Medici.com 121

www.medicicom.com Dan Republike Srpske, 9. januar

Ordeni zdravstvenim radnicima Klinika intenzivne medicine za nehirurške grane UKC RS GODINA XXI • BROJ 121 • FEBRUAR 2024 • CIJENA 6 KM, ZA INOSTRANSTVO 4 EUR • DVOMJESEČNIK • DISTRIBUCIJA PUTEM PRETPLATE

15 godina postojanja Investicijom u znanje gradimo bolju i ljepšu budućnost

Intervju: Ranko Škrbić Akademik Vladimir Kanjuh

41 godina Odbora za KVP SANU Prof. dr Zoran Popović

Istovremena operacija oba koljena Prof. dr Elizabeta Ristanović

Razgovor stvaralaca “Medici.com”-a

Saša Urošević, direktor “Hemofarma” u BiH

Crtice iz “Hemofarma”

PLUS

NMK • STRUČNI SKUPOVI • INFO

U našoj zdravstvenoj ustanovi rade vrhunski stručnjaci različitih specijalnosti.

PEDIJATRIJA KARDIOLOGIJA ENDOKRINOLOGIJA NEFROLOGIJA GASTROENTEROLOGIJA REUMATOLOGIJA PULMOLOGIJA HEMATOLOGIJA NEUROLOGIJA PSIHIJATRIJA VASKULARNA HIRURGIJA UROLOGIJA ORTOPEDIJA ANGIOLOGIJA FIZIJATRIJA NUTRICIONISTA UZV DIJAGNOSTIKA DERMATOVENEROLOGIJA KLINIČKA PSIHOLOGIJA DJEČIJA KARDIOLOGIJA DJEČIJA PULMOLOGIJA DJEČIJA NEUROLOGIJA DJEČIJA NEFROLOGIJA DJEČIJA ENDOKRINOLOGIJA DJEČIJI NUTRICIONISTA DJEČIJA ORTOPEDIJA DJEČIJA FIZIJATRIJA LOGOPED ONKOLOGIJA

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

S

A

D

R

@

A

J

Dan Republike Srpske

Dodjela odlikovanja

Uvodna reč

8

Nakon 20 godina trajanja

Medici.com

9

Intervju:

Prof. dr Ranko Škrbić

20

Godina nova lagano zamah hvata i duga, hladna uskoro odlazi zima, a mene pitanje jedno slama: Što februar dvaes’ osam dana ima?

Bolnica „Sveti vračevi“ Bijeljina Sneg polako topi se u bašti, i ispod njega izdanak pružaju ruže, a februar svaku četvrtu godinu proživi još jedan dan duže...

“Pesma o februaru”, iz zbirke neobičnih pesama N.S)

Još jedna angio-sala

Udrobljena gustom oblačnom kašom, noć je pod sebe bacila maglenosivu prostirku, njome umotala zimom obnaženu prirodu i otišla da predahne. Duž vrhova krajiških planina vetrovi predgorja povremeno bi razgrnuli vidik pokazavši mlad mesec, koji kao da je priželjkivao da svojim skutima obgrli zvezdu Danicu... I jutros se zora umotala maglom.

Studen sa svih strana drhtavicu čini. Još se jedno jutro prepustilo tmini, živo srce goni umiranju naglom.... Noseć’ sobom breme što je sudba dala, zavežljaje strepnje, nadanja i snova, palim stare vatre bakljama stihova, da bih ovu maglu preživjeti znala!(„Preživjeti“ Snježana S. Jokanović) Zagledani u nebeski beskraj, shvatismo kako prođoše i decembar i januar, a prave zime ni na pomolu. Februar je u svojoj punoj dominaciji. Svojim nezaustavljivim napredovanjem razgrće mračnu zavesu noći, skraćuje je i stvara uslove zori da dan što pre porodi, a suncu da ga pridrži i umije. A sunce, tako poetično zakačeno na nebu, razgrće kišne i tmurne oblake, boreći se za svoje zasluženo mesto na nebeskom svudu. Februar otkida svoje dane brzinom munje. Okreće list po list nebeskog kalendara, žurno hrleći martovskim predvorjima, jer energetski dah proleća upravo otuda dolazi.

I dok proleće još duboko spava na obroncima naših želja, na planetarnom podijumu već se uveliko odigrava početak radne godine. Energetski dah proleća neumoljivo zapljuskuje i naše pore. Koračajući po istom kalendarskom pločniku, dobro uhodana ekipa „Medici.com“-a, ponosno je zakoračila u 21. godinu svoga bitisanja, udišući život novim idejama, planovima i vizijama, ispunjavajući svoje snove do tančina, klešući i bruseći tako svoj kamen budućnosti. Našem novom, 121. slovnom tkanju „Medici.com“-a, utkali smo svoju energiju, svoje misije i svoje vizije. I opet, znalački i misaono, posložili smo brojna i značajna događanja i pregršt novih tema i kvalitetnih naslova uz koje ćete, baš kao uz osvežavajući koktel, moći lagodno da se opustite. Verujemo da će svako okusiti ono što mu najviše prija, a sastojaka je mnogo. Na jedan smo posebno ponosni! „Deca mogu da polete, treba samo da se sete, treba samo da požele, da zamahnu, da se vinu, kao ptice nežne, bele ka zvezdama u visinu… da zamisle, da se sete, kuda žele da polete...“(Ljubivoje Ršumović). Ovako naš veliki i dobri Ršum govori o tome koliko je moćna dečja mašta i kako je svako dete potencijal da postane šta god poželi u svome životu. I kao da je baš ovim stihovima našeg Ršuma posipan životni put divne devojke Anđele Lazarević, ponosa i dike i roditelja i nacije. Anđela, “naše gore cvet”, koja je svojom raskošnom inteligencijom, organizovanošću, upornošću i vrednoćom, opčinila taj zapadni svet i postala najmirisniji, najpoznatiji i najpoželjniji buket u Francuskoj...

Pa, uzdravlje Vam ! Živi bili i još dugo trajali i mi sa Vama i Vi sa nama. Čitamo se opet u aprilu u novoj priči o zdravlju i životu!

Vaš “Medici.com” Vera Pušac, direktor

26

Dr Saša Urošević

Crtice iz "Hemofarma"

40

Beogradski Medicinski fakultet

Vek Katedre za hirurgiju

44

Prof. dr sc. med. Zoran Popović

Istovremena operacija oba koljena

46

Srbi u Francuskoj

Anđela, Teslino dete

50

Akademik Vladimir Kanjuh

41 godina Odbora za KVP SANU

56

Info bilten UKC RS

83

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, akademik prof. dr Duško Vulić, akademik prof. dr Enver Zerem, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić i prof. dr Elizabeta Ristanović.

Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Goran Račetović i Željko Derajić.

Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena Pušac Broćilović Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 2.000

122. broj izlazi u aprilu 2024. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

7

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

P

redsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, povodom 9. januara Dana Republike, odlikovao je zaslužne građane i institucije. Među zdravstvenim profesionalcima ordene su dobili:

Orden zastave Republike Srpske sa srebrnim vijencem - Ministar zdravlja Republike Srbije prof. dr Danica Grujičić, za doprinos saradnji u oblasti zdravstva Republike Srbije i Republike Srpske, kao i za doprinos razvoju zdravstvenog sistema Republike Srpske.

Ordenom krst milosrđa - Akademik Milan Nedeljković, specijalista interne medicine i subspecijalista kardiologije, interventni kardiolog na Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, predsjednik SLDa Srbije; - Prof. dr Aleksandar Redžek, kardiohirurg i direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici; - Prof. dr Nebojša Tasić, specijalista interne medicine, subspecijalista kardiolog i pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” u Beogradu; - Prim. dr Marinko Karalić, načelnik Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske i učesnik proteklog Odbrambeno-otadžbinskog rata; - Dr Dušanka Brđanin, specijalista dermatovenerolog na Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske i učesnik proteklog Odbrambeno-otadžbinskog rata; - Ranko Palačković, glavni tehničar u Urgentnom centru Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske.

Medaljom zasluga za narod - Grozdana Ristić, medicinska sestra-tehničar u JZU Bolnica Zvornik - Zdravka Jevtić, glavna medicin8

Dan Republike Srpske. 9. januar 2024. godine

Ordeni zdravstvenim radnicima ska sestra u Odjeljenju urologije JZU Bolnica Trebinje Prilikom uručivanja ordena ministarki Grujičić, predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik je istakao da je i kao ljekar i kao čovjek prof. dr Danica Grujičić pomagala građanima Republike Srpske kao da su njeni rođeni i najbliži. „Uvijek je dobro znati da nas neko u našoj Srbiji na ovaj način primjećuje i pruža podršku“, istako je predsjednik Dodik.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić je povodom uručenja ordena izjavila da je ponosna što je prepoznata kao neko blizak građanima Srpske jer se i ona u njoj uvijek osjećala da je među svojima. „Kao lekar sam se uvek trudila da budem uz srpski narod ovog kraja, da pomognem kad god sam mogla. Kao ministar zdravlja trudim se da pružim podršku zdravstvenom sistemu Republike Srpske kako bi se razvio i osnažio. Ovu saradnju između Srbije i Republike Srpske nastavićemo i unaprediti u budućnosti“, izjavila je ministarka Grujičić nakon dodjele ordena.

Ministarka Grujičić se zahvalila u ime svih nagrađenih.

„Republika Srpska je rođena 9. januara, na sv. Stefana, 1992. godine, prije ratnih dejstava, tog dana nije ubijen niko, nije pucano ni u jednog čoveka, nije ubijen ničiji svat, nije spaljena ničija zastava. Mi, ovde i danas obeležavamo demokratsku volju srpskog naroda da ima svoju državu koja je tog dana iskazana civilizovano, ljudski i po svim pravilima uspostavljanja jedne države kao kuće naroda koji na tom prostoru živi“, istakla je u svom obraćanju ministarka Grujičić povodom obilježavanja praznika Republike Srpske.

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

J

ubileji su uvijek prilika da se stane i odahne, izmjeri pređena staza i ukaže kuda ćemo dalje. Ako je život stalna borba, onda je svaki jubilej nekako odmor ili predah ratnika, kao i prilika za razgovor dva druga i posvećena stvaraoca „Medici.com“-a. Razgovor sa njegovim glavnim i odgovornim urednikom prim. dr Momirom Pušcem, ljekarom i ljudinom, je svakako jedinstveno zadovoljstvo. Nimalo slučajno, čast da uživa, oblikujući i bojeći ovu priču svojim specifičnim koloritom, imala je takođe jedinstvena osoba i naša draga saradnica prof. dr Elizabeta Ristanović.

Prenosimo Vam samo najvažnije dijelove njihovog razgovora.  Elizabeta: Nakon 20 godina trajanja, lutanja mozaicima balkanske stvarnosti, izazova, teških iskušenja, ratova, sankcija, bolesti tijela i duše, epidemija i pandemija, ali i novih naučnih dostignuća i pregnuća, izgrađenih i opremljenih bolnica, fakulteta, uređenih banja i spa centara, mostova medicinske saradnje na vječno nemirnom tlu, objavljenih naučnih i stručnih radova, knjiga, trasiranih puteva za generacije koje će da traju i poslije nas, možemo reći da naš časopis uspješno plovi tim ustalasalim morem, kao svjedok, ne samo medicinske istorije, sa sjećanjima na mnoge stručne i naučne veličine, lirske i poetske doživljaje, anegdotično vječne priče o stvaraocima časopisa „Medici.com“ i brojnim drugim velikim ličnostima ne samo naše medicinske misli i struke, već i ljudi od pera i duha. Tim brodom kormilari naš Momo Pušac, ljekar i ratnik, čuvar porodičnih i tradicionalnih vrijednosti i vizionar koji svojom ljudskom toplinom spaja nespojivo i gradi građevinu u koju su utkane generacije neimara srpske, balkanske i svjetske medicinske baštine. Iako ga dugo poznajem i sa njim sarađujem eto već punih 20 godina, vidljivo je da smo oboje ostarili, ne znam da li smo postali mudriji, ali jedno je sigurno, oboje i dalje vjerujemo u Malog Princa i galeba, u ljudsku dobrotu kojom možemo pobijediti zlobu, nevolju, ljubomoru oko nas i imamo isti stvaralački entuzijazam. Momo je jedan od onih ljudi koga uvijek želite da ponovo sretnete, mi često razgovaramo i lako i brzo rješavamo operativne probleme.

Nerijetko je upravo on bilježio moje misli, stavove, dileme, izraze, dostignuća, vizije i ideje, ali nikada nismo imali priliku da razgovaramo upravo ovako, da obrnemo uloge i da ja njega pitam, možda ono što me je oduvijek zanimalo ili što se

Povodom velikog jubileja: Nakon 20 godina trajanja časopisa „Medici.com“

Odmor ratnika ili razgovor stvaralaca „Medici.com“-a Prof. dr Elizabeta Ristanović

po sebi podrazumijeva. Uostalom, misija „Medici.com“-a i jeste da ne ostanemo skriveni u sebi....

Dragi moj prijatelju, rekla bih da se pitanje opstanka čovjeka odnosi upravo na to, kako u njemu probuditi i umnožiti sveopštu ljubav. Na toj osnovi i vi evo već 20 godina gradite mozaik medicinskih komunikacija. Čini mi se da ste u tome uspjeli, jer je mozaik istinski jedinstven i originalan. Koliko je to teška, ali i lijepa misija, na prostorima koji nekada izgledaju kao mjesto Strašnog suda?

Momo: Jeste, izuzetno lijepa misija.

Počastvovan sam i ushićen što je naš časopis, građen isključivo na ljubavi i entuzijazmu, opstao 20 godina, što je zašao u sve zdravstvene ustanove Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Makedonije, Crne Gore, pa dijelom i Hrvatske, što je osvojio ljudska srca ne samo ljekara i stručnjaka, već i pacijenata koji ga čitaju čekajući preglede i nerijetko nalaze savjete koje poslije primjenjuju, što naš časopis spaja i tradicionalnu i savremenu medicinu, govori o najvišim dostignućima struke i nauke, novim metodama i teh-

nologijama, uspjesima naših stručnjaka, ali i o istoriji medicine, velikanima čija nam djela pokazuju put. Promovišemo i ljepote prirode, tj. predjele i bogatstva, ljekovita bilja i sve ono čime nas je stvaralac bogato darovao. Možda baš zato, zbog tog bogatstva prirode, uma i duha, kako ste i sami lijepo rekli, ponekad izgleda da samo Satana ovdje želi da napravi crnu rupu civilizacije ili našeg etnosa. Ali mu mi to nećemo dati, kao što u svom pohodu nije uspio ni do danas. Znam koliko volite Dostojevskog, pa ću iskoristiti i njegovu rečenicu da će ljepota, ipak, spasiti svijet.

Ljepota prirode, ljudi, slobode, zdravlja, ali i stvaralaštva. Želimo da nastavimo da koračamo tim putem i vjerujemo da ćemo biti još uspješniji u danima i godinama pred nama.  Elizabeta: Svaka bajka i svaka priča, bila životna, profesionalna ili literarna, mora imati svoj početak, svoj zlatni ram koji je boji i omeđuje. Kako sada izgleda sjećanje na pređenu stazu i taj zlatni ram „Medici.com“-a?

Momo: Priča je duga i sadržajna, stvarala ju je i oblikovala stvarnost, moja profesionalna karijera vojnog ljekara, susret sa ljudskim sudbinama, posebno tokom ratnih dejstava kada su se spasavali životi, organizovalo zbrinjavanje, u hodu mijenjala i doktrina i strategija i taktika, potreba da se to zabilježi, o čemu svjedoči i knjiga o „Srpskom vojnom sanitetu“ čiji smo izdavači bili i koja je doživjela veliki uspjeh i medijsku pažnju na našem etničkom prostoru. I baš ta potreba da se otrgne od zaborava, da se zabilježi, da se komunicira, da se spaja i gradi i služi ljudskom dobru kroz medicinu i zdravlje, baš pod našim bal9

Z D R A V S T V O

kanskim nebom, okupila je grupu ljudi, entuzijasta, stručnjaka i naučnika, koji su zajedno počeli da kreiraju sadržajnu priču dugu evo već 20 godina. Hvala Vam što ste i Vi, Elizabeta, u toj grupi odabranih, visoko kompetentnih ljudi koja je svojim pregalaštvom i ljudskom toplinom, spremnošću da pomognete svima koji Vam se za pomoć obrate, dala pečat i uljepšala, kako ste i sami divno rekli, zlatnu boju rama našeg „Medici.com“-a koji je davno izašao iz okvira uskogrudosti i preskočio sve administrativne i svake druge regionalne granice koje ljudi kreiraju. Naša granica su najviši standardi struke i nauke, najljepše stvaralačke vrijednosti i dostignuća, zdravlje tijela i duha i samo smo time omeđeni.  Elizabeta: Duh ljudi Vaše, pa i moje generacije, oslobađan je i njegovan u specifičnom vremenu i prostoru, kroz obrazovanje i vaspitanje koje je imalo težnju da kod nas razvije osjećanje svijesti o neophodnosti poštovanja osnovnih vrijednosti, a najviše ljubavi, slobode, patriotizma. U takvim okolnostima oslobađao se naš stvaralački duh i mi smo živjeli s tim osjećanjem. Čini se da mladi ljudi danas uglavnom nemaju tu vrstu motivacije, osim rijetkih izuzetaka. Da li dijelite to stanovište i razmišljate li o podmlađivanju uređivačkog kolegijuma „Medici.com“-a?

Momo: Da, u vremenu u kome živimo sve se nekako pomjerilo i iščašilo, od školskog sistema, do sistema zapošljavanja i rada, nekako je mnogo kvantitativnih i novčanih pokazatelja individualnih vrijednosti, koje stvaralaštvo po sebi ne trpi. Nema istovremenog razvijanja neophodnih ljubavi prema poslu i prema bilo čemu. Ljubav u smislu harmoničnih odnosa i posebnih veza među ljudima, kao da je zgasla.

Ipak, ne smijemo da mladima ukinemo nadu i zatvorimo vrata. Jeste kod

10

mladih prevladao impuls kratkoročnih zadovoljstava i ispunjenja svih želja, ali nam upravo dugoročne vrijednosti koje ste pomenuli život čine ljepšim i stabilnijim. U tom smislu su mladim i darovitim stvaraocima, čija se naučna i stručna zvijezda nazire vrata, i kontakti „Medici.com“-a široko otvoreni da iskažu sebe i postanu prepoznatljivi most buduće medicinske saradnje.  Elizabeta: Na ovim našim prostorima, posebno u Bosni i Hercegovini, se, nažalost, čak i sanjana ljepota plaća, kako je davno napisao upravo naše gore list, a veliki filozof života Ivo Andrić, skulptor riječi, proročanski tumač naših sudbina.

On nam je svojim djelima otkrio ljekovitu moć riječi, priče u kojima se tope sadašnje nesreće i gubi agresivnost stvarnosti. S druge strane, upravo je Ivo Andrić na specifičan način upotrebljavao i pojam mosta, kao izvorne, vječne čežnje čovjeka da sve premosti, vrijeme, prostor, ljude... I to je smisao i ideja vodilja „Medici.com“-a. Da li u tome svemu, u tom sjajnom pohodu nailazite na podršku, institucija, sistema?

Momo: Nailazimo, naravno, na dobre ljude i na podršku prije svega Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, sada aktuelnog ministra Alena Šeranića, Fonda za zdravstveno osiguranje Republike Srpske, članova i

rukovodstva Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, posebno akademika Duška Vulića, akademika Zdenku Šećerov Zečević, prof. dr Slobodana Jankovića, prof. dr Srboljuba Golubovića, dekana Medicinskog fakulteta u Banjaluci prof. dr Ranka Škrbića, direktora UKC prof. Vlada Đajića, akademika Rajka Igića, Anđe Ilić, to su sve naši dragi prijatelji saradnici, vjerujemo i da naše najviše rukovodstvo, gospođa Željka Cvijanović, predsjednik Milorad Dodik, dr Nenad Stevandić i drugi takođe rado čitaju naš časopis, ukoliko im svakodnevne obaveze dozvoljavaju.

Pomenuo bih i ministarku zdravlja Republike Srbije prof. dr Danicu Grujičić, koja je od samog početka naš saradnik, inače heroina koja je pružila veliku nesebičnu pomoć svim pacijentima iz Republike Srpske, posebno onkološkim bolesnicima, ali i nekadašnjeg ministra zdravlja Crne Gore prof. dr Miodraga Radunovića, aktuelnog dekana Medicinskog fakulteta u Podgorici. Pomenuo bih i Vas lično, jer ste dali nesebičan doprinos ne samo stvaranju časopisa, već ste učestvovali i u institucionalizaciji naših odnosa i sa Crnom Gorom i sa brojnim ustanovama u Srbiji, ali prije svega sa Vojnomedicinskom akademijom, kao gigantom medicinske misli, struke i nauke i ustanovom koja je tokom rata zbrinula na destine hiljada ranjenika i boraca sa naših prostora. VMA ima posebno mjesto u našim srcima i imaće uvijek prostor u našem listu. Ne bih da propustim da spomenem i njenog nekadašnjeg načelnika generala Miodraga Jevtića, ratnog hirurga i sjajnog oficira, čiju smo takođe nesebičnu podršku imali u prvim danima i godinama našeg postojanja, ne samo mi kao časopis već i Republika Srpska u cjelini i tokom rata, ali i kasnije, budući da smo imali i potpisane ugovore o saradnji i liječenju, ali i brojne druge ljekare i neimare ove kuće zdravlja prof. Popovića, Čolića, Raičevića, Lepića, Balinta, Todorovića i aktuelnog načelnika pukovnika Vukosavljevića sa svojim timom uključujući prije svega dr Resana i mnoge druge.

Pomenuo bih i Srpsko ljekarsko društvo, ali i sjajne pojedince poput akademika Nedeljkovića, veličanstvenog akademika Kanjuha, sjajnog čovjeka Ljubu Perića, mog prijatelja i zemljaka Radenka Karalića, prof. dr Ljiljanu Vujotić, vrijednu i jedinstvenu Slavicu Žižić, neponovljivog pregaoca i izuzetnog čovjeka prof. dr Milovana Bojića i mnoge druge koji mi neće zamjeriti ako ih eksplicitno

Z D R A V S T V O

ne spomenem, ali koji su sebe ugradili kao svjetleći kristali bogatog mozaika časopisa „Medici.com“. Tu je, naravno i moja porodica, prije svega supruga Vera, čiji je udio u svakom broju prepoznatljiv. Naravno, i brojne kompanije sa kojima sarađujemo.  Elizabeta: Dakle, dragi Momo, na osnovu svega što smo rekli, na osnovu anamneze uzete iz sadržaja ovog razgovora, dozvolite mi da postavim dijagnozu. Vi ste, prije svega, oficir i džentlmen, ljekar i lirska duša, sjajan suprug, otac i ponosan djed, ali i vrlo uspješan kormilar broda „Medici.com“-a. Govorili smo o njegovom razvojnom putu, o perspektivama i vizijama i vjerujem da će u vremenu koje dolazi naš časopis biti još uspješniji. Vaš kredo u stvaralaštvu i životu su – vjera, nada, ljubav. Recite nam za kraj, u šta vjerujete, čemu se nadate, šta volite?

Momo: To je sve nekako povezano. Vjerujem u ljude, u pobjedu ljudskog

snaga svega, mjera valjanosti i uspješnosti našeg života.  Elizabeta: Ljubav je, dakle, ipak, sve.

Ljubav prema ljudima, stvaralaštvu, uz vjeru i nadu da će naš „Medici.com“ u godinama pred nama nizati nove i nove uspjehe i premostiti nove prostore, doseći nedosegnuto i naići na podršku i razumijevanje u svojoj misiji. Momo je pomenuo koliko volim Dostojevskog, koji je snagom proviđenja uspijevao da prosvijetli najskrivenije odaje ljudske duše, ali za rezime ovog razgovora sa sjajnim čovjekom kakav je dr Pušac, izabrala sam riječi jednog drugog ruskog stvaraoca Sergeja Jesenjina, koje možda najjasnije odslikavaju mog sagovornika: „U oluji, u buri, kraj nedaća svih, Uz teške gubitke i uz tugu kletu, Biti nasmijan, prirodan, tih Najveća je umjetnost na svijetu.“

dobra, uvijek i uprkos svemu čak i onda kad se čini da odnos dobra i zla nije baš povoljan. Nada je za mene mjera uspostavljanja ravnoteže u kretanju naprijed, u nove horizonte, u mirnu budućnost, sigurnu i prosperitetnu Republiku Srpsku i naše prostore u cjelini, u jačanje i unapređenje zdravstvenih sistema, naše nauke i prakse. Nada uvijek vraća snagu i obnavlja povjerenje među ljudima. A ljubav je osnovna pokretačka O Savindanu, 2024. Ljeta Gospodnjeg

„Medici.com“, glavnom uredniku

Poštovani, Iza vas je 20 godina rada i truda da informišete stručnu javnost o novostima i aktivnostima u zdravstvenom sektoru Republike Srpske i regiona.

Vjerovao sam u vas od prvog dana i sjećam se prvih 10 godina kada sam kao ljekar znao da ste na pravom putu i da ćete zasigurno ući u istoriju zdravstva Republike Srpske i nisam se prevario.

U svoje lično, i u ime svih zaposlenih radnika najveće zdravstvene ustanove Republike Spske koristim ovu priliku da vama koji radite na časopisu čestitam jubilej uz želje da trajete još dugo.

Stalnim unapređenjam rada i sadržaja koji prezentujete

čitaocima i stručnoj javnosti ulažete maksimalan napor da prevaziđete sve poslovne izazove i očuvate povjerenje vaših čitalaca i zaposlenih u UKC Republike Srpske.

Vaš doprinos prezentovanju rada naših medicinskih profesionalaca je ogroman.

Dugogodišnja saradnja dokazuje da smo jedna porodica koja na zdravim temeljima gradi zdravstveni sistem. Zahvaljujući vama, kao i drugim medijima, za našu ustanovu se čulo i šire od granica Srpske i BiH. Želim vam dobro zdravlje i puno uspjeha u narednim godinama. Siguran sam da ćete postići još bolje rezultate, a sve na zadovoljstvo vaših čitalaca i stručne javnosti.

U svoje ime i u ime svih zaposlenih u UKC Republike Srpske želim vam srećan 20. rođendan.

Prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske

„Medici.com“ u ANURS Akademik prof. dr Rajko Kuzmanović, predsjednik Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske i akademik prof. dr Duško Vulić ugostili su u ANURS glavnog i odgovornog urednika časopisa „Medici.com“ dr Momira Pušca. „Izražavam divljenje da u našoj Republici Srpskoj postoji i traje ovakav tehnički dizajniran, sadržajno bogat i kvalitetan časopis.

Pratim od početka i sa zadovoljstvom konstatujem da se ’Medici. com’ iz broja u broj sve više afirmisao kao najbolji stručno-edukativni i, sve više, koristan medicinski časopis u našem zdravstvu i medicini, na srpskim i ex Yu prostorima. Pored toga, uspostavili ste rubriku ’Naučne medicinske komunikacije’, u kojoj objavljujete važne medicinske studije, naučna saznanja, pratite naučne skupove, čime doprinosite u naučnom segmentu iz oblasti medicine, a gdje su članovi ANURS prepoznali partnera u ’Medici.com’-u. Danas nije lako niti finansijski, niti u stručnom smislu „praviti“ ovakve časopise. Čestitam jubilej, svim članovima Stručno-naučnog konzilijuma Redakcije, partnerima i saradnicima, kao i Vama akademiče Duško Vuliću koji ste kao aktivni član redakcije zaslužni što se ’Medici.com’ nalazi i u našoj kući, da traje i ostane jedinstven kao i do sada“, kazao je akademik Kuzmanović.

11

Z D R A V S T V O

И

нтегрисани здравствени информациони систем (ИЗИС) 31. јануара био је мета високософистицираног хакерског напада, због чега је 20-ак дана био онемогућен рад здравственим установама у овом систему, али је након успјешног опоравка ИЗИС поново у функцији. Захваљујући правовременој и адекватној реакцији, база података, односно лични и медицински подаци грађана су сачувани и спријечене су теже посљедице које је овај хакерски напад могао да проузрокује за ИЗИС, а самим тим и комплетан здравствени систем. И прије него што се то првобитно очекивало, захваљујући даноноћном ангажовању стручних служби Фонда здравственог осигурања и партнерских компанија – „Ланако“ и ММС код, здравствене установе су поново почеле да раде у ИЗИС-у. Рад у ИЗИС-у је сукцесивно омогућаван и то оним здравственим установама које су спровеле све потребне безбједносне препоруке. Наиме, у свјетлу поменутог догађаја који је утицао на безбједност ИЗИС-а, као и у циљу заштите података наших

12

Хакерски напад на Интегрисани здравствени информациони систем

Здравствене установе поново раде у ИЗИС-у пацијената и интегритета нашег здравственог система, било је неопходно унаприједити и појачати мјере политике безбједности. Будући да је заштита осјетљивих здравствених информација и личних података пацијената примарни циљ Фонда, здравственим установама су достављене нове мјере политике безбједности како би се унаприједила и појачала политика безбједности ИЗИС-а. Напомињемо да је сарадња свих здравствених установа у овом процесу од кључног значаја, свјесни да ове промјене могу донијети одређене изазове, али смо чврсто увјерени да су ови кораци били неопходни за осигурање високог нивоа заштите ИЗИС-а и, што је најважније, заштите података пацијената. Између осталог, нове сигурносне мјере су подразумијевале промјену политике лозинки, нове дигиталне потписе те хардверске и софтверске измјене на систему, примјену антивирус-програма у свим установама и др. Фонд је

здравственим установама доставио више од 10.000 нових корисничких налога. Уведени су нови уређаји и софтверске компоненте у ИЗИС, што додатно јача безбједност система против потенцијалних хакерских напада. Ове промјене укључују јаче уређаје нове генерације за мрежну безбједност, унапрјеђене механизме антивирусне заштите и друга технолошка побољшања. Такође, здравствене установе су биле дужне да Фонд обавијесте да су спровеле све потребне сигурносне мјере како би им се омогућио рад у ИЗИС-у. Управо због додатних сигурносних мјера на самом почетку поновног успостављања ИЗИС-а рад у овом систему је био спорији, али и на рјешавању тих проблема и убрзавању рада система, упркос безбједносних мјера, активно се радило. Иначе, суочени са хакерским нападом и свим активностима које су услиједиле да би се систем што прије опоравио, ФЗО РС је мо-

Z D R A V S T V O

рао истовремено брзо да реагује и да инструкције здравственим установама како да поступају у периоду док систем не ради. Тако , између осталог, установе су одмах обавијештене да пацијентима треба да пружају потребне услуге здравствене заштите уз кориштење папирне форме у раду, а да бисмо им у томе олакшали достављени су им обрасци неопходни за рад, попут за рецепте, дознаке и др. и дате су им потребне инструкције како да поступају у одређеним ситуацијама. Након поновног успостављања ИЗИС-а можемо констатовати да смо ову изазовну и непредвидиву ситуацију, на коју нико од актера здравственог система није могао да утиче, заједнички успјешно превазишли. Што је најважније, у датим околностима сви су дали свој допринос како би пацијенти што мање осјетили посљедице хакерског напада, што је и био наш циљ. Напомињемо да је након хакерског напада ФЗО РС информацију о томе први објавио на званичном налогу на друштвеним мрежама Фејсбук и Твитер 31. децембра у вечерњим часовима, дакле, уо-

О

сигураним лицима Фонда здравственог осигурања Републике Српске од 15. јануара у апотекама на рецепт су доступне нове терапије и то за хипертензију, хроничну опструктивну болест плућа, улцерозни колитис и хемофилију, а уведене су и двије нове фармацеутске услуге. На Листу А лијекова који се издају на рецепт уврштени су лијекови ‘’аклидинијум бромид’’, прашак за инхалирање, којег користе обољели од хроничне опструктивне болести плућа и лијек ‘’месалазин ректална суспензија’’, који се примјењује код акутних фаза улцерозног колитиса. Ријеч је о ефикасним терапијама захваљујући којима се смањује потреба за хоспитализацијама пацијената. Такође, на Листу А су уврштени и рекомбиновани фактори коагулације (‘’мороктоког алфа’’ и ‘’симоктоког алфа’’) које користе обољели од хемофилије. Наиме, ови лијекови су одраније доступни обољелима, али само у УКЦ-у

чи Нове године. Готово двадесетак дана након тога, свакодневно смо се оглашавали у настојању да јавности пружимо правовремене и истините информације, а како бисмо избјегли било какве спекулације и непотребно подизање панике. Поред наведеног, ФЗО РС је иницирао и састанак у Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске, а како би се системски одговорило на овај инцидент и да се укључе све надлежне институције, имајући у виду да се ради о систему који је од републичког значаја и тиче се свих грађана Српске. Исто тако, почетком јануара Влада Републике Српске усвојила је Информацију о тренутним проблемима у функционисању Интегрисаног здравственог информационог система Републике Српске те је дала подршку Фонду у активностима опоравка ИЗИС-а. Такође, Фонд здравственог осигурања, Агенција за информационо-комуникационе технологије, Министарство унутрашњих послова и Министарство здравља и социјалне заштите задужени су за

координацију процеса пружања одговора на рачунарско-безбједносни инцидент и осталих активности у складу са прописима којима се уређује област информационе безбједности у Републици Српској, кроз рад стручног тима. Влада Српске препоручила је и свим институцијама и установама са којима ИЗИС има успостављену размјену података да изврше детаљну анализу евентуалне компромитације информационокомуникационе инфраструктуре, система, мреже и података. Ако се могу тражити добре стране овог инцидента, онда је то свакако јачање свијести надлежних у Републици Српској и свих јавних институција и других организација о значају и потреби обезбјеђивања још бољих заштитних мјера информационо комуникационе инфраструктуре у Републици Српској и у том контексту надлежна Агенција за информационо-комуникационе технологије је већ предузела одређене кораке. Николина Душанић, Одјељење за односе с јавношћу ФЗО РС

Измијењена Листа лијекова који се издају на рецепт

Од 15. јануара доступне нове терапије РС, јер се налазе у Програму лије- јавних набавки. Како би се олаккова и набавља их Фонд путем шало обољелима да не морају да

13

Z D R A V S T V O

долазе у УКЦ РС само ради терапије, уврштавањем ових лијекова на Листу лијекова који се издају на рецепт, они ће убудуће бити доступни обољелима од хемофилије и у апотекама. Дакле, на овај начин побољшаћемо и олакшати доступност терапија пацијентима, чему ФЗО РС, уз увођење нових терапија, константно тежи. На Листу Б уврштен је лијек ‘’зофеноприл’’ за хипертензију, који доприноси бољој контроли пацијената, што дугорочно резултује смањењем развоја компликација. Овај лијек смањује и смртност и пружа додатну заштиту срца и крвних судова. Напомињемо да за лијекове са Листе Б сва осигурана лица учествују у трошковима у износу од 50% цијене лијека и нико није ослобођен плаћања. За референтне лијекове са Листе А ФЗО РС у потпуности сноси трошкове за осигуранике који су ослобођени плаћања партиципације. Када је ријеч о фармацеутским услугама, од 15. јануара Фонд за осигурана лица финансира двије нове услуге у апотекама и то фармацеутску услугу израде подијељених прашкова и услугу израде сирупа. Ове услуге су уведене јер дозе и облици појединих лијекова нису прилагођени дјечјем узрасту те дјеца не могу да их користе. Наиме, многи лијекови који се налазе на нашим листама доступни су само у облику чврстих фармацеутских облика које млађа дјеца не могу да прогутају, а и дозе нису прилагођене за дјецу. Из тог разлога, ФЗО ће почети финансирати поменуте услуге магистралне израде лијекова у виду прашкова или сирупа, а како би се дјеци обезбиједиле потребне прописане терапије. Овим проширењем Листе лијекова ФЗО РС је наставио праксу да се почетком сваке године уводе нови лијекови на рецепт, како би се грађанима повећала доступност терапија које финансира обавезно здравствено осигурање, односно како би осигураници што мање новца издвајали за лијекове. Николина Душанић, Одјељење за односе с јавношћу ФЗО РС

14

Пресјек године

У фокусу права осигураника и финансијска стабилност

Ф

онд здравственог осигурања Републике Српске и у 2023. години настојао је да оправда своју улогу, посебно у контексту обезбјеђивања финансијске стабилизације здравственог система те усклађивања потреба осигураника и здравствене струке са финансијским могућностима, иако је изазова било много. Захваљујући одговорном пословању, успјели смо да и у протеклој години уведемо више нових права из здравственог осигурања и да на тај начин додатно унаприједимо здравствену заштиту грађана Српске. Наиме, у складу са новим Законом о обавезном здравственом осигурању, којег је Република Српска добила након 23 године, Фонд је, доношењем у року свих потребних подзаконских аката, омогућио да се сва предвиђена нова права која су зависила од наше институције почну да примјењују у пракси. Тако је, између осталог, омогућено да дјеца до 18, умјесто ранијих 15 година, буду ослобођена плаћања партиципације, да се трудницама, као и обољелим од малигних болести, те родитељима чија дјеца болују од малигних болести, плата за вријеме боловања надокнађује у пуном износу. Омогућено је и осигураницима који обављају привредну, предузетничку или про-

фесионалну дјелатност да им се из средстава обавезног здравственог осигурања обезбиједи накнада уколико су спријечени за рад дуже од 30 дана, док то раније није био случај. Такође, омогућено је и да парови након два неуспјела покушаја вантјелесне оплодње у Српској, трећи поступак могу да ураде и у иностранству, а ФЗО РС им рефундира трошкове у складу са нашим цјеновником. Када је у питању репродуктивно здравље, уведена је још једна нова услуга коју је ФЗО РС почео да финансира - замрзавање репродуктивних ћелија како би обољели од малигних болести могли након терапија и зрачења да постану родитељи. Поред уведених права која је предвиђао нови Закон, Фонд је и у овој години наставио да сарађује са представницима бројних удружења пацијената, а као резултат те сарадње, такође, уведено је више нових права из здравственог осигурања. Наиме, Фонд је од августа 2023. године почео да финансира сензоре за континуирано мјерење шећера за дјецу до 18 година која болују од дијабетеса тип 1. Ово ново право је велики искорак будући да умногоме олакшава живот обољелима и њиховим породицама, а због унапређења здравствене заштите обољелих од дијабетеса ФЗО је у току године добио

Z D R A V S T V O

и двије захвалнице од удружења обољелих. Такође, проширена су и права када је у питању медицинска рехабилитација која је сада омогућена и за обољеле од Дауновог синдрома. Права осигураника су повећана и када су у питању медицинска средства. Примјера ради, Фонд је за обољеле од булозне епидермолизе почео да финансира сет медицинских средстава који садржи више од 20 ставки, а уведена су и нова медицинска средства за стома-пацијенте и др. Као и ранијих година, настављено је с континуираним увођењем но-

Ф

онд солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству ‘’Душа дјеце’’ у прошлој години финансирао је лијечење и дијагностику за 233 дјеце, за шта је издвoјено око 5,7 милиона КМ. Укупно је у протеклој години издато 410 рјешења, јер су поједини малишани на лијечење или дијагностику одлазили више пута. Најскупље лијечење у 2023. години износило је 460.000 евра за лијечење једног дјетета у Њемачкој које болује од акутне лимфобластне леукемије. Иначе, од почетка рада ове установе, преко Фонда солидарности на лијечење или дијагностику у иностранство је упућено 690 дјеце, а издата су 1282 рјешења, док су трошкови износили око 30 милиона КМ. Најчешћи разлози за упућивање на лијечења у иностранство су малигна обољења, ријетке болести, трансплантације, урођене ортопедске аномалије, болести ока, срца и друга обољења. Такође, чести су захтјеви за слање материјала за генетске анализе у иностранство. Дјеца су лијечена у референтним клиникама широм свијета, у Њемачкој, САД, Француској, Италији, Турској, Аустрији, Шпанији, Словенији, Хрватској, Србији, Белгији, Холандији и другим земљама. Дакле, поред финансирања лијечења, захваљујући Фонду солидарности обољели малишани из Српске су добили могућност да се лијече у најпознатијим клиникама широм свијета.

вих терапија, па је само на листу лијекова који се издају на рецепт у 2023. години уврштено више од 20 нових лијекова, а проширене су и остале листе Фонда. Такође, у посљедње три године Фонд је повећао издвајања за здравствену заштиту за 250 милиона КМ, али да би се наставило с тим континуитетом неопходни су и додатни извори финансирања здравственог система, укључујући и потребу бар смањења стопе ПДВ-а на лијекове и медициснка средства. Исто тако, важно је да се сви у здравстве-

ном систему понашају одговорно и рационално те да сви заједно, и ФЗО РС и здравствене установе, радимо на унапређењу система и обезбјеђивању квалитетније здравствене заштите за грађане. Са становишта Фонда, и даље ћемо настојати да издејствујемо више средстава за здравствени сектор, али сви у систему треба да дају свој допринос, јер брига за здравље и финансирање здравствене заштите мора да буде системска брига. Одјељење за односе с јавношћу ФЗО РС

Фонд солидарности ‘’Душа дјеце’’

У иностранству лијечено 690 дјеце

Напомињемо да Фонд солидарности сноси и трошкове путовања за дијете и родитеља који је у пратњи дјетета, као и смјештај за родитеља док се дијете налази на болничком лијечењу у иностранству. Као што је познато, Фонд солидарности ‘’Душа дјеце’’ настоји да буде ослонац породицама обољеле дјеце, а не само финансијска подршка и да спроводе и друге активности како би им максимално била олакшана ситуација у којој се налазе. Тако смо и у протеклој години имали више активности посвећених овим породицама, односно малишанима, попут заједничког излета, отварања штедних књижица уз подрш-

ку „Адико банке“, обезбјеђивања бесплатних услуга превођења преводилачке агенције ‘’Translation’’ и др. Подсјећамо да је породицама још од раније омогућена и психолошка подршка у сарадњи са Друштвом психолога Српске. Наш циљ је да у 2024. години још више радимо на промовисању Фонда солидарности те је једна од идеја да интензивирамо сарадњу са свим локалним заједницима како бисмо допрли до свих родитеља којима евентуално затреба финансијска помоћ наше установе за лијечење дјеце у иностранству. Такође, један од планова јесте да у здравственим установама, тачније у болницама, одржимо презентације о Фонду солидарности здравственим радницима који су наш најважнији партнер када је у питању информисање породица о могућностима финансирања лијечења у иностранству. Надамо се да ћемо и на овај начин допринијети томе да Фонд буде прва адреса родитељима, а не да се дешава да се покрећу хуманитарне акције за лијечење и када за то не постоји потреба, односно када лијечење може да финансира Фонд солидарности.

15

М

Z D R A V S T V O

инистар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић и министарка здравља Србије Даница Грујичић потписали су у Бањалуци Писмо намјере о сарадњи у области трансфузијске и трансплантационе медицине, као први корак у сарадњи Српске и Србије, а који ће дугорочно водити ка успостављању регистра донора коштане сржи у Републици Српској. Министар Шеранић је рекао да ће након овога услиједити потписивање меморандума који ће јасније дефинисати правно-формалне односе два министарства, односно Завода за трансфузијску медицину Републике Српске и Института за трансфузију Србије, као носилаца конкретних активности. “Паралелно са овим, Србија ће пружити подршку Заводу за трансфузијску медицину по питањима развоја лабораторије за ХЛА типизацију, са аспекта стручно едукованог кадра, али и развоја самог регистра, јер је одређено да мјесто овог регистра буде у том заводу, а Србија је већ прошла тај процес. За развој лабораторије потребно је одређено вријеме и због тога нам је од посебног значаја сарадња са Србијом у периоду док то не буде завршено”, додао је министар Шеранић.

Сарадња Србије и Републике Српске у области трансфузије и трансплантације

Према његовим ријечима, са овим активностима грађани Републике Српске ће бити у прилици да посредством Србије буду дио регистра донора коштане сржи и прије успостављања таквог регистра Републике Српске. Министарка Грујичић је истакла да Србија жели да пружи подршку и помоћ Републици Српској у овој области. “Ово је почетак, постоји сагласност обе владе, а најважније је што су наше колеге у непосредном контакту. Наше министарство

них ћелија Републике Српске, односно за оснивање лабораторије за ХЛА типизацију ткива при Заводу за трансфузијску медицину Републике Српске. То је, прије свега, помоћ за оне којима су матичне ћелије јако значајне или једини начин за лијечење, али је рад ХЛА лабораторије важан и за развој цјелокупне трансплантологије у Републици Српској. Стварање услова у погледу простора, кадра и опреме за прикупљање матичних ћелија хема-

16

Писмо намјере

ће помоћи у правном делу како да се то што пре деси и овде у Републици Српској. Чула сам да овде постоји велико интересовање и велики број давалаца”, рекла је министарка Грујичић. Она је навела да у Србији тренутно има око 7.500 давалаца, али да је важно да обољели од најтежих болести дођу до људи који имају сличну ХЛА типизацију и да добију од њих коштану срж. Претходно су, током хуманитарне акције “С љубављу храбрим срцима” под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика, прикупљена средства за успостављање регистра добровољних давалаца матич-

топоезе у Заводу за трансфузијску медицину Републике Српске јесте први корак у процесу развоја трансплантације матичних ћелија као дијела стратешког развоја и успостављања трансплантационог програма Републике Српске. „Влада Републике Српске већ је уложила одређена средства и помогла Заводу за трансфузијску медицину у погледу набавке опреме, развоја капацитета, едукације људи те је већ завршен дио тог процеса, а ова акција ће бити од великог значаја да га завршимо“, рекао је министар Ален Шеранић. Разлике у систему ХЛА представљају важну препреку за успјешну алогену трансплантацију матичних ћелија хематопоезе. Степен подударности даваоца и примаоца утиче на инциденцу компликација послије трансплантације и укупно преживљавање пацијента. С обзиром на то да је алогена трансплантација матичних ћелија хематопоезе прихваћени модалитет лијечења за бројна хематолошка обољења, важно је дефинисати оптималну подударност ХЛА да би се изабрао одговарајући давалац. Најбољи резултати се добијају трансплантацијом матичних ћелија хематопоезе од комплетно ХЛА-подударног сродног даваоца (чланови породице). С обзиром на то да само око 30 одсто пацијената има одговарајућег даваоца међу члановима породице, шира примјена алогене трансплантације матичних ћелија хематопоезе зависи од несродних давалаца, што значи да се они проналазе претраживањем база националног и свјетског регистра. Регистар представља базу података о пријављеним даваоцима који су спремни некоме да помогну. Када је болеснику неопходна трансплантација, у Регистру се тражи давалац који је са њим подударан. Одсјек за односе с јавношћу Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске

Н

Z D R A V S T V O

ова ЈЗУ Болница „Свети апостол Лука” у Добоју биће савремена болница, изграђена по највишим стандардима и опремљена медицинском опремом посљедње генерације. Нови објекат добојске болнице, чија је изградња и опремање у завршној фази, уочи Нове године посјетили су предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић и министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић. Добојску болницу посјетили су и министар правде Милош Букејловић, представници Амбасаде Кине у БиХ, директор Болнице “Свети апостол Лука” Младен Гајић, посланици у Народној скупштини Републике Српске и Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, руководство Града Добоја, као и здравствени радници ове установе. Предсједник Републике Српске Милорад Додик је рекао да изградња болнице у Добоју доказује да Република Српска, у околностима у којим се свијет суочава са кризама, показује способност да реализује један овакав значајан пројекат са својим партнерима из Кине. Предсједник Додик је истакао да је поносан на све оне који су од првог дана дали подршку пројекту изградње нове болнице у Добоју која је потребна овом граду. „Ово није само зграда, није само опрема, него способност наше администрације да прати најсавременије стандарде, да се едукује и тражи да се поштују уговори”, рекао је предсједник Додик након обиласка нове добојске болнице. Он је указао да реализација овог пројекта представља резултат огромног напора друштва, руководства Српске, Министарства здравља те кинеских пријатеља којима је захвалио за сарадњу. „Показали су способност да могу да направе овакав објекат по највишим стандардима. Било је разних из окружења који су нас увјеравали да то није могуће, а сада када ово видимо, онда кажемо 18

Изградња и опремање нове болнице у Добоју у завршној фази

Званичници: Имаћемо здравствену установу по најсавременијим стандардима

да они нису били у праву”, рекао је предсједник Додик. Он је навео да је циљ био трансформисати болнички центар у Добоју како би љекари и медицинско особље имали коректне услове за рад. Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да је поносна на институције Ре-

публике Српске, прије свега Владу и Министарство здравља и социјалне заштите, те им честитала што су били храбри да у тешким временима наставе са пројектом изградње нове болнице у Добоју која представља велики искорак у здравственом систему. Нова болница ће располагати са медицинским специјалистич-

Z D R A V S T V O

ким службама попут главног операционог блока са четири операционе сале, ургентног са операционом салом, дијагностичког центра са више од 22 разних радиолошких и других дијагностичких процедура, дневну амбулантну/поликлиничку услугу са око 20 специјалистичких консултација, терапијску онколошку дневну болницу. Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић је рекао да је Српска позната по градњи здравствених капацитета те да ће нова болница у Добоју, за коју се очекује да буде отворена до краја априла, представљати будућност Српске и биће регионални здравствени центар. „Објекат са више од 468 лежаја, 28.000 метара квадратних те најсавременијом опремом и едукованим кадром представља будућност Републике Српске, гдје ће се лијечити и пацијенти из сусједних локалних заједница Федерације БиХ”, рекао је премијер Вишковић. Он је након посјете објекту нове болнице у добојском насељу Усора истакао да је то само једна

болница у низу које ради Република Српска у посљедњих десет година. Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић је рекао да има довољно здравственог кадра за

рад у новој болници у Добоју те истакао да је потпуно изграђено и опремљено 28.000 метара квадратних. Он је истакао да до отварања болнице остаје неколико ствари да буде завршено - техничка документација, јединица интензивне хируршке његе, која прије короне у пројекту болнице није постојала те одређене активности на вањском уређењу објекта. Министар Шеранић је рекао да се припрема план пресељења из старог у нови болнички објекат који ће се одвијати у фазама, с обзиром на то да процес здравственог рада у Добоју не смије стати. Начелник Службе за ортопедију и трауматологију добојске болнице Саша Видић за нови објекат каже да је монументалан и функционално распоређен, са новим специјалистичким уређајима и опремом која ће значајно унаприједити рад запослених у корист пацијената. „Сматраћу за привилегију да радим у таквом објекту и да остатак радног вијека можда проведем овдје, а мислим да би тако требало да ураде и други млади људи”, изјавио је Видић. Одсјек за односе с јавношћу Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске

19

Tekst preuzet iz The Prestige magazina

Z D R A V S T V O

akon sedam godina na mjestu ministra zdravlja, profesor dr Ranko Škrbić više nije pod lupom javnosti kao tada, ali mu ta pažnja ne nedostaje. Mogućnost da kao dekan Medicinskog fakulteta učestvuje u organizovanju nastavnog procesa, naučnim istraživanjima na koja je stavljen fokus ove visokoškolske ustanove, povezivanjem sa stručnjacima širom svijeta, nešto je u čemu pronalazi inspiraciju. Okupljanje najboljih, otvaranje ka svijetu u kom će domaći stručnjaci učiti da bi se vratili sa znanjem i širiti ga mlađim kolegama, internacionalizacija u kojoj će Banjaluka biti odredište stranih studenata, dio su njegove vizije za Medicinski fakultet u Banjaluci. Zanimljiva je priča o tome šta je sve oblikovalo njegov put i ideje, a započeli smo je pitanjem: Ko je Ranko Škrbić?

- Bivši košarkaš „Potkozarja“, današnje Igokee, gimnazijalac Banjalučke gimnazije, student Medicinskog fakulteta u Banjaluci… A danas, Ranko Škrbić je univerzitetski profesor, akademik, porodični čovjek, oženjen, otac tri kćerke, čovjek sa mnogo prijatelja koji voli da se druži sa njima, voli da pravi vino, a u slobodno vrijeme da se bavi sportom. I kad dođe veče, onda sam neko ko sjedi do kasno u noć i čita najnovije naučne publikacije ili sjedi za kompjuterom i piše naučne članke.

N

Intervju: Ranko Škrbić

Ljudi teže da rade manje sa godinama, kako se Vama desilo suprotno?

- Od kako sam se, nakon javnih političkih funkcija, vratio u naučnoistraživačke vode poželio sam da nadoknadim sve što nisam stigao ili sam propustio da odradim. Sad imam više znanja i iskustva koje sa zadovoljstvom prenosim na mlađe kolege, pa me raduju brojne publikacije koje nastaju iz timskog rada sa mladim kolegama. Čini mi se da sad više čitam i više učim nego prije. Razvijam timove koji rade brojna istraživanja, realizujemo mnoge projekte i sve to me pokreće. Imam pozive za gostujuća predavanja, pa sam tako nedavno bio u Temišvaru, a već imam poziv da u februaru držim predavanje na jednom kongresu u Indiji, potom u Bratislavi na jedan sličan kongres, a da ne spominjem ove domaće i regionalne skupove i kongrese. Ovih dana sam dobio izuzetnu ponudu da budem urednik knjige koju izdaje „Špringer“, a čija tema će biti terapija kardiovaskularnih oboljenja. To je veliko priznanje. Isto ta-

Iskustvo organizovanja fakulteta i istraživačkih instituta, sakupljeno tokom stručnih usavršavanja u Japanu, Španiji, Engleskoj i drugim zemljama, želi da primijeni u Banjaluci. Otići u svijet i dovesti svijet ovdje, jedna je metafora internacionalizaciji ovdašnjeg Univerziteta.

Ona se ogleda i u proširivanju liste gostujućih profesora, usavršavanju nastavnog kadra u inostranstvu, dolasku većeg broja stranih studenata... A paralelno teče razvoj naučno-istaživačkog rada, jer je povećavanje znanja jedino što našu zemlju može podići u budućnosti

20

Investicijom u znanje gradimo bolju i ljepšu budućnost

 Razgovor vodio Marko Šikuljak, foto Aleksandar Arsenović

ko, nedavno sam dobio ponudu da budem član uređivačkog odbora časopisa „Molecular and cellular biochemistry“, a na poziv koji mi je uputio profesor Roberto Bolli, glavni urednik, koji je ranije bio na čelu časopisa „Circulation Research“, takođe časopis vrhunskog renomea. Tako nešto se ne odbija i bilo bi neozbiljno da kažete da nemate vremena, a ljudi vas hoće u svom timu jer vam vjeruju i cijene vaš rad. To je satisfakcija i priznanje za sve ono što sam radio do sada.

Predvodili ste delegaciju stručnjaka sa Vašeg fakulteta koja je u Temišvaru imala

zapažen nastup, o čemu se tu radilo?

- Riječ je o konferenciji Evropske sekcije Internacionalne akademije za kardiovaskularna istraživanja - IACS, a ja sam član izvršnog odbora te organizacije. Mi smo prije tri godine bili domaćini šeste evropske i sedme američke konferencije koja je održana u Banjaluci. Zbog epidemije kovida Amerikanci nisu mogli da organizuju svoj sjevernoamerički skup, pa su nas pitali da li mogu da se pridruže evropskom skupu i to je bio jedinstven slučaj da je jedan grad bio domaćin i sjevernoameričke i evropske sekcije IACS-a. Bilo je to veliko priznanje za mene i sve moje saradni-

Z D R A V S T V O

ke. Od prije dvije godine sam primljen u tu akademiju koja ukupno broji 250 članova u svijetu i ne može imati više.

Počastvovan sam da sam u tom društvu, zajedno sa još nekoliko kolega iz regiona, te što sam izabran u Izvršni odbor evropske sekcije. Konferencije se održavaju u različitim gradovima, ove godine je to bilo u Temišvaru, pa sam iskoristio priliku da povedemo što je moguće više mladih istraživača iz našeg Centra za biomedicinska istraživanja i da predstavimo rezultate naših istraživanja. Bilo nas je ukupno 16, imali smo pet poster prezentacija od kojih je poster jedne naše mlade koleginice bio nagrađen kao najbolji, a ja sam imao dva pozivna predavanja. Radi se o oblasti kardiovaskularnih istraživanja, što bazičnih, što kliničkih, što translacijskih, odnosno onih gdje se neki klinički problem pokušava razriješiti u laboratoriji, odnosno u našem istraživačkom centru.

Bez obzira na napredak medicine, mi možemo reći da danas još daleko više ne znamo, nego što znamo te su zbog toga ovakva istraživanja bitna i zbog toga se ponosimo na naš istraživački centar. Nema savremene kliničke me-

dicine ukoliko paralelno s njom ne razvijate i naučnoistraživački rad.

Istakli ste da se Medicinski fakultet u Banjaluci ističe po rastu broja istraživanja, šta možete reći o Centru za biomedicinska istraživanja koji je pokretač u toj oblasti?

- Ovakav centar nije postojao ranije.

Kada sam izabran za dekana, imao sam viziju osnivanja jednog takvog centra u koji sam sublimirao sve znanje i iskustvo, nastalo tokom školovanja i usavršavanja u inostranstvu. Nastojao sam da pozitivna iskustva iz sličnih centara i istraživačkih laboratorija unesem u organizaciju našeg Centra za biomedicinska istraživanja. Nakon razgovora sa resornim ministarstvima u Vladi dobili smo na raspolaganje zgradu bivšeg Urbanističkog zavoda te smo, nakon adaptacije prostora, odmah počeli da koncentrišemo opremu koju imamo na Fakultetu, da nabavljamo novu i da opremamo jednu po jednu laboratoriju. Danas je naš centar opremljen sa sedam savremenih laboratorija, a moj cilj kao dekana je da mladim istraži-

vačima koji rade u našem centru osiguram svjetske uslove za istraživanja, da ih povežem sa kolegama iz drugih, sličnih istraživačkih laboratorija, da odu u svijet, da se predstave, usvoje nove vještine i znanja i da vide kako stvari funkcionišu u svijetu. U Centru danas radi oko 30 mladih ljudi, a svi asistenti i saradnici Fakulteta kad nisu u nastavi provode vrijeme u Centru i bave se istraživanjima. Ozbiljne radove radimo i imamo šta da prezentujemo, rezultate istraživanja objavljujemo u međunarodnim časopisima, a to podiže vidljivost Fakulteta i Univerziteta. Kad imate takve rezultate onda to drugi znaju da cijene.

Jedna naša mlada koleginica je u septembru bila na konferenciju u Tampi, na Floridi, i tu je osvojila dvije nagrade. Sad spremamo drugog mladog kolegu da ode na dvogodišnje istraživanje u Kaliforniju gdje će imati priliku da se bavi najsavremenijim tehnikama istraživanja iz oblasti kardiovaskularne medicine i metabolizma. Očekujemo od njega da tamo završi istraživanje, objavi radove i uradi eksperimente za svoj doktorat, a zatim da se vrati u Banjaluku i da na našem fakultetu odbrani doktorat. Uspostavili smo kontakte sa brojnim institucijama i istaknutim pojedincima pa u te laboratorije i institute šaljemo naše saradnike na razne edukacije. Prije nekoliko godina dvije koleginice su bile u Izraelu da nauče nove tehnike analize koštanog tkiva, drugi su bili u Zagrebu, a prošle sedmice su dvije koleginice bile u Ljubljanu da nauče nove molekularne metode koje se koriste u savremenim istraživanjima. Imperativ je da šaljemo mlade ljude u inostranstvo da nauče nešto novo, da se obogate znanjem i da se sa tim znanjem vrate na svoj fakultet da bi ovdje stečeno znanje iskoristili za opšti prosperitet.

Treba napomenuti da svaki objavljeni naučni rad i njegovo kasnije citiranje podiže nivo čitavog Univerziteta.

- Tako je. Broj objavljenih radova u zadnjih pet godina je značajno porastao i to u časopisima koji imaju izuzetan faktor uticaja. Sve to podiže naš fakultet i univerzitet na svjetskim rang-listama.

Mi dajemo veliki doprinos prepoznatljivosti Univerziteta u Banjaluci, jer više od polovine svih međunarodno objavljenih radova dolazi sa Medicinskog fakulteta.

Uveo sam praksu da na Dan fakulteta, a to je uvijek 15. novembar, najbolji istraživači, tj. profesori, asistenti ili saradnici, 21

Z D R A V S T V O

novčano budu nagrađeni i da im se oda javno priznanje. Nagrade dodjeljujemo u nekoliko kategorija; za najveći broj objavljenih radova u prethodnoj godini, za rad objavljen u časopisu sa najvećim faktorom uticaja te za ostvaren najveći broj citata za određeni rad. Treba napomenuti da Fakultet izdaje časopis Scripta Medica koji je u posljednjih pet godina postao značajno bolji i koji je indeksiran u velikom broju međunarodnih citatnih baza. Časopis izlazi na engleskom jeziku i svakim danom dobijamo sve više radova iz cijelog svijeta, što dodatno diže rejting ne samo časopisa, već i rejting Fakulteta. Čuli smo šalu da među naučnim radnicima postoje prelazni rokovi kao u fudbalu.

Svi se bore da privuku najbolji kadar; kako se borite Vi? - Još dok sam bio ministar zdravlja, zauzeli smo stav da najbolji studenti treba da dobiju posao, bilo da će im to ponuditi klinički centar, dom zdravlja, a ponajprije Fakultet. Taj trend smo nastavili te svake godine Medicinski fakultet primi najbolje studente medicine, stomatologije, farmacije, jer oni su najbolja garancija da će kvalitet onoga što radimo biti veći, posebno ukoliko u njih dodatno uložimo, pošaljemo ih na usavršavanje u inostranstvu s ciljem da se vrate obogaćeni znanjem i kontaktima.

Oni kasnije postaju nastavnici koji po istom principu školuju druge. Osim toga, otvorili smo vrata svima koji su završili fakultete bilo gdje u svijetu i žele da se vrate. Prije godinu dana vratio nam se mladi kolega koji je doktorirao u Japanu i tamo radio devet godina. Naravno da su mu vrata bila otvorena i odmah sam mu ponudio posao na našem fakultetu.

Jako smo ponosni na njega, jer je on ove godine objavio rad sa najvećim impact faktorom, odnosno faktorom uticaja. Tu je i jedna koleginica koja je doktorirala u Njemačkoj, koja već nekoliko godina radi kod nas. Druga stvar koju radimo jeste da dovodimo ne samo mlade, već i one koji će učiti mlade. Napravili smo listu gostujućih profesora koji nam dolaze iz cijelog svijeta, od Novog Zelanda i Australije do Norveške, Indije, Japana, Amerike, Engleske, Kanade... Oni dolaze da održe povremena predavanja, a u svojim matičnim ustanovama oni su naši promoteri, naši ambasadori u svijetu. Nekoliko vrsnih kolega, profesora iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša, takođe redovno dolaze na naš Fa22

kultet i zahvaljujući njima značajno smo podigli kvalitet rada u našem centru, jer svako od njih donosi neku novinu iz svoje oblasti istraživanja. Na taj način pravimo mrežu istraživača i institucija koji nas afirmišu i pomažu nam da napredujemo. Imamo dobru saradnju sa kanadskim univerzitetom u Vinipegu, gdje će jedna koleginica otići na postdoktorsko usavršavanje. Mi školujemo ljude da odu vani, da tamo završe doktorate i specijalizacije, a na nama je da stvorimo uslove da se vrate, da nastave svoja istraživanja u našem centru te da tako doprinesu razvoju naše sredine i našeg društva. Ako mladi ljudi vide da ovdje, kod kuće, u svom gradu, imaju sve uslove za rad te da naš rad ne zaostaje za onim što se radi u Americi ili Evropi, onda će oni sa zadovoljstvom ostati ovdje.

Primjetno je da imate dosta stranih studenata. Odakle oni dolaze i šta ih privlači?

- Već drugu godinu za redom upisujemo studente iz drugih zemalja koji kod nas studiraju medicinu na engleskom jeziku. Prošle godine smo imali studente iz Indije i Turske te jednu djevojku iz Njemačke. Ove godine, uz studente iz tih zemalja, imamo grupu studenata iz Bangladeša te studente iz Sirije, Azerbejdžana i jednog studenta iz Italije. Nastava se, kao što rekoh, odvija na engleskom jeziku, a svi naši nastavnici i saradnici govore engleski jezik i drže predavanja i vode vježbe na engleskom. Kao što se može vidjeti, ostvarili smo jedan važan korak u internacionalizaciji Fakulteta. Prije svega, morate imati kvalitet da bi ljudi došli da ovdje uče. Naši studijski programi su akreditovani i međunarodno priznati te ne čudi što mladi ljudi iz raznih krajeva svijeta hoće da studiraju kod nas. Imali

smo dobro predstavljanje, imamo jako dobar dvojezični sajt koji je posjećen.

To vidimo po reakcijama naših ljudi u inostranstvu koji nam često pišu i koji ne kriju zadovoljstvo što mogu da prate dešavanja i nove trendove na Fakultetu na kome su i oni nekad studirali. Strani studenti su oduševljeni Banjalukom i gostoprimstvom naših ljudi. Dosta njih je ranije studiralo u Ukrajini i kad sam pitao u čemu je razlika, oni kažu da ovdje svi govore engleski; i u prodavnici i na ulici ljudi znaju dovoljno da se sporazumiju, tako da se i oni mnogo bolje snalaze. Zatim, grad je bezbjedan, gostoprimljiv, a i naši domaći studenti su im se našli na usluzi. Sve se to nadaleko čuje. Ja sam u maju ove godine posjetio Indijski institut za medicinske nauke koji na jednom mjestu okuplja bolnice, fakultete, studentske domove i gdje su rukovodeći ljudi tog instituta bili zainteresovani da im predstavim naš fakultet. Napravili smo jedan film, namijenjen stranim studentima, koji je dosta pomogao boljem predstavljanju našeg fakulteta. Njihovi zdravstveni autoriteti su se raspitivali o nama, bili su veoma zadovoljni onim što nudimo u nastavnom procesu. Na kraju, naš studij je jeftiniji nego na zapadu.

Kako je izgledao Vaš životni put, kako ste se odlučili za medicinu?

- Odrastao sam u Aleksandrovcu, a još u osnovnoj školi sam naginjao prirodnim naukama. Zanimali su me biologija, fizika i hemija više nego drugi predmeti. Nekako sam se vidio u medicini, pa sam već u osmom razredu znao nazive dugih kostiju čovjeka na latinskom, iako me niko nije tjerao da to znam, jednostavno sam volio. Nakon osnovne škole, ipak, niste sigurni za šta ste, pa sam odlučio da upišem

Z D R A V S T V O

gimnaziju, a i tu se ponovilo isto. U školu sam stalno nosio sportsku torbu, jer prije podne sam bio na nastavi, a popodne na košarkaškom treningu. U to vrijeme je bio otvoren Medicinski fakultet i kad su studenti medicine došli u školu da predstavljaju fakultet, bio sam u prvom redu da slušam. Odlučio sam se da ću upisati medicinu. Prošao sam na prijemnom ispitu, a onda sam tokom pet godina studija naprosto proletio kroz fakultet. Toliko sam bio zagrijan za učenje i posvećen učenju da nisam pao ni na jednom ispitu, bilo je samo pitanje da li će ocjena biti 8, 9 ili 10. Kada sam završio fakultet, kao svaki mlad ljekar, posebno muškarac, svima je želja da budu hirurzi. Ja sam bio zaluđen neurohirurgijom i odmah upisao postdiplomski studij u Zagrebu na PMF-u, jer su imali jedan smjer koji se odnosio na neuro nauke. Međutim, jedan dan me je pozvao tadašnji dekan

Branko Pikula, divan čovjek i izvrstan pedagog, koji je predložio da budem asistent profesoru Rajku Igiću na farmakologiji. Ja sam tad radio u Domu zdravlja u Laktašima i imao sam želju da pređem u Klinički centar na neurohirurgiju, ali me on ubijedi da se, ipak, prijavim, a da mogu poslije biti preraspoređen internim konkursom na hirurgiju. Kad sam upoznao profesora Igića sve se promijenilo. On mi tad reče da ako budem pokazao interes za istraživanja i ako budem vrijedno radio da će me poslati na usavršavanje u Ameriku, na Univerzitet Ilinoj u Čikago. Dobiti takvu ponudu tad!!? Pa to je bilo nešto nevjerovatno za mene.

bilo ništa, ali mi je profesor već tad bio dogovorio odlazak u Japan, kod profesora Šigitošija Čibe na Šinšu Univerzitet.

Oni su bili prijatelji sa doktorskih studija u Americi, a profesor Čiba je rukovodio laboratorijom za kardiovaskularnu farmakologiju. Nisam dugo čekao, pa sam za nekoliko mjeseci dobio pozivno pismo i obavještenje da ću primati najprestižniju stipendiju japanske vlade.

Tako sam već u oktobru 1989. spremio kofere i otišao u Japan, gdje sam više od godinu dana radio na istraživanjima, a već nakon šest mjeseci sam počeo objavljivati radove. Tada sam već bio odustao od neurohirurgije i po povratku sam odlučio da nastavim svoje usavršavanje u farmakologiji. Već sam bio asistent na Fakultetu u Banjaluci, odbranio sam magistarski u Zagrebu pred sami početak rata, a tri godine nakon toga, na osnovu rezultata istraživanja u Japanu, u dogovoru sa profesorima

Čibom i Igićem, odbranio sam doktorsku disertaciju u Beogradu 1994. godine. Iste godine sam bio biran u zvanje docenta i postao sam šef Katedre za farmakologiju i toksikologiju na našem fakultetu. U narednom periodu sam išao na usavršavanja u London, Barselonu i Bristol, u nekoliko navrata, a krajem 1999. godine sam položio specijalistički ispit iz kliničke faramkologije na Univerzitetu u Novom Sadu. Tad je već počela moja tijesna saradnja sa Svjetskom zdravstvenom organizacijom koja i danas traje. Osim toga, Evropska komisija je od 1999. do 2002. godine provodila nekoliko projekata za reformu farmaceutskog sektora i reformu zdravstvenog sistema u BiH, tako da sam ja bio Jeste li otišli u SAD? regionalni koordinator za implementa- Ispostavilo se da od Amerike nije ciju tih projekata. Faktički sam kroz te

projekte prošao edukaciju zdravstvenog menadžmenta i zdravstvene ekonomije. Kako su čudni ti životni putevi. Sve to znanje i iskustvo mi je kasnije pomoglo u životu, a posebno onda kada sam početkom 2006. izabran za ministra zdravlja u Vladi Republike Srpske.

Kako pamtite period kad ste bili ministar?

- Bio sam ministar od 2006. do 2013. godine, a iskustvo odranije mi je pomoglo u organizaciji zdravstvenog sistema. Iako akademski backgraund pomaže da razumijete mnoge stvari i olakšava vam posao, ipak, dobre vještine upravljanja su zapravo osnove za prosperitetan rad ministarstva. Mislim da sam dobro vodio ministarstvo i da sam uradio brojne stvari koje ranije nisu postojale. Posebno se ponosim razvojem porodične medicine, razvojem nekih specijalističkih centara kao što su Centar za moždani udar, Jedinica za intenzivnu medicinu, Centar za dojku, Centar za radioterapiju, koji je jedan od najopremljenijih u ovom dijelu Evrope.

Tu treba dodati i novi sistem dijalize kroz koncept privatno-javnog partnerstva, zatim formiranje Zavoda za sudsku medicinu, Zavoda za transfuzijsku medicinu..., sve su to važni projekti na koje sam ponosan. Zatim, predsjedavao sam zdravstvenom mrežom Jugoistočne Evrope, foruma koji okuplja deset zemalja, a te 2011. godine u Banjaluci je i ministar zdravlja Izraela potpisao deklaraciju pristupa toj mreži. Sve je to doprinijelo novom međunarodnom afirmisanju i ministarstva i čitave Republike Srpske. Vi na taj način i svoj lični kredibilitet unosite u instituciju, a institucija vama daje dodatni kredibilitet, tako da se to nadopunjuje. Zahvalan sam svim kolegama u Vladi koji su imali razumijevanja da je to što radim potrebno, jer bez te podrške to ne bi išlo.

Kako se desilo da postanete ambasador BiH u Beogradu?

- Godine 2013. pozvali su me predsjednik Milorad Dodik i član Predsjedništva Nebojša Radmanović da mi saopšte da, prvi put od postojanja, Republika Srpska treba da predloži ambasadora BiH u Srbiji te da je njihov prijedlog da to budem ja. Nisam ni pomišljao da ću se jednog dana baviti diplomatijom, iako sam kroz ministarski posao u Vladi imao i diplomatske obaveze i veoma često sam sarađivao sa brojnim ambasadama i učestvovao na brojnim međuna23

Z D R A V S T V O

rodnim forumima i predstavljao Vladu na sastancima u Vašingtonu, Njujorku, Kopenhagenu sa Svjetskom zdravstvenom organizacijom, Ujedinjenim nacijama, Svjetskom bankom... Vidio sam to ne samo kao novi partijski zadatak, već i kao novi izazov u životu. Prvo sam prošao trening u MIP-u, u Sarajevu, kroz koji prolaze svi budući ambasadori u trajanju od tri do šest mjeseci, a to podrazumijeva upoznavanje sa diplomatskim protokolom, upoznavanje sa detaljima iz bilateralnih i multilateralnih odnosa, konzularnim poslovima, regulativom, ekonomskim odnosima…

Bio mi je poznat politički milje i ovdje i u Srbiji jer sam kroz dugogodišnji angažman i aktivnosti SNSD-a bio u kontaktu i sarađivao sa ključnim političkim ličnostima iz Srbije. Sa vodećim ličnostima politike iz Srbije sam bio veoma blizak, naravno da sam kao ambasador poštovao diplomatske protokole, ali kad bismo bili van posla imali bismo otvoren i prijateljski odnos. Ta kratka ekskurzija u diplomatiju me je mnogo obogatila i dala mi novo iskustvo, jer upoznate diplomate iz cijelog svijeta, sarađujete s njima, razmjenjujete iskustva, srećete brojne ljude iz svijeta politike, biznisa, kulture, sporta.. Nakon dvije godine je došlo do promjene strukture vlasti u Sarajevu te sam, u dogovoru sa predsjednikom Dodikom, podnio ostavku na funkciju ambasadora. Mislim da je to bila pametna odluka u tom trenutku.

Nakon devet godina, bilo je vrijeme da se vratim onome što je moje osnovno zanimanje. Vratio sam se na Fakultet i već nakon mjesec dana sam bio zamoljen od tadašnjeg dekana da organizujem i vodim doktorske studije na našem fakultetu. Godinu dana nakon toga, kolege su me predložile da se kandidujem na mjesto dekana te sam na izbornoj sjednici Fakulteta 2016. godine dobio bezrezervnu podršku svih članova Naučnonastavnog vijeća da rukovodim Fakultetom u narednom mandatnom periodu. Često spominjete svoje košarkaške dane; šta ste naučili iz košarke što Vam je koristilo u životu?

- Nikad neću zaboraviti našeg trenera košarke pokojnog Milana Tošića, zvanog Prle. On je bio pomoćni trener Ranku Žeravici kad je Jugoslavija osvojila prvo svjetsko zlato u Ljubljani 1970. godine, a bio je i trener ljubljanske „Olimpije“. Jednom prilikom je prekinuo 24

Fakultet pruža savremene zdravstvene usluge Poznato je da naš fakultet pruža najviši stepen obrazovanja doktora i svih ostalih profila zdravstvenih radnika. Međutim, posljednjih šest godina Fakultet uspješno pruža i zdravstvene usluge najvišeg nivoa. Jedna od takvih organizacionih jedinica našeg fakulteta je Dentalna klinika koja je bila neophodna kao nastavna baza za studijski program stomatologije, da studenti imaju gdje vježbati, ali je ona i mjesto gdje praksu stiču specijalizanti. Nekad su oni morali ići u Beograd ili Novi Sad da bi tamo završavali specijalizacije, a sad kod nas dolaze specijalizanti ne samo iz Republike Srpske, već i iz čitave BiH. Imamo ugovor sa Fondom zdravstvenog osiguranja i imamo veliki broj pacijenata koji dolaze da tu riješe svoje probleme sa zubima, vilicom, usnom dupljom i sve te usluge su besplatne za naše osiguranike. Imamo najbolje specijaliste iz oblasti stomatologije i najbolje opremljene ambulante, sa modernom dijagnostikom. Sigurno smo najbolje opremljen centar koji pruža najveći broj usluga u čitavoj BiH. Osim Dentalne klinike, treba pomenuti i Medicinski specijalistički centar koji pruža širok spektar specijalističkih pregleda i u kome se takođe rade sistematski pregledi za potrebe građanstva, a na usluzi smo i privrednim subjektima. Sve što zaradimo ulažemo dalje u nauku i istraživački rad.

trening jer smo kasnili, svako iz svojih tinejdžerskih razloga. Održao nam je tad lekciju koja bi se mogla svesti na to da kad nešto radite, to morate da radite istinski, s ljubavlju i do kraja. Ako si na košarci, onda igraš da pobijediš. Ako si u školi, onda učiš da što prije naučiš.

Drugim riječima, moraš biti posvećen i istrajan u tome što radiš. Meni je to ostalo ucrtano u sjećanju i kad god sam igrao košarku, igrao sam da pobijedim, a ako izgubim onda čestitam protivniku i odmah zakazujem revanš.

Mene je držala ta želja za pobjedom, želja da se ide naprijed. Morate imati ljubav za to što radite i morate biti posvećeni. Morate raditi sto odsto, biti istrajni u tome i imati imperativ da budete najbolji u tome što radite. Nastojim da tu posvećenost i imperativ pobjede prenesem i na druge.

sak i uradimo EKG. Hajde, kažem, nisam odavno kontrolisao srce. Kad je čitao rezultate, reče mi da je pritisak normalan a da je frekvencija, tj. broj otkucaja svega 49, što je više nego dobro, a to znači da imam sportsko srce, s jakim udarnim volumenom i da se ne troši puno da ispumpa krv.

Košarka je ostavila traga, a stalni i naporni treninzi su učinili da mi srce uđe u kondiciju te sporije kuca. Košarku više ne igram, ali ostala je bazična kondicija koju sam stekao dok sam aktivno trenirao. Jednom sam pričao sa bivšim košarkašem i trenerom Acom Petrovićem, on kaže da danas ne igra basket, jer basket nije dobar za rekreaciju; česte su povrede, pukne tetiva, povrijedi se koljeno… To se igra dok je čovjek mlad, dok ima gipkost, a kasnije se treba baviti drugim sportovima, treba šetati, pomalo Volim basket, ali nije to sport trčati, raditi vježbe, održavati kondiciza rekreaciju ju. Ja sam stalno u pokretu i u nekom Bio sam kod kolege kardiologa i obliku treninga. Volim i skijanje i kad on mi je predložio da izmjerimo priti- god imam priliku idem na skijanje.

Z D R A V S T V O

B

olnica Bijeljina je tokom protekle godine postigla značajan napredak u nekoliko ključnih područja svog rada. Dostigli smo visoke standarde u pružanju usluga iz kardiologije, prije svega elektrofiziologije i interventne kardiologije. Najbolji dokaz su pacijenti koji nam dolaze iz cijele Republike Srpske, BiH, ali i susjednih zemalja, izjavio je prof. dr Zlatko Maksimović, direktor ZU Bolnica „Sveti vračevi“ Bijeljina. Šta ste sve uradili u ovoj značajnoj grani medicine?

Nedavno smo uveli 3D maping sistem koji omogućava liječenje najkompleksnijih poremećaja srčanog ritma, a poboljšava uspješnost i onih jednostavnijih zahvata. S ponosom možemo reći da smo u oblasti elektrofiziologije (za one neupućene – liječenja aritmija) postali regionalni centar i lider u BiH i to prvenstveno zahvaljujući vodećem stručnjaku iz ove oblasti prof. dr Lazaru Angelkovu i ambicioznom timu naših kardiologa. Naravno, sve to ne bi bilo moguće bez materijalnih resursa koje nam je obezbijedila Vlada Republike Srpske. Dobra vijest je da ćemo za tri mjeseca otvoriti još jednu angio-salu za potrebe elektrofiziologije, jer nam jedna nije dovoljna zbog velikog broja pacijenata.

Podsjetiću da smo u decembru obilježili tri godine uspješnog kontinuiranog 24-časovnog rada angio-sale, gdje je do sada zbrinuto 4000 pacijenata, od kojih 600 sa akutnim infarktom miokarda. To je mnogo više od statistike.

To je 600 spasenih života. Oni koji su doživjeli infarkt znaju da je jako bitno da budu zbrinuti u tzv. „zlatnom satu“ i zato je važno što naša sala radi 24 sata. Infarkt ne može čekati drugi dan. Zato je, u svakom trenutku, za naše pacijente spreman tim interventnih kardiologa na čelu sa dr Aleksandrom Janjičićem, načelnikom Odjeljenja za internističke grane.

Tih 4.000 pacijenata su temelj na kojem smo stekli povjerenje građana cijele Republike Srpske koji imaju probleme sa srcem... Svakako, jednako važno i za pacijente i ljekare jeste to što imamo stručnu podršku od dvije najznačajnije zdravstvene institucije iz Srbije - Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ iz Beograda i Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine iz Kamenice. Ovdje moram istaći i veliku zahvalnost Helikopterskom servisu Republike Srpske, čija brza reakcija nam 26

Bijeljinska bolnica u 2023. godini postigla napredak u ključnim oblastima rada

Uskoro u Bijeljini još jedna angio-sala

je omogućavala transport pacijenata u hitnim situacijama, pa smo mogli spasiti živote ljudi iz Hercegovine i drugih dijelova Republike Srpske.

Kakvi su rezultati u drugim granama medicine u okviru Bolnice?

Srećan sam jer od prošle godine naši vaskularni hirurzi dr Nemanja Janković, dr Jovica Vidović i drugi rade operacije i aneurizme trbušne aorte, jer je tu vrijeme zbrinjavanja jako bitno. U ovoj oblasti imamo dobru saradnju sa vrhunskim stručnjakom prof. dr Markom Dragašem i njegovim timom iz Kliničkog centra Srbije. Ilustracije radi, u toku prošle godine imali smo četiri uspješne hitne operacije rupturirane aneurizme abdominalne aorte. U takvim slučajevima, smrtnost je i do 50% i to u visokospecijalizovanim centrima. Nama je Bog pomogao da prkosimo statistici.

Da bi me bolje razumjeli čitaoci – aneurizma trbušne aorte je tempirana bomba koju mnogi nose u sebi, a da ne znaju. Važno je otkriti je na vrijeme, jer to znači spasen život. Iz tog razloga smo nedavno organizovali preventivnu

akciju skrininga trbušne aorte i pregledali više od 450 građana. Kod 12 osoba smo pronašli aneurizmu abdominalne aorte. Podsjetiću da smo prije dvije godine radili opsežnu preventivnu akciju skrininga karotidnih arterija, kao preventivu moždanog udara. Želim najaviti da će se od januara našem timu pridružiti i jedan vrhunski radiolog uz čiju podršku ćemo uvesti nove endoskopske procedure. Već smo krenuli sa ugradnjom stenta kod pacijenata sa zapušenim karotidnim arterijama, što je manje invazivno za pacijenta i postoperativni oporavak je lakši.

Bijeljinska bolnica je nastavila praksu dobre saradnje sa najboljim zdravstvenim ustanovama u regionu kao što su dječje klinike iz Beograda, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“ i Univerzitetska dečja klinika „Tiršova“. Ova saradnja je institucionalizovana kroz potpisane sporazume što olakšava put edukacije, ali i napredak dječje hirurgije u našoj ustanovi.

Iskorak smo napravili i u oblasti urologije, uvođenjem nove procedure – litotripsije (lasersko razbijanje urološkog

Z D R A V S T V O

kamena), koju obavljamo u saradnji sa specijalistom urologije sa Vojnomedicinske akademije iz Beograda dr Mirkom Jovanovićem, jednim od vodećih stručnjaka u liječenju urolitijaze u regionu.

Plan je da razvijemo i druge savremene operativne urološke metode i procedure i sasvim je izvjesno da će naši urolozi sarađivati sa najcjenjenijim stručnjacima u ovoj oblasti.

U saradnji sa Udruženjem hirurga Republike Srpske i Udruženjem endoskopskih hirurga BiH bili smo domaćini dvije hirurške radionice na temu laparoskopije, koje su okupile više od 80 hirurga širom Republike Srpske i Federacije BiH, kao i nekih gradova iz Srbije. Ova inicijativa je potvrdila našu predanost unapređenju hirurških metoda i razmjenu stručnih znanja sa kolegama iz različitih regija.

Imamo ambiciozne planove i u hirurškom liječenju gojaznosti i od ove godine smo prva državna bolnica u Republici Srpskoj koja je krenula sa „sleeve“ gastrektomijom, koju za sada radi dr Milan Todorović, načelnik Odjeljenja za hirurške grane, u saradnji sa doc. dr Ognjanom Skrobićem, ekspertom za gojaznost iz Beograda, sa Klinike za digestivnu hirurgiju – Prva hirurška klinika KC Srbije. Prevedeno na obični jezik: minimalno invazivno smanjujemo želudac čime se omogućava mršavljenje. Ozbiljnost u namjeri da napredujemo u ovoj oblasti pokazuje i to što smo suorganizatori Kongresa o gojaznosti pod nazivom “Gojaznost – gdje smo i gdje želimo biti”. U saradnji sa prof. dr Fuadom Pašićem, predsjednikom Udruženja „Društvo za debljinu BiH“, organizovali smo međunarodni kongres koji je okupio više od 300 učesnika i veliki broj regionalnih i evropskih stručnjaka iz različitih oblasti među kojima su poznati akademici, profesori, ljekari iz sedam zemalja, koji su multidisciplinarno dali odgovore i smjernice za najoptimalnije modele i pristupe u borbi protiv gojaznosti.

Uveli smo dijagnostičko-terapijsku

proceduru endoskopske retrogradne holangiopankreatografije (ERCP). Da bi pacijenti bolje razumjeli, to je snimanje žučnih puteva i pankreasnog kanala kako bi se postavila tačna dijagnoza, i/ili otklanjanje žučnih kamenaca u žučnim putevima. Bijeljinska bolnica je za sada jedina javna zdravstvena ustanova u Republici Srpskoj koja samostalno obavlja proceduru ERCP, zahvaljujući edukaciji našeg tima u Specijalnoj privatnoj bolnici „Dr Kostić“ iz Banjaluke.

Uporedo s tim, unaprijedili smo rad u operacionim salama gdje je svakodnevno hirurzima na raspolaganju iskusan tim anesteziologa, predanih svom pozivu, zajedno sa anestetičarima i intrumentarima.

U našoj Klinici za oftalmologiju je u protekloj godini obavljeno više od 1500 operacija katarakte najsavremenijom PHACO metodom i u ovoj oblasti značajno napredujemo, zahvaljujući posvećenosti našeg osoblja i uz podršku vrhunskog stručnjaka dr Dragana Martinovića. U oblasti ORL i MFH – uvedene su nove procedure tercijarnog nivoa zahvaljujući našem saradniku prof. dr Nenadu Arsoviću, direktoru Klinike za ORL, Kliničkog centra Srbije. Uveli smo nove procedure i u pulmologiji i neurologiji, a unaprijedili smo i druge internističke grane medicine...

Bolnica „Sveti vračevi“ često je organizator i domaćin naučnih i stručnih kongresa?

Prepoznatljivi smo po organizaciji kongresa i nakon veoma uspješnog Drugog međunarodnog HISPA BiH kongresa, ponovo ćemo u martu ove godine biti domaćini velikog kardiološkog naučnog skupa u saradnji sa prof. dr Nebojšom Tasićem, pomoćnikom direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, predsjednikom HISPA centra i Svjetskog udruženja za vaskularno zdravlje.

Kad govorimo o novinama koje smo uveli u naš rad, važno je istaći i to da smo ove godine otvorili Centar za vje-

štačku inteligenciju i time započeli novo poglavlje u zdravstvu na našim prostorima, a o rezultatima ćemo govoriti u narednom periodu. Bili smo suorganizatori i domaćini međunarodne Konferencije o digitalizaciji i vještačkoj inteligenciji u medicini koja je okupila veliki broj stručnjaka iz ove oblasti. Konferencija je organizovana pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. Pomoćnik ministra prim. dr Milan Latinović izrazio je zadovoljstvo zato što je Vlada Republike Srpske zdravstvenim ustanovama omogućila nabavku najsavremenije opreme koja koristi softvere vještačke inteligencije u svom radu, a posebno što je bijeljinska bolnica stavila krunu na ovaj proces tako što je opremu nadogradila sa još naprednijim sistemom čime se omogućava kvalitetniji rad ljekara. Jedan od bitnih zaključaka ove konferencije jeste da vještačku inteligenciju, koja je već došla, treba nadzirati i, onoliko koliko je moguće, kontrolisati. Često ističete da je najvažnija investicija ulaganje u znanje. Šta je učinjeno, a šta planirate da radite po ovom pitanju?

Naravno da smo svjesni činjenice da su ljudi naš najveći resurs i da je ulaganje u znanje naša najvažnija investicija. To će i dalje ostati naš prioritet.

Za dvije i po godine dodijelili smo 44 specijalizacije sa subspecijalizacijama.

Obezbjeđujemo našim ljekarima, medicinskim sestrama i tehničarima edukacije, stručna usavršavanja i omogućavamo učešće na raznim kongresima, simpozijumima i stručnim skupovima, gdje stiču nova znanja i iskustva. Takođe, dovodimo najbolje stručnjake u našu ustanovu i podržavamo usavršavanje našeg kadra u velikim kliničkim centrima.

Nastavićemo da uvodimo nove standarde i da kontinuirano težimo ka tome da kvalitet naših usluga podignemo na nivo evropskih standarda. Na kraju, želim naglasiti da je napredak Bolnice Bijeljina u prethodnoj godini rezultat predanog rada svih naših zaposlenih. Podsjetiću da je vizija Bolnice Bijeljina - pružanje usluga visokog kvaliteta, zasnovano na najboljoj kliničkoj praksi, odgovornosti i humanosti našeg osoblja. Pred nama su novi izazovi, a uz zajednički trud i predanost, vjerujem da ćemo ostvariti našu viziju.

Služba za informisanje Bolnice „Sveti vračevi“ Bijeljina

27

Z D R A V S T V O

Novina u Institutu “Dr Miroslav Zotović”:

U

Institutu za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i ortopedsku hirurgiju „Dr Miroslav Zotović”, krajem 2023. godine su nabavljena neuromodulacijska odijela “Exopulse Molii Suit” za djecu. Nabavkom modulacijskog odijela, na Dječjem odjeljenju Instituta je započela obuka stručnog kadra, kako bi sve bilo spremno za početak primjene ove vrste terapije u februaru ove godine.

Terapija neuromodulacijskim odijelom u oblasti neurološke rehabilitacije, u svijetu prisutna desetak godina, prvenstveno je namijenjena za tretman različitih spastičnih stanja kod djece i odraslih pacijenata sa oboljenjima kao što su multipla skleroza, cerebralna paraliza, Parkinsonova bolest, posljedice moždanog udara, povrede kičmenog stuba, kao i ostala spastična stanja bez obzira na etiologiju bolesti. Terapija predstavTim sa Dječjeg odjeljenja koji čine specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije i fizioterapeuti su pohađali edukaciju koju je vodio Kristoffer Birkedohl, sertifikovani instruktor iz Švedske. Mali pacijenti će prema indikacijama biti uključeni u terapijski program. Edukacija je održana 23. januara 2024. a pored članova rehabilitacijskog tima, u edukaciji su učestvovali i mali pacijenti koji su sa zadovoljstvom “obukli Molly” i odlično reagovali na stimulaciju.

Terapija neuromodulacijskim odijelom Molly odijelo stiglo na Dječje odjeljenje

Dr Gabriela Mirković, spec. fizikalme medicine i rehabilitacije, supspec. dječje fizijatrije

lja neinvazivnu i nefarmakološku metodu tretiranja pacijenata sa neurološkim oštećenjima.

Terapijsko dejstvo neuromodulacijskog odijela se zasniva na načelu recipročne inhibicije kojom se osigurava opuštanje spastičnih mišića, dok se istovremeno omogućava aktivacija slabih mišića. U osnovi mehanizma dejstva se nalazi transkutana električna stimulacija cijelog tijela energijom ispod nivoa kotrakcija (ispod 20 Hz).

U neuromodulacijsko odijelo je ugrađeno nekoliko desetina elektroda koje su postavljene tako da istovremeno stimulišu nekoliko desetina ključnih grupa mišića po cijelom tijelu. Neuromodulacijsko odijelo čine tri komponente: jakna, hlače i upravljačka jedinica koji se jednostavno postavljaju i međusobno povezuju kroz nekoliko

koraka. Odijelo se navlači na tijelo pacijenta, a kaiš sa upravljačkim sistemom se jednostavno pričvršćuje pomoću magnetnih spojnica. Primjenom odijela se postiže opuštanje spastičnih mišića, održavanje ili povećanje obima pokreta, aktivacija i ponovno učenje mišića, povećanje lokalne cirkulacije i simptomatsko ublažavanje i liječenje povezane hronične tvrdokorne boli.

Primjena neuromodulacijskog odijela je jednostavna i bezbjedna. S obzirom na to da se radi o nemedikamentoznoj i neinvazivnoj terapiji, mogućnost nastanka sistemskih neželjenih efekata je svedena na minimum.

Ipak, pri indikovanju terapije neuromodulacijskim odijelom, neophodno je uzeti u obzir da postoje stanja kada se neuromodulacijska odijela ne smiju primjenjivati, a to su stanja kada pacijenti

29

Z D R A V S T V O

P

imaju implantirani elekronički medicinski proizvod ili opremu koji mogu ometati magneti (npr. šant, visokofrekventna oprema), zatim pacijenti sa neregulisanom epilepsijom te trudnoća i dojenje.

Za vrijeme trajanja terapije neuromodulacijskom odijelom pacijent može mirovati, čitati knjigu, gledati TV ili izvoditi pokrete koje mu, inače, ne izazivaju napor.

Programi stimulacije se prilagođavaju individualnim potrebama pacijenta i, u slučaju spastičnosti, preporučuje se upotreba od 60 minuta svaki dan ili svaki drugi dan, što zavisi od procjene Tima koji se bavi aplikacijom odijela.

U slučajevima povezane hronične boli preporučuje korištenje u trajanju od 60 minuta svakog dana. Kombinovano dejstvo pacijentima omogućava aktivnije i manje bolne aktivnosti svakodnevnog života.

Tretman neuromodulacijskim odijelom indikuje ljekar specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije na prvom ili redovnim kontrolnim pregledima pacijenata koji se liječe u našem institutu.

Procjena i tretman se provode prema već utvrđenom protokolu.

Korištenje neuromodulacijskih odijela ne isključuje korištenje ostalih modaliteta neurorehabilitacije. Smanjenjem spastičnosti olakšava se primjena već postojećih tretmana u okviru neurorehabilitacije, kao što su specijalizovane kineziterapijske tehnike kao i robotika. Krajnji cilj rehabilitacije je maksimalno učešće pacijenta u aktivnostima dnevnog života.

Prva iskustva naših malih pacijenata koji su učestvovali tokom edukacije stručnjaka su vrlo pozitivna. Jedan 30

dječak je nakon nošenja odijela od 60 minuta dodirnuo svoje čelo prvi put u životu, jer mu je slabija ruka bila opuštenija nakon terapije.

Iskustvo drugog dječaka je takvo da je, nakon skidanja odijela, na uređaju “Lokomat” (robotski uređaj) postigao do sada najbolji rezultat u terapijskoj “igrici”.

Uvođenjem ovog terpijskog modaliteta pacijentima Instituta “Dr Miroslav Zotović” je omogućeno da dobiju još kvalitetniju modernu uslugu kakvu nalazimo u najsavremenijim centrima za rehabilitaciju.

Multidisciplinarni tim Dječjeg odjeljenja ostaje na zadatku stalnog usavršavanja kao i praćenja rezultata u primjeni terapije neuromodulacijskim odijelom u narednom periodu.

onekad je bolest nemoguće izbjeći, ipak, značajno nam koristi njeno otkrivanje u ranom stadijumu, kako bi se mogla što uspješnije izliječiti.

Zbog toga su nam od neprocjenjive važnosti upravo preventivni sistematski pregledi koje bi trebalo da se redovno obavljaju i nakon školske dobi.

Sistematski pregled je detaljni pregled čitavog tijela kao i većine organa, kojima se nastoji otkriti bolest u ranom stadijumu nastanka.

U današnje vrijeme, gledajući prema učestalosti pojavljivanja i smrtnosti, na prvom mjestu su kardiovaskularne bolesti, a slijede ih maligna oboljenja, bolesti disajnih puteva te ostale kao što su reumatske bolesti i problemi sa digestivnim traktom.

Kardiovaskularne bolesti su na prvom mjestu uzroka smrtnosti, to i ne čudi s obzirom na porast brojnih faktora rizika koje sa sobom nosi moderan način života.

Među njih spada nezdrava i nepravilna ishrana, sjedeći način života bez dovoljnje količine fizičke aktivnosti, stres i pušenje, a do oštećenja krvnih sudova, srčanog infarkta i moždanog udara dovodi sve veća učestalost povišenog krvnog pritiska, prekomjerne tjelesne težine, šećerne bolesti te povišenih masnoća u krvi.

Nerijetko se faktori rizika ovih bolesti, koji mogu i godinama biti prisutni bez da smo ih uopšte svjesni, otkriju upravo prilikom sistematskog pregleda.

Slična situacija je i s malignim oboljenjima, poput karcinoma prostate u muškaraca, kancera dojke i materice u žena, kancera želuca i debelog crijeva te karcinoma pluća.

Uspjeh u liječenju i njihova dalja prognoza značajno zavise o što ranijem otkrivanju tih bolesti, s obzirom na to da se one često razvijaju podmuklo, ne dajući gotovo nikakve simptome.

Redovni sistematski pregledi nam ovdje takođe omogućuju pravovremeno otkrivanje određenih malignih promjena.

To se radi pomoću tzv. screeninga ili probiranja (kao što je određivanje koncentracije PSA kod muškaraca

Z D R A V S T V O

MSC, Medicinski fakultet Banjaluka

Značaj sistematskih pregleda kod radno sposobnih osoba - prostata specifični antigen - eventualni karcinom prostate u ranom stadijumu bolesti, pregled i ultrazvuk dojke kod žena), bilo ciljanom dijagnostikom kod članova porodice osobe oboljele od neke maligne bolesti.

Od ginekoloških pretraga, nužno je obaviti osnovni ginekološki pregled te papa-test. Upravo ovim testom se može otkriti postoje li neke atipične promjene na vratu materice, uzrokovane humanim papilloma virusom, koje neliječene mogu dovesti i do karcinoma grlića materice.

U skladu s preporukama i normama Svjetske zdravstvene organizacije (WHO), svaki sistematski pregled odraslih žena mlađih od 50 godina trebalo bi da zadovolji određene kriterijume kako bi se potvrdilo ili eliminisalo postojanje određenih faktora rizika.

Laboratorijska dijagnostika obuhvata analizu kompletne krvne slike (KKS) i sedimentacije eritrocita (SE), utvrđivanje nivoa kreatinina, urične kiseline, bilirubina, ureje i šećera u krvi (ŠUK), pregled enzima (AST, ALT, ALP, gama GT) i elektrolita (natrijum, kalijum, kalcijum), analizu lipidograma (ukupni, LDL i HDL holesterola, triglicerida) te analizu urina.

Na tim rezultatima bazira se i osnovni internistički pregled, koji obuhvata mjerenje pritiska, fizikalni pregled srca, pluća, abdomena i ekstremiteta te razgovor i zaključno mišljenje, uz eventualnu preporuku za početak liječenja.

Nakon tih osnovnih pregleda i pretraga, ispitanici bi trebalo da prođu kroz nešto detaljnjiji niz specijalizovanih pretraga.

Od ginekoloških pretraga, potreban je osnovni ginekološki pregled te PAPA test. Gastroenterološki pregled trebalo bi da uključi UZ jetre, žučnih vodova, slezene, gušterače i bubrega, a osnova kardiološkog pregleda je, naravno, analiza elektrokardiograma.

Dr Nebojša Galić, spec. medicine rada Medicinski fakultet Banjaluka Medicinski specijalistički centar

Spirometrija, tj. analiza funkcije pluća, je osnova pulmološkog pregleda; na taj način mogu se otkriti opstruktivne i restriktivne bolesti pluća u vrlo ranom stadijumu.

Osim navedenog, obavezan dio sistematskih pregleda u žena je i UZ dojki u svrhu ranog otkrivanja karcinoma, što otvara široke terapijske mogućnosti i mogućnosti potpunog izlječenja.

Starenjem raste učestalost pojave malignih bolesti, a takođe se otvaraju vrata i najozbiljnoj bolesti žena u dobi nakon menopauze - osteoporozi.

Zbog toga se ženama starijim od 50 godina preporučuju neke dodatne pretrage, jedna od njih je svakako i mjerenje gustine kostiju, denzitometrija. Za tu pretragu nisu potrebne nikakve pripreme pacijenta, potpuno je bezbolna, a doza zračenja zanemariva.

To je važno jer kod svake treće žene u menopauzi zbog osteoporoze dolazi do patološkog loma kičmenih pršljenova i kuka, pa je prevencija takvih incidenata od neprocjenjive važnosti.

Od dodatnih pretraga, preporučuje se obaviti ginekološki ultrazvuk i mamografiju, a savjetuje se i analiza stolice na okultno krvarenje kako bi se što ranije mogao otkriti karcinom debelog crijeva.

Za razliku od sistematskih pregleda žena, bazični sistematski pregled muškaraca mlađih od 50 godina, pre-

ma preporuci Svjetske zdravstvene organizacije, je još jednostavniji od pregleda kod žena.

Osim već navedene obavezne laboratorijske dijagnostike te osnovnog internističkog pregleda, ispitanik bi uz to treblao da obavi i temeljan gastroenterološki, kardiološki i pulmološki pregled.

Iako učestalost pojave osteoporoze u starijih muškaraca nije ni blizu kao u žena, muškarci starije dobi suočeni su s jednom drugom velikom prijetnjom - prostatom.

Karcinom prostate je najčešća maligna bolest u muškaraca, a s obzirom na to da se 70 odsto oboljelih javlja doktoru tek kada je karcinom toliko uznapredovao da se više ne može izliječiti, ne čudi što je stopa smrtnosti od te bolesti iznimno visoka.

Zbog toga se muškarcima starijim od 50 godina preporučuje da urade test na PSA (prostata specifični antigen), a radi se o speficičnom biohemijskom markeru koji nam pomaže da otkrijemo eventualni karcinom prostate u ranom stadijumu bolesti.

Osim toga, i dobroćudno povećanje prostate može prouzrokovati čitav niz uroloških problema, od nemogućnosti mokrenja i bolnog mokrenja, uz osjećaj žarenja, pa do vrlo učestalog mokrenja.

To je razlog zašto se muškarcima u tom dobu, izuzev osnovnog urološkog pregleda, savjetuje učiniti urološki ultrazvuk i uroflowmetriju, mjerenje protoka mokraće.

Naravno, kao i kod sistematskog pregleda žena, analiza stolice na okultno krvarenje neopisivo je važna pretraga u otkrivanju karcinoma debelog crijeva.

Sistematski pregledi trebalo bi da se obavljaju jednom u dvije godine što zavisi o dobi, zdravstvenom stanju i postojanju faktora rizika za razvoj određenih oboljenja. Starija životna dob, jedna ili više hroničnih bolesti te maligne i neke druge teže bolesti u porodici opravdavaju i češće sistematske preglede Napomena: U našem centru se rade kako kolektivni, tako i individualni sistematski pregledi pod nadzorom dr med. Nebojše Galića, v.d. rukovodioca Centra sa timom iskusnih profesora Medicinskog fakulteta.

Univerzitetski grad Bulevar vojvode Petra Bojovića 1A Banja Luka Tel: 051/301-324 info@med.unibl.org www.med.unibl.org

31

Z D R A V S T V O

Kako sačuvati vid

I

ako se podrazumijeva da su oči zdrave ako ne bole i ako nema značajnih smetnji sa vidom, jedino oftalmološki pregled može to sa sigurnošću da potvrdi. Kada se misli na refraktivne greške mnogi ljudi nisu ni svjesni da bi mogli bolje da vide ako bi dobili odgovarajuću korekciju, bilo da se radi o načarama ili kontaktnim sočivima. Osim toga, mnoge uobičajene očne bolesti, kao što je, na primjer glaukom, komplikacije dijabetesa na očima i degeneracija tačke jasnog vida često nemaju bilo kakve jasne rane znake upozorenja. Pregled oka koji uključuje i širenje zjenica je jedini način da se ove promjene uoče u samom početku.

Pregled se sastoji od mjerenja vidne oštrine i mjerenja očnog pritiska te pregleda prednjeg i zadnjeg dijela oka – očnog fundusa nakon širenja, uz pomoć mikroskopa. Najčešće je ovaj pregled dovoljan da se ustanovi da li je sve u redu sa očima i vidom. Nekada je potrebno raditi dodatnu dijagnostiku koja najčešće uključuje OCT i pregled vidnog polja.

Može se spriječiti 90% slučajeva sljepila ako se uzrok mogućeg oštećenja oka na vrijeme otkrije i počne liječiti.

Dijabetes kao veoma često oboljenje može dovesti do promjena na očima koje mogu dovesti do sljepila.

Zbog toga je važna adekvatna kontro32

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

la osnovne bolesti, što uključuje dobru regulaciju šećera u krvi, krvnog pritiska i masnoća. Glikolizovani hemoglobin A1c bi trebalo da bude manji od 7%, krvni pritisak idealno 120/70 mm Hg, pri čemu svakako ne bi treba da postoji neregulisana hipertenzija.

Kako su mnoga očna oboljenja nasljedna bilo bi dobro znati da li neko u porodici ima neki od problema sa vidom, kao što je, na primjer, “kokošje sljepilo” koje se kao simptom često pojavljuje kod pigmentne retinopatije.

Povišena tjelesna težina povećava rizik razvoja dijabetesa i drugih sistemskih bolesti, a samim tim i rizik pojave oboljenja na očima.

Odgovarajuća zaštita očiju je neophodna da bi se spriječile povrede oka na radu i tokom različitih aktivnosti.

Osim što prave naočare štite od povreda, one mogu da štite i od UV zračenja i drugih izvora svjetla koje mogu da oštete različite strukture na oku.

Pušenje povećava rizik nastanka degeneracije makule povezane sa starenjem, prerane pojave katarakte, kao i ubrzane ateroskleroze što sa svoje strane povećava šansu da se i na očima jave vaskularni problemi, kao i problemi vezani uz očni pritisak. Zbog toga je preporuka da se prestane sa pušenjem ili da se nikada ni ne počinje sa tom aktivnosti.

Pravilna higijena gledanja omogućava da se mnogi problemi vezani uz rad na blizinu izbjegnu. Savjet je da se nakon 20 minuta rada na blizini 20 sekundi gleda u daljinu, što je jednostavan i efikasan način da se izbjegne ili umanji umor očiju.

Infekcije površine oka treba izbjegavati, naročito ako se nose kontaktna sočiva. Zbog toga je neophodna striktna higijena bilo da se radi o redovnom pranju ruku ili o pravilnom čuvanju i održavanju kontaktnih sočiva.

Z D R A V S T V O

Aktinička radijacija Erythema solare Erythema solare, ili kako se još zove erythema actinicum, uglavnom je posljedica izlaganja kože suncu ili UVA zracima.

Nakon izlaganja kože suncu, direktno ili indirektno, poslije kraćeg perioda na mjestu izlaganja se pojavljuje eritem, vezikule i bule uz prateći edem kože sa prisutnim pruritusom i osjećajem pečenja. Navedene tegobe se manifestuju nakon nekoliko sati ili nakon 24 sata od kontakta sa sunčevim zracima.

Ukoliko se tijelo izlagalo suncu duži period bez zaštite, tegobe mogu biti u smislu poremećaja opšteg stanja sa padom krvnog pritiska, gubitkom svijesti i teškim opštim stanjem. Eritem i vezikule nestaju za nekoliko dana, ali se pigmentacija zadržava duži period, zbog pigmenta melanina, koji se lokalizovao u površnim slojevima kože.

Vrlo često, nakon dugotrajnijeg izlaganja kože suncu, dolazi do izraženijeg orožavanja i zadebljanja epiderma.

Dijagnoza oboljenja se uglavnom postavlja na osnovu kliničkog nalaza i anamneze.

Osnovno u terapiji je zaštita od sunca, postepeno izlaganje suncu uz adekvatne zaštitne kreme, a ako dođe do oboljenja, oboljeli se sklanjaju u hlad, neophodno je da miruju i na kožu nanose neutralne kreme.

Uglavnom se postavlja na osnovu kliničkog nalaza.

Djelimična obnova kože je moguća ukoliko se prekine s izlaganjem suncu. Potrebno sprovoditi kontinuiranu prevenciju izbjegavanjem boravka na suncu od 11 do 15 časova te redovnim korištenjem antisolarnih kremova.

U terapiji već postojećih promjena koristi se tretinoin.

Fotodermatoze Polimorfna svjetlosna erupcija Polimorfna svjetlosna erupcija (PSE) je stečena bolest i jedna od najčešćih idiopatskih fotodermatoza. PSE karakteriše abnormalna, ponavljana i odgođena reakcija na sunčevu svjetlost.

Vjerovatno u nastanku promjena učestvuju UVA i UVB, kao i IC zraci, ali još nije jasno kako dolazi do osipa. Pretpostavlja se da UV zraci izazivaju imunološku reakciju celularnog tipa. PSE se češće javlja kod osoba ženskog pola i obično počinje prije 30. godine života.

Promjene variraju od eritematoznih papula, papulo-vezikula te plakova. Obično su kod jedne osobe monomorfne, mada mogu biti i polimorfne.

Egzacerbacije se javljaju pri svakom izlaganju suncu, mada u nekim slučajevima može doći do desenzibilizacije u toku iste sezone.

Obično se postavlja na osnovu anamneze i karakteristične kliničke slike te patohistološkog nalaza.

U liječenju se koriste lokalni kortikosteroidi, a u prevenciji odjeća i antisolarni kremovi.

Urticaria solaris Solarna urtikarija je oblik urtikarije gdje se neposredno po izlaganju sunčevim zracima javljaju promjene. Javlja Aktiničko starenje kože se na fotoeksponiranim dijelovima tije(PHOTOAGING) la, uključujući i pokrivene. Vjerovatno je Aktiničko starenje kože predstavlja uzrokovana antigen-antitijelo reakcijom. zaseban patološki proces koji ne utiče Reakcija počinje svrabom, a nakon na hronološko starenje kože, a nastaje toga se javljaju eritem i edem. kao posljedica dugotrajnog izlaganja UVA i UVB te IC zracima.

Koža na promijenjenim dijelovima je suva, zadebljala, gruba, sa izraženim kožnim brazdama, proširenim folikulima i cistama. Promjene su najčešće lokalizovane na licu i zadnjoj strani vrata.

Fototestiranje se koristi da bi se potvrdila dijagnoza.

U liječenju se koriste antihistaminici, desenzibilizacija postepenim izlaganjem sunčevoj svjetlosti te kortikosteroidi.

Dr med. Kristina Zrnić-Vranješ, dermatovenerolog

Pellagra Ime pelagra dolazi od riječi (pellis,l.koža) i agro, g. grub), a osnovne karakteristike ovog oboljenja su: dermatitis, dijareja i demencija, što se vrlo često označava sa trijasom tri D.

Ovo oboljenje je uglavnom posljedica nedostatka niacina (nikotinske kiseline), a koji se sintetiše od triptofana.

U procesu metabolizma ovog vitamina neophodni su i vitamini B1, B6 i B2. Zašto se javlja nedostatak ili deficit niacina još nije u potpunosti razjašnjeno, ali od uzroka koji su poznati su: alkoholizam, malapsorpcija i razne restriktivne dijete.

Uzrok pojavljivanja promjena na koži je kontakt sa suncem, a manjak niacina u lancu reakcija onemogućava regeneraciju kutanih promjena nakon kontakta sa sunčevim zracima.

Promjene na koži se javljaju u proljeće ili ljeto na fotoeksponiranim dijelovima tijela: dorzum šaka, lice, a na prednjoj strani vrata i dekolteu imaju izgled ogrlice (Casalova ogrlica). Jasno su ograničene prema nezahvaćenom dijelu kože.

U prvoj fazi, akutna pelagra podsjeća na opekotine od sunca. Koža je eritematozna, javlja se i edem sa sero-hemoragičnim bulama. U hroničnoj fazi koža je tamnocrvena, zadebljala, hrapava i skvamozna, a mogući su i naleti akutnih promjena. Bukalna sluznica je glatka sa pseudoaftama, dok je jezik tamnocrvene boje.

Gastrointestinalni i neurološki znaci su najbrojniji, a najznačajniji su: dija33

Z D R A V S T V O

reja, apatija, depresija te senzorni poremećaji.

Uglavnom se postavlja na osnovu karakteristične kliničke slike, anamneze i patohistološkog nalaza.

Oralna ili intravenska primjena niacina. U tretmanu ili prevenciji poželjna je raznovrsna ishrana, bogata proteinima.

Opisuju se dva klinička oblika: Berloque dermatitis nastaje aplikovanjem parfema direktno na kožu.

Promjene imaju oblik kapi koja teče, a kao jedini simptom javlja se pigmentacija koja se pojačava izlaganjem suncu.

Fototoksične reakcije Fototoksične reakcije nastaju kombinovanim dejstvom egzogenih faktora (lijekovi i hemikalije), koji apsorbuju svjetlost. Egzogeni faktori dospijevaju u kožu ingestijom ili lokalnom aplikacijom. U raekciju nisu uključeni imunoDermatitis pratensis (pratensis, loški mehanizmi. l. livadski) nastaje nakon kontakta sa vlažnom travom na sunčanom vremenu.

Nakon nekoliko sati na mjestu kontakta reprodukuje se oblik trave ili lista sa eritemom, edemom i bulama.

З

дравствена заштита жене за вријеме трудноће и припрема за порођај, као и сам порођај, треба да буду унапријед планирани уз помоћ стручног особља које у сваком тренутку треба да, у складу са стручном медицинском доктрином заснованом на научним доказима, са начелима професионалне етике и уз употребу савремене здравствене технологије, прати прописане смјернице. Важност тачно дефинисаног протокола пружања услуга здравствене заштите у акушерству омогућава будућој мајци благовремену доступност најсавременије здравствене услуге, уз присуство стручног особља, а истовремено помаже здравственом раднику при доношењу одлука о интервенцији. Ограничена употреба и недостатак савремених клиничких смјерница и протокола за вођење трудноће и порођаја доприносе разлици у квалитету здравствених услуга које пружају здравствени радници у различитим здравственим установама у Републици Српској, а самим тим воде и до различитих исхода трудноће. Управо из тог разлога, Министарство здравља и социјалне заштите покренуло је израду „Протокола у акушерству у Републици Српској“ уз стручну подршку професионалаца из Удружења гинеколога и опстетичара Републике Српске и техничку подршку UNFPA, како би свака трудница и новорођенче примили висококвалитетну здравствену заштиту током трудноће, порођаја и постнаталног раздобља. Циљ доношења овог протокола је стандардизација савремених дијагностичко-терапијских процедура које се пружају трудницама и породиљама у свим здравственим установама у Републици Српској. Проф. др Весна Ећим Злојутро: „Наша визија је да свака трудноћа буде здрава, свако порођајно искуство позитивно и завршено природним путем у свим ситуацијама када стање труднице, присуство стручног особља и опремљеност здравствене установе то дозвољавају“. Највећи проценат физиолошких порођаја заврши се позитив-

34

Z D R A V S T V O

ним исходом за породиљу и њено новорођенче. Али у ситуацијама када током порођаја настану компликације, ризик од озбиљног морбидитета и смрти повећава се и за породиљу и за новорођенче. Више од трећине смрти мајки и знатан удио по живот опасних стања повезаних с трудноћом приписује се компликацијама које настају у претпорођајном периоду, током или непосредно након порођаја, често као посљедица крварења, патолошких порођаја или сепсе. Терет матерналне и перинаталне смрти несразмјерно је већи у земљама ниског и средњег дохотка у односу на земље високог дохотка. Зато је побољшање квалитета услуга здравствене заштите током цијеле трудноће, а посебно у периоду око термина порода, идентификовано као најутицајнија стратегија за смањење броја мртворођене дјеце, смрти породиља и новорођенчади.

Проф. др Весна Ећим Злојутро: „Основна сврха доношења Протокола у акушерству у Републици Српској је да се уз све савремене дијагностичке и терапеутске мјере обезбиједи што адекватнија њега за трудницу, породиљу и њено новорођенче, како у току самог порођаја, тако и у периоду пуерперијума. Чињеница је да се у посљедње вријеме због многобројних разлога учесталије

Протокол у акушерству у Републици Српској

Здравствена заштита жене за вријеме трудноће и агресивније приступа прегледима, претрагама, медикаментима и оперативно завршеним трудноћама, не поштујући физиологију и сам природни чин порођаја у ситуацијама када нема индикација за такве интервенције. Међу разлозима за то можемо навести мањак људских ресурса, простора, али и саму природу посла и посебно осјетљиву популацију којом се баве здравствени професионалци у породилиштима (доктори медицине специјалисти и специјализанти гинекологије и акушерства, доктори медицине специјалисти и специјализанти педијатрије, доктори медицине специјалисти и специјализанти анестезије и реанимације, дипломиране бабице и медицинске сестре за породиљско-акушерску заштиту (бабице). Протоколом су дефинисани сви потребни прегледи у физиолошкој трудноћи у првом, другом и трећем триместру трудноће, садржај минималног анатомског прегледа фетуса ултразвуком у другом триместру трудноће према препорукама ISUOG (енгл.

International Society of Ultrasound in Obstretics and Gynecology) и протокол поступања са трудницом при доласку у породилиште (пријем труднице и најважније препоруке за позитивно искуство порођаја). Наглашено је и да охрабривање и едукација мајки да доје своје новорођенче у породилишту представља основни и почетни предуслов за здраву будућност, оптималан раст и развој дјетета. Такође, описан је и Пројекат Владе Републике Српске под називом Е-беба који родитељима омогућава да све процедуре од рођења дјетета и уписа у матичну књигу рођених до пријаве на здравствено осигурање заврше на бржи, ефикаснији и економичнији начин и

Припремила: Др Марина Миловановић, Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске

све документе (извод из матичне књиге рођених, увјерење о држављанству, потврду да је дијете здравствено осигурано и потврду о пребивалишту) добијају бесплатно на кућну адресу. Удружење гинеколога и опстетричара Републике Српске у периоду 21-24.4.2024. године у Граду сунца, Требињу, организује међународни симпозијум са темом Антенатална заштита са сљедећим сесијама: високоризична трудноћа (хипертензија, Preterm Premature Rupture of Membranes - PPROM, близаначка трудноћа, системска обољења у трудноћи), царски рез (сесија са анестезиолозима) и сесија са неонатолозима (фетална ехокардиографија), малигна обољења и операције у трудноћи те сестринска сесија. Очекује се око 250 учесника из земље и иностранства.

35

Z D R A V S T V O

U

trudnoći tijelo prolazi kroz veliki broj fizičkih promjena kako bi se prilagodilo bebinom rastu i razvoju.

U toku ovih devet turbulentnih mjeseci, u idealnom slučaju krvni pritisak će biti u granicama normale. Neka manja odstupanja od uobičajenog krvnog pritiska su normalna. Hormon progesteron dovodi do opuštanja zidova vena i čini da krvni pritisak pada tokom prvog i drugog trimestra. Najniži krvni pritisak je uglavnom na sredini trudnoće i postepeno počinje ponovo da raste poslije 24-te nedjelje. Do ovog perioda, tijelo žene stvara dodatnu litru krvi, koje srce mora da pumpa kroz kardiovaskularni sistem. Ako je sve kako treba, krvni pritisak treba da se vrati na nivo od prije trudnoće u toku posljednih nekoliko nedjelja pred porođaj.

Povišen krvni pritisak u trudnoći predstavlja ozbiljno oboljenje. Međutim, ako se preduzmu sve mjere za njegovu prevenciju, rano otkrivanje i adekvatno liječenje, posljedice se mogu svesti na minimum.

Smatra se da je krvni pritisak povišen ako se sistolni (gornji) poveća za 30mmHg, a dijastolni (donji) za 15mmHg u odnosu na normalne vrijednosti, u dva mjerenja sa razmakom od šest ili više sati. Ukoliko se sistolni poveća za više od 60 mmHg a dijastolni za više od 30 mm Hg, onda se radi o veoma teškom obliku ovog oboljenja. U trudnoći se češće javlja hipertenzija nego hipotenzija.

Ova patologija je veća ako su uzroci: • genetska predispozicija • trudnica je prvorotka • kod trudnica mlađih od 15 godina i starijih od 35 godina • kod trudnica koje su i u prethodnoj trudnoći imale hipertenziju • kod trudnica sa povišenom tjelesnom težinom • kod trudnica koje su izložene obavljanju teškog fizičkog rada • kod loših socijalnih, ekonomskih i zdravstvenih uslova trudnica Klinička slika Visok pritisak u trudnoći spada među češće komplikacije u trudnoći. Može se javiti u 5-10% slučajeva.

U zavisnosti od toga da li je visok krvni pritisak već postojao ili se razvio u trudnoći, postoji nekoliko formi ovog poremećaja: • gestacijska hipertenzija (trudnoćom indikovana hipertenzija) je hipertenzija kada se visok pritisak javi poslije 20-te gestacijske nedjelje.

36

Povišen krvni pritisak u trudnoći

Primarijus mr ph.

Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

Ukoliko se trudnici prepiše lijek za povišen krvni pritisak, ona ga treba prestati uzimati u roku od šest sedmica od rođenja bebe; • hronična hipertenzija nastaje kada se povišeni pritisak javlja prije 20-te nedjelje ili je pacijentkinja imala povišen krvni pritisak i prije trudnoće; • preeklampsija pogađa 2-5% trudnoća i može biti veoma ozbiljno, ukoliko uz povišeni krvni pritisak trudnica ima i bjelančevine u urinu, bez ili sa otocima na nogama, rukama ili licu. Teži stepen preeklampsije je kada se još javljaju i grčevi, a može se javiti i koma. Danas se zna da preeklampsija može postojati i bez pojave bjelančevina u urinu.

Simptomi Pored povišenog krvnog pritiska i bjelančevina u urinu, mogući su poremećaji u krvi kao: • povećanje uree i kreatinina • pad ukupnih bjelančevina, albumina i fibrinogena • pad trombocita • smanjeno mokrenje u toku 24 sata • povećanje enzima jetre

Komplikacije koje se javljaju kod ploda su: • zaostajanje u rastu, • prijevremeni porođaj, • prijevremeno odvajanje posteljice • smrt bebe Kod trudnice mogu da nastupe • grčevi i koma Prevencija • postoji opasnost oštećenja bubrega, jetre, odvajanja retine u oku i smrt.

Za rano otkrivanje i liječenje ovih stanja potrebno je da trudnica: Liječenje • svakog mjeseca kontroliše trudnoću Povišeni krvni pritisak liječi se antikod ginekologa • u zadnjem trimestru kontrolu krvnog hipertenzivima koji su dozvoljeni u trudpritiska i bjelančevina u urinu raditi noći. Poželjno je trudnicu uputiti nutricisvake dvije do tri sedmice, a simp- onisti koji će sastaviti individualan jelovtomi i znaci na koje trudnica treba nik kako bi se i na taj način regulisao da obrati pažnju su: glavobolja, ju- krvni pritisak. tarnji otoci, posebno na licu i rukaŠta je još izuzetno važno? ma, povećanje tjelesne težine više od Veoma je važno intenzivno praćenje 500 grama sedmično, nemiran san, bolovi ispod desnog rebra, poreme- krvnog pritiska i prisustvo bjelančevina ćaj vida (pojava „mušica“ u vidnom i nakon porođaja zbog mogućnosti napolju). Ukoliko trudnica primijeti bilo stajanja postporođajne eklampsije koja koji od ovih simptoma, treba odmah spada u najtežu komplikaciju.

Postoji: da obavijesti svog ljekara.

Ishrana trudnice treba da bude bo- –– Rana eklampsija, ako nastupa 48. sata nakon porođaja i ona je češća, gata bjelančevinama, svježim povrćem i voćem, uz izbjegavanje hrane bogate –– Kasna, ako nastupi od 48. sata do četiri nedjelje. Eklampsiju prate otosolju kao i masnih i začinjenih jela. ci, proteini u urinu, povišen krvni priIzbjegavanje štetnih oblika ponašanja što znači da je upotreba alkohola, tisak. Može doći do gubitka svijesti, psihotropnih supstanci i pušenje cigapojave grčeva, trzaja i ukočenosti. reta strogo zabranjena!!!

Potrebno je: Poslije poroda • izbjegavanje teškog fizičkog rada i Simptomi i laboratorijski parametri rada u noćnoj smjeni se kod većine pacijentkinja ubrzo nor• obezbjeđenje dnevnog i noćnog od- malizuju i nastupa brz oporavak. Istramora živanja su pokazala da žene, koje su • umjerena fizička aktivnost (u skladu imale povišen krvni pritisak u trudnoći, sa zdravstvenim stanjem) nemaju povećan rizik za razvoj hipertenzivne bolesti.

Z D R A V S T V O

Predstavljamo: „Prizma BL“ d.o.o. Banjaluka

Zdravlje je sreća „Prizma BL“ d.o.o. čija je delatnost uvoz i distribucija medicinskih aparata, svoju uspešnu priču na našim prostorima započinje još 1998. godine. U svom prvom sedištu, u prostorijama „Rudija Čajaveca“, kod Hotela „Bosna“, u iznajmljenom prostoru od oko 9 kvadrata, 1. juna 1998. godine, „Prizma“ počinje svoje prve poslovne korake. Danas, posle skoro 26 godina vrednoga rada i pregalaštva, „Prizma“ je stasala u stabilnu firmu u kojoj se za nizanje poslovnih uspeha i stvaranje poslovnog imidža brine porodica Predić. Gospodin Zoran Predić, direktor, supruga Branka te kćerke Sara, Staša i Simona, svako sa svojim opusom posla, harmonično i znalački ustrojenim. A da su sklad i dobra organizacija vodilje, govore i postignuti rezultati.

Jer danas, posle 26, po svemu sudeći uspešnih godina, „Prizma“ posluje u sopstvenom objektu. U Banjaluci, u Ulici Braće Mažar i majke Marije broj 18, na Haništu, u prostranom poslovnom prostoru od 170 kvadratnih metra, koji ispunjava sve zakonske uslove za bavljenje navedenom delatnošću, smeštene su i veleprodaja i maloprodaja.

Svako je bar jednom u životu bio u prilici da izgovori veliku mudrost rimskog pesnika Vergilija: „Zdravlje je najveće bogatstvo“, a koju obično prati, danas duboko utemeljena pametna izreka Antona Pavloviča Čehova da “Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu – da ozdravi.” I Artur Šopenhauer je govorio da “zdravlje nije sve, ali bez zdravlja, sve je ništa”.“ Vođena ovim starim, ali uvek aktuelnim mudrostima, porodica Predić osmelila se da i sama da doprinos večitoj temi i borbi naroda ka prevenciji i čuvanju onog najsvetijeg, a to je zdravlje. „Naše zdravlje i zdravlje naše porodice su najveće dragocjenosti koje imamo. Prema tom neprocjenjivom bogatstvu, moramo se odnositi s najvećom odgovornošću. Nažalost, savremeni način života, svakodnevna užurbanost, stres, neredovna ishrana, nedovoljno sna, često čine da zaboravimo na najveći dar koji smo dobili, sve dok ne bude kasno! Povišen 38

„Moli Boga da nikada ne zavisiš ni od koga. Da ti Bog da zdravlje i sreću. Da ti čuva oči, ruke, noge, da imaš osećaj i razum. I dok je toga – srećan si.“ --- Duško Radović

Piše: Vera Pušac

krvni pritisak – hipertenzija, bolest je modernog čovjeka i jedan od vodećih uzroka moždanog udara, zatajenja srca kao i komplikacija na bubrezima i perifernim krvnim sudovima. Samo redovno mjerenje pritiska može spriječiti pojavu komplikacija i porast krvnog pritiska iznad referentnih vrijednosti te je dobra regulacija krvnog pritiska posebno važna za prevenciju kardivaskularnih bolesti. Šećerna bolest – diabetes mellitus, tj. hronični poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, masti i bjelančevina uzrokovan apsolutnim ili relativnim

manjkom insulina ili insulinskom rezistencijom koji dovodi do hiperglikemije, tj. povećanja nivoa glukoze (šećera) u krvi, predstavlja još jednu “modernu bolest” sa stalnim porastom broja oboljelih, posebno u razvijenim zemljama.

Dijabetes se naziva i “tihi ubica”! Samo redovni pregledi ili bar kućno mjerenje može otkriti povećanje nivoa šećera u krvi. Obično prvi simptomi budu već kasne komplikacije dijabetesa - retinopatije (problemi sa vidom), nefropatije (problemi sa bubrezima) ili neuropatije (problemi sa perifernim nervima).

Više nego ikad pojavljuje se potreba prevencije „bolesti modernog društva“. Sprečavanje bolesti ili težih komplikacija spasava život i štedi novac i bolesniku i zdravstvenom sistemu. Inovacije i razvoj tehnologije na polju medicinske elektronike upravo nam pomažu u toj prevenciji.

Vođeni starom narodnom „da je bolje spriječiti nego liječiti“, 1998. godine osnovali smo preduzeće „PrizmaBL export-import“ Banjaluka čija je djelatnost uvoz i distribucija medicinskih aparata. Naš osnovni program obuhvata medicinske aparate, prije svega, za kućnu upotrebu - za samokontrolu. Mjerači krvnog pritiska, aparati za određivanje nivoa šećera u krvi, inhalatori, oralni tuševi, termometri, vage za tjelesnu težinu i tjelesni sastav, uređaji za određivanje masnoće u krvi, koncentratori kiseonika, program za slane sobe, elektromasažeri (T.E.N.S,)... postali su neophodni u prevenciji bolesti i praćenju zdravstvenog stanja u gotovo svakom domaćinstvu.

Naša firma je prepoznatljiva po tom odnosu sa krajnjim kupcima, sa fizičkim licima, sa domaćinstvima, sa čovjekom koji ima potrebu da mjeri priti-

Z D R A V S T V O

sak, temperaturu, da koristi inhalator...

Program smo dopunili i nekim sitnijim aparatima za ljekare, za profesionalnu upotrebu, kao što je Omron EKG holter, profesionalni mjerači krvnog pritiska, stetoskopi, otoskopi kao i program za stomatologe i neurologe“, istakao je direktor Zoran Predić. „Bolje sprečiti nego lečiti“- Naizgled olako korišćena izreka Tomasa Fulera, britanskog istoričara i sveštenika, zapravo ima jako značenje. Ona treba da bude savet duboko utemeljen u umu, pa svaki put, pre nego što napravimo potez, treba da razmislimo o posledicama. Jednostavno rečeno, briga o sebi, o svom zdravlju, o svojim postupcima, dramatično može da smanji posledice ishitrenih odluka i odbačenog razmišljanja. Samo mi imamo kontrolu nad svojim životom kroz odluke koje donosimo! Svakako bismo više voleli da uživamo u dugom i zdravom životu, nego da grcamo u patnji i iscrpljenosti koja će smanjiti kvalitet života. „Prizma BL“ d.o.o. je dugogodišnji partner „Prizme“ iz Kragujev-

Kragujevac sve do serijske proizvodnje novih modela inhalatora za kućnu i profesionalnu upotrebu, generatora suvog slanog aerosola za slane sobe, šatore i kabine. Pored gotovih proizvoda, ona je proizvođač industrijskih komponenti za medicinske i druge proizvode sa širokim spektrom različitih aplikacija. Od svog osnivanja, 1990. godine, „Prizma“ Kragujevac je i ekskluzivni distributer programa „Omron Healthcare“ za bivšu Jugoslaviju. Tako je i „Prizma BL“, među brojnim svojim poslovnim partnerima – proizvođači-

ca, kompanije sa tradicijom dužom od 30 godina, čije su primarne aktivnosti proizvodnja, distribucija i prodaja kućne i profesionalne medicinske opreme. Krajem devedesetih godina “Prizma” Kragujevac je započela proizvodnju vlastitih medicinskih proizvoda s prvim u nizu - ultrazvučnim inhalatorom “BronhiSonic” i ispravljačem za snabdevanje medicinskih uređaja električnom energijom. Saradnja sa domaćim i stranim naučnim i istraživačkim institucijama, uključujući i Srpsku akademiju nauka i umetnosti, RVTH Aachen univerzitet, dovele su do najnovijeg proizvoda “PrizNano” čija je primena naučno i tehnološki multifunkcionalna. Praćenje novih tehnologija i kontinuirano ulaganje u istraživanje, razvoj i savremenu opremu, obogatili su proizvodni program „Prizme“

ma medicinske opreme, kao što su LITTMANN, SPIRIT, APEXBIO, postala zastupnik OMRONA, vodeće japanske kompanije, vrhunskog proizvođača digitalnih toplomera, digitalnih samomerača krvnog pritiska, inhalatora te niza drugih medicinskih uređaja za kućnu i profesionalnu upotrebu. „Omron proizvode“ odlikuje dokazana reputacija visokog kvaliteta, pouzdanosti, jednostavnosti korišćenja te napretka japanske tehnologije.

No, pored prodaje, delatnici „Prizme BL“,vrše i servisiranje, ali i baždarenje aparata za merenje pritiska koje prodaju. Ponosni su što makar delićem svog zalaganja mogu da pomognu u očuvanju zdravlja cele porodice, u prevenciji, u sprečavanju nastanka, ali i razvoja bolesti kao i komplikacija, koje neumitno ostave trajan trag na

život, kako pacijenta, tako i njegove porodice. Nekako u tom pravcu idu i poslovne odluke da se redovno odazivaju humanitarnim akcijama u želji da se sažive sa narodom i njegovim tegobama. Da već više od 20 godina imaju potpisan ugovor sa Fondom PIO o kupovini aparata na odloženo plaćanje, da neguju princip „zamene staro za novo“...! Takođe, treba pomenuti da su vredni Predići prisutni na brojnim stručnim skupovima, konferencijama, simpozijumima i kongresima iz oblasti medicine bilo kao sponzori, bilo kao učesnici u smislu prezentovanja svojih aparata, a na akcijama „Svetski dan srca“i „Pulmološki dani“, skoro da su redovni. „Hod po mukama“ i nelojalno tržište koje je sudbina svih privrednih i trgovačkih damara, posleratnih tržišnih prostora kakvo je i ovo naše, nije mimoišlo ni „Prizmu BL“. No, svojom ispravnom tržišnom orijentacijom, baziranom na poštovanju zakonskih propisa i pravila koja propisuju relevantne državne institucije, „Prizma“ je stasala u modernu trgovačku kuću, okrenutu pravilima fer-trgovine i lojalne konkurencije. Tome u prilog ide podatak, da su za ovih, skoro 26 godina rada, prodali robe u vrednosti više od 20 miliona maraka i negde oko 200-300 hiljada aparata. Prvi indikator uspešnog poslovanja jeste opstajanje i trajanje na ovako uzburkanom tržištu. Tome doprinose dobra organizacija i zreli poslovni potezi. Ozbiljnom i odgovornom poslovnom komunikacijom sa svojim partnerima, sa građanstvom i pacijentima, izgradili su imidž firme kojoj se može verovati, u čiju se poslovnost može pouzdati i čijem se asortimanu može pozavideti! Tome doprinosi dobra organizacija i zreli poslovni potezi, koji su evidentno svojstveni vrednoj, složnoj i organizovanoj porodici Predić.

39

F A R M A C I J A

Kolumna - Crtice iz “Hemofarma”

Poznajemo se decenijama

P

re dvadeset i jednu godinu nastao je prvi lek napravljen u fabrici čvrstih formi u Banjaluci i tu prvu godinu proizvodnju smo brojali u milionima. Dve decenije kasnije, brojka je dostigla 1,8 milijardi tableta koje su izašle iz banjalučkog pogona u 2023.  Impresivno? Jeste, ali biće i bolje.

Danas se u asortimanu svih apoteka u zemlji nalazi širok spektar “Hemofarmovih” lekova u skoro svim farmakoterapijskim grupama. “Hemofarm” je za kratko vrijeme prešao put od kompanije koja nije bila rangirana u prvih deset, do liderske pozicije na farmaceutskom tržištu BiH. To nije bilo lako postići, posebno ne u tako kratkom vremenu. Ipak, naš tim, njegova agilnost, integritet i preduzimljivost dovela nas je do mesta farmaceutskog lidera u zemlji, poziciju na kojoj godinama čvrsto stojimo.

Sve ove godine, postojan smo partner zdravstvenom sistemu i pacijentima. Konstantno uvodimo nove, savre40

stvaranje tromba: prasugrel, tikagrelor, rivaroksaban i apiksaban. Na ovaj način terapija se može prilagoditi potrebama svakog pacijenta ponaosob.

Biosimilari su nova grupa lekova na koju smo takođe ponosni. Omogućili smo da građanima BiH budu cenovno dostupnije i biološke terapije, poput teriparatida, leka za osteoporozu i bevacizumaba, leka za terapiju različitih vrsta karcinoma.

Naša predanost, utemeljena na naPiše: Saša Urošević, direktor “Hemofarma” u BiH šim vrednostima, počiva na iskrenoj brizi o korisnicima naših proizvoda i zaposlenima, upornosti da se menjamo, strasti u svemu što radimo i brzom prilagođavanju promenama. Prilagođavamo im se zajedno, bez obzira na to koliko brzo se vremena menjaju.

Mi se ne trkamo a vremenom, mi trčimo sa njim.

Digitalizacija i pandemija: To je pokazala i pandemija u kojoj se odgovornost merila fizičkom distancom i nošenjem maski i kada je u živote ljudi ušla digitalizacija i preuzela novi način života i poslovanja.

Kompanije i zaposleni našli su se na testu sposobnosti da brzo i adekvatno reaguju na promene koje su ih zadesile te da prilagode procese proizvodnje i ukupnog poslovanja novonastaloj situaciji. Ili da se ne prilagode i ostanu statični u svetu koji se menja.

Opstali su oni koji su se najbrže prilamenije terapije koje su cenovno dostu- godili i prihvatili digitalizaciju. pne našim sugrađanima, naš portfolio raste i danas broji oko 400 lekova,  I gde se (s)našao “Hemofarm” medicinskih sredstava, dijetetskih suu svemu tome? plemenata i kozmetike. Od 2006. goDanas osoba, bez obzira na to da dine poslujemo u okviru STADA grupe, li se nalazi u Banjaluci ili Amsterdamu, kompanije fokusirane na strategiju ko- zahteva ne samo punu informaciju o ja počiva na tri stuba: generičkim pro- bolesti ili proizvodu, nego i proizvod izvodima, farmaceutskim specijaliteti- na vratima što pre. Većina želi da iz ma i zdravstvenim proizvodima široke udobnosti svoje fotelje obavlja kupopotrošnje. STADA prometuje svoje pro- vinu svih artikala, uključujući i dijetetizvode u oko 120 zemalja i zapošljava ske suplemente. blizu 13.000 ljudi širom sveta.

Osluškujući potrebe i trendove, poInovativni lekovi: Konstantno krenuli smo novi sistem predstavljanja unapređujemo formule i uvodimo nove, naših proizvoda i omogućili pacijentiinovativne, lekove kako bismo oprav- ma da na jednom mestu putem Web dali našu ulogu pouzdanog partnera izloga na adresi www.svakodobro.ba u očuvanju zdravlja ljudi. Navešću je- pogledaju široku paletu naših supledan primer iz polja kardiologije. “He- menata i kozmetike, pročitaju korisne mofarm” je postala jedina kompanija informacije i jednim klikom obave kuu BiH sa najkompletnijom antitrom- povinu iz apoteke po izboru i po ceni bocitnom terapijom kojom se pruža koja im najviše odgovara. pomoć osobama nakon moždanog i Na ovaj način učinili smo naš asorsrčanog udara. Prateći svetske pre- timan preglednijim i dostupnijim jer, poruke, danas se u portfoliju, pored osim online kupovine, pacijenti imaju midol protect i klopidogrela, nalaze mogućnost da vide i lokaciju najbliže najsavremeniji lekovi koji sprečavaju apoteke u kojoj je dostupan željeni

F A R M A C I J A

proizvod i da tamo obave kupovinu, smanjujući troškove dostave.

Doba pandemije na površinu je izvuklo važnost domaće proizvodnje i domaćih proizvođača lekova. “Hemofarmova” fabrika u Banjaluci je radila 24/7 kako bismo u neregularnim uslovima obezbedili regularno snabdevanje lekovima. Uspeli smo da situaciju neregularnosti pretvorimo u regularnost i obezbedimo da lekova ima dovoljno kako pacijenti ne bi izgubili redovne terapije.

Sve navedeno je rezultat posvećenosti i angažovanosti naših koleginica i kolega, kao i partnerskog odnosa koji gradimo sve ove godine sa vama lekarima i farmaceutima.

Društvena odgovornost i održivi razvoj: O našoj društvenoj odgovornosti govore drugi, ali pomenuću

neke od projekata na koje smo posebno ponosni. U Banjaluci smo napravili prvo inkluzivno dečje igralište, naši Superheroji su nosili maske ispod očiju u vremenu i nakon kovida pružili podršku kroz medicinsku, zaštitnu i ostalu opremu za više od 40 zdravstvenih ustanova. Naše Brke apeluju na zdravlje muškaraca i neophodnost preventivnih pregleda, a žene na važnost ženskog zdravlja. Danas apelujemo da svi Krenemo od sebe i da kupovinom probiotika pomognemo roditeljske kuće u BiH. “Hemofarm” jeste i jedan od regionalnih lidera održivog razvoja. U želji da ostvarimo pozitivan uticaj na ljude, privredu i okruženje, unutar kompanije i van nje štedimo resurse, konstantno unapređujemo procese, ali pre svega brinemo o zdravlju ljudi i lokalnim

zajednicama. Sve navedeno prikazano je i kroz jedinstvenu multimedijalnu izložbu, posvećenu održivom razvoju - STADA EXPO, koju smo imali priliku u decembru predstaviti u Banjaluci u sklopu svoje evropske turneje.

Ova multimedijalna platforma prikazuje, kroz interaktivnu i održivu prizmu, proizvodne procese u farmaceutskoj industriji te na edukativan i inovativan način kombinuje nauku, tehnologiju a, pre svega, ljude koji stoje iza čitavog procesa. STADA EXPO je svoj evropski put započeo u Vršcu, nastavio kroz Rumuniju i Crnu Goru, da bi svoju prošlogodišnju turneju završio upravo u Banjaluci.

Top employer: Ponosan sam što je, treću godinu zaredom, “Hemofarm” dobitnik priznanja „Top Employer“ (najbolji poslodavac) za 2024. u Bosni i Hercegovini od „Top Employers Institute“, nezavisne organizacije koja globalno ocenjuje kompanije u pogledu njihove posvećenosti ljudskim resursima. Ovo priznanje jeste potvrda našeg konstantnog ulaganja u ljude i njihov profesionalni razvoj, te stvaranja još boljih uslova za naše zaposlene u svim sektorima. Zapošljavamo kadrove različitih profila i životne dobi, koji imaju priliku da nauče mnogo i razvijaju se. Ostajemo na istom pravcu, svakodnevno unapređujući svaki segment rada i poslovanja za dobrobit i naših zaposlenih i društva u celini.

Poznajemo se: Ko poznaje “Hemofarm”, a znamo se decenijama, zna i da je jedan od imperativa našeg rada i poslovanja podrška zdravstvenom sektoru zemlje. Kao domaćoj kompaniji i lideru u oblasti farmaceutske industrije briga o kvalitetu zdravstvene zaštite je od primarne važnosti. Pri tom ne mislim samo na obezbeđenje kvalitetnih i dostupnih lekova ili pomoć zdravstvenim ustanovama. Pratimo svetske trendove u medicini i farmacijii i pomažemo da se oni implementiraju kod nas kroz podršku edukaciji zdravstvenih radnika. Samo kontinuirana edukacija lekara i farmaceuta može odgovoriti sve većim zdravstvenim potrebama stanovništva i zato decenijama pružamo podršku kontinuiranoj medicinskoj edukaciji stručne javnosti, unapređujući na taj način zdravstveni sistem zemlje.

Jednostavno rečeno, brinemo o zdravlju ljudi kao pouzdan partner.

41

F A R M A C I J A

42

F A R M A C I J A

43

ZDRAVSTVO - SRBIJA

N

a nedavnoj svečanoj AkademiJubilej-Svečana akademija ji Medicinskog fakulteta Beogradskog univerziteta obeležen je vek Katedre za hirurgiju. Jedan od osnivača Medicinskog fakulteta BU doktor Vojislav Subotić bio je prvi šef Katedre za hirurgiju, a njega su nasledili izuzetni hirurzi kojima ogromnu zahvalnost duguju studenti koji su od njih učili, kao i veliki broj izlečenih pacijenata, u uvodnom izlaganju istakao je prof. dr Lazar Davidović, sadašnji dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu. Beogradski Medicinski fakultet u samom vrhu Evrope Kao značajan datum osnivanja Katedre opšte i specijalne hirurgije i obeležavanje stogodišnjice postojanja, Svečanom Akademijom obeležen vek Katedre za hirurgiju Medicinskog fakulteta Beogradskog univerziteta počinje od dana kada je prof. Milivoje Savremena Katedra hirurgije sa anesteziologijom broji 284 člana, od toga 40 redovnih i 29 vanrednih Kostić održao prvo predavanje na Ka- profesora, 58 docenata i 157 kliničkih asistenata koji izvode nastavu u 19 nastavnih baza tedri opšte i specijalne hirurgije u ime Pišu: Marko Radoš i Jelena Milanović „oca srpske hirurgije“ počivšeg prof.

Vojislava Subotića i jednog od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Prilikom otvaranja svečane proslave prof. dr Aleksandar Simić, šef Katedre hirurgije sa anesteziologijom, je naglasio da se ovim jubilejom može pohvaliti mali broj univerziteta u svetu.

Razumevanje savremene hirurgije bazira se na razumevanju uzvišene i fascinantne prošlosti. Savremena hirurgija predstavlja rezultat rada besmrtnih velikana – zbog toga ovu svečanu akademiju posvećujemo svim hirurzima koji su u veoma turbulentnom veku svoje živote ugradili u hirurgiju i srpsko zdravstvo, onima koji su postavili temelje i izgradili tradiciju i hirurgiju koju danas poznajemo, naglašavajući da će današnji članovi Katedre hirurgije nastaviti isto i biti dostojni naslednici svojih prethodnika, dodavši da oseća one održale. Čitave oblasti specijaliza- ti i podržava od početka studija da bi privilegiju što kao dvadeseti šef Katecije u subspecijalizacije smo ukidali jer na vreme prepoznao njegov talenat za dre može s ponosom da u ime pretsmo ostajali bez nastavnika, to nikada bavljenje određenom specijalizacijom. hodnika izjavi da smo u samom vrhu više ne sme da se desi. Hirurzi moraju Mladim lekarima ministarka je preEvrope i sveta. da se bave naučnim i pedagoškim ra- poručila da moraju da znaju svoja pra„Ističući da Katedra za hirurgiju sa dom, ali i da se povezuju sa bazičnim va i pažljivo čitaju zakone i pravilnike, anesteziologijom danas ima 284 članaukama kako bi se učvrstila saradnja jer posao koji obavljaju je sam po sebi na, među kojima se nalazi 40 redovi povezanost sa institutima. Zbog toga izuzetno težak i odgovoran: „Dozvolili nih profesora, 29 vanrednih profesora, je moja sugestija mladim kolegama da smo da privatni sektor prevlada i za58 docenata i 157 kliničkih asistenadoktorske studije upisuju na bazičnim nemarili smo status Srpskog lekarskog ta. Prof. dr Danica Grujičić, ministarnaukama, naglasila je doktorka Dani- društva, što je ogromna greška i u ime ka zdravlja, naglasila je da hirurgija u ca Grujičić.

Ministarstva zdravlja trudiću se da sve budućnosti mora da se povezuje sa Ona je na ovoj jubilarnoj akademiji to što pre ispravimo kako ne bismo bazičnim naukama. Posebna pažnja predložila uvođenje mentorstva kako bi dolazili u situaciju da loše radnike ne Katedre mora da bude usmerena ka svaki doktor imao studenta koga pra- možete da kaznite, a dobre ne možete malim nastavnim bazama kako bi se 44

Vek Katedre za hirurgiju Medicinskog fakulteta Beogradskog univerziteta

Z D R AV S T V O

da nagradite. To mora da se menja“, naglasila je ministarka Grujičić.

Dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu prof. Lazar Davidović podsetio je na ovoj jubilarnoj proslavi 100 godina Katedre da je Katedra za hirurgiju i anesteziologiju jedna od najstarijih na Medicinskom fakultetu u Beogradu, koja je od svog osnivanja imala 19 izuzetnih šefova i stručnjaka, od kojih su 18 bili članovi Srpske akademije nauka i umetnosti. Na različite načine svi oni su obeležili vreme u kojem su radili, a siguran sam da će veliki ljudi voditi Katedru i u budućnosti, istakao je dekan Davidović. On je ocenio da je, zahvaljujući mnogim spcijalizacijama, danas značajno unapređeno lečenje pacijenata, pa su neke bolesti koje su pre samo jednu deceniju bile neizlečive, danas postale u potpunosti izlečive.

Danas se nastava izvodi u 19 nastavnih baza, a svi oblici nastave izvode se u malim grupama – maksimalno 25 do 30 studenata na predavanjima, odno-

sno tri do pet u grupi za praktičnu nastavu. Time smo se značajno približili standardima vodećih fakulteta u svetu, zaključio je prof. Davidović.

Prezentujući bogatu istoriju Katedre za hirurgiju sa anesteziologijom prof. dr Aleksandar Simić podsetio je da je prvo hirurško odeljenje u Kraljevini Srbiji osnovano 1889. godine u okviru Opšte državne bolnice u Vidinskoj ulici u Beogradu, a osnivač i prvi načelnik bio je primarijus dr Vojislav Subotić. On je učestvovao u pet ratova za oslobođenje i ujedinjenje Srbije i srpskog naroda i napisao veliki broj stručnih radova, pa se s pravom naziva OCEM SRPSKE HIRURGIJE. Po završetku Velikog rata u okviru hirurškog odeljenja 1919. godine osnivaju se dva specijalizovana odseka, među prvima takve vrste u Evropi: hirurško-urološki i hirurško-ortopedski, a u cilju osnivanja Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ukazom predstolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, 9.

-

SRBIJA

septembra 1919. godine imenovan je za redovnog profesora doktor Vojislav Subotić, lekar i operator za hirurgiju iz Beograda. Vek postojanja Medicinskog fakulteta Beogradskog univerziteta na taj način beleži datum od 9. decembra 1920. godine od osnivanja Medicnskog fakulteta. Prof. dr Subotić, uz prof. dr Milana Jovanovića Batuta, postaje prvi profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

U prostorijama paviljona hirurškog odeljenja Opšte državne bolnice Dekretom Medicinskog fakulteta početkom 1921. godine osnovana je Hirurška klinika Medicinskog fakulteta, čime je ona postala prva klinika koja je započela svoj rad i prva nastavna i stručna ustanova za studije hirurgije u istoriji Srbije. Tokom 1921. godi-

ne postupno su imenovani nastavnici hirurgije, a potom su i formirane tri katedre hirurgije Medinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu – Katedra za opštu i specijalnu hirurgiju, Katedra hirurške propedeltike i Katedra ratne hirurgije. Početkom 1928. godine dovršena je i počela sa radom centralna zgrada Hirurške klinike, a novoizgrađena zgrada ima veliki i lep amfiteatar, bogatu biblioteku, savremeno opremljen rendgen-kabinet, laboratorije i dve operacione sale. Pošto je izgradnjom centralne zgrade izgrađen veći prostor, sredinom1928. godine formiraju se dva odeljenja – Prvo hirurško i Drugo hirurško odeljenje, a vanredni profesor Milivoje Kostić, ukazom kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića 25. marta izabran je za redovnog profesora Opšte i Specijalne hirurgije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

45

Z D R AV S T V O

-

Prof. dr sc. med. Zoran Popović Specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije Rođen je 1953. godine u Doboju, Republika Srpska.

Medicinski fakultet je završio 1977. godine u Beogradu.

Specijalizaciju iz ortopedske hirurgije i traumatologije je završio 1984. godine na Vojnomedicinskoj akademiji, gde je radio do penzionisanja. Penzionisan je kao brigadni general.

Doktorirao je 1996. godine na Vojnomedicinskoj akademiji.

Stručno se usavršavao u ”The Louisville Institute for Joint Replacement and Arthroplasty Foundation” Louisville, Kentucky, USA (Institut za veštačke zglobove, Luisvil, Kentaki, SAD), a tema edukacije je bila hirurgija veštačkih zglobova kuk, koleno i rame, kao i lečenje sportskih povreda (artroskopije i ligamenti). Druga edukacija u SAD bila je u “Rush Praesbiterian Hospital Chicago”. Godine 2015. je imao edukaciju u bolnici „Montefiore“ u gradu New York u SAD. Svoje dugogodišnje i bogato stručno iskustvo je stekao u Klinici za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju na Vojnomedicinskoj akademiji.

Profesor Zoran Popović je ekspert u ortopedskoj hirurgiji veštačkih zglobova i sportskoj medicini, kao i u lečenju svih vrsta preloma i politraume, lečenju degenerativnih oboljenja zglobova. Pored toga, ekspert je i u primeni autolognog kondicioniranog seruma (ACS), ORTOKIN metoda, u lečenju artroza svih zglobova, a posebno kolena, kuka, skočnog zgloba i ramena kao i u primeni ovog metoda u lečenju sportskih povreda. Član je Srpske ortopedsko-traumatološke asocijacije (SOTA), Ortopedske sekcije Srpskog lekarskog društva, američke Akademije za ortopedsku hirurgiju (AAOS), Svetske asocijacije za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju (SICOT), Američke asocijacije vojnih hirurga (AMSUS).

Profesor Zoran Popović po pozivu često izvodi operacije u zemlji i inostranstvu.

O

ko tri decenije prof. dr sc. med.

Zoran Popović, ortopedski hirurg, radi operacije oba koljena, ugradnju endoproteza, istovremeno. Većina ortopedskih hirurga prvo operišu jedno pa, nakon određenog vremena, drugo koljeno. Pacijentima dr Popović uliva povjerenje, daje ohrabrenje da je skoro nemoguće, ipak, moguće i na kraju, što je najvažnije, operacijom odstranjuje bol u koljenima koji je za neke pacijente bio višegodišnji nepoželjni saputnik u životu. Živjeti godinama sa bolom u koljenima apsolutno nije lako. Uz ograničene pokrete, bolovi otežavaju i limitiraju osobe da obavljaju aktivnosti kao što je penjanje uz stepenice, hodanje…

Svaki pokret praćen je bolovima različitih intenziteta.

Dan nakon operacije oba koljena pacijent staje na noge i pravi nekoliko koraka uz pomagala i preporuke fizioterapeuta.

Profesore, slovite za eksperta u ortopedskoj hirurgiji. Jedan ste od rijetkih, a možda i jedini ortoped hirurg na balkanskim 46

Objavljeno: 11.2.2024. https://primorski.me

SRBIJA

Ljekar koji uliva povjerenje

Istovremena operacija oba koljena

Razgovor vodila: Biljana Dabić, glavni i odgovorni urednik, “Primorski portal”

prostorima koji radi istovremeno artroplastiku oba koljena.

Zašto ste uveli takvu praksu?

- Operaciju ugradnje endoproteza oba koljena u jednom aktu radim od 1997. godine. Sve je počelo za vrijeme mog prvog školovanja u SAD, “The Lousville Institute for Joint replacement and arthroplasty foundation Kentucky”. Radio sam i prije toga operaciju ugradnje proteza koljena u VMA jer smo i tu imali uvijek veoma dobru školu. Međutim, kada sam došao na pomenuto školovanje dobio sam i licencu za rad od “Kentucky Board for Medical licencure” i to mi je omogućilo da izvodim operacije u SAD. Tu sam prvi put vidio proceduru ugradnje oba koljena u jednom aktu i potpuno sam njome ovladao. Dakle, ovo je rezultat škole koju sam prošao, nisam samostalno uveo ovu proceduru u standar-

dnu praksu na našim prostorima. Radi se o potpuno priznatoj proceduri koja značajno unapređuje ovu vrstu hirurgije i treba je primijeniti kada je indikovano da se to uradi. Postoje brojne studije u SAD koje definišu ovu vrstu hirurgije. Preporučujem da se ta škola prihvati i u našoj regiji.

Usavršavali ste ste u Americi, na VMA. Kada ste uradili prvu operaciju “zamjene” koljena, koliko operacija uradite na godišnjem nivou, koliko godina je imao najmlađi pacijent?

- Imao sam tri ključna školovanja u SAD. Prvo je navedeno u Lousville, Kentucky. Drugo je bilo u “Rush Presbyterian Hospital Chicago” a treće u bolnici “Montefiore” u gradu New York. Odličnu komunikaciju i edukaciju sam imao i u “Endo” klinici u Hamburgu, kao i u

Z D R AV S T V O

bolnici u Ulmu. Nakon edukacije u gradu Chicago, 2005. godine, uveo sam u svoju praksu i istovremenu artroplastiku oba kuka u jednom aktu, kada je to indikovano.

Mislim da sam prvu operaciju vještačkog koljena uradio početkom devedesetih godina u VMA i imao sam već određeno iskustvo na tom polju kada sam otišao na prvu edukaciju. Godišnje uradim mnogo operacija.

Postoji li limit kad je u pitanju životna dob pacijenta za operaciju koljena?

- Ne postoji starosni limit za ovu hirurgiju kada su ljudi u zrelom životnom dobu, postoje samo pravilne indikacije.

Operisao sam i pacijente u trećoj deceniji života, nekoliko slučajeva, kada je bilo indikovano.

Kada poredite početke u ortopedskoj hirurhiji koljena i danas, koliko je medicina napredovala - koja su poboljšanjai za pacijente?

- Što se tiče same procedure, može se reći da je posljednje 3-4 decenije postavljen veoma visok standard i u tehnološkom smislu i u samoj hirurškoj tehnici pri čemu navodim i kompjuterski asistirane procedure koje sam uveo nakon edukacije u Cirihu i Ulmu 2007. godine.

Može li pacijent da “zakasni” za operaciju? Kada?

- Nema tu kašnjenja ili ranih indikacija. Potrebno je samo slijediti instrukcije struke i slušati savjete ljekara.

Odluke se ne donose naprečac, nego uvijek nakon kompletne elaboracije stanja pacijenta.

Koliko je pacijent u riziku nakon operacije?

- Ovo je procedura koja zahtijeva, pored standardne dijagnostike, i adekvatnu preoperativnu pripremu, koja je neizostavna, i pacijenti to prolaze u skladu sa protokolima u svim ustanovama. Učestalost glavnih komplikacija je manja od 1% što je prihvatljivo i tako je širom svijeta.

Koje komplikacije mogu da nastanu u postoperativnom periodu?

- Ne volim da pričam o komplikacijama kao ni moje kolege jer su one zaista rijetke i do 1%, ali kome se dese to je za njega 100%. Jednostavno, to nije za dominantnu raspravu jer svi se trudimo da ih izbjegnemo koliko god je Kada se preporučuje ortopedmoguće. Govorim o eventualnoj infekska hirurgija koljena? ciji, dubokoj venskoj trombozi, emboliji - Postoje veoma jasne indikacije za pluća, ali prevencija ovoga podrazumiovu vrstu hirurgije i to je veoma dobro jeva primjenu terapije po protokolu što definisano. smanjuje vjerovatnoću komplikacije ispod 1%. To zaista nije značajno.

Kakve su prognoze, uspješnost totalne artroplastike koljena U čemu je razlika ukoliko gokod pacijenata koji imaju divorimo o operaciji nakon pojagnostikovan reumatoidni arvrede ili usljed RA? tritis?

- Operacije su posljedica artroze - Kod pacijenata sa reumatoidnim koljena, gonartroze, kako je nazivano, artritisom je moguća nešto veća uče- ali zbog određenih promjena na kostima stalost neželjenih efekata, ali su i kod i mekim tkivima kod RA imamo nešto njih rezultati veoma dobri. Potpuno im veće mogućnosti komplikacija intra ili preokreće kvalitet života na bolje. postoperativno.

-

SRBIJA

Koliko može da traje rehabilitacij, u prvoj, odnosno drugoj okolnosti?

- Rehabilitacija, odnosno kompletan oporavak je kod kasnijih stadijuma RA duža i otežana sa nešto slabijim defnitivnim funkcionalnim ishodom ali, u svakom slučaju, omogućava dobru funkciju koljena.

Koje proteze predlažete?

- Što se tiče proteza koje predlažem, mogu reći da je danas tehnološki nivo tzv. implantata izuzetno visok širom svijeta, postoji odlična komunikacija između referentnih ustanova iz ove oblasti širom svijeta i veoma kvalitetni stručni skupovi koji omogućuju potrebnu razmjenu informacija. Škola kojoj pripadate uglavnom vas opredjeljuje koju vrstu implantata koristite, ali je mnogo značajniji kvalitet urađene hirurgije jer od toga zavisi ishod operacije i kvalitet postoperativnog oporavka.

Imate dugogodišnje i bogato stručno iskustvo - šta biste preporučili pacijentima?

- Pacijentima savjetujem da se rukovode prema uputstvima koja dobijaju od ortopeda.

47

Z D R AV S T V O

-

Вести из ВМА

SRBIJA

ВМА, Свечана академија, 21. 12. 2023.

Јубилеј Клинике за ОРЛ ВМА и војне ОРЛ Пуковник проф. др Миланко Милојевић

С

вечана академија поводом обележавања седам деценија Клинике за оториноларингологију Војномедицинске академије и сто двадесет пет година војне ОРЛ у Србији одржана је у Свечаној сали Београдског дома Војске Србије. Почеци војне оториноларингологије у Србији везани су за завршетак Војне болнице на Врачару 1909. године, док је прво Одељење оториноларингологије уведено је у оквиру Опште болнице 1893. године. Након увођења наставне делатности, 1953. године оно је достигло ранг клинике. Од њених почетака до данас бројне генерације лекара, сестара и запослених су, према речима начелника Клинике за ОРЛ ВМА пуковника проф. др Миланка Милојевића, уложиле велике напоре да би она расла и развијала се током седам деценија.

- Неретко су то били пионирски кораци, било да се ради о новим дијагностичким методама или хируршким техникама. Овај свечани тренутак користим да зах-

У

организацији Управе за војно здравство и Санитетске службе Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске, 11. јануара ове године реализовано је предавање путем видео-линка у просторијама Војномедицинске академије. На тему „Управљање у непредвиђеним и неизвесним ситуацијама технике и корисни алати за иновацију и промену“ говорио је начелник Санитетске службе Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске генерал-мајор Тимоти Хоџетс који је од маја 2023. године и гостујући професор Медицинског факултета ВМА Универзитета одбране у Београду. Видео-конференцији присуствовали су начелник Управе за војно здравство бригадни генерал Радивоје Анђелковић, заменик начелника ВМА бригадни гене-

48

валим нашим учитељима – професорима, примаријусима, специјалистима ОРЛ, од којих смо имали част и прилику да учимо – рекао је пуковник проф. др Милојевић, напомињући да захвалност подједнако заслужују и генерације медицинских техничара, који су, такође, дали велики допринос у развоју Клинике и стасавању нових генерација лекара.

Пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић

Филм, који је уприличен поводом 70 година постојања и рада Клинике за ОРЛ ВМА, био је презентован на Свечаној академији, а према речима начелника Војномедицинске академије пуковника проф. др Мирослава Вукосављевића у потпуности је осликао вишедеценијски рад и труд запослених у Клиници за ОРЛ.

- Ово је још један важан јубилеј Војномедицинске академије и то уочи обележавања 180 година њеног постојања следеће године. Ово је прилика да сагледамо колико је генерација допринело томе да данас имамо традицију за понос целе наше земље. Она нас обавезује не само да памтимо богату историју и осниваче свих грана војне медицине, већ и

да очувамо поверење народа свакодневно унапређујући квалитет нашег рада – рекао је пуковник проф. др Вукосављевић. Начелник ВМА професор др Вукосављевић, овим поводом, уручио је захвалнице свима који су дали немерљив допринос Клиници својим радом, а међу којима су проф. др Кирил Харалампиев, проф. др Божа Ристић, проф. др Борис Китаноски, др Душан Бијелић, проф. др Михаел Подвинец и проф. др Ендру Фишман, као и више медицинске сестре Милена Ковачевић и Слободанка Свилар. У име свих којима су уручене захвалнице обратио се некадашњи начелник Клинике, проф. др Кирил Харалампиев рекавши да многи лекари који више нису међу нама такође заслужују захвалност, јер су сви заједно допринели да Клиника буде једна од водећих у Југославији, а и данас у Србији.

Проф. др Кирил Харалампиев

Свечаност поводом обележавања јубилеја увеличали су и припадници Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“ извођењем нумера „Мирис жене“, „Perhaps“ и „Sway“.

ВМА, 11. 1. 2024.

Предавање генерал-мајора Тимотија Хоџетса

рал Драган Динчић, декан Медицинског факултета УО проф. др Соња Марјановић, начелници Одељења Управе за вој-

но здравство као и начелници Сектора и Одељења Војномедицинске академије. Кључне поруке предавања ослањале су се на актуелне иновације, како на најбољи могући начин усвојити знање и применити га у датој ситуацији. Имајући у виду добру и успешну вишегодишњу сарадњу као и општи закључак свих присутних да је предавање генерал-мајора Хоџетса било од велике користи, у плану је да се и у наредним месецима реализује сличан састанак са већим бројем заинтересованих.

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

B

ombardovanje Srbije 1999. godine koje je izvršilo 19 zemalja, najtragičnije se odrazilo na Kosovu i Metohiji. Povlačenjem srpske vojske 1999. godine sa Kosova i Metohije usledile su i brojne iseljeničke kolone. Među njima je bila i porodica Lazarević. Dragana i Bogdan iz Peći napuštaju Kosovo i Metohiju, ostavivši svoj dom i imanje, krenuvši u nepoznato. Put ih je odveo u Vrnjačku Banju gde su se zaustavili, zapravo doselili.

Posle nekoliko godina dobili su kćerku Anđelu, međutim, teška ekonomska situacija tih godina u Srbiji, Lazareviće je još jednom naterala da se sele. Odlučili su da probaju preko, negde u Evropu.

Godine 2010. dolaze u grad Mec, na istoku Francuske, gde pokušavaju da se snađu. U početku, Lazarevićima je bilo veoma teško, što je i logično, kad se zna da nisu znali jezik niti su imali boravišnu dozvolu. Otac Bogdan, kao glava porodice, pronalazio je razne poslove kako bi prehranio porodicu. Ova vredna i čestita srpska porodica svoj status je regulisala tek 2017. godine, a mala Anđela je u međuvremenu dobila sestru Miju i brata Miloša.

Već od početka školovanja u Francuskoj „mala“ Anđela je pokazivala veliko natprosečno znanje i, uz marljiv rad, postizala izvanredne rezultate iz svih oblasti. Njeni čestiti roditelji nisu mogli ni da prate koliko je Anđela bila uspešna sve dok u osnovnoj školi nisu stizale ozbiljne pohvale i priznanja, a onda je došao trenutak da upiše fakultet. Njena želja od malena je bila da bude doktorka, tako da je odlučila da odabere studije medicine. „Imam posebnu ljubav prema medicini, to je nešto neopisivo. Od malih nogu uvek sam htela da budem doktorka. Odlučila sam se za kardiovaskularnu i torakalnu hirurgiju, jer tu pronalazim sebe.

Te oblasti imaju taj neki adrenalin koji mi je potreban svakodnevno.“ Mlada nadprosečna lekarka poslala je poruku mladima u Srbiji: “Moramo biti najbolji i najjači kad je najteže. Iz naše nacionalne nesreće, svi mi koji smo izbegli sebi smo postavili ciljeve da iz takve prilike moramo izaći jači, bolji, plemenitiji, uporniji, hrabriji i spremniji da verujemo u sebe i svoje vrednosti i sposobnosti, da dokažemo da smo mi Teslin narod“.

Anđela Lazarević, uspešni student medicine, za samo jednu godinu dala je sve ispite za dve godine i to na dva fakulteta, na Fakultetu medicine i Fakultetu fizike i hemije sa najvišim ocenama (čiste desetke). Lazarevićeva je na fakultetu u Nansiju od 1470 studenata 50

Srbi u Francuskoj

Anđela, Teslino dete Pripremili: Marko Radoš i Jelena Milanović

izabrana za najboljeg studenta, a nakon toga je isto priznanje dobila i na nacionalnom nivou Republike Francuske u svojoj branši. Njeni profesori na oba fakulteta nisu štedeli pohvale u poređenju sa dosadašnjim generacijama, uvek ističući da nisu decenijama imali takvog studenta sa genijalnim rezultatima. Jedan profesor je iz znatiželje Anđelu Lazarević pitao da li joj je neko iz porodice imao rodbinske veze sa Nikolom Teslom... To je bio razlog da njeni profesori ništa ne prepuste slučaju pa su joj već u ovoj, 2024. godini ponudili specijalizaciju kao natprosečnom studentu.

Međutim, Švajcarska (Lozana) je poslala ponudu Anđeli Lazarević da je u potupnosti stipendira i plati joj komplet-

Anđela Lazarević, dete sa Kosova i Metohije, Peć, sa roditeljima izbegla u Francusku, i pored teških uslova za dve godine završila dva teška fakulteta, medicinu, fiziku i hemiju, u svojoj dvadesetoj godini.

Francuzi je proglasili nadprosečnom studentkinjom decenije, što je bio i razlog da se preseli u Švajcarsku, u Lozanu, gde joj Švajcarci plaćaju kompletnu specijalizaciju.

Veoma rano je shvatila da kad je najteže mora biti najjača i da iz životnih teškoća mora biti obrazovanija, plemenitija, upornija, hrabrija i spremnija da veruje u sebe i svoje vrednosti i sposobnosti, ističući zapravo da se znanje mora ponašati kao i ljubav, što ga više daješ više ga imaš.

nu specijalizaciju, takođe pod naznakom natprosečnog studenta.

Kada „vrati film u nazad“ priznaje da je bilo teško. Slobodno vreme je „trpilo“, bilo ga je jako malo ali, ipak, tvrdi da je sve u dobroj organizaciji.

Iako trenutno živi u inostranstvu, za Anđelu je Srbija domovina. Ona i njena porodica dolaze u Vrnjačku Banju svake godine, a kako kaže, nikad se ne zna, možda se nekada vrati i zauvek.

Videla je na društvenim mrežama da je mnogim mladim inspiracija i zbog toga joj je veoma drago.

– Drago mi je i što sam inspirisala druge mlade, posebno one koji sumnjaju u sebe, jer želim da znaju da sve što želiš, ako se dovoljno potrudiš, možeš da ostvariš.

Priznaje da su porodica i prijatelji jako ponosni na nju te da je istina da je poneki zovu „genije“.

– Svi su presrećni, svi me zovu da mi čestitaju, telefon mi neprekidno zvoni, a moja mlađa sestra me već danima zove “genije”. Lep je osećaj i drago mi je da je toliki broj ljudi jednako srećan i raduje se mom uspehu – ističe ova mlada genijalka.

Anđela Lazarević je zaista natprosečna studentkinja, u roku od dve godine, u svojoj 20. je diplomirala na dva veoma teška fakulteta, medicini i fizici i hemiji. Iako je nedavno dobila francusko državljanstvo, svoju Srbiju uvek ističe kao ponos, kao što to čine i brojni uspešni i pre Anđele. Kad je pitaju odakle je, mnogi koji ne znaju gde je Srbija, ona im odgovara:“Ja sam iz Srbije odakle je i Đoković“.

Ima nas mnogo u svetu i Srbija će uvek biti naša ponosna zemlja... jer to je naša otadžbina.

Л

Најновије књиге даровитих лекара

Z D R A V S T V O Лекари - S Rуметници BIJA

екари са даром за писање користе слободне тренутке да се окрену књижевној речи а када узмогну да објаве, осване и нови наслов књиге.

Још једна мала библиотека

Они пишу песме, приче, романе, путописе. Пишу о знаменитим лекарима и личностима неког доба, описују ратове, догађаје… А како често имају дар и за сликање, цртање или дизајн, они неретко књиге опреме и уреде. Неки од њих пишу и нарочите приче и романе, оне за децу. Пишу о чувању здравља, што јесте дуга традиција у нашем народу, а неки, будући да су у настави објаве, сами или у сарадњи, уџбенике, монографије, преносећи знање обогаћујући његову ризницу. Сви они то раде са јаком посвећеношћу, а удружења лекара, затим лекара књижевника, књижевника уопште, најчешће су места представљања нових наслова. Понеку песму, причу, део текста, објаве у књижевном часопису, дневној штампи или у медицинском часопису који има слуха за лепу реч, гајећи кутак за уметност. За догађаје се каже да их морамо обавезно забележити јер ако тога нема као да се нису догодили. Лекаре уметнике потребно је само мало подстаћи и пружити им прилику да се јавно огласе. Јесте чин писања индивидуални, али је за представљање књиге неопходна јавност. Књиге се промовишу кроз промоције на састанцима удружења лекара, књижевника уопште, на различитим местима и под различитом организацијом. Нама је привиле-

Књига „Због тебе тата” прим. др Анке Станојчић достојно је представљена како и доликује

гија да кроз обавештења пратимо рад појединца, а кад узмогнемо у представљању књиге или учествујемо или уживамо заваљени удобно на нашим седиштима где неретко промоције садрже и музички део који оплемени и употпуни доживљај новог штива. Нама у Секцији за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине СЛД подстицај је одувек, од њеног оснивања, председник акад. мед. Владимир Јокановић. Он и ваја и црта, пише стихове и прозу, бави се новинарством и повремено са великом лакоћом уреди књигу о лекарима уметницима. Као да има хронометар који га повремено подсети да о даровитим лекарима треба нешто записати, да остане, да сведочи о времену и људима. У 2023. години дајемо информацију о неким новим књигама

наших лекара уметника као и неколико уџбеника, објављених последњих година. Академик Рајко Игић, фармаколог и токсиколог, објавио је „Еротске вињете” и на задњој корици исписана су три књигоказа, како је одабрана за те намене нова српска реч управо од нас лекара на челу са аутором ове књиге. Речи за појмове којих још нема на српском језику предлажемо и даље. Др Божица Фатовић Милићевић, гинеколог и акушер, сликар и књижевник из Београда, јавља се из Америке и наводи најновији наслов своје књижице „Приче предивне жене” а претходних година објавила је књижицу за децу „Звездица тражи пријатеља” и књигу „Сећање Земунаца на омладинске радне акције”. Др Слађана Марковић, педијатар из Аранђеловца, објавила је роман „Гатара”, др Анка Станојчић, нефролог из Београда, написала је „Због тебе тата” о завету поклоњењу дедином гробу у Норвешкој, проф. др Милорад Жикић, неуропсихијатар из Новог Сада, објавио је „Филозофија умећа успешног старења”, др Мирјана Даниловић, пнеумофтизиолог из Београда, роман за децу „Авантуре девојчице свемирке” а др Славица Милосављевић, микробиолог из Београда, објавила је другу књигу прича „Мирис јабука и дуња”. Проф. др Иван Тушек, спец. дечје и превентивне стоматологије из Новог Сада, у сарадњи са више колега, објавио је последњих година књигу „Каријес раног детињства – биолошке основе” и „Фармакологија и токсикологија” које ће користити бројне генерације студената. Верујемо да нових наслова има још. По жару са којим маштају о новим књигама, можемо рећи да их ни следећих година неће недостајати, напротив. А теме ће бити разне, које никада не можемо ни наслутити. И о њима ћемо некад понешто написати. Прилог припремила: др Славица Жижић Борјановић, секретар Секције

51

Z D R AV S T V O

S

-

SRBIJA

tara afrička izreka kaže: - Vi ste ono što jedete! Naravno, kao i afrički i svi drugi narodi sveta su bili svesni važnosti zdrave ishrane za izgradnju zdravog i snažnog tela, a kroz dugo iskustvo su došli i do saznanja da hrana može pomoći i kod brojnih zdravstvenih problema. Tradicija korišćenja hrane u svrhu lečenja se zasigurno razvijala desetinama hiljada godina, da bismo danas bili u situaciji da znamo toliko raznovrsnih lekovitih recepata koji u svome sastavu imaju neku od namirnica, koje su, inače, deo svakodnevne ishrane.

Crni luk je svakako nezaobilazan sastojak gotovo svakog jela, od supa, do brojnih salata, ali se on isto tako pokazao kao izuzetno važan kao deo sirupa za umirenje upornog kašlja. Naime, kada više ne znamo kako se izboriti sa upornim kašljem, kao spasonosno rešenje se pojavljuje sirup koji se sastoji od jedne glavice crnog luka i 5 listova lovora, koji se kuvaju 20 minuta u pola litra vode, a na kraju kuvanja se doda još jedna supena kašika meda.

Sirup se pije tokom dana.

Beli luk je, isto tako, jedan od najčešćih začina, ali se za njim često poseže kada se traži spas od od nekog zdravstvenog problema. Na primer, kada vam se povisi pritisak, a nemate nikakav lek i daleko ste od lekara, šta da radite? Najbolje što možete je da u čašu jogurta izrendate 3 čena beloga luka, dobro izmešate i popijete. Obično se pritisak za kratko vreme snizi u značajnoj meri.

Crna rotkva je u nekim našim krajevima nezaobilazan sastavni deo božićne trpeze, ali je ona isto tako prisutna u lečenju. Naime, kada se rotkva izdubi, napuni medom i ostavi da prenoći u frižideru, pa se onda uzima po jedna čajna kašičica toga soka pre svakoga jela, pomaže kod bronhitisa, ali i u otapanju kamena u bubregu.

Zob je biljka koja je najpoznatija kao hrana za konje, ali je zobena kaša, pogotovo u zadnje vreme, veoma prisutna i u ljudskoj ishrani. Ranije se na ovas gledalo sa prezirom, ali otkako se saznalo koliko je on zdrava na-

52

Fitoterapija

Hrana kao lek u narodnoj medicini

Goran Poletan, fitoterapeut

mirnica, slika se potpuno promenila i zobena kaša je postala veoma fensi.

Postoji jedna veoma poznata anegdota, kada se radi o zobi: Kada se neki Englez narugao jednom Škotu zato što im je čest obrok zobena kaša, rekavši mu da u Engleskoj oni zob daju samo konjima, Škot mu je odgovorio: - Zato je Engleska poznata po dobrim konjima, a Škotska po dobrim muškarcima.

Međutim, ovas ili zob, je ne manje poznat i po svojoj lekovitosti, jer se odvar od zobi preporučuje za lečenje brojnih zdravstvenih problema, od ko-

neki čajni odvar.

Svima nam je poznato da je med jedna od najhranjivijih namirnica, a isto tako i najlekovitijih, pa nije čudo što je on možda i najčešći sastojak raznoraznih prirodnih preparata, za lečenje i ulepšavanje. Na primer, kada se pomeša po 300 g meda, smrznute borovnice i smrznute brusnice, pa se uzima po jedna kašika te mešavine pre svakog jela, znatno se ojača krvna slika.

Jabukovo sirće je, osim za salate, izuzetno važno i kada se radi o primeni u lekovite svrhe. Zna se da je ono ne-

jih su samo neke: Bubrežni kamenci, plućne bolesti, bolesti jetre i želučano-crevnog trakta...

Poznato je da cvekla, kao namirnica, jača krv, ali treba znati i da sveže ceđeni sok od cvekle pomaže i kod visoke temperature, zagnojenih krajnika, otoka limfnih žlezda...

Kupus, bilo kao sveži ili kiseli, je jedan od najprisutnijih u ishrani u velikom delu sveta, ali se list kupusa koristi i kao oblog: kod čireva, uboja, reumatskih bolova itd., a iseckan i pomešan sa iseckanim listovima blitve, koprive i belancem, služi kao podloga za obloge kada se želi priviti na telo

nadmašno sredstvo za skidanje temperature, kao i da je najbolji pomoćnik kada krenete da skidate kilograme, ali je, kada se u pola litra sirćeta dodaju tri grančice ruzmarina i izuzetno efikasno sredstvo za poboljšanje cirkulacije.

Uz sve ovo je svakako i jasnija poznata nam: - Neka lek tvoj bude tvoja hrana, a hrana tvoja tvoj lek.

www.ozdravite.com, gp@ozdravite.com Telefoni: Srbija +381 65 43 819 43, BiH +387 66 355 310

Medicina i pravo

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Vantelesna oplodnja, izvršena genetskim materijalom i utvrđivanje očinstva Kristina Đorđević, advokat, Beograd

Z

akonom o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, koji je stupio na snagu 2017. godine, regulisani su način, postupak, uslovi i organizacija delatnosti biomedicinski potpomognute oplodnje, vrste postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje, ostvarivanja prava na biomedicinski potpomognutu oplodnju, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje delatnosti i postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje.

S druge strane, odredbe Porodičnog zakona (“Službeni glasnik RS”, br. 18/2005, 72/2011, 6/2015) obrađuju oblast porodičnog statusa deteta u sklopu koje je posebna pažnja posvećena materinstvu i očinstvu.

Kada je reč o prirodnom začeću, član 45.

Porodičnog zakona predviđa da se ocem deteta koje je rođeno u braku smatra muž majke deteta. Takođe, članom 56. ovog Zakona predviđeno je da očinstvo muškarca koji je upisan u knjigu rođenih kao otac deteta može biti osporeno.

Međutim, kada je u pitanju začeće uz biomedicinsku pomoć, Zakon je, imajući u vidu specifičnost situacije, predvideo nešto drugačije mogućnosti.

Tako je članom 57. Porodičnog zakona predviđeno da je majka deteta začetog uz biomedicinsku pomoć žena koja je dete rodila. Ovim članom je, takođe, predviđeno da se, ako je dete začeto uz biomedicinsku pomoć darovanom jajnom ćelijom, materinstvo žene koja je darovala jajnu ćeliju ne može utvrđivati.

majke, koji je za postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja dao pismeni pristanak, ne može osporavati. Pored navedenog, Zakonom je predviđeno i da se, u situacijama kada je dete začeto uz biomedicinsku pomoć darovanim semenim ćelijama, očinstvo muškarca koji je darovao semene ćelije ne može utvrđivati.

Međutim, tumačenjem navedenih zakonskih odredbi, dolazi se do zaključka da Porodični zakon ne dozvoljava osporavanje očinstva muža ili vanbračnog partnera majke, koji je dao pisanu saglasnost za postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja, ali dozvoljava utvrđivanje očinstva u ovim situacijama.

Dakle, očinstvo bračnog ili vanbračnog partnera majke deteta koje je začeto uz biomedicinsku pomoć, koji je dao pismeni pristanak za postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja, može se utvrđivati. U skladu sa sudskom praksom, status bračnog ili vanbračnog partnera majke predstavlja neophodan uslov za utvrđivanje očinstva muškarca u odnosu na dete začeto uz biomedicinsku pomoć, uz pismeni pristanak.

Primer iz sudske prakse: PORODIČNO PRAVO – Vantelesna oplodnja izvršena genetskim materijalom i utvrđivanje očinstava Status bračnog ili vanbračnog partnera majke predstavalja neophodan uslov za

utvrđivanje očinstva muškarca u odnosu na dete začeto uz biomedicinsku pomoć, uz pismeni pristanak.

Iz obrazloženja: Imajući u vidu da je u postupku pred prvostepenim sudom nesumnjivo utvrđeno da tužilac i tužena nisu bili u braku ni u vanbračnoj zajednici u trenutku začeća maloletne B.B. pravilno je prvostepeni sud zaključio da je osnovan prigovor nedostatka aktivne legitimacije, jer status bračnog ili vanbračnog partnera majke predstavlja neophodan uslov za utvrđivanje očinstva muškarca u odnosu na dete začeto uz biomedicinsku pomoć, uz pismeni pristanak. Članom 58. stav 5. Porodičnog zakona propisano je da ako je dete začeto uz biomedicinsku pomoć darovanim semenim ćelijama, očinstvo muškarca koji je darovao semene ćelije se ne može utvrđivati.

Po oceni Apelacionog suda tužilac ne može da traži promenu u predmetnom materijalnopravnom odnosu, jer nikada nije bio u braku ni u vanbračnoj zajednici sa tuženom, a ni u trenutku začeća maloletne B.B. nije bio ni bračni ni vanbračni partner tužene.

(Presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž2 155/23 od 23. marta 2023. godine – presuda Višeg suda u Beogradu P 58/15 od 16. oktobra 2022. godine) - Biltena Apelacionog suda u Beogradu, broj 13/2023, Intermex, Beograd, autor sentence: Sanja Agatonović, sudija Apelacionog suda u Beogradu

Član 58. Porodičnog zakona govori o očinstvu u slučaju začeća uz biomedicinsku pomoć i predviđa da se ocem deteta, začetog uz biomedicinsku pomoć, smatra muž ili vanbračni partner majke, pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja dao pismeni pristanak. Takođe, striktno je propisano da se očinstvo muža ili vanbračnog partnera 53

Z D R AV S T V O

-

Iz arhive - 10 godina Medici.com

SRBIJA

Prof. dr Elizabeta Ristanović

Prof. dr Ljiljana Vujotić

Dela najviše gosvore o ljdima! A dela i aktivnosti ovih prijatelja, kanalisaše njihovo mesto u vremenu potonjem. Vođeni intuicijom iskrenih namera, zdravstvenim profesionalizmom i podsticajnom energijom, posejaše seme nezaborava u ovu rajsku baštu MEDICI.COM Hvala im za vizionarstvo, upornost, kreativnost i doslednost

Prof. dr Vaso Antunović

54

Prof. dr Danica Grujičić

Dr sc. med. Slavica Žižić-Borjanović

Mr ph. Zlata Žuvela

Radenko Karalić

GODINA XII BROJ 115.

FEBRUAR 2024.

55

Izvor: TANJUG;

N M K

Foto: Tanjug video

Predsedavajući na Proslavi sleva nadesno: Prof. dr A. Lazarević, Banja Luka, prof. dr Z. Vasiljević Pokrajčić, akademik M. Čolić, prof. dr B. Beleslin, predsednik Odbora akademik V. Kanjuh, inostr. čl. ANURS i počasni čl. Mađarske akademije nauka, akademik ANURS D. Vulić, dop. čl. ANURS, prof. dr S. Popović Pejičić, inostr. čl. ANURS prof. dr M. Nedeljković, predsednik SLD, prim. dr M.Pušac, glavni urednik Medici.com

Beograd, SANU, 13. decembar 2023. godine.

Odbor za kardiovaskularnu patologiju SANU obeležio 41 godinu rada

O

dbor za kardiovaskularnu patologiju (KVP) Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) održao je Godišnji sastanak i obeležio 41 godinu rada.

Otvarajući proslavu, predsednik Odbora akademik Vladimir Kanjuh je kazao da je Odbor počeo sa radom 1982. godine i da je priznat kao “krovna stručno-naučna institucija srpske kardiologije”. On je naveo da SANU ima i druge odbore, ali da je Odbor za kardiovaskularnu patologiju najstariji i najbrojniji.

“Sada proslavljamo 41. godinu uspešnog rada, a to je praktično istorija srpske kardiologije. Ovaj odbor je svojim radom uspeo da naša kardiologija, koja je prvobitno bila samo klinička adultna, postane integralna, tj. da imamo i ostale discipline kardiologije”, kazao je Kanjuh.

On je naglasio da je ovaj odbor prihvaćen od svih kardiologa i da ga svi cene i žele da budu njegovi saradnici ili članovi.

Predsednik SANU akademik Zoran Knežević čestitao je Odboru za kardiovaskularnu patologiju 41 godinu rada i poželeo mu još puno uspeha u daljem radu.

“Ovaj odbor danas slavi 41 godinu od osnivanja i, rekao bih, uspešnog rada.

Može neko da pomisli da 41 godina i nije tako neka velika brojka, ali u evolutivnom smislu Odbora i Akademije, to je zapravo najstariji odbor sa najdužim stažom, a istovremeno i najbolji”. Odbor postoji 56

toliko dugo zahvaljujući akademiku Vladimiru Kanjuhu, koji je uspešno radio sve ove godine i bio njegov spiritus movens.

Kada kažem radio to je najvažnija stvar, jer imamo odbore koji dugo postoje, ali nisu tako aktivni u svojoj delatnosti, pa je to jedna posebna stvar koja ovaj odbor izdvaja od svih ostalih”, kazao je Knežević. On je dodao da je prihvaćen predlog da se članstvo ovog odbora proširi za još četiri ugledna člana iz medicinskog akademskog okruženja, dodajući da će sada, kad se uključe inostrani članovi, ovaj odbor imati blizu 50 članova, što je skoro polovina članova Akademije”.

Dodao je i da u SANU postoje dve vrste odbora, tzv. akademski i odeljenjski, između kojih nema neke velike suštinske razlike.

“Postoje samo dve razlike. Jedna je u tome da se akademijski odbori formiraju da bi se bavili problematikom koja se tiče nekih širih problema i koji su na određen način u sferi interesa svih odeljenja SANU, a to su odbori za nauku, za visoko obrazovanje, za srpsko pitanje i slično”, kazao je predsednik SANU. Druge vrste odbora, kako je objasnio, kojima pripada i Odbor za kardiovaskularnu patologiju, rešavaju problematiku kojom se bave, zbog koje su osnovani i koja je u oblasti njihove kompetencije.

“Rad Odbora koji iza sebe ima tradi-

ciju dugu 41 godinu od velikog značaja je i za SANU jer predstavlja i njenu promociju s jedne strane, a sa druge strane zapravo doprinosi tome da Akademija odužuje svoj dug prema narodu iz kojeg je potekla. Znači, u tom smislu je obeležavanje ovakvih jubileja i odavanje priznanja ljudima koji su za to zaslužni, od značaja za SANU, ali u najširem smislu i za Srbiju i za srpski narod uopšte”, zaključio je on.

Na Proslavi je govorio i zamenik sekretara Odeljenja medicinskih nauka akademik Miodrag Čolić koji je tom prilikom kazao da mu je zadovoljstvo i čast što u ime Odeljenja medicinskih nauka SANU pozdravlja ovu proslavu. “Želim vam dalji uspeh u radu, a pre svega da kolegi Vladimiru Kanjuhu čestitam na istrajnosti i uspešnosti u organizovanju ovako jednog velikog odbora.

Zaista, to je nešto za divljenje ne samo po broju članova koji ovaj odbor okuplja, nego po uticaju koji članovi imaju uopšte na kompletnu kardiovaskularnu patologiju, uključujući i sve one discipline koje su danas u funkciji da pomognu”, kazao je Čolić.

Posle obraćanja akademika Čolića, predsednik Odbora akademik V. Kanjuh, sa potpredsednikom Odbora akademikom M. Ostojićem i tehničkim sekretarom dr S. Kanjuh, održao referat ’’41. godina uspeš-

N M K

Predsednik Vladimir Kanjuh Potpredsednik Miodrag Ostojić Tehnički sekretar Snežana Kanjuh Članovi SANU Ninoslav Radovanović Dragan Micić Miodrag Čolić Radoje Čolović Nebojša M. Lalić Đorđe Radak Nebojša Radunović Petar Seferović Goran Stanković Bela Balint Dušica Lečić Toševski Članovi izvan SANU Nebojša Antonijević Milika Ašanin Rade Babić Branko Beleslin Zorana Vasiljević Pokrajčić Dušan Velimirović Bosiljka Vujisić Tešić Ljiljana Gojković Bukarica Marina Deljanin Ilić Stevan Ilić Mladen Kočica Sofija Lastić Maletić Vesna Lačković Goran Milašinović Milan Nedeljković Aleksandar Nešković Aleksandra Novaković Arsen Ristić Siniša Stojković Đurica Stojšić Gordana Teofilovski Parapid Slobodan Cvetković Milica Čolović Inostrani članovi Vasilios Tanopulos Euđenio Pikano Feliks Unger Gaetano Tiene Antonio Kolombo Drenka Šećerov Zečević Duško Vulić Aleksandar Lazarević Saško Kedev Evgenij Šljahto Bruks S.Edvards Karolj Lapiš

2024.

nog rada Odbora za KVP SANU (rad Odbora, knjige koje su članovi Odbora napisali za vreme pandemije i pročitao imena članova i saradnika Odbora koji su dobili zahvalnice) u trajanju od 50 minuta. Na kraju, gratis je podeljena zainteresovanima Internacionalna monografija ’’Novi trendovi u prevenciji, dijagnostici i lečenju kardiovaskularnih bolesti’’ (gl. i odg. ured. V. Kanjuh i ko-ured.

ND. Wong i D. Vulić) i održan zajednički koktel-ručak u salonu kluba SANU.

Priredio: M. Pušac

Sleva nadesno sede: Prof. dr A. Lazarević, kardiolog, Banjaluka; prof. dr Zorana Vasiljević Pokrajčić, kardiolog; akademik M. Čolić, imunolog, zam. sekretara Odelj. med. nauka SANU; prof. dr B. Beleslin, kardiolog; akademik V. Kanjuh, kardiovaskularni patolog, predsednik Odbora; akademik ANURS D. Vulić, kardiolog; dop. čl. ANURS Snježana Popović Pejičić, endokrinolog, dijabetolog; prof. dr M. Nedeljković, kardiolog, predsednik SLD; prim. dr Momir Pušac, spec. opšte i porodične med., Banjaluka.

Sleva nadesno stoje: Dr Milena Srdić Lehocki, kardiolog; prim. dr Snežana Komnenović, kardiolog; Dragana Brakočević; prof. dr P. Stevanović, anesteziolog; akademik J. Hadži Đokić, urolog; akademik R. Čolović, abdominalni hirurg; prof. dr Gordana Teofilovski Parapid, anatom; akademik Dušica Lečić Toševski, psihijatar; dr Dubravka Rajić, kardiolog; prof. dr Dragana Matanović, fizikalna med.; mr sc. istor. Lj. Hadžistević; doc. dr Gordana Krljanac, kardiolog; prof. dr Biljana Obrenović Kirćanski, kardiolog; prof. dr B. Lazović, ekonomista; asist. dr Olga Nedeljković Arsenović, radiolog; akademik G. Stanković, kardiolog; dr Milena Nedeljković, kardiolog; prof. dr A. Nikolić, kardiohirurg; prof. dr Ljiljana Marković Denić, epidemiolog; dr S. Kačar, kardiohirurg; akademik Bela Balint, transfuziolog-hematolgog; prof. dr P. Mitrović, kardiolog; prof. dr Zumreta Kušljugić, kardiolog, predsednica Udruženja kardiologa BiH, Tuzla; prof. dr Dragoslava Đerić, ORL; dr Snežana Kanjuh, stomatolog, tehnički sekretar Odbora; akademik Z. Knežević, astronom, predsednik SANU; dr Nada Macura, kardiolog; M. Aničić, akad. slikar; Radmila Kočović, dipl. pravnik; akademik EAN N. Ostojić, ekonomista; prof. dr S. Golubović, oftalmolog; dr Jovana Antonijević, klinički lekar; akademik EAN Marina Deljanin Ilić, kardiolog; prof. dr N. Antonijević, kardiolog; prof. dr S. Ilić, kardiolog; prof. dr Ljiljana Gojković Bukarica, farmakolog; dr S. Nikitović, kardiolog; prof. dr S. Radojević Škodrić, nefropatolog, direktor RFZO; doc. dr Verica Stanković Popović, nefrolog; prof. dr D. Simić, kardiolog, budući predsednik Udruženja kardiologa Srbije; prof. dr R. Ilić, kardiohirurg; prof. dr A. Ristić, kardiolog; mr. sc. Dragan Marinković, matematičar; prof. dr N. Japundžić Žigon, farmakolog; prof. dr R. Babić, kardiolog; prof. dr Aleksandra Novaković, farmaceut; Katarina Kovačević, org. kongresa; asist. dr Ivana Burazor, kardiolog; prof. dr Sanja Mazić, fiziolog; prim. dr M. Krneta, kardiolog, Banjaluka; dop. čl SANU Tatjana Simić, biohemičar; prof. dr Ružica Maksimović, radiolog; prof. dr D. Nešić, fiziolog.

Članovi Odbora za kardiovaskularnu patologiju 2023/2024

57

N M K

POLITIKA, 17.12.2023.

Stres je srednje ime čoveka modernog doba (Foto / Pixabay)

O

dbor za kardiovaskularnu patologiju Srpske akademije nauka i umetnosti je najstariji i najmasovniji Odbor našeg nacionalnog hrama nauke, proslavio je 41 godinu rada. S obzirom na to da je bio uspešan (ko)organizator ili pokrovitelj najvažnijih stručno-naučnih sastanaka srpskih kardiologa, organizator pisanja kardioloških udžbenika za redovnu i poslediplomsku nastavu, zbornika radova i časopisa, kao i organizator velikog broja aktuelnih predavanja iz kardio-dijabetologije, transplantacije srca i revitalizacije kliničkih obdukcija, odbor je postao krovna institucija srpskih kardiologa.

Predsednik Odbora za kardiovaskularnu patologiju, redovni član SANU, profesor dr Vladimir Kanjuh u razgovoru za „Politiku” ističe da je ovaj odbor inicirao i ostvario razvoj srpske kardiologije od kliničke adultne kardiologije do integralne kardiologije, a to je pre svega učinjeno razvojem kardiohirurgije, interventne kardiologije i pedijatrijske kardiologije, kardiovaskularne patologije, epidemiologije i farmakologije.

Osvrćući se na nacionalnu statistiku mortaliteta koja svedoči da kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji, akademik profesor dr Vladimir Kanjuh podseća da će najveći broj ljudi u našoj zemlji i u svetu umreti zbog posledica ateroskleroze, oboljenja koje dovodi do suženja i začepljenja arterija koje ishranjuju srce, mozak, bubrege i donje ekstremitete. „Najviše se umire od srca i na kraju svako umre od srca, ali se zahvaljujući preventivi i dobroj dijagnostici danas manje umire od kardiovaskularnih bolesti, nego što je to ranije bio slučaj. Srce pre svega strada zbog loše ishrane, tzv. sedećeg načina života i stresa, a veliki uticaj u nastanku kardiovaskularnih bolesti ima i genetika. Iako istraživanja govore da je mediteranska ishrana najbolja prevencija bolesti, mali broj ljudi na svetu hrani se na ovaj način i izbegava masne stvari, crveno krvavo meso i slatkiše, koji vode i u dijabetes, koji pogoršava aterosklerozu. Gotovo 40 odsto našeg tela čine skeletni mi58

Katarina Đorđević

Kardiovaskularna hirurgija je značajno napredovala, operiše se i ono što je ranije bilo nezamislivo, kaže za „Politiku” akademik profesor dr Vladimir Kanjuh

šići, kojima je potreban pokret, a ljudi se uglavnom ne kreću i nemaju kulturu fizičkog vežbanja. Stresovi dovode do hipertenzije, koja na duže staze oštećuje srce, a oni se ne mogu izbeći jer su postali sastavni deo svakodnevnog života”, ističe naš sagovornik.

Na konstataciju da maligne bolesti s pravom nose epitet podmuklosti, budući da simptome počinju da daju tek kada uznapreduju, ali da i bolesti srca i krvnih sudova takođe karakteriše odsustvo tegoba – sve dok se ne javi finalni „incident” u vidu srčanog ili moždanog udara, pucanja aneurizme. Osoba najčešće nije svesna da je bolest uznapredovala, može da ima hipertenziju, a da nije svesna njenog postojanja. „Prevencija i redovni pregledi jedini su način da saznamo da li patimo od visokog krvnog pritiska i da li je počela ateroskleroza. Danas postoje dobri lekovi protiv hipertenzije, koji visok krvni pritisak drže pod kontrolom i sprečavaju nastanak infarkta ili šloga, ali pregledi moraju da se obavljaju redovno, naročito ako je neko u porodici bolovao od kardiovaskularnih bolesti. Genetika jeste važna, ali i epigenetika, odnosno način života, okruženje, stresovi mogu da uzrokuju jaku aterosklerozu, koja sužava koronarne arterije. Ako je suženje ekstremno i, još češće, ako pukne aterosklerotična ploča, njen trombogeni sadržaj izaziva trombozu koja zatvara srčanu arteriju i nastaje infarkt. Ako čovek preživi infarkt nastaje ožiljak na srcu – to više nije isti onaj srčani mišić koji lepo pumpa krv, već mišić sa ožiljkom”, upozorava akademik Vladimir Kanjuh.

Na pitanje kako se izboriti sa stresom koji je postao „srednje ime” savremenog čoveka, naš sagovornik u šali citira jednog kolegu koji je imao dva zlatna pravila za borbu protiv stresa, od kojih prvo glasi: „Ne smemo se nervi-

rati zbog malih stvari”, i drugo: „Sve stvari su male“.

Stres je oduvek bio sastavni deo svakodnevnog života, ali su se stresori promenili. Nekada je najveći stres bila glad, pa je naš genom napravljen tako da sakupljamo masne naslage kako bismo mogli da ih trošimo zimi, kada ima manje hrane. Danas nam to šteti, jer je genom ostao isti, a uslovi života su se jasno promenili. Zahvaljujući estrogenu, žene su zaštićene od kardiovaskularnih bolesti do menopauze, a to je jedan od razloga zbog kojeg su žene dugovečnije od muškaraca. Danas znamo i koje su stečene srčane mane češće kod polova – kod muškarca su mane aorte, a kod žena mane mitralnog ušća”.

Naš sagovornik, koji je tokom cele naučne karijere proučavao stečene i urođene srčane mane, na Institutu za patologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu osnovao je Muzej urođenih srčanih mana, u kome je izloženo preko 1.500 srca sa urođenim manama, danas zadovoljno konstatuje da se veliki broj srčanih mana uspešno operiše. „Ima mnogo urođenih srčanih mana – neke su posledica genetike, a neke virusne infekcije srca ploda u trudnoći.

Zahvaljujući dobroj dijagnostici, one se danas otkrivaju još dok je žena trudna.

Ako je reč o ozbiljnom oboljenju srca, savetuje se prekid trudnoće, a ako se radi o mani koja je operabilna, ta deca se uspešno operišu i dožive odraslo doba. Kardiovaskularna hirurgija je značajno napredovala, operišu se stvari koje su ranije bile nezamislive, a deca koja su nekada umirala po rođenju sada dožive pun životni vek”, sa zadovoljstvom zaključuje akademik Vladimir Kanjuh, koji je ove godine dobio sretenjski orden prvog stepena za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti medicinskih nauka.

N M K

34. Ogranak Američkog koledža kardiologa za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku

34. American College of Cardiology Chapter for Republic of Serbia and Republic Srpska Predsedavajući

Governor

Branko Beleslin Prethodni predsednici

Past Governors Milan Nedeljković Duško Vulić

Predsednik Udruženja kardiologa Srbije (UKS)

President of Cardiology society of Predsedavajući Serbia (CSS) Governor

34. Ogranak Američkog koledža kardiologa za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku

34. American College of Cardiology Chapter for Republic of Serbia and Republic Srpska PRACSIS 2024, Beograd, 29-30. mart 2024. godine Poštovane koleginice i kolege, dragi prijatelji,

PRACSIS 2024, Beograd, martza 2024. godine Pozivamo Vas da učestvujete na Devetom kongresu 34. 29-30.

ACC Ogranka Republiku Branko Beleslin Srbiju i Republiku Srpsku koji će se održati u Beogradu, u zgradi Kinoteke u samom koleginice kolege, dragi prijatelji, centru BeogradaPoštovane (Uzun Mirkova 1, prekoi puta Etnografskog muzeja), 29-30. marta, Sekretar/Blagajnik 2024.

UKS Prethodni predsednici Past Governors Secretary/Treasurer Pozivamo Vas da učestvujete na Devetom kongresu 34. ACC Ogranka Program će bitiza baziran na najintersenatnijim aspektima poslednjih ESC i ACC/AHA CSS Milan Nedeljković Republiku Srbiju i Republiku Srpsku koji će se održati u Beogradu, Milorad TešićVulić preporuka: akutni i hronični koronarni sindrom, kardiomiopatije, kardiovaskularne Duško u zgradi Kinoteke u samom centru Beograda (Uzun Mirkova 1, preko bolesti i dijabetes, srčana slabost i atrijalna fibrilacija sa posebnim osvrtom na puta Etnografskog muzeja), 29-30. marta, 2024.

Predsednik Udruženja specifičnosti i razlike između preporuka.

Predsednik Udruženja kardiologa Republike PRACSIS 2024, Beograd, 29-30. mart 2024. godine kardiologa Srpske (UKRS) Srbije Program će biti baziran na najintersenatnijim aspektima U cilju promocije novih tehnologija i mogućnosti dijagnostike i lečenja u Srbiji poslednjih (UKS)of President imaćemo i sesiju o CT angiografiji – više od rutine, i predavanja o aktuelnim temama ESC i ACC/AHA preporuka: akutni i hronični koronarni sindrom, President of of Cardiology society Poštovane koleginice i kolege, dragi prijatelji, interventnog lečenja valvularnih mana (aortna stenoza i koronarna bolest, mitralna kardiomiopatije, kardiovaskularne bolesti i dijabetes, srčanai slabost Cardiology Republic Srpska society of trikuspidalna regurgitacija).

(CSRS) i atrijalna fibrilacija sa posebnim osvrtom na specifičnosti i razlike Serbia (CSS) Pozivamo Vas da učestvujete na Devetom kongresu 34. ACC Ogranka za Republiku MilicaDragan Lovrić Simić između preporuka. kongresa će se naći prevodi džepnih izdanja Kao i prethodnih godina u materijalu Srbiju i Republiku Srpsku koji će se održati u Beogradu, u zgradi Kinoteke u samom poslednjih ESC preporuka.

Imajte vidu da se1,prevodi izdanja po ESC Sekretar UKRS centru Beograda (UzunuMirkova preko džepnih puta Etnografskog muzeja), 29-30. marta, Sekretar/Blagajnik cilju promocije tehnologija Secretary CSRS regulativi2024. moguUobjavljivati samo unovih štampanoj formi. i mogućnosti dijagnostike i lečenja BojanUKS Stanetić u Srbiji imaćemo i sesiju o CT angiografiji – više od rutine, i predavanja Secretary/Treasurer S poštovanjem, o i željom da se vidimo i družimo u martulečenja 2024 u Beogradu! temama valvularnih mana (aortna Programaktuelnim će biti baziran na interventnog najintersenatnijim aspektima poslednjih ESC i ACC/AHA CSS stenoza i koronarna bolest, mitralna i trikuspidalna regurgitacija).

Milorad Tešić preporuka: akutni i hronični koronarni sindrom, kardiomiopatije, kardiovaskularne Prof. Branko Beleslin bolesti i dijabetes, 34. srčana atrijalna fibrilacija sa posebnim Predsedvajući, ACCslabost ogrankai za Republiku Srbiju i Republiku Srpskuosvrtom na Kao i prethodnih godina u materijalu kongresa će se naći prevodi Predsednik Udruženja specifičnosti i razlike između preporuka. džepnih izdanja poslednjih ESC preporuka. Imajte u vidu da se kardiologa Republike Srpske (UKRS) džepnih po ESC regulativi mogu objavljivati samo u U ciljuprevodi promocije novihizdanja tehnologija i mogućnosti dijagnostike i lečenja u Srbiji President of štampanoj imaćemo i sesiju oformi.

CT angiografiji – više od rutine, i predavanja o aktuelnim temam Cardiology society of http://uksrb.rs interventnog lečenja valvularnih mana (aortna stenoza i koronarna bolest, mitralna Republic Srpska S poštovanjem, i željom da se vidimo i družimo u martu 2024 u trikuspidalna regurgitacija).

(CSRS) Beogradu!

Milica Lovrić Dragan Simić

Sekretar UKRS

Secretary CSRS Bojan Stanetić

http://uksrb.rs

Kao i prethodnih godina u materijalu kongresa će se naći prevodi džepnih izdanja Prof. Branko Beleslin poslednjih ESC preporuka. Imajte u vidu da se prevodi džepnih izdanja po ESC Predsedvajući, 34. ACC ogranka za Republiku Srbiju i regulativi mogu objavljivati samo u štampanoj formi.

Republiku Srpsku S poštovanjem, i željom da se vidimo i družimo u martu 2024 u Beogradu!

Prof. Branko Beles Predsedvajući, 34. ACC ogranka za Republiku Srbiju i Republiku Srps 59

N M K

L

judi koriste duvan hiljadama godina unazad. Pušenje je bilo i ostaje najčešći oblik upotrebe duvana jer je vrlo efikasan način za isporuku nikotina, bilo da se nalazi u luli, cigari ili cigaretama koje se danas najčešće koriste.

Duvan se zapali, a korisnik udahne dim koji sadrži nikotin koji se prenosi u pluća, odakle se nikotin apsorbuje u krvotok i brzo stiže do mozga. Međutim, tokom godina, istraživanje bolesti povezanih sa pušenjem dovelo je do mehaničkog razumevanja povezanosti pušenja cigareta sa razvojem bolesti.

Više od 6000 jedinjenja je identifikovano u dimu cigareta, od kojih su ustanove javnog zdravlja identifikovale oko 100 kao štetne i potencijalno štetne sastojke duvanskog dima, kao i prisustvo čvrstih ugljeničnih čestica koje nastaju sagorevanjem.

Ovi štetni i potencijalno štetni sastojci i čvrste ugljenične čestice su povezane sa razvojem bolesti povezanih sa pušenjem. Kao rezultat toga, razvijen je niz različitih proizvoda koji sadrže duvan ili nikotin koji ne uključuju sagorevanje duvana (i koji se mogu inhalirati ili ne) i stoga imaju potencijal da budu manje štetne alternative cigaretama.

Ove nesagorevajuće alternative dele se u dve grupe: one koje su na bazi duvana (npr. duvan za žvakanje, snus, bezdimni duvanski proizvodi) i one koje sadrže ekstrakt nikotina (npr. e-cigarete, nikotinske vrećice). Ove poslednje ne sadrže direktno duvan, iako se nikotin koji koriste često ekstrahuje iz listova duvana - nikotin se takođe može sintetički dobiti, ali zbog cene je manje zastupljen.

Nikotin se ekstrahuje iz listova duvana korišćenjem filtracije, ekstrakcije rastvaračem ili kristalizacije i zatim prečišćava; klasa nikotina se zasniva na stepenu prečišćavanja (procenat nečistoća) i proizvodnim procesima; u nekim alternativama se koristi nikotin farmaceutskog kvaliteta. Izbegavanjem sagorevanja i samim tim izbegavanjem stvaranja dima, nesagorevajuće alternative, poznate i kao „bezdimni proizvodi”, emituju manje i znatno niže nivoe štetnih i potencijalno štetnih materija od cigareta, nudeći tako odraslim pušačima koji ne odustaju od pušenja, bolju opciju od nastavka pušenja cigareta – smanjenje štetnosti od duvana.

Međutim, potrebna je naučna procena svakog pojedinačnog proizvoda da bi se odredili nivoi štetnih i potencijalno štetnih sastojaka u svakom bezdimnom proizvodu i da bi se potvrdilo da li je proizvod bolja opcija na osnovu njegovog profila rizika.

Koja je razlika između zagrijanih duvanskih proizvoda i e-cigareta?

Postoje važne razlike između nesagore60

Razlika između grijanih duvanskih proizvoda i e-cigareta vajućih duvanskih proizvoda i e-cigareta (takođe poznatih kao vape i proizvodi e-vapor).

Nesagorevajući duvanski proizvodi i e-cigarete (takođe poznati kao vapes i e-vapor) su dve bezdimne alternative koje, kada su naučno potkrepljene i regulisane, dele jednu ključnu svrhu. One mogu pružiti bolju alternativu cigaretama za odrasle pušače koji bi, inače, nastavili da puše.

Međutim, postoje razlike između proizvoda koji zagrevaju duvan i e-cigareta, a odrasli pušači trebalo bi da znaju za njih. Evo koje su njihove razlike: Da li zagrejani duvanski proizvodi i ecigarete koriste pravi duvan?

Zagrejani duvanski proizvodi, poznati i kao uređaji koji ne sagorevaju, zagrevaju pravi duvan unutar određenog temperaturnog opsega, koristeći elektronski sistem za kontrolu toplote kako bi sprečili njegovo sagorevanje.

Nasuprot tome, prilikom korištenja e-cigarete isparava rastvor e-tečnosti koji sadrži nikotin i arome.

Da li zagrejani duvanski proizvodi i ecigarete sadrže nikotin?

Zagrejani duvanski proizvodi i većina ecigareta sadrže nikotin, iako su neke tečnosti za e-cigarete bez nikotina. Nikotin izaziva zavisnost i nije bez rizika.

Da li se nikotin dodaje zagrejanim duvanskim proizvodima ili e-cigaretama?

U zagrejanim duvanskim proizvodima, nikotin je prirodno prisutan u duvanu koji se nalazi u proizvodu.

Nasuprot tome, u e-cigaretama, nikotin dobijen iz duvana se dodaje e-tečnosti koja se koristi u proizvodu.

Da li su zagrejani duvanski proizvodi i e-cigarete bez dima?

Pošto nema sagorevanja proizvodi koji ne sagorevaju duvan ni e-cigarete ne proizvode pepeo ili dim. Umesto toga, oni koriste sisteme grejanja za stvaranje aerosola koji korisnici udišu.

Jasno nam je da je najbolji izbor koji odrasli pušač može napraviti da potpuno prestane sa korištenjem cigareta i nikotina.

Iako bezdimne alternative nisu bez rizika, poznato je da većina štetnih sastojaka u dimu cigareta potiče, u stvari, od sagorevanja duvana. Dim sadrži brojne štetne i potencijalno štetne materije. Uklanjanjem sagorevanja mogu se značajno smanjiti nivoi mnogih od ovih štetnih sastojaka. Od 2008. godine, kompanija “Philip Morris International” je uložila više od 10,5 milijardi USD u istraživanje, razvoj, naučna istraživanja i komercijalizaciju svog asortimana bezdimnih alternativa. One odraslim pušačima koji bi, inače, nastavili da puše pružaju bolju alternativu cigaretama kroz naučno potkrepljene proizvode. Nijedan od proizvoda bez dima se ne prodaje mladima, nepušačima ili bivšim pušačima.

Glavna poruka je jasna i nedvosmislena: Ako ne pušite, ne počinjite. Ako pušite, prestanite. Ako ne odustanete, informišite se o manje štetnim alternativama.

Izvor: The difference between heated tobacco products and e-cigarettes| PMI - Philip Morris International

N M K

1. Definicija i etiologija osteoporoze: Osteoporoza je metabolički poremećaj u kostima koji se odlikuje smanjenjem mineralnog dela kosti i poremećajem koštane mikroarhitekture. Ovako izmenjen status tkiva dovodi do smanjenja koštane snage i povećanju rizika od preloma na malu traumu.

Uzrok nastanka osteoporoze je veoma kompleksan i uključuje brojne faktore, kao što su: - Porodični rizik i genetski faktori: Ukoliko neko od članova porodice ima dokazanu osteoporozu ili je imao osteoporotični prelom, to se smatra faktorom rizika za zdravlje vaših kostiju. Geni kodiraju proizvodnju i delovanje hormona, metabolizam kalcijuma, vitamina D, faktore rasta i diferencijaciju ćelija koštanog tkiva, koji su presudni za izgradnju i razgradnju kostiju. Bitno je prepoznati gene, čiji polimorfizmi i varijacije negativno utiču na normalnu koštanu snagu.

- Hormonski status: Estrogen ima ključnu ulogu u metabolizmu kostiju. Gubitak fiziološke koncentracije ovog hormona kod žena, kao što je u ranoj menopauzi, povezano je sa visokim rizikom za nastanak osteoporoze. Kod muškaraca, pad nivoa testosterona ima manji, ali ne beznačajan uticaj na osteoresorpciju.

- Dob: Nakon četrdesete godine života, gustina kostiju se fiziološki smanjuje, pa su starije osobe u većem riziku za nastanak osteoporoze i osteoporotičnih preloma. Primera radi u SAD 70% stanovništva, starijeg od 80 godina, boluje od osteoporoze.

- Ishrana: Nedostatak vitamina D i kalcijuma u ishrani, smatra se rizikom za formiranje i održavanje zdrave kosti. Važno je napomenuti da su osobe sa niskim indeksom telesne mase u riziku za nastanak osteoporoze.

- Fizička aktivnost: Mehaničko opterećenje kosti dovodi do stimulacije i poboljšanja mikroarhitekture te povećanja stepena mineralizacije kosti. Neadekvatna fizička aktivnost umanjuje koštanu snagu.

- Pušenje cigareta i konzumiranje alkohola: Ne mogu se smatrati uzrokom nastanka osteoporoze, ali udruženo sa drugim faktorima rizika mogu doprineti koštanoj razgradnji.

- Pridružene bolesti, primena lekova: Brojna oboljenja kao što je reumatoidni artritis, poremećaji funkcije bubrega, digestivnog trakta, brojni endokrini poremećaji, remete meteboličku aktivnost koštanog tkiva i mogu doprineti koštanoj razgradnji. Primena lekova, kao što su kortikosteroidi, koji stimulišu aktivnost ćelija koje razgrađuju kost, suprimiraju ćelije stavaraoce koštanog tkiva, vode ka osteoporozi.

2. Epidemiologija Od osteoporoze boluje preko 200 miliona 62

Zašto je osteoporoza tako veliki problem?

Nenad (Predrag) Prodanović, rođen je 27.12.1958. godine u Sarajevu, redovni profesor, internista reumatolog.

Medicinski fakultet Univerziteta u Sarajevu završio 1982. godine. Specijalizaciju iz oblasti interne medicine, subspecijalizaciju iz oblasti reumatologije, magisterijum i doktorsku disertaciju odbranio je na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Radnu karijeru započeo je u VMC Sarajevo, a nastavio na VMA u Beogradu, Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske u Banjaluci. Nastavnu karijeru realizovao na VMA u Beogradu, Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, Univerzitetu u Banjaluci, Univerzitetu „Singidunum“ u Beogradu. U potpunosti je pripremio nastavni plan i program propedevtike lokomotornog sistema, kliničke imunologije i alergologije za osnovne akademske studije medicine, stomatologije, farmacije i zdravstvene nege. Dobitnik je ordena „Krst milosrđa“ za iskazanu humanost i zasluge za unapređenje i organizaciju zdravstvene službe tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata 1992-1995. godine, Povelje za naučnoistraživački rad Komore doktora medicine Republike Srpske, za najuspešnijeg naučnog radnika 2019. godine. Zahvalnicu Lekarske komore Srbije, Počasne povelje Udruženja srpsko-jevrejskog prijateljstva za doprinos u radu.

Autor je šest projekata od nacionalnog i dva projekta od međunarodnog značaja. Glavni istraživač u 20 kliničkih projekata. Autor ili koautor je dva univerziteska užbenika, pet knjiga, 43 rada su mu objavljena u celosti u međunarodnim indeksiranim časopisima, a segmente radova su citirali 1489 puta i drugi autori. Autor je 113 radova objavljenih, u celosti ili u vidu apstrakta, u domaćim i međunarodnim časopisima. Kao predavač po pozivu, održao je 12 uvodnih ili plenarnih predavanja na međunarodnim stručnim skupovima.

Trenutno radi u privatnim lekarskim ordinacijama „Dr Prodanović“, Beograd, i u „Kuća zdravlja“ Bijeljina

ljudi širom sveta, a očekuje se da će ovaj broj biti udvostručen u narednih pedest godina.

Istovremeno, zabrinjavajuća je činjenica da se na svake tri sekunde negde u svetu dogodi osteoporotični prelom! Jedan osteoporotični prelom će doživeti svaka treća žena i svaki peti muškarac do kraja svog života!

Kako bismo sagledali sa koliko velikim problemom se suočavamo, treba podsetiti na statističke analize po kojima je jasno da nam je populacija sve starija, a samim tim u povećanom riziku za obolevanje od osteo-

poroze. Ne možemo zanemariti i činjenicu da nemamo adekvatnu edukaciju kako pacijenata, tako i medicinskog osoblja, o problemu osteoporoze, a posebno o njenim posledicama u smislu pojave fraktura, radne i životne onesposobljenosti te preuranjene smrti.

3. Klinička slika Klinička slika se kreće od asimptomatske faze, do pojave simptoma uzrokovanih prelomima kičmenih pršljenova, vrata butne kosti, ručnog zgloba, kao i drugih lokacija skeleta

N M K

gde imamo spongiozne kosti.

Gubitak koštane mase napreduje bez simptoma do nastanka prvog preloma uzrokovanog osteoporozom. Prelomi kičmenih pršljenova uzrokuju bol u leđima, smanjenje visine, deformitete kičmenog stuba. Nastanak jednog preloma višestruko povećava rizik za nastanak novog preloma. Komplikacije fraktura odražavaju se na kvalitet života u vidu smanjene pokretljivosti, zavisnosti od pomoći drugih lica i povećane smrtnosti, kao u slučaju preloma vrata butne kosti.

4. Dijagnoza osteoporoze Dijagnozu osteoporoze postavljamo na osnovu procena faktora rizika, kliničkih ispitivanja, merenjem koštane gustine.

• Klinička procena i anamneza: Podrazumeva upoznavanje sa koštano-metaboličkim statusom našeg pacijenta, uzimanjem detaljne anamneze, uključujući podatak o osteoporotičnom prelomu i dijagnozi osteoporoze u bližih srodnika. Procenjujemo faktore rizika što su: opšte zdravstveno stanje, fizička aktivnost, ishrana, indeks telesne mase, pušenje cigareta, konzumiranje alkohola, primenu lekova od značaja za koštani metabolizam.

• Objektivni pregled: Ima za cilj da se proceni opšti status, sa posebnim osvrtom na lokomotorni sistem.

• Merenje koštane gustine: Za merenje koštane gustine imamo DXA (dual-energy Xray absoptiometry) koja koristi rendgenske zrake za merenje gustoće kostiju. Za dijagnozu osteoporoze koristimo vrednost T- skora, merenog na lokalitetu slabinske kičme i vratu butne kosti.

• Procena rizika za osteoporotični prelom: Omogućena nam je primenom softverske alatke FRAX index (Fracture Risk Assessment Tool), koji objedinjava faktore rizika obolelog (dob, pol, telesnu masu, prethodni prelom, porodičnu anamenzu) te izmerenu koštanu gustinu.

• Radiografska ispitivanja: Ako postoji sumnja na mogući prelom, imamo na raspolaganju standardnu radiografiju, magnetnu rezonansu ili dijagnostiku kompjuterizovanom tomografijom.

Nakon postavljanja dijagnoze pristupa se planu lečenja. Plan podrazumeva kombinaciju pravilne ishrane, fizičke aktivnosti, suplementaciju vitamina D i kalcijuma, primenu lekova i drugih intervencija, kako bi se ojačale kosti i smanjio rizik od preloma. Važno je konsultovati se sa lekarom kako bi se odredio najbolji pristup prevenciji i lečenju.

1. Terapija osteoporoze: Terapija osteoporoze zasniva se na smanjenju rizika od preloma, povećanjem košta-

ne snage, te brizi o opštem zdravstvenom stanju pacijenta.

A. Izbegavanje faktora rizika za nastanak osteoporoze: a. Redovna fizička aktivnost podrazumeva svakodnevne šetnje, trčanje, plivanje, vožnju bicikla i druge fizičke aktivnosti, ali uz prethodnu konsultaciju sa lekarom. b. Ishrana: Planiran adekvatan unos namirnica bogatim vitaminom D, kalcijumom, magnezijumom stvara pretpostavke za zdravu kost. c. Prevencija padova: Održavanje stabilnosti i snage mišića, uređenje životnog prostora, korekcija vida, mogu biti važan faktor u prevenciji nastanka preloma.

B. Farmakološka terapija: a. Bisfosfonati: Grupa lekova koja onemogućuje aktivnost osteoklasta, ćelija odgovornih za osteoresorpciju, bez ometanja aktivnosti osteoblasta ili ćelija koje izgrađuju kost. b. Denosumab: Monoklonsko antitelo koje se vezuje za osteoprotegerin, koji je ključni molekul, aktivator ćelija koje razgrađuju koštano tkivo. c. Teraparatid: Jedan oblik parathormona koji u primenjenom doznom režimu stimuliše izgradnju kosti.

Važno je napomenuti da je terapija osteoporoze primerena svakom obolelom ponaosob. Konačna odluka donosi se na osnovnu procene faktora rizika, dobi pacijenta, prisutnost drugih zdravstvenih problema, riziku od preloma.

Zaključak: Osteoporoza i sa njom povezani prelomi imaju za posledicu smanjenje produktivnosti i nezavisnosti, utiču na kvalitet života pojedinca i predstavljaju veliki finansijski, zdravstveni, socijalni problem za svaku državu.

Literatura Osteoporosis: Pathophysiology and Clinical Management” Eric S. Orwoll Michael Bliziotes, Michael J. Bilezikian “Primer on the Metabolic Bone Diseases and Disorders of Mineral Metabolism” ASBMR (American Society for Bone and Mineral Research) World Health Organization (WHO). Technical Report Series 921. Prevention and managament of osteoporosis. Geneva: WHO 2003

ANESTEZIOLOGIJA WORLD CONGRESS OF ANAESTHESIOLOGISTS (WCA) Mjesto: Singapur, hibrid Datum: 3-7. mart 2024.

Website: https://wfsahq.org/our-work/worldcongress/ EUROANAESTHESIA 2024 Mjesto: Minhen, Njemačka Datum: 25-27. maj 2024.

Website: https://www.esaic.org/event/ euroanaesthesia-2024/ DERMATOLOGIJA IMCAS WORLD CONGRESS 2024 Datum: 1-3. februar 2024.

Mjesto: Pariz, Francuska Website: https://www.imcas.com/en/attend/ imcas-world- congress-2024/ ICPDG 2024:18. INTERNATIONAL CONFERENCE ON PEDIAT­RIC DERMATOLOGY AND GENODERMATOSIS Datum: 15-16. mart 2024.

Mjesto: London, VB Website: https://waset.org/pediatricdermatology-and-geno- dermatosis-conferencein-march-2024-in-london/ EADV Symposium 2024 Datum: 16-18. maj 2024.

Mjesto: St. Julians, Malta Website: https://www. eadv.org/ 5th EDITION OF INTERNATIONAL CONFERENCE ON DERMA­TOLOGY AND COSMETOLOGY Datum: 24-26. jun 2024.

Mjesto: Pariz, Francuska i hibrid Website: https://dermatology-conferences.com/ ALERGOLOGIJA/IMUNOLOGIJA/ REUMATOLOGIJA 14th INTERNATIONAL CONGRESS ON AUTOIMMUNITY Mjesto: Ljubljana, Slovenija Datum: 17-20. maj 2024.

Website: https://www.medflixs.com/en/ conferences/14th- international-congress-onautoimmunity-2024/ IMMUNOLOGY 2024 Datum: 3-7. maj 2024.

Mjesto: Čikago, SAD Website: https://www.aai.org/Meetings/AAIAnnual-Meeting/ ENDOKRINOLOGIJA ECE 2024 Mjesto: Stokholm, Švedska Datum: 11-14. maj 2024.

Website: www.ese-hormones.org/ events-deadlines/europe- an-congress-ofendocrinology/ece-2024/ 63

N M K

Uvod Unutartrbušna (pneumatska) hipertenzija (UTP), u narodu poznata kao „nadimanje“, izaziva krvnu i limfnu hidrostatsku hipertenziju. Udružene funkcionalno i istovremeno u sinergiji ometaju: disajni sistem, srčanosudovni, probavni, žljezdani (jetra i pankreas), limfni, nervni i druge sisteme, organe i funkcije kod ljudi i životinja, (ne zaboravite sve istovremeno)!

Nadimanje je najagresivnija i najmoćnija sila, koja sama bez ijednog drugog faktora ubije bika, kravu, konja, ovcu i svakog onog ko se prenatrpa vazduhom. Nije u pitanju stvaranje i nakupljanje gasova, nego nagutavanje vazduha sa hranom i pićem (aerofagija).

Taj odnos je 5:95%. Na ovaj fenomen se navikavamo od prvog dana života i ne primjećujemo ga. U narodu se nadimanje doživljava i opisuje kao dramatično i alarmantno stanje „prežderao sam se, ne mogu da dišem, muka mi je, povraća mi se, zlo mi je, hoću da puknem, crknem... itd.“ Školska medicina ova stanja i simptome uzima kao “atipične, nespecifične, asimptomatične” i ako od ove zagonetne anomalije boluje i umre najmanje 70% svjetske populacije. Svi pacijenti koji dolaze ljekaru dolaze sa povišenim ili visokim UTP od 10-25mm/Hg. Ove vrijednosti se utvrđuju mjerenjem i drugim naučnim metodama. Ako smanjimo pacijentu UTP ispod 10,0mm/Hg svi simptomi i bolesti će se za 2-3 dana povući. Ako pustimo pacijenta njegovim navikama, on će ponovo dobiti iste simptome i iste bolesti – posljedice. Provjerite ovu zakonitost kod svih pacijenata svijeta. Na pomenute pritiske, krvotok i fiziologija organizma nisu projektovani.

Od postanka svijeta preko 70% svjetske populacije u svakoj generaciji je sklono gutanju vazduha (aerofagija). U savremeno konzumno vrijeme upotrebe gaziranih pića povećale su ovaj procenat za još 20%. Pošto ovaj fenomen nije naučno istražen niti opisan svi su se obrušili na hranu, tražeći krivca u njoj, da je zbog nje čovjek „pao i postao smrtan“. To se vidi iz biblijskog citata „ne jedi ploda sa drveta poznanja dobra i zla, upoznaćeš zlo“. Znači, ne možemo upoznati „zlo“ ako ne jedemo. Zlo nije u hrani nego SA hranom i to jasno i nedvosmisleno govori srpska riječ SAHRANA (sa HRANA).

Srpski jezik je ljekovit, čuva nam i otkriva najveće tajne u medicini. Na primjer, ždrijelo „ždere“, jednjak jede, zrak je z-RAK, tumor je t-UMOR, vazduh je vazDUH, trpeza se zove zbog trpanja i trpljenja. Nadimanje govori o nadIMANJU a da imamo nešto NAD-IZNAD „PREKO“ potvrđuje i dr Ruš „sve bolesti ovoga svijeta dolaze preko hrane i samo preko hrane i isključivo preko hrane mogu se liječiti“. Vidimo da ne optužuje hranu, nego 64

Patentni zahtjev - „genijalno” otkriće

Stomačni pritisak (nadimanje) Tihi ubica - izaziva najteže bolesti kod ljudi i životinja nekoga ko je „preko“ = iznad... Vazduh je specifički lakši i uvijek je „preko“ tj. iznad = nad (nad-imanje).

Prof. Mihajlo Andrejević zaključio je da „mora da postoji još neki faktor koji mi ne vidimo, a koji je to faktor?“. Taj faktor je vazduh sa svim osobinama živoga DUHA koji se ne vidi okom nego razumom i zato ga Srbi nazivaju VAZ-DUHOM. U plućima je životvoran, a u krvotoku i limfotoku smrtonosan (vazdušna embolija), a u probavnom sistemu problematičan do smrtonosan.

Na srpskom jeziku „vjetrovi“ koje ispuštamo, ne bez razloga, izjednačeni su sa vjetrovima i štetama koje uzrokuje ciklon, uragan, tornado…

Ljekari znaju za vazduh u probavnom sistemu, ali u njemu ne vide agresivno strano tijelo koje će organizam na najrazličitije načine nastojati da izbaci.

Vidimo da se svi i sve vrti oko hrane koju svi jedemo a svi nismo bolesni?! Zato religije propisuju postove, nauka ih modifikuje u dijete, nutriciologija u kvalitet, veganstvo u biljnu jednostranost itd.

Sažetak patofiziologije Nagutavanje vazduha poslije neznanja je osnovna bolest koja generiše najrazličitije posljedice koje nazivamo „bolestima“. Kako je to moguće? Ždrijelo sa jednjakom je dvostepena usisno-potisna pumpa koja u prvom taktu, pri svakom gutanju, usisava (vakuumira) i vazduh a onda ga jednjak zmijolikim (peristaltičkim) pokretima upumpava u želudac. Medicinska nauka ne poznaje njegovu stišljivu, fantomsku osobinu duha, VAZ-DUHA, a zbog zakona duala i ZLO-DUHA. On se da sabijati (stišavati) tj. komprimirati, a to znači energizovati. Tako se vazduh iz mirnog, statičkog atmosferskog pritiska transformiše u dinamičku, rušilačku silu u VJETROVE. Po Paskalovom zakonu on se u zatvorenom prostoru (u crijevima i želucu) širi na sve strane istim intenzitetom. To širenje i pritisak nauka nije tipizirala ni standardizovala, niti ga

mjeri!? Svako novo nagutavanje energizuje ga u respektabilnu silu koja ima: vrijeme i stratešku poziciju, koja: “širi, nadima, pritišće, remeti, izaziva, funkcionalno ometa, atakuje, uzrokuje, buši (perforira) razvezuje pupak, proširi kardiju, hijatalni, skrotalni, femoralni otvor, plućni emfizem, pneumo-toraks itd”.

Ta nevidljiva, neumorna sila proširuje trbuh, želudac, crijeva, kile (hernije) arterije, srce, jednjak, divertikule, hemoroide i svaku ćeliju. Ta unutrašnja neman preko ishemije i atrofije ćelija sluznice i tkiva izaziva sve upale, Kronovu bolest, ulcerozni colitis, buši čireve (ulkuse) fistule, slijepo crijevo, ascites... On (UTP) preko hidrostatskog pritiska krvi buši aneurizme, variks vena...

Sve ove mnogobrojne rupe nisu slučajnost nego ukazuju na istog izvršioca i na istu zakonitost po kojoj viši pritisak ima vječitu težnju da se vrati u niži atmosferski pritisak u svoju stalnost.

Na tom putu on ruši sve pred sobom, probija rupe prema vani i one nisu “bolesti” nego GOVOR TIJELA, spasonosni odušci – ventili koje organizam sam stvara (kao zemlja vulkane) da bi se spasio od UTP i našeg strašnog neznanja i bogoborstva.

Medicinska nauka ovu zakonitost ne prepoznaje pa tvrdi da je „stomak zavezana vreća u kojoj pravilo nema pravila“.

Dokazi U stomaku vladaju stroga pravila i logika.

Ako uporedimo životinjski, riblji i ptičji svijet, vidjećemo da je ljudska vrsta najbolesnija iako ima ljekare, lijekove, vakcine!?!

Analizirajmo određena pitanja, pravila i logiku: 1. Da li su sve bolesti urođene koje je zvanična medicina označila ili su mnoge, ipak, stečene ?

2. Da li ima novih bolesti, ili su one u određenom vremenu postojale, a zvanična medicina ih registruje kada se pojave pod novim bolestima.

3. Bolesti se neprekidno ponavljaju (kao i kvarovi na mašinama, što znači da se ponavlja i uzrok.

4. Četvrto pravilo, bolesti nisu zarazne i na-

N M K

staju isključivo u trupu.

5. Prethode im uvijek isti simptomi.

6. Šesto pravilo ukazuje da su simptomi uveliko bolest i obrnuto.

7. Bol je prijatelj i opomena, a bolest je kazna za nečinjenje ili pogrešno činjenje.

8. Bolest nije data da bi se liječila, nego je posljedica koja traži uzrok.

9. Obolijevaju oba spola, imaju iste simptome i iste “bolesti” i jednake posljedice.

10. Iste zakonitosti se ponavljaju i kod životinja.

11. Bolesti nastaju istovremeno zato što UTP djeluje sistemski, istovremeno i multiefektno.

12. Zato bolest nikada ne dolazi sama nego “združeno”.

13. Traganje za “osnovnom” je besmisleno.

Osnovna je aerofagija i (UTP).

14. Na svaku upalu se kalemi njena pripadajuća bolest i uslov je povećanje UTP. 15. Školska medicina razlikuje oko 80 trbušnih i 40 kardiovaskularnih “bolesti” svima je uzrok UTP koji remeti krvotok, disanje, fiziologiju...

16. Ako krvni pritisak uzrokuje sve krvne bolesti, a uzrokuje, onda i UTP izaziva sve trbušne, pogotovo što je on otac krvnom i limfnom hidrostatskom pritisku.

17. Trbušne i grudne bolesti isključivo nastaju sa unutrašnje strane organa, upravo odakle UTP i djeluje! Da li je sve ovo zakonitost ili slučajnost???

18. Oboljevaju samo osobe sklone nadimanju, tj. aerofagiji.

19. Ukoliko im smanjimo UTP, utoliko brzo ozdravljuju i obrnuto.

20. Mjerenjem je utvrđeno da UTP intenziteta 8-15 mmHg izaziva lakše, 15-20 mmHg teže, preko 20mmHg najteže “bolesti” i jednake posljedice.

21. Ove tri uslovne podjele intenziteta UTP objašnjavaju hroničnu, remisionu i akutnu fazu “bolesti” i direktno su vezane za UTP (unutartrbušni pritisak).

22. Iz ovih zakona i pravila proizašla je nova definicija bolesti. “Bolest” je funkcija intenziteta pritiska, potpomognuta stresom, vremena trajanja i otpornosti pojedinih organizama. (bolest = F (p, s, t, otp.)

23. Sa svim ovim medicinska nauka je dobila krovno funkcionalno fiziološko načelo: stalnost unutartrbušnog pritiska (SUP) i standard za njegovo mjerenje.

Simptomi Najčešći su: nadimanje – nadutost, tvrd stomak, vjetrovi, žgaravica, podrigivanje, proliv, zatvor, zijevanje, štucanje, mučnina, povraćanje, često mokrenje, noćna glad, aritmija, lupanje srca, itd. (ima ih oko 60).

Prevencija

Prevencija podrazumijeva sistemski pristup promjene loših navika, srkanje vrele kafe, supe… smanjiti količinu unosa hrane, učenje ispravne tehnike gutanja bez vazduha, podrigivati se… (opisanih 17 preventivnih mjera).

Zaključak Arterijska vazdušna embolija znači začepljenje krvnih i limfnih sudova, uglavnom mjehurićima vazduha koji tu dospijevaju u molekularnoj formi preko venskog portalnog sistema iz crijeva.

“Pjenušava krv”, pomiješana sa vazduhom, uzrok je plućne embolije, moždanog udara, infarkta miokarda, srca… oduzetosti, gubitka svijesti… i drugih posljedica koje nastaju zbog toga.

Vazdušni jastuk u želucu i mjehurovi vazduha u crijevima su nepoželjno agresivno strano tijelo (TROMBEMBOLUS) u probavnom kanalu, prema tome i u krvotoku. Kod osoba koje se nadimaju dnevno se izresorbuje 2-3 i više litara vazduha u krvotok. Preko tekućina on dospijeva u koštanu srž, u kosti (osteoporoza), u strukturu dlake (otuda sijeda kosa, brada) u svaku ćeliju (imunološke, alergijske, metaboličke, psihičke, nervne… bolesti).

Vazduh zarobljen u nama je ZLO-DUH i potpuno se uklapa u fizionomiju nevidljivog, fantoma egzekutora kojeg medicinska nauka na svakom drugom organu i mjestu naziva drugim imenom i “bolešću”!?! Ono što je dekubitus na koži to je ishemija na sluzokoži.

Trbušna hipertenzija je posljedica i ne smije se nazvati bolešću ni uzrokom. Osnovni i glavni uzrok je nepoznavanje prirodnih zakona!

Petrovo, 9.10.2023. godine Inovator Stanoje Radeljić, inž. maš. akademik (RAS) počasni doktor prirodne medicine stanojeradeljic@gmail.com +387/65/920-076

21st INTERNATIONAL CONGRESS OF ENDOCRINOLOGY Mjesto: Dubai, UAE Datum: 1-3. mart 2024.

Website: https://icecongress.com/ 17th INTERNATIONAL CONFERENCE ON ADVANCED TECH­NOLOGIES & TREATMENTS FOR DIABETES (ATTD 2024) Datum: 6-9. mart 2024.

Mjesto: Firenca, Italija Website: https://www.clocate.com/ international-conference- on-advancedtechnologies-and-treatments-for-diabetes-attd/ 2024 WORLD ENDOCRINE, DIABETES & CARDIOVASCULAR CONFERENCE Datum: 9-10. mart 2024.

Mjesto: Bangkok, Tajland (hibrid) Website: https://www.clocate.com/worldendocrine-diabe- tes-and-cardiovascularconference/ DIABETES MEET 2024 - THE 4TH INTERNATIONAL CONFERENCE ON DIABETES, ENDOCRINOLOGY AND OBESITY Datum: 11-12. mart 2024.

Mjesto: Rim, Italija (hibrid) Website: https://www.diabetesmeet.com/ GASTROENTEROLOGIJA SUMMIT ON PANCREAS, GASTROENTEROLOGY AND DIGESTIVE DISEASE Datum: 9-10. januar 2024.

Mjesto: Budimpešta, Mađarska Website: https://www.clocate.com/summiton-pancreas- gastroenterology-and-digestivediseases/ 2nd INTERNATIONAL CONFERENCE ON GASTROENTEROLOGY Datum: 25-27. mart 2024.

Mjesto: Singapur i virtuelno Website: https://gastroenterology. magnusconferences.com/ INTERNATIONAL CONFERENCE ON ADVANCES IN GASTROENTEROLOGY AND HEPATOLOGY Mjesto: Dubai, UAE Datum: 19-20. april 2024.

Website: https://gastroconferences.org/ 24th INTERNATIONAL CONFERENCE ON GASTROENTEROLOGY AND HEPATOLOGY Datum: 20-21. maj 2024.

Mjesto: Prag, Češka Website: //https: /gastroenterology. insightconferences.com/ EUROPEAN ASSOCIATION FOR THE STUDY OF LIVER (EASL) CONGRESS 2023 Datum: 21-24. jun 2023.

Messe Wien (Reed), Beč, Austrija

65

N M K

Uvod Zaštita ličnih podataka je novija oblast pravnog regulisanja prouzrokovana razvojem informaciono-komunikacionih tehnologija, širokom upotrebom računara, digitalizacijom i automatskom obradom podataka te tehnološkim napretkom u cjelini. Zaštita ličnih podataka u zdravstvu je samo dio ukupne oblasti zaštite ličnih podataka, koja ima svoje specifičnosti s obzirom na djelatnost i posljedice povrede ovog prava pacijenta te funkcionisanje Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS).U radu je dat kratak pregled istorijskog razvoja ove oblasti, pravni okvir u Republici Srpskoj, nadzor i pravna zaštita ličnih podataka pacijenta te zaključak.

Lični podaci su svi podaci koji se odnose na pojedinca čiji identitet je utvrđen (ime i prezime, identifikacioni broj, slika, glas, adresa, broj telefona, IP adresa tog lica, istorija bolesti) ili se može utvrditi, direktno ili indirektno, uz pomoć jedne ili više karakteristika specifičnih za fizički, fiziološki, genetski, mentalni, ekonomski, kulturni ili socijalni identitet.

Pravno regulisanje ove oblasti, koju treba kontinuirano unapređivati i usklađivati, će se i ubuduće zasnivati na zakonodavstvu Evropske unije, država u okruženju i vlastitoj praksi s obzirom na karakteristike zdravstvenog sistema, složenost integrisanog zdravstvenog informacionog sistema i efikasnost zaštite ličnih podataka pacijenata.

Istorijski pregled Od sredine prošlog vijeka, sa naučnim razvojem i automatskom obradom podataka, javila se potreba pravnog regulisanja zaštite podataka u okviru informacionih sistema i u digitalnom svijetu interneta. U tom smislu, Savjet Evrope je 1981. godine usvojio Konvenciju 108 koja govori o zaštiti pojedinca u procesu automatske obrade podataka. Generalna skupština UN je 1990. godine usvojila Smjernice u vezi sa kompjuterizovanim dosijeima ličnih podataka, a Evropska zajednica je 1995. godine donijela Direktivu 95/46 koja preciznije definiše zaštitu u procesu automatske obrade podataka. Važan je doprinos Međunarodne konferencije povjerenika za lične podatke i privatnost koja je održana Madridu 2009. godine, tzv. Madridska rezolucija. Evropska unija je 2016. godine donijela Opštu uredbu o zaštiti ličnih podataka (GDPR) u kojoj se novine odnose na biometrijske podatke, podaci o genetskom profilu ispitanika, informisanje korisnika, pravo na brisanje podataka, pravo na prenos podataka, pravo na obavještenje u slučaju napada na podatke, i dr.

Poslije tragičnog sukoba iz devedesetih godina prošlog vijeka, u BiH se prišlo izradi zakonodavstva u ovoj oblasti. Parlamentarna skupština BiH je krajem 2001. godine usvo66

Nedeljko Z. Milaković, dr pravnih nauka

Pravna zaštita ličnih podataka pacijenata

jila set zakona koji regulišu oblast ličnih dokumenata i zaštite ličnih podataka: Zakon o jedinstvenom matičnom broju državljana BiH, Zakon o prebivalištu i boravištu državljana BiH,Zakon o ličnoj karti državljana BiH, Zakon o centralnoj evidenciji i razmjeni podataka BiH te Zakon o zaštiti ličnih podataka BiH. Značajno je naglasiti da su Evropska unija i BiH potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju gdje je propisano da strane priznaju važnost usklađivanja postojećeg zakonodavstva BiH sa zakonodavstvom Unije, kao i njegovo efikasno provođenje.

Pravni okvir Zaštita ličnih podataka propisana je Zakonom o zaštiti ličnih podataka u BiH i primjenjuje se na cijeloj njenoj teritoriji, kao i Krivični zakon BiH u kojem su propisana krivična djela zaštite ličnih podataka. U zakonodavstvu Republike Srpske, na osnovu Ustava, uređivanje ličnih podataka i njihova zaštita sadržana je u velikom broju propisa, kao i za oblast zdravstva, od kojih ćemo za ovu temu rada navesti najznačajnije: Ustav Republike Srpske, Zakon o ličnom imenu, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o obaveznom zdravstvenom osiguranju, Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, Zakon o slobodi pristupa informacijama Republike Srpske, Zakon o radu Republike Srpske, Zakon o statistici Republike Srpske, Zakon o elektronskom dokumentu Republike Srpske, Zakon o elektronskom potpisu Republike Srpske i Krivični zakon Republike Srpske kao i podzakonski akti koji proizlaze iz navedenih zakona. Za temu ovog rada posebno treba istaći pravo pacijenta na informaciju, pravo pacijenta na povjerljivost ličnih podataka, pravo pacijenta na privatnost, pravo pacijenta na uvid, svoju medicinsku dokumentaciju i troškove liječenja, koja su regulisana u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti.

Nadzor i pravna zaštita ličnih podataka pacijenata Pravna zaštita ličnih podataka pacijenta ostvaruje se skladu sa Zakonom o zaštiti ličnih podataka BiH te provođenjem upravnog, unutrašnjeg, stručnog i inspekcijskog nadzora

nad primjenom Zakona o zdravstvenoj zaštiti i drugih propisa iz oblasti zdravstva. Upravni nadzor nad primjenom Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kao i stručni nadzor nad radom zdravstvene ustanove, vrši Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite. Unutrašnji nadzor vrši zdravstvena ustanova radi utvrđivanja činjenica i okolnosti predmeta nadzora, u skladu sa opštim aktom ustanove. Inspekcijski nadzor nad primjenom ovog zakona i propisa, donesenih na osnovu ovog zakona, vrši Republička uprava za inspekcijske poslove putem zdravstvene inspekcije i inspektora za predmete opšte upotrebe i protivepidemijske zaštite posebne organizacione jedinice za obavljanje inspekcijskih poslova u administrativnim službama lokalne samouprave u skladu sa ovlašćenjima propisanim ovim zakonom i propisom kojim je uređena oblast inspekcija (član 211). U obavljanju inspekcijskog nadzora, pored ovlašćenja utvrđenih propisima kojima se uređuje oblast krivičnog zakonodavstva i inspekcije, inspektor je ovlašćen da naloži zdravstvenoj ustanovi, zdravstvenom radniku i zdravstvenom saradniku da poštuju i omoguće ostvarivanje prava građanina i pacijenata, prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu iz člana 33. do 36. i člana 38. do 52. ovog zakona, koji se odnose na pravo građanina na zdravstvenu zaštitu i propisana prava pacijenata. U zakonu je propisana disciplinska odgovornost, prekršajna i krivična odgovornost i građanska odgovornost.

Disciplinska odgovornost radnika - Pravo pacijenta na prigovor sadržano je u članu 50.

Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Povreda prava pacijenta na zaštitu ličnih podataka propisuje se i pravilnikom o disciplinskoj odgovornosti. U toku disciplinskog postupka utvrđuje se disciplinska odgovornost radnika za povredu tajnosti ličnih podataka pacijenata i radnika i izriču propisane disciplinske mjere.

Prekršajna odgovornost pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu propisana je u članu 216. Zakona o zdravstvenoj zaštiti; ako uskrati pravo pacijenta na informaciju (tačka 8); ako ugrozi pravo pacijenta na privatnost (tačka 13) i ako uskrati pravo pacijenta na uvid u svoju medicinsku dokumentaciju i troškove liječenja (tačka 15). U članu 217. propisana je

N M K

prekršajna odgovornost zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika: ako uskrati pravo pacijenta na informaciju (tačka 3); te ako podatke o zdravstvenom stanju građanina ne čuva kao profesionalnu tajnu (tačka 12).

Krivična odgovornost je pravna zaštita koja se ostvaruje propisivanjem koja djela predstavljaju krivična djela u zaštiti ličnih podataka, a utvrđuju se u krivičnom postupku. Propisana krivična djela u Krivičnom zakonu Republike Srpske, koja se odnose na zaštitu ličnih podataka, pored ostalog, su: neovlašteno otkrivanje profesionalne tajne, neovlašteno korišćenje ličnih podataka te krivična djela protiv bezbjednosti kompjuterskih podataka.

Građanska odgovornost je vezana za pružanje zdravstvenih usluga, koje ponekad mogu imati neželjene posljedice, a manifestuju se kao određena šteta, narušavanje propisa o tajnosti ličnih podataka, koja pogađa neposredno pacijenta ili posredno članove njegove porodice. Za takvu štetu, pored ostalog, primjenjuju se opšta pravila o odgovornosti za štetu. Povrede pravila zdravstvene struke najčešće su štetne radnje, greške na kojima se zasniva odgovornost zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.

U okviru pravne zaštite ličnih podataka, a time i ličnih podataka pacijenata, u Zakonu o zaštiti ličnih podataka BiH propisana je uloga i nadležnost Agencije za zaštitu ličnih podataka. U članu 35. navedenog zakona regulisano je da je Agencija za zaštitu ličnih podataka (u daljem tekstu: Agencija) samostalna upravna organizacija osnovana radi osiguranja zaštite ličnih podataka i djeluje potpuno nezavisno u izvršavanju dužnosti koje su joj povjerene.

U članu 40. definisani su poslovi iz nadležnosti Agencije koji se odnose na: nadgledanje provođenja odredbi ovog Zakona i drugih zakona u obradi ličnih podataka; postupanje po podnesenim prigovorima nosioca podataka; podnošenje Parlamentarnoj skupštini BiH godišnjeg izvještaja o zaštiti ličnih podataka koji treba da bude dostupan javnosti; praćenje uslova za zaštitu ličnih podataka davanjem prijedloga za usvajanje ili izmjenu zakona koji se odnose na obradu ličnih podataka te davanje mišljenja s prijedlozima tih zakona i briga o ispunjavanju kriterijuma zaštite podataka koji proističu iz međunarodnih sporazuma obavezujućih za BiH. U istom članu zakona propisano je da je Agencija ovlašćena da: posredstvom inspekcije, nadzire ispunjavanje obaveza propisanih ovim zakonom; vodi Glavni registar; prima primjedbe i prigovore građana koji se odnose na kršenje ovog Zakona; donosi provedbene propise, smjernice ili druge pravne akte u skladu sa Zakonom; nalaže blokiranje, brisanje ili uništavanje podataka, privremenu ili trajnu zabranu obrade, upozorava ili opominje kon-

trolora; podnosi zahtjev za podnošenje prekršajnog postupka u skladu sa ovim Zakonom; daje savjete i mišljenja u vezi sa zaštitom ličnih podataka; sarađuje sa sličnim organima u drugim državama; obavlja druge dužnosti propisane Zakonom; nadzire iznošenje ličnih podataka iz BiH; izriče kaznu u okviru prekršajnog postupka u skladu sa ovim Zakonom.

U članu 41. regulisana je kontrola koju vrši Agencija koja se odnosi na sljedeće: kad uoči da je neka obrada ličnih podataka nezakonita, Agencija zahtijeva od kontrolora da prekine takvu obradu te naloži druge mjere; u obavljanju dužnosti Agencija može zahtijevati od kontrolora ili obrađivača podataka da joj dostavi informacije o bilo kojem pitanju, a može izvršiti i uvid u bilo koji dokument i evidenciju u kojima mogu biti lični podaci; Agencija ima pravo ulaska u sve prostorije u kojima se vrši obrada podataka. Ulazak i kontrola imovine i prostorija kontrolora podataka koji nisu propisani mogu se obavljati samo tokom radnog vremena; Državne i službene tajne neće biti prepreka za Agenciju u ostvarivanju njenih prava navedenih u ovom članu, ali odredbe o tajnosti su i za Agenciju obavezujuće; Javni organi vlasti obavezni su Agenciji, na njen zahtjev, pružiti podršku u provođenju njenih dužnosti. Kontrolor je obavezan da lične podatke obrađuje na pravičan i zakonit način i za ispunjenje određene svrhe. Lični podaci koje obrađuje kontrolor ili obrađivač podataka za zaposlene predstavljaju službenu tajnu.

Kontrolor može obrađivati lične podatke uz saglasnost nosioca podatka. Kontrolor može obrađivati podatke i bez saglasnosti nosioca podatka u slučajevima propisanim zakonom.

Obrada posebnih kategorija ličnih podataka je zabranjena, osim u slučaju ako je nosilac podatka izričito dao saglasnost i ako je obrada podataka neophodna za zaštitu života, zdravlja, imovine i drugih vitalnih interesa nosioca podataka ili drugog lica za koje se saglasnost ne može dobiti, a naročito kada se radi o fizički, mentalno ili pravno nesposobnom licu ili ako se lice smatra nestalim ili zbog drugih sličnih razloga. U ovim slučajevima zakon mora sadržavati konkretne odredbe o adekvatnim mehanizmima zaštite. Savjet ministara, uz mišljenje Agencije, donosi podzakonski akt - posebne mjere tehničke zaštite i način vođenja evidencije.

Podnošenje prigovora regulisano je u članu 30. – Kada nosilac podataka ustanovi ili posumnja da su kontrolor ili obrađivač podataka povrijedili njegovo pravo, ili da postoji direktna opasnost za povredu prava, može podnijeti prigovor Agenciji radi zaštite svojih prava i zahtijevati da: se kontrolor ili obrađivač uzdrže od takvih radnji i isprave činjenično stanje prouzrokovano tim radnjama; kontrolor ili obrađivač isprave ili dopune lične podatke

tako da oni budu autentični i tačni; lični podaci budu blokirani ili uništeni.

O zahtjevu nosioca podatka iz prethodnog stava ovog člana Agencija donosi rješenje koje dostavlja podnosiocu prigovora ili kontroloru.

Protiv rješenja Agencije nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor kod Suda BiH. Prilikom odlučivanja o prigovoru, Agencija postupa prema odredbama Zakona o upravnom postupku BiH. U kaznenim odredbama Zakona o zaštiti ličnih podataka propisana je novčana kazna za prekršaj odgovornog lica u kontroloru i zaposlenih u kontroloru.

Ombudsman za ljudska prava BiH (u daljem tekstu: Ombudsman) propisan je u Zakonu o ombudsmanu za ljudska prava BiH. To je nezavisna institucija uspostavljena u cilju promovisanja dobre uprave i vladavine prava, zaštite prava i sloboda fizičkih i pravnih lica, kao i zaštite ličnih podataka, kako je garantovano Ustavom BiH i međunarodnim sporazumima. Institucija ombudsmana je osnovni garant ostvarivanja vladavine prava i zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda u BiH te u tom smislu postupa na osnovu prijema pojedinačnih žalbi fizičkih ili pravnih lica ili po službenoj dužnosti (ex officio). Ombudsman je, pored ostalog odgovoran za: razmatranje predmeta koji se odnose na slabo funkcionisanje ili povrede ljudskih prava i sloboda počinjene od bilo kojeg organa vlade; djelovanje po prijemu žalbe ili ‘’ex officio’’; podizanje opšte istrage te donošenje pojedinačnih ili opštih preporuka i dr.

Zaključak Zaštita ličnih podataka u zdravstvu Republike Srpske obezbijeđena je i regulisana, pored okvirnog Zakona o zaštiti ličnih podataka BiH, i zakonima u oblasti zdravstva kao i podzakonskim propisima koji proizlaze iz tih zakona koje treba uskladiti sa Opštom uredbom o zaštiti ličnih podataka EU. Unapređenje funkcionisanja IZIS-a je složen proces, koji traži vrijeme, i dalji rad na njegovom usavršavanju, razvoju te opremanju zdravstvenih ustanova savremenom informacionom opremom.

Edukacija kadrova u ovoj oblasti, nadzor nad radom zdravstvenih ustanova i Fonda, pored ostalog, treba obezbijediti pravilnu primjenu propisa i efikasnije funkcionisanje IZIS-a, za dobrobit pacijenata, zdravstvenog sistema i društva u cjelini.

Izvori Arben O. Murtezić,’’Konvencija 108, Aktuelni značaj i primjena’’,časopis „Strani pravni život“, Sarajevo, BiH, broj 3/2020, str.99-109; www.dei.gov.ba www.parlament.ba www.azip.ba/upravni sporovi www.paragraf.ba 67

N M K

Projekcija virtuelnog na stvarni svijet

Proširena realnost u operacionoj sali AR (Eng. augmented reality – proširena realnost)

P

ročitavši najavu jednog svjetski popularnog brenda o skorom puštanju u prodaju njihovog novog modela, tzv. AR naočara, i pogledavši njihov promotivni video, u sekundi me obuze poplava ideja i vizija kako bi taj novi uređaj mogao vrlo lako biti iskorišten za ono najhumanije – spasavanje ljudskog života.

U narednom tekstu pokušaću pobliže objasniti i približiti čitaocima ideju primjene ovog uređaja. Krenimo redom. Kao prvo, potrebno je razlikovati VR (virtual reality) i AR uređaje. Dok vam VR uređaji daju osjećaj da ste na potpuno drugom mjestu, AR uređaji omogućavaju projekciju virtuelnog na stvarni svijet. Kako to izgleda, objasniću u narednim redovima. Šta su AR naočare?

Ono što pada u oko kada se ovaj uređaj pogleda, jeste da je to model sa, takozvanim see through – odnosno providnim ekranom. To je ono što privlači najviše pažnje, jer za razliku od klasičnih VR naočara, sada korisnik zapravo gleda okolinu dok mu se u isto vrijeme u vidnom polju projektuju digitalne slike i zapisi koje odabere. Slika iz računara se „miješa“ sa stvarnom slikom okoline. Uređaj, osim toga, ima ugrađene slušalice, mikrofon i web kameru te može reprodukovati zvučne zapise, primati glasovne naredbe ili snimati video-zapis.

Rezolucija koju ima projektovana slika, zahvaljujući jakim grafičkim procesorima i mikro OLED ekranima, daleko je kvalitetnija nego što ljudsko oko može detektovati.

Primjena Kako je već navedeno u prethodnom pasusu, ono što odvaja ovaj uređaj od njegovih prethodnika je zapravo

68

mogućnost da se na zaslon posmatrača slika izvana može „miješati“ sa računarskom slikom te korisnik po prvi put može da vidi svoju okolinu bez skidanja naočara. I tu dolazimo do najzanimljivijih ideja za primjenu u medicini. Zamislimo hirurga koji radi operativni zahvat, gleda operativno polje kroz pomenuti uređaj dok mu se, istovremeno, u jednom uglu projektuju podaci sa parametrima o održavanju pacijenta u životu ili prikazuje, recimo, slika iz CT ili MRI. Ništa manje zanimljiva nije ni ideja da tokom operacije u isto vrijeme hirurg održava komunikaciju uživo sa, recimo, kolegom na drugom kraju svijeta, ili uživo prenosi OP zahvat uz interakciju sa studentima, drugim kolegama ili, jednostavno, želi da snimi operaciju za arhivu.

Naravno, nećemo zaboraviti ni dolazeću upotrebu umjetne inteligencije (AI) u medicini, pa će, recimo tako, hirurgu tokom operativnog zahvata biti omogućeno da se projektuje predloženo mjesto reza, pristup operativnom mjestu, identifikovanje oboljenja, određene sugestije tokom zahvata i sl. Zamislimo ortopeda koji putem ovog uređaja ima vezu sa PACS-om i gdje mu se tokom operacije ili ljekarskog pregleda snimak iz arhive projektuje na ono što on gleda kroz AR naočare i ima mogućnost preklapanja RTG, CT ili MRI slike i oboljelog dijela tijela pacijenta. Ili, na primjer, neurohirurga kada je mikropreciznost u radu presudna. Ne umanjujući važnost i drugih hirurških grana, pokušao sam kroz nekoliko primjera da vam približim kako se ova tehnologija može koristiti u operacionoj sali.

Pohranjivanje snimaka u bazu i njihov naknadni pregled, analiza te moguć-

Miodrag Ristić, dipl. informatičar, JZU Bolnica „Sveti apostol Luka“ Doboj

nost „konsultacije“ od strane umjetne inteligencije treba da pomogne doktorima medicine. U slučaju kada razliku između života i smrti određuju sekunde, doktoru je najbitnije imati dostupne prave informacije i podatke. Kada ima mogućnost da su mu svi neophodni podaci dostupni istog trena i to u njegovom vidnom polju, odluka o narednom koraku će biti lakša i brža. Povezivanje AI tehnologije sa AR tehnikom biće dobitna kombinacija u svakom pogledu. Naravno, konsultacija sa AI je dobrodošla kao pomoćno sredstvo, ali nikada ne smije preuzeti glavnu riječ.

Osim u hirurškim granama, ova tehnologija se lako može primijeniti i u drugim granama medicine, recimo mikrobiologiji (kod identfikacije, brojanja bakterija i dr). Takođe, velike su mogućnosti upotrebe i u dijagnostici kožnih oboljenja, gdje doktor kod dijagnostifikovanja vidi oboljenje, može ga izmjeriti ako treba ili uporediti sa podacima iz baze. AR uređaji mogu biti najprimjenjiviji u onim granama medicine u kojima doktor ima direktan vizuelni pristup oboljenju. Ja sam u ovom tekstu opisao samo dio područja u kojima se AR naočare mogu koristiti.

Mogućnosti primjene ove tehnologije su neslućene i zavisiće samo od maštovitosti tvoraca aplikacija u budućnosti.

Ovakva oprema će najprije naći svoju primjenu u drugim sferama života, nesumnjivo najviše za zabavu, ali prava šteta bi bila ne upotrijebiti ovakve mogućnosti u korisnije svrhe. Ovaj uređaj, i slični koji će se pojaviti nakon njega, omogućiće doktorima brži i tačniji pristup podacima, lakšem monitoringu pomoćnih parametara, identifikaciji i asistenciji u radu. U svakom slučaju, razvoj ovakve tehnologije može učiniti rad u medicini još zanimljivijim, izazovnijim, a kreativnosti i idejama ni nebo neće biti granica.

Imamo privilegiju da živimo u doba procvata digitalne tehnologije. Puno stvari će tek biti „izmišljeno“. Treba da ih primjenjujemo što više gdje god je to moguće.

Naravno, u humane svrhe!

N M K

-

n a j a v e

Organizuju Prvi simpozijum sa međunarodnim učešćem

Prevencija je temelj zdravlja Секција ОМ СЛД организује:

24-26. maja 2024.

JU Banski dvor - Kulturni centar, Banjaluka

Дани опште медицине 22.3-24.3.2024. године У Хотелу Оморика на Тари Едукација - теме: - Приступ пацијенту са КВБ, изазов за лекара у ОМ - Персонализовани приступ пацијенту са дијабетесом - Улога лекара ОМ у превенцији, раном откривању и дијагностици хроничне болести бубрега - Полифармација – интеракције и нежељена дејства лекова http://www. opstamedicina.org/

24-26. maja 2024. godine u organizaciji JZU "Dom zdravlja" u Banjoj Luci i u saradnji sa Medicinskim fakultetom Univerziteta u Banjoj Luci održaće se Prvi simpozijum sa međunarodnim učešćem pod nazivom "Prevencija je temelj zdravlja" u JU Banski dvor- Kulturni centar. www.domzdravliabanjaluka.com

Udruženje pulmologa/pneumoftiziologa Republike Srspke, Udruženje intenzivista za nehirurške grane Klinika za plućne bolesti, Klinika intenzivne medicine za nehirurške grane, Univerzitetski klinički centar Republike Srpske i Medicinski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci Organizuju:

“Majski pulmološki dani” 23. do 25. maja 2024. godine, u hotelu Kardial, Banja Vrućica, Teslić

https://www.respiratio.info/ 69

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske, 30.1.2024. godine

U

druženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske svoju prvu planiranu aktivnost za 2024. godinu održalo je u Srednjoj medicinskoj školi u Banjaluci. Zahvaljujući izuzetnom angažovanju koleginice Nikoline Milišić i razumijevanju direktora škole gospodina Save Preradovića, članovi udruženja su za učenike Medicinske škole pripremili i održali zanimljiva predavanja.Ovim putem se zahvaljujemo direktoru i koleginicama iz medicinske škole na dosadašnjoj saradnji i podršci koju pružaju radu udruženja.

Prije početka predavanja, direktor škole gospodin Savo Preradović je primio na sastanak delegaciju udruženja koju su činili Živana Vuković Kostić, Verica Dragović, Spomenka Hotilovac, Stojanka Mirković, Aleksandra Dejanović i Siniša Karakaš. Predstavnici udruženja su upoznali direktora i njegov tim sa radom udruženja, ciljevima, aktivnostima, planovima za budući rad, ostvarenu saradnju sa institucijama, asocijacijama u zemlji i regionu.

Direktor je upoznao predstavnike udruženja sa radom Medicinske škole, koja je osnovana 1947. godine, ima dugu i značajnu tradiciju obrazovanja zdravstvenih radnika, a koja danas obrazuje učenike za šest zanimanja: medicinski tehničar, fizioterapeutski tehničar, farmaceutski tehničar, akušersko-ginekološki tehničar, zubno-stomatološki tehničar i laboratorijsko-sanitarni tehničar. Učenici se nakon završene škole mogu zaposliti u nekoj od zdravstvenih ustanova ili nastaviti školovanje na nekom od fakulteta, zavisno od uspjeha i želje pojedinca.

Delegacija udruženja je upoznala učenike sa sestrinskom profesijom. Medicinske sestre i tehničari, kao članovi regulisane profesije u većini zemalja, svoju djelatnost provode na svim nivoima zdravstvene zaštite – u javnozdravstvenim dispanzerima, ambulantama, bolnicama, klinikama, domovima zdravlja, domovima penzionera i dr. Postoje razlike u kompetencijama medicinskih sestara i tehničara, zavisno od nivoa obrazovanja te mjestu zaposlenja. Od medicinskih sestara zahtijeva se sve veći nivo stručnog znanja. Stoga je neobično važno imati želju za učenjem i biti 70

U posjeti Srednjoj medicinskoj školi u Banjaluci

u stanju razumjeti ono što se uči. Profesionalnost, posvećenost, znanje, empatija, spremnost da se znanje prenosi na mlađe koleginice i kolege, odgovor-

nost i svijest koju nosi briga i staranje za ljudski život osnovni su zahtjevi ovog zanimanja. Medicinske sestre, članice udruženja, su spremne da svoju profesiju podignu na viši nivo, podstičući koleginice i kolege kao i pacijente da aktivno uče i sudjeluju u očuvanju zdravlja tokom života. Rad medicinskih sestara daje ključni doprinos za zdravlje nacije. Istraživanja dokazuju da ulaganje u sestrinstvo rezultuje zdravijom nacijom. Zajedničko svim sestrama jest sistemski pristup otkrivanju i rješavanju zdravstvenih problema iz njihovog djelokruga. One posmatraju i procjenjuju fizičko i psihičko stanje te ponašanje svojih pacijenata. Tako prepoznaju potrebe za sestrinskom njegom i osiguravaju važne podatke za prepoznavanje i praćenje toka bolesti. Utvrđuju rizike za

Cijenjene medicinske sestre i tehničari Republike Srpske, Ovim pismom želim izraziti duboku zahvalnost i iskreno divljenje za nevjerovatan doprinos koji pružate u domenu zdravstvene zaštite. Vaša posvećenost i predanost iskazuju se svakodnevnim naporima koje ulažete u poboljšanje kvaliteta života pacijenata. Vaš rad nije samo posao, on predstavlja misiju koju obavljate s neizmjernom ljubavlju prema ljudima, s brigom za njihovo zdravlje.

U vrijeme izazova poput pandemija, vaša hrabrost ističe se kao svjetionik nade. Radite sa izuzetnom profesionalnošću, često stavljajući vlastiti život na liniju, kako biste pružili potrebnu pomoć i podršku onima koji su najviše ugroženi. Vaša sposobnost da ostanete čvrsti, mirni i saosjećajni u teškim trenucima, svijetli kao zvijezde koje osvjetljavaju tamu, samo su za pohvalu. Što bi rekao Njegoš: „U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci“.

Udruženje medicinskih sestara i tehničara Republike Srpske, koje okuplja stručnjake poput vas, predstavlja temelj zdravstvenog sistema. Osim što pruža podršku svojim članovnma, vaše udruženje igra ključnu ulogu u podizanju svijesti o važnosti vaše profesije. Incijative za stručno usavršavanje, edukaciju i unapređenje rada unutar zajednice dodatno čine vaše udruženje neprocjenjivim resursom.

Hvala vam na neizmjernom trudu i žrtvovanju koje ulažete kako biste osigurali dobrobit zajednice. Vaša stručnost, empatija i altruizam čine vas istinskim herojima našeg društva, ali i izvorom inspiracije za sve nas.

Banjaluka, 30. 1. 2024. godine Milica Mirjanić, učenica III2, Srednja medicinska škola u Banjaluci

N M K

zdravlje te mogućnosti pacijenata i njihovih porodica za aktivno sudjelovanje u njezi i liječenju. Na osnovi svega toga planiraju, provode i ocjenjuju uspješnost sestrinske njege.

Nakon diskusije o sestrinskoj profesiji sa učenicima Srednje medicinske škole i odgovorima na njihova pitanja u vezi s profesijom, prezentovani su radovi na planirane teme.

Verica Dragović, glavna sestra Klinike za neurologiju UKC RS, je upoznala učenike o „Specifičnostima zdravstvene njege u neurologiji“. Neurologija je medicinska disciplina koja proučava bolesti nervnog sistema, njihovu prevenciju, liječenje i na kraju rehabilitaciju oboljelih osoba. Bolesti nervnog sistema često su hronične, zahtijevaju dugo liječenje, njegu i rehabilitaciju. Bolesti nervnog sistema nerijetko rezultuju manjim ili većim invaliditetom oboljele osobe. Uz bolesti koje primarno pogađaju nervni sistem, neke bolesti ovog sistema nastaju kao posljedica nekih drugih bolesti, kao što su alkoholizam ili šećerna bolest. Kako bolesti nervnog sistema mogu pogoditi bilo koji dio sistema, Klinika za neurologiju često u svom sastavu ima nekoliko pododjela koji se bave bolesnicima oboljelim od cerebrovaskularnih bolesti, bolesnicima s epilepsijom, s neuromuskularnim i esktrapiramidnim bolestima. Posmatranje bolesnika s ne-

stra/tehničar prikuplja podatke i od članova porodice, a ne samo od bolesnika.

Posebnost dijagnostike bolesti nervnog sistema je neurološki pregled koji se sastoji od ispitivanja motorike i osjeta trupa i ekstremiteta, a za koji medicinska sestra/tehničar priprema potreban pribor i aktivno sudjeluje u njemu. O mnogo zanimljivih, a prije svega korisnih stvari je učenike Medicinske škole upoznala u svom predavanju Verica Dragović , koja je odgovarala i na njihova pitanja nakon predavanja.

urološkim bolestima počinje uzimanjem anamneze o problemima koje bolesnik ima. Posmatranje bolesnika počinje od glave, gdje se pregledava stanje kože, sluznice i kose. Na licu se posmatraju oči, odnosno je li prisutan strabizam ili neki drugi poremećaj u vidu te veličina i simetričnost zjenica. Posmatra se stanje i poremećaji svijesti, koje dijelimo na kvalitativne i kvantitativne poremećaje svijesti. Bolesnici s bolestima nervnog sistema često imaju poremećaj kretanja i motorike. Poremećaj vitalnih funkcija javlja se kod teških cerebrovaskularnih bolesti. Kako je s takvim bolesnicima otežana komunikacija, medicinska se-

Aleksandra Dejanović, zaposlena kao glavna sestra na Klinici za psihijatriju UKC RS upoznala je učenike o metodi: Transkranijalna magnetna stimulacija (TMS) je neuromodulatorna tehnika koja modulira i stimuliše aktivnost neurona.

Ova tehnika indukuje promjene u aktivnosti nervnih ćelija primjenom repetitivnog i promjenljivog magnetnog impulsa, velikog intenziteta u magnetnim pulsevima. Ponavljanje stimulacije dovodi do izmjene neuralnih elemenata u moždanoj kori čime se poboljšava funkcionisanje pojedinih moždanih regiona.

Stimulacijom različitih regiona mozga možemo imati efekte kod različitih psi-

-

s t r u č n i

s k u p o v i

hijatrijskih i neuroloških poremećaja.

Tretman nema značajne nusefekte. Neželjeni efekti su skoro zanemarljivi ukoliko se pravilno poštuju indikacije, kontraindikacije, način primjene i uputstva proizvođača. Neki pacijenti izvještavaju o veoma blagoj nelagodnosti, glavobolji ili mučnini nakon tretmana, koji spontano prolaze poslije nekoliko sati.

Transkranijalna magnetska stimulacija (TMS) je sigurna, neinvazivna metoda liječenja u kojoj se koriste kratki impulsi magnetnog polja kako bi se indukovala blaga struja u dijelovima mozga koji su uključeni u razvoj psihičkog poremećaja. TMS predstavlja važnu prekretnicu u liječenju psihičkih poremećaja, naročito u liječenju depresije, i to iz više razloga: a) može biti djelotvorna kada drugi oblici liječenja zakažu (rezistentna depresija), b) za razliku od elektrokonvulzivne terapije (EKT), TMS je ambulantna procedura koja ne zahtijeva anesteziju i nema nuspojava u vidu amnezije, c) za razliku od lijekova, nije vezana uz nuspojave kao što su porast tjelesne težine ili seksualna disfunkcija, d) tretman se svakodnevno provodi pod stručnim nadzorom uz učestalo određivanje nivoa simptoma radi procjene napretka liječenja. Prisutni su upoznati sa svim informacijama koje su im neophodne za ovu relativno novu metodu koja se primjenjuje u psihijatriji, ulogom medicinske sestre u izvođenju ove procedure. Nakon prezentacije zainteresovanim učenicima je odgovoreno na pitanja koja su postavili.

Kako bismo zadržali pažnju učenika odlučili smo se za tri predavanja iz različitih grana medicine.

Siniša Karakaš, glavni tehničar Odjeljenja za hematologiju UKC RS, je održao treće predavanje iz hematologije.

Tema je bila: „Zdravstvena njega kod akutne mijeloidne leukemije“. Akutna leukemija se kao bolest razvija dosta brzo, zato tegobe traju kratko prije nego što bolesnik zatraži pomoć ljekara.

Najvažniji simptomi su: umor, bljedilo, ubrzani puls, osjećaj nedostatka vazduha; svi ti simptomi su simptomi anemije, sitna tačkasta potkožna krvarenja, krvarenja iz desni ili nosa, modrice, produženo menstrualno krvarenje... Često se javljaju bolovi u kostima i zglobovima zbog bujanja nezrelih ćelija u koštanoj srži. Prvi korak u dijagnostici je pregled periferne krvi. Na leukemiju upućuje nalaz izrazito povećanog broja leukocita te smanjenog broja trombocita i eritrocita. Nalaz blasta i drugih 71

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

mladih oblika leukocita u perifernoj krvi takođe sugeriše da bi se moglo raditi o leukemiji. Presudan je citološki nalaz punktata koštane srži za postavljanje prave dijagnoze. Leukemije se liječe prema standardnim protokolima, ali za svakog pacijenta pojedinačno treba uzeti u obzir više parametara, kao što su: podvrsta leukemije, dob, funkcija drugih organa, tj. druge bolesti od kojih bolesnik možda boluje. Cilj liječenja leukemije je iskorijeniti maligne ćelije iz koštane srži i vratiti njenu normalnu funkciju. Prisutni su upoznati o važnosti medicinske sestre kao člana multidisciplinarnog tima. Multidisciplinarni tim podrazumijeva saradnju zdravstvenih radnika različitih struka. Svrha ovakvog

pristupa je unapređenje njege i postizanje zajedničkog cilja. Od svih zdravstvenih radnika medicinska sestra je ta koja provodi najviše vremena s pacijentom i iz tog razloga čini neizostavni dio multidisciplinarnog tima. Medicinska sestra je kompetentna da procijeni potrebe za zdravstvenom njegom, planira je, provodi i evaluira, kao i uočava faktore koji negativno utiču na stanje pacijenta.

Medicinska sestra uključuje bolesnika u terapijski postupak, ima ulogu u edukaciji pacijenta i njegove porodice, ona je prva koja uočava pogoršanje simptoma ili nove simptome te razvija i održava komunikaciju s porodicom i ostalim članovima zdravstvenog tima. Medicinska sestra u radu s onkološkim pacijentima mora posjedovati visoku stručnost te se trajno stručno usavršavati, imati visoke moralne kvalitete kao i empatiju prema pacijentu i članovima njegove porodice.

Sestrinske intervencije kod onkoloških pacijenata odnose se na njegu i zbrinjavanje, edukaciju pacijenta i članova porodice, rehabilitaciju, pružanje podrške 72

i pružanje palijativne njege. Medicinska ili otoka, procjenu stanja svijesti te presestra mjeri vitalne parametre, obavlja gled cijelog tijela radi utvrđivanja prisuprocjenu glave, gdje će posebnu pažnju stva dekubitusa. Nakon toga slijedi sestrinska procjena svih ekstremiteta koja obuhvata: puls, procjenu mišićne mase, vaskularni crtež, promjene prisutne na noktima i koži. Zadnji korak procjene opšteg tjelesnog stanja uključuje: procjenu bola, psihičkog stanja bolesnika i bilježenje novonastalih simptoma, metode čija je svrha sprečavanje infekcija u imunokompromitovanih bolesnika koji su skloni infekcijama. Veliku i odgovornu ulogu ima medicinska sestra u liječenju oboljelih od ove bolesti i zbog svega toga ovo je bilo tek uvodno predavanje o ovoj temi.

Brojna pitanja su bila o specifičnostima zdravstvene njege kod oboljelih, o čemu se učimo cijeli život, jer zdravstvena njega napreduje iz dana u dan. obratiti na: stanje usne šupljine i očiju Zbog svega toga smo organizovani u - procjena spojnica oka, sklera, stanja profilno udruženje koje se bavi edukazjenica te spoljnih struktura oka, dalje cijom medicinskih sestara nakon zavrprocjenjuje stanje pacijenta po ulasku u šenog školovanja. sobu što podrazumijeva procjenu: boje Mr Živana Vuković Kostić, predsjednica UO kože, pojave tremora, prisutnost edema UMSTIB Republike Srpske

N M K - s t r u č n i s k u p o v i Godišnji stručni sastanak Udruženja psihijatara Republike Srpske u Bijeljini ana 9.12.2023. godine u Etno-se-

D

lu “Stanišići”, Bijeljina, održan je jednodnevni godišnji stručni sastanak Udruženja psihijatara Republike Srpske. Tema sastanka je bila “Demencije od dijagnostike do terapije”. Predavači na skupu su bili prof. dr Nera Zivlak Radulović, psihijatar, Klinika za psihijatriju UKC RS, prim. dr Vesna Popović, psihijatar, Klinika za psihijatriju UKC RS, dr Oleg Grubač, psihijatar, Centar za za zaštitu mentalnog zdravlja Dom zdravlja Bijeljina, prim. dr Jadranka Pavlović, neuropsihijatar, Opšta bolnica Gradiška, prim. dr Goran Račetović, psihijatar, Centar za za zaštitu mentalnog zdravlja, Dom zdravlja Prijedor, prof. dr Zoran Vukojević, neurolog, UKC RS, Klinika za neurologiju, i mr ph. Asja Sirbubalo. Na našem skupu smo željeli da progovorimo o veličini ovog problema, problemima sa kojima se susrećemo u dijagnostici i terapiji, a potom i o mogućnostima za poboljšanje situacije u ovom području psihijatrije.

Demencija je jedan od glavnih uzroka onesposobljenja i zavisnosti u populaciji starih ljudi širom svijeta. SZO govori o tome da 50 miliona ljudi u svijetu pati od demencije, a skoro je 10 miliona novih slučajeva svake godine. Godine 2050. procenat osoba starijih od 65 godina će biti 22% ukupne populacije. Različita istraživanja pokazuju da se prosječno vrijeme života sa demencijom kreće od tri do 12 godina, pri čemu veći broj osoba živi između sedam i 10 godina.

Velika je individualna varijabilnost u dužini trajanja demencije u zavisnosti od starosti, somatskog stanja, tipa demencije, pratećih bolesti, itd. U visokorazvijenim zemljama 45% troškova se odnosi na troškove neformalne njege, 40% na troškove socijalnog sistema, dok 15% čine direktni medicinski troškovi. Ovaj odnos je bitno drugačiji u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju gdje je učešće socijalnog sistema manje, a troškovi koje samostalno snosi porodica osoba sa demencijom je veliko.

Potreban je sveobuhvatni multisektorski javnozdravstveni odgovor kako bi se poboljšao kvalitet života ovih osoba, omogućio jednak pristup uslugama, redukovala stigma i socijalna izolacija. Kada je u pitanju ova problematika, neophodno nam je jačanje javnozdravstvenog odgovora po ugledu na odobren Globalni plan SZO iz 2017.

Precizna dijagnoza ove bolesti je potrebna radi ispravnog terapijskog pristupa, ali prije svega radi identifikacije potencijalno lječivih uzroka demencije.

Demencije

Demencija može trajati 12-15 godina nakon dijagnostifikovanja pa ne treba štedjeti vrijeme, resurse, strpljenje kako bi bile napravljene što sveobuhvatnije pretrage. Sveobuhvatne pretrage će pomoći u daljem postupanju stručnjaka prilikom pogoršanja stanja i zdravstvenih komplikacija osobe sa demencijom.

U većini zdravstvenih sistema dijagnoza demencije je postepeni proces, sastavljen iz više koraka, i podrazumijeva saradnju primarnog i sekundarnog nivoa te vrlo često je potpomognut uslugama tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite.

Dijagnoza demencije podrazumijeva saradnju svih nivoa zdravstvene zaštite.

U uslovima primarne zdravstvene zaštite dijagnostikovanje demencije može predstavljati veliki izazov. Rani simptomi možda nisu vidljivi tokom rutinske posjete ordinaciji, a alati za procjenu se rijetko koriste. Stoga, ne iznenađuje što je dijagnoza demencije često propuštena ili jako zakašnjela. Dijagnoza Alzheimerove demencije uglavnom se postavlja u teškom stadijumu ili odmaklom umjerenom stadijumu bolesti. Dijagnoza vaskularne demencije uglavnom je postavljena pri kontrolnim pregledima koji su uslijedili nakon doživljenog moždanog udara.

Dijagnoza „psihoorganskog sindroma” uglavnom se postavlja nakon ispoljenih psihičkih simptoma i promjene ponašanja koje su često zahtijevale intervenciju policije, hitne medicinske službe i pregled psihijatra. Najčešće se to odnosilo

na situacije u kojima je pacijent ispoljavao agresivnost, lutanje, pa čak i pokušaj suicida.

Protokol ispitivanja je ključan jer skraćuje put do pravovremene i tačne dijagnoze. Bitno je razmišljati o farmakološkom liječenju, ali isto tako podjednako i o nefarmakološkim metodama i potrebi postdijagnostičke podrške, pružene kroz palijativnu njegu i njene principe. Ono na čemu smo insistirali na sastanku udruženja je i veća primjena kliničkih skala procjene u svakodnevnoj praksi koje mogu dati smjer za dalju dijagnostiku, a jednostavne su i praktične u primjeni. Posebno smo naznačili upotrebu „Test crtanja sata“ a potom i „Mini-mental skala“ kao najčešče skale procjene koje se koriste.

Na sastanku udruženja smo ukazali na značaj farmakoterapije koja usporava progresiju demencije, a to su antidementici memantin i donepezil koji su dostupni na našem tržištu, ali nisu dostupni svim pacijentima zbog ekonomskih razloga.

Razgovaralii smo i o dodatnim terapijama u redukciji simptoma koji prate ovo teško oboljenje kao što su antipsihotici, antidepresivi, ali i prirodni neurostimulansi, esencijalni nutrijenti i vitamini za poboljšanje moždanih funkcija.

Još jedan bitan aspekt liječenja je pristup i kroz kognitivno bihejvioralno liječenje i psihosocijalni pristup kao neizostavni dio pristupa čovjeku kao biološkom, psihološkom i socijalnom biću.

Prof. dr Nera Zivlak Radulović

73

D

INFO VIJESTI

ana 24. novembra 2023. godine, u Banskom dvoru u Banjaluci, održana je Svečana skupština Komore doktora medicine Republike Srpske.

Na svečanosti su dodijeljene godišnje nagrade najboljim doktorima i najboljim studentima medicine u Republici Srpskoj.

Dobitnici ovogodišnjih nagrada VELIKI PEČAT KOMORE DOKTORA MEDICINE REPUBLIKE SRPSKE se dodijelјuje za dugogodišnji predani rad, stručni, pedagoški i naučni, kojim se nastavlјa tradicija i vrijednost struke u okviru Komore. Dobitnik VELIKOG PEČATA KOMORE doktora medicine Republike Srpske za 2023. godinu je mr sc. med. Svetozar Srdić.

HIPOKRATOVO PRIZNANJE je nagrada za životno djelo, a dodjelјuje se doktoru medicine za vrhunske rezultate u dugogodišnjem radu. Dobitnici ovogodišnjeg HIPOKRATOVOG PRIZNANJA su doc. dr Nevena Todorović i doc. dr Predrag Lazić.

POVELJA ZA NAUČNOISTRAŽIVAČKI RAD dodjelјuje se aktivnim članovima Komore za izuzetne rezultate postignute u oblasti naučnoistraživačke djelatnosti, kao i za objavlјene publikacije u stranim časopisima. Dobitnica ovogodišnje POVELjE ZA NAUČNOISTRAŽIVAČKI RAD je doc. dr Tamara Popović.

Ovogodišnje nagrade još su i POVELJA ZA PRIMARNU

Komora doktora medicine Republike Srpske

Nagrade najboljim ljekarima i studentima medicine u RS ZDRAVSTVENU ZAŠTITU, a dodjelјuje se aktivnim članovima Komore za izuzetnu organizaciju redovne zdravstvene kontrole, kao i postignute uspjehe u prevenciji narušavanja zdravlјa stanovništva, POVELJA ZA PRIMARNU ZDRAVSTVENU ZAŠTITU dodjelјuje se aktivnim članovima Komore za izuzetnu organizaciju redovne zdravstvene kontrole, kao i postignute uspjehe u prevenciji narušavanja zdravlјa stanovništva te POVELJE ZA NAJBOLJE REZULTATE POSTIGNUTE NA STUDIJU MEDICINE dodijelјuju se najbolјim svršenim studentima medicine u protekloj školskoj godini. http://www.komoradoktorars.org

PRIMARNA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA Prim. Gordana Prostran Crnčević, Institut za javno zdravstvo RS Prim. dr Vesna Despotović, DZ Bijelјina Dr Bilјana Gvozden, DZ Gradiška Dr Dragana Stipanović, DZ Mrkonjić Grad Dr Bilјana Šipraga, DZ Šipovo Dr Mira Šupica, DZ Banjaluka Dr Brankica Marković, DZ Banjaluka Dr Aleksandar Marjanović, DZ Banjaluka Dr Nedelјka Đalić, DZ Derventa Dr Dejana Cocić Hadžiibrahimović, DZ Doboj Dr Bilјana Bjelić, DZ Brod Dr Larisa Banović , DZ Laktaši Dr Tanja Kundačina, DZ Novo Goražde Dr Velimirka Rašević, DZ Foča ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENE SLUŽBE Prim. Stojan Đurđević, ZU „Help“ Prof. dr Kosana Stanetić, DZ Banjaluka

74

INFO VIJESTI

Mr sc med. Mitar Tešanović, Institut za javno zdravstvo RS Prim. dr Bilјana Nenadić, DZ Derventa Doc. dr Lazar Angelkov, JZU Bolnica Bijelјina Dr Božidar Slavujević, Zavod za transfuzijsku medicinu RS Dr Branko Aškraba, JZU Bolnica „Srbija“ Dr Tatjana Boškić, Institut za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i ortopedsku hirurgiju „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka, Dr Aleksandra Magazin, JZU Bolnica „Srbija“ Dr Miroslav Jović, JZU Bolnica Doboj

Dr Anela Velimirović, JZU Bolnica Doboj Dr Jelena Bošković, DZ Laktaši Dr Stana Vujnić, DZ Šipovo Dr Radmila Ilić, JZU Bolnica Trebinje Dr Marija Petrović Pajkanović, Uiverzitetska bolnica Foča Dr Senka Dimitrijević, Institut za javno zdravstvo RS POVELJA ZA NAJBOLJE REZULTATE POSTIGNUTE NA STUDIJU MEDICINE Dr Stefan Božić 9,93; Medicinski fakultet u Banjaluci, Dr Nikola Kosjerina 9,77; Medicinski fakultet u Foči

75

INFO VIJESTI

Stručni sastanak u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske

Vakcina protiv HPV-a

U

vođenje vakcinacije protiv humanog papiloma virusa u Republici Srpskoj predstavlja značajan iskorak i uspjeh u prevenciji obolijevanja od karcinoma, dok promocija njene dostupnosti i podizanje nivoa svijesti o značaju ove vrste vakcinacije ostaje trajni zadatak svih profesionalaca u ovoj oblasti.

To je ocijenjeno tokom sastanka predstavnika Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Populacionog fonda Ujedinjenih nacija u BiH (UNFPA), Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske, Medicinskog fakulteta u Banjaluci, Komore doktora medicine Republike Srpske, Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske i Doma zdravlja Banjaluka, održanog povodom obilježavanja Evropske sedmice prevencije raka grlića materice.

Vakcina protiv HPV-a je dokazano najbolji put ka „zdravijoj budućnosti“ U Republici Srpskoj od prošle godine u primjeni je najsavremenija vakcina protiv humanog papiloma virusa koji je najčešći uzročnik raka grlića materice, jednog od vodećih karcinoma kod žena. „Od raka grlića materice u Republici Srpskoj godišnje oboli oko 200 žena, a oko 50 izgubi život. Zato je posebno važno što na raspolaganju imamo vakcinu protiv HPV-a, kao efikasnu i preporučenu mjeru za sprečavanje nastanka tog i sličnih oboljenja, uz preventivne preglede i liječenje. Nadamo se da ćemo na taj način postići da djevojčice i dječaci u Republici Srpskoj, koji se sada vakcinišu protiv HPVa, nikada ne budu dio takve statistike“, ističe ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić.

Po njegovim riječima, do sada je u Republici Srpskoj devetovalentnu vakcinu protiv HPV-a primilo 2.112 djece uzrasta do 15 godina, u kojem je ona za njih preporučena i besplatna, ali cilj je da se obuhvat ovom vakcinacijom značajno poveća. „Vakcina protiv HPV-a je dokazano naš najbolji put ka „zdravijoj budućno76

sti“, kako smo i nazvali našu kampanju za vakcinaciju protiv HPV-a. Potrebno je da jačamo kapacitete unutar zdravstvenog sistema, ali i da svi skupa neprestano radimo na edukaciji roditelja, a posebno tinejdžerske populacije, o važnosti očuvanja seksualnog i reproduktivnog zdravlja. Kao profesionalci možemo pomoći roditeljima da lakše donesu ovu važnu odluku u životu. Na tom polju imamo odličnu saradnju sa UNFPA, posebno u domenu zagovaranja preventivnih aktivnosti“, dodaje ministar Šeranić.

Razgovarano je i o važnosti istraživanja s ciljem identifikovanja potreba u zdravstvenom sistemu na polju prevencije raka grlića materice. „Zajedno sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, posvećeni smo borbi protiv raka grlića materice. Podržavamo provođenje programa vakcinacije protiv HPV-a i jačanje svijesti o značaju ove vakcinacije.

U narednom periodu, UNFPA će podržati razvoj sveobuhvatnog programa prevencije raka grlića materice. Na ovaj način ćemo uticati na smanjenje obolijevanja i smrtnosti od ove bolesti.

Nijedna žena ne bi trebalo da umre od raka grlića materice”, poručuje predstavnik UNFPA za Bosnu i Hercegovinu Džon Kenedi Mosoti.

Evropska sedmica prevencije raka grlića materice obilježava se svake godine posljednje sedmice januara, sa ciljem podizanja svijesti o ovom oboljenju te značaju i mogućnostima njegovog sprečavanja i ranog otkrivanja. Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, zajedno sa svojim partnerima, posvećeno radi u cilju unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja stanovništva u Republici Srpskoj.

Odsjek za odnose s javnošću Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske

INFO VIJESTI

S

vake godine širom svijeta obilježava se Svjetski dan borbe protiv raka, 4. februar. Inicijativu za obilježavanje pokrenula je Međunarodna unija za kontrolu raka (UICC - Union for International Cancer Control) s ciljem podizanja svijesti, nivoa informisanosti i podsticanja brojnih aktivnosti iz područja kontrole raka širom svijeta.

U periodu od 2022. do 2024. godine kampanja se održava pod sloganom “Close the Care Gap” (Zatvorimo prazninu u njezi) koja ima za cilj smanjenje nejednakosti u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, liječenju i njezi oboljelih od raka, uzrokovane mjestom stanovanja, socioekonomskim statusom, etničkom pripadnošću, starošću i drugim obilježjima.

Rak je jedan od vodećih javnozdravstvenih problema u svijetu te, osim zdravstvenog opterećenja, ima veliki uticaj na širi društveni i ekonomski razvoj. Prema procjenama globalne zdravstvene statistike (GLOBOCAN 2020) broj novooboljelih od raka u svijetu 2020. godine dostigao je 19,3 miliona, a broj umrlih od raka u svijetu je dostigao blizu 10 miliona. Prema procjenama, najčešći novootkriveni slučajevi raka bili su: rak dojke (2,26 miliona slučajeva), rak pluća (2,21 milion slučajeva), rak debelog crijeva i rektuma (1,93 miliona slučajeva), rak prostate (1,41 milion slučajeva). Najzastupljeniji oblici raka u pogledu smrtnosti u svijetu su bili rak pluća (1,8 miliona smrtnih slučajeva), kolorektalni karcinom (935.000 smrtnih slučajeva), rak jetre (830.000 smrtnih slučajeva), rak želuca (769.000 smrtnih slučajeva) i dojke (685.000 smrtnih slučajeva).

Prema procjenama Svjetske zdravstvene organizacije, očekuje se da će do 2040. godine doći do povećanja broja oboljelih od raka za oko 60% u odnosu na 2020. godinu, pri čemu se najveći porast predviđa u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Preventivne aktivnosti u pogledu sprečavanja nastanka malignih bolesti predstavljaju ključni javnozdravstveni pristup i najisplativiju dugoročnu strategiju u procesu kontrole malignih bolesti. Prema procjenama, između 30 i 50 odsto smrti od raka moglo bi se izbjeći smanjenjem ključnih faktora rizika i provođenjem postojećih preventivnih strategija, zasnovanih na dokazima za prevenciju raka, skrining i rano otkrivanje, liječenje i palijativnu njegu.

4. februar

Svjetski dan borbe protiv raka Pripremila: dr Slađana Vranješ, spec. soc. med. sa organizacijom i ekonomikom ZZ

Oko 70% svih prijevremenih smrti od raka u svijetu registruje se u nerazijenim i srednje razvijenim zemljama. Većina prijevremenih smrtnih ishoda od raka u ovim zemljama javlja se zbog razlika u nivou obrazovanja, prihoda, mjesta stanovanja, etničke pripadnosti, rase, pola, seksualne orijentacije ili starosti.

Pristup djelotvornim strategijama za prevenciju i rano otkrivanje malignih bolesti uključuje akcije na nivou država, uključujući zakonodavstvo, u kombinaciji sa aktivnostima povezanim sa promjenom ponašanja pojedinaca i zajednica kojima se nastoji senzibilisati javnost o ključnim faktorima rizika za obolijevanje od raka (pušenje, štetna konzumacija alkohola, gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti, izloženost onečišćenju, karcinogenim supstancama i zračenju, zaraznima agensima) te preduzeti mjere protiv tih faktora. Dobra informisanost i razumijevanje faktora rizika utiču na podizanje svijesti o značaju prevencije i brige o svom zdravlju te su značajni za poboljšanje zdravstvenih ishoda. Ranim otkrivanjem i liječenjem može se smanjiti smrtnost od raka. Primjeri djelotvornih intervencija i strategija su kontrola duvana i vakcinacija protiv HPV-a.

Prema podacima Registra za maligne neoplazme, u Republici Srpskoj u 2019. godini broj novootkrivenih slučajeva raka iznosio je 5.927 (3.050 kod muškaraca, a 2.877 kod žena), a od raka su umrle 2.864 osobe (1.674 muškaraca i 1.190 žena). Stopa incidence za muškarce iznosila je 262,1/100.000, a za žene 237,1/100.000. Stopa mortaliteta za muškarce iznosila je 136,0/100.000, a za žene 80,5/100.000. Tri najčešće

lokalizacije raka od kojeg su obolijevali muškarci u Republici Srpskoj su dušnik, bronhije i pluća (495 slučajeva), kolon i rektum (461 slučajeva) i prostata (306 slučajeva). Tri najčešće lokalizacije raka kod žena su: dojka (543 slučaja), kolon i rektum (284 slučaja) i grlić materice (197 slučajeva).

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić prisustvovao je obilježavanju Svjetskog dana borbe protiv raka, u Banjaluci, koje je organizovalo pet udruženja, lica oboljelih od malignih bolesti iz Republike Srpske.

Prema njegovim riječima, u Republici Srpskoj trenutno je u toku mapiranje kapaciteta kako bi se mogao obezbijediti preventivni skrinig program karcinoma grlića materice i dojke. Podsjetio je da su HPV vakcine dio prevencije i pristup kojim se može iskorijeniti karcinom grlića materice.

Predsjednik Udruženja oboljelih od malignih bolesti Istočne Hercegovine iz Trebinja “Vjera-luča-nada” Nada Đurić kaže da je cilj ovog udruženja poboljšati status pacijenata.

Predsjednik Udruženja pacijenata oboljelih od melanoma Srpske “Mi smo sa vama” Jasminka Sredojević kaže da su sve aktivnosti ovog udruženja usmjerene prema preventivnom djelovanju i ranom otkrivanju karcinoma.

- Želimo edukovati stanovništvo o smjernicama koje trebaju slijediti kako bi se spriječio nastanak bolesti - navela je ona.

Načelnik Klinike za onkologiju u UKC Republike Srpske Zdenka Gojković rekla je da se veliki broj malignih bolesti može izliječiti ako se otkrije u ranoj fazi, te da su dostupni brojni inovativni lijekovi.

- Ljudi dosta kasno dolaze na onkološke ili preglede uopšteno. Kasno se dijagnostikuje bolest i tada su mogućnosti izlječenja manje - upozorila je Gojkovićeva.

77

INFO VIJESTI

P

re 45 godina sam sa svojim studentima medicine u Tuzli i godinu dana kasnije sa studentima u Banjaluci, pokrenuo i dugo vodio jugoslovensku akciju borbe protiv pušenja duvana - Dan bez cigarete, 31. januar.

Taj datum sam odabrao jer pada usred zime i živimo u zatvorenim prostorima, a većina državnih i verskih praznika je prošla. Na stručnom kongresu studenata medicine Jugoslavije prihvaćena je ta preventivna akcija koju su vodili studenati iz Tuzle.

Studenti su svake godine, desetak dana pred 31. januar, slali plakate iz Tuzle u svako naseljeno mesto u bivšoj zajedničkoj zemlji. U Tuzli je štampano po 10. 000 plakata koje su podsećale pušače da prekinu s pušenjem.

Decu i omladinu smo savetovali da i ne počinju pušiti. Televizija Sarajevo je jedno vreme, po dvadesetak sekundi, neposredno pre dnevnika prikazivala sledeći tekst: “Djeco, utičite na roditelje, ako su pušači, da ostave duhan - živjeće vam duže”. Studenti su obilazili škole i razgovarali s decom i nastavnicima o štetnosti pušenja i da je tu naviku veoma teško ostaviti. Transparenti o tom danu su postavljani preko ulica nekih gradova (npr. Tuzla, Sarajevo, Banjaluka). Studenti su iz Tuzle putovali u Zagreb, Beograd, Ljubljanu, Novi Sad i Skoplje da zajedno sa lokalnim studentima šire kampanju. Školskim bibliotekama su davana kazala za knjige s prigodnim natpisom o pušenju duvana i bibliotekar je tokom godine stavljao po jedno kazalo u knjigu koju izdaje učeniku. Najpre su, nekoliko dana pred 31. januar, organizovne konferencije za novinare u Tuzli, ali zbog slabijih putnih komunikacija do Tuzle, pogotovo u zimskim danima, konferencija je premeštena u Beograd. Međunarodni pres centar je uslugu pružao besplatno. (Takođe su poštarina, avionske karte, vožnja železnicom i noćenje u hotelima bili besplatni studentima iz Tuzle, učesnicima borbe protiv pušenja.) Pokret se širio ne samo u Jugoslaviji, već šire. U izvesnoj meri su ga prihvatili studenati medicine u Mađarskoj, Čehoslovačkoj i Engleskoj. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je pozvala studente i nastavnike Medicinskog fakulteta iz Tuzle u Ženevu da prisustvuju godišnjem sastanku na kome su dobili priznanje za najuspešniju preventivnu studentsku delatnost u Evropi.

Akcija studenata medicine u Ju78

Dan borbe protiv pušenja - 31. januar Akademik Rajko Igić

goslaviji bila je najuspešnija u Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Srbiji i Hrvatskoj; dobijali smo masovne pismene izjave onih koji su pod našim uticajem ostavili cigarete. Navodili smo svima da nam izjave o prekidu pušenja šalju tek nakon tri meseca od dana kada ostave pušenje. Međutim, danas u Srbiji, a i drugim krajevima bivše Jugoslavije, to smanjenje broja pušača nije ubedljivo. Koji je razlog za sporo smanjenje prevalencije pušenja kod nas? Danas je prevalencija žena pušača u većini naših gradova skoro jednaka prevalenciji pušača puškaraca, a u nekim čak nešto više puše žene nego muškaraci. Taj fenomen remeti ukupnu prevalenciju pušača u zemlji i smanjenje broja pušača je manje od očekivanog.

Zašto pušenje u zemlji treba smanjivati? Ovih dana je upravo objavljen moj intervju u Londonu (časopis Research Features, februar 2024) u kome navodim činjenicu da se progres u borbi protiv smrtnosti usled karcinoma poslednjih decenija u nekim zemljama uspešno smanjuje zbog smanjenja pušenja duvana. Naime, uticaj kombustibilnog duvana i raznih nikotinskih pripravaka je faktor čija eliminacija dokazano dovodi do smanjenja broja obolelih usled karcinoma. Međutim, navedeni podatak o povećanju prevalencije pušača žena u našoj zemlji značajno usporava to poboljšanje i u Srbiji se smrtnost usled karcinoma ne smanjuje. U skladu s tom izjavom, profesor Ranko Škrbić priprema važno istraživanje na Medicinskom fakultetu u Banjaluci o tome kolika je precizna prevalencija pušenja žena i muškaraca danas i kakva je bila ranije, pre 20, 40 i 60 godina, u raznim krajevima bivše Jugoslavije. Razrađen je način kako se to može pouzdano ustanoviti.

Ove, 2024. godine, predlažem sredstvima javnog informisanja (radio, TV, novine), ali i školama, fakultetima i radnim kolektivima da barem jedan čas posvete pušenju duvanskih proizvoda;

da se ne govori samo o štetnosti već i o tome kako pušenje ostaviti. Najbolje je da se za primer u takvim razgovorima nađe jedan ili više bivših pušača da ispričaju kako su uspeli. Vredi saslušati i osobe koje nisu ni pomišljale da pušenje ostave, a doživele su veliko oštećenje zdravlja. Dobro je kada lekar savetuje pacijenta koji se priprema za operaciju u opštoj anesteziji da dve-tri nedelje ranije ne puši jer će imati mnogo manje i lakše postoperativne komplikacije, a kasnije zauvek duvan ostaviti.

To je nedavno dokazano istraživanjima koja je sproveo dr Anto Domić, lekar iz Brčkog. On je o tome izvestio domaću i svetsku stručnu javnost. Veoma je uspešna zabrana pušenja na mestima javnog okupljanja u zatvorenim prostorima; ona dovodi do promene pogleda na pušenje i pušače; tako pušenje postaje sve neprihvatljiviji vid društvenog ponašanja.

Najvažniji postupak u borbi protiv pušenja je da se priliv novih pušača što više smanjuje. Reč je o deci, školskoj i studentskoj omladini. Kada pušači kasnije shvate da duvan treba ostaviti, mnogi su nemoćni da tu veoma tešku naviku prekinu. Uporni obično urade nekoliko pokušaja i konačno cilj ostvare. Mnogo je onih koji to rade kada je isuviše kasno. Danas je ljudski vek značajno produžen i osobe koje o svom životu, u mladosti ili kasnije, o mnogim opasnostima po zdravlje, ne misle, oni tzv. “ruski rulet” prihvataju. Naravno, industrija duvana smišlja svoj odgovor na sva nastojanja, kako pojedinaca, tako i njihovih lekara, jer profit je ogroman, a najpogodnija su područja za širenje upotrebe duvana u većini zemlja u razvoju i društvenim slojevima u kojima se kulturni napredak odvija sporije.

Prevod mog teksta (plakat) na slovenački uradila je prof. dr Metka Budihna, farmakolog iz Ljubljane, a na makedonski tekst je preveo prof. dr Trajko Trajkov, farmakolog iz Skoplja.

Ideju za crtež, ostvario je Hasan Fazlić,

INFO VIJESTI

Tuzlak, poznati ilustrator u “Oslobođe- šenja u svijetu godišnje umire oko nju”, Sarajevo. osam miliona ljudi, pri čemu u svijetu puši više od tri milijarde ljudi.

Nikotin sadržan u duvanu izaziva veliku zavisnost, a upotreba duvana je glavni faktor rizika za kardiovaskularne i respiratorne bolesti te preko 20 različitih tipova ili podtipova malignih oboljenja. Već više od pola vijeka postoje čvrsti naučni dokazi da pušenje uzrokuje nastanak različitih malignih oboljenja kao što su karcinom bronha, grkljana i ždrijela, usne šupljine i jednjaka. Pušenje je pored nedostatka fizičke aktivnosti i nepravilne ishrane vodeći faktor rizika za razvoj različitih kardiovaskularnih oboljenja kao što su infarkt miokarda, bolesti krvnih žila i periferne cirkulacije.

Pušenje je u velikoj mjeri odgovorno za obolijevanje organa za disanje i značajan je faktor rizika za moždani udar. Ne treba zanemariti ni negativne posljedice koje pušenje ima na reproduktivno zdravlje muškaraca i žena.

Kod muškaraca pušenje može izazvati impotenciju i neplodnost. Takođe, doPoštanska marka (vrednost 10 di- kazano je da majke koje su pušile u nara) koja je puštena u promet 31. ja- trudnoći, rađaju djecu manje porođajne nuara 1990. godine, u znak podrške težine, koja su pod većim rizikom obopokretu studenata medicine, „31. ja- lijevanja od bronhitisa i astme. nuar, dan nepušenja“. Kasnije je 31.

Manje je poznato da upotreba januar postao Nacionalni dan borbe duvana takođe može biti smrtonosna protiv pušenja u Srbiji i u Bosni i Her- za nepušače. Pored aktivnog pušecegovini. Hrvatska je za dan nepušača nja, štetne posljedice za zdravlje ima izabrala verski praznik, 22. februar (pe- i pasivno pušenje, odnosno izloženost pelnica). Svetskli dan bez duvanskog duvanskom dimu. U duvanskom didima je 31. maj. mu se nalazi preko 4000 štetnih heSombor, 20. januar 2024. godine mijskih supstanci od kojih su mnoge toksične, a preko 50 je kancerogeno.

Nepušači koji su svakodnevno izloženi duvanskom dimu imaju gotovo isti rizik za obolijevanje kao i pušači. Izloženost pasivnom pušenju je povezana sa 1,2 miliona smrtnih slučajeva godišnje. Svake godine zbog bolesti poMedicinski fakultet Univerzite- vezanih sa pasivnim pušenjem umire ta u Banjaluci, kao i svake godine, 65.000 djece. Pušenje tokom trudnoće podržava i obilježava Nacionalni dan može dovesti do doživotnih zdravstveborbe protiv duvanskog dima – 31. nih problema djece. januar. Pušenje duvana i duvanskih Aktivnosti koje su organizovali stuproizvoda je globalni javnozdravstve- denti Medicinskog fakulteta Univerziteni problem, a borba protiv duvanskog ta u Banjaluci imaju za cilj da različite dima je odgovornost cijele zajednice. dobne grupe upozore na zdravstvene i Prema podacima Svjetske zdrav- druge rizike koji se povezuju sa upostvene organizacije od posljedica pu- trebom duvana. Namjera je da se širenjem saznanja o štetnosti pušenja, načinima prekida pušenja i metodama uticaja na mlade doprinese zdravijoj i dugovječnijoj populaciji.

M.C.

Ekonomski troškovi pušenja

P

ored štetnog uticaja duvana na zdravlje, ukupni ekonomski troškovi pušenja (uključujući zdravstvene i troškove nastale zbog gubitka produktivnosti) procjenjuju se na oko 1,4 biliona američkih dolara godišnje, što je ekvivalentno 1,8 odsto svjetske godišnje bruto domaće proizvodnje (BDP). Skoro 40 odsto ovih troškova nastalo je u zemljama u razvoju, naglašavajući značajan teret koji ove zemlje trpe.

Porezi na duvan se primjenjuju djelimično za borbu protiv ovog efekta i smatraju se najisplativijim načinom suzbijanja upotrebe duvana, posebno među mladima i populacijom sa niskim prihodima. Povećanje poreza koje povećava cijene duvana za 10 odsto smanjuje potrošnju duvana za oko četiri odsto u zemljama sa visokim prihodima i za oko pet odsto u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Pored oporezivanja duvana i duvanskih proizvoda, koje je ocijenjeno kao najznačajnija pojedinačna mjera kontrole, druge aktivnosti koje je Svjetska zdravstvena organizacija pokrenula sa svojim članicama u cilju smanjenja upotrebe duvana odnose se na redovan nadzor nad proizvodnjom, prometom i upotrebom duvana, zaštitu stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, provođenje programa odvikavanja od pušenja, upozorenje javnosti o štetnim posljedicama pušenja, zabrana reklamiranja duvana i duvanskih proizvoda, itd.

Kontrola duvana podrazumijeva multisektorsko angažovanje i samo aktivnim zalaganjem svih aktera u društvu moguće je uticati na smanjenje upotrebe duvana i obolijevanja i umiranja, povezanih sa upotrebom duvana i duvanskih proizvoda.

Sve ovo ukazuje na potrebu sprovođenja kontinuiranih aktivnosti u području kontrole duvana, potrebu za kreiranjem i sprovođenjem djelotvornijih programa i pomoći pri odvikavanju od pušenja, uz što intenzivnije sprovođenje zdravstveno-vaspitnog rada sa djecom i omladinom, kao mjerom primarne prevencije.

Odsjek za odnose s javnošću Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske

79

INFO VIJESTI

Druženje Klubova veterana DDK

Humanizam nema granica

U

Trebinju je 12. i 13.1.2024. godine u Hotelu IN održano tradicionalno druženje klubova veterana DDK i dugogodišnjih saradnika Udruženja SONATA. Pored stalnih veterana DDK i naših saradnika, ove godine su nam bili gosti dr Zvezdana Stevanović, dječji psihijatar u Bolnici Užice, gospođa Mira Stanojević, predsjednica Udruženja

distrofičara Moravskog okruga, Dragana Paović, iz Bonice DOBROTA, kao i Vlada Đoković iz Udruženja paraplegičara Moravskog okruga, gdje smo, kao i svih ovih godina, razmijenili iskustva i novine koje se tiču rada i organizaci-

80

je poslova unutar udruženja, a bilo je mjesta i za druženje. Osim pomenutih udruženja i saradnika, našem pozivu su se sa velikim zadovoljstvom odazvali i svi saradnici iz Srbije, CG, Federacije i RS, ukupno njih 69, koji su proveli sa nama nezaboravna dva dana u Trebinju.

Dogovorili smo uzajamne posjete i savjetodavne tribine. Kao domaćini, trudili smo se da zadovoljimo sve naše goste, pokažemo sve istorijske i kulturne znamenitosti našeg grada i zauzvrat svi su izrazili želju da će i u privatnim aranžmanima ponovo doći da posjete i uživaju u Trebinju.

Kao veliki humanisti i predstvanici Trebinja, već smo dogovorili posjetu Vladičinom Hanu, Vranju i obilazak Stare Planine 22, 23. i 24.3. ove godine.

Zahvalni smo svima koji su nam izašli u susret i pomogli da predstavimo naš rad i grad Trebinje, rukovod-

stvu Hotela IN i čitavom njegovom osoblju, svim donatorima i privrednim subjektima, kao i bendu DUO iz Trebinja.

Miholjka Janković, predsjednica Udruženja za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji “Sonata” i Anica Ramić, predsjednica UG “Stop mobbing” Trebinje

12. februar

Svjetski dan seksualne i reproduktivne svijesti

S

vjetski dan seksualne i reproduktivne svijesti je posvećen podizanju svjesnosti o pitanjima značajnim za zaštitu i očuvanje seksualnog i reproduktivnog zdravlja.

U oblasti zdravstvene zaštite žena u vanbolničkim zdravstvenim ustanovama u Republici Srpskoj u 2022. godini registrovano je 102.308 posjeta, od čega je trećina u savjetovalištu. U Republici Srpskoj je u istom periodu registrovano 8.137 porođaja, od čega je u najvećem procentu (47,28 odsto) starost porodilje od 19 do 29 godina. Procenat maloljetničkih porođaja se posljednjih godina kreće ispod jedan odsto, a u 2022. godini je registrovano 0,34 odsto maloljetničkih porođaja. Najviše registrovanih prekida trudnoće je u uzrastu od 29 do 38 godina (51,68 odsto), a 0,58 odsto od ukupnog je kod maloljetnica.

Među oboljenjima, stanjima i povredama, registrovanim u ginekološkim službama u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Republici Srpskoj, oboljenja mokraćnopolnog sistema čine 52,18 odsto, tumori 5,20 odsto, dok se više od trećine registrovanih slučajeva odnosi na ispitivanje zdravstvenog stanja žena, što pruža mogućnosti za obavljanje preventivnih posjeta i otkrivanje rizika po zdravlje žena u reproduktivnom periodu.

U oblasti zdravstvene zaštite žena u vanbolničkim zdravstvenim ustanovama u Republici Srpskoj najučestalije seksualno prenosive infekcije su infekcije prenijete polnim putem i uzrokovane hlamidijom, trihomonasom i herpes virusom. U 2022. godini su registrovana ukupno 82 slučaja seksualno prenosivih infekcija sa stopom incidencije 7,3/100.000 stanovnika.

Vakcinacija je važna mjera zaštite od seksualno prenosivih bolesti koje mogu predstavljati rizik za razvoj malignih oboljenja reproduktivnih organa, među kojima je infekcija humanim papiloma virusima najčešća.

INFO VIJESTI

In Мemoriam

Драган Данелишен (1941- 2024)

У Бањалуци је 15. јануара 2024. Године, у 83. години, преминуо академик Драган Данелишен, оснивач и дугогодишњи начелник Дјечје хируршке клинике Клиничког центра Бањалука. Академик Драган Данелишен рођен је у Бањалуци 14. јуна 1941. године, гдје је завршио основну школу и реалну гимназију. На Медицинском факултету у Загребу дипломирао је 1966. године. Специјалистички испит из опште хирургије положио је 1974. у Загребу, а специјалистички испит из дјечје хирургије 1985. у Београду. Магистарски рад „Посттрауматска спленектомија и њен учинак на серумске имуноглобулине у корелацији с Т и Б лимфоцитима“ одбранио је у Загребу 1986. године, a докторску дисертацију „Имунолошка оправданост и хируршке могућности очувања повријеђене слезене“ одбранио је 1989. на Медицинском факултету у Бањалуци. Стручно се усавршавао у Љубљани, Београду и Загребу, као и у Италији, САД, Јапану и Француској. За асистента је биран 1967. на Фармаколошком факултету у Загребу (на предмету Физиологија) и 1978. на Медицинском факултету у Бањалуци (на предмету Хирургија са ратном хирургијом), гдје је касније биран у звање доцента (1989), ванредног професора (1996), редовног професора (2004) и професора емеритуса (2009). На Медицинском факултету Универзитета у Београду изабран је 1999. за ментора специјалистичког стажа из хирургије и дјечје хирургије, а од 2002. ментор је специјалистичког стажа из хирургије, дјечје хирургије и спортске медицине у Републици Српској. Био је ректор Паневропског универзитета „Апеирон“, Бањалука (2006–2010). Оснивач је и дугогодишњи начелник Дјечје хируршке клинике Клиничког центра Бањалука. За дописног члана АНУРС изабран је 2008. године, а за редовног члана 2012. године. Од 2017. секретар је Одјељења медицинских наука при АНУРС. Под његовим руководством Одјељење медицинских наука је значајно допринијело међународној афирмацији Академије наука и умјетности Републике Српске, организујући 16 међународних научних скупова, симпозијума и округлих столова на којима су анализирана најновија истраживања у превенцији, дијагностици и третману болести данашњице Аутор је 13 књига и 147 радова (2018). Аутор је и књига о страдању дјеце у рату 1992–1995. у БиХ, писаних двојезично: „Ко њих пита“ (Who asks them), Бањалука 1995. и Покидани пупољци (The plucked buds), Сарајево 2002. У наведеним публикацијама се посебно бавио утицајем ратних сукоба на дјечју популацију којој је посветио највећи дио свог живота. Члан је Америчке асоцијације дјечјих хирурга, Азијске федерације проктолога, Асоцијације француских хирурга, Удружења дјечјих хирурга Србије, Европске мреже спортских наука, образовања и запошљавања. Упоредо са изванредним стручним и научним резултатима постигнутим у медицини, академик Данелишен се активно бавио спортом гдје је постизао изванредне резултате, посебно у атлетици. Био је члан југословенске репрезентације у атлетици (1962), рукометаш, једриличар и моторни пилот, а поред тога и клупски љекар Боксерског клуба „Славија“ и љекар боксера Маријана Бенеша у његовим професионалним наступима. Добитник је признања: „Златни Хипократ“ Савеза здравствених радника Југославије (1990); Златна плакета за инаугурацију оригиналне хируршке методе: Local Application of Oxygen in Treatment of Anaerobic Infection of Extraperitoneal Rectal Segment War Wounds, Asian Federation of Coloproctology (Сеул 1995); Сребрна плакета поводом 50-годишњице оснивања Атлетског савеза БиХ (1998); Златни грб града Бањалуке за изузетан допринос и успјех у области медицине, образовања и спорта (2016); Плакета Атлетског савеза РС, поводом 25-годишњице оснивања, као првом предсједнику Савеза (2017). и Захвалница Српске академије наука и уметности - Одбора за кардиоваскуларну патологију за изузетан допринос развоју сарадње са Одбором за кардиоваскуларну патологију АНУРС (2023). Академик Данелишен ће остати упамћен по свом пионирском приступу истраживању и развоју дјечје хирургије у Републици Српској, Босни и Херцеговини и Југославији. Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју наше медицине али исто тако немјерљив допринос развоју спорта и спортске медицине на нашим просторима. Комеморативни скуп одржан је у Великој сали АНУРС 19. јануара 2024. године, а истог дана сахрањен је на Новом гробљу у Врбањи. Академик Драган Данелишен снажно је подржавао часопис „Medici.com“ и учествовао у нјеговом стварању од првог броја, за шта смо му неизмјерно и вјечно захвални. Редакција „Медици.цом“

82

INFO BILTEN

Dodjela odlikovanja za Dan Republike Srpske

Internacionalni dan medicine

Minimalno invazivne operacije iz abdominalne hirurgije Prijem za načelnike i glavne medicinske sestre

Klinika intenzivne medicine za nehirurške grane

Posjeta stručnjaka iz UKC Ljubljana

Irina prvorođena beba u 2024. godini

Zlatnici bebama rođenim u UKC

Sa penzionisanim radnicima UKC Republike Srpske

Pripremili: saradnici za informisanje UKC RS

INFO BILTEN

Banjaluka, 9. januar 2024. godine

Dodjela odlikovanja za Dan Republike Srpske

P

ovodom obilježavanja 32 godine postojanja Republike Srpske i proslave Dana Republike Srpske, predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik odlikovao je ordenom Krst milosrđa za požrtvovanje, hrabrost i dugogodišnji rad u liječenju pacijenata i veliki doprinos u razvoju zdravstvenog sistema

sor dr Aleksandar Redžek, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Sremska Kamenica. Doprinos prof. dr Redžeka i Instituta kojim rukovodi u očuvanju zdravlja naroda Republike Srpske, kao i na polju edukacije i usavršavanja našeg medicinskog kadra je nemjerljiv. Takođe, veliku podršku ovog eminentnog stručnjaka

tra UKC Republike Srpske. Ponosni smo na našeg Ranka Palačkovića i njegovo višedecenijsko profesionalno zalaganje i neumoran rad u našoj ustanovi.

Republike Srpske prim. dr Marinka Karalića, specijalistu maksilofacijalne hirurgije i načelnika Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju UKC Republike Srpske, i dr Dušanku Brđanin, specijalistu dermatovenerologije.

Ponosni smo na naše ljekare koji su od početka svoje profesionalne karijere posvećeni radu sa pacijentima te su se isticali svojim časnim i poštenim radom, skromnošću i nenametljivošću. Čestitamo im na ovim priznanjima.

Izuzetno smo srećni što je danas ordenom Krst milosrđa odlikovan izuzetan ljekar i univerzitetski profe-

84

imali smo u ostvarenju našeg višedecenijskog sna i otvaranja Klinike za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske. Koristimo još jednom priliku da se zahvalimo profesoru Aleksandru Redžeku na njegovoj energiji i posvećenosti, bratskom i prijateljskom odnosu, na brizi i pomoći u liječenju kompleksnih slučajeva pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima te za pomoć i nesebičnu podršku našem narodu i našem zdravstvenom sistemu.

Ordenom Krst milosrđa odlikovan je i Ranko Palačković, glavni medicinski tehničar Urgentnog cen-

INFO BILTEN

U UKC Republike Srpske

Internacionalni dan medicine

J

oš jedan internacionalni dan medicine u UKC Republike Srpske.

Naime, danas su u našoj ustanovi tri vrsna stručnjaka: Doc. dr sc. med. Slobodan Mićović, upravnik Klinike za kardiohirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, prof. dr Radoje Simić, direktor Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“, i dr Jovica Milovanović, zamjenik direktora UKC Srbije.

Cilj radne posjete je jačanje dosadašnje saradnje, planiranje budućih projekata i pružanja što bolje zdravstvene zaštite pacijentima. Zahvaljujući zalaganju generalnog direktora prof. dr Vlade Đajića ulažu se maksimalni napori u edukaciju osoblja, unapređenje usluga kako bismo ojačali naš zdravstveni sistem. „Srećan sam što su vrsni stručnjaci danas u UKC Republike Srpske.

I ovo je prilika da se pokaže dobra saradnja Srbije i Republike Srpske i da se pokaže koliko nam Srbija nesebično pomaže u dijeljenju znanja i vještina. Danas su kolege učestvovale u edukaciji i liječenju pacijenata.

Hvala kolegama doc. dr sc. med. Slobodanu Mićoviću, prof. dr Radoju Simiću i prof. dr Jovici Radovanoviću“, naglasio je generalni director UKC-a prof. dr Vlado Đajić. „U UKC-u Republike Srpske se osjećam kao kod kuće. Prvenstveno želim da se zahvalim prof. dr Vladi Đajiću, njegovom timu i dr Nikoli Šobotu na toplini sa kojom nas svaki put prime. S ovim projektom se počelo prije nešto više od godinu dana, a svi počeci su teški. Timovi su dolazili da pomognu mladim kolegama da bi se napravila dobra Klinika za kardiohirurgiju. Sada, nakon godinu dana i više od 400 operacija, mogu da kažem da idemo u svijetlu budućnost kardiohirurgije i siguran sam da će ovo biti jedna vrhunska ustanova. Nesebično prenosimo svoje znanje, vještine i iskustvo našim kolegama kada dođemo, ali i kada oni nas posjete na ‘Dedinju’. Hvala još jednom prof. dr Vladi Đajiću na ovoj divnoj saradnji“, istakao je upravnik Klinike za kardiohirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti ‘Dedinje’ doc. dr sc. med. Slobodan Mićović.

“Meni je čast i zadovoljstvo da kao predstavnik najveće dječje bolnice u regionu mogu da učestvujem u radu ove velike ustanove. Riječ je

o ustanovi koja je izuzetno kvalitetna, a po nekim segmentima možda i prva u regionu. Imam priliku da radim u Makedoniji, zdravstvo Srbije poznajem, tako da sam u prilici da uporedim te znam šta se ovdje radi.

Moje kolege i ja iz raznih oblasti medicine više godina dolazimo ovdje da radimo i znamo domete ovdašnjih kolega, medicinskog osoblja kao i opremljenost bolnice. Uslovi su sve bolji i bolji te da kao rukovodilac mogu da pozavidim ovoj bolnici i direktoru prof. dr Đajiću koji ima sluha za mlade ljekare koje prima u radni odnos, koje šalje na edukacije u razne zdravstvene ustanove širom regije i Evrope. Malo je rukovodilaca koji su sposobni to obezbijediti. Dobra saradnji vrha naših država se prenosi i u zdravstvu. Želim da se naša uspješna saradnja nastavi i u budućnosti, a zaposlenim i rukovodiocima čestitam na uspješno obavljenom poslu“, rekao je prof. dr Radoje Simić, direktor Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“.

“Moram da vam kažem da smo sa zadovoljstvom primili u posjetu neki dan delagaciju iz Republike Srpske na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem. Dvije zdravstvene ustanove UKC Srbije i UKC Republike Srpske su kičme zdravstvenog sistema. Mi sarađujemo dugi niz godina, a UKC Srbije na godišnjem nivou liječi preko 1100 pacijenata.

Gotovo za svakog tog pacijenta prof. dr Đajić je bio sa nama u kontaktu. Pored kvalitetnog osoblja i dobre opremljenosti ustanove ovdje se održava i kontinuitet javnih nabavki i potrošnog materijala, a ja kao rukovodilac znam koliko je to teško održati. Zahvaljujući podršci vlada, koje imaju razumijevanja za veliku potrošnju u zdravstvu, u prilici smo da kvalitetno liječimo i napredujemo. Trenutno u UKC Srbije je 25 specijalizanata iz Republike Srpske koji će se vratiti da liječe stanovnike Srpske. Moram da kažem da imate izuzetnog rukovodioca koji konstantno ulaže u zaposlene kroz edukacije i nove tehnologije tako da ovim tempom možete ići samo naprijed. Uvijek se radujem kad dolazim u ovu ustanovu“, rekao je dr Jovica Milovanović, zamjenik direktora UKC Srbije.

85

INFO BILTEN

Mostovi saradnje između UKC Srbije i UKC Republike Srpske

Minimalno invazivne operacije iz abdominalne hirurgije

S

aradnja između dvije zdravstvene ustanove Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i UKC Republike Srpske se nastavlja. Naime, u UKC Republike Srpske je hirurški tim Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju na čelu sa prim. dr Velimirom Škrbićem zajedno sa eminentnim stručnjakom doc. dr Ognjanom Skrobićem iz Klinike za digestivnu hirurgiju - I hirurške klinike UKC Srbije izveo laparoskopsku

operaciju tumora želuca. Riječ je o savremenoj minimalno invazivnoj metodi čija se prednost ogleda u bržem oporavku pacijenta kao i kraćoj hospitalizaciji. Sam koncept minimalno invazivne hirurgije je savremeni trend u hirurgiji koji obezbjeđuje brži oporavak i zarastanje rana kod pacijenata, dok samim hirurzima omogućava puno precizniji i komforniji pristup organima.

Ovakav vid izvođenja hirurških zahvata je najsavremeniji način zbrinjavanja ovih patologija.

Saradnja će se nastaviti u smjeru laporaskopske hirurgije jednjaka, a značajno je naglasiti da je komunikacija između stručnjaka ove dvije ustanove na svakodnevnom nivou. Cilj radne posjete je jačanje dosadašnjih saradnji, planiranje budućih projekata i pružanja što bolje zdravstvene zaštite pacijentima. Zahvaljujući zalaganju generalnog direktora prof. dr Vlade Đajića ulažu se maksimalni napori u edukaciju osoblja, unapređenje usluga kako bismo ojačali naš zdravstveni sistem.

Prijem za načelnike i glavne medicinske sestre

P

rof. dr Vlado Đajić, generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, upriličio je danas prijem za sve načelnike i glavne sestre/tehičare povodom novogodišnjih i božićnih praznika.

On se zahvalio načelnicima i glavnim medicinskim sestrama/tehničarima te svim zaposlenim na požrtvovanosti, profesionalnom radu, 86

zalaganju, trudu i angažovanju u svom domenu posla koji obavljaju. Istakao je da je protekla, 2023. godina bila jako uspješna te da je zadovoljan napretkom svake klinike i službe. Poželio im je sreću, zdravlje i uspjeh i dodao da će se u Novoj 2024. godini nastaviti sa edukacijom medicinskog osoblja.

Doc. dr Ognjanu Skrobiću je kao rođenom Banjalučaninu posebna čast da sarađuje sa kolegama iz UKC Republike Srpske. Zajednički su već radili minimalno invazivne operacije hijatalnih hernija, ali su motivisani da napreduju, krenu putem progresa, uče, razmjenjuju znanja i vještine kako bi svi zajedno mogli pružiti najbolju zdravstvenu uslugu pacijentima.

INFO BILTEN

Jubilej - 15 godina postojanja

Klinika intenzivne medicine za nehirurške grane

P

ovodom obilježavanja 15 godina od osnivanja Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane Udruženje intenzivista, zajedno sa UKC Republike Srpske, organizovalo je hibridnu konferenciju internacionalnog karaktera koju je podržala World Federation Intensive and Critical Care.

Na skupu je učestvovalo 40 učesnika, eksperata iz oblasti intenzivne medicine te sedam predstavnika nacionalnih udruženja koja se bave liječenjem kritično oboljelih pacijenata. „Čast i zadovoljstvo mi je da se danas, nakon 15 godina, mogu vratiti na početke našeg rada.

U ovih 15 godina smo učinili jedan veliki iskorak. Današnja hibridna konferencija ima za cilj da napravimo model i modalitet da ono što smo mi napravili ovdje u ovom prostoru, ambijentu i sredni i druge zemlje koje su u razvoju mogu preuzeti. Počastvovan sam da su danas sa nama kolege koje su iz zemlje, okruženja i Evrope te se uključuju onlajn i učestvuju sa nama u diskusijama“, naglasio je prof. dr Peđa Kovačević, načelnik Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane UKC Republike Srpske. „Zadovoljstvo mi je što sam učestvovala u stvaranju Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane. Rijetka je prilika da se čovjeku u toku njegovog rada i karijere ukaže ovakva mogućnost da može po svome nahođenju da proširuje iskustva, a poštujući struku. Počeli smo vrlo skromno sa mnogo problema. Uloženo je dosta napora, rada i zalaganja. Danas, kada obilježavamo 15 godina, vidimo da je to jedna respektabilna jedinica koja je izuzetno kvalitetna i parira drugim centrima koji se bave ovom problematikom, koja je velika dobrobit za UKC Republike Srpske i stanovništvo Republike Srpske“, istakla je prim dr Jadranka Vidović, anesteziolog. „Prvi put kada sam došla u Banjaluku, prije šest godina, na poziv prof. dr Kovačevića, mislila sam da mogu sve onlajn uraditi, ali vidjela sam da se mora biti prisutan tamo gdje radiš. Mogućnosti koje su imali su bili znatno niže nego

danas. Sada se uvijek radujem kada dolazim nakon mnogo edukacija i razmjene znanja“, rekla je dr sc. med. Vojka Gorjup, specijalista interne medicine, subspecijalista intenzivne medicine, UKC Ljubljana. „Veoma mi je drago što sam danas ovdje te se zahvaljujem prof. Kovačeviću na pozivu.

Na ovako malo prostoru okupljen je veliki broj stručnjaka koji će ovom prilikom razmijeniti iskustva i znanja iz oblasti intenzivne medicine te u budućnosti sarađivati“, rekao dr Danijel Lovrić iz KBC Zagreb. „Zadovoljstvo je ovdje biti na obilježavanju rada 15 godina Klinike intenzivne medicine za

nehirurške grane i obilježavanje ovakve jedne godišnjice predstavlja jedan organizovan rad i svjesnog ulaganja u edukaciju kadra, opremljenost i ljudske resurse.

Upravo smo zbog toga ovdje da ovakav model rada upoznamo i preslikamo u nekim drugim sredinama. Na ovaj način želimo da intenzivne njege budu na isti način organizovane i da funkcionišu na isti način u svim zemljama bilo one bogatije, ili siromašnije“, rekao je prof. dr Ivan Palibrk, anesteziolog iz UKC Srbije. „Moram da kažem da dolazim iz ustanove gdje je jedinica intenzivne njege za nehirurške grane počela sa radom kao i u UKC Republike Srpske, tj. bili smo pioniri. Išli smo na iste edukacije, pravili iste korake, a moram da kažem da je prof.

Kovačević bio kontakt-osoba sa Mejo klinikom i Hajdelbergom. Riječ je o veoma kompleksnoj medicini i proces osnivanja ovakve intenzive je minimum 10 godina. Ovom prilikom čestitam mom kolegi prof. dr Kovačeviću jer je selektovao prave ljude i napravio odličan tim koji radi sa jednim multidisciplinarnim pristupom i ova organizaciona jedinica je visokopozicionirana u regionu“, rekao je prof. dr Jovan Matijašević iz Instituta za plućne bolesti Sremska Kamenica.

87

INFO BILTEN

Posjeta stručnjaka iz UKC Ljubljana

E

dukacija kadra i unapređenje vještina zaposlenih je glavno opredjeljenje prof. dr Vlade Đajića koji rukovodi najvećom zdravstvenom ustanovom u Republici Srpskoj.

S tim u vezi u našoj ustanovi su ugledni stručnjaci iz UKC Ljubljana. Našim zaposlenim organizovana su predavanja tj. jednodnevni seminar iz hepatopankreasne hirurgije, a držali su ih prof. dr Aleš Tomažič na temu “Minimalno invazivna hirurgija pankreasa” i prim. dr Dragan Stanisavljević na temu “Transplantacija jetre – uspješna metoda liječenja konačnog otkazivanja organa”. „Prije svega da vam se zahvalim što ste danas ovdje u UKC Republike Srpske te koristim priliku da se zahvalim uglednim profesorima iz Ljubljane koji su ovdje sa nama. Ovi eminentni stručnjaci edukuju naš kadar u Ljubljani, a danas su ovdje sa nama u našoj ustanovi. Dogovo-

P

Irina prvorođena beba u 2024. godini

rva beba u 2024. godini u Gradu Banjaluka, a i Republici Srpskoj je djevojčica Irina, koja je rođena u UKC Republike Srpske. Irina je teška 3,550 grama, a dugačka 54 centimetra.

Tom prilikom generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić, u ime predsjednika Republike Srpske gospodina Milorada Dodika, darivao je majku Petru Landeka zlatnikom i prigodnim poklonima. U ime predsjednika Dodika, prof. dr Đajić je prenio predsjednikove čestitke i pozdrave te poželio sreću porodici i podmlatku. „Okupili smo se danas da nastavimo tradiciju darivanja provorođene bebe u Banjaluci i Republici Srpskoj. Čestitam roditeljima, a novorođenim bebama bezbrižan i srećan život u 88

rili smo nastavak saradnje na obostranu korist i zadovoljstvo. Naši ljekari će ići na edukacije u vrhunsku zdravstvenu ustanovu kao što je UKC Ljubljana, a takođe ljekari iz Ljubljane će dolaziti u našu ustanovu i edukovati naše medicinske profesionalce. Hvala i načelniku Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju za uspostavljanje ove saradnje i za doprinos unapređenja zdravstvenog sistema Republike Srpske,“ rekao je prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske. „Mogu da kažem da sam prvi put u Banjaluci i hvala na pozivu dr Aleksiću i direktoru Đajiću. Saradnja između zdravstvenih ustanova traje već nekoliko godina i za to vrijeme smo uspostavili čvrste i trajne veze. Nadam se da su ljekari iz UKC Republike Srpske zadovoljni boravkom u našoj ustanovi jer smo im pokazali sve što znamo. Ponosni smo na činjenicu

da smo u prilici da nekog naučimo nove vještine i znanja. U hirurgiji nema podjela i treba svi međusobno da sarađujemo i u budućnosti,“ rekao je prof. dr Aleš Tomažič. „Zahvaljujem se na pozivu da budem gost i predavač u UKC Republike Srpske. Mi nemamo jezičke barijere, tako da je i nama blizu da dođemo, a i kolegama da dođu kod nas u UKC Republike Srpske. Brzo smo stvorili prijateljski odnos, što nam je učvrstilo saradnju koja je odlična. Nadam se da ćemo tako nastaviti, jer je to način kako se prenosi znanje u hirurgiji“, naglasio je prim. dr Dragan Stanisavljević. „Naš zadatak je da stanovništvu pružimo najbolju moguću dostupnu zdravstvenu zaštitu i liječenje. Kako bismo to uspjeli potrebno je ispuniti tri uslova, a to su prostor, oprema i ljudi. Prostor koji imamo je vrhunski a obezbijeđen je zahvaljujući Vladi Republike Srpske i predsjedniku Miloradu Dodiku. Kadar obezbijediti je naš zadatak, a prof. dr Vlado Đajić je prepoznao tu temu i primio u radni odnos veliki broj doktora. Da bi doktori odradili svoj zadatak profesionalno u ovakvim evropskim i svjetskim uslovima na vrhunskoj opremi potrebna je konstantna edukacija i razmjena znanja i vještina.

Prof. dr Vlado Đajić je prepoznao našu misiju i zbog toga su naši doktori na edukacijama u evropskim i svjetskim centrima. Bez edukacija ne bismo mogli pružiti adekvatnu i dostupnu zdravstvenu zaštitu. Predavanje su uvaženi gosti održali juče i time nam prenijeli svoje znanje kako bismo i mi mogli raditi operacije te vrste“, istakao je dr Zoran Aleksić, načelnik Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju.

našoj stabilnoj, bezbjednoj i sigurnoj Republici Srpskoj. Koristim priliku da svim stanovnicima Srpske čestitam Novu godinu i nastupajuće praznike, uz želju da se naredne i svake godine okupljamo u što većem broju oko naše svetinje,

naše Republike Srpske, naših institucija i našeg predsjednika gospodina Milorada Dodika i da zajedno proslavimo 9. januar, Dan Republike Srpske”, naglasio je generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić: „Tokom dežurstva 31.12.2023 - 1.1.2024. bilo je 13 poroda, od čega su bila četiri carska reza. Odmah iza ponoći bila su dva poroda, prvi stanovnik Republike Srpske bila je curica, teška 3.550 kg. Pola minute poslije toga, pridružio nam se dječak, težak 3.500 kg. Majke i bebe su urednog kliničkog toka. Strećnim roditeljima želim zdravu i srećnu djecu, da žive u miru i slobodi.

Takođe, čestitam Novu godinu svim stanovnicima Republike Srpske, mir, prosperitet i zdravlje”, rekao je glavni dežurni iz Klinike za ginekologiju i akušerstvo mr sc. dr Mile Bokan.

INFO BILTEN

Na Dan Republike Srpske

Zlatnici bebama rođenim u UKC rođenih u najvećoj zdravstvenoj ustanovi Republike Srpske 9. januara. Čestitam srećnim roditeljima i nadam se da ćemo u budućnosti imati i veći broj rođene djece. Novorođenoj djeci želim bezbrižno djetinjstvo, blagostanje i svu sreću. Pozdravljam ovu plemenitu praksu koju ju inicirao predsjednik Dodik, a koja će se nastaviti i u narednom periodu. Još jednom se zahvaljujem“, rekao je generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić prilikom uručenja zlatnika.

U

ime predsjednika Republike Srpske gospodina Milorada Dodika, generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić uručio je zlatnike za sedam beba rođenih u UKC Republike Srpske na Dan Republike Srpske 9. januara.

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, povodom obilježavanja Dana Republike Srpske, darovao je zlatnikom bebe rođene na 9. januara i čestitao ponosnim roditeljima koji su dobili nove članove porodice. Predsjednik Dodik je poručio da je s radošću primio ove lijepe vijesti i izrazio nadu da ćemo zajedno svjedočiti sve većem broju rođene djece u Srpskoj. On je dodao da ga raduje što ima priliku da kao predsjednik Republike daruje sve bebe rođene na Dan Republike Srpske kako bi od dana rođenja naša djeca osjetila radost ovog velikog dana te da su djeca naše najveće bogatstvo, budućnost i simbol slobode.

„Veliko hvala predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku na ovom divnom gestu povodom dolaska najmlađih stanovnika na svijet na dan rođenja naše Republike Srpske. Danas imam tu čast da uručim sedam zlatnika za sedam beba

89

INFO BILTEN

Tradicionalni ručak i druženje

Sa penzionisanim radnicima UKC Republike Srpske „Četrdeset godina sam radila u Klinici za plućne bolesti. Želim da se zahvalim direktoru što nas okuplja i što nas 350 nekadašnjih radnika može da se sastane poslije toliko godina zajedničkog rada. Drago mi je što možemo da vidimo da UKC Republike Srpske svakim danom napreduje. Sa ovakvim ljudima uvijek je bilo lijepo raditi, ali danas je to puno ljepše, jer su savremeniji uslovi“, rekla je Rada Malinović, penzionerka.

G

eneralni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić organizovao je u Ugostiteljskoj školi Banjaluka sada već tradicionalni ručak i druženje sa penzionisanim radnicima najveće zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj. Bio je ovo način da se još jednom pokaže koliko se cijene trud i rad ljudi koji su svoj radni vijek proveli u UKC Republike Srpske i koji su dali veliki doprinos njegovom razvoju. „Ovo je za mene predivan dan. Pozvali smo penzionere UKC Re-

publike Srpske na druženje koje organizujemo svake godine. U ovim prilikama, uvijek sam emotivan jer se sjetim svojih prvih dana kada sam počeo da radim u UKC Republike Srpske. Sjetim se koliko su ovi ljudi bili korektni, kako su prenosili svoja znanja mladim ljudima i trasirali put te postavili dobre temelje UKC Republike Srpske kako bismo mi danas imali jednu od najboljih zdravstvenih ustanova u regionu, a koja stoji rame uz rame sa evropskim i svjetskim centrima. Jedna velika zahvalnost penzionerima, našim nekadašnjim radnicima, za nesebično dijeljenje znanja, kao i za korektan i profesionalan odnos prema pacijentima. Hvala im što su se odazvali današnjem pozivu i druženju. Mi želimo da im pokažemo da nisu zaboravljeni te da ćemo uvijek prema njima pokazivati razumijevanje i zahvalnost za sve što su uradili za UKC Republike Srpske, kao i za zdravstveni sistem Republike Srpske“, rekao je prof. dr Vlado Đajić.

90

UKC Tuzla - https://www.ukctuzla.ba/

U

niverzitetski klinički centar Tuzla bio je domaćin sastanka sa predstavnicima Udruženja dijaliziranih i transplantiranih pacijenata Federacije Bosne i Hercegovine. Goste su primili direktor UKC Tuzla, prof. dr. med. sc. Denijal Tulumović sa predstavnicima transplantacionih timova UKC Tuzla.

Cilj sastanka bio je unapređenje transplant programa kako bi se postigao kontinuitet i povećao broj eksplantacija i transplantacija u Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla.

Tokom sastanka istaknuto je da je došlo do povećanja broja transplantacija u 2023. godini u odnosu na prošle godine. Urađeno ih je šesnaest, od toga deset u Tuzli. Međutim, svi sudionici današnjeg sastanka složili su se da je to nedovoljno i da se mora uložiti više napora, kako bi se taj broj povećao.

Direktor UKC Tuzla dr Denijal Tulumović je predložio inicijativu da se na nivou države okupe nadležni iz svih kliničkih centara, te da razgovaraju i pokušaju doći do rješenja koja će povećati broj transplantiranih pacijenata u narednom periodu.

INFO VIJESTI

UKC Tuzla, 2.2.2024.

Unapređenje transplant programa

U zaključku je navedeno da Univerzitetski klinički centar Tuzla želi zadržati status vodećeg transplantacionog centra u BiH uz unapređenje transplant programa i donorstva. Predloženo je da se organizuju sastanci sa predstavni-

Klinika za neurohirurgiju UKC Tuzla

Neurohirurški mikroskop

Z

ahvaljujući nabavci neurohirurškog mikroskopa Klinika za neurohirurgiju UKC Tuzla očekuje povećanje operativnih procedura i unapređenje operativnog programa. A da je svakako lider u izvođenju neurohirurških procedura potvrđuje i podatak da je samo tokom protekle 2023. godine Klinika za neurohirurgiju UKC Tuzla ostvarila preko 1200 različitih operativnih procedura.

“Klinika za neurohirurgiju prepoznatljiva je po širokom dijapazonu uslu-

ga i procedura koje pružamo. Naime, radili smo operacije tumora lobanje, operacije iz oblasti cerebrovaskularne neurohirurgije, odnosno operacije na krvnim sudovima na mozgu i to mikrohirurškim i endovaskularnim putem, te smo izvodili komplikovane operativne zahvate na kičmi, uključujući operacije na vratnoj i lumbalnoj kičmi. Za većinu ovih operacija kao jedan od ključnih aparata korišten je neurohirurški operativni mikroskop. Nabavkom novog mikrohirurškog aparata imat ćemo mogućnost unapri-

cima federalne vlasti i drugih zdravstvenih ustanova, te u okviru koordinacionog tijela za transplant medicinu donese niz mjera i pravilnika koji bi za cilj imali unapređenje transplant programa. jediti izvođenje navedenih procedura u smislu preciznosti i sigurnosti. Tačnije, upotreba neurohirurškog mikroskopa neurohirurzima će omogućiti da preciznije usmjere hirurške ciljeve, te suze opseg operacije uz poboljšanje preciznosti”, naveo je načelnik Klinike za neurohirurgiju UKC Tuzla, doc. dr. med. sc. Mirza Moranjkić, te istakao značaj nabavke novog mikroskopa, jer prema njegovim riječima, neurohirurgija je u potpunosti ovisna o upotrebi neurohirurškog mikroskopa zbog vizualizacije vaskularnih struktura. Zahvaljujući tehničkim performansama mikroskop je integriran sa već prisutnim sistemom za neuronavigaciju čime je omogućena sigurnija i brža neuronavigacija u toku operacija na mozgu i kičmi. Osim toga, omogućeno je video praćenje operacija, a zahvaljući dodatnim integriranim monitorima, tok operacije mogu pratiti prisutni u operacionoj sali što omogućava bolju saradnju između operativnog tima, ali i mlađi ljekari na specijalizaciji i studenti van operacione sale što doprinosi kvalitetnijoj edukaciji.

Cilj menadžmenta UKC Tuzla je da kroz nabavku nove medicinske opreme i edukaciju kadra omogući što bolje uslove rada medicinskom osoblju, ali i što kvalitetniju zdravstvenu uslugu građanima.

91

UKC Tuzla - https://www.ukctuzla.ba/

INFO VIJESTI

K

linika za neurologiju UKC Tuzla pridružila se kampanji „Dan crvenih haljina“, koja za cilj ima potaknuti žene da se brinu o svom zdravlju, prvenstveno zdravlju srca i krvnih žila, jer je većinu tih bolesti moguće spriječiti zdravim životnim navikama. Kampanja također za cilj ima potaknuti stručnjake u zdravstvu da obrate posebnu pozornost na srčani i moždani udar kod žena zbog specifičnosti simptoma prisutnih kod njih u odnosu na muškarce. „Dan crvenih haljina“ posvećen je borbi protiv moždanog udara kod žena, a obilježava se prvog petka u februaru. Simbol kampanje je crvena haljina, kao univerzalna slika žene, a crvena boja je boja zdravlja, života i živosti, ali i upozorenja.

Prema riječima načelnice Klinike za neurologiju UKC Tuzla, prof. dr. med. sc.

U UKC Tuzla, 2.2.2024. godine

M

Novogodišnji prijem za novinare

enadžment Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla upriličio je godišnju konferenciju za medije i tradicionalni novogodišnji prijem za novinare.

Prijemu su, pored direktora UKC Tuzla, prof. dr. Denijala Tulumovića, prisustvovali i predsjednik Upravnog odbora UKC Tuzla, Emir Softić, ministrica zdravstva u Vladi TK, dr. Dušanka Bećirović i pomoćnik direktora za medicinske poslove, doc. dr. Igor Hudić.

Tokom razgovora s novinarima napravljen je kratki osvrt na proteklu 2023. godinu i iskazani su planovi za narednu godinu.

Direktor Tulumović je ovom prilikom rekao da su ostvareni veći prihodi 92

Obilježen Dan crvenih haljina Aide Šehanović, moždani udar predstavlja veliki zdravstveni, ali i socijalno-ekonomski problem koji se može prevenirati i do 50 posto ukoliko se ozbiljno shvate upozoravajući znaci, kao što su jača glavobolja, prolazne smetnje vida, prolazna utrnulost ili slabost polovine tijela, i na vrijeme potraži ljekarska pomoć.

Dr. Šehanović je istakla da je cilj obilježavanjem ovog dana ukazati na faktore rizika i prevenciju i raditi na podizanju razine svjesnosti javnosti o tome koje korake je potrebno poduzeti kako bi se umanjio rizik od moždanog udara.

Stoga je poruka „Dana crvenih haljina“: Podignimo svijest o cerebrovaskularnim bolestima kod žena jer moždani udar, u dobi od 20 do 30 godina, dvostruko češće pogađa žene u odnosu na muškarce.

Prva kampanja „Dan crvenih haljina“, nosi crveno, odnosno, „Go Red for Women“ pokrenuta je u Americi, a danas je to međunarodna kampanja, posvećena prevenciji, dijagnostici i kontroli kardiovaskularnih bolesti, što uključuje bolesti krvnih žila, srca i mozga kod žena.

u odnosu na proteklu godinu u izno- bavljačima smanjene za osam miliosu od oko šest miliona konvertibilnih na konvertibilnih maraka u odnosu na maraka, te da su obaveze prema do- 2022. godinu.

E

konomisti su ustanovili da je ekonomski rast Jugoslavije od 1953. do 1965. godine bio brži nego u devet zemalja sličnog nivoa. Zato su uveli izraz “Jugoslovensko ekonomsko čudo”. U njihovom objašnjenju nisam našao da su za uspešan rast u izvesnoj meri doprinele dobrovoljne omladinske radne akcije. One su otpočele gradnjom železničkih pruga (Brčko-Banovići, 1946.; Šamac-Sarajevo, 1947), autoputeva (od Ljubljane do Đevđelije u periodu 1948-1961.; kasnije i manjih deonica) gradnjom fabrika, Novog Beograda i dovršilo se lokalnim akcijama. Dakle, najugledniji ekonomisti nisu uvideli da je ekonomsko čudo delom posledica rada dva miliona mladih.

Tri puta sam dobrovoljno po mesec dana, tokom studija medicine u Beogradu, učestvovao na radnim akcijama. Prvi put sam, 1959. godine, nakon završene treće godine, radio u Tremniku, Makedonija, sa studentima pete godine. U 1960. godini bio sam komandant brigade u kojoj je radilo 120 studenata četvrte i nižih godina. Istog leta je radila i brigada od preko 100 studenata sa našeg fakulteta, komandant je bio Dušan Popovac. Treći put sam radio na trasi autoputa od Grdelice do Skoplja, 1961. godine. Ove podatke iznosim s namerom da upoznam čitaoce da smo, umesto odmora, odlazili na radnu akciju. Posle ratom razrušene zemlje, nastupio je period obnove i unapređenja zemlje. Seoska i gradska omladina je učestvovala u tim radovima. Najuspešniji brigadiri su na kraju akcije dobijali zvanje udarnika. Želja je bila da radom doprinesemo razvoju zemlje i razvijamo drugarstvo. U studentske brigade primani su oni koji su položili odgovarajuće ispite.

Moja brigada je boravila u naselju Anska reka, desetak kilometara udaljenom od Smokvice, Makedonija. Radili smo na pripremi trase autoputa i temelja za most.

Najteži su poslovi bili drobljenje kamena velikom motornom drobilicom. Mada sam bio komandant, radio sam fizičke poslove kao i ostali brigadiri. Ustajali smo rano da izbegnemo vrućine, popodne je bio kraći odmor, a predveče i nedeljom su se odvijale kulturne i sportske

INFO VIJESTI

Da se ne zaboravi: Omladinske radne akcije aktivnosti, edukacija seoskih domaćica koju su vršile brigadirke, a bilo je i nekoliko kurseva i kružoka.

Posećivao sam kružok iz klasične filozofije. Imali smo i tri posete: prorektor univerziteta u Beogradu, predsednik omladine Makedonije i dva mlada glumca, Ljuba Tadić i Rade Marković. Oni su planirali da u našem naselju ostanu kratko, ali kada smo se raspričali ostali su duže od tri sata. Kasnije sam se u Beogradu družio s Ljubom, a on je mene i desetak brigadira pozvao u “svoju kafanu”, blizu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde smo proveli nezaboravno veče. Obe naše brigade su nagrađene ordenom rada.

Imam veoma tužno sećanje vezano za druga iz moje brigade. Reč je o dr Budi Raduloviću, rođenom u Peći, 1935. Učestvovao je na pet radnih akcija i na svakoj je proglašavan za udarnika. Pred sam početak rata, bio je načelnik saniteta armije u Sarajevu. Prilikom napuštanja grada, u dogovoru s muslimanskom stranom, naoružani pripadnici te vojske zaustavili su mu jedinicu na mostu. Dr Buda izađe iz automobila da izjavi da niko od saradnika nema oružje. Pri tom mu na metar

Akademik Rajko Igić, Sombor

priđe naoružan mladić i ubije ga.

Svi koji su poznavali našeg druga bili su šokirani. Danas taj postupak pokušavam sebi da objasnim.

Velika je razlika od tog postupka i situacije kada mladi nastoje da se istaknu radom i doprinesu zajednici. Kada je društvo u nenormalnim, ratnim okolnostima, isticanje pojedinca je zločin. Nažalost, u bivšoj zajedničkoj zemlji stanovništvo je prolazilo kroz etape u kojima je bilo prilike da se mračna osećanja lako ispolje i čim se takav postupak samo nekoliko puta desi, kreće lavina masovnog ludila. Nije to samo naša odlika; takva dešavanja se odvijaju širom sveta, ali mi nismo samo ‘ekonomsko čudo’ već i “čudo mržnje”.

Todor Baković (iz Crne Gore), Nedeljka Biga (iz Prištine), Radenko Šarović (iz Sente).

Pokojni Todor je bio psihijatar u Podgorici, Nedeljka pedijatar, a pokojni Radenko hirurg; Nedeljka i Radenko su postali bračni par.

Ona je radila na Paliću, a Radenko u Subotici.

Na slici su moje kolege (III godina), nas 5.

Dole su Hamdija (iz BiH), Ristić i Hodža Ali (sa Kosova), a stoje Baković Todor (Crna Gora) i Rajko (Srbija). Ostalima sam ime zaboravio-nisu iz naše čete; brigadu su činile četiri čete, brigadiri raznih godina studija.

Komandant je bio Radivoje Grbić, student V godine. Trideset dana nije pala ni kap kiše, bile su nevidjene vrućine, ali smo sve lako izdržali. Jedino je bilje oko nas bilo spaljeno.

ČUDAN SAN U ČIKAGU Ponovo sam sanjao oca.

Upravo se probudio, kaže, i priča mi svoj san: „Snio sam te, sine, da si u daljini i radiš u tuđini.

Vrati se u Sombor, biće mi lakše kad si u otadžbini“ Rajko Igić 93

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com

Tumačenje natalne karte, informacije na tel. 065 523 036 Svima vama, koji ste rođeni u znacima RIBE i OVAN, želim SREĆAN ROĐENDAN i da ste mi živi, zdravi i voljeni. „Dovoljno mi je da budem siguran da ti i ja postojimo u ovom trenutku“, Gabriel Garcia Markquez. Ovo mi se čini kao prigodan citat za vrijeme ispred nas u kome će, generacijska planeta Pluton narednih 20 godina boraviti u znaku Vodolije. Pluton je planeta koja u Vodoliji donosi radikalne promjene kako na društvenom planu, tako i na ličnom, kroz širenje svijesti, koja će degenerisati i transformisati mnoge odnose. Zato je bitno da na ličnom planu osvijestimo kvalitet odnosa u kojima se nalazimo, jer će Pluton uništiti sve lažno, sve što vas guši da nemate daha, sve što ograničava slobodu i slobodnu volju. Tad je neizbježan bunt i prekid dotadašnjeg stanja da bismo napravili mjesto kvalitetnim odnosima. Zato postojimo u ovom trenutku, duboko svjesni važnosti slobode i tolerancije u odnosima s drugima.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Do 22.3. vaš vladar Mars, iz Vodolije, podstiče na aktivnosti, prije svega, u pravljenju planova za naredni period.

Moguće je povezivanje sa prijateljima ili osobama sa kojima imate zajedničke interese da krenete u akciju. Jupiter, polju novca, ima tendenciju da ga uveća i obezbijedi. Dug boravak Merkura u vašem znaku u martu i aprilu omogućava kreativan intelektualni rad, radoznalost, pregovore i putovanja. Venera doprinosi sreći u ljubavi. U periodu od 2.4 - 25.4. čitajte i sitna slova u ugovorima. Čuvajte dokumentaciju da ne izgubite. Kod nekih je moguća povećana napetost i nervoza. Budite pažljivi oko 8. aprila u vrijeme pomračenja Sunca.

BIK 21. 4 - 20. 5.

Pluton u polju karijere i satusa, rođenima 20-22. aprila, izazivaće na radikalne promjene. To mogu biti promjene posla, čak i zanimanja. Neki će svojom voljom, a neki pod pritiscima, praviti radikalne poteze. Venera će se u napetom aspektu susresti sa Uranom koji je u vašem znaku oko 3. marta i možete imati emotivnu krizu, koja brzo prolazi. Samo oprezno da ne napravite problem.

Sporo kretanje Merkura kroz vaše 12. polje može stvoriti melanholiju ili zaboravnost, a u dobrim horoskopima daleka putovanja preko mora ili okeana. Najljepši period za ljubav i zadovoljstvo je od 12.3 - 5.4. Ovaj period je srećan i za poslovne i za društvene odnose.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

U ovom periodu moguća su putovanja i kontakti sa prijateljima, razgovori i razmjena mišljenja. Zajedno sa prijateljima ili ljudima sa kojima imate zajedničke interese ili kroz udruženja, možete praviti planove za važne promjene u svom životu. Pluton iz Vodolije će podržavati radikalizam i suštinske promjene u vašu korist, naročito rođenima od 21 - 23. maja. Mars tokom aprila može uticati na impulsivnost, netaktičnost i sklonost sukobima pa budite oprezni da ne radite u korist svoje štete. Saturn rođenima od 29.5 - 6.6. može uticati na neraspoloženost, probleme sa kičmom ili sa niskim pritiskom. Nezadovoljstvo statusnom pozicijom može biti okidač da krenete u radikalne promjene.

96

Poruke zvijezda za 2024. godinu i horoskop od 18.2 - 20.4.2024.

Planetarna konfiguracija na nebu U ovom periodu SUNCE će boraviti u znaku Riba od 19.2 - 19.3. i znaku Ovna od 20.3 - 19.4. MJESEC će dva puta obići cijeli zodijak putujući od znaka Rak do znaka Djevica. Sa Suncem na 18. stepenu znaka Ovan 8. aprila 2024. desiće se totalno pomračenje Sunca. MERKUR je u Vodoliji do 10.3., a u znaku Ovan ima prvi dugotrajni boravak u ovoj godini od 11.3 - 15.5. Od 2.4 - 25.4. biće u retrogradnom hodu (rx). Sve ostale planete u ovom periodu su u direktnom hodu.

VENERA iz Vodolije prelazi u Ribe 11.3. i tu ostaje do 5.4. U znaku Ovan će boraviti od 6 - 29.4. MARS je u Vodoliji do 22.3., a u znaku Ribe biće od 23.3 - 30.4. JUPITER je u Biku od 9-21. stepena. SATURN u Ribama u ovom periodu prelazi put od 8-15. stepena. URAN je u Biku od 19-21. stepena. NEPTUN u Ribama putuje od 26-28. stepena. PLUTON je po drugi put ušao u Vodoliju zajedno sa Suncem 22.1. i u ovom periodu kreće se od 0-2. stepena.

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Jupiter iz Bika i dalje podržava rakove, naročito rođene između 2-17.7., pomaže protežiranje preko prijatelja ili interesnih grupa, poslovni uspjeh i finansijski priliv.

Rođenima od 11-13.7. Uran donosi iznenadne dobre promjene, jako zdravlje i napredovanje u karijeri. Uticaj Saturna ogledaće se kroz ozbiljniji, zreliji pogled na život, kao i na sposobnost ulaganja napora i zdušno prihvatanje obaveza radi ostvarenja trajnih rezultata, rođenima 1-7.7. Mars do 13.2. može stvarati pritisak i nezadovoljstvo uzrokujući burne reakcije. Pazite da svojim ponašanjem ne povrijedite ni druge ni sebe. Moguće upale, groznice i povrede.

Sa dobrim Marsom u natalu ne treba brinuti. Pluton će rođenima na početku znaka vršiti pritisak da se prilagode i unesu promjene u život i po cijenu emocionalne katarze.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

akciju u cilju ostvarenja liderstva ili poslovnog uspjeha.

Ljubav će u drugoj polovini marta i prvoj sedmici aprila davati dodatnu pozitivnu stimulaciju da se dokažete, uspijete ili zaradite. Rođeni između 23 - 25.10. mogu biti suočeni sa situacijam gdje iz korijena mijenjaju svoj odnos prema porodici. Uticaj Saturna iz Riba je povoljan u smislu prihvatanja odgovornosti i sposobnosti za podnošenje teškoća. Rođeni od 11 - 13.11. mogu proći kroz kritične momente u partnerstvu ili braku, a u slučaju zdrvstvenih tegoba moguća je iznenadna operacija.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Skloni ste da unesete promjene u svoje poslovne aktivnosti i tu imate velike planove. Ključno je uskladiti se sa vremenom i globalnim promjenama koje dolaze. Pluton u Vodoliji biće vam od koristi za radikalne poteze, naročio za rođene od 22 - 24.11. Moguće je da u porodičnim odnosima trpite pritisak obaveza i odgovornosti koji vas ograničava u nekim aktivnostima, posebno rođene 30.11 - 7.12. Već od 11.3. Merkur će naredna dva mjeseca praviti skladne aspekte prema vašem znaku i razne ideje i kreativnost ćete s lakoćom ispoljavati, a biće i dosta kraćih putovanja. April je mjesec opuštanja i lakoće življenja kao i uspješnih društvenih kontakata.

Vama dolaze veliki izazovi, naročito rođenima 23 - 25.7. s opozicijom Plutona prema Suncu, gdje svjesno morate kontrolisati nagon za pretjeranom ambicijom ili dominacijom nad drugima, kao i u bračnim odnosima. Pogrešno korišćenje moći koju imate može uzrokovati upadanje u opasnosti, srčane tegobe kao i rasturanje braka. Tokom marta i Mars u napetom aspektu JARAC - 22. 12 - 19. 1. sklon je uzrokovati impulsivnost, razdražljivost i pogrešPovoljan period za samodokazivanje, no korišćenje energije, što može dovesti do povreda. Ako ostvarenje ambicije kao i za dobijanje ste sposobni kontrolisati tu energiju i pravilno je usmjeriti podrške i priznanja za vaš odgovoran možete je upotrijebiti u svoju korist. Merkur, planeta uma, rad, za sve rođene od 30.12 - 6.1. S će biti od pomoći da domislite prava rješenja. Najpovoljniji druge strane, pod uticajem Neptuna, rođeni 16 - 18.1. biće skloniji mirnijem životu i sticanju intelektualnih i duperiod za ljubav i društveni život je april. hovnih iskustava. Do 11.3. je povoljan period za ljubav i DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Rođeni u znaku Djevica, i dalje su pod zadovoljstva. Uticaj Plutona u polju finansija svakako će povoljnim uticajem Urana koji donosi postepeno vršiti svoj uticaj na bolje ili gore, zavisno planeplanirane i povoljne događaje, ovaj neta na rođenju. Na testu su rođeni 22 - 24.12. Jarčevi put to se odnosi na rođene od 12 - uvijek imaju podršku Jupitera i Urana iz Bika te je ovo i 14. septembra. Jupiter iz Bika rođenima u drugoj dekadi dalje povoljan period i za finansije i promjene. Pripazite znaka može obezbijediti finansijsku podršku, poslove sa na stopala u ovom periodu. Moguće su povrede. strancima, omogućiti odlazak u inostranstvo i doprinijeti VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2. duhovnom razvoju i jačanju vjere u sebe. Rođeni od 31.8 U vaš znak je zajedno uplovio Pluton sa - 8.9.osjetiće napet aspekt Saturna iz Riba te je moguće Suncem još u januaru i uticaće na jačaispoljavanje pesimističnih stavova, manjak samopouzdanje želje za održavanje ili osvajanje moći nja ili zdravstvene tegobe sa probavom. Tokom aprila buili vlasti kao i na duboke lične promjene dite oprezni sa dokumentima, dva puta provjerite ugovore i transformacije. Nešto što je nepotrebno više u vašem koje potpisujete i oprezno u saobraćaju. životu ćete odbaciti i napraviti mjesto za novo i kvalitetnije. Upravo u toj fazi odbacivanja je teret koji morate VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Do polovine marta uživajte u bezbriž- podnijeti, jer promjene nikad nisu lake makar i kada će nom druženju, skladnim odnosima s poslije biti bolje. Najsnažnije će ovaj uticaj osjetiti rođeni drugima i uspješnim rezultatima djece. 21 - 23.1. Tranzit Mekura u Ovnu održava intelektualni Nakon toga, do kraja aprila, nije vrijeme visok nivo. Dobar aspekt za putovanja i za kupovinu auličnog isticanja već usklađenja odnosa sa drugima kako tomobila. Oprez u vožnji tokom aprila. Rođeni 9 - 11.2. na poslovnom, tako i partnerskom okruženju. Pod uticajem treba da obrate pažnju na krvne sudove.

Saturna, vage su u ciklusu usklađivanja i prilagođavanja RIBE - 20. 2 - 20. 3. promjenama. Da to prilagođavanje može biti uspješno Planeta Pluton u znaku Ribe utiče na pobrinuće se Plutom koji šalje snagu, moć i sposobnost nesvjesno, ono što su zbog emocioemocionalne regeneracije. Dugotrajna opozicija Merkura nalne nesigurnosti ili saosjećanja da na vaš znak usloviće periode nervoze, nesklonosti radu drugog ne povrijede „gurali pod tepih“, kao i probleme u komunikaciji. Upotrijebite sav svoj šarm sada dolaze promjene. Jupiter i Uran će omogućiti dosta i diplomatičnost da riješite periode krize. kraćih putovanja, uspješno polaganje ispita, priliv novca ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11. od trgovine, ugovora, pisanja ili javnog govora. Tokom Vama dolaze profesionalne promjene, aprila Ribe će imati jaku energiju i borbenost da ostvare neki će mijenjati radno mjesto a neki, planirano. S Merkurom proces razmišljanja biće usmjebogami, i profesiju. Posljednja sedmica ren na finansijska pitanja i zarađivanje novca ličnim ramarta i cijeli april pod povoljnim utica- dom. Saturn će u brzom tranzitu rođene od 27.2 - 6.3. jem Marsa, imaćete energiju, odlučnost i sposobnost za podsjetiti da vode brigu o svom zdravlju, jer će izazvati kratkotrajne periode pada imuniteta. Moguće su nesanice ili teški snovi.

S M I J T E Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

Smrt je samo promena svjetova, kao što prijatelji prelaze preko mora, zauvjek boraveći jedni u drugima. Oni možda umiru, ali njihovo prijateljstvo i njihova prisutnost, besmrtni su! (Medici.com ) Do viđenja, druže, do viđenja.

Ti mi prijatelju jednom bejaše sve!

Urečen rastanak bez našega htenja, obećava i sastanak, zar ne!?

(Jesenjin)

Mini-humoreska

Hvatanje za slavku Vidjeli mi kako to čine ostali pa i mi tražili kredit. Ako smo mi slabi, aduti su nam jaki: mi smo siromašni, mi ništa do sada nismo dobili, mi smo dosta dali!

Kredit dobismo, a s njim i muke: Kako iskoristiti dobijeni kredit bar onoliko koliko će on nas?

Da pravimo fabriku čamaca, ljudi s planine nisu ga vidjeli. Onda ćemo praviti badnjeve, oni iz grada ne znaju šta je to.

Oko fabrike za pravljenje arnjeva smo izgubili dane i noći, ali smo noći naplatili duplo.

Uz piće, gutali smo aspirine. Sve na račun buduće fabrike pa džabe.

I kad smo mislili da je mast otišla u propast, javi se, bolje rečeno, probudi se Đoko i kaza:

Aforizmi

On jest lopov, ali ga nisu uhvatili. Nisu imali zašto. *** Unijeli su ga u bolnicu u besvjesnom stanju.

Cijeloga života govorio je: Ja pri ovoj svijesti neću u bolnicu!` *** Toga dana su sva djeca u porodilištu plakala.

Jedan visoki političar im pričao viceve. *** Bolesnici su stvarno čudni. Molili su da ih prime na ležanje, a htjeli bi još i lijekove i hranu. *** Radiolog mi je greškom dao snimak mozga jednog političara. Umalo se nisam ubio. *** Uzalud su je budili odmah poslije narkoze.

Nisu znali da se kod njih u zimsko doba spava duže. *** Taj je cijeloga života petljao i još bi petljao da mu se i crijeva nisu zapetljala. *** Prije operacije se uvijek raspitajte kojoj političkoj stranci pripada hirurg. Ako ste iz njihove stranke odmah će vas dva puta operisati. *** Jedna mlada zgodna žena pita mladog doktora kakvo joj je srce. Ne znam, gospođo, još nismo dotle došli. *** Siromaštvo ulazi u krv pa djeca u majčinom stomaku saznaju šta ih čeka i odmah po rođenju počinju da plaču. *** Nijemci su našeg čovjeka držali na bolovanju pola godine, jer je stalno govorio: “Boli me ona stvar“, a oni nisu znali gdje se ta stvar nalazi. *** Zet ostavlja taštu u bolnici i obraća se ljekaru: Doktore, vi slobodno meni recite onu najgoru istinu, ja sam stabilna ličnost.

Šale Kupio Piroćanac skup mobilni telefon, stavio ga u džep pozadi i svratio u kafanu da se počasti kafom. Dok je sjedao na tvrdu drvenu klupu nešto je škrgnulo pozadi. Brže bolje je počeo da se moli Bogu: - Daj Bože da je kičma.

--Došla baka na lijčenje i doktor joj uzima anamnezu. Pita šta je boli, kako, od kada i na kraju da li je ranije bolovala i je li je isto tako boljelo.

- Ne može isto, moj doktore, jer je mene boljelo kad sam bila mlada, a sada sam stara.

Pravo da ti kažem, onda me je svrbilo, a sada zapravo boli.

--Pita trudnica stariju babicu od kada je ona u bolnici. Kad ova odgovori da je četrdeset godina, ona će: - Je li uvijek bila ovako slaba hrana?

--Medicinska sestra govori ljekaru: - Doktore, traži vas jedna bolesnica – reče mu. On pogleda kroz prozor i ugleda svoju ženu pa će sestri: - Kako znate da je bolesnica?

--Dvojica bolesnika razgovaraju u bolnici i jedan pita drugoga: - Šta su tebi našli na pregledima?

- Našli da mi je jedno crijevo slijepo i moraću okulisti – odgovori drugi ozbiljno.

S E ,

Z D R AV O

J E !

- Predlažem da proizvodimo slamke! Znate kakva je ekonomska situacija u zemlji, nad zemljom i pod zemljom, kako se loše dogovaramo. I cijeli svijet je u krizi, valja svijetu pomoći. S fabrikom za proizvodnju slamki.

Naša fabrika ne može da uradi koliko tržište traži. Odmah nam je Vlada naručila dvogodišnju proizvodnju, Kinezi i Amerikanci petogodišnju (s tim da će čekati dok se namire naši), Japanci ugovaraju do kraja vijeka i tako redom. Rusi neće da zaostanu za njima pod uslovom da ne plaćaju dolarima.

Pravili smo slamke velike i male, tanje i deblje, obojene ili bezbojne. Za one u najvećoj krizi potpuno crne. Ovakve i onakve, po narudžbi i bez nje. Više prodavali nego pravili.

A kad nam je voda došla do guše, nismo imali ni jedne slamke da se za nju uhvatimo. Mislili smo na svijet, a zaboravili na sebe.

--Pregleda babica trudnicu i pita je kada je ostala trudna. Ona odgovori – uz kosidbu.

Babica će opet: Jesili kupila ili kosila sijeno?

- Ne, babice. Zaspala sam na plastu sijena.

--Videći da doktor mnoge bolesnike vraća, a jednu koja mu se učini zdravom, primi pa je pita kako to.

- Taman kad se doktor premišljao da li da me primi ili da me vrati, ja sam mu se požalila i da hrčem u snu. E, ostaješ u bolnici! Rekao je, jer imamo sestara koje spavaju u dežurstvu.

--Naveče sestra govori bolesnici da ne večera, jer sutra ide na operaciju.

- Ako vi meni, sestro, ne garantujete da ću se vratiti živa s operacije dajte bar da se najedem i da ne idem na onaj svijet gladna.

--Pošto zna koliko mali stan ima njena prijateljica, pita je kako spava s mužem pored djeteta. Ona će: - To smo mi riješili davno. Kupili mu tablet i sada možemo pored njega da radimo šta nas je volja, niti gleda, niti zna.

--Pita jedna bolesnica drugu: - Što si ti došla u bolnicu kada te ništa ne boli?

- Došla sam da se nađem u bolnici ako me slučajno zaboli.

--Ljekar specijalizant se čudi pa šita: - Zašto profesor danas pravi vizitu kad nije dan za njegovu vizitu?

- Uvijek on tako čini kad mu žena ili punica leže na odjeljenju da vide da je neko i nešto.

--Otpušta doktor staricu iz bolnice i daje joj savjet: - Neka te svakog jutra stari podsjeti da uzmeš lijekove.

Ona će na to: - E, moj doktore, da on mene i do sada nije podsjećao, ne bih ja ni došla vama u bolnicu.

--Pita bolničarka staricu zašto žuri kući kad tamo ima mladu snahu.

- Jesi li je se toliko poželjela?

- Ne, sinko, nego se bojim da se ne prokurva.

97

121 AS MEDICUS VRAČAR Sazonova 71, (ex Filipa Filipovića), Beograd Telefon: 011/2836-836, 065/285-3393 AS MEDICUS BEŽANIJSKA KOSA Ljubinke Bobić 13/2, Beograd Telefon: 011/2272-916, 065/2272-916 E-mail: poliklinika@asmedicus.rs http://www.asmedicus.rs/

Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net RADNO VRIJEME: radnim danom od 10-17 subotom od 9-14

Radno vreme:pregledi radnim danima od 08-20h, subotom od 08-15h 1. Dermatološki 6. Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima 2.

Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti 7. Imonodijagnostika kožnih KVANTNA oboljenja MEDICINA: KLASIČNA MEDICINA: 3. UltrazvukMEDICINA krvnih sudova - vaskularni hirurg 8. Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja SKENER FIZIKALNA MEDICINA I INTERNA BIOREZONANTNI REHABILITACIJA 4. Krioterapija Itečnim azotom 9. IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka) ULTRAZVUK COLOR DOPPLER TERMOVIZIJSKI SKENER ESTETSKA MEDICINA KARDIOLOGIJA (otklanjanje bradavica, kondiloma) 10. Aplikacija filera i mezonitiDARKFIELD MIKROSKOP HIPERBARIČNA MEDICINA (HBO) ORL MIKROREZONANTNA TERAPIJA 5. Peeling lica, kauterizacija NEUROLOGIJA I PSIHIJATRIJA RIKTA TERAPIJA (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) GINEKOLOGIJA

MEDISCREEN

1. Dermatološki pregledi 2. Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti 3. Ultrazvuk krvnih sudova 4. Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) 5. Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) 6. Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima 7. Imunodijagnostika kožnih oboljenja 8. Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja 9. IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka) Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Osnivači poliklinike dr sci med Nina Nikolovska Sinicki, spec. ORL i Kvantne medicine dr Aleksandar Sinicki, spec. neuropsihijatrije i Kvantne medicine

KUĆNE POSJETE Pozovite nas i dolazimo na Vašu adresu 065 543 184

Ilije Garašanina 1, Banja Luka 051 963 385 alfalab2biomedica@gmail.com

ALFALAB POSLOVNICE

Alfalab Kotor Varoš Stafana Nemanja bb 051 941 199 alfalabkv@gmail.com

Alfalab Malta Mladena Stojanovića 26 c, Banja Luka 051 813 116 alfalabmaltarezultati@gmail.com Alfalab Centar Milana Tepića 27, Banja Luka 051 218 448 alfalab75@gamil.com Alfalab Borik Gundulićeva 25, Banja Luka 051 265 460 alfalabborik@gmail.com Alfalab Lazarevo

Alfalab Gradiška Kozarskih brigada bb 051 453 070 alfalab.gradiska@gmail.com Alfalab Mrkonjić Grad Sime Šolaje bb 050 490 208 alfalabmrkonjic@gmail.com Alfalab Prijedor Kozarska 51a 052 225 634 alfalabbiomedicaprijedor@gmail.com

Tel. 051 218-448; e-mail: alfalab75@gmail.com; www.alfalabbl.com

pet do dvanaest

POMOĆ U OČUVANJU ZDRAVLJA CIJELE PORODICE! 78000 BANJA LUKA; Ul. Braće Mažar i majke Marije 18 (Hanište); Tel: 051/212-437; prizmabls@teol.net; www.prizmabl.com PRIZMA

Tlakomjer RS 2

200

50 KM

150 KM

KM

KM

Tjelesni analizator

Elektromasažer E3 INTENSE

KM

145 KM

200 KM

VJEŽBE ZA TRUDNICE Viši fizioterapeut 65/612-556

AutoCode

Oralni tuš Dental Jet

150

155 Kompresorski inhalator C 28P

120

Tlakomjer M3

Tlakomjer INTELLIIT

KM

Glukometar

KM

Koncetrator kiseonika

2000

vrijeme je za ZDRAVLJE

PRIZMA

PENZIONERI I ZAPOSLENI KUPOVINA NA RATE

PREGLEDI I LIJEČENJE

ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!!

U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL, alergologa, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije

Tel: +381 11 39 88 111; +381 11 63 01 900; Mob: +381 69 39 88 111; +381 66 360 336 E-mail: vozdmedik@gmail.com; Web: www.vozdmedik.com; Kumodraška 121, (Ulaz iz Kraljevačke ulice), Beograd, Srbija

NAJKVALITETNIJOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE, DO ZADOVOLJSTVA PACIJENTA!