČIJA NEUROLOGIJA

DJEČIJA NEFROLOGIJA

DJEČIJA ENDOKRINOLOGIJA

DJEČIJI NUTRICIONISTA

DJEČIJA ORTOPEDIJA

DJEČIJA FIZIJATRIJA

LOGOPED

ONKOLOGIJA

U našoj zdravstvenoj ustanovi rade vrhunski stručnjaci različitih specijalnosti.

Uvodna reč

“Ništa živ čovek ne može izgubiti što mu jedno proleće ne bi moglo povratiti, niti može čovek biti trajno nesrećan dok Bog daje da se duša leči zaboravom i zemlja obnavlja prolećem.”

Ivo Andrić

U nama i oko nas, u drhtavim krošnjama, među pupoljcima oko kojih se pletu tanušne paučine, u spletovima grančica… oživljava proleće. April u punom kalendarskom bljesku. Je l’ nam to proleće pompezno otvara svoje životne kapije, razgrćući ostatke sivila gospođe zime. Sunce vrelinom svoje moći nadire i razgrće sivilo čineći, još uvek hladna i rosna jutra, sve toplijim i milijim. Orkestarski cvrkut ptica, harmonija cvetnih boja, savršena kompleksnost mirisa jutarnje rose, buđenje ljubavi… Proleće, to najlepše stanje u nama i oko nas. Genijalnost prirodne volje vodi nas do ushićenja. Došlo je nečujno, na prstima, sa mirisom lepršavog povetarca. Predivan je osećaj strahopoštovanja pred celom armijom lepote, sazdane od boja, mirisa i svežine. Razdragani leptirići, šareni cvetići, razigrane ptičie, razbaškareni insekti… sve žagori, vrvi, žubori, zuji i bruji… peva pesmu proleću. Teško je odoleti njegovom zovu i ne predati se čarima uživanja u gracioznosti prirode i razuzdanosti njene slobode. Čovek je deo prirode i svi njeni procesi izazivaju nas da se prepustimo uživanju koje ona nudi na svom repertoaru, pokazujući nepreglednu lepezu svoje najbujnije mašte i idejnosti. „Topli točak nebo ore i otvara sve prozore a zavese, te neveste, gledaju u bele ceste... i čekaju, lepe, mirne, da ih topli vetrić dirne“. Ovako naš veliki i dragi Dobrica Erić besedi o proleću!

April stoji između velikog snevanja i velikog skoka. April je čežnja za nečim drugim kada to drugo još nije poznato. Pred emocionalnom katarzom doživljavanja prirodnih preobražaja, u širokim dvorištima mladog proleća, uživajući u besprekornim potezima prirode, nismo ni trepnuli, a opet smo tu i ponovo, svi zajedno! I šta je lepše od tihe prolećne večeri dok hodamo, iščekujući novo sutra koje obećava, a u isti mah ne zapostavljajući nijedan sadašnji tren, jer sve što čini život, JE SAMO SAD! No, izlivajući se iz svoga korita, život se razliva u mnoštvo rukavaca. Teško je unapred odrediti kojim će rukavcem uputiti svoj verolomni i lukavi hod. Tamo gde je život danas oplićao kao rečica u leto, toliko oplićao da mu se vidi pravo dno - sutra će poteći narasla, velika i opasna reka. I baš tako!! Vođeni ovom formulom, od sutona misli, do zore novog buđenja, osvanuo je i ovaj 122. prolećni buket, našeg i Vašeg „Medici.com“-a, sa bogatom lepezom najbujnije idejnosti ali i ostvarenja. Brojni tekstovi i informacije o dešavanjima u medicini. I još toga ima… za svakoga ponešto… Ostanite sa nama i po volji razgrćite ovaj naš prolećni buket! Vaš

UKC Republike Srpske - jubilej

Opšte

Osvrt na jubilej - "Medici.com"

godina

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, akademik prof. dr Duško Vulić, akademik prof. dr Enver Zerem, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić i prof. dr Elizabeta Ristanović.

Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Goran Račetović i Željko Derajić.

Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com

Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15

Direktorica: Vera Pušac

Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena Pušac Broćilović

Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715

Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377

Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka

Tiraž: 2.000 123. broj izlazi u junu 2024. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

Klinika za opštu i abdominalnu hirurgiju proslavila je 25 godina rada i funkcionisanja kao posebna organizaciona jedinica. Ovaj značajan jubilej je obilježen sa prijateljima i saradnicima, uz predstavljanje istorijata i razvoja Klinike, te uručenje zahvalnica zaslužnim pojedincima. Obilježavanju su prisustvovali i doajeni banjalučke hirurgije čije zalaganje, trud i rad su postavili temelje današnje Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju.

„Gledajući ove prostore ne mogu se oteti utisku da je ovaj objekat arhitektonski i građevinski savršeno urađen. Znam i da je tehnologija na viso-

kom nivou što je u današnje vrijeme bitan uslov za kvalitetan rad. Sadašnje generacije imaju zadatak da uskoče u voz budućnosti te da idu u korak sa evropskim i svjetskim protokolima liječenja. Čestitam svima koji su dočekali ovakve uslove i imam veliku vjeru u mlade ljekare da postignu da UKC

Jubilej - 25 godina od

osnivanja

Republike Srpske bude na na mapi velikih i uspješnih bolnica“, rekao je prof. dr Zdravko Marić.

„Čestitam jubilej Klinici za opštu i abdominalnu hirurgiju. Sjećam se vremena kada smo kolega Marić i ja radili na Odjeljenju opšte hirurgije koje će kasnije prerasti u Kliniku za opštu i abdominalnu hirurgiju. Tada je većina ljudi koji danas uspješno obavljaju

posao u Klinici bila na početku svojih karijera. Sada kada smo svi zajedno lijepo je čuti o dobrim rezultatima koji su postignuti na nivou Klinike, UKC-a Republike Srpske i kompletnog zdravstva Republike Srpske. Još jednom čestitam Klinici, zahvaljujem na pozivu i ukazanoj časti i želim da što bolje obavljate svoj posao“, izjavio je prof. dr Brano Topić.

Klinika za opštu i abdominalnu hirurgiju UKC Republike Srpske

„Kada se kaže 25 godina ne možemo reći da je to veliki period ako se priča sa istorijskog aspekta, međutim, kada kažete 25 godina postojanja jedne klinike to već dobija drugu konotaciju. Zahvaljujući doajenima banjalučke hirurgije koji su nas svemu naučili, zahvaljujući Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite i Vladi Republike Srpske ova klinika je od 2018. godine u novom prostoru. Ovaj trenutak obilježavamo sa jednom prezentacijom razvoja Hirurške klinike i razvoja banjalučke hirurgije od Drugog svjetskog rata. Podsjetićemo se starih vremena, pogledaćemo kako smo radili i živjeli, a gdje smo danas i kakve uslove imamo. Neizmjerno smo zahvalni našim učiteljima koji su nas učili hirurgiji, neki od njih su danas ovdje sa nama, a neki od njih iz određenih razloga nisu bili u mogućnosti da prisustvuju događaju. Iskoristiću priliku da se zahvalim svim kolegama, saradnicima i učiteljima i da generacije koje dolaze poslije nas u zdravlju i miru proslave 50. rođendan Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju“, rekao prof. dr Zoran Aleksić, načelnik Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju.

„Zahvaljujem vam se što ste danas u UKC Republike Srpske. Koristim ovu priliku da se zahvalim svim zdravstvenim radnicima koji su udarili temelje hirurgije i dali veliki doprinos onome što je ona danas, a to je jedna moderna i savremena Klinika gdje se rade operacije kao u renomiranim zdravstvenim centrima u regionu. Takođe, želim da se zahvalim i sadašnjoj generaciji koja radi odlično, uz podršku Poslovodstva UKC Republike Srpske i Vlade Republike Srpske, kako bismo unaprijedili rad i našim pacijentima pružili što bolju zdravstvenu zaštitu“, rekao prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske.

Unapređenje saradnje u oblasti transplantologije

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić prisustvovao je 9. aprila 2024. godine potpisivanju Memoranduma o saradnji između Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske i Naučnopraktičnog centra hirurgije, transplantologije i hematologije iz Minska kojim će biti unapređeno zbrinjavanje pacijenata u oblasti hirurgije, transplantologije, hematologije i intenzivne medicine.

kojim je predviđena saradnja u oblasti zdravstvene zaštite, uključujući hirurgiju, transplantologiju, hematologiju i intenzivnu medicinu putem implementacije zajedničkih istraživanja, obuke visokokvalifikovanih profesionalaca te povećanja nivoa stručnosti, preporuka za liječenje i dijagnostiku pacijenata.

„Zahvaljujem vam svima što ste danas u UKC Republike Srpske, a poseban pozdrav za ambasadora, direktora dr Olega Ruma, moje saradnike i

Direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić i direktor Naučnoistraživačkog centra za hirurgiju, transplantologiju i hematologiju iz Minska, Bjelorusija, dr Oleg Olegovič Rumo potpisali su Memorandum/Sporazum o saradnji

ministra Šeranića. Danas je poseban dan za nas u UKC Republike Srpske kao i za naše pacijente jer smo potpisali memorandum o unapređenju saradnje između naše ustanove i jednog od najboljih centara za transplantaciju u Evropi iz Minska. Ovo je veoma do-

bra vijest za naše pacijente koji čekaju transplantaciju, naročito bubrega, ali i drugih organa. Dogovorili smo povećanje broja operisanih pacijenata u Bjelorusiji. Prema mojim informacijama do sada ih je bilo 23, a danas ćemo raditi na tome da bude još veći broj operisanih pacijenata. Takođe, dogovorili smo i da ljekari iz Bjelorusije dolaze i edukuju naše ljekare, a istovremeno da naši ljekari odlaze u Minsk da usvoje nova znanja i vještine. Veliko hvala našim domaćinima, hvala Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske na podršci i predsjedniku Miloradu Dodiku koji je bio sa visokom delegacijom u posjeti Bjelorusiji. Ovim unapređujemo zdravstveni sistem Republike Srpske i zdravlje naših stanovnika“, rekao je prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske.

“Imam veliku čast da danas budem u Republici Srpskoj i da predstavljam medicinu Bjelorusije. Dozvolite mi da se na početku zahvalim ministru zdravlja i socijalne zaštite dr Alenu Šeranću i prof. dr Vladi Đajiću, direktoru UKC Republike Srpske, što su nam omogućili da posjetimo ovo savremeno medicinsko zdanje. Moja današnja posjeta predstavlja nastavak saradnje između Republike Srpske i Bjelorusije koja je dogovorena još 2020. godine. Tada smo dogovorili da ćemo pružiti Republici Srpskoj svu moguću pomoć koja se tiče procedura visokotehnoloških transplantacija. Od tada je u Bjelorusiji izvršena transplantacija kod više od 20 pacijenata i smatram da su uparvo ti pacijenti najbolja potvrda naših dobrih prijateljskih odnosa. Nedavna posjeta predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika Bjelorusiji, odnosno njegov susret sa našim predsjednikom Aleksandrom Lukašenkom, dala je novi snažan implus daljem

razvoju odnosa između Bjelorusije i Republike Srpske. Veoma mi je drago i zadovoljan sam što se nakon pola mjeseca od te posjete realizuje ova posjeta naše delegacije kako bismo dalje razvijali od-

nose sa srpskim kolegama. Danas sam imao priliku da vidim jednu od najsavremenijih medicinskih ustanova u kojoj rade visokokvalitetni i visokoobrazovani stručnjaci i uz to se služe najsavremenijom opremom na svjetskom nivou. Sa direktorom UKC Republike Srpske smo dogovorili da razvijamo saradnju ne samo u sferi transplantologije, već i u drugim granama medicine kako bismo zajednički postigli najbolje rezulta-

te. Potvrda te naše namjere jeste potpisan memorandum. Nadam se da će uskoro delegacija iz Republike Srpske, odnosno UKC-a Republike Srpske, posjetiti Bjelorusiju gdje ćemo uspostaviti nove horizonte saradnje ne samo što se tiče znanja iz transplantologije, nego i u smislu edukacije, obrazovanja itd.“, rekao je dr Oleg Olegovič Rumo, direktor Naučnoistraživačkog centra za hirurgiju, transplantologiju i hematologiju Minsk iz Bjelorusije.

„Zadovoljstvo mi je što sam imao priliku da budem domaćin delegaciji iz Bjelorusije, na čelu sa njegovom ekselencijom gospodinom ambasadorom Bjelorusije, a takođe sam imao priliku da u februaru posjetim Bjelorusiju. Cilj ove posjete je upravo da se unaprijedi dogovor koji se desio prije nekoliko mjeseci da se obezbijede operativnije procedure sa Fondom zdravstvenog osiguranja Republike Srpske i sa Fondom solidarnosti te da se na taj način lakše odvija upućivanje naših pacijenata u Bjelorusiju ne samo odraslih, nego i djece. Želimo da vidimo kakve su mogućnosti UKC Republike Srpske

da učini pretransplantacione i posttransplantacione pretpostavke kako bismo pacijentima omogućili da dolaze brže u Bjelorusiju i da na taj način smanjimo troškove liječenja. Zato je ovaj sastanak danas izuzetno važan da delegacija iz Bjelorusije vidi kakvim uslovima raspolaže UKC Republike Srpske, a sljedeći korak je i formiranje timova iz Bjelorusije. Otvorićemo i pitanje transplantacije drugih organa. Ovom prilikom zahvaljujem se svima koji su omogućili da dođe do ove saradnje”, rekao je dr Alen Šeranić, ministar zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske.

„Zahvalio bih se Ministarstvu finansija Republike Srpske, ministru zdravlja dr Alenu Šeraniću, kao i premijeru Republike Srpske Radovanu Viskoviću. Posebnu zahvalnost želim da izrazim predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku. Zahvalio bih se medicinskom timu direktora Vlade Đajića te dr Goranu Topiću, što su mi omogućili da odem u Bjelorusiju po novi život, kao i direktoru Transplantologije dr Olegu Olegoviču, njegovom timu, predivnoj zemlji i predsjedniku Aleksandru Lukašenku“, rekao je Radomir Rokić, pacijent kojem je izvršena transplantacija bubrega u Minsku.

“Na prvom mjestu želim da se zahvalim uvaženom ministru Šeraniću, dr Đajiću i dr Olegu Olegoviču što su tako brzo uspjeli da organizuju posjetu i što smo uradili konkretne stvari u smislu poboljšanja saradnje. Smatram da je zdravstvena zaštita i pomoć ono najvažnije što se može uraditi u diplomatiji. Uvijek ćemo pružiti svaku potrebnu pomoć bez obzira na to što se nalazimo u Budimpešti. Banjaluka je za nas blizak grad“, rekao je Uladzimir Ulakhovich, ambasador Bjelorusije za BiH sa sjedištem u Budimpešti.

Podsjećamo, nedavno je ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić potpisao u Minsku, Bjelorusiji, Memorandum o saradnji u oblasti transplantacije sa predstavnicima Komiteta za zdravlje u Minsku, a kojim se uspostavlja institucionalna saradnja u ovoj oblasti između Republike Srpske i Republike Bjelorusije.

Memorandum je potpisan u prisustvu predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika tokom posjete delegacije Republike Srpske državnoj instituciji “Minski naučni praktični centar za hirurgiju, transplantaciju i hematologiju” u Minsku, a u okviru šire posjete Bjelorusiji.

Saradnici za informisanje UKC RS

“Moje zdravlje, moje pravo”

Svjetski dan zdravlja - 7. april, ove godine posvećen je pravu na zdravlje, uz slogan “Moje zdravlje, moje pravo”.

Brojnim aktivnostima, poput mjerenja šećera u krvi, krvnog pritiska te promotivno-edukativnim radionicama, širom Srpske i FBiH obilježen je Svjetski dan zdravlja.

Tim povodom su održane aktivnosti u okviru manifestacije na pet punktova u Parku “Mladen Stojanović” u Banjaluci, gdje su građani dobili informacije iz različitih oblasti, kao što je zdrava ishrana, mentalno zdravlje, fizička aktivnost.

Takođe, na jednom od punktova građani su mogli da izmjere nivo šećera, krvni pritisak, holesterol, ali i neke druge parametre, dok su na drugom punktu, posvećenom fizičkoj aktivnosti, mogli učestvovati u fitnes treningu na otvorenom.

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić čestitao je Svjetski dan zdravlja te podsjetio da resorno ministarstvo sa partnerima posvećeno radi posljednjih godina na ovogodišnjoj temi, stavljajući u fokus potrebu za kvalitetnom, efikasnom i dostupnom zdravstvenom zaštitom za građane, ali i stabilnošću zdravstvenog sistema.

Pod motom Svjetske zdravstvene organizacije “Moje zdravlje – moje pravo”, ovaj dan je obilježio i Crveni krst BiH u Sarajevu, a kako su naveli, ovogodišnja tema odabrana je kako bi se zagovaralo pravo svakog pojedinca na pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama, obrazovanju i informacijama, kao i sigurnoj vodi za piće, čistom vazduhu, dobroj ishrani, kvalitetnom stanovanju, dostojanstvenim radnim i ekološkim uslovima i slobodi od diskriminacije, jer je, navode, zdravlje ljudsko pravo.

Republika Srpska dobila dva nova primarijusa

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić uručio je, uoči Svjetskog dana zdravlja, ovogodišnje odluke o dodjeli naziva primarijus zaslužnim i uspješnim zdravstvenim profesionalcima u Republici Srpskoj, a na preporuku njihovih saradnika i ustanova u kojima rade.

Počasni naziv primarijus dodjeljuje se svake godine pojedincima koji su svojim radom i profesionalnim napredovanjem napravili iskorak u svojim karijerama i dali važan doprinos razvoju cjelokupnog zdravstvenog sistema Republike Srpske.

Ove godine taj naziv pripao je Zoranu Kadijeviću, dr med. zaposlenom u JZU Zavod za medicinu rada i sporta Republike Srpske u Doboju, i Zoranu Gušiću, dr med. zaposlenom u ZU Specijalistička ambulanta interne medicine „Dr Gušić” iz Zvornika.

Ministar Šeranić je čestitao primarijusima i naglasio da su titulu zaslužili svojim dugogodišnjim profesionalizmom, zalaganjem i dobrim rezultatima rada. On je podsjetio da je titula primarijusa značajno priznanje profesionalne zajednice, ali i velika odgovornost.

Besplatnim mjerenjem šećera u krvi, krvnog pritiska te davanjem zdravstvenih savjeta građanima, u Prijedoru je obilježen Svjetski dan zdravlja. Na gradskom trgu bili su postavljeni punktovi Visoke medicinske škole i Srednjoškolskog centra Prijedor. Za studente i učenike bila je ovo dobra prilika da praktično primijene svoje znanje, a ujedno da daju korisne savjete svojim sugrađanima. Njihov stav je da bi i mladi trebalo da na vrijeme povedu računa o preventivi.

Na gradskom trgu u Prijedoru

Odsjek za odnose s javnošću Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske

UBanjaluci je 21. i 22. marta 2024. godine održana Konferencija dekana medicinskih fakulteta naše regije, pod naslovom „Jačanje kapaciteta katedri porodične/obiteljske opšte medicine na medicinskim fakultetima u cilju unapređenja primarne zdravstvene zaštite“. Incijatori i organizatori ove konferencije bili su prof. dr Igor Švab, Medicinski fakultet Ljubljana, i prof. dr Ranko Škrbić, Medicinski fakultet Banjaluka, sa ciljem jačanja saradnje katedri porodične/obiteljske opšte medicine u regionu i unapređenje primarne zdravstvene zaštite na akademskom nivou.

Skup je održan u konferencijskoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske, a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Vlade Republike Srpske i Ministarstva za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje Vlade Republike Srpske.

Konferenciji su se odazvali dekani, prodekani i nastavnici katedri porodične medicine sa 18 medicinskih fakulteta: iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Sjeverne Makedonije.

U radu Konferencije učešće su uzeli predstavnici Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) i UNICEF-a.

Na samom početku rada Konferencije učesnicima se preko video-linka obratio regionalni direktor SZO za Evropu dr Hans Kluge, koji je pozdravio inicijativu dva dekana te istakao važnost jačanja kapaciteta porodične medicine u razvoju primarne zdrvastvene zaštite našeg regiona.

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić je istakao da je briga za zdravlje stanovništva zajednički zadatak koji započinje upravo na medicinskim fakultetima, gdje se školue kadar koji će u budućnosti raditi u zdravstvenim ustanovama.

"Uvjeren sam da ukoliko u tom prvom, temeljnom koraku, imamo zajedničku viziju, možemo računati na kvalitetnu primarnu zdravstvenu zaštitu za naše stanovništvo. Uloga porodične medicine u pružanju zdravstvene zaštite je zaista velika, a na doktorima porodične medicine i njihovim timovima u Republici Srpskoj i velika odgovornost. Porodična medicina nije samo prva u pružanju zdravstvene zaštite stanovništvu, već je i prizma kroz koju pacijenti posmatraju cjelokupan zdravstveni sistem. Zadovoljsto pacijenta koji u svom doktoru porodične medicine vidi

Jačanje kapaciteta katedri porodične medicine

stručnu osobu od povjerenja, najveća je vrijednost kvalitetnog tima koji brine o zdravlju cjelokupne porodice", rekao je ministar Šeranić.

Dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci prof. dr Ranko Škrbić rekao je da je Konferencija organizovana s ciljem da se skrene pažnja i ukaže na izazove u ovoj oblasti poro-

dične medicine te napomenuo da ne postoji kvalitetna sekundarna ili tercijarna zdravstvena zaštita bez kvalitetne porodične medicine.

-Pokušavamo dati svoj maksimum i učiniti porodičnu medicinu što zanimljivijom te imamo malo bolju situaciju nego što je u drugim zemljama kada je riječ o zainteresovanosti studenata koji završavaju Medicinski fakultet da upišu porodičnu medicinu kao specijalizaciju – naveo je Škrbić i dodao:

-Razgovaralo se o dostignućima u oblasti porodične medicine, ali i načinima kako da studente zainteresujemo za ovu granu medicine. Za Republiku Srpsku potrebno je oko 700 timova porodične medicine, a u ovom trenutku nedostaje oko 150 doktora porodične medicine te je potrebno uložiti napore da se studenti i dodatno zainteresuju za ovo polje medicine – naglasio je Škrbić.

Ministar za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje Republike Srpske doc. dr Željko Budimir istakao je da je porodična medicina temelj zdravstvenog sistema svake države i stub razvoja zdravstva, jer bez kvalitetnog temelja nema dobre sekundarne ni tercijarne zdravstvene zaštite.

-Republika Srpska i naši medicinski fakulteti su na vrijeme prepoznali taj značaj i preduzeli korake na razvoju katedre i predmeta za ovu oblast, tako da smo postali lideri u ovoj oblasti u regionu – rekao je ministar.

Konferencija dekana medicinskih fakulteta regiona

Dekan Medicinskog fakulteta u Ljubljani prof. dr Igor Švab rekao je da u Sloveniji ima oko 1.000 timova doktora porodične medicine te da postoji potreba i za dodatnim doktorima, ali i interes za ovu oblast.

Dekan Medicinskog fakulteta u Foči prof. dr Dejan Bokonjić, na otvaranju događaja, je rekao da je konferencija odlična prilika da se razgovara o izazovima u oblasti porodične medicine te izrazio zadovoljstvo i što će biti potpisana „Banjalučka deklaracija” od strane dekana medicinskih fakulteta u regionu.

Na Konferenciji su učestvovali predsjednik Udruženja porodične medicine

prim. dr sc. Draško Kuprešak i predstavnici Katedre porodične medicine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci, šef prof. dr Gordana Tešanović i članovi Katedre: doc. dr sc. Nevena Todorović, prof. dr Kosana Stanetić, prof. dr Verica Petrović, prof. dr Suzana Savić, doc. dr Nataša Pilipović Broćeta i dr Srđan Radojković.

Nakon bogate diskusije i predstavljanja porodične/obiteljske opšte medicine u kurikulumima dodiplomske nastave na medicinskim fakultetima, pristupilo se potpisivanju „Banjalučke deklaracije“, kojom su dekani medicinskih fakulteta izrazili spremnost i dali

Učesnici Konferencije

podršku akademskom razvoju ove struke kroz implementaciju i unapređenje kurikuluma dodiplomske nastave medicinskih fakulteta.

U nastavku ove konferencije održan je 11. sastanak “Splitske inicijative“, koji predstavlja međufakultetski forum nastavnika katedri porodične/obiteljske/ opšte medicine sa temema iz domena promocije zdravlja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Tokom dva dana rada nastavnici katedri porodične/obiteljske/ opšte medicine su izložili svoje radove i dogovarali buduće zajedničke projekte i saradnju u ovoj oblasti.

Banjalučka deklaracija

Увођењем нових здравствених услуга на примарни ниво здравствене заштите, попут ултразвука, спирометрије и дермоскопије, учињен је историјски искорак за породичну медицину у Српској, истакли су представници Удружења доктора породичне медицине и Актива директора домова здравља на састанку са директором Фонда здравственог осигурања Републи-

ке Српске Дејаном Кустурићем.

Они су изразили задовољство сарадњом са Фондом и искорацима који су учињени у здравственом систему захваљујући спрове-

деним заједничким активностима.

Најбољи примјер за то је измјена

Цјеновника здравствених услуга

ФЗО РС, којим је, између осталог, омогућено да поменуте услуге

могу пружати и тимови породичне медицине уколико располажу стручним кадром. Наиме, 20.

марта почело се с примјеном измјене одлуке о усвајању Цјеновника здравствених услуга која је резултат сарадње за здравственим установама и уважавања њихових приједлога. ‘’И на овом примјеру Фонд је показао да уважава мишљење струке јер је већина наших сугестија по питању Цјеновника уважена’’, рекао је Драшко

Купрешак, предсједник Удружења

доктора породичне медицине Републике Српске и члан Актива директора. Он је такође истакао да су по први пут доктори из здравствених установа били чланови једне радне групе за израду правилника, што је био случај са правилником о боловањима. ‘’То је веома важно за унапређење нашег партнерског односа али и како бисмо у коначници дошли заједнички до најбољег могућег рјешења

за пацијенте, али и за здравствене установе и за Фонд’’, додао је Купрешак.

Иначе, измјеном цјеновника здравствених услуга омогућено је и да осигураници са хроничним обољењима, који примају континуиране терапије, свој

лијек, који је прописан електронским рецептом, подижу у апотеци и више немају обавезу да одлазе код породичног доктора само ка-

ко би платили партиципацију за прописивање е рецепта, као што

је то био случај раније. Ово је значајна погодност за пацијенте

јер ће једноставније остваривати своје право на лијекове, а више

и не плаћају партиципацију само за услугу прописивања рецепта. Изузетак је, свакако, када љекар процијени да је потребно обавити преглед прије прописивања терапије, па ће тада осигураник прво посјетити породичног доктора и платиће партиципацију за преглед

Кустурић: Храбро уређујемо здравствени систем

Директор Фонда Дејан Кустурић на састанку је истакао да се у Фонду здравственог осигурања храбро упуштамо да уређујемо одређене сегменте здравственог система. ‘’Простор и основу за то смо створили захваљујући бројним активностима и унапређењима које смо постигли у систему здравственог осигурања протеклих година. На овоме се нећемо зауставити и убудуће ћемо ставити фокус на све наше акте, како бисмо за пацијенте обезбиједили што квалитетнију и доступнију здравствену заштиту, коју ће остваривати на најлакши могући начин’’, рекао је Кустурић, додајући да ће се наставити с праксом Фонда да у доношењу свих важнијих аката буду консултовани и здравствени радници.

у оквиру којег се подразумијева и одређивање терапије, што је раније била посебна услуга. Пацијенти који су по неком основу

ослобођени плаћања ове обавезе

и даље не плаћају партиципацију.

Подсјећамо да је Фонд почетком године донио потпуно нови Цјеновник здравствених услуга са циљем унапређења ранијег цјеновника и прецизнијег дефинисања услуга које финансира обавезно здравствено осигурање. Након тога, анализирани су сви приједлози и сугестије које су достављале здравствене установе, на основу чега су извршене измјене цјеновника те је садашњи цјеновник резултат заједничког рада Фонда и здравствених радника. Такође, уважили смо и сугестије здравствених радника да им се омогући више времена да се упознају са одређеним новинама које се уводе, прије него што се почне с њиховом примјеном. Из тог разлога, измијењени цјеновник је био доступан на сајту Фонда знатно прије његове објаве у „Службеном гласнику“ и о томе смо обавијестили све здравствене установе, а како би здравствени радници имали довољно времена да се информишу о уведеним новинама.

Николина Душанић Одјељење за односе са јавношћу ФЗО РС

С

ви обољели од хемофилије типа А у

Републици Српској, тачније свих 35 пацијената, о трошку Фонда здравственог осигурања, обухваћени су најновијом иновативном терапијом, односно рекомбинантним фактором и хемлибром. Ријеч је о изузетно скупим терапијама за које Фонд годишње издваја око 4,9 милиона КМ.

Осим тога, почетком ове године, Фонд је за осигуранике који болују од хемофилије омогућио да се рекомбиновани фактори коагулације ‘’мороктоког алфа’’ и ‘’симоктоког алфа’’ подижу у апотеци како пацијенти више не би морали да долазе у Универзитетски клинички центар само да би

примили терапију.

Наиме, од почетка године поменути лијекови су уврштени на листу А и могу да се подижу на рецепт у апотекама које имају уговор са ФЗО РС, умјесто у УКЦ-

у РС како је то било раније. Ова

промјена у начину добијања терапије о трошку ФЗО РС посебно

је важна за пацијенте из удаљених крајева Српске који су мора-

ли да путују у УКЦ РС само да

би примили овај лијек. На овај

начин побољшава се и олакшава

доступност терапија пацијентима, чему ФЗО РС, уз увођење нових терапија, константно и тежи. Подсјећамо да су ови лијекови и раније били доступни у Програму

лијекова и пацијенти су их примали у УКЦ РС. Уврштавањем ових лијекова на листу А омогућено је да се они подижу на рецепт, а Фонд их и даље набавља путем јавних набавки.

Дакле, све ове новине потврђују настојање Фонда да гдје је год то могуће олакшава пацијентима пут остваривања права, проширује пакет права, а све у циљу побољшања квалитета здравствене заштите и квалитета живота обољелих од хемофилије.

Поред иновативних терапија, Фонд за обољеле од хемофилије финансира и друге лијекове и тренутно је за осигуранике који болују од ове болести о трошку Фонда доступно седам лијекова, од којих је пет у два дозна облика. Годишњи трошкови ФЗО РС за све терапије које су доступне

обољелима од хемофилије износе око 5,2 милиона КМ.

Напомињемо да је Фонд рано препознао важност финансирања

лијекова за обољеле од хемофилије, па су прве савременије тера-

пије о трошку Фонда биле доступ-

не још прије десетак година. Од

тада, па до данас, Фонд настоји

да прилагођавањем прописа максимално олакша пут остваривања

права на здравствену заштиту овој

категорији осигураних лица. Примјера ради, Фонд је обољеле од хемофилије међу првима ослободио плаћања партиципације за основну болест и све њене компликације, а од 2018. године, будући да је ријеч о ријетком обољењу, Фонд је учинио још један искорак – у потпуности су ослобођени плаћања партиципације за све што спада у обавезно здравствено осигурање.

Лијекови који су доступни обољелима од хемофилије:

1 NUWIQ- simoktokog alfa

2 OKTANINE- faktor koagulacije IX (500 i.j.)

3 OKTANINE- faktor koagulacije IX (1000 i.j.)

4 WILLATE - fk VIII, humani, von Willebrand-ov faktor (500+500 i.j.)

5 WILLATE - fk VIII, humani, von Willebrand-ov faktor (1000+1000 i.j.)

6 NoviEight - turoktokog alfa (1000 i.j.)

7 NoviEight - turoktokog alfa (500 i.j.)

8 EMICIZUMAB -hemlibra (mg)

9 NovoSeven - eptakog alfa (2mg/1ml)

10 NovoSeven - eptakog alfa (1mg/1ml)

11 REFAKTO - moroktokog alfa 500 i.j.

Осим тога, Законом о обавезном здравственом осигурању РС омогућено је да грађани који болују од хемофилије, здравствено осигурани могу бити и по основу своје болести, ако не постоји ниједна друга могућност, што ра-

није није био случај. Тако је Фонд, као и све друге институције које

дјелују у оквиру здравственог система, препознао неопходност да грађани који имају ову болест у сваком тренутку буду здравствено осигурани ради обезбјеђења

адекватне и најбоље здравствене заштите.

Међутим, Фонд све ове промјене настоји да уводи ослушкујући потребе осигураних лица

и интензивно сарађујући са представницима удружења пацијената.

Мишљење осигураника нам је ја-

ко важно будући да су они директ-

ни корисници здравствене заштите и имају најбољи увид како се

дефинисане процедуре спроводе у пракси. Зато су нам предста-

вници удружења пацијената најбољи партнери у конципирању

развоја здравственог осигурања

и унапређења квалитета и доступности здравствене заштите.

Фонд посебно настоји да буде

препознат као партнер и да буде

прва адреса у случају евентуалних потешкоћа у остваривању права

из здравственог осигурања. Зато смо још 2011. године у свим нашим филијалама именовали заштитнике права и тако постали први фонд у региону који је у оквиру својих ресурса именовао заштитнике права и омогућио доступност информација из ФЗО РС.

Ово је прилика да позовемо и представнике удружења пацијената да се активније, заједно са ФЗО РС, укључе у активности које имају за циљ обезбјеђење додатних извора финансирања здравственог система, јер са додатним изворима Фонд би могао још конкретније да одговори на све изазове које са собом носи савремени развој медицине и фармације. Подсјећамо, 17. априла обиљежава се Свјетски дан хемофилије.

Дарија Филиповић Остојић, портпарол ФЗО РС

П

редставници Сектора за здравство и контролу

Фонда здравственог осигурања иницирали су састанке са радницима у свим филијалама Фонда који су ангажовани на пословима спровођења контрола у здравственим установама. Циљ састанака је да се унаприједи процес спровођења контрола у чијем фокусу треба да буде осигураник

и заштита његових права која су дефинисана обавезним здравственим осигурањем.

На састанцима је презентован начин рада, као и планови у наредном периоду, а све у циљу унапређења квалитета контроле која је усмјерена на заштиту права осигураних лица и да ли су здравствене установе пружиле комплетну здравствену услугу у складу са важећим уговором. Руководиоци одјељења за контролу трошкова примарне, секундарне и терцијарне здравствене заштите као и лијекова настојали су да у кратким презентацијама информативног карактера колегама у филијалама додатно појасне начин вођења контроле у здравственим установама, шта је потребно да се контролише и како треба да теку процеси редовне, а како ванредне контроле.

„Наш план је да у наредном периоду обиђемо све филијале и

одржимо састанке са радницима који су ангажовани на овим пословима. Желимо да унаприједимо

овај процес рада и да квалитет контрола у здравственим установама подигнемо на виши ниво“, истакла је замјеница директора Фонда за стратешко управљање здравственим системом Ранка Кнежевић.

Будући да су измјене Цјеновника здравствених услуга ступиле на снагу, на састанку је било говора и о овом документу, шта је циљ измјене Цјеновика здравствених услуга и на шта контролори

да обрате пажњу приликом контролисања здравствених установа када је ријеч о овом документу.

Како је наведено, јако је важно да здравствене установе пружају услуге у складу са уговором и Цјеновником како осигураник не би

био оштећен или да му се наплати нешто што не би требало да буде наплаћено.

Циљ свих контрола у ФЗО РС, како је закључено на састанку, треба да буде у интересу осигураних лица и да се заштите њихова права, будући да ФЗО РС у име осигураних лица уговара здравствену заштиту са здравственим установама.

П

рограм о допуни програма неинвазивног пренаталног тестирања из крви труднице (НИПТ) за 2024. годину

којим се омогућава рефундација

трошкова пренаталног теста уз

претходну препоруку гинеколога

из здравствене установе која има

уговор са ФЗО РС ступиo је на

снагу 20. марта ове године. Такође, на снагу су ступиле и измјене Цјеновника здравствених услуга којима је дефинисана цијена основног пакета НИПТ који

ФЗО РС рефундира и то у износу од 700 КМ.

Будући да је Законом о обавезном здравственом осигурању прецизиран рок за предају захтјева за рефундацију и то од годину дана, захтјев за рефундацију трошкова процедуре НИПТ такође може да

се поднесе у року од годину дана од када је плаћена ова услуга.

Подсјећамо, поменутим програмом прецизиран је пакет НИПТ који обухвата одређивање ризика за сљедеће поремећаје хромозома код фетуса: тризомија 21 (Даунов синдром), тризомија 18 (синдром Едвардс) и тризомија 13 (синдром Патау).

Напомињемо да Законом о обавезном здравственом осигурању, као и раније усвојеним програмом, нису биле предвиђене рефундације трошкова пренаталних тестова, него је било дефинисано

да

Универзитетски клинички центар шаље узорке крви трудница на тестирање у неку од здравствених

Шта је потребно за рефундацију пренаталних тестова?

Програмом о допуни програма НИПТ дефинисано је да право на рефундацију трошкова неинвазивних пренаталних тестова имају све труднице којима је гинеколог из здравствене установе која има уговор са Фондом предложио НИПТ, а уз захтјев се поред ове препоруке прилаже и рачун са спецификацијом и документ о извршеном плаћању (извод из банке, уплатница) који гласи на име осигураног лица или члана породице, као и копија текућег рачуна.

Почело се с примјеном Програма о допуни програма НИПТ Рефундација уз претходну препоруку

гинеколога из здравствене установе која има уговор са ФЗО

установа са којом је требало да потпишу уговор. С обзиром на то

да процедуре још нису завршене,

а будући да је право дефинисано

Законом, Фонд је одлучио да рефундира трошкове док се не стек-

ну услови за пружање ове услуге

у УКЦ РС. Из тог разлога Фонд

је, уз сагласност Управног одбора,

извршио корекцију прописа како

би могао да рефундира трошкове

пренаталних тестова. Напомиње-

мо да је и првобитним Програ-

мом за НИПТ било предвиђено да

се ово право остварује на основу

упутнице гинеколога код којег су

жене регистроване. С обзиром на

честа питања осигураника зашто

је потребан налаз када право на

тест имају све труднице, важно

је појаснити да право на НИПТ

имају труднице без обзира на го-

дине живота, али исто тако у поје-

диним случајевима, као нпр. код

вишеплодних трудноћа, трудноћа са донираном јајном ћелијом и др.,

НИПТ се не препоручује јер резултати не би били поуздани. Због тога је важно да постоји приједлог гинеколога уговорене установе да се ова процедура уради, јер тест није препоручљив свим трудницама.

Иначе, право на неинвазивни пренатални тест је једно од нових права за труднице у Републици Српској, које је предвиђено Законом о обавезном здравственом осигурању и ово право не финансирају ни неке знатно развијеније земље од наше. Стога сматрамо великим искораком што

је НИПТ уврштен у права из обавезног здравственог осигурања и што је и овај тест, поред остале пренаталне дијагностике, доступан будућим мајкама.

Одјељење за односе са јавношћу ФЗО РС

Ванредне оцјене боловања дају резултате

На посао враћена 92 радника

Захваљујући ванредним оцјенама боловања, које су омогућене правилником Фонда, у протекле двије године на посао су враћена 92 радника. Наиме, у прошлој години 90 послодаваца је за 114 радника затражило ванредну оцјену боловања и за 63 радника дата је оцјена да су способни за рад, док је за 51 радника дата оцјена да се боловање продужава. У 2022 години 52 послодавца за 57 радника су поднијели захтјев за ванредну оцјену боловања. За 29 радника је дата оцјена да су способни за рад, док је за 28 радника првостепена комисија процијенила да су и даље привремено спријечени за рад. Подсјећамо, још од 2022. године омогућено да послодавци могу да затраже ванредну оцјену боловања за раднике уколико имају било какву сумњу у оправданост боловања. На основу тог захтјева послодавца, првостепена комисија за боловање позива осигураника и спроводи ванредну оцјену привремене неспособности. Дакле, првостепена комисија позива осигураника и обавезна је прегледати осигураника и извршити увид у здравствени картон и постојећу медицинску документацију. Исход ове ванредне оцјене може бити, како је предвиђено или наставак боловања или враћање на посао наредног дана, ако се анализом медицинске документације и прегледом осигураника установи дa je радник способан за посао. Иначе, још од раније постојала је могућност да послодавци од Фонда траже провјеру оправданости боловања за своје раднике. Када је ријеч о тим контролама боловањима, у 2023. години 111 послодаваца се обратило за ванредну контролу боловања за укупно 254 радника. Напомињемо и да је Управни одбор ФЗО РС недавно усвојио и нови Правилник о поступку утврђивања привремене спречености за рад који ступа на снагу осмог дана од објаве у Службеном гласнику РС.

Vreme je život, a život je vreme… koliko ga razumemo toliko ga i ne poznajemo... a teško ga je sustići… Ali njega ne smemo izgubiti, jer se ono nikada ne vraća. Kroz vreme se zabroje i sami brojevi, a kamoli čovek. U tom vratolomnom vremenskom nizu, listajući stranice sećanja, stojimo sa Vama, rame uz rame, evo već punih 20 godina. S ponosom, radosni i srećni! Od ideje do realizacije, od broja do broja! Godine procesa, koračanja i stvaranja. Kilometri puteva između gradova, kongresa simpozijuma, intervjua, reportaža i druženja, povezujući vreme i prostor u jednu celinu. Ulog je veliki! Nije se sastojao samo u ideji, već i u mnogo rada, discipline i znoja. Uz takvu formulu, pored vere i sreće, uspeh nije mogao da izostane. A uspeh je kada smeš da se osvrneš, da analiziraš... Da li je svaki korak stao na odgovaraujući vremenski pločnik? Kolika je piramida koju smo sazidali? Da, kada se osvrnemo iza sebe u vremenski procep koji se zove prošlost, predivno je ugledati monumente koje smo izvajali svojim idejama i radovima, a svojim rukama ih oblikovali u velika dela. Da je tako, svedoči naš jubilej na kojem su nam pružene srdačne i iskrene ruke, reči divljenja i zahvalnosti i ispoljene najiskrenije želje da nastavimo istim i još boljim putevima ostvarenja.

Dan krunisanja i cilja, dan opravdanja i zahvalnosti. U zgradi Vlade Republike Srpske, u svečanoj sali, 15. marta, 2024. pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS, upriličena je svečanost u čast 20 godina postojanja i trajanja časopisa “Medici.com”, kao svetionika na pisanom zdravstvenom okeanu naših prostora. Svečanost na visokom nivou. Preko 150 zvanica. Zvanice sa značajnih zdravstvenih pozicija Republike Srpske, Srbije, Makedonije, Federacije BiH, Crne Gore… Predstavnici farmaceutskih kuća, naši saradnici, naši gosti, naši prijatelji… porodica! Svi oni su svojim cenjenim prisustvom dali odu i poštovanje časopisu “Medici.com” i njegovim stvarao-

Osvrt na jubilej 20 godina sa vama

cima. Za govornicom su se smenjivali saradnici, prijatelji, ali i domaćini.

Velika je čast obojiti ovaj dan najlepšim emocijama, jer tamo gde ljubav ispisuje stranice, najlepše i najdugovečnije priče opstaju. Upravo nas je ta ogromna ljubav, vešto protkana nesebičnim davanjem i stvaranjem, dovela do ovog, za nas nemerljivo važnog i toplog trenutka. U „Medici.com“, mnogi su osim izuzetnog znanja utkali i dušu, a duša je ono što ne poklanjamo tako lako, a to je gotovo opipljivo u svakom novom slovu, tekstu, stranici, broju…

O izazovima, o ljubavi, kreiranju, prijateljstvima, vešto ušuškanim u stranice „Medici.com“-a, njegovom životu i trajanju, govorila je direktorka Vera Pušac, toplo pozdravila prisutne i evocirala sećanja na nastanak i trajanje ovog posebnog časopisa.

Posebnu energiju, duh i snagu „Medici.com“-u, kroz sve godine iza nas, udahnuli su predsedavajući ove svečanosti, prof. dr Snežana Popović Pejičić, dopisni član ANURS, akademik Duško Vulić, prof. dr Elizabeta Ristanović, Vera Pušac, direktorka magazina, i prim. dr Momir Pušac, glavni urednik „Medici.com“-a.

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske sve ove godine pružalo je nesebičnu podršku i bilo nam je partner u promociji zdravlja. Čast je i zadovoljstvo što je ministar zdravlja i socijalne zaštite RS dr Alen Šeranić otvorio našu svečanost i kazao da “Medici. com” predstavlja arhiv razvoja zdravstvenog sistema Republike Srpske, jer se kroz njega može hronološki pratiti unapređivanje sistema zdravstva u Srpskoj. Uputio je iskrene čestitke timu

Piše: Vera Pušac

“Medici.com”-a koji vredno radi već 20 godina. “Stekli ste zavidnu reputaciju o čemu svjedoči današnje prisustvo visokih zvanica i eminentnih stručnjaka iz svih oblasti. ‘Medici.com’ je raritet po kvalitetu i standardu koji ljubomorno čuvate i njegujete. Svi brojevi do sada ostaju kao zapis razvoja zdravstvenog sistema i medicinske nauke RS i siguran dokaz da kvalitet može da odoli svim izazovima. Izgradili ste brend kojem se vjeruje, koji stoji na čvrstim temeljima medicine, zasnovane na dokazima”. Rekao je i da je veoma važno za RS i region da postoji ovakav časopis, jer se u njemu, na jednom mestu može sagledati sve ono što se dešava u svetu medicine u Srpskoj i regionu.

I Akademija nauka i umetnosti RS prepoznala je koncept koji smo kreirali i snažno podržala ovaj jedinstveni časopis. Ispred Akademije nauka, goste je pozdravio akademik Dragoljub Mirjanić, podpredsednik ANURS, te sa nama podelio impresije ove divne saradnje.

Skup je pozdravio i prof. dr Milan Nedeljković, inostrani člana Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske i predsednik SLD-a, krovne institucije svih doktora medicine i doktora stomatologije u Srbiji. Tom prilikom je dr Nedeljković kazao da „Medici.com“ ni-

je samo časopis, to je enciklopedijsko izdanje, poseban udžbenik, koji nas, u Srbiji, posebno pleni svojom informativnošću i saznajnim momentima svega šta se dešava u srpskom svetu s jedne i s druge strane Drine.

U ime akademske zajednice, u ime rektorskog tima Univerziteta u Banjaluci, skupu se obratio i rektor Univerziteta u Banjaluci, prof. dr Radoslav Gajanin i kazao da je časopis „Medici.com“ jedinstven iz oblasti medicine na ovim prostorima, jer je za naučnike iz oblasti zdravstvenih nauka jako važno da, pored toga što rade i pišu, da to i publikuju jer za 100 – 150 godina neće se znati da su uopšte bitisali na ovim prostorima i iskazao veliko poštovanje na istrajnosti u uređivanju i objavljivanju najznačajnijih dešavanja iz oblasti medicine

Na naše veliko zadovoljstvo, među uvaženim zvanicama je i prof. dr Ranko Škrbić, dekan Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Banjaluci, dopisni član Akadmije nauka RS i bliski prijatelj “Medici.com”-a, od samog njegovog prohodavanja. Obraćajući se prisutnima, u emotivnom i prisnom govoru, kakav je i svojstven odanim prijateljima, napravio je kratku retrospektivu družbovanja sa časopisom i njegovim

stvaraocima. Rekao je da je “Medici. com” bio svedok svih bitnih razvojnih momenata u cvetanju zdravstva RS od 2004. godine pa do danas, a posebno je podcrtao veličinu “Medici.com”-a u promociji zdravlja i prevenciji bolesti, što je od vitalnog značaja za populaciju. Generalni direktor najveće zdravstvene ustanove u RS Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić, u iskrenom obraćanju, istakao je veliku važnost “Medici.com”a u tome, što ga zdravstvene ustanove RS doživljavaju kao svoj časopis te da je on ogledalo njihove aktivnosti, a istovremeno je prozor u svet… u pravom smislu, mozaik medicinskih komunikacija. Da nije bilo „Medici.com“-a, mnogi ne bi znali da je UKC jedna veoma moderna, dobro organizovana i dobro opremljena ustanova. Uz podršku Ministarstva zdravlja, rukovodstva Republike Srpske, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci i zdravstveih ustanova iz Srbije, UKC je rame uz rame, ako ne i bolji od mnogih u regionu. Uz iskrene čestitke, dr Đajić je poželeo da uz doprinos svih, kako finansijskom pomoći, tako i dobrim tekstovima, da ovaj časopis živi zauvek.

Farmaceutske kompanije od početka su prepoznale ideju i koncepciju časopisa “Medici.com” i sa zadovoljstvom učestvovale u njegovom stvaranju. Među onima koje su prisutne od prvoga broja pa do ovog 121. jeste Kompanija “Hemofarm”, koja je i generalni sponzor našeg jubileja „’Medici.com’ -20 godina sa Vama“. Ispred ove farmaceutske kuće, sa gostima, impresije naše izuzetno uspešne dugogodišnje saradnje, podelio je dr Saša Urošević, direktor Kompanije “Hemofarm” u BiH. Rekao je da je “Medici.com” veoma moderan i dopadljiv časopis, koji nije samo informativan već i edukativan. Bogatstvo tematike, veoma razumljivi tekstovi široj populaciji, teme aktuelne i interesantne, izuzetno kvalitetan dizajn, kao i dozirana

zastupljenost propagandnog sadržaja, kvaliteti su koji “Medici.com” svrstavaju među vodeće časopise sa medicinskom tematikom na Balkanu, koji čitaocu daje osećaj pripadnosti.

Od prvoga dana sa nama je i „Medikom“ Bijeljina sa direktorom i vlasnikom gospodinom Ljubom Perićem, koji je naš veliki prijatelj i saradnik u svakom trenutku. Čovek koji je uvek tu i za svaki vid saradnje. Beskrajno mu hvala na svemu!

“Medici.com” ima rubriku “Zdravstvo Srbije”, u kojoj je veoma bogato i sadržajno zastupljeno i vojno zdravstvo. Skupu se obratio kum porodice Pušac, brigadni general prof. dr Zoran Popović, donedavno na funkciji načelnika Uprave za vojno zdravstvo Ministarstva odbrane Republike Srbije, specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije, svetsko ime za ortopediju kukova i kolena, izuzetan čovek, iz naših krajeva, tačnije iz Teslića. U veoma emotivnom obraćanju, prof. Popović nije ni mogao, a ni hteo da sakrije zadovoljstvo i iskrenu emociju poštovanja prema porodici Pušac i njihovom dvadesetogodišnjem pregalaštvu u zidanju “Medici.com” hrama. Najiskrenije, najemotivnije i najtoplije, onako prijateljski, bratski, kumovski, poželeo je uspeh i u buduće: “Jer ‘Medici.com’ je simbioza zdravstva na našim prostorima. Mi nemamo ni referentniji niti poželjniji časopis iz oblasti zdravstva i moramo uložiti kako naše stručne napore, tako i sve druge, jer ovo je očigledno deo istorije nas sa

ovih prostora u našoj struci”, kazao je prof. Popović.

Svojim prisustvom naš skup je oplemenila i prof. dr Elizabeta Ristanović, član stručno-naučnog konzilijuma redakcije “Medici.com”, naš prijaetelj i dugogodišnji saradnik. Ona je nesebičnim angažmanom, prepoznatljivim elanom i veštinom komunikacije, “Medici. com”-u otvorila brojna vrata institucija u Srbiji i Crnoj Gori i doprinela da mozaik medicinskih komunikacija bude raskošniji. Verujem da će ta saradnja i prijateljstvo trajati dok je i nas. Kao briljantan intelektualac, naučni i nacionalni pregalac, dobitnik Vukove nagrade za doprinos nauci, prosveti, kulturi Republike Srbije i srpskog etničkog prostora u celini, gostima se obratila besedom, pre bi se reklo odom “Medici.com”-u, koja nikoga nije ostavila ravnodušnim.

Nažalost, veliki broj prijatelja i saradnika časopisa “Medici.com” nije bio u mogućnosti da prisustvuje ovoj našoj svečanosti, ali su uputili najlepše i najiskrenije čestitke redakciji povodom jubileja sa željom za uspešnu saradnju i u narednim godinama. Posebno ističemo akademika Vladimira Kanjuha, iz Beograda, akademika Drenku Šećerov, iz Beograda, prof. dr Srboljuba Golubovića, iz Banjaluke, akademika Rajka Igića, iz Čikaga, prof. dr Miodraga Radunovića, dekana Medicinskog fakulteta u Podgorici, generala Miodraga Jevtića, iz Beograda, Slavicu i Dragana Nikolić, iz “Medical” Crna Gora, i mnoge druge koji su uputili pozdrave i čestitke našoj redakciji.

I, najzad domaćini! Jelena Pušac, marketing menadžer i urednik portala Mozaik medicinskih komunikacija„Medici.com u virtuelnom svetu“, kao novine na stvaralačkom nebu “Medici. com”-a. To govori da časopis prati moderne trendove i ide u korak sa vremenom. Advokat, dr Jovana Pušac, pravni

savetnik “Medici.com”-a, daje svoje viđenje pravnog stvaralačkog opusa časopisa u vremenskom jezgru od ovih 20 godina, kao deo stvaralačkog tima od prvih korica i prvih stranica. Kristina Đorđević, advokat iz Beograda, svojim tekstovima iz rubrike “Medicina i pravo” oplemenjuje časopis sudskom praksom i medicinskim pravom Srbije. Gospođa Vera Pušac, direktorka, i prim. dr Momir Pušac, glavni i odgovorni urednik“Medici.com”-a, domaćini skupa, kratkom poetskom pričom, dali su završni pečat ovom jubilarnom druženju, kojem je osnova i potka bila iskrena i prijateljska emocija.

„Čedo moje, ruka ti je vična i vješta peru i hartiji. Bog te je obdario i odredio da nas ti prvi čitko zapišeš u knjige. Zapiši nas u knjigu naroda na ovome svijetu da se zauvijek zna da smo bili, da jesmo i da će nas biti“.

(Iz zaveštanja velikog župana srpskog Stefana Nemanje, svom sinu Svetom Savi)

I, najzad, grandiozni gastronomski užitak! Raskošan švedski sto i koktel, dali su ovom jubileju zasluženu kompletnost i punoću.

Šta reći na kraju?! Beše to epoha našeg vremenskog ciklusa koji zovemo život, kada smo prohodavali kao pisani medij, da bismo se danas popeli na visoki tron, vredan poštovanja. Ako se zapitamo „Kud plovi ovaj brod...i da li iko zna, šta more sprema...?!“, sada već možemo reći, da ovaj brod plovi po jasnim koordinatama. Kormilo je u čvrstim rukama, a jedra su mu jaka i izdržljiva. Filigranskom preciznošću tkale su ih ruke, strpljive i pokorne. Izatkana su skladnim i harmoničnim nitima. Ljubav i zajedništvo prožima svaku njihovu potku, a porodični duh, svaku njhovu osnovu. I dok je tako, ovaj brod i dalje može kroz ustalasalo more balkanske stvarnosti.

Porodični ljekar radi sa registrovanom grupom građana svih starosnih grupa, pružajući kontinuiranu, sveobuvatnu zdravstvenu zaštitu tokom dužeg vremenskog perioda. U svakodnevnom radu provodi sve vidove prevencije u cilju očuvanja zdravlja. Primarna prevencija se sprovodi za sve zdrave osobe prema važećem stručnom uputstvu za otkrivanje i redukciju faktora rizika i rano otkrivanje oboljenja iz programa prevencije i kontrole nezaraznih bolesti u Republici Srpskoj dok su sekundarnom prevencijom obuhvaćeni svi oboljeli u ranom stadijumu bolesti u cilju smanjenja progresije bolesti, otkrivanju i redukciji faktora rizika a u cilju produženja i poboljšanja kvaliteta života pacijenta.

Hipertenzija ili povišen krvni pritisak je jedan od važnih faktora rizika za rano obolijevanje i smrt pojedinca, a smatra se da hipertenziju ima osoba čiji sistolni krvni pritisak iznosi 140 mmHg i viši i dijastolni krvni pritisak 90 mmHG i viši. Etiologija samog oboljenja u procentu od 80 - 95% nije poznata (esencijalna hipertenzija ) dok se samo u malom broju slučajeva zna uzrok same hipertenzije (sekundarna hipertenzija) koja se javlja češče kod mlađih osoba. Uzroci sekundarne hipertenzije mogu biti stenoza renalne arterije (renovaskularna hipertenzija) kod bolesti renalnog parenhima, koarktacije aorte, feohromocitoma, hiperaldosteronizma i dr. Kod starijih osoba se može sresti izolovana sistolna hipertenzija zbog smanjene vaskularne komplijanse. Definicija i kategorije su iste kako za mlađe osobe, tako i za osobe srednje i starije životne dobi.

Faktori rizika za nastanak hipertenzije su brojni. Dijele se na nepromjenljive i promjenljive. Nepromjenljivi faktori rizika su oni na koje ne možemo uticati i to su tzv. nepreventabilni faktori rizika – pol, starost, genetski faktor (nasljedni faktor). S druge strane, postoje brojni preventabilni faktori rizika za nastanak hipertenzije – gojaznost, nepravilna ishrana, bogata solima i mastima, smanjena fizička aktivnost, pušenje i oni predstavljaju svakodnevno polje rada porodičnog ljekara kod sprovođenja primarne prevencije.

Dijagnozu hipertenzije postavljamo anamnezom i fizikalnim pregledom. Fizikalni pregled podrazumijeva više ponovljenih mjerenja krvnog pritiska sfingomanometrom pacijentu u sjedećem položaju u ordinaciji. Anamnezom

Hipertenzija iz ugla porodičnog ljekara

dobijamo podatke iz lične i porodične anamneze kao i traženje simptoma oštećenja ciljnih organa. Dodatnim dijagnostičkim pretragama pokušavamo da odredimo da li se radi o sekundarnoj hipertenziji kao i znake oštećenja ciljnih organa.

U tretmanu hipertenzije imamo nefarmakološki i farmakološki pristup. Nefarmakološki pristup podrazumijeva korekciju ishrane uz preporuku za ishranu bogatu povrćem, svježim

Dr Dragan Ilinčić, spec. porodične medicine, oženjen, otac troje djece. Rođen 31.1.1978. u Šamcu. Godine 1996. završio gimnaziju u Srednjoškolskom centru Modriča. Medicinski fakultet, opšti smjer, završio 2004. godine u Banjaluci, a specijalizaciju iz porodične medicine - 2008. godine.

U periodu od 2004 - 2019. stalno zaposlen u JZU Dom zdravlja Šamac, gdje je radio kao nosilac tima porodične medicine, a tokom radnog odnosa vršio funkciju šefa Službe hitne pomoći, a potom obavljao funkciju direktora DZ Šamac u periodu od 2012-2016. godine. Dobitnik plakete Skupštine opštine Šamac za doprinos u razvoju primarne zdravstvene zaštite na području opštine Šamac i dobitnik povelje Komore doktora medicine za organizaciju zdravstvene službe. Spoljni ocjenjivač Agencije za akreditaciju, sertifikaciju i unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite u Republici Srpskoj. Član HISPE BiH. Od oktobra 2019. godine stalno zaposlen u ZUSC „Kuća zdravlja“ Bijeljina, PJ ambulanta Šamac.

voćem, vlaknima i žitaricama, smanjenje unosa soli, povećanje fizičke aktivnosti, smanjenje tjelesne težine, prestanak pušenja, smanjenje unosa alkohola. Farmakološki pristup liječenju hipertenzije podrazumijeva primjenu lijekova iz grupe diuretika, beta blokatora, ACE inibitora, blokatora angiotenzinskih receptora i antagoni-

Dr Dragan Ilinčić, spec. porodične medicine, ZU SC „Kuća zdavlja“ Bijeljina

Tabela 1. Kategorije krvnog pritiska prema SZO i ISH

sta kalcijumskih kanala. Cilj terapije je kontrola hipertenzije uz minimalne neželjene efekte.

Važan aspekt u radu porodičnog ljekara predstavlja sekundarna prevencija gdje je hipertenzija jedan od vodećih faktora kardiovaskularnog rizika i smrtnosti. Rizik od kardiovaskularnog događaja se povećava sa prisustvom pridruženih faktora rizika. Tokom praćenja oboljelih od hipertenzije, otkrivanje prisustva faktora rizika kod oboljelih od hipertenzije radi se procjena zastupljenosti broja faktora rizika, procjena kardiovaskularnog rizika oboljelih i pokušava se odrediti stepen sekundarne prevencije oboljelih od hipertenzije u cilju smanjenja kardiovaskularnog rizika.

Posmatrajući svoj tim porodične medicine, koji ima 2299 registrovanih pacijenata, broj oboljelih od hipertenzije, povišen krvni pritisak nepoznatog porijekla ( MKB - I10) ima 325. Polna struktura oboljelih : muški -120, ženski - 205. Starosna struktura: mlađi od 65 godina - 146, stariji od 65 godina - 179. (Podaci su dobijeni iz registra hroničnih bolesti i indikatora kvaliteta medicinskog softwera - WebMedic)

Pridruženi faktori rizika koji su zapaženi: kod 80 oboljelih je izmjeren BMI preko 30 kg/m2, 33% imaju evidentiran pušački status, kod 167 oboljelih je evidentiran ukupni holesterol preko 5 mmol/l, a kod 123 pacijenta je izmjerena vrijednost triglicerida preko 2 mmol/l.

Pomoću SCORE tablica – određuje se procentualna vrijednost rizika od fatalnog KV događaja u narednih 10 godina, granična vrijednost je 5%. Podjela prema stepenu rizika:

Drugi riziko faktori, asimptomatsko oštećenje organa ili oboljenje

- veoma visok rizik - ≥ 10 %

- visok rizik - ≥ 5% a do 10%

- umjeren rizik - ≥1% a do 5%

- mali rizik -<1%

Međunarodno udruženje za hipertenziju uradilo je podjelu KV rizika prema visini krvnog pritiska, prisustva drugih faktora rizika i oštećenja ciljnih organa

Posmatrajući prethodnu grupu oboljelih:152 pacijenta (oko 50 %) ima, pored HTA, još 1-2 faktora rizika, 90 pacijenta (preko 30%) ima, pored HTA, tri faktora rizika. Prisustvo pridruženih faktora rizika određuje mali, umjeren do visok kardiovaskularni rizik a, pored provjeravanih faktora rizika, postoje brojni faktori rizika koji nisu evidentirani: stres, sedentarni način života, socijalni status, prisustvo ko-

Visoko normalan pritisak

Oštećenje organa, bubrežno oboljenje III stepen ili DM

Simptomatska KVB, oboljenje bubrega IV stepena ili DM sa oštećenjem organa/ riziko faktori

morbiditeta (npr. DM), pozitivna porodična anamneza, upotreba alkohola i dr. faktori rizika.

Uloga porodičnog ljekara kod oboljelih od hipertenzije mora biti dostupna, sveobuhvatna i kontinuirana jer je hipertenzija hronično oboljenje koje je vodeći faktor rizika za kardiovaskularni događaj i smrtnost. Rizik od kardiovaskularnog događaja se povećava sa prisustvom pridruženih faktora rizika. Više od 50% oboljelih od hipertenzije ima pridruženih dodatnih 1-2 riziko faktora, a preko 30% ima tri pridružena riziko faktora. Veliki značaj ima sekundarna prevencija i svakom oboljelom od hipertenzije neophodno je odrediti pridružene riziko faktore, odrediti kardiovaskularni rizik i napraviti individualni plan za smanjenje broja faktora rizika i kardiovaskularnog rizika.

U ZU Specijalistički centar "Kuća Zdravlja” Bijeljina, 27. marta broj 3, nalazi se Laboratorija “Kuća zdravlja” Bijeljina, sa uslugama Brzo, kvalitetno, pouzdano!

Kompletna laboratorijska dijagnostika na jednom mjestu

rizik

Bez riziko faktora

Umjeren rizik Visok rizik

1-2 RF Mali rizik Umjeren rizik Umjeren do visok rizik Visok rizik

3 i više RF

Mali do umjeren rizik Umjeren do visok rizik Visok rizik Visok rizik

Umjeren do visok rizik Visok rizik Visok rizik Visok rizik do veoma visok

Veoma visok rizik Veoma visok rizik Veoma visok rizik Veoma visok rizik

Jovanka Paravinić dipl. ing. medicinskolaboratorijske dijagnostike

Tokom godina područje oko očiju počinje da pokazuje znake starenja, koža počinje da gubi svoju mladalačku elastičnost i počinju da se pojavljuju bore koje mogu biti različitog intenziteta. Svakako da postoji značajan interes da se ovaj proces zaustavi i koži vrati elastičnost i zategnutost.

Za rješavanje ovog problema postoje mnogobrojne opcije, uključujući korišćenje neurotoksina, filera, hirurških procedura, kojima se zateže i podiže koža. I pored uspješnosti svih navedenih tretmana najuspješnijim se pokazalo korišćenje lasera za takozvani laserski resurfacining. Korišćenje neurotoksina dovodi do (prolazne) paralize mišića lica i oni mogu da dovedu do gubitka mimike i poremećaja funkcije. Fileri su suptance koje se ubrizgavaju pod kožu kako bi se ispravile i popunile nepravilnosti i nabori. I oni su, takođe, jako efekasni, ali kod pacijenata koji imaju puno bora potrebno je da se radi tretman na prilično širokom području. Dermoabrazija se danas rijetko koristi. Zbog toga upotreba CO2 lasera i drugih lasera se pokazala kao najfunkcionalniji i najpristupačniji način rješavanja ovih problema gdje se, uz pomoć laserske energije, podstiče obnova kolagena tretiranog područja i tako dobija prirodan i trajan rezultat.

Sadašnja savremena tehnologija se zasniva na korišćenju CO2RE lasera. On je dizajniran kao frakcioni laser i zbog toga se može koristiti za tretman različitih slojeva kože. Takođe, ovakav laser se može koristiti kao ablativni laser. Svakako, prednost ovakve tehnologije je što omogućava podešavanje isporučene energije i dužine isporuke lasera kako bi se dobio odgovarajući terapijski učinak.

Način aplikacije i isporuke energije u periorbitalnoj regiji treba shvatiti ozbiljno jer predoziranje tretmana može ostaviti trajne ožiljke. Zbog toga je znanje ljekara da odredi parametre i indikaciju za svakog pojedinačnog pacijenta jako važno i zbog same regije koja je vidljiva.

IPL tehnologija upotpunjuje sam laser pošto omogućava tretiranje hiperpigmentacija i proširenih sitnih krvnih sudova koji su estetski neprihvatljivi.

Svakako je najbolje započeti tretman sa manjim parametrima gdje pacijent treba da uradi više manjih procedura pod lokalnom anestezijom. Nakon tretmana potrebno je određeno vrijeme da se koža oporavi i to može da traje od tri dana do dvije sedmice. Sva ova nova tehnologija uparena sa timom koji se sastoji od okuloplastičnog hirurga i oftalmologa daje sjajne rezultate.

Tretman periorbitalnih bora i drugih znakova starenja oko oka

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

Frax tretman

Uperiodu od 15. do 17. februara 2024. godine, na Bledu u Sloveniji je održan „10th Train the Foot Trainer“, gdje su učešće uzeli i članovi tima Instituta za fizikalnu medicinu, rehablitaciju i ortopedsku hirurgiju „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka u sastavu dr Tatjana Udovičić, dr Boban Milanović te dipl. medicinar i master zdravstvene njege Dragana Dragić i dipl. medicinska sestra Dajana Hrvaćanin.

„Time is tissue, ulcer is urgent!“ su neke od glavnih poruka sa ovog eminentnog skupa, na kome su predavači bili poznata imena D-Foot International-a poput: dr Zulfiqarali G. Abbas, dr Roberto Anichini, dr Frances Game, dr Norina Alinta Gavan, dr Miodrag Janić, dr Alexandra Jirkovska, dr Anna Korzon-Burakowska, dr Mojca Lunder, dr Beata Mrozikiewicz-Rakowska, dr Oleg V. Udovichenko, dr Vilma Urbančić Rovan, dr Kristen Van Acker i dr Pauline Wilson.

Informacije koje su učesnici imali

priliku da razmijene pokazuju koliki je značaj problema dijabetesa i dijabetesnog stopala kojim se, između ostalog, bavi i Institut „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka.

Naime, procjenjuje se da će do 2035. godine globalna prevalencija dijabetesa dostići gotovo 600 miliona, a oko 80% oboljelih će živjeti u zemljama u razvoju kakva je i naša zemlja. Dalje se predviđa da će komplikacije poput dijabetesnog ulkusa imati godišnju incidencu od oko 2% do 4% u razvijenim zemljama i vjerovatno još veću u zemljama u razvoju. Ako u obzir uzmemo i činjenicu da samo 2/3 ulkusa potpuno zaraste, a 28% ulkusa dovodi do nekog oblika amputacije donjeg ekstremiteta,

Učešće tima iz Instituta za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i ortopedsku hirurgiju „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka

10th Train the Foot Trainer

(Bled, Slovenija, 15-17. februar 2024. godine)

vidimo da svake godine više od milion oboljelih od dijabetesa izgubi dio donjeg ekstremiteta zbog ovih komplikacija. Komplikacije na stopalima kod oboljelih od dijabetesa ne predstavljaju samo ličnu tragediju, nego utiču i na porodicu oboljelog te predstavljaju značajan finansijski teret za zdravstveni sistem, ali i društvo u cijelini.

Poruka skupa i jedinstvo u mišljenju

i podložne su izmjenama, u zavisnosti od novih saznanja i dostupnosti terapije. Smjernice su namijenjene zdravstvenim radnicima na svim nivoima zdravstvene zaštite koji se bave dijabetesnim stopalom, a insistiranje na simbiozi zajedničkog dejstva ljekara i sestre je zapravo ključ uspjeha dobre njege i liječenja pacijenata sa komplikacijama u vidu dijabetesnog stopala.

predavača prilikom razmjene mišljenja i iskustava jeste insistiranje na smjernicama za tretman dijabetesnog stopala, zasnovanim na medicinskim dokazima, a koje su međunarodno prihvatljive.

Ovakve smjernice je i sam Institut „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka preveo, prilagodio i uveo još od 2015. godine. Smjernice predstavljaju prijedlog prevencije i liječenja dijabetesnog stopala

U pogledu prevencije se govorilo o nekim od ključnih elemenata koji u prvom redu podrazumijevaju:

• identifikaciju rizičnog stopala;

• redovan pregled rizičnog stopala;

• edukaciju pacijenta, porodice i zdravstvenih radnika;

• nošenje odgovarajuće obuće i liječenje preulkusnih promjena. Identifikacija rizičnog stopala ima

Dragana Dragić, diplomirani medicinar zdravstvene njege, master zdravstvene njege

Stručni tim Instituta “Dr Miroslav Zotović”

10th Train the Foot Trainer, Slovenia 2024 Edukacije “Dijabetesno stopalo”, Derventa 2016

za cilj otkrivanje znakova ili simptoma periferne neuropatije ili periferne arterijske bolesti, a oboljeli od dijabetesa treba da se jave na pregled stopala najmanje jednom godišnje. Pacijenti za koje je utvrđeno da imaju jedan od faktora rizika treba da budu pregledani i češće, a u skladu sa IWGDF kategorijom u koju su svrstani.

Dobro planirana, organizovana i ponavljana edukacija ima značajnu ulogu u prevenciji komplikacija na stopalu. Edukacija ima za cilj unapređenje pacijentovog znanja o njezi stopala, svijest o mogućim problemima i sticanje korisnih navika, kao i podsticanje motivacije i vještina kako bi sačuvao korisne životne navike.

Edukator mora da demonstrira vještine kao što su pravilno rezanje noktiju, a oboljele od dijabetesa treba naučiti kako da prepoznaju potencijalne probleme na stopalu i koje korake da preduzme kada se problem pojavi. Zdravstveni radnik koji daje instrukcije treba i sam da ima periodične edukacije kakva je i ova edukacija bila.

Glavni uzroci za nastanak ulkusa kod osoba sa gubitkom senzibiliteta na stopalima su nošenje neprikladne obuće, ali i hod bez obuće. Pacijenti koji nemaju zaštitni senzibilitet treba da imaju na raspolaganju adekvatnu obuću i finansijsku podršku za njenu nabavku. Potrebno je ukazati pacijentu na bitnost nošenja takve obuće svo vrijeme, u kućnim uslovima i van kuće. Takođe je važno slijediti preporuke za obuću u skladu sa IWGDF kategorijom kojoj pacijent pripada.

Kada je u pitanju liječenje preulkusnih promjena kod pacijenata oboljelih od dijabetesa kao oblik prevencije, to podrazumijeva uklanjanje većih kalusa, zaštitu plikova i njihovu drenažu ukoliko je to neophodno; liječenje uraslih ili zadebljalih noktiju i propisivanje antifungalnih lijekova. Tretman je poželjno

ponavljati sve dok se ne izliječi preulkusna promjena i spriječe recidivi tokom vremena, a poželjno je da ga izvodi stručnjak za tretman stopala. Ukoliko je moguće deformitete stopala tretirati neoperativno (npr. ortozama).

Na kraju je važno istaći da efektivne i efikasne zdravstvene usluge za hronične nezarazne bolesti uključuju saradnju između pacijenata i zdravstvenih profesionalaca te zajedničko donošenje odluka. Medicinska sestra/tehničar ima značajnu ulogu u sprovođenju prevencije u svakodnevnom radu sa pacijetima oboljelim od dijabetesa i njihovim porodicama. Medicinska sestra/tehničar treba da edukuje pacijenta o pravilnoj

Tendinopatije – savremeni pristupi liječenju zasnovani na dokazima

Proljeće 2024. za tim od četiri ljekara i 20 fizioterapeuta iz Instituta “Dr Miroslav Zotović” Banjaluka u znaku je edukacije o tendinopatijama – bolnom sindromu povezanom sa oštećenjem tetiva usljed povreda ili prekomjernog opterećenja.

Edukacija se odvija u tri modula pod vodstvom predavača i instruktora Alfonsa Raja Peira, člana Instema instituta i uspješne španske Klinike J.J. Bosca.

Prvi dio edukacije, održan u februaru 2024. godine, nosio je naziv „Pristup

higijeni stopala, obući, čarapama, samopregledu stopala, vježbama, rezanju noktiju i svim drugim stvarima koje mogu biti od značaja. Takođe, mora edukovati pacijenta o njegovoj bolesti, komplikacijama, dijabetičkoj dijeti, važnosti pridržavanja svih uputstava, redovnom mjerenju glukoze, uključujući porodicu u edukaciju i podršku.

Održani trening je pokazao da samo zajedničkim snagama pacijenata i zdravstvenih radnika možemo dati doprinos podizanju kvaliteta života pacijenata koji boluju od dijabetesa, što u konačnici ima reperkusije na sve segmente društva uzimajući u obzir ranije navedene dimenzije problema.

tendinopatijama zasnovan na dokazima“. Drugi modul je održan od 21. do 23.3.2024. na lokaciji Banja Slatina i posvećen je temi „Pristup bolu i povredama mišića“. Treći modul edukacije, planiran za april 2024. godine, obradiće temu „Klinički vodič za tretman gornjih ekstremiteta“.

Edukacija je koncipirana da polaznicima pruži teorijski uvid u savremene koncepte tretiranja tendinopatija, zasnovane na dokazima koje su tokom kliničkog rada prikupili eminentni stručnjaci iz ove oblasti. Polaznici edukacije su izuztno zadovoljni praktičnim dijelom i usvojenim tehnikama primjenjivim u svakodnevnoj praksi.

Edukacija dijabetesno stopalo, Novi Grad 2016

Akne su inflamatorno oboljenje kože koje obično nastaje u adolescenciji. Njihova pojava je uslovljena:

• hormonskim poremećajima,

• masnom kožom,

• ili infekcijom

Jedne su od najčešćih kožnih bolesti. Ovo stanje kože nastaje zbog začepljenja lojnih žlijezda na licu i gornjem dijelu tijela, sebumom, masnom supstancom koju stvaraju te žlijezde. Postoji nekoliko vrsta akni, a najčešće su akne vulgaris, koje se uglavnom javljaju kod adolescenata kod kojih hormonalne promjene uzrokuju povećanje lojnih žlijezda i stvaranje sebuma.

Troje od petoro ljudi u životnoj dobi od 12 i 25 godina ima akne, mada se one mogu javiti kod ljudi svih životnih dobi. Procjena je da jedno od petoro odraslih u životnoj dobi od 25 do 44 godine ima akne, a da skoro 50% svih odraslih žena ima blage do umjere akne. Mada se ne radi o bolesti opasnoj po život, akne mogu imati duboke psihofizičke posljedice.

Uzroci

• Pretjerano stvaranje sebuma (uzrok su hormoni, bakterije, određeni lijekovi, naslijeđe i stres)

• Nepravilno ljuštenje mrtvih ćelija kože (prejako trljanje kože, čišćenje sapunom ili hemikalijama može iritirati kožu i pogoršati akne)

Simptomi

Obično se akne javljaju na licu, grudima, gornjem dijelu leđa i ruku (nadlaktice) u obliku:

• bijelih prištića (pore su začepljene masnim izlučevinama i odumrlim ćelijama)

• mitesera (začepljene pore ostaju otvorene u kojima se nakuplja prljavština)

• crvenih prištića (uzdignuti, crvenkasti prištići nastali zbog upale ili infekcije začepljenih pora)

• cista (upalni proces može da se proširi na dublje dijelove kože i da se formiraju čvorići do veličine lješnika (lat. acne nodulo-cystica).

Ove forme akni često ostavljaju ožiljke koji su mogući i kod blažih oblika)

Prevencija

• izbjegavanje bilo kakvih kozmetičkih preparata za kosu, sredstava za sunčanje na bazi ulja ili masti.

Uticaj prehrane na pojavu akni na koži

Primarijus mr ph. Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

Koristiti proizvode u kojima je spoljašnja faza voda

• obavezna zaštita od sunca

• pokušati smanjiti stres

• kosu držati dalje od lica

• izbjegavanje dodirivanja lica rukama ili predmetima

• znoj i prljavština mogu doprinijeti stvaranju akni

• ne istiskati prištiće jer to može izazvati infekciju i stvaranje ožiljaka

Kako hrana djeluje na pojavu i tretman akni

Koža je naš najveći organ. Sastoji od više miliona ćelija čiji opstanak i funkcionisanje zavise od pravilnog dotoka kiseonika i hranljivih mikro i makro materija. Stres, umor, genetska predispozicija, nepravilna i nezdrava prehrana imaju veliki uticaj na zdravlje, ljepotu, izgled i kvalitet kože.

Prehrana se tradicionalno smatra glavnim uzrokom u nastanku akni. Mnogobrojna istraživanja su dokazala da prehrana utiče na metaboličke promjene u organizmu koje imaju vidljiv uticaj na zbivanja u porama kože i lojnim žlijezdama.

Šta uraditi

Zamijeniti namirnice sa visokim glikemijskim indeksom (namirnice koje sadržavaju šećer, krompir, bijela riža) sa namirnicama koje imaju srednji i nizak glikemijski indeks koje će omogućiti sporije otpuštanje šećera (mahunarke, neko voće i povrće).

Veoma je važan unos antioksidanasa. Zašto?

Slobodni radikali i oksidacioni procesi mogu doprinijeti upali koja je prisutna u svakoj fazi razvoja akni dok antioksidansi djeluju u borbi protiv njihovih negativnih dejstava.

Cink je esencijalan za zdravu kožu s obzirom na to da pomaže u smanjenju upalnih procesa na koži, a koji su povezani sa razvojem prištića i akni. Zeleno povrće, kao što su kelj i brokule, su bogati antioksidansima i odličan izvor cinka.

Borovnice takođe treba unositi

u organizam s obzirom na to da su dobri antioksidansi i bogati vlaknima. Istraživanja su pokazala da osobe s kožom sklonom aknama, mogu imati manjak vitamina A i E, prirodnih antioksidanasa.

Potočarka i ulje avokada su izvanredan izvor vitamina E, dok su namirnice sa visokim sadržajem beta-karotena (narandžaste namirnice: bundeva, batat i mrkva) bogate vitaminom A. Masne ribe i morski plodovi bogati su omega-3 masnom kiselinom i nutrijentima koji su veoma važni u zdravoj i uravnoteženoj ishrani a time značajne za zdrav i lijep izgled kože. Drugi izvor omega-3 masnih kiselina su orasi, lješnjaci, chia sjemenke kao i lanene sjemenke.

Šta treba izbjegavati

Mlijeko sadrži brojne hormone rasta, anabolike (različite forme androgena i testosterona), koji utiču na rast mišića, ali mogu biti uzrok ozbiljnih oblika akni. Mlijeko i mliječni proizvodi povećavaju nivo inzulina u krvi isto kao što to čini hrana poput šećera i složenih ugljikohidrata. Mliječni proizvodi se nalaze često zajedno sa drugim namirnicama (npr. pirekrompir, bijela kafa... koji se pripremaju sa mlijekom i/ili maslacem) te ih treba izbjegavati. Smanjenje unosa čokolade bogate šećerom može pomoći u smanjenju akni. Čokolada ima visoki procenat šećera pa time i visok nivo glikemijskog indeksa, dok mliječna čokolada ima i mlijeko koje takođe može biti okidač za pojavu prištića i akni. Upravo se zato čokolada i smatra glavnim “krivcem“ za nastanak akni.

I još na kraju... Uz sve navedene preporuke, veoma je važno održavanje tjelesne i fizičke aktivnosti!

LITERATURA

1.Damjanović, A. et all. Vodič za savjetovanje pacijenata u apoteci, Farmaceutsko društvo RS i Farmaceutsko društvo Federacije BiH, Banjaluka, 2013.

2.Edvards,C., Stilman,P.:Mala oboljenja ili velike bolesti.IV izdanje, Beograd, 2011.

3.Ugrešić,N. (urednik):Farmakoterapija za farmaceute. Farmaceutski fakultet Beograd, 2014.

Uprilogu je niz aktivnosti koje je provelo Udruženje doktora porodične medicine sa ciljem poboljašanja položaja u zdravstvenom sistemu i u društvu uopšte.

Izvještaj sa 3. redovne sjednice skupštine Udruženja doktora porodične medicine

Dana 28.3.2024. održana je 3. redovna sjednica skupštine Udruženja doktora porodične medicine putem Zoom platforme. Učestvovao je 21 delegat.

Dnevni red sjednice obuhvatao je izvještaj o radu za 2023. i plan rada za 2024. godinu. Oba dokumenta su jednoglasno usvojena. Pod tačkom razno, skupština je informisana o aktivnostima na izmjeni cjenovnika, izradi pravilnika o bolovanju, problematikama i rješenjima o IZISU, održanoj konferenciji dekana medicinskih fakulteta regiona i informacijama o 19. danu porodične medicine. Takođe su razmijenjene informacije o planovima SZO o aktivnostima vezanim za standardizaciju rada centara za promociju i prevenciju, koji bi u narednom periodu trebalo da dobiju konačnu formu i smisao postojanja, od definisanja profila zdravstvenih radnika, načina ugovaranja i finansiranja do opisa poslova. Naredno zasjedanje planirano je u Zvorniku.

Centar za promociju zdravlja i prevenciju bolesti

U Hotelu “Jelena” 22.3.2024. u Banjaluci održan je sastanak radne grupe za reformu PZZ-a sa predstavnicima SZO.

Tema sastanka su bile konkretne mjere na profilisanju Centra za promociju zdravlja i prevenciju bolesti koji je definisan Zakonom

Kreirajmo svoju budućnost

o zdravstvenoj zaštiti iz 2022. godine. .Cilj aktivnosti u projektu je da se pomogne definisanje obima usluga koje će centar pružati i ugovarati sa FZO Republike Srpske. Takođe, razmatarno je i pitanje standarda i normativa centra. Razgovarano je o tome koji profil kadra će raditi u centru i koja je namjena i smisao postojanja centra.

Otvorena su i druga pitanja, značajna za reform, od izrade Strateškog plana za PZZ do drugih tema od vitalnog značaja za razvoj PZZ, fokusirana na porodičnu medicinu. Na sastanku, Udruženje je predstavljao predsjednik prim. dr sc. Draško Kuprešak.

Škola porodične medicine za mlade doktore

Udruženje doktora porodične medicine Republike Srpske je započelo ciklus edukaci-

u Hotelu “Meriot”, Banjaluka, je završen prvi modul koji je imao za temu hipertenziju kao i usvajanje praktičnih vještina za korištenje aparata za Holter monitoring. Predavačku ekipu je činio iskusni tim u ime porodične medicine. Predsjednik Udruženja prim. dr sc. Draško Kuprešak je u uvodu dao osvrt na istoriju razvoja porodične medicine u svijetu i kod nas, menadžmentu i organizaciji rada timova porodične medicine, mogućnostima specijalizacije i subspecijalizacije i, naravno, perspektivama za profesionalni razvoj ovih mladih polaznika škole. U timu su još bili uvažena prof. dr Suzana Savić, sekretar Udruženja, koja je prezentovala najnovije smjernice o dijagnozi i tretmanu hipertenzije. Učešće je uzela i načelnica službe porodične medicine Doma zdravlja Banjaluka prof. dr Kosana Stanetić, kao i prim. dr

je mladih doktora. S obzirom na to da veliki broj mladih doktora trenutno radi u domovima zdravlja, a da su znanja iz ove oblasti nakon redovnog studija limitirana, napor Udruženja je usmjeren da se ohrabre mladi doktori da krenu ovim putem. Porodična medicina ima svoje mjesto u zdravstvenom sistemu i u društvu i omogućava profesionalni razvoj i napredak. Škola je koncipirana od pet tematskih modula koji pokrivaju najčešća stanja sa kojima se doktori u ambulantama porodične medicine susreću. Biće realizovana u vremenskom periodu od pet mjeseci februar-jul. Svi skupovi su akreditovani od nadležnih tijela. U subotu 17.2.2o24.

Nebojša Putnik. Veliku podršku u realizaciji ovog projekta dalo je Udruženje kardiologa Republike Srpske, predvođeno načelnicom Kardiološke klinike UKC BL prof. dr Tamarom Kovačević Preradović, koja je upoznala učesnike o dilemama i rješenjima za pojedine kliničke varjante hipertenzije.Takođe, dr Dijana Trninić i dr Vesna Katić, kardiolozi iz Klinike, su govorile o praktičnim vještinama primjene Holtera krvnog pritiska. Kompanija “Bromabel” je predstavila aparat za Holter krvnog pritiska i dala smjernice za njegovo korištenje. Veliku zahvalnost dugujemo kompaniji “Krka” koja je podržala organizaciju ove škole za mlade doktore

Drugi modul za mlade doktore medicine u Hotelu “Meriot”: Upravljanje faktorima rizika i dislipidemijom u svjetlu najnovijih naučnih saznanja

U Hotelu “Meriot” 28.3.2024. održan je drugi modul za mlade doktore medicine u organizaciji Udruženja doktora poorodične medicine Republike Srpske. Tema drugog modula bila je upravljanje faktorima rizika, odnosno dislipidemijom u kontekstu najnovijih naučnih saznanja i terapijskih mogućnosti. Sesiju je vodio predsjednik Udruženja prim. dr sc. Draško Kuprešak, a predavački tim činili prof. dr Verica Petrović, prim. dr Danijel Atijas, dr Radmila Begović Stevandić, supspecijalista porodične medicine. Učestvovalo je oko 35 mladih doktora medicine.

Usvojen novi pravilnik o bolovanju u Srpskoj

BANJALUKA - Upravni odbor Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske usvojio je novi pravilnik o postupku utvrđivanja privremene spriječenosti za rad s ciljem dodatnog unapređenja oblasti bolovanja i kako bi eventualne zloupotrebe ovog prava bile svedene na minimum.

Novim pravilnikom jasno je precizirano u kojim slučajevima porodični ljekar može da sam propiše bolovanje za bolovanja do 30 dana, a u kojim je neophodno mišljenje ljekara specijaliste odgovarajuće grane medicine iz zdravstvene ustanove koja ima ugovor sa Fondom, saopšteno je iz ove ustanove.

Fond je uvažio i sugestije poslodavaca koje se odnose na preciznije ostvarivanje prava na bolovanje za dijagnoze za koje je predviđena maksimalna dužina bolovanja u ukupnom trajanju od 28 dana.

Iz Fonda su pojasnili da, ukoliko osigura-

nik u periodu od šest mjeseci zbog ovih dijagnoza bude na bolovanju više od 45 dana, kod ponovnog otvaranja bolovanja potrebno je da porodični ljekar osiguranika uputi na prvostepenu komisiju.

Novi pravilnik, između ostalog, definiše da ukoliko se ispostavi potreba za daljim liječenjem, po istoj dijagnozi, nakon šest dana od zaključivanja bolovanja porodični ljekar će osiguranika odmah uputiti na prvostepenu komisiju radi ocjene potrebe za ponovnom privremenom spriječenošću za rad.

Isto tako, porodični ljekari mogu da prekinu bolovanje i prije isteka roka koji je utvrdila prvostepena komisija ukoliko procijene da se zdravstveno stanje poboljšalo, što se odnosi i na prvostepenu komisiju, koja isto može da prekine bolovanje i prije roka koji je predložio ljekar specijalista odgovorajuće grane medicine.

Pravilnik i dalje propisuje konkretne mehanizme kontrole bolovanja, poput vanredne ocjene koji imaju za cilj da spriječe pokušaj bilo kakve zloupotrebe ovog prava u praksi, navedeno je u saopštenju.

U saopštenju je navedeno da i dalje ostaje obaveza koja je propisana Zakonom o obaveznom zdravstvenom osiguranju o javljanju porodičnom ljekaru svakih 15 dana dok je osiguranik na bolovanju, izuzev bolničkog liječenja.

“U slučaju da se osiguranik ne javi, porodični ljekar daje ocjenu da je sposoban za rad”, naveli su iz Fonda.

Osiguranik ima pravo na žalbu u slučaju da nije zadovoljan ocjenom prvostepene komisije koja je nadležna za propisivanje bolovanja dužeg od 30 dana, kao i mogućnost prigovora na ocjenu porodičnog ljekara kada je riječ o ocjeni bolovanja i to u roku od 24 časa od date ocjene nadležnoj prvostepenoj komisiji za ocjenu bolovanja.

“Suština svih izmjena je da preciznim definisanjem pojednostavimo primjenu propisa u praksi, ali i da svaka eventualna zloupotreba prava bude uočena pravovremeno i spriječena”, istakli su u Fondu.

Iz Fonda su naveli da su prvi put ljekari zaposleni u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i komisijama za ocjene bolovanja bili članovi radne grupe koja je pripremala Pravilnik, što potvrđuje namjeru Fonda da u sva normativna rješenja uključuje i zdravstvene ustanove, kako bi partnerski unaprijedili primjenu ovog prava u praksi.

U Fondu su podsjetili da bolovanja do 30 dana propisuju ljekari porodične medicine, a bolovanja duža od 30 dana su u nadležnosti prvostepene komisije.

Novi pravilnik stupa na snagu osmog dana od objave u “Službenom glasniku Republike Srpske”, prenosi “Srna”.

U porodičnoj medicini nedovoljan broj specijalista

Predsjednik Udruženja doktora porodične medicine Republike Srpske Draško Kuprešak rekao je da je u porodičnoj medicini nedovoljan broj specijalista iz ove oblasti, što narednih godina može ozbiljno da ugrozi kvalitet usluga u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Srpskoj.

- Trenutno u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, odnosno porodičnoj medicine, koja postoji u 54 doma zdravlja /a tu je uključen i određen dio privatnih zdravstvenih ustanova sa 30 do 40 timova porodične medicine/, rade 702 ljekara porodične medicine. Međutim, struktura obrazovanja nije adekvatna - naglasio je Kuprešak.

Prema njegovim riječima, od tog broja 340 je specijalista porodične medicine, 290 je doktora medicine, dok su tridesetak doktora specijalisti drugih grana medicine, uglavnom bez doedukacije iz porodične medicine, što svakako utiče na kvalitet zdravstvenih usluga.

On je istakao da je godišnje potrebno 150 svršenih doktora medicine, a optimalno bi bilo od 200 do 250 da bi se namirile potrebe za kadrovima u zdravstvenom sistemu. Kuprešak je naveo da pojedini domovi zdravlja kao što su u Šekovićima, Čajniču, Milićima, Bileći i Ljubinju nemaju nijednog specijalistu porodične medicine.

- Riječ je o ozbiljnom problemu koji zahtijeva brzu akciju - naveo je on. Kuprešak je rekao da je u analizi Komore doktora medicine Republike Srpske za period 2013. do 2019. godine navedeno da je Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske odobravalo prosječno 97 specijalizacija za cijeli zdravstveni sektor. Kada je u pitanju specijalizacija iz porodične medicine, taj broj odobrenih specijalizacija je oko 75, što ne zadovoljava potrebe primarne zdravstvene zaštite. Kao dobar primjer on je istakao da je u 2020. godine zabilježen rekord od 339 odobrenih specijalizacija.

To, kaže, znači da se promijenila politika resornog ministarstva kada je riječ o saglasnostima na odobravanje većeg broja specijalizacija u Srpskoj. Kuprešak je naveo da je u razvijenim evropskim zemljama prosječan broj doktora na 10.000 stanovnika 36, dok je u Srpskoj 23.

- Medicinski fakultet u Banjaluci i Foči godišnje završi 127 studenata. Stvari je moguće unaprijediti ako bi se promijenila upisna politika i kvote redovnih studenata i na taj način bi se uskladile potrebe na tržištu rada i zadovoljile potrebe u kompletnom zdravstvenom sistemu, posebno u porodičnoj medicini - smatra on.

Prema njegovim riječima, mlade kolege koje završe Medicinski fakultet teško se odlučuju za porodičnu medicinu, jer je ona, prije svega, klinički manje atraktivna u odnosu na druge grane kao što su kardiologija, ginekologija, pedijatrija te hirurgija, a i u materijalmom smislu manje su plate i mogućnost dopunskog rada.

- To djeluje destimulativno na naše mlade ljekare da se uključe u specijalizaciju i programe porodične medicine - naveo je on.

Međutim, i aktivnosti koje je iniciralo Udruženje u smislu unapređenja pozicije specijaliste porodične medicine kroz uvođenje subspecijalističkih programa, kojih ima oko desetak i obuhvataju dijabetologiju, angiologiju i masovne nezarazne bolesti, ovi profili ljekara nisu pozicionirani u domovima zdravlja tako da doktori porodične medicine koji završe subspecijalizaciju u sistematizacijama radnih mjesta nemaju adekvatnu poziciju niti su nagrađeni za svoj rad, što ih demotiviše.

- Apelujemo na Ministarstvo zdravlja te Komoru doktora medicine, koji prema Novom zakonu o zdravstvenoj zaštiti kreiraju razvoj plana ljudskih resursa, da se odnos broja specijalizacija za primarni nivo, posebno porodičnu medicinu te sekundarni i tercijarni nivo definiše kvotama u smislu 70/30. Većina svršenih doktora medicine trenutno nastavlja svoje karijere u bolničkom sektoru zbog čega ćemo ostati bez ljekara različitih specijalnosti /pedijatara, ginekologa, specijalista porodične medicine/ u domovima zdravljanaglasio je on.

On smatra i da lokalne zajednice treba da pokažu malo više brige za probleme kada je riječ o ljudskim rasursima u domovima zdravlja, istakavši da je neophodno da se odredi poseban grant, odnosno sredstva, kako bi se finansirale specijalizacije u punom iznosu na nivoima domova zdravlja jer četvorogodišnja specijalizacija košta dom zdravlja oko 120.000 KM.

Kuprešak kaže i da ovu profesionalnu strukturu i njihovu poziciju treba da sačuvaju i rukovodioci zdravstvenih ustanova primarnog nivoa kroz različite vidove materijalnih i nematerijalnih nagrađivanja kako bi se dalo na njihovom značaju i dodatno motivisalo za svakodnevni težak rad.

Poboljšanje prevencije kardiovaskularnih bolesti: Interdisciplinarni pristup i edukacija u porodičnoj medicini

Mjere za prevenciju kardiovaskularnih bolesti na svim nivoima zdravstvene zaštite Interdisciplinaran pristup, kao i specifični programi i edukacije kojima bi se ojačali timovi porodične medicine za prepoznavanje ovih rizika kod pacijenata i propisivanje terapije, teme su o kojima se danas razgovaralo na sastanku ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i saradnika sa pred-

sjednicima Udruženja kardiologa Republike Srpske, Udruženja endokrinologa Republike Srpske i Udruženja doktora porodične medicine Republike Srpske.

Sagovornici su istakli da je važno i da centri za promociju zdravlja i prevenciju bolesti pri domovima zdravlja preuzmu svoju koordinatorsku ulogu u ovim aktivnostima.

Ministar Šeranić naglasio je da je fokus ministarstva zdravlja Srpske upravo dugoročan razvoj i unapređenje preventivnih aktivnosti i u sferi hroničnih nezaraznih bolesti.

U Banja Luci 21.i 22 marta održana Konferencija Dekana Medicinskog fakulteta regiona. Učešće su uzeli sve zemlje od Slovenije, Srbije, Hrvatske, Sjeverne Makedonije, Crne Gore i Republike Srpske i Federacije BIH (BIH).

Poseban poziv za učešće na Konferenciji je dobio, prim dr sci Draško Kuprešak kao predsjednik Udruženja porodične medicine Republike Spske, čime je iskazana potvrda o partnertsvu i značajnom uticaju Udruženja na razvoj obrazovnih procesa u Republici Srpskoj na polju porodične medicine.

Konferencija dekana medicinskih fakulteta regiona

Poštovani, Izuzetna nam je čast i zadovoljstvo da vas obavijestimo da će od 24. do 26. maja 2024. godine, u organizaciji JZU „Dom zdravlja“ u Banjaluci i u saradnji sa Medicinskim fakultetom Univerziteta u Banjaluci, biti održan Prvi simpozijum sa međunarodnim učešćem pod nazivom „Prevencija je temelj zdravlja“ u JU Banski dvor – kulturni centar.

Povodom obilježavanja 30 godina samostalnog rada i postojanja naše ustanove biće otvorena i izložba medicinskih starina u izložbenom prostoru Kamene kuće na tvrđavi Kastel pod nazivom „Medicina kroz istoriju“ (period postavke izložbe je od 24. do 30. maja 2024. godine). Pored eksponata koje posjeduju JZU „Dom zdravlja“ u Banjoj Luci i Medicinski fakultet i drugi domovi zdravlja, bolnice, zavodi i instituti iz Republike Srpske će ustupiti svoje eksponate te učestvovati u organizaciji izložbe.

Svečano otvaranje Simpozijuma i izložbe „Medicina kroz istoriju“ planirano je za 24. maj 2024. godine u poslijepodnevnim časovima u prostoru Kamene kuće na tvrđavi Kastel, a radni dio Simpozijuma biće održan 25. maja 2024. godine.

Namjera nam je okupiti eminentne stručnjake iz raznih oblasti medicine te vas očekuju predavanja, panel diskusije i radionice kako zdravstvenih profesionalaca iz naše zemlje, tako i iz regiona sa fokusom na prevenciju koja je zlatni standard za očuvanje zdravlja stanovništva.

Ovaj međunarodni događaj biće akreditovan od Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske prema važećem Pravilniku. Sve informacije o održavanju Simpozijuma se nalaze na našoj zvaničnoj web stranici www.domzdravljabanjaluka.com. Ukoliko ste zainteresovani za učešće na našem Prvom simpozijumu sa međunarodnim učešćem molimo vas da se prijavite putem sljedećeg linka https://kotizacije.com/dom-zdravlja/.

Za sve detalje možete se obratiti na broj telefona 051 230 252 ili na e-mail simpozijum@domzdravljabanjaluka.com.

S poštovanjem,

Podaci o pružanju zdravstvene zaštite od prvog školovanog ljekara, na ovom području datiraju još od 1589. godine.

Veća koncentracija školovanih doktora pominje se u dokumentima iz 1875. godine, a kao istaknuti ljekari navode se Rade Petrović, Milan Jovanović Batut i Petar Rico.

Od 1878. godine, na banjalučkom području, počelo je zakonsko uređenje zdravstvene zaštite, prvi put u BiH.

Od zdravstvenih ustanova formirane su, tokom vremena, bolnice i apoteke te se tada započelo s imunizacijom djece protiv velikih boginja, a kasnije i drugih zaraznih bolesti. Takođe, u tom periodu otvorene su i prve privatne ambulante.

Kao prva savremeno koncipirana javna socijalno-medicinska i higijenska ustanova, Dom narodnog zdravlja u Banjaluci, osnovana je 29. decembra 1926. godine, Rješenjem Ministarstva narodnog zdravlja Kraljevine SHS.

Od 1946. do 1974. godine Dom zdravlja je bio organizaciona jedinica u sastavu tadašnjeg Medicinskog centra Banjaluka, u čijem sastavu su postojali i Opšta bolnica, kao i Higijenski zavod kao preteče današnjeg Instituta za javno zdravstvo RS. U tom periodu, status pravnog lica je imao samo Medicinski centar.

Godine 1983. zbog Zakona o udru-

Dom zdravlja Banjaluka

Istorijat

DIREKTORKA

Doc. dr sc. med. Nevena Todorović, spec. porodične medicine, supspecijalista angiologije

Doma zdravlja

ženom radu i novih podzakonskih akata, dešava se samoupravna transformacija na osnovu koje je konstituisana i registrovana RO Klinički medicinski centar Banjaluka, sa više OOUR-a, među kojima i OOUR Dom zdravlja Banjaluka, sa statusom pravnog lica. Ovakva organizacija je postojala sve do 25.5.1994. godine, kada je konstituisana i registrovana Javna zdravstvena ustanova Dom zdravlja u Banjaluci i pod tim nazivom i danas posluje i postoji.

Do 1994. godine Dom zdravlja je doživio više organizacionih transformacija, prilagođavajući se zahtjevima tada važećih zakonskih i podzakonskih akata, a ove transformacije su uglavnom imale karakter statusnih promjena.

Javna zdravstvena ustanova Dom zdravlja u Banjaluci je zdravstvena ustanova u državnoj svojini, od posebnog društvenog interesa, osnovana za područje Grada Banjaluka, sa statusom referentne zdravstvene ustanove. Pod ovim nazivom osnovana je 1994. godine, izdvajanjem tadašnje Osnov-

ne organizacije udruženog rada Dom zdravlja Banjaluka iz sastava Radne organizacije Klinički medicinski centar Banjaluka, a na osnovu Odluke Skupštine Grada Banjaluka o osnivanju Doma zdravlja.

Javna zdravstvena ustanova Dom zdravlja u Banjaluci je sa svojim kapacitetima najveći dom zdravlja u Republici Srpskoj i referentna je zdravstvena ustanova za djelatnost koju obavlja. Takođe je i nastavna i naučna baza za Medicinski fakultet u Banjaluci i Medicinsku školu.

Narodna skupština Republike Srpske je, na prijedlog Vlade Republike Srpske, 1999. godine donijela Zakon o zdravstvenoj zaštiti Republike Srpske u kojem se predviđa osnivanje porodične medicine.

Iza nas su brojne promjene u radu, reforma, poplave i pandemija, ali uprkos svim izazovima, danas je JZU Dom zdravlja u Banjaluci stasao u modernu zdravstvenu ustanovu koja može adekvatno da odgovori svim zadacima koji joj se nameću.

JZU

Teme Simpozijuma:

1. Dosadašnja realizacija, iskustva i rezultati Programa provođenja prevencije malignih bolesti i utvrđivanje prisustva faktora rizika za pojavu hroničnih masovnih nezaraznih bolesti u Banjaluci za period od 2019. do 2023. godine;

2. Iskustva u provođenju prevencije u zemljama u okruženju;

3. Hronične masovne nezarazne bolesti u populaciji;

4. Komplikacije hroničnih masovnih nezaraznih bolesti;

5. Panel diskusija - Značaj provođenja prevencije na primarnom nivou zdravstvene zaštite;

6. Otežavajuće okolnosti i odgovor zdravstvenog sistema u organizaciji liječenja hroničnih masovnih nezaraznih bolesti i komplikacija ovih bolesti;

7. Izazovi i novine u prevenciji i tretmanu faktora rizika za hronične masovne nezarazne bolesti.

Otvorena pitanja

Sagledavajući stanje primarne zdravstvene zaštite na ovim područjima u posljednjih pet godina uočeno je značajno smanjenje interesa mladih doktora za specijalizacijom iz porodične medicine, što predstavlja veliki problem opstanka ambulanti porodične medicine pri domovima zdravlja u Republici Srpskoj, posebno u njenim ruralnim oblastima. Odlazak velikog broja doktora porodične medicine u starosnu penziju, kao i trend odlaska kolega u druge ustanove i države u regionu, predstavlja dodatni otežavajući faktor u obezbjeđivanju dostupnosti usluga primarne zdravstvene zaštite našim sugrađanima. Najčešće obrazloženje mladih kolega za smanjen interes za rad u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a posebno u porodičnoj medicini je “da je ovaj posao težak i zahtjevan, ne daje mogućnost napredovanja u svakom pogledu (i stručnom i finansijskom), da niste poštovani od sistema i sugrađana te da se porodični doktori nalaze na margini profesionalne ljestvice”.

Princip rada porodične medicine zasniva se na glavnim postulatima primarne zdravstvene zaštite:

• Porodična medicina obezbjeđuje jednaku dostupnost zdravstvenih usluga građanima u gradskim, prigradskim i seoskim područjima.

• Porodična medicna je mjesto prvog kontakta sa pacijentom (funkcija čuvara vrata zdavstvenog sistema – “gatekeeper”).

• Porodična medicina obezbjeđuje kon-

tinuitet pružanja zdravstvene zaštite sa istim timom zdravstvenih profesionalaca.

• Pružanje sveobuhvatnog obima usluga od istog tima porodične medicine za kompletnu porodicu.

• Timovi porodične medicine vrše koordinaciju pružanja usluga zdravstvene zaštite kroz primarni, sekundarni i tercijarni nivo.

• Porodična medicina obezbjeđuje racionalniji pristup u korištenju zdravstvenih resursa i manje upućivanja na dijagnostičke procedure i više referalne nivoe zdravstvene zaštite.

• Uz dijagnostiku i liječenje oboljenja, naglasak rada porodične medicine je na promociji zdravlja i prevenciji bolesti.

Pored sve većeg nedostatka doktora postoje i drugi otežavajući faktori koji utiču na pružanje kako kurativnih, tako i preventivnih zdravstvenih usluga. Važeći pravni akti nisu predvidjeli administrativni posao koji prati medicinsku uslugu i, nažalost, on uzima najveći dio vremena doktoru u njegovom radu, tako da za glavni, stručni dio posla, a to je pregled pacijenta i utvrđivanje njegovog zdravstvenog stanja i načina daljeg liječenja, veoma često se ne može izdvojiti više od pet minuta po jednom pacijentu. Smatramo da će sadašnji način rada u ambulanti, zbog svakodnevnog ogromnog pritiska administracije i kontrola administrativnog rada doktora te velikog broja kontakata pacijenata sa doktorima kojih u jednom danu bude i po 70 do 80, značajno uticati na kvalitet pružanja zdravstvenih usluga.

Sve navedeno može dovesti do stručnih grešaka koje mogu prouzrokovati nesagledive posljedice.

Zbog svega navedenog, nameću se sljedeća važna pitanja:

• Da li će se zbog manjeg broja porodičnih doktora težište liječenja pacijenata premjestiti u hitnu medicinsku pomoć, urgentni centar te na sekundarni i tercijarni nivo zdrastvene zaštite?

• Koliko će ove promjene u načinu pružanja zdravstvenih usluga dodatno op-

teretiti doktore koji rade u bolnicama, odnosno kliničkim centrima te da li kolege mogu prihvatiti povećan broj pacijenata u svom ambulantnom i kliničkom radu, koji suštinski i medicinski mogu biti zbrinuti u primarnoj zdravstvenoj zaštiti?

• Da li će se dugo čekanje na nalaze specijalističkih i subspecijalističkih pregleda odraziti na zdravlje pacijenata, s obzirom na to da porodični doktori praktikuju holistički pristup pacijentu?

• Koliko će ovakav način pružanja zdravstvenih usluga u finansijskom smislu povećati troškove liječenja i rehabilitacije?

• Na koji način će se organizovati preventivni pregledi u svjetlu nedostatka medicinskog kadra primarne zdravstvene zaštite, ali i nedostatka motivacije samih timova za provođenje ovih usluga?

• Da li će porodični doktori veći dio radnog vremena raditi dijagnostiku i kurativne preglede? Da li će obavljati većinski samo administrativne poslove? Ili da li će se baviti samo promocijom zdravlja i preventivnim pregledima?

• Koliko su zabrinjavajuće posljedice na zdravlje pacijenata ako se preventivni pregledi ne budu radili jer maligne bolesti neće biti otkrivene u ranoj fazi, a riziko faktori masovnih nezaraznih bolesti neće pravovremeno biti identifikovani?

• Da li će nedostatak ginekologa i radiologa na primarnom nivou zdravstvene zaštite usljed starosne penzije dodatno otežavati pravovremeno provođenje preventivnih pregleda?

• Da li će se, na osnovu prethodnih pitanja i dilema, primarna zdravstvena zaštita svesti na službu hitne medicinske pomoći i službu laboratorijskobiohemijske dijagnostike u skladu sa raspoloživim kadrom?

• Da li će konačni ishod biti redukovanje primarnog nivoa zdravstvene zaštite i dramatični porast morbiditeta i mortaliteta u populaciji i posljedično preopterećenje sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite sa nesagledivim posljedicama?

Potrebno je da se što hitnije sagleda stanje primarne zdravstvene zaštite, posebno sa aspekta stanja i problema u službama porodične medicine i preduzmu odgovarajuće mjere.

Već duže vrijeme nismo imali adekvatan prostor za rad Udruženja, ali to nije umanjilo naš rad sa korisnicima. Bazirali smo se na poboljšanju vještina potrebnih za samostalan život i rad. Vizija Udruženja da se omasovi članstvo, a to se postiže ako su članovi Udruženja zadovoljni, ako se osjećaju prihvaćeno i ako osjećaju podršku i razumijevanje. Upravo iz tih razloga u našem udruženju svi dajemo maksimum od sebe da svi osjete da su dobrodošli, da se uzajamno razumijemo i da polako shvate da će uz naše iskustvo i stručnu pomoć uspjeti da prevaziđu sve prepreke i barijare koje ih blokiraju i ne dozvoljvaju im da krenu dalje.

Kroz naše radionice zastupljen je i rad na informisanju zajednice o problemima koji dovode do narušavanja mentalnog zdravlja.

Frojdova izreka je: “KO ZNA DA VOLI, TAJ ŽELI I DA RADI… “,a to je upravo mentalno zdravlje čovjeka.

Misija nam je da volonterskim radom i uz pomoć lokalne zajednice smanjimo broj hospitalizacija, kao i broj BO dana. Posebno želimo da kroz različita predavanja spriječimo što veći broj maloljetnika da posegnu za konzumiranjem alkohola, droge, duvana i sl. što im je danas lako dostupno i dozvoljeno. Smatramo da samo zdrava omladina i zdravo društvo može da čini jedan zdrav sistem i državu.

Da smo kroz naš rad i postojanje prepoznatljivi u našoj lokalnoj zajednici govori i primjer da nam je gradonačelnik Mirko Ćurić 4.3.2024. godine uručio ključeve za trajno rješenje našeg problema oko prostora za rad Udruženja.

Naši klubovi takođe rade aktivno i vrijedno, a dokaz tome su brojne izložbe, kao i nedavna promocija knjige Nataše Stanić - 29.2.2024. god.

Kao predsjednica Udruženja svojim radom i djelom želim da budem primjer svojim kolegama i mladima, pa se tako odazivam na sve prijeme, posjećujem i sarađujem sa drugim udruženjima i kolegama. Tako sam se odazvala i sa velikim zadovoljstvom prisustvovala svečanoj proslavi 20 godina postojanja časopisa Medici.com u Banjaluci.

To je bila prilika da vidim mnoge drage ljude sa kojima sarađujemo od samog osnivanja našeg udruženja, pa ću iskorisititi priliku da se posebno i na ovaj način zahvalim Momiru i Veri Pušac na veličanstvenom dočeku i

Korisničke inicijative Udruženja “Sonata”

Dvomjesečne aktivnosti

prijatnom duženju za pomenuti jubilej u Banjaluci.

Želim da napomenem i istaknem veoma značajnu dugogodišnju sardnju sa dragim kolegam i udruženjima iz Čačka, Vladičinog Hana i Vranja, sa kojima smo 22, 23. i 24. marta 2024. godine uzvratili posjetu i razmijenili iskustva u radu. Sa pomenutim kolegama imamo i potpisan Sporzum o saradnji koji nas obavezuje da iskustva i ideje u radu razmjenjujemo i učimo jedni od drugih.

Uz vjeru i nadu u bolje sutra i uz još veći entuzijazam, nastojaćemo da i dalje radimo i sarađujemo sa svim kolegama i udruženjima.

Svi su dali saglasnost za objavu slika.

Pripremile: MIHOLJKA JANKOVIĆ – predsjednica Udruženja “Sonata” Trebinje ANICA RAMIĆ – predsjednica Udruženja “Stop mobing” Trebinje UDRUŽENJE ZA

TREBINJE

Zima je doba koje je oskudno svježim namirnicama, potrebnim našem organizmu.

Vjesnici proljeća u našim krajevima su srijemuš i kopriva jer prvi stižu i time popravljaju ponudu prave, prirodne i autentične hrane. Zato ih treba koristiti u ovom periodu godine SVAKODNEVNO jer su puni vitalnih materija koje čine dobro organizmu. Srijmuš sadrži obilje C vitamina, najviše u listu, zatim alin, uljanu materiju, etarsko ulje i obilje minerala.

Za razliku od koprive koja se tokom godine obnavlja, naročito u kasnu jesen, (iako je, ipak, najbolja ona rana, aprilska) srijemuš traje relativno kratko, nekih 20-30 dana dok ne procvjeta i počne da pravi lukovicu. Listovi se sakupljaju, najčešće tokom aprila iako se ponekad javi i u martu.

Sok od srijemuša

Veće količine svježeg srijemuša je najbolje izblendati sa vodom. Dobije se gusti ili rjeđi sok sa potpuno očuvanim sastojcima. Kako iz ove veoma korisne biljke svi sastojci brzo oksidišu i izgube se to je potrebno dobijeni sok odmah uliti u plastične flaše i duboko zamrznuti. Ovaj način se pokazao najboljim u očuvanju ove vrijedne biljke, zato se može preporučiti.

Kako je sadržaj soka, slično soku od bijelog luka, veoma koncentrisan, to bi najbolje bilo sok uliti u flašice od dva i tri decilitra kako bi se odleđena flašica mogla potrošiti u kratkom roku, tokom jednog dana jer nije dobro ponovo ga zamrzavati. Dakle, sav sok treba iskoristiti u što kraćem roku, bilo kao sok bilo kao začin za druga jela, poput krompira, graška, boba i drugog povrća. Svakako ne treba pretjerivati u dnevnom unosu pošto je, kako je rečeno, srijemuš koncentrisana biljka prilično žestokog sadržaja.

Srijemuš u maslinovom ulju

Zatim, još jedan od izuzetno dobrih načina za konzervisanje ove fenomenalne biljke je i izblendati veću količinu srijemuša sa kvalitetnim maslinovim uljem. Koliku količinu maslinovog ulja

Kako srijemuš sačuvati za zimu?

ćete upotrijebiti zavisi od gustine koju želite da dobijete. Tako napravljen preliv može trajati bar u narednih šest mjeseci jer ga maslinovo ulje takođe konzervira. Isto se može koristiti kao preliv na salatama ili dodatak na kraju jela.

Srijemuš u kockicama za zimu

Još jedan od načina da se sačuva preko zime je da se listovi usitne makazama, zatim se posudice za led napune srijemušem i vodom te se zalede. Kad se kockice zalede, spremimo ih u neku veću posudu, a u posudu za led možemo ponovo stavljati srijemuš. Tako zaleđen srijemuš možemo tokom zime stavljati u razna variva i čorbe. Kuvanje uništava ljekovite materije, ali bar imamo predivnu aromu u jelima cijele godine.

Sirup od srijemuša

200 g srijemuša, 1,5 l hladne vode, l kg šećera ili meda. Svježi medvjeđi luk s lukovicom samljeti ili sitno narezati te preliti hladnom vodom. Nakon što pokriveno odstoji preko noći, tekućinu procijediti, a medvjeđi luk dobro protisnuti. Tekućinu zakuvati, umiješati šećer ili med, te lagano kuvati 10-15 minuta. Uzimati tri puta na dan po jednu kašiku.

Vino od srijemuša

Uzme se 2,5 dl bijelog kvalitetnog vina koje mora prokuvati i preliti sa 50 grama svježih listova srijemuša, koji se ostave da stoje pokriveni 15-20 minuta. Tekućinu procijediti, zasladiti medom i uzimati gutljajima u toku dana.

Vino od divljeg luka je izvrstan lijek protiv kašlja, pa i dugotrajnog, plućnog

katara i drugih plućnih bolesti, kao i kod tegoba s disanjem. Rakija od divljeg luka pomaže i pamćenju, a ako imate visok holesterol, napravite tinkturu.

Rakija od srijemuša

Ako želite da napravite rakiju od ove biljke, bocu napunite sitno nasjeckanim listovima ili lukovicama srijemuša, prelijte domaćom rakijom i ostavite dvije nedjelje na suncu ili na toplom. Dnevno popijte 10 do 12 kapi, razblaženih s malo vode.

Ukiseljene lukovice srijemuša

* 150 g očišćenih lukovica (koje se vade u jesen)

* 1 dl sirćeta 1 kašičica sjemena gorušice (slačice)

* 0,5 cm naribanog korijena svježeg đumbira malo soli i šećera

Priprema:

1. Zakuvajte sirće sa začinima, dodajte očišćene lukovice i prokuvajte nekoliko minuta.

2. Lukovice izvadite, složite u toplu, sterilizovanu teglu pa prelijte sirćetom.

3. Zatvorite i ostavite da stoji tri nedjelje da se sastojci povežu.

Na kraju treba reći da je najbolji način da se sačuvaju sva njegova ljekovita svojstva je pravljenje tinktura. Srijemuš se može „konzervisati“ i u obliku tinkture što je isto dobar način, ali tu je problem što se tinktura ne pripravlja na baš jednostavan način, a cio postupak, poželjno je još jednom ponoviti. A tu je problem plus i alkohol koji služi kao baza tinkture.

Priprema: Jelena Pušac

Srijemuš u kockicama leda

ZDRAVSTVO - SRBIJA

Министарка здравља Даница Грујичић, свечано је, са потпредседником

Владе и министром одбране Милошем Вучевићем, министарком науке, технолошког развоја и иновација Јеленом Беговић, и градоначелником Београда Александром Шапићем, положила камен темељац за нови дијагностичкоистраживачки објекат са лабораторијом трећег нивоа биолошке безбедности (BSL-3) у оквиру Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“.

Министарство здравља Републике Србије овај објекат подиже у оквиру Пројекта „Хитан одговор Републике Србије на COVID-19“

финансираног из кредита Светске

банке. Ово је прва BSL-3 лабораторија у Србији чијом изградњом

наша држава стиче независност у борби против инфективних болести. Уједно, ово је и најсавременија и највећа лабораторија ове врсте на Балкану.

„Данашњим полагањем камена темељца ми заправо учвршћујемо темеље независности државе у борби против инфективних

болести, оних које познајемо и

оних које могу да нас сачекају у

будућности“, истакла је министарка Грујичић и додала: „Не можемо да заборавимо пандемију која је

оставила дубок траг у целом чо-

вечанству, али и пољуљала поверење грађана у вакцинацију. Оправдано, јер смо и вирус и оружје

против њега тада тек откривали.

Нове болести и епидемија захтевају нова оружја за борбу. Исто-

Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, 26. фебруар 2024.

Србија добија најсавременију и

највећу BSL-3 лабораторију на

Балкану

Потпуна сувереност и независност Србије у борби против инфективних болести.

рија медицине је управо то: Одговор на нове изазове и непознате непријатеље са којима се у виду вируса и других микроорганизама суочавамо.

Нова лабораторија чијем првом камену данас сведочимо, као и све постојеће дијагностичке лабораторије Института ‘Торлак’ које ће бити смештене у ових 4.000 квадрата, биће не само одговор на све те будуће изазове, већ начин да вратимо поверење наших грађана у домаћу вакцину, ‘Торлакову’ вакцину, коју су деценијама уназад примале генерације као превентиву од заразних болести. Желим да наша највећа драгоценост, наша деца и њихови

родитељи, поново одлазе мирни

на вакцинацију као што су чиниле

многе генерације, потпуно сигур-

не да ће их вакцина коју ће примити искључиво штитити“.

Догађају су присуствовали министри у Влади Републике Србије

Милош Вучевић, министар одбра-

не и први потпредседник Владе

Србије, Маја Поповић, министарка правде, Алксандар Мартиновић, министар државне управе и локалне самоуправе, Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Тања Мишчевић, министарка за европске интеграције, Ђорђе Милићевић, министар без портфеља, Зоран Гајић, министар спорта, Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација, Михаило Јовановић, министар за информисање и телекомуникације, Марко Благојевић, министар за јавна улагања и градоначелник Београда Александар Шапић.

Догађају су такође присуствовали и представници Светске банке и Светске здравствене организације, као и многобројни гости.

Радови на БСЛ-3 лабораторији одлично напредују Обнова Института „Торлак“ је од стратешког значаја за Србију

М

инистарка здравља Даница Грујичић обишла је 11. априла 2024. радове на изградњи новог дијагностичко-истраживачког објекта са лабораторијом трећег нивоа биолошке безбедности у оквиру Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, изразивши задовољство брзином којом радови напредују.

тан одговор Републике Србије на COVID-19“ финансираног из кредита Светске банке. БСЛ-3 лабораторија биће доступна не само Институту „Торлак“, чија је примарна делатност у области вирусологије, већ и нашим другим дијагностичким и научноистраживачким установама и обезбедиће потпуну независност државе Србије у борби против заразних болести.

Захваливши се извођачима радова који су за само три недеље

направили изузетан посао, министарка је подсетила да је рок

за завршетак радова почетак следеће године. Први обриси зграде требало би да се виде већ у јулу. „БСЛ-3 лабораторија је значајна за здравствени систем државе јер ћемо захваљујући анализама које ће се у њој обављати моћи да идентификујемо било који узрочник болести. А када то можете, а имате најсавременију опрему какву ћемо овде обезбедити, онда можете и да направите вакцину против тог узрочника болести“, рекла је министарка Грујичић истичући још једном значај једне овакве лабораторије за Србију.

Министарство здравља Републике Србије подиже ову лабораторију у оквиру Пројекта „Хи-

„Планирамо и реновирање објекта за производњу БСЖ вакцине, али и целог Института „Торлак“ јер су и нова лабораторија,

као и све постојеће дијагностичке лабораторије Института смештане у ових 4.000 квадрата од стратешког значаја за нашу земљу.

Такав институт ће омогућити Србији вакцинални суверенитет

и самосталност у производњи

највећег броја потребних вакцина“, закључила је министарка Даница Грујичић.

Данашњем обиласку радова

на „Торлаку“ присуствовали су и

генерал Радивоје Анђелковић, начелник Управе за здравство Војске Србије, као и најближи сарадници министарке, државни секретар Александар Милошевић и координаторка Пројектне јединице Министарства здравља Биљана Козловић.

АТОМEXPO 2024. у Сочију, Русији

Меморандум о разумевању са

„Росатом“

У оквиру Међународног форумa АТОМEXPO 2024. посвећеног глобалној употреби нуклеарне енергије који се одржава у Сочију у Русији, министарка здравља Републике Србије Даница Грујичић потписала је 26. марта 2024. године Меморандум о разумевању између Министарства здравља Републике Србије и Државне корпорације за нуклеарну енергију „Росатом“ о сарадњи у области нуклеарне медицине.

Споразум, између осталог, подразумева размену информација и искустава у области нуклеарне медицине, сарадњу у медицинској дијагностици и радиотерапији за лечење онколошких болесника, као и у области усавршавања здравствених радника, размену информација о новој опреми и технолошким достигнућима, учешће у заједничким пројектима и друге видове сарадње на овом пољу.

Министарка здравља Даница Грујичић која је увек истицала значај нуклеарне медицине у борби са најтежим болестима, као и достигнућа Русије у тој области, оценила је овај меморандум као велики корак Србије на путу развоја нуклеарне медицине. M.C.

У

организацији Факултета за

пословне студије и пра-

во

Универзитета „Унион

- Никола Тесла“ и Института за

срспку културу Приштина - Лепосавић у Београду је 25.3.2024.

одржан Међународни научни скуп

„НАТО агресија на СРЈ – да се

вечно памти“ у чијем су раду

узели учешће бројни генерали

и официри, припадници Војске

Југославије и Војске Републике

Српске, јавни дјелатници, научни радници из Србије, Републике Српске, Италије и Грчке. Догађају су присуствовали

и изасланици одбране НР Кине

и Руске Федерације, као и представници Српске православне цркве, Универзитета одбране, студенти и ђаци. Подршку скупу дали су Министарство одбране, Министарство унутрашњих послова и Министарство просвете

Републике Србије, а научни одбор окупио је највредније српске научне ствараоце. Уметнички

печат догађају дали су познати умјетници Оливер Њего и Никола Рацков, а посебан ефекат

изазвала је интерпретација пјесме „Журављи“. Одата је пошта

жртвама НАТО агресије, као и страдалима у злочиначком терористичком нападу у Москви. Видео-линком скуп је поздравила и о посљедицама НАТО агресије које се и данас осјећају, од међународног права до екологије, медицине и економије, говорила је професорка Московског државног

института за друштвене односе (МГИМО) Јелена Пономарјова Италијански адвокат Тартаља и адвокат из Ниша Срђан Алексић

говорили су о судским процесима

који се воде пред тамошњим судовима због повећане инциденце

НАТО агресија на СРЈ

Медицинско-биолошка, социопатолошка искуства и посљедице НАТО агресије или сусрета са злодусима новог свјетског поретка

Проф. др Елизабета Ристановић

малигних обољења код италијанских војника који су били учесници контингента међународних мировних снага на КиМ које су посљедица присуства осиромашеног уранијума и осталих тешких метала у њиховим ћелијама, што је утврђено лабораторијским анализама које су тамо извршене. Пенетратори на Космету и даље зраче и представљају огроман ризик за цијело наше географско подручје и сваког појединца о чему свједочи пораст инциденце малигних обољења, као и чињеница да се и дјеца рађају са карцино-

чина који и даље траје. Указано је на потребу мобилизације наше научне заједнице и здравствене струке са тим у вези. Генерали Бранко Крга, Спасоје Смиљанић, Живомир Нинковић подсјетили су на геополитичке и војне посљедице агресије и херојски отпор који су Војска Републике Српске 1995. а Војска Југославије 1999. године, пружиле вишеструко надмоћнијем агресору, као и свим оружјима која су први пут

употребљена на нашим просторима, попут крстарећих навођених ракета, графитних бомби и много чега другог... Представљене су и

наше херојске бригаде. Говорило

се о најбруталнијем кршењу међународног и ратног права, као и о ефектима прљаве медијске сатанизације нашег народа које трају

и данас.

У раду скупа је узела учешће проф. др Елизабета Ристановић која је својим запаженим излагањем и интелектуалном пронициљивошћу, аналитиком, знањем

мима. Такође, поражава чињеница о којој је говорио адвокат Тартаља да је НАТО пакт „правним имунитетом“ заштићен од тужби пред домаћим судовима због зло-

и патриотским набојем дала осврт на „Медицинско-биолошка и социопатолошка искуства и посљедице НАТО агресије или сусрета са злодусима

осам дана су над нашим небом летјели јахачи апокалипсе, сијући страшни огањ, страх, болести, мрак, смрт, тровали нам атмосферу, тло, разарали гробове, рушили мостове, убијали и живе и мртве. Подаци о броју пројектила са осиромашеним уранијумом, чињенице о количини штетних материја које су се излиле из наших хемијских, нафтних и енергетских постројења с несагледивим посљедицима које и данас

осјећамо, а које се прије свега ог-

ледају у броју обољелих од малиг-

них обољења, дјеци која се рађају

новог свјетског поретка“. Излагање члана нашег Уређивачконаучног конзилијума преносимо у цјелости.

са деформитетима, нарушеним

одбрамбеним снагама, тј. колек-

тивном имунитету наше популације, као и сурове чињенице да

Уважени генерали, официри, браниоци отачаства, драги професори и студенти, ствараоци, пријатељи наше земље и страдалног народа Посебна ми је част и признање што сам уврштена међу говорнике данашње конференције чија је мисија и циљ да отргне од заборава злочин који је над нама

почињен. НАТО агресија на Савезну Републику Југославију била је шести рат који је српски народ водио у 20. вијеку, а сваки је био упаљен од насилника који су долазили ван наше земље, увијек са истим задатком, да нам отму простор, родитељски дом и прађедовско тло, да затру трагове нашег постојања и поробе нас. Те, 1999. године, били смо свједоци нечега што писана историја до тада није познавала, а што је убрзо, нажалост, постало стварност и стандард ратова који су вођени против многих суверених и независних држава. Седамдесет и

је над нашим простором и наро-

дом, али што не рећи и над ције-

лом Европом, извршен и геноцид

и екоцид, углавном су нам добро

познате иако су дуго, нажалост, биле намјерно обавијане мраком

заборава који је био раван самом

злочину. Тако је требало да буде

плаћена наша улазница у свијет

оних који нас никада нису разумјели, нити нас по својој духовној суштини и природи могу разумјети. У том суровом експерименту, усидрени попут Нојеве барке у општем потопу морала и духа, изабрани смо за пробу и постали смо мета ђавољег хаоса. Тада најмоћнија држава свијета, која је моћ претворила у право, а у своје право уткала насиље, заједно са својим савезницима и сателитима, сматрајући да је дошло вријеме да коначно загосподари планетом и њеним ресурсима, као и умовима људи, из Србије је започела свој поход на непослушне, користећи највеће научне и тех-

нолошке изуме цивилизације претворене у моћно оружје. Да би у томе успјели, сазидали су медијске фабрике за производњу лажи, мржње, суровости и бешчашћа, а све са циљем поништења свакога ко се постави као препрека остварењу њихових наума. Већ тада је било јасно да се назире духовна истрошеност Европе и да се у мозговима надзлочинаца праве планови будућих уређења људских друштава, заснованих на душевној пустоши и глобалном мраку роботизованих и послушних појединаца, са јединственом Свјетском владом која би за све слободоумне била нека врста Страшног суда.

Сергеј Бабурин, Јелена Гускова, Елизабета Ристановић, Сергеј Ристановић (на међународној конференцији у Дому ВС посвећеној обележавању 25. годишњиц NATO бомбардовања

Уосталом, на ту љубав човјека према злу коју је он кроз своје трајање непрекидно усавршавао, упозорио нас је наш славјански пророк Достојевски у својим „Записима из подземља“ још 1864. године, истичући да ће цивилизовани Европљанин будућности засигурно бити биће крволочније од Атиле. Ми који смо били достојни

да читамо и разумјемо Достојевског и да научно-егзактно анализирамо и предвиђамо процесе нисмо били изненађени, као што смо и савршено знали да у том и таквом, нечовјечном и неприродном поретку, ма шта о томе мислили појединци из наших редова, за нас дефинитивно никада неће бити мјеста, јер оно уосталом није ни планирано.

НАТО агресија и њене посљедице могу се разматрати са различитих становишта, са аспеката различитих струка, али будући да је наука једна и јединствена, интелектуалац мора да разумије и посматра срж неког проблема сведимензионално. Наш национални и државни простор неспорно представља историјски мост између култура, религија, економских групација, вриједносних опредјељења, колективних искустава и визија будућности. Управо сви ови фактори несумњиво доприносе и формирању двије поларизоване снаге у нашем бићуједне, већинске, која на сваки сигнал опасности снажно активира слободарски и херојски дух и друге, мањинске али, нажалост, увијек довољно гласне, са уграђе-

Учесници конференције, припадници Војске Србије, генерали и официри, професори, војни изасланици Руске федерације и НР Кине

ним енграмом који значи спремност за потчињавање и прихватање колонијалног статуса. Гледано кроз медицинско-биолошку и социопатолошку призму, уочљиво је да су се збивања током злочиначке агресије одвијала по обрасцу, који је такође постао правило понашања присутно и данас на свјетској сцени. Зато је наша обавеза да свијету покажемо лик надзлочинца коме смо се супротставили и чији је помпезно истицани лажни морал током агресије на нашу земљу потпуно огољен. Наша је обавеза и да увијек свједочимо о отпору и хероизму нашег народа, полазећи од чињенице да је хероизам прије свега психолошка и духовна, а тек онда и свакако много мање физичка категорија.

Агресори и њихови планери пажљиво су радили на смишљању монструозних злочина, њихове бездушне психопате извршавале су их са безбједне удаљености, а затим су злочине подметали жртви, оптужујући за своја недјела најистакнутије појединце или цијели народ који је на мети агресије. Жртву је, логично, требало казнити за њихов злочин, што представља израз најниже хипокризије самопрокламованих промотера демократије, хуманизма и универзалних вриједности. Све се одвијало по физичком принципу обнављања догађаја, појачавања интензитета и умножа-

вања, уз обилато коришћење доступних електронских средстава комуникације и пропаганде како би се насртало на чула и подсвијест сваког појединца. Бомбардовање је вршено једновремено на цијелом нашем историјском и државном простору. Практиковано је и поновно гађање већ уништених циљева. Гађани су мостови, путеви, телевизијски центри, резиденција предсједника, болнице, фабрике, а на крају и енергетска постројења што је у себи носило симболичку поруку да све треба завити у мрак, а свакодневни живот учинити немогућим. Био је то дио плана да се мраком, огњем и смрћу произведе страх и сломе отпори непокорних уз брижљиво коришћење најсофистициранијих медицинско-биолошких и социопсихолошких сазнања. Остварење тог циља отворило би врата за поробљавање, преузимање ресурса и организацију нашег природног и животног простора по њиховим мјерилима.

Насртање на душевно стање народа било је вршено и са циљем продубљивања поменуте наслијеђене склоности ка подјелама и појачавањем притиска на најважније механизме психолошке одбране. Нарочитом притиску били су изложени они појединци који представљају носиоце снага интелектуалног и духовног, као и политичког и војног отпора, посебно вође.

Креатори и идеолози овог сатанског посла имали су, неспорно, много стручних знања из разних области, па су непогрешиво знали шта изазивају њихова поступања. Наиме, знали су они да се на такав начин код људи успоставља стање хроничног стреса који се непрекидно појачава, уз повремена, акутна изненађења. Научно је верификована чињеница да хронични стрес може разорити имунобиолошку равнотежу и изазвати поремећаје нервног система као регулаторног и контролног центра свих наших животних функција, док акутни удари изазивају изузетна оптерећења, прије свега кардиоваскуларног система до тренутног слома функције. Хронична напрезања стимулишу лучење кортизола који, како рекох, слаби имунолошки систем, изазива или погоршава психосоматске, инфективне и друге болести доводећи до низа функционалних

и органских оштећења. Такође, стање сталне анксиозности и депресивног расположења резултира психофизичком исцпрљеношћу

коју прате дифузни болови у цијелом организму. Наравно, све ово се

дешава код склоних особа у којима

се тако ломе снаге отпора. Вратимо се на медијску сатанизацију која је претходила и

пратила тепихе бомби којима су

нас засипали, ту чудовишну злоупотребу медија, како би се истински циљеви заодјенули у костиме хуманости, док би се сликом и

ријечима насртало на чула, а злонамјерним тумачењем ментално стање гледалаца претварало у обичне пријемнике. Дописници страних медијских агенција често су тих дана посјећивали и нашу ВМА, а ми смо, наивно вјерујући у искру хуманости, посјете доживљавали као прилику да им покажемо трагичне учинке њихових покушаја да на нашем простору успоставе „мир, слободу и демократију“. Међутим, они су остали нијеми на патње и ране наших људи и дјеце, увијек тражећи само рањене Албанце. Чак ни њихове ране које смо ми видали, нису изазивале никакве реакције, човјек се у овим роботизованим људима није могао пробудити, јер су они само извршавали своје домаће за-

датке. Знали смо да нису читали Достојевског, можда за њега нису ни чули, али је било нужно размишљати о степену емотивне интелигенције дописника тако моћних медијских агенција, као и њихових уредника који су се са екрана својих сервиса обрушавали на нас подједнако снажно, као и њихове бомбе. Ништа се није промијенило ни када смо једне ноћи доживјели сатански пир у непосредном окружењу и апокалиптични огањ у нашој установи. Схватили смо

да у њима нема горива за производњу људског добра, да су лаж

и насиље основа на којој обликују осјећања и мисли гледалаца и непогрешиво смо разумјели да ни-

када неће бити могуће успостављање било каквог додира наших менталних бића.

У маниру истинских научника, трагали смо и за могућим објашњењима. Прво, јасно је да су постојале разлике у склопу нашег и њиховог несвјесног памћења, о чему свједочи и познати неуролингвиста Чомски истичући да је употреба терора дубоко урезана у њихов национални карактер, јер су своје куће градили на суровом поништењу права на живот онима којима је то била домовина и који су живјели у складу са природом. Зло је, дакле, било у бити њиховог колективног памћења, али је љубав према злочину непрестано усавршавана и обнављана.

Заставе слободе и демократије којима су толико махали и залуђивали људе широм планете, за све који су хтјели да виде, спаљене су неповратно агресијом

на СРЈ. Била је то борба Давида и Голијата која је и имала биб-

лијски исход. Голијат је имао пре-

више снаге и чинио савршено нечовјештво, док је Давид имао ума

и разума, али и срце које се грија-

ло на косовском завјету и ватра-

ма слободе. Хамлетовска дилема

за нас није постојала, знали смо

да морамо бити и опстати, за

нас је постојао Његошев позив

да тирјанству станемо ногом за

врат и његов усклик: Нека буде

што бити не може! Ма колико

савршена средства и науку има-

ли, одговор на снагу и хероизам

српског народа они нису знали, јер се није могао наћи у рачунарима Пентагона, нити било гдје, он је био сакривен у унутрашњој

снази која се калила кроз сталне

наметнуте нам ратне пожаре. Само мали дио међу нама увијек

проналази неке наше кривице, у њима постоје неуролошки записи јањичарског духа који освајачима

нуди узалудну наду за отварање

капија нашег дворишта. То су они, како их је описао Његош „мали људи којима је својствено да лоше говоре о свом народу.“ Ако наше „кривице“ заиста има, онда је

у томе што смо кућу саградили

на размеђи свјетова и што памтимо историјска страдања, док незалијечене ране предодређују облик и снагу нашег отпора на сваку опасност отимања слобо-

и данас знамо да наше небо мора бити небо слободе и само наше заувијек. Притисци на нашу земљу и народ трају и даље. Нова су само средства и технологије којима се служе. При том, савременици смо и тектонских друштвених

потреса и промјене геополитичке архитектуре свијета. У таквим ситуацијама, управо због свега преживљеног, наш човјек, природно, више од свих на планети доживљава унутрашњи немир који поприма значење нестрпљивог ишчекивања неког бољег, човјечнијег, љепшег свијета и времена. Ипак, друштвени процеси имају своју закономјерност и трајање.

До тада се морамо окренути себи и посветити свом духовном узрастању и препороду, усправљању

и јачању кичме, ма како околности дјеловале тешке. Наше духовне и традиционалне вриједности морају бити одмах реафирмисане, а прије свега снага породице и образовног система. Наша дјеца дуго уче стране језике, опсједнута су компјутерима и технологијом, а скоро ништа не знају о снази духа и народа коме припадају. Разумијевање тајни људске природе помоћи ће нам да разумијемо и душевни склоп оних који нас кроз историју стално злочинима походе, као и да разобличимо њихове планове и ојачамо снаге отпора прихвативши чињеницу да нам је судбина намијенила непрекидну борбу за опстанак и слободу, која, како каже Чомски, никада није завршена. Наша је будућност побједа добра, а казна свих Раскољникова и Карамазова стићи ће неминовно и савремене Велике инквизиторе, а њихове наказно схваћене вриједности изгубиће се у сопственом мраку. Хвала на пажњи! Живјела Србија и васколики српски род!

де и гажења достојанства, што не постоји у формулама свјетских планера, као што нема ни изузетних и смјелих појединаца који су увијек у тешким временима крчили пут нашем народу, били на његовом челу, командовали јединицама и снагу наших архетипских умијећа сједињавали у матицу одбране која се укротити не може. У нама се и те 1999. године, као и увијек у сличним приликама, пробудио специфичан код историјског памћења које нас је приводило знању да се морамо бранити свом снагом нашег физичког, душевног и духовног бића. Избора није било, али смо знали што

Učinci ekološkog faktora na zdravlje je problem globalnog zagrevanja s kojim se suočavamo u većim razmerama i atmosferskim dimenzijama. Smanjenje zelenih površina je jedna od najvažnijih šteta na prirodu ljudske populacije koja je pretrpana neplaniranim i neredovnim širenjem. Jedna od najvažnijih pretnji pogoršanja ekološke ravnoteže je povećanje koncentracije štetnih gasova u atmosferu nakon postupnog smanjivanja zelenih površina koje se smatraju izvorima kiseonika. Kao rezultat globalnog zagrevanja, ljudi, životinje, biljke, ukratko, svi živi organizmi su teško pogođeni. Živi organizmi, koji se suočavaju s važnim pretnjama u svojim životnim aktivnostima, mogu biti izloženi ozbiljnim zdravstvenim problemima s tim promenama u ekološkoj ravnoteži.

Kao rezultat toga, ekološka okruženja svih živih i neživih formacija su u direktnoj interakciji sa svim živim i neživim bićima. Stoga će sve vrste poremećaja i poremećaja u ovoj ekološkoj ravnoteži imati posledice koje će imati dubok uticaj na zdravlje čitavog živog sveta, osobito ljudskog bića. Mi, ljudi koji su blagosloveni kao jedini inteligentni umovi prirode, trebalo bi da uzmemo u obzir direktan uticaj ekologije na zdravlje i provedemo restorativne aktivnosti u tom smeru.

Klimatske promene utiču na mentalno zdravlje i u svetu ostavljaju sve očitije posledice – temperature i nivoi mora rastu, kao i pojave ekstremnih vremenskih nepogoda. Osim katastrofalnih posledica koje klimatske promene imaju na okolinu, životinje i bioraznolikost, one imaju i ozbiljne posledice na zdravlje ljudi. Tu se ne radi samo o posledicama na telesno zdravlje, već i na psihičko zdravlje. Visoke temperature negativno utiču na brojne fizičke faktore kod ljudi, kao što su protok krvi, efikasnost lekova i kvalitet sna. Osim toga, naučnici predviđaju da će promene uzrokovane klimatskim promenama dovesti do češćih pojava određenih bolesti. Zdravstveni izazovi koje donose klimatske promene sežu i do promena na mozgu. Drugim rečima, promene u temperaturi mogu značajno uticati i na zdravlje mozga.

Smatra se da klimatske promene imaju direktne i indirektne uticaje na mozak, čime mogu uticati i na mentalno zdravlje. Ipak, vrlo malo je neuronaučnih istraživanja provedeno i

Ekologija u službi zdravlja

objavljeno na temu uticaja klimatskih promena na promene u mozgu čoveka. Naučnici naglašavaju da dugotrajna izloženost povećanim temperaturama oštećuje nervni sistem.

U nastavku vam iznosim posledice koje klimatske promene mogu imati na fizičko i psihičko zdravlje čoveka te na koji način možete uticati na zaustavljanje klimatskih promena.

Visoke temperature, učestaliji i snažniji toplotni udari i promene u nivoima mora samo su deo problema s kojima se naša tela počinju suočavati. Ovi hronični i akutni stresori i te kako mogu imati uticaj na fizičko zdravlje čoveka.

Do povećavanja pojava bolesti mozga uzrokovanih klimatskim promenama može doći zbog:

• promene klimatskih uslova koji promovišu širenje patogena koji inficiraju mozak

• intenziviranja zagađenja okoline čime se povećava rizik od izlaganja neurotoksikantima

• nestašice hrane koja može dovesti do pothranjenosti koja utiče na mozak

Narušeno mentalno zdravlje može se uočiti odmah nakon kratkoročnih vremenskih nepogoda (npr. nakon poplava i požara), kada ljudi izražavaju povećanu anksioznost, stres, depresiju i/ili PTSP. Problem s klimatskim promenama jeste to što sa sobom donose sve češće ekstremne vremenske nepogode, koje posledično utiču negativno na mentalno zdravlje.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) je psihički poremećaj koji se može javiti nakon izlaganja zastrašujućem, opasnom, ugrožavajućem stresnom događaju. Osobe koje su doživele takva iskustva mogu patiti od simptoma kao što su stalna zaokupljenost traumatičnim događajem, ponovno proživljavanje na javi i noćne more. PTSP se može razviti čak i ako je osoba bila samo svedok traumatskog događaja.

Poplave, kao jedan od takvih traumatskih događaja, tako i požari mo-

gu imati značajan uticaj na mentalno zdravlje pogođenog stanovništva. Evo nekoliko ključnih aspekata:

Depresija: Poplave i požari mogu izazvati osjećaj gubitka, bespomoćnosti i tuge. Ljudi koji su preživeli poplave ili požare često se suočavaju s depresijom zbog gubitka domova, imovine ili voljenih osoba.

Depresija se definiše kao stanje neraspoloženja i averzije (otpora) ka bilo kojem vidu aktivnosti. Depresija utiče na misli osobe, njeno ponašanje, osećanja i poželjnost u društvu.

Retraumatizacija: Pogođeni ljudi mogu se retraumatizovati kroz ponovno proživljavanje traumatskih iskustava. Povratak na mesta poplava, slični zvukovi ili mirisi mogu izazvati intenzivne emocije i anksioznost.

Anksioznost i PTSP: Poplave ili požari mogu povećati rizik od razvoja PTSP-a. Osobe koje su preživele poplave ili požare mogu imati noćne more, panične napade i trebalo bi da izbegavaju situacije koje ih podsećaju na taj događaj.

Ako vas uznemiri pomisao na trajne promene temperature, vremena i staništa životinja i ljudi, ovaj strah je sasvim opravdan. Možda se i vi, kao mnogi drugi, osećate duboko traumatizovani štetom koja je već nanesena nekom prirodnim okolinom i vrstama. Povećan osećaj beznađa zbog promena na planeti samo je jedan od pokazatelja eko-anksioznosti.

Klimatske promene su kako globalna briga, tako i lična. Možda nećete provesti puno vremena aktivno razmišljajući o svojoj povezanosti s planetom, ali ta veza postoji za sve – Zemlja je izvorni dom, izvorni davalac resursa.

Ljudi se često nalaze u dve krajnosti – ili ne misle da imaju problem uopšte, ili ga, naprotiv, preuveličavaju i dovode na nivo poremećaja. Retki su oni koji uspevaju da stvar prihvate na pravi način i uče kako da se nose sa time da bi što lakše funkcionisali kroz život.

Prof. dr Dijana Lazić Puškaš

Svi možemo da doprinesemo rešavanju problema klimatskih promena i da zaštitimo prirodu. Jedan od načina su često pominjane promene navika, ali to nije sve što pojedinac može da uradi.

Treba da se potrudimo da što više pešačimo i vozimo bicikl umesto što se vozimo automobilima. Treba da bolje izolujemo naše domove i da se trudimo da trošimo što manje energije u našem svakodnevnom životu. Treba da prilagodimo našu ishranu i jedemo manje mesa.

Čist vazduh i zemljište - hrana za telo i um

Održivi razvoj i održiva zajednica javljaju se kao moguće rešenje značajnog problema današnjice, a kao cilj se ističe zadovoljavanje potreba sadašnjosti bez strahovanja da buduće generacije neće moći da zadovolje svoje potrebe. Održivost je obavezujuća kako prema prirodi, tako i prema čoveku. Ona ne predstavlja neki gotov program, već koncept koji povezuje sve činioce jednog društva i pomoću njih daje smernice za delovanje pojedinca kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou. U tom smislu, održivost je etički

imperativ koji ima za cilj: humanističke vrednosti, ekonomsku izdržljivost, kulturni identitet, vraćanje prirodi, pravednost, samoostvarenje, globalnu povezanost, partnerstvo… Sa naučnog stanovišta, čini se da se radi o utopiji savremenog doba, novoj paradigmi i ključnom faktoru za promene u vaspitanju i obrazovanju.

Ekologija, koja utiče na živu i neživu okolinu, naravno, ima direktan odnos prema zdravlju. Definicije kao što su postizanje ili narušavanje ekološke ravnoteže, koje možemo čuti mnogo puta, važno je merilo sa rezultatima koji mogu imati dubok učinak na zdravlje svih živih bića.

U tom cilju zalažem se za izgradnju zdravstveno-ekološkog profila zajednice, izradom plana i programa rada savetovališta za zdravlje zajednice, tačnije, za mentalno i ekološko zdravlje, koje bi se sastojalo iz besplatnih radionica, promocija putem socijalnih mreža i lokalnih medija – članci, radio i televizija.

Neka hrana bude tvoj lek, a tvoj lek neka bude hrana.

Hipokrat

Obrazovanje u oblasti hrane, ishrane i zdravlja mora biti zasnovano na dokazima, jer je hrana uslov opstanka, rasta i razvoja čoveka, ali je istovremeno i rizik za bolesti koje najviše opterećuju savremenu civilizaciju. Hrana ima snažan uticaj na fizičko i mentalno zdravlje čoveka.

U cilju prevencije bolesti, očuvanja i poboljšanja zdravlja i edukacije o pravilnoj i uravnoteženoj ishrani, sveobuhvatnim prilazom složenom problemu odnosa ishrane i zdravlja, praveći spoj nauke i prakse, koristeći naučno utemeljene činjenice kao i dugogodišnja iskustva stečena stručnim i istraživačkim radom u ovoj oblasti.

Obrazovni i profesionalni ciljevi našeg savetovališta jesu i uvid u verovanja, stavove, znanje, ponašanja, kako bi kod krajnjih korisnika mogla probuditi odgovornost za vlastito zdravlje, usvojila zdrave životne navike i razvio zdrav odnos prema životu pojedinca, njegove porodice i celokupne zajednice.

Terapijska ishrana (medicinsko–nutritivna terapija) predstavlja definisanu ulogu hrane u tretmanu različitih bolesti i drugih poremećaja zdravstvenog stanja. Terapijska ishrana podrazumeva i izmenu i prilagođavanje

osnovne ishrane trenutnim potrebama pojedinca u terapijske svrhe. Pored medikamentozne terapije, mnoge bolesti zahtevaju odgovarajući režim ishrane, a individualni model MNT (medicinsko-nutritivna terapija), kao jedino opravdani način, se odvija u nekoliko postupaka: kritičke nutritivne procene; nutritivne dijagnoze; nutritivne intervencije; nutritivnog nadzora i ocene.

Ciljevi kvalitativne i kvantitativne modifikacije osnovne ishrane podrazumevaju održavanje i poboljšavanje nutritivnog statusa; ispravljanje kliničkih i subkliničkih nutritivnih nedostataka; održavanje, smanjenje ili povećanje telesne mase; smanjenje opterećenja pojedinih organa i organskih sistema; eliminisanje sastojaka hrane koji izazivaju alergijske reakcije i reakcije intolerancije na hranu; eliminisanje interakcije hrane, lekova i dijetetskih suplemenata; prilagođavanje normalne ishrane mogućnostima organizma da prihvati, metaboliše i eliminiše pojedine sastojke hrane.

Kroz zdravstveno-vaspitni rad i standardizovan proces nutritivne zaštite (Nutrition Care Process) model baziran na vodičima nutritivne prakse – zasnovane na dokazima, očekivanim nutritivnim i zdravstvenim efektima, biće obuhvaćeni klinički značajni aspekti dijetnih programa u okviru prevencije ili terapije (dijetoprofilakse ili dijetoterapije): prekomerne telesne mase i gojaznosti (kao bolesti i zdravstvenog faktora rizika), sarkopenične gojaznosti, pothranjenosti, hiperlipidemija različitih tipova, kardiovaskularnih bolesti (ateroskleroze, arterijske hipertenzije, moždanog udara, srčane insuficijencije, periferne arterijske bolesti), dijabetesa, metaboličkog sindroma, insulinske rezistencije, policističnih jajnika, hipotireoze, drugih poremećaja uhranjenosti (Anorexia nervosa, Bulimia nervosa), osteopenije i osteoporoze, poremećaja hepatobilijarnog trakta, gastrointestinalnih bolesti (ishrana i peptički ulkus, dijareja, celijakija (celijačna bolest), cistična fibroza, inflamatorna bolest creva, ishrana i sindrom iritabilnog kolona (spastični kolon), opstipacija)), oboljenja bubrega i urinarnog trakta, malignih bolesti, anemije, alergije na gluten, reumatoidnih oboljenja.

Metode zdravstveno-vaspitnog rada

Zdravstveno-vaspitni rad će se od-

vijati kroz preventivno-medicinski i terapeutski rad u zajednici i sa pojedincima, organizovanjem i držanjem predavanja, radom u maloj grupi (sa zdravima, bolesnima – gojaznim, dijabetičarima, kardiovaskularnim bolesnicima i drugim), individualnim savetovanjem, tehnikama radioničarskog rada (kreiranje i izvođenje radionice), osmišljavanjem programa javno-zdravstvenih manifestacija.

Kadrovski resursi

Planirane aktivnosti (na polju ishrane, metabolizma i dijetoterapije) će sprovoditi stručni tim lekara (i njihovih saradnika) sa edukacijom u oblasti medicinsko–nutritivne terapije i medicinske nutritivne profilakse, subspecijalista dijetoterapije (subspecijalizacije ishrane zdravih i bolesnih ljudi: za specijaliste higijene, pedijatrije, interne medicine, opšte medicine i medicine sporta), a saglasno Pravilniku o specijalizacijama i užim specijalizacijama zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.

Partneri ili savetodavni odbor koji će se uključiti u ovoj borbi za zdravlje zajednice će biti Mediciski fakultet u Beogradu, Gradski zavod za javno zdravlje, Zavod za biocide, Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, Slikarska kolonija i svi ljudi iz drugih oblasti koji žele da doprinesu boljem i zdravijem životu.

Institut za javno zdravlje „Batut“ koji rade analitičku i ekspertsku bazu za funkcionisanje zdravstvenog sistema Srbije ima veliku ulogu u kontroli i evaluaciji rada zdravstva, kao i u pripremi različitih strateških dokumenata koji su od krucijalne važnosti za kvalitet rada u zdravstvu.

Ekologija čoveka, uz pomoć drugih nauka, može da prikaže ako bi trebalo da dođe do zdravijeg čovekovog organizma, neophodno je da se uzmu u obzir svi gradivni elementi ljudskog organizma, uključujući i materije značajne u svim procesima koji se u njemu odvijaju.

Ekološki model predstavlja pojednostavljenu reprezentaciju nekog fenomena, procesa ili sistema, koji se odnosi na određeni aspekt prirodnog okruženja. Ekološki modeli su prvobitno razvijeni da, između ostalog, prikažu klimatski sistem Zemlje, hidrološke procese, ekosisteme, biogeohemijske cikluse i druge procese i fenomene. Pomoću ovakvih

modela možemo povećati razumevanje i doći do novih znanja, predvideti stanje fenomena, procesa ili sistem u određenom trenutku u vremenu (najčešće se odnosi na predviđanje budućih stanja). S obzirom na velike mogućnosti koje ekološki modeli pružaju, njihova primena u svim oblastima vezanim za životnu sredinu postaje sve zastupljenija.

Sa ekološkog gledišta, zdravlje predstavlja ravnotežu između unutrašnje sredine organizma i spoljašnje sredine. Organizam zdravog čoveka ima sposobnost konstantnog prilagođavanja na promene iz unutrašnje i spoljašnje sredine. Te promene mogu da uključuju promene u temperaturi, pritisku, vlažnosti, kvalitetu hrane i slično (ekološki faktori), ali i društvenog okruženja.

Drastična promena u ovim faktorima dovodi do različitih „stresova” na nivou ćelije ili celog organizma, a oni vode ka pojavi bolesti. Svi faktori spoljašnje i unutrašnje sredine moraju biti u nekom vidu ravnoteže da bismo bili zdravi. Ukoliko bismo dali organizmu u svakom trenutku samo ono što mu je stvarno potrebno, onda ne bi ni došlo do bolesti.

Ne možemo da zanemarimo uticaj kvaliteta vazduha i vode na zdravlje. Zahvaljujući industriji i drugim izvorima zagađenja, kvalitet vazduha je svakim danom sve lošiji, a sa njim i zdravlje celokupnog živog sveta. Društveno okruženje i veze između ljudi postaju sve gore. Društvene mreže i sunovrat moralnih vrednosti odvajaju čoveka od prirode i kvalitetnog života koji pozitivno deluju po zdravlje, tako da nastaju i mnoge bolesti psihičke prirode.

Svaka promena utiče na zdravlje, zbog toga naše telo mora konstantno da se prilagođava sve negativnijem uticaju naše okoline, ali i nas samih (genetika, urođene bolesti, loše navike i sl.). Dakle, da bismo se osećali zdravim, potrebno je da uspostavimo ravnotežu, odnosno fizičku i mentalnu higijenu, i da tako osposobimo telo na konstantne promene u životnoj sredini.

Zdravlje predstavlja odsustvo bolesti, odnosno stanje telesnog, mentalnog i društvenog blagostanja, a do zdravlja se dolazi izbalansiranom ishranom, higijenom i fizičkom aktivnošću.

Svečana akademija, 5. 3. 2024.

Jubilej - 180 godina VMA

Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević, novoizabrani predsednik Vlade Republike Srbije prisustvovao je svečanoj akademiji povodom obeležavanja 180 godina postojanja i rada Vojnomedicinske akademije u Domu garde na Topčideru.

Čestitajući praznik i značajan jubilej, ministar Vučević je istakao da na velike i značajne datume uvek imamo priliku da postavimo nekoliko pitanja koja nam pokazuju šta je ono što smo učinili i šta dalje treba da činimo.

- Prvo, da se setimo i da razmislimo koliko je bila dalekovida vizija naših prethodnika koji su nam ostavili ovo veliko delo u amanet, drugo - sa koliko vere su oni to radili, sa koliko pažnje, ljubavi, su tome pristupili i treće, koje je važno za današnje generacije - jesmo li dostojni njihove slave i žrtve i šta je to što ćemo mi predati budućim generacijama? –istakao je ministar Vučević.

Osvrnuvši se na najznačajnije istorijske trenutke, od 2. marta 1844. godine, kada je knez Aleksandar Karađorđević, ukazom u ondašnjoj Kneževini Srbiji formirao Centralnu vojnu bolnicu, pa sve do sada, ministar Vučević je ukazao da je vojno zdravstvo bilo u nadležnosti Ministarstva odbrane što svedoči o planskom i organizovanom uređenju nadležnosti koje su se zadržale do današnjeg dana.

On je podsetio i da od 1960. godine imamo i Zakon o VMA kojim je ova institucija definisana kao „visokoškolska, naučna i zdravstvena institucija“.

- I onda taj čuveni 20. oktobar 1981. godine i otovaranje današnje zgrade VMA - arhitektonsko čudo, ponos Beograda. O tome su izvestili svi domaći i strani mediji, a beogradska „Politika“ je pod naslovom „Skok u 21. vek“ opširno pisala o tom događaju –opet sličnost sa današnjim vremenima i građevinskim preporodom Srbije koji, verujem da ćemo zajednički ostvariti do 2027. godine. Napravljena je zgrada od 170.000 kvadratnih

metara, 14 spratova, više hiljada zaposlenih, sa najmodernijom medicinskom opremom. Ali mnogo više od toga koliko je impozantno bilo ono što je sagrađeno, mnogo važnije je ono što se tiče ljudi, lekara, medicinskih sestara, tehničara i nemedicinskog osoblja – ljudi koji su neotuđivi i neodvojivi deo VMA – istakao je ministar Vučević.

Prema njegovim rečima, na VMA je obavljeno stotine hiljada pregleda, hiljade i hiljade operacija i ostalih najkomplikovanijih intervencija.

- Hiljade života je spaseno, a narod i vojska su imali sigurnost i moralnu snagu u odbrani otadžbine kada su znali da VMA stoji iza njih i sa njima. Možemo zaključiti da je vizija naših predaka bila jaka, samostalna i nezavisna Srbija, sa svojom na svaki način opremljenom vojskom kao našom udarnom snagom. Zatim, da je ta misao bila živa i neuništiva u neuporedivo težim uslovima po naš narod, a da smo, ipak, gradili državu i vojsku i da predaja nikada nije bila niti će biti naša opcija i verujem da to i danas činimo – poručio je ministar Vučević.

Govoreći o tome šta VMA čeka u narednom periodu, ministar odbrane naglasio je da generacijama koje dolaze treba da predamo nove uspehe kao baklju slobode, kako bi nastavili da pobeđuju za Srbiju.

- Samo tokom prošle godine, otvorili smo novu salu za kateterizaciju srca – angio-salu, kao i novi aparat za zračenje krvi i krvnih produkata. Takođe, u postupku smo instaliranja „sajber noža“. Obezbeđen je i linearni akcelerator, kao i linija za magistralnu izradu lekova koja nas čini autonomnim u pogledu proizvodnje određenih vrsta lekova, čime postajemo praktično mala fabrika za njihovu proizvodnju. U toku su i aktivnosti u pogledu analiza za sprovođenje energetske sanacije kompletnog objekta VMA u skladu sa najvišim standardima energetske efikasnosti i u tom smislu smo u fazi izrade projektno-tehničke dokumentacije i zahvaljujem partnerima iz EU i Ministarstvu energetike na podršci i pomoći - naglasio je ministar Vučević.

Planirani su, kako je naglasio i projekat dijagnostičkog centra, tzv. „mala VMA“, gde bi se nalazio Centar hitne pomoći, Institut za radiologiju, novi skeneri, Centar za kontrolu

trovanja i Hemodijaliza.

- I sada možemo, na bazi činjenica, dati odgovor na to da li smo bili dostojni predaka naših. Možemo sigurno reći da radimo tako da pretke nećemo osramotiti, a da ćemo potomcima ostaviti jaču Srbiju. A najveći zalog, najveći kvalitet, najveći značaj VMA, ako mene pitate, ima na temelju ugleda koji građani gaje ili imaju prema VMA. A taj ugled, to poverenje je rezultat marljivog rada generacija lekara, medicinskih sestara i tehničara i mnogih znanih i neznanih koji su godine i decenije života i rada posvetili zdravlju naših građana. I to je ono što vas obavezuje i za naredne godine i ono što mora da vam bude vodič, putokaz kuda dalje treba da idemo. Naša vizija mora i jeste da bude Srbija koja traje u večnost i VMA u tom smislu ima svoju ljudsku, civilizacijsku i nacionalnu ulogu. Ona je naš ponos i pokazuje snagu naše volje i nesalomivi duh našeg naroda, ona je simbol naše pobede. Čestitam vam prvih 180 godina sa željom da pružite najbolje, najkvalitetnije, najbrže zdravstvene usluge svim građanima Republike Srbije. Živela VMA, živela Vojska Srbije i živela naša otadžbina Srbija – poručio je ministar Vučević.

Načelnik Vojnomedicinske akademije pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević, povodom obeležavanja jubileja, istakao je da istorija od 18 decenija jeste impozantna brojka te da svi zaposleni u VMA imaju želju da svakodnevicu učine lepšom.

- To je deo našeg poziva i sa istinskom pasijom pristupamo projektima koji se nižu u sve većem obimu i nakon ovih 180 godina. Kada sam pre sedam godina došao na čelo ove kuće, znao sam da će biti iskušenja i životnih promena, ali sam još više bio svestan činjenice da ako je duh neustrašiv i glava će se držati visoko. Takav duh i elan me nije napustio ni do danas. I sve dokle god ima kreativnosti, mašte i hrabrosti da se desi ili pokuša nešto što do sada nije, ja sam prvi u redu da učestvujem - rekao je načelnik VMA.

Kako je dodao, VMA je ponosna na sve generacije zaposlenih, uspehe i hrabre poduhvate u dijagnostici i lečenju najtežih bolesti, spremna uvek da napreduje i radi, više i bolje, prenosi znanja i uči.

Povodom jubileja, načelnik VMA pukovnik Vukosavljević uručio je ministru Vučevi-

ću prvi primerak nove monografije, izrađene ovim povodom.

Priznanja najboljim organizacionim jedinicama VMA, koje se tradicionalno dodeljuju povodom praznika, ove godine pripala su Klinici za očne bolesti i Institutu za mikrobiologiju. Plakete načelniku Klinike za očne bolesti pukovniku prof. dr Mirku Resanu i načelniku Instituta za mikrobiologiju potpukovniku dr Bojanu Rakonjcu, tom prilikom, uručio je načelnik VMA pukovnik Vukosavljević.

Povodom Dana VMA, tradicionalno je uručena i medalja koja nosi ime dr Vladana Đorđevića, prvog učenog srpskog hirurga, prvog sanitetskog pukovnika i nekadašnjeg načelnika saniteta Vojske Srbije. Pukovnik u penziji prof. dr Nebojša Jović, dugogodišnji načelnik Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju VMA i načelnik Grupe hirurških klinika VMA, i prof. dr Radoje Simić, specijalista dečje hirurgije, ovogodišnji su dobitnici tog prestižnog priznanja za doprinos u razvoju srpske hirurgije, koje im je večeras uručio načelnik Grupe hirurških klinika VMA pukovnik prof. dr Boban Đorđević.

Gostima na svečanosti prikazan je i promotivni film VMA, snimljen povodom jubileja, u produkciji VFC „Zastava film“, Uprave za odnose sa javnošću, a program je oplemenio umetnički ansambl Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“, kao i nastupi dramskih umetnika.

Svečanosti su prisustvovali ministri u Vladi, narodni poslanici, članovi kolegijuma ministra odbrane i načelnika Generalštaba Vojske Srbije, predstavnici verskih zajednica, vojnodiplomatskog kora, naučnoistraživačkih i zdravstvenih institucija, pripadnici VMA i brojni gosti.

VMA, 22. 3. 2024. godine

Tradicionalni sastanak anesteziologa

Nacionalni simpozijum u organizaciji Klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju Vojnomedicinske akademije održan je na VMA.

Predavanjima i praktičnim prikazima pripadnika VMA i civilnih zdravstvenih ustanova - Kliničkog centra Srbije, Instituta za kardio-

vaskularne bolesti „Dedinje“ i Univerzitetskog kliničkog centra iz Banjaluke, prisustvovalo je oko 300 učesnika iz zemlje i regiona.

U pozdravnoj reči načelnik Klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju VMA pukovnik prof. dr Dragan Đorđević, podsećajući na obeležavanje 180 godina VMA, naglasio je dug put i razvoj same Klinike, koja, kao i druge hirurške grane, i dalje promoviše ovu vojnozdravstvenu ustanovu u zemlji i inostranstvu te da je i današnji skup posvećen ne samo istoriji, već i budućnosti vojne anesteziologije i VMA.

„Ovde je rođena i moderna anesteziologija i to krajem 1945. godine dolaskom grupe engleskih lekara koji su školovali prvog anesteziologa u Srbiji - dr Severa Kovačeva i od tad se smatra prvom školom anestezije u Srbiji. O tome svedoči i činjenica da su na čelu Odeljenja anestezije, a kasnije Klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju VMA, bili neki od najznačajnijih anesteziologa u Srbiji poput profesora Mihajlovića, Marenovića, Jovanovića, Filipovića, Romića, Slavkovića, Veljovića“ - naglasio je pk. prof. dr Dragan Đorđević.

Načelnik Grupe hirurških klinika VMA pukovnik prof. dr Boban Đorđević otvarajući tradicionalni skup anesteziologa u VMA naglasio je važnost anestezije za celu medicinu.

„Nazivaju vas moćnicima iz senke, ali ja bih dodao da ste osnovni stub cele medicine, a posebno VMA, u kojoj je napravljena istorija koju ne smemo zaboraviti. Danas je nezamislivo da se bilo koja savremena procedura ili bilo koji veliki uspeh u hirurgiji i u drugim granama medicine uradi bez anesteziologa i anestezije.“

Dodao je i to da je kao prodekan Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane, ponosan što veliki broj mladih ljudi prepoznaje školu anestezije VMA.

„Ne smemo zaboraviti pionirske radove na ovim prostorima, poput dr Subotića i uvođenja prvih metoda anestezije etrom, a kasnije, nažalost, zaslugom ratne hirurgije - svih operativnih metoda rađenih u opštoj anesteziji. Vaša moć se najbolje prikazuje i snagom u jedinicama intenzivnog lečenja zbog čega vas smatramo osloncem svih medicinskih grana“ - zaključio je pk. prof. dr Boban Đorđević.

Stručni skup pod nazivom „Novine u anesteziologiji i intenzivnoj terapiji“, predviđen kao svojvrstan osvrt na naučene lekcije iz prethodnih pet godina, uključio je predavanja na temu savremenih terapija, lekova i teh-

nološkog osavremenjivanja u vidu smernica za budućnost principa hemofiltracije - invazivni i neinvazivni hemodinamski monitoring, iskustva u primeni određenih medikamenata, parametri za praćenje nutricije pacijenata u jedinicama intenzivnog lečenja, zbrinjavanje masivnog krvarenja, anestezija kod urgentne karotidne hirurgije, izazovi terapije bola u traumi, regionalna anestezija u hirurgiji ramena. U praktičnom delu, deo simpozijuma kroz radionice, uvežbavanje i sticanje veština, obrađene su teme obezbeđenja disajnog puta, perkutane traheotomije, bronhoskopije u jedinicama intenzivnog lečenja i drugih potencijalnih načina za adekvatno obezbeđenje disajnog puta

Predavači VMA Škola za karcinom pluća

Pripadnici Vojnomedicinske akademije učestvovali su 18. 3. 2024. godine u ulozi predavača u radu UMOS škole za karcinom pluća, koja je peti put održana u Beogradu.

Zapažena predavanja održali su pukovnik doc. dr Nebojša Marić, grudni hirurg i načelnik Odeljenja grudne hirurgije VMA, dr Mlađana Savić, specijalizant grudne hirurgije, kao i pukovnik doc. dr Rade Milić, načelnik Klinike za pulmologiju VMA.

Sa ciljem prikaza inovacija u terapiji karcinoma pluća i težnjom ka unapređenju lečenja pacijenata, učestvovali su eminentni stručnjaci iz oblasti pulmološke onkologije iz Republike Srbije i regiona. Vodeća tema sastanka bila je multidisciplinarno lečenje karcinoma pluća uz naglašavanje da u lečenju ovog maligniteta, pored sistemske i inovativne biološke terapije, značajnu ulogu i dalje ima grudnohirurško lečenje.

Tradicionalni stručni sastanak održan je u organizaciji Udruženja medikalnih onkologa Srbije (UMOS), a zahvaljujući angažovanju dr Davorina Radosavljevića i njegovih saradnika - dr Bojana Zarića i dr Jelene Spasić. UMOS, osnovan 2005. godine, kao jedan od ciljeva ističe organizovano unapređenje i razvoj medikalne onkologije u čijem delovanju učestvuju specijalisti, specijalizanti i klinički lekari, koji se svakodnevno bave lečenjem onkoloških pacijenata.

Noviteti iz oblasti higijene

Sastanak Sekcije za higijenu Srpskog lekarskog društva u organizaciji Instituta za higijenu Vojnomedicinske akademije održan je na VMA.

Pozdravljajući učesnike iz zdravstvenih ustanova u zemlji i regionu, načelnik Sektora za preventivnu medicinu VMA pukovnik prof. dr Srđan Lazić naglasio je istorijsku povezanost civilnog i vojnog zdravstva s obzirom na to da su vojni lekari učestvovali u formiranju zdravstva u našoj zemlji.

U uvodnom delu stručnog skupa, održanog sa temom noviteta u preventivnom medicinskom radu, načelnik Instituta za higijenu VMA pukovnik dr Siniša Mašić govorio je o razvoju Instituta,

VMA. 9.4.2024.

Inovacije u oblasti plastične hirurgije

U Vojnomedicinskoj akademiji urađen je prvi akt rekonstrukcije dojke nakon mastektomije tkivnim ekspanderom Motiva Flora, inovativnim ekspanderom renomiranog svetskog proizvođača.

Operaciji, koja predstavlja iskorak u dosadašnjem operativnom tretmanu karcinoma, prisustvovali su načelnik Grupe hirurških klinika VMA pk. prof. dr Boban Đorđević, direktor kompanije Establishment Labs za Evropu Filip Bosna i globalni menadžer za ABR Josip Kovačević.

Najvažnija karakteristika ekspandera je da ne sadrži metal te da nakon ugradnje omogućuje zračnu terapiju i čitav niz dijagnostičkih procedura, uk-

osnovanog 1945. godine, planovima, kapacitetima, dosadašnjim zadacima i rezultatima, ali i saradnji sa civilnim zdravstvenim ustanovama. Usledila su predavanja pripadnika Instituta za higijenu VMA i to potpukovnika dr sc. med. Nikole Čikiriza koji je govorio o uticaju odeće od različitih materijala na fiziološke parametre u naporu, kapetana prve klase dr Sanje Lepić o uhranjenosti, navikama i znanju o ishrani zdravstvenih i nezdravstvenih radnika, potpukovnika dr sc. med. Deniela Pešića o uticaju različitih klimatskih uslova na fiziološke parametre aktivne populacije, dok je predavanje mr farm. med. biohem. Marine Peruničić Lučić obuhvatilo određivanje etanola u tečnim dijetetskim suplementima.

U zaključku, predsednik Sekcije za higijenu SLD-a prof. dr Aleksandar Ćorac izrazio je zadovoljstvo susretom na VMA nakon dužeg vremena napomenuvši da su prikazani radovi dokaz potrebnog zajedničkog angažovanja u različitim oblastima, a susreti poput današnjeg način savladavanja širokog spektra znanja i temelj saradnje vojske i civilstva čime se zajednički doprinosi dobrobiti naroda.

ljučujući i magnetnu rezonancu kao dodatnu metodu za ranu dijagnostiku bolesti, što do sada nije bio slučaj.

Operaciju je izveo načelnik Klinike za plastičnu hirurgiju i opekotine VMA pukovnik prof. dr Nenad Stepić sa svojim timom. Ovim povodom se zahvalio na odluci da se prva intervencija najsavremenijim ekspanderom uradi u VMA. Naglasio je da se u VMA godišnje uradi preko stotinu operativnih zahvata rekonstrukcija dojki i da praćenje svetskih trendova u hirurgiji ostaje osnovni princip rada u VMA.

Povodom operativnog zahvata, urađenog u VMA, direktor Establishment Labs za Evropu gospodin Filip Bosna rekao je da je velika čast što je VMA prihvatila da prva u Srbiji izvede operaciju ugradnje ekspandera dojke najnovije generacije „Flora TissueExpander“ i zahvalio na mogućnosti da prisustvuje događaju. Dodao je i to da se korišćenjem najnaprednijih proizvoda i unapređenjem tehnika rekonstrukcije dosta doprinosi zdravlju i kvalitetu života pacijentkinja koje su preležale karcinom dojke te da je današnji operativni zahvat još jedan pokazatelj da kompanija Establishment Labs drži za prioritet zdravlje i dobrobit žena.

„Kad god bi neko od meni bliskih i dragih ljudi bio povređen, ja sam osećao fizički bol. To je zato što su naša tela od slične građe, a duše vezane neraskidivim nitima. Neshvatljiva tuga, koja nas ponekad obuzme, znači da je negde, na drugom kraju ove planete, umrlo dete ili plemeniti čovek. Celi svemir je u izvesnim periodima bolestan, od samog sebe i od nas. Isčeznuće neke zvezde i pojava kometa utiču na nas više nego što mi to i slutimo. Veze među živim bićima na zemlji su još jače; zbog naših osećanja i misli. Cvet će divnije zamirisati ili utihnuti. Te istine stalno moramo učiti da bismo se bavili ozdravljenjem. Lek je u našem srcu, isto tako u srcu životinja, što podrazumeva da je to svemir,“ – tumačio je Tesla, stalno navijajući za novim životom, zapravo rađanjem...

Dr. Vuk Stambolović, doktor medicinskih nauka, vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu (odnedavno u penziji), bio je i upravnik Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu. Za doktora Stambolovića se smatra da je jedan od vodećih pionira promocije i institucionalizacije alternativne medicine. Iako potiče iz ugledne beogradske porodice, njegov lekarski angažman uvek se kretao u okvirima istraživanja socijalne medicine i sledstvenog izučavanja ljudskih prava i zdravlja. Osnivač je više udruženja koja su angažovana u alternativnoj medicini kao i oko drugih pitanja važnih za šire shvaćeno zdravlje poput socijalne akupunkture, odnosno kao stimulisanje životnih tokova u odbrani zdravlja stanovništva. Jedan je od pokretača aktiviranja Fonda za prvu školu homeopatije u Novom Sadu za koju je, zahvaljujući Fondu otvorenog društva, bio angažovan i londonski međunarodni koledž za klasičnu homeopatiju (LICH). U okviru prve generacije ove škole osnovao je i UDRUŽENJE ZA KLASIČNU HOMEOPATIJU HAHNEMANN. Sarađivao je i sarađuje i sa mnogim udruženjima iz oblasti alternativne medicine.

Osnovao je prvu Sekciju za tradisionalnu medicinu Srpskog lekarskog društva i bio njen prvi predsednik, osmislio je predmet LEKAR U ZAJEDNICI, koji je uveden u nastavu na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Sam, ili u saradnji sa drugim auto-

U susret trećem porođaju

Da bi majka i beba bile zadovoljne proteklim porođajem, morale bi da bar donekle budu zadovoljene sve tri ključne kategorije principa vrednosti novog života, podrazumevajući da princip sadrži: i biti, i imati, i voleti...

Ne postoji veća titula od titule majka i ne postoji jača poruka kada ti rođeno dete samo što je progovorilo uzvrati: “Volim te, volim te, volim te do neba pa još malo u nebo” i neka nas ta ljubav obavezuje na novo rađanje

Pripremili: Marko Radoš i Jelena Milanović

rima, je objavio oko dvadesetak biografskih jedinica u domaćim i stranim publikacijama...

Objavio je knjige: MEDICINA –NADLEŽNOST I ALTERNATIVA (“Prosveta” Beograd); ALTERNATIVNA MEDICINA sa sardnicima (Šilić R. Zagreb); DRUGO LICE MEDICINE sa saradncima (Književna zajednica Novog Sada); VISOKOŠKOLSKI ZAPT (“Alter” Beograd); POROĐAJ (“Elit medica” Beograd); ZATVORI I ZDRAVLJE sa saradnicima (Institut za socijalnu medicinu Beograd); DECA I SIROMAŠTVO sa sardnicima (Institut za socijalnu medicinu); MEDICINE – HERETICAL ISSUSES (Lambert, Academik Publishing), Saaerbrucken...

Knjiga POROĐAJ dr Vuka Stambolovića, drugo izdanje, je sabrana od brojnih iskustvenih primera a na broju od 245 stranica sadrži 609 citata, što potvrđuje da je dr Stambolović koristio obimnu literaturu svetskih zdravstvenih instituta. U susret trećem izdanju dr Stambolović nam je naglasio da izučavanje porođaja njega preokupira i da ništa nije radosnije od trenutka kada našem svetu majka podari zdravo dete.

“Naravno, porođaj je biološko događanje, univerzalni potencijal svih ženskih sisara. U slučaju čoveka, međutim, bitna je jedna njegova univerzalna dimenzija, ona psihosocijalna. Jer, u ljudskom svetu biološka događanja su definisana određenim značenjima, koja proističu iz njihovog društvenog karaktera, kao i iz njihovih različitih ličnih prelamanja, kako kod „izvođača“, tako i kod „učesnika“. Dodajući da ova psihosocijalna dimenzija porođaja, pri tom, jeste vezana za njegovu

biološku prirodu, ali ne u potpunosti, jednim svojim delom ona je autohtona ali ne samo zato što se u slučaju porođaja kontekst biološkog prožima sa kontekstom interakcionog. Autohtonost psihosocijalnog stanja ishodi iz činjenice da je za ženu porođaj životna prekretnica”.

U knjizi POROĐAJ (drugo izdanje) dr Stambolović razrađuje poglavlje o proceduri u kojoj opisuje klistiranje, brijanje, zabranu vode i hrane, prisilno ležanje, ubrzavanje porođaja, ekranizaciju, žurbu, „čišćenje palube“, novog podanika...

U poglavlju FOKUS opisuje bol, čamljenje, seču, pitanje ljubavi, dok u poglavlju KA PROMENI obrađuje elemente pluralizma, promene ambijenta porođaja, veća prava porodilja kao i novu ulogu oca novorođenčeta. U ovom poglavlju opisuje i iskustva porođaja kod kuće.

U poglavlju ISKUSTVA VRHA na kraju knjige beleži da porođajem žena pušta i istiskuje svoje dete iz materice, kako bi mogla da ga prihvati u naručje i donese na naš svet.

Dugogodišnjim istraživanjem u pripremi trećeg izdanja knjige POROĐAJ dr Stambolović naglašava da nema pravog ili ispravnog načina porođaja po principu za sve žene isto, zato i ne treba pominjati “traku”. Prvi, zapravo ispravni, način varira u zavisnosti od lične svojstvenosti i zdravstvenog stanja svake porodilje.

Dr Stambolović zagovara da na prvom mestu uspešnost porođaja zavisi od ličnih svojstvenosti svake porodilje, on zagovara da bi telo žene porodilje došlo do izražaja veoma je bitno da zajedno sa akušerom veću brigu preuzme majka, ne izuzimajući prirodno uključenje i brigu prvenstveno bračnog druga i porodice.

Ukoliko, kaže autor POROĐAJA, u toj energetskoj mreži porođaja dominiraju osećanja naklonosti, razumevanja i ljubavi, onda će i porođaj i rađanje učiniti stimulativnim, blagorodnim i skladnim.

Da bi majka i beba bile zadovoljne proteklim porođajem, morale bi da bar donekle budu zadovoljne sve tri ključne kategorije principa poželjnosti novog života, podrazumevajući da princip sadrži: I BITI, I IMATI, I VOLETI...

Ne postoji veća titula od titule MAJKA i ne postoji jača poruka od one kada ti rođeno dete samo što je progovorilo uzvrati: “Volim te, volim te, volim te do neba pa još malo u nebo”.

Kada se pomene Kineska tradicionalna medicina, nikome neće pasti na pamet da je ismeva, nego će čak i najveći medicinski eksperti o njoj govoriti sa dužnim poštovanjem. A da li će se sa istim takvim uvažavanjem odnositi prema našoj tradicionalnoj medicini? Na našu sramotu, svakako ne.

Verovatno je stav njihovog naroda i njegov osećaj samopoštovanja i doveo do takvog respekta za Kinesku tradicionalnu medicinu i kod kuće i u svetu, a samim tim i do ubiranja slatkih plodova jednog takvog pristupa. Imali smo dobar primer kada se Kina suočila sa pošasti zvanom korona. Tada je i sam predsednik Kine naložio da se u tretman uključi i tradicionalna medicina i, naravno, kada su u tretmanu korišćeni i biljni preparati, rezultati su bili primetno bolji.

Nasuprot tome, potpuno suprotan pristup, da je sve tuđe i nezrelo (prošlo tek nekoliko godina, ili decenija duge testove) bolje, doveo je do situacije kakvu sada imamo u celoj Evropi, pa i kod nas. Ne samo da lako prihvatamo svaku vrstu novih stranih uticaja na polju kulture (muzika, film, knjige i mediji uopšte), koji su doveli do moralne i svake druge vrste dekadencije u Evropi, nego se to dešava i na polju zdravlja, pa nam se tako osim nezdravog menjanja tradicionalne dijete, koje je dovelo do epidemije hipertenzije, dijabetesa i sl. često serviraju i lekovi čija se štetnost pokaže tek godinama kasnije.

Tradicija u svom najjednostavni-

Tradicionalna medicina u Kini i kod nas

jem smislu označava viševekovni proces testiranja, proveravanja rezultata i ispravljanja grešaka i to se odnosi i na gajenje određenih poljoprivrednih kultura i na socijalno funkcionisanje zajednice, pa tako i na samo korišćenje određenih biljnih preparata u svrhu lečenja. Po onoj poznatoj izreci: Neka hrana bude tvoj lek!, o korisnosti i neškodljivosti brojnih lekovitih biljaka govori činjenica da se one koriste i kao začinske biljke, kao na primer: peršun, majkina dušica, origano, nana, bosiljak, žalfija, celer, komorač, ruzmarin, majoran...

Da bi se shvatilo koliko je dragoceno znanje o lečenju lekovitim biljem, dovoljno je pomenuti da su ostaci hajdučke trave, crnog sleza i kantariona nađeni u pećinama u kojima je živeo još čovek kamenog doba. Teško da bi se bilo koje drugo znanje, osim onoga koje se smatra da je od životne važnosti, moglo održati u usmenom predanju čovečanstva toliko hiljada godina. Moja majka je rođena 1935. godine i od svoje babe je učila o lekovitom bilju još od najranijeg detinjstva. Pričala mi je da, kada ju je jednom prilikom upitala da joj kaže od kada je to znanje prisutno u porodici, ona joj je odgovorila: - Moje dete, još kada sam ja to pitala svoju babu ona mi je rekla da je to u porodici oduvek.

Kako god ko mislio o biljkama i njihovoj lekovitosti, bilo sa dužnim poštovanjem ili sa podsmehom, sigurno je samo jedno: Ne postoji niko od nas ko ga nije koristio, bilo u vidu čaja od nane, kamilice, šipka…, bilo u supi (peršun, celer, bosiljak…), a pogotovo kada se radi o origanu, koji je gotovo neizostavan začin pica, koje su kod nas zadnjih decenija preplavile sve gradove.

Ako gledamo sa odgovornošću na naše nacionalne interese, sigurno je da ni nama naša tradicionalna medicina nije ništa manje značajna nego Kinezima njihova i nema nikakovog opravdanja da svi ne stanemo u njenu odbranu i očuvanje, da ne bismo izgu-

bili još i ono što su retke porodice uspele sačuvati kroz sva teška vremena kroz koja je naš narod prolazio. Znajući da gotovo i nije postojao period u kome se sistem nije inkvizitorski odnosio prema onome i onima koji su se na bilo koji način mogli poistovetiti sa starom tradicijom, jasno nam je da se sa poniznim poštovanjem treba odnositi prema tim svetim znanjima, jer šta ima svetije od ozdravljenja, koje ujedno znači i sreću i slobodu i prosperitet, a da bismo to razumeli dovoljno je da samo zamislimo osobu koja se izbavila od bliske pretnje da se suoči sa dijalizom, insulinom, ili je sačuvala nogu. Kako se pokazuje da antibiotici i drugi sintetički lekovi sve češće nisu sami u stanju da se izbore, na primer: sa ešerihijom koli, kandidom ili bubrežnom insuficijencijom, da li ima išta logičnije nego pogledati da li u bogatoj riznici tradicionalne medicine ima nešto što bi moglo biti od pomoći. Riznica je puna, pa izvolite…

www.ozdravite.com, gp@ozdravite.com Telefoni: Srbija +381 65 43 819 43, BiH +387 66 355 310

Goran Poletan, fitoterapeut

Celer

Majoran

Peršun-list

Origano

Neka hrana bude tvoj lek, a tvoj lek neka bude hrana, je Heraklitov citat koji danas ima izuzetan značaj, jer je narod davno definisao da je najbolji lek za dugovečnost prirodna hrana.

Lek je kroz istoriju nasušna potreba i stare kulture postavile su temelje farmacije još pre pet hiljada godina, a prvi lekovi su upravo bili biljni.

na polju fitoterapije objavio je posle knjige „Narodna medicina u skladu sa krvnom grupom“ i knjigu “Kako pobediti rak” sa novim istraživanjima u primeni lekovitog bilja Srbije afirmišući i primenjujući biljnu terapiju za najteže bolesti.

Od nastanka sveta ljudi su protiv zdravstvenih tegoba koristili preparate iz prirode, pre svega lekovito bilje. Korišćeni su prirodni principi isceljenja koji su pomagali ljudskom telu da povrati zdravlje: odmor, kratki postovi na vodi, laki obroci, zdrava voda, svež vazduh, sunčanje, izbegavanje štetnih supstanci i vera u božansku moć. Savremena civilizacija pored toga što je donela dosta blagostanja, istovremeno nam je oduzela dragocenost – odvojila nas je od prirode. Uprkos činjenici da je u savremenom dobu u kojem je otkriven veliki broj biohemijskih lekova i antibiotika, lečenje lekovitim biljem (FITOTERAPIJOM) i danas veoma aktuelno i privlači sve veći broj ljudi, uključujući i lekare, među kojima su i velika svetska zvučna imena: dr Džon Kristofer, dr Ričard Šulc, dr Hilda Klark... i mnogi naši, među kojima: dr Jovan Tucakov, dr Vuk Stambolović, dr Momir Dunjić, dr Zoran Nikolić, dr Dragoslav Životić... ističe prof. Mileta Manojlović dodajući da je pohvalno da se i kod nas počinju osnivati fakulteti narodne medicine a u najavi su i Specijalizovane klinike lečenja fitoterapijom, aromaterapijom, akupresurom, akupunkturom...

Dr Ričard Šulc je u svojoj knjizi LEČENJE NEIZLEČIVIH BOLESTI naglasio da: “Metode koje su prikazane u knjizi nisu dodatak savremenoj medicini. One su zamene za nju.”

Dr Manojlović, baveći se istraživanjem iz ove oblasti, duboko veruje u Šulcova istraživanja naglašavajući da je

Medicina leči, ali priroda izleči

tema njegove druge knjige KAKO POBEDITI RAK (izašla 2023.godine) upravo deo istraživačkog projekta, koji je u zaokruženom procesu, uvažavanje potpune individualnosti, moguće izlečiti tumor i kancer (bez obzira u kojoj je fazi razvoja) uz dosledno pridržavanje propisanih protokola, uzimajući opšte stanje pacijenta (da može da se kreće, guta i da postoji osnovni vid komunikacije). Rezultati dobijeni ovim postupkom izlečenja su evidentni, proverljivi i ponovljivi u relativno kratkom vremenskom periodu (20 dana), nema kontraindikacija, neželjenih posledica i nus efekata. Majka priroda je najveći život. Ja nemam nevericu, ali

zato lekari imaju. Moj životni lični stav je da svako bira čime želi i kako da se leči. Moje opredeljenje je za lečenje biljem u skladu sa krvnom grupom” rekao je Dragan Jakovljević sa zahvalnošću doktoru Manojloviću uz obavezu po savesti da spasavam sve moje prijatelje i one kojima je pomoć potrebna... Jedan od načina lečenja raka je vitaminom B17 (farmeceutski naziv “laetril”). Efekat lečenja je takav da cijanid ulazi u kancerogenu ćeliju upakovan sa molekulom šećera i praktično je truje. U prirodi ovaj vitamin se nalazi u košticama, raznim semenkama voća, najviše u košticama kajsija, šljiva ali i semenkama jabuka, krušaka i bobičastog voća. I ovde treba biti obazriv kod doza. Ne bi trebalo da se konzumira više od 16 semenki dnevno.

Naš naučnik i pronalazač Nikola Tesla bio je velika inspiracija u održavanju zdravlja i lečenju bolesti određenim frekvencijama. Po njemu je nazvan i jedan od frekvencijiskih generatora TESLINA ZVEZDA. Njegovim putem krenuli su i dr Villiam Lyman i dr Steven Kaali koji su otkrili da se virus HIV-a može uništiti primenom istosmerne struje niskog napona.

Postoje i druga brojna rešenja za lečenje raka prirodnim putem. Knjiga KAKO POBEDITI RAK predstavlja uvod u veliki značajan projekat koji treba da ukaže na efikasnost fitoterapije u izlečenju tumorskih i kancerogenih oboljenja zbog lekovitog svojstva bilja i njihovog farmakološkog dejstva uz naznaku kada DA, odnosno zašto NE? Cilj ovog projekta jeste da ukaže na važnu činjenicu da je otac bolesti toksičnost a majka je pad imuniteta. Cilj je da se otklanjanje posledice izvrši preko delovanja uzroka i da se povrati zdravlje.

Profesor Mileta Manojlović više od tri decenije sledi studijsko izučavanje lekovitog bilja našeg podneblja i jedan je od naših vodećih fitoterapeuta.

Decenijsko iskustvo i izučavanje lekovitog bilja te izučavanje metoda pomoću krvnih grupa, profesor Manojlović je prikupio zbirku od preko pet hiljada tradicionalnih recepata biljnih mešavina usklađenih sa farmakopejom i farmakognozijom.

Prof. Mileta Manojlović

Pripremili: Marko Radoš i Jelena Milanović

UOdređivanje veštaka –sudskomedicinski veštak

skladu sa Zakonom o sudskim veštacima (“Službeni glasnik RS”, br. 44/2010), poslovi veštačenja predstavljaju stručne aktivnosti čijim se obavljanjem, uz korišćenje naučnih, tehničkih i drugih dostignuća, sudu ili drugom organu koji vodi postupak, pružaju potrebna stručna znanja koja se koriste prilikom utvrđivanja, ocene ili razjašnjenja pravno relevantnih činjenica. Takođe, na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 72/2011, 49/2013 (Odluka Ustavnog suda), 74/2013 (Odluka Ustavnog suda), 55/2014, 87/2018, 18/2020, 10/2023 (drugi zakon)), zaključuje se da je veštačenje stručna delatnost koju sud koristi radi utvrđivanja i razjašnjenja činjenica koje su važne za sudski postupak iz onih oblasti u kojima ne raspolaže odgovarajućim stručnim znanjem. Izvođenje dokaza veštačenjem najčešće predlažu stranke u postupku u kom slučaju su one dužne da u predlogu naznače predmet veštačenja, a mogu da predlože i određeno lice za veštaka. Pored toga, kada je to zakonom propisano, sud može da odredi izvođenje dokaza veštačenjem po službenoj dužnosti.

S obzirom na to da je veštačenje zakonom definisano kao stručna delatnost, ono što je kod veštačenja uopšte, a posebno kod sudskomedicinskog veštačenja, važno jeste izbor ličnosti veštaka. Lične osobine veštaka, koje ga kvalifikuju za posao koji treba da obavi, su stručnost, nepristrasnost i objektivnost, kao i poznavanje osnovnih pravnih normi i pojmova iz oblasti koju veštači.

Stav koji je zauzet u stručnoj literaturi je da se prilikom izbora veštaka medicinske struke mora voditi računa o tome da veštak treba da nadoknadi nedostatak odgovarajućeg medicinskog znanja sudije u konkretnom slučaju. Zato se smatra da za veštaka može biti izabrano samo ono lice koje raspolaže visokim stepenom stručnog znanja, ličnog iskustva i koje je afirmisano u onoj oblasti na koju se veštačenje odnosi. Posedovanje stručnog znanja veštaka iz određene oblasti je važno, jer ono omogućava da se prikupe svi potrebni dokazi koje bez posebnih znanja kojima veštak raspolaže ne bi bilo moguće prikupiti. Pored toga, sudsko veštačenje mora

da bude tačno, precizno i potpuno. U praksi se dešava da veštačenje bude pogrešno, što je najčešće posledica neodgovarajućeg izbora veštaka, u smislu njegove nedovoljne stručnosti, znanja i iskustva. Nalaz i mišljenje veštaka doprinosi utvrđivanju istine te je i zbog toga veoma značajno da veštačenje sprovodi veštak odgovarajuće specijalnosti.

U skladu sa stavovima sudske prakse, veštaka medicinske struke treba odrediti iz oblasti specijalizacije primereno vrsti povrede oštećenog. U konkretnoj situaciji, kada je kod lica došlo do nagnječenja levog uha sa traumatskim prsnućem bubne opne, imajući u vidu prirodu, lokalizaciju i tipizaciju povrede, veštačenje za ovu vrstu povrede trebalo je da obavi lekar specijalista koji raspolaže stručnim znanjem za veštačenje navedenih povreda, tj. otorinolaringologa, dok intenzitet straha i duševne bolove koje lice trpi zbog umanjenja opšte životne aktivnosti može veštačiti veštak koji je po užoj specijalnosti psihijatar.

Primer iz sudske prakse:

PARNIČNI POSTUPAK - Određivanje veštaka - Sudskomedicinski veštak

Veštaka medicinske struke treba odrediti iz oblasti specijalizacije primereno vrsti povrede oštećenog

Odredba člana 249 ZPP propisuje da sud izvodi dokaz veštačenjem kada je radi utvrđivanja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže.

U tom smislu sud je pravilno odredio veštačenje kako bi utvrdio vrstu i težinu povreda koje je u štetnom događaju pretrpeo tužilac,

odnosno intenzitet i dužinu trajanja pretrpljenog bola i straha, kao i eventualno umanjenje opšte životne aktivnosti.

Sudskomedicinski veštak (sudski veštak za medicinu, lekar veštak, medicinski veštak) može biti svaki lekar, uključujući lekare opšte medicine i specijaliste različitih medicinskih grana, među kojima su i specijalisti sudske medicine. Svaki lekar, bez obzira na specijalnost, može biti od strane organa koji vodi postupak određen da obavi medicinsko veštačenje. Međutim, na sudu je da u skladu sa vrstom povreda koje su predmet veštačenja, izvrši dobar izbor veštaka. Specijalisti raznih medicinskih grana (hirurzi, ginekolozi, pedijatri i dr.) mogu da budu sudskomedicinski veštaci, ali isključivo za pitanja iz svojih specijalističkih grana. Polazeći od činjenica koje je prvostepeni sud utvrdio, da je kod tužioca došlo do nagnječenja levog uha sa traumatskim prsnućem bubne opne, imajući u vidu prirodu, lokalizaciju i tipizaciju povrede, kao i da je zbog toga kod tužioca došlo do umanjenja opšte životne aktivnosti od 3%, veštačenje je za ovu vrstu povrede u konkretnom slučaju trebalo da obavi lekar specijalista koji raspolaže stručnim znanjem za veštačenje navedenih povreda, tj. otorinolaringolog, a ne putem veštaka sudske medicine za citologiju i patologiju koji je u postupku veštačio. Isto tako, strah i duševne bolove koje tužilac trpi zbog umanjenja opšte životne aktivnosti je u postupku morao biti veštačen od strane veštaka koji je po užoj specijalnosti psihijatar, budući da specijalista sudske medicine ne raspolaže stručnim znanjem da veštači strah i duševne bolove.

(Viši sud u Pančevu, Gž.br.380/11 3.6.2011. godine, sa sajta Višeg suda u Pančevu)

Kristina Đorđević, advokat, Beograd

Светски дан дечје

Бебац

“У свету се од 1967. године 2. априла прославља Светски дан дечје књиге, с циљем да се инспиришу други да читају, а посебно да се скрене пажња на књиге за

децу и на то колико је важно да стекнемо навику читања од малих ногу.”

*Светски дан књиге је 23.4.

али овде је акценат на Светски

дан дечје књиге

На данашњи дан, пре 218 година, рођен је чувени дански писац и творац најлепших бајки уз

које су стасавале и стасавају

генерације широм света – Ханс Кристијан Андерсен. Данас се слави дечја литература и сваки узбудљив и незабораван тренутак који проводимо с књигом.

Враћајући се око 19 сати синоћ кући, доживела сам поражавајуће сазнање да ће чак и моје приче “СФ тематике”, ускоро бити део суве реалне садашњости. У сусрет мени, на око двадесет метара удаљености долазила је жена са колицима. Због мрака и лоше осветљене улице, сцена је била ванвременска. Из колица је допирала плава светлост. Прво сам помислила да је дотична особа имала

неку светлосну лампу због личне сигурности. Друга помисао је била, нажалост, тачна, нешто је друго било у питању. У спором мимоилажењу детаљно сам погледала.

У колицима је била беба нешто старија од годину дана. Својим

малим прстићима, брзо и вешто

је прелазила преко екрана мобил-

ног телефона. Израз дечјег лица

је био невероватан. Озареност тог

сада плавог обојеног лица, прикованог за екран, на коме су се великом брзином смењивале сцене обојене јаким колоритом, била је

одраз хипнотичке улоге осветљеног дисплеја телефона.

Мајка ме је онако у пролазу, незаинтересовано на тренутак, окрзнула погледом. Наставила је шетњу, изгубљена у својим мислима. Беба је, осим чистог и свежег ваздуха, имала можда и први пут увод у виртуелни свет наше “дивне свакодневице“.

П.С Званично, тек након треће године може се јавити зависност од мобилних телефона. Али…

2. априла прославља Међународни дан дечје књиге. На данашњи дан је пре двеста седамнаест година рођен чувени дански писац и творац најлепших бајки уз које су стасавале и стасавају генерације деце широм света – Ханс Кристијан Андерсен. Данас се слави дечја литература и сваки узбудљив и незабораван тренутак који проводимо с књигом. Као родитељи и грађани желимо да наша деца одрастају развијајући емпатију, саосећање, поштовање и љубав према другима, настојимо да их мотивишемо да цене ове и многе друге вредности. Зато од најранијих дана негујте љубав деце према књизи.

Књиге обликују начин на који перципирамо свет. У њима упознајемо ликове који су неустрашиви, љубазни, храбри, авантуристи, пуни љубави, духовити, креативни, невини. Они нам помажу да превазиђемо страхове. Они нас подсећају да је важно волети.

Књиге нас подстичу да мислимо. Рађају нове идеје. Проширују универзум. Књиге јачају самопоуздање и помажу нам да схватимо зашто смо то што јесмо, да откријемо одакле долазимо и схватимо куда желимо да идемо. Књиге нас забављају, насмеју и расплачу. Књиге граде везе. Књиге одговарају на питања. Књиге постављају питања. Књиге су сјајни сапутници. Никада нисмо усамљени када читамо књигу. Књиге припремају децу за свет одраслих.

Na 45-om Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, koji je održan od 22. do 25. februara 2024. godine na Beogradskom sajmu, Zdravstveni i spa centar “Merkur” iz Vrnjačke Banje predstavio je posetiocima najnoviju ponudu uz atraktivne sadržaje u okviru Kutka za lepotu i zdravlje.

Najveće interesovanje posetilaca izazvao je specijalno kreirani paket Zdrava odluka, koji je moguće rezervisati do kraja aprila, a koji po atraktivnoj ceni daje mogućnost kontrole zdravlja uz “Merkurovu” vrhunsku medicinu, tretmane mineralnim vodama, fizikalnu terapiju i gratis korišćenje wellness centra.

Na Sajmu “Merkur” je prezentovao i pansione za period od 1. marta do 31. decembra koji pružaju mogućnost svima koji budu želeli da se tokom ove godine odmore, prekontrolišu i unaprede zdravlje u Vrnjačkoj Banji, da to učine u “Merkuru” uz komforan smeštaj, najsavremeniju dijagnostiku, terapije, tretmane mineralnom vodom i visokospecijalizovan tim lekara.

Ove godine na štandu “Merkura” organizovan je Kutak za lepotu i zdravlje u okviru koga su svi posetioci imali mogućnost da dobiju savete lekara koji su potpuno prilagođeni njihovom zdravstvenom stanju, životnom stilu i navikama, a za cilj imaju postizanje optimalne linije i otklanjanja znakova starenja. Uz aparat za određivanje tipa kože i Tanita vagu za precizno određivanje telesnog sastava, dr Nena Stevanović i dr Nataša Karapandžić, zainteresovanim posetiocima davale su korisne savete i preporuke.

Sajam turizma - Promocija programa zdravlja i lepote

Štand “Merkura” okupio prijatelje i saradnike

Sajam turizma uvek je dobra prilika za druženje i razmenu iskustava sa kolegama, partnerima i saradnicima, pa je i ove godine u dobroj atmosferi “Merkur” okupio brojne goste i prijatelje na štandu.

Zemlja partner Sajma turizma 2024. bila je Grčka. Beogradski sajam

je i na ovogodišnjoj manifestaciji nastavio sa programom organizovanog dovođenja kupaca. U saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Evropskom mrežom preduzetništva, predstavnici “Merkura” prisustvovali su velikom broju B2B poslovnih sastanaka sa potencijalnim partnerima.

Pripremila: Bojana Beljić, PR SB “Merkur”

Odbor za kardiovaskularnu patologiju SANU Board on Cardiovascular Pathology of SASA

Nebranjeno trikuspidno ušće – Kanjuhova anomalija Unguarded Tricuspid Orifice – Kanjuh’s Anomaly

Vladimir Kanjuh

Dr Vladimir Kanjuh je 1964. godine u St. Paul-u, Minn., USA, na obdukciji ženskog novorođenčeta, otkrio novu urođenu srčanu manu (USM), nazvanu kao u naslovu, i publikovanu u prestižnom američkom kardiološkom časopisu „Circulation“ 1964. godine. Mana se sastojala u sledećem: Postoji trikuspidno ušće ali ni traga od trikuspidne valvule, tj. nedostaju sva tri kuspisa, tendinozne horde i papilarni mišići. Mana je bila udružena sa atrezijom otvora plućne arterije. Krv iz desne pret-

komore je ulazila u desnu komoru i iz nje se vraćala u desnu pretkomoru. Deo krvi iz desne komore odlazio je preko perzistentnih miokardnih sinusoida za ishranu hipoplazične desne komore. Krv iz desne pretkomore odlazila je u levu pretkomoru za sistemsku cirkulaciju preko prolaznog ovalnog otvora na atrijalnom septumu (strelica). Plućna cirkulacija se odvijala iz aorte, preko prolaznog duktusa arteriozusa (strelica) (Sl.1).

Srpska legenda: S.V.C. i I.V.C. – Gornja i donja šuplja vena; R.A. - Desna pretkomora; R.V. - Hipoplazična desna komora sa sekundarnom fibroelastozom endokarda i perzistentnim miokardnim sinusoidima; Zbog atrezije otvora plućne arterije – P.V. Atresia, krv ulazi i izlazi iz R.V.; Krv iz desne prektomore odlazi u levu pretkomoru - L.A. kroz prolazni ovalni otvor na atrijalnom septumu. R.P.V. i L.P.V. - leve i desne plućne vene, koje ulaze u levu pretkomoru – L.A. Stablo plućnog trunkusa – P.T. je hipoplazično; R.P.A i L.P.A. – desna i leva grana plućnog trunkusa; A. - aorta; Krv u pluća dolazi iz aorte, preko prolaznog arterijskog kanala u levu granu plućne arterije; L.V. – hipetrofična leva komora.

English legend: S.V.C. and I.V.C. – Superior and inferior vena cava; R.A.-Right atrium; R.V.- Hypoplastic right ventricle with secondary endocardial fibroelastosis and persistent myocardial sinusoids; Due to atresia of the pulmonary artery opening - P.V. Atresia, blood enters and leaves the R.V.; Blood from the right atrium goes into the left atrium - L.A. through the patent foramen ovale on the atrial septum. R.P.V. and L.P.V. - right and left pulmonary veins, which enter the left atrium - L.A. Pulmonary trunk –P.T. is hypoplastic; R.P.A and L.P.A. – right and left branch of the pulmonary trunk; A.- aorta; Blood to the lungs comes from the aorta, via the patent arterial channel into the left branch of the pulmonary artery; L.V. - hypertrophic left ventricle.

Sl.1/ Fig.1 Nebranjeno trikuspidno ušće - Kanjuhova anomalija Unguarded tricuspid orifice - Kanjuh’s anomaly

Poznate su sledeće USM desne komore (uključujući trikuspidno ušće i valvulu): Atrezija trikuspidnog ušća; atrezija trikuspidnog ušća + atrezija otvora plućne arterije; kongenitalna stenoza trikuspidnog ušća; Uhl-ova anomalija (opisao je Henry Uhl 1922. Radi se o parcijalnom ili totalnom kongenitalnom nedostatku miokarda desne komore usled apoptoze. Desna komora izgleda kao prozirni tanak papir – „Pergamentno srce“); Ebstein-ova anomalija (opisao je Wilhelm Ebstein 1866. Sep-

In 1964, Vladimir Kanjuh, M.D., in St. Paul, Minn., USA discovered a new congenital heart defect (CHD) during the autopsy of a female newborn, named as in the title, and published in the prestigious American cardiology journal “Circulation” in 1964. The new CHD consisted in the following: there is a tricuspid orifice but no trace of a tricuspid valve, ie. all three cusps, tendinous chordae and papillary muscles are missing The defect was associated with pulmonary artery opening atresia. There was regurgitation of blood from the right ventricle into the right atrium. Part of the right ventricle blood, left via the persistent myocardial sinusoids to feed the hypoplastic right ventricle. Blood from the right atrium went to the left atrium for systemic circulation through the patent foramen ovale on the atrial septum (arrow). Pulmonary circulation took place from aorta via the patent ductus arteriosus. (arrow). (Fig.1).

The following CHD of the right ventricle (including the

Literatura:

Kanjuh V, Stevenson JE, Amplatz K, Edwards JE. Congenitally unguarded tricuspid orifice with coexistent pulmonary atresia. Circulation, 1964; 30: 911-7. Prva originalna referenca (First original reference).

Thanopoulos V, Недељковић С, Остојић М, Бојић М, Симеуновић С, Туцаковић Г, Ластић Малетић С. Небрањено трикуспидно ушће – Кањухова аномалија [Unguarded tricuspid orifice – Kanjuh’s anomaly] . Недељковић СИ, Кањух ВИ, Вукотић МР. Научна монографија и последипл.уџб. Мед.фак. и његове Катедре кардиологије у

Бгд.: Кардиологија, треће изд. II том. Изд.’’Београд’’. Београд, 2000; 2(18.37):2382-92. Прештампано у књ. Кањух

ВИ и сарадници. Морфолошко-клиничке корелације у кардиоваскуларним болестима. САНУ и њен Одбор за КВП. Изд. ‘’Београд’’. Београд, 2001. Str. 2382 - 2392.

Thanopoulos V, Nedeljković S, Ostojić M, Bojić M, Simeunović S, Tucaković G, Lastić Maletić S. ‘’Unguarded tricuspid orifice – Kanjuh's anomaly 36 years after discovery''. Cardiology, Beograd, 2000; 3 − 4: 13 −23.

Anderson RH, Silverman NH, Zuberbuhler JR. Congenitally unguarded tricuspid orifice: its differentiation from Ebstein’s malformation in association with pulmonary atresia and intact ventricular septum. Pediatr Cardiol 1990;11(2):86-90. Napisali su (they wrote): ‘’This anomaly was described by Kanjuh’’.

Wong KK, Farquharson DI, Duncan WJ. Unguarded tricuspid valvar orifice in the fetus. Publ online by Cambridge Univ Press: 21 Jan 2005. Napisali su (they wrote): "Initially described by Kanjuh".

Tucaković G, Kanjuh V. Urođene srčane mane, str. 300-311. (Kanjuh V - Nebranjeno trikuspidno ušće, str.310) u udžb. za redovnu nastavu ''Patologija'' Katedre za patologiju Med. Fak. Univ. u Beogradu. Beograd, 2003., II izd. 2005., III izd. 2009.

talni i prednji zalistak trikuspidne valvule ušli su u lumen desne komore i delom srasli sa njenim endokardom. Na taj način „atrijalizovali“ su deo lumena desne komore i u njenoj sistoli doveli do regurgitacije dela njene krvi u desnu pretkomoru. To je najveća kardiomegalija među USM) i Nebranjeno trikuspidno ušće - Kanjuhova anomalija, 1964. godine.

Od stečenih mana trikuspidnog ušća najčešće su sekundarne i primarna regurgitacija.

tricuspid orifice and valve) are known: Atresia of tricuspid orifice; atresia of tricuspid orifice + atresia of the pulmonary artery opening; congenital stenosis of the tricuspid orifice; Uhl’s anomaly (described by Henry Uhl in 1922. It is a partial or total congenital deficiency of the myocardium of the right ventricle due to apoptosis. The right ventricle looks like transparent thin paper - “parchment heart”); Ebstein’s anomaly (described by Wilhelm Ebstein in 1866. The septal and anterior leaflets of the tricuspid valve entered the lumen of the right ventricle and partially fused with its endocardium. In this way, they “atrialized” part of the lumen of the right ventricle and in its systole led to regurgitation of part of her blood into the right atrium. It is the largest cardiomegaly among CHD; and Unguarded tricuspid orifice - Kanjuh’s anomaly, 1964.

Of the acquired defects of the tricuspid orifice, secondary and primary regurgitation are the most common.

Lastić Maletić S, Kanjuh V. Patologija urođenih srčanih mana u dece i odraslih. Pregled 1440 urođenih srčanih mana na 55250 obdukovanih slučajeva u periodu 1926. – 2008 str. 264 - 274. (Kanjuh V. Nebranjeno trikuspidno ušće str.266).U posledipl. udžb. Kardiologija 2011. Katedre za spec. nastavu iz kardiologije Med.fak. Univ. u Beogradu. Ured.: M.Ostojić, V.Kanjuh, B.Beleslin. Zavod za udžbenike. Beograd, 2011.

Kanjuh V, Lončar Z. Pledoaje za revitalizaciju kliničkih obdukcija. Prvi deo: Opšti pregled. Rezime na engleskom. Medici.com (Banja Luka, RS) 2019; XVI (96): 78-83 (Kanjuh V. i Lončar Z. Nebranjeno trikuspidno ušće, str.80).

Kanjuh V, Kočica M, Lačković V, Teofilovski Parapid G, Antonijević N, Kanjuh S. Koncepcija Francisco (’’Paco’’) Torrent-Guasp-a o miokardu srčanih komora kao otvorenoj helikoidnoj komornoj miokardnoj traci između korena plućne arterije i aorte – 2020.godine. // Conception of Francisco (’’Paco’’) Torrent-Guasp about the ventricular myocardium as an open helicoid ventricular myocardial band between the roots of pulmonary artery and aorta – 2020 year. Medici.com (Banja Luka, RS) 2020; XVI (98): 74 - 81. (Bilingvalni rad). (Nebranjeno trikuspidno ušće, str.77).

Preštampano u Internacionalnoj monografiji ECPD II: Novi trendovi u prevenciji, dijagnostici i lečenju kardiovaskularnih bolesti. Izd. Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, Beograd, 2023. Str.// pp 48-61. Vladimir Kanjuh (gl. i odg. ured.), Nathan D.Wong (ko-ured), Duško Vulić(ko-ured) i sar. (Nebranjeno trikuspidno ušće, str.57).

Odbor za kardiovaskularnu patologiju SANU Board on Cardiovascular Pathology of SASA

Kongenitalna trilogija mitralne stenoze – Kanjuh-Tucaković Congenital Trilogy of Mitral Stenosis – Kanjuh-Tucaković

Vladimir Kanjuh

Na obdukciji muškog deteta A.G., uzrasta osam godina, u Institutu za patologiju „Prof. dr Đorđe Joannović“ Medicinskog fakulteta u Beogradu, 1971. godine V. Kanjuh je na obdukciji srca u obdukcionom slučaju dežurne dr G. Tucaković, otkrio novu vrstu kongenitalne mitralne stenoze, koju je činila trilogija (Sl.1): 1. Akcesorno valvularno tkivo potpuno ispunjava zadnju komisuru mitralne valvule, (A) 2. Prednji papilarni mišić je masivan, dvostruk i opstruktivan (PPM) i 3. Mreža ekcesivnog končastog valvulnog tkiva visi po donjoj ivici snažnog prednjeg mitralnog zaliska (PMZ) (probodeno je špenadlom). Ono potencijalno predstavlja „mrežu hvatalicu“ za trombne emboluse ili lokaciju za bakterije kod bakterijskog endokarditisa. Dva slova Z označavaju na obdukciji presečen zadnji mitralni zalistak. ZPM – zadnji papilarni mišić. Opisane patomorfološke kongenitalne lezije trilogije mitralne valvule, sužavaju mitralno ušće i dovode do kongenitalne mitralne stenoze (Sl.2).

Sl.1/Fig.1 Isečena mitralna valvula, koja pokazuje kongenitalnu trilogiju mitralne stenoze.

Sectioned mitral valve, showing congenital trilogy of mitral stenosis.

Sl.2/Fig.2 Srce: LV- leva komora; AV- aortna valvula; A-aorta; MVmitralna valvula kongenitalno stenotična zbog trilogije lezija. Heart: LV - left ventricle; AV- aortic valve; A-aorta; MV - mitral valve congenitaly stenotic due to a trilogy of lesions.

Dok je stečena reumatska mitralna stenoza najčešća stečena srčana mana, kongenitalne mitralne stenoze su retke (0,6% u obdukcijskim serijama) i jako raznovrsne (11 entiteta + 12. - sadašnji naš slučaj).

Morfološki tipovi kongenitalne mitralne stenoze Morphological Types of Congenital Mitral Stenosis

1. Tipična izolovana fuzija komisura ili papilarnih mišića. Typical isolated fusion of commissures or papillary muscles.

2. Hipoplazija anulusa i kuspisa (obično udruženi sa hipoplastičnim sindromom levog srca).

Annular and cuspis hypoplasia (usually associated with hypoplastic left heart syndrome).

3. Mitralna valvula sa dvostrukim otvorom. Double orifice mitral valve.

4. Prekomerno tkivo mitralnih kuspisa ili malih komisuralnih kuspisa.

Excesive tissue of mitral leaflets or small commissural leaflets.

5. Mitralna valvula kao padobran s jednim papilarnim mišićem.

Parachute – like mitral valve with single papillary muscle.

6. Šonov sindrom (kompleks) – četiri opstruktivne lezije u levom srcu: (1) supravalvularni fibrozni prsten iznad mitralne valvule u levoj pretkomori, (2) mitralna valvula kao padobran, (3) subaortna mišićna stenoza, (4) blaga koarktacija aorte.

Shone’s syndrome (complex) – four obstructive lesions in the left heart: (1) Supravalvular fibrous ring above mitral valve in left atrium,(2) Parachute mitral valve, (3) Subaortic muscular stenosis, (4) Mild coarctation of aorta.

7. Hamokova mitralna valvula (brojni mali papilarni mišići na gornjem lateralnom zidu leve komore i posteriornom ventrikularnom septumu.

Hammock mitral valve (numerous small papillary muscles at the upper lateral wall of left ventricle and posterior ventricular septum.

8. Nenormalno veliki papilarni mišići. Abnormally large papillary muscles.

9. Stenotična „arkada“ papilarnih mišića (vrhovi ili kratke horde tendineae su međusobno povezane mišićnim lukom).

Stenotic „arcade“ of papillary muscles (peaks or short chordae tendineae are interconnected by a muscular arch).

10. Abnormalno vezivanje subvalvularnog mitralnog aparata za ventrikularni septum.

Abnormal attachment of the subvalvular mitral apparatus to the ventricular septum.

11. Supravalvularni fibrozni opstruktivni prsten iznad mitralne valvule u levoj pretkomori.

Supravalvular fibrous obstructive ring above the mitral valve in left atrium.

12. Kongenitalna trilogija mitralne stenoze KanjuhTucaković.

Congenital trilogy of mitral stenosis KanjuhTucaković.

At the autopsy of the male child A.G., aged 8 years, at the Institute of Pathology “Prof. dr. Đorđe Joannović”, Faculty of Medicine in Belgrade, 1971. V. Kanjuh discovered a new type of congenital mitral stenosis at the autopsy of the heart ( in the autopsy case of Dr. G. Tucaković on duty) which consisted of the trilogy (Fig. 1): 1. Accessory valvular tissue completely fills the posterior commissure of the mitral valve (A), 2. The anterior papillary muscle is massive, double and obstructive (PPM) and 3. A network of excessive reticulated valvular tissue hangs over the lower edge of the strong anterior mitral leaflet (AMV) (it has been punctured with a pin). It potentially represents a “trap net” for thrombus emboli or a location for bacteria in bacterial endocarditis. The two letters Z indicate the posterior mitral valve cut at autopsy. ZPM - posterior papillary muscle. Described patho-morphological congenital lesions of

Literatura:

Кањух В, Теофиловски Парапид Г, Лачковић В, Радмиловић Е. Урођене срчане мане са плућном венском

опструкцијом (Стенотична трилогија митралне валвуле - Кањух – Туцаковић, стр. 2362). Недељковић СИ, Кањух ВИ, Вукотић МР. Научна монографија и

последипл.уџб. Мед.фак. и његове Катедре кардиологије

у Бгд.: Кардиологија, треће изд. II том. Изд.’’Београд’’. Београд, 2000; 2(18.37): 2359-2367. Прештампано у књ.Кањух ВИ и сарадници. Морфолошко-клиничке корелације у кардиоваскуларним болестима. САНУ и њен Одбор за КВП. Изд. ‘’Београд’’. Београд, 2001., стр. 2362.

Tucaković G, Kanjuh V. Urođene srčane mane, str. 300-311. (Stenotična trilogija mitralne valvule – Kanjuh - Tucaković, str. 310) u udžb. za redovnu nastavu ''Patologija'' Katedre za patologiju Med. Fak. Univ. u Beogradu. Beograd, 2003., II izd. 2005., III izd. 2009.

Lastić Maletić S, Kanjuh V. Patologija urođenih srčanih mana u dece i odraslih. Pregled 1440 urođenih srčanih mana na 55250 obdukovanih slučajeva u periodu 1926. – 2008. str. 264 - 274. (Kongenitalna stenotična trilogija mitralne valvule - Kanjuh - Tucaković, str. 268).U posledipl. udžb. Kardiologija 2011. Katedre za spec. nastavu iz kardiologije Med.fak. Univ. u Beogradu. Ured.: M.Ostojić, V.Kanjuh, B.Beleslin. Zavod za udžbenike. Beograd, 2011.

Kanjuh V. An autopsy case of a new morphologic type of congenital mitral stenosis with trilogy of lesions (Kanjuh – Tucaković). Обдукцијски случај новог морфолошког

Od kongenitalnih anomalija mitralnog ušća i valvule, pored opisanih 12 vrsta kongenitalne mitralne stenoze, postoji: izolovana atrezija mitralnog ušća, atrezija mitralnog ušća udružena sa atrezijom aortnog otvora (najteža lezija kod hipoplazičnog sindroma levog srca, koja je smrtonosna posle nekoliko sati ili dana od rođenja. Međutim, genijalno koncipiranim trodelnim palijativnim hirurškim korekcijama po Norwood-u takva novorođenčad danas doživljavaju odraslo doba!).

mitral valve trilogy, narrow the mitral orifice and lead to congenital mitral stenosis (Fig. 2).

While acquired rheumatic mitral stenosis is the most common acquired heart defect, congenital mitral stenosis is rare (0.6% in autopsy series) and highly variable (11 entities + 12. - our current case).

Of the congenital anomalies of the mitral orifice and valve, in addition to the described 12 types of congenital mitral stenosis, there are: isolated atresia of the mitral orifice, atresia of the mitral orifice associated with atresia of the aortic orifice (the most severe lesion in hypoplastic left heart syndrome, which is fatal after a few hours or days after birth. However, with Norwood’s ingeniously conceived three-part palliative surgical corrections, such infants experience adulthood today!).

типа конгениталне митралне стенозе са трилогијом лезија (Кањух – Туцаковић). Plenarno predavanje po pozivu. Belgrade: Valve Internat. Symp. – BELVIS.Organizers: Serbian Cardiol. Soc., Serbian Soc. of Cardiovascular surg.,SASA’s Board on Cardiovascular Pathology. Belgrade, Hotel Hilton, Jun 1. 2019.

Eliot RS, Shone JD, Kanjuh VI, Ruttenberg HD, Carey LS, Edwards JE. Mitral atresia. A study of 32 cases. Am Heart J, 1965; 70 (1): 6-22.

Norwood WI. Hypoplastic left heart syndrome. Annals Thorac Surg 1991; 52 (3): 688-95.

Kanjuh V, Radojević Škodrić S, Lalić NM, Deljanin Ilić M, Antonijević N, Kočica M. Sindrom hipoplazije levog srca: Izolovana atrezija aortnog otvora // Hypoplastic left heart syndrome (HLHS): Isolated atresia of the aortic opening. Bilingvalni rad. Balneoclimatologia. Aktuelnosti u kardiologiji 2023; 47 (1): 3-27.

Kanjuh V, Gojković Bukarica Lj, Beleslin B, Ristić A, Antonijević N, Zdravković M. Sindrom hipoplazije levog srca: Najteži oblik: Atrezija otvora aorte udružena s atrezijom mitralnog ušća // Hypoplastic left heart syndrome (HLHS): The most severe form: Atresia of the aortic opening associated with atresia of the mitral orifice. Balneoclimatologia 2023; 47 (3):9-31. Коментар: Радовима бр. 1474 и 1475 описанe су најважније хипоплазије левог срца. Ради се о најсмртоноснијим УСМ у којима бебе умиру после неколико сати или дана али, захваљујући ингениозној трострукој репараторној кардиохирургији W. Norwood-a, доживљавају одрасло доба.

Pred svakim medicinskim fakultetom stoje tri zadatka: edukacija lekara, medicinska naučna istraživanja i lečenje obolelih. Fakultet koji istovremeno uspešno obavlja sva tri zadatka opravdava svoje postojanje.

Razvoj visokog školstva u Evropi krenuo je nakon osnivanja prvih univerziteta, a moderno školstvo je nastalo u Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Snažan razvoj medicine dosegnuo je vrh u Nemačkoj, krajem 19. i početkom 20. veka, odakle se širio uticaj u Evropi, a kasnije se preneo u Ameriku. Paralelno s medicinskim naukama razvijala se i edukacija lekara. U to doba brojni lekari i drugi stručnjaci iz raznih zemalja, uključujuci i one iz SAD, dolazili su na usavršavanje u Nemačku. Taj nivo medicinske nauke, prakse i edukacije lekara ostvarivao se postepeno u toku petsto godina, a krenuo je od 1388. godine, kada su u Hajdelbergu otpočele studije medicine.[1] Najznačajniji prenos iskustava nemačke medicine u Ameriku omogućio je američki psiholog Abraham Flexner (1866-1959) koji je studirao u Berlinu. Njegovo uputstvo, Flexner Report 1910, podstaklo je Carnegie Foundation da osnuje 155 medicinskih fakulteta u Americi i Kanadi. Pedagošku osnovu za medicinsku edukaciju Flexner je našao u knjizi Teodora Bilrota “Medicinska edukacija na nemačkim univerzitetima” koja se svodi na to da je medicina naučna disciplina.[2]

Odlike medicinskih fakulteta u Nemačkoj i SAD

U drugoj polovini prošlog veka Nemačka i Amerika se u pogledu medicine razdvajaju. Nemačka razvija univrzalno državno zdravstveno osiguranje, a u Americi je osiguranje privatno. Pored toga, školovanje lekara u Nemačkoj traje šest godina i finansira ga država, dok u SAD traje četiri godine, uz prethodnu četvorogodišnju priperemu za studije za oba tipa lekara, (M.D. - Doctor of Medicine i D.O. - Doctor of Osteopathic Medicine), a sve troškove studija snose pojedinci. Ti troškovi nisu mali. Premedicinske studije danas koštaju 52,000 $/godišnje, studije medicine 58,000 $ /godišnje na državnim fakultetima, a na privatnim 65,400 $/godišnje/. Svejedno, veoma je velika konkurencija za upis na američke medicinske fakultete. Studenti gotovo redovno podižu državni ili bankarski kredit. Za prvi se plaća manja kamata, ali je iznos ograničen. Postoji šansa da student dobije izvesna sredstva od fakulteta. Bez obzi-

Kako unaprediti školovanje lekara?

Rajko Igić

ra na veliko zaduženje, većina američkih doktora se ne žali, jer dug lako otplaćuju – plate su im šestocifrene.

Danas se medicinski fakulteti u Nemačkoj i u Evropi ugledaju na one u SAD i uspostavljaju široku naučnu i stručnu saradnju s američkim univerzitetima. Mnogi smatraju da je ne samo naučno istraživanje, već i medicinska edukacija bolja u SAD nego na većini evropskih fakulteta. Neka visokoškolska američkokanadska iskustva su delom preuzeta u Bolonjsku deklaraciju.

Cilj ovog saopštenja je da se razmotri mogućnost hibridnog pristupa pripremi studenata za studije medicine u Evropi koristeći dugogodišnje američko iskustvo. [3] Mada se priprema za studije na 252 medicinska fakulteta (pri evropskim univerzitetima), prema panevropskoj reformi, Bolonjska deklaracija 1999, odvija se u dva dela – kao i ranije. Prvi deo se vrši u srednjim školama, a drugi na prvoj godini medicinskog fakulteta. Reč je o izučavaju bazičnih naučnih disciplina – biologija, neorganska i organska hemija, a ponegde i fizika. Istovremeno, na početku studija se izučavaju pretklinički predmeti, biohemija, fiziologija i anatomija. Klinički segment studija i rotacije traju četiri godine. U Americi kurikulum na medicinskim fakultetima traje četiri godine, dvogodišnji pretklinički i isto toliko dug klinički segment. Jedino se na drugoj godini studija sluša propedeutika iz svih kliničkih disciplina tako da nakon položenog ispita student ima pravo da vrši fizikalni pregled bolesnika. Studije medicine u SAD traju četiri godine; računajući četvorogodišnje premedicinske studije, one ukupno traju osam godina.

Na prvu godinu medicine u Nemačkoj se na 36 fakulteta upisuje 10.000 studenata, a 6000 ih godišnje završi studije. Sličan je odnos upisanih i diplomiranih na mnogim medicinskim fakultetima u Evropi. Zato medicinski fakulteti u prvu godinu upisuju veċi broj studenata kako bi se obezbedio dovoljan broj lekara u

zemlji. Iz naših krajeva se u inostranstvo odliva izvestan broj lekara i to planeri upisa imaju u vidu. Pri odlasku naših i mnogih mladih lekara iz Evrope u SAD, čak i odlični studenti koji su studirali prema Bolonjskoj deklaraciji, veoma teško položu testove za nostrifikaciju diplome.

Ti testovi su gotovo identični onim koje položi svaki američki student tokom studija u vidu obaveznog državnog ispita. Prevelik broj studenata u prve dve godine studija na evropskim medicinskim fakultetima pogoršava uslove studiranja. U Americi se na privatne fakultete upisuje od 80 do 120, a na državne oko 180 studenata. Državni ispit se u Americi polaže dva puta, drugi ispit je dvostepen; prvi se polaže posle druge godine studija, drugi nakon kliničkih predmeta. U Nemačkoj se polažu dva državna ispita: prvi je posle druge godine studija, a drugi nakon šeste godine.

Nov model za studije medicine u Evropi

Imajući u vidu da bolje pripremljeni studenati za upis imaju niz prednosti ne samo za vreme studija, već i tokom čitave lekarske prakse, nedavno se pojavio eklektičan predlog da kod nas dvogodišnju pripremu za medicinske studije obavljaju fakulteti na kojima se izučavaju prirodne nauke – obavezno biologija i hemija.[3] Ta promena bi dovela do izmene plana medicinskih studija i omogućila da traju pet, umesto šest godina. Medicinski fakulteti bi kurikulum prilagodili da se postigne što bolje i efikasnije obrazovanje lekara.

Plan studija (curriculum)

Studije medicine traju pet godina:

A. bazične medicinske nauke i uvod u kliničku praksu – prva i druga godina,

B. kliničke i interdisciplinarne nauke – treća, četvrta i peta godina.

Stažiranje bi se obavljalo u drugoj polovini pete godine (poslednji semestar) u velikim medicinskim centrima

iz sledećih predmeta: interna medicina, opšta hirurgija, pedijatrija, ginekologija i akušerstvo, opšta medicinska praksa.

Nakon obavljenog lekarskog staža, fakultet kandidatu dodeljuje titulu “doktor medicine” (lekar), koja odgovara tituli M.D. (Medical Doctor). Ukoliko doktor medicine odbrani doktorsku disertaciju, dobija titulu “doktor medicinskih nauka” koja odgovara tituli “doktor nauka” (u inostranstvu Ph.D.).

Državni ispit se polaže dva puta. Prvi put posle druge godine, a drugi posle pete godine studija. Tada odgovarajuće ministarstvo doktoru izdaje dozvolu za otpočinjanje specijalizacije.

Diskusija

Poboljšanje edukacije omogućava da lekari bolje rade na svim nivoima zdravstva. Da bi se u nekoj zemlji takav cilj ostvario, medicinski fakulteti moraju biti spremni za povremene reforme i prihvatati najbolja iskustva iz sveta.[4 ] Zato se u nekim zemljama Evrope javio otpor prihvatanju tzv. Bolonjske deklaracije koja ima za cilj ujednačavanje školovanja lekara na svim medicinskim fakultetima. [5] Pitanje je mogu li se na taj način dešavati značajnije promene koje bi dovele do boljeg i efikasnijeg studiranja u specifičnim lokalnim okolnostima. Glavni razlog za odbijanje deklaracije na nekim od najboljih evropskih fakulteta dolazi zbog bojazni da će se tako formirati lekari koji liče na priučene kursiste koji zamenjuju lekare u nerazvijenim zemljama.

Zbog velikog interesa za studije medicine, broj prijava za upis je često nekoliko puta veći od mesta na svakom fakultetu, bilo da se na sudije polazi posle srednjih škola ili četvorogodišnih univerzitetskih priprema. Da se izaberu najpogodniji kandidati, vrši se selekcija. Danas se sve ređe primenjuje tzv. jednodimenzionalni sistem izbora koji se zasniva samo na akademskim sposobnostima kandidata (ocene iz odgovarajućih predmeta i testa na prijemnom ispitu). U holističkom procesu svaki kandidat se razmatra pojedinačno s namerom da se sagleda balans između njegovog akademskog uspeha i brojnih odlika što ukazuje ne samo kakav će taj pojedinac biti student, već i budući lekar. Metod takvih procena se povremeno unapređuje, a cilj se često razlikuje među pojedinim fakultetima jer, između ostalog, zavisi od misije fakulteta. U nekim zemljama su nedavno uvedene centralizovane prijave za sve medicinske fakultete u zemlji.[6]

Tzv. holistički proces izbora kandidata je kompleksan i zahteva angažovanje većeg broja stručnjaka pošto se u nejasnim slučajevima pristupa intervjuisanju kandidata. Sve te troškove plaćaju kandidati. Zato mnogi fakulteti već godinama koriste samo test, jeftin jednodimenzionalni, ali inferioran metod izbora.

Bolja premedicinska edukacija i izbor za upis na studije najsposobnijih studenata obezbeđuje efikasnije studiranje, skraćuje dužinu studiranja, omogućava redovnu prolaznost studenata iz godine u godinu, smanjuje broj upisanih studenata u prvu godinu, manje opterećuje nastavni kadar, stvara bolje uslove studiranja, smanjuje materijalne troškove studija i obezbeđuje formiranje dobro obučenih lekara. Svako društvo očekuje takve lekare, ali i medicinska zajednica.

Uvođenje veštačke inteligencije (VINT), koja imitira neke aspekte humane inteligencije, u medicinsku praksu, uključujući pomoć u dijagnostici, prognozi i lečenju bolesnika, predstavlja novinu koja se pruža lekaru.[7] Pored toga, VINT će značajno olakšati fakultetima izbor studenata za upis na medicinske fakultete i promeniti obuku studenata na kliničkim predmetima. [8] Bojazan za moguće greške i udar na privatnost već je otklonjena [9] i u toku su pripreme praktičnih rešenja za primenu VINT u zdravstvu.[10] Smatra se da će se tako značajno pomoći lekaru, jer u datom momentu VINT pruža sve raspoložive podatke i praktičar ima bolji uvid od onog koji mu daju randomizovana klinička istraživanja.

Vredelo bi da se i medicinski fakulteti u svakoj zemlji povremeno ocenjuju i u slučaju da na nekom postoje slabosti, upućuje se opomena do kada se nedostatak mora eliminisati. Takva procena se, po pravilu, posebno vrši u domenu naučnoistraživačkog rada, edukacije na svim nivoima studija i stručnom radu pojedinih odeljenja. Ministarstvo imenuje Odbor za ocenu.

Zaključak

Koje su prednosti izmene za pripremu studenata za studije medicine u Evropi? Pored navedenog skraćenja studija medicine, dvogodišnje univerzitetsko pripremno studiranje obezbedilo bi priliv spremnijih studenata na medicinske fakultete, studenti bi bili najmanje dve godine stariji i posvećeniji studiranju, a kandidati koji se ne upišu na medicinske studije, nastavili bi studije na fakultetima na kojima su počeli studirati. Novi-

ne koje je unela Bolonjska deklaracija o načinu studiranja (manje grupe, bolji kontakt nastavnika i studenata, njihov zajednički pregled i analiza podataka o bolesniku i sl.) i dalje se mogu primenjivati, ako su uvedene i ako su se pokazale kao korisne.

Reference

1. Chenot J-F. Undergraduate medical education in Germany. GMS German Medical Science 2009;7:1-15. ISSN 1612-3174.

2. Bonner, T N. Searching for Abraham Flexner. Academic Medicine 1998;73:160-168.

3. Igić R. Kako unaprediti obrazovanje lekara. Politika 21.02.2024.

4. Zawislak D, Kupis R, Perera I, Cebula G. A comparison of curricula at various medical schools across the world. Folia Med Krakow 2023;63:121-134. doi: 10.24425/ fmc.2023.145435.

5. Zunic L, Donev D. Bologna model of medical education – utopia or reality. Mater Socio Med 2016;28:316-319. doi: 10.5455/msm.2016.28.316-319.

6. Karlsson AK, Elmqvist KO. Modernizing medical school admission processes: European perspective. Adv Med Educ Pract 2016;7:593-596. doi: 10.2147/AMEP.S120726.

7. Hswen Y, Abbasi J. AI will-and should-change medical school, says Harvard’s dean for medical education. JAMA 2023;330(19):1820-1823. doi:10.1001/jama.2023.19295.

8. Butte AJ. Artificial intelligence— From starting pilots to scalable privilege. JAMA Oncol 2023;9:1341–1342. doi:10.1001/jamaoncol.

9. Reddy S, Allan S, Coghlan S, Cooper P. A governance model for the application of AI in health care. J Am Med Inform Assoc 2020;27(3):491-497. doi: 10.1093/jamia/ocz192.

10. Anderer S, Hswen Y. “Scalable Privilege”—How AI could turn data from the best medical systems into better care for all. JAMA 2024;331:459–462. doi:10.1001/jama.2023.21719.

Одбор за кардиоваскуларну патологију Одјељења медицинских наука АНУРС у сарадњи са Медицинским факултетом Универзитета у Бањалуци организовао је

Симпозијум „Новине у превенцији и

третману акутног коронарног синдрома“ поводом 25 година Програма превенције кардиоваскуларних болести у

Републици Српској.

И поред великог напретка науке у превенцији кардиоваскуларних болести ова болест и даље остаје један од најчешћих узрока смрти савременог

човјека, што представља не само велики здравствени, већ и социјално-економски проблем. На глобалном нивоу, овe болести су по узроку смртности на

првом мјесту. Реперкусије ове болести

на друштво су огромне и кардиоваскуларне болести представљају један од највећих медицинских проблема за друштво у цјелини.

На Симпозијуму су учествовали

еминентни академици из Србије и Републике Српске: Академик Миодраг Остојић, Српска академија наука и уметности Београд, са темом: „Атеросклероза: процес ‘замора материјала’“ који најчешће путем акутног коронарног синдрома доводи до смртног исхода;

Академик Душко Вулић, Академија наука и умјетности Републике Српске, Медицински факултет Универзитета у Бањалуци, са темом: „Превенција акутног коронарног синдрома: Како постићи дефинисане циљеве до 2033. године“;

Академик Проф. др Милан Недељковић, предсједник Српског лекарског друштва, инострани члан АНУРС

АНУРС, симпозијум Новине

и третману акутног

коронарног синдрома

Поводом 25 година Програма превенције

кардиоваскуларних болести у Републици Српској

Медицински факултет Универзитета у Београду са темом: „Значај интервентне кардиологије у збрињавању болесника са коронарном болешћу у Србији у периоду 2019-2023.“

Проф. др Сњежана Поповић Пејичић, дописни члан АНУРС (Академија

наука и умјетности Републике Српске) Медицински факултет Универзитета у Бањалуци, са темом: „Дијабетес и коронарна болест у свјетлу нових ESC препорука“;

Проф. др Ранко Шкрбић, дописни члан АНУРС, (Академија наука и

умјетности Републике Српске) Медицински факултет Универзитета у Бањалуци са темом: „Нови ставови у лијечењу дислипидемија у акутном коронарном синдрому“.

Симпозијуму су присуствовали:

Академик Рајко Кузмановић, предсједник АНУРС, академик Драгољуб Мирјанић, подпредсједник АНУРС, академик Миливоје Унковић, потпредсједник АНУРС, академик Драго Бранковић, генерални секретар АНУРС, ака-

демик Марко Вуковић, замјеник секретара Одјељења медицинских наука АНУРС, проф. др Радослав Гајанин, ректор Универзитета у Бањалуци, академици, професори и љекари из здравствених установа Републике Српске.

Скуп су поздравили академик Миодраг Остојић,замјеник предсједника Одбора за кардиоваскуларну патологију САНУ, проф. др Милан Недељковић, инострани члан АНУРС, предсједник Српског лекарског друштва, проф. др Радослав Гајанин, ректор Универзитета у Бањалуци, проф. др Ранко Шкрбић, инострани члан АНУРС, декан Медицинског факултета Универзитета у Бањалуци, и академик Душко Вулић,замјеник предсједника Одбора за кардиоваскуларну патологију АНУРС.

У свом уводном обраћању приликом отварања Симпозијума, академик Душко Вулић је, поводом 25 година Програма превенције кардиоваскуларних болести у Републици Српској, истакао: „Програм превенције кардиоваскуларних болести промовисан је на Симпозијуму ‘Атеросклероза на прагу трећег миленијума – патогенеза и могућности превенције’ одржаног 4.2.1999. године у Бањалуци у сарадњи са Удружењем кардиолога Југославије. Представљање и верификација Програма на састанку Европског форума за превенцију коронарне болести у Ници од 19-22.2.1999. на

коме су учествовале 42 земље и представници Европске канцеларије WHO. Услиједило је формирање Националног комитета за превенцију КВБ-а у Републици Српској и оснивање Фондације „Здравље и срце“ која је постала пуноправни члан Европске мреже Фондације у августу 1999 године. У оквиру Програма дефисани су циљеви да се промјеном начина живота и контролом фактора ризика смањи оболијевање и умирање од кардиоваскуларних болести. Континуирано је спровођена едукација љекара и становништва у спровођењу мјера примарне и секундарне превенције.

Након 25 година од 1997. када је морталитет био 57%, посљедњи подаци Статистичког завода Републике Српске показују да је морталитет 42% што показује да је дошло до смањења морталитета за 15%. На основу тренда смањења морталитета у протеклом периоду Свјетска здравствена организација је сврстала Републику Српску/ БиХ у земље високог ризика.“ M.C.

Udruženje za dijabetes, gojaznost i kardiometaboličke bolesti Republike Srpske, je multidisciplinarna, naučnostručna organizacija, neprofitna, interesna, dobrovoljno udruženih članova, koja djeluje kao samostalna, nezavisna i nepolitična organizacija.

Sjedište Udruženja je na Medicinskom fakultetu, Univerziteta u Banjaluci, Ulica Save Mrkalja, broj 14.

Udruženje ja osnovano na Osnivačkoj skupštini 31.1.2024. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci, a predsjedavajući Osnivačke skupštine bio je prof. dr Zoran Vujković, redovni profesor, specijalista neurologije.

Za predsjednika Udruženja izabrana je: prof. dr Snježana Popović Pejičić, redovni profesor, dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, specijalista interne medicine - subspecijalista endokrinologije, primarijus.

Za predsjednika Upravnog odbora Udruženja izabran je: akademik Duško Vulić, redovni profesor, redovni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, specijalista interne medicine - subspecijalista kardiologije, primarijus.

Za članove Upravnog odbora Udruženja izabrani su:

Doc. dr Gabrijela Malešević, specijalista interne medicine - subspecijalista endokrinologije;

Doc. dr Valentina Soldat Stanković, specijalista interne medicine -subspecijalista endokrinologije;

Za sekretara Udruženja izabran je: Dr Darko Depčinski, specijalista pulmologije

Ciljevi i zadaci Udruženja su mnogobrojni i značajni.

Potrebno je istaći da Udruženje ima poseban cilj da promoviše i inicira istraživanja i projekte u oblastima dijabetologije, gojaznosti i kardiometaboličkih bolesti te provodi kontinuirani rad na podsticanju i provođenju organizovanog naučnoistraživačkog i stručnog rada u ovim oblastima.

Ostali značajni ciljevi i zadaci Udruženja su:

– Kontinuirano djelovanje kroz javnozdravstvenu djelatnost, u svrhu uticaja na cjelokupnu javnost, medije, stručne, političke i ekonomske krugove s ciljem prevencije i unapređenja liječenja dijabetesa, gojaznosti i kardiometaboličkih bolesti.

– Organizovana aktivnost članova na zaštiti zdravlja stanovništva kroz sve vidove i nivoe zdravstvene djelatnosti sa posebnim osvrtom

Osnovano prvo multidisciplinarno udruženje u Republici Srpskoj

Udruženje za dijabetes, gojaznost i kardiometaboličke bolesti Republike Srpske

dr Snježana Popović Pejičić, redovni professor spec. interne medicine - subspec. endokrinologije, primarijus Šef Katedre za internu medicinu, Medicinski fakultet, Univerzitet u Banjaluci Dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske

Predsjednik Udruženja za dijabetes, gojaznost i kardiometaboličke bolesti Republike Srpske

na oblast dijabetesa, gojaznosti i kardiometaboličkih bolesti.

– Rad na trajnom, stručnom i naučnom usavršavanju zdravstvenih radnika koji se bave liječenjem dijabetesa, gojaznosti i kardiometaboličkih bolesti kroz kontinuiranu medicinsku edukaciju, radionice, stručne i naučne konferencije, simpozijume i međunarodne kongrese.

– Saradnja sa ostalim nacionalnim, regionalnim i međunarodnim stručnim i naučnim organizacijama i institucijama, posvećenim rješavanju problema dijabetesa, gojaznosti i kardiometaboličkih bolesti.

– Saradnja i razmjena iskustava sa univerzitetskim i drugim centrima unutar i izvan Republike Srpske i Bosne i Hercegovine te drugi zadaci koji budu proizašli iz programskih ciljeva Udruženja.

– Izdavanje stručnih, naučnih i drugih publikacija u cilju stručnog usavršavanja svojih članova, razvoja medicine i njene praktične primjene u oblasti dijabetologije, gojaznosti i kar-

diometaboličkih bolesti.

– Kontinuirani rad na prevenciji i aktivno učestvovanje u primjeni mjera za suzbijanje pandemije dijabetesa, gojaznosti i kardiometaboličkih bolesti te osavremenjivanje liječenja u ovim oblastima medicine. – Učešće u strateškom i operativnom planiranju provođenja zdravstvene zaštite stanovništva Republike Srpske u oblasti dijabetesa, gojaznosti i kardiometaboličkih bolesti i funkcionisanju zdravstvenih ustanova.

Ono što je specifično i što „Udruženje za dijabetes, gojaznost i kardiometaboličke bolesti Republike Srpske“ razlikuje od ostalih udruženja je njegov naučni i stručni pristup, tj. njegova multidisciplinarnost, pristup u kojem se različite discipline bave istom problematikom iz svojih specifičnih perspektiva.

Dijabetes, gojaznost i kardiometabolične bolesti, kojima će se Udruženje specifično baviti, su oblasti medicine koje u naučnom i stručnom radu upravo zahtijevaju multidisciplinaran pristup radi mnogobrojnih komplikacija i pratećih oboljenja te neophodnosti pravilnog menadžmenta.

S obzirom na to da su prevalencija i incidencija dijabetesa, gojaznosti i kardiometaboličkih bolesti u porastu i u Republici Srpskoj, neophodan je multidisciplinaran rad na prevenciji i primjeni mjera za suzbijanje ove pandemije te osavremenjivanje dijagnostičkih i terapijskih procedura u ovim oblastima medicine, što je važan zadatak Udruženja.

Članovi Udruženja mogu biti svi doktori medicine i ostali zdravstveni profesionalci koji se bave problemom dijabetesa, gojaznosti i kardiometaboličkih bolesti kao: specijalisti i subspecijalisti iz oblasti interne medicine, a prvenstveno endokrinologije i kardiologije; specijalisti pulmologije; specijalisti neurologije i psihijatrije; specijalisti

Prof.

kliničke farmakologije; specijalisti pedijatrije; specijalisti porodične medicine; specijalisti higijene - subspecijalisti ishrane zdravih i bolesnih ljudi; specijalisti epidemiologije; specijalisti socijalne medicine; specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije; specijalisti hirurgije, kao i drugi medicinski profesionalci, koji se bave problemom dijabetesa, gojaznosti i kardiometaboličkih bolesti (psiholozi, nutricionisti i drugi zainteresovani medicinski profesionalci) koji prihvataju Statut, ciljeve i djelatnosti Udruženja.

Planom i programom rada Udruženja za dijabetes, gojaznost i kardiometaboličke bolesti u 2024. godini predvidjeli smo prvenstveno pokretanje i izradu naučnoistraživačkih projekata i organizaciju međunarodnih simpozijuma. U tom smislu pokenuta su dva projekta čiji su glavni istraživači i kooistraživači članovi našeg Udruženja.

Pokrenut je Projekat: Evaluacija ishoda terapijskih procedura u liječenju gojaznosti i pridruženih komorbiditeta u Srbiji i Republici Srpskoj

Pandemija gojaznosti u svijetu zahavatila je i Srbiju i Republiku Srpsku sa zabrinjavajućim posljedicama na zdravstveno stanje stanovništva i ekonomske troškove koje liječenje gojaznosti i komorbiditeta uzrokuje. Zbog navedenih či-

njenica postoje intenzivna nastojanja da se razviju novi farmakoterapijski i hirurški pristupi koji bi trebalo da rezultuju suprotstavljanjem ovoj pandemiji, pored dijete i povećanja fizičke aktivnosti. Ispitivanja u toku ovog projekta biće usmjerena na ispitivanje terapijske efikasnosti aktuelnih i novih postupaka za korekciju gojaznosti među populacijom bolesnika u Srbiji i Republici Srpskoj, uključujući tu farmakoterapijski i hirurški pristup. Posebna pažnja će biti posvećena analizi kardiovaskularnog morbiditeta u gojaznosti, kako sa aspekta njegove zastupljenosti, tako i sa aspekta uticaja primijenjenih terapijskih procedura (farmakoterapijskih i hirurških) na kardiovaskularni morbiditet i mortalitet. Prethodni kontakti su ostvareni kroz učešće koordinatora i učesnika na Projektu sa obje strane na kongresima i sastancima o gojaznosti u Srbiji i Republici Srpskoj kao i kroz publikovanje zajedničkih publikacija.

Rukovodilac Projekta iz Republike Srpske je prof. dr Snježana Popović Pejičić, dopisni član ANURS, a iz Srbije (SANU ) akademik Dragan Micić, sekretar Medicinskog odeljenja SANU. Koistraživači iz Republike Srpske su akademik Duško Vulić, redovni član ANURS, doc. dr Gabrijela Malešević i doc. dr Valentina Soldat Stanković, subspecijalisti endokrinologije, članovi našeg udruženja.

Drugi projekat sa nazivom: Rani skrining i rano započinjanje lečenja tipa 2 šećerne bolesti u gojaznih osoba se provodi u saradnji dva medicinska fakulteta: Medicinski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu (rukovodilac prof. dr Dragana Tomić Naglić ) i Medicinski fakultet, Univerzitet u Banjaluci (rukovodilac prof. dr Snježana Popović Pejičić ). Učesnici na Projektu su članovi Udruženja, doc. dr Gabrijela Malešević i doc. dr Valentina Soldat Stanković.

U septembru /oktobru 2024. godine planiran je veliki međunarodni simpozijum sa temom: Dijabetes, gojaznost i kardiometaboličke bolesti, koji će biti održan u ANURS, kao zajednički simpozijum dvije akademije nauka: ANURS i SANU, a u saradnji sa našim udruženjem.

DERMATOLOGIJA

EADV Symposium 2024

Datum: 16-18. maj 2024.

Mjesto: St. Julians, Malta

Website: https://www.eadv.org/

5th EDITION OF INTERNATIONAL CONFERENCE ON DERMATOLOGY AND COSMETOLOGY

Datum: 24-26. jun 2024.

Mjesto: Pariz, Francuska i hibrid

Website: https://dermatology-conferences.com/

ALERGOLOGIJA/IMUNOLOGIJA/ REUMATOLOGIJA

14th INTERNATIONAL CONGRESS ON AUTOIMMUNITY

Mjesto: Ljubljana, Slovenija

Datum: 17-20. maj 2024.

Website: https://www.medflixs.com/ en/conferences/14thinternationalcongress-on-autoimmunity-2024/

IMMUNOLOGY 2024

Datum: 3-7. maj 2024.

Mjesto: Čikago, SAD

Website: https://www.aai.org/Meetings/AAI-Annual-Meeting/

ENDOKRINOLOGIJA

ECE 2024

Mjesto: Stokholm, Švedska

Datum: 11-14. maj 2024.

Website: www.ese-hormones.org/ events-deadlines/europeancongress-of-endocrinology/ece-2024/

GASTROENTEROLOGIJA

24TH INTERNATIONAL CONFERENCE ON GASTROENTEROLOGY AND HEPATOLOGY

Datum: 20-21. maj 2024.

Mjesto: Prag, Češka

Website: //https: /gastroenterology.insightconferences.com/

EUROPEAN ASSOCIATION FOR THE STUDY OF LIVER (EASL) CONGRESS 2023

Datum: 21-24. jun 2023. Messe Wien (Reed), Beč, Austrija

GINEKOLOGIJA

ESMO GYNAECOLOGICAL CANCERS CONGRESS 2024

Datum: 20-22. jun 2024.

Mjesto: Firenca, Italija

Website: https://www.esmo.org/ meeting-calendar/esmogynaecologicalcancers-congress-2024

Prof. dr Snježana Popović Pejičić i akademik Duško Vulić

Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga - HISPA i Međunarodnog udruženja za vaskularno zdravlje - ISVH “Zaštita srca i krvnih sudova – svjetski rezultati u regionalnom okruženju – uspjeh HISPA programa” u organizaciji JZU Bolnice “Sveti vračevi”, Udruženja HISPA i Udruženja ISVH, održan je Treći međunarodni kongres od 15 -17. 3. 2024. godine u Etno-selu “Stanišići” u Bijeljini.

Kongres je okupio oko 1000 učesnika ljekara i medicinskih sestara iz čak 15 zemalja regiona i svijeta, koji su razmijenili ideje i iskustva.

Generalni pokrovitelj kongresa bio je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, uz pokroviteljstvo Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Ministarstva za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje Republike Srpske i blagoslov srpskog patrijarha Porfirija.

Ministar zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske dr Alen Šeranić čestitao je Udruženju HISPA i bijeljinskoj bolnici na organizaciji, kako je rekao, veličanstvenog kongresa čiji je cilj prevencija masovnih nezaraznih bolesti, prije svega koji se tiču kardiovaskularnih bolesti ali i, uopšte, promocije zdravlja.

- Ovo je dobra prilika da istaknem da se u bijeljinskoj bolnici završava još jedna angio-sala što je velika stvar za ovo područje i za niz usluga koje ova bolnica pruža iz oblasti elektrofiziologije srca. Podsjetiću da smo u prethodnom periodu u potpunu funkciju doveli i Kliniku za kardiohirurgiju Kliničkog centra Republike Srpske u Banjaluci ali na neki način pustili u rad i promovisali angiosale u Prijedoru i Foči. Novu bolnicu u Doboju privodimo kraju, gradimo bolnicu u Trebinju i planiramo otvaranje još angio-sala čime ćemo jednu mrežu angio-sala dovesti za potrebe stanovništva Republike Srpske na jedan nivo

Na jednom mjestu oko 1000 medicinskih radnika iz 15 zemalja

gdje ćemo moći u okviru sekundarne prevencije, brzom tretmanu i liječenju poznatog “zlatnog sata” da reagujemo prema svim građanima Republike Srpske, rekao je ministar dr Šeranić.

Predsjednik Naučnog odbora prof. dr Nebojša Tasić izrazio je svoje zadovoljstvo što se po drugi put u Bijeljini, a treći put u Republici Srpskoj, održava HISPA kongres.

- Želim posebno da se zahvalim prof. dr Zlatku Maksimoviću na neverovatnom ličnom duhu, energiji i fantastičnom smislu za organizaciju koju je pokazao i pre dve godine, a sada je to apsolutno nadmašio. HISPA programi su neverovatno dinamični i stalno se razvijaju: pažljivo su osmišljeni, multidisciplinarni, kako i priliči 21. veku. I jednako pažljivo i neumorno, kao što su

dizajnirani, kontinuirano se modernizuju, modifikuju i prilagođavaju u skladu s novim otkrićima. Ovo je jedna od naših patriotskih misija - da Bijeljinu, zajedno sa gradovima u Srbiji, uvrstimo na akademsku mapu Evrope i sveta, kao referentne institucije za razvoj i unapređenje svega što HISPA predstavlja te kao poslovično dobar domaćin i sposoban suorganizator i organizator kongresa, konferencija, skupova i radionica iz ove oblasti. Ovogodišnji Međunarodni kongres učvršćuje naše plemenite napore, napore koji su profesionalno zasnovani koliko i prirodna nit između Srbije i Srpske, rekao je prof. dr Tasić.

Predsjednik Organizacionog odbora prof. dr Zlatko Maksimović istakao

je zadovoljstvo što je naš grad Bijeljina domaćin ovako velikog međunarodnog skupa i naglasio da Bijeljinska bolnica nastavlja sa ubrzanim razvojem.

- Koristim priliku da se zahvalim Vladi Republike Srpske, ministru zadravlja i socijalne zaštite Republike Srpske dr Alenu Šeraniću, profesoru Tasiću predsjedniku HISPE, bez čije pomoći ne bismo mogli ostvariti ovaj skup. Danas smo na pragu otvaranja još jedne angio-sale koja će služiti prvenstveno za

Zaključci i preporuke sa Trećeg kongresa HISPA

U organizaciji Udruženja HISPA (Udruženje centara za hipertenziju i prevenciju infarkta i šloga) i JZU Bolnice „Sveti vračevi“ Bijeljina, u Bijeljini održan je Treći međunarodni kongres HISPA „Zaštita srca i krvnih sudova - svjetski rezultati u regionalnom okruženju - uspjeh HISPA programa“ na kojem su doneseni zaključci i preporuke za unapređenje medicinske prakse.

Oko 1000 medicinskih radnika iz 15 zemalja svijeta dali su svoj doprinos za uspjeh ovogodišnjeg kongresa koji je imao multidisciplinarni pristup prevenciji, dijagnostici i liječenju kardiovaskularnih bolesti.

Prema ocjeni učesnika, naučni skup u Bijeljini je bio odlična platforma za predstavljanje najnovijih istraživanja, tehnoloških inovacija i terapijskih pristupa u ovoj oblasti, što će omogućiti stručnjacima da ostanu informisani o najaktuelnijim metodama prevencije i liječenja kardiovaskularnih oboljenja.

Zaključci i preporuke Trećeg kongresa HISPA su:

1. Radi procjene kardiovaskularnog rizika kod osoba oba pola starijih od 30 godina i pripreme personalizovanog programa prevencije, neophodno je sprovesti aktivan kontinuiran skrining za kardiovaskularne faktore rizika

2. Naučna i stručna javnost posebno ističu značaj pravovremene i stalne primjene nefarmakološke terapije – ishrane, fizičke aktivnosti, kontrole stresa, primjene koncepta smanjenja štetnosti u prevenciji i očuvanju zdravlja.

3. Personalizovanim pristupom pacijentu kroz koncept ličnog programa prevencije i liječenja kardiovaskularnog rizika se može postići značajna redukcija incidence infarkta i šloga.

4. Ljekari i medicinski tehničari HISPA ističu važnost odgovorne i dobro regulisane primjene vještačke inteligencije u prevenciji, dijagnostici i liječenju kardiovaskularnih oboljenja.

5. Treba razvijati mrežu HISPA centara u Republici Srpskoj, BiH i na teritoriji Balkana i Evrope radi široke primjene HISPA programa na svim nivoima zdravstvene zaštite.

6. U slučajevima kada prevencija nije dovoljna i kada, ipak, dođe do razvoja moždanog udara, brza reakcija, dijagnostika i terapijska intervencija, prije svega minimalno invazivne interventne radiološke procedure, ključni su faktor za smanjenje stope invaliditeta i mortaliteta.

Zahvaljujemo se svim učesnicima, sponzorima, posjetiocima, javnim institucijama, medijima i svim ljudima dobre volje koji su podržali naš trud da u Bijeljinu dovedemo svjetske stručnjake.

elektrofiziologiju, sa 3D maping sistemom, čime stičemo jedan od preduslova za postajanje svjetskog centra u ovoj oblasti. Naša posvećenost razvoju nije samo obaveza prema našim pacijentima, već i prema društvu u cjelini.

Zahvaljujući podršci Vlade Republike Srpske, uspjeli smo ostvariti značajan napredak u ovoj oblasti, što je ključno za poboljšanje zdravlja i kvaliteta života naših građana. Ovi koraci na lokalnom nivou mogu imati globalni značaj, jer znamo da globalni uspjeh proizlazi iz mnoštva malih koraka. I ovaj naučni skup je zajednički, rekao bih, veliki korak naprijed i već večeras vidim da će kongres biti uspješan. Sa ovako velikim brojem učesnika iz različitih dijelova svijeta, očekujemo da ćemo po završetku kongresa iznijeti kvalitetne analize, zaključke i preporuke koje će doprinijeti unapređenju medicinske prakse, rekao je prof. dr Maksimović.

Prof. dr Aleksandar Redžek, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti “Vojvodina” iz Sremske Kamenice, poželio je svim učesnicima da ovo bude prilika za sticanje novih znanja, prijateljstava, kontakata.

- Iz ličnog iskustva, kroz sve ove godine i decenije, znamo koliko je bila važna integracija svih zdravstvenih ustanova iz regiona u cilju podizanja kvaliteta zdravstvene zaštite svake bolnice ponaosob. Možemo da putujemo po svetu i svetskim kongresima u vodećim svetskim centrima, ali koliko je to važno isto toliko je važno i naše regionalno povezivanje. Divno sarađujemo sa direktorom Bijeljinske bolnice “Sveti vračevi” prof. dr Zlatkom Maksimovićem, duže od deceniju, i kroz našu saradnju imamo divne priče i rezultate a sve u cilju uspešnog lečenja naših pacijenata.

Razvoj i napredak ove saradnje HISPA/ISVH-a ima svoj razlog, istakao je dr Jirar Topouchian, jedan od najvećih svjetskih istraživača u oblasti kardiovaskularnih oboljenja, generalni sekretar Svjetskog udruženja za vaskularno zdravlje i generalni sekretar Međunarodnog izvršnog odbora HISPA udruženja i dodao da su tokom šest godina predsjedavanja, aktivnosti ISVH-a, posebno naučni sastanci u različitim zemljama, značajno napredovali.

- Vaskularno zdravlje postalo je veoma važna tema koja je uključena u različita područja, poput prevencije kardiovaskularnih bolesti i starenja krvnih sudova. To važi za sve zemlje, bez ob-

zira na socijalno-ekonomski nivo. HISPA, sa svojim multidisciplinarnim programom, može ponuditi rješenja za ove probleme. Stoga, jedan od naših ciljeva za naredne godine biće širenje HISPA programa i osnivanje centara u novim zemljama uz doprinos ISVH-a, izjavio je dr Topouchian.

Akademik Milan Nedeljković, predsjednik Srpskog lekarskog društva, interventni kardiolog, izrazio je zadovoljstvo što se ove godine HISPA kongres organizuje u Bijeljini.

- Imate izuzetnog direktora Bijeljinske bolnice prof. dr Zlatka Maksimovića koji savršeno razume potrebe stanovništva, a to pokazuje otvaranje još jedne angio-sale u Bijeljini gde se

može direktno rešavati infarkt miokarda, imate i elektrofiziologiju koja je zahvaljujući prof. Maksimoviću i ostalim lekarima ovde možda i najbolja u Republici Srpskoj, a možda i u Federaciji BiH, rame uz rame sa elektrofiziologijom u Kliničkim centru gde ja radim, VMA i u Bolnici “Dedinje”, rekao je dr Nedeljković.

Nakon svečane ceremonije otvaranja Kongresa prof. dr Zlatko Maksimović i prof. dr Nebojša Tasić uručili su zahvalnice ministru dr Alenu Šeraniću, za Grad Doboj Goranu Birčakoviću, Denisu Mršiću, glavnoj sestri JZU Bolnica “Sveti vračevi” Bijeljina Milici Dikić i generalnom sponzoru “Hemofarmu”.

U organizaciji kongresa ove godine pridružili su se Medicinski fakultet iz Banjaluke Univerziteta Banjaluka, i Medicinski fakultet Foča, Univerziteta Istočno Sarajevo, te partnerske organizacije iz Republike Srpske: Društvo doktora medicine, Udruženje kardiologa, Udruženje za aterosklerozu i kardiovaskularna istraživanja, Udruženje endokrinologa i dijabetologa, Udruženje neurologa, Udruženje doktora porodične medicine i Udruženje pulmologa.

Tehnički organizator kongresa je Agencija “Happy Travel” iz Bijeljine.

Svečanost otvaranja Kongresa

uljepšao je nastup članova Srpskog crkveno-pjevačkog društva “Srbadija”, glumac Aleksandar Stojković - Piksi i mladi virtuoz na harmonici Đorđe Perić.

Fokus kongresa je prevencija kardiovaskularnih bolesti kroz različite multidisciplinarne programe.

Direktan prenos kongresnih predavanja bio je omogućen putem youtube kanala JZU Bolnica “Sveti vračevi” Bijeljina https://www.youtube.com/@jzusvetivracevibijeljina1007 (opcija live) i facebook stranice: JZU Bolnica “Sveti vračevi” Bijeljina zahvaljujući produkciji “MC studio” iz Bijeljine.

*Radni program kongresa počeo je uvodnim izlaganjem dr Alena Šeranića, ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. Raznovrsni paneli, radionice i predavanja, koji su uporedo održavani u dvije kongresne sale, pružili su priliku učesnicima da diskutuju o najefikasnijim strategijama za smanjenje rizika od srčanih bolesti i poboljšanju zdravlja srca i krvnih sudova. Organizatori kongresa ističu multidisiplinarni pristup naučnom programu.

U okviru kongresa je organizovana i fakultativna posjeta bolnici u Bijeljini.

Služba za informisanje Bolnice „Sveti vračevi“ Bijeljina

Tradicionalni, 9. kongres endokrinologa Srbije sa međunarodnim učešćem održan je od 21 do 24. marta 2024. godine u Beogradu. U radu Kongresa učestvovalo je oko 800 učesnika iz zemlje i inostranstva. Bilo je 86 predavača iz zemlje i regiona i 11 stranih predavača iz cijele EvropeGrčke, UK, Irske, Nizozemske, Danske, Njemačke i Austrije.

Pri otvaranju Kongresa održana su tri plenarna predavanja:

• Inter-Organ Communication in Obesity and Diabetes Stephan Herzig (Germany)

• Thyroid diseases as aggravators of non-communicable diseases Leonidas Duntas (Greece)

• Terapija tipa 2 dijabetesa: Novine u preporukama 2024. Nebojša M.

Lalić

U toku Kongresa održano je 14 plenarnih predavanja, 12 naučnih simpozijuma i dva sestrinska simpozijuma, usmena i posterska saopštenja. Program se odvijao u tri kongresne sale.

Kroz bogat naučni program prikazane su najaktuelnije teme iz kliničke endokrinologije iz oblasti: dijabetesa, gojaznosti, lipida i ateroskleroze, oboljenja štitaste žlijezde, reproduktivne endokrinologije, osteoporoze, neuroendokrinologije i hipofize, neuroendokrinih tumora, nadbubrežne žlijezde, endokrine hirurgije i pedijatrijske endokrinologije.

Izuzetno su bile važne zajedničke sesije sa kolegama iz regiona, Evropskog udruženja endokrinologa, Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), udruženjima drugih specijalnosti, organizacijama i institucijama.

Kongres je zaista pružio mnoštvo naučnih i stručnih saznanja o novim pristupima dijagnostici i terapiji u endokrinologiji, a omogućio je razmjenu iskustava između različitih zdravstvenih profesionalaca, sve u cilju što boljeg i uspješnijeg liječenja naših pacijenata.

Aktivno sam učestvovala u radu Kongresa kao predavač po pozivu iz Republike Srpske. Naći se kao predavač po pozivu među najpoznatijim ekspertima u endokrinologiji i dijabeto-

Beograd, Crowne Plasa, 21-24.3.2024. godine

9. kongres endokrinologa Srbije sa međunarodnim učešćem

logiji iz cijele Evrope, svakako, za mene lično, predstavlja veliko priznanje, kao i za akademsku zajednicu Republike Srpske.

Učestvovala sam u veoma zapaženom Simpozijumu VII „Dijabetes i komplikacije u 2024. godini: Novine i izazovi“, kome je predsjedavao akademik Nebojša Lalić, generalni sekretar SANU i predsjednik IDF Evropa, čuveno ime u dijabetologiji u Evropi i svijetu, a koji me je i pozvao da održim predavanje u okviru ovog simpozijuma.

Na ovom dobro posjećenom simpozijumu govorilo se o novim fenotipovima u tipu 2 dijabetesa; novim tehnologijama u terapiji tipa 1 dijabetesa kao i mogućnostima prevencije tipa 1 dijabetesa; značaju fizičke aktivnosti u prevenciji i terapiji tipa 2 dijabetesa; novim terapijskim pristupima u liječenju hipertenzije u dijabetesu te o povezanosti dijabetesa, neurodegenerativnih bolesti i demencije.

U okviru simpozijuma održala sam zapaženo predavanje sa temom Gestacijski dijabetes:kontroverze u dijagnostici i terapiji.

Prof. dr Snježana Popović Pejičić Spec. interne medicine - subspecijalista endokrinologije, primarijus, redovni profesor i šef Katedre za internu medicinu, Medicinski fakultet, Univerzitet u Banjaluci Dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske

Uprkos tome što je prepoznata prednost dijagnostikovanja i liječenja gestacijskog dijabetesa postoje razlike u preporukama profesionalnih udruženja i nedostatak konsenzusa u vezi sa optimalnim skriningom, dijagnostičkim kriterijumima, liječenju i skriningu nakon porođaja, o čemu sam govorila na ovom predvanaju.

Gestacijski dijabetes je najčešći metabolički poremećaj kod trudnica čija prevalencija raste u svijetu usljed epidemije gojaznosti, sve starije dobi trudnica i primjene strožijih dijagnostičkih kriterijuma. Dugi niz godina gestacijski dijabetes je definisan kao bilo koji stepen poremećaja tolerancije glukoze koji je prvi put otkriven u trudnoći i koji može komplikovati tok trudnoće, porođaja ili biti uzrok fetalnim malformacijama.

Međutim, postoje značajna ograničenja ove definicije, jer mnogi slučajevi GDM-a predstavljaju već postojeću hi-

dr Milan

perglikemiju, koja se otkriva rutinskim skriningom u trudnoći. Značajno je istaći kliničku važnost težine hiperglikemije, s obzirom na rizike za majku i fetus!

Stoga je Američka dijabetesna asocijacija (ADA )2023. godine predložila univerzalni skrining prije 15. nedjelje gestacije, prije selektivnog skrininga, posebno u populacijama sa visokom prevalencijom faktora rizika i nedijagnostikovanim dijabetesom kod žena reproduktivnog doba. Ako je rani skrining negativan potreban je ponovni pregled žena između 24. i 28. nedjelje gestacije.

Prof.

Nedeljković, predsjednik SLD, inostrani član ANURS-a

Skrining žena sa gestacijskim dijabetsom na predijabetes ili dijabetes potrebno je provesti 4-12 nedjelja nakon porođaja, koristeći OGTT sa 75 g glukoze i klinički odgovarajuće dijagnostičke kriterijume. Žene sa istorijom gestacijskog dijabetesa treba da budu podvrgnute doživotnom skriningu na razvoj dijabetesa ili predijabetesa, najmanje svake tri godine, a one za koje se utvrdi da imaju predijabetes treba podvrgnuti intenzivnim intervencijama promjene životnog stila i/ili primijeniti metformin da bi se spriječio nastanak dijabetesa.

Skrining i dijagnostički testovi za otkrivanje gestacijskog dijabetesa omogućuju rano prepoznavanje potrebe za terapijom kako bi se izbjegle perinatalne komplikacije i ublažio kardiometabolički rizik koji doživotno opterećuje žene s anamnezom gestacijskog dijabetesa i njihovo potomstvo.

Mnogi faktori rizika za razvoj gestacijskog dijabetesa su slični onima za dijabetes tipa 2, a uključuju: gojaznost, pozitivnu porodičnu anamnezu za dijabetes i etničku pripadnost. Dodatni faktori rizika su starija životna dob majke, makrosomija ploda i/ili dijagnoza gestacijskog dijabetesa u prethodnoj trudnoći. Prema preporukama ADA 2023. promjena životnog stila je osnov liječenja gestacijskog dijabetesa i često je dovoljna velikom broju trudnica (70-85%)

Insulin je preporučen za liječenje hiperglikemije kod trudnica sa gestacijskim dijabetesom kada medicinska nutritivna terapija nije dovoljna za postizanje ciljnih vrijednosti glikemije, s obzirom na to da ne prolazi posteljicu.

Budući da žene sa gestacijskim dijabetesom imaju doživotni rizik za razvoj dijabetesa tipa 2 potrebno je redovno praćenje i probir na dijabetes. Prvi probir izvodi se u skladu sa smjernicama 4-12 sedmica nakon poroda.

S obzirom na globalnu epidemiju gojaznosti i dijabetesa tipa 2, gestacijski dijabetes predstavlja važnu priliku za identifikaciju žena s rizikom za razvoj dijabetesa tipa 2 i metaboličkog sindroma kao i za intervenciju kako bi se navedeni rizici ublažili.

Međutim, poznato je da tek manji broj žena nakon poroda bude upućen na kontrolni OGTT, a još manji broj njih se kontinuirano tokom života kontroliše s ciljem pravodobne detekcije dijabetesa tipa 2 na način na koji nalažu smjernice. Stoga navedenu praksu treba promijeniti te žene s istorijom gestacijskog dijabetesa uključiti u kontinuirano praćenje nakon poroda.

Predsednik Endokrinološke Sekcije SLD-a i predsjednik IX kongresa endokrinologa Srbije prof Marina Nikolić Đurović, MD, PhD, sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu je izjavila prilikom zatvaranja 9. KES-a:

„Tokom prethodnih godina, Endokrinološka sekcija SLD-a je uložila mnogo truda i strpljenja na podizanju svesti o neophodnosti saradnje i podrške na svim nivoima, uvažavajući druge inicijative i mišljenja, sa jedinim ciljem da se podigne srpska endokrinologija na viši nivo da bi prevencija, dijagnostika i lečenje pacijenata bilo uspešnije, a sredina perspektivnija za lekare i druge medicinske radnike. To smo pokušali i uspeli tokom održavanja ovog, izuzetno posećenog kongresa, kao i uz pomoć odlične saradnje sa farmaceutskim kompanijama koje su značajno podržale održavanje ovog kongresa jedinstvenog u Srbiji i u okruženju.“

Deveti kongres 34. ACC Ogranka za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku održan je u Beogradu u zgradi Kinoteke 29-30. marta, 2024. godine.

Program je sadržavao najinteresantnije aspekte poslednjih ESC i ACC/AHA preporuka za akutni i hronični koronarni sindrom, kardiomiopatije, kardiovaskularne bolesti i dijabetes i atrijalnu fibrilaciju sa posebnim osvrtom na specifičnosti i razlike između preporuka, kao i prikaze slučajeva.

U cilju promocije novih tehnologija i mogućnosti dijagnostike i lečenja u Srbiji održana je i sesija o CT angiografiji - više od rutine, i predavanja o aktuelnim temama interventnog lečenja valvularnih mana (aortna stenoza i koronarna bolest, mitralna i trikuspidalna regurgitacija) i posebnu sesiju posvećenu prevenciji i lečenju KV bolesti kod žena. Predstvljene su Nove preporuke za hipertenziju Evropskog udruženja za hipertenziju.

Kao i prethodnih godina učesnici su dobili prevode džepnih izdanja poslednjih ESC preporuka za dijabetes i kardiovaskularne bolesti, kardiomiopatije i endokarditis.

Takođe su dobili i broj 1. časopisa UKS “Srce i krvni sudovi za 2024. godinu” (53. broj časopisa od početka izlaženja) i prvu zajedničku publikaciju kardiologa Srbije i Republike Srpske “Cardiologia preventive”.

Otvaranju Kongresa prisustvovali su: Prof. dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja u Vladi Republike Srbije, prof. dr Alen Šeranić, ministar zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske, prof. dr Branko Beleslin, guverner 34. ACC Ogranka za Srbiju i Republiku Srpsku, prof. dr Milan A. Nedeljković, inostrani član ANURS, osnivač i prvi guverner 34. ACC Ogranka za Srbiju i Republiku Srpsku, prethodni predsednik Udruženja kardiologa Srbije i predsednik Srpskog lekarskog društva, akademik Duško Vulić, ANURS, prethodni guverner 34. ACC Ogranka za Srbiju i

Akademik Nebojša Lalić, generalni sekretar SANU

IX kongres 34. ACC Ogranka za Republiku Srbiju

i Republiku Srpsku

PRACSIS 2024

Republiku Srpsku, prethodni predsednik Udruženja kardiologa Republike Srpske, prof. dr Dragan Simić, predsednik Udruženja kardiologa Srbije, i dr Milica Lovrić, predsednica Udruženja kardiologa Republike Srpske.

Nakon obraćanja i svečanog otvaranja održana su predavanja predsednika Američkog koledža kardiologa (ACC) dr Hedley-a Wilson-a o budućnosti kardiologije i mogućnostima veštačke inteligencije i akademika prof. dr Miodraga Ostojića koji je povezao nasleđe prof. Srećka Nedeljkovića (100-godišnjica rođenja) sa savremenim konceptom hroničnog koronarnog sindroma.

U svom obraćanju na otvaranju Kongresa prof. dr Branko Beleslin je istakao:

“Zadovoljstvo mi je da Vas pozdravim u ime kardiologa Srbije i Republike Srpske i poželim dobrodošlicu na Deveti PRACSIS kongres 34. Ogranka Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku, koji se održava 29. i 30. marta 2024. godine u Beogradu. Od početka negujemo raspored održavanja kongresa naizmenično u Srbiji i Republici Srpskoj, tako da ovaj četvorogodišnji ciklus zaokružujemo sa Beogradom u istorijskoj zgradi Jugoslovenske kinoteke u samom centru grada. Sadržaj programa nastavlja da prati uobičajen koncept PRACSIS-a koji se od samog početka zasniva na predstavljanju i komparativnoj analizi poslednjih preporuka Evropskog (ESC) i američkih kardioloških društava (ACC/ AHA) kroz prikaze slučajeva”.

Naredni jubilarni X kongres PRACSIS 34. Ogranka Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku održače se sledeće godine u Banjaluci.

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske 27.2.2024. godine u prostorijama UKC Republike Srpske održalo je radionicu po planu aktivnosti za 2024. godinu. Radionica je održana zahvaljujući podršci menadžmenta UKC Republike Srpske. Medicinske sestre, tehničari i babice, članovi udruženja, su pokazali veliku zainteresovanost za teme koje su planirane u sklopu ove redovne mjesečne aktivnosti udruženja, koje decenijama radi na praćenju savremenih dostignuća zdravstvene njege kako u svijetu, tako i kod nas.

Teme koje su obradili odabrani predavači za ovu radionicu su:

„Kućna posjeta u terminalnoj fazi bolesti“- Sanja Gojić koja je prezentovala da je palijativna zdravstvena njega ta kojom se poboljšava kvalitet života pacijenata suočenih sa neizlječivom bolešću, kao kako da njima i njihovim porodicama poboljšamo kvalitet života kroz prevenciju i olakšavanje patnje putem ranog otkrivanja i nepogrešive procjene u liječenju boli i drugih simptoma bolesti. Palijativno zbrinjavanje predstavlja relativno novi pristup u našoj medicinskoj praksi. Ono se ne bavi samo bolešću od koje pacijent boluje, već stanjima i simptomima koji su posljedica te bolesti i koji utiču na kvalitet života pacijenta i njegove porodice. DZ Banjaluka je formirao odjeljenje zdravstvene njege u zajednici koje će se u budućnosti baviti zdravstvenim problemima koje ima građanstvo, a koje nije u mogućnosti svakodnevno doći u ambulantu. Medicinske sestre i tehničari će obavljati usluge u skladu sa svojim kompetencijama u kućnim uslovima. Zaključak učesnika je da će novoformirano odjeljenje imati mnogo posla u budućnosti kako bi pružilo usluge koje su neophodne građanima Grada Banjaluka.

Zdravstvena njega kod vanmaterične trudnoće – je bila tema koju je

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske (UMSTIB RS)

Edukacija, februara 2024. godine

Sekcija porodične medicine sa edukativnim centrom, Sekcija babica, Sekcija sestara u hematologiji

prezentovala Nataša Janković. Vanmaterična trudnoća predstavlja jedno od najznačajnijih hitnih stanja, ne samo u ginekologiji, nego i u medicini uopšte. Učestalost vanmateričnih trudnoća se kreće od 0,5 do 1,5% svih trudnoća, ali je kao uzrok smrtnosti navedena u čak 10 do 15% svih stanja koja su povezana sa graviditetom. Sve seksualno aktivne žene su u potencijalnoj opasnosti za nastanak vanmaterične trudnoće,

što se uradi analiza krvi i ustanovi da je potrebno biti oprezan, pristupa se adekvatnoj terapiji uz redovno kontrolisanje stanja. Može se naslijediti ili steći kasnije tokom života, a osobe koje su posebno izložene većem riziku za njen nastanak, jesu trudnice. Konzumiranje određenih lijekova ili vođenje nezdravog načina života su samo neki faktori koji doprinose nastanku trombofilije kod trudnica. Tokom trudnoće se dešava niz

ali neke okolnosti uvećavaju stepen rizika. To su prvenstveno starost trudnice preko 35 godina, upotreba duvana, postojanje urođenih anomalija jajovoda (koje bi otežale kretanje oplođene jajne ćelije), prethodna vanmaterična trudnoća, prethodne infekcije jajovoda ili okolnih organa (seksualno prenosive bolesti kao gonoreja ili klamidija), endometrioza, neplodnost i procedure IVF-a, prethodni spontani pobačaji, hirurške procedure na jajovodima ili u abdomenu, ili prethodne procedure na jajovodima u smislu sterilizacije. Zdravstvena njega započinje po prijemu žene s dijagnozom vanmaterične trudnoće, te zbog najčešćeg hirurškog liječenja, babica obavlja preoperativnu i postoperativnu njegu za pacijentkinje.

promjena u organizmu, koje dovode do nastanka većeg broja faktora, pogodnih za koagulaciju krvi. Postoje različite vrste trombofilije među kojima postoje nasljedne, ali i stečene, koje se obično razvijaju u odraslom dobu. Pojava krvnih ugrušaka može da prouzrokuje razne probleme, poput duboke venske tromboze ili plućne embolije.

„Znanje

je moć”, Fransis Bejkon

Siniša Karakaš je prisutnima je predstavio temu Trombofilije u trudnoći. Trombofilija predstavlja stanje pojačanog zgrušavanja (koagulacije) krvi, koje može izazvati trombozu – ugruške krvi u krvnim sudovima. Ne smatra se vrstom bolesti, jer mnogi ljudi, kod kojih je dijagnostikovana, nemaju problem sa svojim stanjem. Nakon

Medicinske sestre, tehničari i babice imaju potrebu za cjeloživotnim učenjem. Smatramo da je veoma važna i neophodna svaka aktivnost učenja tokom cijeloga života radi unapređenja znanja, vještina i kompetencija u okviru ličnog, građanskog, društvenog ili profesionalnog djelovanja Učenje je kontinuirani proces u kojem su rezultati i motivisanost pojedinca za učenje u određenom životnom razdoblju uslovljeni znanjem, navikama i iskustvima stečenim u mlađem životnom dobu. Zbog važnosti cjeloživotnog učenja za profesiju, udruženje se bavi edukacijama koje su nastavak redovnog obrazovanja medicinskih sestara, tehničara i babica.

Edukacija, mart 2024. godine

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske je 21.3.2024. godine organizovalo edukaciju za svoje članove po planu aktivnosti za tekuću godinu. U martu Sekcija sestara u hirurgiji i Anesteziološka sekcija su bili domaćini i organizatori edukacije.

Prisutne je u ime Hirurške sekcije pozdravila Đurđica Ćosić, glavna sestra Klinike za dječju hirurgiju, i Jovo Stojčić, ispred Anesteziološke sekcije.

Medicinske sestre Božana Stupar i Sanja Đukić su prezentovale „Akutni apendicitis na Klinici za dječju hirurgiju sa posebnim osvrtom na zdravstvenu njegu i nekrotični enterokolitis“. Zdravstvena njega najmlađe populacije zahtijeva individualan pistup, adekvatnu psihološku pripremu djeteta i roditelja i time se olakšava hospitalizacija djeteta te ubrzava njegov oporavak.

Pero Rogić, u ime Anesteziološke sekcije, je prezentovao novu metodu koja se radi u UKC Republike Srpske. Prisutnima je predstavio hipertermijsku intraperitonealnu hemoterapiju (HIPEC), je tehnika koja u dva koraka liječi određene karcinome u abdomenu. Kancerozni tumori se hirurški uklanjaju, a zatim se zagrijani hemoterapijski lijekovi primjenjuju direktno unutar abdomena kako bi se eliminisale preostale kancerogene ćelije.

Predavači su odgovorili na brojna pitanja prisutnih. Mjesečne edukacije koje organizuje Udruženje za medicinske sestre, tehničare i babice su nastavak redovnog obrazovanja, a njihova posjećenost je znak da je cjeloživotno učenje veoma važno u zdravstvenoj njezi koja napreduje iz dana u dan. Sestrinstvo kao profesija mora konstantno pratiti najnovije trendove i standard u pružanju zdravstvene njege populacije koja se mijenja prema načinu i stilu življenja. Sestrinstvo prvenstveno mora biti uređena cjelina zasebno unutar multidisciplinarnog tima, ali i aktivan dio civilnog društva. Cjeloživotno učenje i sticanje profesionalnih strukovnih znanja neophodno za dalji razvoj svakog profesionalca. Brze i neprestane promjene i napredak tehnologije rada u medicinskim naukama zahtijeva kontinuirano usavršavanje i neprekidno učenje u svrhu poboljšanja kvaliteta i sigurnosti zdravstvene njege o pacijentima. Udruženje i njegovi članovi su prepoznali nužnost cjeloživotnog učenja, a sve to nam je vidljivo na osnovu broja prisutnih na našim edukacijama, zbog toga ćemo ih i dalje podsticati na dalji razvoj i učenje.

Mr Živana Vuković Kostić, predsjednica UO UMSTIB Republike Srpske

„Vi možete nekoga naučiti sve što znate, ali samo će ga iskustvo uvjeriti da je ono što govorite istinito“,

Richelle E. Goodrich

KARDIOLOGIJA

ICCCR 2024: 18. INTERNATIONAL CONFERENCE ON CARDIAC CELL REPLACEMENT

Datum: 22-23. april 2024.

Mjesto: London, VB

Website: https://waset.org/ cardiac-cell-replacement-conferencein-april-2024-in-london

HEART CONGRESS 2024 | HYBRID EVENT

Datum: 20-22. jun 2024.

Mjesto: Pariz, Francuska

Website: https://heart.magnusconferences.com/

NEFROLOGIJA

12th EUROPEAN CONGRESS ON NEPHROLOGY, INTERNAL MEDICINE AND KIDNEY DISEASES

Datum: 29-30. april 2024

Mjesto: Pariz, Francuska

Website: https://nephrologycongress.conferenceseries. com/europe/

WORLD CONGRESS OF NEPHROLOGY (WCN)

Datum: 13-16. april 2024. Mjesto: Argentina, Buenos Aires

Website:https://www.theisn. org/wcn/

ERA CONGRESS

Datum: 23-26. maj 2024. Mjesto: Stokholm, virtuelno i uživo

Website: https://www.eraonline.org/events/stockholm-2024/

NEUROLOGIJA

FENS FORUM 2024

Mjesto: Beč, Austrija

Datum: 25-29. jun 2024. Website: https://fensforum. org/

10th EAN CONGRESS HELSINKI 2024

Datum: 29. jun - 2. juli 2024. Mjesto: Helsinki, Finska

Website: https://www.ean. org/meet/congresses/congress-2024-helsinki

Hirurška sekcija i Anesteziološka sekcija UMSTIB RS

UBanjaluci je u Hotelu „Bosna“

6.4.2024.godine održan 26. simpozijum farmaceuta Republike Srpske s međunarodnim učešćem u organizaciji Farmaceutskog društva Republike Srpske i saradnji sa Farmaceutskom komorom Republike Srpske.

Simpozijum je otvorio ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić.

Ministar Šeranić je izrazio zadovoljstvo što je dio ovog jedinstvenog skupa u Republici Srpskoj, kao zalog čvrste saradnje institucija zdravstvenog sistema sa farmaceutima kao zdravstvenim profesionalcima.

“Imajući u vidu izuzetno brz razvoj farmacije, zaista je važno da imate ovakve prilike da zajedno i sa stručnog aspekta sagledate sve izazove i prilike koje takav razvoj donosi. Posebno raduje i prisustvo naših kolega iz Srbije te uspostavljanje čvrstih veza i uspješne saradnje i u ovoj grani medicine”, naglasio je ministar Šeranić te organizatorima Simpozijuma čestitao za istrajnost

Ministar Šeranić otvorio skup farmaceuta

26. simpozijum farmaceuta Republike Srpske

u namjeri da prate savremene stručne preporuke i da uvode nove usluge farmaceutske zdravstvene zaštite u zdravstveni sistem.

“Svakodnevna praksa nam pokazuje da je jedan od velikih izazova medicinske struke ispravno i pravovremeno iznalaženje najdjelotvornijih lijekova, sa najmanje rizika, uz poštovanje izbora pacijenta. Zato je vaša uloga posebno važna, a stabilna organizacija farmaceutskog sektora ključ za obezbjeđivanje adekvatne terapije i blagovremeno reagovanje na sve potrebe pacijenta. Jasno

je da je efikasnost, sigurnost, dostupnost i kontinuitet u snabdijevanju lijekovima, ono što i naši pacijenti očekuju od savremene farmacije i zdravstvenog sistema”, istakao je ministar Šeranić.

On je rekao da je Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske odlučno da svojim politikama i propisima podrži i omogući bolju komunikaciju i prohodnost, uspostavljanje mreže saradnje te multidiscipilinaran pristup u liječenju.

Odsjek za odnose s javnošću Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske

Udruženje pulmologa/pneumoftiziologa Republike Srspke, Udruženje intenzivista za nehirurške grane Klinika za plućne bolesti, Klinika intenzivne medicine za nehirurške grane, Univerzitetski klinički centar Republike Srpske i Medicinski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci

Organizuju:

“Majski pulmološki dani”

23. do 25. maja 2024. godine, u hotelu Kardial, Banja Vrućica, Teslić

https://www.respiratio.info/

Organizuju Prvi simpozijum sa međunarodnim učešćem Prevencija je temelj zdravlja

www.domzdravliabanjaluka.com

19. dani porodične medicine

Republike Srpske

Tamara Vučić u posjeti UKC Republike Srpske

Prvi projekat iz naučne oblasti Kancer

Svjetski dan borbe protiv gojaznosti

Barijatrijska hirurgija

Prvi kardiohirurg u Republici Srpskoj

Svjetski dan borbe protiv glaukoma

Supruga predsjednika Republike Srbije Aleksandra Vučića

Tamara Vučić u posjeti UKC Republike Srpske

Tamara Vučić, supruga predsjednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, 23.2. 2024. godine je bila u posjeti UKC-u Republike Srpske. Gospođa Vučić je prilikom posjete obišla Kliniku za ginekologiju i akušerstvo, kao i Banku humanog mlijeka Klinike za dječje bolesti.

Povod za posjetu Tamare Vučić jeste najava predsjednika Republike Srbije da će u okviru plana “Srbija 2027 - skok u budućnost”, a u dogovoru sa predsjednikom Miloradom Dodikom biti rekonstruisano i modernizovano porodilište u Banjaluci.

Ovom prilikom gospođa Vučić je uručila donaciju, tj. inkubator, Klinici za ginekologiju i akušerstvo UKC Republike Srpske koji će se koristiti u svakodnevnom radu sa našim najmlađim pacijentima.

„Veliko mi je zadovoljstvo što je jedna od tačaka moje dvodnevne posete Banjaluci i poseta porodilištu. Ima li značajnijeg i važnijeg mesta od mesta gdje se rađa novi život? Zahvaljujem se celom medicinskom osoblju koje ovde vredno radi i onda kada im nije dan i kada imaju problema kod kuće. Uvek nađu i razlog za osmeh i razgovor, razumeju i trudnice i porodilje, vode računa o bebama. Njihov posao nije lak i zato mislim da treba svakog dana da im zahvalimo. Nadam

se da će inkubator pomoći u spasavanju života, a renoviranje porodilišta koje i sada lepo izgleda biće iskorak ka savremenom pristupu važnom delu medicine. To je dio velikog Projekta „Srbija 2027 - iskorak u budućnost” na čiji svaki segment smo ponosni. Ponosni smo, takođe, na uspešnu saradnju Republike Srpske i Republike Srbije, posebno u domenu medicine“, istakla je Tamara Vučić.

„Želim da se od srca zahvalim gospođi Vučić na posjeti UKC-u Republike Srpske te donaciji inkubatora koji će i te kako pomoći pri liječenju naših najmlađih pacijenata. Istovremeno, jedno veliko hvala Srbiji i predsjedniku Aleksandru Vučiću za sve donacije i pomoći zdravstvenom sistemu Republike Srpske. Primjer toga je i projekat iza nas, realizovan pod pokroviteljstvom predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika „S ljubavlju hrabrim srcima“, gdje imamo podršku Srbije svake godine. Ovdje smo opremili jednu od najljepših poliklinika za djecu sa kabinetima i Bankom humanog mlijeka. Hvala predsjedniku Vučiću za najavu rekonstrukcije našeg porodilišta. Naše porodilište je u dobrom stanju, ali mi ga želimo još unaprijediti i hvala Srbiji. Na ovaj način ćemo poboljšati tehničke mogućnosti prisustva očeva porođaju“, naglasio je generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić.

Odjeljenje dječje hematoonkologije UKC RS

Prvi projekat iz naučne oblasti Kancer

Prvi projekat iz naučne oblasti Kancer, Horizont Evropa u Bosni i Hercegovini započeo na Odjeljenju dječje hematoonkologije UKC Republike Srpske!

Cilj projekta je promovisanje poboljšanja kvaliteta života kod djece i mladih i njihovih porodica koji su izliječeni od maligne bolesti. U Evropi svake godine oboli oko 35.000 dece i adolescenata od malignih bolesti. Sa trenutnim modalitetima savremenog onkološkog liječenja 80% njih preživi najmanje pet godina, ali intenzivni onkološki tretmani ostavljaju kasne zdravstvene posljedice i smanjuju kvalitet života kako izliječenih, tako i njihovih porodica.

Projektom će biti identifikovane nezadovoljene potrebe dece, adolescenata i mladih odraslih osoba i njihovih porodica te prilagoditi dostupne elektronske alate za rješavanje ovih potreba. Na taj način će im biti omogućeno aktivno angažovanje u brizi za sebe i samostalnije upravljanje svojim zdravljem. U preopterećenom sistemu zdravstvene zaštite, potrebe za zdravstvenom i psihosocijalnom podrškom izliječenih često nisu zadovoljene, a pristup je nejednak među evropskim zemljama. U tom cilju razviće se i primijeniti elektronska platforma kao i personalizovani elektronski alati za praćenje i podršku ovim pacijentima.

Projekat traje četiri godine (od 2024. godine do 2028. godine) koordinator projekta je prof. dr Jelica Predojević Samardžić, a u projektu učestvuju institucije iz ukupno 16 zemalja EU. Projekat ukupne vrijednosti 7.131 751,25 EUR u cjelosti finansira Evropska unija sredstvima iz budžeta programa Horizont Evropa, Misija Kancer. Ovo je jedini projekat u dosadašnjoj realizaciji programa Horizont Evropa i Misije Kancer u kojem učestvuje institucija iz Bosne i Hercegovine.

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske jedini je partner iz BiH u ovom projektu, a prof. dr Jelica Predojević Samardžić, pedijatar, supspecijalista dječje hematologije i onkologije, šef Odjeljenja za dječju hematoonkologiju je vođa tima UKC Republike Srpske u ovom projektu.

28.2.2024. godine

Onkološko-digestivna hirurgija juče, danas, sutra

Odjeljenje za laparoskopsku hirurgiju Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju UKC Republike Srpske organizovalo je seminar pod nazivom “Onkološko digestivna hirurgija juče, danas, sutra”. Riječ je o trodnevnom seminaru koji podrazumijeva jedan dan teoretskog dijela i dva operativna dana. Predavači su eminentni stručnjaci iz Srbije, Rusije i Amerike koji će sa našim zaposlenim podijeliti svoja stečena iskustva i znanja. Tokom dva operativna dana naši stručnjaci su zajedno sa gostima izveli operativne zahvate, tj. laparoskopsku resekciju želuca, jednjaka, debelog crijeva, itd.

rurgiju te da našim pacijentima pružimo što kvalitetniju zdravstvenu njegu“, rekao je mr dr Goran Janjić iz Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju UKC Republike Srpske.

„Izuzetna mi je čast i zadovoljstvo što sam danas u UKC Republike Srpske sa kolegama, najboljim stručnjacima u ovoj oblasti. Ovo je jedna fantastična organizacija, kao što je i prof. dr Vlado Đajić rekao, spoj nespojivog. Mi uvijek govorimo da medicina ne smije imati granice i ograničenja“, istakao je prof. dr Uglješa Stanojević, direktor Kurskog onkološkog centra Rusija.

„Danas u našim salama sa našim ljekarima operišu stručnjaci iz Amerike i Rusije i oni će im prenositi svoje znanje. Ovo je jedan veliki, ali i jedan neobičan uspjeh. Uspjeli smo spojiti nespojivo – to su ljekari našeg porijekla, veoma uspješni u Americi i Rusiji. Danas ćemo, pored seminara, imati priliku da ugostimo ove stručnjake koji će u dva dana operisati naše pacijente. Želim da se zahvalim našim gostima, a istovremeno svojim kolegama da čestitam na ovom velikom uspjehu“, rekao je prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske.

„Danas počinje naš stručni sastanak ’Onkološko-digestivna hirurgija juče, danas, sutra’. Danas imamo teoretski dio, odnosno predavanja sa kolegama iz Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država. Takođe, putem linka se uključuju eminentni stručnjaci iz Beograda i Ljubljane. Tema ovog sastanka su najnoviji modaliteti liječenja naših onkoloških bolesnika. Mi smo u toku sa savremenim dešavanjima, ali nakon ovog sastanka očekujemo da ćemo biti bolji i da ćemo unaprijediti našu hi-

„Hvala vam još jednom na pozivu i srećan sam što sam ovdje ponovo da mogu da nastavim saradnju sa kolegama iz UKC-a Republike Srpske. Zajedničkim snagama unapređujemo laparoskopsku hirurgiju i pružamo pacijentima još bolju zdravstvenu uslugu”, rekao dr Igor Milošević - Southwoods Health Ohio - Amerika.

UKC RS, 4.3.2024. godine

Svjetski dan borbe protiv gojaznosti

Odjeljenje endokrinologije Klinike za unutrašnje bolesti organizuje obilježavanje Svjetskog dana borbe protiv gojaznosti. Ovogodišnji moto je “Pričajmo o gojaznosti bez predrasuda i osuđivanja”. Gojaznost je bolest koja pogađa čitavo društvo, a broj gojaznih osoba je u stalnom porastu zbog čega se ovaj dan obilježava kako bi se skrenula pažnja o mogućnostima prevencije i liječenja. Medicinski profesionalci su danas svim zainteresovanim građanima mjerili tjelesnu visinu i težinu, obim struka, izračunavali indeks tjelesne mase, mjerili šećer u krvi i krvni pritisak.

„Zahvaljujem se što ste danas sa nama ovdje kako biste podržali ovu akciju. Zaposleni u UKC-u Republike Srpske pored liječenja pacijenata, primjene kompleksnih metoda, bave se i prevencijom različitih oboljenja što je slučaj i danas kada želimo našim stanovnicima da skrenemo pažnju na gojaznost koja je ozbiljan zdravstveni problem sa veoma teškim posljedicama. Želim da zahvalim svojim saradnicima na organizaciji ove veoma važne akcije, a mi ćemo nastaviti i dalje da unapređujemo zdravstveni sistem Republike Srpske“, rekao je prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske.

„Povodom Svjetskog i Evropskog dana borbe protiv gojaznosti, želim kao dekan Medicinskog fakulteta da dam svoj doprinos i da istaknem da zajedno sa studentima Medicinskog fakulteta i kolegama iz UKC-a Republike Srpske

i javnog zdravstva nastojimo da damo maksimalan doprinos prevenciji ove pošasti koja je prije svega zahvatila zapadni svijet, a polako zahvata i naše prostore. Hvala kolegi Vladi Đajiću što je podržao ovu aktivnost i što je takođe dao značajan doprinos sa uvođenjem brojnih procedura poput barijatrijske hirurgije. Ono što posebno želim da istaknem jeste da se mi nalazimo u epidemiji gojaznosti, odnosno loših životnih navika i loših principa ishrane. Moraćemo se posebno pozabaviti ne samo starijim ljudima već i najmlađima. Poruka roditeljima i onima koji rade u predškolskom obrazovanju i osnovnim školama jeste da će morati posvetiti više pažnje pravilnim principima ishrane, prevenciji gojaznosti, kako ne bismo došli u situaciju da nam nacija bude pretila što za sobom vuče brojne metaboličke poremećaje poput dijabetesa i brojne kardiovaskularne bolesti. Ove bolesti odnose najveći broj žrtava ne samo kod nas, već širom Evrope i Amerike. Moraćemo se pozabaviti zdravim stilovima života, zdravom ishranom i definisati programe sa Institutom za javno zdravstvo, bolnicama, UKC-om, medicinskim fakultetima za prevenciju gojaznosti, posebno kod najmlađih, ali i kompletne populacije“, rekao je prof. dr Ranko Škrbić, dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci.

„Endokrinologija je dio interne medicine koja da bi se razvijala mora da ima dobro razvijene prateće službe – laboratoriju, radiologiju i hirurške discipline. Uz to, neophodna je edu-

kacija kadra. Iz toga proizlazi da se mora raditi timski kako bi se postigli željeni rezultati i kako bismo našim pacijentima omogućili tretman kao i u svjetskim centrima. Zahvaljujući sadašnjoj politici razvoja UKC Republike Srpske, na čelu sa direktorom prof. dr Vladom Đajićem, u mogućnosti smo da se bavimo liječenjem gojaznosti i hirurškim tretmanom. Danas se prvi put u našoj ustanovi obilježava Svjetski dan gojaznosti. Danas je dan gojaznosti i želimo da utičemo na prevenciju, a nakon toga na odabir liječenja individualno prema svakom pacijentu. Moto ovogodišnjeg dana gojazosti je: Pričamo o gojaznosti bez predrasuda i osuđivanja. Napominjem da gojaznost ne možemo okarakterisati kao bolest nego stanje, koje se može razviti u bolest. Gojaznost može u toku svog trajanja uticati na funkciju svakog segmenta našeg organizma. Genetska predispozicija je jedan od faktora za gojaznost. Ali da bi se neka bolest ispoljila neophodan je uticaj faktora iz spoljašnje sredine, a u ovom slučaju je to način ishrane i fizička aktivnost. Znači, mijenjamo način ishrane i fizičku aktivnost što znači smanjiti i prilagoditi način ishrane i povećati fizičku aktivnost. Zato je danas na obilježavanju prisutna endokrinologija sa osobljem ljekara i medicinskih sestara/tehničara koji, zahvaljujući ovakvom radu, postižu značajne rezultate u svim segmentima endokrinologije “, rekla je prim. dr Mirjana Bojić, šef Odjeljenja endokrinologije u Klinici za unutrašnje bolesti.

Barijatrijska hirurgija

Klinika za opštu i abdominalnu hirurgiju u okviru strateškog razvoja klinike i edukativne saradnje sa Univerzitetskim kliničkim centrom Srbije (Prva hirurška klinika, edukativna baza Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju) organizovala je akreditovani dvodnevni simpozijum: „Minimalno invazivna hirurgija gornjeg gastrointestinalnog trakta“. Cilj simpozijuma je uvođenje nove procedure u UKC Republike Srpske – barijatrijska hirurgija. Iz tog razloga naš gost je doc. dr Ognjan Skrobić, iz Prve hirurške klinike, koji se bavi barijatrijskom hirurgijom. On je u okviru dvodnevnog simpozijuma održao predavanje: SLEEVE GASTREKTOMIJA – NAJZASTUPLJENIJA BARIJATRIJSKA PROCEDURA U LIJEČENJU

GOJAZNOSTI. Takođe, zajedno sa timom Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju u našim operacionim salama doc. dr Skrobić je uradio dvije laparoskopske „sleeve“ resekcije i to je prvo izvođenje ovih procedura u UKC-u Republike Srpske. Liječenje gojaznosti je veoma kompleksan proces i zahtijeva multidisciplinarni pristup, a najzastupljenija barijatrijska procedura danas je „sleeve“ gastrektomija. Na nivou UKC-a Republike Srpske je formiran tim/konzilijum za liječenje gojaznosti u kojem učestvuju: endokrinolog, psiholog, pulmolog, kardiolog, anesteziolog i hirurg što pokazuje kompleksnost ovog zahvata. Liječenje gojaznosti hirurškim putem podrazumijeva određenu hiruršku proceduru na želucu. Najzastupljenija barijatrijska procedura danas je „sleeve“ gastrektomija. Stoga je cilj Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju da zajedno sa specijalistima Prve hirurške klinike, koji se bave ovom hirurgijom, ovu proceduru uvedemo u našu ustanovu čime bismo postigli novi uspjeh, poboljšali kvalitet liječenja naših pacijenata i ovu proceduru učinili dostupnom pacijentima u Republici Srpskoj.

„Želim da izrazim veliko zadvoljstvo zbog još jednog uspjeha, pobjede i pisanja istorije u UKC Republike Srpske. Danas su prvi put u UKC-u Republike Srpske urađene operacije u tretmanu gojaznosti pacijenata. Želim da se zahvalim načelniku Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju dr Zoranu Aleksiću, doc. dr Ognjanu Skrobiću iz Prve hirurške klinike i svima koji su učestvovali u ovim zahvatima. Želim da ovi zahvati postanu rutinski u UKC-u Republike Srpske kako bismo mogli našim pacijentima pomoći“, istakao je generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić.

„Prevashodno želim da se zahvalim kolektivu UKC-a Republike Srpske, generalnom direktoru UKC Republike Srpske prof. dr Vladi Đajiću te kolegama dr Zoranu Aleksiću i dr Velimiru Škrbiću i koleginici dr Ivoni Risović, endokrinologu, koja je prepoznala značaj osnivanja Centra za gojaznost. Inicijativa za Centar za gojaznost je od velikog značaja, jer je gojaznost došla do epidemioloških razmjera. Ovdje postoje svi uslo-

IN MEMORIAM

Dr Pavao Džeba

(1936-2024)

vi da se ova procedura može sprovoditi, a kolege su stručnjaci te ne postoji nijedna prepreka“ naglasio je doc. dr Ognjan Skrobić.

„Želim da se zahvalim svim svojim kolegama, direktoru i dr Skrobiću na podršci i saradnji. Prije svega, želim da naglasim da gojaznost nije estetski problem nego ozbiljna bolest koja zahvata sve organske sisteme. Postoje stroge indikacije kad je hirurgija u upotrebi za liječenje gojaznosti. Ovom problemu se pristupa multidisciplinarno i na prvom mjestu pristupa liječenju endokrinolog, zatim nutricionista, psiholog, kardiolog, pulmolog, anesteziolog i na kraju hirurg. Hirurgija je svakako jedna od karika u kompleksnom liječenju gojaznosti. Ono što ćemo mi predložiti je svakako da se oformi Centar za liječenje gojaznosti Republike Srpske, a logično je da njegovo sjedište bude u našoj ustanovi jer imamo sve pretpostavke da se to izrealizuje. Hvala vam svima na podršci“, rekao je načelnik Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju prof. dr Zoran Aleksić.

Dana 7.3.2024. godine preminuo je naš uvaženi ljekar dr Pavao Džeba, specijalista pedijatar, koji je najveći dio svog radnog vijeka proveo u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske.

Dr Pavao Džeba rođen je 1936. godine u Derventi. Medicinski fakultet završio je 1963. godine. Radio je u Opštoj bolnici Derventa i Medicinskom centru Derventa. Primljen je 1971. godine na specijalizaciju iz pedijatrije u tadašnji Medicinski centar Banjaluka, u Službu za zaštitu djece i omladine. Obavljao je funkciju šefa Odsjeka za novorođenčad u Službi za zaštitu zdravlja žena, kasnije funkciju šefa Odsjeka za novorođenčad Klinike za ginekologiju i akušerstvo. U penziju odlazi 2001. godine.

Sahrana je obavljena 18. marta na Novom groblju u Beogradu.

Klinika za kardiohirurgiju UKC RS

Prvi kardiohirurg u Republici Srpskoj

Naša ustanova na čelu sa prof. dr sc. med. Vladom Đajićem zabilježila je značajne iskorake u svom poslovanju te intenzivno i bez predaha radi na tome

da UKC Republike Srpske dobije status najsavremenijeg i najmodernijeg kliničkog centra u regionu. Od otvaranja Klinike za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske, koje je upriličeno 11.

13.3.2024.

septembra 2022. godine, do sada je uspješno izvedeno više od 400 kardiohirurških zahvata. Operacije su izvedene uz podršku Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica.

Pored toga, Klinika za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske dobila je prvog kardiohirurga u Republici Srpskoj dr Novicu Kalinića. Specijalistički ispit iz kardiohirurgije položio je na Medicinskom fakultetu u Banjaluci pred komisijom koju su činili prof. dr Aleksandar Redžek, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, prof. dr Miodrag Perić iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i doc. dr Živojin Jonjev iz Instituta za kardivaskularne bolesti Vojvodine. Specijalizacija iz kardiohirurgije traje 72 mjeseca, tj. šest godina. Specijalistički staž je obavljan u visokospecijalizovanim institutcijama za kardiovaskularnu hirurgiju „Dedinje“ i Sremska Kamenica te u UKC Republike Srpske.

Svjetski dan borbe protiv glaukoma

Kao i prethodnih dvadesetak godina, medicinski profesionalci Klinike za očne bolesti UKC Republike Srpske su se pridružili obilježavanju Svjetske nedjelje glaukoma. Tim povodom svim zainteresovanim građanima organizovana je akcija besplatnog skrininga glaukoma.

„Pored liječenja naših pacijenata ne prođe gotovo ni nedjelja dana da se ne bavimo besplatnim preventivnim pregledima stanovnika Banjaluke i Republike Srpske u cilju ranog otkrivanja oboljenja. Danas imamo preventivne preglede povodom Svjetske nedjelje borbe protiv glaukoma i želim da se zahvalim saradnicima na organizaciji. Presrećan sam kada sam vidio veliki broj naših

stanovnika koji su se odazvali pozivu“, rekao je prof. dr Vlado Đajić.

„Veoma mi je drago što proteklih dvadeset godina uspijevamo da iz opšte populacije izolujemo veliki broj pacijenata koji imaju sklonost da dobiju glaukom, ali i veliki broj pacijenata koji već imaju glaukom. Ovakve besplatne akcije skringa nam omogućavaju da preventivno djelujemo na sve one segmente vidnih potencijala, kao i na nastanak sljepila kod naših pacijenata. Glaukom je tihi ubica vida i u svijetu sve više pacijenata obolijeva od ove bolesti. Samo pravovremenim skriningom i pravovremenom dijagnostikom možemo da se usmjerimo na sve terapijske modalitete liječenja. Od jutros od 8:00 časova pa do

sada pregledano je više od 90 pacijenata i kod njih šest već su utvrđene sve one anomalije koje najvjerovatnije ukazuju na glaukom. Oni su zakazani za dodatna ispitivanja koja će se vrlo brzo obaviti“, izjavila je prof. dr Milka Mavija, načelnik Klinike za očne bolesti.

„U svijetu se preko 87 miliona ljudi liječi od glaukoma. Iako je ovo bolest srednjeg i starijeg životnog doba, u zadnjih mjesec dana kroz naš Kabinet za glaukom prošlo je i četvoro djece. Kada nam dođu pacijenti u poodmaklom stadijumu, mi tu ne možemo mnogo da uradimo. I zbog toga su ove akcije skrininga važne kako bismo uticali na svijest građana Republike Srpske da se redovno kontrolišu“, rekla je prim. dr Žaklina Unčanin.

Upovodu Međunarodnog dana djece oboljele i izliječene od raka u Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla, uz podršku Udruženja porodica i prijatelja djece oboljele od leukemije i drugih malignih bolesti PIPOL, organizovano je niz aktivnosti.

Uz predstavnike Predškolske ustanove „Aladin“, Gorske služba spašavanja Lukavac i Dobrovoljnog vatrogasnog društva Tuzla na platou Klinike za dječije bolesti djeca su uz recitaciju i dječije pjesmice pozdravila mališane koji se nalaze na bolničkom liječenju, dok su predstavnici Dobrovoljnog vatrogasnog društva iz svog vatrogasnog vozila uručivali poklone hospitaliziranim pacijentima koje su im pripremili mališani iz Predškolske ustanove „Aladin“, a poklone Udruženja „Pipol“ s krova zgrade spustili su pripadnici Gorske službe spašavanja Lukavac.

Doktorica Odjeljenja za hematologiju i onkologiju Klinike za dječije bolesti Lejla Dostović se zahvalila predstavnicima navedenih udruženja i istakla značaj društvenog angažmana i pružanja podrške djeci oboljeloj od hematoloških i onkoloških oboljenja. Prema njenim riječima, incidnca oboljelih od onkoloških oboljenja je 12 do 15 novootkrivenih u toku godine. Trenutno

Obilježen 15. februar

na Odjeljenju hematologije i onkologije Klinike za dječije bolesti leži šestero djece dok se oko 30 nalazi na kućnom tretmanu ili u pripremi.

Iz Udruženja PIPOL su istakli da obilježavanje 15. februara za cilj ima širenje društvene svijesti i jačanje društvene brige o djeci oboljeloj i izliječenoj od raka. “U današnjim aktivnostima

su nam pomogli brojni prijatelji koji su našim mališanima hospitaliziranim na Odjeljenju za hematologiju i onkologiju uručili brojne poklone koji će im donijeti radost i sreću na lica, a zajedno sa njima i njihovim mamama, koje takođe nismo zaboravili”, rekla je u svom obraćanju Amra Saračević, predsjednica udruženja PIPOL.

UKC Tuzla, 29.2.2024. godine

Škola atopije

ciju Udruženja pacijenata sa alergijama, astmom i atopijskim dermatitisom, održana je Škola atopije.

Organizatori su za cilj imali razjasniti zablude koje pacijenti imaju o atopijskom dermatitisu i terapiji, ali i uticati na širenje svijesti o važnosti multidisciplinarnog pristupa liječenju atopijskog dermatitisa kod djece i odraslih pacijenata.

Tokom škole održan je niz predavanja i radionica na temu atopijskog dermatitisa, dijagnostike i liječenja, a razgovaralo se i o odjeći za djecu koja boluju od atopijskog dermatitisa, te metodama njege kože, načinu povoja i kupanja djece.

Načelnica Klinike za kožne bolesti dr. Senada Resić, specijalista dermatologije, je pojasnila da je atopijski dermatitis hronična, upalna kožna bolest koju karakterizira svrbež i hronični tok, sa periodima pogoršanja i poboljšanja, a povezan je i s drugim alergijskim stanjima. Prema njenim riječima Škola atopije pored edukacije za cilj ima i ukazati na značaj samonjege i samokontrole bolesti kako bi sami pacijenti uticali na adekvatno upravljanje bolešću.

Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla, u organizaciji Klinike za kožne bolesti, uz suorganiza-

Na incijativu menadžmenta u Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla 7. marta je održan sastanak sa predstavnicima Centra za radioterapiju Affidea iz Banjaluke.

Predstavnike centra iz Banjaluke, koje je predvodio direktor Marijan Bilić, primio je direktor UKC Tuzla prof. dr. med. sc. Denijal Tulumović, sa pomoćnikom direktora za medicinske poslove doc. dr. Igorom Hudićem. Sastanku

Sastanak sa predstavnicima Centra za radioterapiju IMC Affidea Banjaluka

Saradnja sa IMC Affidea

su prisustvovali i zamjenik direktora Zavoda zdravstvenog osiguranja i reo-

Svjetski dan podrške osobama s epilepsijom

„Ljubičasti dan“

Širom svijeta, 26. mart – „Ljubičasti dan“ se obilježava kao Dan podrške oboljelima od epilepsije. Tim povodom je u Klinici za neurologiju UKC Tuzla održana konferencija za novinare s ciljem podizanja svijesti javnosti o epilepsiji i ukazivanju na važnost upoznavanja sa osnovnim simptomima ove bolesti.

Učesnici konferencije su bili: prim. dr. med. sc. Larisa Kovačević, šef Odjeljenja za opštu neurologiju, mr. med. sc. Lejla Zonić, specijalista neuropsihijatrije, dr Leila Avdić, specijalista neuropsihijatrije, i Nermin Mešić, glavni me-

dicinski tehničar Klinike za neurologiju. Tokom trajanja konferencije istaknuto je da je epilepsija oboljenje koje se pominje u najstarijim medicinskim spisima, a danas se smatra za skup bolesti koju karakteriziraju povremeni napadi koji privremeno narušavaju uobičajene moždane funkcije. Znatno je češća no što se to donedavno smatralo, a može zahvatiti osobe svih životnih dobi.

Prema riječima prim. dr. med. sc. Larise Kovačević, epilepsija predstavlja hronični poremećaj koji se mora pratiti tokom cijelog života oboljelog čak i

siguranja FBiH dr. Suad Bjedić, direktor Zavoda zdravstvenog osiguranja TK Denis Husić i ministrica zdravlja TK dr. Dušanka Bećirović.

Povod za održavanje sastanka je bio dogovor oko slanja onkoloških pacijenata na tretman radioterapije u Centar za radioterapiju Banjaluka kako bi se izbjeglo stvaranje listi čekanja.

Tokom sastanka postignut je dogovor da će tokom naredne sedmice prvih pet pacijenata iz UKC Tuzla biti upućeno na tretman radioterapije u Banjaluku.

kad bolest uđe u tzv. stanje mirovanja. Uzroci epilepsije mogu biti brojni poremećaji središnjeg živčanog sistema, ali su potrebni detaljniji neurološki pregledi i obrada kako bi se postavila konačna dijagnoza epilepsije.

“U Bosni i Hercegovini trenutno imamo registrovanih 14 370 pacijenata, od čega je u Federaciji Bosne i Hercegovine 8370 pacijenata. U 2023. godini u Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla tretirana su 1803 pacijenta. Epilepsija je jedna ozbiljna bolest koja zahtijeva dugotrajnu terapiju, stalni monitoring i praćenje pacijenta. Većina novih antiepileptičkih lijekova koji optimiziraju terapiju epilepsije se nalazi na esencijalnoj listi Tuzlanskog kantona”, istakla je prim. dr. med. sc. Larisa Kovačević.

Klinika za neurologiju UKC Tuzla u cilju pružanja podrške osobama s epilepsijom od 2011. godine obilježava „Ljubičasti dan“ raznim aktivnostima između kojih su i posjete osnovnim i srednjim školama. “Želja nam je da podignemo svijest i znanje o ovom oboljenju, njegovim osnovnim simptomima, kao i načinima na koje se oboljelima može pomoći”, rekla je dr. Lejla Zonić.

Na konferenciji za novinare dr Leila Avdić najavila je da je za nedjelju, 24. marta 2024. godine, u Tržnom centru BCC Tuzla, planirano druženje uz ples, ali i edukaciju za građane uz podjelu promotivnog materijala i prigodnih poklona u povodu „Ljubičastog dana“.

Najavljujemo bijenalni Međunarodni sajam dentalne medicine DENTEX koji će se održati od 6. do 8. 6. 2024. godine, a koji je rezultat uspješne višegodišnje suradnje Zagrebačkog velesajma i Hrvatske komore dentalne medicine.

Tijekom tri dana održavanja, najveći sajam dentalne medicine u okruženju, uz predstavljanje 250 izlagača iz Hrvatske i svijeta, ponudit će platformu za prezentaciju noviteta dentalne industrije, neposrednu komunikaciju poslovnih partnera, kontakte sa strukom, demonstraciju rada opreme,

dogovaranje buduće suradnje te razmjenu iskustava.

Sajam Dentex je prepoznat među tisućama dentalnih stručnjaka kao mjesto sudjelovanja najznačaj-

nijih svjetskih i hrvatskih tvrtki koje predstavljaju svoje nove proizvode i tehnologije, ali i manjih proizvođača koji traže svoje mjesto na dentalnom tržištu. Svi oni, uz renomirane predavače iz Hrvatske i svijeta, čine Dentex referentnim i nezaobilaznim mjestom za sve sudionike iz područja dentalne medicine; doktore dentalne medicine, dentalne tehničare, asistente i higijeničare.

Program sajma dentalne medicine:

• uređaji i oprema za dentalne ordinacije

• dentalni pribor i materijali

• oprema za dentalne laboratorije

• usluge i IT u dentalnoj medicini

• edukacija i nastavna sredstva Tradicionalno, sajam Dentex prati stručan i kvalitetan program pratećih događaja koji korelira s temama iz svijeta dentalne medicine. I ove će se godine održavati LIVE-OP – operacije uživo u sajamskoj ordinaciji kao i Kongres na aktualnu temu.

Sajam se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravstva Republike Hrvatske i Grada Zagreba.

Više informacija na https://www.zv.hr

https://https://www.zv.hr/sajmovi-7/ dentex-62/62

Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com

SREĆAN ROĐENDAN želim svima vama rođenima u znacima Bik i Blizanci.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Do kraja aprila Mars u Ribama nema dovoljno snage za akciju, ali ima ogromnu emotivnu osjetljivost, zato rođeni u znaku Ovan, navikli na otvorenu akciju i da jurišaju naprijed, u ovom periodu više će biti u pozadini zbog emotivnog vrtloga u kom se nalaze. U znaku Ovan je bilo i pomračenje Sunca 8. aprila što je nekima od vas dodatno iscrpilo energiju. Možda ćete morati kontrolisati bijes koji je probudio kontakt Marsa sa Saturnom. Kada Mars od 1. maja pređe u znak svog sjedišta, u znak Ovna, situacija se mijenja nabolje, energija se vraća. Ne pretjerujte ni u čemu, rasporedite snagu da uspijete.

BIK 21. 4 - 20. 5.

Vaš vladar Venera, u tranzitu u aprilu može uzrokovati manje zdravstvene tegobe sa glavoboljom, ako je u nepovoljnim kućama ili je napadnuta maleričnim planetama na rođenju.Tokom maja je u snažnoj poziciji u svom znaku i daje postojana osjećanja i akcenat je na emotivnom životu. Veliki intenzitet emocija i strasti može uzrokovati i poneku prepirku s partnerom oko 18-19. maja kada se sretnu Venera i Uran. Nekima će ovaj tranzit Venere donijeti iznenadnu novu emotivnu vezu. Povoljan finansijski period dolazi prelaskom Venere u Blizance od 24.5-17.6. Kontrolišite sklonost ka prekomjernom konzumiranju hrane i pića. Prekontrolišite štitnu žlijezdu.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Vaš vladar Merkur, dugo boravi u Ovnu od 11.3-15.5. što daje brzinu intelekta, mišljenja i govora. Na zdravstvenom planu može ukazati na veliku nervozu i impulsivnost, naročito ako na rođenju ima napete aspekte sa Marsom ili Uranom ili hronične glavobolje ako je u Merkur u lošem aspektu sa Saturnom. U ovom periodu skloni ste da pravite planove, ali i da ih mijenjate ili odustajete pa ponovo nešto drugo smišljate. Za studente je dobar period za učenje sa prijateljima, biće lakše i brže savladavanje znanja. Iznenadni odlazak na kraće putovanje. U drugoj polovini maja mogući su problemi sa glasnim žicama i povećana nervoza. Već od 9.6. povoljan period za polaganje ispita, sklapanje ugovora i praktično rješavanje situacija. Blizanci imaju osjetljive respiratorne organe i pluća pa pazite da se u ove promjenljive proljetne dane ne prehladite.

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Strpljenje i vjera donose trajne rezultate, poručuje Saturn iz Riba vašem Suncu. Tokom maja Mars iz Ovna probudiće vas na akciju i promjene. Ako prepreke i postoje, u stanju ste ih savladati ako se hrabro suočite sa situacijom. Prijatelji su tu da vam pomognu i poguraju vas naprijed. Kada Jupiter krajem maja promijeni znak i pređe u Blizance vrijeme je da se ostvari ono za šta ste se molili i donese realne rezultate. Uran i dalje uzrokuje da silno želite unijeti pozitivne promjene u svoj život.

Zdravstveni horoskop od 20.4 - 20.6.2024.

Planetarna konfiguracija na nebu SUNCE boravi u znaku Bika od 20.4 -20.5. a u znaku Blizanaca od 21.5-20.6. MJESEC dva puta obilazi cijeli zodijak od Djevice do Strijelca. MERKUR je u znaku Ovna od 11.3-15.5. Retrogradan je od 2-25.4. Od 16.5-3-6. boravi u Biku. VENERA je u Ovnu do 29.4.U znaku Bika, gdje je u svom sjedištu, je od 30.4-23.5. U Blizancima je od 24.5-17.6. nakon čega prelazi u znak Raka. MARS putuje direktnim hodom kroz znak Ribe do 30.4. a od 1.5-9.6. biće u znaku svog sjedišta, u znaku Ovna. JUPITER i URAN se zajedno kreću znakom Bika do 26.5. kada Jupiter napušta znak Bika u prelazi u znak Blizanci. Uran u Biku je u direktnom hodu od 21-24. stepena. SATURN je u znaku Ribe a od 7.6-22.7. staće na 19. st. Riba i okrenuti u retrogradan hod. NEPTUN je u direktnom kretanju znakom Ribe od 28-29. stepena. PLUTON je u Vodoliji cijeli period, a od 3.5. sa 2. st. prelazi u rx hod. Merkur ima dug boravak u znaku Ovna i tokom aprila, od 2-25. aprila, imaćemo retrogradni Merkur koji može praviti probleme u komunikaciji i saobraćaju. Najznačajnija planetarna promjena u ovom periodu je prelazak Jupitera, planete sreće, rasta i širenja, iz znaka Bik u znak Blizanci od 26.5. na period od godinu dana, dok Pluton u Vodoliji ostaje cijeli ovaj period. Venera, planeta ljubavi, je u brzom kretanju kroz četiri znaka, od Ovna do Raka, i želim vam da ulovite svoj trenutak ljubavi i sreće shodno svojim planetarnim pozicijama na rođenju i kontakte Venere sa njima.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

Kad god Saturn pravi inkonjunkciju na vaš znak predlažem detaljan ljekarski pregled vašeg srca i kičme, jer ovo može biti period pojave zdravstvenog problema. Ovo posebno važi za rođene 12. avgusta, jer će tokom juna i jula aspekt biti aktiviran. Plutonov boravak u Vodoliji utiče na situaciju u braku i moguće probleme, rođenima 24-25. jula. Od 26.5. Jupiter iz Blizanaca pružaće vam podršku i pomoć prijatelja u savladavanju raznih situacija. Ovo može biti i povoljan period za dobijanje novca od karijere. Povoljan period da se priključite nekim udruženjima i kroz njih ostvarite svoje planove.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9. Putovanja u inostranstvo do kraja maja biće opcija za mnoge od vas bilo poslovno ili na odmor. Jupiter će od 26.5. narednih godinu dana boraviti u vašem polju statusa i karijere i imaćete prilike za prosperitet na poslu i bolji finansijski period. Neki će postići slavu i popularnost u ovih godinu dana, ukoliko im je na rođenju predodređeno. Moguće je započeti velike poslove. Ako niste zaposleni, ovaj period je povoljan za zaposlenje. Opozicija Saturna iz Riba prema Suncu Djevice može uzrokovati slabost srca, nizak pritisak ili probleme sa kičmom rođenima 11 i 12. septembra, tokom juna i jula. Moguće su i stomačne tegobe, problemi sa crijevima.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Vage su izuzetno osjetljive osobe i potrebna im je emocionalna sigurnost. U ovom periodu Venera brzo putuje kroz četiri znaka i donosi smjenu raspoloženja i interesovanja, od partnerskih odnosa, traženja podrške za svoje aktivnosti, preko želje za putovanjima i širenjem vidika do stvari koje se tiču karijere i poslovnih pitanja. Najpovoljniji period je od 24.5-17.6. za druženja i putovanja, kao i duhovni život. Dana 16. maja nastojte obuzdati ishitrenu i pretjeranu reakciju ma šta god da se događa. Nastojte da ne pretjerujete u svom ponašanju kako biste naglasili određenu situaciju. Vage od Plutona dobijaju pozitivnu energiju za transformaciju.

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11. Tokom maja potrebno je da osvijestite i razumijete razlike koje postoje u partnerstvu i prihvatite vaše različitosti, jer to su neosviješteni dijelovi vas koje vidite i zamjerate svom partneru. U ovom periodu mogući su problemi sa urogenitalnim traktom. Pluton iz Vodolije umanjuje vitalnost, naročito rođenima 23-24. oktobra. Ovo je period da se posvetite sebi. Možete mnogo doprinijeti povoljnim i dugoročnim rješenjima ukoliko budete dobro organizovani i odgovorni, prihvatite neka ograničenja za vaše dobro. To je Saturnova energija koja u skladnom aspektu sa Suncem može dati vanredno dobre i trajne rezultate.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Jupiter je u Biku, polju posla i zdravlja, do 25.5. i do prelaska u Blizance pravi aspekt sa Neptunom omogućavajući putovanja kao i duhovna iskustva. Položaj Jupitera u Blizancima od 26.5. kroz vaše 7. polje daje naglasak na javni život i partnerske odnose. Moguće je upoznavanje i saradnja sa učenim i bogatim osobama pa ako nađete zajednički interes možete ostvariti saradnju. Pluton iz Vodolije šalje dobre vibracije i prilike za povoljne promjene. Moguća osjetjivost disajnih organa.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Saturn je u znaku Riba u društvu sa Marsom i Neptunom tokom aprila i može stare strahove ili traume vaditi na površinu. Dobro je da se svi negativni sadržaji iz psihe izbace na površinu i realno sagledaju. Shvatiti da je prošlost potrebno ostaviti iza sebe i ma kako neke lekcije bile bolne zapamtiti pouku iz njih. Jupiter u Biku do 26.5. takođe povoljno utiče na vaš znak dajući više optimizma i entuzijazma kao i povoljne finansijske prilike. Iz Blizanaca Jupiter će pomoći na radnom mjestu, stvoriti bolje uslove rada i odnose sa radnim kolegama.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

U proteklom periodu moglo je biti dosta obaveza i napornog rada. Plutonov ulazak u vaš znak donijeće razne lične transformacije, odvajanje bitnog od nebitnog, a naročit uticaj u ovom periodu osjetiće rođeni 21-23.1.bilo koje godine. Spoljne okolnosti definišu dolazeće promjene, a sa dobrim aspektima na rođenju jača volja za radikalne poteze. Od 26.5. Jupiter iz Blizanaca u skladnom sa vašim znakom pruža prilike za rast i prosperitet, za odlazak u inostranstvo ili poslovnu saradnju sa strancima.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Boravak Jupitera u 3. polju komunikacija do kraja maja drži tempo u cilju postizanja finansijske sigurnosti kroz poslovne kontakte i putovanja. Od maja, prelaskom u Blizance, fokus se premješta na porodične odnose, proširenje stambenog prostora ili kupovinom istog. Saturn u Ribama od 7.6-22.7. može uzrokovati depresivna stanja i nezadovolstvo ili tegobe sa hroničnim bolestima, naročito rođenima 10.3. i ovo je period kada treba da mirujete i brinete o sebi. I dalje velika emocionalna preosjetljivost.

Tumačenje natalne karte, informacije na tel. 065 523 036

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

Smrt je samo promena svjetova, kao što prijatelji prelaze preko mora, zauvjek boraveći jedni u drugima. Oni možda umiru, ali njihovo prijateljstvo i njihova prisutnost, besmrtni su! (Medici.com )

Do viđenja, druže, do viđenja.

Ti mi prijatelju jednom bejaše sve!

Urečen rastanak bez našega htenja, obećava i sastanak, zar ne!? (Jesenjin)

Aforizmi

Uzeli su se i riješili veliki dio bračnih obaveza. Čekaju još samo da rode počnu da sele na jug pa da im donesu koju bebu. ***

Kad god prolazim pored porodilišta iz koga se čuje plač mnogo beba, ja pitam: “Ko to tamo pjeva?“

Upali narkomani u operacionu salu i tamo nešto operišu, a policiji interesantno i otišli da gledaju.

Na ovome svijetu sve što je tražio nije dobio, a za onaj je dobio poziv koga nije ni tražio.

Vidio sam grupu ljudi kad je sprovodila policija i mislio da ih vode u zatvor, a zapravo išli su da dobrovoljno daju krv u humane svrhe.

Od kada je postao dobrovoljni davalac tuđe krvi nudi da izvade više litara.

Bolesti su vanjski saradnici bolnica. Obezbjeđuju im neogračeno mnogo posla.

Zla snaha nikako da povjeruje da joj je svekrva ispustila dušu. Ona i dalje vjeruje da svekrva nije ni imala duše.

Radio je u bolnici, razbolio se u bolnici i opet hoće da ga vode u bolnicu. Ima li drugih ustanova?

Operaciju je dobro podnio, ali se u narkozi loše osjećao. Stalno mu pred očima bila tašta.

Kao da je nekima stalo da nas smjeste u bolnicu po svaku cijenu. Čak su spremni i da nas nose.

Baš nemamo mjere. Ubo ga jedan trn, a dali mu deset unjekcija.

Laborant mu bio prijatelj, pa mu od sebe pribrojao nekoliko desetina krvnih zrnaca.

Mini-humoreska IDIOT

Slušam: Onaj idiot opet promijenio stan, drugom krenulo nabolje od kada su ga izbacili iz stranke. Onaj idiot izgradio vikendicu i promijenio nova kola u isto vrijeme. I još mnogo toga slušam o uspjesima idiota i tako poželim da budem idiot, makar i priučeni. I to bolje kotira nego učevan.

Ne onaj najveći, gdje bi to mene zapalo, ali bar prosječni idiotić. Ali, avaj! Kod nas nema škole za idiote. Čak ni večernje koja ima za sve druge gluposti. Pokušao sam da kupim idiotsku diplomu. Zlatom se to plaća, rekoše mi. Pitam na ulici: Oprostite, jeste li vi idiot i kako ste postali? Marš, prodere se skromni idiot. Izvinite, imate li neku vezu da se postane idiot? Odjebi, idiote! odbrusi. Ima li negdje škola za idiote? Pitaj profesore za to. Pao sam s nogu, ali bez uspjeha. Idiotizam ne pada s neba! Idiotom se treba roditi ili te moraju idiotom napraviti. Zaspao sam. Siromahu sve što se dobro dogodi

Šale

Vratio se Mile iz bolnice i Radovan ga pita kako je prošao u bolnici. Odgovara:

- Loše, brate. Ne nabavljaju ni pidžame, ni papuče, a i ne pomišljaju na pribor za jelo ili higijenske papire.

Bolesnica pita kako se piju tablete koje joj sestra daje.- Kao što si i ranije pila. Ove prije, a ove poslije jela.

- E, moja sestro. Ja sam pila samo one za poslije jela, jer da sam ja imala šta da jedem ne bih ni dolazila u bolnicu.

- Doktore, jeste li vi operisali onu bolesnicu što je sinoć umrla?

- Jesam.

- A onog bolesnika što je umro prije dva dana?

- Jesam.

- Ja sam sutra na redu za operaciju – muca bolesnik.

- Žao mi je, sutra nisam na poslu...

- Hvala Bogu!

Govori hirurg jednom alkoholičaru:

- Sutra sam planirao da vas operišem, ali nemamo krvi.

- Ma, dajte vi meni politre rakije da me opijete, a za krv nikada i nisam bio mušterija.

bude u snu. Kao ja u pozorištu. Pitaju: Ko bi igrao idiota? Spas ! Dreknuo sam u pola noći. Svi u kući su poskakali. Ja sam hodao po kući i jednako govorio: Spas! Spas! Spas! Kuvali su mi kafe, salijevali stravu /tad je kositar bio jeftin, po starim cijenama/. Bio je to zapravo stari kositar, zaostao od posljednjeg rata. Da me ubijede, pokazaše mi koliko i kome dugujemo, šta bi trebalo da se kupi, kakva nam je crna perspektiva.

Ponovo sanjam lijepe snove i sutradan odem u pozorište. (Velika sam sirotinja kad živim od lijepih snova!)

Mene je zapala uloga idiota! S koliko žara sam se unosio u tu ulogu. Publika je vrištala, ustajala i aplaudirala. Karata nije mjesecima za sve koji bi da me slušaju i, naročito, gledaju. Bože, mislio sam, kad sam ovoliki uspijeh postigao glumeći idiota, šta bih sve postigao da sam pravi idiot. Ali, rekoše mi – vrijeme je pred tobom! I ko čeka, dočeka. Kolektiv je izglasao da se, zbog ogromnih zasluga, i popravljanja materijalnog položaja pozorišta, unaprijedim u – direktora!

Žena slupala automobil. Prijatelj pita muža je li istina da je slupala novi automobil. On odgovara:

- Ma, kakvi slupala, potpuno ga uništila –govori ojađeni muž.

- Je li povrijeđena? – prijatelj će.

- Još nije, zaključala se u kupatilu – odgovara ljutito.

Komšinica govori komšinici:

- Smjestila si svekrvu u bolnicu, pa si i mirna i srećna..

- Ma, nisam, draga komšinice, ona svakog dana može da se vrati kući.

Svađaju se muž i žena, pa će žena mužu:

- Zašto pričaš gluposti?

- Zato, draga, da bi me ti bolje razumjela.

Bolesnik se ljuti zašto mu već treći dan donose rižu za ručak.

- Jeo sam je prekjuče, juče i, evo, danas!

- Da, odgovara servirka, ali prekjuče ste bili na neurologiji, juče na internom, a danas na hrurgiji .

Jedan naš turista lutao s jednim strancem pustinjom i umirao od žeđi.

- Kad se vratio kući žali se kolika je cicija bio taj njegov sapatnik.

- Umirali smo od žeđi, a on mi tek zadnji dan reče da je cijelo vrijeme imao vodu u koljenima.

Bolesnik se uznemirio i pita bolsnike u sobi da li je njegova bolest opasna. Odgovaraju mu: - Za tebe, možda, jeste, ali za većinu nije, jer smo mi u većini u sobi.

Govori babica porodilji da je rodila lijepu bebu. Ova odgovara:

- Lako mi je bilo roditi lijepu bebu kad sam imala ukusa kod biranja ko će joj biti otac.

AS MEDICUS VRA

Telefon: 011/2836-836, 065/285-3393

AS MEDICUS BEŽANIJSKA KOSA

Telefon: 011/2272-916, 065/2272-916

E-mail: poliklinika@asmedicus.rs

Radno vreme:

1. Dermatološki pregledi

2. Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti

3. Ultrazvuk krvnih sudova - vaskularni hirurg

KLASIČNA MEDICINA: INTERNA MEDICINA

ULTRAZVUK I COLOR DOPPLER KARDIOLOGIJA

4. Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma)

ORL

5. Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica)

NEUROLOGIJA I PSIHIJATRIJA GINEKOLOGIJA

dr sci med Nina Nikolovska Sinicki, spec. ORL i Kvantne medicine

dr Aleksandar Sinicki, spec. neuropsihijatrije i Kvantne medicine

Osnivači poliklinike

KUĆNE POSJETE

Pozovite nas i dolazimo na Vašu adresu 065 543 184

ALFALAB POSLOVNICE

Alfalab Malta

Mladena Stojanovića 26 c, Banja Luka 051 813 116 alfalabmaltarezultati@gmail.com

Alfalab Centar

Milana Tepića 27, Banja Luka 051 218 448 alfalab75@gamil.com

Alfalab Borik

Gundulićeva 25, Banja Luka 051 265 460 alfalabborik@gmail.com

Alfalab Lazarevo

Ilije Garašanina 1, Banja Luka 051 963 385 alfalab2biomedica@gmail.com

Alfalab Kotor Varoš Stafana Nemanja bb 051 941 199 alfalabkv@gmail.com

Alfalab Gradiška Kozarskih brigada bb 051 453 070 alfalab.gradiska@gmail.com

Alfalab Mrkonjić Grad Sime Šolaje bb 050 490 208 alfalabmrkonjic@gmail.com

Alfalab Prijedor Kozarska 51a 052 225 634 alfalabbiomedicaprijedor@gmail.com

Koncetrator kiseonika

POMOĆ U OČUVANJU ZDRAVLJA CIJELE PORODICE!

78000 BANJA LUKA; Ul. Braće Mažar i majke Marije 18 (Hanište); Tel: 051/212-437; prizmabls@teol.net; www.prizmabl.com

Tlakomjer INTELLIIT

Kompresorski inhalator C 28P Elektromasažer E3 INTENSE

Tjelesni analizator

PENZIONERI I ZAPOSLENI

PREGLEDI I LIJEČENJE

Mi smo tu zbog Vas!!!

U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge:

1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije

2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji)

3. ERCP

4. CT dijagnostika

5. UZ dijagnostika

6. Pregled kardiologa + UZ srca

7. Pregled dermatologa

8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije

9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić)

11. Pregled specijaliste ORL, alergologa, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije

12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije

13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić)

14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije

Tel: +381 11 39 88 111; +381 11 63 01 900; Mob: +381 69 39 88 111; +381 66 360 336

E-mail: vozdmedik@gmail.com; Web: www.vozdmedik.com; Kumodraška 121, (Ulaz iz Kraljevačke ulice), Beograd, Srbija