Medici.com 115

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske Rekordan broj dodijeljenih specijalizacija

Dan Republike Srpske

Odlikovani zdravstveni radnici

Akademik Nebojša M. Lalić Preventivni model rješenje dijabetesa

Akademik Vladimir Kanjuh Holistički pristup bolesniku sa koronarnom aterotrombozom

Prim. dr Dragana Trifunović Balanović

Porodični lekar u Srbiji

Zašto su Lysobact proizvodi tako jedinstveni? Lizozim

Intervju:

Ministar zdravlja i socijalne zaštite RS

Dr Alen Šeranić

Uvodna reč

I sutona celog sneg je tiho pado umoran i gust. Večeras bih nekog ugledala rado, ali njega nema. Put je davno pust. Samo s bledog neba beloj zemlji sleće snežni pram po pram. O, kako je bolno pred noć, kada cveće pahuljica veje, a ti sediš sam.

(“U zimski dan”, Desanka Maksimović)

I taman što smo, zagledani u nebeski beskraj, pomislili kako prođoše i decembar i januar, a prave zime ni na pomolu, ostadosmo zatečeni u svom tom vilajetu procesa majke Prirode. Kao da se poigrava svojom snagom i svojom dominacijom te nam još jednom pokaza svoju nadmoć. Ispustivši duboki ledeni dah oštrine i ugriz nenadanih minusa, osvesti nas toliko da shvatismo da sa njom nikada nismo načisto i da su njene ćudi i misteriozne i prkosne. No, stisak je sve labaviji. Februar je u svojoj punoj dominaciji. Otkida svoje dane brzinom munje. Okreće list po list nebeskog kalendara žurno hrleći martovskim predvorjima, jer energetski dah proleća upravo otud dolazi. Iako proleće još duboko spava na obroncima naših želja, na planetarnom podijumu već se uveliko odigrava početak radne godine. Odjekuju lepeti, šire se misli, rasplamsavaju ideje, dolaze novi izazovi, nove vizije i inovacije. Obeležavaju se jubileji, planiraju se i sklapaju poslovi, postavljaju ciljevi...! Sve upućuje na nove početke i začetke. Na rađanje novih ideja koje će se utelotvoriti u novom vremenskom omotaču. Našli smo se pred novim zahtevima i novim izazovima, pred brušenjem kamena budućnosti, udišući život novim idejama i planovima i ispunjavajući svoje snove. I dok tako tumaramo kroz žilu materije poput krvi u telu čoveka i smrtnosti svega što se rodi, na krilima beskonačnog čuđenja, po stazama nade i beznađa, odigrava se taj nikad odgonetnuti teatar čovečanstva. I glumci i publika, svi su jedno i svi zajedno u istom ringu, na istim daskama ludila, u borbi za spasenje smisla, u centrifugalnom vrtlogu sudbine. I dok tako po pločnicima vremena ispisujemo sadašnjost i projektujemo budućnosti, prst Gospoda, stavlja tačke po svojoj volji, pa kako se kome zalomi i na koga prst uperi, opominjući „maloga“ čoveka na njegov položaj „praha“ u nepreglednom lavirintu univerzuma! Svedoci smo krvavih ratova, razornih zemljotresa i nesreća. Pred očima nam zgrčena i ukočena lica, suze, vapaji i beznađe nesrećnika koji su imali bliski susret sa tim pošastima. Duboko se urezuju u naše oči, naše duše i naša sećanja! Ratovi i nesreće udaraju na porodicu. Razveju je na sve strane da se nikada više ne sastavi. Odnesu krvavi vetrovi njene plodove daleko od krošnje, pa svaki truli tamo daleko, na tuđem, gde padne… Život je kao barka. Ponekad očuvana i graciozna, ponekad okrnjena, dotrajala i pocepana, ali se njiše po nemirnom i nepredvidivom okeanu života koji je donosi, nosi, odnosi, ali i potapa.

No, smelo smo zakoračili u ovu 2023. godinu. Ipak, energetski dah proleća neumoljivo zapljuskuje naše pore. Osećamo vedre vibracije! Započeli smo još jednu godinu našega žovota i pristali na sva vremenska pravila, na pisane i nepisane zakone. Život je samo osmišljena igra u dvorištima prolaznosti kroz godišnja doba i cikluse koje obogaćujemo svojom energijom. I našem novom, 115. slovnom tkanju „Medici.com“-a utkali smo svoju energiju. Misaono i znalački posložili smo brojna i značajna događanja. Zato zavirite u ovu medicinsku priču i sa srećom dočekajmo proleće. Vaš „Medici.com“!

Vera Pušac, direktor

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac

Izvršna urednica: Anđa S. Ilić

Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović

Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, akademik prof. dr Duško Vulić, akademik prof. dr Enver Zerem, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić i prof. dr Elizabeta Ristanović.

Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Goran Račetović i Željko Derajić.

Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com

Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15

Direktorica: Vera Pušac

Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena Pušac Broćilović

Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715

Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377

Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka

Tiraž: 2.000 116. broj izlazi u aprilu 2023. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

ovodom obilježavanja 31 godine postojanja Republike Srpske i proslave Dana Republike, predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik uručio je odlikovanja zaslužnim građanima i institucijama. Među zdravstvenim profesionalcima ordenje su dobili:

Orden zastave Republike Srpske sa zlatnim vijencem

– Prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, Beograd

– Doc. dr Siniša Dučić, specijalista dečje hirurgije i ortopedije, direktor Univerzitetske dečje klinike “Tiršova”, Beograd

Ordenom Njegoša I reda

– JZU Zavod za transfuzijsku medicinu Republike Srpske

Ordenom Njegoša III reda

– JU Medicinska škola, Banjaluka

– JU Medicinska škola, Doboj

Dodjela ordena povodom Dana Republike Srpske

Ordenom časti sa zlatnim zracima

– Prof. dr Svetlana Vujović, načelnik

Kabineta za endokrinologiju Kliničkog centra Srbije

Ordenom časti sa srebrnim zracima

– Prof. dr Zlatko Maksimović, direktor JZU Bolnice “Sveti vračevi“, Bijeljina

Orden krst milosrđa

– Prof. dr Antonija Verhaz, načelnica

Klinike za infektivne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske

Prim. dr Mladen Duronjić, načelnik

i prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor

Univerzitetskog

kliničkog centra

Republike Srpske uručili su 11.02. 2023. u Beču uglednom austrijskom

ljekaru prof. dr Peteru

Frigeu Orden Krst

Milosrđa dodijeljen povodom Dana Republike

Klinike za plućne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske

– Prof. dr Lazar Angelkov, subspecijalista kardiologije, Institut za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, Beograd

– Mr sc. dr Boris Goronja, specijalista interne medicine i kardiologije Klinike za kardiohirurgiju - Centra za transplantaciju srca Univerzitetske bolnice u Beču.

Orden krst milosrđa za požrtvovanje, hrabrost i dugogodišnji rad u liječenju pacijenata i veliki doprinos u razvoju zdravstvenog sistema Republi-

obavljaju svoj posao i neumorno i požrtvovano liječe naše pacijente. Tokom pandemije novog korona virusa nesebično su se borili za živote naših pacijenata na prvoj liniji odbrane. Pokazali su šta znači biti patriota, šta znači imati profesionalni i ljudski integritet u veoma teškim vremenima. Sve vrijeme su bili podrška ne samo pacijentima oboljelim od Kovida -19, nego i svojim kolegama u momentima kada im je bilo teško. Njihova borba i požrtvovanost su podstrek svima nama.

ke Srpske dodijeljen prof. dr Antoniji Verhaz, specijalisti infektologije, subspecijalisti gastroenterohepatologije, načelnici Klinike za infektivne bolesti i prim. dr Mladenu Duronjiću, specijalisti pulmologu, načelniku Klinike za plućne bolesti. Univerzitetski klinički centar Republike Srpske je ponosan na ova dva medicinska profesionalca koji već decenijama časno i pošteno

što je danas ordenom zastave Republike Srpske sa zlatnim vijencem odlikovan izuzetan ljekar i univerzitetski profesor dr Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“. Prof. dr Bojić već decenijama pomaže narodu i pacijentima Republike Srpske kako tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata, tako i u periodu nakon rata, a posebno na polju edukacije i usavršavanja medicinskog kadra. Doprinos ovog izuzetnog stručnjaka u realizaciji

Prof. dr Milovan Bojić Izuzetno smo srećni

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik

našeg višedecenijskog sna i otvaranja Klinike za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske je nemjerljiv. Sve vrijeme imamo njegovu podršku u edukaciji našeg medicinskog kadra, a taj proces se odvija stručno, kvalifikovano i slojevito. Profesore Bojiću, hvala još jednom za bratski i prijateljski odnos, pun poštovanja i brige u liječenju kompleksnih slučajeva pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima te za pomoć i nesebičnu podršku našem narodu i našem zdravstvenom sistemu.

Mnogo nam je drago da je ordenom zastave Republike Srpske sa zlatnim vijencem odlikovan vrstan ljekar i asistent na Katedri za hirurgiju Medicinskog fakulteta u Beogradu doc. dr Siniša Dučić, direktor Univerzitetske dečje klinike u Beogradu “Tiršova”. Doc. dr Siniša Dučić cijenjen je dječji ortoped, a posebno se ističe u rješenjima kod urođenih anomalija stopala i kuka kod djece, kao i povreda gornjih i donjih ekstremiteta.

Doktore Dučiću, hvala još jednom za bratski i prijateljski odnos, pun poštovanja i brige u liječenju kompleksnih slučajeva djece sa ortopetskim problemima te za pomoć i nesebičnu podršku našem narodu i našem zdravstvenom sistemu.

Od dolaska prof. dr Vlade Đajića na čelo UKC Republike Srpske zaposleno je više od 300 ljekara i 800 medicinskih tehničara. Na ovaj način se osigurava stabilnost zdravstvenog sistema Republike Srpske i ulaže u budućnost medicinske profesije. Tome u prilog govori i činjenica da je prošle godine dodijeljeno rekordnih 78 specijalizacija za mlade ljekare iz Republike Srpske. Opredijeljeni da se ulaže u mlade medicinske kadrove koji će od svojih mentora dobijati vrijedna znanja i vještine koje će nastaviti primjenjivati u našoj zemlji. Cilj je zadržati kvalitetne kadrove i jačati medicinske institucije Republike Srpske.

godine zaposlimo između 50 i 100 ljekara. Radimo u dogovoru sa načelnicima organizacionih jedinica i u cilju poboljšanja zdravlja građana”, istakao je prof. dr Đajić.

Prof. dr Zlatko Maksimović, direktor JZU Bolnica „Sveti vračevi“ Bijeljina, ordenom časti sa srebrnim zracima Republike Srpske odlikovan je za izuzetne zasluge i doprinos u organizovanju, sprovođenju i pružanju medicinske pomoći, spasavanju ljudskih života, razvoju primarnog, sekundarnog i dijelom tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite u Republici Srpskoj.

„Ne postoji institucija i ustanova u našoj državi ili regionu koja se može pohvaliti činjenicom da je za godinu dana zaposlila 78 fakultetski obrazovanih ljudi sa završenim medicinskim fakultetom koji je jedan od najtežih fakulteta. Ovi mladi ljudi će imati priliku da obavljaju u UKC Republike Srpske

najhumaniji posao, a to je liječenje ljudi i spasavanje ljudskih života. Zahvaljujem se rukovodstvu Republike Srpske

što je stvorilo sve preduslove za zaposlenje ovih mladih ljudi i što imamo mogućnost da im pružimo edukacije u evropskim i svjetskim centrima. Svake

„Mislim da je poruka našeg današnjeg okupljanja jasna. Hvala svim kolegama koji su danas ovdje i hvala rukovodstvu UKC Republike Srpske koje je prepoznalo kvalitet u svima nama i odlučilo da nas zaposli. Medicinski fakultet je sam po sebi zahtjevan. Kada diplomirate, nađete se na nekoj novoj životnoj raskrsnici. To je bio jedan izazov za mene. Ja sam svoje mjesto pod zvijezdama našla ovdje. Mislim da ne postoji nijedan od nas koji u nekom trenutku nije pomislio da možda ode u inostranstvo. Ali, onog trenutka kada se zaposlite ovdje, kada ste sa svojim kolegama i kada vam Republika Srpska odgovori na način da dobijete zaposlenje, onda je najmanje što vi možete da učinite to da joj vratite tako što ćete ulagati u sebe, u svoje znanje i ostati u svojoj zemlji“, rekla je dr Angelina Vulin, specijalizant Klinike za dječje bolesti.

„Ono što želim da naglasim i što je nama mladima možda najvažnije jeste da sa obimom zaposlenja koje sada imamo, imamo i veću mogućnost za edukaciju i dovoljno nas je da izvršimo sve svoje dužnosti. Ima nas dovoljno da možemo da se konsultujemo, da možemo da napredujemo i zato bismo se zahvalili Upravi na svim prilikama koje su nam do sada dali i koje će nam dati u budućnosti“, rekla je dr Sonja Marinković, specijalizant Klinike za dječje bolesti.

Saradnici za informisanje

Doc. dr Siniša Dučić

андемија вируса корона успорила је или одгодила неке од наших планова, али свакако није зауставила унапређењe здравствене заштите за становништво, најважније инфраструктурне пројекте, набавку савремене медицинске опреме, као и рад на новим законским рјешењима којима смо трасирали пут за развој нашег здравственог система у наредним деценијама. Ово оцјењује министар здравља и социјалне заштите Републике Српске и специјалиста епидемиологије Ален Шеранић, осврћући се на претходни четворогодишњи мандат који је за здравствени сектор био изузетно тежак.

Изазови са којима се суочио, као и бројни планови за наредни мандат, били су окосница нашег разговора у Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске.

М.Ц. Министре Шеранићу, да ли сте и колико задовољни оним што је урађено у оквиру здравственог система у Републици Српској у протекле четири године Вашег мандата?

Мислим да имамо доста разлога да будемо задовољни, посебно јер смо, упркос готово двогодишњој „паузи“ због потребе одговора на кризу изазвану вирусом корона, у претходном мандату успјели да завршимо неке важне послове и поставимо чврсте темеље за даљи развој. Усвојени су

Интервју:

Ален Шеранић, министар здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске

нови закони: Закон о здравственој заштити, Закон о обавезном

здравственом осигурању и Закон о здравственој документацији и

евиденцијама у области здравства.

Ови закони су рађени са намјером

да на јасне основе поставимо пут будућег развоја здравственог система. Задовољан сам јер су добили

широку подршку и струке и шире јавности, мјере су добро прихваћене и препознате су као важне и добре. Ови закони нису рађени за годину или двије, него да прате развој савремене медицине и потребe наших пацијената. Циљ је да се унаприједи здравствени систем у цјелини, од обезбјеђивања пружања сигурних и квалитетних здравствених услуга од стручног кадра, у савременим здравственим установама, пратећи и уводећи нове здравствене технологије, са проширеним правима пацијената, транспарентнијим листама чекања до савременог евидентирања услуга у здравственој документацији.

М.Ц. Закон о здравственој заштити доноси и новине у организацији самих здравствених установа?

С обзиром на водеће узроке смртности и оболијевања у Републици Српској, даје се приоритет здравствено-промотивним и превентивним активностима и то на нивоу Републике, израдом Про-

Пресјек четворогодишњег мандата и планови за будућност

грама превенције и контроле незаразних болести и на нивоу локалне заједнице. На примарном нивоу здравствене заштите, односно у дому здравља, даје се могућност организације мултидисциплинарних центара за промоцију здравља и превенцију болести повреда и стања, за реализацију већег обима здравствено-промотивних

и превентивних активности, као одговор на постојеће здравствене потребе становништва. По први пут су створене и претпоставке за формирање амбуланте за здравствену његу и физиотерапију путем које ће дипломиране меди-

цинске сестре или дипломирани физиотерапеути моћи самостално

да нуде своје услуге. Створена је

и правна основа за поједине добре праксе пружања услуга, које

већ постоје у Републици Српској, као што су коришћење Хеликоптерског сервиса Републике Српске

за ваздушни медицински транспорт пацијената и здравствених

радника, потврђивање статуса лица обољелих од ријетких болести путем Центра за ријетке болести у Универзитетско-клиничком центру Републике Српске, упућивање узорака за лабораторијску анализу умјесто упућивања па-

цијената и пружање услуга лијечења у кућним условима путем сестринства у заједници, итд.

М.Ц. Из угла пацијената, важна је стандардизација услуга? У континуитету радимо на стандардизацији услуга за пацијенте у цијелој Републици Српској, односно да исти квалитет здравствене услуге има неко у Зворнику, као и у Приједору или Бањалуци. Да бисмо то постигли морамо истовремено улагати у простор, опрему и кадар. И на свему томе радимо. Истовремено радимо на финансијској стабилизацији здравства. То нису ствари које се могу урадити преко ноћи и резултати не долазе инстант, али дугорочно увијек доносе напредак.

М.Ц. Споменули сте простор и опрему, односно услове рада, од којих у великој мјери зависи квалитет здравствене заштите. Много тога је урађено у протеклим годинама, а наставља се са улагањем у здравствену инфраструктуру?

Поносан сам, јер и за вријеме пандемије вируса корона нису заустављени капитални пројекти у

Лекције из пандемије

М.Ц. Изазови које је донијела пандемија вируса корона су нас многочему научили, али истовремено, био је то исцрпљујући период за здравствени систем. Како из данашњег угла гледате на тај период?

Рекао бих да је у вријеме пандемије било мноштво изазова са којима су се суочили цјелокупан здравствени систем, али и друштво, у којима нико није био поштеђен. Наравно, на здравственом систему је од почетка била најодговорнија, а утолико и најтежа улога. Једна од главних ствари на којима смо радили била је организација здравственог система, а прије свега здравствених установа да адекватно збрину ковид пацијенте и то смо успјели. Влада Републике Српске је успјела да обезбиједи све што је установама било потребно за збрињавање пацијената, што на моменте заиста јесте био изазов у правом смислу те ријечи и изискивало је велике напоре. Стабилност цјелокупног здравственог система и несметано функционисање здравствених установа омогућено је и захваљујући финансијској стабилности Фонда здравственог осигурања Републике Српске. Не заборавимо да су у том периоду сви грађани били здравствено осигурани. Касније су се јавили изазови са постковид стањима и менталним здрављем. Међутим, гледајући у ширем оквиру, имамо право на понос јер смо показали да, иако мали, као систем имамо снаге да се брзо прилагођавамо, реорганизујемо, едукујемо и све своје снаге несебично ставимо у функцију очувања јавног здравља.

здравству, мада пандемија и криза која је дошла након тога јесу узели данак у смислу потребе да се продуже неки рокови, али на свим пројектима се радило – болнице Добој, Зворник, Фоча, велика улагања у Универзитетском клиничком центру. Највише смо, свака-

ко, поносни на чињеницу да је у УКЦ отворена прва Клиника за кардиохирургију, која је најбољи доказ да здравство у Републици Српској напредује, да се развија, да се унапређује, јер таква клиника не може да постоји без бројних предуслова нигдје у свијету. Све што се ради у УКЦ се уклапа и у ширу визију да на Паприковцу имамо један модеран медицински комплекс у служби становника из цијеле Републике Српске. Надам се да ћемо кроз све те пројекте реорганизовати сам систем, наслоњен на нове законе. У току су и значајни пројекти Завода „Др Мирослав Зотовић“, као што је пројекат ортопедске хирургије у Слатини, као и бањско-рекреативни комплекс у објектима старе бање Шехер у Бањалуци. Наравно, слиједи нам и велики пројекат, значајан за југ Републике Српске, а то је изградња нове болнице у Требињу.

М.Ц. Радило се и на опремању здравствених установа?

Само у прошлој години завршили смо испоруку опреме вриједне око 4,8 милиона КМ

са ПДВ-ом за укупно 26 установа, болница и домова здравља у свим крајевима Републике Српске. Ријеч је о пацијент-мониторима, новим РТГ и УЗВ апаратима, као и једном новом ЦТ систему у болници у Бијељини. Опрему је набављало Министарство, јер смо током претходног периода слушали потребе наших здравствених установа и на тај начин је планирана набавка ове опреме и то тако да може да се користи за све пацијенте, а не само код лијечења ковид инфекције и циљ нам је био да планирамо рад и у будућности. Такође, у прошлој години набављена су нова санитетска возила за 15 здравствених установа, као и три возила за обављање послова сестринства у заједници, а у овој години испоручујемо додатна возила – санитете и аутомобиле за сестре. Обезбијеђена су средства и за магнетну резонанцу за болницу у Бијељини, нове ЦТ апарате за болнице у Градишци и Невесињу, дигитални РТГ апарат за Дом здравља у Бањалуци чиме је завшена дигитализација ове вр-

Честитам екипи овог јединственог часописа на истрајности, професионализму и успјесима свих ових 20 година постојања и желим вам још много јубилеја. „Medici. com“ је наш одани партнер у промоцији здравља, превенцији болести, представљању значајних инвестиција у здравственом систему, унапређењу дијагностике и лијечења, као и медицинских подухвата наших стручњака. Сви бројеви до сада остају као својеврсна хроника развоја здравственог система Републике Српске и примјер да квалитет може да одоли изазовима.

сте дијагностике, као и апарат за екстракорпоралну литотрипсију за Болницу „Србија“ у Источном Сарајеву.

М.Ц. Какви су краткорочни планови за наредни период?

Прије свега, чека нас, а већ смо и почели, рад на правилницима који проистичу из нових зако-

на, а без којих нема ни примјене тих прописа у пракси. Такође, има још закона на којима планирамо

да радимо, као што је, рецимо, Закон о дјелатностима у здравству и слично. Потребно је и да

се уради номенклатура услуга у

здравству на свим нивоима и ту

ћемо радити и са активима директора здравствених установа који су основани управо на основу Новог закона о здравственој заштити. Вјерујем да ћемо на многим важним питањима са њима сарађивати и да ће многи приједлози за унапређење система долазити управо преко тих тијела. У фокусу ће бити и боље и ефикасније планирање људских ресурса у здравству, како би се на вријеме предвидјела динамика запошљавања, односно планирале обуке, стручна усавршавања и преквалификација кадрова. Свјесни смо да уз сва улагања у инфраструктуру и опрему морамо улагати и у кадар, најврједнији ресурс сваког здравственог система. У области јавног здравља, наравно, приоритет нам је почетак вакцинације против хуманог папилома вируса, што је велики искорак у Републици Српској.

Честитка за јубилеј „Medici.com“-у

Čestitka

Ponosna sam i počastvovana što sam svih 20 godina član velike porodice “Medici.com”-a koja predstavlja mozaik i most medicinskih komunikacija na svesrpskom prostoru, ali i u regionu i na prostoru nekadašnje Jugoslavije, povezujući ljude posvećene ljudskom dobru, humaniste, vrhunske profesionalce i znalce, ljude od duha, pera, struke i nauke, koji ne računaju samo prost račun, već su spremni da proniknu u sve tajne tijela, duše, znajući koliko zdravina duhovnih snaga doprinosi fizičkom zdravlju, kako me je učio moj veliki duhovni uzor, blaženopočivši mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović, čovjek koga su boljele sve rane svoga roda. Uprkos svemu, mi smo svoja srca otvorili za ljubav koja nas spaja, koja nas oplemenjuje i daje snagu da istrajemo na ovim turbulentnim prostorima, bogato darovanim od Gospoda jedinstvenom ljepotom prirode, snagom duha i svjetski priznatim gorostasima u različitim oblastima biomedicinske struke, ali i u drugim oblastima ljudskog stvaralaštva. Uz čestitke, vrijednoj ekipi “Medici.com”-a, upućujem iskrene želje za dugim trajanjem i daljim spajanjem mostovima znanja i ljubavi svih ljudi dobrog srca. Neka “Medici.com” zaviri u svaku zdravstvenu ustanovu u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Sloveniji, Makedoniji i šire, neka promoviše svako vrhunsko postignuće, afirmiše svakog ostvarenog pojedinca, ali i mlade i darovite, zagledane u daleke horizonte spoznaje, spoji najbolje vrijednosti i dostignuća svjetske savremene i tradicionalne medicine, poveže naše zdravstvene, naučnoistraživačke i obrazovne institucije, neka nam predstavi jedinstvena prirodna bogatstva i brojne ljekovite biljke koje rastu pod našim nebom, neka nas usmjerava da budemo svakog dana sve bolji, jer samo dobri i plemeniti ljudi i mogu da stvaraju veliko i trajno. Živjeli stvaraoci, neimari tjelesnog i duhovnog zdravlja i istinske ljubavi među ljudima!

U Beogradu, o Bogojavljenju, 2023. Ljeta Gospodnjeg

Vaša, prof. dr Elizabeta Ristanović

Iz prvog broja, Medici.com br. 1 decembar 2003., rubrike “Zdravlje je najveće bogatstvo”

ако у отежаним финансијским околностима, Фонд здравственог осигурања Републике Српске и у 2022. години je настојао да за осигурана лица и даље уклања административне баријере, унапређује доступност и квалитет здравствене заштите, испуњавајући своју основну мисију постојања. Наиме, сам почетак 2022. године по систем здравственог осигурања није почео обећавајуће, будући да је на самом почетку године почела да се примјењује законска одредба по којој је умањења стопа доприноса за здравствено осигурање са 12 на 10,2 одсто. Само по том основу ФЗО РС годишње губи више од 90 милиона КМ.

Осим тога, 2022. остаће упамћена и по чињеници да је Фонд почео да финансира најновије у свијету доступне терапије за обољеле од ријетких болести што је још један показатељ да Фонд и поред финансијских изазова настоји да континуирано проширује пакет права из здравственог осигурања.

Ово је укратко резиме рада Фонда у 2022. години:

Финансирање

здравствених услуга

за све грађане

ФЗО РС од 13. марта 2020. године, од како траје пандемија вируса корона, финансира здравствене услуге за све грађане у јавним здравственим установама –осигуране и неосигуране. Ова одлука је још на снази и биће док траје ванредна ситуација у Републици Српској. По томе је Република Српска јединствена у региону, будући да фондови здравствених осигурања сусједних земаља не финансирају здравствене услуге за неосигуране грађане у пандемији вируса корона. Трошак Фонда, откако је ова одлука на снази, само за неосигуране грађане који су користили здравствену заштиту износи око 150 милиона КМ.

Финансијски изазовна, али уз још већа права осигураника

Пресјек рада ФЗО РС у 2022. години

Нови закон

о обавезном

здравственом осигурању

Република Српска је након 23 године, у септембру 2022. године, добила нови Закон о обавезном здравственом осигурању којим се значајно проширују права пацијената и унапређује област обавезног здравственог осигурања. Велики допринос у изради овог закона са својим приједлозима дао је и ФЗО РС. Неке од новина су да су дјеца до 18 година ослобођена плаћања партиципације, а родитељи дјеце до 15 година, уз одговарајуће медицинске индикације, могу бити у пратњи дјетета које се налази на болничком лијечењу, док је до сада старосна граница дјетета била до шест година. Такође, новина је да обољелима од малигних болести за вријеме боловања, боловање због његе дјетета које болује од малигних болести, као и трудницама које су на боловању због чувања трудноће, плата за вријеме привремене неспособности за рад се исплаћује

у 100 одсто износу, умјесто садашњих 70 одсто и друго.

Лијекови за ријетка обољења

ФЗО РС у 2022. години почео је да финансира тренутно у свијету најновије доступне терапије за обољеле од ријетких болести. Ријеч је о изузетно скупим терапијама, па је, примјера ради, трошак само једног лијека који користе обољели од цистичне фиброзе око шест милиона марака на годишњем нивоу. Фонд ове лијекове набавља путем јавног тендера, а који лијекови, у којим количинама и за које болести ће се набављати, предлаже Универзитетски клинички центар РС.

Програм лијекова

У 2022. години усвојен је и Програм лијекова који се примјењују у ограничено доступним количинама, у складу са новим Законом о обавезном здравственом осигурању РС. У овом програму се налази 107 лијекова за најтежа обољења чија је финансијска вриједност 71,6 милиона КМ. Ријеч је о лијековима за хронични хепатитис Ц, ХИВ, метастатски колоректални карцином, метастатски карцином простате,

меланом, лимфоцитну леукемију, метастатски карцином плућа, рак дојке, мултиплу склерозу, реуматоидни артритис, Кронову болест и друга тешка обољења.

Поред већ раније уврштених лијекова у наредној години, у складу са приоритетима које одређује УКЦ РС, биће доступно

још осам нових лијекова који су уврштени у Програм крајем године.

Лијекови на рецепт

У 2022. години на Листи лијекова који се издају на рецепт уврштено је 15 нових лијекова. Ријеч је о лијековима које користе обољели од улцерозног колитиса, који имају проблеме са хипертензијом, пацијенти који болују од малигних болести и др. За неке лијекове су проширене индикације, па тако лијекови „дидрогестерон“ и „прогестерон“ су на рецепт доступни и женама које су у поступку вантјелесне оплодње.

Породични доктори

заказују МР и КТ

Заказивање термина за амбулантну компјутеризовану томографију (КT) и магнетну резонанцу (МР) од 1. новембра 2022. године спроводе љекари породичне медицине, а не Фонд здравственог осигурања Републике Српске као што је до сада био случај, што је знатно поједноставило процедуру упућивања на ову дијагностику. Дакле, доктори породичне медицине имају увид

у слободне термине за МР и КТ у свим установама које имају уговор са Фондом за пружање ових прегледа, тако да је престала потреба да ФЗО РС заказује МР и КТ.

Лијекови доступни у мјесту пребивалишта

Поред обезбјеђивања нових терапија, ФЗО РС настоји да лијекове учини и што доступнијим пацијентима, односно да обољели што мање путују како би дошли до потребне терапије. У вези са тим, у 2022. смо за обољеле од хемофилије, као и за обољеле од цистичне фиброзе, омогућили да им терапије које су добијали само у УКЦ РС, буду доступне у апотекама у мјесту пребивалишта обољелих, што је за њих од изузетног значаја.

Интегрисани

здравствени информациони систем - ИЗИС

У 2022. сви домови здравља су интегрисани у ИЗИС, а посљедњи у којима је почела имплементација овог програма био је ДЗ Бањалука. Осим тога, и приватне здравствене установе које имају уговор са Фондом, такође су у прошлој години интегрисане у ИЗИС. Напомињемо да се од 1. априла прошле године у РС успјешно реализују и електронски рецепти, а од ове године здравствене установе искључиво траже електронске картице.

Промоција рада ФЗО РС

одина 2022. остаће упамћена и по томе што је ФЗО РС славио 30 година постојања под слоганом „Снага је у солидарности“. Фонд је овај јубилеј одлучио да прослави са онима због којих и постоји – осигураницима, па су спроведене бројне активности у поводу 30. рођендана. Најмлађим нашим корисницима у Парку „Петар Кочић“ ФЗО РС је поклонио концерт „Врапчића“, а тачно на дан када је основана наша институција у свим нашим филијалама организованo је дружење са грађанима. Осим тога, у свим нашим филијалама организовани су и Дјечји дан, па су на један дан дјеца радника ‘’замијенила’’ маме, тате, баке и деке на послу. Крајњи циљ је био да се кроз све спроведене активности у поводу 30 година Фонда указује и јача свијест грађана о значају здравственог осигурања, нарочито начела солидарности на којем почива наше обавезно здравствено осигурање.

„Снага је у солидарности“ – 30 година постојања

онд здравственог осигурања Републике Српске у овој години за здравствену заштиту планира да издвоји око 805 милиона КМ, што је за 47 милиона КМ више у односу на 2022. годину, тако да ће 2023. година у сваком погледу бити изазовна, будући и да је нови Закон о обавезном здравственом осигурању РС дао и већа права осигураника и нове обавезе Фонду, а за то је потребан и додатни новац. Зато су сада, више него икада, здравству потребни додатни извори финансирања и можда је право вријеме да позовемо цјелокупно друштво да нас агилније подржи у тој борби. To не треба да буде само борба Фонда, него свих нас“, поручује директор ФЗО РС Дејан Кустурић.

Из године у годину, како каже Кустурић, расту трошкови здравствене заштите који су посљедица све скупљег и захтјевнијег лијечења пацијената.

„То доводи до несклада између прихода и расхода Фонда, а не треба занемарити чињеницу да је у Републици Српској неповољна структура осигураника, а једини извор прихода су доприноси, који се, пак, нередовно уплаћују. Фонд годинама тражи додатне изворе финансирања, од акциза на дуван, премијер од аутоодговорности, као што имају и друге земље у региону“, истакао је Кустурић.

По његовом мишљењу, јавност није ни свјесна континуираног раста трошкова због, између осталог, нових права и обавеза, попут финансирања здравствене заштите неосигураних грађана већ више од двије године, тачније од када траје пандемија вируса корона. Само за то, како је рекао Кустурић, Фонд је издвојио око 150 милиона КМ, а по тој одлуци, истиче Кустурић, Република Српска је јединствена у региону.

„Не постоји ниједна држава у свијету која може да омогући грађанима све благодети које пружа савремена медицина. Управо недостатак финансијских

средстава уз континуирани пораст трошкова здравствене заштите представља велики изазов

Директор

са којим се суочавају све земље свијета. По томе се не разликује ни Република Српска. Упркос томе, ФЗО РС је и у 2022. години успио да, иако са ограниченим буџетом, не умањи ниједно право из здравственог осигурања“, истакао је Кустурић.

Фонд је на самом почетку 2022. године био суочен са умањеном стопом доприноса за здравство са 12 на 10,2 одсто који је једини извор прихода Фонда и здравственог система. Само по том основу, како је рекао Кустурић, здравствени систем „губи“ око 90 милиона КМ.

„То све представља велики изазов за финансирање свих предвиђених права као и одржавање финансијске стабилности здравственог система, јер су потребе и очекивања осигураника и здравствене струке од самог ФЗО РС из дана у дан све веће“, истакао је Кустурић.

Упркос томе, 2022. остаће упамћена и по чињеници да је Фонд почео да финансира најновије, у свијету доступне, терапије за обољеле од ријетких болести и тиме смо се сврстали раме

уз раме са много развијенијим земљама, иако су издвајања за здравствену заштиту у Републици Српској знатно мања“, навео је Кустурић.

Иако у отежаним финансијским околностима, Фонд је и у 2022. години настојао да за осигуранике и даље уклања административне баријере, унапређује доступност и квалитет здравствене заштите, па је тако уведено више нових лијекова на рецепт, десетине нових иновативних терапија за осигуранике са најтежим обољењима и друго.

„Тако је, примјера ради, у овој години уврштено око 20 нових лијекова који се налазе у Програму лијекова који су доступни у ограниченим количинама. Ријеч је о изузетно скупим иновативним терапијама за најтежа обољења које, у складу са приоритетима, порепоручују љекари УКЦ РС. Примјера ради, иновативна терапија само једног пацијента који болује од карцинома плућа износи око 150.000 КМ годишње“, истакао је Кустурић.

Тако, упркос свим изазовима, како каже Кустурић, у 2022. години ФЗО РС је успио да очува сва постојећа права из здравственог осигурања, чак и да проширује права, што је опредјељење Фонда у будућем раду. „Увјерени смо да ћемо, уз подршку Владе Републике Српске, партнерски однос са представницима удружења пацијената, наставити да градимо још бољи и ефикаснији здравствени систем за све наше грађане“, закључује Кустурић.

Дарија Филиповић Остојић, портпарол ФЗО РС

ФЗО РС Дејан Кустурић

о изазовима у 2023. години Додатни извори финансирања за здравство

потребни више него икада!

Честитам свим запосленим 20 година сјајног рада Ово

је јако важна година за

ваш часопис и све запослене, будући да славите 20 годи-

на од изласка првог броја часописа „Медици.цом“ – мозаика

медицинских комуникација на

просторима бивше Југосла-

вије. Овај часопис је од неиз-

мјерног значаја свим радни-

цима запосленим у здравстве-

ном сектору јер већ 20 година континуирано информишете о

развоју здравственог система

и

много сте допринијели ин-

формисању свих оних који вас редовно читају.

Часопис је важан и за Фонд здравственог осигурања Републике Српске, будући да у сваком броју значајан простор посвећујете раду наше институције и објективним присту-

пом утичете на мијењање свијести о значају и важности здравственог осигурања.

Ово је прилика и да се зах-

валимо на професионалној са-

радњи свих ових година и што вјеродостојним текстовима који се свакодневно објављују

у вашем стручном часопису истински настојите да мијењате слику здравственог система набоље.

Фонду је посебно драго

што у посебној години, годи-

ни јубилеја, наставља сарадњу

са вашим изузетно успјешним

часописем и желимо вам још

много јубилеја у којима ћете и

даље да афирмишете здравс-

твене теме, али и развој здрав-

ственог система у цјелини.

С поштовањем,

Дејан Кустурић, директор ФЗО РС

сигураницима Фонда здравственог осигурања Републике Српске од 15. јануара су у апотекама на рецепт доступне четири нове терапије и то за астму, хроничну опструктивну болест плућа и артеријску хипертензију. Ови лијекови су уврштени на Листу лијекова који

се издају на рецепт, што значи да осигураници за њих издвајаju значајно мање новца, а они који су ослобођени плаћања партиципације за лијекове са листе А не плаћају ништа.

На листу А су, поред раније доступних терапија за астму, уврштена и два нова лијека за ово обољење. У питању је лијек ‘’флутиказон, формотерол’’ суспензија за инхалирање за који су студије показале да брже дјелује и има дуже дејство, а његова дугорочна примјена побољшава квалитет живота обољелих. Лијек је намијењен одраслима са астмом, као и дјеци старијој од пет година. Други лијек који је уврштен на листу А за пацијенте са астмом је ‘’индакатерол, мометазон’’ прашак за инхалацију. За овај лијек је такође утврђено да брже дјелује и да се њиме постиже боља контрола астме. Студије су показале и да примјена ове терапије једном на

дан није мање ефикасна у односу на друге лијекове који се примјењујују два пута дневно. За хроничну опструктивну болест плућа на листу А уврштен је лијек ‘’формотерол’’ прашак за инхалирање. Дејство овог лијека наступа изузетно брзо унутар 1-3 минута, а дјелује и до 12 сати након инхалације. У односу на друге, на листи доступне лијекове за ово обољење, поменути лијек брже дјелује те побољшава функцију плућа и смањује симптоме хроничне опструктивне болести плућа. На листу Б лијекова који се издају на рецепт уврштен је двокомпонентни лијек ‘’лизиноприл, амлодипин’’, који се користи у терапији есенцијалне артеријске хипертензије. Дакле, ради се о комбинацији два лијека, а поред комфорности за пацијента јер се узима једном дневно, његова примјена је и економичнија у односу на појединачну примјену два лијека која садржи.

Подсјећамо да за лијекове са листе Б сви осигураници плаћају доплату у износу од 50% цијене лијека и нико није ослобођен плаћања.

Иначе, само у прошлој години, Фонд је на Листу лијекова који се издају на рецепт уврстио 15 нових терапија за више обољења, попут оних за остеопорозу, улцерозни колитис, епилепсију, артеријску хипертензију, дијететски препарат за бебе и друге. Увођењем нових лијекова на листу, Фонд је наставио дугогодишњу праксу да почетком године проширује листу, а са циљем да осигураницима на располагању буде више лијекова у оквиру обавезног здравственог осигурања и да што мање новца издвајају за лијекове.

Николина Душанић, руководилац Одјељења за односе са јавношћу ФЗО РС

Кустурић:

Nacionalni dan borbe protiv duvanskog dima – 31. januar

Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci, kao i svake godine, podržava i obilježava Nacionalni dan borbe protiv duvanskog dima – 31. januar. Pušenje duvana i duvanskih proizvoda je globalni javnozdravstveni problem, a borba protiv duvanskog dima je odgovornost cijele zajednice.

Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije od posljedica pušenja u svijetu godišnje umire oko osam miliona ljudi, pri čemu u svijetu puši više od tri milijarde ljudi.

Istorijat obilježavanja ovog

datuma

U decembru 1982. godine među studentima na Medicinskom fakultetu u Tuzli osnovana je Sekcija za borbu protiv pušenja, čiji je entuzijazam i aktivizam bio predvodnik i pokretač brojnih aktivnosti u borbi protiv pušenja duhana decenijama kasnije u BiH.

Osnivač sekcije bio je prof. dr Rajko

Igić, šef Zavoda za farmakologiju i toksikologiju. Profesor i njegovi studenti, bili su vođeni idejama da pušače treba upoznati sa opasnostima koje izaziva konzumacija duhana, o načinima odvikavanja i, možda i najvažnije, utjecati na mlade da i ne počinju pušiti. Na inicijativu Sekcije, Kongres studenata medicine bivše Jugoslavije proglasio je 31. januar za Dan bez cigareta. Svjetska zdravstvena organizacija je 1982. godine aktivnosti Sekcije za borbu protiv pušenja Medicinskog fakulteta u Tuzli označila kao najmasovniju preventivnu akciju studenata medicine u Evropi.

(Iz objave Zavoda za javno zdravstvo Federacije BiH , koji je obilježio Nacionalni dan borbe protiv duvanskog dima – 31. januar sa sloganom: ”Naš cilj su GENERACIJE BEZ DUVANSKOG DIMA”)

U Srbiji je 31. januar Nacionalni dan bez duvana obilježen pod sloganom: „Svaka cigareta smeta”.

Nikotin, sadržan u duvanu, izaziva veliku zavisnost, a upotreba duvana je glavni faktor rizika za kardiovaskularne i respiratorne bolesti te preko 20 različitih tipova ili podtipova malignih oboljenja. Već više od pola vijeka postoje čvrsti naučni dokazi da pušenje uzrokuje nastanak različitih malignih oboljenja kao što su karcinom bron-

ha, grkljana i ždrijela, usne šupljine i jednjaka. Pušenje je, pored nedostatka fizičke aktivnosti i nepravilne ishrane, vodeći faktor rizika za razvoj različitih kardiovaskularnih oboljenja kao što su infarkt miokarda, bolesti krvnih žila i periferne cirkulacije.

Pušenje je u velikoj mjeri odgovorno za obolijevanje organa za disanje i značajan je faktor rizika za moždani udar. Ne treba zanemariti ni negativne posljedice koje pušenje ima na reproduktivno zdravlje muškaraca i žena. Kod muškaraca pušenje može izazvati impotenciju i neplodnost. Takođe, dokazano je da majke koje su pušile u trudnoći rađaju djecu manje porođajne težine, koja su pod većim rizikom obolijevanja od bronhitisa i astme.

Manje je poznato da upotreba duvana takođe može biti smrtonosna za nepušače. Pored aktivnog pušenja, štetne posljedice za zdravlje ima i pasivno pušenje, odnosno izloženost duvanskom dimu. U duvanskom dimu se nalazi preko 4000 štetnih hemijskih supstanci od kojih su mnoge toksične, a preko 50 je kancerogeno.

Nepušači koji su svakodnevno izloženi duvanskom dimu imaju gotovo isti rizik za obolijevanje kao i pušači. Izloženost pasivnom pušenju je povezana sa 1,2 miliona smrtnih slučajeva godišnje. Svake godine zbog bolesti povezanih sa pasivnim pušenjem umire 65.000 djece. Pušenje tokom trudnoće može dovesti do doživotnih zdravstvenih problema djece.

Aktivnosti koje su organizovali studenti Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci imaju za cilj da različite starosne grupe upozori na zdravstvene i druge rizike koji se povezuju sa upotrebom duvana. Namjera je da se širenjem saznanja o štetnosti pušenja, načinima prekida pušenja i metodama uticaja na mlade doprinese zdravijoj i dugovječnijoj populaciji

Svjetska zdravstvena organizacija, zajedno sa svojim zemljama članicama, pokrenula je veliki broj aktivnosti kako bi se smanjila učestalost pušenja, ali i oboljenja i umiranja povezanih sa pušenjem. Redovan nadzor nad proizvodnjom, prometom i upotrebom duvana, zaštita stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, provođenje programa odvikavanja od pušenja, upozorenje javnosti o štetnim posljedicama pušenja, zabrana reklamiranja duvana i duvanskih proizvoda i povećano oporezivanje duvana i duvanskih proizvoda najznačajnije su mjere koje dovode do smanjenja učestalosti pušenja. Ove mjere se kontinuirano, u posljednih dvadesetak godina, provode i u Republici Srpskoj.

Komitet za međunarodnu razmjenu studenata medicine Republike Srpske – SaMSIC i Centar za promociju i prevenciju bolesti Doma zdravlja u Banjaluci organizovali su aktivnosti kako bi obilježili Nacionalni dan borbe protiv duvanskog dima, 31. januar.

Akciju Medicinskog fakulteta, povodom obilježavanja ovog značajnog datuma, možete pogledati u prilogu ATV-a: https://www.youtube.com/watch?v=U3B93pukJ2k.

rof. dr Abdulah Konjicija (19292004), lekar specijalista za plućne bolesti iz Sarajeva, preminuo pre deset godina usled karcinoma pluća. Danas sam to saznao, kada sam na internetu naišao na osećajnu i duhovitu zabelešku koju je napisao pesnik, njegov komšija i imenjak, Abdulah Sidran. Setio sam se iskrenih reči o tegobama ‘teškog pušača’ u sredini koja je tih godina imala sasvim drugačiji pogled od našeg na pušenje duvana. Polovinom sedamdesetih godina, docent Konjicija dobije jednomesečnu državnu stipendiju da poseti Univerzitetsku kliniku u Londonu. Nakon povratka s tog stručnog usavršavanja, pričao mi je o nevolji koja ga je tamo snašla.

”Moj prvi radni dan je počeo u pola osam ujutro. Ušao sam u veliku prostoriju, zajedno s dvadesetak lekara tog odeljenja, u kojoj se održavaju jutarnji sastanci. Seo sam za ogroman ovalni sto starinske izrade i dok smo čekali da počne rad, po mom običaju koji sam godinama upražnjavao na jutarnjim sastancima lekara na našoj klinici, izvadim kutiju u kojoj su cigarete, upaljač i specijalna mala pepeljara. Izvadim cigaretu i zapalim je. U tom momentu sve glave se okrenu prema meni i gledaju me kao da sam se uneredio. Brzo ugasim cigaretu i od tog mementa krenu moje neviđene patnje. Ujutru, čim ustanem, zapalim uobičajenu cigaretu, ali dok stignem na posao prođe duže od sata i puši mi se; svakodnevno od svoje osamnaeste popušim najmanje 25 cigareta, a kada imam loš dan popušim preko 30.

Šta da radim, jer život mi je poremećen. Kad god mogu, pobegnem u WC i tamo na brzinu povučem nekoliko dimova. Tako sam se patio četiri sedmice ne samo radnim danima, nego često i vikendom. Subotom su održavani razni sastanci, od priprema i proba usmenih saopštenja za stručna predavanja ili kongrese do prikaza nejasnih slučajeva koje su vršili lekari primarne zaštite zdravstvenih jedinica koje su u sastavu klinike. Nijedan lekar u toj bolnici nije bio pušač, pušile su samo dve medicinske sestre, ali ne u bolnici, nekoliko vozača sanitetskih automobila i par čistača. Da je moja poseta trajala duže, veruj mi da bi pušenje morao ostaviti, jer tako ne mogu živeti“.

Engleski lekari (College of Physicians) su 1962, a američki (US Surgeon General) 1960. obznanili koncept fak-

Muke teškog pušača u Londonu

tora rizika za razvoj karcinoma pluća i mnogi su pušači cigareta, najpre lekari, ostavljali pušenje, a zatim se u ostaloj populaciji razvijenih zemlja smanjio broj pušača za 20% do 25%. U Jugoslaviji se niko na to nije obazirao, pušili su svi, a mnogi lekari su prednjačili. (I danas mnogi, najviše hirurzi, u nekim gradovima u pušenju prednjače). Međutim, još tridesetih godina prošlog veka, nemački lekari su otkrili da pušenje duvana izaziva rak pluća i Hitler je vodio neviđenu kampanju protiv pušenja 1930-ih i početkom 1940-ih godina. Tada u Nemačkoj nisu smele pušiti ili kupovati duvan žene, službenici, čak ni vojnici; oni su samo u ratnim situacijama sledovali po nekolilo cigareta dnevno. Posle rata niko se nije oslanjao na medicinska otkrića Nemaca, jer su sva svrstana u eksperimente dr Jozefa Mengelea (1911-1979), “anđela smrti“ koji je radio stravične eksperimente u Aušvicu i drugim logorima. Pobednicima su nakon Drugog svetskog rata promakla i značajna nemačka otkrića. Tako je sagorevanje duvana kao uzrok raka ponovo “otkriveno” nakon četvrt veka.

Žao mi je što moj kolega Abdulah nije dobio šestomesečnu stipendiju, ostavio bi duvan, ne bi se patio pre smrti koju je godinama gledao kod svojih pacijenata i živeo bi duže. Priča

doktora Konjicije je opomena svima da ne počinju pušiti ili ako su pušači da tu tešku naviku ostave. Danas je lakše ostaviti duvan nego u vreme kada je moj kolega boravio u Londonu, jer postoji niz preparata koji sadrže nikotin, uključujući i privremenu upotrebu elektronskih cigareta.

Akademik Rajko Igić Osnivač pokreta studenata medicine Jugoslavije pre 40 godina “Dan nepušenja, 31. januar“

Пројекту „Сестринство у БиХ“ (ПроСес), који се реализује задњих десетак година Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске планира активности и координира њихову реализацију уз подршку Владе Швајцарске и Швајцарске агенције за развој и сарадњу (СДЦ). Пројекат имплементира Фондација „Фами“ у конзорцијуму са Универзитетском женевском болницом. Врло важан пројектни циљ је унапређење квалитета рада здравствене установе и пружање добрих здравствених услуга медицинских сестара/ техничара са акцентом на услуге здравствене његе у заједници у кућним условима. Главни алат за остварење тог циља је едукација, односно цјеложивотно учење медицинских сестара/техничара, са циљем подизања њихових вјештина и способности у пружању здравствене његе и организације посла у кућним условима.

Здравствена њега медицинске сестре/техничари у заједници обухвата услуге здравствене његе које се пружају пацијенту, члановима његове породице и старатељима у свим животним добима ван простора здравствене установе, укључујући и патронажне посјете, здравствену и палијативну његу у кућним условима.

Медицинске сестре/техничари, запослени у породичној медицини, превасходно су одговорни за пружање свеобухватне и континуиране здравствене његе сваком појединцу који тражи медицинску помоћ, без обзира на доб, пол и болест. Оне се брину за појединце у контексту њихове породице, њихове заједнице и њихове културе, увијек поштујући аутономију својих пацијената.

Процјена општег стања пацијента је поступак којим се, помоћу мјерења и физикалног прегледа те путем интервјуисања пацијента, процјењује његово опште стање. Медицинска сестра проводи процјену, а трајање поступка најчешће је око 15 минута. Прикупља податке интервјуом – разговором с пацијентом о његовим потешкоћама, посматрањем пацијента (инспекција), мјерењем, палпациом, аускултациом и перкусијом.

Сестринство у заједници

Прим. др Милан Латиновић, помоћник министра

Прикупљени подаци чине сестринску анамнезу – скуп података о физичким, психичким и социјалним аспектима прошлог и садашњег здравственог стања и понашања здравог или болесног човјека, а прикупљају се у сврху утврђивања потреба за здравственом његом.

На основу прикупљених података постављају се сестринске дијагнозе, планира и проводи здравствена њега.

(столови, столице, ормани и др.) компјутером и штампачем, ЕКГ апаратом и сестринским торбама, опремљеним санитетским материјалом и медицинским прибором за кућне посјете.

Од 1-2. фебруара 2023. године, Министарство је, у сарадњи са менаџментом Дома здравља Зворник, организовало посјету представника Амбасаде Швајцарске у БиХ, менаџмента Пројекта „ПроСес“ и менаџмента Дома здравља

Учесници едукације у Теслићу

У фази 2, Пројекта „Сестринство у БиХ“ било је укључено

шест домова здравља чије су медицинске сестре прошле едукацију са циљем унапређења њихових знања и вјештина у пружању услуга његе у заједници у кућним условима. Укључени домови здравља су из градова и општина: Добој, Требиње, Зворник, Прњавор, Теслић и Дервента.

Поред едукације, ови домови здравља су добили и значајну подршку у опреми и материјалима за рад медицинских сестара/ техничара. Опремљене су по двије сестринске собе са намјештајем

Мирјана Јанковић (МЗСЗ РС) и Малина Јеремић (ДЗ Зворник)

Теслић и Требиње. У садржају посјете планиран је и одржан округли сто са медицинским сестрама/техничарима, запосленим у Дому здравља Зворник, на тему „Пружање услуга здравствене његе у заједници, кућне посјете“. Такође је делегација обишла сестринске собе и упознала се са радом и организациом кућних посјета, погледала стање додијељене медицинске опреме и намјештаја. Господин Лоран дао је изјаву за медије: “Уложили смо доста новца у ову активност и мислим да је улагање у сестринство - улагање у развој ове земље” и додао да „медицинске сестре представљају више од половине здравственог особља у здравственом сектору БиХ и имају веома важну улогу у квалитету његе која се пружа пацијентима“.

У току посјете одржана је и мала свечана церемонија на којој је господин Лоран у име Амбасаде Швајцарске у БиХ уручио кључеве за набављене аутомобиле којима ће медицинске сестре ова три дома здравља обављати кућ-

не посјете и пружати здравствену

његу у кућним условима. Укупна цијена путничког моторног возила

са урачунатим порезом на додатну вриједност (ПДВ) у износу од 17% (седамнаест одсто): 28.699,00

КМ. Крајем 2022. године испоручена су три иста возила домови-

ма здравља у Прњавору, Дервенти и Добоју.

колица (параплегија), 13 година иде на хемодијализу и има потребу за континуирану здравствену

његу у кућним условима. Дом здравља Зворник у претходном периоду континуирано је пружао услуге у кућним условима, које су неколико година биле свакодневне

а послије зависно од потребе и здравственог стања пацијента.

гли, имао сам ране, долазили су ми сваки дан и превијали. Захвалан сам им, сада сам много боље, ране су мале, превијам их повремено, они ми дођу, спремају и доносе газе за превијање. Сарадња је врлодобра“.

На питање шта му значи породица (живи у стану са сестром и зетом и двије сестричне)? Одговара: Породица ми много значи, то је тешко и описати, баш наша породица је, како бих рекао, изузетно сложна породица што је ријеткост, сви нам се диве, многи нам чак и завиде колико смо сложни, браћа и сестре, тако су нас родитељи научили. Лично мени, такав однос много значи...“

Након уручења донације, организована је кућна посјета ратном војном инвалиду Милану Алексићу у зворничком Новом насељу који већ 30 година користи

Приликом кућне посјете, послије интервенције медицинског техничара, Милан Алексић је дао и изјаву новинарима: „Из Дома здравља много су ми помо-

Посјета Дому здравља Зворник је била добра прилика да се донатори, представници Амбасаде Швајцарске у БиХ, на лицу мјеста упознају са резултатима пројекта и великој потреби грађана Републике Српске за услугама у заједници. Такође, добили су увјеравања од менаџмента да ће се донирани аутомобили и друга медицинска опрема користити за потребе медицинских сестара/ техничара и у процесу пружања здравствених услуга пацијентима у насељима удаљеним од урбаног подручја који нису у могућности да дођу до домова здравља. Планирано је да у наредном четворогодишњем периоду у још 13 домова здравља у Републици Српској буде извршена едукација медицинских сестара и донирани ови сетови заједно са возилима, што је велики допринос Владе Швајцарске унапређењу здравства у Републици Српској.

Округли сто, тема – кућне посјете Лоран Рудaн, Амбасадa Швајцарске у БиХ

Уручени аутомобили за кућне посјетешкода фабија

Милан Алексић са својом сестром и Wyss Asabell из Женеве

Lekarska profesija je najplemenitija ljudska aktivnost, a lekari su darežljivi vlasnici najlepših i najkorisnijih ljudskih vrlina i dela. Oni su skromni posednici i rasadnici bar dve vrste autoriteta: primenljivog znanja i budnog morala.

„Sine dragi, ako toliko voliš ljudsku prirodu da bi poželeo da je proučavaš i da joj se približiš, ako se ne bojiš smrada leševa, izjava o patnji i ako se ne gadiš od rana i čireva... Dragi sine, ako ti nije teško da nemaš nikada ni časa potpune slobode, ako te ne ljuti ljudska neblagodarnost, ako se ne groziš od bezobrazluka neznalica, ako se ne bojiš od pomisli da odgovornost za tuđe patnje svaljuješ na svoja leđa, onda dobro prikupi svoju hrabrost i studiraj medicinu...“

(pismo italijanskog neurologa, fiziologa i antropologa Paula Mantegaca sinu)

I bez obzira na veliku istinu, sadržanu u ovom pismu čuvenog Mantegaca o težini i preprekama koje sa sobom nose putevi do titule „lekar“, prim. dr Branka Vulić i njen suprug akademik prof. dr Duško Vulić svesno i smelo su uprtili svoju hrabrost i odvažno krenuli tim putevima. Snažno i zrelo prtili su „smetove“ prepreka i zamki i na cilj iskoračili dostojanstveno, kao uvaženi bračni par doktor i doktorka Vulić. Ona pedijatar, a On kardiolog.

“Premilostivi, mene je tvoja promišljenost izabrala da bdim nad životima tvojih stvorenja. Ja sam sada spreman da svoj posao bude mi na ruci. U tom velikom radu, pomozi mi da budem kao što treba, jer bez tvoje pomoći ne ide čoveku ni najmanja sitnica! Daj da ljubav i veština lečenja nad tvojim stvorenjima mene celog oduševljava! Daj da moj duh uvek bude priseban. Održi snage moga tela i duše moje, moju savest u pameti kako bih mogao ono što je tu da razumem, a ono čega nema da pravilno pretpostavim, jer hoću tvojim stvorenjima dobro da činim! Ulij mojim bolesnicima poverenje u mene i moju veštinu i povinuj ih mojim savetima…”

U duhu rečenog u “Molitvi”, živeli su i radili doktor i doktorka Vulić. Kruna dugogodišnjeg uspešnog rada jeste ZU Specijalistički centar “Dr Vulić”, kojeg su osnovali sredinom decembra 2021. godine, na adresi Svetozara Markovića 5b u Banjaluci. Centar pruža zdravstvene usluge iz različitih oblasti medicine. Prvenstveno iz pedijatrije i nehirurških grana medicine za odrasle - kardiologije, endokrinologije, nefrologije, gastroenterologije, reumatologije, hematologije, pulmologije, psihijatrije, angiologije, fizijatrije, UZV dijagnostike, dermatovenerologije, kliničke psihologije, onkologije te nutricionizma. U ustanovi ordiniraju i stručnjaci iz oblasti dečje kardiologije, pulmologije, neonatologije, neurologije, endokrinologije, ortopedije, psihologije, fizijatrije, kao i dečji nutricionista i logoped. Slogan ustanove je: “Brinemo o svima do kojih Vam je stalo”, što potvrđuje tim stručnjaka iz različitih grana medicine, na čelu sa akademikom prof. dr Duškom Vulićem iz oblasti

interne medicine - kardiologije i prim. dr Brankom Vulić iz oblasti pedijatrije. Posebna pažnja Centra posvećena je organizaciji i radu pedijatrije.

„Pedijatrija, kao najljepša grana medicine, zauzima posebno mjesto. Bavi se odrastanjem djeteta, praćenjem njegovog fizičkog rasta, razvoja senzorijuma - vida i sluha, razvoja govora, emocionalnog i socijalnog razvoja. U okviru našeg centra pedijatrija se bavi prevencijom i liječenjem djece od rođenja do 15. godine života. Za djecu do sedam godina imamo ugovor sa Fondom zdravstvenog osiguranja Republike Srpske. Rad je organizovan u dvije ambulante. Jedna je savjetovalište i namijenjena je za sistematske preglede zdrave djece, dok je druga isključivo za bolesnu djecu”, govori nam doktorka Vulić i dodaje: ”Treba znati da djeca nisu mali ljudi, već nježna i osjetljiva populacija koja zahtijeva mnogo brige, pažnje, strpljivosti, znanja, hrabrosti, iskustva i vremena. Vrlo bitno za roditelje i dijete je da pedijatar ima dovoljno vremena i da se u mirnoj i

(Molitva jevrejskog lekara i teološkog filozofa Majmonidesa Mojsija iz XII veka)

Piše Vera Pušac

ZU Specijalistički centar „Dr Vulić“

Brinemo o svima do kojih Vam je stalo

opuštenoj atmosferi, bez stresa, posveti djetetu. Dolazak pedijatru treba da bude kao posjeta bliskom rođaku ili prijatelju – znači da postoji povjerenje i određena doza privatnosti i familijarnosti. Posjeta djeteta izabranom pedijatru treba da bude sa osmijehom”!

Naš dobri Ljubivoje Ršumović u svojim prekrasnim stihovima toplo govori: ”Cveće je ukras bašte, leptir je ukras cveta, a deca puna mašte, deca su ukras sveta…” Na bilo koju promenu raspoloženja dece, roditelji su veoma osetljivi. Usled prevelike brige i ljubavi, često imaju loše scenarije u glavi. Postanu uplašeni, uznemireni, nervozni, a neretko ih hvata i panika. Stoga je važno izabrati pedijatra koji će se brinuti o deci i biti saveznik u odrastanju kako deteta, tako i roditelja. Dobar pedijatar treba da je dovoljno stručan, da ume da sluša, ali i da razgovara. Da osluškuje dete i da sa njim ostvaruje topli kontakt. Da ga dete voli i da ga se ne plaši. Da je brižan, ali i da uliva sigurnost! Da vlada situacijom i da uvek zna šta i kako dalje. Veoma je važno da želi i roditelje dobro da upozna, da ih sasluša i ne potcenjuje njihovu zabrinutost. Da ih umiri i da im

ulije sigurnost i veru da će sve biti u redu i kada se radi o benignim stanjima, ali i kada je, nažalost, reč o ozbiljnijim problemima. Upravo ove osobine krase dr Branku Vulić. Svojim višedecenijskim iskustvom, ljubaznošću i predanošću, doktorka Branka zaslužna je za zdravo odrastanje brojnih generacija.

Kardiovaskularne bolesti najčešće su i najzastupljenije bolesti savremenog čoveka. Sprečiti njihov nastanak ili ih otkriti u ranoj fazi i adekvatno lečiti, veliki je izazov! U internističkojkardiološkoj ambulanti Specijalističkog centra “Dr Vulić”, kompletan pregled kardiologa i analizu kardiovaskularnog sistema koji uključuju EKG, UZV, holter monitoring… obavlja vrhunski stručnjak iz oblasti kardiologije akademik prof. dr Duško Vulić, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci i visiting profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

I šta reći...? Danas, kao i sutra, biće bolesnika. Sutra, kao i danas, lekari su neophodni. Sutra, kao i danas, medicina će zadržati povlašćeno mesto čarobnice, ali i svoju, sve veću i užasavajuću odgovornost. Danas, kao i sutra, biće sve potrebniji lekar koji je stručno naoružan. Biće potreban da svojim humanim stavom prema bolesniku da teši one koji pate, a umiruje nespokojne. Sutra, kao i danas, biće herojski, pun straha, ali uzvišen!

„Lekar može da spase život i detetu koje još nije rođeno. On je u stanju da jedno slabo i bolešljivo dete pretvori u dugovečnog čoveka. Može utopljenika da povrati u život. Može savijenog da ispravi, mutavom govor da povrati, slepom da povrati svetlost dana, kao i da povrati još skupoceniju svetlost, svetlost uma, onome koji ju je izgubio. U stanju je da ropac samrtnika pretvori u blaženi osmejak srećnog čoveka. Može gnev i ljutnju da ućutka i da zadrži ruku samoubici. To, i još mnogo čega, dobrog i uzvišenog, može lekar da ostvari. Pa, zar da se ne ponosi ovom svojom snagom, zar da se ne raduje što vlada tolikim silama...

“Svi ideali ovoga sveta ne vrede suze jednog deteta”, govorio je Dostojevski! Stoga zdravlje i sreća dece mora biti naš prioritet! Deca su naši dragulji, a čuvari dragulja vrede gotovo kao i sami dragulji! Stoga čuvajmo našu decu, ulažimo u njihovo zdravlje i zdrave životne navike. Ali čuvajmo i zdravlje pedijatara koji o njima brinu i poštujmo ih!

Ti, sine moj, ako budeš odabrao lekarski poziv, dospećeš bez sumnje u lože prvoga reda. Onda ćeš se ne samo dobro, nego i izvanredno osećati. Dobar lekar je jedan od najsrećnijih ljudi na svetu. On poznaje i dobro i zlo! Zlo - da bi ga suzbijao, a dobro - da bi ga svakom poklonio. Kako se tek oseća srećnim kada je jednu suzu utro i zamenio je osmehom...

(Paulo Mantegaca)

Uvažena porodica Vulić, dospela je u lože prvoga reda!

Poštovani dr Branka i dr Duško Vulić, neka Vam je srećno i na mnogaja leta!

Elektromioneurografija (EMNG) je invazivna elektrofiziološka dijagnostička metoda kojom se vrši ispitivanje i procjena funkcija motornih i senzitivnih nerava, neuromišićne spojnice i mišića, kojom se detektuju oštećenja i oboljenja navedenih struktura. Sastoji se iz elektromiografije (EMG) i elektroneurografije (ENG). Pregled se obavlja stimulacijom perifernih nerava električnom strujom i registracijom akcionih potencijala na mišiću koji je inervisan od strane ispitivanog nerva putem perkutanih elektroda i registracijom električne aktivnosti mišića pomoću iglene elektrode koja se uvodi u mišić.

Istorijat navedene metode seže od 19. vijeka, ali tek u 20. razvoj elektronike omogućio razvoj moderne EMNG dijagnostike. Prvi EMNG aparat je patentirao je 1930. godine dr Ralph L. Waters, koji je takođe razvio i prve tehnike za registraciju električnih impulsa mišića. Danas je EMNG široko prihvaćena i redovna dijagnostička metoda, a ispitivanja se vrše na tehnološki visokokompjuterizovanim aparatima.

U Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ prvi EMNG aparat počinje da se koristi 90-ih godina s radom dr Marinka Rakite, a od 2005. godine rad je u kontinuitetu uz ulaganje u edukaciju ljekara iz različitih oblasti, relevantnih za upotrebu EMNG aparata u dijagnostici neuroloških oboljenja.

Danas u Kabinetu za EMNG Zavoda „Dr Miroslav Zotović“, koji je u okviru Odjeljenja za neurorehabilitaciju, ordinira šest doktora specijalista i dva diplomirana fizioterapeuta koja su prošla obuku za EMNG dijagnostiku na specijalizovanim klinikama kliničkih centara Beograda, Zagreba i Ljubljane. EMNG tim Zavoda čine:

• Prof. dr sc. med. Tatjana Bućma, spec. fizikalne medicine i rehabilitacije

• Mr sc. med. dr Draško Prtina, spec. fizikalne medicine i rehabilitacije i spec. neurologije

• Dr med. Branka Babić, spec. fizikalne medicine i rehabilitacije

• Prim. dr med. Vojo Buzadžija, spec. fizikalne medicine i rehabilitacije

Kabinet za EMNG u Zavodu „Dr Miroslav Zotović“

• Dr med. Milkica Glogovac Kosanović, spec. fizikalne medicine i rehabilitacije

• Prof. dr sc. med. Milorad Vujnić, spec. neurologije – spoljni konsultant

• Biljana Prpić, dipl. fizioterapeut

• Gorazd Jovanić, dipl. fizioterapeut

U Kabinetu za EMNG nalaze se dva savremena EMNG aparata najnovije generacije, na kojima se dnevno u prosjeku uradi osam do 10 EMNG pregleda. Uporedo rade dva ljekara, svaki radnim danom, a unazad četiri mjeseca uveden je i dopunski rad u poslijepodnevnim satima, četiri puta nedjeljno.

Iz ovog je proisteklo da je u 2022. godini ukupno u Kabinetu za EMNG urađeno 2603 EMNG pregleda. U prethodnoj 2021. godini ukupan broj pregleda bio 2028, čime je značajno, dodatnim radom, povećan broj usluga.

U Kabinetu EMNG pregledi se vrše i za odrasle pacijente i za djecu pri čemu je za pregled djeteta na-

ophodno i prisustvo jednog roditelja. Optimalno vrijeme za izvođenje EMNG pregleda je minimum tri nedjelje od početka tegoba jer tek tada mogu da se registruju sve promjene na nervima i u mišićima.

Osim aparata za elektromioneurografiju, u Kabinetu se nalazi i aparat za kvantitativno senzitivno testiranje (QST), kojim se detektuju oboljenja tankih senzitivnih vlakana, koje nije moguće klasičnim EMNG aparatom potvrditi, čime je značajno zaokružena dijagnostika oboljenja perifernih nerava.

Savremeni Kabineti za elektromioneurografiju, pored navedenog, provode i ultrazvučni pregled perifernih nerava, čime se, osim elektrofizioloških, prate i morfološke promjene na perifernim nervima. Cilj ljekara Kabineta za EMNG je pratiti svjetske trendove, stoga je u tekućoj godini planirana i edukacija najmanje dva ljekara za ultrazvuk perifernih nerava.

Priprema teksta: Tim Kabineta za EMNG

Depresija je bolest srednjeg nervnog sistema koja nastaje usljed promjena u nervnim ćelijama hemijskim procesima u mozgu. Najćešći

okidač za razvoj bolesti su spoljašnji faktori kao što su:

• pretrpljeni stres

• nepravilna ishrana

• manjak svjetlosti

• slaba fizička aktivnost

• alkohol, neki lijekovi i narkotici

• genetska predispozicija.

Simptomi depresije

Svaki pacijent se jačinom i vrstom simptoma razlikuje jedan od drugog. Najčešći simptomi depresije su:

• potištenost, turobno raspoloženje, navala crnih misli i sjećanja

• intenzivna tuga, samosažaljenje, napadi plača

• osjetljivost, ranjivost, razdražljivost

• strah, tjeskoba, zabrinutost, strepnja

• pesimizam, beznađe i bespomoćnost

• osjećaj bezvrijednosti, krivnje i nezaštićenosti

• osamljenost, osjećaj nepripadanja

• letargija, bezvoljnost

• poremećaj pamćenja, oslabljena koncentracija

• manjak energije, umor

• tjelesni bolovi koji nemaju tjelesne uzroke

• želja za smrću ili planiranje samoubistva.

Primarijus mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmakoinformatike

depresijom. Uz ljekove i psihoterapiju depresija se liječi i elektrošokovima kao i svjetlosnom terapijom.

Šta je komplijansa?

Komplijansa je termin koji označava stepen u kome pacijent slijedi uputstva o primjeni lijekova. Do lošeg izlječenja ili neizlječenja bolesti dolazi usljed niskog stepena komplijanse.

Farmaceut, kao odgovorni član zdravstvenog tima, mora poznavati moguće razloge niskog stepena komplijanse kako bi aktivno uticao na umanjenje ili otklanjanje prepoznatih razloga. Mora izgraditi dobar odnos sa pacijentom u smislu razumijevanja, pristupačnosti, komunikacione vještine i pozitivnog stava, što predstavlja imperativ za podršku komplijansi.

Zašto edukovati pacijenta

• pacijent, kada dobije recept, SAM odlučuje da li će uzeti lijek ili ne,

• SAM odlučuje da li će, kada i kako, uzeti lijek, bez obzira na dobijeno uputstvo

• lijek je u potpunoj vlasti pacijenta te on mora biti edukovan kako bi bio upoznat o značaju redovne terapije i posljedicama nepoštovanja prepisanih uputstava.

Edukacija pacijenta znači upoznati ga sa svim izazovima koji pružaju antidepresivi tako što će znati:

depresija. Treba što prije potražiti pomoć porodičnog ljekara ili se direktno javiti psihijatru (privatna ordinacija).

• Da depresivi ne djeluju odmah. Zavisno o obliku bolesti, potrebno je između jedne i šest nedjelja da lijekovi dovedu do poboljšanja. Najvažnije je da se uzimaju redovno i uz potpuno pridržavanje uputstva o načinu upotrebe lijekova.

• Zna da kod skoro 80% oboljelih sve vrste depresiva podjednako uspješno suzbijaju simptome depresije. Ukoliko jedan lijek ne pokaže djelotvornost, ljekar će korigovati terapiju u smislu korekcije doze istog lijeka, prepisivanja drugog lijeka (sa drugim mehanizmom djelovanja), ili prvom lijeku dodati još jedan lijek.

• Važno je da pacijent zna da antidepresivi ne izazivaju zavisnost. Ukoliko pacijent mora lijek uzimati dugoročno, to je zbog toga što to zahtijeva priroda njegove bolesti a ne zbog toga što lijek stvara zavisnost.

Liječenje depresije

U liječenju depresije koriste se antidepresivi koji uklanjaju ili ublažavaju simptome bolesti u periodu od jedne do šest sedmica. Veliki broj oboljelih teško prihvata da boluje od psihičkog poremećaja i sa nelagodom odlazi kod psihijatra. Mnogi pacijenti ne koriste lijekove tačno po preporuci zdravstvenih stručnjaka te je zbog toga stepen komplijanse nizak. Uspješnost liječenja zahtijeva visok stepen komplijanse. Svjetska zdravstvena organizacia preporučuje uzimanje antidepresiva od šest do deset mjeseci poslije nestanka simptoma, dok neki stručnjaci zagovaraju višegodišnje, ili čak doživotno, uzimanje lijekova kod pacijenata sa hroničnom

• Šta treba učiniti ukoliko ga pogodi

• Da zna da antidepresivi ne ometaju oboljelog u rješavanju izazova u životu, ukoliko izazivi postoje.U suštini, antidepresivi pacijenta osposobljavaju za njihovo rješavanje. Edukovan pacijent uvijek želi da aktivno učestvuje u kontroli svojih zdravstvenih problema jer zna da tako povećava stepen komplijanse a time i svoje izlječenje.

• Spec. pregled

i odraslih

• Alergotestiranje

• Spirometrija

• Polisomnografija

• Ultrazvuk pluća i abdomena

• Očitavanje rendgenskih

snimaka pluća

Osim vidljivog dijela spektra, koje oko može da registruje, postoje još infracrveno i ultravioletno zračenje. Ultravioletno zračenje može da našteti oku, kao i drugim organima. Izvor ultravioletnog zračenja je najčešće sunce, mada mogu da postoje i drugi izvori UV svjetla kao što su mašine za varenje, laseri i solarijumi.

Zbog čestih kampanja u medijima kojima se podiže svjesnost štetnosti izlaganja ultravioletnom zračenju po kožu svako je manje-više svjestan lošeg dejstva UV zračenja na taj organ, pri čemu se mnogo manje priča o štetnosti za oči.

UV C zračenje apsorbuje ozonski sloj u atmosferi i zato ne predstavlja nikakvu opasnost. UV A i B zračenje prolaze kroz atmosferu i za njih postoji sve više i više naučnih dokaza da imaju štetno neposredno i dugoročno dejstvo na oči i samu funkciju vida.

Ako je neko izložen, bez odgovarajuće zaštite, velikim količinama UV zračenja tokom kratkog perioda vjerovatno će dvanaestak sati nakon toga razviti jako bolno stanje koje se zove fotokeratitis ili solarni keratitis, gdje kao posljedica izlaganja dolazi do odumiranja epitelnih ćelija rožnjače koje, kada se odljušte, dovode do direktne izloženosti senzitivnih nervnih vlakana rožnjače što se manifestuje kao jak bol. Solarni keratitis se ranije često dešavao na planinama zato što ljudi na snijegu nisu nosili zaštitne naočare i to se zvalo snježno sljepilo. Sada se takvo stanje mnogo češće dešava kod ljudi koji su varili bez odgovarajuće zaštite i takvi pacijenti kažu da ih je „uhvatio aparat“.

Simptomi se najčešće javljaju nakon ponoći, pri čemu su oba oka jako bolna, crvena, sa osjećajem stranog tijela, jakom osjetljivosti na svjetlo (fotofobijom) i izraženim suzenjem. Nakon kapanja lokalnog anestetika svi simptomi privremeno nestaju pa pacijenti, obično smireni, odu nakon pregleda dežurnog oftalmologa. Na svu sreću, ovo oboljenje je privremeno i rijetko uzrokuje stalno oštećenje vida.

Ultravioletno zračenje i oči

Dugotrajno izlaganje UV zračenju je mnogo ozbiljnije. Mnogobrojne studije su pokazale da dugotrajno izlaganje UV zračenju može biti opasno po vid tako što će povećati mogućnost da se dobije katarakta (mrena) ili da u poznijim godinama života dođe do oštećenja retine, dijela oka koji je osjetljiv na svjetlost. Katarakta se može jednostavno operisati i zamućeno prirodno sočivo zamijeniti plastičnim, dok oštećenja na retini obično imaju trajne posljedice.

Efekat zračenja je kumulativan. To znači da, što je neko duže izložen zračenju, ima veći rizik da u poznijim godinama dobije kataraktu ili senilnu makularnu degeneraciju. Još se ne zna koliko to treba neko da bude izložen UV zračenju kako bi došlo do tač-

no određenog oštećenja. Preporuka je da se koriste zaštitne naočare tokom rada aparatom za varenje ili kvalitetne sunčane naočare, kao i široka kapa ili šešir kada se radi ili boravi na jakom suncu.

Sočiva za sunčane naočare treba da blokiraju 99 – 100% UV A i B zračenja i da smanjuju za 75 – 90 % količinu vidljivog svjetla, da ne prave nikakvu distorziju ili da imaju kakav drugi optički nedostatak i da budu sive kako bi se boje mogle ispravno razlikovati. Polikarbonatna sočiva su obavezna ako se učestvuje u sportskim akvinostima ili radi na nekom poslu gdje može da dođe do pucanja stakla. Zaštita za djecu i mlađe osobe je takođe važna pošto ta dobna grupa provodi mnogo vremena vani.

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

Utrudnoći može zbog endokrinih, imunoloških, metaboličkih i vaskularnih promjena doći do pogoršanja nekih kožnih bolesti.

Dermatoze koje se pogoršavaju u trudnoći mogu se podijeliti u sljedeće grupe:

- infekcije, autoimune bolesti, metaboličke poremećaje, poremećaje vezivnog tkiva, tumore i ostale dermatoze.

Infekcije

Izazvane uzročnicima za čije je uklanjanje primarno značajan celularni imunitet majke, javljaju se prvi put ili su učestalije i ozbiljnije u trudnoći:

- Vulvovaginitis candidomycotica

Susreće se kod 25% trudnica pred porođajem. U trudnoći je vulvovaginalna kandidijaza oko 20 puta češća nego izvan trudnoće zbog povišenih nivoa progesterona i kortikosteroida, povećanog sadržaja glikogena u mukoznim membranama te blage supresije celularnog imunog odgovora.

Teška perzistentna kandidijaza je često posljedica gestacijskog dijabetesa melitusa. Neonatalna kandidijaza se manifestuje lezijama u ustima i nastaje nekoliko dana nakon porođaja. Kongenitalna kandidijaza nastaje najkasnije 12 sati poslije porođaja, odlikuje se generalizovanim lezijama i može biti fatalna za novorođenče.

- Trichomonas vaginalis

Može se dokazati kod 20% trudnica i katkad može biti uzrok prijevremenog porođaja.

- Conylomata acuminata

To su bradavičaste promjene, često na širokoj osnovi, koje često, veoma brzo, proliferišu u trudnoći i mogu blokirati porođajne puteve, a uzrokovane su humanim papilloma virusima (HPV) tip 6 i 11.

Dermatoze koje se pogoršavaju u trudnoći

- Herpes simplex genitalis

Infekcija se posebno ne pogoršava u trudnoći, ali je značajna zbog mogućeg neonatalnog herpesa, koji često završava letalno ili sa teškim neurološkim posljedicama.

Dr med. Kristina Zrnić-Vranješ, dermatovenerolog

Diferencijalna dijagnoza neonatalnog herpesa je važna u odnosu na epidermolysis bullosa, konginetalnu kutanu kandidijazu, staphylococcal scalded skin syndrome (SSSS), aplasia cutis congenita.

Dijagnostički postupci uključuju: Tzanckov test, viralnu kulturu, svjetlosnu mikroskopiju, bojenja imunoperoksidazom i fluorescinom obloženim antitijelima.

- Chlamydia trachomatis

Može se kultivisati iz cerviksa 25% trudnica. Infekcija je često asimptomatska, postoji rizik za prijevremeni porođaj.

Neonatalni konjunktivitis se javlja tokom druge ili treće nedjelje života kod 50% novorođenčadi, a sprečava se profilaksom za gonokoknu infekciju kapima srebro-nitrata, erythromycina ili tetraciclina. Oko 10% novorođenčadi inficiranih majki razvija hlamidijalnu pneumoniju u toku drugog ili trećeg mjeseca života.

- Mycoplasma hominis, Ureaplasma urealiticum i Mycoplasma genitalium

Trudnoća žena, inficiranih ovim uzročnicima, često završava spontanim abortusom, a živorođena djeca su male porođajne težine. Tjelesnu težinu nižu od 2500 g ima čak 22% novorođenčadi.

- Gonorrhoea

Terapija sa 30 mg/kg vadarabina ili 30 mg/kg acyclovira kod neonatalnog herpesa daje dobre rezultate ukoliko se primijeni rano, ukoliko infekcija već nije zahvatila CNS. U slučaju pozitivnog citološkog nalaza ili viralne culture trudnice pred porođajem preventivno se preporučuje carski rez.

- Variccela/herpes zoster

Kod 14% trudnica, oboljelih od varičele, javlja se kao komplikacija pneumonija, od kojih 3% završava letalno.

U ranoj trudnoći mogu nastati teške malformacije ploda, a čest je i prerani porođaj. U opštoj terapiji može se primijeniti acyclovir, ali se ne preporučuje u prvom trimestru trudnoće ukoliko nije došlo do komplikacija.

Herpes zoster ne dovodi do posebnih komplikacija u trudnoći.

- Rubella

Trudnoća pospješuje rast i širenje kondiloma dok se nakon porođaja uočava njihovo povlačenje.

Infekcija majke u prvoj polovini trudnoće može dovesti do teških malformacija ploda, pa je indikovan abortus.

Ovo oboljenje često dovodi do prijevremenog porođaja i septičnih spontanih pobačaja.

- Syphilis

Kongenitalni sifilis danas prati sve veću učestalost sifilisa odraslih. Treponema pallidum može da prođe placentu i inficira plod u bilo kom stadijumu trudnoće te da uzrokuje prijevremeni porođaj, intrauterinu smrt ploda, pojavu manifestnog sifilisa u toku prvih mjeseci života ili kasnijeg razvoja stigmata kongenitalnog sifilisa.

Obolijevanje fetusa ili neonatusa se može spriječiti rutinskim skriningom sifilisa kod trudnica primjenom seroloških testova za sifilis ili direktnom detekcijom uzročnika iz kožnih lezija.

- Lepra

Kod jedne trećine trudnica, oboljelih od lepre, dolazi do značajnog pogoršanja bolesti.

- Pityrosporum folliculitis

Ovo je folikularna papulo-pustulo-

zna erupcija u trudnoći i u toku upotrebe oralnih kontraceptiva.

Autoimune bolesti

- Lupus erythematosus systemicus

Ovo oboljenje se u svojoj aktivnoj fazi pogoršava u stanjima gdje je povećana količina estrogena, kao što su trudnoća, menstrualni ciklus, upotreba oralnih kontraceptiva.

Kod ovog oboljenja češći su spontani abortusi, prijevremeni porođaji i neonatalni lupus sindrom, a pogoršanje lupusa nephritisa može dovesti do smrti žene.

trudnica, u preko 50% dovodi do pogoršanja bolesti majke i smrti ploda.

- Pemphigus vulgaris, P. foliaceus i P. vegetans

Ova oboljenja mogu se prvi put javiti ili značajno pogoršati u trudnoći. Smrt fetusa je česta, ali se ne može vezati specifično za pemfigus, jer se smatra da vjerovatno nastaje zbog intrauterine infekcije, placentalne insuficijecije ili majčine upotrebe lijekova.

Zbog transplacentalnog prenosa majčinih anti PV- antitijela klase IgG, javljaju se promjene na koži novorođenčeta.

Histološki pregled i test direktne imunofluorescencije na koži djeteta mogu potvrditi dijagnozu. Kod živorođene djece bule se povuku sa kože, a antitijela nestanu iz cirkulacije kroz nekoliko nedjelja, bez sekvela.

Može se raditi plazmafereza da se ubrza uklanjanje majčinih antitijela iz cirkulacije djeteta.

Tumori

- Neurofibromatosis

Neurofibromatoza povremeno egzacerbira tokom trudnoće.

Neurofibromi se tada u trudnoći povećavaju u broju i masi ili se mogu pojaviti prvi put. Poslije porođaja kod većine žena dolazi do parcijalne regresije neurofibroma.

Moguća su obimna krvarenja zbog invazije krvnih sudova i njihove rupture. Česta je i hipertenzija, koja je možda posljedica relativne stenoze krvnih sudova, nastala zbog zahvaćenosti tumorima, ali u tom slučaju treba isključiti postojanje koegzistirajućeg feohromocitoma.

Neonatalni lupus erythematosus nastaje zbog transplacentalnog prenosa majčinih antitijela, najčešće anti Ro/ SSA (antigen Ro/SSA se nalazi u koži i srcu fetusa), znatno rjeđe anti La/SSB ili anti-nRNP antitijela klase IgG.

Promjene na koži novorođenčeta mogu biti prisutne na rođenju ili se javljaju najkasnije do petog mjeseca života. Na koži lica, rjeđe trupa i ekstremiteta, postoje eritematozne makule i anularne ploče koje se povlače do kraja prve godine života, a atrofija i teleangiektazije mogu perzistirati duže vrijeme.

Kod druge grupe novorođenčadi može postojati kongenitalni srčani bolok različitog stepena koji se može detektovati oko polovine trudnoće.

U diferencijalnoj dijagnozi treba isključiti konginetalnu rubelu, infekciju citomegalovirusom i kongenitalni sifilis.

Histopatološki pregled kože postavlja sigurnu dijagnozu. Promjene na koži ne zahtijevaju terapiju, a zbog srčanog bloka često je neophodno ugraditi pacemaker.

- Sclerodermia progressiva

Ovo oboljenje kod malog broja opisanih se može značajno pogoršati u trudnoći i rijetko dovesti do bubrežne insuficijencije i smrti žene do rađanja zdravog djeteta, ali i do smrti fetusa.

- Dermatomyositis

Kod malog broja opisanih oboljelih

Metaboličke bolesti

- Porphyria cutanea tarda

U trudnoći dolazi do pogoršanja kliničke slike i povećavanja nivoa porfirina u plazmi i u urinu.

- Acrodermatitis enteropatica

Takođe se pogoršava u trudnoći, uz evidentan pad cinka u serumu.

Poremećaji vezivnog tkiva -

- Syndroma Ehlers-Danlos

Tip I i Tip IV naročito dovode do komplikacija u trudnoći, sa čestom rupturom arterija, zbog čega se smrtnost trudnica kod tipa IV kreće oko 25%. Ovaj sindrom obuhvata grupu kolagenih oboljenja koju karakteriše povećana savitljivost i lomljivost kože. Rizici za majku su povećana učestalost kožnih infekcija i teško zarastanje rane. Perinatalne komplikacije su prevremeno prskanje plodovih ovojaka i prijevremeni porođaj. Savjetuje se izbjegavanje trudnoće.

- Pseudoxanthoma elasticum Glavna komplikacija u trudnoći je krvarenje u gastrointestinalnom traktu Može se javiti ventrikularna aritmija ili kongestivna srčana insuficijencija. Preporučuje se pažljiva kontrola krvnog pritiska, kako bi se smanjio rizik od hemoragije.

Oboljenje se nasljeđuje autozomno dominantno, pa se preporučuje genetsko savjetovalište. S obzirom na nasljednu komponentu oboljenja, bolest fetusa se može očekivati u 50% slučajeva, a ponekad je toliko teška da je inkompatibilna sa ekstrauterinim životom. Fetalnu neurofibromatozu je moguće dijagnostikovati prenatalno.

- Naevi naevocellularis

U toku trudnoće se mogu uvećati i postati tamnije boje, a može doći i do pojave novih nevusa. Promjene u pigmentaciji mogu katkad zahtijevati histopatološku analizu, koja otkriva postojanje većih melanocita, pojačanu melanizaciju i veći broj dendritičkih produžetaka, bez povećanja broja mitoza. Nije dokazana veća učestalost maligne transformacije ovih nevusa u toku trudnoće.

- Melanoma malignum Veza između trudnoće i malignog melanoma nije još sasvim jasna, ali je

poznato da se receptori za estrogene mogu naći u melanomu, kongenitalnim nevusima i displastičnim nevusima. Postoje slučajevi maligne transformacije kongenitalnih i displastičnih nevusa u toku trudnoće, kao i regresija metastaza nakon trudnoće. Na njega treba posumnjati kad je kožna lezija neobično obojena, asimetrična, nejasno ograničena i koja brzo raste.

Maligni melanom se kod trudnice najčešće lokalizuje na trupu, češće ulceriše, krvari ili postaje eleviran. Smatra se da je lošija prognoza kod pacijentkinja kod kojih se melanom javio u toku graviditeta te se njima ne savjetuje nova trudnoća, a ni upotreba oralne kontracepcije. Kod žena kod kojih se pojava melanoma ne vezuje za trudnoću, ne dolazi do pogoršanja ako ostanu u drugom stanju ali se, ipak, u većini ne preporučuje trudnoća ženama čiji je melanom deblji od l,5 mm.

Prognoza se zasniva na standardnom stepenovanju stadijuma melanoma. Transplacentna transmisija tumora je rijetka i najčešće maligni melanom majke nema efekta na fetus.

- Mycosis fungoides

Ovo oboljenje se u toku trudnoće pogoršava, jer se javljaju nove lezije na koži i klinička slika majke je lošija.

Terapija citotoksičnim sredstvima se uopšteno ne preporučuje u trudnoći, posebno u prvom trimestru.

Lokalna terapija mechlorethaminhydrochloridum može takođe uzrokovati izvjesne malformacije ploda.

Ostale bolesti

- Dermatitis atopica

Može se u trudnoći pogoršati ili poboljšati. Razvoj kliničke slike je nepredvidiv, a često može biti onemogućena laktacija zbog eczema areolae mammae.

- Psoriasis

Trudnoća na psorijazu može uticati različito. Rijetko nastaju erupcije kutane pustulozne psorijaze – impetigo herpetiformis (neki smatraju da je to posebna

bolest - endokrinološki prouzrokovana dermatoza, što psorijaza nije).

- Acne vulgaris

Ponekad se u trudnoći pogoršavaju. Adekvatna terapija je problematična, jer je veliki broj lijekova kontraindikovan u trudnoći.

imunosupresivnoj terapiji mogu narušiti normalan razvoj ploda.

- Postpartalni telogeni efluvijum Postpartalni telogeni efluvijum je difuzni gubitak kose različitog stepena, koji nastaje u obliku akutnog difuznog ispadanja telogenih dlaka, a najizraženiji je 2-4 mjeseca poslije porođaja.

Na poglavini oko 100.000 folikula stvara vlasi autonomno, po tipu mozaičnog ciklusa. Razvojni ciklus folikula dlake na glavi ima tri faze, koje se ciklički smjenjuju.

- Kod HIV inficiranih trudnica često poslije porođaja nastaje manifestni AIDS, uključujući listeriozu, Pneumocystis carini pneumoniju, diseminovani Kaposi sarkom i vrlo brz letalni ishod. Kod fetusa nastaju teške malformacije u razvoju.

Velik broj dermatoza koje se pogoršavaju u trudnoći je autoimune prirode, a mnogi medikamenti koji se koriste u

Aktivna faza rasta (anagen) svakog pojedinog folikula traje 3-4 godine, sa prosječnim dnevnim rastom dlake od 0,34 mm. Faza rasta nastavlja se kratkotrajnom prolaznom regresivnom fazom (katagen) koja traje 2-3 nedjelje, a zatim nastaje faza mirovanja, pauza u rastu (telogen) od nekoliko nedjelja do četiri mjeseca.

Nastupom novog razvojnog ciklusa, novoformirani folikuli uzrokuju opadanje stare (telogene) kose. Rast svakog pojedinog folikula kose je potpuno ne-

zavisan od rasta susjednih folikula, a otprilike tek svaki 1500. folikul dlake na poglavini je u približno istoj fazi ciklusa rasta. U svakom momentu oko 10-15 folikula kose je u telogenu, a s obzirom na to da rast jedne vlasi kose traje oko 3,5 godine fiziološkim se smatra dnevno ispadanje do 100 vlasi.

Zbog mozaičnog rasporeda i različitih faza u rastu folikula dlake na poglavini onemogućena je pojava akutnog telogenog efluvijuma. Estrogeni usporavaju rast folikula dlake i prelazak anogene u katagenu i telogenu fazu.

Time se produžava trajanje anagena, pa je u odmakloj trudnoći svega 510% folikula u telogenu. U puerperijumu, zbog naglog pada nivoa hormona,

povećava se procenat folikula u telogenu na 35%, što dovodi do prolaznog difuznog gubitka kose koji počinje nekoliko nedjelja nakon porođaja, a naziva se telogeni effluvium.

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka - porođaj 3-4 mjeseca prije pojave efluvijuma, kliničkog pregleda sa manuelnom trakcijom pramenova i trihograma. Trihogramski se na dva standardna mjesta epilacije nalazi značajno povećanje telogenih dlaka, od fizioloških 15% na 25-39% i to na račun smanjenja procenta anagenih dlaka, tako da se anagen/telogen odnos sa 6,6 smanjuje na 1,4-2,5. Promjene se primjećuju kada je gubitak kose 40-50%.

Anagena faza rasta je karakterisana

intenzivnom mitotskom i metaboličkom aktivnosti folikula pa je zato taj period najosjetljiviji na brojne patogene nokse egzogenog i endogenog porijekla (fizički ili emocionalni stres, medikamenti, sezonske izmjene klimatskih uslova i količine dnevne svjetlosti, endokrini poremećaji). Djelovanje tih noksi u fazi anagena ima za posljedicu telogene efluvijume, koji se klinički manifestuju nakon latentnog perioda od tri do pet mjeseci. Postpartalni telogeni efluvijumi imaju dobru prognozu i spontano izrastanje kose se može očekivati u periodu od tri do 12 mjeseci, s obzirom na to da telogena dlaka ispada iz folikula, jer je gurana novom dlakom koja nastaje u anagenu sljedećeg ciklusa rasta.

Centar za mentalno zdravlje Doma zdravlja Srebrenica i na početku ove godine nastavlja jačanje dosadašnje saradnje sa lokalnom zajednicom, ovog puta nevladninim sektorom. Na poziv Udruženja žena “Maja”, Kravica, 2. februara 2023. godine u Bratuncu, osoblje Centra za mentalno zdravlje Srebrenica predstavilo je svoj rad. Udruženje “Maja”, uz podršku “Trag” fondacije iz Srbije, implementira projekat “Osnažimo se - povežimo se”, koji se odvija u sklopu programa “Snažnije zajedno”, kao podrška ženskim kolektivima koji djeluju kao neformalne grupe u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji.

Cilj programa “Snažnije zajedno” je da podrži ostvarivanje ideja ženskih kolektiva u oblasti borbe protiv porodičnog i partnerskog nasilja, trgovine ljudima i eksploatacije žena, kao i podrška jačanju ženskog pokreta. Realizacijom Projekta “Osnažimo se - povežimo se”, Udruženje žena “Maja”, Kravica, želi izvršiti direktno povazivanje svojih članica sa nadležnim institucijama i njihovim predstavnicima.

Osoblje Centra za mentalno zdravlje (CMZ) odazvalo se ovom pozivu u svom punom kapacitetu. Kompletan tim CMZ Srebrenica (dr Stoja Stijepić, specijalista neuropsihijatrije, Biljana Sušić, magistar psihologije, i Predrag Petrović, medicinski tehničar-okupacioni terapeut) predstavili su rad Centra i prisutnim članicama pojasnili svoje uloge u timu. Tokom ovog susreta članicama Udruženja žena “Maja”, Kravica, pojašnjen je način ostvarivanja usluga u Centru, kao i mogućnosti zakazivanja pregleda ili hitnih prijema.

Zajedničke inicijative

Osnažimo sepovežimo se

Posebno je naglašena činjenica da članovi tima Centra odlično razumiju problematiku kojom se “Maja”, Kravica, u ovoj projektnoj aktivnosti bavi, kao i da su kroz niz timskih i drugih edukacija osposobljeni da pruže potrebne usluge korisnicima na primarnom nivou zdravstvene zaštite u skladu sa svojim kadrovskim i tehničkim uslovima.

Centar, u skladu sa svojim nadležnostima, pruža usluge prevencije, dijagnostike i liječenja mentalnih poremećaja za stanovnike opština Srebrenica i Bratunac. Ovom prilikom posebno je istiknut značaj prevencije mentalnih poremećaja kako za pojedinca, tako i za društvo te smanjenje stigme koja postoji i prema pojedincima, ali i pre-

Pripremili: Dr Stoja Stijepić, specijalista neuropsihijatrije; Biljana Sušić, magistar psihologije, i Predrag Petrović, medicinski tehničar, CMZ - Dom zdravlja Srebrenica

Sveučilište u Mostaru u suradnji s

Liječničkom komorom Hercegovačko-neretvanske županije Udrugom psihijatara u Bosni i Hercegovini i Internacionalnom akademijom nauka i umjetnosti u Bosni i Hercegovini ORGANIZIRA MEĐUNARODNI SIMPOZIJ pod patronažom Europske psihijatrijske asocijacije DEVETNAESTA MOSTARSKA PSIHIJATRIJSKA SUBOTA

ma problematici koja je bila tema ove zajedničke aktivnosti.

Članice Udruženja žena “Maja”, Kravica, kroz ovaj sastanak su imale priliku da lično upoznaju ljude sa kojima se susreću tokom poziva ili prilikom dolaska u CMZ (što su navele da im je bitno), da razumiju način funkcionisanja i rada CMZ te da i same postave pitanja, iskažu svoje dileme, nesigurnosti. Članice su navele najčešće razloge zbog kojih se žene rijetko obraćaju za pomoć: neinformisanost, strah, sramota, nepovjerenje u institucije, ali i to jer su smatrale da im pomoć nije potrebna. Naglasile su da mnoge žene nerijetko nisu ni svjesne da je ono što su doživjele ili što doživljavaju zapravo nasilje. Zabrinjavajuće su činjenice da se osim fizičkog nasilja, ostali oblici nasilja, kao što su verbalno, psihičko, seksualno i socioekonomsko nasilje ne prepoznaju, ali i da se počinjeno nasilje nad ženama opravdava kulturološko-religioznim normama, zasnovanim na dominantno patrijarhalnom odgoju. Kroz ovaj sastanak, u skladu

sa samim ciljevima postojanja i CMZ i Udruženja, ženama su predstavljene snage i alati kako mogu da se zauzmu za sebe, kako da sebi pomognu i ko im, i na koji način, može pomoći ili dati podršku.

Utisak koji se stekao je da su ovakvi susreti potrebni, posebno u manjim sredinama, između ostalog, i zbog destigmatizacije osoba sa smetnjama mentalnog zdravlja, kao i radi afirmacije rada zdravstvenih profesionalaca u oblasti zaštite mentalnog zdravlja. S obzirom na to da je nasilje nad ženama javnozdravstveni problem, članice udruženja treba da imaju široku podršku i razumijevanje svih relevantnih institucija i organizacija. U okviru zajedničkog sastanka svoja pozitivna iskustva iznijele su članice Udruženja koje su imale raniji kontakt sa osobljem CMZ Srebrenica, što osoblju CMZ Srebrenica pruža motivaciju za kontinuiran rad u istom smjeru.

Napomena: Osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem

OVISNOSTI 21. STOLJ

EĆA

Hotel „Mostar“, Mostar 3. lipanj/juni 2023. www.upubih.com

UDRUGA/UDRUŽENJE PSIHIJATARA

U BOSNI I HERCEGOVINI u suradnji sa Sveučilištem u Mostaru i Internacionalnom Akademijom nauka i umjetnosti u Bosni i Hercegovini organizira godišnji internacionalni simpozij pod patronažom Europske psihijatrijske asocijacije

XVIII

PSIHIJATRIJSKI DANI BOSNE I HERCEGOVINE

KLINIČKA EMPATIJA I MENTALNO ZDRAVLJE

21. - 22. listopad/oktobar 2023. Hotel „Mostar“ Mostar bhdani@upubih com

www.upubih.com

nekom trenutku svi se, prije ili kasnije, suoče sa stomačnim gripom. Stanje nije prijatno, ali uz odmor i odgovarajuću simptomatsku terapiju uglavnom prođe za manje od nedjelju dana. Stomačni grip (stomačni virus, virusni gastroenteritis) jeste infekcija gastrointestinalnog trakta koju uzrokuju virusi, najčešće rotavirus, norovirus i adenovirus. Za razliku od sezonskog gripa ili influence koja napada disajne puteve (grlo, nos, pluća) ovi virusi napadaju digestivni sistem.

Najčešći simptom stomačnog virusa jeste dijareja, ali često su prisutni i drugi simptomi poput mučnine, povraćanja, grčeva, bolova u stomaku, povišene temperature, opšte slabosti, bolova u mišićima i glavobolje. Zbog upale, crijeva ne mogu da apsorbuju vodu ni hranjive materije te vrlo lako dolazi do gubitka tečnosti i dehidratacije, koja može da bude opasna, pogotovo kod male djece.

Virus se prenosi kontaktom sa zaraženom osobom ili putem hrane i pića. Osobe koje su u najvećem riziku da dobiju stomačni grip jesu mala djeca, stariji, osobe sa oslabljenim imunitetom i one koje provode dugo vremena u kolektivu, kao i osobe koje žive u nehigijenskim uslovima.

Kada se javiti doktoru?

• Kada simptomi dugo traju ili se pogoršavaju.

• Ako dijareja i povraćanje traju duže od dva dana.

• Povraćanje krvi ili krv u stolici.

• Dehidracija — znaci dehidracije uključuju prekomjernu žeđ, suva usta, tamnožuti urin ili malo ili nimalo mokraće, teška slabost i vrtoglavica.

• Jaki bolovi u stomaku.

• Veoma visoka temperatura.

Simptomi stomačnog gripa uobičajeno traju do nedjelju dana, ali mogu da potraju i duže – do 14 dana. Zdrave osobe, sa jakim imunitetom, najčešće prođu bez komplikacija, ali za starije osobe, malu djecu, osobe sa kompromitovanim imunim sistemom, virusni gastroenteritis može biti vrlo opasan, u nekim slučajevima čak i smrtonosan.

Kako se liječi stomačni virus

S obzirom na to da nema specifične terapije, najčešće se preporučuje simptomatska terapija koja ublažava

Kako liječiti i kako spriječiti stomačni grip

tegobe koje se javljaju i ubrzava oporavak. Odmor je potreban kako bi se organizam brže oporavio, a nadoknada tečnosti u vidu čajeva, vode, supe, sokova, je neophodna kako bi se spriječila dehidracija. Tečnost treba uzimati što češće i u manjim količinama. Kod teške dijareje, treba voditi računa da se održi balans elektrolita uz pomoć napitaka sa šećerom i elektrolitima u čemu pomaže Rehidran. Ishrana treba da bude prilagođena ovom stanju i ne smije biti masna i začinjena, kako ne bi provocirala dalje dijareju i povraćanje. Zato se preporučuje lako probavljiva hrana koja treba da osigura dovoljan unos hranjivih sastojaka, pogotovo ugljenih hidrata koji su dobar izvor energije u ovom stanju (riža, kuvani krompir, tost, banane). U ovom periodu treba izbjegavati mlijeko i mliječne proizvode.

Probiotici su korisni jer skraćuju trajanje dijareje, doprinose uništavanju patogena, jačaju crijevnu barijeru i imunitet te pomažu oporavku crijevne mikrobiote i organizma uopšte. Kod stomačnog virusa treba odabrati snažan probiotik kao što je Probiotic forte jer on, zahvaljujući svom sastavu i dvostrukom efektu, skraćuje dijareju i ubrzava oporavak i kod odraslih i kod djece, a pri tome je dovoljna samo jedna kapsula na dan. Pored probiotika u terapiji dijareje važnu ulogu imaju, ma-

nje poznati enterosorbenti, koji kao sunđeri za sebe vežu viruse, bakterije i njihove toksine te omogućavaju njihovo brzo izbacivanje iz organizma. Oni takođe skraćuju dijareju, kao i ostale simptome infekcije poput mučnine i povraćanja, bola u stomaku, gasova i drugog . Mogu da se koriste sami ili u kombinaciji sa drugim proizvodima. Filtrum je inovativni enterosorbent koji je efikasan kod dijareje bilo kog uzroka. Ukoliko se se javi povišena temperatura, važan dio terapije su i lijekovi za snižavanje povišene temperature. Da li se može spriječiti stomačni grip? Kao i kod svakog virusa, sprječavanje širenja virusa i prevencija su ključni Na prvom mjestu preventivnih mjera jesu toaletne i higijenske navike, odnosno detaljno i često pranje ruku. Rublje je potrebno prati na visokim temperaturama, a poseban oprez je potreban prilikom rukovanja sa hranom (čistite i dezinfikujte kuhinjske površine, izbjegavajte sirovu ili slabo termički obrađenu hranu (jaja, meso, riba), dobro operite voće i povrće, tokom putovanja pijte flaširanu vodu, ukoliko ste bolesni nemojte praviti hranu za druge). Veoma važno je da se ojača imunitet, što će se postići zdravim navikama i unosom dovoljne količine vitamina i minerala. Svakako, u prevenciji stomačnog gripa i probiotici zauzimaju važno mjesto.

Savjeti iz „Hemofarma”

Piše: Mr ph. Davorka Kopanja

Lizozim je kamen temeljac urođenog imuniteta kod čovjeka. Po djelovanju enzim, a po sastavu protein, građen od 129 aminokiselina. Nakon otkrića lizozima u nosnom sekretu uslijedila su brojna ispitivanja iz kojih su proizašla saznanja o strukturi, funkciji, genetici, biosintezi, regulaciji, enzimskoj aktivnosti i drugim svojstvima lizozima. Postoje hiljade naučnih radova u kojima su dokazana razna djelovanja lizozima, kao i značaj koji lizozim ima za čovjeka. I pored toga, ljekarima još uvijek nisu dovoljno poznate širine biološkog i farmakološkog djelovanja lizozima, što u brojnim kliničkim situacijama dovodi do nedovoljne iskorištenosti potencijalnih benefita primjene proizvoda koji sadrže ovaj enzim.

Lizozim je prirodna komponenta našeg organizma, svi se rađamo s ovim, po mnogo čemu posebnim enzimom. Prisustvo lizozima dokazano je u mnogim ćelijama: neutrofilnim leukocitima, retikuloendotelnim ćelijama, monocitima/makrofagima, Kupferovim ćelijama jetre. Osim toga, prisutan je u tjelesnim tekućinama i sekretima (pljuvačka, suze, nosni sekret, majčino mlijeko, urin) i tkivima (jetra, hrskavica i koža). Lizozim još nazivaju i tjelesnim antibiotikom, a pored toga što ispoljava antibakterijsku aktivnost, lizozim djeluje i protiv gljivica i nekih virusa, uz mnogobrojna druga, medicinski značajna djelovanja. Osim toga, literaturni izvori ukazuju na značaj lizozima u dijagnostici oboljenja, kao i evidenciji progresije bolesti.

Enzimske i antibiotske osobitosti s pravom svrstavaju lizozim u grupu enzibiotika. Termin enzibiotik pojavio se u nauci početkom ovog stoljeća. Iako neki autori predlažu da se izraz enzibiotik odnosi na sve enzime koji ispoljavaju antibakterijsku i antimikotičnu aktivnost, u užem smislu pod enzibiotikom se podrazumijevaju isključivo enzimi koji liziraju bakterijski zid. Lizozim je jedinstven enzibiotik koji ne ispoljava samo antibakterijsko već i antivirusno, antiinflamatorno i imunomodulatorno djelovanje.

Na bakterije lizozim djeluje baktericidno, enzimskim i neenzimskim mehanizmom. Primarno antibakterijsko djelovanje zasniva se na sposobnosti hidrolize velikog broja gram-pozitivnih bakterija, i to cijepanjem β(1,4)-glikozidne veze između C1 Nacetilmuraminske (NAM) i C4 N-acetilglukozamina (NAG) u peptidoglikanu ćelijskog zida bakterija. Specifična en-

Zašto su Lysobact proizvodi tako jedinstveni?

zimska svojstva lizozima ogledaju se u jednoj od najčešće korištenih varijanti imena ovog proteina – muramidaza. Međutim, lizozim može antibakterijski djelovati i neenzimskim mehanizmom. Lizozim se kao polikation veže na polianionske molekule u ćelijskom zidu bakterije, teihoinsku i lipoteihoinsku kiselinu, što aktivira bakterijske autolizine koji dovode do lize bakterijske ćelije. Drugi predloženi mehanizam navodi da lizozim utječe na oslobađanje dvovalentnih kationa (Ca2+, Mg2+) iz membrana bakterija, što dovodi do njene destabilizacije. Kationskim mehanizmom molekule lizozima se ugrađuju u ćelijsku membranu bakterija i u njoj formiraju pore. Zahvaljujući ovom mehanizmu, lizozim ne uzrokuje samo osmotsku smrt bakterijske ćelije već povećava i propusnost membrane bakterijske ćelije za druge molekule antimikrobnih sredstava, antibiotike i objašnjava sinergističko djelovanje lizozima i antibiotika u liječenju bakterijskog tonzilofaringitisa. Prisustvo dva komplementarna baktericidna mehanizma smanjuje vjerovatnost da patogene bakterije izbjegnu antibakterijsko djelovanje lizozima. U slučaju modifikacije strukture peptidoglikana, kojom se povećava otpornost mikroorganizma na enzimsko djelovanje lizozima, čak i kod potpunog gubitka ćelijskog zida, bakterije a priori (p)ostaju manje ili više osjetljive na kationski mehanizam ovog proteina, čime se može objasniti postojana osjetljivost bakterija na lizozim, što se ne može pripisati antibiotskim lijekovima. Ovaj mehanizam može biti osnova u pojašnjavanju značajne uloge koju lizozim može imati u borbi protiv bakterijske rezistencije.

Protiv virusa lizozim djeluje neenzimskim mehanizmom - precipitacijom virusnih čestica. Osim toga, lizozim poti-

če aktivaciju T-limfocita. U antivirusnom spektru djelovanja lizozima dokazano je djelovanje ovog enzima protiv virusa herpes simplex i herpes zoster, što u svjetlu medicinskih dokaza objašnjava osnovu primjene Lysoderm® kreme (sadrži lizozim) u terapiji herpetičnih lezija na usnama te herpes zoster infekcije kod imunokompromitiranih osoba.

Osim antibakterijskog i antivirusnog, lizozim pokazuje i antimikotično djelovanje. Antimikotične osobine lizozima ponekad ostanu u sjeni antibakterijskih efekata ove molekule koji se više istražuju, što sprečava racionalnu upotrebu lijekova koji sadrže lizozim za bolesti gljivične etiologije. Ispitivanja antimikotičnog djelovanja fokusirana su prvenstveno na gljivicu Candida albicans. Mehanizam antimikotičnog djelovanja nedovoljno je poznat, ali smatra se da lizozimi razgrađuju glikozidne veze između peptidoglikana i strukturnih proteina u ćelijskom zidu gljivica, što rezultira destabilizacijom citoplazmatske membrane. Lizozim inhibira separaciju zrelih ćelija Candida albicans, što dovodi do nakupljanja ćelijskog materijala i čini gljivicu nesposobnom za daljnji rast.

Lizozim pokazuje i imunomodulatorno djelovanje. Sastavna je komponenta ćelija prirodnog imunološkog sistema i jedna od najvažnijih komponenti nespecifične lokalne otpornosti sluznica, čemu u prilog govori činjenica da su nivoi imunoglobulina i lizozima u korelaciji. Primjera radi, ispitivanja su ukazala da medicinske sestre hitne pomoći, zbog veće izloženosti stresu, imaju niže vrijednosti imunoglobulina IgA i lizozima u pljuvački u poređenju s medicinskim sestrama koje rade na drugim odjelima. Smatra se da ćelije mukoze nepčanih krajnika imaju sposobnost da proizvode lizozim koji ulazi u sastav sluznice orofarinksa, gdje

Aziz Šukalo, dr. med., direktor Sektora strateški marketing i podrška tržištima, „Bosnalijek“

utječe na jačanje lokalne nespecifične prirodne otpornosti.

Osim tri osnovna djelovanja (antibakterijskog, antivirusnog i imunomodulatornog), lizozim ispoljava i protivupalno, proregenerativno i antialergijsko djelovanje. Protivupalno djelovanje lizozima uključuje stabilizaciju ćelijskih membrana upalnih ćelija, prevenciju prekomjerne razgradnje upalnih ćelija i oslobađanja medijatora upale, smanjenje aktivnosti enzima koje imaju destruktivnu ulogu u upalnom procesu i prevenciju prekomjerne aktivacije proteolitičkih sistema u procesu upale. Stimulacija fagocita lizozimom pomaže pri zarastanju rana i regresiji degenerativnih i nekrotičnih procesa.

Lizozim pokazuje indirektno antialergijsko djelovanje, koje se temelji na snižavanju antigenskog opterećenja organizma, stimuliranju fagocitoze te pojačavanju funkcije limfocita. Lizozim pridonosi raspoznavanju štetnih antigena i sprečavanju njihovog prodora u organizam. Kao sastavna komponenta sluznice usne šupljine, predstavlja i prvu liniju odbrane od vanjskih respiratornih alergena. Imunomodulatornim djelovanjem smanjuje razgradnju ćelija koje učestvuju u pokretanju alergijske reakcije.

Osim toga, lizozim inhibira adherenciju bakterija Streptococcus mutans i Streptococcus sanguis za zubnu pelikulu, čime se umanjuje akumulacija dentalnog plaka („anti-plaque“ djelovanje).

Lizozim ispoljava mukoprotektivno djelovanje tako što štiti sluznicu, povećavajući njenu nespecifičnu otpornost na infekcije, pomaže u vezivanju i odstranjivanju bakterija te pojačava adhezivna i antimikrobna svojstva IgA. Lizozim sprečava i poremećaj ravnoteže normalne bakterijske flore u ustima. Lizozim pokazuje i antioksidativno djelovanje, što rezultira smanjenjem oksidativnog stresa.

Proregenerativnim djelovanjem lizozim pozitivno djeluje i ubrzava regeneraciju tkiva nakon upala, povreda ili hirurških intervencija pomažući procese zarastanja rana. Kod djece sa smanjenom koncentracijom lizozima u usnoj šupljini zapažaju se jači simptomi upale i sporije zarastanje postoperativne rane nakon tonzilektomije.

Prema ATC klasifikaciji, proizvodi koji sadrže lizozim spadaju u grupu oralnih antiseptika i namijenjeni su za liječenje grlobolja različite etiologije, ali i ostalih oboljenja i oštećenja sluznice

usne šupljine. Za oralne antiseptike karakteristično je antiseptičko djelovanje koje se kod većine odnosi na mehaničko čišćenje bakterija, što je svojstveno kationskim surfaktantima.

Također, pojedini oralni antiseptici su po svom djelovanju nesteroidni antireumatici te je njihovo antiinflamatorno djelovanje iskorišteno u terapijskom smislu kod grlobolja i upalnih stanja u sluznici usne šupljine. Međutim, niti jedan ne ispoljava tako širok spektar farmakoloških djelovanja kao lizozim, što lizozim čini jedinstvenim oralnim antiseptikom.

Širok spektar bioloških i farmakoloških djelovanja lizozima osnova je kliničke efikasnosti Lysobact proizvoda za sva indicirana akutna i hronična inflamatorna oboljenja orofarinksa i usne šupljine. Zahvaljujući antimikrobnom i imunomodulatornom učinku, Lysobact proizvodi u obliku lozengi i spreja za oralnu sluznicu našli su svoju primjenu u liječenju grlobolje, bakterijske i virusne etiologije, ali i blažih i srednje teških upalnih procesa u usnoj šupljini, praćenih bolom kao popratnim simptomom (kao što su tonzilitis, laringitis, stomatitis, gingivitis, afte, te nakon tonzilektomije i drugih operativnih zahvata u usnoj šupljini). Uključivanje lijekova koji sadrže lizozim u kompleksnu terapiju ovih grupa oboljenja ima posebnu praktičnu vrijednost, naročito kod djece kod koje su koncentracija i aktivnost lizozima u pljuvački nešto niže nego kod adolescenata i odraslih. Očigledno je da ova činjenica, uz nezrelost ćelijskih adaptivnih reakcija i dobni deficit u proizvodnji sistemski cirkulirajućeg IgA, doprinosi izraženoj podložnosti djece infekcijama gornjih dijelova respiratornog trakta, usne šupljine i ždrijela.

U oralnoj šupljini i ždrijelu lizozim pruža ne samo urođenu zaštitu od patogenih bakterija, gljivica i virusa, već i održava imunološku homeostazu. Lokalna primjena lijekova koji sadrže lizozim podržava supresiju rasta patogena u oralnoj šupljini i ždrijelu uz istovremeno očuvanje mehanizama otpornosti na kolonizaciju, čime se skraćuje trajanje infekcije i sprečava njeno ponavljanje, što je od bitnog značaja kod pacijenata s akutnim respiratornim infekcijama, hroničnim oblicima tonzilitisa i faringitisa, kao i paradontopatijama.

Bosnalijek, 22. novembar 2022.

Lysobact orange day

Najveća domaća farmaceutska kompanija Bosnalijek obilježila je 46 godina otkako je prvi put na tržište plasirala Lysobact®, lijek na bazi prirodnog enzima lizozima kojeg zbog njegovih karakteristika nazivaju prirodnim antimikrobnim faktorom i enzimom budućnosti.

Lizozim je prije tačno 100 godina otkrio slavni škotski naučnik Aleksandar Fleming koji je za otkriće penicilina, koje je uslijedilo par godina nakon otkrića lizozima, dobio Nobelovu nagradu. Radeći u svojoj laboratoriji, Fleming je primijetio da je kapljica koja je slučajno kapnula iz njegovog nosa na jednu od laboratorijskih posuda razložila prisutni infektivni materijal. Zaključio je da je neka supstanca iz nosnog sekreta razgradila, odnosno, “lizirala” bakterijske kolonije u infektivnom materijalu. Tu supstancu je nazvao lizozim (od grč. “lysis” ili “liza”, u prijevodu “razgradnja”). Proučavajući ovu supstancu, proslavljeni naučnik je izjavio: “Otkriće lizozima jednog će dana pobuditi veći interes od otkrića penicilina.” Daljnji razvoj nauke i brojna istraživanja su otkrila i druga zapanjujuća svojstva lizozima. Danas je poznato da se on nalazi u ljudskoj pljuvački, nosnom sekretu, suzama i majčinom mlijeku kao i u drugim tečnostima i sekretima, ćelijama, tkivima i organima koji učestvuju u izgradnji imunog sistema. Kao takav, lizozim predstavlja značajan faktor anatomskih i fizioloških barijera koje sprečavaju prodor infektivnih i drugih stranih čestica iz vanjske sredine u organizam, predstavlja i nezamjenjivu komponentu majčinog mlijeka i urođenog imuniteta, a u recipročnom je odnosu sa pojedinim imunoglobulinima koji su važni kada govorimo o stečenom imunitetu.

Kako je do danas više od 50 miliona pacijenata širom svijeta uspješno i efikasno liječeno Lysobactom® te zbog činjenice da se upravo ove godine navršava 100 godina od otkrića lizozima, u kompaniji Bosnalijek obilježen je „Lysobact orange day”. Proveden je niz aktivnosti na promociji značaja lizozima i proizvoda koji su na njemu bazirani.

„Izuzetno smo ponosni na uspjeh Lysobacta® koji je najprodavaniji bosanskohercegovački farmaceutski brend u svijetu, sa više od 12 miliona prodatih pakovanja godišnje u više od 20 država, što potvrđuje njegov vrhunski kvalitet. Ujedno, ovo je jedan od najprodavanijih bosanskohercegovačkih proizvoda u svijetu općenito i uvjereni smo da će nastaviti nizati uspjehe na postojećim, ali i novim tržištima širom svijeta”, istaknuli su iz kompanije Bosnalijek.

Resveratrol ili hemijski 3.4.5-trihidroksitransstilben je stilbenoid, prirodni polifenol i fitoaleksin koji biljke produkuju kada su napadnute patogenim bakterijama ili gljivicama.

Postoje dva stereoizomera cis i trans. Trans oblik pod dejstvom UV zračenja prelazi u cis oblik koji se daljim izlaganjem UV zračenju transformiše u fluorescentni oblik resveratrol.

Resveratrol je najčešće zastupljen u vidu konjugovanog jedinjenja sa glukozom.

Prirodni izvor su većinom površinski slojevi plodova grožđa, kupine, maline, brusnice i kikirikija. Resveratrol nastaje u biljkama pod dejstvom resveratrolsintaze. Gljivica Botrytis cinerea, koja je patogen vinove loze, omogućuje oksidaciju resveratrola do metabolita koji ima antifungalni efekat. Kao fitoaleksin resveratrol sintetišu mnoge biljke kada su napadnute patogenima ili izložene mehaničkim oštećenjima ili UV zračenju.

Biljke koje produkuju resveratrol su: vinova loza, borovnica, kupina, malina, brusnica, kakao, kikiriki, bor i dr.

Resveratrol

poručenoj dužini terapije ima sledeće pozitivne efekte:

• Sprečava nagle oscilacije nivoa glukoze u krvi kod dijabetičara, pogotovo nagla povećanja

• Dovodi do smanjenja telesne mase i BM indeksa

• Deluje antiinflamatorno

• Snižava vrednosti TNFalfa i C reaktivnog proteina

• Dovodi do poboljšanja kognitivnih funkcija

• Povećava osetljivost na insulin i na taj način dovodi do snižavanja povišenih vrednosti glukoze u krvi

• Usporava zgrušavanje krvi

• Sprečava nastanak plakova u krvnim sudovima

• Pozitivno deluje kod zapaljenjskih procesa u crevima

Resveratrol se najčešće primenjuje zbog antioksidativnih efekata u prevenciji kao i zaštiti krvnih sudova kod pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima i dijabetičara. Koristi se i za regulaciju nivoa glukoze u krvi, zapaljenjskih oboljenja creva i prevenciji oftalmoloških oboljenja.

Preparati zastupljeni na tržistu sadrže od 200mg do 500mg u tableti ili kapsuli za per os upotrebu. Često se nalazi i u kombinovanim preparatima sa drugim antioksidansima kao što su astaksantin, vitamini C i E, kvercetin i dr.

Neželjeni efekti su vrlo retki i pojavljivali su se posle dugotrajne primene preko 1000mg dnevno.

Mogući neželjeni efekti su:

• Mučnina

• Bol u stomaku

• Nadimanje

• Dijareja

Zbog mogućih gastrointestinalnih tegoba preporučuje se primena pola sata nakon obroka.

Prirodni izvori resveratrola su:

• Crveno vino 0,2-5,8mg/l

• Kikiriki (146g) do 0,26mg

• Crno grožđe (160g) do 1,25mg

• Kakao prah (200g) do 0,46mg

Rađene su mnoge studije o uticaju resveratrola na: krvni pritisak, stanje krvnih sudova kod dijabetičara, regulaciju nivoa glukoze u krvi, neurološke funkcije i dr.

Dokazano je da primena resveratrola u odgovarajućim dozama i pre-

Mr ph. Anica Crkvenčić

Tri decenije stručnih i naučnih aktivnosti akademika Lalića ispisuju istoriju borbe protiv šecerne bolesti. Takav rad nedavno je krunisan njegovim imenovanjem za predsjednika Internacionalne federacije za dijabetes (region Evrope). Bili smo u prilici sresti uvaženog akademika Lalića na konferenciji „Dislipidemije i aterosklerotska kardiovaskularna bolest” održanoj od 24.01.–25.01.2023. godine na Medicinskom Fakultetu Univeziteta u Banjoj Luci.

Neka ovo priznanje bude početni povod za razgovor. Otkrijte nam šta ono znači za vas lično, vaše kolege i uopšte zravstveni sistem Srbije i njenog šireg okruženja.

U suštini to je krovna organizacija u dijabetesu. Odnosi se, ne samo, na istraživanja i edukaciju, nego i na položaj pacijenata, njihove navike i pokušaj da se pomogne u lečenju ove vrlo opasne i masovne bolesti na nivou Evropskog regiona. Otuda i tačan naziv ove asocijacije: “Internacionalna federacija za dijabetes-Evropski region. “Obuhvata 77 organizacija iz 46 zemalja. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije tu nisu samo zemlje Evrope, nego one koje su na prelazu između Evrope i Azije kao i zemlje Severne Afrike. Isključivo je njen cilj da sintetiše sve što je do sada otkriveno i primenjeno u praksi u vezi sa dijabetesom. U krajnjoj liniji da se poboljša taj put od prevencije do lečenja. Ta oganizacija je kruna aktivnosti brojnih organizacija u dijabetologiji koje sa različitih aspekata posmatraju ovu bolest. Predstavlja uglednog činioca borbe ali i zdravstvenih sistema. Ja sam predsednik tog evropskog dela koji je kolevka pomenute asocijacije. Osnovana je u Ženevi i koncentričnm se krugovima širila da bi danas obuhvatila sve kontinente. Ali, ovaj evropski deo je ubedljivo najveći po broju organizacija, aktivnosti i inicijativa. Imenovanje za predsednika za mene predstavlja, kako se to u formalnom žargonu kaže, veliku odgovornost. Bio sam šest godina član Upravnog tela pomenute organizacije. Sva ova imenovanja do sada niko nije imao iz Srbije. Jeste da mi je to čast, ali i obaveza. U ovom današ-

Intervju: Akademik prof. dr Nebojša M. Lalić, svjetsko ime u dijabetologiji

Preventivni modeldjelotvorno rješenje dijabetesa

Akademik Nebojša Lalić rođen je 14. januara 1958. u Beogradu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1982. godine sa prosječnom ocjenom 10.00. Magistarsku tezu odbranio je 1986, a doktorsku disertaciju 1993. godine. Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu biran je u zvanje asistenta pripravnika (1989), asistenta (1991), docenta (1995), vanrednog (1999) i redovnog profesora (2007). Dužnost dekana Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu obavlja od 2012 do 2021. godine.

njem turbulentnom vremenu to mesto je vrlo zahtevno. U tom smislu smo još pred kraj predhodnog mandata pokrenuli incijativu koja je pomalo i za nas bila iznenadjenje. To je nova Rezolucja o dijabetesu - strateški dokument koji ukazuje šta je neophodno uraditi da bi se poboljšala prevencija, dijagnostika i lečenje. Taj dokument prvo je usvojen u parlamentu Evropske unije. Naš plan je da on bude primenjen. Hoću da istaknem da su tu postavljeni važni ciljevi prema kojima treba težiti. Primera radi da se udvostruči broj onih koji su oboljeli od šećerne bolesti, a ne znaju to. Automatski nakon toga da se sprovedu mnoge mere dijagnostike i terapije. Nakon ove moje posete Banjaluci, idem u Brisel gde ćemo imati taj pvi

Član je Endokrinološke sekcije Srpskog lekarskog društva (1983), Udruženja za aterosklerozu Srbije (1999), Evropske asocijacije za studiju dijabetesa (1989), Američke asocijacije za dijabetes (1991), Evropske grupe za proučavanje insulinske rezistencije (1994), Internacionalne dijabetesne federacije (2002) i drugih udruženja. Počasni je član Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske i predsednik Udruženja za dijabetes, ishranu i metabolizam Srbije. Svojim dosadašnjim naučnoistraživačkim, pedagoškim i stručnim radom dao je značajan doprinos razvoju endokrinologije i dijabetologije, kao i cjelokupnom razvoju naučne misli u Republici Srpskoj.

Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 2012. godine. U toku cjelokupnog naučnoistraživačkog rada autor je ili član autorskog tima u 934 publikacije, od čega je u 249 prvi ili jedini autor. U okviru navedenog broja publikacija, objavio je 193 rada 193 in extenso u časopisima i zbornicima, 42 poglavlja u monografijama i udžbenicima međunarodnog ili nacionalnog značaja i 699 sažetaka na međunarodnim (423) i domaćim (276) naučnim skupovima. Od ukupnog broja radova in extenso, 173 su publikovani u časopisima indeksiranim u internacionalnim bazama podataka. Prema podacima baze podataka (Web of Science) radovi u indeksiranim časopisma su citirani 2.971 put (bez autocitata).

Održao je brojna predavanja po pozivu na međunarodnim i nacionalnim naučnim skupovima. Za inostranog člana Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske izabran 21. decembra 2018. godine.

sastanak borda kada ćemo utvrditi strateška dokumenta koja će pokušati da odraze sve ovo što sam napred izneo i u vezi s tim šta je moguće uraditi u narednom periodu. Što se tiče Srbije i regiona mislim da je to jedna glasnija i jasnija promocija, obećavajuće šanse i prilike da iznesemo svoje mišljenje i da zajedno sa oganizacijama iz razvijenih zemalja učesvujemo u boljem tretmanu šećerne bolesti. Program je veoma gust i ambiciozan. Videcemo šta ćemo od toga ostvariti.

S obzirom da se oboljeli od šećerne bolesti ubrajaju u rizičnu grupu da li je virus korone podstakao dijabetologe da učine neke inovativne korake u pogledu dijagnosike i terapije.

za kontinuirano merenje šećera u krvi kako bi se dalje mogla dozirati terapija. Bilo je tu i ostalih podataka koji su stekli rutinsku primenu u odnosu na predhodni period.

Vaša saradnja sa relevantnom strukturom u zdravstvenom sistemu Republike srpske nije upitna.To svjedoče vaša kontinuirana učešća u brojnim edukacijama. Ima li na vidiku nekih zajedničkih projekata’?

Postoji naš dugogodišnji dogovor da radimo paralelno u oblasti komplikacija, ali i prevencije tipa dva dijabetesa koja će biti imperativ.To su aktivnosti koje zahtevaju angažovanje celog društva. Teško je bilo izvesti jer se ta bolest nije ozbiljno shvatala kao i ateroskleroza. Međutim, kada se u kovid uslovima, a

efikasna? U periodu kovida neke zemlje su se tome posvetile putem nacionalnih preventivnih programa kao npr. SAD. Međutim tu postoji i drugo lice cele te priče. To je da u preventivnim aktivnostima na zdravstvenom sistemu leži samo 15 % uspeha, a ostalo je na organizaciji društva, države. Dobar je primer Danska, efikasne prevencije gde je pojava dijabetesa u populaciji svega 4 procenta za razlku od Srbije gde je 9 odsto. Znači neohodno je angažovanje celog društva po modelima koji su provereni dosadašnjim studijama.

Oblast dijabetologije je bila redovno zastupljena u sadržaju našeg časopisa sa epitetom mozaika medicinskih komunikacija. Ova godina biće jubilarna (20 godina od prvog broja.) To je do sada ukupno 20 knjiga, odštampan kao čvrst uvez šest časopisa na godišnjem nivou, što je bogata arhivska dokumentacija zdravstvenog sistema regiona i šire. Biće nam dragocjen vaš komentar.

Indirektno da. Kolege su to shvatile od početka. Mnoga rešenja koja su ranije bila na nivou istraživačkih rešenja dobila su bržu primenu u tretmanu dijabetesa. U prvom redu tu mislim na tehnologiju odnosno digitalizaciju, prenošenje informacija na daljinu o pacijentima. Bila je više zasupljena u našoj struci nego u ostalim. U mnogim zemljama zdravstvene vlasti su sagledale potrebu kao npr. u Srbiji, da se organizuju barem pilot projekti kako bi se deo kontrole oboljelih od dijabetesa mogao izvesti prvo onlajn, dakle bez direktnog dolaska pacijenta. Osim toga veću upotrebu su stekli i uredjaji

i posle njih uočilo da se povećava broj oboljelih uprkos fascinantnim tehnološkim dostignućima, da postoje prepreke u njihovoj primeni u svakodnevnom lečenju onda se ustvari konstatovalo da nema vremena za gubljenje i da treba uraditi integrišuće projekte kojima je prevencija kako samog dijabetesa tako i komplikacija izuzetno važna. Tu sigurno možemo naći zajednički prostor.

Kako doći do modela djelotvorne prevencije?

Upravo se nalazimo u periodu konkretizacije boljih definisanja odgovorašta treba uraditi da bi prevencija bila

Sasvim je siguno da čovek brzo shvati da je časopis Medici.com radjen sa velikim entuzijazmom redakcije i odlučujućom ulogom odgovornog urednika. Mislim da je u časopisu pogođena objektivna informativnost o svim relevantim događajima u uporednim zdravstvenim sistemima. S druge strane, pomalo je, za naše prilike začuđujući kvalitet štampe. Čestitam vam na tome jer se to ne sreće često. Danas se uglavnom štampaju časopisi koji nisu isključivo naučni ili popularni. Međutim, retkost je u medijskom prostoru ispratiti pojavu časopisa kao što je Medici.com koji ima hroničarski karakter dešavanja u oblasti zdravstva. To je vredno pohvale i za svako je čestitanje, kao i želje u ime svih zdravstvenih radnika da nastavite to dugo da radite. Medici.com

Dopisni član ANURS-a prof. dr Snježana Popović Pejičić, Akademik Lalić i prim. dr Momir Pušac

Više od 300 pacijenata u Srbiji je lečeno TAVI metodom. Postupak se radi zbog suženog aortnog zaliska, zbog čega se javljaju bol u grudima, zamor, vrtoglavica, gubitak svesti, a u odmakloj fazi i simptomi srčane slabosti su gušenja i oticanje nogu.

Transkateterska zamena aortne valvule (TAVI) jedna je od revolucionarnih metoda za lečenje suženog aortnog zaliska. To je transkateterska (kroz kateter) zamena aortne valvule i predstavlja minimalnu invazivnu proceduru koja se izvodi punkcijom kože i preponske arterije, stavljanjem veštačkog zaliska kod pacijenata koji imaju degenerativno izmenjen, sužen aortni zalizak –aortnu stenozu.

Akademik prof. dr Milan Nedeljković, kardiolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kaže da aortni zalizak ima tri listića, a vremenom tokom godina i starenja dolazi do njihove degeneracije, gde se nakuplja kalcijum, holesterol. Tada se prave kvržice poput bradavica koje sužavaju otvor aortnog zaliska koji ima normalan prečnik od dva-tri centimetra kvadratna. Do ovog suženja može doći, takođe, i usred reumatske groznice, koja je bila ranije zastupljenija kao uzročnik suženja aortnog ušća.

– Ako je površina aortnog ušća manja od jednog kvadratnog centimetra, leva srčana komora ne može da „pumpa” krv kroz suženi aortni zalizak, zbog čega je distribucija krvi u sve organe redukovana. Kao posledica toga, javljaju se simptomi kao što su bol u grudima, zamor, vrtoglavica, gubitak svesti, a u odmakloj fazi zbog slabljenja srčanog mišića javljaju se i simptomi srčane slabosti u vidu gušenja i oticanja nogu. Treba napomenuti da je iznenadna srčana smrt jedan od ishoda suženja aortnog zaliska ako se na vreme ne dijagnostikuje i zajedno sa infarktom miokarda i moždanim udarom predstavlja najčešći uzrok smrti od kardiovaskularnih oboljenja – ističe dr Nedeljković.

Kardiolog pacijentu koji ima simptome ove bolesti trebalo bi da uradi elektrokardiogram, da ga fizički pregleda i da, ako preko slušalica stetoskopa čuje grub sistolni šum, uradi ehokardiografski pregled.

– Posle urađene kateterizacije srca, sa koronarografijom, imamo pravu sliku u kom pravcu treba pacijenta lečiti, da li kardiohirurškim pristupom, otvaranjem grudnog koša, stavljanjem pacijenta na veštački krvotok i zamenom izmenjenog aortnog zaliska mehaničkom ili biološ-

Transkateterska zamena aortnog zaliska – TAVI valvulom

kom protezom, ili će se krenuti da se uradi transkateterska zamena aortnog zaliska – TAVI valvulom – napominje prof. Nedeljković.

Ukoliko pacijent ima druga popratna oboljenja kao što su bolesti pluća, bubrega, jetre, hematološka oboljenja i ukoliko je stariji od 75 godina, uspešnija metoda lečenja je implantacija veštačkog aortnog zaliska transkateterskim pristupom. Tim za lečenje bolesti srca, koji čine interventni kardiolog, kardiohirurg, neinvazivni kardiolog, anesteziolog i radiolog donose na osnovu svih podataka o pacijentu da li će se uraditi ova invazivna procedura. Treba uraditi i snimanje – kompjuterizovanu tomografiju srca, aorte i pristupnog mesta, a to je preponska arterija.

ća. Posle stavljanja TAVI valvule, uzima se samo antitrombocitna terapija. Posle ove metode pacijent ostaje 2-3 dana u bolnici, što predstavlja veliku prednost ne samo za pacijenta, a važan je i kao ekonomski faktor smanjenog boravka pacijenta u bolnici – dodaje naš sagovornik.

Sa TAVI metodom u Srbiji je počelo da se radi 2014. godine, na Osmom beogradskom kongresu interventnih kardiologa (BASICS), gde je u Kliničkom centru Srbije urađena kod prvih pet pacijenata. Zahvaljujući Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje 2022. godine raspisan je tender za TAVI metodu, i nabavljeno je 141 valvula, a 2023. godine 300 valvula. Tako da je od 2014. godine do 2023. godine ukupno lečeno više od 300 pacijenata TAVI metodom – zaključio je akademik Nedeljković.

– TAVI metodu je prvi put uradio 2002. godine u Ruenu dr Alen Kribijer, što predstavlja prekretnicu u lečenju aortne stenoze. Treba napomenuti da je 1985. godine bila prvi put urađena valvulo plastika (širenje stenoziranog aortnog ušća sa balonom), što predstavlja preteču TAVI metode. Ova procedura traje od 45–60 minuta, i radi se pod kontrolom rendgen aparata, u kratkotrajnoj anesteziji. Kolika je prednost ove metode u odnosu na kardiohiruršku zamenu suženog aortnog zaliska sa mehaničkom, odnosno biološkom valvulom, pokazuje i činjenica da ova procedura traje od 120–180 minuta, u opštoj anesteziji sa otvaranjem grudnog koša i stavljanjem pacijenta na mašinu za veštački krvotok i plu-

Udruženje kardiologa Srbije i Udruženje kardiologa Republike Srpske organizuju

VIII kongres 34. ACC ogranka za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku PRACSIS

U Trebinju

od 2.6.2023 - 3.6.2023.

http://uksrb.rs

Akademik prof. dr Milan Nedeljković

oslednjih 50-tak godina na prvom mestu kao uzrok umiranja stanovništva u svetu su ubedljivo kardiovaskularne bolesti. Već decenijama šlog, infarkt, aritmije i druge bolesti krvnih sudova i srca ubijaju nemilosrdno ne samo stariju populaciju, već sve više i mlade ljude. U Srbiji i drugim zemljama regiona svaka druga smrt je posledica oboljenja kardiovaskularnog sistema. Vrlo često su to naprasne, nagle smrti iako je u njihovoj osnovi najčešće dugotrajna izloženost brojnim faktorima rizika. Iz ovih razloga se hipertenzija i druge kardiovaskularne bolesti nazivaju tihim ubicama.

Ipak, poslednje tri godine zarazne bolesti su na velika vrata osvojile sve segmente naših života i stavile kako u medicinski, tako i u društveni karantin veliki deo svetskog stanovništva.

Virus Covid-19, kao i drugi virusi koji se šire respiratornim i kontaktnim putem, napada nemilosrdno i tiho sve osobe. Za razliku od nekih drugih, ovaj virus je veoma nezgodan i opasan i on napada gotovo celo telo i njegove organe te izaziva brojne i različite simptome tokom i posle infekcije koji mogu biti manje ili više izraženi kod bolesnika. Zdrave osobe sa dobrim imunim sistemom nevezano za godine starosti najčešće imaju blažu kliničku sliku i manji broj kao i težinu komplikacija. Nažalost, osobe sa oštećenim kardiovaskularnim sistemom, bolestima metabolizma, autoimunim i drugim hroničnim oboljenjima su pod posebnim rizikom razvoja teže kliničke slike i smrtnog ishoda. Iako je akcenat u početku bio na Covid-19 infekciju, kao respiratorno oboljenje, danas se zna da je u pitanju sistemsko inflamatorno oboljenje sa posebno opasnim posledicama na srce i krvne sudove. Nažalost, posledice koje ostavlja ovaj virus se razvijaju, danima, nedeljama i mesecima posle akutne infekcije.

Posebno devastirajući efekat je na krvne sudove, srce i mozak pa se ovi bolesnici često žale na „pritisak“ i „probode“ u grudima, lupanje i preskakanje srca, povišen krvni pritisak, vrtoglavice, zaboravnost, trnjenje ruku, nogu sa čestim posledičnim komplikacijama u vidu upale srčane maramice ili srčanog mišića, infarkta i šloga.

Noviji radovi koji su analizirali Covid-19 bolesnike su pokazali da ih je

Postkovid sindrom i kardiovaskularne komplikacije

Apokalipsa 21. veka

više od petine imalo znake oštećenja

srčanog mišića kroz povišenje specifičnih biomarkera srca. Jedan deo bolesnika je imao razvijenu sliku miokarditisa - upale srčanog mišića ili infarkt miokarda.

S druge strane, nekoliko radova je ukazalo na moguću povezanost lekova koji inhibiraju ACE2 enzim (ACE inhbitori i ARB-ovi) i povećane osetljivosti na infekciju Covid-19 virusom. Ovi lekovi se najčešće koriste za lečenje hipertenzije i srčane slabosti kao i posle infarkta miokarda. Treba istaći da su najnoviji radovi ukazali da upravo ovi lekovi mogu imati povoljan i zaštitni efekat kod kardiovaskularnih bolesnika zaraženih ovim virusom. Naime, studije su pokazale da virus Covid-19 značajno aktivira tzv. RAS (renin-angiotenzin-aldosteron) sistem i povećava vrednosti angiotenzina II kod zaraženih osoba. Na ovaj način dolazi do značajnih oštećenja kardiovaskularnog sistema. Primena ovih lekova ima u tom smislu povoljan efekat i štiti ove bolesnike. Postoji jasan stav i preporuka stručnjaka, pa i Evropskog udruženja za

kardiologiju da nikako ne treba prekidati terapiju ovim, pa i drugim lekovima za lečenje kardiovaskularnih oboljenja, osim u pojedinačnim slučajevima kada to preporuče lekari koji leče i prate bolesnike.

Na teritoriji Republike Srbije ustanove poput Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ svakodnevno spasavaju teške bolesnike, ugrožene infarktom miokarda, disekcijom aorte i drugim neophodnim intervencijama. Poslednjih godinu dana u okviru formiranog Centra za prevenciju i edukaciju posebna pažnja je posvećena prevenciji i lečenju kardiovaskularnih komplikacija u sklopu postkovid sindroma kroz brojne preglede i kontrole u našim ambulantama.

Ne smemo zaboraviti da i pored teških i dugotrajnih posledica koje će ova pandemija izazvati kako u zdravstvenom, tako i u svakom drugom smislu, ona ima svoj tok pa i kraj. Nama predstoji dugotrajna borba sa kardiovaskularnim bolestima i faktorima rizika koje ove bolesti izazivaju. Danas je reč prevencija omiljen deo svakodnevnog vokabulara i od-

Prof. dr Nebojša Tasić, Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, Beograd Predsednik Svetskog udruženja za vaskularno zdravlje (ISVH) Predsednik Udruženja centara za prevenciju infarkta i šloga (HISPA)

nosi se ne samo na sprečavanje zaražavanja virusom, već i aktivnu borbu protiv faktora rizika za kardiovaskularne bolesti koja može dovesti do zaustavljanja i ove pandemije.

U sklopu dugotrajne i neizvesne borbe protiv kardiovaskularnih bolesti po četvrti put će se održati zajednički kongres Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga – HISPA i HISPABH, Međunarodnog udruženja za vaskularno zdravlje

- ISVH u Beogradu i Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” pod nazivom „Uspešna i pravovremena prevencija – jedini put u zdravu budućnost; HISPA -10 godina personalizovane i multidisciplinarne prevencije” u IKVB “Dedinje” koji će se održati od 2. do 4. marta 2023. godine u Hotelu „Hyatt Regency“ u Beogradu.

U jubilarnoj 2023. godini, HISPA slavi 10 godina, a ISVH 15 godina svog postojanja i rada. U ovih 10 godina HISPA program očuvanja zdravlja i sniženja kardiovaskularnog rizika se pozicionirao kao jedan od vodećih stručnih i naučnih svetionika prevencije, dijagnostike i lečenja kardiovaskularnih, ali i drugih oboljenja. HISPA danas ima preko 100 centara, preko 3000 članova i veliki broj zadovoljnih pacijenata. Svetsko udruženje za vaskularno zdravlje i starenje, ISVH je jedno od najznačajnijih udruženja za brigu o vaskularnom zdravlju i sta-

renju, prisutno na pet kontinenata sa velikim brojem međunarodnih eksperata iz ove oblasti.

Teme ovog Simpozijuma će biti:

1. HISPA program – sveobuhvatna prevencija i očuvanje zdravlja!

2. HISPA program u Evropi – zajedno smo jači!

3. Porodični lekar i hispa program – preduslov pravovremene prevencije!

4. Prevencija i intervencija – lice i naličje očuvanja zdravlja!

5. Hipertenzija – predvorje povišenog kardiovaskularnog rizika!

6. Šećerna bolest i metabolički sindrom – fokus na ranoj detekciji i lečenju!

7. Poremećaj metabolizma masti – početak kraja ili kraj početka!

8. „Sleep apnea“ – opstruktivni poremećaji disanja tokom spavanja – spavanje i sanjenje kao kardiovaskularni problem!

9. Šlog! – kontrola atrijalne fibrilacije i hipertenzije – dva jahača apokalipse!

10. Pušenje, stres i hrana – koncept smanjenja štetnosti kao preduslov sniženja kardiovaskularnog rizika u neadherentnih bolesnika!

Na kraju, najvažnija poruka da moramo paziti na zdravlje u celini, redovno uzimati sve propisane lekove i kontaktirati lekara za savet i pomoć ako je to neophodno!

Usluge prof. dr Nebojše Tasića su već duži niz godina dostupne i u Bijeljini, u ZU Specijalistički centar „Kuća zdravlja“

Kongres HISPA BH, Bijeljina, april 2022.

Medici.com je od početka svog postojanja imao izuzetno sadržajnu saradnju sa Sekcijom opšte medicine SLD. Pratili smo stručne skupove konferencija i kongresa lekara opšte medicine Srbije, promovisali njihove aktivnosti, ali iznenadne smrti uvaženih doktorki Mirjane Mojković i dr Nevenke Dimitrijević, predsednica Sekcije OM, te period korone je poremetio saradnju i nedavno nam se ukazala prilika da porazgovaramo sa aktuelnom predsednicom dr Draganom Trifunović.

Posle dugogodišnjeg iskustva na mestu direktora

Doma zdravlja Zvezdara izabrani ste za predsednicu

Sekcije opšte medicine SLD. Koliko dugo ste predsednica sekcije?

Tačno pre dve godine sve nas je zatekla užasna vest da je preminula naša predsednica Sekcije prim. dr Nevenka Dimitrijević, a da se nismo ni osvestili od smrti naše drage Mirjane Mojković, koja je vodila Sekciju opšte medicine duže od devet godina sa uspehom koji je teško dostići. U vreme njenog rukovođenja Sekcijom uspostavila je izuzetnu saradnju ne samo sa zdravstvenim ustanovama u Srbiji, već i u celom regionu.

Sekcija opšte medicine glasanjem jednoglasno donosi odluku da na čelo Sekcije, kao prva među jednakima, bude izabrana prim. dr Dragana Trifunović Balanović, specijalista opšte medicine. Tada v.d. direktora Doma zdravlja Zvezdara 2020. god. Bio je to veliki izazov da Sekcija zadrži nivo koji je dr Mojković godinama gradila, ali i drugi predsednici Sekcije, a opet dati lični pečat svemu što radite.

Vaša Sekcija je i najbrojnija. Koliko ukupno ima lekara opšte medicine u Srbiji i kako je Vaša sekcija organizovana?

Precizni podaci nisu baš uvek validni jer veliki broj naših kolega odlazi u inostranstvo, ali podaci Komore kažu da specijalista opšte medicine ima 2100, a ukupno lekara opšte medicine 10000, naravno, broj članova sekcije je oko 3000.

Da u pravu ste. Naša sekcija jeste najbrojnija. Ona je organizovana i deluje pod okriljem Srpskog lekarskog društva i deli sve nedaće i

Razgovor sa dr Draganom Trifunović Balanović, predsednicom Sekcije opšte medicine SLD

Hoćemo da budemo porodični lekari u Srbiji

uspehe. Mi smo, pre svega, organizacija koja se bavi strukom, Postoji Naučni odbor koji donosi odluke o akreditacijama temama kojima se bavimo, razmenjujemo iskustva i donosimo novine iz Evrope i sveta, jer pratimo sve što se novo dešava i u našem neposrednom okruženju, ali i na svetskom nivou što se tiče novih smernica i preporuka. Takođe, učestvujemo u međunarodnim projektima dajući značajan doprinos nauci. Imamo sopstvenu istraživačku delatnost, sopstveni časopis, funkcionišemo po modelu delegata koji čine skupštinu iz koje se bira predsedništvo, odnosi sa javnošću, etički odbor…..

Prim. dr Dragana Trifunović Balanović, rođena 1963. godine u Beogradu gde je završila osnovnu i srednju štolu i Medicinski fakultet, a i specijalizaciju opšte medicine. Diplomirala je 1987. godine, sa 24 godine i odmah zasnovala radni odnos u opštini Žagubica. Tada nije baš bilo lako doći do posla, pa su mnogi iz Beograda odlazili u unutrašnjost. Posle pet godina vraća se u Beograd. Specijalizacija opšte medicine omogućila joj je da postane prvo saradnik NO Sekcije opšte medicine, sedam dugih godina. Za to vreme postala je primarijus i član NO Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva. Radeći vredno i odgovorno u svim oblastima opšte medicine od terena, neodložne hitne pomoći, čak jedno vreme i kao pedijatar sa kursom socijalne pedijatrije. Posle toliko iskustva dobila je poverenje i imenovana za v.d. direktora Doma zdravlja Zvezdara. Veoma uspešno je vodila veliku zdravstvenu ustanovu za zdravlje sa 700 zaposlenih, punih 12 godina. U svom profesionalnom radu bila je predstavnik EURACT-a za Srbiju Evropsko udruženje nastavnika i mentora u opštoj/porodičnoj medicini, predsednica Sekcije opšte medicine Srbije, član Republičke stručne komisije za primarnu zdravstvenu zaštitu, sudija časti RLK Beograda u dva mandata. Bila je, a i sada je, mentor mnogim kolegama spec. opšte medicine, ali i predavač na VI god. Medicinskog fakulteta i saradnik u nastavi na poslediplomskoj nastavi za specijalizante opste medicine. Takođe je rukovodilac mnogobrojnih edukacija i učesnik projekata koje sprovodi Ministarstvo zdravlja.

Vaša uloga predsednice

Sekcije, a i uopšte lekara opšte medicine u protekloj borbi protiv pandemije Covid-19.

Veliki ponos i velika zahvalnost na stručnosti, vrhunskoj profesionalnosti

Razgovor vodio: Rade-Radenko Karalić

koju su lekari opšte medicine u prvim redovima i rovovima ovog rata i pošasti, pokazali. Rame uz rame u vatru su “bacani” mladi lekari koji su zajedno sa svojim starijim kolegama, pokušavali da sačuvaju svoj narod i svoje sugrađane. Nije bilo dovoljno samo sanirati Covid-19, borili smo se i nepokretnima, redovno zbrinjavali sve ostale necovid pacijente, trudnice. Obolevali smo i sami, ali čim je bilo bolje vraćali smo se na položaje, svesni da smo potrebni i da je to bitka koju moramo dobiti.

Sekcija je i u to vreme bila aktivna, obezbeđivali smo on lajn testove, učestvovali u raznim vebinarima, gladno upijali sve novine u lečenju Covida i primenjivali u svom svakodnevnom radu. Ipak, održali smo kontinuitet kongresa i Dana opšte medicine, čim je epidemiološka situacija to dozvolila. Zato su nam teme konferencije i bile rad lekara opšte porodične situacije u kriznim situacijama i rad na vakcinaciji i kako smo se snašli. Sa ovakvom “vojskom” svakome je lako da bude vojskovođa. Naravno, mi u Sekciji radimo timski, radimo zajedno, svako daje svoj doprinos, radimo besplatno, a najveća radost nam je kada u našim redovima imamo mlade kolege koji će nas naslediti i marljivo uče i rade.

Ministarka zdravlja, prof. dr Dana Grujičić se i ranije, a sada kao ministarka posebno zalaže za veću ulogu i značaj lekara opšte medicine u sistemu zdravstva Srbije. Da li Vaša sekcija sa svojim predlozima doprinosi da Ministarstvo zdravlja, na čelu sa prof. dr Danom Grujičić, taj cilj što pre i što bolje ostvari?

Dolaskom naše koleginice, nove ministarke zdravlja prof. dr Dane Grujičić vraća nam se vera i nada da će

mesto i uloga lekara opšte medicine ponovo biti postavljena na mesto koje mu pripada, i da će mlade kolege ponovo želeti da se bave opštom medicinom kao životnim pozivom. Pogrešno je mišljenje našeg naroda da su lekari u opštoj medicini prepisivači lekova, da su skretničari i da samo pišu upute za sekundarni i tercijarni nivo. Istina je drugačija, sve više i sve veći broj naših kolega ima zvanje magistra, doktora nauka, primarijusa. Naša specijalizacija traje četiri godine, jako je zahtevna i sveobuhvatna. Biti specijalista opšte medicine znači, pre svevga, biti dobar čovek. Kolege sa sekundara i tercijara leče bolest, mi na primaru lečimo pacijenta koji je oboleo od jedne bolesti, a pri tome boluje i od još najmanje jedne, da ne kažemo i mnogo drugih pridruženih bolesti. Odgovornost za zdravlje pojedinca, ali i njegove porodice, a samim tim i zajednice je na plećima izabranog lekara kako nas sada trenutno u Srbiji nazivaju u sistematizaciji radnih mesta. Mi smo jedina zemlja koja nema instituciju porodičnog lekara, ali nemamo ni katedru za dodiplomsku nastavu. Nebrojeno puta smo se obraćali prethodnim ministrima i dekanima i prodekanima, ali su svi ostajali nemi, nisu želeli ni da razgovaraju, a kamoli da nas pozovu na razgovor šta je to i

šta bi nama odgovaralo da institucija porodični lekar zaživi u Srbiji. Nadamo se da ćemo zajedno sa ministarkom i njenim saradnicima ostvariti višegodišnji cilj da opšta medicina dobije katedru i da šef katedre bude specijalista opšte medicine.

Kako doći do većeg broja specijalista opšte medicine

među mladim lekarima?

Tim pitanjem se bavimo svi već decenijama unazad. Još su i prethodni predsednici sekcija iznosili primere iz dalekog sveta, ali i iz neposrednog okruženja, da je institucija porodični lekar prisutan u svim zdravstvenim sistemima, jedino Srbija i naše zdravstvo nema porodičnog lekara. Sada već mislimo da je to stvar političke odluke. Voleli bismo da se što više mladih lekara nakon završenih studija opredeli za rad u opštoj medicine, ali bez obezbeđivanja boljih uslova rada i boljeg plaćanja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ali i poverenje koje je ponovo počelo da se vraća za vreme Covida je pokazalo da su naši lekari dobro naučeni i obrazovani ljudi. Šta se to desilo u srpskom zdravstvu da lekari ne žele da specijaliziraju opštu medicinu, da ne žele, kako oni kažu, da rade u rudniku. Kod nas su svi termini popunjeni, svi pacijenti, ipak, budu primljeni, a svi ljuti na lekare i kolege sa sekundara i tercijara i pacijenti. Retki primeri naših dragih kolega kao što je naša ministarka i nekolicina poznavaoca rada u opštoj medicini znaju koliko je teško za tri minuta postaviti dijagnozu, razdvojiti hitno od nehitnog, bitno od nebitnog i znati šta dalje sa svojim pacijentom. Mi smo najčešće neko ko prvi put vidi osobu koja ima zdravstveni problem i neko ko je vidi nakon otpusta iz bolnice, ali brine i o njegovoj porodici pružajući reči utehe kada je ishod lečenja nepovoljan.

Mišljenja smo da smo kompetentni za sprovođenje edukacija, pružamo mentorstvo svojim kolegama, Domovi zdravlja su nastavne baze, a katedre nema……

Uloga lekara opšte medicine u preventivi i kako doći do cilja, odnosno obezbeđenja pravih porodičnih lekara?

Osnovna delatnost lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti jeste prevencija i skrininzi, najveći deo vremena nam oduzimaju administrativni poslovi, jer se sve svelo na lekara opšte medicine i komisije za bolovanja i banje i rehabilitacije… Pružanje hitne medicinske pomoći trebalo bi da se odvoje od svakodnevnog rada lekara i sijaset drugih poslova, gde bi više vremena dobili u preventivnom radu sa svojim pacijentima. Za sada, svi se nekako bavimo najviše kurativom, koja je najskuplja, ali i lečenjem posledica bolesti koje nismo otkrili na vreme, a samim tim poskupeli cenu lečenja osnovne bolesti.

Koje su najuspešnije aktivnosti Sekcije od kada ste Vi predsednica?

Najuspešnija aktivnost jeste upravo uspeh u borbi protiv Covida-19, dve godine mog mandata prošle su u brizi za naše kolege, za njihovo zdravstveno stanje, za uspešno sprovođenje svih protokola u lečenju Covida, kao i uspeh u sprovođenju vakcinacije koja i jeste osnova našeg rada, odnosno rad na preventivi. Ipak, održali smo naš kontinuitet u održavanju kongresa i tradicionalnih dana opšte medicine.

Koliko nam je poznato Vaša sekcija ima dobru međunarodnu saradnju u celom regionu Jugoistočne Evrope, čak i šire u svetu. Kako to postižete?

Mi kao sekcija prsustvujemo svim važnim sastancima kako u Evropi, tako i u svetu. Član smo WONKE, članica smo Asocijacije lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope ČLANOVI

EURACT-a kao i mnogih drugih organizacija koje su deo velike porodice lekara opšte porodične medicine. Takođe smo organizatori velikih i značajnih konferencija i kongresa, a naše kolege su svojim radovima zastupljeni na značajnim skupovima i svetskim

sastancima na kojima dajemo značajan doprinos.

Kakva je uloga i značaj predsednika Sekcije u nastavi, mentorima na Medicinskom fakultetu, predavača na završnim godinama medicine, Lekarskoj komori Beograda i Srbije, stručnim komisijama?

Naravno da ću pokušati da sve ono što sam naučila u načinu rukovođenja Domom zdravlja koji broji 700 ljudi u trajanju 12 godina pokušati da primenim i u Sekciji na čijem sam čelu. Kao mentor radiću na promociji opšte medicine kao broj jedan specijalizacije u našoj stručnoj javnosti, kao sudija časti RLK, videti koje su greške u radu lekara i poboljšanjem edukacije raditi na njihovom otklanjanju.

Jedna smo od najuspešnijih sekcija u SLD-u, poznati smo po danima opšte medicine, Kongresu opšte medicine sa međunarodnim učešćem, ali i organizacijom mnogobrojnih edukativnih seminara i simpozijuma.

Lekari opšte medicine su skromni, radni, profesionalni, a nadasve stručni ljudi, koji vole svoj posao i u nekim danima to je čist entuzijazam, ali tako shvatamo posao kao način života. Za lekare opšte medicine se kaže: “Oni ne rade kao lekari oni žive svoj životni poziv”.

Vi kao predsednica Sekcije i lično imate veliki ugled u zdravstvenom sistemu Srbije. Kako ste to uspeli za kratko vreme da postignete?

Velika je čast biti predsednica Sekcije opšte medicine, ali takođe i saradnik u nastavi, mentor na medicinskom fakultetu, predavač na VI godini Medicinskog fakulteta, sudija časti Regionalne lekarske komore Beograda, član Republičke stručne komisije za primarnu zdravstvenu zaštitu, potpredsednica Asocijacije lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope. Ako sam i uspela u tome to je zahvaljujući organizovanjem tima saradnika, nadam se da ćemo svi zajedno u nastupajućem vremenu podsetiti ljude na značaj lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, gde radimo timski kao timovi lekar sestra/ tehničar, da možemo da rešimo zaista 85% potreba građana, jer opšta medicina se bavi, pre svega, prevencijom i skrininzima.

Pozivamo sve kolege na Dane opšte medicine koji će biti održani 25-26.3, a teme će biti upravo imunizacija, prevencija i skrininzi, ono čime se lekari u primarnoj zaštiti prvenstveno bave. Da ste nam živi i zdravi zajedno sa nama vašim izabranim, a nadamo se u skorašnje vreme, vašim porodičnim lekarima. A mi se vidimo na našim Danima opšte porodične medicine i, ako da Bog i dobri ljudi, sledeći intervju bude zajedno sa našom ministarkom i prvim porodičnim lekarima. Svesni smo da je to proces i da su potrebne doedukacije, ali da bez nas u Sekciji opšte medicine ne može da se zamisli rad na projektu porodični lekar.

Zato hvala vašem časopisu na prilici da ispričamo svoju priču i ponudimo teme za razgovor sa ministarkom zdravlja. Veliki pozdrav i uzdravlje!

Poštovana predsednice, hvala Vam mnogo što ste ekskluzivno za čitaoce časopisa “Medici.com” odvojili znatno vreme za ovaj razgovor. Želimo Vam da sve planirane aktivnosti ostvarite, a uz podršku ministarke zdravlja prof. dr Dane Grujičić, verujemo da ćete u tome i uspeti. Konstatujem da smo ovim razgovorom osvežili našu saradnju, očekujući da ćemo naš razgovor nastaviti na predstojećim Danima opšte medicine koji će biti održani krajem marta ove godine.

Prim. dr Dragana Trifunović, RadeRadenko Karalić i prim. dr Nevenka Dimitrijević Rade-Radenko Karalić, prim. dr Mirjana Mojković i prim. dr Momir Pušac

Свеобухватна реформа здравственог система Србије први је и најважнији циљ који је на почетку свог манадата себи и сарадницима, али и колегама у сектору здравства, поставила министарка проф. др Даница Грујичић. Универзитетска професорка, један од најпризнатијих лекара у новијој историји Србије, неурохирург светског гласа, професорка Грујичић и поред свог експертског знања и искуства, сматра да је темељ здравственог система у Србији примарни ниво, односно домови здравља и сеоске амбуланте. Зато су јој у првих сто дана мандата обиласци и рад на терену главна активност. Пример за нови начин рада је актуелни обилазак југа Србије.

била унапред заказана ни најављена, и представља наставак редовних активности министарке здравља.

да запослимо младе колеге, како лекаре тако и медицинске сестре и техничаре, и да олакшамо добијање специјализација, зато што желимо да задржимо докторе медицине у Србији, посебно у сеоским амбулантама. И посебно важно, за све лекаре у селима: учинићу све да набавимо теренска возила за лекаре који обилазе пацијенте у удаљеним селима, јер у џиповима треба да се возе они, а не носачи фасцикли!”

 Министарка Грујичић посетила је 9. фебруара Универзитетски клинички центар Ниш, и обишла неколико одељења друге по величини здравствене установе у Србији, која је задужена за лечење око 3 милиона становника југа и југоистока Србије. После разговора са директором УКЦ Ниш проф. др Зораном Перишићем, колегама лекарима, медицинским особљем и пацијентима, проф. Грујичић је најавила помоћ у вези са обновом старог дела клиничког центра, набавком апарата и пријемом нових лекара. Посета Универзитетском клиничком центру Ниш није

 Дан касније, професорка Грујичић је објавила још један извештај грађанима, који укратко осликава њену стратегију: ”Данас сам била у радној посети Дому здравља Лебане и амбулантама у селима Оране, Горњи Брестовац, Горње Коњувце, Лапотинце и Косанчић у општини Бојник. Неколико сати сам разговарала са колегама лекарима, медицинским сестрама и пацијентима. Хоћу да знам прецизно како раде и које проблеме имају у локалним амбулантама, какви су услови рада и лечења. Али пре свега, захвалила сам свим здравственим радницима, и у Бојнику и у Лебану, на изузетном пожртвовању! Мој план је да обиђем све сеоске амбуланте у Србији и да максимално ојачам примарну здравствену заштиту, јер је она најважнији и темељни део државног здравственог система. Планирам како да обезбедимо нову опрему за локалне домове здравља и сеоске амбуланте и

 Професорка Грујичић годинама је, на основу личног увида у функционисање, указивала на неопходност уређивања комплекса Универзитетског клиничког центра Србије. Министарка здравља са сарадницима изнела је иницијалне идеје предлога за планирање и утврђивање комплекса УКЦС, Универзитетске дечије клинике Тиршова 2 и Института за онкологију и радиологију Србије 2 на првом састанку Комисије Mинистарства са представницима инсититуција чије је учешће неопходно за реализацију плана детаљне регулације. Састанку су присуствовали представници Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда, Урбанистичког завода, Завода за заштиту споменика културе Београда и Медицинског факултета Универзитета у Београду, као и главни урбаниста града Београда арх. Марко Стојчић. На састанку су анализиране претходне активности на планској документацији за

Вести из Министарства здравља Републике Србије

Првих сто дана рада министарке здравља

Србије проф. др Данице Грујичић

које су одлуке већ донете, са закључком

да је неопходно да све институције буду у потпуности укључене у дефинисање

плана целог комплека и предлога заштите културног наслеђа које се налази

у оквиру предложеног обухвата УКЦС.

Наредни састанак биће организован од-

мах по доношењу првих закључака, како би се на иницијативу министарке

проф. др Грујичић што пре кренуло у реализацију пројекта који је од кључног значаја за целу Србију и регион.

 Др Грујичић је за нешто више од три месеца посетила и све сеоске амбуланте у Малом Зворнику, пуштен је у рад нови скенер и рендген апарат у Параћину, а у Крагујевцу и Нишу линеарни акцелератор. Министарка је разговарала са

представницима Црвеног крста, Института за трансфузију крви, удружењима која се баве положајем пацијената оболелих од малигних болести, којима је назначено да Министарство ради на решавању уочених проблема када су у питању оболели од карцинома, због чега је потписана и Декларација о борби против рака грлића материце између Националне алијансе „Величанствене“ и Министарства здравља За новогодишње и Божићне празнике проф. Грујичић је учествовала у подели око 250 пакетића деци на Институту за онкологију и радиологију, Институту за мајку и дете и Дечјој клиници у Тиршовој. На ВМА, посетила је пацијента којем је 10. јануара урађена трансплантација јетре. Пацијент се добро опоравља после прве трансплантацијe која је урађена након двогодишње паузе на ВМА. У Србији на трансплантацију органа чека више од две хиљаде људи.

 Будући да је свака активност министарке здравља под будним оком јавности, иако већину спроводи без присуства медија, хиљаде коментара на друштвеним мрежама и реакције грађа-

на и струке, сведоче да су исправно препознати проблеми који се односе на јавно здравље, превентиву и реформу здравственог система. Примери за то су одлука министарке да се укине заказивање специјалистичких прегледа у само првих 5 дана у месецу, као и њена најава да ће се заложити за доношење закона о потпуном укидању пушења у затвореном простору. Огромна подршка јавности најбољи је показатељ да само експерт који добро познаје медицинску струку и науку може да одговори на потребе грађана, државе и здравствених радника у времену изазова, од пандемије до глобалних сукоба, као и да рад на терену и сусрети са колегама и пацијентима морају да буду приоритет за успешно вођење здравственог система Србије.

Извор: Министарство здравља Републике Србије

на састанку

Značaj banjskog lečenja lumbalne diskus hernije (LDH)

Banje Srbije

Prema podacima iz literature, čak oko 80% stanovništva se u ranijim ili kasnijim godinama života žali na bol i ukočenost u slabinskoj kičmi sa ili bez bola u nozi, koji u velikom broju slučajeva nastaju zbog diskus hernije. Lumbalna (slabinska) diskus hernija je pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom delu kičme, pri čemu može doći do uklještenja nervnog korena…

Zbog degenerativnih promena međupršljenskog koluta (intervertebralnog diskusa), pri njegovom opterećenju ili spontano, može doći do kidanja vezivnog omotača međupršljenskog koluta i njegovog ispupčavanja ili izlaska delova fragmenata mekog jedra, kroz prekinuti vezivni omotač međupršljenskog koluta u kičmeni kanal - dikus hernije i oštećenja nervnih elemenata u kanalu. Diskus hernija je najčešća u slabinskom (lumbalnom) segmentu kičmenog stuba i najčešći je uzrok bola u leđima. S obzirom na to da se obično javlja kod radno sposobnog stanovništva, starosti od 30 do 50 godina, ima veliki medicinski, ali i socioekonomski značaj. Dominantan simptom lumbalne diskus hernije je: bol u slabinsko-krsnoj regiji, sa ili bez širenja u nogu, koji obično nastupa naglo, posle podizanja tereta, a ponekad i spontano, pojava senzitivnih i motornih ispada, ograničena pokretljivost lumbalnog dela kičmenog stuba i napetost leđne muskulature. Otežano je sedenje, stajanje, hod i, u najtežim slučajevima, poremećaj mokrenja, stolice i potencije kod muškaraca.

Na pojavu lumbalne diskus hernije utiču mnogobrojni faktori rizika kao što su godine strarosti, nasleđe, težak fizički rad, ali i rad u toku kojeg je telo u nepovoljnim, prinudnim položajima, rad gde su prisutne vibracije, loši mikro i makroklimatski uslovi, gojaznost, pušenje, psihosocijalni faktori kao što su depresija, stress...

Zbog velikog obolevanja i značajnog broja invalidnosti, troškova lečenja, LDH se smatra značajnim i sa eknomskog, a ne samo sa medicinskog aspekta. Stoga je važno razumevanje diskus hernije (DH), njenog porekla i načina na koji se na odgovarajući način leči.

Lečenje može biti konzervativno (neoperativno) i operativno.

Neoperativno lečenje se sastoji od multimodalnog pristupa uključujući antiinflamatorne lekove, analgetike i fizikalnu terapiju.

Značajnu ulogu kako u konzervativnom lečenju, tako i u preoperativnom i postoperativnom lečenju zauzima fizikalna terapija, a naročito fizikalna terapija u specijalizovanim banjskim lečilištima.

Akcenat lečenja ne treba da bude samo obezboljavanje pacijenta već i maksimalni funkcionalni oporavak, što se postiže kompleksnim balneofiziklanim lečenjem, koje uspešno sprovodimo u našim banjsko-rehabilitacionim centrima sa izuzetno dobrim iskustvom u postoperativnom lečenju LDH pacijenta u Ribarskoj banji i Banji Koviljači.

Smatram izuzetno značajnim postoperativno lečenje pacijenata, operisanih od LDH u specijalizovanim banjskim lečilištima, pošto to doprinosi boljem oporavku pacijenata i njihovom ranijem vraćanju redovnom životu i profesionalnim aktivnostima. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da postoji značajno interesovanje za lečenje u našim banjama i kod stranih državaljana, kao i kod naših ljudi koji žive i rade u inostranstvu. Predlažem, ako to dozvoljava zakon, da se sklope ugovori sa stranim osiguravajućim društvima za lečenje u našim banjama. Dobar primer je Banja

Priprema: “Medici.com”

DTP: Sretko Bojić

Urednik rubrike “Banje Srbije”: Rade-Radenko Karalić

Koviljača koja ima ugorvor sa austrijskim osiguranjem.

Prim. dr sc. med. dr Momir Jovanović, prof. strukovnih studija

Urednik rubrike “Banje Srbije”: Rade-Radenko Karalić Priprema: “Medici.com”; DTP: Sretko Bojić

Mataruška Banja

 Tel. +381 36 541 10 22

Prijemna služba: +381 36 541 10 39

 https://www.agensmb.rs

E-mail: agens@agensmb.rs

Mataruška banja se nalazi u centralnom delu Srbije, na desnoj obali reke Ibar, udaljena je 8 km od Kraljeva i 170 km od Beograda. Mineralna voda Mataruške banje pripada kategoriji sumporovitih hipertermi. Sadrži značajne količine vodonik-sulfida 16mg/l što je glavna terapeutska vrednost ove vode i ima naročito povoljno dejstvo kod reumatskih bolesti (degenerativna reumatska oboljenja, zapaljenjska reumatska oboljenja u smirenoj kliničkoj fazi. Prirodni faktor, sumporovita termomineralna voda, ima značajan efekat u ginekologiji, kod hroničnih zapaljenja adneksa i kod steriliteta.

Tokom boravka i lečenja u ovoj ustanovi o Vama brine tim lekara (specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije, internista-reumatolog, neurolog), defektolog, fizioterapeuti i medicinske sestre-tehničari.

Indikacije:

• Reumatske bolesti: degenerativne bolesti zglobova i kičmenog stuba, zapaljenjski reumatizam (u mirnoj kliničkoj fazi) vanzglobni reumatizam

• Stanja nakon oštećenja centralnog i perifernog nervnog Sistema

• Posttraumatska stanja i deformiteti koštanozglobnog sistema

Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Gamzigrad"

Gamzigradska banja

 https://www.gamzigradskabanja.org.rs

Gamzigradska banja se nalazi u istočnoj Srbiji, 220km jugoistočno od Beograda, a 11km zapadno od Zaječara. Leži na 160m nadmorske visine u meandarskoj dolini donjeg toka Crnog Timoka, na samim njegovim obalama, nedaleko od magistralnog puta Zaječar – Paraćin, kojim se ostvaruje dobra saobraćajna veza u svim pravcima.

INDIKACIONA POLJA

• Neurološka oboljenja

• Oboljenja srca i krvnih sudova

• Reumatska oboljenja

• Povrede i oboljenja lokomotornog sistema

radnu terapiju, vakuumterapiju, magnetoterapiju, i terapiju laserom.

U okviru Specijalne bolnice postoji Odeljenje za terapijski i rehabilitacioni tretman koje obuhvata hidroterapiju, termoterapiju, kineziterapiju,

 Tel. +381 19 450-443

HBO - hiperbarična oksigenacija, terapija100%-kiseonikom pod pritiskom

Danas kada se biljni preparati ponovo masovno vraćaju u terapiju, često se javlja polemika da li lekari zaista u nekim slučajevima treba da daju prednost prirodnoj medicini nad sintetičkim lekovima, već ustaljenim u praksi. I dalje je, čitav vek duga, indoktrinacija, gde je kroz obrazovni sistem bila usađivana obaveza ismevati se svakom biljnom tretmanu toliko jaka da se i danas mnogi lekari naježe kada se pomene da se u nekim slučajevima skromni tradicionalni travar pokazao superiornim u odnosu prema moćnoj farmaceutskoj industriji. Može li se taj antagonistički odnos dveju strana, ipak, uskladiti na način da to bude u interesu medicine i, što je najvažnije, samog pacijenta?

Kao i uvek, tako i u ovom slučaju, neophodno je imati izbalansiran pristup, a onda se svakako može lako doći do situacije da se pacijentu u svakom specifičnom slučaju ponudi ono što je za njega zaista najbolje,

najbolji izbor

bez obzira na to ko to nudi. Tek tada bi lekar ponovo zauzeo svoje dostojanstveno mesto stvarnog terapeuta, a ne trgovca koji nudi sve ono što mu se diktatom određuje protokolom, koji je toliko nesavršen da mnoge košta čak i života, jer je daleko od toga da daje dovoljno fleksibilnosti lekaru u izboru terapije, a i da ga ohrabruje u sopstvenom istraživanju, gde bi razvijao svoje znanje kroz iskustvo u radu sa svakim pojedinačnim pacijentom. Na sreću, veliki broj lekara već samoinicijativno, prirodnim refleksom, razbija staru ljušturu i vraća se pravom Hipokratovom pristupu: traganjem za pravom terapijom za svakog pojedinačnog pacijenta.

Kada je biljna terapija sigurno bolji izbor? To svakako nisu slučajevi kada treba reagovati hitno, da bi se pacijentu spasavao život niti su to slučajevi urođenih deformiteta koji zahtevaju hiruršku intervenciju. Međutim, kada se radi o hroničnim upalama, tu se lekovito bilje svakako pokazalo kao neuporedivo bolji izbor. S jedne strane, biljke svakako neće uticati pogubno na crevnu floru i izazvati kandidu ili klostridiju, tako da se mogu bezbedno koristiti duže vreme a, s druge strane, vrlo često su se one pokazivale kao spasonosno rešenje za osobe koje su se prethodno godinama mučile bezuspešnim lečenjem antibioticima.

Dobar primer su urinarne infekcije, koje se danas izuzetno teško leče antibioticima, do te mere da su neki pacijenti neizlečeni i posle više godina, a biljne mešavine se pokazuju kao izuzetno efikasne i potpuno bezbedne, čak i kad ih koriste trudnice, dojilje, pa čak i sasvim mala deca.

Posle izuzetno pozitivnog iskustva u lečenju urinarnih infekcija putem naše biljne mešavine, mi smo krajem 1991. odlučili da proverimo procenat njene delotvornosti u potpuno objektivnim okolnostima, tako što ćemo dati našu mešavinu na kliničko ispitivanje.

Te 1991. godine, u Poliklinici Klinike za urologiju, u Pokrajinskoj bolnici u Novom Sadu, našim čajem su

tretirani pacijenti koji su patili od urinarne infekcije, uz prisutnih >100 000 klica ešerihije koli, proteus vulgaris i proteus mirabilis i pratećim cistitisom ili pijelonefritisom, a koji su prethodno dugo vremena bili bezuspešno tretirani antibioticima.

Pacijenti su počeli sa korišćenjem čaja, a posle sedam, 14 i 21 dan je rađena urinokultura. U svim slučajevima ešerihija koli je bila eliminisana posle 21 dan korišćenja čaja, dok je u nekim slučajevima bilo potrebno samo 14, a u nekim samo sedam dana. U našoj praksi se pokazalo da se ne samo ešerihija koli, proteus, enterokokus, pseudomonas…, nego i helikobakter i kandida, mogu u gotovo svim slučajevima eliminisati za dva meseca, tako da ne vidim zašto u takvim slučajevima biljna terapija ne bi uvek bila prvi i pravi izbor. Naravno, duga je lista i drugih, pogotovo hroničnih, problema gde lekovite biljke mogu rešiti problem ne samo bez ikakvih štetnih posledica, nego i poboljšavajući zdravlje na širem polju.

Goran Poletan, fitoterapeut

Direktorima zdravstvenih ustanova iz Srbije je na korišćenje predato 15 sanitetskih vozila, poklon Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ključeve su predstavnicima bolnica i domova zdravlja uručili direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prof. dr Sanja Radojević Škodrić i ambasador UAE u Srbiji Mubarak Said Aldahari.

Vozila su kompletno opremljena neophodnom medicinskom opremom i sadrže, između ostalog, transportni ležaj, monitor za praćenje vitalnih funkcija, boce za kiseonik, maske za kiseonik, defibrilator, sistem za infuziju, radiostanicu u kabini.

“Ova vozila će spasiti mnoge živote, naočito u udaljenim mestima koja nemaju blizu nijedan zdravstveni cen-

15 sanitetskih vozila poklon ZU u Srbiji

donacije, od zaštitne opreme do gotovo svih aparata - magnetnu rezonancu, nekoliko skenera, rendgena, ultrazvukova, EKG aparata, defibrilatora što je bilo na ogromnu korist ne samo građana Srbije, već i naših zdravstvenih radnika kojima je na taj način značajno olakšan posao“, rekla je prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Ambasador Al Dahari je rekao da je ova donacija samo proizvod visokog nivoa bilateralnih odnosa i uspešne saradnje između Srbije i UAE. Istakao je da se pomoć koju pružaju UAE ne vezuje ni za političku orijentaciju niti za versku i rasnu pripadnost zemalja korisnica već da je vođena isključivo humanitarnim aspektom koji se ogleda u ljudskoj potrebi da se narodi međusobno vezuju.

tar i za koje i sekund na putu do bolnice predstavlja veliku dragocenost. Za

Među ustanovama koje su dobile sanitete su zdravstveni centri Prijepolje i Gnjilane, Opšta bolnica Priboj, Opšta bolnica Kruševac, domovi zdravlja Loznica, Ivanjica, Niš, kliničko bolnički centri Kosovska Mitrovica i Bežanijska Kosa, kao i Institut za rehabilitaciju „Selters“.

Ujedinjeni Arapski Emirati

vreme pandemije korona virusa dobili smo u nekoliko navrata višemilionske

Nemanja Velikić, RFZO

Savindan je protekao svečano, posle svetosavske himne „Uskliknimo s ljubavlju“ i prigodnog programa, počela je sa radom i Slikarska kolonija “Sedam plus jedan“ iz Sombora.

Reč je o grupi od sedam akademskih slikara iz Sombora, Vrbasa i drugih mesta Vojvodine koji su bili gosti Tehničke škole. Vojvođanski slikari su povodom školske slave Savindana, tokom dva dana slikali svoje radove, a potom ih poklonili školi.

Učenici i nastavnici Tehničke škole, ali i građani Obrenovca, imali su priliku da tokom dvodnevnog rada Slikarske kolonije „Sedam plus jedan“ vide poznate slikare za štafelajima i postupak stvaranja umetničkog dela. Posetioci su mogli da vide različite slikarske tehnike, ali to je bila prilika i za upoznavanje i druženje sa uglednim slikarima.

Tako će likovni radovi Nikole Brkanovića, Rajka Čabarkape, Jovana Arambašića, Milorada Rađenovića, Svetislava Šljukića i Kristine Benje, posle Savindana, ostati da krase prostorije škole.

Ugledni slikar iz Sombora i idejni vođa grupe „Sedam plus jedan“ Nikola Brkanović poklonio je sliku „Stare vrbe“, a slikar Milorad Rađenović je u svom radu evocirao manastir Hilandar. I drugi umetnici grupe „Sedam plus jedan“ različitih inspiracija i poetika, svoje radove su poklonili školi.

Direktorku Tehničke škole Rajku Babić pitali smo otkud ta ideja?

„Na inicijativu profesora Medicinskog fakulteta dr Lasla Puškaša imali smo jedan sastanak gde smo dogovorili da Tehnička škola na Dan svetog Save bude centar kulture. Trudimo se da svaki put povodom Savindana - školske slave, kulturna dešavanja

Savindan - tehnika, umetnost i medicina

Na Dan svetoga Save obredom osvećenja vodice i sečenjem slavskog kolača Tehnička škola u Obrenovcu je obeležila

školsku slavu

Pripremio: Dario Mirović

budu raznolika. Umetnost i tehnika su odličan spoj, iako smo Tehnička škola uvek imamo talentovane učenike i kada je u pitanju slikanje, crtanje i pisanje – naglašava direktorka Rajka Babić.

Tokom rada kolonije, učenici su pokazali veliko interesovanje, imali su priliku da upoznaju slikare lično i vide nastanak umetničkog dela.

„Mi smo ovde došli, putem svetog Save“, ističe čuveni somborski slikar Nikola Brkanović. „Poranili smo iz Sombora da što pre dođemo u Obrenovac i počnemo da slikamo.“

„Školi ostavljamo zauvek naše radove na spomen i čuvanje. Ovo je projekat koji već skoro 30 godina počiva na dobrim temeljima i ide napred, pomažemo umetnost, medicinu i tehniku.

Svi zajedno smo mnogo jači“, naglašava legendarni somborski umetnik Nikola Brkanović.

Član grupe „Sedam plus jedan“ je i akademska slikarka Kristina Benja. „Školi ostavljamo svoje radove u dobre svrhe, da podmladak vidi da umetnost još živi. Posle sve ove digitalizacije, evo nas klasičara na delu. Ja kad slikam inspirisana sam momentom. Pokupili smo dobru energiju i to prikazali. Utisci su mi izvanredni, vrlo lepo smo primljeni, a i učenici su izvanredni i vole likovnu umetnost“, ističe slikarka Kristina Benja.

Likovna kolonija „Sedam plus jedan“ trajala je dva dana, a direktorka Rajka Babić je izrazila nadu da će se ovaj projekat nastaviti i sledeće godine.

Direktorka Rajka Babić

Slikari „Sedam plus jedan“

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 25/19) predviđen je postupak utvrđivanja vremena i uzroka smrti i obdukcije umrlih lica i propisano je da se za svako umrlo lice utvrđuje vreme i uzrok smrti na osnovu neposrednog pregleda umrlog lica.

Članom 205. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisana je obaveza zdravstvene ustanove da obavesti punoletnog člana porodice o vremenu smrti pacijenta, kao i obaveza nadležnog doktora medicine da punoletnog člana porodice obavesti o uzroku smrti pacijenta. Ove obaveze zdravstvena ustanova, odnosno doktor medicine, treba da se izvrše odmah, a najkasnije u roku od šest sati od utvrđivanja smrti. Propisivanje tačnog vremena u kome je potrebno obavestiti člana porodice o vremenu i uzroku smrti pacijenta je novina u odnosu na prethodni Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 107/2005, 72/2009 (drugi zakon), 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 (drugi zakon), 93/2014, 96/2015, 106/2015, 113/2017 (drugi zakon)), kojim je bilo predviđeno da se ova obaveza ima izvršiti u najkraćem mogućem roku.

Kao posebna mera utvrđivanja uzroka i porekla smrti umrlih lica, predviđena je obdukcija, koja se, u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti kako važećeg, tako i prethodnog, obavezno vrši na licu umrlom u zdravstvenoj ustanovi ako nije utvrđen uzrok smrti.

Dakle, u situaciji kada za umrlo lice u zdravstvenoj ustanovi nije na osnovu neposrednog pregleda utvrđeno vreme i uzrok smrti, potrebno je izvršiti obdukciju.

U skladu sa stavovima sudske prakse, ukoliko zdravstvena ustanova propusti da obaveznom obdukcijom utvrdi uzrok smrti pacijenta preminulog u zdravstvenoj ustanovi, ona odgovara za štetu zbog nezakonitog i nepravilnog rada, jer bliski srodnici imaju pravo da saznaju uzrok smrti pacijenta i pravo

da neizvesnost u pogledu ovih okolnosti ne traje neuobičajeno dugo.

Ova obaveza zdravstvene ustanove proizlazi iz člana 170. Zakona o obligacionim odnosima koji predviđa da za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara preduzeće u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete, osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo da se postupa. Pored toga, u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, zdravstvena ustanova koja ne utvrdi vreme i uzrok smrti lica koje je umrlo u zdravstvenoj ustanovi i o tome ne obavesti nadležni organ jedinice lokalne samouprave, čini prekršaj za koji joj se može izreći novčana kazna u iznosu od 500.000 do 1.000.000 dinara. S druge strane, novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara, kazniće se za prekršaj zdravstveni radnik, ako u propisanom roku ne obavesti punoletnog člana porodice umrlog lica o uzroku smrti.

Primer iz sudske prakse:

NAKNADA ŠTETE ZBOG NEUTVRĐIVANJA UZROKA SMRTI

Zdravstvena ustanova koja propusti da obaveznom obdukcijom utvrdi uzrok smrti pacijenta preminulog u zdravstvenoj ustanovi odgovara za štetu zbog nezakonitog i nepravilnog rada, jer bliski srodnici imaju pravo da saznaju uzrok njegove smrti i pravo da neizvesnost u pogledu ovih okolnosti ne traje neuobičajeno dugo.

Iz obrazloženja:

“Sada pokojni D. K., rođen 1962. godine, primljen je na hirurško odeljenje tuženog zbog stomačnih tegoba i potom 27.6.2001. godine operisan, ali je 3.7.2001. godine tokom lečenja (reoperacije), preminuo. Sahranjen je bez potvrde o smrti, a izveštaj o smrti tuženi je sastavio naknadno 11.9.2001. godine, s tim što je u međuvremenu 24.7.2001. godine tuženi dodelio porodici pokojnog D.K. 10.000,00 dinara. Osim toga, iz izveštaja Zavoda za sudsku medicinu u ...

od 28.9.2004. godine proizlazi da se sa sudsko-medicinskog stanovišta neposredni uzrok njegove smrti sa sigurnošću ne može utvrditi jer obdukcija nije izvršena.

Imajući u vidu sve navedene okolnosti, Vrhovni sud nalazi da se zbog propusta tuženog u postupku utvrđivanja uzroka smrti sada pokojnog D.K. s obzirom na to da obdukcija, iako obavezna - nije izvršena i da je izveštaj o njegovoj smrti koja se dogodila 3.7.2001. godine sastavljen tek 11.9.2001. godine, za sada se ne može pouzdano - van svake razumne sumnje, zaključiti ni da li je tokom njegovog lečenja postupano prema standardnim pravilima medicinske struke, jer od ovih okolnosti zavisi odluka o isključenju odgovornosti tuženog za naknadu ove štete tužiocima.

Iako su tužilje kao bliski srodnici sada pokojnog D.K. mogle zahtevati obdukciju radi utvrđivanja uzroka njegove smrti, to ne isključuje obavezu tuženog da uzrok smrti pacijenta preminulog u ovoj zdravstvenoj ustanovi utvrđuje obaveznom obdukcijom, budući da je postupak utvrđivanja smrti pacijenta propisan zakonom izostao i da je izveštaj o smrti sada pokojnog D.K. sačinjen naknadno. Zato i ovakav protivpravni postupak tuženog, ako je učinjen, može biti dovoljan za zasnivanje odgovornosti tuženog za naknadu štete u smislu člana 170. i 171. ZOO bez obzira na to da li je smrt pacijenta uzrokovana lekarskom greškom ili ne, budući da tužilje kao bliski srodnici umrlog lica imaju pravo da saznaju uzrok njegove smrti, a neizvesnost u pogledu ovih okolnosti ne sme trajati neuobičajeno dugo.

(Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1000/06 od 14. septembra 2006. godine) - Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, br. 2/2007, Intermex, Beograd, autor sentence: Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog suda Srbije

Kristina Đorđević, advokat, Beograd

ануар је пун изненађења. Показало се то и ове, 2023. године.

Доносимо вам фотографије др Олге Лекић, фотографа из Младеновца и члана Секције за хуманост, уметност и културу ДЛВ СЛД, која непрестано трага за интересантним призорима из околине која је окружује.

Тако је 19. јануара послала фотографије „Пролеће у јануару” или „Кад време превари календар” а већ 21. јануара „Снежни ролат”.

Ходајући улицама Младеновца, где живи, бележи призоре које напросто мора забележити, овековечити. Неке фотографије освану на насловној страни Дневника Младеновца, недељних новина, а неке на изложбама на којима често освоје награду.

Белешке кроз време

Из циклуса „Покрај пута” доносимо једну фотографију из теме „Изложба на отвореном”, фотографије карикатура познатог Марка Сомборца (графички дизајнер, илустратор, карикатуриста) на зиду зграде у Младеновцу, Изложба на отвореном познатих личности из света филма и позоришта. „Колико сам приметила, највише су заинтересована деца и заокупљена погађањем – ко је ко и где су га видели”– каже др Олга Лекић.

Уз лепе фотографије „иду” и приче др Славице Милосављевић

из наше Секције. Микробиолог који уочава, ослушкује, бележи и фотоапаратом и оловком, ствара. Доносимо две њене награђене приче. „Зашто плачу кошобрани”– прича за децу (друга награда) а једна за одрасле – „Праунук” (трећа награда). Обе награде освојене су на конкурсу „Реч у времену 2022” у организацији Српског уметничког друштва Београд.

Приређивач: Др сц. мед. Славица Жижић Борјановић

Милица није тачно знала шта значи када је питају колико има година. Знала је само да треба

испружити три прстића као одговор. Прво онај што каже: „Хајде!

Хајде!” Затим онај што каже: „Куда? Куда?” И онај трећи, што каже: „Мајци! Мајци!” Добро је знала песмицу у којој четврти прст пита: „Зашто? Зашто?”... али тај четврти и пети прстић нису били део одговора.

Знала је Милица и “Лептирићу шаренићу” и још две песмице. Све те лепе песме научила ју је њена мама. А маму је научила њена мама, Миличина бака.

Милица је била довољно велика да може да држи мамину руку када шетају. Мамина рука је била топла и мека и Милица се осећала сигурном када би њену шаку обухватили мамини прсти. Да би видела маму морала је да подигне поглед високо и била је поносна што има тако лепу маму. Овог јутра била је срећна јер јој је мама обула нове гумене чизмице, исцртане шареним цветовима, којима је весело шљапкала по барицама. Падала је киша, Милица и мама су се криле под огромним кишобраном када је Милица изненада упитала: „Мама, а зашто кишобрани плачу?”

Мама је начас изненађено застала, а онда је одговорила: „Не плачу то кишобрани, Милице. Киша пада из облака па се вода слива низ кишобране.”

Милица је размислила па питала: „Онда плачу облаци. Зашто плачу облаци, мама, зашто су тужни?”

ЗАШТО ПЛАЧУ КИШОБРАНИ

Мама је видела немир у Миличиним очима. Као што сви добро знамо, маме морају имати одговор на сва дечја питања. Маме морају препознати тугу у дечјим срцима и ту тугу отерати. Маме

се морају снаћи у сваком тренутку

и бити утеха и подршка.

Миличина мама је уздахнула

и рекла: „Знаш Милице, плач не мора да буде тужан. Понекад људи, а и облаци, могу да заплачу од среће.” Милица је раширила очи

од изненађења : „Како то, мама?”

„Срећа, туга, то се зову осећања. Сећаш ли се кад си лежала болесна, а маца Мица ти скочила на груди? Ето баш тако, понекад ти се чини да ти нешто тешко седи ту”, и мама је додирнула

место иза којег је стајало Миличино срце : „И тако изгледа туга.

А понекад имаш утисак да си тако лака, да би могла да полетиш

и све ти је некако лепо, зар не?

Осећаш као да би запевала? То

се зове - радост.

Ево, погледај сада високо горе, видиш сиве облаке и капи кише

као сузе. Али облаци знају да ће

их ускоро обасјати Сунце и обоји-

ти небо у плаву боју радости. Гле!

Видиш ли дугу?”

Милица је задивљено гледала

у лук преливен чаробним бојама

који се ширио изнад кровова. „Је ли то дуга, мама?” питала је пружајући свој прстић нагоре.

„Јесте, срећо мамина! То је

дуга, предивни весник да нам се Сунце враћа. Још мало па ћемо затворити кишобране.” „Хвала ти мама,” рекла је Милица. „А како ти све то знаш?”

„То је зато што сам мама!” рекла је мама, насмејавши се грлено. Затворила је кишобран, загрлила своју Милицу и подигла је високо, високо у загрљај.

ПРАУНУК

Деди мом било 67 година кад је одлучио да се поново ожени. Умрла му жена, умрло му петоро деце, такво време било, болести се нису лечиле, него ко преживи... Био деда добростојећи, имао је кућу и окућницу, 10 хектара земље. Јео само сира и овчетине, пусти овце да му пасу око куће, а земљу је давао у најам. Знаш ка-

ко је тада било, радиш цео дан за кило брашна... тако је и мој деда плаћао људе да му раде на земљи. И тако деда сам, а у пуној снази, распита се он за жену, препоручише му једну вредну и лепу,

45 година имала, удовица, деца јој одрасла и отишла, само једна кћерка остала са њом, удовица као и мајка јој, али без деце.

Седе деда на коња, запути се код удовице, поздрави је и не рече зашто је дошао. Ал’ му западе за око њена кћерка, тридесет година је имала, лепотица, лепша од мајке. Знаш како кажу – млађе, слађе. Шта ће деда, није имао времена за удварање него је пита: „’Оћеш за мене?” Пристаде она, тада није било много да се бира, пође она за деду, рачуна - мушка рука је то, имаће заштиту. А беше се и немалко обрадовала кад је видела да је деда домаћин, колику кућу имаше. Одоше они право код попа да их венча. А поп деди препоручи да и славу промени – да га не тера малер као у првом браку. „Па како попе нову славу да узмем?” „Отвори црквену књигу жмурећки па на коју ти се славу отвори, ту и узми!“ Ето тако и данданас моја породица слави две славе, остаде то, деда не хтеде да се одрекне крсне славе, а узео је и другу да слави, да га не тера малер.

И тако проживеше деда и млада у браку годинама, децу му израђала, троје, две кћерке и сина. У селу се питаше јесу ли то његова деца, ал’ да видиш, све троје исти он! Тол’ко су ликом били на њега да нико у селу није могао да оговара!

Доживео деда 95 година, још скоро 30 година у новом браку. Е од тог његовог сина, па његовог сина син ми је отац. Тако да је то мени, у ствари, прадеда.

Ето тако се ја сетим свог деде кад се наљутим на моју Анђу. „Анђо, ћути, маторка си, педесету напунила, ‘ћу да те мењам за две од 25! Добро знаш каква ми је фамилија!”

А Анђа се смеје па ми одговара: „’Оћеш, ’оћеш! Твој деда од 67 сео на коња па право по младу! А ти, лепото моја, ни уз степенице на други спрат не можеш да се попнеш, него лифтом идеш!”

И тако се уз смех измиримо Анђа и ја па свађу прекинемо. Скувамо кафу, седнемо на наш двосед па укључимо ТВ да погледамо неки филм.

Др Славица Милосављевић

разговору са др Љиљаном Вишић, песникињом и сликарком, чланицом Секције за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине СЛД сазнала сам да је, радећи у војном здравству, учинила искорак оплемењивањем свог радног простора, систематичном базом података и особитим интерперсоналним односима, стварајући ретко пријатан радни амбијент.

Објављујемо њено казивање у жељи да покажемо колико велики могу бити домети напора појединца, лекара, који жели да од радног простора учини несвакидашње пријатно место, обогаћено уметничким садржајем и лепотом. Објављујемо и неке од фотографија које су илустрација текста и времена које многи од нас памте.

Медицина је уметност, а др Љиљана се потрудила да и простор одише уметношћу, а међуљудски односи достигну завидан ниво, вредан великог поштовања.

(Приређивач др сц. мед. Славица Жижић Борјановић)

Моји пацијенти,

уметници, волонтери и неки од стажера…

На месту данашње Ковид болнице, на Карабурми, у близини зграде Богословије, налазио се Војномедицински центар Карабурма. Сада је у току враћање у првобитну функцију.

То је црквено земљиште и СПЦ га је уступила Војсци Србије на кориштење, све док је у

Казивање за будућност

Медицина и уметност

служби лечења људи. Цео тај комплекс, колико год руиниран у односу на друге делове комплекса војномедицинских установа, носио је обележје војне касарне и обележје једне свете намене, баш из већ наведених разлога.

У приземљу главне зграде налазила се Служба опште медицине, где сам била начелник, те организационе јединице. Била сам истовремено и координатор амбуланте Регрутног центра.

У приземљу су били, такође, смештени и Медицина рада, Пулмологија и Радиологија. На спрату су остале специјалистичке службе, а на другом спрату је раније био Стационар, где су лежали лакше оболели војници. Због руинираности објекта, постојала је замисао да се реновира. Допринос томе дао је арх. Петар Марков, син мог пацијента Јована Маркова. Наиме, направио је пројекат за реновирање, по свим принципима и правилнику за то. То је била бесплатна услуга, поклон нашој кући. Захтев је одобрило Министарство одбране, али средстава није било.

Касније, када је настала пандемија, 2020. године, уложена су средства у остали део комплекса зграда па је наменски претворен у Ковид болницу.

У центру комплекса зграда и барака постоји парк, испуњен цвркутом птица, фазана и преле-

тањем веверица, кроз грање столетних стабала. Мала оаза зеленила, у Улици Северни булевар бр 1. Старо стабло липе, подигло је корењем плоче испод њега. Крошња је увек правила хлад и ширила мирис липе, за мене посебно симболичан. Мала фонтана, пресушила временом, била је знак да је некада ту постојала лепота посебне сврхе и намене.

Када сам после дугогодишњег рада у Војној хитној помоћи, дошла да радим у тој установи, 2005. године, мој главни порив је био лечење људи знањем, али и хуманизовањем простора у коме се ради. То се огледало у уређењу унутрашњег простора, хола-чекаонице, као и ординација. Зидови су били украшени репродукцијама, али и оригиналним сликама, које су пацијенти поклањали (сликари аматери), али сам их и ја доносила. У то време је било дозвољено имати на зидовима рекламе за лекове, сталке са флајерима фармацеутских кућа. У војним установама се није имала материјална корист од тога. Све је било из добре воље и жеље да се буде у току са фармаколошким достигнућима. Од упутстава за реанимацију, антишок терапију, плакета - награда додељених установи... до слика и изрека великих људи и мислилаца, све сам носила да се рами, да не би падала прашина преко голих папира. Пригодна вегетација,

Др Љиљана Вишић

споља и изнутра... све је то давало печат једној таквој установи.

Мало су ме чудно гледали, поред тога што су уживали у простору, али нисам једина, на срећу!

Тако су чудно гледали и др сц. мед. проф. Братислава Дејановићa

(сада ради на ВМА), који је био начелник лабораторије. Осим што

је преко својих контаката набавио

најсавременију лабораторију тога

времена, уназад десет година, у слободном времену је фарбао столарију у лабораторији или седео

на петој столици и вадио крв пацијентима, када је гужва.....

Мене је једног дана медицин-

ски техничар из другог дела установе питао да ли могу да урамим

неке слике, које су његово приватно власништво, мислећи да ја то лично урамљујем.

Лечила сам пацијенте свих народа и народности и делила са њима све специфичности врeмена, прошлог и садашњег. Било је избеглих из других бивших република, без имовине и овдашњих

људи пореклом из тих бивших република, који су сасвим нормално

живели овде. Увек са обостраним

респектом и уважавањем... у разговорима, који сведоче истину, везану за простор и време, људски

разумну и реалну.

Имам велико задовољство и

част да ми је пацијенткиња Анас-

тазија Шушић поклонила минијатурни триптих на чијој позадини

пише: “У Вашој амбуланти се први пут осјећам као нормалан човјек. Хвала Вам што сте то што

јесте!“ Хвала јој на тим речима!

Рад са пацијентима, после целог радног века, потпуно неочекивано ме је асоцирао на архаиичну слику преношења бала сена са

места на место. Удаљеност између

давног и садашњег времена, никад није тако велика како се чини. Понекад су рад и наша комуникација личили на својеврсну радионицу

у којој се стварало све што може бити добро и корисно за здравље и живот, уопште.

Улазила сам у туђе животе спонтано и у мери која се наметала, а онда су се увек мешали приватни и здравствени проблеми, као уосталом у психосоматици, уопште. Знала сам њихове животе, тајне, прошлост и сада-

шњост. Било је и смеха и суза и великог поверења и поштовања, обостраног!

Дешавало се да ординација буде тесна за сав ослобођени терет, ускомешану енергију и набој који се дизао до плафона... Дешавало се да устанем, отворим прозор, јер ми се чинило да смо потрошили сав кисеоник у просторији пацијент и ја.

Дешавало се да моја кафа и чај остану непопијени до краја радног времена. Онда сам их просипала

и прала шоље, око 15 часова, да би биле чисте за сутра. Каква баналност, али...

Била сам на страни пацијента, по цену да досадим колегама других специјалности ако сам мислила да ми је потребна њихова помоћ у решавању проблема. Неко ће рећи да је то сасвим у реду и нормално. Правда је била задовољена онда кад се испоставило да сам неке пацијенте оправдано

поново слала истим колегама.

Оно што сам прилично касно научила у свом животу је да је у природи човека да своје обавезе пренесе на друге људе. Али, то је друга тема.

Да би рад био прегледан, транспарентан и потпуно дефинисан, купила сам нови лап-топ, јер стари компјутер који нам је дат није био у функцији, стар, спор и са само једном инсталираном функцијом, именима осигураника. Мени је требао програм, прилагођен раду у те две организационе јединице па сам временом, али код куће, на другом компјутеру формирала програм везан за своју службу. Трајало је месецима. Надограђивала сам парче по парче... док нисам увела и обраду података у екселу, за сваки календарски дан.

За друге центре ВМУ то су радили специјализовани тимови

стручњака за ту намену.

Да би све што је дигитализовано имала и у писаној форми, као што је одувек било, купила сам гомилу фасцикли, класера и разног прибора. Све је било систематизовано по годинама.

Од мале гомилице папира коју сам наследила приликом примопредаје дужности, развила сам документацију, доступну за сваког, у сваком тренутку, по данима, месецима, годинама... чак и компаративне резултате у односу на претходне године, захваљујући екселу. Ништа епохално, али ново за организациону јединицу у којој сам радила. Једног дана је дошао у обилазак главни шеф, управник ЦВМУ и изненадио се видевши лап-топ на столу.

Опис радног места није предвиђао да начелник ради са мањим бројем пацијената. Да се пред крај радног времена посвети администрацији, јесте, али је то било неизводљиво. Увек је недостајао кадар.

Излазила сам у чекаоницу, хол, кад сам радила са пацијентима заказаним за више лекара, а била сам сама, стицајем околности... да им објасним ситуацију и увек су ме разумели са малим изузецима. Говорили су да би послали протест ка Управи, али да неће због мене. Говорила сам им да то треба да учине, баш због мене. Организована је тзв. испомоћ. Оно што је било лепо јесте приврженост и поштовање које су ми даривали сви ти људи. Имала сам приличан број пацијената који су се бавили писањем и сликањем, јавних радника и прегалаца, познатих широј јавности. Многи од њих су штампали књиге, сликали и поклањали примерке књига и слика нашој служби (организационој јединици). Ја сам слике дала да се ураме и онда су красиле зидове хола и ординација. Многе су биле поклоњене онима који одлазе у пензију, специјализацију, поводом рођендана или јубилеја. Тако се сећам писаца: академика, неуропсихијатра Петра Бокуна, (1941), генерала Љубомира Домазетовића,( 1934), Мире Девић Лилић, (1938), Милутина Хинића (1928) Олге Најдановић (1924)

која је написала дивне књиге у 82. години живота, Олге Ђурђевић (1935). Сликара: Вере Ђурице (1927), Драгољуба Невенића ( 1933), Жарка Планчака (1926), Александра Мартиновића (1935, Владимира Мутића (1960), диригента и композитора Будимира Гајића, Винка Савника... Погрешила бих да не споменем и дивне људе као што су: доктор правних наука Милорад Стојановић, генерал и Србољуб Трајковић, Стеван Чановић... Јован Марков, Рајко Кундачина и Љубица, колегиница Драгица Кнежевић и Урош Тодоровић, Милован Весић, Миодраг Миленковић, Стеван Болта, гђа Бранислава, гђа. Паула... и многе друге, чије ликове памтим, речи, пошалице и све оно што ми је донело осмех на лице, милост, радост, мудрост, љубав, тугу... и све оно што је живот.

Кроз моју општу медицину прошло је пуно стажера и волонтера, вредних, узорних, васпитаних. Волонтирали су по три године и била сам жалосна кад нису били примљени, кад је расписан конкурс. Причали смо, не само о медицини, већ и о другим животним темама. За мене је увек била и остала битна тема: материнство или наука?

Да бих улепшала и хуманизовала простор у коме се одвијао рад и чекање пацијената, купила сам мали музички уређај, замолила да спроведемо звучник у хол. Музика је била лек за све патње, болести, нестрпљење у чекању на ред, будила је емоције и носталгију. Лечила нам је душу.

Када бих се извињавала што дуго чекају, пацијенти би говорили да није важно, да су уживали у музици, да су хтели да заиграју у холу.То ме је чинило срећном и сигурном у оно што радим.

Једног дана, у посету ВМЦу Карабурма, дошао је начелник војног санитета, генерал проф. др Вељко Тодоровић, у пратњи мојих претпостављених старешина. Ја, нажалост, нисам била обавештена о томе. Радила сам са пацијентима када су ушли у хол, у приземљу. Нашавши се први пут у том таквом простору, окружен сликама, илустрацијама и звуцима носталгичне мелодије, питао је ко је на-

челник те службе. Одговор је добио, али ја сам, тек по његовом одласку, чула да је био испред моје ординације и да је био задивљен. Недавно смо се срели, потпуно невезано за службу, на сахрани заједничког пријатеља, као пензионери.

Пацијенткиња Мира Лилић, писац, хтела је да доведе Миру Адању Полак, да направи емисију о мојој служби.То је тражило посебне дозволе због типа установе у којој сам радила. Била је председник комисије за оцену младих талената за писање у Клубу књижевника. Да сам млађа, пријавила бих се, говорила сам уз смех. Петар Бокун, неуропсихијатар, судски вештак и писац, био је мој омиљени пацијент, али недисциплинован, неодољив и посебан. Ишла сам на промоције његових књига, али и у његов дом где су се окупљале познате личности данашњице. У њиховом дому сам поново срела принцезу Јелисавету Карађорђевић, која је, иначе, покровитељ изложбе икона, у Конаку кнегиње Љубице, где сам учествовала са својим радовима 2008. године.

Вера Ђурица, економиста и сликар, моја пацијенткиња и

пријатељица, касније, била је једна од особа без година, како називам такве људе. Њен супруг је био лични пилот нашег доживотног председника, а она је била уметник са душом детета. Натпросечно интелигентна, радовала се животу, лепоти и сликању, путовањима по целом свету... И данас мислим на њу, иако није међу нама, и у контакту сам са њеном породицом. Чувам успомене на људе блиске периоду соцреализма, са свим особинама тог времена. Чувам успомене на мени поверене тајне из тог времена, али и времена у периоду око 1999. године, периоду избеглиштва... итд. Сећам се људи, вредних и безвремених. Сећају се и они мене. Њихови потомци се повремено јаве, макар за празнике. Планирамо да се видимо, причамо, јер смо делили неке делове живота, који су прошли...

Сви ти људи, и многи које нисам поменула, обогатили су

ме својом мудрошћу, знањем,

смислом за хумор и добротом.

Чувам све оно што живот човека и лекара чини смисленим, богатим и вредним!

Понекад помислим да све оно

што нисмо успели да дамо људима, да кажемо или учинимо из

разних разлога види Онај Горе! У Београду, јануара, 2023. године

др Љиљана Вишић, специјалиста опште медицине

ОЧИ

Очи твоје и очи моје, као два света...

погледом се споје!

Твој осмех нежни...

и туга моја...

постану мој осмех...

и туга твоја!

Када се споје...

тихо и чедно, постају исто...

гледају једно!

Очи твоје и очи моје, остају једно...

и када се раздвоје!

СТАЗА

Ти можеш доћи, на стазу моју...

да те угледам, први пут...

и да имам визију своју...

да смо се већ, срели успут...

негде, некамо, не знам кад, али те знам...одувек и сад.

И ја ти могу...пружити руку, поглед и покрет...додир душе.

Можемо се наћи...у истом луку, таласу, светлости или звуку... Али ти не могу...прићи ближе...

све док ме невера, јури и стиже!

НАШ ПЛЕС

Наши погледи играју плес, као бљесак неба и бљесак вала...

У сутон врели, предаће се цели...

као у песми, два верна ждрала!

Погледи наши стапају се цели, као мирис лаванде и зрелог нара, воле се нежно и складно плешу, као две душе, сроднога дара.

У плими радости, бићемо цели, као у лету, галеби бели...

а да се стварно, никад не дамо, док се једно у другом, огледамо!

Др Љиљана Вишић

Усусрет 2023. години одабрали смо да књиге које сакупимо на прелазу календарских година поклонимо болницама у Аранђеловцу. Негде на почетку акције „Књигом у болнице” један број књига поклоњен је Специјалној болници за рехабилитацију „Буковичка бања” а сакупљене су књиге и за Општу болницу Аранђеловац која је тада била уочи реновирања. Реко-

ше нам из опште болнице да су некада имали дивну библиотеку.

Реших да књиге које су њима намењене сачувам код себе, а касније су биле и у кући мојих пријатеља у Аранђеловцу, чекајући да их преселимо на крајњу адресу.

Тако је и било.

У међувремену је члан

Секције постала и др Слађана Марковић, педијатар и књижевник из Аранђеловца, и била је лепа прилика да започне чланство донацијом својих ауторских књига болници „Буковичка бања”

и општој болници. Симболично, било је то око Аранђеловдана, њене славе. Иако у послу украла је мало времена и предала књиге у дане велике славе, што ми се учинило баш примерено и због назива овог лепог града –Аранђеловац.

Мислим да човек код поклањања

треба да изабере и прави тренутак што смо у овом случају на симболичан начин учинили. Др Слађана је расположена да и некој следећој болници поклони књиге а драго ми је да је то по први пут учинила у вароши у којој је радила и где живи.

„Буковичка бања”, како је зову у народу, до сада памти два века свог постојања. Има богату историју а остаће упамћен др Емерих Линденмајер, начелник вој-

Књиге за град са богатом историјом, културом и уметношћу

Новогодишњи поклон двема

болницама у Аранђеловцу

Др Слађана, дародавац књига са Славицом, главном сестром болнице

ног и цивилног санитета, Шваба из Баната, земљак Доситеја Обрадовића, као неко ко се бавио лековитим својствима бање. Некада је проф. др Брана Димитријевић, председник обновљене Секције за историју медицине, прижељкивао да се преведу Линденмајерови мемоари, а памтим то добро јер сам му била секретар. Учини се време и прилике да се и то преведе, уради. Верујемо да ће болнице у Аранђеловцу наставити да обогаћују књижни фонд болничких библиотека како и намеравају. Већ сада је јасно да су то чврсто решиле и свакој новој књизи се радују. У општој болници за књиге је намењен простор са орманима

на зиду дугом шест метара што

је изазов да све полице буду испуњене. У напору да оформе опет дивну библиотеку Секција обећава да ће их подржати. Објавићемо

када се полице почну књигама попуњавати. То је за особље додатни напор, али за све и у болници и у

Аранђеловцу

подстицај.

Специјална болница за рехабилитацију „Буковичка бања” послала нам је неколико фотографија из „кутка са књигама” које желимо да поделимо са свима вама и захвалимо што подржавају нашу акцију „Књигом у болнице”. Објављујемо њихов кратак прилог. Следимо традицију какву имамо и са другим болницама. Др сц. мед. Славица Жижић Борјановић

Поздрав из Специјалне болнице за рехабилитацију „Буковичка бања” Аранђеловац

Секција за хуманист, уметност и културу Друштва лекара Војводине Српског лекарског друштва поклонила је Специјалној болници за рехабилитацију „Буковичка бања” Аранђеловац преко 500 наслова различитог жанра који ће бити на располагању пацијентима који су на лечењу у овој здравственој установи, али и запосленима.

Књиге је уручила др Славица Жижић Борјановић, секретар Секције, у оквиру акције “Књигом у болнице”, која има за циљ да се опремањем библиотека болесницима уз књигу олакшају болнички дани. Др Славица Жижић Борјановић је са огромним ентузијазмом сакупила и допремила до сада неколико хиљада књига у 50 здравствених установа у Србији у оквиру ове акције.

Идеја за хуманитарну акцију „Књигом у болнице“ потекла је од председника Секције за хуманост, уметност и културу ДЛВ СЛД акад. мед. Владимира Јокановића, максилофацијалног хирурга, вајара, песника, књижевника, новинара, афористичара.

Sanacija

Odbor za kardiovaskularnu patologiju SANU Udruženje za aterosklerozu Srbije Board on Cardiovascular Pathology of the SASA Serbian Atherosclerosis Society

aterotrombotičnih

Repair of vulnerable coronary atherotrombotic plaques is the most important, but insufficient. A holistic approach is required to the patient with atherotrombosis

ta se podrazumeva pod „holistički pristup“ iz naslova rada? Koje sve različite lezije treba analizirati, prevenirati i lečiti da bi se ostvario „holistički pristup“?1-8

U cilju lakše analize i boljeg pregleda vrste lezija, sve smo shematski prikazali na pentagramu V. Kanjuha (Sl./Fig.1).

U krakovima petokrake zvezde upisana su slova P H A T A = Pentagram on Holistic Approach To Atherosclerotic vulnerable patient. U centru zvezde je napisano: VULNERABLE PATIENT. U

krugu iznad zvezde, sleva nadesno, upisano je: I-II v. plaque and arterial bed; III vulnerable blood; IV critical luminal stenosis; V vulnerable myocardium; VI lesions of other organs.

(U krakovima petokrake zvezde upisana su slova P H A T A = Pentagram o holističkom pristupu aterosklerotičnom vulnerabilnom pacijentu. U centru zvezde je napisano: VULNERABILNI PACIJENT. U krugu iznad zvezde, sleva nadesno, upisano je: I-II v. plak i arterijsko korito; III vulnerabilna krv; IV: kritična luminalna stenoza; V vulnerabilni miokardium; VI lezije drugih organa).

Analiziraćemo detaljno relevantne stavke I – VI.

I – Vulnerabilna ploča9-11,23-25

Postoji najmanje osam histopatološki različitih vulnerabilnih ploča, sklonih rupturi ili eroziji, s posledičnom (sub)okluzivnom trombozom arterijskog lumena.

Smanjen je sadržaj glatkomišićnih ćelija (SMC) i kolagena.

Do rupture vulnerabilne ploče dolazi u predelu njenih krajeva („ramena“) jer je na tim mestima fibrozna kapa najtanja kao i zbog hemoreologije, tj. poremećenog toka krvi.

Erozije, međutim, nastaju u srednjem delu fibrozne kape i to naročito kod DMT2, žena i u starijem uzrastu.

Trombotični i/ili holesterolski embolusi26-30 mogu se naći u distalnim delovima arterije, što ponekad sprečava pokušanu terapijsku rekanalizaciju opstruisane arterije.

II – Vulnerabilno celo koronarno arterijsko korito

Kanjuh’s “Pentagram” of lesions that must be taken into account for realization of holistic approach to a vulnerable patient with coronary atherothrombosis.

Karakteristike vulnerabilne ploče su: Povećan lipidni bazen (> 40% ploče); tanka i mekana fibrozna kapa (< 65µm debljine). Povećan sadržaj monocita – makrofaga u fibroznoj kapi (26% umesto 3% u normalnoj kapi), koji izgledaju kao penaste ćelije jer su Mo fagocitovali mnogo lipidnih kapljica. Povećan je broj T limfocita.

Obično ne postoji samo jedna (pojedinačna) vulnerabilna ploča, već više u različitim fazama evolucije. Koronarno arterijsko korito može biti u celini u zapaljenju. U zapaljenju postoji lokalno povećanje T0 („calor“), koje dijagnostikujemo termografijom. Naime, temperatura je viša u arterijama sa pločama u zapaljenju i u krvi koronarnog sinusa (gde dolazi sva venska krv iz miokarda).

Koronarno arterijsko korito može biti sklono spazmima (vazokonstrikcijama).

Nekad postoje miokardni mostovi40, 41 koji spolja pritišću zid koronarne arterije.

vulnerabilnih koronarnih

ploča je najvažnija, ali nedovoljna. Potreban je holistički pristup bolesniku sa aterotrombozom

V. Kanjuh, S. Radojević Škodrić, N. M. Lalić, B. Beleslin, B. Parapid, S. Kanjuh

Sl./Fig. 1 Kanjuhov ’’Pentagram’’ lezija koje se moraju uzeti u obzir za ostvarenje holističkog pristupa vulnerabilnom pacijentu sa koronarnom aterotrombozom.

Klinička vizuelizacija koronarnog arterijskog korita

Na raspolaganju su sledeće tehnike:

• Koronaroskopija

• Koronarografija („zlatni standard“). Radi se, u stvari, o luminografiji, koja pokazuje samo lumen koronarnih arterija (normalan, sužen, proširen).

U slučaju Glagov12 – fenomena, kada aterosklerotična ploča raste upolje a ne u lumen arterije. Tada se ne smanjuje lumen arterije. Može nekad, ipak, doći do njene rupture sa trombozom normalnog lumena (na iznenađenje koronarografiste, jer je video normalan lumen).

• Multi-slices CT koronarografija.

• IVUS = Intravaskularni ultrazvuk. Pokazuje nam građu zida arterije i zato se naziva „virtuelna histopatologija“.

• Vizualizacija ćelija i dr.: monocita, T ćelija, endotelnih ćelija, MMP = matriks metaloproteinaze, itd. je danas moguća.

III – Vulnerabilna krv

sklona trombozi13-15

Disfunkcionalni endotel (Sl./Fig.2), pored ostalog, gubi i svoje antitrombo-

Thrombosis: platelets and erythrocytes in a fibrin network (stabilizer).

Virhovljevu triadu (lezije zida krvnog suda, poremećaj krvnih komponenti i poremećaj krvnog protoka): oštećenje endotela, hiperkoagulabilnost i staza. Crveni krug u centru podrazumeva oštećenje zbog sva tri faktora i, shodno tome, najveću mogućnost za trombozu.

Factors that realize Virchow’s triad (lesions of the blood vessel wall, disorder of blood components and disorder of blood flow): endothelial damage, hypercoagulability and stasis. The red circle in the center is the greatest possibility for thrombosis.

objašnjava uzroke tromboze. To su sledeće tri lezije: 1. Lezija zida krvnog suda; 2. Poremećaj krvnih komponenti i 3. Poremećeni protok krvi. Šta ove tri lezije konkretno predstavljaju prikazano je na Sl./Fig.5

Arterijska reologija (poremećeni protok krvi)

Reologija je nauka koja proučava poremećeni protok materije koja je u tečnom stanju (krv i druge tečnosti) i od mekih materijala.

tične osobine. Inače, on je primum movens u nastanku aterotromboze jer dozvoljava da se nocivni LDL-C holesterol utiskuje u intimu koronarne arterije. Nekad postoje: trombofilija i trombocitoza; povećana koagulabilnost (obratiti pažnju kod estrogene terapije u žena); i smanjena tromboliza.

Stvoreni tromb može biti beo, kada je sagrađen samo od trombocita (što je slučaj kod nestabilne angine pectoris) ili crven, kada je sagrađen od eritroci-

ta i trombocita „upakovanih“ u fibrinsku mrežu, koja je stabilizator tromba (Sl./Fig.3). Pri svemu tome najvažnije je da li je tromb samo delimično opstruktivan ili totalno opstruiše lumen arterije u kom slučaju izaziva najtežu leziju – infarkt miokarda sa S-T elevacijom (STEMI).

Šta, u stvari, dovodi do tromboze? Nemački patolog, „otac patološke anatomije“ Rudolf Virchow13(1821-1902) (Sl./Fig.4), otkrio je „triadu“ koja

U vezi s tim, za poremećeni protok krvi od značaja su sledeće situacije: Protok krvi može biti linearan ili turbulentan. Kada krv teče paralelno sa zidom arterije dolazi do izražaja efekat tzv. „smicanja“, tj. uklanjanja prepreke. Važan je ugao grananja arterije kod bifurkacije, trifurkacije i sl. Kod bifurkacije arterije ateroskleroza se razvija na lateralnim zidovima grana arterije a ne na „karini“. Lokalne stenoze lumena arterija otežavaju protok krvi. Posebno je važna luminalna stenoza veća od 90%. Tada je protok krvi jače poremećen.

Što se tiče koronarnih arterija, čija opstrukcija dovodi do akutnog infarkta miokarda, najčešća lokalizacija je prvi (gornji deo) leve prednje descendentne koronarne arterije. Naime, tu se najčešće stvara aterosklerotična ploča koja je sklona rupturi i trombozi.

Sl./Fig. 2 Mehanizmi oštećenja endotela. Mechanisms of endothelial damage.

Sl./Fig. 3 Tromboza: trombociti i eritrociti u fibrinskoj mreži (stabilizatoru).

Sl./Fig. 4 Rudolf Virchow (1821–1902)

Sl./Fig. 5 Faktori koji ostvaruju

IV – Kritična luminalna stenoza

Aterosklerotične ploče, same po sebi, a najviše kad su podlegle rupturi sužavaju manje ili više i totalno lumen pogođene arterije.

U prva tri histopatološka stepena koronarne aterotromboze (masne tačke i pruge; „xantom“ u intimi arterije i preaterom)9,31-33, kao i u IV stepenu, tj. stabilnoj lipidnoj aterosklerotičnoj ploči, ali kada je ploča dovela do manje od 75% opstrukcije lumena arterije na poprečnom preseku – lezije su klinički neme.

Međutim, ako postoji veća stenoza od 75% na poprečnom preseku lumena

arterije u IV stepenu, radi se o ishemičnoj stenozi koja dovodi do anginoznih bolova, tj. stabilne angine pectoris. Tada potreba u kiseoniku nadmašuje količinu kiseonika koji se dobija. Kupira se nitroglicerinom.

Poseban slučaj je kada stenoza iznosi više od 90% poprečnog preseka arterije, što se označava kao kritična ishemijska stenoza. Kod nje je, već smo napomenuli, jako poremećen protok krvi jer se stvaraju mali, ali opstruktivni beli trombocitni trombi. (Sl./Fig.6,7).

V – Vulnerabilni miokard, sklon aritmijama

Miokard može biti električki nestabilan. Ishemija miokarda generiše aritmije. Shodno tome, miokard je sklon da razvije fatalnu aritmiju zbog ranije ili aktuelne ishemije, ali može to i bez nje zbog električke nestabilnosti.

Simpatikus favorizuje a vagus umanjuje mogućnost aritmija. Hiperaktivnost simpatikusa favorizuje ventrikularne tahiaritmije koje mogu da ugroze život. Aktivnosti vagusa imaju antifibrilatorni efekat.

Miokard izložen čestim ishemijama može i da se donekle na njih adaptira i bude u stanju prekondicioniranja.

VI – Lezije drugih organa

Što se tiče samog srca, štetni su endo-miokarditisi i posebno viremije koje pogađaju srce: SARS-CoV-2 → COVID 19; citomegalovirus, herpes virus, enterovirusi i drugi.

Od tri najčešća oboljenja ljudske vrste: 1. infekcije gornjih disajnih puteva (kijavica, i sl.), 2. parodontopatija i 3. aterotromboza, parodontopatija je značajna jer se u ovom zapaljenju nalaze nekad izvesne bakterije koje se mogu naći u rupturiranoj koronarnoj aterosklerotičnoj ploči istog čoveka. To su: Porphyromonas gingivalis, streptoccocus sanguis i druge. Ove bakterije su možda samo nevini slučajni prolaznici ili uzročni faktor rupture koronarne aterosklerotične ploče.

Kostna srž sa anemijom ili stvaranjem manje progenitornih endotelnih ćelija. Ove ćelije kruže u krvotoku i kada naiđu u krvnom sudu na lokalnu denudaciju endotela, tu se zaustave i restituišu integritet endotelnog pokrova.

Pluća zbog pneumonije, izazvane hlamidijom (Chlamydia pneumoniae).

Želudac zbog ulcus ventriculi pepticum chronicum, izazvan helicobacterom pylori.

Stary HC, Atlas Ath., 03.

Sl./Fig. 6 Kritična luminalna stenoza (preko 90% lumena). Ekcentrični lumen okružen masivnim žutim lipidnim naslagama. Critical luminal stenosis (over 90% of the lumen). Eccentric lumen surrounded by massive yellow lipid deposits.

Aritmija se može pojaviti i u najtežem obliku kao fibrilacija leve komore, koja se onda ne kontrahuje i ne ubacuje krv u aortu, tj. u krvotok. Aritmija, kao i neki drugi faktori, mogu biti uzrok iznenadne srčane smrti. Willerson i Holmes su je 2015. definisali na sledeći način: „Neočekivana prirodna smrt, nastala zbog srčanog uzroka, koja se događa spontano ili unutar jednog sata od nagle promene kliničkog statusa osobe, koja nije imala stanje koje bi ukazivalo da će biti fatalno“.

Adeno-tonzilarni problemi i sleep apnea

Žene35,36,38,39 dobijaju koronarnu aterotrombozu i njene komplikacije u kasnijem uzrastu od muškaraca. Tu razliku im omogućava normalna sekrecija hormona estrogena 34,16 Ona prestaje sa menopauzom.

Sl./Fig. 7 Kritična luminalna stenoza sa luminalnom opstruktivnom trombozom zbog malog trombocitnog belog tromba. Difuzna proliferacija glatkih mišićnih ćelija, koja je monoklonalna kao kod tumora! Nema lipidnog bazena ni fibrozne kape.

Critical luminal stenosis with luminal obstructive thrombosis due to small white platelet thrombus. Diffuse proliferation of smooth muscle cells, which is monoclonal like in tumors! There is no lipid pool nor fibrous cap.

Uzroci srčane smrti, pored ishemičnog miokarda, sklonog fatalnoj fibrilaciji leve komore, kod akutno ishemičnog miokarda i u hroničnoj ishemijskoj bolesti srca, su: stenotične lezije koronarnih arterija (najmanje jedna sa većom stenozom od 75%); akutna tromboza u 30-80% slučajeva; spazam koronarnih arterija pri slabo razvijenim kolateralama; i trombni ili holesterolski embolusi26-30 u distalnim intramuralnim koronarnim granama.

Da bi se histopatološki potvrdila ishemija miokarda, potrebno je da prethodno prođe 12-24 časa od početka ishemije.

Različiti drugi komorbiditeti, od kojih je najvažniji diabetes mellitus tipa 2 17-21,37 Budući da bolesnici sa DMT2 najviše umiru od kardiovaskularnih bolesti, razvila se nova subdisciplina kardiologije i endokrinologije –kardiodijabetologija. Pionir ove subdiscipline u Srbiji i Republici Srpskoj je akademik Nebojša M.

Lalić

Kardiovaskularne bolesti su još ubica broj 1 Homo Sapiensa. Glavni krivac za njih je u 80% slučajeva aterotromboza. U Srbiji, prema podacima Instituta „Batut“, od svih smrti – 47% se odnosilo na kardiovaskularne bolesti u 2020. godini.

Završićemo rad relevantnim i interesantnim citatima izvesnih značajnih ljudi.

• Veliki nemački pesnik Johann Wolfgang Goethe9 (1749-1832)

(Sl./Fig.8) je rekao: „Žurba je đavolji posao“. U tom smislu je u svom „Faustu“ skovao novu reč „velociferični način života“ (od latinskog velocitas = brzina i Lucifer = đavo). Uočio je već u svoje vreme današnju utvrđenu činjenicu da „mnogo raditi pod stresom i u žurbi“ je posebna opasnost za dobijanje koronarne aterotromboze.

• Najveći engleski kardiopatolog Reginald E.B. Hudson22 (Sl./Fig.9) iz Londona, pisac trotomne kardiovaskularne patologije (u trećem tomu citirane su i mnogobrojne reference V. Kanjuha), rekao je V. Kanjuhu 1967. (kada je doveo prvu generaciju poslediplomaca, koji su završili magisterijum iz kardiologije, u stručnu posetu Londonu), s tipičnim engleskim cinizmom, šta on misli o prevenciji aterotromboze: „Potrebne su četiri stvari: 1. Izabrati zdrave i dugoživeće roditelje; 2. Ne živeti u gradu i civilizaciji i izbegavati savremenu hranu; 3. Slobodno se kretati kroz prirodu i konzumirati njene sirove plodove i 4. Najvažnije: Ne živeti duže od 30 godina“!

• Robert S. Eliot9 (Sl./Fig.10), američki kardiolog, direktor Instituta za stres u Denveru, USA, član „J.E. Edwards kluba“ – učenika J.E.E (kao i V. Kanjuh) i pisac zanimljive knjige o stresu, govori kako se boriti protiv stresa: „Postoje dva zlatna pravila u borbi protiv stresa:I Ne treba se uzbuđivati zbog malih stvari i II Sve stvari su male“!

Zaključci

Postoji dobra korelacija između I-VIII histopatoloških stepeni koronarne aterotromboze 9,31,33 sa kliničkim entitetima akutnog koronarnog sindroma (stabilna i nestabilna angina pectoris, Prinzmetal (variant) angina pectoris, NSTEMI i STEMI infarkt miokarda).

Uzevši u obzir ne samo jednu najvulnerabilniju aterotrombotičnu ploču, već sve lezije upisane u Kanjuhov „Pentagram“ (vulnerabilno celo koronarno arterijsko korito; vulnerabilna krv, sklona trombozi; kritične luminalne stenoze; vulnerabilni miokard, sklon aritmijama, i relevantne lezije drugih organa), možemo ostvariti holistički pristup vulnerabilnom pacijentu sa koronarnom aterotrombozom.

What is meant by “holistic approach” in the title of the paper? What different lesions should be analyzed, prevented and treated in order to achieve a “holistic approach”?1-8

For the purpose of easier analysis and a better overview of the type of lesions, we have shown it all schematically on the pentagram of V. Kanjuh (Fig. 1)

In the arms of the five-pointed star are written the letters P H A T A = Pentagram on Holistic Approach To Atherosclerotic vulnerable patient. In the center of the star is written: VULNERABLE PATIENT. In the circle above the star, from left to right, is written: I-II v. plaque and arterial bed; III vulnerable blood; IV critical luminal stenosis; V vulnerable myocardium; VI lesions of other organs.

We will analyze in detail the relevant items I - VI.

I – Vulnerable plaque9-11,23-25

There are at least 8 histo-pathologically different vulnerable plaques prone to rupture or erosion, with consequent (sub)occlusive thrombosis of the arterial lumen.

The characteristics of the vulnerable plaque are: Increased lipid pool (> 40% of the plaque); thin and soft fibrous cap (< 65 µm thickness). Increased monocyte-macrophage content in the fibrous cap (26% instead of 3% in the normal cap), which look like foam cells because they have phagocytosed many lipid droplets. The number has increased of T lymphocytes. The content of smooth muscle cells (SMC) and collagen decreased.

Rupture of the vulnerable plaque occurs in the area of its ends (“shoulders”) where the fibrous cap is thinnest, as well as due to chemorheology, i.e. disturbed blood flow.

Erosions, however, occur in the middle part of the fibrous cap, especially in DMT2, women and the elderly.

Thrombotic and/or cholesterol emboli26-30 can be found in the distal parts of the artery, which sometimes prevents attempted therapeutic recanalization of the obstructed artery.

Sl./Fig. 8 J.W. Goethe (1749-1832)

B.W.Richards

Sl./Fig. 9 Reginald E.B. Hudson engleski kardiopatolog/ English Cardiopathologist.

Sl./Fig. 10 Robert S. Eliot, kardiolog, istraživač stresa i pisac knjige: Od stresa do snage. Kako olakšati vaš teret i spasiti život; Da li vredi umreti zbog toga?

II – Vulnerable entire arterial bed

There is usually not just one (single) vulnerable plate, but several at different stages of evolution. The coronary artery bed can be completely inflamed. In inflammation, there is a local increase in T0 (“calor”), which is diagnosed by thermography. Namely, the temperature is higher in arteries with plaques in inflammation and in the blood of the coronary sinus (where all the venous blood comes from the myocardium).

The coronary artery bed may be prone to spasms (vasoconstriction).

Sometimes there are myocardial bridges40,41 that press the coronary artery wall from the outside.

Clinical visualization of the coronary artery bed

The following techniques are available:

• Coronaroscopy.

• Coronary angiography (“gold standard”). It is, in fact, a luminography that shows only the lumen of the coronary arteries (normal, narrowed, dilated). In the case of the Glagov12 phenomenon, when the atherosclerotic plaque grows outward and not into the arterial lumen, does not reduce the lumen of the artery. Sometimes rupture of the remote plaque can occure with thrombosis (to the surprise of the coronary angio-grapher because he saw the normal lumen, i.e. without plaque).

• Multi-slices CT coronary angiography

• IVUS = Intravascular ultrasound. It shows the structure of the artery wall and that is why it is called “virtual histo-pathology”.

• Visualization of cells and others: Monocyte, T cells, endothelial cells, MMP = matrix metalloproteinase, etc. is today also possible!

III – Vulnerable blood prone to thrombosis13-15

Dysfunctional endothelium (Fig.2), among other things, loses its antithrombotic properties. Otherwise, it is the primum movens of atherothrombosis because it allows harmful LDL-C cholesterol to be pressed into the intima of the coronary artery. Sometimes there is

thrombophilia and thrombocytosis; increased coagulability (pay attention to estrogen therapy in women); and reduced thrombolysis.

When a thrombus is formed, it can be white when it is made up of platelets only (which is the case in unstable angina pectoris) or red, when it is made up of erythrocytes and platelets, which are all “packed” in a fibrin network (which is a stabilizer of the thrombus). (Fig. 3)

In all of this, the most important thing is whether the thrombus is only partially obstructive or if it totally obstructs the lumen of the artery, causing the most severe lesion - myocardial infarction with S-T elevation (STEMI).

What actually leads to thrombosis?

The German pathologist, the father of pathological anatomy, Rudolf Virchow (1821-1902) (Fig. 4), discovered the triad that explains the causes of thrombosis. These are the following three lesions: 1. Lesion of the blood vessel wall; 2. disorder of blood components and 3. disturbed blood flow. What these three lesions specifically represent is presented in Fig. 5

Arterial rheology (impaired blood flow)

Rheology is a science that studies the disordered flow of matter that is in a liquid state (blood and other fluids) and soft materials.

In this regard, the following situations are relevant for disturbed blood flow: Blood flow can be linear or turbulent. When the blood flows parallel to the artery wall, the so-called effect of “shearing” removed the obstacles. The angle of branching of the artery is important in case of bifurcation, trifurcation, etc. At the bifurcation, in the artery branches, atherosclerosis develops on the lateral walls of the arteries and not at the “carina”. Local stenoses of the lumen of the arteries make blood flow difficult. Luminal stenosis greater than 90% is particularly important. Then the blood flow is more disturbed.

As for the coronary arteries, the obstruction of which leads to an acute myocardial infarction, the most common localization is the first (upper part) of the left anterior descending coronary artery. Namely, this is where the atherosclerotic plaque is most often formed, which is prone to rupture and thrombosis.

IV – Critical luminal stenosis

Atherosclerotic plaques, by themselves, and especially when they have succumbed to rupture, more or less and totaly narrow the lumen of the affected artery.

In the first three histo-pathological grades of coronary atherothrombosis (fatty spots and streaks; “xanthoma” in the intima of the artery and preatheroma)9,31-33, as well as in IV stage, i.e. stable lipid atherosclerotic plaque when the plaque has led to less than 75% obstruction of the lumen of the artery on cross-section - the lesions are clinically silent.

However, if there is a greater than 75% stenosis on the cross-section of the lumen of the artery in the IV degree, it is an ischemic stenosis that leads to anginal pain, i.e. stable angina pectoris. Then the need for oxygen exceeds the amount of oxygen that is obtained. Angina pain can be stopped with nitroglycerin.

A special case is when the stenosis is more than 90% of the cross-section of the artery, which is designated as critical ischemic stenosis. The blood flow is severely disturbed because small but obstructive white platelet thrombi are formed. (Fig. 6,7)

V – Vulnerable myocardium prone to arrhythmias

The myocardium can be electrically unstable. Myocardial ischemia generates arrhythmias. Accordingly, the myocardium is prone to develop fatal arrhythmia due to previous or current ischemia, but it can do so without it due to electrical instability.

Sympathetic favors and vagus reduces the possibility of arrhythmias. Sympathetic hyperactivity favors ventricular tachyarrhythmias, which can be life-threatening. Vagus activities have an antifibrillator effect.

Myocardium exposed to frequent ischemia can adapt to them to some extent and be in a state of preconditioning.

Arrhythmia can also appear in the most severe form as fibrillation of the left ventricle, which then does not contracted and inject blood into the aorta, i.e. into the bloodstream.

Arrhythmia, as well as some other factors, can be the cause of sudden car-

diac death. Willerson and Holmes defined it in 2015 as follows: “Unexpected natural death due to cardiac causes, which occurs spontaneously or within one hour of a sudden change in the clinical status of a person , which did not have a condition that would indicate that it would be fatal’’.

The causes of cardiac death, in addition to ischemic myocardium prone to fatal left ventricular fibrillation in acute ischemic myocardium and in chronic ischemic heart disease, are: stenotic lesions of the coronary arteries (at least one with greater stenosis than 75%); acute thrombosis in 30-80% of cases; spasm of coronary arteries with poorly developed collaterals; and thrombus or cholesterol emboli 26-30 in distal intramural coronary branches.

In order to histo-pathologically confirm myocardial ischemia, 12-24 hours must have passed since the onset of ischemia.

VI – Lesions of other organs

As for the heart itself, endo-myocarditis and especially viremias that affect the heart are harmful: SARS-CoV-2 → COVID 19; cytomegalovirus, herpes virus, enteroviruses and others.

Of the three most common diseases of the human species: 1. Infections of the upper respiratory tract (whooping cough, etc.), 2. Parodontal diseases and 3. Atherothrombosis, parodontal disease are significant because in this inflammation there are sometimes certain bacteria that can be also found in the ruptured coronary atherosclerotic plaque of the same man. These are: Porphyromonas gingivalis, streptoccocus sanguis and others. Maybe these bacteria are just innocent bystanders or a causative factor in the rupture of the coronary atherosclerotic plaque?

Bone marrow with anemia or production of fewer progenitor endothelial cells. These cells circulate in the bloodstream and when they encounter local

endothelial denudation in the blood vessel, they stop there and restore the integrity of the endothelial cover.

Lungs due to pneumonia caused by chlamydia (Chlamydia pneumoniae).

Stomach due to ulcus ventriculi pepticum chronicum, caused by helicobacter pylori.

Adeno-tonsillar problems and sleep apnea.

Women35,36,38,39 get coronary atherothrombosis and its complications at a later age than men. This difference is made possible by the normal secretion of the hormone estrogen 34,16 It stops with menopause.

Various other comorbidities. The most important of which is diabetes mellitus type 2. 17-21,37 Since patients with DMT2 mostly die from cardiovascular diseases, a new subdiscipline of both cardiology and endocrinology has developed - cardiodiabetology. The pioneer of this subdiscipline in Serbia and the Republic of Srpska is academician Nebojša M. Lalić.

Cardiovascular diseases are still the number 1 killer of Homo Sapiens. The main culprit for them in 80% of cases is atherothrombosis. In Serbia, according to data from the “Batut” Institute, 47% of all deaths were related to cardiovascular diseases in 2020.

We will end this paper with relevant and interesting quotes from certain important people.

• The great German poet Johann Wolfgang Goethe9 (1749-1832)

(Fig.8) said: “Haste is the devil’s work”. And in this sense, in his Faust, he coined the new word “velociferic way of life” (from the Latin velocitas = speed and Lucifer = devil). He observed in his time the established fact today that “working a lot under stress and in a hurry” is a special danger to get coronary atherothrombosis.

• The greatest English cardiopathologist Reginald E.B. Hudson22 (Fig.9) from London, the author of

a three-volume cardiovascular pathology (numerous references of V.Kanjuh are cited in the third volume) told V.Kanjuh in 1967 (when he brought the first generation of post-graduates who completed a master’s degree in cardiology to a professional visit in London), with typical English cynicism, what he thinks about the prevention of atherothrombosis: “4 things are needed: 1. Choose healthy and long-lived parents; 2. Not living in the city and civilization and avoiding modern food; 3. To move freely through nature and consume its raw fruits, and 4. The most important thing: not to live longer than 30 years’’!

• Robert S. Eliot9 (Fig.10), American cardiologist, director of the Institute for Stress in Denver, USA, member of ‘’J.E. Edwards Club’’ - students of J.E.E (as well as V. Kanjuh) and author of an interesting book about stress, tells how to fight stress: ‘’There are two golden rules in the fight against stress: I Don’t get excited about small things, and II All things are small’’!

Conclusions

There is a good correlation between I-VIII histo-pathological degrees of coronary atherothrombosis with clinical entities of acute coronary syndrome [stable and unstable angina pectoris, Prinzmetal (variant) angina pectoris, NSTEMI and STEMI myocardial infarction)].

Taking into account not only onethe most vulnerable atherothrombotic plaques, but rather all lesions inscribed in Kanjuh’s “Pentagram” (vulnerable entire coronary arterial bed; vulnerable blood prone to thrombosis; critical luminal stenoses; vulnerable myocardium prone to arrhythmias, and lesions of other organs) we can achieve a holistic approach to vulnerable patient with coronary atherothrombosis.

Literatura/References

1. Kanjuh V, Seferović P, Stanković G, Balint B, Nedeljković M, Ašanin M. Holistic approach to the coronary atherothromotic vulnerable plaque and patient.The Proceedings of the Fourth Congress of the Republic of Srpska Society of Cardiology with international participation. Spa Vručica, Teslić, R.Srpska, May 13 – 15, 2016., pp 32-4.

2. Kanjuh V, Gojković-Bukarica Lj, Novaković A, Kočica M, Antonijević N, Kanjuh S. Entiteti arterioskleroze i arterioloskleroze (Etiopatogeneza i morfološko-klinička korelacija).U Naučnoj monografiji ’’ Jugoslovenska studija prekursora ateroskleroze kod školske dece – 20 godina praćenja’’. Knj. JUSAD 2, 2011. SI Nedeljković, SD Simeunović, I Novaković, D Marisavljević, MR Vukotić i sar. (V.Kanjuh član Naučnog odbora) Izd. Med. fak. Univ. u Beogradu i CIBIF. Beograd, 2011, str. 169-86.

3. Kanjuh V, Lastić Maletić S, Ostojić M, Lalić N, Radunović N. Patologija koronarne aterotromboze (Definicija, etiopatogeneza, značaj i holistički pristup).U posledipl. udžb. Kardiologija 2011. (ured. M.Ostojić, V.Kanjuh, B.Beleslin). Zavod za udžbenike. Beograd, 2011., str. 292 – 4.

4. Кањух В, Остојић М, Бојић М, Ђурић Д, Гојковић-Букарица Љ,Тасић Н, Кањух С. Атеросклероза на прагу III миленијума (Морфолошко-клиничка корелација атеросклеротичних лезија и релевантних клиничких синдрома). У последипл. Уџб. Недељковић СИ, Кањух ВИ , Вукотић МР и сар.Кардиологија, Том 2, Треће издање. Изд ''Београд''. Београд, 2000;2: стр.2393 − 423.

5. Kanjuh V, Beleslin B, Dinčić D, Marković-Lipkovski J, Oprić D. Klinički entiteti koronarne aterotrombotične ishemijske bolesti srca i njihovi patološko-morfološki supstrati. XVIII kongres Udruženja kardiologa Srbije sa međunarodnim učešćem .Beograd, 24-27. nov. 2011. Srce i krvni sudovi 2011; 30 (2): 67 -8.

6. Kanjuh V, Lastić Maletić S, Gojković Bukarica Lj, Radak Đ, Nikolić A, Antonijević N.Korelacija koronarnih histopatoloških aterotrombotičnih lezija sa kliničkim sindromima koronarne bolesti. U posledipl.udžb. Kardiologija 2011. (ured. M.Ostojić, V.Kanjuh, B.Beleslin). Izd. Zavod za udžbenike. Beograd, 2011., str.295 -9. (Udžbenik je dobio Nagradu Beograda za nauku (medicina) 2011.).

7. Kanjuh V, Gojković-Bukarica Lj, Antonijević N, Tatić V, Teofilovski-Parapid G.Morgagni-evska korelacija deset kliničkih entiteta koronarne atero-trombotične ishemijske bolesti srca sa njihovim patološko-morfološkim supstratima. Zbornik radova i sažetaka III kongr. kardiol. R. Srpske sa međunarodnim učešćem. Banja Luka 1.-3. 6. 2012; str.12-8.

8. Kanjuh V, Radojević Škodrić S, Lačković V, Stojković S, Burazor I, Kanjuh S. Histopathological atherosclerotic lesions of the coronary arteries in clinical entities of acute coronary syndrome (morphological-clinical correlations) // Histo-patološke aterosklerotične lezije koronarnih arterija u kliničkim entitetima akutnog koronarnog sindroma (morfološko-kliničke korelacije). (Bilingvalni rad). Medici.com (Banja Luka, R.S.) 2021; XVIII (105):70 – 81.

9. Kanjuh V. Atherothrombotic coronary heart disease. Morphological-clinical correlations, pp 15 – 113; refs 216; fig 51; tab 1; focus boxes 25 (dedicated to American scientist Jesse E Edwards) in book Radovanović N. Jakovljević Dj, Kanjuh V. Quality of life after open heart surgery. A ten year follow-up research study. Atherothrombotic coronary heart disease. Morphological-clinical correlations. Edit V Kanjuh and N Radovanović. SASA, Board on Cardiovascular Pathology & Serbian Atheroscl Soc. Belgrade, 2008.

10. Kanjuh V (gl. i odg. ured.),Wong ND (ko-ured),Vulić D (ko-ured) i sar. Internacionalna monografija ECPD II: Novi trendovi u prevenciji, dijagnostici i lečenju kardiovaskularnih bolesti, str. 1- 286. Izd. Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, Beograd, 2022.

11. Kanjuh V, Radojević Škodrić S, Lačković V, Stojković S, Burazor I, Kanjuh S. Histo-patološke koronarne aterosklerotične lezije u kliničkim entitetima akutnog koronarnog sindroma (morfološko-kliničke korelacije) II. // Histo-pathological coronary atherosclerotic lesions in clinical entities of acute coronary syndrome (morphological-clinical correlations) II. Bilingvalni rad.U Internacionalnoj monografiji ECPD II: Novi trendovi u prevenciji, dijagnostici i lečenju kardiovaskularnih bolesti. V. Kanjuh (gl. i odg. ured.), N.D.Wong (ko-ured), D. Vulić(ko-ured) i sar. Izd.: Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija. Beograd, 2022., str.99-113.

12. Glagov S, Weisenberg E, Zarins CK, Stankunavicius R, Kolettis GJ. Compensatory enlargement of human atheroclerotic coronary arteries. N Engl J Med. 1987; 316: 1371 – 5.

13. Virchow R. Die Cellularpathologie in ihre Begründung auf physiologische und pathologische Gewebslehre. А. Hirschwald. Berlin, 1858. 440 pp (4th ed. 1871). Engl prevod: Churchill , London, 1860.

14. Antonijević N, Kanjuh V. Ateroskleroza i tromboza.U posledipl. udžb. Kardiologija 2011. (ured. M.Ostojić, V.Kanjuh, B.Beleslin). Zavod za udžbenike. Beograd, 2011., str. 300 – 21.

15. Antonijević N, Stojanović M, Kočica M, Lačković V, Kanjuh V. Endotel i tromboza (str.173–9). U Monografiji Lačković V. i sar. Histologija i embriologija kardiovaskularnog i limfnog vaskularnog sistema – klinički značaj. Ured. Kanjuh V., Todorović V. Ured. izd. Nikolić G. CANU, KCCG. Podgorica, 2020.

16. Parapid B, Kanjuh V, Kostić V, Polovina S, Dinić M,Lončar Z, Lalić K, Gojnić-Dugalić M, Nedeljković M, Lazić B, Milošević M, Simić D, Nešković A, Harrington RA,Valentine MC, Volgman AS,Lewis SJ, Đukić-Dejanović S, Mitchell SR, Bond RM, Waksman R, Alasnag M, Bairey-Merz NC, Gaita D, Mischie A, Karamarković N, Rakić S, Mrkić M,Tasovac M, Devrnja V, Bubanja D, Wenger NK. Women’s health in Serbia – past, present, and future. Invited review article and call for action. Serb Arch Med, 2021; 149 (11-12): 745-754. (Наслов рада, аутори, њихова афилијација и сажетак на српском језику, стр. 254).

17. Лалић Н. Дијабетес мелитус. Српска енциклопедија Том III, Књ.2 Демократија- Ђуша. Изд. Матица српска, САНУ, Завод за уџбенике. Нови Сад – Београд 2021., стр. 165 – 6.

18. Beleslin B, Lalić N, Kanjuh V. Izazovi u dijagnostici ishemijske bolesti srca kod asimptomatskih pacijenata sa dijabetesom. U Internacionalnој monografiji ECPD II: Novi trendovi u prevenciji, dijagnostici i lečenju kardiovaskularnih bolesti. V. Kanjuh (gl. i odg. ured.), N.D.Wong (ko-ured), D. Vulić (ko-ured) i sar. Izd. Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija. Beograd, 2022., str. 279 – 283.

19.

‘’COVID- 19 пандемија: Поруке, нова сазнања и дилеме’’. Уред. Н.Лалић и М. Чолић. САНУ, Научни скупови Књ. CCIX, Одељ. мед. наука Књ. 12. Београд 2022., стр.31-64. Summary in english pp 62-4.

20. Kanjuh V, Lalić N, Gojković Bukarica Lj, Beleslin B, Lalić K, Jotić A, Seferović Mitrović JP. Patološka morfologija i patogeneza kardiovaskularnih lezija kod dijabetes melitusa tipa 2. U posledipl.udžb. Kardiologija 2011. (ured. M.Ostojić, V.Kanjuh, B.Beleslin). Izd. Zavod za udžbenike. Beograd, 2011., str.284 – 91.

21. Kanjuh V, Lalić NM, Seferović P, Popović Pejičić S. Uzroci, ciljne ćelije, histopatologija i posledice vaskularnih lezija kod dijabetes melitusa tipa 2. // Causes, target cells, histopathology and, consequencies of vascular lesions in diabetes mellitus type 2 (bilingvalni, odabrani, pregledni naučni rad u cjelosti). Knjiga sažetaka i odabranih radova u cjelosti 2.kongresa endokrinologa i dijabetologa R. Srpske sa međunarodnim učešćem. Izd. Udruženje endokrinologa i dijabetologa RS. Banja Luka, 9 – 12. mart 2017.; str. 161 – 6.

22. Olsen E.G.J. Reginald E. B. Hudson. Clin. Cardiol. 1987; 10: 277- 8. Profiles in Cardiology, edited by J. W. Hurst.

23. Kanjuh V, Ostojić M, Lalić N, Radunović N, Stevanović G, Kanjuh S. Koronarne aterotrombotične lezije. Histopatologija, klasifikacija, korelacija sa kliničkim sindromima ishemijske bolesti srca i dijagnostika in vivo i post mortem.U Monografiji “Novi pogledi u prevenciji i tretmanu ateroskleroze“. ANU RS, Naučni skupovi Knj XI, Odjelj med nauka Knj 2. Redakcioni odbor R Kuzmanović (gl ured), D Mirjanić (odg ured), D Šećerov-Zečević (ured), V Kanjuh (predsednik Naučnog odbora), D Vulić, str. 33-100 (16 slika, 153 reference, sažetak i legende slika na engl. jeziku). Banja Luka, 2007.

24. Šećerov Zečević D, Vulić D, Lazarević A, Jandrić S, Škrbić R, Ristić S.Novine u dijagnostici, liječenju i prevenciji akutnog koronarnog sindroma.Gl. ured. R. Kuzmanović, odg.ured. D.Mirjanić, recenzenti: 1. V.Kanjuh i 2. M. Ostojić. Izd. ANU RS, Monografije, Knj. XLIV, Odelj. med. nauka, Knj. 15, Odbor za kardiovaskularnu patologiju. Banja Luka, 2020.

25. Kanjuh V. Recenzija 1. Naučne monografije: ‘’Novine u dijagnostici, liječenju i prevenciji akutnog koronarnog sindroma’’ autora: D. Šećerov Zečević, D. Vulić, A. Lazarević, S. Jandrić, R. Škrbić, S. Ristić. Gl. ured. R. Kuzmanović, odg.ured. D. Mirjanić, recenzenti: 1.V.Kanjuh i 2. M. Ostojić. Izd. ANU RS, Monografije, Knj. XLIV, Odelj. med. nauka, Knj. 15, Odbor za kardiovaskularnu patologiju. Banja Luka, 2020., str.3-12.

26. Eliot RS, Kanjuh VI, Edwards JE. Atheromatous embolism. Circulation 1964; 30 : 611 – 8. Partially reprinted also in:Yearbook of Medicine 1965-6; 315-6.

27. Richards AM, Kanjuh VI, Anderson WR, Eliot RS. Cholesterol embolism: Definition of a multiple-system disease (Abstr). Circulation 1964; 30 (4) Suppl. III: 145.

28. Richards AM, Eliot RS, Kanjuh VI, Bloemendaal RD, Edwards JE. Cholesterol embolism. A multiple-system disease masquerating as polyarteritis nodosa. Am J Cardiol 1965; 15 (5) : 696 – 707.

29. Kanjuh VI.Rupture of the atheroma into the aortic lumen with multiple cholesterol embolism simulating periarteritis nodosa. (In Russian) IV Congr. Pathologists. Kishinev, Sept. 20-24., 1965; pp.20 – 2.

30. Kanjuh V. Ateromatozni i holesterolski embolizam. Posledipl. udžb. S.I.Nedeljković, V.I.Kanjuh i M.R. Vukotić: Kardiologija 2000,II:24125.

31. Stary HC, Chandler AB, Dinsmore RE, Fuster V, Glagov S, Insull W,Sosenfeld ME, Schwartz CJ, Wagner WD, Wissler RW. A definition of advanced types of atherosclerotic lesions and a histological classification of atherosclerosis. Arterioscl Thromb Vasc Biol 1995; 15: 1512 -31.

32. Stary HC.Natural history and histological classification of atherosclerotic lesions. An update. Arterioscl Thromb Vasc Biol 2000; 20: 1177 – 8.

33. Virmani R, Kolodgie FD, Burke AP, Farb A, Schwartz SM.Lessons from sudden coronary death: a comprehensive morphological classification scheme for atherosclerotic lesions. Arterioscl Thromb Vasc Biol 2000; 20: 1262 -75.

34. Barrett-Connor Е, Bush TL. Estrogen and Coronary Heart Disease in Women. JAMA. 1991;265(14):1861-7.

35. Bond, R. M., K. Gaither, S. A. Nasser, M. A. Albert, K. C. Ferdinand, J. N. Njoroge, B. Parapid, S. N. Hayes, C. Pegus, B. Sogade, A. Grodzinsky, K. E. Watson, C. A. McCullough and E. Ofili (2021). "Working Agenda for Black Mothers: A Position Paper From the Association of Black Cardiologists on Solutions to Improving Black Maternal Health." Circ Cardiovasc Qual Outcomes 14(2): e007643.

36. Donataccio, M. P., E. Puymirat, B. Parapid, P. G. Steg, H. Eltchaninoff, S. Weber, E. Ferrari, D. Vilarem, S. Charpentier, S. Manzo-Silberman, J. Ferrières, N. Danchin and T. Simon (2015). "In-hospital outcomes and long-term mortality according to sex and management strategy in acute myocardial infarction. Insights from the French ST-elevation and non-ST-elevation Myocardial Infarction (FAST-MI) 2005 Registry." Int J Cardiol 201: 265-270.

37. Gojnic, M., J. Todorovic, D. Stanisavljevic, A. Jotic, L. Lukic, T. Milicic, N. Lalic, K. Lalic, M. Stoiljkovic, T. Stanisavljevic, A. Stefanovic, K. Stefanovic, S. Vrzic-Petronijevic, M. Petronijevic, Z. Terzic-Supic, M. Macura, M. Perovic, S. Babic, P. Piperac, M. Jovanovic, B. Parapid, K. Doklestic, R. Cerovic, S. Djurasevic and S. Dugalic (2022). "Maternal and Fetal Outcomes among Pregnant Women with Diabetes." Int J Environ Res Public Health 19(6).

38. Gulati, M., C. Hendry, B. Parapid and S. L. Mulvagh (2021). "Why We Need Specialised Centres for Women's Hearts: Changing the Face of Cardiovascular Care for Women." Eur Cardiol 16: e52.

39. Parapid, B., S. Rakić (2022). "Oral Contraception: Beyond What Meets the Eye. Sorry, the Ovaries!" International Journal of Cardiovascular Sciences 35(4): 511-513.

40. Teofilovski-Parapid, G., R. Jankovic, V. Kanjuh, R. Virmani, N. Danchin, N. Prates, D. V. Simic and B. Parapid (2017). "Myocardial bridges, neither rare nor isolated-Autopsy study." Ann Anat 210: 25-31.

41. Tomanović-Koković, J., G. Teofilovski-Parapid, M. Oklobdzija, V. Kanjuh, S. Kovacević, B. Parapid and V. Koković (2006). "[Influence of the myocardial bridging phenomenon on the myocardial structure and the coronary arteries wall structure changes]." Vojnosanit Pregl 63(2): 148-152.

ДИСКУСИЈА

У дискусији се истиче да по Батуту 1887. г., «тифус» колико и «пегавац»

нису народни назив становништва са наших подручја. Први лекари на подручју Западног Балкана су били странци, касније су то извањци. Домороци су

се школовали на иностраним медицинским факултетима, којим доста питања битних за Балкан није било предметно..

Мићић сматра да је појам «пегавац»

српска транскрипција латинског назива.20 [3] Тако је «петехијална грозница»

народни назив са простора данашње Италије, доспео до становништва посредством академских студија домаћих лекара.21

Братић тако, вероватно под утицајем наших лекара, «врућицу, болешчину или огњуштину» сматра – трбушним тифусом (Typhus abdominalis). Амбивалентност клиничке слике коју је описао говори за «тифус».22,23 Ако трбушни тифус има летњу сезону, онда «зимње доба» упућује на превагу постојања пегавца. Такође, у прилог пегавом тифусу иде зимско «збијање у мале влажне и нездраве собице». [16:155-6] Повратни тифус је препознат по карактеристичној клиничкој слици „два огња прођосмо, а трећи по готову“. Ова болест се појављује кад и пегавац. Његово присуство указује на постојање високе инфестираности вашима24, а тиме се све ближе – пегавцу.

Братићев прилог је одређен да се односи на ентитет трбушног тифуса. Тиме је подржана једна странпутица у медицини и историји медицине бившег југословенског простора која није направила исправне односе између Фракстора и Герхарда. Не може бити старији трбушни тифус (тифоид) од пегавца (тифус), јер је појам тифоид (сличан тифусу) изведен из првонасталог тифуса. Проблем употребе ових назива сасвим добро по-

„Болешчина“ у Херцеговини

«Heavy Disease» in Herzegovina

Горан Чукић, прим. др мед, епидемиолог у пензији

Сажетак: Још се памте пегавац, чак је у сећању и на оним подручјима где га је било мало, какво је било подручје Херцеговине. Отуда једна од анкетираних упознаје “да је њен свекар боловао пегави тифус и називао га «болешчина»”. Р. Тунгуз Перовић Невесињски је био доктор историјских наука и књижевник. Био је аутор текста објављеног 1908. и 1909. године у «Босанској вили» у седамнаест прилога. Србуља је како износи писац «чуван нашљедно у дому оца мог и ђедова мојих». Нису се бавили србуљама као историчари нити он нити други из његове шире фамилије. Братић, такође, у свом прилогу употребљава народни назив «болешчина». Закључује се да је «болешчина» народни назив за тифусни синдром, за пегави тифус равноправно са фаворизованим трбушним. Датирање народног назива «болешчина» је сигурно тек од времена објављивања презентованих чланака и записа, тј. крајем 19. и почетком 20. века. Кључне речи: Typhus exanthematicus, «болешчина», ендемија пегавца, Стара Херцеговина

Abstrac: Тyphus fever in Bosnia and Herzegovina older inhabitants still remember it, even there where it was less present, as in the area of Herzegovina. The surveyed lady remembered that her father-in-law used to call typhus fever «bolescina (Heavy disease)». R. Tunguz – Perovic Nevesinjski was a doctor of historical science and a writer. He was the author of the text published in 1908. and 1909 year in «Bosnian villa » in seventeen inclosures. They used to have srbulje «kept hereditary in the home of my father and my grandfathers». They didn’t use to deal with srbulje as historians neither him nor anyone else from his family. His little brother, also, in his work used folk’s name «болешчина (Heavy disease)». The author concludes that the folk’s name for typhus syndrome, as well as for typhus fever in line with stomach one – «boleščina (Heavy disease)». The name «boleščina (Heavy disease)» dates back only from publishing presented articles in the end of 19th and the beginning of the 20th century.

Key words: Typhus exanthematicus, Heavy disease, Old Herzegovina

20 «Латински језик се користио међу лекарима, док је у јавној употреби и у свим уџбеницима и књигама био српски језик.». [3]

21 Fracastorius из Вероне описује раш латинском транскрпциом народног назива «петехијална грозница». Уследило је име «lenticulae, vel puncticulae aut peticulae». [17:242]

Отуда А. Костић у свом речнику констатује синонимију «Ty. exanthematicus-а» и пегавог тифуса. Тако је, по овом аутору: «Typhus exanthematicus, лат.; нем. Fleck-fieber, Flecktyphus; енгл. Typhus fever, petechial typhus; фр. Typhus exanthematique; итал. Tifo esantematico; рус. сыпнoй тиф; пегавац.»; или обратно «Пегавац, в. лат. Typhus exanthematicus». [Костић А. Вишејезички медицински речник. Београд; 1976.] Откривање „пегавог тифуса“ у тексту Фракасторијуса је могло да уследи после 1836. године, тек након установљавања његовог ентитета од стране Герхарда.

22 У овом раду када се говори о «тифусу» изједначава се са значењем немачких и руских лекара. До истог се дошло код употребе народног назива «болешчина» или код Албанаца «жавела» (zavell-e). Ради нашег непознавања албанског језика испоставило се провером значења да је – овако спроведени дизајн тестирања [8:128] одговарао «слепој студији». [Ласт Џ, Раовановић З. Епидемиолошки речник; 2001. с. 165]

23 Болест је именована према: а) знаку болести који је сматран водећим: високој температури – врућица, ватруштина, огњица, огњуштина, грозница); омаглици (бунцању, трабуњењу, клапњи) – тифус; оспини – пегавац. Потом, б) су га одређивала два знака – пегава грозница, Typhus exanthematicus. Као задње запажа се в) под једном речју, болешчина – скуп знакова и симптома, које као „синдром“, је требало установити. 24 Пегавца и рекуренса нема без пропратне инфестираности. Ове болести «у средини без вашију су заразне колико и прелом ноге». Ваши су најбројније у зимским и пролећним месецима, а комарци улето

тифуса? Беране: Ценатар за културу Беране; 2016.

9. Вуковић, Ж, Лончаревић, Г, Мугоша, Б.: Епидемиолошки надзор над болестима које се превенирају имунизацијом. Подгорица, 2001.

10. Чукић Г. Народни назив за пегави тифус у Херцеговини. Нова Зора, Билећа, Гацко. 4548; 2015:161-174.

11. Шекуларац Б. Пива у записима и натписима. У: Зборник радова са научног скупа у Плужинама 1987. Четиристо година манастира Пива. с. 51-65.

12. Бојовић Ј. Љетопис манастира Пива. Подгорица: Историјски институт Црне Горе. 1992.

13. Симоновић С. Љетопис ман. Пиве. У: Бојовић Ј. Љетопис манастира Пива. Подгорица: Историјски институт Црне Горе. 1992. с. 200-65.

14. Радовић К. Архимандрит Арсеније Гаговић и духовност Пиве. Цетиње: Светигора; 1998.

15. Тунгуз-Перовић Невесињски Р. Из једне србуље. Сарајево: Босанска вила 1908; (23):3547.

16. Братић Т. Пабирци из народне медицине у Херцеговини. Сарајево: Гласник земаљског музеја. 01.01 1903. с. 155-6.

17. Чукић Г. “Болешчина” на сеоском подручју проклетијске подгорине Црне Горе. У: Подгорица: ЦАНУ, књ. 99, научни скуп “Павле Ровински и Црна Гора”; 2009. с. 117-36.

18. Чукић Г. Денотирање денотата: когницијом и когниције. Рожајски зборник, књ. 21; 2021:125-58.

19. Чукић Г. »Болешчина» - у Метохији, у Кошу. Praxis Medica. 2004; 32 (3-4):97-103.

20. Вучковић Р. Значај дела Радована Тунгуза Перовића Невесињског. Књижевна историја, XXVII, (96), 199:213-36.

21. Јеремић Р. Здравствене прилике у југословенским земљама до краја XIX века. Загреб:

Школа народног здравља; 1935.

22. Чукић Г. Народни назив за тифусе на подручју Топлице (Именовање – „тифуса“). У:

Зборник радова са XI научно-стручног ску-

па Историје медицине фармације, ветерине

и здравствене културе, одржаног 2019. Књ.

10. Зајечар; 2021. с. 191-217.

23. Чукић Г. Епидемија пегавог тифуса у Топчидерском казненом заводу 1906/7. године, У: Зборник радова са XII научно-стручног скупа АЗ, 2021, зборник у припреми

24. McCrae T. Typhus fever. In: Osler W. at all. Modern Medicine its theory and practice, Volume II, Infectious diseases. Philadelphia and New York; 1907. pp. 231-44. (www.archive. org/stream/.../modernmedicineit02osleuoft_ djvu.txt))

25. Лазаревић Д. Од спонтаних ка научним појмовима. Београд: ЗУНС; 1999.

26. Чукић Г. Typhus exanthematicus 1836. године: у Крагујевцу (Србија) и Филаделфији (САД). Acta Medica medianae. 2011, (1) 50: 67-72.

Analiza likvora u dijagnostici meningitisa

Analysis of cerebrospinal fluid in the diagnosis of meningitis

Benina Toromanović, Zehira Toromanović anineb1985@gmail.com

SAŽETAK: Pojava meningitisa nakon neurokirurških postupaka rijetka je, ali vrlo ozbiljna komplikacija koja zahtijeva trenutno djelovanje. Cilj rada ovog istraživanja je procijeniti dijagnostičku vrijednost citoloških, biohemijskih i mikrobioloških parametara nalaza analize likvora. U ovoj retrospektivnoj presječnoj studiji, nakon provođenja kriterija uključivanja i isključivanja, bilo je uključeno 40 pacijenata koji su boravili na Odjelu za anesteziologiju i intenzivno liječenje neurohirurških bolesnika, od toga 19 žena (47,5%) i 21 muškarac (52,2%), prosječne dobi 60,73 godina sa standardnom devijacijom 16,19. Prikupljani i analizirani su podaci iz elektroničke baze podataka, uvidom u povijest bolesti, laboratorijske pretrage i sestrinske liste. Podaci su statistički obrađeni u programu IBM SPSS Statistics. Od kliničkih znakova, temperatura je bila povišena tek u 45% pacijenata, no uočena je značajna (p=0,026) razlika u vrijednostima temperature neposredno nakon operacije i u trenutku najlošijih nalaza likvora. Mikrobiološki nalazi su bili pozitivni u svega 13,33%. Uočena je leukocitoza u većine pacijenata (95%) sa značajnom (p=0,008) razlikom u razini leukocita u odnosu na prvi postoperativni nalaz. Formule za korekciju broja leukocita smanjile su postotak nalaza koji se smatraju leukocitozom, ali su dovele do značajne (p=0,006 i p=0,003) razlike od prvog nalaza nakon operacije. Dokazana je i značajna (p=0,003) razlika u razinama CRP u krvi. Snižena glukoza, povišeni proteini i laktat javljali su se u većine pacijenata, no bez značajne razlike u vrijednostima između ta dva nalaza. Klinički znakovi i mikrobiološka analiza likvora rijetko mogu pomoći pri dijagnozi meningitisa u neurokirurških bolesnika. Od citoloških i biohemijskih parametara javljaju se leukocitoza, snižena glukoza, povišeni ukupni proteini i laktat u likvoru te leukocitoza i povišena razina CRP u krvi u većine pacijenata.

Ključne riječi: meningitis, likvor, analiza, citologija, biohemija, mikrobiologija

ABSTRACT: The occurrence of meningitis after neurosurgical procedures is a rare but very serious complication that requires immediate action. The aim of this study is to assess the diagnostic value of cytological, biochemical and microbiological parameters of cerebrospinal fluid analysis findings. In this retrospective cross-sectional study, after the inclusion and exclusion criteria, 40 patients were included in the Department of Anesthesiology and Intensive Care of Neurosurgical Patients, of which 19 women (47.5%) and 21 men (52.2%), mean age 60.73 years with standard deviation 16.19. Data from the electronic database were collected and analyzed, with insight into medical history, laboratory tests and nursing lists. Data were statistically processed in IBM SPSS Statistics. Of the clinical signs, the temperature was elevated in only 45% of patients, no significant (p = 0.026) difference in temperature values was observed immediately after surgery and at the time of the worst cerebrospinal fluid findings. Microbiological findings were positive in only 13.33%. Leukocytosis was observed in the majority of patients (95%) with a significant (p = 0.008) difference in the level of leukocytes in relation to the first postoperative finding. Leukocyte count correction formulas reduced the percentage of findings considered leukocytosis, but led to a significant (p = 0.006 and p = 0.003) difference from the first postoperative finding. A significant (p = 0.003) difference in the level of CRP in the blood was also proven. Decreased glucose, elevated protein, and lactate occurred in most patients, with no significant differences in values between the two findings. Clinical signs and microbiological analysis of cerebrospinal fluid can rarely help diagnose meningitis in neurosurgical patients. Cytological and biochemical parameters include leukocytosis, decreased glucose, elevated total protein and lactate in the cerebrospinal fluid, and leukocytosis and elevated CRP levels in the blood in most patients.

Keywords: bacteremia, blood, blood culture, bacterial isolates, BACTEC 9050

UVOD

Pojava meningitisa nakon neurokirurških postupaka javlja se u 0,3%-8,9% pacijenata i vrlo je ozbiljna komplikacija koja zahtijeva trenutno djelovanje jer može rezultirati produženim boravkom u bolnici i značajnim povišenjem stope mortaliteta koja kod takvih pacijenata može iznositi 20%-50% (McClelland i Hall,2007). Neurohirurškim pacijentima profilaktički se daju antibiotici jer takav postupak značajno smanjuje stopu incidencije meningitisa (Bratzler i sar.,2013). Također je otežano razlikovanje nalaza analize likvora bakterijskog od aseptičnog meningitisa, koji nastaje kao posljedica upalnog odgovora na samu operaciju, induciran produktima hemolize, koštanom prašinom, komadićima otkinutog tkiva ili hirurškim implantatima (Zhang i sar.,2017) Klasični klinički znakovi meningitisa, poput vrućice, glavobolje i meningealnih znakova, u neurokirurških bolesnika mogu biti maskirani osnovnim stanjem i nisu dovoljno specifični (Leib i sar.,1999). Zbog toga je potrebna dijagnostička metoda pomoću koje se dovoljno brzo i točno može postaviti dijagnoza meningitisa, kako bi se što ranije započelo s adekvatnom terapijom i poboljšao ishod (Maskin i sar.,2017).

Meningitis

Leptomeningitis, ili češće samo meningitis, upalni je proces koji zahvaća meke moždane ovojnice, arahnoideju i piju unutar subarahnoidalnog prostora. (22,31). Infektivni meningitis može biti bakterijski, virusni ili gljivični (Zammitt i O’Brien,2018). Uzročnici mogu doći do nervnog sistema na nekoliko načina. Prvi i najčešći način je hematogeno širenje arterijskom krvlju iz udaljenih žarišta. Drugi način je direktna implantacija mikroorganizama iz okoliša kroz nastalu traumatsku penetrantnu ozljedu, tijekom dijagnostičkog postupka, poput lumbalne punkcije, ili hirurškog zahvata. Treći način je lokalno širenje infekcije iz neposredne blizine, primjerice iz kostiju lubanje ili kičme, sinusa ili zuba. Kao četvrti način opisuje se širenje perifernim živcima, što je karakteristično za određene viruse, poput herpes virusa (Kumar i sar.,2018).

Virusni meningitis

Virusi su najčešći uzročnici meningitisa stečenog u zajednici, a među njima su na prvom mjestu eneterovirusi (Nath,2020). Češće se javlja u djece i mlađih odraslih. Klinički tijek puno je

blaži nego kod bakterijskog meningitisa i obično je samoograničavajući. Prezentira se akutnom pojavom glavobolje, vrućice i razdražljivosti, s brzim razvojem meningizma, a fokalni neurološki poremećaji vrlo su rijetki. Dijagnoza se postavlja provedbom lumbalne punkcije i analizom likvora. Nalazi obično pokazuju limfocitozu, normalne do umjereno povišene proteine i normalnu razinu glukoze (Leach iDavenport,2018) Nema specifične terapije te se provodi samo simptomatsko liječenje. Simptomi se obično povuku kroz tjedan dana, a pacijenti se u potpunosti oporave bez trajnih posljedica (Haines,2018).

Virusni meningitis

Ovisno o brzini napredovanja bolesti, bakterijski meningitis može biti akutni, subakutni ili hronični. Uvođenjem cjepiva protiv bakterijskih uzročnika, incidencija bakterijskog meningitisa drastično je smanjena u razvijenim zemljama. U djece najčešći uzročnici su Escherichia coli i streptokoki grupe B (Streptococcus agalacticae). U adolescenata i mladih odraslih najčešći uzročnik je Neisseria meningitidis, a u starijih odraslih Streptococcus pneumoniae i Listeria monocytogenes (Nath,2020). Neke bakterije, poput mikobakterija ili spiroheta mogu uzrokovati kronični meningitis (Kumar i sar.,2018). Klasični trijas simptoma, vrućica, zakočen vrat i izmijenjen mentalni status, nije čest u svih pacijenata, ali ih većina ima barem dva od ova četiri simptoma: glavobolja, vrućica, zakočen vrat i izmijenjen mentalni status (Van De Beek i sar.,2014). Simptomi i znakovi meningitisa mogu se lako previdjeti u dojenčadi, starijih i komatoznih pacijenata (Nath,2020).

Gljivični meningitis

Gljivični meningitis obično se javlja kod imunosuprimiranih bolesnika kao oportunistička infekcija, posebice kao komplikacija HIV infekcije. Najčešći uzročnik je Cryptococcus neoformans, a među ostalim uzročnicima su Candida albicans, Aspergillus spp, Histoplasma capsulatum, Coccidioides immitis (Kumar i sar.,2018) Razvijaju kliničku sliku kroničnog meningitisa, s polaganim početkom i dugim tijekom, karakteriziranu glavoboljom, vrućicom, razdražljivošću, anoreksijom i povraćanjem. Dijagnoza se potvrđuje lumbalnom punkcijom i analizom likvora uz dokaz uzročnika (Leach i Davenport,2018). Liječi se dugotrajno, visokim dozama i kombinacijom antimikotika (Day i sar.,2013).

MATERIJAL I METODE Materijal

U ovoj retrospektivnoj presječnoj studiji bilo je uključeno 65 pacijenata koji su boravili na Odjelu za anesteziologiju i intenzivno liječenje neurokirurških bolesnika Kantonalne bolnice “Dr. Irfan Ljubijankič” u razdoblju od 21. oktobra 2016. do 2. januara 2018. Od 65 pacijenata, 35 bilo je ženskog spola (53,9%), a 30 muškog (46,1%). Prosječna dob ispitanika iznosila je 56,54 godina sa standardnom devijacijom 18,32, a medijan je bio 57. Najmlađi pacijent imao je 6 godina, a najstariji 91 godinu. Kriteriji za uključivanje u istraživanje bili su da su pacijenti imali krvarenje u srednjem nervnom sistemu; da su bili podvrgnuti neurokirurškoj operaciji; da im je postavljena ekstraventrikularna ili vanjska lumbalna drenaža. Kriterij za isključivanje bio je nedostatak nalaza laboratorijske analize likvora i krvi te kliničkog statusa u bazi podataka. Nakon analize podataka, 40 je ostalo uključeno (61,5%), a 25 bilo je isključeno (38,5%) iz istraživanja te konačna veličina uzorka iznosila je 40 pacijenata, od toga 19 žena (47,5%) i 21 muškarac (52,2%), prosječne dobi 60,73 godina sa standardnom devijacijom 16,19, medijan je bio 61,5 godina. Najmlađi pacijent imao je 31 godinu, a najstariji 91 godinu.

Metode

U razdoblju od 15. decembra 2021. do 25. studenog 2021. prikupljani su podaci iz elektroničke baze podataka unutar bolničkog informacijskog sustava. Uvidom u povijest bolesti, laboratorijske pretrage i sestrinske liste analizirani su demografski podaci, kao što su dob, spol i ulazna dijagnoza pacijenata, zatim njihovi citološki, biohemijski i mikrobiološki nalazi analize likvora i krvi te prisutnost kliničkih znakova meningitisa, poput temperature i promjene stanja svijesti (engl. Glasgow Coma Scale). Kao pomoćnu metodu pri analizi upalnih stanica u likvoru, koristili smo formule za korekciju broja leukocita s obzirom na prisutnost krvarenja u srednjem nervnom sistemu. Jedna od formula koja se koristi je indeks stanica, omjer leukocita i eritrocita u CSF podijeljen s omjerom leukocita i eritrocita u krvi. Ova formula se temelji na pretpostavci da su u odsutnosti upale, leukociti i eritrociti jednako raspodijeljeni u CSFu i perifernoj krvi, a značajni porast indeksa (veći od 5) ukazuje 16 na infekciju. (41,42) Druga metoda temelji se na utvrđenom prosječnom omjeru od 500 ili

1000 eritrocita na 1 leukocit, što znači da za svakih 500 ili 1000 eritrocita u likvoru može biti 1 leukocit. Korištenjem ove formule, od izmjerenog broja leukocita u likvoru oduzme se „dopušteni“ broj leukocita s obzirom na eritrocite u likvoru i dobije se korigirani broj leukocita za interpretaciju nalaza. (12) Još jedan način je izračun predviđenih leukocita s obzirom na prisutnost krvi u likvoru prema formuli leukociti(CSF) = eritrociti(CSF) x (leukociti(krv)/eritrociti(krv)). Zatim se od izmjerenih leukocita mogu oduzeti predviđeni leukociti i dobije se korigirani broj leukocita za interpretaciju nalaza ili se može izračunati omjer izmjerenih i predviđenih leukocita, a rezultat 1 ili >1 upućuje na meningitis. (43) Odabrani nalazi za statističku analizu bili su na dan kad je najviše citoloških i biohemijskih parametara nalaza analize likvora bilo poremećeno, te su od tog dana prikupljeni i nalazi analize krvi, mikrobiološki nalazi te kliničko stanje pacijenata (temperatura i GCS). Vrijednosti tih parametara nalaza bolesnika uspoređivane su s referentnim vrijednostima. Od 40 pacijenata, njih 22 (55%) imalo je podatke prvog nalaza analize likvora nakon operacije dostatne za usporedbu s odabranim danom, gdje se promatralo postoji li statistički značajna razlika između ta dva nalaza.

Statističke metode

Za izradu tablica korišten je program Microsoft Excel 2010. Za statističku obradu podataka korišten je program IBM SPSS Statistics. Za usporedbu vrijednosti nalaza s referentnim vrijednostima korištene su metode deskriptivne statistike te su izračunate frekvencije, postotci, aritmetičke sredine, medijani te pripadajuće mjere raspršenja (standardne devijacije, minimum i maksimum). Prilikom istraživanja postoji li značajna razlika između prvog nalaza i tzv. najlošijeg nalaza, testirana je normalnost distribucije Kolmogorov-Smirnov testom. Distribucija varijabli odstupa značajno od normalne, tako da su se za računanje razlika u vrijednostima prvog i najlošijeg nalaza koristili neparametrijski testovi (Wilcoxon signedrank test). Rezultat se smatrao statistički značajnim kada je p-vrijednost iznosila manje od 5% (p<0,05).

REZULTATI RADA I DISKUSIJA

Od 40 pacijenata, 27 imalo je dijagnozu subarahnoidalnog krvarenja (63%), 7 intracerebralnog krvarenja (16%), 7 subduralnog hematoma (16%), 1 epiduralnog hematoma (3%) i 1 poli-

traume (2,%). Među njima je troje imalo istovremeno više od jedne dijagnoze. Najlošiji nalazi bili su prosječno 5,75 dana nakon operacije, u rasponu od jednog dana (minimum) do 26 dana (maksimum) nakon operacije. Od kliničkih znakova pratili smo temperaturu i promjenu stanja svijesti prema GCS. Od 40 pacijenata, 18 njih (45%) imalo je povišenu temperaturu (>37,3°C), a 22 njih (55%) nije imalo povišenu temperaturu (<37,3°C). Temperature su bile u rasponu između 36,5°C (minimum) i 39,5°C (maksimum). Izgled i boja likvora pojavljivali su se u rasponu od bistrog do jako krvavog izgleda te od bezbojne do jako hemolitične boje, s najvećom učestalošću krvavog i jako krvavog izgleda likvora te ksantokromne i lagano ksantokromne boje. Kod svih 40 pacijenata (100%) eritrociti u likvoru bili su povišeni iznad referentnih vrijednosti (do 15/3x106 /L). Leukociti u likvoru bili su povišeni iznad referentnih vrijednosti (do 15/3x106 /L) u 38 pacijenata (95%), a u 2 pacijenta nisu (5%). Prosječna vrijednost leukocita iznosila je 9234/3x106 /L, medijan 1979/3x106 /L, a vrijednosti su se nalazile u rasponu od 6/3x106 /L (minimum) do 84477/3x106 /L (maksimum). Udio polimorfonukleara od ukupnih leukocita varirao je od 0% do 100%, prosječno je iznosio 64,69% .Udio mononukleara također je bio u rasponu od 0% do 100% te je prosječno iznosio 35,31% .

Od biohemijskih nalaza likvora promatrali smo glukozu, laktat, ukupne proteine i CRP. Glukoza je bila snižena kod 14 pacijenata (35%), unutar referentnih vrijednosti (2,67- 3,95 mmol/L) kod 13 pacijenata (32,5%) te povišena kod 13 pacijenata (32,5%). Vrijednosti glukoze kretale su se od 0 mmol/L (minimum) do 8,24 mmol/L (maksimum), prosječna vrijednost iznosila je 3,18 mmol/L. Laktat je bio povišen u 39 pacijenata (97,5%), a unutar referentnih vrijednosti (1,2-2,1 mmol/L) kod samo jednog pacijenta (2,5%). Vrijednosti laktata bile su između 2,03 mmol/L (minimum) i 20,33 mmol/L (maksimum), prosječne vrijednosti 5,95 mmol/L. Ukupni proteini bili su povišeni kod 37 pacijenata (92,5%), unutar granica referentnih vrijednosti (0,170,42 g/L) kod 2 pacijenta (5%) te sniženi kod jednog pacijenta (2,5%). Vrijednosti proteina bile su između 0,16 g/L (minimum) i 31,20 g/L (maksimum), s prosječnom vrijednošću od 4,29 g/L. CRP u likvoru bio je povišen u 31 pacijenta (77,5%), a u 9 pacijenata (22,5%) nije bio iznad referentnih vrijednosti (<0,5 mg/L).

30 pacijenata (75%) imalo je i mikrobiološke nalaze likvora, no u samo njih 4 (13,33%) kultura likvora bila je pozitivna. Među izoliranim mikrobiološkim organizmima našli su se dva puta Klebsiella pneumoniae ESBL, jednom Enterococcus faecalis i jednom Stenotrophomonas maltophilia. Kod pacijenata s pozitivnim mikrobiološkim nalazom, razina leukocita bila je povišena u 100% pacijenata s prosječnom razinom 37675/3x106 /L, a u pacijenata s negativnim mikrobiološkim nalazom leukociti su bili povišeni kod 96,16% s prosječnom razinom 6495/3x106 /L. Snižena razina glukoze bila je prisutna u svega 30,77% pacijenata s negativnom kulturom, prosječne vrijednosti 3,24 mmol/L te kod svih pacijenata s pozitivnom kulturom likvora (100%), s prosječnom razinom 0,46 mmol/L. Ukupni proteini su bili povišeni u 100% pacijenata s izoliranim uzročnikom, prosječne vrijednosti 2,75 g/L, a u pacijenata bez izoliranog uzročnika u 92,36% s prosjekom od 4,84 g/L. Razina laktata bila je iznad referentnih vrijednosti kod 100% pacijenata s pozitivnim mikrobiološkim nalazom i to prosječne razine 12,29 mmol/L, a u pacijenata sa sterilnom kulturom likvora u također u 100%, no s prosječnom vrijednošću 5,37 mmol/L. U krvnim nalazima, eritrociti su bili sniženi kod 34 pacijenta (85%), a u granicama referentnih vrijednosti (4,34-5,72 x1012/L) kod 6 pacijenata (15%). Vrijednosti eritrocita bile su između 2,40 x1012/L (minimum) i 5,10 x1012/L (maksimum), prosječne vrijednosti 3,52 x1012/L. Leukociti su povišeni u 26 pacijenata (65%), a u granicama referentnih vrijednosti (3,4-9,7 x109 /L) u 14 pacijenata (35%). Vrijednosti su se kretale od 5,90 x109 /L (minimum) do 25,10 x109 /L (maksimum). Prosječna vrijednost leukocita iznosila je 12,08 x109 /L, a medijan 10,78 x109 /L. Udio neutrofila bio je u rasponu od 59,50% (minimum) do 92% (maksimum), prosječna vrijednost bila je 79,24%. Udio limfocita se kretao između 4,00% (minimum) do 24,70% (maksimum), a prosječna vrijednost iznosila je 11,21%.

Usporedba nalaza prvog dana i najlošijeg dana

Tabela 1. Prosječna vrijednost glukoze u likvoru glukoza (mmol/L) P-vrijednost

Laktat (mmol/L) P-vrijednost

Prvi nalaz 4,60 0,037

Najlošiji nalaz 3,07

Ukupni proteini (g/L) P-vrijednost

Prvi nalaz 3,32

Najlošiji nalaz 3,94

Na dan najlošijih nalaza, 55% pacijenata nije imalo povišenu temperaturu, a kod 45% pacijenata temperatura je bila povišena. Temperatura na dan prvih nalaza nakon operacije bila je normalna kod većine pacijenata (86,36%), a povišena u svega 13,64%. Ipak, razlika dobivena statističkom obradom podataka je značajna (p0,05). Rezultati nam govore u prilog dosad poznatoj činjenici da klinički znakovi meningitisa nisu dovoljno specifični ni osjetljivi za postavljanje dijagnoze. Kultura likvora i izolacija uzročnika dosta je nepouzdana s obzirom na široko primjenjivanu profilaktičku primjenu antibiotika prije neurokirurških operacija te primjenu antibiotika i kortikosteroida prije provedbe lumbalne punkcije u pacijenata s kliničkom sumnjom na meningitis. (6,7,17) Rezultati i ovog istraživanja u skladu su s tim saznanjima obzirom na to je od 30 pacijenata kojima je napravljena mikrobiološka analiza likvora, samo kod njih 4 (13,33%) izoliran uzročnik. S obzirom da su svi pacijenti imali prisutno krvarenje u središnjem nervnom sistemu, ne čudi činjenica da je izgled likvora najčešće bio krvav (27,5%) ili jako krvav (27,5%), boja ksantokromna (22,5%) ili lagano ksantokromna (17,5%) te da su kod svih pacijenata (100%) eritrociti u likvoru bili iznad referentne granice od 15/3x106 /L. Nekoliko studija pokazalo je da je broj leukocita u likvoru i krvi, posebice udio polimorfonuklearnih stanica značajno veći u bakterijskom, nego u aseptičkom meningitisu, koji u ovoj situaciji može nastati kao upalni odgovor na samu operaciju. (7,8,10,11) Ipak, stvarna dijagnostička tačnost rutinskih krvnih pretraga, poput razine leukocita, do sada nisu opsežno procijenjeni. (6) Leukociti u likvoru bili su povišeni u 38 od 40 pacijenata (95%), a u prvim nalazima nakon operacije bili su povišeni u svih 22 pacijenata (100%). Međutim, razina

leukocita u prvom i najlošijem nalazu značajno se razlikuje. Na prvom nalazu nakon operacije pacijenti imaju u znatnoj mjeri manji prosječni broj leukocita (1450/3x106 /L) u odnosu na najlošiji nalaz kada je prosječni broj leukocita veći (12068/3x106 /L). U najlošijim nalazima, leukociti u krvi bili su povišeni u svega 26 od 40 pacijenata (65%), dok su u prvim nalazima bili povišeni kod svih 22 pacijentata (100%). No, ispitivanjem razlike između prosječnih razina leukocita u krvi u najlošijim nalazima (11,25 x109 /L ) i u prvim nalazima (12,49 x109 /L) nije pronađena značajna razlika (p>0,05). Prema navedenim rezultatima iz ovog istraživanja, iako jesu povišeni, nema statistički značajnih razlika, već samo u razini leukocita u likvoru, koja je značajnije veća u najlošijim nalazima nego u prvim nalazima nakon operacije. Od upalnih parametara krvnih nalaza, na dan najlošijih nalaza analize likvora, razina CRP u krvi bila je povišena u 39 od 40 pacijenata (97,5%), te na dan prvih nalaza također kod većine pacijenata, u 19 od 22 (86,36%). Međutim, postoji statistički značajna (p<0,05) razlika između razine CRP. Na dan najlošijih nalaza likvora, pacijenti imaju značajno veću prosječnu razinu CRP (92,44 mg/ L) u odnosu na dan prvih nalaza likvora nakon operacije (35,39 mg/L). Među klasične nalaze meningitisa pri analizi cerebrospinalne tečnosti, uz pleocitozu, ubrajaju se i snižena koncentracija glukoze te povišena razina proteina. (31,37) Međutim neka istraživanja pokazuju njihovu ograničenu vrijednost, posebice u dijagnostici postneurohirurškog meningitisa. (3,16,38) Što se tiče razlike u razini glukoze, nije dokazana statistički značajna razlika (p>0,05). Ukupni proteini u likvori bili su povišeni u 92,5% pacijenata na najlošijem nalazu, no također su bili povišeni i kod 81,82% pacijenata na prvom nalazu. Statistički značajna razlika između razine proteina kod ta dva nalaza nije pronađena. Novije studije upućuju na dijagnostičku vrijednost laktata kod meningitisa. (6,9) Proteini u likvoru bili su prosječno viših razina u pacijenata sa sterilnom kulturom likvora (4,84 g/L), nego kod onih s pozitivnom (2,75 g/L). Vrijednost laktata isto je viša u pacijenata s pozitivnim mikrobiološkim nalazom (12,29 mmol/L) u odnosu na one s negativnim (5,37 mmol/L). Ovo istraživanje ima nekoliko nedostataka. Opći nedostaci su mali broj ispitanika (pacijenata), retrospektivan pristup, mogućnost propusta i grešaka prilikom prikupljanja podataka

i unosa varijabli za statističku obradu. Specifičan nedostatak je nedosljednost u razmaku dana između operacije i prvog nalaza analize likvora nakon operacije, koji se kretao od dana same operacije, pa sve do šestoe već nastala bakterijska infekcija te uzrokovala poremećaj parametara nalaza analize likvora. dosljedno i redovito provođenje analize likvora.

Zaključak

Mikrobiološki nalazi likvora vrlo rijetko mogu pomoći u postavljanju dijagnoze meningitisa jer su zbog profilaktičkih postupaka primjene antibiotika u većini slučajeva sterilni. Povišena razina leukocita u likvoru nalazi se u većine bolesnika i odmah nakon operacije, što može biti odraz upalnog odgovora, no razine leukocita u prvom i najlošijem nalazu značajno se razlikuju tako da je prosječna razina leukocita u velikoj mjeri viša u najlošijim nalazima nego u prvim nalazima, što govori u prilog razvoju upale. Kako leukociti u likvoru mogu biti povišeni zbog krvarenja u središnjem nervnom sistemu kao posljedica prvobitne dijagnoze ili samog zahvata, koriste se razne korekcijske formule. Nakon toga se smanjuje broj nalaza koji se interpretiraju kao leukocitoza, te se pronalazi statistički značajna razlika između vrijednosti leukocita ubrzo nakon operacije i prilikom sumnje na meningitis (1450/3x106 /L naspram 12068/3x106 /L). Može se zaključiti da takve formule mogu povećati specifičnost dijagnostike, no ostaje pitanje kako djeluju na osjetljivost. O sigurnom naknadnom nastanku upale govori nam značajno viša prosječna razina CRP u trenutku najlošijih nalaza likvora u odnosu na prve nalaze. Od biohemijskih nalaza likvora, snižena glukoza, povišeni ukupni proteini i laktat pojavljuju se u većine pacijenata, no nema značajne razlike između razine vrijednosti u prvom i najlošijem nalazu, što znači da osim postneurohirurškom infekcijom mogu biti izazvani i drugim čimbenicima koji uzrokuju upalu. No, u pacijenata koji su imali pozitivne mikrobiološke nalaze, biohemijski parametri analize likvora su u svih pacijenata (100%) pokazivali više razine leukocita, niže razine glukoze i više razine laktata u likvoru o odnosu na pacijente sa sterilnom kulturom. Zbog tih razloga, ali i mnogih drugih, je vrlo važna uloga medicinske sestre u dijagnostičkom postupku utvrđivanja uzročnika iz krvi. Sam postupak venepunkcije pretpostavlja niz propisanih postupka koje treba

Tabela 2. Prosječna vrijednost laktata u likvoru

Tabela 3. Prosječna vrijednost ukupnih proteina u likvoru

provesti, odnosno, koristiti rješenja za sprečavanje ili minimiziranje pogrešaka koje mogu nastati prilikom vađenja hemokultura, a koje su ključne za postavljanje dijagnoze. Povećani udio krvnih izolata koji predstavljaju kontaminaciju zabrinjava, posebno u okruženju koje zahtijeva ekonomičnu njegu. Učestalost izolacije koagulaze koja je negativna na stafilokok posebno je problematična, jer je kliničarima često teško utvrditi klinički značaj ovih bakterija. Smanjenje anaerobne bakterijemije i srazmjerno povećanje gljivica naveli su neke vlasti da preporuče promjene rutinskih tehnika krvne kulture. Uprkos svim naporima, nekada nije moguće otkriti žarište infekcije niti mikroorganizme u krvi. Savremeni komercijalni sistemi su u značajnoj mjeri unaprijedili tehniku hemokulture, što je jedno od značajnijih dostignuća u oblasti kliničke mikrobiologije u posljednjoj deceniji. Bitno je naglasiti da je veoma važna dobra suradnja između kliničkih odjela i mikrobiološkog laboratorija te redovita povratna informacija o rezultatima kvalitete vađenja. Trajna edukacija je pretpostavka kvalitetnog i dobrog rada.

LITERATURA

Bratzler DW, Dellinger EP, Olsen KM, Perl TM, Auwaerter PG, Bolon MK, i sur., (2017): Clinical practice guidelines for antimicrobial prophylaxis in surgery. AM J Health Syst Pharm. 70(3):195-283.

Chen C, Zhang B, Yu S, Sun F, Ruan Q, Zhang W, i sur. (2014): The Incidence and Risk Factors of Meningitis after Major Craniotomy in China: A Retrospective Cohort Study.

Corbett JJ, Haines DE. (2018): The Ventricles, Choroid Plexus, and Cerebrospinal 48 Fluid. U: Haines DE, Mihailoff GA, ur. Fundamental Neuroscience for Basic and Clinical Applications. 5. izd. Philadelphia: Elsevier; Str. 93-106. el.

Conen A, Walti LN, Merlo A, Fluckiger U, Battegay M, Trampuz A. (2018): Characteristics and Treatment Outcome of Cerebrospinal Fluid Shunt– Associated Infections in Adults: A Retrospective Analysis over an 11‐Year Period. Clin Infect Dis. 47(1):73–82.

Značaj bakterije Clostridium difficile u infekcijama hospitaliziranih bolesnika

Significance of the bacterium Clostridium difficile in infections of hospitalized patients

Zehira Toromanović, Benina Toromanović anineb1985@gmail.com

SAŽETAK: Dosadašnje se smjernice liječenja temelje na broju epizode Clostridium difficile infekcije (CDI) i na procjeni kliničke težine bolesti. Pridržavanje smjernica pri liječenju naših bolesnika do sada nije ispitivano. Cilj ovog istraživanja je utvrditi primijenjenu inicijalnu terapiju za liječenje CDI i usporediti je sa postojećim preporukama liječenja prema kliničkoj težini bolesti i broju epizode CDI te usporediti ishode liječenja prve epizode CDI. U ovom istraživanju riječ je o retrospektivnome deskriptivnom istraživanju provedenom na bolesnicima oba spola i svih dobi hospitalno liječenim zbog dijareje uzrokovane laboratorijski potvrđenom CDI u razdoblju od 2013. do 2017. godine u Kantonalnoj bolnici „Dr. Irfan Ljubijankić”, u Bihaću. Unutar skupina bolesnika po broju epizode utvrđena je značajna razlika u udjelu liječenih prema preporukama s obzirom na kliničku težinu bolesti s najmanjim udjelom u skupinama bolesnika s teškom kompliciranom bolesti. Među 20 bolesnika liječenih zbog prve epizode CDI, stratificiranih po težini bolesti, vankomicin p.o. je u odnosu na metronidazol p.o. postigao povoljan klinički učinak u značajno većem udjelu u tri od četiri skupine bolesnika: u skupini s blagom, srednje teškom i teškom bolesti. Nije utvrđena statistički značajna razlika ni u udjelu liječenih u jedinici intenzivne medicine (JIM) ni u bolničkom preživljenju s obzirom na kliničku težinu bolesti i primijenjenu inicijalnu terapiju. Značajno povoljniji klinički učinak zabilježen je kod bolesnika s klinički blagom i srednje teškom prvom epizodom bolesti liječenih vankomicinom.

Ključne riječi: Clostridium difficile, smjernice, liječenje, težina bolesti, ishod, statistička analiza, vankomicin, metronidazol

ABSTRACT: Current treatment guidelines are based on determining the CDI (Clostridium difficile) episode number and estimating the disease severity. Adherence to guidelines in CDI treatment at our clinic has not been investigated before. The results of recent studies have questioned the validity of recommending metronidazole PO as initial treatment of the first mild/ moderate CDI.To determine the administered primary therapy for CDI and compare it to the current treatment guidelines according to the disease severity and CDI episode number and to compare treatment outcomes of the first CDI episode based on the administered primary therapy and disease severity. This was a retrospective descriptive study which included patients of all age groups and both genders with laboratory-detected infection hospitalized and treated for CDI at Kantonalna Bolnica “Dr. Irfan Ljubijankić, Bihać, from 2013. to 2017. In each of the aforementioned groups of patients there was a significant difference in adherence to guidelines based on the disease severity, with the lowest results in the severe-complicated CDI group. In 20 patients treated for the first CDI episode and stratified by disease severity favorable treatment response to vancomycin PO was significantly more common than that to metronidazole PO in three of four groups of patients: mild, moderate, and severe CDI. There was no statistically significant difference in the number of patients treated in the intensive care unit (ICU) nor in the hospital survival rates based on the disease severity and administered primary therapy. Adherence to guidelines in CDI treatment was lower than expected, but higher than the results recorded in other studies. Our results point to the physicians’ disregard for the disease severity criteria when deciding on initial treatment, especially in severe and severe-complicated CDI. Significantly higher favorable treatment response rate recorded in patients with mild and moderate CDI treated with vancomycin PO.

Keywords: Clostridium difficile, guidelines, treatment, disease severity, outcome statistical analysis, vancomycin, metronidaza.

UVOD

Pseudomembranozni kolitis (PMC) prvi je opisao J.M.T. Finney 1893. kao obdukcijski nalaz na 22-godišnjoj pacijentici preminuloj u postoperativnom razdoblju nakon uspostavljanja gastrojejunostome zbog ulkusa piloričnog kanala (Finney, 1893). Hall i O’Toole zaslužni su za prvi opis bakterije Clostridium difficile godine 1935. kojoj su tada dali ime Bacillus difficilis zbog zahtjevne kultivacije i opisavši je pritom kao sastavni dio normalne crijevne flore u novorođenčadi (Hall I. i O’Toole,1935). Od prvog je opisa PMC-a do prepoznavanja C. difficile kao njegovog najčešćeg uzročnika prošlo 85 godina. Veza između primjene antibiotika i PMC-a prvi je put prepoznata na životinjama. Hamre i saradnici uočili su tijekom Drugog svjetskog rata pojavu PMC-a istražujući na glodavcima učinkovitost penicilina u liječenju plinske gangrene (Hamre i sar., 1943). Tijekom ranih 1950-ih PMC je i kod ljudi prepoznat kao komplikacija primjene antibiotika (Altemeier, 1963, Hummel, 1963), ali se znatan napredak u identificiranju uzročnika dogodio nakon objave rada Tedescoa i saradnika, koji su 1974. uočili povećanu učestalost PMC-a među pacijentima koji su primali klindamicin (Tedesco, 1974). Korak bliže povezivanju bolesti s uzročnikom svakako je bilo otkriće TeWana Changa, koji je pokazao da se toksin prisutan u stolici pacijenata s PMC-om može neutralizirati antitoksinom koji neutralizira toksine Clostridium sordellii (Chang i sar., 1978). Kako C. sordellii nije dokazan u uzorcima stolice, Bartlett i saradnici tražili su u njima klostridij koji proizvodi toksin, a koji se može neutralizirati C. sordellii antitoksinom. Godine 1978. navedeni su autori objavili rad u kojem je potvrđeno da C. difficile zadovoljava kriterije da bude proglašen uzročnikom PMC-a (Bartletti i sar., 1978). Danas znamo da C. difficile u većini slučajeva uzrokuje kolitis bez makroskopski vidljivih pseudomembrana te se smatra vodećim uzročnikom postantimikrobnog proljeva (antibiotic-associated diarrhea - AAD), s obzirom na to da mu se može pripisati 25 – 33% svih slučajeva AAD-a.

Klinička slika

CDI može biti asimptomatska, a u slučaju razvoja simptomatske bolesti može varirati u težini od blage do po život opasne infekcije, praćene hipotenzijom ili šokom, ileusom, toksičnim megakolonom ili perforacijom crijeva. Kod bo-

lesnika koji razviju simptomatsku infekciju, simptomi se mogu pojaviti na početku antibiotske terapije, ali i nekoliko sedmica nakon njenog prekida. Osnovni simptom CDI je proljev, a mogu mu biti pridruženi i vrućica, mučnina, povraćanje i grčeviti bolovi u abdomenu. U laboratorijskim se nalazima često nalazi leukocitoza, dok hipoalbuminemija i povišena razina serumskog kreatinina upućuju na teži oblik bolesti (Gerdingi Young, 2015). Ne postoji univerzalno prihvaćena klinička klasifikacija težine bolesti. Američko društvo za gastroenterologiju dijeli CDI na blage, srednje teške, teške i komplicirane. U blagoj je bolesti jedini prisutni simptom proljev s tri do pet stolica dnevno. Srednje tešku CDI, uz šest do devet proljevastih stolica dnevno, karakterizira prisutnost još jednog znaka ili simptoma koji ne pripada kriterijima teške ili komplicirane bolesti. Tešku bolest karakterizira serumska razina albumina < 30 g/L uz neku od sljedećih karakteristika: leukocitoza ≥ 15 × 109/L u kompletnoj krvnoj slici (KKS) ili bolna osjetljivost abdomena. Potreba za liječenjem u jedinici intenzivnog liječenja, hipotenzija sa ili bez potrebe za vazopresorima, temperatura ≥ 38,5°C, ileus ili značajna distenzija abdomena, promjene mentalnog statusa, broj leukocita ≥ 35 × 109/L u KKS ili < 2 × 109/L, serumski laktati > 2,2 mmol/L ili dokaz oštećenja ciljnog organa znakovi su komplicirane bolesti (Surawicz i sar., 2013).

Dijagnoza i liječenje Laboratorijska potvrda infekcije može se ostvariti mikrobiološkim dokazom prisutnosti toksikogenog soja C. difficile, prisutnosti toksina ili prisutnosti gena koji kodiraju toksine u uzorku stolice. Bolest je moguće dijagnosticirati i kolonoskopskim nalazom pseudomembrana, ali se metoda jako rijetko koristi zbog invazivnosti, visoke cijene i niske osjetljivosti. Prvi test koji je bio primijenjen u dijagnostici CDI bio je test stanične citotoksičnosti, kojim se dokazivala prisutnost toksina. Kasnijim razvojem selektivnog medija omogućena je i kultivacija C. difficile iz uzorka stolice. Pojavom enzimskog imunoeseja (EIA) za dokaz toksina A i B laboratorijska je dijagnostika ubrzana, ali je osjetljivost testa bila manja u odnosu na prethodne. EIA za dokaz glutamatdehidrogenaza-antigena (GDP) i molekularni testovi omogućili su razvoj testova u dva ili tri koraka, pri čemu se u prvom koraku dokazuje prisutnost GDP-a, koji je zajednički svim sojevima bez obzira

na produkciju toksina, a zatim se u slučaju pozitivnog nalaza u drugom koraku provodi EIA za dokaz toksina A i B. Ako postoji nepodudarnost u rezultatima, provodi se treći korak u kojem se molekularnim testom detektira prisutnost gena koji kodira toksine. Od molekularnih testova na raspolaganju su lančana reakcija polimeraze (polymerase chain reaction - PCR) i metoda izotermalne amplifikacije DNK (loop-mediated isothermal amplification – LAMP).

Moguće je također provesti testiranje u kojem odmah nakon dokaza GDPa slijedi molekularni test bez smanjenja osjetljivosti i specifičnosti u odnosu na test u tri koraka (Goldenberg i sar.,2010). Smjernice koje su 2010. godine objavili Infectious Diseases Society of America (IDSA) i Society for Healthcare Epidemiology of America (SHEA) (Goldenberg i sar.,2010). preporučuju sljedeće: za liječenje prve, blage / srednje teške epizode bolesti lijek je izbora metronidazol (3×500 mg/10-14 dana peroralno); za prvu, tešku epizodu bolesti preporučuje se liječenje vankomicinom (4×125 mg/10–14 dana peroralno), a za prvu, tešku kompliciranu epizodu liječenje kombinacijom vankomicina (4×500 mg peroralno) i metronidazola (3×500 mg intravenski). Smjernice Europskog društva za kliničku mikrobiologiju i zarazne bolesti (European Society of Clinical Microbiology and Infectious Diseases - ESCMID) 2014. godine preporučuju: za prvu, blagu/srednje tešku epizodu bolesti lijek je izbora metronidazol (3× 500mg /10 dana peroralno), dok se u slučaju prve, teške ili teške komplicirane epizode bolesti preporučuje terapija vankomicinom (4×125 mg/10 dana peroralno). Za liječenje prvog recidiva preporučuje se terapija vankomicinom (4×125mg/10 dana peroralno) ili fidaksomicinom (2×200mg/10dana peroralno), a za svaki sljedeći recidiv tretman vankomicinom uz naknadno postupno smanjenje doze vankomicina ili fidaksomicin (Debast i sar.,2014). Zajedničko navedenim smjernicama jest da u preporukama liječenja prve epizode CDI ne razlikuju blage od srednje teških oblika bolesti te da u te svrhe preporučuju metronidazol p.o. kao lijek izbora. Razlika među njima je u preporuci liječenja prvog recidiva bolesti, pri čemu američke smjernice za blagu/srednje tešku CDI preporučuju metronidazol p.o, dok smjernice ESCMID-a preporučuju vankomicin p.o. Prema tome preporučena terapija za rekurentne infekcije i fekalna transplantacija (fecal microbiota transplantation - FMT). Prema istraživa-

nju iz godine 2013., duodenalna infuzija donorskog fecesa pokazala se značajno uspješnijom u sprječavanju recidiva u odnosu na terapiju vankomicinom (K van Nood i sar., 2013). Od 16 ispitanika koji su primili fekalni transplantat, njih 13 (81%) nije imalo recidiv unutar 10 sedmica u odnosu na standardnu terapiju vankomicinom gdje je uspješnost liječenja bila 31% (4 od 13 ispitanika) te kombinaciju standardne terapije vankomicinom i lavaže crijeva otopinom makrogola gdje je uspješnost bila 23% (3 od 13 ispitanika) (K van Nood i sar.,2013). Slične rezultate pokazala je i studija iz godine 2015. gdje je izliječenje postignuto u 90% ispitanika liječenih fekalnom transplantacijom putem kolonoskopije u odnosu na 26% ispitanika liječenih vankomicinom (Cammarota i sar., 2015). Moguća je i fekalna transplantacija peroralnom primjenom kapsula sa smrznutom fekalnom florom (Cammarota i sar., 2015).

MATERIJAL I METODE

U istraživanje su uključeni bolesnici svih dobi i oba spola hospitalizirani u Kantonalnoj bolnici „Dr. Irfan Ljubijankić” zbog dijareje uzrokovane bakterijom C. difficile u razdoblju od 1. januar 2013. do 31. decembra 2017. godine prema datumu otpusta. Kriterij za uključivanje bolesnika u istraživanje prisutnost je proljevastih stolica uz mikrobiološku potvrdu CDI iz uzorka stolice; bolesnici s kliničkom dijagnozom postantimikrobnog proljeva kod kojih CDI nije laboratorijski potvrđena biće isključeni iz studije. Radi se o retrospektivnom opservacijskom istraživanju. Sve potrebne varijable prikupljene su iz originalnih medicinskih dokumentacija. U bolesnika za koje u medicinskoj dokumentaciji postoje svi potrebni podaci težina je bolesti procijenjena i pomoću ATLAS sistema bodovanja, u kojem se boduju dob (godine), vrijednosti temperature, leukocita, albumina i primanje sistemske antibiotske terapije u periodu dužem od jednog dana za vrijeme infekcije uzrokovane bakterijom C. difficile. Navedenim načinom

bodovanja najmanji mogući ukupan broj bodova koji se može dodijeliti bolesniku je 0, a najveći 10.

REZULTATI RADA I DISKUSIJA

Period od 1. 01. 2013. do 31. 12. 2017. na odjelu za infektivne bolesti Kantonalne bolnice „Dr. Irfan Ljubijankić” liječeno je 24 bolesnika s dijagnozom postantimikrobne dijareje, od kojih je njih 4 isključeno iz ovog istraživanja: 3 zbog negativnog te jednog bolesnika zbog nepoznatog rezultata testiranja stolice na prisutnost CDI. Preostalih je 20 bolesnika s pozitivnim rezultatom testiranja stolice na prisutnost CDI uključeno u istraživanje. Klinička i laboratorijska obilježja bolesnika s CDI prema broju epizode prikazana su u Tabeli 1. Statistički je značajna razlika među skupinama bolesnika utvrđena u visini ATLAS skora, čija je srednja vrijednost bila najveća u skupini bolesnika s drugom epizodom CDI, a najmanja u skupini bolesnika s prvom i trećom epizodom CDI, u dužini liječenja nakon postavljanja dijagnoze CDI, čija je srednja vrijednost bila najveća u skupini bolesnika s drugom epizodom CDI, a najmanja u skupini s prvom epizodom CDI. Srednja vrijednost maksimalne tjelesne temperature bila je najveća u skupini bolesnika sa drugom epizodom CDI, a najmanja je bila u prvoj i trećoj epizodi. Za broj stolica u 24h, prisutnosti krvi u stolici nije bilo značajne statističke razlike. Srednja vrijednost za prisutnosti povraćanja je bila podjednaka u skupini bolesnika prve i druge epizode, dok se za treću epizodu ništa nije zabilježilo.

Najveća srednja vrijednost dužine liječenja (dana) nakon dijagnoze je zabilježena u drugoj epizodi, a najmanja u prvoj epizodi. Što se tiče liječenja u jedinici intenzivne medicine u skupini bolesnika treće epizode je bilo najveće, a slična najmanja vrijednost je zabilježena kod prve i druge epizode. Blagu bolest je imalo njih 10. Kod 8 bolesnika bio je pozitivan učinak incijalne terapije, dok je kod 2 bolesnika bila prekinuta incijalna terapija. Među bolesnicima s bla-

gom bolesti, gdje nijedan bolesnik nije liječen kombinacijom metronidazola iv. i vankomicina p.o., utvrđen je statistički značajan udio bolesnika s povoljnim kliničkim odgovorom u podskupini liječenoj metronidazolom p.o. njih 7 (87,5%) nego u podskupini liječenoj vankomicinom p.o. 1(50%). Od 10 bolesnika s blagom bolesti čije je inicijalno liječenje prekinuto bilo za jednog pacijenta 1 (12,5) sa metronidazolom i za 1 (50%) sa vankomicinom. Povoljan učinak inicijalne terapije bio je zabilježen kod 8 bolesnika s blagom bolesti. I među bolesnicima sa srednje teškom bolesti, i među onima s teškom bolesti povoljan je klinički učinak u statistički značajno manjem postotku postignut u podskupini liječenoj metronidazolom p.o. u odnosu na podskupine liječene vankomicinom p.o. odnosno kombinacijom metronidazola iv. i vankomicina p.o. (srednje teška bolest: 66,6 % vs. 100 % vs. 100%, a za tešku bolest: 50% vs. 50% vs. 0%,). Učinak inicijalne terapije bio je povoljan kod 5 bolesnika sa srednje teškom bolesti. Od 6 bolesnika sa srednje teškom bolesti gdje je došlo do prekida inicijalne terapije kod jednog pacijenta, dok je među liječenim bolesnicima s teškom bolesti prekid inicijalne terapije zabilježen kod 2 pacijenta. Učinak inicijalne terapije bio je povoljan kod 2 bolesnika teške bolesti. Blagu je bolest imalo 10/20 (50%) bolesnika, čija je prosječna dužina hospitalizacije nakon postavljanja dijagnoze CDI iznosila 12,15 dana. 6/20 (30%) bolesnika imalo je srednje tešku bolest te je njihova prosječna dužina hospitalizacije nakon postavljanja dijagnoze CDI iznosila 12,03 dana. Tešku je bolest imalo 4/20 (40%) bolesnika, a prosječna dužina hospitalizacije nakon postavljanja dijagnoze CDI u ovoj je skupini iznosila 14,6 dana. U skupini bolesnika s klinički blagim oblikom CDI dužina je liječenja nakon postavljanja dijagnoze CDI bila značajno duža za bolesnike liječene vankomicinom p.o. u odnosu na one liječene metronidazolom p.o. (14 vs. 10,3). Unutar skupina bolesnika sa srednje teškom, teškom i razlika u dužini liječenja s obzirom na inicijalno primijenjenu terapiju je 12,03 vs 14,6. U skupini bolesnika s klinički srednjo-teškim oblikom CDI dužina je liječenja nakon postavljanja dijagnoze CDI bila malo duža za bolesnike liječene metronidazolom p.o. u odnosu na one liječene vankomicinom p.o. (12,6 vs. 10,5). Dok je za skupinu bolesnika sa teškim oblikom CDI dužina liječenja nakon postavljanja dijagnoze CDI bila malo duža za me-

Tabela 1. Prikaz težine bolesti pomoću ATLAS sistema bodovanja bolesnika

tronidazol p.o u odnosu vankomicin p.o (15 vs. 14,6). Na kraju, možemo reći da ovdje i nije prisutna toliko značajna statistička razlika.

Prema našem istraživanju, adekvatnost se inicijalno primijenjene terapije statistički značajno smanjivala s porastom broja epizode CDI (87,5% za prvu epizodu CDI vs. 66,7% za treću i više epizoda CDI). Nepridržavanje smjernica u skupini bolesnika s prvom, klinički blagom i srednje teškom epizodom CDI pretežno se odnosilo na davanje prednosti liječenju vankomicinom p.o. umjesto metronidazolom. Zabrinjavajući podatak je taj da se u sve tri skupine bolesnika prema broju epizode CDI (prva, druga i ≥ treća epizoda) adekvatnost inicijalno primijenjene terapije statistički značajno smanjivala s porastom kliničke težine bolesti. Iz prikupljenih se podataka ne može odlučiti je li zanemarivanje kliničke težine bolesti pri odlučivanju o liječenju CDI bilo posljedica pogrešne percepcije kliničkih simptoma u bolesnika ili previđanja laboratorijskih pokazatelja koji ukazuju na težu bolest, kao što su visoki leukociti u perifernoj krvi, hipoalbuminemija i laboratorijski znaci oštećenja bubrežne funkcije. Poznavanje smjernica za doktora CDI također je čimbenik koji može uticati na ispravnost izbora inicijalnog liječenja. Navedeni rezultati našeg istraživanja govore u prilog opravdanosti izmjena preporuka za liječenje CDI koje su IDSA i SHEA nedavno objavile (34). Argumenti za izostavljanje metronidazola p.o. iz preporuka liječenja blagih/srednje teških oblika prvih epizoda i prvih recidiva CDI zasnivaju se na rezultatima nekoliko studija objavljenih između 2005. i 2016. godine, koji su u skladu s rezultatima naše studije. Kao i u našem istraživanju i u retrospektivnoj teksaškoj studiji iz 2012. godine, koja je uspoređivala ishod liječenja u bolesnika liječenih vankomicinom i metronidazolom s obzirom na kliničku težinu bolesti, nije utvrđena statistički značajna razlika ni u dužini hospitalizacije ni u preživljenju između bolesnika liječenih vankomicinom i onih liječenih metronidazolom, kako u skupini s blagom/srednje teškom tako i u skupini s teškom bolesti (Le i sar.,2012). Slični su rezultati zabilježeni i u ranije spomenutoj studiji iz 2016. godine, koja je uspoređivala učinak metronidazola i vankomicina u liječenju blage/srednje teške bolesti, gdje također nije utvrđena statistički značajna razlika u dužini hospitalizacije nakon postavljanja dijagnoze CDI, kao ni

u udjelu bolesnika preživjelih u bolnici (Siegfried i sar., 2016).

Zaključak

Dobijeni rezultati ukazuju na to da se pri izboru inicijalnog lijeka često griješi u poštivanju kriterija kliničke težine bolesti i da su udjeli adekvatno inicijalno liječenih bolesnika u skupinama s teškim i teškim kompliciranim oblikom bolesti niski. Navedeno upućuje na potrebu edukacije liječnika o procjenjivanju kliničke težine bolesti pri odlučivanju o liječenju CDI. U bolesnika s klinički blagom i srednje teškom prvom epizodom bolesti udio je onih s povoljnim kliničkim učinkom inicijalne terapije bio značajno veći u skupini liječenoj vankomicinom p.o. u odnosu na onu liječenu metronidazolom p.o. Pojedinačni su promatrani ishodi liječenja u promatranim skupinama prema težini bolesti bili podjednaki kod primjene oba lijeka. Navedeno upućuje na nepotrebnost razlikovanja blagih od srednje teških oblika CDI pri odlučivanju o liječenju te na opravdanost preporuke inicijalnog peroralnog liječenja vankomicinom i kod prvih epizoda bolesti koje su klinički blage/srednje teške.

LITERATURA

Alary M, Valiquette L, Raiche E, Ruel J, Fulop K, Godin D, et al. (2005): Increasing Risk of Relapse after Treatment of Clostridium difficile Colitis in Quebec, Canada. 2005;1591–7.

Altemeier W a., Hummel RP, Hill EO. (1963): Staphylococcal enterocolitis following antibiotic therapy. Ann Surg.157:847–57.

Bartlett JG. (2008): Historical Perspectives on Studies of Clostridium difficile and C. difficile Infection. 36 Clin Infect Dis [Online].;46(s1): S4–11. Dostupno na: https://academic.oup.com/ cid/article-lookup/doi/10.1086/521865

Bartlett JG, Chang TW, Gurwith M, Gorbach SL, Onderdonk AB. (1978): Antibiotic-associated pseudeomembranous colitis due to toxin-producing clostridia. N Engl J Med.;298(10):531–4.

Chang T, Bartlett J, Gorbach S, Onderdonk A., (1978): Clindamycin-induced enterocolitis in hamsters as a model of pseudomembranous colitis in patients. Infect Immun. 1978;20(2):526

Cohen S, Gerding D, Johnson S, Kelly C, Loo V, Mcdonald L, i sar., (2010): Clinical practice guidelines for Clostridium difficile infection in adults: 2010 update by the society for healthcare epidemiology of america (SHEA) and the infectious diseases society of America 37 (IDSA). Infect Control Hosp Epidemiol.31(5):431–55.

Tabela 2. Klinička obilježja bolesnika s Clostridium difficile infekcijom u razdoblju od 2013. do 2017. godine prema broju epizode bolesti.

3. Klinička obilježja bolesnika s Clostridium difficile infekcijom u razdoblju od 2013. do 2017. godine prema broju epizode bolesti gdje je korišten x2 test.

Medici.com je bio na promociji Trećeg izmijenjenog i dopunjenog izdanja knjige “Vojni sanitet u srpskom narodu” koja je održana krajem prošle godine u Akademiji nauka i umjetnosti Republike Srpske. Kao što se u časopisu Medici.com pisalo, o knjizi su govorili njeni autori i recenzenti, u publici su bili mnogi predstavnici akademske javnosti i ratni veterani, najzaslužniji za stvaranje Republike Srpske. Svi su bili posebno dirnuti izlaganjem člana naše redakcije, prof. dr Elizabete Ristanović sa Vojnomedicinske akademije, koja je punih 20 godina uz svoj Medici.com, a čitavim svojim bićem uz svoju Republiku Srpsku, odakle i sama potiče, a kao dijete oficira i pripadnik vojnog saniteta ima izražen emotivni naboj prema svijetlim tradicijama, ali i vizijama vojnog saniteta, na pragu svijeta koji se ubrzano prekomponuje, u nadi da će biti pravedniji i bolji, kako ona kaže. Zato smo odlučili da njeno izlaganje objavimo integralno.

Uvaženi akademici, profesori, oficiri, lekari, stvaraoci, ratnici, veterani srpskog vojnog saniteta, izuzetno mi je zadovoljstvo što sam danas ovde. Prenosim Vam i pozdrave načelnika Uprave za vojno zdravstvo Ministarstva odbrane Republike Srbije generala dr Radivoja Anđelkovića. Ponosna sam što upravo u Banjaluci i Republici Srpskoj, duhovnoj prestonici našeg naroda, promovišemo ovo delo i što možemo da progovorimo o svetlećim tragovima dugotrajne i nimalo lake dosadašnje istorije srpskog vojnog saniteta, ali i pravcima njegovog daljeg razvoja na kapijama novog sveta koji počinje da se rađa i u čije smo temelje mi prvi ugradili živote, predstavljajući vesnik Vaskrsenja i rađanja nove zore, onda kada se svima činilo da će mrak unipolarnosti zauvek trajati.

Srpski vojni sanitet nastajao je i kalio se u brojnim bitkama koje je naš narod vodio u svojoj dugoj i burnoj istoriji. Još u vreme Nemanjića, koji su je začeli, srpska medicina je po organizaciji i praksi bila na nivou tada dosegnutih znanja i umeća. Sveti Sava osnovao je prve bolnice u Hilandaru i Studenici. Kralj Milutin, Stefan Dečanski, Dušan Silni i knez Lazar nastavili su da koračaju trasiranim stazama. Onda je stigla Kosovska bitka koja je označila kraj razvoja tadašnje srpske države. Evropa nas, po običaju, nije razumela, kao što nije razumela ni sudbinsku opasnost koja se zaustavila tek pod zidinama Beča. U tom periodu počelo je naše nacionalno raspeće i borba za goli, biološki opstanak, koja se uvek odvija na tragičnoj razmeđi između Istoka i Zapada. Kosovski zavet ostao je srž našeg kolektivnog pamćenja, kao i snaga nadahnuća za slobodom i nabujalog plamena otpora koji je vojničkim genijem posle više vekova raspirio Karađorđe, a političkom mudrošću razgorevao Miloš Obrenović, naravno, zahvaljujući stvorenim geopolitičkim pretpostavkama koje

Sa promocije Trećeg izmijenjenog i dopunjenog izdanja monografije

Vojni sanitet u srpskom narodu

Prof. dr Elizabeta Ristanović, VMA Beograd

je omogućila Ruska Carevina. Srpska državnost i nacionalni identitet ponovo su vaspostavljeni, a u okviru toga i vojska kao jedan od osnovnih stubova. Ukazom knjaza Miloša Obrenovića, 1836. godine osnovana je Garnizonska vojna bolnica na prostoru današnje Botaničke bašte „Jevremovac“ u Beogradu, koja je predstavljala začetak razvoja vojnog saniteta, čiji istorijski kontinuitet dalje pratimo. Knjaz Aleksandar Karađorđević doneo je 1844. godine Ukaz o nastanku Soldatskog špitalja, preteče naše VMA. Tokom vremena i daljih stalnih borbi za zaokruživanje našeg državnog, istorijskog i etničkog prostora, kroz epopeje balkanskih i golgote Prvog i Drugog svetskog rata, naš vojni sanitet se kalio i opstajao, u bitkama, stradanjima, epidemijama, a njegovi pripadnici pokazivali su natčovečansku plemenitost i samopregor, nesebično žrtvujući živote za spas svojih saboraca, građana, ali i neprijateljskih vojnika! Kroz bitke koje traju do današnjeg dana, neprekidno su se kristalisale najbolje vrednosti izuzetnih lekara i sjajnih ličnosti čija su herojska dela nesvesno utkivana u motive i postupke potonjih generacija.

Nametnutu, neplaniranu, ali pravu probu stepena organizovanosti, stručnosti, veličine sveukupne, a posebno profesionalne etike i čistote patriotizma, pripadnici srpskog vojnog saniteta doživeli su u poslednjoj deceniji 20. veka. Sanitetska doktrina, uvežbavana godinama, menjala se u hodu i prilagođavala

surovosti građanskog rata u kome je izgarala država južnih Slovena u čije smo temelje utkali najviše života, ali i svoju državnost. Nismo znali da živimo na takvim naslagama međusobne mržnje koje su, potpaljene upaljačima donetim izvana, proizvele neugasivu žeđ za uništenjem života drugih i zatiranjem tragova srpstva na svim istorijskim i etničkim prostorima. Kada su vrtlozi stvarnosti ponovo probudili egzistencijalni strah, instinktivno smo počeli upirati poglede u prošlost, tražeći izlaz u svom izvoru. Kao u svim sličnim istorijskim okolnostima, lekari, pripadnici vojnog saniteta, istakli su i tada zastavu ljubavi prema životu i prema čoveku, zastavu znanja, požrtvovanosti, humanizma i istinske čestitosti!

Možda smo zaista nesrećan narod koji je sagradio kuću na drumu, ali nismo verovali da će se na pragu novog milenijuma u civilizovanoj Evropi, pod plaštom demokratskih vrednosti, nastaviti sled krvoločnih zločina opisanih u romanu „Na Drini ćuprija“, uz korišćenje najrazornijih sredstava za ubijanje živog tkiva i duše naroda. Međutim, i u takvim okolnostima naš rad je ostao čist i ime neukaljano. Medicinska pomoć pružena je u jednakom stepenu svima, bez obzira na nacionalnu pripadnost, ideološka opredeljenja, verska osećanja i socijalni položaj. Na stotine hiljada ranjenika zbrinuto je na prvoj liniji fronta, u ratnim bolnicama, ili je upućeno u našu Vojnomedicinsku akademiju gde su lečeni po najvišim standardima medicinske

struke i nauke, o čemu su svedočila i veoma uspešna predstavljanja rezultata našeg rada na više svetskih naučnih kongresa iz domena ratne medicine, posebno hirurgije, ali i ostalih grana biomedicine i preventivne zaštite, kao i organizacije i postupanja u vanrednim situacijama, na desetine napisanih knjiga i naučnih radova. Hiljadama posttraumatizovanih pružena je potpuna medicinskopsihološka pomoć, dok je više hiljada ranjenika oporavljeno. Zahvaljujući izuzetnim stručnim naporima naše sudske medicine, mrtvi su ponovo otkrili svoja imena, svedočeći živima šta se zapravo događalo na ovim terenima. Prema izveštajima komandanata ratnih jedinica, postupanje prema ranjenima i obolelima i ukupan angažman i posvećenost pripadnika vojnog saniteta bili su nezamenljiva psihološka podrška i komponenta jačanja borbenog morala jedinica i naroda. Nigde nismo stali, ništa nije ostalo nedomašeno. Specifičnost našeg sistema ogledala se u snažnoj motivisanosti osoblja, dok je vojna komponenta bila, jeste i ostaje naša vodeća organizaciona i stručna prednost. Verujemo da će to delo, nesebično darovano svom narodu, ostati trajni most, koji će spajati naš etnički prostor, ali i različita vremena, svedočeći o čoveku kao biću vrlina i ukazujući budućim generacijama kuda i kako se mora. A onaj kome tragovi svetle, imao se „rašta i roditi“, davno je zapazio naš vladika i vladar.

Onda je stigla prvo za Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku izuzetno teška 1995. a zatim i 1999. godina kada smo doživeli pravu biblijsku apokalipsu: na našem nebu 78 dana su jezdili njihovi jahači sa zastavama natopljenim krvlju miliona ljudi širom planete, sejući oganj, bolesti, mrak, smrt, trovali nam bespovratno atmosferu i tlo, zasejavali nas osiromašenim uranijumom koji i danas uzima svoj danak kroz desetine hiljada obolelih i umrlih od malignih bolesti, hemikalijama iz naših industrijskih postrojenja, rušili mostove, škole i bolnice, ubijali i žive i mrtve. Najviše ognja bačeno je na našem tvrdom Vavilonu, na Kosovu i Metohiji. Svom čudovišnom činu dali su i cinično ime „Milosrdni anđeo“, što je najružniji podsmeh celom hrišćanstvu. Zloupotrebljavajući medije nasrtali su bezobzirno na naša čula, obarali unutrašnje otpore, sa željom da sve, osim prolaznih vrednosti njihove civilizacije, potope u sivilo anonimnosti. Onda su nas ti cinični promoteri univerzalnih vrednosti bezumno optužili za njihove zločine. Borba između Davida i Golijata i danas traje, vodi se drugim sredstvima, ali se i nazire biblijski ishod. Golijat je činio i čini savršeno nečoveštvo sa previše snage, dok je na strani Davida um, razum i srce, koje se, nadahnuto kosovskim zavetom, greje vatrama slobode, ostajući i opstajući.

I u toj situaciji, suočeni sa nadzloči-

nom, pripadnici vojnog saniteta reagovali su promptno, racionalno i izuzetno efikasno, bez najmanje dvoumljenja. Pored neprekidnog, visokostručnog i visokoprofesionalnog rada u svim vojnozdravstvenim ustanovama kao i na terenu, materijalno i kadrovski su obezbeđivane sve jedinice na celoj teritoriji države i stručno koordinisan i kontrolisan kompletan rad vojnog saniteta. Bombe su padale svuda oko nas. Učinjena su velika materijalna razaranja čak i na objektu VMA, prepunom bolesnika i ranjenika, ali su se, uprkos tome, sve aktivnosti odvijale redovno. Nije prestajao ni naučnoistraživački rad.

Dame i gospodo, ako je rat najveća tragedija i nesreća koja može zadesiti jedan narod, onda smo mi zaista retko tragičan narod. Ali u svim teškim vremenima ovaj narod je iznalazio i stvarao mehanizme podizanja svoje vitalnosti i čvrstine, što mu je obezbeđivalo siguran opstanak. Upravo iz takvih snaga iznicali su i dodatni stvaralački motivi naših najboljih medicinskih kadrova, kao i potreba da se nova iskustva i znanja obrade i formulišu nove doktrine. To sve zaslužuje divljenje i visoko poštovanje.

Naakon svega, u godinama relativnog mira, pojavljuju se ponekad i bole nas glasovi nedovoljnog razumevanja značaja našeg vojnog saniteta, a u okviru toga VMA kao giganta medicinske struke i nauke, jedinstvenog dobra naše vojske, države i naroda, ustanove od strategijskog značaja, posebno važne danas kada se svet ubrzano prekomponuje i menja, suočavajući se sa brojnim novim izazovima i pretnjama po nacionalnu i regionalnu bezbednost i kada su specifična znanja i organizaciona struktura koju imamo potrebniji nego ikada. Mnogi signali zovu na uzbunu dok opasne vatre ponovo prete da zapale ove pro-

store. Naša VMA i vojni sanitet po svom značaju i delima prevazilaze svakog pojedinca. Zato smo sigurni da ćemo iz svih iskušenja izaći snažniji i jači. Naše neprocenjivo bogatstvo su bili i biće ljudi koji ne računaju samo prost račun, već su spremni da u najdublje tajne struke i nauke proniknu. A to nam je danas potrebnije nego ikad. Zdravlje u najširem smislu sagledava se danas kao jedan od najvećih bezbednosnih izazova, upotreba oružja za masovno uništenje je realnost vremena u kome živimo, a zloupotreba nauke, posebno genetičkog inženjeringa i biotehnologije, je toliko velika da se otvoreno govori o etnički specifičnom biološkom oružju i uticaju na genome nacija, populacija ili čak pojedinaca. Demografski problem je takođe jedan od vodećih bezbednosnih izazova, a jedan od naših najprioritetnijih nacionalnih zadataka je da ovu zemlju, ostavštinu i zavet predaka ostavimo u nasleđe budućim generacijama. Rat za duše mladih vodi se surovo i bespoštedno, kroz nametanje kvazivrednosti suprotstavljenih našem arhetipu i duhovnom biću. Mnogo je frontova na kojima moramo da se borimo u vreme prividnog mira, mnogo izazova sa kojima se suočavamo. Zato nam je potrebna mudrost, pamet, iskustvo i znanje, snažan obrazovni sistem, ali i porodica, kao najsnažniji bedem i tvrđava. Zato se treba nadahnjivati najboljim iskustvima predaka i najboljim dostignućima savremene nauke. Tvrdi, postojani, uzdignutog štita, sa pogledom u budućnost slobodnih i ravnopravnih ljudi, moramo smelo koračati dalje. Iz ove olujne grmljavine koja dopire iz agresivnog okruženja naš narod će, sa svojim vojnim sanitetom, sigurna sam, osvanuti u sunčanim prostorima oplođenim za svakovrsnu ljubav. Na mnogaja ljeta! Živeli stvaraoci!

Živela Srbija! Živela Republika Srpska!

Udruženje za aterosklerozu i kardiovaskularna istraživanja Republike Srpske, u saradnji sa Udruženjem kardiologa Republike Srpske, organizovali su konferenciju na temu „Dislipidemije i aterosklerotska kardiovaskularna bolest”, u periodu od 24.1 – 25.1.2023. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci. Cilj je bio okupiti na jednom mjestu kliničare-istraživače iz cijele regije kako bi se, tokom ova dva dana konferencije, predstavili rezultati najnovijih kliničkih istraživanja i prakse, kao i dalje smjernice u liječenju ovih sve učestalijih oboljenja.

Prof. dr Ranko Škrbić, dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci, istakao je da se radi o konferenciji na kojoj je govoreno o najčešćim oboljenjima od kojih, kako navodi, 30 do 40 odsto stanovništva širom Evrope umire. “To, naravno, ne isključuje ni naš region koji je takođe značajno pogođen”, jasan je Škrbić.

“U saradnji sa Medicinskim fakultetom i uz podršku Fonda za zdravstvo Republike Srpske uspjeli smo da prvi u regionu uvedemo najsavremeniju terapiju za liječenje poremećaja metabolizma masti, što za naše pacijente znači drastično smanjenje rizika od novog događaja i smanjenje rizika od umiranja” – rekla je prof. dr Tamara Kovačević Preradović, predsjednica Udruženja kardiologa Republike Srpske.

Akademik prof. dr Duško Vulić, koordinator za prevenciju kardiovaskularnih bolesti Republike Srpske, naglasio je kao bitnost skupa činjenicu da je tokom dvodnevnog predavanja problem dislipidemije, povišene masnoće u krvi, sagledan sa svih aspekata.

Ateroskleroza je jedna od najvažnijih i najučestalijih bolesti današnjeg doba, a posebno u razvijenim zemljama. Ateroskleroza dovodi do razvoja kardiovaskularnih bolesti, koje su već decenijama vodeći javnozdravstveni problem

Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci Konferencija o dislipidemijama i aterosklerotskim

kardiovaskularnim bolestima

u našoj zemlji, Evropi i cijelom svijetu. Iako je zadnjih desetak godina prisutan trend smanjenja smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, još gotovo svaki drugi građanin Republike Srpske i Bosne i Hercegovine umire od kardiovaskularnih bolesti.

Dislipidemije su među najznačajnijim faktorima rizika za nastanak, razvoj, progresiju i kliničku manifestaciju aterosklerotske bolesti. Jedan od najznačajnijih uzroka jeste povišena vrijednost holesterola. Rizik od razvoja, kao i posljedičnih komplikacija kardiovaskularnih bolesti, uzrokovanih aterosklerozom, naglo se i proporcionalno povećava sa porastom vrijednosti LDL-H. Nedavna istraživanja su nedvosmisleno i potpuno jasno dokazala da povišene vrijednosti LDL-H direktno uzrokuju aterosklerotske kardiovaskularne bolesti, kao i da svako sniženje vrijednosti LDL-H smanjuje rizik kar-

diovaskularnih bolesti.

Značaj primjene savremenih stavova i preporuka, kao i individualizovan pristup u procjeni kardiovaskularnog rizika radi odabira optimalne medikamentozne terapije jesu ključni faktori za smanjenje prevalencije koronarnih i kardiovaskularnih događaja u cjelini kao i umiranja od kardiovaskularnih bolesti.

Pored dekana Medicinskog fakulteta prof. dr Ranka Škrbića, akademika Duška Vulića, prof. Tamare Kovačević Preradović, na konferenciji su učestvovali i eminentni svjetski sručnjaci iz ove oblasti Acc prof. dr Miodrag Ostojić, Acc prof. dr Nebojša M. Lalić, prof. dr Katarina Lalić i dopisni član ANURS-a prof. dr Snježana Popović Pejičić.

Učešće u konferenciji uzeli su kardiolozi, internisti, neurolozi, endokrinolozi, porodični ljekari i druge specijalnosti, kao i mlade kolege specijalizanti.

Министарство здравља и социјалне заштите РС

Уз присуство највиших званичника Републике Српске, министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић у Административном центру Владе Републике Српске у Бањалуци свечано je 9. фебруара потписао Уговор за реализацију Пројекта „Пројектовање, изградња и опремање нове ЈЗУ Болница Требиње“

по принципу „кључ у руке“ са заступником изабране групе понуђача „HERC GRADNJА“ д.о.о. Билећа Ђорђем Вујовићем.

По ријечима министра Шеранића, модерна болница у Требињу, вриједна око 128 милиона КМ,

Потписан уговор за изградњу савремене здравствене установе

болница у

требало би да буде изграђена у року од 30 мјесеци од увођења извођача радова у посао.

Министар истиче да ће овај пројекат значајно допринијети развоју здравства у Херцеговини и Републици Српској.

“Очекујем да ћемо кроз сарадњу са извођачем завршити посао у року и да се обезбиједи све потребно за квалитетнију здравствену услугу у Херцеговини”, рекао је министар Шеранић након потписивања уговора.

Средства за реализацију пројекта биће обезбијеђена из буџета Републике Српске.

Укупна бруто површина будућег болничког комплекса је 17.826 метара квадратних. Болнички објекат имаће 223 кревета и обухватаће одјељења онкологије, пулмологије, инфективно одјељење, одјељење психијатрије, неурологије, интерно одјељење, одјељење нефрологије, порођајно одјељење и гинекологију, одјељење хирургије и урологије, одјељење ОРЛ и офталмологије, ургентни блок са собом за опсервацију, дневне болнице: општа и

онколошка, дијализа, хируршка, интернистичка и кардиолошка интезивна њега, полуинтезивна њега, опоравак пацијената – ангиографија и ендоскопија, опоравак пацијената – ОРЛ и офталмологија, одјељење за опоравак уз операциони блок, одјељење за опоравак уз блок оперативне гинекологије и акушерства и интезивне његе – неонатологија.

Предвиђена је медицинска опрема која треба да задовољи стандарде модерне болнице, изграђене у складу са посљедњим техно-

лошким достигнућима, по високим медицинским стандардима и адекватна за пружање планираних медицинских услуга. Комплекс ће садржавати и пратећи објекат техничког блока, надстрешницу за санитетска возила, као и припадајуће колске и пјешачке комуникације заједно са паркинзима и зеленим површинама.

Влада Републике Српске и Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске остају опредијељени за изградњу нових болничких капацитета сходно плану развоја болничких здравствених установа, као и за набавку медицинске опреме, а сљедећи корак након новоизграђене болнице у Бијељини, потпуно реконструисаног и изграђеног Универзитетског клиничког центра Републике Српске, новоизграђене и потпуно опремљене Болнице у Источном Сарајеву, изградње Болнице у Добоју, као и реконструкције и доградње болница у Фочи и Зворнику јесте савремени болнички комплекс у Граду Требињу.

Састанак министара Алена Шеранића и Данице Грујичић у Бањалуци

рганизација здравствене

заштите и начини да се она унаприједи како у Републици Српској, тако и у Србији, главне су теме о којима су разговарали министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић и министарка здравља Србије Даница Грујичић током првог званичног сусрета који је одржан почетком јануара у Бањалуци.

Министри су размијенили мишљења и о могућностима и моделима за наставак добре сарадње коју Република Српска и Србија остварују у области здравства, а састанку су присуствовали и директор Фонда здравственог осигурања Републике Српске Дејан Кустирић, као и представници Републичког фонда за здравствено осигурање Србије.

Заједничка је оцјена да је најважније организовати примарну здравствену заштиту, њену директну везу са секундарним и терцијарним нивоом система, а како би у најбржем року било којем пацијенту у Републици Српској или Србији била пружена адекватна медицинска помоћ.

“Разговарали смо о начинима на које можемо да синхронизујемо

Уприсуству министра здравља и социјалне заштите

Републике Српске Алена Шеранића, у Добоју је 4. јануара 2023. године основан Актив директора јавних здравствених установа домова здравља Републике Српске.

Чланови актива су директори домова здравља у Републици Српској, а за предсједника је изабран Владимир Марковић, вршилац дужности директора Дома здравља Добој, који је био и домаћин конститутивне сједнице.

Оснивање актива предвиђено је Законом о здравственој заштити, а основни циљ Актива директора је ефикасније остваривање здравствене заштите кроз организовање функционалног повезивања и усклађивања рада здравствених установа примарног нивоа здравствене заштите.

Актив директора има за циљ и формулисање, усклађивање и заступање интереса здравствених установа пред најзначајнијим друштвеним актерима: републич- наше активности за даљи развој здравства и у Србији и у Републици Српској”, рекла је министарка Грујичић, додајући да се разговарало и о размјени кадра и сарадњи која треба да се настави.

Она сматра и да је веома значајно створити простор за младе људе да се запосле на овим просторима.

Када је ријеч о модернизацији и дигитализацији здравственог система Србије, министарка Грујичић је навела да је олакшан посао љекарима и другим здравственим радницима те нагласила да је веома битна заштита података.

Министар Шеранић је навео да је и Република Српска опредијељена да унаприједи примарну здравствену заштиту, односно дио рада доктора породичне медицине како би грађани имали адекватну здравствену заштиту.

Говорећи о специјализацији и субспецијализацији стручњака из Републике Српске који дио програма едукације обављају у Србији, министар Шеранић је навео да ће та пракса бити настављена.

Он је прецизирао да је на састанку разговарано и о могућности додатног здравственог осигурања те о даљој сарадњи фондова осигурања Републике Српске и Србије.

инистар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић очекује да ће у текућој години објекат нове болнице “Свети апостол Лука”, који је у изградњи, бити предат на кориштење здравственим радницима, на добробит грађана Добоја и регије.

Након посјете градилишту нове болнице почетком јануара, министар Шеранић је рекао да је задовољан због квалитета радова, који су сада у завршној фази, те што су у овом објекту испуњени сви аспекти развоја болничког сектора, а који су зацртани 2019. године.

“Испуњена су три фокуса, која подразумијевају развој ургентног блока, развој посебног поликлиничког дијела са тријажом дјеце и развој стационарног дијела и оперативних сала те интензивне његе коју, такође, развијамо у Добоју”, навео је министар Шеранић.

Очекује се да у наредних девет мјесеци буде испоручена и опрема и завршени радови на објекту. На динамику радова утицале су околности са пандемијом вируса

Најважнија је добра

организација примарне

здравствене заштите

Актив директора ЈЗУ

здравља РС

оквиру примарне здравствене заштите.

По његовим ријечима, ово тијело може много да помогне у организацији здравствене заштите и људских ресурса, у погледу знања и вјештина, као и да, без министарства, комуницира и размјењује добре идеје, кадрове и опрему ако за то постоји потреба. Министар очекује добру сарадњу министарства са Активом директора у чијем ће фокусу рада бити унапређење здравствене заштите пацијената.

ки и локални органи и организације, медији, невладин сектор и други актери.

Формулисање и усклађивање циљева здравствених установа врши се кроз редовне састанке Актива директора, на којима се размјењују искуства и идеје, препознају проблеми и изазови са којима се здравствене установе суоча-

вају, предлажу мјере за њихово рјешавање и одређују правци будућег дјеловања.

Министар Ален Шеранић честитао је новоизабраном предсједнику и члановима Предсједништва те рекао да ће Актив директора служити ефикаснијем и квалитетнијем приступању рјешавања одређених проблема у

Предсједник Актива директора домова здравља Републике Српске Владимир Марковић рекао је да је Актив савјетодавно тијело које ће бити на услузи домовима здравља и ресорном министарству у циљу унапређења примарне здравствене заштите. Претходно је, подсјећамо, у складу са законом, основан и први Актив директора јавних здравствених установа које обезбјеђују болничку здравствену заштиту у Републици Српској.

корона те отежано кретање, набавка и испорука робе на глобалном нивоу.

Министар Шеранић је пројекат изградње болнице оцијенио

као одличан тимски рад локалне управе, руководства добојске бол-

нице, ресорног министарства, извођача радова кинеске компаније “Синофарм”, уз подршку руководства Републике Српске и Амбасаде Кине у БиХ. Градоначелник Добоја Борис Јеринић је указао на значај бол-

нице за овај град и регију, којој гравитира више од 200.000 осигураника.

Претходно је, крајем децембра 2022. године, у Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске потписан анекс уговора са извођачем радова на Пројекту „Пројектовање, изградња и опремање нове ЈЗУ Болнице ‘Свети апостол Лука’ Добој”, “China Sinopharm International Corporation и Shan Xi Construction Investment Group Co.Ltd“ из Кине, којим је утврђен рок за завршетак уговорних обавеза 30. септембар 2023. године.

Odsjek za odnose s javnošću Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS

У току завршни радови на новом објекту

болнице у Добоју

Prvih 100 kardiohirurških zahvata

diohirurgiju dr Nikoli Šobotu, kao i rukovodstvu Republike Srpske na podršci. Uspjeli smo da ostvarimo naš san da pacijenti ne moraju ići u daleke centre i čekati, nego mogu sve uraditi u Banjaluci u UKC Republike Srpske“, istakao je prof. dr Vlado Đajić.

Prvih 100 kardiohirurških zahvata u Klinici za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske je izvedeno uz podršku Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine - Sremska Kamenica. Prva kardiohirurška operacija je izvedena 6.6.2022. godine, a do sada je uspješno operisano 100 pacijenata. Ove operacije uključuju hiruršku revaskularizaciju miokarda, operativno liječenje valvularnih bolesti srca te, takođe, najnovije metode hirurškog liječenja srčane slabosti. Prof. dr sc. med. Vlado Đajić je istakao da je ponosan na rad Klinike za kardiohirurgiju. „Posebno mi je zadovoljstvo i ponosan sam da mogu reći da smo do sada imali 100 operacija gdje je stopa preživjelih pacijenata 100%. Želim ovim putem da se zahvalim direktoru Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine - Sremska Kamenica prof. dr Aleksandru Redžeku, Institutu za kardiovaskularne bolesti ‘Dedinje’ te svojim kolegama i načelniku Klinike za kar-

Prof. dr Aleksandar Redžek, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, se zahvalio rukovodstvu UKC Republike Srpske i Klinici za kardiohirurgiju na saradnji. „Istakao bih da je 100 uspješnih operacija rezultat zajedničkog rada, timskog rada, UKC Republike Srpske, Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine - Sremska Kamenica i Instituta za kardio-

Dr Boško Radomir, specijalista kardioanesteziolog, je rekao da se san tima Klinike za kardiohirurgiju o 100 uspješnih operacija ostvario. „Zahvaljujući timu koji je disao i živio za kardiohirurgiju došli smo do ovog rezultata. Ponosan sam na rad kolega i na uspjehe koje smo ostvarili“, istakao je dr Boško Radomir.

vaskularne bolesti ‘Dedinje’. Samo zahvaljujući ovakvom timskom radu uspjeli smo da postignemo ovaj uspjeh. Čestitam menadžmentu na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem i načelniku Klinike za kardiohirurgiju dr Nikoli Šobotu“, izjavio je prof. dr Aleksandar Redžek.

Dr Nikola Šobot se zahvalio prof. dr Aleksandru Redžeku i rukovodstvu UKC Republike Srpske na podršci koju pružaju Klinici za kardiohirurgiju. „Sa velikom dozom sreće i ponosa mogu danas da kažem da je ovaj uspjeh ostvaren uz podršku menadžmenta UKC Republike Srpske na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem koji je bio inicijator ideje i podrška sve vrijeme. Takođe, moram da se zahvalim Institutu za kardiova-

skularne bolesti Vojvodine - Sremska Kamenica i prof. dr Redžeku te Institutu za kardiovaskularne bolesti ‘Dedinje’ koji su bili sa nama sve vrijeme, nesebično dijelili znanje, bili podrška i sve ovo nas je dovelo do ovakvog rezultata koji smo danas prezentovali. Posebno želim da se zahvalim svim zaposlenim u Klinici za kardiohirurgiju koji su dali srce i dušu i pružili svoj maksimum“, istakao je dr Nikola Šobot.

Endovaskularno liječenje aneurizmi aorte

Prof. dr Dragan Sagić je istakao da je ponosan na dugogodišnju saradnju sa UKC Republike Srpske i Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.

Klinika za psihijatriju UKC

RS

UUKC RS prvi put je izvedena EVAR (endovaskularno liječenje aneurizmi aorte) koju je izveo tim interventnih radiologa i vaskularnih hirurga UKC Republike Srpske pod mentorstvom prof. dr Dragana Sagića, interventnog radiologa sa Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” Beograd. Razvoj savremene interventne radiologije u tretmanu vaskularnih oboljenja u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske je usmjeren ka uvođenju novih tehnika koje povećavaju uspješnost zahvata i istovremeno smanjuju procenat komplikacija i smrtnosti.

Prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske, se zahvalio timu interventnih radiologa, vaskularnih hirurga i prof. dr Draganu Sagiću. “Ovo je još jedan veliki uspjeh za UKC Republike Srpske i dokaz da se ovdje radi vrhunska, svjetska medicina”, istakao je prof. dr Vlado Đajić.

“Danas je urađena prva EVAR procedura i to je početak daljeg rada i proširenja programa interventne radiologije u UKC Republike Srpske. Sa zadovoljstvom sam bio ovdje i delegiran sam ispred Instituta ‘Dedinje’ da dođem i budem od pomoći”, naglasio je prof. dr Dragan Sagić.

Dr Bojan Jovanić, interventni radiolog iz Zavoda za kliničku radiologiju UKC Republike Srpske, rekao je da je ponosan na današnji poduhvat koji je uspješno urađen. Zahvalio se timu koji je danas učestvovao u EVAR proceduri.

Doc. dr Milanko Maksić, načelnik Klinike za vaskularnu hururgiju UKC Republike Srpske, rekao je da vaskularni pacijenti uglavnom imaju još poneku udruženu bolest, obično kardiološku, cerebrovaskularnu, bubrežnu, tako da je otvorena hirurgija vrlo često opasna po njihov život. Pribjegavanje klasičnom operativnom zahvatu u tretmanu pojedinih vaskularnih poremećaja je vrlo komplikovana metoda i nosi sa sobom veliki rizik za pacijente. Današnja operacija je prošla odlično i pacijent (78) iz Gradiške se osjeća odlično, rekao je doc. dr Milanko Maksić.

Liječenje mentalnih poremećaja transkranijalnim magnetom

Klinika za psihijatriju UKC Republike Srpske primijenila je moderan i efikasan oblik liječenja mentalnih poremećaja - tretman transkranijalnom magnetnom stimulacijom kod dvije pacijentkinje sa dijagnozom depresije koje su na bolničkom tretmanu u kabinetu za transkranijalnu magnetnu stimulaciju.

Napominjemo da su prošle godine za aplikaciju ove metode završena dva kruga edukacije online i završna edukacija uživo pod mentorstvom i supervizijom specijaliste za aplikaciju transkranijalne magnetske stimulacije Matijasa Kienlea iz Danske, a nakon toga pristupilo se izradi protokola za liječenje pacijenata sa depresijom.

U narednom periodu naša ustanova će se truditi da započne tretmane drugih mentalnih poremećaja ovom metodom i izradiće protokole za uključivanje pacijenata u proces liječenja. Ova metoda se pokazala efikasnom i u liječenju opsesivno-kompulsivnog poremećaja, bolesti zavisnosti i drugih psihijatrijskih stanja. Praksa i istraživanja su pokazali da se ova metoda može koristiti lako i bezbjedno u kliničkom okruženju kroz hospitalni i ambulantni tretman.

Ovo je još jedan pokazatelj da je prioritet rukovodstva naše ustanove ulaganje u edukaciju kadra, nabavku savremene opreme i uvođenje novih procedura kako bismo pružili što bolje usluge našim pacijentima.

Klinika za opštu i abdominalnu hirurgiju

Perkutana drenaža apscesa jetre

UKlinici za opštu i abdominalnu hirurgiju UKC RS početkom 2023. godine izvedena je prva uspješna ultrazvučno vođena perkutana transhepatična drenaža jetrenog apscesa. Procedura podrazumijeva minimalno invazivnu terapijsku metodu u tretmanu gnojnih kolekcija u jetrenom tkivu, koja se radi pod kontrolom ultrazvuka.

Apscesi jetre predstavljaju gnojem ispunjene kolekcije, lokalizovane unutar jetrenog parenhima. Apscesi jetre ne predstavljaju uobičajenu patologiju jetre i smatraju se poprilično rijetkom dijagnozom u razvijenim zemljama. Prema tome, rijetko se diferencijalno dijagnostički razmišlja u navedenom pravcu. Dostupnost ultrazvučne dijagnostike je značajno doprinijela ranoj i adekvatnoj dijagnozi apscesa jetre. Postoji nekoliko opcija u terapijskom zbrinjavanju jetrenih apcesa, koji pored antibiotske terapije uključuju interventne radiološke procedure (perkutane drenaže) i hirurško liječenje.

Pedesetosmogodišnji pacijen jet upućen iz

JZU Bolnica “Sveti vračevi” Bijeljina sa radiološki potvrđenim apscesom jetre koji je dijagnostikovan nakon što se pacijent javio zbog nejasne povišene temperature koja se nije povlačila na antibiotsku terapiju. Po prijemu u Kliniku za opštu i abdominalnu hirurgiju, nakon inicijalne

laboratorijske obrade i ultrazvučnog pregleda, u razmatranju modaliteta liječenja, postavljena je indikacija za perkutanu drenažu apscesa. Dana 10.1.2023. godine tim mladih ljekara u sastavu dr Milan Popović i dr Dragan Vuković, pod nadzorom načelnika klinike doc. dr sc. med. Zorana Aleksića, je uspješno izveo navedenu proceduru, prilikom koje se, putem cjevčice (drena) koja se pod kontrolom ultrazvuka dovede u šupljinu u jetri ispunjenu gnojem, izvukao sav sadržaj i šupljina je zatim isprana. Postproceduralni tok je protekao uredno. Uz adekvatnu antibiotsku terapiju je došlo do kliničkog i laboratorijskig poboljšanja kod pacijenta. Pacijent je šestog dana premješten u Bolnicu “Sveti vračevi” radi nastavka liječenja i kontrolne dijagnostike.

Ovoj proceduri je prethodilo jednogodišnje usvaršavanje i uspješno izvođenje drugih interventnih procedura poput ultravučno navođenih uzmanja isječaka jetre (iglenih biopsija) i perkutanih transhepatičnih drenaža žučnih kanala, prilikom kojih se u žučne vodove jetre pod kontrolom ultrazvuka uvodi cjevčica (dren) koja omogućva oticanje žuči kroz kožu u kesu kod pacijenata kod kojih postoji prepreka u oticanju žuči zbog malignih tumora. Perkutana bilijarna drenaža se u UKC RS u saradnji sa kolegama Klinike za urologiju izvodi od 2018. godine.

Do sada u našoj klinici uobičajena je bila isključivo hirurška terapija kod pacijenta sa jetrenim apscesima. Prema podacima relevantnih kliničkih studija i iskustvima većih medicinskih centara ove procedure su još jedna stepenica u bezbjednom i uspješnom liječenju jetrenih apscesa, pored postojećeg operativnog liječenja. Zahvat se izvodi u lokalnoj anesteziji, dakle, bez potrebe za uspavljivanjem pacijenta i traje između 15 i 30 minuta i pri tome je, ukoliko se izvodi uz određene mjere opreza, bezbjedan. Benefiti ove procedure za pacijente su višestruki, prvenstveno pacijent se ne izlaže velikom operativnom zahvatu, pa su prema tome oporavak i vraćanje normalnim aktivnostima daleko brži.

Opremanjem ultrazvučnog kabineta najsavremenijim ultrazvučnim aparatom i nabavkom neophodne opreme te edukacijom kadra Klinika za opštu i abdominalnu hirurgiju u budućnosti ima u planu da ova procedura kao i druge ultrazvučno navođene procedure budu standard prakse u dijagnostici i terapiji naših pacijenta u okviru za to postavljenih indikacija. Sve navedeno ne bi bilo moguće bez dosadašnje podrške rukovodstva Univerzitetskog kliničkog centra Repubilke Srpske na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem.

sjeduje četiri platforme od kojih je jedna IPL (intenzivna pulsna svjetlost) talasne dužine od 400-1200 nm.

IPL se najčešće koristi u tretmanu crvenila lica, proširenih kapilara, hiperpigmentacija, blagih do umjerenih akni, odstranjivanja neželjenih dlačica na licu sa manjih područja (kao npr. nausnice), fotopodmlađivanje.

Sve tretmane laserom indikuje i obavlja dermatolog. Na prvi, inicijalni pregled pacijenti dolaze sa uputnicom u zakazani termin, dok su usluge laserom komercijalne i naplaćuju se prema važećem komercijalnom cjenovniku UKC Republike Srpske.

Klinika za kožne i polne bolesti UKC RS

IPL procedura

(Intenzivna pulsna svjetlost)

Klinici za kožne i polne bolesti od oktobra prošle godine u primjeni je Lumenis M22™, multifrakcijski laser sa

velikim brojem dermatoloških indikacija. Aparat koriste ljekari širom svijeta u tretmanu velikog broja stanja sa izvrsnim rezultatima. Po-

Ovaj sofisticirani laser, osim za navedeno, koristi se i za vaskularne lezije, bore, opuštenu kožu, tretmane strija i ožiljaka, karbonske pilinge lica, uklanjanje tetovaža itd.

Ovo je još jedan pokazatelj da je prioritet rukovodstva naše ustanove ulaganje u edukaciju kadra, nabavku savremene opreme i uvođenje novih procedura kako bismo pružili što bolje usluge našim pacijentima.

Drugi ciklus WINFOCUS USLS

Edukacija u Urgentnom centru

dom Đajićem, je konstantno ulaganje u edukaciju kadra. UKC Republike Srpske ima odličnu saradnju sa internističkim dijelom CUM-a UKC Ljubljana i samo u toku zadnjih šest mjeseci dva ljekara i medicinske setre i tehničari koji su dio njihovog tima su bili po mjesec dana na edukaciji pod mentorstvom dr Hugona Možine.

9. januar 2023. godine Zlatnici za bebe rođene na Dan Republike

Našu ustanovu posjetio je dr Hugon Možina, internista-intenzivista, načelnik internističkog dijela Centra urgentne medicine UKC Ljubljana, u sklopu održavanja drugog ciklusa WINFOCUS USLS (World Interactive Network Focused On Critical Ultra Sound) kursa ultrazvuka za primjenu u hitnoj i intenzivnoj medicini, koji je održan 10. i 11. decembra u Urgentnom centru UKC Republike Srpske. Takođe, dr Možina je održao predavanje na temu organizacije internističkog dijela CUM-a.

Ovo je bila jedinstvena prilika da medicinski profesionalci koji tijesno sarađuju sa internističkim dijelom CUM-a porazgovaraju o radu internističkog dijela CUM-a, problemima s kojima se susreću i načinima njihovog prevazilaženja.

Opredjeljenje Poslovodstva UKC Republike Srpske, na čelu sa prof. dr Vla-

Kurs doprinosi unapređenju rada svih ljekara koji su angažovani u Urgentnom centru i intenzivnim jedinicama. UKC Republike Srpske je postao prva internacionalna bolnica u BiH, gdje gotovo svaki dan dolaze stručnjaci iz čitavog svijeta da edukuju zaposlene, a i veliki broj zaposlenih iz naše ustanove je na raznim edukacijama u Evropi i svijetu.

Povodom obilježavanja Dana Republike, predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik darovao je zlatnikom 32 bebe rođene 9. januara, od kojih je devet rođeno u Klinici za ginekologiju i akušerstvo UKC Republike Srpske. Generalni direktor prof. dr Vlado Đajić, u ime predsjednika Republike Srpske, uručio je zlatnike bebama rođenim u našoj ustanovi.

„Obišli smo majke beba rođenih na dan kada je rođena i naša Republika Srpska i ja želim u ime majki da izrazim veliku zahvalnost predsjedniku Republike Srpske gospodinu Miloradu Dodiku koji ih je obradovao poklonom. Ovaj dukat znači mnogo ne samo u materijalnom smislu, već dokazuje da neko misli na našu djecu i podržava natalitet. Naše opredjeljenje jeste da stvorimo dobre uslove za porođaj i tretman trudnica, porodilja i djece. Imamo se čime pohvaliti. UKC Republike Srpske je jedna od najboljih zdravstvenih ustanova u regionu i stoji rame uz rame sa evropskim i svjetskim centrima ne samo u oblastima pedijatrije, ginekologije, već i urgentne medicine i dijagnostike, itd. Obavili smo veliki dio rekonstrukcije klinika za ginekologiju i pedijatriju. Sada radimo na nabavci kreveta, ormara i ostalog namještaja. Istovremeno radimo na otvaranju IVF-a te opremanju intenzivne jedinice za novorođenčad. Na kraju, moram da kažem da su predsjednik Dodik i rukovodstvo Republike Srpske uvijek uz nas, pružajući nam moralnu i materijalnu podršku u cilju unapređenja zdravlja naših stanovnika“, rekao je prof. dr Vlado Đajić.

„Divna gesta. Zahvaljujemo se predsjedniku što se sjetio naših bebica rođenih na ovaj dan. Poželjela bih da iduće godine na ovaj dan bude rođeno tri puta više bebica“, rekla je majka Maja Rakić.

„ Zahvaljujem predsjedniku puno na lijepoj gesti, uz želju da mladi nastave u duhu naših predaka i onoga za šta su se oni borili i stvarali. Hvala puno“, rekla je majka Dubravka Mijatović.

Darivanje prvorođene bebe

predsjednika Republike Srpske gospodina Milorada Dodika, darivao je majku Tanju Janjić zlatnikom i prigodnim poklonima. U ime predsjednika Dodika, prof. dr Đajić je prenio predsjednikove čestitke i pozdrave te poželio sreću porodici i podmlatku.

„Zbog ljubaznosti i opremljenosti bolnice, odlučila sam se za još jedno dijete. Želim da se zahvalim svima što su uvijek tu za nas“, izjavila je majka Tanja Janjić.

Prva beba u 2023. godini u Republici Srpskoj, djevojčica Maša iz Broda, rođena je u UKC Republike Srpske. Maša je teška 3.100 grama, a dugačka 50 centimetara. Tom prilikom generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić, u ime

Prva beba rođena na teritoriji Grada Banjaluka je djevojčica Jelena. Јelena je drugo dijete u porodici, teška je 2.660 grama, a dugačka 48 centimetara. Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković uručio je Zorici Nenadić, majci prve bebe rođene u Banjaluci, zlatnik i 1000

KM. „Osjećam se super. Sve je dobro proteklo“, rekla je majka Zorica Nenadić.

„Kao što ste vidjeli prvi dan Nove godine u UKC Republike Srpske protiče veselo, a i s razlogom, jer smo danas nastavili našu tradiciju darivanja beba. Zbog toga sam presrećan. Prvu bebu Grada Banjaluke darivao je gradonačelnik, a prvu bebu u Republici Srpskoj predsjednik gospodin Milorad Dodik. Ja sam kao predsjednik Fondacije “Djeca nam se rađala” takođe darivao obje djevojčice sa po 2000 KM. Iza nas je jedna teška godina rada u UKC Republike Srpske, ali i godina najvećeg uspjeha. Ovo je bila istorijska godina, jer smo uspjeli da napravimo, opremimo i otvorimo Kliniku za kardiohirurgiju. Istorijski uspjeh, veći od mnogih drugih klinika u svijetu, jeste prvih stotinu uspješno operisanih pacijenata u Klinici za kardiohirurgiju. Nastavljamo dalje sa razvojem UKC Republike Srpske, ne samo da gradimo zgrade. Mi nabavljamo najbolju opremu, a ono što je najbitnije zaposlili smo veliki broj mladih ljekara i sestara koji su na edukacijama u Njemačkoj, Austriji, Sloveniji, Srbiji itd. Isto tako, veliki broj inostranih stričnjaka dolazi u Banjaluku da radi“, rekao je prof. dr Vlado Đajić.

„Tradicionalno, kao znak ljubavi, poštovanja i sreće prema prvorođenoj bebi u našem gradu, na ovaj način pokazujemo simbolično i suštinski koliko nam je stalo do pronatalitetne politike i suštine našeg opstanka ovdje, a to je da nam se djeca rađaju. Na svijet je došla nova Jelena. To mi je posebno drago. Čestitam majci Zorici. Drago mi je što sam imao priliku da darujem ovo divno dijete. Želim im puno sreće i zdravlja u životu i da poslije drugog, dođe i treće dijete u porodicu“, rekao je gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković.

nedjelja prevencije karcinoma grlića

materice

JZU Bolnica “Sveti vračevi” Bijeljina organizovala je obilježavanje „Evropske nedjelje prevencije karcinoma grlića materice“ besplatnim preventivnim pregledima i stručnim predavanjem.

Oko 100 žena je obavilo besplatan PAPA-test u okviru akcije povodom obilježavanja Evropske nedjelje prevencije CA grlića materice. Papanikolau test ili PAPA-test je skrining metoda koja se smatra zlatnim standardom u ranoj dijagnostici karcinoma grlića materice.

Pedesetogodišnja M.M. iz Bijeljine kaže da joj ova današnja akcija u Bolnici “Sveti vračvi” mnogo znači.

“Nemam knjižicu i ne radim, pa nemam novaca za privatni pregled. Nisam bila kod ginekologa pet godina, a čula sam da baš mnogo žena u posljednje vrijeme umire od ove bolesti. Hvala bolnici što nam je omogućila ove preglede”.

“Imam 65 godina i redovno sam išla na ginekološke preglede do korone. Više od tri godine nisam bila na pregledu i ovo mi je baš dobrodošlo. Drago mi je kad neko misli na nas. To je stvarno rijetko u današnje vrijeme”, rekla je jedna od mnogobrojnih žena koje su čekale na pregled.

“U cilju podrške Evropske nedjelje prevencije karcionoma grlića materice organizovali smo stručno predavanje kojem su prisustvovali i ljekari iz primarne zdravstvene zaštite sa područja

Bijeljine, Ugljevika i Lopara, kao i besplatne preventivne preglede, uzimanje

Papanikolau testa našim sugrađankama. Ove aktivnosti su imale za cilj podizanje svijesti kod žena svih životnih dobi o značaju preventivnih ginekoloških pregleda i očuvanju svog repro-

duktivnog zdravlja”, izjavila je prim. dr Nela Mitrović, pomoćnik direktora za medicinske poslove.

Rak grlića materice je maligno oboljenje koje se javlja kada dođe do promjena na ćelijama grlića i one počnu da rastu nekontrolisano. Ukoliko se na vrijeme otkrije, potpuno je izlječiv.

“Danas se smatra da je najčešći uzrok raka grlića materice Humani papilloma virus - HPV. Smatra se da ima oko 150 različitih vrsta, a 40 se prenosi genitalnim putem i izaziva infekcije genitalnog trakta. Da bi se HPV prenio sa inficirane osobe, potrebno je da postoji oštećenje na koži ili sluzokoži. Infekcija će se razviti u onim slučajevima kada su slabe odbrambene snage organizma. Ostali faktori rizika su: stres, hronična konzumacija nikotina ili alkohola. Zahvaljujući dobrim odbrambenim snagama organizma najveći dio populacije uspije da eliminiše taj virus u roku od šest mjeseci, pa do maksimum 24 mjeseca. Ali, kod onih kod kojih ostane u organizmu izaziva određene patološke promjene, prevashodno na grliću materice. Uz podršku našeg

direktora prof. dr Zlatka Maksimovića od ove godine na našoj mikrobiologiji moguća je identifikacija, odnosno verifikacija HPV-a. I ne samo da se utvrdi prisustvo HPV-a iz brisa grlića materice, nego se utvrdi i koji je tip.

Tip 16 i 18 imaju najveći onkogeni potencijal i čak se nalaze kod 99,8% žena koje imaju karcinom grlića materice. Količina i tip virusa određuju koji će biti tretman tih patoloških promjena na grliću da ne dozvolimo da pređu u karcinom”, izjavila je dr Miomira Brkić, šef Odsjeka za ginekologiju.

Ona je navela da u svojoj početnoj fazi rak grlića materice ne daje simptome.

“Može se otkriti samo redovnim ginekološkim pregledima. Redovan ginekološki pregled obuhvata uzimanje Papa nalaza gdje se utvrđuje nakon bojenja po Papanikolau da li su ćelije normalne ili su izmijenjene. Zatim, posmatranjem grlića pod uvećanjem, kolposkopijom, utvrđuje se da li je površina grlića materice normalnog izgleda, ili ima odstupanja. Svaki put kad se utvrdi, ako postoji Papa ili patološka kolposkopska slika, ide se na dalju dijagnostiku.

Onog trenutka kada se jave simptomi bolest je već uznapredovala, a simptomi su: krvarenje između menstruacija, kontaktno krvarenje (krvarenje prilikom pregleda ili odnosa), sukrvičav iscjedak jako neprijatnog mirisa, bol u maloj karlici, bol pri odnosu, problemi sa mokrenjem (stalan nagon na mokrenje, nemogućnost zadržavanja mokraće ili retencija urina)”, napominje dr Brkić.

U svrhu promocije reproduktivnog zdravlja i informisanja javnosti, Služba za informisanje bijeljinske bolnice izradila je flajer koji sadrži osnovne informacije i preporuke u vezi s prevencijom, ranog otkrivanja i liječenja karcionoma grlića materice.

Prema statistici Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske otprilike od 180 do 200 žena oboli od karcinoma grlića materice, a njih oko 50 izgubi bitku sa ovom bolešću.

JZU Bolnica “Sveti vračevi” Bijeljina Evropska

Služba za informisanje JZU Bolnica “Sveti vračevi” Bijeljina

Kada se prisjetim svoga prvog davanja krvi, vratim se u tu davnu 1966. godinu i grad Zenicu.

Još kao učenica sam krenula putem humanosti i dobrovoljnog davanja krvi. Moj put se nastavlja kao volonter u CK, a postajem i predsjednica komisije za DDK Zenica. Poslije, prelaskom u Trebinje, moj put kroz davanje krvi nastavljam i postajem višestruki davalac, žena koja je 132 puta darovala ovu dragocjenu tečnost.

Često sam se pitala, šta poslije 65 godina ,kako zaboraviti sve te divne ljude koje upoznaš kroz ovaj humanitarni i najplemenitiji poziv koji može jedan čovjek da radi.

Tako se 2012. godine rodila ideja da u našem gradu oformimo Klub veterana DDK koji će služiti i kao primjer mladima i okupiti sve naše dugogodišnje humaniste i ne dozvoliti da se zaboravi njihovo dobročinstvo i humanost.

Tada su me moje kolege, dugogodišnji davaoci, izabrale za predsjednika ovog kluba.

Kao ambasador u DDK nastojala sam svake godine da okupim sve te dobre, plemenite ljude u naš grad i da budemo domaćini svim predstvanicima iz Srbije, CG, Federacije BiH.

Ovo druženje je nastavljeno i tako se 13. i 14. janura 2023 godine okupljamo u našem gradu i obilježavamo 10-godišnjicu postojanja Kluba. Došli su nam prijatelji iz 33 grada i opštine. Naš grad i mi, zajedno sa našim donatorima koji su svake godine uz nas i daju nam maksimalnu podršku, uspjeli smo da organizujemo i ugostimo sve te divne, humane ljude. Program ove godine je bio raznovrstan i za svačiji ukus. Nastupili su: naši mali talentovani muzičari Stefan i Mihajlo - harmonika, mali cicibančići – vrtić CICIBAN, naša članica iz Udruženja „Sonata“ Trebinje Jasna sa svojim stihovima i

Klub veterana dobrovoljnih davalaca krvi Trebinje

Deset godina postojanja

isto iz Udruženja „Sonata“ Trebinje Nataša sa svojim stihovima i na kraju ponovo članovi Muzičke škole Trebinje. Organizovali smo i mali obilazak Trebinja i upoznavanje, promociju našeg grada svim tim našim prijateljima i gostima.

Medijski su nas popratili Herceg TV i Radio TB. Tom prilikom je dr Dragan Šarenac istakao veliku zahvalnost svim prisutnima i napomenuo koliko je važno što postoji ovaj klub i što uspije-

vamo i pored svih teškoća da se organizujemo i družimo. Istakao je i značaj svih tih ljudi iz Srbije, CG, Federacije BiH i RS koji se i danas odazivaju na svaki poziv i apel za pomoć, upućen od nas prema njima.

Gospođa Slađana Skočajić ispred Gradske uprave Grada Trebinja osvrnula se na čitav rad našeg kluba i napomenula značaj ovakvog druženja. Gradska uprava je velika podrška DDK kao i našem klubu.

Svi koji su bili uz nas i koji su dali doprinos za opstanak i obilježavanje ovakvog druženja dobili su PLAKETU –zahvalnicu. Još jednom HVALA svima koji prepoznaju značaj i veličinu ovih humanih i dobrih ljudi i zajedno sa Klubom veterana Trebinje ne dozvoljavaju da ih zaboravimo.

Pripremila: Miholjka Mika Janković, ambasador humanosti

Koautor: Anica Ramić, predsjednik UG „Stop Mobing“

Prošla je godina dana, od jutra na Svetog Savu srpskog, od kada je životnu pozornicu napustio naš prof. Tihomir Levajac i preselio se na nebeske njive, u nepoznato. Blagorodni su profesori koji na dan školske slave odu u vječnost. Kao saradnik u našem časopisu, i po onome kako je radio i šta je pisao, zaslužuje ovo podsjećanje za sve one koji su ga poznavali i u kojima je ostavio trag.

Profesora i književnika Tihomira Levajaca pamtiće generacije učenika Medicinske škole u Banjaluci i Banjalučke gimnazije koji je svojim razmišljanjem, stavovima i pisanim riječima mnoge uputio u životne tajne, obrazovao ih u jeziku svojih predaka i vaspitno uticao na vrijednosne i kulturne kriterijume njihove ličnosti. On je bio u duhovnom srodstvu sa mnogima koji su ga poznavali i sa kojima se družio, a neke od nas je privukao književnosti i profesorskom pozivu.

U pedagoškom radu prof. Tihomira Levajca, koji je bio specifičan, kreativan i samo njemu svojstven, krasile su ga humanost, empatija, širokogrudost, čovjekoljublje, znanje i posvećenost radu i pozivu te obrazovanje sa obrazom, koje se s ponosom nosi. U vremenu njegovog rada sa učenicima kružile su priče da je značajnija bila činjenica da ti je predavao srpski jezik prof. Tihomir Levajac, nego što si prošao peticom. Neobičnog i izazovnog duha, pravio je predstave i obilježio naša školska, maturska i prijateljska druženja, koja se pamte s radošću i ne mogu se lako zaboraviti.

U Gimnaziji se pamti da je osnovao estradni, dramski i umjetnički klub i druge sekcije te sa učenicima pravio i uređivao časopis „Orfej“. U svojoj književnoj radionici, u tihovanju, prof. Tihomir Levajac je iznjedrio knjige sljedećih naslova: Za sunčevim krugom, U krugu svjetiljke, Kružno kretanje, Jopet sudanija, Odsjaj duha, Oproštajno pismo starog hrasta, Brod koji nije lađa, Priča koja luta svijetom, Mašta, taština i ništa

Godina dana kako nas je napustio naš prof. Tihomir Levajac

Jedno sjećanje

i dr. Tu su putopisi iz Kanade, Moskve i dalekog Kuvajta koje su pratile knjige Čarne oči, Ljudi koje srećom srećem te brojni intervjui, rasprave i eseji.

Oni koji nisu poznavali prof. Levajca ostaju siromašniji za jednu ljudsku veličinu, a mi koji smo ga znali postali smo bogatiji i bolji nego što jesmo.

Prof. Tihomir Levajac je postao obilježje jednog vremena i duha koji je vladao u školama na ovim prostorima. Na kraju

ovog kratkog podsjećanja, njegova želja je bila da ga ljudi pamte onakvim kakav je bio i kako je zaslužio, ni gori ni bolji, ali uvijek svoj . Živio je tako da ostavi iza sebe svijet bolji od onoga u kojem se rodio. I u tome je uspio.

I tako, na vječnoj straži naših sjećanja bdi prof. Tihomir Levajac, nedaleko odavde, u rodnim Kačulicama kod Čačka.

QUO VADIS (Kuda ideš) Mom profesoru, Tihomiru Levajcu Ova priča ne bi bila cela Ako se ne ispriča iz dva dela.

Pre nego se i rodio, Levi je znao da će biti levi (Svi su mu preci to bili), Desni je govorio: „Ja sam odlučio tako.“

Levi je živeo kako je hteo, Desni je živeo onako kako je morao.

Levi je bio srećan što je živ, Desni je bio nesrećan, A da nije znao zašto.

Levi je đake hranio hlebom od jezika, Desni nas je ocenjivao.

Levi nam je govorio kako bi voleo Da smo bolјi, Desni: „Vi ste moji, ja vas i takve volim.“

Levi je pričao da je samo mladost „jedna, Velika i neponovlјiva“, Desni je dometao:

„Sve ostalo je samo trava i šaš.“

Levi je bio zadovolјan što nije savršen, Desni nezadovolјan što nije bezgrešan. Levi se okretao više ulevo Kako bi bolјe video desno, Desni je zatvarao oči I šaku polagao na levu sisu.

Kad su strošili svoje vreme na zemlјi Desni upita levog: „Gde ideš?“

Levi mu odgovori: „Idem u nepoznato.“ Desni ga zagrli i reče: „Hajdemo ovuda, bliže je...“

P.S.

Tiho i mir čine ime, Levajac i Levi prezime –Desno...

Desno se otvara beskraj. Nedelјko Z. Milaković

Nedeljko Z. Milaković

Vraćao sam se automobilom u Čikago iz Itake, univerzitetskog grada u državi Njujork, gde je smešten čuveni Kornel univerzitet (Cornel University). Dugu vožnju sam tog lepog jesenjeg dana, 2005. godine, prekinuo u Ann Arboru (država Mičigen) i svratio kod starijeg sina koji je specijalizant iz kardiologije -elektrofiziologije. Dok sam ga kod kuće čekao da se s posla vrati, pregledao sam elektronsku poštu i pogledao šta pišu naše novine. U “Blicu” pročitam da je umro naš glumac Ljuba Tadić. Ta vest me je duboko dirnula, ne samo zato što sam Ljubu voleo kao glumca, već i zato što sam ga poznavao. Ova tužna vest je pokrenula seriju sećanja iz studenskog doba. U Čikagu, nakon nekoliko dana, beležim ta sećanja na osnovu kojih će čitaoci steći sliku o životu, radu i stremljenju studenata početkom šezdesetih godina prošlog veka.

Polovinom treće godine studija prešao sam sa Sarajevskog na Beogradski medicinski fakultet. Pre mene je na drugu godinu 120 studenta medicine iz Sarajeva “prebeglo u Beograd” zbog anatomije, veoma teškog predmeta koji se krajem druge godine studija polaže kod izuzetno strogog profesora, čuvenog Hajre Hadžiselimovića. Taj predmet bilo je lakše položiti u Beogradu jer su profesori veću važnost davali topografskoj anatomiji, a ne anatomskim detaljima koje je tražio sarajevski profesor.

Korak prema izbornoj demokratiji

Početkom četvrte godine studija u Beogradu, rukovodstvo studenata pozove prisutne da ostanu u amfiteatru nakon predavanja da se izabere rukovodstvo, Odbor studenata četvrte godine. Od blizu 700 upisanih studenata na tu godinu, bilo nas je u amfiteatru možda polovina. Prema tadašnjem izbornom običaju koji je upražnjavan na svim nivoima u našoj zemlji, predložena nam je lista kandidata. Tu listu je odobrio Fakultetski odbor saveza studenata. Na listi je bilo 15 imena, a upravo toliko odbornika trebalo je da se izabere. Ali tako nije bilo. Nekoliko studenata predloži da se lista proširi kako bismo “mogli birati” jer na izborima se bira. Rukovodioci su objasnili da se prilikom glasanja na listić mogu dopisivati imena s tim da se ne može glasati za više kandidata od petnaest. Međutim, takav trik nije zadovoljio prisutne studente i oni su zdušno podržali predlog o pro-

Studentski dani u Beogradu, radna akcija i susreti s Ljubom Tadićem

širenju. Jedan student je izjavio “bez proširenja liste nećemo glasati”. Snažan aplauz je popratio tu izjavu. Rukovodioci skupa su na kraju pristali da se lista proširi sa još pet imena. Među naknadnim kandidatima našlo se i moje ime. Predložio me je kolega Vitomir Jelenković koji me poznaje iz Sarajeva. Kada je komisija prebrojala glasove, u nov Odbor je izabrano svih pet naknadno predložnih kandidata i deset s predložene liste. Novoizabrani članovi odbora smo s predstavnicima Fakultetskog odbora otišli u drugu prostoriju da se izabere uže rukovodstvo: predsednik godine, njegov zamenik, sekretar i rukovodioci sekcija. Neočekivano, izbor predsednika godine je postao problem, jer student koji je “predviđen za predsednika” nije izabran u Odbor godine. Problem je rešio kolega Fića Filipović, član novoizabranog Odbora: - Neka bude predsednik onaj član odbora koji je tajnim glasanjem dobio najviše glasova. Izborna komisija je saopštila da sam taj i tako sam postao predsednik 1959. godine. Verujem da je za mene glasala većina studenata koji su iz Sarajeva prešli u Beograd, jer su me poznavali, ali i oni koji su radije dali svoj glas naknadno predloženim kandidatima.

Inovacije organizovanja nenastavnih aktivnosti studenata

Iskustvo u radu studentske organizacije na Medicinskom fakultetu u Sarajevu bilo mi je veoma korisno za obavljanje dužnosti predsednika studenata u Beogradu. U Sarajevu sam zastupao studenate druge godine za rešavanje nastavnih problema. Tako sam uspeo da se izborimo za vanredne ispitne rokove iz predmeta anatomija i fiziologija, a ti su predmeti bili uslov za upis u treću godinu studija. Nedelju dana sam vodio pregovore s profesorom anatomije (Hajro Hadžiselimović), fiziologije (Aleksandar Sabovljev) i dekanom fakulteta (Grujica Žarković), ali sam učestvovao i u rešavanju drugih organizacionih pitanja. To je bilo značajno iskustvo koje mi je olakšalo da u Beogradu lakše rešavamo probleme nastave, ispitnih rokova, smeštaja u studentske domo-

ve, međunarodnu fakultetsku saradnju, posetu studenata četvrte godina na Medicinski fakultet na Rijeci, doček studenata četvrte godine iz Sarajeva i druge nenastavne aktivnosti. Pomoglo mi je i to što sam automatski postao član Fakultetskog odbora studenata i zamenik predsednika Dragana Stevovića. Jedan organizacioni postupak se odnosi na tzv. usmene novine koje oganizuje Fakultetski odbor. Obično smo dva puta godišnje pozivali poznatog novinara, političara, kulturnog radnika i sportskog rukovodioca da govore i razgovaraju sa studentima. Na te skupove je dolazio mali broj studenata. Da bismo imali veći auditorijum, kako bi se društvene i kulturne informacije uspešnije širile, predložio sam organizatorima da, pored uobičajenih uglednih ličnosti, pozivamo i popularne glumce. Najpre smo pozvali Bebu Lončar, mladu i tada veoma popularnu glumicu, koja je upravo debitovala u humorističkom filmu ”Ljubav i moda”. Beba je skroz napunila ogroman amfiteatar patologije. Kasnije smo pozvali Oliveru i Radeta Markovića. Posedujem fotografiju na kojoj se vide Olivera i Rade Marković kad su napuštali klub “Medicinar”, gde su posle nastupa posedeli sa studentima. Na slici, Todor Baković pridržava kaput Oliveri, ja razgovaram s Radetom. Taj klub je bio u prizemlju dekanata i kasnije je ukinut da bi u tom prostoru bila smeštena studentska menza.

Iste godine je publikovano prvo izdanje obimnog udžbenika iz farmakologije koji je napisao profesor Siniša Bogdanović. Tih godina je retko koji nastavnik našeg fakulteta objavljivao udžbenik pa smo često koristili skripte (većinom su ih sastavljali studenti), prevode stranih udžbenika i nekolicinu publikacija iz drugih gradova (npr. Zagreb i Osijek). U znak zahvalnosti, profesoru Bogdanoviću sam, kao predsednik četvrte godine, na kojoj je slušana nastava farmakologije, nakon njegovog predavanja u ime studenata predao prigodan poklon s ugraviranim tekstom. Očigledno dirnut tom pažnjom, on me pred prepunim amfiteatrom poljubi. Znajući da je profesor voleo šalu i da je čak na

Akademik Rajko Igić

Zapis iz Čikaga

predavanjima ubacivao svoje dosetke, a ponekad i viceve, rekoh mu: “Da sam znao da će osoba koja Vam preda ovaj poklon dobiti poljubac, ovde bi sigurno stajala zgodna koleginica.” Profesor je tu šalu dobro prihvatio.

Okuražen uspešnim okupljanjem studenata na skupovima koji su imali kulturno-zabavni karakter kasnije sam predložio da u klubu “Medicinar” organizujemo ”edukativni koncert” klasične muzike. Pozvali smo bivšeg Somborca, čuvenog pijanistu i kompozitora Dušana Trbojevića da s violinistom priredi koncert. Namera je bila da se zainteresujemo za klasičnu muziku jer je oko 75% sudenata medicine bilo iz manjih mesta i mnogi od njih nisu imali “uživo” kontakt s tom vrstom muzike. Predložio sam profesoru Trbojeviću da pripremi dela raznih kompozitora, od Skarlatija i Vivaldija do savremenika, ali tako da od dužih kompozicija odsviraju samo po jedan stav i da pre izvođenja svakog dela telegramski kaže o muzici tog doba, kompozitoru i delu koje će predstaviti. Oba muzičara su došla dvadesetak minuta pre koncerta. U klubu “Medicinar”smo imali koncertni klavir, a sala je mogla da primi oko četrdeset posetilaca; sedelo se za stolovima, a ne u klupama, smeštenim u redovima. Dok su muzičari isprobavali instrumente, u salu je ušlo 5-6 studenata. Vreme je već bilo da koncert počne, a broj posetilaca se nije povećao. U toj nezgodi bio sam priseban. Hitro odem u zgradu preko puta kluba (“Četvrta interna”) i uđem u amfiteatar gde je upravo počeo sastanak Osnovne organizacije Saveza komunista Jugoslavije (SKJ) studenata treće godine; bilo ih je možda četrdeset. Na dnevnom redu imali su čitanje pisma Centralnog komiteta SKJ. Objasnio sam partijskom sekretaru u kakvoj smo nevolji i zamolio ga da prekine sastanak, a čitanje će se obaviti drugi put. Rekao sam mu da eventualnu odgovornost za tu izmenu uzimam na sebe. Vratio sam se i kazao muzičarima da je grupa studenata otišla na pogrešno mesto, u zgradu preko puta ulice. Kroz nekoliko minuta počeli su pristizati slušaoci. Sala je popunjena, a umetnici su oduševljeno nastupili.

Mnogo godina kasnije, nakon mog povratka sa postdoktorskog usavršavanja iz biohemijske farmakologije u SAD, organizovao sam u zgradi Higijenskog zavoda u Sarajevu, zajedno s farmakolozima i internistima, dvodnevni kurs iz kliničke farmakologije i farmakoterapije.

Na pauzi, priđe mi dr Anđelko Racković, kolega sa studija iz Beograda, koji je tada bio specijalista iz pedijatarije i radio u Goraždu. Nakon pozdrava, reče da mi duguje veliku zahvalnost, jer posle onog nastupa muzičara u “Medicinaru”, nije propustio nijedan koncert klasične muzike u Beogradu sve do kraja studija, a i kasnije je često putovao na koncerte.

Odlazak na izgradnju autoputa “Bratstvo-jedinstvo”

Pri kraju četvrte godine pripremali smo se za odlazak na radnu akciju, izgradnju autoputa u Makedoniji koja će trajati čitav juli. Naša godina je formirla brigadu “Dr Simo Milošević,” a studenti pete godine brigadu “Mika MitrovićJarac” koja će raditi u avgustu.

Među 119 dobrovoljaca u našoj brigadi, najviše nas je bilo s četvrte godine, ali je bilo petnaestak studenata s druge i dve ili tri studentkinje s prve godine.

Jednu od njih komandir prve čete Strahinja Asović, je jedva primio. Studenti su bili iz raznih gradova Jugoslavije, od Crne Gore do istočne Srbije, od Banata do Dalmacije. od Kosova do Slavonije. Izabran sam za komandanta brigade. Na rad u Makedoniju smo otputovali vozom. Nije nam smetalo što smo bili u teretnim vagonima s drvenim klupama, slamom na podu i što se naš vanredni voz često zaustavljao da propusti putničke, teretne i brze vozove. (Ako ste gledali film “Doktor Živago”, naš voz liči na onaj koji je vozio glavne likove u filmu kada su napuštali Moskvu kako bi se domogli brdovitog Urala, sela Varikino; samo što je naš put bio kraći, a mi prezadovoljni.) Odredište nam je bilo brigadirsko naselje ”Anska reka”, udaljeno desetak kilometara od sela Smokvice u Makedoniji. Prema propisu Glavnog štaba omladinskih radnih brigada, pre ulaska u baraku zaprašivali

su nas DDT-jem. Smestili smo se u dve drvene barake, mušku i žensku. U brigadirskom naselju smo imali kuhinju i natkrivenu trpezariju, prostorije štaba i ambulantu, a u naselju smo bili sa dve srednjoškolske brigade.

Stranica iz sveske u kojoj je Vinka Petrović (Janković, profesor interne medicine u penziji, živi u Banjaluci), sekretar brigade, zapisivala prijavljene studente pre odlaska na izgradnju autoputa u Makedoniju. Ime, datum rođenja, mesto iz koga je student, godina studija i od kada je član SKJ. Finalni spisak je ostao na Fakultetu.

Moja fotografija iz ”Anske reke”, Makedonija. Na

Pripremni sastanak za odlazak brigadira u Makedoniju: (sleva nadesno) Strahinja Asović, Aleksandar Krstić, Olga Todorović, Rajko Igić, Raslav Babović.

levoj strani grudi je čin.

Da izbegnemo veliku žegu, radni dan je počinjao rano; ustajali smo u 4:30 svakog dana, osim nedelje, a poslepodne smo imali obavezan odmor. Nakon nameštanja kreveta, kratkotrajne jutarnje gimnastike, umivanja i skromnog doručka, radili smo teške fizičke poslove. Kopalo se krampovima, kolicima je prevožena zemlja, kamenje je razbijano ručno i pomoću drobilice, nasipana je trasa budućeg puta i pripreman teren za gradnju mosta/nadvožnjaka. Za užinu smo dobijali veliki komad hleba, konzervu jetrene paštete ili komad sira, a uz to često velik i lep paradajz - kakvi se kod nas uzgajaju samo u Makedoniji. Prvih dana smo gotovo svi dobili žuljeve na rukama, jer nismo imali rukavice da se zaštitimo. Kada smo se navikli na teške poslove, radili smo brzo, s voljom, efikasno, udarnički. Tokom boravka u Makedoniji, sastavili smo krilaticu: ”Nadmašimo roditelje da bismo im bili ravni!” Te divne reči ukazuju da se samo na takav način može obezbediti napredak društva u svim oblastima života, rada i stvaralaštva. S gradilišta smo se vraćali u ležernoj koloni i svaki povratak je bio praćen pesmom. Dva brigadira iz Prve čete, Buda Radulović i Todor Baković su obično počinjali i vodili pesme iz svih krajeva Jugoslavije, od Makedonije do Slovenije. No, bilo je i duhovitih pesmica poput one Vozila se Greta Garbo/U autu Serdar Jola

Kada su naši stihotvorci posumnjali da postoje uzajamne simpatije između njihovog komandanta (mene) i jedne brigadirke, ad hoc su sastavili reči i otpevali: Mi nećemo komandanta/Koji tuđje cure ‘hvata’. Kada sam saznao za tu opomenu, ona je doprinela da se ljubav ne razvije. Kasnije je Todor, jedan od stihotvoraca, preoteo curu svom cimeru i njome se oženio. Tako je Toša

izneverio princip za koji se ranije zalagao. I danas mi je žao što sam, poput idealnog skojevca, možda žrtvovao ličnu sreću ispred krutog skojevskog morala.

U popodnevnim i ranim večernjim satima držali smo predavanja o zdravlju u selima i organizovali kurseve iz domaćinstva za seoske žene, pohađali smo kurs vožnje motorbiciklom, spremali se za priredbu, a mnogi su rado pohađali kružok iz filozofije. I danas se sećam reči Aristotela koje sam čuo na kružoku: “Svrha edukacije je da se aktivnostima pojedinca i društva postigne jasan i određen cilj; jer, kada edukacija nema cilja, to je kao kada bi pustili strelu bez mete.” Subotom uveče smo palili logorsku vatru s pesmom i recitovanjem, uz zvuke gitare.

Poseta Radeta Markovića i Ljube Tadića

Uhodan tempo rada, zabave i odmora jedino je nakratko menjan povremenim posetama brigadira iz drugih naselja koji su nas obilazili nedeljom popodne. Kroz naše naselje prošao je predsednik omladine Republike Makedonije Kiro Gligorov. Posetila su nas i dva naša profesora iz Beograda.

Najdraži posetioci su nam došli neočekivano. Bila su to dva mlada, popularna beogradska glumca Rade Marković i Ljuba Tadić. Oni su obilazili brigadirska naselja i u svakom bi se zadržali oko pola sata. Ali, kod nas su proveli nekoliko sati. Večerali su u našoj trpezariji u kojoj su bili dugački stolovi i klupe od grubo tesanog drveta. Kada sam Ljubi pomenuo da sam u Somboru kao gimnazijalac igrao u dve drame, “Ljudi bez vida” Josipa Kulundžića i “Neprijatelji” Maksima Gorkog, nisam mogao odbiti njegov zahtev da mu pokažem ‘govorno umeće’. Ali, rekao sam mu da na to pristajem samo ako mi obeća da ćemo od njega čuti segment iz neke drame. Umesto teksta iz pomenutih predstava, na ruskom sam recitovao “Parus” (Jedro), poznatu pesmu mog omiljenog pisca iz đačkih dana Mihaila Jurjeviča Ljermontova, koju je napisao kad mu je bilo 17 godina. Ljuba je održao reč kada smo se vratili u Beograd. Pozvao me je s desetak brigadira u kafanu “Manjež” kod Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Tu smo bili njegovi gosti i slušali veoma interesantne i buntovne priče i monologe iz nekih drama. Uzbudljive su mu reči iz kratkog filma u kom glumi nezadovoljnog bivšeg partizanskog borca s promenama koje su se desile

nakon oslobođenja; taj film je bio zabranjen, tj. smešten u ”bunker.“ Ljuba je, očigledno, bio važan gost u toj kafani jer smo te noći ostali dugo iza ponoći, a ona je poodavno bila zatvorena za ostale posetioce. Kada smo se razilazili, Luba mi šapne: “Dođi kod mene, slavim useljenje u nov stan. Biće zgodnih glumica koje vole mlade momke.” Jednu, veoma poznatu je čak i imenom pomenuo. Opterećen pripremom ispita i strahom od susreta s tom glumicom, ponudu nisam prihvatio.

Navodim nekoliko utisaka sa izgradnje autoputa. Kad pored Vardara počne da pada mrak, blag vetrić donosi ugodno osveženje. Kreščendo žubor, čuje se uveče, čak i u letnjim mesecima pri nižem vodostaju te nemirne reke; to je svojevsna melodija koja se jasno širi do mesta gde povremeno palimo logorsku vatru. Suvo granje brzo se razbuktava, a misli nam se u početku lome i gube poput plamenova koji se igraju i nestaju u visini. Nemirna vatra stremi prema zvezdanom nebu, ali oganj i ne pokušava da ga dosegne. Kratka tišina, praćena govorom reke, pucketanjem vatre i igrom svelosti i mraka, odvlači misli u drugi, čudesan svet, k’o u snu. Minut te ćutnje čini se da traje veoma dugo; jer vreme ovde može da stane ili da teče ubrzano. Odjednom, do nas dopru glasovi prolaznika, brigadira iz susedstva. Dremež prestaje i shvatam gde smo, ali ne znam da li je lepša java od kratkog dremanja. Uskoro oglašavamo svoje prisustvo pesmom koju divnim glasom otpočne Zlata, a ostali joj se pridruže: “Biljana platno beleše”, “Oj, Moravo”, “Rjabina”… Slušali smo zatim recitatore koji se spremaju za takmičenje, a odvažan momak imitira legendarni monolog Ljube Tadića. Naš pesnik, zvani Šerif, kazuje Lorkine stihove, uz pratnju gitare. Lorku smo voleli još od gimnazijskih dana.

Počinje plač gitare.

Pucaju krune svitanja.

Počinje plač gitare.

Uzaludno je ućutkivati.

Nemoguće ućutkati je.

Plače monotono

kao što plače voda, kao što plače vetar nad Vardarom...

Nikom se ne ide na spavanje; sutra

je nedelja, dan odmora. Ipak, u ponoć, “uvek savestan i odgovoran omladinac”

Todor Baković otpočne pesmu rastanka: “Oj, drugovi jel’ vam žao, rastanak se primakao.” Tako se završila jedna od logorskih vatri kraj Vardara.

(Čini mi se da sam kratak zapis, sličan ovom, objavio u studentskom časopisu “Student”, nakon povratka s radne akcije. Žao mi je što ga nisam sačuvao.)

Mnogo godina posle naše radne akcije napisao dve pesme o tom dobu. Evo, kratke koju sam sastavio pred proslavu godišnjice.

Posveta

Autoput ”Bratstvo-jedinstvo”

Pre 60 godina bili smo mladi i pevali Pevali smo mladi pre 60 godina.

Zemlju volimo, zato radimo; Radimo, jer zemlju volimo; Volimo je, zato je gradimo.

Čikago, 2020. godine

Spisak brigadira koji su dobrovoljno bili samnom na izgradnji autoputa u Makedoniji sadrži 119 imena studenata medicine iz Beograda. Članova SKJ bilo je 35, ostali su bili članovi Saveza studenata. Ovaj tekst posvećujem Budimiru (Budi) Raduloviću, brigadiru koji je šest puta bio na radnim akcijama širom bivše Jugoslavije. Budo je rođen 1935. godine u mestu Saptej kraj Peći,

Kosovo i Metohija. Dr Budimir Radulović je, kao pukovnik JNA i načelnik saniteta Sarajevske armijske oblasti, ubijen u dobrovoljačkom masakru, Sarajevo, 1992. godine.

Akademik Rajko Igić

Čitaonička 21 1339 N. Dearborn #14F 25000 Sombor Chicago, IL 60610 Srbija USA

Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com

Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036

Svima vama, koji ste rođeni u znacima RIBE i OVAN, želim SREĆAN ROĐENDAN i da ste mi živi, zdravi i voljeni.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Do 25.3. vaš vladar Mars iz Blizanaca podstiče i dalje na aktivnosti. Energija i polet su u punoj snazi. Kako je i Jupiter u Ovnu, do 16. maja, vidi se da vam je sreća pokucala na vrata. Otvorite ih širom i realizujte svoje želje i planove.Zavisno od rasporeda planeta na rođenju moguće su značajne pozitivne promjene u vašem životu. Motivisaće vas veliki ideali, vjera u sopstvene sposobnosti, povoljan uticaj ljudi koje budete upoznali u ovom periodu, koji mogu pomoći bilo znanjem ili novcem. Tranzit je istina brz pa zahtijeva brzo djelovanje i zgrabite priliku kada se pojavi, jer ponavljanja nema. Budite pažljivi 20. aprila u vrijeme pomračenja Sunca. BIK 21. 4 - 20. 5. Venera, vladar Bika, do polovine marta doprinosi depesivnim ljubavnim stanjima, usamljenosti, razočarenjima.Nekome će donijeti tajnu vezu. Najbolje je ovaj tranzit iskoristiti za duhovno usavršavanje imajući u vidu da se tu nalazi i Jupiter, planeta vjere i mudrosti koja može unijeti svjetlo u vaš život. Od 17.3 - 11.4. Venera je u vašem znaku i donosi povoljan period, zadovljstvo, novac i sreću. Ako je bilo zdravstvenih tegoba u ovom periodu se zdravlje popravlja. Sa Uranom u svom znaku vaša individualnost je izražena i skloni ste individualnom djelovanju. Od 8.3. pod uticajem Saturna može doći do blokada ili usporavanja ostvarenja planova rođenima od 21 - 25. aprila.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

U ovom dvomjesečnom periodu vaš vladar Merkur ima brzo kretanje kroz četiri znaka i donosi raznolikost interesovanja i akcije. Venera do16.3. doprinosi burnom društvenom životu, ostvarenju dobrih kontakata sa prijateljima pomoć od njih. Mogućnost ostvarenja planova i želja kroz pripadnost nekom udruženju, stranki ili kroz neki zajednički interes sa drugim ljudima. Mars iz vašeg znaka izlazi 25.3. i uticaće na smirivanje aktivnosti. Tokom aprila možete se suočiti sa neplaniranim troškovima. Uticaj Saturna se od 8.3. mijenja i u toku ovog perioda rođenim od 22 - 26.4. može uzrokovati pesimistične stavove, probleme sa kičmom ili sa pritiskom.

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Jupiter je u vašem polju karijere i utiče na povećanje profesionalnih obaveza, aktivira finansijska pitanja, putovanja, kao i saradnju sa strancima. Mnogima slijedi profesionalni uspjeh, ali uz veliko zalaganje, ponekad rasipanje energije i finansijske teškoće što zavisi od rasporeda planeta na rođenju. Rođenim od 8 - 10.7. Uran donosi iznenadne dobre promjene, jako zdravlje i napredovanje u karijeri.Uticaj Saturna ogledaće se kroz filozofsku spoznaju, uticaj duhovnog života i ozbiljniji, zreliji pogled na život. Mars, rođenim u prvoj dekadi znaka, u periodu od 25.3. i tokom aprila donosi veliku energiju, puno aktivnosti, sposobnost za velike poduhvate, ali i netaktičnost i gubitak strpljenja. Strasno i stresno reagovanje i sklonost sukobima. Mo-

PLANETARNA KONFIGURACIJA NA NEBU

U ovom periodu SUNCE će boraviti u znaku Riba od 18.2 - 19.03. i znaku Ovna od 20.3 - 19.4 MJESEC će dva puta obići cijeli zodijak putujući od znaka Vodolije do znaka Ovan. Na 29. stepenu znaka Ovan 20. aprila imaćemo pomračenje Sunca. MERKUR se direktno kreće kroz četiri znaka, od Vodolije do Bika. Od 4.4. će na duži period biti u znaku Bika, od 21. aprila do 11. juna. VENERA je u znaku Ovan od 21.2 - 16.3, u znaku Bika od 17.3 - 11.4. i od 12.4. prelazi u Blizance gdje će dočekati ulazak Sunca u znak Bika. MARS nakon šest mjeseci boravka napušta znak Blizanci 25.3 i prelazi u znak Raka u kom ostaje do 20.5. JUPITER je u Ovnu u direktnom kretanju od 9 - 23 stepena. SATURN nakon gotovo tri godine napušta Vodoliju i od 8.marta prelazi u znak Ribe i u ovom periodu prelazi prva četiri stepena znaka Riba.URAN u Biku, cijeli period je u direktnom kretanju od 15-17. stepena. NEPTUN u Ribama, cijeli period je u direktnom kretanju od 24-26. stepena. PLUTON nakon 15 godina po prvi put izlazi iz znaka Jarca 24. marta i nakon 248 godina, koliko traje Plutonov ciklus, prelazi u znak Vodolije u kom će boraviti do 2044. godine. Imaće još jedan kraći povratak tokom godine u znak Jarca. Saturn i Pluton u martu mijenjaju znak što će uticati na velike promjene na individalnom i globalnom planu. Vodolije će odahnuti od pritisaka, teških obaveza pa i zdravstvenih tegoba koje su imali, a sad su Ribe na redu da se suoče sa važnim životnim lekcijama pod uticajem Saturna. Pluton u Vodoliji svima donosi dugoročnu generacijsku transformaciju, mnogo toga protrešće iz temelja i napraviti globalne promjene i ništa više neće biti isto nakon 20 godina kad napusti znak Vodolije. Kakav će efekat na individualnom planu biti, kako Vodolijama tako i svima nama ostalima, zavisi od rasporeda planeta na rođenju svakog od nas.

guće upale, groznice i povrede. Sa dobrim Marsom u natalu ne treba brinuti.

LAV - 23. 7 - 23. 8. Vama dolazi olakšanje u pogledu problematičnih partnerskih odnosa, bračnih ili profesionalnih, poslije 8.3. jer Saturn izlazi iz napetog aspekta prema vašem znaku. U vremenu ispred vas slijedi prilagođavanje. Jupiter vrši povoljan uticaj na vaš znak i doprinosi da sa više vjere gledate u budućnost, jer je najteže iza vas. Zdravlje se popravlja, imaćete više optimizma i entuzijazma, kao i mogućnost da odete u inostranstvo bilo radi posla ili turistički. Ako studirate ovo je izuzetno povoljan period za uspješno polaganje ispita. Uticaj Saturna od marta može biti iscrpljujući, jer se trudite da povratite povjerenje. Moguće dizanje kredita, zaduživanje.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Rođeni u znaku Djevice, i dalje su pod povoljnim uticajem Urana koji donosi neplanirane i povoljne događaje, ovaj put to se odnosi na rođene od 8-10. septembra. Jupiter iz Ovna gotovo svima vama može obezbijediti finansijsku podršku kroz poslovno partnerstvo. Ovo je povoljan period za finansijska pitanja bračnog partnera. Nesporazume sa drugima, ukoliko se pojave, odmah rješavajte, jer sa odlaganjem oni postaju sve problematičniji. Rođeni od 24 - 28.8. osjetiće napet aspekt Saturna iz Riba te je moguće ispoljavanje pesimističnih stavova, manjak samopouzdanja, neraspoloženost kao i zdravstvene tegobe sa kičmom, stopalima i probavom.

VAGA - 23. 9 - 22. 10. Do polovine marta vagama slijedi poboljšanje odnosa u partnerstvu, pod uslovom da ne pretjeruju u svojim zahtjevima. S obzirom da će i Jupiter boraviti do maja u polju partnerskih odnosa, moguć je vaš intenzivniji javni život, povećanje popularnosti, kao i mogućnost ulaska u brak. Ako imate sudske parnice, ovo je period da problem riješite. Kada Saturn od marta pređe u ribe biće neophodno u narednom periodu da posvetite veću pažnju segmentu posla i zdravlja i da se prilagodite situacijama i okolnostima. Zbog izrazite emotivnosti vage su podložne stresu ukoliko se stvari ne odvijaju po planu. Rođeni 24.9. nastojte sačuvati kontrolu i mir.

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11. Najveća sreća je ako imate nekoga koga volite i ko voli vas, jer ljubav čuda čini. Naročito ćete to osjetiti od polovine marta i tokom aprila kada Venera bude u vašem polju partnerstva i braka. Jupiter će u ovom periodu pomoći da većina vas sačuva dobru vitalnost. Škorpije rođene 24.10. ulaskom Plutona u Vodoliju krajem marta, proći će kroz vrlo izazovan i zahtjevan period sve do polovine juna. Spoljne okolnosti nisu naklonjene, narušava se vitalnost i moguće su zdravstvene poteškoće sa kičmom i srcem. Uticaj Saturna je povoljan u smislu prihvatanja odgovornosti, daje veliku izdržljivost i jaku disciplinu kao i sposobnost za podnošenje teškoća.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12. Vaš vladar Jupiter, u tranzitu kroz polje „bona fortuna“ donosi sreću u ljubavi, a kada se i Venera pridruži raste mogućnost za veliku sreću u emotivnim odnosima. Ovo je povoljan period za uspjeh vaše djece i vašu sreću sa njima. Mars može donijeti rizične situacije, naročito ako ste učesnik u saobraćaju, zato budite dodatno oprezni, jer su moguće nezgode zbog žurbe. Saturn od marta, rođenima između 20 - 26.februara, može nametnuti obavezu prema starim ili bolesnim roditeljima. Neki od vas možda će razmišljati o rušenju stare kuće i građenju nove. Nasljedne bolesti mogu u ovom periodu poprimiti hroničan tok, obavezno kontrolišite svoje zdravlje. JARAC - 22. 12 - 19. 1. Tokom prve polovine marta moguća je nervoza i napetost u krugu porodice. Od polovine marta i tokom aprila uživanje u zabavi i druženju, odlazak na izložbe, u pozorište i na koncerte. Moguć ulazak u ljubavnu vezu. Bračni odnosi se mogu iskomplikovati aspektom Marsa kroz nemir, sukobe pa i svađe. U ovom perodu bićete skloni pretjerivanju u svemu, egoističnom i arogantnom ponašanju. Dokazivanje finansijske moći može vas uvesti u nekontrolisane velike troškove. Rođeni 6 - 8. januara imaju dobar aspekt Urana prema Suncu i biće otvoreniji za nove mogućnosti i povoljne promjene. Poboljšanje zdravlja kroz nove metode liječenja.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2. U ovom periodu za Vodolije je najznačajniji tranzit Plutona koji ulazi u vaš znak. On donosi duboke promjene i velike događaje. Zavisno od rasporeda planeta na rođenju ovo može biti povoljan period transformacije, jake energije i sposobnosti za postizanje velikih ciljeva, U lošim aspektima može donijeti velike zdravstvene poteškoće. Najsnažnije će ovaj uticaj osjetiti rođeni 21. februara. Tranzit Jupitera u ovnu većini vas pravi povoljan aspekt prema Suncu, održava visok nivo optmizma i sposobnost za postizanje uspjeha. Dobar aspekt za putovanja kao i dobre odnose sa rodbinom i pomoć od njih. Prilika za kupovinu boljeg automobila.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Planeta sreće Jupiter kreće se vašim poljem novca i ovo može biti povoljan period za zaradu i povećanje prihoda. Tokom marta će tu biti i Venera, planeta društvenosti, ljepote i ljubavi i može vas usrećiti svojim tranzitom. Pozitivan aspekt Urana iz Bika prema Suncu, rođenih između 6. i 8.marta, omogućava povoljne promjene u životu. Najznačajniji događaj je ulazak Saturna u znak Riba, a oni koji su rođeni od 20 - 23.2. mogu osjetiti manjak energije, osjećaj da su stalno umorni, pojavu pesimističnih stavova. Vama će biti potrebno dosta mirovanja i rad na jačanju imuniteta. Ako imate dobrog Saturna na rođenju ovo može biti period izuzetne ambicije i uspjeha, ali uz muku i napor.

Smrt je samo promena svjetova, kao što prijatelji prelaze preko mora, zauvjek boraveći jedni u drugima. Oni možda umiru, ali njihovo prijateljstvo i njihova prisutnost, besmrtni su! (Medici.com )

Do viđenja, druže, do viđenja. Ti mi prijatelju jednom bejaše sve!

Urečen rastanak bez našega htenja, obećava i sastanak, zar ne!? (Jesenjin)

Aforizmi

Ima ih i takvih kojima je mozak manji od bijelih bubrega.

***

Medicinske sestre liječe svojom pojavom, osmijehom, riječju, dodirom a, kad imaju, i - lijekovima. ***

Nekada smo se plašili da nas neko ne uzme na zub. Od kada ovi stranački starci prestadoše da na vrijeme odlaze u penziju, plašimo se da nas ne uzmu na protezu.

***

Teško je doći do sreće. Jedan je pet dana pasao travu dok je naišao na djetelinu sa četiri lista.

***

Jedna babica nateže penziju da bi joj bila do kraja mjeseca. A i zaradila ju je govoreći drugim ženama da se nategnu.

***

On je mnogo volio svoju dušu. Mjesec dana se rastajao s njom.

***

Jednom ljekaru su otkrili kupljenu diplomu dok je pravio vizitu u mrtvačnici.

***

Njegove misli su takve, kao da ne potiču iz glave, nego iz nekog nižeg organa.

***

A, jednoga dana, ušao je u brak. I tu mu se gubi svaki trag.

***

Bila je to godina kada smo najviše čuvali jetru: „Šljive nisu rodile, a svinjetina poskupjela.“

***

Ja bih, ipak, političare isključio iz dobrovoljnih davalaca krvi, da nekog ne zarazimo bolesnim ambicijama.

***

Možda bi se rađalo više dvojki da se sirote majke ne plaše da će država jedno uzeti sebi za porez.

***

Umjesto litre rakije, pokojniku su u sanduk stavili ono što je iza njega ostalo - odrezak od penzije. ***

Čovjek se ne mijenja. I kad se rodi i kad ostari, ne kontroliše mokrenje.

Mini-humoreska

Pitanja i odgovori

Pit.: Zašto je priroda čovjeku mozak sakrila u lobanju?

Odg.: Da se na ulici ne vidi koliko je neko budala.

Pit.: Da li se čovjek mijenja kroz život?

Odg.: Ne mijenja. Kad se rodi, ništa ne zna i kad umre takođe više ništa ne zna.

Pit.: Prati li čovjeka zaboravnost cijeloga života?

Odg.: Da, neki i kad umru zaborave da ugase svijeću pored sebe.

Pit.: Šta znači kad direktor kaže službenici: Dođi sutra?

Odg.: Znači da ne može danas.

Pit.: Zašto su komemoracije mučilišta za žene?

Odg.: Zbog odavanja pošte minutom ćutanja.

Pit.: Neko je Srpkinjama poželio bar četiri-pet jajnika. Zašto?

Odg.: Zato što one, sve češće rađaju jedno dijete po jednom jajniku.

Pit.: Zašto neki prilegnu na poslu?

Odg.: Cijelu noć dišu pa se zamore.

Pit.: Da li novorođenčad dolaze na svijet što ga vole?

Odg.: Ne dolaze, nego imaju samo jedan smjer kretanja.

Pit.: U čemu se zaljubljen muškarac razlikuje od onoga koji nije zaljubljen?

Odg.: Zaljubljenom muškarcu i razroka žena ima široke poglede.

Pit.: Po čemu se zna da je neko iskusan u pravljenju djece?

Odg.: Po tome što su samo ona najstarija ružna na njega.

Pit.: Koji su ljudi idioti?

Odg.: Oni koji piju vodu, a krv prolijevaju.

Pit.: Je li starost strpljiva?

Odg.: Jest, ona čeka čovjeka od njegovog rođenja.

Pit.: Čemu se na ulici čudite?

Odg.: Kad gledam odrasle ljude čudim se šta postade od onako lijepe djece.

Pit.: Zašto muškarci ženama najčešće prilaze noću?

Odg.: Sramota ih i od vlastite žene da vidi s koliko malom stvari održavaju brak.

Vidi svekrva da je snaha rodila crno unuče pa se čudi. Snaha, da je preduhitri, reče:

- Ja sanjala da me juri crnac u vrijeme kad sam ostala trudna, pa...

- Izgeda meni, snaho, da je on tebe stigao –reče svekrva.

Stariji pacijent treba sutradan da se operiše i uznemirio se, pa se obraća drugom pacijentu:

- Strah me je, pravo da ti kažem...

Ovaj, neki šarlatan, će:

- Ne plaši se, čiča, sutra je trinaesti, petak...

ŠaleJedan siromah, došao u bolnicu da se najede i pita servirku može li dobiti još hljeba. Kad ova reče da može, on upita i za još jednu porciju jela, a kad i to odobri servirka, on će:

Razgovaraju dvojica bolesnika:

- Šta će danas biti za ručak?

- Ne znam, ali glavna reče da će biti velika vizita...

Šaljivčina hirurg se obraća pacijentu prije operacije:

- Ništa se ne plašite, sve će biti dobro, samo ja imam običaj da svakoga koga ću operisati pitam za posljednju želju.

Babica pita ženu je li ranije rađala.

- Je li misliš u braku ili prije braka? – odgovara ova pitanjem.

Hvali se bolesnica koja je izašla iz bolnice.

- Tako su dobri i pošteni, Bog im dao redovne plate i sve doprinose, plus regres i topli obrok, a i za prevoz. Oni su meni i krvi svoje dali!

Ispraća baba djeda u bolnicu i govori:

- Ko zna hoćeš li se živ vratiti, a odnijećeš sve tajne na onaj svijet. Da si bar otkrio tajnu gdje si sakrio ovu posljednju penziju...

- E, kad si tako dobra, može li i malo pečenja, ali da je toplo?..

Doktor govori bolesnici da će sutra kući, a ona odgovara da još nije zdrava. Onda se doktor prisjeti, pa će:

- Po najnovijim medicinskim dostignućima, postoji dio bolničke bolesti i drugi kućni. Mi smo vam izliječili onaj bolnički dio, a vi kod kuće liječite kućni dio...

U slabo osvijetljenom bolničkom hodniku, jedan pacijent pita drugoga koji je u zavojima.

- Od kada ste vi u bolnici ?

- Od onoga dana kada si ti otjerao svoju ženu...

Razgovaraju dvojica momaka i jedan reče drugome:

- Čujem da si našao dobru curu...

- Jesam, ali nikako da doznam ko ju je izgubio da mu je vratim.

- Snaho, hoćeš li svome svekru oprati noge?

- Neka sam pere, on ih je i uprljao, a ne ja.

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

AS MEDICUS VRA

Telefon: 011/2836-836, 065/285-3393

AS MEDICUS BEŽANIJSKA KOSA

Telefon: 011/2272-916, 065/2272-916

E-mail: poliklinika@asmedicus.rs

Osnivači poliklinike

dr sci med Nina Nikolovska Sinicki, spec. ORL i Kvantne medicine

dr Aleksandar Sinicki, spec. neuropsihijatrije i Kvantne medicine

1. Dermatološki pregledi

Radno vreme:

KLASIČNA MEDICINA:

2. Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti

INTERNA MEDICINA

3. Ultrazvuk krvnih sudova - vaskularni hirurg

ULTRAZVUK I COLOR DOPPLER

KARDIOLOGIJA

4. Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma)

ORL

NEUROLOGIJA I PSIHIJATRIJA

5. Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica)

GINEKOLOGIJA

KVANTNA MEDICINA: BIOREZONANTNI SKENER TERMOVIZIJSKI SKENER DARKFIELD MIKROSKOP MIKROREZONANTNA TERAPIJA

• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari

• Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja.

• vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala

• planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111

Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900

Email: vozdmedik@gmail.com

Web: www.vozdmedik.com

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg

POMOĆ U OČUVANJU ZDRAVLJA CIJELE PORODICE!

78000 BANJA LUKA; Ul. Braće Mažar i majke Marije 18 (Hanište); Tel: 051/212-437; prizmabls@teol.net; www.prizmabl.com

PREGLEDI I LIJEČENJE

ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić”

Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!!

U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge:

1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije

2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji)

3. ERCP

4. CT dijagnostika

5. UZ dijagnostika

6. Pregled kardiologa + UZ srca

7. Pregled dermatologa

8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije

9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić)

11. Pregled specijaliste ORL, alergologa, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije

12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije

13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić)

14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije

PEDIJATRIJA

KARDIOLOGIJA

ENDOKRINOLOGIJA

NEFROLOGIJA

GASTROENTEROLOGIJA

REUMATOLOGIJA

PULMOLOGIJA

HEMATOLOGIJA

NEUROLOGIJA

PSIHIJATRIJA

VASKULARNA HIRURGIJA

UROLOGIJA

ORTOPEDIJA

ANGIOLOGIJA

FIZIJATRIJA

NUTRICIONISTA

UZV DIJAGNOSTIKA

DERMATOVENEROLOGIJA

KLINIČKA PSIHOLOGIJA

DJEČIJA KARDIOLOGIJA

DJEČIJA PULMOLOGIJA

DJEČIJA NEUROLOGIJA

DJEČIJA NEFROLOGIJA

DJEČIJA ENDOKRINOLOGIJA

DJEČIJI NUTRICIONISTA

DJEČIJA ORTOPEDIJA

DJEČIJA FIZIJATRIJA

LOGOPED

ONKOLOGIJA

U našoj zdravstvenoj ustanovi rade vrhunski stručnjaci različitih specijalnosti.