Page 1

NOVISAD*

PONEDEQAK25.MART2013.GODINE

GODINALXXI BROJ23745 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PRODAJAELEKTROPRIVREDEPODGREJALAPRI^UOBESPLATNIMAKCIJAMAZAGRA\ANE

AkcijeEPS-a naduga~kom{tapu, Telekomovemisterija SASLU[ANIBIV[IFUNKCIONERI RAZVOJNEBANKEVOJVODINE

str. 5

OBELE@ENA ^ETRNAESTA GODI[WICA NATOAGRESIJE

Pritvorza trojkuiz Razvojnebanke

str. 9

REKONSTRUKCIJAVLADE,IZBORIIKOSOVO

Vu~i}:Ne}ebiti promene premijera str. 2

Oustavnosti Statuta referatpa javnarasprava

str. 3

Foto: Tanjug

STATUTVOJVODINE^EKAPROCEDURU UUSTAVNOMSUDU

Da~i}:ZaSrbijuda `ivimo,anedaginemo

str. 2. i 15.

OSNOVNE[KOLESETRUDEDAPRIVUKU BUDU]E\AKE

Prvacimanude dobaruspeh, boravak, zelenilo...

str. 15

Ki{ai susne`ica

NASLOVI

Politika 3 Vrebalov: Mewati Ustav zbog Vojvodine 3 DS: [ta to pri~a Veqovi}?

Ekonomija Najvi{a temperatura7째S

4 Debele plate prijavilo 2.736 Vojvo|ana 5 Kosti} ima 15 odsto AIK Banke

Reporta`e 6 Kowi filmske zvezde, lek za telo i du{u

Foto: S. [u{wevi}

Dru{tvo 7 Bez kafanskih `urki za osmake 7 @iveti (za)uvek s roditeqima

20. nov osadski polumaraton

str. 25

Vojvodina 13 Belo Blato: Svetsko prvenstvo u se~ewu trske


2

POLiTikA

ponedeqak25.mart2013.

dnevnik REKONSTRUKCIJAVLADE,IZBORIIKOSOVO

Vu~i}:Ne}ebiti promenepremijera

OBELE@ENA^ETRNAESTAGODI[WICANATOAGRESIJE

Da~i}:ZaSrbijuda `ivimo,anedaginemo Srbija je ju~e obele`ila 14 godina od po~etka NATO agresije na na{u zemqu, tada{wu SRJ, u kojoj je, tokom 79 dana, ubijeno najmawe 2.500 qudi, a raweno i povre|eno vi{e od 12.500. [irom Srbije polo`eni su venci na spomenike `rtvama i herojima. Premijer Srbije Ivica Da~i} polo`io je venac na spomenik na Stra`evici. „Ostanite na prijemu, zavr{avam –1999„, pi{e na spomeniku na kojem je Da~i} polo`io venac. NATO bombardovawe Srbije zapo~elo je 24. marta 1999. godine, a posledwi napad izveden je 10. juna, u 13.15 sati, nedaleko od Kosovske Kamenice. Da~i} je poru~io da je 24. mart dan kada svi, bez obzira na politi~ko opredeqewe, treba da se sete onih koji su dali `ivote za odbranu otaxbine s na-

dom da u budu}nosti vi{e niko ne}e morati da gine za Srbiju. – Nadam se da vi{e ne}emo morati da ginemo za Srbiju ve} da `ivimo i radimo za wu, da svako ula`e najvi{e {to mo`e – poru~io je Da~i}. Premijer je naglasio da vremena nisu laka i da su problemi koji su postojali pre 14 i 20 godina i daqe isti. Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vu~i} polo`io je venac na spomen-obele`je poginulim pripadnicima Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, ispred Komande tog roda vojske u Zemunu, i poru~io da se danas prise}amo onih najhrabrijih u odbrani Srbije od NATO bombardovawa. Vu~i} je novinarima, nakon polagawa venca, kazao da je posao Vlade Srbije da se u zemqi obezbede garancije za bezbedan

i miran `ivot, boqe obrazovawe i vi{e posla. – Uveren sam u to da }emo taj posao znati i umeti da obavimo – rekao je on. – Ovo je vreme ne samo da se se}amo te{kih trenutaka koje je ova zemqa prolazila ve} i vreme u kojem slavimo na{e junake i ono {to su uradili za Srbiju. Wihova `rtva nije bila uzaludna. Oni su pokazali {ta Srbija svima nama mora da zna~i. U crkvi svetog Save na Vra~aru patrijarh srpski Irinej slu`io je ujutro svetu arhijerejsku liturgiju u pomen stradalima u NATO bombardovawu Savezne Republike Jugoslavije. U svim hramovima Srpske pravoslavne crkve u zemqi i rasejawu slu`en je, posle svete liturgije, pomen postradalima u NATO bombarodovawu, saop{tila je SPC.

SRS: Nedamo Kosovo Srpska radikalna stranka optu`ila je ju~e dr`avno rukovodstvo za izdaju nacionalnih i dr`avnih interesa i upozorilo, na godi{wicu NATO bombardovawa zemqe, da Kosovo mora ostati sastavni deo Srbije. Na mitingu, pod sloganom „Ne damo Kosovo i Metohiju”, koji je SRS odr`ao u severnom delu Kosovske Mitrovice povodom 14 godina od NATO bombardovawa zemqe, istaknuto je da se taj datum i `rtve ne smeju zaboraviti. Zamenik predsednika SRS-a Nemawa [arovi} poru~io je okupqenim gra|anima da, „ako ih je zaboravilo dr`avno rukovodstvo, srpski narod iz centralne Srbije nije” i da ciq NATO bombardovawa zemqe nije bio da se uvede demokratija ve} da se „stvori marionetska dr`ava i protera srpski narod s ove teritorije”.

Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vu~i} izjavio je ju~e da ne}e biti promene premijera jer bi to trenutno bila lo{a poruka, ali da }e verovatno biti rekonstrukcije Vlade. On je novinarima rekao da }e napredwaci, ako budu hteli i budu bili nezadovoqni radom premijera, tra`iti izbore, ali da to za sada nije slu~aj. Poru~io je i da on „nije kao neki drugi i da ne radi isto kao takvi” i dodao: „Moj ciq je modernizacija Srbije i napredak, a ne u koju }u fotequ da sednem”. Vu~i} je ponovio da bilo kakvih promena ne}e biti sem rekonstrukcije Vlade, koja zavisi od onoga {to }e re}i wegova stranka. Govore}i o pregovorima Beograda i Pri{tine, Vu~i} je izjavio da Srbiji u Briselu, u sedmoj rundi razgovora s Pri{tinom, nije bilo ponu|eno ni{ta i da se nada da }e joj u nastavku dijaloga, 2. aprila, biti ponu|eno „bar ne{to”. – Ako Srbiji bude ponu|eno ni{ta, ni{ta ne morate ni da prihvatite niti da odbijete. Besmisleno je o tome i izja{wavati se – rekao je Vu~i} novinarima posle polagawa venaca na spomenik poginulim pripadnicima Vojske Srbije u Zemunu. On je dodao da se nada da }e 2. aprila u Briselu Srbiji ipak ne{to biti ponu|eno jer je to u interesu i Evrope i regiona. – Mi smo ponudili mnoge ustupke, koncesije i kompromise, a zauzvrat smo dobili ni{ta. O~ekujemo ako ne mnogo, onda bar ne{to od druge strane – poru~io je Vu~i}. On je rekao da je uveren u to da }e 2. aprila Srbiji ipak biti po-

Ako SNS bude nezadovoqan radom premijera, {to za sada nije slu~aj, tra`i}e izbore nu|eno ne{to o ~emu }e mo}i da se izja{wava, o ~emu mo`e da se dogovori i da „obradujemo na{e gra|ane da mo`emo u punoj brzini da idemo u modernizaciju i napredak zemqe”, ali da „to ne zavisi od nas”. Po wegovim re~ima, u ovom trenutku najva`nije je da razgovara o budu}nosti na{eg naroda, o onome {ta mo`emo u~initi da bismo zemqu modernizovali, da bismo krenula napred. – Nadam se da }emo u tome uspeti. Ako u tome ne uspemo, mi }emo javno iza}i pred gra|ane i, kao i

Nerazilazese Premijer Srbije Ivica Da~i} rekao je da bi promena na mestu predsednika Vlade Srbije zna~ila izbor nove vlade, ali da su to za sada samo spekulacije i da o tome nije bilo razgovora u okviru vladaju}e koalicije. – Nismo zvani~no razgovarali Vu~i} i ja na tu temu jer smo se bavili najva`nijim dr`avnim pitawima – rekao je Da~i}. – Nije bilo tema o kojima smo se Vu~i} i ja do sada razilazili. Mi jedni drugima nemamo {ta da zamerimo, ova vlada ima pun legitimitet. Ako neko pokrene tu pri~u (rekonstrukciju), moramo da defini{emo da li ho}emo novu vladu ili samo personalnu rekonstrukciju – rekao je Da~i}, predsednik Socijalisti~ke partije Srbije.

ovoga puta, ni{ta ne}emo kriti, ve} }emo re}i ko je za {ta odgovoran i kriv, {ta je to {to nam je bilo ponu|eno – rekao je Vu~i}. Na pitawe da li }e uskoro imati kontakte s visokom predstavnicom EU Ketrin E{ton Vu~i} je rekao da ih o~ekuje. – Ve} je bilo razli~itih kontakata s nekim va`nim predstavnicima me|unarodne zajednice. O~ekujem da }e ih biti jo{. Ja sam ponovio stav koji sam rekao celokupnoj javnosti i ministrima u Vladi Srbije, a to je da Srbija `eli napredak, razmi{qa o modernizaciji, gleda u budu}nost. Ali mora ne{to da ponudi svom narodu, ne mo`e svom narodu da da ni{ta – rekao je Vu~i}. Srbija, kako je dodao, tako neodgovorno ne mo`e da se pona{a. – I kao {to smo to rekli na{im qudima, isto smo rekli i wima. Zato o~ekujem da ponuda bude ozbiqnija, odogovornija, razumnija i da onda imamo o ~emu da odlu~ujemo. Ta odluka koju budemo donosili svakako ne}e biti laka – rekao je Vu~i}, i dodao da, „i ako unaprede tu odluku, zbog we niko ne}e biti sre}an”.

Vulin:Srbijanije„Delta” UpozoreweDSS-a: Potpredsednik Demokratske stranke Srbije SlobodanSamaryi} izjavio je ju~e da je na Vladi ogromna istorijska odgovornost da odbije „briselski ultimatum” jer se i sada, kroz pregovore, nastavqa politika koja se videla u NATO bombardovawu. – Upozoravamo vlasti u Srbiji da ne potpisuju sporazume po kojima mi vi{e nikada ne}emo mo}i da se vratimo na Kosovo – rekao je Samarxi} prilikom akcije DSS-a u centru Beograda tokom koje su postavqeni {tandovi „Nikad u NATO„ s fotografijama posledica bombardovawa. Samarxi} je rekao da se srpski narod na Kosovu gr~evito i juna~ki bori za svoj opstanak u Srbiji, kao i da ne moraju da se ostvare naumi ~elnika NATO-a, Evropske unije i iz Va{ingtona. – Mo`e taj istorijski to~ak da se okrene i u na{u korist, sve zavisi od nas – rekao je Samaryi}, koji je ocenio da se ~esto u medijima i zvani~noj politici {iri defetizam, pozivaju}i sve da im dr`awe Srba na Kosovu bude uzor.

Predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin izjavio je ju~e na kongresu te partije da je vladaju}a koalicija, za koju je kazao da je predvodi lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i}, dokazala „da Srbija nije Delta” i da preostaje jo{ da doka`e da u „Srbiji radnik nije rob i da seqak nije sluga”. Vulin je sa skupa u beogradskom Centru Sava poru~io da }e aktuelna vlast ispitati „ne 24 ve} 2024 privatizacije” u Srbiji i da sada{wa generacija politi~ara na vlasti ne}e dozvoliti da ostane zapam}ena po tome {to je predala Kosovo i Metohiju. Govore}i na kongresu svog koalicionog partnera Pokreta socijalista, predsednik Srpske

napredne stranke Aleksandar Vu~i} izjavio je da u Srbiji vi{e ne}e biti pojedinaca koji }e zbog svog bogatstva biti povla{}eni pred zakonom.

rima, ma kad oni bili odr`ani, nastupiti zajedno sa Pokretom socijalista. Na kongresu Pokreta socijalista, kome su prisustvova-

Srbijane}epla}ati nikakvuratnuod{tetu – Srbija ne}e platiti nikakvu ratnu od{tetu nikakvom Kosovu, delu svoje zemqe – bili smo i branili smo svoje i jo{ uvek smo na svome i jo{ uvek branimo svoje – rekao je Vulin. On je dodao da se pred svaku generaciju bar jednom postavi pitawe ho}e li dati Kosovo, i poru~io da niko jo{ nije rekao da ho}e, a da „ni mi ne}emo biti generacija koja }e to u~initi”. On je rekao da }e SNS uz pomo} stranke na ~ijem je ~elu Vulin, „vratiti ponos i dostojanstvo narodu Srbije” kao i da }e napredwaci i na narednim izbo-

li i ambasadori Rusije, Beloru si je, Ku be i Ve ne cu e le, Aleksandar Vulin je ponovo iza bran za pred sed ni ka te stranke.

TVIT CRTICA Pli{animeda Funkcioner SPO-a Milan\uki} saop{tio je svojim fanovima na lajni: „Pri~ao sa StevomVrba{kim, biv{im gradona~elnikom Novog Sada, moje po{tovawe za wega i MihajlaSvilara, prve demokratske lordmere posle II svetskog rata… Nadovezuje se potpredsednik vojvo|anske vlade GoranJe{i}: „...obojica zajedno nisu stigli da okre~e ono {to je Dejanovi} napravio! Znam, bila te{ka vremena! :-)„ Na to }e \uki}: „Po{tujem i ~ika JovuDejanovi}a, vodio je NS kad su gradovi bili dr`ave u SFRJ, vreme u kojem su Steva i Mihajlo vodili NS je horor„.

Ukqu~uje se ~lan kabineta aktuelnog gradona~elnika Miodrag Milo{evi}: „Te{ki qudi za te{ka vremena :-) I ti si, \uka, tu bio neki potpredsednik Skup{tine ;-)„, a Je{i} dodaje: „...sve s pli{anim medom na balkonu gradske ku}e!„ \uki} „priznaje“: „Verovali smo da je u toku pli{ana revolucija :-)„ Milo{evi} ka`e: „Kad niste imali koga, vi u SPO-u smewivali ste sami sebe, kad se setim Negrojevi}a... Svilen gajtan iz BG-a :-)„ \uki} ne negira: „Tako je, SPO je tada imao unutra{we sukobe, sada je to ekskluzivitet velikih stranaka :-)„

„Farma”iu{tipci

Ni{tabez}evapa

Ekssavetnik za medije biv{eg predsednika dr`ave Neboj{a Krsti} upozorava na lajni: „Izlazak dr`ave iz medija zna~i ulazak lokalnih {erifa u male televizije pa }e svaki grad u Srbiji dobiti svoju ’Farmu’ i ’Velikog brata’”. Krsti} navodi i ovo: „Re{i}emo mi nekako i kosovsko pitawe i dobijawe datuma... ali kako }emo krucijalan kosmi~ki problem – gej-paradu?„ I jo{ o jednoj temi: „Ko o ~emu, Ko{tunica o u{tipcima„. Na istu temu i ovo: „Krajwi je ~as da Bora \or|evi} preuzme mesto predsednika DSS-a”.

Napredwak Bojan Marjanovi} pri~a dogodov{tine na „Tviteru“: „Nakon konstruktivnog dana u regionalnoj {koli partija desnog centra, malo u razgledawu Sarajeva :-) Jako lep grad. Al’ jo{ lep{i je sarajevski }evap :)„ Pita ga ‫‏‬ @NS_Shmizla: „Jesu li vam spomenuli kako su idoli va{ih starijih kolega dr`ali taj grad ~etiri godine pod opsadom?„ Marjanovi} odgovara: „Ne. Al’, za razliku od, recimo, Vukovara, ovde vi{e nema tragova rata„.


politika

dnevnik

STATUTVOJVODINE^EKAPROCEDURUUUSTAVNOMSUDU

OustavnostiStatuta referatpajavnarasprava Kada bude osporen Statut – poru~io je pre nekoliko dana predsednikSkup{tineVojvodineI{tvanPastor opozicionim poslanicima Srpske napredne strankekojitra`edaseraspi{u vanredni pokrajinski izbori –vide}emo {ta }e se desiti. Naime,najvi{ipravniaktPokrajine iz 2009. godine je pred Ustavnim sudom Srbije prakti~noodkadajedonet,iowemu sudosadodr`anedvepripremne sudske sednice, a predstoji mu javna rasprava koju zakazuje taj sud. „Postupak u predmetu ocena ustavnosti i zakonitosti Statuta AP Vojvodine je u toku. Ustavnisudjeradirazja{wewa spornihustavnopravnihpitawa u ovom predmetu odr`ao dve pripremne sednice, nakon ~ega je sudija izvestilac pristupio izradi referata za javnu raspravu, ~ije }e odr`avawe biti zakazanonaknadno„,saop{teno jena{emlistuizUstavnogsuda. Toje,ina~e,procedurakojuje UstavnisudsproveoizaZakon o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine, ~ije 23 odredbe je proglasio neustavnim u julu pro{legodine. Tada je osporeno da je Novi Sad glavni grad Pokrajine, da su wene nadle`nosti, izme|u ostalog, u oblasti nauke i tehnolo{kog razvoja, energetike, lokalne samouprave, organizacije sudske vlasti, da mo`e osnivati predstavni{tva u regionimaEvropeiBriselu... Dotakvekona~neodlukestiglo se dve i po godine nakon {to je procedura ocene ustavnos ti Zak on a pok ren uta, na inic ij ativu tada{wih rep u-

Izglasavawe Statuta u Skup{tini Vojvodine

bli~kih poslanika DemokratskestrankeSrbije.Utomperiodu bilo je tri pripremne sudske sednice i dve javne rasprave u Ustavnom sudu, od kojih je drug a odr` an a 1. feb ruar a 2012. godine. Od tog trenutka

pa do kona~ne odluke o Zakonu 10.julapro{lojeoko{estmeseci. Najpre,Ustavnisudjepo~etkom 2010. tra`io mi{qewe Skup{tineSrbijeopredloguza ocenu ustavnosti „vojvo|anskog

zakona”, a odgovor je stigao gotovogodinukasnije. U mesecima koji su usledili, Sud je odr`ao tri pripremne sednice na kojima su utvr|ena spornaustavnopravnapitawa:u julu, septembru i u oktobru 2011. Iste godine u novembru odr`ana je prva javna rasprava, apotomdrugaufebruaru2012. Prvoj javnoj raspravi prisustovale su obe zainteresovane strane, profesori i javne li~nosti:drTama{Korhec,drKosta^avo{ki idrZoranLon~ar. Bilisupozvaniidrugiprofesori pravnih fakulteta u Beogradu,NovomSaduiNi{u,kaoi biv{i predsednik tog suda, ali „iakosupoziveurednoprimili, nisu se odazvali pozivu da u~estvujuujavnojraspravi”oZakonu o nadle`nostima APV, primetiojetadaUstavnisud. Na drugoj javnoj raspravi, 1. februara2012,bilisuakademik prof.drTiborVaradi,prof.dr ZoranLili},prof.drBogoqub Milosavqevi} i dr Svetozar ^ipli}.PozivunijeodazvaojedanprofesorizNi{a. Po agendi Suda, sudije izvestioci u predmetu sa~inili su zajedni~kipredlogodlukeidostavili ga predsedniku Ustavnogsuda15.juna2012. Predsednik je taj predlog uputio svim sudijama, ostaviv{iimrokod15danadapismeno dajusvojestavoveimi{qewa. Pripremqen kona~ni tekst dostavqen je predsedniku Ustavnogsuda2.julapro{legodine,aonjepotomza10.julzakazaosednicuove}awuiglasawu,kadajepredlogodlukeocene ustavnostiZakonaiusvojen. S.Kova~evi}

Vrebalov:MewatiUstav zbogVojvodine Potpredsednik Pokrajinskog odbora Liberalno-demokratske partije i potpredsednik Skup{tine Vojvodine Milivoj Vrebalov zala`e se za promene UstavaSrbije,kojebijasnogarantovalepravuimodernuautonomijuVojvodine. „Problemikojedanasimacela Srbija, a onda i Vojvodina kao deo tog raspadaju}eg sistema, nisu posledica vojvo|anske autonomijenegonazadneorganizacijedr`aveizabludedasena pogre{nomustavnommodelumo`egraditimoderan`ivot”,naveo je Vrebalov u strana~kom saop{tewu. Onjeoceniodajenadelu„sve ja~i pritisak prema Vojvodini”, kojim se ne mo`e sakriti ~iwenicadajavnidugiznosi19 milijardievra,dajeinflacija

13 posto, da u Srbiji ima milion nezaposlenih i da je razo- renzdravstveni,{kolskiipenzijskisistem. „Ti problemi nisu nastali odlukama pokrajinskih organa nego lo{im politi~kim odlukama vlasti u Beogradu”, naveo jeVrebalov. Powegovimre~ima,ono{to jesadaproblemvezanzaRazvojnu banku Vojvodine, nije ni{ta druga~ijeodistogproblemakojipostojiucelojzemqi,ukojoj je ekonomski `ivot sveden na „komandnuprivredu”. „Republi~ka javna preduze}a, ~ije gubitke pokrivaju svi gra|ani, partijsko upravqawe u wima, subvencije koje se dele kaodeopartijskihkampawa,ministarski snovi o kanalima do SolunaioluciuVrawu–svesu

toznacidanamjesistemtruoi ti se problemi ne}e re{iti prostim promenama vladaju}ih koalicija koje ih samo dodatno uve}aju”,rekaojeVrebalov.

On je ocenio da je re{ewe u promeni Ustava, koji bi garantovao osnove prave i moderne autonomije Vojvodine, zasnovanenaqudskimpravima,li~nim slobodama, tr`i{noj privredi, efikasnim decentralizovanim institucijama,pravudasedonose pravila koje }e organi u samojVojvodinimo}idasprovode, a da to garantuje efikasna sudskavlast. „Autonomija nisu ni table i procenti, ona mora da bude moderna organizacija, koju centralna vlast ne}e opstruisati na svakom koraku, i u kojoj }e Vojvo|anke i Vojvo|ani dobiti prilikudaostvaresvojepotencijale. To nije pretwa, to je {ansa i prednost i za razvoj ostalih delova Srbije”, poru~iojeVrebalov.

REKLI SU \ilas:Pro}i}emoboqe nego{tomisle

Kara|or|evi}:Srbijase jo{oporavqa

Ru`i}:Nesatanizovati pregovara~e

PredsednikDS-aDragan \ilas izjaviojeju~eda}e naizborima,koji}esvakako biti ove godine, ta stranka pro}i boqe nego {tomnogio~ekuju,ada}e u}isamouonuvladukoja}e sprovesti u delo program testranke.\ilasjeocenio da je Srbija mnogo puta u istorijiimalapogre{nequdenanekimmestima,itounajva`nijimtrenucima,za{tajeplatilacenu. Onsmatradajevremedauovojsituacijisudbonosnojzabudu}nostnarodaiwegovopre`ivqavawe do|u na pravo mesto qudi koji znaju {taikakotrebaraditi.Kritikuju}ito{to zemqunisuvodiliekonomisti,\ilasjeju~eu Mladenovcu,predstavqaju}iprogramDS-a,rekaodajeSlobodanMilo{evi}propustio{ansu,Zoran\in|i}jeubijenkadajestekaoznawe izekonomije,VojislavKo{tunica nikadanije bio za to zainteresovan, a Boris Tadi} nije bionatofokusiran.

Princ Aleksandar Kara|or|evi} saop{tioje,povodomgodi{wiceNATO-ovog bombardovawa Srbije, da je „tobioslu~ajsveobuhvatne agresije kakav Evropa ne pamti od vremena Drugog svetskograta”idaseSrbija,14godinaposle,jo{oporavqa od tada pretrpqenih razarawa. „S velikom tugom se}amo se u`asne agresijeipatwekojesupretrpelisvina{igra|ani,na{azemqa,onihkojisutragi~nonastradali,iwihovihporodica”,naveojeKara|or}evi}.Jo{jednomse,na`alost,pokazalodanasiqesamora|anovonasiqeibol,adasedotrajnih re{ewa na prostoru biv{e Jugoslavije, i drugde,mo`edo}isamomirnimputem,poru~io je on. Ipak, naglasio je Kara|or|evi}, zarad uspomenenasvepostradale,moramoseokrenuti boqojbudu}nostizasvena{egra|ane,Evropii Evropskojuniji,velikojporodicinarodakojoj semoramopridru`itiigdenamjesasvimsigurnomesto.

[ef poslani~ke grupe socijalista Branko Ru`i} pozvaojeju~edasene satanizujuonikojipregovarajusPri{tinomdabi seizdijalogamogao„izvu}i maksimum”. Ru`i} je u emisiji „Stav Srbije” na TV„Prva”istakaodapre svega misli na premijera IvicuDa~i}a,aliinadr`avnivrh.Onjetako|e rekao da na pregovara~ki sto niko nije stavqaotemupriznavawanezavisnostiKosovaiMetohijeidatozasadanikonetra`i. –Jo{uveksmodalekoodtoga–rekaojeRu`i},idodaodatonezna~idasene}erazgovaratinatutemu,alidato„ne}ebitisutra”. Napitawedalisezahtevzave}eukqu~ivaweAleksandraVu~i}a uprocespregovoramo`e protuma~iti kao `eqa da iz pregovora iza|eDa~i},Ru`i}jenaveodasetonemo`e takotuma~itiidasuVu~i},Da~i}ipredsednikdr`aveTomislavNikoli} zajednobiliu Briselu,timepokazalijedinstvoistav.

ponedeqak25.mart2013.

3

DSOKREDITUKODRBV

[tatopri~a Veqovi}? Demokratska stranka saop{tilajeju~edajekreditkojim jeotplatilasvetro{kovepredizbornekampawe,podiglauzgodi{wukamatuod18,6postoigarancije koje bi bile dovoqne svakome, osim DS-u danas. Ukupaniznoskreditabioje360milionadinara,adosadajeotpla}eno31miliondinaraglavnice dugaisvepripadaju}ekamateod 50 miliona dinara, navodi se u saop{tewuDS-a. Ukazuju}i na najave direktora policije Milorada Veqovi}a da je DS slede}i na redu za istragukredita,DSusaop{tewunavodidasumese~naprimawatestranke24milionadinara,dokmese~naratakreditaiznosi11miliona.Zbognezakonitog postupawa i pritisaka razli~itihnivoavlasti,DS-unije dozvoqeno da redovnim prihodimaizbuxetagarantujezawegovovra}awe,napomiweseusaop{tewu. Tokom naredne nedeqe,najavqujeDS,stranka}edati garancije u nekretninama svojih ~lanova. U saop{tewu

DS kritikuje Veqovi}a da, „osim toga {to daje politi~ke, aliistru~ne,oceneoraduRazvojne banke Vojvodine, ~ime se ozbiqno kandiduje i za neke drugevisokedr`avnefunkcije, u svojoj izjavi iznosi i stvari kojeistragatektrebadautvrdi izakojeteko~ekujedasedese”. Demokrate pozivaju Veqovi}ada„odmahnadle`nimorganima saop{ti sve podatke koje ima, s obzirom na to da je prikrivawe takvih informacija krivi~nodelo,atu`ilaczaorganizovanikriminalo~igledno neraspola`etiminformacijama”. U saop{tewu DS od Veqovi}atra`idasepona{akaodirektorpolicije,anekaotu`ilac, sudija i aktivni u~esnik u politi~kom `ivotu. „Progla{avawem ju~e privedenih slu`benika Razvojne banke krivimaprenego{tojetou~iniosud, Milorad Veqovi} kr{i zakone Republike Srbije i direktno uti~enasamostalaninezavisan rad Tu`ila{tva i pravosudnih organa”,zakqu~ujeDS.

Jovanov: Ispitatiiradsvih sekretarijataVladeAPV Demokratska stranka Srbije smatra da je, osim ispitivawa poslovawa Razvojne banke Vojvodine,potrebnoispitatiirad svihsekretarijataVladeVojvodineiwihovotro{ewenovcaiz buxeta,izjaviojeju~eportparol Pokrajinskog odbora DSS-a i poslanik u Pokrajinskoj skup{tiniMilenkoJovanov. „Potrebnojesaznatiza{toje 1,5milijardadinarapotro{ena na prskawe komaraca, kao da je Vojvodina mo~vara a ne plodna ravnica, i kuda je oti{lo oko devet milijardi dinara, koje su potro{enezarazneprogramezapo{qavawa, a nezaposlenost je nanivouiz2008.godine”,naveo jeJovanovupisanojizjavi.Onje upitaoikojajekoristod2,5milijardedinarakojesupotro{enenasubvencijeraznimfirmama, od kojih neke imaju jednog ili nijednog zaposlenog. Isto

tako, za gra|ane je va`no da saznaju {ta je sve finansirano novcemFondazakapitalnaulagawa, preko kojih firmi su se obavqali poslovi i ko je tu imao koristi jer gra|ani nikakve koristi nemaju, iako je iz togfondapotro{enooko70milijardidinara. Jovanov je naveo i to da od predsednika Pokrajinske vlade BojanaPajti}a DSS„neo~ekuje dasedr`ire~ikojujedaounovembrupro{legodineipodnese ostavku jer je i do sada, u vi{e slu~ajeva, jasno pokazao da mu javno izgovorena re~ ne zna~i ni{ta,dokmufoteqa,ukojuje zaseo pre devet godina, zna~i sve“. „DSS daje punu podr{ku dr`avnim organima u ispitivawu slu~ajeva korupcije i kriminala u pokrajinskim institucijama”,istakaojeJovanov.

PREDSEDNIKSOBA^KAPALANKA MITALA^ANSKIZAKAZAOSEDNICU

Napredwak umestosocijaliste na~eluop{tine Danas }e se odr`ati redovna sednica Skup{tine op{tine Ba~kaPalankakojabroji42odbornika,adosadavlastsu~inili SNS (koalicija s PS-om), SPS (koalicija s Qaji}em i PUPS-om), DSS, „Dveri“ i SVM. Predsednik op{tine BojanRadman jeizSPS-a,awegov zamenikAleksandar\edovac iz SNS-a. Predsednik lokalnog parlamenta i predsednik Op{tinskog odbora DSS-a Mita La~anski zakazao je sednicu Skup{tine s interesantnim dnevnimredom. –Nazahtev16odbornika,ato jevi{eodtre}inemandatauna{em parlamentu, morao sam da zaka`em,ina~eredovnusednicu – rekao je za „Dnevnik“ La~anski.–Zahtevsamdobio18.marta,azakonskirokzazakazivawe sednice je od sedam do petnaest dana. Na pro{loj sednici Op{tinskog ve}a videlo se da vi{e ne postoji dosada{wa ve}inave}nekadruga. On je rekao da }e prva ta~ka dnevnog reda biti potvr|ivawe mandata nekim novim odbornicima, a potom }e se glasati o razre{ewu s funkcije dosada{wegpredsednikaop{tineBojana Radmana i izboru novog, a novave}inapredla`ediplomiranog ma{inskog in`ewera Aleksandra \edovca (SNS).

Ta~nije, ovde je u toku smena vlasti jer novu ve}ine ~ine 24 odbornikaSNS-a(sPS-o),DS, DSS, Stranka vojvo|anskih Slovaka,anajnovijavest,kojuje samo„Dnevnik“dobio,podrazumevada}eunovojve}ininasvoj na~in biti i dva odbornika „Dveri“.Dali}eonipotpisati koalicionisporazumili}epodr`avatinovuve}inu,ostajeda sevidinadana{wojsednicilokalnogparlamenta. M.Suyum


4

ekonomija

ponedeqak25.mart2013.

dnevnik

KRIZULANEUSRBIJIOSETILIIONISNAJVE]IMZARADAMA

Debeleplateprijavilo 2.736Vojvo|ana ODNOSCENAIPLATASVELO[IJIILO[IJI

USrbijiporasla kupovnanemo} Kupovnamo}merenaodnosom prose~nenetozaradeiprose~ne, odnosno minimalne potro{a~kekorpe,ujanuarujemawa uodnosunapro{limeseczbog zna~ajno smawene prose~ne netozarade,pokazujeanalizaMinistarstva spoqne i unutra{wetrgovine. Za pokri}e prose~ne potro{a~ke korpe od 64.449 dinara bilo je potrebno 1,64 prose~nih zarada od 39.197 dinara, a za pokri}e minimalne, koja je iznosila33.884dinara,biloje dovoqno 0,86 prose~ne zarade. Prose~na korpa bila je ve}a nego u decembru za 1,08 odsto ili 687 dinara, a minimalna a 0,81odstoili275dinara.Uodnosu na januar 2012. godine, pros e~n a pot ro{ a~k a korp a ve}a je za 15,19 odsto, a minimalna za 13,97 odsto. Potro{a~kecenesuujanuaru,uodnosunadecembar,uprosekupove}aneza0,6odsto,auodnosuna itimeseclaneza12,8odsto.U

odnosunaprethodnimesec,najve}i rast cena imale su komunikacije 3,5 odsto, zdravstvo 2,8,hranaibezalkoholnapi}a 1,4, name{taj, poku}stvo i teku}eodr`avawestana0,7ialkoholna pi}a i duvan 0,4odsto. Pad cena zabele`en je kod rekreacijeikultureza3,5odsto, ode}aiubu}e1,3itransporta zajedanodsto. Kupovnu mo} iznad proseka Republike imali su Beograd, Pan~evo,U`iceiKragujevac. U svim gradovima koji se statisti~ki prate, prose~na mese~na neto zarada je pokrila minimalnupotro{a~kukorpu, sem u Srems koj Mit rov ic i, Leskovcu i Vaqevu. Statistikajeujanuarunajve}unetozaradu registrovala u oblasti skladi{tewa i prate}ih aktivn os tim a u sao b ra} aj u 100.455dinara,vazdu{nomsaobra}aju78.071ieksploataciji sirovenafteiprirodnoggasa 73.546dinara.

U Srbiji svake godine oko 20.000 gra|ana prijavi porez na dohodak, ali }e ih ovo sezone izgleda biti mo`da i  dvadesetak postomawe.Obeznicisusvikoji sulanezaradilivi{eodtrostrukeprose~neplateuSrbijinagodi{wemnivou.Za2012granicaje bila 2,064 miliona dinara. Sumu ve}uodteprijaviloje16.610gra|ana. U Vojvodini ih je 2.736, a u Pokrajinisuobra|enipodacizakqu~no sa 19. martom ove godine. Poreske prijave se jo{ obra|uju, alisobziromdajekrajwirokza dostavupodatakaPoreskojupravi Srbije bio 15. mart, velike promenenetrebao~ekivati. Odsamogbrojaprijavazamedijesuuvekinteresantnijipodacio visokimzaradamaonihkojisuih prijavili i zanimawa kojima se bave.Obvezniciovogporezanikada nisu bili obavezni da prijave zanimawe, ali jesu mesto odakle su.Ovepodatke}edostavitiporeznicima,aliho}elionibitiobjavqeni tek }e se videti. Razlog je,navodnoprepoznavawenaosnovupodatakakojesuporeskeuprave dostavqale medijima, tako da }e ostatisamodasenaga|akojetako dobrozaradio. Apo{to}enajpikantnijideo zajavnost,izgleda,izostatievo malogpodse}awaodlawskihporeskih prijava. Pro{le godine najvi{e je zaradio ekonomista izBeograda-preko180miliona dinara, a sledio ga je kolega iz NovogSadasazaradomod164,48 miliona dinara. Od onih koji nemaju adresu, bilo prebivali-

DR@AVAO[TRIJEKRE]EPROTIV[VERCA

Zatvara}eradwe zbogrezanogduvana Svi maloprodajni objekti kod kojih bude utvr|ena nelegalna prodaja rezanog duvana bi}e privremeno zatvarani, saop{tila je Poreskauprava. Ministar finansija i privrede dao je nalog Poreskoj upravidapreduzmesveneophodne zakonske mere radi svakodnevne kontrole i primene sankcija prema svima u lancu

nelegalneprodajerezanogduvanaisiveekonomijeuop{te,navodi se u saop{tewu. Zajedni~ka aktivnost policije, poreske policije, carine i Ministarstva poqoprivrede trebalo bi daspre~isivuekonomiju,jerse izbegavawe pla}awa poreza u osnovi svodi na rad na crno i nelegalanprometrobaiusluga, {to za rezultat ima smaweni

prilivnovcaubuxet.Srbija}e zbog toga, ali i zbog ~iwenice da sivo tr`i{te nezakonitom konkurencijom ugro`ava sve onekojilegalnoposlujuipla}aju poreze i diprinose, prema {vercerima robe {iroke potro{we i preprodavcima rezanog duvana primeniti o{tre mere, saop{tila je Poreska uprava.

VLADAPOMA@E@IVINARSKUKOMPANIJU

Dr`avakreditom spasava„Agro`iv” Generalni direktor “Agro`iva” Predrag Ami`i} najavio je da }e Vlada Srbije na sednici zakazanoj za 28. mart donetizakqu~akododelikreditaodpetmilionaevraovoj kompaniji,apoprogramumera za podsticaj privrede. Po re~im a Ami` i} a, kred itn i aran`man je ugovoren na period od osam godina, sa grejs periodomoddvegodine. -Aran`manjedogovorenna sastanku u Ministarstvu privrede i finansija. O~ekujemo da}emodokrajamesecarealizovatisredstvaistvoritidovoqn o obrtn og kap it al a da ovugodinunesmetanoprivedemokraju.To,prakti~no,zna~i da smo dobili jo{ jednu velikubitku,jerjedr`ava~vrsto stala iza “Agro`iva” – kazao jeAmi`i}. U javnosti se nedavno pojavila informacija da su poslovn i prob lem i zah vat il i doma}eg lidera u proizvodwi pile}eg mesa, jer radnicima kasneplate,anavodnojenajavqivanoiupu}ivawezaposlenihnaprinudneodmore.

Dr`avainterveni{ejerradnicimakasneplate,a navodnojenajavqivanoiupu}ivawezaposlenihna prinudneodmore - Problemi su nastali kao posledica toga {to “Srbijagas”, kao vlasnik kompanije, nije u mogu}nosti da nastavi da prati na{e aktivnosti kadajeupitawuobrtnikapital. Zato smo morali da na|emo nove modalitete i prolazili

smo kroz nekoliko faza, od poslovnih banaka, do robnih rezervi. Ali, ni{ta od toga nijeuspeloiondasmoseopredelili da se ve`emo za program mer a Vlad e Srb ij e za podsticajprivrede–objasnio jeAmi`i}. @.B.

Krizakaoizgovoriliopravdawe

{te bilo boravi{te, U Vojvodinisenajboqeplasiraoin`ewer iz Vr{ca sa godi{wom zaradomod105,62milionadinara. U  mawim mestima malo je enormnihzarada{tojasnogovoriioprivrednimaktivnostima u wima. Istovremeno, poreske

wepodataka,tujedrugaveomazanimqivatema. Do1.aprilaporeznicimatreba da se jave gra|ani koji poseduju imovinu vredniju od 35 miliona dinara. Ukoliko nemaju vaqane podatkeowenomsticawu,zapo~etak,~ekaihporezpostopiod20

Do1.aprilaporeznicimatrebadasejaveonikoji posedujuimovinuvrednijuod35milionadinara, procenegovoredaihimabar2.000,alisu „stidqivi”jerjedosadaPUSrbijestiglo247 prijava prijave se poklapaju sa zvani~nomstatistikomkojagovorida se najve}a privredna aktivnost kod nas odvija oko velikih gradova. Iako }e naga|awa o najbogatijimaovegodineizostatizbogma-

odstonarazlikuizme|uprimawa iimovine.Proceneporeznikagovoredakodnasimabar2.000ovakobogatihqudi.Ipak,izgledada sustidqivijerjedosadaPUSrbije stiglo 247 prijava. Da li }e bogati ubrzati kako se bude pri-

micaokrajrokatek}esevideti, alizatolikexipoveivileizgledadajemaloidvehiqadewih,a kamolisvegatrista,kolikosedo sadajavilo.Poredskupocenihku}a i automobila u bogatstvo spadaju i umetni~ki predmeti ve}e vrednostipoputslika,nakita... Bi}e jo{ zanimqivije saznato ko su ti obveznici. Pomiwu se imenaizsvetaestrade,tajkunii, naravno, podzemqe - istaknutiji ~lanovi. Ho}e li biti politi~ara,pobednikaraznihrialititakmi~ewaisli~nihzanimawa,ostajedasevidi.Tekbi}eih,aprocena PU od dve hiqade ozbiqnih kandidata nije slu~ajna.U prilog tometomegovoriipodataksaSajmaautomobilauBeogradu,kojije u nedavno otvoren jer su jo{ pre otvarawa najskupqi automobili na{likupce.Etoputokazazaporeznike. D.Vujo{evi}

UPAN^EVA^KOJKOMPANIJIPROIZVODEKAODASE OKOLONI[TANEDE[AVA

Dokaferatraje, „Azotara”nestaje Afera„Azotara”ve}nekoliko meseci uzastopno potresa Srbiju iPan~evo.Dokjeuposledwojfazi akcije hap{ewa privedeno 12 osobazbogpronevere420miliona dinara,uovojfirmizaposlenine moraju da brinu. Wihove plate i egzistencija nisu ugro`eni, oni radepunomparom,akadbimogli radilibiivi{ejerjepotra`wa zawihovimproizvodimaogromna. KakozaDnevnikka`epredsednik Samostalnog sindikata Azotare Milan Ivovi} |ubrivo prodaju „vru}e”ispod~eki}a.Jedino{to ih,zaista,kaoqudeiritirajeto {to su novci umesto u ulagawa oti{likoznagdeadatooninisu znalive}~itajuiznovina. - Te{ka su vremena, a qudi nisuspremnidajavnoiotvorenopri~aju{taose}aju.Ono{to je meni poznato iz me|usobnih razgovorajetodavestiuti~una wih isto kao {to uti~u na svakoggra|aninakojipro~itadaje neko wegovu firmu o{tetio za tri ili pet miliona evra. Qudimajednostavnonijejasnokako je mogu}e da to otkrijemo tek kaddo|edocifreodpetmiliona evra. Tu su institucije koje trebatodakontroli{uispre~e,anedale~e-rekaojeIvovi} zana{list. Sre}om situacija u kojoj su se na{li ne svojom voqom nije uticala na primawa radnika i tok proizvodwe. -Miapsolustnonikakvepromenenismopretrpeli,ni{toseti~e proizvodwe, ni {to se ti~e primawa. ^iweni~no stawe je da su,odavgustameseca2009.godine kako je ponovo pokrenuta proizvodwa uz pomo} Javnog preduze}a Srbija gas, plate redovne, proizvodwa te~e redovno odnosno normalno u tehnolo{kim i tehni~kim uslovima kakvi su mogu}i u Azotari.Danebudemsubjektivan negoobjektivanblizusmomaksimuma onoga {to nam tehni~ke i

Ogor~eniibesni MilanIvovi}ka`edasuzaposlenizbogzloupotrebaiogor~eniibesni. -Menijekao~oveku,gra|aninuovezemqe,zaposlenomuovoj firmiiritantnokaddobijeminformacijudajebilozlupotreba,jerznamkaoisvizaposleni{tabizna~ilodajenovaculo`enuna{apostrojewa-rekaojeIvanovi}. tehnolo{ke mogu}nosti dozvoqavaju - zadovoqan je predsednika SamostalnogsindikataAzotare. Ono{tojenajbitnijezaAzotaru je da sve {to se proizvede odmahseiproda.Lo{eguticaja iodustajawakupacanijebilo. - Gledaju}i to kroz prodaju na{ih proizvoda u situaciji smo da vru}e |ubrivo ispod ~eki}aisporu~ujemo,jerqudive} ~ekajunakupovinu.Tajdeopri~eideuprilognamaiodvijase uzmaksimalnukoristzaAzotaru.Sve{toimamoi{toproizvedemo odmah prodamo, a i za ono {to treba da se proizvede postoje ugovori o isporuci. Onaj deo pri~e koji je vezan za eventualna ulagawa nije mi po-

znat.Nemarazlogadanekokoje zainteresovanzaulagaweuAzotaruodustanezbogsvega{tose de{ava,jersamimulagawemsti~e pravo da kontroli{e situaciju. Sindikat jedino {to mo`e da uradiuovakvojsituacijijedasvojim nastupima u medijima skrene pa`wujavnosti. - Svojim nastupima gde god mo`emo kao Samostalni sindikatbrani}emosveono{tosmo od2008.panadaqepostigli.Na`alostuovojzemqijesvepolitika,ajanisampoliti~ar,moja sindikalna opcija ne pripada politici-pomalojequtMilan Ivovi}. Z.Dragojevi}


ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak25.mart2013.

5

PRODAJAELEKTROPRIVREDEPODGREJALAPRI^UOBESPLATNIMAKCIJAMAZAGRA\ANE

AkcijeEPS-anaduga~kom{tapu, aTelekomovepostalemisterija Procena direktora Elektrovojvodine Sr|ana Kru`evi}a da bi Elektroprivreda Srbije uskoro mogla biti prodata, nije ponovo otvorila samo pitawe privatizacije tog javnog preduze}a, ve} i podele davno obe}anih besplatnih akcija gra|anima. Ipak, poznavaoci prilika veruju da do toga ne}e jo{ skoro do}i.

Podsetimo, Kru`evi} je ovih dana naveo, na osnovu svojih saznawa o de{avawima u kompaniji, da se sprema prodaja EPS-a i da mu se zbog toga sni`ava vrednost. Tako|e, analiti~ari u regionu veoma uticajne austijske Erste banke lane su procenili da bi gra|anima Srbije u ovoj godini mogle biti podeqene besplatne akcije javne

Jedva300evra [to se EPS-a ti~e, o ceni wegovih budu}ih akcija se za sada mo`e samo naga|ati. Ranije se, pri procewenoj vrednosti EPS-a na oko {est milijardi evra, spekulisalo da bi cena paketa akcija za gra|ane mogla biti oko 130 evra. S druge strane, iz EPS-a su lane procenili da wihova komanija sada vredi ~ak 12 milijardi evra. Naravno, to je procena koja se ~ini kao slabo potkrepqena, a pogotovo kada se zna da vrednost ovakvih kompanija varira u zavisnosti od cene struje, a ona je kod nas daleko ispod tr`i{ne. U svakom slu~aju, odluku o ceni EPS-a sposobno je da pru`i jedino tr`i{te, a ova kompanija je od tr`i{ta prili~no daleko. Kada se sve sabere, jasno je da gra|ani, kada ih jednog dana sve dobiju, u rukama ne}e imati akcije vrednije, po sada{wim cenama, od 200 ili 300 evra. - Podela besplatnih akcija EPS-a gra|anima u ovom momentu je na stvarno dugom {tapu, dok vi{e uop{te nije jasno za{to se gra|anima ne dopu{ta pravo da trguju svojim akcijama Telekoma – ka`e za na{ list broker Sinteza invest grupe NenadGujani~i}.

elektroenergetske kompanije. S druge strane, gra|ani su pro{le godine formalno dobili akcije Telekoma „Srbija“, ali im jo{ uvek nije dozvoqeno da wima trguju. Isprva se navodilo da je to u~iweno kako gra|ani, za koje se veruje da bi u velikom broju ponudili

svoje akcije na berzi, ne bi tako spustili cenu Telekomu kojeg Vlada sprema za privatizaciju. - Sada se vi{e ne vidi nikakva namera dr`ave {ta `eli da u~ini sa Telekomom. U svakom slu~aju to je politi~ka pri~a, jer }e Telekom u nekom momentu svakako poslu`iti da se popuni bud`et ali se jo{ ne zna kada }e to biti – objaa{wava Gujani~i}. [to se EPS-a ti~e, on navodi da je to javno preduze}e tek u{lo u proces reorganizacije, a da pre podele akcija treba da se korporativizuje, pretvori u akcionarsko dru{tvo, pove}a cenu svojih proizvoda, te da je sve to sada veoma daleko. - Gra|ani akcije EPS-a sigurno ne}e dobiti u skorije vreme – ka`e na{ sagovornik. Gra|anima su 2007. godine Zakonom obe}ane akcije {est javnih ili dr`avnih preduze}a – NIS-a, EPS-a, „Jat ervejza“, Aerodroma „Nikola Tesla“, Telekoma „Srbija“ i „Galenike“. Do sada su dobili akcije NIS-a i Aerodroma, Telekom je u navedenoj me|u fazi, EPS se ~eka, dok akcije „Jata“ i „Galenike“ gotovo sigurno nikada ne}e dobiti jer su ta preduze}a u veoma lo{em stawu i pitawe da li }e i na koji na~in uop{te postojati u budu}nosti.

Ko ~eka, taj mo`da i do~eka

Iako je gra|anima onomad – u predizborne svrhe - obe}an paket akcija vredan hiqadu evra, odavno je jasno da }e ta cena biti vi{estruko ni`a. Pet akcija Naftne industrije sada vrede 4.575 dinara - {to je skoro duplo vi{e nego kada su iza{le na Beogradsku berzu. Cena jedne vlasni~ke hartije Aerodroma danas je 499 dinara. - I Aerodrom „Nikola Tesla“ je dobra kompanija pa bi i wego-

va cena u budu}nosti mogla da raste, ali je trenutno problem {to im wihov glavni partner „Jat“ ne pla}a obaveze – ukazuje Gujani~i}. Vlada je paket dodeqenih ali nedostupnih akcija Telekoma procenila na 70 evra, ali je vrlo verovatno da bi u ovom momentu one na berzi vredele osetno ni`e. Na to ukazuje i ~iwenica da 51 odsto akcijskog kapitala Te-

FISKALNISAVETUPOZORAVADASMOPROBLEMESAMOODLO@ILI

PORASTAOPLATNI DEFICIT

Minustri milijardeevra Platnobilansni deficit Srbije u 2012. godini iznosio je oko 3,16 milijardi evra, {to je za 9,9 odsto, odnosno 285,1 milion, vi{e nego 2011. godine, navedeno je u novom broju ~asopisa „Kowukturni trendovi. Na rast deficita u posmatranom periodu najvi{e su uticali rast negativnog bilansa robne razmene od 2,5 odsto i slabiji priliv doznaka na{ih iseqenika u inostranstvu, koji je bio ni`i za 121,4 miliona evra u odnosu 2011. Deficit teku}eg ra~una za mesec decembar 2012. godine iznosio je 408,1 milion evra.

Lizinga svemawe Broj lizing ugovora gra|ana smawen je tokom februara za 1,5 odsto, sa 6.892 na 6.786, pokazali su podaci Udru`ewa banaka Srbije.Tokom prva dva meseca ove godine broj ugovora je opao za 3,2 odsto, sa 7.009 na 6.786. U februaru je smawen i broj korisnika lizing ugovora za 1,7 odsto, sa 6.464 na 6.353, dok je tokom prva dva meseca opao za 3,4 odsto.

Nismosespaslidu`ni~kekrize Predsednik Fiskalnog saveta Srbije PavlePetrovi} ocenio je da bi prevremeni izbori bili katastrofalni za finansijsku i ekonomsku stabilnost u Srbiji. „Samo pomiwawe izbora mislim da je uticalo na oklevawe i zastoj u sprovo|ewu reformi na koje se Vlada obavezala fiskalnom strategijom u decembru 2012. Izbori bi gurnuli u stranu neophodno smawewe deficita u 2014. koje podrazumeva odricawe, to je politi~ki nepopularno, a treba ga sada dogovoriti”, rekao je Petrovi}. On je podsetio da se svaki put pred izbore, od 2003. do 2012. godine, fiskalni deficit zna~ajno pove}avao. Srbija je, po wegovim re~ima, pove}awem poreza i ograni~ewem rasta penzija i plata odlo`ila du`ni~ku krizu, ali je jo{ nije izbegla. „Da bi se kriza izbegla potrebno je da se ispuni planirano o{tro smawewe deficita u 2013, ali i da se nastavi smawivawe deficita u 2014. godini i narednim godinama„, kazao je Petrovi}.

Mogu}ejeda}etokomgodinedo}idopritisaka narastpenzijaiplata,aliimsenesmepodle}i jerbitougrozilo~itavprogramkonsolidacije Wegov predlog za postizawe planiranog deficita u 2013. godini od 3,6 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP) je da se usvoje i prate kvartalni ciqevi izvr{ewa buxeta. Svrha je da se na vreme identifikuje gde se i za koliko odstupa od ciqa, kako bi se na vre-

me spre~ilo da se deficit otrgne kontroli. Kvartalne ciqeve smo predlo`ili, jer smo uo~ili da se ranije ~esto de{avalo da se do septembra za neke namene potro{e gotovo sva sredstva predvi|ena bud`etom za godinu dana, i onda se rebalansom moraju obezbediti dodatna sred-

stva, ~ime se fakti~ki pove}ava deficit”, rekao je Petrovi} za Magazin Biznis. Po oceni Petrovi}a, odlagawe reformi je pravi razlog {to je fiskalna politika na „klimavim nogama”. „Dva od tri stuba na kojima po~iva reforma fiskalne politike postavqena su prili~no ~vrsto, a to su ograni~ewe penzija i plata i pove}awe vi{e poreza, od kojih je svakako najva`niji PDV. Voleli bismo da se, pritom, nije i{lo i na neke druge promene poput naplate PDV-a po realizaciji, {to se ve} u nekim drugim zemqama pokazalo kao lo{a praksa„, ukazao je predsednik Fiskalnog saveta. On je upozorio da je mogu}e da }e tokom godine do}i do pritisaka na rast penzija i plata, ali da se ne sme podle}i tim pritiscima jer bi to ugrozilo ~itav program fiskalne konsolidacije. „Za smawewe bud`etskog deficita i javnog duga potrebne su mere realnog smawewa nekih rashoda ili pove}awa prihoda, a ve}i privredni rast sam po sebi ne}e doneti dovoqna poboq{awa”, rekao je Petrovi}.

lekoma po navedenoj ceni svojevremeno na tenderu niko nije hteo da kupi, kao i da je dr`ava od gr~kih partnera otkupila 20 odsto kompanija po ni`oj ceni. S obzirom na brz tempo razvoja novih tehnologija u ovoj industriji, kao i nemogu}nost dr`ave kao vlasnika da to prati, sva je prilika da }e vrednost Telekoma u ovakvoj situaciji u budu}nosti mo}i samo da pada. V.^vorkov KONKURSMINISTARSTVA FINASIJA

Posaoza 17pripravnika Ministarstvo finansija i privrede objavilo je javni konkurs za prijem 17 pripravnika na radna mesta u tom ministarstvu. Na konkursu se tra`e pripravnici sa visokim obrazovawem iz oblasti ekonomskih, pravnih, informati~kih, tehni~ko-tehnolo{kih i matemati~kih nauka. Radni odnos se zasniva na odre|eno vreme i traje jednu godinu, a sva radna mesta su u Beogradu, navedeno je u oglasu. Rok za podno{ewe prijava je 10 dana i po~iwe da te~e narednog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Uslovi za rad su dr`avqanstvo Republike Srbije, da je u~esnik konkursa punoletan, da mu ranije nije prestajao radni odnos u dr`avnom organu zbog te`e povrede du`nosti iz radnog odnosa i da nije osu|ivan na kaznu zatvora od najmawe {est meseci. Zakonom o dr`avnim slu`benicima propisano je da je pripravnik lice koje prvi put zasniva radni odnos u svojoj struci i osposobqava se za samostalan rad.

NABERZIDOMINIRALEBANKARSKEHARTIJE

Kosti}ima15odstoAIKbanke

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`iza za za za zadevize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

109,4567

111,6905

114,2594

109,1294

Australija

dolar

1

88,4999

90,3060

92,3830

88,2290

Kanada

dolar

1

82,8276

84,5180

86,4619

82,5471

Danska

kruna

1

14,6829

14,9826

15,3272

14,6380

Norve{ka

kruna

1

14,5249

14,8213

15,1622

14,4804

[vedska

kruna

1

13,0772

13,3441

13,6510

13,0372

[vajcarska

franak

1

89,6525

91,4821

93,5862

89,3780

V.Britanija

funta

1

128,9395

131,5709

134,5970

128,5448

SAD

dolar

1

84,9028

86,6355

88,6281

84,6429

Kurseviizovelisteprimewujuseod22.3.2013.godine

Nakon pet vezanih sedmica rasta doma}e tr`i{te kapitala je registrovalo pad vrednosti uz neveliku investicionu aktivnost. Ukupan promet u trgovawu iznosio je 2,4 miliona evra {to je najni`i nedeqni promet u posledwih mesec dana. Nakon pet nedeqa rasta tokom koji je indeks Beleks 15 dobio na vrednosti 5,4 procenta, proteklih pet trgova~kih dana doneli su zaustavqawe pozitivnog trenda i negativnu korekciju od 0,9 odsto. Od po~etka godine ova korpa najlikvidnijih akcija na tr`i{tu nosi pozitivan prinos od 9,3 odsto. Najprometnija hartija bila je ni{ka AIK banka koja je zahvaquju}i nekolicini velikih transakcija u drugoj polovini nedeqe zabele`ila promet od 61,7 miliona dinara, mahom u cenovnom rasponu 1.620-1.630 dinara. Ova banka je nedavno

izvestila da je lani zabele`ila neto dobit od 3,6 milijardi dinara dok je po posledwoj ceni tr`i{na vrednost ove banke 14,4 milijarde dinara (128,5 miliona evra). Najve}i akcionar AIK-a i daqe je gr~ka ATE banka ~iju je imovinu la-

ne preuzela Pireus banka, dok je Sunoko, kompanija joja je u ve}inskom vlasni{tvu srpskog kraqa {e}era Miodraga Kosti}a, posle pro{logodi{wih ve li kih ku po vi na pre ma {io prag od 15 procenata vlasni{tva.

Ostale bankarske akcije nisu bele`ile ozbiqnije promete. Akcije Komercijalne banke su se zadr`ale na nivou od 1.590 dinara uz neveliki promet, dok je novosadska Razvojna banka Vojvodine postavila novi istorijski minimum na nivou od 265 dinara. Mediji su pro{le sedmice naveliko {pekulisali da su sve komercijalne banke odustale od preuzimawa imovine i obaveza RBV-a, te da }e dr`ava morati prona}i re{ewe u nekoj od banaka pod wenom kontrolom. Akcije Naftne industrije Srbije pro{le sedmice postavile su novi istorijski maksimum na ceni od 950 dinara gde su se kratko nalazile na otvarawu prvog trgova~kog dana. Gro prometa od 50,9 miliona dinara tokom protekle nedeqe ostvaren je na nivoima oko 915 dinara {to je bila i cena zatvarawa na kraju sedmice.


6

RePORTA@e

ponedeqak25.mart2013.

dnevnik

^ETVORONO[CIIZKOWI^KOGKLUBA„KREMEN”UDOMA]IMSERIJAMAIFILMOVIMA,SADECOMIBOLESNICIMA

Kowi-filmskezvezde, lekzateloidu{u egde na bavani{tanskomputuodPan~evakaKovinu,izme|u NIS-ove pumpe i starekafane,kojaje propala -  niko ne zna za{to, jer ka`uhranauwojbilajenajboqau Pan~evu i okolini, ugnezdio se kowi~ki klub „Kremen„. Kroz blato do ~lanaka, mokru klizavu travu, trenera Vi{we Andri} i veterinaraStanka, do|ohidoprvih{tala.Ki{atek{tojestala, zemqa potparena, vetar nosi miris sve`e kowske balege. Prava idila tmurnog dana...A idila ne bibilaidiladajene{toneporemeti: - Miistiii - odzvawa glas pomo}nogradnika.Crnaponikobilaotelamuseizrukuikrenulau galop.Tr~iMisti,tr~ipomo}ni radnik za wom poku{avaju}i da uhvatipovodac,tr~i~opordoma}ih pasa za pomo}nim radnikom, kao u bajci; deda za repu, baba za dedu,unukzababuredom...Itakou krug oko mini hipodroma. A Mistijeina~emirnakobila,privr`ena deci kao i ve}ina kowa na ran~u,samo{tosekaoisvaka„devojka„malozaigrala. DokjetrkatrajalaVi{wanije gubilavreme,zawujetoredovno stawe,ve}mejeuvelau{taleda mipoka`eblago„Kremena. - Misti je ina~e mirna, poslu{nakaoisvikowikodnas.Vrlo suprivr`enideciiodli~nisuza jahawe.Ve}inawihjeglumilaiu doma}im serijama i filmovima, pravesuzvezdenaviklinasvetla reflektora - s ponosom pri~a o ovim plemenitim `ivotiwama mlada ~lanica Upravnog odbora. Dok se neki od glumaca jo{ uvek odmaraju,adrugiprqajusvojakopita po hipodromu, Vi{wa se pravdazamalineredkojinasjezatekao. - Imali smo poplavu, pukla je cevpasmomoralisvosenoisla-

N

mu da preme{tamo. Sre}om brzo smo reagovali, ali je zato ma~ak Garfildimaodostaposla-pokazujemirukomnanarand`astogdobrougojenogma~ka,ba{kaoizcrtanogfilma,stomrazlikom{to ovajnijelewivolimi{eve. - Klub „Kremen„ je osnovan 1989.godinekaojaha}asekcijakowi~kog kluba „Pan~evac„. OsnovaogajeGoranMilanovi} idokje „Pan~evac„ preferirao kowske zaprege,kasa~kiigalopskisport, „Kremen„sebaviosportskimjahawem.Goranovaidejajebila{kola jahawa i odgoj visokih kowa hal-

fingera,aliseidejaoodgojunikada nije ostvarila. [kola je ostala - obja{wava Vi{wa. Od onoga {to je ostalo uspeli su da stvore prostor u kome }e deca i odrasliiu`ivatiimo}idasele~e. - Prepoznatqivi smo po tome {toimamokowezadecuipo~etnike.Hobitikakoizzovemo,ili mali kowi}i, u~estvuju u raznim ta~kama koje osmi{qavamo. Zahvaquju}imalimkowimaukqu~ilismoseuprogramehiporehabilitacije, odnosno terapijskog jahawa i sportsko-rekreativnog ja-

Qubav i harmonija malih i velikih lepotana

Veron u seriji „Moj ro|ak sa sela”

bralnomparalizom,pogotovokod dece.Boqajekoordinacijapokreta,nafizi~komimotornomplanu dolazidovelikogpoboq{awa,deca lak{e hodaju, mi{i}i im se opustenakowu.Kowujednomtrenutku prenosi trodimenzionalne pokretenajaha~akojijeutommomentuupravilnompolo`aju,ja~a sve mi{i}e do kojih nije mogu}e do}i obi~nim ve`bawem - deklamujemitrenerkluba,devojkakojoj nijete{kodaipoceodanprovede na hipodromu. A kowi, ili glumci,uzvra}ajutupredasnostmirno}om,strpqivo{}uuradusadecom inasnimawimaserijaifilmova. -Ve}du`inizgodinana{ikowisuglumciitonamprakti~no donosinajvi{enovcauklub.Vi{eseinese}amkolikosmoseto-

vapro{li,ukolikofilmovaiserija su glumili. Dobro je {to su istreniranipanikadanijedo{lo donekihpovreda.Ta~noznaju{ta trebadarade,kakodareaguju.Kadakrenunaputsamiulazeuprikolice, navikli su. Veron je na primer glumio u „Mom ro|aku sa sela„,[arenau„Nadrealistima„, iGrifonjebioglumac.Koristilisuihufilmu„Kaoranimraz„, „Besa„,„Krvi~elik„,asadasuanga`ovaninasnimawu„Ravnegore„ - zadovoqna je Vi{wa Andri} uspehomkojijeklubzarelativno kratkovremeostvario.Dokmeispra}asvra}amou{taludaobi|emo Misti. Mirna je, istr~ala se...granu{e i prvi zraci sunca...ba{lepdan. ZoricaDragojevi}

SRE]ANTIRO\ENDANDRAGI3,14

PRE^ANSKA LEKSIKA

P

hawa za osobe sa invaliditetom. Imalismoedukaciju2005.godine kod nas u saradwi sa Savezom za kowi~ki sport Srbije sa kolegamaizHrvatske.Tadasunapravqeniprvikoraciurazvojuprograma terapijskog jahawa. U programu u~estvujudefektolog,fizioterapeutijakaotrenerkluba-ponosnajeVi{wajersusvojimanga`ovawemiradomuPan~evodovelii decuizPirota,Beograda,Zaje~ara... - Vikendom nam je bio bukiran prostorkluba,jersudolaziladecasasvihstrana.Najvi{euspeha smoimalikodosobasaautizmomu ciqusavladavawave{tinejahawa ibli`egkontaktasaautisti~nom decom.Me|utim,najve}inapredak se prime}uje kod osoba sa cere-

Kquili kawe

riznajemdamejePamela Andersonmoglapodsetitinamilionzanimqivijih radwi nego {to je kqukawe. Konkretno,gusaka.O{trosezalo`ila za prava `ivotiwa i proglasila gajewe i gojewe gu{~ijexigericeradione~uvene pa{tete–nehumanim.Ovogaputasamjeba{islu{aoanesamo gledao. Mo`da jer ~ak i sama,onakobela,lepapasdi~nim poprsjem, pomalo podse}a na gojnugusku,alisvakakounajlep{em izdawu. Kqukane guske, pak, nisu nimalo lepe. Kao ni wihovofamozno,kqukawe.

vqekukuruza.Sdvaprstajegurala nagurano, spoqa, dole niz {iju, sve do `eluca. Kukurz je ve} nekoliko dana bio potopqen da bi ga guska lak{e svarilaidabilak{epro{aokroz gu{u. Bio je krupan, onaj beli, nokta{,aliimekan.Neznamda libidana{wihibridibilitako efikasni za kqukawe, ipak su dosta zubasti i o{tri, ali

Gledao sam to u`ivo, ~ak i pomagaoponaredbi,dodavaju}i neke rekvizite mojoj po{tovanojivoqenojNini(strini)koja jebilazadu`enazatuneprijatnu rabotu. Svako predve~e, vadili smo tih nekoliko gusaka odabranihzakqukaweizposebnogsanduka.Jednupojednu.Ninabi`rtvunekakostislanogama, zgrabila bi joj glavu, otvorilakquniugu{usipalazrne-

bi jadne guske verovatno i wih progutale. Na silu. Ne znam ni kolikojesvakojguskifasovalo {aka zrna ni koliko su dugo “tretirane”,aliznamdasuposle svakog obroka jadno izgledale. Izgu`vane, izma{}ene, izmu~ene.Svejednodalisubile kjlukane rukom ili onom pomo}nomspravicomuoblikunekogto~irasru~icomzaokretawenekogspiralnogklina{toje

gutawenasilu

direktno gurao zrna u gu{~iju gu{u,svejedno,svismojedva~ekalidaseguskeugojei–prodaju.Nese}amsedasamikadajeo wihovu xigericu. Mast jesam, namazanunavru}elepiwe.Ina~e, zna se da kqukawe traje {est nedeqa, da se to ~ini i s patkama i }urkama, koje se ponekadhraneiorasima,apetlovi ~ak i kastriraju!. Ostala tovna stoka (sviwe, ovce jalovice, junad) se goje dobrovoqnim uzimawem hrane, uz malu pomo}gose(soqewe,obilnopojewe). Kqukawe zaista mo`e da na~ini neverovatne stvari od tretiranih `ivotiwa. Mo`da najboqe svedo~i vic o Lali i Crnogorcu koji su u obilazili svet, kao ono Nu{i}ev Jovan~a i^oveksnogom.Dobiligarant premijunanekojlutriji,jernijedan po svom karakteru ne bi sam platio takvu dangubu. Do{lioni,tako,doEgiptaiNila i ugledali krokodila. “Vi|u li tionea`daje?”,trgaoseCrnogoraciglasnoza`alio{tojeu {etwu krenuo bez xeferdara, ~akijatagana.“Ta,nemojsetoliko `estiti”, umirivao ga je Lala. “Zar ne vidi{ da je to kqukanigu{ter!” Pamela A. se s pravom isprsila da uka`e kako je kqukawe podla i nepo{tena rabota. ^ak iuprenosnomsmislu,kadtenekokqukala`ima,kulamaigradovimaatimora{todaproguta{.I–}uti{. PavleMale{ev (Gra|azakwigu “Nasred~etir’{ora”) Ilustracija:M.Top~i}

MisteriozniPi uNovomSaduiBibliji rojPijekonstantakojase primewujeumatematicii fizici. Pribli`na vrednostje 3,14(defini{esekaoodnos obima i pre~nika kruga ili kao odnos povr{ine i kvadrata polupre~nika kruga). Za ovaj brojvezanesuirazne„misti~nosti”. U novosadskoj Osnovnoj {koli “Vasa Staji}” 14. marta obele`en je Me|unarodni dan broja Pi, malim i veoma zabavnimsajmommatematikeifizike. - Na{a {kola `eli da prati svetske trendove, jer 14. mart u anglosaksonskom na~inu pisawa datuma (3.14) odgovara ovoj vrednosti.Uzto,natajdanrodiosei Albert An{tajn. Po{to na{a {kolauskoroslavi60godinapostojawa re{ili smo da iz svih predmetadamozna~ajovommisteriozanombroju–ka`edirektorica{koleJasminaPastowicki. U {koli je bilo radno i paradno,au~enicistarijihrazredasuuokviruraznihradionica re{avali zadatke iz matematike,fizike,pravilipiramidei sve u znaku broja 3,14. Oni koji su malo lo{iji matemati~ari imalisuprilikudaseoprobaju upisawupri~aizsrpskog,odnosno da broje re~enice i dobiju brojPi.Tosuradiliinaradionici iz engleskog i nema~kog jezika. Na radionici iz biologije posvetili su se skladu u prirodi i skladu tela, opet zahvaquju}ibroju3,14.Naime,kakosunam|acirekli,onisumerili te`inu i visinu svojih drugara i izra~unavali im obim,akadabitebrojkesabrali i odluzeli, dobio bi se broj 3,14.

B

Ipak,bilojenajinteresantnijenaradioniciizmuzi~koggdesu |acimoglidakomponujumelodiju uz pomo} nota i broja Pi- 3,14. Muzika uz pomo} matematike vrlo je melodi~na i smislena, a uz wu~akmo`eidase|uska.Alito nije sve, direktorica ka`e da su majke|akapravilepiteidonosileu{kolu,jerjeipita–pi.Stogasusei|aciinastavnicizasla-

Kadasegledaikrozistoriju najraniji poznati zapis o broju PidolaziodEgip}anaoko1650. prenoveerenaRajndovompapirusu (prona|en 1858. godine). OvizapisigovoredajepoEgip}anima vrednost Pi bila 256/81(3,1604938…).Godine2000 p.n.e, Vavilonci su odredili vrednostod3,125atako|esePi pojavqujeiuBibliji, gdemuje

Bez broja Pi i muke – nema nauke

diliposleovezabavnenauke.Vasina{kolasepokazalaikaodobar doma}in, jer su ugostili direktore, nastavnike i |ake iz osnovnih {kola “\ura Dani~i}” i“NikolaTesla”izNovogSada, kaoinastavnikei|akeiz{kole u Sremskim Karlovcima. U~enicimla|ihrazredasutako|eu~estvovali u Sre}nom danu Pi, jer suihu~iteqicenatrenutakprovelekroz~udesansvetnauke.

vrednost izjedna~ena sa 3. Postojemnogeinterpretacijeovoga, a jedna od wih ka`e: “Zato {to je Biblija ta~na, zato je Pi=3, ali po{to se qudi trude da to doka`u, Biblija je neta~na”. Od 1949. kompjuteri preuzimaju primat u izra~unavawu broja Pi. Trenutni rekord ima 1.241milijardicifara. Q.Nato{evi}


dru[tvo

dnevnik

@iveti(za)uvek sroditeqima

Bezkafanskih `urkizaosmake

su izgubili dobar posao jer, ne sme se zaboraviti da u jednoj generaciji ima oko 80.000 osmaka a da su te proslave podrazumevale ve~eru, pi}e, muziku... Nezadovoqna je bila i ve}ina osmaka jer je godinama proslava male mature bila je izjedna~ena s proslavom velike, to jest i mali maturanti slavili su, kao veliki, u restoranima, odelima, ve~erwim haqinama, pod punom {minkom, s jelom i pi}em, pa mnogima nije bilo pravo {to im je to napre~ac zabraweno. S druge strane, ve}ini nastavnika koji su brinuli o |acima za vreme te proslave u ugostiteqskim objektima je laknulo jer je proslava u {koli ipak bezbednija i s mawe izazova za koje su petnaestogodi{waci jo{ uvek nedovoqno i zreli i pripremqeni. Laknulo je i mnogim roditeqima, i to ne samo zbog bezbednosti dece nego i zbog ~iwenice da {kolske proslave ko{taju mawe od onih u kafanama. D.Deve~erski

BOLOVAWEDU@EOD30DANAKORISTIMO MAWENEGOPRETHODNIHGODINA

Zdravijiili siroma{niji?

Statistika kazuje da se u Srbiji re|e ide na bolovawe du`e od 30 dana i da tu mogu}nost koriste oni koji zaista nisu u stawu da rade. Du`e od 30 dana lane je odsustvovalo gotovo 7.400 zaposlenih mawe nego godinu ranije, a bolovalo se, u proseku, ~etiri dana kra}e nego pre uvo|ewa pravilni-

reagovao na terapiju ili je do{lo do komplikacija – bolovawe se mo`e produ`iti i izvan propisanog roka. Kako ka`u u komisijama RFZO-a, u po~etku primene pravilnika bilo je ne go do va wa pa ci jen ta zbog ograni~evawa bolovawa, ali su sada daleko boqe informisani, unapred znaju ko-

7

MLADINAJRAWIVIJAGRUPASRPSKOGDRU[TVA

PROSLAVAMALEMATURESAMOU[KOLAMA

– I ove godine, kao i pro{le, proslava male mature bi}e organizovana u {kolama jer je to i primerenije i bezbednije za osmake – rekao je za na{ list ministar prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja profesor dr @arko Obradovi}. Da podsetimo, pro{logodi{we obavezuju}e uputstvo Ministarstva prosvete, kojim je {kolama nalo`eno da zavr{no ve~e na kraju osnovnog {kolovawa organizuju u svojim prostorijama, a ne kao {to je ve} postalo praksa, u restoranima, lane je izazvalo razli~ite reakcije. Osnovne zamerke bile su da je to uputstvo {kolama stiglo tek posle prvomajskih praznika, kada su proslave ve} bile ugovorene, pa delom i otpla}ene, da nije ostalo dovoqno vremena da se one organizuju u {kolama i da neke od wih nemaju odgovaraju}e prostorije za takve proslave. Najnezadovoqniji takvom odlukom bili su ugostiteqi koji

ponedeqak25.mart2013.

– Svaka druga mlada osoba u Srbiji izme|u 15 i 24 godine je nezaposlena i dvostruko je ve}a verovatno}a da ostane nezaposlena jo{ godinama u odnosu na druge starosne populacije – istakao je pre nekoliko dana dr`avni sekretar u Ministarstvu rada, zapo{qavawa i socijalne politike Zoran Martinovi}. – Stopa zaposlenosti u toj grupi je tek 14,7 odsto, {to je znatno ni`e u odnosu na ostalo radno aktivno stanovni{tvo. ^ak 63,3 odsto mladih danas nema nikakvo radno iskustvo, a {anse da }e narednih godina dobiti radno mesto su male i neizgledne. Nezaposlenost mladih za posledicu ima to da se wihov standard posledwe decenije nije popravio te da ih tri ~etvrtine vi{e i ne veruje da }e im biti boqe. Vi{e od polovine mladih od 19 do 35 godina `ivi s roditeqima, samo ~etiri procenta kupilo je sebi stan, a neznatno vi{e je onih koji su uspeli i da steknu uslove za stambeni kredit. Nedavno istra`ivawe Instituta za sociolo{ka istra`ivawa pokazalo je da su mladi najrawivija grupa u ovom dru{tvu, i to kako po standardu, tako i na tr`i{tu rada. Po re~ima sociologa Du{ana Moji}a, prose~an mlad ~ovek u Srbiji danas je ne-

samostalan, zavisi od roditeqa, `ivi s wima i oni ga izdr`avaju. On isti~e da su mladi jedino samostalni u slobodno vreme, dodaju}i da ni za wegovo kvalitetno provo|ewe nemaju dovoqno novca. Naime, bez novca koji o~ekuju od roditeqa, a ~esto i od baka i deka penzionera, oni ne mogu ni da izlaze, da se zabavqaju, idu u bisokop, pozori{te, putuju... Shodno tome im slobodno vreme koje imaju celog dana ni{ta ne zna~i pa ga provode u ku}ama, za kompjuterima, pose`u za porocima i ~esto postaju agresivni, ~ak i prema roditeqima.

@ivotsvedaqi Istra`ivawe Instituta za sociolo{ka istra`ivawa pokazalo je da 37,5 odsto mladih nema nikakve prihode, za jedan procenat mawe ima primawa daleko ispod prose~nih, a samo 16,6 odsto ima prose~ne prihode, kojima te{ko mo`e obezbediti sebi neki sme{taj. Polovina ne `eli da se odseli od roditeqa jer im takva situacija odgovara, dok polovina smatra da bi bilo dobro da se osamostale, ali da trenutno za to ne postoje uslovi. Naj~e{}i razlozi zbog kojih mladi ne `ele da napuste primarne porodice su skupo i dugo studirawe, nedostatak posla i male plate, nepovoqni stambeni krediti, ali i kasno sklapawe braka i ra|awe dece. Oko 70 odsto mladih sa sela, iz malih i sredwih gradova i varo{ica ~ak nijednom godi{we ne ode u pozori{te. Tek svaka deseta mlada osoba tro{i mese~no vi{e od 20.000 di-

nara. Mawak novca i nezaposlenost osnovni su razlozi i {to mladi napu{taju odre|ene krajeve pa ima mesta u Srbiji u kojima mla|ih osoba i nema.

^ak 98 odsto studenata izme|u 19 i 24 godina izdr`avaju ili poma`u roditeqi, 54,4 odsto wih `ivi s wima, a u braku je svega 4,2 odsto. Mlade izme|u 25 i 35 godina u 74,5 odsto slu~ajeva poma`u ili izdr`avaju roditeqi, 58,7 wih `ivi kod wih, a u braku je svega 25,5 odsto. Me|u nezaposlenim mladima izme|u 19 i 24 godina ~ak 96,2 odsto izdr`avaju roditeqi, a u rodnom domu `ivi ih 68,1 odsto. U brak je stupilo svega 8,8 odsto. Vi{e od 50 odsto mladih nezaposlenih izme|u 25 i 30 godina je u braku, ali 73,4 odsto wih i daqe izdr`avaju ili poma`u roditeqi, a 51 odsto ih `ivi u roditeqskoj ku}i. Q.Male{evi}

U~iteqismawe|aka ne}eimatimawuplatu – U ovom trenutku se jo{ ne zna koliko }e u~iteqa i nastavnika u novoj {kolskoj godini biti progla{eno za tehnolo{ki vi{ak zbog toga {to imamo sve mawe |aka – izjavio je pomo}nik ministra prosvete Qubi{a Antonijevi}. – Ne}e se desiti da neko ostane bez posla, nadamo se – kazao je Antonijevi}, isti~u}i da je realnije da nastavnici imaju ma-

wi fond ~asova. – Nedostatak norme, me|utim, nadoknadi}e kroz projekat “Druga {ansa”, vezan za obrazovawe odraslih, koji predvi|a da se tim poslom bave nastavnici koji nemaju pun fond ~asova. Plan je da se tako uposli tehnolo{ki vi{ak. Antonijevi} je naveo da je finansirawe po u~eniku predvi|eno zakonom od 2009. godine i treba da za`ivi u {kolskoj 2014/15.

godini. Po wegovim re~ima, taj na~in finanirawa ne}e ugroziti opstanak malih {kola, kako ina~e tvrde sindikati prosvete. – ^esto se to tuma~i tako da }e nastavnici u malim {kolama, zato {to imaju malo u~enika, imati mawe plate i da }e {kole nestajati. Nije ta~no da }e u~iteq koji ima tri u~enika imati mawu platu – naglasio je on.

VR[WA^KONASIQEUDRU[TVU ka 2012. godine kojim je za svaku dijagnozu „propisan” maksi ma lan broj da na po {te de. Name, pro{le godine od 1,7 milion zaposlenih, na bolovawu du`em od 30 dana bilo je 72.658, a 2011. to pravo koristilo ih je 80.043. Pro{le godi ne je ostva re no ukup no 3.337.400 dana bolovawa, a bolovalo se, u proseku, po 46 dana. Pre nego {to je pravilnikom za svaku dijagnozu propisan maksimalan broj dana odsustva s posla zbog bolesti, zaposleni u Srbiji, na bolovawima du`im od 30 dana, provodili su, u proseku, po 50 dana.

liko bolovawa mogu dobiti pa je i negodovawa mawe. Nema preciznih podataka o tome da li je smawewe bolovawa rezultat boqeg zdravqa i brige za wega, ili udara na xep pacijenta pa mnogi rade i kada su bolesni, ili su preduzete me re Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we, ko ji pla}a bolovawe du`e od 30 dana, uticale na to da se smawi zloupotreba bolovawa. Ima i onih koji ka`u da broj bolovawa jeste smawen, ali po{to se sma wio i broj za po sle nih, pro cen tu al no bo lo va wa su ostala na istom nivou. Izabrani lekari ka`u da se sve

Ima i onih koji ka`u da jeste smawen broj bolovawa, ali po{to se smawio i broj zaposlenih, procentualno bolovawa su ostala na istom nivou Ve} du`e od godinu dana komisi je pri li kom pro du `a va wa bolovawa moraju da se rukovode novim uputstvima za bolovawa. Kako ka`u u Republi~kom fondu za zdravstveno osigurawe, tako se obezbe|uje da za istu dijagnozu dva pacijenta iz razli~itih krajeva Srbije dobiju isti broj dana po{tede. Po va `e }em pra vil ni ku, za svaku dijagnozu se zna koliko bolovawa se mo`e dobiti pa }e, recimo, za prelom kuka ili ki~me, po zavr{etku bolni~kog le~ewa pacijent mo}i da dobije do 90 dana bolovawa, za akutni bronhitis 21 dan, za trombozu vena 30, a u te`im slu~ajevima i do 60 dana... Samo u iz u zet nim slu ~a je vi ma ka da se utvr di da pa ci jent ipak nije izle~en – lo{ije je

~e{}e de{ava da pacijenti koji bi trebalo da budu na bolovawu odbijaju da na wega odu. Glavni razlog je {to se tokom odsustva s posla zbog bolesti, bilo da to traje do 30 dana ili du`e, ispla}uje 65 odsto zarade. Ima i onih koji se boje da }e ostati bez posla ukoliko budu du`e na bolovawu. Ranijih godina je iz zdravstvenog buxeta izdvajano tri puta vi{e novca za bolovawa, a sada se sve vi{e pribli`avamo evropskim zeqama koje su izdvajawe za te namene svele na razumniju meru. Bolovawe du`e od 30 dana koriste uglavnom traumatolo{ki i onkolo{ki pacijenti, oni koji boluju od kardiovaskularnih bolesti i komplikacija u trudno}i. J.Barbuzan

Mladitrebadastvore sigurnookru`ewe Okruglim stolom na temu vr{wa~kog nasiqa, odr`anim nedavno u Kulturnom centru Zrewanina, zapo~eta je reali-

na “FotoEkspo” u partnerstvu s Kulturnim centrom, Savetovali{tem za mlade i Kancelarijom za mlade u Zrewaninu.

Kreirawejavnihdoga|aja Kroz aktivnosti u okviru projekta, u {kolama, institucijama, civilnom sektoru i medijima, mladi }e se edukovati o oblicima i o prevenciji vr{wa~kog nasiqa. Svrha okruglih stolova, tribina i radionica jeste i da ohrabre i osna`e mlade za preuzimawe inicijative u kreirawu javnih doga|aja kao {to su izlo`be fotografija, instalacija audio i video-radova, da bi se podstaklo wihovo umetni~ko anga`ovawe u javnosti. zacija projekta “Vr{waci i vr{wakiwe”, koji, uz finansijsku podr{ku Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova, sprovodi udru`ewe gra|a-

U~esnici okruglog stola, me|u kojima su bili i predstavnici Policijske uprave, Zrewa nin skog edu ka tiv nog cen tra i Centra za razvoj civil-

nog dru{tva, razmenili su iskustva, predstavili primere do bre prak se i ve} uo~e ne pro ble me ko ji za dru {tvo predstavqa vr{wa~ko nasiqe na jav nim do ga |a ji ma, u vr {wa~kim partnerskim vezama, na internetu i u {koli. – Ovim sku pom otvo ri li smo dijalog u lokalnoj zajednici, a kroz kasnije tribine i ra di o ni ce po ku {a }e mo da mlade vi{e ukqu~imo u programe i aktivisti~ki anga`ujemo na prevenciji vr{wa~kog na si qa – ka za la je Iva na Brankovi} iz udru`ewa “FotoEkspo”. Projekat “Vr{waci i vr{wakiwe”, kako se ~ulo na okruglom stolu, ima za ciq da osna`i mlade qude da aktivno

u~estvuju u stvarawu sigurnog okru`ewa u {kolama i drugim sredinama u kojima borave i u kojima se dru`e. Op{ti ciq je sen zi bi li sa ti za jed ni cu, naro~ito institucije i medije, za pokretawe diskusije o vr{wa~kom nasiqu, te ukazati na va`nost podr{ke relevantnih aktera koji mogu doprineti ukqu~ivawu mladih u kampawu protiv nasiqa. – Veoma je va`no da mladu populaciju uvedemo u kampawu protiv nasiqa jer je do sada ona ostala poprili~no skrajnuta kada su u pitawu te teme pa se nije bavila wima – istakla je direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vesna [ija~ki. @.Balaban

VESTI Osnovana„Alchajmergrupa”

LiturgijazakraqaPetraDrugog

U Beogradu je osnovana „Alchajmer grupa”, ~iji je ciq pru`awe podr{ke populaciji pogo|enoj demencijom, podizawe dru{tvene svesti o toj bolesti, kao i razvoj institucionalnih mehanizama koji treba da obezbede odgovaraju}i tretman obolelih. Predsednik „Alchajmer grupe„ Milan Joleri} u saop{tewu je podsetio na to da, po proceni Svetske zdravstvene organizacije, u svetu `ivi oko 36 miliona qudi s demencijom, a da }e taj broj 2030. godine iznositi oko 65 miliona, 2050. godine oko 115 miliona i da }e nastaviti da se udvostru~uje svaka dve decenije. On je pozvao sve sugra|ane koji u svom porodi~nom ili dru{tvenom okru`ewu imaju osobe s demencijom da se jave novoosnovaom udru`ewu.

U Dvor skoj ka pe li sve tog An dre ja Pr vo zva nog odr `a na je sve ta li tur gi ja za upo ko je we du {e bla `e no po ~iv {eg kra qa Pe tra Dru gog, ko joj je pri su stvo vao i princ Alek san dar Dru gi Ka ra |or |e vi}. Princ je na kon li tur gi je iz ja vio no vi na ri ma da }e to kom na red ne sed mi ce bi ti or ga ni zo van i do ~ek po smrt nih osta ta ka we go ve maj ke, kra qi ce Alek san dre, su pru ge kra qa Pe tra Dru gog. Ka ra |or |e vi} je ka zao da je sre }an {to }e we go va maj ka na po kon bi ti po red oca, na Oplen cu. Osim to ga, 26. ma ja }e na Oplen cu bi ti or ga ni zo va na sa hra na kra qi ce Ma ri je, ko ja se sa da na la zi na gro bqu u bli zi ni dvor ca Vind zor.


8

svet

ponedeqak25.mart2013.

ISTRAGAPOVODOMSMRTIRUSKOGOLIGARHABORISABEREZOVSKOG

Samoubistvozbogdugova? LONDON/MOSKVA: Britanska policija blokirala je prilaz ku}i Borisa Berezovskog, ruskog oligarha koji je prona|an mrtav u subotu u svojoj ku}i kod Londona, da bi specijalni tim protiv hemijske, biolo{ke, radiolo{ke i nuklearne opasnosti istra`io okolnosti wegove smrti koje su jo{ nerazja{wene. Hitna pomo} pozvana je prekju~e u 15.18 ~asova u dom Berezovskog (67) u bogatom londonskom predgra|u Askotu, po{to je pripadnik obezbe|ewa prona{ao wegovog be`ivotno telo u kadi. Advokat ruskog tajkuna Aleksandar Dobrovinski rekao je da je Berezovski verovatno izvr{io samoubistvo kao rezultat depresije zbog wegovih dugova, ali s obzirom na to da je Berezovski pre`iveo jedan poku{aj ubistva 1995. godine i strahovao da }e biti ubijen, wegova smrt }e sigurno izazvati razne spekulacije, navode agencije. Vi{e od deset sati od smrti Berezovskog, jednog od naj`e{}ih kriti~ara Vladimira Putina, wegovo telo se nalazilo u wegovom domu u londonskom predgra|u. Pripadnik londonske policije potvrdio je da su specijalno obu~eni pripadnici tima trenutno na licu mesta i da se sprovodi sve-

Berezovskijeusubotuprona|enmrtavusvojojku}iuLondonu

obuhvatna istraga. Aleksandar Dobrovinski, advokat Berezovskog izjavio je za rusku dr`avnu televiziju da je „obave{ten od kontakata u Londonu da mora da se Berezovski ubio”. Me|utim, prijateq ruskog oligarha Demjan Kudrjavcev o{tro je negirao da se Berezovski ubio.

-Ne postoje jasni znakovi samoubistva. Nema znakova da je sebi dao iwekciju ili progutao neke pilule. Niko ne zna za{to mu je srce stalo - rekao je Kudrjavcev za rusku novinsku agenciju Prima. Diplomatski dopisnik BBC Brixit Kendal ocewuje da intervju koji je Berezovski dao za

Forbs pre smrti, „mo`da baca svetlost na wegovo stawe uma”. U intervjuu, Berezovski je rekao da je uvek `eleo da se vrati u Rusiju, ~ak i kada su krivi~ni postupci pokrenuti protiv wega i da je shvatio da ne mo`e da bude emigrant i da je promenio mnoge od ranijih stavova. Forbs je naveo da je Berezovski u jednom od posledwih svojih intervjua, rekao da je izgubio smisao `ivota, da nije vi{e zainteresovan za politiku i da `eli da se vrati nauci i nastavi svoj nau~ni rad u Rusiji. Ruski oligarh, nekada{wi vladin zvani~nik i biv{i matemati~ar koji je bio i ~lan Ruske akademije nauka, imao je finansijskih problema u posledwe vreme, posebno posle gubqewa sudskog spora protiv Romana Avramovi~a i nalagawe britanskog suda da mu isplati sudske tro{kove u vrednosti od 35 miliona funti. Postoji i nekoliko krivi~nih predmeta u kojima figurira Berezovski, izme|u ostalog povodom mahinacija sredstvima „Aeroflota” 1999. godine zbog ~ega je ka`wen u odsustvu na {est godina zatvora, za prisvajawe imovine kompanije „AvtoVAZ” i „SbS-AGRO”, a optu`en je i za pozivawe na organizovawe masovnih nereda.

POSLERAZGOVORAZVANI^NIKAKIPRASAEUIMMF-om

Napredakudogovorima oizbegavawubankrota NIKOZIJA: Kiparski ministar finansija Mihalis Saris izjavio je da je napravqen „zna~ajan napredak” u razgovorima sa Evropskom unijom i Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF), dok je predsednik Kipra Nikos Anastasijades izrazio o~ekivawe da }e re{ewe o pomo}i toj

ostrvskoj mediteranskoj dr`avi u izbegavawu bankrota „biti postignuto uskoro”. Pozivaju}i se na visokorangiranog kiparskog zvani~nika, agencija Rojters prenosi da je Nikozija dogovorila sa kreditorima EU i MMF uvo|ewe jednokratnog poreza od 20 odsto na

depozite ve}e od 100.000 evra u najve}oj, Kiparskoj banci, a ~etiri odsto na uloge ve}e od 100.000 evra u drugim kiparskim bankama. Isto to javqa i Itar-Tas s iz Nikozije. Ruska dr`avna agencija dodaje da su vlasti Kipra pod pritiskom „trojke” odustale od nacionalizacije penzijskih fondova i ukqu~ewe tih sredstava u nacionalni antikrizni paket. Kiparski predsednik, navode agencije, o~ekuje brzo postizawe sporazuma o pomo}i za spasavawe zemqe od bankrota. - Preduzeli smo velike napore, nadam se da }emo imati uskoro re{ewe - napisao je Anastasijades na tviter nalogu posle pregovora sa „trojkom”. Agencije su prenele i izjavu evropskog komesara za ekonomska i finansijska pitawa Olija Rena da doga|aji posledwih dana „ne ostavqaju nadu da se do|e do optimalnog re{ewa”. Kipar se suo~ava sa veoma te{kom budu}no{}u i mora da donese te{ke odluke, iako nema savr{enih re{ewa na raspolagawu, rekao je Ren, do-

daju}i da su „preostali samo te{ki izbori”. Poglavar Kiparske pravoslavne crkve arhiepiskop Hrizostom namerava da pozove ruske biznismene da ne odlaze s Kipra. Arhiepiskop je, posle prazni~ne liturgije, najavio da }e se slede}e sedmice sresti sa ruskim preduzima~ima i bankarima koji posluju na Kipru. - Poku{a}u da ih ubedim da ne povla~e svoj kapital iz zemqe, kako stawe ne bi bilo jo{ gore rekao je Hrizostom, dodaju}i da ako zahtevi partnera Nikozije u EU budu nerealni i dovedu zemqu do bankrota, republika treba da istupi iz zone evra. Narod Kipra navikao je da dobro `ivi, rekao je on, ali i izrazio uverewe da Kiprani imaju unutra{we snage kako bi nau~ili da `ive sa malo sredstava. Poglavar Kiparske crkve pozvao je, istovremeno, da se sudi aktuelnim i biv{im ministrima finansija, rukovodiocima Centralne banke i bankarima koji su krivi {to se zemqa na{la u tragi~noj situaciji.

dnevnik

UKRATKO Predsedni~ki izboriuCrnoj Gori PODGORICA: Do predsedni~kih izbora u Crnoj Gori ostale su jo{ dve sedmice, izborna kampawa se zahuktava, a dvojica predsedni~kih kandidata - Filip Vujanovi} i Miodrag Leki} poja~ali su retoriku i me|usobne optu`be, nadaju}i se da }e tako zadr`ati dosada{we i privu}i nove glasa~e. Vujanovi} je izrazio uverewe u pobedu na izborima, jer je, kako je kazao, ispunio {to je obe}ao u prethodnom mandatu, poru~uju}i da Leki} ne mo`e doneti Crnoj Gori ni{ta dobro.Pobedi}u jer sam se zalagao za afirmaciju Crne Gore, za vladavinu prava i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, za dobrosusedske odnose, za ekonomski napredak i za nastavak evropskih i evroatlanskih integracija, rekao je on. Predsedni~ki kandidat Miodrag Leki} kazao je da wegova pobeda ne bi donela nestabilnost Crnoj Gori, ve} samo nemir onima koji su ogrezli u korupciona{ke i mafija{ke poslove. On je na tribini u Kotoru naveo da ne}e potpisivati zakone koji nisu u skladu sa Ustavom i istakao da }e se zalagati za podelu vlasti po principu odgovornosti, a ne po pitawu „podele kola~a”.Leki} je poru~io da Crna Gora u svojim te`wama na me|unarodnom planu ne treba da bude servilna „dr`ava banana”. On je optu`io protivkandidata Filipa Vujanovi}a da uporno izbegava raspravu o pitawu korupcije, ve} name}e „tragikomi~nu pri~u o patriotizmu”, prenose podgori~ki mediji.

[tefanFile uZagrebu ZAGREB: Komesar za pro{irewe EU [tefan File predstavi}e sutra u Zagrebu zavr{ni izve{taj o monitoringu za tri najte`a poglavqa evropske pravne tekovine, koji treba da poka`e da je Hrvatska potpuno spremna za ~lanstvo u EU. Izve{taj koji }e File predstaviti na posebnoj sednici vlade, predstavqa svojevrsni „sistematski pregled” hrvatske spremnosti za ~lanstvo, a izvori iz Evropske komisije posledwih dana ponavqaju da su „nalazi sasvim uredni”. U zavr{nom izve{taju, Komisija }e se usredsrediti na 10 zadataka koji spadaju u tri najte`a poglavqa evropske pravne tekovine - Tr`i{na utakmica, Pravosu|e i temeqna prava i pravda, sloboda i sigurnost, koje se smatraju kqu~nim za uspe{no funkcionisawe svake zemqe ~lanice.Komisija je u

svom sveobuhvatnom izve{taju o monitoringu, objavqenom u oktobru pro{le godine, identifikovala zadatke koje Hrvatska treba da ispuni do ulaska u ~lanstvo 1. jula 2013. godine.Osam od tih deset zadataka je ispuweno, preostalo je jo{ da se dovr{e grani~ni prelazi kroz Neum i da se dovr{e prevodi evropske pravne tekovine.

Eliminisawe nacionalne diskriminacije SARAJEVO: Jakob Finci, jedan od aktera presude „Sejdi}Finci”, koja se ti~e eliminisawa nacionalne dikriminacije iz Ustava BiH pri kandidovawu za dr`avne funkcije, ocenio je da ono {to je dogovoreno na sastanku partijskih lidera iz BiH u Briselu nije implementacija te odluke suda u Strazburu.To nije sprovo|ewe sudske odluke ve} re{avawe problema tre}eg konstitutivnog naroda, odnosno davawa odre|enih garancija da }e u hrvatskim kantonima mo}i da se izabere hrvatski ~lan Predsedni{tva BiH, i to ne neko ko }e biti formalno Hrvat, a ne}e zadovoqavati kriterijume koje te politi~ke partije imaju.On je dodao da uop{te nije jasno na koji na~in }e svi gra|ani BiH mo}i da se kandiduju za mesto u Predsedni{tvu BiH.

PomireweIzraela iTurske TELAVIV: Pogor{awe situacije u Siriji i strah da }e hemijsko oru`je te zemqe dospeti u ruke teroristi~kih organizacija, naveli su izraelskog premijera Bewamina Netanijahua da se izvini Turskoj i da normalizuje odnose s Ankarom. Netanijahu je na svojoj Fejsbuk stranici napisao da Izrael i Turska, koje se grani~e sa Sirijom, moraju da komuniciraju me|usobno o tome i da se zato se izvinio turskom premijeru Tajipu Rexepu Erdoganu za pogibiju devet Turaka - propalestinsih aktivista u upadu izraelskih mornari~kih komandosa na turski brod koji je maja 2010. godine nosio pomo} Palestincima u pojasu Gaze. Premijer Netanijahu izvinio se turskom narodu za svaku gre{ku koja je dovela do gubitka `ivota i pristao da se zavr{i dogovor za kompenzaciju, navedeno je u saop{tewu Bele ku}e.Obama je doprineo da do tog razgovora do|e na sastanku s Netanijahuom pre nego {to je u petak popodne otputovao u Jordan, posledwu stanicu svoje posete Bliskom istoku.Izraelski mediji navode da Netanijahu zvu~i kao optimista.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI SERGEJ[OJGU Ruski ministar odbrane Sergej [ojgu izjavio je da te{ka situacija u svetu stvara potrebu da Rusija i Kina posvete vi{e pa`we bilateralnoj saradwi. Situacija u svetu se danas drasti~no mewa. Veliki broj zemaqa ume{an je u regionalne sukobe, na primer, situacija u Severnoj Koreji, gde se me{awe stranih snaga u potpunosti stabilizovalo, rekao je [ojgu.

MOAZALHATIB Lider sirijske nacionalne koalicije Moaz Alhatib podneo je ostavku, rekav{i da se odlu~io na taj korak kako bi mogao da radi sa vi{e slobode. Obe}ao sam velikom sirijskom narodu i Bogu da }u se povu}i ukoliko pitawa dosegnu do crvenih linija, ka`e Alhatib u saop{tewu objavqenom na wegovoj zvani~noj fejsbuk stranici.

YONKERI Ameri~ki dr`avni sekretar Xon Keri zatra`io je od Iraka da prestane da dozvoqava Iranu da koristi wegov vazdu{ni prostor da bi transportovao vojnu opremu u Siriju. Keri je poru~io ira~kom premijeru Nuriju al-Malikiju da Va{ington „prati {ta Irak radi” i da smatra problemati~nim sve {to poma`e sirijskom re`imu.

NekretnineuHongkongunajskupqenasvetu HONGKONG: Ekskluzivne nekretnine u Hongkongu su najskupqe na svetu, {to je u skladu sa globalnim trendom stvarawa bogatstva i uspeha pojedinih regiona, ocewuje globalna konsultantska kompanija za trgovinu nekretninama Savils. Najeskluzivnije nekretnine u Hongkongu u proseku ko{taju 7,200 evra po kvadratnoj stopi (0,09 kvadratnih metara) ili 77,040 evra po kvadratnom metru, navela je kompanija u najnovijem pregledu koji poredi cene u najelitnijim kvartovima svetskih gradova. I drugi azijski gradovi su u vrhu liste. Tokio, [angaj, Singapur, Mumbaj i Sidnej su u 2012. godini bili me|u dest najskupqih gradova kada je re~ o kupovini nekretnina. Vrednost nekretnina {irom sveta je u posledwih sedam godina udvostru~ena, pri ~emu je veliko pove}awe cena zabele`eno u Kini i Aziji zahvaquju}i pojavi bogate klase i porastu cena na malo, na-

Kvadratluksuznenekrentine77.000evra

vedeno je u izve{taju. U toj grupi, Singapur i Mumbaj bele`e najve}i rast cena nekretnina od 2005. godine sa porastom za 232 i 176 odsto. Cene su najmawe porasle u Tokiju - 8 odsto. „Aktivnost milijardera na me|unarodnom tr`i{tu nekretnina odra`ava stvarawe globalnog bogatstva i ekonomski uspeh pojedi-

nih regiona i gradova,” ukazuje izve{taj Savilsa. To zna~i da je potra`wa za skupim nekretninama u gradovma novih ekonomskih sila znatno prevazi{la onu u razvijenim zemqama poput SAD, Japana, Australije i Evrope. Wujork se jo{ uvek veoma dobro kotira me|u svetskim gradovima po vrednosti rezidencijalnih ne-

kretnina, naro~ito kada je re~ o isplativosti ulagawa. Ipak on je pao na sedmo mesto po skupo}i rezidencijalnih nekretnina, sa ~etvrtog mesta koje je zauzimao 2005.godine. Prema izve{taju, od gradova “starog sveta,” samo je London zabele`io rast najskupqih nekretnina od 2005.godine, za ukupno 107 odsto. Prema ovom pregledu, od “tra`enih” svetskih prestonica, poslovni prostor je najjeftiniji u Mumbaju dok Sidnej nudi najboqu odnos vrednosti i novca.Sidnej ima perspektivu da postane sve va`niji grad na globalnom nivou jer se pokazuje aktraktivnim za nove i kompanije u razvoju na obodu Pacifika, ali ograni~ewa za strance prilikom kupovine ku}a predstavqaju prepreku, navodi Savils. U proteklih par godina, nove poreske mere usmerene na smawewe potro{we na nekretnine usporavaju rast na trzi{tima nekretnina po|ednako u Aziji i Evropi.


CRnA HROnikA

dnevnik PUTEVIPRQAVOGNOVCAPREDSPECIJALNIM SUDOM

ponedeqak25.mart2013.

9

SASLU[ANIBIV[IFUNKCIONERIRAZVOJNEBANKEVOJVODINE

boj{aJestrovi}, novosadski advokat Radovan [trbac, wegova supruga Dubravka [trbac, Stevica Kosti}, AndrijaKrlovi}, Marinko Vu~eti} i Predrag Milosavqevi}. Tu`ila{tvo za organizovani kriminal tereti optu`ene u ovom procesu da su znali da su pare koje su im stavqene na raspolagawe i upravqawe nelegalno ste~ene od preprodaje kokaina. Radi se o takozvanom „prqavom” novcu koji je trebalo legalizovati i uvesti u regularan privredni i finansijski sistem. Preduze}a koja su prawem novca stavqena pod kontrolu [ari}eve kriminalne organizacije su „Jedinstvo” iz Gajdobre, „Mladi borac” iz Sonte, „Putnik” iz Novog Sada, „Vojvodina” iz Novog Sada, „Mitrosrem” iz Sremske Mitrovice i „Pali}„ iz Subotice. (Tanjug)

Foto: S. [u{wevi}

Pred Specijalnim sudom u Beogradu danas bi trebalo da bude nastavqeno su|ewe kriminalnoj grupi s odbeglim narkobosom Darkom[ari}em na ~elu, koja se tereti za „prawe” stotina miliona evra ste~enih preprodajom kokaina. Osim [ari}a, koji je i daqe u bekstvu, na optu`eni~koj klupi ne}e se na}i ni biznismen Zoran ]opi}, koji je tokom skrivawa od srpskih vlasti u aprilu 2011. uhap{en u Republici Srpskoj gde }e mu se suditi po optu`bama za koje se tamo tereti. Kriminalna grupa sa [ari}em na ~elu, koju ~ine privrednici i advokati, optu`ena je za „prawe” novca ste~enog preprodajom kokaina, odnosno za krivi~na dela udru`ivawa radi vr{ewa krivi~nih dela i prawa novca. Osim [ari}a i ]opi}a, optu`eni su i nekada{wi najbli`i [ari}ev poslovni saradnik Ne-

Foto: N. Stojanovi}

Nastavaksu|ewa [ari}evojgrupi

Du{anBorovicauvremedokjebiograditeqputeva

Pritvorzatrojku izRazvojnebanke

BRUTALNOUBISTVODEVOJKENAPALAMA

Osumwi~eniuhap{en poslepotere Policija Republike Srpske je privela Lazara^. i Vladimira ^. zbog sumwe da su u~estvovali u ubistvu Sofije Vukadin (17), koje se u no}i izme|u subote i nedeqe dogodilo ispred ugostiteqskog objekta „Jutro” na Palama. Po prvim informacijama koje su objavili mediji u RS, Lazar ^. se sumwi~i da je po~inio ubistvo maloletne devojke tako {to joj je nakon kra}e sva|e ispalio hitac iz pi{toqa u glavu, dok se Vladimiru ^. stavqa na teret sau~esni{tvo u tom delu, s obzirom na to da su zajedno pobegli s lica mesta. Po re~ima na~elnika Centra policije RS RadenkaVasiqevi}a, policija je odmah nakon tog doga|aja krenula u poteru za

automobilom „golf 2„, koji je prime}en dok se velikom brzinom kretao prema benzinskoj pumpi na Palama. Nakon kra}e potere, automobil u kojem su bili osumwi~eni je sleteo s puta, a policija ih je ubrzo i savladala. – Policija je uz upotrebu sile uhapsila dve osobe s Pala koje su od sebe odbacile pi{toq s metkom u cevi. Najverovatnije je re~ o pi{toqu kojim je izvr{eno ubistvo – rekao je Vasiqevi}. Kako su preneli mediji u RS, porodicu ubijene devojke su sli~ne tragedije zadesile pre vi{e od deset godina, kada su u razmaku od godinu dana ubijeni wen otac i ro|eni stric. E.D.

UBANATSKOMARAN\ELOVU

Nametilopova itableitucanik U Banatskom Aran|elovu drskosti lopova nema kraja, iako je u posledwe vreme na temu bezbednosti bilo vi{e zborova gra|ana s predstavnicima Policijske stanice Novi Kne`evac. Na udaru kradqivaca pro{log vikenda na{le su se vi{ejezi~ne table s nazivom i grbom mesta, a lopovi su ukrali i deo tucanika u vlasni{tvu MZ Banatsko Aran|elovo, uskladi{tenog kraj starog magacina na `elezni~koj stanici. Predsednik MZ Banatsko Aran|elova Dragan Nedeqkov ka`e da je tucanik namewen zavr{nim radovima na ure|ewu staza u parku u centru mesta. Privremeno je uskladi{ten tamo jer vremenske prilike nisu dozvoqavale da posao odmah po~ne, ali su lopovi bili br`i od lep{eg vremena i majstora. Obe table s nazivom mesta, koje se nalaze na najprometnijem regionalnom putu za Novi Kne`evac, a bile su kraj benzinske pumpe na ulazu u selo, ukradene su. Osim limenih ta-

RBV-istragajo{nijezavr{ena

Specijalni tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi} potvrdio je da je Specijalni sud u Beogradu odredio pritvor do 30 dana za troje biv{ih ~elnika Razvojne banke Vojvodine koji se sumwi~e da su o{tetili tu banku za 2,5 milijarde dinara. On je dodao da je Tu`ila{tvo donelo naredbu o sprovo|ewu istrage protiv Sr|anaPetrovi}a, BiqaneJovanovi} i SlobodanaBajina, a da im je sudija za prethodni postupak na predlog Tu`ila{tva odredio pritvor. Oni su uhap{eni u subotu, a wihovo saslu{awe u Tu`ila{tvu za organizovani kriminal zavr{eno je tokom no}i. Sr|an Petrovi} iz Novog Sada bio je prinudni upravnik u Metals banci i u jednom periodu predsednik Izvr{nog i Kreditnog odbora RBV-a, Biqana Jovanovi} je tako|e biv{a predsednica Izvr{nog i Kreditnog odbora te banke, a Slobodan Bajin ~lan Kreditnog odbora i direktor Sektora za poslovawe s privredom u istoj banci. Radisavqevi} je rekao da je protiv wih, ali i Du{anaBorovice, vlasnika i odgovornog lica u ve}em broju privatnih preduze}a sa

sedi{tem u Rumi, Novom Sadu, Apatinu, Sremskoj Mitrovici i Zrewaninu, policija istovremeno podnela krivi~nu prijavu zbog sumwe da su kao odgovorna lica izvr{ili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja. On je objasnio je da im se na teret sta-

rata, pribavqawa potrebne dokumentacije, procene kreditnih rizika i izlo`enosti banke, kao i bez odgovaraju}ih sredstava obezbe|ewa, odobrili ukupno 28 kredita i 16 bankarskih garancija preduze}ima pod Borovi~inom kontrolom koja nisu ispuwavala

Vu~i}:Triipomilionaevra nali~nukartu Prvi potpredsednik Vlade AleksandarVu~i} izjavio je ju~e da }e u slu~aju Razvojne banke Vojvodine postupak biti sproveden do kraja, bez obzira na pritiske, i upitao u kojoj to banci mo`e da se dobije 3,5 miliona evra kredita samo uz li~nu kartu. – Zastra{uju}e su mi izjave vezane za uzeti kredit. Oti|ite u neku banku ako mo`ete da uzmete kredit od 3,5 miliona evra, a da ne date ni{ta sem li~ne karte. Ako je to mogu}e, da niko ne odgovara, bili bismo veoma ~udna zemqa, ako ne i jedina na svetu u kojoj bi se tako ne{to dogodilo – rekao je Vu~i} novinarima komentari{u}i tvrdwu Vlade Vojvodine da su hap{ewa u vezi s RBV-om udar da wu. – Ne zanima me {ta }e da ka`e bilo koja politi~ka partija. Dr`ava }e po{tovati zakon. U skladu sa zakonom }e se postupati, a to {to neki misle da }e uspeti da zaustave akciju nadle`nih organa, to slobodno mogu o klin da oka~e po{to se to sigurno ne}e dogoditi. vqa da su od jula 2009. godine do kraja novembra 2012, suprotno propisima i Zakonu o bankama i internim aktima Razvojne banke, bez sa~iwavawa kreditnih elabo-

uslove za odobravawe tra`enih plasmana. – Zbog blokade ra~una preduze}a i neodgovaraju}ih obezbe|ewa, bankarske garancije koje

su aktivirane nisu mogle biti napla}ene, a odobreni krediti nisu vra}eni banci – naveo je tu`ilac. – Sumwa se da je na taj na~in preduze}ima pod Borovi~inom kontrolom pribavqena imovinska korist ve}a od 2,5 milijarde dinara i da je za taj iznos o{te}ena i Razvojna banka. Tu`ilac je rekao da policija nastavqa da proverava poslovawe Razvojne banke Vojvodine i ukoliko bude utvr|eno da je bilo i drugih nezakonitosti, mo`e se o~ekivati i pro{irewe postupka. Radisavqevi} nije `eleo da komentari{e kredit koji je u ovoj banci dobila Demokratska stranka jer, kako je rekao, jo{ uvek nisu ispitani svi sporni krediti i zbog toga se jo{ uvek ne mo`e govoriti o eventualnom kr{ewu zakona u slu~aju kredita datog DS-u. Uhap{eni Sr|an Petrovi} ranije je presudom Posebnog odeqewa osu|en na kaznu zatvora od jedne godine zbog krivi~nog dela prawa novca u vreme dok je radio kao direktor Metals banke, a u okviru istrage protiv Darka[ari}a. E.D.

ZAVR[ETAKDVAPROCESAUHA[KOMTRIBUNALU

PrekosutrapresudeJoviciStani{i}u iStojanu@upqaninu – Prvostepena presuda u postupku protiv dvojice biv{ih visokih zvani~nika policije Republike Srpske Mi}eStani{i}a i Stojana@upqanina, optu`enih za zlo~ine nad nesrpskim civilima u BiH od aprila do decembra 1992. godine, bi}e izre~ena u sredu, 27. marta – potvrdila je portparolka Ha{kog tribunala MagdalenaSpaliwska. Stani{i} je bio prvi ministar unutra{wih poslova RS, a @upqanin na~elnik regionalnog Centra slu`bi bezbednosti u Bawaluci, ~lan Kriznog {taba Autonomne regije Krajina i savetnik predsednika RS za unutra{we poslove.

Oni se terete za u~e{}e u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu ~iji je ciq bio uklawawe muslimana, Hrvata i drugog nesrpskog stanovni{tva s podru~ja „planirane srpske dr`ave”. Me|u navodnim ~lanovima udru`enog zlo~ina~kog poduhvata bili su i Mom~iloKraji{nik, RadovanKaraxi}, BiqanaPlav{i} i general RatkoMladi}. Stani{i} se dobrovoqno predao Me|unarodnom sudu u martu 2005, a Stojan @upqanin je uhap{en i preba~en u Pritvorsku jedinicu u junu 2008. godine. Tokom dokaznog postupka Tu`ila{tva, od septem-

bra 2009. do februara 2011, saslu{ano je 127 svedoka, Stani{i}eva odbrana izvela je sedam, a @upqaninova deset svedoka. U zavr{noj re~i, u junu pro{le godine, Tu`ila{tvo je zatra`ilo kazne do`ivotnog zatvora za obojicu optu`enih. Stani{i}eva odbrana je zatra`ila osloba|aju}u presudu, a @upqaninova osloba|awe ili minimalnu kaznu zatvora. Pretresno ve}e odobrilo je Stani{i}u da do izricawa presude bude na privremenoj slobodi u Beogradu. (Tanjug)

Selozboglopova„bezimeno”

bli velikih dimenzija – 2 puta 1,5 metar, drski lopovi su odneli i metalne stubove koji su bili ukopani u zemqu. M.Mr.

KOBNOPREVRTAWE^AMCAUBEOGRADU

Dveosobese utopileuSavi? Ju~e po podne policija je zapo~ela intenzivnu potragu za dve osobe za koje se sumwa da su se utopile u Savi. Slu~aj su policiji ju~e po podne prijavili prolaznici kod „Brodotehnike” koji su videli da se prevr}e ~amac u kojem su bile dve osobe koje su nestale u reci. Policija sino} nije mogla zvani~no da potvrdi utapawe jer je akcija potrage re~ne policije bila u toku. Po nezvani~nim informacijama, u ~amcu su bili I. F. (64) i maloletni M. A. (16). Pripadnici Re~ne policije su ubrzo po dolasku na lice mesta prona{li ~amac, ali ne i osobe koje su bile u wemu. E.D.

VESTI Zaplewena marihuana i semenke Kriminalisti~ka policija li{ila je slobode D. C. (1991) iz Novog Sada zbog sumwe da je neovla{}eno trgovao narkoticima. Po naredbi istra`nog sudije, policija je pretresla stan koji osumwi~eni koristi i prona{la u wemu oko 860 grama biqne materije za koju se sumwa da je marihuana, semenke indijske konopqe i digitalnu vagicu za precizno merewe. D. C. je odre|eno policijsko zadr`avawe do 48 sati i bi}e doveden na saslu{awe istra`nom sudiji Vi{eg suda, uz krivi~nu prijavu koja ga tereti za

krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga. N.P.

Prevrnutautobus kod@ednika U no}i izme|u subote i nedeqe, na autoputu Novi Sad – Subotica kod @edni~ke petqe u blizini Subotice dogodila se saobra}ajna nesre}a u kojoj je povre|eno 16 osoba. Nesre}a se dogodila kada se prevrnuo autobus pun putnika. Svi povre|eni zadobili su lak{e telesne povrede i zbrinuti su u Op{toj bolnici u Subotici. Nesre}a se dogodila oko 1.45 ~as, a lekari su pacijentima ukazivali pomo} sve do jutarwih ~asova u nedequ. – Nakon ukazane lekarske po-

mo}i svi pacijenti koji su bili kod nas su nastavili put – rekao je portparol u suboti~koj Op{toj bolnici IgorPetkovi}. Autobus jagodinskog prevoznika „Zoran rajzen„ je vozio na redovnoj liniji Vrwa~ka Bawa – Be~, a voza~ je iznenadno izgubio kontrolu nad vozilom i sleteo s puta. Uvi|aj je obavila saobra}ajna policija, a protiv voza~a }e biti podignuta krivi~na prijava za krivi~no delo ugro`avawa javnog saobra}aja. S.I.

Prekre~engrafit „SmrtSrbima” To kom vi ken da u na se qu Prozivka u Subotici osvanuo je grafit mr`we prema Srbi-

ma. Na fasadi zgrade mesne zajednice Prozivka crnim sprejom i }irili~nim pismom napisano je „Smrt Srbima”, a aktivisti politi~ke organizacije „Tre}a Srbija„ su ga u nedequ ujutro prekre~ili. – O~ekujemo od policije i drugih nadle`nih organa da hitno reaguju jer ovaj doga|aj naru{ava dobar duh koji postoji u narodu. U ponedeqak }emo uputiti i zvani~ne dopise javnom tu`iocu, gradona~elniku Subotice i ostalim nadle`nim organima sa zahtevom da se slu~aj ispita, a da po~inioci odgovaraju za krivi~no delo rasne, nacionalne i ver ske mr `we – re kao je port pa rol Po kre ta „Tre }a Srbija” SavaStamboli}. S.I.


FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak25.mart2013.

dnevnik

У БЕОГРА ДУ ОД 2. ДО 6. АПРИЛА

ЖЕЛИМИР ЖИЛНИК У МСУВ – СТУДИЈА СЛУЧАЈА: ФИЛМ И ВИДЕО У ВОЈВОДИНИ

Јубиларни фестивал „кратког метра”

Снага животних и филмских подстицаја

Један од најважнијих фестивала урегионукадајеречодокументарномикраткомфилму,асвакакоједна од најдуговечнијих европских филмских манифестација - Београдскифестивалдокументарноги краткометражног филма овог пролећа обележава 60 година постоја-

ња.Основан1953.уПуликаоФестивалјугословенскогфилма. Под слоганом „Reset”, 60. бео- градскифестивалдокументарноги краткометражног филма биће одржанод2.до6.априлауДомуомладинеБеограда,ДвораниКултурног центраибиоскопу“Фонтана”. За награде ће се такмичити 48 страних и 35 домаћих филмова у четири категорије: документарни, краткииграни,анимиранииексперименталнифилм.

Овогодишњи добитник награде заживотноделојеславнидокументаристаЖелимирЖилник. Домаћитакмичарскипрограмће, узстандарднодобраостварењанезависне продукције, Факултета драмских уметности, Академије уметности, Дома културе Студент-

скиградифилмскогкампаИнтеракција,премијернозанашупубликуприказатидвафилмакојисупостиглизапажениуспехнанедавном фестивалууБерлину. То су анимирани филм ‘’Rabbitland’’идокументарнифилм‘’Јакадасамбилаклинац,биласамклинка’’. „Краткиметар”ћепоредтакмичарског имати осам пратећих програма. То су изабрани филмови са Short Shorts фестивала у Токију у

програму „Made in Japan”, затим „LondonCalling”санајбољимфилмовимаLondonShortFilmFestivala, каои„КонтрастиРусије:Патриоте и блудници” - о опречностима модерне Русије, од политичког фанатизма до раскалашног ноћног живота. Саистокастижепрограм„Angry Ukrainians”,састављенодфилмова истоименог покрета филмских ауторакојисебавепроблемимамодернеУкрајине.Заљубитељемузике и документараца ту је програм „RockumentaryRevolutions”сафилмовима‘’Otrocisocijalizma’’оистоименој словеначкој панк групи и ‘’How we played the revolution’’ о литванској‘’распеваној’’револуцији. Остварењаизрегионабићепредстављенаупрограму„Комшилук”, којиовегодинеимапосебанфокус нановицрногорскифилм,ааутори су студенти Факултета драмских уметностисаЦетиња. Традиционалнипратећипрограм „Врело”бавићесетемомарттерапије кроз призму пет документарнихикраткихигранихфилмоваиз ЕвропеиЈужнеАмерике. Путујући фестивал УНАФФ доноси документарни филм ‘’Sing your song’’ о Харију Белафонтеу и његовојулозиупокретузаљудска правауСевернојАмерици. Поводомјубилеја,префестивала бићеорганизованаизложбауДому омладине, специјална пројекција филмоваизархиве„Дунавфилма” и промоција књиге о Миленку Штрпцу.

НА ПРОГРАМИМА ФЕСТИВАЛА „GOEAST”

Филмови Голубовића и Момчиловића Филм „Смрт човека на Балкану„Мирослава Момчиловића биће приказан на 13.„GoEast„фестивалу у Немачкој,у селекцији „Highlights„,која је посвећена најгледанијим остварењима у земљама централне и источне Европе,најавили су организатори манифестације. Раније је саопштено да је филм Срдана Голубовића „Кругови„уврштен у такмичарску селекцију истог фестивала који се одржава од 10.до 16.априла у Висбадену,Франкфурту,Мајнцу и први пут у Дармштату. Осим Момчиловићевог филма,програм „Highlights„ обухватиће и остварења „Evil„ (Словачка), „Shopping tour„ (Русија), „Mushrooming„ (Естонија),White tiger„ (Русија)и „Aftermath„(Пољска/Холандија/Русија/Словачка), у којима се, како су прометили организатори, препознаје „јединствен и узбудљив стил који често не-

достатак буџета претвара у врлину„. У такмичарском програму биће приказано 10играних и шест документарних филмова, који „рефлектују богатство разноврсих тема посткомунистичких друштава”. Под слоганом „Између очаравајуће поезије и праве реланости„ (Between Enchanting Poetry and Stark Rea- lity)биће представљена селекција актуелних остварења из централне и источне Европе. Међународним жиријем, који ће доделити четири награде укупне вредности 31.500 евра, председаваће мађарски режисер Бенедек Флигауф. За такмичарски програм ове године је пријављено 350филмова -од Чешке и Пољске,преко балтичких и балканских земаља,Молдавије,Русије,Грузије до Јерменије и Казахстана.

У ПРИПРЕМИ НИЗ ПРОЈЕКАТА НА ВЕЧИТЕ ТЕМЕ

Холивуд открива Библију Заборавите на „Харија Потера”, „Хобита” или „Игре глади”, Холивудјепронашао„нову“књигукоју ће претворити у блокбастер - Библију. Девет година после успеха „СтрадањаХристовог”којијеубиоскопима широм света зарадио 611,9 милиона долара, сва велика холивудскаименаодБредаПитадо

И „Ворнер” ради на филму о Мојсију са Стивеном Спилбергом каоглавнимкандидатомзарежију, док ће Бред Пит играти Понтија Пилатауфилмуоњему. Компанија„Сони”продуцираће „TheRedemptionofKain„(Каиново искупљење), нови поглед на причу о братској издаји Каина и Авељакојибитребалодарежира,

Изфилма„СтрадањеХристово”

Стивена Спилберга поново су се окренула најпопуларнијој књизи свихвремена. Студио„Парамаунт”већјезграбио Дарена Аронофског да им режира 125 милиона долара вредну адаптацију„Ноје”саРаселомКроуом у насовној улози. Филм би у биоскопима требало да се појави крајеммарта2014. Студио„Фокс”радинафилмуо Мојсију. Главну улогу би требало да добије Кристијан Бејл, док ће филм назван „Егзодус” режирати РидлиСкот.

први пут, Вил Смит док „Лајонсгејт” ради на филму „Mary, Mother of Christ„ (Марија, мајка Христова). Филмови засновани на причама из Библије били су изузетно популарни 1950-их и 1960-ихкадасу,пресвих,филмови попут „Десет божјих заповести” Сесила Б. Демила владали благајнама. Жанр је потом пао у заборав а сада се поновооживљавазбогпотребе студија да зараде новац на већ познатимзвездама.

Изазов ће, ипак, бити снимити филмове који ће привући масе а истовремено неће никога увредити.ОвулекцијунаучиојеМартин Скорсезе 1980-их филмом „Последње Христово искушење” који јеизазваовеликибесверника. Продуцентифилма„Ноје”Скот ФренклиниМериПарентнаводно су консултовали теологе и богословекаконебипогрешилисабиблијскимподацимаитакоувредиливернике. „О Ноји се у Библији мало пише такодаимапунопразнина”,рекаоје Френклин„Ентертејнментвиклију”. Остаје питање како ће конзервативниЈеврејиихришћаниприхватити адаптацију редитеља помало настраног „Црног лабуда”, нарочито после извештаја да је Нојеy филмуратниккојисесукобљавасашестнаоружанихпалих анђела. Марк Бурнет, извршни продуцентминисерије„Библија”којаје овогмесецапочеладасеемитује наканалу„Хистори”икојајетрадиционална адаптација светог текста,сматрадаћеХоливудбити непријатноизненађен. „Мислим да поједини људи идућегодиненећезнатиштаихје снашло. То је Библија! Није нешто са чиме се можете играти...160 милиона Американаца идеуцрквусвакогмесецаињима ћетобитиизузетноважно”,упозориојеон. КсенијаПродановић/Танјуг

Вест,са крајапрошленедеље, да је Желимир Жилник добитник Наградезаживотнодело на предстојећем 60. београдском фестивалу документарног и краткометражног филма, готово случајно,поклопиласесањеговимгостовањемуМузејусавременеуметностиВојводине.Приказ дела Жилниковог филмског опусаиразговорсањим, нимало случајно, збили су се у оквиру текућегпројектаМСУВ (19.фебруар – 31. март) „Технологија народу!(студијаслучаја:филми видеоуВојводини)“. Како наслов поменутог пројектасугерише,речјеопокушајудасеначинконтекстуалазујућаретроспективамедијапокретних слика и истакну кључне личности, у најширем смислу, филмске делатнoсти у Војводини. А Жилиник је управо то, као једаноднашихнајпознатијихи најпродуктивнијих филмских аутора, који се са подједнаким успехом огледао у формама документарног и играног филма. По много чему јединствен, током дугогодишње каријере стекаојебројнапризнањаиосвојио наградекодкућеиусвету.Нато насје,преовогпоновногсусрета са Жилниковом филмовима, подсетио редитељ Александар Давић, који је, са историчарком уметности Горданом Николић, коауотор пројекта „Технологија народу!“ - Технологија снимања јесте, алисезамене,одмојихпочетакадоданас,начинраданастварањуфилманијепроменио–каже Жилник истичући да су за његаподстицајизафилмдолазили идолазе директноизживота. Стварни догађаји и проблеми обичнихљуди,честосамаргина друштва,сугадовелидоформе доку–драме у којој аутентични протагонистииграјусамисебе. Како смо од Жилника овом приликомчули,његовфилм „Кенедисевраћакући“јенастаопошто је од пријатеља из Адица, насеља покрај Новог Сада, сазнао за невоље присилно, из

Фото: С. Шушњевић

10

ЖелимирЖилникуМузејусавременеуметностиВојводине

Европе протеране, углавном, ромске популације. Радило се о процесу реaдмисије започетом 2002.године. Реализација тог међудржавногспоразумасеодвијаладалеко од очију јавности. У МУП-у јеЖилник, распитујућисеоситуацији, наишао на негодовање и савет да боље гледа своја посла.А радилосеокршењуправадецепоевропскимзаконима, иуопште,кршењуљудскихправа.СтранкаЗеленихјеунемачком парламенту, уз помоћ Жилниковог филма, на тај проблем скренула пажњу тамошње јавности.„Кенедисевраћакући“је приказан у петнаест немачких градова. Затим, „Европа преко плота“, филм о времену санкција деведестих и сналажљивости и жељамаосиромашенихљудиупограничном подручју Војводине, како каже Жилник, лако се развио кадајеједанодњеговихсарадника рекао: „Па моја тетка водиједнутаквугрупушврецера којипутујузаМађарску!“ За настајање Жилникових филмова су карактеристични скромна продукција,минимална филмскаекипа,асвезарад,како самкаже,брзогреаговања ихватања аутентичности, која је гарантдуговечностињеговихфилмова.

Поредећинекадашњесаданашњим временом, Жилник још истиче да је филмска техника постало много приступачнија, јефтинија и лакша за употребу. Међутим, данас су припреме за снимањемањетемељнеидетаљне. Најновија технологија, по његовимречима,нијеусветском филму довела и до експлозије квалитета. Филмови данас нису бољи од оних из шездесетих и седамдесетих година.Итунема правила. На крају, Жилник верује да филм можда може да доведе до некихпромена,илибарнекутему да ставинадневниред. Какотоданасделује,директносаплатна,ималисмоприлику да проверимо уз помоћ приказаних инсерта из неколико Жилникових документарноиграних остварења и комплетнимувидомуњеговелегендарнедокументарце:„Пионирималени ми смо војска права, сваког дана ничемо ко зелена трава“из1968.и„УстанакуЈаску“ из1972.Свакипоседујеинтересантну и богату историју настанка,одкојих бимоглида се начине посебни филмови. И сви,каковремепролази,негубе на снази, а добијају на актуелности. Реч је о непролазним вредностима. В.Црњански

ЕМА ВОТСОН ОДЛУЧИЛА:

„Педесет нијанси” – не хвала БританскаглумицаЕмаВотсон искључила је сваку могућност да заигра у предстојећој

ца,познатапоулозиХермионе у серијалу о Харију Потеру, упитала је својих 5,8 милиона

адаптацији еротског романа Е. Л. Џејмс „Педесет нијанси Сива”. Ова 22-годишња глуми-

следбениканаТвитеру:„Коовде заиста мисли да бих играла у филму ‘Педесет нијанси’?

Мислим, стварно!”Глумица је касније, како преносе британски медији, на профилу поставила знак питања и потом коментар:„Добро.Тојесређено.” Светскимедијинедавносуобјавили да ће Вотсонова играти главну улогу у филму. Гласине су се појавиле пошто је група хаклерапровалилаубазуподатаканемачкогфилмскогстудија„Константин”којије,наводно,имаоподаткеоучешћуВотсонове у пројекту. Друга британска глумица, Кира Најтли такође је одбацила могућност да прихвати улогу у филмској адаптацији „Педесет нијанси”. „Обичнонежелимдабудемкатегорична али дефинитивно могудакажемданећуигратиу ‘’Педесетнијанси-Сива’’”,реклајеона. (Танјуг)

ЕНИО МОРИКОНЕ НЕ ЖЕЛИ ВИШЕ ДА САРАЂУЈЕ С ТАРАНТИНОМ

„Ђанго” превише крвав Чувени композитор Енио Мориконе, који је са редитељем Квентином Тарантином радио музику за неколико његових филмова, рекао је да никада више нећеда сарађује са њим. Мориконе (84) постао је познат радећи музику за филм „Добар, лош, зао“ Серђа Леонеа и пет пута је био номинован за Оскара. Овај композитор је радио музику за последњи Тарантинов филм „Ђангова освета“, као и за његове филмове „Проклетници“, „Кил Бил“ и „Кил Бил 2“.

Међутим, како преноси „Холивуд рипортер“, италијански маестро је открио да је његова сарадња са Тарантином окончана, јер редитељ не зна да уклопи музику у филм на прави начин. -Не бих волео ништа да радим са њим. Звао ме је још од „Проклетника“ да сарађујемо, али ја сам му рекао да не могу, јер ми није дао довољно времена, тако да је он за свој последњи филм искористио музику коју сам раније урадио -испричао је Мориконе.

Он је критиковао Тарантинову технику,рекавши да редитељ ставља „музику у филмове без икаковог реда и смисла“,додавши да не може тако да се ради. Композитор је,такође,признао да уопште није фан „Ђанга“. -Искрено, баш ме брига за тај филм.Има превише крви у њему -рекао је Мориконе. Филм „Ђангова освета“ је у фебруару освојио два Оскара - за најбољу споредну мушку улогу (Кристоф Валц)и за најбољи оригинални сценарио (Тарантино). (Танјуг)


kultura

dnevnik КРИТИЧАРИ МАГАЗИНА „ПОПБОКС” ОБЈАВИЛИ ТОП-ЛИСТЕ ЗА 2012. ГОДИНУ

Седам величанствених Објављене су листе критичара вебмагазина„Попбокс“којимасеу седам категорија проглашавају најбољиуметниципротеклегодине. У 2012. години за најбољи нови бендпроглашенје„StraightMickey and the Boyz“. Избор састава необичног имена критика је орбазложиларокенролексплозивношћу,сировоминепатвореноменергијомна феноменалним живим наступима, аутентичним ставом и музичком компетенцијом.„Микиидечацису већ преквалификовани за демо бенд,надамоседанећемодугочекати деби албум“, наводи се још у образложењу. За најбољи регионални албум проглашен је „Ево је бања“ бенда „Горибор“. У магазину „Попбокс“ сумишљењадајеалбум„Евојебања“ депресивни блуз, симфонија пониженихиувређених.Критикаје

„Попобкса“ прогласила је „Fear Fun“бенда„FatherJohnMisty“.Као образложење, пренесена је прича каико су песме са албума настале наводно тако што је певачЏош сео у комби,нагутао се печурки и возио бесциљно западном обалом,док се није скрасио у кањонуЛаурел,крају Лос Анђелеса чији су претходни становници били чланови група „Дорс“,„БафалоСпрингфилд“,Џони Мичел... За „Father John Misty“ се каже да комбинује фолк, психоделију и кантриида проверено делује и без употребе халуциногених средстава. „Клип“МајеМилошоднеојејош једно признање у 2012. „Попобкс“ га је прогласио најбољим домаћим филмомпрошлегодине,јер„црнилокојеизбијаизњега нијепозерска загледаност добростојећих према злој коби нижепозиционираних, то

ponedeqak25.mart2013.

11

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР НОВОГ САДА ВЕЧЕРАС ОРГАНИЗУЈЕ ДВЕ НОВЕ ИЗЛОЖБЕ

Суборганске графике и божанске скулптуре УКултурномцентруНовогСада вечерас ће бити отворене две изложбе. У Ликовном салону Културног центра (Католичка порта 5) серијом графика представиће се новосадски уметник ИванФранцуски,доксу удругом простору КЦНС Малом ликовномсалону(БулеварМихајлаПупина9)изложенескулптуре ДраганеСтанковић, академскевајаркеизБеограда. Серијом графика „Суборганско и подсвесно“, Иван Француски се бави односом према свом и туђем организму без свести о себи, односом мајке и (нерођеног) детета. Дете је посматрано каоорганизамунутарорганизма, ентитет који је уједно независтан,идеовећецелине.„Подсвесно“ као психолошка одредница је избор поља истраживања јер (засада)неможебитиречиосвесном психичком животу јединке упренаталнојфазиживота.„Суборганско“ је измишљена кованицакојаодређујенештоштојеу истовремеунутарорганизма,исподслојакоже,алинесамоуфизичком, већ и идејном смислу: у суштини, недељиво, а уједно и изнад, изван материјалног. Тачка гледиштаједвојака:ауторјеуједно и посматрани, и посматрач; стога је ликовни израз, оличен у почетнимскицамакаоикрајњим отисцима, спој научно дескрип-

Иван Француски, графика

тивног, илустративног цртежа (улога објективног посматрача), иекспресивногстила(субјективна улога објекта посматрања) наведенојеунајавиизложбе. Иван Француски (Нови Сад, 1985)дипломираоје наАкадемијиуметностиуНовомСаду2009. Наистојакдемији2011.насмеру нових ликовних медија стекао је звањемастерликовнеуметности, а од 2011. похађа мастер студије на смеру графика. Учествовао је на више самосталних и групних изложби и фестивала у Србији, Словачкој,ЦрнојГори,Шпанији, Италији, БиХ, Хрватској. Поред

Драгана Станковић, скулптура

ликовне уметности, Француски се бави дизајном, музиком, ликовномедукацијом. Изложба Ивана Француског бићеотворена вечерасу20часова и може се погледати до 5. априла. Академска вајарка из Београда, Драгана Станковић, ће се на изложби названој „Плесбогиње“ уМаломликовномсалону,представити скулптурама. Ова уметницаизлаже серијуженскихфигуринаубронзи. Драгана Станковић (Београд, 1974) завршилајеФакултетликовних уметности у Београду

1999, а магистрирала 2001. у класи професора Владимира Комада. Била је стипендиста фонда Мадлена Јанковић. Од 2000.чланјеУЛУС-а.Добилаје стипендију Италијанске владе за курс специјализације на Факултету лепих уметности у Риму2002. Од1996.до2012.приредилаје13самосталнихиучествовала на бројним групним изложбамауземљиииностранству. Изложба Драгане Станковић биће отворена у 19 часова , а трајаћедо6.априла. К. Р.

У БИТЕФ ТЕАТРУ ОДРЖАНА ВАЖНА ТРИБИНА О КУЛТУРНОЈ ПОЛИТИЦИ У СРБИЈИ

Интерес није мали црнилонијеизрађенопокројупретпостављених преференци мјеђународнихзналацаижирија,онојенапросто природан наставак поетике овдашњегцрногталасакојије,како садазнамо,биодостапрецизанодразстварностиунеумивеноминајпоразнијемиздању“. Занајбољистранифилмпроглашенје„LeHavre“АкијаКаурисмакија, који преко својих јунака, њихових малихрадњи,становаибарова,каоиусвојимранијимфилмовима,постављатанкузавесустилизацијеповезујућинаизгледнеспојиве ствари–џубокс,рокенролиостареле раднике. „Утисак утопије који филмстваравезанјеуправозабазичностпрохтевањеговихјунака– свакиценткојизарадебележелименекутијицеилипопијенечашицеу бару,векнехлебаиструковипразилука.Уоваквојпростојробнојразмени,чудокојенијестранониранијимКаурисмакијевимфилмовима,у Авруделујемањеапсурдно,авише бајковито.Откудбајкеодевропских редитеља попут Каурисмакија и браћеДарденодкојихсмоочекивалисвесамонесрећнекрајевеијаснепоуке?Одговорјеједноставан– њихови јунаци су то заслужили.“, наводисеуобразложењу. Вебмагазин„Попбокс“објављујетоплистевојихкритчараод2004. године,кадајеиоснован.Носиоце другхитрећихместаможетепронаћинасајтуwww.popboks.com. И. Б.

У ПРИПРЕМИ НОВИ ДРЖАВНИ СПЕКТАКЛ

„Аида” у Виминацијуму Археолошко налазиште Виминацијум надомак Костолца средином маја биће домаћин великог спектакла у оквиру државног програма обележавања 17 векова Миланског едикта у Србији. У амфитеатру Виминацијума,једном од ретких сачуваних на простору Европе који ће за ту прилику бити реконструисан од дрвета, Београдска опера уз,како се очекује, учешће две светске оперске звезде, извешће 18. маја Вердијеву „Аиду“, чему ће присуствовати председник и премијер Србије,

дипломатски кор и бројне званице. Како је заТанјуг рекао директор археолошког парка Виминацијум Миомир Кораћ,томприликомће у Римској вили Виминацијума бити отворена изложба „Константин и његово доба“. -Изузетно ми је драго што је пре 100 година у Србији обележено 1600 година Миланског едикта –рекаојеКораћ уз осмех. -Ако су то урадили ваши преци, најмање што ви можете је да на достојан начин обележите 1700година едикта.

Уорганизацији Либералнодемократскепартије(ЛДП), усклопуобележавањадесетогодишњице убиствапремијераСрбијеЗорана Ђинђића, у суботу у Битеф театру,одржанајетрибина о културној политици у Србији.Уводну реч дале су професорка Факултета драмских уметности др Милена Драгићевић Шешић и глумица и професорка Академије уметности Београд Мирјана Карановић. Уследио је разговор у препуној сали,у којој су многи и стајали, а трибина је трајала дуже од три сата, што показује тежину проблема и заинтересованост културних посленика за налажење решења. Др Милена Драгићевић Шешић је изразила жаљење што је и после 15 година сличних расправа, култура централизована исуштински и даље под пресудним утицајем партија. Наводећи различите примере у Европи, она се заложила за модел културне политике који је системски уређен, са могућношћу дугорочног планирања,деетатизован - са независним фондовима који би прикупљали новац ван буџета, док би државни буджет

обезбеђивао бар један посто за културу, а буџети градова пет посто. Културом би се бавила већа у којима би се чуо глас цивилног друштва и струке. - Код нас је то далеко од постизања,али ми то треба да тражимо -рекла је дрМиленаДрагићевић Шешић, додајући да је битна и евалуација рада како појединаца тако и институција културе. - Задатак културне политике је да омогући средства и да постави стандарде. Улога културе није ни забава ни стицање новца,већ едукација. Указавши да је погрешно све сводити на креативне индустрије препуштене тржишту,јеркултура нигде не може без државе, професорка ФДУ је предочила даакценат треба да буде на квалитету и уметности, а не на квантитету продукције и бројности публике. Глумица Мирјана Карановић је приметила да „још од почетка транзиције ишчекујемо неки модел према којем ћемо моћи да се одредимо, да власт, било која, успостави нека правила, па да имамо базу од које ћемо да градимо“.

-Ми уметници и људи из културе имали смо много стрпљења и енергије коју смо желели да уложимо у стварање новог друштва. Данас се осећамо злоупотребљено,а сама реч култура као да постаје погрдна и ставља се у питање да ли нам је уопште потребна – рекла је Мирјана Карановић.-Никаквог националног интереса нема у начину како ова држава третира културу. Управо је уништавање националног интереса ако се људи стављају у позицију ‘снађи се како умеш‘, па се успех мери тиме колико је неко вешт да личним везама набави новац за своје позориште или неки пројекат. Посебно је важно то што смо изгубули критеријуме шта је добро, шта лоше,читаве генерације су заборавиле шта је вредно,како да читају,како да процењују уметничко дело. Сталну причу како нема новца Мирјана Карановић је одбацила тврдњом да „новца има,али се не распоређује како треба,што је такође питање критеријума“. - Све то треба да буде ствар струке. Желим да убудуће не будемо прилепци политичких партија,него да лобирамо за струку, за уметност – поручила је популарнаглумица.

О различитим аспектима проблема говорили су редитељка Ања Суша,председник Управног одбора Филмског центра Србије Дарко Бајић, директорка Битеф театра Јелена Кајго, драматург Миња Богавац,менаџер Анђелка Јанковић идруги. Миљенко Дерета је нагласио да културра почиње у систему образовања,а да се код нас управо ту уништава. Он је замерио што трибина,за коју је мислио да ће бити активистичка, личи на комеморацију. Председник ЛДП Чедомир Јовановић рекао је да је „у сличној атмосфери не само култура него читав наш живот јер овде држава не постоји“. Дугу и повремено хаотичну дискусију окончала је градска секретарка за културу Катарина Живановић понудивши да Миа Давид и она буду контакт за организовање следећег скупа. - Оптужујемо једни друге, али има и политичара који желе да нас чују -рекла је КатаринаЖивановић, заложившисе за конструктиван разговор како би се артикулисао предлог одрживог модела културне политике у Србији. (Танјуг)

„РИБЉА ЧОРБА” У КОМБАНК АРЕНИ ПРОСЛАВИЛА 35 ГОДИНА РАДА

Вицеви и хорско певање Једна од најпопуларнијих домаћих рок група „Рибља чорба“ за викенд је одржала концерт пред више хиљада људи у Комбанк арени, поводом 35 година успешног рада и објављивања 19. студијског албума под називом „Узбуна“. Популарни рокери су изашли на сцену дочекани громогласним аплаузом и вриштањем фанова свих генерација.Концерт су почели песмом „Ја ћу да певам“, а следиле су „Ја ратујем сам“,„Радићу шта год хоћу“ и песмамаса новог албума „Ту нема Бога,нема правде“ и „Узбуна“. Затимсусесмењивали хитови „Нећу да испаднем животиња“, „Рокенрол за кућни савет“, „Немој да идеш мојом улицом“,„Два динара, друже“, и нове песме „Изгубљен између јаве и сна“, „Шерше ла фам“, „Малограђан-

Фото: Танјуг

„Ребел стар“ имао набољу песму 2012 – „Анђели”

каосликесветаимеђуљудскиходноса дате из угла сладострасника доколичара окарактерисала нумеру „Киша“,запесму„Свитиљуди“је реченодапредстављанаркоманана ободуграда,док„Љубавимоја“пева о човеку растрзаном емотивном патњом. У образложењу још стоји да„бендзвучигладноиразиграно, убедљивијенегонапрвенцу“. Најбољом домаћом песмом у 2012. проглашена је песма „Анђели“бенда„Ребелстар“. Каоквалитет више, критичари су издвојили „високе ауторске домете Милана ГлавашкогиизврстандуетсаИваномСмоловићупесмикојасеналази на једном од најбољих прошлогодишњихрегионалнихалбума“. „Јарболи“субендкојијеснимио најбољи спот за песму „Ништа“. „Напетидраматичан,филмскиписмен и аутентичан, спот за песму ‘Ништа‘ нијепукаподршказазвук, већ даје додатну ноту депресивној емоцији садржаној у самој песми. Растко Петровић (режија) и Александар Павловић (фотографија) овим делом показују велики капацитетиауторскуширину,сврставајући се у ред најталентованијих филмских аутора нове генерације. Осмоминутниспотуформикратког уметничког филма снимљен је у глуводобаноћинатемпературиод минусдесет уоколиниГружанског језеракодКрагујевца.“,наводисеу овбразложењу. Занајбољистраниалбумкритика

Препознатљиви лидер – Бора Ђорђевић

ска“,„Ужасно ми недостаје“… Нису изостали ни препознатљиви афоризми лидера бенда БореЂорђевића,вицеви о Босанцима,поезија,савети о решавању проблема у пољопривреди, као

ни поздрави присутном лидеру ДСС Војиславу Коштунице уз изведбу песме „Лелек Серба“. Гости концерта били су некадашњи чланови групе Никола Чутурило Чутура и Момчило

Бајагић Бајага,Џон Мекој -продуцент четири албума „Рибље чорбе“, укључујући и нови – „Узбуна“. Публика у којој је било и фанова из Словеније,Хрватске,Македоније, Бугарске, скакала је уз песму „Како је лепо бити глуп“, „Остаћу слободан“ и плесала уз „Последњу песму о теби“ и „Љубав овде више не станује“. После двочасовне свирке чланови бенда су изашли на бис и одсвирали још великих хитова: „Када падне ноћ“,„Кад сам био млад“, „Остани ђубре до краја“ и „Девојка са насловне стране“, коју су посетиоци сами хорски отпевали, без музике. За крај, Ђорђевић је са Првим београдским певачким друштвом извео „Погледај дом свој анђеле“. (Танјуг)


ponedeqak25.mart2013.

vOJvOdinA

ДИЛЕМЕ У КАЊИЖИ О РАЗВОЈУ БАЊСКОГ ТУРИЗМА

Грађани неће велнес у Народном парку КАЊИЖА: Развој бањског туризма и уређење Народног парка, заинтересовали су велики број Кањижана за учешће на збору грађана који је локална самоуправа општине Кањижа приредила, посебно због различитих предлога и виђења за локацију будућег велнес центра, чија изградња се изградња планира. Најављено је да ће се развој Бање Кањиже, укљућујући и изградњу велнес центра и уређивање Народног парка крај бање, одвијати паралелно. Мада је председник кањишке општине Михаљ Њилаш био изричит да се, у вези са припремљеним пројектом, одлука неће донети без уважавања мишљења грађана, на збору грађана су изнета многа опречна мишљења. Пројекат су представили члан Општинског већа Кањиже задужен за урбанизам, туризам и угоститељство, дипломирнаи архитекта Вилмош Тот и извршни директор Велнес бање у Шарвару (Мађарска) Миклош Ванчура. Према предложеном плану, реконструкција објеката старих сто година, изградња нових објеката и обнова парка, одвијало би се паралелно. Народни парк се простире на 4,5 хектара, од чега би се 1,5 хектара ис-

користио као грађевинско земљиште и за градњу нове вишеспратну зграду бање са велнес центром, укупне површине 4.000 квадратних метара. Учесници у расправи на збору грађана подржали су предлог да се изгради модерна бања са велнес центром, међутим, противе се да будући објекти буду изграђени у Народном парку, насупрот онима који тврде да је Народни парк најбоља локација. Представници Месне заједнице Кањижа изнели су став, који је раније подржан са више хиљаду потписа грађана, да се нови велнес центар не гради у Народном парку. Супротстављена мишљења о локацији нису усаглашена ни након вишечасовне расправе. Пошто одлуку о томе треба да донесе Скупштина општине, председник месне организаицја СВМ-а и помоћник председника општине Золтан Шарњаи, најавио је да ће се одборничка група СВМ-а подржати план који садржи и пројекат изградње велнес центра, да ће о томе и могућим локацијама разговарати са коалиционим партнерима, пре него што се донесе коначна одлука о изградњи. М. Митровић

dnevnik

ЧОКАНИ У ИПА-ПРОГРАМУ САРАДЊЕ С МАЂАРСКОМ

Дружење и упознавање играњем кошарке ЧОКА: Пројекат у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија „Спорт без граница: Спајамо заједно младе из Мађарске и Србије кроз кошарку„, који се реализује у овој години представљен је у суботу у Чоки. Идеја је потекла од кошаркашког клуба из Ходмезервашархеја (Мађарска) који је носилац пројекта вредног око 100.000 евра, а партнер је Кошаркашки клуб „Чока„. Пројекат су представили председници кошаркашких клубова Чоке и Ходмезервашархеја Драган Ковач и Андраш Елек и њихови сарадници, а учеснике су поздравили заменик председника чоканске општине Зоран Јованов и генерални секретар Кошаркашког савеза Војводине Бранко Лозанов. Како је истакнуто циљ пројекта је да се ојача сарадња између младих и кошаркашких клубова Чоке и Ходмезервашархеја, промовише социјална улога спорта, подигне популарност кошарке у овим и околним местима, ствара алтернативу младима за провођење слободног времена ван школе, као и да се спортом „руше границе„ и људи спајају на најбољи могући начин. - Укључивање у пројекат омогућено је дечацима и девојчица-

Фото:М.Митровић

12

Учесници на представљању пројекта у Чоки

ма свих националности. Кошарка, као игра, јесте приоритет овог пројекта, али се изузетна важност даје и дружењу младих, који ће се кроз све активности боље упознавати, а очекујемо да ће резултат бити и дугорочна успешна сарадња кошаркашких клубова - каже предсендик КК „Чока„ Драган Ковач.

Пројектом је предиђено одржавање три кошаркашка турнира за децу рођену 1998 и 1999. године, такође и три турнира за децу рођену 2000. и 2001. У оба узраста окупиће се по 150 младих, при чему ће се по један турнир приредити у Чоки и по два за сваки узраст у Ходмезервашархеју. На дводневним окупљањима у марту у Чоки

и новембру у Ходмезервашархеју предвиђена је обука за по 10 тренера и судија, а током лета организоваће се и два кампа за младе. Први се планира у јулу у Ходмезервашархеју и други у августу у Чоки. Оба кампа ће трајати по пет дана са по 20 учесника из две државе. М. Митровић

СО СЕЧАЊ БЕЗ ДЕВЕТОРО ОДБОРНИКА

Месецима бојкотују рад парламента Рудолф Војнић Тунић, Оливера Раднић и Небојша Црногорац

ОСКАР ПОПУЛАРНОСТИ У СУБОТИЦИ

Лауреати Оливера, Небојша и Рудолф СУБОТИЦА: Директор, филијале „Дунав Осигурања„ Небојша Црногорац и директорка „Апотеке Суботица” Оливера Раднић су проглашени за најпопуларније Суботичане у 2012. години, док је Рудолф Војнић Тунић проглашен за најпопуларнијег иноватора. Оскар популарности почео је да се додељује у Суботицу пре две године, када је Невладина организација „Хера”, телефонским анкетирањем грађана, дошла до тога ко су најпопуларнији Суботичани. До сада је више од 70 добитника добило признање за свој рад. Међу

њима су и новинарка РТВ Рада Стајић, председник Регионалне привредне коморе Суботица Слободан Војиновић, вајар Сава Халугин, рели возач Габор Сагмајсте. Плакете за популарност добили су новинари, спортисти, политичари, пољопривредници, учитељи, музичари, адвокати, лекари. Међу најпопуларнијим личностима лепо је било видети на једном месту младост и искуство, јер то је био циљ када су се организатори прихватили једног оваквог пројекта. Следећи Оскар популарности у Суботици ће бити уручен за две године. С. И.

Ново руководство СВМ Сенте

СЕНТА: У Општинској Савеза војвођанских Мађара (СВМ) Сенте спроведени су избори, на којима је за новог председника изабран Чонгор Леринц из Сенте, за потпредседнике Атила Перпауер из Кевија и Јожеф Бобан из Горњег Брега, док је дужност извршног потпредседника поверена Марти Рац Сабо из Сенте. Поред њих у Председништву ОО СВМ-а које броји 13 чланова, су Рудолф Цегледи, Золтан Пек, Виктор Варга, Габријела Шароши, Ђенђи Катона Кормањош и председници свих месних организација СВМ-а. Новоизабрани председник Чонгор Леринц је узјавио да се политика СВМ-а неће мењати, него да ће се

интензивно радити на остваривању циљева зацртана приликом последњих избора. Он је на првом месту издвојио рад на побољшању јавне безбедности у Сенти и у свим селима у општини. Леринц је најавио да ће ускоро надлежним општинским органима предложити доношење нове одлуке о радном времену угоститељских локала, са циљем да се стане на пут тучама и вандализму. Пре него што се предложи нова одлука о радном времену локала, према речима Леринца, водиће се разговори са представницима осталих политичких партија и власницима угоститељских радњи другачије регулисање радног времен локала. М. Мр.

Од вола до трактора БАЧКОПЕТРОВОСЕЛО: За вашаре више не важи крилатица „од игле до локомотиве“, већ „од вола до трактора“. То је констатација после обиласка јучерашњег вашара у Бачком Петровом Селу, уз напомену да се во брзо продао печен на ражњу, а тракторе су ратари само гледали и тужним погледом. Деца су се највише задржавала крај шатри са слатким шећерлемама. Највећа гужва била је крај штанда, где су се пљескавице продавале по 200, кобасица 250 динара, прасетина 1.000, а јагњетима 1200 динара по килограму. Ипак, највећа атракција био је печени банатски во на ражњу. В. Ј.

СЕЧАЊ: Деветоро одборника опозиције у Скупштини општине Сечањ, из редова Српске напредне странке, коалиције СПС – ПУПС – ЈС, Уједињених региона Србије и Српске радикалне странке, поручују да су једногласно одлучили да и даље не присуствују седницама локалног парламента, које бојкотују већ месецима, још од конституисања овдашње власти. Прво су тврдили да су одлуке и решења донета на конститутивној седници незаконита, а онда су се обратили Министарству финансија и привреде са захтевом за инспекцијску контролу трошења буџетских средстава ове средњобанат ске пограничне комуне у 2011. и 2012. години. У саопштењу које су потписали Зорица Маринић

(УРС), Љиљана Божић Маран, СлавкоПрошић и РанкоПоповић (СНС - ДСС), МиланРадовановић, Душан Шаренац, Александар Будиша и Ева Васић (СПС – ПУПС - ЈС), као и ЗоранДрагић (СРС), наводи се да још очекују одговор надлежних државних орган на постављена питања о трошењу општинског новца, као и о до сада одржаним седницама СО Сечањ. - Према сазнањима која имамо, очекује се да ће ускоро инспекције доћи у општину Сечањ и проверити трошење средстава. Одмах након објављивања резултата контроле, одборници ће обавестити јавност о даљим корацима које ће предузети – поручују незадовољни одборници који, очигледно, не могу да се помире са

чињеницом да се на челу сечањске општине по трећи пут нашао ПредрагМилошевић (ДС). Он је на прошлогодишњим мајским изборима остварио убедљиву победу, пошто је листа ДС освојила 13 од укупно 25 мандата у Скупштини општине. Приликом избора за председника општине, Милошевића је подржало петнае сторо одборника -13 из ДС, и по један из ЛСВ и СНС. Касније се актуелној власти придружила и одборница Милимирка Антић, носилац листе “Покренимо Сечањ – Томислав Николић”, која је за то награђена директорском фотељом у Центру за социјални рад. Ово је изазвало огорчење прео сталих деветоро одборника из редова опозиције који су одлучили да остану до-

ВИШЕ ОД ДВА МИЛИОНА ИЗ БУЏЕТА ЗА СОМБОРСКЕ ЈУБИЛЕЈЕ

Стапарска Велика Госпојина битнија од Дана града СОМБОР: Градско веће Града Сомбора потврдило је одлуку Комисије о расподели средстава по конкурсу за финансирање обележавања значајних датума, јубилеја, манифестација и програма под покровитељством Града, на коме су своје захтеве поднеле чак 62 организације, али је ова Комисија одобрила само 29 захтева за финансирање значајних датума, јубилеја или манифестација. Према одлуци Комисије, за Дан града Сомбора опредељен је номинално највећи износ од 254.000 динара, док је за Октобарску награду одвојено из варошког буџета 120.000.динара. За традиционалну награду „Ђак генерације“ сомборски већници су издвојили 140.000 динара, што са претходне две манифестације износи 514.000 динара. Преостали износ од 1.486.000,00 динара расподељен је за обележавање 29 манифестација, односно значајних датума или јубилеја, а према предлогу организација, па је тако највише средстава, 200.000 динара одобрено МКПЗ Стапар за део трошкова организовања манифестације „Прва хармоника Војводине“, док су Стапарци за одржавање Великогоспојинских вечери, вишедневној манифестацији у чијем се оквиру одржава и „Прва хармоника Војводине“ добили и додатних 80.000 динара, што их чини више субвенционисаним из варошког буџета од самог обележавања Дана града. По 50.000 динара одобрено је Удружењу грађана „Буњевачко коло“ за одржавање „Дужионице 2013.“ и Завичајном удружењу

Срба „Коријени“ за одржавање „Васкршњег сабора 2013.“ Да су Стапарци на изузетној „цени“ код градских већника, сведочи и одлука да је 45.000 динара одобрено Кинолошком друштву „Стапар“ за одржавање националне изложбе паса свих раса, баш колико су за јубилеје постојања добиле Средња техничка школа (130 година), градске Основне школе „Никола Вукичевић“ (110 година) и „Аврам Мразовић“ (60 година), Средњој економској школи за обележавање 125 година успешног рада, Мађарском КУД „Мориц Жигмонд“ у Дорослову за обележавање 75. годишњице од оснивања и месној заједници „Телечка“ у Телечки за обележавање 130 година од оснивања и постојања насеља. Нешто мање новца, 40.000 динара, одобрено је Месној заједници Светозар Милетић за покривање дела трошкова манифестације „14. Међународни сусрет насеља са племенитим пореклом“, пошто су у овом сомборском насељу, након што је Сомбор стекао статус слободног краљевског града 1749.године, своје уточиште пронашле ситноплемићке породице угарске круне. Листу буџетски субвенционисанихманифестација у сомборском атару „затварају“ Културно-уметнико друштво „Невен“ у Алекси Шантићу (10 година постојања) Аероклуб „Сомбор“ (обележавање Видовданског сабора) као и Добровољном ватрогасном друштву Дорослово за обележавање 110. година постојања којима је вољом варошких већника одобрено по 30.000 динара. М. Миљеновић

следни у бојкоту скупштинског рада. Власт, на челу са Милошевићем, међутим, не обазире се претерано на оптужбе опозиције. Председница Скупштине општине Биљана Савовић вели да Управни суд Србије редом одбацује све жалбе деветоро одборника, а Милошевић поручује да одлучно иде својим путем, за који је поново добио мандат суграђана. - То је економски развој Сечња, отварање нових радних места, заустављање пропадања села – наглашава Милошевић, који се чуди зашто се опозициони одборници нису удостојили да организују састанак са њим и покушају да отклоне евентуалне неспоразуме. Ж. Балабан

ПРЕСЕЉЕНА ПОШТА У СОНТИ

Од данас почињу да раде и шалтери СОНТА: У присуству мештана, представника апатинске општине, директорице Радне јединице поштанског саобраћаја Весне Ковач и стечајног управника „Сонта промета“ Рајка Ерића, председник општине др Живорад Смиљанић је, симболичним пресецањем врпце, отворио нове просторије поште у Сонти, а шалтери ће бити за грађане отворени од данас. - Пресељење поште у Сонти је значајно за све мештане. Због неадекватних услова у којима је пошта радила, настојали смо да у преговорима са „Сонтапрометом“, фирмом у стечају и њеним стечајним управником нађемо решење за поштанске шалтере, јер је у делу зграде већ пре неколико година монтирана и нова телефонска централа. С обзиром на то да ЈП ПТТ Србија није могла да заврши ову инвестицију, МЗ Сонта, уз помоћ општине Апатин, склопила је договоре са представницима „Сонта-промета“ и ПТТ Србије. МЗ је обезбедила 500.000 динара, из буџета општине за комплетно опремање сто квадратних метара нове поште.Тиме су створени услови за проширење услуга које ће пошта пружати својим корисницима - рекла је секретар МЗ Сонта РенатаКуруц. Од сада ће и шалтерски радници имати боље и савременије услове пословања. То је посебно важно, јер однедавно у Сонти нема ниједне банке, па се многи послови решавају на поштанским шалтерима. Нове просторје поште у Сонти красиће и уметничка слика Сонћанке Ане Тудор. Ј. Прелчец


vojvodina

dnevnik

ponedeqak25.mart2013.

13

ПРВОСВЕТСКОПРВЕНСТВОУРУЧНОМ СЕЧЕЊУ ТРСКЕ

Домаћиниосвојили прватриместа Добитницимедаља„Винофеста”

НАМЕЂУНАРОДНОМФЕСТИВАЛУ„ВИНОФЕСТ”УВРШЦУ

Победиобермет домаћег„Виника”

ВРШАЦ: Проглашењем најбољих вина покатегоријама и уручивањем пехара, медаља и диплома у препуној балској дворани хотела „Србија“, у Вршацу је завршен дводневни Осми међународни сајам вина и опреме за виноградаре „Винофест“. Ову већ реномирану сајамску приедбу организовала је Туристичка организација града под Кулом, са бројним виноградарима, „Вршачким виноградима“, покровитељи су били Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство и општина Вршац. На сајму је било преко 50 излагача, из бројних виноградарски крајева Србије, Македоније, Црне горе, Републике Српске, Мађарске, Румуније, са око 170 врста вина. Од штанда до штанда посетиоце са чашом, љубазне домаћице нудиле су вином, било је и мезелука, веселој атмосфери допринели витезови више винских редова у својим одорама и тамбураши, који су ишли од штанда до штанда. Излагачи су заиста били издашни у нуђењу посетилаца вином, а цене су се кретале од 200 до хиљаду динара за боцу од седам деци. Наравно, врхумац веселог расположења био је на проглашењу победника и уручивању признања за најбоља вина, а међународни жири од струке, имао је 165 пријављених узорака

вина за оцењивање. Награде је, уз својеврсне пошалице, добро расположен, уручио познати филмски стваралац и глумац РадошБајић. За најбоље вино „Винофеста“ проглашено је специјално вино бермет, винарије „Виник“ власника НиколеЦуцуља из Вршца. Он је добио Велику награду сајма. Велике златне медаље добили су Александар Батало из Бешке, за вино „мускат“ и СашаСпасић из Новог Сланкамена, за вино „светац“. У категорији розе вина, златном медаљом окитио се Драган Алексић из Врања, за вино „мускат хамбург карберне“. Додељене су и златне, сребрне и бронзане медаље по окатегоријама за црвена, бела и розе вина, као и жестока пића. Сајам је затворио покрајински секретар МирославВасин. Директорка Туристичке организације ТањаПалковач је рекла да „Винофест“ по броју излагача и квалитету вина, те угледу његових награда, сигурно корача ка познатим европским манифестацијама овакве врсте. Чланица Општинског већа за туризам Марија Кулић нагласила да поред „Грожђебала“ и „Винофест“ постаје бренд Вршца, који су постали препознатљиве виноградарске манифестације за афирмацију вина вршачког виногорја . Р.Јовановић

БЕЛО БЛАТО: Светско првенство у ручној сечи трске, прво по реду, одржано је минуле суботе у Белом Блату. У трстику, надомак села, у који се због великог блата могло ући само великим тракторима, своје умеће опробало је 17 екипа, највише из Белог Блата, а до-

трске освојили су МартонКурунции ЈанкоХрубик, друга позиција припала је екипи у саставу Паљо Хањик и ЗлаткоХањик, док су се на трећој позицији нашли Дејан Дворски и ЗлаткоСојак. Све три победничке екипе су из Белог Блата. Пехаре је најуспешнијима у сео-

ПобедниципрвенствасминистромГораномКнежевићем

шли су и такмичари из Утрина, Бечеја, Госпођинаца, Шајкаша и Мужље. Најстарији међу учесницима био је 77-годишњи Антал Дворски из Белог Блата. Екипе су се састајале од по два члана и имале су задатак да исеку по 15 снопова трске, за шта, овог пута, није било временског ограничења. Жири је при оцењивању узео у обзир обим снопа, који је требало да буде између 100 и 105 центиметара, његову чврстину, чистоћу стрњишта, изглед халхе, односно гомиле, као и оригиналност традиционалног доручка такмичара. Прво место, а самим тим и титулу светских првака у ручној сечи

све услове да постане туристичка и од ширег значаја. Председник Туристичког друштва Бело Блато Иштван Пожар напоменуо је да је циљ манифестације очување традиције ручног сечења трске, јер секаче све више замењују машине.

града Зрењанина окружено водом и сеча трске има вишедеценијску традицију. Није претарано ни рећи да половина села, са око 1.500 мештана, живи баш од трске. Некада је ову биљку прерађивала месна задруга, а сада се то ради у шест фирми. Многи житељи имају дру-

Оцењиваначврстоћаснопа

ском Дому културе уручио министар пољопривреде, водопривреде и шумарства ГоранКнежевић. Такмичењу је присуствовао и покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин који је истакао да ова оригинална и атрактивна манифе стација има

- Други циљ је промоција трске као грађевинског материјала који се, пре свега, користи као изолациони материјал. Жеља нам је да ово првенство постане традиционално – казао је Пожар. Није случајно што је светско првенство уприличено у Бело Блату, јер је ово село на територији

ИзвозуНемачку По неким проценама, тренутно се у околини Белог Блата око 50 посто трске сече ручно. Како нам је рекао СракаФеро, један од ветарана прераде трске, годишње се око 150 шлепера квалитетне белоблатске трске извози, углавном за Немачку. А могућности у производњи трске овог региона још нису у потпуности искоришћене.

га радна места и хонорарно секу трску да би допунили кућни буџет. Није реткост да због косидбе трске појединци користе своје годишње одморе. Посао је сезонског карактера, трска се сече зими, од децембра до раног пролећа, а прерада се обавља углавном током летњих месеци. Овај тежак посао углавном раде старији људи, али због велике незапослености у окружењу има и пуно младих који настављају очевим стопама. Како смо чули на суботњем скупу, за сноп трске прерађивачи плаћају 45 динара, а дневно се може исећи четрдесетак снопова. Ж.Балабан


14

monitor

ponedeqak25.mart2013.

dnevnik

H o r o s k o p 25. mart 2013. OVAN 21.3-19.4.

Доброгстерасположења,апрате васидобреоколности.Финансијско побољшање можете очекивати у пословимасиностранством.Очекујувасхармоничниодносиспартнером.

BIK 20.4-20.5.

Иматеиницијативуивољуданаправитеискоракнапословномплану. Бићете посебно успешни ако употребитесвојеуметничкеикреативнепотенцијале.Добитакуоквирукуће.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Иматемногоплановаиконструктивних идеја, али би требало да размислитеопартнеровимпословним предлозима, могу бити веома исплативи.Очекујтеподршкупријатеља.

Интензивно се бавите унапређењем пословног статуса те је прави ттенутак да ист упите са својим предл озима. Посебно ћете бити конструктивни ако су идеје везане запородичнибизнис.

Опуштени сте и добро расположенизакомуникацију.Правијетренутакдаунапредитеодносесколегама и надређенима. Немојте пропустити одлазак на краћи пут. Не претерујтесхраном.

Променљивог сте расположења, али имате појачану радну иницијативу. Финансијске околности вам могу ићи у прилог, посебно ако су везанезаулагањаупородичнепокретности.

Zoran Delibos VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Пративасраднаенергија,алии поз ит ивн е пос ловн е околн ос ти. Ако се бавите трговином, очекује вас значајнији профит. Комуник ација с партнером је више него добра.

Жељазадобримпроводомизабавомвасненапушта.Такође,добре пословне прилике ник ако немојте пропустити. посебно ако су везанезарадсмлађомпопулацијом.

На пословном плану вас прате одређенаприлагођавањаокојимау овомпериодунематенајпозитивније ставове. Међутим, временом ће сеиспоставитидасувишенегодобра.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Пуни сте оптимизма и жеље да унапредите свој партнерски однос. Правијетренутакдасвојесугестије изапажањаизнесетепартнеру,разумећеихнаправиначин.Комуникацијасиностранством.

Наглашена вам је потреба за комуникацијомидружењем.Односис партнеромсепобољшавају.Никако немојтепропуститидружењесблиским пријатељима у породичном кругу.

Сви ваши креативни потенцијали ће доћи до пуног изражаја на пословном плану, али и у финансијским трансакцијама ако се бавите пословима пружања услужних делатностиилисаобраћаја.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Киша и суснежица

Vojvodina Novi Sad

4

Subotica

3

Sombor

3

Kikinda

4

Vrbas

4

B. Palanka

4

Zreњanin

5

S. Mitrovica

4

Ruma

4

Panчevo

6

Vrшac

7

Srbija Beograd

5

Kragujevac

6

K. Mitrovica 12 Niш

11

Evropa

НОВИСАД: Претежнооблачноскишомисуснежицом,амогућјеиснег, посебнокрајемданаиуноћикауторку.Ветарумерендопојачанисточних праваца.Притисакисподнормале.Минималнајутарњатемпература-2,а максималнадневнаоко4степенa. ВОЈВОДИНА: Претежнооблачноспадавинама.НајугуВојводинекиша,анасеверусуснежицаиснег.Ветарумерендопојачанисточнихправаца.Притисакисподнормале.Јутарњатемператураод-3уСуботицидо1у Вршцу,максималнаод3насеверуБачкедо7степенинајугуБаната. СРБИЈА: Претежнооблачноскишомповремено,анасеверуСрбијеје могућасуснежица,каоиснегнасеверуВојводине.НајугуСрбијећебити десеттакстепенитоплијеуодносунасевер.Ветарумерендопојачанисточнихправаца.Притисакисподнормале.Јутарњатемператураод-3насеверудо3најугу,амаксималнаод3насеверудо12степенинајугуСрбије. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Ууторакоблачноихладније сасуснежицомиснегом,асамонакрајњемјугуСрбијетоплијескишомповремено.Усредухладноузслабусуснежицуиснег.Одчетврткапостепено топлијеусвимкрајевима.Занареднивикенднајзадпролећнетемпературе од15до20степениузмогућекраткотрајнелокалнепљускове. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Очекивана променабиометеоролошкихприликанећепогодоватиособамаскардиоваскуларнимидисајнимпроблемима,каоипсихичкимболесницима,нарочитоукошавскомподручјуземље.Одметеоропатскихреакцијамогу сеочекиватипоремећајсна,нервозаиболовиукостимаизглобовима. Појачанопрезсепрепоручујесвимучесницимаусаобраћају.

Madrid

12

Rim

15

London

3

Cirih

4

Berlin

1

Beч

2

Varшava

-2

Kijev

-2

Moskva

-7

Oslo

4

St. Peterburg -2 Atina

18

Pariz

7

Minhen

2

Budimpeшta

2

Stokholm

2

ОпустиосеБредПит? Глумац Бред Пит у последње временосистезникиспододеће, јер се мало угојио. Холивудски лепотан изгледа постаје свестан дагагодинесустижу. „Уместо да се посвети вежбању,онсамопроналазиновенедостаткенателуижалисенањих.

VIC DANA

Купио је стезник, којим сакрива оноштојелошеинаглашаваоно штоједобро”,причаБредовпријатељ. Бредћеускоронапунити50годинаиконачнојепочеодаувиђа да више нема тело попут младића.

SUDOKU

Улазиплавуша уапотекуипита: Имате литест затрудноћу? -Имамо. -Ајесули питањатешка?

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

318 (5)

Slankamen

510 (-2)

Apatin

410 (4)

Zemun

559 (2)

Tendencija opadawa

Bogojevo

388 (-1)

Panчevo

552 (2)

STARI BEGEJ

Smederevo

634 (4)

Baч. Palanka 399 (-1) Novi Sad

430 (-2)

Tendencija stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

TISA

420 (106) N. Kneжevac

168 (0)

Tendencija stagnacije

SAVA 497 (4)

S. Mitrovica

638 (6)

Senta

500 (2)

Beograd

512 (0)

Novi Beчej

434 (1)

Tendencija stagnacije

Titel

523 (-1)

NERA

Tendencija stagnacije

Kusiћ

182 (-30)

Reшeњe:

DUNAV


Izlo`ba de~jihradova Izlo`baradovadecesapro{logodi{welikovnekolonije “Dunav 588” bi}e otvorena ve~eras u 19 sati u O[ “\or|e Nato{evi}”, Ulica Maksima Gork og 54. Proj ek at “Dun av 588” predstavqa najve}u de~ju likovnusimultanukolonijuna obalama Dunava u kojoj je u~estvovalo 1.200 u~enika iz 25 osnovnih{kola. N.R.

Po~iwe obuka policajaca

RADIONICEZANAJMLA\ESUGRA\ANE

Nedeqazdravihzuba Nedeqazdravihzubabi}eobele`ena nizom radionica namewenih deci, od sutrado~etvrtka,28.marta,od10do12 sati, u Muzeju grada, Muzeju Vojvodine iPokrajinskomzavoduzaza{tituprirode.Radionicaooralnojhigijeniodr`avaseuZbircistraneumetnostiMuzejagrada,Dunavska29. UMuzejuVojvodine(Dunavska35)deca}eseupoznatisazubimaraznih`i-

votiwa,aliiotomekakoishranauti~e na formirawe vilice. u Pokrajinskom zavodu (Radni~ka 20a) mali{anima }e biti predstavqen mamut Mili i govori}eimseo`ivotuovihizumrlih `ivotiwa. Bi}e organizovana i trka u xakovima, ali i {kolica paleontologije. Organizovane posete se najavquju nabrojtelefona069/705-260. A.J.

Novosadska ponedeqak25.mart2013.

Budu}i novosadski policajci, wih 102, danaspo~iwusasvojomobukomuCentruza osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici.Nakon{tozagodinudanazavr{e obuku,ve}ina}ebitiraspore|enaupolicijskestaniceugradu,prvenstvenoupolicijskustanicunaNovomnasequ.Prvobitniplanjebiodaseobu~ioko80kandidata,alijekvotapove}anazajo{22kandidata.Svipitomci,mu{karcii`ene,uglavnomsusapodru~jaNovogSada. A.J.

Grafike Ivana Francuskog Otvarawe izlo`be grafika „Suborgansko i podsvesno”, autora Ivana Francuskog, odr`a}e se ve~eras u 20 ~asova u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, Katoli~ka porta5.Autorjeu~estvovaona vi{e samostalnih izlo`bi u Srbijiiuinostranstvu. G.^.

hronika

Telefoni:0214806-834,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

POLO@ENIVENCIUKASARNI„JUGOVI]EVO”

Foto:R.Hayi}

Odatapo~ast`rtvama NATObombardovawa U toku je pregled i remont biciklisti~kih stanica

PLANIRASEUNAPRE\EWERENTA-BAJKSISTEMA

Iznajmqivawadvoto~ka{a odsredineaprila Novosa|ani sa nastrpqewem ~ekaju dolazak pravog prole}a, a mnogeodwih,pogotovoqubiteqe bicikala, obradova}e ~iwenica da}elepovremeotvoritiinovu sezonu iznajmqivawa gradskih dvoto~ka{a. Kako ka`u u „Parkingservisu”,wihoviradnicizadu`eni za odr`avawe sistema „NSbajk”ve}seuvelikospremaju zanovubiciklisti~kusezonu. Utokujepreglediremontbiciklisti~kihstanica,kaoibicikalakoji}esekoristitiunarednojsezoni,~ijisepo~etakplanira sredinom narednog meseca. Do sada su izgra|ene stanice za iznajmqivanje bicikala na sedam lokacijaugraduitokodSpensa, kod[tranda,na@elezni~kojstanici, u Kampusu univerziteta, u centrugradakodSNP-a,zatimna DetelinarikodABCcentraina NovomnasequnaBulevaruJovana Du~i}a.

Ove godine planira se unapre|ewerentabajksistema.Svestanice}ebitiautomatizovane,kao {to je to slu~aj sa stanicama na Detelinari i Novom nasequ. Automatizacija donosi, kako ka`u,nizpogodnostiodkojihjenajbitnijadasubiciklinaraspolagawu24~asa.Naautomatimakorisnici mogu u svakom momentu da provere stawe na kartici, kao i dadopunekredit.Doseptembrase planiraiizgradwajo{jednestanice za iznajmqivawe bicikala naLimanukodDomazdravqa. Korisni~ke kartice koje su kupqeneuprethodnimsezonama va`i}e i za ovu biciklisti~ku sezonu.Sugra|anikojibudu`elelidasetokuovesezoneregistruju kupovinom korisni~ke kartice,mo}i}etodauradena lokacijamakoje}ebitinaknadnoobjavqene. B.M.

Polagawem venaca na spomen plo~u poginulim vazduhoplovcima i padobrancima u kasarni „Jugovi}evo” ju~e je odata po~ast`rtvamaNATObombardovawa.Ovimjeobele`eno14godina od agresije, a gradona~elnikMilo{Vu~evi} naveojeda jetokom11nedeqabombardovawa na~iwena ogromna materijalna {teta, ali i ona daleko vrednija-qudska. -Nikadanesmemozaboraviti na nedu`ne `rtve, a se}awe na wihtrebadanasopomiwenato da moramo voditi politiku miraiotvorenogdijaloga.Zajedno moramoraditinastvarawusve-

taukojemne}ebitiratova,gde }esvigra|animo}idau`ivajuu slobodi i svet u kojem }e mo}i daseostvarequdskapravaunajvi{oj meri. Borba za prave ciqevenijelaka,onajedugotrajna izahtevaupornostiistrajnost i u trenucima kada je najte`ekazaojeVu~evi}. Pored delegacije Grada, vencesuju~epolo`iliipredstavnici garnizona Novi Sad, ORVS Grada Novog Sada, SUBNOR-aNoviSadiporodicapoginulih pripadnika Vojske Srbije.Premaprocenamaizrazli~itihizvora,ubombardovawuje poginulo izme|u 1.200 i 2.500

SNS:Jedinstveniiuse}awu Povodom obele`avawa 14 godina od NATO bombardovawa, GradskiodborSNSNoviSadporu~iojeju~edase2.500`rtava i12.5000rawenihnesmejuzaboraviti.Usaop{tewujenavedeno daseSNSsaose}asaporodicamaiprijateqimanastradalih. - Jedinstveni smo bili i kada smo ponovo gradili poru{ene mostove, bolnice i fabrike i zato moramo biti jedinstveni i danaskadasese}amoonih~ije`ivotevi{enemo`emovratiti -poru~ilisunovosadskinapredwaci. qudi, a te{ko su o{te}eni infrastruktura,privredniobjekti, {kole, zdravstvene ustanove, medijske ku}e, spomenici kulture... Ukupna materijalna {tetakojujeuzrokovalaagresi-

ja u ~itavoj Srbiji, procewena je na vi{e desetina milijardi dolara.Ipak,ratnigubiciNATO u qudstvu i tehnici nikada nisuobelodaweni. A.Jerini} Foto:S.[u{wevi}

OSNOVNE[KOLESETRUDEDAPRIVUKUBUDU]E\AKE

Prvacimanudedobaruspeh, aktivnosti,boravak,zelenilo... Upis nove generacije prvaka po~iwe u aprilu, a kampawa u osnovnim{kolamave}jeuvelikopo~ela.^iwenicadaseosnovcivi{eneupisujusamopomestu stanovawa, ve} sve ~e{}e u zavisnosti od glasa koji prati {kolu, roditeqima je otvorila {irokizbormogu}nosti,apred nastavnike postavila ozbiqan marketin{kizadatak-kako{to boqepredstavitiuslove{kolovawa, vannastavne aktivnosti, komfor… Ve}ina osnovnih {kola }e imati “dan otvorenih vrata”, u okvirukogabudu}iprvaciiwihovi roditeqi mogu da obi|u {koluidaporazgovarajusu~iteqima. Sem toga, svaka {kola izvukla je jo{ po kojeg keca iz rukava. Osnovna {kola “Kosta Trifkovi}” preporu~uje se podatkom da ih je Skup{tina Vojvodineproglasilajednomodnajboqih{kolauNovomSadu,kao idasunedavnodobiliocenu4od Ministarstva prosvete, {to je za sada i najve}a ocena u gradu. Direktor {kole Milan Spasojevi} ka`e za “Dnevnik” da je svake godine sve ve}a navala za upis u ovu {kolu, i to ne samo deceizovogkvarta,ve}imali-

{ana  iz drugih delova grada. Prema wegovim re~ima, ova {kola je ve} sada, iako nije po~eoupisdobilaoko90molbiod roditeqadaimdecapoha|ajutu {kolu. -Bezobzirananavalumi}emoiove{kolskegodineupisi-

todamau~ewaiza{titomprava dece.Osnovna{kola“Prvavojvo|anskabrigada”navodidau~eniciimajuizuzetnerezultateu vannastavnimaktivnostimaida je skoro uvek najuspe{nija na sportskim takmi~ewima u NovomSadu.

Upisod1.aprila Ove{kolskegodineupisujusedecaro|ena2006.kaoidecaro|enaujanuaruifebruaru2007.godine.Roditeqimogudaupi{u uprvirazredidecukojasuro|enaposle1.marta2007.godine, alizatojepotrebnapotvrdapsihologaopsihi~kojspremnosti. Nasajtovimasvih{kolaugraduve}jestavqenoobave{tewekojimdanima,od1.aprila,sedecaupisujuuprvirazred.NateritorijigradaNovogSadaima37osnovnih{kola. vati samo pet odeqewa prvog razreda,jerne`elimodapravimo gu`vu u {koli. Jo{ je ve}a zainteresovanost je od kada su saznali da smo ove {kolske godine za mla|e razrede uveli samo prepodnevnu smenu – navodi Spasojevi}. I druge {kole imaju svoje adute, a primera radi, {kola “IvoLolaRibar”roditeqepoku{avadaanimiraisprodu`enimboravkom,zakojika`udaje specifi~anisasavremenimme-

Prednost u tome {to u odeqewima ima do 20 u~enika i {to se nalaze u mirnom kraju navodeuOsnovnoj{koli“Vuk Karaxi}” . Tako|e ka`u da je boravakzau~enikeodprvogdo ~etvrtograzredaod6do17satiidaimajuvelikodvori{te smnogozelenila,dvasportska ter en a i sports ke sekc ij e. Upravaove{kolenevolipreterano da se hvali, ali kako saznajemo wihovi |aci su se pokazali kao jako dobri u po-

lagawu prijemnog za sredwu {kolu. [kola „Petefi [andor“ kao prednost navodi dvojezi~nost,aka`udasvakodnevnokod dece razvijaju inicijativu, kreativnostiotvorenost.Ova {kola~estopraviraznemanifestacijeza|akeinastavnike, ajednaodwihjeiLikovnakolonija.Uosnovnoj{koli„Vasa Staji}“ hvale se projektom „Bezbedna {kola“, a direktorkaJasminaPastowicki navodi dave}godinamaimajutalentovane |ake koji ve} u sedmom razreduodlazeuGimnaziju„Jovan Jovanovi} Zmaj” na smer matematike. [kola „Dositej Obradovi}“ smatra da su najboqe re{ewe, a kako ka`e direktor Stanimir Pauni}. Nekoliko godina zaredomdecasusepokazaladasunajboqepro{linakvalifikacio- nimispitimanaupisuusredwe {kole. Kako saznajemo u ovoj {koli u~enici prvih razreda ne nose svojetorbeku}i,ve}ihostavqajuu{koli,ato~inetekpetkom poslenastave. Direktor{koleO[„@arko Zrewanin“@arkoMu{icki ka-

`edaimsedosadave}javilonekolikodesetinaroditeqa. -Brojdecenamsesvakegodine pove}ava,{toverovatnoimaveze sa dobrim uslovima. Imamo internu {kolsku televiziju, elektronski dnevnik, {kolski

I{kola“SvetozarMarkovi} Toza” ima s ~ime da se pohvali, jer|acisanastavnicimairoditeqima ~esto organizuju humanitarne koncerte i akcije, a od prikupqenog novca poma`u bolesnoj deci. Tako|e, veliki ak-

U O[ „Vasa Staji}” hvale se projektom „Bezbedna {kola”

parlament, elektronske novine kojepraveu~enici,kaoisaradwusainostranstvom.Roditeqima posebno odgovara dnevni boravak - ka`e Mu{icki i dodaje da u~iteqice iz dnevnog boravkadecuvodenaklizaweupozori{te,bioskop….

cenatstavqajuna{tetnostdroga, alkohola i cigareta, pa su ~ak na svoj sajt stavili snimak pod nazivom “Supsatncu na distancu”. I |aci iz ove {kole imajusjajnerezultatenatakmi~ewima. QiqanaNato{evi}


16

ponedeqak25.mart2013.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

LenaiAleksandarpopularnaimena Devoj~ice Patrisia - Aleksandre i Antala Kolompara, Lena - Aleksandre i Dmitra ^egara, Hana-AndreeFalbiAhmetaFetahia,Lana-An|elkeiDraganaUgrinova,MarijaAntonijePerezeiMom~ilaVoki}a,TaraBiqaneiNenada\uragina,Anastasia-VereiMi{e^erni~eka,Lena-VesneiDejanaGrabe`a,Milica-Vesnei\or|aDerowi}a, Ana - Vesne i Mom~ila Kurtovi}a, Tea-GabrieleiZalanaKormawo{a,Gabriela - Danijele i Vladimira Anu{iaka, Danijela-DaniceMarkovi}iRa{eSalijevi}a, Anastasija - Dragane Vuji} i Almira Emi}a,Awa-DraganeiMi}eNenadi}a,Rosa-DragiceNikoli},Sta{a-EditeTodorovi}iRisteTomi}a,Suzana-eqhameBekte{iiDabru{aKrasni}ia,VanesaBarbara -EmeiStevanaPejakovi}a,Tara-Ivanei Dragana Vorti}a, Na|a - Ivane Popov Bo{wakovi} i Borislava Bo{wakovi}a, Mihaela-IveteiIgoraKor~oka,Duwa-Ide i Predraga Mr|enovi}a, Teodora - Jasmine iRisteBujaka,Lena-JeleneiDraganaNikoli}a, Ana - Jelene i Sr|ana Nikoli}a, Sofija-JeliceiNeboj{eGrabovca,Karolina-KristineiKristijanaSabo,IvanaKristineSubotiniIvanaJelovca,Andrea

-LeleiKristijana^eska,Marijana-LeposavePetrovi}iIvanaOsmana,Duwa-QubicePopoviDu{anaVasi}a,Zorana-Maje i Zorana Nikolin, Maca - Maje Harak i Cvete [er, Marina - Marijane i Dalibora ]ali}a, Andrea - Marijane i Nenada Vasi}a, Milica - Marine i Nikole Tankosi}a, Teodora - Marice i Velibora Zubi}a, Milica-MilijaneiMiroslavaTa{ina,Duwa -MiliceBerdovi}iRisteGrkavca,SaraMireleiMilo{aAlimpi}a,Mirjana-Miroslave@ivanoviDarkaRadoj~evi}a,Qubica-Nata{eiVladimiraPetrovi}a,Lena-NineiGoranaKuki}a,Gabrijela-SandreiSlobodanaGrgurevi}a,Ana-Svetlane KuzmanovPopadi}iGoranaPopadi}a,Lana -SimoneiNenadaRadi}a,Sandra-Sla|ane iSlobodanaRosi}a,Milica-SuzaneKalociiPetraMudri,Tara-TamareiMladena Simovi}a, Mila - Tamare i Nevena Zeqkovi}a,Elena-TaweiZoranaBukinca,Nevena-TatjaneiVladimiraMaleti}a,LeonaTatjane i Mladena ^ula, Milica - \uje i StevanaMari}a,Mia –MirjaneiSteveMikuli}a,An|ela –NikolineiBojanaMatijevi}a, Dejana – Sawe i Brawa Jovanova, Iva –SuzaneiAleksandraPopova.

Ven~ani Tja{aPeri{i}iAleksandarDivi},QiqanaBe}agovi}iBranislavKanazir,MilenaMedari\or|eLazarevi},SvetlanaBako~i\uroRadovi},OlgaCaki}i@arko Nem~anin, Jelena Katu{i} i Milan Male{evi}, Jelena Novakovi} i Milan Drqa~a,Dragana\akovi}iSr|anStojanovi},DanielaNovakiPredragKaitovi},KovicaStankoviNenadKuru~ev,MilicaPopi}i AleksandarIvani{evi},Aleksandra Ili} i Milan Milovan~ev, Danijela Vuleti} i Branislav ^aleni}, Marijana Pavi}iSr|anRadanovi},VidankaGari}iDraganTopi},TijanaMalovi}iMilo{ Vlahovi},VawaPavlovi}iBojanBalaban,NikolinaRodi}iZlatko^adevski,Lea Slavovi} i Slobodan Radi}, Milana Marijanovi} i @eqko Kolbas  i Dragana Luki}iGoranSrdi}.

Du{koCrnomarkovi}iJelenaMu{icki-Crnomarkovi}ibebaLuka

De~aci Mihajlo - Aleksandre i Miqana Katane, Aleksandar-AleksandreJe~menice,\or|eAneiBojana\uri}a,Maksim-AneiBranka Miliki}a,Viktor–Anei VladimiraJacanovi}a, Mihajlo - Biqane i Slobodana Qubanovi}a,Dimitrije-BiqaneCvetkovi}iNenada Jerkovi}a, Branislav - Branislave i Milana Popovi}a, Aleksandar - Brankice Nikoli} i Aleksandra Marinkovi}a, Stefan - Daliborke Ili} i Predraga Savi}a, Fil ip - Dan ij el e i Dav or a Telp ing er a, Aleksandar-DanijeleiMiroslavaRackova, An|elko-DaniceiMla|anaSavi}a,Aleksa -Draganei@arkaBosan~i}a,Marko-Dragane[evoi@arkaKne`evi}a,Milan-Dragice Rapovi} i Andrije Gaji}a, Danilo - Dra`enkeidaliboraKolarova,Dimitrije-Du{anke i Dalibora Kosijera, Vuka{in - Du{iceMilisavqevi}iJoviceSoviq,Botond - Ele Hegedi{ Bala{ i ^abe Hegedi{, Milo{-IvaneiZoranaBo`i}a,Du{an-IvaneKru{koweSari}iSa{eSari}a,MateaIrene Barade i Nemawe Ivkovi}a, Lazar Irene i Mom~ila Vukoti}a, Petar - Jane i MilenkaRaki}a,Strahiwa-JaroslaveiVeliboraNinkova,Vidoje-JasneiMilanaNikoli}a, Nemawa - Jelene i Ivana [evi}a, Arsenije - Jelene i Nenada Mikala~kog, Aleksa-JeleneiNikolePopovi}a,Vasilije - Jelene Krnete i Miroslava [ar~evi}a, Vladimir - Jovane i Branislava Bo`ina, Viktor-JovaneiSilvesteraDavida,Milan

- Jozije i Stevana Buwev~eva, Aleksandar Karoline i Valentina Ivi~i}a, Vladimir LeoneiSini{eIvanova,Filip-Qiqanei MilanaJerkovi}a,Luka-MajeiNenadaRosi}a,Reqa-MajeiPereStojanovi}a,Tadija -MajeiStanislavaGrgi}a,Marko-Marijei DraganaRan|elovi}a,Tadija-MiliceiNikole Mr|enovi}a, Teodor - Milice i ^edomira Stupara, \or|e- Mirjane i Miroslava Bogdanova,Luka-MirjaneHajdukovi}i\or|a Davidovi}a, Pavle - Mladenke i Rajka Vorkapi}a, Ahmet - Mone Limonaj i Zaima Krasni}ia,Nikola-Nata{eiDarkaNastasijevi}a,Ogwen-NineiNemawe\or|evi}a, Nemawa-OlgeNedeqkovi}iDraganaRadi{i}a,David-OlgiceiAleksandraGvozdenca,Levante-RenateiJo`efaSakala,Elmedin-RifadijeSuqeiErolaGime,AndrejSawe i Radenka Trivunovi}a, Nikola - SvetlaneiJovanaMilivojevi}a,Vuk-Svetlane i Milana Zori}a, Vladimir - Svetlane i Stevana Kati}a, Toni - Silvije i @eqka Cvetka,Uro{-Sla|aneDedi}iZoranaDedei}a,Luka-Sla|anei\or|aSanadera,Du{an-Sne`aneiMiletaSekuli}a,AndrejSne`aneiSlobodanaNi}ina,Uro{-Sun~ice Zlatanovi} i Du{ana Popovi}a, Boris Tamare\ilasiMarkaKaranovi}a,DaniloTamare i Rajka Bulatovi}a, Luka - Tawe i JankaStefanovi}a,Aleksandar-TaweiMiroslavaDuwi}a,Vuka{in-TaweRu`i}Kalini}iDraganaKalini}a.

Umrli Milka Jawi} ro|. Zori} (1932), Mitar Jawi} (1952), Petar Jazi} (1931), Ilinka Jeli}ro|.Joci}(1933),Stanko Jovi}evi} (1930), Danica Ami`i}ro|.^obanov(1921), Atan as ia d is Hris tof or os (1926), Milka Baji} ro|. Kukoq (1962), Stevan Bekvalac (1958), Mik lo{ Ber ew i (1926), Nevenka Beri} ro|. [kondri}(1946),BrankoVezmar (1940), Mirko Vojvodi} (1938), Drag an Vojn ov i} (1957),ZdravkoVujkov(1930), Bogdan Gwati} (1948), Katica Gardinova~ki ro|. Stoji} (1953), Radojka Gordi} ro|. Vidovi}(1946),MilutinGradina (1933), Ivanka Grubje{i} ro|. Neofitovi} (1926), ZorkaZeqkovi}(1922),\uq{aha Iqijazi ro|. Ismaili (1933), Qub a Ivan ov i} (1940), Viktorija Isakovski ro|. Cvijovi} (1926), Ilona Ihas ro|. Mor (1922), \or|e Keki} (1948), Jovan Kne`evi} (1956), [arlota KomneAleksandarIvani{evi}iMilicaPopi}

novro|.@igmond(1952),Marij a Lab at ro|. ^el ovs ki (1944),JulijanaMa|ar(1934), DragoqubMarkov(1957),NemawaMatkovi}(1973),Aleksandar Mi{i} (1939), \or|e Mlad en ov i} (1930), Adn an Muratovi} (1980), Miroslav Nedeqkov (1930), Milka Ne{kov i} ro|. Mark ov i} (1953), Dragoqub Novakovi} (1929),JosipOlah(1936),Milomir Pavlovi} (1932), Frawa Pap{i} (1937), Mirjana Pej~ i} ro|. Mil enk ov i} (1950), Brank o Pel ev i} (1940), Darinka Petkov ro|. Temerinac (1930), Drago Poli} (1949), Qubinka Radin ro|. Subotin (1934), Tinka Radovanov(1935),QubicaRadovi} ro|. Rom~evi} (1933), JovanTeodorovi}(1942),Milo{ Uro{ev (1932), Marija Keser ro|. Keser (1924), RenataSavi}ro|.Savi}(1944), Marina Ne{ke ro|. Kosanovi} (1958), Mil an Lon~ ar (1950), Nada ^ankovi} ro|.

Jovanovi} (1930), Zoran Savin (1962), Jelena \akovi} ro|. Mili} (1930), Stojadin Jovi~i} (1941), Petar ]uk (1934), @ark o ]ul ib rk (1939), Eva Bogi} ro|. Jakovqevi}(1918),BranislavBokan (1956), Joz ef Va| in a (1942), Zoran Gruji} (1936), Slob od an Dim it rij ev i} (1946), Mitra Drakuli} ro|. Suvaj~evi}(1938),StanaDuvwak ro|. Crnogorac (1948), Irina Edelinski ro|. Papuga (1954), Mil an @iv i} (1955),Er`ebetKi{ro|.Baro (1937), Ilona Kozma ro|. Horvat (1937), Radoslav Kolarski (1929), Imre Kordelo{ (1956), Jo` ef Lak o (1958), Samuel Macko (1954), Persida Miladinov ro|. Igwatov(1938),TimotijeObrenov (1936), Bo{ ko Pan i} (1952),RadeRibi}(1949),Bislim Selmoni (1956), Branislav Stoj{in (1951), Bojana Tat i} ro|. Boj in (1941), ZdenkoHric(1943).


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Vidikovac otvara kapije 31. marta Vi di ko vac na Ma gar ~e vom bregu u Sremskm Karlovcioma nakon zimske pauze bi}e otvoren za po se ti o ce 31. mar ta. Mogu}nost da se popnu na vrh Ma gar ~e vog bre ga i oda tle u`ivaju u pogledu na Karlovce i meseta s druge strane Dunava bi}e pru`ena svima do 31. oktobra, svakog dana od 8 do 24 sata. U karlova~koj op{tini koja se stara o vidikovcu, utvrdili su pravila pona{awa za posetioce i taj ku}ni red bi}e istaknut u podno`ju stepeni{ta, kao i kod kapije kroz koju se na ovoj prostor ulazi s grobqa. Na vidikovcu, prema novoustanovqenom ku}nom redu, ne}e biti dozvoqeno uvo|ewe i {etawe pasa, niti je mogu}a vo`wa bicikala i motora. Ne dozvoqava se postavqawe tezgi, pultova, {tandova, pokretnih panoa i sli~nih monta`nih objekata. Zabraweno je bacawe otpadaka izvan kanti za sme}e, uni{tavawe mobilijara, lepqewe plaka-

ponedeqak25.mart2013.

17

Nova adresa Po{te na Trgu Marije Trandafil Poslovnica Po{te, koja je radila na Trgu Marije Trandafil 10, od danas radi}e na novoj adresi Trg Marije Trandafil 4. Preseqewem poslovnice to preduze}e iza{lo je u susret korisnicima usluga koji su radi smawewa gu`vi zahtevali da se pove}a broj {altera. Iz Po{te ka`u da }e nove prostorije gra|anima pru`iti adekvatniji, komforniji i moderniji ambijent za ko-

ri{}ewe po{tanskih usluga, a zaposlenima obezbediti kvalitetnije uslove rada. Usluge }e se pru`ati na tri {altera, jednom za prijem po{iqaka, a dva }e se koristiti za uplate i isplate. Kako smo saznali iz Po{te, sugra|ani, koji stanuju u tom delu grada, uskoro }e mo}i u toj poslovnici da preuzimaju po{iqke za koje su dobili Izve{taj o prispe}u. N. R.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„Zli vuk“ Yejmsa Patersona

ta i ispisivawe grafita, galama i sve drugo {to naru{ava javni red i mir. Oni koji se ne budu pridr`avali ku}nog reda bi}e udaqeni. Vidikovac je sve~ano otvoren krajem septembra pro{le godine. Od tog trenutka kori{ten je za turisti~ko razgledawe Karlovaca i {etwu, a u perspektivi

bi trebalo da poslu`i i kao prostor za odr`avawe kulturnih i drugih programa, budu}i da ima amfitetar sa sedamdesetak mesta za sedewe. Posve}en je pesniku Du{ku Trifunovi}u koji je pred kraj `ivota `iveo u Karlovcima i koji po sopstvenoj `eqi i po~iva u wima. Trifunovi}eva skulptura u prirod-

noj veli~ini u sede}em polo`aju upravo se nalazi u amfiteatru. Pred kraj pro{le godine iz straha od mogu}eg povre|ivawa posetilaca zbog snega i leda, u op{tini su doneli odluku da tokom zime vidikovac bude zatvoren za posetioce. Z. Ml.

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ dariva}e ponedeqkom, sredom i petkom ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬}e kwigu „Zli vuk“ XejmsaPatersona. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari „Laguna„, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Aleks Kros se bori protiv najokrutnijeg i najmo}nijeg ubi-

ce na kog je do sada nai{ao – tajan stve og gra bqiv ca po zna tog pod nadimkom Vuk. Prvi Krosov slu~aj otkad je pre{ao u FBI zbunio je wegove nove kolege. Po ~itavoj zemqi neko usred bela dana kidnapuje mu{karce i `ene i nestaje bez traga. Aleks shvata da ti qudi nisu oteti zbog otkupa. Wih su kupovali i prodavali, a izgleda da je Vuk zlo~ina~ki um koji stoji iza te stra{ne trgovine. On uvodi novu vladu u`asa u organizovan kriminal. N. R.

PREMIJERA MJUZIKLA „SMILE” VIVA DENS STUDIJA

Svi smo mi ^arli!

Oko ~etrdesetak ~lanova “Viva dens” studija razli~itog uzrasta pokazalo je Novosa|anima, na sceni Poslovnog centra NIS-a, da je uz qubav i osmeh sve lak{e i mogu}e. Naime, “Viva dens” studio je u novom mjuziklu, pod nazivom „Smile” (Smajl), poku{ao da oda po~ast velikom umetniku ^arliju ^aplinu. On je jednom prilikom rekao da nam je sila potrebna samo kada `elimo da u~inimo ne{to lo{e, a da je, ina~e, qubav dovoqna da se u~ini sve ostalo. Koreograf GordanaOre{~aninKojadinovi}je, po ugledu na brodvejske mjuzikle, kroz muziku i igru ~lanova „Viva dens” studija u 10 ~inova predstavila `ivotni put velikog ^aplina prepun uspona i padova. „Svi smo mi ^arli”, moto je predstave, a samim tim je i `ivot pun uspona i padova. U vreme te{kih i tu`nih pri~a, mjuzikl „Smajl” je pravo osve`ewe, a iz svakog pokreta igra~a na sceni provejava optimizam i qubav. Scenografiju je potpisao VeqkoBerisavqevi},dok je kostime radila AnaRadulovi}. G. Malenovi}

DANAS U GRADU BIOSKOPI Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (14.15), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30), „Pet legendi” (14.05), „Hobit” (12.15), „Zvon~ica i tajna krila” (11.30, 12.35), „Semijeva velika avantura” (13), „\angova osveta” (22.05), „Krugovi” (20.05), „Jadnici” (19), „Falsifikator” (18.30, 20.30, 22.30), „Mama” (22.35), „OZ veliki i mo}ni” (15, 16, 17.30), „Vrati mi ime” (22.20),”Kruds 3D” (12, 12.10, 14, 14.10, 16, 16.10, 18.10), „Linkoln” (16.05), „Pijev `ivot” (15.15), „Yek ubica divova” (17.50, 20.15, 22), „Pad Olimpa” (20.10, 22.25), „Buntovnice” (18, 20)

POZORI[TA SNP:Scena „Pera Dobrinovi}”, „Izopa~eni„ (19.30), Kamerna scena, drama „Zdravo `ivote” (20.30)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”, postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka” MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzejp~elarstvaporodice@ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE GalerijaMaticesrpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirkaPavlaBeqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Leposava Danila Pani} (1921) u 10.30 ~asova, Franci{ka Ferenca [ajdik (1928) u 11.15, Katica Milorada Ga`o (1943) u 12, Gordana Nikole Keki} (1937) ispra}aj u 12.45, Milica Branka Cveti} (1914) u 13.30, Pavle Mirka @ivanov (1935) u 14.15 i Julije Qubice Kraj~evi} (1936) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawen \oka Slavka Vladovi} (1922) u 15 ~sova.

TELEfONI

NOVOSADSKI VODI^

VA@NIJIBROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENASLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 19991, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, i 6350-740


18

de^Ji dnevnik

ponedeqak25.mart2013.

dnevnik

Prole}e Sneganemanapoqima. Oti{lajezima. Procvetalojecve}e. Stiglojeprole}e. Suncene`nogreje. Detekojesesmeje. Travasezeleni, anawojcve}e{areni.

Neobi~ansusret [etamparkom,dokpadamrak, razmi{qamusebi,pajo{sam|ak, asusretswimpomutiomisve, sadabezwegainesawamsne. Wemujebilosvetosamovarka, jausebimisliladajebajka, nemogu}e,nestvarnosvejesadasamo, onslede}isusretve}zami{qatamo. Abilobiboqedasenismosreli, jernassadamnogo,mnogotogadijeli, onusrcumombi}esamoprolaznik, ajawemujo{-jedanpoznanik. TatjanaJovi},VIII razred O[„SvetiSava” GorweCrwelovo RepublikaSrpska

Leptirizuje ipesmapticase~uje. Du{anBubawa,I-4 O[„Milo{Crwanski” NoviSad Ana Marija @agar, II-1, O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad

^arobnaku}icanadrvetu vasvodiuomiqenikrajzemqe P

ao je mrak, ali su se jo{ vid el i oblac i, koji su se javili kao posledica obla~nog dana. Sedela sam u sobi, na krevet u, razm i{ qal a o tu`nim stvarima. Vaqda je no} stvorena za to. Sve je tamno, nigde trunke svetlosti... Ali, u svim tu`nim stvarima, uvek postoji deli} sre}e, bar da slu`ikaouteha... Brzo sam otr~ala do drveta.Tusenalazilaku}ica, koja, kao da me mamila da u|emividim{tajeto.Nisam odolela. Popela sam

se,aliseni{tanijemoglo videti... Jedino je mesec obasjavao drveni pod, koji je li~io na zvezdanu stazu. Sela sam pored malog prozora i po~ela da gledam u nebo. Sve one zvezde su mi se ~inile velike, kao da su miblizu.Odjednomjepo~eo sna`anvetardaduva,ku}icasezaquqala,daskesuza{kripale, sve je  stalo, i potpuno se umirilo. Upla{ena,prekrilasamrukama glavu i o~i, ali neka svetlost se probila kroz red mojih prstiju i kucala na vratamojimo~nimkapcima.

Nagrudvawe

M

ojaomiqenaigranasnegujegrudvawe.Volimdasegrudvam statomimla|omsestrom.Grudvamoseudvori{tuiliu nekomparku.Tata,uglavnom,pobedijersewemunesmrzavaju ruke, ni bez rukavica. Mama se ne igra s nama jer je woj jako hladno.Volimkadanekogpogodim,aliikadamenenekopogodi. Nijemibilolepokadamijesnegupaoizme|ule|aimajice,ali sesvetode{avalodokseigramo. KatarinaRadoni},III-3 O[„NikolaTesla” NoviSad

Nalazila sam se na Prokletijama, na jednom boru. Sunce mi je pucalo u o~i. Osetilasamumor,ipotrebu za spavawem. Kada sam se probudila, osetila sam hladanvazduh.Suncemise kiselosmejalo.Ustalasam iosetilakakovetarwi{e moju kosu i poigrava se s wom. Sve je mirisalo na poqs ko cve} e... Zan et a opojnim mirisima, nisam ni primetila da me tata zove da se skijamo. Nisam ver ov al a. Zbuw en ost je vladalamnome.Popelasam senanajvi{ivrh.Svevre-

meuzmenejebiovodi~,koji mi je pri~ao sve o Prokletijama. Kada sam kona~no ustala, i pogledala oko sebe, mislila sam da mogu videticeosvet.Aondame je brat pogodio grudvom, a jasamshvatiladajetobio samosan,iakosamstvarno tamo provela deo zimskog raspusta. ^arobnaku}icanadrvetu vasvodiuomiqenikrajzemqe, samo na druga~iji na~in. KatarinaVeselinovi}VII/2 O[„JovanKursula” Varvarin

Pobedio samsvojstrah

Milica Kova~evi}, IV-6, O[ Du{an Radovi}”, Novi Sad

visebojene~ega,ajasamsebojaopsa.Jedanmejepas ugrizaozanoguiodtogdanajasebojimpsa.Biojeto leppas,sabraono~imaicrnomdlakom.Misliosam da}ugapomaziti,aliipakmejeugrizao.Mojtatajebrzo dotr~aodomeneioteraojepsa. MojbratSr|anjekupiopsaidaomujeimeLeo.Kadasam biokodbrataSr|anaLeomijestavioglavunakolenaskupiosamsnaguipomaziosamga. Tako sam pobedio svoj strah i svako treba da bude uporan.

pisa}uvammogtrenirasakarateaPetra,zvanogPera.^vrstejegra|eiimabrzereflekse.Imakratko o{i{anu crnu i ravnu kosu. Na treninge stalno nosisportskuode}u.Ponekadvi~enanas,aliseuvekrazvedri.Uvekkadasmodobri,nasmejanimusnamapri~aneke {aleiliviceve,adopustinamidaigramofudbalusali. Licemujecrnomawasto,ao~ikrupnezelene. Volim{tomijeontrenerjerimasmislazahumor,ai umene~emudanasnau~i.

S

IvanCrwanski,IV-7 O[„SvetozarMarkovi}Toza” NoviSad

O

TrenerPetar

MaksimStrehar,III-7 O[„SvetozarMarkovi}Toza” NoviSad

Poklonza 8.mart Sino}sampredspavawe razmi{qalaja, {tabihmajci za8.martpoklonila?

Mo`daparfem, mo`dacvet mo`da...ceosvet?

Mama,janisamvi{emala dapoklonimticvet zatvojdan dragamama,jati ka`emvelikohvala!!!

Blagoja Mileki}, II-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

AnastaziaKrezit,II-4 O[„\uraJak{i}” Ka}

Vuk Dumawi}, II 2, O[ „Vuk Karaxi}”, Novi Sad


STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak25.mart2013.

19

SVETSKAKONFERENCIJA „KLIMA”

Radovivode studenteuPrag Evropska asocijacija organizacija grejawa, hla|ewa i klimatizacije (REHVA) organizuje takmi~ewe za studente na koj em }e bit i izab ran i predstavnici Srbije za Svetskukonferenciju„Klima„,koja se odr`ava u junu u Pragu, ^e{ka. Radovi na engleskom jeziku treba da budu na nivou teza, odnosno diplomskih radova osnovnih ili master studija.Temajepotpunootvorena, ali treba da bude u oblasti tehni~kihsistemazgrade,kvalitetaunutra{wesredine(zatvorenog prostora), energetskog bilansa, pasivnih sistemagrejawaihla|ewaidrugog. Met od i u rad u mog u bit i eksperimentalni, analiti~ki, numeri~ki... Radovitrebadabuduindividualni ili timski (maksimum dva studenta). Za prezentaciju na konferenciji potrebno je minimum {est strana rezimea radauformatuPDF-fajla,dok u „pauer pointu„ treba da bude maksimalno 35 slajdova i portret-fotografijaformataA-1, sveuelektronskomobliku. Radove treba dostaviti do 20. aprila, na adresu Dru{tva za KGH,office@kgh-hvac.rs.Natojimejladresimogusepotra`itii dodatneinstrukcije,kaoinainfo@rehva.eu.Vi{einformacijao samom takmi~ewu mo`e se na}i nasajtuwww.ftn.uns.ac.rs. A.J.

Danifrankofonog filma Manifestacija „Dani frankofonog filma” odr`a}e se od ve~eras do 29. marta, na Filozofskom fakultetu UniverzitetauNovomSadu.Svakeve~eriufakultetskojkino-sali,od 19 sati, prikaziva}e se filmovifrancuskeprodukcije.Ve~eras }e biti prikazan film „Divne la`i” rediteqa Pjera Salvadorija. Na sajtu www.ff.uns.ac.rs mo`e se na}i program,aulazjeslobodan.Organizatori manifestacije je Filozofski fakultet u saradwi s Francuskim institutom u Srbiji i Ambasadom Kanade u Beogradu. A.J.

S prakse u novosadskim medijima

STUDENTSKAPRAKSANAODSEKUZAMEDIJSKESTUDIJE

@eqnivi{e`ivotnevatre Studenti ~etvrte godine na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu imaju priliku da kao ~etvrtu i posledwu praksu izaberujedanodmedijaukojimaimse rad najvi{e dopao. Mogu da biraju izme|u „Dnevnika„ kao {tampanog medija, te radija „021” i „Novi Sad„, mogu ponovitisvojeiskustvoutelevizijskomnovinarstvunaJavnomservisu Vojvodine, a kao nova mogu}nost u pogledu prakti~nog rada nudi im se i internetsko novinarstvo ili volonterski rad. Tokomprvetrigodinestudijaakademcisuobaveznidaobave po jednonedeqnu praksu u sve tri vrste klasi~nih medija, a iskustva budu}ih novinara su razli~ita {to ih i opredequje u izboru posledweprakse. -Unedeqikadaimamopraksu oslobo|eni smo predavawa i obaveza na fakultetu, kako bismomogliupotpunostidaseposvetimo radu u redakciji. Smatram da bi zato praksa trebalo da sadr`i mnogo vi{e zadataka i ne bi bilo lo{e da nam urednici posve}uju vi{e vremena i dasuotvorenijizana{uinici-

jativu-ka`estudentkiwa~etvrte godine `urnalistike Jovana Api}, kojoj se najvi{e dopalo novinarstvou{tampi. Studentisenajvi{e`aleda im uglavnom bude povereno da pi{unajavedoga|aja,umestonekihzahtevnijihformi. - Ja sam imala sre}u da dobijem zadatak da radim na jednoj istra`iva~kojpri~i,alinisam uspela do kraja da je zavr{im, jerjezatakavradzanaspo~etnike pet radnih dana, koliko

trajepraksa,nedovoqno,pajuje kad sam oti{la preuz eo jedan novinarizredakcije-dodajena{asagovornica. Studentismatrajudajetrajawe prakse nedovoqno za ozbiqannovinarskianga`mannaro~ito u medijima tehni~ki zahtevnijimod{tampe. -Koleginicaijasmove}prvog dana „ba~ene u vatru„ i morale smo da se snalazimo. Iako sve zavisi od prilagodqivosti i brzine u~ewa u ovom zanatu,

Mladilavoviinternetskog novinarstva Osimklasi~nihmedija,uponudiseodskoronalaziiinternetskonovinarstvokaoivolonterskiradusektorunevladinihorganizacijaihumanitarnimaktivnostima,kao{toje„BebiEgzit”. -Prili~nojevisokointeresovawezainternetskupraksu,jersu studentisvesnikolikojenovinarstvosvevi{eokrenutoovojvrstimedija. Ime|umedijskimku}amajesveve}azainteresovanost zasaradwusna{imodsekom,jerna{istudentiuglavnomposti`u odli~ne rezultate, neretko i boqe od iskusnih novinara- obja{wava asistentzadu`enzaovuvrstuprakseZlatomirGaji}. Onse,ipak,protivivolontirawuuovomzanatu,jer„tonaj~e{}ebudesvedenonaobe}aweozaposlewu‘jednogdana‘od~ega uglavnomnebudeni{ta„.Dodajedato svakakodonosiodre|enepoeneuradnimbiografijama,tezatona Odseku~estovolonterski radpriznajukaoregularanvidobavqeneposledweprakse.

praksa svakako treba da traje du`e - smatra IvonaTeme{berger iobja{wavadajezanedequ dananaradijupro{lakrozrazli~itezadatke, odankete,preko konferencija  za novinare, do snimawa priloga, ali joj je za temeqan rad ipak bilo potrebnovi{evremena. Urednici i mentori u ovim medijskim ku}ama ~esto podrazumevajudastudentiznajumnogo vi{eoprakti~nomradu.Me|utim, ve}ina predavawa se ~esto svodi na teoriju. Iako se profesori trude da im pri~om o svojim iskustvima pribli`e slikuotomekakotosveizgleda na terenu, na~in rada se ipak razlikujeodredakcijedoredakcije. Jela Krivokapi}, kojoj se najvi{edopalotelevizijskonovinarstvo jer smatra da tu studenti imaju slobodu u odabiru temeirealizacijipriloga,obja{wava da im najve}e muke zadajutehni~kepojedinosti, skojimanisudovoqnoupoznati. - Oti{la sam na snimawe i nisam ponela kasetu za kameru, jerminikonijerekaodasamja zadu`ena zato.Tako|esamimalaimalikonfliktsasnimateqem, po{to o~ekuju od nas da

znamone{to{tojeza wihprofesionalce „podrazumevaju}e„. O~ekivaojedaneu~imnapamet tekstkojitrebadaka`emukameru, jer sam onda pod pritiskompaje ve}a mogu}nostdapogre{im - predo~ava Jela svoje TViskustvo. Profesori koji koordinirajupraksamaka`udaseafiniteti studenata prema tipu medija najboqe vidi prilikom izbora ~etvrte prakse, kada se sami opredequju. -Moje iskustvo ka`e dajeinteresovawe zajo{jednupriliku za odlazak u redakciju {tampanog medija visoko. Korist koju studentiimajuodprakseubilo kojem od ponu|enih medija najvi{ezavisiodwihsamih,odnosno pokazanog interesovawa i inicijative- ka`e asistentkiwa naOdsekuzamedijskestudijeDraganaProdanovi}. Svaka obavqena praksa se po zavr{etkuprijavqujeiocewuje kaoredovanispit.Ocenazavisi od toga koliko je redakcija zadovoqna radom svakog studenta pojedina~no, o ~emu obaveste profesore. DraganaRisti} i IsidoraStani}

DOBREILO[ESTRANEVAN[KOLSKOGGLUMA^KOG ANGA@MANA STUDENATA

Rizi~nojepoletetibezkrila Nijenesvakida{wapojavadastudentiglumejo{uprvimgodinamastudija prihvatajuraznevannastvaneanga`mane, naj~e{}e reklame, a re|e i neke ozbiqnije projekte. Ipak, stav predava~anaAkademijiumetnostiUNS-aje datakone{tounajve}embrojuslu~ajevanegativnouti~enaobrazovawebudu}ih glumaca. U Statutu Akademije pi{edaprvedvegodinestudentinesmeju daseanga`ujuvanfakulteta,aostale dveudogovorukakosprofesoromglume,takoisasvakimprofesoromponaosobtakodatoneremetinastavu. -Tazabranaimasvojeidobreilo{e strane.Uvelikojmerijetoopravdano, jernu`nozna~iizostajawesfakulteta{tosete{komo`enadoknaditi,ali ipak tako propu{tamo i neke dobre

prilikezasticaweiskustvavanonoga {to nudi sama Akademija - ka`e studentkiwa glume na AU koja je `elela da ostane anonimna. - Moje studije se

pribli`avajukraju,paseneizvesnosti strahpove}avaju...Toga mo`da nebibilodaimamnekog ve}eg gluma~kog iskustva itimputemostvarenekontakte.

Punpogodak MilanaNikitovi}a Jedan od svetlih primera studentskog anga`ovawa van Akademije je u~estvovawe Milana Nikitovi}a u jednomodnajgledanijihdoma}ihfilmova „Montevideo, Bog te video!„. Nikitovi} jeulogufudbaleraBranislavaSekuli}adobiozavremetre}e godine studija, a dve godine kasnije postaojediplomiraniglumac.

Po re~ima profesora scenskog pokreta Ivana Klemenca, studenti se ovezabranenepridr`avajuba{uvek. Onsmatradajeveomava`nodapredava~iznajuskim}eikakostudentiraditiidamogudabuduukontaktu,kakobinatajna~inbiliupu}eniurad svojih u~enika i kako bi mogli da ih usmeravaju. -Uprvedvegodine studijapoku{avamoda ih nau~imokolektivnom~inu, atako|eidaihodu~imoamaterizmai svega lo{eg {to su doneli iz raznih {kolskih predstava i sli~nih aktivnosti,te daihusmerimonakvalitetneposlovenaosnovukojih}esepredstavitinakon zavr{etkastudija-ukazuje Klemenc i dodaje da, po{to je za glumuspecifi~ankolektivnirad, ako

i jedanodu~enikafali, ostatakgrupe trpi. U vreme biv{e Jugoslavije Statut AU je zabrawivao anga`man studenata vanAkademijetokomsve~etirigodine studija,a kaznazakr{eweovogpropisabila je izbacivawesfakulteta.Danassesve svodinadogovorizme|uprofesoraistudenata,gdejenajva`nijeda anga`man ne ugro`ava, kako ugled institucijetakoisamogstudenta.Novi, bolowski, sistem studija doprineo je da studenti ne mogu bez posledica da odsustvuju snastave,jerneophodnepoene iz predmeta sti~u na osnovu prisustva nastavi i ve`bama i ispuwavawa predispitnih obaveza, {to je uslov da iza|u naispit. D.Risti} i I.Stani}

VA@NITELEFONI UniverzitetuNovomSadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu,internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultettehni~kihnauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivrednifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofskifakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinskifakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademijaumetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{kifakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~kifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravnifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultetsportaifizi~kogvaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{kifakultet,Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinskifakultet,Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomskifakultet,Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF„MihajloPupin”,Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavodzaza{tituzdravqastudenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentskicentar„NoviSad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentskidomovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentskemenze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


20

tv program

ponedeqak25.mart2013.

09.05 Универзум 10.10 Палета 11.00 Најглупљиамерички преступници 11.30 Кадзазвони 11.55 Имемогсокака 12.00 Вести 12.10 Бразде 13.05 Чаририболова 13.30 ПетдеценијаСветине гимназије 14.05 Преживели 15.00 Вестизаособесаоштећеним слухом 15.05 Оперативци 16.00 Све(т)оконас 16.25 Политбиро 17.00 ТВДневник 17.20 Једаннаједан 17.50 Разгледнице 18.55 Државнипосао 19.00 Вредизнати 19.30 ТВДневник 20.05 Оперативци 21.00 СрпскиТолстојеви 22.00 Војвођанскидневник 22.35 Једаннаједан 23.05 Универзум 23.50 Смртнарајскомострву 00.45 Најглупљиамерички преступници 01.05 Вредизнати 01.30 Трећивојвођанскифестивал класичнегитаре

07.00 07.30 08.00 09.00 09.15 10.05 10.30 11.00 12.00 12.05 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.30 00.30

Документарнипрограм ВОА Документарнипрограм Краткевести Светживотиња Културнипрограм Документарнипрограм Излогстрасти Краткевести Документарнипрограм Гласзавичаја Војвођанскевести Панорама Светживотиња Војвођанскевести Излогстрасти Закоракиспред Војвођанскевести Безцензуре Војвођанскевести Културнипрограм Панорама ВОА

Таблоид Тамбурицафестшоу-Загреб Живопис-жена,док.прог. Верскинедељник Путевинаде Бразда(мађ) Мађарсканароднамузика Мађарскагалеријаисторијскихликова(мађ) 11.30 ВИВЕ2010.(мађ) 12.00 Златнодоба(мађ) 12.30 Вести(мађ) 12.40 Подистимкровом 13.10 Повратакнасело 13.40 ХалоТВ(мађ) 15.10 Добровече, Војводино(мађ) 16.10 Културнимагазин(Јеленлет) (мађ) 16.40 ТВМагазин(рум) 17.45 ТВДневник(хрв) 18.00 ТВДневник(слов) 18.15 ТВДневник(рус) (НовосадскаТВ,17.00) 18.30 ТВДневник(рум) 18.45 ТВДневник(ром) 19.00 ТВДневник(мађ) 06.30 Новосадскојутро 19.25 Спортскевести(мађ) 09.00 Вести 19.30 КонцертученикаВереВиткаи 09.10 Хранаивино Ковач1.део,емисија(мађ) 09.35 Винкс 20.00 Нашидани(мађ) 10.05 Великетајнемалогместа 21.00 Верскаемисија(мађ) 11.00 Вести 21.30 ДрагиФренки,филм 11.10 Евонаскодвас 23.10 Палета 12.05 Серија 13.00 Вести 13.10 ПутзаЕвонли 14.05 Ленија 15.00 Вести 15.10 Законулице 16.00 Објектив(слов) 16.15 Објектив(мађ) 16.30 Хранаивино 17.00 МистеријеКГБ-а 17.30 Новосадскопоподне 18.45 Речзаданас 18.51 Какосекаже 19.00 Објектив 19.30 ПутзаЕвонли 20.30 Истрага ЏерардБатлер 21.00 Спринт 21.30 МистеријеКГБ-а 22.00 Објектив Да би заштитила свог сина 22.30 Великетајнемалогместа одистине,Лизијеизмислила 23.30 Законулице причукојаћезадовољитира00.10 Серија 07.00 07.50 08.15 08.30 09.35 10.00 10.30 11.00

МистеријеКГБ-а

ДрагиФренки

дозналост њеног сина Френкија.Онамуредовнопишеписма, тобоже од његовог оца, запосленогнабродукојиплови егзотичним земљама. Међутим,Лизисазнаједанаводни брод Френкијевог оца долазизанеколикодана. Улоге: Емили Мортимер, Џек Мекелхон, Џерард Батлер Режија:ШонаАуербах (РТВ2,21.30)

06.30 07.00 09.30 11.15 13.15 13.20 14.00 15.50 16.00 03.30

М7–Мултиспорт Светски спорт Одбојка Серија А1:Плеј оф ВТА и АТП Мастерс Мајами НБА уживо НБА недељно Ф1Малезија –Трка На данашњи дан ВТА и АТП Мастерс Мајами Фудбал Квалификације за СП: Шведска –Ирска

06.05 08.00 09.06 09.37 09.55 10.27 11.05 12.00 12.15 12.30 12.40 12.47 13.34 14.33 15.20 16.05 16.50 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 20.50 21.40 23.40 00.22 00.30 01.24 03.04 03.39 03.49 04.22 04.52 05.47

Јутарњи програм Јутарњи дневник Позориштеукући Гастрономад Лов и риболов Еко караван Тристатринаеста Дневник Спортплус Стоп спорт Појмовникраногхришћанства Доусијања Циклус-Смешнеидругеприче Какосеторади ОвојеСрбија Бољиживот Гастрономад ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Око Слагалица Дневник Бољиживот Спортскипрограм Муње,филм Доусијања Евронет Тихисведок Ноћнибиоскоп:Соулкухиња, филм Позориштеукући Гастрономад Око Лов и риболов Тристатринаеста Верскикалендар

06.00 06.15 06.40 08.10 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.25 21.20 23.20 23.35 01.30 01.35 02.30 03.30 04.30

Ексклузив Експлозив Кад лишће пада Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Љубав и казна Несреће у ваздуху Тачно 1 ВИП Како време пролази Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Љубав и казна Како време пролази Филм:Иза браве Ноћни журнал Филм:Плаћени убица Срећне вести ВИП Несреће у ваздуху Љубав и казна Филм:Лоша карма

06.57 07.32 07.58 08.23 08.31 09.18 09.40 10.00 10.28 11.06 11.38 12.11 12.44 13.13 14.13 15.00 15.23 15.55

Слагалица Тролови ПчелицаМаја АнаДобрић Верујте,алинепретерујте Зуботехничка школа Корак ка физици Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Контекст Станко Шепић:Симфонија бр.2 Еко глобал Трезор Верујте,алинепретерујте Зуботехничка школа Корак ка физици Сат

dnevnik

Ана Михајловски иМаријана Мићић

ВеликибратВИП ПогледајтекојећесепознатиличностиуселитиукућуВеликогбратаиборитизанаградуод50.000евра. Преко40камера,24сатадневнопратиће учесникепунихшестнедеља. Водитељи:Ана Михајловски иМаријана Мићић. (Б92,21.30)

Миленко Панић

ЕвропаиСрби Гост једр Миленко Панић, професор емеритус, оснивач и директор Центра за истраживања и пословну сарадњу са Европом највећег универзитетског система Мексика и Латинске Америке „Tecnológico deMonterrey“,на коме се школује око 300.000 студената из целог света. Уредник, сценариста и водитељ:Војислав Лалетин. (РТС2,22.32) Све боје живота Преваранти Ад либитум Свет здравља ВерскимозаикСрбије Породични кругови На прву лопту Преваранти Наука 2013. ЕвропаиСрби Место које чувам ЕКВ2 Трезор На прву лопту Сат Све боје живота Породични кругови Наука 2013. Место које чувам СтанкоШепић:Симфонија бр.2 04.46 ВерскимозаикСрбије

16.40 17.10 18.05 18.41 19.10 19.58 20.25 21.00 21.56 22.32 23.02 23.37 00.07 01.05 01.34 02.19 02.49 03.15 03.50 04.23

00.00 00.35 00.55

Уздравомтелу Доме,слаткидоме Кажипрст Вести Интернат Ларинизбор Цртанифилмови Филм:Убиство187 Вести Спортскипреглед Дваипомушкарца Титовакухиња Вести Ларинизбор Измеђудвеватре:Томислав Николић ВеликибратВИП(усељењеу кућу,уживо) Вести Спортскипреглед ВеликибратВИП(уживо)

08.00 09.00 10.00 11.45 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 17.30 18.15 19.00 20.00 22.30 00.00 01.30 02.15 02.30

Цртани филм Вип рум Филм:Ловац Сити вести Филм:Прогоњена Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Гром у рају Наследници Тјудорови Ескобар-господар зла Филм:Неверна жена Филм:Смртоносна раздаљина Филм:Идеалнимуж Тријумфљубави Ситивести Филм:Неверна жена

07.35 08.25 09.30 10.00 10.35 12.05 13.05 13.45 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.15 20.20 21.30

05.00 08.00 08.20 08.50 09.15 09.20 09.40 09.45 10.00 10.50 11.10 11.50 12.15 13.00 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.20 17.55 18.30 18.50 20.30 22.00 23.00 00.30 03.00

Добро јутро,Србијо Покемони Авантуре малог Пере Повратак малог тигра Мегаминималс Зоки на веселој фарми Монстер хај Телешоп Сабрина Винкс 5 Монсуно Бен 10 Покемони Моћни ренџери Телешоп Вести Гламур кафе Телешоп Вести Сузе Босфора Црни Груја Телемастер Насловна страна,квиз Филм Ћирилица Револуција Филм Филм Филм

МиломирМарић

Ћирилица Да ли ће се Ивица Дачић и Александар Вучић ротирати на месту премијера и да ли ће људи Томе Николића бити избачени из владе,и колико ће то побољшати економску ситуацију у Србији, одговарају: министар Милан Баћевић и економисти Михајло Црнобрња,Љубодраг Савић и Ана Трбовић. Аутор:Миломир Марић (Хепи,20.30)

Експлозив Неколико дана пред осамнаести рођендан, фудбалер Немања Ћурић из Нове Гајдобре имао јетешку саобраћајну несрећу после које је остао у инвалидским колицима. Шансе да поново прохода и шутне лопту су велике, али велики је и новац који је потребан за операцију у Бечу,а његова породица не може то да му обезбеди.Немања је упознао Шабана Шаулића, и бројне друге људе који се боре да овај момак поново стане на ноге. (Прва,18.25)

07.00 11.00 12.00 13.00 13.20 14.15 15.15 15.55 16.00 17.00 18.30 19.15 20.00 21.00 21.15 23.30 00.00 01.00 02.00 03.00 04.30

Добројутро Фарма -уживо Тренутакистине ПрвиНационалнидневник Савршендан Тачноуподне Наследници Националнидневник Фарма -уживо Прељубници Национални дневник Маланевеста Фарма-преглед дана Бинго Гранднародпита Фарма-уживо Прељубници Пабло Ескобар Фарма-уживо Дубоко у долини Филм:Краљ Калифорније

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук и папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот,16.00Освета,17.00Ретроспектива недеље,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Спортски програм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00 Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

07.00 Аморе Латино, 08.00 Кућица у цвећу, 08.30 Биографије, 09.00 Кухињица, 09.30 ИТ Нетворк, 10.00Култура тела,10.30Играмо се,11.00Фарма, 12.00Перископ,13.00Прес пресек,14.00Лек из природе,14.55Инфо,15.30ФАМ, 16.00Аморе Латино,16.55Инфо,17.30Бибер,18.00Изблиза,18.30Кухињица, 18.55Инфо,19.30Бибер,20.15Отворени екран -ретроспектива,21.15Здраво је лепо,22.00Бибер,22.30Инфо,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

12.00Срем на длану: С. Митровица,13.00Џубокс,14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости 1,17.15ТВ хроника: Срем на длану: Шид,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Спорт СТВ-а,21.15Документарни програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak25.mart2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

22

21

BAUK LIBERALIZMA NAD VOJVODINOM

Pi{e: Mirko ^anadanovi} 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.30 20.55 21.50 22.45 23.40

Шминкање са Клио Савршен стил Четири венчања -Америка Највећи губитник Медијум са Лонг Ајланда Најгора мама на свету Проблематичне будуће мајке Мали људи,велики свет Краљ посластичара као кувар Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Савршен стил Алесандрова кухиња Стручњак за торте Повратак Хани Бу Бу Дечији рођендани за памћење Гојазни и заљубљени Велике ромске свадбе Америка Необичан секс Ургентни центар

08.00 Други светски рат у боји 09.00 Ко си заправо ти? 10.10 Повратак коренима. лекције из Каменог доба 11.00 Героуов закон 12.10 Животиње које су ушле у историју 12.40 Уметност Русије 13.40 Рим није изграђен за један дан 14.40 Тајм тим година XИ 15.40 Ко си заправо ти? 16.50 Мистерије олупина на дну океана 17.50 Рим није изграђен за један дан 18.50 Египат 19.55 1066. 21.00 Фајт клаб:историја организованих борби 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Мистерије олупина на дну океана 00.00 Тајм тим година XИ 01.00 Потрага за Северозападним пролазом

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

ЗавераРозвел КунгфусториоТаијипанди Чинијаодзлата Влакомпремајугу Принуднададиља Заштитник Остављена Циганскамагија Еротскифилм Еротскифилм

Остављена Мери Волш прати свог дечка Кевина на рутинску операцију. Када се нак он операцијевратипоњега,не проналази га, јер је он мистериозно нестао. Нико га нијевидео,нитиимаикакве податкеоњему.ОчајнаМери обраћа се полицији, али нионијојнемогупомоћи... Улоге: Британи Марфи, Дин Кејн, Питер Богданович, Мими Роџерс Режија:Мајкл Фајфер (Синеманија, 20.00)

Британи Марфи

07.40 08.10 08.35 09.05 09.55 10.45 11.15 11.40 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.00 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Управљање Вајлдом Прва петорка Како сам упознао вашу мајку Приватна пракса Џордан Мелиса и Џои Кугар Таун Брза италијанска кухиња Пројекат „Модна писта„ Мајке плесача Суперзвезде плеса Све што нисте знали о љубави Судије за стил Али Мекбил Прва петорка Како сам упознао вашу мајку Мелиса и Џои Кугар Таун Очајне домаћице Џордан Како је бити Ерика Увод у анатомију Приватна пракса Очајне домаћице

07.00 Добро јутро,Хрватска 09.59 Опасни путеви,док.серија 11.10 Преуреди па продај!5,док. серија 12.00 Дневник 1 12.37 Пркосна љубав 13.26 Др Оз 2,ток-шоу 14.06 ФотографијауХрватској: ФрањоБаховец 14.33 Треће доба 15.04 Глас домовине 15.34 ТВКалендар 15.58 Судијино ново одело 16.45 Хрватска уживо 17.45 Позориште у кући 18.20 8.спрат,ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 ТВБинго 20.34 Потрошачки код 21.09 Нулта тачка 22.15 Дневник 3 22.52 На рубу науке 23.46 Без одушевљења,молим! 00.18 Филдеров избор,филм 01.40 Закон и ред 02.22 Ловци на натприродно

07.20 Ерика 08.20 Убиства у Мидсамеру 10.20 Вокер,тексашки ренџер 12.20 Све по закону 13.20 Монк 14.20 Вокер,тексашки ренџер 16.20 Убиства у Мидсамеру 18.20 Пандури новајлије 19.20 Монк 20.20 Видовњак 21.20 Добра жена 22.20 Скандал 23.20 Браћа и сестре 00.20 Видовњак: Форгет Ме Нот 01.20 Пандури новајлије

07.45Ју-Ги-Ох! 08.10Вирусатек 08.40Кобра11 10.55Породичникамен,филм 13.10РТЛекстраМагазин 14.00Крвнијевода 15.00Кобра11 16.55РТЛ5до5 17.10Галилео 18.05Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.10Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.00СулејманВеличанствени 22.20Талац,филм 00.25Долазак 02.00Астрошоу

Талац

Кришкесира: Прованса ВилодлазиуПровансуна југу Француске како би пробао банон, врхунски традиционалнисиродкозјегмлекаомотансувимлишћемкестена.Узтооткриваоддавнина познат сир под називом Брусе ду рове, који се реткогдеможенаћиванове регије.... (ХРТ 2, 19.41) 07.02 07.32 07.55 08.20 08.45 09.10 09.57

23.27 00.08 00.50 01.30 01.58

Мала ТВ Шаолински пажеви Телетабиси Џони и Јохана Амика Школски сат Инмемориам:СвеШимине тамбуре Јеловници изгубљеног времена Јасна Злокић,снимак концерта Недељом у два Филдеров избор,филм Деграси Школски сат Регионални дневник Долина сунца Лепом нашом Директ Цртани филм Мала ТВ Кришке сира 5,док.серија Туристичка класа Америчканевеста,филм Закон и ред Увек је сунчано у Филаделфији Ловци на натприродно Заштитница сведока Трачара Секс и град Ноћни музички програм

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.50

Великабелапревара Разгледницеизпакла БожјаслужбеницаАгнес Богјевелики,јасамсићушна Ратнептице Школскидани Џеронимо:америчкалегенда Смртоноснемисли Еротскифилм Еротскифилм Еротскифилм

10.45 11.05 12.20 13.23 14.47 15.10 16.00 16.35 17.25 18.22 18.48 19.10 19.41 20.10 20.45 22.22 23.06

09.00 МомцисМедисона 10.00Управникредрока 11.30 Узбуна:Рубиконовазавера 13.00 МомцисМедисона 14.00Менхетн 16.00 Спавач 17.30 Биографија-ЕлизабетХарли 18.30Четвртиспрат 20.00 МомцисМедисона 21.00 Последњикрсташи 23.00 Смртоноснараздаљина

Припадник СВАТ јединице Џеф Тали је преговарач у талачким кризама у Лос Анђ ел ес у. Његов о задњ е преговарањесчовек омкоји је влас тит о дет е и жен у узео за таоце, нак он што је сазнаодагајесупругапреварила с другим, завршил о је катастрофално и на Талија је оставил о емотивне ожиљк е... Улоге:Брус Вилис, Кевин Полак, Серена Скот Томас, Џими Бенет, Мајкл Хорн Режија:Флорент Емилио Сири (РТЛ, 22.20)

Брус Вилис

08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

08.30 11.30 12.30 13.30 16.30 17.30 18.30 19.30 20.45 21.00 21.30 22.30 23.30 00.30

Прљавипослови Опасанлов Преживљавање Какотораде? Какосеправи? Врхунскоградитељство Аутапомери Трговциаутомобилима Америчкичопери Разоткривањемитова Прљавипослови Опасанлов Преживљавање Какосеправи? Дајнамо,чудесни мађионичар Преварантинаделу Наукауслужбимагије Чудовиштаизреке ПричаобандамасаРосом Кемпом

Билијар Билијар Скијашки скокови Билијар Билијар Бициклизам Скијашки скокови Билијар Сви спортови Рвање Рвање Борилачки спорт Скијашки скокови Билијар

Strogo kontrolisana prijateqstva I

pre nego {to su bili progla{eni za sticati da se izja{wavaju o onome u {ta nisu frakciju i iskqu~eni iz SK, ve} samo upu}eni. Jesmo govorili o kako }e razvoj dru”odgovorni za prodor liberalizma i teh{tva tra`iti sve vi{e znawa, i da }e zato sve nokratizma”, liberali su tretirani kao opasni va`nija biti uloga stru~waka, ali nismo zagopo dru{tveni poredak i pali u nadle`nost varali tehnokratsku vladavinu. SDB. Sa sadr`ajem svojih dosjea u Slu`bi moNismo samoupravqawe smatrali apsurdom, gli smo (u prostoriji Slu`be i u prisustvu sluve} nismo verovali da je na{a praksa „boqa de`benog lica) da se upoznamo 2001. Ali smo momokratija nego {to je ima ijedna druga zemqa“. rali da se pismeno obave`emo, da ni{ta od toga Ta~no je da smo Tita smatrali odgovornim za {to smo saznali ne}emo nikom re}i, tj. ~uva}emnogo {ta, pa i za pristajawe na neograni~eni mo moralni lik dou{nika. Trebalo je da nastamandat i do`ivotno zadr`avawe onolikih vimo da prijatequjemo sa onima za koje smo otfunkcija, i jesmo mislili da je osnivawe „Titokrili da su nas potkazivali policiji! vog fonda”, kao i izgradwa Spomen-doma u Ku”Dru`e Tito, kad sam bio sa Vama na Karamrovcu, neumesno. Ali nismo Titov politi~ki |or|evu ostao sam u obavezi da Vam dostavim informaciju o dr`awu frakcijske grupe u Vojvodini” - pi{e predsednik PK Du{an Alimpi} 1974. predsedniku SKJ, i dostavqa mu strogo poverqivu informaciju „Neprijateqska delatnost liberalisti~ko-frakciona{ke grupe“, koju je sastavila SDB Vojvodine. Svaki na{ susret (~ak i starih saboraca i saradnika kakvi su bili [oti, Tikvicki, Nikezi}, Ko~a i Tepavac) za wih je bio politi~ko povezivawe; razgovor – politi~ka akcija; primedba – napad; iskaz – stav. I sve je bilo neprijateqsko. Kao da im je nedostajalo neprijateqa. Na{e su razgovore ~esto sintetizovali i tumaOd samoupravqawa nema u svetu boqe demokratije ~ili tako se da mo`e zakqu~iti da smo se ne samo „razi{li sa politikom SKJ“ ve} i da preu~inak svodili samo na kritiku. Nismo osporavratni~ki, potajno, ali organizovano, i u sprevali wegove zasluge u borbi protiv fa{izma i zi sa svim mogu}im neprijateqima u zemqi i obnovi Jugoslavije, u otporu Staqinu, u zalagainostranstvu, potkopavamo temeqe dru{tva i wu za mir u svetu, u podr{ci antikolonijalnoj dr`ave. I neprekidno smi{qamo kako da se vraborbi, te stvarawu pokreta nesvrstanih. Smatimo na vlast! Ta~no je da smo promene do kojih trali smo da je za Jugoslaviju presudno kakvo je do{lo u partijskoj politici smatrali nazadmesto ima u Evropi, ali nismo omalova`avali nim i kriti~ki sudili o znawu i karakternim politiku nesvrstanosti. Kako bismo to i mogli, osobinama pojedinih predvodnika novog kursa, kad su trojica najzaslu`nijih, uz Tita, za tu pokad su nam svojim izjavama davali povoda da o litiku (Ko~a Popovi}, Marko Nikezi}, Mirko wima razgovaramo. Tepavac) bili u na{oj „grupi“?! Da smo znali da ovako obave{tavaju Tita o naTa~no je da smo bili rezervisani prema srma, sigurno bismo ih kritikovali jo{ vi{e i da~nosti u susretima Tita i Bre`weva, i jesmo stro`e. I o Titu govorinajve}u opasnost za Jugoli s mawe suzdr`qivosti slaviju videli u stalnoj Da bih 2001. video svoj dosije u da smo znali da je prihvate`wi sovjetskih vo|a tao (mo`da i tra`io) da da nas ukqu~e u socijaDB, morao sam se pismeno ga ovako i ovakvi obavelisti~ki lager. I veroobavezati da ni{ta od toga {to {tavaju o nama. I da smo vali smo da bi se, u odresaznam ne}u nikom re}i, tj. da znali vi{e o wegovom de|enom trenutku, i kod sa~uvam moralni lik dou{nika. lovawu dok je bio u Monas, kao 1968. u ^ehosloVaqda i da nastavim skvi i blisko sara|ivao va~koj, na{lo takvih kosa Kominternom. ji bi tra`ili „bratsku prijateqstvo s onima koji Jesmo govorili o novoj pomo}”. Ali nismo bili su nas potkazivali policiji kadrovskoj politici kao rusofobi. nedemokratskoj, anahroTa~no je i da smo raznoj, odbojnoj prema intelektualcima i mladima. govarali o tome kako se napetost na Bliskom I jesmo prime}ivali kako su „borbom protiv istoku i drugde u svetu, koristi za zaba{urivaliberalizma“ potisnuti iz dru{tvenog `ivota we doma}ih problema. i najpoznatiji vojvo|anski revolucionari. I Jesmo govorili da se nama podme}e popustqisvi politi~ki prvaci hrvatske nacionalnosti – vost, pa i naklonost prema nacionalizmu, a da uz Tikvickog i Stipan Maru{i}, Ivan Vukose istovremeno ne vide, ili pre}utkuju, me|unavi}, general \uro Duli} i Antun Milodanovi}. cionalni problemi na Kosovu, u Bosni i HrvatI jedini Rumun u CK SKS - Jon Tapalaga. skoj. Ali nikada nismo bili, niti smo postali, Naravno da smo se podsmevali „kriti~koj ocenacionalisti (ni unitaristi ni separatisti). ni“ kojom smo (nacionalno tako raznoliki!) opAli, na{i na~elni (kriti~ki) stavovi - o tu`ivani za grupa{ku podr{ku srpskom naciopartijskoj politici, ure|ewu dr`ave i nalizmu, pa i za hegemonisti~ke (velikosrpske) (ne)funkcionisawu federalnih organa, o spoqnamere. noj politici, potcewivawu razvojnog zna~aja Ta~no je i da smo zapa`ali da novo rukovodnauke i struke, pojedinim Titovim izjavama i stvo prisvaja neke na{e rezultate, a istovremepostupcima, koji su u ovoj informaciji kvalino ocrwuje sav na{ rad. fikovani kao neprijateqski - nisu proistekli Jesmo govorili da se manipuli{e radni~kom iz naknadne srxbe ili prevratni~kih namera, klasom, i smatrali da radni~kave}ina ne garanniti su bili nepoznati (odranije) onima {to su tuje najboqe odluke, i da radnike ne treba podnas proglasili frakciona{ima. Књигу Мирка Чанадановића „БАУК ЛИБЕРАЛИЗМА НАД ВОЈВОДИНОМ” можете купити у књижари „Службеног гласника”(Јеврејска 13,Нови Сад)за 756динара, или наручити преко телефона 021/6622–609и мејла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


22

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak25.mart2013.

dnevnik

Posledwi pozdrav tragi~no preminulom gimnasti~aru i ~lanu

ISSN 2217-9526

Posledwi pozdrav dragoj

Ru`ici Kuzman

Slobodanu Milidragovi}u Miliki od svih ~lanova i uprave SOKOLSKOG DRU[TVA „VOJVODINA”.

Volimo te, vole}emo te i nikada ne}emo dozvoliti da ode{ iz na{ih srca i misli.

71582

Dragom deveru i stricu

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da }e se sahrana

i

Brat Mladen, snaja Dragica, Sandra, Jovana, Sr|an i Zoran.

71578

Posledwi pozdrav dragom bratu i stricu

Slobodanu P. Milidragovi}u sa po{tovawem posledwi pozdrav od Gordane sa decom.

ǞǑǘnjǍǜǚDžnjǐǔǎǚǖǚǓnj

Planinska lepotica na oskudnim terenima

Slobodana Milidragovi}a obaviti danas, 25. 3. 2013. godine, u 14 ~asova, na Ledina~kom grobqu. O`alo{}ena porodica. 71567

Spasi Sekuli}u

z Ishrana vuka i {akala: z Teodor Ruzvelt: Kad nema jagwetine, Pre na safari nego dobre su i kru{ke u Belu ku}u

71565

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ dragi

od brata Tomislava sa porodicom.

71579

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Julije Kraj~evi} Bata 1936 - 2013. Sahrana je danas, 25. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Stanislava, sin Miodrag i unuci Dragoqub i Dragana.

IZDAJEM mawi jednoiposoban stan sa kuhiwskim elementima, Ulica Alekse [anti}a. Telefon 021/2368050. 49503

71563

Spasi Sekuli}u

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

od porodice Bo`uli}.

Slavko Brankovi}

71580

PRODAJEM ILI MEWAM ukwi`en stan 68m2+gara`a, Bulevar Kraqa Aleksandra 496, Beograd- za stan u Novom Sadu. Telefon 064/891-38-54. 71516

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i prasi}e. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 71338

Sa tugom se opra{tamo od na{e drage

Dragi na{ tata, po~ivaj u miru, i neka te an|eli ~uvaju.

od Qubice Pa{}an sa porodicom.

Tvoje, Verica i Draguq~e.

71577

71575

Preminuo je u 80. godini na{ dragi suprug, otac i deda

Ru`ice

Porodice: Dragi} i [ender.

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {poret, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 71094

\oki Vladovi}u

Slavko Brankovi} Sahrana je u utorak, 26. 3. 2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Pamti}emo te po plemenitosti i dobroti koju si pru`io svima oko sebe. O`alo{}eni: supruga Zorka, }erke Vera i Vesna, unuci Sr|an i Slobodan i zet Du{an.

71581

71574


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom suprugu

ponedeqak25.mart2013.

23

3

Posledwi pozdrav nezaboravnom

POMEN

\oki Vladovi}u Akamu

Pavlu @ivanovu profesoru kwi`evnosti

1922 - 2013.

Prijateqi: Quba, Mirko, Ru`a, Mela, Hermina, Branka, Jawa, Rajka, Milica, Danka, Radomir, Dragoqub, @arko, Borislav, Qubomir, Miodrag, Branko i Milan.

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 25. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu. O`alo{}eni: supruga Julka, }erke Jelica, Zorica i Nada.

71552

71553

Posledwi pozdrav dragom tati, dedi, pradedi i ~ukundedi

3

Posledwi pozdrav dragom te~i

3 Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Predrag - Pe|a Radukin 1981 - 2006. Sedam dugih godina, sedam godina tuge i bola. Nije ta~no da vreme le~i sve... Sine moj, dete moje, du{o mamina, da li zna{ koliko nam nedostaje{? Uvek }e{ `iveti u na{im srcima i na{im mislima. Danas, 25. 3. 2013. godine, u Hramu Sv. Oca Nikolaja u Ka}u, u 11 ~asova, odr`a}emo parastos, moli}emo se Bogu da podari ve~ni mir tvojoj du{i. Vole te tvoji neute{ni: brat Nenad Radukin, baba Jelica, deda Lazar i mama Biqana Strajni}. 71528

\oki Vladovi}u

\oki Vladovi}u

Posledwi pozdrav dragom te~i

Pavle @ivanov

od }erke Jelice, zeta Stevana sa porodicom.

od porodice Stevanovi}.

Hvala ti za sve.

71558

71559

Posledwi pozdrav dragom dedi pradedi i ~ukundedi

Posledwi pozdrav dragom tati, dedi i pradedi

Pavlu @ivanovu

Vje~naja pamjat dragi pobratime, oprosti mi sve moje zalute. Milan Ilij}.

Duboko o`alo{}ena porodica Bo{ka Brzi}a.

71576

71549

na{em

Vrhunski gimnasti~ar, a iznad svega dobar ~ovek i prijateq

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima, da je 23. marta u 75. godini preminuo na{ dragi

Spasi Sekuli}u Spasa Sekuli} od porodice Kop~anski.

71564

\oki Vladovi}u

od unuka Sa{e i unuke Julkice sa porodicama.

\oki Vladovi}u

Slobodan Milidragovi}

Slobodanu Milidragovi}u od kolega iz radionice odr`avawa pozori{ta - plave ~ete.

od }erke Nade sa porodicom.

Sahrana je danas, 25. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu, a povorka kre}e ispred ku}e `alosti ul. Mi{arska 32 u 14 ~asova.

SE]AWE

iznenada nas je napustio. Ostaju samo uspomene na dane provedene u zajedni~kom ve`bawu i dru`ewu.

O`alo{}ena porodica: supruga Radosava, }erka Dragana i sin Dragan sa porodicama.

Slobodan Kne`evi} - Kmeza. 71562

71557

71556

Posledwi pozdrav dragom tati, dedi i pradedi

Na{oj

Posledwi pozdrav

71569

71551

Posledwi pozdrav

Dragom ocu, tastu i dedi

Milan Kozarev 25. 3. 2003 - 25. 3. 2013.

\oki Vladovi}u

od }erke Zorice sa porodicom.

\oki Vladovi}u

od prije Qubice i porodice @ivkovi}.

71555

Posledwi pozdrav zetu

71554

Posledwi pozdrav na{oj

Cvijeti Jahuri}

Cvijeti Jahuri} Beli

Vreme prolazi, a na{u tugu i bol ne odnosi. S ponosom te spomiwemo, s qubavqu od zaborava ~uvamo.

Petru Babi}u

Preminula je u 78. godini.

Posledwi pozdrav strini Beli od Milorada Jahuri}a sa porodicom.

Sahrana je u utorak, 26. 3. 2013. godine, u 14 sati, na grobqu u Zmajevu.

Tvoji: Laza, Milana, Bosa i kumovi Isakov.

Hvala za svu dobrotu i plemenitost. Sa po{tovawem i tugom zauvek }e{ biti u na{im srcima. Slavica, Cilika, Robert i Lidija.

O`alo{}ena porodica Jahuri}.

71571

71572

3

71518

71561

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je preminuo na{ dragi

S tugom javqamo da je u 64. godini preminula na{a voqena

\oki Vladovi}u

Cvijeti Jahuri} Bubi

Petar Babi} 20. 6. 1939 - 23. 3. 2013.

Ru`ica Kuzman od porodice Asurxi}.

71570

od porodica Si~ i Zori}.

71573

Sahrana je u utorak, 26. 3. 2013. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: majka Nevenka, suprug Milan, sinovi Aleksandar i Boris sa porodicama, brat Mladen sa porodicom i sestra Duwa sa porodicom.

Sahrana je danas, 25. 3. 2013. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu. Ogromna dobrota i qubav koju si nam dao ~ini}e te besmrtnim u na{im srcima. O`alo{}eni: supruga Vukica, }erka Dragana, unuka Tijana i zet Sini{a.

71568

71560


24

@enSkA POSLA/OGLASi

ponedeqak25.mart 2013.

dnevnik

Нијетојелобљутаво, већситизаљубљен С

Освојиотеи промениосе? П остоје мушкраци који брзо изгубе интересовање за жену коју освоје, а постоји неколико разлога за такво понашање. Мушкраци су ловци и треба их пустити да освајају, само што за разлику од осталих животиња, они свој плен често брзо изгустирају, уместо да у њему уживају дуго, натенане... Зашто? Најчешћи разлог је - разочарање. „Како да од принцезе направиш вештицу? Ожени је”, каже виц који није далеко од истине. Неке девојке се заиста понашају другачије када веза постане „озбиљна”, или се удају. Када мушкарац схвати да је његова идеална драга заправо једна љубоморна, посесивна, жена, да је лења, да је секс све мање занима... он губи интересовање. И то је нормално. Други разлог може бити незрелост мушкарца и стална потреба за доказивањем. Несигурни, искомплексирани мушкарци се никада неће задовољити па-

жњом једне жене. Они ће увек тражити још и понашати се промискуитетно. Међутим, такав мушкарац не мора да буде и лош муж или отац. Он може искрено да воли жену са којом је, али да за њу нема времена јер јури нове прилике за секс или флерт „са стране” где ће изнова доказивати своју „мушкост”. И на крају, мушкарци губе интересовање за своју партнерку и зато што се боје обавеза. Они, често несвесно, не желе да на себе преузму обавезе које доносе брак и очинство, и зато никада не остају у вазама које могу да доведу до тога. Зато им жена коју освоје брзо постане неинтересантна и траже нов изазов. Они, заправо, не беже од партнерке, већ од обавеза и одговорности. Шта девојка треба тада да уради у том случају? Да побегне главом без обзира! Никоме не треба мушкарац који нема самопоуздања и који није стабилна личност.

Женежеле вишесекса? ко мислите да мушкарци желе секс више него жене, варате се. Реч је о предрасуди коју су оборила научна истраживања. Како је у вашем „кревету”? Традиционално веровање да мушкарци желе секс чешће него што то желе жене, више „не пије воду”. Жене желе секс подједнако често колико и мушкарци, некада и чешће! Истраживање које је обухватило 1.000 парова из Енглеске, Немачке, Шпаније, Јапана и Бразила, који су у вези од једне до 51

А

Мушкарци који ретко размењују загрљаје и пољупце са партнеркама, било да су им жене, било девојке, су се изјаснили као мање задовољни својим животом, док женама на задовољство не утичу знаци пажње и мазуцкање, већ квалитет и учесталост сексуалних односа. Интересантно је и то да старији мушкарци желе више нежности, док старијим женама недостаје секс. Такође, утврђено је и да мушкарци сада чешће од жена

године, показало је да су најсрећнији они мушкарци који се често љубе мазе и са својим партнеркама, док су најсрећније оне жене које често имају сексуалне односе, а не тренутке нежности са својим партнерима.

одбијају секс, а разлози које наводе су стресан дан на послу, умор, главобоља, пун стомак, превише алкохола. По свему судећи, улоге парова у њиховом се ксуалном животу су се измениле.

ад је јасно зашто заљубљене особе немају апетит - зато што им ништа није укусно. Заиста није лако заљубљенима - срце им убрзано лупа, концентрација опада, а нова истраживања показују да им у устима слаби осећај за укусе. Слатко, слано, горко или љуто? Заљубљенима није битно, заправо теже разликују, а „кривци” су хормони, наравно. У једном истраживању, које је обухватило 50 особа, међу којима је било свеже заљубљених, оних који су у дужој вези

и самаца, мерено је реаговање на укус хране.Током теста сви испитаници морали су да пробају и помиришу одређену храну, и оставе након тога узорак пљувачке. За утврђивање промена у телу узети су хормони окситоцин и тестостерон. Резултати теста су показали да је ниво окситоцина, „хормона љубави”, заиста утицао на границу осетљивости на укусе код заљубљених особа. Ниво окситоцина је био најнижи код особа које немају сталног партнера, али је зато осетљивост на укусе код њих била највиша.


SPORT

dnevnik SVETSKOPRVENSTVO UKROSU

20.NOVOSADSKIPOLUMARATON

Kenijaci Xafet Korir i Emili ^ebat osvojili su titule svetskih prvaka u krosu. Korir je u Bidgo{}u napravio najve}e iznena|ewe i slavio ispred favorizovanog Etiopqanina Imanea Mergu. Korir, koji je na kenijskom {ampionatu bio tek {esti, naglo je ubrzao u posledwem krugu trke na 12 kilometara, oko Mi{lecinek parka i ubedqivo, u vremenu 32:45 minuta, osvojio titulu. Merga je morao da se zadovoqi srebrom, dok je bronza pripala Teklemarijamu Medhinu iz Eritreje. Dvadesetsedmogodi{wa ^ebet dozvolila je favorizovanoj Etiopqanki Hivot Ajalev da vodi trku, da bi je prestigla na posledwoj uzbrdici, uzev{i titulu u posledwih 200 metara, sa tri sekunde prednosti. Bronza je pripala Etiopqanki Bajlane{ Ol|iri koja je zakasnila za pobednicom devet sekundi. Rezultati, mu{karci: 1. Xafet Korir (Kenija) 32:45 minuta, 2. Imane Merga (Etiopija) 32:51, 3. Teklemarijam Medhin (Eritreja) 32:54 itd. @ene: 1. Emili ^ebet (Kenija) 24:24 minuta, 2. Hivot Ajalev (Etiopija) 24:27, 3. Belejne{ Ol|ira (Etiopija) 24:33 itd.

JuseinBolt

MITINGUKINGSTONU

Foto:S.[u{wevi}

Kenijci {ampioni

Trenutaks20.Novosadskogpolumaratona

Milovanovi}i Zuki}evanajbr`i Ulicama Novog Sada ju~e prepodne carevali su qubiteqi tr~awa.Odr`an je jubilarni, 20. novosadski polumaraton koji je prvi put, ka`u redovni svedoci ovog takmi~ewa, tr~an po temperaturi ispod nula stepeni. Ipak, hladno vreme nije omelo 484 takmi~ara da se pojave na startu, ali je zasmetalo gledaocima da u ve}em broju iza|u na ulice i pozdrave ove hrabre sportiste. U konkurenciji mu{karaca vi|ena je izuzetno zanimqiva trka koja je, barem kada je raspored trojice prvoplasiranih u pitawu, re{ena u samom fini{u. Na stazi dugoj 21,0975 km slavio je Pan~evac Marko Milovanovi}, koji je kroz liniju ciqa pro{ao nakon jednog sa-

ta, 12 minuta i 48 sekundi. Trojica atleti~ara - Milovanovi}, Rus De nis Ko ra bqev i Zrewaninac Mik{a Papi} odvojili su se nakon 18 kilometara i stekli veliku prednost u odnosu na ostale takmi~are. Ruski maratonac je vodio sve do ulaska u Dunavsku ulicu, neposredno pred ciqnu ravninu u Zmaj Jovinoj ulici. Tada su fini{irali Marko Milovanovi} i Mik{a Papi} i prestigli ga, a br`i je na kraju bio Pan~evac. - Nisam se nadao ba{ ovolikoj hladno}i u Novom Sadu - rekao je 26-godi{wi Milovanovi}, ~iji je ro|eni brat Milo{ tako|e pobe|ivao u ovoj trci. Zadovoqan sam i sre}an zbog pobede, a da je vreme bilo malo to-

plije, ube|en sam da bi i rezultat bio boqi. Drugo mesto osvojio je Papi} s vremenom 1:13,18 sati, dok se Rus Korabqev morao zadovoqiti tre}i mestom, do kojeg je stigao s vremenom 1:13,23 sata. U konkurenciji dama slavila je Rahima Zuki} iz Tuzle (BiH), koja tako|e ima 26 godina. Ona je zabele`ila vreme od 1:22,23 sati, a najve}u konkurentkiwu imala je u drugoplasiranoj Pan~evki Lidiji Miklo{, koja je zabele`ila vreme od 1:23,10 ~asova. Osim glavne trke, odr`an su i {tafetni polumaraton, Diplomatski polumaraton, trka „Tr~i i u`ivaj” na 10,5 km, Trka zadovoqstva (3,323 km) i Trka puze}ih beba na 4,195 metara A.P.

Mejtlandbr`i odBolta Olimpijski {ampion i svetski rekorder na 100 i 200 metara Jusein Bolt nije pobedio u trci na 400 metara u Kingstonu. Na mitingu odr`anom u prestonici Jamajke slavio je Nikolas Mejtland, rezultatom 46,44 sekunde, 0,65 sekundi boqim vremenom od Boltovog. Harizmati~nom Jamaj~aninu je ovo tre}e u~e{}e u trkama na 400 metara u ovoj godini. Ni wegov zemqak Joan Blejk nije uspeo da trijumfuje u toj disciplini. U drugoj trci, zauzeo je drugo mesto u vremenu 46,33, devet stotinka sporije od pobednika Alodina Faderd`ila. NBALIGA

Pobeda Detroita U nastavku prvenstva ameri~ke profesionalne ko{arka{ke lige (NBA) odigrano je sedam utakmica, a pobedu kao gost ostvario je samo Detroit savladav{i u [arlotu doma}ina sa 92:91. Rezultati: [arlot - Detroit 91:92, Wujork - Toronto 110:84, ^ikago - Indijana 87:84, Memfis - Boston 110:106, Denver Sakramento 101:95, L.A. Klipers - Bruklin 101:95 i Golden Stejt - Va{ington 101:92.

Turska`eli OI2020. Pred sed nik Tur ske Ab du lah Gul podr`ao je kandidaturu Istanbula za organizaciju Olimpijskih igara 2020. godine. U obra}awu ~lanovima tima Me|unarodnog olimpijskog komiteta (MOK) rekao je da }e we go va ze mqa u~initi sve da ispuni obe}awa u vezi sa uslovima organizovawa OI. MOK }e organizatora Igara izabrati na Kongresu uz Buenos Airesu 7. septembra.

POLICAJAC NA MOTORU PORU[IO BICIKLISTE: U nesvakida{wem incidentu, koji je obele`io kraj me|unarodne trkeKo{ice–Mi{kolcuMa|arskoj,policajac na motociklu ispre~io se sprintu biciklista, ~ija je brzina u zavr{nici dostizala i 70 kilometara na ~as. U direktnomsudaru,ugrupijo{dva–trivoza~a,najdebqikrajizvukaojeMarkoStankovi} iz ekipe kraqeva~kog ^N Metalca. Iako dobro ugruvan, pro{ao je bez te`ih povreda, ali je bicikl pretrpeo totalnu {tetu.Stankovi}jeprepadabiookopete pozicije,atrkujezavr{iona41.mestu,uz dvaminutai22sekundezaka{wewazapobednikom Mihalom Kolarom (Dukla) iz Slova~ke.

Uhaoti~nojzavr{nici,najboqiplasman od na{ih takmi~ara izborio je Gabor Kasa plasmanom na deveto mesto, a slde: Jovan Zekavica (12), Nikola Kozomara (15),Stefan Stefanovi} (18), Marko Danilovi} (19)Marko Polumirac (20) Milo{ Borisavqevi} (26) i Milo{ Stojanovi} na 58. poziciji. -Trkajebila`estokaibrza,iakosuvremenski uslovi bili ekstremni. Na startu temperaturajeiznosilajedvastepenuplusu.Ukonkurenciji70voza~aznalosekosu favoritiinakogatrebapaziti,alina{i biciklisti nisu uhvatili odlu~uju}i beg. Kasa je i devetim mestom potvrdio da je trenutnounajboqojformi–rekaojeslektorRadi{a^ubri}.

PrvenacTepe{a

JurijTepe{

Austrijanac Gregor [lirencauer je jo{ pre deset dana obezbedio veliki Kristalni globus, za najboqeg u generalnom plasmanu, ali je na Planici osvojio i titulu u letovima. [lirencaueru je za to bi-

lo dovoqno 11. mesto, pa je za 137 bodova nadma{io Kraweca u borbi za mali Globus. U generalnom plasmanu, do titule je do{ao sa 1.620 bodova, a wegov najbli`i pratilac Anders Bardal sakupio je 999.

25

VELIKANAGRADAMALEZIJE

Trijumfneposlu{nog SebastijanaFetela Aktuelni svetski prvak Sebastijan Fetel, ~lan Red Bula, pobednik je Velike nagrade Malezije u Formuli jedan. Ovo je trostrukom svetskom prvaku 27. pobeda u karijeri, ~ime se izjedna~io s legendarnim Xekijem Stjuartom. Trijumf Red Bula upotpunio je Australijanac Mark Veber osvajawem drugog mesta na Sepangu. I sve bi bilo u redu da Fetel nije ispo{tovao odluku tima i u 46. krugu napao Vebera, obi{ao ga i slavio. Naime, do tada je Veber sigurno vodio, a posle posledweg odlaska u boks iz tima je stigla naredba da obojica voza~a ~uvaju svoje pozicije i {tede gorivo i pneumatike. Veber je to ispo{tovao, ali neposlu{ni Fetel je procenio da je br`i i prvi pro{ao kroz ciq.

poslu{ao naredbu. Na kraju je i Hamilton imao kiselo lice na podijumu, svestan da nije zaslu`io tre}e mesto. Ni jedan ni drugi ~in nije dobar za Formulu jedan, ali smo bar sada i zvani~no saznali ko je prvi, a ko drugi voza~ u ekipama. Osta}e zapam}eno i to da je Hamilton prilikom prvog odlaska u boks „svratio” u tabor Meklarena umesto Mercedesa i time nasmejao sve qubiteqe najbr`eg cirkusa, kao i svoju devojku, poznatu peva~icu Nikol [lezinger. Ina~e, u Sepangu je sat vremena pre trke pala ki{a, start je bio po mokroj stazi, koja se kako je trka odmicala osu{ila. Na startu je poveo Fetel, ispred Alonsa i Mase, Veber je uspeo da ih pretekne, ali je [panac uspeo da se na|e ispred Austra-

Podijumbezosmeha:Veber,FeteliHamilton

- Osetio sam da sam br`i, vodili smo blisku borbu i ja sam ga obi{ao. Napravio sam gre{ku, trebalo je da zadr`imo pozicije, ali moram da ka`em da nisam namerno ignorisao naredbu. Iako to Marku ne poma`e, ja mu se izviwavam - rekao je Fetel po zavr{etku trke. Ni Fetel, ni Veber nisu delovali sre}no na podijumu, a Australijanac je svoje nezadovoqstvo izrazio i u izjavi. - Tim je doneo odluku da je trka gotova posle posledweg odlaska u boks i da {tedim motor i pneumatike. I ja sam `eleo da se borim, ali je Sebastijan samoinicijativno doneo odluku i kao i obi~no bi}e za{ti}en, a ja sam razo~aran ishodom trke rekao je Veber. Ni{ta boqa situacija nije bila ni iza dvojca Red Bula. Naime, do tre}e pozicije stigao je Britanac Luis Hamilton ispred klupskog kolege iz Mercedesa Nemca Nike Rozberga. I wih dvojica su u posledwoj fazi trke vodili borbu, preticali jedan drugoga, da bi na kraju Rozberg dobio poruku od {efa tima Rosa Brona da ne obilazi Hamiltona iako je bio br`i. Za razliku od Fetela, Rozberg je

Rezultati

SVETSKIKUP–LETOVI

Slovenac Jurij Tepe{ do{ao je do prve pobede u karijeri, po{to je slavio na posledwem takmi~ewu ovogodi{weg Svetskog kupa u letovima na Planici. Tepe{ je do trijumfa pred svojim navija~ima do{ao samo tri dana po{to je izbegao te{ke povrede u padu tokom kvalifikacija, a dan po{to je sa Slovenijom slavio na posledwem timskom takmi~ewu. Slovenac je posledweg dana sezone osvojio 425,5 bodova zahvaquju}i letovima od 217 i 214 metara. Drugo mesto zauzeo je Norve`anin Rune Velta, dok je slavqe doma}ih navija~a upotpunio Peter Prevc, koji se na{ao na tre}em stepeniku pobedni~kog postoqa.

ponedeqak25.mart2013.

1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 1:38:56.681, 2. Veber (Australija, Red Bul) +4.298, 3. Hamilton (V. Britanija, Mercedes) +12.181, 4. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) +12.640, 5. Masa (Brazil, Ferari) +25.648, 6. Gro`an (Francuska, Lotus) +35.564, 7. Raikonen (Finska, Lotus) +48.479, 8. Hilkenberg (Nema~ka, Zauber) +53.044, 9. Peres (Meksiko, Meklaren) +1:12.357, 10. Verwe (Francuska, Toro Roso) +1:27.124, 11. Botas (Finska, Vilijams) +1:28.610, 12. Gutijeres (Meksiko, Zauber) +1 krug, 13. Bjanki (Francuska, Marusja) +1 krug, 14. Pik (Francuska, Katerhem) +1 krug, 15. Van der Garde (Holandija, Katerhem) +1 krug, 16. [ilton (V. Britanija, Marusja) +2 kruga.

Voza~i 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 40 bodova, 2. Raikonen (Finska, Lotus) 31, 3. Veber (Australija, Red Bul) 26, 4. Hamilton (V. Britanija, Mercedes) 25, 5. Masa (Brazil, Ferari) 22, 6. Alonso ([panija, Ferari) 18, 7. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) 12, 8. Gro`an (Francuska, Lotus) 9, 9. Zutil (Nema~ka, Fors Indija) 6, 10. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 4, 11. Hilkenberg (Nema~ka, Zauber) 4, 12. Perez (Meksiko, Meklaren) 2, 13. Baton (V. Britanija, Meklaren) 2, 14. Verwe (Francuska, Toro Roso) 1.

Konstruktori 1. Red Bul 66 bodova, 2. Lotus 40, 3. Ferari 40, 4. Mercedes 37, 5. Fors Indija 10, 6. Meklaren 4, 7. Zauber 4, 8. Toro Roso 1. lijanca. On je u jednom kontaktu o{teti predwe krilo, ali nije odmah oti{ao u boks. To se pokazalo kao lo{a odluka. Dominaciji Red Bula i odli~nom plasmanu Mercedesa doprineli su i veoma lo{i potezi konkurenata. Naime, odli~ni Ferari u kvalifikacijama nije to potvrdio i u trci. Lo{om procenom tima [pancu Fernandu Alonsu nije zameweno o{te}eno predwe krilo na po~etku trke i on je u drugom krugu izleteo sa staze. Wegov klupski kolega Brazilac Felipe Masa se `estoko borio i na kraju uspeo da osvoji odli~no peto mesto. Ni Meklaren nije ostao imun na gre{ke, pa je tako li{io svog voza~a Xensona Batona da se domogne odli~nog plasmana. Ali, gaf dana sigurno su napravili mehani~ari Fors Indije. I Adrijan Zutil i Pol di Resta na~ekali su se u boksu prilikom promene pneumatika, a zatim su oba voza~a tokom trke odustala. [teta, jer Fors Indija ove godine ima veoma konkurentan bolid. Slede}a trka vozi se za tri nedeqe za Veliku nagradu Kine. G.M.


sport

ponedeqak25.mart2013.

TURNIRUMAJAMIJU

JelenaJankovi}

TURNIRUMAJAMIJU

Jelena izbacila Petrovu

Jelena Jankovi} plasirala se u osminu finala turnira u Majamiju, po{to je savladala Na|u Petrovu iz Rusije sa 7:6 (9:7), 6:4 za dva ~asa i 18 minuta igre. Jelena je izgubila prvi gem na svoj servis, ali je napravila ribrejk i potom je povela sa 2:1. U ~etvrtom gemu srpska teniserka imala je dve vezane brejk {anse, ali Ruskiwa je osvojila ~etiri poena u nizu i izjedna~ila je na 2:2.UpetomgemuJelenajespasla brejk loptu, a onda je napravila novibrejkipovelajesa4:2.Bioje toprviputume~udajednateniserkaimadvagemavi{ka.Servis naj~e{}eneigrava`nuuloguuJeleninimme~evima,atakojebilo iovogaputa.Petrovajenapravilabrejkza4:3,Jankovi}evajeuzvratilaistommerom,alitonije bio kraj – Ruskiwa bez izgubqenogpoenapravinovibrejkismawujena5:4.Nizbrejkovaprekinut jeunajgorimogu}itrenutakzaJelenu i Petrova je izjedna~ila na 5:5.Ubrzoseu{loutajbrejk,koji je bio neizvestan kao i ceo set. Jankovi}eva je povela sa 2:0, Petrovajeuzvratilaido{lado2:2i nijednadozavr{nicenijestekla ve}u prednost. Jelena je pri rezultatu 5:6 spasla set loptu, a kqu~ni mini brejk napravila je na7:7.Potomjerealizovaladrugu setloptuido{ladovo|stvoza81 minutaigre. Zarazlikuodprvogseta,po~etakdrugogbiojeveomatvrdinijebilobrejk{ansi.Teniserkesu uprva~etirigemabezproblema osvajale svoje gemove, a u petom Jelena je iskoristila posledwu odtrivezanebrejk{anseipovelajesa3:2.Svedozavr{niceJelena je lako osvajala gemove na svojservis,alimalojenedostajalodaseponoviscenarioizprvog seta. Pri rezultatu 5:4 Petrova je imala brejk {ansu, ali je Jankovi}eva vezala tri poena i do{ladopobede.

DANASDRUGIME^EVIPOLUFINALAPLEJ-OFA

Danas se igraju drugi me~evi polufinala plej-ofazaodbojka{e, a posle prvih susreta korak bli`e finalu su Crvena zvezda i Partizan. Vojvodina NS seme je odigrala veoma dobro u gostima kod aktuelnog {ampiona,alinijeimalasnage datrijumfujeiZvezdajepovela upolufinalnojseriji. Iakojebilo3:1zaBeogra|ane,novosadskicrveno-beliravnopravno su se suprotstavili akteulenom {ampionu i osvaja~u Kupa i Superkupa. Visoko vo|stvo u uvodnom setu prokockala je Vo{a, a drugi dobila. Problemisprijemomserisajavilisusekrajemtre}egiu~etvrtom setu, pa gosti nisu imalisnagedaseodupruZvezdinom ~vrstomzagrqaju. - Imali smo {ansi za brejke nastartuserije,alinamjeprijem oslabio u zavr{nici me~a. Ne mislim da je to glavni razlog poraza, ali je umnogome doprineo slabijem izdawu. U ~etvrtomsetusmopsihi~kipalii nismo mogli da se vratimo u igru. Prvi set je bio veoma bitanzaobatima,prokockalismo prednost, kasnije u{li u gre-

Dupliprogramu [umicama Odbojka{i Crvene zvezde i Vojvodine NS seme drugi me~ polufinalaigra}eod18~asova, a zatim }e na teren iza}i Partizan i Radni~ki iz Kragujevca(20.30).Obame~aigrajuseuhaliSC[umice.Doma}ini vode u seriji 1:0.Tre}e utakmice,uNovomSaduiKragujevcu,igrajuse28.marta.

Nemawa^ubrilonapadaZvezdinblok

{ke i na kraju izgubili - ka`e sredwiblokerVojvodineNemawa^ubrilo. Ipak,uprkostome{togubeu seriji1:0,Novosa|aninerazmi{qaju o predaji i `ele jo{ danasdanapravebrejkkojibiim obezbediodvame~auSpensu. -Najva`nijejeto{tosmose u periodu izme|u dva me~a psiholo{ki oporavili. Ne sumwamoubrejki`elimodapopravimoutisakodprenekolikodana. Mnogo toga je dobrog bilo na

PRVAALIGA

ReminarukuZvezdi Radni~ki-Crvenazvezda8:8(2:2,2:2,3:2,1:2) KRAGUJEVAC: SC Park, gledalaca: 1.000, sudije: Putnikovi} i Mi{kovi} (Beograd). Igra~vi{e:Radni~ki11(4),Crvena zvezda 11 (5). Dva igra~a vi{e:Radni~ki1(0).Peterci:Radni~ki2(2). RADNI^KI: Radi}(10odbrana), Buri}, Popovi}, Markovi}, Gak 2, Ba{i}, ]iri} 1, ^upi}, Zlokovi}, F. Filipovi} 4, Udovi~i}1,\.Filipovi},Lazi}. CRVENA ZVEZDA: [efik (9 odbrana), S. Ra{ovi} 1, Ra|en 1, Ivo{evi}, Mili}evi}, Pijetlovi}2,Avramovi}1,V.Ra{ovi}1, Ran|elovi}, Vapenski 2, Prlainovi},E{kert,Stoji~i}.

svombazenuuprvomdueluslavila sa10:8wojjeremibiodovoqanda budeprva.Tako}eizabraniciDejana Savi}a u polufinalu plej ofaigratisa~etvrtoplasiranom Vojvodinom,aRadni~ki}esadrugepozicijeodmeritisnagesatre}eplasiranimPartizanom. Kao {to se i o~ekivalo, utakmicajebilauzbudqivaitvrda,sa jakimodbranama,kojimasukomandovali odli~ni golmani Zdravko Radi}(Radni~ki)iDenis[efik (Crvena zvezda). Prve dve ~etvrtineproteklesuupotpunoizjedna~enojborbi,alijeZvezdautim trenucimaostalabezPetraIvo{evi}a i Andrije Prlainovi}a, kojisuzbogprigovoraiskqu~eni

SrpskiteniserNenadZimowi} saop{tiojedane}evi{eigratiu paru sa [ve|aninom Robertom Lindstedom. Zimowi} je rekao da neznasakojimigra~em}edokraja sezonenastupatiudublu. -Mo`da}uigratisavi{erazli~itih partnera. Sve zavisi od opcija koje budem imao - naveo je 19.tenisersvetanadublATPrang listi. TrenutakizderbijaRadni~ki-Zvezda

U derbiju pretposledweg kola PrveAligezavaterpoliste,Radni~kiiCrvenazvezdauKragujevcuodigralisunere{eno-8:8.Ovaj duel odlu~ivao je o prvom mestu predplej-ofipo{tojeZvezdau

Srpsko-{vedski dubl je do sada osvojio turnir u Roterdamu, a do finala je stigao u Stokholmu i u Dubaiju. Zimowi}evi biv{i saradnici MaksMirwi,DanijelNestor,Leander Pae{ i Make{ Bupati su boqe plasirani od wega na ATP listi,trenutnosuplasiraniod5. do9.mesta.

EVROPSKIKUP-MONCA

Novosa|ani`elebrejk

Rastalise Zimowi}i Lindsted

LindstediZimowi}

dnevnik

Radni~ki - Crvena zvezda 8:8, Partizan - Vojvodina 11:3, Dunav @AK 9:7, Beograd - Singidunum 5:8, Bawica je slobodna. 1. C. zvezda 15 13 1 1 182:81 40 2. Radni~ki 15 13 1 1 266:76 40 3. Partizan 15 12 0 3 186:74 33 4. Vojvodina 15 8 0 7 149:123 24 5. Bawica 15 7 1 7 115:131 22 6. @AK 15 5 1 9 122:170 16 7. Dunav 15 4 0 11 79:170312 8. Singidun. 15 3 0 12 88:186 9 9. Beograd 16 1 0 15 71:247 3

spravomzamene.Doprvogvo|stva Radni~kijedo{aotekutre}ojdeonici-5:4.Dokrajaovogperioda igre doma}i su dva puta imali i dvagolaprednosti(6:4,7:5),alise igra~iCrvenezvezdenisupredavali. Krajem tre}eg perioda su preko Strahiwe Ra{ovi}a smawili na 7:6, a onda je Avramovi} doneo tre}e izjedna~ewe na me~u (7:7).Gotovoposle16minutaigre ZvezdajeuspelaprekoVapenskog da do|e do prednosti  8:7, da bi ]iri} ~etiri minuta pre kraja doneo ~etvrto izjedna~ewe. U zavr{niciobatimaimalasuprilikudare{epobednika,alinijedan utomenijeuspeo. G.M.

prvomme~uio~ekujemdatodobro ponovimo, a nadam se da }e namtimskiprijemboqeodraditi posao u bitnim trencuima i da ne}emo gubiti poene u velikimserijama.Znamodamo`emo boqedaodigramoinameravamo da savladamo {ampiona i da obezbedimodvame~anasvomterenu. Znaju dobro crveno-beli iz Srpske Atine odakle im preti najve}aopasnostizredova{ampiona.

-Naprvomme~usmoprili~no u{topovaliPetkovi}a,najboqeg Zvezdinog poentera ~itave sezone.Odwegaseo~ekujedanapravi svojstalniu~inak,alinasjemnogo iznenadio Stoilovi} koji je sadadruginajve}ipotro{a~lopti.Miti}jeopasanuveksaservisai~estonamjepravioprobleme, ali dobro znamo odakle prete opasnosti. Ponavqam, spremni smozavelikuborbuizapobeduu Beogradu-najvaioje^ubrilo. M.Risti}

PRVOLIGA[KIKARAVAN

Dunavvolejumaraton U20.koluuprvimodbojka{kimligamaSrbijenovosadskeekipe zabele`ile su pobede. Odbojka{ice Vojvodine savladale su beogradskiPo{tar3:0itoimjedrugiuzastopnitrijumfodpovratka trenera Kapri{a na klupu, a odbojka{i Dunav voleja sa 3:2bilisuboqiodObili}a. @ene: Vojvodina-Po{tar3:0(28:26,25:22,25:23),Sme~5-Futog 3:1 (25:17, 24:26, 25:13, 25:17), Crnokosa - MD Zrewanin 3:1 (25:14,25:20,23:25,25:14),Takovo-Radni~ki(K)0:3(24:26,21:25, 15:25),Kraguj-Lazarevac3:0(25:13,25:12,30:28),Obili}-Radni~ki(B)0:3(12:25,13:25,15:25). Mu{karci: Dunav volej - Obili} 3:2 (25:22, 23:25, 25:16, 20:25, 16:14),Borac-Klek3:0(25:17,25:20,25:12),Sloven-Jedinstvo(SP) 0:3(13:25,12:25,21:25),Topli~anin-Jagodina1:3(21:25,26:28,25:23, 22:25), Mladenovac - Kosovska Mitrovica 0:3 (19:25, 18:25, 22:25), NoviPazar-Smederevo3:0(25:23,25:15,25:15). M.R.

TAMARA\OR\EVI],^LANICASDNOVISAD1790

Juniorkasa seniorskimsrebrom Tamara \or|evi} napravila je veliko izena|ewe na Prvenstvu Srbije u ga|awu vazdu{nim oru`jem u Smedervu po{to je kao juniorka osvojila srebrnu medaqu me|u seniorkama (202,4 kruga). Plasirala se iza Andree Arsovi} (207,9), a ispred olimpijske vice{ampionke iz Londona Ivane Maksimovi}(182,8)ukonkurenciji58 takmi~arki. -Konkurencijajebilaizuzetna, zabele`ila sam veliki uspeh,posebnozato{tosambila boqa od Ivane Makismovi}, osvaja~ica srebrne medaqe sa Olimpijskih igara u Londonu. Moram da priznam da mi je mo`da i dra`e to {to sam uspela wu da pobedim, nego {to sam osvojilasrebrnumedaqu-ka`e Tamara \or|evi}, koja }e jo{ ovu godinu nastupati kao juniorka. l Dalitijeovoprvaseniorskamedaqa? - Da, prva medaqa standardnom pu{kom. Bila sam pre dve godine prvakiwa serijskom pu{kom. l Od kada trenira{ streqa{tvo? -Od2006.godine.Po~elasam u]upriji,auSDNoviSad1790 pre{lasampro{legodine.Ov-

desuuslovizaradmnogoboqi, treninzisuozbiqniji,{topotvr|ujuirezultate.

Borkovi} tre}i

Du{an Borkovi} uspe{nojepo~eosezonu u ETCC Evropskom kupu turing automobila. Pojakojki{i,na~uvenojpistiu Monci,Borkovi}jeuobetrkezabele`ioodli~anrezultat. Uprvojtrcistartovaojesa~etvrtepozicijeiodli~nojevozio, ali posle jednog kontakta wegov seatleonostaojebezdelabranika.Sredinomtrkesudijesugakaznile prolaskom kroz pit i tako ga udaqile od borbe za vrh, te je nakrajubioosmiuklasiS2000.U drugojtrcikrenuojesa17.mesta, alijeposleodli~neborbeuspeo nakrajudabudetre}i.Ukupnoje osvojio sedam bodova i nalazi se nasedmommestu. -Uprvojtrcisamimaoproblema, kazna je usledila zbog nepropisnogprelaskapreko`utelinijeudrugojkrivini,~eganisambio ni svestan. Kasnije sam ostao i bezdelabranika.Drugutrkusam po~eosnovimbranikom,alisam izgubio metlicu brisa~a, pa po ki{i skoro ni{ta nisam video. Tojebiloopasno,alisveusvemu tre}emestoudrugojtrciiukupno sedam bodova su mi ohrabrewe i pozitivan signal za naredne izazovezakojejepreduslovdaseauto sredi-rekeojeBorkovi}. Slede}e dve trke voze se 28. i 29.aprilauSlova~koj. PRVAMU[KALIGASEVER

Lekcija favoritu

MladostTSK –ProleterAgro`iv 24:16(12:10) TEMERIN: Dvorana JKP Temerin, gledalaca:300,sudije:Pe{i} i Radojevi} (Crvenka).Sedmerci:MladostTSK 7 (4), Proleter Agro`iv 1 (1), iskqu~ewa: Mladost TSK 10, Proleter Agro`iv 14 minuta. Crvenikarton:Kostelac(ProleterAgro`iv)u52.minutu. MLADOST TSK: Ardali} (17odbrana),Panteli},Kne`evi}3,Gruji~i}5(3),Jovanovi} 3, \uri} 5, Manojlovi}, Starovlah 1, Pokrajac 6 (1), Lau{ev, Terzi} 1, Marjanovi}, Rikanovi},An|eli}. PROLETERAGRO@IV: Xami} (1 odbrana), Sl. Dimitri}, O. Joki} 6 (1), Trnini} 3, V. Kne`evi} 2, Bjelica, ^agaq, Ili}, Doko 1, A}imovi}, Ga}inovi} (10 odbrana, 2 sedmerca), F. Joki}, St. Dimitri}, Kostelac, Davidovi} 1, M. Kne`evi} 3. Zrewaninci su delovali kao ra{timovani orkestar i nisu uspeli da iskoriste odsustvo trojice nosilaca igre doma}ina,kapitenaMilanaOkuke,prvog strelca Milana Lisice i bekaRadojaKova~evi}a.Borbena rukometna ~eta iz Ba~kog Jarka, shodno tradiciji, o~italajelekcijuovogaputabledom favoritu. M.Meni}anin

Ubedqivi Palan~ani Lavovi- @SK 42:28 (19:12)

Foto: F. Baki}

26

Tamara\or|evi}

l Kojisutiplanovizabudu}nost? - Za sada mi je najva`nije da redovno i ozbiqno treniram, a zakasnije}emovideti-reklaje Tamaraidodaladasedobrosna{launovimpravilima. G.Malenovi}

BA^KA PALANKA: Hala Tikvara, gledalaca oko 200, sudije: BuraiPerendija(NovaPazova). SedmerciLavovi1(1),@SK2(1), iskqu~ewa:Lavovi10,@SK8minuta. LAVOVI: Porobi}9(1),Kozomora7,Uro{Rakocija5,Kolesar, Ra|enovi}, Kosjer, Kova~evi} 3, \uki}(4odbrane),Kraq,Perleta,Stanoj~i}(10odbranaisedmerac),Karanovi},Jovi}7,Novakovi} (3 odbrane), Branislav Kne`evi}2,Pu|a9. @SK: Bosi}(3odbrane),Kezija 4,Dragoqevi},Markovi},Bosni} 1, Maqkovi} 1, Markovi} 1, Spasojev 4, Stevanovi} (7 odbrana), Smoqen1,Milo{evi}3,Kotlaja (2odbrane),Makitan1,U.Bojani} 10(1),M.Bojani},Vitez2. Kada su ba~kopalana~ki rukometa{ipoveli3:2vo|stvodokrajautakmicenisuispu{tali. M.\.K.


SPORT

dnevnik

ponedeqak25.mart2013.

27

SRPSKALIGAVOJVODINA

Dobarfudbal uOyacima

Liderpaou posledwemminutu

Tekstilac-Pali}2:1(1:1) OYACI: Stadion Tekstilca, gledalaca 200, sudija [utulovi} (Novi Sad). Strelci: Kuli} u 42. \orovi} u 48. za Tekstilac, a Jondi} u 6. minutu za Pali}. @uti kartoni: Markovi} i Rajkova~a (Pali}). TEKSTILAC: Andrija{evi} 7, Kr{i} 8, risti} 7, Krznar 7, Dokni} 7, Perovi} 8, Kaurin 8, Crwanski 7 (Ogwenovi}), \oki} 7 (Sekeru{ 8), \orovi} 8, Kuli} 8 (Josovi} 7). PALI]: Pe{i} 7, Bjedov 6, Brankovi} 6, Markovi} 6, Rudi} 6, Jo~i} (Po`ar 6, Tomi{i} 6), Mili} 6, Jondi} 7, Matija{evi} 6, Qubenovi} 6 (Bogdan 6), Rajkova~a 6. U odli~noj fudbalskoj predstavi Tekstilac je nadigrao goste sa Pali}a i osvojio tri va`na boda. Iako su gosti poveli

Senta-Dolina1:0(0:0) SENT A: Grad ski sta dion u Na rod noj ba {ti, gle da la ca: 200, su di ja: B. Pa {tar ( Subotica). Strelac: Vasin u 90. minutu. @uti kartoni: Rudan, Ze~evi} (Senta), ^izik, \okovi} i Memovi} (Dolina). SENTA: @ivkov 8, Rudan 7, Mar ti no vi} 7 (Be sla} 7), Spahi} 7, Haben{us 7, Kaka{ 8, \uri}7 (Mara{ 7), Malinovi} 7 (Vasin 8), Geci} 7, Ze~evi} 7, Ba{tovanov 8. DOLINA: Jevti} 8, ^izik 7, Nedu~i} 7 (Tiodorovi} 7), Karanfilovski 7, [}epanovi} 7, Smajilagi} 7 (^erwuu{ -), Gigovi} 7 (\okovi} 7), Trip ko vi} 7, Ko va ~e vi} 7, Memovi} 7, Anti} 7. Sen}ani su po prohladnom i vetrovitom vremenu primorali lidera da nastavi prole}ni post. Doma}e navija~e zagrejao je tek u samom fini-

u 6. minutu golom Jondi}a, doma}i tim je zagospodario terenom i na kraju zaslu`eno trijumfovao. U prvom poluvremenu doma}i su propustili ~etiri idealne prilike i tek u 42. minut Kuli} je lepim pogodkom krunisao terensku inicijativu. Polovinom prvog poluvremena Tekstilac je zbog povrede ostao bez golgetera Gorana \oki}a. Samo {to je po~elo drugo poluvreme doma}i tim je pogotkom \oki}a do{ao do prednosti. Bele`imo i {ut kapitena Risti}a u 53. minutu i odli~nu intervenciju golmana gostiju Pe{i}a. Do kraja susreta oba tima su imali prilike za gol, ali su mre`e ostale netaknute.Slobodno se mo`e re}i da je igran dobar fudbal u Oxacima. S.Jovin

Vukanovi} zaradost

{u utakmice Vasin, kada je, u posledwem minutu, uspeo da ubaci loptu u mre`u Jevti}a i svojoj ekipi obezbedi ~itav plen. Utak mi ca je bi la ve o ma tvrda i bez puno {ansi. U prvom delu najboqu priliku u 25. minutu imao je Ze~evi}, ali je wegov projektil iz slobodnog udarca odbranio golman gostiju, dok je u drugom delu vredna pomena {ansa koja se ukazala Geci}u, u 61. minutu. Sen}ani su imali sre}e kada je \okovi} u 87. minutu pogodio pre~ku, ali je potom usledio hladan tu{ za goste. U po sled wim tre nu ci ma utakmice, iz prekida lopta je naba~ena u kazneni prostor Do li ne, gde je na od bi je nu loptu odli~no reagovao Vasin i po go dio pro tiv ni~ ku mre`u. M.Mitrovi}

Radni~ki (SM) - Cement Senta - Dolina Dinamo - Dunav Radni~ki (S) - Ba~ka Topola Mladost (BJ) - Sloga (T) Tekstilac - Pali} Jedinstvo (SP) - Radni~ki ([) ^SK - Srem 1. Dolina 2. Radni~ki (SM) 3. Sloga 4. ^SK 5. Dunav 6. Tekstilac 7. Radni~ki ([) 8. Senta 9. Mladost 10. Srem 11. B. Topola 12. Pali} 13. Jedinstvo (SP) 14. Cement 15. Radni~ki (S) 16. Dinamo

17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17

5:1 1:0 2:3 1:0 0:0 2:1 3:0 1:0 10 9 8 8 8 8 8 7 6 4 5 6 5 6 6 2

4 4 6 4 3 2 2 4 3 8 5 2 5 2 1 5

3 4 3 5 6 7 7 6 8 5 7 9 7 9 10 10

26:10 29:13 21:11 17:8 20:25 19:19 17:19 19:13 15:17 18:20 12:14 18:26 15:23 18:28 13:18 15:28

34 31 30 28 27 26 26 25 21 20 20 20 20 20 19 11

U slede}em kolu (31.marta) sastaju se: Cement - ^SK Pivara, Srem - Jedinstvo (SP), Radni~ki ([) - Tekstilac, Pali} - Mladost, Sloga - Radni~ki (S), Ba~ka Topola - Dinamo, Dunav - Senta, Dolina - Radni~ki (SM).

^ELAREVO: Stadion Piva ra, gle da la ca 100, su di ja: Pa pri ca (No va Pa zo va) . Strelac: Vukanovi} u 63. minu ti. @u ti kar to ni: Ba ji}, Ivkovi} (^SK Pivara), Laki}, ^o vi} (Srem), cr ve ni kartoni: P.Ili} (^SK), ^ovi} (Srem). ^SK: Tankosi} 7, Baji} 7, Jevi} 7, (Vukanac 7), Vu~kovi} 7, Avakumovi} 7, [vowa 7, Ivkovi} 7 (N.Ili} 7) Plav{i} 8, P.Ili} 7, Vukanovi} 8, Vukasovi} 7, (B.Jevi}-). SREM: Brkovi} 7, Jeremi} 7, Laki} 7, Karadi} 7, Salati} 7, ^ovi} 6, Tanaskovi} 6, Ratkovi} 7, Nikoli} 7, Staji} 6 (Grabovi~ki} - ), Mijovi} 7 (Vidi} 6). Te{ka, ali vi{e nego zaslu`ena pobeda doma}eg tima. Svo vreme igra~i iz ^elareva bili su boqi, diktirali tempo, ali u zavr{nici nisu imali re{ewe. Ni kada su petnaestak minuta

imali igra~a vi{e, nije se to rezultatski osetilo. Ipak, vi{e puta su doma}ini pripretili preko Vukasovi}a, Petra Ili}a, Vukanovi}a i Ivkovi}a. Pogodak, koji je odlu~io pobednika, postignut je sredinom drugog poluvremena. Na uba~enu loptu u prazan prostor utr~ao je vredni Vukanovi} i uputio udarac, golman gostiju Brkovi} je kratko odbio, ovaj ga je obi{ao i iz drugog poku{aja poslao loptu u prazan gol, za radost doma}ih igra~a i navija~a. Imali su doma}ini jo{ jednu zrelu priliku deset minuta pre kraja, ali je Vu ka so vi} po go dio pre~ku. Senku na fer i korektnu igru donekle su bacili crveni kar to ni ^o vi }a zbog pre o {trog starta i prigovora sudiji, kao i P.Ili}a zbog udarawa protivnika bez lopte. V.Vujanovi}

foto: S. [u{wevi}’

^SK–Srem 1:0(0:0)

Jara~aniiTemerinciukom{ijskomderbijunisuzatreslimre`e

Zoricarastu`io Pan~evce

Kom{ijskiderbi bezgolova

Dinamo-Dunav2:3(1:2) PAN^EVO: Gradski stadion, gledalaca 700, sudija: Piqa (Svetozar Mileti}). Strelci: Kra~unov u 14. (iz penala) i \oki} u 84. za Dinamo, a Zorica u 39. 45. i 66. minutu za Dunav. @uti kartoni: Mati}, Radojevi} (Dinamo), a Kokir (Dunav). DINAMO: Radojevi} 7, Andonovski 6, Kra~unov 7, Mati} 6, ]irka 6, O`egovi} 6, Arbutina 6, Blagojevi} 6 (Juri{a 6), \oki} 7, Jankovi} 6 (Radojevi} 6), Panti} 7. DUNAV: Jovi{i} 7, Matojevi} 6, Javorac 7, Zari} 6, Lunova 6, Kokir 7, Zorica 8 (A{}eri}), Stojakovi} 6 (Va{kalo 7), Jerkovi} 7 (Drqa~a), Zogovi} 7, Ka~ar 7. Doma}i fudbaleri prvi su poveli u 14. minutu iz opravdano dosu|enog penala, a strelac je bio Kra~unov. U nastavku gosti iz Starih Banovaca su uspeli u potpnosti da preokrenu rezultat golovima raspolo`enog strelca Zorice. Doma}in je uspeo da smawi rezultat golom \oki}a u 84. minutu, kada je iz peterca makazicama zatresao mre`u. B.St.

Mladost(BJ)-Sloga0:0 BA^KI JARAK: Stadion Livadica, gledalaca 800, sudija: Malixan (Novi Sad). @uti kartoni: Ivani}, Kozomora, Miji} (Mladost), a Leti}, Bukaqevi}, Kova~evi} (Sloga). MLADOST: Loli} 8, Dragoqevi} 7, S. Rati} 7, Ivani} 6, M. Tomi} 7, Kosi} 6 (Vi{ekruna), Miji} 7, Maksi} 6, Popin 6, D. Tomi} 7, Kozomora 7.

SLOGA: Jorgi} 7, Bukaqevi} 7, Vukani} 7, Miqanovi} 7, Kova~evi} 7, Milovi} 7, \uki} 7, Leti} 7, Sila|i 6 (Slep~evi}), Zuki} 6 (Tomi}), Kalinov 7 (Mijailovi}). Kom{ijski derbi je imao ogroman ulog, pa je prvo uzbu|ewe usledilo tek sredinom prvog poluvremena, kada je Kalinov iz srca kaznenog prostora {utirao pravo u golmana Loli}a. U 23. minutu br-

Golovizagrejalinavija~e idoma}eigra~e Jedinstvo-Radni~ki3:0(0:0) STARA PAZOVA: Stadion Jedinstva, gledalaca 150, sudija: Mi ja i lo vi} (Vr {ac). Strelci: @akula u 78. i 80. i Stojanov u 52. minutu. @uti kartoni: Mrkaji}, @ivkovi} i @a ku la (Je din stvo), Sta ni} (Rad ni~ ki). Cr ve ni kar ton: Stani} (Radni~ki) u 71. minutu. JEDINSTVO: Radojkovi} 8, @ivkovi} 8 (Zeki}), [apowa 8, Ivi} 8, Lu~i} 8, Mrkaji} 8,

Stojanov 8, Jezdi} 7 (Vladisavqevi}), @akula 9, Igra~ 8, Fabok 7 (Jankovi}). RADNI^KI: Mati} 7, Puri} 6, Petrovi} 6, ^obanovi} 7, Aperli} 7, Simiki} 6, Drobwak 6, ]iri} 7, Ivkovi} 6 (Krajinovi}), Stani} 5, Nedi} 6 (Savi}). Baba Marta se poigrala sa navij~ima u Staroj Pazovi, ali srca su im zagrejali, kao i doma}im igra~ima,visoka pobeda

nad malo favorizovanim gostima. U prvom delu su gosti imali vi{e loptu u nogama, napa da li, ali bez iz gled ni jih prilika. U nastavku, ve} u 52. minutu doma}i su poveli nakon dubinske lopte koju je ve{to prihvatio Stojanov i spretno je sproveo u mre`u. Doma}i su se potom malo povukli, brane}i ste~eno, ali su iz opasnih kontri stvarali pometwu u odbrani gostiju. Prvi kontra na-

pad je upalio u 78. minutu kada je Nikola @akula u{ao u brisani prostor, nekoliko metara povukao loptu i smestio je u mre`u. Isti igra~ je samo dva minuta kasnije, posle centars{uta iz kornera, iz dosta te{ke situacije smestio loptu u gorwi ugao golmana mati}a. Gosti su od 71. ostali bez iskqu~enog Stani}a, koji je zaradio drugi `uti karton. M.Bzovski

zonogi \uki} je iskosa sa leve strane u{ao u kazneni prostor i {utirao pored stative. Jara~ani su u 39. minutu mogli da zatresu mre`u gostiju iz Temerina, ali Dragan Tomi} je {utirao iznad pre~ke. Dva minuta kasnije Kosi} je centrirao, Kozomora glavom spustio loptu, natr~ao je Miji} i poslao je van okvira gola. Golman doma}ina Dragan Loli} istakao se u 60. minutu, sjajnom intervencijom

je spre~io pogodak prvog strelca lige Kalinova. Posle slobodnog udarca \uki}a, ni{ane je podesio Milovi}, a po identi~nom scenariju na drugoj strani odli~nu priliku je propustio Popin. U nadoknadi vremena Jara~ani su propustili posledwi voz da stignu do trijumfa. Korner je izveo Dragan Tomi}, a wegov prezimewak Marko je zamalo bio neprecizan. M.Meni}anin

Va`nibodovidoma}ina Radni~ki(S)-Ba~kaTopola1:0(0:0) SOMBOR: Gradski stadion, gledalaca 150, sudija: Mihajlovi} (Zrewanin). Strelac: Romi} u 50. minutu. @uti kartoni: Bo{kovi} i [veqo (Radni~ki), Su{i} (Ba~ka Topola). RADNI^KI: Stankovi} 7, Desnica 7, Baqak 7, Vidovi} 8, [arenac 7, Major 7, Bo{kovi} 7, Makar 7 ([veqo 7), Kowovi} 7 (Puri}), Romi} 8 (Faber), Hoscieslavski 7. BA^KATOPOLA: Kroni} 7, Dragi} 6, Babi} 7, Top~agi} 7, Maslovari} 7, Beri} 7, Milovanovi} 6 (Peruni~i} 6), Martinovi} 6 (Su{i}), La~ok 6 (\ukanovi}), Tutwevi} 7, Kekezovi} 7. Po veoma sna`nom vetru i hladnom vremenu fudbaleri Radni~kog i ba~ke Topole prikazali su solidnu igru. U prvom delu gosti su zamalo do{li u vo|stvo, [arenac je glavom za nekoliko santimetara proma{io sopstveni gol. Posle toga Radni~ki je imao nekoliko {ansi, ali mre`a Kroni}a je ostala netaknuta. U nastavku Somborci su izveli jednu dobru kombinaciju, koja je zavr{ena pogotkom. Lopta je i{la od noge do noge, po~ev od Desnice, preko [veqe i Hoscieslavskog, da bi na kraju Romi} efektno savladao Kroni}a. Somborci su osvojili veoma va`ne bodove. J.Dukat


Sport

FETELPOBEDIOUMALEZIJI

TrostrukisvetskiprvakuFormulijedanSebastijanFeteltrijumfovao je na VN Malezije ~ime je ostvario 27. pobedu u karijeri i time se izjedna~io s legendarnim Xekijem Stjuartom. Drugo mesto je osvojio wegov klupski kolega iz Red Bula Mark Veber, a tre}e Luis Hamilton izMercedesa. Str.25

REPREZENTATIVCIPODR@AVAJUSELEKTORAMIHAJLOVI]A

Sviodgovorniza neuspehe

ZoranTo{i}

ZORANTO[I]SEPRAVDA

Bezlopte nemau~inka Od Zorana To{i}a se o~ekivalo puno, da najazd proradiprekineserijuproma{ajai goglterskipost.Ni{taodtoga, uklopio se u sivilo kompletnogtima. -Nikadnamnijebilote`e, ne pamtim da smo tako rano ispali iz trke. Ima jo{ pet utakmica, bitno je da mladi igra~inastavedaseboreida zagodinu-dveuradene{tovi{e u odnosu na ovaj skroman u~in ak- kons tat ov ao je To{i}. Sledi i kratko obja{wewe {toganaMaksimiraskojtravinigdenijebilo. -@eleosamdapru`immaksimum, nadao se da }u se iskupit i za brojn e prom a{ aj e. Ali, kad primite jednu loptu za20minutai~etirizacelo poluvreme, ne mo`ete ni{ta vi{e da u~inite- pravdao se To{i}. Z.R.

Deli}atmosfereiz tabora orlova posle debaklauZagrebupreneojeMilanBi{evac, iskusni{toperkojizbog`utih kartonanijebioukombinaciji zaduelsaHrvatskom. - Videli smo napise po novinama i portalima, nije nam lako.Trudimoseda{tomawepratimo medije i ostanemo mirni. Trudimo se da budemo skoncentrisani na slede}u utakmicu. Svi smo na istom zadatku – poru~iojeBi{evac. O{trica kritike uperena je kaSini{iMihajlovi}u. - Svi smo odgovorni, zajedno sa selektorom. Sini{a je ulo`io mnogo truda da pripremi me~,amislimdasmomimorali

sa malo vi{e hrabrosti da u|emo u utakmicu. Podr`avamo selektora,miigra~ipri~amoizme|u sebe puno o svim fudbalskimtemama. Neizbe`na tema je i proma{enisastav. -  Uvek je lako biti general posle bitke. Svi ne{to pri~amo,anikoni{taneradi.Toje selektorovizbor,asvakiigra~ zna{tamuje~initikadazaigra zareprezentaciju.Hrvatisudo~ekali na{e gre{ke i iskoristiliih.Treba{topredazaboravimoutakmicuuzagrebuida pobedimo[kotsku. Iskusnijifudbaleritrudese daosokolemla|eigra~e. - Te{ko nam je pao poraz, `elelismonajboqe,naravno-

UZPORAZMLADE REPREZENTACIJE UHOLANDIJI

Pla}enceh proma{ajima U senci utakmice Hrvatska - Srbija ostao je prijateqski duel na{e mlade selekcije i vr{wakaimizHolandije.Orli}i su izgubili 1:2, ali su

(Ne)izvesnareakcijapublike Mo`elisepretpostavitikakav}edo~ekpublikaspremitiorlovimauNovomSaduprotiv[kota? .-Iskreno,neznamkakva}ebitireakcijanovosadskihnavija~a, alimoramobitispremninasve.Volelibismodabuduuznasinadamseda}eonikoji}ezvi`datibitiumawini.Dali}enaspodr`atiilivre|ati,neznam.Voleobih,naravno,danasbodre,ami}emosepotruditidapopravimoslikuizZagreba-nadaseBi{evac. pobedu.Ovdeimapunomladih igra~a i mi iskusniji pri~amo sa wima i trudimo se da gledamo napred. Treba biti oprezansawima,jerimajupotencijal, ne treba zaustaviti ne{to{tojedobroi{toima kvalitet. Svaki bod i pobeda }e mnogo zna~iti reprezenta-

ciji.Nikadanismobiliuovakvoj poz ic ij i, elim in is an i smove}napolakvalifikacija, ali bez obzira na to treba maksimalno igrati i osvajati bodove da bi u budu}nosti bili boqe kotirani- istakao je Bi{evac. Z.Rangelov

AleksandarPanti}

MilanBi{evacsepripremazautakmicusa[kotskom

VOJVODINAPO^ELAPRIPREMEZADUELUJAGODINI(30.MART)

UvoduzanimqivutrkusaZvezdom Posle~etiriprole}naprvenstvenakolauJelenSuperligi,fudbaleriVojvodineizjedna~ilisepobodovima s Crvenom zvezdom na drugom mes tu na tab el i. Pos le rem ij a u U`icu, u okr{aju izme|u Slobode Point i Jagodine (1:1), drugoplasirani dvojac pobegao je Jagodincima zapetbodova,aNovosa|ani}eunarednusubotu(30.mart)imatipriliku da tu prednost pove}aju, upravo u Jagodini. Pauza u prvenstvu omogu}ila je {efu str~nog {taba Vojvodine Neboj{iVigwevi}udaigra~imadadva slobodnadana,dabizatimodigrali utakmicasaSpartakomZlatiborvoda. Suboti~ani su pobedili 1:0, ali trebanaglasitikakosucrveno-beli zaigrali s mla|im snagama, dok su Sub ot i~ an i izv el i skor o najj a~ i tim. -[ansusmodalimla|imigra~ima dauduelusveomadobromekipomiz Subotice vide gde se nalaze - rekao jeVigwevi}.-Generalno,zadovoqan samonim{tosamvideo,nekiigra~i pokazali su vi{e, potvrdiv{i da shavataju ono {to tra`im od wih, a

Vuja~i}iNasti}zaustavqajuSuboti~aninaMilivojeva

neki nisu. Ne, ne bih pri~ao o konkretnimimenima,znajutoionisami. Od ju~e je, prakti~no, po~ela pripremautakmicesJagodinom.Ho}eli, sobziromnapauzu,Vojvodinaodigrati jo{ neki kontrolni susret tokom sedmiceprednama? -Ne}emovi{eigratiutakmicedo susreta u Jagodini, posveti}emo se treninzima-odgovoriojeVigwevi}. Nov os a| an i tok om ovog prol e} a igrajuveomadobro,to,uostalom,potvr|ujutabelairezultati,anaro~itosveve}aposetanastadionu„Kara|or|e”. Samim tim, kapiten MiroslavVuli}evi}isaigra~iimajuobavezupredsobomipredsvojimnavija~ima da u svakoj narednoj utakmici razmi{qaju o pobedama, bez obzira naimerivala.Utomkontekstu,kaoi u pravcu razmi{qawa igra~a koji tvrde da im je u fokusu jedino prva naredna utakmica, susret u Jagodini je veoma bitan. Kako zbog tri boda koja su u opticaju, tako i da obezede prakti~nonedosti`nuprednostuodnosu na rivala i da u|u u zanimqivu trkuzadrugomestosbeogradskimcrveno-belima. A.P.

ostaviliodli~anutisak.Izabran ic i Rad ov an a ]ur~ i} a ve}im delom susreta bili su boqi od Holan|ana, ali su platilicehlo{ojrealizaciji. -Dobrosmostajalinaterenu – rekao je strelac za na{ tim Aleks and ar Pant i}. – Imalismoigru,uprvompoluvremenubiliboqiodHolan|ana,alinakrajunismoniremi obezb ed il i. Zas lu` il i smo barem nere{eno jer smo zaista odigrali dobru utakmicu. ProtivIzraelajebilo0:0, sadasteizgubiliodHolan|ana,dalijetorazlogzabrigu iliimapozitivnihpomaka? -ProtivIzraelajedebitovao selektor ]ur~i}, imali smomalovremenazapripremu pa se to odrazilo i na igru. Sadaseve}poznajemoinapredakjevidqiv.ProtivHolandijejebilomawepropustanego protiv Izraela i verujem da}emoizme~aume~bitisve boqi. [ta je karakteristi~no u zahtevimaselektora? - Da dr`imo loptu i da mi name}emoritam.Uve}emdelu me~a sa Holandijom mi smo dikt ir al i temp o, stvor il i nekolikoprilika,aondasmo ka`weni za proma{aje. Mislimda}emobitipravanapada~ka ekipa kada stvari budu leglenasvojemesto. Sledime~saBugraskom. -Verujemda}emobitijo{ boqi nego u Holandiji i da }emo kona~no trijumfovati optimistajePanti}. I.Lazarevi}


Dnevnik 25.mart 2013.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you