Medici.com 116

www.medicicom.com

Stručnost i najsavremenija oprema spasavaju ljudske živote Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika “Železnice Srbije”

Intervju sa Prim. dr Vladom Batnožićem Akademik Duško Vulić, kardiolog

Srce nas danas manje izdaje UKC Srbije

90 godina Klinike za grudnu hirurgiju Predstavljamo:

Dom zdravlja Kneževo Istorija medicine

Luj Paster

Dr Nikola Mastilović, oftalmolog Photo: Manja D.

GODINA XX • BROJ 116 • APRIL 2023 • CIJENA 6 KM, ZA INOSTRANSTVO 4 EUR • DVOMJESEČNIK • DISTRIBUCIJA PUTEM PRETPLATE

Impresivni rezultati Klinike za kardiohirurgiju UKC RS

PLUS

Promocija Službe za očne bolesti JZU Bolnica “Sveti apostol Luka” Doboj

NMK • STRUČNI SKUPOVI • INFO

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

S

A

D

R

@

A

J

Klinika za kardiohirurgiju

UKC RS

Uvodna reč

8

Ministar Alen Šeranić

Prvih 100 dana rada

10

Predstavljamo: Dom zdravlja Kneževo

18

JZU Bolnica “Sveti apostol Luka” Doboj Gle krasote, gle ljepote, Što se sada stvori! Gle kako se ljupka, mila, Tica pjesma hori.

Promocija Službe za očne bolesti Pupoljci nam sa svih strana Svoje glave dižu, A mirisi raznog cv’jeća U grudi nam stižu.

Ljubičica krasna, mila, Širi liste svoje, A slavujak kod nje Akademik Duško Vulić, kardiolog stao, Umiljato poje. ‘Čelica nam laka, hitra, Oko cv’jeća l’jeće, Proljeće je milo Srce nas danas manje izdaje došlo, Mirovati neće.

Zabruj’o je već i potok Studeni i ‘ladni, Vesel’te se sada i vi, Doc. dr Martin Popević Siromasi jadni… (“Proljeće” - Aleksa Šantić)

April u punom kalendarskom bljesku odoleva zimskoj okoštalosti. Je l’ nam to proleće pompezno otvara svoje životne kapije, razgrćući ostatke sivila i hladnoće Gospođe Idile?! Ma Sunce nas hoće, ali još škilji! Ipak, vrelinom svoje moći nadire, čineći još hladna i rosna jutra sve toplijim i milijim. U nama i oko nas, u drhtavim krošnjama, među pupoljcima…, oživljava proleće. Čovek je deo prirode i svi njeni procesi mame ga da se prepusti uživanju koje ona nudi na svom repertoaru.

Nepreglednom lepezom svoje najdublje mašte i idejnosti, kroz najdivnije boje i procese rađanja i uobličavanja, pokazuje svu svoju dominaciju nad njim. Nas koji perom i pisanijem oslikavamo one „grublje“ stranice života, posebno razgale viđenja i pisanja naših najmlađih. “Osećam kako kroz naš kraj putuje rano proleće. Njegovi koraci postaju sve krupniji i sigurniji.

Ono sa sobom vodi i svoje vredne pomoćnike. To su: probuđeno Sunce, topliji vetar, sveže zelenilo, raznobojno cveće, veseli leptirići, razigrane ptice, razbaškareni insekti... Svako od njih se trudi da bez greške uradi svoj deo posla. Priroda je savršena dama i zaslužuje najbolje. Sunce se svojski potrudilo da istopi sneg, otera hladnoću i sve probudi i podstakne na rast i razvitak. Lagani vetrić nežno sređuje frizure tek izrasloj mladoj travi i raskošnim krošnjama drveća. Sa mnoštvom belih ili roze cvetića u kosi, drveće liči na prelepe neveste. Šareni leptirići i oduševljene ptičice lete okolo kako bi probudile svaki kutak prirode. Sve žagori, žubori, zuji, bruji... peva pesmu proleću, najlepšem i najveselijem godišnjem dobu. Sa ovakvim pomoćnicima brzo će proleće zavladati čitavom prirodom i svima doneti radost, jer nema ničeg lepšeg i veselijeg od rađanja novog života” (učenik III razrda osnovne škole čije ime nije poznato redakciji). Ovako naši najmlađi, naši vesnici bujne i pametne mladosi, doživljavaju dolazak proleća svojom čistom dušom i neoptrećenom maštom! Genijalnost prirodne volje vodi nas do ushićenja. Predivan je osećaj strahopoštovanja pred celom armijom lepote, sazdane od boja, mirisa i svežine.

Dragi prijatelji, uživajući u besprekornim potezima prirode nismo ni trepnuli, a opet smo tu, ponovo i svi zajedno! Sa još jednim prolećem, rodio se i 116. broj, našeg i Vašeg „Medici. com“-a. I opet se nismo štedeli. S obzirom na to da su u toku brojni naučni skupovi, simpozijumi i kongresi, donosimo sjajne tekstove i publikacije. Svakako da zdravlje predstavlja obilje čovekovih potencijala, punoću ljudskoga postojanja, a bolest sa sobom uvek donosi osipanje snage i narušavanje same ličnosti.

Stoga, ovogodišnja odrednica Svetske zdravstvene organizacije a povodom 7. aprila, Svetskog dana zdravlja (dan kada je 1948. godine osnovana Svetska zdravstvena organizacija), je: „Zdravlje za sve“i stavlja u focus angažovanje i osnaživanje pojedinca, porodice i zajednice za povećanje učešća u brizi o zdravlju! I još toga ima, za svakoga ponešto…

Pa Vi ostanite sa nama i po volji razgrćite ovaj naš prolećni buket!

Vaš “Medici.com” Vera Pušac, direktor

Poremećaj spavanja

22

25

32

Intervju:

Prim. dr Vlado Batnožić

50

UKC Srbije u Beogradu

90 godina Klinike za grudnu hirurgiju

70

Istorija medicine

Luj Paster

74

UKC RS

Info bilten

95

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, akademik prof. dr Duško Vulić, akademik prof. dr Enver Zerem, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić i prof. dr Elizabeta Ristanović.

Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Goran Račetović i Željko Derajić.

Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena Pušac Broćilović Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 2.000

117. broj izlazi u junu 2023. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

7

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

P

rije mjesec dana u Klinici za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske kod pacijentkinje Bose Vujić je prvi put urađen centralni (VA) ECMO. Riječ je o pacijentkinji kod koje je nakon kardiohirurškog zahvata, tj. rekonstrukcije mitralne valvule, nastupila disfunkcija (insuficijencija) desnog srca. Naime, 45 minuta po dolasku pacijentkinje u intenzivnu njegu nastupa kardiovaskularna nestabilnost te su započeti postupci reanimacije nakon čega je pacijentkinja zbog revizije vraćena u operacionu salu. Odluka za primjenu ECMO aparata je donesena nakon 120 minuta ponovljene ekstrakorporalne cirkulacije i mnogo pokušaja spontane uspostave kardijalne funkcije. ECMO (ekstrakorporalna membranska oksigenacija) je zahtjevna medicinska procedura kod koje funkciju srca i pluća privremeno preuzima ECMO aparat. On dalje venskom i arterijskom linijom preuzima deoksigenisanu krv pacijenta i nakon oksigenacije je nepulsatilnim protokom vraća pacijentu. Riječ je, dakle, o vještačkom srcu koje zahtijeva komplentan invazivni i neinvazivni hemodinamski i respiratorni monitoring. „Pacijentkinja je nakon 48 sati provedenih na ECMO mašini i uspostave kardijalne funkcije, hemodinamske i respiratorne stabilnosti odvojena od mašine i krenulo se u postepeno zagrijavanje, buđenje i ekstubaciju pa-

Impresivni rezultati Klinike za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske

Stručnost medicinskih profesionalaca i najsavremenija oprema spasavaju ljudske živote Bosa Vujić iz Trebinja se zahvalila medicinskom timu Kardiohirurgije UKC Republike Srpske. „Imala sam srčanih problema i zahvaljujući doktorima ovdje ostala sam živa. Imala sam tešku operaciju i doktori su uložili veliki trud da bi me vratili u normalno stanje i to uspješno“, naglasila je gospođa Vujić. „Pravovremeno planiranje nabavke ovakve sofisticirane opreme je još jedan od dokaza da je pružanje najbo-

cijentkinje. U daljem postoperativnom toku pacijentkinja je stabilizovana i sa dobrim vitalnim parametarima otpuštena kući. Pacijentkinja je u Klinici za kardiohirurgiju hospitalizovana od 3.3. do 24.3.2023. godine. Poslije otpusta iz bolnice, nakon sedam dana, pacijentkinja dolazi na kontrolu gdje se konstatuje zadovoljavajuće opšte i kliničko stanje sa tendencijom oporavka,“ rekao dr Nikola Šobot, načelnik Klinike za kardiohirurgiju.

8

ljih zdravstvenih usluga našim pacijentima prioritet rukovodstva UKC Republike Srpske. Srećni smo i ponosni što smo sačuvali život ove pacijentkinje čiji je slučaj bio veoma kompleksan. Naša Klinka za kardiohirurgiju nastavlja da niže izvanredne rezultate,“ rekao je prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske.

Saradnici za informisanje UKC RS

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Бањалука 7. април 2023.

Република Српска добила 27 нових примаријуса

Свјетски дан здравља 7. aприл 2023.

П

оводом обиљежавања Свјетског дана здравља, у Административном центру Владе Републике Српске уприличена је свечаност на којој је Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске додијелило назив примаријус за укупно 27 доктора медицине, стоматологије и магистара фармација. Назив примаријус се традиционално додјељује заслужним и успјешним здравственим професионалцима на препоруку њихових сарадника и установа. Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић уручио је ове године одлуке о додјели назива примаријус за 23 доктора медицине, два доктора стоматологије и два магистра фармације. Примаријуси су: Симо Томић, др мед. и Славица Војновић Лончар, др мед. из ЈЗУ Дом здравља Нови Град, Тања Манојловић, др мед. из ЗУ Специјалистичка педијатријска амбуланта „Др Манојловић“, Драган Филиповић, др стом. из ЗУ„Др Драган Филиповић“, Слободанка Мрђа, др стом. из ЈЗУ Дом здравља Дервента, Сања Марић, др мед.из ЈЗУ Универзитетска болница Фоча, Радмила Рашета, др мед. из ЈЗУ Универзитетски клинички центар Републике Српске, Гордана Простран Црнчевић, др мед. из ЈЗУ Институт за јавно здравство Републике Српске, Зорислава Лукић, др мед.

из ЈЗУ Дом здравља Бањалука, Весна Кљајић Гњатовић, др мед. из ЗУ Специјалистичка педијатријска амбуланта „Hannah“ Приједор, Данко Васиљевић, др мед. ЈЗУ Дом здравља „Источно Сарајево“, Вида Суботић, мр фарм. из ЗУ „Zdravlje Pharm“ Брчко, Верица Тешановић, мр фарм. из ЗУ „Инфарм апотеке“, као и Александар Ступар, др мед., Владимир Ђукић, др мед., Саша Арнаут, др мед., Боса Ђајић, др мед., Јованка Вижинтин, др мед., Раде Дујаковић, др мед. Вера Јаколић Ћосовић, др мед., Саша Миљковић, др мед. Сања Османчевић, др мед., Срђан Вујичић, др мед., Милка Крмпот Кнежевић, др мед., Љиљана Бузаџија, др мед., Мирјана Боршош, др мед. и Свјетлана Симић, др мед. из ЈЗУ Дом здравља Бањалука. Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић је подсјетио да поводом Свјетског дана здравља Министарство додјељује примаријате за колеге широм Републике Српске. Министар Шеранић је честитао примаријусима који су, како је нагласио, ову титулу заслужили и оправдали својим дугогодишњим професионализмом, залагањем и добрим резултатима рада. Он је додао да је титула примаријуса велики подстицај у каријери сваког доктора медицине, стоматологије или магистра фармације, али истовремено и велика одговорност.

M.C.

Једнакост у здрављу – здравље за све Свјетска здравствена организација (СЗО) ове године обиљежава 75 година рада на унапређењу јавног здравља. Слоган обиљежавања Свјетског дана здравља је поново „Здравље за све“, у знак подсјећања на оно због чега је ова организација и основана – да ради на промоцији и очувању здравља широм свијета, да се стара о онима чије је здравље посебно угрожено, како би сви и свуда могли да достигну највиши ниво здравља и благостања. Да би здравље за све постало стварност, потребно је промијенити много тога на нивоу појединаца и заједница, као и на нивоу држава у цјелини. Људи могу бити у центру одлука о здрављу и утицати на здравствене исходе тек онда када се обезбиједи њихово информисано и активно учешће у доношењу тих одлука. Појединци, породице и заједнице морају бити оснажени и охрабрени да повећају своје друштвено учешће, као и бригу о сопственом здрављу и здрављу заједнице. СЗО поручује да се успјех мора мјерити благостањем људи и здравим окружењем. У том смислу, апелује се на државе чланице да се преоријентишу са економија вођених профитом и оних које за посљедицу имају загађење животне средине, на економије вођене праведношћу и благостањем. Како би се повећали неопходни јавни приходи, СЗО препоручује повећање такси, односно пореза на производе који имају негативан утицај на здравље популације, као што су: дуван, алкохол, додатни шећер и фосилна горива. Уз то, само здраво животно окружење може промијенити животе људи.

9

Z D R A V S T V O

Првих 100 дана рада Владе Републике Српске

Од Нове године велики искораци у здравственој заштити у Републици Српској

М

инистар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић рекао је да је поносан што је током првих 100 дана рада Владе Републике Српске набављена савремена вакцина против хуманог папилома вируса те одобрено финансирање за први програм пренаталних тестова у Републици Српској.

Препоручена и бесплатна вакцинација против хуманог папилома вируса ће се у Републици Српској организовано спроводити код дјевојчица и дјечака од 11 до 14 година живота у домовима здравља. Вакцинација против хуманог папилома вируса, коју препоручи доктор медицине или специјалиста одговарајуће гране медицине или која се тражи на лични захтјев корисника услуге, за лица 10

која немају право на бесплатну вакцинацију спроводиће се у Институту за јавно здравство Републике Српске, а трошкове ће сносити корисник услуге. Министар Шеранић наглашава да ће Министарство здравља и социјалне заштите и у наредном периоду у раду бити фокусирано на превентивне активности и програме, попут скрининг програма карцинома грлића материце у Републици Српској. О томе је недавно разговарао и са директором Регионалне канцеларије Свјетске здравствене организације за Европу Хансом Клугеом, као и о техничкој и финансијској помоћи СЗО за истраживање, знање, ставове и праксу у вези са вакцинацијом против хуманог папилома вируса. У протеклом периоду Влада је донијела и одлуку о издвајању два милиона КМ за финансирање Програма неинвазивног пренаталног тестирања у Републици Српској за ову годину, што је новост уведена новим Законом о обавезном здравственом осигурању и велики искорак нашег здравственог система, имајући у виду да земље региона не финансирају ове тестове.

Kао што је то случај и за све друге услуге здравствене заштите, ова дијагностичка здравствена услуга у Републици Српској биће једнако доступна за све осигуранике којима она буде потребна,

односно медицински индикована, што одређује медицинска струка. Примјену пренаталних тестова као дијагностичке процедуре одредила је здравствена струка, тачније доктори медицине, специјалисти Универзитетског клиничког центра Републике Српске. Министар Шеранић истиче и да је Министарство у овом периоду било врло активно и по другим питањима, у циљу унапређења здравствених услуга грађанима Републике Српске, али и услуга корисницима социјалне, дјечје и породичне заштите. С тим циљем припрема се и нова Стратегија социјалне заштите, затим Закон о социјалној карти, као и друге мјере које имају за циљ да обезбиједе боље планирање и боље циљање мјера социјалне заштите. У првих 100 дана рада Владе Републике Српске реализована је и набавка десет нових савремено опремљених санитетских возила која су уручена директорима девет домова здравља те Болници „Србија“. У припреми је, додаје, и додјела пет ултразвучних апарата за поједине домове здравља у Српској који су исказали потребу за тим апаратима. Тиме се јачају њихови капацитети за превентивне активности и савремену дијагностику. Министар Шеранић истиче и да је једна од најзначајнијих активности у првих 100 дана рада

Z D R A V S T V O

Владе Републике Српске и завршетак процеса јавне набавке и потписивање уговора за пројектовање, изградњу и опремање нове болнице у Требињу, а у наредном периоду планиран је и почетак радова на том објекту који је од огромног значаја за народ Херцеговине, али и за цјелокупан здравствени систем Републике Српске. На почетку мандата актуелне Владе договорене су и активности за завршетак Пројекта нове болнице у Добоју, а очекује се да ће крајем септембра бити завршена изградња и створени услови да се крене и са измјештањем болничких капацитета у нови објекат. Очекује се и завршетак пројеката реконструкције болница у Фочи и Зворнику које финансира Влада Републике Српске. „Очекујем да ћемо у наведеним роковима то завршити те да у сљедећој години можемо прећи на посљедња два пројекта из сегмента великих инфраструктурних улагања у болничком сектору, а то су реконструкција болница у Приједору и Градишци“, нагласио је министар Шеранић, подсјећајући да је, захваљујући визији и вољи руководства Републике Српске, у посљедњих 15 година слика наших болница потпуно промијењена. Истовремено, завршена је сва техничка и тендерска документација за пројекат изградње медицинског комплекса у Бањалуци за чију реализацију је и Савјет министара почетком ове године прихватио уговор о задужењу. Тиме се стварају претпоставке за расписивање јавног позива за овај пројекат, а који подразумијева да се на једном мјесту нађу све установе важне за образовање здравствених радника, од средње медицинске школе, преко факултета, до центра за биомедицинска истраживања. Министар Шеранић истиче и да је без информација са терена и консултација, како са стручном јавношћу, тако и са корисницима, односно пацијентима, тешко имати праву слику ефеката мјера које се доносе, због чега је у првих 100 дана рада нове Владе одржао и радне састанке са бројним партнерима, а што ће се наставити и наредном периоду.

Састанак са министром Селаковићем

Интензивирати сарадњу у области социјалне заштите

М

инистар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић разговарао је у свом кабинету са министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Николом Селаковићем. Разговарано је о сарадњи институција Републике Српске и Републике Србије, а посебно у области квалитета социјалне заштите те о практичној сарадњи здравствених и установа социјалне заштите. Министар Ален Шеранић је рекао да је Република Српска спремна за израду социјалне карте, што је посао који је Србија претходно завршила и са Републиком Српском несебично дијели искуства у уређивању ове комплексне области. „Настављамо заједнички рад и у области квалитета социјалне заштите и оно што је врло важно јесте спровођење међународне класификације инвалидитета са аспекта праведности и расподјеле свега што слиједи према овим угроженим и осјетљивим категоријама“, рекао је министар Шеранић након састанка.

Он је додао да је прихватио позив за узвратну посјету министру Селаковићу. Министар Селаковић је рекао да ће у наредном периоду бити дефинисан и текст споразума између два министарства у области социјалне заштите који би требало да буде потписан на наредној заједничкој сједници влада Републике Српске и Србије. Он је понудио помоћ када је ријеч о дигитализацији у области социјалне заштите, јер је Србија донијела законе о успостављању регистра социјалне карте и успоставила информациони систем који омогућава дигитализацију 512 различитих врста поступака које грађани остварују у оквиру центара за социјални рад. „Социјална карта има за циљ праведнију и бољу расподјелу средстава које држава улаже у област права у социјалној заштити. Наша искуства су добра и богата. Са тим искуствима стојимо на располагању Републици Српској“, поручио је министар Селаковић. Одсјек за односе с јавношћу Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске

11

Z D R A V S T V O

Усвојен Програм за обезбјеђивање биомедицинске потпомогнуте оплодње за 2023.

О

сигурана лица Фонда здравственог осигурања Републике Српске након два неуспјешна покушаја вантјелесне оплодње имаће могућност да, уколико желе, трећи поступак ураде и изван Републике Српске. Поред тога, ФЗО РС ће финансирати и нову услугу – замрзавање репродуктивних ћелија како би обољели од малигних болести могли након терапија и зрачења да постану родитељи. Наиме, Управни одбор ФЗО РС је недавно усвојио Програм за обезбјеђивање биомедицинске потпомогнуте оплодње за 2023. годину у складу са Новим законом о обавезном здравственом осигурању, којим су предвиђена и ова нова права. Будући да је Законом прописано и да Влада Републике Српске треба да донесе Одлуку о начину финансирања Програма, нова права почеће да се примјењују након што се ова одлука донесе и ступи на снагу. Програмом је, између осталог, дефинисан и начин остваривања права на трећи покушај вантјелесне оплодње изван Српске, након два неуспјела покушаја у Републици Српској. Према Програму, захтјев за рефундацију трошко-

Трећи покушај вантјелесне могућ и у иностранству

ва вантјелесне оплодње у здравственој установи изван Републике Српске са којом Фонд нема закључен уговор осигурано лице подноси надлежној пословници Фонда. Уз захтјев се доставља извод из матичне књиге вјенчаних (за ванбрачне супружнике овјерена изјава оба лица о заједници живота која траје више од двије године), медицинска документација у вези са лијечењем неплодности, отпусно писмо и пратећа медицинска

Нова права трудница

Законом о обавезном здравственом осигурању Републике Српске, поред наведеног, предвиђено је и да се трудницама које се 12

налазе на боловању због чувања трудноће плата исплаћује у пуном износу, односно да се не умањује као што је то било раније. Ка-

документација у вези са поступком биомедицински потпомогнуте оплодње за коју се тражи рефундација трошкова. Такође, прилаже се и отпусно писмо и пратећа медицинска документација претходних неуспјелих покушаја у здравственој установи у Српској са којом Фонд има закључен уговор. Потребно је да се приложи и оригинална финансијска документација - рачун са спецификацијом за плаћене услуге биомедицински потпомогнуте оплодње и документ о извршеном плаћању који гласи на име осигураног лица или име члана породице осигураног лица (нота рачун, признаница, потврда о плаћању картицом, овјерени извод стања текућег рачуна и друго). Када се уз захтјев за ре-

ко послодавци не би имали дилема у којим случајевима треба да се исплаћује пуна плата, Фонд је припремио и нове дознаке у којима ће то бити децидно назначено, што ће значајно олакшати и породичним докторима и послодавцима. Законом је такође предвиђено и право на неинвазивни пренатални тест из крви трудница (НИПТ). Програм неинвазивног пренаталног тестирања за ову годину је недавно усвојио Управни одбор Фонда, а и Влада Српске је донијела Одлуку о начину финансирања програма. Остало је још да УКЦ РС потпише уговор са установом у ино-

странству у коју ће се слати узорци на анализу, након чега ће и ово право моћи да се почне примјењивати. До тада нису предвиђене рефундације трошкова за ове тестове. Када Фонд почне да финансира НИПТ, планирано је да труднице крв дају у јавним установама које имају уговор са Фондом, односно болницама или УКЦ РС, а болнице ће узорке достављати УКЦ РС који ће их даље просљеђивати на анализу у установу са којом закључе уговор. НИПТ је предвиђен за труднице старије од 35 година, као и млађе у случају да постоје медицинске индикације за ово тестирање.

Z D R A V S T V O

фундацију трошкова прилаже фискални рачун, на полеђини рачуна треба да буде наведено име осигураног лица са печатом здравствене установе. Медицинска и финансијска документација из установе из иностранства доставља се са преводом овлашћеног преводиоца на једном од службених језика у Републици Српској. Напомињемо да се трошкови вантјелесне оплодње рефудирају у складу са цјеновником ФЗО РС и према годинама живота жене. Подсјећамо, као и до сада, женама до навршене 40. године Фонд финансира поступак у пуном износу, а женама од навршене 40. до навршене 42. године финансира се 50% од цијене процедуре, према цјеновнику Фонда. Женама које су старије од 42 године, које добију бебу вантјелесном оплодњом, Фонд рефундира трошкове у потпуности. Иначе, као што је било и раније, уколико процедуру вантјелесне оплодње није могуће урадити у уговореној установи у Републици Српској, на приједлог те установе парови могу да ураде вантјелесну и изван Републике Српске и накнадно да рефундирају трошкове. Програмом је дефинисана цијена биомедицинске потпомогнуте оплодње, као и појединачних процедура међу којима су и нове услуге, попут замрзавања сперматозоида, замрзавања и чувања ткива тестиса, одмрзавања сперматозоида или ткива тестиса, замрзавања и чувања до десет јајних ћелија. На овај начин у Републици Српкој уводи се нова област у медицини – онкофертилитет која има за циљ да сачува и продужи фертилитет код жена и мушкараца обољелих од малигних болести. Наиме, замрзавање репродуктивних ћелија обољелих од малигних болести прије излагања онколошким терапијама и зрачењима, пружа им могућност да касније добију потомство. Подсјећамо, прегледе, лијечења и савјетовања у сврху планирања породице у потпуности финансира ФЗО РС. Према томе, и поменуте нове услуге у потпуности финансира обавезно здравствено осигурање.

Електронско здравство

На више од 800 локација се користи ИЗИС у Републици Српској

С

ве јавне здравствене установе, болнице и домови здравља, као и приватне установе које имају уговор са Фондом здравственог осигурања Републике Српске, укључујући и апотеке, увезане су у Интегрисани здравствени информациони систем (ИЗИС). Ријеч је о укупно 273 установe. Ако узмемо у обзир све амбуланте породичне медицине, као и апотеке које у једном граду имају више локација, онда је тај број далеко већи, тачније на више од 800 локација се користи ИЗИС. Примјера ради, од 1. августа 2021. евидентирано је 14,7 милиона посјета у овом систему на примарном нивоу, реализовано је 13,5 милиона електронских рецепата, креирано је 6,2 милиона упутница у ИЗИС-у те 1,6 милиона налаза. Подсјећамо да су од ове године у употреби само електронске здравствене картице (старе здравствене књижице више не важе) а до сада је око 892.000 осигураних лица преузело своје картице. Електронска здравствена картица је најбоља заштита система и личних података пацијената, јер се са картицом приступа електронском картону пацијента, односно његовим медицинским подацима. Примјера ради, љекар породичне медицине у дому здравља у којем пацијент није регистрован не може да уђе у здравствени електронски картон пацијента без његове е картице, а све у циљу максималне заштите података. Осим е картице, ИЗИС подразумијева и коришћење елетронских картона, рецепата и упутница. Напомињено да је примјена е рецепата почела од априла прошле

године, и овај сегмнет ИЗИС-а се од самог почетка успјешно спроводи у пракси. Електронски рецепти су знатно убрзали процедуру прописивања рецепата. Тако, примјера ради, пацијенти који примају континуирану терапију, а ослобођени су плаћања партиципације, не морају ни да одлазе код свог породичног љекара, да се заказују и чекају, већ могу у апотеци уз електронску картицу да подигну своју терапију. Када је ријеч о здравственим картонима пацијената, досадашњи картони пацијената замијењени су електронским здравственим картонима, који садрже све податке о пацијенту на једном мјесту, независно од тога у којој здравственој установи су прикупљени (амбуланти породичне медицине, служби хитне помоћи, болници или специјалистичкој амбуланти). Љекари који лијече пацијента на једном мјесту имају увид у пацијентову историју лијечења те важне податке, попут података о алергијама, хроничним обољењима, терапијама које је примао итд. Дакле, е картон садржи информације од свих љекара који су укључени у процес лијечења пацијента. Захваљујући овоме, између осталог, није могуће да се деси дуплирање прегледа, јер урађен преглед у једној установи, је аутоматски видљив и љекарима који лијече пацијента у другим установама и другим нивоима здравствене заштите. Тиме се смањују и листе чекања на поједине прегледе и др. Ово су само неке од бројних предности које ИЗИС доноси за који очекујемо да ће здравствени систем учинити ефикаснијим и доступнијим. Напомињемо да је интегрисање у ИЗИС законска обавеза, тако да су и здравствене установе које немају уговор са Фондом обавезне да се интегришу у овај систем и већ се спроводе и те активности.

13

Z D R A V S T V O

Измијењена Листа лијекова који се издају на рецепт

Уврштени лијекови и храна за обољеле од ријетких болести

Н

а Листу лијекова који се издају на рецепт Фонда здравственог осигурања Републике Српске за обољеле од ријетких болести уврштена су четири нова лијека, као и храна за посебне медицинске намјене. Поред ових лијекова, и прошлог мјесеца је уврштено 12 лијекова на листу А1 лијекова који се издају на рецепт, такође за обољеле од ријетких болести и поједина друга тешка обољења. На овај начин су настављене активности започете након усвајања Новог закона о обавезном здравственом осигурању, а у циљу да осигурана лица и даље несметано остварују своја права. Што се тиче четири нова лијека, ријеч је о лијековима (фенетерол, ипратропијум бромид, дефлазакорт таблете, перампанел таблете и ацитретин капсуле) који нису регистровани у БиХ те су уврштени на листу А1 лијекова који се издају на рецепт, а како би се и даље омогућила рефундација трошкова обољелима од ријетких болести који користе ове лијекове. На листу А1 је такође уврштен и лијек намијењен пацијентима који су на хемодијализи (калцијев ацетат, магнезијев карбонат), као и лијек баклофен за пацијенте обољеле од церебралне парализе, мултипле склерозе и других обољења нервног система. У питању су, дакле, нерегистровани лијекови које породице обољелих набављају углавном у иностранству и накнадно од Фонда рефундирају трошкове за те лијекове. Наиме, Новим законом о обавезном здравственом осигурању Републике Српске прецизирано је у којим случајевима се може одобрити рефундација трошкова здравствене заштите и она није предвиђена за лијекове који се не налазе на листи лијекова који се издају на рецепт. Свјесни потребе да су за поједина тешка хронична обољења, попут обољења 14

од ријетких болести, потребни и поједини лијекови који нису били обухваћени листом лијекова који се издају на рецепт, Фонд је уврстио на листу поменуте лијекове. Поред лијекова, на листу А лијекова који се издају на рецепт је за обољеле од ријетких болести, чији је статус потврђен у Центру за ријетке болести, уврштена и храна за посебне медицинске намјене (фантомалт, МЦТ уље, L-carnitin Fresenius, Neocate Junior, Milupa GA 2, Glycosade). Измијењена Листа почеће да се примјењује осам дана након објављивања у „Службеном гласнику“. Фонд здравственог осигурања ће, као и до сада, бити и даље у контакту са представницима удружења пацијената и струковним удружењима, како би и у наредном периоду по потреби кориговали прописе прилагођавајући их потребама осигураника када је год то могуће. Иначе, обољелима од појединих ријетких болести у Републици Српској од прошле године доступне су неке од најсавременијих терапија за које је у овој години у оквиру Програма лијекова планирано 11 милиона КМ. Сви обољели од ријетких болести, који су регистровани у Центру за ријетке болести, су већ годинама у Српској ослобођени плаћања партиципације, без обзира на дијагнозу и године живота. Дакле, из године у годину Фонд ослушкује потребе ове популације и у континуитету унапређује права обољелих од ријетких болести. Припремила: Николина Душанић, руководилац Одјељења за односе са јавношћу

Н

ови Правилник о поступку утврђивања привремене спријечености за рад доноси новине када је у питању одобравање боловања за његу дјетета млађег од 18 година код којег је УКЦ РС установио потребу његе због тешког здравственог стања усљед оштећења можданих структура, малигних болести и других тешких обољења, јер сада ово боловање прописује породични доктор и више није потребно рјешење Фонда. Наиме, према Закону о обавезном здравственом осигурању Републике Српске, као и поменутим правилником, запослени родитељи дјеце са наведеним здравственим проблемима имају право на боловање у трајању од четири мјесеца у току текуће године на приједлог установе терцијарног нивоа здравствене заштите (УКЦ РС). За разлику од раније, када је било потребно да се за одобравање овог боловања преда документација у надлежну пословницу Фонда и гдје је осигураник на кућну адресу добијао рјешење Фонда о одобравању овог права новим правилником, а на основу поменутог закона, дефинисано је да сада то боловање прописује породични доктор на приједлог УКЦ РС. Напомињемо да се ово боловање може искористити по потреби током године, односно не мора у континуитету у трајању од четири мјесеца. Уколико родитељ жели у континуитету да искористи право на ово боловање, након 30 дана боловања, потребно је доставити документацију надлежној првостепеној комисији за оцјену привремене неспособности за рад преко 30 дана. Такође, Новим законом је омогућено да родитељи дјеце са малигним обољењем имају право на нето плату у износу од 100 одсто за вријеме боловања за разлику од раније када је износила 70 одсто. Подсјећамо да поред овог права на боловање, запослени родитељи имају могућност боловања за његу дјетета или ужег члана породице у трајању до 15 дана по дјетету на годишњем нивоу (ако је ријеч о дјетету млађем

Z D R A V S T V O

Усвојен Правилник о поступку утврђивања привремене спријечености за рад

Новине у области боловања

од 15 година) и седам дана (ако је ријеч о дјетету старијем од 15 година). Такође, право на боловање родитељи имају и у случају болничког лијечења дјетета, све док оно лежи у болници, независно да ли се ради о лијечењу у здравственим установама у Републици Српској или изван Српске са рјешењем ФЗО РС или Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења стања и повреда дјеце у иностранству. Осим поменуте новине, Новим законом, па самим тим и Правилником, прецизирано је и да је обавеза осигураника који се налазе на боловању да се сваких 15 дана јавља свом породичном доктору ради обављања контролних прегледа, изузев осигураника који се налазе на болничком лијечењу. Ова одредба у закону уграђена је на приједлог УКЦ

РС, а Правилником је дефинисано да, уколико се осигураник не јави на контролни преглед, односно не оправда свој изостанак, породични доктор може да оцијени да ли је осигураник способан за рад. Иначе, Нови правилник о поступку утврђивања привремене спријечености за рад усвојио је Управни одбор ФЗО РС, будући да је у септембру прошле године ступио на снагу Закон о обавезном здравственом осигурању те је обавеза Фонда да донесе и све нове подзаконске акте које произлазе из овог закона. Остале одредбе правилника су остале исте као и у претходном правилнику те послодавци и даље имају могућност ванредне оцјене боловања, као и могућност да траже контролу за боловања која су из неког ранијег периода. Што се

тиче ванредне оцјене боловања, законом је прописано да је обавеза породичног доктора да информише послодаваца о исходу ванредне оцјене. Такође, у циљу што бржег опоравка и спречавања погоршања здравственог стања осигураника и овим правилником је дефинисано да осигураник за вријеме трајања боловања не смије напустити мјесто сталног пребивалишта, осим када одлази породичном доктору или када је упућен на дијагностичке прегледе и лијечења која се налазе ван мјеста пребивалишта. Исто тако, да би се спријечило да боловања трају дуже него што је неопходно, породични доктор не мора да чека 12 мјесеци како би осигураника упутио на оцјену радне способности комисије Фонда ПИО РС, него је тај период скраћен на шест мјесеци непрекидне неспособности за рад, изузев када је ријеч о трудничким боловањима. Осим тога, у циљу једноставнијег тумачења прописа у пракси и у овом правилнику, као и у закону, јасно је дефинисано и да боловање може да буде отворено тек након прегледа осигураника код љекара из одговарајуће здравствене установе која има уговор са Фондом и који се егзактно изјаснио да осигураник није способан за рад. Иначе, примјена Новог правилника почиње осам дана након објаве у „Службеном гласнику РС“, а правилник са свим попратним обрасцима као и новим дознакама за боловања биће доступан и на интернет страници ФЗО РС. Нове дознаке ће свакако поједноставити рад породичног доктора будући да прецизније дефинишу дијагнозе те ће и послодавци знати децидно у којим случајевима се плата исплаћује у пуном износу за вријеме боловања радника.

15

Z D R A V S T V O

Ново поједностављење процедура

За више услуга није потребно рјешење Фонда

Ф

онд здравственог осигурања Републике Српске поједноставио је процедуру одобравања више здравствених услуга за које је раније било потрбно рјешење Фонда, а сада се остварују на основу упутнице породичног доктора. Ријеч је о услугама које се раде у здравственим установама у Републици Српској, попут тилт теста, услуге аудиолингвистичког третмана КСАФА апаратом за дјецу до 18 година, палијативне његе, за услуге за које су ангажовани љекари стручњаци из иностранства и друге. Ово је још један примјер унапређења у области остваривања права које је омогућено новим Законом о обавезном здравственом осигурању Републике Српске. Примјера ради, за тилт тест који се препоручује осигураницима који имају неразјашњене вртоглавице, поред приједлога љекара специјалисте раније је било потребно и рјешење Фонда, а сада се ово право остварује на основу упутнице породичног доктора на приједлог љекара специјалисте одговарајуће гране медицине. Исто се односи и на здравствену услугу аудиолингвистички третман КСАФА апаратом који остварују осигурана лица Фонда до 18 година, дјеца са поремећајима импресивног и експресивног говора или оштећењем слуха удруженим са поремећајима понашања, језика и учења. За неке сложеније услуге, попут оних које се раде у нашим установама, уз ангажовање стручњака из иностранства, те за услуге из области офталмологије, урологије, торакалне хирургије и дјечје урологије за које је раније било потребно рјешење Фонда, сада се ово право остварује на основу болничке упутнице породичног доктора и препоруке и мишљења конзилијума, тачније три доктора одговарајуће специјалности.

16

Када је ријеч о палијативној њези која се пружа у болницама Градишка и Невесиње за остваривање овог права такође више није потребно рјешење Фонда. Наиме, породични доктор на основу отпусног писма са препоруком за палијативну његу или налаза и мишљења доктора медицине - специјалисте, као и потврде уговорене здравствене установе да за осигурано лице располаже смјештајним капацитетом, издаје болничку упутницу за ову услугу. За здравствену услугу као што је терапија хроничног бола стимулацијом кичмене мождине, намијењен пацијентима који имају јак и неиздржив неуропатски бол и која се ради у Заводу за физикалну медицину и рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ потребан је приједлог тима специјалисте из ове здравствене установе. На основу тог приједлога породични доктор издаје болничку упутницу и више није потребно рјешење Фонда. Дакле, са овим новинама скраћен је и поједностављен пут остваривања права, јер осигураници више не морају документацију предавати у пословницама Фонда и чекати да добију рјешење. То је још једна потврда да Фонд настоји, гдје год је то могуће, уклањати административне баријере у циљу ефикаснијег остваривања права у пракси. Сви детаљи о поједностављењу процедура, као и које су тачно здравствене услуге у питању, која документација је потребна и сл. доступни су на нашој интернет страници у информацији коју је Фонд припремио за осигуранике и здравствене раднике.

Н

овим правилником о условима и поступку обезбјеђивања медицинске рехабилитације омогућено је и осигураницима са Дауновим синдромом бањско лијечење о трошку обавезног здравственог осигурања у трајању од 28 дана, што раније није био случај. Наиме, према поменутом правилнику, прва рехабилитација се одобрава након успостављања дијагнозе и тада је потребно отпусно писмо из породилишта и упутница породичног доктора или педијатра док је за обнову медициске рехабилатације потребан приједлог љекара специјалисте одговарајуће гране медицине. Како је дефинисано Правилником, осигураници са Дауновим синдромом медицинску рехабилитацију могу да користе када год за то постоји потреба, дакле, и више пута у току године. И овај Правилник настао је након усвајања Закона о обавезном здравственом осигурању, будући да је Фонд имао обавезу да донесе и све нове подзаконске акте у складу са новим законом. Иначе, Листом болести, стања и посљедица повреда за које се обезбјеђује медицинска рехабилитација, која је саставни дио Правилника, дефинисане су дијагнозе за остваривање овог права, као и у којим случајевима је потребно комисијско одлучивање Фонда, а када се медицинска рехабилитација остварује на основу упутнице породичног доктора на приједлог љекара специјалисте одговарајуће гране медицине или отпусног писма и слично. То би требало да значајно поједностави рад породичних доктора, јер је сада за сваку индикацију јасно прецизирано ко одлучује о остваривању овог права. Тако су Листом дефинисане групе болести на основу којих се одобрава медицинска рехабилитација, попут неуролошких обољења, болести нервног система, обољења срца и крвних судова, реуматска и респираторна обољења, повреда и обољења коже и локомоторног система. За сваку од ових група болести дефинисане су и индикације и поступак оствривања овог права, као и дужина трајања медицинске рехабилитације.

Z D R A V S T V O

Медицинска рехабилитација за осигуранике са Дауновим синдромом Правилником је и даље максимално поједностављена процедура одобравања медицинске рехабилитације за дјецу са церебралном парализом која имају право на бањско лијечење сваке године до 18. године живота, а након пунољетства у случају прогресије болести. Такође, код ране церебеларне атаксије обнова медицинске рехабилитације омогућена је сваке године на основу мишљења и налаза љекара специјалисте одговарајуће гране медицине. Исто тако, за дјецу до 18 година са деформитетом грудног коша и кичме као и са урођеним деформитетом стопала омогућена је рехабилитација по потреби на основу налаза љекара спе-

цијалисте одговарајуће гране медицине. Такође, обнова медицинске рехабилитације једном годишње и даље је омогућена осигураницима са ампутацијама, параплегијом и тетраплегијом и то на основу упутнице породичног доктора. Напомињемо да за индикације које нису предвиђене поменутом листом, породични доктор, на приједлог љекара специјалисте одговарајуће гране медицине, има могућност да стручној комисји Фонд пошаље захтјев за разматрање медицинске рехабилитације. Медицинска рехабилитација се спроводи у уговореним специјализованим здравственим установама у Републици

Српској, као и код даваоца здравствене услуге из дјелатности физикалне медицине и рехабилитације у Српској који посједују Рјешење о испуњености услова у погледу кадра, простора и опреме за обављање здравствене дјелатности у области физикалне медицине и рехабилитације ресорног министарства. Нови правилник са Листом болести, стања и посљедица повреда за које се обезбјеђује медицинска рехабилитација биће доступан и на интернет страници ФЗО РС, а ступа на снагу осмог дана од објављивања у „Службеном гласнику РС“.

Медицинска средства:

Нова права за пацијенте са стомом

Ф

онд здравственог осигурања Републике Српске Новим правилником о условима и поступку обезбјеђивања медицинских средстава, који је недавно усвојио Управни одбор, почеће да финансира нова медицинска средства, попут конвексних дискова за осигуранике са стомом. Будући да је уз овај правилник усвојен и Цјеновник медицинских средстава Фонд је, анализирајући стање на тржишту, повећао и цијене одређених медицинских средстава, попут пелена за дјецу и одрасле, каиша и врећица за стому, а како осигураници не би морали да додатно издвајају новац за ова медицинска средства. Све ове измјене настале су као продукт разговора са представницима удружења пацијената који су нам указивали на неопходност проширења листе медицинских средстава, посебно када је ријеч о пацијентима са стомом. Наиме, поред права на диск подлогу, врећица за стому, каиша и појаса за стому, пасте за његу стоме и др. Новим правилником, уз одређене медицинске индикације, осигураници имају право и на конвексни диск и то десет комада мјесечно на приједлог љекара одговарајуће гране медицине. Поред тога, за уринарне кесе новим правилником је проширена индикација па пацијенти са уростомом, такође, сада имају право и на кесе, што

раније није био случај. Будући да су новим Законом о обавезном здравственом осигурању дјеца до 18 година ослобођена плаћања партиципације, овим правилником је повећана и добна граница за права на ортопедске улошке за дјецу, израђене од пјенастог материјала или коже, на 18 година умјесто до 15 како је то раније био случај. Поред већ постојећих индикација за ортопедске ципеле уврштена је још једна индикација, тачније и корисници Шопарт-апарата имају сада право и на ово медицинско средство. У неким случајевима су јасније прецизиране индикације, попут ортоза за стабилизацију кољена, те ортоза за поткољеницу и стопало, као и за електромоторна инвалидска колица, у циљу лакшег тумачења и остваривања овог права у пракси. Поред проширења права и индикација за одређена медицинска средства, Фонд је у протеклом периоду настојао да анализира и цијене медицинских средства, будући да је дошло до поскупљења у свим сферама живота, укључујући и медицинска средства. Управо због тога, Цјеновником медицинских средстава који је саставни дио поменутог правилника, Фонд је за одређена медицинска средства повећао цијену коју обавезно здравствено осигурање финансира како осигураници не би морали да доплаћују разлику у цијени коју покрива Фонд и колико кошта медицинско средство. То се, примјера ради, односи на пелене за одрасле и дјецу гдје

је цијена повећана са 0,68 КМ на 0,90 КМ, као и за каиш за стому са 17,34 на 20,80 КМ, врећице за стому са 2,81 са 3,40 КМ и друго. Поред свеобухватне анализе Фонда када је ријеч о цијенама медицинских средстава, посебно оних која спадају у трговачку робу, и осигураници су нам протеклих мјесеци указивали на одрђени раст цијена те је ово још један примјер сарадње Фонда са осигураниима у циљу унапређења доступности здравствене заштите. Иначе, ово је само један од подзаконских аката који су припремљени и усвојени, јер је Фонд доношењем новог Закона о обавезном здравственом осигурању имао обавезу да донесе и све нове правилнике којим се дефинишу процедуре и права из здравственог осигурања. Тако је, између осталог, усвојен и Нови правилник о условима и поступку обезбјеђивања медицинске рехабилитације, Правилник о поступку остваривања права на здравствену заштиту у Републици Српској, Правилник о поступку одобравања лијечења изван Републике Српске и начину остваривања здравствене заштите у иностранству, Правилник о поступку утврђавања привремене спрјечености за рад и други. Сви правилници биће доступни и на интернет страници ФЗО РС, а ступају на снагу осмог дана од објављивања у „Службеном гласнику РС“. Припремила: Дарија Филиповић Остојић, портапарол ФЗО РС

17

Predstavljamo:

Z D R A V S T V O

Dom zdravlja Kneževo

T

amo, na zapadnom delu Republike Srpske, na pedesetom kilometru jugoistočno od Banjaluke, na obroncima Vlašića, Ježice i Čemernice, drema Kneževo! Ovaj gradić na nadmorskoj visini od oko 861 metar, ušuškan među četinarskim šumama, šumovitim proplancima, pašnjacima i visoravnima, sutjeskama i kanjonima, pravi je dragulj u srcu netaknute prirode i poznata vazdušna banja. Vode Ugra, Ilomske i Cvrcke, koje dotiču iz srca Vlašića, pune su potočne pastrmke, lipljena i mladice i pravi su magnet za sportske ribolovce. Velika prostranstva lepote, divljine, bujni biodiverzitet i netaknuta priroda, idealna su staništa raznovrsne divljači. Šume u okolini obiluju krupnom divljači i kao takve savršen su teren za sportske lovce. Ovde se proizvodi čuveni Vlašićki sir, pripremaju tradicionalna domaća jela koja nose sva obeležja zdrave hrane. Područje opštine Kneževo, naleglo na desnu stranu Ugra, nalazi se uz samu grancu sa Federacijom BiH i na razmeđi opština Banjaluka, Čelinac, Kotor Varoš, Mrkonjić Grad, Jajce i Travnik. Na površni od oko 360 km kvadratnih, koliko pokriva opština Kneževo, živi oko 9.793 stanovnika (podaci prema popisu stanovništva iz 2013. godine) koji se uglavnom bave stočarstvom i ratarstvom.

Sam grad ima 890 domaćinstava i oko 3.749 stanovnika. Pre raspada Jugoslavije, opština i grad nosili su ime Skender Vakuf. Odlukom Narodne skupštine Republike Srpske od 14.

18

Piše Vera Pušac

septembra 1992. godine, ime naselja i opštine se menja u Kneževo. Kneževo spada u pet najsiromašnijih opština te je kao takav, u „Službenom glasniku Republike Srpske“ definisan kao izrazito nerazvijena opština. Sličnu sudbinu opštine deli i njeno zdravstvo.

Veoma daleke 1958. godine, 26. novembra, osnovana je Zdravstvena stanica Skender Vakuf. Prvi upravnik bio je dr Asim Hotić. Skupština opštine Skender Vakuf, 1969. osniva Dom zdravlja koji je nakon nekog vremena transformisan u OOUR u sastavu SOUR Kliničko-medicinski centar Banjaluka.

I konačno, 1994. organizovan je u samostalnu zdravstvenu ustanovu pod nazivom JZU Dom zdravlja u Kneževu.

Od prvih osnivačkih koraka pa sve do današnjih dana, ovu ustanovu pratilo je mnogo uspona i padova, procvata i stagnacija. Primarnu zdravstvenu zaštitu u Domu zdravlja u Kneževu čini porodična medicina sa šest timova, laboratorijska dijagnostika, radiologija, stomatologija, higijensko-epidemiološka zaštita te služba hitne medicinske pomoći sa sanitetskim prevozom. Po-

dršku osnovnoj delatnosti ove ustanove pružaju administrativna služba (pravna i ekonomsko-finansijska) te tehnička služba koja obuhvata prevoz i održavanje. “Danas, JZU Dom zdravlja Kneževo ima 50 zaposlenih. U strukturi zaposlenih, odnos medicinskih i nemedicinskih radnika je u omjeru 64% medicinskih i 36% nemedicinskih radnika. Pohvalila bih se ovim proporcijama i rekla da imamo osam ljekara - četiri specijaliste i četiri ljekara opšte prakse, te dva stomatologa, specijaliste preventivne i dječje stomatologije”, govori nam dr Suzana Radić, direktorka ove zdravstvene ustanove i nastavlja: ”U centralnoj zgradi Doma zdravlja u Ulici Rajka Dukića br. 2, u Kneževu, smještene su sve prateće službe. Prije svega, služba porodične medicine sa šest timova, koja veoma uspješno opslužuje i tri aktivne područne ambulante. Ambulantu Javorani, gdje doktor porodične medicine odlazi svakog utorka, a usluge koje pruža medicinska sestra/tehničar, dostupne su svakoga dana. Zatim, područna ambulanta Imljani, gdje doktor

Z D R A V S T V O

dolazi svake srijede, te ambulanta Korićani, gde doktor i tehničar dolaze po ukazanoj potrebi. Njihova velika razuđenost dodatno finansijski, ali i fizički, iscrpljuje naročito u zimskim danima kada snjegovi okuju ove predjele i kada je pristup udaljenim ambulantama prava umjetnost. I pedijatrijska služba sa savjetovalištem i Centrom za vakcinaciju je veoma aktivna. Higijenskoepidemiološka služba odigrala je grandioznu ulogu za vrijeme pandemije corona virusa. Na samom početku pandemije, izazvane ovim virusom, DZ Kneževo je među prvima izvršio reorganizaciju rada. Formirana je Covid ambulanta, uspješno je organizovana vakcinacija stanovništva kako u ustanovi, tako i na punktovima za vakcinaciju u gradu. Na samom početku pandemije, kada je bilo nemoguće nabaviti zaštitnu opremu, u saradnji sa nekoliko donatora iz inostranstva, koji su porijeklom iz Kneževa, dogovorili smo i realizovali vrijednu donaciju zaštitne opreme i dezinfekcionih sredstava, što je omogućilo i olakšalo uspješan rad naše ustanove u tom teškom periodu. Pomenula bih i laboratorijsku službu koja je naročito bila opterećena u vrijeme pandemije. Prije dvije godine, vlastitim sredstvima smo nabavili laboratorijski aparat za analizu PSA, D-dimera, CRP, antigenskog testa, antitijela na Covid - 19, što je pacijentima u teškim uslovima pandemije olakšalo dijagnostiku. U isto vrijeme naš DZ je renoviran sredstvima Vlade Republike Srbije. Imamo i radiološku službu sa kabinetom za ultrazvučnu dijagnostiku i rendgen aparatom, ali i veliki problem. Rendgen je star više od 17 godina. On je davnašnja donacija japanske vlade i, naravno, poprilično zastarjelih funkcija. Digitalizacija bi nam mnogo pomogla i u brzini i u kvalitetu rada. Pomogla bi nam i u ekonomskom smislu jer ne bismo trošili novac na filmove i razvijače filmova. Nadamo se da ćemo, uz pomoć Ministarstva zdravlja Republike Srp-

ske, uspjeti obnoviti našu RTG službu digitalnim RTG-om, što bi nam olakšalo rad i pacijentima omogućilo kvalitetniju dijagnostiku. Služba hitne medicinske pomoći takođe se nalazi u centralnoj zgradi i pokrivaju je ljekari Doma zdravlja. Poslije redovnog radnog vremena nastavljaju dežurstvo u hitnoj službi. Potcrtala bih da smo u posljednje dvije godine uložili dodatne napore u organizovanju konsultativnih

pregleda, kako bismo pacijentima olakšali dostupnost većeg broja specijalista različitih grana. Pedijatar, ortoped, kardiolog, gastroenterolog, fizijatar, ginekolog i oftalmolog nam dolaze po ustaljenom rasporedu i sve funkcioniše na opšte zdovoljstvo. Vozni park opslužuju dva sanitetska vozila, minibus za prevoz dijaliznih pacijenata i jedno terensko vozilo. No, imamo realnu potrebu za još jednim sanitetskim vozilom, jer su često oba postojeća vozila istovremeno angažovana u

prevozu pacijenata. Nedostatak još jednog saniteteta posebno je izražen otkada su u Kneževu otvorena tri doma za stara lica, a samo jedan dom posjeduje vlastito sanitetsko vozilo. Svi korisnici su registrovani u porodičnoj medicini našeg Doma zdravlja, što uveliko otežava naše normalno funkcionisanje”, kazuje nam doktorka Radić i sa velikim zadovoljstvom ističe odličnu saradnju sa obrazovnim institucijama, osnovnom i srednjom stručnom školom i vrtićem, gde kontinuirano, zdravstveni radnici Doma zdravlja, edukuju učenike o reproduktivnom zdravlju mladih, o seksualno prenosivim infekcijama i drugim temama, prikladnim za dob. Vrtićku populaciju edukuju o oralnoj higijeni te razgovorima pokušavaju da uklone strah od vakcinacije, vađenja krvi i odlaska stomatologu. DZ Kneževo svake godine, promotivnim aktivnostima kao što je besplatno merenje pritiska i šećera u krvi, deljenje promotivnog materijala, predavanja… obeležava značajne datume, Svetski dan porodične medicine 19. maj, Svetski dan borbe protiv HIV/ AIDS 1. decembar, Međunarodni dan sestrinstva 12. maj.... Veoma je dobra saradnja i sa drugim zdravstvenim ustanovama, a naročito sa UKC Republike Srpske i DZ Banjaluka. Da bi unapredili znanja i veštine svojih radnika organizuju se kontinuirane edukacije predavača iz UKC. Prošle godine svi zdravstveni radnici DZ završili su kurs iz kardio-pulmonalne reanimacije u organizaciji Urgentnog centra UKC i European Resuscitation Council. Neki radnici su i članovi Resuscitacionog saveta Republike Srpske. Gotovo svi lekari završili su edukaciju iz oblasti Ultrazvučne dijagnostike abdomena i male karlice. Osim želje za profesionalnim i stručnim usavršavanjima, radnici Doma zdravlja Kneževo aktivni su i u sportskim aktivnostima. Redovno učestvuju na Sportskim susretima radnika zaposlenih u zdravstvu Republike Srpske te i na taj način doprinose promociji Doma zdravlja. Doktorka Radić sa ponosom ističe da je sa svojim timom dugogodišnji učesnik jednog od najhumanijih projekata Vlade Republike Srpske, Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite i Fonda za dječju zaštitu, a to je “Socijalizacija djece Republike Srpske”. Sve ove velike napore i nesebična davanja i menadžmenta i zaposlenih, prepoznale su institucije od velikog značaja za Srpsku, pa nije 19

Z D R A V S T V O

“slučajno” ministar zdravlja i socijalne zaštite Srpske Alen Šeranić, 22. januara, 2021. godine, između ostalih 30 domova zdravlja, i Domu zdravlja Kneževo uručio medalju zasluga za narod. Medalju je, a povodom 9. januara – Dana Republike, dodelila predsednica Srpske Željka Cvijanović. Dodeljena je za izuzetne zasluge i doprinos u organizovanju, sprovođenju i pružanju medicinske pomoći, spasavanju ljudskih života, kao i drugim vidovima podrške i ulaganja herojskih napora u borbi protiv pandemije iza-

zvane Covid-19 virusom, Medalju je preuzela direktorka dr Suzana Radić.

Ministar Šeranić je čestitao domovima zdravlja i poželeo da odlikovanja s ponosom ističu i čuvaju, jer ona ostaju kao večni podsetnik na to koliko su predanim radom, trudom i profesionalizmom zaslužni za herojsku borbu u spasavanju ljudskih života, na čemu su im zahvalne i Republika Srpska i njene institucije.

Doktorka pominje i veoma dobru saradnju sa predstavnicima lokalne zajednice, sa željom da se ta saradnja u narednom periodu proširuje na više segmenata od zajedničkog interesa.

Govori i o viziji ustanove na čijem je čelu, a to je nastavak provođenja investicionih projekata i dobra saradnja sa poslovnim partnerima u cilju obezbeđivanja zdravije i stabilnije društvene zajednice na lokalnom nivou te u tom smislu i na nivou Republike Srpske.

Ovo rečeno se kao pasent uklapa sa 20

misijom ove ustanove, koja se odnosi na kontinuirano podizanje kvaliteta zdravstvenih usluga radi povećanja zadovoljstva korisnika zdravstvene zaštite, što se ogleda kroz usavršavanje i obuku medicinskog osoblja, kao i digitalizaciju medicinske opreme radi preciznije dijagnostike bolesti.

Doktorka Suzana Radić, rođena Banjalučanka, više od 20 godina živi i radi kao lekar u DZ Kneževo. Od januara 2021. godine je na poziciji direktora ove ustanove, ali je nastavila i sa radom u ambulanti porodične medicine. Moglo bi se reći da je začetnik porodične medicine u Kneževu. Nakon završene dodatne edukacije a kasnije i specijalizacije, formirala je prvi tim porodične medicine u Domu zdravlja.

Dugogodišnjim profesionalnim radom, zalaganjem u struci, kontinuiranom medicinskom edukacijom, stručnim i profesionalnim odnosom prema pacijentima, konstantno doprinosi razvoju i promociji primarne zdravstvene zaštite, što je i prepoznato od medicinske zajednice i udruženja. Tim povodom, prošle godine u maju, na Svetskim danima porodične medicine u Zvorniku, gde se i organizuje centralna manifestacija, uručena joj je zahvalnica, koju dodeljuje Udruženje doktora porodične medicine Srpske, za ogroman lični doprinos izgradnji porodične medicine u zdravstvenom sistemu Srpske te unapređenju rada Udruženja dokto-

ra porodične medicine Srpske i njegovog predstavljanja u najboljem svetlu u društvenoj zajednici. No, profesionalna satisfakcija joj je, ipak, povelja Komore doktora medicine Republike Srpske, kao krovne institucije, koju je takođe, u novembru prošle, 2022. godine, dobila za razvoj porodične medicine.

Direktorka Doma zdravlja u Kneževu dr Suzana Radić ima jasnu viziju budućnosti ustanove na čijem je čelu.“Sa ovako homogenim kolekti-

vom u kojem vlada prijatna atmosfera i kolegijalnost, u kojem su međusobni odnosi na zavidnom nivou i u kojem zaposleni nesebično daju i svoje radno i svoje slobodno vrijeme, budućnost je jasna i izvjesna. Stoga sam sigurna, da bez obzira na epitet siromašni i nerazvijeni, ja tačno znam kuda ovaj brod plovi i da će, barem dok sam ja na njegovom kormilu, njegove koordinate biti jasne, a vode sigurne“, rekla nam je na kraju doktorka Radić.

Z D R A V S T V O

S

lužba za očne bolesti osnovana je 60-ih godina prošlog vijeka. Od svog osnivanja pa do današnjih dana Služba za oftalmologiju je imala svoje uspone i padove. U zadnjih osam godina u kontinuitetu se povećava broj pruženih usluga pacijentima koji gravitiraju ka bolnici Doboj a i šire.

Prvi iskorak je načinjen 2015. godine kada smo uz podršku menadžmenta nabavili opremu za operaciju katarakte savremenom metodom fakoemulzifikacije.

Pored opreme za operaciju katarakte, nabavljena je i oprema za dijagnostiku bolesti kako prednjeg, tako i zadnjeg segmenta oka.

Od 2015. godine pa do danas urađeno je preko 5000 operacija katarakte. Taj broj bi bio i veći, ali tokom pandemije COVID-19 operativni program je bio redukovan.

Broj operacija svake godine raste, tako da smo od početka ove godine uradili 300 operacija katarakte.

Zajedno sa menadžmentom ustanove u planu je kako povećenje ljudskih resursa, što je od krucijalne važnosti za našu ustanovu, tako i nabavka nove opreme, a sve u svrhu poboljšanja kvaliteta i proširenja obima pruženih zdravstvenih usluga.

Trenutno u Službi imamo tri oftalmologa, tri doktora na specijalizaciji iz oftalmologije i jednog doktora medicine - sekundarca tako da postepe-

Dr Nikola Mastilović, oftalmolog, načelnik Službe za očne bolesti, Opšta bolnica “Sveti apostol Luka” Doboj

JZU Bolnica “Sveti apostol Luka” Doboj

Promocija Službe za očne bolesti no podmlađujemo kadar i pripremamo se za uvođenje novih kako operativnih, tako i konzervativnih metoda liječenja.

Pored operacije katarakte, u budućnosti planiramo uvođenje operacija na suznom aparatu, osnivanje Kabineta za medical retinu - za bolesti zadnjeg segmenta oka i kao krajnji cilj uvođenje vitreoretinalne hirurgije.

Za sve to su nam potrebni ljudski resursi kao i adekvatna oprema.

Menadžment nam pruža značajnu podršku u tome tako da zajedničkim snagama možemo u budućnosti dostići postavljene ciljeve.

22

Z D R A V S T V O

Cilj svega što mi trenutno radimo i što planiramo za budućnost jeste kako smanjenje listi čekanja na određene operativne i konzervativne procedure, tako i približavanje određenih zdravstvenih usluga pacijentima, jer neki pacijenti moraju ići i po 100-200 km od mjesta stanovanja da bi dobili određenu zdravstvenu uslugu.

Plan za naredni period je da se još poveća kako broj usluga, tako i broj operacija katarakte kako bi se period čekanja na ovu operaciju sveo na minimum iako je period čekanja, poredeći sa drugima javnim zdravstvenim ustanovama u Republici Srpskoj, pa čak i šire, smanjen - 1-2 mjeseca.

U našoj ustanovi operacija katarakte za privatne osiguranike je jeftinija za oko 400 KM u poređenju sa privatnim ustanovama tako da i pacijenti koji nemaju osiguranje mogu da znatno jeftinije budu operisani u našoj ustanovi.

S obzirom na skraćen period čekanja na operaciju katarakte ovim putem bih pozvao sve pacijente koji u drugim ustanovama čekaju na operaciju katarakte da se jave u našu ustanovu kako bi sebi skratili period čekanja na operaciju. Napominjem da svi pacijenti iz Republike Srpske mogu da se liječe u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi u Republici Srpskoj.

Tokom boravka pacijenata u našoj ustanovi nastojimo da se oni osjećaju ugodno kako bi na taj način ublažili strah od same operacije. Do sada smo imali mnogo pozitivnih komentara od operisanih pacijenata kako na kvalitet pruženih usluga, tako i na samo osoblje u službi.

Građani Doboja uskoro će dobiti novu zgradu bolnice "Sveti apostol Luka" vrijednosti više od stotinu miliona KM, koja je projekt kineske firme Sinopharm, a bit će opremljena najsavremenijim tehnologijama u pružanju medicinskih usluga.

23

Z D R A V S T V O

Smanjena smrtnost od kardiovaskularnih bolesti

Srce nas danas manje izdaje Akademik Duško Vulić, kardiolog

R

epublika Srpska nakon četvrt vijeka bilježi pad umrlih od kardiovaskularnih bolesti za oko desetak procenata, što ju je na svjetskoj mapi, iz grupe zemalja veoma visokog svrstalo u one sa visokim rizikom u Evropi, prvi put u istoriji, što je mnogo bolja pozicija od susjednih zemalja.

Istakao je to u razgovoru za „Medici.com“ akademik, poznati kardiolog Duško Vulić, napomenuvši da su kardiovaskularne bolesti godinama unazad bile ubica broj jedan i kod nas i u svijetu.

Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije u svijetu godišnje od kardiovaskularnih bolesti umre 17,9 miliona ljudi. Ono što zabrinjava jesu projekcije do 2030. godine da će se ta brojka popeti na 23,6 miliona stanovnika. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku godišnje smo imali oko 7.000 umrlih od bolesti srca i krvnih sudova. Posljednji podaci iz 2021. godine pokazuju da je od kardiovaskularnih bolesti umrlo 46 odsto od ukupnog broja umrlih. Imajući u vidu da se ti podaci prate od 1997. godine, to je najniži procenat umrlih u zadnjih 25 godina. Neposredno poslije rata, procenat je bio 57 odsto i to je bio skok u odnosu na bivšu Jugoslaviju. Bosna i Hercegovina

Program prevencije kardiovaskularnih bolesti u RS. Formirano je operativno tijelo za implementaciju koje je nazvano Nacionalni komitet za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, a sve s ciljem da objedinimo sve relevantne institucije, od Ministarstva zdravlja, preko Instituta za javno zdravstvo, Fonda zdravstvenog osiguranja, svih bolnica, Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) i svih domova zdravlja. Donesen je Zakon o korištenju duvanskih proizvoda čiji su efekti i te kako bili vidljivi. Organizovano je dosta populacionih akcija koje su se bavile promovisanjem zdravog načina ishrane i fizičke aktivnosti kao najjeftinijeg oblika prevencije. Prva akcija koju smo zvanično napravili bila je “Stazama zdravlja”. To su samo neke mjere koje su pokrenute jer najviše se može postići na smanjenju obolijevanja i umiranja od kardiovaskularnih bolesti ako se provode mjere među stanovništvom.

Uporedo s tim, radilo se na primarnoj i sekundarnoj prevenciji, kroz program porodične medicine koja se bavi otkrivanjem ranih faktora rizika.

Gdje je mjesto Srpske po osnovu izvještaja SZO? Prošle godine smo dobili izvještaj od Svjetske zdravstvene organizacije prema kome je BiH, a time i Republika Srpska, po prvi put svrstana među zemlje visokog rizika u Evropi, a ne veoma visokog rizika gdje smo ranije bili. Tu su s nama Hrvatska, Češka, Slovačka, a jedini smo pored Slovenije, koja je stepenicu iznad nas, uspjeli od zemalja bivše Jugoslavije da se pomjerimo za jednu stepenicu, dok su Srbija, Crna Gora i Sjeverna Makedonija i dalje ostale među zemljama veoma visokog rizika.

Bitno je da se kod nas desio napredak bar kada je riječ o stepenu smrtnosti.

Kada je riječ o obolijevanju tu nije bilo promjena.

Koliko su naše zdravstvene ustanove, ljekari posvećeni i edukovani u prevenciji kardiovaskularnih bolesti?

Smatram da su udareni dobri temelji i obezbijeđena infrastruktura za sprovođenje programa prevencije. Edukacija je tekla kontinuirano. Radili smo na edukaciji, prije svega, porodičnih ljekara, a potom i kolega u bolnicama u vezi sa novim preporukama koje su se razvijale, pravili naše nacionalne vodiče. Uporedo s edukacijom ljekara, edukovali smo i stanovništvo u smislu promjene načina života. Ono što je ostalo neriješeno jeste finansiranje prevencije u okviru timova porodične medicine. Uz sve navedeno, realizovali smo i Malu školu zdravlja sa ciljem da se identifikuju djeca koja su gojazna ili eventualno imaju neki drugi faktor rizika kako bi na vrijeme spriječili obolijevanje. Projekat je realizovan sve do pojave pandemije virusa korona uz podršku Fonda zdravstvenog osiguranja, i imali smo plan da se on realizuje kontinuirano. Cilj nam je što bolja edukacija i što ranije otkrivanje faktora rizika.

Šta je uticalo na poboljšanja?

Smatram da smo na vrijeme uvidjeli da su kardiovaskularne bolesti gorući problem i najveći ubica našeg stanovništva i već 1999. godine pokrenut je

Koji su najčešći faktori rizika kardiovaskularnih oboljenja?

Ključni faktori rizika su povišen krvni pritisak, šećer u krvi, masnoće, nedovoljna fizička aktivnost, pretjerana tjele-

je zajedno sa Vojvodinom imala najveću smrtnost od kardiovaskularnih bolesti u bivšoj Jugoslaviji od 50 odsto. Posljednjih pet godina evidentna je tendencija pada - istakao je Vulić.

25

Z D R A V S T V O

Da li prevencijom kardiovaskularnih bolesti sprečavamo i nastanak moždanog udara?

U posljednje vrijeme sve više se koristi pojam aterosklerotska kardiovaskularna bolest, jer riječ je ne samo o bolestima srca, već i krvnih sudova, a tu su uključeni i cerebralni krvni sudovi i periferni. Razlog za to je da i kada govorimo o faktorima rizika i o prevenciji mislimo na sve krvne sudove, a ne samo na srce. Pooštreni su kriterijumi prema kojima ukoliko se ultrazvučnim pregledom na arterijama vrata kod pacijenta nađe suženje ta osoba se smatra da je u veoma visokom riziku i neophodan joj je adekvatan tretman.

Za osobe koje su u niskom riziku cilj je da loš holesterol ne prelazi tri, međutim kod onih u visokom riziku cilj je 1,4 milimola po litru da bi se zaustavio proces ateroskleroze. U tom slučaju daju se adekvatni lijekovi koji ne samo da djeluju na masnoće u krvi već i na samu aterosklerozu, poput statina koji se kod nas dugo koriste. Osim njih, pojavili su se i novi PCSK9 inhibitori. I to je jedan od iskoraka koji je napravljen kod nas. Ono što je takođe bitno jeste da nam i pacijenti sami mogu pomoći, da redovno mjere pritisak i da nam na pregledu ukažu na rezultate koje su evidentirali. Osim pritiska sami mogu da primijete i nepravilan rad srca koji može biti bezazlen, ali podjednako i toliko opasan da dovede do moždanog udara. U tom slučaju važno je što prije uraditi EKG kako bi se aritmija što prije otkrila i kako bi pacijent dobio lijekove koji sprečavaju stvaranje ugruška.

Zdravo srce u brojkama 0 – nema pušenja cigareta 3 – dnevna šetnja najmanje tri kilometra, loš holesterol (LDL) ne prelazi tri 5 – konzumiranje najmanje pet porcija voća i povrća dnevno, ukupni holesterol ne prelazi pet 140 – maksimalna vrijednost sistolnog pritiska

sna težina i pušenje cigareta. Ne treba da zaboravimo ni faktor rizika na koji ne možemo uticati, a to je stres, odnosno psihosocijalni faktor. Radili smo istraživanje kroz koje smo pratili jednu grupu oboljelih od infarkta gdje smo utvrdili da je uz ove osnovne dominirao i stres kao faktor rizika koji je nemjerljiv. U okviru Akademije nauka i umjetnosti, Odjeljenja medicinskih nauka, Odbora za kardiovaskularnu patologiju, 2007. godine pokrenuli smo projekat s ciljem praćenja djece koja su bila predškolskog uzrasta u vrijeme ratnih dešavanja. U vrijeme realizacije projekta oni su već bili maturanti ili brucoši. Ta istraživanja su pokazala da djeca koja su bila izložena psihotraumi imaju rane znake ateroskleroze u smislu poremećaja masnoća u krvi. Radili smo im i ultrazvuk arterija vrata i pokazalo se da oni koji su više bili izloženi psihotraumi imaju zadebljanje na tim arterijama. Time smo došli do nove rizične grupe. Neposredno prije pojave korone, pripremili smo plan za praćenje tih mladih ljudi i ta istraživanja su pokazala da su kod 12 odsto mladih zabilježena veća zadebljanja na arterijama vrata. Time smo pokazali da bi trebalo da se usmjerimo na mlade u trećoj i četvrtoj deceniji.

Koliko se mladi ljudi javljaju sa problemima kardiovaskularnog sistema?

Nažalost i kod tako mladih se dešava infarkt. Ta grupa je sada veoma rizična. U svakodnevnoj praksi srećemo sve više mladih ljudi koji su u trećoj ili četvrtoj deceniji života preživjeli infarkt.

Taj broj se značajno povećao u odnosu na ranije. Ima tu i genetskih predispozicija, ali svakako je jedan od ključnih faktora stres. Predložićemo kampanju da se obavljaju redovni sistematski pregledi već u studentskim danima kako bi se na vrijeme ukazalo na sve eventualne rizike od obolijevanja. Ako svedemo faktore rizika pod kontrolu, to nam je garancija da mladi ljudi prije 65. godine neće oboljeti od kardiovaskularnih bolesti.

26

Kakve su posledice korone na kardiovaskularni sistem?

Korona nam je prekinula sve aktivnosti koje smo radili do tada te ugrozila redovno zbrinjavanje pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima. Akutna stanja su zbrinjavana, ali su izostajale Akademik Duško Vulić, kardiolog i prim dr Momir Pušac

redovne kontrole i praćenja, pa je često dolazilo do pogoršanja stanja posebno ako su bili i zaraženi. Mnogi pacijenti koji su oboljeli od korone imali su kardiovaskularne komplikacije i dan-danas nam dolaze oni koji su se oporavili i žale se da i dalje imaju lupanje srca, probadanje u grudima ili osjećaju zamor. Kod mnogih od njih smo utvrdili da su imali upalu srčane maramice, a kod mnogih se poremetio i krvni pritisak.

Kako u narednom periodu možemo poboljšati prevenciju i kontrolu KVB? Potrebno je da nastavimo sa populacionom strategijom koja podrazumjeva poduzimannje svih mjera u smanjenju upotrebe duvana i duvanskih proizvoda, pridržavanje zdravog načina ishrane i povećanja fizičke aktivnosti kod našeg stanovništva.U narednom periodu bi akcije trebali usmjeriti prema lokalnim zajednicima u cilju promocije zdravog načina života. Posebno bi se trebale mobilisati lokalne zajednice da poboljšaju sprovođenju zakonskih akata u vezi kontrole upotrebe duvanskih proizvoda, edukacije stanovništva o zdravom načinu ishrane, posebno afirmišući mediteranski način ishrane i stvaranju uslova da se stanovništvo bavi redovnom fizičkom aktivnosti promovisanjem „Staza zdravlja“. U okviru primarne prevencije potrebno je podstaći redovne kontrole glavnih faktora rizika (krvnog pritiska, masnoća u krvi, šećera u krvi) u cilju ranog otkrivanja i adekvatnog tretmana. Naravno, neophodno je da poboljšamo promjenu načina života i adekvatnu kontrolu faktora rizika kod oboljelih.

Ako bi u narednom periodu smanjili procenat pušača, poboljšali način ishrane bavljenje fizičkom aktivnosti uz adekvatnu kontrolu glavih faktora rizika stvorili bi smo uslove za dalje smanjenje oboljevanja i umiranja od kardiovaskularnih bolesti u Republici Srpskoj.

Z D R A V S T V O

INDIBA radiofrekventna terapija je novi modalitet fizikalne terapije, gdje visokofrekventne naizmjenične struje sa stabilnom frekvencijom od 448 kHz podstiču kretanje jona kroz ćelijsku membranu, povećavaju njenu propustljivost, olakšavaju ćelijski metabolizam i podstiču regeneraciju ćelija vraćajući ih u fiziološko stanje.

Električna struja se primjenjuje na tkiva pomoću aktivne i neutralne elektrode. Struja se generiše u uređaju, šalje na aktivnu elektrodu, teče kroz tkiva i dolazi do neaktivne elektrode, potom se vraća u uređaj da bi se zatvorio strujni krug.

Terapijsko dejstvo se zasniva na emitovanju radiofrekventnih talasa na tačno definisanoj frekvenciji od 448 kHz, koji izazivaju tri osnovna efekta u tkivima: ćelijsku biostimulaciju (netermalni efekat), mikrocirkulaciju (termalni efekat) i hiperaktivaciju (hipertermalni efekat). Pri tom se postiže trenutno i trajno ublažavanje bola, povećanje vaskularizacije, brzo smanjenje otoka, povećanje pokretljivosti zglobova i regeneracija tkiva.

U Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” radiofrekventnu terapiju savremenim INDIBA aparatima sprovode diplomirani fizioterapeuti, obučeni za rad, a na osnovu plana terapije koji pravi fizijatar nakon obavljenog pregleda.

Za sve dodatne informacije možete nas kontaktirati na brojeve telefona: 051 587 244 (Odjeljenje V) i 066 237 805 (Odjeljenje VII).

Prenos snage odvija se kroz dva moda posredstvom različitih elektroda: Kapacitivni mod, koji se koristi za tretiranje površinskih i dobro vaskularizovanih tkiva. U kapacitivnom načinu rada koristi se metalna aktiv-

INDIBA - radiofrekventna terapija u fizikalnoj medicini i rehabilitaciji

Dr Dušica Jokić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije

na elektroda, presvučena izolacijskim poliamidnim materijalom. Stvaraju se struje horizontalnog smjera i djeluju na najpovršnija tkiva (do 3 cm dubine). Generiše efekte elektomagnetnih talasa u tkivima sa većim sadržajem vode i na taj način ostvaruje analgetski i antiedematozni efekat, zbog čega se koristi u akutnim stanjima i povredama koštano-mišićnog sistema. Kapacitivni režim smanjuje unutrašnji otpor tkiva prolazu struje, kao rezultat poboljšane vaskularizacije.

Rezistivni mod je pogodan za gusta, masna, fibrozna tkiva. Reakcije izazvane rezistivnom metodom djeluju na dubljem nivou i fokusiraju se na tkiva sa većim otporom, kao što su zglobovi, ligamenti i tetive, koja su manje bogata vodom i slabije vaskularizovana i koja apsorpcijom elektromagnetnih talasa stvaraju toplotu uz bolju snabdjevenost tkiva kiseonikom i hemoglobinom, povećavajući njihovu elastičnost, što omogućava lakše izvođenje pokreta. Ovaj režim se primjenjuje pomoću elektrode od nerđajućeg čelika, obično u kombinaciji sa manuelnim tehnikama i kineziterapijom, radi postizanja boljeg efekta terapije na ove strukture.

Vrijeme trajanja terapije je od 1520 min. po regiji. Zavisno da li je akutno ili hronično stanje, obavlja se svakodnevno ili na drugi-treći dan, ali se mogu obavljati i terapije sa većim vremenskim razmacima kada se želi postići održavajući efekat.

Prednosti i specifičnosti u odnosu na ostale modalitete fizikalne terapije: –– Brzo dobijanje željenog terapijskog efekta već tokom tretmana, čime

28

se skraćuje vrijeme rehabilitacije te ubrzava povratak svakodnevnim aktivnostima; –– Širok terapijski spektar djeluje kod akutnih i hroničnih faza bolesti, djeluje na površinska tkiva i duboke strukture (zglobove, kosti); –– Izvođenje manipulativnih fizioterapijskih tehnika i metoda kineziterapije u toku tretmana, čime se efekat terapije poboljšava, a oporavak ubrzava; –– Liječenje fizijatrijskih stanja kod onkoloških pacijenata; –– Metalne endoproteze i implantati nisu kontraindikacija; –– Mali broj kontraindikacija: trudnoća, tromboflebitis, otvorene rane, implantiran elektronski uređaj (pejsmejker, inzulinska pumpa).

Indikaciona područja: Traumatologija: Akutne povrede ligamenata, mišića i zglobova; sportske povrede (distorzije, distenzije, rupture mišića, tetiva); prelomi (operisani i neoperisani).

Ortopedija: Nakon ugradnje totalnih endoproteza, rekonstrukcijskih operacija ramena, operacija meniskusa i rekonstrukcije ukrštenih ligamenata, artroskopija zglobova, operacija rupture tetiva.

Reumatologija: Upalne bolesti zglobova i kičme, artroze, akutna i hronična bol u vratu i leđima, akutne diskus hernije kičme, akutne i hronične tendinopatije, entezitisi, epikondilitis, kapsulitis i smrznuto rame, plantarni fascitis, miofascijalni bolni sindrom, kontrakture zglobova.

Neurohirurgija: Nakon operacija diskus hernija kičme, operacija i dekompresija živaca (karpalni kanal, ulnarni i tarzalni kanal) neuropatije.

U dosadašnjoj primjeni INDIBA radiofrekventne terapije u Zavodu „Dr Miroslav Zotović“ izuzetno dobre rezultate postižemo kod različitih bolesti i stanja, a posebno kod reumatoloških pacijenata.

Z D R A V S T V O

Intervju sa instruktorom radne terapije Dubravkom Jurišićem

U

Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka, 11. i 12.2.2023. godine organizovana je edukativna radionica pod nazivom ,,Aktivnosti svakodnevnog života“. Radionicu je pohađalo devet radnih terapeuta i jedan ljekar - specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije koji rade na Odjeljenju za rehabilitaciju i habilitaciju djece i omladine.

Ova edukacije je omogućila polaznicima usvajanje teorijskih i praktičnih znanja koja se odnose na razvojne faze, aktivnosti svakodnevnog života, odstupanja i najčešće teškoće. Dio edukacije obuhvatio je teme iz oblasti uticaja drugih razvojnih područja na razvoj aktivnosti svakodnevnog života (ASŽ) kao i teme koje se odnose na procjenu, terapijsku intervenciju i analizu slučajeva.

Dubravko Jurišić, prvostupnik radne terapije, Marte Meo praktičar, sa 24 godine iskustva u radu sa djecom s teškoćama u razvoju. Kroz Perkins international i Mali dom – Zagreb vodio je mnogobrojne edukacije u Armeniji, Rumuniji, Hrvatskoj, BiH i Srbiji.

Jedan od autora priručnika „Terapijsko hranjenje za roditelje i stručnjake“.

Pored područja terapijskog hranjenja, bavi se i područjem vještina hvatanja i manipulacije a koje obuhvaćaju finu motoriku, grafomotoriku, bilateralne vještine, a koje predstavljaju temelj za sve vještine svakodnevnog života te habilitacijom svakodnevnih vještina kod djece sa teškoćama u razvoju. Pokrenuo program pripreme djece sa teškoćama u razvoju za vrtić i školu u kojem se djeca habiitiraju u području svakodnevnih vještina, samousmjeravanja (self managment), socijalnih vještina itd. Podpredsjednik je Udruženja SOSdječje selo Hrvatska, član Akademije za razvojnu rehabilitaciju, predsjednik Udruženja K.R.U.G. Od 2019. godine vodi obrt za edukaciju, poduku i savjetovanje „Papillon“.

Iskoristili smo priliku da o ovoj važnoj temi u rehabilitaciji djece razgovaramo sa instruktorom održane radionice, zagrebačkim terapeutom i edukatorom Dubravkom Jurišićem.

Rehabilitacija i habilitacija djece: Aktivnosti svakodnevnog života

1. Za rehabilitacioni tim Dječjeg odjeljenja Zavoda “Dr Miroslav Zotović” održali ste dvodnevnu radionicu o temi “Aktivnosti svakodnevnog života”. Šta je sve obuhvatila ova edukacija?

Dobar dan, da, evo u protekla dva dana održana je edukacija iz područja aktivnosti svakodnevnog života u trajanju od 15 sati. Ista je obuhvaćala teoretska i praktična znanja, sa naglaskom na praktična znanja. Rehabilitacioni tim Dječjeg odjeljenja Zavoda je izrazito educiran u različitim područjima svoga rada, no svakodnevne vještine zahtijevaju stalne prilagodbe u načinu primjene svih stečenih znanja.

2. Kakva je uloga radnog/okupacionog terapeuta u procesu habilitacije/rehabilitacije djece sa poteškoćama u razvoju?

Radni terapeut u procesu habilitacije/rehabilitacije djece sa poteškoćama u razvoju ima izrazito važnu ulogu. Nai-

me, kroz proces radne terapije u dječjoj dobi dijete uči, razvija cijelu piramidu vještina (senzoričkih, motoričkih, kognitivnih, socijalnih, emocionalnih) koje su mu potrebne za ostvarenje maksimalnog stupnja neovisnosti s obzirom na njegove trenutne mogućnosti. Npr. uloga je radnog terapeuta habilitirati/ naučiti dijete da na određeni senzorički stimulans (čaša sa vodom koju želi popiti) odreagira primjerenim motoričkim odgovorom (posegne za čašom i primi ju dovoljno jako da mu ne ispadne i dovoljno slabo da mu ne pukne te ju prinese ustima i vrati je natrag na stol).

3. Zašto je rad na osposobljavanju djece za obavljanje aktivnosti samostalnog života toliko značajna oblast u habilitaciji/rehabilitaciji? Što je dijete samostalnije u području aktivnosti svakodnevnog života više će vremena moći provesti u nekim drugim aktivnostima ili aktivnom druženju sa ostalim članovima porodice ili prijateljima. Također, dijete će se moći lakše uključiti u aktivnosti zajednice sukladno svojoj dobi (odlazak u vrtić, školu, dućan i sl.) Aktivnosti svakodnevnog života, s druge strane, su aktivnosti koje se često ponavljaju te npr. kroz hranjenje u ranoj dobi dijete uči vremensku organizaciju dana (jutro - doručak, podne - ručak, mrak/večer - večera itd.)

31

Z D R A V S T V O

4. Koliku ulogu u procesu osposobljavanja djece za obavljanje aktivnosti samostalnog života imaju razna pomagala (ortopedska i sl.) i da li je na tom polju, s obzirom na tehnološki razvoj, došlo do značajnih promjena u posljednjih 10 godina?

Pomagala imaju veliku ulogu s obzirom da mogu dijete dovesti na višu razinu samostalnosti. Neka pomagala mogu u potpunosti dijete učiniti samostalnim, no tu uvijek postoji jedan veliki ALI. Financijske mogućnosti uvelike određuju mogućnost rada sa sofisticiranim pomagalima. Većina pomagala su izuzetno skupa pa je upitno da li roditelji mogu to priuštiti svom djetetu. Kada razmišljam o načinu prilagodbe koja će pomoći djetetu uvijek moram misliti o sljedećem: Fnkcionalnost – Izdržljivost – Mogućnost – Ekonomičnost – Jednostavnost - Estetika. O tome smo također dosta govorili i tokom ove edukacije.

5. Kako ocjenjujete aktivnosti rehabilitacionog tima Dječjeg odjeljenja Zavoda u odnosu na druge rehabilitacione centre u Hrvatskoj ili drugim zemljama EU? Da li i gdje postoji prostor za unapređenje, odnosno da li postoji nešto što biste istakli kao posebno dobru praksu?

Rehabilitacioni tim Dječjeg odjeljenja Zavoda je dosta educiran i konstantno ima težnju za daljnjim usvajanjem znanja. Ono što je svakako potrebno početi ta znanja širiti dalje među kolegama koji rade sa djecom na nivou entiteta i cijele države jer je stvoren jak centar, usudio bih se reći referentni centar izvrsnosti, vezan uz habilitaciju/rehabilitaciju a kako isti ne bi bio dugotrajno prenapregnut sa brojem pacijenata potrebno je da kolegice i kolege odlaze u druge centre kao edukatori i promotori dobre prakse. Habilitacija/rehabilitacija kao usluge moraju biti dostupne svima u svakom kutku zemlje neovisno o socioekonomskim, kulturološkim, vjerskim razlikama.

Uvijek treba biti i ima prostora za unapređenje jer kada više nemamo što za naučiti to je put prema dolje (onda smo najbolji i nemamo iskru koja nas drži znatiželjnima).

Ono što mi se pokazao kako zlatni standard jest naučiti slušati roditelja (on najbolje poznaje svoje dijete), a sa djetetom se stopiti u jedan balon i biti jedno.

Posao radnog terapeuta je uvijek, a naročito u dječjoj dobi - igra. Kroz igru lakše učimo, lakše se upoznajemo, lakše se otvaramo, lakše komuniciramo.

32

Poremećaj spavanja

S Doc. dr Martin Popević, ESRS sertifikovani somnolog, specijalista medicine rada

Nazalne i maske za celo lice u CPAP terapiji OSA

pavanje je složen fiziološki proces za koji se smatra da ima ulogu u obnavljanju fizičkih i mentalnih funkcija, očuvanju energetske efikasnosti organizma i regulaciji različitih hormonalnih i metaboličkih osobina. Ovaj proces je homeostatske prirode, pri čemu nespavanje pojačava potrebu za spavanjem do tačke kada je nemoguće održati budnost i obratno, određen broj sati spavanja dovodi do situacije kada je s daljim spavanjem nemoguće nastaviti. Nagon za spavanjem je urođen i, kao što je prethodno rečeno, neodoljiv u dužem periodu (najduži period bez spavanja je oko 11 dana, zabeležen tokom jednog eksperimenta obavljenog šezdesetih godina prošlog veka). Spavanje je ujedno i povratni proces koje se prirodno ponavlja na svakih 24 sata (od ovoga dolazi i naziv „cirkadijalan“, odnosno nešto što traje „približno jedan dan“). U spavanju se javlja relativna perceptivna isključenost iz okoline, uz neke specifične karakteristike kao što su fizičko umirenje, nekomunikativnost i smanjenje kognitivnih procesa. Prag za buđenje i reaktivaciju se povisuje kako spavanje postaje dublje. Tokom spavanja se javljaju i specifične promene u biološkim procesima (disanje, rad srca, sekrecija hormona, termoregulacija).

Mnogo je teže postaviti - definisati šta je to normalno spavanje. Buysse i saradnici smatraju da su najznačajniji elementi zdravog sna njegovo trajanje i kvalitet, efikasnost spavanja, odgovarajući cirkadijalni raspored spavanja, kao i nivo budnosti u toku sledećeg dana koji omogućuje normalno

funkcionisanje.

Spavanje, odnosno poremećaje spavanja i bioloških ritmova, proučava multidisciplinarna grana medicine koja se naziva medicina spavanja (somnologija). Ovo je mlada grana medicine koja obuhvata delove nekoliko drugih medicinskih grana, psihijatrije, neurologije, interne medicine i drugih oblasti medicine. Iako je spavanje bilo sa interesom posmatrano kroz vekove, njegovo intenzivno naučno proučavanje je počelo tek početkom i sredinom 20. veka, prvenstveno potaknuto otkrićem EEG aktivnosti, a zatim i faza spavanja.

Fiziološke uloge spavanja Spavanje je bitno za očuvanje dobrog fizičkog, kognitivnog i psihološkog blagostanja. Svi su svesni činjenice da je san adekvatnog kvaliteta i trajanja jedan od preduslova očuvanja zdravlja, ali na koji način se to dešava, i dalje nije potpuno razjašnjeno. Iako spavanje postaje sve kraće kako starimo, sama potreba za njim ostaje ista tokom celog životnog veka.

Većina teorija posmatra spavanje kao neodvojivi deo cirkadijalnih procesa, sa ulogom u konzervaciji energije (spuštanje telesne temperature, usporenje srčane i respiratorne frekvencije, tonusa mišića, sniženje nivoa metabolizma), ali i restoraciju funkcija organizma kroz homeostatske procese i održanje neuronskih mreža. Novija istraživanja, sprovedena na animalnim modelima, su ukazala da san igra ulogu i u konsolidaciji i stabilizaciji pamćenja povezanih sa emocijama, regulaciji raspoloženja i otklanjanju intersticijalnih neurotoksičnih produkata metabolizma.

Poremećeno spavanje dovodi do narušavanja mnogobrojnih procesa u organizmu, poput funkcija ćelijskog imuniteta i sekrecije citokina, sa posledičnim usporavanjem procesa odbrane i oporavka organizma nakon oštećenja (zarastanje rana, angiogeneza).

Deprivacija sna je praćena porastom cirkulišućeg kortizola, što može dovesti do usporenog zarastanja rana i porasta rizika od ozbiljnih infekcija. Tokom normalnog sna dolazi do porasta sekrecije hormona rasta i prolaktina či-

Z D R A V S T V O Patofiziologija OSA

me se stimuliše anabolizam proteina.

Nasuprot tome, deprivacija sna vodi u porast sekrecije kortikosteroida, energetske potrošnje i katabolizam proteina, koji sa svoje strane otvaraju prostor oportunističkim infekcijama.

Poremećaji spavanja Poremećaji spavanja su veoma zastupljeni u opštoj populaciji. Mnogobrojne epidemiološke studije pokazuju da oko 10% punoletnog stanovništva pati od insomnije, a da trećina nije potpuno zadovoljna svojim spavanjem.

Starije osobe imaju procentualno još više problema sa spavanjem.

Prema međunarodnoj klasifikaciji poremećaja spavanja (International Classification Of Sleep Disorders Third Edition), razlikujemo šest osnovnih kategorija poremećaja spavanja: • Insomnije • Poremećaji disanja u snu • Centralni poremećaji hipersomnolence • Poremećaji cirkadijalnog ritma budnost - spavanje • Parasomnije • Poremećaji pokreta povezani sa snom Insomnija Insomnija (nesanica) nastaje usled poremećaja regulacije ciklusa budnost - spavanje i manifestuje se kroz teškoće sa uspavljivanjem, kratkim ili isprekidanim spavanjem, ili spavanjem koje dovoljno traje, ali je lošeg kvaliteta, u uslovima postojanja generalno povoljnih okolnosti za spavanje. Insomniju često prate kognitivni poremećaji različitog stepena i poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Prevalenca oboljenja je u rasponu od 6-33% populacije u zavisnosti od definicije. Ova kategorija obuhvata hroničnu i akutnu

formu poremećaja. Nesanica se često javlja i kao jedan od simptoma drugih psihičkih i fizičkih poremećaja, praćena osećajem umora, malaksalosti i padom koncentracije.

Nesanica je posebno prisutna kod psihijatrijskih pacijenata (poremećaji afekta, anksiozna stanja, psihoze i dr.).

Ako se uzme u obzir da je česti uzrok sekundarne nesanice upotreba lekova koji imaju stimulišući efekat, regulisanje nesanice u ovoj grupi pacijenata često predstavlja izazov.

Centralni poremećaji hipersomnolence Narkolepsija je oboljenje koje nastaje usled poremećaja sekrecije hipokretina i regulacije ciklusa budnost - spavanje, još nejasne etiologije, sa posledičnom pojavom izražene prekomerne pospanosti, katapleksije i drugih fenomena REM spavanja kao što su hipnagogne halucinacije i paraliza u spavanju. Oboljenje se razvija postepeno, podjednako kod oba pola, sa prvim manifestacijama u periodu adolescencije. Prekomerna pospanost je svakodnevna, progresivna, uz pojavu napada zaspivanja, trajanja oko 20 minuta, jednom ili više puta dnevno.

Idiopatska hipersomnija je oboljenje porekla centralnog nervnog sistema koje se karakteriše normalnim ili produženim trajanjem noćnog spavanja, uz prekomernu dnevnu pospanost.

Sindrom nedovoljnog spavanja se javlja kod osoba koje se svojevoljno izlažu deprivaciji noćnog spavanja (porodične i radne obaveze) u toku dužeg perioda, sa posledičnom progresivnom prekomernom dnevnom pospanošću.

Kod njih ne postoji problem usnivanja i održanja sna kao ni značajni psihički ili fizički poremećaji. U situacijama kada izostane pritisak obaveza (vikend

u odnosu na radni dan) osoba spava produženo u pokušaju da nadoknadi propušteno vreme sna.

Poremećaji cirkadijalnog ritma Osnovni problem u ovoj grupi oboljenja predstavlja neusaglašenost endogenog cirkadijalnog ritma osobe i egzogenog ritma, nametnutog od društvenog okruženja (smenski rad, promena vremenskih zona). Posledično, kada joj se nametne društveno prihvaćen raspored spavanja (npr. 23h do 7h), tokom budnog stanja osoba dobija izraženu pospanost i potrebu za spavanjem i obrnuto u vreme kada bi trebalo da spava, osoba ne može da zaspi. Odložena faza spavanja je najčešći oblik poremećenog cirkadijalnog ritma i ona se kao primarni poremećaj javlja kod 0,15% populacije. Kao sekundarni poremećaj, obično indukovan socijalnim aktivnostima, povišeno je učestala naročito u adolescentskoj i postadolescentskoj populaciji. Poremećaj odložene faze spavanja se manifestuje nesposobnošću uspavljivanja sve do ranih jutarnjih časova, tj. nemogućnošću buđenja u željeno vreme (buđenje je odloženo obično za onoliko za koliko je odloženo uspavljivanje) te posledičnim teškoćama u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, uključujući i školu, zbog umora i pospanosti.

Parasomnije Parasomnije predstavljaju neprijatne ili neželjene fenomene koji se dešavaju dominantno ili isključivo tokom perioda spavanja. Inicijalno se smatralo da se radi o jedinstvenom fenomenu uglavnom u okviru psihijatrijskih bolesti, međutim, utvrđeno je da se radi o heterogenoj grupi poremećaja nezavisnih od mentalnih oboljenja.

Osnovne manifestacije parasomnija su kompleksni motorni ili bihejvioralni događaji, tj. pokreti, ponašanja, emocije, percepcije, snovi i aktivnosti autonomnog nervnog sistema na početku sna, tokom sna ili prilikom razbuđivanja. Ovi događaji mogu biti štetni i potencijalno opasni za pacijenta i njegovu okolinu i dovesti do povrede (ponekad i smrtnog ishoda) poremećaja spavanja, zdravstvenih problema kako kod pacijenta, tako i kod osoba u neposrednoj okolini. U parasomnije spadaju konfuziona razbuđivanja, hodanje u snu, noćne more, poremećaji ishrane, vezani za san, halucinacije u snu, izolovana paraliza u snu, noćno 33

Z D R A V S T V O

mokrenje, kao i parasomnije uzrokovane upotrebom lekova.

Poseban oblik predstavlja REM bihejvioralna insomnija kod koje prekomerna motorička aktivnost nastaje tokom REM faze, kada osoba „odigrava“ svoje snove. Obično se javlja kod starijih osoba, odnosno kod upotrebe nekih lekova (prvenstveno SSRI antidepresanti).

Poremećaji pokreta povezani sa spavanjem Najznačajniji poremećaji iz ove grupe su sindrom nemirnih nogu („Restless legs syndrome“ - RLS), sindrom periodičnih pokreta ekstremiteta u snu („Periodic limb movement syndrome“ - PLMS), grčevi u nogama povezani sa snom, poremećaji pokreta usled drugog oboljenja ili upotrebe lekova. Osnovna osobina ovih poremećaja su relativno jednostavni, često stereotipni pokreti koji se javljaju na početku ili tokom sna. Ritmični pokreti ekstremiteta mogu biti prisutni i u budnom stanju (RLS), ali se produžuju ili pogoršavaju tokom sna.

Fragmentacija spavanja i prekomerna dnevna pospanost su neophodni elementi kliničke slike za postavljanje dijagnoze ovih oboljenja.

Poremećaji disanja u spavanju Ova kategorija obuhvata više poremećaja, kao što su sindrom opstruktivne apneje u spavanju, centralne apneje u spavanju, hipoventilacioni i hipoksemični sindrom povezan sa spavanjem.

Sindrom opstruktivne apneje u spavanju je najčešći poremećaj u spektru poremećaja disanja u spavanju, i predstavlja hronično oboljenje sa karakterističnim ponovljenim prekidima u disanju tokom spavanja usled potpunog ili delimičnog kolapsa mekih struktura u gornjim disajnim putevima.

Ovaj prekid disanja je praćen padom saturacije oksihemoglobina kiseonikom i/ili buđenjem.

Osnovni patofiziološki mehanizmi OSA, intermitentna hipoksija i fragmentacija sna su odgovorni za širok dijapazon sekundarnih oštećenja zdravlja.

OSA je često prisutna kod osoba sa kardiovaskularnim poremećajima (arterijska hipertenzija, srčana insuficijencija, atrijalna fibrilacija, ishemijska bolest srca) i predstavlja nezavisni faktor rizika za nastanak navedenih bolesti. Smatra se da približno 50% pacijenata sa arterijskom hipertenzijom 34

Učestalost OSA

Faktori rizika za OSA

Na osnovu konzervativnih procena, smatra se da najmanje 500.000 ljudi u Srbiji ima umereni ili teški oblik OSA koji zahteva lečenje.

Prema našem iskustvu, od pojave prvih simptoma do javljanja lekaru najčešće prolazi više od 10-15 godina. Većina pacijenata zna da ima neke od karakterističnih simptoma (hrkanje, prekidi u disanju i gušenje tokom sna, isprekidan san, često noćno mokrenje, jutarnja glavobolja, pospanost) ili znakova bolesti (gojaznost, visok krvni pritisak, dijabetes melitus, hipotireoza...), ali se ne javljaju lekaru iz nekoliko razloga.

• Pre svega, svoje tegobe pripisuju karakteristikama pola („svi muškarci hrču“), uzrasta, umoru usled posla, obilnoj ili neadekvatnoj ishrani, konzumiranju alkohola i slično.

• Drugo, većina specifičnih tegoba je vezana za spavanje i pacijenti ih sami ne primećuju. Često je razlog obraćanja lekaru žalba bračnog partnera ili ukućana, koji primećuju da pacijent glasno hrče i guši se u snu.

• Treći razlog kasne dijagnostike je, nažalost, neinformisanost o osobinama i posledicama nelečene bolesti.

• Poseban izazov predstavlja odlazak pacijenta sa neprepoznatom OSA kod izabranih lekara koji su prva linija odbrane zdravlja. Lekari uglavnom prepoznaju simptome OSA ako ih pacijent jasno naglasi (hrkanje, gušenje u snu i sl.) Međutim, i ovde izostaje informisanost o drugim karakteristikama i posledicama nelečene sleep apnee, kao i znanje gde i kako uputiti pacijenta na dalja ispitivanja.

boluje od OSA, a oboljenje je često povezano sa non-dipping obrascem hipertenzije i porastom krvnog pritiska kod pacijenata sa rezistentnom formom arterijske hipertenzije. OSA se često javlja udruženo ili kao agravator hronične opstruktivne bolesti pluća (tzv. Overlap sindrom) i bronhijalne astme. Postoji jasna korelacija između prisustva OSA i metaboličkih poremećaja, poput insulinske rezistencije, dijabetesa melitusa i metaboličkog sindroma. OSA se često može naći i kod osoba obolelih od depresije, gastroezofagealnog refluksa i malignih oboljenja.

Kod pacijenata sa nedijagnostikovanom ili nelečenom formom bolesti se pored prekomerne pospanosti javljaju i poremećaji neurokognitivnih funkcija. Otežana je motorna koordinacija i brzina reagovanja. Kao posledica ovih oštećenja, dolazi do problema u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, uključujući i radne zadatke. Prisutan je pad radne sposobnosti, a sa druge strane dolazi do povećanja rizika od povređivanja na radu i odsustvovanja sa posla.

Vozači oboleli od OSA češće učestvuju i stradaju u saobraćajnim nezgodama.

Najnoviji podaci ukazuju da skoro milijardu ljudi uzrasta 30-70 godina u svetu trenutno boluje od neke forme opstruktivne sleep apnee, od čega preko 400 miliona ljudi (više od 45%) U Srbiji i BiH se problemom OSA boluje od umerene do teške forme OSA bavi mali broj lekara različitih spekoja zahteva ozbiljno lečenje. cijalnosti, od pulmologa, kardiologa, specijalista ORL, neurologa do specijalista medicine rada i psihijatara.

U većini slučajeva do ovih lekara nije lako doći, pošto su često angažovani na pregledima i lečenju ne samo pacijenata sa OSA, nego i drugih pacijenata iz svoje oblasti.

Sve navedeno značajno prolongira vreme potrebno za postavljanje dijagnoze i lečenje ljudi koji boluju od OSA. Smatra se da preko 80% pacijenata koji zahtevaju hitnu terapiju još nije dijagnostikovano.

Z D R A V S T V O

Smatra se da su glavni faktori rizika za pojavu OSA: muški pol, uzrast (srednje do starije životne dobi), gojaznost centralnog tipa, povećan obim vrata, građa lica, hrkanje, konzumiranje alkohola i cigareta, menopauza i postojanje prethodnih oboljenja (sindrom policističnih jajnika, neurološki i neuromuskularni poremećaji).

Muški pol OSA predstavlja oboljenje sa jasno većom prevalencom kod muškaraca, ali odnos učestalosti obolevanja muškarci:žene se menjao tokom godina, od inicijalnih 60:1 do sadašnjih 14:1 u korist muškaraca. Razlozi su višestruki, od pogrešne pretpostavke da se radi o isključivo bolesti muškaraca, preko razlika u kliničkoj slici, pa sve do nedovoljnog prepoznavanja simptoma od strane pacijentkinja i lekara.

Muškarci češće prijavljuju prekomernu pospanost, njihove žene češće prijavljuju hrkanje i prekide u disanju, dok žene sa OSA češće prijavljuju umor, malaksalost i simptome depresije, a heteroanamnestički podaci od njihovih bračnih partnera često izostaju u ovom slučaju. OSA se ređe dijagnostikuje kod žena u premenopauzalnom periodu, pa se pretpostavlja i zaštitni efekat ženskih polnih hormona.

Gojaznost Gojaznost povećava verovatnoću OSA za 2-10 puta, najviše kod osoba srednje životne dobi. Postoji više prepoznatih mehanizama uticaja gojaznosti, kao što je izmena građe gornjih disajnih puteva usled depozicije masti u parafaringealnim jastučićima i tkivu jezika, zatim poremećaj ventilacije pluća usled nagomilavanja masti u predelu grudnog koša i abdomena.

Samo 10-15% populacije sa dijagnozom OSA ima indeks telesne mase u fiziološkim granicama.

Uzrast Najveća prevalenca se kod muškaraca očekuje u 55. a kod žena u 65. godini. Kod osoba starije dobi, postoji povećana sklonost ka kolapsu gornjih respiratornih puteva zbog smanjenja elastičnosti pluća kao i zbog redukcije potpornog tkiva ždrela i opadanja efikasnosti kontrakcije mišića ždrela.

Kraniofacijalne karakteristike Kod pacijenata sa OSA opisana je niža položenost hioidne kosti, elonga-

vanja i faza sna – EEG, EOG) i pogodna je za primenu kod pacijenata gde postoji sumnja da su tegobe isključivo uzrokovane opstruktivnim poremećajima disanja u spavanju. Osnovna prednost je lakoća izvođenja, mogućnost da pacijent sam postavi aparat, ispitivanje se izvodi u kućnim uslovima koji odgovaraju realnim karakteristikama spavanja pacijenta, a analiza zapisa je brža, čime pacijent za kraće vreme dolazi do dijagnoze i terapije. cija mekog nepca, uvećan jezik, hipertrofija krajnika, uvučena donja vilica i mikrognatija.

Od ostalih faktora rizika, treba pomenuti prisustvo menopauze (gubitak mišića, pad tonusa, redistribucija masnog tkiva), pušenje (hronična inflamacija gornjeg respiratornog trakta, povećan otpor protoku vazduha, smanjena reaktivnost ždrela, fragmentacija spavanja), konzumiranje alkohola (redukcija tonusa mišića dilatatora ždrela, hipoventilacija) ili lekova (narušavanje kvantiteta ili kvaliteta sna, poremećaj tonusa mišića). Od značaja je i genetska predispizicija, kao npr. polimorfizam prostaglandin E2 receptor (PTGER3) gena i receptora lizofosfatidične kiseline 1 (LPAR1) gena, etnička pripadnost, ali i prisustvo određenih hroničnih oboljenja.

Dijagnoza OSA Zlatni standard za dijagnozu sindroma opstruktivne apneje u spavanju je celonoćna kompletna polisomnografija, tzv. tip I polisomnografije (PSG) koja podrazumeva celonoćno simultano praćenje većeg broja fizioloških parametara (moždana aktivnost, disanje, rad srca, aktivnosti mišića lica i ekstremiteta) i ponašanja pacijenta tokom procesa spavanja u cilju identifikacije mogućih poremećaja spavanja. Analiza dobijenih polisomnografskih zapisa se radi prema međunarodno utvrđenim standardima Američke akademije za medicinu sna (AASM).

S obzirom na to da se radi o relativno složenoj i skupoj dijagnostičkoj proceduri, koja zahteva hospitalizaciju pacijenta, u poslednjih nekoliko godina se preporučuje manje zahtevno ispitivanje, tzv. portabilna kardiorespiratorna poligrafija (tip III PSG).

Ova dijagnostička procedura podrazumeva praćenje manje parametara (pre svega na račun indikatora spa-

Hijerarhija dijagnostičkih procedura OSA

Terapija OSA Postoji nekoliko osnovnih opcija u lečenju bolesnika sa OSA. CPAP/APAP U praksi se najbolje pokazala primena kontinuirane terapije vazduhom koji se pod povećanim pritiskom (u odnosu na atmosferski pritisak) putem nazalne ili oronazalne maske tokom spavanja prenosi na gornje respiratorne puteve („Continous Positive Air Pressure“, CPAP, „Automated CPAP“, APAP), povećava intraluminalni pritisak vazduha i sprečava kolaps disajnih puteva koji se nalazi u osnovi opstrukcije. Osim toga, CPAP povećava volumen pluća na kraju ekspirijuma, učvršćuje zid ždrela, a doprinosi i poboljšanju funkcije mišića i redukciji edema mekotkivnih struktura ždrela.

CPAP terapija je u osnovi simptomatska i već nakon prve primene dovodi do značajne redukcije tegoba i objektivnih pokazatelja bolesti kod pacijenta, dok dugotrajna redovna primena sprečava pojavu posledica bolesti i umanjuje težinu ili olakšava terapiju komorbiditeta.

Ograničenja primene CPAP u velikoj meri proizlaze iz samog koncepta terapije, tj. celonoćnog korišćenja maske koja pokriva nos (i usta) pacijenta i disanja nasuprot povišenom pritisku vazduha.

Bihejvioralna terapija Nerazdvojni deo tretmana OSA predstavlja korekcija loših navika u ishrani, poboljšanje kvaliteta i kvantiteta fizičke i radne aktivnosti, redukcija telesne težine, eliminacija ili velika redukcija konzumiranja alkohola, cigareta, psihoaktivnih supstanci koje negativno utiču na težinu i prognozu bolesti. Potrebno je rešiti problem drugih poremećaja zdravlja (komorbiditeta) i spavanja, koji dodatno pogoršavaju kliničku sliku OSA. 35

Z D R A V S T V O

Poziciona terapija Jedna od jednostavnih metoda lečenja OSA je tzv. poziciona terapija koja ima za cilj eliminaciju spavanja na leđima. Poznato je da učestalost i trajanje respiratornih događaja u većini slučajeva OSA zavisi od položaja tela pri spavanju. Najveći problem predstavlja spavanje na leđima. Modaliteti pozicione terapije su raznovrsni, od tzv. tehnike teniske loptice do primene različitih pojaseva i jastuka sa vibrirajućim ili zvučnim signalima, ali osnovni cilj je identičan, napraviti diskomfor pacijentu ako legne na leđa, a ne ometati san pri spavanju u lateralnim položajima, uz adekvatan položaj glave i vrata. Rezultati dosadašnjih istraživanja ukazuju na umereno smanjenje AHI, ali ne i tegoba bolesnika (pospanost, hrkanje).

Intraoralni protetski sistemi Kod izvesnog broja pacijenata pozitivni efekti su ostvareni primenom oralnih protetskih sistema koji funkcionišu po principu izvlačenja/sprečavanja povlačenja jezika („Tongue protrusion devices“) ili donje vilice („Mandibular advancement devices“) tokom spavanja. Na taj način se sprečava zapadanje jezika i suženje ždrela, a poboljšava se tonus mišića i oblik ždrela.

Postoji veliki broj ovih protetskih sistema, manjeg ili većeg stepena složenosti. Trenutne preporuke za primenu oralnih proteza se odnose na terapiju hrkanja, blagih do umerenih formi OSA, pacijenata sa kraniofacijalnim abnormalnostima i poremećajima zagrižaja, kao i pacijenata koji su odbili ili nisu imali efekata primenom CPAP-a.

Hirurška terapija Postoji veliki broj hirurških intervencija nižeg ili višeg stepena složenosti i invazivnosti, koje se mogu koristiti u terapiji OSA. Ove metode su indikovane kao terapija prvog izbora samo kod pacijenata sa jasnim kraniofacijalnim deformitetima ili mekotkivnim abnormalnostima orofaringealne regije (hipertrofija tonzila, spušteno meko nepce, hipertrofisana dugačka uvula).

Najčešće korišćene procedure su uvulopalatofaringlopastika (UPPP), a u novije vreme maksilomandibularne intervencije. Traheostomija kao najinvazivnija od ovih procedura je dugo bila jedina terapija izbora, a danas predstavlja poslednju mogućnost kod 36

Oboljenja udružena sa OSA

cija telesne težine, eliminacija ili velika redukcija konzumiranja alkohola, cigareta, psihoaktivnih supstanci koje negativno utiču na težinu i prognozu bolesti. Prevencijom OSA se prevenira pojava i progresija drugih hroničnih oboljenja, kao što su gojaznost, povišeni krvni pritisak, dijabetes tip II, koja sama po sebi značajno povećavaju rizik od OSA. Svako od nas mora za sebe naći način kako prekinuti taj „začarani krug“ neadekvatne ishrane (kako po kvalitetu, tako i po kvantitetu), nedovoljne fizičke aktivnosti, (zlo)upotrebe alkohola, cigareta i psihoaktivnih supstanci, prevelike količine stresa i nedovoljnog sna kako bismo smanjili rizik od nastanka ovih teških dugotrajnih bolesti modernog društva.

pacijenata koji nisu reagovali na druge oblike tretmana.

Pokazano je da hirurške intervencije dovode do poboljšanja nazalnog i faringealnog prostora, smanjenja AHI, hrkanja i prekomerne pospanosti, ali i da se pozitivni efekti progresivno smanjuju u godinama nakon operacije. InMere higijene spavanja vazivnost i moguće komplikacije ovih –– Ograničiti spavanje u toku dana na procedura zahtevaju pravilan izbor i manje od 20-30 minuta (duže spaprethodnu edukaciju pacijenata. vanje u toku dana škodi noćnom spavanju, ali kratka dremka moDruge metode že okrepiti, popraviti raspoloženje Medikamentozna terapija OSA se i poboljšati funkcionisanje u druzasniva na modifikaciji kontrole vengom delu dana; treba uvek izbegatilacije, strukture spavanja (supresivati dremanje u večernjim satima) jom REM) ili povećanja tonusa mišića –– Izbegavati upotrebu kofeina i nikodilatatora ždrela. U malim studijama tina posle šest sati uveče se pokušava sa primenom triciklič- –– Fizička aktivnost u toku dana ponih antidepresiva, inhibitora ponovnog boljšava noćno spavanje, međutim, preuzimanja serotonina, holinergičkim kod nekoga vežbanje u toku večeragensima, acetazolamidom sa konfliknjih sati može negativno uticati na tnim rezultatima. uspavljivanje Najnovija istraživanja pokazuju –– Uveče jesti samo lagane obroke pozitivne efekte električne stimula- –– Obezbediti izlaganje prirodnom cije n. hipoglossus-a putem elektrosvetlu u toku dana i ograničiti izlada iz potkožno ugrađenog sistema ganje jakom svetlu u večernjim kod pacijenata sa umereno teškom i satima (ovo obezbeđuje pravilan teškom OSA. Aktivacija nerva poveraspored lučenja melatonina) ćava toničnu i fazičnu aktivnost m. –– Pratiti određenu rutinu pred spagenioglosussa i stabilnost faringealvanje, uključujući toplu kupku, činog dela disajnog puta. Registrovana tanje knjige ili slušanje opuštajuće su značajna smanjenja pospanosti, muzike; izbegavati aktivnosti koje poboljšanja kvaliteta sna, smanjenja mogu da fizički, mentalno ili emoAHI, stepena i trajanja desaturacija, a tivno preterano angažuju efekti su perzistirali i nakon 18 me- –– Obezbediti prijatno okruženje za seci od početka primene. spavanje (sobna temperatura treba da bude niža – 16 do 18 stepeni Značaj edukacije u prevenciji C, svetlo prigušeno, prostor bez poremećaja spavanja ambijentalne buke – ako treba, Prevencija opstruktivne sleep koristiti čepiće za uši) apneje podrazumeva prevenciju fak- –– Izbegavati nepotrebno ležanje u tora rizika na koje možemo uticati svokrevetu jim ponašanjem. Prevencija OSA je u –– U krevet ići tek kada nam se spasuštini promocija zdravog načina živa, ali tačno odrediti samo jedno vota, uz vođenje računa o navikama vreme za ustajanje u ishrani, poboljšanje kvaliteta i kvan- –– Gledanje u sat u toku noći ne potiteta fizičke i radne aktivnosti, redukmaže da se bolje spava.

Z D R A V S T V O

P

AI – umjetna inteligencija i medicina

acijent primljen bez svijesti, bez vidljivih spoljnih povreda. Dežurnom doktoru u službi ovo je već peti pacijent u zadnjih pet minuta. Svi Vrijeme: 23. vijek doktori su zauzeti, ali pacijentu se mo- Mjesto: prostorija za pružanje hitne medicinske pomoći ra pomoći. Unazad 200-300 godina, ovaj problem bi predstavljao veliki izazov imajući u vidu da je tada obično povratnu informaciju na svom ekranu. radio jedan ili dva doktora u smjeni, u Međutim, internet kao takav je otvoren zavisnosti od veličine službe za pružaza sve korisnike, odnosno postoji vrlo nje hitne medicinske pomoći. U 23. vimalo zakona koji ograničavaju objavjeku to više nije slučaj. Dežurni doktor ljivanje nekog sadržaja na njemu, a će aktivirati još jednog hologramskog oni se uglavnom odnose na državne doktora koji će pregledati pacijenta i i vojne tajne i slične dokumente. I tu predložiti naredne korake. dolazimo do zamke, jer danas nikoga Ovakav scenarijum je dobro poznat Miodrag Ristić, dipl. ništa ne sprečava da objavi bilo šta ljubiteljima serijala „Zvjezdane staze“. informatičar na internetu. Sa medicinskog aspekZa druge zvuči imaginarno, nemogu- JZU Bolnica „Sveti ta problem postaje sve izraženiji jer apostol Luka“ Doboj će... Da li je zaista tako? mnogi pacijeti već duže vrijeme za svoje bolesti ili probleme traže „drugo Internet trpi sve mišljenje“ na internetu. To i ne bi bio U zadnjih 20-ak godina desila se toliki problem da nije gore navedene prava revolucija u razvoju informacizamke. Postoje oni pacijenti, laici, koji onih tehnologija. Personalni računari, žele biti pametniji od struke, pa u ruslijedeći Mooreov zakon, udvostručadarenju informacija o određenim bovali su broj procesora svakih 18 mjelestima nalete i na članke ili sadržaje seci, istovremeno ne povećavajući svokoje objavljuju laici iz njima znanih raju cijenu po istom principu. Danas, u 2023. godini, i oni najlošiji procesori koji se mogu kupiti na tržištu su po mogućnostima daleko ispred svojih prethodnika sa početka vijeka, a svjetlosnim godinama daleko od onih koji su, recimo, 1969. odveli ljude na mjesec. Brzi računari, uz pomoć sve bržih komunikacionih veza, omogućavaju prenos velike količine podataka u realnom vremenu. Serveri koji opslužuju milijarde korisnika na planeti takođe su enormno povećali svoju snagu. Skoro svako pitanje koje danas zloga, a koji uglavnom pokušavaju da unesete u pretraživač biva izvršeno u ospore stuku i dovedu u zabludu onog roku od nekoliko sekundi i vi dobijate koji traži informaciju. Najsvježiji primjer nam je iz bliske prošlosti, vezan uz pandemiju iz 2020. Još veću zabunu prave stručna lica, medicinski radnici, koji svojim objavama i komentarima, iz njima znanih razloga, iznose neistine, netačne podatke, ili jednostavno pokušavaju da ospore čak i naučno dokazane fakte. Za onog koji „rudari“ po internetu, tražeći bilo kakvu informaciju kojom će osporiti mišljenje stručnog lica koje mu je postavilo dijagnozu ili propisalo proceduru, ovakvo hvatanje 38

AI (Eng. Artificial intelligence – umjetna inteligencija)

za slamku je Bogom dano. Ne sporeći zakonsku slobodu traženja drugog mišljenja, ipak, treba da se zna gdje i kako se to radi. Internet kao takav, sigurno nije najbolji izbor.

Umjetna inteligencija (AI) Razni dostupni internet pretraživači koriste se već godinama. Međutim, pravu malu revoluciju izazvala je nedavno dostupna web aplikacija zvana ChatGPT. Na prvo oduševljenje ponuđenim odgovorima koje postavite aplikaciji, nakon nekog vremena, logično razmišljanje korisnika bi bilo: šta će se desiti u budućnosti, hoće li nas umjetna inteligencija nadvladati, hoćemo li izgubiti posao jer se ne možemo takmičiti sa mašinama i sl...? Zavirimo ispod „haube“ ove aplikacije. Naime,

aplikacija radi pomoću određenih algoritama, procedura i postupaka kojima obrađuje podatke koji su joj dostupni na internetu. Fascinira brzina kojom obrađuje sve podatke i način na koji vam ih prezentuje. Ide toliko daleko da imate osjećaj da komunicirate sa živom osobom, jer je u stanju da na vaš komentar preformuliše svoj odgovor, čak i da vam se izvine ukoliko nešto „nije shvatila“.

Na pitanje: Kakva će biti bućnost umjetne inteligencije u medicini?

Z D R A V S T V O

ChatGPT je dao sljedeći odgovor: Budućnost umjetne inteligencije u medicini izgleda vrlo obećavajuće.

Uvođenje AI u medicinu može pomoći u poboljšanju dijagnostike, praćenju stanja pacijenata i liječenju bolesti. Neki od primjera primjene AI u medicini uključuju: 1. Dijagnostika: AI se može koristiti za analizu medicinskih slika i radioloških snimaka te pomoći u prepoznavanju ranih znakova bolesti.

2. Personalizovano liječenje: AI se može koristiti za analizu podataka o pacijentima i predvidjeti koji će tretman najbolje odgovarati svakom pojedinom pacijentu.

3. Praćenje stanja pacijenata: AI se može koristiti za analizu podataka o pacijentima u stvarnom vremenu te upozoriti na promjene u stanju pacijenta koje bi mogle ukazivati na pogoršanje.

4. Razvoj novih lijekova: AI se može koristiti za analizu velikih količina podataka i ubrzati razvoj novih lijekova.

Edukacija pacijenata sa HOBP

H Primarijus mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmakoinformatike

Uz to, AI se takođe može koristiti za poboljšanje procesa rada u bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama te smanjiti troškove zdravstvene zaštite.

Ipak, važno je napomenuti da će umjetna inteligencija u medicini trebati strogu regulaciju i etička načela kako bi se osiguralo da se primjenjuje na način koji je siguran i djelotvoran za pacijente.

AI će, nesumnjivo, u dolazećem vremenu imati veliki značaj u medicini. Već sada postoje specijalizovane dijagnostičke aplikacije kojima je moguće rano otkrivanje bolesti. Umjetnu inteligenciju treba unapređivati i usavršavati, ali i ograničiti je samo kao pomoćni alat, nikako za samostalno determinisanje. U budućnosti se očekuje razvoj još jačih, bržih, kvalitetnijih aplikacija kao što je pomenuta. Ipak, treba da bude jasno da takve aplikacije nemaju sposobnost donošenja svjesnih odluka, jer one samo kombinuju podatke dostupne na internetu. Zadnju riječ mora imati živo svjesno biće - čovjek!

Izgleda li vam sada ona situacija sa početka teksta kao naučna fantastika?

Doduše, ostaje još da tehnika usavrši hologramsku 3D projekciju doktora...

AI već imamo.

ronična opstruktivna bolest pluća • kako bolest napreduje tako i simpje hronično oboljenje disajnih putomi postaju sve izraženiji. U resteva koje se može liječiti ali, što pirativnim putevima dolazi do je najvažnije, oboljenje koje se može prekomjernog stvaranja sluzi koSPRIJEČITI! Karakteriše se opstrukcija dodatno otežava disanje, uzrojom vazdušnog protoka u disajnim pukuje kašalj sa sekretom i otežava tevima koja je djelimično reverzibilna ili iskašljavanje potpuno ireverzibilna i progresivna. To je • uz HORP često se javljaju virusne upalna reakcija koja nastaje kao posljei bakterijske infekcije dica hroničnog bronhitisa ili emfizema pluća koje uzrokuju česte i teže infekcije u mlađoj dobi, zagađen vazduh, a posebno pušenje duvana. Najčešće obolijevaju osobe preko 40 godina životne dobi oba pola te pušači. Značajan broj oboljelih ima pridružene hronične bolesti koje sa svoje strane dodatno utiču na prirodni tok bolesti te se ne smiju zanemariti. Najčešći komorbiditeti su: Liječenje kardiovaskularne bolesti, metabolički sindrom, osteoporoza, depresija i ankHORP, nažalost, nije izlečiva, ali sioznost, karcinom pluća. redovna i pravilna primjena lijekova može usporiti napredovanje bolesti.

Glavni faktori rizika za nastanak Terapija stabilne HORP podrazuhroničnih plućnih bolesti su: mijeva: • pušenje duvana • farmakološke mjere (inhalacioni • zagađenje vazduha u zatvorenom lijekovi) i otvorenom • nefarmakološke mjere • profesionalna izloženost gasovima i česticama u radnoj sredini Farmakološko liječenje • genetska predispozicija Farmakološka terapija se koristi za prevenciju i kontrolu simptoma bolesti, Simptomi smanjivanje učestalosti i težine • u početku se javlja kao otežano di- pogoršanja, poboljšanje zdravstvenog sanje (posljedica nedostatka vaz- stanja i poboljšanje podnošenja fizičduha) kratki dah i povremeno su- kog napora. U liječenju pacijenata sa vi kašalj dijagnostikovanom HOBP najčešće se

SPECIJALISTIČKA PULMOLOŠKA AMBULANTA

Pulmo S Dr Sanja Glišić 066/134-081 Branka Radičevića bb (iza Doma zdravlja)

Teslić

• Spec. pregled djece i odraslih • Alergotestiranje • Spirometrija • Polisomnografija • Ultrazvuk pluća i abdomena • Očitavanje rendgenskih snimaka pluća 39

Z D R A V S T V O

koriste: • bronhodilatatori i inhalacijski kortikosteroidi • inhalacijski lijekovi koji sadrže i bronhodilatatore i kortikosteroide • teofilin • zbog pridruženih bolesti pacijentima se uključuju i antibiotici • kod teškog stanja bolesti koristi se kiseonik Liječenje inhalacijskim lijekovima znači da se uz posebna pomagala, aplikatore, udišu na usta. Za postizanja većeg stepena komplijanse, a time i postizanje željenog učinka lijeka, neophodno je i važno da se pacijenti i njihovi staratelji edukuju: • kako pravilno koristiti lijek • kako rukovati aplikatorom • kako udahnuti i izdahnuti prilikom uzimanja lijeka • kako i zašto ispirati usta poslije primjene lijeka Nefarmakološko mjere S obzirom na to da je HOBP sporo progresivna i ireverzibilna bolest, jednako je važan i nefarmkološki tretman oboljelih koji se ogleda u: • edukaciji pacijenta - pacijenti oboljeli od HOBP moraju biti spremni prihvatiti savjete magistara farmacije i promijeniti dosadašnji način života • prestanku pušenja - pjedinačno najefektnija i najekonomičnija mjera za zaustavljanje progresije HOBP kod pušača je prestanak pušenja • odvikavanju od pušenja - ako su bili pušači poželjno je odmah prestati pušiti duvan i izbjegavati boravak na mjestima gdje je zagađen vazduh • uvesti raznovrsnu i redovnu prehranu • sprovođenju rehabilitacije - obaveznu i redovnu primjerenu fizičku aktivnost • terapiji kiseonikom • veoma je bitna zaštitita od infekcija dobrom higijenom ruku i izbjegavanja kontakta sa prehlađenim osobama • redovno posjećivati svog ljekara čak i ako se osjećate dobro. Korisno bi bilo napraviti listu svih disajnih simptoma i sve aktivnosti u kojima ne možete više učestvovati zbog nedostatka daha. Prilikom svake posjete ljekaru ponijeti spisak svih lijekova koji se koriste • vakcinacija protiv sezonskog gripa i pneumokoka posebno se preporučuje za oboljele starosti preko 65 godina • hirurškim intervencijama usljed eventualnih pogoršanja bolesti Prema podacima SZO godišnje od ove bolesti umre više od tri miliona ljudi (6% svih smrtnih slučajeva), a da oko 250 miliona ljudi živi sa HOBP. Više od 90% smrtnih slučajeva usljed HOBP dogodi se u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju.U Evropskoj uniji svake godine bude izdvojeno se oko 39 milijardi evra za liječenje bolesti disajnog trakta, od čega 56% odlazi upravo na liječenje HOBP-a. Kako bolest napreduje tako rastu direktni i indirektni troškovi, neophodni za adekvatnu njegu pacijenata. Svi ovi podaci trebalo bi da nas dobro zabrinu s obzirom na to da se HOBP može spriječiti.

40

U Češkoj nepušače štite od duvanskog dima

I

ako sam daleko, već godinama pratim dešavanja u Srbiji u vezi s borbom protiv pušenja. Primetno je sve veće delovanje aktivista, ali i same države. Pre više godina je i zakonski regulisana zabrana pušenja u javnim ustanovama, uključujući ugostiteljske objekte. Međutim, ostavljena je mogućnost izbora da li će lokal da bude pušački ili ne. Kod većih je mogućnost da se odele prostorije. S obzirom na to da sam primetio određene inicijative u vezi s mogućnošću dopune Zakona o pušenju, hteo bih da navedem neke informacije iz Češke Republike, gde duže živim.

Pre desetak godina je zabranjeno pušenje u javnim objektima, ali ne u ugostiteljskim. Pušiti se ne sme ni u ZOO vrtovima, aerodromima i tržnim centrima. Zapaliti možete i tamo samo na određenim mestima ili specijalnim prostorijama - pušionicama. U bioskopima, školama, sportskim halama nisu dozvoljene ni pušionice. Zabrana važi i za glumce u toku predstave. U bolnici gde radim je dozvoljeno pušenje samo na dva mesta napolju. Pre nekoliko godina vlada je dopunila zakon i zabranila pušenje i u ugostiteljskim objektima, a posle je ukinula izuzeće o odeljenim prostorijama za pušače. Zakon je postao još strožiji pa je zabranjeno pušenje i na stajalištima javnog prevoza. Glavni cilj je bio da se obezbedi zaštita nepušača pred neželjenim delovanjem duvanskog dima. Takođe je zabranjeno korišćenje elektronske cigarete, osim u lokalima.

Duže vreme su se vodile debate oko toga. Argumenti vlasnika da će biti velikih gubitaka i zatvaranja dosta lokala nisu bili tačni. Iste tvrdnje su bile u drugim zemljama gde je zabranjeno pušenje u lokalima, a znamo kakva je situacija danas. Uključujući i države s jakom tradicijom pušenja duvana kao što su Turska ili Bugarska. Primeri pokazuju da je u početku došlo do određenog pada gostiju ili zatvaranja manjeg broja lokala. Najviše se to osetilo u neurbanim sredinama, ali i tamo se situacija promenila.

Zato, mislim, nije optimalno rešenje omogućiti slobodan izbor vlasnicima da li će lokal da bude pušački ili ne. I to je određena vrsta ograničavanja slobode za nepušače. Jeste da imaju mogućnost izbora, ali zašto ne bi mogli nepušači sami ili s decom da uđu u bilo koji lokal, a ne da traže najbliži nepušački? Zašto je toliki problem za pušače da izdrže nekoliko minuta napolju gde bi popušili cigaretu? I ovde su se pušači bunili, ali su se navikli pa i oni koji su uporno tvrdili da nikada neće otići u lokal gde se ne puši. Takvih je, zaista, veoma malo. Treba samo postaviti jednostavno pitanje: “A ko ide u restoran, kafanu samo da bi pušio? Valjda se tamo ide da se nešto popije, pojede, da se družite i popričate s nekim. Cigareta je, u tom slučaju, nešto sasvim periferno.

Nedavno je bio još jedan 31. januar - „Dan bez cigarete“. Bilo bi lepo kada bi ove 40. jubilarne godine, otkako se obeležava ovaj značajan datum, došlo do nekih novih promena u vezi s pušenjem.

Dr Miroslav Jerinić, Češka Republika Predsednik Sekcije za borbu protiv pušenja među omladinom 1986 – 1988.

Medicinski fakultet u Tuzli

Z D R A V S T V O

Blefaritis

B

lefaritis je često oboljenje kod koga kapci budu crveni, otečeni, iritirani i koji je često praćen svrabom. Takođe, na samoj ivici kapaka mogu da se jave kraste ili promjene slične perutanju.

Stanje može da dovede do dosta nelagodnosti. Na svu sreću, blefaritis nije zarazan i obično ne dovodi do oštećenja oka.

Najčešće simptomi i znaci mogu da variraju od osjećaja pečenja u oku ili probadanja, svraba, osjetljivosti na svjetlost, crvenila i otoka samih kapaka, pojave mjerhurića u suznom filmu zbog poremećaja masnog sloja filma. Često je stanje udruženo sa sindromom suvog oka i svim simptomima koje ono uzrokuje. Takođe, pacijenti se žale na povremeno zamagljenje vida, nekada se primijeti da dolazi do opadanja trepavica i naknadnog rasta u pogrešnom pravcu, a u izraženim slučajevima blefaritisa dolazi do znakova upale i na rožnjači.

Blefaritis je često povezan sa perutima, rozacejom, masnom kožom i alergijama koje zahvataju i kapke. Sve ovo pomaže da se poremeti ravnoteža između bakterija i Demodexa, parazita koje se normalno nalaze na koži i pojave znakova upale. Svakako, disfunkcija Mebovih žlijezda pogoduje da se ova ravnoteža naruši.

Prednji oblik blefaritisa zahvata prednji dio ivice kapka na mjestu gdje trepavice rastu i obično je uzrokovan bakterijama i perutanjem. Zadnji blefaritis se javlja na mjestu gdje se nalaze lojne žlijezde kapka koje su obično začepljene ili nefunkcionalne. To stanje je povezano sa disfunkcijom Majbovih žlijezda i često je prisutno unutar sindroma suvog oka i rozaceje. Osobe koje imaju blefaritis češće dobijaju halacione i hordeolume. Sindrom suvog oka nastaje, između ostalog, zbog nestabilnog suznog filma čiji masni dio upravo prave lojne žlijezde kapka.

Ako one ne funkconišu dobro simptomi suvog oka postaju izraženi uzrokujući izraženu nelagodu. U veoma teškim slučajevima može doći i do oštećenja rožnjače, zbog prisustva stalne upale,

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

nestabilnosti suznog filma, prisustva stalne bakterijske infekcije, kao i stalne iritacije rožnjače trepavicama koje rastu u pogrešnom pravcu.

Tretman se sastoji od održavanja lične higijene gdje sve naslage sa kapaka treba redovno da se ostranjuju.

Osim higijene, tretman koji popravlja funkciju Majbovih žlijezda dovodi do značajnog poboljšanja simptoma.

Trenutno najefikasniji način rješavanja disfunkcije Majbovih žlijezda je IPL

tretman koji zajedno sa kapima protiv infekcije, upale i kapima koje pomažu da oči budu stalno vlažne ima dramatično povoljno dejstvo.

41

Z D R A V S T V O

P

ojam hirzutizam označava pojačani rast terminalnih dlaka kod žena na regijama kože koje su pod kontrolom androgena, a tipičan je za muškarce nakon puberteta. Od hirzutizma treba odvojiti pojam hipertrihoza, koja predstavlja gustinu i dužinu dlaka, a koja je veća od normalne za odgovarajući pol, rasu i odgovarajući dobni uzrast.

Hirzutizam nastaje usljed genetske predispozicije folikula da u zonama tijela koje su zavisne od androgena umjesto vellus dlaka stvaraju terminalne dlake kod osoba ženskog pola.

Uzroci hirzutizma najčešće su: ovarijalni, adrenalni, pituitarni, idiopatski i posljedica uzimanja lijekova (anabolički steroidi, progesteron).

Etiološki gledano, hirzutizam se češće javlja u južnim zemljama, a skoro nikada kod Eskima i Indijanaca.

Hirzutizam obično počinje u pubertetu i vezan je za period prvog mjesečnog ciklusa, kada i vellus dlake počinju da se zamjenjuju sa debljim i pigmentovanim dlakama muškog tipa.

Ovaj tip dlaka se obično nalazi na androgen zavisnim zonama kao što su: gornja usna, brada, grudi, vrhovi ramena, oko bradavica dojki, ekstremitetima, a gornja pubična granica nije ravna već ima tendenciju rasta dlaka prema regiji pupka.

Uz hirzutizam obično su prisutni i alopecija, menstrualne abnormalnosti, akne, sterilitet, što ne mora biti, jer smo ranije napomenuli da uzrok hirzutizma mogu biti i pojedine vrste lijekova.

42

Hirzutizam

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog

Kad se nakon ispitivanja isključi neki drugi uzrok počinje liječenje.

Najbezbolniji način je izbjeljivanje dlaka sa 6% rastvorom vodonik peroksida. Epilacijom se dlake odstranjuju iz folikula pincetom ili voskom, depilacija se vrši preparatima tioglikola ili laserom (oprez, mogući nastanak ožiljka od opekotina). Dobri rezultati se postižu i primjenom oralnih kontraceptiva sa ili bez dodatka antiandrogena.

U svakom slučaju, primjenu ovih preparata treba prepustiti nadzoru dermatovenerologa i ginekologa, a nikako uzimati bez prethodnih odgovarajućih medicinskih analiza.

U liječenje treba uključiti i psihologa jer veliki broj osoba, naročito mlađe dobi, zbog sredine u kojoj se nalazi imaju s vremenom psihološke smetnje, smatrajući da su manje vrijedne i da im ovo predstavlja problem u uspjehu i napredovanju u životu.

Aktivnosti u zajednici

U

čenici trećeg razreda Srednjoškolskog centra (SŠC) Srebrenica, sa svojim razrednim starješinom profesorkom Biljanom Jovičić, održali su čas odjeljenjske zajednice u Centru za mentalno zdravlje (CMZ) Doma zdravlja Srebrenica. Tom prilikom učenici su imali priliku da se upoznaju sa timom Centra, njihovim ulogama u timu, kao i vrstom usluga koje se mogu dobiti u Centru.

Realizovanje ove posjete ostvareno je nakon inicijative samih učenika, koji su u sklopu Projekta “Ja građanin”, odlučili da pokrenu pitanje izgradnje psihološke rezilijentnosti pojedinca i rezilijentnosti lokalne zajednice, uz svesrdnu podršku profesorke Aleksandre Vujadinović.

Osoblje CMZ Srebrenica je u potpunosti prihvatilo i podržalo učeničku inicijativu te im je kratkom prezentacijom i razgovorom nakon toga, približilo pojam i koncept rezilijentnosti. U izuzetno prijatnoj i kreativnoj atmosferi odvijao se ovaj susret tokom kojeg su se rodile mnoge ideje o mogućoj saradnji u budućem periodu. Za osoblje CMZ Srebrenica ovo je bila prilika da se susretnu sa ovim mladim ljudima, budućim kolegama, i da im prenesu svoju ljubav prema zaštiti mentalnog zdravlja.

O utiscima, koje su učenici ponijeli iz CMZ Srebrenica najbolje govori status na njihovoj Facebook stranici: “Hvala divnim ljudima koji su nam izašli u susret u Centru za mentalno zdravlje Srebrenica!

Proširili smo svoja znanja i izgradili malo drugačiji pogled na svijet, pozitivniji. Nije sramota pasti, rekli su nam, sramota je ne ustati. Nadamo se da će biti još ovakvih susreta u budućnosti. još jedanput, hvala!”

Svakako da sam izbor teme ukazuje na zrelost srednjoškolaca i njihovu spremnost da daju svoj doprinos izgradnji zdravije i naprednije zajednice. O ozbiljnosti njihovog pristupa rješavanju problema govori i to da su za potrebe

Z D R A V S T V O

Rezilijentnost se razvija, trenira i uči Pripremili: dr Stoja Stijepić, specijalista neuropsihijatrije, Biljana Sušić, mr psihologije, Predrag Petrović, medicinski tehničar - OT u mentalnom zdravlju, menadžer (BSc), Dom zdravlja - CMZ Srebrenica

svog istraživanja proveli anketu među građanima Srebrenice, učenicima, profesorima i vannastavnom osoblju SŠC Srebrenica. Pored razgovora sa timom CMZ Srebrenica, obavili su razgovor sa školskim pedagogom, psihologom i doktorima porodične medicine, a posebno je interesantno da su o ovoj temi, ali i temi mentalnog zdravlja i duhovnosti, razgovarali sa svojim vjeroučiteljem.

Posjeta CMZ imala je za rezultat čitav niz aktivnosti koje su učenici preduzeli i koje su još u toku. Izradili su poster prezentaciju i objavili je na oglasnoj tabli, otvorili svoju Facebook stranicu, Youtube kanal, kreirali letke i dijelili ih građanima, obišli sve javne institucije i razgovarali sa zaposlenima. Sve aktivnosti su popratili lokalni mediji iz Srebrenice i Bratunca. Tako je projektna aktivnost prerasla prvobitno planirane okvire. “U okviru školskog takmičenja iz demokratije pod nazivom „Ja građanin“, učenici srednje škole odlučili su da krenu u javno zagovaranje politike mentalnog kroz temu

Napomena: Sve osobe koje se nalaze na fotografijama dale su saglasnost za njihovo objavljivanje.

rezilijentnosti. S obzirom na to da malo građana zna šta znači ovaj termin, oni su odlučili da im ga približe i objasne, a zagovaranjem vide kako treba pomoći”, ističe Sanja Močević, direktorka SŠC. Bez obzira na trajanje projekta oni svoje aktivnosti nastavljaju kroz Zdravstvenu sekciju organizovanjem prezentacija za ostale učenike SŠC. Rezultat ostvaren u samom projektu ovim učenicima nije prioritetan. Svjesni su da njihova tema mnogima nije jasna i veoma je neubičajena za ovakav vid takmičenja. Oni poručuju: “Mi smo, u svakom slučaju, pobjednici ovog takmičenja.

Nametnuli smo jednu važnu javnozdravstvenu temu. Objasnili smo građanima šta znači rezilijentnost. Ukazali na njen značaj. Osvijestili lokalnu zajednicu da se rezilijentnost razvija, trenira i uči. Kod sebe smo osvijestili činjenicu da su nam uz akademska znanja potrebne i “meke vještine”, neophodne za preživljavanje i uspjeh u 21. vijeku. Mnogo smo naučili jer ova tema nije obuhvaćena nastavnim gradivom. Mi smo svjesni da ne učimo samo za školu, mi učimo za život, a ovo je nesumnjivo jedna od važnih životnih tema.”

Tim Centra za mentalno zdravlje Srebrenica je ponosan na činjenicu da je imao priliku da inspiriše učenike i bude jedna od njihovih prvih stanica sa kojih su pošli u relizaciju svoje ideje. Ove aktivnosti treba dodatno da budu podržavane, jer su učenici, kroz rad na projektu, imali priliku da vježbaju različite nove vještine: planiranje projekta, timski rad, rješavanje problema, interpersonalnu komunikaciju, kreativnost, analitičnost, medijsku pismenost, vještinu pregovaranja, budžetiranja, javnog nastupa, informatičke pismenosti, i druge. Dakle, sve vještine koje će im sutra biti potrebne i koristiti u privatnom i profesionalnom životu.

Ono što je od posebnog značaja za zdravstveni sistem, a što se tokom razgovora sa učenicima u Centru jasno pokazalo, jeste činjenica da ovi budući zdravstveni radnici imaju izgrađenu svijest o značaju mentalnog zdravlja za pojedinca i društvo.

43

Z D R A V S T V O

P

sihološka struktura osobe „Budi jak“ može se prepoznati po karakterističnim riječima, tonu glasa, gestikulacijama, stavu tijela i izrazu lica. Oni su jaki, oslonac su i izvor stabilnosti za druge ljude. Ne žele da osjete emocije i za njih je pokazivanje emocija slabost. Ove osobe sklone su da i druge ljude etiketiraju kao slabiće samo ako pokažu slabost u određenim životnim situacijama.

Osobe “Budi jak” imaju jaku volju i uvijek pokušavaju više, bolje i nikada ne odustaju. Odustajanje za ove osobe nije opcija, čak i u situaciji kada je to dobro za njih. Odustajanje za njih znači poraz. To su osobe koje su usmjerene na cilj. Ponosni su na svoju snagu i izdržljivost. U životu mogu često da ostanu sami, jer su im odnosi manje važni od ciljeva koje teže da ostvare.

Upravo kad ostanu sami, dožive neprijatna osjećanja i strah od samoće, tek tada odluče da potraže pomoć.

Kako se formira osoba sa drajverom “Budi jak” Tokom odrastanja neke porodice, “jaki roditelji” i kod sebe i kod drugih ljudi emotivnost doživljavaju kao znak slabosti. Za takve roditelje jako je važno da uvijek imaju osećaj snage, da nikada ne pokazuju znake slabosti te i na svoju djecu prenose neke vri-

jednosne poruke koje ona prihvataju i kojih se nesvjesno, bez preispitivanja, drže kroz čitav život, kao neizgovorena pravila o tome kako treba da se ponaša u životu.

Poruka koju djeca dobijaju od svojih roditelja su da moraju biti jaki: “Ti si veliki dječak! Samo djevojčice plaču”.

Slične poruke dobijaju i djevojčice: “Nije ti ništa! Zašto plačeš” i sl.

Potreba za tješenjem djeteta, u nekom trenutku bude zamijenjena kritikom tako da djeca vrlo rano nauče da blokiraju svoja autentična osjećanja, Djeca internalizuju vrijednosna pravila roditelja, ta pravila postaju njihovi nesvjesni unutrašnji goniči – drajveri i ta pravila se u životu više ne preispituju.

44

„Budi jak“ Kako se psihološka struktura osobe „Budi jak“ vidi u ponašanju?

Vida Lazarević, dipl. psiholog

Kada nastane problem kod osoba “Budi jak” Problem nastaje najčešće kada dođe do iscrpljenosti ili određenih fizičkih tegoba usljed nemogućnosti da neprijatne emocije nađu svoj izlaz. Takve osobe najčeše obolijevaju od koronarnih bolesti, hipertenzije ili mogu da upadnu u apatiju i letargiju, što je upravo rezultat blokiranja autentičnih osjećanja.

Kako pomoći i neutralisati unutrašnjeg drajvera “Budi jak” Kao prvo, potrebno je kod sebe prepoznati jakog unutrašnjeg “kritikujućeg roditelja”. Kada osvijestite unutrašnjeg “kritikujućeg goniča”, možete jačati i unutrašnju njegujuću stranu svoje ličnosti. Potrebno je osvijestiti sve svoje uspjehe i postignuća, dati sebi

dozvolu da prepoznate svoje autentične potrebe i želje te da ih realizujete.

Postavite sebi iskreno pitanje šta stvarno želite. Osluškujte sebe, svoja osjećanja i svoje autentične potrebe u datom trenutku.

Nema negativnih i pozitivnih emocija. Postoje prijatne emocije i one manje prijatne, ali sve emocije imaju svoju ulogu i svrhu.

Kada je situacija teška, doživjeli ste neki gubitak, u redu je potražiti podršku i pomoć ljudi iz okruženja. U redu je i zaplakati kada je teško, jer suze nisu slabost i kao što kaže Aleksa Šantić: “Blago onom ko suza ima, u toga srce umrlo nije”.

Osjećati i pokazati emocije nije slabost, nego snaga i pokazatelj da ste čovjek u pravom smislu te riječi.

Z D R A V S T V O

G

astritis predstavlja zapaljenje želudačne sluznice koje može biti akutno i hronično. Pojava simptoma je posebno učestala tokom proleća i jeseni. Manifestuje se bolovima u predelu želuca, mučninom, povraćanjem. Obično nastaje kao posledica: neracionalne upotrebe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, nepravilne ishrane, konzumacije alkoholnih pića i nikotina, dugotrajne izloženosti stresu i infekcije bakterijom Helicobacter pylori. Ukoliko se ne leči, akutni gastritis prelazi u hronično oboljenje koje može dovesti do komplikacija i pojave peptičkog ulkusa.

Peptički ulkus predstavlja ograničeno oštećenje sluznice i dubljih tkiva organa za varenje u kojima je prisutna aktivnost želudačne kiseline i pepsina (jednjak, želudac, dvanaestopalačno i početni deo tankog creva).

Oboljenje je zastupljeno kod 5-10% populacije, a najčešći uzrok nastanka je infekcija bakterijom Helicobacter pylori, učestalo uzimanje nesteroidnih antiinflamatornih lekova, stres, teški oblici infekcija, zatajenje rada jetre i bubrega i dr. Često se pojavljuje kod obolelih od hroničnih oboljenja pluća, ciroze jetre, autoimunih oboljenja, a važni činioci mogu biti psihološki i genski uslovljeni faktori. Osnovu za nastanak peptičkog ulkusa predstavlja neravnoteža između formiranja odbrambene barijere (sluz, bikarbonati) i agresivnih činilaca (kiselina i pepsin), koja uz prisustvo spoljnih agresivnih činilaca (pušenje, alkohol, neodgovarajuća ishrana, stres) dovodi do oštećenja sluznice. Najčešći simptomi ulkusne bolesti su: bol u predelu želuca, nadimanje, osećaj težine posle obroka, mučnina, osećaj pečenja od viška izlučene kiseline, povraćanje dok oko petina obolelih uopšte ne oseća tegobe te kod njih aktivni ulkus može dugo ostati neotkriven.

Terapija se svodi na uzimanje antiulkusnih lekova koji smanjuju lučenje želudačne kiseline i adekvatnih antibiotika ukoliko je prisutna i infekcija H. Pylori. Navedena terapija, uz izbegavanje spoljnih faktora i adekvatnu dijetalnu ishranu, dovodi do uklanjanja tegoba i saniranja oštećenja sluznice.

Dijetoterapija je individualna i najbolje se određuje na osnovu reakcija pacijenata na određene namirnice, međutim, postoji nekoliko univerzalnih, klinički potvrđenih pravila: 46

Režim ishrane kod gastritisa i ulkusne bolesti

Mr ph. Anica Crkvenčić

• poželjno je uzimati tri obroka dnevno, jer bi prečesto uzimanje obroka moglo povećati produkciju želudačne kiseline • hrana ne sme biti ni previše vruća ni previše hladna i ne sme biti intenzivno začinjena • hranu je neophodno dobro sažvakati i unositi što sporije • ne preporučuje se unos velikih količina tečnosti tokom i nakon obroka • ne preporučuje se unos alkohola, kafe i konzumiranje cigareta • nakon završene medikamentozne terapije preporučuje se nastavak dijetoterapije, jer se na taj način sprečava recidiv bolesti.

Hrana koja može pogoršati stanje ulkusne bolesti predstavlja najveće stimulatore lučenja kiseline: 1. Mleko, privremeno ima blagi neutrališući efekat nakon čega izaziva pojačano lučenje kiseline, tako da se preporučuje jedino obrano mleko u kombinaciji sa žitaricama (zobene, pšenične i kukuruzne pahuljice).

2. Alkoholna pića izazivaju oštećenja na želudačnoj sluznici.Posebno je štetno pivo zbog fermentacije izazvane dodatkom kvasca.

3. Kofein iz kafe može smanjiti dotok krvi u tkivo želuca što smanjuje njegovu pokretljivost i sekreciju zaštitnih produkata barijere.

4. Masna začinjena hrana, neoljušteno sveže voće i povrće, pržena i

testa bogata kvascem, pržena jaja i mnogi začini takođe deluju stimulativno na lučenje viška kiseline.

Namirnice koje deluju blagotvorno i mogu ublažiti simptome ulkusne bolesti su: 1. Banane, koje podstiču produkciju sluzi i jačanje zaštitne barijere želuca.

2. Sok svežeg kupusa, sadrži supstancu gefarnat koja takođe stimuliše lučenje sluzi.

3. Mahunarke, posebno beli i crveni pasulj u pasiranom obliku.

4. Maslinovo ulje, oblaže sluznicu, izaziva brže pražnjenje želuca i sprečava pojavu gastritisa.

5. Nemasna riba, posebno kuvana ili u vidu supe i prelivena maslinovim uljem.

6. Med od lavande, ali se preporučuje posle obroka i to pomešan sa biljnim čajem.

7. Lekovite biljke (kamilica, hajdučka trava, matičnjak, bokvica, imela, bamija, koren iđirota) povoljno deluju kod ulkusa.

U savremenim uslovima života je gotovo nemoguće izbeći faktore koji dovode do pojave gastritisa i na to ukazuje učestalost gastrointestinalnih tegoba u populaciji, nevezano za životnu dob. Primena dijetetskog režima kod ovih oboljenja je izuzetno bitna kako u toku lečenja, tako i u fazi oporavka i prevencije ponovnih akutnih manifestacija.

F A R M A C I J A

A

lergijski rinitis je bolest sluznice nosa koja nastaje nakon izlaganja inhalacijskim alergenima i posljedica je upale posredovane imunoglobulinima E. Najčešći je alergijski poremećaj. Prevalencija je u stalnom porastu.

Vodeći simptomi alergijskog rinitisa su vodenasta, bistra sekrecija iz nosa ili začepljenost nosa, kihanje, svrbež nosa i očiju te oslabljeno čulo mirisa.

Prema trajanju, alergijski rinitis dijelimo na povremeni i trajni. Prema intenzitetu smetnji, razlikujemo blagi, srednji i jako izraženi oblik bolesti.

Prema fenotipu, alergijski rinitis se dijeli na „kihavce ili slinavce“ te na „začepljene“: –– Kihavci – kihanje u napadima, iz nosa prisutan vodenasti sekret, svrbež nosa, rijetko začepljenost nosa, tegobe jače izražene pri buđenju s poboljšanjem tokom dana, često prisutne smetnje na očima.

–– Začepljeni – kihanje rijetko, curenje iz nosa rijetko, ali česta sekrecija straga u ždrijelo, bez svrbeža nosa, začepljenost nosa, obično vrlo teška, simptomi prisutni tokom cijelog dana, uz noćno pogoršanje, rijetko prisutne smetnje na očima.

Lokalni alergijski rinitis je lokalizirana upalna bolest, bez znakova sistemske hipersenzitivnosti.

Najčešće komorbiditetne alergijske bolesti pridružene alergijskom rinitisu su alergijski konjunktivitis, astma, atopijski dermatitis i eozinofilni ezofagitis.

Za dijagnozu bolesti važni su lična i porodična anamneza te fizikalni pregled bolesnika.

Kako poboljšati kvalitet života pacijenata oboljelih od alergijskog rinitisa Prim. dr. Đenad Hodžić, specijalista otorinolaringologije, Kantonalna bolnica Zenica

Za kvantitativnu procjenu težine simptoma bolesti preporučuje se koristiti vizuelnu analognu skalu. U dijagnozi bolesti koristi se kožni ubodni test za grubu potvrdu hipersenzitivnosti.

Alergijski rinitis predstavlja globalni zdravstveni problem te je jedan od najčešćih razloga posjeta ljekaru porodične medicine. Klinička prezentacija alergijskog rinitisa može značajno varirati, a savremeni pristup ovom problemu temelji se na mjerama prevencije te primjeni učinkovite protuupalne terapije.

Simptomi alergijskog rinitisa nalikuju prehladi – to su prvenstveno učestalo kihanje, začepljen nos, curenje vodenog sekreta iz nosa ili u ždrijelo, svrbež i crvenilo nosa i očiju, peckanje i suzenje očiju, nadražajni kašalj i grebanje u grlu. Postojanje dva ili više navedenih simptoma koji traju duže od jednog sata tokom dana bude sumnju na postojanje alergijskog rinitisa. Očni simptomi se javljaju u 40-70 posto bolesnika.

Alergijski rinitis smanjuje koncentraciju, izaziva glavobolju, agitiranost

i umor, utječe na radnu sposobnost i može dovesti do izostanka iz škole ili s posla.

Simptomi mogu biti blagi i ne ometati svakodnevne aktivnosti, ili umjereni do teški, pri čemu se narušava kvalitet života (negativan utjecaj na spavanje i odmor, simptomi ometaju učenje i produktivnost na poslu).

Liječenje pacijenata s alergijskim rinitisom U liječenju se koriste preventivne mjere i terapijski postupci.

Važno je znati da svi lijekovi mogu samo kontrolirati simptome bolesti, ali ne i izliječiti je. Stoga se treba fokusirati na olakšanje i kontrolu simptoma bolesti.

Prvenstveno izbjegavanje alergena – konkretno, izbjegavanje boravka i naročito fizičkih aktivnosti na otvorenom prostoru za vrijeme visoke koncentracije polena u zraku, zatim smanjivanje koncentracije grinja u domu (posebno u spavaćoj sobi), uklanjanje tepiha, tapeciranog namještaja, teških zavjesa, pernatih jastuka, kao i korištenje posebnih prekrivača za madrace, pranje veša i posteljine na tempera-

47

F A R M A C I J A

turama iznad 60 Celzijevih stepeni te prozračivanje prostorija. U prevenciji se ističe i važnost prehrane majčinim mlijekom.

Izbjegavanje polena: –– Koncentracija polena je najviša prije podne.

–– Nakon dolaska kući presvući odjeću na kojoj se polen nakupio, umiti se, istuširati.

–– Treba izbjegavati sušenje veša napolju. Redovno usisavati i brisati površinu vlažnom krpom.

Medikamentozno liječenje Najviši stepen preporuke postoji za primjenu intranazalnih kortikosteroida.

Oralni antihistaminici bolji su od intranazalnih antihistaminika i antileukotrijena, a manje učinkoviti od intranazalnih kortikosteroida. Ako prevladavaju simptomi sekrecije iz nosa, izbor je antihistaminik, antileukotrijen i intranazalni kortikosteroid, a, ako prevladavaju simptomi začepljenosti nosa, lijek izbora je intranazalni kortikosteroid.

Alergijski rinitis je hronična bolest, ali zahvaljujući savremenom razvoju lijekova, ne mora nužno umanjiti kvalitet života.

Terapijske smjernice za liječenje AR obuhvataju edukaciju bolesnika, kontrolu okoliša, farmakoterapiju, alergen specifičnu imunoterapiju i eventualno hirurško liječenje.

Edukacija bolesnika obuhvata: izbjegavanje kontakta s alergenima, odgovarajući stepen stambene higijene, planiranje aktivnosti na otvorenom te tuširanje nakon vanjskih aktivnosti.

Farmakoterapija alergijskog rinitisa temeljena na dokazima kao dio preporuka koje su razradili Rudmik i Smith: Peroralni H1 antihistaminici naročito se preporučuju kao lijek prvog ili drugog izbora Kombinacija intranazalnih kortikosteroida i antihistaminika naročito se preporučuje u slučaju prethodno neuspješne monoterapije.

Liječenje AR pretpostavlja postavljanje dijagnoze te procjenu težine bolesti.

Ciljevi liječenja uključuju: –– normalno spavanje –– mogućnost obavljanja normalnih dnevnih aktivnosti, uključujući rad i školske obaveze, te sposobnost za učestvovanje u sportskim i/ili rekreativnim aktivnostima –– izbjegavanje ili minimalne nuspojave liječenja AR. Ciljevi liječenja AR postavljeni su da bi se postiglo poboljšanje života pacijenata oboljelih od AR. Dvije trećine ispitanih pacijenata kao najvažniju osobinu lijeka navelo je brzinu djelovanja, što se ujedno može smatrati i kao jedna od kompetitivnih prednosti lijeka.

ALERIX® film tablete 120 mg sadrže feksofenadin (H1 antihistaminik) namijenjen simptomatskom liječenju sezonskog alergijskog rinitisa (SAR), kao monoterapija ili u kombinaciji s drugim preporučenim pripravcima.

ALERIX® kao lijek posjeduje kako ovu tako i druge prednosti u odnosu na ostale H1 peroralne antihistaminike: 1. brz početak djelovanja (unutar prvog sata) 2. bez značajnijeg utjecaja na CNS (npr. somnolencija, sedacija i sl.)

3. bez utjecaja na vozačke sposobnosti (čak i nakon prekoračenja uobičajenih dnevnih doza) 4. bez potrebe prilagođavanja doze (kod pacijenata s oboljenjem jetre ili bubrega).

48

ALERIX® otklanja simptome SAR-a: –– curenje iz nosa –– kihanje –– svrbež i suzenje očiju –– svrbež grla.

Osigurava prednosti koje poboljšavaju kvalitet života pacijenata koji pate od SAR-a: –– najpotentniji je antihistaminik s najbržim djelovanjem (unutar jednog sata) –– osigurava cjelodnevnu kontrolu simptoma alergije jednom tabletom –– jedini antihisaminik za sistemsku primjenu koji ne dovodi do sedacije ni kad se primijeni u višim dozama od preporučenih –– ima nizak potencijal za interakcije s drugim lijekovima –– izuzetno dobar sigurnosni profil –– značajno poboljšava kvalitet života i omogućava normalno funkcioniranje.

Holistički terapeuti vide alergije i njihove dugoročne negativne učinke na organe uzrokom koji naposljetku dovodi do hroničnih bolesti. Ćelije tijela su trajno u stresu, a organizam to nadoknađuje i popravlja vlastitim snagama, no, prije ili kasnije, imunitet tijela oslabi te pravi greške i djeluje iracionalno. Rezultat toga je da imunitet više ne napada bakteriju ili virus, već hranu, polen ili vlastite ćelije tijela.

Izloženost tkiva i organa hroničnim upalnim reakcijama i dugotrajnom djelovanju upalnih medijatora dovodi do trajnog stradanja plemenite tkivne osnove i njene zamjene manje vrijednim tkivom, kao što je ožiljno. Time se gubi i osnovna funkcija tkiva i organa koji su pogođeni promjenama, što dovodi do njihovog trajnog oštećenja.

Tretman imunoloških reakcija mora biti adekvatan, uporan i pravovremen da bi se spriječile trajne negativne posljedice.

Tu se krije i odgovor na pitanje kako poboljšati kvalitet života pacijentima oboljelim od alergijskog rinitisa: adekvatnom, upornom i pravovremenom terapijom.

ALERIX® (feksofenadin) tablete od neprocjenjive su koristi, a grupe antihistaminika (gdje spada i feksofenadin) preporučeni su u ARIA smjernicama, gdje se navode kao lijekovi prvog ili drugog izbora.

ZDRAVSTVO - SRBIJA

R

azvoj železničkog zdravstva tekao je i razvijao se paralelno sa razvojem železnica u Srbiji. Začeci datiraju od prvih gradilišta i osnivanja prvih bolnica za lečenje radnika na tim gradilištima, tako da zdravstvo predstavlja već 140 godina neraskidiv segment železnica. Jasno se profilišu različite grane medicine, a ova delatnost se reguliše raznim normativnim aktima kojima su povezane sve oblasti medicine i sve specifičnosti železničke struke.

Poseban značaj ovom velikom jubileju, 140 godina postojanja železničkog zdravstva dat je specijalnim izdanjem sjajne monografije “Železničko zdravstvo u Srbiji 1882-2022.”

Upravo, ovi značajni događaji su i povod za razgovor sa direktorom Zavoda prim. dr Vladom Batnožićem.

Direktor nas dočekuje u lepo uređenom kabinetu, gospostvenim, otmenim i na prvi pogled strogim izgledom i držanjem, ali sa blagim osmehom i očigledno urođenim manirima.

Razgovor, ekskluzivno za čitaoce časopisa “Medici.com” vodi Rade-Radenko Karalić, a počinjemo ga s istorijatom železničkog zdravstva, neraskidivo povezanim sa nastankom i razvojem Železnica Srbije.

Dr Batnožić, kao iskusan i izuzetno uspešan dugogodišnji rukovodilac Zavoda, tako spontano počinje priču, iznoseći začuđujuće mnoštvo preciznih podataka i detalja, naglašavajući da istorija železničkog zdravstva kod nas nije dovoljno istražena oblast, konstatujući da istoričari medicine u Srbiji nisu bili dovoljno zainteresovani za istraživanje ove oblasti, kao ni istraživači istorije železnica, tako da je šira javnost, kao i jedan deo stručne javnosti, potpuno neupućen u samo postojanje železničkog zdravstva iako je ono od samog početka prateći deo železnice. Godina osnivanja železničkog zdravstva u Srbiji je menjana više puta.

Sada je, posle istraživanja arhivskih, bibliotečkih i muzejskih fondova, nepobitno dokazano da železničko zdravstvo u Srbiji postoji od 1882. godine, tačnije od perioda gradnje prve srpske železnice. Kao dokaze za to uzimamo sećanja samog dr Vladana 50

Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika “Železnice Srbije”

Intervju sa direktorom Zavoda prim. dr Vladom Batnožićem Razgovor vodio: Rade-Radenko Karalić

Prim. dr Vlado Batnožić, rođen 1955. godine u Kostajnici, Banija, Hrvatska, gde završava osnovnu školu , a zatim odlazi u Beograd na dalje školovanje. U Beogradu završava srednju školu i 1982. godine medicinski fakultet. Po završetku fakulteta dobija Oktobarsku nagradu grada Beograda za istraživački rad. Od 1984. godine radi u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u Beogradu.

Godine 1991. kao lekar dobrovoljac i specijalizant opšte hirurgije odlazi na Baniju da leči ranjene borce Krajine.

Specijalizaciju iz opše hirurgije završava 1993. godine i boravi na području reke Drine zbog zbrinjavanja ranjenika.

Kao lekar dobrovoljac odlazi ponovo 1995. godine na područje Republike Srpske Krajine i vraća se sa narodom u koloni za Srbiju.

Od 1996. godine pa sve do povlačenja sa Kosova 1999. godine u nekoliko navrata boravi na Kosovu kao lekar.

Tokom rada nagrađivan tri puta od ministara unutrašnjih poslova, a 2000. godine postavljen je na mesto načelnika za zdravstvo u činu pukovnika.

Od 2007. godine radi u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje – Filijala za grad Beograd na poslovima člana prvostepene, odnosno drugostepene komisije kao lekar specijalista.

Za predsednika Upravnog odbora „Zavičajnog udruženja Banijaca, potomaka i prijatelja Banije Beograd“ izabran je 2011. godine, a 2012. na Osnivačkoj skupštini „Kulturne zajednice Krajine“izabran je za predsednika.

Jula 2011. Godine, Odlukom ministra pravde imenovan je za sudskomedicinskog veštaka za oblast medicine – opšte hirurgije.

Godine 2013. imenovan sam za direktora Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ gde i danas radi.

Idejni je tvorac i pisac teksta za prvu nacionalnu operu o stradanju srpskog naroda kroz vekove sa teritorije cele Krajine, pod nazivom „Sedra“. Opera „Sedra“ u decembru 2018. godine je izvedena na „Kolarcu“ u Beogradu, Sinagogi u Novom Sadu i Banskom dvoru u Banjaluci.

Tokom 2020-2021. bio je angažovan na lečenju lica obolelih od virusa SARS-CoV-19 . Privremenu bolnicu „Beogradska arena“ vodio je do njenog rasformiravanja u junu 2021. godine. Bila je to najveća privremena Covid bolnica na Balkanu i zbrinula je i izlečila više hiljada pacijenata.

Autor je većeg broja stručnih i naučnih radova iz oblasti medicine koji su objavljeni u stručnim časopisima i zbornicima i rezimeima.

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

ne zdravstvene zaštite, Zavod je dao ogroman doprinos u borbi protiv pandemije angažovanjem preko polovine svog ljudstva u privremenim kovid bolnicama. Samo je tradicionalna spremnost za učenjem i usavršavanjem, karakteristična za železničke lekare kroz istoriju, pomogla da ovi zdravstveni radnici savladaju sve teškoće i sa uspehom se izbore sa izazovima.

Đorđevića „Na železnici, u skupštini, i u književnom radu” (XXXVII) Uspomene – kulturne skice iz XIX veka (Rukopisno odeljenje Matice srpske, Zbirka rukopisa, sign. 14.045), podatke o Referatu o angažovanju srpskih lekara na liniji železničkoj (Registar Sanitetskog odeljenja Ministarstva unutrašnjih dela za 1882. godinu; Državni arhiv Srbije, fond Ministarstva unutrašnjih dela – Sanitet), delo dr Vladana Đorđevića „Moje ministrovanje“, objavljenom u časopisu „Otadžbina“ (br. XXIV,1890. godina), članak Borivoja Popovčaka „Eugène Emmanuel Ernest 'Halwin marquis de Piennes: portret donatora Strossmayer-ove galerije starih majstora HAZU u Zagrebu“ („Peristil“ br. 55/2012; 103-122), brojne članke iz onovremene dnevne štampe, arhivsku građu koja se odnosi na način rada železničke sanitetske službe u periodu od 1882. do 1886. godine, Zakon o uređenju sanitetske struke i očuvanju narodnog zdravlja iz 1881. godine, delo prof. dr S. Veljkovića „Akademik koji nije znao sanskrit – dr Milan Jovanović Morski“, Beograd 2016, delo T. Todorovića „Parcanipodvisom“, Sopot 2002...

Za ovu oblast medicine vezana su neka od najznačajnijih imena srpskog

zdravstva poput Vladana Đorđevića, Milana Jovanovića Morskog, Laze Dimitrijevića i veliku čast predstavlja činjenica da su današnji lekari Zavoda nastavljači dela tih velikana. Još jedan važan segment železničke zdravstvene delatnosti je sanitetsko-higijensko profilaktička uloga. Najraniji dokumenti svedoče upravo o ovoj grani medicine i težnjama da se izbegne da železnička gradilišta i kolonije postanu žarište zaraze koja bi se proširila i na okolno stanovništvo. Predajom pruge u saobraćaj i daljim razvojem železnice ova oblast se razvijala. Železnica je, kao mesto na kojem se zapaža velika koncentracija ljudi, na samom početku prepoznata kao potencijalni prenosilac infekcije sa kraja na kraj zemlje. Železnički sanitet se, kroz istoriju, prateći odgovarajuće zakonske norme, “utrkivao“ sa različitim epidemijama i učestvovao u njihovom suzbijanju stalnim donošenjem uputstava, prilagođavanjem opštih zakonskih akata železničkoj delatnosti i stalnim informisanjem i edukacijom ljudstva širom železničke mreže.

Zato nije za čuđenje što su upravo zaposleni u železničkom zdravstvenom sistemu prvi dali doprinos u borbi protiv najnovije zaraze izazvane virusom SARS–CoV–2. Iako ustanova primar-

Kakva je uloga i koliki doprinos i značaj je železničko zdravstvo imalo u proteklim ratovima?

Centralna ambulanta državnog saobraćajnog osoblja u Beogradu. Godine 1922. predviđeno je otvaranje specijalističkih saobraćajnih ambulanti. Otprilike u to vreme Centralna uprava Bolesničkog fonda za državno saobraćajno osoblje počinje sa radom na osnivanju Centralne ambulante državnog saobraćajnog osoblja u zgradi Potrošačke zadruge na Mostaru u Beogradu. Najraniji dokument koji se tiče ove ambulante potiče iz 1922. godine, a reč je o dopisu koji potpisuje referent saniteta Direkcije državnih železnica Beograd.

Centralna ambulanta državnog saobraćajnog osoblja počela je sa radom 12. januara 1925. godine pošto su završeni građevinski radovi u okolini. Zgrada u kojoj je bila smeštena Centralna ambulanta državnogsaobraćajnog osoblja imala je tri sprata. U prizemlju su bile smeštene specijalističke ordinacije i laboratorija, na prvom spratu nalazilo se porodilište sa petnaest postelja, na drugom spratu je bilo ginekološko odeljenje sa takođe 15 postelja, dok su na trećem spratu bili stanovi osoblja Ginekološko-akušerskog odeljenja.

Kroz literaturu se provlači tvrdnja da su inicijatori izgradnje ove zgrade bili sami železničari još 1920. godine. Zato je na sednici Glavne skupštine Fonda, održanoj 23. oktobra 1932. godine, odlučeno da se na deset godina (od 1. decembra 1932. do 1. decembra 1942) zakupi bolnica na Dedinju u Beogradu za iznos od četiri miliona dinara. Bolnica je pripadala Društvu beogradskih žena lekara koje su sredstva za njenu gradnju dobile od Društva škotskih žena iz Njujorka, uz pomoć dr Rozalije Morton. Bolnica je konačno završena 1932. godine i dobila naziv „Memorijalna bolnica dr Elsi Inglis – bolnica za žene i decu“. Kako je Bolesnički fond državnog saobraćajnog osoblja početkom decembra 1932. godine zakupio bolnicu u njoj su osnovana tri odelje51

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

nja: hirurško, interno i dečje. Rad bolnice kao bolnice, namenjene lečenju državnog saobraćajnog osoblja, započeo je u februaru 1933. godine. Bolnica je dobila nov inventar, novu apoteku i laboratoriju, automobile i rendgenski aparat. Osim toga, iako nova, bila je obaveza saobraćajnih lekara da svaki put kad upute obolelog u bolnicu na Dedinju o tome izveste svoju oblasnu upravu. Evidenciju o bolesnicima upućenim na bolničko lečenje u novu bolnicu vodile su oblasne uprave, a bolnica je matičnoj upravi slala spiskove lica koja su bila na lečenju. Železničko zdravstvo u Srbiji za vreme Drugog svetskog rata ne može se posmatrati jedinstveno. Na jednoj strani postoji Sanitetski odsek Srpskih državnih železnica i ostaci Bolesničkog fonda državnog saobraćajnog osoblja sa mrežom železničkih lekara, a na drugoj sanitetski vozovi koje je Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije koristila za evakuaciju ranjenika na železnicama oslobođenih teritorija i prilikom konačnih borbi na kraju rata.

Lečenje saobraćajnog osoblja Srpskih državnih železnica i Sanitetski odsek organizaciono, u Srpskim državnim železnicama nije bilo nikakvih promena u odnosu na predratni period.

Ministarstvo saobraćaja je nastavilo da insistira na posebnostizdravstvene službe železničara u okviru koje će se nalaziti medicinski stručnjaci koji, osim medicine, poznaju i železničku struku. Postignut je kompromis, pa je već 1948. godine objedinjena zdravstvena služba železničara sa opštim socijalnim osiguranjem. To je značilo da su zdravstvenoj službi železničara vraćene ambulante i domovi zdravlja, ali su fondovi penzijskog i socijalnog osiguranja ostali u okviru opšteg socijalnog osiguranja.

Vi, kao prvi čovek Zavoda, imate viziju daljeg razvoja. Šta sve planirate?

Vizija Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ jeste dalje stručno i naučno usavršavanje u cilju obezbeđivanja što kvalitetnije zdravstvene zaštite zaposlenih u železničkom sektoru. Izražavam veliku zahvalnost svim pojedincima i ustanovama kulture koje su omogućile pristup svojim fondovima i doprineli da ova monografija izađe na svetlost dana. Nadam se da će se istraživanje istorije železničkog zdravstva nasta52

viti i u budućnosti i da će se dodatno rasvetliti činjenice koje su sada tek naslućene. Kao deo Uprave Zavoda veoma sam ponosan što sam u prilici da sa svim zaposlenima učestvujem u razvoju ove ustanove i doprinesem da zajednički ostvarimo naš osnovni cilj – da kontinuirano i kvalitetno pružamo zdravstvene usluge.

Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika “Železnice Srbije” uz otežane životne i radne uslove, s velikom odgovornošću za bezbednost saobraćaja, a želeći da sačuvamo njegov ugrožen fizički, psihički i moralni integritet, u kontinuiranoj brizi za njegovo zdravlje, kroz institucije prethodnog, periodičnog i vanrednog pregleda, trudićemo se da ih podignemo na viši nivo. I na kraju, u kreiranju ekološke politike železnice daćemo svoj glas kao železničko zdravstvo uvek onim programima u okviru kreiranja saobraćajne politike koji će ubrzati razvoj novih, automatizovanih, bržih i ekonomičnijih metoda, što će doprineti smanjenju negativnih dejstava železničkog saobraćaja na životnu sredinu i zdravlje železničkog radnika. Osnovna misija Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ jeste da obezbeđuje najbolje moguće ishode po zdravlje pojedinca, porodice i zajednice pružanjem zdravstvenih usluga visokog kvaliteta i efikasnosti radnicima i članovima njihovih porodica, a po potrebi i šire na nivou svih korisnika zdravstvene zaštite. Prostorna rešenja, opremljenost aparatima, bogatstvo u ljudskom potencijalu u vidu dobro profilisanih kadrova, bogato dugogodišnje iskustvo u vezi s problemima saobraćajne medicine, upućuje na potrebu objedinjavanja svih službi koje se bave sličnom problematikom na jednom mestu, što bi, u svakom slučaju, rezultovalo boljom orga-

nizacijom zdravstvene službe i većom bezbednošću celokupnog saobraćaja.

Ustanova koja ima podršku sistema, sveobuhvatne, integrisane, efikasne i kvalitetne zdravstvene zaštite, kroz timski rad, profesionalno uvažavanje i saradnju jeste lider u očuvanju i unapređenju zdravlja pojedinaca, porodice i zajednice radnika „Železnice Srbije“ i članova njihovih porodica i svih korisnika zdravstvene zaštite. Kao i u svim periodima svog postojanja, glavna karakteristika sistema zdravstvene zaštite železničara i danas je: savremeno opremljena zdravstvena služba, stručni kadrovi, odgovarajući prostor, racionalna organizacija, što predstavlja bazu visokokvalitetne preventivne, kurativne i specifične zdravstvene zaštite radnika u železničkom sektoru. Ujedno, to je i jedan od osnova bezbednosti železničkog saobraćaja danas. U današnjem svetlu rada Zavoda za zdravstvenu zašitu radnika „Železnice Srbije“ samo se može uočiti nastavljanje i produbljivanje osnovne prepoznatljive karakteristike poslovanja, koje su uvek krasile ovaj zdravstveni kolektiv. Svakim danom nastojimo da opravdamo ukazano poverenje i držimo se onoga po čemu smo prepoznatljivi: „Sve na jednom mestu u jednom danu“. Vizija Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ jeste dalje stručno i naučno usavršavanje u cilju obezbeđivanja što kvalitetnije zdravstvene zaštite zaposlenih u železničkom sektoru.

U najkraćem, šta danas Zavod predstavlja, sa svojim ljudskim resursima, opremom, naučnoistraživačkim radom…?

Danas je Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ savremena, moderno opremljena medicinska ustanova koja znanjem i

Z D R AV S T V O

profesionalnošću svojih zaposlenih i najnovijom dijagnostičkom opremom koju poseduje stoji rame uz rame sa ostalim velikim zdravstvenim ustanovama i centrima u Srbiji. Tokom 140 godina postojanja železničko zdravstvo se menjalo, usklađivalo sa prilikama i potrebama društva, a danas je ono sinonim za Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ u kome je zaposleno preko 600 medicinskih stručnjaka u šesnaest gradova Srbije.

Ova medicinska ustanova ubraja se u zdravstvene ustanove primarne zdravstvene zaštite, koje sprovode mere primarne i sekundarne prevencije bolesti, kao i opštu medicinsku zaštitu železničara. U Zavodu rade lekari svih specijalnosti, a angažuju se i konsultanti iz eminentnih zdravstvenih ustanova u Beogradu. Ono što je zajedničko za sve njih jeste ne samo stručno usavršavanje iz oblasti medicine koje se kontinuirano sprovodi, nego i usavršavanje i širenje znanja o specifičnostima železničke struke i železničke delatnosti uopšte.

Osnivanjem Zavoda u današnjem obliku je, najzad, od nastanka železničkog zdravstva u Srbiji, prvi put objedinjena čitava medicinska služba na jednom mestu: kurativna grana medicine, preventiva, medicina rada, ali i sprovođenje higijensko-profilaktičkih mera na osnovu zakona u skladu sa specifičnostima železničke struke.

Jednom rečju, današnji Zavod predstavlja objedinjen nekadašnji sanitetski odsek i lekarsku službu.

Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika “Železnice Srbije” izgradio se u savremenu medicinsku ustanovu, koja svoju delatnost obavlja na čitavoj teritoriji srpskih železnica preko svojih organizacionih jedinica, a sedište joj je u Beogradu (Savska br. 23). Svojom rasprostranjenošću i brojem korisnika usluga Zavod se svrstava u najznačajnije zdravstvene ustanove u Srbiji danas. Više od 120.000 osiguranika opredeljeno je za korišćenje primarne zdravstvene zaštite u Zavodu. Usluge ove zdravstvene ustanove koristi više od 60 posto železničkih osiguranika, članovi njihovih porodica, železnički penzioneri, a ostatak kapaciteta namenjen je trećim licima. Železnica Srbije je mrežom svojih punktova, nakon usaglašavanja sa novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, stvorila uslove da se uz minimalno ulaganje ostvare i prošire vidovi zdravstvene zaštite do

nivoa bolničkog lečenja. Lekari i medicinsko osoblje Zavoda prate i proučavaju i zdravstvena stanja radnika izvršne službe i radnika na radnim mestima s posebnim uslovima rada i daju ocene o njihovoj daljoj sposobnosti za rad, tj. utvrđuju invaliditet ovih radnika. Zavod pruža usluge fizikalne medicine i rehabilitacije i higijenskoepidemološke zaštite, zatim radi razne preventivne ankete i bavi se analitičko-istraživačkim radom iz ove oblasti.

Broj obavljenih preventivnih pregleda znatno je veći od planiranog.

Zavod je pod Vašim rukovodstvom dao veliki doprinos borbi protiv Covid-19, šta posebno ističete?

Srbija je od 15. marta 2020. godine proglasila vanredno stanje zbog epidemije virusa korona. Zavod za zdravstevnu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ je prateći preporuke Vlade Srbije odmah oformio svoj krizni štab i obavio sve neophodne radnje oko priprema za novonastalu situaciju. Po preporuci Ministarstva zdravlja i Tima za vanredne situacije Grada Beograda odmah je formiran tim koji će se uključiti u borbu protiv korone. Zavod za zdravstevnu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ dobio je zadatak da oformi timove koji će raditi na Beogradskom sajmu. Zavod je kao jedna od najvećih zdravstvenih ustanova primarnog nivoa zdravstvene zaštite u Republici Srbiji bio maksimalno angažovan na suzbijanju zaraze od korona virusa, u organizacionim delovima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu u okviru kovid ambulanti, kao i na zbrinjavanju obolelih, u okviru izolacije, na Beogradskom sajmu, Novosadskom sajmu i u Studentskom domu – paviljon 3 u Nišu.

Proces rada u zdravstvenoj ustanovi bio je organizovan u skladu sa Odlukom o proglašenju vanrednog stanja i Uredbom o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja. U

-

SRBIJA

skladu sa svim prethodno navedenim, svim zaposlenima koji su bili angažovani na zbrinjavanju obolelih od pandemije Covid-19 dostavljena su rešenja o radnoj obavezi za angažovanje na navedenim lokacijama, kako bi se ispoštovala radna procedura. Za sve zaposlene koji su odlazili na Beogradski sajam, Novosadski sajam i Studentski dom u Nišu bila je organizovana obuka.

Nju su sprovodila stručna lica koju su rukovodila Covid centrima. Svi zaposleni čiji je opis poslova to zahtevao su bili dužni da nose skafander, vizir, kapuljaču i kaljače. Pored toga, direktor Zavoda je izdao naredbu br. 2021 od 15.4.2020. kojom su svi zaposlenih i pacijenti koji ulaze u krug Zavoda dužni da neprekidno nose zaštitnu masku i rukavice i da drže socijalnu distancu od dva metra. Najbolja potvrda primene svih propisanih mera je činjenica da nijedan od zaposlenih nije bio zaražen. Za sve zaposlene koji su odlazili na Beogradski sajam, Novosadski sajam i Studentski dom u Nišu bila je organizovana obuka. Nju su sprovodila stručna lica koju su rukovodila Covid centrima. Zavod za zaštitu zdravlja radnika „Železnice Srbije“ je od samog početka, od priprema za rad, učestvovao aktivno u formiranju odeljenja, dijagnostičkih centara i apoteke. Maksimalno moguće je angažovano ljudstvo. Sva medicinska koordinacija, počev od nabavke lekova, infuzija i aparata za kiseonik svela se na za radnike Zavoda. Koordinacija rada medicinskog osoblja, počev od ulaza u crvenu zonu pa do izlaska, od prvog dana pandemije poverena je iskusnim lekarima Zavoda. Primenjivala su se stroga pravila, pa dolazak i odlazak lekara koji su bili na „prvoj liniji fronta“ – crvenoj zoni, podrazumevao je prvo prolaz kroz takozvanu zelenu zonu, a nakon isteka radnog vremena i dekontaminaciju i odlaganje odeće i medicinske opreme koju su koristili.

Posebno je specifično da je Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ i pored toga što je ustanova primarne zdravstvene zaštite, na jedan krajnje profesionalan način obavljala usluge sekundarne zdravstvene zaštite. Svi angažovani medicinski radnici su iskazali nesumnjivo maksimalnu angažovanost i profesionalnost.

Bez ijednog trenutka dvoumljenja, medicinske sestre Zavoda su prionule na davanje medikamentozne i infuzione terapije, po naredbi lekara koji su 53

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

u najvećoj meri bili iz našeg zavoda.

Možda sve ovo sada izgleda prenaglašeno, ali nepoznanica Covida-19, strah od zaražavanja u tom trenutku je bila jako problematična.

U Covid ambulanti Zavoda za zaštitu zdravlja radnika „Železnice Srbije“ tokom 2021. godine pregledano je oko 19 hiljada pacijenata. Rađena je kompletna dijagnostika uključujući i pi-si-ar test i brzi antigenski test i pacijenti su u istom danu dobijali sve rezultate, a rad je organizovan u dve smene. Izolacione (Covid) ambulante osnovane su u Beogradu, Novom Sadu i Nišu i one su, u skladu sa važećim propisima, radile od sedam časova ujutru do 22 časa. U ovim ambulantama obavljala se trijaža i tretirali su se lakši slučajevi, budući da Zavod predstavlja primarni nivo zaštite, dok su srednje teški i teški pacijenti slati na tercijarni nivo. U Beogradu je dnevno, u trećem talasu pandemije krajem 2021. godine, u proseku, u ambulanti Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ pregledano oko 140 pacijenata, a u ambulantama u Novom Sadu i Nišu oko 80. Za protekla 34 meseca, koliko borba protiv virusa SARS– CoV–2 u našoj zemlji traje, u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ u “crvenoj” Covid zoni obavljeno je blizu 23.000 pregleda u prijemno-trijažnoj ambulanti. Uporedo sa pacijentima obolelim od virusa Covid-19, zbrinjavani su i nekovid pacijenti, odnosno hitni, neodložni i prioritetni. Urađeno je 127.000 pregleda nekovid pacijenata, a njih oko 746 je upućeno na hospitalizaciju u druge ustanove. U istom periodu, u Službi za zdravstvenu zaštitu žena obavljeno je ukupno 1.849 pregleda pacijentkinja.

Meseci iza nas protekli su u ozbiljnom, zahtevnom i požrtvovanom poslu svih zaposlenih u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“, uz napomenu da je ovo jedan od najkompleksnijih izazova sa kojima se suočila naša ustanova. Izazov koji se može meriti sa ratnim uslovima, podrazumevao je potpunu reorganizaciju ove zdravstvene ustanove. Sa ozbiljnim pripremama počelo se već u martu, kada je postalo izvesno da Srbiju neće mimoići epidemiološka kriza. Zavod i pored velikog broja angažovanog medicinskog kadra u privremenim bolnicama, obavljao je pripreme za rad u Covid ambulantama (Beograd, Niš, Novi Sad), kako bi izašao u susret svojim 54

korisnicima usluga, pre svega hroničnim pacijentima, starijima, železničarima, a da ne bi ugrozio njihovo zdravstveno stanje zbog Covida. Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ je podeljen na zaraznu “crvenu”, nezaraznu “zelenu” zonu, kroz koju su prolazili nekovid pacijenti. Od početka je zauzet rigidan stav da ni u jednom trenutku ne bude ukrštanja puteva, što se na posletku ispostavilo kao efikasna namera. Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ u tom trenutku imao je prednost budući da je smešten u objektu koji je tako projektovan da ima dva zasebna ulaza, čime se postiglo potpuno epidemiološko razgraničenje. Tokom 2021. godine među zaposlenima, na sreću, nije zabeležen veliki broj obolelih i većina njih se oporavila i vratila na posao, dok je 50% ostalih medicinskih radnika Zavoda, koji nisu bili angažovani u privremenim Covid bolnicama, radili sa ostalim pacijentima. Železničko zdravstvo u Srbiji postoji već 140 godina sa nizom svojih specifičnosti. Upravo stoga, u godini jubileja, želimo da kao železničko zdravstvo izađemo u javnost i pokažemo da smo dostojni sledbenici čitave plejade medicinara, lekara entuzijasta koji su stasavali i ceo svoj život posvetili brizi za zdravlje i napredak železničara, imajući u vidu nepovoljan uticaj železnice na samog železničkog radnika.

Kakva je unutrašnja organizacija današnjeg Zavoda?

Kada je Zavod osnivan, bilo je planirano da se u njegovom sastavu, kao niži organizacioni oblici, nađu dispanzeri za zaštitu zdravlja železničara u Beogradu, Novom Sadu, Nišu. Formalne, organizacione, tehničke i kadrovske mogućnosti sputavale su razvoj Zavoda tokom tri decenije. Na čitavoj teritoriji srpskih železnica organizovana je mreža dispanzera i ambulanti radi pružanja najbolje zdravstvene usluge

železničarima. Mreža zdravstvenih organizacionih jedinica, preko kojih se i obavlja delatnost Zavoda, nužno je bila usklađivana s potrebama Osnivača, konkretno, s veličinom i značajem pojedinih železničkih čvorova u Srbiji u kojima je organizovana zdravstvena zaštita železničara. Potom je i mreža, tj. lokacija dispanzera i ambulanti po Srbiji specifična. Imajući u vidu ciljeve i poslovnu politiku današnjeg Zavoda, svi poslovi zdravstvene zaštite realizuju se u pet organizacionih delova, a to su: Preventivna zdravstvena zaštita sa specijalističkom službom, Medicinska dijagnostika i medicinsko snabdevanje, Opšta medicina i medicina rada, Stomatološka zdravstvena zaštita i Ekonomsko-pravni, kadrovski i opšti poslovi, a tome treba dodati i Odsek za naučnoistraživački rad. Zdravstvena zaštita železničara organizovana je, pored ostalog, u dva dispanzera u Novom Sadu i Nišu, u zdravstvenim stanicama (ambulantama) u Beogradu, Kraljevu, Požarevcu, Lapovu, Lajkovcu, Zaječaru, Subotici i Somboru.

Lečenje železničara omogućeno je i u jedinicama opšte medicine u Ćupriji i Paraćinu, Čačku, Užicu, Požegi. Zavod s filijalama u šesnaest gradova – najznačajnijih železničkih čvorova u Srbiji i to u zavisnosti od raspoloživih kadrova, vrste posla i obima rada, sprovodi mere primarne i sekundarne prevencije bolesti i obezbeđuje opštu medicinsku zaštitu železničara. Takav način organizovanja Zavoda i prilagođavanje potrebama železnice garantuje podjednako visok kvalitet zdravstvenih usluga železničarima na teritoriji koju sada pokrivaju četiri železničke kompanije.

Poštovani direktore, zahvaljujemo se što ste i pored velike zauzetosti odvojili vreme kako za razgovor, tako za obilazak i razgledanje Zavoda. Verujemo da će ne samo Vaši zaposleni u Zavodu, već i vaši brojni pacijenti u “Železniciama Srbije” biti stalni (redovni) čitaoci časopisa “Medici.com.“

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Istaknuti evropski gastroenterolozi u Beogradu

E

AGEN obeležava 53 godine postojanja i kontinuirane aktivnosti u širenju edukacije mladih gastroenterologa širom Evrope i sveta.

Simpozijum u Beogradu, pod imenom “Vodiči dobre kliničke prakse u realnom životu”, akreditovan je od Zdravstvenog saveta Srbije kao međunarodni simpozijum prve kategorije.

Evropska asocijacija za gastroenterologiju, endoskopiju i nutriciju (EAGEN) predstavila je neke od najznačajnijih aktuelnih smernica i novih preporuka za terapiju najčešćih bolesti digestivnog trakta.

Probiotic Excellence center AbelaPharm partner u okupljanju više od 150 lekara specijalista iz regiona i Evrope.

Prof. dr Tomica Milosavljević

Beograd centar gastroenterologije Probiotic Excellence Center je osnovan kao naučnoistraživačka baza upravo sa ciljem da u saradnji sa najprestižnijim svetskim naučnicima doprinosi širenju i razmeni savremenih naučnih saznanja iz oblasti mikrobiote.

Izuzetno nam je zadovoljstvo što smo u prilici da danas u Beogradu ugostimo vrhunske evropske stručnjake, eksperte u oblasti gastroenterologije, endoskopije i ishrane, među kojima je čak 5 EAGEN predsednika, izjavio je naučni direktor kompanije “AbelaPharm”, dr sc. Krešimir Gjuračić.

Medicina napreduje samo ako je zasnovana na dokazima Kada govorimo o bolestima digestivnog sistema, koje su složene i često zahtevaju multidisciplinarni pristup, samo terapijske preporuke sa najvišim nivoom dokaza koje su, između ostalog, deo najaktuelnijih evropskih smernica, mogu biti relevantne, izjavio je na otvaranju ovog stručnog skupa prof. dr Tomica Milosavljević, istaknuti gastroenterohepatolog, koji je takođe bio jedan od predsednika EAGENA (2015-16).

Na sastanku je istaknuto da je medicina zasnovana na dokazima pre svega oslonjena na dokaze iz kontrolisanih, dvostruko slepih, randomizovanih studija. Međutim, novija tendencija je da u svetlu digitalne ere, prikupljanja velikog broja podataka u rutinskoj svakodnevnoj praksi takođe unosi svetlo u novu dimenziju medicine, zasnovane na dokazima. Danas, oko 15% dopri-

nosa zaključivanju dolazi od prikuplja60% ljudi ima Helikobakter nja velikog broja podataka u rutinskoj pilori, infekciju koja treba da praksi – očigledno je da će komplese izleči mentarno ove dve dimenzije biti važne Prof. dr Peter Malfertheiner, speci– kontrolisane studije i analiza velikog jalista gastroenterologije, profesor na broja podataka iz svakodnevne prakse. Univerzitetu u Magdeburgu i Minhe-

55

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

nu – Nemačka, urednik prestižnog, međunarodnog naučnog časopisa “Digestive Diseases” je podelio svoja ekspertska znanja iz oblasti Helikobakter pilori infekcije i istakao da oko 2/3 svetske populacije ima ovu bakteriju.

Infekcija heliko bakterijom je zvanično prepoznata kao infektivna bolest, što znači da svi zaraženi pacijenti treba da se leče. Maastricht VI/Firenze je stručni evropski konsenzus koji je održan 2021. godine, a rezultati ove konsenzus konferencije publikovani su u prestižnom časopisu GUT 2022. i predstavljaju putokaz za dijagnostiku i lečenje ove infekcije u Evropi. Terapija je izazovna zbog stalno rastuće

otpornosti bakterije na antibiotike, a razmatra se i uloga koju ova bakterija i antibiotici imaju na crevnu mikrobiotu. Istraživanja procenjuju efikasnost probiotika u smanjenju neželjenih efekata, a rezultati ukazuju na preporuku pojedinih probiotskih kultura za koje postoje naučni dokazi.

Helikobakter infekcija jedan od najvećih faktora rizika za rak želuca Rak želuca je treći najčešći uzrok smrti od raka u svetu. Evropa godišnje beleži 136.00 novih dijagnoza raka želuca i više od 97.000 smrtnih slučajeva koji mu se mogu pripisati.

Zbog prirode simptoma, rak želuca se često otkriva u kasnijoj fazi, što dovodi do niže stope preživljavanja u odnosu na druge karcinome. Istraživanja su pokazala da je Helicobacter pylori infekcija najvažniji pojedinačni faktor rizika za maligne promene sluznice želuca. Najnovije preporuke kažu da fokus treba staviti na prevenciju i ranu dijagnozu, kako bi se na vreme započelo sa lečenjem, izjavila 56

je prof. dr Tamara Matysiak Budnik, nalaze u ranoj fazi i usled toga doiz Instituta za digestivne bolesti iz lazi do smanjenja pojave karcinoma Nanta, Francuska. i smanjenja smrtnosti.

Na skupu su govorili i profesori Tim Osobe sa nervoznim crevima Vanuytsel iz Belgije, Laszlo Herszeny imaju drugačiju mikrobiotu iz Mađarske, ali i naši uvaženi stručPredsednik Evropske asocijacije za njaci poput prof. dr Aleksandre Sokić gastroenterologiju, endoskopiju i nutri- Milutinović i prof. dr Ivana Jovanovića ciju profesor dr Dan Lucian Dumitrascu iz Kliničkog centra Srbije.

Prof dr Tim Vanuytsel izneo je stagovorio je o hroničnoj dijareji i sindromu nervoznog stomaka. Profesor kaže vove najnovijeg vodiča dobre prakse za da pacijenti koji imaju sindrom nervo- dijagnostiku i lečenje sindroma funkznog stomaka imaju drugačiju crevnu cionalne dispepsije. Jedan od važnih mikrobiotu od zdravih pojedinaca, što akcenata bio je da se isključivanjem ostaje osnova za manipulaciju crev- organskih promena sluznice želuca, ali nim mikroorganizmima radi poboljša- i isključivanjem infekcije Helicobacter nja tegoba. Intervencije u ishrani, vla- pylori može govoroti o postojanju prakna i probiotici su prihvaćene opcije ve funkcionalne dispepsije. za lečenje.

Prof dr Laszlo Herszeny govorio je o novim stavovima u definisanju meRavnoteža dobrih i loših taboličke bolesti jetre, koji su važni za bakterija je važna i kod drugih prevenciju i lečenje mnogih bolesti. bolesti Prof dr Ivan Jovanović izneo je staProfesor gastroenterologije iz Ri- vove iz novog evropskog vodiča dobre ma dr Loris Lopetuso kaže da je, kada prakse u dijagnostici i lečenju krvavljegovorimo o zapaljenjskim bolestima nja iz proširenih vena jednjaka i želuca. creva, uloga “zaboravljenog organa” Prof. dr Aleksandra Sokić Milutino- mikrobiote creva postala sve važnija vić iznela je najnovije stavove u oblaposlednjih decenija. Čini se da je rav- sti primene biološke terapije u lečenju noteža između dobrih i loših bakterija inflamatornih bolesti creva. kod obolelih od zapaljenjskih bolesti creva narušena, pa studije zbog toga Skup su podržali Udruženje gaprocenjuju ulogu probiotika u regula- stroenterologa Srbije, Udruženje za ciji crevne mikrobiote. gastroenterološku endoskopiju Srbije, Srpsko udruženje za inflamaPrevencija i skrining ključni torne bolesti creva (SIBDA), GastroNa skupu je govorio i uvaženi enterološka sekcija Srpskog lekarprofesor i direktor odeljenja za ga- skog društva, “Euromedik” - Beostroenterologiju u Medicinskom cen- grad. tru za poslediplomske edukacije na Beograd je još jednom bio cenInstitutu za onkologiju u Varšavi prof. tar gastroenterologije. Ovakvi naučni dr Jaroslaw Regula. Profesor je uka- sastanci i razmena iskustava sa najzao da dijagnostička procedura en- eminentnijim stručnjacima iz Evrope doskopski skrining karcinoma de- pomoći će našim pacijentima da imabelog creva pomaže dugoročno jer ju najbolje i najsavremenije lečenje u se, zahvaljujući njoj, promene pro- svojoj zemlji.

Z D R AV S T V O

-

https://www.zdravlje.gov.rs/

SRBIJA

Вести из Министарства здравља Републике Србије Београд, 3.април 2023.

Донација медицинске опреме Републици Српској

шљавање, борачка и социјална питања Николом Селаковићем. Др Шеранић је истакао да је палијатива између медицинске и социјалне помоћи, јер су пацијенти најčeшће стари и немоћни, оболели од тешких, хроничних, незаразних болести. Ово је био други састанак двоје министара у актуелном мандату Владе Србије, са обострано израженом намером да сусрети буду редовни.

Завод за ургентну медицину у Крагујевцу

Министарка здравља Србије проф. др Даница Грујичић и министар здравља и социјалне заштите Републике Српске др Ален Шеранић разговарали су у Београду о донацији Србије у виду медицинске опреме за две здравствене установе - Болницу Источно Сарајево “Србија” и Дом здравља Сребреница. Након састанка у Палати Србија, двоје министара је саопштило да је вредност донације 1,8 милиона динара за болницу, односно 26 милиона за дом здравља. У питању је опрема за максилофацијалну хирургију у болници Србија и опрема за физикалну медицину, биохемију и ултразвук за Сребреницу. Министарка Грујичић је истакла да је ово један од начина да се помогне Републици Српској, а да ће бити потребно кратко време да се опрема набави, те да је посебно добра сарадња успостављена за време пандемије корона вируса. Проф. Грујичић је оценила да се о адекватним решењима за палијативну негу и збрињавање може учити од колега из Републике Српске. “За најугроженије пацијенте, којима је неопходна палијативна нега, делови ковид болница могли би да помогну да се растерете породице пацијената, а да они добију адекватну негу”, рекла је министарка и најавила да ће о овом концепту разговарати и са министром за рад, запо58

Oбележио 40 година постојања

Завод за ургентну медицину у Крагујевцу обележио је 31. мартa 2023. 40 година постојања Свечаном академијом у Великој сали Скупштине града Крагујевца којој су присуствовали државни секретар Министарства здравља Републике Србије Александар Милошевић, председник Скупштине града Крагујевца Мирослав Петрашиновић и сарадници свих здравствених, образовних, безбедносних и спасилачких установа и институција. Честитајући четрдесету годишњицу рада Службе хитне помоћи у Крагујевцу и 16 година самосталног рада како је настао Завод, државни секретар Александар Милошевић је казао да Заводи за ургентну медицину представљају кичму здравственог система Србије. Он је истакао да ће Министарство здравља у наредном периоду наставити да пружа максималну подршку За-

воду за ургентну медицину Крагујевац у свим потребним аспектима напредовања здравственог система Републике Србије које се огледа у обезбеђивању неопходне опреме и возила. Државни секретар је изразио очекивање да ће Завод организацију и дисциплину на послу подићи на још виши ниво, што ће се наградити кроз стални раст зарада у здравствени установама. У име града Крагујевца јубилеј је Заводу за ургентну медицину Крагујевац честитао председник Скупштине града Мирослав Петрашиновић, нагласивши да иза њих стоји четири деценије успешног рада и развоја. Подршке коју пружају држава Србија и град Крагујевац не би било да није преданог рада и посвећености запослених у Заводу, њиховог значаја за целокупан здравствени систем а посебно пружања медицинске помоћи нашим грађанима којима су у несрећи и болести увек први телефонски позив. Протеклих десет година прошло је као трен, радили смо свој редовни посао, ломили се са елементарним непогодама, саобраћајним несрећама са више повређених, сви заједно прошли период короне и имали среће да уз помоћ Министарства здравља и Републичког фонда за здравствено осигурање обновимо возни парк и добијемо најсавременију опрему. Уз едукацију коју стално вршимо спремни смо да одговоримо свим изазовима, казала је в.д. директора Завода за ургентну медицину др Гордана Ђокић. Овај значајан јубилеј Завод за ургентну медицину искористио је да додели медаље својим пензионисаним радницима. Плакету за допринос раду и развоју Завода уручена је прим. др сци мед. Драгану Милојевићу, а повељу као највише признање ове године додељено је Републичком фонду за здравствено осигурање које је уручено Мирјани Узуновић – Мако, директорки Сектора за уговарање здравствене заштите.

Z D R AV S T V O

Београд, 30. март 2023.

Министарка Грујичић примила амбасадора Израела

Министарка здравља Републике Србије проф. др Даница Грујичић, примилау Палати Србија Амбасадора Израела, Њ.Е. Јахела Вилана. Амбасадор Израела је констатовао да је пандемија Ковида-19 целом свету показала праву слику функционисања здравствених система, додавши да је током пандемије Израел значајно улагао у свој здравствени систем. Министарка Грујичић је похвалила функционисање здравственог система и демографских програма у Израелу. „Наша два народа кроз историју, имали су сличну судбину, не само кроз 20. век већ и раније“, саопштила је министарка Грујичић и надовезала се на будућност сарадње кроз нове ИТ програме у здравству, као и примене одређених демографских и здравствених искустава Израела у Србији.

28. март 2023

Посјета ЗУ у Крушевцу

Министарка здравља Србије проф. др Даница Грујичић посетила је Општу болницу, Ковид болницу и Дом здравља у Крушевцу, за које је најавила да ће у наредном периоду бити обједињени у циљу ефикаснијег рада, као и да ће предложити Влади Србије да Kовид болница припадне овом центру. Министарка је истакла да је став државе да се најпре реконструишу породилишта. “Оно што ћемо прво реорга-

низовати, то су породилишта. Зато што је то став државе да сва породилишта у Србији која већ нису, морају бити реконструисана у најбржем року. Велики труд улажу колеге да савладају нове технике, уче нове прегледе и рад на ултразвуку. Посебно ме је то обрадовало на педијатрији”, рекла је др Грујичић. Министарка је истакла да цео Расински округ долази у болницу у Крушевцу и да би тај регион требало да има бољи здравствени комплекс. Као добар пример издвојила је дневну болницу онкологије, опремљеност и однос према пацијентима, и похвалила колеге са максилофацијалне хирургије због броја операција које раде, као и ортопеде који су спремни да елиминишу кратке листе чекања које тренутно постоје. „Одељења су пуна, велики број пацијената долази на прегледе, морамо створити комфор пацијентима који зависе од болнице”, рекла је проф. Грујичић и истакла да се разматра повећање броја кревета дневних болница, јер је план да буде више краћих хоспитализација и да се преко РФЗО обезбеди превоз пацијената. Министарка је објаснила је да је задатак менаџмента болнице да направи рационализацију и утврди где је попуњеност постеља већа од 50 одсто, а где мања, колико је специјалиста оптерећено прегледима, као и да се све што може- заврши на секундарном нивоу здравственог система. „Хитно идемо на дигитализацију, као што је Институт за онкологију и радиологију урадио са општим болницама у Ваљеву, Шапцу, Кладову и Чачку, а то су конзилијуми онлајн”, навела је др Грујичић и објаснила да тако пацијенти не морају да путују у терцијарне здравствене центре, што посебно значи оболелима од онколошких болести. „Када имате магнетну резонанцу, два скенера и најсавременију опрему, није потребно шетати пацијенте, а Крушевац има одличну онколошку службу и волела бих да наставе да раде на исти начин”, закључила је министрака здравља. Др Весна Стевић Гајић, директорка Опште болнице у Крушевцу, оценила је да је тренутно најпотребнија обнова ангиосале која је стара више од 20 година, иако и сада одлично функционише као можда најсветлија тачка у раду Опште болнице у Крушевцу.

-

SRBIJA

ге, који је у Букурешту организовала Светска здравствена организација, за делегацију Министарства здравља Србије почео је још на румунском аеродрому срдачном добродошлицом министра здраваља домаћина. Министар Александру Рафила пожелео је добродошлицу српској министарки Даници Грујичић, а добородошлици се прикључио и амбасадор Србије у Букурешту, Стефан Томашевић. Радни део посете за српску делегацију почео је билатералним сусретом са министарком здравља Молдавије, Алом Немеренко, који је уједно и први сусрет две министарке. Упознавање са проблемима и шансама здравствених система Србије и Молдавије завршено је позивом министарке Грујичић колегиници да посети Србију. Свечано отварање које је протекло у знаку обраћања највиших представника румунске државе и Светске здравствене организације, наставило се панелом на коме се обратила и српска министарка. Она је истакла неколико значајних тема када су у питању положај и перспектива запослених у здравству. На првом месту је поменула мотивисање и омогућавање услова лекарима да се запосле у мањим градовима. Министарка Грујичић је упознала присутне које су претпоставке за то потребне, а све у циљу јачања примарне здравствене заштите и њене боље и ефикасније организације. Палијативна нега и намера да се ковид болнице претворе у палијативне центре за негу била је друга тачка министаркиног обраћања, као важан циљ организације здравствене заштите који Србији недостаје. На крају, министарка се осврнула на дигитализацију коју у свакој прилици истиче као предуслов за ефикасније функционисање сва три сектора здравства кроз њихово дигитално повезивање. Састанак у Букурешту био је прилика да министарка потпише Декларацију о запосленима у здравству и нези, која је осветлила бројне изазове са којима се ове професије данас срећу, као и начине да се положај здравствених радника оснажи и унапреди.

Букурешт, 23. март 2023.

Регионални састанк

Регионални састанак о радницима запосленим у области здравства и не59

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Београд, 11. март 2023.

Дигитализација у финансирању здравствене заштите

Министарка здравља Србије проф. др Даница Грујичић најавила је да ће ускоро бити спроведен попис целокупне опреме у здравственим установама, њихове старости, потребе за новим апаратима, као и оцене рада сервисера, односно да ли су у стању да апарат поправе у кратком року. На скупу „Дигитализација у финансирању здравствене заштите“ који је одржан у Београду, др Грујичић је истакла да је јако важно да апарати раде, да се пацијенти не нервирају и да не буду одлагани прегледи и интервенције зато што се не зна када ће се апарат поправити. Она је најавила да ће убудуће Министарство здравља бранити интересе пацијената, а не произвођача. Када је реч о организацији система, руководеће структуре морају за пацијенте, ако је отказао апарат, да нађу термине у најближим болницама или клиничким центрима, додала је министарка. “План је да се сав новац за одржавање апарата пребаци на Министарство здравља, тако да оно директно уговара одржавање и сервис апарата и опреме, како се не би догодило да пацијент чека по месец и више дана да се неки скенер поправи, већ да се све заврши у року од неколико дана, а пацијент добије услугу на време”, рекла је министарка. Она је додала да ће се сви домови здравља и болнице који су били раздвојени у локалним самоуправама, поново спојити и радити као једна установа, те да ће се радити на томе да се свуда где недостају одређени кадрови, они надоместе, тако да све области буду покривене, а грађани не морају да путују на специјалистичке прегледе, већ да их добију у свом месту или граду. На скупу „Дигитализација у финансирању здравствене заштите“ којем су присустовали директори установа секундарне и терцијарне здравствене заштите министар финансија Синиша Мали је рекао: “Увођењем централизованих јавних набавки, робно-материјалног књиговодста и система еРецепт уводимо ред у финансирање у здравству, с циљем да се 60

прецизно зна на шта је потрошен сваки динар који улажемо, чиме као држава показујемо одговорност. На тај начим правимо значајне уштеде, а тај новац се даље враћа у здравство улагањем у лекове, опрему, болнице.” Додао је да је циљ Владе да здравственим радницима створи што боље услове за рад и квалитет живота, и нагласио да су буџетом за ову годину, укупна издвајања за здравство повећана са 466,3 милијарде динара на 490 милијарди динара. Директорка РФЗО проф. др Сања Радојевић Шкодрић истакла је да је централизација са собом повукла и директно плаћање, чиме су решена дуговања здравствених установа у износу од 4,8 милијарди динара, а да је тај новац прошле године дат за иновативне лекове. За тај износ је први пут у историји здравства Србије набављено чак 80 иновативних лекова.

Копенхаген, 10. март 2023.

Сусрет са лекарима из Србије у Данској

Министарка здравља проф. др Даница Грујичић састала се у Копенхагену са лекарима из Србије који живе и раде у Данској. Сусрети је организован у Амбасади Републике Србије у Краљевини Данској, на иницијативу амбасадорке Јасмине Митровић Марић. Професорка Грујичић је са српским лекарима разговарала о њиховим искуствима у раду и усавршавању, као и ставовима у поређењу здравствених система у Данској и Србији. Са изузетним ентузијазмом и радошћу министарка је са колегама анализирала предности и мане система двеју земаља у форми трибине и радионице, са које ће бити извучени закључци и смернице за нове иницијативе и очување створених контаката. Неколико десетина присутних лекара захвалило је на прилици да изнесе своје ставове, а одређени број није искључио могућност повратка и рада у Србији. Дијалог министарке Грујичић са српским лекарима, међу којима су бројни њени студенти који сада раде широм света, биће настављен и у наредном периоду, у директним контактима када год то буде могуће, и путем видео конференција и електронских платформи.

М

инистарка здравља Србије проф. др Даница Грујичић најавила је 5. априла 2023.године, боравећи у Крагујевцу, да ће 15. априла бити расписан тендер за пројектовање новог објекта површине 22 000 м² и реконструкцију постојећег простора Универзитетског kлиничког центра у овом граду површине 13.500 м². “Поједини су писали да је Крагујевац занемарен, али то није тачно. Шумадија је центар Србије и кад је добро Шумадији, добро је целој Србији. Дечја клиника ће бити потпуно нова. Оно што ћемо набавити ургентно, у првој набавци која би требало да се распише у току овог месеца, је комплетна опрема за неонатологију и патологију и нови микроскопи и ултрасонични респиратори за неурохирургију. Већ сада не морају сви пацијенти да долазе у Београд, јер могу и у Крагујевцу да добију скоро све и јако сам поносна на своје ученике који раде у овом граду,” рекла је министарка Грујичић и прецизирала: “Онкологија је примат за нову зграду Универзи-

O

čekivani životni vek ljudi u Srbiji pre više od trideset godina, bio je 72,2 godine, dok je ta brojka danas veća; prema podacima iz 2021. životni vek građana Srbije sada je 76 godina. To ukazuje da je zdravlje ljudi sve bolje ali, ipak, nismo blizu narodima u regionu. Primera radi, životni vek Slovenaca je 81-82 godine, a Hrvata 79-80. „Što je bogatija zemlja, bolje je zdravlje, bolji su sistemi, ljudi su obrazovaniji, bolje se hrane… Činjenica je da kada usvojite neke standarde, lepše se živi, to su egzaktni podaci“, kaže doktorka Maja Vučković Krčmar, iz Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Doktorka je bila jedna od govornika panela „Doživeti stotu – zdrav život u Srbiji i EU“, uz dr Dušana Vešovića, profesora i autora knjige „Formula zdravlja“, kao i Pavla Zelića, magistra farmacije, iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS). Jednom kada shvatite kako možete dobro da se osećate, nikad se nećete vratiti u prethodno stanje – poručio je dr Vešović. Životne navike su izuzetno važno pitanje, smatra on. „Formula zdravlja predstavlja skup stvari koje čovek treba da radi svakodnevno da bi dostigao dobro zdravlje, ili

Z D R AV S T V O

Министарка Грујичић у Крагујевцу

Реконструкција УКЦ у Крагујевцу и пројектовање новог објекта

тетског клиничког центра у Крагујевцу. Онколошки пацијенти захтевају посебне услове за лечење, довољно простора и кисеоника. Градња би могла да почне крајем

следеће године, док се заврши сва папирологија и сруше или изместе одређене клинике.” Министарка је оценила да је видљив огроман ентузијазам међу

Svetski dan zdravlja - panel u EU info-centru

Doživeti stotu – zdrav život u Srbiji i EU

ga unapredio. Organizam voli rituale u toku dana, recimo, kada u isto vreme idemo na spavanje. Zdravstveno stanje zavisi od nas, mi treba da se bavimo sobom“, kaže doktor i daje konkretnu formulu: Za dobro zdravlje potrebno je dnevno piti 30 mililitara vode po kilogramu i još dodatnih pola litre. Ukoliko se bavite sportom, ili su velike vrućine, potrebno je piti i više vode.

Pavle Zelić je istakao važnost dobre informisanosti u službi zdravlja.

Konkretno, osvrnuo se na infodemiju u kontekstu vakcina. Dečja paraliza, bolest koja je bila iskorenjena, vraća se na velika vrata usled odbijanja roditelja da vakcinišu decu. „Sajt Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), ’Batuta’, Ministarstva zdravlja, Republičkog fonda

-

SRBIJA

здравственим радницима у Крагујевцу, као и да простор Клиничког центра изгледа веома добро. Она је подсетила да је најмодернији линеарни акцелератор набављен прошле године из кредита Светске банке, као и четири рендген апарата, 2 ЦТ скенера, један ултразвучни апарат и два санитетска возила. Заједно са министарком, здравствене установе у Крагујевцу обишли су и државни секретар Александар Милошевић, директор УКЦ проф. др Слободан Милисављевић, начелница шумадијског округа Биљана Илић Стошић и градоначелник Крагујевца Никола Дашић. Подсећамо да је већ припремљена тендерска документација за услуге пројектовања за УКЦК, као и да је укупно време завршетка пројектовања 10 месеци. За изградњу су планирана средства од 45.000.000 евра, која ће се обезбедити у наредној години из новог кредита Европске инвестиционе банке, као и средства од 25 милиона евра за куповину медицинске опреме из буџета Србије. za zdravstveno osiguranje; ja često koristim i sajt Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Evropske agencije za lekove – postoji masa relevantnih izvora, koji mogu mnogo da pruže“, kaže Zelić i dodaje, da su, uprkos sumnjama pojedinaca, sve ove institucije veoma transparentne.

Zelić je govorio i o falsifikovanju lekova. Taj trend je svojevremeno bio „rezervisan“ za lekove koji utiču na životni stil, dakle, lekovi za mršavljenje, potenciju, dok se sada falsifikuju lekovi za životno ugrožavajuća stanja – teške vrste kancera, imunološka oboljenja… „Zločinci koji se bave ovim, učiniće sve kako bi zaradili. Svaki drugi lek koji se prodaje preko interneta jeste falsifikovan, što znači da izostaje terapijski efekat.“ Jedna od važnih tema bila je pandemija Covid-a i neodlučnost građana Srbije da se vakcinišu. Važno je da ljudi shvate da se radi za njihovo dobro, a ne protiv njih, kaže dr Maja Vučković Krčmar.

Panel „Doživeti stotu“, koji je organizovala EU info-mreža povodom Svetskog dana zdravlja, možete u celosti pogledati na Youtube kanalu EU u Srbiji.

61

Z D R AV S T V O

П

-

SRBIJA

отпредседник Владе и министар одбране Милош Вучевић присуствовао је свечаности поводом Дана Војномедицинске академије и 179 година њеног рада На почетку свог обраћања присутнима, министар Вучевић честитао је данашњим лауреатима награда и Дан ВМА свим њеним припадницима. Он је истакао да је биографија ВМА фасцинантна.

- Мудра одлука тадашњег кнеза Александра Карађорђевића. Многе европске државе у том тренутку нису имале овакву установу. Србија која се тада будила из готово петовековног ропства и борила поново за своју самосталност и сувереност препознала је да је за пун капацитет једне државе потребно да има овакву војну здравствену установу, рекао је министар Вучевић и поручио да то обавезује све садашње генерације, али ће обавезивати и будуће.

- Ако постоји нешто што је највреднији капитал ВМА то није ни ова фантастична зграда ни ова предивна локација, то јесте поверење које имате међу грађанима. То је нешто што не може нико да вам узме. И то је нешто што вас и те како обавезује да чувате, јер кад кажете ВМА сигуран сам да би огромна већина људи рекла да, пре свега, имају поверење. А поверење је засновано на великом раду, труду, знању, залагању и посвећености, нагласио је министар одбране. Према његовим речима, као што за официре кажу да је част нешто највредније што носи тај узвишени позив, тако за ВМА можемо рећи да је највећи капитал поверење које има.

- И чувајте га. Не дозволите да га нико одузме, јер нико нема право. Хвала генералу Јевтићу, као дугогодишњем начелнику, што је споменуо да је било периода и када је ВМА била, нећу рећи под знаком питања, али тражио се неки статусни положај. Мислим да данас нема више нико дилему - Србији је потребна ВМА у пуном капацитету, да ради, да пружа најбољу здравствену услугу свим грађанима, поштујући своју структуру и да буде у најбољој мери конкурентна осталим 62

Обележен Дан ВМА, 2.3.2023. године

Највреднији капитал ВМА – поверење грађана

здравственим установама, не супротстављена, него да има право да се такмичи у оној области која је најосетљивија за сваког од нас, за сваког грађанина, а то јесте питање здравља и здравства, нагласио је министар одбране. Он је истакао да су резултати које је ВМА остварила фантастични, да је нова ангио сала сјајна, као и то да ће зграда ВМА бити потпуно енергетски обновљена.

- Чувајте људе. Не вреди ни најбоља сала, ни најмодернија опрема, ако нема ко да ради. Људи су вам највећи ресурс. Због људи и имате поверење грађана, због свих оних генерација готово 180 година. Нека то буде нешто што ће вас водити обележавању великог јубилеја следећег марта, што мало која држава може да прикаже и покаже, поручио је министар Вучевић. Обраћајући се присутнима, пуковник Вукосављевић говорио је о резултатима ВМА током пре-

тходне године и истакао да је то било време изазова „у пуном и сваком смислу те речи“.

- Међутим, како наш народ уме да каже, изазови су ништа друго него прилика за напредак. Изазовна времена су нас ојачала и донела резултате, којима смо данас у прилици да се похвалимо. У претходној години ВМА се враћала традиционалним вредностима – настави, образовању, увођењу нових метода дијагностике и лечења, као и интензивној сарадњи са поштованим колегама из цивилних и међународних здравствених установа. У почетку помало скромно, па све до резултата последњих месеци који су круна свега за шта смо се свакодневно залагали, рекао је пуковник Вукосављевић. Он је истакао да је захваљујући подршци на првом месту министра одбране, државних секретара, помоћника, Управе за војно здравство и Фонда СОВО, али и неизмерном труду свих укључених у процес набавке, ВМА од данас богатија за трећу, према свим карактеристикама, најсавременију ангио салу. Поводом Дана ВМА традиционално је проглашена најбоља организациона јединица у претходној години. Титула је припала Клиници за анестезиологију и интензивну терапију ВМА, а заменику начелника Клинике потпуковнику др Зорану Вукићу признање

Z D R AV S T V O

је уручио министар одбране. Медаљу која носи име великог српског хирурга др Владана Ђорђевића, ВМА традиционално додељује годинама уназад, а овогодишњи добитници престижног признања су бивши начелник ВМА генерал у пензији проф. др Миодраг Јевтић и редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду и начелник Одељења Клинике за оториноларингологију и хирургију главе и врата Клиничког центра Војводине проф. др Рајко Јовић. Добитницима је медаље уручио начелник Групе хируршких клиника ВМА пуковник проф. др Бобан Ђорђевић. Генерал Јевтић се обратио присутнима у име награђених и, честитајући данашњи празник, истакао да је срећан што је ВМА „вреднована, цењена и поштована и у земљи и у иностранству и да коначно долази на место које јој припада“. Током свечаности, пуковник Вукосављевић уручио је и захвалнице сарадницима – потпуковнику Ивану Плазинићу из Војне контроле квалитета и извршној директорки за оперативне послове Јавног комуналног предузећа „Градско зеленило Београд“ Наташи Шишаковић. Пре свечаности, министар Вучевић је са сарадницима обишао нову најсавременију салу за катетеризацију срца – ангио салу, трећу у ВМА, чијом се набавком интензивира збрињавање пацијената са акутним коронарним синдромом и најтеже оболелих пацијената, када је реч о кардиоваскуларној проблематици. У знак захвалности за помоћ у унапређењу установе, начелник ВМА пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић уручио је Плакету ВМА министру Вучевићу. Свечаности, одржаној у ВМА, су присуствовали заменик начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Петар Цветковић, начелник Управе за војно здравство бригадни генерал Радивоје Анђелковић, државни секретар у Министарству здравља Мирсад Ђерлек, припадници Министарства одбране и Војске Србије, пријатељи и гости.

-

SRBIJA

Допунски рад Војномедицинске академије

В

ојномедицинска академија поново је увела допунски рад ове војноздравствене установе, намењен заинтересованим грађанима који желе прегледе и услуге лекара ВМА по комерцијалним условима. Прегледи, који се од понедељка до четвртка од 15.30 до 19 часова обављају у преко 20 специјалистичких и супспецијалистичких кабинета Поликлинике ВМА, могу се заказати сваког радног дана путем Службе за заказивање прегледа ВМА. Поред избора жељеног прегледа, грађани добијају и информацију уколико желе да их прегледа одређени лекар па и у складу са тим могу изабрати датум за преглед. Заказивање прегледа омогућено је сваког радног дана од 7.30 до 15.30 путем бројева телефона 011/3608498, 011/3609-399, 011/2662-717 или личним доласком у Поликлинику ВМА. Цена лекарског прегледа разликује се на основу искуства и стажа, то јест да ли је у питању преглед лекара специјалисте, доктора наука, примаријуса или про-

фесора одређене медицинске гране, а комплетан ценовник услуга објављен је на сајту Војномедицинске академије. Због великог интересовања за овај вид лечења у ВМА настављена је пракса пружања здравствених услуга током допунског рада, чиме се поред одржавања конкурентности ВМА на тржишту, обезбеђује доступност здравствених услуга већем броју грађана, а без оптерећења фондова за здравствено осигурање. Грађани наше републике, али и република у окружењу па и странци, били су и пре паузе изазване пандемијом корона вируса корисници здравствених услуга Поликлинике ВМА по комерцијалним условима. Остварени приход из допунског рада ВМА биће искоришћен за адекватну надокнаду свим здравственим радницима, ангажованим у послеподневним часовима, покривање трошкова одржавања, а остало ће бити усмерено на набавке медицинских средстава и даље унапређење медицинске опреме у овој војноздравственој установи.

Заказивање прегледа сваког радног дана од 7.30 до 15.30 Тел. 011/3608-498, 011/3609-399, 011/2662-717

63

ZDRAVSTVO - SRBIJA Selters – spoj prirodnog blaga i vrhunskih stručnjaka Natalija Josifović, viši fizioterapeut, odgovorni terapeut Stacionara 2 u Seltersu

S

Banje Srbije

rbija obiluje izvorima mineralne vode, kako hladne tako i tople. Preko 100 izvorišta i na njima preko 50 banja. Blagodeti srpskih banja su poznate od davnina. Ostaci rimskih kupatila gradjeni izmedju drugog i četvtog veka n.e. vidljivi su i danas u Niškoj, Vrnjačkoj, Sokobanji, u Kuršumlijskoj i Jošaničkoj banji.

Procvat srpskih banja je počeo u 19-om veku kada su gosti iz inostranstva počeli da posećuju naše banje, najviše iz Austrije, Madjarske i Grčke, a najposećenije su bile Banja Koviljača, Niška i Vranjska banja. Ratovi su prekidali razvoj banja, tako da konačno pravi razvoj nastaje posle drugog svetskog rata i traje do danas.

Većina srpskih banja je smešteno u prirodnom okruženju, sa blagom klimom, one su središte balneoterapije, a osim za lečenje veoma su značajne u preventivi raznih bolesti, za pripreme sportista i rekreativaca jer velika većina u svojim okvirima imaju i sportske terene, šetališta, staze zdravlja, otvorene i zatvorene bazene.

Naše najpoznatije banje postaju značajni turistički centri, tako da turisti iz celog sveta dolaze i uživaju u blagodetima Banje Koviljače, Ribarske, Prolom banje, Vrnjačke, Sokobanje, Banje Selters i mnogih drugih.

Selters banja, zajedno sa organizacionim delom u Beogradu, čini Institut za rehabilitaciju i prestižna je ustanova tog tipa, nalazi se nadomak Beograda, na obroncima planine Kosmaj.

U Selters banji se leče oboljenja koštano-zglobnog sistema, stanja posle povreda, neurološka oboljenja. Podeljena je na neurološku, ortopedsko-hiruršku, reumatološku i dečju rehabilitaciju.

Stacionar i hotel su opremljeni najsavremenijom opremom za dijagnostiku i lečenje (laboratorija, rendgen, aparat za merenje gustine kostiju - DEXA, hiperbarična komora..). U oba objekta se pružaju procedure kineziterapije, hidrokineziterapije, mineralne kupke i podvodna masaža u Selters vodi, kao i ručna masaža, peloidoterapija, elektroterapija (magnet, laser, ultrazvuk..), radna terapija.

U okviru naše ustanove su dva unutrašnja bazena sa toplom vodom i dva spoljašnja (jedan za decu), sportski tereni, teretana na otvorenom, staza zdravlja.

Ono što čini najveću vrednost Seltersa su ljudi, stručan multidisciplinaran tim koji brine o svakom pacijentu ponaosob, na čelu sa direktorkom dr Snežanom Kostić. Izražen je timski rad, sa podjednako važnim svakim članom tima. U tom timu fizioterapeuti imaju značajnu ulogu, oni sprovode program rehabilitacije u cilju obnavljanja motoričke funkcije pacijenta, smanjenja bola, osposobljavanja pacijenata nakon traume, šloga, operacija. Posao fizioterapeuta zahteva maksimalnu posvećenost, odgovornost i angažovanje oko pacijenta u cilju oporavka.

Da bi odoleli svim izazovima koje ova profesija nosi, veliki broj terapeuta se rekreativno bavi sportom, između ostalih i potpisnica ovih redova koja se rekreativno bavi trčanjem (učestvovala je na nekoliko polumaratona, poslednji Malteški maraton u februaru ove godine gde je osvojila medalju, dole prikazanu u okviru ovog teksta). Veliki broj je učestvovao na Sportskim igrama rehabilitacionih centara Srbije odakle su doneli brojne medalje, zajedno sa lekarima, medicinskim sestrama, tehničkim osobljem.

Dakle, jedan timski duh, vredni i kvalitetni ljudi, predani svom poslu i veliki broj oporavljenih pacijenata je ono što Selters banju čini jedinstvenom u Srbiji.

Urednik rubrike “Banje Srbije”: Rade-Radenko Karalić Urednik rubrike “Banje Srbije”: Rade-Radenko Karalić Priprema: “Medici.com” Priprema: “Medici.com”; DTP: Sretko Bojić DTP: Sretko Bojić

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Mataruška Banja

 Tel. +381 36 541 10 22 Prijemna služba: +381 36 541 10 39  https://www.agensmb.rs E-mail: agens@agensmb.rs

66

M

ataruška banja se nalazi u centralnom delu Srbije, na desnoj obali reke Ibar, udaljena je 8 km od Kraljeva i 170 km od Beograda. Mineralna voda Mataruške banje pripada kategoriji sumporovitih hipertermi. Sadrži značajne količine vodonik-sulfida 16mg/l što je glavna terapeutska vrednost ove vode i ima naročito povoljno dejstvo kod reumatskih bolesti (degenerativna reumatska oboljenja, zapaljenjska reumatska oboljenja u smirenoj kliničkoj fazi. Prirodni faktor, sumporovita termomineralna voda, ima značajan efekat u ginekologiji, kod hroničnih zapaljenja adneksa i kod steriliteta.

Tokom boravka i lečenja u ovoj ustanovi o Vama brine tim lekara (specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije, internista-reumatolog, neurolog), defektolog, fizioterapeuti i medicinske sestre-tehničari.

Indikacije: • Reumatske bolesti: degenerativne bolesti zglobova i kičmenog stuba, zapaljenjski reumatizam (u mirnoj kliničkoj fazi) vanzglobni reumatizam • Stanja nakon oštećenja centralnog i perifernog nervnog Sistema • Posttraumatska stanja i deformiteti koštanozglobnog sistema

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Gamzigrad" Gamzigradska banja

 Tel. +381 19 450-443  https://www.gamzigradskabanja.org.rs

G

amzigradska banja se nalazi u istočnoj Srbiji, 220km jugoistočno od Beograda, a 11km zapadno od Zaječara. Leži na 160m nadmorske visine u meandarskoj dolini donjeg toka Crnog Timoka, na samim njegovim obalama, nedaleko od magistralnog puta Zaječar – Paraćin, kojim se ostvaruje dobra saobraćajna veza u svim pravcima.

INDIKACIONA POLJA • Neurološka oboljenja • Oboljenja srca i krvnih sudova • Reumatska oboljenja • Povrede i oboljenja lokomotornog sistema

U okviru Specijalne bolnice postoji Odeljenje za terapijski i rehabilitacioni tretman koje obuhvata hidroterapiju, termoterapiju, kineziterapiju, radnu terapiju, vakuumterapiju, magnetoterapiju, i terapiju laserom.

HBO - hiperbarična oksigenacija, terapija 100%-kiseonikom pod pritiskom

67

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Majčina dušica

I

ako su antibiotici godinama bili pouzdano sredstvo za lečenje bakterijskih infekcija, bakterije sve više i više stiču rezistentnost na gotovo sve njih. Bilo da se radilo o MRSA, streptokoku, ešerihiji koli, ili klebsieli, susret sa njima danas uglavnom znači dugotrajnu i neizvesnu borbu, a u antibiotike se možemo sve manje uzdati, osim što oni još čine i dodatnu štetu, pošto uništavaju korisne bakterije u crevima, pri čemu remete balans u crevnoj flori i otvaraju put za nekontrolisano razvijanje kandide, što je više nego čest slučaj.

Urinarne infekcije su baš dobar primer za pokazivanje koliko antibiotska terapija postaje svakim danom sve bezuspešnija. Koliko kod antibiotika da se, jedan za drugim, smenjuju, rezultati su, u većini slučajeva, samo privremeno pozitivni, do te mere da mnogi lekari više i ne daju antibiotike pre nego što rezultati urinokulture pokazuju više od 100 000 CFU/ml. Razlog je taj što se prva linija odbrane antibioticima već pokazala neefikasnom. Već je bezuspešna i druga linija, tako da jedino ostaje treća linija odbrane, koja se obično čuva kao zadnja opcija, kada je u pitanju spasavanje života, pa mnogi urolozi smatraju da je bolje da se osoba malo pomuči sa hroničnom infekcijom koja ne ugrožava život, nego da se iskoristi i zadnje sredstvo koje joj može zatrebati da joj spasava život, ako npr. bude u pitanju neki hirurški zahvat.

Da bi slika bila još jasnija, dovoljno je da se samo podsetimo da se pre samo nekoliko decenija tolerisalo 10 000 klica u urinokulturi, dok se danas brojni lekari odlučuju za antibiotike tek kada broj pređe 100 000 klica. To je rezultovalo i pojavom problema vezanog za način rada samih medicinskih laboratorija, jer sada brojne laboratorije i ne rade tačno brojanje, nego u nalazu napišu samo da li se radi o manje, ili o više od 100 000 klica, pretpostavljajući da je ta informacija lekarima dovoljna za donošenje odluke o nužnosti potencijalne antibiotske terapije.

68

Fitoterapija

Lekovito bilje kao tretman kod upornih bakterijskih infekcija

Goran Poletan, fitoterapeut

U takvoj situaciji, kada se javlja pitanje šta ponuditi pacijentu, ako je već prepisivanje antibiotika nesvrsishodno, javio se logičan odgovor: prepisati nešto što će biti barem donekle delotvorno, a neće načiniti bilo kakvu štetu. A da li u tom slučaju postoji bolji izbor od našeg skromnog višemilenijumskog saputnika i saborca u borbi sa bolešću, kojeg smo skoro jedan vek nepravedno zanemarivali? Pogađate, radi se o lekovitom bilju.

Prirodno je, zato, što danas lekari kod hroničnih infekcija urinarnog trakta masovno preporučuju lekovito bilje, koje se koristilo otkako postoje ljudi i lečilo nas je i kada moderni sintetički antibiotici nisu ni postojali. Ko zna koliko je bakterijskih infekcija urinarnog ili respiratornog trakta kroz istoriju izlečeno baš lekovitim biljem, koliko je površinskih rana njima zaceljeno i koliko je ljudi dugovalo život baš zahvaljujući njima, a one su, neopravdano gurnute u ćošak, strpljivo čekale da ih se ponovo setimo i evo, došao je i taj trenutak kada su se svi oni koji su se njima izrugivali, sada postiđeno setili da ih ponovo zamole za pomoć.

A koliko su biljke, u stvari, uvek bile superiorne u odnosu na antibiotike, ali su svesno bile gurane u stranu, potvrđuje ispitivanje našega čaja za urinarne infekcije, koji je još davne 1991. godine testiran u Pokrajinskoj bolnici u Novom Sadu na pacijentima koji su svi već prethodno bili godinama bezuspešno lečeni antibioticima i svi su i dalje imali preko 100 000 klica ešerihije koli u urinokulturi (neki su imali ešerihiju koli zajedno sa bakterijama proteus vulgaris, ili proteus mirabilis). Uglavnom se radilo o hroničnom cistitisu ili pijelonefritisu, a u nekim slučajevima je urin bio mutan, sa prisustvom gnoja.

Pacijentima je zatim davan naš čaj i rađena je urinokultura: posle 7, 14 i 21 dan od početka korišćenja čaja i, na iznenađenje lekara, ni u jednom slučaju nije bilo potrebno više od 21 dan da

bi urinokultura bila sterilna, a u nekim slučajevima je za sterilan nalaz urinokulture bilo potrebno samo 14, a u nekima čak samo sedam dana. O kakvom se rezultatu radilo dovoljno je reći da je čak i u to i takvo vreme, za naš eminentni medicinski časopis “Eliksir”, čiji su uređivački tim činili samo prof. doktori, naš poznati toksikolog prof. Stanulov izjavio da se radi o potencijalnoj zameni za antibiotike.

Rastavić-čudotvorna biljka

Mi gotovo ista iskustva već decenijama imamo i sa bakterijama na površinskim ranama koje teško zarastaju, u respiratornom traktu, kao i sa helikobakterom pilori, crevnom i vaginalnom kandidom i brojnim drugim problemima, ali zdravstveni sistem nije bio spreman da pruži pravu priliku biljnoj terapiji i čak se prema njoj odnosio neprijateljski.

Danas, kada su se ljudi masovno počeli okretati prirodnim tretmanima, slika se u celom svetu potpuno promenila, tako da čak i gotovo sve farmaceutske firme, koje su i najzaslužnije za višedecenijsku satanizaciju biljne terapije, koju su svrstavale u šarlatanstvo, već naveliko bombastično reklamiraju svoje vlastite proizvode, proizvedene na biljnoj bazi, po onoj poznatoj: - Ako nekoga ne možeš pobediti, ti mu se pridruži!

www.ozdravite.com, gp@ozdravite.com Telefoni: Srbija +381 65 43 819 43, BiH +387 66 355 310

Medicina i pravo

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Zastarelost potraživanja naknade nematerijalne štete Kristina Đorđević, advokat, Beograd

Č

lanom 155. Zakona o obligacionim odnosima (“Službeni list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, “Službeni list SRJ”, br. 31/93, Uredba - za vreme ratnog stanja: 22/99, 23/99, 35/99, 44/99), “Službeni glasnik RS”, br. 18/2020) definisana je nematerijalna šteta i to kao nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha. Zakonodavac je kroz član 200. ovog zakona, predvideo da će sud za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu.

Ko drugome prouzrokuje štetu, dužan je da istu nadoknadi ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Osnovni cilj naknade nematerijalne štete je satisfakcija koja oštećenom omogućava da, pribavljanjem određenih materijalnih i duhovnih dobara, kompenzuje fizički i duševni bol, odnosno strah, koje je pretrpeo ili će ih trpeti u budućnosti. Jedno od važnijih pitanja koje se postavlja kod potraživanja naknade kako materijalne, tako i nematerijalne štete jeste rok u kome se tužba za naknadu štete može podneti sudu. Članom 376. Zakona o obligacionim odnosima regulisano je pitanje zastarelosti potraživanja naknade štete. Ovim članom predviđeno je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, a u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala.

Za razliku od materijalne štete, kod nematerijalne štete se trenutak kada je oštećeni saznao za štetu ne poklapa sa trenutkom prouzrokovanja šete - trenutkom kada je šteta nastala. Trenutak od koga, u skladu sa članom 376. Zakona o obligacionim odnosima, počinje da teče rok zastarelosti je trenutak koji se odnosi na prestanak fizičkih bolova i straha, odnosno završetak lečenja

i saznanje da je došlo do trajnog oštećenja zdravlja i životne aktivnosti oštećenog.

Navedeno dovodi do zaključka da potraživanje za svaki vid nematerijalne štete zastareva posebno. Ovakav stav zauzet je i u odluci Vrhovnog kasacionog suda u kojoj je precizirano da štetna radnja kao životni događaj i šteta koja nastaje kada se ispolje posledice po život, telo i zdravlje i njihove manifestacije u vidu pretrpljenih duševnih bolova nisu jedno te isto. Upravo zbog toga, za početak roka zastarelosti potraživanja nije bitno kada se oštećenik obratio lekaru odgovarajuće struke, kada je uspostavljena dijagnoza i kada je oštećeniku to saopšteno, već kada je bolest po redovnom medicinskom toku prešla u hroničnu fazu i tako poprimila oblik konačnog stanja, koje je trajno i zahteva lečenje do kraja života.

Primer iz sudske prakse: OBLIGACIONO PRAVO – NAKNADA ŠTETE – Zastarelost potraživanja nematerijalne štete Za početak objektivnog roka zastarelosti potraživanja nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti nije bitno kada se oštećenik obratio lekaru odgovarajuće struke, kada je uspostavljena dijagnoza i kada je oštećeniku to saopšteno, već kada je bolest po redovnom medicinskom toku prešla u hroničnu fazu i tako poprimila oblik konačnog stanja, koje je trajno i koje zahteva lečenje do kraja života.

Iz obrazloženja: Odredbom člana 376. stav 1. ZOO propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo.

Stavom 2. istog člana propisano je da u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kada je šteta nastala. Protekom objektivnog roka zastarelosti potraživanje u svakom

slučaju prestaje, nezavisno od toga da li je i kada oštećeni saznao da su posledice oboljenja trajne i da se njegovo zdravstveno stanje daljim lečenjem neće poboljšati.

U konkretnoj pravnoj stvari, kod utvrđivanja da li je neko lice pretrpelo nematerijalnu štetu, u kom trenutku i obimu, pre svega, treba istaći da štetna radnja kao životni događaj i šteta koja nastaje kada se ispolje posledice po život, telo i zdravlje i njihove manifestacije u vidu pretrpljenih duševnih bolova, nisu jedno te isto. Zbog navedenog, za početak objektivnog roka zastarelosti potraživanja nije bitno kada se oštećenik obratio lekaru odgovarajuće struke, kada je uspostavljena dijagnoza i kada je oštećeniku to saopšteno, već kada je bolest po redovnom medicinskom toku prešla u hroničnu fazu i tako poprimila oblik konačnog stanja, koje je trajno i zahteva lečenje do kraja života. Subjektivni rok teče u okviru objektivnog roka, pa protekom objektivnog roka zastarelosti potraživanje u svakom slučaju prestaje. Tužilac je za vreme NATO agresije bio na teritoriji Kosova i Metohije sve do 20. 6. 1999. godine, nakon čega je imao akutne simptome bolesti PTSP u trajanju od šest meseci. Bolest je zadobila hronični oblik, konačno stanje koje je neograničeno i trajno i zahteva lečenje do kraja života, krajem 1999. godine, od kada je počeo da teče objektivni rok zastarelosti od pet godina iz člana 376. stav 2. ZOO koji se računa od dana nastanka štete. Kod takvog stanja, tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je po isteku zastarnog roka, 8. 9. 2014. godine pa je, suprotno revizijskim navodima, pravilno drugostepeni sud zaključio da je osnovan prigovor zastarelosti tužiočevog potraživanja istaknut od strane tužene i odbio tužbeni zahtev.

(Presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1126/21, od 1.6.2022) 69

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

K

linika za grudnu hirurgiju osnovana je u prošlom veku, davne 1933. godine. Od 1933. godine bila je stacionirana u zgradi Instituta za TBC, potom Klinike za pulmologiju i danas je u novoj zgradi UKCS. Jedna je od najznačajnijih medicinskih institucija u Srbiji i regionu.

Prve grudnohirurške intervencije rađene su u zgradi današnje Klinike za pulmologiju koja je sazidana 1932. godine, kao bolnica za grudobolne, i bila je deo Opšte državne bolnice u Beogradu. To je bila lepa i prostrana zgrada, sa svih strana okružena terasama. Imala je 145 kreveta i tri odeljenja, grudno interno, grudno hirurško i grudno dečje odeljenje. Doktor Bogdan Kosanović (1892-1964) imenovan je za šefa odseka 1933. a od 1935. godine je šef novoosnovanog Odeljenja za grudnu hirurgiju pri Opštoj državnoj bolnici.To je prvo odeljenje za grudnu hirurgiju u Srbiji. Uspešne torakoplastike 1935.godine izvode doktor Kosanović i njegovi saradnici. Počele su da se rade opširne torakoplastike i to su, kako piše dr Kosanović, prvi slučajevi uspešno operisanih i izlečenih bolesnika u Beogradu.

S pravom se može reći da je profesor Bogdan Kosanović otac grudne hirurgije u Srbiji. Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti profesor Kosanović postao je 1963. godine

UKC Srbije u Beogradu

Devedeset godina Klinike za grudnu hirurgiju 1933-2023.

Pripremila: Prim. dr Nada Vasić

70

lestima, ehinokokozom, apscesima pluća, tumorima bronha i medijastinuma, bronhiektazije i drugo. U rad odeljenja, postepeno se uvode svi savremeni hirurški i dijagnostički postupci, vezani za patologiju pluća. Prvih godina po osnivanju još se radi poneka torakoplastika i ekstrapleuralna pneumonoliza. Izvađene su skoro sve tzv. “plombe, često se izvode i mnoge “dekortikacije”. Razvoj savremene grudne hirurgije započinje u Institutu prvim uspešno učinjenim resekcijama pluća, u početku zbog tuber-

Dolaskom docenta Milića Grujića na čelo Instituta za plućne bolesti NR Srbije 1952. godine, otvara se mesto šefa Hirurškog odeljenja na koje biva postavljen doktor Manojlo Budisavljević (1919-1991). Doktor Budisavljević radi na Ftiziološkoj klinici od 1950. godine. Prve resekcije pluća se izvode 1953. godine uz stručnu pomoć koju su im pružili profesori Voja Stojanovic, Ivo Popović Đani, Ljubomir Rašović i anesteziolog doktor Sever Kovačev. Već od 1956/1957. godine počeli su samostalno da rade resekcije pluća (lobektomije, pulmektomije i pleuropulmektomije) kako kod bolesnika sa tuberkulozom, tako i kod bolesnika sa drugim plućnim bo-

kuloze, a kasnije i tumora pluća. Stvara se “hirurška škola”, sposobna da nastavi i dalje razvija hiruršku službu. Medicinski tim profesora Budisavljevića činili su hirurzi: Igor Čabak, Jelena Đukić, Miša Vujošević, Slavica Malenić, Đorđe Siber, Anastas Nikolić, Ljubomir Rimsa i anesteziolog Radmila Mladenović. Relativno kratko vreme posle prvih inostranih saopštenja, profesor Budisavljević je 1973. godine uradio prvu parcijalnu resekciju traheje sa terminoterminalnom anastomozom. Izvode se i korekturne i plastične operacije na velikim bronhima “sleeve” resekcije i prve sleeve lobektomije u ondašnjoj Jugoslaviji.Tokom narednih 12 godina doktor Budisavljević

Hirurški tim

Bogdan Kosanović

Posle završetka Drugog svjetskog rata, za direktora Grudne klinike postavljen je profesor dr Jevrem Nedeljković (1888-1977) a za šefa Hirurškog odeljenja doktor Milić Grujić (1905-1995).

Stvaraju se uslovi za organizovaniji rad.

Uporedo sa osnivanjem novih ftizioloških ustanova i sada “Ftiziološkom klinikom”, kao centralnom ustanovom, hirurški postupci u lečenju plućne tuberkuloze postaju rutinski. Već 1948. godine dr Grujić objavljuje monografiju “Hirurško lečenje plućne tuberkulo-

ze” u kojoj prikazuje rezultate izvedenih pneumoliza (ekstrapleuralni pneumotoraks) i torakoplastika. Pored ovih i drugih torakohirurških postupaka znatno se unapređuju dijagnostički postupci (bronhološki, spirometrijski) i tako stvara osnova za savremenije hirurško lečenje plućnih bolesti. Doktor Grujić je u svom timu grudno-hirurške klinike imao doktore: Igora Čabaka, Maneta Budisavljevića, Nikolu Ivkovića i kratko vreme doktore na specijalizaciji Dragomira Žunića i Miomira Petkovića.

Z D R AV S T V O Opšta državna bolnica, grudno odeljenje

sa svojim timom je uradio preko 70 resekcija traheje sa termino-terminalnom anastomozom, dve resekcije centralne karine i devet implantacija Nevill-ove trahealne proteze. Početkom osamdesetih godina profesori Budisavljević i Lotina uradili su i dve resekcije gornje šuplje vene sa implantacijom grafta, uz resekciju pluća sa tumorom. Veliki značaj poklonjen je invazivnoj dijagnostici grudnog koša. Usavršena je rigidna bronhoskopija u opštoj anesteziji u

Mane Budisavljević, direktor 1975

Mane Budisavljević i Grujić Laban

drugoj polovini šeste decenije prošlog veka da bi joj se 1973. godine pridružila i fleksibilna fiberoptička bronhoskopija.

Prednja medijastinoskopija po Carlensu rađena je samo dve godine posle uvođenja ove metode u upotrebu u svetu 1965. godine kao prva u tadašnjoj Jugoslaviji, a nešto kasnije i prednja medijastinoskopija po Chamberlain-u.

Početkom sedamdesetih godina uvedene su i perkutane aspiracione iglene biopsije promena u grudnom košu po Nordenstrem-u. Nabavka posebne opreme omogućila je razvoj angiološke dijagnostike. Posle obuke u Belgiji, početkom sedamdesetih godina, doktor Đorđe Siber rutinski primenjuje kateterizaciju desnog srca i sve kontrastne angiološke metode od angiografije pluća i aortografije do selektivne kateterizacije bronhijalnih arterija. Profesor Mane Bu-

disavljević smatra se rodonačelnikom moderne grudne hirurugije u Srbiji.

Po odlasku profesora Budisavljevića u penziju na čelo grudne hirurgije dolazi prva žena profesorka Slavica Malenić (1927-2002) koja na ovom mestu ostaje osam godina. Profesorka Malenić asortimanu torakohirurših mogućnosti

Dr Stupnik, VATS operacije 2018.

-

SRBIJA

tima pridodaje sleeve pneumonektomije, usavršava perkutane biopsije pod ultrazvučnim vođenjem i uvodi postoperativnu hemoterapiju. Posebno je bila važna njena spretnost i obuka osoblja u interventnim bronhološkim procedurama kod male dece, a često je i sama vodila anesteziju u toku operacija ili nekih intervencija. Profesorka Slavica Malenić, svojom stručnošću i radnom energijom, bila je uzor i utirala put sledećim generacijama žena u grudnoj hirurgiji. U Srbiji danas na 15 hirurga muškaraca dolazi jedna žena hirurg. Na Klinici za grudnu hirurgiju taj procenat je znatno veći jer su u svakoj generaciji bile jedna ili dve doktorke. Danas na našoj klinici su četiri žene grudni hirurzi.

Od 1992. godine grudnu hirurgiju vode docenti Dragan Mandarić (19462021) i Radoslav Jaković (1949-2014).

Mladi hirurški tim Klinike za grudnu hirurgiju, predvođen docentima Mandarićem i Jakovićem, prikazuju na mnogim domaćim i internacionalnim skupovima rezultate hirurskog lečenja, prevashodno karcinoma pluća.

Tokom prvih deset godina (19922002) broj torakohirurških zahvata povećan je za 60%, a učešće karcinoma bronha raste sa 50% na preko 80% svih operativnih zahvata. Pomerene su granice operabilnosti tumora sa 20% na 35%. Proširene i intraperikardne pneumonektomije postale su standard u hirurškom lečenju odmaklog karcinoma bronha. Rade se sleeve resekcije plućnih arterija, resekcije centralne karine sa implantacijom levog glavnog bronha u intermedijarni. Broj sleeve pneumonektomija dostigao je 70, a sleeve lobektomija preko 200. Resecirani su vena cava, arteria subclavia uz interpoziciju graftova. Kombinuju se resekcije pluća sa resekcijama jednjaka.

Za direktora Centra za grudnu hirurgiju doktor Mandarić postavljen je 1996. godine. Bio je i pravi pionir u pulmološkoj invazivnoj dijagnostici. Sredinom osamdesetih godina prošlog veka počeo je da radi i invazivne terapijske bronhološke procedure (brahiterapija, endoluminalna tumorektomija). Profesor Mandarić je započeo ozbiljnu organizaciju multidisciplinarne saradnje stručnjaka različitih specijalnosti, prevashodno radiologa, onkologa, kardiologa i fizijatara.

Institut za plućne bolesti KCS se od 2010. godine razdvaja na Kliniku za grudnu hirurgiju i Kliniku za pulmologiju.

Poslednji direktor Instituta, a prvi direktor 71

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

novoosnovane Klinike za grudnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije bio je profesor Radoslav Jaković (1949-2014) Profesor Jaković je sa svojim saradnicima napisao i tri kapitalna dela: “Grudna hirurgija - tumori pluća - dijagnostika i hirurško lečenje” 2000. godine, a 2004. “Grudnu hirurgiju“. Posthumno mu je 2018. godine objavljena knjiga “Tretman malignih tumora pluća i pleure – stavovi i dileme”.

Profesor Jaković je prepoznavao važnost novih dijagnostičkih i terapijskih metoda.

Zaslužan je za uvođenje video-asistirane torakoskopske hirurgije i ultrazvučne dijagnostike u grudnoj hirurgiji u saradnji sa radiologom doktorkom Ružom Stević od 1997. godine.

Profesor Dragan Subotić vodi Kliniku za grudnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije od 2013-2016.godine. U periodu kada je profesor Subotić bio na čelu grudne hirurgije 2015. godine urađen je najveći broj operacija od osnivanja

Dokumentarni film „90 godina grudne hirurgije u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije u Beogradu“ biće premijerno prikazan na Trećem zajedničkom sastanku torakalnoh anesteziologa i hirurga jugoistočne Evrope koji će biti održan u Beogradu od 19-21. aprila 2023. godine. Film je posvećen pionirima torakalne i plućne hirurgije. Autor filma je primarijus dr Nada Vasić.

Dr Stupnik i ekipa sa grudne hirurgije, Jubilej 2018.

klinike, preko 700. Profesor Subotić je uspostavio saradnju sa prof. Hirtgenom iz Koblenza, u edukaciji za standardne VATS resekcije. Posle edukacije dr Baščarevića i dr Moskovljevića u Koblenzu i boravka prof. Hirtgena u Klinici, prvu VATS resekciju su uradili prof. Subotić i prof. Hirtgen, 2016. godine, a prvu samostalnu VATS lobektomiju je uradio tim na čelu sa dr Baščarevićem i dr Moskovljevićem 2017. godine. Svojim angažovanjem u Evropskom respiratornom i Evropskom torakalnom udruženju profesor Subotić bio je promoter srpske grudne hirurgije na međunarodnim skupovima. Urednik je Evropske monografije o hirurškom lečenju infekcija pluća i pleure, a autor je i više poglavlja u međunarodnim monografijama i udžbenicima.

72

Od 2016. godine profesorka Maja Ercegovac je direktor Klinike za grudnu hirurgiju. U rukovodećem timu Klinike su još i pomoćnici docent Milan Savić i Ass. dr Slaviša Baščarević. U toku njenog rukovodećeg mandata počela je da se održava škola hirurgije velikih disajnih puteva, uz rešavanje složenih postproceduralnih komplikacija (postintubacione stenoze traheje i trahe-ezofagealne fistule). Uspostavljena je i intenzivnija saradnja sa Urgentnim centrum i poboljšano hirurško rešavanje kompleksnih povreda grudnog koša. Proširuje se saradnja sa svetskim centrima za VATS i transplantacije pluća. Zahvaljući saradnji sa prof. Klepetkom i prof. Langom, na šestomesečnom fellowship-u u oblasti transplantacie pluća u AKH u Beču 2019-2020.

Kongres respiratorne medicine Srbije 2013. hotel Metropol

godine boravio je dr Slaviša Baščarević.

Docent Savić je 2019. godine bio na internacionalnom VATS kursu na Univerzitetu Tongi u Kini, kod dr Diega Gonzaleza Rivasa, koji je održao i masterclass na Klinici. Doktor Marko Kostić je kao stipendista francuske vlade proveo godinu dana (2019) u Univerzitetskom centru u Ruanu.

Dalji razvoj minimalno invazivne hirurgije i edukacija svih lekara je postignuta izuzetnom saradnjom sa KC Ljubljana i dr Tomažom Štupnikom.

Urađene su administrativne, tehničke pripreme i edukativne pripreme za početak transplantacije pluća. Klinika za grudnu hirurgiju za vreme pandemije Covid -19 nastavila je svoj rad u smanjenom obimu i u novim, otežanim epidemiološkim uslovima.

Na Klinici za grudnu hirurgiju danas se obavljaju sve savremene grudnohirurške operacije, sa izuzetkom transplantacije pluća. Godišnje se obavi preko 600 velikih torakohirurških zahvata i oko 1000 manjih dijagnostičkih i terapijskih intervencija.

Od marta 2022. godine, Klinika za grudnu hirurgiju se preseljava iz stare zgrade u novi moderan objekat Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i smešta se na 11. sprat. Tako se prvi put fizički razdvajaju pulmolozi i grudni hirurzi, čija je neposredna saradnja trajala od 1933. godine do danas.

Prof. Maja Ercegovac i dr Nada Vasić

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

У организацији Института за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања”, Ниш

Национални Конгрес са међународним учешћем

Актуелности у кардиологији 2023. од 11. до 13. маја 2023. године У Институту за лечење и рехабилитацију ,,Нишка Бања”

https://radonnb.co.rs/

73

Z D R AV S T V O

П

-

SRBIJA

рошла су два века од рођења Луја Пастера (1822–1895). Задужио је човечанство својим открићима толико да се целокупна медицина дели на ону пре Пастера и после. Иако није био лекар, откривао је највеће тајне света невидљивих организама који су узимали велики данак у смртности човечанства. Зато га с правом називају његовим спасиоцем. Овом приликом желимо да обележимо два века од рођења Луја Пастера и век од оснивања Пастеровог завода у Новом Саду. У његовој непосредној близини становао је њен први директор др Адолф Хемпт, Белгијанац, који је направио Хемптову вакцину, чувену у свету. У тој дрвеној бараци отворен је Музеј медицине о којем смо раније писали. Др Драго Његован као директор Музеја Војводине (кога је за Музеј медицине заинтересовао акад. мед. Владимир Јокановић) и проф. др Душан Лалошевић, ос-

Сећање на великог истраживача у граду на Дунаву, Новом Саду

Посвећено Лују Пастеру, Пастеровом заводу и Музеју медицине Великани чија имена не бледе

нивачи су Депанданса „Пастеровог завода”. Тако је дрвена барака, дата као део ратне одштете после Првог светског рата, постала трајни чувар предмета и сећања на доба када се одвијала борба са злокобним вирусом беснила. Био је

74

потребан велики рад, знање, интуиција и посвећеност да би у борби са вирусом победио човек! У ту част објављујемо ове прилоге. Др Славица Жижић Борјaновић, микробиолог

У мојој некадашњој лабораторији у Институту за заштиту здравља Србије „Др Милан Јовановић Батут” деценијама стоји фотографија др Емила Руа, другог по реду директора Пастеровог института у Паризу. Некадашњи микробиолози Централног хигијенског завода одлазили су на усавршавање у Париз и са пута доносили успомене. Били су, како се тада говорило, „француски ђаци”. Међу њима и чувени шеф бактериолошке службе др Љубомир Јовановић. Дужни смо да све наше претходнике чувамо у трајном сећању и да се тако одужујемо онима који су чинили велика открића и спасавали човечанство до опаких болести. Не смемо никада заборавити да је проф. др Милан Јовановић Батут, деведесетих година 19. века, био на специјализацији по великим европским центрима, а свет микроба откривао је код Луја Пастера у Паризу. Његови тадашњи ученици били су будући проналазачи других организама, узрочника зараза, по којима су и добили име – Клебс, Лефлер… Има ли веће привилегије него бити у таквом друштву. У Пастеровом музеју у Паризу чувају се и разгледнице које је слао проф. др Милутин Ђуришић, оснивач некадашњег Института за микробиологију у Београду. По сведочењу једне од снаха, кустос музеја чувши одакле су и да желе да виде шта има од успомена на нашег др Милутина Ђуришића, изненађено је рекла: „Сада сте ви овде домаћини, а ја сам гост”. Треба ли већег признања и личног и за целу микробиолошку струку од овог исказа. Треба га добро запамтити!

Z D R AV S T V O

medicinska revija medical review

-

SRBIJA

UDK: 579:929 Пастер Л.

61(497.11)(091)"19/20"

Lalošević D. n MD-Medical Data 2022;14(3): 061-063

Uvodnik / Editorial

Correspondence to: Prof. dr Dušan Lalošević

Pasterovo društvo Novi Sad Hajduk Veljkova 1 21000 Novi Sad pasteuri@mts.rs

DVA VEKA OD ROđENJA LUJA PASTERA I NJEgOV UTIcAJ NA zDRAVSTVENU KULTURU U SRBIJI BIcENTERARy OF LOUIS PASTEUR AND HIS IMPAcT ON HEALTH cULTURE IN SERBIA Dušan Lalošević Pasterovo društvo Novi Sad

Sažetak Ključne reči Pastеrov zavod, Pastеrovo društvo, muzеj, Novi Sad, Srbija

Key words Pasteur Institute, Pasteur Society, museum, Novi Sad, Serbia

U Francuskoj ali i širom sveta obeleženo je 200 godina od rođenja Luja Pastera (Louis Pasteur, 1822-1895). Mnoge države izdale su prigodne poštanske marke sa Pasterovim likom, održani su brojni naučni simpozijumi i izložbe, u njegovom rodnom mestu Dolu u Francuskoj održana je katolička misa u crkvi gde je sam Paster kršten. Manje od godinu dana posle vakcinacije Žozefa Majstera protiv besnila, Paster je dobio orden Sv. Save 1. reda 1886. godine od kralja Milana Obrenovića. Dr veterine Antonije Kobliška, jedan od prvih veterinara u Srbiji, napisao je 1895. da je Pasterovo otkriće vakcine protiv besnila najveće otkriće 19. veka. Dr Milan Jovanović Batut bio je lično na usavršavanju kod Pastera. Prvi Pasterov zavod u Srbiji osnovan je 1900. u Nišu, a posle 1918. po celoj Kraljevini SHS onivani su Pasterovi zavodi i druge preventivnomedicinske ustanove. Da bi se ova tradicija nastavila, u Novom Sadu je 2008. osnovano Pasterovo društvo kao udruženje građana, koje je zvanično registrovano 2010. godine, sa ciljem da izdaje medicinski časopis, da promoviše novosadski Pasterov zavod kao spomenik kulture i organizuje muzej medicine. Pasterovo društvo u Novom Sadu obeležilo je Pasterov 200. rođendan održavanjem skupšine na kojoj je pored Pastera, odata počast i osnivaču Pasterovog zavoda u Novom Sadu, dr Adolfu Hemptu.

UVOD Osnivanje Pasterovih zavoda u Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji bilo je kamen temeljac u razvoju moderne medicine kod nas. Prvi srpski Pasterov zavod osnovan je 12 godina posle pariskog, 1900. godine u Nišu. Pasterov zavod u Novom Sadu, podignut 1921-22, zahvaljujući osnivaču i prvom direktoru dr Adolfu Hemptu (1874-1943), ubrzo je postao jedini proizvođač vakcine protiv besnila u Kraljevini Jugoslaviji. Tehnologija proizvodnje mrtve vakcine po Hemptu kao najbolja u svetu prihvaćena je pre i za vreme Drugog svetskog rata u većini evropskih država, Čehoslovačkoj, Nemačkoj, Austriji, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, proizvođena je pod Hemptovim imenom čak decenijama posle njegove smrti. Od 1925, kada je dr Hempt publikovao rad o svojoj vakcini protiv besnila u Analima Pasterovog instituta u Parizu, koju godinu smatramo početkom njegove tehnologije, proizvodnja ove vakcine je trajala do početka osamdesetih u većini nabrojanih zemalja, a najduže u Mađarskoj do 1989. godine. Tako je Hemptova vakcina živela oko 64 godine, daleko više od originalne Pasterove tehnologije koja je brzo napuštena, kao i od glavne modifikacije Pasterove vakcine koju je dao njegov

učenik iz Mađarske, dr Endre Heđeš (Högyes), čija vakcina je trajala oko 50 godina, do prihvatanja Hemptove i u Mađarskoj 1942. godine.1,2,3

Slika 1. Pozivnica na godišnju skupštinu Pasterovog društva u Novom Sadu 27.12.2022.

Lalošević D. n MD-Medical Data 2022;14(3): 061-063

75

Z D R AV S T V O

62

-

SRBIJA

MD MEDIcAL DATA / Vol. 14 NO 3 / Decembar 2022.

Važne datume iz istorije rabiologije, 200 godina od rođenja Luja Pastera i 80 godina od smrti dr Adolfa Hempta, 2023. godine obeležava Pasterovo društvo u Novom Sadu, kroz niz planiranih manifestacija, počev od Skupštine održane na rođendan Luja Pastera 27. decembra 2022. godine

pljen je Ugovor ove dve institucije kojim je regulisan rad Medicinske muzejske zbirke u Pasterovom zavodu kao depandansa Muzeja Vojvodine aприла 2018. Timе su sе stеkli uslovi da sе postеpеno formira stalna postavka, a dragocеni arhivski i fotografski matеrijal o zdravstvu prе Drugog sv. rata komplеtno istraži i sačuva.

Komplеks Pastеrovog zavoda u Novom Sadu kao zaštićеni spomеnik kulturе zbog svog značaja za istoriju zdravstvеnе kulturе, a manjе i zbog arhitеktonskih vrеdnosti zgrada, Pastеrov zavod u Novom Sadu proglašеn jе zaštićеnim spomеnikom kulturе. Prеma Službеnom listu R. Srbijе iz 2001. godinе, komplеks Pastеrovog zavoda kao spomеnika kulturе obuhvata tri dеla, glavnu zgradu iz 1921, Hеmptovu drvеnu kuću iz 1922, kao i bistu Luja Pastеra iz 1932. godinе koja je postavljena ispred glavne zgrade 1971, povodom proslave 50 godina zavoda. U dеlovodnom protokolu Upravе za Baranju, Bačku i Banat od sеptеmbra 1921. godinе postoji zabеlеška da sе građеvinskoj dirеkciji stavi na raspolaganjе 350.000 dinara za zidanjе Pastеrovog zavoda u Novom Sadu (Arhiv Vojvodine, Novi Sad)1. Do juna 1922. godinе završеna jе еlеgantna mala zgrada sa tri еtažе u koju su počеli da dolazе pacijеnti na vakcinaciju protiv bеsnila.

Drvеna kuća u nеposrеdnoj blizini montirana jе 1922. godinе kao kadrovski stan dirеktora dr Hеmpta, a od rеparacija od Nеmačkе za Prvi svetski rat.4 Od početka rada, u glavnu zgradu Pasterovog zavoda useljen je godinu dana stariji Bakteriološki zavod u Novom Sadu, koji je počeo rad u podrumskim prostorijama jedne od zgrada novosadske bolnice.5 Njegovom prvom direktoru dr Petru Švarcu podignuta je spomen bista ispred zavoda 2021. godine, rad prim. dr Vladimira Jokanovića, maksilofacijalnog hirurga u penziji i jednog od glavnih inicijatora osnivanja muzeja u Pasterovm zavodu. Ispred zavoda ranije su postavljene biste dr Jovana Apostolovića (oko 1730-1770), prvog lekara Srbina i prvog lekara u Novom Sadu, kao i prof. dr Milana Jovanovića-Batuta (1847-1940), jedinog neposrednog učenika Luja Pastera u srpskom narodu, obe takođe rad dr Jokanovića. Na fasadi glavne zgrade zavoda nalaze se reljefi u bronzi dr Adolfa Hempta i dr Milana Nikolića, njegovog naslednika, koje su postavljene pod nadzorom zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada i time postale istorijske znamenitosti, a takođe su autorski rad dr Jokanovića, člana Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva i člana uprave Pasterovog društva u Novom Sadu.

Osnivanje muzeja medicine u Pasterovom zavodu Posle niza godina inicijativa i priprema, početkom 2018. godine Pokrajinska vlada Vojvodine dala je saglasnost za osnivanje muzeja u Pasterovom zavodu, dopisom Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo broj: 138-02 2834/2017 od 28.02.2018. Resorni Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama prethodno je dao svoje Mišljenje broj: 137-451-2/2018-3 od 26. februara 2018. kojim podržava osnivanje muzeja u Pasterovom zavodu u okviru Muzeja Vojvodine. Posle izmena statuta Muzeja Vojvodine i Pasterovog zavoda, sklo-

Slika 2. Portret Luja Pastera koji je doneo dr Adolf Hempt 1927 na razglednici štampanoj povodom inicijative za osnivanje muzeja u Pasterovom zavodu u Novom Sadu 2002. godine

Mobilijar muzeja u Glavnoj zgradi Pastеrovog zavoda Prvi je dr Hempt počeo sa prikupljanjem vrednih artefakata koji danas čine muzejsku postavku unutar Pasterovog zavoda u Novom Sadu. Muzejska kolekcija nastala je dobrovoljnim prilozima građana, uglavnom pacijenata, koje je namenski prikupljao dr Hempt kao Pasterov fond i koji su omogućili podizanje reprezentativne Pasterove biste, dela vajara Milorada Jovanovića iz 1932, plaćene 9.000 dinara. gipsani odlivak ove biste nalazi se u biblioteci zavoda. Iz ovog fonda dr Hempt je kupio i reprezentativnu Pasterovu sliku, ulje na platnu димензија 115x95 цм, delo Pjera Petija iz 1893, kada je bio na Prvoj međunarodnoj konferenciji o besnilu u Parizu 1927. godine.

Slika je plaćena 3320 dinara. Namеštaj kabinеta dirеktora koji obuhvata dvе kožnе fotеljе i dvosеd, mali klupski okrugli sto i pisaći sto, kao i komodu sa fiokama i vitrinu za knjigе, autеntičan jе mobilijar Pastеrovog zavoda. Odluka o stavljanju Pastеrovog zavoda pod zaštitu kao spomеnika kulturе pominje: „Najvrеdniji dеlovi еntеrijеra su sačuvani kabinеt osnivača zavoda dr Hеmpta...“ (Sl.glasnik RS 48/2001, str.2). Postoji podatak da jе namеštaj kabineta rađеn kod tapеtara Šеparovića u Dubrovniku 1929. godinе.6 Bista kralja Milana, rad prim. dr Vladimira Jokanovića, stoji u kabinеtu dirеktora kao podsеćanjе da jе kralj odlikovao Pastеra ordеnom Sv. Savе prvog rеda 1886. godinе i Uvodnik/ Editorial

76

Z D R AV S T V O

Medicinska revija

omogućio osnivanjе prvog srpskog Pastеrovog zavoda u Nišu 1900. U kolekciji spomen-bista lekara nalaze se portreti najuglednijih novosadskih i srpskih lekara u novijoj istoriji, od dr Jovana Apostolovića do prof. dr Vladete Jerotića, a delo su prim. dr Vladimira Jokanovića.

-

SRBIJA

Medical review

63

U današnjoj medicinskoj muzejskoj zbirci veliki darodavac je prof. dr Milana Obradović (kolekcija medicinskih instrumenata dr Milana Simonovića), kao i prof. dr Ljiljana Somer (kolekcija nameštaja kabineta sudije

Milana Minovića), dr Dejan Jovanović (kolekcija lovačkih trofeja prof. dr Vojislava Jovanovića), prim. dr Vladimir Jokanović, (kolekcija spomen-bista starih lekara Novog Sada), kao i mnogi drugi donatori manjeg broja predmeta.1 Sama kolekcija Pasterovog zavoda u kojoj su bile unikatne mašine za proizvodnju vakcine po Hemptu, uništena je nebrigom uprave Pasterovog zavoda između 2003-2009. godine, bačena kao staro gvožđe.6 Od ove kolekcije ostale su izvanredne fotografije i svega nekoliko predmeta, mikroskopa i sitnog inventara, privatnom inicijativom nekoliko zaposlenih.

Slika 3. Dr Ilija Ognjanović-Abukazem i prof. dr Vladeta Jerotić, biste iz kolekcije prim. dr Vladimira Jokanovića

Slika 4. Stalna postavka u Hemptovoj kuci, detalj, dizajn Jelene DobrovićBojanović i Vladimira Vranjkovića iz Muzeja Vojvodine

Muzеjska postavka u Hemptovoj kući

Abstract In France and around the world, the 200th anniversary of the birth of Louis Pasteur (Louis Pasteur, 1822-1895) was celebrated. Many countries issued commemorative postage stamps with Pasteur’s portrait, numerous scientific symposia and exhibitions were held, in his birthplace Dole in France, a catholic mass was held in the church where Pasteur himself was baptized. Less than a year after vaccinating Joseph Meister against rabies, Pasteur received in 1886 the 1st Order of St. Sava from King Milan Obrenović. Dr. Antonije Kobliška, one of the first veterinarians in Serbia, wrote in 1895 that Pasteur’s discovery of the rabies vaccine was the greatest discovery of the 19th century. Dr. Milan Jovanović Batut was personally trained by Pasteur. The first Pasteur Institute in Serbia was founded in 1900 in Niš, and after 1918 Pasteur Institutes and other preventive medical institutions were errected throughout the Kingdom of Jugoslavia. In order to continue this tradition, the Pasteur Society was founded in Novi Sad in 2008 as a citizens’ association, which was officially registered in 2010, with the aim of publishing a medical journal, promoting the Novi Sad Pasteur Institute as a cultural monument and organizing a museum of medicine.

The Pasteur Society in Novi Sad marked Pasteur’s 200th birthday by holding an assembly where, in addition to Pasteur, the founder of the Pasteur Institute in Novi Sad, Dr. Adolf Hempt, was honored.

LITERATURA 1. Lalošević D, Dobrić S. Od vakcine do muzeja – 100 godina Pasterovog zavoda u Novom Sadu. Muzej Vojvodine, 2022, 1-292.

2. Лалошевић, Д. Др Адолф Хемпт и оснивање Пастеровог завода у Новом Саду. Медицински факултет Нови Сад, 2008.

3. Лалошевић, Д. Адолф Хемпт (18741943). У: Ђорђевић В, уредник. Живот и

дело српских научника, књига 14, САНУ Београд, 2014, 1-36.

4. Лалошевић, Д. Живот у Хемптовој кући. Свеске Матице српске - грађа и прилози за културну и друштвену историју, серија природних наука, св. 14, 2012, стр. 2935.

5. Лалошевић Д. Пастеров, Бактериолошки, Епидемиолошки и Хигијенски Завод у Новом Саду –

Заједничка историја од 1920-1941. године.

11. Конгрес историчара медицине „800 година српске медицине”, Београд, 1619.09.2020. 1-11.

6. Лалошевић, Д, Буловић, Г. Историјскo и културно наслеђе Пастеровог завода у Новом Саду. Споменица 95 година Пастеровог завода у Новом Саду, Нови Сад, 2016, 71-90.

< The paper was received / Rad primljen: 31.11.2022.

Accepted / Rad prihvaćen: 27.12.2022.

Lalošević D. n MD-Medical Data 2022;14(3): 061-063

77

Z D R AV S T V O

78

-

SRBIJA

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

79

Z D R AV S T V O

80

-

SRBIJA

GODINA XI BROJ 110.

APRIL 2023.

83

N M K

Промоција књиге „Историја једног времена“

Омаж требињским бијелим мантилима Вукашин (Петров) Лугоња, доктор, писац и хуманиста, рођен је 1949. године у Дубровнику. Поријеклом је из Ивице, села Лугоња, у општини Љубиње. Медицински факултет је завршио у Сарајеву, а специјализацију из анестезиологије са реаниматологијом у Београду, гдје је стекао звање примаријус. Живио је са родитељима у Требињу, гдје се оженио и засновао породицу. Са супругом Мирјаном има сина Петра и кћерку Јелену. Радио је у Медицинском центру у Требињу гдје је био први специјалиста из поменутих области медицине. Оснивач је интензивне његе у Општој болници у Требињу и био је њен начелник. Увео је најсавременије методе анестезије у разне хируршке гране Опште болнице у Требињу, примијенио први пут респиратор - вјештачка плућа у интензивној њези. Био је предавач у Медицинској школи у Требињу. Зачетник је акупунктуре и терапије бола коју је завршио на Војномедицинској академији у Београду, упоредо са пост-дипломским студијама. Радио је у Гинеколошко-акушерској клиници Медицинског факултета у Београду. Поред највећег стручног признања примариус, био је и ментор из анестезиологије. Такође, радио је и на Очној клиници Клиничгог центра Србије. Оснивач је приватне праксе „Породични доктор”. За вријеме рата 1991-1995. године био је предсједник секције здравства за Херцеговину у Удружењу Срба из БиХ у Београду. Тада је добровољно радио у болници у Требињу и сав приход поклонио тој болници. Сада ради у првој приватној специјалној гинеколошкој болници за стерилитет у Београду. Као човјек, доктор и хуманиста стално је присутан у свом завичајном Љубињу у Херцеговини. Прим. др Вукашин Лугоња 2021.

84

године издаје књигу под називом „Историја једног времена“, поводом 55 година требињске болнице (1966-2021) Како аутор каже, ова књига спаја човјека са човјеком, вијек са вијеком, рађена да премости вијекове. „Овом књигом потврђујемо легитимност наше историчности, без које нема ни идентитета. Без тога нема ни осјећаја живота. Постоји много разлога који спречавају да једни другима будемо ближе, а ова књига показује да постоји ток супротних нити да се стиже до највећих блискости“, казао је Лугоња.

Доктор Лугоња је у требињској болници радио нешто више од деценије, а одселио је прије 35 година, сакупио снагу, ентузијазам и осјетио потребу да напише књигу о својој бившој установи. Лугоња, специјалиста анестезиологије са реуматологијом, био је оснивач Одјељења интензивне његе у тада Општој болници Требиње и њен начелник. Књига „Историја једног времена“ је јединствен омаж свим љекарима који су у протеклих педесет и пет година чинили окосницу Опште болнице Требиње.

N M K

“Доктор нема јаче родбине од пацијента ни већег имања од медицине. Интелигенцијом и образовањем дијели недаће у које га је послало вријеме, очврснувши му карактер, али не скаменивши му срце. Не тужи се на своје вријеме, то не помаже ништа. Но, он је ту да га учини бољим. Сјеме мора да падне на плодно тло и један дан је тешко бити човјек, а камоли живот цијели”, нагласио је Лугоња. Шћепан Алескић, новинар и писац, је говорећи у Требињу 2021. на промоцији књиге др Лугоње, између осталог, је рекао: „Овакве књиге, како најчешће бива, најприје побуде носталгично сјећање на једно прошло вријеме, на стасање и раст установе о којој је ријеч и људе чији је допринос у свему томе био немјерљив. Вјероватно због тога, чим се отвори књига, за око најприје западну фотографије. И најприје оне буду прегледане. Подсјете првенствено на оне здравствене прегаоце којих више нема међу нама, а који су уздали себе у требињско и херцеговачко здравство. Требињска болница нас је одавно све почела задуживати, јер скоро да и нема источног Херцеговца који у њој није тражио помоћ за себе или неког свог блиског. Због тога је одавно већ била и заслужила да се напише њена историја, што је Лугоња правилно примијетио и прихватио се тешког и одговорног подухвата те на тај начин свој дуг према овој установи и одужио”. Познати требињски Љекар и писац др сц. мед. Драган Ковач није крио одушевЉење што је др Лугоња скупио снагу, ентузијазам и осјетио потребу да напише књигу о својој бившој установи.

–Иако је по свом најавЉивању асоцирала на класичну монографију једне установе, послије изласка из штампе видимо да књига др Вукашина Лугоње није искЉучиво монографија. Није буквално од самог наслова, који читаоцу обећава узбудЉиво враћање у прошлост, а слика прочеЉа требињске болнице на предњој корици, ипак, наговјештава представу о самој теми – рекао је Ковач који је представио садржај”.

– Прича почиње дубокомисаоном сентенцом: „ДОБРО, НА ЧИСТОМ ЛИЦУ ВЈЕЧНОСТИ, ИСПИСУЈЕ ИСТИНУ ВРЕМЕНА“ као плод размишЉања и великог животног и професионалног искуства самог аутора, али и његове способности да се на лијеп и сажет начин изрази и побуди на

размишЉање. Такве поруке, уобличене на начин да помислимо да су преписане из неког старог вјерског рукописа или филозофског огледа, појавЉиваће се не само као наслови поглавЉа, већ је њима прожет читав текст, било да др Лугоња описује Људе – колеге и сараднике – или њихово професионално окружење. Ковач је истакао да је ова књига једна врста посебног стручног приповједачког дјела, која читаоца не оптерећује статистичким подацима, табелама и графиконима, већ јој даје јединствену форму, најближу меморијској прози.

– Кад смо већ на почетку, првом фотографијом старе куће у Бреговима, заосталом из времена турског вакта и земана, са аустроугарским називом – ГЕМЕИНЕСПИТАЛ почиње узбудЉива прича о здравственој установи и Људима, који су у њој играли своју узвишену и часну улогу, почев од далеке 1884. године. И док, САМО ЗЕМЉА ПУТУЈЕ И СУНЦА ГРИЈУ, (опет један од карактеристичних наслова), уз патинасте црно-бијеле фотографије Љекара страдалника Другог свјетског рата, др Рудолфа Левија и др Петра Рунда, долазимо кроз својеврстан времеплов до њихових послијератних колега, др Милана КебеЉића и др Михаила Исаковића, окосница тадашњег Дома народног здравЉа, који је 1. априла 1966. године прерастао у здравствену установу типа опште болнице, са четири одјеЉења: хирургијом, интерним одјеЉењем, гинекологијом и педијатријом, а мало касније и очним и плућним одјеЉењима те неуропсихијатријом – истакао је Ковач.

Он је додао да се у књизи нижу фотографије и топле ријечи о Људима – Љекарима, медицинским техничарима и административном особЉу – који су били дио ове установе од којих већина данас није жива.

– Њихови ликови нас враћају у прошлост, подсјећајући нас и на неке тешке и болне, личне или породичне тренутке, које смо успјешно пребродили захваЉујући тим одважним суграђанима – у бијелим мантилима. Напредујући даЉе кроз штиво, сусрећемо се са познатијим лицима и фотографијама модернијег болничког амбијента, у коме др Вукашин представЉа колеге, своје савременике. Ту доминира омаж пуковнику, проф. др Марјану Бервару, хирургу свјетске класе са ВМА у Београду, који је дуги период времена гостовао на хируршком одјеЉењу требињске болнице и са којим је аутор књиге успоставио врло присан професионални контакт, што најбоЉе говори о његовој анестезиолошкој стручности. Нажалост, и међу овим медицинским величинама је доста оних који су нас напустили – рекао је Ковач. Писац Шћепан Алексић је истакао да се књига мора полако и пажЉиво читати, реченицу по реченицу, страницу по страницу, како ју је са много Љубави писао и сам аутор. Он је дао и дирЉиво запажање о требињској болници рекавши да она често представЉа наш почетак и крај.

– У њој се рађамо, лијечимо, па и умиремо. Самим тим болница представЉа јединствено мјесто у коме се често затвара животни круг многих Херцеговаца!

85

N M K

T

-

s t r u č n i

s k u p o v i

rideset i prvo izdanje Evropskog psihijatrijskog kongresa (31st European Congress of Psychiatry) održano je pod motom “Socijalna kohezija kao cilj psihijatrije” (Social Cohesion, a Common Goal for Psychiatry) u periodu 25 – 28. marta 2023. godine u Le Palais des Congrès de Paris-Porte Maillot u Parizu (Francuska). Okupivši, nakon prethodna tri virtuelna kongresa, “face to face” preko 4000 učesnika iz 100 zemalja, uobičajeno bogatim programom (tri plenarna predavanja, 51 simpozijum, 15 EPA kurseva, devet sesija mladih psihijatara, nekoliko radionica i sesija Ask the Expert, 143 oralnih i 1057 e-poster prezentacija te desetak satelitskih simpozijuma) i ove godine je visokim stručno-naučnim nivoom održao poziciju najznačajnijeg godišnjeg psihijatrijskog događaja u Evropi.

Naučni program obuhvatio je sve oblasti psihijatrije i mentalnog zdravlja, a naročiti fokusi bili su usmjereni na aktuelne i predstojeće izazove u našoj profesiji, prije svih na ratne i katastrofične prilike u Evropi i šire (Ukrajina, Turska, Sirija) uz osvrt na uticaje promjena eko-sistema i globalnih svjetskih promjena na mentalno zdravlje ljudi s jedne strane, ali i na najnovija istraživanja i aktuelne smjernice za različita oboljenja, posebno shizofreniju, depresivni poremećaj, ADHD, Alchajmerovu demenciju i specifične poteškoće mentalnog zdravlja djece i omladine, s druge strane. Poseban osvrt dat je na kontinuirano unapređenje saradnje stručnjaka u oblasti zaštite mentalnog zdravlja i korisnika i članova njihovih porodica u cilju destigmatizacije i socijalne inkluzije kao kontinuiranih procesa i temeljnih principa psihijatrije. U tom dijelu značajnu ulogu tokom Kongresa imale su liderske organizacije koje okupljaju korisnike (GAMIAN), odnosno članove njihovih porodica (EUFAMI). Kongres je imao hibridnu formu te je omogućeno svim učesnicima da tri mjeseca iza Kongresa preko online platforme pregledaju najzanimljivije ili zbog bogatog programa propuštene sesije.

Na Kongresu sam imao aktivno učešće ispred matične ustanove sa eposter prezentacijom i učestvovao na EPA KME kursu o ranim intervencijama i uključivanju članova porodice u tretmanu psihotičnih poremećaja. Kao delegat Udruženja psihijatara u Bosni i Hercegovini učestvovao sam u radu 86

Socijalna kohezija kao psihijatrija budućnosti Pripremio: Prim. dr Goran Račetović, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor

redovnog sastanka Savjeta nacionalnih asocijacija u Evropskoj psihijatrijskoj asocijaciji (EPA Council of the NPAs), na kojoj je predsjedavanje započeo prof. Bernardo Carpiniello (Italija), zajedno sa prof. Eka Chkonia (Gruzija) i prof. Koray Başar (Turska). Takođe, kao delegat Udruženja, kao i individualni EPA Member učestvovao sam na predkongresnom 9. EPA forumu sa temom Mental health in the context of challenging ecosystems i vanrednoj i redovnoj EPA generalnoj skupštini na kojima je, pored određenih statutarnih izmjena i godišnjih izvještaja, izabrano novih šest članova EPA Board-a, a dvogodišnji mandat predsjednika EPA započeo prof. Geert Dom iz Belgije.

Kao član nekoliko EPA sekcija uzeo

sam učešća u njihovim godišnjim sastancima.

Vibrantni, stalno aktivan i budan Pariz motivisao je svojim ljepotama, istorijom i znamenitostima sve učesnike da slobodno vrijeme provedu u nekom od francuskih restorana ili bistroa ili obilasku Ajfelove kule, Monmartra, Latinske četvrti, Versaja, Luvra i drugih muzeja, Diznilenda ili drugih predivnih dijelova “grada svjetlosti”.

Aktuelni protesti nisu uticali na svakodnevicu grada, a antipsihijatrijski protesti pred Kongresnim centrom, kao redovni pratioci velikih psihijatrijskih događaja, protekli su bez incidenata.

Naredni, 32. evropski psihijatrijski kongres biće održan u Budimpešti (Mađarska) početkom aprila 2024. godine.

web: www.sfus.rs

N M K

D

-

s t r u č n i

s k u p o v i

ruga konferencija Balkanske asocijacije medicinskih sestara /BAMS/ je održana 24.3.2023. godine u konferencijskoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Banjaluci.

Tema konferencije je bila: “Obrazovanje i migracije medicinskih sestara“.

Razgovaralo se o usaglašavanju obrazovnih sistema zamalja članica BAMSa sa zakonodavstvom EU u oblasti sestrinstva, kao i najvećim izazovima sa kojima se suočava sestrinska profesija.

BAMS je formiran u oktobru 2019. godine. Ideja o saradnji se pojavila 2018. godine. BAMS se trenutno fokusira na obuku medicinskih sestara iz osnivačkih udruženja. Medicinske sestre naše regije imaju trogodišnje i četvorogodišnje obrazovanje koje je neusklađeno. Naša želja je da se bavimo obrazovanjem koje je usklađeno sa EU. Od osnivanja do danas održali smo više sastanaka, raspravljali o nacionalnim i međunarodnim pitanjima od značaja za članice asocijacije, BAMS je pokrovitelj stručnih skupova, kongresa, simpozijuma, seminara, radionica u organizaciji osnivača. Jedan od ciljeva Balkanske asocijacije medicinskih sestara je promijeniti i unaprijediti status sestrinske profesije u balkanskim zemljama. BAMS je združena organizacija udruženja balkanskih zemalja Bosne i Hercegovine, UMSTIB Republike Srpske i Udruženje anestetičara medicinskih sestara/tehničara intenzivne terapije, reanimacije, urgentne medicine i transfuzije u BiH PULS, Udruženje zdravstvenih radnika i saradnika ESKULAP, Republika Srbija, i Udruženje zdravstvenih radnika Loznice iz Republike Srbije i od ove konferencije Udruženje medicinskih sestara, tehničara, primalja i stomatoloških sestara ZA NAS Sjeverna Makedonija (ZMSTAS – ZA NAS) koje je odlučilo da se zvanično priključi Balkanskoj asocijaciji, da postane punopravan član i na konferenciji su zvanično potpisali pristupnicu BAMS-u.

Asocijacija ima tendenciju na proširenju svog članstva i aktivno se razgovara sa udruženjima iz Crne Gore, Albanije, Bugarske i drugih zemalja Balkana.

BAMS se bavi područjima od zajedničkog interesa u vezi sa strukom i javnom politikom. BAMS u ime svojih članova aktivno sarađuje sa svim asocijacijama širom regiona i prvi je signal strukovnog zajedništva na prostoru Balkanskog regiona, da prošlost ostavimo iza sebe, a da sadašnjost i budućnost budu prio88

II konferencija Balkanske asocijacije medicinskih sestara

Obrazovanje i migracije medicinskih sestara „Naš put ka Evropskoj uniji“

Mr Živana Vuković Kostić, predsjednica UMSTIB Republike Srpske

riteti našeg djelovanja u najznačajnijoj sferi čovječanstava, očuvanja zdravlja i socijalnog blagostanja. Dana 26. marta 2022. godine u Skupštini grada Beograda održana je I konferencija BAMS-a, na kojoj je prezentovan dosadašnji rad, napravljeni su planovi za buduće aktivnosti. Na konferenciji su bile prisutne eminentne ličnosti sestrinske profesije zemalja regiona, predstavnici Vlada država članica osnivača BAMS-a, prijatelji i poznavaoci sestrinske profesije Domaćin ovogodišnje konferencije je bilo Udruženje medicinskih sestara,

tehničara i babica Republike Srpske.

Pored članova udruženja domaćina učešće na konferenciji su uzele medicinske sestre, tehničari i babice iz strukovnih udruženja Federacije BiH, Republike Srbije, Sjeverne Makedonije… Osim pomenutih predstavnika, na konferenciji su učestvovali predstavnici Slovenije, Crne Gore, Hrvatske i drugih zemalja.

Delegacija BAMS-a, na čelu sa predsjednikom Goranom Mošićem i domaćinom Konferencije Živanom Vuković Kostić, je imala prijem kod ministra zdravlja i socijalne zaštite dr Alena Šeranića na kojem su razgovarali o tekućim temama vezanim za sestrinsku profesiju. Ministar je iznio planove Ministarstva za sestrinstvo Republike Srpske.

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske na čelu sa ministrom dr Alenom Šeranićem je podržalo i aktivno učestvovalo na konferenciji.

Pored predstavnika Ministarstva učešće su uzeli u ime predsjednika Republike Srpske gospodina Milorada Dodika gospođa Gabi Račić, Republike Srbije šef Odseka za pridruživanje EU i međuna-

N M K

rodne programe, sporazume i donacije u obrazovanju Katarina Ranđić, pomoćnik ministra zdravstva Federacije BiH dr Goran Čerkez, Sjeverne Makedonije savjetnik za zdravstvo i socijalnu zaštitu dr Sonja Slavkovik, Grad Banjaluka Sektor za zdravstvo dr Mira Kecman, predstavnici Fonda zdravstvenog osiguranja, PRO SES projekt menadžer Eldin Fišeković i drugi.

istoriju bolesti, socijalno stanje i uključenost u zajednicu. Pitanja su brojna za članove zajednice, a i buduće medicinske sestre da li znaju kakav je to posao, da li se cijeni ili smo ravnodušni, da li su prekvalifikacije radnika iz drugih zanimanja u medicinske sestre podstakle kvalitet ili učinile suprotno? Da li smo nijemi posmatrači sve većeg broja odliva medicinskog kadra i šta činimo da

U okviru konferencije su održane dvije prezentacije: „Rezultati koji su postignuti u sestrinskoj profesiji/planovi za naredni period“ Mirjana Janković, „ Put ka evropskoj uniji“ prof. dr. sc. Danica Železnik. Nakon prezentacija uslijedila je panel diskusija koja se bavila problemima sa kojima se suočavaju medicinske sestre u svom radu čiji je moderator bila Darija Filipović Ostojić U uvodnoj riječi je rečeno da se od medicinskih sestara i tehničara mnogo očekuje, oni su spona između ljekara i pacijenata. Oni raspolažu sa najvećim brojem informacija o pacijentu, više nego bilo ko u medicinskom timu - znaju šta pacijente muči, njihove strahove,

poboljšamo status ove profesije? Da li je naš put ka Evropskoj uniji po pitanju poboljšanja statusa ove profesije stao negdje na početku? Sve su ovo pitanja o kojima se razgovaralo tokom panela.

Na početku same panel diskusije medicinska sestra Jelena Panović iz Užica nam je na slikovit i upečatljiv način opisala kako izgleda jedan radni dan medicinske sestre, koje su sve to intervencije i uloge.

Prekvalifikacije u zvanje medicinska sestra iz drugih zanimanja, a da to nisu zanimanja iz zdravstva su na neki način dovela do urušavanja profesije i kvalitet zdravstvene njege je opao. Svi vrlo dobro znamo da je obrazovanje

-

s t r u č n i

s k u p o v i

prioritet modernih država, studijski programi »zdravstvena njega« i školovanja kadra za sestrinsku profesiju još nisu promijenili odnos prema medicinskim sestrama u zdravstvenim ustanovama i njihove diplome još nisu prepoznate niti priznate kroz sistematizaciju radnih mjesta i vrednovanje stečenog znanja, vještina i kompetencija. Saradnja između Ministarstava obrazovanja i zdravlja u regionalnim državama nije zadovoljavajuća, trebalo bi da bude konkretnija kako bi se studijski programi uskladili, ali i srednjoškolsko obrazovanje reformisalo u skladu sa potrebama zdravstvenog sistema. Naglašena je važnost dualnog obrazovanja i bolja saradnja koja bi doprinijela da jedan značajan broj sa završenim srednjoškolskim obrazovanjem ima posao nakon završene srednje škole, a programom tokom obrazovanja bi bili odmah osposobljeni za potrebne vještine u određenoj zdravstvenoj ustanovi. Profesija medicinskih sestara se suočava sa brojnim migracijama koje se dešavaju, sestrinski kadar odlazi u zemlje koje nude bolje radne uslove, veća materijalna primanja, sigurnost za budućnost.

Istraživanja u BiH, Srbiji, Sjevernoj Makedoniji su pokazala da oko 53% ispitanika je spremno da radi u inostranstvu. BiH zauzima jedno od vodećih mjesta u EU po iseljenosti visokoobrazovanog kadra. Ona je danas suočena sa znatno većom emigracijom stanovništva u odnosu na zemlje regije. Prema najnovijim podacima Svjetske banke BiH je sa stopom emigracije od 44,5% znatno ispred Srbije (18%) i Hrvatske (20,9%) te čak i ispred Albanije (43,6%) koja je godinama bila vodeća zemlja u Evropi po stopi emigracije u odnosu na ukupan broj stanovnika u zemlji. Od ukupnih emigracija, alarmantnost pokazuje podatak da je 11,1% ljekara emigriralo.

Migranti porijeklom iz BiH predstavljaju jednu od najbrojnijih i geografski najrasprostranjenijih iseljeničkih zajednica s područja bivše Jugoslavije. Prema procjenama, iseljenička bosansko hercegovačka zajednica broji oko 1,7 milijona ljudi, prisutnih u oko 100 zemalja širom svijeta. Činjenica je kako mladi ljudi odlaze iz ovih zemalja, zabrinjava podatak kako se u značajnom postotku ne žele vratiti u matičnu zemlju. Kao razlozi odlaska iz matične zemlje navode se: „loša politička i ekonomska situacija“ u 48% slučajeva te „nedovoljno plaćen posao“ u 48% slučajeva. U 31% studenata kao razlog traženja posla u inozemstvu jest 89

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

nemogućnost zapošljavanja u matičnoj zemlji. Pokazalo se kako bi velik udio (66%) studenata najradije migrirao iz BiH u Njemačku. Migracije u Njemačku predstavljaju sve veći trend u BiH, ali i susjednim zemljama. Zatim slijede Irska, Švajcarska 16% te Austrija 8%.

Od ukupnog broja ispitanih studenata, 47,6% bi se vratilo i nastavilo s poslom i životom u matičnoj državi. Ispitivanja u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj su pokazala da bi se najmanji broj ispitanika vratio u Srbiju 30%.

Visokorazvijene zemlje u Evropi, kao što su Finska, Belgija, Irska, Danska, Island, Švajcarska i dr. kontinuirano povećavaju broj medicinskih sestara u svojim zdravstvenim sistemima. Te zemlje razvijaju svoje zdravstvene sisteme povećanjem broja medicinskih sestara koji u tim zemljama dostiže i više od 1500 medicinskih sestara na 100.000 stanovnika. U isto vrijeme, sestrinstvo je jedna od najtraženijih profesija današnjice. S obzirom na česte migracije koje prate sestrinstvo, nedostatak medicinskog kadra je jedan od globalnih problema današnjeg svijeta.

ispitanika spremno napustiti matičnu državu i otići raditi u inostranstvo, ali unutar sestrinske profesije. Ovo je situacija u kojoj potražnja za medicinskim sestrama premašuje ponudu. Medicinske sestre čine najveći udio sestrinske populacije i igraju značajnu ulogu u pružanju direktne njege za pacijenta.

S obzirom na važnost uloge medicinskih sestara u zdravstvenom sistemu, važno je istražiti razloge loše stope za-

Bosna i Hercegovina, Srbija, Sjeverna Makedonija suočene su sa velikim nedostatkom kadra, koji sve više iseljava u razvijenije zemlje Evrope u potrazi za boljom platom, ili boljim životnim ili radnim uslovima. Provedenim istraživanjem u navedene tri države, pokazalo se kako je čak 53,54%

pošljavanja i zadržavanja medicinskih sestara. Neka svjetska istraživanja koja su rađena su pokazala da na odlazak najviše utiču međuljudski odnosi, bolji uslovi rada, bolja plata, veće mogućnosti napredovanja i usavršavanja. Plata i uslovi i rada nisu presudni u napuštanju profesije ili matične države, ali postotak

90

zadovoljnih medicinskih sestara/tehničara platom i uslovima rada izrazito je mali. Naravno, jedan od ključnih faktora zadržavanja kadra jest porodica i odvojen život. Ukoliko se stanje neće mijenjati nabolje, nedostatak medicinskih sestara/tehničara biće sve veći, jednako kao i potrebe društvene zajednice za kvalitetnom zdravstvenom njegom.

Sestrinstvo je profesija koja svakodnevno napreduje, medicinske sestre/ tehničari rade na svom usavršavanju, nadogradnji svog znanja, obrazuju se na svim nivoima, trude se kako bi pružali što kvalitetniju brigu i njegu svojim pacijentima. Možemo se nadati da će se u skorije vrijeme to početi više cijeniti te da će se neko osvrnuti na hronični nedostatak koji nas prati, da će obrazovane medicinske sestre/tehničari Srbije, Sjeverne Makedonije i Bosne i Hercegovine, uvidjeti mogućnosti za napredak, usavršavanje i kvalitetan rad, uz mogućnost dobijanja adekvatnih radnih uslova i željenih plata.

Panel diskusija je otvorila mnoge teme na koje za jedan dan nismo dobili odgovore niti rješenja problema, neće ostati samo na ovome, ovo je početak i zato svi zajedno treba da radimo na poboljšanju statusa ove profesije.

Nakon panel diskusije po programu konferencije predstavnice firme „Lanaco“ Banjaluka Vesna Balvan i Jelena Petrović su nam prezentovale „Digitalizaciju u zdravstvu“. „Lanaco“ je obezbijedio nagradnu igru, gdje je obezbijeđen vaučer u vrijednosti 200 KM koji se može iskoristiti za pohađanje kurseva i obuka koji se nalaze na aktuelnoj ponudi „Lanaka“. Dobitnik je Dijana Ivić.

Budućnost se ne može predviđati nego je treba stvarati. BAMS je budućnost sestrinske profesije na prostorima Balkana.

N M K

Z

dravstvena njega je najveći pojam u profesiji medicinske sestre. Svi bi trebalo da znaju da njega nije samo “kupanje pacijenta”, nego sve sestrinske intervencije od prijema do otpusta pacijenta. Osnovni zadaci sestre/tehničara u njezi bolesnika na hirurgiji su: održavanje lične higijene, posmatranje bolesnika, praćenje rada drenažnih sistema, statusa rane, ishrana bolesnika, koordinacija sa svim odjeljenjima u sklopu hirurških klinika (posebno sa operativnim blokom), primjena terapije, učestvovanje ili izvođenje medicinsko-tehničkih radnji, prepoznavanje urgentnih stanja i pružanje prve stručne pomoći te zdravstveno obrazovanje i edukacija pacijenata. Zdravstvena njega u hirurgiji je veoma zahtjevna, specifična za sve medicinske sestre i smatra se da je najteža.

Sekcija sestara u hirurgiji i Sekcija sestara anestezije i reanimacije UMSTIB Republike Srpske je održala redovnu, planiranu sekcijsku aktivnost za 2023. godinu 31.3. u sali za predavanja UKC Republike Srpske. Sekciji je prisustvovalo 80 medicinskih sestara koje su članice udruženja.

Predstavnica “Tosame” Suzana Toplić Berberović je prezentovala proizvode “Vivamel” i temu “Moderna njega rane”. Nakon ovog veoma korisnog predavanja, prezentovani su radovi čla-

-

s t r u č n i

s k u p o v i

UMSTIB Republike Srpske

Zdravstvena njega hirurških bolesnika

nova udruženja.

• CVK i arterijska linija – Teodora Ostojić • Totalne i parcijalne proteze – uloga instrumentarke – Kristina Rađenović • Ph. dijagnostika – uloga instrumentarke – Ivana Mlađenović i Mira Ličanin

• Medicinske sestre u anesteziji – Jovo Stojičić U diskusiji koja je uslijedila učestvovali su brojni prisutni, autori radova su odgovarali na postavljena pitanja.

Dobili smo zadovoljavajuće odgovore na pitanja i nedoumice koje smo imali. Ova radionica nam je, kao i brojne koje organizujemo, pokazala da je veoma značajna edukacija koju radimo za naše članove i da su one veoma važne za nastavak kontinuiranog obrazovanja zaposlenih medicinskih sestara, tehničara i babica. Zaključili smo da se uloge medicinskih sestara i opisi poslova značajno i stalno mijenjaju, a sestrinstvo se razvilo u disciplinu za koju su potrebna znanja i vještine u neprestanom suočavanju s novim izazovima. Brojne su uloge medicinskih sestara: od provođenja zdravstvene njege, edukacije, pacijentove savjetnice, menadžerke, istraživačice, saradnice do pokretača promjena te zagovornice prava pacijenata. Iako se i danas sestrinstvo u najvećoj mjeri poistovjećuje s njegovanjem pacijenata, svakom od njih treba pristupiti individualno, holističkim pristupom te razvijati odnos povjerenja i poštovanja.

Medicinska sestra, kombinacijom vještina, znanja, sposobnosti, prosuđivanja i razumijevanja, izvodi zdravstvenu njegu, zaključili su prisutni.

Mr Živana Vuković Kostić, predsjednica UO UMSTIB RS

91

Министарство здравља и социјалне заштите РС

INFO VIJESTI

Министар Шеранић разговарао са Хансом Клугеом

Сарадња у области превенције болести

М

инистар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић састао се данас са директором Регионалне канцеларије Свјетске здравствене организације за Европу Хансом Клугеом на маргинама Другог међурегионалног састанка високог нивоа о здрављу избјеглица и расељених лица Европе, Африке и Медитерана, која je одржана у Египту у организацији Свјетске здравствене организације.

М

инистар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић рекао је да ће ресорно министарство заједно са Удружењем обољелих од епилепсије Републике Српске радити на томе да се за особе које живе са епилепсијом унаприједе здравствене и друге услуге, како би им се пружила подршка да имају што квалитетнији живот.

Теме састанка били су нови системски закони у здравственом систему Републике Српске и њихова будућа примјена у организацији ефикасне, доступне и квалитетне заштите за грађане Републике Српске. Министар Шеранић је упознао доктора Клугеа са тренутним инвестиционим пројектима изградње нових и реконструкције постојећих болничких комплекса у Републици Српској, као и о намјери Владе Републике Српске да у будућности у Бањалуци изгради савремени Медицински комплекс. „Између осталог, разговарали смо и о техничкој и финансијској помоћи Свјетске здравствене организације за истраживање, знање, ставове и праксу у вези са вакцинацијом против хуманог папилома вируса. Такође, биће нам значајна и подршка едукацији здравствених радника у реализацији програма вакцинације против ХПВ-а, а у плану је и развој скрининг програма карцинома грлића материце у Републици Српској. Разматрали смо и потребу израде студије процјене стања интрахоспиталних инфекција у Републици Српској”, поручио је министар Шеранић након састанка. Министар Шеранић је захвалио доктору Клугеу на конкретној подршци Свјетске здравствене организације здравственом систему Републике Српске, а посебно за будуће активности које ће бити усмјерене на промоцију здравља и превенцију болести.

92

П

редсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић и министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић уручили су у марту кључеве савремено опремљених санитетских возила руководиоцима десет здравствених установа из Републике Српске. Нових десет санитета, укупне вриједности 1,32 милиона КМ, набављено је у оквиру реализације Хитног пројекта COVID-19 који спроводи Министарство здравља и социјалне заштите Републике

„Сарадња са Удружењем треба да се настави, прије свега она која се односи на системске проблеме које се тичу особа које болују од епилепсије и видјећемо на који начин ћемо то да регулишемо“, рекао је министар Шеранић који се 26. марта 2023. године придружио члановима Удружења обољелих од епилепсије у бањалучком парку „Петар Кочић“, гдје је обиљежен

Српске. Возила су набављена у складу са прописима за набавке Свјетске банке, чијим кредитним средствима се и финансира овај пројекат. Кључеви возила уручени су руководиоцима ЈЗУ Болница „Србија“ Источно Сарајево, Дом здравља Бањалука, Дом здравља Бијељина, Дом здравља Вишеград, Дом здравља Зворник, Дом здравља „Свети Пантелејмон” Котор Варош, Дом здравља „Др Младен Стојановић” Лакташи, Дом здравља „Др Стојана и Љу-

Министарство здравља и социјалне заштите РС

INFO VIJESTI

У Бањалуци обиљежен „Љубичасти дан“

Српске Јелена Борић рекла је да је у Републици Српској око 6.000 особа обољело од епилепсије те нагласила да је један од највећих проблема набавка лијекова који нису регистровани. Она је додала да проблеме имају и дјеца у вртићу која болују од епилепсије, људи на послу који добијају карактеристике да нису радно способни, иако бројни примјери показују да су они корисни чланови друштва. Иницијатор формирања Удружења обољелих од епилепсије четрдесетједногодишњи Давор Вукосављевић је рекао да је рођен здрав, али да од 1996. године, када га је погодио залутали метак, болује од епилепсије. Он је додао да је запослен те да на послу нема проблема због тога, да има подршку и разумијевање и директора и радних колега. Обиљежавању „Љубичастог дана“ присуствовали су и представници других институција Републике Српске, као и Града Бањалука.

Подршка обољелима од епилепсије у Републици Српској

„Љубичасти дан“, односно Свјетски дан обољелих од епилепсије. Министар је нагласио да су одређени лијекови, који су предмет рефундације, стављени на А1 и А листу Фонда здравственог осигу-

рања, како би и даље била обезбијеђена могућност, прије свега финансирања, што претходно није био случај. Предсједник Удружења обољелих од епилепсије Републике

Нова вриједна донација Владе Републике Српске

Десет здравствених установа добило савремено опремљена санитетска возила бица” Рудо, Дом здравља Угљевик и Дом здравља „Свети Врачеви“ Челинац. Министар здравља и социјалне заштите Ален Шеранић чести-

тао је руководиоцима установа, истичући да су возила додијељена здравстевним установама широм Републике Српске, у складу са њиховим потребама. Он је подсјетио

да се континуирано ради на опремању, обнови и изградњи нових објеката у здравственом систему Републике Српске. Ово је друга набавка савремено опремљених санитетских возила која је за потребе здравствених установа и заштите здравља становништва обезбиједила Влада Републике Српске у оквиру реализације истог пројекта. Претходно су набављена и испоручена санитетска возила за 15 здравствених установа, односно за 11 домова здравља, затим болнице у Бијељини и Приједору, за Специјалну болницу „Мљечаница“ те за Универзитетски клинички центар Републике Српске, а која су у употреби већ годину дана. Одсјек за односе с јавношћу Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске

93

INFO VIJESTI

D

A HUMANOST NEMA GRANICE, potvrđuje i višegodišnja saradnja koju imamo sa DDK Srbije, CG, Federacije i RS. Naša posjeta Podgorici 3.3.2023. godine, gdje smo u Zavodu za transfuzijsku medicinu Podgorica darovali krv, a potom nastavili druženje u restoranu SOIBIBER u Podgorici govori

Klub veterana dobrovoljnih davalaca krvi Trebinje

Humanost nema granice Pripremile: Miholjka Mika Janković, ambasadorka humanosti, predsjednica Kluba veterana DDK i UG „Sonata“ Trebinje i Anica Ramić, predsjednica Udruženja STOP MOBING

koliko smo bliski i povezani. Dodijeljena su priznanja i zahvalnice kako udruženjima i klubovima, tako i pojedincima.

Druga posjeta, koju smo imali 4.3. do 7.3.2023. godine, vezana je za naše DDK iz Vranja. Tamo smo već 6.3.2023. darovali krv. Ovom posjetom smo razmijenili probleme koje imaju naši DDK. Sagledali smo i pozicije u kojima se nalaze pojedini klubovi i naši dugogodišnji davaoci jer smo svjedoci da se jako malo ulaže i gleda na ove humane ljude, ljude velikog srca. Na ovakvim druženjima uspijemo da saznamo šta

su neki drugi klubovi uspjeli da urade u pogledu DDK u svojim opštimama, kako su se izborili za neka prava i probudili svijest kod svojih lokalnih vlasti da počnu da gledaju sa poštovanjem na ove ljude i Klubove. Zato smo zahvalni našem velikom čovjeku i prijatelju VUJICI STOŠIĆU i njegovim saradnicima što su nas pozvali u Vranje, jer samo na ovaj način uspijevamo da učvrstimo naše veze koje su od velikog značaja za sve nas. Ovi humani ljudi uvijek su tu da se odazovu svakom našem pozivu kada su u pitanju naši pacjenti kojima je potrebna krv. Širom Srbije, 94

Crne Gore i Federacije našim ljudima je uvijek i na vrijeme obezbijeđena krv, ako je to potrebno. Veliku zahvalnost osjećamo prema ljudima iz Telekoma Srbije i CG, kao i Policijskoj upravi Srbije i CG (MUP-a) koji prvi angažuju i organizuju davaoce za naše ljude u: Beogradu, Kruševcu, Vranju, Užicu, Baru, Podgorici itd.

Svi oni znaju koliko ih Mi cijenimo i poštujemo ali, nažalost, nekada izostane taj mali znak pažnje od ljudi koji bi trebalo da prvi podrže i razumiju ulogu DDK. Nedostaje motivacije, edukacije, kao i podrške za sve one mlade ljude koji bi možda već postali davaoci krvi da su imali prilike da čuju i vide ove humane ljude na terenu kako nesebično, dobrovoljno i anonimno poma-

žu ljudima. Svi bi trebalo da daju više značaja, prostora, razumijevanja kada su ovi ljudi u pitanju, a pogotovo da se nešto promijeni kada su naši veterani DDK u pitanju, jer se radi o ljudima koji su od 50 pa do 150 puta darovali krv, jer ovo društvo i svi treba da pamtimo i znamo ove ljude i onda kada oni prestanu da daju krv.

INFO BILTEN

Uspješna saradnja Instituta za KVB „Dedinje“ Beograd i UKC RS

U UKC RS uspješno operisana baka Rahima (101)

Dr Igor Milošević iz Ohaja (SAD)

Operacija hijatalne hernije (želučane kile)

FCCM priznanje i zvanje

Saradnja UKC Republike Srpske i JZU „Sveti apostol Luka“ u Doboju

Obilježena Svjetska nedjelja borbe protiv glaukoma

Višestruki benefiti za pacijente

Donacija Odjeljenju dječje hematoonkologije

Dr Armend Sipahi u UKC RS

Regionalni dermoskopski kurs

Radionice za studente Medicinskog fakulteta

Pripremili: saradnici za informisanje UKC RS

INFO BILTEN

Uspješna saradnja Instituta za KVB „Dedinje“ Beograd i UKC RS

O

d otvaranja Klinike za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske do sada je uspješno izvedeno više od 150 kardiohirurških zahvata. Operacije su izvedene uz podršku Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine Sremska Kamenica. Prva kardiohirurška operacija je izvedena 6.6.2022. godine.

Ove operacije uključuju hiruršku revaskularizaciju miokarda, operativno liječenje valvularnih bolesti srca te takođe najnovije metode hirurškog liječenja srčane slabosti.

U UKC Republike Srpske boravila je delegacija Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” na čelu sa direktorom prof. dr Milovanom Bojićem. Na sastanku sa rukovodstvom UKC Republike Srpske i prof. dr Vladom Đajićem razgovaralo se o dosadašnjoj uspješnoj saradnji, edukaciji kadra iz oblasti kardiohirurgije, kraćim listama čekanja pacijenata i budućoj saradnji ove dvije zdravstvene institucije. „Posebno mi je zadovoljstvo što smo danas prikazali rad naše Klinike za kardiohirurgiju. Ve96

liku zahvalnost dugujemo prof. dr Bojiću i njegovim saradnicima. Imamo čime da se pohvalimo, 150 izvedenih operacija sa mortalitetom ispod 1%, što predstavlja svjetski uspjeh. Imamo odlične sale i opremu, ali ono što je najvažnije imamo odlične stručnjake iz Srbije koji omogućavaju ne samo liječenje pacijenata, već i edukaciju našeg kadra. Našim stanovnicima želim da poručim da će naša kardiohirurgija i UKC Republike Srpske biti još bolji, u nivou svjetskih i evropskih centara“, rekao je prof. dr Vlado Đajić. „Nastavljamo kontinuitet rada, saradnja se nastavlja. Uz značajnu podršku Instituta ‘Dedinje’, prof. Bojića i prof. dr Đajića uspjeli smo da stvorimo kolektiv koji postiže ovakve rezultate i da našim pacijentima pružimo vrhunsku uslugu sa minimalnim komplikacijama“, rekao je dr Nikola Šobot, načelnik Klinike za kardiohirurgiju. „Zadovoljan sam što sam svedok kako napreduje UKC Republike Srpske i Klinika za kardiohirurgiju. Tu smo danas da analiziramo pređenu deonicu puta. Operisanih 150 pacijenata i smrtnost ispod 1% predstavljaju svetski rezultat i na tome vam posebno čestitam. Mi ćemo nastaviti da dajemo snažnu podršku i podsticaj Klinici za kardiohirurgiju kako bi UKC Republike Srpske bio još uspešniji. Ovde je važno da se savladavaju prepreke načinom kako smo definisali kako ne bi bilo iznenađenja i kako bi kardiohirurgija bila u samom vrhu,“ rekao je prof. dr Milovan Bojić. „Bitno je da UKC Republike Srpske sa kadrovima koje ima može da reaguje u situacija-

ma koje nisu predviđene te da ima mogućnosti, opremu, znanje, tehnologiju i može da pomogne pacijentu. Noćas smo to i uradili, prvi put je primenjena vrsta veštačkog srca, zahvaljujući čemu je pacijent živ. Sve kolege koje su radile su primetile da ovde nema jednostavnih slučajeva. Svi pacijenti u Klinici za kardiohirurgiju su bili komplikovani. U takvim uslovima, postignuti su izvanredni rezultati“, rekao je prof. dr Miodrag Perić.

„Noćas smo imali pacijenta koji je bio suočen sa smrtnim ishodom i zbog toga smo primenili metodu privremene mehaničke potpore funkcije srca koja mu omogućuje vreme da se oporavi. Ovo ne bismo mogli uraditi da takva oprema nije nabavljena. Mi smo takav najsavremeniji uređaj imali i on je čekao svoj trenutak.

Nadamo se da će ishod lečenja ovog pacijenta ići u najboljem mogućem smeru. Na taj način je ovde otvorena nova epoha u mehananičkoj potpori i cirkulaciji čime se ponosimo. Uvek treba misliti unapred i nabavljati najsavremeniju opremu jer nikada ne znamo kada ćemo doći u situaciju da se ona primeni“, rekao je dr Siniša Jagodić.

INFO BILTEN

U radnoj posjeti UKC Republike Srpske

Dr Igor Milošević iz Ohaja (SAD)

N

edavno je u našoj ustanovi boravio dr Igor Milošević, specijalista opšte i robotski asistirane hirurgije iz bolnice St. Elizabeth Health Center iz Ohaja (Sjedinjene Američke Države), koji je zajedno sa hirurškim timom iz Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju, na čelu sa dr Goranom Janjićem, izveo tri laparoskopske operacije hijatalne hernije (želučane kile). Tim Klinike za anesteziju i intenzivno liječenje vodio je dr Vladimir Mrđa.

Prilikom ovih hirurških zahvata po prvi put u regionu su se koristile specijalne biološke mrežice. Takođe, po prvi put je korištena i LINX procedura kao jedna od najinovatnijih procedura kojom se postavlja magnetni prsten koji reguliše refluks, odnosno vraćanje želučanog sadržaja u jednjak. Danas naši ljekari zajedno sa dr Miloševićem izvode dvije laparoskopske resekcije želuca kod pacijenata sa karcinomom želuca, što je prvi put da se takva operacija izvodi u Republici Srpskoj.

Posjeta dr Igora Miloševića još jedan je od pokazatelja da su kontinuirana edukacija naših medicinskih profesionalaca i sticanje novih znanja i vještina prioritet Poslovodstva UKC Republike Srpske na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem, sve u cilju pružanja što kvalitetnijih usluga našim pacijentima.

„Nakon odsanjanog evropskog, sada sanjamo američki san. Presrećan sam što je uvaženi kolega dr Milošević rekao da imamo odlične sale i opremu, a što je najbitnije odlične ljekare. Svjestan sam da možemo i moramo bolje i s tim ciljem je danas ovdje sa nama uvaženi kolega koji je zajedno sa našim ljekarima operisao naše pacijente i prenio svoje znanje našim ljekarima. Dogovorili smo saradnju da dr Milošević i ubuduće dolazi u UKC Republike Srpske, a i da se našim ljekarima omogući odlazak u SAD radi dodatne edukacije, a sve u cilju unapređenja zdravlja stanovnika Republike Srpske,“ rekao je prof. dr Vlado Đajić . „Danas mogu sa ponosom da kažem da

le koristeći posebne biološke mrežice i jedan poseban magnetni prsten – LINX što predstavlja najinovativniju metodu. Danas smo po prvi put uradili laparoskopsku resekciju želuca kod pacijenta sa karcinomom. Zahvaljujem se dr Miloševiću na podršci i na plodnoj budućoj saradnji. Dr Milošević se bavi robotskom hirurgijom kao apsolutnim trendom u minimalno invazivnoj hirurgiji i siguran sam da ćemo uz njegovu podršku i mi poći tim putem“, rekao je dr Goran Janjić. „Hvala na prilici da pomognem i pružim podršku kolegama. Dr Janjić je fenomenalan hirurg. Ovdje je sve na vrhunskom nivou. Kada bih doveo ovdje svoj tim, vidjeli bi da ne-

smo mi u UKC Republike Srpske regionalni lideri kada su u pitanju operacije želučanih kila i operacije resekcije želuca kod pacijenata sa malignim bolestima. Juče smo po prvi put u regionu uradili tri operacije želučane ki-

ma nikakve razlike u uslovima u operacionim salama. Koristimo iste instrumente i kamere.

Radimo odlično kao tim. Operacije su kompleksne, ali se pacijenti brzo oporavljaju“, rekao je dr Igor Milošević.

97

INFO BILTEN

Klinici intenzivne medicine za nehirurške grane UKC RS i prof. dr Peđi Kovačeviću

FCCM priznanje i zvanje

A

meričko udruženje intenzivista (Society of Critical Care Medicine) i Američki koledž za intenzivnu medicinu (American College of Critical Care Medicine) svake godine dodjeljuju priznanje i zvanje – Fellow of American College of Critical Care Medicine (FCCM) za izuzetan doprinos razvoju intenzivne medicine ne samo

skim bolnicama u kojima se primenjuju najsavremeniji dijagnostički i terapijski principi,“ istakao je prof. dr Vlado Đajić.

Prof. dr Peđa Kovačević, načelnik Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane, je vrlo ponosan i privilegovan što je jedini dobio ovo priznanje i zvanje na prostorima bivše Jugoslavije.

na teritoriji Amerike, nego i cijelog svijeta. Nakon razmatranja doprinosa prof. dr Peđe Kovačevića, načelnika Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane UKC Republike Srpske, za intenzivnu medicinu na prostoru Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, kao i za region, odbor profesora i eksperata iz oblasti intenzivne medicine dodijelilo je ovo prestižno zvanje i priznanje prof. dr Kovačeviću. Moramo istaći da se za dobijanje ovakvog priznanja ocjenjuju doprinosi, ali ne samo za direktno liječenje kritičnih pacijenata nego i za doprinos u edukaciji, razvoju znanja, vještina i popularizacije intenzivne medicine uopšteno, kao i za naučno – istraživački rad iz ove oblasti.

„Bez obzira koliko sam ja kao pojedinac dobio takvo jedno priznanje, ovo je zasluga svih zdravstvenih radnika. Želim da se zahvalim zdravstvenom sistemu i svim zdravstvenim radnicima,“ istakao je prof. dr Peđa Kovačević.

Dr Biljana Zlojutro, najmlađi doktor u Klinici intenzivne medicine za nehirurške grane se osvrnula na početke rada Klinike. „Klinika intenzivne medicine za nehirurške grane je 2018. godine počela s radom kao relativno mlada grana koja nije postojala na ovim prostorima. Početak je zahtijevao intenzivan, stručni razvoj kadra u smislu generisanja jedne kritične mase ljekara specijalista i subspecijalista

Prof. dr Vlado Đajić je istakao da je ponosan na rad Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane i prof. dr Peđu Kovačevića. „Ovo je još jedan primjer da je UKC Republike Srpske kadrovski, organizaciono i stručno postao prepoznatljiva zdravstvena ustanova u regionalnim i svjetskim okvirima. Dokaz tome je ovo svjetsko priznanje. Korak po korak napravili smo bolnicu koja je rame uz rame sa evropskim i svjet-

koji bi mogli da se bave ovim poslom. Certifikovani smo od 2018. godine prema ISO 9001 standardima ne samo za liječenje kritično oboljelih pacijenata, nego i za edukacije iz intenzivne medicine. Imenovani smo od Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite kao referentni centar za oblast intenzivne medicine“ istakla je dr Biljana Zlojutro.

98

INFO BILTEN

Edukacija za plasman PICC katetera

Višestruki benefiti za pacijente UKC Republike Srpske

Obilježena Svjetska nedjelja borbe protiv glaukoma

Lj

ekari Klinike za očne bolesti UKC Republike Srpske su se i ove godine pridružili obilježavanju Svjetske nedjelje borbe protiv glaukoma koja se obilježava od 13. marta 2023. godine do 17. marta 2023.godine. Tim povodom naši medicinski profesionalci su organizovali akciju besplatnog skrininga glaukoma za sve zainteresovane građane u holu Centralnog medicinskog bloka UKC Republike Srpske (ulaz sa heliodroma).

Skriningom bi se omogućilo da se iz opšte populacije izdvoje osobe koje pokazuju predispoziciju za glaukom, a to je i prilika da se skrene pažnja javnosti na neophodnost rane dijagnostike i pravovremenog liječenja glaukoma. Skrining glaukoma u ovoj akciji podrazumijeva besplatno mjerenje očnog pritiska, biomikroskopski pregled prednjeg i zadnjeg segmenta oka, uz pacijentvo popunjavanje ankete za otkrivanje postojanja faktora rizika za glaukom.

Glaukom je jedan od vodećih uzroka ireverzibilnog sljepila i danas u svijetu boluje više od 80 miliona ljudi. S obzirom na trend povećanja broja starijih ljudi u populaciji, očekuje se i veći broj oboljelih od glaukoma tokom narednih godina u svijetu, pa i kod nas. Zahvaljujući savremenoj dijagnostici danas smo u mogućnosti da glaukom otkrivamo već u ranom stadijumu oboljenja, a svakako prije nego što nastanu ireverzibilne promjene koje će ugroziti vid pacijenta. Klinika za očne bolesti UKC Republike Srpske raspolaže cjelokupnom dijagnostičkom paletom usluga kojom na vrijeme možemo otkriti glaukom i time spriječiti nastanak sljepila. „Sa zadovoljstvom moram da kažem da je UKC Republike Srpske osposobljen stručno, kadrovski i opremom da obavlja prevenciju i tretman ove opake bolesti, a sve u cilju sprečavanja nastanka ozbiljnih komplikacija i gubitka vida. Jedno veliko hvala načelnici, glavnoj sestri i mojim saradnicima što rade ne samo na edukaciji naših ljekara i sestara, već imaju i pravo-

vremenu inicijativu za nabavku opreme, sve u cilju unapređenja zdravlja stanovnika Republike Srpske“, rekao je prof. dr Vlado Đajić. „Ovo je trinaesta po redu akcija skrininga na glaukom u opštoj populaciji. Posljednjih trinaest godina u drugoj sedmici marta vršimo preglede i obilježavamo Svjetsku sedmicu borbe protiv glaukoma. Pregledamo veliki broj pacijenata i među njima se ustanovi posebna grupa pacijenata koji su izloženi svim onim riziko-faktorima koji mogu da dovedu do glaukoma. Poznato je da je glaukom najmalignije od svih nemalignih oboljenja, jer gotovo da nema nikakvih simptoma. Kada se prvi put jave simptomi kod pacijenata, tada već često zna biti jako kasno da se preduzmu odgovarajuće metode liječenja. Upravo zbog toga prevencija je najvažnija. Možemo reći da kod ovakvih skrining akcija otkrijemo između 7 i 10% pacijenata kod kojih postoji glaukom. To ne umanjuje značaj redovnih preventivnih pregleda koji su neophodni svakom pacijentu u toku svake godine, već od one mlade životne dobi a, naravno, i poslije 40. godine kada je učestalost glaukoma značajno veća“, rekla je prof. dr Milka Mavija, načelnica Klinike za očne bolesti. „Na samom prijemu popunjavaju se anketni listići, pacijenti daju svoje podatke. Nakon toga prelaze kod ljekara i medicinskih sestara koje pripremaju pacijenta za pregled. Kapaju se kapi, potom se mjeri očni pritisak, a ljekari pregledaju očno dno kako bi ustanovili da li postoji rizik od obolijevanja od glaukoma ili ne. Ove godine je veći priliv pacijenata na skrining što nam je drago, jer nas je pandemija bila usporila. Do sada, najstariji pacijent kod kojeg je ustanovljen povišen očni pritisak imao je 84 godine, a najmlađi kod kojeg postoji sumnja na glaukom ima 53 godine. Oni su potpuno bez simptoma, dakle, povišen očni pritisak otkriven je slučajnim pregledom“, rekla je Daliborka Kuzmanović, glavna sestra Klinike za očne bolesti.

U

UKC Republike Srpske organizovana je edukacija za medicinske sestare/tehničare u vezi sa plasiranjem PICC katetera. Medicinske sestre/tehničari UKC Republike Srpske, prvenstveno Klinike za onkologiju i Urgentnog centra, su edukovani po pitanju plasiranja PICC katetera.

Uzevši u obzir da se PICC kateter najčešće koristi kod hematoloških i onkoloških pacijenata, pacijenata na palijativnoj njezi, te drugih pacijenata kojima je potreban kratkotrajni i/ili dugotrajni periferni pristup centralnom venskom sistemu, naši medicinski profesionalci iz Urgentnog centra smatrali su da je neophodno da svoje novostečenoo znanje podijele sa kolegicama i kolegama iz drugih zdravstvenih ustanova u Republici Srpskoj. Primjena perifernog centralnog venskog katetera omogućava lak pristup vaskularnom sistemu, ima veliku važnost za pacijente kojima je potrebno dugotrajno liječenje, a ovakav pristup omogućuje često uzimanje uzoraka krvi za dijagnostičke pretrage kao i primjenu različitih lijekova. Upotrebom PICC katetera čuvaju se vene pacijenata, a dugoročno gledano značajno se smanjuju troškovi liječenja i, ono što je najbitnije, poboljšava se kvalitet života pacijenata.

99

INFO BILTEN

Roditeljska kuća, Banjaluka 22.3.2023.

Donacija Odjeljenju dječje hematoonkologije

P

rimopredaja medicinske opreme, namijenjene za Odjeljenje dječje hematoonkologije UKC Republike Srpske održana je u Roditeljskoj kući u organizaciji Udruženja roditelja djece oboljele od malignih bolesti „Iskra“. Naime, u proteklom periodu Američka trgovačka komora u Bosni i Hercegovini (AmCham BiH) je zajedno sa Udruženjem roditelja djece oboljele od malignih bolesti „Iskra“ i Udruženjem “Srce za djecu oboljelu od raka” realizovala aktivnosti prikupljanja novčanih sredstava za nabavku medicinske opreme za tri hematoonkološka odjeljenja u BiH s ciljem olakšanja liječenja djece oboljele od raka. Primopredaji opreme u Roditeljskoj kući prisustvovali su predstavnici Klinike za dječje bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, Udruženje roditelja “Iskra”, Udruženja “Srce za djecu”, predstavnici kompanija koje su članice Američke trgovačke komore u BiH te neki od donatora koji su podržali ovu akciju. Vrijednost donacije je 23.189.40 KM sa PDV-om, a sastoji se od antidekubitalnog madraca, 12-kanalnog EKG aparata, seta instrumenata sa dobošem, perfuzione pumpe, infuzione pumpe i kolica od inoxa sa dvije police.

“Ovom prilikom se zahvaljujem Američkoj trgovačkoj komori BIH i svima koji su učestvovali u ovoj humanitarnoj akciji pomoću koje su skupljena finansijska sredstva da se nabavi medicinska oprema, između ostalih, i za Odjeljenje hematoonkologije Klinike za dječje bolesti UKC Republike Srpske. Donirana medicinska oprema mnogo znači našim medicinskim profesionalcima u procesu rada sa najosjetljivijim pacijentima”, rekla je Dijana Berić, predsjednica Udruženja roditelja djece oboljele od malignih bolesti „Iskra“.

“Donirana oprema se odnosi na specifične potrebe Odjeljenja dječje hematoonkologije jer, kao što znate, tu se liječe djeca oboljela od bolesti krvi i onkoloških oboljenja koja iskazuju specifične potrebe za njegom, liječenjem i dijagnostikom. U našem Odjeljenju se trenutno liječi devetoro djece, a inače se na godišnjem nivou dijagnostifikuje oko 30 do 35 novootkrivene djece sa malignim oboljenjem, pored drugih bolesti koja se liječe u Odjeljenju. Na godišnjem nivou kroz naše Odjeljenje prođe oko 700 pacijenata. Ovo je jedino Odjeljenje ovog tipa i centralno je za čitavu Republiku Srpsku gdje se obavlja dijagnostika i liječenje djece oboljele od malignih bolesti, naravno, u okvirima mogućnosti UKC Republike Srpske”, rekla je prof. dr Jelica Predojević Samardžić, šef Odjeljenja dječje hematoonkologije Klinike za dječje bolesti UKC Republike Srpske.

“U godini kada Američka trgovačka komora BiH obilježava 20 godina postojanja donijeli smo zaključak i odluku da nema boljeg načina da vratimo zajednici kroz ovakav jedan humanitarni društveno odgovorni projekat. Kroz naše postojanje članice se rado odazivaju ovakvim vrstama aktivnosti, a u ovoj godini smo odlučili da podržimo tri klinička centra u BIH, a to su UKC Republike Srpske, Klinički centar Tuzla i Klinički centar u Mostaru u saradnji sa roditeljskim kućama. Često smo u Banjaluci i sprovodimo niz projektnih aktivnosti, ali danas nam je izuzetna čast što smo ovdje ovim povodom. Drago nam je da će ova donacija pomoći najmlađim pacijentima u liječenju, a medicinskom osoblju u radu”, rekao je Nedim Hamzić iz Američke trgovačke komore BiH.

Posjeta stručnjaka iz Turske

Dr Armend Sipahi u UKC RS

U

posjeti UKC Republike Srpske boravio je dr Armend Sipahi, angažovan u bolnicama „Medipol“ i „Gaziosmanpaša“ u Istanbulu.

Tim povodom upriličen je sastanak sa Poslovodstvom UKC Republike Srpske na kojem je dr Armend Sipahi predstavio rad i aktivnosti ovih bolnica. Takođe, na sastanku su razmatrane mogućnosti za uspostavljanje saradnje sa našom zdravstvenom ustanovom. „Ovdje su bili ljekari iz cijele Evrope i iz Rusije. Prije desetak dana bio je eminentni stručnjak iz Amerike i danas je sa nama eminentni stručnjak iz Turske. Naša želja jeste saradnja sa svima onima koji dobro rade i koji imaju šta da ponude našim pacijentima i našim zdravstvenim radnicima. Danas smo dogovorili saradnju u interesu građana Republike Srpske kako bi naši pacijenti, koji ne mogu da se liječe ovdje, mogli da idu u Tursku na nastavak liječenja. Istovremeno smo dogovorili saradnju u smislu slanja naših ljekara u Tursku na edukaciju, kao i dolazak stručnjaka iz Turske koji će raditi sa našim ljekarima i prenositi im znanje. Hvala kolegi iz Turske na dobronamjernoj želji za iskrenom saradnjom“, rekao je prof. dr Vlado Đajić. „Zahvaljujem se menadžmentu UKC Republike Srpske, posebno prof. dr Vladi Đajiću. Impresioniran sam onim što sam danas vidio. Imao sam 100

priliku da obiđem operacione sale, Hematologiju, Onkologiju itd. Impresioniran sam Odjeljenjem hematoonkologije, oni rade odličan posao koristeći najmodernije terapije. Ja sam ekskluzivni predstavnik dvije medicinske grupacije u Turskoj, u Istanbulu. Obje bolnice su univerzitetske te nam to daje priliku da ponudimo medicinsku edukaciju. Zato smo se dogovorili sa Fondom zdravstvenog osiguranja Republike Srpske da primamo pacijente iz vaše zemlje. To je sve podržala naša ambasada, a upriličen je i niz posjeta osoblja bolnica, uključujući UKC Republike Srpske.

Na osnovu dobrih odnosa naše dvije zemlje želimo da ponudimo edukaciju u onim područjima u kojima je to potrebno. Vrlo mi je drago što sam danas ovdje i zahvalan sam na gostoprimstvu i što sam imao priliku da vidim kapacitete ove bolnice. Mislim da ćemo uraditi odličan posao“, rekao je dr Armend Sipahi.

INFO BILTEN

U

Regionalni dermoskopski kurs

Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske, u periodu od 24. do 25. marta, održan je Regionalni dermoskopski kurs. Stručni skup koji je okupio brojne stručnjake iz regiona i svijeta održan u organizaciji UKC Republike Srpske i Udruženja doktora za kožne i polne bolesti CUTIS. Ovom prilikom naši dermatolozi su prezentovati slučajeve pacijenata liječenih u Klinici za kožne i polne bolesti UKC Republike Srpske i sa kolegama razmijenili stečena znanja i iskustva iz ove oblasti.

Za sve prisutne predavanja su održali prof. dr Ivana Binić, iz Kliničkog centra Niš, doc. dr Jelena Stojković Filipović, iz Kliničkog centra Srbije, dr Raimonds Karls, iz Letonije, i prof. dr Marija Buljan, iz KBC “Sestre Milosrdnice” Zagreb. Prikaz slučajeva pacijenata liječenih u Klinici za kožne i polne bolesti prezentovali su prof. dr sc. med. Jagoda Balaban i prof. dr sc. med. Đuka Ninković Baroš. Opredjeljenje Poslovodstva UKC Republike Srpske na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem je konstantno unapređenje znanja i vještina zaposlenih što se još jednom kroz organizaciju i održavanje ovog skupa i potvrdilo.

Generalni direktor prof. dr Vlado Đajić se zahvalio svim doktorima koji su došli da održe predavanja u UKC Republike Srpske. „Ovo je veliki uspjeh UKC Republike Srpske, jer su nam došli doktori iz regiona i svijeta. Imamo kadrovske i smještajne kapacitete i nećemo ovdje stati.

Imaćemo najnovije aparate iz svih oblasti i cilj nam je edukacija kadra u svjetskim centrima. Veoma je bitno naglasiti da kod nas dolaze eminentni stručnjaci da edukuju naš kadar što će značajno uticati na poboljšanje liječenja pacijenata“, naglasio je prof. dr Đajić.

Prof. dr Ivana Binić, iz Kliničkog centra Niš, se zahvalila na pozivu da podijeli svoje znanje iz oblasti dermoskopije. „Bitno je naglasiti da je to metoda koja može spasiti živote pacijentima. UKC Republike Srpske ima odličan aparat i mi smo ovdje da podijelimo znanje i naučimo nešto novo. Kurs je u organizaciji našeg udruženja, dobri su gosti, te se nadam velikom uspjehu, kao i pomoći da se otkriju neke ugrožavajuće promjene kod pacijenata“, istakla je prof. dr Binić.

Dr Jelena Petković Dabić, dermatovenerolog iz Klinike, za kožne i polne bolesti UKC Republike Srpske i predsjednik Udruženja doktora za kožne i polne bolesti CUTIS se zahvalila poslovodstvu UKC Republike Srpske i generalnom direktoru prof. dr Vladi Đajiću na pruženoj podršci. „Izuzetna mi je čast i zadovoljstvo što danas u našoj najvećoj zdravstvenoj ustanovi imamo mogućnost da budemo domaćini kolegama dermatovenerolozima iz cijele BiH i regiona. Danas su nam gosti kolege iz UKC Tuzla, KBC Zenica, iz Sarajeva i opštih bolnica Bijeljina, Trebinje, Doboj, Prijedor, Zvornik kao i iz mnogih privatnih dermatoveneroloških ordinacija. Moram naglasiti da će sutra predavanja održati i uvaženi kolega Raimonds Karls iz Letonije“, naglasila je dr Petković Dabić.

Dr Sanja Umićević Šipka, dermatovenerolog iz Klinike za kožne i polne bolesti UKC Republike Srpske i sekretar Udruženja CUTIS, istakla je podršku koju Udruženje ima od Klinike za kožne i polne bolesti i menadžementa UKC Republike Srpske. „Naše Udruženje je osnovano 1. juna 2022. godine sa entuzijazmom mladih doktora iz Klinike za kožne i polne bolesti i uz podršku iskusnih starijih kolega. Ideja je konstantna edukacija iz svih oblasti dermatovenerologije, a sa druge strane kontinuirano podizanje svijesti o liječenju kožnih i polnih bolesti te značaju same prevencije”, istakla je dr Umićević Šipka.

U UKC Republike Srpske

Radionice za studente Medicinskog fakulteta

U

organizaciji Saveza studenata Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci u prostorijama Sala 1 i 3 Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske održana je dvodnevna medicinska radionica za studente od prve do šeste godine. Tokom dva dana održane su hirurška radionica, radionica kardiopulmonalne reanimacije sa aplikacijom lijekova.

Radionicama je prisustvovao i prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske, koji je, pozdravljajući studente,

i pohvalio organizovanje ovakvih radionica te istakao da je naša ustanova na usluzi svim studentima. „Naša vrata uvijek su otvorena za studente kojma je praksa jako važna kako bi stasali u kvalitetne stručnjake. Poznato je da ustanova na čijem sam čelu vodi računa o mladima, zapošljavanju mladog kadra i njihovim edukcijama. Hoćemo da nastavimo da pomažemo mladima, da stimulišemo ljekare za naučna istraživanja, pisanje naučnih radova i sprovodimo mnoge druge programe, jer je naš cilj da mladi medicinski kadar zadržimo u našoj ustanovi“, rekao je prof. dr Vlado Đajić.

Igor Pašić, predstavnik studenata, zahvalio se prof. dr Đajiću na brizi prema studentskoj populaciji. „Ove radionice održavaju se već nekoliko godina zaredom i njihova korist je višestruka, najviše zbog praktičnih znanja koja usvajamo. Organizujemo radionice iz više oblasti medicine, a završno predavanje ćemo imati iz ultrazvuka srca.“

Novi kuk za novi vijek

U UKC RS uspješno operisana baka Rahima (101)

T

im ljekara Klinike za ortopediju i traumatologiju UKC Republike Srpske izveo je nedavno operativni zahvat kod pacijentkinje Rahime Horoz iz Gradiške, starosti 101 godinu. Radi se o operaciji ugradnje vještačkog kuka nakon preloma butne kosti i sve je prošlo u najboljem redu.

Baka Rahima imala je samo riječi hvale za osoblje naše ustanove. „Svaka čast doktorima, sestrama i cijelom osoblju kliničkog centra. Iznenadila sam se koliko su svi ljubazni. Osjećam se odlično“, rekla je baka Rahima.

Prema riječima dr Vladimira Anđića, ljekara iz ove Klinike, baka se dobro osjeća i puštena je na kućno liječenje. „Operacija je protekla u najboljem redu i pacijentkinja se dobro oporavlja. Zadovoljni smo kako je sve proteklo“, istakao je dr Vladimir Anđić.

101

INFO BILTEN

Klinika za opštu i abdominalnu hirurgiju UKC RS

Operacija hijatalne hernije (želučane kile)

U

dvodnevnoj radnoj posjeti UKC Republike Srpske 7. i 8. aprila 2023. godine boravili su prof. dr sc. med.

Aleksandar Simić, specijalista opšte hirurgije, zamjenik direktora Klinike za digestivnu hirurgiju (I hirurške klinike) i šef Katedre za hirurgiju i anesteziologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i doc. dr sc. med.

Ognjan Skrobić, specijalista opšte hirurgije i klinički asistent na Katedri hirurgije i anesteziologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Prof. dr sc. med. Aleksandar Simić i doc. dr sc. med. Ognjan Skrobić su u toku boravka u UKC RS održali dva predavanja iz oblasti minimalno invazivne hirurgije gornjeg gastrointestinalnog trakta pod nazivima: “Prinicipi hirurškog lečenja hernija hijatusa jednjaka” i “Indikacije za hirurško lečenje hernija hijatusa jednjaka i GERB-a“. Ovim stručnim predavanjima prisustvovali su brojni ljekari iz UKC te opšti i abdominalni hirurzi iz opštih bolnica Republike Srpske.

U sklopu ove posjete prof. dr sc. med.

Aleksandar Simić i doc. dr sc. med. Ognjan Skrobić, zajedno sa timom iz Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju UKC RS, izveli su tri laparoskopske operacije hijatalne hernije (želučane kile). Sam koncept minimalno invazivne hirurgije je savremeni trend u hirurgiji koji obezbjeđuje brži oporavak i zarastanje rana kod pacijenata, dok samim hirurzima omogućava puno precizniji i komforniji pristup organima.

Ovakav vid izvođenja hirurških zahvata je najsavremeniji način zbrinjavanja ovih patologija.

Posjeta prof. dr sc. med. Aleksandra Simića i doc. dr sc. med. Ognjana Skrobića je promocija intenzivne saradnje Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju UKC Republike Srpske i Prve hirurške klinike KC Srbije. Ovo je još jedan od pokazatelja da su kontinuirana edukacija naših medicinskih profesionalaca i 102

sticanje novih znanja i vještina prioritet Poslovodstva UKC Republike Srpske na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem, sve u cilju pružanja što kvalitetnijih usluga našim pacijentima.

Generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić se zahvalio stručnjacima iz Beograda. „Mi nižemo uspjehe i nastavljamo sa dizanjem svih zdravstvenih usluga na evropski i svjetski nivo. Hvala našim kolegama iz Beograda na održanoj edukaciji i operacijama kako bi naši ljekari mogli samostalno da rade operacije te vrste u UKC Republike Srpske.

Imamo fantastičnu saradnju sa zdravstvenim sistemom Srbije,“ naglasio je prof. dr Đajić.

Načelnik Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju doc. dr Zoran Aleksić je istakao važnost edukacije i operacija. „Mi danas promovišemo početak dobre saradnje između UKC Republike Srpske i KC Srbije, odnosno Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju i I hirurške klinike. Uspostavili smo most saradnje u smislu saradnje i edukacije hirurga da zajedno radimo operacije hijatalne hernije (želučane kile), a to je problematika u porastu“, istakao je dr Aleksić.

Prof. dr sc. med. Aleksandar Simić je istakao svoje zadovoljstvo početkom saradnje između abdominalnih hirurga ove dvije zdravstvene ustanove. „Želim da naglasim da sam oduševljen sa opremljenošću operacionih sala u UKC Republike Srpske, sposobnošću i znanjem ljekara i medicinskih tehničara i na odnosu koji imaju međusobno i prema pacijentima.

Zadovoljstvo mi je da smo održali edukaciju i da smo uradili operacije te da će one početi i ovdje da se rade. Dr Skrobić i ja radimo već 20 godina zajedno, čast mi je da naglasim da

pripadamo staroj školi prof. dr Zorana Gerzića koji je utemeljio hirurgiju jednjaka i želuca u Srbiji“, naglasio je prof. Simić.

Doc. dr Ognjan Skrobić je naglasio da mu je čast da je u UKC Republike Srpske. „Kao rođenom Banjalučaninu mi je posebna čast da sam juče i danas ovdje te da hirurzima po-

mognemo i podržimo ih pri ovim minimalno invazivnim zahvatima iz hirurgije. Drago mi je da ima ljudi koji su motivisani da napreduju, krenu putem progresa, uče, razmjenjuju znanja i vještine da bismo svi zajedno mogli da pružimo najbolju zdravstvenu uslugu pacijentima. Ljekari i medicinski tehničari imaju snažnu podršku rukovodstva UKC Republike Srpske što je neophodan uslov da bi se ova oblast hirurgije razvijala,“ istakao je dr Skrobić.

INFO VIJESTI

Dodjela sertifikata za uspješno završenu obuku medicinskih profesionalaca iz Doboja

Saradnja UKC Republike Srpske i JZU „Sveti apostol Luka“ u Doboju

S

tručnjaci iz Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane UKC Republike Srpske su doktorima i medicinskom osoblju u JZU „Sveti apostol Luka“ u Doboju održali sertifikovan kurs iz intenzivne medicine. Zahvaljujući uspješno završenoj obuci iz oblasti intenzivne medicine (perkutane traheotomije), u JZU „Sveti apostol Luka“ u Doboju osnovana je organizaciona jedinica koja je slična Klinici intenzivne medicine za nehirurške grane u UKC Republike Srpske. Tim povodom svim učesnicima sertifikovanog kursa su danas uručeni sertifikati o završenoj obuci iz ove oblasti. Važno je naglasiti da je pod mentorstvom stručnjaka iz Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane UKC Republike Srpske, prvi put u bolnici u Doboju urađen zahvat, tj. perkutana traheotomija.

Perkutana traheotomija je zahvat koji se primjenjuje kod životno ugroženih pacijenata kojima je potrebna dugotrajna mehanička ventilacija.

UKC Republike Srpske, pored toga što je najveća zdravstvena ustanova u Republici Srpskoj, takođe je naučnonastavna baza, a naši medicinski profesionalci su angažovani da kolegama iz drugih zdravstvenih ustanova prenose svoja znanja i vještine kako bi naš zdravstveni sistem bio sve jači.

Generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić je čestitao doktorima na stečenom sertifikatu. “UKC Republike Srpske, pored liječenja pacijenata, ima i značajnu ulogu u edukaciji medicinskog osoblja svih zdravstvenih ustanova u Republici Srpskoj. Ponosno mogu reći da smo jako mnogo zdravstvenih radnika ovdje edukovali, gdje su bili na raznim edukacijama, usavršavanjima, specijalizacijama i sad kvalitetno i uspješno rade u svojim matičnim kućama“,

istakao je prof. dr Vlado Đajić.

Načelnik Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane prof. dr Peđa Kovačević je naglasio važnost ovog sertifikovanog kursa. „Čast mi je da danas možemo uručiti sertifikate za uspješno obavljen kurs jedne vrlo rijetke procedure. U bolnici u Doboju je ova procedura prvi put izvedena samostalno, a za nju su se doktori edukovali kod nas. Danas imamo u bolnici u Doboju jedinicu koja se zove Služba intenzivne medicine za nehirurške grane koja je slična našoj organizacionoj jedinici i to je veliki iskorak za bolnicu u Doboju.

Ovakve organizacione jedinice ne postoje ili ih je vrlo malo na području Balkana što govori da je zdravstveni sistem u Republici Srpskoj napredovao. Još jedna vrlo bitna stavka koju treba naglasiti jeste da je generalni direktor u ljeto 2020. godine, u doba pandemije korona virusa, rekao da se kadar mora edukovati iz oblasti intenzivne meedicine“, istakao je prof. dr Peđa Kovačević.

Dr Milenka Bandić Milovac se zahvalila za sertifikat uspješno završenog kursa. „Ponosna sam što sam uspješno završila kurs iz oblasti intenzivne medicine te što možemo još bolju zdravstvenu podršku pružiti pacijentima u Doboju. Tehniku izvođenja procedure perkutana traheotomija smo usvojili tokom obavljanja supspecijalizacije u Klinici intenzivne medicine za nehirurške grane u UKC Republike Srpske pod mentorstvom prof. dr Peđe Kovačevića i drugih doktora te su oni dolazili kod nas u bolnicu u Doboj gdje smo pod njihovom supervizijom izvodili ovu proceduru. Sad ovu proceduru radimo samostalno“, naglasila je dr Bandić Milovac.

In memoriam

Miroslav Đekić (1946-2023)

Poslije duže borbe s bolešću nedavno je, u 77. godini života, u Banjaluci, preminuo naš dragi prijatelj Miroslav Đekić, poznati humanista, profesionalac i volonter Crvenog krsta. Đekić se sa organizacijom Crvenog krsta prvi put susreo u petom razredu osnovne škole i od tada do kraja života ostao je vezan za „crvenokrstaško društvo“ Tokom osnovnog, srednjoškolskog i školovanja na Višoj medicinskoj školi bio je aktivni volonter Crvenog krsta Njegovo ime vezano je za Crveni krst Banjaluke, Regionalnu organizaciju Crvenog krsta Krajine, gde je na mjestu sekretara formirao jaku stručnu službu iz reda mladih i školovanih ljudi sa poznavanjem stranih jezika. Radio je na formiranju organa Crvenog krsta (skupštine i odbora, …) u čija tijela su ušli poznati aktivisti Crvenog krsta iz regiona.

U vrijeme izbijanja građanskog rata u Bosni i Hercegovini, Crveni krst je svoje kapacitete stavio u službu pomoći ugroženom narodu. Kako je odlično poznavao organizaciju Crvenog krsta brzo je sačinio program rada i formirao potrebne službe. Uspostavio je saradnju sa Crvenim krstom Jugoslavije, koji je pružio svu potrebnu pomoć Regionalnom crvenom krstu Banjaluka.

Dobru saradnju uspostavio je sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta i drugim humanitarnim organizacijama koje se djelovale na našem prostoru, humanitarnim društvima u inostranstvu, a sve u cilju pomoći ugroženom stanovništvu.

Lično je predvodio svoje aktiviste u akcijama pružanja pomoći izbjeglom i ugroženom narodu, kao i pružanje pomoći zdravstvenim i socijalnim ustanovama u regiji (Dom distrofičara, Dječji dom i Gerijatrijski dom i dr). Još su nam u sjećanju izbjegličke kolone iz Krajine kojima se ne nazire kraj, a kojima je Miroslav sa dobrovoljcima Crvenog krsta dostavljao vodu i hljeb. Takođe, veliku je pažnju posvećivao radu opštinskih organizacija Crvenog krsta, posebno onih u područjima u kojima su se vodila borbena dejstva.

Jedan je od osnivača časopisa Crvenog krsta Republike Srpske „Humanost“ 1992. godine, koji je aktivan i danas sa 143.brojem.

Miroslav je bio pun pozitivne energije, tih, miran, sa urođenim manirom da razgovara sa svim ljudima, da im pomogne, nađe rješenje i svima postane prijatelj.

Bio je saradnik i veliki poklonik časopisa „Medici.com“ Sve aktivnosti koje je imao Regionalni crveni krst vođene su u skladu sa principima pokreta Crvenog krsta i nisu bile predmet rasprave nakon okončanja ratnih dejstava.

Za svoj rad Miroslav je primio brojna priznanja, kao i odlikovanje predsjednika Republike Srpske, orden milosrđa.

Uz tebe su dragi Miroslave osposobljeni brojni akivisti Crvenog krsta koji nastavljaju tvoju misiju.

Počivaj nam u miru.

103

UKC Tuzla

INFO VIJESTI

N

a Klinici za očne bolesti UKC Tuzla urađena je operacija subluksirane katarakte sa retropupilarnom implantacijom Artisan afakne leće.

“Ova procedura je prvi puta izvedena na Klinici za očne bolesti UKC Tuzla.

Operativni tim ljekara i medicinskih tehničara klinike uradio je ekstrakciju subluksirane leće, a nakon toga implantaciju Artisan afakne leće sa fiksacijom na stražnju površinu šarenice. Ovaj kompleksan operativni zahvat urađen je kod dvoje djece sa subluksacijom prirodne leće kao posljedice urođene slabosti suspenzornog aparata leće oka. Operativni i postoperativni tok je protekao uredno, sa izvrsnom postoperativnom vidnom oštrinom kod oba pacijenta”, saopštio je ispred Klinike za očne bolesti UKC Tuzla šef Odjeljenja za operativno liječenje prednjeg segmenta oka, doc. dr. med. sc. Jasmin Zvorničanin.

Prema njegovim riječima, prednosti ovakvog operativnog zahvata za pacijente su višestruke. Funkcionalno pacijenti dobijaju značajan popravak vidne oštrine, što je od posebne važno-

U

kampanji „Svaki dres svoju priču nosi“ na inicijativu tuzlanskog filantropa Seada Mulića prikupljena su sredstva za nabavku aparata za mehaničku ventilaciju u vrijednosti od 49.275 KM. Kampanja za nabavku aparata za mehaničku ventilaciju implementirana je preko Fondacije tuzlanske zajednice, a uz podršku USAID Bosnia and Herzegovina. Tokom trajanja kampanje prikupljeno je nešto više od 52.000 KM, a novac je putem aukcije sportskih dresova i online platforme doniraj.ba doniralo više od stotinu pojedinaca i kompanija.

Cijena nabavljenog aparata je iznosila 49.725 KM, a ostatak novca od prikupljenih donacija biti će usmjeren na nabavku ostale medicinske opreme, prema specifikaciji koju će Fondaciji dostaviti iz UKC Tuzla.

Načelnica Klinike za dječje bolesti, Lejla Osmančević istakla je da će donacija aparata za mehaničku ventilaciju uticati na bolje i kvalitetnije liječenje budućih malih pacijenata.

“Medicina napreduje i rađa se puno prijevremeno rođenih beba, tako da smo prije par dana imali situaciju u kojoj smo imali četiri para blizanaca, te smo aparate morali posuditi sa drugih klinika. S ovim aparatom smanjujemo šanse da se slično ponovi, jer s njim možemo ventilirati i novorođenčad, ali i veću djecu.

Ova donacija nije važna samo za Tuzlu i 104

Retropupilarna implantacija Artisan afakne leće

sti kod djece gdje nije završen razvoj vidne funkcije. “Retropupilarna metoda ugradnje ove vrste intraokularnih leća omogućava dugostrajnu stabilnost prednjeg segmenta oka uz izvrsnu regulaciju očnog pritiska, kontrolu upalnog odgovora oka i očuvanje broja endotelnih ćelija”, pojasnio je dr. Zvorničanin i istakao da se benefit za pacijenta ogleda i u izvrsnim estetskim rezultatima.

Operativni zahvati ove vrste zahtijevaju detaljnu preoperatvnu procjenu i pripremu pacijenta kako bi se postigli najbolji postoperativni rezultati, ali što je najvažnije i omogućavaju uvođenje još niza novih hirurških zahvata u cilju upješnog rješavanja pacijenata sa subluksacijom ili nedostatkom prirodne leće.

Do sada su pacijenti sa problemom nedostatka i subluksirane leće liječeni hirurškim zahvatom ugradnje prednje komornih leća ili metodom sulkus fiksacije. Ova procedura i dalje ima svoje mjesto u svakodnevnoj primjeni, ali uvođenje Artisan afakne leće sa fiksacijom na stražnju površinu šarenice etablira Kliniku za očne bolesti UKC Tuzla u red rijetkih ustanova u regiji gdje se ova procedura izvodi.

Klinika za dječje bolesti

Uručen aparat za mehaničku ventilaciju

Tuzlanski kanton, nego je važna za cijelu BiH, jer u našu bolnicu dolaze i djeca iz Zvornika, Brčko distrikta i Odžaka”, rekla je načelnica klinike, Lejla Osmančević.

Inicijator kampanje Sead Mulić u oktobru prošle godine odlučio je da na javnu aukciju stavi ličnu kolekciju vrijednih sportskih dresova koje je godinama skupljao. „Shvatio sam da nešto što je meni strast, ali ipak samo hobi, nekome može spasiti život. Presretan sam što

smo uspjeli i što smo malim pacijentima, ali i njihovim roditeljima, ulili dodatnu nadu u izlječenje. Drago mi je da smo pokazali da kad smo solidarni i kad se ujedinimo možemo riješiti probleme, da možemo učiniti velike stvari kad darujemo od srca i nadam se da će ovo motivisati i druge ljude dobrog srca, filantrope, da učine onoliko koliko mogu i pomognu ljudima u svojim zajednicama, kazao je Mulić, zahvalivši se svim donatorima i Fondaciji.

UKC Tuzla

INFO VIJESTI

50 godina časopisa Acta Medica Saliniana

4D ultrazvuk srca

K

linika za interne bolesti JZU UKC Tuzla u primjenu uvodi 4D ultrazvuk srca. Radi se o najsavremenijem aparatu za neinvazivnu pretragu srca ultrazvukom.

Prema riječima šefa Odjeljenja za kardiologiju, dr. Elnura Smajića, mr. med. sc. nova 4D tehnologija koristi napredne mogućnosti snimanja za kreiranje visokokvalitetnih trodimenzionalnih slika uz brzinu prenosa podataka koja je i 16 puta veće brzine u odnosu na 2 D ehokardiografske uređaje.

“4D ultrazvuk srca pruža nam mogućnost analize srca iz samog jednog otkucaja, drugim riječima, nije bitno da li je srčani ritam pravilan ili ne. Ova tehnologija omogućava da se vide srčane strukture i protok krvi u živom kretanju, što je veliko poboljšanje u odnosu na dosadašnje standardne prikaze. Ovaj pogled u pokretu iz unutrašnjosti srca i pripadajućih krvnih sudova pruža korisnije informacije, posebno u područjima srca koja je teže adekvatno pregledati transezofagealnim 2D i 3D prikazom.

Odnosno, 4D tehnologija pruža više vizualnih detalja kroz takozvanu živu sliku. Također, u naknadnoj obradi slike urađeni snimci i filmovi mogu se detaljnije analizirati kroz 4D mogućnosti”, pojasnio je dr. Smajić.

Nabavkom ovog najsavremenijeg uređaja kada je riječ o ehokardiografiji Klinika za interne bolesti UKC Tuzla izdvaja se od drugih ustanova iz razloga što se zbog visoke cijene ovaj uređaj rijetko može naći na našim prostorima.

S

a izlaskom iz štampe novog dvobroja službenog medicinskog časopisa JZU Univerzitetski klinički centar Tuzla Acta Medica Saliniana 2022, Volume 52, Issue 1-2, na skroman način obilježen je jubilej, 50 godina postojanja i štampanja.

Punih 50 godina časopis Acta Medica Saliniana dva puta godišnje na engleskom jeziku publikuje novosti i rezultate istraživanja iz svijeta medicine i ostalih srodnih naučnih grana. Časopis je indeksiran u najpoznatijim bibliografskim bazama podataka kao što su Scopus, Index Copernicus, Master Journal List, EBSCO, The Ulrichs Periodical Directory, Directory of Open Access Journals, Open J-Gate, ProQest i Google Scholar, a osim u printanom obliku Acta Medica Saliniana je prisutna i na internetu svojom online verzijom.

sanskohercegovačkoj dijaspori, kao i promociju bosanskohercegovačke nauke, naučnika i naučnih časopisa.

Zahvaljujući predanom radu bivših i sadašnjih urednika časopisa među kojima su prof. dr. Lenka Kljajić – Rosenberg (1972-1973), prof. dr.

Dušan Tešanović (1973 - 1979), prof. dr. Božina Radović (1980-1999), prof. dr. Rajko Igić (1991-1992), prof. dr.

Osman Sinanović (1992- 2008), prof. dr. Fuad Brkić (2008- 2012), prof. dr.

Osman Sinanović (2012-2018), doc. dr. Igor Hudić ( 2018 - do danas) časopis i danas ispunjava svoju misiju prenosa znanja i novih naučnih spoznaja. Putem ovog časopisa svi naučnici, istraživači, a posebno mladi članovi akademske zajednice Univerziteta u Tuzli i drugih univerziteta u Bosni i Hercegovini imaju priliku objaviti svoje naučne radove što je i

Časopis je nedavno potpisao Sporazum o saradnji sa bosanskohercegovačkom akademijom nauka i umjetnosti (BHAAS) u kome su obje strane iskazale svoju opredijeljenost za postizanje univerzalnog pristupa naučnoj literaturi i unapređenje i razvoj nauke u Bosni i Hercegovini i bo-

jedan od najvažnijih kriterija za izbor u više zvanje.

Posljednih nekoliko godina najaktivni članovi Uredništva časopisa Acta Medica Saliniana su doc. dr. Igor Hudić, urednik, prof. dr. Nihad Mešanović, član izdavačkog savjeta i tehnički urednik Alma Muhedinović, prof.

105

INFO VIJESTI

W

orrkshop na temu „Laparoskopske operacije ventralnih kila eTEP metodom“ u organizaciji Udruženja hirurga Republike Srpske i Odjeljenja za hirurške grane bijeljinske bolnice emitovan je uživo putem youtube kanala Bolnice „Sveti vračevi“.

Prof. dr Zlatko Maksimović, direktor JZU Bolnica “Sveti vračevi” rekao je da znanje nema cijenu: “Bijeljinska bolnica uvijek će podržavati ovakve i slične skupove, pogotovo kada je hirurgija u pitanju. Ne govorim ovo zato što sam ja hirurg, Stručni skup hirurga već zato što svi znamo značaj hirurgije. Vjerujem da ćemo nakon ovog stručnog skupa nešto novo naučiti, razmijeniti iskustva, a sve u cilju većeg zadovoljstva korisnika naših usluga”, rekao je Maksimović.

Predsjednik Udruženja hirurga Republike Srpske prof. dr Siniša Maksi- Bolnica „Sveti vračevi“, Bijeljina, 31. marta bila je domaćin velikog hirurškog skupa koji je okupio mović izrazio je zadovoljstvo što se više od 70 hirurga iz cijele Republike Srpske i susjednih gradova iz Srbije. pozivu odazvao veliki broj hirurga.

“Naša ideja je bila da organizujemo ovaj radni stručni sastanak i uradimo jednu pokaznu operaciju, a nakon toga i drugu i da je predstavimo našim kolegama hirurzima, članovima Udruženja hirurga Republike Srpske i ostalim kolegama. Hvala svima koji su danas tu, našim hirurzima, kolegama, profesorima, ali posebna mi je čast što su danas među nama doajeni bijeljinske bolnice, dva bivša načelnika hirurgije – od njih smo mi učili hirurgiju, dr Spasojević i dr Popović, a nadam se da ćemo i mi biti primjer mladim gePokaznu operaciju izveo je dr BoDr Radovanović trenutno radi na neracijama, kao što su oni bili nama”, jan Radovanović, hirurg iz Beograda, uvođenju e TEP endoskopske procerekao je dr Maksimović. eminentni stručnjak iz oblasti lapa- dure u redovnu upotrebu kod operacija Predsjednik Upravnog odbora Udruroskopske hirurgije. Dr Radovanović incizionih kila. ženja hirurga Republike Srpske doc. dr je 1995. godine, nakon usavršavaDrugu operaciju je izveo dr Milan Zoran Aleksić, načelnik Klinike za abdonja u Hong Kongu, obavio prvu lapa- Todorović, hirurg iz bijeljinske bolnice, minalnu hirurgiju UKC Republike Srpske roskopsku operaciju preponske kile koji je laparoskopsku hirurgiju usavristakao je da Udruženje čini veliki iskorak u Srbiji, nakon čega uvodi u redo- šavao u Švajcarskoj. ovim skupom i zahvalio menadžmentu van program laparoskopske operaU okviru Workshop-a dr Bojan Rabijeljinske bolnice na čelu sa direktocije incizionih, želudačnih kila, kao i dovanović održao je predavanje na rom prof. dr Zlatkom Maksimovićem na druge operacije iz domena abdomi- temu „Novine u laparoskopskoj hisjajnoj organizaciji i srdačnom dočeku. nalne hirurgije. rurgiji“.

“Ovo je jedna nova metoda koja se primjenjuje, a koja će poslije ove pokazne operacije i predavanja biti primjenjiva u našim bolnicama i operacionim salama. To je cilj ovog današnjeg sastanka”, rekao je Aleksić.

Profesor dr Nenad Lalović, šef Katedre hirurgije Medicinskog fakulteta Foča, rekao je da liječenje incizionih kila predstavlja veliki napredak i iskorak za liječenje pacijenata na našim prostorima.

Bijeljinska bolnica ugostila više od 70 hirurga

106

INFO VIJESTI

Zavod za stomatologiju Republike Srpske

U posjeti vrtiću „Zvjezdica” Svjetski dan oralnog zdravlja

S

vake godine 20. marta u čitavom svijetu obilježava se Svjetski dan oralnog zdravlja. Kampanju je službeno pokrenula 2013. godine Svjetska stomatološka federacija, a cilj je bio da se promovisanjem ovog datuma i njegovim obilježavanjem svake godine sve više podigne svijest o značaju oralnog zdravlja i njegovog uticaja na cjelokupni organizam.

S ciljem podizanja svijesti o važnosti brige o zdravlju zuba i oralnoj higijeni doktorke Zavoda za stomatologiju Re-

S

vake godine mjesec mart obilježava se kao Mjesec borbe protiv kancera. I ove godine u ovoj akciji učestvovali su članovi Udruženja pacijenata sa izvedenom stomom ILCO-STOMA Republike Srpske.

U zgradi Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske 28.3.2023. postavili su punkt sa promotivnim materijalom, brošurama i fotografijama. „Informišemo građane o prevenciji oboljenja raka debelog crijeva, a onima koji su oboljeli, ukazujemo kako se danas može sa tom ozbiljnom bolesti živjeti u porodici, u zajednici, objašnjavamo šta je stoma i, kao već edukovani pacijenti, nudimo našu strčnu pomoć, neophodne savjete, vezane za

publike Srpske dr Milena Rađan Gajić, spec. preventivne i dječje stomatologije, dr Jovana Lovrić, spec. preventivne i dječje stomatologije, i direktor Zavoda za stomatologiju Republike Srpske dr Miloš Kos posjetili su vrtić “Zvjezdica” u Banjaluci i sa mališanima podijelili korisne savjete upravo o ovoj temi. „Kroz druženje i igru pokazali smo im kako se pravilno peru zubi, kako držimo četkicu, koliko dugo je potrebno da se peru zubi, kada treba da mijenjamo četkice, koje paste koristimo i sve što ih je interesovalo.

Na interesantan način smo im približili odlazak kod zubara kako bismo pobijedili strah kod njih i naučili ih da je jako važna redovna posjeta stomatologu“, istakao je direktor Kos. Za kraj druženja mališani su dobili odlične savjete i poklone koje su im pripremili doktori iz Zavoda za stomatologiju Republike Srpske.

ILCO-STOMA Republike Srpske

Mart, mjesec borbe protiv kancera njegu stome, nabavku pomagala (kese, diskovi, paste…)”, objasnio je Dragan Trivun, predsjednik Udruženja pacijenata sa izvedenom stomom ILCO-STOMA Republike Srpske.

Riječ ileostoma potiče od dvije grčke riječi ileum (završni dio tankog crijeva i stoma (otvor). Ileostoma nastaje kada se otvoreni kraj ileuma (tanko crijevo) hirurški izvede na površinu abdomena (stomaka) i tu se fiksira, kako bi se formirao novi otvor za izbacivanje sadržaja iz crijeva.

Završno dešavanje, vezano za martovske aktivnosti, bilo je u gradu Leskovcu u Kulturnom centru. Domaćini su bili Udruženje obolelih od raka i osoba sa stomom „Hrast“ na čelu sa predsednicom Zoricom Menković. Oni su organizovali panel na temu „Prevencija raka debelog crijeva“. Učesnik panela među lekarima-onkolozima bio je i Dragan Trivun. Skup je završen kulturno-umjetničkim programom u izvođenju članova sekcija Udruženja ,,Hrast”.

107

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com

Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036

SREĆAN ROĐENDAN želim rođenima u znacima Bik i Blizanci, a svima nama da se snađemo i u globalnim i ličnim promjenama.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Tokom aprila sve do 21. maja Mars u Raku traži da svoju energiju usmjerite prema domu, porodici i roditeljima.

Napeti aspekti prisiljavaju na aktivnost, na borbu, a pokretačka energija Marsa su emocije. Čuvajte se u ovom periodu povreda, a moguće su i upale, groznice sa temperaturom. Već od 22. maja situacija se mijenja nabolje, jer Mars i Sunce ulaze u skladan aspekt i počinje period kada vaša aktivnost daje konkretne i dobre rezultate. Ne pretjerujte ni u čemu, a to želi Jupiter u vašem znaku, već budite umjereni i promišljeni, koristite znanje i vještine da uspijete.

BIK 21. 4 - 20. 5.

Vaš vladar Venera, u ovom tranzitu uglavnom ne donosi zdravstvene probleme, izuzev ako nije u nepovoljnim kućama ili je napadnuta malefičnim planetama na rođenju. Za zdravlje je kritičan aspekt kvadrata Venere sa Neptunom koji može donijeti infektivne ili alergijske probleme sa disajnim organima. To se može dogoditi ako se ovaj aspekt aktivira nekom vašom ličnom planetom. U periodu 8.5 - 5.6. u skladnom aspektu s Suncem donijeće razna zadovoljstva, sreću i ljubav. Veliki intenzitet emocija i strasti može uzrokovati i poneku prepirku s partnerom.

Oprez u saobraćaju.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Vaš vladar Merkur se jako sporo kreće znakom Bika i u kontaktu je sa Uranom pa podstiče na razmišljanje o budućnosti i kako da ozbezbijedite bolje uslove za život sa stečenim znanjem i vještinama ili treba da steknete nova znanja koja će koristiti da kroz rad uživate i stičete. Već poslije 12. Juna, kad pređe u vaš znak, kreće direktna akcija, bolja koncentracija i logika, više kretanja, kraćih putovanja i komunikacije, što vas ispunjava zadovoljstvom. Blizanci imaju osjetljive respiratorne organe i pluća pa pazite da se u ove promjenjive proljetne dane ne prehladite. Troškovi u aprilu i maju..

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Mars u vašem znaku u aprilu i maju donosi veliku energiju i aktivnost, ali i netaktičnost i gubitak strpljenja.

Moguće je da ćete biti pod većim pritiskom obaveza i stanju impulsivnosti. Ako vam je natalni Mars loše postavljen moguće su zdravstvene tegobe sa organima za varenje usljed napetosti i nervoze ili sklonost upalama i groznicama kao i fizičke povrede. Ako vam je Mars dobar na rođenju ne treba brinuti, već uživati u aktivnom periodu sa obiljem aktivnosti. Mogući veći troškovi tokom ovog perioda. U maju Venera donosi ljubav, sreću, zabave, i dobar izgled.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

Iritantan uticaj Urana prema vašem Suncu, naročito za rođene 10-15.8. ogleda se u velikoj napetosti i osjet-

108

Horoskop od 20. 4. - 20. 6. 2023.

SUNCE boravi u znaku Bika od 20.4 - 20.5, a u znaku Blizanaca od 21.5 - 20.6. MJESEC dva puta obilazi cijeli zodijak od 2. stepena Bika do 8. stepena Lava. MERKUR se kreće od 15. stepena Bika do 17. stepena Blizanaca.

Retrogradan je u Biku do 13. aprila, a u znak Blizanaca prelazi 12.6. VENERA se kreće od 10. stepena Blizanaca do 14. stepena Lava. U znaku Raka je od 8.5 - 5.6. kada prelazi u znak Lava u kome ima zadržavanje od četiri mjeseca. MARS putuje direktnim hodom od 13. stepena Raka do 18. stepena Lava. U znak Lava prelazi 21.5. JUPITER se kreće od 23. stepena Ovna do 7. stepena Bika. U znak Bika prelazi 17.5. i ostaje narednih godinu dana.

SATURN je u znaku Riba i prelazi put od 4-7. stepena. Dana 18.6. zastaće na 7. stepenu i okrenuti u retrogradan hod koji će trajati do 3.11. URAN je u direktnom hodu od 17-21. stepena Bika. NEPTUN je u direktnom kretanju znakom Ribe od 26-27. stepena. PLUTON je od 24.3. prešao iz znaka Jarac u znak Vodolija u kome će boraviti 20 godina. Posljednji put je bio u Vodoliji od 1777-1797. godine. U ovom periodu Pluton se nalazi na 0 Vodolije, a od 2.5. prelazi u retrogradan hod i vraća se u znak Jarca 12.6.

Ovo je vrlo značajan i interesantan period sa izmjenama energija koje će se više ili manje manifestovati dobro ili problematično, zavisno od vašeg datuma rođenja. Merkur ima dug boravak u znaku Bika i usmjerava misli i djelovanje u pravcu materijalne sigurnosti. Jupiter od maja u znaku Bika priča istu priču o materijalnom sticanju, a prelazak Plutona u Vodoliju najavljuje novo doba i korjenite promjene u društvu. Da još nije sazrelo vrijeme za radikalne rezove pokazuje sporo kretanje Plutona sa dva povratka u znak Jarac (stare strukture) da bi se tek od novembra 2024.godine definitivno pozicionirao u Vodoliji. Venera, planeta ljubavi, je u znaku Lava od juna do oktobra i poručuje da morate biti kreativni, živjeti ljubav, voditi brigu o sebi, ali imati lijepu riječ i podršku za druge.

ljivosti vašeg srca i kičme. Vaša urođena hrabrost i osjećajnost dolazi do izražaja u kriznim situacijama.

Moguće su odluke o radikalnim promjenama na profesionalnom planu. Plutonov boravak u Vodoliji 24.3 2.5. utiče na situaciju u braku, ako je veza loša moguć je razvod. Ukoliko imate dobre aspekte na rođenju ovo može biti povoljan period transformacije odnosa u partnerstvu (poslovnom ili bračnom). Snažan uticaj će osjetiti rođeni 24.7. bilo koje godine.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Vaš vladar Merkur, do 12.6. usmjerava vaše misli prema svemu što može donijeti materijalnu korist i ugoditi vašim čulima. Izražena je želja za putovanjima tako da je odlazak u inostranstvo izvjestan većini vas. Harmonični aspekti Merkura, Jupitera i Marsa prema Suncu u ovom periodu daju prilike za uspješne dogovore, pregovore i ispite, a na fizičkom planu dobro zdravlje, optimizam i energičnost. Od 21.4 - 14.5. dok je Merkur u retrogradnom hodu, bolje je završiti započete projekte, a nove započeti kasnije. Ako putujete u ovom periodu provjerite ispravnost automobila prije puta.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Vage su izuzetno osjetljive osobe i potrebna im je emocionalna sigurnost. Razočarenja ih vuku u depresivna stanja. U kriznim situacijama previše odmjeravaju za i protiv, tražeći ravnotežu u svemu. U ovom periodu energija se najviše troši na pitanja karijere i moguće je da budete zatrpani poslom, ali i da ulazite u konfliktne situacije sa nadređenima.

Moguće je i da pretjerujete u svom ponašanju da bi naglasili određenu situaciju. Vage dobijaju priliku za pozitivne transformacije, naročito rođeni 24.9. kojima Pluton šalje snagu i hrabrost i sposobnost postizanja velikh ciljeva. ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Prelaskom Plutona, vladara Škorpije, iz Jarca u Vodoliju mijenja se energija i pristup spoljnim okolnostima. Biće vam potrebno vrijeme da se uskladite sa nadolazećim promjenama koje mogu radikalno uticati na pojedine sfere vašeg života, Škorpije često muče infektivne bolesti, pa moraju voditi računa o higijeni i izbjegavati rizične kontakte. Ako vam je u Sunce na rođenju na početku znaka, moguća je osjetljivost bubrega i urinarnog trakta. Ugodno putovanje u inostranstvo moguće je u periodu do 20.5. uglavnom sa porodicom ili u posjeti članovima porodice.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Položaj Jupitera u Ovnu do 17.5. povoljno utiče na zdravlje i ličnu uspješnost kao i uspješnost djece. Kada pređe u znak Bika donijeće nove poslovne prilike i mogućnost da sa strancima postignete uspješne ugovore. Zdravlje uglavnom stabilno, izuzev ako nije na rođenju u problematičnom položaju. U tom slučaju, mogući su problemi sa krvlju (malokrvnost, loša krvna slika).

Plutonov prelazak u Vodoliju za Strijelce je povoljan, u ovom periodu za rođene 23.11. kojima donosi novu količinu energije i hrabrosti te povoljne preokrete u životu.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Saturn je od 8. marta u znaku Riba i praviće povoljan aspekt prema Suncu rođenih u znaku Jarac.Uticaj se ogleda u većoj izdržljivosti, dobroj organizaciji i jakoj disciplini. U ženskom horoskopu može ukazati na brak. U ovom periodu najsnažniji uticaj Saturna osjetiće rođeni 29.12. Jupiter u Biku od 17.5. takođe povoljno utiče na vaš znak dajući više optimizma i entuzijazma kao i povoljne finansijske prilike. Ukoliko je bilo nesporazuma sa djecom u narednom periodu se mogu prevazići. Jedino tranzit Marsa može loše uticati na brak i partnerstva uzrokujući sukobe.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

Stiže olakšanje od pritisaka i obaveza, napornog rada, nekom od teških uslova, brige ili neke patnje koje je uzrokovao Saturn. Plutonov ulazak u vaš znak donijeće potrebu za raznim transformacijama, odbacivanjem nepotrebnog i isluženog i kretanje ispočetka, a naročit uticaj u ovom periodu osjetiće rođeni 21.1. bilo koje godine. Najčešće spoljne okolnosti utiču na te promjene. Ako nemate problematične aspekte na rođenju naredni period može biti onaj u kome dolazi do regeneracije, do ogromne snage volje za radikalne poteze i korjenite promjene.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Boravak Jupitera u polju novca do 16.maja sigurno je ove godine povoljno uticao na vaše finansije, ali ste možda imali povećanu potrebu za hranom. I u narednom periodu sreća sa novcem je prisutna, ali ćete imati sklonost da tim istim novcem obezbijedite uslove za uživanje i zadovoljstva. Moguće je da svoje znanje iskoristite za nove profitabilne ideje ili proširite posao sa strancima. Biće dosta prilika za iznenadna putovanja. Saturn u Ribama može uzrokovati izvjestan pad imuniteta ili tegobe sa hroničnim bolestima, naročito rođenima 26.2. I dalje velika emocionalna preosjetljivost.

S M I J T E Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

Smrt je samo promena svjetova, kao što prijatelji prelaze preko mora, zauvjek boraveći jedni u drugima. Oni možda umiru, ali njihovo prijateljstvo i njihova prisutnost, besmrtni su! (Medici.com ) Do viđenja, druže, do viđenja.

Ti mi prijatelju jednom bejaše sve!

Urečen rastanak bez našega htenja, obećava i sastanak, zar ne!?

(Jesenjin)

Mini-humoreska

Jajnici Jajnici su parni ženski organ čija je uloga proizvodnja jajnih ćelija i hormona. Oni su homologi organima testisa kod pravih muškaraca, ali je ženska sreća što se veličina jajnika ne vidi za razliku od testisa kod muškaraca. Vjerovatno zato žene slobodnije skidaju gaćice nego muškarci. Smješteni su na krajevima jajovoda, kao da se skrivaju od uroka.

Iako žene imaju po dva jajnika, predlažem Srpkinjama deset jajnika, jer one najčešće rađaju jedno dijete po jajniku.

Oko četrnaestog dana menstrualnog ciklusa zrela jajna ćelija biva oslobođena iz jajnika

Aforizmi Cura se sada pravi nevinašce, a u porodilištu smo spavali u jednom krevetiću. *** Neki lijekovi se mogu uzimati prije, drugi poslije jela. Bolnička hrana se može uzimati i prije i poslije jela. *** Ljekar je bio potpuno zadovoljan s kontrolnim nalazom kod bolesnika sve dok nije pročitao u otpusnici "bolesnik se otpušta na lični zahtjev" *** Pijanice vode brigu o svojim krvnim zrncima pa ih stalno drže u alkoholu. *** U porodilištu prava uzbuna. Rodio se jedan budući političar. *** Ajfor je odmah stupio u akciju čim je čuo da negdje puca zora. *** Kod nas i kad se nekome rodi ideja, pitaju je li muško ili žensko. *** Otvrdnuo je u srcu, ali je smekšao u k... *** Bolnice su od davnina bile uzor za čistoću. Bile. *** Ima ih koji s tolikom ljubavlju presijecaju vrpce da ih očekujem uskoro i u porodilištima da presijecaju pupčane vrpce. *** Zdravlje treba čuvati i od bolesnih ambicija. *** Još jedna humanitarna akcija kod nas. U jednom siromašnom kraju podijelili su mišljenje. *** Bolnice imaju dovoljno lijekova, savremenu opremu, obučen kadar. Zašto mrtvačnice nekome ne izdaju pod zakup? *** Današnja djeca sve znaju. Današnji odrasli ponešto. *** On se štitio od sjeverca, a oduvali ga politički vjetrovi. *** Nismo mi siromašniji od Amerike. I kod njih se rađaju gola djeca.

Šale Pita sestra težeg bolesnika da li bi išta pojeo.

- Bih, sestro, kad si tako dobra pa nudiš, malo vruće pečene jagnjetine...

--Bolesnik koji je u bolnici preko mjesec dana pita starijeg doktora kada će izaći iz bolnice.

- Što si nervozan - kaže mu doktor - ja sam u bolnici četrdeset godina i opet strahujem da me ne otpuste.

--Jedna bolesnica prima samo jednu, a druga do nje više tableta pa pita zašto je to tako.

- Zato što ova ima zelene oči - našali se sestra.

Bolesnica stade pred ogledalo pa će: - I kod mene su malo zelenkaste, mogla bih da dobijem bar dvije...

--Odveo Milan suprugu u bolnicu, a komšije će: - Vala, i red je bio, posljednjih godinu dana nikuda je nije izvodio.

--Ujutro sestra budi bolesnicu i pita kako je noćas spavala.

- Potrbuške - odgovori ona.

--- Muškarci su pokvareni, moj doktore - govori žena.

- Pa i ja sam muškarac - reče on i dobi odgovor.

- Nisi, ti si doktor.

--U prijemnoj ambulanti dežurni ljekar pita tek pristiglu bolesnicu: - Ženo, imaš li jake bolove?

S E ,

Z D R AV O

J E !

pa čeka na oplodnju i ne znajući da su muškarci zauzeti gledanjem fudbala ili slikanjem na televiziji. Tako i njena oplodnja može da se slika i čeka drugu priliku. U tom vječitom čekanju jadne žene i jajne ćelije, sustiže menopauza kada se radnja zatvara, kao preduzeća u vrijeme ove svjetske ekonomske krize. Da nam je plata redovna kao menstrualni ciklusi moglo bi se disati. Ovako samo dahćemo kao riba na suvom.

Za oplodnju je, osim jajne ćelije, potrebno još nešto. Kad je apostol Jovan iskreno kazao šta, odgovoreno mu je: “Usta ti se pozlatila” i promijenio je ime u Jovan Zlatousti. Ja ništa pametno nisam napisao da bi mi se usta pozlatila, ali sam mnogo prećutao što je takođe za pohvalu.

Ona se malo zamisli, oćuta pa će: - Je li bolje da kažem da imam ili da nemam?

--Trudnica pita babicu kada će se poroditi, a ova joj kaže da će se poroditi kad vlada donese odluku za to.

- A kada će donijeti?

- Sada su na godišnjem odmoru pa kad se odmore od odmora.

- Jao, ko će čekati toliko dugo.

--Primijeti dežurna sestra bolesnika da puši u krevetu pa će: - Jesam li ja rekla da nema pušenja u sobama!

- Jeste, ali niste rekli i u krevetima.

--- Gdje je Petar? - pita bolesnik.

- Odvezli su ga na operaciju.

- Pa da, ako nećeš da ideš sam odvezu te. Više ih je pa su jači.

--Pita pomoćna radnica dežurnog ljekara da li hoće da mu ostavi peškire i šampon za kupanje.

- Ne treba, hvala, danas me je direktor izribao.

--- Meni su izvadili polovinu jetre i gušteraču govori jedan bolesnik.

- A meni su dušu izvadili - odgovara drugi koji nije zdravstveno osiguran.

--- Zvao te šef.

- Dobro što nisam bio tu.

- Bila nekakva fešta.

- Šteta što nisam bio tu.

--Bolesnik pita drugog bolesnika da li je nešto donio doktoru. Ovaj odgovara: - Jesam, neplaćeni račun za struju pet mjeseci, neplaćen račun za telefon tri mjeseca, neplaćene komunalne usluge pola godine.

- Zašto si to donio?

- Da me ne pita zbog čega sam se razbolio.

--Ispred bolnice sretne prolaznik bolesnika pa ga pita: - Zdravo Janko, što si se toliko promijenio, bolan ne bio?

- Nisam ja Janko, ja sam Stevan.

- A, pa i ime si promijenio kukavče...

109

116 AS MEDICUS VRAČAR Sazonova 71, (ex Filipa Filipovića), Beograd Telefon: 011/2836-836, 065/285-3393 AS MEDICUS BEŽANIJSKA KOSA Ljubinke Bobić 13/2, Beograd Telefon: 011/2272-916, 065/2272-916 E-mail: poliklinika@asmedicus.rs http://www.asmedicus.rs/

Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net RADNO VRIJEME: radnim danom od 10-17 subotom od 9-14

Radno vreme:pregledi radnim danima od 08-20h, subotom od 08-15h 1. Dermatološki 6. Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima 2.

Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti 7. Imonodijagnostika kožnih KVANTNA oboljenja MEDICINA: KLASIČNA MEDICINA: 3. UltrazvukMEDICINA krvnih sudova - vaskularni hirurg 8. Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja SKENER FIZIKALNA MEDICINA I INTERNA BIOREZONANTNI REHABILITACIJA 4. Krioterapija Itečnim azotom 9. IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka) ULTRAZVUK COLOR DOPPLER TERMOVIZIJSKI SKENER ESTETSKA MEDICINA KARDIOLOGIJA (otklanjanje bradavica, kondiloma) 10. Aplikacija filera i mezonitiDARKFIELD MIKROSKOP HIPERBARIČNA MEDICINA (HBO) ORL MIKROREZONANTNA TERAPIJA 5. Peeling lica, kauterizacija NEUROLOGIJA I PSIHIJATRIJA RIKTA TERAPIJA (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) GINEKOLOGIJA

MEDISCREEN

1. Dermatološki pregledi 2. Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti 3. Ultrazvuk krvnih sudova 4. Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) 5. Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) 6. Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima 7. Imunodijagnostika kožnih oboljenja 8. Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja 9. IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka) Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Osnivači poliklinike dr sci med Nina Nikolovska Sinicki, spec. ORL i Kvantne medicine dr Aleksandar Sinicki, spec. neuropsihijatrije i Kvantne medicine

• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja.

• vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA

pet do dvanaest

POMOĆ U OČUVANJU ZDRAVLJA CIJELE PORODICE! 78000 BANJA LUKA; Ul. Braće Mažar i majke Marije 18 (Hanište); Tel: 051/212-437; prizmabls@teol.net; www.prizmabl.com PRIZMA

Tlakomjer RS 2

200

50 KM

150 KM

KM

KM

Tjelesni analizator

Elektromasažer E3 INTENSE

KM

145 KM

200 KM

AutoCode

Oralni tuš Dental Jet

150

155 Kompresorski inhalator C 28P

120

Tlakomjer M3

Tlakomjer INTELLIIT

KM

Glukometar

KM

Koncetrator kiseonika

2000

vrijeme je za ZDRAVLJE

PRIZMA

PENZIONERI I ZAPOSLENI KUPOVINA NA RATE

PREGLEDI I LIJEČENJE

ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!!

U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL, alergologa, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije

U našoj zdravstvenoj ustanovi rade vrhunski stručnjaci različitih specijalnosti.

PEDIJATRIJA KARDIOLOGIJA ENDOKRINOLOGIJA NEFROLOGIJA GASTROENTEROLOGIJA REUMATOLOGIJA PULMOLOGIJA HEMATOLOGIJA NEUROLOGIJA PSIHIJATRIJA VASKULARNA HIRURGIJA UROLOGIJA ORTOPEDIJA ANGIOLOGIJA FIZIJATRIJA NUTRICIONISTA UZV DIJAGNOSTIKA DERMATOVENEROLOGIJA KLINIČKA PSIHOLOGIJA DJEČIJA KARDIOLOGIJA DJEČIJA PULMOLOGIJA DJEČIJA NEUROLOGIJA DJEČIJA NEFROLOGIJA DJEČIJA ENDOKRINOLOGIJA DJEČIJI NUTRICIONISTA DJEČIJA ORTOPEDIJA DJEČIJA FIZIJATRIJA LOGOPED ONKOLOGIJA