Medici.com 117

ANURS, Međunarodni simpozijum

Trudnoća i hronične nezarazne bolesti

Dr sc. med.

Nenad Živković, neurohirurg

Zbrinjavanje metastatskih lezija kičme

KBC „Bežanijska kosa“, Beograd Intervju sa doc. dr Marijom Zdravković

Jubilej -10 godina postojanja „Voždmedik“ poliklinika, Beograd

Trebinje, 09. 06.2023

Kamen temeljac za novu bolnicu

Predstavljamo: “Alfalab” laboratorije

16. sportski susreti kliničkih centara i bolnica BiH Sportisti UKC Republike Srpske apsolutni pobjednici

Uvodna reč

Samo da dočekam jun, sve je drugo pod razno…

Samo je još mesec pun, sve je ostalo prazno. Samo da dočekam leto, sve mirno i ćutke…

Samo je još mesec pun, na trenutke...

Đorđe Balašević – „Samo da dočekam jun“

Šireći svoja krila do inspirativnih granica neba, tamo gde tajne spavaju u spokoju, ispraćamo još jedno proleće. Koračajući tako stazama vremena, stopala života nas lagano uvode u novo leto. Još jedna godina prepolovljena je na pola. Gospođa priroda, kao da je na rulet stavila sve svoje ćudi i svoje moći, pa kako se kome i kako se gde kuglica zaustavi na tom „đavoljem točku“. I kod nas i u belom svetu, ovo nadolazeće leto se joguni, otima i prkosi i uporno hoće da bude ono što nije, da se otrgne njemu namenjenoj ulozi u univerzumu. Porađa se u jutrima, ispunjenim visokim maglovitim zavesama, rosnim parkovima, vlažnim trotoarima... Boje sunčeve svetlosti i njegova toplina, čežnja su nam i nada da nas bar koji put i pomiluju. Kiše ne prestaju. Vetrovi ne miruju. Udruženi, jaki i moćni, opominju „maloga čoveka“ na njegov položaj „praha“ u nepreglednom lavirintu univerzuma na to da je i u svojoj „praškastoj“ formi nemaran, bahat, surov i neposlušan! Da ne poštuje prirodu i da je obezvređuje! A ona, ljuta i povređena, nemilosrdno uzvraća svojom silinom! Poplave, bujice, rušilački vetrovi... za tren satru i u crnu muku pretvore rad i trud čoveka mučenika. Zgrčena i ukočena lica, suze, vapaji i beznađe nesrećnika koji su imali bliski susret sa tim pošastima, duboko se urezuju u naše oči, naše duše i naša sećanja! Je l’ nas to gura u kaveze „pakla“ iz kojih kao da odjekuje: „Rovite, kopate, potkopavate, gradite i gde treba i gde ne treba, presecate prirodna rečna korita, kidate mi brda i drobite, bacate u moju utrobu, u moju dušu sve i svašta i očekujete moj blagoslov...?“. Mislim da nam šalje poruku: „Vi niste nužni! Voda, zemlja, vazduh i nebo, bez vas su sasvim dobro. Mračite mi Sunce...Kada se vratite zapamtite da ste moji gosti, a ne moji gospodari... biće još gore!“ Odjednom shvatimo da su moć, vlast i novac bezvredni i da ne mogu da nam osiguraju, kapital, komfor i blagostanje za koje se bezglavo i bezočno, često i nepošteno, borimo!

Uprkos prirodnim nepogodama, kišama, vetrovima i od vode nabreklim oblacima, prelepi pejzaži prkose i bujaju u svoj svojoj savršenosti. Vremenskim makazama sečemo godinu na pola. Sumiramo dobro i loše i zbrajamo rezultate rada. Uskoro ćemo zasluženo odložiti radna odela, ostaviti alat kojim kujemo svoja dela, te zaboraviti svoje obaveze, bar nakratko. Oslobodićemo volju i maštu i krenuti putem godišnjih odmora. Treba odmoriti telo, reinkarnirati dušu i svest! Treba resetovati sopstveno biće da bismo ponovo, sa novim idejama, stigli na peron vere, nade i novih iščekivanja. Da bismo uskočili u brzi vagon budućnosti i odlepršali na oblacima među sopstvene snove i ciljeve. No, pre nego što krenemo da odmaramo svoja mentalna dvorišta, Medici.com, kao teleskop, kao morska karta, ucrtao je nove, kvalitetne naslove uz koje ćete, baš kao uz osvežavajući koktel, moći lagodno da se opustite. Verujemo da će svako okusiti ono što mu najviše prija, a sastojaka je mnogo. Pa, u zdravlje! Živi bili i još dugo trajali i mi sa Vama i Vi sa nama. Čitamo se opet u avgustu, u novoj,118. priči o zdravlju i životu.

Vaš “Medici.com”

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić

Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović

Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, akademik prof. dr Duško Vulić, akademik prof. dr Enver Zerem, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić i prof. dr Elizabeta Ristanović.

Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Goran Račetović i Željko Derajić.

Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com

Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15

Direktorica: Vera Pušac

Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena Pušac Broćilović

Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715

Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377

Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka

Tiraž: 2.000 118. broj izlazi u avgustu 2023. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

Sportska ekipa Univerzitetskog kliničkog centra sveukupni je sveobuhvatni pobjednik 16. sportskih susreta kliničkih centara i bolnica Bosne i Hercegovine koji su održani u Neumu od 24.5. do 28.5.2023. godine.

Sportisti UKC-a su osvojili devet medalja pet zlatnih [streljaštvo, rukomet (žene), basket (žene), basket (muškarci ) i (mali fudbal)] i četiri srebrene (šah, stoni tenis, odbojka za žene i povlačenje konopca). Takođe za najboljeg igrača je proglašen Petar Zec iz UKC Republike Srpske, a za najbolju sportistkinju proglašena je Ivana Šantić iz Sveučilišne kliničke bolnice Mostar.

Na igrama je učestvovalo rekordnih 700 učesnika iz 29 zdravstvenih ustanova iz cijele BiH. Priznanje za fer plej dobio je Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” Banjaluka.

Generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić je primio sportiste koji su predstavljali ustanovu i čestitao im na ovom istorijskom uspjehu. Zahvalio se svim učesnicima na učešću, sportskom duhu, uloženom trudu i naporu te solidarnosti jer bez toga sportske igre ne bi protekle u najboljem redu sa mnogo divnih sportskih uspomena na terenu.

Ovogodišnji učesnici igara su bili:

JZU Univerzitetski klinički centar Tuzla, Klinički centar Univerziteta Sarajevo, Univerzitetski klinički centar Republike Srpske, JZU Zdravstveni centar Brčko, Opšta bolnica Gradiška, Kantonalna bolnica “Dr. Irfan Ljubijankić” Bihać, JZU Kantonalna bolnica Goražde, Hrvatska bolnica “Dr fra Mato Nikolić” Nova Bila, Kantonalna bolnica Zenica, Psihijatrijska bolnica kantona Sarajevo Jagomir, JU Opća

Sportisti UKC Republike Srpske apsolutni pobjednici

bolnica Bugojno, Opća bolnica Tešanj, Opća bolnica “Abdulah Nakaš” Sarajevo, Županijska bolnica “Dr fra Mhovil Sučić” Livno, Kantonalna bolnica “Dr. Safet Mujić” Mostar, Zavod za bolesti ovisnosti Zenica, Bolnica „Sveti apostol Luka“ Doboj, Sveučilišna klinička bolnica Mostar, Kantonalna bolnica Travnik, Medical Institute Bayer Tuzla, Opća bolnica Konjic, JU Zavod za hitnu medicinsku pomoć Kantona Sarajevo, JU Dom zdravlja Zenica, JZU Bolnica Trebinje, JZU Dom zdravlja Banjaluka, Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” Banjaluka, Zdravstvene ustanove Kotor, KJU Dom za socijalno i zdravstveno zbrinjavanje osoba sa invaliditetom i drugih osoba Sarajevo, Zavod za trasfuzijsku medicinu Bosne i Hercegovine.

Svi učesnici su konstatovali da je organizacija bila na vrhunskom nivou i zahvalili se Sportskom društvu i Upravi UKC Republike Srpske na profesionalno odrađenom poslu.

Odlukom Organizacionog odbora naredni domaćin igara za 2024. godinu je Bolnica “Sveti Apostol Luka” Doboj.

16. sportski susreti kliničkih centara i bolnica BiH

Uz prisustvo najviših zvaničnika i građana Republike Srpske, u Trebinju je 9.6.2023. položen kamen temeljac za izgradnju Nove bolnice Trebinje.

Projektom je predviđena izgradnja savremene zdravstvene ustanove u Trebinju sa pratećim objektom tehničkog bloka i drugom pratećom infrastrukturom, a koja će biti od izuzetnog značaja za pružanje kvalitetnih zdravstvenih usluga, po najvišim standardima, građanima Grada Trebinje i susjednih gradova i opština.

Novi bolnički kompleks prostiraće se na površini od 41.080 metara kvadratnih i sadržavaće savremeni objekat bolnice, prateći objekat tehničkog bloka, nadstrešnicu za sanitetska vozila, kao i kompletno uređene pripadajuće kolske i pješačke komunikacije, zajedno sa parkinzima i zelenim površinama. Ukupna površina objekta bolnice (sa tehničkim blokom i nadstrešnicom za sanitete) je 17.826 metara kvadratnih.

Nova bolnica imaće više od 20 službi i odjeljenja i 223 kreveta, a predviđena je medicinska oprema koja treba da zadovolji standarde moderne bolnice, izgrađene u skladu sa posljednjim tehnološkim dostignućima, po visokim medicinskim standardima i adekvatna za pružanje planiranih medicinskih usluga.

Bolnički objekat obuhvataće odjeljenja onkologije, pulmologije, infektivno odjeljenje, odjeljenje psihijatrije, neurologije, interno odjeljenje, odjeljenje nefrologije, porođajno odjeljenje i ginekologiju, odjeljenje hirurgije i urologije, odjeljenje ORL i oftalmologije, urgentni blok sa sobom za opservaciju, dnevne bolnice: opštu i onkološku, dijalizu, hiruršku, internističku i kardiološku intezivnu njegu, poluintezivnu njegu, oporavak pacijenata – angiografiju i endoskopiju, oporavak pacijenata – ORL i oftalmologiju, odjeljenje za oporavak uz operacioni blok, odjeljenje za oporavak uz blok

Položen kamen temeljac za novu bolnicu u Trebinju

operativne ginekologije i akušerstva i intezivnu njegu – neonatologiju. Podsjećamo, ugovor za realizaciju ovog projekta svečano je potpisan u Administrativnom centru Vlade Republike Srpske u Banjaluci 9. februara 2023. godine, sa zastupnikom izabrane grupe ponuđača HERC GRADNJA d.o.o. Bileća. Ukupna vrijednost ovog projekta je 128.448.448,83 KM sa PDV-om. Sredstva za realizaciju projekta se obezbjeđuju iz budžeta Republike Srpske. Vlada Republike Srpske i Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske opredijeljeni su za izgradnju novih bolničkih kapaciteta i nabavku medicinske opreme, shodno planu razvoja bolničkih zdravstvenih ustanova. Nakon novoizgrađene bolnice u Bijeljini, rekonstruisanog i izgrađenog Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, novoizgrađene i opremljene bolnice u Istočnom Sarajevu, izgradnje nove bolnice u Doboju, kao i rekonstrukcije bolnica u Foči i Zvorniku, novi korak jeste savremeni bolnički kompleks u Trebinju.

Odsjek za odnose s javnošću Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske

aučnonastavna saradnja medicinskih fakulteta iz Banjaluke i Foče zvanično je nastavljena sa Medicinskim fakultetom u Beogradu, potpisivanjem novog ugovora na četiri godine. Dekani medicinskih fakulteta potvdili su da je riječ o decenijskoj razmjeni studenata i znanja, što je mnogo pomoglo razvoju medicine u Srpskoj.

U Banjaluci 7. juna. 2023. godine, dekani medicinskih fakulteta Banjaluke, Foče i Beograda potpisali su sporazum o nastavku saradnje.

Srpska je zahvalna Srbiji na pomoći iz oblasti medicine, jer bez nje ne bi bilo ni vrhunskih rezltata koje medicinski fakulteti iz Banjaluke i Foče sada postižu, rečeno je nakon potpisivanja Ugovora o saradnji sa Medicinskim fakultetom u Beogradu. Saradnja obuhvata ne samo dodiplomske studije, nego i poslijediplomske, naročito u oblasti hirurških grana.

-Medicinski fakultet u Beogradu, zajedno sa medicinskim fakultetima u Banjaluci i Foči, ima imperativ da aplicira za međunarodne projekte, što je razlog formalizovanja saradnje. – istakao je prof. Škrbić.

Dekan Medicinskog fakulteta u Foči Dejan Bokonjić rekao je da je Medicinski fakultet u Beogradu mnogo učinio za medicinske fakultete u Republici Srpskoj i da su ostavili trajan trag.

Jedno od načela Medicinskog fakulteta u Beogradu jeste i nacionalna odgovornost, a to znači pomoć fakultetima u Srpskoj da razvijaju svoj obrazovni sistem i kadrove.

– Medicinski fakultet u Beogradu mora davati vodeći doprinos kada su u pitanju različiti oblici medicinske edukacije tako i naučnoistraživačkog rada medicinskih nauka na nacionalnom nivou – naveo je dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Lazar Davidović.

Banjaluka – Foča - Beograd

Potpisan sporazum o saradnji medicinskih fakulteta

Delegacija dva medicinska fakulteta iz Banjaluke i Foče, bila je u posjeti vodećoj indijskoj instituciji za medicinu i nauku, AIIMS = All Indian Institute of Medical Sciences

Održan je sastanak sa rukovodstvom Sveindijskog instituta za medicinske nauke, sa predstavnicima ministarstva nauke Indije, kao i sa direktorom vodeće indijske institucije za medicinu i nauku.

Nakon potpisivanja ugovora u vijećnici Banskog dvora promovisan je udžbenik “Hirurgija” autora Danice Grijučić, Aleksandra Simića i Duška Spasovskog. Udžbenikom je obuhvaćena cjelokupna hirurgija sa anesteziologijom.

Delegacija dva medicinska fakulteta iz Banjaluke i Foče u posjeti Indiji

Takođe, delegaciji iz Srpske, ponuđena je saradnja u oblasti nauke i edukacije te rad na zajedničkim projektima od interesa za dvije zemlje.

Delegacija dva medicinska fakulteta iz Srpske je tokom razgovora prikazala dva promotivna filma, kojim su predstavljena ova dva fakulteta, kao i studijski programi na engleskom jeziku. Predstavljene su i mogućnosti dva centra za biomedicinska istraživanja.

Ministarka zdravlja Srbije Danica Grujičić je istakla da podržava Davidovićeve riječi o nacionalnoj odgovornosti u obrazovanju medicinskog kadra, i dodala da će učiniti da nivo obrazovanja i liječenja u Srpskoj budu isti kao u Srbiji.

Banjaluka – dekani medicinskih fakulteta –potpisivanje sporazuma

druženje medicinkih sestara, tehničara i babica Republike Srpske tradicinalno obilježava 12. maj, međunarodni dan medicinskih sestara „Sedmicom sestrinstva“. U toku sedmice održane su brojne aktivnosti poput stručnih predavanja u zdravstvenim ustanovama, radionicama, treninzima. „Sedmica sestrinstva“ je planirana i održana u periodu 8- 13. maj 2023. godine.

Posao medicinske sestre je težak i izazovan, ali je istovremeno i veoma plemenit, od rada i posvećenosti medicinskih sestara zavise životi brojnih pacijenata koji se bore sa različitim bolestima. Zbog toga je neophodno stalno poboljšavati uslove rada sestara, tehničara i babica. U Republici Srpskoj ima oko 10.000 medicinskih sestara. Medicinska sestra/medicinski tehničar radi na području zdravstva, s ciljem zaštite zdravlja pojedinca, porodice i cjelokupnog društva. Opis posla uključuje brigu, praćenje, nadzor i savjetovanje pacijenta, prevenciju, rehabilitaciju, zdravstveno vaspitanje, promicanje zdravlja, vođenje sestrinske dokumentacije, izvođenje dijagnostičkih te medicinskotehničkih zahvata i zdravstvene njege Rade na vrlo različitim radnim mestima – od patronaže do jedinica intenzivne njege – ponekad samostalno, ponekad u timu. Zbog svega toga postoje velike razlike u poslovima različitih sestara/ tehničara. Ono što je zajedničko jeste pristup otkrivanju i rješavanju zdravstvenih problema iz njihovog djelokruga. Oni posmatraju i procjenjuju tjelesno i psihičko stanje i ponašanje svojih pacijenata i tako prepoznaju potrebe za njegom i osiguravaju važne podatke za

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske

Međunarodni dan medicinskih sestara 12. maj 2023.

prepoznavanje i praćenje toka bolesti.

U toku sedmice sestrinstva je organizovana svečana akademija 11.5.2023. godine na kojoj se tradicionalno dodjeljuje priznanje „Nada Trišić“ članovima udruženja za višegodišnji doprinos razvoju, ugledu i unapređenju sestrinstva Republike Srpske. Ovogodišnji dobitnici su Ranka Stanar, JZU DZ Prijedor, i Drago Tomašević, Socijalno-gerijatriski centar Banjaluka. Biti medicinska sestra je jedinstven poziv koji traži ono najljepše u ljudskom biću humanost i predanost pozivu.

Svečanoj akademiji su prisustvovali naši prijatelji članovi porodice Trišić, Vera i Momo Pušac, ispred Društva hirurga Republike Srpske prof. dr Zoran Aleksić, kao i naši saradnici Udruženje „Ilco-stoma Republike Srpske“ sa svojim gostima iz Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije. Obratili su nam se predsjednici iz Republike Srpske i Slovenije, u svom obraćanju su skrenuli pažnju na značajan rad medicinskih sestara u oporavku i liječenju pacijenata, kao i važnost saradnje strukovnih udruženja sa udruženjima pacijenata. Kao znak zahvalnosti za dosadašnju saradnju Udruženje „Ilco-stoma“ iz Republike Srpske je dobilo zahvalnicu od UMSTIB Republike Srpske.

Zahvalnicu je dobila koleginica dr Gordana Straživuk koja je svoj radni

vijek počela kao medicinska sestra, ali i nakon završenog fakulteta i promjene posla je ostala član udruženja medicinskih sestara.

Dana 12. maja članovi udruženja su korisnicima „Mozaik prijateljstva“ donirali obrok i radili u skladu sa svojim kompetencijama sestrinske intervencije kao što su mjerenje šećera u krvi, krvnog pritiska, kontrolisali tjelesnu temperaturu i obavljali preventivne i promotivne aktivnosti, vezane za zdrave stilove života, masovne nezarazne bolesti. U aktivnostima 12. maja su učestvovali i učenici Srednje medicinske škole Banjaluka sa svojim instruktorkama praktične nastave. „Mozaik prijateljstva“ je

„Naše medicinske sestre su naša budućnost“

udruženje koje brine o ljudima koji nemaju krov nad glavom, pruža im i jedini topli obrok dnevno u svojoj javnoj kuhinji, a hranu dostavljaju i velikom broju nemoćnih i oboljelih građana.

Nakon obavljene aktivnosti u prostorijama „Mozaika prijateljstva“ predstavnici udruženja i Strukovnog sindikata medicinskih sestara su na groblju „Sveti Pantelija“ u Banjaluci položili cvijeće i zapalili svijeće na grob prve predsjednice udruženja u spomen Nadi Trišić i svim koleginicama i kolegama koje više nisu sa nama.

Aktivnosti su nastavljene u Parku „Petar Kočić“ gdje smo se, kao i prethodnih godina, sa građanima Grada Banjaluka družili i obavljali sestrinske intervencije u skladu sa sestrinskim ingerencijama. Građani Grada Banjaluka su podržali ove aktivnosti. Ove aktivnosti su veoma dobro posjećene i građane obraduje svaki vid aktivnosti koja

se obavlja za njih. Razgovori koje smo vodili sa građanima u kojima su tražili savjete za svoje zdravstvene probleme, bili su obostrano korisni. Savremeni način života podstiče društvo da naglašava važnost zdravlja i promiče zdrav način života. Društvo treba težiti promjenama, izbaciti pušenje, alkohol, nezdravu hranu i podsticati fizičku aktivnost, zaključili smo sa našim građanima.

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica okuplja oko 2000 članova, koji već 25 godina rade na promociji svoje struke. Profesija medicinske sestre-tehničara je teško, zahtjevno i odgovorno zanimanje, koje je veoma značajno za očuvanje ljudskog života, njihov značaj se posebno pokazao tokom pandemije virusa korona. One pružaju najveći broj usluga u zdravstvenom sistemu. Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske od 1998. godine do danas, pu-

nih 25 godina, uradilo je brojne aktivnosti na koje smo ponosni / seminare, edukacije, radionice, treninge, simpozijume, kongrese… Članovi udruženja su zajedno radili, čuvali, razvijali i sačuvali ovo udruženje. Udruženje je prepoznato i priznato kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Ponosni smo na sve naše aktivnosti, trudimo se i radimo na očuvanju i razvoju naše profesije. Generacije koje dolaze obećavaju da će nastaviti ovu tradiciju.

„Za nas koji se bavimo sestrinstvom, ako sestrinstvo ne unapređujemo svake godine, mjeseca i dana, mi ne napredujemo, nego idemo unazad,” Florence Nightingale

Predsjednica UO UMSTIB Republike Srpske, mr Živana Vuković Kostić

а разлику од 2021. године када се за иновативне терапије које су потребне пацијентима са најтежим обољењима у Републици Српској на годишњем нивоу издвајало око 40 милиона КМ, за 2023. годину средства за ове лијекове повећана су за 74 одсто и износе око 70 милиона КМ. Ово је, између осталог, рекао директор Фонда здравственог осигурања Републике Српске Дејан Кустурић на радном састанку у Међугорју у организацији Завода за здравствено осигурање и реосигурање ФБиХ. Састанку су, поред ФЗО РС, присуствовали представници свих кантоналних завода и Дистрикта Брчко.

Будући да су поменуте терапије доступне у ограниченим количинама, повећавајући финансијски оквир за ове лијекове, то је резултовало и повећањем броја пацијената који примају ову терапију на годишњем нивоу. „Наш циљ је да приликом увођења нових лијекова допринесемо ефикаснијем лијечењу и унапређењу квалитета живота обољелих, а искуства здравствених радника, али и пацијената који користе ове терапије наводе нас на помисао да смо на добром путу ка ефикаснијој здравственој заштити. Често и сами здравствени радници истичу да је Фонд финансирањем ових терапија направио значајан заокрет у лијечењу најтежих обољења“, истакао је Кустурић и додао да је на овим терапијама 2016. године било 986 пацијената, док се до краја ове године процјењује да ће иновативне терапије примати око 3.000 пацијената.

Такође, једна од тема састанка била су и права обољелих од ријетких болести гдје је директор Кустурић, између осталог, објаснио да су институције здравственог система, укључујући и ФЗО РС, јако рано препознале важност пружања конкретне подршке обољелима од ријетких болести у Републици Српској. Тако је, између осталог, навео да су обоље-

Кустурић: За иновативне терапије око 70 милиона КМ

ли од ријетких болести ослобођени плаћања партиципације, а од прошле године финансирају се и најновије, у свијету тренутно доступне, терапије за ове болести.

„Финансирањем најновијих, у свијету доступних, терапија за обољеле од ријетких болести, сврстали смо се раме уз раме са најразвијенијим земљама које за здравствену заштиту из-

двајају много више“, истакао је Кустурић.

Представници скупа су такође имали прилику и да се упознају са Интегрисаним здравственим информационим системом (ИЗИС)

који се у Републици Српској интензивно спроводи већ више од двије године, али и о финансијским показатељима ФЗО РС. Фонд је, како је рекао Кустурић,

Састанак фондова у Међугорју

захваљујући контроли и управљању свим трошковима, из године у годину и са само једним извором финансирања успио да повећа издвајања за здравствену заштиту па су она у односу на 2016. годину, како је рекао, повећана за 215,4 милиона КМ. „Фонд, упркос свим отежавајућим околностима, успијева да из године у годину издваја више средстава за здравствену заштиту и да уводи нова права из здравственог оси-

лектронске здравствене картице убудуће неће имати рок важења, а осигурана лица која имају картице које су раније израђене, моћи ће да их користе и након истека назначеног рока важења, све док имају утврђен статус осигураног лица у обавезном здравственом осигурању.

Ово је дефинисано Новим правилником о поступку утврђивања својства осигураног лица, вођењу података у матичној евиденцији и електронској здравственој картици, којег је усвојио Управни одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске, а који почиње да се примјењује осам дана након објављивања у „Службеном гласнику“.

Здравственом картицом се доказује својство осигураника, односно осигураног лица, и на основу ње се остварује здравствена

заштита. Уједно, здравствена картица је и најбоља заштита личних података јер се помоћу ње приступа електронском здравственом картону пацијента. У случају

да дође до промјена личних података, осигурано лице је дужно да

у року од 15 дана промјену пријави надлежној пословници Фонда и да поднесе захтјев за издавање нове картице. Док не буде израђена картица, осигураном лицу се издаје потврда о здравственом осигурању коју користи док не добије картицу. Такође, уколико картица буде изгубљена, украдена или оштећена осигурано лице то треба да пријави надлежној пословници Фонда, како би картица била поништена да би се избјегле евентуалне злоупотребе. У ситуацијама када осигурано лице ФЗО РС оствари право на здравстве-

гурања. Тако је у овој години за здравствену заштиту планирано око 805,8 милиона КМ, што је за око 47,7 милиона КМ више у односу на прошлу годину. Управо недостатак финансијских средстава, уз континуирани пораст трошкова здравствене заштите, представља велики изазов са којим се суочавају све земље свијета. По томе се не разликује ни Република Српска“, истакао је Кустурић. Он је напоменуо да Фонд

спроводи одговорну пословну политику и да из године у годину смањује своје обавезе које су у односу на 2013. годину смањење за више од 230 милиона КМ. Директор Кустурић се осврнуо и на изазове здравственог система и посебно нагласио неопходност увођења додатних извора финансирања као једини гарант дугорочне финансијске стабилности. Дарија Филиповић Остојић, портпарол ФЗО РС Правилник о поступку утврђивања својства

осигураног лица

Укинут рок важења

електронских

здравствених картица

но осигурање у другој земљи, односно код другог носиоца осигурања, здравствену картицу треба да врати Фонду.

Иначе, трошкове издавања прве здравствене картице за сва осигурана лица сноси Фонд, а Правилником је, у складу са Законом о обавезном здравственом осигурању, предвиђено да трошкове израде нове картице након поништавања оштећене, украдене или изгубљене картице, или у случају промјене личних података, сноси осигураник. Трошкови издавања картице биће у висини стварних трошкова израде здравствене картице, а о свим детаљима осигуранике ћемо правовремено информисати. Напомињемо да је ФЗО РС до сада финансирао и

нове картице у случају да је претходна изгубљена или оштећена и др. и био је знатан број оваквих случајева. Примјера ради, поједини осигураници су у протеклом периоду већ по три-четири пута подносили захтјев за израду нове картице, јер су претходне губили и те трошкове је сносио Фонд. Из тог разлога сугеришемо осигураницима да воде рачуна о својим картицама и да их чувају као и друге личне документе.

Подсјећамо, од ове године у употреби су само електронске здравствене картице док старе књижице више не важе. Ово је омогућено захваљујући имплементацији Интегрисаног здравственог информационог система у Републици Српској који поред е картица подразумијева и електронски здравствени картон, електронске упутнице, рецепте и налазе. Наиме, ИЗИС подразумијева потпуну интеграцију, односно информациону увезаност свих установа и институција здравственог система Српске, а у систем је интегрисано више од 270 здравствених установа.

онд здравственог осигурања Републике Српске, у складу са одлуком Владе, омогућио је да здравствено осигурање до 31. јула имају и грађани који нису осигурани, али су обавезни да у овом прелазном периоду регулишу своје осигурање, односно да послодавци измире своје законске обавезе.

Наиме, Влада Републике Српске је донијела одлуку да се грађанима који су остали без здравственог осигурања након укидања ванредне ситуације омогући да користе права из области здравствене заштите у прелазном периоду до 60 дана. То значи да ће грађани за које нису уплаћени доприноси или који још нису регулисали свој статус моћи користити здравствену заштиту уколико им затреба у овом периоду, до 31. јула, али то ни у ком случају не значи да послодавци не треба да измирују своје обавезе. Напротив, послодавци треба да схвате да им се на овај начин излази у сусрет како би искористили овај период да измире своје обавезе како радници и њихови чланови породица не би испаштали

а малишане који су лијечени у иностранству преко Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству „Адико банка“ а.д. Бањалука отворила је штедне рачуне, првенствено с намјером да се дјеци и њиховим породицама пошаље порука да сви вјерујемо у њихово изљечење.

Ово је прва активност која се реализује у оквиру Меморандума о сарадњи којег су недавно потписали директор Фонда солидарности Јасминка Вучковић и предсједник Управе банке Срђан Кондић.

‘’Договорили смо да се дјеци која су била на лијечењу, или се још лијече путем Фонда солидарности, отворе штедне књижице са ороченом штедњом, како би наша дјечица, када оздраве, тај новац могла да потроше на неке лијепе ствари, а не на лијечење. Тиме желимо да им поручимо да сви вјерујемо у то да ће они оздравити и да ће када одрасту, у срећи и весељу, подићи свој новац’’, рекла је Вучковићева.

Осигурање

Искористити прелазни

период за регулисање

осигурања

и били ускраћени за здравствену заштиту. Послодавци би требало да стање својих обавеза провјере у Пореској управи и да нађу начин за измирење дуговања по основу доприноса. Напомињемо да ФЗОРС, када се уплате доприноси, ту уплату у систему види дан или два након уплате, због чега је важно да се доприноси плаћају правовремено, односно како је предвиђено законом, а не у задњи час. Важно је и да осигураници знају да када се уплате доприноси, Фонд “пушта” осигурање на период од два мјесеца. Према томе, посло-

давци имају довољно времена да обавезе измирују на вријеме, како би осигурана лица имала у континуитету осигурање. Исто тако, поново позивамо и грађане да схвате значај здравственог осигурања и да уколико и након три године немају регулисан статус осигурања да се јаве у наше пословнице како би се пријавили на осигурање по неком од законом предвиђених основа. Напомињемо да је Фонд у протекле три године због ванредне ситуације финансирао здравствену заштиту и за неосигуране грађане, али смо константно позивали

Меморандум о сарадњи Фонда солидарности и „Адико банке“

Отворени штедни

омогућено свим грађанима до 31.7.2023. године

рачуни за малишане

грађане да регулишу свој статус осигурања и да се не ослањају на ванредну ситуацију, како не би остали без права из здравственог осигурања по окончању ванредне ситуације. Такође, константно смо указивали да то што финансирамо здравствену заштиту и за неосигуране грађане не значи да послодавци не треба да извршавају своје законске обавезе и да не плаћају доприносе. Међутим, евидентно је да је и међу послодавцима дошло до „опуштања“

у протеклом периоду и да многи нису редовно плаћали доприносе, због чега је велики број радника

по окончању ванредне ситуације

остао без здравственог осигурања.

Такође, ни поједини грађани у про-

На овај начин Фонд солидарности, уз подршку друштвено одговорних организација, наставља да за породице и малишане чије је лијечење финансирано у иностранству, организује и друге активности и видове подршке. Овај пут партнер Фонда солидарности је „Адико банка“ а.д. Бањалука која континуирано помаже друштвену заједницу те су препознали и значај Фонда солидарности. ‘’Надамо

се да ће ова акција коју смо предузели са Фондом солидарности бити порука и охрабрење за породице да нису саме и да не смију бити саме. Банка донира малишани-

ма одређен износ средстава и она

не служе за лијечење, већ је наша

жеља да се прикупи што више новца како би малишани након свог

изљечења и када одрасту могли да

разроче ту штедњу и да је потро-

ше у срећи и здрављу. Дакле, није поента у новцу, већ у томе да вјерујемо да ће дјеца оздравити и да

ће ово породицама дати подршку и финансијску и, прије свега, моралну’’, истакао је Кондић. Он је додао

теклом периоду нису водили рачу-

на о статусу свог осигурања или о статусу осигурања дјеце, због чега

нису могли да остварују права по окончању ванредне ситуације док нису регулисали осигурање. Због

тога, још једном позивамо и послодавце и грађане да регулишу своје обавезе и статус осигурања, како по окончању и овог прелазног периода не би поново остали без осигурања. Подсјећамо, према Закону о обавезном здравственом осигурању услов за коришћење права на здравствену заштиту на терет обавезног здравственог осигурања јесте редовна уплата доприноса, без изузетака. Одјељење за односе са јавношћу ФЗО РС

да је ово прва од активности коју планирају да предузму у наредном периоду заједно са Фондом солидарности у циљу помоћи малишанима који се лијече у иностранству и њиховим родитељима. ‘’Ово нам је једна од најдражих активности коју су сви запослени наше банке са одушевљењем подржали’’, рекао је Кондић. Подсјећамо, Фонд солидарности је основан прије пет година у циљу финансирања трошкова лијечења дјеце до 18 година у иностранству, онда када њихово лијечење није могуће у Републици Српској нити у установама изван Српске са којима Фонд здравственог осигурања има потписане уговоре. До сада је одобрено више

од 980 рјешења за дијагностику и лијечење дјеце у иностранству и

то за око 560 малишана, од којих поједини на лијечење или контро-

ле одлазе у континуитету већ неколико година.

Николина Душанић, Одјељење за односе са јавношћу ФЗО РС

рехабилитације и помагала

Средином јуна почела је примјена три нова правилника Фонда која се односе на области медицинске рехабилитације, медицинских средстава, те утврђивања својства осигураних лица. Захваљујући новим правилницима проширена су и поједина права осигураних лица. Тако је, напримјер, Правилником о условима и поступку обезбјеђивања медицинске рехабилитације омогућена и осигураницима са Дауновим синдромом медицинска рехабилитациј о трошку обавезног здравственог осигурања у трајању од 28 дана, што раније није био случај. Иначе, Листом болести, стања и посљедица повреда за које се обезбјеђује медицинска рехабилитација, која је саставни дио Правилника, дефинисане су дијагнозе за остваривање овог права, као и у којим случајевима је потребно комисијско одлучивање Фонда, а када се медицинска рехабилитација остварује на основу упутнице породичног доктора на приједлога љекара специјалисте одговарајуће гране медицине или отпусног писма и слично. То би требало значајно да поједностави рад породичних доктора, јер је сада за сваку индикацију јасно прецизирано ко одлучује о остваривању овог права. Правилником о условима и поступку обезбјеђивања медицинских средстава, који је такође почео да се примјењује, поред одређених нових права, повећане су цијене пелена за одрасле и дјецу и то са 0,68 КМ на 0,90 КМ, као и за каиш за стому са 17,34 на 20,80 КМ, врећице за стому са 2,81 са 3,40 КМ и др. Наиме, поред права на диск подлогу, врећица за стому, каиша и појаса за стому, пасте за његу стоме и др., новим правилником уз одређене медицинске индикације осигураници имају право и на конвексни диск и то десет комада мјесечно на приједлог љекара одговарајуће гране медицине. Поред тога, за уринарне кесе новим правилником је проширена индикација, па пацијенти са уростомом, такође, сада имају право и на кесе, што раније није био случај. Будући да су новим Законом о обавезном здравственом осигурању дјеца до 18 година ослобођена плаћања партиципације, овим правилником је повећана и добна граница за права на ортопедске улошке за дјецу израђене од пјенастог материјала или коже на 18 година, умјесто до 15 како је то раније био случај. Поред већ постојећих индикација за ортопедске ципеле уврштена је још једна индикација, тачније и корисници Шопарт апарата имају сада право и на ово медицинско средство. У неким случајевима су се јасније прецизирале индикације, попут ортоза за стабилизацију кољена, те ортоза за поткољеницу и стопало, као и за електромоторна инвалидска колица, у циљу лакшег тумачења и остваривања овог права у пракси. Дакле, ступањем на снагу нових правилника и осигурана лица су добила већа права у поменутим областима, а новине које смо увели су управо резултат разговора и сарадње са представницима удружења пацијената.

Почела примјена нових правилника Већа права у области медицинске

обзиром на сложену ситуацију и вријеме у коме живимо које је препуно изазова, укључујући и здравствено-безбједносне, одлучили смо да завиримо у богату ризницу Медици.цома и подсјетимо читаоце колико су актуелне теме о којима смо писали и проблеми на које су нас у времену прошлом упозоравали наши проминентни интелектуалци, стручњаци и ствараоци. За овај број изабрали смо подсјећање на конференцију „Здравље и безбједност“ која је одржана прије двије године на Факултету за међународну политику и безбједност у Београду о чему Вас је наш часопис благовремено извјештавао и у чијем раду су тада узели учешће наши еминентни стручњаци попут проф. др Данице Грујучић, актуелне министарке здравља Републике Србије и дугогодишње сараднице и члана редакције Медици.цома, академика проф. др Драгана Симеуновића, професора ФПН и декана Академије за националну безбедност у Београду, који је говорио о утицају

духовног и тјелесног

здравља младих

Проф. др Елизабета Ристановић

глобализације на духовно здравље, академика проф. др Драгана Раденовића који је надахнуто бесједио о безбједносним аспектима незнања кроз моралну вертикалу засновану на специфичним духовним вриједностима Србије, док се проф. др Илија Кајтез осврнуо на филозофско поимање здравља и безбједности, наши врхунски спортисти подсјетили су на значај спорта и борилачких вјештина у формирању карактера, а још једна чланица наше редакције проф. др Елизабета Ристановић упозорила је тада на проблеме са којима се суочавамо на раскршћима духовног и тјелесног одгоја младих. За овај број одвојили смо цртице из њеног излагања које су, по суду редакцијског коле-

Упозоравајућа статистика - у

Србији 2022. од рака

оболело 42.000 људи

гијума, врло значајне и изузетно актуелне управо данас. - Живимо у времену које се динамички мијења. Брз технолошки развој, измјена безбједносне архитектуре свијета која се назире, пандемије и епидемије, климатска агенда, најављени финансијски ресет, велико раслојавање на свијет екстремно богатих и већину сиромашних, оружани сукоби, терористички акти, немилосрдно атаковање на све вријдности људског духа, само су неке од одредница наше стварности.

Као земља и народ, већ годинама смо изложени свакодневним притисцима, који су кулминирали суровом агресијом чије посљедице и даље трпимо, а најочигледније се одражавају кроз број обољелих и умрлих од малигних обољења који премашује 37.000 обољелих и више од 20.000 преминулих на годишњем нивоу, а прогнозе за наредни период су још црње. Све то је данак осиромашеном уранијуму, хемикалијама које су се излиле у

наше ријеке, ушле у ланце исхране и заувијек контаминирале наше животне станиште. Геноцид и екоцид извршени су 1999.године над Србијом, али и над цијелом Европом, у име наводних демократских вриједности које су касније резултирале девастирањем и распродајом чак и наших природних богатстава, као и наметнутим и посебно опасним руинирањем образовног система из кога су истиснути национални јунаци, јасеновачке и жртве осталих погрома, а све се више врши и насиље над основним, природом одређеним биолошким вриједностимаказала је проф. Ристановић истичући да су млади људи изложени нападима и несигурностима са свих страна. - Породице се разарају, школа је изгубила васпитну димензију, на улици се често сусрећу са вршњачким насиљем и другом социјалном патологијом, вребају их наркоманија и секте, а са тв екрана на њихову душу атакује ријалити стварност и духовна контаминација. Потпуно изврнут вредносни поредак у коме за освајаче медаља на такмичењима и олимпијадама знања нема простора на насловницима новина, јер су исте заузеле особе сумњивог моралног кредибилитета, гдје лоши ђаци намећу вредносне критеријуме и стандарде и лако напредују на друштвеној љествици, епилог су свега претходно наведеног и један од разлога због кога више од 50000 махом младих људи напушта нашу земљу и покушава да се оствари под сунцем туђег неба. Међутим, то није путоказ у опстанак и сигурну будућност нације

која на геополитичкој раскрсници мора бити спремна да одговори на све изазове пред којима

ће се наћи, а за то су потреб-

Спорт и здравље

ни умом дарована, духом снажна и физички здрава покољења, која изазове могу да предвиде и да се са истима изборе и снагом и мудрошћу. Проф. Ристановић се запитала и гдје је излаз и шта је рјешење? По њеном мишљењу, то је озбиљан програм националног здравственог и духовног препорода, који мора бити приоритетни задатак за све умне људе, националне прегаоце, али и за доносиоце одлука, академску јавност, вјерске институције, културне и спортске дјелатнике, као и за све људе истински посвећене људском добру.

Дакле, кључно национално, а самим тим и безбједносно питање, по ријечима професорке, тренутно је оно коме ћемо ми ову земљу оставити? Зато је, казала је она, улагање у демографски развој, прије свега раст наталитета, свакако један од приоритета, јер сурова стварност упозорава да се у Србији годишње изврши око 200.000 абортуса, док се рађа око 70.000 дјеце. Забрињава

податак да се међу њима налазе и девојчице од 11 и 12 година старости. - Подршка жени као мајци-родиљи, домаћици, стубу породице, али у исто вријеме и као равноправном ствароцу, научнику, мора бити прворазредни национални императив који ће бити плански и осмишљено спровођен, не кроз испразну статистику квота и језикословља супротстављеног духу нашег језика, већ кроз суштинску подршку, егзистенцијалну, материјалну, социо-психолошку и сваку другу потпору жени како би иста схватила да није сама у тренутку када се евентуално одлучује на гријех чедоморства,

Програм стимулације наталитета - радост живота и истинско остварење

затим унапређење националних капацитета за вантјелесну оплодњу и молекуларну пренаталну дијагностику, како узорке генома наше нерођене деце не бисмо слали у стране генске банке плаћајући за то жестоку цијену са потенцијално несагледивим посљедицама, требали би бити приоритетни задаци, баш као и свеобухватна подршка породици и самохраним родитељима, што се често занемарује-сматра професорка Ристановић.

Она се осврнула и на реформу школског програма, како би школа била мјесто за стицање истин-

Ријеч интелектуалаца и националних прегалаца - проф. др Драган Симеуновић и проф. др Елизабета Ристановић

ског функционалног знања, а не за некада беспотребно оптерећивање дјеце садржајима у чијој позадини је неријетко антинационални дискурс као и врло опасне поруке, што не изненађује с обзиром на издавачку структуру наших уџбеника. -Радује ме што је то препознато и искрено вјерујем да ће у данима и годинама које слиједе доћи до озбиљних измјена у програмима и категоријалним апаратима које се намећу кроз актуелни систем образовања. Пандемија КОВИД-19 наметнула је дигитализацију, маске и он-лајн учење, али свима је јасно да предавање у коме у очима и изразу лица дјетета, ђака и студента, не препознајете разумијевање и интеракцију, никада не може бити истински дјелотворно-казала је проф. Ристановић. Свему треба додати и утицај електромагнетног зрачења, дуготрајно сједење и социјалну изолацију наметнуту и кроз наратив социјалне дистанце који се користи умјесто физичке удаљености потребне за трансмисију вируса. Она је предложила да се уз помоћ вјерских заједница реформише и вјерска настава, која мора да има

ОУ у Србији

за циљ да током образовног циклуса младог човјека учини истинским бићем врлина и помогне му да препозна есенцију поимања религије, као и сличности и разлике између различитих конфесија. То ће бити пут у неки бољи свијет разумијевања и одсуства вјерски фундираних конфликата који латентно тињају на турбулентном балканском простору и које свјетски пиромани потпаљују не би ли преко наших жртава рјешавали своје антагонизме и збрајали своје рачуне. -Настава физичке културе мора такође бити темељно реформисана и прилагођена стварним потребама физичког развоја дјеце, а не треба да буде пуко испуњавање форме или малтретирање и фрустрирање оних који нису талентовани за бављење спортом што је такође генетски предиспонирано и одређено структуром више од 135 генских локуса. Дакле, свакодневни садржај од 15-30 минута испуњен вјежбама истезања и обликовања значио би више за кичму и држање дјетета, док би истински талентовани требало да похађају секције које би биле организоване при школама и тако замениле скупе тренинге који за родитеље често представљају велики издатак, али и ствар престижа и неријетко полигон за лијечење сопствених унутрашњих фрустрација-нагласила је Елизабета Ристановић истичући да превентивно медицинска заштита и јавно здравље морају бити гране медицине којима ће се посвећивати посебна пажња. Искуство пандемије учи нас такође да даљи развој превентивне медицине треба да постане један од приоритетних циљева наших здравствених власти. У оквиру тога посебну пажњу треба посветити младим људима које треба привући и едукативним садржајима о значају здраве и квалитетне исхране, репродуктивног здравља и сексуалног одгоја, шетње и рекреације, јединству са природом чијим су љепотама и даровима наша Србија, Република Српска, Црна Гора и простор Балкана уопште обилато украшени, као и о свим опасностима и замкама које вребају у реалном, али и у сајбер простору.

Тесла, Пупин, Миланковићпутоказ и свјетионик за будуће нараштаје

Она се осврнула и на национални фолклор који, по њеном мишљењу, не треба да буде изврнут подсмјеху, већ мора бити предмет активног изучавања и промовисања. Духовне вриједности не смију да буду замјењиване материјалним бофл-производима, а припадници наше војске би, трима мисијама које имају, по њеном мишљењу, требало да додају и четврту, да се, уколико је могуће, остваре као родитељи и тако дају још један активан допринос своме роду и отачаству. Задатак државе био би да им кроз привредни развој и напредак, омогући истинску подршку како би могли да остваре и овај национални задатак. - Образовању се, казала је професорка, мора вратити и филозофска димензија која подразумијева нужну кохезију природних и техничких са друштвено-хума-

смијемо дозволити да нам укину прошлост. Зато не смијемо потиснути богате садржаје наше историје ни духовне вертикале коју су обликовали горостаси који су заувијек остали мјера рада, истрајности, вјере, мудрости, свеопште љубави: Свети Сава, Његош, Тесла, Пупин и многи други. Уосталом, пробуђено памћење ће увек јаче просветљавати путеве будуће. На размеђу између истока и запада увек се одвијао процес нашег националног распећа, на што је свог наследника претола упозорио и Стефан Немања, док је свог другог сина Саву заветовао да се језик мора чувати, јер се земље и народи не освајају само мачевима, него и језицима. Нека њихове ријечи и нама буду јасни путоказ.-завршила је своје излагање професорка Ристановић, а редакција Медици.цома је одлучила да овај текст приреди за објављививање управо на дан који је Митрополија црногорско-приморска посветила Светом Ловћенском Тајновицу, чији је поглед досезао високо и далеко, а чија су нам

Прометеј српства и наш духовни узор Петар Петровић Његош

нистичким наукама како би овај свијет и наше парче земље постали праведније и љепше мјесто за живот свих нас и генерација које ће остати овдје и доприносити даљем развоју и напретку.

Ето пуно задатака за нас у временима која долазе, а прије свега за наше будуће нараштаје које, сматра она, чекају бројни изазови са којима се морају суочити наоружани знањем, здрављем и љубављу, што се постиже једино кроз суштинску посвећеност тјелесној и душевној суштини бића младог човјека Да би нам будућност била сигурна и без слијепих улица, не

дијела као и опоруке животворне лозе Петровића, упозорење, опомена и смјерница у данима која су пред нама.

Уосталом, како ми је у једном нашем сусрету рекла проф. Ристановић, која је велики познавалац и поштовалац мисли и дјела Владичиног, наш ум је заиста плитак да досегне у достигнућа мисли, филозофије природе и свесветија које је Његош освјетлио и у које је зашао, за кратког овоземаљског живота, али то не треба да нас спријечи да се с разлогом дивимо његовим размишљањима, ријечима и визијама! Редакција Medici.com

Služba laboratorijske dijagnostike predstavlja nezaobilazan i veoma važan deo sistema zdravstvene zaštite. Rezultati ispitivanja često su osnov za donošenje ključnih odluka u dijagnostici i terapiji.

Standardizacija svih procedura rada, primena standardnih metoda, kvalitetna oprema, koja se redovno održava i servisira, kvalitetni reagensi, referentni i kontrolni materijali, uz obezbeđenje zahtevanih uslova radne sredine, planiranje, preispitivanje, neprekidno stručno i tehnološko usavršavanje kao i primena strogo definisanih procedura za otkrivanje, definisanje i rešavanje odstupanja od njih, jedini su način da se obezbede kvalitetni, brzi i korisni rezultati, a time i potvrdi neophodnost koordinisanog timskog delovanja kliničara i laboratorije za dobrobit pacijenata.

Analiza krvi obično predstavlja prvi, a često i najvažniji korak u dijagnostici. Ne postoji bolji način da proverite zdravstveno stanje. Zbog toga je brza i tačna dijagnoza ključni faktor uspešnog lečenja. Kompletna krvna slika je jedna od najvažnijih analiza koja služi za utvrđivanje opšteg stanja pacijenta i za detektovanje infekcija, upalnih procesa, anemije i brojnih drugih oboljenja. Na osnovu kompletne krvne slike lekar će znati gde dalje da usmeri istrage, a korisna je i za praćenje toka bolesti i dalje lečenje. Stoga je jako važno odabrati laboratoriju od poverenja.

“Alfalab” laboratorije vrše širok spektar laboratorijskih pretraga. Hematološke, biohemijske analize, analize hormona i tumorskih markera, nivo lekova u krvi, virusološke, imunološke i alergološke analize i sva ispitivanja iz oblasti mikrobiologije i patohistologije, serologije, molekularne dijagnostike, nutritivni i ostali alergeni, paneli i inhalatorni alergeni… Dakle, više od 2 000 laboratorijskih analiza veoma brzo, tačno, precizno i veoma komforno, mogu se uraditi u jednoj od osam laboratorija te dobiti veliki broj parametara na osnovu kojih se može formirati kompletna slika o funkciji mnogih organa, sistema organa i metaboličkih procesa u organizmu.

Visoka stručnost, brzina, kvalitet usluge i povoljne cene usluga, glavne su odlike ove laboratorije i čine je pouzdanim partnerom u očuvanju zdravlja populacije.

“Po završetku specijalizacije iz medicinske biohemije, uvidjela sam da na našem tržištu, naročito u Banjaluci, ima-

Predstavljamo:

„Alfalab“ laboratorije

mo nedostatak privatnih laboratorija, biohemijskih, hematoloških, imunoloških… Samim tim, gužve u domovima zdravlja i Kliničkom centru bile su velike, a rađen je manji broj analiza. Tada sam došla na ideju da otvorim prvu laboratoriju iz oblasti biohemije. I tako je sve počelo. Te 2014. u Banjaluci otvaramo prvu biohemijsku laboratoriju i počinjemo sa radom. Krenuli smo skromno, sa jednim hematološkim i jednim biohemijskim analizatorom. Prva laboratorija je bila smještena u 50 kvadratnih metara i bila je na spratu u Ulici Milana Tepića 27, u Centru. U njoj je bio zaposlen jedan laborant i ja, kao specijalista medicinske biohemije, kao

osnivač i direktor. Početak, kao i svaki početak, bio je težak. Ali, entuzijazam i silna želja da radimo i uspijemo, bili su moćno pokretačko oružje za dalji napredak. Zato smo se veoma brzo snašli na tržištu. Pružili smo kvalitetnu uslugu našim pacijentima i omogućili sebi dalje širenje. Nakon nekoliko prvih godina snalaženja u poslu koji je podrazumijevao stručnost i medicinsko znanje kao i snalaženje na tržištu koje nije poznavalo privatnu laboratorijsku praksu, odlučujemo se na sljedeći korak. Na otvaranje još jedne, sada hema-

tološke laboratorije u naselju Lazarevo u Banjaluci. To je značilo uvođenje novih aparata i zapošljavanje novih radnika, kao i njihovo stručno usavršavanje. Nakon toga se nižu laboratorije jedna za drugom svake godine. Prvo Gradška, zatim Kotor Varoš, Mrkonjić Grad, ponovo Banjaluka, sada naselje Borik, i Prijedor. Paleta naših analiza postajala je sve veća i veća. Kako smo već devetu godinu u ovom poslu, shvatila sam da sve to treba da centralizujemo, pa smo 20. februara ove, 2023. godine, otvorili centralnu “Alfalab” laboratoriju na Malti, u Ulici Mladena Stojanovića 26C. To je specijalna imunološka laboratorija, u kojoj će se raditi preko 2.000 laboratorijskih analiza iz oblasti imunologije, biohemije, hematologije, mikrobiologije i patohistologije. Dakle, ono što se prije nije uopšte radilo ili smo slali u druge laboratorije, sada će se raditi u ovoj centralnoj laboratoriji. Sva laboratorijska oprema je umrežena sa računarskim sistemom što omogućava visoku preciznost i tačnost u radu. Informacioni sistem je omogućio stvaranje baze podataka svih pacijenata. Za sve ove godine, zaposlili smo veliki broj mladih ljudi. Prije svega, inženjere laboratorijske tehnike, naravno i laboratorijske i medicinske tehničare, pomoćno osoblje, vozače. Ima nas već sada oko 45. Želim i vjerujem, da ćemo otvaranjem ove laboratorije biti na usluzi našim pacijentima i da će dobijati brze i kvalitetne analize kao i do sada”, kazala nam je dr Sanja Kalamanda Ivanjak, lekar, specijalista medicinske biohemije, osnivač i direktor ove zdravstvene ustanove i vođa tima. Žena izuzetne harizme i ženstvenosti pod kojom se krije vulkanska

sposobnost i energija. Žena koja tačno zna kada, kako i gde

Piše Vera Pušac

Radno vreme: = radnim danima od 07 do 21h, = suboton od 07:30 do 15h, = Centralna laboratorija u ul. Mladena Stojanovića subotom od 7:30 do 20h = nedeljom od 08 do 14h

Dr Sanja Kalamanda Ivanjak

da iskorači i napravi uspešnu priču. Dr Sanja je dodala da se neće na ovome zaustaviti, već da planira otvaranje novih laboratorija tamo gde se ukaže potreba za njima. Istakla je i veliki značaj i ključnu ulogu specijaliste medicinske biohemije. Njegov zadatak je da proverava verodostojnost laboratorijskih analiza i rezultata, da radi kalibraciju i kontrolu analiza, da piše tumačenje nalaza te da daje savete za dalju dijagnostiku i, po potrebi, savet za terapiju. Iako laboratorijski doktor ne daje terapiju, ali kao ”tvorac dijagnostike“ ili “tumač nalaza” on je obično odlučujući za dalju odluku kliničara. Zbog toga, laboratorijski doktor snosi veliku odgovornost za dobrobit pacijenta i uvek je dostupan za stalne konsultacije sa kliničarima.

mijskih analizatora najnovije generacije renomiranih firmi kao što je ABBOTT. Oni su umreženi sa računarskim sistemom, što omogućava veliku brzinu, visoku preciznost i tačnost u radu. Sada je automatizacija u laboratoriji na vrhuncu. Sve je automatizovanao. Rad

vršavanju osoblja.

Specifične laboratorijske analize šalju se u Zavod za laboratorijsku dijagnostiku BIOMEDIKA, partnersku kuću u Beogradu, koja je lider laboratorijske medicine u regionu i sa kim je “Alfalab”, još na samom početku, uspostavila uspešnu saradnju. Saradnja sa privatnim specijalističkim ordinacijama u BanjaLuci, Republici Srpskoj, ali i Federaciji, na visokom je nivou. U zavisnosti od njihovih potreba, organizovana je tako da njihov medicinski tehničar pacijentu samo izvadi krv. Sve ostalo odradi mobilna ekipa “Alfalaba”. Preuzme uzorak, odradi se analiza, a nalaz se dostavlja elektronskim putem. Vrlo jednostavno i komforno. Više je od dvadesetak ordinacija i saradnika sa kojima “Alfalab” sarađuje na takav način.

Laboratorija obezbeđuje i usluge terenske službe, odnosno uslugu dolaska laboranta na adresu pacijenta, uzimanje uzoraka za analizu i dostavljanje izveštaja elektronskim putem.

Poštujući zahteve lekara i pacijenata, kontinuirano se uvode novi dijagnostički postupci, nove analize i ulažu se sredstva u nabavku nove, savremene laboratorijske opreme.

U novoj imunološkoj laboratoriji na Malti, koja sada ima preko 200 kvadratnih metara, nalazi se najsavremenija oprema i veliki broj automatizovanih hematoloških, imunoloških i biohe-

na aparatima i njihovo održavanje sada je vrlo jednostavno i lako. Kako je laboratorijska tehnika napredovala, tako je stručni tim iz „Alfalaba“, pratio njen razvoj i radio na nabvci aparata i usa-

KUĆNE POSJETE

Pozovite nas i dolazimo na Vašu adresu 065 543 184

ALFALAB POSLOVNICE

Alfalab Malta

Mladena Stojanovića 26 c, Banja Luka 051 813 116 alfalabmaltarezultati@gmail.com

Alfalab Centar

Milana Tepića 27, Banja Luka 051 218 448 alfalab75@gamil.com

Alfalab Borik

Gundulićeva 25, Banja Luka 051 265 460 alfalabborik@gmail.com

Tel. 051 218-448; e-mail: alfalab75@gmail.com; www.alfalabbl.com

Jedan od najvažnijih ciljeva laboratorije “Alfalab” je da se na svaki način osigura zadovoljstvo korisnika usluga kvalitetom nalaza i dobrom profesionalnom praksom, koja podrazumeva veliku posvećenost i pažnju prema pacijentima, uslužnost, poštovanje i uvažavanje te puno pogodnosti i akcija koje bi pacijentima godile.

Alfalab Lazarevo

Ilije Garašanina 1, Banja Luka 051 963 385 alfalab2biomedica@gmail.com

Alfalab Kotor Varoš Stafana Nemanja bb 051 941 199 alfalabkv@gmail.com

Alfalab Gradiška

Kozarskih brigada bb 051 453 070 alfalab.gradiska@gmail.com

Alfalab Mrkonjić Grad Sime Šolaje bb 050 490 208 alfalabmrkonjic@gmail.com

Alfalab Prijedor

Kozarska 51a 052 225 634 alfalabbiomedicaprijedor@gmail.com

Oboljenja iz grupe inflamatornih autoimunskih miopatija, dermatomiozitis i polimiozitis, karakterisana su gubitkom mišićne snage, uzrokovanim autoimunim oštećenjem.

Ova oboljenja spadaju u rijetke bolesti, javljaju se rjeđe od ostalih kolagenoza. Obolijevaju sve starosne kategorije, a kada se pojavi poslije 40. godine obično je paraneoplastična.

U prilog autoimunoj etiologiji govori prisustvo autoantitijela (miozitis-specifičnih ili u sklopu preklapanja sa ostalim kolagenozama). Oštećenje mišića u polimiozitisu je primarno celularno (CD8+ citotoksične ćelije svojim efektornim enzimima perforinom i granzimima dovode do nekroze mišićnih vlakana, koja aberantno eksprimiraju MHC I antigene).

U dermatomiozitisu humoralni mehanizmi sa aktivacijom komplementa (membranolitički kompleks C5b-9) dovode do mikroangiopatije i nekroze mišića usljed neadekvatne vaskularizovanosti, infiltrujuće ćelije su CD4+ i B limfociti i makrofagi.

Klinički oblici klasifikovani su kao polimiozitis, dermatomiozitis (adultni i juvenilni), amiopatski dermatomiozitis i paraneoplastični dermatomiozitis. U polimiozitisu postoji samo oštećenje mišića bez zahvatanja kože; amiopatski dermatomiozitis ima ispoljene samo kutane znake oboljenja bez oštećenja mišića. Paraneoplastični dermatomiozitis udružen je sa malignim tumorom. Miozitis sa inkluzijskim tjelašcima je posebna kategorija inflamatornih miopatija.

Dermatomiozitis i polimiozitis

matomiozitisa kod oko 25% bolesnika, postoji više patognomoničnih i karakterističnih oblika.

Patognomonični kožni simptomi su: Gotronov znak (lividan eritem, simetrično raspoređen po koži iznad koštanih prominencija, interfalangealnih i metakarpofalangealnih zglobova šaka, laktova, koljena, gležnja) i Gotronove papule (lihenoidne papule atrofičnog centra iznad zglobova prstiju šaka).

Karakteristični kožni simptomi su: heliotropni edem (lividno-eritematozan edem kapaka, periorbitalan), prominentne telangiektazije nokatnog nabora, eritematozne makule i plakovi po čelu, bradi, ramenima, nadlakticama i prednjoj strani vrata i dekolteu (V znak),

promjene tipa poikilodermia atrophicans vascularis (lividan eritem, telangiektazije, dispigmentacije, atrofija). Oralne ulceracije postoje kod 10-20% bolesnika. Ekstramuskularne manifestacije bolesti su brojne. Sistemski znaci (febrilnost, malaksalost, mršavljenje) česti su u oblicima udruženim sa drugim kolagenozama. Artralgije perifernih zglobova mogu se komplikovati kontrakturama. Zahvatanje pluća je najteža nemišićna manifestacija; poremećaj plućne ventilacije može nastati usljed hipofunkcije respiratorne muskulature, aspiracione pneumonije zbog poremećenog motiliteta jednjaka ili difuznog intersticijalnog pneumonitisa, koji vodi fibrozi pluća, kao autoimunog oštećenja.

U dermatomiozitisu i polimiozitisu najčešće su zahvaćeni mišići proksimalnih dijelova ekstremiteta, karličnog i ramenog pojasa, potom farinksa, jezika, a napredovanjem bolesti može doći i do zahvatanja muskulature interkostalnih prostora, gastrointestinalnog trakta, miokarda.

Klinički, mišićna slabost se tipično ispoljava otežanim penjanjem uz stepenice, podizanjem ruku iznad glave, otežanim gutanjem i poremećenom fonacijom, a poremećaji motiliteta jednjaka ili crijeva, otežano disanje, poremećaji srčanog ritma ukazuju na zahvatanje tih organskih sistema.

Kožni znaci su prvi simptom der-

Dr med. Kristina Zrnić-Vranješ, dermatovenerolog

Zahvatanje srčanog mišića dovodi najčešće do poremećaja ritma, rjeđe dilatativne kardiomiopatije i kongestivne insuficijencije. Kalcinoza mekih tkiva karakteristična je za juvenilni dermatomiozitis, može biti ekstenzivna i ostaviti teške sekvele. Gastrointestinalni trakt često je zahvaćen kod djece, sa ulceracijama i hemoragijom; kod odraslih se obično ispoljava poremećajem motiliteta.

Klinička sumnja na oboljenje iz grupe inflamatornih miopatija potvrđuje se na osnovu detekcije povišenih mišićnih enzima u serumu, elektromiografskog nalaza i biopsije mišića sa patohistološkom analizom.

Enzim kreatin fosfokinaza je najspecifičniji marker miozitisa; ostali mišićni enzimi koji mogu biti detektovani su laktat-dehidrogenaza, aspartat i alanin aminotransferaze, urinarni kreatin.

Elektromiografski pregled može razlikovati miopatske od neurogenih lezija, preciznije detektovati zahvaćene mišiće i ukazati na optimalni odabir mišića za biopsiju. Biopsija mišića je najspecifičniji dijagnostički test sa varijabilnim stepenom nekroze i regeneracije mišićnih vlakana i inflamatornim infiltratom u patohistološkom nalazu.

Autoantitijela koja se detektuju u polimiozitis/dermatomiozitisu mogu biti miozitis specifična anti-Jo-1 (anti sintetaza, marker intersticijalnog pneumonitisa), anti-SRP (signal-recognition protein), anti-Mi 2 (helikaza) ili usmjerena protiv nuklearnih antigena (antinuklearna antitijela).

Sigurna dijagnoza dermatomiozitisa postavlja se kada, uz kožne znakove, postoje tri od sljedećih kriterijuma:

- proksimalna mišićna slabost,

- porast mišićnih enzima,

- elektromiografski nalaz miopatskog oštećenja,

- patohistološka potvrda inflamacije u mišićima.

Diferencijalnodijagnostički treba misliti na miopatije: miozitis sa inkluzijskim tjelašcima (starije osobe, sporiji početak, zahvata distalne mišićne grupe ekstremiteta), mišićne distrofije, neuro-muskularne atrofije, miasteniju, tireotoksikozu, alkoholizam.

Trihineloza liči na dermatomiozitis, sa edemom kapaka, mišićnim bolovima, hemoragijama u nokatnom naboru, obično postoji eozinofilija.

Lijekovi koji mogu izazvati sliku dermatomiozitisa najčešće su hipolipemici, hidroksiurea, rjeđe nesteroidni antireumatici.

Sobzirom na globalni porast broja pacijenta sa onkološkim oboljenjima različite etiologije, ali i na sve uspješnije liječenje onkoloških pacijenata i duže preživljavanje, Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ bilježi sve veći broj pacijenta sa komplikacijama onkološkog liječenja koji se u Zavodu rehabilituju kao bolnički i vanbolnički pacijenti.

Kao odgovor na potrebe pacijenata, u Zavodu „Dr Miroslav Zotović“ su se odlučili za organizovanje dodatne edukacije medicinskih timova iz oblasti fizioterapije i rehabilitacije u onkologiji.

Edukacija iz oblasti fizioterapije i rehabilitacije u onkologiji, koju je uspješno završilo 10 doktora i 18 fizioterapeuta Zavoda, održana je u februaru, martu i aprilu 2023. godine. Program edukacije sastojao se iz tri modula (svaki u trajanju od četiri dana), a vodila ga je mr Maíra Roveratti, instruktorka iz Škole za fizioterapiju i osteopatiju INSTEMA u Valensiji i istaknuti evropski stručnjak iz oblasti edukacije u fizioterapiji i rehabilitaciji onkoloških pacijenata. Roverattijeva je fizioterapiju završila na Univerzitetu u Granadi (ABC – UNIABC), a magistarsku tezu odbranila na Katedri zdravstvenih nauka Federalnog univerziteta u San Paolu, gdje je završila i postdiplomski studij iz fizioterapije u onkologiji. Autorka je mnogih stručnih članaka i saradnica na knjizi „Fizioterapija kod karcinoma dojke“. Pored više od dvije decenije rada u kliničkoj praksi, danas je kreator i instruktor programa edukacije „Manuelna terapija u onkologiji“.

O značaju ove edukacije kao i različitim aspektima pružanja usluge rehabilitacije u onkologiji, za „Medici. com“ je pisala Milana Selić Despotović, dipl. fizioterapeut, i jedna od polaznica edukacije.

Fizioterapija u onkologiji

„Patnja je nepodnošljiva samo kada nikoga nije briga“

Cicely Saundres

Dugo vremena se mislilo da osobe oboljele od tumorskih bolesti nemaju budućnosti te se njihova rehabilitacija smatrala nepotrebnom. Tragovi takvih stavova u populaciji prosječnog čo-

Fizioterapija i rehabilitacija u onkologiji

vjeka, ali i u populaciji zdravstvenih stručnjaka, osjećaju se i danas. Prije dvadeset godina, cilj liječenja bio je isključivo održati pacijenta u životu te se nije razmišljalo o vraćanju funkcije kao ni o psihosocijalnom aspektu života onkoloških pacijenata.

Razvojem medicine i modernog društva sve više težimo ostvarivanju najviših standarda u kvalitetu života oboljelih i liječenih od tumora. Time se otvaraju brojna pitanja, od istraživanja sa svrhom ranog otkrivanja i uspješnog liječenja do stope preživljavanja, ali se još malo pažnje posvećuje funkcionalnom stanju i povratku ovih pacijenata u aktivnosti svakodnevnog života.

Kao zdravstveni profesionalac koji se dugi niz godina bavi respiratornom fizioterapijom, mogu reći da za tim iz Zavoda „Dr Miroslav Zotović“ ovo nije prvi susret sa onkološkom patologijom, ali će zasigurno biti veliki benefit u našem budućem radu vezano za rehabilitacioni tretman pacijenata sa onkološkim oboljenjima. Detaljno upoznavanje sa vrstama različitih tumora, dijagnostikom i metodama liječenja –radio, hemioterapija, hormonska terapija i hirurgija, kao i posljedicama koje svaka od ovih terapija ostavlja

na organizam, samo su mali dio sadržaja ovog sveobuhvatnog koncepta koji je značajno unaprijedio postojeća i dao nam nova znanja iz ove oblasti. Prije svega, predstavljen je i naučno podržan jedan sasvim nov i dugačiji pristup u odnosu na dugogodišnje stavove o fizioterapiji onkoloških pacijenata kako u slobodnijoj primjeni različitih fizikalnih agenasa, tako i mogućnosti provođenja fizičke aktivnosti u različitim fazama bolesti i samog tretmana. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je vodeći strah onkološkog pacijenta strah od bola, informisanje od fizioterapeuta o primjeni manuelne terapije, vježbi, kinezitejpinga, elektroterapije, pa i akupunkture, floral terapije, mindfulnes terapije i svih ostalih procedura, koje su dokazano efikasne protiv bola, zasigurno će rezultovati smanjenjem straha kao i eliminisanjem ili ublažavanjem ovog simptoma koji u velikoj mjeri usporava oporavak i umanjuje kvalitet života pacijenta. Česte posljedice akutnog onkološkog liječenja poput fibroza, adhezija, različitih vrsta ožiljaka doprinose smanjenju mobilnosti samog tkiva. Ograničenje pokretljivosti cijelog ekstremiteta, kao i grudnog koša i trupa,

U Zavodu „Dr Miroslav Zotović“ uspješno završena edukacija iz oblasti fizioterapije i rehabilitacije u onkologiji.

u velikom broju slučajeva dovodi do funkcionlne nesposobnosti.

Fizioterapeutskom intervencijom kroz različite manuelne tehnike tretmana ožiljnog tkiva i mobilizacije zglobova u cilju povećanja obima pokretljivosti, možemo u velikoj mjeri uticati kako na prevenciju, tako i na liječenje navedenih posljedica.

Primjena manuelne limfne drenaže sa bandažom u tretmanu limfedema, koji je posljedica hirurškog liječenja tumora dojke, zauzima veoma važno mjesto u rehabilitacionom procesu ovih pacijenata. Iako se ova vrsta terapije u Zavodu provodi dugi niz godina, nova saznanja, kao i metode rada po drugim autorima, zasigurno su upotpunili postojeća iskustva i vještine iz ove manuelne terapije.

S obzirom na to da su kod skoro svih onkoloških pacijenata, kao posljedica same bolesti ili njenog liječenja, prisutni znaci imobilizacije poput smanjene mišićne mase i snage, redukovane izdržljivosti, umora, lošije

tolerancije napora, fizičku aktivnost bih izdvojila kao poseban benefit rehabilitacije onkoloških pacijenata. Detaljna i stručna procjena nam omogućava da postavimo jasne ciljeve i plan kineziterapije, a sve u skladu sa mogućnostima pacijenta, poštujući njegove želje, uzimajući u obzir i navike i aktivnosti prije samog oboljenja. Kroz razne vrste treninga i aktivnosti, poput aerobnog treninga, treninga mišićne snage te balansa i koordinacije, vježbi fleksibilnosti i mobilnosti, koje moraju biti progresivnog tipa, čiju frekvenciju, intenzitet vrstu i trajanje određuje i prati posebno edukovan fizioterapeut u dogovoru sa nadležnim ljekarom, utičemo na smanjenje ili eliminisanje simptoma inaktiviteta. Kao rezultat dobijamo poboljšanu motoričku sposobnost, pozitivan efekat na psihičko stanje pacijenta, težeći postizanju što bolje funkcionalnosti kao jednog od preduslova za psihofizičko blagostanje.

Svaka od tvrdnji o primjeni različitih terapijskih procedura u rehabilitaciji

onkoloških pacijenata koja je razmatrana tokom kursa je potpomognuta velikim brojem istraživanja i stručnih radova na ovu temu.

Možemo li reći da smo svjedoci (r)evolucije u rehabilitaciji onkoloških pacijenata?

Rehabilitacija onkoloških pacijenata u pojedinim zemljama svijeta je već na zavidnom nivou. Idući u korak sa savremenim metodama liječenja, koristeći prethodna znanja i iskustva, nadograđena novim stavovima, metodama i vještinama, sa sigurnošću možemo reći da je ovo dobar momenat za razvoj i unapređenje ove vrste rehabilitacije i u našoj zemlji.

Prije svega prevencija!

Edukacija o faktorima rizika i na koji način promjenom svakodnevnih navika uticati na smanjenje rizika je

veoma značajna, kao i prosvjećivanje stanovništva o onkološkim oboljenjima - da se ne radi o letalnim bolestima već o hroničnim bolestima sa kojima se, uz prevovremenu dijagnozu i odgovarajući tretman, može dobro i kvalitetno živjeti.

Akcenat je na što ranijem početku rehabilitacije - po novim smjernicama primjenjuje se u svim fazama bolesti i liječenja i odmah po završetku hirurškog zahvata, u operacionoj sali, intenzivnoj njezi, kao i bolesničkoj sobi.

I na kraju, možda i najbitniji aspekt – TIMSKI RAD! Usaglašena aktivnost i interakcija svih zdravstvenih stručnjaka koji učestvuju u liječenju onkološkog pacijenta, od postavljanja dijagnoze pa do same rehabilitacije, jedini je dobar put ka maksimalno mogućem osposobljavanju pacijenta, vraćanju u svakodnevne aktivnosti sa naglaskom na dobar kvalitet života.

Pripremila: Milana Selić Despotović, dipl. fizioterapeut

Intervju: Mr Maira Roveratti, instruktorka edukacije „Fizioterapija i rehabilitacija u onkologiji“

Prisustvo Maire Roveratti u Zavodu „Dr Miroslav Zotović“ iskoristili smo da joj postavimo nekoliko pitanja u formi kratkog intervjua, koji donosimo čitaocima.

Kao edukator iz oblasti onkološke fizioterapije, možete li podijeliti sa nama odakle interesovanje za ovu oblast fizioterapije?

Nakon diplome iz fizioterapije, potražila sam obuku za manuelnu limfnu drenažu. U ovoj obuci, manuelna limfna drenaža je bila dio konteksta za liječenje edema i limfedema, posebno kod pacijenata sa karcinomom. Na ovom treningu sam otkrila koliko fizioterapija može pomoći pacijentima s karcinomom da se podvrgnu liječenju na manje bolan način i koliko im može pomoći da nakon tretmana žive bolje. I od tada, više od 20 godina radim u ovoj oblasti.

Koje i kliničke i akademske edukacije koje ste završili smatrate najznačajnijim do sada?

Nesumnjivo, najvažniji je bio moj postdiplomski studij iz fizikalne terapije u onkologiji koji sam završila u Brazilu. Nakon toga sam magistrirala, gdje sam mogla proučavati aspekte kliničke prakse kroz naučne dokaze. Ali, važno je znati da je polje fizikalne terapije u onkologiji vrlo široko. Na ovaj način moguće je specijalizirati se u nekoj oblasti iz oblasti onkologije. Postoje profesionalci koji rade upravo sa oboljelima od raka dojke, kao što je moj slučaj. Drugi rade posebno sa pacijentima sa karcinomom pluća ili tumorima karlice. Dakle, obuka može početi na opštiji način, a zatim se fokusirati na područje koje je profesionalac izabrao.

Da li još radite kao kliničar? Ako da, gdje radite?

Trenutno sam u privatnoj praksi.

Šta biste naveli kao najveće promjene u pristupu fizioterapiji onkoloških pacijenata sada i prije 10 godina?

Dijagnoza i liječenje karcinoma uvelike su se promijenili posljednjih godina. Trenutno pacijenti imaju realne šanse da se izliječe u velikoj većini slučajeva, što znači da moraju živjeti s nuspojavama liječenja. I fizioterapija

je u stanju da obrati pažnju na to. Cilj liječenja više nije samo da se osoba koja ima rak održi na životu, već da ona živi što bliže onome kako je živjela prije ili još bolje. Trenutno razmišljamo o tome da pomognemo pacijentima da se vrate svom poslu, društvenim aktivnostima, pa čak i sportskoj praksi. Ovo je velika promjena ne samo za pacijente, već i za profesionalce koji su uključeni u liječenje.

Koja je dominantna uloga fizioterapije u olakšavanju komplikacija onkološkog liječenja?

Fizioterapija ima vrlo važnu ulogu u ublažavanju simptoma u bilo kojoj fazi liječenja, od preoperativnog perioda, preko hemoterapije i radioterapije, do faze praćenja. Takođe, igra veoma važnu ulogu u fazi palijativnog zbrinjavanja. Fizikalna terapija pomaže u poboljšanju funkcije, ublažavanju bolova, smanjenju umora i posljedičnom poboljšanju kvaliteta života. Postoje slučajevi u kojima će pacijenti možda morati prekinuti liječenje raka zbog ozbiljnosti nuspojava. Fizikalna terapija može pomoći u smanjenju intenziteta simptoma kao što su mukozitis, radiodermatitis i periferna neuropatija, izazvana hemoterapijom, povećavajući privrženost liječenju i pomaže u kontroli bolesti.

Imate li neke preporuke za fizičku aktivnost kod onkoloških pacijenata, kroz sve faze tretmana?

Trenutno su preporuke za fizičku aktivnost za oboljele od raka iste kao i za zdrave osobe, odnosno najmanje 150 minuta sedmično umjerene fizičke aktivnosti. Idealno je uključiti aerobne vježbe i vježbe snage mišića. Tokom liječenja biće potrebno prilagoditi aktivnost prema kliničkom stanju svakog pacijenta. Ali, već znamo da tokom hemoterapije, na primjer, vježbe treba izvoditi kao tretman za umor, a ne kao odmor.

Idealno je početi na lakši način, poštujući ograničenja svakog pacijenta i faze liječenja i napredujući u intenzitetu vježbanja kako pacijent podržava veće zahtjeve.

Da li se mijenja odnos i stručne i laičke javnosti prema onkološkom pacijentu i ako da u kojem smislu?

To se zaista promijenilo, ali još ima mnogo ljudi i mnogo stručnjaka koji primaju netačne informacije i proslje-

đuju ih pacijentima. Ljudi još vjeruju da oboljeli od raka ne mogu obavljati mnoge svakodnevne aktivnosti a to nije istina. Rak je postao hronična bolest, metastatski pacijenti mogu živjeti mnogo godina i prilično dobro. Stoga je važno da zdravstveni radnici pruže tačne informacije pacijentima i opštoj populaciji kako ne bi imali negativan uticaj na živote preživjelih od raka.

Kada je riječ o prevenciji nastanka raka, šta svako od nas može da uradi za svoje zdravlje?

Što se tiče prevencije raka, prevencije recidiva i smanjene smrtnosti od raka, ono što možemo učiniti je održati zdraviji način života. Imajte dobru ishranu, izbjegavajte industrijalizovanu hranu i smanjite konzumaciju šećera i alkohola. Takođe, održavajte aktivniji život, praktikujući fizičku aktivnost. Danas znamo da je malo bolje nego ništa, tako da mali stavovi da ostanemo aktivniji već imaju vrlo pozitivne efekte. I, veoma važno, zabranjeno je pušenje. Više od 90% slučajeva raka pluća povezano je s pušenjem.

Kako je protekao kurs u Zavodu „Dr Miroslav Zotović“?

Kurs je bio veoma dobar. Bilo je mnogo sati učenja i vjerujem da je bilo moguće razmijeniti vrlo važne informacije koje će uvelike poboljšati njegu pacijenata sa rakom.

Koji su Vaši utisci o medicinskom timu, doktorima i fizioterapeutima Zavoda.

Tim profesionalaca me je impresionirao na veoma pozitivan način. Oni su profesionalci, veoma zainteresovani da pacijentima donesu najbolje i to je najvažnije od svega.

Da li se saradnja nastavlja i nakon kursa?

Struktura ovog Instituta je zaista nevjerovatna i stručnjaci su veoma dobri. Vjerujem da je moguće da u budućnosti realizujemo i druge projekte poput istraživanja i implementacije novih fizioterapeutskih tretmana. To bi mi bilo veliko zadovoljstvo.

Intervju pripremila: Kancelarija za odnose s javnošću

Nistagmus je stanje u kome se oči nekontrolisano i stalno pokreću. Ovi nevoljni pokreti očiju često mogu da dovedu do smanjenja vidne oštrine i percepcije dubine i na taj način da dovedu u pitanje balans i koordinaciju. Ovi nevoljni pokreti mogu da budu lijevo – desno, gore – dolje ili u obliku kružnog obrasca. Zbog ovoga oba oka nisu u stanju da u određeni objekat gledaju usmjereno. Ljudi koji imaju nistagmus mogu da drmaju glavom ili da drže glavu u neobičnim položajima kako bi kako-tako kompenzovali stanje. Najčešće, nistagmus predstavlja samo simptom nekog drugog problema oka ili neurološkog stanja. Stres i zamor mogu da pogoršaju simptome nistagmusa, iako je tačan uzrok obično nepoznat.

Infantilni nistagmus se razvija u dobi od 2 - 3 mjeseca života. Oči se u ovom stanju obično kreću horizontalno po obrascu klatna. Ovakav nistagmus je često povezan sa drugim stanjima kao što je albinizam, urođeni nedostatak dužice, nerazvijenost očnog živca i urođena katarakta.

Spasmus nutans se obično dešava između 6. mjeseca i 3. godine života i sam se popravlja između 2. i 8. godine. Djeca sa ovim oblikom nistagmusa obično zakreću i klimaju glavom, a oči mogu da se miču u bilo kojem pravcu.

Stečeni nistagmus se razvija kasnije u djetinjstvu ili odraslom dobu. Uzrok je često nepoznat, a može biti uzrokovan neurološkim poremećajima i poremećajima metabolizma kao što je zloupotreba droga i alkohola.

Najčešći uzrok nistagmusa je neurološki problem koji je prisutan na rođenju ili se razvio u ranom djetinjstvu. Stečeni nistagmus koji se javlja kasnije u životu može biti simptom drugog stanja ili bolesti kao što su multipla skleroza, moždani udar i druga neurološka stanja. Takođe, nistagmus može da se javi kod albinizma, poremećaja u razvoju normalnih pokreta oka rano u životu, veoma visokih dioptrija (refrakcionih grešaka) urođene katarakte,

Nistagmus

upale unutrašnjeg uha, korišćenja lijekova kao što su antiepileptici i bolesti centralnog nervnog sistema.

Simptomi nistugmusa su nevoljni pokreti oka, bilo da su jednostrani ili obostrani, pri čemu vid može da bude nejasan i poskakujući. Takođe, postoji problem vezan uz noćni vid i osjetljivost na svjetlo, kao i poteškoće sa ravnotežom i mučnina.

Dijagnoza se uspostavlja očnim pregledom. Osim što se utvrdi obra-

zac pokreta oka, treba uzeti jasnu anamnezu da bi se utvrdilo postojanje bilo kakve druge bolesti, saznalo koji se lijekovi uzimaju kao i postojanje nekih drugih mogućih faktora koji pripomažu javljanju simptoma. Ispitivanje vidne oštrine je neophodno, da bi se znalo u kojoj mjeri je oštećena, kao i određivanje refraktivne greške. Treba utvrditi kako se oči fokusiraju i kreću i da li su pokreti oka koordinisani.

Kako je nistagmus obično simptom nekog drugog oboljenja saradnja sa drugim specijalistima je neophodna, uključujući pregled uha i neurološki pregled.

Naočare i kontaktna sočiva se koriste da se koriguje refrakciona greška i mogu biti od pomoći da se popravi vidna oštrina. Korišćenje knjiga, štampanih velikim fontom, i dobro osvjetljenje takođe mogu da budu od pomoći. Nekada dođe i do spontanog poboljšanja stanja, naročito kod spasmusa nutansa.

Nistagmus može biti nasljedan, a nekada i razvojna anomalija, ili uzrokovan nekim drugim stanjem. Svakako da je u dijagnostici i mogućem liječenju od značaja i oftalmološki pregled.

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

Bol u „vrhu ramena“, koji povremeno jača i slabi, smanjuje opseg pokreta ramena i snagu cijele ruke. Bolno rame ubraja se među najčešće tegobe s kojima se fizijatri susreću u svakodnevnoj praksi. Tegoba se može javiti u bilo koje doba godine i u svakoj životnoj dobi, ipak, češće nakon 40. godine života.

Sindrom rotatorne manžetne (periarthritis humeroscapuralis)

Rotatornu manžetnu ramena čine tetive četiri mišića pokretača nadlaktice (m. supraspinatus, m. infraspinatus, m. teres, m. subscapularis). Ovi mišići učestvuju ne samo u izvođenju pokreta u ramenu, već imaju značajnu ulogu stabilizatora zgloba ramena. Razlog bola u ramenu mogu biti degenerativne promjene ili traume. Najčešće je riječ o ponavljanim mikrotraumama, a mogu se manifestovati kao tendinitis, burzitis, rascjep ili potpuna ruptura neke od tetiva mišića. Najčešće se javljaju kod starije populacije (u osnovi su skloniji degenerativnim promjenama). Kalcificirajući tendinitis je faktor rizika za nastanak rupture tetiva, a češće se sreće kod oboljelih od dijabetesa.

U kliničkom nalazu je prisutan bol u ramenu koji se može pojačavati pri određenim pokretima (abdukcija, spoljašnja rotacija) te palaptorna bolnost naprijed i bočno ispod akromiona. Bol se pojačava noću, posebno nakon ležanja na oboljeoj strani. Bol se širi spoljašnjom stranom nadlaktice do insercije deltoideusa. Prisutan je sindrom bolnog luka. Vremenom se može razviti mišićna slabost te u hroničnoj fazi vidljiva hipotrofija muskulature (zadnja strana ramena, u predjelu lopatice). U kliničkom pregledu se vidi skraćenje obima pokreta u ramenu. Postoji nekoliko provokativnih testova koji mogu ukazati o kojim mišićčima je riječ (test pražnjenja konzerve (empty can

Oboljenja mekih tkiva ramena

test) ukazuje na oštećenje tetive m. supraspinatusa; test za m. infraspinatus i m. teres minor; test odizanja skapule (Gerbertov test za m. subscapularis).

RTG može ukazati na eventualnu koštanu traumu, degenerativne promjene zgloba te eventualno postojanje kalcifikata tetive, ali nije dijagnostika izbora kad su u pitanju meka tkiva ramena. UZV mekih tkiva ramena dobro vizualizuje tendinopatije, može da ukaže na parcijalne rupture tetiva, ali nije pouzdan ako se radi o potpunoj rupturi tetive. MR ramena je bolji izbor ako su u pitanju totalne rupture ramena (ali ne i parcijalne). Za MR su posebno važne T2 sekvence. U sklopu MR kontrastna artrografija može ponekad ukazati na ekstravazaciju kontrasta kod parcijalnih ruptura. U slučaju traume ramena valja sumnjati i na mogući rascjep labruma [pozitivan Obrajenov test (O’Brien)]. MR je metod izbora za dijagnostiku povreda labruma (SLAP), pogotovo ako se kombinuje sa kontrastnom artrografijom.

Tendinopatija duge glave bicepsa

Inflamacija tetive duge glave bicpesa je često udružena sa ostalim tendinopatijama ramena (rotatorna manžetna, impidžment sindrom). Može da nastane i intraartikularno, zbog traume ramenog zgloba, ili u koštanom kanalu bicepsa. U početku postoji bol i otok tetive, kasnije mogu da se razviju adhezije tetive. Može doći do subluksacije tetive ukoliko je transverzni ligament olabavljen i rupturiran. U

ovom slučaju pacijent može da navodi osjećaj pucketanja pri pokretima. U kliničkom pregledu postoji nekolko provokativnih testova za leziju duge glave bicepsa Spidov test (Speed test), Lipmanov, Hokings-Kenedijev test za biceps i Jergasonov test (Yergason). Ukoliko nastane ruptura tetive, ona se uglavnom dešava u proksimalnom dijelu duge glave mišića. Simptomi variraju od bola i neugodnosti pri pokretu, slabosti mišića, do bolnog pucanja. Hirurška intervencija se obično razmatra ukoliko su u pitanju mlađe aktivne individue.

Impingement syndrome

Sindrom sudara (,,impingement syndrome“) nastaje usljed sudara mišićne tetive m. infraspinatusa sa akromionom. Sudar načešće nastaje pri abdukciji i fleksiji nadlaktice koja je u umnutrašnjoj rotaciji. Hronično izlaganje stresu dovodi do hroničnog zapaljenja, stvaranja ožiljaka te posljedičnog smanjenja obima pokreta (posebno pri pokretima ruke iznad glave) te bola, posebno noću. Postoje tri provokativna testa koji ukazuju na povredu: Nirov test (Neer), test pražnjenja konzerve (empty can test) i Hokings-Kenedijev test (Hawkings Kennedy test). Impidžment je često udružen sa tendinitisom supraspinatusa i duge glave bicepsa, kao i sa degenerativnim promjenama rotatorne manžetne uopšte.

U početku nastaje edem i hemoragija u području insercije tetive supraspinatusa i ove promjene su reverzibilne.

U drugoj fazi nastaju adhezije, fibroza korakoakromijalnog ligamenta i javljaju se koštani izraštaji na akromionu. Rupture tetive se rijetko viđaju kod mlađih od 40 godina.

Bursitis

U području ramena postoji nekoliko burzi. Subdeltoidna, subakromijalna i subkorakoidna burza razdvajaju rotatornu manžetnu i luk akromiona. Često postoji komunikacija među njima. Subakromijalna burza često postane inflmirana kod mlađih osoba (spor-

Dr Igor Dumanović, spec. fizikalne medicine i rehabilitacije

tista) nakon traume, a kod starijih je inflamacija u vezi sa patologijom rotatorne manžetne. Kod ovog sintroma otežana je i bolna abdukcija nadlaktice. Pokretljivost u ostalim ravnima je obično očuvana. Injekcija lidokaina i kristalnih steroida u subakromijalnu burzu može biti dobro dijagnostičko i terapeutsko sredstvo.

Liječenje

U cilju analgezije i smirivanja inflamacije mogu se primijeniti nesteroidni anitiinflamatorni lijekovi. Insitlacija kortikosteroida može da dovede do kratkotrajnog smirivanja bola, ali može da dodatno oslabi tetive i dovede do rupture. Može da se primijeni trombocitima obogaćena plazma (PRP) u cilju podsticanja regenerativnih procesa, kao i kod parcijalnih ruptura tetive. Od fizikalnih agenasa mogu se primijeniti krioterapija i laser u akutnim fazama, kao i galvanizacija, jonoforeza, sonoforeza, UZV, DDS, IFS, TENS. Što se tiče kineziterapije, prvih mjesec dana (dok se ne obezboli rame) primjenjuju se pendularne vježbe u svim pravcima; izometrijske vježbe mišića pokretača ramena. Nakon mjesec dana mogu se dodati postepeno aktivne vježbe istezanja, vježbe fleksije i abdukcije nadlaktice, sa puzanjem prstima po zidu, postepeno uvođenje vježbi snage (prvo otpor terapeuta, potom utezi, dozirano, do granice bola). Izokinetičke i pliometrijske vježbe se primjenjuju na kraju, kada je postignut pun obim pokreta, a rame bezbolno. ,,Šokvejv“ terapija (rESWT) se može primijeniti kod hroničnih stanja, kod postojanja kalcifikata tetiva ili u slučaju djelimične rupture tetiva, kako bi se ciljanim mikrotraumama izazvala regeneracija tkiva. Hirurško liječnje se uglavnom vrši kod mlađe populacije, ukoliko je došlo do potpune rupture tetiva, ili ako nakon nekoliko mjeseci fizikalne terapije nije došlo do poboljšanja. Ruka nakon operacije bude imobilisana do dvije sedmice, zatim se započinje sa već opisanim programom kineziterapije.

Opstruktivna apneja u spavanju i komorbiditeti

Opstruktivna apneja u spavanju (OSA) se karakteriše ponavljanim prekidima disanja u spavanju koji su uzrokovani potpunim (apneja) ili djelimičnim (hipopneja) kolapsom disajnih puteva. Težina oboljenja se određuje na osnovu apneja-hipopneja indeksa (AHI) koji predstavlja prosječan broj apneja i hipopneja po satu spavanja. OSA je blaga ako je AHI između 5 i 15, srednje teška ako je AHI između 15 i 30 i teška ako je AHI veći od 30. U posljednje vrijeme se težina OSA pokušava definisati sa više parametara, a ne samo sa AHI indeksom te se pored AHI indeksa u procjeni težine OSA koristi i težina prekomjerne dnevne pospanosti, težina subjektivnih simptoma i stepen oštećenja ciljnih organa.

1. Kardiovaskularne bolesti: Osobe sa OSA imaju veći rizik od razvoja hipertenzije, fibrilacije atrija, bolesti koronarnih arterija, moždanog udara i zatajenja srca.

2. Dijabetes: OSA može dovesti do inzulinske rezistencije te povećati rizik od dijabetesa tipa 2.

3. Gojaznost: Gojaznost je glavni faktor rizika za OSA, a OSA može pogoršati gojaznost narušavanjem obrazaca spavanja i izazivanjem hormonske neravnoteže.

4. Depresija i anksioznost: OSA može uzrokovati dnevni umor, razdražljivost i promjene raspoloženja, što može doprinijeti depresiji i anksioznosti.

5. Kognitivno oštećenje: OSA može uticati na kognitivne funkcije, pamćenje i koncentraciju, što dovodi do kognitivnog oštećenja i demencije.

6. Respiratorni problemi: OSA može pogoršati respiratorne probleme kao što su astma i hronična opstruktivna plućna bolest (HOPB).

7. Gastrointestinalni problemi: OSA je povezana s gastroezofagealnom refluksnom bolešću (GERB) i drugim probavnim poremećajima.

OSA i hipertenzija

Opstruktivna apneja u spavanju je često oboljenje koje se u opštoj populaciji javlja kod 3-7% odraslih muškaraca i kod 2-5% odraslih žena. Prevalenca je viša kod gojaznih osoba, osoba muškog pola i osoba starije životne dobi. OSA je često udružena sa različitim komorbiditetima, kao što su:

Odnos između OSA i hipertenzije je složen i višefaktorski. OSA dovodi do povremene hipoksemije, fragmentacije sna i prekomjerne aktivnosti simpatikusa, što može povećati krvni pritisak. Epizode apneje mogu uzrokovati nagli porast krvnog pritiska zbog aktivacije simpatičkog nervnog sistema. Prekomjerna aktivnost simpatikusa može dovesti do vazokonstrikcije, ubrzanog rada srca i zadržavanja soli, što sve doprinosi nastajanju hipertenzije.

Nekoliko studija je pokazalo da je težina OSA u korelaciji sa težinom hipertenzije. Incidencija hipertenzije raste sa težinom i trajanjem OSA. Prevalencija hipertenzije kod osoba sa umjerenom do teškom OSA je dva do tri puta veća nego u opštoj populaciji. Osim toga, pokazalo se da liječenje OSA konti-

Dr Sanja Glišić, spec. pulmolog, ZU “Pulmo S”, Teslić, pulmos-teslic.ba, polisomnografija.ba

nuiranom terapijom pozitivnog pritiska (CPAP) snižava krvni pritisak i poboljšava kontrolu hipertenzije.

OSA i atrijalna fibrilacija ( AF)

Istraživanja su pokazala da OSA može povećati rizik od AF kroz nekoliko mehanizama, uključujući hipoksemiju, povećanu aktivnost simpatikusa i inflamaciju.

Intermitentna hipoksemija, uzrokovana OSA, može dovesti do oksidativnog stresa, inflamacije i endotelne disfunkcije, što može oštetiti srce i doprinijeti razvoju AF. Uz to, česta buđenja, uzrokovana OSA, mogu poremetiti cirkadijalni ritam i povećati rizik od AF.

Studije su pokazale da liječenje OSA kontinuiranom terapijom pozitivnog pritiska (CPAP) može smanjiti rizik od AF i poboljšati kardiovaskularne ishode. CPAP terapija može smanjiti učestalost i težinu epizoda apneje, poboljšati zasićenost kiseonikom i smanjiti aktivnost simpatikusa, što sve može doprinijeti manjem riziku od AF.

OSA i diabetes mellitus (DM)

Opstruktivna apneja za vrijeme spavanja (OSA) i dijabetes melitus (DM) su dva česta oboljenja koja su obično povezana jedno s drugim.

Istraživanja su pokazala da postoji dvosmjerna veza između OSA i DM, što znači da jedno stanje može dovesti do

razvoja ili pogoršanja drugog. Predloženo je nekoliko mehanizama za objašnjenje ovog odnosa, uključujući:

1. Inzulinska rezistencija: Utvrđeno je da OSA narušava metabolizam glukoze i osjetljivost na inzulin, što dovodi do povećanog rizika od razvoja DM ili pogoršanja kontrole glikemije kod ljudi s već postojećim DM.

2. Inflamacija: OSA je povezana sa hroničnom upalom, koja je povezana sa razvojem inzulinske rezistencije i DM.

3. Autonomna disfunkcija: OSA je takođe povezana sa promjenama u autonomnom nervnom sistemu, koje mogu doprinijeti razvoju DM utičući na lučenje inzulina i metabolizam glukoze.

Koegzistencija OSA i DM ima važne kliničke implikacije, jer oba stanja mogu povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti i drugih zdravstvenih problema. Stoga je važno osobe oboljele od OSA podvrći skriningu na dijabetes melitus, a osobe sa dijabetesom melitusom na OSA. Oba stanja mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija ako se ne liječe, pa su rano otkrivanje i liječenje važni.

Liječenje komorbiditeta s OSA zahtijeva liječenje osnovnog poremećaja spavanja i liječenje komorbiditeta uobičajenom terapijom. Opcije liječenja uključuju kontinuiranu terapiju pozitivnim pritiskom (CPAP), oralne aparate, operaciju i modifikacije životnog stila kao što su gubitak težine i redovna vježba. Adekvatno liječenje OSA može poboljšati kvalitet sna, smanjiti umor tokom dana i smanjiti rizik od komorbiditeta.

Važno je rano identifikovati i liječiti OSA kako bi se smanjio rizik od nastanka komorbiditeta i komplikacija komorbiditeta.

• Spec. pregled djece i odraslih

• Alergotestiranje

• Spirometrija

• Polisomnografija

066/134-081

Branka Radičevića bb (iza Doma zdravlja)

Teslić

• Ultrazvuk pluća i abdomena

• Očitavanje rendgenskih

snimaka pluća

Utoku prvih pet godina života djeca prebole prosječno od šest do devet akutnih infekcija disajnog sistema godišnje. Upravo zbog toga je važno znati procijeniti kada je potrebno dijete odvesti ljekaru, ali i pridržavati se svih relevantnih principa prevencije. Djeca najčešće obolijevaju od infekcija gornjeg disajnog sistema (prehlada, upala sinusa, ušiju, grla i ždrijela). Ove infekcije u pravilu nisu jake, ali ako se često ponavljaju i ako su dugotrajne mogu smanjiti kvalitet djetetovog života.Upale donjeg dijela disajnog sistema (dušnika, bronhija i pluća) uključuju samo pet odsto svih infekcija disajnog sistema.

Koji su razlozi velike učestalosti akutnih infekcija

Razlozi velike učestalosti akutnih infekcija disajnog sistema kod djece su:

• vrlo izložen organski sistem koji je u trajnom kontaktu sa okolinom

• veliki broj uzročnika

• veoma lak način prenosa infekcija

• slabe metode prevencije, odnosno sprečavanja infekcija

• veliki broj akutnih infekcija disajnog sistema je ograničen samo na gornji disajni sistem

• zbog dječje razvojne fiziologije disajnog i imunološkog sistema

Trajanje infekcija

Prema dužini trajanja, infekcije se dijele na:

• akutne

• ponavljajuće akutne

• hronične, koje traju više od tri mjeseca

Učestalost infekcija kod djece

• mlađa djeca (1-5 godina): do 10 infekcija godišnje

• mlađa djeca u vrtiću: do 15 infekcija godišnje

• starija djeca (6-12 godina): od 5 do 8 infekcija godišnje

Poznata su dva vrhunca pojavljivanja infekcija:

Prvi: dob od 6 do12 mjeseci - dijete je „potrošilo“ svoja zaštitna antitijela, koja je dobilo od majke prije rođenja, a svoja vlastita još nije dovoljno razvilo.

Drugi: prvi kontakt djeteta sa drugom djecom (vrtić, škola) - visoka izloženost različitim zaraznim bolestima koje imaju druga djeca u grupi.

Edukacija roditelja kod akutne infekcije respiratornog sistema djece

Važno je znati da više od 90% svih infekcija disajnog sistema uzrokuju virusi. Bakterije su primarni uzročnik u samo 5-10% slučajeva svih infekcija disajnog sistema.

Simptomi

Uobičajeni simptomi virusnih infekcija su:

• povišena tjelesna temperatura sa groznicom

• kašalj

• umor, slabost i pospanost

• začepljen nos

• curenje iz nosa i kongestija

• razdražljivost

• glavobolja

• bolovi u mišićima i zglobovima

• gubitak apetita

Liječenje

Liječenje akutnih infekcija gornjeg disajnog sistema je uglavnom simptomatsko, odnosno podrazumijeva otklanjanje i ublažavanje pojedinih simptoma. Potreban je unos dovoljne količine tečnosti i mirovanje, toaleta nosa fiziološkim rastvorom, kapi za nos kako bi se smanjili otok sluzokože nosa i sekrecija, a u slučaju povišene tjelesne temperature uključivanje antipiretika. Kod većine djece, učestale ali blage virusne infekcije disajnog sistema ne zahtijevaju posjetu ljekaru i većinom nestaju u periodu od 5-7dana. S obzirom na to da je klinička slika blaga, nema potrebe za uključivanje antimikrobne terapije.

Edukacija roditelja

Roditelji su veoma često u situaciji da ne znaju kako prepoznati razlike virusne od bakkterijske bolesti, kada dijete ima temperaturu u toku akutne respiratorne infekcije.

Važno je naglasiti da ne treba pri svakoj povišenoj tjelesnoj temperaturi u toku akutne respiratorne infekcije odmah posjetiti ljekara. Zašto? Zato što su čekaonice pune bolesnika koji mogu prenijeti razne infekcije te će se dijete nepotrebno izložiti drugim infektivnim uzročnicima, posebno u trenutku kada mu je imunitet već oslabljen s obzirom na to da se i sam bori sa jednom od infektvnih bolesti.

U slučaju kada se dijete u periodu normalizacije temperature ponaša uobičajeno kao da i nije bolesno, ima apetit i normalnog je ponašanja, najvjerovatnije se radi o virusnoj infekciji. U tom slučaju je potrebno provoditi mjere snižavanja tjelesne temperature, davati što više tečnosti (voda). Nije potrebno odmah dijete voditi kod ljekara.

Potrebno je dijete pratiti dandva kako bi se pratio tok bolesti.

Ukoliko je dijete u periodima između febriliteta malaksalo i adinamično, neraspoloženo, ne uzima hranu niti tečnost, počinje kašljati, žali se na bolove u ušima, ima proliv, pojavu osipa na koži ili bilo kakva promjena koja se razlikuje od uobičajenog dječjeg ponašanja, postoji mogućnost da se radi o bakterijskoj infekciji.Tada je potrebno dijete odvesti na pregled kod pedijatra. Ako u domaćinstvu živi sa više djece, preporuka je da se bolesno dijete izoluje od zdrave kao i izbjegavanje bliskih kontakata sa bolesnikom (ljubljenje, rukovanje), dijeljenje hrane i pića, čemu su djeca posebno sklona. Obavezno često pranje ruku, posebno nakon brisanja nosa ili kašljanja. Preporuka je i da se igračke dobro operu i dezinfikuju odgovarajućim rastvorom

Primarijus mr ph. Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

kao i održavanje higijene prostorija u kojima boravi bolesno dijete.

Poslije preboljele akutne respiratorne infekcije preporuka je da dijete bar dan-dva (ili duže, ukoliko roditelji to mogu organizovati), poslije prestanka temperature i potpunog povlačenja simptoma ostane kod kuće, kako bi se organizam potpuno oporavio. Preranim vraćanjem u kolektiv dijete je u većem riziku da se ponovo razboli s obzirom na to da je imunološki sistem iscrpljen prethodnom infekcijom.

Kada posjetiti pedijatra

Dijete koje boluje od akutne respiratorne infekcije treba obavezno odvesti kod pedijatra ukoliko:

• ima povišenu tjelesnu temperaturu koja traje duže od pet dana

• ima povišenu tjelesnu temperaturu koja se teško spušta primjenom odgovarajućih antipiretika

• ukoliko je dijete blijedo, sivo ili

plavkasto

• slabo reaguje na podražaje

• ubrzano diše

• kašlje poput laveža

• stenje, odbija hranu i tečnost

• rjeđe mokri

• ima suve sluznice

• ima osip na koži koji ne blijedi nakon pritiska

• novorođenčad i dojenčad do tri mjeseca života, s obzirom na to da imaju nezreo imunološki sistem ako imaju povišenu tjelesnu

temperaturu ili neki od navedenih simptoma, posjeta pedijatru je obavezna.

Prevencija respiratornih infekcija kod djece Zbog velike izloženosti i lakog prenosa virusa, akutne respiratorne infekcije je u principu teško spriječiti. Međutim, može se pokušati sa preventivnim mjerama:

• izbjegavanje djece pasivnom pušenju

• izbjegavanje zatvorenih prostorija sa puno ljudi (dječja igrališta, tržni centri, posjete bolesnim osobama)

• redovno održavanje lične higijene

• upražnjavanje zdravog načina života (uravnotežena prehrana sa puno svježeg voća i povrća, kretanje na svježem vazduhu, dovoljno spavanja)

• najvažnija mjera je da sva djeca budu u toku s redovnim programom vakcinacija.

Adolescencija je period burnog razvoja. Mada su „muke odrastanja“ očekivane u doba kada se mlada osoba bori s izazovima odrastanja, dugotrajne promjene u ponašanju i raspoloženju mogu biti znakovi upozorenja za dublji problem.

Dileme u procjeni i razlikovanju normalnog i patološkog u adolescenciji su se nametnule kao tema razmišljanja. Važno je obratiti pažnju da li je mlada osoba „samo adolescent“ ili ima psihološki problem.

Adolescencija potiče od latinske riječi „adolescere“ sa značenjem „preći u odraslo doba, odrasti“

Taj period obuhvata tri razdoblja: – rana adolescencija obuhvata razdoblje od 12. do 14. godine života, – srednja adolescencija od 15. do 18. godine i – kasna od 19 do 21. godine života.

Da bi djeca postala odrasla, pored tjelesnih promjena, dešavaju se promjene na psihološkom i socijalnom planu.

Psihološke promjene karakteriše period kriza, kolebanja, napetosti, usamljenosti, tugovanja i prolaznih dezorganizacija. U tom periodu stvaraju se vlastiti stavovi o različitim stvarima i adolescenti imaju izlive veoma jakih i različitih osjećanja. Kako se osjećaju nesigurno, najveći broj adolescenata se naglo vezuje za nove objekte. Pripadnost grupi je zamjena za doskorašnju pripadnost roditeljima, pa grupa ima neku funkciju prelaznog objekta.

Za adolescenciju su uobičajena ponašanja kojima se traži pažnja i želja da budu primijećeni i vidljivi. Adolescenti često porede sebe sa za njih idealnim standardima i sebe doživljavaju najčešće u u ulozi „ja ne vrijedim, drugi vrijede“ i oni zapravo najčešće imaju lošu sliku o sebi.

Depresija

Depresija: U depresivnom raspoloženju učestvuju osjećanja samoprezira, samomržnje, krivice, očaja, separacionog straha i anksioznosti.

Akcenat je na vlastitim greškama i negativnoj samoevaluaciji.

Depresija se posljednih godina povećava, obuhvatajući sve veće grupe mlađih osoba. Kod adolescenata depresija se ponekad manifestuje kao negativizam, antisocijalno ponašanje i osjećaj neprihvaćenosti.

Iz ugla psihologa: Psihološki problemi adolescenata Depresija

„Kakve su ti misli, takav ti je život“

Otac Tadej

Jedno od tumačenja nastanka depresije je Bekova kognitivna teorija. Prema njoj misaoni procesi imaju uzročnu ulogu u depresiji. Razmišljanje depresivne osobe je usmjereno na negativna tumačenja. Prema Becku, u adolescenciji depresivne osobe stiču negativnu shemu, između ostalog, i zbog socijalnog odbacivanja od vršnjaka, ukora nastavnika i profesora ili depresivnog stava roditelja.

Interpersonalna tumačenja nastanka depresije naglašavaju negativan uticaj socijalne interakcije na razvoj depresije, pretpostavljajući da depresivni pojedinci mogu doživjeti odbacivanje ili kritike i smanjenu podršku porodice ili vršnjaka. Kod depresivnih osoba često se primjećuje zavisnost od drugih osoba, one imaju želju za bliskim odnosima, ali i teškoće da ih održe.

Mada postoji povezanost između socijalnih odnosa i depresije, još nije jasno uzrokuju li slabe socijalne veze depresiju ili depresija dovodi do poremećaja u socijalnim odnosima ili, pak, neka treća varijabla uzrokuje oboje.

Bitno je naglasiti da nijedan teorijski model nastanka depresije ne nudi uvjerljiva kauzalna tumačenja.

Negativne sheme ili uvjerenja, zajedno sa kognitivnim iskrivljenjima, predstavljaju negativnu trijadu: negativne misli o samom sebi, o svijetu i o budućnosti.

Rizičan faktor u nastanku depresije može biti i perfekcionizam i težnja visokim ciljevima koje mladoj osobi često postavljaju drugi.

Takav aspekt perfekcionizma karakteriše izrazita potreba za odobravanjem od drugih i izbjegavanje negativne procjene, što u slučaju neuspjeha dovodi do samookrivljivanja kao simptoma depresije.

Osim roditeljskog stila vaspitanja, bitnu ulogu u razvoju perfekcionizma imaju i druge važne osobe u životu djeteta, vršnjaci, nastavnici, kao i sociokulturalni činioci.

Svi ovi mehanizmi stvaraju pritisak i očekivanja od djeteta da bude savršeno. Dijete na ta očekivanja može reagovati različito, a kod neke djece dolazi do pojave psiholoških problema, među kojima je i depresija.

Kako pomoći depresivnom adolescentu

Nema jednostavnih strategija kako pomoći adolescentima, ali prvi korak je ohrabriti mladu osobu sa se otvori i da podijeli kako se osjeća.

Depresivna osoba pati i jako je važno imati razumijevanja za njenu patnju. Razgovor podrazumijeva razgovor sa porodicom, ali ukoliko je potrebno i sa porodičnim ljekarom, školskim psihologom, razrednim nastavnikom, a ako je problem veći preporučuje se i stručna profesionalna pomoć.

Mladoj osobi je važno da ima podršku, da zna da ste tu za nju. Bitno je da joj pokažete da je prihvaćena, da je saslušate i da je vrijedna da brinete o njoj.

Depresiju karakteriše manjak energije i jako je važno podsticati mladu osobu da se bavi fizičkim aktivnostima koje su jako korisne za oporavak.

Povlačenje od drugih je takođe karakteristika depresivne osobe. Važno je podsticati osobu da njeguje druženje, pa i ako je to jako mali broj osoba.

Ne pokušavajte da negirate depresivna osjećanja čak i ako vam se njihove brige čine da su neracionalne ili besmislene. Važno je pokazati razumijevanje za bol i patnju koju osoba osjeća.

Za rješavanje svih problema značaj porodice je nemjerljiv. Porodica je najvažnija u pružanju podrške adolescentu. Dobra komunikacija u svim fazama razvoja mlade osobe smatra se fundamentalnom vještinom, a najsloženija je u periodu adolescencije.

Odrastanje je proces i da bi mlada osoba uspješno rješavala razvojnu problematiku pored aktivne uloge roditelja, jako je značajna i uloga škole.

Škola bi trebalo da manje vremena provodi procjenjujući djecu, a više da im se posveti i pomogne u prepoznavanju sopstvenih od prirode dobijenih darova.

Glavna svrha obrazovanja trebalo bi da bude pripremanje mladog čovjeka za život jer “ne učimo za školu već za život”.

Jako je važno informisati se o depresijii, kako bi se pravovremeno moglo reagovati i pomoći mladoj osobi koja pati.

Neka odrastanje bude na radost, a to je zadatak svih zajedno: roditelja, škole i šire društvene zajednice.

Vida Lazarević, dipl. psiholog

долесценција представља период од пубертета до одраслог доба. Реч

је о временском распону од 10. до 19. године, који је познат као важан развојни период. Проблем

како би одрасли могли да помог-

ну младима да што боље уђу у

живот одраслих стар је колико и

човечанство. Методе те едукације

зависе од културе, религије, климатске зоне и локалне средине у којој млади одрастају. Данас главно ризично понашање у том периоду долази услед употребе психоактивних супстанција (дрога и алкохол) и због неадекватног сексуалног понашања које се манифестује прераним првим сексуал-

ним односом, мултиплим партнерима, незаштићеним сексом, заражавањем полним болестима, раном трудноћом, абортусима и порођајем у младим годинама.

Ризично понашање и нежељени догађаји у адолесцентском добу утичу на лош здравствени исход не само у младости, већ и у одраслом добу, укључујући ментална оштећења, ризично сексуално понашање током живота, појаву насиља и злочина. Последњих десетак година све је мање незаштићеног секса, али се заштита среће само у око 50 процената код жена, а код мушкараца и ређе. Школа је у развијеним земљама најважнији извор информација о сексу, укључујући и заштитне методе. Информације добијене у школи не повећавају већ, напротив, смањују проценат омладине која почиње са сексом у раним годинама. Најважније је да постоји повезаност школе и породице у адолесцентском добу, јер се тако обезбеђују најбоља заштита здравља и бољи живот у одраслом добу.

Младе девојке већином улазе у свет секса због љубави, а младићи из радозналости. Тешко је доћи до тачних података о првом сексуалном искуству.

Најпоузданији су подаци добијени истраживањима у великим градовима, а таква истраживања ређе се врше у сеоским и руралним крајевима. Према једном домаћем истраживању, 20 одсто девојака је имало први сексуални однос пре навршене 17. године,

Адолесцентима треба причати

и о сексу

Доба преласка из детињства у свет одраслих (Pixabay)

а 46 одсто их је имало само једног партнера. У другим истраживањима је показано да су се у шест случајева од 10 девојке касније вериле или биле у трајном сексуалном односу с јединим

партнером, а у четири случаја од 10, мушкарци су с првом партнерком имали трајни однос. Време првог сексуалног односа се помера према старијем добу с бољом едукацијом и вишим друштвеним статусом. На срећу, у адолесцентском добу ризично понашање није главна одлика. Заштита на више нивоа социјалне екологије подстиче позитивне исходе или ублажава негативне ефекте ризичних фактора. Синхронизована брига, подстицаји и осећај припадности породици и школи чине снажну заштиту особе у узрастању.

давице услед хуманог папилома вируса, трихомонијаза и хумани имунодефицијентни вирус –ХИВ). Ризик од заразе је појачан када се мењају партнери при незаштићеном сексу. Чак ни секс код лезбијске популације није увек безбедан што се тиче полно преносивих инфекција јер је код њих честа бактеријска вагиноза. Реч је о инфекцији анаеробним бактеријама које потискују Lactobacillus флору.

Жене су чешће изложене насиљу него мушкарци, било физички, сексуално и/или психолошки од стране интимног партнера. Последице укључују слабо опште здравље, бол и појаву менталних проблема. О сваком насиљу је неопходно информисати родитеље, школу и здравстве-

Живот има смисла и у позним годинама

Све особе, у било којем животном добу, изложене су могућој појави полних болести (гонореја, сифилис, хламидијаза, генитални херпес, хепатитис Б, полне бра-

ни систем у циљу превенције, а понекад и полицију, ради спречавања убиства или тешких физичких повреда.

Др Рајко Игић, Сомбор

Inkontinencija – skriveni izazov svakodnevnog života

Inkontinencija predstavlja zdravstveni, higijenski i socijalni problem i da biste lakše živjeli sa tim problemom morate znati šta je inkontinencija, koji su njeni uzroci i kako je tretirati.

Šta je inkontinencija?

Inkontinencija je nekontrolisano ispuštanje urina ili fecesa. To je stanje koje se javlja kod žena, muškaraca i djece. Inkontinencija se danas može kontrolisati i liječiti na razne načine. U mnogim slučajevima moguće je i potpuno izlječenje, dok se teži slučajevi mogu znatno olakšati pravovremenim i stručnim pristupom. Važno je naglasiti da inkontinencija ne predstavlja bolest, već simptom nekog stanja.

Težina i stepen inkontinencije varira od ispuštanja nekoliko kapi urina do potpunog gubitka kontrole pražnjenja mjehura ili crijeva. Zbog fizičkih ili kognitivnih poremećaja mišić mjehura – sfinkter ne funkcioniše pravilno i dovodi do nekontrolisanog gubitka urina i/ili fecesa.

Inkontinencija može biti prouzrokovana nizom različitih faktora, a otkrivanje osnovnog uzroka i vrste inkontinencije ključno je za određivanje odgovarajućeg tretmana ili terapije, kao i proizvoda koji će u značajnoj mjeri olakšati svakodnevne aktivnosti osobama sa ovim problemima.

Šta uzrokuje inkontinenciju?

Jedan od najčešćih uzroka inkontinencije je slabljenje ili oštećenje mišića dna zdjelice. Slabljenjem mišića dna zdjelice povećava se pritisak na mokraćni mjehur i dolazi do nekontrolisanog ispuštanja urina. To se može dogoditi tokom fizičkih napora kao što su vježbanje, trčanje ili savijanje, ali i prilikom kašljanja, kihanja, smijanja, i sl.

Inkontinencija takođe može biti uzrokovana nekim neurološkim

poremećajima (multipla skleroza, Parkinsonova bolest, moždani udar, povrede kičmene moždine), mentalnim ili psihološkim promjenama (Alzheimerova bolest, depresija), infekcijama mokraćnog trakta, kod povećanog unosa tekućine, kao nuspojava kod uzimanja nekih lijekova (diuretici, antikolinergici, antidepresivi) i drugim sličnim stanjima.

Tipovi inkontinencije

Tipovi inkontinencije mogu se klasifikovati kao:

• akutna, koja nastupa naglim promjenama u urotraktu, odnosno promjenama u sposobnosti mokrenja,

• perzistirajuća, koja je uzrokovana hroničnim stanjima, a može se podijeliti prema tipu smetnji koje postoje kod određene osobe.

Najčešći tipovi inkontinencije s obzirom na uzrok su:

• stresna (statička) inkontinencija, koja nastaje zbog slabosti mišića dna zdjelice i povećane mobilnosti zapornog mehanizma mokraćne cijevi,

• urgentna inkontinencija, koja nastaje abnormalnim kontrakcijama mjehura,

• prelijevajuća inkontinencija, koja nastaje kod osoba sa opstrukcijom vrata mokraćnog mjehura uvećanom prostatom u koji mokraća kapa iz prepunjenog mjehura,

• neuropatska inkontinencija, koja nastaje zbog neuroloških oštećenja.

Intkontinencija kod djece, muškaraca, žena i starijih lica

Inkontinencija kod djece

Inkontinencija je rijetka kod djece, iako se nekontrolisano mokrenje povremeno može događati i do šeste godine starosti, a to se pripisuje “neutreniranosti” mokrenja.

Noćna inkontinencija obično je povezana sa nedozrelošću dijela nervnog sistema odgovornog za kontrolu mokrenja. Inkontinencija kod djece može biti udružena sa infekcijama i malformacijama mokraćnog trakta i neurološkog sistema, te povredama kičme koje rezultiraju poremećenom kontrolom mjehura.

Inkontinencija kod muškaraca

Inkontinencija kod muškaraca se uglavnom javlja kod onih koji su stariji od 65 godina, ali to ne znači da i mlađi muškarci ne mogu iskusiti isto. Kako muškarci stare, prostata počinje da raste, odnosno povećava se. Zbog toga, velike su šanse da povećana prostata pritisne mjehur, što dovodi do problema sa inkontinencijom.

Inkontinencija kod žena

Inkontinencija je češća kod starijih ljudi, naročito žena. Ulaskom u menopauzu, smanjenje hormona estrogena uzrokuje i promjene urogenitalnog područja. Osim toga, sa starenjem se povećavaju kontrakcije mokraćnog mjehura, slabi kolagenska veza, smanjuje se mišićna masa, a slabija fizička aktivnost potiče debljanje, kao jedan od rizičnih faktora za nastanak urinarne inkontinencije. Veći rizik za razvoj urinarne inkontinencije u starijoj dobi imaju i žene koje su rađale jednom ili više puta vaginalnim putem, imaju neke sistemske bolesti i ginekološke hirurške postupke (histerektomija), liječenja (radiološka terapija u području trbuha) ili učestale infekcije donjeg urinarnog trakta.

Inkontinencija kod starijih osoba

Oslabljeno kretanje i biološko propadanje tkiva zajednički uzrokuju inkontinenciju kod osoba starije dobi. Inkontinencija

može biti i posljedica određenih bolesti ili lijekova koji se koriste. Nemogućnost zadržavnja urina dovoljno dugo da se stigne do toaleta vrlo često je povezana s moždanim udarom, demencijom i Parkinsonovom bolešću, kod povećane prostate i dugogodišnjeg dijabetesa, odnosno stanjima koja su učestalija u trećoj životnoj dobi. Takođe, neki stariji pacijenti s artritisom mogu imati poteškoća s pravovremenim dolaskom do toaleta i imaju inkontinenciju čak i uz normalnu kontrolu urina.

Mogućnosti liječenja inkontinencije

Vježbe i fizioterapija dna zdjelice, odnoso primjenjivanje Kegel-ovih vježbi, neke su od načina koji mogu spriječiti, liječiti i ublažiti simptome inkontinencije.

Promjene u načinu života mogu ublažiti simptome i olakšati svakodnevni život osoba sa inkontinencijom. To uključuje održavanje zdrave tjelesne težine i fizičke aktivnosti. Za neke ljude, izbjegavanje začinjene hrane, alkohola i kofeinskih pića takođe pomaže u ublažavanju simptoma.

Medicinske konsultacije sa zdravstvenim radnikom mogu otkriti uzroke i načine liječenje inkontinencije. Liječnici mogu prepisati lijekove koji smanjuju nenamjerno stezanje mjehura i na taj način mogu smanjiti simptome inkontinencije.

Isto tako, inkontinenciju je moguće ublažiti kroz trening mjehura. U zavisnosti od vrste inkontinencije, specijalista može preporučiti različite tretmane.

Ako ovi tretmani ne daju rezultate, ponekad je moguće liječiti inkontinenciju operacijom, iako to generalno nije najpoželjna opcija.

Pouzdani proizvodi kao sto su Abena proizvodi za inkontinenciju (ulošci za inkontinenciju, pelene za inkontinenciju, pelene – gaćice za inkontinenciju, itd.) štite korisnika upijajući tečnost i neutrališući neugodne mirise, tako da se život korisnika može odvijati u potpunosti normalno.

Sa visokokvalitetnim i pouzdanim proizvodima kao sto su Abena proizvodi za inkontinenciju, možete potpuno da se opustite, budete sigurni u sebe i da samim tim uživate u svakom trenutku svog života.

Sve veći deo populacije se cele godine susreće sa pigmentacijskim promenama, uslovljenim izlaganju

UV zračenju, a pogotovo nakon letnjeg perioda i sezone godišnjih odmora. Poremećaji pigmentacije se mogu svrstati u dve osnovne grupe:

• hipopigmentacije, koje predstavljaju urođeni ili stečeni poremećaj u sintezi melanina (npr. vitiligo, albinizam)

• hiperpigmentacije, koje su posledica povećanog ili nepravilnog nakupljanja melanina u koži

Oba poremećaja se mogu javiti kod svih tipova kože. Relativni udeo melanina, kao i ostalih pigmenata, je genetski određen i nasledan te uslovljava boju i karakteristike kože svake pojedine osobe. Stvaranje melanina zavisi od aktivnosti enzima tirozinaze, stoga lekovi koji blokiraju njegovu aktivnost sprečavaju preteranu produkciju melanina.

Hiperpigmentacije mogu biti lokalizovane i difuzne. Uzroci nastanka hiperpigmentacije su najčešće:

• unutrašnji (osobe sa tamnijom kožom imaju veću sklonost ka hiperpigmentaciji)

• spoljašnji (izlaganje UV zračenju, različita hemijska jedinjenja, betaksolol, minociklin, estrogen, hinidin, progesteron i dr.)

Najučestalije hiperpigmentacije su sunčane pege. Manifestuju se kao oštro ograničene, sitne, okruglo-ovalne, različito pigmentirane mrlje žućkasto-crvene do smeđe boje. Hiperpigmentacije mogu nastati kao posledica akni, hormonskih poremećaja (Adisonova bolest, Cushing-ov sindrom i dr.), policističnih jajnika, pojedinih tumora, primene oralnih kontraceptiva, hormonskih disbalansa u klimaksu i dr. Moguća je i pojava trudničkih hiperpigmentacija melasma gravidarum, koje se manifestuju na licu kao smeđe mrlje nepravilnog oblika.

Da bi se hiperpigmentacija otklonila neophodno je utvrditi i otkloniti uzrok nastanka, otkloniti oboljenje, ograničiti izlaganje UV zračenju ili kožu zaštititi upotrebom krema sa visokim zaštitnim faktorom. Neophodno je pregledom dermatologa utvrditi stepen oštećenja kože i primeniti odgovarajući tretman i propisanu terapiju. Za tretman se obično koriste preparati u vidu krema i gelova (uglavnom za osetljiva područja) sa supstancama koje blokiraju tirozinazu.

Hidrohinon je supstanca koja se tradicionalno upotrebljava za tretman hiperpigmentacija u koncentraciji 2% ili 4%. Hidrohinon je molekul sa izrazitim

Tretman hiperpigmentacija

antioksidativnim efektom zbog prisustva fenolnih grupa. Kao neželjeni efekat kod njegove primene može se javiti iritacija kože.

Glikolna kiselina i ostale alfa hidroksi-kiseline (AHA) u niskim koncentracijama izazivaju deskvamaciju pigmentisanih keratinocita, a pri višim koncentracijama dovode do epidermolize. Nekoliko studija je pokazalo da uklanjanje superficijalnih slojeva epiderma glikolnom kiselinom u koncentraciji 3040% može da poboljša penetraciju drugih sredstava za izbeljivanje, npr hidrohinona.

Azelaična kiselina posebno daje dobre rezultate kod hiperpigmentacija koje su posledica upalnih procesa, npr akni. Azelaična kiselina se dobija ozono-

a izolovana je iz gljivica Aspergilus i Penicillium. Primenjuje se u koncentraciji 1-4% i često je efikasnija u kombinaciji sa drugim komponentama. Obično se primenjuje kod pacijenata koji ne podnose tretman hidrohinonom. Kojic kiselina takođe može izazvati iritaciju kože pa se upotreba ograničava na 1-2 meseca u kontinuitetu, ili do pojave eventualnih neželjenih efekata.

Ekstrakt sladića (Glycyrrhiza glabra) sadrži 10-40% glabridina koji 50% inhibira tirozinazu bez citotoksičnih efekata, a aktivniji je oko šesnaest puta od hidrohinona. U toku je razvoj novih formulacija sa ovim ekstraktom za tretman dermalne melazme zbog minimalne mogućnosti pojave neželjenih efekata.

Usled sve učestalije pojave hiperpigmentacija istraživanja su fokusirana na otkrivanje savršene kombinacije antioksidanasa, posebno biljnih ekstrakata, koji će postići maksimalni efekat uz minimum neželjenih dejstava.

Nakon tretmana hiperpigmentacija obično se preporučuje upotreba preparata sa visokim zaštitnim faktorom iznad SPF50, a često se izrađuju kozmetički preparati koji su kombinacija neke supstance za posvetljivanje tamnih fleka i zaštitnog faktora.

lizom oleinske kiseline dok je u prirodi sintetiše biljna vrsta Pityrosporum ovale u cilju odbrane od mikroorganizama i reparacije oštećenja tkiva.

Trihlorsirćetna kiselina izaziva deskvamaciju područja zahvaćenih hiperpigmentacijom i nije efikasna kod pacijenata tamnije puti.

Kojic kiselina je novija supstanca u primeni. Takođe je inhibitor tirozinaze,

Mr ph. Anica Crkvenčić

Glycyrrhiza glabra

Meta položaj Orto položaj Para položaj

Oksidacija hidrohinona

Kojic kiselina

Inkontinencija, ili nevoljno mokrenje, je problem koji pogađa ogroman broj ljudi, a pogotovo je izražen kod starije populacije. Ne treba ni pominjati koliko neprijatnosti donosi ovaj problem, pogotovo kod mladih i još radno sposobnih ljudi. Još gori slučaj je kod onih koji su taj problem stekli potpuno iznenada, kao rezultat neke operacije. U najgorim slučajevima osoba gotovo potpuno izgubi kontrolu mokrenja, do te mere da mora da računa i na pelene, a u nekim slučajevima ni sa pelenama ne može da odmakne od kuće ni nekoliko stotina metara, tako da se život pretvara u pravu noćnu moru. Lečenje inkontinencije je veoma kompleksno i zavisi od uzroka, a mogući uzroci su toliko brojni da ih je teško nabrojati. Neki od njih su: infekcije urinarnog trakta, kamenci urinarnog trakta, sveukupni poremećaj mišića zatvarača zbog gubitka mišićnog tonusa, neurološka i koštanomišićna oboljenja, poput multiple skleroze ili artritisa, neki operativni postupci (odstranjivanje dela ili cele prostate, odstranjivanje dela ili cele maternice), gubitak pokretljivosti usled starenja ili nezgode, neki lekovi…

Pacijenti koji se suočavaju sa pomenutim problemom se obično leče određenom medicinskom terapijom, ali je sve više onih koji se odlučuju i za neku vrstu biljne terapije, jer se pokazalo da one u brojnim slučajevi-

Urinarna inkontinencija

ma daju i bolje rezultate.

Kada se radi o biljnom lečenju, pre određivanja sastava čajne mešavine, prethodno se utvrđuje mogući uzrok nevoljnog mokrenja, jer se primenjuje potpuno drugačija biljna terapija u zavisnosti od toga da li je problem prouzrokovan slabljenjem sfinktera, mokraćnom infekcijom, ili je, na primer, problem neurološki.

Problem oslabljenog tonusa sfinktera je najčešći uzrok i pogađa ogroman broj starijih ljudi (mada ne samo starijih) i on se biljnom terapijom tretira rutinski, a rezultati su u gotovo svim slučajevima vidljivi već nakon mesecdva i, što je izuzetno važno, rezultati su dugoročni: drugim rečima, ne ostvaruje se samo kratkoročan rezultat koji traje samo dok se koristi čajna mešavina.

Problem nevoljnog mokrenja koji je nastao usled neke vrste infekcija urinarnog trakta se tretira potpuno drugačijom čajnom mešavinom, jer se uvek pristupa otklanjanju uzroka samog problema ili, drugim rečima, eliminiše se urinarna infekcija čajnom mešavinom koja mora da istovremeno eliminiše bakterije, zaceljuje sluzokožu urinarnog trakta i eliminiše upalu bubrega, kanala i bešike. Taj čaj vrlo brzo eliminiše taj najneprijatniji simptom urinarnih infekcija – neizdrživ osećaj pečenja pri mokrenju, koji mnogi opisuju kao neprolazni osećaj kao kada se pojede najljuća feferona, tako da osoba ima stalnu potrebu da ide da mokri, a nema šta da izmokri.

Treći, veoma čest slučaj koji smo mi imali u svojoj praksi je, nazvao bih ga hormonalnim problemom, kada hipofiza ne luči dovoljno antidiuretskog hormona (ADH) tako da je tretaman takav da se mora dovesti u balans rad same hipofize, ali i celog endokrinog sistema. Imali smo slučajeve kada je takav problem nastao posle operacije prostate i bio je izražen do te mere da je osoba imala potpuno mokru pelenu već nakon 50 metara duge šetnje, a nakon korišćenja pomenute čajne mešavine, problem se sveo na nivo zanemarivog.

Problem učestalog mokrenja noću se, opet, tretira specifičnom mešavinom (taj problem je najčešće uzrokovan upalom prostate).

Za svaki pojedinačni slučaj koristi se specifična čajna mešavina, koja se određuje nakon razgovora sa pacijentom, a neke od biljaka koje se koriste u tretmanu inkontinencije, u zavisnosti od uzroka, su: bokvica, divizma, kukuruzna svila, glog, hajdučka tava, rastavić…

Goran Poletan, fitoterapeut

Bokvica

Divizma

Glog

Hajdučka trava

kukuruzna-svila

Docent dr Marija Zdravković, direktorka KBC „Bežanijska kosa“, Beograd, spada u veoma cenjene medicinske znalce, zapravo autoritete koju izuzetno cene, poštuju i vole pacijenti, studenti kao i kolege ne samo iz njenog KBC-a, nego i širom Srbije i Republike Srpske. Doktorka Zdravković vrlo često voli da citira Hipokrata i njegova tumačenja. Ona smatra da, kao što to kaže Hipokrat, nema nikakve razlike između filozofije i medicine, jer sve što ima u jednoj ima i u drugoj: nesebičnost, rasuđivanje, razmišljanje, spokojstvo, uzdržavanje kao i znalačko opštenje sa ljudima...

Doktorka Zdravković je zagovornik i veliki pobornik da se medicina mora zasnivati na naučnoj osnovi i da naučna otkrića treba da budu primenjena u praksi u korist zdravlja našeg stanovništva, naglašavajući da u svemu tome presudno znanje ima moral, na čemu se i zasniva njena filozofija medicine. Dokazano je da u svetu u kojem živimo ima mnogo religija, ali samo jedan moral za kojeg Tesla kaže da moral kao i geometrija nemaju množinu dok Sokrat tumači da je znanje glavna podloga morala i da dobar čovek zna šta je dobro pa će i sam biti dobar.

KBC „Bežanijska kosa“ puni sedam decenija svoga postojanja što je i bio jedan od povoda za razgovor.

Dr Marija Zdravković, kada počinje Vaša karijera?

Ja vam se zahvaljujem što ste došli da posetite mene i KBC „Bežanijska kosa“. Ja u ovoj bolnici radim već 25 godina, to mi je ujedno i prvo radno mesto. Došla sam kao student generacije pravo s Medicinskog fakulteta, prvo na staž a onda posle neko vreme sam volontirala. Primljena sam 22. avgusta 2000. godine, velikom i izvanrednom odlukom prof. dr Milovana Bojića, koji je tada bio ministar zdravlja i koji je procenio da Srbiji nedostaju mladi lekari. Tada je primljeno 1000 najboljih lekara s najboljim prosekom.

Mnogi od nas koji su tada primljeni u svojoj lekarskoj karijeri su stekli iskustva i velika znanja, koja su im omogućila da ih znalački i herojski primene u periodu epidemije korone. Sa mnom je

Intervju: doc. dr Marija Zdravković, kardiolog, direktorka KBC “Bežanijska kosa”

Medicina je filozofija

Doc. dr Marija Zdravković rođena je u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju “Sveti Sava” kao đak generacije. Bila je i student generacije Medicinskog fakulteta u Beogradu. Doktorirala je sportsku kardiologiju, a postdoktorske studije iz oblasti srčane insuficijencije završila je u Cirihu.

Docent je na Medicinskom fakultetu u Beogradu i profesor na Višoj medicinskoj školi. Nosilac je počasnog zvanja Evropskog udruženja kardiologa. Osnivač je i prvi predsednik Srpskog udruženja za magnetnu rezonancu srca i krvnih sudova. Prvi je kardiolog u Srbiji koji je uveo kardiomagnetnu rezonancu u regularnu kliničku praksu, nakon edukacije u Berlinu, Lajpcigu i Čikagu. Predsednik je udruženja koronarnih jedinica Srbije.

Tokom pandemije korona virusom rukovodila je COVID bolnicom “Bežanijska kosa” gde je pregledano i lečeno više od 61000 pacijenata. Za hrabrost i požtrvovanost, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlikovao ju je ordenom Karađorđeve zvezde. Po izboru Svetske zdravstvene organizacije uvrštena je među četiri žene na rukovodećim pozicijama koje su imale najveći uticaj u borbi protiv pandemije izazvane COVID-19 u SZO regionu Evrope i zapadne Azije.

Nosilac je priznanja Najbeograđanka i počasni građanin Zemuna i Prva žena Vitez konjičkih igara Požarevac. Udata je i majka je troje dece. Tečno govori engleski i nemački jezik.

primljen i profesor Radmilo Janković, koji je bio glavni i odgovorni za lečenje korone za ceo region Niša i južno od Niša. Primljeni su doktorka Ivana Milošević i profesor Goran Stevanović, koji je direktor Infektivne klinike u Be-

ogradu, dok je doktorka Ivana Milošević zamenica direktora. Primljen je niz izvrsnih lekara koji su stubovi srpskog zdravstva. Mi smo u nekim godinama kada smo dosta naučili i stekli značajna naučna iskustva i cilj nam je da to

Razgovarao: Marko Radoš

znanje prenesemo na studente i naše mlađe kolege. Uvek ističemo da je znanje najvažnije i da se ono zapravo mora ponašati kao ljubav, što ga više delimo više ga imamo.

Medicina jeste filozofija, kao i nauka u kojoj nije bitno samo znanje, ono je, zapravo, izuzetno bitno, ali značajnije je da neprekidno obnavljaš i stičeš nova znanja. Nauka u medicini brzo napreduje, ali stalno treba imati na umu da ona bude primenjiva za život, praksu i pacijente i da ono što se otkrije da se primenjuje u vidu preventive i lečenja. Važna je teorija, ali je bitnije šta od teorije implementiramo u praksi i svakodnevnom lečenju.

Dr Zdravković, Vi ste jedna među vodećim junakinjama u pobedi korone, odnosno spasavanju života za vreme pandemije koja je zahvatila ceo svet, za rezultate ste dobili državno priznanje Republike Srbije, priznanje SZO kao i mnogih medicinskih centara iz Evrope?

Danas je tehnologija veoma napredovala i vrlo brzo profesionalne informacije stižu do ljudi koji to prate, više u dijagnostici, ali dosta je napretka i u novim lekovima. Mi imamo sada potpuno druge načine lečenja za srčanu slabost, koronu i druge bolesti. U epidemiji korone smo primenjivali nove lekove koji su spasili živote mnogim našim građanima. Kada je reč o epidemiji COVID 19, KBC „Bežanijska kosa“ je odigrala i danas odigrava veliku ulogu u spasavanju života.

Pregledano je, lečeno i trijažirano preko 61.000 pacijenata za dve godine.

To je ogroman broj, posebno su teški ti talasi epidemije, taj početak kada nije bilo vakcine. To su bile najteže forme bolesti i skoro sve je zavisilo od imuniteta pacijenta i njegove reakcije sa pridruženim bolestima. Kada su se pojavili antivirusni lekovi, kojih nije bilo do jula 2020. godine, prvi udar korone lečen je bez antivirusnih lekova. Antivirusni lekovi sprečavaju jedno potpuno neuravnoteženo razmnožavanje virusa, što je više virusnih partikula u telu, veće je oštećenje tela. U prvom naletu epidemije bilo je mnogo negativnih ishoda tog oboljenja. Nažalost, znamo mlade ljude koji su loše prošli. To su ljudi u najboljim godinama između 40-45-te.

U periodu korone nametnula se potreba za drugačijom organizacijom jer su nas proglasili COVID bolnicom, i na osnovu toga sistem organizacije bolnice se kompletno promenio. Trebalo je da imate nekoga ko će razdeliti pakete svaki dan. Činjenica je da smo svaki dan imali preko tri stotine pacijenata, trebalo je da se razdeli 300 paketa, a to radno mesto nije ni postojalo. Bilo je jako teško i naši tehničari i medicinske sestre su se ubrzano osposobili.

Mi smo se svi žrtvovali i u KBC „Bežanijska kosa“, nismo bili svesni rizika i nije bilo nikog ko nije dao maksimum od sebe. Visokoprofesionalna etika i posvećenost kolektivu, zapravo pacijentima, su učinili da smo u pandemiji imali visok uspeh u spasavanju života.

KBC „Bežanijska kosa“ je imala jedan od najvećih odziva za vakcinaciju. Kod nas su dolazili pacijenti koji više nisu imali nikakvo rešenje.

Dok nije izgrađena COVID bolnica u Batajnici, što je bila velika vizija i odgovorni prilaz predsednika Aleksandra

Vučića za spasavanje života nacije, KBC „Bežanijska kosa“ je bila na najjačem udaru. Kada se Batajnica završila svima je olakšano jer su dobijeni moderni kapaciteti. Do izgradnje Batajnice, 4. decembra, KBC „Bežanijska kosa“ je bila najopterećenija i jedina ustanova koja je primala najteže pacijente i koja je imala najveći broj kreveta u intenzivnoj nezi.

Treba naglasiti da smo zaista imali bezrezervnu podršku svih struktura u Republici Srbiji. Mnogo nam je značilo što je Vlada Srbije prepoznala značaj ove institucije, a tada je svuda bilo teško i svi smo bili u opasnosti od pandemije. Lekari i sestre su se razbolevali i trebalo je da se nađe zamena, a vi morate da vidite ko će da dođe, da li su zdravi i sposobni. I sama sam prebolela koronu. Nikada nije bila situacija da nismo imali uspešne zamene i reorganizaciju. U KBC-u je sve funkcionisalo, najviše zato što su zdravstveni radnici to doživeli kao svoju patriotsku i humanu misiju.

Jedan naš član kolektiva - Marko Bjelica, koga ćemo se uvek rado sećati je izgubio život u epidemiji. U znak sećanja na njega, u KBC „Bežanijska kosa“ osnovan je Fond „Marko Bjelica“. Marko Bjelica je bio viši medicinski tehničar, imao je izvanredno iskustvo jer je pre toga radio u Nemačkoj dve godine. Kada je počela epidemija sam se javio i odlučio je da se vrati u svoju zemlju da pomogne. To je jedan patriotski gest i vratio se u KBC „Bežanijska kosa“. Bio je predan pacijentima, zapamtili su ga kao čoveka koji se jako trudio da im pomogne. Marko Bjelica je, nažalost, dobio koronu i nije je odmah prepoznao. Svi smo verovali

Svetska zdravstvena organizacija je prepoznala da su veliki teret u borbi protiv epidemije i u tom specijalnom stanju iznele žene – heroji – lekari i samim tim su odabrali četiri žene iz regiona Evrope i zapadne Azije. Prva je bila sa Islanda, druga iz Kazahstana, treća iz Francuske i četvrta sam bila ja doc. dr. Marija Zdravković iz Srbije. SZO je smatrala da su to bile četiri žene, rukovodioci timova koje su najviše doprineli u borbi protiv korone svojim zalaganjem i organizacijom, zapravo novim metodama, inovacijama i herojskim odnosom bolničkog osoblja....

da će uspeti da je prebrodi ali, nažalost, nije. Otišao je, opominjući sve nas koliko je korona opasna i nepredvidiva.

Uspeh u organizaciji spasavanja života od COVIDA-19 bilo je primećeno i u SZO kao i u vodećim centrima u odbrani od pandemija?

Naša organizacija u suzbijanju COVIDA u vidu preventivnih pregleda u novopostavljenim trijažnim šatorima ispred bolnice je bila zapažena. Ono što je bilo jako interesantno Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, a uvedeno je prvi put u svetu ovde u KBC „Bežanijska kosa“, bila je trijaža. Naime, pacijent nije ulazio u zgradu da se pregleda, nego je pregledan napolju u trijažnim šatorima. U ovoj inovaciji bezrezervno nam je pomogla Vlada Republike Srbije, odnosno predsednik Aleksdandar Vučić i Vojska Srbije. Vojska nam je dala vojne šatore pod komandom generala Uglješe Jovića koje su postavili ispred KBC-a i opremili našom opremom. Naši doktori i sestre su obavljali trijažu u samim šatorima što je uticalo da značajno smanjimo širenje pandemije COVID-19 tako da dijagnostikovani pacijenti nisu bili mešani sa zdravim ljudima. Svetska zdravstvena organizacija je to ocenila kao preventivno uspešan postupak i značajno iskustvo, prvo u svetu. To je bio povod da naprave specijalnu reportažu u dogovoru sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije.

U to vreme KBC su posetile tri naučnostručne epidemijske ekspedicije: iz Italije, Kine i Rusije. Italijansku ekspediciju su predvodili doktori koji su prvi videli užase korone. To su bili doktori iz regije Veneto u Italiji, regije koja je

imala najveću smrtnost. To je čuveni Bergamo i haos koji se tamo desio. Oni su došli da razmene iskustva s nama. Posetili su više ustanova u Srbiji, ali kada su došli u KBC „Bežanijska kosa“ bili su jako zadovoljni. Imali smo jedan izvanredan izveštaj koji je upućen Vladi Srbije i predsedniku Vučiću o tome koliko je ovde dobra organizacija .

Druge dve ekspedicije su bile stručne ekspedicije iz Kine i Rusije.

Delegaciju iz Rusije je predvodio major Valerij Hakimov. To je bio prvi čovek Ruske Federacije za borbu protiv ebole. Ebola je smrtonosnija od korone, ima ogromnu smrtnost. Ona, na sreću, ne postoji na prostorima Evrope, ali pošto je zarazna bolest uvek postoji mogućnost importacije slučaja ebole u bilo koju zemlju. Ona endemski postoji u zonama zapadne Afrike. To je hemoragična groznica jer pacijenti umiru u velikim mukama. Ekspert koji je bio zadužen za kontrolu ebole u Zapadnoj Africi, major Valerij Hakimov je 2020. godine na Veliki četvrtak došao u KBC „Bežanijska kosa“ gde je ocenio da je naš KBC na svetskom nivou.

Kolega Hakimov je naša iskustva prijavio prvo svojoj i mnogim drugim zemljama. Nama je bilo važno da imamo podršku kolega iz inostranstva zato

što su to ljudi koji imaju ogromno iskustvo u lečenju zaraznih bolesti. Mi u našoj bolnici nemamo odeljenje zaraznih bolesti, nemamo ni jednog specijalistu zaraznih bolesti . KBC „Bežanijska kosa“ ima tri klinike: Internu, Hirurgiju i Onkologiju. Sve zarazne bolesti su se lečile na Infektivnoj klinici u Beogradu. Te kolege su bile jako opterećene, radili su neprekidno od ujutru do uveče, ali imali su i životna i stručna iskustva. Mi danas možemo da kažemo da je korona infektivno oboljenje ali nije isključivo zarazno oboljenje. Korona je sistemsko oboljenje, napada srce i krvne sudove, stvara trombozu, stvara ugruške, napada kosti, jetru.

Svet jeste u krizi, ali odbrana zdravlja je najvažnija?

U moderno, ali krizno vreme govorimo o zdravstvenom sistemu kao o strateškom oružju jedne zemlje. Mi smo shvatili da se više ne ratuje klasičnim oružjem već da je najjači potencijal kojim jedna zemlja može da raspolaže logistika zdravstvenog sistema. To je strateški resurs svake zemlje koja želi da bude jaka i da sačuva svoju nezavisnost. Da bismo imali dobru odbranu zdravlja nameće se logistika zdrave ekonomije od čega zavisi iz-

Doc. dr Marija Zdravković i Marko Radoš

dvajanje novca za zdravlje nacije. Mi smo podigli zdravstvo Srbije na zaista visok nivo što je bio i uspešan odgovor na koronu. To nas i dalje obavezuje da ulažemo u znanje i edukaciju medicinskog osoblja, kao i izgradnju objekata. Srbija ima izvanredne pojedince i velike profesionalce, ali iskristalisalo se mišljenje da je u bilo kom vidu zdravstvenih problema pobedonosna filozofija medicinskog tima. Jako je bitno da osposobljeni zdravstveni timovi budu i u malim mestima i da budu opremljeni najsavremenijom medicinskom opremom.

S tim u vezi prijatno sam bila iznenađena kada su mi kolege u periodu pandemije COVID kad sam gostovala u Banjaluci videla ECMO aparat koji je veoma značajan u spasavanju života kod korone i van nje. Kolega, profesor Predrag Kovačević, direktor dr Vlado Đajić i dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci Ranko Škrbić su mi objasnili i demostrirali ECMO aparat.

Kada sam se vratila iz Banjaluke uveli smo prvi ECMO aparat u Beogradu i koristili smo iskustva naših kolega iz Novog Sada. Ja sam se obratila profesoru Jovanu Matijaševiću iz Sremske

Kamenice i docentu dr Dejanu Markoviću iz Kliničkog centra Srbije i oni su nam svojim znanjem i iskustvom naš ECMO aparat stavili u funkciju. ECMO aparat se pokazao da i za najteže pacijente postoji nada, ali da medicina mora da se razvija još više u vidu IT tehnologije i razvoja i primene novih lekova.

Odlazila sam na svetske klinike, između ostalog 2014. godine sam bila kao stipendista da specijalizujem transplantaciju srca u HERC CENTRUM

KLINIK LAJPCIG koji je referentni centar cele Nemačke. Kada sam se vratila, imenovana sam za direktora KBC „Bežanijska kosa“. Nadam se da će transplantacija u Srbiji u narednom periodu zaživeti i da ćemo time dati šansu za ponovni život mnogima jer ja lično imam izvanredna iskustva s transplantacijom, s obzirom na to da je moja majka trinaest godina živela s transplantiranim bubregom. Znači, dobila je trinaest godina života, tako da znam koliko znači transplantacija ne samo za pacijenta, nego za celu porodicu. Znači mnogo i za zdravstveni sistem jer su to pacijenti koji nemaju tegobe i ne idu više na dijalizu. Lepota medicine je u tome što nekad i kad mislite da je sve izgubljeno može da se desi – nije izgubljeno.

и

Грујичић са сестрама

техничарима

них чланова Удружења.

Удружење медицинских сестара-техничара Универзитетског клиничког центра Србије „Сестринство”

Обраћајући се медицинским сестрама-техничарима, министарка здравља Србије проф. др Даница Грујичић истакла је суштинску улогу и место сестре у коначном излечењу болесника, увек исто важно и незамењиво. “Ни ми лекари не можемо без добрих сестара, на вас се ослањамо, вама препуштамо пацијента када урадимо свој посао, знајући да их предајемо у сигурне руке. Потрудићу се да као министар

организовало је свечану академију поводом 12. маја - Међународног дана сестара. Академија је традиционално, на дан рођења Флоренс Најтингејл, прве међу медицинским сестрама, одржана у амфитеатру Клинике за хематологију УКЦС, у присуству број-

Веће плате

Од 1. септембра 2023. године планирано је повећање плата од 5,5 одсто за медицинске сестре и техничаре, као и за неговатељице у установама у областима социјалне заштите (исплата првих увећаних плата биће у октобру).

Oд 1. децембра, или најкасније од 1. јануара 2024. године, биће повећање за додатних 10 одсто за медицинске сестре и техничаре, што је кумулативно 16 одсто повећања плата, недавно је на прес конференцији изјавио председник Србије Александар Вучић.

учиним све како би професија медицинске сестре добила заслужено место у здравственом систему, пре свега када је реч о условима рада и зарадама. Честитам вам ваш дан, уз искрену захвалност за све што чините на својим радним местима!” Поручила је министарка др Грујичић.

На свечаној академији говориле су и главна сестра УКЦС Мирослава Милошевић и председница Удружења Марија Галић. “Сестринство” је невладино и непрофитно удружење са преко 4.000 чланова, основано 2003. године ради остваривања циљева у области професије сестринства и здравствене неге, кроз стручне састанке, курсеве, симпозијуме и конгресе.

Међународни дан сестара, 12. мај 2023. Министарка

Prelepi Hotel „M“, smešten u jednom od najlepših i najmirnijih delova Beograda, na Banjici, na obroncima Bajfordove šume, okružen zelenilom “Banjičkog parka”, u subotu, 20. maja 2023. godine, raširio je svoje skute i u njih privio goste porodice Popović, na veoma značajnom jubleju, na proslavi DESET GODINA postojanja i uspešnog rada njihove poliklinike „Voždmedik“. Vođeni ugodnom ambijentalnom ponudom, osnivači i vlasnici poliklinike “Voždmedik” prof. dr sc. med. general Zoran Popović, specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije, i prim. dr Lela Popović, specijalista opšte medicine, manirima iskusnih lidera, široko otvorenih vidika, predvidivih i uvek mogućih rešenja, s poštovanjem i domaćinski dočekivali su i ispraćali prijatelje, poslovne saradnike i sve goste koji su došli da uveličaju jubilej, ostavljajući prijatan utisak dubokog respekta svih i svega, vezanog za ovaj događaj.

I kao što dolikuje dobrom domaćinu, dr Popović je pozdravio goste rečima: ”Draga porodico, dragi prijatelji, dragi poslovni partneri, svi ste večeras dobrodošli. Deset godina je kako smo ustanovili polikliniku „Voždmedik“. Krenuli smo radno i vredno da radimo, radno i vredno radimo i danas, pa sa zadovoljstvom slavimo 10 godina našega rada. Bez podrške i timskog rada, to ne bi bilo moguće. Uz međusobno uvažavanje, poštovanje svih principa naše profesije i sve prema pacijentu, odnosno prema medicini, prema struci sa kojom smo zadojeni od mladalačkih dana i sa zadovoljstvom i dan-danas. Početak je bio „šokantan“ za članove moje porodice, za moju suprugu pogotovo. Došao sam, davne 2008. godine pred nju i saopštio

JUBILEJ - 10 godina postojanja i uspešnog rada!

„Voždmedik“ poliklinika, Beograd

da uzimam veliki kredit i da kupujemo poslovni prostor. Ona nije mogla noćima da spava, podsetila me je na to ovih dana. Ja sam uredno i redovno spavao i bio relaksiran, jer sam duboko osećao da ćemo sve to od posla vratiti. I zbilja, pre dve godine, uredno smo vratili i poslednju ratu kredita za prostor koji smo tada kupili. Beskrajno sam zahvalan svim članovima naše porodice, našim prikama koji su takođe uz nas u timskom radu, a posebno se zahvaljujem deci, koja su preuzela značajan deo odgovornosti i radnih obaveza, a unuci nam daju energiju i, Bogu hvala, da su živi i zdravi.

Naravno, partnerski odnos u ovom poslu je izuzetno bitan. Mi smo, rekao bih, „samouki“ u ovom poslu, ali ako čovek zdravo rezonuje, nije teško da se „uormi“, „uhaviza“(srediti nešto da funkcioniše, skontati princip rada nečega nepoznatog), tako kažu kod nas tamo, odakle potiče jedan broj nas koji je ovde i to je zadovoljstvo. Znači da radimo i prema pravilima profesije i prema pravilima odnosa prema ljudima i jednostavno, to daje rezultate.

Hoću da se zahvalim i našim partnerskim kompanijama. Pre svega „Medical Centru-u“, „Mediko servisu“, naravno i „Beo-Lab labiratorijama“ koji su sa nama od samog počet-

ka, takođe i „MSF Pharm“, zatim „Bauerfeind“, sjajna kompanija nemačkog porekla, koja ima i naše korene. Zaista je veliko zadovoljstvo sa svima vama sarađivati. Veliki profesionalizam, koji omogućava da normalno, pa čak i relaksirano, funkcionišemo. Ja se pored svega zahvaljujem i zetovima Marku i Milanu koji nam zdušno pomažu svojim savetima iz svog dela aktivnosti. Uživajte i sa srećom i dobro ste nam došli. Hvala svima“.

Emotivnim govorom, supruga, majka, baka, pregalac... stameni stub porodice, doma i svih poslovnih i preduzetničkih poduhvata, prim. dr Lela Popović takođe je pozdravila goste, rekavši: ”Dragi prijatelji, prijatelji ‘Voždmedika’. Čuli ste, pre 10 godina smo osnovali našu firmu. To je bila ideja moga muža. Podržala sam ga, nisam htela da ga sputavam, mada nisam bila sigurna da radimo pravu stvar. Imali smo sigurne poslove u državnoj službi. Mislila sam da je to-to i da drugo ne treba da tražimo. No, njegova ideja je bila da idemo dalje. Bila sam zabrinuta. Mislila sam ‘da od gotovog pravimo veresiju’. Ali, pratila sam ga i krenuli smo napred. On, ovako pozitivan i uvek optimista, sve probleme na koje smo nailazili rešavao je u hodu i uvek je imao rešenje za sve. I tako, godina za godinom

Piše Vera Pušac

i nanizasmo već 10 godina. ‘Voždmedik’ ‘ide u treći razred osnovne škole i odličan je đak’. Ja bih, pre svega, da se zahvalim zaposlenima u ‘Voždmediku’ jer ovo je njihova ogromna zasluga. Eto, daleke 2013. godine, 1. aprila, otvorili smo ovu polikliniku, nije bila prvoaprilska šala. Startna petorka su bili, moj suprug, naravno na čelu, zatim dr Ivanka Jovanović, profesor Sidor Mišović i naše sestre Mira i Milanka. Hvala Vam na lojalnosti, hvala na vernosti i na svemu što ste uložili u ‘Voždmedik’. Posebno hoću da se zahvalim našim knjigovođama Olgi, Biljani i Mirjani. Učile su nas kako da računamo, učile su nas zakonima i svemu što mi nismo znali, jer krenuli smo od nule. Verujem da smo dobri učenici, da smo dosta napredovali u tome. Beskrajno Vam hvala. Hvala i svima koji su verovali u nas i pomogli na ovaj ili onaj način. Vreme-

nom smo rasli, menjali delatnost i sada su sa nama i naše kćerke – Zorana, dermatolog, i Marina, menadžer firme, koja svaka na svoj način pomaže da ‘Voždmedik’ ide dalje i niže poslovne uspehe. Naša porodica nismo samo mi, već i svi zaposleni u ‘Voždmediku’, lekari, sestre, naša higijeničarka i svi naši konsultanti i beskrajno im hvala za sve ove godine zajedničkog rada.

Svima hvala što ste večeras sa nama, što ste nam obogatili i ulepšali ovo jubilarno slavljeničko veče. Posebno hoću da se zahvalim našim prijateljima Lenki i Zoranu Stanojevski, koji su nam došli čak iz Makedonije. Našim kumovima Veri i Momiru, koji su nam došli iz Banjaluke, našim dragim Popovićima Svetlani i Bojanu, koji su nam došli iz Subotice, našoj priji, koja nam je došla iz Ćuprije. Želim Vam lep provod večeras i da nam ovo veče ostane u lepom sećanju“.

Za dobro raspoloženje pobrinulo se ljubazno osoblje Hotela „M“, gastroumetnost njegovih veštih kulinara te „Roske bend“, a prijatelji porodice Popović Snežana Đurišić i Žarko Dančuo dali su posebnu draž i savršen ritam ovoj prelepoj jubilarnoj večeri, ispunjenoj radosnim i veselim „jaranima“, poslovnim prijateljima te toplom i iskrenom emocijom, dubinom i lepotom porodične snage i moćnih i toplih porodičnih odnosa.

Nazdravlje Vam bilo veliki i vredni Popovići. Da Vas i ubuduće nose taj iskreni, odani, čestit i pošten motiv i energija. Da Vam porodični duh i zajedništvo budu i dalje zvezda vodilja koja će Vam obasjavati puteve izazova i biti snaga i bistrina kojom ćete rešavati i prevazilaziti sve prepreke kako na poslovnim, tako i na privatnim putevima. Da ste nam živi, zdravi, tako porodični i tako moćni!

Na mnogaja leta!

Kičma predstavlja najčešće mesto metastatskih bolesti sa učestalošću oko 5-10% kod pacijenata sa karcinomima. Visoka vaskularnost, povezana sa Batsonovim venskim pleksusom i lokalnim arterijskim širenjem, doprinosi metastatskoj lokalizaciji u pršljenovima. U SAD, ovo je drugi uzrok smrti, a medijana ukupnog preživljavanja nakon operacije je 8,5 meseci kod pacijenata sa karcinomom debelog creva, dojke, prostate, štitne žlezde, bubrežnih ćelija, pluća i kože. Primarni tumori su najčešće tumori pluća, prostate, dojke, štitne žlezde. Sekundarni depoziti ovih tumora klinički izazivaju patološke frakture pršljenova, jak lokalni bol i kompresiju na kičmenu moždinu. Kompresija kičmene moždine se javlja kod 10-20% pacijenata i najčešće je posledica posteriornog širenja tumora sa tela pršljenova, ventralnim rastom.

Oko 90% simptomatskih pacijenata ima lokalni bol koji nastaje kao posledica patološkog preloma, kompresivnog efekta tumorske mase i biohemijske stimulacije endostalnih nocireceptora. U nekoliko slučajeva metastatskih lezija, bol može biti uzrokovan kombinacijom preloma i povezane nestabilnosti pršljenova, periostalnog zahvata i proinflamatornih citokina, a ublažavanje bola se verovatno postiže smanjenjem aktivnosti osteoklasta i destrukcijom periostalnih nervnih završetaka. Ukoliko je izražen pritisak na kičmenu moždinu, javlja se i neuropatski bol i deficit, s obzirom na to da su sekundarni depoziti najčešći u torakalnom delu kičmenog stuba. Kao posledica perzistirajućeg bola i neurološkog deficita kvalitet života je značajno narušen i životni vek skraćen.

Bol, koji nastaje kao rezultat, i neurološki deficiti su povezani sa smanjenim kvalitetom života i skraćenim životnim vekom. Ciljevi lečenja sekundarnih depozita u kičmenom stubu su i ublažavanje bola i lokalna kontrola tumora.

Doskora, palijacija je bila cilj većine tretmana, ali nekoliko inovativnih minimalno invazivnih tehnika može da obezbedi bolji kvalitet života i produži očekivani životni vek pacijenata sa metastazama u kičmi.

Radiofrekventna ablacija (RFA) je minimalno invazivna tehnika koja se pokazala kao bezbedna metoda ciljanog uništavanja tkiva. Studije su pokazale da je ova minimalno invaziv-

Zbrinjavanje metastatskih lezija kičme

Perkutana radiofrekventna ablacija i vertebroplastika kod vertebralnih metastaza

na tehnika u kombinaciji sa cementnim povećanjem pršljenova siguran i efikasan način rešavanja metastaza, povezan sa značajnim poboljšanjima bola i kvaliteta života. Perkutane tehnike, kao što su vertebroplastika, kifoplastika i RFA, postižu ključnu ulogu u zbrinjavanju metastatskih lezija kičme. Ukoliko se samo sprovede RFA pršljenova, ona može povećati rizik od preloma jer može oslabiti zdravu kost. Iz tog razloga, ova tehnika je obično podržana ojačavanjem pršljenova kroz kifoplastiku i vertebroplastiku, kako bi se prelom stabilizovao injekcijom koštanog cementa (tj. polimetilmetakrilata, PMMA), čime se vraća visina i stabilnost pršljenova.

Radiofrekventna ablacija (RFA) koristi naizmeničnu struju za proizvodnju lokalnog zagrevanja i nekroze tumora

Asst. prof. dr Nenad Živković, MD, PhD, Neurosurgeon/Spine Surgeon

kičmenog pršljena, uz očuvanje zdrave kosti. Krišner je prvi put upotrebio RFA 1931. godine za lečenje trigeminalne neuralgije termokoagulacijom Gaserovog gangliona. Cosman i Aronov su 1950. godine temeljno podesili prvu radiofrekventnu mašinu. Rosenthal je od 1992. godine RFA počeo koristiti kao palijativni tretman metastaza u kostima.

Terapija zračenjem je standard lečenja za ublažavanje bolova i lokalnu kontrolu metastaza u kičmi, ali ima nekoliko važnih ograničenja.

Prvo, određene histologije tumora reaguju manje povoljno na terapiju zračenjem, posebno karcinom pluća nemalih ćelija, karcinom bubrežnih ćelija, melanom i sarkom.

pacijentom pod svesnom sedacijom, zahteva minimalan oporavak i ne ometa ili odlaže pomoćne terapije kao što su zračenje ili sistemska hemoterapija.

Više istraživanja je pokazalo značajno smanjenje intenziteta bola nakon RFA i vertebroplastike, ali dokazi da perkutana terapija postiže lokalnu kontrolu tumora ograničeni su, za sada, na izveštaje slučajeva i male serije slučajeva.

Izbor pacijenata za radiofrekventnu ablaciju i povećanje pršljenova

Pacijente je za RFA i veretbro ili kifoplastiku, odabira multidisciplinarni tim onkologa, interventnih radiologa i neurohirurga ili spinalnih ortopeda. Cilj tretmana je lokalna kontrola tumora i,

vakaina. Telu pršljena se pristupa iz transpedikularnog pristupa sa uvodnom kanilom, a navigacioni osteotom je korišćen za kreiranje kanala u šupljini srži koji odgovaraju planiranom postavljanju sonde za ablaciju. Sonda za ablaciju se perkutano postavlja u tumor, a naizmenična struja visoke frekvencije se propušta kroz elektrodu na vrhu sonde, stvarajući trenje i nekrozu susednog tkiva. Cement – PMMA se zatim ubacuje kroz istu perkutanu kanilu da stabilizuje ili spreči dalju patološku frakturu.

Bipedikularni pristup je korišćen kada se tumor proširio preko sagitalne linije ili kada tumor nije mogao biti potpuno ablaciran iz unipedikularnog pristupa.

Klinički je dokazano da radiofrekventna ablacija i cementna augmentacija pršljenova predstavlja efikasan tretman za postizanje lokalne kontrole metastaza u kičmi i eliminacije bola, samim tim i poboljšanje kvaliteta života pacijenata sa metastazama u kičmenom stubu.

Sve vrste operacija i minimalno invazivnih tehnika lečenja patologije kičme u ACIBADEM Bel Medic Bolnici izvodi dr sc. med. Nenad Živković, specijalista neurohirurgije, spinalni hirurg i naučni saradnik, sa ciljem da se implementiraju novi svetski trendovi lečenja spinalne patologije, a koje je savladao i usavršio radeći sa najboljim svetskim stručnjacima u ovoj oblasti.

Drugo, radioterapija metastaza u kičmi je ograničena kumulativnom tolerancijom kičmene moždine, koja često isključuje ponovno lečenje rekurentne bolesti ili progresivne bolesti na susednim nivoima pršljenova.

Treće, terapija zračenjem isključuje pacijente iz određenih kliničkih ispitivanja sistemske hemoterapije.

Kombinovana radiofrekventna ablacija (RFA) i aumentacija pršljenova je nova minimalno invazivna terapija za pacijente sa metastatskom bolešću kičme koji nisu reagovali ili imaju kontraindikacije na terapiju zračenjem. Osmišljena je tako da se najpre uništi tumor u pršljenu, a zatim zalije cementom. Klinički, poboljšanje nastaje jako brzo u smislu redukcije bola.

Sama RFA procedura se može izvesti u ambulantnim uslovima sa

u većini slučajeva, ublažavanje ili kompletno gašenje bola. Kriterijumi za isključenje RFA i veretbro ili kifoplastiku - uključuju metastaze koje su u potpunosti osteoblastične, povezane sa patološkim prelomom kompresije sa nestabilnošću kičme, ili izazivanjem kompresije kičmene moždine. Tumor unutar 1 cm od kičmene moždine ili nerava nije kontraindikacija za lečenje.

Radiofrekventna ablacija i postupak povećanja pršljenova

Pismeni informisani pristanak je neophodan pre tretmana. Sve procedure su obavljene pod fluoroskopskom kontrolom sa pacijentom u budnom stanju ili analgosedaciji. Koža, meka tkiva i periosteum koji prekrivaju ciljni pršljen anestezirani su mešavinom 50/50 od 1% lidokaina i 0,25% bupi-

Међународни дан сестринства обележен је у Војномедицинској академији. Свечаности су присуствовали државни секретар у Министарству одбране Миле Јелић и начелник Управе за војно здравство бригадни генерал др Радивоје Анђелковић.

Честитајући Дан сестринства и обраћајући се присутнима, начелник ВМА пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић је истакао да су војне медицинске сестре и техничари „на бранику нашег здравственог система, као што је храбар и частан војник на бранику отаџбине“.

– Желећи да у свом радном веку нешто остварите, 2021. године створиле сте посебну и оригиналну Службу здравствене неге, а данас смо отворили Кабинет за здравствену негу. Са искреном жељом да у новим просторијама за унапређење здравствене неге ничу само јединствене идеје, излази боље едуковани кадар, од срца вам честитам и неизмерно сам вам због свега тога захвалан – рекао је пуковник Вукосављевић.

Начелник ВМА је истакао значај младих лекара, сестара и техничара који су изабрали ВМА као своју почетну радну позицију.

– Важно је да им пренесемо знање и врлине, да их мотивишемо, морално оснажимо кад посустану те дамо ветар у леђа када им је најпотребније – поручио је пуковник Вукосављевић.

Начелница Службе за здравствену негу ВМА мастер медицинска сестра Бојана Јовановић нагласила је значај сестринске професије у здравственом систему и додала да „када спасиш један живот онда си херој, а када спасиш стотине онда си медицинска сестра“.

Обележен Међународни дан

сестринства у ВМА

– Професионални рад, труд и квалитет у обављању свакодневних радних обавеза био је најпримећенији у време пандемије. Иако је Светска здравствена организација прогласила крај епидемије ЦОВИД-19, сматрам да нисам довољно изразила захвалност свим

стри у ВМА која се према посебним критеријумима истакла у претходних годину дана. Медаља за најбољу сестру носи име некадашње главне сестре у ВМА пуковника Верице Ћорлуке, заслужне за развој сестринског позива у тој здравственој установи. Овогодишња добитница медаље је главна сестра Клинике за реуматологију ВМА Дубравка Обрадовић, а њој је одликовање уручио државни секретар Јелић.

На свечаности, начелник ВМА уручио је похвале, а начелница Службе за здравствену негу ВМА захвалнице колегама, дугогодишњим сарадницима и пријатељима.

медицинским сестрама и техничарима који су се трудили и безрезервно помагали ове три године. Цењене колеге – хвала. Како је Флоренс Најтингејл говорила, сестре могу исцелити срце, ум, душу и тело пацијента и остаће само оне које су се за тај позив определиле из љубави – нагласила је начелница Службе.

Сваке године традиционално се уручује медаља најбољој се-

Пре свечаности, државни секретар Јелић присуствовао је отварању Кабинета за здравствену негу ВМА и приказу могућности тренажера за обуку и едукацију здравственог кадра којег карактерише велики број модула, између осталог, за процену и третман рана, пацијент монитор који показује виталне функције у реалном времену, као и бројне друге опције, неопходне за свакодневни рад здравствених техничара и негу пацијената.

Међународни дан сестринства обележава се 12. маја традиционално од 1974. године, у спомен на дан рођења Флоренс Најтингејл, зачетнице модерне медицинске праксе, односно сестринства као признате професије.

Београд, 12. мај 2023.

а ВМА је 11. априла 2023. године одржана едукација на тему „Вештина комуникације са агресивним и насилним пацијентима и заштитом од физичких и вербалних напада од стране корисника здравствених услуга“ у организацији Службе за здравствену негу ВМА.

У уводној речи начелник ВМА пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић истакао је значај и предност оснивања Службе за здравствену негу ВМА, која је и овог пута препознала важан проблем те покренула низ едукативних активности као подршку даљем развоју сестринског позива у нашој земљи. Како је нагласио, све активности здравствених теничара под лупом су јавности и то не увек у најбољем светлу а, нажалост, не увек и када је то потребно. Додао је, такође, да медицинске сестре и техничари управљају

и временом и комуникацијама и стресним околностима, али потајно, као и да је веома тешко подносити велики терет, а у исто време бити достојанствен представник

позива који је одговоран за већину неге и опоравка пацијента.

Предавања о вештинама комуникације

– Комуникација са различитим природама пацијената, развојем обољења, перспективом опоравка, само су неки од изазова и могућих сценарија током којих су непредвиђени догађаји наша тужна реалност – рекао је проф. Вукосављевић.

У циљу превенције и свођења нежељених догађаја на најмању могућу меру, а уједно и побољшања односа здравствени радник – пацијент, предавања намење-

на здравственим техничарима и свим заинтересованим припадницима ВМА одржале су доц. др Весна Тепшић Остојић и проф. др Звездана Стојановић из Клинике за психијатрију ВМА. Теоријска обука о начинима и процесима комуникација, управљању емоцијама, принципима асертивне комуникације наставиће се у наредном периоду едукацијом запослених у ВМА кроз радионице и практичне примере.

Наставак трансплантационе хирургије

Друга кадаверична трансплантација јетре у 2023.

години, после четири године паузе, а захваљујући најхуманијем гесту породице донора, успешно је урађена у Војномедицинској академији.

Након уредног оперативног и постоперативног тока према свим светским медицинским протоколима, пацијент је отпуштен на кућни опоравак и предстоје му редовне контроле надлежних лекара хепатолога. Трансплантациони тим ВМА учествовао је у експлантацији органа у Клиничком центру Војводине, док је трансплантација јетре урађена у ВМА током оперативног захвата у трајању од око девет сати. Тим који је извео трансплантацију чинили су васкуларни хирург пуковник доц. др Момир Шарац, општи хирург потпуковник др Мирослав Митровић, анестезиолог потпуковник доц. др Горан Рондовић, хепатолог др сц. мед. Ирина Брчеревић уз друге млађе колеге, инструментарке, медицинске техничаре и болничаре, чије је

учешће круцијално за успех високоспецијализоване хирургије попут трансплантација.

Још једна трансплантација јетре у ВМА потврђује висок положај ове војноздравстене установе у програму развоја и напретка трансплантационе хирургије у Републици Србији.

Uponedeljak, 29. maja 2023. godine, u Hotelu „Falkensteiner“ u Beogradu, AO Vector-Best je, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije i Institutom za javno zdravlje Srbije, održao konferenciju „Laboratorijske tehnologije za dijagnostiku “Vector-Best”-a, ruskog lidera u kliničkoj praksi, prvi put kod nas”! Povodom predstavljanja zvaničnog predstavništva „Vector-Best“-a za Srbiju i region, kćerke kompanije, VBRS d.o.o. prisutne je pozdravila Irena Petrović, izvršni direktor VBRS d.o.o. Beograd za Srbiju i region, kao domaćin konferencije. Zahvalila se gostima što su se odazvali u velikom broju i pružili podršku dolasku kompanije „VectorBest“ na naše prostore, gde će nastaviti sa implementacijom visokokvalitetnih dijagnostičkih reagenasa, govoreći da su nam još od ranije poznate ruska kultura i medicina, koja se u Srbiji oduvek cenila. Rusija je za Srbiju uvek bila oslonac. „Cilj VBRS-a je da bude pouzdan partner u medicinskoj industriji i da adekvatno odgovori na zahteve klijenata na ovom prostoru, kao što to radi ‘Vektor-best’ u Rusiji i van nje. Nastojimo da ostvarimo snažne partnerske odnose sa našim klijentima, pružajući im stručnu podršku i rešenje prilagođeno njihovim specifičnim potrebama. Naši planovi orijentisani su na predstavljanje ‘Vektor-Besta’ u Srbiji i regionu, a već prvi korak u tome jeste ova konferencija danas koja je okupila vrhunske stručnjake iz oblsti medicine ne samo iz Srbije i regiona,

Predstavljamo vodećeg ruskog lidera u kliničkoj praksi:

„Vector – Best“

već i iz Evrope, Rusije, Belorusije... Naši reagensi se već prodaju u Srbiji. Uveliko radimo na registraciji i ostalih proizvoda koje poseduje ‘VectorBest’, a kćerka kompanija ‘Vektor-Besta’, VBRS d.o.o. će nastaviti da pruža podršku zdravstvu ovoga regiona, za bolji, zdraviji i kvalitetniji život krajnjih korisnika. Renomirane kompanije već neko vreme vrše distribuciju naših proizvoda privatnim laboratorijama, klinikama i državnim ustanovama, a sada svi već imaju priliku da proizvode nabave direktno od proizvođača, kod nas - kćerke kompanije VBRS d.o.o. Beograd“. Prisutnima su govorili i čel-

ni ljudi kompanije Aleksandr Kravtsov, direktor razvoja AO „Vector-Best“, Liliya Belozertseva, Alona Basova, šef odeljenja za marketing AO „VectorBest“, PhD, MD, Eduard Agletdinov, naučni direktor AO „Vector-Besta“, koji su prisutnima predstavili kompaniju. Kazali su da je kompanija prisutna na tržištu preko 30 godina. Daleke 1989. godine, na bazi istraživačko-proizvodnog društva “Vector”, osnovana je laboratorija za proizvodnju kompleta za enzimski imunosorbentni test. Prema državnom nalogu, prvi je proizveden imunoenzimski test sistem za otkrivanje virusa humane imunodeficijencije. Godine 1991. osnovana je kompanija “Vector-Best” sa 70 zaposlenih, četiri imena proizvoda u katalogu i obimom proizvodnje od oko 5 hiljada imunoenzimskih kompleta mesečno. Danas je kompanija “Vector-Best” među vodećim ruskim proizvođačima kompleta reagensa za laboratorijsku dijagnostiku.

Poseduje moderan proizvodni pogon ukupne površine preko 20 000 kvadratnih metara, sa više od 800 zaposlenih i ispunjava zahteve svih međunarodnih standarda, među kojima i ISO. Istovremeno, proizvodi kompani-

Piše Vera Pušac

VBRS

Irena Petrovic i Aleksandr Kravtsov

Alona Basova

je ispunjavaju sve evropske standarde bezbednosti i kvaliteta. Proizvodi više od 600 imena dijagnostičkih kompleta - dijagnostički kompleti za HIV, virusne hepatitise, polno prenosive infekcije (STI), TORCH i herpesvirusne infekcije, krpeljne i zoonotične bolesti, helmintiaze, tuberkulozu, anemiju, gastrointestinalne i kardiovaskularne bolesti. Njihov asortiman uključuje komplete za detekciju tumorskih markera i proteina akutne faze, za kvantifikaciju hormona i citokina. Kompanija ima veliko iskustvo u proizvodnji dijagnostičkih kompleta. Mesečno proizvede 100 000 različitih kompleta, uglavnom zasnovanih na sopstvenim tehnologijama. Ima osam predstavništava u Rusiji i širok spektar distributera u mnogim zemljama.

Konferenciji je prisustvovao veliki broj eminentnih stručnjaka iz Srbije i regiona, iz Evrope, Rusije, Belorusije iz oblasti mikrobiologije, transfuzijske medicine i laboratorijske dijagnostike. Dr Nebojša Arsić, internista kardiolog, govorio je o “primenjenim aspektima vakcinologije”, a prof. dr Elizabeta Ristanović, načelnik Odeljenja za mikrobsku genetiku i imunologiju Vojnomedicinske akademije, održala je perfektno „predavanje za pamćenje“, na temu “Mikroorganizmi kao zdravstveni i bezbednosni izazov: Iskustva i izazovi savremne laboratorijske dijagnostike u odgovoru na dosadašnje i buduće epidemije i pandemije”, te pobrala sve pohvale ruskih stručnjaka i svih prisutnih.

Liliye Belozertseva

Elizabeta Ristanović, Irena Petrović, Eduard Agletdinov

Ovogodišnji, 28. po redu, Prolećni festival zdravlja, posle korona pauze, okupio je (26. maja 2023. godine) preko hiljadu posetilaca koji su u Domu vojske Srbije iskoristili priliku da obave preglede i analize na različitim medicinskim aparatima kako bi mogli da utvrde ima li potrebe za odlazak u ordinacije.

Posetioci ovogodišnjeg festivala iskoristili su priliku da dobiju mnoge korisne informacije o zdravlju i njegovom očuvanju. Izlagači, predavači i stručnjaci su na štandovima i tribinama o zdravlju ukazali na značaj prevencije bolesti i dali korisne savete i preporuke.

Zajedno u akciji za zdravlje

Ovogodišnji, 28. festival zdravlja bio je najposećeniji od svih dosadašnjih. Ispred Doma vojske Srbije u parkiranom vozilu vaskularni hirurzi specijalne bolnice „Sveti Sava“ su obavili brojne ultrazvučne preglede trbušne aorte

narodna mudrost kaže: “Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu - da bude zdrav,“ rekla je prilikom otvaranja festivala prof. dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja.

Jedna od glavnih tema manifestacije bila je briga o mentalnom zdravlju odraslih kao i posebna pažnja posvećene deci. Održano je nekoliko tribina sa temom mentalnog zdravlja porodice

Festival zdravlja je prilika da naučite nešto novo, obnovite korisne medicinske preglede i dobijete korisne savete lekara. Pored svih tragedija koje su nas zadesile, više pažnje treba da posvetimo ne samo fizičkom, nego i mentalnom zdravlju svih nas. Verujem da čovek treba da proživi svoj život tako što će pokušati da razvije i ostvari sve svoje talente, a za to mu je, pre svega, potrebno zdravlje. Velika

Festival zdravlja

Marko Radoš, Jelena Milanović

i mladih i o prevenciji mentalnih oboljenja. Profesorka dr Slavica Đukić Dejanović razgovarala je sa srednjoškolcima a među najposećenijima je bio štand Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”.

Najčešća pitanja posetilaca bila su o problemima u vezi sa osećanjima depresije i ansioznosti kao i o demenciji i gubitku pamćenja. Klinika „Dr Laza Lazarević“ je otvorila i nacionalne linije za pdršku građanima, kako bi se svi osetili sigurno da zatraže savet i pomoć. Oni su posetioce upoznali i sa mobilnom aplikacijom UVEK UZ TEBE koja pruža informacije o različitim duševnim stanjima, kako ih prepoznati i kome se obratiti, naglasio je dr Luka Milutinović. Na festivalu su se predstavili lekari Vojnomedicinske akademije (VMA) koji su pružali besplatne preglede bazične krvne slike, nivoa šećera u krvi, merenje krvnog pritiska, preglede očiju i kože. Lekari VMA na tribini o hirurgiji oka upoznali su sugrađane sa tim šta je katarakta i kako se operiše jer je nedopustivo da neko u današnje vreme izgubi vid zbog katarakte. Ovaj problem može se rešiti jednom

operacijom koja traje oko 20 minuta, naglašavajući pri tom koliko je bitna prevencija, skrining i praćenje očnog pritiska što je podrobno objasnio dr Ivan Ignjatović, oftalmolog sa VMA. Na ovogodišnjem festivalu zdravlja, čiji su pokrovitelji bili Ministarstvo zdravlja, Grad Beograd – Sekretarijat za zdravstvo, Privredna komora Srbije, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Olimpijski komitet i

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ naglasila je dr Mirjana Mićović, predsednica Organizacionog odbora festivala zdravlja, i glavni animator dr Nada Macura. Osim stalno prisutne Hitne pomoći Grada Beograda, učestvovali su svi domovi zdravlja beogradskih opština. Gosti su bili domovi zdravlja iz Novog Sada i Šapca kao i Specijalna bolnica „Soko banja“.

Део библиотеке у болници у Матарушкој бањи

амисао да оснујемо или допунимо болничке библиотеке са белетристиком за пацијенте и особље болница у Србији остварује се ево већ шеста година. Акција „Књигом у болнице” започела је 2018. године поклоном „Бањи Кањижа” у којој је акад. мед. Владимир Јокановић, председник Секције и предлагач акције, боравио на лечењу–хирург

у улози пацијента. И сам је имао тегоба, осећао се беспомоћно и тражио спас да сви они више не крше руке седећи слабо покретни или непокретни у колицима. Даће-

мо им књигу у руке! И тако би. Секција за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине СЛД марљиво прикупља и шаље књиге на адресе болница широм Србије. Списак је подужи и прешао је бројку 55, а и више ће. Наша акција је као маратон и треба напор издржати.

Јавно се захваљујемо свима коју су нам пружили макар један наслов, а већина је поклонила десетине или стотине књига. Осећамо се као спортисти који освајају дуге стазе трчањем или се пењу на планинске врхове. Цела акција је један велики изазов.

Књига је најбољи пријатељ, одавно знамо. Зато нам је стало да оне оду и у најудаљеније делове земље и у најмање болнице. У све здравствене установе где има лежећих пацијената. На све четири стране света. Књиге су заузеле своја места на полицама многих ормана болница, а понегде се и „померају” да још понекој ослободе место. Ми библиотеке помало и допуњујемо. Ниједна Нова година није прошла без новогодишњих поклона болницама. У нашој акцији болнице су добијале најмање по 100 књига, осим једне у којој

Проф. др Мила Голднер Вуков пристигла са књигама у „болницу Мишовић”

Лекари на сталном

задатку

за толико наслова није било места. Неке су добиле стотине књига и корице се шарене у неколико ормана, а наслови евидентирани, или у електронској бази података, или напросто редним бројевима.

Највише је књига на српском, а слали смо и на мађарском, енглеском и чешком језику. Добили смо за плућну болницу у Белој Цркви стотинак наслова на чешком из града Либерец (Чешка). Поклон су мешовитог хора, а акцију је реализовао др Мирослав Јеринић, члан Секције из иностранства, али и хора који

„Избор шта би било интересантно. Класика, белетристика, дјечје књижице, све на чешком. Има око 80 књига и свежањ часописа. Више не могу, возим своје ствари и путнике. Има и књижица о пушењу од Опште осигуравајуће куће. Брошура”. Мирослав Јеринић, Либерец. Чешка (6. април 2023)

траје деценијама и бележи на такмичењима међународни успех. Прешле су књиге високе Татре и ево их у равном Банату. Књиге су тешке за ношење, али се сва мука заборави кад освану на полицама болница. Некада је била и вејавица кад су ношене санитетом у Сјеницу, била је зараза вирусом корона, поште су примале наше бројне пакете, санитет је после довожења пацијената прихватао кутије књига, помагали су запослени болница у превозу, било је свега, али у истом циљу–да књиге доспеју на жељене адресе.

Захваљујемо пријатељима Секције: Народној библиотеци Србије, Фондацији „Лаза Костић”, Друштву књижевника Београда и даље редом, који не заборављају да нам помогну, да нам књиге за акцију поклоне.

„Књигом у болнице”

Ових дана остварујемо замисао проф. др Миле Голднер Вуков, неуропсихијатра и књижевника, да се ауторске књиге, белетристика и стручне књиге њеног брата др Бране, пок. проф. др Бранислава Голднера, пнеумофтизиолога и радиолога поклоне болницама широм Србије у оквиру акције „Књигом у болнице”. Голднерови су на списку чланова Секције. Велика је привилегија да бројне наслове Браниних књига поређамо на полице болничких ормана и буду

доступне народу. Др Брана је био

прави народски лекар.

Први пакети поклоњени су

КБЦ „Др Драгиша Мишовић”. Ту

је др Мила радила као психијатар

20 година. У тој болници су бројни Бранини ђаци, а међу њима и

радиолог др Нада Комад, песник

и сама дародавац књига болница-

ма. Др Брана је волео своје колеге

писце и песнике и био у „њиховој фамилији” до краја живота. Беспрекорно је исправљао пре-

лом „Српског архива за целокупно лекарство” и бирао најлепше

речи српског језика за стручне и научне радове својих колега, изостављајући туђице. Било ми је задовољство да са њим радим на побољшању текстова за штампу.

Част нам је да спроводимо акцију „Књигом у болнице” где лекари поклањају књиге болницама. Последњих месеци дариване су Специјалној болница за рехабилитацију „Агенс” Матарушка бања, Специјалној болница за рехабилитацију „Врањска бања”, Специјалној болници за рехабилитацију „Јунаковић” Апатин, Геријатријском центру Нови Сад –Дом Футог и даље редом.

Биће још пуно места и болница којима ћемо уручити најлепше поклоне – књиге.

Др сц. мед. Славица Жижић Борјановић, секретар Секције и координатор акције

Др Драги

Прича о лекарки пером лекара

Прича

је посвећена др Драги Љочић и објављена у књизи „Доласци и одласци“.

Аутори књиге: Мила Голднер и Снежана Мијалковић

Издавач: ИПСигнатуре, публикована 2022.

те ратника правде, градила своју личност, испуњену љубављу, добротом, поштовањем других и увек је била спремна да помогне, да лечи болесне, да се избори за једнакост међу половима, расама, за поштовање деце, старих и изнемоглих.

Када се вратила у свој град, раширених руку и отвореног срца, на железничкој станици, пуној просјака, изранављених људи из ратова, сирочади која моле за кору хлеба, прогоњених и понижених жена, сачекао ју је натпис као неки графит:

Драга Љочић

Причу је написала проф. др Мила Голднер Вуков, а инспирисана је заветом њеног брата проф. др Бранислава Голднера који је изузетно поштовао др Драгу Љочић и није стигао да напише књигу о њој.

Њен пут, долазак

Рођена је у једном малом граду на обали Саве. Њен сан је био да помаже људима онда када им је најтеже, када су болесни или када на свет долази дете, кроз бол, али уз усхићење среће једне мајке. Имала је дуг пут током којег је искусила сиромаштво, ратове, бомбардовања, прихватила је изазове које носи стицање образовања, дуга и тешка путовања у далеке земље која су доносила неизвесност. Борила са за живо-

“Ниси пожељна, не требаш нам. Твоја професија се овде признаје само ако си неко ко је завидан, подмукао, зао, ако је расиста и највише од свега ако је жено мрзац”.

Осетила се као да је у неком сну. Истовремено изненађена и уплашена, окренула се унаоколо да види да ли постоји неко ко би јој објаснио шта та порука значи и ко шаље ту поруку.

У гомили других изгубљених и тужних људи, појавио се висок, стасит човек који је носио чудну униформу. Имао је претећи израз лица. Само јој је одбрусио: ”Одлази, зар не видиш да овом масом владамо ми, недодирљиви, хладни, охоли људи. Бежи што пре да те не гледамо”.

“Али ја сам лекар, ја хоћу да помогнем људима, свима овима који су напуштени, усамљени, гладни и болесни. Хоћу да помогнем деци и мајкама,” рече она.

Љочић, првој српској лекарки с љубављу

И тада јој се само пред очима појавише слике из прошлости њене цивилизације.

Убијање женске деце и бесомучна кажњавања жена још од времена старог Рима и Грчке. Спаљивање вештица, тако су некада називали жене које су помагале на порођају и то од 1500. до 1700. године наше ере у Европи. У Индији, спаљивање жена када би муж умро, набеђивали су жену да је она крива за његову смрт. Везивање стопала код жена у Кини, да жена не може да се креће, да је она само роб свог господара.

Онда слике из грчке митологије. Пандора, коју неки описаше као издајницу и као казну за мушки род. А тек Афродита, као неко ко заводи мушкарце и чини их глупим …

Помутило јој се у глави… Прелистава у мислима бајке. Снежана и Пепељуга су немоћне, младе, слабе и пасивне жене које само чекају принца спаситеља. Њихове мајке су описане као добре, али морају да умру. И маћеха, која је описана као лепа а зла, безобзирна и бескрупулозна жена.

Речи Аристотела брује јој у глави: „Жене су деформисани мушкарци.,.”

Фридрих Ниче је још гласнији: „Контрола над женама је услов еволуције културе.”

Свечано откривање бисте–подухват Секције за хуманост, уметнсот и културу ДЛВ СЛД

***

Изашла је са железничке станице збуњена, са осећајем усамљености. Нико је није сачекао на станици. Запитала се: „Где је мој син, где је мој отац, мој брат, мој муж? Зашто су ме оставили сада када сам овако уплашена?”

Човек у униформи се опет појавио. Стајао је иза њених леђа. Промуклим гласом јој рече: „Ето видиш, нема никога на станици да те сачека. Нико те не треба, нико те не поштује, чак ни твоја породица. Бежи што пре, склањај ми се с очију”.

Окренула се према њему и узвикнула: “Светлост се не меша са тамом. Ти мораш да се промениш и да угледаш светлост доброте, поштовања, љубави и доброчинства.“

Човек у униформи се узнемирио и као да је почео да дрхти. Потрчао је и споплео се на камен испред њега. Пао је, ударивши главом о земљу. Она му је пришла, пружила му руку да се подигне. Док се дизао, учинило му се да је угледао светлост у њеним очима.

Не рекавши ништа она је кренула даље, замишљена али и са неком знатижељом. Упитала се: „Шта је све ово, нетрпељивост, понижење, издаја људског рода.

Одакле то долази и куда то иде?” Из даљине чула је глас своје мајке: „Да ли треба да те потсетим на оно о чему сам ти говорила пре него што си отишла на студије медицине у Цирих. Патријархално друштво занемарује и ниподаштава жене. То исто друштво има посебан начин како се подижу мушка деца. Да би дечак постао „мушкарац” мора да се одвоји од мајке, некада и на драстичан начин, као у неким племенима где дечака физички злостављају све док не заборави своју мајку. Тај бол растанка од мајке и понекада окривљавање мајке за то што га је оставила, остаје заувек у души сваког мушкарца. Неангажовање оца у раном развоју дечака доводи до његовог поистовећења са мајком и то се у патријархалном друштву кажњава. Када се отац укључи у живот детета, најчешће у школском добу, онда отац може да буде груб, заплашујући, не би ли од сина направио правог мушкарца. На свако понашање сина који показује нежност и самилост, он бива исмејан и окривљен да је као женско. Дечаци не смеју да плачу јер то смеју само жене”. Окренула се око себе да види одакле долази тај глас: „О чему ти то говориш мама?” Глас мајке се наставио: „Па зар све религије немају исти поредак:

Бог, Пророк, отац, син… Жене су

потиснуте, оне су као сенке које прате мушкарце. Нису те то научили у школи? Али неко паметан рече: „Ако мушкарци не прихвате

и не негују тај феминини принцип

у себи, који се зове анима, насту-

пиће велика катастрофа и цео свет

ће нестати у ратовима, мржњи, злу, зависти, расизму и неприхватању другог људског бића као брата, као сестру. Тако је о аними го-

ворио чувени Карл Густав Јунг из тог истог Цириха одакле ти сада долазиш”.

После ових речи она се само насмешила, усправила се и кренула према трамвајској станици.

Села је у њен омиљени трамвај са

бројем два и кренула према кући.

Негде у Улици Џорџа Вашингто-

на трамвај је застао. Погледала је

кроз прозор и видела бисту једне

лепе, поносне, храбре жене.

Била је то докторка Драга Љо-

чић, прва жена српски лекар, која

је успела да се избори за своје пра-

во да буде препозната и цењена и

као лекар и као жена. Била је вели-

ка филантропкиња и заштитница

деце . Искрено се залагала за отварање дечјих болница и изградњу

домова за незбринуту децу. Откада је започела каријеру докторке

борила се са мизогинијом и појединцима који су покушавали да

је на сваки начин повреде, зато

што је била прва жена доктор која се борила за људска права и поштовање личности. Она као доктор није имала право на једнаку плату нити пензију. До краја свог живота остала је верна младалачким идејама социјалне једнакости.

Докторка Драга Љочић је послала јасну поруку онима око себе да хуманост нема граница, да је поштовање према женама поштовање према људском роду, према мајци, према домовини, према Универзуму.

умела сам све твоје поруке и колико је твоја честитост, хуманост и упорност осветлила и мој пут. Хвала ти”.

Док се пењала уз улицу где

јој је била кућа, угледала је пред вратима куће свог сина, свог брата, свог оца и свог мужа. Чула је свог сина који је био најгласнији: „Хтели смо да те дочекамо испред куће, испред нашег дома који је свето место наше породице, место љубави, топлине и људскости. Тако смо одрасли - да волимо и поштујемо. Нисмо хтели да идемо на станицу, јер наша светлост се не меша са њиховом тамом безобзирности, дрскости, неправде и непоштења.“

Потрчала је према њима.

Загрлили су је чврсто и свако

од њих је изговорио бар по једну

реч. И свака та реч се слила као у хорску песму која се пронела кроз

цео град, кроз целу земљу, кроз

цео свет. “Ми верујемо у тебе и

Обновљена биста др Драге Љочић у Парку пријатељства улица

Џорџа Вашингтона у Београду

Драга Љочић дошапнула док сам била пред њеном бистом.” Осетила се сигурно, окружена својом породицом и њиховим поверењем у њене вредности.

Из даљине се поново чуо глас мајке: „Видиш, они знају да је твој пут прави пут. Препознајеш ли колико је њихова анима снажна, дубока и колико је негована са љубављу и мудрошћу и то од момента њиховог зачећа па рођења и кроз цео живот?”

Наставила је свој пут. И тај пут био је обасјан светлошћу која је грејала ову нашу мајку Земљу. Погледала је према небу, а затим у правцу светлости која се појавила пред њом. Препознала је да та светлост значи почетак промене која са собом носи љубав према другима, према оном невином детету у себи, самилост, поштовање других, ма колико били другачији. То је била светлост наде.

Махнула је свом сину, брату, оцу и мужу. Они су кренули заједно са њом и никада је нису оставили. И како су ишли даље, било је све више људи са њима. Ту су била деца, жене и мушкараци, старији и млади. Различитост боја њихове коже, другачији облик очију, само је обогаћивало ризницу људске лепоте.

Очи њене мајке пратиле су их на том путу. Мајка је била поносна на своју породицу, а истовремено свесна да само ако су на том путу сви заједно, нада у промену се никада неће изгубити. Осмехнула се топло, заштитнички, са вером у доброту људског рода.

Изашла је из трамваја, кренула према бисти докторке Драге Љочић, поклонила се пред њом са поштовањем и гласно узвикнула: „И ја сам жена лекар. Имала сам сличан животни пут, од обала Саве, бродовима и возовима… Сада пред твојом бистом ти кажем, раз-

увек ћемо бити уз тебе. Ми поштујемо и волимо твоју личност, твоју професију и то што си ти жена и што си симбол мајке која доноси нови живот. Ми знамо да ти имаш тај дар да свету покажеш пут промене на боље. Ти препознајеш светлост промене.”

Њен пут, одлазак Помислила је: „Да ли је ово одлазак из мог вољеног града, или је

ово само нови пут на који носим све оно што сам у животу, научила

и добила, све што ми је докторка

Док су се људи кретали, негде у даљини видео се онај човек са железничке станице. Није више носио униформу. Трчао је раширених руку. Викао је, али са топлином у гласу: „И ја сам са вама на овом путу. Никада нисам заборавио пружену руку једне жене и светлост у њеним очима”.

Водио је са собом и свог сина. Говорио му је: „Хајде, идемо брзо да их стигнемо. Твоја мама, сестра и бака су већ тамо. Гледај, гледај како их светлост обасјава, да би их ти и ја боље видели.”

Припремила: др сц. мед. Славица Жижић Борјановић

Krivična dela protiv zdravlja ljudi - nesavesno pružanje lekarske pomoći

Dvadeset treća glava Krivičnog zakonika (“Službeni glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019) posvećena je krivičnim delima protiv zdravlja ljudi. Zdravlje ljudi spada u jedan od najvažnijih zaštitnih objekata, a pravo na zaštitu zdravlja predstavlja i ustavno pravo čoveka.

Dok Krivični zakonik, s jedne strane, predviđa koja su to zakonom kažnjiva ponašanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, s druge strane, predviđa kako i na koji način zdravstveni radnici treba da obavljaju svoju delatnost. S tim u vezi, članom 155. Zakona o zdravstvenoj zaštiti predviđeno je da zdravstveni radnici obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa stručnim standardima, usvojenim vodičima dobre prakse, protokolima lečenja i kodeksom profesionalne etike te da za svoj rad preuzimaju stručnu, etičku, kaznenu, materijalnu i disciplinsku odgovornost, u skladu sa zakonom. Dakle, nesavesno obavljanje zdravstvene delatnosti u vidu zanemarivanja profesionalnih dužnosti u pružanju zdravstvene zaštite, nepažnje ili propuštanja, odnosno nepridržavanja utvrđenih pravila struke i profesionalnih veština u pružanju zdravstvene zaštite, koje dovodi do povrede, oštećenja, pogoršanja zdravlja ili gubitka delova tela pacijenta, predstavlja stručnu grešku u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Jedno od krivičnih dela iz grupe krivičnih dela protiv zdravlja ljudi je i nesavesno pružanje lekarske pomoći, predviđeno članom 251. Krivičnog zakonika. Ovim članom predviđeno je da će lekar koji pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere ili uopšte očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica, biti kažnjen zatvorom od tri meseca do tri godine. Istom kaznom biće kažnjen i drugi zdravstveni radnik koji pri pružanju medicinske pomoći ili nege ili pri vršenju

druge zdravstvene delatnosti očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica. Ako su ova dela učinjena iz nehata, učinilac će biti kažnjen novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Glavno pitanje koje se postavlja u vezi sa ovim krivičnim delom je kako odrediti pojam očiglednosti. Da bi se moglo govoriti o ovom krivičnom delu, mora se raditi o visokom stepenu nepodobnosti. U skladu sa stavovima sudske prakse, pojam „očiglednosti“ u smislu ovog krivičnog dela treba shvatiti kao grubo zanemarivanje lekarske dužnosti, odnosno kao upadljivu grešku lekara koji grubo krši pravila medicinske struke i nauke.

Primer iz sudske prakse: KRIVIČNO PRAVO – MEDICINSKO PRAVO – Krivično delo nesavesno pružanje lekarske pomoći iz člana 251. KZ

Pojam „očiglednosti“ u smislu ovog krivičnog dela treba shvatiti kao grubo zanemarivanje lekarske dužnosti, odnosno kao upadljivu grešku lekara koji grubo krši pravila medicinske struke i nauke.

Iz obrazloženja: Okrivljeni je, na osnovu čl. 423. st. 1. t. 2. ZKP, oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz čl. 259. st. 4. u vezi sa čl. 251. st. 3. KZ.

Žalbu je izjavio osnovni javni tužilac.

Žalba je osnovana.

Okrivljenom je, između ostalog, stavljeno na teret da je prilikom specijalističkog pregleda oštećenog učinio stručne propuste, jer nije izvršio uvid u rendgenski snimak kostiju glave na kojima se jasno vidi prelom kostiju lobanje, što je samo po sebi zahtevalo da se odredi njegovo zadržavanje na bolničkom lečenju – posmatranju, niti je nakon obavljenog pregleda oštećenog uzeo u obzir podatke iz izveštaja lekara hitne službe i anamne-

stički podatak o gubitku svesti oštećenog, a što je predstavljalo apsolutnu indikaciju za prijem oštećenog na bolničko lečenje, te otuda adekvatno lečenje oštećenog nije započeto blagovremeno, već sa zakašnjenjem od oko 43 sata pa je usled ovog propusta došlo do pogoršanja zdravlja evolucijom povreda.

Krivično delo nesavesno pružanje lekarske pomoći iz čl. 251. st. 1. Krivičnog zakonika vrši lekar koji pri pružanju lekarske pomoći, između ostalog, uopšte očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica. Pojam očiglednosti treba shvatiti kao grubo zanemarivanje lekarske dužnosti, što predstavlja upadljivu grešku lekara koji grubo krši pravila medicinske struke i nauke.

Imajući u vidu da je prvostepeni sud prihvatio nalaz i mišljenje Sudsko-medicinskog odbora o postojanju određenih propusta okrivljenog kao lekara neurologa pri pružanju lekarske pomoći oštećenom (dakle, prihvaćeno je mišljenje veštaka da su podaci navedeni u izveštaju lekara hitne službe, kao i anamnestički podatak, zabeležen od strane okrivljenog da je oštećeni tog jutra gubio svest u trajanju od 3-4 minuta, bili apsolutna indikacija za njegov prijem na bolničko lečenje u cilju praćenja njegovog zdravstvenog stanja) te da su uočeni propusti doveli do pogoršanja zdravlja kasnije pokojnog, to se osnovano žalbom javnog tužioca prvostepena presuda pobija zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i s tim u vezi zaključak prvostepenog suda da nije dokazano da je okrivljeni očigledno nesavesno postupio pri pružanju lekarske pomoći oštećenom i time prouzrokovao pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja, zbog čega je ukidanje prvostepene presude nužno.

(Rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1 1356/2016. od 11.10.2016. godine)

Kristina Đorđević, advokat, Beograd

Definicija i etiologija

Hipertrofična kardiomiopatija (HCM) je definisana prisustvom povećane debljine zida leve komore (LV), koja se ne može objasniti isključivo patološkim uslovima opterećenja kao što su hipertenzija ili valvulopatije. Hipertrofija LK je tipično asimetrična i uglavnom zahvata interventrikularni septum. Međutim, asimetrična hipertrofija nije specifična samo za HCM, jer se može videti i kod hipertenzivne kardiomiopatije i izolovane bazalne hipertrofije interventrikularnog septuma. Kod odraslih, po definiciji, debljina zida ≥ 15mm u jednom ili više segmenata miokarda LV ukazuje na HCM, izmereno bilo kojom imidžing tehnikom - ehokardiografija (EHO), magnetna rezonanca (MRI) ili kompjuterizovana tomografija.

Do 60% slučajeva HCM-a su rezultat mutacija u genima koji kodiraju proteine, kao što su beta-miozinski teški lanac, miozinvezujući protein C, troponin I i T i nasleđuju se autosomno dominantno. Pet do deset odsto slučajeva uzrokovano je drugim genetskim poremećajima, uključujući nasleđene metaboličke i neuromuskularne bolesti (npr. amiloidoza, Friedreichova ataksija i mitohondrijske bolesti). U 25-30% slučajeva HCM je nepoznate etiologije i javlja se u sporadičnim slučajevima. Prisustvo mutacije proteina saromere povezano je s većom hipertrofijom, miokardnom fibrozom i većom učestalošću iznenadne srčane smrti (SCD).

Klinička slika

Tipični HCM simptomi uključuju dispneju, palpitacije, bol u grudima, slabu toleranciju na napor i sinkopu. Pažljivo ispitivanje bolesnika može otkriti mnoge osnovne mehanizme ovih simptoma, uključujući opstrukciju izlaznog trakta leve komore, atrijalnu fibrilaciju, bradiaritmiju, vazovagalnu sinkopu, ili patološki periferni vaskularni odgovor. Fizikalni nalaz može biti u granicama normale. Sistolni ejekcioni šum koji se najbolje čuje između vrha srca i leve ivice sternuma, povećanog intenziteta sa manevrima koji smanjuju predopterećenje ili naknadno opterećenje srca, može izazvati sumnju na prisustvo opstrukcije izlaznog trakta leve komore (LVOTO).

Dijagnoza

Elektrokardiogram (EKG) i EHO se moraju tumačiti zajedno jer pružaju komplementarne informacije.

EKG

EKG je osetljiva, ali nije dovoljno specifična metoda. EKG može pokazati hipertrofiju LK, promene ST segmenta i/ili inverziju T talasa kao i patološke Q talase. Preporučuje se i 48-časovni ambulatorni EKG za otkrivanje ventrikularnih i pretkomorskih aritmija (naj-

Hipertrofična kardiomiopatija

Ass. dr sc. med. Milorad Tešić, rođen je 1981. u Beogradu, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu završio 2007. godine (prosečna ocena 9,60) akademsku specijalizaciju iz kardiologije na temu ”Značaj procene koronarne rezerve protoka kod bolesnika sa primarnom hipertrofičnom kardiomiopatijom“ 2011. a doktorat “Prognostički značaj koronarne rezerve protoka kod bolesnika sa primarnom hipertrofičnom kardiomiopatijom” 2021. na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Dr Milorad Tešić je do sada ukupno publikovao 383 naučna rada, od čega je 122 rada in extenso, 255 izvoda i šest poglavlja u udžbenicima. U časopisima sa JCR liste je publikovao 70 radova, šest kao prvi autor (Ukupni IF 309.124). U periodu posle izbora objavio je 35 radova sa JCR liste, kao prvi autor u jednom radu a u jednom je nosilac rada.

Primarno je angažavan u službi za invazivnu dijagnostiku i interventnu kardiologiju u dijagnostičkim i terapijskim procedurama uključujući urgentne i elektivne implantacije stentova kod bolesnika sa koronarnom bolešću. Učestvuje u invazivnoj dijagnostici i proceni bolesnika sa urođenim srčanim manama i plućnom hipertenzijom. Samostalno izvodi ehokardiografske preglede, uključujući procenu koronarne rezerve protoka kao i inovativnu metodu kontrastne ehokardiografije kontrastnim sredstvom „SonoVue”. Deo je tima za interventno lečenje strukturnih bolesti srca (TAVI kao i ugrađenja okludera leve aurikule.)

Član je: Srpskog lekarskog društva, Udruženja kardiologa Srbije (sekretar udruženja 2019-2021), Evropskog udruženja kardiologa, Evropskog udruženja za srčanu insuficijenciju, Evropske asocijacije za perkutane kardiovaskularne intervencije, Evropske radne grupe za koronarnu patofiziologiju i mikrocirkulaciju i Evropske radne grupe za bolesti miokarda i perikarda.

češće pretkomorske fibrilacije), radi procene rizika za SCD ili moždani udar.

Ehokardiografija

Dvodimenzionalna (2D), jednodimenzionalna (M-mod) i Doppler ehokardiografija su standardne metode za dijagnozu i procenu HCM. Fenotipska ekspresija HCM se najčešće odlikuje asimetričnom hipertrofijom septuma, mada skoro svaki segment miokarda može biti uključen. Klasično postoji asimetrična hipertrofija septuma sa sistolnim pokretom prednjeg listića mitralnog zaliska unapred (SAM), LVOTO i sekundarna mitralna

regurgitacija. Alternativni nalazi uključuju apikalni, slobodni zid ili koncentričnu hipertrofiju LK. LVOTO se definiše kao maksimalni trenutni Doppler LVOT gradijent od ≥30 mmHg, ali granica invazivnog lečenja je obično >50 mmHg. (Figure 1-3)

U približno 10% pacijenata može postojati opstrukcija srednjeg dela LK. U oko 25% ovih pacijenata sa opstrukcijom postoji apikalna aneurizma što je povezano sa povećanim rizikom od pojavljivanja ventrikularne tahikardije zbog apikalnog ožiljka, formiranje tromba unutar aneurizme kao i povećanu kardiovaskularnu smrtnost.

Ass. dr sc. med. Milorad Tešić, Klinika za kardiologiju, Klinički centar Srbije

Figura.1. M-mod karakteristike HCM: SAM obeležen strelicom, intrasistolno pritvaranje aortne valvulvule (u sredini), asimetrična hipertrofija septuma sa malom šupljinom leve komore (desno). Ao-aorta, LA-leva pretkomora, LV-leva komora

Ehokardiografijom treba meriti debljinu svih segmenata LV, od baze do vrha, u poprečnom parasternalnom položaju, ortogonalnim usmeravanjem snopa kako bi se izbegla kosa orijentacija koja dovodi do precenjivanja debljine. U slučaju apikalne hipertrofije važni su dodatni preseci sa vrha srca za procenu hipertrofije apikalnih segmenata i otkrivanje aneurizme srčanog vrha.

Magnetna rezonanca

MRI može potvrditi definitivnu dijagnozu HCM ako ehokardiografski prozor nije dovoljno dobar da bi se adekvatno vizuelizovali svi segmenti LV, naročito vrh i anterolateralni segmenti LV. Takođe je metoda izbora zbog odlične rezolucije za evaluaciju maksimalne debljine, mase i volumena LV, aneurizme apikalnih segmenata LV sa vizuelizacijom tromba, abnormalnosti papilarnih mišića kao i prisustvo miokardnih kripti.

Korišćenjem intrinzičnih magnetskih svojstava različitih tkiva i raspodele gadolinijskih kontrastnih sredstava, MRI se može koristiti za otkrivanje ekspanzije miokardne intersticijalne fibroze. U 65% pacijenata (raspon 33-84%) prisutno je kasno gadolimijumsko pojačanje (LGE), tipično u područjima hipertrofije i na prednjim i posteriornim mestima RV insercije. Prikupljeni podaci podupiru odnos između LGE i kardiovaskularne smrtnosti, smrti zbog srčane insuficijencije i svih uzroka smrti, ali pokazuju samo trend prema povećanom riziku od SCD.

Test fizičkim opterećenjem

Test fizičkim opterećenjem se koristi za izazivanje aritmije, kao i fiziološki način izazivanja latentnih LVOT gradijenata. Preko 50% bolesnika sa HCM-om, bez značajne opstrukcije izlaznog trakta, sa naporom će pokazati gradijent LVOT preko 30 mmHg. Pored toga, otprilike jedna trećina pacijenata sa HCMom ima patološki sistolni pritisak (izazvana hipotenzija ili <20mmHg skok pritiska) kao odgovor na maksimalno fizičko opterećenje što obično sugeriše lošu prognozu.

Diferencijalna dijagnoza

1 Hipertenzivno srce sa koncentričnom hipertrofijom i dokumentovanom hipertenzijom. 2.Sportsko srce: diferencijacija može biti otežana jer neki visokotrenirani sportisti, posebno dizači tegova, veslači i biciklisti, mogu imati značajan stepen fiziološke hipertrofije. Međutim, to će se smanjiti ako se prekine treniranje. Međutim, ukoliko je debljina septuma >1.6 cm, hipertrofija je verovatno patološka.

Lečenje

Većina savremenih serija odraslih HCM bolesnika beleži godišnju incidencu kardiovaskularne smrti od 1-2%, gde su SCD, srčana insuficijencija i tromboembolije glavni uzroci smrti. Najčešće zabeleženi fatalni aritmički događaj je spontana fibrilacija komora. Zbog toga je procena SCD rizika je sastavni deo kliničkog rukovođenja. Veliki broj dokaza ukazuje da kod adolescenata i odraslih, procena rizika treba da obuhvatiti kliničku i porodičnu anamnezu, 48-satni ambulantni EKG, TTE (ili NMR u slučaju loših eho-prozora) i test opterećenjem ograničen simptomima. U primarnoj prevenciji SCD, prema Evropskim preporukama, pacijenti prolaze standardizovanu kliničku procenu koja beleži unapred definisani skup prognostičkih varijabli, koji se zatim koriste za procenu 5-godišnjeg rizika od SCD pomoću HCM Risk-SCD modela, nakon čega se odlučuje o implantaciji implantabilnog kardioverter-defibliratora (ICD). Pacijenti sa HCM-om koji prežive ventrikularnu fibrilaciju ili trajnu ventrikularnu tahikardiju imaju vrlo visok rizik od kasnijih smrtonosnih srčanih aritmija i treba da dobiju ICD.

Kod bolesnika bez LVOTO osnovna terapija uključuje beta blokatore, verapamil ili diltiazem za poboljšanje simptoma. Simptome srčane insuficijencije treba lečiti u skladu sa standardnim preporukama. ACE inhibitori i antagonisti mineralokortikoida indikovani su ako je ejekciona frakcija < 50%.

Bolesnike sa LVOTO, ukoliko su simptomatični, treba lečiti nevazodilatatornim beta blokatorima. Ako se beta blokatori ne podnose ili su bez efekta, mogu se koristiti verapamil, dizopiramid, ili diltiazem. Kod bolesnika sa dispnejom može se razmotriti promena malih doza diuretika Henleove petlje ili tiazidnih diuretika, ali oprezno radi izbegavanja hipovolemije što je vrlo važno. Kod bolesnika koji uprkos terapije ostaju simptomatični sa LVOTO > 50 mmHg, NYHA klasa III-IV i / ili rekurentnom sinkopom tokom napora treba razmotriti za invazivno lečenje.

Invazivne metode za ublažavanje LVOTO su hirurška miektomija ili alkoholna ablacija septuma. Hirurška miektomija septuma može biti udružena sa hirurškom rekonstrukcijom mitralnog valvularnog aparata (papilarnog mišića ili mitralnog zalistka). Stopa smrtnosti hirurgije je 1–2%.

Alkoholna ablacija septuma se izvodi ubrizgavanjem selektivne injekcije alkohola u septalnu perforativnu arteriju sa formiranjem ožiljka. To ublažava LVOTO, ali se ne mogu rešiti potencijalni problemi s papilarnim mišićima ili mitralnim zaliskom. Stopa smrtnosti slična je hirurškoj miomektomiji, a glavne komplikacije su atrioventrikularni blokovi koji se javljaju u 7-20% slučajeva.

Literatura:

1. Elliott PM, Anastasakis A, Borger MA et al. 2014 ESC Guidelines on diagnosis and management of hypertrophic cardiomyopathy: the Task Force for the Diagnosis and Management of Hypertrophic Cardiomyopathy of the European Society of Cardiology. Eur Heart J. 2014 ;35(39):2733-79.

2. Geske JB, Ommen SR, Gersh BJ. Hypertrophic cardiomyopathy: clinical update. JACC Heart Fail. 2018 May;6(5):364-375.

3. Maron J B Clinical Course and Management of Hypertrophic Cardiomyopathy. N Engl J Med 2018;379:655-68.

4. Makavos G, Kairis C, Tselegkidi ME et al. Hypertrophic cardiomyopathy: an updated review on diagnosis, prognosis, and treatment. Heart Fail Rev 2019;24(4):439-459.

5. Tesic M, Beleslin B, Giga V, et al. Prognostic Value of Transthoracic Doppler Echocardiography Coronary Flow Velocity Reserve in Patients With Asymmetric Hypertrophic Cardiomyopathy. J Am Heart Assoc. 2021 Oct 19;10(20):e021936.

Figura.2. Uzdužni parasternalni (A), uzdužni sa vrha srca i poprečni parasternalni presek bolesnika sa HCM-om (B)

Figura 3. Posteriorno prostiranje MR zbog obstrukcije LVOT. Ao- aorta, la - leva pretkomora, lv - leva komora

izdanju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu izašao je novi udžbenik za integrisane akademske studije medicine pod nazivom HIRURGIJA SA ANESTEZIOLOGIJOM. Ovo značajno delo predstavlja šesti po redu u nizu udžbenika Katedre hirurgije, koji do sada znači neprocenjiv doprinos u edukaciji studenata i lekara na prostorima Otvorenog Balkana, odnosno Jugoistočne Evrope. Od posebnog je značaja, i treba naglasiti, da je od izdanja prvog udžbenika Katedre hirurgije na Medicinskom fakultetu, čiji su učesnici bili velikani srpske hirurgije profesori Sava Petković i Stanislav Bukurov, prošlo pet decenija, rečeno je na promociji ovog značajnog udžbenika hirurgije u svečanoj sali Rektorata Beogradskog univerziteta (održano 10. maja 2023).

Tom prilikom, kako je naglasio prof. doktor Aleksandar Simić, jedan od urednika udžbenika zajedno sa prof. dr. Danicom Grujičić i docentom Duškom Spasovskim, ideja za nastanak nove knjige bila je rukovođena činjenicom da su intenzivan razvoj i tehnološka dostignuća savremene hirurgije u poslednjoj deceniji uslovila stalnu potrebu za unapređivanjem prenošenja informacija, a samim tim i asimilacijom znanja.

– Posledično, primena novih saznanja postala je neophodna u savremenoj edukaciji studenata, svakodnevnoj lekarskoj praksi, ali i stvaranju temelja za obrazovanje praktičnog i uspešnog hirurga. Osnovni cilj ovog udžbenika je bio stvaranje koncepta koji zaslužuje pridev MODERAN, a poseban naglasak je dat na najsavremenija saznanja u celini, koja će zadovoljiti osnovne principe razumevanja hirurških oboljenja – naglasio je doktor Simić.

Udžbenik HIRURGIJA SA ANESTEZIOLOGIJOM pisala su 254 nastavnika i saradnika sa Katedre hirurgije i anasteziologije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Sadržaj ovog udžbenika je konceptualno sistematizovan tako da odgovara strukturi

Novi udžbenik hirurgije

Hirurgija sa anesteziologijom

Priredio: Marko Radoš

Posle pet decenija od izdanja prvog udžbenika Katedre hirurgije, Medicinski fakultet u Beogradu promovisao je novi udžbenik.

Udžbenik hirurgije su pisala 254 nastavnika i saradnika.

poglavlja, u okviru kojih se na 1062 strane nalazi 809 ilistracija i grafika u boji, kao i 152 tabele, omogućava laku čitljivost i memorisanje teksta a detaljan sadržaj i indeks pojmova lakšu orijentaciju i pretragu informacija. Literaturni navodi na kraju poglavlja preporučuju proširivanje saznanja korišćenjem adekvatnih domaćih i stranih izraza.

programa nastavnih jedinica iz predmeta hirurgija i sastoji se od četiri osnovna dela: uvoda, opšte hirurgije, anesteziologije i specijalne hirurgije.

Prvi deo udžbenika je koncipiran tako da su prikazani nezaobilazni osnovni pojmovi savremene hirurške prakse, ali i etičke istorijske činjenice koje su svojevrsni odraz znanja, zapravo intelektualne širine, sa kojim svi studenti, kao i lekari, praktično moraju biti upoznati.

U drugom delu su dati osnovni opšti principi savremene hirurgije, zajedno sa praktičnim delovima koji se odnose na razumevanje i lečenje hitnih hirurških stanja, odnosno činjenica

koju svaki diplomirani student medicine nesporno mora dobro da poznaje.

U trećem delu sažeto su prikazane osnove anesteziologije, reanimatologije i intenzivnog lečenja, kao nezavisnih i komplementarnih delova savrenene hirurgije.

U delu specijalne hirurgije prema 11 specijalizovanih delova predstavljen je najsavremeniji organološki koncept hirurgije gde su razmatrane patofiziološke, kliničke, dijagnostičke i terapijske specifičnosti zasebnih hirurških specijalnosti.

Udžbenik HIRURGIJA SA ANESTEZIOLOGIJOM je knjiga modernog dizajna sa devedeset i sedam

Najsavremenija tehnička obrada ovog udžbenika je delo Centra za izdavačku, bibliotekarsku i informatičku delatnost Medicinskog fakulteta, saznajemo od prof.dr Lazara Davidovića, dekana Medicinskog fakulteta. Autori ovog udžbenika hirurgije posebno ističu duboko poštovanje i neizbrisivo sećanje nastavnicima koji su visokoprofesionalno i nesebično doprineli u stvaranju ovog udžbenika, a koji danas više nisu sa nama.

Urednici i autori ovog značajnog dela veruju da će ono ispuniti očekivanja za teoriju i praksu izučavanja hirurgije na medicinskim fakultetima u Srbiji i regionu. Ova knjiga savremene hirurgije usklađena je sa razvojem svetske hirurgije i vodeći autoriteti je namenjuju prvenstveno svojim studentima kao i lekarima koji će sticati svoju karijeru iz ove oblasti, smatrajući da će ova knjiga značajno približiti kompleksnost, uzvišenost i inspirativnost zanata, nauke i umetnosti koju nazivamo hirurgija.

Maj 2023. godine. U jednoj od brojnih banja - lečilišta Srbije, smestio sam se u jednokrevetnu sobu s kupatilom u kome je ugrađena kada. Nameravao sam da uživam u toploj i lekovitoj vodi. Međutim, primetim da nedostaje čep i obratim se spremačici, a ona odgovori da će nastojati da ga nabavi i donese. Nije ga donela i svih pet dana boravka u banji, kadu sam koristio kao tuš. Nekoliko puta sam isprskao pod kupatila, mada sam bio pažljiv, jer ne postoji zaštitna zavesa. Pogledao sam na internetu: Kineska robna kuća, komplet od dva čepa, 6 i 8 cm, staje 99 RSD.

Ova situacija me je podsetila na momenat kada je gost iz Švedske doputovao u Beograd, da sutradan nastavi put za Tuzlu.

Maj 1982. godine. Na surčinskom aerodromu sam dočekao švedskog nobelovca, Ulf-a Svante-a von Eulera koji je popodnevnim letom doputovao iz Štokholma. Odvezli smo se u Hotel “Metropol“ da se stariji gost (77. godina) sretne s profesorima Medicinskog fakulteta i prenoći; pratio sam ga do sobe i pomogao mu oko prtljaga. Najpre je hteo da ruke opere i prišao je malom umivaoniku, ali mi reče da mu treba čep. Javio sam recepciji i spremačica ga je donela nakon 5-6 minuta. Gost je kazao da sačekam i zajedno siđemo u separe, gde nas čekaju vodeći profesori farmakologije sa Medicinskog fakulteta u Beogradu. On je usuo vode u umivaonik, sapunao i minut-dva prao ruke. Na kraju ih je isprao mlazom iz česme.

Dugo sam bio pod utiskom ove (možda) ekološke lekcije. Priznajem da nikada nisam ni pomišljao da tako perem ruke niti sam ikog od poznatih video da tako štedi vodu, ni kod kuće ni u hotelu. Da sam opsednut statistikom, izračunao bih da li je u pitanju ušteda vode, ako se ruke tako peru, a i energije, jer voda je često zagrejana. Dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci profesor Ranko Škrbić smatra da je reč o tradicionalnoj navici ovakvog nehigijenskog pranja ruku. Ona verovatno vuče koren iz doba kada su kod nas vodovodi bili retkost, a u nekim zemljama su postojala dva posebna voda (česme) u umivaoniku, jedan za vruću, drugi za hladnu vodu i kombinovano je u umivaonik dolivana voda kako bi se načinila mlaka. U svakom slučaju, ako većina Šveđana i danas tako pere ruke, njihovo ponašanje bilo bi vredno pažnje.

Ko je Von Euler i zašto dolazi u Tuzlu?

Ulf Svante von Euler (1905-1983) je švedski naučnik i dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu 1970. godine, zbog otkrića fiziološkog mehanizma prenosa nervnog podražaja na mišić. Otac mu je nemačkog porekla, takođe naučnik i dobitnik Nobelove

Poseta švedskog nobelovca Tuzli

nagrade, 1929. godine, za hemijsko otkriće. Bilo je očekivano da će se sin baviti naučnim istraživanjima kao njegova oba roditelja i deda sa majčine strane. To se, na sreću, i obistinilo. Von Euler je postao izuzetno plodan naučnik, a kasnije i predsednik Komiteta za dodelu Nobelove nagrade. Zainteresovani mogu naći detaljne podatke o njegovim istraživanjima i o tri njegova boravka u bivšoj Jugoslaviji u mom članku, objavljenom u časopisu Acta Physiologica (Oxford), volumen 224/3, 2018, pod naslovom Remembrances of Ulf Svante von Euler. [Sećanja na U.S. von Eulera.]

Cilj njegove posete Tuzli je dvojak: Da održi predavanje studentima na postdiplomskim studijama Medicinskog fakulteta i da nam pomogne prilikom planiranja i osnivanja međunarodnog biomedicinskog istraživačkog centra. Von Euler je bio najviđeniji od četrde-

Akademik Rajko Igić, Sombor

Von Euler u Galeriji jugoslovenskog portreta (Foto: R. Igić)

setak uglednih naučnika iz sveta koji su predavali na dvogodišnjim postdiplomskim studijama u Tuzli koje su organizovane za više generacija polaznika.

Neispunjene želje. Von Euler je održao predavanje za postdiplomce, studente medicine i profesore medicinskih fakulteta iz Tuzle, Sarajeva i Banjaluke. Za tu priliku, Medicinski fakultet je izdao brošuru pod naslovom “Ulf Svante von Euler”. Kada smo mu je pokazali, primetio je: “Držao sam predavanja po celom svetu, ali se niko nije setio da priredi ovakvu publikaciju za mene ili nekog drugog predavača. Kako ste se samo setili?” Odgovorio sam: ”Kada se podaci o pozorišnim i operskim predstavama publikuju za posetioce, zašto ne bi vredelo objavljivati nešto slično, samo opširnije, za posetioce naučnih predavanja. Pored toga, takve knjige treba sačuva-

ti u bibliotekama.” Kada je gost u toj knjižici uočio svoju fotografiju i skraćenu biografiju koju mi je na moj zahtev poslao mesec dana pre dolaska, kazao je: ”Verovao sam da vam ti podaci trebaju da dostavite policiji, tj. da ih upoznate o gostu!” U toku trodnevnog boravka u Tuzli, gost je obišao Medicinski fakultet, Rektorat univerziteta, Galeriju jugoslovenskog portreta, atelje slikara Mevludina Ekmečića i okolinu jezera Modrac.

Kada smo, sa mojom suprugom i šestogodišnjim sinom, šetali kroz šumu u brdovitom predelu nedaleko od grada, odjednom pred nas na uskom putu iskrsne kolska zaprega s dva rogata vola. Kada ih je gost ugledao, zaplakao je. Posle je objasnio: “Kada sam bio baš ovoliki kao vaš sin, bio sam u šetnji s mamom i ocem u jednoj šumi. Naišla je skoro identična volovska zaprega. Takvu sam scenu danas prvi put ponovo

ugledao”. Prilikom odlaska iz grada, gost je kazao: ”Ako me zdravlje posluži, voleo bi da Vas ponovo posetim!” Nažalost, ta mu se želja nije ostvarila. Preminuo je naredne godine. Poslednje njegovo pismo je lepa uspomena. U pismu kazuje kako nam namerava pomoći u realizaciji ideje o osnivanju pomenutog istraživačkog centra.

Moj plan za osnivanje tog centra nije se ispunio. Ubrzo posle smrti švedskog prijatelja, u Bosni se počelo sve više misliti o tome koje je ko nacije, zatim su vršene tajne pripreme za rat, a o naučnim istraživanjima i razvoju zemlje nije se ni pomišljalo. Trebalo je da prođe preko deset godina od našeg rata da se krene sa serioznim naučnim istraživanjima, ali se to sada mahom odvija u okviru tri nacije. Još smo daleko od ideje o multinacionalnom pristupu razvoju nauke i društva.

UVelikoj sali ANURS 27.maja 2023. godine održan je zapažen međunarodni simpozijum „Trudnoća i hronične nezarazne bolesti: endokrinološka, kardiološka i bubrežna oboljenja u trudnoći“ u organizaciji Odbora za hronične nezarazne bolesti i Odbora za reproduktivno zdravlje i demografiju, Odjeljenja medicinskih nauka Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti i Medicinskim fakultetom, Univerziteta u Banjaluci

Svjedoci smo epidemije hroničnih nezaraznih bolesti koje su glavni uzrok smrti u gotovo svim zemljama svijeta, a ugrožavaju život i zdravlje ljudi, ali i ekonomski razvoj. Vodeći uzroci morbiditeta i mortaliteta su kardiovaskularne i maligne bolesti, dijabetes i hronične respiratorne bolesti koje su povezane sa četiri zajednička najvažnija činioca rizika: pušenjem, nepravilnom ishranom, fizičkom neaktivnošću i štetnom konzumacijom alkohola. Sve ovo zajedno znatno opterećuje zdravstveni sistem, uzrokuje visoke troškove i u konačnici utiče na socijalni i ekonomski razvoj. Hronične nezarazne bolesti nose poseban rizik kod djece, osoba starije životne dobi, ali i kod žena u trudnoći.

Hronične nezarazne bolesti u trudnoći su stanja povezana s mnogobrojnim komplikacijama kod trudnice, fetusa i novorođenčeta te povisuju perinatalni mortalitet i morbiditet. Žene sa hroničnim nezaraznim bolestima trebalo bi da planiraju trudnoću i to najčešće nakon što se njihova bolest dovede pod kontrolu. Tako možemo postići rađanje zdravog djeteta bez ugrožavanja ženi-

Trudnoća i hronične nezarazne bolesti

Endokrinološka, kardiološka i bubrežna oboljenja u trudnoći

Prof. dr sc. med.

Snježana Popović

Pejičić, dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, redovni profesor i šef Katedre za internu medicinu, Medicinski fakultet, Univerzitet u Banjaluci, specijalista interne medicine - subspecijlista endokrinologije, primarijus

nog zdravlja, ali i smanjiti broj neželjenih trudnoća. Prosječna dob prvorotkinja danas se pomakla te se kreće oko 35 godina. Porastom dobi prvorotkinja raste i učestalost hroničnih nezaraznih bolesti u trudnoći.

Najčešće hronične nezarazne bolesti koje su zastupljene u trudnoći su endokrinološke bolesti: gestacijski dijabetes melitus, dijabetes melitus tip 1 i tip 2, bolesti štitnjače, hipertenzija i bolesti srca, bubrežne bolesti, kao i astma, epilepsija, bolesti vezivnog tkiva, psihijatrijske bolesti i mnoge druge.

Tokom trudnoće se u organizmu trudnice dešavaju fiziološke promjene

u većini organskih sistema koje utiču na promjenu normalnih laboratorijskih analiza, ali mogu uticati i na postojeće udružene bolesti majke. Neke od najjčešćih udruženih bolesti su bolesti kardiovaskularnog i endokrinog sistema, autoimune i tromboembolijske bolesti. Hipertenzija u trudnoći se javlja kod 5-10% svih trudnoća i klasifikuje se kao: gestacijska hipertenzija, preeklampsija, hronična hipertenzija i preekalmpsija superponovana na hroničnu hipertenziju. Preekalmpsija predstavlja bolest specifičnu za trudnoću u čijoj je osnovi oštećenje endotela i patološka placentacija, a koja ugrožava zdravlje i

majke i ploda. Postupak u trudnoćama sa preeklampsijom zavisi od gestacijske dobi i stepena ugroženosti majke i ploda. Ukoliko je trudnoća prijeterminska, a stanje majke dozvoljava intenzivan nadzor i terapiju, sprovodi se konzervativni postupak. U slučaju ugroženosti zdravlja majke ili stanja ploda, indikovan je hitan porođaj.

Dijabetes melitus može biti prijegestacijski (tip 1 ili tip 2 ) ili gestacijski. Gestacijski dijabetes melitus se viđa kod oko 1-14% trudnoća, a oko 50% žena sa gestacijskim dijabetesom melitusom u narednih 20 godina razvije dijabetes melitus. Prognoza pregestacijskog dijabetesa melitusa zavisi od prekoncepcione glikoregulacije, dužine trajanja i težine bolesti. Cilj vođenja trudnoće sa dijabetesom melitusom je dobra glikoregulacija i prepoznavanje komplikacija majke i ploda, uz preporuku elektivnog porođaja.

Hipertiroidizam predstavlja stanje u kome ishod trudnoće direktno korelira sa hormonskim statusom majke. Ukoliko je terapija neadekvatna ili nije primijenjena, mogu se očekivati komplikacije trudnoće i loš perinatalni ishod. Terapiju je najbolje započeti prekoncepcijski.

Hipotiroidizam je mnogo češći, a posebno na umu treba imati subklinički hipotiroidizam, te se preporučuje skrining svih trudnica u prvom trimestru trudnoće.

O ovim najvažnijim temama je bilo riječi u okviru međunarodng simpozijuma “Trudnoća i hronične nezarazne bolesti - endokrinološka, kardiološka i bubrežna oboljenja u trudnoći“.

U okviru prve sesije simpozijuma izložena su Endokrinološka oboljenja u trudnoći, sa najznačajnijim temama: Gestacijski dijabetes; Trudnoća

u uslovima prethodno postojećeg dijabetesa; Gojaznost u reproduktivnom periodu žene; Bolesti tiroidne žlijezde u trudnoći.

U prvoj sesiji učestvovali su: Akademik Nebojša M. Lalić, Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), na temu „Trudnoća u uslovima prethodno postojećeg dijabetesa“; Prof. dr sc. med. Snježana Popović Pejičić, dopisni član ANURS, tema: „Gestacijski dijabetes“; Prof. dr Snežana Polovina, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Srbije, tema: „Gojaznost u reproduktivnom periodu žene“; Prof. dr Mirjana Šumarac Dumanović, tema: „Bolesti tiroidne žlezde u trudnoći“;

U okviru druge sesije simpozijuma izložena su Kardiološka i bubrežna oboljenja u trudnoći, predavač akademik Duško Vulić, tema: „Kardiovaskularne bolesti i trudnoća“; „Trudnoća kod žena sa hroničnim bubrežnim bolestima“ - predavač prof. dr Sanja Simić Ogrizovič, Visiting Professor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci; „Primjena lijekova u trudnoći - predavač prof. dr Nataša Stojković, Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci, „Savremeno vođenje trudnoće i ishod trudnoće kod žena sa hroničnim nezaraznim bolestima“- predavač doc. dr Vesna Mandić Marković, GAK „Narodni front“ Beograd, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Učesnici simpozijuma su bili specijalizanti i specijalisti interne medicine - subspecijalisti endokrinologije, subspecijalisti kardiologije, subspecijalisti nefrologije, specijalisti ginekologije i akušerstva, specijalisti kliničke farmakologije te specijalisti porodične medicine, a učestvovali su i najbolji i najaktivniji studenti završnih godina Medicinskog fakulteta koji su stekli naj-

novija saznanja u ovoj značajnoj temi. U okviru programa kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika simpozijum je akreditovalo Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske kao međunarodni simpozijum sa 10 bodova za predavače i pet bodova za učesnike simpozijuma. Akreditovano je gotovo 100 učesnika simpozijuma.

Edukativni ciljevi simpozijuma su obuhvatili upoznavanje sa najnovijim patofiziološkim mehanizmima kardiovaskularnih bolesti u trudnoći; patofiziološkim mehanizmima preeklampsije i koje su njene kasne posljedice; savremenim stavovima praćenja bolesnica sa gestacijskim dijabetesom i trudnoćom komplikovanom dijebetesom; savremenim stavovima u tretmanu bolesti tireoidne žlijezde u trudnoći; savremenim stavovima o tretmanu akutnih poremećaja bubrega u trudnoći; najnovijim stavovima o praćenju bolesnica sa hroničnim bubrežnim poremećajima tokom trudnoće i urinarnim infekcijama u trudnoći kao i bolesnica sa transplantiranim bubregom; savremenim liječenjem hipertenzije u trudnoći i urinarnih infekcija u trudnoći; najoptimalnijim izborom lijekova u trudnoći

kao i savremenim vođenjem trudnoće i ishodom trudnoće kod žena sa hroničnim nezaraznim bolestima. Učesnici su po završetku simpozijuma usvojili znanja i stekli vještine praktične primjene savremenih protokola u dijagnostici, liječenju i vođenju trudnoće i porođaja kod žena sa hroničnim nezaraznim oboljenjima u trudnoći.

Opšti je utisak da je simpozijum bio više nego uspješan, a učesnicima će biti dostupan i Zbornik radova u cjelini, koji će biti uskoro objavljen u izdanju Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.

Istambulu je od 13. do 16. maja 2023. god. održan tradicionalni, 25. evropski kongres endokrinologa kome je prisustvovalo više od 4000 učesnika, endokrinologa iz svih evropskih zemalja . U radu ECE 2023. su aktivno učestvovali i endokrinolozi iz Republike Srpske. Ovaj 25. evropski kongres endokrinologa je posebna prekretnica za endokrinologiju i raduje nas da to podijelimo sa vama.

Programski organizacioni odbor je sastavio raznovrstan i zanimljiv četvorodnevni program za ovogodišnji Evropski kongres endokrinologa u okviru kojeg su prikazana najnovija istraživanja u oblasti endokrinologije. ECE 2023. je bila i prilika za razmjenu najnovijih naučnih saznanja, novih ideja i ostvarivanje saradnje među evropskim endokrinolozima.

Program je uključio učešće najpoznatijih eksperata iz pojedinih oblasti endokrinologije koji su održali plenarna predavanja o najaktuelnijim temama iz svojih oblasti, a koja podstiču na razmišljanja o mogućnostima za nova istraživanja . Takođe, organizovane su mnoge sesije posvećene kliničkom radu kroz bazičnu, translacionu i kliničku endokrinologiju, koje su obuhvatile: dijabetes, gojaznost i bolesti metabolizma; oboljenja štitaste žlijezde; oboljenja nadbubrežnih žlijezda; vitamin D i osteoporozu; kalcijum i kost; endokrine disruptore; endokrino zavisne karcinome; reproduktivnu endokrinologiju , neuroendokorinologiju, pedijatrijsku endokrinologiju. U okviru kongresa održana je i sesija “meet the expert”, kao i paralelne sesije medicinskih sestara kao i mnogobrojni simpozijumi farmaceutskih kuća koje su podržale ECE 2023.

Takođe je, kao i svake godine, veoma posjećena i zapažena bila posterska sesija u okviru koje su izložena i četiri naučnoistraživačka rada iz Republike Srpske. Prof. dr Snježana Popović Peji-

25th European Congress of Endocrinology

- ECE 2023, 13-16. maj, Istambul, Turska

Evropski dan hormona 15. maj 2023. godine

Prof. dr sc. med. Snježana Popović Pejičić, dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, redovni profesor i šef Katedre za internu medicinu, Medicinski fakultet, Univerzitet u Banjaluci, specijalista interne medicine - subspecijlista endokrinologije, primarijus

U nekom trenutku

života više od tri četvrtine stanovništva

će biti

potreban endokrinolog!

čić , doc. dr Gabrijela Malešević i doc. dr Valentina Soldat Stanković su predstavile rezultate svog naučnoistraživačkog rada iz oblasti endokrinologije:

1. Snježana Popović Pejičić, N. Pejičić , G. Malešević & V. Soldat Stanković: Body mass index as predictor of bone mineral density in postmenopausal women.EP 197

2. Snježana Popović Pejičić, N. Pejičić , G. Malešević & V. Soldat Stanković:

3. Comorbid depression and cardiovascular disoreders in patients with type 2 diabetes. EP 349

4. Gabrijela Malešević, S. Popović Pejičić, T. Kovačević Preradović, B. Stanetić, V. Soldat Stanković & I. Risović: Significance of Determining Inflammatory Markers and Carotid ArteryIntima Media Thickness values in the Detection of Coronary Heart Disease in Asymptomatic Patients with Type 2 Diabetes: EP240

5. Valentina Soldat Stanković, S. Stanković, S. Popović Pejičić, T. Dojčinović, J. Malinović Pančić, G. Malesević & Đ. Macut. Association between circulating adiponectin levels and androgen excess in polycystic ovarian syndrome. EP 913

Na ovogodišnjem ECE 2023. veoma zapaženo je bilo obilježavanje Evropskog dana hormona. Naime, Evropsko udruženje endokrinologa (ESE) zajedno sa Evropskom fondacijom za hormone i metabolizam, a u saradnji sa partnerskim udruženjima, su organizovali Evropski dan hormona, koji je svečano obilježen 15. maja 2023. godine u okviru posebne sesije u okviru ECE 2023.

Evropski dan hormona je posvećen podizanju svijesti o hormonima, a podržan je od Evropskog endokrinološkog društva (ESE) i Evropske fondacije za hormone i metabolizam (ESE Foundation). Evropski dan hormona je dan kada se u fokus stavlja endokrino zdravlje i ove godine se obilježava drugi put.

Cilj održavanja Evropskog dana hormona je da se okupi evropska endokrina zajednica, kako bi se podigla svijest o značajnoj ulozi hormona u prevenciji i liječenju bolesti i promovisanju održavanja zdravlja.

Prošle, 2022. godine, 35 nacionalnih i specijalističkih endokrinoloških društava podržalo je “Milansku deklaraciju” koju su zajednički objavili ESE i ESE fondacija, a koja poziva na jače isticanje endokrinih perspektiva u evropskim zdravstvenim politikama.

“Milansku deklaraciju” kao i Evropski dan hormona je podržalo mnogobrojnim prigodnim aktivnostima i Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske, koje je od 2019. i punopravni član Evropskog udruženja endokrinologa.

Ove godine ESE i ESE fondacija su objavili 10 preporuka za dobro hormonsko zdravlje. Na jednom od promotivnih postera je navedeno da će “u nekom trenutku života više od tri četvrtine stanovništva biti potreban endokrinolog” što govori o značaju endokrinologije kao grane interne medicine, među ljekarima nazvane i “Kraljicom medicine“.

Bijeljini je u Etno-selu “Stanišići” održan 31. međunarodni kongres pulmologa pod nazivom “Majski pulmološki dani”, na kome je tokom tri dana učestvovalo oko 140 stručnjaka iz ove oblasti, kao i oko 30 iz oblasti farmacije.

Ovaj stručni skup, koji se održava svake godine od 1992. je multidisciplinarnog karaktera, jer teme razgovora nisu samo pulmologija, već i srodne oblasti medicine koje su vezane za pulmologiju koja, prema riječima stručnjaka iz ove oblasti, postaje značajna karika u zdravstvenom sistemu.

Profesor Milan Rančić iz Kliničko-univerzitetskog centra Klinike za pulmologiju Niš rekao je da pulmolozi postaju vrlo značajna karika u zdravstvenom sistemu te naveo da je COVID donio nove izazove za pulmologiju u budućnosti.

“Jedan od organa gde su nastupila oštećenja usled COVIDA jesu pluća. Najčešće, čak i posle infekcije, ima slučajeva da sve nije gotovo, a to nas stručnjake obavezuje da istražimo koje su posledice, kako ih prepoznati, kako ih uspešno sanirati i lečiti”, naveo je Rančić.

Stručni skup pulmologa, 26 - 28. maja 2023.

Majski pulmološki dani

Predsjednica Udruženja pulmologa

Srbije Lidija Ristić je rekla da je postcovid era tek počela i da se mnogo toga naslućuje, ali mnogo toga treba i dokazati – kakve su posljedice COVIDA, šta je proizveo kod pacijenata i koje bolesti otkrio.

“Sve to traži duži period. Najbitnije je da se na ciljanim grupama ispitanika istražuje – kako se pogoršava njihova plućna astma, kako se pogoršava plućna fibroza, odnosno promene na plućnom tkivu i o ovome je bilo reči”, navela je Ristićeva.

Ona je istakla da na ovom skupu pulmolozi izlažu rezultate sopstvenog

istraživanja, što je velika inspiracija za generaciju mladih koji dolaze.

Prof. dr Mirko Stanetić, pulmolog sa Klinike za plućne bolesti u UKC RS, je rekao da pulmologija već korača u budućnost te da je njen značaj još veći ako se u obzir uzme kolika je ekspanzija malignih oboljenja na ovim prostorima.

“Susrećemo se sa mnogim nezaraznim, ali i malignim bolestima - astma, hronična plućna bolest, tuberku-

loza, virusne infekcije. Ekspanzija malignih oboljenja na našim prostorima je izuzetno prisutna. Svaka od pomenutih bolesti doživjela je potpunu transformaciju u dijagnostičkom i terapijskom pristupu, a ono na čemu treba da radimo jeste da formiramo što veći broj klubova, udruženja, kako bismo napravili što tješnju saradnju između nas i pacijenata. Tako smo formirali udruženja oboljelih od karcinoma pluća”, naveo je Stanetić.

On je dodao da svake godine bude izdat časopis, a ovogodišnji je na 4.774 strane.

“Jedini smo u širem regionu gdje ljudi koji napišu i prezentuju svoj tekst, što znači da nemamo predavača po pozivu. Sve su to vlastita iskustva”, rekao je Stanetić.

Kongres pulmologa organizovalo je Udruženje pulmologa/pneumoftiziologa Republike Srpske uz podršku Klinike za plućne bolesti, Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci.

Ovaj skup je redovno praćen izdavanjem časopisa, kao i internet prezentacijom registrovanog časopisa www. respiratio.info.

Savjet za zdravlje pri Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštitite Republike Srpske akreditovao je “Majske pulmološke dane”, kao internacionalni kongres najvišeg ranga.

druženje doktora porodične medicine Republike Srpske je 1920. maja 2023. godine, po dvanaesti put, obilježilo Svjetski dan doktora porodične medicine organizovanjem stručnog skupa.

Svjetski dan doktora porodične medicine se na inicijativu WONCA (Svjetska asocijacija doktora porodične medicine) obilježava od 2010. godine sa ciljem da istakne vitalnu ulogu porodičnog ljekara i timova porodične medicine u efikasnom funkcionisanju cjelokupnog zdravstvenog sistema jedne države.

Porodična medicina obezbeđuje zdravstvenu žaštitu svakog pojedinca, porodice i brine o zdravlju cjelokupne zajednice. Ona je prvi nivo kontakta pojedinca sa nacionalnim zdravstvenim sistemom. Namijenjena je neselektivnim zdravstvenim problemima cjelokupne populacije, pruža zdravstvenu zaštitu svim članovima društva bez obzira na dob, pol, kateoriju bolesti ili problema vezanih za zdravlje. Svakog pojedinca posmatra kroz prizmu njegovih zdravstvenih, porodičnih, socijalnih i kulturoloških karakteristika. Zasnovana je na dugoročnom odnosu između ljekara i pacijenta. Integrisano se bavi promocijom zdravlja, prevencijom bolesti, liječenjem, rehabilitacijom, palijativnom njegom pojedinca iz fizičke, psihičke i socijalne perspektive. Porodična medicina je i savjetnik i rukovodilac zdravstvene njege u odnosu na ostale davaoce zdravstvenih i socijalnih usluga. Često predstavlja “vrata zdravstvenog sistema“, čini da se resursi zdravstvenog sistema koriste racionalno, efikasno.

Ovogodišnji slogan Svjetskog dana doktora porodične medicine i skupa u

XII stručni skup doktora porodične medicine, Zvornik, 19 - 20. maja 2023. godine

Porodični doktor –srce zdravstva

Zvorniku je „Porodični doktor - srce zdravstva“.

Na otvaranju skupa, predsjednik Udruženja doktora porodične medicine Republike Srpske dr Draško Kuprešak je čestitao Svjetski dan doktora porodične medicine, naglasivši da je Udruženje tu da pruži punu podršku

kolegama u istrajnosti u borbi za bolji položaj porodične medicine u zdravstvenom sistemu i društvu. Istakao je značaj porodične medicine u funkcionisanju cjelokupnog zdravstvenog sistema Republike Srpske.

Na skupu je učestvovalo više od 250 doktora iz Republike Srpske, Sr-

bije, Sjeverne Makedonije i Slovenije. Kroz 16 predavanja, raspoređenih u dvije sesije, učesnici su razmijenili znanja i iskustva iz prakse, predstavljene su nove smjernice za dijagnostiku i tretman različitih oboljenja i stanja sa kojima se u svakodnevnom radu susreću doktori porodične medicine. Primarni fokus dvodnevnog skupa su bile kardiovaskularne bolesti, kao vodeći uzrok morbiditeta, invalidnosti i mortaliteta u savremenom društvu. Na predavanjima se govorilo i o drugim temama značajnim za ljekarsku praksu. Obrađene su i teme iz pulmologije, gastroenterologije, urologije. Predstavljene su i najnovije Smjernice za borbu protiv pušenja u porodičnoj medicini. Drugog dana skupa organizovana je i radionica “Ambulantni monitoring krvnog pritiska”koju je vodio prof. dr Nebojša Tasić, predsjednik HISPA udruženja i predsjednik Svjetskog udruženja za vaskularno zdravlje. Radionicu je uspješno završilo 35 specijalista porodične medicine, koji će ovu dijagnostičku metodu moći koristiti u svakodnevnoj praksi u cilju

Dr Suzana Radić, spec. porodične medicine, učesnik skupa u Zvorniku, potvrđuje važnost uloge koju porodična medicina ima u funkcionisanju primarne zdravstvene zaštite i čitavog zdravstvenog sistema u Republici Srpskoj, ističući uvodno izlaganje prim. dr sc. med. Draška Kuprešaka, predsjednika Udruženja doktora porodične medicine

“Trenutno u našem zdravstvenom sistemu imamo 702 tima porodične medicine, od tog broja je samo 350 specijalista porodične medicine, ostalo su doktori medicine i specijalisti nekih drugih grana. Ovo je prelomna tačka za razvoj porodične medicine u Republici Srpskoj i potrebna je dodatna energija da se mladi doktori zainteresuju za porodičnu medicinu. Veoma je kompleksno raditi na primarnom nivou. To je odgovoran posao, koji podrazumijeva istrajnost i kompetentnost da u kratkom vremenskom periodu uspostavite ispravnu dijagnozu i multisektorsku saradnju. Mladi doktori se teško odlučuju za specijalizaciju porodične medicine, jer je teška i sveobuhvatna, a ne pruža finansijsku satisfakciju kao neke druge “elitnije” specijalizacije, kao ni mogućnost dodatne privatne prakse. Sve u cilju poboljšanja statusa porodične medicine i boljih uslova za liječenje naših pacijenata, Udruženje je predložilo Ministarstvu zdravlja i medicinskim fakultetima Republike Srpske jedno brzo rješenje u vidu programa dodatne edukacije u trajanju od šest mjeseci kako bi doktori medicine prošli trening i na ta taj način dobili edukativno-stručni osnov za upravljanje timovima porodične medicine”, rekao je dr Kuprešak.

Predsjednik Udruženja doktora porodične medicine Podružnice Zvornik dr Goran Birčaković naglasio je značaj HISPA centra za stanovništvo ove regije.

što kvalitetnije dijagnostike i liječenja povišenog krvnog pritiska.

Na skupu su uručene i zahvalnice članovima Udruženja doktora porodične medicine prim. dr Tanji Banduki, specijalisti porodične medicine, i dr Vesni Stanišljević, specijalisti medicine rada, za postignute rezultate u ostvarivanju ciljeva i zadataka Udruženja.

Doktor Goran Birčaković, predsjednik Podružnice Zvornik Udruženja doktora porodične medicine Republike Srpske, koji je i organizator stručnog skupa, iskazao je zadovoljstvo zbog dobre posjećenosti skupu koji je po prvi put ove godine trajao dva dana. Zahvalio se svima koji su dali doprinos organizaciji ovog događaja.

Pripremila: Dr Danijela Žepinić

“Prevencija je, uz invazivnu dijagnostiku i terapiju, osnov liječenja kardiovaskularnih bolesti. HISPA centar nije samo centar za liječenje kardivaskularnih oboljenja, to je mjesto za prevenciju bolesti i očuvanje zdravlja, gdje će edukovani zdravstveni radnici pružiti svakom pacijentu personalizovani i multidisciplinarni program dijagnostike i terapije”, rekao je dr Birčaković.

Mnogobrojne analize su pokazale da države sa dobro razvijenom i uspješnom primarnom zdravstvenom zaštitom imaju manje troškova unutar zdravstvenog sistema i pružaju kvalitetnije usluge u odnosu na one sa slabijom orijentacijom prema primarnoj zaštiti i prevenciji.

Upravo slogan “Porodični doktor - srce zdravstva” govori o značaju i važnosti porodične medicine i porodičnog doktora koji je prva stepenica, prva linija odbrane, uvijek tu za pacijente i njihove porodice. Pored svih poteškoća sa kojima se susreću u radu, naročito u vrijeme pandemije COVID-19, još jednom su pokazali da je njihova uloga ključna u očuvanju zdravstvenog sistema.

Stručni skup u Zvorniku, osim što je učesnike obogatio novim vještinama i znanjima iz različitih oblasti medicine, pokazao je da u ovim izazovnim vremenima treba razgovarati, predlagati i pronalaziti nova rješenja za tekuće problem, jer uvijek ima prostora za napredak.

Dr Suzana Radić, specijalista porodične medicine

Jubileji

Susret prošlosti i budućnosti

Ugodini obilježavanja šezdesetogodišnjice od osnivanja Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, kao jedan od najvažnijih događaja bio je tradicionalni internacionalni X forum Instituta koji je održan pod motom “Šezdeset godina Institutaprošlost i budućnost su ovde”, održan u beogradskom hotelu “Metropol” u periodu 19 – 21. aprila 2023. godine. Okupio je preko 200 učesnika iz Srbije, Republike Srpske/Bosne i Hercegovine, Francuske, Švajcarske i Njemačke.

Specifičnost ovog vrhunskog stručno-naučnog događaja ogledala se upravo u navedenom motu Simpozijuma, kada su u svih pet simpozijuma (adiktologija, adultna psihijatrija, dječja i adolescentska psihijatrija, neurologija i psihoterapija) predavači bili mlađi ljekari i zdravstveni saradnici, klinički asistenti i doktoranti sa odgovarajućih odjeljenja Instituta, a moderatori sesija njihovi mentori i šefovi odjeljenja, ali profesori i rukovodioci Instituta koji su u penziji.

Direktorka Ustanove prof. dr Milica Pajović Milovančević je, tokom ceremonije otvaranja, podsjetila kroz istorijski

osvrt na razvoj ove ustanove, koja je postala prepoznatljiva ustanova na svim relevantnim mapama profesionalnih, naučnih, publicističkih i edukativnih institucija zaštite mentalnog zdravlja u svjetskim razmjerama.

Svi učesnici imali su priliku da na visokokvalitetan način dobiju prikaze aktuelnih kretanja u svim oblastima kojima se bavi Institut, a predsjednica Naučnog odbora prof. dr Nađa Marić Bojović je u uvodnoj sesiji najave početka Naučnog programa istakla da je cilj Foruma upravo podsticanje učesnika na konstruktivne i kvalitetne diskusije nakon svakog simpozijuma, kao direktne razmjene ili dopune znanja učesnika, ali i moderatora i predavača.

Pored simpozijuma, Naučni program obuhvatio je i tri plenarna predavanja koja su održali uvaženi gosti Foruma prof. dr Bruno Fallisard (Francuska), prof. dr Andrea Raballo (Švajcarska) i prof. dr Aleksandar Dimitrijević (Njemačka), kao i KME kurs prve kategorije iz psihopatologije, kojeg je vodio prof. dr A. Raballo (Univerzitet u Luganu). Tokom Foruma održano je i nekoliko satelitskih simpozijuma dijela kompanija koje su pomogle organizaciju skupa.

Stručni događaji

Trendovi u biološkoj psihijatriji

Vrhunski kvalitet Naučnog programa, uz izvrsnu pripremu jubilarnog Desetog foruma, zahvaljujući velikim zalaganjima i trudu Organizacionog odbora na čelu sa prof. dr Oliverom Vuković najbolji su poklon Institutu za njegov jubilej, za izuzetno poštovanje - 60 godina rada i napredovanja u pružanju kvalitetne zaštite mentalnog zdravlja stanovništvu, ali i formiranju novih generacija psihijatara i drugih stručnjaka zaštite mentalnog zdravlja.

Pripremili: Prim. dr Goran Račetović, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor

Dr Slobodanka Grujić Timarac, Bolnica “Dr Mladen Stojanović” Prijedor

Nakon pauze zbog COVID-19 pandemije, održavanje Internacionalnog XIII simpozijuma iz biološke psihijatrije/psihofarmakologije predstavlja nastavak održavanja tradicionalnog stručno-naučnog okupljanja psihijatara, ali i drugih stručnjaka u oblasti zaštite mentalnog zdravlja u našoj zemlji i šire, kao kontinuitet aktivnosti Udruženja za biološku psihijatriju/ psihofarmakologiju u Federaciji Bosne i Hercegovine (UBPPFBiH). Oko 100 učesnika i predavača iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske, Njemačke, Slovenije i Norveške su u Hotelu “Holiday” u Sarajevu, tokom perioda 13 – 14. maj 2023. godine, prezentovali nove trendove i preporuke za biološki pristup tretmanu različitih psihijatrijskih oboljenja, uz naglasak na sveobuhvatnosti liječenja i glavnim ciljem postizanja oporavaka, a ne remisija, što ima direktnog uticaja na sveukupni kvalitet života ove vulnerabilne grupe stanovništva. Specifičnost Simpozijuma bilo je i kreiranje zasebnih sesija mladih psihijatara, ljekara na specijalizaciji, ali i saradnika - psihologa, socijalnih radnika i medicinskih tehničara/sestara.

Tokom Simpozijuma promovisani su novi Vodič za liječenje depresije i novo izdanje knjige o uvodu u psihijatrijski dio nove Međunarodne klasifikacije (MKB-11), a održana su i dva mini-simpozijuma kompanija koje su podržale organizaciju ovog događaja. Organizatori su se potrudili i za socijalni dio programa te su učesnici i predavači na Svečanoj večeri, kao kontinuitetu njegovanja međusobnih postojećih ili kreiranja novih kontakata sa kolegama i prijateljima.

Koorganizatori 13. simpozijuma iz biološke psihijatrije/psihofarmakologije bili su Klinika za psihijatriju Kliničkog centra Univerziteta Sarajevo i Udruženje psihijatara u Bosni i Hercegovini, a održan je pod patronatom Evropske psihijatrijske asocijacije, a uz podršku Svjetske federacije društava za biološku psihijatriju, čiji je predsjednik, prof. dr Lakshmi L. Yatham iz Kanade video-porukom pozdravio organizatore, predavače i učesnike Simpozijuma.

Izvrstan program i visoki nivo organizacije svih segmenata ovog simpozijuma, koji je rezultat zalaganja Organizacionog odbora, na čelu sa prof. dr Amrom Memić Serdarević, predsjednicom UBPPFBiH, motiviše učesnike i druge koleginice i kolege da budu dio narednog, XIV simpozijuma iz biološke psihijatrije/psihofarmakologije koji je planiran da se održi polovinom maja 2024. godine u Neumu.

Pripremio: Prim. dr. Goran Račetović, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor, Sekretar UPuBiH, član Organizacionog odbora

Stručni događaji

Bolesti zavisnosti u novom vremenu

UHotelu “Mostar” održana je 3. juna 2023. godine Devetnaesta mostarska psihijatrijska subota, tradicionalni međunarodni simpozijum, koja je ove godine kroz temu “Zavisnosti 21. stoljeća” pažnju posvetila poremećajima i oboljenjima iz oblasti adiktologije. Predavači su bili istaknuti stručnjaci iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije, a na simpozijumu su za preko 100 učesnika, kroz tri sesije, prikazali nova znanja i stavove o problematici hemijskih i nehemijskih zavisnosti u svim starosnim grupama, kao rastućem sve-

prisutnom problemu savremenog društva. Kritički, ali i naučni osvrt iznesen je u kvalitetnim izlaganjima, a u okviru simpozijuma iskustva u tretmanu i rehabilitaciji prezentovala je jedna od članica komune u našoj zemlji, kao predavač u okviru Naučnog programa. Na simpozijumu su, pored toga, prikazana najnovija saznanja iz oblasti zavisnosti u razvojnoj dobi, zavisnosti o novim tehnologijama (mobilnim telefonima, internetu i dr.) te pristup patološkim kockarima, dokumentovanje terapijskog pristupa u tretmanu bolesti zavisnosti te zavisnosti kroz prizmu savremenog doba. Tokom Simpozijuma održana su i dva mini-simpozijuma kompanija koje su podržale događaj.

Ovaj naučni psihijatrijski skup je izuzetno značajan jer je kao cilj imao razvoj saradnje i kreativnosti u razmjeni znanja iz ove oblasti. Naučni program Simpozijuma bio je namijenjen za sve stručnjake iz oblasti mentalnog zdravlja, ali i za ljekare primarne zdravstvene zaštite, a aktivne diskusije i prijedlozi su doprinijeli radu i uspješnosti Devetnaeste mostarske psihijatrijske subote, zajedno sa Organizacionim odborom na čelu sa akademikom prof. dr Draganom Babićem, predsjednikom UPuBiH, i Naučnim odborom, predvođenim akademikom prof. dr Mirom Jakovljevićem iz Zagreba.

Simpozijum je organizovalo Sveučilište u Mostaru, dok su koorganizatori bili Udruženje psihijatara u Bosni i Hercegovini (UPuBiH), Internacionalna akademija nauka i umjetnosti u Bosni Hercegovini, Liječnička komora Hercegovačko-neretvanske županije, pod patronažom Evropske psihijatrijske asocijacije.

Radujemo se jubilarnoj Dvadesetoj mostarskoj psihijatrijskoj suboti, prve subote u junu 2024. godine.

Pripremili: Akademik prof. dr sc. med. Dragan Babić, predsjednik UPuBiH Prof. dr sc. med. Marija Burgić Radmanović, potpredsjednica UPuBiH

Prim. dr Goran Račetović, sekretar UPuBiH

Mediji i mentalno zdravlje

ovog priručnika bili su prim. dr Goran Račetović, načelnik Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Doma zdravlja Prijedor, i gost recenzent prof. dr sc. med. Marija Burgić Radmanović, redovni profesor u trajnom zvanju sa Katedre za psihijatriju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci.

U predstavljanju ove značajne publikacije, prisutni su mogli da saznaju

UGradskoj čitaonici u Prijedoru je 31. maja 2023. godine promovisana publikacija “Etičko izvještavanje o mentalnom zdravlju” u sklopu predstavljanja izabranih djela zavičajnih pisaca regije Prijedor, a nakon izbora poslije objavljenog konkursa. Promoteri

o različitim pristupima u izvještavanju i praktičnoj upotrebi priručnika u radu medijskih i mentalno-zdravstvenih profesionalaca, koji su podstakli grupu autora, nakon inicijative nadležnih entitetskih ministarstava i podrške Projekta mentalnog zdravlja i Vlade Švajcarske da prikupe i prikažu najbolje primjere adekvatnog informisanja javnosti o mentalnom zdravlju i naročito smetnjama u mentalnom zdravlju. Istovremeno, cilj promocije je i podizanje svijesti o važnosti mentalnog zdravlja u sveukupnom zdravlju i destigmatizacija osoba sa smetnjama u mentalnom zdravlju i njihove bliske okoline.

Pripremili: Prim. dr Goran Račetović, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor, Prof. dr sc. med. Marija Burgić Radmanović, Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci

UUKC Republike Srpske je 20.5. i 21.5.2023. godine održan kurs za osnovnu primjenu ultrazvuka u hitnoj i intenzivnoj medicini i hitnim stanjima u pedijatriji. Saradnja UKC Republike Srpske i ljekara iz slovenačkog udruženja WINFOCUS započela je prošle godine.

U UKC Republike Srpske je održan niz sličnih seminara kroz koje je do sada edukovano više od stotinu mladih ljekara, zaposlenih u UKC Republike Srpske, specijalizanata urgentne medicine, anestezije, interne medicine, kardiologije, pulmologije i drugih grana koje učestvuju u radu i dežurstvima u Urgentnom centru. Cilj ovakve vrste edukacije jeste integrisanje ultrazvučnog pregleda u klinički pregled i invazivne procedure, koji je standardan u svim razvijenim zemljama. Prvi put su edukacijom obuhvaćeni i ljekari koji se bave zbrinjavanjem hitnih stanja kod djece.

Ulaganjem u edukaciju kadra u UKC Republike Srpske je formiran i instruktorski tim koji učestvuje u edukaciji na istim i sličnim seminarima. Na ovaj način naša ustanova unaprijeđuje i poboljšava kvalitet rada i postaje vodeća zdravstvena ustanova ne samo u Republici Srpskoj, nego i u regionu.

Generalni direktor prof. dr Vlado Đajić je naglasio da je edukacija medicinskog osoblja od velikog značaja. „Blizu 40 ljekara iz UKC Republike Srpske je danas na edukaciji. Hvala kolegama iz Slovenije što sudošli da edukuju naš kadar i hvala mojim saradnicima na organizaciji. Nećemo ovdje stati, idemo dalje. Ulaganjem u kadar i opremu doprinosimo razvoju UKC Republike Srpske. Ovaj kurs je od velikog značaja jer se radi o otkrivanju bolesti i liječenju naših najmlađih pacijenata,“ naglasio je prof. dr Vlado Đajić.

Načelnica Urgentnog centra dr Slavica Zeljković je istakla zadovoljstvo što se u UKC Republike Srpske uvo-

di novi koncept ultrazvuka u medicini. „Ovaj ultrazvuk ljekar koristi neposredno uz pacijenta i ultrazvučni pregled se uvrštava u klinički pregled. To je posebno bitno kod teško oboljelih pacijenata. Ovo je već peti kurs koji organizujemo uz podršku našeg rukovodstva te smo više od 100 ljekara obučili,“ naglasila je dr Zeljković.

Dr Matija Žerdin, pedijatrijski radiolog iz UKC Maribor, je naglasio da UKC Republike Srpske ima izvrsnu opremu i odličan medicinski kadar. „Želimo da prenesmo naše znanje na ljekare, posebno pedijatre iz UKC Republike Srp-

ske, koji su jako zainteresovani te je jako lijepo sarađivati s njima. Važno je tačno utvrditi dijagnozu, što je često teže kod djece,“ istakao je dr Žerdin.

Dr Dragica Jojić, pedijatar - neonatolog iz UKC Republike Srpske, je naglasila da je ova edukacija od velikog značaja. „Ova edukacija i sam način primjene će nam omogućiti ubrzanje u postavljanju dijagnoze. Značaj ove edukacije za ljekare koji rade sa teškim pacijentima je višestruk, jer se gledaju pluća, srce i abdomen. Hvala rukovodstvu što nam je omogućilo ovu edukaciju,“ istakla je dr Jojić.

Edukacija primjene ultrazvuka u hitnoj i intenzivnoj medicini i hitnim stanjima u pedijatriji

Jahorina, olimpijska lepotica, evo već sedmu godinu širi svoje skute i u njih privija vredne pregaoce, medicinske radiologe i inženjere medicinske radiologije, željne novih znanja i voljne da svoja saznanja i praktična iskustva podele među sobom. I Hotel „Termag“, po sedmi put, je širom otvorio svoja rajska vrata i u svoje ekskluzivne i prostrane odaje smestio i ugostio preko 170 učesnika VII balkanskog radiološkog kongresa sa međunarodnim učešćem. Od 21-23. aprila ove, 2023. godine, „Termag“ je bio stecište stručnjaka koji se bave dijagnostikom, radioterapijom te nuklearnom medicinom. Vođeni ugodnim ambijentom i, naravno, tradicijom okupili su ih članovi Udruženja medicinskih radiologa i diplomiranih inženjera medicinske radiologije Republike Srpske. Okupili su svoje kolege i uvažene profesore na kongres, kako bi čuli sve novo što su za duži niz godina, od poslednjeg VI kongresa 2018. godine iznedrile nauka i praksa. Šest kongresa do 2019. godine. Usledila je pauza. Nastupila je pandemija virusa korona. U to vreme, za specijaliste radiologije, strukovne medicinske radiologe, diplomirane inženjere i radiološke tehničare, bilo je mnogo posla. Bili su neumorni u svim izazovnim situacijama koje je zametao nepredvidivi virus korona. Udruženje strukovnih medicinskih radiologa i diplomiranih inženjera medicinske radiologije Republike Srpske, obeležavajući 11 godina postojanja, sa partnerima i sponzorima, odvažno je iskoračilo, nastavljajući organizaciju ovog prestižnog kongresa. Radiološke discipline nije ništa usporilo. Sve u korak s vremenom i tehnološkim napretkom. Stoga je ovaj kongres potvrda da je prava prilika za susret, razmenu iskustava i druženje. I kako reče gospodin Dejan Pavlović, počasni predsednik Udruženja, specijalista strukovne medicinske radiologije i predsednik Organizacionog odbora:“ Ovo je najveća smotra radiologije ne samo u RS, već i šire. Ovaj kongres je zasigurno najznačajniji na Balkanu. Njegov cilj je da stručnjaci iz Srpske razmijene iskustva sa kolegama iz regiona radi unapređenja struke i upoznavanja sa novim metodama koje se primjenjuju u svijetu. No, osim edukacije i razmjene iskustava, veliki značaj ovoga skupa je što omogućava upoznavanje i umrežavanje eminentnih stručnjaka iz Foče, Banjaluke, Dobo-

Jahorina, 21-23. april 2023. godine

VII balkanski radiološki kongres sa

međunarodnim učešćem

ja, Prijedora, Sarajeva, Tuzle, Mostara, Beograda, Novog Sada, Niša, Zagreba, Maribora, Podgorice...“ istakao je gospodin Pavlović.

„Poštovane koleginice i kolege! U ime organizacionog odbora Udruženja strukovnih medicinskih radiologa i diplomiranih inženjera medicinske radiologije RS želim Vam dobrodošlicu na VII balkanski radiološki kongres sa međunarodnim učešćem ”. Tako je, na svečanom otvaranju, svoje obraćanje prisutnima, u predvečerje tog petka, 21. aprila, započeo predsednik Udruženja strukovnih medicinskih radiologa i diplomiranih inženjera medicinske radiologije RS gospodin Mirko Petrić, dipl. ing. medicinske radiologije i nastavio: „Jahorina, najljepša planina i Hotel „Termag“, biser

kongresnog turizma, uvijek nas dočekuju raširenih ruku i otvorenog srca, punog ljubavi. Od kada postojimo kao udruženje, bili smo odlučni, znajući da s realno postavljenim ciljevima, realno i optimistično možemo sprovesti naše ideje u život. Zajedno, sa zbirom ideja i dobrih odluka, postigli smo da smo zajednica koja napreduje, zajednica u koju donosimo znanje i dobru volju. Posao koji radimo, neprestana je igra talasa, svjetlosti i svjetlopisa, prikaza... a sve je plod hiperdinamične nauke koja nam je nametnula dobro prihvaćeno pravilo da svakodnevno pratimo naučna i praktična dostignuća da bismo konstantno bili konektovani na nova znanja i usavršavanje vještina. Stoga će se naši predavači potruditi da u edukativnom dijelu kongresa

Piše Vera Pušac

predoče svoja znanja, iskustva i novine iz grane medicine kojoj pripadamo. Kao što vidite iz programa, mi ćemo iz ovog edukativnog vikenda izaći bogatiji za nova saznanja iz radiologije, radioterapije, nuklearne medicine, zaštite od zračenja… Napominjem da će se na kongresu govoriti o temama veoma bitnim za budućnost radiologije, a to je vještačka inteligencija. Prvi put su na kongresu prisutni i predstavnici Svetske - međunarodne agencije za atomsku energiju, što je nama čast. Ponosan sam i što je naše udruženje uspjelo da izda treći stručni radiološki časopis RAD INDEKS, u kojem su publikovani radovi naših kolega iz regiona“, kazao je gospodin Petrić i dodao da je radiologija grana medicine koja se dijagnostički najbrže razvija i daje veliki doprinos ostalim granama medicine.

Prvi put od kada se organizuju, na Balkanskom radiološkom kongresu imali smo čast da čujemo i predavača iz Međunarodne agencije za nuklearnu energiju, koja ima odličnu saradnju sa Agencijom za radijacionu i nuklearnu bezbednost BiH. S tim u vezi, skupu se obratio gospodin Zoran Tešanović, zamenik direktora državne regulatorne agencije za radijacionu i nuklearnu bezbednost BiH i državni koordinator za saradnju sa međunarodnom agencijom za atomsku energiju u Beču, i govorio o međunarodnoj saradnji, podršci i razvoju kadrova kroz projekte Međunarodne agencije za atomsku energiju. Gospodin Tešanović se zahvalio Međunarodnoj agenciji na svesrdnoj pomoći koju pruža BiH, ali i ostalim zemljama u regionu. Posebna zahvalnost i svetski priznatom ekspertu Međunarodne agencije za atomsku enrgiju, prof. dr Enrique (Enrike) Estrada Lobati koji je učinio veliki napor da dođe, da uveliča ovaj skup i da kroz svoju prezentaciju novih trendova u lečenju i dijagnostici karcinoma, predstavi najnovija dostignuća.

Kongres je otvoren predavanjem profesorke na Medicinskom fakultetu u Beogradu dr Ružice Maksimović, iz Centra za radiologiju i magnetnu rezonancu Kliničkog centra Srbije, na temu „Dijagnostička vrednost magnetne rezonance srca kod miokarditisa“. Profesorka Maksimović kaže da je magnetna rezonanca najnovija dijagnostička procedura koja se koristi u dijagnostici pacijenata sa zapaljenjem srčanog mišića koji su, kako ona ističe, u ekspanziji nakon pandemije corona virusa.

Mnoga eminetna imena su bila na ovom kongresu. Prof. dr Jovica Šaponjski, profesor na Katedri radiologije, Klinika za kardiologiju, KC Srbije, Beograd, govorio je na temu “COVID-19 i periferna vaskularna bolest, mesto radiologije u dijagnostici bolesti” Puk. dr Dragan Dulović, spec. radiologije, VMA, Beograd, nastupio je sa temom”Značaj doplersonografije u pacijenata sa transplantiranom jetrom”. Prof. dr Zorica Milošević, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, sa predavanjem na temu “Dopunske mamografske projekcije: kada radiološki tehničar preuzima inicijativu”. Prof. dr Radiša H. Vojinović, Fakultet medicinskih nauka, Univerzitet u Kragujevcu, sa temom “Uloga kompjuterizovane tomografije u dijagnostičkom algoritmu ekspanzivnih promena nadbubrežnih žlezda”. Doc. dr sc. Muris Ibralić, Poliklinika “Agram” Sarajevo, sa temom “Značaj CT-a kod kraniocerebralnih povreda”. Dr sc. Halil Ćorović, UKC Sarajevo, govorio je o “Primjeni veštačke inteligencije i mašinskog (dubokog) učenja u nuklearnoj medicini” te kolege koje pišu i prezentuju radove iz ove oblasti medicine već duži niz godina.

Učesnici kongresa, osim prilike da razmene mišljenja i prikažu novija dostignuća, usmerena na unapređenje radiologije, imali su lepu priliku da se upoznaju i druže. Tradicionalno dobra, izvrsno osmišljena i realizovana i nadasve uspešna organizacija u svakom smislu, postala je prepoznatljiv pečat koji krasi ovaj kongres, kojem se učesnici vidno raduju i rado odazivaju. Stoga sve pohvale i čestitke organizatorima, koji svaki put, a već tradicionalno, naprave kompletan užitak - i radni i opuštajući. Želja i težnja organizatora da od ovog VII balkanskog kongresa radiologa prirede kongres za pamćenje

i takvu saradnju koja neminovno vodi još većem i plodonosnijem uspehu, u potpunosti je ostvarena, jer ovaj kongres je i u organizacionom i u stručnom smislu nadmašio sva očekivanja. Ovaj naučni skup je i znalački i profesionalno organizovan, ali uz veliku zahvalnost sponzorima bez kojih bi to bilo nemoguće učiniti. Da bi se organizovao jedan ovakav skup, mnogo vrednih i sposobnih ljudi mora biti angažovano. Ne možemo a da ne istaknemo ulogu gospodina Dejana Pavlovića i gospodina Mirka Petrića. Ova dva mlada čoveka, široko otvorenih vidika, predvidivih i uvek mogućih rešenja, manirima iskusnih lidera, s poštovanjem i domaćinski, dočekivali su i ispraćali učesnike kongresa i ostavili prijatan utisak dubokog respekta svih i svega, vezanog za ovaj događaj. O tome govore i reči

predsednika Udruženja gospodina Petrića na zatvaranju još jednog, veoma plodonosnog druženja:”Poštovane koliginice i kolege, s nadom i željom da i dalje gradimo našu prepoznatljivu profesionalnu piramidu, zahvaljujem Vam što ste dio tima, koji zajedno sa nama ideje pretvara u djela i učvršćuje našu ljubav prema ovoj plemenitoj profesiji“.

Gospodin Dejan Pavlović i dr Momir Pušac (uručenje Zahvalnice Medici.com-u za izuzetan doprinos i dugogodišnju saradnju)

„Život nije problem koji treba riješiti, već stvarnost koju treba doživjeti. Život je zaista jednostavan, ali ljudi insistiraju da ga zakomplikuju. Život je deset odsto onoga što ti se dogodi i devedeset odsto kako ti na to reaguješ:“

XXI simpozijumu Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske sa međunarodnim učešćem „Non scholae, sed vitae discimus“ – „Ne za školu, već za život učimo“ planiran je da se održi u Nacionalnom parku Sutjeska. Zbog štrajka zaposlenih u Nacionalnom parku Sutjeska organizacioni odbor je morao da promijeni u posljednji čas mjesto održavanja simpozijuma koji je, zahvaljujući razumijevanju zaposlenika Hotela „Balkana“ održan na Balkani – Mrkonjić Grad u periodu 1.6 - 4.6.2023. godine.Učesnici Simpozijuma su bili iz Slovenije, Hrvatske, Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Srbije, Sjeverne Makedonije, Crne Gore, Njemačke, Švedske, Norveške, Švajcarske....

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske je po dvadeset i prvi put organizovalo veliko okupljanje impresivnog broja priznatih stručnjaka iz svijeta sestrinske njege. Simpozijum je bio prilika za razmjenu strukovnog i naučnog iskustva i pružena je prilika da se umjesto Nacionalnog parka Sutjeska, učesnici upoznaju sa izuzetnim ljepotama i vrijednostima Balkane i Mrkonjić Grada. Ovaj skup je bio namijenjen svima koji se bave direktno ili indirektno sestrinskom njegom. Rad simpozijuma se odvijao kroz plenarna predavanja, usmena izlaganja, poster prezentacije, usklađene diskusije, čime je pružena prilika svim učesnicima za razmjenu informacija vezanih za stručni rad, naučna istraživanja, nove ideje i tehnologije te njihovu primjenu u svakodnevnoj praksi. Članovi udruženja prate savremena dostignuća sestrinske profesije, a sve sa ciljem poboljšanja brige za ljudsko zdravlje. Ne postoji ni-

Ne za školu, već za život učimo

Non scholae, sed vitae discimus

Pripremila: Mr Živana Vuković Kostić, predsjednica UO UMSTIB Republike Srpske

šta važnije od obrazovanja, tu je ulog najveći jer naša budućnost zavisi od kvalitetnog obrazovanja u sadašnjosti.

„Obrazovanje se ne sastoji od toga koliko ste zapamtili ili koliko znate. Sastoji se od toga da razlikujete koliko znate, a koliko ne:“ Anatol Frans

Plenarna tematika kojom smo se bavili u toku simpozijuma:

• “Percepcija javnosti o medicinskim sestrama”

• “Medicinske greške i odgovornost”

• “Obrazovanje i primjena u savremenom sestrinstvu”

U toku Simpozijuma je održan okrugli sto u organizaciji udruženja pod nazivom „Zakonska regulativa u sestrinstvu u prošlosti i primjena postojeće“. Moderatori su bili: Veselka Gajić i Mirjana Ćurković.

Učesnici su u predviđenom vremenskom roku obradili i diskutovali na predložene i prezentovane teme. Diskusije su bile veoma dobre, diskutanti su obraćali pažnju na sadržaj svoga izlaganja nisu prelazili iz teme u temu, nije bilo nepotrebnih rasprava, bile su u okviru predviđenog vremena i interesantne slušaocima.

Diskusije su poticale na razmišljanje i dodatne diskusije. Otvorene su brojne teme i pitanja koja će biti obrađivana na sljedećim skupovima. Na kraju su diskutanti zaključili da se: – Mora više raditi na sprečavanju

25 godina od osnivanja

Udruženje medicinskih sestaratehničara i babica Republike Srpske je registrovano u Sudu 1998. godine. U toku Simpozijuma je obilježen jubilej 25 godina od osnivanja Udruženja medicinskih sestara-tehničara i babica Republike Srpske. Udruženje je u kontinuitetu radilo, stvaralo, opstajalo, imalo lijepih, ali i teških trenutaka, njegovi članovi i rukovodstvo su ga sačuvali i ova godina je veoma značajna za sve članove. Svih proteklih godina smo imali volju, snagu, viziju, motiv, znanje i sve potrebno za uspješan rad. Uspjeh treba da se mjeri ne toliko položajem do kojeg je neko dospio, već preprekama koje je morao da savlada.

U toku simpozijuma predstavljeno je „Naših 25 godina“, prisjetili smo se nekih događaja, skupova, aktivnosti, ličnosti koje su bile uz nas, nismo imali mogućnosti da nabrojimo sve naše aktivnosti, ali monografija će biti vodič za budući rad članova udruženja.

medicinskih grešaka i odgovornosti zdravstvenih profesionalaca kada je učine. Zdravstvene ustanove treba da imaju protokole prijavljvanja, ali i da zaštite one koji su načinili nenamjernu grešku, važno

je na vrijeme prijaviti grešku i spriječiti komplikacije i dodatnu štetu.

Motivisati medicinske sestre da se obrazuju u struci, nastaviti raditi kako bi se priznalo i vrednovalo obrazovanje i kompetencije u skladu sa obrazovanjem, ali i iskustvom koje posjeduju medicinske sestre sa dugogodišnjim radnim stažom.

Onemogućiti prekvalifikacije iz drugih zanimanja u zdravstvena zanimanja.

Uvesti predmet zdravstveno vaspitanje u osnovne škole, predavači na tom predmetu treba da budu diplomirane medicinske sestre.

Prezentacije su bile dobro urađene, korisne, inspirativne, zanimjive, kvalitetno urađene. Predavači su poštovali vrijeme izlaganja.

Anketom koja je urađena učesnici su zadovoljni saznanjima, ponijeli su lijepe uspomene kako na radni dio, tako i na društveni. Izjavili su da žele ponovo doći na skupove u organizaciji Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske.

Balkanska asocijacija medicinskih sestara je bila organizator okruglog stola na temu: „Obrazovanje medicinskih sestara“ moderator je bio Goran Mošić, predsjednik asocijacije.

Balkanska asocijacija medicinskih sestara ima tradiciju da na stručnom skupu, u organizaciji članice asocijacije, posadi drvo prijateljstva. Dana 2.6.2023. godine predstavnici Balkanske asocijacije medicinskih sestara na čelu sa predsjedikom Goranom Mošićem su bili u posjeti JZU DZ „Jovan Rašković“ Mrkonjić Grad, gdje su imali prijem kod direktora Doma zdravlja gospodina Dejana Gavrilovića. Nakon sastanka su u krugu zdravstvene ustanove posadili drvo prijateljstva koje će zaposlene podsjećati na Simpozijum koji je organizovan uz njihovu pomoć

na njihovoj regiji.

”Izgleda nemoguće, dokle god se ne završi” je bila radionica u kojoj su učestvovali svi prisutni na simpozijumu i pokazala nam je da su medicinske sestre-tehničari i babice ono najbolje što svaka država ima. Sestrinstvo ne poznaje granice i iz godine u godinu smo radili na tome da sestrinska profesija nema granica kada je u pitanju prenos informacija, znanja, vještina, stručnog i naučnog rada.“

Podršku su nam i ove godine dali: Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, ministar dr Alen Šeranić, UKC Republike Srpske prof dr Vlado Đajić, Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, „NovoNordisk“, Institut zdravstva Republike Srpske, „Oktal Pharma“, „Widex“, „Medicom“ Bijeljina, „Đaković“ d.o.o., „Bimed“, „Lohmann Rauscher“, Udruženje hirurga Republike Srpske, „Abela pharm“, „Medimax“, „Berlin Chemie“ ...

Učesnici simpozijuma su bili iz udruženja Balkanske asocijacije medicinskih sestara. Srbiju su predstavljali: ESKULAP, UZR Loznica, Sestrinstvo, Udruženje medicinskih sestara-tehničara i babica Republike Srbije, UINARS/ HNSS, PULS u BiH; UMST u BiH, Udruženje hitne pomoći u FBiH, ZA NAS Sjeverna Makedonija, DMSBZT Ljubljana, koleginice i kolege iz Crne Gore, Federacije BiH, Republike Srpske.....

Na kraju su učesnici zaključili da nam je svima bila potrebna ova naša Balkana, baš ovakva kakva jeste. Cvijeće, drveće i trava bili su posvuda oko nas. Imali smo malo vremena i odvojili trenutak te zagrlili prirodu i tad smo tokom dana bili srećniji. Proveli smo malo vremena cijeneći drveće koje nam donosi sjenu i cvijeće koje boji naš svijet.

VI KONGRES i XXII Simpozijum

UMSTIB Republike Srpske sa međunarodnim učešćem će biti održan 6

-9.6.2024. godine u Banjaluci.

Šta me to diže u visine, među zvezde, u oblake...?

Soko ptica i njen let.

Šta me to čuva od zla i bede...?

Dobro srce i njegov plač.

...Plač, koji snagu vetra daje sokolu da se vine u visine, koji suze tuge kao bisere, u đerdan sreće niže, koji čoveka sa puta beznađa, u život vraća...

Čarobni ambijent izletišta Balkana, u blizini Mrkonjić Grada, bio je domaćin medicinskim sestrama, tehničarima i babicama, a istoimeni Hotel „Balkana“ otvorio je svoje „spasonosne“ odaje i ugostio vredne pregaoce, željne da nova saznanja i praktična iskustva razmene među sobom. Vođeni ugodnim i toplim ambijentom, članovi Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske, od 1-4. juna, ove, 2023. godine, okupili su svoje kolege, kako bi čuli sve novo što su iznedrile nauka i praksa. A da je uspostavilo dobre kontakte sa kolegama u okruženju, potvrdio je i veliki odziv učesnika kongresa iz svih krajeva bivše Jugoslavije, ali i šire.

Učesnici simpozijuma, osim prilike da razmene mišljenja, da potraže odgovore na brojna pitanja koja muče njihovu profesiju, da daju konstruktivne predloge, iznedrene kroz praksu, imali su jedinstvenu priliku i da se druže. Tradicionalno dobra, izvrsno osmišljena i realizovana i nadasve uspešna organizacija u svakom smislu, postala je prepoznatljiv pečat koji krasi svaki skup koji organizuje ovo udruženje, kojem se učesnici vidno raduju i rado odazivaju. Stoga sve pohvale i čestitke organizatorima koji svaki put, a već tradicionalno, naprave kompletan užitak - i radni i opuštajući. Želja i težnja organizatora da od ovog simpozijuma, čija organizacija nije imala sjajan početak zbog otkazivanja već zakazanog termina u Nacionalnom parku Sutjeska, da naprave „simpozijum za pamćenje“, u potpunosti je ostvarena, jer je ovaj simpozijum i u organizacionom i u stručnom smislu nadmašio sva očekivanja. Učesnici ovog trodnevog skupa, sa sobom nose jedno nezaboravno iskustvo i sećanje na divne momente, provedene na Balkani, koja svojim čarobnim spletom vijugavih poljana, razgranatog i moćnog drveća koje svojim vitim granama grli vode samoga jezera, ogledajući se u njemu kao kakve gizdave devojke. Oči se gube u toj čaroliji, a dušu uljuljka neki čudan smiraj. Ovaj skup je i znalački i profesionalno organizovan. No, bez kvalitetnih i sposobnih ljudi, simpozijum ne bi ispunio svoja očekivanja. Organizacioni tim, vođen čvrstom i znalačkom rukom gospođe Živane Vuković Kostić, predsednice UO UMSTIB Republike Srpske, žene otvorenih vidika, predvidivih i uvek mogućih rešenja, manirima iskusnog lidera, s poštovanjem i domaćinski, sa svojim timom je i dočekivala i ispraćala učesnike simpozijuma, ostavljajući tako prijatan utisak dubokog respekta svih i svega vezanog za ovaj događaj.

.. A istinsko blago je u srcima našim, u ljubavi, dobroti i radosti koju možemo i umemo da delimo sa drugima. Nesebičnost, čoveka čovekom čini... da pruži kap veselja k’o zračak svetlosti u tami, da novu nadu da, da probudi volju u iskonskoj borbi za život, kad se život od života iz ruku sudbine krade i otima... Čovek, humanost u sebi nosi i daje je. Ruku pruža, da most bude preko provalije.

Iz zapisa Vere Pušac, „Medici.com“

Sekcija babica i Sekcija sestara porodične medicine UMSTIB Republike Srpske održala je 27.4.2023. godine svoju redovnu aktivnost u prostorijama UKC Republike Srpske.

Skup je pozdravila predsjednica Sekcije i glavna sestra Klinike za ginekologiju i akušerstvo Aleksandra Topić. Zahvalila se prisutnima za dolazak na predavanja koja su pripremili.

Babice su najčešće ženske osobe koje pomažu ženama prilikom porođaja. Danas posao babica obavljaju ginekološko-akušerske sestre. One se razlikuju od medicinskih sestara, ali mogu biti obučene da rade i kao medicinske sestre.

Predavači su bile koleginice sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC

UMSTIB Republike Srpske

Sekcija babica i Sekcija sestara porodične medicine

Republike Srpske i JZU DZ Banjaluke:

– Nataša Kerkez – SC njega porodiilje

– Dragana Trkulja – Njega babinjare nakon prirodnog poroda

– Tanja Galonja – Prijem i njega novorođenčeta na odjelu fiziološke neonatologije –

Dragana Vučić – Dojenje, njega grudi, izmlazanje mlijeka

– Mirjana Ćurković – Zdravstvena

njega porodilje i novorođenčeta u kućnim uslovima

Nakon prezentovanih radova, uslijedila je diskusija u kojoj su predavači odgovorili na brojna pitanja prisutnih. Teme su veoma zainteresovale prisutne, a koleginice predavači su odgovorile na sva postavljena pitanja.

Trudnoća, porod, kao i babine su novost za svaku ženu, praćene su brojnim psihičkim i fizičkim promjenama. Nakon poroda za majku i bebu nastupa period privikavanja jednog na drugo, kao i adaptacija bebe na vanjski svijet. Porod je fiziološki proces koji završava rađanjem djeteta. Danas je jasno da ne postoji važniji i osjetljiviji period u čovjekovom životu, po njegovo ukupno zdravlje, nego što je period trudnoće. Pod prenatalnom brigom, savremena medicina obuhvata brigu ljekara ginekologa i akušerske sestre o trudnici i njenoj bebi, a ta briga ima za cilj prevenciju i rano otkrivanje problema u rastu i razvoju bebe.

Predsjednica UO UMSTIB Republike Srpske, Mr Živana Vuković Kostić

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, u saradnji sa JZU Bolnica „Sveti vračevi“ u Bijeljini i Fondacijom „Fami“, organizovalo je četvorodnevnu

edukaciju na temu „Razvoj menadžerskih vještina u sestrinstvu“.

Učesnici su imali priliku razgovarati o brojnim temama kao što su upravljanje ljudskim resursima, planiranje, izazovi i motivacija u menadžmentu, komunikacija medicinske sestre-tehničara te uticaj savremenih trendova u zdravstvenoj zaštiti na menadžment u sestrinstvu.

U okviru Projekta jačanja sestrin-

stva u Bosni i Hercegovini, koji se bavi razvojem menadžerskih i liderskih sposobnosti medicinskih sestara-tehničara, planiran je niz edukacija s ciljem jačanja menadžerskih vještina medicinskih sestara-tehničara na svim nivoima zdravstvene zaštite. Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske planira nastavak edukacija u okviru menadžmenta u sestrinskoj profesiji i u narednom periodu.

Radionica za razvoj menadžerskih vještina u sestrinstvu

Mentalno zdravlje ne primijetimo. Ali, tek onda kada ga izgubimo. Ova konstatacija zauzela je primjereno mjesto u aktuelnim reformskim procesima zdravstvenog sistema. U tome je veoma naglašena uloga Projekta mentalnog zdravlja koji 13 godina u BiH realizuje Institut za populaciju i razvoj, uz finansijsku podršku vlade Švajcarske. Ključni partneri su na adresi Minstarstva zdravlja i socijalne zaštite u Vladi RS i Ministarstva zdravlja Federacije BiH. Tokom rada završne konferencije ovog projekta, održane u Sarajevu od 8 do 10. juna 2023. godine učesnici su sa različitih aspekata ocijenili ishode dosadašnjih aktivnosti. Multisektorski pristup je zauzeo mjesto akcionog djelovanja, a primjeri dobre prakse zakonske okvire. Činilo se u početku da je populaciono-zdravstveni pristup zanemaren. Ali, kada su se u ovu složenu mrežu uključila udruženja korisnika usluga iz široke oblasti mentalnog zdravlja, dostignuti su očekivani efekti. Prvenstveno se to odnosi na destigmatizaciju i socijalnu integraciju osoba sa mentalnim smetnjama. To je bitno. Vratiti im ljudsko dostojanstvo. Radna terapija ovih „korisničkih udruženja“ se pokazala kao snaga društveno korisnog rada. Sportsko-rekreativne aktivnosti kao fizički pokretač ravnoteže uma i tijela. Svjedočili su to dokumentarni filmovi sa izvornim pričama korisnika koje su imali prilike da gledaju učesnici pomenute konferencije. Međutim, neposredan utisak ostavili su članovi Udruženja „Zajedno“ iz Banjaluke. Oni su tokom svog muzičkog nastupa notama ljubavi ispunili konferencijsku dvoranu. Kada se govori o zaštiti mentalnog zdravlja ljudi, često se apostrofiraju preventivni programi i razne publikacije. Tempo života u ovom vijeku digitalnih tehnologija zahtijeva njihovu

Završna konferencija Projekta mentalnog zdravlja u BiH

Za sve nas

Kruna 13-godišnjih aktivnosti

inovaciju u skladu sa nekim novim potrebama potencijalnih korisnika. Ovo se najviše tiče današnje generacije mladih koji se više okreću vršnjačkom modelu, a on je u ovom projektu naučno utemeljen pod nazivom „Zbog tebe, zbog nas“. Djelotvornost ovakvog programa se ogleda putem direktne komunikacije struke i javnosti, odnosno ciljnih grupa. Mnogo je svijetlih primjera pratilo aktivnosti Projekta zaštite mentalnog zdravlja u BiH tokom proteklih 13 godina. Među njima se izdvaja saradnja ustanova u zajednici sa ustanovama zaštite mentalnog zdravlja sekundarnog i tercijarnog nivoa. Kontinuitet brige o licima sa smetnjama u mentalnm zdravlju nakon završetka bolničkog liječenja uočen je kao bitan faktor uspješnih pozitivnih ishoda za svakog pojedinca. U tome koncept službi u zajednici je upravo temeljni princip puta ka punom oporavku što je u skladu sa preporukama koje uključuju individualizovani pristup, a ne samo postizanje remisije. To je posebno važno za lica

sa složenim psihijatrijskim oboljenjima u svim populacijskim grupama. Model zajedničkog planiranja otpusta lica sa smetnjama u mentalnom zdravlju iz bolnica uvršten je u Zakon o zaštiti mentalnog zdravlja Republike Srpske. Ovaj zakonski dokument, jedinstven u regionu i šire, obuhvatio je sve aspekte takve zaštite (promotivno-preventivne, tretmanske, rehabilitacione) kao i zaštitu prava lica sa smetnjama u mentalnom zdravlju i stručnjaka iz ove oblasti. Na kraju, učesnici ove završne konferencije su bili saglasni u stavu da je Projekat imao kontinuitet sa nizom profesija. Ostaje moralna obaveza da se nastavi jer su izgrađeni dobri temelji i utrošeno mnogo sredstava. Osim toga, Projekat je vidljiv i na međunarodnoj sceni zahvaljujući nesebičnom angažmanu dr Gorana Račetovića. Dakle, Projekat ima život a samim tim i budućnost. Na tim stazama sa njim je zajedno koračao i naš časopis „Medici. com“ kao medijski kompas mjerodavnih izvora informacija.

Svečanom ceremonijom, u prepunoj kongresnoj dvorani Hotela

“Mellain” u Tuzli, 19. maja 2023. godine, je otvoren Peti kongres fizioterapeuta Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem.

Organizatori kongresa su bili Udruženje/Udruga za fizioterapiju FBIH i Udruženje/Udruga fizioterapeuta u BiH. Tokom kongresa u pet sesija održano je 36 predavanja i osam radionica koje su pratili učesnici iz cijele BiH, Hrvatske, Slovenije, Srbije, Makedonije, Španjolske, Nizozemske i Južne Koreje.

Prema riječima Mirele Begić, predsjednice organizacionog odbora kongresa, cilj organizatora je bio istaći važnost fizioterapeutske djelatnosti što u konačnici ima za cilj unaprijediti struku.

“Programom su bile predviđene aktuelne teme koje su predstavili svjetski priznati stručnjaci čime su ispunjena naša očekivanja da ovaj kongres bude još jedna izvrsna prilika za sticanje novih saznanja i upoznavanje s najnovijim dostignućima. Biti domaćinom priznatim imenima medicinske struke i nauke, učesnicima iz cijelog svijeta, pored izuzetne časti bila je velika odgovornost i obaveza za nas organizatore. Iskreno se nadam da su stručni i naučni rad opravdali očekivanja učesnika i da smo bili dobri domaćini”, istakla predsjednica organizacionog odbora Begić.

Podršku organizaciji ovog značajnog stručnog skupa pružio je i Univerzitetski klinički centar Tuzla.

Direktor UKC Tuzla, prof. dr. med. sc. Denijal Tulumović, tokom ceremonije otvaranja kongresa, u svom obraćanju je istakao da Univerzitetski klinički centar Tuzla pruža podršku organizaciji svih stručnih skupova i da je

V kongres fizioterapeuta BiH sa međunarodnim učešćem

Uperiodu od 19. do 20. maja 2023. godine održana je 13. tuzlanska ORL škola. Organizatori ovog naučnog simpozija su bili Klinika za bolesti uha, grla, nosa i hirurgiju glave i vrata JZU UKC Tuzla i Udruženje traheotomiranih osoba Tuzla.

Učesnici simpozija su bili eminentni stručnjaci iz Turske, Austrije, Slovenije, Srbije, Hrvatske, S. Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Tuzlanska ORL škola ima tradiciju dugu 20 godina i organizovana je u okviru nastojanja da se stalnom edukacijom i razmjenom iskustava u oblasti uha, grla i nosa podiže nivo usluga prema krajnjim korisnicima.

ponosan na činjenicu da je Tuzla domaćin jednog ovakvog naučnog skupa. Direktor Tulumović je učesnicima zaželio uspješan stručni rad, korisne i zanimljive diskusije i, u konačnici, donošenje zaključaka koji će pomoći daljem razvoju oblasti o kojoj će se govoriti u okviru održavanja kongresa.

Peti međunarodni kongres fizioterapeuta Bosne i Hercegovine otvo -

renim je proglasila Karmen Suarez, prva dopredsjednica Evropskog regiona Svjetske konfederacije fizioterapeuta.

Peti kongres fizioterapeuta Bosne i Hercegovine je održan u prelijepom ambijentu Hotela “Mellain” u sklopu kojeg se nalazi i Lječilište “Aqua Bristol”, među Tuzlacima poznato kao Tuzlanska slana banja.

Održana Tuzlanska ORL škola

UUniverzitetskom kliničkom centru Tuzla uspješno je izveden operativni zahvat zamjene aortne valvule i aneurizme početnog dijela

UKC Tuzla, 31. maj 2023.

Procedura “Mini Bentall”

aorte. Riječ je o minimalno invazivnoj metodi “Mini Bentall procedure”. Prema riječima vođe operativnog tima, prof. dr. med. sc. Haruna Avdagića radi se o vrlo složenoj hirurškoj proceduri koja zahtijeva izvrsnu educiranost čitavog tima i specifičnu pripremu pacijenta. “Operativni zahvati ove vrste do sada nisu rađeni na Klinici za kardiovaskularnu hirurgiju UKC Tuzla, ali uz multidisciplinarni pristup i odličnu saradnju svih članova tima uspjeli smo izvesti ‘Mini Bentall’ proceduru koja predstavlja vrlo složen operativ-

ni zahvat. Postoperativni tok protiče uredno i pacijentica je trenutno stabilnih vitalnih parametara”, istakao je prof. dr. Avdagić.

Operativni tim Klinike za kardiovaskularnu hirurgiju činili su: prof. dr. med. sc. Harun Avdagić, subspecijalista kardiohirurgije i subspecijalista vaskularne hirurgije, uz asistenciju dr. Tarika Bakalovića i dr. Mirze Tokića, a anesteziolog je bila prof. dr. med. sc. Alisa Krdžalić, anestetičar Haris Zulić, instrumentar Senad Brković i perfuzionista Rijad Imamović.

druženje za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji SONATA

Trebinje i partnerska organizacija „Stop mobbing” Trebinje godinama ukazuju na probleme lica sa duševnim patnjama i interes, odnosno obavezu društva da se aktivno uključi u njihovu zaštitu.

Ciljevi naša dva udruženja su:

1. Promovisati socijalnu uključenost i unaprijediti kvalitet života osoba s mentalnim oštećenjima na regiji Istočne Hercegovine.

2. Profesionalnom rehabilitacijom za osobe sa psihičkim bolestima smanjiti funkcionalnu limitiranost, poteškoće i facilitirati osnaživanje pojedinca kako bi se mogao zaposliti i živjeti samostalno.

3. Smanjenje institucionalne zaštite za osobe s intelektualnim i mentalnim oštećenjima.

4. Edukacijom lica sa psihičkim bolestima i njihovih porodica pomoći da se bore sa utemeljenim predrasudama koje omalovažavaju njihove vrijednosti i ulaganja u njihovu socijalnu rehabilitaciju.

– Direktna ciljana grupa su osobe s intelektualnim i mentalnim oštećenjima (izabrana grupa, 15 osoba).

– Indirektna ciljna grupa su njihove porodice, pružaoci zdravstvene zaštite, civilno društvo, zdravstveni stručnjaci, stručnjaci iz drugih sektora koji su povezani sa zaštitom mentalnog zdravlja, lokalna zajednica (biće informisano oko 50.000 građana šire zajednice)

Rad Kluba za zdravo starenje Uloga ova dva udruženja u Trebinju izuzetno je velika i važna što se tiče i rada sa osobama starije životne dobi. Važno je da okolina ima empatiju prema starijim osobama te da se trudi prilagoditi komunikaciju i odnos njihovim potrebama i mogućnostima. Starije osobe su važan dio našeg društva, od njih možemo mnogo toga naučiti, sposobni su i dalje doprinositi vrijednostima koje društvo njeguje, a uče nas i o pomicanju naših vlastitih granica i sposobnosti prilagođavanja. Kao najčešće izazove na koje su nailazili u svom radu, učesnici navaode: prilagođavanje sadržaja radionica, radne terapije, organizovanje izleta (dogovor između učesnika). Kako bismo izašli u susret većini učesnika u radio-

Promocija socijalne uključenosti i unapređenje kvaliteta života osoba s mentalnim oštećenjima na regiji Istočne Hercegovine

Pripremili: Miholjka Janković, predsjednica Udruženja za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji SONATA i Anica Ramić, predsjednica UG “Stop mobbing” Trebinje

nicama, kod edukacija, predložili smo svakoj grupi da napravimo zajednički plan rada, koji se odnosi i na radionice, izlete, proslave... Na ovaj način dali smo im mogućnost da budu aktivni u kreiranju svoga rada i rada Kluba. – Starijim osobama (njih oko 60) kroz osnivanje Kluba za zdravo starenje pružena je prilika da preuzmu aktivnu ulogu u oblikovanju života zajednice prenošenjem zajedničkih i ličnih vrijednosti, mudrosti i vještina na mlađe generacije.

– Podstaknut je razvoj kvalitetnih i dostupnih programa koji su ovoj kategoriji stanovništva pružali kvalitetnu i kontinuiranu obuku koja bi omogućavala nadograđivanje vještina i znanja koja su potrebna za aktivnu participaciju u društvenoj zajednici.

Omogućeno zdravo kako mentalno, tako i fizičko starenje, preventivno uticanje da zadrže najviši mogući stepen fizičke i psihičke funkcionalnosti.

– Djelovano na podizanju svijesti o položaju starijih i senzibiliza-

cija nadležnih institucija (domovi zdravlja Istočne Hercegovine, Bolnica Trebinje, Centar za socijalni rad ) o mogućim oblicima diskriminacije kad su u pitanju stariji i njihov odnos prema njima. – Promocija aktivnog i zdravog starenja te prevencija i očuvanje zdravlja uopšte.

Rekreacija i zabava se ostvaruje zajedničkim šetnjama, izletima, društvenim igrama poput šaha, domina, pikada, čovječe ne ljuti se, karte i sl. slušanja muzike, čitanja štampe, gledanja TV.

Prava, obaveze i odgovornosti pacijenata RS

Članica koalicije MAAC Miholjka Janković, predsjednica UG „Sonata“ Trebinje, organizovala je dva sastanka na temu prava pacijenata u RS. Sastanku su prisustvovali zdravstveni radnici, slobodni umjetnici, nastavnici, penzioneri, saradnik-novinar. Predstavljen je prijedlog Prednacrta zakona

o pravima, obavezama i odgovornostima pacijenata RS koji su pripremili članovi Koalicije MAAC. Udruženju građana „Stop mobbing“ i članovima koalicije MAAC slijede zagovarački sastanci za donošenje i usvajanje zasebnog zakona, a sve za dobrobit pacijenata RS.

Radionica, organizator OSCE

Anica Ramić, predsjednica UG “Stop mobbing”, i Miholjka Janković, predsjednica UG „Sonata“ Trebinje, su na održanoj radionici u Trebinju, koju je organizovao OSCE, predstavnicima Grada Trebinje, mjesnih zajednica, Centra za socijalni rad, Doma penzionera, policije, predstavnicima medija i NVO predstavili zagovaračke aktivnosti UG “Stop mobbing” za donošenje Zakona o pravima odgovornostima i obavezama pacijenata RS.

protiv diskriminacije Trebinje. OSCE je prepoznao i podržao rad UG “Stop mobbing” i UG “Sonata” Trebinje u borbi protiv mobinga i diskriminacije i dodijelio im zahvalnicu za dosadašnju saradnju i rad.

Forum protiv diskriminacije

Trebinje

U Trebinju, u organizaciji OSCE, obilježeno je 10 godina rada Foruma

Potpisivanje peticije: Nastavak prikupljanja još 1.000 potpisa za podršku donošenju Zakona o pravima, obavezama i odgovornostima pacijenata RS. Peticija građana će biti dostavljena Narodnoj skupštini Republike Srpske, kao podrška zagovaračkim aktivnostima, na usvajanje Zakona o pravima, obavezama i odgovornostima pacijenata u RS, a sve za dobrobit pacijenata RS.

druženje multiple skleroze Republike Srpske uz podršku Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske obilježilo je Svjetski dan multiple skleroze. Svjetski dan borbe protiv multiple skleroze je obilježen i ove godine u Parku „Petar Kočić“ u Banjaluci te je na ovaj način skrenuta pažnja javnosti na oboljele od ove teške bolesti i na njihov položaj u društvu.

Svjetski dan multiple skleroze se obilježava širom svijeta da bi se pomoglo u rješavanju globalnog problema oboljelih pravovremenim početkom liječenja, odmah nakon dijagnostikovanja bolesti, jer se ranim početkom liječenja ostvaruju najbolji rezultati za pacijente. Cilj obilježavanja Svjetskog dana multiple skleroze je povezivanje ljudi, grupa i organizacija u pokret na međunarodnom nivou koji učešćem u događajima i aktivnostima podižu svijest o multiploj sklerozi kao globalnom problemu.

Predsjednik Udruženja multiple skleroze RS Miroslav Vukomanović je rekao da u Republici Srpskoj ima preko 2000 oboljelih, od toga ima samo 200 terapija, tako da nam je cilj da se što više promoviše Udruženje i tražimo više terapija da bismo uz njihovu pomoć mogli normalnije da živimo.

“Ja sam lično dobro prihvatio dijagnozu i pomirio se s tim. Da je lako nije, ali može se živjeti sa adekvatnom terapijom. Radim, zaposlen sam i doprinosim porodici i društvu te je zbog toga cilj da se dobije što više terapija kako bi ljudi mogu normalno da funkcionišu. Ovogodišnji projekat “Imaginarna soba”, čiji sam tvorac, ima za cilj da pokažemo društvu kako, u stvari, izgleda jedan dan osobe oboljele od multiple skleroze”, rekao je Vukomanović.

Generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić istakao je da najveća zdravstvena ustanova u Republici Srpskoj posjeduje sve dijagnostičke metode koje se koriste u najrazvijenijim zemljama svijeta. Prof. dr Đajić je rekao da je u UKC Republike Srpske počeo sa primjenom moćne i skupe terapije koja se primjenjuje u drugim zemljama.

Naš cilj je poboljšanje kvaliteta života oboljelih od ove teške bolesti i imamo razumijevanje za ove pacijente, rekao je Đajić.

Gradonačelnik Draško Stanivuković, koji je prisustvovao obilježavanju

Banjaluka, 30. maj 2023. godine Svjetski dan borbe protiv multiple skleroze

ovog dana, kazao je da je Grad finansijski podržao ove aktivnosti Udruženja, a kako je naglasio – naša dužnost je da u svim izazovima sa kojima se suoča-

ženja i njihove određene aktivnosti i danas ćemo sagledati šta je to što zajedno sa drugim institucijama možemo još dodatno da uradimo za njih – kazao je gradonačelnik.

Prof. dr Sanja Grgić, nacionalni koordinator za multiplu sklerozu i šef Odjeljenja za demijelinizaciona oboljenja sa opštom neurologijom Klinike za neurologiju UKC RS, naglasila je da ova klinika u potpunosti raspolaže sa svom potrebnom dijagnostikom.

vaju sugrađani budemo i širimo svijest. Prijatelj sam sa ovim divnim ljudima dugo godina i prije nego što sam došao na dužnost gradonačelnika. Uvijek sam se odazivao na njihove aktivnosti. I kao Grad, pomažemo rad udru-

Naš cilj je da na godišnjem nivou obezbijedimo sredstva kako bi pacijenti primali veoma skupe terapije. Imamo odobrenih devet lijekova koji su najsavremeniji, kao što su biološke terapije, i cilj nam je da se svi oboljeli od ove bolesti liječe. Granica oboljelih se pomjera na niže s obzirom na to da imamo i pacijenta koji ima samo 12 godina. Zahvaljujem se svima koji podržavaju rad Udruženja i pacijente.

Vodeći svjetski grudni hirurg Diego Gonzalez Rivas

Inovativni pristup u liječenju ortopedskih pacijenata

Svjetski dan brobe protiv astme

U posjeti UKC RS

Posjeta prof. dr Nebojše Popovića iz Katara UKC-u RS

EUROMELANOMA 2023

Danijela Marjanović iz Čelinca donirala više od 100 knjiga

Obilježavanje 31. godišnjice stradanja 12 beba u UKC RS

Posjeta dobrovoljnih davalaca krvi

Hor „Kamenički biseri“ sa Kosova i Metofije

Peti simpozijum Udruženja radioloških tehnologa Republike Srpske

Edukacija ljekara iz Bolnice “Srbija” iz Istočnog Sarajeva

Selma Čabrić posjetila UKC RS

Učenici iz Bijeljine u posjeti UKC-u RS

Na Vaskrs uz najmlađe pacijente

„Tržnica“ d.o.o. donirala

UKC-u Republike Srpske 21 fotografiju, printanu na platnu

Najavljen prijem 30 učenika koji završavaju medicinsku školu

Vodeći svjetski grudni hirurg Diego Gonzalez Rivas

Čast nam je što već šesti put imamo priliku da ugostimo vodećeg svjetskog grudnog hirurga dr Diega Gonzaleza Rivasa u našoj ustanovi. Tokom ovog hands-on treninga dr Diego Gonzalez Rivas je zajedno sa ljekarima Klinike za torakalnu hirurgiju na čelu sa dr Markom Kantarom izvršio četiri hirurška zahvata.

Ovoj dvodnevnoj praktičnoj radionici prisustvovao je i dr Sabriddin Nuraliev, torakalni hirurg – onkolog iz Onkocentra Sankt Peterburg, što je još jedan od pokazatelja da UKC Republike Srpske postaje edukativni centar i za ljekare iz inostranstva.

Dr Diego Gonzalez Rivas je tokom svojih ranijih posjeta našoj ustanovi istakao veliki potencijal UKC-a za razvoj VATS referentnog centra za cijelu regiju Balkana pa i Evrope što je i opredjeljenje Poslovodstva UKC Republike Srpske na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem.

Ova posjeta nam je izuzetno važna jer kontinuiranom medicinskom edukacijom naši medicinski profesionalci stiču nova znanja i vještine i na taj način doprinosimo uspjehu i pružanju kvalitetnijih usluga našim pacijentima.

„Pozdravljam sve prisutne i koristim priliku da vam se zahvalim što ste danas ovdje. S obzirom na činjenicu da se trenutno u Banjaluci igra teniski turnir izraziću se tim jezikom. Danas se u Banjaluci nalazi najbolji teniser svijeta Novak Đoković, a kod nas u UKC Republike Srpske je najbolji iz torakalne hirurgije u svijetu dr Rivas. Po mom mišljenju, mnogi teniski tereni u Banjaluci odgovaraju svjetskim terenima, a naše operacione sale odgovaraju svjetskim operacionim salama. Kao što se u našem gradu trenutno igraju najbolji teniski mečevi tako se juče i danas ovdje izvode najkomplikovanije operacije iz oblasti torakalne hirurgije. Samo smo mi u blagoj prednosti jer u ovim operacionim salama ostaju naši stručnjaci koji će raditi na svjetskom nivou. Ponosan sam na njih i na sve što smo zajedno sa rukovodstvom Republike Srpske uradili u našem kliničkom centru, a to je da smo doveli svjetsku medicinu u našu ustanovu. Hvala mnogo svima“, rekao je prof. dr Vlado Đajić.

„Hvala vam što ste došli, ja bih se na samom početku zahvalio našem direktoru prof. Đajiću koji je napravio odličnu analogiju sa tenisom kako bismo shvatili kakav je stručnjak dr Rivas. Ono što je Đoković u tenisu, to je dr Rivas u grudnoj hirurgiji. Riječ je o čovjeku koji je inovator

iz ove oblasti i poznat je svuda u svijetu. Srećan sam što je danas ovdje sa nama i što smo uradili operacije koje su veoma složene. Riječ je o minimalno invazivnoj hirurgiji koja se radi kroz jedan mali rez. Najvažnije od toga je što pacijenti vrlo brzo idu kućama i vraćaju se svojim svakodnevnim aktivnostima. Srećan sam što je danas sa nama ovdje i kolega iz Sankt Peterburga dr Nuraliev, čiji sam gost bio prilikom posjete Rusiji i što ima danas priliku da vidi izvedbu dr Rivasa“, rekao je dr Marko Kantar, načelnik Klinike za torakalnu hirurgiju.

„Za mene je veliko zadovoljstvo da sam opet u Banjaluci i UKC Republike Srpske. Želim da se zahvalim generalnom direktoru prof. Đajiću, mom dobrom kolegi načelniku dr Kantaru i cijelom timu. Imamo uvijek teške i komplikovane operacije kada sam ja ovdje, ali sam srećan što sam u prilici da pomognem da se operacije,

koje se rade kroz jedan mali rez, završe na najbolji mogući način. Takođe, koristim priliku da zahvalim svojim kolegama sa španske televizije koja sarađuje sa popularnim Netflixom, a koji prave šest dokumentaraca iz šest bolnica. Izabrao sam da jedna od tih bolnica bude i UKC Republike Srpske jer sam želio da pokažem da se u jednoj maloj Banjaluci mogu izvesti veoma kompleksne i teške operacije iz oblasti torakalne hirurgije“, rekao je dr Diego Gonzalez Rivas.

„Dobar dan svima i veoma mi je drago što sam sa vama danas. U posljednjih nekoliko dana gost sam Klinike za torakalnu hirurgiju. Mogu da kažem da sam oduševljen infrastrukturom bolnice, operacionim salama i medicinskim profesionalcima. Želim da se zahvalim dr Đajiću i dr Kantaru na gostoprimstvu i dr Rivasu na masterklasu, rekao je Sabriddin Nuraliev“, torakalni hirurg iz Onkocentra Sankt Peterburg.

Inovativni pristup u liječenju ortopedskih pacijenata

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske raspolaže sa aparatom koji ima mogućnost da pravi fibrinski ljepak koji je bogat trombocitima. Fibrinski ljepak je biološko terapijsko sredstvo koje potpomaže uspostavljanje lokalne hemostaze i omogućava atraumatsko povezivanje i/ili pokrivanje (zatvaranje) oštećene tkivne površine, što vremenom doprinosi postizanju većeg terapijskog učinka.

Regenerativna ortopedija podrazumijeva da se primjenom fibrinskog ljepka sa sedam puta većom koncentracijom trombocita pojačava regenerativna sposobnost

lokalnog oštećenog tkiva. Koristi se kod rupture mišića, preloma kostiju, hroničnih rana, itd. Međutim, najbolji rezultati se postižu onda

kada se kombinuje sa operativnim zahvatom, što znači da gdje god da se stavi ljepak, bogat trombocitima, poboljšava se regeneracija.

U Klinici za ortpediju i traumatologiju se primjenjuje ovaj inovativni način liječenja. Dr Nemanja Tomić je prije dva mjeseca prošao obuku za transplantaciju matičnih ćelija kod defekata na hrskavicama zglobova te je učestvovao u operativnim zahvatima kod četiri pacijenta.

Zajedno sa hirurškim timom dr Nemanja Tomić izveo je šest operativnih zahvata gdje je kod pacijenata primijenjen fibrinski ljepak. Jedan od ovih operisanih pacijenata imao je nesrasli prelom potkoljenice i 17 prethodnih operacija u drugoj ustanovi. Takođe, ostali pacijenti su isto operisani radi nesraslih preloma na potkoljenici, a operativno su liječeni više puta u drugim zdravstvenim ustanovama. Kod svih ovih pacijenata je pored operativnog zahvata uziman graft sa karlice, te se na taj način dodatno stimulisao regenerativni potencijal koji je prethodnim operacijama znatno narušen, a nakon toga se stavljao fibrinski ljepak.

Posjeta prof. dr Nebojše Popovića iz Katara UKC-u RS

reprezentacijom Jugoslavije na Olimpijadi u Minhenu popeo se na zlatni tron. Medicinski fakultet završio je u Beogradu. Svoj radni vijek započeo je u našoj ustanovi. Po stručnosti je bio poznat i priznat izvan granica zemlje koju je on napustio uoči rata. Karijeru je nastavio u belgijskom gradu Liježu, a 15 godina je vođa klinike na akademiji “Aspire” u Dohi.

Proslavljani svjetski hirurg i rukometna legenda Banjaluke prof. dr Nebojša Popović 1. juna 2023. godine je posjetio

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske

i tom prilikom obišao hirurške sale i razgovarao sa generalnim direktorom UKC Republike

Srpske prof. dr Vladom Đajićem i članovima rukovodstva ustanove.

Prof. dr Vlado Đajić zahvalio se prof. dr Popoviću na izdvojenom vremenu i na svemu što je uradio za našu ustanovu s obzirom na to da je u prošlosti bio jedan od zaposlenih. Rekao je da je presrećan što je legenda svjetskog glasa danas u našoj ustanovi i zahvalio mu se

za sve savjete i sugestije kako da radimo još bolje i što je istovremeno prenio svoje utiske o tome kako je naša ustanova izgledala devedesetih, a kako izgleda danas.

Prof. dr Nebojša Popović rekao je da je impresioniran svim viđenim u UKC-u Republike Srpske i da je to ono što je njegova generacija sanjala godinama. Dodao je da je ponosan na to što se naša ustanova može porediti sa evropskim i svjetskim zdravstvenim centrima.

Prof. dr Popović živi i radi u prestonici Katara – Dohi. Svojevremeno je sa klubom “Borac” 1976. godine osvojio titulu kontinentalnog prvaka Evrope, a četiri godine ranije sa

Vanserijski pivot, stasao od juniora do reprezentativca, vrhunski ortoped, Nebojša Popović spretno je balansirao između svijeta nauke i sporta. Prve rukometne korake načinio je u banjalučkom “Borcu”. Svom klubu ostao je vjeran i tokom studija medicine u Beogradu. Doktor kaže da su uz dobru organizaciju i želju, “Borčevi” rukometaši učinili nemoguće mogućim.

- Najčešće smo nakon gimnazije odlazili na studije u Beograd. Znate, to je bio popriličan problem, jer se tada od Banjaluke do Beograda moglo samo autobusom, ali nismo željeli da mijenjamo klub. Kako je klub napredovao, kupovi i slično, dolazili smo po dva tri puta sedmično iz Beograda, sada kada se sjetim to je bilo stvarno teško, ali bili smo mladi - prisjetio se Popović.

Rezultati besplatnih pregleda u UKC Republike Srpske

EUROMELANOMA 2023

Uokviru humanitarne kampanje Euromelanoma 2023 u Klinici za kožne i polne bolesti UKC Republike Srpske je 31. maja obavljena akcija besplatnih pregleda. Pregledano je ukupno 179 građana. Prema riječima načelnice ove klinike prof. dr Jagode Balaban analizom podataka je utvrđeno sljedeće:

• Pregledano je više osoba ženskog, nego muškog pola (116 žena i 63 muškarca);

• Podjela prema dobnoj zastupljenosti je sljedeća: šest osoba do 18 godina, 41 osoba od 18-40 godina, 62 osobe od 40-60 godina, 70 osoba preko 60 godina;

• Sumnja na bazocelularni karcinom kože, jedan od najčešćih karcinoma kože, ali iznimno rijetko daje metastaze, je postavljena kod sedam osoba.

• Sumnja na skvamocelularni karcinom, koji se u oko 50% pacijenata može ponašati agresivno i dati metastaze, je postavljena kod jedne osobe;

• Sumnja na displastični nevus, koji se potencijalno može pretvoriti u melanom, je postavljena kod 11 građana;

• Suspektan melanom kože je postavljen kod dvije osobe.

Ostali građani su imali benigne kožne promjene, koje podrazumijevaju: tipične melanocitne nevuse, pigmentne seboroične keratoze, fibrome, vaskularne nevuse, dermatofibrome itd.

Svim građanima sa postavljenom sumnjom na melanom, displastični nevus, bazocelularni ili skvamocelularni karcinom je preporučena hirurška ekscizija i patohistološka verifikacija koja će dati konačnu dijagnozu.

Osobama sa većim brojem mladeža ili sa mladežima koji pokazuju izvjesne oblike atipije je preporučen dermoskopski pregled, dinamikom koju zahtijeva vrsta i broj melanocitnih nevusa.

Osobama sa seboroičnim keratozama, fibromima, angiomima i sl. je preporučena krioterapija ili elektroterapija radiotalasima.

Pacijenti su takođe dobili usmena i pismena uputstva o rizičnim faktorima za nastanak karcinoma kože, značaju samopregleda kože, savjete o zaštiti kože od sunca, kao i značaju redovnih odlazaka na preglede kod dermatologa i obavljanje dermoskopskih pregleda.

Vaskršnja akcija dobrovoljnog darivanja krvi

Posjeta dobrovoljnih

davalaca krvi

Povodom “Vaskršnje akcije“ dobrovoljnog darivanja krvi u organizaciji Udruženja dobrovoljnih davalaca krvi Grada Banjaluka, našu ustanovu su posjetili dobrovoljni davaoci krvi iz regiona.

„Posebna mi je čast što smo ugostili najhumanije ljude, ljude koji daju sopstvenu krv da bi pomogli drugima. Ne postoji ništa humanije ni uzvišenije od toga kada želite da spasite tuđi život darivajući svoju krv. Zahvaljujem se ovim ljudima u ime svih zaposlenih i pacijenata jer bez njih ne bi bilo moguće spasiti mnoge živote. Za ljudsku krv ne postoji zamjena i ne postoji vještački način da se ona nadomjesti. Ovom prilikom upućujem apel i drugim ljudima da pomognu darujući svoju krv“, rekao je prof. dr Vlado Đajić.

„Danas smo završili akciju dobrovoljnog davanja krvi koja je tekla tokom vaskršnjih praznika. U akciji su učestvovali aktivisti sa banjalučke regije, a danas kada završavamo akciju sa nama su aktivisti i udruženja iz regiona. Tu su udruženja iz Srbije, Crne Gore i iz cijele Republike Srpske. Današnji događaj oslikava našu dobru saradnju sa udruženjima iz regiona što je garant našim građanima da ukoliko se povrijede u regionu, mi interventno možemo da obezbijedimo krv u što kraćem roku posredstvom naših bratskih udruženja. Akciju ocjenjujem veoma uspješnom, s obzirom na to da se značajan broj davalaca u nju uključio. To ćemo danas krunisati jednim zajedničkim druženjem u vidu obroka zahvalnosti. Koristim ovu priliku da se zahvalim UKC Republike Srpske, Zavodu za transfuziju, Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović“ i Gradskoj upravi koji podržavaju naš aktivizam“, rekao je predsjednik Udruženja dobrovoljnih davalaca krvi Grada Banjaluka Ljubiša Batar.

Saša Likić, iz Jagodine, član Udruženja „Humanisti velikog srca“ danas je darovao krv 137. put. „Zahvalan sam i srećan da sam dio ovog divnog društva. Domaćinima koji su nas ugostili veliko hvala. Sarađujemo sa preko 50 udruženja. Izuzetna nam je čast što smo u Banjaluci i UKC Republike Srpske. Apelovao bih na mlade ljude da daruju krv, jer tako mogu spasiti život“, istakao je gospodin Likić.

Rajko Kuzman, iz Budve, predsjednik Udruženja dobrovoljnih davaoca krvi „Radivoje Pima“ danas je darovao krv 64. put. „Ovo društvo postoji već skoro 40 godina i najbrojnije smo društvo u Crnoj Gori te sarađujemo sa 40 udruženja u regionu. Čast mi je što smo danas ovdje i želim da se zahvalim generalnom direktoru UKC Republike Srpske prof. dr Vladi Đajiću na prijemu. Bitno je da se podigne svijest o značaju darivanja krvi kako bismo mogli spasiti živote“, istakao je gospodin Kuzman.

Hor „Kamenički biseri“ sa Kosova i Metohije

Prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, upriličio je 13. aprila 2023. godine prijem za članove hora „Kamenički biseri“ sa Kosova i Metohije koji će večeras sa horom „Beli anđeo“ nastupati na humanitarnom vaskršnjem koncertu koji se održava u Banskom dvoru. Organizatori koncerta su „Odbor za Kosovo i Metohiju“ i Udruženje „Beli anđeo“, a ulaz će biti slobodan. Sav prihod od donacija sa koncerta biće iskorišten za pomoć djeci sa smetnjama u razvoju iz Kosova i Metohije, a prvi koji je donirao sredstva za ovu akciju je prof. dr Vlado Đajić.

„Danas imamo u posjeti naše drage goste sa Kosova koji su željeli da vide najveću zdravstvenu ustanovu u Republici Srpskoj i počastvovani smo što su danas ovdje sa nama. Drugi motiv je da večeras imaju koncert humanitarnog karaktera ovdje u Banjaluci u Banskom dvoru. Oni su tu da pjevaju kako bi prenijeli tradiciju Kosova i Srbije. Treći motiv je taj da smo svi zajedno sa gospodinom Arlovom započeli

„Velika je čast što smo danas u najvećoj zdravstvenoj ustanovi u Republici Srpskoj i što nas je danas primio jedan divan i human čovjek direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić. Takođe, hvala našim gostima sa Kosova koji su ovdje sa nama nekoliko dana i sa kojima ćemo imati večeras jedan humanitarni koncert. Prvi put će dvije amaterske grupe sa Kosova i Metohije i Republike Srpske održati koncert koji je posvećen djeci i mladima sa poteškoćama u razvoju iz Kosova i Metohije i korisnicima Dnevnog centra „Podrži me - 9. januar“ koji je izgrađen zbog humanosti iz Republike Srpske. Moram da naglasim da je uoči ovog koncerta prof. dr Vlado Đajić bio među prvim ljudima koji su uplatili sredstva za pomoć i za održavanje ovog koncerta koji će pomoći srpskoj djeci sa poteškoćama u razvoju na Kosovu i Metohiji. Naša misija se nastavlja, a ovi divni glasovi će večeras, zajedno sa svojim prijateljima i kolegama iz Banjaluke, otpjevati koncert i unijeti duh Kosova ovdje u Banjaluci u Banskom dvoru. Pozivam sve humane ljude koji mogu da danas u 20h dođu da se priključe humanitarnom koncertu, a sredstva koja se prikupe biće usmjerena za naše Kosovo i Metohiju. Hvala Vam svima!,” rekao je Milorad Arlov, predsjednik Odbora za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji.

i priključili se humanitranoj akciji prikupljanja pomoći za naše ljude i institucije na Kosovu. Koristim priliku da se zahvalim gospodinu Arlovu što je započeo tu akciju i što smo svi dio jedne pozitivne priče, a apelujem na sve da podrže ovu akciju i da napravimo ugodan boravak našim dragim gostima u Banjaluci. Oni su imali priliku danas da vide naš UKC Republike Srpske i da se uvjere da je to jedan od najboljih kliničkih centara u regionu u kojem se zbrinjavaju svi pacijenti kojima je pomoć potrebna. Hvala svima i pozivamo vas da dođete večeras na koncert“ , rekao prof. dr Vlado Đajić.

„Uvaženi direktore Đajiću i gospodine Arlov, draga braćo i sestre, hvala vam što ste se danas potrudili da našoj deci, mojoj koleginici i meni ulepšate boravak u Banjaluci i predstavite rad jedne ovako značajne institucije. Hvala vam što ste otvorili velika srca za nas tako male iz jednog tako malog mesta. Dok ste vi tu i mi ćemo zajedno trajati sa vama. Počastvovani smo što smo danas tu sa vama i što ćemo večeras pevati u Banjaluci ovaj humanitarni koncert. Veliko hvala svima,“ rekla je Jadranka Vasić, predsjednica Udruženja „Ljubav, vera, nada“.

Ministarka porodice, omladine i sporta Selma

Čabrić posjetila UKC RS

Ministarka porodice, omladine i sporta Selma Čabrić posjetila je 16. maja 2023. godine Univerzitetski klinički centar Republike Srpske i porodiljama u našoj ustanovi uručila poklone povodom Međunarodnog dana porodice.

Uručujući poklone ministarka Čabrić je čestitala mladim majkama i poželjela da ponovo istim povodom posjeti UKC Republike Srpske, jer su djeca i porodica najveće bogatstvo svakog čovjeka.

„Porodica je stub svakog zdravog društva, a majka je stub svake porodice i željeli smo povodom Međunarodnog dana porodice da posjetimo majke i uručimo im simbolične poklone i iskažemo veliku zahvalnost za predanost, posvećenost i ljubav koju pružaju djeci od prvog zajedničkog trenutka u porodilištu pa kroz cijeli život“, rekla je ministarka Selma Čabrić.

Generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić zahvalio se ministarki Čabrić na posjeti i poklonima te istakao da su trudnicama i porodiljama obezbijeđeni odlični uslovi, da su sobe renovirane i da je u Klinici za ginekologiju i akušerstvo obezbijeđena vrhunska oprema kako bi pacijentkinje imale najbolju uslugu.

Mlade majke koje će sa Pavlom i Strahinjom u naručju uskoro napustiti Kliniku za ginekologiju i akušerstvo UKC Republike Srpske su se zahvalile na poklonima i naglasile da planiraju da obraduju svoje porodice novim bebama i u budućnosti.

Na Vaskrs uz najmlađe pacijente

dijagnostike i terapije, stvorimo i uslove kako bismo pacijentima olakšali boravak te na taj način pokazujemo i ljubav prema najosjetljivijim pacijentima i prema svom poslu. Ovom prilikom bih se zahvalio predsjedniku Miloradu Dodiku što je poslao slatkiše hospitalizovanoj djeci te ih tim gestom obradovao. Hvala doktorima i medicinskim sestrama i tehničarima što se svaki dan požrtvovano, s ljubavlju, brinu o pacijentima i daju sve od sebe. Hristos Vaskrse!“, istakao je prof. dr Vlado Đajić.

Generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić je povodom najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa tradicionalno obišao naše najmlađe pacijente, hospitalizovane u Klinici za dječje bolesti i Klinici za dječju hirurgiju. Ovom prilikom darivao ih je vaskršnjim jajima i slatkišima kao znakom pažnje. Ova posjeta postala je već tradicionalna, a naša ustanova na ovaj način želi mališanima koji Vaskrs dočekuju van svojih domova da dočara prazničnu atmosferu te ublaži strah od boravka u bolnici i učini ga, koliko je to moguće, ljepšim.

„Danas smo ovdje kako bismo djeci koja nisu u prilici da ovaj praznik dočekaju u svojim domovima dočarali, koliko je to moguće, običaje Vaskrsa, vaskršnju atmosferu i darivali ih šarenim jajima i slatkišima. Danas je u UKC Republike Srpske stotinak mališana, mi ćemo ih obići u želji da ne osjete da danas nisu u svojim domovima. Naš cilj jeste da, pored dobre

Najavljen prijem 30 učenika koji završavaju medicinsku školu

„Ovom prilikom želim da se zahvalim generalnom direktoru prof. dr Vladi Đajiću koji i ovog puta pokazao da Medicinska škola Banjaluka i UKC Republike Srpske imaju izuzetnu saradnju. Zahvaljujem se na tome što će zaposliti novih 30 medicinskih tehničara u najveću zdravstvenu ustanovu u Republici Srpskoj koji su se opredijelili da nakon srednje škole rade,“ rekao je Mirko Jović, direktor Medicinske škole Banjaluka.

Uoči Međunarodnog dana medicinskih sestara koji se tradicionalno obilježava 12. maja svake godine, generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić i pomoćnik generalnog direktora za zdravstvenu njegu Slađana Vranješ posjetili su Medicinsku školu u Banjaluci. Tom prilikom, najavili su prijem 30 učenika koji su završili Medicinsku školu (medicinskih sestara/tehničara) u radni odnos u UKC Republike Srpske.

“Presrećan sam jer smo jedna od rijetkih ustanova koja u jednom danu zapošljava 30 mladih ljudi. Zapošljavamo najboljih 30 učenika Medicinske škole koji ne planiraju da upišu fakultet, već žele da svoj radni odnos zasnuju u UKC Republike Srpske. Želio bih da se zahvalim svima koji su omogućili da UKC Republike Srpske danas bude to što jeste, jedna od najboljih ustanova u regionu. Ustanova u kojoj su uslovi za rad na evropskom i svjetskom nivou u kojoj su plate redovne i u kojoj postoje mogućnosti za usavršavanje kadra“, rekao je prof. dr Vlado Đajić.

„Kao i prošle i ove godine zapošljavamo medicinske sestre/tehničare koji žele da rade u UKC Republike Srpske. Ovo je lijep način da se stimulišu mladi, a i upriličeno je uoči Međunarodnog dana medicinskih sestra/teničara i babica koji se obilježava svake godine 12. maja. Naš generalni direktor ima viziju konstantnog zanavljanja medicinskog kadra tako da u UKC Republike Srpske nismo nikad imali problem sa nedostatkom medicinskog kadra,“ rekla je Slađana Vranješ, pomoćnik generalnog direktora za zdravstvenu njegu.

“Ovo je odlična prilika koju učenici treba da iskoriste. Ovu školu smo upisali kako bimo postali medicinski radnici,“ rekao je Marko Radić, maturant Medicinske škole.

Mjerenje plućne funkcije u Parku “Petar Kočić”

Svjetski dan brobe protiv astme

Povodom Svjetskog dana brobe protiv astme i mjeseca astme, 23. maja, ljekari Klinike za plućne bolesti UKC Republike Srpske u saradnji sa farmaceutskom kućom “Providens”, organizovali su u Parku „Petar Kočić“ u Banjaluci javnu spirometriju (mjerenje plućne funkcije) za sve zainteresovane građane. Ovom prilikom svim zainteresovanim građanima ljekari, specijalisti pulmologije i medicinsko osoblje Klinike za plućne bolesti mjerili su plućnu funkciju te pružili odgovarajuće savjete shodno spirometrijskom nalazu.

„Zahvaljujem vam se što pratite naš rad. Kao što već znate, mi smo danas ovdje da obilježimo mjesec astme i da na ovaj način skrenemo pažnju javnosti da se zdravlje kontroliše redovno i preventivno. Ako ćemo govoriti o brojkama što se tiče pulmoloških oboljenja, možemo da kažemo da preko 300 miliona ljudi boluje od astme, od alergijskog rinitisa je gotovo pola milijarde oboljelih, a od alergija, uopšte, veliki broj je oboljelih od najmlađe pa do najstarije populacije. Klinika za plućne bolesti UKC Republike Srpske je dijagnostički maksimalno opremljena, a medicinski kadar je edukovan. Ono što je važno naglasiti, konstantno se radi na unapređenju znanja i vještina kako bi se bilo u korak sa strukom. Danas smo ovdje da našim građanima uradimo spirometriju - pregled kojim mogu da utvrde kapacitet i funkciju pluća u skladu sa svojim godinama, visinom i težinom”, rekao je načelnik Klinike za plućne bolesti prim. dr Mladen Duronjić.

„UKC Republike Srpske, pored liječenja pacijenata, ima obavezu da radi na edukaciji naših zaposlenih kao i studenata Medicinskog fakulteta u Banjaluci, učenika Medicinske škole i našeg stanovništva. Veoma je bitno da stanovništvo kada osjeti ne samo teške, već i lake simptome dođe na pregled. A veoma je važno obavljati i preventivne preglede. Poznato je da kod velikog broja teških oboljenja nema vidljivih simptoma dugo vremena. Ukoliko se ta oboljenja otkriju na samom početku, veća je šansa za njihovo izlječenje“, rekao je prof. dr Vlado Đajić.

Medicinske sestre i tehničari KB Dubrave iz Zagreba

U posjeti UKC RS

Srpske. Razmjena znanja, iskustva i vještina iz sestrinstva je od neizmjerne važnosti. Nastavićemo edukacije dvosmjerno. Hvala medicinskom kadru što se svakodnevno brine za zdravlje građana,“ rekao je prof. dr Đajić.

Dana 19.5.2023. godine UKC Republike Srpske je posjetilo 19 medicinskih sestara i tehničara KB Dubrava iz Zagreba. U sklopu radnog sastanka na temu „Zdravstvena njega u kardiologiji“ održano je šest stručnih predavanja sa prezentacijama, gdje su bila razmijenjena stručna iskustva naših radnih kolega i kolega iz Zagreba.

Medicinske sestre i tehničari iz KB Dubrave su obišli Kliniku za kardiologiju te su nakon toga održali predavanja. Teme za predavanja su bila:

• „Klinika za kardiologiju juče, danas, sutra“

• „Procedura implantacije aparata za terapiju resinhronizacije srca“, „Zdravstvena njega i zbrinjavanje bolesnika sa disekcijom aorte“

• „ O nama“, Zavod za bolesti srca i krvnih žila KB Dubrava

• „Sigurnost bolesnika u invazivnoj kardiologiji”,

• Očekivanja i izazovi zdravstvene njege u modernoj invazivnoj kardiologiji.

UKC Republike Srpske nastavlja uspješnu saradnju sa KB Dubrava. Edukacija medicinskog kadra je od velikog značaja, kao i razmjena iskustava, znanja i vještina sa kolegama iz drugih bolnica.

Generalni direktor prof. dr Vlado Đajić je istakao važnost edukacija, razmjene znanja, iskustva i vještina te rekao da će se nastaviti saradnja koja je veoma važna. „Naše opredjeljenje je edukacija kadra u UKC Republike

Glavna sestra Klinike za kardiologiju Areta Ognjenović se zahvalila rukovodstvu UKC Republike Srpske što ulaže u edukacije te ih omogućava. „Želim da naglasim dugogodišnju saradnju sa KB Dubrave te se nadam da će se ona nastaviti. Danas na radnom sastanku ćemo razmijeniti znanje i iskustvo te se nadam da ćemo usvojiti nova znanja. Klinika za kardiologiju raspolaže najsavremenijom opremom i može stati rame uz rame sa evropskim i svjetskim klinikama. Ključni faktor je kontinuirana edukacija medicinskog kadra bez kojeg ne bi ovo sve bilo moguće“, istakla je

Danijela Marjanović iz

Čelinca donirala

više od 100 knjiga

Danijela Marjanović, iz Čelinca, donirala je Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske više od 100 knjiga iz lične biblioteke sa ciljem da pacijentima olakša boravak u našoj ustanovi.

Kako je istakla, na ideju je došla nakon što je u nekoliko navrata boravila na hospitalizaciji u našoj ustanovi. Tom prilikom je uočila koliko je važno da pacijenti imaju preokupacije koje im mogu koliko-toliko olakšati boravak u bolnici.

„Svjesna sam da knjige mogu ljudima da skrenu misli sa svakodnevne borbe sa bolešću. Godinama sam skupljala knjige koje sam pročitala i sada želim da pacijenti u vašoj ustanovi imaju na raspolaganju „naslove“ koje sam donijela“, rekla je Danijela Marjanović.

Ognjenovićeva.

Glavni tehničar Zavoda za bolesti srca i krvnih žila KB Dubrave Zagreb Ivica Benko se zahvalio rukovodstvu UKC Republike Srpske što je ugostilo medicinske sestre i tehničare iz KB Dubrave. „UKC Republike Srpske ima odlične uslove za liječenje pacijenata. Klinika za kardiologiju je odlično opremljena, a stanje kardioloških pacijenata je sve zahtjevnije za liječenje. Medicinske sestre i tehničari iz KB Dubrave su uvijek na raspolaganju za pomoć, saradnju i razmjenu znanja, a moram naglasiti da i mi imamo mnogo toga naučiti od vas“, naglasio je Benko.

Prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, zahvalio se gospođi Marjanović na ovom humanom gestu i izrazio nadu da će se i drugi odlučiti na ovakve akcije.

„Mi smo imali nekoliko sličnih akcija. Darovane su knjige i slike, što je našim pacijentima, pored sve zdravstvene zaštite i njege koju pružamo, zasigurno olakšalo boravak u bolnici. UKC Republike Srpske je najveća zdravstvena ustanova u Republici Srpskoj i samim tim imamo najveći broj hospitalizovanih pacijenata, tako da je ovaj gest izuzetno human. Posebno nam je drago kada naši pacijenti odu zdravi svojim kućama i nakon izvjesnog vremena nas ponovo posjete. A kada se još potrude da ovakvim humanim akcijama obraduju i druge pacijente, sreća je još veća“, rekao je prof. dr Đajić.

Obilježavanje

31. godišnjice stradanja 12 beba u UKC RS

Peti simpozijum Udruženja radioloških tehnologa Republike Srpske

Udruženje radioloških tehnologa Republike Srpske, uz podršku rukovodstva Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, organizovalo je Peti simpozijum Udruženja radioloških tehnologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem u Hotelu “Bosna“ Banjaluka u periodu od 2. do 4.6.2023. godine. Ovogodišnji simpozijum je poseban događaj za struku jer radiološki tehnolozi slave 15 godina postojanja i po prvi put će ugostiti predstavnike iz Svjetskog i Evropskog udruženja radioloških tehnologa i radiografera koji će danas u našoj ustanovi održati stručno predavanje.

Služenjem parastosa i polaganjem cvijeća kod spomenika 12 beba na Novom groblju i polaganjem vijenaca kod spomen-obilježja „Život“ u Banjaluci 22.maja 2023. godine je obilježena 31 godina od stradanja 12 beba u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske zbog nedostatka kiseonika koji nije mogao biti dopremljen našoj zdravstvenoj ustanovi kopnom zbog ratnih dejstava i zbog zabrane Savjeta bezbjednosti UN za letove iznad BiH.

Poštu banjalučkim bebama danas kod spomen-obilježja “Život” odali su predstvnici izvršne i zakonodavne vlasti Republike Srpske. Takođe, cvijeće su položili roditelji 12 beba, predstavnici republičke i banjalučke organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila, Saveza organizacija i udruženja ratnih vojnih invalida Republike Srpske, Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske itd.

Ispred Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske vijenac je položio generalni direktor prof. dr sc. med. Vlado Đajić sa jasnom porukom da svaki dan nastavljamo da se borimo za zdravlje i život te tako osiguravamo opstanak stanovnika naše Republike Srpske. Neka naših dvanaest zvjezdica i naša tuga budu vječna opomena onima koji su odabrali da budu neljudi.

„Prije svega, želim da vam se zahvalim što pratite naše aktivnosti. UKC Republike Srpske nastavlja da niže uspjehe, zanavlja opremu i, ono što je najvažnije, da radi konstantno na edukaciji kadra. Sutra se u Banjaluci održava Peti simpozijum radioloških tehnologa Republike Srpske koji su vrlo važna medicinska profesija koja zahtijeva konstantnu edukaciju. Istovremeno, u našu ustanovu dolaze svjetski stručnjaci kako bi zajedno sa našim zaposlenima radili na najsavremenijim aparatima kakve UKC Republike Srpske posjeduje. Želim da kažem da nastavljamo ovim tempom i da za naš rad dobijamo pohvale od najeminentnijh stručnjaka iz čitavog svijeta“, rekao je prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske.

„Prije svega, želim da se zahvalim direktoru Đajiću na podršci koju nam je pružio da se sutra izrealizuje Simpozijum radioloških tehnologa. Ovaj simpozijum je veoma značajan za našu struku jer na taj način postajemo vidljiviji i transparentniji u javnosti. Organizovanjem ovakvih skupova pokazujemo obim posla koji obavljamo i način na koji radimo. Uspjeli smo da okupimo stručnjake iz regiona, a danas je sa nama ovdje i kolega iz Grčke gospodin Agadakos koji je regionalni direktor za Evropu ispred Svjetskog udruženja radioloških tehnologa i radiografera. Skup

će imati preko 150 učesnika, što je prevazišlo naša očekivanja, a još jednom koristim priliku da se zahvalim rukovodstvu UKC Republike Srpske na čelu sa prof. dr Đajićem i svim gostima koji će biti sa nama ovih dana na Simpozijumu“, rekao je Ognjen Aćimović, predsjednik Udruženja radioloških tehnologa Republike Srpske.

„Danas sam ovdje ispred Svjetskog udruženja radioloških tehnologa i radiografera i želim da čestitatm 15 godina postojanja Udruženja radioloških tehnologa Republike Srpske. Obišao sam Zavod za kliničku radiologiju UKC Republike Srpske i iskoristio priliku da vidim sa kakvim aparatima i tehnologijama raspolažu i mogu da kažem, da nema razlike u odnosu na druge zdravstvene ustanove u svijetu. Oduševljen sam opremljenošću, ali sam još više oduševljen timskim radom zaposlenih u Zavodu za kliničku radiologiju koji imaju fenomenalne rezultate, a sve za dobrobit pacijenta“, rekao je Eftimos Agadakos, magistar radiološke tehnologije i generalni direktor za Evropu, ispred Svjetskog udruženja radioloških tehnologa i radiografera.

Edukacija ljekara iz Bolnice “Srbija” iz Istočnog Sarajeva

UKC Republike Srpske 24. maja posjetilo je rukovodstvo JZU

Bolnica “Srbija” iz Istočnog Sarajeva i ljekari konzervativnih grana ove zdravstvene ustanove. Tom prilikom održan je radni sastanak sa generalnim direktorom naše ustanove prof. dr Vladom Đajićem, načelnikom Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane prof. dr Peđom Kovačevićem, kao i ljekarima ove klinike. Na sastanku se razgovaralo o jačanju kapaciteta liječenja nehirurških kritično oboljelih pacijenata u Bolnici “Srbija”. Takođe, usaglašeni su naredni koraci i planovi edukacije osoblja Bolnice “Srbija” u našoj klinici intenzivne medicine za nehirurške grane, koja je jedina takva organizaciona jedinica na prostoru cijele BiH koja se bavi liječenjem kritično

oboljelih nehirurških pacijenata te se izdvaja po savremenom prostoru, najmodernijoj opremi i izuzetno stručnom kadru. U narednim mjesecima očekujemo prve ljekare iz Bolnice “Srbija” na edukaciji. Nakon sastanka upriličen je obilazak Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane kako bi se gosti upoznali sa kapacitetima i najnovijom sofisticiranom medicinskom opremom.

Ponosni smo što smo kao najveća zdravstvena ustanova u Republici Srpskoj takođe i naučnonastavna baza, a naši medicinski profesionalci su angažovani da kolegama iz drugih zdravstvenih ustanova prenose svoja znanja i vještine kako bi naš zdravstveni sistem bio sve jači.

Učenici iz Bijeljine u posjeti UKC-u RS

vredna i medicinska škola Bijeljina. Tom prilikom su obišli organizacione jedinice najveće zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj te se upoznali se sa njenim funkcionisanjem i načinom rada.

Univerzitetski

klinički centar Republike Srpske posjetila su 144 učenika JU Poljopri-

Generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić i pomoćnik generalnog direktora za zdravstvenu njegu dipl. med. sestra Slađana Vranješ pozdravili su učenike i njihove profesore te im poručili da su u svakom momentu dobrodošli. Dodali su da imaju punu podršku rukovodstva u profesionalnom smislu te da su im vrata naše ustanove uvijek

otvorena za edukacije i sve što im je potrebno u njihovom profesionalnom usavršavanju.

Povodom obilježavanja svoje krsne slave Duhovi i tradicionalne manifestacije

“Dan za hvala”, „Tržnica“ d.o.o. donirala je UKC-u Republike Srpske 21 fotografiju, printanu na platnu, u sklopu akcije “Jedna slika za ljepši pogled” čiji je inicijator profesor Predrag Tošić.

Generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić se zahvalio „Tržnici“ d.o.o. na donaciji slika. „Veliko hvala ‘Tržnici’ na ovom gestu kojim će se uljepšati prostorije naših pacijenata. Mi nastavljamo sa izgradnjom UKC Republike Srpske, nabavkom najnovije opreme i usavršavanjem kadra, ali i uljepšavanjem prostorija za boravak pacijenata u našoj ustanovi.

Koliko su bitni terapija i dijagnostika, toliko je važan odnos našeg kadra prema pacijentima i same prostorije u kojima pacijenti borave“, naglasio je prof. dr Vlado Đajić.

Vanja Amidžić, predstavnica „Tržnice“ d.o.o., je naglasila da su sve slike fotografisane na „Tržnici“. „Ove godine smo povodom naše krsne slave Duhovi odlučili da se priključimo akciji “Jedna slika za ljepši pogled” i da na taj način podržimo našeg prijatelja profesora Tošića te da doniramo 21 sliku. Slike predstavljaju svakodnevicu na ‘Tržnici’“, istakla je Vanja Amidžić.

Predrag Tošić, nekadašnji pacijent naše ustanove, se zahvalio rukovodstvu „Tržnice“ d.o.o. i UKC Republike Srpske na podršci i razumijevanju. “Svi kažu da je ovo moja akcija, ali ja ništa ne bih mogao bez mojih prijatelja koji su uvijek uz mene. Kako pojedinci, tako se i preduzeća javljaju da doniraju slike, a ovaj put to je „Tržnica“ d.o.o. s kojom sarađujem dugi niz godina. Akcija će trajati dok svaka soba ne bude imala svoju sliku“, naglasio je profesor Tošić.

Nebojša Kuštrinović, poznati banjalučki meteorolog, je istakao da je ova akcija od velike važnosti za pacijente. Tržnica zadnjih 35 godina obilježava Duhove, a oni predstavljaju početak nečeg novog. Svi znamo da UKC Republike Srpske ide u korak s vremenom i da treba da budemo ponosni na to šta je generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić učinio i čini za ovu ustanovu. Pozivam sve građane da podrže ovu akciju i da na taj način, koliko je to moguće, uljepšaju boravak pacijentima u ovoj ustanovi“, rekao je Nebojša Kuštrinović.

„Tržnica“ d.o.o. donirala UKC-u Republike Srpske 21 fotografiju, printanu na platnu

Udruženje stomičara Republike Srpske jedino je udruženje ove vrste na području Republike Srpske i cijele BiH. Ove godine obilježava se 15 godina njegovog postojanja i volonterskog rada. Tim povodom u UKC Republike Srpske, Odjeljenju kolorektalne i abdominalne hirurgije Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju, održana je edukacija medicinskih sestara i tehničara o zdravstvenoj njezi kolostome.

„Rijetko koja ustanova u Republici Srpskoj može kao UKC Republike Srpske da se pohvali svakodnevnom kontinuiranom edukacijom zaposlenih svih profila. Danas smo upriličili edukaciju medicinskih sestara i tehničara, s tim da ovaj put predavanje drži pacijent jer edukacija je dvosmjerna ulica. Zdravstveni radnici čuće danas iskustva pacijenata što će im pomoći da još bolje shvate problematiku pacijenata sa stomom“, rekao je prof. dr Vlado Đajić.

„Stoma je vještački otvor koji se izvodi na koži na prednjem trbušnom zidu. Bilo da je riječ o kolostomi ili ileostomi, tu proceduru izvodimo mi hirurzi u onim situacijama kada to od nas zahtijeva operativni nalaz. Nakon operativnog zahvata izvođenja stome, pacijent odlazi na odjeljenje i brigu o njezi stome preuzimaju naše medicinske sestre. Riječ je o zdravstvenoj njezi hirurškog bolesnika. Njegovanje stome je ozbiljan posao, ali može biti i jednostavan ukoliko se savlada sve ono što je neophodno. Zato će danas naš pacijent Dragan Trivun prenijeti svoja iskustva o njegovanju kolostome. Hvala Draganu na ovoj posjeti i hvala generalnom direktoru na podršci, jer ovo je samo jedan kamenčić u mozaiku strateškog razvoja Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju u budućnosti“, rekao je prof. dr Zoran Aleksić, načelnik Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju.

„Javnost je već upoznata s činjenicom da UKC Republike Srpske na čelu

Povodom jubileja 15 godina postojanja Udruženja stomičara Republike Srpske, bili su gosti iz udruženja pacijenata sa izvedenom stomom iz Mađarske, Slovenije, Hrvatske i Srbije

sa prof. dr Vladom Đajićem sprovodi kontinuiranu medicinsku edukaciju zdravstvenih radnika kroz razne projekte. Tako smo i danas upriličili predavanje na temu „Zdravstvena njega pacijenata sa kolostomom“ jer samo kvalitetno edukovana medicinska sestra može dobro da edukuje i pacijenta i članove njegove porodice kako bi se

što brže oporavio i vratio svakodnevnim životnim aktivnostima“, rekla je v.d. glavne sestre Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju Željka Ćetković. „Danas mi je posebno zadovoljstvo što sam okružen prijateljima našeg udruženja koje vodim već 15 godina. Pacijent sa stomom sam već punih 29 godina. O tome kako rade naši hirurzi u UKC Republike Srpske dovoljno govori i moj lični primjer. Želim da se zahvalim upravi i prof. dr Đajiću, kao i svim hirurzima i medicinskim sestrama koji su stub zdravstvenog sistema i nose veliki teret. Pacijenti nakon zahvata su deprimirani i imaju određene probleme, a mi kao Udruženje smo tu da im pružimo i psihološku i edukativnu podršku. Uspijevamo da kontinuirano obilazimo porodice pacijenata te da ih obučimo kako bi se oni vratili normalnim tokovima života“, rekao je Dragan Trivun predsjednik Udruženja pacijenata sa stomom.

Udruženje stomičara Republike Srpske, 15 godina postojanja Edukacija medicinskih sestara i tehničara o zdravstvenoj njezi kolostome

ZDRAVSTVENI HOROSKOP

Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com

Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036

SREĆAN ROĐENDAN svim rakovima i lavovima i da ste mi živi, zdravi i voljeni. Svima želim da najbolje iskoristite boravak Venere u Lavu, da blistate, da uspijete da dosegnete svoje snove, da ljubavlju pobijedite sve prepreke. Svi smo mi ogledala jedni drugima u kojima ogledamo dobre i loše osobine karaktera.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Do 10.7. imaćete ogromnu energiju i snagu i jaku vitalnost. Već od 11.7. prelaskom Marsa u Djevicu, postajete usmjereni na poslovne aktivnosti i praktične stvari, vrijeme da se radi. Ali Venera ostaje u polju sreće cijeli period i iskoristite ovaj tranzit za ljubav, uživanje u emotivnoj vezi ili ulazak u novu vezu.Nekima stiže radost kroz dobitak djeteta. Neki se više okreću društvenom životu. Izlasci, zabave i sportske aktivnosti. Finansijske oscilacije su prisutne, ali možete očekivati i povećane prihode. Sa Saturnom u 12. polju nastojte da se dovoljno odmarate i manje brinete.

BIK 21. 4 - 20. 5. Venera, vladar Bika, vašu pažnju usmjerava na porodične odnose. Sa Uranom u svom znaku želite uvesti promjene, a povremeno su mogući i nesporazumi sa partnerom koji, zavisno od vaše natalne karte, mogu biti prolazni ili vrlo ozbiljni. Kako je i Jupiter u vašem znaku potrebno je da ne pretjerujete ni u čemu, od hrane i pića do ponašanja prema drugima, jer svako pretjerivanje donese problem, bilo zdravstveni bilo emocionalni. Potrošite višak energije na uređenje doma. Rođeni 2528. aprila imaće zdrav i realan pogled na svijet oko sebe, stabilnost i uspjeh kroz trud.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Merkurovo brzo kretanje ne ostavlja mogućnost za dublje sagledavanje iskustava kroz koja prolazite.

Sve do 29.7. bićete blizanački razigrani, skloni da se puno krećete, putujete, pričate, družite, u poslu brzo odlučujete i pregovarate, sklapate ugovore, a biće i nešto novca. Već od kraja jula i tokom avgusta pažnju ćete više usmjeriti na porodična pitanja i dogovore oko bitnih porodičnih stvari. Neki od vas će se preseliti iz doma na neko drugo mjesto, a neki se povući u ušuškanost doma i odatle telefonom obavljati sve dogovore. Moguća je povećana nervoza i nestrpljivost u avgustu.

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Već od 6.6. Venera, većini vas, donosi dobar period za finansije što potvrđuje i Jupiter koji uvećava sreću, optimizam, zaradu i zdravlje.Veći troškovi mogući sve do 10.7. Izraženiji apetit naročito za slatkišima može uticati na povećanje tjelesne težine. Od prijatelja ili ljudi sa kojima imate zajed-

SUNCE je u raku od 21.6 -22.7., a u Lavu od 23.7. 22.8. MJESEC više od dva puta obilazi cijeli zodijak, od Lava do Škorpije. MERKUR se kreće direktno od 18 stepena Blizanaca,već 27.6 -11.7. je u znaku Raka, od 12.7-28.7. u Lavu, nakon čega prelazi u znak Djevice gdje ostaje do 5.10. VENERA u znaku Lava ima duže zadržavanje i to od 6.6-9.10. U ovom periodu kreće se direktno do 28 st. Lava, a od 23.7. vraća se retrogradnim hodom do 15 st.Lava. MARS putuje znakom Lava do 10.7, a od 11.7. prelazi u znak Djevice i prelazi put od 27 stepeni. JUPITER je od 17.5. u znaku Bika gdje ostaje godinu dana. U ovom periodu prelazi prvih 15 st.znaka na kom će i zastati u periodu od 16.8-23.9. SATURN je u znaku Ribe i od 18.6. sa 7. st. krenuće retrogradno i doći će do 4. stepena. URAN je u Biku, u direktnom hodu od 21-23. stepena. NEPTUN je cijeli period na 27 st. znaka Ribe, a od 1.7. je retrogradan. PLUTON se 12.6.vraća iz Vodolije u znak Jarac, retrogradan je i kreće se od 29-28. st.

ničke interese možete očekivati podršku i pomoć. Uticaj Saturna daje trezvenost i vjernost u ljubavnom životu. Jedino rođeni 22. i 23.jula mogu imati problema zbog pretjerane ambicije ili nužnost da neke dotrajale odnose, koji više ne služe svrsi, okončaju. Uglavnom je lijep period i uživajte.

LAV - 23. 7 - 23. 8. Povratak Sunca u vaš znak većini doprinosi samopouzdanju, vitalnosti i velikoj energiji. Ovog ljeta Venera u vašem znaku daje izuzetno povoljan uticaj i omogućava da vratite radost, sreću i dobro raspoloženje. Proljepšavate se zahvaljujući pozitivnom stavu i radosti koja je ušla u vaš život. Ima i dobar uticaj na zdravlje. Do 10.7. sa Marsom u vašem znaku biće prisutne jake strasti, ali i naglost i impulsivnost, pa su kod nekih moguće fizičke povrede. Bolest može doći od pretjerivanja u hrani i piću, ali i kroz konflikte u partnerstvu. Rođeni 15-17.8.obratite pažnju na svoje srce.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9. Brzo kretanje Mekura uslovljava promjenu fokusa u više pravaca. Tek kada dođe u vaš znak krajem jula i tokom avgusta do izražaja dolaze vaše najbolje osobine u pogledu intelektualnog rada, analiza i praktičnog zaključivanja. Sve do početka oktobra period je dobar za pregovore i sklapanje povoljnih dogovora. Djevice imaju podršku Jupitera i Urana iz Bika pa će doživjeti ekspanziju kroz samodokazivanje, neumornost u radu i originalnim idejama. Ovo nije vrijeme za skromnost Djevice, već za poboljšanje životnog položaja. Povoljan period i za putovanja u inostranstvo.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Tokom ovog ljeta vagama će biti jako važno druženje sa prijateljima ili istomišljenicima. Sklonost aktivnostima koje imaju humanitarni karakter. Ovo će biti emocionalno ugodan period sa dosta zabave i burnim društvenim životom. Savjetujem da ne pretjerujete ni u čemu, jer se možete izložiti opasnostima ili upasti u rizične situacije, poseban oprez u vožnji po autoputevima. Vage koje već imaju hronične tegobe moraju redovno ići na kontrole i uzimati propisanu terapiju ili ako primijete neki zdravstveni problem da odmah reaguju, jer im je Saturn u polju bolesti.

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Položaj Venere za vas je povoljan aspekt za dokazivanje na profesionalnom planu kao i za rješavanje statusnih pitanja, kao npr. brak, što potpomaže i Jupiter u 7. polju braka. Mogućnost nekog sukoba sa prijateljima, ali i upoznavanje novih. Period povećanih finansijskih troškova od polovine jula i tokom avgusta. S dobrim aspektom Saturna prisutna je velika izdržljivost. Moguće su srčane tegobe i potrebno vam je dosta odmaranja.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

U narednom periodu planeta sreće i uspjeha - Jupiter, kreće se kroz vaše polje posla i zdravlja i daje svoj blagotvoran uticaj. Na poslovnom planu moguća je saradnja sa strancima ili poslovi u inostranstvu. Harmoničan uticaj Venere od juna do oktobra na vaš znak, obezbijediće životnu radost, druženja, ljubav u inostranstvu ili uspjeh na fakultetu, zavisno u kome ste životnom dobu. Sa Saturnom u polju doma dolaze ozbiljnije obaveze i odgovornosti i briga za članove porodice, naročito za rođene 30.11. Zdravstveno mogući problemi sa kičmom, nizak pritisak i slabosti srca.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Povoljan aspekt Jupitera i Urana na Sunce u Jarcu doprinosi dobrom zdravlju, povećanju optimizma i entuzijazma, napredovanje u karijeri. Povoljno je za započinjanje poslova, jer donosi zaradu i uspjeh. Sposobnost da spojite postojeće znanje i iskustvo sa novim savremenim trendovima. Dobar aspekt Sunca sa Saturnom daće veliku izdržljivost i upornost. Sa Venerom u Lavu moguća je otežana komunikacija s partnerom najčešće usljed ljubomore. U pogledu zdravlja jarčevi mogu imati problema sa stopalima, povrede ili deformacije, kao i sa reumatskim tegobama.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

Vama je ovo ljeto izuzeno naklonjeno na ljubavnom planu bilo da ste u braku ili namjeravate uploviti u bračne vode, jer Venera četiri mjeseca boravi u polju partnerstva. Ako je bilo nesporazuma sada se mogu riješiti. Tokom juna do polovine jula bićete skloni da prihvatite više obaveza nego što možete završiti pa usljed toga su moguće stresne situacije koje se nepovoljno odražavaju na fizičko zdravlje u vidu nervne napetosti ili povredama usljed brzine, a u ekstremnim slučajevima histerično ponašanje. Dobro bi bilo da u ishranu uvedete što više svježeg voća kao i mliječne proizvode.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Ribe rođene 26.2. tokom juna i prvih dana jula treba da se što više odmaraju i ne izlažu velikom naporu. Saturn koji prelaz preko Sunca u najblažem obliku daće pad imuniteta i iscrpljenost, a ako vam je na rođenju Saturn u lošoj poziciji po znaku i aspektima tada su moguće i vrlo ozbiljne zdravstvene tegobe. Pod povoljnim uticajem Jupitera i Urana iz Bika ostali pripadnici ovog znaka mogu očekivati pozitivne promjene, uspješan finansijski period i bujicu novih kreativnih ideja. Najsuptilniji uticaj primaće od Neptuna rođeni 18. marta, koji se u dobrim horoskopima manifestuje kroz umjetničko izražavanje, sklonost putovanjima, dok u lošim horoskopima može donijeti sklonost alkoholu i razočarenja.

dr Slobodan Janković, književnik i humorista

Smrt je samo promena svjetova, kao što prijatelji prelaze preko mora, zauvjek boraveći jedni u drugima. Oni možda umiru, ali njihovo prijateljstvo i njihova prisutnost, besmrtni su! (Medici.com )

Do viđenja, druže, do viđenja. Ti mi prijatelju jednom bejaše sve! Urečen rastanak bez našega htenja, obećava i sastanak, zar ne!? (Jesenjin)

Aforizmi

Razlog zašto pas ima toliko prijatelja je što maše repom, a ne jezikom.

***

Jedna poslovica: Treba umrijeti mlad i zdrav, po mogućnosti što kasnije.

***

Nigdje ljepše pjesme od one u porodilištu kada male bebe počnu u horu da plaču! ***

Što je u bolnici više bolesnih medicinara biće i više razumijevanja između njih i bolesnika.

***

Na svijetu nisam vidio boljih ljudi od ovih medicinra! Krvi bi ti dali, kad bi je imali na zalihama.

***

Da nije simulanata i muškaroša, u bolnici bi ležali samo bolesni.

***

Studirao je medicinu i sve je bilo dobro dok je nije završio.

***

I magistrirao je i doktorirao je, ali još nije naučio ono najvažnije – u kojoj medicinskoj grani se najviše zarađuje.

***

Iskustvo nas uči da ne mijenjamo prošlost za budućnost. U prošlosti smo ponekad bili i srećni.

***

Nemam straha ako na Balkanu počnu da duvaju neki novi vjetrovi. Oni stari su sve oduvali.

***

Negdje sam usput izgubio zdravlje. Molim poštenog nalazača da ga odnese u najbližu veću bolnicu.

***

Napustila žena jednog političara. Veli, imamo svega, a seks do koga mi je najviše stalo, samo obećava.

***

Ne znam šta je njega privuklo u bolnicu, kad je cijeloga života bio zdrav.

***

Sposobna je, jer je rodila petoro djece s petoricom muškaraca. I kad joj umre muž, samo će jedno dijete ostati siroče. ***

Mi imamo bogatu istoriju. Ko god ode u nju, izgubi se.

Mini-humoreska Kad mene neće bolnica, neću ni ja bolnicu

Kao dijete sam se igrao u bolničkom dvorištu i bolnica je za mene bila jedna obična zgrada s prostranim dvorištem za igru. Kasnije sam na prozorima zgrade primijetio kese s hranom, flaše s mlijekom i veš koji se sušio. Kad bih, dosta kasnije, nekoga obilazio odnoseći mu voće, uvjerih se da je unutra lijepo i čisto; zimi toplo, a ljeti podnošljivije nego napolju.

Prvi put sam, zbog radi sebe, otišao u bolnicu, kad mi je u bolnicu primljena moja najveća ljubav, moja slatka Ružica. Primili je zbog urastanja nokta na palcu desne noge. Bože, koliko ju je boljelo?! Pitao sam da li i ja mogu da budem primljen i rekoše da ne mogu, čak ni ako bih pristao da i meni urasta nokat na palcu desne noge. A može li ako urasta na lijevoj nozi? Ne može. A na oba palca? Ne može da ti urastaju na svim prstima obje noge i ruke. Patio sam, a možda i ona. Ne možda, zasigurno je patila više od mene, jer je morala da nađe nekoga da je tješi dok je bila u bolnici. Od muke i ja se oženih. Vatrena ljubav, zapaljive stvari joj ni blizu ne smiješ prinijeti. Počnem ja da švrljam, onako da vrijeme ne gubim, a ona umjesto da se raduje da me ovakvog kakav sam iko hoće, unatoč zabrane upotrebe vatrenog oružja, opali iz

svih brzopucajućih cijevi.

Potražim spas u bolnici. Ko mislim, ako imaju spas za oboljele zašto ne bi imali i za zdrave. Ne može, vele, krečimo bolnicu. Odmah sam otišao da pitam koliko košta krečenje bolnice da uporedim moju glavu s tom cijenom. Tada sam prvi put procijenio da mi glava i ne vrijedi puno, ako se krečenje ne obavlja s najskupljim materijalom. Taman kad sam odlučio da se naljutim na bolnicu, sinu mi da se nije ljutiti koga je moliti.

Onda, idem s drugom ulicom i pričamo bez veze. Tada me đavo povuče za jezik i ja kažem: “Državu vode lopovi“. Policajac kao da iskoči iz asfalta, pa udri po meni. Jaučem i govorim da nisam mislio na ovu našu državu, a on će ti: „Znam ja koju državu vode lopovi, nećeš ti mene prevariti!“ Da izbjegnem ‘apsanu, ponovo pokušah u bolnicu, ali bi epidemija gripa i ne primiše me. Još jednom sam zazvonio na pokvareno bolničko zvono, ali su med. radnici i neradnici štrajkovali. Onda mi se dogodi.

- Nešto loše izgledate, uzmite uputnicu pa ću vas primiti u bolnicu - reče mi ljekar koga sam poznavao.

- E, neću ! – proderao sam posljednjom snagom preostalom – kad bolnica nije htjela mene cijelo vrijeme, sada ni ja neću bolnicu.

A da sam pristao možda sada ne biste čitali ovu humoresku, jer kad ljekarima dođete u šake, nešto će vam pronaći.

Babica pita porodilju kome da javi srećnu vijest. Ova se malo zamisli pa poče da diktira imena:

- Dragan, Mirko, Slobodan. Momo...- kome god javiš nećeš pogriješiti i obradovaćeš ga – reče majka.

Babica iznosi novorođenu bebu i pokazuje je očevima pitajući:

- Čija je ovo beba?

Najzad se javi jedan brkajlija i reče:

- Uzeli ste je od moje žene, a da me ubijete ni ja ne znam čija je...

Razgovaraju dvojica pacijenata.

Šale

Kad je vidio da je i noćas hirurška ekipa u operacionoj sali okrvavila ruke, jedan savjesni pacijent se zapitao:

- Ne znam šta rade naši sudovi, ovo se često ponavlja.

Ima nelogičnost u medicini. Iako nam je zadnjica najčešće zdrava i dobro funkcioniše, opet u nju zabadamo injekcije ma gdje i ma šta da nas boli!

Dugo je žena čekala na tu partiju seksa i kad je trebalo da je obave, nestalo je svjetla.

- Neću da pravim dijete u mraku, neće biti lijepo - rekao je muž i odustao i ovoga puta.

Portprol kničkog centra saopštava:

- Operacija, odstranjenje bolesnog bubrega, je uspjela samo je hirurg umjesto bolesnog, izvadio zdravi bubreg.

- Ti dobro jedeš, a stalno govoriš da si teško bolestan?

- Na silu, brate. Uvijek mislim da mi ovo može biti posljednji obrok na ovome svijetu, a ne znam kakva je hrana i ima li je tamo.

Poslije pregleda starac pita ljekara šta mu je. Kad mu reče da su mu povećani jetra i prostata, on će:

- Hvala ti bože, kada mi je štogod povećano kad mi se sve skuplja.

Svekrva cijelo jutro čeka da mlada ustane i da skuva kafu, a mlada spava do jedanaest časova.

- Kod nas je običaj da mlada prva ustane – prekori je svekrva. Na to će mlada:

- Te svoje običaje zadržite za sebe, a ja sam svoje donijela sa sobom.

Žena dočekuje muža kasno noću i pita:

- Gdje si ti noćas? Čekam te cijelo vrijeme.

Muž će na to:

- Ja sam tebe čekao dvadeset godina i nikada ti nisam prebacivao da si zakasnila za ženu.

Prof.

AS MEDICUS VRA

Telefon: 011/2836-836, 065/285-3393

AS MEDICUS BEŽANIJSKA KOSA

Telefon: 011/2272-916, 065/2272-916

E-mail: poliklinika@asmedicus.rs

Osnivači poliklinike

dr sci med Nina Nikolovska Sinicki, spec. ORL i Kvantne medicine

dr Aleksandar Sinicki, spec. neuropsihijatrije i Kvantne medicine

1. Dermatološki pregledi

Radno vreme:

KLASIČNA MEDICINA:

2. Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti

INTERNA MEDICINA

3. Ultrazvuk krvnih sudova - vaskularni hirurg

ULTRAZVUK I COLOR DOPPLER

KARDIOLOGIJA

4. Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma)

ORL

NEUROLOGIJA I PSIHIJATRIJA

5. Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica)

GINEKOLOGIJA

KVANTNA MEDICINA: BIOREZONANTNI SKENER TERMOVIZIJSKI SKENER DARKFIELD MIKROSKOP MIKROREZONANTNA TERAPIJA

PEDIJATRIJA

KARDIOLOGIJA

ENDOKRINOLOGIJA

NEFROLOGIJA

GASTROENTEROLOGIJA

REUMATOLOGIJA

PULMOLOGIJA

HEMATOLOGIJA

NEUROLOGIJA

PSIHIJATRIJA

VASKULARNA HIRURGIJA

UROLOGIJA

ORTOPEDIJA

ANGIOLOGIJA

FIZIJATRIJA

NUTRICIONISTA

UZV DIJAGNOSTIKA

DERMATOVENEROLOGIJA

KLINIČKA PSIHOLOGIJA

DJEČIJA KARDIOLOGIJA

DJEČIJA PULMOLOGIJA

DJEČIJA NEUROLOGIJA

DJEČIJA NEFROLOGIJA

DJEČIJA ENDOKRINOLOGIJA

DJEČIJI NUTRICIONISTA

DJEČIJA ORTOPEDIJA

DJEČIJA FIZIJATRIJA

LOGOPED

ONKOLOGIJA

U našoj zdravstvenoj ustanovi rade vrhunski stručnjaci različitih specijalnosti.

POMOĆ U OČUVANJU ZDRAVLJA CIJELE PORODICE!

78000 BANJA LUKA; Ul. Braće Mažar i majke Marije 18 (Hanište); Tel: 051/212-437; prizmabls@teol.net; www.prizmabl.com

PREGLEDI I LIJEČENJE

ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić”

Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!!

U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge:

1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije

2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji)

3. ERCP

4. CT dijagnostika

5. UZ dijagnostika

6. Pregled kardiologa + UZ srca

7. Pregled dermatologa

8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije

9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić)

11. Pregled specijaliste ORL, alergologa, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije

12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije

13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić)

14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije