Dnevnik 31.mart 2013.

VU^I] O DIJALOGU BEOGRADA I PRI[TINE

I kompromisi imaju granice N

NOVI SAD * NASLOVI

^ESTITAMO SVIMA KOJI DANAS SLAVE NAJVE]I HRI[]ANSKI PRAZNIK

SRE]AN USKRS

str. 2

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 31. MART 2013. GODINE

GODINA LXXl BROJ 23751 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„DNEVNIK” U POSETI RADNO ANGA@OVANIM ZATVORENICIMA

NAJPRODUKTIVNIJA SRPSKA EKONOMIJA

DORIS PAK

Sami }ete biti krivi

str. 3

Teofil Pan~i}

Govorne smetwe

INTERVJU NEDEQE

Branka Parli}

str. 12

PODSE]AMO!

Promenqivo Najvi{a temperatura 19 °S

Foto: S. [u{wevi}

Po~elo je letwe ra~unawe vremena.

Kazaqke su pomerene sat unapred

str. 4

Ratne pretwe

BORBA BRA^NOG PARA MAN ZA ZDRAVU VODU U VOJVO\ANSKIM SELIMA

Foto: S. Nikoli}

Mormoni nam le~e vodovode

str. 6

Se ver na Ko re ja je ju ~e sa op {ti la da se na la zi u „rat nom sta wu” sa Ju `nom Ko re jom, {to je po sled wa u ni zu ra to bor nih iz ja va ko je lan si ra mla di li der u Pjon gjan gu Kim Yong-un. Iza no vog, vi{eg ste pe na eska la ci je rat ne re to ri ke, za jed ni~ ki su stali se ver no ko rej ska vla da i vo de }a rad ni~ ka par ti ja. „Svi po slo vi sa Ju `nom Ko re jom bi }e oba vqa ni u skla du sa rat nim pro pi si ma, a na sva ku pro vo ka ci ju bi }e od go vo re no voj nom si lom, bez upo zo re wa”, na vo di se u sa op {te wu, uz na po me nu da }e „u pr vom na pa du re vo lu ci o nar nih oru `a nih sna ga Se ver ne Ko re je bi ti raz ne te ame ri~ ke ba ze”.

Podsetimo, se ver no ko rej ski li der je u pe tak iz ja vio da je vre me da Pjon gjang „iz mi ri ra ~u ne sa ame ri~ kim im pe ri ja li sti ma”. Pr va re a go va wa u Se u lu i Va {ing to nu uka zu ju da je ma lo ve ro vat no da }e Se ver na Ko re ja po ~e ti sa rat nim ope ra ci ja ma i da je ra di kal na re to ri ka pre sve ga po sle di ca unu tra {wih pro ble ma.

Ipak, svet ne spa va mir no... str. 11

KANADA K KA A ANADA NAD N NADA AD DA A

AQASKA (SAD) AQ

A KTI^KI ARKTI^KI ^KI I O EAN OKEAN

Moskva RUSIJA Peking

IR N IRAN

SEVERNA KOREJA

KINA Wu Wu JA A INDIJA Delhi Delhi De elh l lhi hi

TTokio okio

P ACIFIK PACIFIK IN I IND N NDI ND DIJ DI IJSKI IJ JSK JS SK SKI KI KI INDIJSKI O OKE OK KEA KEA EAN AN N OKEAN

Gvam am m Havaji H Ha avva vvaj aji ji i

Yakarta Ya Y Yakar Yaka Yak akar karta arta rta ta a

raketni arsenal Severne Koreje Nodong: 1.000 km

Taepodong-1: 2.200 km Taepodong-1: Musudan: 4.000 km Taepodong-2: 6.000 km Taepodong-2:

AUSTRALIJA rojekttil il Teapodong-2, dong-2, Balisti~ki projektil na papiru najopasnije oru`je Severne Koreje, do sada je dva a put ta a puta neuspe{no testiran. testiran. St toga oga vlada v Stoga uverewe da Pjongjang ni ne poseduje duje r rakete koje bi mogle da ugroze SAD AD

2

nedeqa 31. mart 2013.

CITATI

„

Ra ni jih go di na smo go vo ri li da pro ce si evro in te gra ci ja i Ko so va ni su po ve za ni {to ni je ta~ no. Da kle i pro ces evrop skih in te gra ci ja, i re {e we ko sov skog pi ta wa je su usko po ve za na dva pro ce sa, ko ji uti ~u je dan na dru gi Bran ko Ru `i}, funk ci o ner SPS-a

”

Ta ~i: Za jed ni ca srp skih op {ti na po sle iz bo ra Ra di mo na to me da po stig ne mo do go vor iz me |u dr `a va Ko so va i Sr bi je, re kao je ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i pri li kom po se te Mul ti funk ci o nal nom cen tru u Mi tro vi ci, pre no si list Ko ha. „Spo ra zum }e do pri ne ti mi ru, sta bil no sti i re gi o nal noj sa rad wi i me |u sob nom pri zna wu„, do dao je Ta ~i. Po we go vim re ~i ma, Aso ci ja ci ja srp skih op {ti na mo `e bi ti for mi ra na po za vr {et ku lo kal nih iz bo ra, na ko ji ma }e bi ti iza bra ni gra do na ~el ni ci op {ti na, ~la ni ca Aso ci ja ci je, ali Aso ci ja ci ja ne }e ima ti iz vr {nu i za ko no dav nu nad le `nost.

Hoyaj: Ne}emo RS na Kosovu Ministar spoqnih poslova Kosova, Enver Hoxaj, izjavio je pri{tinskom dnevnom listu Epoka e Re, da }e kosovska strana oti}i 2. aprila u Brisel s nadom da }e posti}i sporazum sa Srbijom. „Na{a pozicija je jasna: ne}e biti Republike Srpske na severu Kosova, ne}e biti teritorijalne autonomije na Kosovu, niti specijalnog statusa„, rekao je Hoxaj.

On je dodao da normalizacija odnosa sa Srbijom ne}e uslediti samo raspu{tawem ilegalnih struktura na severu Kosova, ve} i onda kada Kosovu bude dozvoqeno da postane ~lan Ujediwenih nacija, i kada Srbija uspostavi diplomatske odnose sa Kosovom, prenosi Epoka e Re.

Osu da an ti se mit skih pla ka ta Naj o {tri je osu |u je mo po ja vu an ti se mit skih pla ka ta u cen tru Be o gra da, sa op {te no je iz ka bi ne ta Su za ne Gru bje {i}, pot pred sed ni ce Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je. U sa op {te wu je iz ra `e no uve re we da }e nad le `ni od mah re a go va ti i pri me re no ka zni ti po ~i ni o ce eks tre mi sti~ kog ~i na, ko ji, uko li ko osta ne ne re {en, mo `e da na ne se ve li ku {te tu Sr bi ji. Ne sme do zvo li ti da eks tre mi sti~ ke gru pe i po je din ci za lu ta li u ide o lo gi ju mr `we i ne tr pe qi vo sti se ju strah me |u na {im gra |a ni ma i na ru {a va ju sli ku Sr bi je. Dr `a va mo ra da za {ti ti svoj de mo krat ski po re dak i bez bed nost svih ver skih i et ni~ kih za jed ni ca, a dru {tvo da ta kve po ja ve naj o {tri je osu di, do da je se u sa op {te wu.

INTERVJU

Am ba sa da Izra e la u Be o gra du ra ni je ju ~e sa op {ti la je da je ne pri jat no iz ne na |e na po ja vqi va wem an ti se mit skih po ste ra u Be o gra du. „Sve sni smo da ovaj in ci dent ne od ra `a va ras po lo `e we srp skog dru {tva, ko je je kroz ~i ta vu isto ri ju po {to va lo i uva `a va lo svo je je vrej ske gra |a ne”, na vo di se u reagovawu Am ba sa de.

Izrelske diplomate na vo de i da }e br za i od lu~ na re ak ci ja dr `a ve „na ovaj sra mot ni ~in bi ti ja sna po ru ka oni ma ko ji `e le da na ru {e tra di ci o nal no do bar od nos pre ma Je vre ji ma u Sr bi ji”.

Pla ka te je osu di la i po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti Ne ve na Pe tru {i}, ko ja je za tra `i la da se slu ~aj de taq no is tra `i i iz vr {i o ci naj stro `i je ka zne.

ALEKSANDAR VU ^I] SA OP [TIO DA SR BI JA NA BRI SEL SKIM PRE GO VO RI MA NE ]E PRI HVA TI TI SOP STVE NO UKI DA WE I UNI @E WE

V

I kompromisi imaju granice

lada je preduzela te{ke, bolne i rizi~ne poteze, jer Srbija nije vi{e mogla da izdr`i zamrznute konflikte, pqa~ku i razarawe dr`avne i dru{tvene imovine, medijsko hvalisawe politi~ara a svakodnevno propadawe nacije, izjavio je ju~e prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vu~i}. Vicepremijer je obrazlo`io da je Vlada ozbiqno zagrizla u najmawe tri sfere: re{avawe pitawe Kosmeta, borbu protiv korupcije i kriminala, i obra~un sa navikama i manirima na{ih politi~ara.

Po wegovim re~ima, borba protiv korupcije bi}e nastavqena i posle pregovora o Kosovu, bez obzira na politi~ku pripadnost aktera korupcije. On je pri tome ustvrdio da je prethodni sistem bio „zlo~ina~ki pode{en” da odgovara interesima samo nekolicine bogatih u planski razorenom dru{tvu, te da je dr`ava je za wihov ra~un „i sama bila korumpirana”.

Predstavqaju}i Izve{taj u borbi protiv korupcije, Vu~i} je rekao da su samo u okviru istrage 24 sporne privatizacije od 1. avgusta 2012. do 10 marta 2013. podnete krivi~ne prijave i dopune protiv 115 osoba, a uhap{eno 89 osoba. [teta po tim krivi~nim prijavama je skoro 80 milijardi dinara, a ostvarena protivpravna imovinska korist od tih krivi~nih dela je 60 milijardi.

Govore}i o KiM, Vu~i} je rekao da Srbi priznaju samo dve verzije Kosova - cara Lazara i Vuka Brankovi}a.

– A mi danas tragamo za tre}im re{ewem. Postoji li? – upitao je vicepremijer,

Datum je zaslu`en Vu~i} je poru~io da je Srbija zaslu`ila datum za po~etak pregovora, a ako u EU misle druk~ije, treba da ka`u {ta Vlada nije uradila dobro. „Ne}emo nikoga da molimo, mislimo da smo svojim radom, trudom, posve}eno{}u zaslu`ili po{tovawe EU i datum. A u Briselu, ako ne misle tako, neka ka`u na{em narodu da nismo bili uspe{ni”, rekao je Vu~i}.

U RBV tek po~elo Na pitawe o Razvojnoj banci Vojvodine i da li se mo`e o~ekivati dodatni rasplet, Vu~i} je rekao da je „tamo tek po~elo”. On je najavio da }e biti jo{ mnogo predmeta koji }e se otvarati, kao i da }e neki po~eti i da se zatvaraju, navode}i slu~ajeve Agrobanke, Azotare i Nibens grupe, Trudbenika, Veterinarskog zavoda, Galenike, robnih rezervi republike i pokrajine, ali i pritisaka i kontrole nad medijima... dodav{i da svaka politi~ka odluka ima cenu, da je Srbija sprema da je plati, ali da zauzvrat tra`i pravdu ne za politi~are, ve} za narod, da mo`e da opstane na svojim

PE TAR MI LE TI], POT PRED SED NIK SKUP [TI NE KO SO VA

Sve se vr ti oko se ve ra

D

o bro je {to je li der SNS Alek san dar Vu ~i}, kao tre nut no naj ja ~a po li ti~ ka fi gu ra u Sr bi ji, naj zad po ~eo da go vo ri o Ko so vu, jer su do sa da po tom pi ta wu u pr vom pla nu bi li pre mi jer Ivi ca Da ~i}, pa i pred sed nik To mi slav Ni ko li}, {to je stva ra lo od re |e ne ne do u mi ce, ka `e za „Dnev nik” pot pred sed nik ko sov skog par la men ta Pe tar Mi le ti}.

– U svom obra }a wu no vi na ri ma i sam go spo din Vu ~i} je apo stro fi rao da je za po sti za we do go vo ra kqu~ no pi ta we nad le `no sti za jed ni ce srp skih op {ti na. Na `a lost, ~i we ni ca je da i po red pro te klih osam run di raz go vo ra tu jo{ uvek ima do sta ne ja sno }a, po go to vo {to se i da qe, i ka da su u pi ta wu po li cij ska ovla {}e wa i ka da je re~ o ape la ci o nom su du, mo `e na slu ti ti da su u fo ku su Be o gra da sa mo ~e ti ri op {ti ne na se ve ru, a ne i pre os ta lih {est sa srp skom ve }i nom ju `no od Ibra – ka `e Mi le ti}. l Pred po sla ni ci ma ko sov skog par la men ta Ha {im Ta ~i je po ru ~io da pu tu je 2. apri la u Bri sel ka ko bi „sta vio ta~ ku”. Ta kav na stup je pro tu ma ~en i kao po tvr da da mu EU u ovim raz go vo ri ma „dr `i stra nu”?

– Pre dva da na sam se vra tio iz Bri se la gde sam imao sa stan ke i u Evrop skoj ko mi si ji i u Evrop skom par la men tu. Zva ni ~an stav ta mo je da se EU ne me {a u sa dr `aj even tu al nog do go vo ra, ve} je sa mo me di ja tor. Na rav no, to ta ko ne do `i vqa va mo ni mi Sr bi, ni Al ban ci. Uosta lom, me di ja tor je li~ no Ke trin E{ton i mo `da je zbog to ga uti sak da vi {e dr `i stra nu Pri {ti ni ne go Be o gra du. Me |u tim, ne sme se smet nu ti s uma da EU ipak ~i ni 27 ze ma qa ~la ni ca i da se na kra ju sve one vi {e ili ma we pi ta ju.

Naj te `i za da tak Be o gra da l Do sa da se naj ma we go vo ri lo o to me ka ko }e, u slu ~a ju po sti za wa do go vo ra, Sr bi sa se ve ra Ko so va bi ti ukqu ~e ni u ko sov ske in sti tu ci je?

– To je ste ozbi qan iza zov i za pra vo }e pred sta vqa ti naj te `i deo po sla u slu ~a ju spo ra zu ma Be o gra da i Pri {ti ne. Tri na est go di na Sr bi sa se ve ra od bi ja ju da bu du deo ko sov skih in sti tu ci ja i ne ve ru jem da bi se na tom pla nu ne {to mo glo pro me ni ti u me sec-dva da na. Da kle, bi }e to dug pro ces, tim pre {to po sto je od re |e ni kru go vi na se ve ru ko ji su agre siv no pro tiv to ga i bi }e ogro man pro blem ube di ti ih u su prot no. Uosta lom, i obi ~an na rod }e te {ko pri hva ti ti ta kvu pro me nu. Ali sva ka ko tre ba bi ti str pqiv, upo ran, ob ja sni ti ka kvi se be ne fi ti ti me mo gu ostva ri ti, ba{ kao {to im iskre no i otvo re no tre ba go vo ri ti i o sla bo sti ma. U sva kom slu ~a ju, taj za da tak }e u ovom tre nut ku naj vi {e bi ti na Be o gra du.

l Po kret „Sa mo o pre de qe we” je ju~e odr`ao ve li ki pro test u ju `nom de lu Ko sov ske Mi tro vi ce zbog na stav ka raz go vo ra s Be o gra dom. U ko joj me ri taj unu tra {wi pri ti sak uti ~e na pre go va ra~ ki stav sa mog Ta ~i ja?

– Sva ka ko da ka da ima te ta ko agre siv nu opo zi ci ju ka kvu Ta ~i ima u „Sa mo o pre de qe wu”, to mo `e da bu de op te re }u ju }e, ali ne ve ru jem da mo `e od lu ~u ju }e da uti ~e na we ga ho }e li ne {to pri hva ti ti za pre go va ra~ kim sto lom ili ne }e. Tim pre {to mu je vla da sta bil na a osta le opo zi ci o ne stran ke po dr `a va ju di ja log. Da kle, Ta ~i je pod pri ti skom isto ono li ko ko li ko je pod pri ti skom i Da ~i} u Be o gra du. l Vi so ki zva ni~ nik Stejt de part men ta Fi lip Ri ker upo zo rio je na zna ~aj „sle de }eg ko ra ka” u slu ~a ju da bu de po stig nut spo ra zum u Bri se lu, ali i ako do go vor iz o sta ne...

– Pot pu no se sla `em sa g. Ri ke rom.

Naj pre, ima mo ozbi qan ne ga ti van pri mer u bli skoj pro {lo sti ka da je re~ o spro vo |e wu do go vo re nog. Sva re {e wa ko je je Ah ti sa ri jev plan pred vi deo, ugra |e na su u ko sov ski ustav i za ko ne, ali pu no to ga se ne im ple men ti ra u prak si. I za to je va `no da po stig nut do go vor bu de pre ci zan, sa ja snim pro ce du ra ma i pra }e wem we go ve im ple men ta ci je od sa mog po ~et ka do kra ja. Isto vre me no, i Be o grad i Pri {ti na ima ju svo ju evrop sku agen du. Be o grad o~e ku je da tum za po ~e tak pre go vo ra sa EU, dok se, s dru ge stra ne, Pri {ti na na da Spo ra zu mu o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu, kao i, u per spek ti vi, vi znoj li be ra li za ci ji.

Da kle, evrop ska per spek ti va je ste ciq obe stra ne i ne spor no je da ona umno go me za vi si upra vo od re zul ta ta di ja lo ga u Bri se lu, ali se mo ra raz mi {qa ti i o to me {ta ako raz go vo ri ipak pro pad nu. n Mi ro slav Sta ji}

ogni{tima. – Ono {to smo dobili u Briselu pre dve nedeqe, nije bilo vredno ni po{tovawa ni razmatrawa. Sve je bilo u skladu samo sa kosovskim zakonima. Pitawe je

onda {to smo uop{te pregovarali. I zato tra`imo od EU, bez te{ke re~i prema Pri{tini, da vodi ra~una o Srbiji, interesima na{eg naroda na KiM. Po wegovim re~ima, namera dr`avnog vrha nije da ide u Brisel da se ne dogovori, ve} da postigne kompromis, koji je bitan za budu}nost zemqe. On je, me|utim, naglasio i da „kompromisi imaju svoje granice”, te da Srbija ne}e i ne mo`e prihvatiti sopstveno ukidawe i uni`ewe.

– U Brisel }emo i}i u sastavu koji dr`avno rukovodstvo u ponedeqak bude odredilo. Ako od mene bude zavisilo bilo {ta, {to bih mogao da u~inim da pomognem da se do dogovora do|e, uvek sam spreman i pe{ke da odem – rekao je Vu~i}, dodaju}i da }e u pogledu wegovog eventualnog odlaska u Brisel, bez obzira na razne pritiske sa strane, ipak biti najva`niji interes na{e delegacije.

Vu~i} je naveo da na slede}oj rundi dijaloga sa Pri{tinom ne mora da bude postignut dogovor, ali da }e se i}i na postizawe dogovora u budu}nosti, jer }e „jednom morati da bude postignut istorijski sporazum sa Albancima”.

– Srbija na pregovorima u Briselu `eli da razgovara i re{i su{tinske probleme vezane za nadle`nost Zajednice srpskih op{tina, poput pitawa pravosu|a, policijskih snaga i prisustva ne~ijih vojnih snaga na odre|enim delovima teritorija. @elimo su{tinski da re{avamo stvari na KiM, a ne da se bavimo tehni~kim pitawima – zakqu~io je Vu~i}, koji je ju~e izme|u ostalog poru~io da Srbija ima va`nijih stvari od izbora. n Dragan Milivojevi}

[to mo `e{ da nas... n Pi {e: La slo Var ga

U

to rak, 2. april, za i sta mo `e bi ti Dan D ka da je re~ o sud bi ni di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne. Me |u tim, u ovom tre nut ku ne dvo smi slen od go vor na pi ta we da li }e do go vor bi ti po stig nut ~i sto sum wam da ima ju i di rekt ni u~e sni ci tog pro ce sa.

Sto ga, ume sto li ci ti ra wa is ho dom, mi slim da vi {e vre di raz mo tri ti ceo kon tekst pre go vo ra, od no sno po sle di ce even tu al nog wi ho vog (ne)uspe ha.

Iako pre ko su tra mo `da ne }e bi ti po stig nut ko na ~an do go vor, ve} }e osta ti ne ka pi ta wa otvo re na za even tu al no jo{ jed nu run du di ja lo ga, ta se si ja pred sta vqa pri li ku da se pre ki ne iz uz et no ne po vo qan trend u re {a va wu ko sov skog pro ble ma. Jer, tre ba li pod se }a ti na ~i we ni cu da je sa mo u pro te kle dve de ce ni je pro pu {ten niz mo me na ta u ko ji ma su od re |e na re {e wa bi la na do hvat ru ke, ali su od ba ci va na, da bi se ubr zo za tim za wi ma `a li lo, jer su u me |u vre me nu po sta ja la ne re al na.

U tom smi slu tre ba bi ti sve stan da }e ono {to je u ovom tre nut ku mo gu }e po sti }i za pre go va ra~ kim sto lom – a to je Ah ti sa ri jev plan, u naj bo qem slu ~a ju ne znat no po boq {an – ve} za ne ko li ko me se ci po sta ti re {e we o ko jem mo `e mo sa mo da sa wa mo. S dru ge stra ne, naj vi dqi vi ja po sle di ca iz o stan ka do go vo ra bi lo bi vra }a we evrop skog i ko sov skog pi ta wa na dva ko lo se ka, ali ovo ga pu ta u pot pu no ne ga tiv nom kon tek stu. Na{ voz bi na pu tu ka EU pot pu no stao, Pri {ti na bi na sta vi la po svo me, a pi ta we na {ih ne re {e nih od no sa i da qe bi op te re }i va lo ne sa mo po li ti~ ku sce nu Sr bi je, ne go i ceo re gion.

Ako, pak, po |e mo od pret po stav ke da }e do }i do do go vo ra, on da su mo gu }a dva sce na ri ja na stav ka na {eg evrop skog pu ta. Pr vi, po me ni ma we re a lan, je ste da 28. ju na Evrop ski sa vet upa li „ze le no sve tlo” i da mi po~ ne mo pre go -

vo re sa EU u re la tiv no krat kom ro ku. U dru gom slu ~a ju, ve ro vat ni jem, kra jem ju na bi Evrop ska ko mi si ja do bi la za da tak da za po~ ne s tzv. „skri nin gom”, od no sno ana li zom uskla |e no sti na {eg i za ko no dav stva EU, s tim da bi for mal no pr va sed ni ca dva ju pre go va ra~ kih ti mo va bi la odr `a na kra jem go di ne, mo `da i ne {to ka sni je.

Ovaj dru gi sce na rio, umno go me na lik cr no gor skom, mi slim da je iz gled ni ji i zbog sve u~e sta li jih na ja va van red nih iz bo ra u Sr bi ji. Na i me, ta kvo li ci ti ra we ite ka ko ne ga tiv no uti ~e na mo gu} nost za do bi ja we da tu ma ve} kra jem ju na, jer evrop skim zva ni~ ni ci ma spo ra zum Be o gra da i Pri {ti ne ne tre ba tek kao slo vo na pa pi ru, ne go `e le we go vu pu nu pri me nu u prak si. A od to ga, ja sno je, ne }e bi ti ni {ta ako kre ne pred iz bor na kam pa wa.

U sva kom slu ~a ju, mo ra mo bi ti sve sni da je od do no {e wa Ah ti sa ri je vog pla na pro {lo {est go di na, to kom ko jih je na {a si tu a ci ja sa mo bi va la sve te `a. Isto vre me no, ne tre ba smet nu ti s uma da iz o sta nak do go vo ra i, po sle di~ no, za stoj na evrop skom pu tu Sr bi je, si gur no ne bi za u sta vi li no va pri zna wa jed no stra no pro gla {e ne ko sov ske ne za vi sno sti, na pro tiv. A sa sva kim pri bli `a va wem Pri {ti ne `e qe nom ci qu - dvo tre }in skoj po dr {ci u UN - pre go va ra~ ka po zi ci ja Sr bi je sla bi.

Za kqu ~ak se sam na me }e: {to mo `e{ da nas... n (autor je za me nik pred sed ni ka Od bo ra za evrop ske in te gra ci je)

nedeqa 31. mart 2013.

INTERVJU

DO RIS PAK, EVRO PAR LA MEN TAR KA IZ NE MA^ KE

Kri vi ca }e bi ti sa mo va {a

I

Beograd i Pri{tina vi{e o~ekuju od Evropske unije da }e u aktuelnom pregovara~kom procesu ne{to uraditi za wih, i to tako {to }e izvr{iti pritisak na „onog drugog”, nego {to su spremni da na terenu poka`u privr`enost re{ewima koja ve} unapred ukqu~uju interese te druge strane u svakodnevnom `ivotu, poruka je evroparlamentarke Doris Pak u razgovoru za „Dnevnik“ uo~i nove runde pregovora u Briselu. A mi{qewe ~lanice uticajne nema~ke konzervativne Hri{}ansko-demokratske unije i Evropske narodne partije o prilikama u regionu Zapadnog Balkana je na ceni, {to je, uostalom, u nekoliko navrata potvr|eno wenim imenovawem za specijalnog izvestioca Evropskog parlamenta o ovim prostorima sa raznim konkretnim zadacima.

l Ka kve su {an se da u pre go vo ri ma 2. apri la u tro u glu iz me |u Be o gra da, Pri {ti ne i Bri se la do |e do ka kve-ta kve sa gla sno sti?

– Mogu samo da se nadam da }e biti shva}ena ozbiqnost situacije i da }e se do}i do dogovora, pogotovo zato {to je u nekoliko posledwih meseci bilo vi{e pomaka nego godinama ranije. l Da li je re al no da bu de pri hva }en pred log o for mi ra wu za jed ni ce srp skih op {ti na na Ko so vu, iza ko jeg je stao srp ski dr `av ni vrh? Uo~i sle de }e run de ~i ni se da za ta kvo re {e we ipak ima vi {e pro ti vqe wa u EU i SAD, ne go {to ima po bor ni ka?

– Prema mom vi|ewu stvari, Ahtisarijev plan je zadovoqavaju}i temeq za re{avawe, tako|e i onih problema u severnom delu Kosova, samo kada bi bio sproveden „jedan na jedan“. Kosovske vlasti su mogle u tom smislu da urade vi{e da su ve} unapred krenule u realizaciju takvog plana na jugu zemqe, recimo u pogledu prava na kori{}ewe jezika, obrazovawa, ja~eg ukqu~ivawa Srba u administraciju... Mogle su, dakle, i boqe i vi{e nego {to jesu, i da time ujedno poka`u severu da je vlada u Pri{tini privr`ena ideji da svima poma`e. U svakom slu~aju, odluka ne mo`e biti nametnuta nekakvom spoqnom silom. Wu mogu da se donesu samo politi~ari iz obe dr`ave vode}i ra~una o interesu gra|ana, uz punu svest da }e te dr`ave jednog dana biti ~lanice EU. l Ka ko ko men ta ri {e te iz ja ve srp skih po li ti ~a ra da Be o grad vi {e ne ma pro sto ra za uz mi ca we i da je do {lo vre me da Za pad ko na~ no i na Pri {ti nu mo ra da iz vr {i pri ti sak?

Ako do |e do pre ki da pre go vo ra zar to ne bi bio uda rac za mi rov ni pro ces u re gi o nu ko ji bi mo gao da de sta bi li zu je i dru ge ze mqe?

– Na obe strane }e biti izvr{en pritisak u smislu postizawa boqih dobrosusedskih odnosa i poboq{avawa `ivotne situacije svih gra|ana.

Ali i ovde va`i ona nema~ka izreka da „svako treba da po~isti pred svojim vratima“: Srbi u Beogradu, Albanci u Pri{tini. Pomirewe nikada nije rezultat prinude. Kada Beograd ispravno protuma~i znake vremena i shodno tome po~ne da dela, do}i }e do datuma za po~etak pregovora sa EU; ako to, pak, ne uradi, mi ne}emo biti odgovorni za to odugovla~ewe, nego iskqu~ivo vlast u Beogradu. Onda }e se po~etak pristupnih pregovora ponovo otegnuti. Ali pripreme za ~lanstvo ne moraju nu`no da se poklope s datumom za po~etak pregovora: Beograd je ve} dobio od Hrvatske prevod pravnih tekovina EU, pa zbog ~ega se ve} ne radi na nu`nim zakonskim promenama? l Ka ko pro ce wu je te {an se Pri {ti ne u pro ce su pri bli `a va wa EU? – Mlada dr`ava Kosovo ima iste {anse kao sve susedne dr`ave i mora pro}i kroz isti proces.

Za nadati se da }e slede}i korak biti vizna liberalizacija. Posle toga sledi izrada „mape puta“ u sklopu priprema za ukqu~ivawe u proces stabilizacije i asocijacije {to iziskuje puno napora, kao {to to mo`emo da vidimo i na primeru Bosne i Hercegovine. n Reqa Kne`evi}

3

KARMA KOMA

Go vor ne smet we on zi li jum naj bo qih lo go pe da ze mqe Sr bi je A i N, ali ta man kad ono N oku pqa se sva kog da na u onoj zgra di, dr `av tre ba – hm, ka ko da ka `em – noj i re pre zen ta tiv noj, na be o grad skom An ma lo „zaw ka ti“ ta ko da po dri }e vom ven cu, i ne u mor no ra di na una pre |e wu go sta ne W i on da po en ti ra ti vor nih per for man si jed nog we nog gra |a ni na. I to za vr {nim A ili ba rem O, ne bi lo ko jeg, ne go ba{ gra |a ni na Ni ko li} T, da kle ~o ve ku ko ji sti ca jem okol no sti pred sta vqa ovu ze ba{ onog ko ji je jed ne ne ka ko po ma lo {a {ka ste maj mqu je zik se sve `e, od bi je po slu {nost i kre ne ne ske ve ~e ri pro {le go di ne po stao pred sed ni kom Re kim svo jim pu tem, pa se pra vil ni niz sa mo gla sni ka pu bli ke Sr bi je. I ta ko mu je do pa lo u za da tak da u i su gla sni ka na sta vi gla sov nim ni zom „ci sko“. Da na red nih pet go di na sva kog da na u sva kom po gle du to kle, u ko na~ nom zbi ru: pa pa Fran ci sko. Ni je da je to i bu de, pa ma kar to i pre va zi la zi lo we go ve objek ime ne ta~ no, ali ako ste go vor nik {pan skog je zi ka, tiv ne mo gu} no sti. A da te mo gu} no sti ne do ba cu ju dok je na na {em u ovom kon tek stu be smi sle no kao ba{ ta ko da le ko, pa ~ak ni mno go bli `e, odav no je {to ni za sve tog Fra wu Asi {kog ni ko ne }e re }i da po zna to oni ma ko ji pra te sa da ve} i dva de se to go di je Fran ci sko ili Fran ~e sko. {we ne sre} no jav no ba tr ga we tog gra |a ni na po bes Pr vo se mi sli lo da se ra di o ba nal nom lap su su pu }i ma jed ne po ve sne neo zbiq no sti. ili slu ~aj noj gre {ci, ali ka da je i na kon jav nih upo Do bro, ali {ta to ra de svi ti zo re wa Ni ko li} T. na sta vio po sil ni lo go pe di kod na {eg gra |a sta rom, po sta lo je ja sno da je pro ni na-pred sed ni ka? Raz u mem va {e Fra wo Tu| man ni je ni blem mno go ozbiq ni ji. E, za to je i{ ~u |a va we dok in ha li ra te nad ovaj ko lum ni sta u naj bo qoj na me ri pr vi ni po sled wi ne deq nom su pom ko ja se pu {i i po po slao gra |a ni nu-pred sed ni ku lo Fra w o u isto r i j i, ni t i ko joj ko ko {i ja no ga tr ~i svoj po go pe de u po mo}, ali da ka ko da tih je ba{ ta ko zna ~aj na ~a sni krug, ali ne ma tu za pra vo ne lo go pe da ne ma iz van ove ko lum ne. ke po seb ne mi ste ri je. U na {eg su isto rij ska li~ nost da Jer se raz u me da ovaj pro blem i ni se pred sed ni ka, na i me, u po sled we je u nad le `no sti lo go pe da. Pra vo bi we go vo mi nu lo vre me po ja vi le neo bi~ ne go vor ne da vam ka `em, ne bih na glas na ga fra w e v a w e ovim smet we ko je bi, da le ko bi lo, mo gle |ao u ~i joj je on da nad le `no sti, sve tom za u vek pro iz ve sti sta no vi te ne pri jat ne mo glo bi to da se shva ti ko zna ka obe le `i lo jed no ne spo ra zu me i ta ko ugro zi ti dr ko. `av ni i na ci o nal ni in te res. Za to Pa do bro, ali za {to bi ne ko in ne du `no ime bi ih va qa lo ot klo ni ti, kad ve} si sti rao da ~o ve ka na zi va na „po ni smo ume li da pre ven tiv no ot gre {an“ na ~in? Za {to bi mu bi lo klo ni mo mo gu} nost da nam do slov no bi lo ko po sta ta ko te {ko da pre va li pre ko usta nje go vo ime? Uto ne pred sed nik, pa se sad ~e {ka mo po gla vi ~u de }i se li ko pre {to to ne ra di kao pri vat no li ce ne go kao, {ta nas je sna {lo. O ~e mu se kon kret no ra di? avaj, pred sed nik jed ne dr `a ve? Ve} se po ne gde jav no Ne dav no je iza bran no vi po gla var Ri mo ka to li~ raz gla ba lo o to me ka ko pred sed nik to bo `e ima pro ke cr kve, a bog me i dr `a ve Va ti kan. Ra di se o iz ve blem s lo kal nom ver zi jom pa pi nog ime na zbog li~ snom sim pa ti~ nom sta ri jem sve {te ni ku iz Ar gen - no sti ne ka da {weg pred sed ni ka Re pu bli ke Hr vat ti ne ko ji je se bi na de nuo i pa pin sko ime ko jim ga se ske Fra we Tu| ma na. Ne znam i ne mo gu zna ti ko li od sa da slu `be no na zi va. A ime se ri mo ka to li~ kog ko je u to me isti ne, ali ne ku ozbiq ni ju ve zu tu ne Sve tog oca na sva kom je zi ku, bar u pre te `no hri vi dim: em {to Fra wo Tu| man ni je ni pr vi ni po {}an skim de lo vi ma sve ta, pri la go |a va lo kal nom sled wi Fra wo u isto ri ji, ni ti je ba{ ta ko zna ~aj na pre vo du, pa je ta ko ono me |u go vor ni ci ma svih va ri isto rij ska li~ nost da bi we go vo mi nu lo fra we va jan ti srp sko hr vat skog je zi ka Fra wo za ije kav ce, we ovim sve tom za u vek obe le `i lo jed no ne du `no ili Fra wa za ekav ce. Da kle, za pred sed ni ka Sr bi je ime, em {to ne vi dim za {to bi uop {te Ni ko li} T. we gov bi ar gen tin ski dr `av ni~ ki ko le ga imao bi imao ne ki oso bit pro blem s Fra wom T. kad je, na ti pa pa Fra wa. Jed no stav na stvar, ne? O~e ki vao bi pro tiv, ~i we ni ca da su ide o lo {ki vr lo bli ski? ~o vek da je ~ak to li ko jed no stav na da ne ma ja snog A mo `da je stvar na pro sto u to me da je Ni ko li} raz lo ga da na{ gra |a nin-pred sed nik to ne shva ti i T. ono mad kad je kao do bro vo qac dr `ao ~et ni~ ku pri hva ti bez oso bi tih te {ko }a. Uto li ko pre {to je kan ti nu u sla von skom An ti nu ste kao ne ku traj nu od i za Srp sku pra vo slav nu cr kvu no vi pa pa ta ko |e boj nost pre ma tom i sli~ nim ime ni ma? Jer, fa kat Fra wa, a vaq da bar u cr kvi zna ju ka ko se ta~ no ima ni je bi lo ba{ zdra vo i pre po ru~ qi vo zva ti se Fra na zi va ti pr vog ~o ve ka se strin ski srod ne, ma da wa ta mo gde su Ni ko li }e vi sa bor ci pra vi li... {ta stro go gle da no i kon ku rent ske fir me. su ono ve} pra vi li, dok im je voj vo da Ni ko li} ku vao Me |u tim, ne {to se neo bi~ no do go di lo i stvar je pa suq. Ma da, {to vi {e raz mi {qam o to me, to mi se kre nu la po zlu. Ni ko li} T. upi we se da ime no vog lo gi~ ni jim ~i ni da je u to me ko ren we go vog iz go pa pe iz go vo ri pra vil no, i u po ~et ku je sve do bro: vor nog pro ble ma. A tu lo go pe di stvar no ne mo gu ni ot ko tr qa ju se ured no sa we go vih usa na gla so vi F, R, {ta. n Teofil Pan~i}

K

PO KRA JIN SKI PAR LA MEN TAR CI PO DR @A VA JU INI CI JA TI VU ZA SA ZI VA WE OD BO RA ZA USTAV NA PI TA WA O FI NAN SI RA WU APV

F

Vre me za de fi ni sa we po li ti ke Voj vo di ne

inansirawe nadle`nosti Vojvodine jo{ uvek nema zakonski okvir uprkos ustavnoj obavezi koja se kr{i ve} nekoliko godina, odnosno od kraja 2008. godine kada je istekao rok za regulisawe ovog pitawa. Tu ustavnu obavezu kr{io je prethodni saziv republi~kog paralementa, a staru praksu nastavio je i saziv konstituisan pro{log leta. Me|utim, ova zakonska incijativa do sada nije pokretana ni u samom pokrajinskom parlamentu.

Naime, nakon najave aktuelnog min stra finansija Mla|ana Dinki}a da }e nova Vlada Srbije ispraviti propuste prethodne, u kojoj je ina~e i sam bio potpredsednik, i sa~initi taj zakonski predlog, jo{ uvek nema nikakvih pomaka. Formirana je, dodu{e, zajedni~ka radna grupa koju ~ine predstavnici pokrajinske i republi~ke vlade, ali se ona do sada ni jednom nije sastala, a u tim institucijama ne mogi da nam ka`u ni kada }e se to dogoditi. I da li }e...

U me|uvremenu, predsednik Skup{tine Vojvodine I{tvan Pastor inicirao je pripremu vojvo|anske palt forme o prihodima Vojvodine o kojoj bi trebalo da se izjasni i pokrajinski parlament. Pastor je u ranijim izjavama na{em listu naveo da taj dokumnet priprema ekspertska grupa, nakon ~ega }e ga on predo~iti skup{tinskom Od boru za ustavna pitawa kako bi se tim idejama upoznale sve poslani~ke grupe.

Pastor, koji je i lider Saveza vojvo |anskih Ma|ara, smatra da pokrajin ski parlament mora da ima aktivniju ulogu u ovom procesu, te da bi platforma o finansirawu, koja bi dobila podr{ku, bila legitiman osnov za nastup predstavnika Vlade APV u radnoj grupi koju je formiralo Ministarstvo finansija.

Predstavnici gotovo svih poslani~kih grupa sla`u se s tom inicijativom predsednika Pastora, pri ~emu ve}ina smatra da je taj princip trebalo da se primewuje i u mnogim drugim pitawima i odlukama koje su dono{ene u prethodnom periodu. Opozicione stranke uz to ocewuju da je finansirawe APV tema oko koje se mora posti}i {iri konsenzus u pokrajinskom parlamentu, ali i da paralelno s tim mora da se pokrene pitawe promene Zakona o nadle`nostima APV i Statuta Vojvodine.

Za potpredsednika Skup{tine APV Milivoja Vrebalova iz Demokratske stranke ideja I{tvana Pastorova je korisna.

– Ta inicijativa svakako zaslu`uje pa`wu i ukazuje na spremnost da se preuzme odgovornost da se pitawe finansirawa Pokrajine kona~no pomeri sa mrtve ta~ke – ocenio je Vrebalov za „Dnevnik“.

On se slo`io i da je to pitawe tre balo da se re{i u prethodnom manda tu, ali je priznao da za to nije bilo po liti~ke voqe u samom DS-u, koja je tada, kako je naveo, bila optere}ena podelama izme|u beogradskog i vojvo|anskog krila. Tih dilema, tvrdi, danas me|u demokratma vi{e nema.

Prethodno, podsetimo, i napredwa ci su tra`ili sazivawe Odbora za ustavna pitawa, koji bi, po wima, mo rao da se izja{wava o celini problema funkcionisawa autonomije. [ef napredwaka u Skup{tini APV Igor Mirovi} i u prethodnom je sazivu pokre tao incijativu za {iri parlamentarni dogovor o prihodima, ali i, kako je is ticao, rashodima APV. U aktuelnom sazivu, pak, ti zahtevi pro{irili su se i na redefinisawe Zakona o nadle `nostima i Statuta APV, nakon ospo-

ravawa ustavnosti dela ingerencija Pokrajine. [ef poslani~kog kluba Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogaro{ki tako|e podr`ava inicijativu I{tvana Pastora, ali i ukazuje da je wegova stranka i do sada insitirala na aktivnijoj ulozi vojvo|anskog parlamenta u definisawu politike Pokrajine.

– Skup{tina Vojvodine je predstavni~ko telo vi{e od dva miliona gra|ana i ona mora biti mesto gde se odre|uje politika Vojvodine koju Pokrajinska vlada treba da sprovodi. To, na`alost, nije bio slu~aj u nekoliko posledwih godina, kada su odluke dono{ene mimo parlamenta u unutarkoalicionim ili ~ak unutarstrana~kim dogovorima – rekao je Bogaro{ki za na{ list.

On je ocenio i da pitawe finansirawa APV nije samo ekonomsko nego „prevashodno politi~ko“, i kao takvo se, kako ka`e, mora definisati u pokrajinskom parlamentu.

– Mi ne smemo da dozvolimo da nam se ponove situacije koje smo imali s Razvojnom bankom Vojvodine i formirawem novog Razvojnog fonda, i da se pitawa od velikog zna~aja za Vojvodinu re{avaju sporazumima bilo izme|u stranaka ili izme|u dveju vlada, a mimo Skup{tine APV – isti~e na{ sagovornik i dodaje i da }e se LSV u pokrajinskom parlamentu zalagati da se zakonom o finansirawu defini{e sopstvena poreska uprava APV, samostalno ubirawe prihoda i wihova jasna raspodela. [ef opozicione poslani~ke grupe koalicije oko Socijalisti~ke partije Srbije prof. dr Pavle Budakov tako|e podse}a da je taj blok u nekoliko navrata pozivao predsednika Skup{tine APV da sazove Odbor za ustavna pita-

Ne ma voj vo |an skog pi ta wa, ka ko to ne ki po ku {a va ju da pred sta ve (Prof. dr Pa vle Bu da kov)

LSV je za sop stve nu po re sku upra vu APV i sa mo stal no ubi ra we pri ho da (Bra ni slav Bo ga ro {ki) wa i ukqu~i sve parlamentarne grupe u re{avawe problema vezanih „ne samo za finansirawe Pokrajine, nego i za pitawe nadle`nosti APV i wenog Statuta“.

– Nakon odluke Ustavnog suda, kojom je osporen deo ingerencija Vojvodine, morala je da se otvori rasprava o izmeni tog Zakona kao i o samom Statutu APV, a u kojoj bi u~estvovale sve parlamentarne stranke kako bi se postigao {to {iri konsenzus – istakao je Budakov u izjavi za „Dnevnik“.

On je ocenio da se samo tako, ali i u saradwi sa republi~kim organima, mogu prevazi}i problemi u Vojvodini.

– Nema vojvo|anskog pitawa, kako to neki poku{avaju da predstave. Potreb-

no je samo da se uklopimo u ustavni okvir Republike Srbije, jer je Vojvodina autonomija u Srbiji – kazao je dr Budakov.

I Sa{a Santovac, koji u Skup{tini APV vodi klub radikala, smatra da bi bilo dobro da se pokrajinski parla ment ukqu~i u definisawe zakona o finanisirawu APV. – U taj posao moraju biti ukqu~ene sve stranke, a to je trebalo da uradimo i prilikom usvajawa Statuta Vojvodine i mo`da danas ne bismo imali ovakve probleme – rekao je Santovac za na{ list.

On veruje da bi se time predupredile i politi~ke tenzije u Vojvodini, ali i izme|u dva nivoa vlasti koji ~ine razli~ite politi~ke grupacije.

Pri tome, napomiwe na{ sagovornik, zakon o finansirawu APV mora da odra`ava ono {to pi{e u Ustavu Srbije.

– Ako Ustav ka`e da je u~e{}e APV sedam posto od iznosa republi~kog buyeta, onda to tako treba i zakonski da se defini{e – zakqu~io je Santovac. n Branka Dragovi} Savi}

4

nedeqa 31. mart 2013.

E

lektri~ari, varioci, vodoinstalateri i automehani~aru su tra`ena zanimawa kod osu|enika koji ho}e da odslu`e kaznu uz rad u novosadskom Okru`nom zatvoru. U Proleterskoj ulici na Klisi, gde je locirana ova ustanova, u doba krize radi po slovu zakonu otprilike petina osu|enika, i to u pogonima koji dobro funkcioni{u: bez gomilawa robe na lageru, a gle ~uda, nema tu problema ni oko naplate isporu~enih proizvoda.

Kada smo do{li u posetu i u{li u dodatno ogra|eni deo, upravnik zatvora, na~elnik slu`be, slu`benica Ministarstva pravde, odno sno Uprave za izvr{ewe zavodskih sankcija i reporteri „Dnevnika„ – pro{li smo kroz detaqnu kontrolu radnika obezbe|ewa. Ni po babu ni po stri~evima: na kontroli kod detektora svima jednako skidawe kaputa, ostavqawe mobilnih telefona, kqu~eva... Iza mnogo vrata i uniformi dolazi se do dela gde se di{e po strogo utvr|enim pravilima. Najomiqenije od wih je – pasuq petkom, ali ima i onih drugih, koja ozbiqno podse}aju da odslu`ewe kazne nema puno veze s odmorom.

– Ustavom je propisano da niko ne mora da radi. Ovde se proizvodi dobrovoqno, ali anga`ovawe uti~e na tretman. Ko ho}e da radi, dobija neke pluseve za to. Ali kako nije obavezno da se zasu~u rukavi, ne mo`e se uzeti kao minus ukoliko lica li{ena slobode ne `ele da se uposle. Ne mo`e niko biti ka`wen za to – ka`e za na{ list upravnik Okru`nog zatvora koji je postavqen tu funkciju pre oko dve godine Zoran S. Jovano vi}.

Na{ sagovornik napomiwe da osobe iz pritvora ne rade, ve} da se mo`e ovim povodom pri~ati samo o qudima koji su pravosna`no osu|eni. I dodaje da onima koji rade br`e prolazi vreme: – Uz to, oni vredniji spavaju kao bebe i, uzgred, ne diraju nikog. Za to, na temequ velikog iskustva mogu re}i i da je umoran osu|enik do -

„ D NE V N I K” NA LI C U M E S T A: NA NOVOSADSKOJ KLISI IZA ZIDINA OKRU@NOG ZATVORA ZATVORENICI RADE PROLETERSKI

Produktivnost i naplata kao nigde bar osu|enik, jer je to dobro i za wega i sve ostale. Tako je bilo i nekad kad smo slu`ili vojsku: nismo imali dokolicu i vreme je br `e proticalo.

Upravnik Jovanovi} isti~e da ima ba{ dobrih radnika.

– Verujte da bih neke od wih za poslio kada bih mogao. Prise}em se da je jedan biv{i osu|enik do {ao da pita da li mo`e da obi|e ba{tu, koju je svojevremeno ovde odr`avao. Isto tako, jednom je konobar doneo kafu i pi}e da po~asti, jer je izlazio tog dana, a ja sam mu prethodno ve} potpisao otpusnu listu. Dolazi da nas poslu`i u nekom neobi~nom raspolo`ewu i saop{tava da ide ku}i. I pri po zdravqawu je pustio suzu. Sva{ta sam do`iveo u svojoj karijeri, ali ova j slu~aj me je ba{ iznenadio...

Vr{ilac du`nosti na~elnika slu`be za obuku i upo{qavawe Aleksandar Ajdari} obja{wava nam da svaka privredna jedinica u Okru`nom zatvoru ima stru~nog instruktora.

– Od wih tri, u kojima zatvorenici rade, jedan je pogon „betowerke“ koja prizvodi betonsku galanteriju, pre svega iz programa za saobra}ajnu infrastukturu - ivi~wake, plo~e za parking, kugle za za{titu zelenih povr{ina po ~emu smo i poznati... Proizodimo i vi nogradrske i bezbednosne stubove za ograde, i to izuzetnog kvaliteta. Ono {to nas tr`i{no odvaja od drugih je to da mi imamo relativno nisku cenu radne snage i nemamo razloga da {tedimo na kva-

Iz „kartona`e” je lane prodato 25.000 razli~itih kutija

Aleksandar Ajdari} (prvi s desna): Imamo dva plastenika

litetu. Uostalom, na tr`i{tu je dobro poznato da su na{i stubovi dobri. Dosta vinograda je pod wima, a i puno je ku}a tim stubovima ogra|eno – ka`e Ajdari}.

Ipak, priznaje na{ sagovornik da bi bilo dobro da su im ma{ine i oprema novijeg datuma: – Sada{we su dotrajale, pa jo{ uvek ne nudimo odlivke velikim stovari{tima, jer ne mo`emo da garantujemo koli~ine. Ipak, pro {le godine smo duplirali broj kalupa za neke vrste odlivaka...

U “kartona`i“ je uposleno i dva desetak lica iz zatvorenog tretmana, odnosno oni koji su osu|eni za te`a krivi~na dela.

– Ma{ine u tom delu su stare preko 30 godina, pa nas to ko~i za ve}e poslove, kakvih bi svakako bilo. Ina~e, po{to je kartona`a u zatvorenom prostoru, radi tokom cele godine. Tu se prave kutije za transport razli~itih dimenzija.

Radimo s ozbiqnijim novosadskim firmama kao {to su „Manuel“, „Novotronik“, „Impuls hemija”...

Na{a prednost je {to s relativno jeftinom radnom snagom mo`emo da prozvodimo i mali broj kutija, dok velike firme iz ove bran{e rade na velikim serijama. Kod nas nekad naru~e i od 20 do 50 kutija proizvoqnih dimenzija. Kartona`a nam je jako zna~ajna, kako zbog ~iwenice da zapo{qava samo one koji su ovde bukvalno zakqu~ani, tako i jer smo samo u toku pro{le

godine proizveli i prodali oko 25.000 razli~itih kutija.

Na ekonomiji novosadskog Okru`nog zatvora obra|uje se i 11 hek tara zemqi{ta, uglavnom pod kukuruzom, p{enicom i detelinom.

– Ova proizvodwa nam je va`na za uzgoj sto~nog fonda, sviwskog i ov~ijeg mesa. Tu je i vo}wak uz zidine, ogra|en stubovima koje smo, naravno, sami napravili. Lane je tu ubrano pola tone jabuka za po trebe zatvorske kuhiwe – nagla{ava Ajdari}. – Imamo 15 krma~a, jednog nerasta „be }ara„ od 330 kila, na desetine tovqenika i stotinak prasi}a, preko stotinu ovaca i jagawaca... . Nabavili smo i dva ovna poreklom iz Austrije. Sve to koristimo za na{u ishranu, a deo pro dajemo.

Brinu zatvorenici i o predivnim belim golubovima, ali tek onako, hobija radi.

– Raspola`emo s dva plasteni ka, za ~ije postavqawe je dala sredstva AP Vojvodina, i moram ista}i da se ovo ulagawe veoma brzo isplatilo. Sada u wima gajimo mladi luk, koji tro{imo ovde, pa sledi paradajz koji }emo ipak prodavati, jer se tako vi{e isplati – pri~a nam Ajdari}.

Pored ovih privrednih jedinica, dosta je zatvorenika uposleno na odr`avawu i funkcionisawu same ustanove. Tu su pomo}nici kuvara, bravara, elektri~ara, radni ci u radionicama, gara`i, na odr -

VESTI Kolesar u pritvoru zbog „Sartida” Osumwi~enom za malverazije prilikom privatizacije smederevskog „Sartida” Nemawi Kolesaru odre|eno je zadr`avawe u zgradi Specijalnog suda u Beogradu, a protiv drugog osumwi~enog, nekada{weg sudije Gorana Kqajevi}a, podnet je zahtev za pro{irewe istrage. Uprava kriminalisti~ke policije je podnela krivi~nu prijavu protiv Kolesara i Kqajevi}a, zbog sumwe da su, pri prodaji „Sartida” 2002-2003. godine, izvr{ili krivi~no delo zloupotrebe slu `benog polo`aja. Podsetimo, svo jevremeno je Savet za borbu pro tiv korupcije upozorio da je „Sar tid” 2003. prodat neposrednom po godbom za 23 miliona evra ame ri~kom Ju-Es stilu, dok su dugovi od 1,7 milijardi dolara preneti na dr`avu. Ina~e, kako se navodi, Kolesar je osumwi~en da je zloupo trebio ovla{}ewa {efa kabine ta predsednika Vlade, te da je ini cirao i svojim uputstvima nalo `io pokretawe ste~aja u „Sarti du” i preno{ewe mesne nedle`no sti s Trgovinskog suda u Po`arevcu na Trgovinski sud u Beogradu kako bi lak{e kontrolisao ste~aj.

Uspela e-registracija Registraciju vozila uz pomo} interneta do sada je u Srbiji oba vilo 41.300 vlasnika motornih vo zila u Srbiji, saop{tio je Vladin portal eUprava. Podsetimo, zajed ni~kim projektom ministarstava

Zoran S. Jovanovi}: Uz rad osu|enicima br`e prolazi vreme

`avawu kruga i u ve{eraju. U ovom momentu je, kako rekosmo, upo slena otprilike petina osu|enih li ca, s tim da, zapravo, ima vi{e zaintere sovanih za posao, nego {to ima samog posla.

Upravnik Jovanovi}, navodi da se uva`avaju sugestije zatvoreni ka u pogledu inovacija i predlozi

|em posao kad ovih dana iza|e na slobodu. Vredan je i posve}en poslu. Ja mu sad ni ime ne znam, ali je zaslu`io pomo}...

Upravnik obja{wava da mo`e da nagra|uje nov~ano i pro{irewem prava pogodnosti, {to va`i i za zatvoreno odeqewe, pa tako, recimo, mo`e da dodeli pravo na pro-

Eh, da je traktora

U zatvoru bi bili sre}ni kada bi nai{li na podr{ku lokalne zajednice, odnosno Grada, pre svega u finansijskom smislu.

Hvale akciju Novi Sad - bezedan grad, ali u wu bi se mo`da i Okru`ni zatvor mogao ukqu~iti. Na primer, i wima treba vi deo nadzor. Naravno, imaju kamere, ali da ih je vi{e i da su kvalitetnije, bilo bi boqe svima. Uz to, ne bi bilo zgoreg da im neka firma donira kakva polovna vozila. Na primer, treba im ambulantno vozilo, ali i traktor umesto muzejskog primerka starog oko tri decenije, kojeg su nedavno remontovali i tako odr`ali u `ivotu... za unapre|ewe funkcionsawa ustanove, ali, naravno, nakon provera i konstultacija.

– Ba{ ovih dana pitam osu|enika u gara`i da li bi stavio sebi u kamion jedan deo na kojem je radio, a on mi odgovorio da ne bi, te da bi stavio nov, obrazlo`iv{i i za{to. Proverili smo i prihvatili ocenu ovog mehani~ara. Vozilo je, kad smo ga poslu{ali, potom pro {lo tehni~ki pregled. Nagradio sam ga s maksimalnih 1.000 dinara, jer ne mogu vi{e da dodelim, ali }u se potruditi da mu negde na -

{ireni krug osoba koje mogu posetiti osu|enika. Dakle, da zatvore nika mogu da obi|u ne samo osobe do ~etvrtog stepena srodstva, nego i drugari. A mo`e se, veli Jovanovi}, osu|eniku dozvoliti i da dobija vi{e paketa...

– U svakom slu~aju, boqe da je osu|enik uposlen i zbog prihvatawa normi pona{awa – zakqu~uje Ajdari}. – To nam je prioritet, pa tek onda zarada, koja je ipak bitna zbog samog kvalitenije funkcioni sawa ustanove. n Mi{a Vuja~i}

JO[ MALO O KANALU DUNAV - MORAVA- VARDAR

spoqne i unutra{we trgovine i telekomunikacija, unutra{wih poslova i finansija, gra|anima je omogu}eno produ`ewe registracije vozila elektronskim putem, bez odlaska u nadle`nu policijsku stanicu. Gra|ani mogu da preko portala www.eupra va.gov.rs zaka`u registraciju vozila na tehni~kom pregledu ovla{}enom za izdavawe registracionih nalepnica, prema mestu prebivali{ta vlasnika vozila. Naravno, neophodno je da vozilo bude upisano u registar vozila, da bude tehni~ki ispravno, da vlasnik izmiri sve tro{kove izdavawa nalepnice i da poseduje polisu osigurawa od autoodgovorno sti za period va`ewa registraci one nalepnice.

RTS otpu{ta 1.000 radnika?

Najavqeni prelazak Radiotele vizije Srbije sa pretplate na dr`avni buyet je iznu|eno re{ewe koje na neki na~in favorizuje ko mercijalne medije, izjavio je gene ralni direktor RTS Aleksandar Tijani}. Po wegovim re~ima, fi nansirawe RTS-a iskqu~ivo iz dr `avne kase nije funkcionalno re {ewe, jer buyet „nije razvojni, ve} krizni”. „Pretplata se svela samo na Beograd i Novi Sad i prosto nije realno da ta dva grada izdr`avaju dr`avu od osam miliona stanovnika. Mora}emo da otpustimo do 1.000 zaposlenih, da smawimo program, a pitawe je {ta }e biti sa na{im simfonijskim orkestrom i horovima”, upozorio je Aleksanda Tijani}.

Sawamo tankere dok U

vreme kada Srbija nema novca da zakrpi udarne rupe na putevima a kamoli da se pozabavi ozbiqnijom rekonstrukcijom saobra}ajnica, kada strane banke odobravaju kredite na ka{i~icu a investitori sve vi{e oklevaju ne znaju}i da li su ozbiqne pri~e o novim izborima ili su tek srpska posla – {to je va`no za ozbiqne pregovore o investirawu, Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planirawa svakodnevno promovi{e plan izgradwe plovnog kanala Dunav - Morava Vardar, te`ak najmawe 17 milijardi evra. Ministar Milan Ba~evi} tvrdi da je za ovaj megalomanski projekat zainteresovano pola sveta, dok nam ostatak zemaqskog {ara naprosto zavidi na takvoj ideji.

Ministar je pre neki dan obe}ao i da }e prostorni plan za kanal, ~iju }e izradu finansirati Vlada sa 60 do 70 miliona dinara, biti zavr{en do kraja jula, a realizacija projekta izgradwe kanala zavisi od studije izvodqivosti koju }e nam pokloniti kineska dr`avna kompanija Cina Gheshouba Corporation. Ukoliko doti~na studija poka`e opravdanost investicije, projekat bi se realizovao

fazno. Ba~evi} tvrdi da su za investiciju, osim Kineza, zainteresovani i Rusi, Amerikanci, kao i Nema~ka, Gr~ka, pa i Makedonija, iako je upravo u intervjuu „Dnevniku” tamo{wi resorni ministar rekao da je sa celom pri~om upoznat iz novina, drugim re~ima da o konkretnim elementima projekta – pojma nema. U svakom slu~aju, javnost nije upoznata s tim pod

kilometara u odnosu na sada{wu trasu preko Crnog mora.

Me|utim, stru~waci upozoravaju da bi za tako ne{to bilo neophodno izgraditi skoro novi Panamski kanal, kako bi brodovi uop{te mogli da u|u u Moravu i doplove do Soluna. Zago vornici, pak, obja{wavaju da bi od wega svi imali koristi, jer bi se, izme|u brojnih ostalih prednosti za zemqe kroz koje

Stogodi{wi projekat Podaci govore da je prvi projekat izgradwe ovog kanala u Srbiji javnosti predo~en jo{ 1904, a izradio ga je profesor Univerziteta u Beogradu Nikola Stamenkovi}. Posle toga je 1961. ura|en drugi, zatim tre}i od 1973. do 1980, po kome je predvi|en kanal za plovidbu brodova do 1.350 tona nosivosti, s predvi|enim po~etnim transportom roba od 10 miliona tona godi{we. Me|utim, ni u zlatnim godinama biv{e Jugoslavije nikom nije palo na pamet ~ak ni prvi a{ov da pobode. kojim bi uslovima pomenuti investitori ulo`ili u kanal 17 i kusur milijardi dolara.

Ali je zato za eventualno prokopavawe trase od Dunava do Vardara ve} procewen i okvirni rok izgradwe: decenija, plus minus koja godina. Tako|e je izra~unato i da bi plovni put od severne Evrope do Sredozemqa bio kra}i ~ak za 1.260

prolazi kanal, prevoznicima pojeftinili tro{kovi transporta.

A sad malo suve statistike, bez faraona i wihovih protivnika. Doma}a strategija vodnog transporta predvi|a da do 2015. ovaj vid saobra}aja u~estvuje s 15 procenata, dugoro~no do 30 odsto u ukupnom tran sportu, i da se do tada sada-

{wih {est miliona tona pove}a na 12. Duplirawe u~e{}a vodnog saobra}aja zna~ilo bi za srpsku privredu godi{wu u{tedu od 42 miliona evra na ime transportnih tro{kova.

Zbog smawewa zaga|ewa, udesa i gu`ve u{tedelo bi se jo{ dodatnih 11 miliona evra. Dakle, sve u svemu, 50-tak miliona evra. Ba~evi}evi oponenti bi odmah rekli da bi se po toj matematici ulagawe u kanal isplatio za 340 godina, dok oni koji ga brane skre}u pa`wu da se ovde zaboravqa na zemqe koje danas koriste Dunav, kao i na sve kroz koje }e prolaziti budu}i plovni koridor.

A prema podacima Dunavske komisije, velikom rekom tokom godine oko 5.000 brodova preveze vi{e od 150 miliona tona robe, pri ~emu vrednost tog transporta u proseku prema{uje dve milijarde evra. Na`alost, srpskih kompanija je u toj pri~i veoma, veoma malo, uglavnom voze brodovi sa stranim zastavama. Ali Dunav je nesporno veoma zna~ajna evropska saobra}ajnica, jer posle otvarawa plovnog puta RajnaMajna-Dunav 1992. godine, on povezuje Crno more s industrijskim centrima zapadne Evrope i lukom Roterdam. Tim

nedeqa 31. mart 2013.

5

dA Li su po Li ti^ ke stRAn ke u sR bi ji iZ vu kLe po u ke iZ sLu ^A jA „kRe dit ZA ds”?

B

da le ko je Ame ri ka

lo ka da ra ~u na De mo krat ske stran ke – iako u DS-u si gur no ne mi sle ta ko – ima i svo ju sve tlu stra nu: omo gu }i la je, na i me, da se o fi nan si ra wu stra na ka go vo ri i mi mo ret kih obra }a wa jav no sti in sti tu ci ja nad le `nih za kon tro lu stra na~ kih fi nan si ja.

Pro blem s vra }a wem kre di ta od 3,5 mi li o na evra, ko ji su de mo kra te po di gle za po tre be fi nan si ra wa pro {lo go di {wih kam pa wa, odu vao je, neo ~e ki va no, pra {i nu s ve} za bo ra vqe nih upo zo ra va ju }ih oce na Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je. „Go to vo tre }i na pri ho da stra na ka na par la men tar nim iz bo ri ma do la zi od kre di ta ko je su stran ke uzi ma le ~e sto pod ne ko mer ci jal nim uslo vi ma i od ba na ka ko je su u ve }in skom dr `av nom vla sni {tvu.

Na dru goj stra ni, u~e {}e pri vat nih do na ci ja prav nih i fi zi~ kih li ca do sta je skrom no”, re kao je u de cem bru pro {le go di ne Zo ran Sto jiq ko vi}, pred sed nik Od bo ra Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je, pre do ~a va ju }i po da tak da su stran ke u kam pa wi za par la men tar ne i pred sed ni~ ke iz bo re po tro {i le oko 26 mi li o na evra, od ko jih je vi {e od 17 mi li o na evra obez be |e no iz jav nih iz vo ra, od no sno re pu bli~ kog buyeta. [ta su stran ke nu di le kao jem stvo za uzi ma we mi li on skih kre di ta i pod ko jim uslo vi ma, te ka kav su in te res ban ke ima le u tim “ope ra ci ja ma”, ne ka su od pi ta wa ko ja ovih da na iz ra wa ju, no, is pa da, tek na mar gi na ma afe re ko ja pra ti Raz voj nu ban ku Voj vo di ne u we nim po sled wim da ni ma `i vo ta. Apel De mo krat ske stran ke ~lan stvu da upla }u je do na ci je pre ma li~ nim mo gu} no sti ma, ve ro vat no }e re zul ti ra ti de blo ka dom ra ~u na. Ono {to je, me |u tim, ne iz ve sno, je ste to da li }e iz ove, ne ba{ ma le ne pri jat no sti po naj ve }u opo zi ci o nu stran ku, svi osta li po li ti~ ki ak te ri iz vu }i bi lo ka kvu po u ku, a dru {tvo ko na~ no pre po zna ti zna ~aj kon tro le fi nan si ja u stran ka ma.

– U DS su, o~i gled no,na pra vi li po gre {nu pr vo bit nu pro ce nu mo gu} no sti ot pla }i va wa kre di ta u krat kom ro ku – oce wu je za „Dnev nik” Ne ma wa Ne na di}, pro gram ski di rek tor Tran spa rent no sti Sr bi ja. – Ka ko }e po stu pa ti osta li, ne znam. Me |u tim, mi slim da je po treb no iz me ni ti za kon i ja sno po sta vi ti gra ni ce po kri va wa tro {ko va. Je di no is prav no re {e we bi bi lo da se svi tro {ko vi iz bor ne kam pa we i kre di ti mo ra ju pod -

mi ri ti do pod no {e wa iz ve {ta ja o fi nan si ra nju kam pa nje, 30 da na na kon za vr {et ka iz bo ra. U su prot nom, u~e sni ci u kam pa wi }e ula zi ti u ri zi ke fi nan sij ske ne li kvid no sti, kao {to i sa da ~i ne, i ta ko mo `da do }i u is ku {e we da “pro da ju” svoj uti caj na do no {e we od lu ka ili zlo u po tre bu jav nih fon do va.

Za DS smo tek kad je iz bi la afe ra sa zna li {ta joj je bi lo sred stvo obez be |e wa za kre dit, dok je i za Ne na di }a ne po zna ni ca ~i me su dru ge po li ti~ ke stran ke ga ran to va le

iz vor pri ho da. Jer, ob ja {wa va Ne na di}, kre dit sa mo ini ci jal no mo `e bi ti iz vor sred sta va iz ko jih se kam pa wa fi nan si ra, ali se mo ra ot pla ti ti. Usled to ga je jav nost osta la us kra }e na za in for ma ci je o to me oda kle }e zna ~a jan deo tro {ko va kam pa we za pra vo bi ti pod mi ren. Jer, ka da se kre di ti i pri ja vqe ni ne po kri ve ni ras ho di sa be ru, is pa da da je go to vo po lo vi na iz vo ra fi nan si ra wa za par la men tar ne i pred sed ni~ ke iz bo re osta la skri ve na.

Jav nost je osta la us kra }e na za in for ma ci je o to me oda kle }e zna ~a jan deo tro {ko va kam pa we za pra vo bi ti pod mi ren.

Jer, ka da se kre di ti i pri ja vqe ni ne po kri ve ni ras ho di sa be ru, is pa da da je go to vo po lo vi na iz vo ra fi nan si ra wa za par la men tar ne i pred sed ni~ ke iz bo re osta la skri ve na (Ne ma wa Ne na di}) da }e iz mi ri ti pre u ze te kre dit ne oba ve ze. Ne zna se ni ko je su uslo ve ugo vo ri le, po {to se, ka ko ka `e, iz ob ja vqe nih de lo va wi ho vih iz ve {ta ja vi di sa mo od ko je ban ke je kre dit uzet i u kom iz no su.

– Sa sta no vi {ta Za ko na o fi nan si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti, kre dit mo `e bi ti spo ran po ne ko li ko osno va. Re ci mo, ako je dat pod po voq ni jim uslo vi ma od tr `i {nih, ako je jed noj stran ci ban ka tra `i la ga ran ci ju a dru goj ni je, ako je jed noj tra `i la ka ma tu od 5 a dru goj od 10 po sto i sli~ no. Da qe, ako je kre dit uzet od ban ke ko ja je u dr `av nom vla sni {tvu – jer Za kon ~ak i to po sred no za bra wu je, ma da ve ro vat no to ni je bi la na me ra za ko no dav ca. I na po slet ku, ako se kre dit ko ji je uzet za kam pa wu i upla }en na po se ban ra ~un za fi nan si ra we kam pa we ka sni je ot pla }u je sa ne kog dru gog ra ~u na i iz sred sta va ko ja ni su na me we na za fi nan si ra we kam pa we...

Po re ~i ma sa go vor ni ka „Dnev ni ka”, Za kon dvo smi sle no i su {tin ski po gre {no tre ti ra kre dit – kao

U sva kom slu ~a ju, mno go to ga bi mo glo da bu de ja sni je na kon 15. apri la, ka da is ti ~e rok za pod no {e we fi nan sij skih iz ve {ta ja stra na ka, pa i to iz ko jih iz vo ra su stran ke ot pla }i va le kre di te.

Ina ~e, ka da su u pi ta wu sa mi mo ti vi za uzi ma we kre di ta, Ne na di} na vo di ne ko li ko va ri jan ti.

– Ne ke stran ke su kre di te uzi ma le da bi pre mo sti le pe riod do do bi ja wa dru gog de la buyet skih sred sta va na osno vu iz bor nog uspe ha, i on da ga vra }a le. Dru ga va ri jan ta je ot pla }i va we kre di ta iz te ku }ih pri ho da, npr. ~la na ri ne, a tre }a ot pla }i va we od buyet skih do ta ci ja na me we nih za fi nan si ra we re dov nog ra da stran ke, {to je, po mom mi {qe wu, ne do zvo qe no.

Opo nen ti DS-a, ina ~e, tvr de da je kre dit ko ji je ta stran ka uze la do bi jen bez ga ran ci ja, “uz li~ nu kar tu”. De mo kra te, pak, tvr de da je “kre dit do bi jen pod uslo vi ma ko ji ni su kla si~ ni”, od no sno, ka ko je to na veo li der DS Dra gan \i las, “po ne po voq nim uslo vi ma sa ka ma tom od 18,6 od sto”. Uz opa sku da “obi~ -

ni” gra |a ni uglav nom ne uzi ma ju kre di te to li ke vred no sti, ali i da je pi ta we da li su pri vat nim fir ma ma na ras pla ga wu ti kre dit ni uslo vi, Ne na di} su ge ri {e da bi sva ka ko tre ba lo is tra `i ti u ko joj me ri je sprem nost ba na ka da po nu de po voq ni je uslo ve ot pla te u ve zi sa po lo `a jem do ti~ ne stran ke na po li ti~ koj are ni.

– Pret po sta vqam da naj vi {e pro ble ma mo gu ima ti stran ke ko je su iz gu bi le par la me nar ni sta tus – na vo di Ne na di} – i sa da mo ra ju da se oslo ne na pri vat ne iz vo re fi nan si ra wa, po put SRS-a. U sva kom slu ~a ju, i po red no vo stvo re nih nad zor nih te la, de kla ra tiv nog za la ga wa za pro me ne, pa i pri ti ska iz EU - ko jem i ina ~e te {ko odo le va mo - u po gle du kon tro le fi nan si ja stra na ka iz gle da da ni smo pu no od ma kli.

Pod se }a ju }i na to da se po lo vi ni pri ja vqe nih tro {ko va kam pa we i da qe ne zna kraj wi iz vor fi nan si ra wa, Ne ma wa Ne na di} oce wu je da se za fi nan si ra we stra na ka ne mo `e re }i da je tran spa ren to, a ni da je kon tro la tih fi nan si ja uspe {na.

– Kon tro la je u ru ka ma Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je, i ona je na kon po ~et nog za sto ja na ja vi la sko ro ob ja vqi va we na la za. Ka da bu du iza {li s re zul ta ti ma mo }i }e mo da vi di mo ko li ko smo od ma kli na tom po qu.

Na pi ta we ko li ko smo da le ko od to ga da, kao u SAD, bu du po zna ti svi krup ni ji do na to ri i da se i na taj na ~in kon tro li {e uti caj ka pi ta la na pro ces do no {e wa od lu ka, pro gram ski di rek tor Tran spa rent no sti Sr bi ja ne da je op ti mi sti ~an od go vor.

– Tu ni je sa mo pi ta we kon tro le, ve} i shva ta wa fi nan si ra wa par ti ja u dru {tvu – ka `e. – Kod nas ve }i do na to ri za i sta ri zi ku ju ne mi lost vla sti uko li ko se is po sta vi da su ima li po gre {nog fa vo ri ta. Osim to ga, u Sr bi ji su stran ke ne do voq no ide o lo {ki pro fi li sa ne, ta ko da se, s raz lo gom, fi nan si ra we od stra ne krup nih igra ~a pre mo `e shva ti ti kao `e qa za ku po vi nom uti ca ja ili pla }a we po li ti~ ke za {ti te ne go kao po dr {ka ne koj na ~el noj po li ti ci. Naj zad, za raz li ku od SAD, u Sr bi ji po sto je ogra ni ~e wa pri lo ga od jed nog li ca, ko ja ni su na ro ~i to ve li ka spram tro {ko va kam pa we, ta ko da, uko li ko ne ko `e li da da za i sta ve lik pri log, to mo ra da u~i ni – na skri ven na ~in. n De nis Ko lunyija

i 17 mi Li jAR di evRA, ko Li ko bi ko [tAo

bar `e na pr ste bro ji mo

se ko ri do rom uglav nom pre vo ze ne mi ne ral ne i mi ne ral ne si ro vi ne, gvo `|e, ba kar, ~vr sta go ri va i `i ta ri ce.

U sva kom slu ~a ju, po sma tra no i u tim ko or di na ta ma, za oprav da nost iz grad we no vog ka na la Du nav - Mo ra va - Var dar za pra vo je naj va `ni je utvr di ti

ko li ko bi on uop {te bio ko ri {}en, od no sno, ko bi i {ta wi me pre vo zio do So lu na. Jer, sva ova pri ~a ni je pot pu no be smi sle na (da ne upo tre bi mo ka kvu te `u re~) sa mo uko li ko bi ve li ke dr `a ve i eko no mi je bi le za in te re so va ne za we ga. Pri to me bi, to je sa svim ja sno, na{

ka nal mo rao da se gra di bar po uzo ru na po sto je }i Raj na - Maj na - Du nav, ko jim mo gu da plo ve bro do vi do 1.500 to na no si vo sti.

Ka ko god, u ovom tre nut ku broj ke ne idu na ru ku mi ni stru Ba ~e vi }u. Jer, po zna va o ci pri li ka na Du na vu ka `u da u de lu

ko ji pro la zi kroz Sr bi ju u tri da na pro |e po je dan brod, za raz li ku od gor weg to ka, gde je, re ci mo u Ne ma~ koj, po pu we no 80 od sto ka pa ci te ta. Ana li ze po ka zu ju i da uku pan pro met `e le zni com kroz Sr bi ju do So lu na i na zad iz no si oko 1,2 mi li o na to na, {to je oce we no kao ap so lut no ne do voq no da bi pla ni ra ni plov ni put bio iole is pla tiv.

Me |u tim, zna ju }i da su uz plov ne pu te ve u Evro pi skon cen tri sa ni ve li ki gra do vi i lu ke, ve ru je se da bi on bio mno go stru ko ve }i, po la ze }i od ~i we ni ce da je pre voz bro dom naj jef ti ni ji. I da pod vu ~e mo cr tu: ne spor no je da bi, ba rem na pa pi ru, Sr bi ja ite ka ko ima la ko ri sti od „so lun skog ka na la” – od mo gu} no sti iz grad we ma lih hi dro cen tra la i si ste ma za na vod wa va we, sma we wa po pla va, po boq {a wa snab de va wa pit kom vo dom, sve do raz vo ja baw skog tu ri zma. Me |u tim, jo{ je si gur ni je da fi nan sij sku sna gu za ta ko ne {to ne ma mo. Za to skep ti ci i ka `u da bi even tu al no za du `i va we za iz grad wu ka na la Du nav - Mo ra va - Var dar u istom tom ka na lu uda vi lo ne ko li ko na red nih ge ne ra ci ja. n Ran ka Da u to vi}

Ru ko vod stvo Ad „Zob nA ti ce” ne ZA do voq no iZ ve [tA jem sA ve tA ZA boR bu pRo tiv ko Rup ci je

(ne)isti ne o pro da ji er ge le

N

a kon {to je Sa vet za bor bu {te tu “Zob na ti ci” ko ja da nas, ka pro tiv ko rup ci je upu tio ko na vo de, i po red svih te {ko }a Vla di Sr bi je iz ve {taj o ra da u ote `a nim eko nom skim pri va ti za ci ji AD „Zob na ti ca”, u uslo vi ma, uspe {no po slu je. Ru ko ko jem je uka zao na pro pu ste Agen ci - vod stvo is ti ~e da je fir ma na je za pri va ti za ci ju i sum wu da je kra ju pro {le go di ne, po red iz vr bi lo pra wa nov ca na auk cij skoj {e wa svih ugo vor nih oba ve za, us pro da ji, od go vor ovom an ti ko rup pe la da obez be di 1.916.671,40 cij skom te lu upu ti li su pred sed - evra bes ka mat nih sred sta va za nik Nad zor nog od bo ra Raj ko Ra du - obrt na sred stva, ni {ta ni je iz lo vi} i ge ne ral ni di rek tor “Zob - vla ~i la iz fir me, ni {ta ni je otu na ti ce” An dri ja Ra i ~e vi}, ne spo - |e no od we ne imo vi ne, ni ko od za re }i pred log da se is pi ta ju sve po sle nih ni je pro gla {en teh no lo even tu al ne sum we u ve zi pri va ti {kim vi {kom ve} su svi za dr `a za ci je ne ka da ~u ve ne voj vo |an ske ni, da sam ku pac ni je po sta vio er ge le. U pr vom re du, ~el ni qu di “svo je” qu de kao i da su oni sa mi, „Zob na ti ce” na vo de da ne `e le da kao ru ko vod stvo, iz re da onih ko ko men ta ri {u de lo ve iz ve {ta ja ji tu go di na ma ra de. Sve to do ve lo Sa ve ta o ko ji ma, ka ko is ti ~u, ne - je do to ga da rad ni ci da nas ima ju ma ju ni ka kvih di rekt nih sa zna wa a re dov ne pla te, fir ma ne ma ni di ko ji se od no se na pr vu pro da ju, ko - na ra ban kar skih kre di ta, ne ma ja je pro pa la, i od re |i va we kva li - imo vi ne da te u za log, hi po te ke, a fi ka tor nih uslo va za dru gu, ko je je ima ju ob no vqe nu me ha ni za ci ju, re ura di la sa ma Agen ci ja za pri va ti kon stru i sa ne objek te pa i ho tel sa za ci ju. ~e ti ri zve zdi ce.

S dru ge stra ne, Ra du lo vi} i Ra U Sa ve tu za bor bu pro tiv ko i ~e vi} tvr de da mno gi po da ci ko je rup ci je su nam po tvr di li da su je Sa vet iz neo u svom iz ve {ta ju do bi li do pis iz AD ”Zob na ti ce”, ni su ta~ ni i po zi va ju se na ka ta ali da sma tra ju da u we mu ne ma star, ugo vo re i kon tro lu Agen ci je ni ~e ga {to bi na pra vi na ~in za pri va ti za ci ju. Oni ta ko uka zu ju ospo ri lo ono {to su oni u svom da je ne ta~ na tvrd wa Sa ve ta da iz ve {ta ju o pri va ti za ci ji kon „Zob na ti ca” ima u svom po se du sta to va li. Pod se }a ju da iz ve 2.650 hek ta ra od {taj o pri va ti za ko jih da na {wi ku ci ji ne ka da ~u ve ne Sa vet ne od stu pa od voj vo |an ske er ge pac ob ra |u je 1.360, a osta tak od oko konsta ta ci ja ko je je le go vo ri o pro pu 1.000 dat je u za kup sti ma Agen ci je za iz neo u svom fi zi~ kim li ci ma, pri va ti za ci ju, od iz v e { ta j u me |u ko ji ma je i no sno nad le `nih sve d ok-sa r ad n ik dr `av nih or ga na Mi le Jer ko vi}. Po ko ji ni su ura di li wi ho vim re ~i ma, „Zob na ti ca” po - ono {to je tre ba lo i ko ji su to se du je sa mo 119 hek ta ra sop stve ne kom sa me pri va ti za ci je me wa li ob ra di ve ze mqe i 126 neo bra di ve, kva li fi ka tor ne uslo ve – {to ni a sve osta lo ze mqi {te je dr `av no ka ko ni su sme li ~i ni ti – a da ne i na la zi se u po stup ku li ci ta ci je i uka zu je na sa da {we sta we u ovoj u tom smi slu, u skla du sa za ko nom, fir mi i o to me ka ko ona da nas ova fir ma dr `a vi pla }a za za kup po slu je. O we nom po slo va wu na pro pi sa nu na kna du. Zbog to ga, ka ko kon pri va ti za ci je, pa i da nas, ka na gla {a va ju ~el ni qu di „Zob na ti ko ka `u, ra ~un tre ba da vo de dru ce”, oni ni ka da ni su ni kom iz da va gi dr `av ni or ga ni, pre sve ga in li ze mqu u za kup, pa ni Mi le tu Jer spek ci je, a ne Sa vet za bor bu ko vi }u. pro tiv ko rup ci je.

Iz „Zob na ti ce” ospo ra va ju i da, Na me ra Sa ve ta je, ka ko se na vo po red ze mqi {ta, fir ma ima oko di, da se nad le `ni dr `av ni or ga ni 160.000 kva dra ta po slov nog pro - po za ba ve pi ta wem pro da je voj vo sto ra u ko ji ula zi hi po drom, rib - |an ske er ge le i na ~i na na ko ji je wak, broj ni objek ti... Tvr de da se ona za vr {i la u ru ka ma sa da {weg ra di o gre {ci ili je ne ko u po slov - vla sni ka. Da se utvr di za {to je ni pro stor ukqu ~io hi po drom i eli mi ni san ku pac na pr voj auk ci ji aku mu la ci o no je ze ro, jer ka `u, po - ko ji je fir mu ku pio za 21 mi lion se du ju sa mo uprav nu zgra du od evra, da bi ona na kra ju bi la pro 1.388 kva drat nih me ta ra, mu zej ko da ta za 1,8 mi li o na evra. Jer ako war stva, ma we`, dve {ta le i je je, ka ko ka `u, u pr vom slu ~a ju bi lo dan broj nad stre {ni ca ko je su bi le sum we da je re~ o pra wu nov ca, a ne u po tre bqi ve u tre nut ku pri va sa da {wi ku pac uop {te ni je bio ti za ci je. pred met ob ra de u tom smi slu, za Ru ko vod stvo AD “ Zob na ti ce” {to on da dr `a va ni je uze la 21 mi sma tra i da Sa vet bez ika kvog lion evra, pa po tom po ni {ti la osno va sum wa u Pe tri sa Kri sto pri va ti za ci ju i sum wiv no vac za fo ro sa iz Gr~ ke, kup ca 70 od sto dr `a la? dru {tve nog ka pi ta la, sa mo za to Bu du }i da Agen ci ja za pri va ti {to je on osni va~ of {or fir me za ci ju, kao ni Upra va za spre ~a va ~i je je se di {te u Li be ri ji. Pod se we pra wa nov ca, ni su Sa ve tu za }a ju da je taj po da tak po znat i Agen - bor bu pro tiv ko rup ci je do sta vi li ci ji za pri va ti za ci ju, ali i Na rod tra `e ne po dat ke o sum wa ma ili noj ban ci Sr bi je, i da je uvek bi lo na la zi ma o pra wu nov ca, kao ni o mo gu }e pro ve ri ti o ka kvom kup cu i to me ko je i zbog ~e ga to kom pro da ka kvim pa ra ma je re~. Na po mi wu i je me wao uslo ve ku po vi ne, u iz ve da ni je ta~ no da je Agen ci ja na zah - {ta ju su upra vo te ne po zna ni ce tev kup ca ne do zvo qe no me wa la osta le pod zna kom pi ta wa. I upra ugo vo re ne od red be u od no su na in - vo na wih dr `av ni or ga ni sa da ve sti ci ju kao bi tan ele ment ugo vo tre ba da da ju od go vor. ra o pri va ti za ci je, po zi va ju }i se „Ako je sve, ka ko to tvr di sa da na ~i we ni cu da je sve ura |e no u {wi Nad zor ni od bor i di rek tor, skla du sa za ko nom. Ospo ra va ju i ura |e no u skla du sa za ko nom – ne kon sta ta ci ju Sa ve ta da ni su upla ma raz lo ga za bri gu, ni ti }e bi ti }e ne dru ga i tre }a ra ta po ugo vo bi lo ka kve {te te za ’Zob na ti cu’”, ru, tvr de }i da je ku pac u pot pu no po ru ~u ju iz Sa ve ta za bor bu pro sti iz vr {io svo je oba ve ze in ve tiv ko rup ci je, do da ju }i da im to sti ra wa u skla du s tim pa pi rom. sa mo mo `e ko ri sti ti, jer }e ski ^el ni qu di „Zob na ti ce” oce wu nu ti “veo sum we” ko ji od tre nut ka ju da je ova kav iz ve {taj Sa ve ta za pro da je do da nas po sto ji. bor bu pro tiv ko rup ci je na neo n Qu bin ka Ma le {e vi}

6

nedeqa 31. mart 2013.

BORBA BRA^NOG PARA MAN ZA ZDRAVU VODU

ZEMAQSKI DANI TEKU

Ke sera, sera... trenutku kad sam ovo, ju~e pre podne, pisao, katolici i protestanti su obele`avali Veliku Subotu, drugi dan najve}e `alosti u godini kad je Sin Bo`ji Isus Hristos izdahnuo razapet na krstu na jednom brda{cetu zvanom Golgota u svetom gradu Jerusalimu. Zato sam ju~era{wi dan pregledao TV-izve{taje sa svih hri{}anskih procesija od Via Dolorosa u Jerusalimu do Katedrale Svetog Petra u Rimu, tj. u Vatikanu, a sa tih istih ekrana su samo povremeno grmeli Kim Xong-un i Aleksandar Vu~i}.

Bez obzira na sli~an odnos prema stvarnosti u svetu na po~etku Tre}eg milenijuma i svoju ulogu u ovoj Bo`joj ba{ti i gotovo istovetnu tronutost u glasu koja mo`e da uka`e i na goleme probavne probleme, nije bilo nikakve opasnosti da pobrkam dvojicu lidera sa dva kraja sveta – jer je na{ Aca Vu~i} mo`da i za dve glave vi{i od unuka „velikog vo|e“ i najmla|eg sina „dragog vo|e“. I na{ prvi (me|u jednakima) potpredsednik Vlade je govorio i svojim i mojim materwim jezikom, koji samo iz wegovih usta i zahvaquju}i svim onim dramskim pauzama ponekad „povu~e“ na koreanski. Ili se to samo meni ~ini, ali bio ja u pravu ili ne – jako mi se ~ini.

Elem, taj prvi me|u jednakima dr`ao je specijalnu i nekoliko stotina puta u svim medijima najavqenu konferenciju za novinare, i to ba{ u (neradnu) subotu. I otud je svakom pismenom Srbinu od 7 do 77 godina bilo jasno da je ona zakazana povodom slede}eg utorka, koji }e biti Dan D ne samo za Srbiju nego i, {to je va`nije, za vladaju}u politi~ku garnituru, te da }e se tamo najzad desiti ono zbog ~ega bi na{a prethodna vlast bila ultimativno-referendumski prezrena i odba~ena – za sva vremena. E, zato }e se do tog utorka jo{ dodatno poraditi na narodu, obe}a}e mu se sve i sva{ta, pa{}e i neko spektaku larno, estradno, tabloidno hap{ewe, ili bar pretwa i plan novih akcija na suzbijawu kriminala i korupcije, navodwavawa iz Ujediwenih arpskih emirata... a sve to ~isto da se od dimne zavese ne doku~i su{tina.

I mo`da vam sad pomognem jednim prakti~nim savetom: ako do ponedeqka uve~e uhapse jo{ neko zvu~no ime (kao Nemawu Kolesara za prodaju „Sartida” od 2003. godine), onda su E{tnovoj (tj. Merkelovoj) morali da obe}aju da }e otvoreno, mo`da i pred TVkamerama, priznati Kosovo kao suverenu dr`avu. A ako u ponedeqak otputuju bez skandala – onda je to

U

dobar znak da ba{ ne}e morati javno da ka`u ono {to }e Ta~iju i ina~e dati.

Dok sam sve ovo pisao, dakle, nisam znao {ta }e Da~i}, Vu~i} i Vulin – sa Nikoli }em ili bez wega – uraditi u utorak u Briselu, a te{i me {to to ne znate ni vi koji ovo danas, dan kasnije, ~itate. Ne}ete znati ni sutra, a proba}e da vas te sasvim neprijatne istine po{tede i posle utorka.

I onda sam se od smeha prosto zagrcnuo. Zamislite samo, najta~niji komentar dao je izvesni omladinac Marko \uri}, savetnik predsednika Republike, kad je u petak zakukao da je na{a pozicija te{ka kao u Dejtonu i Rambujeu. Se}ate se, kad smo ono pred celim svetom „izvodili besne gliste“. I sa wim sam eto do~ekao da se slo`im, kao onomad sa mojim nekada{wim imewakom, onim argentinskim kardinalom Horheom koji se prekrstio u papu Frawu.

Drug \uri} je potpuno u pravu. Pogledajte uostalom ko je bio na vlasti kad smo i{li na ona dva presli{avawa („ke sera, sera“, rekao je u Rambujeu predsednik Srbije)? Naravno, Slobin SPS i [e{eqev SRS, {to je i danas slu~aj. Samo {to je predsednik SPS-a umro, a predsednika SRS-a su sa’ranili wegovi najbli`i i najodaniji, koji su se posle prekrstili u „napredwake“, da bi se o{tro odvojili i upadqivo („transparentno“!) razlikovali od nas „nazadwaka“. Istorija se, dakle, ponavqa, ali drugi put uvek kao farsa, kako je ve} pisao wihov idejni vo|a Karl(o) Marks, kojeg su i jedni i drugi zdu{no ~itali, sem dana{weg predsednika Srbije, koji verovatno nikad nije ~itao (ni) Marksa.

Kad nema{ ni{ta da ponudi{, kad ne{to treba samo da izmoli{, za tog poverioca kojeg treba namoliti u Srbiji se ka`e: „U wega je i no`, i poga~a.“ Tako sutra u Brisel putuje Ha{im Ta~i. A mi sa naslovom italijanskog {lagera, kojeg se predsednik Srbije Milan Milutinovi} setio u Rambujeu – ke sera, sera. [ta bude, bi}e. Setio se, ispalio i nije ga sramota bilo. ^ak se i sam smejao na svoju dosetku. A ja sa tim for{panom nisam ni u dvori{te kadgod silazio, da se sa klincima klikeram. Ali ja nisam predsednik Srbije, pa da mogu sam da se {ega~im, zbijam {ale, izvodim besne gliste i kojekakve kere feke. n \or|e Randeq

P

Mormoni nam

ripadnici crkve Svetaca posledwih dana, poznati ji kao mormoni, prepo znatqivi su po svom humanitarnom radu {irom sveta. Iz fonda sakupqenog od donacija, pre svega ameri~kih mormona, finansiraju se na hiqade projekata, naj~e{}e usmerenih ka najsiroma{nijem stanovni{tvu.

Bra~ni par Man ve} osam meseci `ivi i radi u Novom Sadu.

Hemi~ar - istra`iva~ i socijalna radnica, stekav{i penziju, zaputili su se iz rodnog Va {ingtona u Srbiju u kojoj, kako za „Dnevnik” otkrivaju, postoji velika potreba za wihovim anga`manom.

Po{tuju}i na~elo da svojim humanitarnim radom treba da pomognu pojedincima da re{e svoje li~ne probleme, do sada su donirali sijaset medicinskih aparata i pomagala, vi{e od hiqadu invalidskih kolica, a u nekoliko srbijanskih grado va obezbedili su {kolski pribor i pomagala za |ake kojima je to neophodno. Ipak, wihova ambicija je mnogo ve}a. Stoga su odlu~ili da u svoje prioritete uvrste i vodu kao najosnovniju qudsku potrebu.

– Jo{ kada smo do{li u Srbi ju, postali smo svesni da postoji mnogo malih mesta koja nema-

ju sopstveni vodovod. Bili smo svedoci da se ~itava naseqa snabdevaju vodom iz jednog malog izvora, da qudi nemaju najosnovnije uslove za `ivot... – pri~a nam Dejvid.

On ka`e da gradovi u Srbiji imaju zavr{en vodovod, ali i obavezu da brinu o okolnim mestima koja pripadaju wihovim op{tinama.

va~, kontaktirao sam Univerzitet u Novom Sadu i Brigam Jang univerzitet u Juti i poku{ao da ih zamolim da nam dodele nekoliko postdiplomaca - in`ewera. Voleo bih da oni, budu}i da su stru~ni u toj oblasti, dizajniraju vodovodne sisteme za pojedina sela. To bi moglo da pomogne selima da dobiju vodu po mnogo ni`oj ceni,

Dejvid Man: Za po~etak, dva }e mesta dobiti vodovode

– Prona{li smo na~in da u~estvujemo u re{avawu problem vodosnabdevawa. Po{to sam po profesiji hemi~ar - istra`i-

nego da se iz gradova vuku cevi do wih i na taj na~in re{ava vodosnabdevawe – obja{wava Dejvid.

AFERA ZBOG ZAMENE ORIGINALNOG LEKA GENERI^KIM PREPARATOM

Isto je, tvrde, samo jeftinije

O

vih dana u na{oj javnosti digla se pra{ina zbog uvo|ewa novog leka u terapiji hroni~ne mijeloidne leukemije „anzovip”, koji je zamenio dosada{wi „glivek„.

Podsetimo, Fond za zdravstveno osigurawe odobrio je da se „glivek”, koji ko{ta oko 2.000 evra, zameni generi~kim „anzovipom”, ~ija je cena oko 500 evra, ali su pacijenti i porodice obolelih od raka krvi negodovali zbog promene terapije.

I u Udru`ewu za pomo} u le~ewu obolelima od hroni~ne mijeloidne leukemije o{tro su ragovali zbog ove zamene, jer je, tvrde, lek neispitan, a poreklo i efekti wegove du`e upotrebe nepoznati, sve to uz upozorewe

nim lekovima, ali cena generi~kog leka je znatno ni`a od originalnog, jer ne ukqu~uje cenu razvoja aktivne supstance. Ku}a koja je razvila originalni lek nadokna|uje svoje tro{kove u prvih 20 godina wegovog `ivota, tokom kojih ima pravo ekskluziviteta na plasirawe aktivne supstance. Stoga ni`a cena generi~kog leka ne proizilazi iz wegovog ni`eg kvaliteta, ve} iz tr`i{nog nadmetawa inovativne i generi~kih ku}a.

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije je izdala dozvolu za stavqawe u promet generi~kog lek „anzovip” januara pro{le godine, {to bi trebalo da bude jo{ jedna od garancija za kvalitet leka.

Kad lek zaka`e, svi brzo saznaju I pored dugogodi{weg istra`ivawa i pronala`ewa novih formula za lekove, strogo kontrolisanih i pra}enih predklini~kih i klini~kih ispitivawa, pa i vi{egod{we upotrebe nekog leka, de{ava se da se posle izvesnog vremena utvrdi neko wego vo negativno dejstvo. ^im se to otkrije, prijavquje se Svetskom centru za registraciju ne`eqenih efekata le~ewa u [vedskoj, odnosno Evropskoj agenciji za lekove, pa i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Gotovo istog trenutka odatle se distribuira upozorewe, preporuka ili naredba, u zaisnosti od te`ine ot krivenih negativnih efekata, u sve zemqe sveta, pa tako i u Srbiju, da se odre|ena serija preparata kontroli{e ili povu~e. da su na{i pacijenti prvi u Evropi koji se le~e ovim gene ri~kim lekom.

Da li se zaista radi o „nekva litetnoj” zameni leka ili je na{a lai~ka javnost jo{ uvek nedo voqno upoznata sa zna~ewem i ulogom generi~kih lekova?

– Generi~ki lekovi su farma ceutski preparati koji sadr`e istu aktivnu farmaceutsku supstancu kao i originalni lek i jednaki su originalnom leku u pogledu kvaliteta, sigurnosti i efikasnosti – tvrdi farmace ut mr Nikolina Jovi}. – Oni se pona{aju identi~no original-

–U postupku izdavawa dozvole procewen je kvalitet, bezbednost i efikasnost ovog leka – ka`e nam pi-ar menayer Agencije za lekove i medicinska sred stva Srbije Aleksandar Tucovi}.

– Prema Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima, generi~ki lek je lek koji ima isti kvali tativni i kvantitativni sastav aktivnih supstanci i isti farmaceutski oblik kao i refe rentni lek, i ~ija je biolo{ka vrednost u odnosu na referentni lek dokazana odgovaraju}im ispitivawima. Pre pu{tawa u promet „anzovipa” na tr`i{te

Srbije obavqena je laboratorij ska kontrola, kojom je potvr|eno da lek u potpunosti odgovara dokumentaciji na osnovu koje je izdata wegova dozvola.

Ina~e, kriterijumi za registraciju leka u Srbiji identi~ni su onima koji va`e u Evropskoj uniji i sli~ni onima koji va`e u SAD. E sad, ~iwenica je da je „anzovip” u Srbiji registrovan pre nego u EU i SAD, ali u „Aktavisu”, koji proizvodi „anzovip”, obja{wavaju da je to zato {to originalni lek nije patentno za{ti}en na srpskom tr`i{tu. Po isteku patentne za{tite u drugim zemqama, tvrde u „Aktavisu”, bi}e i tamo lansirane generi~ke paralele.

U svakom slu~aju, bez obzira na to gde se lek proizvodi, Agencija za lekove i medicinska sredstva Republike Srbije tra`i istu dokumentaciju o kvalitetu, bezbednosti i efikasnosti. Samo lek za koji se poka`e da ispuwava sve propisane kriterijume za svaki od ovih parametara biva odobren, odnosno registrovan. Pri ukqu~ivawu „anzovipa” na listu lekova we govo kori{}ewe je odobrila i komisija za lekove Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe sastavqena od stru~waka, profesora i doktora.

Kori{}ewe leka „anzovip” u Srbiji i wegovo dejstvo na pacijente pomno se prate od prvog dana od strane lekara i svih nadle`nih institucija, navode u „Aktavisu”. I uz to tvrde da nakon vi{e od pola godine kori{}ewa, ne postoji sumwa u ta~nost onoga {to je utvr|eno prilikom procene i registracije leka: da je podjednako efikasan, pouzdan i bezbedan kao i terapije koje su pacijenti u Srbiji primali do sada. Ina~e, u Srbiji su gotovo 85 odsto lekova koji se koriste u le~ewu – generi~ki. n Jasna Barbuzan

VLADIMIR NIKOLI], DIREKTOR LIMUNDA, ZA „DNEVNIK”

S

Razbiti strah od nepoznatog

I dr`ava ali i mediji u tociji o internet trgovini - OMG trah od nepoznatog i dame mogu da daju veliki dopricommerce. Ono {to tom sektoqe je kqu~ni faktor konos {ire}i poruku o sigurnoj ru izme|u ostalog, donosi bu ji gra|ane Srbije odbija kupovini na internetu, gde bih, du}nost, jeste pove}an promet od „kupovine na klik”, odnosno preko mobilnih platformi. onlajn {opinga. Ovakvu je oce- kao pozitivan primer, istakao – Trenutno preko 5% posete nu za na{ list izneo direktor priru~nik za eKupovinu koji je na Limundu i Kupindu dolazi „Limunda” Vladimir Nikoli}, izdala Digitalna agenda.

U Srbiji su trenutno u prisa mobilnih ure|aja. i mi o~epodastiru}i podatak da iz gomeni zakoni o e-trgovini, o kujemo, a to pokazuju i teme na dine u godinu ipak raste broj OMG konferenciji, korisnika kupovine da }e kupovina i propreko Interneta: u 2011. bilo ih je is- Na regionalnoj konferenciji o internet daja preko mobilnih pod 400.000, a lane trgovini centralna tema bila pove}awe ure|aja za 2 godine dosti}i preko 20% preko 600.000. prometa preko mobilnih patformi na{eg prometa – proRazlog za{to se ne cewuje Nikoli}. koristi e-trgovina je elektronskom potpisu kao i Daqi razvoj e-komerca, nabila i ostala - sigurnost. Quonaj o za{titi potro{a~a, koji vodi sagovornik „Dnevnika”, di imaju strah od nepoznatog, i se, istina, ne ti~e samo e-trgomora da se oslawa na edukaci zbog toga se ne usu|uju da to isvine – ali nedostaje onaj o ju, jer od toga, kako napomiwe, kuse. Me|utim, ve} prva uspeelektronskom novcu, jer bi tizavisi da li }e se broj kori{na kupovina sve mewa i nakon me bili regulisani savremeni snika e-trgovine i daqe povetoga korisnici se opu{taju i na}ini pla}awa na internetu. }avati, te na {irewe poruka o shvataju da je onlajn kupovina U Hrvatskoj je, recimo, to piuspe{nim primerima. Drugi bezbedna, tvrdi Nikoli}. . tawe ve} regulisano, zbog ~ega bitan deo, dodaje Nikoli}, je On je uveren, dodaje, da je i postoji ve}i broj ponu|a~a ste zadovoqavawe postoje}ih edukacija gra|ana neophodna i takve usluge. korisnika e-trgovine. u tom smislu apeluje da svako – Raduje nas ~iwenica da dr– Tre}i trend, koji vidim, jeko je ukqu~en u e-trgovinu do `ava ima sluha za tu potrebu, ste nu|ewe lakog i sigurnog naprinese tom procesu, koji ima te postoje najave da }e jo{ u ~ina pla}awa. Trenutne ponude za kona~ni ciq detabuizaciju prvoj polovini ove godine i taj kartica i uslova e-benkinga jeonlajn kupovine. „Dobar prideo biti ure|en. Takvi zakoni su dobre, ali nisu dovoqno mer imamo u Hrvatskoj gde je uveliko poma`u razvoju e-ko - jednostavne ili pro{irene kaKolektiva kroz edukaciju uspemerca u dr`avi – isti~e Nikoko bi ispunile `eqe sve ve}eg la drasti~no da pove}a pla}ali}. broja korisnika e-trgovine u we karticama na internetu”, Direktor Limunda prisuSrbiji i regionu – isti~e dinavodi Nikoli}. Kolektiva je, stvovao je pro{le sedmice u rektor „Limunda”. ina~e, intenet stranica za n Denis Kolunyija Zagrebu regionalnoj konferengrupnu kupovinu.

nedeqa 31. mart 2013.

le~e vodovode Po wegovim re~ima, u dosada{woj humanitarnoj praksi, ~esto su odlu~ivali da doniraju materijal za izgradwu vodovoda: cevi, spojnice, pumpe i druge delove potrebne za vodnu mre`u.

– Nije te{ko potro{iti novac kojim raspola`emo na, recimo, 20 kilometara vodovodnih cevi koje bi se polo`ile od grada do sela. Verujem u druga~iji, efikasniji model i nadam se bi u tim projektima mogli da se udru`imo sa drugim organizacijama i op{tinama, Institutom za vodu „Jaroslav ^erni” u Beogradu, i tako poku{amo da do|emo do re{ewa za neka od mesta s kojima smo ve} uspostavili kontakt – obja{wava Dejvid.

Manovi su do sada razgovarali sa qudima u ~etiri ovda{wa naseqa, kao i jednom ve}om op{tinom u Banatu. Ne `ele da ih imenuju, jer jo{ uvek nisu sigurni u kojim od tih mesta bi mogli da zapo~nu projekat. Ali sigurno je da bi bar dva mesta mogla da dobiju pomo} mormonske zajednice.

– Poku{avamo da prona|emo zajednice koje su u najve}oj nevoqi. Obra}amo se Crvenom krstu koji nam daje takve informacije i omogu}ava nam kontakte u tim sredinama. Potom mi

odlazimo na teren sa in`iwerom za vodu, kako bismo zabele`ili situaciju na osnovu koje }emo donositi odluke o pomo}i

– ka`e Dejvid i najavquje da }e za tri nedeqe iz SAD do}i ekspert za vodovodne sisteme, koji }e dati svoju stru~nu procenu gde je novac kojim raspola`u najsvrsishodnije utro{iti.

Dejvid je, ina~e, svestan i jednog od najve}ih problema sa pija}om vodom u Vojvodini – za pove}ane koli~ine arsena u vodi ~uo je jo{ po dolasku.

– Gledaju}i izve{taje o prisustvu arsena u vodi zapawio

sam se: u pojedinim oblastima je koncentracija abnormalno visoka. Postoje metodi pre~i{}avawa vode koji elimini{u arsen, ali su veoma skupi. Jedna od wih je obrnuta osmoza, ali za wu treba dosta novca...

Po Dejvidovim re~ima, problem sa arsenom mo`e se re{iti i bu{ewem dubqih bunara: – Kao hemi~ar - istra`iva~ jako sam zainteresovan za ovu oblast, ali pronala`ewe re{ewa za ovda{wa mesta koja se mu~e s arsenom ipak je preveliki zalogaj za mene. No, rado }e mo po mo }i uko li ko ne ko ozbiqno krene u taj posao. Za sada smo ipak fokusirani na pomo} u izgradwi vodovodnih mre`a u tih nekoliko mesta i mislim da mo`emo doprineti poboq{awu situacije – ka`e Dejvid.

Manovi napomiwu da pomo} mormonske crkve lokalnim zajednicama uvek ide u materijalu, pa }e i za vodosnabdevawe obezbediti sve {to mogu da kupe za novac koji im je dostupan, dok }e op{tine izvoditi radove. Budu}i da }e u Srbiji boraviti jo{ desetak meseci, mo`e se o~ekivati da neka od sela u na{oj zemqi dotle kona~no do biju zdravu pija}u vodu. n Petar Klai}

NAJLON PIJACA NA INTERNETU

Proda{ ~arape, pazari{ manijaka!

N

eprikosnovena najlon pijaca, koja radi samo produ`enim vikendom, preselila se na Internet, ta~nije na doma}e sajtove Limundo (putem licitacije) i Kupindo (trgovina po fiksnoj ceni), kao i inostrani Ebay, jedan od najve}ih sajtova za trgovinu sa preko 84 miliona aktivnih korisnika. Radi se o portalima za onlajn trgovinu koji rade 24 ~asa i omogu}avaju kupovinu i prodaju „iz foteqe”. Ova sintagma u ameri~koj verziji ozna~ava lewost da se pro{eta do super ili „flea” marketa, dok je u srpskoj ~esto sinonim za jedini izvor prihoda osoba koje su ostale bez redovnih primawa. Omogu}eno im je da rasprodaju svoje stvari, bez neprijatnosti stajawa napoqu po ci~i zimi i sukobqavawa s komunalnom inspekcijom.

Jedina nezgoda je u tome {to robu pregledate putem fotografija, koje mogu da govore, ali i da skrivaju 1.000 re~i, i {to ne mo`ete da o{acujete prodavca, a ni kupca. Stoga, dok ne primite robu ili novac u ruke, ostajete u strahu da li }e uop{te sti}i do vas, a potom i u kojoj meri odgovara opisu koji je postavqen. Ponekad se ~ak dogodi da se iza bezazlene trgovine kriju neke skrivene namere, o ~emu govori i jedna na{a ~itateqka.

– Prodavala sam na jednom onlajn portalu neku polovnu ode}u za krupnije osobe kada sam dobila poruku od jednog kupca u kojoj me pita da li imam i polovne najlon ~arape na prodaju. Zahtev nije bio neobi~an budu}i da se ~arape za krupni je osobe te{ko nalaze. Mislila sam da se radi o korpulentnoj dami jer po nadimku pod kojim trguje nisam mogla da odredim pol. Me|utim, kada je na redovnoj licitaciji, taj kupac pazario moje ~arape, sti`e mi SMS u kome se vidi da se radi o mu{karcu, koji me moli da polovne ~arape nikako ne perem pre slawa, a one koje nisu no{ene, da obavezno iznosim kako bi se {to vi{e ose}ale na moja stopala jer mu je to mali feti{. Bila sam {okirana – pri~a na{a ~itateqka.

Ona priznaje da se trgovina odigrala besprekorno, ali je zbog dodatnih zahteva bila pod stresom jer se vi{e nije ose}ala bezbedno.

– Sve to mi je bilo jako neprijatno i mu~no jer se na fotografijama te ode}e vide i neki delovi mog tela i ne `elim da razmiqam o tome {ta on radi s tim ~arapama i {ta mu se mota po glavi. [ta da je odlu~io da me prona|e? - pita se na{a ~itateqka, ~ija adresa je ostala skrivena, ali je zato kupac imao wen broj mobilnog telefona, preko kojeg je kasnije ponovo kontaktirao tra`e}i istu robu sa istim zahtevima.

Portali za trgovinu, pak, garantuju bezbednost li~nih podataka, te navode da su oni neop hodni samo radi lak{eg kontakta izme|u proda vaca i kupaca po zavr{etku aukcije (daje se tele fonski broj). Ti podaci su i dokaz da se radi o pravoj osobi. Me|utim, dogodi se da kupci prilikom prijema robe ne mogu da prepoznaju artikl koju su videli na fotografiji, a koju su prodavci nahvalili do besvesti. Tako je jedna ~itateqka kupila ~izme koje su na slici delovale potpuno nove, da bi prilikom prijema robe videla da imaju ogromnu poderotinu na delu koji nije usli -

kan. Kada se `alila, dobila je odgovor da je o{te}ewe sigurno nastalo u transportu i da prodavac ne snosi nikakvu odgovornost.

Jedina za{tita od takvih prevara jeste {to se posle svake aukcije kupci i prodavci me|usobno ocewuju, tako da se nesavesni ili neozbiqni ~lanovi lako prepoznaju po negativnim ocenama koje su dobili. Tako|e, ~lanovi od poverewa }e uvek imati veliki broj pozitivnih ocena, tako da je {ansa da budete o{te}eni na neki na~in minimalna.

Ipak je vi{e OK iskustava Postoji, me|utim, bezbroj primera kvalitetne saradwe sa kupcima i prodavcima na internetu, od kojih su mnogi sklopili prijateqstva ili ~ak razvili biznis. Ima prodavaca koji {aqu kupcima i vi{e od onoga {to su tra`ili i platili, recimo kwigu vi{e.

Doga|alo se i da po{aqu redovnim kupcima ~estitke za ro|endane ili neke sitne poklone. Evo iskustva jednog kupca: „Meni se desilo da licitiram desetak artikala od jedne ~lanice, kad su se zavr{ile aukcije platila sam joj zbirno za sve. Ne{to kasnije ona mi se javila i mnogo se izviwavaju}i rekla da jedan predmet ne mo`e nikako da na|e i da }e mi vratiti novac za taj predmet ili da izaberem {ta god `elim iz wenog asortimana, bez obzira na cenu. Izlicitirani iznos tog predmeta je bio mawi od sto dinara, pa sam odbi la. Zahvalila sam se i rekla da nije potrebno i da po{aqe ostalo. Mesecima kasnije, ja sam zaboravila na to i licitirala ne{to kod we, ne prepoznaju}i nadimak prodavca. Ona mene nije zaboravila. Poslala mi je izlicitirano i odbila da naplati...”

Ima i prodavaca sa besprekornim ocenama koji prosto daju nelogi~ne opise robe: „Odli~an upaqa~, nije kori{}en, ali ima vidqive znake kao da je kori{}en!!!! A to je zato {to je bio u kutiji sa ostalim upaqa~ima!!! Kori{}en je samo prilikom popravqawa, po{to magnet nije radio, sada magnet radi ali ne}e da upali, ima plina!

Na tre}u sliku se vidi da upaqa~ radi, upalio sam sa drugim upaqa~em!!! Ko se razume u upaqa ~e, taj }e re{iti problem~i} :) !!! **** Pogledajte ostale moje aukcije!!!!” Hm, zaista, ko bi odoleo ovakvoj ponudi.

I pored brojnih bezbednosnih pravila i provera koje se sprovode na onlajn portalima za trgovinu, ne treba zaboraviti jednu zajedni~ku odrednicu iz wihovih Pravilnika koja glasi: „Kori{}ewe svih platformi je na iskqu~ivu odgovornost korisnika”. Ipak, i pored neizvesnosti i nesigurnosti ovog na~ina trgovine, te{ko je odoleti tr`i{tu na kome se mo`e na}i sve, od igle do {vedske lokomotive, i to po pristupa~nim cenama, i na kome mo`ete unov~iti neke va{e stare krpice, posebno ako nemate drugog izbora. n Sne`ana Milanovi}

INTERVJU: BELA HALAS, BISKUP REFORMATSKE HRI[]ANSKE CRKVE

Zajedno tra`imo odgovore na izazove XXI veka

R

eformatska hri{}anska crkva je tradicionalna verska zajednica u na{oj zemqi. Prve porodice reformatske veroispovesti doselile su se na ove prostore jo{ u XVII veku, a u Novom Sadu su 1865. izgradili prelep hram u neogoti~kom stilu i posvetili ga za bogoslu`ewa. Vernici ove Crkve su prete`no ma|arskog porekla, ali se propovedi ponekad odr`avaju i na srpskom jeziku. Od pre nekoliko dana biskup Reformatske hri{}anske crkve u Srbiji je gospodin Bela Halas.

– U na{im zajednicama u Vojvodini i Beogradu imamo relativno dobro organizovane parohije, pastore, crkve u kojoj se redovno bogoslu`i, ali brojne male zajednice na{ih vernika `ive rasejane diqem zemqe i nu`na nam je ve}a briga o toj „dijaspori”. Jer, Gospodin Isus Hrist jer rekao: Gde su dvoje ili troje skupqeni u moje ime, tu sam ja me|u wima. Upravo tim vernicima moramo posvetiti ve}u pa`wu, omogu}iti da {to je mogu}e redovnije u~estvuju u bogoslu`ewima, pokazati da i o wima itekako brinemo, biti uz wih i kad je lepo i kad je te{ko. Jer, iskustvo nam govori da }e se takve male zajednice brzo istopiti ako se na wih zaboravi – otkriva nam biskup Bela Halas prioritete koje je sebi zacrtao preuzimaju}i vo|ewe Reformatske hri{}anske crkve u na{oj zemqi. l Kakvi su ovde danas ekumenski odnosi?

Da li ima konkretne saradwe me|u crkvama i u ~emu se ona ogleda?

– Ne mo`emo se ba{ pohvaliti razvijawem ekumenskih odnosa u Srbiji, mo`da i zbog toga {to taj proces nema dubqu istoriju na ovim prostorima. Naime, ako pogledamo zapadne crkve, recimo u Nema~koj, tamo su ekumenski odnosi gra|eni vekovima i danas su na veoma visokom nivou. Kod nas to nije slu~aj, ali je dobro {to konkretne me|ucrkvene saradwe ipak ima. Recimo, u Banatu, gde ja `ivim, Reformatska i Katoli~ka crkva zajedno odr`avaju Svetski dan molitve, svakog prvog petka u martu. Kada je, pak, re~ o odnosima sa SPC, ose}am da su u posledwe vreme oni prili~no zahladneli. Na sre}u, ne me|u obi~nim sve{tenicima, naprotiv, a ista je situacija i kada je re~ o vernicima, koji se veoma dobro sla`u. Me|utim, zvani~ni kontakti crkvenih vrhova su na jako niskom nivou. l [ta o~ekujete od novog poglavara Rimokatoli~ke crkve, pogotovo kada je re~ o ekumenskom dijalogu?

– Papa Frawa pripada jezuitskom redu i u tom smislu o~ekujem samo daqi razvitak ekumenskog dijaloga. Najve}i korak je svakako napravqen na Drugom vatikanskom saboru i od tada je trend ekumenskih odnosa i{ao samo uzlaznom linijom. Verujem da }e se tako i nastaviti i da }emo se jo{ vi{e pribli`iti jedni drugima. Ali ne treba gajiti iluzije da }e do}i do ujediwewa svih hri{}anskih crkava, pogotovo ne u relativno bliskoj budu}nosti. Sve na{e crkve imaju svoju istoriju, tradiciju, razvile su vlastito u~ewe, liturgiju... i bez obzira na to {to se danas sve odvija velikim brzinama, nerealno bi bilo stvarawe neke supercrkve u skorije vreme. Ali je potpuno realno o~ekivati zna~ajno vi{i nivo saradwe. l [ta je potrebno uraditi da se promeni slika prema kojoj deo ovda{wih pravoslavnih vernika protestante nepravedno do `i vqava kao „jeretike„?

– Edukacija. Na prvom mestu. Po meni, veronauka u {kolama ne bi trebalo da bude jednostrana.

Kao pripadnici Reformatske hri{}anske crkve, mi na{u decu u~imo da postoje i druge crkve i ob-

Reformatska hri{}anska crkva u [afarikovoj ulici u Novom Sadu

Foto: N. Stojanovi}

U VOJVO\ANSKIM SELIMA

7

Biskup Bela Halas

ja{wavamo im razlike, ali u smislu ~iwenice da nas vi{e toga spaja nego {to nas razdvaja. S druge strane, moram otvoreno re}i da su u zna~ajnoj meri i mediji krivi za formirawe pogre{nog stava o protestantima. Jer, na primer, ogromna ve}ina stanovnika Srbije apsolutno ne zna {ta je uop{te Reformatska hri{}anska crkva, mada smo vekovima na ovim prostorima i ~ak nas i zakon prepoznaje kao tradicionalnu crkvu. Mediji, osim onih na ma|arskom jeziku, nedovoqno prate na{ `ivot, kao da i ne postojimo. Uostalom, ovaj intervju „Dnevniku” mi je prvi koji }e biti objavqen na srpskom. Dakle, ovo dru{tvo mora vi{e da se potrudi da bi se slika promenila. Jer, kada nekoga ne poznajete, skloni ste da se toga i pla{ite, a onda posledi~no i da prema tome budete agresivni.

Otuda i kvalifikacije „sekta{i”, „jeretici”... l Da li se i na kom planu najvi{e osetilo ukidawa republi~kog Ministarstva vera?

– Kratko je ipak ovo vreme da bi se izvla~ili neki kona~ni zakqu~ci. Naprosto, jo{ nismo imali ni pozitivna ni negativna iskustva. Tek }emo, zapravo, videti kako }e i koliko ova nova forma mo}i da pomogne crkvama. Mada, moj je li~ni stav da bi bilo boqe da dr`ava ima Ministarstvo vera. l Kako vidite budu}nost Crkve u vreme sekularizacije, globalizacije, afirmacije svekolikih razli~itosti, individualizacije, op {te relativizacije..? Da li }e Crkva morati da se priloga|ava, pa ~aki mewa neke postulate?

– Nesporno XXI vek stavqa crkvu na velika isku{ewa, pred velike probe. Suo~eni smo sa eksplozijom tehni~ko-tehnolo{kog razvoja, komunikacija je na izuzetno visokom nivou, internet je zaista svet pretvorio u seoce... Takva globalizacija nam postavqa ozbiqne zadatke, uz sve to suo~avamo se sa op{tim trendom sekularizacije, liberalnih trendova, ali i lo{im imiyom crkve. @ivimo u svetu u kojem se na individuu gleda kao na „centar svega”, i vi{e nemaju istu te`inu vrednosti poput braka, porodice, ve} u prvi plan izbijaju novac, karijera... Tome, kada govorimo o na{im prostorima, treba dodati i ~iwenicu da smo se tek nedavno oslobodili jednopartijskih stega, da smo iza{li van okvira ~etiri crkvena zida. I imam utisak da se do sada crkva nije ba{ najboqe u svemu tome sna{la. Nismo dali pravi odgovor na brojna otvorena pitawa u dru{tvu i zato moramo da se predano molimo i mnogo vi{e radimo na suo~avawu sa svim negativnim {to nam je donelo novo vreme. I to zajedno, umesto {to se me|usobno napadamo i jedni drugima lepimo etikete. l Na kraju na{eg razgovora - Va{a Uskr{wa poruka vernicima u Vojvodini i Srbiji?

– Uskrs je najve}i praznik nas hri{}ana, praznik `ivota koji je pobedio smrt. Uskrs nam govori da moramo uvek biti na strani qudskog `ivota, da ga moramo braniti u svim uslovima, da tu ne sme biti kompromisa. Isus je `iv, Isus je uskrsnuo. To je radosna vest za nas koji danas `ivimo u jednom u osnovi depresivnom dru{tvu, za nas kojima su uglavnom u mislima problemi i sve vidimo crno. Zato i za Usrks najvi{e brinemo o tome {ta }emo staviti na sto, koliko }emo mo}i da odvojimo za sve~ani ru~ak... Umesto te brige o materijalnom, vi{e bismo trebali da obratimo pa`wu na to da je sam `ivot koji smo dobili od na{eg stvoriteqa – ogromna vrednost. I da nam Uskrs ne govori o jelu, pi}u, obi~ajima, ve} da je Isus pobedio smrt i da postoji `ivot posle smrti.

Va{im bih ~itaocima po`eleo od Boga blagoslovqene praznike, da ih provedu u krugu porodice, u miru i u sre}i. n Miroslav Staji}

8

nedeqa 31. mart 2013.

[ OR OM S B O R O M

Odrastawe

Trwe raste sve da bog sa~uva, jedva i ki{a kroz wega pro|e. Zato trwine i mo{ uzbrati samo s kraja

J

e dva se ~e ka lo da ko god il {to god na ra ste. Ta ko se kod nas i di va ni lo kad ta ko bu de: „Ao, de ra ne, al si na ra sto“. Kan da se on dak, u to do ba, de ci ni je tol ko ni `u ri lo da od ra stu. Da na ske ra stu ko iz vo de - ne ka iz bi stre, ne ka iz mut ne.

Ras to je ode kod nas ta ko i dud, {to ga je jo{ de da po sa di jo, ra sla je i bre skva u vi no gra du, oraj u sred ata ra, da bu de la do vi na pod wim, ra sla je i de voj ka za uda ju, mla do `e wa, ra sla je i ku }a. Ode kod nas su kad god i ku }e ra sle, ka ko je ra sla ~e qad, ta ko je ra sla i ku }a.

Val da su ih ta ko i pra vi li, da mo gu da pri gra |u ju i do gra |u ju, kad us tre ba. Pr vo pri gra de konk i za zi da ju vra ta sa {o ra. To je za mla den ce i tu bu du dok se ne do zi da stra `wa so ba. Ce log ve ka se to kod nas ka `e „konk“ a sad od je da red, kad su i ovi {to sva {ta zna du na ra sli, ni je vi {e ta ko neg i nas is pra qa ju da se konk zo ve gonk. Yabe im je to, kad smo mi pre wi’ na ra sli. Na vek se vo di lo ra ~u na da sve {to ra ste, ra ste pra vo i da sto ji us prav no.

Je dan moj dru gar je je da red u tr wu vi dio lep pru ti}. Tr we ra ste sve da bog sa ~u va, je dva i ki {a kroz we ga pro |e. Za to tr wi ne i mo{ uz bra ti sa mo s kra ja. Na u mio taj be }ar da od tog pru ta is pad ne bi ~a qe za kamyiju. On da ga je jed no dve go di ne obi la zio, {ko lo vo, {tu co vo i ~u vo, da na ra ste ka ko tre ba. I ta ko je i bi lo, od tr wi ne je na pra vio bi ~a qe.

Sad nas sve je di kad {vi} ka so tom kamyijom i pi ta imal ko god ta ko {to god. Ta di }e ima ti, ni je sva ko ka dar da ta ko {to god i{ko lu je i sa ~u va da se ne is kri vi il po kr ja.

Ra slo se kad god re dom. Re dom se i na sle |i va lo. Pr vo se od ba be i ma te re na sle di ka kav }e ko bi ti, on dak se vo di ra ~u na da se tu {to god ne po ka ra ba si dok je sve jo{ me ka no i dok ra ste. Svi su kad god o

tom vo di li ra ~u na, s oba dve stra ne {o ra i od }o {ka do }o {ka. ^im ko god vi di da de ran kre }e da ra ste ukri vo, oma se to ja vi ma te ri, me ter ka `e ba bi a ba ba ve} da qe bi ra ka ko }e i s ~im }e. Ba ba je na vek bio zdra vo strog i dr `o je red, ko {to je i we gov ba ba to ra di jo kad je on bio de ran, da ra ste pra vo i us prav no. Bu de tu i da se ko ji de ran mal ko ot me, da o}e da pro ba. On dak ba ba bi ra {ta }e onom bi ti do sta, dal {a ka, prut, ka i{ il da po kva si ka ja se. Sve je to bio do bar alat i br zo je i po pra qo i opra qo. Ret ko ko da ni je po sto ~o vek u to do ba.

Ni je kad god bi lo ko da na ske, da se od je da red na ra ste za {o fe ra, a – jok. Bi lo je re da i i{lo je re dom. Pr vo de ra na me tu u du bak, da na u ~i da ide pe {ke. On dak to bu de i ru ka ma i no ga ma i va ko i na ko, al na u ~i de ran da ima i ru ke i no ge i gla vu i da ona tre ba da sto ji na ra me ni ma a da on bu de s oba dve no ge na ze mqi. On dak kre ne da ra ste. Pr vo do bi je bi ci kli s tri to~ ka, da u~i da te ra. Ta ki na tri bi lo je i dr ve ni i gvo zde ni. Ta ko je vre me bi lo. Ima lo se vi {e `e qe neg no va ca i gvo `|a. Tek {to gu ma ni je bi lo, tek je to bi la ret kost, ju na o pa ko. E po sle tri, kad de ran na u ~i da te ra i smo ta va, kad ga pro |u pr ve ~vo ru ge i kad ma ter ve} na vik ne na uke wa ~e ne ~ak {i re od na ma za nog lan ca, do |e red da se mal ko na ra ste i na dva to~ ka.

Pr vo ide tro ti net. Ne ma da se ni ju ri ni da se uke wa ~e ~ak {i re. Na jed noj no gi sto ji{ a s dru gom se od ba cu je{ i te raj kol ko ko mo `e. Kad za bri di ta ban, me waj no gu s ko jom te ra{ i opet mir na Ba~ ka. Tu sad ve} bu de i ode ra ni ko le na, lak to va i no se va, al ta ko se ra ste. Kad god je ko god bub no i mal ko se ode ro, na vek su mu sta ri ji di va ni li da od tog de ca ra stu. Ta ko je i bi lo, ne ma ko ji ni je na ra sto i da je osto ma li.

Ti {to su osta li ma li ni su slu {a li {ta se ne sme, pa su to ra di li i osta li ta ki. Kad god se ni je sme lo pri ska ka ti pri ko ke re. Na vek se on dak di va ni lo da ko god pri sko ~i pri ko ke re osta }e ma li.

Ko na ra ste i bu de ~e stit, taj do bi je po sle tro ti ne ta i ma li bi ci kli s dva po mo} na to~ ka. Kad su na wim, imo je ~e tir to~ ka, ta dva ma la po mo} na se mo glo ski nu ti, ~im de ran mal ko uva ti rav no te `u i ne vr da mlo go s kor ma nom. On dak je na vek stra do pr vo pred wi to ~ak, dok de ran ni je na u ~io kol ko sme da ju ri a da bu de ka dar da sta ne pre zi da od {u pe il pre jen de ka. Al i to su kad god qu di bi li ka dri da opra ve i da na cen tri ra ju. Naj va `ni je je bi lo da de ran ume da na cen tri ra ko ju da tre ba i sme da se te ra i da ne oma {i }u pri ju kad smo ta va na ka pi ju.

So tim bi ci klom je ve} mo go i od }o {ka do }o {ka, ~a skom do du }a na il ta ko di god, do kle je bio ne kom od ma to rih na oku, da ga pra te ka ko te ra bi ci kli i ka ko ra ste.

Kad na ra ste do du ga~ ki ~ak {i ra i do {ti paq ki za no ga vi ce, bio je ka dar da sed ne i na ve li ki bi ci kli. Ni ve li ki ni su bi li jed na ki, jed ni su ima li {tan glu a dru gi su bi li `en ski. Ko je umo da {tan glu ne po ka zu je sva kom, taj je po lo `io za mo tor.

Kad god je to bi lo zdra vo ve li ko. On dak je do zvo la bi la ve }a od mo to ra. Te ra lo se sa mo di se sme, mi li caj ci su glo bi li sve te {to su se mal ko be }a ri li. Ko je on dak imo ve spu, imo je sve. Oni dru gi su ima li mo to re ko ji su ima li slo vo T. „Te“ ovaj „Te“ onaj broj, ka ko je broj ras to, ras to je i de ran a ra sla mu je i {tan gla.

Ko je na u ~io ka ko tre ba na mu {kom sa {tan glom, umo je i na mo tor bi ci klu da ~u va {tan glu. Li mu zi na je on dak bi la ret kost, al se ra slo jed na ko, pa ko je na ra sto ka ko tre ba, bio je ka dar i da te ra li mu zi nu za pra vo.

Da na ske se ~a skom na ra ste. Pr vo na ra stu no ge, da s ve li kog mo to ra mo gu da do ma {e as falt. Mlo gi ma po sle fa li i rav no te `a, pre sko ~i li su ode ra na ko le na i la ko to ve, pr vu ~vo ru gu i ni kad im la nac ni je uva tio no ga vi cu od ~a {i ra. Ni kad ni prut ko {ta li ni su, ma kar {to su za ta ke be sne je di no po kva {e ni ka ja si lek. E, al ti aj gi ri su jo{ dav no uva ti li ka jas i be ga ju br `e od pa me ti. Ri |u je jo{ i mo glo za u sta vi ti kad uva ti ka jas, al ovi odo {e. Ne ki se vra te a ne ki osta nu di god s is kri vqe nim pred wim to~ kom. Ko ne ume s ma lim, yabe mu we gov ve li ki. n Bo ra Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Po pust na bum ba ra e ma da na, bra }a la moj, da se ja ne za di vim kad vi dim sva ova ge ni jal na re {e wa na {eg mu drog vo| stva i to u ova ko te {kim, da ne re ~em od lu ~u ju }im i isto rij skim tre nu ci ma za op stoj nost na {e mi le Sr bi je. Sru {i li smo te na met nu te idi ot ske stan dar de ko ji su nam pre ~i li da ~a {u obi~ nog srp skog mle ka po pi je mo bez ika kvog stra ha po vla sti to zdra vqe, vi dim ima zlo tvo re da ote ra mo u o~in ~e rez Ko so va, ali me ni je naj vi {e na sr ce le gla vest o sub ven ci ja ma za na {eg na ci o nal nog, no vog „fi }u“. Ej bre, tri ti su }i ce eura nam dr `a va po kla wa ne bil’ se u gawc no vom autu vo za li. Pa di to ima!? Ovi pod ri va ~i ble je da je u ^e {koj i bez te sub ven ci je „fi }o le ja“ jef ti ni ji neg’ u Sr bi ji, ali znam ja ^e he od ono mad, kad si u Zvo le nu za dvajs’ ma ra ka bio Bog Sa va ot.

Znam, znam.... bi li on da Ru si ta mo, bi lo to pre fr taq ve ka, ali bra }a la moj, ni je se to mo glo ba{ pu no iz me ni ti. [ta, Zvo len je u Slo va~ koj? Pa kad su se raz i {li? Hmmm, do bro , sve ti je to isto.

Ne go, da ti ne {to re ~em. Mi slim se ja ako li da me ne ko, pre po znav {i sve mo je kva li te te no voj stran ki oda nog i ~ko lo va nog ~o’eka, sa mo ma lo pri pu sti u ta mi ni star stva, ja bi’ sve ~a som po sla re {io oko ove na {e re in du stri ja li za ci je. Ka ko? Ba{ ta ko, pre ko sub ven ci ja. Vi dim ne ki dan na tim te le vi zi ja ma, u Kra qe vu ili ta mo ne gde, ali sva ka ko je na slo vo „k“, pra ve na {i qu di avi jo ne. Ej, bre, Sr bin-~o vek pa pra vi avi jo ne i jo{ mu [va ba do la zi da te iste aj ro plej no ve ku pu je. Ide ko al va. I sad za mis’ da ov da {wim do ma }i ni ma po nu di{ sub ven ci ju k’o za fi }u. Za tre }i nu mu uma wi{ ce nu tog avi jo na. Na{ rad ni ~o vek o~i sti is pod bi ko va, na’ra ni i na po ji, ma lo se za plak ne na ona tri me sta gde se ~e qa de zno ji, sed ne u svo ju le ti li cu i {i{....sa po qan ~e ta iza ku }e za tren oka je na ^e ne ju il’ Sur ~i nu. Na {i qu di o’ma sve opo sle, a u Kra qe vu (ili ko je ku de dru gde ali si gur no na slo vo „k“) po za po {qa va mo hi qa de no vih rad ni ka na toj pro iz vod wi avi jo na. Ako ba{ i kre ne pos’o, {ta fa li da se po~ ne i sa ve }im avi jo ni ma, pa na pri mer ne ki ~o’ek, do ma }in iz ^e ste re ga, 30 po sto od ovog, 30 po sto od mi ni star stva za po qo pri vre du, ne ka ko sam skrc ka osta lih

N

~e tre’s od sto i pa za ri se bi ne ki „bo jing“.

Iz ba ci se di {ta i sva ko ju tro uba cu je gaj bi ce sa ja go da ma, pa pra vac u Be~, We ma~ ku. Gu ten tag-gu ten tag, ih ha be fri {ke ja go da, pla }a we na ha u bi.... Ta ko le po raz vi je mo i in du stri ju i po qo pri vre du i bog da nas po gle da.

Zvr je nam pra zna bro do gra di li {ta, ume sto da sub ven ci o ni {e mo, na pri mer, iz grad wu jah ti. Za po sli mo za va ri va ~e, elek tri ~a re, ta pa ci rung i sto lar ske maj sto re, bi }e ne {to po sla i za ad mi ni stra ci ju, kre ne pos’o....Po sle, kad to za `i vi, dr `a va te sub ven ci o ni {e sa tri hi qa de evra, ti pro da{ „la du“ i ne ko li ko na zi mi ca i eto jah ti ce zva ne brod za od mor. Dve-tri pa lu be, mo`‘ da zo ve{ i {ur wa ju na kr sta re we po, u me |u vre me nu sub ven ci o ni sa no o~i {}e nim, ka na li ma, upo zna{ Sr bi ju, a po sle, kad se pro ko pa i onaj ka nal do So lu na....ihajjjj.

Ili re ci mo, do sa di ti da se puv ka{ d`i pom ne go le po ode{ u na {u na men sku in du stri ju, a ono ti le po za tre }i nu ce ne sub ven ci o ni {e ku po vi nu onog oklop nog tran spor te ra „la zar“, po no sa i di ke na {e voj ne pa me ti. Ne tre ba ju ti ta bli ce, osi gu ra we ni ne mo ra{ da pla ti{ jer si si gu ran od su da ra i sli~ nih sa o bra }aj ki, a i bra }a la moj, opa san si man gup kad ga pro te ra{ po bu le va ru. Tek to li ko da ova la ja va opo zi ci ja uzen tu je. Po za po {qa va li bi smo ~u do qu di u Go {i, a i {to jes-jes bez bed nost u sa o bra }a ju bi se dra ma ti~ no po ve }a la.

Kad smo kod tog voj nog espa pa, {ta bi nam fa li lo da ovoj na {oj go spo di kon tro verz nim bi zmi sme ni ma su bev nci o ni {e mo dru gi bi ser na {e na men ske, onaj „bum bar“. Da se ne la `e mo, uvek }e bi ti tih, da re ~em ne spo ra zu ma, u po slov nim od no si ma, ne mo `e{ ti to spre ~i ti, ali ako sa 30 od sto sub ven ci o ni {e{ pro da ju „bum ba ra“ za mi sli ko li ko bi se sma wio broj ko la te ral nih `r ta va u tom na {em po slov nom sve tu. Tre }a ge ne ra ci ja na vo |e nih ra ke ta, mo`‘ i iz auta da se is pa li, 95 od sto po ga |a...idi bre, ka kvo sud sko po rav na we i kom pen za ci je, ka kvo ka {we we pla }a wa! n Alek sa pl Ade to vi}

Zoran \in|i} 1988. u beogradskom Institutu dru{tvenih nauka

POSLEDWEG DANA MARTA, ^ETIRI DECENIJE KASNIJE: ZORAN

Pre podne s uve~e s nama

Pi {e: Mi jat La ki }e vi}

Z

o ra na sam upo znao u IX be o grad skoj gim na zi ji - da nas joj je do da to i ime Mi ha i la Pe tro vi }a Ala sa - sme {te noj u te me nu pra vo u glog tro u gla ko ji su jo{ ~i ni le Ha la spor to va i Stu dent ski grad. Zo ran je na po lu go |u tre }eg raz re da do {ao iz Trav ni ka, a ja na po ~et ku ~e tvr tog iz ^a~ ka, da kle bi li smo „do |o {i“, ali to ni je bi la stvar ko ja nas je zbli `i la.

Upo zna li smo se za pra vo na ~a so vi ma fi zi~ kog ko je su, kao {to je ta da bi lo pra vi lo, ra di la po dva ode qe wa za jed no, u isto vre me. Kao i sve ta da {we ge ne ra ci je, iz van oba ve znog pro gra ma i mi smo naj vi {e igra li fud bal; ko li ko se se }am, ne mo gu da ka `em da se Zo ran iz dva jao ne kom po seb nom ve {ti nom, ali da le ko od to ga da je imao „dve le ve no ge“.

Ako ni je bio ne {to spe ci jal no ta len to van za fud bal, Zo ran je ve} ta da po ka zi vao iz u zet nu sklo nost ka so ci o lo gi ji i fi lo zo fi ji. Iz to ga se raz vio vr lo pri san, prak ti~ no dru gar ski od nos sa mla dim pro fe so ri ma Mi lom Pe tro vi }em (so ci o lo gi ja) i (ne {to sta ri jim) Mi la nom Ko va ~e vi }em (fi lo zo fi ja) ko ji se odr `a vao i go di na ma po sle to ga.

Uop {te, Zo ran je umeo i vo leo da ~u va pri ja teq stva iz mla dih da na. To mo gu da po sve do ~im iz pr ve ru ke: iako se mi po okon ~a wu gim na zi je ni smo vi |a li ~e sto, sva ki put ka da bi smo se sre li, to je bi lo kao da smo se ju ~e ras ta li: kon takt sr da ~an ali ne u si qen, dru gar ski, bez „fo li ra wa“.

U gim na zi ji, iako je va `io za van se rij skog u~e ni ka, Zo ran se spo qa gle da no ni po ~e mu ni je iz dva jao, ni ka kvom eks tra va gan ci jom ni po po na {a wu ni po obla ~e wu. Ako u to ne ura ~u na mo „vi jet nam ku“, ko ja je pred sta vqa la iz ve stan znak pri pa da wa od re |e noj dru {tve noj gru pi bun tov ni~ ke pro vi ni jen ci je, ot pri li ke kao {to su u Fran cu skoj cr ne rol ke bi le znak ras po zna va wa sar trov ski usme re nih in te lek tu a la ca.

Vaq da u skla du sa ovim po sled wim, umeo je da bu de i ci nik. Jed nom je ne ki na{ dru gar, ime ni je va `no, `iv je ~o vek, ura dio (ili re kao) ne {to - vi {e se i ne se }am {ta - zbog ~e ga smo se mi osta li qu ti li. On da mi je Zo ran u jed nom tre nut ku re kao: „Ka ko mo `e{ da se qu ti{ na N-a? To je kao da se

Iz prvih studentskih dana

na qu ti{ na be bu {to se upi {ki“.

Mo `da je tu ma lo „su ro vi ju“ stra ne svo je li~ no sti vi {e vo leo da po ka zu je, {to ni je, re kao bih, ni {ta neo bi~ no u tim go di na ma, ali to sva ka ko ni je bio ceo Zo ran. U ~e tvr ti raz red s na ma je i{la i jed na zbi qa iz u zet no le pa de voj ka – da ime na opet ne po mi wem – u ko ju je bi lo za qu bqe no po la gim na zi je (ali ni ko ni je smeo da joj pri |e). Zo ran joj je na pi sao i dao pe smu. Iako je ~in, raz u me se, bi lo sa svim nor ma lan, pri mqen je kao ne {to ne sva ki da {we, neo ~e ki va no za to vre me, ma lo ro man ti~ no na ne ki na ~in i od va `no. U sva kom slu ~a ju, o to me se go vo ri lo.

Zo ran je bio deo na {eg dru {tva, ali ni je ula zio u ono {to bi se mo glo na zva ti we go vim „tvr dim je zgrom“. Ne za to {to nas je ne {to iz be ga vao, ne go za to {to je imao i ne ka dru ga in te re so va wa i ne ke dru ge, ozbiq ni je pu te ve. Ni ko me to ni je sme ta lo.

Na ro ~i to je to va `i lo po sle gim na zi je, ka da smo po u pi si va li fa kul te te. I ja sam ta da Zo ra na re |e sre tao. Nas de se tak - pet na est smo se, na ro ~i to u to ku jun skog i sep tem bar skog is pit nog ro ka, prak ti~ no sva kog da na oku pqa li na te ra si re sto ra na Fon ta na, ta da, a ~i ni mi se i da nas, ne for mal nom cen tru No vog Be o gra da. Zo ran je u to vre me ve} bio u mno go ozbiq ni jim vo da ma ta ko da je do la zio ret ko, mo `da sve ga ne ko li ko pu ta me se~ no, ako i to li ko.

Zbog svo jih ak tiv no sti pro tiv ta da {wih vla sti Zo ran je do speo i na stra ni ce no vi na, na ro ~i to u vre me po ve zi va wa i za jed ni~ kih ak ci ja – vi {e u pla no vi ma ne go u re a li za ci ji – be o grad skih, za gre ba~ kih i qu bqan skih stu de na ta. To je bi lo vre me ka da smo se ne {to in ten ziv ni je dru `i li, ma da je do to ga do {lo sa svim spon ta no, po sle jed nog slu ~aj nog su sre ta na ras kr sni ci Na rod nih He ro ja i uli ce ko je da nas no si na ziv Bu le var Zo ra na \in |i }a, ta da Pr vog bu le va ra, na me stu gde je i dan da nas auto bu ska sta ni ca.

Od la zio sam kod we ga ku }i, ne mo gu da ka `em ~e sto, a ko li ko se se }am, raz go va ra li smo o sve mu: ak tu el nim do ga |a ji ma tih da na – po li ti~ kim, ali i sport skim, raz me wi va li smo in for ma ci je o zbi va wi ma na Fi lo zof skom i (mom) Prav nom fa kul te tu, ali i o to me {ta ko iz na {eg dru {tva ra di.

Ja sam se ma lo ras pi ti vao i o we go vom li~ nom an ga `ma nu, Zo ran je o to me go vo rio do sta su zdr `a no, ni je po ka zi vao ni ka kvu na me ru da me „uvu ~e“ u svo je ak tiv no sti i dru {tvo, od no sno ne ku svo ju or ga ni za ci ju, {ta god to bi lo, a ni ja se ni sam gu rao.

Jed nom pri li kom, ne znam da li je to bi lo pre ili po sle we go vog hap {e wa u Qu bqa ni 1974. go di ne, dao mi je ne ko li ko kwi ga „na ~u va we“, jer se bo jao da bi mu ih mo gli, kao „sub ver ziv nu li te ra tu ru“, pri li kom pre tre sa wa sta na od u ze ti. Bi lo je to ve li ko dvo tom no iz da we [pen gle ro ve „Pro pa sti za pa da“ i spe ci jal ni broj ~a so pi sa Prak sis „Li paw ska gi ba wa“, po sve }en stu dent skim de mon stra ci ja ma ju na 1968. Te su kwi ge osta le kod me ne do da nas. Jed nom sam mu, po sle do sta vre me na, po me nuo da ima ne ke kwi ge kod me ne, ali on je sa mo od mah nuo gla vom.

Po sle Zo ra no vog od la ska na post di plom ske stu di je u Kon stanc, u (ta da {woj Za pad noj) Ne ma~ koj, 1977, vi |a li smo se jo{ re |e, ve ro vat no za vre me ras pu sta. Pri li kom jed nog ta kvog su sre ta sa znao sam da je on pre ko jed nog na {eg za jed ni~ kog gim na zij skog dru ga po ~eo da se ba vi ne kim bi zni som {to je mno go go di na ka sni je, kad je ve} de be lo bio u po li ti ci, u po li ti~ kim ob ra ~u ni ma po ku {a no da se is ko ri sti za Zo ra no vu po li ti~ ku dis kva li fi ka ci ju. Mo `da tu ima i na knad ne pa me ti, ali sa da mi se ~i ni da sam i ta da mi slio da je Zo ran u sve mu

nedeqa 31. mart 2013.

9

UPOTREBA @IVOTA

Putnici vrdni~kog voza: Katica, Venclika i Ferika

sa Ha ber ma som, a uve ~e da se za vi tla va s na ma na Fon ta ni i u obe ulo ge ose }ao se kao ri ba u vo di.

Epi zo du sa min |u {om zna ju svi. Mi slim da je to bi lo po sle we go vog po vrat ka iz Evro pe. ^ak ni ta mo to jo{ ni je po sta la sa svim obi~ na stvar. I na taj na ~in, pa da mi na pa met {a qi va mi sao, on je Sr bi ju gu rao u Evro pu. Ma da, {to ka `u, u sva koj {a li ima po la isti ne: mo `e te li da za mi sli te Ko {tu ni cu sa min |u {om?

Ali, ge ne ral no uzev, kao i u ra noj mla do sti, do kra ja svog `i vo ta Zo ran ni je imao po tre bu da pra vi ne ka kve eks ce se i „glu mi lu di lo“ ka ko bi po ka zao da je po se ban. Pa je min |u {u la ko „`r tvo vao“ kad je re al nost po li ti~ kih pri li ka, od no sno od lu ka da se po sve ti po li ti ci to od we ga tra `i la.

Zo ran je bio an ga `o van i ak ti van, ener gi ~an, brz, imao je po tre bu da uti ~e i me wa, ni je vo leo da gu bi vre me. Ta kav je bio u go di na ma ka da se for mi rao kao li~ nost i, ko li ko sam us peo da pri me tim iz we go vih jav nih na stu pa i po vre me nih li~ nih ko na ta ka ta, on je tu oso bi nu za dr `ao i do pre mi jer skih da na. Mi slim da je to va `no i

re ti ~ar, pak, sma trao je da za da tak po li ti ke i po li ti ~a ra ni je da pro po ve da mo ral, ne go da us po sta vqa pra vi la i iz gra |u je in sti tu ci je.

Po go to vo je to (bi lo) va `no i po treb no u Sr bi ji, gde se ina ~e mno go mo ra li zu je, ali se mo ral ma lo po {tu je i mo ral no po na {a we ma lo prak ti ku je. Pa se ta ko de {a va da onaj ko me su usta pu na i mo ra la i usta va u svom ka bi ne tu or ga ni zu je sa sta nak na ko me se pra ve ne mo ral ni i ne za ko ni ti do go vo ri. I – ni kom ni {ta. Zo ran je znao da ve li ka pri ~a o mo ra lu ne mo `e pu no da po mog ne, a mo ral na hi po kri zi ja mo `e mno go da od mog ne. Ni je spa dao u da va o ce tu |e kr vi ni ti u do na to re tu |eg nov ca.

Bio je spre man na li~ ni an ga `man i li~ ni is ko rak, da is ku {a va i po me ra gra ni ce, po ce nu, ka ko se is po sta vi lo na kra ju, da se to pre tvo ri u li~ nu `r tvu.

Sad kad sam se „po za dat ku“ vra tio 40 go di na una zad shva tam da je to Zo ran u se bi no sio jo{ od mla dih da na. Pe sma? Pe sma. Za tvor? Za tvor. To je za we ga bi lo nor mal no. Na pro sto, ono {to bi za dru ge bi lo iz u zet no, za we ga je bi lo obi~ no. Pri rod no. (autor je novinar i publicista)

NAOPA^KE

U gimnaziji, iako je va`io za vanserijskog u~enika, Zoran se spoqa gledano ni po ~emu nije izdvajao.

Ako u to ne ura~unamo „vijetnamku“, koja je predstavqala izvestan znak pripadawa odre|enoj dru{tvenoj grupi buntovni~ke provinijencije

Ili: “Ka ti ca se za qu bi la!”

A Ka ti ca: “Ni sam, |a vo li jed ni... {ta la `e te!”

Me |u tim, ka da su Ven cli ka i Ka ti ca {e ta li Vrd ni kom ili do la zi li na sta ni cu da ~ekaju ili ispra}aju vrd ni~ ke vo zo ve u dru {tvu Fe ri ke, vi so kog i le pog mom ka, ta ko |e {ti }e ni ka Do ma, ko ji je isto ta ko do la zio na sta ni cu da gleda vo zo ve, ali ret ko ({et kao se ta mo-va mo oko sta ni~ ne ku }e i vra }ao se go re u ma na stir), ni ko me ni je pa da lo na pa met da ih za fr ka va. Na i me, {ti }e nik Fe ri ka je bio men tal no pot pu no zdrav ~o vek, in te li gen tan i na da ren mo mak, ali je ro |en bez obe ru ke, i ro di te qi su ga jed nog da na, jo{ dok je bio sa svim ma lo de te, do ve li vrd ni~ kim vo zom i osta vi li ga u Do mu. Od ta da ni je imao pre zi me.

“Fe ri ka. Svi smo ga zva li Fe ri ka”, pri ~a la mi je Vi do sa va Ile{, dom ska ku va ri ca. “Bio je ja ko lep mla di}! I vo leo je da sli ka i da cr ta... evo, ovo je Fe ri ka na {per plo ~i na sli ko u Do bro ti kod Ko to ra, ta mo smo ima li svo je od ma ra li {te i le ti smo od vo di li de cu. Kad se Dom u Vrd ni ku ras for mi ro po ~et kom se dam de se tih, uprav nik je ovu Fe ri ki nu sli ku po klo nio igu ma nu, a igu man je po klo nio me ni... Evo, vi bo qe vi di te, pot pi sao se: Ferika. Sli kao je i cr tao ta ko {to je ~et ki cu ili olov ku dr `ao me |u no `nim pr sti ma.” “[ta je sa Fe ri kom? [ta je sa Ven cli kom? [ta je sa Ka ti com? Vi ste ih sve po zna va li...”

“Ka ko da ne! Ja ko smo vo le li tu de cu. Ja sam ih do vo di la ne de qom ku }i na ru ~ak. Ka ti ca je bi la ~e sto kod nas ku }i... Ali, kad se De ~i ji dom pre se lio u Ve ter nik, ni sam pri hva ti la pre me {taj i osta la sam da `i vim u Vrd ni ku. Ta ko su se sve ve ze sa wi ma pre ki nu le.”

Pri ~a li su mi `e le zni ~a ri: ka da je kra jem se dam de se tih po sled wi voz oti {ao iz Vrd ni ka, Ven cli ka i Ka ti ca, a s wi ma po ne kad i Fe ri ka, jo{ ne ko li ko go di na do la zi li su na sta ni cu.

Ka ti ca je bi la Fe ri ki na de sna ru ka, a Ven cli ka je bio Fe ri ki na le va ru ka. A Fe ri ka je bio wi ho va gla va. n @eqko Markovi}

l Dok vam rotaciona svetla kr~e put, nama kr~e creva.

]o{karewe u Bloku

Vrdni~ka lokomotiva Katica saobra}ala je izme|u `elezni~ke stanice i Dobo~a{a

l Posle Osme svaka je runda superte{ka.

to me bio vi {e iz zna ti `e qe – za ob ja {we we, tj. raz u me va we i ma da, na rav no, ni je na me ra vao tu ma ~e we, we go ve prak ti~ ne po da u tom bi zni su iz gu bi – vi {e li ti~ ke fi lo zo fi je i po li ti ke da bi is ku sio i oku sio, ko li ko sa me. Imam u vi du onu re ~e ni cu je to bi lo mo gu }e, re al nu eko no - ko ju mno gi, na ro ~i to we go vi mi ju, da bi upot pu nio svoj `i - kri ti ~a ri i pro tiv ni ci, pre ba vot ni port fo lio, ne go {to je cu ju Zo ra nu \in |i }u i ko ja, da je na me ra vao da se bi zni som ci ti ram po se }a wu, ot pri li ke ozbiq no ba vi. Da bi fe no me no gla si: „ko ho }e da go vo ri o mo lo {ki, a ne fi nan sij ski pro fi ra lu - ne ka ide u cr kvu“. ti rao, ako ta ko mo gu da ka `em. Pot pu no po gre {no bi, na i me, To, opet, ni ka ko ne zna ~i da je bi lo na osno vu to ga iz vla ~i ti on to me pri stu pao kao ne kom za kqu ~ak da je Zo ran mi slio da so ci jal nom eks pe ri men tu, da bi mo ral u po li ti ci ni je va `an i do {ao do ne kih „na u~ ni~ kih“ sa - da po li ti ~ar sme, od no sno mo zna wa; da le ko od to ga (na pro `e da se po na {a ne mo ral no. tiv) to je bi la we go va unu tra Sam \in |i} ni je bio ne mo ra lan {wa po tre ba, ka rak ter na cr ta ~o vek – ma da, na rav no, ni je bio we go vog bi }a. Mo `da je to pro - ni sve tac – pa ni je ni mi slio da tiv re~ no, ali je to kod Zo ra na tre ba od to ga da pra vi po li ti bi lo pot pu no pri rod no; on je ku ni ti da na to me za sni va svo mo gao pre pod ne da raz go va ra je po li ti~ ko „vje ru ju“. Kao te o -

l Va{a Svetlost prolazi kroz crveno.

Crno nama se pi{e.

Habermasom, u Fontani

l Va{a Svetlosti, kada }e svanuti?

\IN\I], PRIJATEQSTVO IZ [KOLSKIH DANA

Ilija Markovi}

Iz frankfurtskog perioda kada je, iz fazona, pustio bradu

Li li ku je obo `a vao... Ah, Li li ka! Li li ka! Ko ni je vo leo Li li ku! Fe no men, ako je to fe no men (po mom mi {qe wu je ste), za ku va li su ku mo vi u ra nim en gle skim i ne ma~ kim `e le zni~ kim po ro di li {ti ma, ka da su lo ko mo ti va ma, {to je vaq da i pri rod no – po na vqam: ko ne ve ru je ne ka se sa gne i pri ve ri iz me |u to~ ko va – da va li `enska ime na: Ger tru da, Lu ci ja, Eri ka, Yesi ka, Luj za (pr va i dru ga), El za, Ra ma, Ka ra ve la... Da bi smo im on da, mi, qu bi te qi `e le zni ce ili put ni ci s lo kal nih pru ga – ako pru ga mo `e da bu de lo kal na, s ob zi rom da se, npr. vrd ni~ kom pru gom, du ga~ kom 18.9 km, mo glo ot pu to va ti do Lon do na – pre tva ri li ime na u jo{ qudskije na dim ke i jo{ toplije de mi nu ti ve: Pe pa (Pe pi ca), Bor zi ka (Bor zi ki ca), Li li ka, Te ru {ka, Cic ka... Ka ti ca!

Da li zbog to ga, ili zbog ne ~e ga dru gog – re kao bih zbog ne ~e ga dru gog – ali sko ro da ni sam ~uo da je ne ki ~o vek `en skog po la iz mog okru `e wa pa si o ni ra ni qu bi teq `e le zni ce (ne ra ~u na ju }i `e ne ma {i no vo |e, ko je su opet pri ~a za se be), kao {to ni sam ~uo da ne ka `e na vo li i tre ti ra lo ko mo ti ve na na{ emo tiv ni za qu bqe ni mu {ki na ~in.

Osim Ka ti ce. Ma le Ka ti ce.

Ka ti ca se za gle da la u in du strij sku di zel ku ko ja je vu kla ci ster ne s ben zi nom u Do bo ~a{ i, po pri ro di `e le zni~ kih stva ri, pro la zi la ko lo se kom po red `i ~a ne ogra de ma na sti ra (to jest po red De ~i jeg do ma), uvek na op {tu ra dost {ti }e ni ka, ko ji bi od o zgo str ~a li do ogra de, oko ~a li se o `i ce i ma ha li po sa di, `e le zni~ kim ko smo na u ti ma u uni for ma ma. Je di no je Ka ti ca, Ma la Ka ti ca, ka ko su je svi zva li, na pu {ta la dvo ri {te Do ma, si la zi la sa ma na pru gu i, s ne kim ~ud nim sja jem u o~i ma, ma ha la po sa di lo ko mo ti ve. Ka ti ca je u stva ri bi la `en ska ver zi ja Ven cli ke (Ven cli ki na pla ton ska pri ja te qi ca), su }u {na `e ni ca pi sku ta vog, mu ca vog gla sa – ne ve ro vat no da i sa da ~u jem wen glas! – ta ko |e slo bod wa ki wa, ta ko |e mi qe ni ca za vod skog oso bqa i ta ko |e kon stant no ner vno na sme ja na, pri~ qi va i pr po {na sta ra de voj ka, ako se to sme re }i, ko ja je ta ko |e stal no vi si la na `e le zni~ koj sta ni ci, ~ekala i ispra}ala vo zo ve... I bi la su bje kat za fr kan ci je.

“Ka ti ca vo li ot prav ni ka Ma mu lu!” pec ka ju je man gu pi.

“Ne vo lim, |a vo li!” du ri se Ma la Ka ti ca.

l Ako ste mewali Ustav zbog Kosova, promenite ga i zbog Srbije.

N

i sam sa znao we no ime. Ne ka se zo ve Ka ti ca! A za {to Ka ti ca? A za {to: Ger tru da, Lu ci ja, Eri ka, Yesi ka, Luj za (pr va i dru ga), El za, Ra ma, Ka ra ve la? A za {to: Pe pa, Bor zi ka, Cic ka, Li li ka... Ah, Li li ka! Za {to? Teh ni~ kim je zi kom `e le zni ce re ~e no, in du strij ska di zel lo ko mo ti va Katica ko ja je sa vrd ni~ ke `e le zni~ ke sta ni ce vu kla ci ster ne sa ben zi nom u fru {ko gor ski ka won Do ba ~a{, spa da la je u ta ko zva na spe ci jal na “stro go kon tro li sa na” vo zi la kom pli ko va nog si ste ma vrd ni~ ke unu tra {we pru ge. I shod no svo joj ose tqi voj i opa snoj dobo~a{koj mi si ji i iz u zet no sti na eg zo ti~ noj far mi vrd ni~ kih {in skih `i vo ti wa, Ka ti ca je ima la po sa du od elit nih pro fe si o na la ca u uni for ma ma, pru ski di sci pli no va nih i psi ho lo {ki sta bil nih oso ba i, sve u sve mu, i ko o ~e mu, pro ve re nih li~ no sti, ne pu {a ~a. Je dan od ta kvih vrd ni~ kih `e le zni~ kih ko smo na u ta po lo vi nom pe de se tih go di na bio je La zar Voj no vi}, sta ro se de lac u gvo zde noj lo ba wi naj po zna ti je i naj sta ri je vrd ni~ ke di ze la {i ce.

Ako je ve ro va ti fo to gra fi ji, spe ci jal na hi dra u li~ na ma {i na vrd ni~ kog vo za, bi la je ma ne var ka sklad ne gra |e, do bro ras po re |e nih po vr {i na, le pe aero di na mi~ ne fi gu re pred weg de la sa fi no za o bqe nim ivi~ nim ele men ti ma, na ro ~i to `enstvene su lu te gle da ne iz po lu pri fi la – sko ro kao ne ka kva igra~ ka – a u stva ri bi la je to ozbiq na ma {i na s pro stra nom i sve tlom ka bi nom za o bqe nog kro va (i ne ba{ naj bo qe pre gled no sti) i sko ro her me ti~ kim po klop cem mo tor nog san du ka s mo} nim kar dan skim vra ti lom, za vid nim di ja gra mom op te re }e wa i ven ti la ci o nim otvo ri ma kao sa {a lu ka tra ma na bo ko vi ma.

U ovu spe ci jal nu lo ko mo ti vu za gle da la se Ka ti ca. Ma la Ka ti ca. U ovom jo{ ne do voq no ra sve tqe nom sve tu qu ba vi ~o ve ka pre ma `e le zni~ koj ma {i ni – a mo ja ma len kost, gre {ni put nik vrdni~kog voza, sti ca jem vrd ni~ kih okol no sti, za ce lo pri pa da tom sve tu – ni je ni ret kost, ni je ni za ~u |e we, pa ni za za bri nu tost, ka da se npr. lo ko mo ti va (na ro ~i to par wa ~a) tre ti ra kao ne ka kvo `i vo bi }e, `i vo `en sko bi }e... Me |u tim, ipak je ret kost da se u lo ko mo ti vu za gle da `en sko. Za gle da la se Ka ti ca. Ma la Ka ti ca.

Te o rij ski, stvar iz gle da ova ko. U jed nom od pa ra lel nih sve to va oko nas i u na ma, ko jeg na se qa va i u ko me bez in te re sno i ~i sto krv no u`i va pla ne tar no brat svo qu bi te qa `e le zni ce, po slu `i mo se ovom ane mi~ nom flo sku lom ko ja u se bi, me |u tim, sa dr `a va isto ta ko broj ne ni voe i va ri ja ci je `e le zni~ ke qu ba vi (op sed nu to sti, za vi sno sti), po sto je, da kle, po je din ci, `e le zni~ ki mo na si, pa i fa na ti ci, ko ji su u svom za stra wi va wu, ako je to za stra wi va we, ot pu to va li mo `da i naj da qe u pej za `e ira ci o nal nog, tre ti ra ju }i kao {to re koh `e le zni~ ke ma {i ne sko ro kao `i va ili, ~ak, sveta bi }a i stva ra ju }i od to ga ne ku vr stu sop stve ne `e le zni~ ke re li gi o zno sti (ko ju sam de tek to vao i u ne kim svo jim po stup ci ma). Re~ ju, po sto je oso be ko je sim pa ti {u, vo le ili obo `a va ju vo zo ve i sve {to je u ko re la ci ji sa `e le zni~ kom pri ~om, ukqu ~u ju }i fi zi~ ka i, mo `da jo{ vi {e, me ta fi zi~ ka pu to va wa ovim pre vo znim fe no me nom. I po sto je gra da ci je u tom od no su – uosta lom kao i u sve mu u `i vo tu – i ja vqa se, pre ci zni je re ~e no, ras pon od (naj broj ni jih) qu bi te qa s ru di men tar nim, neo sve {}e nim i ne ar ti ku li sa nim sim pa ti ja ma pre ma `e le zni ci, pre ko ide a li sta i kwi `ev ni ka s ro man ti~ no-no stal gi~ nom pred sta vom i pred ra su dom o vo zu kao o me ta fo ri pu to va wa, ci vi li za ci je i mi sti fi ka ci je (vo zo vi: “Ro man ti ka”, “Ori jent-eks pres”, itd.), pa sve do onih sta nov ni ka tog pa ra lel nog sve ta ko ji `e le zni ci pri stu pa ju sa sa mo sve snom, stra snom i re li gi o znom po sve }e no {}u pre da ju }i joj se ce li, kao Bo gu, bez za dr {ke i do po sled weg da ha, s men tal nim i emo tiv nim is kli znu }i ma, prem da ret kim, u qu bi ~a stu i ne is tra `e nu zo nu pa to lo {ke i, ~ak, sek si sti~ ke pla ton ske qu ba vi za co pa nog po je di na ca pre ma ma {i ni, na ro ~i to pre ma lo ko mo ti va ma. Zgod nim lo ko mo ti va ma.

Me |u tim, gde u ovoj po de li, ma kar i ta kvoj, svr sta ti npr. Ven cla ili Ven cli ku, ka ko smo ga oslo vqa va li u lo ka lu, {ti }e ni ka De ~i jeg do ma sku }e nog pe de se tih go di na u ko na ci ma i `i ca ma ma na sti ra Vrd ni ka, po vi {e `e le zni~ ke sta ni ce (ili ka ko se to u pa pi ri ma vo di lo: Zavod za decu i omladinu na sredwem i te{kom stepnu, mentalne, fizi~ke i psihi~ke ometenosti), be za zle nog slo bod wa ka, a u stva ri bo le snog ~o ve ka, kon stant no ner vno na sme ja nog an |e la epi lep ti ~a ra – o ~i jem po re klu ni {ta ne znam – ko ji je kao ne ka kva va ro {ka zve zda gla vi wao po Vrd ni ku, i za oso bqe Do ma, ~i ji je bio qu bi mac, oba vqao sit ni je na ba vqa~ ke po slo ve (pi ja ca, {tam pa, ci ga re te), isto vre me no le te }i po me stu kao mu va, iz me |u Sta re i No ve ko lo ni je, za ba vqa ju }i svet ve} sa mom svo jom otka~enom po ja vom i, na ro ~i to, svo jim “per for man si ma” ko je je pri re |i vao – a da to mo `da ni je ni znao – naj ~e {}e na `e le zni~ koj sta ni ci, iz me |u dva vo za, o{tre }i nok te o mli ta ve gla sne `i ce ne ~i je po klo we ne tam bu re. Me ni se Ven cli ka za u vek ure zao u `i vot, prem da (re kli su mi) ni sam po tro {io ni osam go di na, onog da na ka da se svet na vrd ni~ koj Sla vi od je da red uz bu |e no po ~eo gru pi sa ti oko ne kog `a ri {ta na sred pu ta, i ka da sam se otr gav {i se Woj i We mu iz mi go qio iz me |u te la zbi je nih i na e lek tri sa nih u kru gu i ugle dao na be to nu Ven cli ku ko ji se ne mo ba ca ka kao `iv na `a ru, za pe we nih usta, ode ra nog ~e la i s tam bu rom steg nu toj u {a ci kao kle {ti ma.

Ven cli ka je obo `a vao vrd ni~ ke vo zo ve.

“Gde `u ri{, Ven cli ka?” za fr ka va ju ga na uli ci. “@u rim na voz!”

Pa zi ovo: Ven cli ka `u ri na voz. Onaj ko ga ne po zna je uzeo bi ga za ozbiq no i re kao bi, su de }i po `ur bi, da ~o vek (s tam bu rom u {a ci) za i sta `u ri na voz, ali onaj ko ga je pi tao, taj je znao da je Ven cli ki na op se si ja da do~ekuje i ispra}a vo zo ve, i da u stva ri ni ka da sam nig de ni je ot pu to vao vo zom, ni ti bi we ga, tog sta rog dom skog mom ka, `e le zni ~a ri sa mog pu sti li u voz, a svi su ga li stom po zna va li...

Ili: “[ta ra di{, Ven cli ka?”

A Ven cli ka, ko ji se di na sta ni~ noj klu pi i ve} sa ti ma gle da niz pru gu s tam bu rom po lo `e nom na ko le na... “^e kam Bor zi ku!” Ili: “^e kam Li li ku!”

10

nedeqa 31. mart 2013.

KRAT KI PRE GLED EVROP SKE DOK TO RANT SKE SCE NE IZ IS KU STVA PR VOG ^O VE KA EURO DO KA SLO BO DA NA RA DI ^E VA

Dok pre ko vla da „lov na gla ve”, mi ne zna mo {ta sa na {im „dr” K

ada bismo danas napra - pi, ili odlaze u Severnu Amerivili rang-listu uslova ku, dok iz Portugala i [panije rada i `ivotnog stansve vi{e wih ide u Latinsku darda doktoranata i mladih isAmeriku, delimi~no i u Afriku, tra`iva~a u celoj Evropi, top pre svega Ju`noafri~ku Repupoziciju, najzavidniji standard bliku. U svim pomenutim evropi fantasti~ne uslove za rad, skim zemqama trenutno imaju bez dvoumqewa, imaju oni u norve}i odliv nego priliv qudi... dijskim zemqama, a slede ih koPo re~ima na{eg sagovornilege u zemqama Beneluksa i Neka, u Evropskoj komisiji, me|uma~koj, utisak je koji “Dnevnitim, insistiraju na cirkulisaku” poverava Slobodan Radi~ev, wu i mobilnosti mozgova, a ne doktorant na Fakultetu tehni~na odlivu. Ipak, za najtra`enikih nauka Univerziteta u Novom je struke, tehni~ko-tehnolo{ke, Sadu i aktuelni predsednik vlada pravi “hed hanting” (lov krovne organizacije doktoranana glave), jer razli~ite agencita i mladih istra`iva~a Evroje, zahvaquju}i savremenim pe – EURODOK. elektronskim komunikacijama, – Plata mladih istra`iva~a lako i brzo prona|u mlade u Norve{koj prema{uje 4.500 stru~wake (i obrnuto), pa i stuevra, u [vajcarskoj je ve}a od dente kojima nude stipendije, 3.800, dok je u Srbiji to, ako su posao, anga`man na nekom prorecimo doktoranjektu... ti-asistenti od Jednogodi{wi Pla t a mla d ih 400 do 500 evra, u predsedni~ki is tra `i va ~a u zavisnosti od mandat SlobodaNor ve {koj preko je na Radi~eva u broja ~asova koje dr`e, dok stipenEURODOK-u 4.500 evra, u disti primaju 300 [vaj car skoj je ve }a uskoro isti~e, a evra... Iskreno, izbor novog ruod 3.800, a u ne znam kako neko kovodstva ove Sr bi ji dok to ran ti- organizacije plamo`e u Novom Sadu ili Beogradu asi sten ti dobijaju niran je za poda pre`ivi mesec od 400 do 500 evra, sledwi dan velis 300 evra? Da ne kog godi{weg dok sti pen di sti bude zabune, i u okupqawa evroppri ma ju 300 evra Ma|arskoj imaju skih doktoranaoko 300 evra, u ta i mladih isPoqskoj ne{to ispod 400, a tra`iva~a, koji se odr`ava od Slova~ka, recimo, ne zapo{qa4. do 7. aprila u Lisabonu. Prva va doktorante nego im daje sadva dana je Konferencija EUROmo stipendiju od 500 evra iako DOK-a, na kojoj }e se raspravqaje ekonomski deset puta ja~a od ti o razli~itim temama bitnim Srbije – pri~a nam Radi~ev. za mlade istra`iva~e u Evropi, Stoga i ne ~udi {to je prodok je naredni dan i po planiblem odliva mozgova izuzetno ran za zasedawe Generalne goizra`en sve od Poqske, Slova~di{we skup{tine. ke, Ma|arske, pa ~itavog ZapadRadi~ev je, ina~e, rodona~elnog Balkana, Rumunije, Bugarnik organizovawa studenata ske, Gr~ke, a sada je zahvatio i doktorskih studija u Srbiji. PrItaliju, pogotovo ju`nu, Portuvo je to (2008) u~inio na Univergal, [paniju..: zitetu u Novom Sadu, formira– Svi se, zapravo, polako kre - li su sajt “Doktoranti” i poka}u ka severnoj i zapadnoj Evrozalo se da je ova vrsta udru`i-

Slo bo dan Ra di ~ev

vawa potrebna toj populaciji akademskih gra|ana. Kasnije su osnovane organizacije doktoranata i na drugim dr`avnim univerzitetima u Srbiji, pa je formirano i nacionalno udru`ewe koje je 2011. primqeno u punopravno ~lanstvo EURODOK-a.

Veliko poverewe i ~ast Srbiji je ukazana i Slobodanovim izborom za predsedavaju}eg EVRODOK-a. A on sam je odu{evqen time {to u najvi{im evropskim institucijama u Briselu (za razliku od ovda{weg iskustva) veoma dr`e do onoga {ta misle doktoranti i mladi nau~nici, jer su tamo zaista svesni da su te pametnice krea-

VESTI

PO GLED NA KI PAR SKU KRI ZU IZ SR CA GR^ KE

Ru si se vra }a ju ku }i

Am ba sa da CG u Pri {ti ni [ef diplomatije Crne Gore Igor Luk{i} najavio je da vlada CG planira da do kraja godine otvori ambasadu na Kosovu i da o~ekuje otvarawe ambasada u Rumuniji i Bugarskoj. „Evropska i evroatlantska perspektiva su sve izvesniji, a uspe{na diplomatija u okvirima me|unarodnih i regionalnih organizacija doprinela je boqem pozicionirawu ze mqe na me|unarodnom planu”, kazao je Luk{i}.

RS ~e ka Fe de ra ci ju Republika Srpska }e razmotriti alternativne mogu}nosti finansirawa u slu~aju da ne bude realizovan kredit MMF-a, zakqu~eno je ju~e na sastanku premijerke `eqke Cvijanovi} i politi~kog vrha vladaju}eg SNSD-a. Pot predsednik SNSD-a Igor Radoji~i} objasnio je da se aran`man s MMF-om odnosi na celu BiH, te da, ukoliko Federacija ne izvr{i obaveze, sredstva ne}e biti usmerena nijednom entitetu. „To zna~i da RS iz drugih izvora mora da zatvori buyet za ovu godinu”, naveo je Radoj~i}.

Sva |a zbog „lo va na ve {ti ce” Moskva je ju~e optu`ila SAD za me{awe u unutra{wa pitawa jer je Stejt department nedavnu inspekciju nevladinih organizacija u Rusiji ocenio kao „lov na ve{tice”. Ruski MIP je odbacio kritike zbog te inspekcije, koju je predsednik Putin opravdao kao „zakonsku obavezu”. Zakon ko ji je stupio na snagu krajem 2012, zahteva da se NVO, koje su prima oci novca iz inostranstva, registruju kao „strani agenti” .

tori sada{weg, a pre svega budu}eg razvoja svojih zemaqa, pa tako i Evrope i sveta.

S kolegama iz borda EVRODOK-a u prestonicu EU odlazio je vrlo ~esto, a Stari kontinent, pa delom i druge, proputovao je uzdu` i popreko da bi u neposrednom kontaktu sa svojim kolegama ~uo kako `ive, rade, koliko su zadovoqni svojim statusom, {ta ih ti{ti i {ta bi `eleli da se promeni. Godina na ovoj odgovornoj poziciji pro{la je, priznaje, za tren, jer je non-stop bio anga`ovan za do brobit svog ceha: – U svakonedeqnom kontaktu sam s doktorantima {irom

broj. A mi smo im najidealniji Evrope, od kojih je ve}ina iz zeza to. Na{i su doktoranti i maqa EU. Trudili smo se, svi mi iz borda, da odr`avamo mladi istra`iva~i izuzetno stalnu vezu i s kolegama iz ze- obrazovani, pametni, kulturni... maqa van EU, jer wima, realno, Na pitawe kako komentarii treba ve}a podr{ka i pomo}. {e to {to na{a dr`ava uporno Me|utim, uverio sam se da trene ispuwava preuzetu obavezu nutno mnogo lo{ije stoje neke da fakultetima upla}uje {kozemqe EU, poput Bugarske i Rularine za takozvane buyetske munije. Recimo, bugarski prestudente doktorskih studija i mijer je na televiziji izjavio: da li mu se doktoranti `ale “Kakvi ste vi nau~nici, da ste zbog toga, Radi~ev potvr|uje da dobri nau~nici ve} biste odavsu pritu`be svakodnevne, te no bili van Bugarske”. E, pa kada je pitawe buyetskih mesta kvi su - takvi su u ovoj na{oj za doktorante totalno neureSrbiji, sigurno nikada ne}e ta|eno u Srbiji. [tedwa je treko ne{to izjaviti. nutno pitawe svih pitawa i Mnogo novih poznanika i prisvaki se ministar bori za svoj jateqa stekao je u razli~itim resor, a kako je broj doktoranazemqama, te ponovo sreo neke stare poznanike. U `i`i wiho - ta i mladih istra`iva~a u Srbi ji za ne ma riv u od no su na vih diskusija ~esto su bile tebroj ne dru ge {ka si tu a ci ja u buyet ske ko ri Gr~ koj, Por tu ga Mno gi na {i snike, wih je naj lu, [paniji, Itadok to ran ti svo ju lak {e “pre va li ji i pred ka bor be nost i sla ti”. Sve da kvim su izazovise i nasele na ma mladi nau~niis traj nost ulazu Nemawine ci u tim zemqapre ba cu ju van 11 ne bi ih prima. Dotakli su se gra n i c a Sr b i j e, za t o metili, iako se i Srbije i zemaqa {to u Evro pi ima svi zakliwu u tu biv{e Jugoslavivi {e i mo gu} no sti mla dost i po je... I svi ti mlatencijale razvodi stranci, koji za po sao, kao i su ve} vi{e puta novca, a sve je ma we ja nauke: – Po{to nas boravili u na{oj mla dih na u~ ni ka doktoranata ze mqi i pozna ju ima najmawe, mnogo mladih isvaqda nas je najlak{e izbrisa tra`iva~a odavde, slo`ili su ti s buyetske liste. Koliko mi se da nama sada jeste te{ko, i je poznato, niko od studenata da }e nam jo{ biti, te{ko ali da se “ne boje za nas”. Objasni - doktorskih studija ne mo`e da se pohvali da je na buyetu. li su, naime, da su kod svojih Istina, mnogi od wih su zapokolega iz Srbije prepoznali sleni kao asistenti ili su anneverovatnu upornost i istrajga`ovani na istra`iva~kom nost... projektu ili su stipendisti.

– Na`alost, tu svoju borbeIpak, u ovom momentu jako malo nost i istrajnost mnogi sada je onih koji su spremni i plateprebacuju van granica Srbije, `no sposobni da sami sebi da zato {to u Evropi svakog dana plate doktorske studije, pogoima sve vi{e i vi{e mogu}notovo {to nisu sigurni {ta posti za posao kao i finansija, a sle mogu s tim “dr”... sve je mawe mladih nau~nika, n Vesna ^eki} tako da moraju da nadomeste taj

n Pi{e: Branislav Tarla}

P

rose~an Kipranin ustao je u ~etvrtak iz kreveta s jednom jedinom mi{qu: kako da izvu~e pare sa ra~una, Pritom mu nisu bili bitni ni Evropska unija, ni Rusi, ni Tur ci, ve} sopstvena sudbina. Pri tome, Kiprani se, za razliku od Grka, nisu toliko ni bunili, ve} su prihvatili nove mere EU i uredno i bez gu`ve stali u red za podizawe 300 evra koliki je dnevni limit. Ipak, daqa agonija doju~era{weg finasisjkog raja tek }e se pokazati kroz odliv novca velikih investotora, Uz svesrdnu pomo} Britani je, i s druge strane Gr~ke, Ki par je u du`em periodu bio veoma atraktivan ne samo turi stima, nego i bankarsko-fi nansijskom sektoru. Bankare je privukla ideja da se na ostrvu napravi finansijski raj. Kako je turizam napredovao, a visi na BDP-a rasla, tako je i veli ki kapital po~eo da se sliva iz Evrope, Rusije i Bliskog isto ka. Naravno, kiparske vlasti nisu pokazale nikakav vid “alergije” na poreklo kapitala ili vlasnika kapitala.

Dodu{e, ulaskom Kipra u EU, po~eli su da se javqaju sve gla sniji komentari da je potrebno uvesti ve}u kontrolu nad pri livom kapitala na ostrvo, kao i pove}ati porez na profit (va`e}i je 10%). Najglasniji predstavnik te struje je bila Nema~ka, predlogom da se u ce loj EU uvede minimalni porez na profit od 17%, ali taj plan

je odbijen protivqewem Kipra i nekih drugih ~lanica EU koje su upravo ni`im poreskim stopa ma privla~ile kapital i nove investitore.

Devedesetih godina i po~etkom veka, veliki deo novca je pristigao i iz Srbije, {to redovnim JAT-ovim linijama, {to privatnim avionima. U celu pri~u su potom u{li Rusi – posle raspada Sovjetskog Saveza, oligarsi su prebacivali pare na Kipar i otvarali firme i banke, e da bi odatle finansirali svoje projekte u „maj~ici”.

Ulaskom ruskog kapitala, Kipar je postao jo{ zna~ajnija destinacija, ali mo`e se re}i i kost u grlu ostatka Evrope.

A kada je Gr~ka, koja je tako|e imala svoj veoma jak uticaj na Kipru, upala u ekonomske probleme, to je automatski povu klo i Kipar, jer su tamo{we banke bile me|u ve}im kupcima gr~kih dr`avnih obveznica.

Koliko je god to izgledalo bezazleno u po~etku, ova “finansijska meduza Sredozemqa” je po~ela svojim kracima da pec ka mnoge oko sebe.

Stoga je EU (~itaj: Nema~ka) po svaku cenu `elela da promptno uvede nova “pravila igre” u finansijskom sektoru i transparentnost kapitala uz ograni~avawe ulagawa iz Rusije. Kriza bankarskog sektora je

ubrzala taj upliv EU, tako da su na kraju stavqene pod kontrolu dve kiparske banke: Laiki ban ka je uga{ena a Kiparske banka restruktuisana (re~ je o najve}oj privatnoj banci koje nema ni{ta sa Centralnom kiparskom bankom - da ne bi bilo zabune).

Evropska unija je ultimativno zahtevala korenite promene

pre desetak dana. Poku{alo se s jedne strane oporezovawem (ili boqe re~eno - jednokratnim hara~em) svih uloga, ~ime bi najvi{e bio pogo|en ruski kapital, a sa druge strane, uvla~ewem Rusije u refinansirawe kiparskog duga. Moskva je nakon razgovora s kiparskom zvani~nicima objasnila da ovaj problem treba da re{i Kipar

sa EU, i da ona ne}e u}i u “tu|u ku}u” nepozvana.

Za neke je to bilo iznena|ewe, ali kad se pogleda stav Rusije prema enormnim sumama novca koje su se odlile iz zemqe, ovo je bio signal za sve Ruse koji dr`e pare po drugim finansijskim rajevima da im je najbezbednije da lepo vrate pare ku}i. I premda su ruski investitori poku{ali samostalno da re{e problem s Kiprom, nai{li su na zatvorena vrata EU i mora}e da se oproste od najmawe 40% uloga, a posledwe procene govore i o mo`da svih 60%.

Gubitak poslova u finasijskom sektoru i drasti~an pad BDP-a predstavqa}e sna`an udarac za Nikoziju, koja }e poku{ati da ga ubla`i informaci jama o velikim koli~inama gasa i nafte koji su locirani u moru na ju`noj i jugoistoi~noj strani ostrva. Pitawe je samo ko }e uzeti koncesije na ispitivawa i eksploataciju nafte i gasa – veliki broj zainteresovanih ve} vodi rovovosku bitka za svaki kvadratni kilometer mora.

Na sve to, ne treba zaboraviti ni Tursku koja je spremna da pomogne: isplatila je svoju posledwu tran{u kredita krajem pro{le godine MMF-u i odmah nakon toga pozajmila 5 milijardi dolara – tom istom MMF-u. Naravno, Turska je na ostrvu i daqe “persona non grata”, jer se pretpostavqa da bi u~e{}e Ankare moglo da se pretvori u ucewivawe oko re{avawa problema severnog, turskog dela, Kipra. (autor `ivi i radi u Atini)

nedeqa 31. mart 2013.

U

eko nom skoj kri zi pro fit or ga ni zo va nog kri mi na la ra ste – tvr di u svom pre ne ko li ko da na ob ja vqe nom, ve o ma op se `nom iz ve {ta ju Evro pol, evrop ska po li cij ska cen tra la, a na osno vu iz ve {ta ja po li ci ja ze ma qa - ~la ni ca Evrop ske uni je. Za raz li ku od vre me na ka da je eko no mi ja sta bil na i ka da se {ver cu je luk su zna ro ba, sa da se sve vi {e „ra di” ro ba {i ro ke po tro {we po put de teryena ta, pre hram be nih pro iz vo da, ko zme ti ke, le ko va... a `i la vo cr no tr `i {te ob u hva ta bu vqa ke, uli~ nu pro da ju, do sta vu i uvoz fal si fi ko va ne ro be. To opet sti mu li {e si vu eko no mi ju u ko joj se eks plo a ti {e rad imi gra na ta ko ji do la ze u ze mqe - ta~ ke „ula ska u EU”, a ko ji ne ma ju dru gi iz bor ne go da na taj na ~in is pla te dug svog pre ba ci va wa.

Kri mi nal ne gru pe ko ri ste raz u |e nu in fra struk tu ru EU za uvoz ne za ko ni tih do ba ra i wi ho vu di stri bu ci ju – mi li o ni to na se {ver cu ju brod skim kon tej ne ri ma, a ma we is po ru ke idu pri vat nim bro do vi ma i avi o ni ma. [i re we ko mer ci jal nih va zdu {nih lu ka i ru ta nu di no ve po god no sti za or ga ni zov ni kri mi nal u pre ba ci va wu ile gal nih imi gra na ta.

Po seb no su ka na li kroz Za pad ni Bal kan po sta li va `ni u kre ta wu ne za ko ni tih imi gra na ta ka EU. I oru` je se {ver cu je iz Za pad nog Bal ka na i ze ma qa biv {eg So vjet skog Sa ve za, u {ta su ukqu ~e ne mo to ci kli sti~ ke ban de. Tur ska je glav na od sko~ na da ska i za ne le gal nu ro bu i za imi gran te ko ji idu ka EU iz de lo va Azi je. Uje di we ni Arap ski Emi ra ti a po seb no Du bai, ta ko |e, kqu~ na su ta~ ka za mno ge kri mi nal ne ak tiv no sti: Du bai je va `na lo ka ci ja za pre va re s VATom (Va lue Ad ded Tax) i nov cem uop {te. UAE su i oblast skla di {te wa i tran zi ta fal si fi ko va ne ro be za EU. Eko nom ska kri za uti ca la je na {i re we ko rup ci je po je di na ca na kqu~ nim po zi ci ja ma u jav nom sek to ru, po seb no u ze mqa ma u ko ji ma je do {lo do ve li kog kre sa wa tro {ko va. Ma wi pri ho di i sve ve }a ne za po sle nost u kom bi na ci ji sa ma wim ka mat nim sto pa ma na kre di te ~i ne pri li ku za ula ga we pri vla~ ni jom. To ~i ni da je po ve }an broj po ten ci jal nih `r ta va in ve sti ra wa. Sve ve }u ulo gu igra pra we nov ca pre ko

IZVE[TAJ EVROPOLA O STAWU KRIMINALITETA NA STAROM KONTINENTU: I bANdE SU U TRANZIcIJI

Srbija na va`nom heroinskom putu

ula ga wa u ne kret ni ne i u tr go va~ ke kom pa ni je, a vi {e wih se ba vi pred u zi ma {tvom i me nayer stvom u po lu-le gal nom bi zni su.

Ka da je re~ o nar ko ti ci ma, evro po li caj ci pro ce wu ju vred nost evrop skog tr `i {ta opi ja ta na pri bli `no 12 mi li jar di evra.

Ve li ka Bri ta ni ja, Ita li ja, Fran cu ska i Ne ma~ ka ~i ne vi {e od po lo vi ne tr `i {ta he ro i na, u ~i jem {ver cu do mi ni ra ju gru pe Al ba na ca, Pa ki sta na ca i Tu ra ka, a jed na od kqu~ nih ru ta vo di pre ko Za pad nog Bal ka na, od no sno Sr bi je. Ka da je re~ o ko ka i nu, ~ak ~e ti ri mi li o na za vi sni ka kon zu mi ra 124 to ne ove dro ge, i to je dru gi nar ko tik po ko li ~i ni u EU (po sle ma ri hu a ne). [ver cu je se

Svetska agenda

te ri. Evrop ske or ga ni zo va ne gru pe pro iz vo de jef ti no sin te ti~ ku dro gu u Afri ci i Azi ji ko ju di stri bu i {u na evrop skom tr `i {tu: me tam fe ta min za Evro pu se pro iz vo di u Afri ci, Azi ji i La tin skoj Ame ri ci.

Ne kih 3.600 me |u na rod nih kri mi na lih gru pa u EU {i ri de lat nost, a {verc dro ge i raz ne vr ste pre va ra ~i ne vi {e od po lo vi ne wi ho vih ak tiv no sti. Vi {e od 30% ban di ak tiv nih u EU ob u hva ta vi {e od jed ne kri mi nal ne obla sti, ta ko da se, re ci mo, osim dro gom ba ve i {ver com qu di ili oru` ja. Gru pe su struk tu ri sa ne po dva mo de la: s jed ne stra ne su one ko je ima ju ver ti kal nu struk tu ru i kla si~ nu hi je rar hi ju te ope ri {u s “ofi ci ri -

AGENDA AGENDA

april 2013

Karakas, Apr 14, Caracas: 14. april: Acting Privremeni President venecuelanski Nicolas Maduro , predsednik Maduro, naslednik 5. martawho successor Nikolas to the hugely popular Hugo Chavez preminulog Huga ^aveza, o~ekuje se da }e na izborima lako do}i do svog prvog mandata. own mandate in elections.

He faces Henrique Suo~i}e Capriles se s liderom , 40, opozicije who put upEnrikeom a convincing Kapriqesom, koji je lane izazvao i challenge to Chavez in^aveza October

22 00 11 33

ma” na raz li ~i tim ni vo i ma.

Dru ge su “ho ri zon tal ne” i funk ci o ni {u kao mre `e – ima ju svo je }e li je i ma we stro go su ustro je ne. Da nas je vi {e od 40% kri mi nal nih }e li ja mre `nog ti pa, {to su ge ri {e da wi ho va or ga ni za ci ja i po na {a we ima ju ma lo to ga s ra ni jim ob li ci ma. Ma le gru pe su sklo ni je fi nan sij skom i eko nom skom kri mi na lu, one ve }e ak tiv ni je u or ga ni zo va wu pri nud nog ra da ile gal nih imi gra na ta i {ver co va wu dro ge. Ima ban di i s vi {e li de ra ko ji ~i ne wi ho vo je zgro, i ko ji ras po la `u sta bil nim i “uve za nim” ~lan stvom.

U eri glo ba li za ci je in ter na ci o nal na di men zi ja do bi ja na va `no sti: ~e sti kon tak ti i ko o pe ra ci ja u {i re wu tr go vi ne qu -

di ma iz me |u ze ma qa iz vo ra rad ne sna ge i kraj wih de sti na ci ja ko ri ste se u sek su al noj eks plo a ta ci ji. Kon tak ti po ma `u za rad raz me ne `r ta va pro sti tu ci je, {to ote `a va iden ti fi ka ci ju tr go vi ne ko ja se od vi ja pre ko raz li ~i tih dr `a va. Naj fre kvent ni ja kom bi na ci ja me {o vi tih gru pa sa sta vqe nih od pri pad ni ka raz li ~i tih na ci ja iz me |u ze ma qa EU i ne-EU, je su ban de La ti no a me ri ka na - Por tu ga la ca, Li tva na ca - Ru sa i Ma gre bqa na - Por tu ga la ca ili [pa na ca. Ana li za uka zu je da in ter na ci o nal ne gru pe, pre ma bel gij skim i por tu gal skim iz ve {ta ji ma, ob u hva ta ju ~ak vi {e od 60 na ci ja! Za ni mqi vo je da iz be ga va ju otvo re no ko ri {}e we na si qa ko je je kon tra pro duk tiv no i pri vla ~i pa `wu. Na si qe je stro go od me re no, pro mi {qe no i ko ri sti se u kraj woj nu `di – pro {la su vre me na kla si~ nih ma fi ja {kih ob ra ~u na s `r tva ma. Ta ko ~ak i Ko za No stra i Ndran ge ta dr `e “ni zak pro fil”, pa su ukqu ~e ne i u bi znis s al ter na tiv nom ener gi jom!

Kon tro li {u po stro je wa na ve tar i sun ce, uz ma li ri zik da se wi ho ve iz nu de ot kri ju. Gru pe su po sta le flek si bil ne, pri la go dqi ve i ino va tiv ne, a ge o graf ske od red ni ce vi {e ni su bit ne.

No vi kri mi nal ni me to di ja vqa ju se i u na pa di ma na mo bil ne si ste me pla }a wa, pre ko ser vi sa na in ter ne tu. Saj ber kri mi nal i ha ke ri zam po sta ju sve ozbiq ni ji iza zov: pre ma Evrop skoj ko mi si ji 8% ko ri sni ka in ter ne ta pret pe lo je kra |u iden ti te ta, a 12% ne ku vr stu on lajn pre va re. Tek oko 30% pra vog saj ber kri mi na la se pri ja vi nad le `nim or ga ni ma. Gu bi tak po ve re wa u si gur nost on lajn tr go vi ne, pak, ima jak uti caj na we no funk ci o ni sa we. Kqu~ na kom po nen ta an dre gra und di gi tal ne eko no mi je je in fek ci ja kom pju te ra vi ru si ma, ~e mu je glo bal no pod lo `no 38% wih u bi lo ko joj ze mqi. Ha ko va wem pro vaj de ra kri mi nal ni lan ci ima ju pri stup ve li kom bro ju po da ta ka pu no ko ri sni ka u ve o ma krat kom vre me nu, pa ra ste broj kra |a na osno vu pro va le de ta qa o kre dit nim kar ti ca ma. Za ni mqi vo je da ru ski-go vo re }i kri mi nal ci pre o vla |u ju u ovoj sfe ri. A pro va qi va we plat nih kar ti ca je po sao te `ak – mi li jar du i po evra go di {we! n Reqa Kne`evi}

SVET UZNEMIREN SVE VATRENIJOM RETORIKOM PJONGJANGA

Ju`na Japan,Japan, Kina, 12. april: dr`avni Apr 12,Koreja, South Korea, China: U.S.Ameri~ki Secretary sekretar kre}e na prvu po Aziji of StateYon JohnKeri Kerry will maketurneju his first tripotkako to Asiaje postao prvi ~ovektop diplomatije leti za Seul posle as America’s diplomat,SAD. withKeri North Korea u~e{}a natosastanku ministara spoqnih expected top the agenda.

Kerry flies poslova to SeoulGrupe 8 u Londonu od 10. ministers do 11. aprila after attending a G8 meeting of foreign in London from April 10-11

WORLD WORLD

AA PP RR II L L

iz Sred we i Ju `ne Ame ri ke pre ko se ve ro za pad ne Evro pe, Ibe rij skog Po lu o str va i Cr nog mo ra. Ko lum bij ske gru pe vi {e ne ma ju mo no pol – mek si~ ki kar te li su ih nad ra sli kao snab de va ~i evrop skog tr `i {ta. Ma ro ko je naj ve }i pro iz vo |a~ i iz vo znik ka na bi sa ko ji pre ko [pa ni je ula zi u EU, ali ka na bis pu tu je i iz Av ga ni sta na “bal kan skom ve zom”.

Za be le `e no je ~ak 70 no vih sin te ti~ kih dro ga pro {le go di ne a wi ho va pro da ja ra ste za hva qu ju }i on lajn tr go vi ni. Ko ri {}e we la bo ra to ri ja u ko ji ma se le gi tim ne he mij ske sup stan ce pre tva ra ju u dro gu sve je ~e {}e, a Ho lan di ja i Bel gi ja po sta le su kqu~ ni pro iz vo |a ~i i di stri bu -

11

S

Ratne pretwe

e ver na je Ko re ja ob ja vi la je ju ~e da ula zi u „rat no sta we” s Ju `nom Ko re jom, ali ne tre ba smet nu ti s uma da su dve Ko re je za pra vo teh ni~ ki u ra tu ve} {est de ce ni ja, ot ka ko je sa mo spo ra zu mom o pre ki du va tre za vr {en Ko rej ski rat 1953. go di ne. Sto ga, upr kos broj nim pret wa ma sje ver no ko rej skih ~el ni ka zad wih da na, ma lo ko vi di

Pod se ti mo, Se ver na Ko re ja od po ~et ka mar ta go to vo sva ko dnev no pre ti ula skom u rat zbog voj ne ve `be Ju `ne Ko re je i SAD, kao i uvo |e wa no vih sank ci ja UN-a Pjon gjan gu kao od go vor na na sta vak nu kle ar nih pro ba.

Ipak, di rek tan po vod za „naj vi {i ni vo na pe to sti” bi li su le to vi ame ri~ kih nu kle ar nih bom bar de ra B-2 nad Ju `nom Ko re -

jed ni~ ko ko rej sko in du strij sko po stro je we u Ka e son gu. Taj je kom pleks sme {ten ne po sred no uz gra ni cu na te ri to ri ji Se ver ne Ko re je, ali u we mu ra de Ko rej ci iz obe dr `a ve. Ju `no ko rej ska vla da od ba ci la je no vu se ver no ko rej sku pret wu, po ru ~iv {i gra |a ni ma da mir no na sta ve sa svo jim ru tin skim sva ko dnev nim ak tiv no sti ma. Isto -

Apr 30, Amsterdam, 30. april: Viqem Amsterdam: Aleksandar, princ Willem Alexander, od Oran`a, Prince ofposta}e Orange, prvi Holandije becokraq m es the first posle vi{e sto godina, King of theodNetherlands posle abdikacije wegovewhen majke inmore than a century kraqice Beatrise, je his mother, Queen koja Beatrix, provela na tronu abdicates after33 33godine. years on Wegova `ena argentinskog the throne. His Argentine-born porekla, princeza Maksima, wife,Princess , will posta}e kraqicaMaxima - supru`nica become Queen consort RApr 27, Reykjavik: Rejkjavik, 27. april: Iceland’s Islandska partija desnog centra, PartijaParty, centre-right Independence nezavisnosti, da2008’s je izazvala blamed foroptu`ena triggering me|unarodnu bankarsku krizu 2008.which international banking crisis, godine, koja je najpre pogodila hit Iceland firstte{ko and hardest, looks Island, {anse da povrati vlast setima to regain power Apr 13,13.

Cairo: Kairo, april: Po~iwe novoof su|ewe The retrial biv{em egipantskom 84-year-old predsedniku Hosniju Hosni Mubarak , Mubaraku (84). former Egyptian Upresident, junu pro{le godine begins. on ve}jailed osu|enfor na life He je was do`ivotni zatvor zato {to last June for ordering the je izdao nare|ewe da se puca na killing of demonstrators in demonstranate the tokom ustanka 2011. kada je svrgnut s vlasti 2011 uprising that unseated him

April,aprila: Riyadh: Rijad, Sloboda Saudijskoj Freegovora speechuin Arabiji dolazi `i`u pa`we Saudi Arabiau comes svetske jer }e sud underjavnosti, the spotlight odlu~ivati o `albi when a judge rules na presudu dvojiciof aktivista on the appeal za qudska two humanprava, rightskoji su osu|eni na pojailed deset godina campaigners zatvora.

Abdula Alhamed i for 10 years.

Mohammed Mohamed Fahad Alkatani (desno) Fahad al-Qahtani (centre right) i zatra`ili su ustavnu monarhiju Abdullah al-Hamed called iand slobodne izbore for a constitutional monarchy and elections

Yoryija, odGeorgia: 11. do 14.Golfing aprila: great Apr 11-14, GTiger Woods Golfer Tajger, Vuds, koji je po~eo da gubi brought down by a sex top pozicije posleisseksualnog skandala April 3/26, Hong Kong/ Hongkong/Wujork, 3/26. apr: scandal in 2009, back on top form i razvoda 2009, ponovo je u vrhunskoj Aukcije za ve~eru Feranom Adriom (desno), New York: Dinners with Ferran heading into the Masters. A 15th formi i u~estvuje na mastersu. proslavqenim {efom {panskog $GUL (right) , the celebrated chef major win for Woods, now dating Vuds, koji je potvrdio vezu sa restorana kojielBulli je nedavno zatvoren. of Spain’sElbuli, now closed skierLindsey Vonn Linzi , wouldVon, secure skija{kom zvezdom Ciq aukcijais je auctioned, prodaja vrhunskih restaurant, along vina his return 15. to the top ofturnira” the game osvajawem „Mejyor iz Elbulijevog i opreme restorana with its wine podruma cellar and memorabilia Edgley Pictures: AP, zacementirao biResearch: povratak Kate na sam golferski vrh Getty Images

Kim Yong-un: Veliki vo|a i vrhovni komandant na polo`aju prema Ju`noj Koreji

re al nu na ja vu da bi Pjon gjang stvar no na me ra va da kre ne u to tal ni rat i – re ski ra go to vo si gu ran po raz uz ogrom ne `r tve, i to na obe stra ne. Za pra vo, i po red po me nu te ob ja ve „rat nog sta wa”, na te re nu ne ma zna ko va ne u o bi ~a je nih voj nih ak tiv no sti ili bi lo ~e ga dru gog {to bi su ge ri sa lo da po sto ji pret wa, {to na pa da na Ju `nu Ko re ju, {to dej stva ba li sti~ kim pro jek ti li ma po pro kla mo va nim ci qe vi ma, od ko jih su ve }i na – ame ri~ ke voj ne ba ze

jom sre di nom sed mi ce.Kao od go vor, ne pri ko sno ve ni se ver no ko rej ski li der Kim Yong-un je na van red noj sjed ni ci vla de, odr `a noj u pe tak, naredio da se se ver no ko rej ski ra ket ni si ste mi sta ve u sta we pri prav no sti za na pad na voj ne ba ze SAD-a u Ju `noj Ko re ji i na Pa ci fi ku.

Ipak, po me di ji ma sa se di {tem u Se u lu, jed na od in di ka ci ja da Se ver na Ko re ja i ovaj put ble fi ra za pra vo je ~i we ni ca da i da qe nor mal no ra di za -

vre me no, Be la ku }a je po ru ~i la Pjon gjan gu da pret we o lan si ra wu ra ke ta na SAD sa mo gu ra ju Se ver nu Ko re ju u ve }u izo la ci ju. Ka ko god, ana li ti ~a ri su se uve li ko da li na pro ce wi va we mo gu }eg da qeg raz vo ja do ga |a ja, i uglav nom su sa gla sni da u naj go rem slu ~a ju po sto ji opa snost od lo ka li zo va nog kon flik ta, na pri mer na @u tom mo ru, ko ji bi mo gao da se pro {i ri na kop no.

Ma lo li je... n E. N. L.

12

nedeqa 31. mart 2013.

U ORI GI NAL NIM BAJ KA MA KO JE SU IZ LA ZI LE IZ MA NU FAK TU RE ^U VE NIH

Ho ro ri bra }e M

o der noj ho li vud skoj ver zi ji „Ivi ce i Ma ri ce”, ko ja je na bla gaj na ma {i rom sve ta za ra di la vi {e od 210 mi li o na do la ra, ame ri~ ki su cen zo ri na le pi li ozna ku „R” – re stric ted. To prak ti~ no zna ~i da mla |i od 17 go di na, ako ima ju na me ru da gle da ju ka ko do zu ba na o ru `a ni ba ta i se ka ta ma ne haj-tek ve {ti ce ko je su dav no pre va zi {le le te we na usi si va ~u, u bi o skop mo ra ju s ro di te qi ma ili od ra slom oso bom. Ali, ako }e mo pra vo, i ori gi nal ne baj ke bra }e

INTERVJU NEDEQE

N

Ta ko za vr {a va baj ka “^a rob na fru la” – stra da wem ne vi nih, jer su dvo li~ ni grad ski oci po ga zi li do go vor i ni su is pla ti li obe }an iz nos pu tu ju }em mu zi ~a ru ko ji ih je oslo bo dio pa cov ske na pa sti. Ova mra~ na le gen da, ako je su di ti po tu ma ~e wi ma isto ri ~a ra i an tro po lo ga, ve ro vat no kri je nit ka kvog po mo ra od ku ge ili se na sla wa na me {a vi nu pre da wa i fak to gra fi je ve za ne za tzv. de~ ji kr sta {ki rat iz 1212. go di ne. Ka ko god, na rod na se me mo ri ja, za slu gom bra -

BRAN KA PAR LI], PI JA NIST KI WA

Skri ve ni smo po sklo ni {ti ma

i je is kqu ~i vi pe si mi sta ali je sklo ni ja da po mi sli {ta mo `e po }i po zlu, ipak će po ći. Eri ka Sa ti ja, kon tro verz nog kom po zi to ra sa kra ja 19. ve ka, ot kri la je slu ~aj no osam de se tih go di na pro {log ve ka i od mah uo~i la sli~ no sti sa mi ni ma li sti~ kom mu zi kom ko jom se ba vi la to kom stu dent skih da na kao ~lan An sam bla za Dru gu No vu Mu zi ku, u Be o gra du. „Po ~e la sam da is tra `u jem Sa ti je vo stva ra la {tvo za jed no sa po koj nim Su bom (Mi trom Su bo ti }em, prim.aut), ko ji je iz Pa ri za do neo no te i ne ko li ko plo ~a. Ka ko u to vre me jo{ ni je bi lo in ter ne ta, ima li smo vr lo ma lo in for ma ci ja o Sa ti ju, te smo sa mo na osno vu par ti tu ra i neo bi~ nog kom po zi ci o nog po stup ka, za kqu ~i li da je Sa ti je va mu zi ka uti ca la na bu du }e mi ni ma li ste. We go va mu zi ka je bi la pot pu no van vre me na u ko me je na sta la. Ni je pri pa da la ni ti jed nom od umet ni~ kih pra va ca to ga vre me na. Sam Sa ti je svo jim ne u o bi ~a je nim uput stvi ma upi sa nim u par ti tu ri, su ge ri sao iz vo |a ~u da pot pu no slo bod no in ter pre ti ra mu zi ku, na na ~in ka ko je ose }a. Otu da to li ko ve li ki broj raz li ~ih tu ma ~e wa istih kom po zi ci ja Eri ka Sa ti ja„, go vo ri nam Bran ka Par li}, pi ja nist ki wa, pro fe sor ka i umet ni~ ka di rek tor ka se ri ja la „No ve u{i za no vu mu zi ku„. Po vod za na{ raz go vor je pre da va we o mu zi ci dru ge po lo vi ne 20. i po ~et ka 21. ve ka, ko je je odr `a la pro {le ne de qe u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne, a mi je pr vo pi ta mo {ta je tom pri li kom ot kri la?

– Ni sam ni {ta ot kri la, sa mo se po tvr di lo ono {to sam zna la od ra ni je: mla di qu di ne ma ju do voq no ra do zna lo sti i `e qe za no vim in for ma ci ja ma. Stu den ti mu zi ke ni su do voq no otvo re ni pre ma No voj mu -

Ne u hva tqi va vr li na Pret hod na go {}a „in ter vjua ne de qe„ mu zi ~ar ka Alek san dra Ko va~ pi ta la je „na ne vi |e no„ Bran ku Par li} ko je su naj ve }e vr li ne i ma ne srp skog dru {tva?

– Ma lo umet ni~ kih do ga |a ja i wi ho vo ne do voq no vred no va we, to je ma na, a vr li na... ne pa da mi na pa met ni jed na. zi ci, iz raz lo ga {to pre no se svo je lo {e na vi ke iz {ko le, da se strikt no pri dr `a va ju uobi ~a je ne li te ra tu re, bez ne ke po seb ne `e qe za da qim is tra `i va wem.  Ka ko se po sta je uka lu pqen stu dent?

– Pro gram se go di na ma ne me wa, no va li te ra tu ra se ne uvo di do voq no, uybe ni ci su za sta re li...  To je pro blem Mi ni star stva pro sve te?

– Ne znam da li to od re |u je mi ni sta stvo ili sa me ka te dre mo gu da uvo de pro me ne. Na Ka te dri za kla vir ski prak ti kum, na ko joj ja ra dim, pre se dam go di na uve li smo go di {wi kon cert. Ka ko je stu den ti ma svih od se ka na Mu zi~ kom de part ma nu Aka de mi je Umet no sti, kla vir ski prak ti kum sa mo je dan od pred me ta i oni ni su bu du }i pi ja ni sti, od lu ~i li smo se za kon cept da se na kon cer tu iz vo de sa mo sa vre me na de la za kla vir ili de la ra ni jih epo ha ko ja su iz ne kog raz lo ga za po sta qe na. To kom ovih se dam go di na, za hva qu ju }i ovim kon cer ti ma, pro na {li smo i uve li za i sta mno go no ve li te ra tu re u na{ re do van pro gram. Ma li je to po mak ali ipak – po mak.  Sve se svo di na ma le po ma ke?

– @a lo sno je {to nas ma li i pe ri o di~ ni po ma ci ra du ju, a oni se ~e sto tu ma ~e kao „in ci den ti„; to zna ~i da smo u ve li kom za o stat ku. S dru ge stra ne, mi slim da sve kre }e od po je din ca. Za {to bi ~e ka li da in sti tu ci je ne {to ura de ili od lu ~e ? Za pri hva ta we bi lo ka kvih no vi na u na {oj sre di ni, uvek tre ba do sta vre me na i hra bro sti.  Dru {tva ko je ~e ka vo `da je tro mo?

– To je, vaq da, re likt pro {log vre me na, da ne ko dru gi od lu ~u je, a mi sa mo tre ba da spro vo di mo te od lu ke. Mo `da tre ba da pro |e pu no vre me na da se to u sve sti pro me ni ali bo jim se da mla di da nas ne ma ju do voq no ini ci ja ti ve, is traj no sti i upor no sti.  Dru {tvo im nu di dru ga ~i ji mo del: pa siv nost i apa ti ju?

–Pa siv nost i apa ti ja su men tal na sta wa. To je ste od bra na od od go vor no sti i de la qa ali ka da ne ko ima 20 go di na, tre bao bi da ose }a ne za do voq stvo, re -

Ka ko u svom is tra `i va wu na vo di pu bli ci sta Da vor [pi {i}, da su Ja kob (1785-1863) i Vil helm (1786-1859) da nas `i vi, ve ro vat no bi bi li ul tra bo ga ti auto ri scary hi to va – za bav nog `an ra stra ve. Pot pi si va li bi ba sno slov ne ugo vo re, {to na iz da va~ ka {to na film ska pra va, tu i ta mo se po ja vqi va li u `u toj {tam pi i bar jed nom go sto va li u Simp so no vi ma – ne {to po put Sti ve na Kin ga. „Kwi ge Gri mo vih su i u wi ho vo vre me bi le pra vi

volt, da se ra |a bunt i po tre ba za no vim sa zna wi ma, in for ma ci ja ma, pro me na ma. U eri in ter ne ta mo gu }e je do }i do mno gih od go vo ra, “pu to va ti”, vi de ti...  Pro past du ha u dve de ce ni je je stra {ni ji od eko nom skog?

– To je sa da ve} op {te me sto, mi slim da ne vre di ni pri ~a ti o to me. Si stem vred no sti je uru {en, in sti tu ci je kul tu re de va sti ra ne, ula ga wa u kul tu ri su ma la ...  ...a kul tur na po li ti ka ne po sto je }a?

– Li~ no imam sre }e i za do voq stvo da na i la zim na raz u me va we kod Se kre ta ri ja ta za kul tu ru Voj vo di ne i da za hva qu }i wi ho voj po mo }i mo gu da re a li zu jem kon cert ni se ri jal No ve U{i za No vu Mu zi ku u okvi ru ko ga, za jed no sa Raj kom Bo `i }em, kao pro du cen tom se ri ja la, ve} go di na ma pro mo vi {em mu zi ku 20. i 21. ve ka. No, ni sam si gur na da je ge ne ral no od nos dr `a ve pre ma kul tu ri do bar. Za kul tu ru se iz dva ja ju vr lo ma la sred stva i ~i ni se da dr `a vi kul tu ra ni je ba{ na li sti pri o ri te ta.  Za {to }u ti te o dru {tve nim pro ble me i ma, po put ve }i ne in te lek tu a la ca u Sr bi ji?

– Ne do `i vqa vam se be kao in te lek tu al ca, po go to vo ne da nas; za mu zi ku je po treb na i strast i vre me. [te dim ener gi ju za ne {to kre a tiv no. Ni {ta se ne }e po sti }i, to li ko ste ma li i sla bo vi dqi vi da }e vas raz u me ti i pri hva ti ti sa mo po sve }e ni, ko ji su i sa mi u tom sve tu.

Vi dqi va sam ka da or ga ni zu jem kon cer te, sa ma na stu pam na kon cer ti ma ili kao pre da va~ ali to sva ka ko ni su me sta ko ja bih is ko ri sti la za bor bu, ni ti mi slim da umet ni ci tre ba to da ra de.  Da li ste po vu ~e na oso ba?

– Da, je sam, ma da ne mi slim da se od mu zi ~a ra o~e ku je da bu de an ga `o van mi mo svo je pro fe si je. Vi mi ka `e te da imam ime i ha ri zmu, i da bih mo `da mo gla ne {to da po ku {am da pro me nim ... ja, opet, mi slim da bi lo ka kav moj an ga `man ne bi sti gao do ve }eg bro ja qu di, sem onih, ne ta ko broj nih, ko ji pra te moj rad.  I pak, umet nost je za ra zna?

– Sa mo kad vam opad ne imu ni tet. Za to vam tre ba ju sen zi bi li tet i afi ni tet. Ka da ~i tam ko su uzo ri sred wo {kol ci ma, ka ko da o~e ku jem da }e ne ko od wih da ka `e „Mo `da i mu zi ka Fi li pa Glas ni je lo {a?„  Sti {we no sop stvo su mla di la ko pri hva ti li?

– Pi ta we je da li oni do voq no po zna ju li te ra tu ru, po zo ri {te, ope ru, umet ni~ ku mu zi ku ... ?! Ovaj grad ne ma kon cert nu sa lu, ni ti ade kva tan iz lo `be ni pro stor i mla di od ra sta ju u ta kvom okru `e wu, wi ma je to sa svim nor mal no sta we. Da bi mo gli da na pra ve po re |e wa, mo ra li bi da vi de {ta se de {a va i van wi ho ve sre di ne, pa da on da, mo `da, ose te sku ~e nost, ne do sta tak va zdu ha ... No, re kla bih da oni, za sa da, di {u sa svim le po, ne ose }a ju se spu ta no.  E to, ima ju }i ri li~ ne bu se ve?

– Ne ko ga je to ob ra do va lo, pa je kon sta to vao „No vi Sad na pre du je„ (smeh).  „]i ri li~ ni nat pi si su u du hu No vog Sa da„ – ci tat Bor ka Ili }a, za me ni ka gra do na ~el ni ka?

– Ka ko je to u du hu No vog Sa da?!? Pro ~i ta la sam taj ko men tar i ni sam si gur na da ga raz u mem! Pa tri o ti zam u umet no sti je pot pu ni non sens.  Svi se, kao i vi, vra }a mo u svoj mi kro ko smos?

– Ot pri li ke ta ko. To je ste tu `na ba la da, ka ko vi ka `e te, ali ja ne se dim po vu ~e na u svom pro sto ru ne ra de }i ni {ta. Po vu ~e na i uglav nom ne vi dqi va, pot pu no se po sve }u jem ak tiv no sti ma ko je me is pu wa va ju.

Da, si gur na sam da po sto je qu di od in te gri te ta ko ji bi mo gli do pri ne ti pro me na ma ali se bo jim da su i oni “skri ve ni” po svo jim “sklo ni {ti ma”.  [ta bi bio do kaz da stva ri idu na bo qe?

– Ne ma do ka za – to bi bi la pri ~a o uto pi ji.  I ma ne ~eg set nog i iro ni~ nog ka da ka `e te da su vam stu den ti ne do ku ~i vi?

– Po ne kad me iz u zet no pri jat no iz ne na de svo jim raz mi {qa wi ma, pred lo zi ma, ide ja ma, ko men ta ri ma, a opet...za me ram im ne do sta tak ini ci ja ti ve, bun ta, po sve }e no sti. Ne ne gu ju do voq no in di vi du al nost, svoj po se ban stil. Ne raz u mem ih ka ko ne ose }a ju po tre bu da se iz dvo je dru ga ~i jim sta vo vi ma, na ~i nom obla ~e wa... re kla bih da pri hva ta ju stan dar de ko je nu de me di ji, ume sto da tra `e svoj iz raz. nIgor Mihaqevi}

Da na {we sli kov ni ce, u ko ji ma je opi sa na baj ka „Ivi ca i Ma ri ca”, go to vo po pra vi lu iz o sta vqa ju pri kaz kqu~ nog do ga |a ja u pri ~i: tre nu tak ka da Ma ri ca gur ne ve {ti cu u u`a re nu pe}.

Isto vre me no, ve {ti ce vi {e pod se }a ju na ka ri ka tu ral nu Kru e lu de Vil iz Di zni je vog „101dal ma tin ca” ne go na za stra {u ju }i lik, u ~i jem su port fo li ju i vraybi ne, i ja ha we na me tli, ali i ka ni bal ske sklo no sti...

Grim pra ti lo bi upo zo re we “ni je za mla |e od 14 go di na”…

“Te no }i, oslo bo |e ni pa cov ske no} ne mo re, gra |a ni Ha mel na spa va li su ~vr {}e no ikad. I ka da se ~u dan zvuk fru le pro {i rio uli ca ma, sa mo su ga de ca ~u la. Kao op ~i we na ma gi jom, po hr li la su iz svo jih do mo va. I po no vo je ~a rob ni fru la{ pro {ao gra dom, ovog pu ta pra }en de com svih uz ra sta. Du ga po vor ka iz mar {i ra la je iz gra da, pro {la kroz {u mu i upu ti la se u pla ni ne. Ka da ih je fru la{ do veo do cr ne ste ne, za svi rao je jo{ gla sni je, ste na se otvo ri la a iza we se, u du bi ni, uka za la pe }i na. Po stro je na iza fru la {a, de ca su ula zi la, a ka da je i po sled we de te pro gu ta la ta ma, ste na se, uz {kri pu, za tvo ri la…”

}e Grim, uskla di {ti la i pre mon ti ra la u pri ~u do da nas {tam pa nu u de se ti na ma mi li o ni ma pri me ra ka.

Se }am se da sam kao kli nac imao sli kov ni cu “^a rob na fru la” i ni je bi lo {an se da na kon we nog ~i ta wa ot pu tu jem u la ku no}. U sno vi ma su mi se ko vi tla li pri zo ri na ko stre {e nih, od vrat nih glo da ra du ga re pa, ko je sam tu i ta mo sre tao po se o skim dvo ri {ti ma, ka ko se da ve u re~ nim vi ro vi ma. A on da bi te sli ke za me ni la ko lo na hip no ti sa ne de ce, uko ~e nih, mr tvih o~i ju, ko ja ne sta ju u utro bi pla ni ne. S ta kvom baj kom pod ja stu kom no} na mo ra je za ga ran to va na. Uosta lom, sli~ ne efek te isi ja va ve }i na pri po ve sti pro i za {lih iz ori gi nal ne ra di o ni ce bra }e Grim.

best se le ri, pri sut ni u sva kom seg men tu dru {tva. Za to i je su po sta li ne za o bi la zan deo na {e sva ko dnev ne kul tu re i na ci o nal nog iden ti te ta”, ob ja {wa va Kla u di ja Brin ker, pro fe sor na uni ver zi te tu u Ka se lu.

Kra jem pro {le go di ne obe le `e no je di qem sve ta dva ve ka od ob ja vqi va wa ka pi tal ne zbir ke bra }e Grim „De~ je i po ro di~ ne pri ~e” („Kin der-und Hausmärchen”), a ovih da na su na sta vqe ni pro gra mi wi ma po sve }e ni, i to pod okri qem „Li te rar nog pro le }a” u Ka se lu, ko ji }e kul mi ni ra ti Me |u na rod nim lut kar skim fe sti va lom od 30. ma ja do 2. ju na. Isto vre me no, u Vi ling ha u ze nu je upri li ~e na iz lo `ba po sve }e na isto ri ji ilu stro -

PUT OKO SVETA

NI JE ZA POD SMEH: ^i va va je pa smi na ko ja re dov no iza zi va pod smeh. Ipak, jed na je u Ka na di spa sla `i vot svo je ma le vla sni ce ko ju je po mah ni ta lo na pao pit bul. Za pra vo, ~i va va je sa mo skre nu la pa `wu po mah ni ta lom pit bu lu, ko ji se po tom dao u po te ru za osam pu ta ma wim ri va lom.

Sre }om, vla sni ca pi tu bu la je ~u la me te` pa je od re a go va la i spre ~i la da wen qu bi mac na sta vi kr va vi pir.

^E DO MOR KA: Fran cu ska po li ci ja uhap si la je 32-go di {wu `e nu zbog sum we da je iz vr {i la ~e do mo ro stvo po {to su u za mr zi va ~u u we noj ku }i pro na |e na te la dva odoj ~e ta.

Pri zna la je da je no vo ro |e nu de cu uda vi la u je sen 2011, od no sno 2012. go di ne. I to joj ni je bio pr vi put, po {to je 2005. osu |e na na 15 go di na zbog ubi stva no vo ro |e nog de te ta. Su se di su, ina ~e, uhap {e nu opi sa li kao qu ba znu i ve se lu `e nu...

NE IS PLA TI VO KO PA WE: Da li se ko pa we tu ne la is pla ti? Evo, je dan Rus je tri go di ne `i vo ta po sve tio ko pa wu ka na la ~i ja je du `i ne na kra ju bi la 60 me ta ra. [ta }e mu tu nel? Pa da bi se taj no pri kqu ~io na naf to vod i krao naf tu. I po sle tri go di ne ko pa wa, tu nel je sa mo tri me se ca slu `io „svr si”. Do bro, sad bar ima is ku stva ako mu pad ne na pa met bek stvo iz za tvo ra.

nedeqa 31. mart 2013.

PRIPOVEdA^A BILO jE KRVI dO KOLENA

Grim va wa baj ki iz Ja ko bo ve i Vil hel mo ve ma nu fak tu re sno va.

Jer, to je ste bi la svo je vr sna ma nu fak tu ra ka da se ima u vi du da su bra }a Grim za pra vo bi li ma e stral ni kom pi la to ri glo bal ne baj ko vi te ba {ti ne, skla di {te }i i ob ra |u ju }i sve do ~e ga bi do {li: od is ku sta va pre dan ti~ ke i an ti~ ke mi to lo gi je, pre ko sta ro ger man skih, kelt skih i skan di nav skih sa ga, sve do li te rar nih pret hod ni ka, po put La Fon te na i [ar la Pe roa.

Pri to me se ni su za u sta vqa li na pu kom re di go va wu sta rih pri ~a, ne go su avan tu ri sti~ ki ula zi li u re in ter pre ta ci je, gra de }i no ve okol no sti, dru ga ~i je kon struk ci je i no ve, re vi ta li zo va ne ka rak te re s ubri zga nom sve `om kr vqu.

Kad raz gr ne te baj ko vi tu pra {i nu s brat skog kov ~e ga, otva ra ju se kon tro verz ni sve to vi pu ni ve {ti ca, ka ni ba la, `r ta va is ko pa nih o~i ju, zlih ma }e ha, za po sta vqe ne i za ne ma re ne de ce, brat ske mr `we... U wi ho vim ori gi nal nim pri ~a ma je – ka ko bi to pro ko men ta ri sa li fa no vi pal pa – krv te kla u po to ci ma, da bi se u ka sni jim re dak ci ja ma znat no iz gu bi li mno gi su ro vi sa stoj ci. Re ci mo, u iz vor noj ver zi ji „Cr ven ka pe” ni je sa mo vuk ka ni bal: na kon {to je po jeo ba ki cu, de lo ve we nog ras ko ma da nog te la sku vao je i wi ma na hra nio unu ku... Iz da na {we per spek ti ve vi {e ne go bo le sno upo zo re we da je „~o vek ~o ve ku vuk”.

Gri mo vi su u po ~et ku, ta kvim di rekt nim lek ci ja ma okrut no sti, pri pre ma li ~i ta o ce, pri to me ne ma re }i za wi hov uz rast, na svet bez ilu zi ja, za du gu is cr pqu ju }u bor bu do bra i zla. No, to kom go di na te dra sti~ ne po za di ne ubla `a va ne su iz prag ma ti~ nih raz lo ga, za {ta je, po tvrd wi ~u ve nog Fi li pa Pul ma na, na ro ~i tu za slu gu imao Vil helm, ko ji je kao ~u var po ro di~ ne ka si ce-pra si ce pri qe `no oslu {ki vao `e qe tr `i {ta. Sto ga su

Prvo izdawe „Pri~a...”

UZ PO^ETAK NOVE SEZONE „IGRE PRESTOLA”: LITERATURA I TELEVIZIjA, RUKU POd RUKU

Groznica epske fantastike

P

Bra}a Grim

vre me nom – ka ko na vo di tvo rac po pu lar ne tri lo gi je „We go va mra~ na tka wa” ko ji se Gri mo vi ma po seb no ba vio – baj ke po sta ja le du `e, raz ra |e ni je, u po je di nim slu ~a je vi ma li ce mer ni je, kat kad re li gi o zni je, ali go to vo po pra vi lu ma we bru tal ne no {to su bi le u po ~et ku.

Ipak, kqu~ ni is ko rak u fil tri ra wu zlo }ud nog ma te ri ja la na pra vqen je u dru goj po lo vi ni XIX ve ka, ka da baj ke iz ra di o ni ce bra }e Grim ot kri va ju me dij ski mo gu li vik to ri jan ske En gle ske i u wi ma pre po zna ju pri li ku za od li~ nu za ra du – sve ci qa ju }i de~ ju po pu la ci ju. Na rav no, pret hod no je pri ~e tre ba lo „mal ki ce” umi ti i wi hov, po vre me no ~ak i iz ra zi to de pre si van kon tekst, pre ve sti u bez o pa snu za ba vu za uquq ki va we de ce. Po sled wi ek ser je, da ka ko, za ku cao Volt Di zni svo jim u{e }e re nim ver zi ja ma, ali se ~ak ni on ni je usu dio da pri ~e pot pu no o~i sti od tih gri mov skih pu to va wa u ho ror, ma ko li ko ih in fan til no ma ski ra ju }i.

Ru ku na sr ce, da na {wim klin ci ma, ako se ima u vi du u ka kvom sve tu `i ve, {ta sve mo gu da gle da ju na TV-u, ali i ka kve im se kwi ge nu de – po ~ev od sa pu wa vih vam pir skih sa ga pa na da qe – ve ro vat no bi ori gi nal ni pro iz vo di bra }e Grim bi li za ni mqi vi ji od ver zi ja u ko ji ma vuk vi {e pod se }a na oli wa log avli ja ne ra. Uosta lom, mo ja de ve to go di {wa {}e ra ve} je pro ~i ta la i „Dra ku lu” i „Fran ken {taj na” i „Dok to ra Yeki la...” i sad sa ve li kim u`i va wem gu ta avan tu re [er lo ka Hol msa... Mno gi }e me ve ro vat no kri ti ko va ti, jer mi sle da de te tre ba iz lo `i ti sa mo sve tloj stra ni stvar no sti. Ali i pra ve baj ke su o ~a va ju de cu sa qud skim si tu a ci ja ma u ko ji ma ima i smr ti i sta re wa, i prin ~e va i `a ba, a zlo je svu da pri sut no, ba{ kao i vr li na. [to su Ja kob i Vil helm Grim ve o ma do bro zna li... n MS. Golum

13

o sled weg da na mar ta 2013. kod ogrom nog bro ja qu di kul mi ni ra }e gro zni ca od ko je in ten ziv no pa te ve} du `e vre me. @r tve ove bi zar ne bo le sti raz li ~i te su sta ro sti i obra zo va wa, ma te ri jal nog po lo `a ja i na vi ka; ipak, svi ma wi ma za jed ni~ ka je sla bost pre ma od re |e nom pro gra mu ko ji se emi tu je suk ce siv no, u se ri ja lu, na ma lim (a za pra vo sve ve }im) ekra ni ma TV pri jem ni ka. Za ra za no si stru~ ni na ziv „Igra pre sto la“ a bo qi po zna va o ci zna ju da je u pi ta wu po god be no ime ko je vu ~e ko ren iz ne ko li ko to mo va za jed ni~ ki ime no va nih kao „Pe sma le da i va tre“. Po de bqe su to, ina ~e, kwi ge po te kle iz pe ra/ta sta tu re Yorya R. R. Mar ti na (1948), auto ra ko ji se, od po ~et ka 1970-tih vr lo uspe {no ogle dao u vo da ma na u~ ne fan ta sti ke, ho ro ra i ep ske fan ta sti ke.

Po me nu ta „Pe sma...“ je za po ~e ta 1996. ro ma nom „Igra pre sto la“, ko ji je ozna ~io i svo je vr sni Mar ti nov po vra tak li te rar nu sce nu po sle de se tak go di na pre te `nog pi sa wa sce na ri ja za fil mo ve i te le vi zi ju. Po ~et na pi {~e va ide ja bi la je da iz da va ~i ma po nu di (i pro da) tri lo gi ju ep ske fan ta sti ke – {to je uobi ~a je ni obim za ovu vr ste sa dr `a ja, jer ep ska fan ta sti ka pod ra zu me va, ka ko joj sa mo ime ka `e, ep sku {i ri nu i du `i nu, da kle u vi {e kwi ga, te je u tom smi slu omi qe na kod iz da va ~a. Na pro sto, ta kvi se ri ja li se do bro pro da ju.

Ipak, Mar tin je vr lo br zo shva tio da se pri ~a oti ma kon tro li pa je, ve} po sle ob ja vqi va wa pr vog ro ma na, po ~eo da raz mi {qa o pen ta lo gi ji tj. o se ri ji od pet kwi ga.

Po sle dru gog to ma „Su dar kra qe va“ (1998) i to kom ra da na tre }em to mu, am bi ci je su mu pre ra sle u se ri jal od 7 kwi ga, ali, iako je ovo zva ni~ ni stav o obi mu se ri je, on ni je i ko na ~an. Tre }i ro man „Olu ja ma ~e va“ (2000) na sta vio se u „Go zbi za vra ne“ (2004) i „Ple su sa zma je vi ma“ (2011).

Ra do vi na {e stom to mu „Ve tro vi zi me“ po od ma kli su, ali se i we go va du `i na pro te gla na pre ko 1.500 stra na (a kraj jo{ ni je bli zu). O ne iz ve sno sti tre nut ka ka da }e no vi ro man bi ti za vr {en Mar tin je go vo rio i na sko ra {woj kon fe ren ci ji za me di je, na ko joj je pred sta vqe na no va se zo na TV se ri je. Tom pri li kom je za pra vo sa op {tio da u osno vi poj ma ne ma ka da }e za vr {i ti „Ve tro ve”, pri zna ju }i da mu ta vr sta pred vi |a wa de fi ni tiv no ne ide od ru ke, jer je i do sa da vi {e pu ta oma nuo po gre {no na ja vqu ju }i po ja vu u kwi `a ra ma ra ni jih na sta va ka se ri ja la.

U sva kom slu ~a ju, me |u ~i ta o ci ma ep ske fan ta sti ke „Pe sma le da i va tre“ od mah je bi la za pa `e na, naj pre zbog Mar ti no ve „sta re sla ve“ a po tom i zbog vr lo neo bi~ nog, ne stan dard nog sa dr `a ja. Na i me, iako se pri ~a de {a va na ne po zna tom me stu (pla ne ti) na ko joj sta nov ni ci, qu di i dru ga bi }a, `i ve u ure |e wu i pri li ka ma na lik oni ma iz Sred weg ve ka u

Evro pi, ma gi je ko ja je esen ci ja ep ske fan ta sti ke u pr vim ro ma ni ma go to vo da i ne ma, {to od u da ra od stan dard nih `an rov skih po stav ki tro {e nih u bez broj nim kwi ga ma/se ri ja li ma.

Ali, dok se ~a rob wa {tvo, eg zo ti~ ne ve {ti ne i mo }i kao i fan ta sti~ na bi }a, je dva na zi ru, kwi ge vr ve od ra to va, za ve ra i splet ki iz me |u ve li ka {kih/fe u dal nih ku }a/kla no va (ali i u okvi ri ma vla da ju }ih po ro di ca). No si o ci pri ~a (kao i broj ni spo red ni, ma wi li ko vi) sna `ne su li~ no sti ko ji ma je pi sac udah nuo mno ge vr li ne i ma ne, am bi ci je, zlo bu i ~ast, sit ne i krup ne ka pri ce. Zbog du gog vre men skog pe ri o da u ko me se pri ~a od vi ja, ve o ma je va `no (a Mar tin je to us peo) da se pro ta go ni sti raz vi ja ju i me wa ju, ne osta ju na po ~et nim po zi ci ja ma i po de la ma ulo ga, {to po ja ~a va wi ho vu uver qi vost.

„Pe sma...“ je, od sa mog po ~et ka, vr lo uspe {no ba ra ta la ne kim od op {tih `an rov skih me sta, ali i {i ro ko uvre `e nim shva ta wi ma i pred sta va ma (gra |a nim u bez broj de la po pu lar ne kul tu re) o tzv. mra~ nom Sred wem ve ku.

Na ta kvoj po zor ni ci, pre u re |e noj pre ma po tre ba ma pri ~e, svo je ulo ge igra ju `i vo pi sni ju na ci, na za do voq stvo sve broj ni jih ~i ta la ca, pri to me vr lo sprem nih da Mar ti nu opro ste i po ne ku ne u sa gla {e nost iz me |u sta rih i no vih na sta va ka.

No, upr kos po pu lar no sti ro ma na, kqu~ ni tre nu tak za glo bal nu sla vu „Pe sme...“ do {ao je u mar tu 2011. ka da je za po ~e lo emi to va we TV se ri je ko ja je ekra ni zo va la pr vi ro man.

Kva li te tan pro iz vod, ra |en pre ma isto ta kvom li te rar nom pred lo {ku, imao je ve li ke {an se da bu de us pe {an i gle dan, ali je ni kad

la ko pro ce wi va }ud gle da la ca bi la ta ko ja je tre ba lo da pre su di o sud bi ni se ri je, od no sno sni ma wu dru ge se zo ne.

Do kra ja emi to va wa pr vog se ta epi zo da se ri ja je po sta la hit ko ji se ne str pqi vo o~e ku je, ma sov no gle da, i o ko me se na ve li ko pri ~a po me di ji ma, od no vi na pre ko te le vi zi je do In ter ne ta. Pu bli ka ko ja zna sa mo za TV se ri ju a ne i za kwi ge, vi {e stru ko je nad ma {i la one s ~i ta la~ kim pred zna wem: ras pra ve o ne sla ga wi ma iz me |u ro ma na i se ri je bi le su ma we ~e ste i ma we `u stre od onih o sa moj se ri ji. Op {ti uti sak je, ipak, bio iz u zet no po vo qan, pa je kraj se zo ne do ~e kan va pa jem fa no va da se no ve epi zo de {to pre sni me i emi tu ju.

Jed na od aneg do ta sa ov da {wih fo ru ma ko ji su pra ti li TV se ri ju kraj we pre ci zno od sli ka va ne ke od kon zu ment skih spo ro va: na i me, gle da lac `a li ka ko }e te {ko pod ne ti kraj se ri je i ne iz ve snost u po gle du da qih do ga |a ja, na {ta mu je od go vo re no – ako mu je to li ko va `no da zna {ta je bi lo da qe, ne ka jed no stav no pro ~i ta dru gu kwi gu. Gle da lac je bio {o ki ran i od go vo rio ka ko on ni je ~i tao ni oba ve znu {kol sku lek ti ru, a ka mo li {ta dru go! Za we ga sem po kret nih sli ka „Igra pre sto la“ u dru gim me di ji ma jed no stav no ne po sto ji. Ta fra pant na ~i we ni ca do kaz je o kul tu ro lo {kom, ali ~ak i ci vi li za cij skom ja zu iz me |u kul tu ra pi sa ne re ~i i kul tu re vi zu el nih me di ja, u ko me ona pr va i sta ri ja ne mi nov no gu bi.

Ka ko god bi lo, dru gi se ri jal „Igre pre sto la“, ko ji je is pra tio do ga |a je iz dru gog ro ma na, emi to van to kom pro le }ale ta 2012, pra }en je s ve }om pa `wom ne go pr vi i oce wen kao vr lo us pe {an (bez ob zi ra na pri med be o od stu pa wi ma od kwi ge). Se ri ja je po sta la i osta la glo bal na sen za ci ja i do ga |aj se zo ne. S ta kvim se na da wi ma o~e ku je i emi to va we tre }eg se ri ja la, ko ji }e „po kri ti“ pr vi deo ro ma na „Olu ja ma ~e va“. Gle da o ci bez li te rar nog pred zna wa mo }i }e da u`i va ju u no vim za ple ti ma dok ~i ta o ci po ma lo stre pe od sve iz ve sni jih skra }i va wa i od stu pa wa od kwi ge.

Uosta lom, upra vo na tom po qu {i ri ne do ga |a wa i uve qi vo sti opi sa, ro ma ni do ka zu ju svo ju pre mo} i in te gri tet (Mar ti na iz da va ~i ne spu ta va ju u bro ju stra na ko je mo `e na na pi {e). No, u ce li ni gle da no, svet ska sla va se ri ja la „Pe sma le da i va tre“ i TV se ri je „Igra pre sto la“ ne mo `e se pre ci zno raz dva ja ti; kwi ge i epi zo de mo gu da po sto je jed ni bez dru gih, ali bi wi ho va sla va ti me bi la ne pot pu na i bit no okr we na. Sa mo ru ku pod ru ku, li te ra tu ra i te le vi zi ja, ovog pu ta, ~i ne je din stven kul tu ro lo {ki fe no men ~i ji se kraj wi do ma {a ji te {ko mo gu na zre ti. Zbog to ga se tre ba ma nu ti spe ku la ci ja i u`i va ti u uz bu dqi vim, {a re nim sli ka ma ko je se nu de. n Ilija Baki}

14

monitor

nedeqa 31. mart 2013.

H o r o s k o p 31. mart 2013.

OVAN 21.3-19.4.

Pozitivnog ste raspolo`ewa i nagla{ene energije. Dobro }ete se ose}ati u ve}em dru{tvu, ali i ako se odlu~ite za kolektivne rekreacije i sport. Budite oprezniji u saobra}aju!

BIK 20.4-20.5.

Imate potrebu da intenzivnije boravite u ku}i i da ste u porodi~nom okru`ewu. Atmosfera je pozitivna pa je pravi trenutak da popri~ate i o planovima za budu}nost. Ne preterujte s hranom.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Promenqivog ste raspolo`ewa.

Povremeno `elite da se osamite, a u pojedinim trenucima imate potrebu da kontaktirate s bliskom osobom iz pro{losti koju niste dugo videli.

Grandioznih ste planova, ali ne}ete nai}i na razumevawe va{eg okru`ewa, posebno u planovima koji se ti~u zajedni~ke budu}nosti.

Potrudite se da budete takti~niji i tolerantniji.

Dobro }ete se ose}ati u komunikaciji s kom{ilukom i rodbinom.

Zbog toga, nikako nemojte propustiti organizovano dru`ewe i neobavezno }askawe. Ne preterujte s tro{ewem.

Pomalo ste tajnoviti i misti~ni.

Komunikacija s uku}anima je promenqiva pa se potrudite da iznosite {to mawe sugestija. Radne aktivnosti vas uvek opuste i smawe napetost.

Zoran Delibos VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Va{a potreba za aktivno{}u vas ne napu{ta, ali nemojte o~ekivati od drugih da prate va{ ritam.

Partnerski odnosi su dobri, ali mo`ete upoznati osobu koja }e privu}i va{u pa`wu.

Promenqivog ste raspolo`ewa i nestrpqivi. Iako je danas dan za odmor, vi ne prestajete da planirate poslove, odnosno da razmi{qate o potencijalnoj zaradi. Napeta atmosfera u ku}i.

Prati vas utisak da se stalno prilago|avate potrebama drugih, a da ispuwewe va{ih `eqa ne mo`e da do|e na red. Ipak, komunikacija s mla|im ~lanovima porodice }e vas opustiti.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Dobro ste raspolo`eni i prati vas ose}aj zadovoqstva. Odnosi s partnerom su unapre|eni, ali se dobro ose}ate i u dru{tvu porodi~ nih prijateqa. Prijatni kontakti sa strancima.

@eqa za promenama vas ne prolazi, ali poku{ajte da se malo opustite. Iako su emotivni odnosi nestabilni i promenqivi, partner danas mo`e pozitivno uticati na va{e raspolo`ewe.

Niste najraspolo`eniji za komunikaciju. Odnosi s mla|im ~lanovima porodice mogu biti napeti. Poku{ajte da se malo osamite uz do bru muziku ili zanimqivu kwigu, opusti}e vas.S

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Bred Pit i An|elina Yoli verili su se pre izvesnog vremena, i uporno odbijaju da odgovore na pitawe kada }e ven~awe, na koje su ih nagovorila deca.

An|elina je na putu u Ruandi, gde je boravila kao ambasador dobre voqe UNHCR, skinula vereni~ki prsten vredan 250.000 dolara, i na wegovo mesto stavila jednostavan zlatan. Kada se vratila u Los An|eles, na aerodromu su je paparaci zatrpali pitawima. Jedan je primetio prsten i pitao da li je to burma, a Yolijeva mu je, na op{te iznena|ewe, po{to nikada ne pri~a sa paparacima, odgovorila: „Ne”s, i produ`ila ka automobilu.

Pro men qi vo

Vojvodina Novi Sad

17

Subotica

14

Sombor

14

Kikinda

16

Vrbas

16

B. Palanka

17

Zreњanin

18

S. Mitrovica 18 Ruma

17

Panчevo

19

Vrшac

19

Srbija Beograd

19

Kragujevac

19

K. Mitrovica 18 Niш

An |e li na od go vo ri la pa pa ra ci ma

20

Evropa

NO VI SAD: Relativno toplo i promenqivo vreme sa povremenom ki{om.

Vetar umeren jugoisto~ni, popodne u skretawu na severozapadni. Pritisak znatno ispod normale. Minimalna jutarwa temperatura oko 9, a maksimalna dnevna do 17 stepeni, popodne u padu.

VOJ VO DI NA: Relativno toplo, ali i promenqivo vreme sa povremenom ki{om. Vetar umeren ju`ni i jugoisto~ni, u ju`nom Banatu pre podne poja~an. Popodne na severu Vojvodine zahla|ewe. Pritisak znatno ispod normale. Minimalne jutarwe temperature od 7 do 12, a maksimalne od 14 stepeni na severu Ba~ke do 19 na jugu Banata.

SR BI JA: Toplo , ali i promenqivo vreme sa povremenom ki{om i lokalnim pquskovima. Krajem dana na severu Srbije vetar skre}e na severozapadni uz zahla|ewe. Pritisak znatno ispod normale. Minimalne jutarwe temperature od 7 do 12, a maksimalne od 14 na severu do 22 stepena na jugu Srbije.

Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: U ponedeqak hladnije i ki{a ujutru, a na planinama sneg. Prestanak padavina pre podne na severu, a kasnije popodne i na krajwem jugu Srbije. U utorak malo toplije, u prvom delu dana suvo, a popodne po~iwe ki{a, najpre na jugozapadu i zapadu Srbije. U sredu i ~etvrtak ponovno hladnije sa ki{om, a na planinama sa snegom.

SBIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Biometeorolo{ka situacija mo`e imati nepovoqan uticaj na ve}inu hroni~nih bolesnika, a naro~ito na astmati~are i osobe sa variraju}im krvnim pritiskom. Meteoropate mogu oseti ti nervozu, poreme}aj sna i reumatske bolove. U saobra}aju je i daqe neop hodna pove}ana pa`wa.

Madrid

15

Rim

14

London

7

Cirih

4

Berlin

3

Beч

3

Varшava

2

Kijev

7

Moskva

5

Oslo

3

St. Peterburg 2 Atina

20

Pariz

8

Minhen

3

Budimpeшta

7

Stokholm

3

VIC DANA [ta bi se desilo ako bi vlada nekim ~udom bila u Sahari?

- Prvog dana bi se ~udili, drugog dana bi imali prvu sednicu, a tre}eg dana bi poskupeo pesak.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

230 (-10)

Slankamen

488 (-4)

Apatin

313 (-9)

Zemun

539 (-3)

Bogojevo

296 (-12)

Panчevo

532 (-4)

Smederevo

614 (-6)

Baч. Palanka 333 (-11) Novi Sad

387 (-9)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

525 (5)

S. Mitrovica

618 (-8)

Tendencija porasta

Senta

524 (4)

Beograd

495 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

526 (13)

Tendencija stagnacije

Titel

507 (-2)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

382 (26)

TISA

172 (6)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

110 (-6s)

Reшeњe:

DUNAV

Novosadska nedeqa 31. mart 2013.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

NA RI BQOJ PI JA CI JU ^E OTVO RE NA MA NI FE STA CI JA „UKU SI TRA DI CI JE”

Danas U GRaDU BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (14.15), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30), „Pet legendi” (14.30), „Hobit” (12.15), „Zvon~ica i tajna krila” (11.30, 12.35), „Semijeva velika avantura” (13), „Krugovi” (16.40), „Jadnici” (19), „Falsifikator” (20.30, 22.30), „OZ veliki i mo}ni” (15, 15.15, 17.30), „Vrati mi ime” (22.05),”Kruds 3D” (12, 13.15 14, 16, 16.10), „Yek ubica divova” (15.30, 17.45, 17.50, 22), „Pad Olimpa” (22.25), „Buntovnice” (20.15), „Doma}in” (18.10, 20.10, 22.15), „21: Kona~no punoletan” (18, 20), „Yi Aj Yo: Odmazda” (20.05, 22.25)

POZORI[TA

RAS PO RED BO GO SLU @E WA ZA US KRS No vi Sad: ri mo ka to li~ ka `up na cr kva Ime na Ma ri ji na: mi sa u 7 i 10 ~a so va na hr vat skom je zi ku, u 8.30 i 11.30 ~a so va na ma |ar skom je zi ku.

Pe tro va ra din:cr kva sve tog Jur ja :mi sa u 17 ~a so va; cr kva sve tog Ro ka bla go slov je la u 7 ~a so va, mi sa u 10.30 i ve ~er we u 18 ~a so va; cr kva Uz vi {e wa sve tog Kri `a: mi sa u 10 ~a so va i u 18.30.

Re for mat sko - hri {}an ska cr kva: mi sa u 8 ~a so va u cr kvi na Te pe lu, u 10 ~a so va u cen tru, u 18 ~a so va Us kr {wi kon cert u cr kvi u cen tru.

Slo va~ ko - evan gli sti~ ka cr kva: sve ~a na Us kr {wa li tur gi ja u 10 ~a so va.

Ri mo ka to li~ ka cr kva pre sve tog Troj stva u Srem skim Kar lov ci ma:bla go slov je la u 8 sa ti, sve ~a na Us kr {wa mi sa u 11, mi sa u 18 sa ti.

Vu ~e vi} ~e sti tao Us krs Gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} ~e sti tao je Us krs ver ni ci ma ko ji ga sla ve po gre go ri jan skom ka len da ru.

- Svim ver ni ci ma u Sr bi ji ko ji se pri dr `a va ju gre go ri jan skog ka len da ra `e lim sre }an Us krs i da ga pro ve du u mi ru, sa ra do {}u i qu ba vqu. Ne ka je sre }an i bla go slo vqen taj ve li ki pra znik i ne ka vas u sla vqu ob u zi ma sna ga `i vo ta, qu ba vi i za jed ni {tva. @e lim da u na red nim zna ~aj nim da ni ma bu de mo uje di we ni u `e qa ma i sla vqu i ne ka ovaj sve ~a ni pra znik svi ma do ne se do bro zdra vqe i mno go li~ ne i po ro di~ ne sre }e - re kao je Vu ~e vi}.

G. ^.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Po zo ri {te mla dih: velika sala „An|eoska bajka„ (11)

Pro iz vo di sa se ve ra Voj vo di ne za mi ri sa li Pod ba rom Ma ni fe sta ci ja “Uku si tra di ci je” na ko joj se oku pi lo 15 iz la ga ~a sa se ve ra Voj vo di ne, otvo re na je ju ~e na Ri bqoj pi ja ci.

- Shod no na me ri da Ri bqu pi ja cu uvr sti mo u tu ri sti~ ku po nu du No vog Sa da, or ga ni zo va li smo jo{ jed nu ma ni fe sta ci ju “Uku si tra di ci je” - re kao je di rek tor JKP “Tr `ni ca” Mi lo{ Tu bi}. - Pre tri me se ca ov de je odr `a na Zla ti bor ska pi ja ca ko ja je pri vu kla do sta gra |a na. Ciq ovih i svih bu du }ih ma ni fe sta ci ja je da o`i vi mo ovu pi ja cu i da vra ti mo su gra |a ne na wu. Ri bqa pi ja ca je pre pet, {est go di na ostva ri va la 20 od sto pri ho da ce lo kup ne “Tr `ni ce”, a iz go di ne u go di nu ti pri ho di opa da ju.

Su gra |a ni }e mo }i da po se te ma ni fe sta ci ju do pet ka, 5. apri la sva kog da na od 8 do 17 ~a so va, a da nas }e se na woj u 12 ~a so va odr `a ti de gu sta ci ja hra ne i pi }a. Na “Uku si ma tra di ci je” po se ti o ci mo gu da pa za r e su h o m e s tan t e pro i z v o d e, si r e v e, med, bom bo ne, ko la ~e, {tru dle, si ru pe i pek me ze, ra zna vi na i pro iz vo de od man gu li ce.

- Grad No vi sad }e na sta vi ti i ubu du }e da po dr `a va ova ko do bro osmi {qe ne ak ci je JKP “Tr `ni ce” - re kao je za me nik gra do na ~el ni ka Bor ko Ili}.- Na ma je kao gra du vr lo bit no da se gra |a ni vra te na pi ja ce na ko ji ma mo gu da ku pe do ma }e sve `e pro iz vo de. Po seb no mi je dra go {to ov de pro mo vi -

{e mo ma le pro iz vo |a ~e do ma }e hra ne. Ri bqa pi ja ca je naj sta ri ja u gra du i po tru di }e mo se da joj vra ti mo sta ri sjaj.

Ili} je pod se tio da auto bus broj 6 me wa tra su i vra }a se de lom na ovu pi ja cu.

- Na taj na ~in po ku {a va mo da po mog ne mo Tr `ni ci da jo{ bo qe ra di, a ovo pred u ze }e je jed no od ret kih ko je po zi tiv no po slu je u uslo vi ma `e sto ke kon ku ren ci je sa hi per i su per mar ke ti ma ko jih ima sve vi {e - ka zao je Ili}.

“Uku si tra di ci je” }e se sle de }eg vi ken da, 6. i 7. apri la pre se li ti na De te li nar sku pi ja cu, gde }e gra |a ni oba da na u pod ne mo }i da de gu sti ra ju pro iz vo de.

A. Var ga

U RI MO KA TO LI^ KOJ CR KVI U KAR LOV CI MA

Ver ni ci-le gi o na ri ~u va li Isu sov grob Ob u ~e ni u ko sti me rim skih le gi o na ra, pri pad ni ci Ri mo ka to li~ ke `u pe Pre sve tog Troj stva u Srem skim Kar lov ci ma od pet ka po sle pod ne, na kon ob re da po zna tog pod ime nom Kri `ni put, pa sve do Isu so vog us kr snu }a si no} u 20 sa ti, ~u va li su u `up noj cr kvi Hri stov grob.

Ovaj obi ~aj ob no vi li su pre 13 go di na, na kon go to vo tri de se to go di {we pa u ze i bez ob zi ra na ma lo broj nost ver ni ka, od lu~ ni su da ga sa ~u va ju od za bo ra va.

- U Srem skoj bi sku pi ji ka da je bi lo vi {e ver ni ka, bi lo je uobi ~a je no da se na Ve li ki pe tak u cr kva ma ~u va Isu sov grob do we go vog us kr snu }a - ob ja {wa va ka pe lan u kar lo va~ koj ri mo ka to li~ koj cr kvi Pre sve tog Troj stva @eq ko [ti mac. Sa da taj ob red po sto ji u sve ga ne ko li ko cr ka va, me |u ko ji ma je i kar lo va~ ka. U ovom ~i nu obi~ no u~e stvu ju sta ri ji mu {kar ci, ob u ~e ni u na rod ne no {we ili ode `de rim skih voj ni ka, kao {to je ov de slu ~aj. Wi hov za da tak je da ta ko ode ve ni pod stak nu ver ni ke na raz mi {qa we o Isu so vim mu ka ma, me |u tim,

ovaj obi ~aj ima osim te o lo {ke i jo{ jed nu dru gu di men zi ju qud sku. Ovo je pri li ka da se qu di su sret nu, po pri ~a ju, pri se te ka ko se Isu so vo us kr snu }e ne ka da do ~e ki va lo.

Ka pe lan [ti mac ka `e da je do bra okol nost {to u ne ve li koj kar lo va~ koj `u pi, ~i ji je uprav nik Stje pan Ba ri {i}, ima pod mlat ka, {to je ga ran ci ja da }e

ovaj obi ~aj bi ti i da qe odr `a van. Pre ma re ~i ma Jo si pa Var ge, ko ji ima ~in raz vod ni ka i za slu `an je za ob na vqa we ove tra di ci je, ne ka da su u Kar lov ci ma ulo gu ~u va ra Hri sto vog gro ba ima li va tro ga sci. To je tra ja lo do se dam de se tih go di na pro {log ve ka ka da je obi ~aj za mro, ali je na sre }u 2000. go di ne po no vo us po sta vqen.

Z. Ml.

Od vi ka va we od pu {e wa Udru `e we „@i vot i zdra vqe” or ga ni zu je sed mo dnev ni bes pla tan se mi nar za od vi ka va we od pu {e wa „Pre ki ni sa da - 7 ko ra ka do slo bo de”, ko ji po ~i we su tra u 18 ~a so va, u Uli ci Av gu sta Ce sar ca 6. Re~ je o pro gra mu ko ji je osmi sli la gru pa stru~ wa ka Me di cin skog fa kul te ta „Lo ma Lin da” u Ka li for ni ji i Austra li ji. Pri ja vqi va we na broj te le fo na 063/826-88-08.

I. D.

novosadska hronika

nedeqa 31. mart 2013.

OBNOVA SREMSKOKARLOVA^KE GORWE CRKVE

Uvo|ewe podnog grejawa sve izvesnije Kom pa ni ja „Naf ta hem„ sa go spo di nom \or |em ]u ko vi }em na ~e lu fi nan si ra }e uvo |e we pod nog gre ja wa u Gor woj cr kvi u Srem skim Kar lov ci ma, sa zna je mo od sta re {i ne tog kar lo va~ kog pra vo slav nog hra ma je re ja mr Jo va na Mi la no vi }a. Pro jek ti su go to vi i sva je pri li ka da }e ovi ra do vi po ~e ti po sle Vas kr sa, ali ni je is kqu ~e na mo gu} nost da se u taj ve li ki po du hvat kre ne i ra ni je, ako to bu du zah te va li iz vo |a ~i.To kom na red nih 15 da na bi }e de fi ni tiv no utvr |en re do sled po slo va, jer isto vre me no bi tre ba lo sa ni ra ti zi do ve od vla ge i oba vi ti elek tro ra do ve, ko je }e kao i ozvu ~e we fi nan si ra ti fir ma „K-inel”.

- U po tra zi smo za objek tom u ko ji bi smo mo gli sme sti ti mo bi li jar iz cr kve -ka `e otac Jo van.- Ne {to od stva ri bi }e u ri zni ci Pa tri jar {ij skog dvo ra, ali ta mo ne ma me sta za sve.

Po lo vi nom mar ta odr `a no je i do na tor sko ve ~e sa kog se o~e ku je pri hod od oko po la mi li o na di na ra za ob no vu cr kve. Pr ve upla te su ve} sti gle, a ak ci ja pri ku pqa wa nov ca je i da qe u to ku. Svi ko ji `e le nov ~a no da

Opqa~kana zlatara „Sezam” Dvo ji ca ne i den ti fi ko va nih mu {ka ra ca opqa~ ka la su uz pret wu pi {to qem ju ~e uju tro oko 8 sa ti zla ta ru „Se zam„ u cen tru gra da u @e le zni~ koj uli ci. Pre ma ne zva ni~ nim sa zna wi ma „Dnev ni ka”, raz boj ni ci su od ne li oko ~e ti ri ki lo gra ma zla ta, vred nih oko 100.000 evra, a pri li kom pqa~ ke fi zi~ ki su na sr nu li su i na pro da va ~i cu ko ja ni je ozbiq ni je po vre |e na. Uvi |aj je oba vio de `ur ni is tra `ni su di ja Vi {eg su da Ne nad Si mo vi}.

No vo sad ska Po li cij ska upra va po tvr di la je do ga |aj i sa op {ti la da in ten ziv no tra ga za iz gred ni ci ma.

M. V.

Osumwi~en za silovawe Po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa osum wi ~e nom V. T.(1980) iz oko li ne No vog Sa da pod sum wom da je po ~i nio kri vi~ na de la si lo va wa i na sil -

tre ba na zna ~i ti da je za Gor wu cr kvu. Ver ni ci i pri lo `ni ci ve} su sa ku pi li oko 700.000 di na ra i taj no vac usme ren je na re kon struk ci ju i re sta u ra ci ju iko no sta sa ko ji su u to ku.

Svi koji `ele nov~ano da pomognu obnovu hrama, mogu da ostave prilog u crkvi ili da ga uplate na ra~un otvoren u Erste banci 340-19429-37.

Primalac je Srpska pravoslavna crkvena op{tina Sremski Karlovci, a treba nazna~iti da je za Gorwu crkvu po mog nu ob no vu hra ma, mo gu da osta ve pri log u cr kvi ili da ga upla te na ra ~un otvo ren u Er ste ban ci 340-19429-37. Pri ma lac je Srp ska pra vo slav na cr kve na op {ti na Srem ski Kar lov ci, a

JU^E UJUTRO U CENTRU GRADA

Fo to: N. Sto ja no vi}

16

- Po treb no je pri ku pi ti jo{ pa ra ili pro na }i do na to ra ko ji bi do kra ja fi nan si rao re kon struk ci ju i re sta u ra ci ju iko no sta sa - na po mi we Mi la no vi}. Za to nam ne do sta je iz me |u

600.000 i 800.000 di na ra. Ra ~u na mo da }e mo na }i ne kog ko bi bio do na tor, a mi }e mo se odu `i ti ona ko kao {to se to ra di u ta kvim slu ~a je vi ma, od no sno ta ko {to }e mo we go vo ime za be le `i ti na iko no sta su. To i ni je ne ka svo ta, ali u ovo vre me glo bal ne kri ze, sve je pro ble ma ti~ no.

Usko ro se o~e ku je i po ~e tak sa na ci je krip te, za {ta je pa re obez be dio Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru i jav no in for mi sa we. Svi po slo vi ko ji su u to ku ili }e usko ro bi ti za po ~e ti u Gor woj cr kvi pred sta vqa ju sa mo na sta vak ob no ve tog pra vo slav nog hra ma ko ji se sma tra za naj sta ri ji u Kar lov ci ma, a ko ja je pre ki nu ta kra jem de ve de se tih go di na pro {log ve ka.

Z. Ml.

ni~ kog po na {a wa. On se te re ti da je ju ~e uju tro oko 4 sa ta vid no pi jan u{ao u ku }u jed ne su gra |an ke i na kon {to je is tu kao we nog si na, na te rao je da ga

oral no za do vo qi. Okri vqe ni }e bi ti pri ve den na sa slu {a we de `ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da, sa op {ta va po li ci ja.

M. V.

tv program

Крзнара вила зубић 2

06.00 07.30 08.00 09.30 10.00 11.00 13.00 15.30 16.00 17.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30

Музички блок ВОА Излог страсти Цртани филм Вести Више од откоса Војвођанско поподне Војвођанске вести Док. програм Филм Војвођанске вести Музички блок Војвођанске вести Арт бокс ВОА

15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 18.00 18.50 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.35 22.50 00.20 01.10

07.30 08.00 08.30 09.00 09.45 10.10 10.35 11.00 11.30 12.30 13.30 14.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

Верски недељник Вести Прсте да полижеш Крзнара вила зубић 2, филм Академац Кад зазвони Знање имање Вести ЕКО-шуме Војводине Центар света Додати живот годинама Таблоид Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Нека песма каже Двоугао ТВ Дневник Све(т) око нас Поаро: Убиство у Оријент експресу 2. део Државни посао ТВ Дневник Урби ет орби-снимак са коментаром на српском Ускршње поруке црквених великодостојника (срп) Преживели Војвођански дневник Спортска хроника Филмска премијера: Боби, филм Грување Поаро: Убиство Роyера Екројда

Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Стил и град Сстил и град Сусрет са собом-Витомир Вулетић Дечија емисија (слов) Духовка (слов) Емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Под истим кровом Емисија (мађ). са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Емисија на мађарском ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Ускршње реформатско богослужење из Зрењанина ТВ Магазин (рус) Пут рома, породични магазин (ром) ТВ Спорт (мађ) Никотина, филм

Нотинг Хил Вилијем Такер ради у књижари на Нотинг Хилу. Једног дана код њега долази Ана Скот, позната глумица из Сједињених Држава, која снима филм у Лондону. Ана, савршено љубазна и пријатна, купује књигу од запањеног и збуњеног Вилијема... Улоге: Хју Грант, Џулија Робертс, Ричард Мекејб Режија: Роберт Мичел (РТС 1, 20.57)

Аргентински цртани филм прати пустоловине симпатичног миша који говори - Переза. Његов посао је да се ноћу ушуња у дечије собе и да млечне зубиће које деца остављају испод јастука замени новчићима, док преко дана ради на броду који вади бисере. Улоге: Алехандро Авада, Мара Кампанели, Матијас Сандор, Клаудија Фонтан Режија: Андрес Г. Шаер (РТВ 1, 08.30) 07.00 08.00 08.05 08.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00

Џулија Робертс

06.30 07.00 08.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00

Цртани филм Серија Цртани филм Трас Велики одмор Јужни Пацифик Седам слика Бели мантил

Туристички водич Емисија која вам открива нове туристичке дестинације, али и лепоте и специфичности оних места која, повашем мишљењу добро познајете... Аутор: Владимир Јовановић (Новосадска ТВ, 12.15) 12.15 12.30 13.00 13.05 13.30 14.00 14.05 15.30 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.50 22.00 22.30 23.00

Туристички водич Азбука родитељства Вести НС вертикале Сремски Карловци од суботе до суботе Вести Филм Лична грешка Вести Бунтовник из Кејпа Вести Вреле гуме Храна и вино ИЦТ плус Објектив Витраж Ево нас код вас Бунтовник из Кејпа Неон сити Објектив 7 НС дана Филм

09.30 Преглед Евролиге 10.10 Спортски времеплов 10.30 Шпанска лига: Селта – Барселона 12.30 Холандска лига: Рода – ПСВ 14.30 Премијер лига: Астон Вила Ливерпул 16.30 СК Студио 17.30 АТП Мастерс финале 19.30 Шпански рукомет: Гранолерс – Барселона 21.00 Одбојка Серија А1 Плеј оф 1/4 Финале 23.00 Шпанска лига: Ваљадолид – Осасуна

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 07.00 Цртани филм, 08.00 Биографије, 09.00 Недељни магазин, 09.30 Инвестиције, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.30 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 13.30 Здравље је лек, 14.00 Улови трофеј, 15.00 Модни магазин, 15.30 Спорт, 16.30 Изблиза, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Ауто флеш, 18.30 Инвестиције, 19.00 Филм, 20.30 Поглед, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

08.00 09.06 11.05 12.16 12.34 13.05 13.20 13.35 14.23 15.04 15.20 15.30 16.24 17.00 17.20 17.47 18.24 18.58 19.30 20.05 20.57 23.08 00.10 00.29 01.08

Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Кукурику шоу 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Лед Вести Задња кућа, Србија Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Лед Нотинг Хил, филм Убиство Дневник Луд, збуњен, нормалан Балканском улицом

07.00 07.56 08.56 09.21 09.25 09.47 09.57 10.28 11.00 12.00 12.22 12.55 13.30 14.00 14.21 14.59 15.07 16.05 16.26 16.55 17.26 17.51 18.21 18.51 20.10 21.04 22.35 23.20 00.05 00.34 01.03 01.34 01.58 02.27

Амен ађес Дозволите... Сирене Бернард Путовање са Теријем Здраво, Кино Проветравање Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Магазин Србије на вези Иза наслова Звонко Богдан Острво орангутана Чопор Олимпијски кругови Магазин Лиге шампиона Ода радости Либела Оперски гала Концерт Тајне биљака Руски цар, филм Ко је био Исус Јелен топ десет Проветравање Викенд Евронет Олимпијски кругови Магазин Лиге шампиона Либела Руски цар, филм

Ода радости: Розалија Марков У серијалу који говори о феномену наивне уметности у Србији и њеним најрепрезентативнијим представницима, који су овај вид уметности прославили широм света, у емисији „Ода радости” представљамо Розалију Марков. Она припада другој генерацији сликара наиве и чланова Галерије наивне уметности у Ковачици. (РТС 2, 17.51)

06.00 07.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.15 16.15 18.15 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00

Слике живота Добро јутро Моја велика свадба Топ спид Гранд парада Академци специјал Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Добро вече, Србијо Национални дневник Звездара Фарма- избацивање Тренутак истине ВИП рум Филм: Последња пљачка Филм: Успомене једног бегунца

Фрида Пинто

nedeqa 31. mart 2013.

07.55 11.00 11.35 13.00 15.30 16.00 16.35 18.30 19.05 21.00 23.00

Добра земља Вести Б92 Велики брат ВИП (уживо) Два и по мушкарца Свет на длану Вести Велики брат ВИП (уживо) Вести Б92 Филм: Из Париза с љубављу Утисак недеље Велики брат ВИП (дневни преглед) 00.00 Вести Б92 00.35 Велики брат ВИП (уживо) 02.00 Мајами мастерс, снимак финала

Џорџ Клуни

Људи који зуре у козе Боб Вилтон је новинар који је у потрази за својом следећом великом причом када наилази на Лина Кесидија, мистериозну особу која тврди да је део експерименталне америчке војне јединице. Према Кесидију, војска Нове Земље промениће начин на који се ратови воде... Улоге: Џорџ Клуни, Џеф Бриџиз, Јуан Мекгрегор, Кевин Спејси Режија: Грент Хеслов (Пинк 2, 22.00) 08.00 10.00 11.00 12.45 13.00 15.30 17.15 19.00 20.00 22.00 00.00 01.45 02.00 02.45

Филм: Преживети Божић Амиyи шоу Филм: Јужњачка акција Сити вести Филм: Чудотворац Филм: Вегас за двоје Филм: Нинyа са Беверли Хилса Биљана за вас Тешка реч Филм: Људи који зуре у козе Филм: Вози Сити вести Тријумф љубави Филм: Људи који зуре у козе

17

Позајми ми ауто Уколико аутомобил вашег пријатеља или рођака, познаника, комшије није у најбољем стању изненадите га и позајмите га нама на пар дана! Екипа емисије чини све како би љубитељима аутомобила, брзе вожње и сјајне забаве испунила највећу жељу – сређивање возила! Ауторка: Невена Шуљак (Хепи, 17.55) 05.30 07.30 09.10 09.20 09.45 10.00 11.15 11.20 11.40 12.05 12.30 12.50 13.40 13.55 14.05 15.35 15.50 16.15 17.55 18.55 19.30 21.30 22.40 00.30 02.10

Добро јутро, Србијо Знање на поклон Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенyамина Телешоп Барби острвска принцеза Монстер хај Бен 10 Покемони Бакуган 3 Нинyа корњаче Моћни ренyери Телешоп Вести Чађава механа Телешоп Моја Србија Ћирилица Позајми ми ауто Телемастер Једна жеља, једна песма Луда кућа Филм Филм Филм

Луда кућа (Хепи, 21.30)

Милионер са улице Прича о Џамалу Малику, 18-годишњем сирочету из сиротињске четврти Мумбаија. Цела нација прати хоће ли Џамал освојити премију у најпопуларнијем квизу у Индији „Желите ли да постанете милионер?”. Улоге: Дев Пател, Фрида Пинто Режија: Дени Бојл (Прва, 22.00) 08.30 Жене 09.45 Филм: Пирати 11.00 Филм: Поглед са Ајфеловог торња 13.00 Став Србије 14.00 Вече са Иваном Ивановићем 16.00 Како време пролази 17.00 Филм: Иза браве 19.15 Шешир професора Косте Вујића 20.15 Друг Црни у НОБ-у 22.00 Филм: Милионер са улице 00.20 Став Србије 01.20 Филм: Неправедно осуђен

Ким Бесинџер

Последња пљачка Након изласка из затвора пљачкашица банака, Карен Мекој жели да крене правим путем, али кад јој бивши „познаници” отму сина и уцене је његовим животом, она нема избора, и мора да крене у још једну пљачку. Улоге: Ким Бесинџер, Вал Килмер, Теренс Стемп, Гејлард Сартејн Режија: Расел Малкехи (Пинк, 01.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб yанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

18

nedeqa 31. mart 2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

4

ДО БРИ ЦА ЋО СИЋ ИЗ ЗА ГРЕ БАЧ КОГ УГЛА

Пи ше: Дар ко Ху де лист 07.40 08.05 09.55 10.50 11.45 15.25 16.20 17.15 18.10 18.40 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Новац на јеловнику Алесандрова кухиња Најбољи амерички кувар Соул фуд породица Краљ посластичара као кувар Грађевинске интервенције Затрпани НY Инк Храна - Од задовољства до зависности Повратак Хани Бу Бу Амиши - Живот ван заједнице Оскар Писторијус: Трка за истином Верујете ли у чуда? Дечак са тумором на лицу - 1. Део Дечак са тумором на лицу - 2. део Приче о злочинима са Афродитом Џоунс Храна - Од задовољства до зависности

07.40 Златна кинотека: Рупа у глави, филм 09.49 Библија 10.00 Сплит: Пренос ускршње мисе 11.55 Ватикан: Урби ет Орби, Ускрс, пренос 12.40 Дневник 1 13.01 Госпел у Комедији, снимак концерта 14.20 Св. Марко Крижевчанин, док. филм 15.06 Мир и добро 15.39 Дивљи у срцу 16.30 Баштованка 17.00 Ноћ с краљем, филм 19.00 Без рачуна се не рачуна - извлачење 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Све у 7!, квиз 21.09 Одмори се, заслужио си 21.46 Дамин гамбит, ток шоу 22.35 Дневник 3 23.27 Ноћ с краљем, филм 01.26 Бескрајна прича, филм 02.56 Скица за портрет

Уметност Русије У потрази за Хајдном Звезде сребрног екрана Животиње које су ушле у историју 14.30 Упознајте Римљане 18.00 Мит о Витлејемској звезди 19.00 Прича о науци 20.00 Лондонска болница 21.10 Ратници 22.10 1066.

23.15 Путовање у Мрачно доба 00.15 Упознајте Римљане

08.05 11.05 13.05 14.00

K СЕ РИ ЈА

Монк (Уни вер зал, 10.00) 08.00 10.00 11.00 13.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00

Убиства у Мидсамеру Монк Филм: Деца шпијуни Филм: Ел Дорадо: Храм сунца Филм: Ел Дорадо: Град злата Филчм: Кал освајач Скандал Добра жена Премијера: Браћа и сестре Филм: Фактор страха Филм: Напад Двоглаве Ајкуле Мистерије Хејвена

Тво ји, мо ји и на ши 08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Завера Розвел Мала принцеза Црвенкапица Влаком према југу Астерикс и Викинзи Време чуда Пролећни распуст у Босни Жан де ла Фонтен Мистична река Еротски филм Еротски филм

Пер ни ла Ав густ

Ма ри ја, мај ка Ису со ва

Вре ме чу да Рад ња фил ма де ша ва се у се лу Ви та ни ја, сеп тем бра 1945. го ди не, по окон ча њу Дру гог свет ског ра та. Но ва ре во лу ци о нар на власт за по чи ње бор бу про тив на род них оби ча ја и ве ре и по кре ће про цес „ис те ри ва ња Бо га“... Уло ге: Ми ки Ма ној ло вић, Дра ган Мак си мо вић, Мир ја на Ка ра но вић, Ба та Стој ко вић Ре жи ја: Го ран Па ска ље вић (Си не ма ни ја, 16.00)

Још као де вој ка Ме ри се ис ти ца ла кре по шћу, до бро том и хра бро шћу. Ка да јој се обра ти глас Бож ји и на ја ви ро ђе ње си на ко ји ће би ти спа си тељ све та, Ме ри је у не ве ри ци. Иако је де ви ца, Ме ри от кри ва да је за и ста труд на. Ње зин ве ре ник Јо сип ту вест до че ку је с не по ве ре њем и на пу шта је... Уло ге: Пер ни ла Ав густ, Кри сти јан Бејл, Деј вид Трел фол, Џе рал дин Ча плин, Сај мон Бен дикс Ре жи ја: Ке вин Ко нор (ХРТ 2, 13.55)

Ми ки Ма ној ло вић

06.00 06.50 07.15 08.05 09.45 11.25 14.05 15.45 16.40 17.35 19.30 20.00 21.00 22.10 23.10

Судије за стил Нова девојка Улица сећања Богобојажљиве намигуше Приватна пракса Очајне домаћице Промена плана Џордан Пројекат „Модна писта„ Џордан Нова девојка Очајне домаћице Секс и град Сексуално васпитање Мајке плесача

СЕ РИ ЈА

Секс и град (Фокс лајф, 21.00)

07.19 Мумини 07.43 Градић Вокавил 08.07 Лудвиг ван Бетовен: Миса солемнис 09.34 Бескрајна прича, филм 11.04 Љупкино пролеће 11.30 Свети Аугустин 13.11 Томислав Јанко шаги Бунић 13.55 Марија, мајка Исусова, филм 16.00 Олимп - емисија о спорту 17.01 Истарска ривијера 17.25 Магазин ЛП 17.50 До последњег збора 19.10 Залагаоница, док. серија 19.30 Свет чоколаде, док. серија 20.00 Циклус филмског спектакла: Спартак, филм 23.05 Опус господина Холанда, филм 01.20 Звездана врата 02.07 Трачара 02.48 Секс и град 03.16 Ноћни музички програм

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 00.50 01.45

Трансамерика Побуна у кокошињцу Кладионичари Дин Спенли Еди ЕдТВ Браћа Блуз 2000 ЛОЛ Еротски филм Еротски филм Еротски филм

07.30 Ноћ храбрости 09.00 Крађа 10.30 Четврти спрат 12.00 Воз трезор 14.00 Менхетн 15.30 Спавач 17.00 Грађани опасних намера 19.00 Биографија - Елизабет Харли 20.00 Злочини и преступи 22.00 Септембар 00.00 Љубав са Лијом

Френк је по мор ски офи цир ко ји по сле смр ти же не по ди же осмо ро де це у до му у ко јем вла да вој нич ка ди сци пли на. Већ је ду го са мо хра ни отац, а сад осе ти по тре бу по нов но ожи ве ти свој љу бав ни жи вот. До го ди се да срет не Хе лен с ко јом је као сред њо шко лац из ла зио... Уло ге: Де нис Квејд, Ре не Ру со, Џе ри О Ко нел, Шон Фа рис, Ка ти ја Пе вец Ре жи ја: Ра јан Го снел (РТЛ, 22.20)

Ре не Ру со 08.05 Вирус атек 08.20 Уврнути чупавци 09.05 Смртоносних 60, док. серија 10.40 WАЛЛ-Е - ТВ премијера, филм 12.50 Фантастична авантура Шарпеју Еванс, филм 14.45 Степ уп 2, филм 16.40 Љубав је на селу, док. сапуница 17.40 РТЛ екстра магазин, шоубиз емисија 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Небо и земља 22.20 Твоји, моји и наши, филм 00.00 Моја супер бивша, филм

08.10 09.05 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Амерички оружари Потрага за Бигфутом Краљеви аукција Трговци Златна грозница Злато Беринговог мора Радионица Џесија Џејмса Преживљавање Човек, жена, дивљина Како се прави? Човек, жена, дивљина Преживљавање Преживљавање удвоје (Бразилска верзија) 23.00 Позадина авионских несрећа 00.00 Чудо да сам жив

08.30 11.30 12.00 17.00 18.00 19.00 21.00 00.00 00.15 01.15

Билијар Сви спортови Бициклизам Веслање Стони тенис Карлинг Билијар Мотоспортови Бициклизам Мотоспортови

Lu dak u kom {i lu ku

a ko pr vi put ula zim u ]o si }ev dom na De di okri vio „~et ni ku {u Da nu”, ni ma lo ni je svi dje la. wu, do nio sam mu ma li dar. We mu, is ku snom Ni ka ko ne vo li ~et ni ke i mo nar hi ste i sma tra ih vi no gra dar skom vu ku iz Ve li ke Dre no ve – ta lo gom srp skog dru {tva. Ni je krio da je bio i dvi je bu te qe pr vo ra zred nog vi na iz Is tre. On je ostao so ci ja list (ili „so ci jal de mo krat”). za do bro do {li cu pri pre mio da bi ram: ne ki vi I{li smo tra som ko jom ]o si} sva ko ve ~e {e ta ski i do ma }u ra ki ju od kru {ke, iz is to~ ne Her ce po ne ko li ko ki lo me ta ra. ^e sto sa svo jim pri ja te go vi ne, ko ju mu je po klo nio Du {an Sa vi}, slav ni qem Mi ha i lom Mar ko vi }em. Ne ko vri je me wih vo |a na va le „Cr ve ne zve zde”. Na rav no da sam dvo ji ca su bi li po sva |a ni. Mar ko vi} je ostao za iza brao ovo dru go. Qu }e ra ki je u `i vo tu pro bao dr ti mi lo {e vi }e vac – ne gdje oko 2007. po ~eo se ni sam. Ipak, Do bri ca je svo ju ~a {i cu, ne ba{ mi pri bli `a va ti i Srp skoj ra di kal noj stran ci – dok ni ja tur nu, br zo is ka pio. Sla va \u ki} mi je ob ja je ]o si} pot kraj de ve de se tih krat ko ko ke ti rao i snio da se on ko ji put ne ustru ~a va ma lo ja ~e po teg nu ti, ali mu to ko ri sti zdra vqu jer ima ozbiq nih pro ble ma s tla kom. A i u tim go di na ma ne ma {to iz gu bi ti.

Upi tao sam ga otvo re no do kle }e tra ja ti ta igra skri va ~a iz me |u we ga i me ne. Od go vo rio je da me ne iz bje ga va, ne go ne vo li qu de, vo li svo ju sa mo }u i de pre si van je tip. On da me po veo na raz gle da va we svo je vi le. Pri je ne go {to se do se lio, `i vio je u naj stro `em sre di {tu Be o gra da. No, ta mo mu je sme ta la bu ka ve le gra da, a i pri slu {ki va li su ga (po we go vim ri je ~i ma) iz Skup {ti ne SFRJ tzv. „pu {kom mi kro fo nom”. Kad se htio mak nu ti, vla sti mu, kao di si den tu, ni su da le. Od no sno, ni je Ti to, s ko jim se raz i {ao 1966. Tek su [et we pre i po sle sva |e s Mi haj lom Mar ko vi }em se smi lo va li 1979, na kon o{trog pro svjed nog pi sma Pred sjed ni {tvu SFRJ, tj. La za ru Ko li {ev s „Ot po rom”. Mar ko vi} je ]o si }a sto ga sma trao skom, ko ji je u Pred sjed ni {tvu za mje wi vao bo le „lo {im Sr bi nom”. Bar tri go di ne ni su raz go va snog Ti ta (on je pi smo po ka zao Ti tu u zgod nom ra li. No, kad su Mar ko vi }u iza {la sa bra na dje la, tre nut ku, kad je ovaj bio su per ra spo lo `en). Tek do nio ih je ]o si }u, na vra ta we go ve ku }e. Tad su na kon Ti to vog „da”, iz re ~e nog (pre ko vo qe), uklo se po mi ri li. we ne su pre pre ke da ]o si} ku pi ku }u. Za 250 mi Za vri je me ru~ ka u „Di {i noj ko li bi” ]o si} me li ju na di na ra, znat no ma we no {to su nu di la za ba vqao pri ~a ma o svo jim za ni mqi vi jim po li stra na ve le po slan stva, ali ti~ kim sa stan ci ma. je vla snik bio ba{ po no san in tri gant ni ji mi Tu `io mi se ]o si} na svog biv {eg je Naj {to }e se u wu use li ti ta bio u Ban skim dvo ri hr vat skog iz da va ~a, ri je~ kog ko ve li ki pi sac. ma 1963. s Ba ka ri }em, Do bri ca mi se tu `io i “Oto ka ra Ker {o va ni ja”, ko ji mu je ko ji se naj pri je po hva ka ko ga je pre va rio biv {i lio da sje di na sto li ci za sa bra na de la obe }ao hr vat ski iz da va~ „Oto kar na ko joj je to kom NDH 750 mi l i o n

a di n a r a (tri put je Ker {o va ni” iz Ri je ke, ko ji sje dio Pa ve li}. ]o si }u ma we pi sca ko {ta la eks klu ziv na mu je za sa bra na dje la i je pred lo `io da bu de vi la na De di wu), a on da pred zbir ku po li ti~ kih ese ja glav ni ured nik te o rij „Stvar no i mo gu }e”, tre bao sko-ide o lo {kog ~a so pi is pla tu – ban kro ti rao pla ti ti 750 mi li ju na di na sa ju go sla ven skog ka rak ra (tri pu ta vi {e ne go {to te ra, ko ji bi iz la zio u je iz dvo jio za ku }u na De di wu), a oni, umje sto da Za gre bu. Da ga do dat no mo ti vi ra, po nu dio mu je i pla te, pro gla si {e ste ~aj – i sve ode do |a vo la.

– pe te ro sob ni stan u Za gre bu. U to vre me, ka `e Do bri ca mi je po ka zao vi so ki ka me ni zid ko jim ]o si}, Ba ka ri} jo{ bio Ju go slo ven, tek ka sni je je Mi lo {e vi} ogra dio svoj pred sjed ni~ ki po sjed po sta je za go vor nik kon fe de ra li za ci je Ju go sla od svih su sje da, pa i we ga. vi je. Po tu `io mu se na Kr le `u, kao „tvr |a vu ve – Tu je ne kad bi la obi~ na me |a, a on da ju je on li ko hr vat stva”. A za Ju go sla vi ju je re kao: „Ona ogra dio. Lu dak! mo ra u}i u svjet sku po dje lu ra da sa mo kao Ju go Dok se spre mao za iz la zak u obli `wi re sto ran sla vi ja, a ne par ci jal no, u po dalp skoj kon cep ci ji „Di {i na ko li ba”, pri ~a mi da je funk ci ju pred ma lih za jed ni ca”. Na ]o si }ev pri je dlog da u re sjed ni ka SRJ 1992. pri hva tio na ini ci ja ti vu ame dak ci ji ~a so pi sa bu de i Slo ve na ca, mu sli ma na, ri~ kog pred sjed ni ka Bu {a. To mu je pre ni je to pre itd. Ba ka ri} je re kao: „Bit ni su Sr bi i Hr va ti, ko we go ve su rad ni ce, kon gre smen ke srp sko ga pod sve osta lo je bo ra ni ja!” ]o si} ipak ni je pri hva ri je tla He len De li}-Ben tli. No, o to me ni je vo tio Ba ka ri }e vu ve li ko du {nu po nu du. lio jav no go vo ri ti jer se (pret po sta vqam) bo jao To kom dru gog sa sta nak 1965. Ti to je po vje rio da bi mu Sr bi grd no za mje ri li {to su ga za pred ]o si }u da je pro tiv frak ci ja u vr hu Par ti je i dr sjed ni ka „kr we” Ju go sla vi je in sta li ra li Ame ri `a ve. Jed nu pred vo di Ran ko vi}, a dru gu Kar deq. kan ci (kao pro tu te `u Mi lo {e vi }u, na rav no).

Tom je pri go dom Ti to po nu dio ]o si }u da bu de no Kre nu li smo u {et wu De di wem. Uli ca u vi {ef CK SK Sr bi je. ko joj je je ]o si} `i vio ima la je za pra vo dva ime Tre }i je sa sta nak bio s Ran ko vi }em. ]o si }e va na, {to u Be o gra du ni je ri jet kost. Bran ko \o no te za je: „Ti ta su na onu dru gu stra nu, pre ma Kar vi}, po ko jem je uli ca na zva na od mah na kon Dru go - de qu, i u sme ru kon fe de ra li za ci je Ju go sla vi je, ga svjet skog ra ta, bio je ko mu nist, par ti zan i na - pre ve sla li Slo ven ci, Ste vo Kra ja ~i} i Kr le `a”. rod ni he roj. No, kad je u je sen 1997. vlast u Be o Na po sqet ku, ~e tvr ti je sa sta nak opet bio s Ti gra du pre u zeo SPO, pre i me no vao je mno ge uli ce, tom, u pro qe }e 1966. kad se Ti to po tu `io ]o si }u pa i ]o si }e vu. ]o si }u se ta pro mje na, za ko ju je da su Sr bi pro tiv we ga. Sr bi iz Sr bi je.

Kwi gu Dar ka Hu de li sta „MOJ BE O GRAD SKI DNEV NIK (Su sre ti i raz go vo ri s Do bri com ]o si }em 2006–2011„), u iz da wu za gre ba~ kog „Pro fi la”, mo `e te na ba vi ti u svim bo qim srp skim kwi `a ra ma

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802). Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

OGLASI

IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektroteh nika. Prijemni, matura. Veoma povoqno. Telefoni: 021/6367482, 063/471-644.

71541 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

71660 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profe sor. Telefon 021/6399-305.

71661 IN STRUK TOR, daje ~asove trening-vo`we, povoqno. Telefon: 063/218-987.

71778 MA STER - profesor matematike i specijalista nastave matematike. Garantovano uspe{no priprema studente i |ake za sve vrste ispita. Telefon 064/3378-271.

71874 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim.

Telefoni: 021/6-311-482, 064/322-19-49.

71911

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

71662

IZ DA JE se name{tena soba, cen tralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504-629.

71770

SR. KAR LOV CI, nov, ukwi`en, dvosoban stan mewam za stan ili lokal u Novom Sadu uz moju doplatu, vlasnik. Telefon 063/548906.

70877 ME WAM stan u centru Novog Sada kod Spens-a 36m2 za adekvatan u Novom Beogradu, blok 44.

Telefon: 063/8338522.

71791

IZ DA JEM ili prodajem na rate ku}u, Veliki rit, Alekse Nenadovi}a 23, obezbe|en kredit prednost podstanari, cena 25.000E. Telefon: 021/6500051, 066/6500050.

71900 BU LE VAR - name{ten dvosoban stan izdaje se. Telefon 063/601661.

71109 APART MAN na izdavawe, Grbavica, Tolstojeva 37, slobodan od 1. aprila. Telefoni: 021/751966, 066/954-2543.

71485 IZ DA JEM name{tenu garsoweru za studentkiwe ili zaposlene, Ulica Petra Drap{ina. Telefon: 064/16-10-330.

71594 IZ DA JEM U Petrovaradinu, Preradovi}eva ul. jednoiposoban komforan stan na drugom spratu. Telefoni: 062/157-5325, 0230/27-153.

71740 IZ DA JEM jednosoban stan, Grbavica, Vojvo|anska, od 1. aprila. Telefon: 064/152-6234.

71765 IZ DA JEM name{tenu garsoweru na Novom nasequ (kod robne ku}e). Soba, kuhiwa, predsobqe, kupatilo, dva le`aja, dva garderobera. Telefon 063/807-44-25.

71772 IZ DA JEM nename{ten stan, sprat u ku}i, novogradwa, Klisa.

Telefon: 064/888-4644.

71786 IZ DA JEM name{tenu garsoweru 24m2 na Novoj Detelinari. Kuhiwa komplet, ve{ ma{ina, KTV. Useqiva odmah. Telefon 060/0359633.

71809

IZ DA JEM kompletno name{teni garsoweru, Novi Sad, Cankareva br. 30, cena 120e. Zvati posle 15 ~asova. Telefon 063/516-637.

71823 IZ DA JEM garsoweru, nova De telinara, ugao Kopernikove i Bul. Evrope. Telefon 063/1372869.

71844 IZ DA JEM od 1. 4. 2013. godine, stan 43m2 u Balzakovoj N. Sad. Telefon 064/8362767.

71847 IZ NAJM QU JEM dupleks, troiposoban, moderno name{ten u novijoj zgradi, Grbavica, 4. sprat, lift. Telefon 063/32-3578.

71851 IZ DA JEM name{ten stan, dvori{no orjentisan, kutak mira i ti{ine. Telefon: 6-300-665.

71891 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202.

71924 IZ DA JEM name{ten dvosoban stan, 60m2, na Bulevaru oslobo |ewa kod Stadiona „Vojvodine”.

Telefon 062/572-351.

71934 IZ DA JEM name{tenu garsoweru od 30m2 na Limanu I, u neposrednoj blizini univerziteta, pogodnu za studente. Telefon 021/6360-872.

71945 IZ DA JEM na du`e vreme dvosoban, komforan, name{ten stan kod `. stanice, odmah useqiv.

Telefoni: 022/461-744, 063/461501.

71805 IZ DA VA WE I ZA KUP stanova Novi Sad, name{teni ili prazni - jednosobni, dvosobni, trosobni - ku}e, lokali. Mileti}eva 51!!

Nazovite, do|ite - povoqne cene. www.bombyx-nekretnine.com.

Telefoni: 062/518-544, 021/526387, 062/518-545.

718060 IZ DA VA WE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih, na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004 ili nas potra`ite na www.solis-nekretnine.com.

718078 IZ DA JEM garsoweru 25m2 na Novoj Detelinari, Rumena~ka ulica, kompletno name{tena 120 evra plus depozit. Telefon 063/811-7331.

718272 IZDAJEM mawi jednoiposoban komforan stan, poluname{ten u blizini gradskog Sup-a. Telefon: 064/ 9935774, posle 10 ~asova.

72034 IZDAJEM trosoban name{ten stan, Novo naseqe. Telefon: 063/588-604.

72040

PO TREB NA KU ]A ili vikendica u zakup, samostalna, komforna sa ogra|enim dvori{tem, na du `e, ozbiqnom bra~nom paru. Telefon 060/6-777-982.

71335 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300800 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefoni: 063/522-202, 063/519-533.

71922 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, 063/522202 novisad@ stanovi.rs 71923 MLA DOM bra~nom paru iz Sombora potreban u zakup nov jednosoban stan u Novom Sadu. Pla}a mo unapred.... www.bombyx-ne kretnine.com. Telefoni: 021/526387, 062/518-544.

718058 TRO ^LA NA porodica iz Zrewanina tra`i u zakup luks dvoso ban - trosoban stan u Novom Sa du. Na du`i period. www.bombyx-nekretnine.com. Telefoni: 021/6622-746, 062/518-545.

718061

KU PU JEM li~no za sebe od vla snika ukwi`en stan od 40 do 50m2 u zgradi sa liftom do 5. sprata.Telefon 063/528-759.

71912 KU PU JEM ukwi`en jednoiposo ban stan oko 40m2 bez posrednika u centru ili Grbavica, za gotovinu. Telefon 066/941-68-67.

71960

nedeqa 31. mart 2013.

KU PU JEM stan u centru ili na boqoj lokaciji. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

718117 KU PU JE MO stan 30 - 40m2 u Novom Sadu, u zgradi sa centralnim grejawem, do IV sprata, brzo useqewe. Isplata odmah!!!!! www.bombyx-nekretnine.com. Telefoni: 021/6622-746, 063/518546.

718059

NA NO VOJ DE TE LI NA RI odli~an dupleks 95m2, povoqno ima povrat PDV-a direktno od investitora, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 065/85-06616, 451-318.

718266

PRO DA JE MO garsoweru u suterenu, 16m2 ]irpanova 43a. Telefon: 021/547-809, Novi Sad. 71859 GAR SO WE RA kod stanice, 18m2, 12.500e na ime kupca. Telefon 060/7411-975.

71961 PRO DA JEM jednosoban stan 25m2, polusuteren, centar, Po{tanska 9. cena 800evra/m2. Telefon 063/532-593.

71739 PRO DA JEM jednosoban stan, 42m2, u Gunduli}evoj ulici, 5. sprat, potpuno renoviran i odmah useqiv. Bez posrednika. Zvati na telefon 063/506-800.

71857 PRO DA JEM klasi~an jednosoban stan od 33m2 za 23.600. Stan je ukwi`en i odmah useqiv. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

71883 LI MAN I, 33m2, II sprat, sve jedinice odvojene, Fru{kogorska 19b, u blizini fakulteta, cena 1340E/m2. Telefon 063/580-302 71904 DVE GAR SO WE RE 25m2, 27m2 ista zgrada na Telepu - blizu Limana, II sprat, lift, useqivo odmah, novo - samo 1.050E/m2 - povrat PDV-a. Telefoni: 021/6622746, 062/518-544, 062/518-545, www.bombyx-nekretnine.com.

718063 BRA NI MI RA ]O SI ]A, ukwi`e na garsowera, 26.900E, I sprat, terasa. www.status-nekretnine.com. Telefoni: 021/526-622, 063/444-743.

718074 PRO DA JEM ukwi`enu garsoweru na Grbavici, kod Medicinske {kole, 26m2 na 3. spratu, odmah useqiva. Cena 24.750 evra. [ifra:24164. Telefoni: 064/11262-39; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

718086 NA NAJ LEP [EM DE LU Novog naseqa prodajem odmah useqivu, ukwi`enu garsoweru. Drugi sprat, gradila „Budu}nost”, terasa, klima. Povr{ina 32m2. [ifra:24789.

Telefoni: 063/527-459; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 718087 MA LA ukwi`ena garsowera u centru grada, idealno za izdavawe, mo`e i na kredit banke. Cena 21.000. [ifra: 24113. Telefoni: 065/2019013, 021/6624325, www.solis-nekretnine.com.

718088 BU LE VAR: ukwi`ena garsowera preko puta „Dnevnika” - 26m2, terasa, CG, dvori{na strana. Cena: 25.800 evra. Tel. 064/8236617, 021/6614-200.

718147 GAR SO WE RA, centar, 20m2, name{tena, ~isti papiri, mo`e preuzimawe podstanara, odli~na investicija. cena 16.900 evra.

Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

718186 PAP PA VLA - novogradwa, 20m2 - odvojena kuhiwa u predsobqu, bez ulagawa, odmah useqiv, CG, cena - 18.600 evra. Tel. 064/8236604, 021/661-4200.

718172 U UL. SVE TI SLA VA KA SA PI NO VI ]A, 32m2, ukwi`ena garsowera na II spratu. Hitno. Telefoni: 451-318, 523-193.

718241 GAR SO WE RA na Bulevaru oslobo|ewa, 29m2, IV sprat, prazan, odmah useqiv, lift, terasa, 27.000, {ifra 1004772, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 065/85-06-616.

718242 GAR SO WE RA na Limanu kod Mornarice gradila „Budu}nost”, useqiva i ukwi`ena, lift, klima ostaje kuhiwa 23m2, {ifra 1005258. Telefoni: 451-318, 0631726143, www.nekretnine-mojdom.com.

718243

BU LE VAR KRA QA PE TRA ukwi `ena, useqiva garsowera 23m2 u zgradi sa liftom. Odvojena kuhiwa, novo kupatilo. U ceni kompletan name{taj!! Telefon 063/777-6233.

718196 HIT NA PRO DA JA odli~ne, novije, ukwi`ene garsowere od 24m2 u centru grada, II sprat, povoqno, 26.000E. Telefon 060/621-1685.

718197 HIT NA PRO DA JA! Ukwi`ena GA, 26m2, Ilije Bir~anina, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, novogradwa, PVC, kl. parket, odli~an, cena 27.900, mo`e popust za ke{! Tel. 021/520-727, 063/536-212.

718309 RI BQA PI JA CA!!! Deo bli`i Dunavu, jednosoban stan od 31m2, useqiv, ukwi`en, na dvori{te okrenut, terasa. Tel. 063/500213.

718310 RE NO VI RAN stan 32m2 [ekspirova kod Limanske pijace sa jo{ 20m2 terase. Odli~na prilika!

Telefon 060/6211-685.

718198 CEN TAR, salonac 38m2, prvi sprat, 41.200. www.nekretninemojdom.com, {ifra 1005367.

Telefoni: 523-193, 065/85-06616.

718248 JED NO SO BAN stan 41m2 na Novom nasequ u Ul. Stevana Hri sti}a cena 35.000. Telefoni: 451-318, 0600753782, {ifra 1004745, www.nekretnine-mojdom.com 718244 HIT NA PRO DA JA! Odli~an JS, 30m2, Futo{ki put, V sprat, nema lift, legalan stan, pogled na Fru{ku goru, cg, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, kl. parket, cena samo: 19.900. Tel. 021/520-727, 065/55-36-212.

718305 UKWI @EN - 33m2 - jednosoban mogu} jednoiposoban - renoviran, CG, odmah useqiv, odli~an raspored. Cena: 22.800 evra. Tel. 064/823-6601, 021/424-963.

718177 JED NO SO BAN, Liman I, 40m2, ukwi`en, odmah useqiv, hitno, veoma povoqno, 39.500 evra. Tel. 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com.

718181 LI MAN - 31m2 - ukwi`en jednosoban stan preure|en u jednoiposoban, useqiv, terasa, lift, CG, cena - 31.000 evra. Tel. 064/8236617, 021/542-779.

718151 BU LE VAR kod Lutrije, 37m2 ukwi`en odmah useqiv stan, 1. sprat, terasa, lift, CG cena 34.300 evra. Tel. 064/823-6617, 021/424-963.

718149 LI MAN - 28m2 - kod Limanskog parka, jednosoban stan - ukwi`en - useqiv, terasa, lift, CG, cena - 32.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

718166 UKWI @EN jednosoban stan u starijoj ku}i, 38m2, cena 20.000 evra. Pogledajte fotografije na www.solis-nekretnine.com. [i fra stana: 24877. Telefoni: 021/520-231; 065/20-19-011.

718089 NO VO, 34m2 jednosoban stan u blizini Futo{ke pijace, ukwi`en, bez ulagawa, 3. sprat, tera sa. [ifra: 24885. Telefoni: 021/451-570; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com.

718090 HIT NO prodajem jednosoban stan na Nasequ za 26.500 evra, ukwi`en. [ifra: 24130. Telefoni: 021/451-570, 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com.

718091 HIT NO prodajem jednosoban stan na Nasequ za 26.500 evra, ukwi`en. [ifra: 24130. Telefoni: 021/451-570, 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com.

718092 HIT NO prodajem stan 40m2, II sprat, na Novoj Detelinari za 36.000. Ukwi`en, terasa. [ifra: 24944. Telefoni: 063/1321470, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com.

718093 GR BA VI CA, noviji, ukwi`en jednosoban, I sprat, 34m2-32.900. www.status-nekretnine.com. Tele foni: 021/522-177, 063/444-743.

718075

GR BA VI CA, II sprat, ukwi`en jednosoban stan, odli~an raspored, 33.500E. www.status-nekret nine.com. Telefoni: 021/526622, 066/978-18-19.

718070 SO CI JAL NO, @itni trg, odli~an noviji stan, na II spratu cena 32.000.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

718118 HIT NO, Ulica Ilije Bir~anina ekstra zgrada „Arena” gradila, nov kompletno name{ten odmah useqiv ukwi`en stan, cena 31.500 sa name{tajem. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

718119 BU LE VAR OSLO BO \E WA 29m2, IV sprat, lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 25.800 Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefo ni: 444-107, 633-7853.

718110 NO VI BU LE VAR 32m2, IV sprat, lift, ukwi`en, nov, odmah use qiv 33.000 Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

718111 NO VO NA SE QE, 42m2-38.500, ukwi`en jednosoban, mo`e biti jednoiposoban. www.status-nekretnine.com. Telefoni: 021/522177, 063/178-43-42.

718073

SR. KAR LOV CI, centar, prodajem nov ukwi`en, dvosoban stan, cena: 670e/m2, vlasnik. Telefon 063/548-906.

70878 PRO DA JEM nov, useqiv, luks opremqen dvosoban stan od 46m2 na Somborskom bulevaru.

Vlasnik. Telefon 061/208-1819.

71508 PRO DA JEM ILI ME WAM ukwi `en stan 68m2+gara`a, Bulevar Kraqa Aleksandra 496, Beograd za stan u Novom Sadu. Telefon 064/891-38-54.

71516 @E LE ZNI^ KA STA NI CA, dvosoban, 49m2, 1. sprat, dvostrano orijentisan, terasa, ukwi`en, 45.000, klasi~an raspored. Telefon 064/134-5307, bez posrednika.

71769 PRO DA JEM ili mewam stan na Limanu 3, bez posrednika, 61m2 50.000e.

Telefon 065/2407966.

71798

PRO DA JEM sre|en, dvosoban, odmah useqiv stan, 70m2 u Novom Sadu, Kraqevi}a Marka 13, drugi sprat. Telefon 063/7525687.

71846 PRO DA JE MO u Bra}e Ribnikar dvosoban ukwi`en stan 47m2.

Stan je odmah useqiv. Telefon: 6447-622, 063/540-165.

71886 PRO DA JE MO dvosoban stan na Novom nasequ 60m2 za 43.000, ukwi`en. Telefon: 6447-622, 063/540-165.

71887 PRO DA JE MO dvosoban stan u Kosan~i} Ivana ulici za 51.500, drugi sprat sa liftom. Telefon: 6447-622, 063/540-165.

71888 U NO VOJ Erkerovoj zgradi Petra Drap{ina dvosoban, 54m2, drugi sprat, terasa, CG, lift, sa ugradnom kuhiwom i ormarima.

Telefon 063/522-730.

71957 PRO DA JEM jednoiposoban ukwi `en stan, 38m2, 2. sprat, lift, terasa, Pariske komune, novija gradwa. Bez posrednika. Telefoni: 021/513-576, 064/26-86-727.

71812 HIT NO prodajemo u novijoj zgradi jednoiposoban ukwi`en stan 36m2, Bul. Kraqa Petra za 34.000. Telefon: 6447-622, 063/540-165.

71885

19

PRO D A J E M O jed no i po so ban ukwi`en stan na Limanu za 44.500, lep pogled sa terase. Telefon: 6447-622, 063/540-165.

71889 PRO DA JE MO odmah useqiv jednoiposoban stan 40, 86 Bra}e Drowak, drugi sprat, direktno od investitora, povra}aj PDV! Cena: 1100/m2 - agencija. Telefon 063/522202.

71925 NA GR BA VI CI, ukwi`en noviji jednoiposoban stan, cena 43.300.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

718120 NO VO NA SE QE, odli~an 1.5 stan od 48m2, ukwi`en, renovi ran, cena 40.500. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

718121 NO VA DE TE LI NA RA, jednoipo soban ukwi`en stan na I spratu po ceni od 34.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

718122 NO VO NA SE QE - [onsi, odli~an 1.5-2.0 stan od 53m2, cena 46.500. Telefoni: 636-8429 063/828-8377, www.bomil.rs.

718123 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en odli~an stan, 48m2-49.500E, bez ulagawa. www.status-nekretnine.com. Telefoni: 021/522-177, 066/978-18-19.

718071 USE QIV mawi jednoiposoban stan u novoj zgradi u blizini Saj ma - 25m2, 3. sprat, terasa, CG, odli~an raspored. Cena: 25.500 evra. Tel. 064/823-6610, 542-779.

718160 BU LE VAR EVRO PE, 37m2 - jed noiposoban, 3. sprat, terasa, lift, CG, useqiv, cena - 37.650 evra. Tel. 064/823-6601, 6614200.

718161 HIT NO!!! Novo naseqe - [onsi: 32m2 - mawi jednoiposoban, ukwi`en, odmah useqiv stan. Cena: 27.000 evra. Tel. 064/8236601, 542-779.

718162 STRO GI CEN TAR - Mileti}eva ul. - 38m2 - ukwi`en, odmah useqiv stan, 1. sprat, CG, renoviran, cena 39.200 evra. Tel. 064/823-6610, 542-779.

718163 NO VO NA SE QE: Renoviran jednoiposoban stan u Bra}e Drowak, 48m2, 1. sprat, lift, terasa, CG, PTV, u sve prostorije iz hodnika. Cena 43.200 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6604.

718150 LI MAN 3, 44m2 - ukwi`en-jednoiposoban stan, renoviran, lift, CG, terasa, cena - 46.400 evra.

Tel. 064/823-6617, 021/542-779.

718146 HIT NO!!! Gogoqeva ulica - jednoiposoban-ukwi`en, 3. sprat, te rasa, lift, ju`na strana, odvojena kuhiwa, cena sa name{tajem 38.100 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

718141 TOL STO JE VA ulica, 40m2 - jednoiposoban, useqiv odmah - ukwi`en, 1. sprat, terasa, uli~no orjentisan, kuhiwa odvojena sa prozorom, CG, odli~an raspored, cena - 46.400 evra. Tel. 064/8236601, 021/542-779.

718176 OD LI ^AN stan 42m2 na Savini, Novo naseqe, „Budu}nost” zidala. Ukwi`en, terasa, useqiv. Cena 35.000. Telefon 060/6211685.

718201 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS, 35m2, Cara Du{ana, V sprat, lift, ukwi`en, novija zgrada, odv. kuhiwa, u odli~nom stawu, cena samo: 27.800. Tel. 021/520-727, 063/536-212.

718304 TUR GE WE VA stan 45m2 odmah useqiv, jako lako mo`e biti jednoiposoban, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

718274 KOD RI BQE PI JA CE odmah useqiv stan 42m2 na tre}em spratu sa liftom, ukwi`en za 41.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

718275 AV GU STA CE SAR CA nov, odli~an jednoiposoban,ukwi`en stan dvori{no orjentisan za 45.500.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

718276 GUN DU LI ]E VA odli~nog raspo reda jednoiposoban stan 42m2 na tre}em spratu sa liftom, ukwi`en.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

718277 NO VA DE TE LI NA RA nov, ukwi`en jednoiposoban stan 44m2 na prvom spratu sa liftom. Tel.: 528-137; 063/538-166.

718278 NA NO VOM BU LE VA RU, 42m2 lep stan u novijoj zgradi na petom spratu, lift, terasa, cena 33.000. Slike na www.nekretninemojdom.com, {ifra 1001684.

Telefoni: 523-193, 060/30-88993.

718245

20

nedeqa 31. mart 2013.

BUL. KRA QA PE TRA I, ~etvrti sprat 40m2 kompletno renoviran, lift, odmah useqiv. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451318, 063/10-10-661.

718246 NA NO VOM NA SE QU prvi sprat, u blizini {kole i vrti}a 41m2. Hitno i povoqno 33.800, {ifra 1004826, www.ne kret ni nemoj dom.com.

Telefoni: 0631726143, 523-193.

718247 JED NO I PO SO BAN stan 36m2 na Novoj Detelinari, useqiv, prvi sprat, cena 34.000. Telefoni: 063/10-10-661, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

718249 KO STE RA CI NA, 40m2, ~etvrti sprat, 42.500, prazan, odmah useqiv, {ifra 1004821, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefon 063/10-10-661.

718250 OD LI ^AN ukwi`en stan 42m2 u najboqoj zgradi kod Sajma. Dvori{na, ju`na strana. Lift, terasa, bez ulagawa. Povoqno! Telefon 063/108-8017.

718199 JED NO I PO SO BAN, Liman II, 53m2, ukwi`en. cena 44.500 evra.

Tel. 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-ne kret ni ne.com. 718189

POD BA RA: jednoiposoban, 35m2, nov, legalan, mo`e i subvencionisani kredit - 90% zavr{ena gradwa, 4. sprat, CG, terasa, lift, cena: 40.800 evra sa PDVom. Tel. 064/823-6601, 021/6614200.

718174 JED NO I PO SO BAN, Somborski bulevar, 42m2, odli~na zgrada, nov, bez ulagawa, lep raspored, hitno, cena 39.900. Tel. 021/450417; 064/996-97-55, www.kvart-ne kret ni ne.com.

718183 GR BA VI CA, ukwi`en jednoiposoban stan, 38m2, novogradwa, odli~an raspored, terasa. Tel. 6615-117.

718326 BRA ]E KR KQU[!!! Starija gradwa sa grejawem na struju od 43m2 u odli~nom stawu, useqiv, sa terasom. Tel. 065/25-00-213.

718312 PRO DA JEM lep dvosoban stan od 62m2 odli~nog rasporeda, ukwi`en, svetao, odli~na terasa kod Merkatora. Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213.

718311 KOD SO CI JAL NOG, ukwi`en stan, 50m2, izuzetno sre|en, bez ulagawa, brzo useqiv. Tel. 6615117.

718322 BU LE VAR, izuzetno povoqno, ukwi`en dvosoban stan, 63m2, ni`a spratnost, odmah useqiv, cena - 51.500. Tel. 6615-117.

718323 LI MAN I, klasi~an dvosoban 54m2, Veqka Petrovi}a, IV sprat sa liftom, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, lepa terasa, ukwi`en. Tel. 063/517-846, www.li derne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1021136.

718222 TUR GE WE VA, klasi~an dvosoban 64m2, izme|u Bulevara oslobo|ewa i Betanije, fasadna cigla, renoviran, komforan stan, velika terasa, lepe sobe, odvojena kuhiwa i trpezarija, ukwi`en. Hitno. Tel. 063/517-846, www.li derne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1021139.

718223 KLA SI ^AN dvosoban 58m2, Gagarinova ulica, I sprat sa liftom, odli~no stawe, ukwi`en, useqiv. povoqno. Tel. 063/517846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1013267.

718224 NA KE JU, dvosoban 68m2, u od li~noj zgradi sa liftom, velike sobe, odvojeno kuhiwa i trpeza rija, dve terase, pogled na Dunav, Tvr|avu, gara`a 14m2, ukwi`eno. Tel. 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1021146.

718225 KLA SI ^AN dvosoban 65m2, Radni~ka, III sprat, funkcionerska zgrada, blizina Dunava, ukwi `en. Tel. 063/517-846, www.li derne kret ni ne.co.rs.

718226 KLA SI ^AN dvosoban 48m2, An tona Urbana, I sprat, centralno gradsko grejawe, ukwi`en, 32.000. Tel. 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs.

718227

BRA ]E DRO WAK, 48m2, I sprat, lift, velika terasa, dve ostave.

Ukwi`en. Odli~an. Povoqno, 40.000E. Telefon 063/108-8017.

718200 U PE TRA DRAP [I NA nov prazan i ukwi`en stan 47m2 na III spratu, 58.000. Tel.: 451-318, 065/85-06616, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1005076.

718252 SA JAM, Stevana Mokrawca, dvosoban 55m2 IV sprat, klasi~an raspored, ukwi`en, prazan odmah useqiv mo`e na kredit 49.500. {ifra 1005023. Telefoni: 063/1010-661, 451-318, www.ne kret ni nemoj dom.com.

718253 KOD RI BQE PI JA CE renovi ran dvosoban stan 64m2 u funkciji dvoiposobnog, na drugom spratu. Telefoni: 528-137; 063/538-166.

718279 GR BA VI CA nov, ukwi`en dvosoban stan 47m2 na prvom spratu, odmah useqiv. Telefoni: 528137, 063/538-166.

718280 HIT NA PRO DA JA! Brzo useqiv DS, 67m2, Bul. kneza Milo{a, II sprat, lift, dve terase, kompletno renoviran, ostaje kompl. name{taj, klima, nov parket, odv. kuhiwa, mo`e biti i DIS, cena: 53.500. Tel. 021/520-727, 065/55-36-212.

718306 DVO SO BAN stan kod stanice 50m2 na III spratu, nema lift, nije posledwi sprat, ukwi`en, hitna prodaja 39.700, {ifra 1005210. Telefoni: 451-318, 063/10-10-661, www.ne kret ni nemoj dom.com.

718255 LI MAN, Balzakova 56m2, drugi sprat, prazan, odmah useqiv, raspored odli~an, cena 55.000, vlasnik. Telefon 063/10-10-661.

718256 NA NO VOJ DE TE LI NA RI nov neuseqavan stan 56m2 na prvom spratu, idealan raspored, uredni papiri 63.100. Telefoni: 451318, 060/075-3782, {ifra 1004214, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

718257 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA odli~an, komforan dvosoban stan od 63m2, II sprat, lift, terasa.

Ukwi`en. Povoqno, 51.500E. Tel. 060/621-1685.

718202 MI [E DI MI TRI JE VI ]A, 52m2, ukwi`en klasi~an dvosoban stan sa lepom terasom. Prodaja po povoqnoj ceni, 46.000E. Telefon 063/108-8017. 718203 KOM PLET NO renoviran Stevana ^aleni}a, dvosoban stan 49m2, III sprat, terasa, nova PVC stolarija. Hitna prodaja! Cena 33.000E. Telefon 060/621-1685.

718204 NO VO NA SE QE, 56m2, I sprat, terasa, odmah useqiv, ukwi`en.

Hitno! Cena 41.200. Telefon 060/6211-685.

718205 RE NO VI RAN dvosoban stan 51m2 u Solunskoj ulici. Ukwi`en, terasa, nije posledwi. Cena 36.000. Telefon 060/6211-685.

718206 DVO SO BAN, Sajam, 52m2, nov, ekstra oprema, mo`e i gara`a, lep raspored, povoqno. Tel. 021/450417; 064/996-97-55, www.kvart-ne kret ni ne.com.

718182 DVO SO BAN, 53m2 - useqiv ukwi`en, 2. sprat, CG, terasa, renovirano kupatilo, cena 37.100 evra - nije fiksno. Tel. 064/8236617, 021/542-779.

718173 HIT NO!!! @elezni~ka stanica, 50m2 - ukwi`en - odmah useqiv dvosoban stan, terasa, CG, odli ~an raspored, cena - 38.700 evra.

Tel. 064/823-6617, 021/661-4200.

718170 NOV - 52m2 - ukwi`en - neuseqavan, terasa, grejawe, odli~an raspored. Cena 41.200 evra i 57m2 - neuseqavan, 2. sprat za 44.000 evra. Tel. 064/823-6601, 661-4200.

718171 SO CI JAL NO, odli~na zgrada i odli~an stan sa dve spava}e sobe, 49m2, hitna prodaja, cena sa mo 51.500 evra. [ifra:16975.

Telefoni: 021/520-231; 060/01894-22, www.so lis-ne kret ni ne.com.

718102 NO VO NA SE QE: ukwi`en dvo soban, odmah useqiv stan od 56m2 - renovirano kupatilo, 1. sprat, terasa, CG, zgrada od fa sadne cigle. Cena - 41.200 evra.

Tel. 064/823-6604, 021/6614-200.

718144 GR BA VI CA: nov, neuseqavan dvosoban, 40m2, 1. sprat, terasa, CG, neprolazne sobe, odli~an raspored, kvalitetna gradwa.

Cena sa PDV-om. Tel. 064/8236601, 021/542-779.

718145

OGLASI DVO SO BAN, 46m2 - Ul. Maksima Gorkog, 2. sprat, lift, CG, ukwi`en - prazan, odmah useqiv, cena - 52.500 evra. Tel. 064/823-6610, 021/6614-200.

718153 HIT NO!!! Bulevar: perfektan dvosoban stan kod T-kafea, 50m2, 1. sprat, odli~an raspored - odvojena kuhiwa, terasa, luks sre|en, brzo useqiv, ukwi`en!

Cena: 58.800 evra. Tel. 064/8236601, 021/6614-200.

718154 UKWI @EN - 48m2 - dvosoban renoviran, 2. sprat, terasa, CG, odmah useqiv, cena -32.000 evra.

Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

718156 DVO SO BAN - mogu} dvoiposoban 52m2 - useqiv, lift, terasa, CG cena - 36.100 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6604.

718158 \UR \A BRAN KO VI ]A: 44m2 nov, neuseqavan, dvosoban stan, CG, terasa... Cena sa PDV-om: 51.500 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6604.

718159 NO VO NA SE QE, ukwi`en dvosoban stan, 63m2-54.000E, kod {kole. www.sta tus-ne kret ni ne.com. Telefoni: 021/526-622, 063/178-43-42.

718072 NO VA DE TE LI NA RA, 51m2, dvosoban stan na III spratu, kvalitetna gradwa, ukwi`eno... Pozovite... [ifra:21347. Telefoni: 021/427-277; 063/520-296, www.so lis-ne kret ni ne.com.

718094 OD LI^ NA PO NU DA, @elezni~ka ulica, na uglu sa Maksima Gorkog, klasi~an komforan dvosoban stan od 60m2, drugi sprat, u novijoj zgradi kvalitetne gradwe, stan ukwi`en i odmah useqiv, cena samo 68.000 evra, a mo`e i kredit. [ifra:24747. Telefoni: 064/2003-103; 021/520231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

718095

DVO SO BAN, 51m2 - Cankareva ulica, ukwi`en - useqiv, lift, terasa, CG, cena 43.100 evra. Telefoni: 064/823-6610, 542-779.

718157 PRO DA JEM luks dvosoban stan u Cara Du{ana. Novija zgrada, ukwi`en, 50m2 - 49.500 evra. Telefoni: 065/461-8233, 021/520231, [ifra:2477, www.so lis-ne kret ni ne.com.

718096

PRO DA JEM klasi~an dvosoban stan 48m2, u blizini Keja i centra, hitna prodaja, cena samo 43.000 evra. [ifra:24829. Telefoni: 021/427-277; 065/461-8233, www.so lis-ne kret ni ne.com.

718097 UKWI @EN stan klasi~nog rasporeda, u blizini Sajma, u Mokraw~evoj ulici, 48m2, lift, terasa, cena 46.400 evra. Pogledaj te nacrt stana i fotografije na www.so lis-ne kret ni ne.com. [i fra:24677. Telefoni: 051/520231; 065/20-19-011.

718098 PRO DA JEM dvosoban stan od 48m2, prvi sprat, odmah useqiv, ukwi`en, mo`e i na kredit. Lokacija Satelit, cena samo 33.800. Tel.: 064/112-62-39; 021/520-231 [ifra: 22601, www.so lis-ne kret ni ne.com. 718099 SA JAM, u Mi~urinovoj ulici odli~an dvosoban ukwi`en noviji stan od 46m2, cena 47.500. Telefon 6366952, www.bo mil.rs.

718124

LI MAN kod „Merkatora” odli~an dvosoban stan od 53m2, cena 42.200.

Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

718125 @. STA NI CA, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 41.000.

Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

718126 CEN TAR, okolina Ribqe pijace i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 42.000.

Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

718127 LI MAN, kod Doma zdravqa, od li~an, kompletno renoviran dvosoban stan od 57m2 po ceni od 49.500.

Telefon 6366-952, www.bo mil.rs.

718128 LI MAN III, ukwi`en dvosoban stan, 54m2-43.500E. www.sta tusne kret ni ne.com.

Telefoni: 064/215-60-90 021/522-177.

718067 CA RA DU [A NA, dvosoban ukwi `en stan, 50m2-47.000E. Odli~an! www.sta tus-ne kret ni ne.com.

Telefoni: 021/526-622, 064/21560-90.

718068 AVI JA CI JA 50m2, terasa, odmah useqiv, ukwi`en, zgrada od fasadne cigle 33.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefo ni: 444-107, 633-7853.

718112 JEDNOIPOSOBAN, Bulevar Kraqa Petra, 40m2, ukwi`en, terasa. Telefoni: 060/418-3223 i 064/1143-730.

72038 STA NI CA 55m2, dvosoban, ukwi `en, terasa, odvojena kuhiwa sa trpezarijom 41.200. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefo ni: 444-107, 633-7853.

718113 VLASNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwi`en, useqiv, ima lift. Mo`e na kredit. Telefon 064/128-47-49.

72033 DVOSOBAN - DVOIPOSOBAN, 64m2 Bul. Kraqa Petra/I, terasa, ukwi`en, useqiv, komplet name{ten, trosoban 78m2 kod Limanske pijace. Telefoni: 060/418-3223 i 064/1143730.

72037

DVO I PO SO BAN ukwi`en na Grbavici u Aleksandrovoj zgradi, nadzor parking. Cena 47000 Eura.

Telefon 060-17-27-222.

71613 PRO DA JE MO na Grbavici noviji dvoiposoban stan 65m2 za 41.500, ukwi`en. Telefon: 6447622 i 063/540-165.

71890 KOD FU TO [KE pijace prodajem nov neuseqavan dvoiposoban stan 66m2, cena 1050E/m2. Telefon 021/548-035.

71917 PRO DA JEM bez posrednika trosoban stan na Limanu II, sa dvori {ne strane, ulica Bo{ka Buhe, povr{ine 69m2, cena 70.000E. Telefon 064/357-25-10.

71867 PRO DA JEM stan u Turgewevoj ulici, 2. sprat, 75 m2, cena 65.000e, ili mewam za mawi uz doplatu. Telefon 060/180-80-44, 064/233-79.80.

71907 SE GE DIN, prodajem trosobni stan 72m2, u blizini „Teska”. Cena 30 000E, mo`e i na rate. Telefoni: 021/6612-600, 063/535-944.

71657 BU LE VAR, Ulica Toplice Milana, odli~an dvoiposoban nov stan cena 59.500. Telefon 6368429, www.bo mil.rs.

718129 @E LE ZNI ^A STA NI CA, klasi~an 2.5 stan od 67m2 na I spratu, odli~no stawe, renovirano kupatilo, cena 62.200. Telefon 6366952, www.bo mil.rs.

718130 IZ U ZET NA PO NU DA! Nov, odmah useqiv stan, na Novom nasequ, 2.5-soban po strukturi. Prvi sprat, 59m2 za samo 51.500 evra. [ifra 20912.

Telefoni: 065/2019-010, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

718100 JE DIN STVE NA PRI LI KA! Kompletno renoviran 2.5-soban stan u samom centru, Ulica Maksima Gorkog. Mogu}a prodaja sa gara`om. Cena 69.000. Telefoni: 065/20-19-013; 021/520-231. [ifra: 25001, www.so lis-ne kret ni ne.com.

718101 GR BA VI CA, Mi{e Dimitrijevi}a: 58m2 - ukwi`en, komplet renoviran dvoiposoban stan, 2. sprat, terasa, CG. Cena: 60.500 evra. Tel. 064/823-6617, 021/424963.

718167

BE O GRAD SKI KEJ, odli~an dvoiposoban stan od 71m2, lift, terasa, pogled na Dunav. Ukwi`en! Cena 50.500. Telefon 060/6211-685.

718207 LI MAN I, 64m2, dvoiposoban, I sprat, lift, terasa, odmah use qiv. Cena 59.000 Telefon 063/7776-233.

718208 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena.

Ukwi`en. Cena sa name{tajem 57.000E. Telefon 063/108-8017.

718209 NA NO VOM NA SE QU 68m2 dvoiposoban stan na drugom spratu, lift, terasa, ukwi`en. Hitna prodaja, cena 55.000. Telefoni: 060/30-88-993, 451-318, {ifra 1000101, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

718258 U MA JE VI^ KOJ ULI CI kod Betanije 63m2 dvoiposoban stan na 3. spratu, ukwi`en, noviji stan 63.000, {ifra 1004200, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 063/10-10-661, 523-193.

718259 DVO I PO SO BAN stan na Limanu III 66m2 kod Limanskog parka. Povoqno 61.800, odvojena kuhiwa, ukwi`en. Telefoni: 523-193, 065/85-06-616, {ifra 1005228, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

718260 LI MAN IV dvoiposoban stan kod Doma zdravqa 64m2 na IV spratu, lift, terasa, ukwi`en. Hitno 54.500, {ifra 1000260, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 0631726143.

718261 NO VA DE TE LI NA RA, 64m2, dru gi sprat, ukwi`en, povoqno 61800 - nije fiksno!!! [ifra 1002444. Telefoni: 065/85-06616, 523-193.

718265 GR BA VI CA u blizini pijace dvoiposoban nov, ukwi`en stan 65m2.

Telefoni: 528-137; 063/538-166.

718281 U DI MI TRI JA AVRA MO VI ]A kompletno renoviran stan 62m2.

Hitna prodaja 53.200, {ifra 1004816, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 0658506616.

718254 TRO SO BAN 83m2, Stojana Novakovi}a, Novo naseqe, IV sprat sa liftom, renoviran, Mo`e da bude troiposoban, ukwi`en. Tel. 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1021144.

718228 TRO SO BAN, Grbavica - Alekse [anti}a, 78m2, `uta fasadna cigla, odli~an raspored, IV sprat od VII, lift, ukwi`en, kuhiwa, kupatilo prirodna ventilacija, top lokacija. Tel. 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-ne kret ni ne.com.

718191 KOD SPEN SA kvalitetan, kom pletno renoviran trosoban stan 78m2, u dobroj zgradi, ukwi`en.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

718282 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv TS, dvori{ni, 58m2, Suboti~ka, PR, delimi~no renoviran, pripadaju}a terasa od 20m2 ispred stana, PVC stolarija, sig. vrata, nov laminat, novo kupati lo, cena samo: 16.500. Tel. 021/520-727, 063/536-212.

718308 HIT NA PRO DA JA! Odli~an TS, 74m2, Liman III, Balzakova, kvalitetna zgrada-fasadna cigla, lift, terasa, isto~na strana, odv. kuhiwa, prave tri sobe, ukwi`en, cena samo 63.500. Telefoni: 021/520-727, 063/536-212.

718302 U JE VREJ SKOJ ulici kod Sinagoge dva nova trosobna stana od 66m2 na prvom i drugom spratu sa liftom, useqivo oko Nove godine, {ifra 1004376. Telefoni: 060/075-3782, 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

718262 NA LI MA NU III kod Limanskog doma zdravqa trosoban stan 72m2, lift, terasa, ukwi`en, cena 63.000. Telefoni: 451-318, 060/30-88-993, slike na www.ne kret ni ne-moj dom.com.

718263 NA NO VOJ DE TE LI NA RI pra zan i odmah useqiv nov trosoban stan 60m2, prvi sprat, sa gara`om u istoj zgradi. Cena sa gara`om 69.000 kqu~ u agenciji, {ifra 1004505, www.ne kret ni nemoj dom.com. Telefoni: 523-193, 060/30-88-993.

718264 BU LE VAR, iza Lutrije, ukwi`en trosoban stan, 78m2, zgrada od fasadne cigle. Tel. 6615-117.

718324

OGLASI

CEN TAR, ukwi`en trosoban stan, 87m2, lep raspored, ni`a spratnost, povoqno. Tel. 6615117.

718325 CEN TAR!!! Blizu Spensa i Radni~kog trosoban stan od 83m2, ukwi`en, useqiv po dogovoru!!!

Tel. 063/500-213.

718313 LEP 3.0 salonski stan 110m2, u blizini Dunavskog parka. Tel. 063/500-213.

718314 LI MAN I!!! Odli~an trosoban stan od 64m2 ni`e spratnosti za sre|ivawe odmah useqiv!!! Hitno!!! Tel. 063/500-213.

718315 SUN ^A NI KEJ!!! Pogled na Dunav, trosoban stan!!! Pozovite!!!

Tel. 063/500-213.

718316 GR BA VI CA, 72m2 na III spratu, lift, terasa, blizina {kole, vrti}a, pijace, ukwi`en, odmah useqiv. Cena 64.000. Telefon 060/6211-685.

718210 MAK SI MA GOR KOG, blizina Spensa, 87m2, III sprat, lift, terasa, sjajan raspored, useqiv, ukwi`en! Cena 80.000. Telefon 060/6211-685.

718211 LI MAN I, Fru{kogorska, lift, terasa, 78m2. Odli~an raspored, isto~na strana.

Ukwi`en!

67.000E - dogovor! Telefon 063/7776-233.

718212 OD LI ^AN trosoban stan 72m2 Balzakova kod Doma zdravqa.

Lift, velika terasa, odli~an raspored. Ukwi`en! Cena:63.000.

Tel. 063/7776-233.

718213 LI MAN - 68m2 - trosoban - odli~an raspored, ukwi`en - useqiv, komplet sre|en, 4. sprat, terasa, lift, CG, cena - 70.000 evra.

Tel. 064/823-6617, 021/542-779.

718178 JI RI ^E KO VA ulica, 60m2 ukwi`en , renoviran, useqiv, CG, 2. sprat, terasa, lift, cena 70.000 evra. Tel. 064/823-6617, 021/542-779.

718179 NOV, ukwi`en trosoban stan na Novom nasequ, 66m2. 1. sprat, dvostrano orijentisan, kuhiwa odvojena zidom, lepa terasa...

Cena: 61.800 evra. Tel. 064/8236604, 021/6614-200.

718180 TRO SO BAN stan od 77m2, ~etvrti sprat, useqiv, ulica @elezn~ka, centar grada, cena 76.000 evra, za informacije pozvati 064/112-62-39; 021/520231. [ifra:24514, www.so lis-ne kret ni ne.com.

718103 GR BA VI CA, klasi~an porodi~an stan, 76m2, na drugom spratu, po trebno investiciono ulagawe, a zato je cena 61.800. [ifra:17022. Telefoni: 064/2003103: 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

718104 HIT NA PRO DA JA zbog odlaska u inostranstvo Naseqe - kod ambulante, noviji trosoban stan 88m2 na 2. spartu, bez ulagawa, dvostran, malo stanova, ukwi`en, izuzetno lep i svetao. [ifra: 22892. Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

718105 IZ U ZET NA PO NU DA! Noviji trosoban stan od 80m2 u mawoj zgradi.

Poseban kvalitet stanu daju veliki dnevni boravak, odvojena kuhiwa, dva kupatila i lepa polukru`na terasa sa pogledom na park.

Telefoni: 065/20-19-010; 021/520231. [ifra: 24983, www.so lis-ne kret ni ne.com.

718106 NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an kompletno renoviran klasi~an 3.0 stan na II spratu, prelepo okru`ewe-zelenilo, cena 61.800. Telefon 6366952, www.bo mil.rs.

718131 NO VA DE TE LI NA RA, „Dinamika”, zgrada vrhunskog kvaliteta, odli~an nov 3.0 stan od 71m2, klasi~nog rasporeda sa odvoje nom kuhiwom sa prozorom, odvo jeno kupatilo i wc, ukwi`en. Te lefoni: 063/828-8377, 636-8429, www.bo mil.rs.

718132 CEN TAR, Ul. Mike Anti}a, sa lonski stan od 75m2, cena 71.000.

Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

718133 LI MAN, ukwi`en stan od 80m2 na IV spratu, cena 70.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

718134 CEN TAR, u Vase Staji}a, troso ban stan od 83m2 odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i renoviran, odmah use qiv, cena 87.500 mo`e i sa gara`om - cena 91.000. Telefoni: 636-6952, 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

718135

BU LE VAR 84m2, lift, terasa, ukwi`en, prazan, odmah useqiv 72.100. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

718114 LI MAN 3 - Merkator, trosoban stan, name{ten, prizemqe, CG, topla voda. 170E. [ifra: 110196. Telefoni: 064/134-0459, 065/2019-006, www.so lis-ne kret ni ne.com.

718079

PRO DA JEM ili mewam za ve}i luksuzno renoviran stan (Re hau PVC, Italijanska keramika), bez posrednika, 91m2 - 91.000e [onsi. Tel. 065/2407966.

71797 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina nov troiposoban dupelks, 89m2, useqiv odmah, predat za ukwi`bu. Agencije iskqu~ene. Tel. 063/33-22-90.

70045 PRO DA JEM, mewam za mawi nov 3.5, 81m2, zgrada sa 4 stana, Naseqe, svojim dvori{tem, parkingom, deo u ratama.. Telefon 063/501-671.

71310 PRO DA JEM stan ili mewam za mawi 96m2, Ulica Du{ana Danilovi}a 7, 1. sprat, odli~an raspored, Novo naseqe, vlasnik. Telefon 063/101-1481.

71976 MAK SI MA GOR KOG 89m2, troiposoban stan na visokom parteru, dvostran, visina plafona 3.20m 83.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

718115 NO VO NA SE QE, odli~an 3.5 stan u Ul. Du{ana Danilovi}a od 87m2 po ceni od 67.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

718136 NO VO NA SE QE, 64m2 - troiposoban stan u novoj zgradi kod robne ku}e, ukwi`en, 40m2 potkrovqa iznad stana u ceni, lift, terasa, cena - 56.600 evra. Tel. 064/823-6601, 021/424-963.

718165 @IT NI TRG, 62m2 - troiposoban stan u potkrovqu, 5. sprat, lift, CG, odmah useqiv, cena - 44.700 evra. Tel. 064/823-6617, 021/542779.

718169 BU LE VAR, kod „Da~mana”, 80m2 ukwi`en, troiposoban stan, 2. sprat, terasa, CG, odli~an raspored, odr`avan - bez ulagawa.

Cena: 67.000 evra. Tel. 064/8236617, 021/542-779.

718155 OD LI ^AN, ukwi`en, odmah use qiv komforan troiposoban stan u @elezni~koj ulici, 83m2, hitno i povoqno! 65.000E. Telefon 060/621-1685.

718214 UKWI @EN troiposoban stan od 63m2 u Ulici Seqa~kih buna. III sprat, terasa. Odli~na cena, 51.900E. Telefon 063/108-8017.

718215 LA ZE KO STI ]A!!! Visoki parter, 3.5, idealan za stanovawe ili poslovni prostor, salonski!!! Tel. 063/500-213.

718317 HIT NA PRO DA JA! Perfektan TIS, 70m2, Trifkovi}ev trg, II sprat, terasa, novogradwa, dvori{na strana, klima, sig. vrata, dva kupatila, odv. kuhiwa, cena samo: 72.500. Tel. 021/520-727, 063/536-212.

718303 LI MAN troiposoban stan 93m2 na drugom spratu sa liftom, ukwi`en, odli~an raspored. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

718284 SA LON SKI troiposoban 96m2, centar, Stra`ilovska ulica kod Isidorine gimnazije, III sprat bez lifta, ukwi`en, mo`e zame na za garsoweru, hitno, 69.000!

Tel. 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1013277.

718229

OD LI ^AN petosoban 100m2, Pu{kinova, III sprat, lift, dve terase, blind vrata, klima, jakuzi, novija zgrada, dvostrano orijentisan, odv. kuhiwa, ukwi`en, cena samo: 107.000. Tel. 021/520727, 063/536-212.

718307 SA LO NAC kod Foruma na prvom spratu 112m2, dvostrano orjentisan, lepa dvori{na terasa. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

718283 NOV prazan odmah useqiv ~etvo rosoban stan 120m2 na uglu B. oslobo|ewa i Petra Drap{ina, lift, terasa, 3 sanitarna ~vora.

Telefoni: 063/10-10-661, 523193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1005102.

718267 U VOJ VO DE PUT NI KA ~etvorosoban salonski stan na IV spratu, lift, terasa, parking mesto, lep ukwi`en, povr{ine 119m2, {i fra 1005295, www.ne kret ni nemoj dom.com. Telefoni: 523-193, 065/85-06-616.

718268 EKS TRA PO NU DA!!! Odli~an nov ~etvorosoban stan od 84m2 od Budu}nosti u Kornelija Stankovi}a, ukwi`en, odmah useqiv!!! Tel. 063/500-213.

718318 LI MAN IV!!! ^etvorosoban stan od 100m2 na lepom mestu odli~nog rasporeda!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

718319 CEN TAR!!! Salonski ~etvorosoban stan od 140m2 plus kompletan tavanski prostor izuzetno pogodan i za kancelarije!!! Tel. 063/500-213.

718320 NO VO NA SE QE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2, kod {kole i vrti}a, dvostran, svetao, ukwi`en useqiv po dogovoru!!!

Tel. 065/25-00-213.

718321 AN TO NA ^E HO VA, 114m2, ekskluzivan stan u novogradwi. Vila sa ~etiri stana, ekstra oprema, dvori{te, parking. Vlasnik.

Telefon 063/108-8017.

718216 LUKS ~etvorosoban - Sajam, 144m2 - 1. sprat, lift, terasa, CG, pametna zgrada, ukwi`en odmah useqiv, perfektan raspored. Cena dogovor. Tel. 064/8236601, 021/542-779.

718168 CEN TAR - kod Izvr{nog ve}a: ekstra sre|en, komplet renoviran salonac od 112m2, 1. sprat dnevna soba, 2 spava}e, radna, devoja~ka soba, kuhiwa sa trpezarijom, 2 sanitarna ~vora, sopstveno dvori{te sa egzoti~nim biqkama, podrum... Cena: 124.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/8236604.

718164 OD LI ^AN nov ukwi`en name{ten stan na Bulevaru Evrope, blizu Limana i Cara Du{ana povr{ine 110m2 za cenu 93.000. [ifra 25049.

Telefoni: 063/182-7627, 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com.

718107 U NE PO SRED NOJ BLI ZI NI Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. Telefoni: 063/520-296; 021/427-277. [ifra: 13867, www.so lis-ne kret ni ne.com.

718108 BU LE VAR EVRO PE, ekstra 4.0 stan, nov prazan, ukwi`en, 150m2, cena 118.500. Telefon 636-6652, www.bo mil.rs.

718140 BU LE VAR EVRO PE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72.100.

Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

718137

GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za mawi stan. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

718138 N. DE TE LI NA RA 83m2, ~etvorosoban, lift, terasa, ukwi`en, gleda na dvori{te, cena 55.000.

Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853.

718116 RA VA NI^ KA, 155m2, ukwi`en, kompletno renoviran, u blizini {kole i vrti}a. Odli~an! Cena 180.000E. www.sta tus-ne kret ni ne.com. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09.

718065 PR VO KLA SAN ~etvorosoban du pleks, 107m2, Ilije Bir~anina, V sprat sa liftom, dva kupatila, ugra|ena kuhiwa, minimalne kosine na gorwem nivou, ukwi`en, useqiv, 78.000. Tel. 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1021141.

718230

PRO DA JEM u Futogu petosobnu spratnu dvojnu ku}u od 150m2, 1/1 odmah useqiva. Telefoni: 063/584-946, 0606116417.

71842 UGAO Bulevara Evrope i Futo{kog puta, ku}a 80m2, sa perio nicom. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/33-22-90.

70044 NO VI SAD, Nikole Tesle, preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215.

70428 PRO DA JEM povoqno novu ku}u, 430m2, Sajam, dva lokala, sedam kupatila, 20m front, 400m2. Zamena za stan, doplata. Telefo ni: 063/161-28-73, 064/596-58-74.

71623 KU ]A na rate, 50m2, Veliki rit, Alekse Nenadovi}a 23, obez-be|en kredit, povoqno za podstanare, cena 25000E. Tel.: 021/6500051 i 066/6500050.

71898 NO VI SAD, iza GSP-a novija ku}a, 120m2, centralno grejawe, gara`a, ostava, plac 700m2, ogra|en, pod vo}em. Hitno, 47.000e.

Telefon 063/587-602.

71968 PRO DA JEM ku}u u Sremskoj Kamenici (izuzetna lokacija) ili mewam za dvosoban stan u Novom Sadu i doplatu. Telefon 060766-88-10.

71588 PRO DA JEM ku}u u Petrovaradinu 130m2+30. Name{tena, dobra lokacija u dva nivoa sa mawim placem. Cena 95 000- dogovor.

Telefon 062-82-59-145.

71612 BE O ^IN ku}a 120m2 stambene prostorije na spratu, plin, telefon, kablovska, gara`a, tri lokala u posebnoj ku}i. Cena dogo vor.Telefon 063/845-87-57.

71754 PE TRO VA RA DIN ku}a kod ambulante i zabavi{ta, 90m2 od cigle za renovirawe, ukwi`ena, 1/1, hitno 33.000evra. Telefon 063/152-052-1.

71941 PE TRO VA RA DIN - Ka~i}eva ulica, ku}a 150m2, gara`a, 19m2, plac 600m2, ukwi`eno 1/1, prazna i jeftina, cena 78.500evra.

Telefon 063/585-076.

71942 TE LEP - porodi~na ku}a na prodaju, povoqno. Telefon: 063/8967201.

71429

nedeqa 31. mart 2013.

PRO DA JEM spratnu ku}u u Veterniku sa dva stana, gara`om i nusprostorijama. Mo`e i zamena za stan uz doplatu. Telefon 063/8-358-561.

70952 PRO DA JEM ku}u u Bukovcu, Svetozara Mileti}a br. 3. Telefoni: 065/66-10-889, 065/445-15-78.

70803 BU KO VAC ku}a na jednu vodu, 35m2, kupatilo, svi prikqu~ci, plac 700m2, 25.000e, ku}a nova 90m2, plac 580m2, 53.000e. Telefon 063/587-602.

71969 PRO DA JEM vikendicu na 1.700m2 placa pod vo}wakom, kompletna infrastruktura, tvrda gradwa, ukwi`eno. Potez: Mala Testera. Telefon 060/766-8810.

71587 FRU [KA GO RA - Staro selo, plac 1700m2, 8 km od Novog Sada, put, struja, izvor na placu, lep pogled. Telefon: 069/18-26-726.

71248 SREM SKI KAR LOV CI - Potez Beqe{evo 3 ha i 24 ara. Zemqa, blaga ju`na padina (nekada{wi vinogradi) povoqno. Telefon 064-161-25-96.

71674 PLA CE VI, gra|evinski Rumenka, 1/1, 8.500e. Telefoni: 6215584, 064/114-84-27.

71845 PLAC sa temeqima i 5000 cigli 600m2, Bege~ka jama preko nasipa, cena 10000E mo`e na rate - obezbe|en kredit. Tel.: 021/6500051, 066/6500050.

71901 GRA \E VIN SKA PAR CE LA 3000m2, 4 placa, izme|u Malog Beograda i Velikog rita, cena 30E/m2, mo`e zamena za stan. Telefoni: 021/6500051, 066/6500050.

71903 PRO DA JEM placeve izme|u Veternika i Novog Sada - kod Novog naseqa, blizu Ul. Mileve Mari}, dimenzije 17,27 h 32,00m. Telefon: 021/822-158.

71947 PO PO VI CA odli~an ravan osun~an plac 971m2, asfalt samo 8.500e, mo`e i realna zamena za auto do 2.500e.

Telefon 060/6777982.

71334 PA RA GO VO, plac 1085m2, 9e, dozvoqena gradwa, ulica Bokvica, povoqno, na rate. Aca. Telefoni: 063/532-362, 021/6624-269.

71794 PE TRO VA RA DIN - prazan plac ukwi`en na lepoj lokaciji. Tele fon 063/152-0521.

71944 PRO DA JEM 2 placa, 7, 20 i 15,5 ari i staru ku}u u centru Jaska.

Telefon 063/297-956.

71271 KU PU JE MO luks ku}u-vilu oko Jodwe Bawe, Cara Du{ana, mo`e i stara vila za renovirawe, sa ve}im placem. Potpuna diskre cija - ke{ isplata. www.bombyxne kret ni ne.com.

Telefoni: 062/518-544, 063/518-546.

718062

21

KU PU JE MO staru ku}u za ru{e we ili plac na Telepu, oko centra za gradwu porodi~ne ku}e.

Samo ozbiqne ponude!!! www.bombyx-ne kret ni ne.com. Telefoni: 021/526-387, 063/518546.

718064 SLA NA BA RA, idealan deo ku}e trosoban stan - 65m2-23.000E. Odli~an! www.sta tus-ne kret ni ne.com. Telefoni: 021/522-177, 063/11-24-911.

718069 PA @WA - salonska predratna ku}a u Ul. Vojvode Kni}anina, 145m2 na placu od 600m2, sa cen tralnim grejawem, odli~na, lepo dvori{te, dobar raspored, ukwi`ena. Telefoni: 065/2019006, 064/1340459. [ifra: 269, www.so lis-ne kret ni ne.com.

718085 TE LEP. Ukwi`ena ku}a, plac 1200m2. u blizini Limana IV, cena 100.000E. www.sta tus-ne kret ni ne.com. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09.

718066 UKWI @E NA ku}a u odli~nom stawu od 65m2 u Rakova~koj ulici po ceni od 37.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

718139 KU ]A, 110m2, trosobna, sa nusprostorijom - jednosobnim sta nom, plac 500m2, izlazi na 2 ulice. Komplet sre|ena, zidano ci glom. Brzo useqiva. Cena: 56.600.

Tel. 021/6614-200, 064/823-6601, 021/424-963.

718143 SA LAJ KA - ku}a 105m2, plac 400m2, eta`no grejawe na gas, zi dano ciglom, miran kraj. Cena: 52.600 evra. Tel. 064/823-6601, 021/661-4200.

718175 KU ]A, Salajka, mirna ulica u blizini sportskog centra, 100m2 na placu od 450m2, veoma povoq no, za svaku preporuku. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

718184 KU ]A, Telep, 87m2, na placu od 340m2, odli~na lokacija, cena 55.000 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

718185 KU ]A na Telepu, 65m2, odmah useqiva, ukwi`ena, {ifra 3000421, cena 37.000, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 523-193, 063/172-6143.

718237 KLI SA, prodajem noviju petosobnu ku}u u najlep{oj ulici. Izvanredno stawe, lokal, pomo}ne prostorije, eta`no grejawe. Eks tra! Cena 95.000. Telefon 063/108-8017.

718195 LUKS VI LA 350m2, plac 576m2, kod terena „Bolesnikov”, najvi{i stepen kvaliteta gradwe i opreme, luks name{tena.

175.000. Tel. 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 3030210.

718219 U PE TRO VA RA DI NU ku}a, 120m2, na placu od 420m2, komplet sre|ena, front do ulice 20m, cena 87.500, {ifra 3000022. Telefoni: 523-193, 063/10-10-661.

718238 HIT NO!!! Petrovaradin, uz Preradovi}evu ulicu: 82m2 - trosobna ukwi`ena ku}a, komplet reno virana, PVC stolarija, plac 350m2 - front 18m. Cena: 72.100 evra - nije fiksna. Tel. 064/8236601, 021/6614-200.

718142 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwi`ena 80.000 nije fiksno. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

718109 NA ^AR DA KU u Kamenici ku}a sa pogledom na Novi Sad u tri eta`e sa tri stana, dve gara`e u ku}i, lokal, plac 1.000m2. Hitno, {ifra 3000330. Telefoni: 523193, 060/30-88-993, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

718240

22

nedeqa 31. mart 2013.

NASEQE LIPOV GAJ, tipska ku}a u nizu, sa pripadaju}om gara`om. Objekat je dodatno sre|ivan i luksuzno opremqen, sve ukwi`eno, odmah useqiv, a cena 125.000 evra. [ifra: 172. Za dodatne informacije pozovite 064/2003-103.

718084 KU]A u Ka}u, 126m2, na placu 578m2, blizina centra, renovirana, ura|ena fasada, PVC stolarija, grejawe na gas, nusprostorije 68m2, velika ba{ta. Ukwi`eno, 49.000. Tel. 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 3040150.

718221 KU]A, Popovica - Fru{kogorska ulica, 60/2260m2, ukwi`eno, mo`e zamena za stan, lep plac bogat zelenilom. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

718188 KU]A - vikendica, Bocke, 80m2, na predivnom placu od 2675m2, odli~an pogled, lepo zelenilo, vo}e, front uz asfaltni put 60m. Tel. 021/450-417; 063/12897-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

718190 ^ORTANOVCI, odli~na ku}a 80m2 i gara`a, plac 1000m2, kod vile Stankovi}. Mo`e i zamena za stan u NS. Telefon 063/7776233.

718193 ^ARDAK, odli~na ku}a 200m2, dve gara`e, prelep plac pod ~etinarima 1000m2. Eta`no grejawe. Novi Sad na dlanu! Povoqno!

Telefon 063/7776-233.

718194 KU]A na Popovici 153m2, plac 974m2, kod Mo{ine vile, kolski ulaz, gara`a, lepe terase i pogled, ukwi`ena. 85.000. Tel. 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 3040149.

718220 LEDINCI, nova ukwi`ena spratna ku}a 100m2, plac 1300m2, voda, struja, gas, telefon, kablovska, odmah useqiva, cena - 61.800 evra. Tel. 064/8236604, 021/542-779.

718148 SPRATNA petosobna ku}a 230m2 - Stari Ledinci, ukwi`ena - useqiva, plac 700m2, cena - 55.000 evra.

Tel. 064/823-6601, 021/6614-200.

718152 PLAC, Mi{eluk, 764m2, ukwi`en, ura|ena konverzija, hitno, povoqno, cena 60 evra/m2. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

718192

MI[ELUK III, prodajem gra|evinsku parcelu do 1.000m2, za gradwu porodi~ne ku}e. Za vi{e informacija pozovite 064/2003103, www.so lis-ne kret ni ne.com.

718080 U BLIZINI Najlon pijace i Ka} ke petqe, 4 placa na prodaju, pored Gazimestanske ulice, dozvoqena gradwa-porodi~no stanovawe, 450m2-14.500 evra, nije fiksno i mo`e dogovor. Pozovite 063/182-76-27.

718081 OBRADIVO zemqi{te blizu Novog Sada, 2 ha-16.500 evra. www.sta tus-ne kret ni ne.com. Tele fon 063/11-24-911.

718076 OBRADIVO zemqi{te, 10 jutara-63.000 evra. www.sta tus-ne kret ni ne.com. Telefon 063/11-24911.

718077 PLACEVI u gra|evinskoj zoni, ukwi`eni, Popovica 1006m2, Bocke 985m2, 1550m2 odli~ni placevi, treba pogledati. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

718187 BA^KI PETROVAC, 2500m2, gra|evinski plac sa dokumentacijom za gradwu. Telefon: 060/418-3223.

72039

IZDAJEM uli~ni lokal u Gogoqevoj, kuhiwa, telefon, klima, re{etka. Telefon 063/504-893.

71090 IZDAJEM dva lokala na glavnom putu u Petrovaradinu, pogodno za mehani~ara, autoelektri~ara itd... Telefon 063/297-956.

71272 SAJAM, BULEVAR, izdajem razra|en restoran-piceriju sa kompletnim inventarom u etno sti lu, 130m2, na du`i period. Telefoni: 063/161-2873, 064/5965874.

71624

VEOMA povoqno skup{tina sta nara izdaje uli~ni lokal, Bulevar kraqa Petra I 28 centralno grejawe i sanitarni ~vor. Telefon: 063/8415-437.

71949 PRODAJEM ili mewam za mawi stan+doplata uli~ni lokal u Laze Tele~kog od 20m2. Tel: 063501-671.

71309 PRODAJEM razra|en i opremqen lokal na Grbavici, 40m2 uli~ni sa ba{tom, cena 80.000 evra. [ifra:80027. Telefon 063/520-296, www.so lis-ne kret ni ne.com.

718082 TOP PONUDA - kod Futo{ke pijace, kupite uli~ni lokal na Bulevaru, u novom objektu koji je u pripremnoj fazi gradwe, mogu}nost kupovine 100-250m2 uli~nog lokala. Za sve dodatne informacije pozovite 064/2003-103.

718083 PRODAJEM lokal vi{enamenski u @elezni~koj ulici 83m2 povoqno.... Telefon 063/538-166.

718273 PRODAJEM nov useqiv uli~ni lokal 30m2, centar, Vuka Karayi}a 5, prizemqe, aluminijumska stolarija, granitna keramika, magacin-~ajna kuhiwa, toalet.

Pogodan za sve delatnosti, 33.000. Tel. 063/517-846. 718218

PRODAJEM - 52.000E, izdajem 150E, poslovno stambeni prostor 90m2 + dvori{te, centar Petrovaradina.

Telefon 064/146-5474.

71893 IZDAJEM poslovni prostor od 28m2 za 70E, Dunavska 2, u dvori{tu. Telefon 021/6391-069.

71821

OGLASI l ^Ituqe Posledwi pozdrav na{oj dragoj sestri BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Tel.: 021/421-452, 064/131-2135. 70419 TAPETARSKE usluge, brzo, kvalitetno i povoqno. Telefoni;021/6394-686 i 064/170-18-63.

71357 OTAC i sin vr{e molersko-farbarske usluge kvalitetno i povoqno. Tel.: 060/0765195, 064/0765-195, 021/300-5769.

71758 KROJA^, {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu. Temerinska 8, dvori{te.Telefon 6612-570 od 912 i od 15-19.

71864 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

71894 KU]NI MAJSTOR - montiram name{taj, kuhiwe, brave, {arke, sanitarije, popravke vrata, prozora, roletni, kre~ewe, farbawe, rasveta... Telefon 065/6824-398.

71932 STOLAR popravqa name{taj, lepi rasklimane stolice, tapacira i lakira. Popust za penzionere. Telefoni: 897-168, 062/837-19-94.

71972 MOLERSKO - FARBARSKE uslu ge radim i mawe poslove. Majstor Miki. Telefon 063/173-26-92.

72004

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Nonstop, Mladen!. Tel.: 021/421-516, 064/157-25-14.

70437 PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, THT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14.

70439

Posledwi PROFI

pozdrav

dragom

SEDMOGODI[WI POMEN

Mihajlo Stoku}a

Miladinki Vorgi} iz ^uruga

Mislimo na tebe, pri~amo o tebi.

Bio si nam potreban jo{...

Osta}e{ nam u trajnom se}awu i lepim uspomenama.

Supruga Sewa i deca sa porodicama.

Sestre Radmila i Beba Savi}.

71860

72062

Posledwi pozdrav na{oj dragoj priji

Dana 28. 3. 2013. godine napustila nas je u 81. godini moja draga tetica

Sofija - Sowa Krivoku}a

Ru`ici Manojlovi}

Stojanu Milo{evi}u

od porodica: Kne`evi}, Mor, Bor|o{ki, Kova~evi}, Gula~i, Na|, Lali}, Ekres, Peji}, Dimi}, Bo{kovi}, ^apko, Hla|ik, [reder, Paunovi}, Vojnovi}, Josi}, Sele{i, kom{inice i od generacija koje si na tako lep na~in izveo na `ivotni put.

72063

Posledwi pozdrav sestri i tetki

ro|ena Jovanov

Prijateq Jovan sa }erkom Milicom i wenom porodicom.

Sahrana }e biti u Zemunu, 1. aprila 2013. godine, u 14 ~asova.

O`alo{}eni: bratanica Qiqa i bratanac Brane sa porodicama i snaja Milena.

72066

72042

Wih nema vi{e, ali ostaje se}awe i opomena.

U`ivali su u lepoti mladosti i `ivota, bili posve}eni znawu i nauci.

Nedostaju nam, ali mi ~uvamo uspomene na wih.

Ru`ici Manojlovi} od porodice Krsti}.

72065

KUPUJEM sve vrste automobila starija i novija, mo`e i havarisana. Telefoni: 021-822-714 i 063-708-19-39.

70989 KUPUJEM sve vrste automobila mo`e i havarisana, isplata maksimalna na licu mesta, dolazim odmah po pozivu. Telefoni: 064/33-77-695, 062/823-12-98, 021/824-611.

70342 PRODAJEM Mazdu 323 - 1, 6, 90. god. u voznom stawu, nije registrovana. Telefoni: 6330891, 062/8586667.

71871 PRODAJEM kola zastava felicija 1600 kubika za 1.300 evra.

Telefon: 6391-069.

71822

PRODAJEM traktor IMT 5170, `itnu sejalicu IMT 23 reda, predwu ka{iku za stajwak IMT, grabuqe „balerina” za detelinu 2, 8m. Tel. 063/766-9111. 70370 PRODAJEM kompresor, dva klipa FAP, motor monofazni, 2.5 kowa, komplet boca od Dajca. Cena 200 evra. Telefon 064/5069165. Pera.

71799

KUPUJEM sony samsung televi zore sa lo{om slikom, neispravnim ekranima, ve{ ma{ine, ostale televizore, ispravne, neispravne, dobro pla}am, dolazim. Telefon: 063/774-6129.

71951 ZAMRZIVA^ 50 E, el. {poret 25E, televizor 35E, sve kao no vo, savr{eno ispravno, nakupcima ne prodajem, prevoz bespla tan. Telefon: 061/713-4395.

71952

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, sto lice, komode....

Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728.

71800

KUPUJEM ordene, medaqe, sabqe, bode`e, bajonete, stare vojne uniforme, {lemove, {apke, vojne oznake i ostale antikvitete. Tel.: 063/1964817.

70548 KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

67085

VINO iz na{ih vinograda: portugizer, klaret, rajnski rizling, kaberne, soviwon. Cena od 150 dinara. Petrovaradin. Telefon 066/401-613.

71345

AGENCIJA za ~uvawe dece i podu~avawe svih uzrasta za poslove u Novom Sadu i Evropi. Nudimo bebisiterke, vaspita~ice, profesorke. Tel. 021/400-148.

71937 EUROPA, Hrvatsko primorje: potrebni kuvari, kuvarice, konobarice, {ankeri, pice-majstori, zidari, bebisiterke, medicinske sestre, laboranti, gerontonegovateqice, ma|arski, hrvatski paso{.

Telefon 021/496-333.

71938 KU]NA NEGA bolesnih, starih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, fizioterapeute, za korisnike u zemqi i inostranstvu.Tel. 021/400-148.

71939 AGENCIJI za nekretnine „Magnat”, potreban agent prodaje sa iskustvom. Prijave na tel. 063/1088017 ili 021/452-942.

718217

KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum. ^istimo tavane, podrume. Najboqe cene. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649-000, 065/9-649-000.

71700 ORAHOVO drvo prodajem. Telefon 6366-607.

71820 KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut.

Telefoni: 6618-846, 064/95-33943, 063/84-85-495.

72029

Posledwi pozdrav na{oj

Milena

Renato

U znak se}awa na tragi~ni gubitak dr Milene Dalmacije i studenta hemije, Renata Vukovi}a, danas, 1. aprila, u 5 minuta do 12 ~asova, polo`i}emo cve}e i zapaliti sve}e u univerzitetskom kampusu kod spomenika tragi~no preminulim u po`aru u kafeu „Launy“ i na taj na~in odati po~ast svim nastradalim mladim qudima.

Studenti i zaposleni Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu

Miladinki od: Ratka, Mime i Kate.

179-P

72064

SE]AWE Pro{lo je godinu dana od stra{ne tragedije koja je otela na{u Milenu i svaka je godina posle we sa senkom tuge.

Docent dr Milena Dalmacija 26. 10. 1984 - 1. 4. 2012.

Utehe nema, ali se}awe na wu i wenu posve}enost nauci daje nam snage da nastavimo daqe. Milena nije sa nama, ali }e se}awe na wu uvek biti deo nas.

Studenti i zaposleni Departmana za hemiju, biohemiju i za{titu `ivotne sredine Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu 180-P

^ituqe l pomeni Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru i ~iki

nedeqa 31. mart 2013.

DESETOGODI[WI POMEN

Stojanu Milo{evi}u O`alo{}eni: Dane, Vesna, Nenad i Nikola.

Miladinki Vorgi}

Nada Maksimovi} ro|. Jankov 18. 1. 1922 - 31. 3. 2003.

IN MEMORIAM

mart 1991 - mart 2013.

Milo{ I. Bulatovi}

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ otac

S tugom, qubavqu i po{tovawem: Vera, Vuja, Goga i Stevan.

@ivi zauvek se}awima.

u

na{im

S qubavqu i po{tovawem: Beba, Duda, Ksenija i Dragan.

72067

Stojan Milo{evi} Sahrana je u ponedeqak, 1. 4. 2013. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

Porodice Bursa} i [otra.

72053

POMEN Dvadeset devetog marta navr{ilo se sedam tu`nih godina od kada nije sa nama na{

72054

Posledwi pozdrav na{oj dragoj prijateqici

Bari Mijovi} Mihajlo Stoku}a Mi}a Ana i Qubomir Harhaji.

O`alo{}eni: sinovi Dane i Jovan sa porodicom.

Nikola sa porodicom.

72068

71746

72060

Posledwi pozdrav dragoj, iskrenoj i dobroj kom{inici

Posledwi pozdrav dragoj

Irena Draga{

Posledwi pozdrav dragom ocu

na{em

72028

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena

preminuo u 58. godini.

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

Milenku Ivo{evi}u

S po{tovawem, sin Zoran sa porodicom.

72069

23

ro|ena Tot preminula 29. 3. 2013. godine, u 73. godini.

Sahrana }e se obaviti 1. 4. 2013. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Suprug, sin, snaja i unuke.

72043

Stojanu Milo{evi}u

Dana, 29. 3. 2013. godine je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Wegovi najmiliji: sinovi Dane i Jovan sa porodicom.

Barici Ireni Draga{ od prije Qubinke.

Sve ove godine znali smo da ste uvek pored nas, kao dobar ~ovek i pravi kom{ija. To puno zna~i. Sa tugom se opra{tamo i sa qubavqu se}amo.

An|elka, Ivana i Nena.

72070

Dana, 2. aprila 2013. godine navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{ voqeni

\or|e Menkovi} 1937 - 2013.

72044

72049

Posledwi pozdrav dragom ocu, dedi i pradedi

Posledwi pozdrav dragom ocu i tastu

\or|u Menkovi}u

\or|u Menkovi}u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se sahrana obaviti 31. 3. 2013. godine, u 13 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Rumenki.

O`alo{}eni: supruga Qubica, sin Goran, snaha Hajnal, unuke Tijana, Tatjana i Teodora.

72045

Poqva{ Robert

Opra{tamo se od voqene supruge, majke i bakane

1965 - 2012.

Sve vi{e nam nedostaje{.

Uspomenu na tebe u srcima ~uvaju: mama Miroslava, supruga Svetlana, sin Dejan, }erka Mariana, sestra Agneza, {ogor Milorad i ta{ta Ru`a.

O`alo{}eni: }erka Sun~ica, unuk Darko, unuka Dragana, zet Sa{a i praunuci Marko i Lazar.

O`alo{}eni: }erka Sla|ana i zet Ivica.

72046

72047

71386

3

Opra{tamo se od na{e drage Sejke.

Ru`ice Manojlovi}

[ESTOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav kom{iji

ro|. Kurjakov preminule 29. 3. 2013. godine, u 74. godini.

Sahrana }e se obaviti danas, 31. 3. 2013. godine, u 13 ~asova, na Srbobranskom grobqu.

Sre}ni smo {to smo te imali.

@arko Petrovi} 2007 - 2013.

Vreme polako prolazi...

Tuga u na{im du{ama ostaje ve~na...

Suprug Branislav, sin Zdravko, snaja Danijela, unu~ad Katarina, Anastasija i Mihailo.

Bo`ica, Sowa i Vida.

72021

72050

Ru`ica Manojlovi}

Du{anu ]eji}u

U srcu }emo ~uvati uspomenu na tebe.

Sestra Nevena, zet Stole, sestri}i Vladimir i Brankica sa porodicama.

72051

od porodica [ari} i Kuku~ka.

72048

24

^ituqe l OGLASi

nedeqa 31. mart 2013.

[aqemo ti posledwi pozdrav draga na{a

3 POMEN

Stoja [}epana Mihojevi}

Miladinka

i ne postoji re~ koja bi mogla izre}i dovoqno veliko „hvala” za sve {to si nam pru`ila u `ivotu.

Danas kao i pre bila si putokaz kroz `ivot. Vladamo se u svemu po tvojim na~elima `ivqewa, po{teno i dostojanstveno.

Porodica.

72003

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{a mila i nezaboravqena Tvoji: Qiqa, Milorad, Goga, Suqa, Dina i Bojan.

72058

S tugom se opra{tamo od na{e tetice

Miladinka Vorgi} preminula 30. 3. 2013, u 82. godini. Sahrana }e se obaviti danas, 31. 3. 2013. godine, u 14 ~asova, na mesnom grobqu, u ^urugu.

O`alo{}ena porodica.

72055

Miladinke Vorgi}

3

Zahvalni za `ivot koji smo proveli zajedno.

Tvoji: Vuka i Bata Nonin.

72057

Posledwi pozdrav na{oj dragoj babi i prababi

Dr Petar Spasi} agronom preminuo u 90. godini.

O`alo{}eni: supruga Gordana, sinovi Predrag i Nenad, unuka Marina, unuci Marko i Milo{ i snaha Biqana.

72061

Miladinki Vorgi}

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e bolesti, u 77. godini premino na{ voqeni

od Vawe sa porodicom.

72056

Danas, 31. 3. 2013. godine navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{e voqene

Mile Glamo~ak 1936 - 2013.

Sahrana je danas, 31. 3. 2013. godine, u 11 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu (kod „Arome”).

O`alo{}eni: }erke Mira i Qubica sa porodicama.

72059

S tugom i bolom obave{tavamo da je iznenada preminula na{a draga

Borke Pauni}

S qubavqu i tugom uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji: }erka Milena [e{evi} sa porodicom.

71975

Mirjana Maletin ro|. Brankov 1948. godine

Sahrana je u sredu, 4. aprila, u Berlinu.

O`alo{}eni: suprug Mile, }erka Maca, sin Stevica, unuka Maja, mama Persida, sestre Du{anka i Dragica, sestri}i Filip i Daniel.

72030

SPORT MU [KA SU PER LI GA

nedeqa 31. mart 2013.

25

VOJ VO DI NA U SJAJ NOM ME ^U PO BE DI LA EKI PU PAR TI ZA NA

Ura gan u na stav ku Par ti zan - Me ga Vi zu ra 95:64 (17:19, 22:21, 29:9, 27:15) BE O GRAD: Hala Pionir, gledalaca 3.500, sudije: Juras, Jevtovi} i Milojkovi} (Beograd).

PAR TI ZAN: \or|evi}, Loverw 11 (5 sk, 4 bl), Milutinov 2, Vesterman 12 (2/4 za tri, 3 as), Gordi} 4, Milosavqevi} 4 (5 sk, 3 as), Bogdanovi} 18 (10 sk, 4 as), Gagi} 5 (4 sk), Musli 14 (4 sk), ^akarevi}, \eki} 2, Bertans 21 (3/10 za tri).

ME GA VI ZU RA: Reqi}, Krsti} 11, Dangubi} 8, Dr~a 4,

Vojvodina - Metalac 81:77 Sloboda - C. zvezda 66:97 Partizan - M.Vizura 95:64 Konstantin - Radni~ki 73:90 PLEJ - OF ZA DA ME Partizan - R. Kora} 93:61 Jagodina - [abac 89:73 Vr{ac - Radni~ki 68:54 PLEJ - AUT ZA DA ME Vrbas - Beo~in 78:64 [umadija - Student 76:47 S. Pazova - Srbobran 81:61

Pet ko ra ka do ti tu le Rukometa{i Vojvodine posle prave drame u derbiju 21. kola savladali su Partizan (30:28) i do{li na korak od titule, koju ~ekaju osam godina.

Nakon prospavawe no}i {ef stru~nog {taba Vojvodine Momir Rni} ovako vidi pobedu nad direktnim rivalom za titulu: - Jo{ uvek sumiram utiske.

Qubiteqi rukometa odavno nisu imali prilike da vide ovako kvalitetnu utakmicu. Odigrali smo susret sa dva lica. U prvom poluvremenu odbrana je igrala ne{to slabije, o ~emu svedo~i podatak da smo prmili 17 golova, dok je smo u napadu igrali solidno. Na poluvremenu sam momcima rekao da je pro{lo 30

Bog da no vi} u du e lu s Ve li~ ko vi }em

Avramovi} 4, Mici} 22 (4/5 za tri, 4 as), Lukovi} 2, Veli~kovi} 4, ]aki} 2, Boji}, Joki} 3 (1/1 za tri), Marjanovi} 4 (4 sk) Lak{e nego u Kragujevcu, Partizan drugi put ove sezone pobedio je Mega Vizuru. Iako je tim Dejana Milojevi}a na poluvremenu imao istu prednost kao posle 20 minuta ~etvrtfinala Kupa Radivoja Kora}a (40:39), {ampion Srbije ostvario je pobedu bez ve}ih problema.

Posle uzbudqivog i raznovrsnog prvog dela, crno-beli su za osam minuta tre}e ~etvrtine serijom 16:4 preuzeli vo|stvo i kontrolu nad utakmicom. U

drugih 20 minuta gosti su postigli samo 24 poena.

Preokret u tre}oj ~etvrtini re`irali su pogocima u seriji Bogdan Bogdanovi}, Leo Vesterman i najboqi igra~ utakmice Davis Bertans. U odsustvu kapitena Vladimira Lu~i}a zbog povrede le|a, Letonac je ubacio 21 poen.

Sa druge strane, odli~nim nastupom centara Du{ka Vujo{evi}a su`en je i prostor za manevar dominantne „petice” Mege Bobana Marjanovi}a. [tavi{e, Partizan potpuno je bio dominantan u skoku pod oba obru~a (35 uhva}enih lopti doma}ih naspram samo 14 gostiju).

minuta i da je vreme da iza|u na parket i poka`u svoje pravo lice i oni su to uz freneti~nu podr{ku sa tribina i uradili. Pobedilo je ve}e srce, `eqa i anga`ovanost celog tima, uz pohvale sjajnom Stanku Abayi}u koji je odli~om rolom bio zaista istinski junak. - veli Rni}.

Do kraja prvenstva preostalo je jo{ pet kola,a u me|uvremenu je pauza zbog nastupa re prezentacije.

- Odlu~ili smo da igra~ima damo slobodno do utorka. Pr venstvena pauza }e nam dobro do}i. Te{ko je vratiti ekipu posle dva, tri, dana nakon velikog trijumfa. U predstoje}ih nekoliko dana osve`i}emo igra~e, poku{a}emo im da

RAS PO RED DO KRA JA SE ZO NE Voj vo di na Par ti zan Zaje~ar (g) Crvenka (d) Kolubara (g) Radni~ki (d) @elezni~ar (g)

22. ko lo 23. ko lo 24. ko lo 25. ko lo 26. ko lo

„ubrizgamo sve`e krvi„, ohladimo srca i glave, a zatim se {to boqe pripremimo za Kup utakmicu protiv Napretaka,a potom i za prvenstvenu 13. aprila u Zaje~aru - rekao je {ef struke Novosa|ana.

Dugo je Vojvodina tra`ila prikqu~ak, sada su crveno - beli na vrhu.

Ube dqi va Zve zda U@I C E: Dvo ra na Ve li ki park, gledalaca: 3.500, sudije: Vojinovi}, Gli{i} i Arsenijevi}.

SLO BO DA: Arnautovi} 15, An|i}, Qubojevi} 5, Kutle{i} 2, Vasi} 8, Stevovi} 4, Kocergin, ]o so vi}, Vu ~i }e vi} 7, Jevtovi} 8, Obrenovi} 17, Dikovi}.

CR VE NA ZVE ZDA: Cvetkovi} 5, Braun 10, Suboti} 3, Rako~evi} 20, Mitrovi} 5, Lazi} 2, Simonovi} 4, Savovi} 16, Kati} 7, Radivojevi} 11, Nelson 8, Skot 6.

Ko {ar ka {i Cr ve ne zvzde startovali su pobedom u Superligi savladav{i u U`icu ekipu Slobode. Doma}i se ni -

su lako predali u duelu sa favoritom iz Beograda. Sredinom druge ~etvtine ~ak su i vodili 30:22 (u 13. minutu), ali su gosti do odlaska na odmor najpre izjedna~ili (39:39, u 17. minutu), a potom i poveli pogocima Eltona Brauna i Savovi}a sa linije za slobodna bacawa.

Nastavak utakmice po~eo je o~ekivano boqom igrom crveno-belih, pa su ve} u 25. minutu poveli ko{em Ra{ka Kati}a 56:49. Zatim su samo pove}ali prednost do rezultatski nezanimqive zavr{nice. Vukoi~i} je pru`io priliku svim igra~ima i svi su mu odgovorili bar po jednim ko{em.

PR VA A LI GA

SVETSKA LIGA A gru pa [e sto ko lo: Hr vat ska - Gr~ ka 5:4, Cr na Go ra - Tur ska 16:8.

1. C. Go ra 6 6 0 69:44 18 2. Hr vat ska 6 4 2 66:34 12 3. Gr ~a 6 2 4 65:40 6 4. Tur ska 6 0 6 22:104 0 B gru pa

Po to pqe ni Ki kin |a ni @AK - Rad ni~ ki 9:23 (4:7, 2:4, 0:7, 3:5) KI KIN DA: Bazen SC „Jezero”, igrano bez prisustva publika, su dije: Vuka{inovi} (Beo grad) i Virijevi} (Zrewanin).

Igra~ vi{e: @AK 9 (2), Radni~ki 8 (6). Peterci:Radni~ki 3 (3). @AK: Kozarski, Trkuqa, Ki ri} 1, Budurin, Pe{teri} 1, Gavran~i}, Duda{, Jak{i} 1, Mi lijanovi}, Filipovi} 4, Arnu{, Mar~eta 2, \apa.

RAD NI^ KI: Lazi}, ]irko vi} 2, Popovi} 3, Markovi} 1, Gak 2, Pa{i} 4 (1), ]iri}, ^u pi}, F. Filipovi} 4, Udovi~i} 3 (1), D. Filipovi} 4 (1).

Me~ posledweg kola Prve A lige izme|u @AK-a i Radni~kog iz Kragujevca zavr{en je pobe dom gostuju}e ekipe iz Kragu jevca.

M. S.

[e sto ko lo: [pa ni ja - Ne ma~ ka 11:6.

1. Sr bi ja 4 4 0 43:28 12 2. [pa ni ja 4 2 2 38:36 5 3. Ne ma~ ka 4 0 4 32:49 1 C gru pa [e sto ko lo: Ma |ar ska - Ru si ja 8:6, Ru mu ni ja - Ita li ja 9:13.

1. Ma |ar ska 6 6 0 53:42 18 2. Ita li ja 6 3 3 59:46 10 3. Ru mu ni ja 6 2 4 57:66 5 4. Ru si ja 6 1 5 52:67 3 Pla sman na fi nal ni tur nir Svet ske li ge, ko ji }e se od 11. do 16. ju na odr `a ti u ^e qa bin sku obez be di li su Cr na Go ra, Sr bi ja, Ma |ar ska i Ru si ja (kao do ma }in).

Foto: F. Baki}

Slo bo da - Cr ve na zve zda 66:97 (21:20, 22:26, 12:23, 11:28)

Sla vqe ru ko me ta {a Voj vo di ne

SU PER LI GA ZA MU [KAR CE

Ka }a ni pro ma {i li {est pe na la Ju go vi} Uni met - @e le zni ~ar 26:27 (11:12) KA]: Dvorana Hram, gledalaca 800, sudije: Kne`evi} i Lon~arevi} (Beograd). Sedmerci: Jugovi} 7 (1), @elezni~ar 5 (2), iskqu~ewa: Jugovi} 12, @elezni~ar 18 minuta.

JU GO VI] UNI MET: Dobrijevi} (3 odbrane), Vrgovi}, Vasi} 4, Kurte{, Kankara{ 2, Radakovi} 1, Petrovi}, Travar 1, Suxum 4 (1), Vu~i}evi} 1, Crnoglavac 2, Stejin 5, Ili} 1, Perovi} (13 odbrana, 1 sedmerac), Krsman~i} 1, Vukovqak 4. @E LE ZNI ^AR 1949: Vitas (14 odbrana, 3 sedmerca), Petrovi}, @ivkovi} 4 (2), Doli}, Kajgani} 8, Mladenovi} 1, [migi} 1, Veqkovi}, Stefanovi} 1, Mani} 3, Ma |ar, Damjanovi} (1 sedmerac), Basari} 4, \uki} 5, Ta{kovi}, Proki}.

Po~etak utakmice je nagove{tavao laganu pobedu Jugovi}a, po{to su Ka}ani bez ve}ih problema stekli tri gola prednosti (3:0). Me|utim, od 12. minuta iskusna ekipa @elezni~ara uspela je da uspostavi ravnote`u na terenu, kako u pogledu igre, tako i

rezultata. A, pri tom su imali „podr{ku” doma}e ekipe koji su proma{ivali sedmerce (~ak {est), zicere i olako dopu{tali gostima da ulaze u gol poziciju.

I u nastavku susreta Ni{lije su imale terensku inicijativu. Na krilima odbrana Jovice Vitasa uspevali su da re{e ka}ku odbra nu, kojoj je najve}i problem bio ubojiti bek Ogwen Kajgani}, cepaju}i Jugovi}evu mre`u sa distance. Ve} sredinom drugog poluvremena Ni{lije su do{le do najve}e prednosti od pet golova (17:22), a u redovima nebesko plavih nije bilo igra~a koji }e ozbiqnije da ugrozi ni{ki gol. A i kada bi to uradili loptu bi odbranio Vitas ili bi zavr{ila u stativi ili pored we. U posledwih pet minuta Ka}ani su zaigrali na sve ili ni{ta. Do tada nevidqivi Pejin postigao je tri uzastopna gola, da bi Krsman~i} tri minuta pre kraja uveo me~ u neizvesnost (24:25).

Me|utim, prekaqeni igra~i @elezni~ara iskusno su odigrali samu zavr{nicu i iz Ka}a odneli oba boda.

J. Ga li}

Voj vo di na - Par ti zan Ru dar - Ko lu ba ra PKB - Na pre dak Me ta lopl. - Rad ni~ ki Vr bas - Za je ~ar Ju go vi} - @e le zni ~ar Da nas C. zve zda - Cr ven ka 1. Par ti zan 2. Voj vo di na 3. Vr bas 4. M-pla sti ka 5. Za je ~ar 6. Ko lu ba ra 7. Ru dar 8. Ju go vi} 9. Na pre dak 10. PKB 11. Rad ni~ ki 12. @e lez.(-2) 13. C. zve z. (-8) 14. Cr ven ka

21 21 21 21 21 21 21 20 21 21 20 21 20 20

18 19 12 10 10 9 9 7 8 6 8 7 9 4

30:28 23:24 31:29 30:27 26:28 26:27 2 0 1 1 0 2 1 3 1 4 0 0 1 2

1 2 8 10 11 10 11 10 12 11 12 14 10 14

(18)

650:523 589:494 546:557 528:511 600:597 585:594 540:542 530:536 549:576 579:592 517:543 561:615 521:531 499:583

38 38 25 21 20 20 19 17 17 16 16 12 11 10

U sle de }em ko lu (13/14. apri la) sa sta ju se: Na pre dak - Ju go vi} Uni met, Za je ~ar - Voj vo di na, Cr ven ka Ja fa -.

Vr bas Kar neks, Par ti zan - PKB, @e le zni ~ar - Me ta lo pla sti ka, Rad ni~ ki Ru dar, Ko lu ba ra - Cr ve na zve zda.

PKB (d) Zaje~ar (g) Jugovi} (d) Crvenka (g) Metaloplastika (d)

- Drago mi je da smo na vrhu, da smo zamenili uloge s Partizanom. Na{a sudbina sad zavisi samo od nas samih. Siguran sam da ne}emo dozvoliti da nam neko uzme iz ruku ono za {ta smo se krvavo borili tokom cele sezone - kazao je Rni}.

Dupke puna dvorana i televizijski auditorijum imao je priliku da se uveri za{to Qubomir Jo{i} nosi nadimak levoruki bombarder.

- Bila je to utakmica koju smo dugo ~ekali. Presudila je na{a dobra igra u odbrani u drugom poluvremenu kao i odbrane Stanka Abayi}a koje su nam dali krila - skromno je konstatovao desni bek Novosa|ana.

Levo krilo Vojvodine, Vuka{in Stojanovi}, ~iji golovi u pre sud nim mo men ti ma ni su dali gostima da preokrenu rezultat, tek o~ekuje izazove: - Ispostavilo se da je utakmica bila onakva kako smo o~ekivali. Zahvaquju}i odbrani u drugom poluvremenu do{li smo do `eqenog ciqa.

Jo{ ni{ta nije gotovo, tek sada treba stisnuti zube i do kraja prvenstva odigrati pametno i hrabro. Nije vreme za slavqe, ostalo je pet utakmica do kraja Superlige a tu je i Kup takmi~ewe.

I. Gru bor

Ka ra ba ti }u uki nu ta ka zna Ni ko li Ka ra ba ti }u, Dra ganu Ga ji }u i Isa mu Te `u rukometna federacija Francuske poni{tila je kaznu od {est me~eva zabrane igrawa zbog sumwe da su se kladili i namestili rezultat utakmice Seson Seviw - Monpeqe (31:28) odigrane 12. maja pro{le godine.

Oni su oslobo|eni krivice, jer nije bilo dokaza da su se kladili i tako uticali na ishod me~a. @albena komisija je ~etvorici drugih rukometa{a koji su priznali da su se kladili Mladenu Bojinovi}u, Luki Karabati}u, Samuelu Onrubiju i Pri mo `u Pro stu po tvr di la kaznu.

Ipak, wima je prvobitna suspen zi ja od {est utak mi ca ubla`ena na zabranu nastupa na ~etiri me~a, jer su se oglu{ili o sportsku etiku, ali im je smawena jer im je to bio pr vi prekr{aj.

Klubu je poni{tena nov~ana kazna, jer nije uticao na odluku igra~a da se klade i nameste rezultat, {to tako|e nije dokazano.

26

sport

nedeqa 31. mart 2013.

KVA LI FI KA CI JE ZA EP

Or lo vi ipak u ba ra `u Por tu gal - Sr bi ja 2:1 (2:0) ZRE WA NIN: No va ha la spor to va, gle da la ca 3.500, su di je: So roc ku (Ru mu ni ja) i Far ka{ (Ma |ar ska). Strel ci: @o je Ma tos 5. i Ri kar di wo u 18. za Por tu gal, a Pe ri} u 31. mi nu tu za Sr bi ju. @u ti kar to ni: Ar nal do (Por tu gal) i Ja wi} (Sr bi ja).

POR TU GAL: Bo ne di to, Pa u li wo 7, Le i pao 8, Pe dro ka ri 8, @oel 7, Ar nal do, \o 7, Fa bi wo, Gon ka lo 7, Ri kar di wo 9, @o ao Ma tos 8, An drej Me lo 8, Ma ri wo, Vi tor hu go.

SR BI JA: Ak sen ti je vi} 9, Pu ri} 7, @i va no vi} 7, Mi lo sa vac 7, Ma ti je vi}, Ja wi} 7, Cve ta no vi}, La zi} 7, Ko ci} 7, Su runyi} 7, An to ni}, Bo jo vi} 7, Raj ~e vi} 8.

U fan ta sti~ noj at mos fe ri u pu noj dvo ra ni u Zre wa ni nu fut sal re pre zen ta ci ja Sr bi je ni je

sle fan ta sti~ nog udar ca u de sni gor wi ugao go la Ak sen ti je vi }a po ve li pre ko @oa Ma to sa.

I po red od li~ nih pri li ka pre svih Pe ri }a i Ko ci }a, re pre zen ta ci ja Sr bi je ni je us pe la da stig ne do po got ka, ali su Por tu gal ci po ve }a li pred nost po {to je naj bo qi igra~ fut sa la na pla ne ti Ri kar di wo pri zem nim udar cem lop tu sme stio iza le |a Ak sen ti je vi }a.

No {e ni fan ta sti~ nom pu bli kom u gra du na Be ge ju re pre zen ta tiv ci Sr bi je igra li su kao u tran su. U na stav ku me ~a sjaj ne pri li ke pro pu sti li su Raj ~e vi}, Ja wi} i po no vo Pe ri}, ali je mre `a gol ma na An dre ja Me la osta la ne tak nu ta sve do 31. mi nu ta. Na du na {oj re pre zen ta ci ji vra tio je Mar ko Pe ri} po sle

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

\a vo li ru {e re kor de Fud ba le ri To ten hem Hot spu ra sa vla da li su eki pu Svon si ja u go sti ma 2:1, dok je ^el si po ra `en istim re zul ta tom na go sto va wu u Sa u temp to nu. Man ~e ster Ju naj ted je na sta -

isto ri ji ko ja je u pr vih 30 me ~e va en gle skog {am pi o na ta za be le `i la 25 po be da. Me~ je re {en je u 27. mi nu tu ka da je po sle {u ta Ro bi na van Per si ja lop ta po go di la Ti tu sa Bram bla i za vr {i la u go lu San der len da. Imao

Fudbaleri Junajteda ~estitaju Van Persiju

vio po hod ka ti tu li, mi ni mal nom po be dom u San der len du. „Cr ve ni |a vo li” su ovim tri jum fom po sta li pr va eki pa u

je Ju naj ted ini ci ja ti vu to kom ce log me ~a, mo gao je da sla vi i ube dqi vi je, ali je Van Per si pro ma {io sto po stot nu pri li ku

u sa moj za vr {ni ci me ~a. Ho lan |a nin je ta ko pro pu stio {an su da se pri bli `i na pa da ~u Li ver pu la Lu i su Su a re su na gol za o stat ka u tr ci za naj bo qeg strel ca Pre mi jer li ge. ^el si je na sta vio da igra pro me wi vo. No vim po ra zom na go sto va wu Sa u temp to nu „plav ci„ su skli znu li na ~e tvr tu po zi ci ju, do du {e, eki pa To ten he ma ima i me~ vi {e. Do ma }i su na „Sent Me ri ju” po ve li po sle od li~ nog du plog pa sa Dej vi sa i Ro dri ge sa u 23. mi nu tu, ak ci ju je ru tin skim {u tem za vr {io mla di En glez Ro dri ges. Lon don ci sti `u do iz je dan ~e wa de set mi nu ta ka sni je pre ko ka pi te na Yona Te ri ja. On se naj bo qe sna {ao na pr voj sta ti vi i gla vom po slao lop tu u gol.

Ali, ni je se du go ~e ka lo na no vi po go dak. Lam ber je, po sle sa mo 120 se kun di, fe no me nal no sa vio lop tu iz slo bod wa ka s ne kih 30 me ta ra sa vla dao ^e ha.

Re zul ta ti: San der lend - Man ~e ster ju naj ted 0:1, Ar se nal - Re ding 4:1, Man ~e ster si ti - Wu kasl 4:0, Sa u temp ton - ^el si 2:1, Svon si - To ten hem 1:2, Vest hem - VBA 3:1, Vi gan - No ri~ 1:0.

BUN DE SLI GA

Sla vqe mi li o ne ra u [tut gar tu Radost na{ih reprezentativaca posle gola Peri}a

us pe la da sa vla da fa vo ri ta Por tu gal i di rekt no da se pla si ra EP u Bel gi ji. Or lo vi }e mo ra ti da kroz ba ra` iz va de vi zu za An tver ten.

Su sret je po ~eo lo {e za iza bra ni ke se lek to ra Ko va ~e vi }a, jer su por tu gal ci u 5. mi nu tu po -

do bre kom bi na ci je sa Raj ~e vi }em i po sti gao po go dak za erup ci ju odu {e vqe wa .

Po red sil ne `e qe da iz jed na ~e re zul tat or lo vi ni su us pe li, ali su ipak na kra ju i po red po ra za po `we li apla u ze pu bli ke.

N. Jo wev

Voj vo |an ska li ga Is tok Rad ni~ ki - Ko za ra 2:0, Vr {ac - AFK 1:0, Ko lo ni ja - Ki kin da 2:0, Ba~ ka 1901 - Rad ni~ ki (K) 2:0, Je din stvo - Bi le }a nin 2:1, Je din stvo - Za dru gar 9:1, Slo bo da - Pro le ter (BK) 2:1.

Voj vo |an ska li ga Za pad Po let - Slo ga (E) 1:1, Sr bo bran - Ju go vi} 0:0, Pr vi maj - Ba~ ka (BP) 0:2, Omla di nac - Sta ni {i} 6:0.

Fud ba le ri Bo ru si je Dort mund sa vla da li su u go sti ma [tut gart sa 2:1 u okvi ru 27. ko la ne ma~ ke Bun de sli ge, po be di li [al ke i Le ver ku zen. Ba jer je bio bo qi od For tu ne iz Di sel dor fa sa 4:1, [al ke je kod ku }e tri jum fo vao pro tiv Ho fen haj ma sa 3:0, a Majnc i Ver der Bre men od i gra li su ne re {e no 1:1. Ha no ver je kao gost po be dio Aug sburg sa 2:0, dok je Fraj burg istim re zul ta tom po be dio Bo ru si ju iz Men hen glad ba ha. Bo ru si ja je upi sa la dru gu po be du za re dom u li gi, a na ne u god nom go sto va wu, go sti iz Dort mun da do {li su do po be de u 83. mi nu tu.

Mi li o ne ri su 29. mi nu tu do {li do vo| stva pre ko Lu ka {a Pi {~e ka, da bi Alek san dru Mak sim iz jed na ~io u 63. [tut gart je od 70. mi nu ta imao igra ~a ma we po {to je Ge org Ni der ma jer do bio dru gi `u it kar ton. No vu po be du Dort mun du do neo je Ro bert Le van dov ski u 83. mi nu tu na asi sten ci ju Pi {~e ka. Srp ski re pre zen ta ti vac Ne ven Su bo ti} od i grao je ceo me~ za Bo ru si ju. Ba jer je na kon dva ve za na po ra za u li gi us peo da pre ki ne

tu se ri ju i u Di sel dor fu za be le `i ube dqi vu po be du. Dvo stru ki strel ci za Ba jer bi li su Ste fan Ki sling i An dre [ur le, dok je do ma }a eki pa po sti gla je -

[vab je 41. po mo gao do ma }oj eki pi da iz jed na ~i re zul tat.

Re zul ta ti: [al ke - Ho fen hajm 3:0, [tut gart - Bo ru si ja Dort mund 1:2, Majnc - Ver der 1:1,

Neoprezan start Nevena Suboti}a u [tutgartu

dan gol, po {to je Da ni jel [vab po sti gao auto gol. Ki sling je u 22. mi nu tu iz je da na e ster ca do neo pred nost Le ver ku ze nu, a

Fraj burg - Bo ru si ja Men hen glad bah 2:0, Aug sburg - Ha no ver 0:2, For tu na - Ba jer Le ver ku zen 1:4, Bajern - Hamburger 9:2

Serena Vilijams

TUR NIR U MA JA MI JU

Se re ni ti tu la

Naj bo qa te ni ser ka sve ta Se re na Vi li jams osvo ji la je VTA tur nir u Ma ja mi ju po {to je u fi na lu po sle pre o kre ta sa vla da Ma ri ju [a ra po vu sa 4:6, 6:3, 6:0. To je sjaj noj Ame ri kan ki 48. ti tu la u ka ri je ri i dru ga ove se zo ne. [a ra po va je od li~ no po ~e la, u pr vom se tu je ri val ki do zvo li la sa mo jed nu brejk lop tu, ali u na stav ku je pa la i Se re na je jo{ jed nom po tvr di la da je ne pri ko sno ve na ka da igra na svom ni vou.

Bio je ovo 14. me |u sob ni duel pr ve i dru ge na sve tu i 12. po be da Vi li jam so ve.

Ma rej i Fe rer u fi na lu En di Ma rej iz bo rio je pla sman u fi na le tur ni ra Ma sters se ri je u Ma ja mi ju. On je eli mi ni sao Ri {a ra Ga skea po sle tri od i gra na se ta - 6:7 (3:7), 6:1, 6:2, i u fi na lu }e se sa sta ti sa Da vi dom Fe re rom, ko ji je bio bo qi od To mi ja Ha sa (4:6, 6:2, 6:3).

Ma re ju }e to bi ti dru go u~e {}e u fi na lu u ni zu, po {to je i pro {le go di ne sti gao do za vr {ni ce tur ni ra, ali je na po sled wem ko ra ku pre tr peo po raz od No va ka \o ko vi }a. Bri ta nac je, me |u tim, 2009. go di ne osvo jio ti tu lu na pre sti `nom tur ni ru na Flo ri di. Ma rej je do sa da od i grao 11 me ~e va sa Fe re rom i po be dio {est pu ta. Is ti ~e da }e u ne de qu u fi na lu bi ti ve o ma ne iz ve sno.

- Fe rer igra od li~ no, bo ri se za sva ku lop tu na te re nu. On ta kve par ti je pru `a na sva kom me ~u, ne sa mo na ve li kim tur ni ri ma, i zbog to ga je u vr hu. Znam da me u fi na lu o~e ku je ve o ma te `ak me~ - re kao je Ma rej.

I Fe rer zna da mo ra da od i gra sa vr {e no uko li ko `e li da sla vi u fi na lu.

- Ve o ma sam sre }an {to sam iz bo rio pla sman u fi na le. Po tru di }u se da u ne de qu od i gram naj bo qe {to mo gu. Znam da }e bi ti te {ko, ali sve stan sam da uko li ko `e lim da osvo jim ti tu lu na tur ni ru Ma sters se ri je mo ram da igram naj bo qi te nis re kao je [pa nac, ko ji na ATP li sti za u zi ma pe to me sto.

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Fud bal Pr va li ga Sr bi ja - NO VI SAD: No vi Sad - Je din stvo Pu te vi, IN \I JA: In |i ja - Slo ga (K), BE O G RAD: Vo ` do v ac Rad n i~ k i (NP), LA Z A R E V AC: Ko lu ba ra - Ba nat, ^A ^AK: Bo rac - Pro le ter, ZA JE ^AR: Ti mok - Te l e o p t ik, BE O G RAD: Be `a ni ja - Na pre dak, MLA DE NO VAC: Mla de no vac - ^u ka ri~ ki, LU ^A NI: Mla dost - Me ta lac.

Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~asova.

Srp ska li ga Voj vo di na BE O ^IN: Ce ment - ^SK Pi va ra, SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Je din stvo (SP), [ID: Rad ni~ ki - Tek sti lac, PA LI]: Pa li} - Mla dost (BJ), TE ME RIN: Slo ga - Rad ni~ ki (S), BA^ KA TO PO LA: Ba~ ka To po la Di na mo, STA RI BA NOV CI: Du nav - Sen ta, PA DI NA: Do li na Rad ni~ ki (SM).

Utak mi ce po ~i wu u 15 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Is tok STAR ^E VO: Bo rac - Bu du} nost (SC).

Utak mi ca po ~i we u 15 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Za pad NO VI SAD: In deks - Cr ve na zve zda (10 ~a so va), MLA DE NO VO: Bu du} nost - Cr ven ka, NO VI SAD: Bo rac - Haj duk (B), BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost Mla dost (T).

Utak mi ce po ~i wu u 15 ~asova.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da - NO VI SAD: Ka bel - Her ce go vac (10 ~a so va), TE ME RIN: TSK - Je din stvo, BA^ KO DO BRO PO QE: Su tje ska - Sta ri Grad.

Utak mi ce po ~i wu u 14.30 sati.

Grad ska li ga No vog Sa da BU DI SA VA: Di na mo - Su sek, BE GE^: Ba~ ka - Fru {ko gor ski par ti zan, LE DIN CI: Vi no gra dar - Mla dost, FU TOG: OFK Fu tog - Ta tra, SI RIG: OFK Si rig - Fru {ko go rac, ^E RE VI]:Sre mac - Bo rac, BA NO [TOR: Pro le ter - ^e nej.

Utak mi ce ~asova.

po ~i wu

u

15

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Cr ven ka Ja fa (18).

Kup Sr bi je za da me, ~e tvrt fi na le - IN \I JA: @e le zni ~ar - Rad ni~ ki (19).

Pr va mu {ka li ga, se ver KA]: Ti tel YD - La vo vi (18).

Pr va `en ska li ga, se ver DO LO VO: Do lo vo - Te me rin (14), PAN ^E VO: Pan ~e vo - Voj vo di na (18.30).

Dru ga mu {ka li ga, se ver JA [A TO MI]: Her ce go vi na Ba nat ski Kar lo vac (18), JA BU KA: Ja bu ka - Rad ni~ ki (NS) (19) Dru ga `en ska li ga, se ver DE BE QA ~A: Uni rea - Slo ven (15), FE KE TI]: Ja dran - Ra van grad (17).

Od boj ka Pr va `en ska li ga - ZRE WA NIN: MD Zre wa nin - Rad ni~ ki (K) (20).

Dru ga `en ska li ga - se ver - VR [AC: Vr {ac - Ki 0230 (17), RU MA: Ru ma - NS vo lej tim (17), NO VI BA NOV CI: Omla di nac Vr bas (17), STA RI BA NOV CI: Du nav - Srem (15.30).

Dru ga mu {ka li ga - se ver ZRE WA NIN: Pro le ter - Srem (14).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - se ver - TU RI JA: Tu ri ja CVS (19).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - Ba nat - VR [AC: Ba nat Kra ji {nik (13), KI KIN DA: Ki kin da - Ko ral (14.30), KLEK: Klek 2 - Her ce go vi na (16).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - cen tar - NO VI SAD: Du nav vo lej 2 - Si rig (11).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - se ver - SU BO TI CA: Spar tak 2 - Be ~ej (11), TU RI JA: Mla dost - Mer kur (17.30), KI KIN DA: Ki kin da - Par ti zan (16.30).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - jug - KO VIN: Rad ni~ ki Gor wi grad (17), VR [AC: Ba nat - Slo ven 2 (16).

sport

nedeqa 31. mart 2013.

27

JELEN SUPERLIGA HAJ DUK DO ^E KU JE PAR TI ZA NA

Ras po lo `e ni za nad i gra va we Fud ba le ri Haj du ka da nas pred svo jim pri sta li ca ma do ~e ku ju vo de }eg Par ti za na iz Be o gra da.

Lo gi~ nim se na me }e pi ta we: mo gu li haj du ci na sta vi ti pro le} ni trend, a on gla si – po be da na svom te re nu, jer pod se }a mo u do

La zar Ve se li no vi}

sa da od ig ra na dva pro le} na su sre ta u Ku li Haj duk je ube le `io dve po be de od po 3:0.

- Iskre no, ne znam. Igra mo s Par ti za nom, re al no su ja ~i od nas, vo de na ta be li, naj bo qi su u li gi i on da ne mo `e mo us tvr di ti da }e mo po be di ti. Me |u tim, igra mo na na {em te re nu, do sta do bro smo sprem ni, ras po lo `e ni smo za igru ta ko da je sve mo gu }e – ka `e {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Mi lan Mi la no vi}.

Stru~ ni {tab Haj du ka je do bro ske ni rao ka ko sop stve ne ta ko i vred no sti pro tiv ni ka, pa se na me }e i pi ta we {ta bi mo gao bi ti tas na va gi ko ji }e pre teg nu ti na jed nu ili dru gu stra nu.

Ono {to je iz ve sno je ste da mo jim iza bra ni ci ma mo ti va ne ne do sta je, bo ri mo se za op sta nak, igra mo do bro iz utak mi ce u utak mi cu i ono {to bi pre vag nu lo na na {u stra nu je tim ski duh ko ji ima mo i jed na tim ska igra, ~vr sta po sre di ni te re na, a agre siv na i br za u na pa du.

Par ti zan ima mno go vi {e adu ta od nas. In di vi du al ni kva li tet, evrop sko is ku stvo, {to uop {te ni je za ne mar qi vo – is ti ~e Mi la no vi}. Ra di li smo nor mal no, ni {ta po seb no se ni smo ni spre ma li, a ni {ta po seb no i ne tra `i mo od igra ~a, osim bo do va, kao i uvek – ja san je Mi la no vi}.

Ono {to hra b ri stru~ n i {tab Haj du ka je da na ras po la ga w u ima go t o v o kom p le t an igra~ ki ka dar. Isti na je da su ro vi ti Ada mo vi}, Pe ka ri} i Ob ro vac i tek pred sam su sret {ef Mi lan Mi la no vi} }e oda bra ti start nu je da na e sto ri cu.

Naj bli `i su: Bra}, Cvet ko vi}, M. Ve se li no vi}, Pe ka ri}, La li}, ]u lum, Se ku li}, Ru smir, L. Ve se li no vi}, Ada mo vi} i Ki{. \. Bo ja ni}

Va qak ce ni Ku qa ne Fud ba le ri Par ti za na go stu ju u Ku li. Tre ner Ver me zo vi} iz neo je svo ja o~e ki va wa.

- Po sle dve ne de qe pa u ze vra }a mo se onom za {ta smo se spre ma li, to je pr ven stvo. Po sle ~e ti ri do bro od i gra ne utak mi ce o~e ku je nas iz u zet no te `ak ras po red. ^e ti ri utak mi ce, tri te {ka go sto va wa, ali ve ru jem da Par ti zan ima sna ge da i da qe osta ne u do brom rit mu i upra vo zbog to ga me~ sa Haj du kom nam je naj va `ni ji. @e li mo da vi di mo ka ko je eki pa re a go va la na ovu pa u zu. Sem Mar ka [}e po vi }a ko ji se vra tio po vre |en sa re pre zen ta tiv nih oba ve za svi osta li su zdra vi i bi }e u kon ku ren ci ji za tim.

S ob zi rom na gust ras po red i te {ke pro tiv ni ke si gur no je da }e u na red ne ~e ti ri utak mi ce bi ti do sta ro ta ci ja u ti mu, jer Par ti zan ima kva li tet i na sva kom me stu dva do bra igra ~a, ta ko da ja ve ru jem da }e svi do bi ti {an su.

Go lu bo vi vi so ko po le te li Spar tak Zla ti bor vo da - No vi Pa zar 2:0 (1:0) SU BO TI CA: Grad ski sta dion, gle da la ca 900, su di ja: Je re mi} (Be o grad). Strel ci: De spo to vi} u 25. i Tor bi ca u 75. mi nu tu (iz pe na la). @u ti kar to ni: Tor bi ca (Spar tak), a Va si qe vi} i Muv xi} (No vi Pa zar).

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si} 7, Ko va ~e vi} 7 (No sko vi}), Bra ti} 8, Tor bi ca 8, ^o vi} 7 (Mi li vo jev), De spo to vi} 8 (Pot pa ra), No va ko vi} 8, [a ri} 7, Pu {ka ri} 8, Far ka{ 7, Ada mo vi} 7.

NO VI PA ZAR: \o ka to vi} 6, Ma sti lo vi} 6, La ki nat 6, Mu tav xi} 6, Ke sap 6, Rah ma no vi} 6 (Re |e fi), Bo je vi} 7, Ne di} 6, Bu la to vi} 7, Vu jo vi} 6 (Bo gu no vi}), Po po vi} 6 (Vi da ko vi}).

Spar tak Zla ti bor vo da naj zad je ob ra do vao svo je sim pa ti ze re po be dom pro tiv vr lo do bre eki pe No vog Pa za ra. Pla vi go lu bo vi su ima li ini ci ja ti vu u pr vom de lu i ve li ki broj pri li ka , sa mo u pr vih dva de se tak mi nu ta De spo to vi}, Pu {ka ri} i No va ko vi} ni su us pe li da za tre su mre `u.

Pr vo je De spo to vi} po go dio pre~ ku, po tom je od li~ nu {an su imao Pu {ka ri}, ali je go stu ju }i gol man kraj wim na po rom iz ba cio lop tu u kor ner. Po ve li su Su bo ti ~a ni u 25.mi nu tu, Ko va ~e vi} je po slu `io No va ko vi }a, a on cen tri ra do De spo to vi} ko ji u pa du sa dva me ta ra po slao lop tu u gol. Do ma }i su

sti gli do dru gog go la u 75. mi nu tu, ka da je u pro do ru bio ^o vi}. U ka ze nom pro sto ru sru {io ga je Va si qe vi}, a su di ja Je re mi} je po ka zao na be lu ta~ ku. Si gu ran re a li za tor naj stro -

Ver me zo vi} se osvr nuo i na Ku qa ne.

- Eki pa Haj du ka, mo `da za ne ke neo ~e ki va no, ube dqi vo je sa vla da la OFK Be o grad i Ja go di nu (po 3:0) me |u tim za one ko ji su ozbiq no pra ti li wi ho ve igre u pri prem nom pe ri o du to Do wi Srem - Ja vor 3:0(1:0) ni je iz ne na |e we. Ja sam gle dao PE ]IN CI: Sport ski cen vi}), Ra di vo je vi} 7, Owi lo 8. sve ~e ti ri wi ho ve pr ven stve ne tar “Su va ~a“, gle da la ca 1300.

Utak mi ca pro tiv Ja vo ra u utak mi ce i mo ram da ka `em da Su d i ja: Fi l i p o v i} (Be o ana li ma pe }i na~ kog fud ba la su pro tiv Rad ni~ kog iz Kra gu grad).,strel ci: Jo si mov u 43, bi }e upi sa na „krup nim slo vi jev ca i Rad ni~ kog iz Ni {a do La ki} Pe {i} u 61. i Kru ni} u ma“: po seb no zbog ~i we ni ce sta ne sre} no iz gu bi li. Go sto 81. mi nu tu. @u ti kar to ni: Bu da je 30. mar ta na „Su va ~i“od va we u Ku li je uvek bi lo te {ko, ko r ac (Do w i Srem), Vi d i} i g ra n a pr v a su p er l i g a { ka pre sve ga zbog kva li te ta eki pe, (Ja vor). utak mi ca. U`i va li su qu bi te a on da i zbog uslo va za igru, ali DO WI SREM: Be li} 7, Jo qi fud ba la svih 90 mi nu ta. kao {to sam re kao i ra ni je te si mov 9, Vu ko brat 7, Pr qe vi} Igra lo se le po br zo, bi lo je ren i lo {i vre men ski uslo vi ne 8 (od 46. La ki} Pe {i} 8), Bu bez broj {an si, a po stig nu ta mo gu da bu du iz go vor za igra ~e ko rac 7, Zec 7, Jan ko vi} 8 (od su i tri le pa go la.

Par ti za na. Tru di }e mo se da se 77. [ko ri}) , ^or da {i} 8, U 12. mi nu tu Jo si mov je s pri la go di mo. Na dam se da }e mo Dam wa no vi} 7, La ki }e vi} 7, 25 me ta ra iz slo bod nog udar pri ka za ti do bru igru, i po ono Mi la di no vi} 7 (od 68. Kru ni} ca po go dio pre~ ku. Ne ko li ko me {to sam vi deo u ~e tvr tak i 7) mi nu ta ka sni je Dam wa no vi} u pe tak na tre nin zi ma mom ci su JA VOR: La zo vi} 7, \or |e pa du je {u ti rao, a Mom ~i lo iz u zet no ras po lo `e ni, mo ti vi vi} 7, Mom ~i lo vi} 7, Vla {i} vi} je u po sled wem tre nut ku sa ni – is ta kao je Ver me zo vi}. iz bio lop tu u kor ner. Go sti I. La za re vi} 7, Mi lo vi} 8, Osto ji} 7 (od 58. Ve se li no vi} 7), Vi di} , su pre k o br z o n o g og i vr l o \o ki} 7, Mi {i} 7 (od 70. Jo so opa s nog Owi l a po k u { a v a l i

`e ka zne bio je ka pi ten Tor bi ca.

U dru gom po lu vre me nu go sti su se otvo ri li, po ku {a va li iz kon tri da do |u do go la, ali ~vr sta od bra na Spar ta ka na ~e lu

Po be da za isto ri ju

ADEM QAJI] IGRA^ FI O REN TI NE

Ako je him na uslov, ne igram Adem Qa ji} ni je ~lan re pre zen ta ci je Sr bi je od ma ja pro {le go di ne i pri ja teq skog du e la sa [pa ni jom ka da ga je se lek tor Sin i{a Mihaj lov i} o dstranio iz tima jer nije p ev ao himn u , upr kos pot pis an om kodeksu pona{awa .

- Potpi sao sa m u gov or sa Mihaj lov i} em , ali n isam ga do bro p ro~ita o. Srbiju ~ine i Muslimani. Igrao sam 10 go dina u mno gim r ep rezent ativnim selekc ij ama i n iko mi ni kada nije tr a`io da pevam himn u. Ako je t o uslov za i gra we u reprezentaciji, onda se ne}u vratiti - rekao je Qaji} za „Gazeta delo Sport”.

Qaji} se osvrnuo i na pro{logodi{wi sukob sa biv{im trenerom Fiorentine Deliom Rosijem, kada je delovalo da }e napustiti stadion „Artemio Franki”.

- Moram da se zahvalim saigra~ima koji su potvrdili

Tor bi ca u du e lu s od bran be nim igra ~i ma No vog Pa za ra

da nisam uvredio Rosija. To je bio najtu`niji trenutak u mom `ivotu, mislio sam da }u napustiti Firencu, jer je klub planirao da me proda. Ne `elim da imam reputaciju razma`enog momka, pogotovo jer sam sa 13 godina napustio dom i oti{ao u Beograd - rekao je 21-godi{wi fudbaler.

Qaji} je dodao da je sada zadovoqan i da bi voleo da na kraju sezone produ`i ugovor sa Fiorentinom.

- U Italiju sam do{ao posle samo dve sezone u srpskom fudbalu, gde se mawe pa`we posve}uje taktici. Sada znam kako da igram, trener Vi}enco Montela veruje u mene, {to uti~e na moje samopouzdawe.

Promenio sam i na~in razmi{qawa. Ranije, kada nisam igrao, bio sam bezvoqan na treninzima. Sada se uvek trudim maksimalno zakqu~io je Qaji}.

ne {to vi {e da ura de. Owi lo je lo bo vao Be li }a. Sre }om po do ma }i na, lop ta je po go di la pre~ ku.

Ka pi ten do ma }i na Jo si mov je u 43. mi nu tu kroz {u mu no gu po go dio mre `u.

Mla di Bu ku rac bio je u cen tru pa `we u 50 mi nu tu. Po go dio je pre~ ku. Za igru ras po lo `e ni Ja si mov je u 61, mi nu tu upu tio od li ~an cen tar {ut pred gol Ja vo ra: na pra vom me stu je bio, po vrat nik u eki pu, La ki} Pe {i} i po sle do brog udar ca gla vom po vi sio re zul tat. Dva de se tak mi nu ta ka sni je sli~ na sli ka. Po sle sjaj nog cen tar {u ta Jo si mo va Kru ni} je po go dio mre `u. @. Ra di vo je vi}

ITA LI JAN SKO PR VEN STVO

Der bi Ju ven tu su Fud ba le ri Ju ven tu sa po be di li su In ter sa 2:1 u „der bi ju 30. ko la ita li jan ske Se ri je A. Sta ra da ma po ve la je ve} na star tu me ~a ka da je na asi sten ci ju Asa moe Kva qa re la bio stre lac sjaj nog po got ka sa ne kih 25 me ta ra.

In ter je to kom po lu vre me na us -

Sla vqe fud ba le ra Ju ven tu sa

po sta vio rav no te `u {to im se is pla ti lo u 54. mi nu tu. Ro dri go Pa la sio na sta vqa da oprav da va po ve re we tre ne ra Stra ma ~o ni ja i do no si iz jed na ~e we ne roa zu ri ma. Ipak, taj re zul tat je bio na sna zi sa mo {est mi nu ta, ka da je Ma tri sa vla dao Han da -

no vi ~a i po sta vio ko na ~an re zul tat. Zdrav ko Ku zma no vi} pre se deo je ceo me~ na klu pi ti ma iz Mi la na, dok De jan Stan ko vi} ni je bio u kom bi na ci ji za ovu utak mi cu.

U sen ci ve li kog der bi ja od i gra no je jo{ se dam utak mi ca – La cio je pre o kre nuo pro tiv Ka ta ni je, Fi o ren ti na je iz gu bi la u Ka qa ri ju, Ro ma je kik snu la na Si ci li ji, Par ma je bi la ube dqi va pro tiv Pe ska re dok je Bo {ko Jan ko vi} do neo bod \e no va po tiv Si je ne. ta lan ta i Samp do ri ja, od no sno Udi ne ze i Bo lo wa od i gra li su svo je me ~e ve bez go lo va. @eq ko Br ki} i Du {an Ba sta pro ve li su svih 90. mi nu ta na te re nu u dre su Udi ne zea, kao i Ne nad Kr sti ~i} u Samp do ri ji.

Re zul ta ti: Udi ne ze - Bo lo wa 0:0, La cio – Ka ta ni ja 2:1, Ka qa ri – Fi o ren ti na 2:1, In ter – Ju ven tus 1:2, Par ma – Pe ska ra 3:0, Pa ler mo – Ro ma 2:0, Ata lan ta – Samp do ri ja 0:0, \e nov a– Si je na 2:2.

sa Bra ti }em bi la je na me stu.

Spar tak je u sa mom fi ni {u pro pu stio jo{ ne ko li ko {an si, ali sve u sve mu do bar fud bal je igran u Su bo ti ci.

S. Sto jiq ko vi}

Sre }a okre nu la le |a Sme de re vo - Rad ni~ ki (N) 0:1 (0:0) SME DE RE VO: Sta dion Sme de re va, gle da la ca 1000, su di ja: Va si} (No vi @ed nik). Stre lac: Bi ni} u 92. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ome ga i ^u ki} (Sme de re vo).

SME DE RE VO: M. @iv ko vi} 7, Ri sti} 7, Kr mar 6 (D. @iv ko vi} 6), Si ki mi} 7, Bla go je vi} (Opan ~i na 6), OSman 5 (^u ki}), Bo `o vi} 6, Miq ko vi} 6, Ve qo vi} 6, Ome ga 7, Ra do sa vqe vi} 7.

RAD NI^ KI (N): Ke si} 7, Cic mil 6, \or |e vi} 6, @iv ko vi} 7, Pe tro vi} 6, Pej ~i} 7, Ko la re vi} 7, A. Jo va no vi} 6, M. Jo va no vi} 6, Mi tro vi} 6 (Bi ni} 7), [ku le ti} 8.

Jo{ jed nom Sme de rev ci ni su bi li mi qe ni ci sre }e, jer su u na dok na di vre me na pri mi li gol ko ji ih je ko {tao po ra za. Od po ~et ka su sre ta bi lo je evi dent no da }e go sti po ku {a ti sa po ja ~a nom od bra nom i br zim kon tra ma da iz ne na de Sme der ce, {to im je i na kra ju i us pe lo. Sve do 30. mi nu ta oba ri va la ni su stvo ri li ta ko re }i ni jed nu ozbiq ni ju pri li ku, a on da je po sle slo bod nog udar ca Ko la re vi }a, @iv ko vi} gla vom sa pet me ta ra za ma lo pro ma {io. To kao da je tr glo Sme de re ce ko ji su do od la ska na od mor ima li dva do bra po ku {a ja.

Sa mo {to je po ~a lo dru go po lu vre me, Ri sti} je iz veo kor ner, a Opan ~i na gla vom upu tio lop tu pod pre~ ku, ko ju je vr ho vi ma pr sti ju Ke si} iz ba cio u kor ner. [an su utak mi ce, ka da je do ma }i tim u pi ta wu, pro pu stio je Ve qo vi}, ko ji je u 78. mi nu tu sa pet me ta ra ume sto da di ra ugao go la Ke si }a, pro ma {io ta ko re }i pra zan gol.

Ka da se ~i ni lo da }e se su sret okon ~a ti bez po bed ni ka, [ku le ti} je pro na {ao usa mqe no Bi ni }a, ko me ni je bi lo te {ko da u dru gom mi nu tu na dok na de sa osam me ta ra po go di mre `u ri va la i svom ti mu do ne se ve li ku ra dost.

T. Gli {i}

Sport

FAJ NAL FOR IPAK U LAK TA [I MA Uprav ni od bor KK Igo kea je od lu ~io da klub iz Alek san drov ca ipak or ga ni zu je za vr {ni tur nir ABA li ge. Tre ner Igo kee Dra gan Ba ji} je tra `io od upra ve da se ot ka `e or ga ni za ci ja zbog ne pra ved nog od no sa ru ko vod stva ABA li ge pre ma klu bu iz Lak ta {a, ali to ni je pri hva }e no na ju ~e ra {wem sa stan ku. U po lu fi na lu tur ni ra sa sta }e se: Rad ni~ ki - Cr ve na zve zda i Igo kea - Par ti zan.

JELEN SUPERLIGA SRBIJE – 20. KOLO

Ouma ru pre le teo Ja go di nu Ja go di na - Voj vo di na 0:1 (0:1)

3:0 (1:0) 2:0 (1:0) 1:0 (0:0) 1:0 (1:0) 0:1 (0:0) 2:0 (1:0) 0:1 (0:1)

Da nas 19 20 20 20 20 19 20 19 20 20 20 20 20 19 20 20

16 13 11 10 7 7 8 7 7 7 5 6 5 5 3 1

1 2 8 3 8 7 3 6 6 4 7 3 5 4 7 6

2 5 1 7 5 5 9 6 7 9 8 11 10 10 10 13

(Are na sport, 15) 54:12 49 40:26 41 24:12 41 21:17 33 23:24 29 21:15 28 29:22 27 27:21 27 19:28 27 21:24 25 20:26 22 20:43 21 16:25 20 22:24 19 16:29 16 9:34 9

U sle de }em ko lu (3. apri la) sa sta ju se - NO VI SAD: Voj vo di na - OFK Be o grad, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Haj duk, Rad - Do wi Srem, NI[: Rad ni~ ki 1923 - Sme de re vo, NI[: Rad ni~ ki - Spar tak ZV, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar BSK Bor ~a, IVA WI CA: Ja vor - Ja go di na, U@I CE: Slo bo da Po int - Par ti zan.

Sta no je vi} i Guan po be |u ju Abu ba kar Ouma ru po sti `e je di ni po go dak u Ja go di ni

Vojvodina je te`i{te igre preebacila na drugu stranu terena, gde su napadali Alivodi} i Vuli}evi}. Tada su crveno-beli gra di li igru i stva ra li {anse.

Posle pola sata igre prvi ozbiqniji napad na me~u krunisa la je Voj vo di na po got kom.

Alivodi} je prona{ao Vuli}evi}a, koji je centrirao, a Abubakar Oumaru je glavom posle nebeskog skoka sproveo loptu iza le |a Bonyuli }a. Ve li ku priiliku je u posledwim minu-

IZJAVE

Na sta vi li po bed ni~ ki niz Prvotimac Vojvodine Aleksandar Katai je istakao da je ekipa izborila va`nu obedu i pored slabog su|ewa.

- Veoma va`na pobeda za nas uprkos veoma slabom su|ewu.

O~ekivali smo veoma te{ku utakmicu, tako je i bilo, jer je ovo derbi. Iskoristili smo najve}u priliku i izborili minimalnu pobedu, mada smo mogli da postignemo jo{ neki pogodak. Zadovoqan sam na{om predstavom i ~iwenicom da smo nastavili pobedni~ki niz reako je Katai.

Golman Nemawa Supi} je rekao da je najva`nije da je Vojvodina pobedila.

- Najva`nije je da smo osvojili tri boda i da smo nastavili s dobrim igrama posle pauze. I minilamlac je vredan tri boda, posebno na ovako te{kom gosto vawu. ^eka nas jo{ niz te{kih utakmica. Prvu smo prebrodi -

PE ]IN CI: Do wi Srem - Ja vor SU BO TI CA: Spar tak ZV - No vi Pa zar BE O GRAD: OFK Be o grad - Slo bo da Po int BE O GRAD: BSK Bor ~a - Rad SME DE RE VO: Sme de re vo - Rad ni~ ki (N) BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki 1923 JA GO DI NA: Ja go di na - Voj vo di na KU LA: Haj duk - Par ti zan 1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Voj vo di na 4. Ja go di na 5. Slo bo da Po int 6. Rad 7. Ja vor 8. Spar tak ZV 9. Rad ni~ ki (N) 10. OFK Be o grad 11. No vi Pa zar 12. BSK Bor ~a 13. Do wi Srem 14. Haj duk 15. Rad ni~ ki 1923 16. Sme de re vo

Foto: F. Baki}

JA G O D I N A: Grad ski stadion, gledalaca 1.500, sudija: Jovanovi} (U`ice). Strelac: Oumaru u 30. minutu. @uti kartoni: Damjanovi} i \eni} (Jagodina), a Radoja, A|uru, Smiqani} (Vojvodina).

JA GO DI NA: Bonyuli} 7, Duki} 6, Proji} 5, Ili} 6, @ivanovi} 6, \uri} 7, Damjanovi} 5, \eni} 6 (M. Stojanovi}), Petri~evi} 6 (S. Stojanovi}), Cvetkovi} 7, Monir 6 (Arsenijevi}).

VOJ VO DI NA: Supi} 7, Ra doja 6, Trajkovi} 7, Alivodi} 7 (Kosovi}), Vrawe{ 6 (Poletanovi} 6), Oumaru 7, Vuli}evi} 7, A|uru 8, Pavlovi} 6, Katai 7 (Smiqani}), Joki} 6.

Fudbaleri Vojvodine zaslu`eno su slavili na tradicionalno neugodnom gostovawu u Jagodini. Novosa|ani su do brom igrom, veoma disciplinovanom stigli do pobede.

Doma}i fudbaleri boqe su zapo~eli utakmicu. Veoma brzo nanizali su ~etiri kornera i u uvodnim minutima pripretili Vojvodini {utevima Cvetkovi}a i Monira iz daqine, ali je Supi} bio na mestu. Nastavili su se napadi doma}ih igra~a, bez izrazitih prilika i sve se svodilo na {uteve iz velike udaqenosti. Vojvodina je odbijala napade zahuktale Jagodine i posle 15 minuta oslobodila se pritisaka.

Polu kontrama su gosti poku{avali da u~ine ne{to vi{e i prvu priliku imao je Oumaru sa ivice kaznenog prostora, ali je Bonyuli} zaustavio wegov {ut.

Nastavili su sa naletima gosti, oprobao je doma}eg golmana Katai {utem iz daqine, ali je mre`a doma}e ekipe ostala netaknuta.

Posle mnogobrojnih neuspelih kombinaciji po levoj strani preko Kataija i Pavlovi}a,

JE LEN SU PER LI GA – 20. KO LO

lim i nadam se da }emo nasta viti sa uspesima - rekao je Supi}.

M. R.

ti ma pr vog de la pro pu stio Cvetkovi}, koji je iz srca kaznenog prostora gostiju {utirao preko gola.

Tek u drugom poluvremenu Vojvodina je krenula da igra otvorenije, ali bez izrazitih {ansi. Utakmica se svela na rovovsku borbu izme|u dva {esnaesterca. Gosti su se evidentno povukli i ~uvali prednost, a u napadu tra`ili usamqenog Oumarua, kojem su se povremeno prikqu~ivali Alivodi} i Katai.

Marko Poletanovi} zamenio je indisponiranog Vrawe{a i odmah se na{ao u {ansi da udvostru~i vo|stvo ali je ponovo Bonyuli} bio na mestu.

Crveno - beli su poku{avali kontra- napadima, i ~esto su po bokovima prodirali Katai i Alivodi}, ali se sve zavr{avalo ispred {esnaesterca.

Posledwu priliku na me~u imali su doma}i kada je Stojanovi} posle kornera glavom {utirao malo preko pre~ke golmana Supi}a.

M. Ri sti}

Biv{i trener Partizana, a sada kineskog Peking Guana, Aleksandar Stanojevi} zadovoqan je ostvarenim rezultatima na po~etku sezone. Wegov tim nalazi se na deobi prvog mesta u kineskom prvenstvu sa Gvang`uom, koji sa klupe vodi Mar~elo Lipi, dok u azijskoj Ligi {ampiona, tako|e ne zna za poraz.

- Tim je isti kao pro{le sezone, nismo imali novca za nove igra~e. Ja sam promenio neko li ko stva ri sa tak ti~ ke strane. Mnogo vi{e analiziramo igru, znamo {ta moramo da ra di mo sva kog mo men ta

tokom me~a - , rekao je Stanojevi}.

Peking Guan je u prvom kolu grupe G elitnog azijskog klupskog takmi~ewa pobedio Hiro{imu sa 2:1, dok je na gostovawi protiv korejskog Pohanga igrao nere{eno 0:0.

- Zadovoqan sam u~inkom iz dva me~a, koja su bila te{ka.

Uspeli smo protiv Pohanga da osvojimo bod, a to je ekipa od koje smo ranije gubili. Igrali smo disciplinovano i mogu da budem zadovoqan, iako nismo previ{e napadali - rekao je Sta no je vi} ki ne skim me di jima.

Mi li ja{ za isto ri ju Zvezde Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki 1923 2:0 (1:0) BE O GRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 17.135, sudija.

Obradovi} (Jagodina).

Strelci: Kadu u 45+2. i Milija{ u 69. minutu. @uti kartoni: Spalevi} (Radni~ki).

CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} 6, Ve{ovi} 6, Mladenovi} 6, Spaji} 6, Miki} 7, Milivojevi} (O`egovi} 7), Garido 6, Lazo vi} 7, Milija{ 7, Kadu 7 (Savi}evi}), Dauda 6 (Mudrinski).

RAD NI^ KI 1923: ^an~arevi} 6 (Kne`evi}), Fejsa 6 (Spalevi}), Ota{evi} 6, Bubawa 6, I. Petrovi} 6, Svoji} 6, Beqi} 5 (\uri~kovi}), Milo{kovi} 6, Miri} 6, Mari} 6, Milovanovi} 6.

Debi na klupi novog trenera Crvene zvezde Sa Pintua bio je rezultatski uspe{an. Beogra|ani su savladali Radni~ki, re klo bi se rutinski, ali u me~u koji }e zbog kvaliteta igre biti brzo zaboravqeni.

Sa Pintu je napravio odre|ene rokade u startnoj postavi. U

prvom delu me~a nije se video pomak u igri crveno-belih koji su nastavili po starom. Sporo su tekle akcije, nije bilo ni pravih ideja.

Kragujev~ani su se elasta~ nom zonom uspe{no branili, a mogli su i do vo|stva u 24. minutu ali je {ut Milo{kovi}a sa desetak metara zaustavio Bajkovi}. Upornost doma}ina isplatila se u drugom minuta sudijske nadoknade prvog poluvremena. Lazovi} je posle solo akcije po desnoj strani asistirao Kaduu koji je topovskim {utem sa prakti~no penala pogodio mre`u nemo}nog ^an~arevi}a.

Gosti su u nastavku preuzeli igru u svoje ruke, ali su ponovo u nezgodnom trenutku primili pogodak. Ve}ih uzbu|ewa pred oba gola gotovo da nije ni bilo.

U 69. minutu posle kornera koji je izveo Lazovi}, Milija{ je iz drugog poku{aja topovskim udarcem zatresao mre`u Kragu-

jev~ana. Kapiten je tako u{ao u istoriju kao strelac 4.000 prvenstvenog Zvezdinog pogodka.

Ne{to kasnije biv{i reprezentativci crveno-belih morao je

da napusti teren zbog povrede, a u prvom poluvremenu maler je zadesio i Milivojevi}a kome je u vazdu{nom duelu „stradao„ nos.

Z. Ran ge lov