Dnevnik 25.mart 2013. by Dnevnik Web

NOVI SAD *

PONEDEQAK 25. MART 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23745 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PRO DA JA ELEK TRO PRI VRE DE POD GRE JA LA PRI ^U O BES PLAT NIM AK CI JA MA ZA GRA \A NE

Ak ci je EPS-a na du ga~ kom {ta pu, Te le ko mo ve mi ste ri ja SA SLU [A NI BIV [I FUNK CI O NE RI RAZ VOJ NE BAN KE VO JVO DI NE

str. 5

OBE LE @E NA ^E TR NA E STA GO DI [WI CA NA TO AGRE SI JE

Pri tvor za troj ku iz Raz voj ne ban ke

str. 9

RE KON STRUK CI JA VLA DE, IZ BO RI I KO SO VO

Vu ~i}: Ne }e bi ti pro me ne pre mi je ra str. 2

O ustav no sti Sta tu ta re fe rat pa jav na ras pra va

str. 3

Foto: Tanjug

STA TUT VOJ VO DI NE ^E KA PRO CE DU RU U USTAV NOM SU DU

Da ~i}: Za Sr bi ju da `i vi mo, a ne da gi ne mo

str. 2. i 15.

OSNOV NE [KO LE SE TRU DE DA PRI VU KU BU DU ]E \A KE

Pr va ci ma nu de do bar uspeh, bo ra vak, ze le ni lo...

str. 15

Ki{a i susne`ica

NASLOVI

Politika 3 Vrebalov: Mewati Ustav zbog Vojvodine 3 DS: [ta to pri~a Veqovi}?

Ekonomija Najvi{a temperatura 7 째S

4 Debele plate prijavilo 2.736 Vojvo|ana 5 Kosti} ima 15 odsto AIK Banke

Reporta`e 6 Kowi filmske zvezde, lek za telo i du{u

Foto: S. [u{wevi}

Dru{tvo 7 Bez kafanskih `urki za osmake 7 @iveti (za)uvek s roditeqima

20. nov osadski polumaraton

str. 25

Vojvodina 13 Belo Blato: Svetsko prvenstvo u se~ewu trske

POLiTikA

ponedeqak25.mart2013.

dnevnik RE KON STRUK CI JA VLA DE, IZ BO RI I KO SO VO

Vu ~i}: Ne }e bi ti pro me ne pre mi je ra

OBE LE @E NA ^E TR NA E STA GO DI [WI CA NA TO AGRE SI JE

Da ~i}: Za Sr bi ju da ì vi mo, a ne da gi ne mo Srbija je ju~e obeleìla 14 godina od po~etka NATO agresije na na{u zemqu, tada{wu SRJ, u kojoj je, tokom 79 dana, ubijeno najmawe 2.500 qudi, a raweno i povre|eno vi{e od 12.500. [irom Srbije poloèni su venci na spomenike `rtvama i herojima. Premijer Srbije Ivi ca Da ~i} poloìo je venac na spomenik na Straèvici. „Ostanite na prijemu, zavr{avam –1999„, pi{e na spomeniku na kojem je Da~i} poloìo venac. NATO bombardovawe Srbije zapo~elo je 24. marta 1999. godine, a posledwi napad izveden je 10. juna, u 13.15 sati, nedaleko od Kosovske Kamenice. Da~i} je poru~io da je 24. mart dan kada svi, bez obzira na politi~ko opredeqewe, treba da se sete onih koji su dali ìvote za odbranu otaxbine s na-

dom da u budu}nosti vi{e niko ne}e morati da gine za Srbiju. – Nadam se da vi{e ne}emo morati da ginemo za Srbiju ve} da ìvimo i radimo za wu, da svako ulaè najvi{e {to moè – poru~io je Da~i}. Premijer je naglasio da vremena nisu laka i da su problemi koji su postojali pre 14 i 20 godina i daqe isti. Prvi potpredsednik Vlade Alek san dar Vu ~i} poloìo je venac na spomen-obele`je poginulim pripadnicima Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, ispred Komande tog roda vojske u Zemunu, i poru~io da se danas prise}amo onih najhrabrijih u odbrani Srbije od NATO bombardovawa. Vu~i} je novinarima, nakon polagawa venca, kazao da je posao Vlade Srbije da se u zemqi obezbede garancije za bezbedan

i miran ìvot, boqe obrazovawe i vi{e posla. – Uveren sam u to da }emo taj posao znati i umeti da obavimo – rekao je on. – Ovo je vreme ne samo da se se}amo te{kih trenutaka koje je ova zemqa prolazila ve} i vreme u kojem slavimo na{e junake i ono {to su uradili za Srbiju. Wihova `rtva nije bila uzaludna. Oni su pokazali {ta Srbija svima nama mora da zna~i. U crkvi svetog Save na Vra~aru patrijarh srpski Iri nej sluìo je ujutro svetu arhijerejsku liturgiju u pomen stradalima u NATO bombardovawu Savezne Republike Jugoslavije. U svim hramovima Srpske pravoslavne crkve u zemqi i rasejawu sluèn je, posle svete liturgije, pomen postradalima u NATO bombarodovawu, saop{tila je SPC.

SRS: Ne da mo Ko so vo Srpska radikalna stranka optuìla je ju~e dràvno rukovodstvo za izdaju nacionalnih i dràvnih interesa i upozorilo, na godi{wicu NATO bombardovawa zemqe, da Kosovo mora ostati sastavni deo Srbije. Na mitingu, pod sloganom „Ne damo Kosovo i Metohiju”, koji je SRS odrào u severnom delu Kosovske Mitrovice povodom 14 godina od NATO bombardovawa zemqe, istaknuto je da se taj datum i `rtve ne smeju zaboraviti. Zamenik predsednika SRS-a Ne ma wa [a ro vi} poru~io je okupqenim gra|anima da, „ako ih je zaboravilo dràvno rukovodstvo, srpski narod iz centralne Srbije nije” i da ciq NATO bombardovawa zemqe nije bio da se uvede demokratija ve} da se „stvori marionetska dràva i protera srpski narod s ove teritorije”.

Prvi potpredsednik Vlade Alek san dar Vu ~i} izjavio je ju~e da ne}e biti promene premijera jer bi to trenutno bila lo{a poruka, ali da }e verovatno biti rekonstrukcije Vlade. On je novinarima rekao da }e napredwaci, ako budu hteli i budu bili nezadovoqni radom premijera, tra`iti izbore, ali da to za sada nije slu~aj. Poru~io je i da on „nije kao neki drugi i da ne radi isto kao takvi” i dodao: „Moj ciq je modernizacija Srbije i napredak, a ne u koju }u fotequ da sednem”. Vu~i} je ponovio da bilo kakvih promena ne}e biti sem rekonstrukcije Vlade, koja zavisi od onoga {to }e re}i wegova stranka. Govore}i o pregovorima Beograda i Pri{tine, Vu~i} je izjavio da Srbiji u Briselu, u sedmoj rundi razgovora s Pri{tinom, nije bilo ponu|eno ni{ta i da se nada da }e joj u nastavku dijaloga, 2. aprila, biti ponu|eno „bar ne{to”. – Ako Srbiji bude ponu|eno ni{ta, ni{ta ne morate ni da prihvatite niti da odbijete. Besmisleno je o tome i izja{wavati se – rekao je Vu~i} novinarima posle polagawa venaca na spomenik poginulim pripadnicima Vojske Srbije u Zemunu. On je dodao da se nada da }e 2. aprila u Briselu Srbiji ipak ne{to biti ponu|eno jer je to u interesu i Evrope i regiona. – Mi smo ponudili mnoge ustupke, koncesije i kompromise, a zauzvrat smo dobili ni{ta. O~ekujemo ako ne mnogo, onda bar ne{to od druge strane – poru~io je Vu~i}. On je rekao da je uveren u to da }e 2. aprila Srbiji ipak biti po-

Ako SNS bude nezadovoqan radom premijera, {to za sada nije slu~aj, traì}e izbore nu|eno ne{to o ~emu }e mo}i da se izja{wava, o ~emu moè da se dogovori i da „obradujemo na{e gra|ane da moèmo u punoj brzini da idemo u modernizaciju i napredak zemqe”, ali da „to ne zavisi od nas”. Po wegovim re~ima, u ovom trenutku najva`nije je da razgovara o budu}nosti na{eg naroda, o onome {ta moèmo u~initi da bismo zemqu modernizovali, da bismo krenula napred. – Nadam se da }emo u tome uspeti. Ako u tome ne uspemo, mi }emo javno iza}i pred gra|ane i, kao i

Ne ra zi la ze se Premijer Srbije Ivica Da~i} rekao je da bi promena na mestu predsednika Vlade Srbije zna~ila izbor nove vlade, ali da su to za sada samo spekulacije i da o tome nije bilo razgovora u okviru vladaju}e koalicije. – Nismo zvani~no razgovarali Vu~i} i ja na tu temu jer smo se bavili najva`nijim dr`avnim pitawima – rekao je Da~i}. – Nije bilo tema o kojima smo se Vu~i} i ja do sada razilazili. Mi jedni drugima nemamo {ta da zamerimo, ova vlada ima pun legitimitet. Ako neko pokrene tu pri~u (rekonstrukciju), moramo da defini{emo da li ho}emo novu vladu ili samo personalnu rekonstrukciju – rekao je Da~i}, predsednik Socijalisti~ke partije Srbije.

ovoga puta, ni{ta ne}emo kriti, ve} }emo re}i ko je za {ta odgovoran i kriv, {ta je to {to nam je bilo ponu|eno – rekao je Vu~i}. Na pitawe da li }e uskoro imati kontakte s visokom predstavnicom EU Ke trin E{ton Vu~i} je rekao da ih o~ekuje. – Ve} je bilo razli~itih kontakata s nekim va`nim predstavnicima me|unarodne zajednice. O~ekujem da }e ih biti jo{. Ja sam ponovio stav koji sam rekao celokupnoj javnosti i ministrima u Vladi Srbije, a to je da Srbija èli napredak, razmi{qa o modernizaciji, gleda u budu}nost. Ali mora ne{to da ponudi svom narodu, ne moè svom narodu da da ni{ta – rekao je Vu~i}. Srbija, kako je dodao, tako neodgovorno ne moè da se pona{a. – I kao {to smo to rekli na{im qudima, isto smo rekli i wima. Zato o~ekujem da ponuda bude ozbiqnija, odogovornija, razumnija i da onda imamo o ~emu da odlu~ujemo. Ta odluka koju budemo donosili svakako ne}e biti laka – rekao je Vu~i}, i dodao da, „i ako unaprede tu odluku, zbog we niko ne}e biti sre}an”.

Vu lin: Sr bi ja ni je „Del ta” Upo zo re we DSS-a: Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slo bo dan Sa mar yi} izjavio je ju~e da je na Vladi ogromna istorijska odgovornost da odbije „briselski ultimatum” jer se i sada, kroz pregovore, nastavqa politika koja se videla u NATO bombardovawu. – Upozoravamo vlasti u Srbiji da ne potpisuju sporazume po kojima mi vi{e nikada ne}emo mo}i da se vratimo na Kosovo – rekao je Samarxi} prilikom akcije DSS-a u centru Beograda tokom koje su postavqeni {tandovi „Nikad u NATO„ s fotografijama posledica bombardovawa. Samarxi} je rekao da se srpski narod na Kosovu gr~evito i juna~ki bori za svoj opstanak u Srbiji, kao i da ne moraju da se ostvare naumi ~elnika NATO-a, Evropske unije i iz Va{ingtona. – Mo`e taj istorijski to~ak da se okrene i u na{u korist, sve zavisi od nas – rekao je Samaryi}, koji je ocenio da se ~esto u medijima i zvani~noj politici {iri defetizam, pozivaju}i sve da im dr`awe Srba na Kosovu bude uzor.

Predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin izjavio je ju~e na kongresu te partije da je vladaju}a koalicija, za koju je kazao da je predvodi lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i}, dokazala „da Srbija nije Delta” i da preostaje jo{ da doka`e da u „Srbiji radnik nije rob i da seqak nije sluga”. Vulin je sa skupa u beogradskom Centru Sava poru~io da }e aktuelna vlast ispitati „ne 24 ve} 2024 privatizacije” u Srbiji i da sada{wa generacija politi~ara na vlasti ne}e dozvoliti da ostane zapam}ena po tome {to je predala Kosovo i Metohiju. Govore}i na kongresu svog koalicionog partnera Pokreta socijalista, predsednik Srpske

napredne stranke Aleksandar Vu~i} izjavio je da u Srbiji vi{e ne}e biti pojedinaca koji }e zbog svog bogatstva biti povla{}eni pred zakonom.

rima, ma kad oni bili odr`ani, nastupiti zajedno sa Pokretom socijalista. Na kongresu Pokreta socijalista, kome su prisustvova-

Sr bi ja ne }e pla }a ti ni ka kvu rat nu od {te tu – Srbija ne}e platiti nikakvu ratnu od{tetu nikakvom Kosovu, delu svoje zemqe – bili smo i branili smo svoje i jo{ uvek smo na svome i jo{ uvek branimo svoje – rekao je Vulin. On je dodao da se pred svaku generaciju bar jednom postavi pitawe ho}e li dati Kosovo, i poru~io da niko jo{ nije rekao da ho}e, a da „ni mi ne}emo biti generacija koja }e to u~initi”. On je rekao da }e SNS uz pomo} stranke na ~ijem je ~elu Vulin, „vratiti ponos i dostojanstvo narodu Srbije” kao i da }e napredwaci i na narednim izbo-

li i ambasadori Rusije, Beloru si je, Ku be i Ve ne cu e le, Aleksandar Vulin je ponovo iza bran za pred sed ni ka te stranke.

TVIT CRTICA Pli {a ni me da Funkcioner SPO-a Mi lan \u ki} saop{tio je svojim fanovima na lajni: „Pri~ao sa Ste vom Vr ba {kim, biv{im gradona~elnikom Novog Sada, moje po{tovawe za wega i Mi haj la Svi la ra, prve demokratske lordmere posle II svetskog rata… Nadovezuje se potpredsednik vojvo|anske vlade Go ran Je {i}: „...obojica zajedno nisu stigli da okre~e ono {to je Dejanovi} napravio! Znam, bila te{ka vremena! :-)„ Na to }e \uki}: „Po{tujem i ~ika Jo vu De ja no vi }a, vodio je NS kad su gradovi bili dr`ave u SFRJ, vreme u kojem su Steva i Mihajlo vodili NS je horor„.

Ukqu~uje se ~lan kabineta aktuelnog gradona~elnika Mi o drag Mi lo {e vi}: „Te{ki qudi za te{ka vremena :-) I ti si, \uka, tu bio neki potpredsednik Skup{tine ;-)„, a Je{i} dodaje: „...sve s pli{anim medom na balkonu gradske ku}e!„ \uki} „priznaje“: „Verovali smo da je u toku pli{ana revolucija :-)„ Milo{evi} ka`e: „Kad niste imali koga, vi u SPO-u smewivali ste sami sebe, kad se setim Negrojevi}a... Svilen gajtan iz BG-a :-)„ \uki} ne negira: „Tako je, SPO je tada imao unutra{we sukobe, sada je to ekskluzivitet velikih stranaka :-)„

„Farma” i u{tipci

Ni{ta bez }evapa

Ekssavetnik za medije biv{eg predsednika dr`ave Neboj{a Krsti} upozorava na lajni: „Izlazak dr`ave iz medija zna~i ulazak lokalnih {erifa u male televizije pa }e svaki grad u Srbiji dobiti svoju ’Farmu’ i ’Velikog brata’”. Krsti} navodi i ovo: „Re{i}emo mi nekako i kosovsko pitawe i dobijawe datuma... ali kako }emo krucijalan kosmi~ki problem – gej-paradu?„ I jo{ o jednoj temi: „Ko o ~emu, Ko{tunica o u{tipcima„. Na istu temu i ovo: „Krajwi je ~as da Bora \or|evi} preuzme mesto predsednika DSS-a”.

Napredwak Bojan Marjanovi} pri~a dogodov{tine na „Tviteru“: „Nakon konstruktivnog dana u regionalnoj {koli partija desnog centra, malo u razgledawu Sarajeva :-) Jako lep grad. Al’ jo{ lep{i je sarajevski }evap :)„ Pita ga ‫‏‬ @NS_Shmizla: „Jesu li vam spomenuli kako su idoli va{ih starijih kolega dr`ali taj grad ~etiri godine pod opsadom?„ Marjanovi} odgovara: „Ne. Al’, za razliku od, recimo, Vukovara, ovde vi{e nema tragova rata„.

politika

dnevnik

STA TUT VOJ VO DI NE ^E KA PRO CE DU RU U USTAV NOM SU DU

O ustav no sti Sta tu ta re fe rat pa jav na ras pra va Ka da bu de ospo ren Sta tut – po ru ~io je pre ne ko li ko da na pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor opo zi ci o nim po sla ni ci ma Srp ske na pred ne stran ke ko ji tra è da se ras pi {u van red ni po kra jin ski iz bo ri –vi de }e mo {ta }e se de si ti. Na i me, naj vi {i prav ni akt Po kra ji ne iz 2009. go di ne je pred Ustav nim su dom Sr bi je prak ti~ no od ka da je do net, i o we mu su do sad odr à ne dve pri prem ne sud ske sed ni ce, a pred sto ji mu jav na ras pra va ko ju za ka zu je taj sud. „Po stu pak u pred me tu oce na ustav no sti i za ko ni to sti Sta tu ta AP Voj vo di ne je u to ku. Ustav ni sud je ra di raz ja {we wa spor nih ustav no prav nih pi ta wa u ovom pred me tu odr ào dve pri prem ne sed ni ce, na kon ~e ga je su di ja iz ve sti lac pri stu pio iz ra di re fe ra ta za jav nu ras pra vu, ~i je }e odr à va we bi ti za ka za no na knad no „, sa op {te no je na {em li stu iz Ustav nog su da. To je, ina ~e, pro ce du ra ko ju je Ustav ni sud spro veo i za Za kon o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne, ~i je 23 od red be je pro gla sio ne u stav nim u ju lu pro {le go di ne. Ta da je ospo re no da je No vi Sad glav ni grad Po kra ji ne, da su we ne nad le `no sti, iz me |u osta log, u obla sti na u ke i teh no lo {kog raz vo ja, ener ge ti ke, lo kal ne sa mo u pra ve, or ga ni za ci je sud ske vla sti, da mo è osni va ti pred stav ni {tva u re gi o ni ma Evro pe i Bri se lu... Do ta kve ko na~ ne od lu ke sti glo se dve i po go di ne na kon {to je pro ce du ra oce ne ustav no s ti Za k o n a po k re n u ta, na ini c i j a ti vu ta da {wih re p u -

Izglasavawe Statuta u Skup{tini Vojvodine

bli~ kih po sla ni ka De mo krat ske stran ke Sr bi je. U tom pe ri o du bi lo je tri pri prem ne sud ske sed ni ce i dve jav ne ras pra ve u Ustav nom su du, od ko jih je dru g a odr ` a n a 1. fe b ru a r a 2012. go di ne. Od tog tre nut ka

pa do ko na~ ne od lu ke o Za ko nu 10. ju la pro {lo je oko {est me se ci. Naj pre, Ustav ni sud je po ~et kom 2010. tra `io mi {qe we Skup {ti ne Sr bi je o pred lo gu za oce nu ustav no sti „voj vo |an skog

za ko na”, a od go vor je sti gao go to vo go di nu ka sni je. U me se ci ma ko ji su usle di li, Sud je odr ào tri pri prem ne sed ni ce na ko ji ma su utvr |e na spor na ustav no prav na pi ta wa: u ju lu, sep tem bru i u ok to bru 2011. Iste go di ne u no vem bru odr à na je pr va jav na ras pra va, a po tom dru ga u fe bru a ru 2012. Pr voj jav noj ras pra vi pri su sto va le su obe za in te re so va ne stra ne, pro fe so ri i jav ne li~ no sti: dr Ta ma{ Kor hec, dr Ko sta â vo {ki i dr Zo ran Lon ~ar. Bi li su po zva ni i dru gi pro fe so ri prav nih fa kul te ta u Be o gra du, No vom Sa du i Ni {u, kao i biv {i pred sed nik tog su da, ali „iako su po zi ve ured no pri mi li, ni su se oda zva li po zi vu da u~e stvu ju u jav noj ras pra vi” o Za ko nu o nad le `no sti ma APV, pri me tio je ta da Ustav ni sud. Na dru goj jav noj ras pra vi, 1. fe bru a ra 2012, bi li su aka de mik prof. dr Ti bor Va ra di, prof. dr Zo ran Li li}, prof. dr Bo go qub Mi lo sa vqe vi} i dr Sve to zar î pli}. Po zi vu ni je oda zvao je dan pro fe sor iz Ni {a. Po agen di Su da, su di je iz ve sti o ci u pred me tu sa ~i ni li su za jed ni~ ki pred log od lu ke i do sta vi li ga pred sed ni ku Ustav nog su da 15. ju na 2012. Pred sed nik je taj pred log upu tio svim su di ja ma, osta viv {i im rok od 15 da na da pi sme no da ju svo je sta vo ve i mi {qe wa. Pri pre mqen ko na~ ni tekst do sta vqen je pred sed ni ku Ustav nog su da 2. ju la pro {le go di ne, a on je po tom za 10. jul za ka zao sed ni cu o ve }a wu i gla sa wu, ka da je pred log od lu ke oce ne ustav no sti Za ko na i usvo jen. S. Ko va ~e vi}

Vre ba lov: Me wa ti Ustav zbog Voj vo di ne Pot pred sed nik Po kra jin skog od bo ra Li be ral no-de mo krat ske par ti je i pot pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne Mi li voj Vre ba lov za la è se za pro me ne Usta va Sr bi je, ko je bi ja sno ga ran to va le pra vu i mo der nu auto no mi ju Voj vo di ne. „Pro ble mi ko je da nas ima ce la Sr bi ja, a on da i Voj vo di na kao deo tog ras pa da ju }eg si ste ma, ni su po sle di ca voj vo |an ske auto no mi je ne go na zad ne or ga ni za ci je dr à ve i za blu de da se na po gre {nom ustav nom mo de lu mo è gra di ti mo de ran ì vot”, na veo je Vre ba lov u stra na~ kom sa op {te wu. On je oce nio da je na de lu „sve ja ~i pri ti sak pre ma Voj vo di ni”, ko jim se ne mo è sa kri ti ~i we ni ca da jav ni dug iz no si 19 mi li jar di evra, da je in fla ci ja

13 po sto, da u Sr bi ji ima mi lion ne za po sle nih i da je raz o- ren zdrav stve ni, {kol ski i pen zij ski si stem. „Ti pro ble mi ni su na sta li od lu ka ma po kra jin skih or ga na ne go lo {im po li ti~ kim od lu ka ma vla sti u Be o gra du”, na veo je Vre ba lov. Po we go vim re ~i ma, ono {to je sa da pro blem ve zan za Raz voj nu ban ku Voj vo di ne, ni je ni {ta dru ga ~i je od istog pro ble ma ko ji po sto ji u ce loj ze mqi, u ko joj je eko nom ski `i vot sve den na „ko mand nu pri vre du”. „Re pu bli~ ka jav na pred u ze }a, ~i je gu bit ke po kri va ju svi gra |a ni, par tij sko upra vqa we u wi ma, sub ven ci je ko je se de le kao deo par tij skih kam pa wa, mi ni star ski sno vi o ka na li ma do So lu na i o lu ci u Vra wu – sve su

to zna ci da nam je si stem truo i ti se pro ble mi ne }e re {i ti pro stim pro me na ma vla da ju }ih ko a li ci ja ko je ih sa mo do dat no uve }a ju”, re kao je Vre ba lov.

On je oce nio da je re {e we u pro me ni Usta va, ko ji bi ga ran to vao osno ve pra ve i mo der ne auto no mi je Voj vo di ne, za sno va ne na qud skim pra vi ma, li~ nim slo bo da ma, tr `i {noj pri vre di, efi ka snim de cen tra li zo va nim in sti tu ci ja ma, pra vu da se do no se pra vi la ko je }e or ga ni u sa moj Voj vo di ni mo }i da spro vo de, a da to ga ran tu je efi ka sna sud ska vlast. „Auto no mi ja ni su ni ta ble i pro cen ti, ona mo ra da bu de mo der na or ga ni za ci ja, ko ju cen tral na vlast ne }e op stru i sa ti na sva kom ko ra ku, i u ko joj }e Voj vo |an ke i Voj vo |a ni do bi ti pri li ku da ostva re svo je po ten ci ja le. To ni je pret wa, to je {an sa i pred nost i za raz voj osta lih de lo va Sr bi je”, po ru ~io je Vre ba lov.

REKLI SU \i las: Pro }i }e mo bo qe ne go {to mi sle

Ka ra |or |e vi}: Sr bi ja se jo{ opo ra vqa

Ru `i}: Ne sa ta ni zo va ti pre go va ra ~e

Pred sed nik DS-a Dra gan \i las iz ja vio je ju ~e da }e na iz bo ri ma, ko ji }e sva ka ko bi ti ove go di ne, ta stran ka pro }i bo qe ne go {to mno gi o~e ku ju, a da }e u}i sa mo u onu vla du ko ja }e spro ve sti u de lo pro gram te stran ke. \i las je oce nio da je Sr bi ja mno go pu ta u isto ri ji ima la po gre {ne qu de na ne kim me sti ma, i to u naj va `ni jim tre nu ci ma, za {ta je pla ti la ce nu. On sma tra da je vre me da u ovoj si tu a ci ji sud bo no snoj za bu du} nost na ro da i we go vo pre `i vqa va we do |u na pra vo me sto qu di ko ji zna ju {ta i ka ko tre ba ra di ti. Kri ti ku ju }i to {to ze mqu ni su vo di li eko no mi sti, \i las je ju ~e u Mla de nov cu, pred sta vqa ju }i pro gram DS-a, re kao da je Slo bo dan Mi lo {e vi} pro pu stio {an su, Zo ran \in |i} je ubi jen ka da je ste kao zna we iz eko no mi je, Vo ji slav Ko {tu ni ca ni ka da ni je bio za to za in te re so van, a Bo ris Ta di} ni je bio na to fo ku si ran.

Princ Alek san dar Ka ra |or |e vi} sa op {tio je, po vo dom go di {wi ce NA TO-ovog bom bar do va wa Sr bi je, da je „to bio slu ~aj sve o bu hvat ne agre si je ka kav Evro pa ne pam ti od vre me na Dru gog svet skog ra ta” i da se Sr bi ja, 14 go di na po sle, jo{ opo ra vqa od ta da pre tr pqe nih ra za ra wa. „S ve li kom tu gom se }a mo se uà sne agre si je i pat we ko je su pre tr pe li svi na {i gra |a ni, na {a ze mqa, onih ko ji su tra gi~ no na stra da li, i wi ho vih po ro di ca”, na veo je Ka ra |or }e vi}. Jo{ jed nom se, na à lost, po ka za lo da na si qe sa mo ra |a no vo na si qe i bol, a da se do traj nih re {e wa na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je, i dru gde, mo è do }i sa mo mir nim pu tem, po ru ~io je on. Ipak, na gla sio je Ka ra |or |e vi}, za rad uspo me ne na sve po stra da le, mo ra mo se okre nu ti bo qoj bu du} no sti za sve na {e gra |a ne, Evro pi i Evrop skoj uni ji, ve li koj po ro di ci na ro da ko joj se mo ra mo pri dru ì ti i gde nam je sa svim si gur no me sto.

[ef po sla ni~ ke gru pe so ci ja li sta Bran ko Ru ì} po zvao je ju ~e da se ne sa ta ni zu ju oni ko ji pre go va ra ju s Pri {ti nom da bi se iz di ja lo ga mo gao „iz vu }i mak si mum”. Ru ì} je u emi si ji „Stav Sr bi je” na TV „Pr va” is ta kao da pre sve ga mi sli na pre mi je ra Ivi cu Da ~i }a, ali i na dr àv ni vrh. On je ta ko |e re kao da na pre go va ra~ ki sto ni ko ni je sta vqao te mu pri zna va wa ne za vi sno sti Ko so va i Me to hi je i da to za sa da ni ko ne tra ì. – Jo{ uvek smo da le ko od to ga – re kao je Ru ì}, i do dao da to ne zna ~i da se ne }e raz go va ra ti na tu te mu, ali da to „ne }e bi ti su tra”. Na pi ta we da li se zah tev za ve }e ukqu ~i va we Alek san dra Vu ~i }a u pro ces pre go vo ra mo è pro tu ma ~i ti kao è qa da iz pre go vo ra iza |e Da ~i}, Ru ì} je na veo da se to ne mo è ta ko tu ma ~i ti i da su Vu ~i}, Da ~i} i pred sed nik dr à ve To mi slav Ni ko li} za jed no bi li u Bri se lu, ti me po ka za li je din stvo i stav.

ponedeqak25.mart2013.

DS O KRE DI TU KOD RBV

[ta to pri ~a Ve qo vi}? De mo krat ska stran ka sa op {ti la je ju ~e da je kre dit ko jim je ot pla ti la sve tro {ko ve pred iz bor ne kam pa we, po di gla uz go di {wu ka ma tu od 18,6 po sto i ga ran ci je ko je bi bi le do voq ne sva ko me, osim DS-u da nas. Uku pan iz nos kre di ta bio je 360 mi li o na di na ra, a do sa da je ot pla }e no 31 mi lion di na ra glav ni ce du ga i sve pri pa da ju }e ka ma te od 50 mi li o na di na ra, na vo di se u sa op {te wu DS-a. Uka zu ju }i na na ja ve di rek to ra po li ci je Mi lo ra da Ve qo vi }a da je DS sle de }i na re du za is tra gu kre di ta, DS u sa op {te wu na vo di da su me se~ na pri ma wa te stran ke 24 mi li o na di na ra, dok me se~ na ra ta kre di ta iz no si 11 mi li o na. Zbog ne za ko ni tog po stu pa wa i pri ti sa ka raz li ~i tih ni voa vla sti, DS-u ni je do zvo qe no da re dov nim pri ho di ma iz bu xe ta ga ran tu je za we go vo vra }a we, na po mi we se u sa op {te wu. To kom na red ne ne de qe, na ja vqu je DS, stran ka }e da ti ga ran ci je u ne kret ni na ma svo jih ~la no va. U sa op {te wu

DS kri ti ku je Ve qo vi }a da, „osim to ga {to da je po li ti~ ke, ali i stru~ ne, oce ne o ra du Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, ~i me se ozbiq no kan di du je i za ne ke dru ge vi so ke dr àv ne funk ci je, u svo joj iz ja vi iz no si i stva ri ko je is tra ga tek tre ba da utvr di i za ko je tek o~e ku je da se de se”. De mo kra te po zi va ju Ve qo vi }a da „od mah nad le `nim or ga ni ma sa op {ti sve po dat ke ko je ima, s ob zi rom na to da je pri kri va we ta kvih in for ma ci ja kri vi~ no de lo, a tu ì lac za or ga ni zo va ni kri mi nal o~i gled no ne ras po la è tim in for ma ci ja ma”. U sa op {te wu DS od Ve qo vi }a tra ì da se po na {a kao di rek tor po li ci je, a ne kao tu ì lac, su di ja i ak tiv ni u~e snik u po li ti~ kom ì vo tu. „Pro gla {a va wem ju ~e pri ve de nih slu `be ni ka Raz voj ne ban ke kri vi ma pre ne go {to je to u~i nio sud, Mi lo rad Ve qo vi} kr {i za ko ne Re pu bli ke Sr bi je i di rekt no uti ~e na sa mo sta lan i ne za vi san rad Tu ì la {tva i pra vo sud nih or ga na”, za kqu ~u je DS.

Jo va nov: Is pi ta ti i rad svih se kre ta ri ja ta Vla de APV De mo krat ska stran ka Sr bi je sma tra da je, osim is pi ti va wa po slo va wa Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, po treb no is pi ta ti i rad svih se kre ta ri ja ta Vla de Voj vo di ne i wi ho vo tro {e we nov ca iz bu xe ta, iz ja vio je ju ~e port pa rol Po kra jin skog od bo ra DSS-a i po sla nik u Po kra jin skoj skup {ti ni Mi len ko Jo va nov. „Po treb no je sa zna ti za {to je 1,5 mi li jar da di na ra po tro {e na na pr ska we ko ma ra ca, kao da je Voj vo di na mo ~va ra a ne plod na rav ni ca, i ku da je oti {lo oko de vet mi li jar di di na ra, ko je su po tro {e ne za raz ne pro gra me za po {qa va wa, a ne za po sle nost je na ni vou iz 2008. go di ne”, na veo je Jo va nov u pi sa noj iz ja vi. On je upi tao i ko ja je ko rist od 2,5 mi li jar de di na ra ko je su po tro {e ne na sub ven ci je ra znim fir ma ma, od ko jih ne ke ima ju jed nog ili ni jed nog za po sle nog. Isto

ta ko, za gra |a ne je va `no da sa zna ju {ta je sve fi nan si ra no nov cem Fon da za ka pi tal na ula ga wa, pre ko ko jih fir mi su se oba vqa li po slo vi i ko je tu imao ko ri sti jer gra |a ni ni ka kve ko ri sti ne ma ju, iako je iz tog fon da po tro {e no oko 70 mi li jar di di na ra. Jo va nov je na veo i to da od pred sed ni ka Po kra jin ske vla de Bo ja na Paj ti }a DSS „ne o~e ku je da se dr `i re ~i ko ju je dao u no vem bru pro {le go di ne i pod ne se ostav ku jer je i do sa da, u vi {e slu ~a je va, ja sno po ka zao da mu jav no iz go vo re na re~ ne zna ~i ni {ta, dok mu fo te qa, u ko ju je za seo pre de vet go di na, zna ~i sve“. „DSS da je pu nu po dr {ku dr `av nim or ga ni ma u is pi ti va wu slu ~a je va ko rup ci je i kri mi na la u po kra jin skim in sti tu ci ja ma”, is ta kao je Jo va nov.

PRED SED NIK SO BA^ KA PA LAN KA MI TA LA ^AN SKI ZA KA ZAO SED NI CU

Na pred wak ume sto so ci ja li ste na ~e lu op {ti ne Da nas }e se odr à ti re dov na sed ni ca Skup {ti ne op {ti ne Ba~ ka Pa lan ka ko ja bro ji 42 od bor ni ka, a do sa da vlast su ~i ni li SNS (ko a li ci ja s PS-om), SPS (ko a li ci ja s Qa ji }em i PUPS-om), DSS, „Dve ri“ i SVM. Pred sed nik op {ti ne Bo jan Rad man je iz SPS-a, a we gov za me nik Alek san dar \e do vac iz SNS-a. Pred sed nik lo kal nog par la men ta i pred sed nik Op {tin skog od bo ra DSS-a Mi ta La ~an ski za ka zao je sed ni cu Skup {ti ne s in te re sant nim dnev nim re dom. – Na zah tev 16 od bor ni ka, a to je vi {e od tre }i ne man da ta u na {em par la men tu, mo rao sam da za ka èm, ina ~e re dov nu sed ni cu – re kao je za „Dnev nik“ La ~an ski. – Zah tev sam do bio 18. mar ta, a za kon ski rok za za ka zi va we sed ni ce je od se dam do pet na est da na. Na pro {loj sed ni ci Op {tin skog ve }a vi de lo se da vi {e ne po sto ji do sa da {wa ve }i na ve} ne ka dru ga. On je re kao da }e pr va ta~ ka dnev nog re da bi ti po tvr |i va we man da ta ne kim no vim od bor ni ci ma, a po tom }e se gla sa ti o raz re {e wu s funk ci je do sa da {weg pred sed ni ka op {ti ne Bo ja na Rad ma na i iz bo ru no vog, a no va ve }i na pred la è di plo mi ra nog ma {in skog in è we ra Alek san dra \e dov ca (SNS).

Ta~ ni je, ov de je u to ku sme na vla sti jer no vu ve }i ne ~i ne 24 od bor ni ka SNS-a (s PS-o), DS, DSS, Stran ka voj vo |an skih Slo va ka, a naj no vi ja vest, ko ju je sa mo „Dnev nik“ do bio, pod ra zu me va da }e u no voj ve }i ni na svoj na ~in bi ti i dva od bor ni ka „Dve ri“. Da li }e oni pot pi sa ti ko a li ci o ni spo ra zum ili }e po dr `a va ti no vu ve }i nu, osta je da se vi di na da na {woj sed ni ci lo kal nog par la men ta. M. Su yum

ekonomija

ponedeqak25.mart2013.

dnevnik

KRI ZU LA NE U SR BI JI OSE TI LI I ONI S NAJ VE ]IM ZA RA DA MA

De be le pla te pri ja vi lo 2.736 Voj vo |a na OD NOS CE NA I P LATA SVE LO [I JI I LO [I JI

U Sr bi ji po ra sla ku pov na ne mo} Ku pov na mo} me re na od no som pro se~ ne ne to za ra de i pro se~ ne, od no sno mi ni mal ne po tro {a~ ke kor pe, u ja nu a ru je ma wa u od no su na pro {li me sec zbog zna ~aj no sma we ne pro se~ ne ne to za ra de, po ka zu je ana li za Mi ni star stva spoq ne i unu tra {we tr go vi ne. Za po kri }e pro se~ ne po tro {a~ ke kor pe od 64.449 di na ra bi lo je po treb no 1,64 pro se~ nih za ra da od 39.197 di na ra, a za po kri }e mi ni mal ne, ko ja je iz no si la 33.884 di na ra, bi lo je do voq no 0,86 pro se~ ne za ra de. Pro se~ na kor pa bi la je ve }a ne go u de cem bru za 1,08 od sto ili 687 di na ra, a mi ni mal na a 0,81 od sto ili 275 di na ra. U od no su na ja nu ar 2012. go di ne, pro s e~ n a po t ro { a~ k a kor p a ve }a je za 15,19 od sto, a mi ni mal na za 13,97 od sto. Po tro {a~ ke ce ne su u ja nu a ru, u od no su na de cem bar, u pro se ku po ve }a ne za 0,6 od sto, a u od no su na iti me sec la ne za 12,8 od sto. U

od no su na pret hod ni me sec, naj ve }i rast ce na ima le su ko mu ni ka ci je 3,5 od sto, zdrav stvo 2,8, hra na i bez al ko hol na pi }a 1,4, na me {taj, po ku} stvo i te ku }e odr à va we sta na 0,7 i al ko hol na pi }a i du van 0,4od sto. Pad ce na za be le èn je kod re kre a ci je i kul tu re za 3,5 od sto, ode }a i ubu }e 1,3 i tran spor ta za je dan od sto. Ku pov nu mo} iz nad pro se ka Re pu bli ke ima li su Be o grad, Pan ~e vo, Uì ce i Kra gu je vac. U svim gra do vi ma ko ji se sta ti sti~ ki pra te, pro se~ na me se~ na ne to za ra da je po kri la mi ni mal nu po tro {a~ ku kor pu, sem u Srem s koj Mi t ro v i c i, Le skov cu i Va qe vu. Sta ti sti ka je u ja nu a ru naj ve }u ne to za ra du re gi stro va la u obla sti skla di {te wa i pra te }ih ak tiv n o s ti m a u sa o b ra } a j u 100.455 di na ra, va zdu {nom sa o bra }a ju 78.071 i eks plo a ta ci ji si ro ve naf te i pri rod nog ga sa 73.546 di na ra.

U Sr bi ji sva ke go di ne oko 20.000 gra |a na pri ja vi po rez na do ho dak, ali }e ih ovo se zo ne iz gle da bi ti mo `da i dva de se tak po sto ma we. Obez ni ci su svi ko ji su la ne za ra di li vi {e od tro stru ke pro se~ ne pla te u Sr bi ji na go di {wem ni vou. Za 2012 gra ni ca je bi la 2,064 mi li o na di na ra. Su mu ve }u od te pri ja vi lo je 16.610 gra |a na. U Voj vo di ni ih je 2.736, a u Po kra ji ni su ob ra |e ni po da ci za kqu~ no sa 19. mar tom ove go di ne. Po re ske pri ja ve se jo{ ob ra |u ju, ali s ob zi rom da je kraj wi rok za do sta vu po da ta ka Po re skoj upra vi Sr bi je bio 15. mart, ve li ke pro me ne ne tre ba o~e ki va ti. Od sa mog bro ja pri ja va za me di je su uvek in te re sant ni ji po da ci o vi so kim za ra da ma onih ko ji su ih pri ja vi li i za ni ma wa ko ji ma se ba ve. Ob ve zni ci ovog po re za ni ka da ni su bi li oba ve zni da pri ja ve za ni ma we, ali je su me sto oda kle su. Ove po dat ke }e do sta vi ti po re zni ci ma, ali ho }e li oni bi ti ob ja vqe ni tek }e se vi de ti. Raz log je, na vod no pre po zna va we na osno vu po da ta ka ko je su po re ske upra ve do sta vqa le me di ji ma, ta ko da }e osta ti sa mo da se na ga |a ko je ta ko do bro za ra dio. A po {to }e naj pi kant ni ji deo za jav nost, iz gle da, iz o sta ti evo ma log pod se }a wa od law skih po re skih pri ja va. Pro {le go di ne naj vi {e je za ra dio eko no mi sta iz Be o gra da- pre ko 180 mi li o na di na ra, a sle dio ga je ko le ga iz No vog Sa da sa za ra dom od 164,48 mi li o na di na ra. Od onih ko ji ne ma ju adre su, bi lo pre bi va li -

DR @A VA O[TRI JE KRE ]E PRO TIV [VER CA

Za tva ra }e rad we zbog re za nog du va na Svi ma lo pro daj ni objek ti kod ko jih bu de utvr |e na ne le gal na pro da ja re za nog du va na bi }e pri vre me no za tva ra ni, sa op {ti la je Po re ska upra va. Mi ni star fi nan si ja i pri vre de dao je na log Po re skoj upra vi da pre du zme sve neo p hod ne za kon ske me re ra di sva ko dnev ne kon tro le i pri me ne sank ci ja pre ma svi ma u lan cu

ne le gal ne pro da je re za nog du va na i si ve eko no mi je uop {te, na vo di se u sa op {te wu. Za jed ni~ ka ak tiv nost po li ci je, po re ske po li ci je, ca ri ne i Mi ni star stva po qo pri vre de tre ba lo bi da spre ~i si vu eko no mi ju, jer se iz be ga va we pla }a wa po re za u osno vi svo di na rad na cr no i ne le ga lan pro met ro ba i uslu ga, {to za re zul tat ima sma we ni

pri liv nov ca u bu xet. Sr bi ja }e zbog to ga, ali i zbog ~i we ni ce da si vo tr `i {te ne za ko ni tom kon ku ren ci jom ugro `a va sve one ko ji le gal no po slu ju i pla }a ju po re ze i di pri no se, pre ma {ver ce ri ma ro be {i ro ke po tro {we i pre pro dav ci ma re za nog du va na pri me ni ti o{tre me re, sa op {ti la je Po re ska upra va.

VLA DA PO MA @E @I VI NAR SKU KOM PA NI JU

Dr à va kre di tom spa sa va „Agro ìv” Ge ne ral ni di rek tor “Agro ì va” Pre drag Ami ì} na ja vio je da }e Vla da Sr bi je na sed ni ci za ka za noj za 28. mart do ne ti za kqu ~ak o do de li kre di ta od pet mi li o na evra ovoj kom pa ni ji, a po pro gra mu me ra za pod sti caj pri vre de. Po re ~i m a Ami ` i } a, kre d it n i aran `man je ugo vo ren na pe riod od osam go di na, sa grejs pe ri o dom od dve go di ne. - Aran `man je do go vo ren na sa stan ku u Mi ni star stvu pri vre de i fi nan si ja. O~e ku je mo da }e mo do kra ja me se ca re a li zo va ti sred stva i stvo ri ti do voq n o obrt n og ka p i t a l a da ovu go di nu ne sme ta no pri ve de mo kra ju. To, prak ti~ no, zna ~i da smo do bi li jo{ jed nu ve li ku bit ku, jer je dr à va ~vr sto sta la iza “Agro ì va” – ka zao je Ami ì}. U jav no sti se ne dav no po ja vi la in for ma ci ja da su po slov n i pro b le m i za h va t i l i do ma }eg li de ra u pro iz vod wi pi le }eg me sa, jer rad ni ci ma ka sne pla te, a na vod no je na ja vqi va no i upu }i va we za po sle nih na pri nud ne od mo re.

Dr `a va in ter ve ni {e jer rad ni ci ma ka sne pla te, a na vod no je na ja vqi va no i upu }i va we za po sle nih na pri nud ne od mo re - Pro ble mi su na sta li kao po sle di ca to ga {to “Sr bi ja gas”, kao vla snik kom pa ni je, ni je u mo gu} no sti da na sta vi da pra ti na {e ak tiv no sti ka da je u pi ta wu obrt ni ka pi tal. Za to smo mo ra li da na |e mo no ve mo da li te te i pro la zi li

smo kroz ne ko li ko fa za, od po slov nih ba na ka, do rob nih re zer vi. Ali, ni {ta od to ga ni je us pe lo i on da smo se opre de li li da se ve `e mo za pro gram me r a Vla d e Sr b i j e za pod sti caj pri vre de – ob ja snio je Ami `i}. @. B.

Kri za kao iz go vor ili oprav da we

{te bi lo bo ra vi {te, U Voj vo di ni se naj bo qe pla si rao in `e wer iz Vr {ca sa go di {wom za ra dom od 105,62 mi li o na di na ra. U ma wim me sti ma ma lo je enorm nih za ra da {to ja sno go vo ri i o pri vred nim ak tiv no sti ma u wi ma. Isto vre me no, po re ske

we po da ta ka, tu je dru ga ve o ma za ni mqi va te ma. Do 1. apri la po re zni ci ma tre ba da se ja ve gra |a ni ko ji po se du ju imo vi nu vred ni ju od 35 mi li o na di na ra. Uko li ko ne ma ju va qa ne po dat ke o we nom sti ca wu, za po ~e tak, ~e ka ih po rez po sto pi od 20

Do 1. apri la po re zni ci ma tre ba da se ja ve oni ko ji po se du ju imo vi nu vred ni ju od 35 mi li o na di na ra, pro ce ne go vo re da ih ima bar 2.000, ali su „sti dqi vi” jer je do sa da PU Sr bi je sti glo 247 pri ja va pri ja ve se po kla pa ju sa zva ni~ nom sta ti sti kom ko ja go vo ri da se naj ve }a pri vred na ak tiv nost kod nas od vi ja oko ve li kih gra do va. Iako }e na ga |a wa o naj bo ga ti ji ma ove go di ne iz o sta ti zbog ma -

od sto na raz li ku iz me |u pri ma wa i imo vi ne. Pro ce ne po re zni ka go vo re da kod nas ima bar 2.000 ova ko bo ga tih qu di. Ipak, iz gle da da su sti dqi vi jer je do sa da PU Sr bi je sti glo 247 pri ja va. Da li }e bo ga ti ubr za ti ka ko se bu de pri -

mi cao kraj ro ka tek }e se vi de ti, ali za to li ke xi po ve i vi le iz gle da da je ma lo i dve hi qa de wih, a ka mo li sve ga tri sta, ko li ko se do sa da ja vi lo. Po red sku po ce nih ku }a i auto mo bi la u bo gat stvo spa da ju i umet ni~ ki pred me ti ve }e vred no sti po put sli ka, na ki ta... Bi }e jo{ za ni mqi vi je sa zna to ko su ti ob ve zni ci. Po mi wu se ime na iz sve ta estra de ,taj ku ni i, na rav no, pod ze mqe - is tak nu ti ji ~la no vi. Ho }e li bi ti po li ti ~a ra, po bed ni ka ra znih ri a li ti tak mi ~e wa i sli~ nih za ni ma wa, osta je da se vi di. Tek bi }e ih, a pro ce na PU od dve hi qa de ozbiq nih kan di da ta ni je slu ~aj na.U pri log to me to me go vo ri i po da tak sa Saj ma auto mo bi la u Be o gra du, ko ji je u ne dav no otvo ren jer su jo{ pre otva ra wa naj sku pqi auto mo bi li na {li kup ce. Eto pu to ka za za po re zni ke. D. Vu jo {e vi}

U PAN ^E VA^ KOJ KOM PA NI JI PRO IZ VO DE KAO DA SE OKO LO NI [TA NE DE [A VA

Dok afe ra tra je, „Azo ta ra” ne sta je Afe ra „Azo ta ra” ve} ne ko li ko me se ci uza stop no po tre sa Sr bi ju i Pan ~e vo. Dok je u po sled woj fa zi ak ci je hap {e wa pri ve de no 12 oso ba zbog pro ne ve re 420 mi li o na di na ra, u ovoj fir mi za po sle ni ne mo ra ju da bri nu. Wi ho ve pla te i eg zi sten ci ja ni su ugro è ni, oni ra de pu nom pa rom, a kad bi mo gli ra di li bi i vi {e jer je po tra `wa za wi ho vim pro iz vo di ma ogrom na. Ka ko za Dnev nik ka è pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta Azo ta re Mi lan Ivo vi} |u bri vo pro da ju „vru }e” is pod ~e ki }a. Je di no {to ih, za i sta, kao qu de iri ti ra je to {to su nov ci ume sto u ula ga wa oti {li ko zna gde a da to oni ni su zna li ve} ~i ta ju iz no vi na. - Te {ka su vre me na, a qu di ni su sprem ni da jav no i otvo re no pri ~a ju {ta ose }a ju. Ono {to je me ni po zna to iz me |u sob nih raz go vo ra je to da ve sti uti ~u na wih isto kao {to uti ~u na sva kog gra |a ni na ko ji pro ~i ta da je ne ko we go vu fir mu o{te tio za tri ili pet mi li o na evra. Qu di ma jed no stav no ni je ja sno ka ko je mo gu }e da to ot kri je mo tek kad do |e do ci fre od pet mi li o na evra. Tu su in sti tu ci je ko je tre ba to da kon tro li {u i spre ~e, a ne da le ~e - re kao je Ivo vi} za na{ list. Sre }om si tu a ci ja u ko joj su se na {li ne svo jom vo qom ni je uti ca la na pri ma wa rad ni ka i tok pro iz vod we. - Mi ap so lust no ni ka kve pro me ne ni smo pre tr pe li, ni {to se ti ~e pro iz vod we, ni {to se ti ~e pri ma wa. î we ni~ no sta we je da su, od av gu sta me se ca 2009. go di ne ka ko je po no vo po kre nu ta pro iz vod wa uz po mo} Jav nog pred u ze }a Sr bi ja gas, pla te re dov ne, pro iz vod wa te ~e re dov no od no sno nor mal no u teh no lo {kim i teh ni~ kim uslo vi ma ka kvi su mo gu }i u Azo ta ri. Da ne bu dem su bjek ti van ne go objek ti van bli zu smo mak si mu ma ono ga {to nam teh ni~ ke i

Ogor ~e ni i be sni Mi lan Ivo vi} ka `e da su za po sle ni zbog zlo u po tre ba i ogor ~e ni i be sni. - Me ni je kao ~o ve ku, gra |a ni nu ove ze mqe, za po sle nom u ovoj fir mi iri tant no kad do bi jem in for ma ci ju da je bi lo zlu po tre ba , jer znam kao i svi za po sle ni {ta bi zna ~i lo da je no vac ulo `en u na {a po stro je wa - re kao je Iva no vi}. teh no lo {ke mo gu} no sti do zvo qa va ju - za do vo qan je pred sed ni ka Sa mo stal nog sin di ka ta Azo ta re. Ono {to je naj bit ni je za Azo ta ru je da sve {to se pro iz ve de od mah se i pro da. Lo {eg uti ca ja i od u sta ja wa ku pa ca ni je bi lo. - Gle da ju }i to kroz pro da ju na {ih pro iz vo da u si tu a ci ji smo da vru }e |u bri vo is pod ~e ki }a is po ru ~u je mo, jer qu di ve} ~e ka ju na ku po vi nu. Taj deo pri ~e ide u pri log na ma i od vi ja se uz mak si mal nu ko rist za Azo ta ru. Sve {to ima mo i {to pro iz ve de mo od mah pro da mo, a i za ono {to tre ba da se pro iz ve de po sto je ugo vo ri o is po ru ci. Onaj deo pri ~e ko ji je ve zan za even tu al na ula ga wa ni je mi po -

znat. Ne ma raz lo ga da ne ko ko je za in te re so van za ula ga we u Azo ta ru od u sta ne zbog sve ga {to se de {a va, jer sa mim ula ga wem sti ~e pra vo da kon tro li {e si tu a ci ju. Sin di kat je di no {to mo è da ura di u ova kvoj si tu a ci ji je da svo jim na stu pi ma u me di ji ma skre ne pa `wu jav no sti. - Svo jim na stu pi ma gde god mo è mo kao Sa mo stal ni sin di kat bra ni }e mo sve ono {to smo od 2008. pa na da qe po sti gli. Na à lost u ovoj ze mqi je sve po li ti ka, a ja ni sam po li ti ~ar, mo ja sin di kal na op ci ja ne pri pa da po li ti ci - po ma lo je qut Mi lan Ivo vi}. Z. Dra go je vi}

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak25.mart2013.

PRO DA JA ELEK TRO PRI VRE DE POD GRE JA LA PRI ^U O BES PLAT NIM AK CI JA MA ZA GRA \A NE

Ak ci je EPS-a na du ga~ kom {ta pu, a Te le ko mo ve po sta le mi ste ri ja Procena direktora Elektrovojvodine Sr |a na Kru `e vi }a da bi Elektroprivreda Srbije uskoro mogla biti prodata, nije ponovo otvorila samo pitawe privatizacije tog javnog preduze}a, ve} i podele davno obe}anih besplatnih akcija gra|anima. Ipak, poznavaoci prilika veruju da do toga ne}e jo{ skoro do}i.

Podsetimo, Kru`evi} je ovih dana naveo, na osnovu svojih saznawa o de{avawima u kompaniji, da se sprema prodaja EPS-a i da mu se zbog toga sni`ava vrednost. Tako|e, analiti~ari u regionu veoma uticajne austijske Erste banke lane su procenili da bi gra|anima Srbije u ovoj godini mogle biti podeqene besplatne akcije javne

Je dva 300 evra [to se EPS-a ti~e, o ceni wegovih budu}ih akcija se za sada moè samo naga|ati. Ranije se, pri procewenoj vrednosti EPS-a na oko {est milijardi evra, spekulisalo da bi cena paketa akcija za gra|ane mogla biti oko 130 evra. S druge strane, iz EPS-a su lane procenili da wihova komanija sada vredi ~ak 12 milijardi evra. Naravno, to je procena koja se ~ini kao slabo potkrepqena, a pogotovo kada se zna da vrednost ovakvih kompanija varira u zavisnosti od cene struje, a ona je kod nas daleko ispod trì{ne. U svakom slu~aju, odluku o ceni EPS-a sposobno je da pruì jedino trì{te, a ova kompanija je od trì{ta prili~no daleko. Kada se sve sabere, jasno je da gra|ani, kada ih jednog dana sve dobiju, u rukama ne}e imati akcije vrednije, po sada{wim cenama, od 200 ili 300 evra. - Podela besplatnih akcija EPS-a gra|anima u ovom momentu je na stvarno dugom {tapu, dok vi{e uop{te nije jasno za{to se gra|anima ne dopu{ta pravo da trguju svojim akcijama Telekoma – kaè za na{ list broker Sinteza invest grupe Ne nad Gu ja ni ~i}.

elektroenergetske kompanije. S druge strane, gra|ani su pro{le godine formalno dobili akcije Telekoma „Srbija“, ali im jo{ uvek nije dozvoqeno da wima trguju. Isprva se navodilo da je to u~iweno kako gra|ani, za koje se veruje da bi u velikom broju ponudili

svoje akcije na berzi, ne bi tako spustili cenu Telekomu kojeg Vlada sprema za privatizaciju. - Sada se vi{e ne vidi nikakva namera dràve {ta èli da u~ini sa Telekomom. U svakom slu~aju to je politi~ka pri~a, jer }e Telekom u nekom momentu svakako posluìti da se popuni budèt ali se jo{ ne zna kada }e to biti – objaa{wava Gujani~i}. [to se EPS-a ti~e, on navodi da je to javno preduze}e tek u{lo u proces reorganizacije, a da pre podele akcija treba da se korporativizuje, pretvori u akcionarsko dru{tvo, pove}a cenu svojih proizvoda, te da je sve to sada veoma daleko. - Gra|ani akcije EPS-a sigurno ne}e dobiti u skorije vreme – kaè na{ sagovornik. Gra|anima su 2007. godine Zakonom obe}ane akcije {est javnih ili dràvnih preduze}a – NIS-a, EPS-a, „Jat ervejza“, Aerodroma „Nikola Tesla“, Telekoma „Srbija“ i „Galenike“. Do sada su dobili akcije NIS-a i Aerodroma, Telekom je u navedenoj me|u fazi, EPS se ~eka, dok akcije „Jata“ i „Galenike“ gotovo sigurno nikada ne}e dobiti jer su ta preduze}a u veoma lo{em stawu i pitawe da li }e i na koji na~in uop{te postojati u budu}nosti.

Ko ~eka, taj mo`da i do~eka

Iako je gra|anima onomad – u predizborne svrhe - obe}an paket akcija vredan hiqadu evra, odavno je jasno da }e ta cena biti vi{estruko ni`a. Pet akcija Naftne industrije sada vrede 4.575 dinara - {to je skoro duplo vi{e nego kada su iza{le na Beogradsku berzu. Cena jedne vlasni~ke hartije Aerodroma danas je 499 dinara. - I Aerodrom „Nikola Tesla“ je dobra kompanija pa bi i wego-

va cena u budu}nosti mogla da raste, ali je trenutno problem {to im wihov glavni partner „Jat“ ne pla}a obaveze – ukazuje Gujani~i}. Vlada je paket dodeqenih ali nedostupnih akcija Telekoma procenila na 70 evra, ali je vrlo verovatno da bi u ovom momentu one na berzi vredele osetno ni`e. Na to ukazuje i ~iwenica da 51 odsto akcijskog kapitala Te-

FI SKAL NI SA VE T UPO ZO RA VA DA SMO PRO BLE ME SA MO OD LO @I LI

PO RAS TAO PLAT NI DE FI CIT

Mi nus tri mi li jar de evra Platnobilansni deficit Srbije u 2012. godini iznosio je oko 3,16 milijardi evra, {to je za 9,9 odsto, odnosno 285,1 milion, vi{e nego 2011. godine, navedeno je u novom broju ~asopisa „Kowukturni trendovi. Na rast deficita u posmatranom periodu najvi{e su uticali rast negativnog bilansa robne razmene od 2,5 odsto i slabiji priliv doznaka na{ih iseqenika u inostranstvu, koji je bio ni`i za 121,4 miliona evra u odnosu 2011. Deficit teku}eg ra~una za mesec decembar 2012. godine iznosio je 408,1 milion evra.

Li zin ga sve ma we Broj lizing ugovora gra|ana smawen je tokom februara za 1,5 odsto, sa 6.892 na 6.786, pokazali su podaci Udru`ewa banaka Srbije.Tokom prva dva meseca ove godine broj ugovora je opao za 3,2 odsto, sa 7.009 na 6.786. U februaru je smawen i broj korisnika lizing ugovora za 1,7 odsto, sa 6.464 na 6.353, dok je tokom prva dva meseca opao za 3,4 odsto.

Ni smo se spa s li du `ni~ ke kri ze Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pa vle Pe tro vi} ocenio je da bi prevremeni izbori bili katastrofalni za finansijsku i ekonomsku stabilnost u Srbiji. „Samo pomiwawe izbora mislim da je uticalo na oklevawe i zastoj u sprovo|ewu reformi na koje se Vlada obavezala fiskalnom strategijom u decembru 2012. Izbori bi gurnuli u stranu neophodno smawewe deficita u 2014. koje podrazumeva odricawe, to je politi~ki nepopularno, a treba ga sada dogovoriti”, rekao je Petrovi}. On je podsetio da se svaki put pred izbore, od 2003. do 2012. godine, fiskalni deficit zna~ajno pove}avao. Srbija je, po wegovim re~ima, pove}awem poreza i ograni~ewem rasta penzija i plata odlo`ila du`ni~ku krizu, ali je jo{ nije izbegla. „Da bi se kriza izbegla potrebno je da se ispuni planirano o{tro smawewe deficita u 2013, ali i da se nastavi smawivawe deficita u 2014. godini i narednim godinama„, kazao je Petrovi}.

Mo gu }e je da }e to kom go di ne do }i do pri ti sa ka na rast pen zi ja i pla ta, ali im se ne sme pod le }i jer bi to ugro zi lo ~i tav pro gram kon so li da ci je Wegov predlog za postizawe planiranog deficita u 2013. godini od 3,6 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP) je da se usvoje i prate kvartalni ciqevi izvr{ewa buxeta. Svrha je da se na vreme identifikuje gde se i za koliko odstupa od ciqa, kako bi se na vre-

me spre~ilo da se deficit otrgne kontroli. Kvartalne ciqeve smo predlo`ili, jer smo uo~ili da se ranije ~esto de{avalo da se do septembra za neke namene potro{e gotovo sva sredstva predvi|ena bud`etom za godinu dana, i onda se rebalansom moraju obezbediti dodatna sred-

stva, ~ime se fakti~ki pove}ava deficit”, rekao je Petrovi} za Magazin Biznis. Po oceni Petrovi}a, odlagawe reformi je pravi razlog {to je fiskalna politika na „klimavim nogama”. „Dva od tri stuba na kojima po~iva reforma fiskalne politike postavqena su prili~no ~vrsto, a to su ograni~ewe penzija i plata i pove}awe vi{e poreza, od kojih je svakako najva`niji PDV. Voleli bismo da se, pritom, nije i{lo i na neke druge promene poput naplate PDV-a po realizaciji, {to se ve} u nekim drugim zemqama pokazalo kao lo{a praksa„, ukazao je predsednik Fiskalnog saveta. On je upozorio da je mogu}e da }e tokom godine do}i do pritisaka na rast penzija i plata, ali da se ne sme podle}i tim pritiscima jer bi to ugrozilo ~itav program fiskalne konsolidacije. „Za smawewe bud`etskog deficita i javnog duga potrebne su mere realnog smawewa nekih rashoda ili pove}awa prihoda, a ve}i privredni rast sam po sebi ne}e doneti dovoqna poboq{awa”, rekao je Petrovi}.

lekoma po navedenoj ceni svojevremeno na tenderu niko nije hteo da kupi, kao i da je dràva od gr~kih partnera otkupila 20 odsto kompanija po niòj ceni. S obzirom na brz tempo razvoja novih tehnologija u ovoj industriji, kao i nemogu}nost dràve kao vlasnika da to prati, sva je prilika da }e vrednost Telekoma u ovakvoj situaciji u budu}nosti mo}i samo da pada. V. ^vor kov KON KURS MI NI STAR STVA FI NA SI JA

Po sao za 17 pri prav ni ka Ministarstvo finansija i privrede objavilo je javni konkurs za prijem 17 pripravnika na radna mesta u tom ministarstvu. Na konkursu se traè pripravnici sa visokim obrazovawem iz oblasti ekonomskih, pravnih, informati~kih, tehni~ko-tehnolo{kih i matemati~kih nauka. Radni odnos se zasniva na odre|eno vreme i traje jednu godinu, a sva radna mesta su u Beogradu, navedeno je u oglasu. Rok za podno{ewe prijava je 10 dana i po~iwe da te~e narednog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Uslovi za rad su dràvqanstvo Republike Srbije, da je u~esnik konkursa punoletan, da mu ranije nije prestajao radni odnos u dràvnom organu zbog teè povrede du`nosti iz radnog odnosa i da nije osu|ivan na kaznu zatvora od najmawe {est meseci. Zakonom o dràvnim slu`benicima propisano je da je pripravnik lice koje prvi put zasniva radni odnos u svojoj struci i osposobqava se za samostalan rad.

NA BER ZI DO MI NI RA LE BAN KAR SKE HAR TI JE

Ko sti} ima 15 odsto AIK ban ke

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

109,4567

111,6905

114,2594

109,1294

Australija

dolar

88,4999

90,3060

92,3830

88,2290

Kanada

dolar

82,8276

84,5180

86,4619

82,5471

Danska

kruna

14,6829

14,9826

15,3272

14,6380

Norve{ka

kruna

14,5249

14,8213

15,1622

14,4804

[vedska

kruna

13,0772

13,3441

13,6510

13,0372

[vajcarska

franak

89,6525

91,4821

93,5862

89,3780

V. Britanija

funta

128,9395

131,5709

134,5970

128,5448

SAD

dolar

84,9028

86,6355

88,6281

84,6429

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 3. 2013. godine

Nakon pet vezanih sedmica rasta doma}e trì{te kapitala je registrovalo pad vrednosti uz neveliku investicionu aktivnost. Ukupan promet u trgovawu iznosio je 2,4 miliona evra {to je najniì nedeqni promet u posledwih mesec dana. Nakon pet nedeqa rasta tokom koji je indeks Beleks 15 dobio na vrednosti 5,4 procenta, proteklih pet trgova~kih dana doneli su zaustavqawe pozitivnog trenda i negativnu korekciju od 0,9 odsto. Od po~etka godine ova korpa najlikvidnijih akcija na trì{tu nosi pozitivan prinos od 9,3 odsto. Najprometnija hartija bila je ni{ka AIK banka koja je zahvaquju}i nekolicini velikih transakcija u drugoj polovini nedeqe zabeleìla promet od 61,7 miliona dinara, mahom u cenovnom rasponu 1.620-1.630 dinara. Ova banka je nedavno

izvestila da je lani zabele`ila neto dobit od 3,6 milijardi dinara dok je po posledwoj ceni tr`i{na vrednost ove banke 14,4 milijarde dinara (128,5 miliona evra). Najve}i akcionar AIK-a i daqe je gr~ka ATE banka ~iju je imovinu la-

ne preuzela Pireus banka, dok je Sunoko, kompanija joja je u ve}inskom vlasni{tvu srpskog kraqa {e}era Mi o dra ga Ko sti }a, posle pro{logodi{wih ve li kih ku po vi na pre ma {io prag od 15 procenata vlasni{tva.

Ostale bankarske akcije nisu beleìle ozbiqnije promete. Akcije Komercijalne banke su se zadràle na nivou od 1.590 dinara uz neveliki promet, dok je novosadska Razvojna banka Vojvodine postavila novi istorijski minimum na nivou od 265 dinara. Mediji su pro{le sedmice naveliko {pekulisali da su sve komercijalne banke odustale od preuzimawa imovine i obaveza RBV-a, te da }e dràva morati prona}i re{ewe u nekoj od banaka pod wenom kontrolom. Akcije Naftne industrije Srbije pro{le sedmice postavile su novi istorijski maksimum na ceni od 950 dinara gde su se kratko nalazile na otvarawu prvog trgova~kog dana. Gro prometa od 50,9 miliona dinara tokom protekle nedeqe ostvaren je na nivoima oko 915 dinara {to je bila i cena zatvarawa na kraju sedmice.

RePORTA@e

ponedeqak25.mart2013.

dnevnik

^E TVO RO NO[ CI IZ KO WI^ KOG KLU BA „KRE MEN” U DO MA ]IM SE RI JA MA I FIL MO VI MA, SA DECOM I BOLESNICIMA

Ko wi - film ske zve zde, lek za te lo i du {u e gde na ba va ni {tan skom pu tu od Pan ~e va ka Ko vi nu, iz me |u NIS-ove pum pe i sta re ka fa ne, ko ja je pro pa la - ni ko ne zna za {to, jer ka ù hra na u woj bi la je naj bo qa u Pan ~e vu i oko li ni, ugne zdio se ko wi~ ki klub „Kre men„. Kroz bla to do ~la na ka, mo kru kli za vu tra vu, tre ne ra Vi {we An dri} i ve te ri na ra Stan ka, do |oh i do pr vih {ta la. Ki {a tek {to je sta la, ze mqa pot pa re na, ve tar no si mi ris sve è kow ske ba le ge. Pra va idi la tmur nog da na...A idi la ne bi bi la idi la da je ne {to ne po re me ti: - Mi i sti ii - od zva wa glas po mo} nog rad ni ka. Cr na po ni ko bi la ote la mu se iz ru ku i kre nu la u ga lop. Tr ~i Mi sti, tr ~i po mo} ni rad nik za wom po ku {a va ju }i da uhva ti po vo dac, tr ~i ~o por do ma }ih pa sa za po mo} nim rad ni kom, kao u baj ci; de da za re pu, ba ba za de du, unuk za ba bu re dom... I ta ko u krug oko mi ni hi po dro ma. A Mi sti je ina ~e mir na ko bi la, pri vr è na de ci kao i ve }i na ko wa na ran ~u, sa mo {to se kao i sva ka „de voj ka„ ma lo za i gra la. Dok je tr ka tra ja la Vi {wa ni je gu bi la vre me, za wu je to re dov no sta we, ve} me je uve la u {ta le da mi po ka è bla go „Kre me na. - Mi sti je ina ~e mir na, po slu {na kao i svi ko wi kod nas. Vr lo su pri vr è ni de ci i od li~ ni su za ja ha we. Ve }i na wih je glu mi la i u do ma }im se ri ja ma i fil mo vi ma, pra ve su zve zde na vi kli na sve tla re flek to ra - s po no som pri ~a o ovim ple me ni tim ì vo ti wa ma mla da ~la ni ca Uprav nog od bo ra. Dok se ne ki od glu ma ca jo{ uvek od ma ra ju, a dru gi pr qa ju svo ja ko pi ta po hi po dro mu, Vi {wa se prav da za ma li ne red ko ji nas je za te kao. - Ima li smo po pla vu, pu kla je cev pa smo mo ra li svo se no i sla -

mu da pre me {ta mo. Sre }om br zo smo re a go va li, ali je za to ma ~ak Gar fild imao do sta po sla - po ka zu je mi ru kom na na ran d`a stog do bro ugo je nog ma~ ka, ba{ kao iz cr ta nog fil ma, s tom raz li kom {to ovaj ni je lew i vo li mi {e ve. - Klub „Kre men„ je osno van 1989. go di ne kao ja ha }a sek ci ja ko wi~ kog klu ba „Pan ~e vac„. Osno vao ga je Go ran Mi la no vi} i dok je „Pan ~e vac„ pre fe ri rao kow ske za pre ge, ka sa~ ki i ga lop ski sport, „Kre men„ se ba vio sport skim ja ha wem. Go ra no va ide ja je bi la {ko la ja ha wa i od goj vi so kih ko wa hal -

fin ge ra, ali se ide ja o od go ju ni ka da ni je ostva ri la. [ko la je osta la - ob ja {wa va Vi {wa. Od ono ga {to je osta lo us pe li su da stvo re pro stor u ko me }e de ca i od ra sli i u`i va ti i mo }i da se le ~e. - Pre po zna tqi vi smo po to me {to ima mo ko we za de cu i po ~et ni ke. Ho bi ti ka ko iz zo ve mo, ili ma li ko wi }i, u~e stvu ju u ra znim ta~ ka ma ko je osmi {qa va mo. Za hva qu ju }i ma lim ko wi ma ukqu ~i li smo se u pro gra me hi po re ha bi li ta ci je, od no sno te ra pij skog ja ha wa i sport sko-re kre a tiv nog ja -

Qubav i harmonija malih i velikih lepotana

Veron u seriji „Moj ro|ak sa sela”

bral nom pa ra li zom, po go to vo kod de ce. Bo qa je ko or di na ci ja po kre ta, na fi zi~ kom i mo tor nom pla nu do la zi do ve li kog po boq {a wa, de ca lak {e ho da ju, mi {i }i im se opu ste na ko wu. Kow u jed nom tre nut ku pre no si tro di men zi o nal ne po kre te na ja ha ~a ko ji je u tom mo men tu u pra vil nom po lo `a ju, ja ~a sve mi {i }e do ko jih ni je mo gu }e do }i obi~ nim ve `ba wem - de kla mu je mi tre ner klu ba, de voj ka ko joj ni je te {ko da i po ceo dan pro ve de na hi po dro mu. A ko wi, ili glum ci, uz vra }a ju tu pre da snost mir no }om, str pqi vo {}u u ra du sa de com i na sni ma wi ma se ri ja i fil mo va. - Ve} du `i niz go di na na {i ko wi su glum ci i to nam prak ti~ no do no si naj vi {e nov ca u klub. Vi {e se i ne se }am ko li ko smo se to -

va pro {li, u ko li ko fil mo va i se ri ja su glu mi li. Do bro je {to su is tre ni ra ni pa ni ka da ni je do {lo do ne kih po vre da. Ta~ no zna ju {ta tre ba da ra de, ka ko da re a gu ju. Ka da kre nu na put sa mi ula ze u pri ko li ce, na vi kli su. Ve ron je na pri mer glu mio u „Mom ro |a ku sa se la„, [a re na u „Nad re a li sti ma„, i Gri fon je bio glu mac. Ko ri sti li su ih u fil mu „Kao ra ni mraz„, „Be sa„, „Krv i ~e lik„, a sa da su an ga `o va ni na sni ma wu „Rav ne go re„ - za do voq na je Vi {wa An dri} uspe hom ko ji je klub za re la tiv no krat ko vre me ostva rio. Dok me is pra }a svra }a mo u {ta lu da obi |e mo Mi sti. Mir na je, is tr ~a la se...gra nu {e i pr vi zra ci sun ca...ba{ lep dan. Zo ri ca Dra go je vi}

SRE ]AN TI RO \EN DAN DRA GI 3,14

PRE^ANSKA LEKSIKA

ha wa za oso be sa in va li di te tom. Ima li smo edu ka ci ju 2005. go di ne kod nas u sa rad wi sa Sa ve zom za ko wi~ ki sport Sr bi je sa ko le ga ma iz Hr vat ske. Ta da su na pra vqe ni pr vi ko ra ci u raz vo ju pro gra ma te ra pij skog ja ha wa. U pro gra mu u~e stvu ju de fek to log, fi zi o te ra pe ut i ja kao tre ner klu ba - po no sna je Vi {wa jer su svo jim an ga `o va wem i ra dom u Pan ~e vo do ve li i de cu iz Pi ro ta, Be o gra da, Za je ~a ra... - Vi ken dom nam je bio bu ki ran pro stor klu ba, jer su do la zi la de ca sa svih stra na. Naj vi {e uspe ha smo ima li kod oso ba sa auti zmom u ci qu sa vla da va wa ve {ti ne ja ha wa i bli `eg kon tak ta sa auti sti~ nom de com. Me |u tim, naj ve }i na pre dak se pri me }u je kod oso ba sa ce re -

Kquili kawe

ri zna jem da me je Pa me la An der son mo gla pod se ti ti na mi lion za ni mqi vi jih rad wi ne go {to je kqu ka we. Kon kret no, gu sa ka. O{tro se za lo `i la za pra va `i vo ti wa i pro gla si la ga je we i go je we gu {~i je xi ge ri ce ra di one ~u ve ne pa {te te – ne hu ma nim. Ovo ga pu ta sam je ba{ i slu {ao a ne sa mo gle dao. Mo `da jer ~ak i sa ma, ona ko be la, le pa pa s di~ nim po pr sjem, po ma lo pod se }a na goj nu gu sku, ali sva ka ko u naj lep {em iz da wu. Kqu ka ne gu ske, pak, ni su ni ma lo le pe. Kao ni wi ho vo fa mo zno, kqu ka we.

vqe ku ku ru za. S dva pr sta je gu ra la na gu ra no, spo qa, do le niz {i ju, sve do `e lu ca. Ku kurz je ve} ne ko li ko da na bio po to pqen da bi ga gu ska lak {e sva ri la i da bi lak {e pro {ao kroz gu {u. Bio je kru pan, onaj be li, nok ta{, ali i me kan. Ne znam da li bi da na {wi hi bri di bi li ta ko efi ka sni za kqu ka we, ipak su do sta zu ba sti i o{tri, ali

Gle dao sam to u`i vo, ~ak i po ma gao po na red bi, do da va ju }i ne ke re kvi zi te mo joj po {to va noj i vo qe noj Ni ni (stri ni) ko ja je bi la za du `e na za tu ne pri jat nu ra bo tu. Sva ko pred ve ~e, va di li smo tih ne ko li ko gu sa ka oda bra nih za kqu ka we iz po seb nog san du ka. Jed nu po jed nu. Ni na bi `r tvu ne ka ko sti sla no ga ma, zgra bi la bi joj gla vu, otvo ri la kqun i u gu {u si pa la zr ne -

bi jad ne gu ske ve ro vat no i wih pro gu ta le. Na si lu. Ne znam ni ko li ko je sva koj gu ski fa so va lo {a ka zr na ni ko li ko su du go “tre ti ra ne”, ali znam da su po sle sva kog obro ka jad no iz gle da le. Iz gu `va ne, iz ma {}e ne, iz mu ~e ne. Sve jed no da li su bi le kjlu ka ne ru kom ili onom po mo} nom spra vi com u ob li ku ne kog to ~i ra s ru ~i com za okre ta we ne kog spi ral nog kli na {to je

gu ta we na si lu

di rekt no gu rao zr na u gu {~i ju gu {u, sve jed no, svi smo je dva ~e ka li da se gu ske ugo je i – pro da ju. Ne se }am se da sam ika da jeo wi ho vu xi ge ri cu. Mast je sam, na ma za nu na vru }e le pi we. Ina ~e, zna se da kqu ka we tra je {est ne de qa, da se to ~i ni i s pat ka ma i }ur ka ma, ko je se po ne kad hra ne i ora si ma, a pe tlo vi ~ak i ka stri ra ju!. Osta la tov na sto ka (svi we, ov ce ja lo vi ce, ju nad) se go je do bro voq nim uzi ma wem hra ne, uz ma lu po mo} go se (so qe we, obil no po je we). Kqu ka we za i sta mo è da na ~i ni ne ve ro vat ne stva ri od tre ti ra nih ì vo ti wa. Mo `da naj bo qe sve do ~i vic o La li i Cr no gor cu ko ji su u obi la zi li svet, kao ono Nu {i }ev Jo van ~a i ô vek s no gom. Do bi li ga rant pre mi ju na ne koj lu tri ji, jer ni je dan po svom ka rak te ru ne bi sam pla tio ta kvu dan gu bu. Do {li oni, ta ko, do Egip ta i Ni la i ugle da li kro ko di la. “Vi |u li ti one a`da je?”, tr gao se Cr no go rac i gla sno za à lio {to je u {et wu kre nuo bez xe fer da ra, ~ak i ja ta ga na. “Ta, ne moj se to li ko è sti ti”, umi ri vao ga je La la. “Zar ne vi di{ da je to kqu ka ni gu {ter!” Pa me la A. se s pra vom is pr si la da uka è ka ko je kqu ka we pod la i ne po {te na ra bo ta. âk i u pre no snom smi slu, kad te ne ko kqu ka la ì ma, ku la ma i gra do vi ma a ti mo ra{ to da pro gu ta{. I – }u ti{. Pa vle Ma le {ev (Gra |a za kwi gu “Na sred ~e tir’ {o ra”) Ilu stra ci ja: M. Top ~i}

Mi ste ri o z ni Pi u No vom Sa du i Bi bli ji roj Pi je kon stan ta ko ja se pri me wu je u ma te ma ti ci i fi zi ci. Pri bli `na vred nost je 3,14 (de fi ni {e se kao od nos obi ma i pre~ ni ka kru ga ili kao od nos po vr {i ne i kva dra ta po lu pre~ ni ka kru ga). Za ovaj broj ve za ne su i raz ne „mi sti~ no sti”. U no vo sad skoj Osnov noj {ko li “Va sa Sta ji}” 14. mar ta obe le èn je Me |u na rod ni dan bro ja Pi, ma lim i ve o ma za bav nim saj mom ma te ma ti ke i fi zi ke. - Na {a {ko la è li da pra ti svet ske tren do ve, jer 14. mart u an glo sak son skom na ~i nu pi sa wa da tu ma (3.14) od go va ra ovoj vred no sti. Uz to, na taj dan ro dio se i Al bert An {tajn. Po {to na {a {ko la usko ro sla vi 60 go di na po sto ja wa re {i li smo da iz svih pred me ta da mo zna ~aj ovom mi ste ri o za nom bro ju – ka è di rek to ri ca {ko le Ja smi na Pa sto wic ki. U {ko li je bi lo rad no i pa rad no, a u~e ni ci sta ri jih raz re da su u okvi ru ra znih ra di o ni ca re {a va li za dat ke iz ma te ma ti ke, fi zi ke, pra vi li pi ra mi de i sve u zna ku bro ja 3,14. Oni ko ji su ma lo lo {i ji ma te ma ti ~a ri ima li su pri li ku da se opro ba ju u pi sa wu pri ~a iz srp skog, od no sno da bro je re ~e ni ce i do bi ju broj Pi. To su ra di li i na ra di o ni ci iz en gle skog i ne ma~ kog je zi ka. Na ra di o ni ci iz bi o lo gi je po sve ti li su se skla du u pri ro di i skla du te la, opet za hva qu ju }i bro ju 3,14. Na i me, ka ko su nam |a ci re kli, oni su me ri li te ì nu i vi si nu svo jih dru ga ra i iz ra ~u na va li im obim, a ka da bi te broj ke sa bra li i od lu ze li, do bio bi se broj 3,14.

Ipak, bi lo je naj in te re sant ni je na ra di o ni ci iz mu zi~ kog gde su |a ci mo gli da kom po nu ju me lo di ju uz po mo} no ta i bro ja Pi- 3,14. Mu zi ka uz po mo} ma te ma ti ke vr lo je me lo di~ na i smi sle na, a uz wu ~ak mo `e i da se |u ska. Ali to ni je sve, di rek to ri ca ka `e da su maj ke |a ka pra vi le pi te i do no si le u {ko lu, jer je i pi ta – pi. Sto ga su se i |a ci i na stav ni ci za sla -

Ka da se gle da i kroz isto ri ju naj ra ni ji po zna ti za pis o bro ju Pi do la zi od Egip }a na oko 1650. pre no ve ere na Rajn do vom pa pi ru su (pro na |en 1858. go di ne). Ovi za pi si go vo re da je po Egip }a ni ma vred nost Pi bi la 256/81(3,1604938…). Go di ne 2000 p.n.e, Va vi lon ci su od re di li vred nost od 3,125 a ta ko |e se Pi po ja vqu je i u Bi bli ji, gde mu je

Bez broja Pi i muke – nema nauke

di li po sle ove za bav ne na u ke. Va si na {ko la se po ka za la i kao do bar do ma }in, jer su ugo sti li di rek to re, na stav ni ke i |a ke iz osnov nih {ko la “\u ra Da ni ~i}” i “Ni ko la Te sla” iz No vog Sa da, kao i na stav ni ke i |a ke iz {ko le u Srem skim Kar lov ci ma. U~e ni ci mla |ih raz re da su ta ko |e u~e stvo va li u Sre} nom da nu Pi, jer su ih u~i te qi ce na tre nu tak pro ve le kroz ~u de san svet na u ke.

vred nost iz jed na ~e na sa 3. Po sto je mno ge in ter pre ta ci je ovo ga, a jed na od wih ka `e: “Za to {to je Bi bli ja ta~ na, za to je Pi=3, ali po {to se qu di tru de da to do ka `u, Bi bli ja je ne ta~ na”. Od 1949. kom pju te ri pre u zi ma ju pri mat u iz ra ~u na va wu bro ja Pi. Tre nut ni re kord ima 1.241 mi li jar di ci fa ra. Q. Na to {e vi}

dru[tvo

dnevnik

@i ve ti (za)uvek s ro di te qi ma

Bez ka fan skih `ur ki za osma ke

su izgubili dobar posao jer, ne sme se zaboraviti da u jednoj generaciji ima oko 80.000 osmaka a da su te proslave podrazumevale ve~eru, pi}e, muziku... Nezadovoqna je bila i ve}ina osmaka jer je godinama proslava male mature bila je izjedna~ena s proslavom velike, to jest i mali maturanti slavili su, kao veliki, u restoranima, odelima, ve~erwim haqinama, pod punom {minkom, s jelom i pi}em, pa mnogima nije bilo pravo {to im je to napre~ac zabraweno. S druge strane, ve}ini nastavnika koji su brinuli o |acima za vreme te proslave u ugostiteqskim objektima je laknulo jer je proslava u {koli ipak bezbednija i s mawe izazova za koje su petnaestogodi{waci jo{ uvek nedovoqno i zreli i pripremqeni. Laknulo je i mnogim roditeqima, i to ne samo zbog bezbednosti dece nego i zbog ~iwenice da {kolske proslave ko{taju mawe od onih u kafanama. D. De ve ~er ski

BO LO VA WE DU @E OD 30 DA NA KO RI STI MO MA WE NE GO PRET HOD NIH GO DI NA

Zdra vi ji ili si ro ma {ni ji?

Statistika kazuje da se u Srbiji re|e ide na bolovawe du`e od 30 dana i da tu mogu}nost koriste oni koji zaista nisu u stawu da rade. Du`e od 30 dana lane je odsustvovalo gotovo 7.400 zaposlenih mawe nego godinu ranije, a bolovalo se, u proseku, ~etiri dana kra}e nego pre uvo|ewa pravilni-

reagovao na terapiju ili je do{lo do komplikacija – bolovawe se moè produìti i izvan propisanog roka. Kako kaù u komisijama RFZO-a, u po~etku primene pravilnika bilo je ne go do va wa pa ci jen ta zbog ograni~evawa bolovawa, ali su sada daleko boqe informisani, unapred znaju ko-

MLA DI NAJ RA WI VI JA GRU PA SRP SKOG DRU [TVA

PRO SLA VA MA LE MA TU RE SA MO U [KO LA MA

– I ove godine, kao i pro{le, proslava male mature bi}e organizovana u {kolama jer je to i primerenije i bezbednije za osmake – rekao je za na{ list ministar prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja profesor dr @arko Obradovi}. Da podsetimo, pro{logodi{we obavezuju}e uputstvo Ministarstva prosvete, kojim je {kolama nalo`eno da zavr{no ve~e na kraju osnovnog {kolovawa organizuju u svojim prostorijama, a ne kao {to je ve} postalo praksa, u restoranima, lane je izazvalo razli~ite reakcije. Osnovne zamerke bile su da je to uputstvo {kolama stiglo tek posle prvomajskih praznika, kada su proslave ve} bile ugovorene, pa delom i otpla}ene, da nije ostalo dovoqno vremena da se one organizuju u {kolama i da neke od wih nemaju odgovaraju}e prostorije za takve proslave. Najnezadovoqniji takvom odlukom bili su ugostiteqi koji

ponedeqak25.mart2013.

– Svaka druga mlada osoba u Srbiji izme|u 15 i 24 godine je nezaposlena i dvostruko je ve}a verovatno}a da ostane nezaposlena jo{ godinama u odnosu na druge starosne populacije – istakao je pre nekoliko dana dràvni sekretar u Ministarstvu rada, zapo{qavawa i socijalne politike Zoran Martinovi}. – Stopa zaposlenosti u toj grupi je tek 14,7 odsto, {to je znatno niè u odnosu na ostalo radno aktivno stanovni{tvo. âk 63,3 odsto mladih danas nema nikakvo radno iskustvo, a {anse da }e narednih godina dobiti radno mesto su male i neizgledne. Nezaposlenost mladih za posledicu ima to da se wihov standard posledwe decenije nije popravio te da ih tri ~etvrtine vi{e i ne veruje da }e im biti boqe. Vi{e od polovine mladih od 19 do 35 godina ìvi s roditeqima, samo ~etiri procenta kupilo je sebi stan, a neznatno vi{e je onih koji su uspeli i da steknu uslove za stambeni kredit. Nedavno istraìvawe Instituta za sociolo{ka istraìvawa pokazalo je da su mladi najrawivija grupa u ovom dru{tvu, i to kako po standardu, tako i na trì{tu rada. Po re~ima sociologa Du{ana Moji}a, prose~an mlad ~ovek u Srbiji danas je ne-

samostalan, zavisi od roditeqa, ìvi s wima i oni ga izdràvaju. On isti~e da su mladi jedino samostalni u slobodno vreme, dodaju}i da ni za wegovo kvalitetno provo|ewe nemaju dovoqno novca. Naime, bez novca koji o~ekuju od roditeqa, a ~esto i od baka i deka penzionera, oni ne mogu ni da izlaze, da se zabavqaju, idu u bisokop, pozori{te, putuju... Shodno tome im slobodno vreme koje imaju celog dana ni{ta ne zna~i pa ga provode u ku}ama, za kompjuterima, poseù za porocima i ~esto postaju agresivni, ~ak i prema roditeqima.

@i vot sve da qi Istraìvawe Instituta za sociolo{ka istraìvawa pokazalo je da 37,5 odsto mladih nema nikakve prihode, za jedan procenat mawe ima primawa daleko ispod prose~nih, a samo 16,6 odsto ima prose~ne prihode, kojima te{ko moè obezbediti sebi neki sme{taj. Polovina ne èli da se odseli od roditeqa jer im takva situacija odgovara, dok polovina smatra da bi bilo dobro da se osamostale, ali da trenutno za to ne postoje uslovi. Naj~e{}i razlozi zbog kojih mladi ne èle da napuste primarne porodice su skupo i dugo studirawe, nedostatak posla i male plate, nepovoqni stambeni krediti, ali i kasno sklapawe braka i ra|awe dece. Oko 70 odsto mladih sa sela, iz malih i sredwih gradova i varo{ica ~ak nijednom godi{we ne ode u pozori{te. Tek svaka deseta mlada osoba tro{i mese~no vi{e od 20.000 di-

nara. Mawak novca i nezaposlenost osnovni su razlozi i {to mladi napu{taju odre|ene krajeve pa ima mesta u Srbiji u kojima mla|ih osoba i nema.

âk 98 odsto studenata izme|u 19 i 24 godina izdràvaju ili pomaù roditeqi, 54,4 odsto wih ìvi s wima, a u braku je svega 4,2 odsto. Mlade izme|u 25 i 35 godina u 74,5 odsto slu~ajeva pomaù ili izdràvaju roditeqi, 58,7 wih ìvi kod wih, a u braku je svega 25,5 odsto. Me|u nezaposlenim mladima izme|u 19 i 24 godina ~ak 96,2 odsto izdràvaju roditeqi, a u rodnom domu ìvi ih 68,1 odsto. U brak je stupilo svega 8,8 odsto. Vi{e od 50 odsto mladih nezaposlenih izme|u 25 i 30 godina je u braku, ali 73,4 odsto wih i daqe izdràvaju ili pomaù roditeqi, a 51 odsto ih ìvi u roditeqskoj ku}i. Q. Ma le {e vi}

U~i te qi s ma we |a ka ne }e ima ti ma wu pla tu – U ovom trenutku se jo{ ne zna koliko }e u~iteqa i nastavnika u novoj {kolskoj godini biti progla{eno za tehnolo{ki vi{ak zbog toga {to imamo sve mawe |aka – izjavio je pomo}nik ministra prosvete Qubi{a Antonijevi}. – Ne}e se desiti da neko ostane bez posla, nadamo se – kazao je Antonijevi}, isti~u}i da je realnije da nastavnici imaju ma-

wi fond ~asova. – Nedostatak norme, me|utim, nadoknadi}e kroz projekat “Druga {ansa”, vezan za obrazovawe odraslih, koji predvi|a da se tim poslom bave nastavnici koji nemaju pun fond ~asova. Plan je da se tako uposli tehnolo{ki vi{ak. Antonijevi} je naveo da je finansirawe po u~eniku predvi|eno zakonom od 2009. godine i treba da za`ivi u {kolskoj 2014/15.

godini. Po wegovim re~ima, taj na~in finanirawa ne}e ugroziti opstanak malih {kola, kako ina~e tvrde sindikati prosvete. – ^esto se to tuma~i tako da }e nastavnici u malim {kolama, zato {to imaju malo u~enika, imati mawe plate i da }e {kole nestajati. Nije ta~no da }e u~iteq koji ima tri u~enika imati mawu platu – naglasio je on.

VR [WA^ KO NA SI QE U DRU [TVU ka 2012. godine kojim je za svaku dijagnozu „propisan” maksi ma lan broj da na po {te de. Name, pro{le godine od 1,7 milion zaposlenih, na bolovawu du`em od 30 dana bilo je 72.658, a 2011. to pravo koristilo ih je 80.043. Pro{le godi ne je ostva re no ukup no 3.337.400 dana bolovawa, a bolovalo se, u proseku, po 46 dana. Pre nego {to je pravilnikom za svaku dijagnozu propisan maksimalan broj dana odsustva s posla zbog bolesti, zaposleni u Srbiji, na bolovawima du`im od 30 dana, provodili su, u proseku, po 50 dana.

liko bolovawa mogu dobiti pa je i negodovawa mawe. Nema preciznih podataka o tome da li je smawewe bolovawa rezultat boqeg zdravqa i brige za wega, ili udara na xep pacijenta pa mnogi rade i kada su bolesni, ili su preduzete me re Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we, ko ji pla}a bolovawe duè od 30 dana, uticale na to da se smawi zloupotreba bolovawa. Ima i onih koji kaù da broj bolovawa jeste smawen, ali po{to se sma wio i broj za po sle nih, pro cen tu al no bo lo va wa su ostala na istom nivou. Izabrani lekari kaù da se sve

Ima i onih koji kaù da jeste smawen broj bolovawa, ali po{to se smawio i broj zaposlenih, procentualno bolovawa su ostala na istom nivou Ve} duè od godinu dana komisi je pri li kom pro du à va wa bolovawa moraju da se rukovode novim uputstvima za bolovawa. Kako kaù u Republi~kom fondu za zdravstveno osigurawe, tako se obezbe|uje da za istu dijagnozu dva pacijenta iz razli~itih krajeva Srbije dobiju isti broj dana po{tede. Po va è }em pra vil ni ku, za svaku dijagnozu se zna koliko bolovawa se moè dobiti pa }e, recimo, za prelom kuka ili ki~me, po zavr{etku bolni~kog le~ewa pacijent mo}i da dobije do 90 dana bolovawa, za akutni bronhitis 21 dan, za trombozu vena 30, a u teìm slu~ajevima i do 60 dana... Samo u iz u zet nim slu ~a je vi ma ka da se utvr di da pa ci jent ipak nije izle~en – lo{ije je

~e{}e de{ava da pacijenti koji bi trebalo da budu na bolovawu odbijaju da na wega odu. Glavni razlog je {to se tokom odsustva s posla zbog bolesti, bilo da to traje do 30 dana ili duè, ispla}uje 65 odsto zarade. Ima i onih koji se boje da }e ostati bez posla ukoliko budu duè na bolovawu. Ranijih godina je iz zdravstvenog buxeta izdvajano tri puta vi{e novca za bolovawa, a sada se sve vi{e pribliàvamo evropskim zeqama koje su izdvajawe za te namene svele na razumniju meru. Bolovawe duè od 30 dana koriste uglavnom traumatolo{ki i onkolo{ki pacijenti, oni koji boluju od kardiovaskularnih bolesti i komplikacija u trudno}i. J. Bar bu zan

Mla di tre ba da stvo re si gur no okru `e we Okruglim stolom na temu vr{wa~kog nasiqa, odr`anim nedavno u Kulturnom centru Zrewanina, zapo~eta je reali-

na “FotoEkspo” u partnerstvu s Kulturnim centrom, Savetovali{tem za mlade i Kancelarijom za mlade u Zrewaninu.

Kre i ra we jav nih do ga |a ja Kroz aktivnosti u okviru projekta, u {kolama, institucijama, civilnom sektoru i medijima, mladi }e se edukovati o oblicima i o prevenciji vr{wa~kog nasiqa. Svrha okruglih stolova, tribina i radionica jeste i da ohrabre i osnaè mlade za preuzimawe inicijative u kreirawu javnih doga|aja kao {to su izlo`be fotografija, instalacija audio i video-radova, da bi se podstaklo wihovo umetni~ko angaòvawe u javnosti. zacija projekta “Vr{waci i vr{wakiwe”, koji, uz finansijsku podr{ku Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova, sprovodi udruèwe gra|a-

U~esnici okruglog stola, me|u kojima su bili i predstavnici Policijske uprave, Zrewa nin skog edu ka tiv nog cen tra i Centra za razvoj civil-

nog dru{tva, razmenili su iskustva, predstavili primere do bre prak se i ve} uo~e ne pro ble me ko ji za dru {tvo predstavqa vr{wa~ko nasiqe na jav nim do ga |a ji ma, u vr {wa~kim partnerskim vezama, na internetu i u {koli. – Ovim sku pom otvo ri li smo dijalog u lokalnoj zajednici, a kroz kasnije tribine i ra di o ni ce po ku {a }e mo da mlade vi{e ukqu~imo u programe i aktivisti~ki angaùjemo na prevenciji vr{wa~kog na si qa – ka za la je Iva na Brankovi} iz udruèwa “FotoEkspo”. Projekat “Vr{waci i vr{wakiwe”, kako se ~ulo na okruglom stolu, ima za ciq da osnaì mlade qude da aktivno

u~estvuju u stvarawu sigurnog okru`ewa u {kolama i drugim sredinama u kojima borave i u kojima se dru`e. Op{ti ciq je sen zi bi li sa ti za jed ni cu, naro~ito institucije i medije, za pokretawe diskusije o vr{wa~kom nasiqu, te ukazati na va`nost podr{ke relevantnih aktera koji mogu doprineti ukqu~ivawu mladih u kampawu protiv nasiqa. – Veoma je va`no da mladu populaciju uvedemo u kampawu protiv nasiqa jer je do sada ona ostala poprili~no skrajnuta kada su u pitawu te teme pa se nije bavila wima – istakla je direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vesna [ija~ki. @. Ba la ban

VESTI Osno va na „Al chaj mer gru pa”

Li tur gi ja za kra qa Pe tra Dru gog

U Beogradu je osnovana „Alchajmer grupa”, ~iji je ciq pruàwe podr{ke populaciji pogo|enoj demencijom, podizawe dru{tvene svesti o toj bolesti, kao i razvoj institucionalnih mehanizama koji treba da obezbede odgovaraju}i tretman obolelih. Predsednik „Alchajmer grupe„ Milan Joleri} u saop{tewu je podsetio na to da, po proceni Svetske zdravstvene organizacije, u svetu ìvi oko 36 miliona qudi s demencijom, a da }e taj broj 2030. godine iznositi oko 65 miliona, 2050. godine oko 115 miliona i da }e nastaviti da se udvostru~uje svaka dve decenije. On je pozvao sve sugra|ane koji u svom porodi~nom ili dru{tvenom okruèwu imaju osobe s demencijom da se jave novoosnovaom udruèwu.

U Dvor skoj ka pe li sve tog An dre ja Pr vo zva nog odr `a na je sve ta li tur gi ja za upo ko je we du {e bla `e no po ~iv {eg kra qa Pe tra Dru gog, ko joj je pri su stvo vao i princ Alek san dar Dru gi Ka ra |or |e vi}. Princ je na kon li tur gi je iz ja vio no vi na ri ma da }e to kom na red ne sed mi ce bi ti or ga ni zo van i do ~ek po smrt nih osta ta ka we go ve maj ke, kra qi ce Alek san dre, su pru ge kra qa Pe tra Dru gog. Ka ra |or |e vi} je ka zao da je sre }an {to }e we go va maj ka na po kon bi ti po red oca, na Oplen cu. Osim to ga, 26. ma ja }e na Oplen cu bi ti or ga ni zo va na sa hra na kra qi ce Ma ri je, ko ja se sa da na la zi na gro bqu u bli zi ni dvor ca Vind zor.

svet

ponedeqak25.mart2013.

IS TRA GA PO VO DOM SMR TI RU SKOG OLI GAR HA BO RI SA BE RE ZOV SKOG

Sa mo u bi stvo zbog du go va? LON DON/MO SKVA: Britanska policija blokirala je prilaz ku}i Borisa Berezovskog, ruskog oligarha koji je prona|an mrtav u subotu u svojoj ku}i kod Londona, da bi specijalni tim protiv hemijske, biolo{ke, radiolo{ke i nuklearne opasnosti istraìo okolnosti wegove smrti koje su jo{ nerazja{wene. Hitna pomo} pozvana je prekju~e u 15.18 ~asova u dom Berezovskog (67) u bogatom londonskom predgra|u Askotu, po{to je pripadnik obezbe|ewa prona{ao wegovog beìvotno telo u kadi. Advokat ruskog tajkuna Aleksandar Dobrovinski rekao je da je Berezovski verovatno izvr{io samoubistvo kao rezultat depresije zbog wegovih dugova, ali s obzirom na to da je Berezovski preìveo jedan poku{aj ubistva 1995. godine i strahovao da }e biti ubijen, wegova smrt }e sigurno izazvati razne spekulacije, navode agencije. Vi{e od deset sati od smrti Berezovskog, jednog od najè{}ih kriti~ara Vladimira Putina, wegovo telo se nalazilo u wegovom domu u londonskom predgra|u. Pripadnik londonske policije potvrdio je da su specijalno obu~eni pripadnici tima trenutno na licu mesta i da se sprovodi sve-

Be re zov ski je u su bo tu pro na |en mr tav u svo joj ku }i u Lon do nu

obuhvatna istraga. Aleksandar Dobrovinski, advokat Berezovskog izjavio je za rusku dr`avnu televiziju da je „obave{ten od kontakata u Londonu da mora da se Berezovski ubio”. Me|utim, prijateq ruskog oligarha Demjan Kudrjavcev o{tro je negirao da se Berezovski ubio.

-Ne postoje jasni znakovi samoubistva. Nema znakova da je sebi dao iwekciju ili progutao neke pilule. Niko ne zna za{to mu je srce stalo - rekao je Kudrjavcev za rusku novinsku agenciju Prima. Diplomatski dopisnik BBC Brixit Kendal ocewuje da intervju koji je Berezovski dao za

Forbs pre smrti, „mo`da baca svetlost na wegovo stawe uma”. U intervjuu, Berezovski je rekao da je uvek èleo da se vrati u Rusiju, ~ak i kada su krivi~ni postupci pokrenuti protiv wega i da je shvatio da ne moè da bude emigrant i da je promenio mnoge od ranijih stavova. Forbs je naveo da je Berezovski u jednom od posledwih svojih intervjua, rekao da je izgubio smisao ìvota, da nije vi{e zainteresovan za politiku i da èli da se vrati nauci i nastavi svoj nau~ni rad u Rusiji. Ruski oligarh, nekada{wi vladin zvani~nik i biv{i matemati~ar koji je bio i ~lan Ruske akademije nauka, imao je finansijskih problema u posledwe vreme, posebno posle gubqewa sudskog spora protiv Romana Avramovi~a i nalagawe britanskog suda da mu isplati sudske tro{kove u vrednosti od 35 miliona funti. Postoji i nekoliko krivi~nih predmeta u kojima figurira Berezovski, izme|u ostalog povodom mahinacija sredstvima „Aeroflota” 1999. godine zbog ~ega je ka`wen u odsustvu na {est godina zatvora, za prisvajawe imovine kompanije „AvtoVAZ” i „SbS-AGRO”, a optuèn je i za pozivawe na organizovawe masovnih nereda.

PO SLE RAZ GO VO RA ZVA NI^ NI KA KI PRA SA EU I MMF-om

Na pre dak u dogovorima o iz be ga va wu ban kro ta NI KO ZI JA: Kiparski ministar finansija Mihalis Saris izjavio je da je napravqen „zna~ajan napredak” u razgovorima sa Evropskom unijom i Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF), dok je predsednik Kipra Nikos Anastasijades izrazio o~ekivawe da }e re{ewe o pomo}i toj

ostrvskoj mediteranskoj dr`avi u izbegavawu bankrota „biti postignuto uskoro”. Pozivaju}i se na visokorangiranog kiparskog zvani~nika, agencija Rojters prenosi da je Nikozija dogovorila sa kreditorima EU i MMF uvo|ewe jednokratnog poreza od 20 odsto na

depozite ve}e od 100.000 evra u najve}oj, Kiparskoj banci, a ~etiri odsto na uloge ve}e od 100.000 evra u drugim kiparskim bankama. Isto to javqa i Itar-Tas s iz Nikozije. Ruska dr`avna agencija dodaje da su vlasti Kipra pod pritiskom „trojke” odustale od nacionalizacije penzijskih fondova i ukqu~ewe tih sredstava u nacionalni antikrizni paket. Kiparski predsednik, navode agencije, o~ekuje brzo postizawe sporazuma o pomo}i za spasavawe zemqe od bankrota. - Preduzeli smo velike napore, nadam se da }emo imati uskoro re{ewe - napisao je Anastasijades na tviter nalogu posle pregovora sa „trojkom”. Agencije su prenele i izjavu evropskog komesara za ekonomska i finansijska pitawa Olija Rena da doga|aji posledwih dana „ne ostavqaju nadu da se do|e do optimalnog re{ewa”. Kipar se suo~ava sa veoma te{kom budu}no{}u i mora da donese te{ke odluke, iako nema savr{enih re{ewa na raspolagawu, rekao je Ren, do-

daju}i da su „preostali samo te{ki izbori”. Poglavar Kiparske pravoslavne crkve arhiepiskop Hrizostom namerava da pozove ruske biznismene da ne odlaze s Kipra. Arhiepiskop je, posle prazni~ne liturgije, najavio da }e se slede}e sedmice sresti sa ruskim preduzima~ima i bankarima koji posluju na Kipru. - Poku{a}u da ih ubedim da ne povla~e svoj kapital iz zemqe, kako stawe ne bi bilo jo{ gore rekao je Hrizostom, dodaju}i da ako zahtevi partnera Nikozije u EU budu nerealni i dovedu zemqu do bankrota, republika treba da istupi iz zone evra. Narod Kipra navikao je da dobro `ivi, rekao je on, ali i izrazio uverewe da Kiprani imaju unutra{we snage kako bi nau~ili da `ive sa malo sredstava. Poglavar Kiparske crkve pozvao je, istovremeno, da se sudi aktuelnim i biv{im ministrima finansija, rukovodiocima Centralne banke i bankarima koji su krivi {to se zemqa na{la u tragi~noj situaciji.

dnevnik

UKRATKO Pred sed ni~ ki iz bo ri u Cr noj Go ri POD GO RI CA: Do predsedni~kih izbora u Crnoj Gori ostale su jo{ dve sedmice, izborna kampawa se zahuktava, a dvojica predsedni~kih kandidata - Filip Vujanovi} i Miodrag Leki} poja~ali su retoriku i me|usobne optu`be, nadaju}i se da }e tako zadràti dosada{we i privu}i nove glasa~e. Vujanovi} je izrazio uverewe u pobedu na izborima, jer je, kako je kazao, ispunio {to je obe}ao u prethodnom mandatu, poru~uju}i da Leki} ne moè doneti Crnoj Gori ni{ta dobro.Pobedi}u jer sam se zalagao za afirmaciju Crne Gore, za vladavinu prava i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, za dobrosusedske odnose, za ekonomski napredak i za nastavak evropskih i evroatlanskih integracija, rekao je on. Predsedni~ki kandidat Miodrag Leki} kazao je da wegova pobeda ne bi donela nestabilnost Crnoj Gori, ve} samo nemir onima koji su ogrezli u korupciona{ke i mafija{ke poslove. On je na tribini u Kotoru naveo da ne}e potpisivati zakone koji nisu u skladu sa Ustavom i istakao da }e se zalagati za podelu vlasti po principu odgovornosti, a ne po pitawu „podele kola~a”.Leki} je poru~io da Crna Gora u svojim te`wama na me|unarodnom planu ne treba da bude servilna „dràva banana”. On je optuìo protivkandidata Filipa Vujanovi}a da uporno izbegava raspravu o pitawu korupcije, ve} name}e „tragikomi~nu pri~u o patriotizmu”, prenose podgori~ki mediji.

[te fan Fi le u Za gre bu ZA GREB: Komesar za pro{irewe EU [tefan File predstavi}e sutra u Zagrebu zavr{ni izve{taj o monitoringu za tri najteà poglavqa evropske pravne tekovine, koji treba da pokaè da je Hrvatska potpuno spremna za ~lanstvo u EU. Izve{taj koji }e File predstaviti na posebnoj sednici vlade, predstavqa svojevrsni „sistematski pregled” hrvatske spremnosti za ~lanstvo, a izvori iz Evropske komisije posledwih dana ponavqaju da su „nalazi sasvim uredni”. U zavr{nom izve{taju, Komisija }e se usredsrediti na 10 zadataka koji spadaju u tri najteà poglavqa evropske pravne tekovine - Trì{na utakmica, Pravosu|e i temeqna prava i pravda, sloboda i sigurnost, koje se smatraju kqu~nim za uspe{no funkcionisawe svake zemqe ~lanice.Komisija je u

svom sveobuhvatnom izve{taju o monitoringu, objavqenom u oktobru pro{le godine, identifikovala zadatke koje Hrvatska treba da ispuni do ulaska u ~lanstvo 1. jula 2013. godine.Osam od tih deset zadataka je ispuweno, preostalo je jo{ da se dovr{e grani~ni prelazi kroz Neum i da se dovr{e prevodi evropske pravne tekovine.

Eli mi ni sa we na ci o nal ne dis kri mi na ci je SA RA JE VO: Jakob Finci, jedan od aktera presude „Sejdi}Finci”, koja se ti~e eliminisawa nacionalne dikriminacije iz Ustava BiH pri kandidovawu za dr`avne funkcije, ocenio je da ono {to je dogovoreno na sastanku partijskih lidera iz BiH u Briselu nije implementacija te odluke suda u Strazburu.To nije sprovo|ewe sudske odluke ve} re{avawe problema tre}eg konstitutivnog naroda, odnosno davawa odre|enih garancija da }e u hrvatskim kantonima mo}i da se izabere hrvatski ~lan Predsedni{tva BiH, i to ne neko ko }e biti formalno Hrvat, a ne}e zadovoqavati kriterijume koje te politi~ke partije imaju.On je dodao da uop{te nije jasno na koji na~in }e svi gra|ani BiH mo}i da se kandiduju za mesto u Predsedni{tvu BiH.

Po mi re we Izra e la i Tur ske TEL AVIV: Pogor{awe situacije u Siriji i strah da }e hemijsko oru`je te zemqe dospeti u ruke teroristi~kih organizacija, naveli su izraelskog premijera Bewamina Netanijahua da se izvini Turskoj i da normalizuje odnose s Ankarom. Netanijahu je na svojoj Fejsbuk stranici napisao da Izrael i Turska, koje se grani~e sa Sirijom, moraju da komuniciraju me|usobno o tome i da se zato se izvinio turskom premijeru Tajipu Rexepu Erdoganu za pogibiju devet Turaka - propalestinsih aktivista u upadu izraelskih mornari~kih komandosa na turski brod koji je maja 2010. godine nosio pomo} Palestincima u pojasu Gaze. Premijer Netanijahu izvinio se turskom narodu za svaku gre{ku koja je dovela do gubitka `ivota i pristao da se zavr{i dogovor za kompenzaciju, navedeno je u saop{tewu Bele ku}e.Obama je doprineo da do tog razgovora do|e na sastanku s Netanijahuom pre nego {to je u petak popodne otputovao u Jordan, posledwu stanicu svoje posete Bliskom istoku.Izraelski mediji navode da Netanijahu zvu~i kao optimista.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SER GEJ [OJ GU Ruski ministar odbrane Sergej [ojgu izjavio je da te{ka situacija u svetu stvara potrebu da Rusija i Kina posvete vi{e pa`we bilateralnoj saradwi. Situacija u svetu se danas drasti~no mewa. Veliki broj zemaqa ume{an je u regionalne sukobe, na primer, situacija u Severnoj Koreji, gde se me{awe stranih snaga u potpunosti stabilizovalo, rekao je [ojgu.

MO AZ AL HA TIB Lider sirijske nacionalne koalicije Moaz Alhatib podneo je ostavku, rekav{i da se odlu~io na taj korak kako bi mogao da radi sa vi{e slobode. Obe}ao sam velikom sirijskom narodu i Bogu da }u se povu}i ukoliko pitawa dosegnu do crvenih linija, ka`e Alhatib u saop{tewu objavqenom na wegovoj zvani~noj fejsbuk stranici.

YON KE RI Ameri~ki dràvni sekretar Xon Keri zatraìo je od Iraka da prestane da dozvoqava Iranu da koristi wegov vazdu{ni prostor da bi transportovao vojnu opremu u Siriju. Keri je poru~io ira~kom premijeru Nuriju al-Malikiju da Va{ington „prati {ta Irak radi” i da smatra problemati~nim sve {to pomaè sirijskom reìmu.

Ne kret ni ne u Hong kon gu naj sku pqe na sve tu HONG KONG: Ekskluzivne nekretnine u Hongkongu su najskupqe na svetu, {to je u skladu sa globalnim trendom stvarawa bogatstva i uspeha pojedinih regiona, ocewuje globalna konsultantska kompanija za trgovinu nekretninama Savils. Najeskluzivnije nekretnine u Hongkongu u proseku ko{taju 7,200 evra po kvadratnoj stopi (0,09 kvadratnih metara) ili 77,040 evra po kvadratnom metru, navela je kompanija u najnovijem pregledu koji poredi cene u najelitnijim kvartovima svetskih gradova. I drugi azijski gradovi su u vrhu liste. Tokio, [angaj, Singapur, Mumbaj i Sidnej su u 2012. godini bili me|u dest najskupqih gradova kada je re~ o kupovini nekretnina. Vrednost nekretnina {irom sveta je u posledwih sedam godina udvostru~ena, pri ~emu je veliko pove}awe cena zabele`eno u Kini i Aziji zahvaquju}i pojavi bogate klase i porastu cena na malo, na-

Kva drat luk su zne ne kren ti ne 77.000 evra

vedeno je u izve{taju. U toj grupi, Singapur i Mumbaj beleè najve}i rast cena nekretnina od 2005. godine sa porastom za 232 i 176 odsto. Cene su najmawe porasle u Tokiju - 8 odsto. „Aktivnost milijardera na me|unarodnom trì{tu nekretnina odraàva stvarawe globalnog bogatstva i ekonomski uspeh pojedi-

nih regiona i gradova,” ukazuje izve{taj Savilsa. To zna~i da je potra`wa za skupim nekretninama u gradovma novih ekonomskih sila znatno prevazi{la onu u razvijenim zemqama poput SAD, Japana, Australije i Evrope. Wujork se jo{ uvek veoma dobro kotira me|u svetskim gradovima po vrednosti rezidencijalnih ne-

kretnina, naro~ito kada je re~ o isplativosti ulagawa. Ipak on je pao na sedmo mesto po skupo}i rezidencijalnih nekretnina, sa ~etvrtog mesta koje je zauzimao 2005.godine. Prema izve{taju, od gradova “starog sveta,” samo je London zabele`io rast najskupqih nekretnina od 2005.godine, za ukupno 107 odsto. Prema ovom pregledu, od “tra`enih” svetskih prestonica, poslovni prostor je najjeftiniji u Mumbaju dok Sidnej nudi najboqu odnos vrednosti i novca.Sidnej ima perspektivu da postane sve va`niji grad na globalnom nivou jer se pokazuje aktraktivnim za nove i kompanije u razvoju na obodu Pacifika, ali ograni~ewa za strance prilikom kupovine ku}a predstavqaju prepreku, navodi Savils. U proteklih par godina, nove poreske mere usmerene na smawewe potro{we na nekretnine usporavaju rast na trzi{tima nekretnina po|ednako u Aziji i Evropi.

CRnA HROnikA

dnevnik PU TE VI PR QA VOG NOV CA PRED SPE CI JAL NIM SU DOM

ponedeqak25.mart2013.

SA SLU [A NI BIV [I FUNK CI O NE RI RAZ VOJ NE BAN KE VOJVO DI NE

boj {a Je stro vi}, novosadski advokat Ra do van [tr bac, wegova supruga Du brav ka [tr bac, Ste vi ca Ko sti}, An dri ja Kr lo vi}, Ma rin ko Vu ~e ti} i Pre drag Mi lo sa vqe vi}. Tu`ila{tvo za organizovani kriminal tereti optu`ene u ovom procesu da su znali da su pare koje su im stavqene na raspolagawe i upravqawe nelegalno ste~ene od preprodaje kokaina. Radi se o takozvanom „prqavom” novcu koji je trebalo legalizovati i uvesti u regularan privredni i finansijski sistem. Preduze}a koja su prawem novca stavqena pod kontrolu [ari}eve kriminalne organizacije su „Jedinstvo” iz Gajdobre, „Mladi borac” iz Sonte, „Putnik” iz Novog Sada, „Vojvodina” iz Novog Sada, „Mitrosrem” iz Sremske Mitrovice i „Pali}„ iz Subotice. (Ta njug)

Foto: S. [u{wevi}

Pred Specijalnim sudom u Beogradu danas bi trebalo da bude nastavqeno su|ewe kriminalnoj grupi s odbeglim narkobosom Dar kom [a ri }em na ~elu, koja se tereti za „prawe” stotina miliona evra ste~enih preprodajom kokaina. Osim [ari}a, koji je i daqe u bekstvu, na optuèni~koj klupi ne}e se na}i ni biznismen Zo ran ]o pi}, koji je tokom skrivawa od srpskih vlasti u aprilu 2011. uhap{en u Republici Srpskoj gde }e mu se suditi po optu`bama za koje se tamo tereti. Kriminalna grupa sa [ari}em na ~elu, koju ~ine privrednici i advokati, optuèna je za „prawe” novca ste~enog preprodajom kokaina, odnosno za krivi~na dela udruìvawa radi vr{ewa krivi~nih dela i prawa novca. Osim [ari}a i ]opi}a, optuèni su i nekada{wi najbliì [ari}ev poslovni saradnik Ne -

Foto: N. Stojanovi}

Na sta vak su |e wa [ari}evoj grupi

Du {an Bo ro vi ca u vre me dok je bio gra di teq pu te va

Pri tvor za troj ku iz Raz voj ne ban ke

BRU TAL NO UBI STVO DE VOJ KE NA PA LA MA

Osumwi~eni uhap{en posle potere Policija Republike Srpske je privela La za ra ^. i Vla di mi ra ^. zbog sumwe da su u~estvovali u ubistvu Sofije Vukadin (17), koje se u no}i izme|u subote i nedeqe dogodilo ispred ugostiteqskog objekta „Jutro” na Palama. Po prvim informacijama koje su objavili mediji u RS, Lazar ^. se sumwi~i da je po~inio ubistvo maloletne devojke tako {to joj je nakon kra}e sva|e ispalio hitac iz pi{toqa u glavu, dok se Vladimiru ^. stavqa na teret sau~esni{tvo u tom delu, s obzirom na to da su zajedno pobegli s lica mesta. Po re~ima na~elnika Centra policije RS Ra den ka Va si qe vi }a, policija je odmah nakon tog doga|aja krenula u poteru za

automobilom „golf 2„, koji je prime}en dok se velikom brzinom kretao prema benzinskoj pumpi na Palama. Nakon kra}e potere, automobil u kojem su bili osumwi~eni je sleteo s puta, a policija ih je ubrzo i savladala. – Policija je uz upotrebu sile uhapsila dve osobe s Pala koje su od sebe odbacile pi{toq s metkom u cevi. Najverovatnije je re~ o pi{toqu kojim je izvr{eno ubistvo – rekao je Vasiqevi}. Kako su preneli mediji u RS, porodicu ubijene devojke su sli~ne tragedije zadesile pre vi{e od deset godina, kada su u razmaku od godinu dana ubijeni wen otac i ro|eni stric. E. D.

U BA NAT SKOM ARAN \E LO VU

Na meti lopova i table i tucanik U Banatskom Aran|elovu drskosti lopova nema kraja, iako je u posledwe vreme na temu bezbednosti bilo vi{e zborova gra|ana s predstavnicima Policijske stanice Novi Kneèvac. Na udaru kradqivaca pro{log vikenda na{le su se vi{ejezi~ne table s nazivom i grbom mesta, a lopovi su ukrali i deo tucanika u vlasni{tvu MZ Banatsko Aran|elovo, uskladi{tenog kraj starog magacina na èlezni~koj stanici. Predsednik MZ Banatsko Aran|elova Dra gan Ne deq kov kaè da je tucanik namewen zavr{nim radovima na ure|ewu staza u parku u centru mesta. Privremeno je uskladi{ten tamo jer vremenske prilike nisu dozvoqavale da posao odmah po~ne, ali su lopovi bili brì od lep{eg vremena i majstora. Obe table s nazivom mesta, koje se nalaze na najprometnijem regionalnom putu za Novi Kneèvac, a bile su kraj benzinske pumpe na ulazu u selo, ukradene su. Osim limenih ta-

RBV - is tra ga jo{ ni je za vr {e na

Specijalni tuìlac za organizovani kriminal Miq ko Ra di sa vqe vi} potvrdio je da je Specijalni sud u Beogradu odredio pritvor do 30 dana za troje biv{ih ~elnika Razvojne banke Vojvodine koji se sumwi~e da su o{tetili tu banku za 2,5 milijarde dinara. On je dodao da je Tuìla{tvo donelo naredbu o sprovo|ewu istrage protiv Sr |a na Pe tro vi }a, Bi qa ne Jo va no vi} i Slo bo da na Ba ji na, a da im je sudija za prethodni postupak na predlog Tuìla{tva odredio pritvor. Oni su uhap{eni u subotu, a wihovo saslu{awe u Tuìla{tvu za organizovani kriminal zavr{eno je tokom no}i. Sr|an Petrovi} iz Novog Sada bio je prinudni upravnik u Metals banci i u jednom periodu predsednik Izvr{nog i Kreditnog odbora RBV-a, Biqana Jovanovi} je tako|e biv{a predsednica Izvr{nog i Kreditnog odbora te banke, a Slobodan Bajin ~lan Kreditnog odbora i direktor Sektora za poslovawe s privredom u istoj banci. Radisavqevi} je rekao da je protiv wih, ali i Du {a na Bo ro vi ce, vlasnika i odgovornog lica u ve}em broju privatnih preduze}a sa

sedi{tem u Rumi, Novom Sadu, Apatinu, Sremskoj Mitrovici i Zrewaninu, policija istovremeno podnela krivi~nu prijavu zbog sumwe da su kao odgovorna lica izvr{ili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja. On je objasnio je da im se na teret sta-

rata, pribavqawa potrebne dokumentacije, procene kreditnih rizika i izlo`enosti banke, kao i bez odgovaraju}ih sredstava obezbe|ewa, odobrili ukupno 28 kredita i 16 bankarskih garancija preduze}ima pod Borovi~inom kontrolom koja nisu ispuwavala

Vu ~i}: Tri i po mi li o na evra na li~ nu kar tu Prvi potpredsednik Vlade Alek san dar Vu ~i} izjavio je ju~e da }e u slu~aju Razvojne banke Vojvodine postupak biti sproveden do kraja, bez obzira na pritiske, i upitao u kojoj to banci moè da se dobije 3,5 miliona evra kredita samo uz li~nu kartu. – Zastra{uju}e su mi izjave vezane za uzeti kredit. Oti|ite u neku banku ako moète da uzmete kredit od 3,5 miliona evra, a da ne date ni{ta sem li~ne karte. Ako je to mogu}e, da niko ne odgovara, bili bismo veoma ~udna zemqa, ako ne i jedina na svetu u kojoj bi se tako ne{to dogodilo – rekao je Vu~i} novinarima komentari{u}i tvrdwu Vlade Vojvodine da su hap{ewa u vezi s RBV-om udar da wu. – Ne zanima me {ta }e da kaè bilo koja politi~ka partija. Dràva }e po{tovati zakon. U skladu sa zakonom }e se postupati, a to {to neki misle da }e uspeti da zaustave akciju nadle`nih organa, to slobodno mogu o klin da oka~e po{to se to sigurno ne}e dogoditi. vqa da su od jula 2009. godine do kraja novembra 2012, suprotno propisima i Zakonu o bankama i internim aktima Razvojne banke, bez sa~iwavawa kreditnih elabo-

uslove za odobravawe tra`enih plasmana. – Zbog blokade ra~una preduze}a i neodgovaraju}ih obezbe|ewa, bankarske garancije koje

su aktivirane nisu mogle biti napla}ene, a odobreni krediti nisu vra}eni banci – naveo je tuìlac. – Sumwa se da je na taj na~in preduze}ima pod Borovi~inom kontrolom pribavqena imovinska korist ve}a od 2,5 milijarde dinara i da je za taj iznos o{te}ena i Razvojna banka. Tuìlac je rekao da policija nastavqa da proverava poslovawe Razvojne banke Vojvodine i ukoliko bude utvr|eno da je bilo i drugih nezakonitosti, moè se o~ekivati i pro{irewe postupka. Radisavqevi} nije èleo da komentari{e kredit koji je u ovoj banci dobila Demokratska stranka jer, kako je rekao, jo{ uvek nisu ispitani svi sporni krediti i zbog toga se jo{ uvek ne moè govoriti o eventualnom kr{ewu zakona u slu~aju kredita datog DS-u. Uhap{eni Sr|an Petrovi} ranije je presudom Posebnog odeqewa osu|en na kaznu zatvora od jedne godine zbog krivi~nog dela prawa novca u vreme dok je radio kao direktor Metals banke, a u okviru istrage protiv Dar ka [a ri }a. E. D.

ZA VR [E TAK DVA PRO CE SA U HA [KOM TRI BU NA LU

Pre ko su tra pre su de Jovici Sta ni {i }u i Stojanu @u pqa ni nu – Prvostepena presuda u postupku protiv dvojice biv{ih visokih zvani~nika policije Republike Srpske Mi }e Sta ni {i }a i Sto ja na @u pqa ni na, optu`enih za zlo~ine nad nesrpskim civilima u BiH od aprila do decembra 1992. godine, bi}e izre~ena u sredu, 27. marta – potvrdila je portparolka Ha{kog tribunala Mag da le na Spa liw ska. Stani{i} je bio prvi ministar unutra{wih poslova RS, a @upqanin na~elnik regionalnog Centra slu`bi bezbednosti u Bawaluci, ~lan Kriznog {taba Autonomne regije Krajina i savetnik predsednika RS za unutra{we poslove.

Oni se terete za u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu ~iji je ciq bio uklawawe muslimana, Hrvata i drugog nesrpskog stanovni{tva s podru~ja „planirane srpske dràve”. Me|u navodnim ~lanovima udruènog zlo~ina~kog poduhvata bili su i Mom ~i lo Kra ji {nik, Ra do van Ka ra xi}, Bi qa na Plav {i} i general Rat ko Mla di}. Stani{i} se dobrovoqno predao Me|unarodnom sudu u martu 2005, a Stojan @upqanin je uhap{en i preba~en u Pritvorsku jedinicu u junu 2008. godine. Tokom dokaznog postupka Tuìla{tva, od septem-

bra 2009. do februara 2011, saslu{ano je 127 svedoka, Stani{i}eva odbrana izvela je sedam, a @upqaninova deset svedoka. U zavr{noj re~i, u junu pro{le godine, Tuìla{tvo je zatraìlo kazne doìvotnog zatvora za obojicu optuènih. Stani{i}eva odbrana je zatraìla osloba|aju}u presudu, a @upqaninova osloba|awe ili minimalnu kaznu zatvora. Pretresno ve}e odobrilo je Stani{i}u da do izricawa presude bude na privremenoj slobodi u Beogradu. (Ta njug)

Se lo zbog lo po va „bez i me no”

bli velikih dimenzija – 2 puta 1,5 metar, drski lopovi su odneli i metalne stubove koji su bili ukopani u zemqu. M. Mr.

KOB NO PRE VR TA WE ^AM CA U BE O GRA DU

Dve oso be se uto pi le u Sa vi? Ju~e po podne policija je zapo~ela intenzivnu potragu za dve osobe za koje se sumwa da su se utopile u Savi. Slu~aj su policiji ju~e po podne prijavili prolaznici kod „Brodotehnike” koji su videli da se prevr}e ~amac u kojem su bile dve osobe koje su nestale u reci. Policija sino} nije mogla zvani~no da potvrdi utapawe jer je akcija potrage re~ne policije bila u toku. Po nezvani~nim informacijama, u ~amcu su bili I. F. (64) i maloletni M. A. (16). Pripadnici Re~ne policije su ubrzo po dolasku na lice mesta prona{li ~amac, ali ne i osobe koje su bile u wemu. E. D.

VESTI Za ple we na ma ri hu a na i se men ke Kriminalisti~ka policija li{ila je slobode D. C. (1991) iz Novog Sada zbog sumwe da je neovla{}eno trgovao narkoticima. Po naredbi istra`nog sudije, policija je pretresla stan koji osumwi~eni koristi i prona{la u wemu oko 860 grama biqne materije za koju se sumwa da je marihuana, semenke indijske konopqe i digitalnu vagicu za precizno merewe. D. C. je odre|eno policijsko zadr`avawe do 48 sati i bi}e doveden na saslu{awe istra`nom sudiji Vi{eg suda, uz krivi~nu prijavu koja ga tereti za

krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga. N. P.

Prevrnut autobus kod @ednika U no}i izme|u subote i nedeqe, na autoputu Novi Sad – Subotica kod @edni~ke petqe u blizini Subotice dogodila se saobra}ajna nesre}a u kojoj je povre|eno 16 osoba. Nesre}a se dogodila kada se prevrnuo autobus pun putnika. Svi povre|eni zadobili su lak{e telesne povrede i zbrinuti su u Op{toj bolnici u Subotici. Nesre}a se dogodila oko 1.45 ~as, a lekari su pacijentima ukazivali pomo} sve do jutarwih ~asova u nedequ. – Nakon ukazane lekarske po-

mo}i svi pacijenti koji su bili kod nas su nastavili put – rekao je portparol u suboti~koj Op{toj bolnici Igor Pet ko vi}. Autobus jagodinskog prevoznika „Zoran rajzen„ je vozio na redovnoj liniji Vrwa~ka Bawa – Be~, a voza~ je iznenadno izgubio kontrolu nad vozilom i sleteo s puta. Uvi|aj je obavila saobra}ajna policija, a protiv voza~a }e biti podignuta krivi~na prijava za krivi~no delo ugro`avawa javnog saobra}aja. S. I.

Pre kre ~en gra fit „Smrt Sr bi ma” To kom vi ken da u na se qu Prozivka u Subotici osvanuo je grafit mr`we prema Srbi-

ma. Na fasadi zgrade mesne zajednice Prozivka crnim sprejom i }irili~nim pismom napisano je „Smrt Srbima”, a aktivisti politi~ke organizacije „Tre}a Srbija„ su ga u nedequ ujutro prekre~ili. – O~ekujemo od policije i drugih nadle`nih organa da hitno reaguju jer ovaj doga|aj naru{ava dobar duh koji postoji u narodu. U ponedeqak }emo uputiti i zvani~ne dopise javnom tu`iocu, gradona~elniku Subotice i ostalim nadle`nim organima sa zahtevom da se slu~aj ispita, a da po~inioci odgovaraju za krivi~no delo rasne, nacionalne i ver ske mr `we – re kao je port pa rol Po kre ta „Tre }a Srbija” Sa va Stam bo li}. S. I.

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak25.mart2013.

dnevnik

У БЕОГРА ДУ ОД 2. ДО 6. АПРИЛА

ЖЕЛИМИР ЖИЛНИК У МСУВ – СТУДИЈА СЛУЧАЈА: ФИЛМ И ВИДЕО У ВОЈВОДИНИ

Јубиларни фестивал „кратког метра”

Снага животних и филмских подстицаја

Је дан од нај ва жни јих фе сти ва ла у ре ги о ну ка да је реч о до ку мен тар ном и крат ком фил му, а сва ка ко јед на од нај ду го веч ни јих европ ских филм ских ма ни фе ста ци ја - Бе о град ски фе сти вал до ку мен тар ног и крат ко ме тра жног фил ма овог про ле ћа обе ле жа ва 60 го ди на по сто ја -

ња. Осно ван 1953. у Пу ли као Фе сти вал ју го сло вен ског фил ма. Под сло га ном „Reset”, 60. бе о- град ски фе сти вал до ку мен тар ног и крат ко ме тра жног фил ма би ће одр жан од 2. до 6. апри ла у До му омла ди не Бе о гра да, Дво ра ни Кул тур ног цен тра и би о ско пу “Фон та на”. За на гра де ће се так ми чи ти 48 стра них и 35 до ма ћих фил мо ва у че ти ри ка те го ри је: до ку мен тар ни, крат ки игра ни, ани ми ра ни и екс пе ри мен тал ни филм.

Ово го ди шњи до бит ник на гра де за жи вот но де ло је слав ни до ку мен та ри ста Же ли мир Жил ник. До ма ћи так ми чар ски про грам ће, уз стан дард но до бра оства ре ња не за ви сне про дук ци је, Фа кул те та драм ских умет но сти, Ака де ми је умет но сти, До ма кул ту ре Сту дент -

ски град и филм ског кам па Ин тер ак ци ја, пре ми јер но за на шу пу бли ку при ка за ти два фил ма ко ји су по сти гли за па же ни успех на не дав ном фе сти ва лу у Бер ли ну. То су ани ми ра ни филм ‘’Rabbitland’’ и до ку мен тар ни филм ‘’Ја ка да сам би ла кли нац, би ла сам клин ка’’. „Крат ки ме тар” ће по ред так ми чар ског има ти осам пра те ћих про гра ма. То су иза бра ни фил мо ви са Short Shorts фе сти ва ла у То ки ју у

про гра му „Made in Japan”, за тим „London Calling” са нај бо љим фил мо ви ма London Short Film Festivala, као и „Кон тра сти Ру си је: Па три о те и блуд ни ци” - о опреч но сти ма мо дер не Ру си је, од по ли тич ког фа на ти зма до рас ка ла шног ноћ ног жи во та. Са ис то ка сти же про грам „Angry Ukrainians”, са ста вљен од фил мо ва исто и ме ног по кре та филм ских ауто ра ко ји се ба ве про бле ми ма мо дер не Укра ји не. За љу би те ље му зи ке и до ку мен та ра ца ту је про грам „Rockumentary Revolutions” са фил мо ви ма ‘’Otroci socijalizma’’ о исто и ме ној сло ве нач кој панк гру пи и ‘’How we played the revolution’’ о ли тван ској ‘’рас пе ва ној’’ ре во лу ци ји. Оства ре ња из ре ги о на би ће пред ста вље на у про гра му „Ком ши лук”, ко ји ове го ди не има по се бан фо кус на но ви цр но гор ски филм, а ауто ри су сту ден ти Фа кул те та драм ских умет но сти са Це ти ња. Тра ди ци о нал ни пра те ћи про грам „Вре ло” ба ви ће се те мом арт те ра пи је кроз при зму пет до ку мен тар них и крат ких игра них фил мо ва из Евро пе и Ју жне Аме ри ке. Пу ту ју ћи фе сти вал УНАФФ до но си до ку мен тар ни филм ‘’Sing your song’’ о Ха ри ју Бе ла фон теу и ње го вој уло зи у по кре ту за људ ска пра ва у Се вер ној Аме ри ци. По во дом ју би ле ја, пре фе сти ва ла би ће ор га ни зо ва на из ло жба у До му омла ди не, спе ци јал на про јек ци ја фил мо ва из ар хи ве „Ду нав фил ма” и про мо ци ја књи ге о Ми лен ку Штрп цу.

НА ПРОГРАМИМА ФЕСТИВАЛА „GOEAST”

Филмови Голубовића и Момчиловића Филм „Смрт човека на Балкану„ Мирослава Момчиловића биће приказан на 13. „Go E ast„ фестивалу у Немачкој, у селекцији „Hig hlights„, која је посвећена најгледанијим остварењима у земљама централне и источне Европе, најавили су организатори манифестације. Раније је саопштено да је филм Срдана Голубовића „Кругови„ уврштен у такмичарску селекцију истог фестивала који се одржава од 10. до 16. априла у Висбадену, Франкфурту, Мајнцу и први пут у Дармштату. Осим Момчиловићевог филма, програм „Hig hlights„ обухватиће и остварења „Evil„ (Словачка), „Shop ping to ur„ (Русија), „Mus hro o ming„ (Естонија), Whi te ti ger„ (Русија) и „Af ter math„ (Пољска/Холандија/Русија/Словачка), у којима се, како су прометили организатори, препознаје „јединствен и узбудљив стил који често не-

достатак буџета претвара у врлину„. У такмичарском програму биће приказано 10 играних и шест документарних филмова, који „рефлектују богатство разноврсих тема посткомунистичких друштава”. Под слоганом „Између очаравајуће поезије и праве реланости„ (Bet ween En chan ting Po e try and Stark Re a- lity) биће представљена селекција актуелних остварења из централне и источне Европе. Међународним жиријем, који ће доделити четири награде укупне вредности 31.500 евра, председаваће мађарски режисер Бенедек Флигауф. За такмичарски програм ове године је пријављено 350 филмова - од Чешке и Пољске, преко балтичких и балканских земаља, Молдавије, Русије, Грузије до Јерменије и Казахстана.

У ПРИПРЕМИ НИЗ ПРОЈЕКАТА НА ВЕЧИТЕ ТЕМЕ

Холивуд открива Библију Заборавите на „Харија Потера”, „Хобита” или „Игре глади”, Холивуд је пронашао „нову“ књигу коју ће претворити у блокбастер - Библију. Девет година после успеха „Страдања Христовог” који је у биоскопима широм света зарадио 611,9 милиона долара, сва велика холивудска имена од Бреда Пита до

И „Ворнер” ради на филму о Мојсију са Стивеном Спилбергом као главним кандидатом за режију, док ће Бред Пит играти Понтија Пилата у филму о њему. Компанија „Сони” продуцираће „The Re demp tion of Kain„ (Каиново искупљење), нови поглед на причу о братској издаји Каина и Авеља који би требало да режира,

Из филма „Страдање Христово”

Стивена Спилберга поново су се окренула најпопуларнијој књизи свих времена. Студио „Парамаунт” већ је зграбио Дарена Аронофског да им режира 125 милиона долара вредну адаптацију „Ноје” са Раселом Кроуом у насовној улози. Филм би у биоскопима требало да се појави крајем марта 2014. Студио „Фокс” ради на филму о Мојсију. Главну улогу би требало да добије Кристијан Бејл, док ће филм назван „Егзодус” режирати Ридли Скот.

први пут, Вил Смит док „Лајонсгејт” ради на филму „Mary, Mot her of Christ„ (Марија, мајка Христова). Филмови засновани на причама из Библије били су изузетно популарни 1950-их и 1960-их када су, пре свих, филмови попут „Десет божјих заповести” Сесила Б. Демила владали благајнама. Жанр је потом пао у заборав а сада се поново оживљава због потребе студија да зараде новац на већ познатим звездама.

Изазов ће, ипак, бити снимити филмове који ће привући масе а истовремено неће никога увредити. Ову лекцију научио је Мартин Скорсезе 1980-их филмом „Последње Христово искушење” који је изазвао велики бес верника. Продуценти филма „Ноје” Скот Френклин и Мери Парент наводно су консултовали теологе и богослове како не би погрешили са библијским подацима и тако увредили вернике. „О Ноји се у Библији мало пише тако да има пуно празнина”, рекао је Френклин „Ентертејнмент виклију”. Остаје питање како ће конзервативни Јевреји и хришћани прихватити адаптацију редитеља помало настраног „Црног лабуда”, нарочито после извештаја да је Ноје y филму ратник који се сукобљава са шест наоружаних палих анђела. Марк Бурнет, извршни продуцент минисерије „Библија” која је овог месеца почела да се емитује на каналу „Хистори” и која је традиционална адаптација светог текста, сматра да ће Холивуд бити непријатно изненађен. „Мислим да поједини људи идуће године неће знати шта их је снашло. То је Библија! Није нешто са чиме се можете играти...160 милиона Американаца иде у цркву сваког месеца и њима ће то бити изузетно важно”, упозорио је он. Ксенија Продановић/Танјуг

Вест, са краја прошле недеље, да је Желимир Жилник добитник Награде за животно дело на предстојећем 60. београдском фестивалу документарног и краткометражног филма, готово случајно, поклопила се са његовим гостовањем у Музеју савремене уметности Војводине. Приказ дела Жилниковог филмског опуса и разговор са њим, нимало случајно, збили су се у оквиру текућег пројекта МСУВ (19. фебруар – 31. март) „Технологија народу! (студија случаја: филм и видео у Војводини)“. Како наслов поменутог пројекта сугерише, реч је о покушају да се начин контекстуалазујућа ретроспектива медија покретних слика и истакну кључне личности, у најширем смислу, филмске делатнoсти у Војводини. А Жилиник је управо то, као један од наших најпознатијих и најпродуктивнијих филмских аутора, који се са подједнаким успехом огледао у формама документарног и играног филма. По много чему јединствен, током дугогодишње каријере стекао је бројна признања и освојио награде код куће и у свету. На то нас је, пре овог поновног сусрета са Жилниковом филмовима, подсетио редитељ Александар Давић, који је, са историчарком уметности Горданом Николић, коауотор пројекта „Технологија народу!“ - Технологија снимања јесте, али се за мене, од мојих почетака до данас, начин рада на стварању филма није променио – каже Жилник истичући да су за њега подстицаји за филм долазили и долазе директно из живота. Стварни догађаји и проблеми обичних људи, често са маргина друштва, су га довели до форме доку–драме у којој аутентични протагонисти играју сами себе. Како смо од Жилника овом приликом чули, његов филм „Кенеди се враћа кући“ је настао пошто је од пријатеља из Адица, насеља покрај Новог Сада, сазнао за невоље присилно, из

Фото: С. Шушњевић

Желимир Жилник у Музеју савремене уметности Војводине

Европе протеране, углавном, ромске популације. Радило се о процесу реaдмисије започетом 2002. године. Реализација тог међудржавног споразума се одвијала далеко од очију јавности. У МУП-у је Жилник, распитујући се о ситуацији, наишао на негодовање и савет да боље гледа своја посла. А радило се о кршењу права деце по европским законима, и уопште, кршењу људских права. Странка Зелених је у немачком парламенту, уз помоћ Жилниковог филма, на тај проблем скренула пажњу тамошње јавности. „Кенеди се враћа кући“ је приказан у петнаест немачких градова. Затим, „Европа преко плота“, филм о времену санкција деведестих и сналажљивости и жељама осиромашених људи у пограничном подручју Војводине, како каже Жилник, лако се развио када је један од његових сарадника рекао: „Па моја тетка води једну такву групу шврецера који путују за Мађарску!“ За настајање Жилникових филмова су карактеристични скромна продукција, минимална филмска екипа, а све зарад, како сам каже, брзог реаговања и хватања аутентичности, која је гарант дуговечности његових филмова.

Поредећи некадашње са данашњим временом, Жилник још истиче да је филмска техника постало много приступачнија, јефтинија и лакша за употребу. Међутим, данас су припреме за снимање мање темељне и детаљне. Најновија технологија, по његовим речима, није у светском филму довела и до експлозије квалитета. Филмови данас нису бољи од оних из шездесетих и седамдесетих година. И ту нема правила. На крају, Жилник верује да филм можда може да доведе до неких промена, или бар неку тему да стави на дневни ред. Како то данас делује, директно са платна, имали смо прилику да проверимо уз помоћ приказаних инсерта из неколико Жилникових документарноиграних остварења и комплетним увидом у његове легендарне документарце: „Пионири малени ми смо војска права, сваког дана ничемо ко зелена трава“ из 1968. и „Устанак у Јаску“ из 1972. Сваки поседује интересантну и богату историју настанка, од којих би могли да се начине посебни филмови. И сви, како време пролази, не губе на снази, а добијају на актуелности. Реч је о непролазним вредностима. В. Црњански

ЕМА ВОТСОН ОДЛУЧИЛА:

„Педесет нијанси” – не хвала Британска глумица Ема Вотсон искључила је сваку могућност да заигра у предстојећој

ца, позната по улози Хермионе у серијалу о Харију Потеру, упитала је својих 5,8 милиона

адаптацији еротског романа Е. Л. Џејмс „Педесет нијанси Сива”. Ова 22-годишња глуми-

следбеника на Твитеру: „Ко овде заиста мисли да бих играла у филму ‘Педесет нијанси’?

Мислим, стварно!”Глумица је касније, како преносе британски медији, на профилу поставила знак питања и потом коментар: „Добро. То је сређено.” Светски медији недавно су објавили да ће Вотсонова играти главну улогу у филму. Гласине су се појавиле пошто је група хаклера провалила у базу података немачког филмског студија „Константин” који је, наводно, имао податке о учешћу Вотсонове у пројекту. Друга британска глумица, Кира Најтли такође је одбацила могућност да прихвати улогу у филмској адаптацији „Педесет нијанси”. „Обично не желим да будем категорична али дефинитивно могу да кажем да нећу играти у ‘’Педесет нијанси - Сива’’”, рекла је она. (Танјуг)

ЕНИО МОРИКОНЕ НЕ ЖЕЛИ ВИШЕ ДА САРАЂУЈЕ С ТАРАНТИНОМ

„Ђанго” превише крвав Чувени композитор Енио Мориконе, који је са редитељем Квентином Тарантином радио музику за неколико његових филмова, рекао је да никада више неће да сарађује са њим. Мориконе (84) постао је познат радећи музику за филм „Добар, лош, зао“ Серђа Леонеа и пет пута је био номинован за Оскара. Овај композитор је радио музику за последњи Тарантинов филм „Ђангова освета“, као и за његове филмове „Проклетници“, „Кил Бил“ и „Кил Бил 2“.

Међутим, како преноси „Холивуд рипортер“, италијански маестро је открио да је његова сарадња са Тарантином окончана, јер редитељ не зна да уклопи музику у филм на прави начин. - Не бих волео ништа да радим са њим. Звао ме је још од „Проклетника“ да сарађујемо, али ја сам му рекао да не могу, јер ми није дао довољно времена, тако да је он за свој последњи филм искористио музику коју сам раније урадио - испричао је Мориконе.

Он је критиковао Тарантинову технику, рекавши да редитељ ставља „музику у филмове без икаковог реда и смисла“, додавши да не може тако да се ради. Композитор је, такође, признао да уопште није фан „Ђанга“. - Искрено, баш ме брига за тај филм. Има превише крви у њему - рекао је Мориконе. Филм „Ђангова освета“ је у фебруару освојио два Оскара - за најбољу споредну мушку улогу (Кристоф Валц) и за најбољи оригинални сценарио (Тарантино). (Танјуг)

kultura

dnevnik КРИТИЧАРИ МАГАЗИНА „ПОПБОКС” ОБЈАВИЛИ ТОП-ЛИСТЕ ЗА 2012. ГОДИНУ

Седам величанствених Објављене су листе критичара веб магазина „Попбокс“ којима се у седам категорија проглашавају најбољи уметници протекле године. У 2012. години за најбољи нови бенд проглашен је „Stra ight Mic key and the Boyz“. Избор састава необичног имена критика је орбазложила рокенрол експлозивношћу, сировом и непатвореном енергијом на феноменалним живим наступима, аутентичним ставом и музичком компетенцијом. „Мики и дечаци су већ преквалификовани за демо бенд, надамо се да нећемо дуго чекати деби албум“, наводи се још у образложењу. За најбољи регионални албум проглашен је „Ево је бања“ бенда „Горибор“. У магазину „Попбокс“ су мишљења да је албум „Ево је бања“ депресивни блуз, симфонија понижених и увређених. Критика је

„Попобкса“ прогласила је „Fe ar Fun“ бенда „Fat her John Misty“. Као образложење, пренесена је прича каико су песме са албума настале наводно тако што је певач Џош сео у комби, нагутао се печурки и возио бесциљно западном обалом, док се није скрасио у кањону Лаурел, крају Лос Анђелеса чији су претходни становници били чланови група „Дорс“, „Бафало Спрингфилд“, Џони Мичел... За „Fat her John Misty“ се каже да комбинује фолк, психоделију и кантри и да проверено делује и без употребе халуциногених средстава. „Клип“ Маје Милош однео је још једно признање у 2012. „Попобкс“ га је прогласио најбољим домаћим филмом прошле године, јер „црнило које избија из њега није позерска загледаност добростојећих према злој коби нижепозиционираних, то

ponedeqak25.mart2013.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР НОВОГ САДА ВЕЧЕРАС ОРГАНИЗУЈЕ ДВЕ НОВЕ ИЗЛОЖБЕ

Суборганске графике и божанске скулптуре У Културном центру Новог Сада вечерас ће бити отворене две изложбе. У Ликовном салону Културног центра (Католичка порта 5) серијом графика представиће се новосадски уметник Иван Француски, док су у другом простору КЦНС Малом ликовном салону (Булевар Михајла Пупина 9) изложене скулптуре Драгане Станковић, академске вајарке из Београда. Серијом графика „Суборганско и подсвесно“, Иван Француски се бави односом према свом и туђем организму без свести о себи, односом мајке и (нерођеног) детета. Дете је посматрано као организам унутар организма, ентитет који је уједно независтан, и део веће целине.„Подсвесно“ као психолошка одредница је избор поља истраживања јер (за сада) не може бити речи о свесном психичком животу јединке у пренаталној фази живота. „Суборганско“ је измишљена кованица која одређује нешто што је у исто време унутар организма, испод слоја коже, али не само у физичком, већ и идејном смислу: у суштини, недељиво, а уједно и изнад, изван материјалног. Тачка гледишта је двојака: аутор је уједно и посматрани, и посматрач; стога је ликовни израз, оличен у почетним скицама као и крајњим отисцима, спој научно дескрип-

Иван Француски, графика

тивног, илустративног цртежа (улога објективног посматрача), и експресивног стила (субјективна улога објекта посматрања) наведено је у најави изложбе. Иван Француски (Нови Сад, 1985) дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду 2009. На истој акдемији 2011. на смеру нових ликовних медија стекао је звање мастер ликовне уметности, а од 2011. похађа мастер студије на смеру графика. Учествовао је на више самосталних и групних изложби и фестивала у Србији, Словачкој, Црној Гори, Шпанији, Италији, БиХ, Хрватској. Поред

Драгана Станковић, скулптура

ликовне уметности, Француски се бави дизајном, музиком, ликовном едукацијом. Изложба Ивана Француског биће отворена вечерас у 20 часова и може се погледати до 5. априла. Академска вајарка из Београда, Драгана Станковић, ће се на изложби названој „Плес богиње“ у Малом ликовном салону, представити скулптурама. Ова уметница излаже серију женских фигурина у бронзи. Драгана Станковић (Београд, 1974) завршила је Факултет ликовних уметности у Београду

1999, а магистрирала 2001. у класи професора Владимира Комада. Била је стипендиста фонда Мадлена Јанковић. Од 2000. члан је УЛУС-а. Добила је стипендију Италијанске владе за курс специјализације на Факултету лепих уметности у Риму 2002. Од 1996. до 2012. приредила је 13 самосталних и учествовала на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Изложба Драгане Станковић биће отворена у 19 часова , а трајаће до 6. априла. К. Р.

У БИТЕФ ТЕАТРУ ОДРЖАНА ВАЖНА ТРИБИНА О КУЛТУРНОЈ ПОЛИТИЦИ У СРБИЈИ

Интерес није мали црнило није израђено по кроју претпостављених преференци мјеђународних зналаца и жирија, оно је напросто природан наставак поетике овдашњег црног таласа који је, како сада знамо, био доста прецизан одраз стварности у неумивеном и најпоразнијем издању“. За најбољи страни филм проглашен је „Le Ha vre“ Акија Каурисмакија, који преко својих јунака, њихових малих радњи, станова и барова, као и у својим ранијим филмовима, поставља танку завесу стилизације повезујући наизглед неспојиве ствари – џубокс, рокенрол и остареле раднике. „Утисак утопије који филм ствара везан је управо за базичност прохтева његових јунака – сваки цент који зараде бележе лимене кутијице или попијене чашице у бару, векне хлеба и струкови празилука. У оваквој простој робној размени, чудо које није страно ни ранијим Каурисмакијевим филмовима, у Авру делује мање апсурдно, а више бајковито. Откуд бајке од европских редитеља попут Каурисмакија и браће Дарден од којих смо очекивали све само не срећне крајеве и јасне поуке? Одговор је једноставан – њихови јунаци су то заслужили.“, наводи се у образложењу. Веб магазин „Попбокс“ објављује то плисте војих критчара од 2004. године, када је и основан. Носиоце другх и трећих места можете пронаћи на сајту www.popboks.com. И. Б.

У ПРИПРЕМИ НОВИ ДРЖАВНИ СПЕКТАКЛ

„Аида” у Виминацијуму Археолошко налазиште Виминацијум надомак Костолца средином маја биће домаћин великог спектакла у оквиру државног програма обележавања 17 векова Миланског едикта у Србији. У амфитеатру Виминацијума, једном од ретких сачуваних на простору Европе који ће за ту прилику бити реконструисан од дрвета, Београдска опера уз, како се очекује, учешће две светске оперске звезде, извешће 18. маја Вердијеву „Аиду“, чему ће присуствовати председник и премијер Србије,

дипломатски кор и бројне званице. Како је за Танјуг рекао директор археолошког парка Виминацијум Миомир Кораћ, том приликом ће у Римској вили Виминацијума бити отворена изложба „Константин и његово доба“. - Изузетно ми је драго што је пре 100 година у Србији обележено 1600 година Миланског едикта – рекао је Кораћ уз осмех. - Ако су то урадили ваши преци, најмање што ви можете је да на достојан начин обележите 1700 година едикта.

У организацији Либерално демократске партије (ЛДП), у склопу обележавања десетогодишњице убиства премијера Србије Зорана Ђинђића, у суботу у Битеф театру, одржана је трибина о културној политици у Србији. Уводну реч дале су професорка Факултета драмских уметности др Милена Драгићевић Шешић и глумица и професорка Академије уметности Београд Мирјана Карановић. Уследио је разговор у препуној сали, у којој су многи и стајали, а трибина је трајала дуже од три сата, што показује тежину проблема и заинтересованост културних посленика за налажење решења. Др Милена Драгићевић Шешић је изразила жаљење што је и после 15 година сличних расправа, култура централизована и суштински и даље под пресудним утицајем партија. Наводећи различите примере у Европи, она се заложила за модел културне политике који је системски уређен, са могућношћу дугорочног планирања, деетатизован - са независним фондовима који би прикупљали новац ван буџета, док би државни буджет

обезбеђивао бар један посто за културу, а буџети градова пет посто. Културом би се бавила већа у којима би се чуо глас цивилног друштва и струке. - Код нас је то далеко од постизања, али ми то треба да тражимо - рекла је др Милена Драгићевић Шешић, додајући да је битна и евалуација рада како појединаца тако и институција културе. - Задатак културне политике је да омогући средства и да постави стандарде. Улога културе није ни забава ни стицање новца, већ едукација. Указавши да је погрешно све сводити на креативне индустрије препуштене тржишту, јер култура нигде не може без државе, професорка ФДУ је предочила да акценат треба да буде на квалитету и уметности, а не на квантитету продукције и бројности публике. Глумица Мирјана Карановић је приметила да „још од почетка транзиције ишчекујемо неки модел према којем ћемо моћи да се одредимо, да власт, било која, успостави нека правила, па да имамо базу од које ћемо да градимо“.

- Ми уметници и људи из културе имали смо много стрпљења и енергије коју смо желели да уложимо у стварање новог друштва. Данас се осећамо злоупотребљено, а сама реч култура као да постаје погрдна и ставља се у питање да ли нам је уопште потребна – рекла је Мирјана Карановић. - Никаквог националног интереса нема у начину како ова држава третира културу. Управо је уништавање националног интереса ако се људи стављају у позицију ‘снађи се како умеш‘, па се успех мери тиме колико је неко вешт да личним везама набави новац за своје позориште или неки пројекат. Посебно је важно то што смо изгубули критеријуме шта је добро, шта лоше, читаве генерације су заборавиле шта је вредно, како да читају, како да процењују уметничко дело. Сталну причу како нема новца Мирјана Карановић је одбацила тврдњом да „новца има, али се не распоређује како треба, што је такође питање критеријума“. - Све то треба да буде ствар струке. Желим да убудуће не будемо прилепци политичких партија, него да лобирамо за струку, за уметност – поручила је популарна глумица.

О различитим аспектима проблема говорили су редитељка Ања Суша, председник Управног одбора Филмског центра Србије Дарко Бајић, директорка Битеф театра Јелена Кајго, драматург Миња Богавац, менаџер Анђелка Јанковић и други. Миљенко Дерета је нагласио да културра почиње у систему образовања, а да се код нас управо ту уништава. Он је замерио што трибина, за коју је мислио да ће бити активистичка, личи на комеморацију. Председник ЛДП Чедомир Јовановић рекао је да је „у сличној атмосфери не само култура него читав наш живот јер овде држава не постоји“. Дугу и повремено хаотичну дискусију окончала је градска секретарка за културу Катарина Живановић понудивши да Миа Давид и она буду контакт за организовање следећег скупа. - Оптужујемо једни друге, али има и политичара који желе да нас чују - рекла је Катарина Живановић, заложивши се за конструктиван разговор како би се артикулисао предлог одрживог модела културне политике у Србији. (Танјуг)

„РИБЉА ЧОРБА” У КОМБАНК АРЕНИ ПРОСЛАВИЛА 35 ГОДИНА РАДА

Вицеви и хорско певање Једна од најпопуларнијих домаћих рок група „Рибља чорба“ за викенд је одржала концерт пред више хиљада људи у Комбанк арени, поводом 35 година успешног рада и објављивања 19. студијског албума под називом „Узбуна“. Популарни рокери су изашли на сцену дочекани громогласним аплаузом и вриштањем фанова свих генерација.Концерт су почели песмом „Ја ћу да певам“, а следиле су „Ја ратујем сам“, „Радићу шта год хоћу“ и песмама са новог албума „Ту нема Бога, нема правде“ и „Узбуна“. Затим су се смењивали хитови „Нећу да испаднем животиња“, „Рокенрол за кућни савет“, „Немој да идеш мојом улицом“, „Два динара, друже“, и нове песме „Изгубљен између јаве и сна“, „Шерше ла фам“, „Малограђан-

Фото: Танјуг

„Ребел стар“ имао набољу песму 2012 – „Анђели”

као слике света и међуљудских односа дате из угла сладострасника доколичара окарактерисала нумеру „Киша“, за песму „Сви ти људи“ је речено да представља наркомана на ободу града, док „Љубави моја“ пева о човеку растрзаном емотивном патњом. У образложењу још стоји да „бенд звучи гладно и разиграно, убедљивије него на првенцу“. Најбољом домаћом песмом у 2012. проглашена је песма „Анђели“ бенда „Ребел стар“. Као квалитет више, критичари су издвојили „високе ауторске домете Милана Главашког и изврстан дует са Иваном Смоловић у песми која се налази на једном од најбољих прошлогодишњих регионалних албума“. „Јарболи“ су бенд који је снимио најбољи спот за песму „Ништа“. „Напет и драматичан, филмски писмен и аутентичан, спот за песму ‘Ништа‘ није пука подршка за звук, већ даје додатну ноту депресивној емоцији садржаној у самој песми. Растко Петровић (режија) и Александар Павловић (фотографија) овим делом показују велики капацитет и ауторску ширину, сврставајући се у ред најталентованијих филмских аутора нове генерације. Осмоминутни спот у форми кратког уметничког филма снимљен је у глуво доба ноћи на температури од минус десет у околини Гружанског језера код Крагујевца.“, наводи се у овбразложењу. За најбољи страни албум критика

Препознатљиви лидер – Бора Ђорђевић

ска“, „Ужасно ми недостаје“… Нису изостали ни препознатљиви афоризми лидера бенда Боре Ђорђевића, вицеви о Босанцима, поезија, савети о решавању проблема у пољопривреди, као

ни поздрави присутном лидеру ДСС Војиславу Коштунице уз изведбу песме „Лелек Серба“. Гости концерта били су некадашњи чланови групе Никола Чутурило Чутура и Момчило

Бајагић Бајага, Џон Мекој - продуцент четири албума „Рибље чорбе“, укључујући и нови – „Узбуна“. Публика у којој је било и фанова из Словеније, Хрватске, Македоније, Бугарске, скакала је уз песму „Како је лепо бити глуп“, „Остаћу слободан“ и плесала уз „Последњу песму о теби“ и „Љубав овде више не станује“. После двочасовне свирке чланови бенда су изашли на бис и одсвирали још великих хитова: „Када падне ноћ“, „Кад сам био млад“, „Остани ђубре до краја“ и „Девојка са насловне стране“, коју су посетиоци сами хорски отпевали, без музике. За крај, Ђорђевић је са Првим београдским певачким друштвом извео „Погледај дом свој анђеле“. (Танјуг)

ponedeqak25.mart2013.

vOJvOdinA

ДИЛЕМЕ У КАЊИЖИ О РАЗВОЈУ БАЊСКОГ ТУРИЗМА

Грађани неће велнес у Народном парку КАЊИЖА: Развој бањског туризма и уређење Народног парка, заинтересовали су велики број Кањижана за учешће на збору грађана који је локална самоуправа општине Кањижа приредила, посебно због различитих предлога и виђења за локацију будућег велнес центра, чија изградња се изградња планира. Најављено је да ће се развој Бање Кањиже, укљућујући и изградњу велнес центра и уређивање Народног парка крај бање, одвијати паралелно. Мада је председник кањишке општине Михаљ Њилаш био изричит да се, у вези са припремљеним пројектом, одлука неће донети без уважавања мишљења грађана, на збору грађана су изнета многа опречна мишљења. Пројекат су представили члан Општинског већа Кањиже задужен за урбанизам, туризам и угоститељство, дипломирнаи архитекта Вилмош Тот и извршни директор Велнес бање у Шарвару (Мађарска) Миклош Ванчура. Према предложеном плану, реконструкција објеката старих сто година, изградња нових објеката и обнова парка, одвијало би се паралелно. Народни парк се простире на 4,5 хектара, од чега би се 1,5 хектара ис-

користио као грађевинско земљиште и за градњу нове вишеспратну зграду бање са велнес центром, укупне површине 4.000 квадратних метара. Учесници у расправи на збору грађана подржали су предлог да се изгради модерна бања са велнес центром, међутим, противе се да будући објекти буду изграђени у Народном парку, насупрот онима који тврде да је Народни парк најбоља локација. Представници Месне заједнице Кањижа изнели су став, који је раније подржан са више хиљаду потписа грађана, да се нови велнес центар не гради у Народном парку. Супротстављена мишљења о локацији нису усаглашена ни након вишечасовне расправе. Пошто одлуку о томе треба да донесе Скупштина општине, председник месне организаицја СВМ-а и помоћник председника општине Золтан Шарњаи, најавио је да ће се одборничка група СВМ-а подржати план који садржи и пројекат изградње велнес центра, да ће о томе и могућим локацијама разговарати са коалиционим партнерима, пре него што се донесе коначна одлука о изградњи. М. Митровић

dnevnik

ЧОКАНИ У ИПА-ПРОГРАМУ САРАДЊЕ С МАЂАРСКОМ

Дружење и упознавање играњем кошарке ЧОКА: Пројекат у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија „Спорт без граница: Спајамо заједно младе из Мађарске и Србије кроз кошарку„, који се реализује у овој години представљен је у суботу у Чоки. Идеја је потекла од кошаркашког клуба из Ходмезервашархеја (Мађарска) који је носилац пројекта вредног око 100.000 евра, а партнер је Кошаркашки клуб „Чока„. Пројекат су представили председници кошаркашких клубова Чоке и Ходмезервашархеја Драган Ковач и Андраш Елек и њихови сарадници, а учеснике су поздравили заменик председника чоканске општине Зоран Јованов и генерални секретар Кошаркашког савеза Војводине Бранко Лозанов. Како је истакнуто циљ пројекта је да се ојача сарадња између младих и кошаркашких клубова Чоке и Ходмезервашархеја, промовише социјална улога спорта, подигне популарност кошарке у овим и околним местима, ствара алтернативу младима за провођење слободног времена ван школе, као и да се спортом „руше границе„ и људи спајају на најбољи могући начин. - Укључивање у пројекат омогућено је дечацима и девојчица-

Фото: М. Митровић

Учесници на представљању пројекта у Чоки

ма свих националности. Кошарка, као игра, јесте приоритет овог пројекта, али се изузетна важност даје и дружењу младих, који ће се кроз све активности боље упознавати, а очекујемо да ће резултат бити и дугорочна успешна сарадња кошаркашких клубова - каже предсендик КК „Чока„ Драган Ковач.

Пројектом је предиђено одржавање три кошаркашка турнира за децу рођену 1998 и 1999. године, такође и три турнира за децу рођену 2000. и 2001. У оба узраста окупиће се по 150 младих, при чему ће се по један турнир приредити у Чоки и по два за сваки узраст у Ходмезервашархеју. На дводневним окупљањима у марту у Чоки

и новембру у Ходмезервашархеју предвиђена је обука за по 10 тренера и судија, а током лета организоваће се и два кампа за младе. Први се планира у јулу у Ходмезервашархеју и други у августу у Чоки. Оба кампа ће трајати по пет дана са по 20 учесника из две државе. М. Митровић

СО СЕЧАЊ БЕЗ ДЕВЕТОРО ОДБОРНИКА

Месецима бојкотују рад парламента Рудолф Војнић Тунић, Оливера Раднић и Небојша Црногорац

ОСКАР ПОПУЛАРНОСТИ У СУБОТИЦИ

Лауреати Оливера, Небојша и Рудолф СУБОТИЦА: Директор, филијале „Дунав Осигурања„ Небојша Црногорац и директорка „Апотеке Суботица” Оливера Раднић су проглашени за најпопуларније Суботичане у 2012. години, док је Рудолф Војнић Тунић проглашен за најпопуларнијег иноватора. Оскар популарности почео је да се додељује у Суботицу пре две године, када је Невладина организација „Хера”, телефонским анкетирањем грађана, дошла до тога ко су најпопуларнији Суботичани. До сада је више од 70 добитника добило признање за свој рад. Међу

њима су и новинарка РТВ Рада Стајић, председник Регионалне привредне коморе Суботица Слободан Војиновић, вајар Сава Халугин, рели возач Габор Сагмајсте. Плакете за популарност добили су новинари, спортисти, политичари, пољопривредници, учитељи, музичари, адвокати, лекари. Међу најпопуларнијим личностима лепо је било видети на једном месту младост и искуство, јер то је био циљ када су се организатори прихватили једног оваквог пројекта. Следећи Оскар популарности у Суботици ће бити уручен за две године. С. И.

Ново руководство СВМ Сенте

СЕНТА: У Општинској Савеза војвођанских Мађара (СВМ) Сенте спроведени су избори, на којима је за новог председника изабран Чонгор Леринц из Сенте, за потпредседнике Атила Перпауер из Кевија и Јожеф Бобан из Горњег Брега, док је дужност извршног потпредседника поверена Марти Рац Сабо из Сенте. Поред њих у Председништву ОО СВМ-а које броји 13 чланова, су Рудолф Цегледи, Золтан Пек, Виктор Варга, Габријела Шароши, Ђенђи Катона Кормањош и председници свих месних организација СВМ-а. Новоизабрани председник Чонгор Леринц је узјавио да се политика СВМ-а неће мењати, него да ће се

интензивно радити на остваривању циљева зацртана приликом последњих избора. Он је на првом месту издвојио рад на побољшању јавне безбедности у Сенти и у свим селима у општини. Леринц је најавио да ће ускоро надлежним општинским органима предложити доношење нове одлуке о радном времену угоститељских локала, са циљем да се стане на пут тучама и вандализму. Пре него што се предложи нова одлука о радном времену локала, према речима Леринца, водиће се разговори са представницима осталих политичких партија и власницима угоститељских радњи другачије регулисање радног времен локала. М. Мр.

Од вола до трактора БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО: За вашаре више не важи крилатица „од игле до локомотиве“, већ „од вола до трактора“. То је констатација после обиласка јучерашњег вашара у Бачком Петровом Селу, уз напомену да се во брзо продао печен на ражњу, а тракторе су ратари само гледали и тужним погледом. Деца су се највише задржавала крај шатри са слатким шећерлемама. Највећа гужва била је крај штанда, где су се пљескавице продавале по 200, кобасица 250 динара, прасетина 1.000, а јагњетима 1200 динара по килограму. Ипак, највећа атракција био је печени банатски во на ражњу. В. Ј.

СЕ ЧАЊ: Деветоро одборника опозиције у Скупштини општине Сечањ, из редова Српске напредне странке, коалиције СПС – ПУПС – ЈС, Уједињених региона Србије и Српске радикалне странке, поручују да су једногласно одлучили да и даље не присуствују седницама локалног парламента, које бојкотују већ месецима, још од конституисања овдашње власти. Прво су тврдили да су одлуке и решења донета на конститутивној седници незаконита, а онда су се обратили Министарству финансија и привреде са захтевом за инспекцијску контролу трошења буџетских средстава ове средњобанат ске пограничне комуне у 2011. и 2012. години. У саопштењу које су потписали Зо ри ца Ма ри нић

(УРС), Љи ља на Бо жић Ма ран, Слав ко Про шић и Ран ко По по вић (СНС - ДСС), Ми лан Ра до ва но вић, Ду шан Ша ре нац, Алек сан дар Бу ди ша и Ева Ва сић (СПС – ПУПС - ЈС), као и Зо ран Дра гић (СРС), наводи се да још очекују одговор надлежних државних орган на постављена питања о трошењу општинског новца, као и о до сада одржаним седницама СО Сечањ. - Према сазнањима која имамо, очекује се да ће ускоро инспекције доћи у општину Сечањ и проверити трошење средстава. Одмах након објављивања резултата контроле, одборници ће обавестити јавност о даљим корацима које ће предузети – поручују незадовољни одборници који, очигледно, не могу да се помире са

чињеницом да се на челу сечањске општине по трећи пут нашао Пре драг Ми ло ше вић (ДС). Он је на прошлогодишњим мајским изборима остварио убедљиву победу, пошто је листа ДС освојила 13 од укупно 25 мандата у Скупштини општине. Приликом избора за председника општине, Милошевића је подржало петнае сторо одборника -13 из ДС, и по један из ЛСВ и СНС. Касније се актуелној власти придружила и одборница Ми ли мир ка Ан тић, носилац листе “Покренимо Сечањ – Томислав Николић”, која је за то награђена директорском фотељом у Центру за социјални рад. Ово је изазвало огорчење прео сталих деветоро одборника из редова опозиције који су одлучили да остану до-

ВИШЕ ОД ДВА МИЛИОНА ИЗ БУЏЕТА ЗА СОМБОРСКЕ ЈУБИЛЕЈЕ

Стапарска Велика Госпојина битнија од Дана града СОМБОР: Градско веће Града Сомбора потврдило је одлуку Комисије о расподели средстава по конкурсу за финансирање обележавања значајних датума, јубилеја, манифестација и програма под покровитељством Града, на коме су своје захтеве поднеле чак 62 организације, али је ова Комисија одобрила само 29 захтева за финансирање значајних датума, јубилеја или манифестација. Према одлуци Комисије, за Дан града Сомбора опредељен је номинално највећи износ од 254.000 динара, док је за Октобарску награду одвојено из варошког буџета 120.000.динара. За традиционалну награду „Ђак генерације“ сомборски већници су издвојили 140.000 динара, што са претходне две манифестације износи 514.000 динара. Преостали износ од 1.486.000,00 динара расподељен је за обележавање 29 манифестација, односно значајних датума или јубилеја, а према предлогу организација, па је тако највише средстава, 200.000 динара одобрено МКПЗ Стапар за део трошкова организовања манифестације „Прва хармоника Војводине“, док су Стапарци за одржавање Великогоспојинских вечери, вишедневној манифестацији у чијем се оквиру одржава и „Прва хармоника Војводине“ добили и додатних 80.000 динара, што их чини више субвенционисаним из варошког буџета од самог обележавања Дана града. По 50.000 динара одобрено је Удружењу грађана „Буњевачко коло“ за одржавање „Дужионице 2013.“ и Завичајном удружењу

Срба „Коријени“ за одржавање „Васкршњег сабора 2013.“ Да су Стапарци на изузетној „цени“ код градских већника, сведочи и одлука да је 45.000 динара одобрено Кинолошком друштву „Стапар“ за одржавање националне изложбе паса свих раса, баш колико су за јубилеје постојања добиле Средња техничка школа (130 година), градске Основне школе „Никола Вукичевић“ (110 година) и „Аврам Мразовић“ (60 година), Средњој економској школи за обележавање 125 година успешног рада, Мађарском КУД „Мориц Жигмонд“ у Дорослову за обележавање 75. годишњице од оснивања и месној заједници „Телечка“ у Телечки за обележавање 130 година од оснивања и постојања насеља. Нешто мање новца, 40.000 динара, одобрено је Месној заједници Светозар Милетић за покривање дела трошкова манифестације „14. Међународни сусрет насеља са племенитим пореклом“, пошто су у овом сомборском насељу, након што је Сомбор стекао статус слободног краљевског града 1749.године, своје уточиште пронашле ситноплемићке породице угарске круне. Листу буџетски субвенционисанихманифестација у сомборском атару „затварају“ Културно-уметнико друштво „Невен“ у Алекси Шантићу (10 година постојања) Аероклуб „Сомбор“ (обележавање Видовданског сабора) као и Добровољном ватрогасном друштву Дорослово за обележавање 110. година постојања којима је вољом варошких већника одобрено по 30.000 динара. М. Миљеновић

следни у бојкоту скупштинског рада. Власт, на челу са Милошевићем, међутим, не обазире се претерано на оптужбе опозиције. Председница Скупштине општине Би ља на Са во вић вели да Управни суд Србије редом одбацује све жалбе деветоро одборника, а Милошевић поручује да одлучно иде својим путем, за који је поново добио мандат суграђана. - То је економски развој Сечња, отварање нових радних места, заустављање пропадања села – наглашава Милошевић, који се чуди зашто се опозициони одборници нису удостојили да организују састанак са њим и покушају да отклоне евентуалне неспоразуме. Ж. Балабан

ПРЕСЕЉЕНА ПОШТА У СОНТИ

Од данас почињу да раде и шалтери СОНТА: У присуству мештана, представника апатинске општине, директорице Радне јединице поштанског саобраћаја Весне Ковач и стечајног управника „Сонта промета“ Рајка Ерића, председник општине др Живорад Смиљанић је, симболичним пресецањем врпце, отворио нове просторије поште у Сонти, а шалтери ће бити за грађане отворени од данас. - Пресељење поште у Сонти је значајно за све мештане. Због неадекватних услова у којима је пошта радила, настојали смо да у преговорима са „Сонтапрометом“, фирмом у стечају и њеним стечајним управником нађемо решење за поштанске шалтере, јер је у делу зграде већ пре неколико година монтирана и нова телефонска централа. С обзиром на то да ЈП ПТТ Србија није могла да заврши ову инвестицију, МЗ Сонта, уз помоћ општине Апатин, склопила је договоре са представницима „Сонта-промета“ и ПТТ Србије. МЗ је обезбедила 500.000 динара, из буџета општине за комплетно опремање сто квадратних метара нове поште.Тиме су створени услови за проширење услуга које ће пошта пружати својим корисницима - рекла је секретар МЗ Сонта Рената Куруц. Од сада ће и шалтерски радници имати боље и савременије услове пословања. То је посебно важно, јер однедавно у Сонти нема ниједне банке, па се многи послови решавају на поштанским шалтерима. Нове просторје поште у Сонти красиће и уметничка слика Сонћанке Ане Тудор. Ј. Прелчец

vojvodina

dnevnik

ponedeqak25.mart2013.

ПР ВО СВЕТ СКО ПР ВЕН СТВО У РУЧ НОМ СЕ ЧЕ ЊУ ТР СКЕ

До ма ћи ни осво ји ли пр ва три ме ста До бит ни ци ме да ља „Ви но фе ста”

НА МЕ ЂУ НА РОД НОМ ФЕ СТИ ВА ЛУ „ВИ НО ФЕСТ” У ВР ШЦУ

По бе дио бер мет до ма ћег „Ви ни ка”

ВР ШАЦ: Проглашењем најбољих вина покатегоријама и уручивањем пехара, медаља и диплома у препуној балској дворани хотела „Србија“, у Вршацу је завршен дводневни Осми међународни сајам вина и опреме за виноградаре „Винофест“. Ову већ реномирану сајамску приедбу организовала је Туристичка организација града под Кулом, са бројним виноградарима, „Вршачким виноградима“, покровитељи су били Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство и општина Вршац. На сајму је било преко 50 излагача, из бројних виноградарски крајева Србије, Македоније, Црне горе, Републике Српске, Мађарске, Румуније, са око 170 врста вина. Од штанда до штанда посетиоце са чашом, љубазне домаћице нудиле су вином, било је и мезелука, веселој атмосфери допринели витезови више винских редова у својим одорама и тамбураши, који су ишли од штанда до штанда. Излагачи су заиста били издашни у нуђењу посетилаца вином, а цене су се кретале од 200 до хиљаду динара за боцу од седам деци. Наравно, врхумац веселог расположења био је на проглашењу победника и уручивању признања за најбоља вина, а међународни жири од струке, имао је 165 пријављених узорака

вина за оцењивање. Награде је, уз својеврсне пошалице, добро расположен, уручио познати филмски стваралац и глумац Ра дош Ба јић. За најбоље вино „Винофеста“ проглашено је специјално вино бермет, винарије „Виник“ власника Ни ко ле Цу цу ља из Вршца. Он је добио Велику награду сајма. Велике златне медаље добили су Алек сан дар Ба та ло из Бешке, за вино „мускат“ и Са ша Спа сић из Новог Сланкамена, за вино „светац“. У категорији розе вина, златном медаљом окитио се Дра ган Алек сић из Врања, за вино „мускат хамбург карберне“. Додељене су и златне, сребрне и бронзане медаље по окатегоријама за црвена, бела и розе вина, као и жестока пића. Сајам је затворио покрајински секретар Ми ро слав Ва син. Директорка Туристичке организације Та ња Пал ко вач је рекла да „Винофест“ по броју излагача и квалитету вина, те угледу његових награда, сигурно корача ка познатим европским манифестацијама овакве врсте. Чланица Општинског већа за туризам Ма ри ја Ку лић нагласила да поред „Грожђебала“ и „Винофест“ постаје бренд Вршца, који су постали препознатљиве виноградарске манифестације за афирмацију вина вршачког виногорја . Р. Јо ва но вић

БЕ ЛО БЛА ТО: Светско првенство у ручној сечи трске, прво по реду, одржано је минуле суботе у Белом Блату. У трстику, надомак села, у који се због великог блата могло ући само великим тракторима, своје умеће опробало је 17 екипа, највише из Белог Блата, а до-

трске освојили су Мар тон Ку рун ци и Јан ко Хру бик, друга позиција припала је екипи у саставу Па љо Ха њик и Злат ко Ха њик, док су се на трећој позицији нашли Де јан Двор ски и Злат ко Со јак. Све три победничке екипе су из Белог Блата. Пехаре је најуспешнијима у сео-

По бед ни ци пр вен ства с ми ни стром Го ра ном Кне же ви ћем

шли су и такмичари из Утрина, Бечеја, Госпођинаца, Шајкаша и Мужље. Најстарији међу учесницима био је 77-годишњи Ан тал Двор ски из Белог Блата. Екипе су се састајале од по два члана и имале су задатак да исеку по 15 снопова трске, за шта, овог пута, није било временског ограничења. Жири је при оцењивању узео у обзир обим снопа, који је требало да буде између 100 и 105 центиметара, његову чврстину, чистоћу стрњишта, изглед халхе, односно гомиле, као и оригиналност традиционалног доручка такмичара. Прво место, а самим тим и титулу светских првака у ручној сечи

све услове да постане туристичка и од ширег значаја. Председник Туристичког друштва Бело Блато Иштван По жар напоменуо је да је циљ манифестације очување традиције ручног сечења трске, јер секаче све више замењују машине.

града Зрењанина окружено водом и сеча трске има вишедеценијску традицију. Није претарано ни рећи да половина села, са око 1.500 мештана, живи баш од трске. Некада је ову биљку прерађивала месна задруга, а сада се то ради у шест фирми. Многи житељи имају дру-

Оце њи ва на чвр сто ћа сно па

ском Дому културе уручио министар пољопривреде, водопривреде и шумарства Го ран Кне же вић. Такмичењу је присуствовао и покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова Ми ро слав Ва син који је истакао да ова оригинална и атрактивна манифе стација има

- Други циљ је промоција трске као грађевинског материјала који се, пре свега, користи као изолациони материјал. Жеља нам је да ово првенство постане традиционално – казао је Пожар. Није случајно што је светско првенство уприличено у Бело Блату, јер је ово село на територији

Из воз у Не мач ку По неким проценама, тренутно се у околини Белог Блата око 50 посто трске сече ручно. Како нам је рекао Сра ка Фе ро, један од ветарана прераде трске, годишње се око 150 шлепера квалитетне белоблатске трске извози, углавном за Немачку. А могућности у производњи трске овог региона још нису у потпуности искоришћене.

га радна места и хонорарно секу трску да би допунили кућни буџет. Није реткост да због косидбе трске појединци користе своје годишње одморе. Посао је сезонског карактера, трска се сече зими, од децембра до раног пролећа, а прерада се обавља углавном током летњих месеци. Овај тежак посао углавном раде старији људи, али због велике незапослености у окружењу има и пуно младих који настављају очевим стопама. Како смо чули на суботњем скупу, за сноп трске прерађивачи плаћају 45 динара, а дневно се може исећи четрдесетак снопова. Ж. Ба ла бан

monitor

ponedeqak25.mart2013.

dnevnik

H o r o s k o p 25. mart 2013. OVAN 21.3-19.4.

До брог сте рас по ло же ња, а пра те вас и до бре окол но сти. Фи нан сиј ско по бољ ша ње мо же те оче ки ва ти у по сло ви ма с ино стран ством. Оче ку ју вас хар мо нич ни од но си с парт не ром.

BIK 20.4-20.5.

Има те ини ци ја ти ву и во љу да на пра ви те ис ко рак на по слов ном пла ну. Би ће те по себ но успе шни ако упо тре би те сво је умет нич ке и кре а тив не по тен ци ја ле. До би так у окви ру ку ће.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Има те мно го пла но ва и кон струк тив них иде ја, али би тре ба ло да раз ми сли те о парт не ро вим по слов ним пред ло зи ма, мо гу би ти ве о ма ис пла ти ви. Оче куј те по др шку при ја те ља.

Ин тен зив но се ба ви те уна пре ђе њем по слов ног ста ту са те је пра ви тте ну так да ис т у пи те са сво јим пред л о зи ма. По себ но ће те би ти кон струк тив ни ако су иде је ве за не за по ро дич ни би знис.

Опу ште ни сте и до бро рас по ло же ни за ко му ни ка ци ју. Пра ви је тре ну так да уна пре ди те од но се с ко ле га ма и над ре ђе ни ма. Не мој те про пу сти ти од ла зак на кра ћи пут. Не пре те руј те с хра ном.

Про мен љи вог сте рас по ло же ња, али има те по ја ча ну рад ну ини ци ја ти ву. Фи нан сиј ске окол но сти вам мо гу ићи у при лог, по себ но ако су ве за не за ула га ња у по ро дич не по крет но сти.

Zoran Delibos VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Пра ти вас рад на енер ги ја, али и по з и т ив н е по с лов н е окол н о с ти. Ако се ба ви те тр го ви ном, оче ку је вас зна чај ни ји про фит. Ко му ни к а ци ја с парт не ром је ви ше не го до бра.

Же ља за до брим про во дом и за ба вом вас не на пу шта. Та ко ђе, до бре по слов не при ли ке ни к а ко не мој те про пу сти ти. по себ но ако су ве за не за рад с мла ђом по пу ла ци јом.

На по слов ном пла ну вас пра те од ре ђе на при ла го ђа ва ња о ко ји ма у овом пе ри о ду не ма те нај по зи тив ни је ста во ве. Ме ђу тим, вре ме ном ће се ис по ста ви ти да су ви ше не го до бра.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Пу ни сте оп ти ми зма и же ље да уна пре ди те свој парт нер ски од нос. Пра ви је тре ну так да сво је су ге сти је и за па жа ња из не се те парт не ру, раз у ме ће их на пра ви на чин. Ко му ни ка ци ја с ино стран ством.

На гла ше на вам је по тре ба за ко му ни ка ци јом и дру же њем. Од но си с парт не ром се по бољ ша ва ју. Ни ка ко не мој те про пу сти ти дру же ње с бли ским при ја те љи ма у по ро дич ном кру гу.

Сви ва ши кре а тив ни по тен ци ја ли ће до ћи до пу ног из ра жа ја на по слов ном пла ну, али и у фи нан сиј ским тран сак ци ја ма ако се ба ви те по сло ви ма пру жа ња услу жних де лат но сти или са о бра ћа ја.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Киша и суснежица

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 12 Niш

Evropa

НО ВИ САД: Пре те жно облач но с ки шом и су сне жи цом, а мо гућ је и снег, по себ но кра јем да на и у но ћи ка утор ку. Ве тар уме рен до по ја чан ис точ них пра ва ца. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на ју тар ња тем пе ра ту ра -2, а мак си мал на днев на око 4 степенa. ВОЈ ВО ДИ НА: Пре те жно облач но с па да ви на ма. На ју гу Вој во ди не ки ша, а на се ве ру су сне жи ца и снег. Ве тар уме рен до по ја чан ис точ них пра ва ца. При ти сак ис под нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра од -3 у Су бо ти ци до 1 у Вр шцу, мак си мал на од 3 на се ве ру Бач ке до 7 сте пе ни на ју гу Ба на та. СР БИ ЈА: Пре те жно облач но с ки шом по вре ме но, а на се ве ру Ср би је је мо гу ћа су сне жи ца, као и снег на се ве ру Вој во ди не. На ју гу Ср би је ће би ти де сет так сте пе ни то пли је у од но су на се вер. Ве тар уме рен до по ја чан ис точ них пра ва ца. При ти сак ис под нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра од -3 на се ве ру до 3 на ју гу, а мак си мал на од 3 на се ве ру до 12 сте пе ни на ју гу Ср би је. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У уто рак облач но и хлад ни је са су сне жи цом и сне гом, а са мо на крај њем ју гу Ср би је то пли је с ки шом по вре ме но. У сре ду хлад но уз сла бу су сне жи цу и снег. Од че тврт ка по сте пе но то пли је у свим кра је ви ма. За на ред ни ви кенд нај зад про лећ не тем пе ра ту ре од 15 до 20 сте пе ни уз мо гу ће крат ко трај не ло кал не пљу ско ве. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ки ва на про ме на би о ме те о ро ло шких при ли ка не ће по го до ва ти осо ба ма с кар диова ску лар ним и ди сај ним про бле ми ма, као и пси хич ким бо ле сни ци ма, на ро чи то у ко шав ском под руч ју зе мље. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу се оче ки ва ти по ре ме ћај сна, нер во за и бо ло ви у ко сти ма и згло бо ви ма. По ја чан опрез се пре по ру чу је свим уче сни ци ма у са о бра ћа ју.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

-2

Kijev

-2

Moskva

-7

Oslo

St. Peterburg -2 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Опу стио се Бред Пит? Глу мац Бред Пит у по след ње вре ме но си сте зник ис под оде ће, јер се ма ло уго јио. Хо ли вуд ски ле по тан из гле да по ста је све стан да га го ди не су сти жу. „Уме сто да се по све ти ве жба њу, он са мо про на ла зи но ве не до стат ке на те лу и жа ли се на њих.

VIC DANA

Ку пио је сте зник, ко јим са кри ва оно што је ло ше и на гла ша ва оно што је до бро”, при ча Бре дов при ја тељ. Бред ће уско ро на пу ни ти 50 го ди на и ко нач но је по чео да уви ђа да ви ше не ма те ло по пут мла ди ћа.

SUDOKU

Ула зи пла ву ша у апо те ку и пи та: Има те ли тест за труд но ћу? - Има мо. - А је су ли пи та ња те шка?

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

318 (5)

Slankamen

510 (-2)

Apatin

410 (4)

Zemun

559 (2)

Tendencija opadawa

Bogojevo

388 (-1)

Panчevo

552 (2)

STARI BEGEJ

Smederevo

634 (4)

Baч. Palanka 399 (-1) Novi Sad

430 (-2)

Tendencija stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

TISA

420 (106) N. Kneжevac

168 (0)

Tendencija stagnacije

SAVA 497 (4)

S. Mitrovica

638 (6)

Senta

500 (2)

Beograd

512 (0)

Novi Beчej

434 (1)

Tendencija stagnacije

Titel

523 (-1)

NERA

Tendencija stagnacije

Kusiћ

182 (-30)

Reшeњe:

DUNAV

Iz lo `ba de~ jih ra do va Iz lo `ba ra do va de ce sa pro {lo go di {we li kov ne ko lo ni je “Du nav 588” bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 sa ti u O[ “\or |e Na to {e vi}”, Uli ca Mak si ma Gor k og 54. Pro j e k at “Du n av 588” pred sta vqa naj ve }u de~ ju li kov nu si mul ta nu ko lo ni ju na oba la ma Du na va u ko joj je u~e stvo va lo 1.200 u~e ni ka iz 25 osnov nih {ko la. N. R.

Po ~i we obu ka po li ca ja ca

RA DI O NI CE ZA NAJ MLA \E SU GRA \A NE

Ne de qa zdra vih zu ba Ne de qa zdra vih zu ba bi }e obe le è na ni zom ra di o ni ca na me we nih de ci, od su tra do ~e tvrt ka, 28. mar ta, od 10 do 12 sa ti, u Mu ze ju gra da, Mu ze ju Voj vo di ne i Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de. Ra di o ni ca o oral noj hi gi je ni odr à va se u Zbir ci stra ne umet no sti Mu ze ja gra da, Du nav ska 29. U Mu ze ju Voj vo di ne (Du nav ska 35) de ca }e se upo zna ti sa zu bi ma ra znih ì -

vo ti wa, ali i o to me ka ko is hra na uti ~e na for mi ra we vi li ce. u Po kra jin skom za vo du (Rad ni~ ka 20a) ma li {a ni ma }e bi ti pred sta vqen ma mut Mi li i go vo ri }e im se o `i vo tu ovih iz u mr lih `i vo ti wa. Bi }e or ga ni zo va na i tr ka u xa ko vi ma, ali i {ko li ca pa le on to lo gi je. Or ga ni zo va ne po se te se na ja vqu ju na broj te le fo na 069/705-260. A. J.

Novosadska ponedeqak25.mart2013.

Bu du }i no vo sad ski po li caj ci, wih 102, da nas po ~i wu sa svo jom obu kom u Cen tru za osnov nu po li cij sku obu ku u Srem skoj Ka me ni ci. Na kon {to za go di nu da na za vr {e obu ku, ve }i na }e bi ti ras po re |e na u po li cij ske sta ni ce u gra du, pr ven stve no u po li cij sku sta ni cu na No vom na se qu. Pr vo bit ni plan je bio da se ob u ~i oko 80 kan di da ta, ali je kvo ta po ve }a na za jo{ 22 kan di da ta. Svi pi tom ci, mu {kar ci i `e ne, uglav nom su sa pod ru~ ja No vog Sa da. A. J.

Grafike Iva na Fran cu skog Otva ra we iz lo `be gra fi ka „Su bor gan sko i pod sve sno”, auto ra Iva na Fran cu skog, odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u Li kov nom sa lo nu Kul tur nog cen tra No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. Autor je u~e stvo vao na vi {e sa mo stal nih iz lo `bi u Sr bi ji i u ino stran stvu. G. ^.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PO LO @E NI VEN CI U KA SAR NI „JU GO VI ]E VO”

Fo to: R. Ha yi}

Oda ta po ~ast `r tva ma NA TO bom bar do va wa U toku je pregled i remont biciklisti~kih stanica

PLA NI RA SE UNA PRE \E WE REN TA-BAJK SI STE MA

Iz najm qi va wa dvo to~ ka {a od sre di ne apri la No vo sa |a ni sa na str pqe wem ~e ka ju do la zak pra vog pro le }a, a mno ge od wih, po go to vo qu bi te qe bi ci ka la, ob ra do va }e ~i we ni ca da }e le po vre me otvo ri ti i no vu se zo nu iz najm qi va wa grad skih dvo to~ ka {a. Ka ko ka ù u „Par king ser vi su”, wi ho vi rad ni ci za du è ni za odr à va we si ste ma „NS bajk” ve} se uve li ko spre ma ju za no vu bi ci kli sti~ ku se zo nu. U to ku je pre gled i re mont bi ci kli sti~ kih sta ni ca, kao i bi ci ka la ko ji }e se ko ri sti ti u na red noj se zo ni, ~i ji se po ~e tak pla ni ra sre di nom na red nog me se ca. Do sa da su iz gra |e ne sta ni ce za iz najm qi van je bi ci ka la na se dam lo ka ci ja u gra du i to kod Spen sa, kod [tran da, na @e le zni~ koj sta ni ci, u Kam pu su uni ver zi te ta, u cen tru gra da kod SNP-a, za tim na De te li na ri kod ABC cen tra i na No vom na se qu na Bu le va ru Jo va na Du ~i }a.

Ove go di ne pla ni ra se una pre |e we ren ta bajk si ste ma. Sve sta ni ce }e bi ti auto ma ti zo va ne, kao {to je to slu ~aj sa sta ni ca ma na De te li na ri i No vom na se qu. Auto ma ti za ci ja do no si, ka ko ka ù, niz po god no sti od ko jih je naj bit ni ja da su bi ci kli na ras po la ga wu 24 ~a sa. Na auto ma ti ma ko ri sni ci mo gu u sva kom mo men tu da pro ve re sta we na kar ti ci, kao i da do pu ne kre dit. Do sep tem bra se pla ni ra i iz grad wa jo{ jed ne sta ni ce za iz najm qi va we bi ci ka la na Li ma nu kod Do ma zdra vqa. Ko ri sni~ ke kar ti ce ko je su ku pqe ne u pret hod nim se zo na ma va ì }e i za ovu bi ci kli sti~ ku se zo nu. Su gra |a ni ko ji bu du è le li da se to ku ove se zo ne re gi stru ju ku po vi nom ko ri sni~ ke kar ti ce, mo }i }e to da ura de na lo ka ci ja ma ko je }e bi ti na knad no ob ja vqe ne. B. M.

Po la ga wem ve na ca na spo men plo ~u po gi nu lim va zdu ho plov ci ma i pa do bran ci ma u ka sar ni „Ju go vi }e vo” ju ~e je oda ta po ~ast `r tva ma NA TO bom bar do va wa. Ovim je obe le `e no 14 go di na od agre si je, a gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} na veo je da je to kom 11 ne de qa bom bar do va wa na ~i we na ogrom na ma te ri jal na {te ta, ali i ona da le ko vred ni ja - qud ska. - Ni ka da ne sme mo za bo ra vi ti na ne du `ne `r tve, a se }a we na wih tre ba da nas opo mi we na to da mo ra mo vo di ti po li ti ku mi ra i otvo re nog di ja lo ga. Za jed no mo ra mo ra di ti na stva ra wu sve -

ta u ko jem ne }e bi ti ra to va, gde }e svi gra |a ni mo }i da uì va ju u slo bo di i svet u ko jem }e mo }i da se ostva re qud ska pra va u naj vi {oj me ri. Bor ba za pra ve ci qe ve ni je la ka, ona je du go traj na i zah te va upor nost i is traj nost i u tre nu ci ma ka da je naj te èka zao je Vu ~e vi}. Po red de le ga ci je Gra da, ven ce su ju ~e po lo ì li i pred stav ni ci gar ni zo na No vi Sad, ORVS Gra da No vog Sa da, SUB NOR-a No vi Sad i po ro di ca po gi nu lih pri pad ni ka Voj ske Sr bi je. Pre ma pro ce na ma iz raz li ~i tih iz vo ra, u bom bar do va wu je po gi nu lo iz me |u 1.200 i 2.500

SNS: Je din stve ni i u se }a wu Po vo dom obe le à va wa 14 go di na od NA TO bom bar do va wa, Grad ski od bor SNS No vi Sad po ru ~io je ju ~e da se 2.500 `r ta va i 12.5000 ra we nih ne sme ju za bo ra vi ti. U sa op {te wu je na ve de no da se SNS sa o se }a sa po ro di ca ma i pri ja te qi ma na stra da lih. - Je din stve ni smo bi li i ka da smo po no vo gra di li po ru {e ne mo sto ve, bol ni ce i fa bri ke i za to mo ra mo bi ti je din stve ni i da nas ka da se se }a mo onih ~i je ì vo te vi {e ne mo è mo vra ti ti - po ru ~i li su no vo sad ski na pred wa ci. qu di, a te {ko su o{te }e ni in fra struk tu ra, pri vred ni objek ti, {ko le, zdrav stve ne usta no ve, me dij ske ku }e, spo me ni ci kul tu re... Ukup na ma te ri jal na {te ta ko ju je uzro ko va la agre si -

ja u ~i ta voj Sr bi ji, pro ce we na je na vi {e de se ti na mi li jar di do la ra. Ipak, rat ni gu bi ci NA TO u qud stvu i teh ni ci ni ka da ni su obe lo da we ni. A. Je ri ni} Fo to: S. [u {we vi}

OSNOV NE [KO LE SE TRU DE DA PRI VU KU BU DU ]E \A KE

Pr va ci ma nu de do bar uspeh, ak tiv no sti, bo ra vak, ze le ni lo... Upis no ve ge ne ra ci je pr va ka po ~i we u apri lu, a kam pa wa u osnov nim {ko la ma ve} je uve li ko po ~e la. ^i we ni ca da se osnov ci vi {e ne upi su ju sa mo po me stu sta no va wa, ve} sve ~e {}e u za vi sno sti od gla sa ko ji pra ti {ko lu, ro di te qi ma je otvo ri la {i rok iz bor mo gu} no sti, a pred na stav ni ke po sta vi la ozbi qan mar ke tin {ki za da tak - ka ko {to bo qe pred sta vi ti uslo ve {ko lo va wa, van na stav ne ak tiv no sti, kom for… Ve }i na osnov nih {ko la }e ima ti “dan otvo re nih vra ta”, u okvi ru ko ga bu du }i pr va ci i wi ho vi ro di te qi mo gu da obi |u {ko lu i da po raz go va ra ju s u~i te qi ma. Sem to ga, sva ka {ko la iz vu kla je jo{ po ko jeg ke ca iz ru ka va. Osnov na {ko la “Ko sta Trif ko vi}” pre po ru ~u je se po dat kom da ih je Skup {ti na Voj vo di ne pro gla si la jed nom od naj bo qih {ko la u No vom Sa du, kao i da su ne dav no do bi li oce nu 4 od Mi ni star stva pro sve te, {to je za sa da i naj ve }a oce na u gra du. Di rek tor {ko le Mi lan Spa so je vi} ka `e za “Dnev nik” da je sva ke go di ne sve ve }a na va la za upis u ovu {ko lu, i to ne sa mo de ce iz ovog kvar ta, ve} i ma li -

{a na iz dru gih de lo va gra da. Pre ma we go vim re ~i ma, ova {ko la je ve} sa da, iako ni je po ~eo upis do bi la oko 90 mol bi od ro di te qa da im de ca po ha |a ju tu {ko lu. - Bez ob zi ra na na va lu mi }e mo i ove {kol ske go di ne upi si -

to da ma u~e wa i za {ti tom pra va de ce. Osnov na {ko la “Pr va voj vo |an ska bri ga da” na vo di da u~e ni ci ima ju iz u zet ne re zul ta te u van na stav nim ak tiv no sti ma i da je sko ro uvek naj u spe {ni ja na sport skim tak mi ~e wi ma u No vom Sa du.

Upis od 1. apri la Ove {kol ske go di ne upi su ju se de ca ro |e na 2006. kao i de ca ro |e na u ja nu a ru i fe bru a ru 2007. go di ne. Ro di te qi mo gu da upi {u u pr vi raz red i de cu ko ja su ro |e na po sle 1. mar ta 2007. go di ne, ali za to je po treb na po tvr da psi ho lo ga o psi hi~ koj sprem no sti. Na saj to vi ma svih {ko la u gra du ve} je sta vqe no oba ve {te we ko jim da ni ma, od 1. apri la, se de ca upi su ju u pr vi raz red. Na te ri to ri ji gra da No vog Sa da ima 37 osnov nih {ko la. va ti sa mo pet ode qe wa pr vog raz re da, jer ne è li mo da pra vi mo gu `vu u {ko li. Jo{ je ve }a za in te re so va nost je od ka da su sa zna li da smo ove {kol ske go di ne za mla |e raz re de uve li sa mo pre po dnev nu sme nu – na vo di Spa so je vi}. I dru ge {ko le ima ju svo je adu te, a pri me ra ra di, {ko la “Ivo Lo la Ri bar” ro di te qe po ku {a va da ani mi ra i s pro du è nim bo rav kom, za ko ji ka ù da je spe ci fi ~an i sa sa vre me nim me -

Pred nost u to me {to u ode qe wi ma ima do 20 u~e ni ka i {to se na la ze u mir nom kra ju na vo de u Osnov noj {ko li “Vuk Ka ra xi}” . Ta ko |e ka `u da je bo ra vak za u~e ni ke od pr vog do ~e tvr tog raz re da od 6 do 17 sa ti i da ima ju ve li ko dvo ri {te s mno go ze le ni la, dva sport ska te r e n a i sport s ke sek c i j e. Upra va ove {ko le ne vo li pre te ra no da se hva li, ali ka ko sa zna je mo wi ho vi |a ci su se po ka za li kao ja ko do bri u po -

la ga wu pri jem nog za sred wu {ko lu. [ko la „Pe te fi [an dor“ kao pred nost na vo di dvo je zi~ nost, a ka `u da sva ko dnev no kod de ce raz vi ja ju ini ci ja ti vu, kre a tiv nost i otvo re nost. Ova {ko la ~e sto pra vi raz ne ma ni fe sta ci je za |a ke i na stav ni ke, a jed na od wih je i Li kov na ko lo ni ja. U osnov noj {ko li „Va sa Sta ji}“ hva le se pro jek tom „Bez bed na {ko la“, a di rek tor ka Ja smi na Pa sto wic ki na vo di da ve} go di na ma ima ju ta len to va ne |a ke ko ji ve} u sed mom raz re du od la ze u Gim na zi ju „Jo van Jo va no vi} Zmaj” na smer ma te ma ti ke. [ko la „Do si tej Ob ra do vi}“ sma tra da su naj bo qe re {e we, a ka ko ka `e di rek tor Sta ni mir Pa u ni}. Ne ko li ko go di na za re dom de ca su se po ka za la da su naj bo qe pro {li na kva li fi ka ci o- nim is pi ti ma na upi su u sred we {ko le. Ka ko sa zna je mo u ovoj {ko li u~e ni ci pr vih raz re da ne no se svo je tor be ku }i, ve} ih osta vqa ju u {ko li, a to ~i ne tek pet kom po sle na sta ve. Di rek tor {ko le O[ „@ar ko Zre wa nin“ @ar ko Mu {ic ki ka -

`e da im se do sa da ve} ja vi lo ne ko li ko de se ti na ro di te qa. - Broj de ce nam se sva ke go di ne po ve }a va, {to ve ro vat no ima ve ze sa do brim uslo vi ma. Ima mo in ter nu {kol sku te le vi zi ju, elek tron ski dnev nik, {kol ski

I {ko la “Sve to zar Mar ko vi} To za” ima s ~i me da se po hva li, jer |a ci sa na stav ni ci ma i ro di te qi ma ~e sto or ga ni zu ju hu ma ni tar ne kon cer te i ak ci je, a od pri ku pqe nog nov ca po ma `u bo le snoj de ci. Ta ko |e, ve li ki ak -

U O[ „Vasa Staji}” hvale se projektom „Bezbedna {kola”

par la ment, elek tron ske no vi ne ko je pra ve u~e ni ci, kao i sa rad wu sa ino stran stvom. Ro di te qi ma po seb no od go va ra dnev ni bo ra vak - ka `e Mu {ic ki i do da je da u~i te qi ce iz dnev nog bo rav ka de cu vo de na kli za we u po zo ri {te, bi o skop….

ce nat sta vqa ju na {tet nost dro ga, al ko ho la i ci ga re ta, pa su ~ak na svoj sajt sta vi li sni mak pod na zi vom “Sup sat ncu na dis tan cu”. I |a ci iz ove {ko le ima ju sjaj ne re zul ta te na tak mi ~e wi ma. Qi qa na Na to {e vi}

ponedeqak25.mart2013.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Le na i Alek san dar po pu lar na ime na Devoj~ice Pa tri sia - Alek san dre i An ta la Ko lom pa ra, Le na - Alek san dre i Dmi tra ê ga ra, Ha na - An dree Falb i Ah me ta Fe ta hia, La na - An |el ke i Dra ga na Ugri no va, Ma ri ja An to ni je Pe re ze i Mom ~i la Vo ki }a, Ta ra Bi qa ne i Ne na da \u ra gi na, Ana sta sia - Ve re i Mi {e êr ni ~e ka, Le na - Ve sne i De ja na Gra be à, Mi li ca - Ve sne i \or |a De ro wi }a, Ana - Ve sne i Mom ~i la Kur to vi }a, Tea - Ga bri e le i Za la na Kor ma wo {a, Ga bri e la - Da ni je le i Vla di mi ra Anu {i a ka, Da ni je la - Da ni ce Mar ko vi} i Ra {e Sa li je vi }a, Ana sta si ja - Dra ga ne Vu ji} i Al mi ra Emi }a, Awa - Dra ga ne i Mi }e Ne na di }a, Ro sa - Dra gi ce Ni ko li}, Sta {a - Edi te To do ro vi} i Ri ste To mi }a, Su za na - eq ha me Bek te {i i Da bru {a Kra sni }ia, Va ne sa Bar ba ra - Eme i Ste va na Pe ja ko vi }a, Ta ra - Iva ne i Dra ga na Vor ti }a, Na |a - Iva ne Po pov Bo {wa ko vi} i Bo ri sla va Bo {wa ko vi }a, Mi ha e la - Ive te i Igo ra Kor ~o ka, Du wa - Ide i Pre dra ga Mr |e no vi }a, Te o do ra - Ja smi ne i Ri ste Bu ja ka, Le na - Je le ne i Dra ga na Ni ko li }a, Ana - Je le ne i Sr |a na Ni ko li }a, So fi ja - Je li ce i Ne boj {e Gra bov ca, Ka ro li na - Kri sti ne i Kri sti ja na Sa bo, Iva na Kri sti ne Su bo tin i Iva na Je lov ca, An drea

- Le le i Kri sti ja na ^e ska, Ma ri ja na - Le po sa ve Pe tro vi} i Iva na Osma na, Du wa - Qu bi ce Po pov i Du {a na Va si }a, Zo ra na - Ma je i Zo ra na Ni ko lin, Ma ca - Ma je Ha rak i Cve te [er, Ma ri na - Ma ri ja ne i Da li bo ra ]a li }a, An drea - Ma ri ja ne i Ne na da Va si }a, Mi li ca - Ma ri ne i Ni ko le Tan ko si }a, Te o do ra - Ma ri ce i Ve li bo ra Zu bi }a, Mi li ca - Mi li ja ne i Mi ro sla va Ta {i na, Du wa - Mi li ce Ber do vi} i Ri ste Gr kav ca, Sa ra Mi re le i Mi lo {a Alim pi }a, Mir ja na - Mi ro sla ve @i va nov i Dar ka Ra doj ~e vi }a, Qu bi ca - Na ta {e i Vla di mi ra Pe tro vi }a, Le na - Ni ne i Go ra na Ku ki }a, Ga bri je la - San dre i Slo bo da na Gr gu re vi }a, Ana - Sve tla ne Ku zma nov Po pa di} i Go ra na Po pa di }a, La na - Si mo ne i Ne na da Ra di }a, San dra - Sla |a ne i Slo bo da na Ro si }a, Mi li ca - Su za ne Ka lo ci i Pe tra Mu dri, Ta ra - Ta ma re i Mla de na Si mo vi }a, Mi la - Ta ma re i Ne ve na Zeq ko vi }a, Ele na - Ta we i Zo ra na Bu kin ca, Ne ve na - Ta tja ne i Vla di mi ra Ma le ti }a, Le o na Ta tja ne i Mla de na ^u la, Mi li ca - \u je i Ste va na Ma ri }a, Mia –Mir ja ne i Ste ve Mi ku li }a, An |e la – Ni ko li ne i Bo ja na Ma ti je vi }a, De ja na – Sa we i Bra wa Jo va no va, Iva –Su za ne i Alek san dra Po po va.

Ven~ani Tja {a Pe ri {i} i Alek san dar Di vi}, Qi qa na Be }a go vi} i Bra ni slav Ka na zir, Mi le na Me dar i \or |e La za re vi}, Sve tla na Ba ko~ i \u ro Ra do vi}, Ol ga Ca ki} i @ar ko Nem ~a nin, Je le na Ka tu {i} i Mi lan Ma le {e vi}, Je le na No va ko vi} i Mi lan Dr qa ~a, Dra ga na \a ko vi} i Sr |an Sto ja no vi}, Da ni e la No vak i Pre drag Ka i to vi}, Ko vi ca Stan kov i Ne nad Ku ru ~ev, Mi li ca Po pi} i Alek san dar Iva ni {e vi}, Alek san dra Ili} i Mi lan Mi lo van ~ev, Da ni je la Vu le ti} i Bra ni slav ^a le ni}, Ma ri ja na Pa vi} i Sr |an Ra da no vi}, Vi dan ka Ga ri} i Dra gan To pi}, Ti ja na Ma lo vi} i Mi lo{ Vla ho vi}, Va wa Pa vlo vi} i Bo jan Ba la ban, Ni ko li na Ro di} i Zlat ko ^a dev ski, Lea Sla vo vi} i Slo bo dan Ra di}, Mi la na Ma ri ja no vi} i @eq ko Kol bas i Dra ga na Lu ki} i Go ran Sr di}.

Du {ko Cr no mar ko vi} i Je le na Mu{icki- Cr no mar ko vi} i be ba Lu ka

De~aci Mi haj lo - Alek san dre i Mi qa na Ka ta ne, Alek san dar - Alek san dre Je~ me ni ce, \or |e Ane i Bo ja na \u ri }a, Mak sim - Ane i Bran ka Mi li ki }a, Vik tor –Ane i Vla di mi ra Ja ca no vi }a, Mi haj lo - Bi qa ne i Slo bo da na Qu ba no vi }a, Di mi tri je - Bi qa ne Cvet ko vi} i Ne na da Jer ko vi }a, Bra ni slav - Bra ni sla ve i Mi la na Po po vi }a, Alek san dar - Bran ki ce Ni ko li} i Alek san dra Ma rin ko vi }a, Ste fan - Da li bor ke Ili} i Pre dra ga Sa vi }a, Fi l ip - Da n i j e l e i Da v o r a Tel p in g e r a, Alek san dar - Da ni je le i Mi ro sla va Rac ko va, An |el ko - Da ni ce i Mla |a na Sa vi }a, Alek sa - Dra ga ne i @ar ka Bo san ~i }a, Mar ko - Dra ga ne [e vo i @ar ka Kne è vi }a, Mi lan - Dra gi ce Ra po vi} i An dri je Ga ji }a, Da ni lo - Dra èn ke i da li bo ra Ko la ro va, Di mi tri je - Du {an ke i Da li bo ra Ko si je ra, Vu ka {in - Du {i ce Mi li sa vqe vi} i Jo vi ce So viq, Bo tond - Ele He ge di{ Ba la{ i â be He ge di{, Mi lo{ - Iva ne i Zo ra na Bo ì }a, Du {an - Iva ne Kru {ko we Sa ri} i Sa {e Sa ri }a, Ma tea Ire ne Ba ra de i Ne ma we Iv ko vi }a, La zar Ire ne i Mom ~i la Vu ko ti }a, Pe tar - Ja ne i Mi len ka Ra ki }a, Stra hi wa - Ja ro sla ve i Ve li bo ra Nin ko va, Vi do je - Ja sne i Mi la na Ni ko li }a, Ne ma wa - Je le ne i Iva na [e vi }a, Ar se ni je - Je le ne i Ne na da Mi ka la~ kog, Alek sa - Je le ne i Ni ko le Po po vi }a, Va si li je - Je le ne Kr ne te i Mi ro sla va [ar ~e vi }a, Vla di mir - Jo va ne i Bra ni sla va Bo ì na, Vik tor - Jo va ne i Sil ve ste ra Da vi da, Mi lan

- Jo zi je i Ste va na Bu wev ~e va, Alek san dar Ka ro li ne i Va len ti na Ivi ~i }a, Vla di mir Le o ne i Si ni {e Iva no va, Fi lip - Qi qa ne i Mi la na Jer ko vi }a, Lu ka - Ma je i Ne na da Ro si }a, Re qa - Ma je i Pe re Sto ja no vi }a, Ta di ja - Ma je i Sta ni sla va Gr gi }a, Mar ko - Ma ri je i Dra ga na Ran |e lo vi }a, Ta di ja - Mi li ce i Ni ko le Mr |e no vi }a, Te o dor - Mi li ce i ê do mi ra Stu pa ra, \or |e- Mir ja ne i Mi ro sla va Bog da no va, Lu ka - Mir ja ne Haj du ko vi} i \or |a Da vi do vi }a, Pa vle - Mla den ke i Raj ka Vor ka pi }a, Ah met - Mo ne Li mo naj i Za i ma Kra sni }ia, Ni ko la - Na ta {e i Dar ka Na sta si je vi }a, Og wen - Ni ne i Ne ma we \or |e vi }a, Ne ma wa - Ol ge Ne deq ko vi} i Dra ga na Ra di {i }a, Da vid - Ol gi ce i Alek san dra Gvo zden ca, Le van te - Re na te i Jo è fa Sa ka la, El me din - Ri fa di je Su qe i Ero la Gi me, An drej Sa we i Ra den ka Tri vu no vi }a, Ni ko la - Sve tla ne i Jo va na Mi li vo je vi }a, Vuk - Sve tla ne i Mi la na Zo ri }a, Vla di mir - Sve tla ne i Ste va na Ka ti }a, To ni - Sil vi je i @eq ka Cvet ka, Uro{ - Sla |a ne De di} i Zo ra na De de i }a, Lu ka - Sla |a ne i \or |a Sa na de ra, Du {an - Sne à ne i Mi le ta Se ku li }a, An drej Sne à ne i Slo bo da na Ni }i na, Uro{ - Sun ~i ce Zla ta no vi} i Du {a na Po po vi }a, Bo ris Ta ma re \i las i Mar ka Ka ra no vi }a, Da ni lo Ta ma re i Raj ka Bu la to vi }a, Lu ka - Ta we i Jan ka Ste fa no vi }a, Alek san dar - Ta we i Mi ro sla va Du wi }a, Vu ka {in - Ta we Ru ì} Ka li ni} i Dra ga na Ka li ni }a.

Umrli Mil ka Ja wi} ro|. Zo ri} (1932), Mi tar Ja wi} (1952), Pe tar Ja zi} (1931), Ilin ka Je li} ro|. Jo ci} (1933), Stan ko Jo vi }e vi} (1930), Da ni ca Ami ì} ro|. ô ba nov (1921), Ata n a s i a d is Hri s to f o r os (1926), Mil ka Ba ji} ro|. Ku koq (1962), Ste van Be kva lac (1958), Mi k lo{ Be r e w i (1926), Ne ven ka Be ri} ro|. [kon dri} (1946), Bran ko Ve zmar (1940), Mir ko Voj vo di} (1938), Dra g an Voj n o v i} (1957), Zdrav ko Vuj kov (1930), Bog dan Gwa ti} (1948), Ka ti ca Gar di no va~ ki ro|. Sto ji} (1953), Ra doj ka Gor di} ro|. Vi do vi} (1946), Mi lu tin Gra di na (1933), Ivan ka Gru bje {i} ro|. Neo fi to vi} (1926), Zor ka Zeq ko vi} (1922), \uq {a ha Iqi ja zi ro|. Isma i li (1933), Qu b a Iva n o v i} (1940), Vik to ri ja Isa kov ski ro|. Cvi jo vi} (1926), Ilo na Ihas ro|. Mor (1922), \or |e Ke ki} (1948), Jo van Kne è vi} (1956), [ar lo ta Kom ne Alek san dar Iva ni {e vi} i Mi li ca Po pi}

nov ro|. @ig mond (1952), Ma ri j a La b at ro|. ^e l ov s ki (1944), Ju li ja na Ma |ar (1934), Dra go qub Mar kov (1957), Ne ma wa Mat ko vi} (1973), Alek san dar Mi {i} (1939), \or |e Mla d e n o v i} (1930), Ad n an Mu ra to vi} (1980), Mi ro slav Ne deq kov (1930), Mil ka Ne {ko v i} ro|. Mar k o v i} (1953), Dra go qub No va ko vi} (1929), Jo sip Olah (1936), Mi lo mir Pa vlo vi} (1932), Fra wa Pap {i} (1937), Mir ja na Pej ~ i} ro|. Mi l en k o v i} (1950), Bran k o Pe l e v i} (1940), Da rin ka Pet kov ro|. Te me ri nac (1930), Dra go Po li} (1949), Qu bin ka Ra din ro|. Su bo tin (1934), Tin ka Ra do va nov (1935), Qu bi ca Ra do vi} ro|. Rom ~e vi} (1933), Jo van Te o do ro vi} (1942), Mi lo{ Uro {ev (1932), Ma ri ja Ke ser ro|. Ke ser (1924), Re na ta Sa vi} ro|. Sa vi} (1944), Ma ri na Ne {ke ro|. Ko sa no vi} (1958), Mi l an Lon ~ ar (1950), Na da ^an ko vi} ro|.

Jo va no vi} (1930), Zo ran Sa vin (1962), Je le na \a ko vi} ro|. Mi li} (1930), Sto ja din Jo vi ~i} (1941), Pe tar ]uk (1934), @ar k o ]u l i b rk (1939), Eva Bo gi} ro|. Ja ko vqe vi} (1918), Bra ni slav Bo kan (1956), Jo z ef Va | i n a (1942), Zo ran Gru ji} (1936), Slo b o d an Di m i t ri j e v i} (1946), Mi tra Dra ku li} ro|. Su vaj ~e vi} (1938), Sta na Duv wak ro|. Cr no go rac (1948), Iri na Ede lin ski ro|. Pa pu ga (1954), Mi l an @i v i} (1955), Er `e bet Ki{ ro|. Ba ro (1937), Ilo na Ko zma ro|. Hor vat (1937), Ra do slav Ko lar ski (1929), Imre Kor de lo{ (1956), Jo ` ef La k o (1958), Sa muel Mac ko (1954), Per si da Mi la di nov ro|. Ig wa tov (1938), Ti mo ti je Obre nov (1936), Bo { ko Pa n i} (1952), Ra de Ri bi} (1949), Bi slim Sel mo ni (1956), Bra ni slav Stoj {in (1951), Bo ja na Ta t i} ro|. Bo j in (1941), Zden ko Hric (1943).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Vidikovac otvara kapije 31. marta Vi di ko vac na Ma gar ~e vom bregu u Sremskm Karlovcioma nakon zimske pauze bi}e otvoren za po se ti o ce 31. mar ta. Mogu}nost da se popnu na vrh Ma gar ~e vog bre ga i oda tle u`ivaju u pogledu na Karlovce i meseta s druge strane Dunava bi}e pru`ena svima do 31. oktobra, svakog dana od 8 do 24 sata. U karlova~koj op{tini koja se stara o vidikovcu, utvrdili su pravila pona{awa za posetioce i taj ku}ni red bi}e istaknut u podno`ju stepeni{ta, kao i kod kapije kroz koju se na ovoj prostor ulazi s grobqa. Na vidikovcu, prema novoustanovqenom ku}nom redu, ne}e biti dozvoqeno uvo|ewe i {etawe pasa, niti je mogu}a vo`wa bicikala i motora. Ne dozvoqava se postavqawe tezgi, pultova, {tandova, pokretnih panoa i sli~nih monta`nih objekata. Zabraweno je bacawe otpadaka izvan kanti za sme}e, uni{tavawe mobilijara, lepqewe plaka-

ponedeqak25.mart2013.

Nova adresa Po{te na Trgu Marije Trandafil Poslovnica Po{te, koja je radila na Trgu Marije Trandafil 10, od danas radi}e na novoj adresi Trg Marije Trandafil 4. Preseqewem poslovnice to preduze}e iza{lo je u susret korisnicima usluga koji su radi smawewa gu`vi zahtevali da se pove}a broj {altera. Iz Po{te ka`u da }e nove prostorije gra|anima pru`iti adekvatniji, komforniji i moderniji ambijent za ko-

ri{}ewe po{tanskih usluga, a zaposlenima obezbediti kvalitetnije uslove rada. Usluge }e se pru`ati na tri {altera, jednom za prijem po{iqaka, a dva }e se koristiti za uplate i isplate. Kako smo saznali iz Po{te, sugra|ani, koji stanuju u tom delu grada, uskoro }e mo}i u toj poslovnici da preuzimaju po{iqke za koje su dobili Izve{taj o prispe}u. N. R.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„Zli vuk“ Yejmsa Patersona

ta i ispisivawe grafita, galama i sve drugo {to naru{ava javni red i mir. Oni koji se ne budu pridr`avali ku}nog reda bi}e udaqeni. Vidikovac je sve~ano otvoren krajem septembra pro{le godine. Od tog trenutka kori{ten je za turisti~ko razgledawe Karlovaca i {etwu, a u perspektivi

bi trebalo da posluì i kao prostor za odràvawe kulturnih i drugih programa, budu}i da ima amfitetar sa sedamdesetak mesta za sedewe. Posve}en je pesniku Du{ku Trifunovi}u koji je pred kraj ìvota ìveo u Karlovcima i koji po sopstvenoj èqi i po~iva u wima. Trifunovi}eva skulptura u prirod-

noj veli~ini u sede}em polo`aju upravo se nalazi u amfiteatru. Pred kraj pro{le godine iz straha od mogu}eg povre|ivawa posetilaca zbog snega i leda, u op{tini su doneli odluku da tokom zime vidikovac bude zatvoren za posetioce. Z. Ml.

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ dariva}e ponedeqkom, sredom i petkom ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬}e kwigu „Zli vuk“ Xej msa Pa ter so na. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari „Laguna„, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Aleks Kros se bori protiv najokrutnijeg i najmo}nijeg ubi-

ce na kog je do sada nai{ao – tajan stve og gra bqiv ca po zna tog pod nadimkom Vuk. Prvi Krosov slu~aj otkad je pre{ao u FBI zbunio je wegove nove kolege. Po ~itavoj zemqi neko usred bela dana kidnapuje mu{karce i `ene i nestaje bez traga. Aleks shvata da ti qudi nisu oteti zbog otkupa. Wih su kupovali i prodavali, a izgleda da je Vuk zlo~ina~ki um koji stoji iza te stra{ne trgovine. On uvodi novu vladu u`asa u organizovan kriminal. N. R.

PREMIJERA MJUZIKLA „SMI LE” VIVA DENS STUDIJA

Svi smo mi ^arli!

Oko ~etrdesetak ~lanova “Viva dens” studija razli~itog uzrasta pokazalo je Novosa|anima, na sceni Poslovnog centra NIS-a, da je uz qubav i osmeh sve lak{e i mogu}e. Naime, “Viva dens” studio je u novom mjuziklu, pod nazivom „Smi le” (Smajl), poku{ao da oda po~ast velikom umetniku ârliju âplinu. On je jednom prilikom rekao da nam je sila potrebna samo kada èlimo da u~inimo ne{to lo{e, a da je, ina~e, qubav dovoqna da se u~ini sve ostalo. Koreograf Gor da na Ore {~a nin Ko ja di no vi} je, po ugledu na brodvejske mjuzikle, kroz muziku i igru ~lanova „Viva dens” studija u 10 ~inova predstavila ìvotni put velikog âplina prepun uspona i padova. „Svi smo mi ârli”, moto je predstave, a samim tim je i ìvot pun uspona i padova. U vreme te{kih i tu`nih pri~a, mjuzikl „Smajl” je pravo osveèwe, a iz svakog pokreta igra~a na sceni provejava optimizam i qubav. Scenografiju je potpisao Veq ko Be ri sa vqe vi}, dok je kostime radila Ana Ra du lo vi}. G. Malenovi}

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (14.15), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30), „Pet legendi” (14.05), „Hobit” (12.15), „Zvon~ica i tajna krila” (11.30, 12.35), „Semijeva velika avantura” (13), „\angova osveta” (22.05), „Krugovi” (20.05), „Jadnici” (19), „Falsifikator” (18.30, 20.30, 22.30), „Mama” (22.35), „OZ veliki i mo}ni” (15, 16, 17.30), „Vrati mi ime” (22.20),”Kruds 3D” (12, 12.10, 14, 14.10, 16, 16.10, 18.10), „Linkoln” (16.05), „Pijev `ivot” (15.15), „Yek ubica divova” (17.50, 20.15, 22), „Pad Olimpa” (20.10, 22.25), „Buntovnice” (18, 20)

POZORI[TA SNP: Scena „Pera Dobrinovi}”, „Izopa~eni„ (19.30), Kamerna scena, drama „Zdravo `ivote” (20.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”, postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Leposava Danila Pani} (1921) u 10.30 ~asova, Franci{ka Ferenca [ajdik (1928) u 11.15, Katica Milorada Ga`o (1943) u 12, Gordana Nikole Keki} (1937) ispra}aj u 12.45, Milica Branka Cveti} (1914) u 13.30, Pavle Mirka @ivanov (1935) u 14.15 i Julije Qubice Kraj~evi} (1936) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawen \oka Slavka Vladovi} (1922) u 15 ~sova.

TELEfONI

NOVOSADSKI VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 19991, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, i 6350-740

de^Ji dnevnik

ponedeqak25.mart2013.

dnevnik

Pro le }e Sne ga ne ma na po qi ma. Oti {la je zi ma. Pro cve ta lo je cve }e. Sti glo je pro le }e. Sun ce ne `no gre je. De te ko je se sme je. Tra va se ze le ni, a na woj cve }e {a re ni.

Neo bi ~an su sret [e tam par kom, dok pa da mrak, raz mi {qam u se bi, pa jo{ sam |ak, a su sret s wim po mu tio mi sve, sa da bez we ga i ne sa wam sne. We mu je bi lo sve to sa mo var ka, ja u se bi mi sli la da je baj ka, ne mo gu }e, ne stvar no sve je sa da sa mo, on sle de }i su sret ve} za mi {qa ta mo. A bi lo bi bo qe da se ni smo sre li, jer nas sa da mno go, mno go to ga di je li, on u sr cu mom bi }e sa mo pro la znik, a ja we mu jo{ - je dan po zna nik. Ta tja na Jo vi}, VI II raz red O[ „Sve ti Sa va” Gor we Cr we lo vo Re pu bli ka Srp ska

Lep ti ri zu je i pe sma pti ca se ~u je. Du {an Bu ba wa, I-4 O[ „Mi lo{ Cr wan ski” No vi Sad Ana Marija @agar, II-1, O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad

^a rob na ku }i ca na dr ve tu vas vo di u omi qe ni kraj ze mqe P

ao je mrak, ali su se jo{ vi d e l i obla c i, ko ji su se ja vi li kao po sle di ca obla~ nog da na. Se de la sam u so bi, na kre ve t u, raz m i { qa l a o tu `nim stva ri ma. Vaq da je no} stvo re na za to. Sve je tam no, nig de trun ke sve tlo sti... Ali, u svim tu `nim stva ri ma, uvek po sto ji de li} sre }e, bar da slu `i kao ute ha... Br zo sam otr ~a la do dr ve ta. Tu se na la zi la ku }i ca, ko ja, kao da me ma mi la da u|em i vi dim {ta je to. Ni sam odo le la. Po pe la sam

se, ali se ni {ta ni je mo glo vi de ti... Je di no je me sec oba sja vao dr ve ni pod, ko ji je li ~io na zve zda nu sta zu. Se la sam po red ma log pro zo ra i po ~e la da gle dam u ne bo. Sve one zve zde su mi se ~i ni le ve li ke, kao da su mi bli zu. Od jed nom je po ~eo sna `an ve tar da du va, ku }i ca se za qu qa la, da ske su za {kri pa le, sve je sta lo, i pot pu no se umi ri lo. Upla {e na, pre kri la sam ru ka ma gla vu i o~i, ali ne ka sve tlost se pro bi la kroz red mo jih pr sti ju i ku ca la na vra ta mo jim o~ nim kap ci ma.

Na gru dva we

o ja omi qe na igra na sne gu je gru dva we. Vo lim da se gru dvam s ta tom i mla |om se strom. Gru dva mo se u dvo ri {tu ili u ne kom par ku. Ta ta, uglav nom, po be di jer se we mu ne smr za va ju ru ke, ni bez ru ka vi ca. Ma ma se ne igra s na ma jer je woj ja ko hlad no. Vo lim ka da ne kog po go dim, ali i ka da me ne ne ko po go di. Ni je mi bi lo le po ka da mi je sneg upao iz me |u le |a i ma ji ce, ali se sve to de {a va lo dok se igra mo. Ka ta ri na Ra do ni}, III-3 O[ „Ni ko la Te sla” No vi Sad

Na la zi la sam se na Pro kle ti ja ma, na jed nom bo ru. Sun ce mi je pu ca lo u o~i. Ose ti la sam umor, i po tre bu za spa va wem. Ka da sam se pro bu di la, ose ti la sam hla dan va zduh. Sun ce mi se ki se lo sme ja lo. Usta la sam i ose ti la ka ko ve tar wi {e mo ju ko su i po i gra va se s wom. Sve je mi ri sa lo na poq s ko cve } e... Za n e t a opoj nim mi ri si ma, ni sam ni pri me ti la da me ta ta zo ve da se ski ja mo. Ni sam ve r o v a l a. Zbu w e n ost je vla da la mno me. Po pe la sam se na naj vi {i vrh. Sve vre -

me uz me ne je bio vo di~, ko ji mi je pri ~ao sve o Pro kle ti ja ma. Ka da sam ko na~ no usta la, i po gle da la oko se be, mi sli la sam da mo gu vi de ti ceo svet. A on da me je brat po go dio gru dvom, a ja sam shva ti la da je to bio sa mo san, iako sam stvar no ta mo pro ve la deo zim skog ras pu sta. ^a rob na ku }i ca na dr ve tu vas vo di u omi qe ni kraj ze mqe, sa mo na dru ga ~i ji na ~in. Ka ta ri na Ve se li no vi} VII/2 O[ „Jo van Kur su la” Var va rin

Po be dio sam svoj strah

Milica Kova~evi}, IV-6, O[ Du{an Radovi}”, Novi Sad

vi se bo je ne ~e ga, a ja sam se bo jao psa. Je dan me je pas ugri zao za no gu i od tog da na ja se bo jim psa. Bio je to lep pas, sa braon o~i ma i cr nom dla kom. Mi slio sam da }u ga po ma zi ti, ali ipak me je ugri zao. Moj ta ta je br zo do tr ~ao do me ne i ote rao je psa. Moj brat Sr |an je ku pio psa i dao mu je ime Leo. Ka da sam bio kod bra ta Sr |a na Leo mi je sta vio gla vu na ko le na sku pio sam sna gu i po ma zio sam ga. Ta ko sam po be dio svoj strah i sva ko tre ba da bu de upo ran.

pi sa }u vam mog tre ni ra sa ka ra tea Pe tra, zva nog Pe ra. ^vr ste je gra |e i ima br ze re flek se. Ima krat ko o{i {a nu cr nu i rav nu ko su. Na tre nin ge stal no no si sport sku ode }u. Po ne kad vi ~e na nas, ali se uvek raz ve dri. Uvek ka da smo do bri, na sme ja nim usna ma pri ~a ne ke {a le ili vi ce ve, a do pu sti nam i da igra mo fud bal u sa li. Li ce mu je cr no ma wa sto, a o~i krup ne ze le ne. Vo lim {to mi je on tre ner jer ima smi sla za hu mor, a i ume ne ~e mu da nas na u ~i.

Ivan Cr wan ski, IV-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Tre ner Pe tar

Mak sim Stre har, III-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Po klon za 8. mart Si no} sam pred spa va we raz mi {qa la ja, {ta bih maj ci za 8. mart po klo ni la?

Mo `da par fem, mo `da cvet mo `da... ceo svet?

Ma ma, ja ni sam vi {e ma la da po klo nim ti cvet za tvoj dan dra ga ma ma, ja ti ka `em ve li ko hva la!!!

Blagoja Mileki}, II-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

Ana sta zia Kre zit, II-4 O[ „\u ra Jak {i}” Ka}

Vuk Dumawi}, II 2, O[ „Vuk Karaxi}”, Novi Sad

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak25.mart2013.

SVET SKA KON FE REN CI JA „KLI MA”

Ra do vi vo de stu den te u Prag Evrop ska aso ci ja ci ja or ga ni za ci ja gre ja wa, hla |e wa i kli ma ti za ci je (RE HVA) or ga ni zu je tak mi ~e we za stu den te na ko j em }e bi t i iza b ra n i pred stav ni ci Sr bi je za Svet sku kon fe ren ci ju „Kli ma„, ko ja se odr à va u ju nu u Pra gu, ê {ka. Ra do vi na en gle skom je zi ku tre ba da bu du na ni vou te za, od no sno di plom skih ra do va osnov nih ili ma ster stu di ja. Te ma je pot pu no otvo re na, ali tre ba da bu de u obla sti teh ni~ kih si ste ma zgra de, kva li te ta unu tra {we sre di ne (za tvo re nog pro sto ra), ener get skog bi lan sa, pa siv nih si ste ma gre ja wa i hla |e wa i dru gog. Me t o d i u ra d u mo g u bi t i ekspe ri men tal ni, ana li ti~ ki, nu me ri~ ki... Ra do vi tre ba da bu du in di vi du al ni ili tim ski (mak si mum dva stu den ta). Za pre zen ta ci ju na kon fe ren ci ji po treb no je mi ni mum {est stra na re zi mea ra da u for ma tu PDF-faj la, dok u „pa u er po in tu„ tre ba da bu de mak si mal no 35 slaj do va i por tret-fo to gra fi ja for ma ta A-1, sve u elek tron skom ob li ku. Ra do ve tre ba do sta vi ti do 20. apri la, na adre su Dru {tva za KGH, of fi ce@kgh-hvac.rs. Na toj imejl adre si mo gu se po tra ì ti i do dat ne in struk ci je, kao i na in fo@ re hva.eu. Vi {e in for ma ci ja o sa mom tak mi ~e wu mo è se na }i na saj tu www.ftn.uns.ac.rs. A. J.

Da ni fran ko fo nog fil ma Ma ni fe sta ci ja „Da ni fran ko fo nog fil ma” odr à }e se od ve ~e ras do 29. mar ta, na Fi lo zof skom fa kul te tu Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Sva ke ve ~e ri u fa kul tet skoj ki no-sa li, od 19 sa ti, pri ka zi va }e se fil mo vi fran cu ske pro duk ci je. Ve ~e ras }e bi ti pri ka zan film „Div ne la ì” re di te qa Pje ra Sal va do ri ja. Na saj tu www.ff.uns.ac.rs mo è se na }i pro gram, a ulaz je slo bo dan. Or ga ni za to ri ma ni fe sta ci je je Fi lo zof ski fa kul tet u sa rad wi s Fran cu skim in sti tu tom u Sr bi ji i Am ba sa dom Ka na de u Be o gra du. A. J.

S prakse u novosadskim medijima

STU DENT SKA PRAK SA NA OD SE KU ZA ME DIJ SKE STU DI JE

@eq ni vi {e `i vot ne va tre Stu den ti ~e tvr te go di ne na Od se ku za me dij ske stu di je Fi lo zof skog fa kul te ta u No vom Sa du ima ju pri li ku da kao ~e tvr tu i po sled wu prak su iza be ru je dan od me di ja u ko ji ma im se rad naj vi {e do pao. Mo gu da bi ra ju iz me |u „Dnev ni ka„ kao {tam pa nog me di ja, te ra di ja „021” i „No vi Sad„, mo gu po no vi ti svo je is ku stvo u te le vi zij skom no vi nar stvu na Jav nom ser vi su Voj vo di ne, a kao no va mo gu} nost u po gle du prak ti~ nog ra da nu di im se i in ter net sko no vi nar stvo ili vo lon ter ski rad. To kom pr ve tri go di ne stu di ja aka dem ci su oba ve zni da oba ve po jed no ne deq nu prak su u sve tri vr ste kla si~ nih me di ja, a is ku stva bu du }ih no vi na ra su raz li ~i ta {to ih i opre de qu je u iz bo ru po sled we prak se. -U ne de qi ka da ima mo prak su oslo bo |e ni smo pre da va wa i oba ve za na fa kul te tu, ka ko bi smo mo gli u pot pu no sti da se po sve ti mo ra du u re dak ci ji. Sma tram da bi za to prak sa tre ba lo da sa dr `i mno go vi {e za da ta ka i ne bi bi lo lo {e da nam ured ni ci po sve }u ju vi {e vre me na i da su otvo re ni ji za na {u ini ci -

ja ti vuka è stu dent ki wa ~e tvr te go di ne ùr na li sti ke Jo va na Api}, ko joj se naj vi {e do pa lo no vi nar stvo u {tam pi. Stu den ti se naj vi {e à le da im uglav nom bu de po ve re no da pi {u na ja ve do ga |a ja, ume sto ne kih zah tev ni jih for mi. - Ja sam ima la sre }u da do bi jem za da tak da ra dim na jed noj is tra ì va~ koj pri ~i, ali ni sam us pe la do kra ja da je za vr {im, jer je za ta kav rad za nas po ~et ni ke pet rad nih da na, ko li ko

tra je prak sa, ne do voq no, pa ju je kad sam oti {la pre uz eo je dan no vi nar iz re dak ci je- do da je na {a sa go vor ni ca. Stu den ti sma tra ju da je tra ja we prak se ne do voq no za ozbi qan no vi nar ski an ga `man na ro ~i to u me di ji ma teh ni~ ki zah tev ni jim od {tam pe. - Ko le gi ni ca i ja smo ve} pr vog da na „ba ~e ne u va tru„ i mo ra le smo da se sna la zi mo. Iako sve za vi si od pri la go dqi vo sti i br zi ne u~e wa u ovom za na tu,

Mla di la vo vi in ter net skog no vi nar stva Osim kla si~ nih me di ja, u po nu di se od sko ro na la zi i in ter net sko no vi nar stvo kao i vo lon ter ski rad u sek to ru ne vla di nih or ga ni za ci ja i hu ma ni tar nim ak tiv no sti ma, kao {to je „Be bi Eg zit”. - Pri li~ no je vi so ko in te re so va we za in ter net sku prak su, jer su stu den ti sve sni ko li ko je no vi nar stvo sve vi {e okre nu to ovoj vr sti me di ja. I me |u me dij skim ku }a ma je sve ve }a za in te re so va nost za sa rad wu s na {im od se kom, jer na {i stu den ti uglav nom po sti `u od li~ ne re zul ta te, ne ret ko i bo qe od is ku snih no vi na ra- ob ja {wa va asi stent za du `en za ovu vr stu prak se Zla to mir Ga ji}. On se, ipak, pro ti vi vo lon ti ra wu u ovom za na tu, jer „to naj ~e {}e bu de sve de no na obe }a we o za po sle wu ‘jed nog da na‘ od ~e ga uglav nom ne bu de ni {ta„. Do da je da to sva ka ko do no si od re |e ne po e ne u rad nim bi o gra fi ja ma, te za to na Od se ku ~e sto vo lon ter ski rad pri zna ju kao re gu la ran vid oba vqe ne po sled we prak se.

prak sa sva ka ko tre ba da tra je du è - sma tra Ivo na Te me{ ber ger i ob ja {wa va da je za ne de qu da na na ra di ju pro {la kroz raz li ~i te za dat ke, od an ke te, pre ko kon fe ren ci ja za no vi na re, do sni ma wa pri lo ga, ali joj je za te me qan rad ipak bi lo po treb no vi {e vre me na. Ured ni ci i men to ri u ovim me dij skim ku }a ma ~e sto pod ra zu me va ju da stu den ti zna ju mno go vi {e o prak ti~ nom ra du. Me |u tim, ve }i na pre da va wa se ~e sto svo di na te o ri ju. Iako se pro fe so ri tru de da im pri ~om o svo jim is ku stvi ma pri bli è sli ku o to me ka ko to sve iz gle da na te re nu, na ~in ra da se ipak raz li ku je od re dak ci je do re dak ci je. Je la Kri vo ka pi}, ko joj se naj vi {e do pa lo te le vi zij sko no vi nar stvo jer sma tra da tu stu den ti ima ju slo bo du u oda bi ru te me i re a li za ci ji pri lo ga, ob ja {wa va da im naj ve }e mu ke za da ju teh ni~ ke po je di no sti, s ko ji ma ni su do voq no upo zna ti. - Oti {la sam na sni ma we i ni sam po ne la ka se tu za ka me ru, jer mi ni ko ni je re kao da sam ja za du è na za to. Ta ko |e sam ima la i ma li kon flikt sa sni ma te qem, po {to o~e ku ju od nas da

zna mo ne {to {to je za wih pro fe si o nal ce „pod ra zu me va ju }e„. O~e ki vao je da ne u~im na pa met tekst ko ji tre ba da ka èm u ka me ru, jer sam on da pod pri ti skom pa je ve }a mo gu} nost da po gre {im - pre do ~a va Je la svo je TV is ku stvo . Pro fe so ri ko ji ko or di ni ra ju prak sa ma ka ù da se afi ni te ti stu de na ta pre ma ti pu me di ja naj bo qe vi di pri li kom iz bo ra ~e tvr te prak se, ka da se sa mi opre de qu ju. - Mo je is ku stvo ka è da je in te re so va we za jo{ jed nu pri li ku za od la zak u re dak ci ju {tam pa nog me di ja vi so ko. Ko rist ko ju stu den ti ima ju od prak se u bi lo ko jem od po nu |e nih me di ja naj vi {e za vi si od wih sa mih, od no sno po ka za nog in te re so va wa i ini ci ja ti veka è asi stent ki wa na Od se ku za me dij ske stu di je Dra ga na Pro da no vi}. Sva ka oba vqe na prak sa se po za vr {et ku pri ja vqu je i oce wu je kao re do van is pit. Oce na za vi si od to ga ko li ko je re dak ci ja za do voq na ra dom sva kog stu den ta po je di na~ no, o ~e mu oba ve ste pro fe so re. Dra ga na Ri sti} i Isi do ra Sta ni}

DO BRE I LO [E STRA NE VAN [KOL SKOG GLU MA^ KOG AN GA @MA NA STU DE NA TA

Ri zi~ no je po le te ti bez kri la Ni je ne sva ki da {wa po ja va da stu den ti glu me jo{ u pr vim go di na ma stu di ja pri hva ta ju raz ne van na stva ne an ga `ma ne, naj ~e {}e re kla me, a re |e i ne ke ozbiq ni je pro jek te. Ipak, stav pre da va ~a na Aka de mi ji umet no sti UNS-a je da ta ko ne {to u naj ve }em bro ju slu ~a je va ne ga tiv no uti ~e na obra zo va we bu du }ih glu ma ca. U Sta tu tu Aka de mi je pi {e da pr ve dve go di ne stu den ti ne sme ju da se an ga `u ju van fa kul te ta, a osta le dve u do go vo ru ka ko s pro fe so rom glu me, ta ko i sa sva kim pro fe so rom po na o sob ta ko da to ne re me ti na sta vu. -Ta za bra na ima svo je i do bre i lo {e stra ne. U ve li koj me ri je to oprav da no, jer nu `no zna ~i iz o sta ja we s fa kul te ta {to se te {ko mo `e na dok na di ti, ali ipak ta ko pro pu {ta mo i ne ke do bre

pri li ke za sti ca we is ku stva van ono ga {to nu di sa ma Aka de mi ja - ka `e stu dent ki wa glu me na AU ko ja je `e le la da osta ne ano nim na. - Mo je stu di je se

pri bli `a va ju kra ju, pa se ne iz ve snost i strah po ve }a va ju... To ga mo `da ne bi bi lo da imam ne kog ve }eg glu ma~ kog is ku stva i tim pu tem ostva re ne kon tak te.

Pun po go dak Mi la na Ni ki to vi }a Je dan od sve tlih pri me ra stu dent skog an ga `o va wa van Aka de mi je je u~e stvo va we Mi la na Ni ki to vi }a u jed nom od naj gle da ni jih do ma }ih fil mo va „Mon te vi deo, Bog te vi deo!„. Ni ki to vi} je ulo gu fud ba le ra Bra ni sla va Se ku li }a do bio za vre me tre }e go di ne stu di ja, a dve go di ne ka sni je po stao je di plo mi ra ni glu mac.

Po re ~i ma pro fe so ra scen skog po kre ta Iva na Kle men ca, stu den ti se ove za bra ne ne pri dr `a va ju ba{ uvek. On sma tra da je ve o ma va `no da pre da va ~i zna ju s kim }e i ka ko stu den ti ra di ti i da mo gu da bu du u kon tak tu, ka ko bi na taj na ~in bi li upu }e ni u rad svo jih u~e ni ka i ka ko bi mo gli da ih usme ra va ju. - U pr ve dve go di ne stu di ja po ku {a va mo da ih na u ~i mo ko lek tiv nom ~i nu, a ta ko |e i da ih od u ~i mo ama te ri zma i sve ga lo {eg {to su do ne li iz ra znih {kol skih pred sta va i sli~ nih ak tiv no sti, te da ih usme ri mo na kva li tet ne po slo ve na osno vu ko jih }e se pred sta vi ti na kon za vr {et ka stu di ja- uka zu je Kle menc i do da je da, po {to je za glu mu spe ci fi ~an ko lek tiv ni rad, ako

i je dan od u~e ni ka fa li, osta tak gru pe tr pi. U vre me biv {e Ju go sla vi je Sta tut AU je za bra wi vao an ga `man stu de na ta van Aka de mi je to kom sve ~e ti ri go di ne stu di ja, a ka zna za kr {e we ovog pro pi sa bi la je iz ba ci va we s fa kul te ta. Da nas se sve svo di na do go vor iz me |u pro fe so ra i stu de na ta, gde je naj va `ni je da an ga `man ne ugro `a va, ka ko ugled in sti tu ci je ta ko i sa mog stu den ta. No vi, bo low ski, si stem stu di ja do pri neo je da stu den ti ne mo gu bez po sle di ca da od su stvu ju s na sta ve, jer neo p hod ne po e ne iz pred me ta sti ~u na osno vu pri su stva na sta vi i ve `ba ma i is pu wa va wa pred is pit nih oba ve za, {to je uslov da iza |u na is pit. D. Ri sti} i I. Sta ni}

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

tv program

ponedeqak25.mart2013.

09.05 Универзум 10.10 Палета 11.00 Најглупљи амерички преступници 11.30 Кад зазвони 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Бразде 13.05 Чари риболова 13.30 Пет деценија Светине гимназије 14.05 Преживели 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Оперативци 16.00 Све(т) око нас 16.25 Политбиро 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 18.55 Државни посао 19.00 Вреди знати 19.30 ТВ Дневник 20.05 Оперативци 21.00 Српски Толстојеви 22.00 Војвођански дневник 22.35 Један на један 23.05 Универзум 23.50 Смрт на рајском острву 00.45 Најглупљи амерички преступници 01.05 Вреди знати 01.30 Трећи војвођански фестивал класичне гитаре

07.00 07.30 08.00 09.00 09.15 10.05 10.30 11.00 12.00 12.05 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.30 00.30

Документарни програм ВОА Документарни програм Кратке вести Свет животиња Културни програм Документарни програм Излог страсти Кратке вести Документарни програм Глас завичаја Војвођанске вести Панорама Свет животиња Војвођанске вести Излог страсти За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Културни програм Панорама ВОА

Таблоид Тамбурица фест шоу - Загреб Живопис - жена, док. прог. Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Мађарска народна музика Мађарска галерија историјских ликова (мађ) 11.30 ВИВЕ 2010. (мађ) 12.00 Златно доба (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Под истим кровом 13.10 Повратак на село 13.40 Хало ТВ (мађ) 15.10 Добро вече, Војводино (мађ) 16.10 Културни магазин (Јеленлет) (мађ) 16.40 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) (Новосадска ТВ, 17.00) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 06.30 Новосадско јутро 19.25 Спортске вести (мађ) 09.00 Вести 19.30 Концерт ученика Вере Виткаи 09.10 Храна и вино Ковач 1. део, емисија (мађ) 09.35 Винкс 20.00 Наши дани (мађ) 10.05 Велике тајне малог места 21.00 Верска емисија (мађ) 11.00 Вести 21.30 Драги Френки, филм 11.10 Ево нас код вас 23.10 Палета 12.05 Серија 13.00 Вести 13.10 Пут за Евонли 14.05 Ленија 15.00 Вести 15.10 Закон улице 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Храна и вино 17.00 Мистерије КГБ-а 17.30 Новосадско поподне 18.45 Реч за данас 18.51 Како се каже 19.00 Објектив 19.30 Пут за Евонли 20.30 Истрага Џерард Батлер 21.00 Спринт 21.30 Мистерије КГБ-а 22.00 Објектив Да би заштитила свог сина 22.30 Велике тајне малог места од истине, Лизи је измислила 23.30 Закон улице причу која ће задовољити ра00.10 Серија 07.00 07.50 08.15 08.30 09.35 10.00 10.30 11.00

Мистерије КГБ-а

Драги Френки

дозналост њеног сина Френкија. Она му редовно пише писма, тобоже од његовог оца, запосленог на броду који плови егзотичним земљама. Међутим, Лизи сазнаје да наводни брод Френкијевог оца долази за неколико дана. Улоге: Емили Мортимер, Џек Мекелхон, Џерард Батлер Режија: Шона Ауербах (РТВ 2, 21.30)

06.30 07.00 09.30 11.15 13.15 13.20 14.00 15.50 16.00 03.30

М7 – Мултиспорт Светски спорт Одбојка Серија А1: Плеј оф ВТА и АТП Мастерс Мајами НБА уживо НБА недељно Ф1 Малезија – Трка На данашњи дан ВТА и АТП Мастерс Мајами Фудбал Квалификације за СП: Шведска – Ирска

06.05 08.00 09.06 09.37 09.55 10.27 11.05 12.00 12.15 12.30 12.40 12.47 13.34 14.33 15.20 16.05 16.50 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 20.50 21.40 23.40 00.22 00.30 01.24 03.04 03.39 03.49 04.22 04.52 05.47

Јутарњи програм Јутарњи дневник Позориште у кући Гастрономад Лов и риболов Еко караван Триста тринаеста Дневник Спорт плус Стоп спорт Појмовник раног хришћанства До усијања Циклус-Смешне и друге приче Како се то ради Ово је Србија Бољи живот Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Бољи живот Спортски програм Муње, филм До усијања Евронет Тихи сведок Ноћни биоскоп: Соул кухиња, филм Позориште у кући Гастрономад Око Лов и риболов Триста тринаеста Верски календар

06.00 06.15 06.40 08.10 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.25 21.20 23.20 23.35 01.30 01.35 02.30 03.30 04.30

Ексклузив Експлозив Кад лишће пада Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Љубав и казна Несреће у ваздуху Тачно 1 ВИП Како време пролази Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Љубав и казна Како време пролази Филм: Иза браве Ноћни журнал Филм: Плаћени убица Срећне вести ВИП Несреће у ваздуху Љубав и казна Филм: Лоша карма

06.57 07.32 07.58 08.23 08.31 09.18 09.40 10.00 10.28 11.06 11.38 12.11 12.44 13.13 14.13 15.00 15.23 15.55

Слагалица Тролови Пчелица Маја Ана Добрић Верујте, али не претерујте Зуботехничка школа Корак ка физици Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Контекст Станко Шепић: Симфонија бр.2 Еко глобал Трезор Верујте, али не претерујте Зуботехничка школа Корак ка физици Сат

dnevnik

Ана Михајловски и Маријана Мићић

Велики брат ВИП Погледајте које ће се познати личности уселити у кућу Великог брата и борити за награду од 50.000 евра. Преко 40 камера, 24 сата дневно пратиће учеснике пуних шест недеља. Водитељи: Ана Михајловски и Маријана Мићић. (Б92, 21.30)

Миленко Панић

Европа и Срби Гост је др Миленко Панић, професор емеритус, оснивач и директор Центра за истраживања и пословну сарадњу са Европом највећег универзитетског система Мексика и Латинске Америке „Tecnológico de Mon ter rey“, на коме се школује око 300.000 студената из целог света. Уредник, сценариста и водитељ: Војислав Лалетин. (РТС 2, 22.32) Све боје живота Преваранти Ад либитум Свет здравља Верски мозаик Србије Породични кругови На прву лопту Преваранти Наука 2013. Европа и Срби Место које чувам ЕКВ 2 Трезор На прву лопту Сат Све боје живота Породични кругови Наука 2013. Место које чувам Станко Шепић: Симфонија бр.2 04.46 Верски мозаик Србије

16.40 17.10 18.05 18.41 19.10 19.58 20.25 21.00 21.56 22.32 23.02 23.37 00.07 01.05 01.34 02.19 02.49 03.15 03.50 04.23

00.00 00.35 00.55

У здравом телу Доме, слатки доме Кажипрст Вести Интернат Ларин избор Цртани филмови Филм: Убиство 187 Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Титова кухиња Вести Ларин избор Између две ватре: Томислав Николић Велики брат ВИП (усељење у кућу, уживо) Вести Спортски преглед Велики брат ВИП (уживо)

08.00 09.00 10.00 11.45 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 17.30 18.15 19.00 20.00 22.30 00.00 01.30 02.15 02.30

Цртани филм Вип рум Филм: Ловац Сити вести Филм: Прогоњена Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Гром у рају Наследници Тјудорови Ескобар- господар зла Филм: Неверна жена Филм: Смртоносна раздаљина Филм: Идеални муж Тријумф љубави Сити вести Филм: Неверна жена

07.35 08.25 09.30 10.00 10.35 12.05 13.05 13.45 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.15 20.20 21.30

05.00 08.00 08.20 08.50 09.15 09.20 09.40 09.45 10.00 10.50 11.10 11.50 12.15 13.00 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.20 17.55 18.30 18.50 20.30 22.00 23.00 00.30 03.00

Добро јутро, Србијо Покемони Авантуре малог Пере Повратак малог тигра Мегаминималс Зоки на веселој фарми Монстер хај Телешоп Сабрина Винкс 5 Монсуно Бен 10 Покемони Моћни ренџери Телешоп Вести Гламур кафе Телешоп Вести Сузе Босфора Црни Груја Телемастер Насловна страна, квиз Филм Ћирилица Револуција Филм Филм Филм

Миломир Марић

Ћирилица Да ли ће се Ивица Дачић и Александар Вучић ротирати на месту премијера и да ли ће људи Томе Николића бити избачени из владе, и колико ће то побољшати економску ситуацију у Србији, одговарају: министар Милан Баћевић и економисти Михајло Црнобрња, Љубодраг Савић и Ана Трбовић. Аутор: Миломир Марић (Хепи, 20.30)

Експлозив Неколико дана пред осамнаести рођендан, фудбалер Немања Ћурић из Нове Гајдобре имао је тешку саобраћајну несрећу после које је остао у инвалидским колицима. Шансе да поново прохода и шутне лопту су велике, али велики је и новац који је потребан за операцију у Бечу, а његова породица не може то да му обезбеди. Немања је упознао Шабана Шаулића, и бројне друге људе који се боре да овај момак поново стане на ноге. (Прва, 18.25)

07.00 11.00 12.00 13.00 13.20 14.15 15.15 15.55 16.00 17.00 18.30 19.15 20.00 21.00 21.15 23.30 00.00 01.00 02.00 03.00 04.30

Добро јутро Фарма - уживо Тренутак истине Први Национални дневник Савршен дан Тачно у подне Наследници Национални дневник Фарма - уживо Прељубници Национални дневник Мала невеста Фарма- преглед дана Бинго Гранд народ пита Фарма- уживо Прељубници Пабло Ескобар Фарма- уживо Дубоко у долини Филм: Краљ Калифорније

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

07.00 Аморе Латино, 08.00 Кућица у цвећу, 08.30 Биографије, 09.00 Кухињица, 09.30 ИТ Нетворк, 10.00 Култура тела, 10.30 Играмо се, 11.00 Фарма, 12.00 Перископ, 13.00 Прес пресек, 14.00 Лек из природе, 14.55 Инфо, 15.30 ФАМ, 16.00 Аморе Латино, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Изблиза, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - ретроспектива, 21.15 Здраво је лепо, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak25.mart2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

BAUK LIBERALIZMA NAD VOJVODINOM

Pi{e: Mirko ^anadanovi} 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.30 20.55 21.50 22.45 23.40

Шминкање са Клио Савршен стил Четири венчања - Америка Највећи губитник Медијум са Лонг Ајланда Најгора мама на свету Проблематичне будуће мајке Мали људи, велики свет Краљ посластичара као кувар Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Савршен стил Алесандрова кухиња Стручњак за торте Повратак Хани Бу Бу Дечији рођендани за памћење Гојазни и заљубљени Велике ромске свадбе Америка Необичан секс Ургентни центар

08.00 Други светски рат у боји 09.00 Ко си заправо ти? 10.10 Повратак коренима. лекције из Каменог доба 11.00 Героуов закон 12.10 Животиње које су ушле у историју 12.40 Уметност Русије 13.40 Рим није изграђен за један дан 14.40 Тајм тим година XИ 15.40 Ко си заправо ти? 16.50 Мистерије олупина на дну океана 17.50 Рим није изграђен за један дан 18.50 Египат 19.55 1066. 21.00 Фајт клаб: историја организованих борби 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Мистерије олупина на дну океана 00.00 Тајм тим година XИ 01.00 Потрага за Северозападним пролазом

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Завера Розвел Кунг фу стори о Таији панди Чинија од злата Влаком према југу Принудна дадиља Заштитник Остављена Циганска магија Еротски филм Еротски филм

Оста вље на Ме ри Волш пра ти свог деч ка Ке ви на на ру тин ску опе ра ци ју. Ка да се на к он опе ра ци је вра ти по ње га, не про на ла зи га, јер је он ми сте ри о зно не стао. Ни ко га ни је ви део, ни ти има ика кве по дат ке о ње му. Очај на Ме ри обра ћа се по ли ци ји, али ни они јој не мо гу по мо ћи... Уло ге: Британи Марфи, Дин Кејн, Питер Богданович, Мими Роџерс Ре жи ја: Мајкл Фајфер (Синеманија, 20.00)

Британи Марфи

07.40 08.10 08.35 09.05 09.55 10.45 11.15 11.40 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.00 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Управљање Вајлдом Прва петорка Како сам упознао вашу мајку Приватна пракса Џордан Мелиса и Џои Кугар Таун Брза италијанска кухиња Пројекат „Модна писта„ Мајке плесача Суперзвезде плеса Све што нисте знали о љубави Судије за стил Али Мекбил Прва петорка Како сам упознао вашу мајку Мелиса и Џои Кугар Таун Очајне домаћице Џордан Како је бити Ерика Увод у анатомију Приватна пракса Очајне домаћице

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.59 Опасни путеви, док. серија 11.10 Преуреди па продај! 5, док. серија 12.00 Дневник 1 12.37 Пркосна љубав 13.26 Др Оз 2, ток-шоу 14.06 Фотографија у Хрватској: Фрањо Баховец 14.33 Треће доба 15.04 Глас домовине 15.34 ТВ Календар 15.58 Судијино ново одело 16.45 Хрватска уживо 17.45 Позориште у кући 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 ТВ Бинго 20.34 Потрошачки код 21.09 Нулта тачка 22.15 Дневник 3 22.52 На рубу науке 23.46 Без одушевљења, молим! 00.18 Филдеров избор, филм 01.40 Закон и ред 02.22 Ловци на натприродно

07.20 Ерика 08.20 Убиства у Мидсамеру 10.20 Вокер, тексашки ренџер 12.20 Све по закону 13.20 Монк 14.20 Вокер, тексашки ренџер 16.20 Убиства у Мидсамеру 18.20 Пандури новајлије 19.20 Монк 20.20 Видовњак 21.20 Добра жена 22.20 Скандал 23.20 Браћа и сестре 00.20 Видовњак: Форгет Ме Нот 01.20 Пандури новајлије

07.45 Ју-Ги-Ох! 08.10 Вирус атек 08.40 Кобра 11 10.55 Породични камен, филм 13.10 РТЛ екстра Магазин 14.00 Крв није вода 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.20 Талац, филм 00.25 Долазак 02.00 Астро шоу

Та лац

Кри шке си ра: Про ван са Вил од ла зи у Про ван су на ју гу Фран цу ске ка ко би про бао ба нон, вр хун ски тра ди ци о нал ни сир од ко зјег мле ка омо тан су вим ли шћем ке сте на. Уз то от кри ва од дав ни на по знат сир под на зи вом Бру се ду ро ве, ко ји се рет ко где мо же на ћи ван ове ре ги је.... (ХРТ 2, 19.41) 07.02 07.32 07.55 08.20 08.45 09.10 09.57

23.27 00.08 00.50 01.30 01.58

Мала ТВ Шаолински пажеви Телетабиси Џони и Јохана Амика Школски сат Ин мемориам: Све Шимине тамбуре Јеловници изгубљеног времена Јасна Злокић, снимак концерта Недељом у два Филдеров избор, филм Деграси Школски сат Регионални дневник Долина сунца Лепом нашом Директ Цртани филм Мала ТВ Кришке сира 5, док. серија Туристичка класа Америчка невеста, филм Закон и ред Увек је сунчано у Филаделфији Ловци на натприродно Заштитница сведока Трачара Секс и град Ноћни музички програм

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.50

Велика бела превара Разгледнице из пакла Божја службеница Агнес Бог је велики, ја сам сићушна Ратне птице Школски дани Џеронимо: америчка легенда Смртоносне мисли Еротски филм Еротски филм Еротски филм

10.45 11.05 12.20 13.23 14.47 15.10 16.00 16.35 17.25 18.22 18.48 19.10 19.41 20.10 20.45 22.22 23.06

09.00 Момци с Медисона 10.00 Управник ред рока 11.30 Узбуна: Рубиконова завера 13.00 Момци с Медисона 14.00 Менхетн 16.00 Спавач 17.30 Биографија - Елизабет Харли 18.30 Четврти спрат 20.00 Момци с Медисона 21.00 Последњи крсташи 23.00 Смртоносна раздаљина

При пад ник СВАТ је ди ни це Џеф Та ли је пре го ва рач у та лач ким кри за ма у Лос Ан ђ е л е с у. Ње го в о зад њ е пре го ва ра ње с чо ве к ом ко ји је вла с ти т о де т е и же н у узео за та о це, на к он што је са знао да га је су пру га пре ва ри ла с дру гим, за вр ши л о је ка та стро фал но и на Та ли ја је оста ви л о емо тив не ожиљ к е... Уло ге: Брус Вилис, Кевин Полак, Серена Скот Томас, Џими Бенет, Мајкл Хорн Ре жи ја: Флорент Емилио Сири (РТЛ, 22.20)

Брус Вилис

08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

08.30 11.30 12.30 13.30 16.30 17.30 18.30 19.30 20.45 21.00 21.30 22.30 23.30 00.30

Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Дајнамо, чудесни мађионичар Преваранти на делу Наука у служби магије Чудовишта из реке Прича о бандама са Росом Кемпом

Билијар Билијар Скијашки скокови Билијар Билијар Бициклизам Скијашки скокови Билијар Сви спортови Рвање Рвање Борилачки спорт Скијашки скокови Билијар

Strogo kontrolisana prijateqstva I

pre nego {to su bili progla{eni za sticati da se izja{wavaju o onome u {ta nisu frakciju i iskqu~eni iz SK, ve} samo upu}eni. Jesmo govorili o kako }e razvoj dru”odgovorni za prodor liberalizma i teh{tva traìti sve vi{e znawa, i da }e zato sve nokratizma”, liberali su tretirani kao opasni va`nija biti uloga stru~waka, ali nismo zagopo dru{tveni poredak i pali u nadle`nost varali tehnokratsku vladavinu. SDB. Sa sadràjem svojih dosjea u Slu`bi moNismo samoupravqawe smatrali apsurdom, gli smo (u prostoriji Slu`be i u prisustvu sluve} nismo verovali da je na{a praksa „boqa de`benog lica) da se upoznamo 2001. Ali smo momokratija nego {to je ima ijedna druga zemqa“. rali da se pismeno obaveèmo, da ni{ta od toga Ta~no je da smo Tita smatrali odgovornim za {to smo saznali ne}emo nikom re}i, tj. ~uva}emnogo {ta, pa i za pristajawe na neograni~eni mo moralni lik dou{nika. Trebalo je da nastamandat i doìvotno zadràvawe onolikih vimo da prijatequjemo sa onima za koje smo otfunkcija, i jesmo mislili da je osnivawe „Titokrili da su nas potkazivali policiji! vog fonda”, kao i izgradwa Spomen-doma u Ku”Druè Tito, kad sam bio sa Vama na Karamrovcu, neumesno. Ali nismo Titov politi~ki |or|evu ostao sam u obavezi da Vam dostavim informaciju o dràwu frakcijske grupe u Vojvodini” - pi{e predsednik PK Du{an Alimpi} 1974. predsedniku SKJ, i dostavqa mu strogo poverqivu informaciju „Neprijateqska delatnost liberalisti~ko-frakciona{ke grupe“, koju je sastavila SDB Vojvodine. Svaki na{ susret (~ak i starih saboraca i saradnika kakvi su bili [oti, Tikvicki, Nikezi}, Ko~a i Tepavac) za wih je bio politi~ko povezivawe; razgovor – politi~ka akcija; primedba – napad; iskaz – stav. I sve je bilo neprijateqsko. Kao da im je nedostajalo neprijateqa. Na{e su razgovore ~esto sintetizovali i tumaOd samoupravqawa nema u svetu boqe demokratije ~ili tako se da moè zakqu~iti da smo se ne samo „razi{li sa politikom SKJ“ ve} i da preu~inak svodili samo na kritiku. Nismo osporavratni~ki, potajno, ali organizovano, i u sprevali wegove zasluge u borbi protiv fa{izma i zi sa svim mogu}im neprijateqima u zemqi i obnovi Jugoslavije, u otporu Staqinu, u zalagainostranstvu, potkopavamo temeqe dru{tva i wu za mir u svetu, u podr{ci antikolonijalnoj dràve. I neprekidno smi{qamo kako da se vraborbi, te stvarawu pokreta nesvrstanih. Smatimo na vlast! Ta~no je da smo promene do kojih trali smo da je za Jugoslaviju presudno kakvo je do{lo u partijskoj politici smatrali nazadmesto ima u Evropi, ali nismo omalovaàvali nim i kriti~ki sudili o znawu i karakternim politiku nesvrstanosti. Kako bismo to i mogli, osobinama pojedinih predvodnika novog kursa, kad su trojica najzaslu`nijih, uz Tita, za tu pokad su nam svojim izjavama davali povoda da o litiku (Ko~a Popovi}, Marko Nikezi}, Mirko wima razgovaramo. Tepavac) bili u na{oj „grupi“?! Da smo znali da ovako obave{tavaju Tita o naTa~no je da smo bili rezervisani prema srma, sigurno bismo ih kritikovali jo{ vi{e i da~nosti u susretima Tita i Bre`weva, i jesmo stroè. I o Titu govorinajve}u opasnost za Jugoli s mawe suzdr`qivosti slaviju videli u stalnoj Da bih 2001. video svoj dosije u da smo znali da je prihvate`wi sovjetskih vo|a tao (mo`da i traìo) da da nas ukqu~e u socijaDB, morao sam se pismeno ga ovako i ovakvi obavelisti~ki lager. I veroobavezati da ni{ta od toga {to {tavaju o nama. I da smo vali smo da bi se, u odresaznam ne}u nikom re}i, tj. da znali vi{e o wegovom de|enom trenutku, i kod sa~uvam moralni lik dou{nika. lovawu dok je bio u Monas, kao 1968. u êhosloVaqda i da nastavim skvi i blisko sara|ivao va~koj, na{lo takvih kosa Kominternom. ji bi traìli „bratsku prijateqstvo s onima koji Jesmo govorili o novoj pomo}”. Ali nismo bili su nas potkazivali policiji kadrovskoj politici kao rusofobi. nedemokratskoj, anahroTa~no je i da smo raznoj, odbojnoj prema intelektualcima i mladima. govarali o tome kako se napetost na Bliskom I jesmo prime}ivali kako su „borbom protiv istoku i drugde u svetu, koristi za zaba{urivaliberalizma“ potisnuti iz dru{tvenog ìvota we doma}ih problema. i najpoznatiji vojvo|anski revolucionari. I Jesmo govorili da se nama podme}e popustqisvi politi~ki prvaci hrvatske nacionalnosti – vost, pa i naklonost prema nacionalizmu, a da uz Tikvickog i Stipan Maru{i}, Ivan Vukose istovremeno ne vide, ili pre}utkuju, me|unavi}, general \uro Duli} i Antun Milodanovi}. cionalni problemi na Kosovu, u Bosni i HrvatI jedini Rumun u CK SKS - Jon Tapalaga. skoj. Ali nikada nismo bili, niti smo postali, Naravno da smo se podsmevali „kriti~koj ocenacionalisti (ni unitaristi ni separatisti). ni“ kojom smo (nacionalno tako raznoliki!) opAli, na{i na~elni (kriti~ki) stavovi - o tuìvani za grupa{ku podr{ku srpskom naciopartijskoj politici, ure|ewu dràve i nalizmu, pa i za hegemonisti~ke (velikosrpske) (ne)funkcionisawu federalnih organa, o spoqnamere. noj politici, potcewivawu razvojnog zna~aja Ta~no je i da smo zapaàli da novo rukovodnauke i struke, pojedinim Titovim izjavama i stvo prisvaja neke na{e rezultate, a istovremepostupcima, koji su u ovoj informaciji kvalino ocrwuje sav na{ rad. fikovani kao neprijateqski - nisu proistekli Jesmo govorili da se manipuli{e radni~kom iz naknadne srxbe ili prevratni~kih namera, klasom, i smatrali da radni~ka ve}ina ne garanniti su bili nepoznati (odranije) onima {to su tuje najboqe odluke, i da radnike ne treba podnas proglasili frakciona{ima. Књи гу Мирка Чанадановића „БА УК ЛИ БЕ РА ЛИ ЗМА НАД ВОЈ ВО ДИ НОМ” мо же те ку пи ти у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) за 756 ди на ра, или на ру чи ти пре ко те ле фо на 021/6622–609 и меј ла knji za ra4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak25.mart2013.

dnevnik

Posledwi pozdrav tragi~no preminulom gimnasti~aru i ~lanu

ISSN 2217-9526

Posledwi pozdrav dragoj

Ru`ici Kuzman

Slobodanu Milidragovi}u Miliki od svih ~lanova i uprave SOKOLSKOG DRU[TVA „VOJVODINA”.

Volimo te, vole}emo te i nikada ne}emo dozvoliti da ode{ iz na{ih srca i misli.

71582

Dragom deveru i stricu

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da }e se sahrana

Brat Mladen, snaja Dragica, Sandra, Jovana, Sr|an i Zoran.

71578

Posledwi pozdrav dragom bratu i stricu

Slobodanu P. Milidragovi}u sa po{tovawem posledwi pozdrav od Gordane sa decom.

ǞǑǘǌ Ǎǜǚǅǌ ǐǔǎǚǖǚǓǌ

Planinska lepotica na oskudnim terenima

Slobodana Milidragovi}a obaviti danas, 25. 3. 2013. godine, u 14 ~asova, na Ledina~kom grobqu. O`alo{}ena porodica. 71567

Spasi Sekuli}u

z Ishrana vuka i {akala: z Teodor Ruzvelt: Kad nema jagwetine, Pre na safari nego dobre su i kru{ke u Belu ku}u

71565

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ dragi

od brata Tomislava sa porodicom.

71579

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Julije Kraj~evi} Bata 1936 - 2013. Sahrana je danas, 25. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Stanislava, sin Miodrag i unuci Dragoqub i Dragana.

IZDAJEM mawi jednoiposoban stan sa kuhiwskim elementima, Ulica Alekse [anti}a. Telefon 021/2368050. 49503

71563

Spasi Sekuli}u

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

od porodice Bo`uli}.

Slavko Brankovi}

71580

PRODAJEM ILI MEWAM ukwi`en stan 68m2+gara`a, Bulevar Kraqa Aleksandra 496, Beograd- za stan u Novom Sadu. Telefon 064/891-38-54. 71516

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i prasi}e. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 71338

Sa tugom se opra{tamo od na{e drage

Dragi na{ tata, po~ivaj u miru, i neka te an|eli ~uvaju.

od Qubice Pa{}an sa porodicom.

Tvoje, Verica i Draguq~e.

71577

71575

Preminuo je u 80. godini na{ dragi suprug, otac i deda

Ru`ice

Porodice: Dragi} i [ender.

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {poret, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 71094

\oki Vladovi}u

Slavko Brankovi} Sahrana je u utorak, 26. 3. 2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Pamti}emo te po plemenitosti i dobroti koju si pru`io svima oko sebe. O`alo{}eni: supruga Zorka, }erke Vera i Vesna, unuci Sr|an i Slobodan i zet Du{an.

71581

71574

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom suprugu

ponedeqak25.mart2013.

Posledwi pozdrav nezaboravnom

POMEN

\oki Vladovi}u Akamu

Pavlu @ivanovu profesoru kwi`evnosti

1922 - 2013.

Prijateqi: Quba, Mirko, Ru`a, Mela, Hermina, Branka, Jawa, Rajka, Milica, Danka, Radomir, Dragoqub, @arko, Borislav, Qubomir, Miodrag, Branko i Milan.

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 25. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu. O`alo{}eni: supruga Julka, }erke Jelica, Zorica i Nada.

71552

71553

Posledwi pozdrav dragom tati, dedi, pradedi i ~ukundedi

Posledwi pozdrav dragom te~i

3 Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Predrag - Pe|a Radukin 1981 - 2006. Sedam dugih godina, sedam godina tuge i bola. Nije ta~no da vreme le~i sve... Sine moj, dete moje, du{o mamina, da li zna{ koliko nam nedostaje{? Uvek }e{ `iveti u na{im srcima i na{im mislima. Danas, 25. 3. 2013. godine, u Hramu Sv. Oca Nikolaja u Ka}u, u 11 ~asova, odr`a}emo parastos, moli}emo se Bogu da podari ve~ni mir tvojoj du{i. Vole te tvoji neute{ni: brat Nenad Radukin, baba Jelica, deda Lazar i mama Biqana Strajni}. 71528

\oki Vladovi}u

Posledwi pozdrav dragom te~i

Pavle @ivanov

od }erke Jelice, zeta Stevana sa porodicom.

od porodice Stevanovi}.

Hvala ti za sve.

71558

71559

Posledwi pozdrav dragom dedi pradedi i ~ukundedi

Posledwi pozdrav dragom tati, dedi i pradedi

Pavlu @ivanovu

Vje~naja pamjat dragi pobratime, oprosti mi sve moje zalute. Milan Ilij}.

Duboko o`alo{}ena porodica Bo{ka Brzi}a.

71576

71549

na{em

Vrhunski gimnasti~ar, a iznad svega dobar ~ovek i prijateq

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima, da je 23. marta u 75. godini preminuo na{ dragi

Spasi Sekuli}u Spasa Sekuli} od porodice Kop~anski.

71564

\oki Vladovi}u

od unuka Sa{e i unuke Julkice sa porodicama.

\oki Vladovi}u

Slobodan Milidragovi}

Slobodanu Milidragovi}u od kolega iz radionice odr`avawa pozori{ta - plave ~ete.

od }erke Nade sa porodicom.

Sahrana je danas, 25. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu, a povorka kre}e ispred ku}e `alosti ul. Mi{arska 32 u 14 ~asova.

SE]AWE

iznenada nas je napustio. Ostaju samo uspomene na dane provedene u zajedni~kom ve`bawu i dru`ewu.

O`alo{}ena porodica: supruga Radosava, }erka Dragana i sin Dragan sa porodicama.

Slobodan Kne`evi} - Kmeza. 71562

71557

71556

Posledwi pozdrav dragom tati, dedi i pradedi

Na{oj

Posledwi pozdrav

71569

71551

Posledwi pozdrav

Dragom ocu, tastu i dedi

Milan Kozarev 25. 3. 2003 - 25. 3. 2013.

\oki Vladovi}u

od }erke Zorice sa porodicom.

\oki Vladovi}u

od prije Qubice i porodice @ivkovi}.

71555

Posledwi pozdrav zetu

71554

Posledwi pozdrav na{oj

Cvijeti Jahuri}

Cvijeti Jahuri} Beli

Vreme prolazi, a na{u tugu i bol ne odnosi. S ponosom te spomiwemo, s qubavqu od zaborava ~uvamo.

Petru Babi}u

Preminula je u 78. godini.

Posledwi pozdrav strini Beli od Milorada Jahuri}a sa porodicom.

Sahrana je u utorak, 26. 3. 2013. godine, u 14 sati, na grobqu u Zmajevu.

Tvoji: Laza, Milana, Bosa i kumovi Isakov.

Hvala za svu dobrotu i plemenitost. Sa po{tovawem i tugom zauvek }e{ biti u na{im srcima. Slavica, Cilika, Robert i Lidija.

O`alo{}ena porodica Jahuri}.

71571

71572

71518

71561

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je preminuo na{ dragi

S tugom javqamo da je u 64. godini preminula na{a voqena

\oki Vladovi}u

Cvijeti Jahuri} Bubi

Petar Babi} 20. 6. 1939 - 23. 3. 2013.

Ru`ica Kuzman od porodice Asurxi}.

71570

od porodica Si~ i Zori}.

71573

Sahrana je u utorak, 26. 3. 2013. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: majka Nevenka, suprug Milan, sinovi Aleksandar i Boris sa porodicama, brat Mladen sa porodicom i sestra Duwa sa porodicom.

Sahrana je danas, 25. 3. 2013. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu. Ogromna dobrota i qubav koju si nam dao ~ini}e te besmrtnim u na{im srcima. O`alo{}eni: supruga Vukica, }erka Dragana, unuka Tijana i zet Sini{a.

71568

71560

@enSkA POSLA/OGLASi

ponedeqak25.mart 2013.

dnevnik

Није то јело бљутаво, већ си ти заљубљен С

Освојио те и променио се? П остоје мушкраци који брзо изгубе интересовање за жену коју освоје, а постоји неколико разлога за такво понашање. Мушкраци су ловци и треба их пустити да освајају, само што за разлику од осталих животиња, они свој плен често брзо изгустирају, уместо да у њему уживају дуго, натенане... Зашто? Најчешћи разлог је - разочарање. „Како да од принцезе направиш вештицу? Ожени је”, каже виц који није далеко од истине. Неке девојке се заиста понашају другачије када веза постане „озбиљна”, или се удају. Када мушкарац схвати да је његова идеална драга заправо једна љубоморна, посесивна, жена, да је лења, да је секс све мање занима... он губи интересовање. И то је нормално. Други разлог може бити незрелост мушкарца и стална потреба за доказивањем. Несигурни, искомплексирани мушкарци се никада неће задовољити па-

жњом једне жене. Они ће увек тражити још и понашати се промискуитетно. Међутим, такав мушкарац не мора да буде и лош муж или отац. Он може искрено да воли жену са којом је, али да за њу нема времена јер јури нове прилике за секс или флерт „са стране” где ће изнова доказивати своју „мушкост”. И на крају, мушкарци губе интересовање за своју партнерку и зато што се боје обавеза. Они, често несвесно, не желе да на себе преузму обавезе које доносе брак и очинство, и зато никада не остају у вазама које могу да доведу до тога. Зато им жена коју освоје брзо постане неинтересантна и траже нов изазов. Они, заправо, не беже од партнерке, већ од обавеза и одговорности. Шта девојка треба тада да уради у том случају? Да побегне главом без обзира! Никоме не треба мушкарац који нема самопоуздања и који није стабилна личност.

Жене желе више секса? ко мислите да мушкарци желе секс више него жене, варате се. Реч је о предрасуди коју су оборила научна истраживања. Како је у вашем „кревету”? Традиционално веровање да мушкарци желе секс чешће него што то желе жене, више „не пије воду”. Жене желе секс подједнако често колико и мушкарци, некада и чешће! Истраживање које је обухватило 1.000 парова из Енглеске, Немачке, Шпаније, Јапана и Бразила, који су у вези од једне до 51

Мушкарци који ретко размењују загрљаје и пољупце са партнеркама, било да су им жене, било девојке, су се изјаснили као мање задовољни својим животом, док женама на задовољство не утичу знаци пажње и мазуцкање, већ квалитет и учесталост сексуалних односа. Интересантно је и то да старији мушкарци желе више нежности, док старијим женама недостаје секс. Такође, утврђено је и да мушкарци сада чешће од жена

године, показало је да су најсрећнији они мушкарци који се често љубе мазе и са својим партнеркама, док су најсрећније оне жене које често имају сексуалне односе, а не тренутке нежности са својим партнерима.

одбијају секс, а разлози које наводе су стресан дан на послу, умор, главобоља, пун стомак, превише алкохола. По свему судећи, улоге парова у њиховом се ксуалном животу су се измениле.

ад је јасно зашто заљубљене особе немају апетит - зато што им ништа није укусно. Заиста није лако заљубљенима - срце им убрзано лупа, концентрација опада, а нова истраживања показују да им у устима слаби осећај за укусе. Слатко, слано, горко или љуто? Заљубљенима није битно, заправо теже разликују, а „кривци” су хормони, наравно. У једном истраживању, које је обухватило 50 особа, међу којима је било свеже заљубљених, оних који су у дужој вези

и самаца, мерено је реаговање на укус хране.Током теста сви испитаници морали су да пробају и помиришу одређену храну, и оставе након тога узорак пљувачке. За утврђивање промена у телу узети су хормони окситоцин и тестостерон. Резултати теста су показали да је ниво окситоцина, „хормона љубави”, заиста утицао на границу осетљивости на укусе код заљубљених особа. Ниво окситоцина је био најнижи код особа које немају сталног партнера, али је зато осетљивост на укусе код њих била највиша.

SPORT

dnevnik SVET SKO PR VEN STVO U KRO SU

20. NO VO SAD SKI PO LU MA RA TON

Kenijaci Xafet Korir i Emili êbat osvojili su titule svetskih prvaka u krosu. Korir je u Bidgo{}u napravio najve}e iznena|ewe i slavio ispred favorizovanog Etiopqanina Imanea Mergu. Korir, koji je na kenijskom {ampionatu bio tek {esti, naglo je ubrzao u posledwem krugu trke na 12 kilometara, oko Mi{lecinek parka i ubedqivo, u vremenu 32:45 minuta, osvojio titulu. Merga je morao da se zadovoqi srebrom, dok je bronza pripala Teklemarijamu Medhinu iz Eritreje. Dvadesetsedmogodi{wa êbet dozvolila je favorizovanoj Etiopqanki Hivot Ajalev da vodi trku, da bi je prestigla na posledwoj uzbrdici, uzev{i titulu u posledwih 200 metara, sa tri sekunde prednosti. Bronza je pripala Etiopqanki Bajlane{ Ol|iri koja je zakasnila za pobednicom devet sekundi. Rezultati, mu{karci: 1. Xafet Korir (Kenija) 32:45 minuta, 2. Imane Merga (Etiopija) 32:51, 3. Teklemarijam Medhin (Eritreja) 32:54 itd. @ene: 1. Emili êbet (Kenija) 24:24 minuta, 2. Hivot Ajalev (Etiopija) 24:27, 3. Belejne{ Ol|ira (Etiopija) 24:33 itd.

Ju sein Bolt

MI TING U KING STO NU

Fo to: S. [u {we vi}

Ke nij ci {am pi o ni

Trenutak s 20. No vo sad skog po lu ma ra to na

Mi lo va no vi} i Zu ki }e va naj br ì Ulicama Novog Sada ju~e prepodne carevali su qubiteqi tr~awa.Odràn je jubilarni, 20. novosadski polumaraton koji je prvi put, kaù redovni svedoci ovog takmi~ewa, tr~an po temperaturi ispod nula stepeni. Ipak, hladno vreme nije omelo 484 takmi~ara da se pojave na startu, ali je zasmetalo gledaocima da u ve}em broju iza|u na ulice i pozdrave ove hrabre sportiste. U konkurenciji mu{karaca vi|ena je izuzetno zanimqiva trka koja je, barem kada je raspored trojice prvoplasiranih u pitawu, re{ena u samom fini{u. Na stazi dugoj 21,0975 km slavio je Pan~evac Marko Milovanovi}, koji je kroz liniju ciqa pro{ao nakon jednog sa-

ta, 12 minuta i 48 sekundi. Trojica atleti~ara - Milovanovi}, Rus De nis Ko ra bqev i Zrewaninac Mik{a Papi} odvojili su se nakon 18 kilometara i stekli veliku prednost u odnosu na ostale takmi~are. Ruski maratonac je vodio sve do ulaska u Dunavsku ulicu, neposredno pred ciqnu ravninu u Zmaj Jovinoj ulici. Tada su fini{irali Marko Milovanovi} i Mik{a Papi} i prestigli ga, a br`i je na kraju bio Pan~evac. - Nisam se nadao ba{ ovolikoj hladno}i u Novom Sadu - rekao je 26-godi{wi Milovanovi}, ~iji je ro|eni brat Milo{ tako|e pobe|ivao u ovoj trci. Zadovoqan sam i sre}an zbog pobede, a da je vreme bilo malo to-

plije, ube|en sam da bi i rezultat bio boqi. Drugo mesto osvojio je Papi} s vremenom 1:13,18 sati, dok se Rus Korabqev morao zadovoqiti tre}i mestom, do kojeg je stigao s vremenom 1:13,23 sata. U konkurenciji dama slavila je Rahima Zuki} iz Tuzle (BiH), koja tako|e ima 26 godina. Ona je zabeleìla vreme od 1:22,23 sati, a najve}u konkurentkiwu imala je u drugoplasiranoj Pan~evki Lidiji Miklo{, koja je zabeleìla vreme od 1:23,10 ~asova. Osim glavne trke, odràn su i {tafetni polumaraton, Diplomatski polumaraton, trka „Tr~i i uìvaj” na 10,5 km, Trka zadovoqstva (3,323 km) i Trka puze}ih beba na 4,195 metara A. P.

Mej tland br ì od Bol ta Olimpijski {ampion i svetski rekorder na 100 i 200 metara Jusein Bolt nije pobedio u trci na 400 metara u Kingstonu. Na mitingu odrànom u prestonici Jamajke slavio je Nikolas Mejtland, rezultatom 46,44 sekunde, 0,65 sekundi boqim vremenom od Boltovog. Harizmati~nom Jamaj~aninu je ovo tre}e u~e{}e u trkama na 400 metara u ovoj godini. Ni wegov zemqak Joan Blejk nije uspeo da trijumfuje u toj disciplini. U drugoj trci, zauzeo je drugo mesto u vremenu 46,33, devet stotinka sporije od pobednika Alodina Faderdìla. NBA LI GA

Po be da De tro i ta U nastavku prvenstva ameri~ke profesionalne ko{arka{ke lige (NBA) odigrano je sedam utakmica, a pobedu kao gost ostvario je samo Detroit savladav{i u [arlotu doma}ina sa 92:91. Rezultati: [arlot - Detroit 91:92, Wujork - Toronto 110:84, ^ikago - Indijana 87:84, Memfis - Boston 110:106, Denver Sakramento 101:95, L.A. Klipers - Bruklin 101:95 i Golden Stejt - Va{ington 101:92.

Tur ska `e li OI 2020. Pred sed nik Tur ske Ab du lah Gul podr`ao je kandidaturu Istanbula za organizaciju Olimpijskih igara 2020. godine. U obra}awu ~lanovima tima Me|unarodnog olimpijskog komiteta (MOK) rekao je da }e we go va ze mqa u~initi sve da ispuni obe}awa u vezi sa uslovima organizovawa OI. MOK }e organizatora Igara izabrati na Kongresu uz Buenos Airesu 7. septembra.

PO LI CA JAC NA MO TO RU PO RU [IO BI CI KLI STE: U ne sva ki da {wem in ci den tu, ko ji je obe le `io kraj me |u na rod ne tr ke Ko {i ce – Mi {kolc u Ma |ar skoj, po li ca jac na mo to ci klu is pre ~io se sprin tu bi ci kli sta, ~i ja je br zi na u za vr {ni ci do sti za la i 70 ki lo me ta ra na ~as. U di rekt nom su da ru, u gru pi jo{ dva – tri vo za ~a, naj de bqi kraj iz vu kao je Mar ko Stan ko vi} iz eki pe kra qe va~ kog ^N Me tal ca. Iako do bro ugru van, pro {ao je bez te `ih po vre da, ali je bi cikl pre tr peo to tal nu {te tu. Stan ko vi} je pre pa da bio oko pe te po zi ci je, a tr ku je za vr {io na 41. me stu, uz dva mi nu ta i 22 se kun de za ka {we wa za po bed ni kom Mi ha lom Ko la rom (Du kla) iz Slo va~ ke.

U ha o ti~ noj za vr {ni ci, naj bo qi pla sman od na {ih tak mi ~a ra iz bo rio je Ga bor Ka sa pla sma nom na de ve to me sto, a slde: Jo van Ze ka vi ca (12), Ni ko la Ko zo ma ra (15),Ste fan Ste fa no vi} (18), Mar ko Da ni lo vi} (19)Mar ko Po lu mi rac (20) Mi lo{ Bo ri sa vqe vi} (26) i Mi lo{ Sto ja no vi} na 58. po zi ci ji. - Tr ka je bi la `e sto ka i br za, iako su vre men ski uslo vi bi li eks trem ni. Na star tu tem pe ra tu ra je iz no si la je dva ste pen u plu su. U kon ku ren ci ji 70 vo za ~a zna lo se ko su fa vo ri ti i na ko ga tre ba pa zi ti, ali na {i bi ci kli sti ni su uhva ti li od lu ~u ju }i beg. Ka sa je i de ve tim me stom po tvr dio da je tre nut no u naj bo qoj for mi – re kao je slek tor Ra di {a ^u bri}.

Pr ve nac Te pe {a

Ju rij Te pe{

Austrijanac Gregor [lirencauer je jo{ pre deset dana obezbedio veliki Kristalni globus, za najboqeg u generalnom plasmanu, ali je na Planici osvojio i titulu u letovima. [lirencaueru je za to bi-

lo dovoqno 11. mesto, pa je za 137 bodova nadma{io Kraweca u borbi za mali Globus. U generalnom plasmanu, do titule je do{ao sa 1.620 bodova, a wegov najbli`i pratilac Anders Bardal sakupio je 999.

VE LI KA NA GRA DA MA LE ZI JE

Tri jumf ne po slu {nog Sebastijana Fe te la Aktuelni svetski prvak Sebastijan Fetel, ~lan Red Bula, pobednik je Velike nagrade Malezije u Formuli jedan. Ovo je trostrukom svetskom prvaku 27. pobeda u karijeri, ~ime se izjedna~io s legendarnim Xekijem Stjuartom. Trijumf Red Bula upotpunio je Australijanac Mark Veber osvajawem drugog mesta na Sepangu. I sve bi bilo u redu da Fetel nije ispo{tovao odluku tima i u 46. krugu napao Vebera, obi{ao ga i slavio. Naime, do tada je Veber sigurno vodio, a posle posledweg odlaska u boks iz tima je stigla naredba da obojica voza~a ~uvaju svoje pozicije i {tede gorivo i pneumatike. Veber je to ispo{tovao, ali neposlu{ni Fetel je procenio da je br`i i prvi pro{ao kroz ciq.

poslu{ao naredbu. Na kraju je i Hamilton imao kiselo lice na podijumu, svestan da nije zaslu`io tre}e mesto. Ni jedan ni drugi ~in nije dobar za Formulu jedan, ali smo bar sada i zvani~no saznali ko je prvi, a ko drugi voza~ u ekipama. Osta}e zapam}eno i to da je Hamilton prilikom prvog odlaska u boks „svratio” u tabor Meklarena umesto Mercedesa i time nasmejao sve qubiteqe najbr`eg cirkusa, kao i svoju devojku, poznatu peva~icu Nikol [lezinger. Ina~e, u Sepangu je sat vremena pre trke pala ki{a, start je bio po mokroj stazi, koja se kako je trka odmicala osu{ila. Na startu je poveo Fetel, ispred Alonsa i Mase, Veber je uspeo da ih pretekne, ali je [panac uspeo da se na|e ispred Austra-

Po di jum bez osme ha: Ve ber, Fe tel i Ha mil ton

- Osetio sam da sam brì, vodili smo blisku borbu i ja sam ga obi{ao. Napravio sam gre{ku, trebalo je da zadrìmo pozicije, ali moram da kaèm da nisam namerno ignorisao naredbu. Iako to Marku ne pomaè, ja mu se izviwavam - rekao je Fetel po zavr{etku trke. Ni Fetel, ni Veber nisu delovali sre}no na podijumu, a Australijanac je svoje nezadovoqstvo izrazio i u izjavi. - Tim je doneo odluku da je trka gotova posle posledweg odlaska u boks i da {tedim motor i pneumatike. I ja sam èleo da se borim, ali je Sebastijan samoinicijativno doneo odluku i kao i obi~no bi}e za{ti}en, a ja sam razo~aran ishodom trke rekao je Veber. Ni{ta boqa situacija nije bila ni iza dvojca Red Bula. Naime, do tre}e pozicije stigao je Britanac Luis Hamilton ispred klupskog kolege iz Mercedesa Nemca Nike Rozberga. I wih dvojica su u posledwoj fazi trke vodili borbu, preticali jedan drugoga, da bi na kraju Rozberg dobio poruku od {efa tima Rosa Brona da ne obilazi Hamiltona iako je bio brì. Za razliku od Fetela, Rozberg je

Re zul ta ti

SVET SKI KUP – LE TO VI

Slovenac Jurij Tepe{ do{ao je do prve pobede u karijeri, po{to je slavio na posledwem takmi~ewu ovogodi{weg Svetskog kupa u letovima na Planici. Tepe{ je do trijumfa pred svojim navija~ima do{ao samo tri dana po{to je izbegao te{ke povrede u padu tokom kvalifikacija, a dan po{to je sa Slovenijom slavio na posledwem timskom takmi~ewu. Slovenac je posledweg dana sezone osvojio 425,5 bodova zahvaquju}i letovima od 217 i 214 metara. Drugo mesto zauzeo je Norve`anin Rune Velta, dok je slavqe doma}ih navija~a upotpunio Peter Prevc, koji se na{ao na tre}em stepeniku pobedni~kog postoqa.

ponedeqak25.mart2013.

1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 1:38:56.681, 2. Veber (Australija, Red Bul) +4.298, 3. Hamilton (V. Britanija, Mercedes) +12.181, 4. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) +12.640, 5. Masa (Brazil, Ferari) +25.648, 6. Gro`an (Francuska, Lotus) +35.564, 7. Raikonen (Finska, Lotus) +48.479, 8. Hilkenberg (Nema~ka, Zauber) +53.044, 9. Peres (Meksiko, Meklaren) +1:12.357, 10. Verwe (Francuska, Toro Roso) +1:27.124, 11. Botas (Finska, Vilijams) +1:28.610, 12. Gutijeres (Meksiko, Zauber) +1 krug, 13. Bjanki (Francuska, Marusja) +1 krug, 14. Pik (Francuska, Katerhem) +1 krug, 15. Van der Garde (Holandija, Katerhem) +1 krug, 16. [ilton (V. Britanija, Marusja) +2 kruga.

Vo za ~i 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 40 bodova, 2. Raikonen (Finska, Lotus) 31, 3. Veber (Australija, Red Bul) 26, 4. Hamilton (V. Britanija, Mercedes) 25, 5. Masa (Brazil, Ferari) 22, 6. Alonso ([panija, Ferari) 18, 7. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) 12, 8. Gro`an (Francuska, Lotus) 9, 9. Zutil (Nema~ka, Fors Indija) 6, 10. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 4, 11. Hilkenberg (Nema~ka, Zauber) 4, 12. Perez (Meksiko, Meklaren) 2, 13. Baton (V. Britanija, Meklaren) 2, 14. Verwe (Francuska, Toro Roso) 1.

Kon struk to ri 1. Red Bul 66 bodova, 2. Lotus 40, 3. Ferari 40, 4. Mercedes 37, 5. Fors Indija 10, 6. Meklaren 4, 7. Zauber 4, 8. Toro Roso 1. lijanca. On je u jednom kontaktu o{teti predwe krilo, ali nije odmah oti{ao u boks. To se pokazalo kao lo{a odluka. Dominaciji Red Bula i odli~nom plasmanu Mercedesa doprineli su i veoma lo{i potezi konkurenata. Naime, odli~ni Ferari u kvalifikacijama nije to potvrdio i u trci. Lo{om procenom tima [pancu Fernandu Alonsu nije zameweno o{te}eno predwe krilo na po~etku trke i on je u drugom krugu izleteo sa staze. Wegov klupski kolega Brazilac Felipe Masa se `estoko borio i na kraju uspeo da osvoji odli~no peto mesto. Ni Meklaren nije ostao imun na gre{ke, pa je tako li{io svog voza~a Xensona Batona da se domogne odli~nog plasmana. Ali, gaf dana sigurno su napravili mehani~ari Fors Indije. I Adrijan Zutil i Pol di Resta na~ekali su se u boksu prilikom promene pneumatika, a zatim su oba voza~a tokom trke odustala. [teta, jer Fors Indija ove godine ima veoma konkurentan bolid. Slede}a trka vozi se za tri nedeqe za Veliku nagradu Kine. G. M.

sport

ponedeqak25.mart2013.

TURNIR U MAJAMIJU

Je le na Jan ko vi}

TUR NIR U MA JA MI JU

Je le na iz ba ci la Pe tro vu

Je le na Jan ko vi} pla si ra la se u osmi nu fi na la tur ni ra u Ma ja mi ju, po {to je sa vla da la Na |u Pe tro vu iz Ru si je sa 7:6 (9:7), 6:4 za dva ~a sa i 18 mi nu ta igre. Je le na je iz gu bi la pr vi gem na svoj ser vis, ali je na pra vi la ri brejk i po tom je po ve la sa 2:1. U ~e tvr tom ge mu srp ska te ni ser ka ima la je dve ve za ne brejk {an se, ali Ru ski wa je osvo ji la ~e ti ri po e na u ni zu i iz jed na ~i la je na 2:2. U pe tom ge mu Je le na je spa sla brejk lop tu, a on da je na pra vi la no vi brejk i po ve la je sa 4:2. Bio je to pr vi put u me ~u da jed na te ni ser ka ima dva ge ma vi {ka. Ser vis naj ~e {}e ne igra va `nu ulo gu u Je le ni nim me ~e vi ma, a ta ko je bi lo i ovo ga pu ta. Pe tro va je na pra vi la brejk za 4:3, Jan ko vi }e va je uz vra ti la istom me rom, ali to ni je bio kraj â&#x20AC;&#x201C; Ru ski wa bez iz gu bqe nog po e na pra vi no vi brejk i sma wu je na 5:4. Niz brej ko va pre ki nut je u naj go ri mo gu }i tre nu tak za Je le nu i Pe tro va je iz jed na ~i la na 5:5. Ubr zo se u{lo u taj brejk, ko ji je bio ne iz ve stan kao i ceo set. Jan ko vi }e va je po ve la sa 2:0, Pe tro va je uz vra ti la i do {la do 2:2 i ni jed na do za vr {ni ce ni je ste kla ve }u pred nost. Je le na je pri re zul ta tu 5:6 spa sla set lop tu, a kqu~ ni mi ni brejk na pra vi la je na 7:7. Po tom je re a li zo va la dru gu set lop tu i do {la do vo| stvo za 81 mi nu ta igre. Za raz li ku od pr vog se ta, po ~e tak dru gog bio je ve o ma tvrd i ni je bi lo brejk {an si. Te ni ser ke su u pr va ~e ti ri ge ma bez pro ble ma osva ja le svo je ge mo ve, a u pe tom Je le na je is ko ri sti la po sled wu od tri ve za ne brejk {an se i po ve la je sa 3:2. Sve do za vr {ni ce Je le na je la ko osva ja la ge mo ve na svoj ser vis, ali ma lo je ne do sta ja lo da se po no vi sce na rio iz pr vog se ta. Pri re zul ta tu 5:4 Pe tro va je ima la brejk {an su, ali je Jan ko vi }e va ve za la tri po e na i do {la do po be de.

DA NAS DRU GI ME ^E VI PO LU FI NA LA PLEJ-OFA

Da nas se igra ju dru gi me ~e vi po lu fi na la plej-ofa za od boj ka {e, a po sle pr vih su sre ta ko rak bli `e fi na lu su Cr ve na zve zda i Par ti zan. Voj vo di na NS se me je od i gra la ve o ma do bro u go sti ma kod ak tu el nog {am pi o na, ali ni je ima la sna ge da tri jum fu je i Zve zda je po ve la u po lu fi nal noj se ri ji. Iako je bi lo 3:1 za Be o gra |a ne, no vo sad ski cr ve no-be li rav no prav no su se su prot sta vi li ak te u le nom {am pi o nu i osva ja ~u Ku pa i Su per ku pa. Vi so ko vo| stvo u uvod nom se tu pro koc ka la je Vo {a, a dru gi do bi la. Pro ble mi s pri je mom se ri sa ja vi li su se kra jem tre }eg i u ~e tvr tom se tu, pa go sti ni su ima li sna ge da se od u pru Zve zdi nom ~vr stom za gr qa ju. - Ima li smo {an si za brej ke na star tu se ri je, ali nam je pri jem osla bio u za vr {ni ci me ~a. Ne mi slim da je to glav ni raz log po ra za, ali je umno go me do pri neo sla bi jem iz da wu. U ~e tvr tom se tu smo psi hi~ ki pa li i ni smo mo gli da se vra ti mo u igru. Pr vi set je bio ve o ma bi tan za oba ti ma,pro koc ka li smo pred nost, ka sni je u{li u gre -

Du pli pro gram u [u mi ca ma Od boj ka {i Cr ve ne zve zde i Voj vo di ne NS se me dru gi me~ po lu fi na la igra }e od 18 ~a so va, a za tim }e na te ren iza }i Par ti zan i Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca (20.30). Oba me ~a igra ju se u ha li SC [u mi ce. Do ma }i ni vo de u se ri ji 1:0.Tre }e utak mi ce, u No vom Sa du i Kra gu jev cu, igra ju se 28. mar ta.

Ne ma wa ^u bri lo na pa da Zve zdin blok

{ke i na kra ju iz gu bi li - ka è sred wi blo ker Voj vo di ne Ne ma wa û bri lo. Ipak, upr kos to me {to gu be u se ri ji 1:0, No vo sa |a ni ne raz mi {qa ju o pre da ji i è le jo{ da nas da na pra ve brejk ko ji bi im obez be dio dva me ~a u Spen su. - Naj va `ni je je to {to smo se u pe ri o du iz me |u dva me ~a psi ho lo {ki opo ra vi li. Ne sum wa mo u brejk i è li mo da po pra vi mo uti sak od pre ne ko li ko da na. Mno go to ga je do brog bi lo na

PR VA A LI GA

Re mi naru ku Zve zdi Rad ni~ ki - Cr ve na zve zda 8:8 (2:2, 2:2, 3:2, 1:2) KRA GU JE VAC: SC Park, gle da la ca: 1.000, su di je: Put ni ko vi} i Mi {ko vi} (Be o grad). Igra~ vi {e: Rad ni~ ki 11 (4), Cr ve na zve zda 11 (5). Dva igra ~a vi {e: Rad ni~ ki 1 (0). Pe ter ci: Rad ni~ ki 2 (2). RAD NI^ KI: Ra di} (10 od bra na), Bu ri}, Po po vi}, Mar ko vi}, Gak 2, Ba {i}, ]i ri} 1, ^u pi}, Zlo ko vi}, F. Fi li po vi} 4, Udo vi ~i} 1, \. Fi li po vi}, La zi}. CR VE NA ZVE ZDA: [e fik (9 od bra na), S. Ra {o vi} 1, Ra |en 1, Ivo {e vi}, Mi li }e vi}, Pi je tlo vi} 2, Avra mo vi} 1, V. Ra {o vi} 1, Ran |e lo vi}, Va pen ski 2, Pr la i no vi}, E{kert, Sto ji ~i}.

svom ba ze nu u pr vom du e lu sla vi la sa 10:8 woj je re mi bio do vo qan da bu de pr va. Ta ko }e iza bra ni ci De ja na Sa vi }a u po lu fi na lu plej ofa igra ti sa ~e tvr to pla si ra nom Voj vo di nom, a Rad ni~ ki }e sa dru ge po zi ci je od me ri ti sna ge sa tre }e pla si ra nim Par ti za nom. Kao {to se i o~e ki va lo, utak mi ca je bi la uz bu dqi va i tvr da, sa ja kim od bra na ma, ko ji ma su ko man do va li od li~ ni gol ma ni Zdrav ko Ra di} (Rad ni~ ki) i De nis [e fik (Cr ve na zve zda). Pr ve dve ~e tvr ti ne pro te kle su u pot pu no iz jed na ~e noj bor bi, ali je Zve zda u tim tre nu ci ma osta la bez Pe tra Ivo {e vi }a i An dri je Pr la i no vi }a, ko ji su zbog pri go vo ra is kqu ~e ni

Srp ski te ni ser Ne nad Zi mo wi} sa op {tio je da ne }e vi {e igra ti u pa ru sa [ve |a ni nom Ro ber tom Lind ste dom. Zi mo wi} je re kao da ne zna sa ko jim igra ~em }e do kra ja se zo ne na stu pa ti u du blu. - Mo `da }u igra ti sa vi {e raz li ~i tih part ne ra. Sve za vi si od op ci ja ko je bu dem imao - na veo je 19. te ni ser sve ta na dubl ATP rang li sti. Trenutak iz der bi ja Rad ni~ ki - Zve zda

U der bi ju pret po sled weg ko la Pr ve A li ge za va ter po li ste, Rad ni~ ki i Cr ve na zve zda u Kra gu jev cu od i gra li su ne re {e no- 8:8. Ovaj duel od lu ~i vao je o pr vom me stu pred plej - of i po {to je Zve zda u

Srp sko-{ved ski dubl je do sa da osvo jio tur nir u Ro ter da mu, a do fi na la je sti gao u Stok hol mu i u Du ba i ju. Zi mo wi }e vi biv {i sa rad ni ci Maks Mir wi, Da ni jel Ne stor, Le an der Pa e{ i Ma ke{ Bu pa ti su bo qe pla si ra ni od we ga na ATP li sti, tre nut no su pla si ra ni od 5. do 9. me sta.

EVROP SKI KUP - MON CA

No vo sa |a ni `e le brejk

Ras ta li se Zi mo wi} i Lind sted

Lind sted i Zi mo wi}

dnevnik

Radni~ki - Crvena zvezda 8:8, Partizan - Vojvodina 11:3, Dunav @AK 9:7, Beograd - Singidunum 5:8, Bawica je slobodna. 1. C. zvezda 15 13 1 1 182:81 40 2. Radni~ki 15 13 1 1 266:76 40 3. Partizan 15 12 0 3 186:74 33 4. Vojvodina 15 8 0 7 149:123 24 5. Bawica 15 7 1 7 115:131 22 6. @AK 15 5 1 9 122:170 16 7. Dunav 15 4 0 11 79:170312 8. Singidun. 15 3 0 12 88:186 9 9. Beograd 16 1 0 15 71:247 3

s pra vom za me ne. Do pr vog vo| stva Rad ni~ ki je do {ao tek u tre }oj de o ni ci- 5:4. Do kra ja ovog pe ri o da igre do ma }i su dva pu ta ima li i dva go la pred no sti (6:4, 7:5), ali se igra ~i Cr ve ne zve zde ni su pre da va li. Kra jem tre }eg pe ri o da su pre ko Stra hi we Ra {o vi }a sma wi li na 7:6, a on da je Avra mo vi} do neo tre }e iz jed na ~e we na me ~u (7:7). Go to vo po sle 16 mi nu ta igre Zve zda je us pe la pre ko Va pen skog da do |e do pred no sti 8:7, da bi ]i ri} ~e ti ri mi nu ta pre kra ja do neo ~e tvr to iz jed na ~e we. U za vr {ni ci oba ti ma ima la su pri li ku da re {e po bed ni ka, ali ni je dan u to me ni je us peo. G. M.

pr vom me ~u i o~e ku jem da to do bro po no vi mo, a na dam se da }e nam tim ski pri jem bo qe od ra di ti po sao u bit nim tren cu i ma i da ne }e mo gu bi ti po e ne u ve li kim se ri ja ma. Zna mo da mo `e mo bo qe da od i gra mo i na me ra va mo da sa vla da mo {am pi o na i da obez be di mo dva me ~a na svom te re nu. Zna ju do bro cr ve no-be li iz Srp ske Ati ne oda kle im pre ti naj ve }a opa snost iz re do va {am pi o na.

- Na pr vom me ~u smo pri li~ no u{to po va li Pet ko vi }a, naj bo qeg Zve zdi nog po en te ra ~i ta ve se zo ne. Od we ga se o~e ku je da na pra vi svoj stal ni u~i nak, ali nas je mno go iz ne na dio Sto i lo vi} ko ji je sa da dru gi naj ve }i po tro {a~ lop ti. Mi ti} je opa san uvek sa ser vi sa i ~e sto nam je pra vio pro ble me, ali do bro zna mo oda kle pre te opa sno sti. Po na vqam, sprem ni smo za ve li ku bor bu i za po be du u Be o gra du - naj va io je ^u bri lo. M. Ri sti}

PR VO LI GA [KI KA RA VAN

Du nav vo le ju ma ra ton U 20. ko lu u pr vim od boj ka {kim li ga ma Sr bi je no vo sad ske eki pe za be le `i le su po be de. Od boj ka {i ce Voj vo di ne sa vla da le su be o grad ski Po {tar 3:0 i to im je dru gi uza stop ni tri jumf od po vrat ka tre ne ra Ka pri {a na klu pu, a od boj ka {i Du nav vo le ja sa 3:2 bi li su bo qi od Obi li }a. @e ne: Voj vo di na - Po {tar 3:0 (28:26, 25:22, 25:23), Sme~ 5 - Fu tog 3:1 (25:17, 24:26, 25:13, 25:17), Cr no ko sa - MD Zre wa nin 3:1 (25:14, 25:20, 23:25, 25:14), Ta ko vo - Rad ni~ ki (K) 0:3 (24:26, 21:25, 15:25), Kra guj - La za re vac 3:0 (25:13, 25:12, 30:28), Obi li} - Rad ni~ ki (B) 0:3 (12:25, 13:25, 15:25). Mu {kar ci: Du nav vo lej - Obi li} 3:2 (25:22, 23:25, 25:16, 20:25, 16:14), Bo rac - Klek 3:0 (25:17, 25:20, 25:12), Slo ven - Je din stvo (SP) 0:3 (13:25, 12:25, 21:25), To pli ~a nin - Ja go di na 1:3 (21:25, 26:28, 25:23, 22:25), Mla de no vac - Ko sov ska Mi tro vi ca 0:3 (19:25, 18:25, 22:25), No vi Pa zar - Sme de re vo 3:0 (25:23, 25:15, 25:15). M. R.

TA MA RA \OR \E VI], ^LA NI CA SD NO VI SAD 1790

Ju ni or ka sa se ni or skim sre brom Ta ma ra \or |e vi} na pra vi la je ve li ko ize na |e we na Pr ven stvu Sr bi je u ga |a wu va zdu {nim oru` jem u Sme der vu po {to je kao ju ni or ka osvo ji la sre br nu me da qu me |u se ni or ka ma (202,4 kru ga). Pla si ra la se iza An dree Ar so vi} (207,9), a is pred olim pij ske vi ce {am pi on ke iz Lon do na Iva ne Mak si mo vi} (182,8) u kon ku ren ci ji 58 tak mi ~ar ki. - Kon ku ren ci ja je bi la iz u zet na, za be le ì la sam ve li ki uspeh, po seb no za to {to sam bi la bo qa od Iva ne Ma ki smo vi}, osva ja ~i ca sre br ne me da qe sa Olim pij skih iga ra u Lon do nu. Mo ram da pri znam da mi je mo `da i dra è to {to sam us pe la wu da po be dim, ne go {to sam osvo ji la sre br nu me da qu - ka è Ta ma ra \or |e vi}, ko ja }e jo{ ovu go di nu na stu pa ti kao ju ni or ka. l Da li ti je ovo pr va se ni or ska me da qa? - Da, pr va me da qa stan dard nom pu {kom. Bi la sam pre dve go di ne pr va ki wa se rij skom pu {kom. l Od ka da tre ni ra{ stre qa {tvo? - Od 2006. go di ne. Po ~e la sam u ]u pri ji, a u SD No vi Sad 1790 pre {la sam pro {le go di ne. Ov -

de su uslo vi za rad mno go bo qi, tre nin zi su ozbiq ni ji, {to po tvr |u ju i re zul ta te.

Bor ko vi} tre }i

Du {an Bor ko vi} uspe {no je po ~eo se zo nu u ETCC Evrop skom ku pu tu ring auto mo bi la. Po ja koj ki {i, na ~u ve noj pi sti u Mon ci, Bor ko vi} je u obe tr ke za be le `io od li ~an re zul tat. U pr voj tr ci star to vao je sa ~e tvr te po zi ci je i od li~ no je vo zio, ali po sle jed nog kon tak ta we gov se at leon ostao je bez de la bra ni ka. Sre di nom tr ke su di je su ga ka zni le pro la skom kroz pit i ta ko ga uda qi le od bor be za vrh, te je na kra ju bio osmi u kla si S2000. U dru goj tr ci kre nuo je sa 17. me sta, ali je po sle od li~ ne bor be us peo na kra ju da bu de tre }i. Ukup no je osvo jio se dam bo do va i na la zi se na sed mom me stu. - U pr voj tr ci sam imao pro ble ma, ka zna je usle di la zbog ne pro pi snog pre la ska pre ko `u te li ni je u dru goj kri vi ni, ~e ga ni sam bio ni sve stan. Ka sni je sam ostao i bez de la bra ni ka. Dru gu tr ku sam po ~eo s no vim bra ni kom, ali sam iz gu bio me tli cu bri sa ~a, pa po ki {i sko ro ni {ta ni sam vi deo. To je bi lo opa sno, ali sve u sve mu tre }e me sto u dru goj tr ci i ukup no se dam bo do va su mi ohra bre we i po zi ti van sig nal za na red ne iza zo ve za ko je je pred u slov da se auto sre di - re keo je Bor ko vi}. Sle de }e dve tr ke vo ze se 28. i 29. apri la u Slo va~ koj. PR VA MU [KA LI GA SE VER

Lek ci ja fa vo ri tu

Mla dost TSK â&#x20AC;&#x201C; Pro le ter Agro ìv 24:16 (12:10) TE ME RIN: Dvo ra na JKP Te me rin, gle da la ca: 300, su di je: Pe {i} i Ra do je vi} (Cr ven ka). Sed mer ci: Mla dost TSK 7 (4), Pro le ter Agro ìv 1 (1), is kqu ~e wa: Mla dost TSK 10, Pro le ter Agro ìv 14 mi nu ta. Cr ve ni kar ton: Ko ste lac (Pro le ter Agro ìv) u 52. mi nu tu. MLA DOST TSK: Ar da li} (17 od bra na), Pan te li}, Kne è vi} 3, Gru ji ~i} 5 (3), Jo va no vi} 3, \u ri} 5, Ma noj lo vi}, Sta ro vlah 1, Po kra jac 6 (1), La u {ev, Ter zi} 1, Mar ja no vi}, Ri ka no vi}, An |e li}. PRO LE TER AGRO @IV: Xa mi} (1 od bra na), Sl. Di mi tri}, O. Jo ki} 6 (1), Tr ni ni} 3, V. Kne è vi} 2, Bje li ca, â gaq, Ili}, Do ko 1, A}i mo vi}, Ga }i no vi} (10 od bra na, 2 sed mer ca), F. Jo ki}, St. Di mi tri}, Ko ste lac, Da vi do vi} 1, M. Kne è vi} 3. Zre wa nin ci su de lo va li kao ra {ti mo va ni or ke star i ni su us pe li da is ko ri ste od su stvo tro ji ce no si la ca igre do ma }i na, ka pi te na Mi la na Oku ke, pr vog strel ca Mi la na Li si ce i be ka Ra do ja Ko va ~e vi }a. Bor be na ru ko met na ~e ta iz Ba~ kog Jar ka, shod no tra di ci ji, o~i ta la je lek ci ju ovo ga pu ta ble dom fa vo ri tu. M. Me ni }a nin

Ube dqi vi Pa lan ~a ni La vo vi - @SK 42:28 (19:12)

Foto: F. Baki}

Ta ma ra \or |e vi}

l Ko ji su ti pla no vi za bu du} nost? - Za sa da mi je naj va `ni je da re dov no i ozbiq no tre ni ram, a za ka sni je }e mo vi de ti - re kla je Ta ma ra i do da la da se do bro sna {la u no vim pra vi li ma. G. Ma le no vi}

BA^ KA PA LAN KA: Ha la Ti kva ra, gle da la ca oko 200, su di je: Bu ra i Pe ren di ja (No va Pa zo va). Sed mer ci La vo vi 1 (1), @SK 2 (1), is kqu ~e wa: La vo vi 10, @SK 8 mi nu ta. LA VO VI: Po ro bi} 9 (1), Ko zo mo ra 7, Uro{ Ra ko ci ja 5, Ko le sar, Ra |e no vi}, Ko sjer, Ko va ~e vi} 3, \u ki} (4 od bra ne), Kraq, Per le ta, Sta noj ~i} (10 od bra na i sed me rac), Ka ra no vi}, Jo vi} 7, No va ko vi} (3 od bra ne), Bra ni slav Kne `e vi} 2, Pu |a 9. @SK: Bo si} (3 od bra ne), Ke zi ja 4, Dra go qe vi}, Mar ko vi}, Bo sni} 1, Maq ko vi} 1, Mar ko vi} 1, Spa so jev 4, Ste va no vi} (7 od bra na), Smo qen 1, Mi lo {e vi} 3, Ko tla ja (2 od bra ne), Ma ki tan 1, U. Bo ja ni} 10 (1), M. Bo ja ni}, Vi tez 2. Ka da su ba~ ko pa la na~ ki ru ko me ta {i po ve li 3:2 vo| stvo do kra ja utak mi ce ni su is pu {tali. M. \. K.

SPORT

dnevnik

ponedeqak25.mart2013.

SRP SKA LI GA VOJ VO DI NA

Do bar fud bal u Oyaci ma

Li der pao u po sled wem mi nu tu

Tek sti lac - Pa li} 2:1 (1:1) OYACI: Stadion Tekstilca, gledalaca 200, sudija [utulovi} (Novi Sad). Strelci: Kuli} u 42. \orovi} u 48. za Tekstilac, a Jondi} u 6. minutu za Pali}. @uti kartoni: Markovi} i Rajkova~a (Pali}). TEK STI LAC: Andrija{evi} 7, Kr{i} 8, risti} 7, Krznar 7, Dokni} 7, Perovi} 8, Kaurin 8, Crwanski 7 (Ogwenovi}), \oki} 7 (Sekeru{ 8), \orovi} 8, Kuli} 8 (Josovi} 7). PA LI]: Pe{i} 7, Bjedov 6, Brankovi} 6, Markovi} 6, Rudi} 6, Jo~i} (Po`ar 6, Tomi{i} 6), Mili} 6, Jondi} 7, Matija{evi} 6, Qubenovi} 6 (Bogdan 6), Rajkova~a 6. U odli~noj fudbalskoj predstavi Tekstilac je nadigrao goste sa Pali}a i osvojio tri va`na boda. Iako su gosti poveli

Sen ta - Do li na 1:0 (0:0) SEN T A: Grad ski sta dion u Na rod noj ba {ti, gle da la ca: 200, su di ja: B. Pa {tar ( Subotica). Strelac: Vasin u 90. minutu. @uti kartoni: Rudan, Ze~evi} (Senta), îzik, \okovi} i Memovi} (Dolina). SEN TA: @ivkov 8, Rudan 7, Mar ti no vi} 7 (Be sla} 7), Spahi} 7, Haben{us 7, Kaka{ 8, \uri}7 (Mara{ 7), Malinovi} 7 (Vasin 8), Geci} 7, Ze~evi} 7, Ba{tovanov 8. DO LI NA: Jevti} 8, îzik 7, Nedu~i} 7 (Tiodorovi} 7), Karanfilovski 7, [}epanovi} 7, Smajilagi} 7 (êrwuu{ -), Gigovi} 7 (\okovi} 7), Trip ko vi} 7, Ko va ~e vi} 7, Memovi} 7, Anti} 7. Sen}ani su po prohladnom i vetrovitom vremenu primorali lidera da nastavi prole}ni post. Doma}e navija~e zagrejao je tek u samom fini-

u 6. minutu golom Jondi}a, doma}i tim je zagospodario terenom i na kraju zasluèno trijumfovao. U prvom poluvremenu doma}i su propustili ~etiri idealne prilike i tek u 42. minut Kuli} je lepim pogodkom krunisao terensku inicijativu. Polovinom prvog poluvremena Tekstilac je zbog povrede ostao bez golgetera Gorana \oki}a. Samo {to je po~elo drugo poluvreme doma}i tim je pogotkom \oki}a do{ao do prednosti. Beleìmo i {ut kapitena Risti}a u 53. minutu i odli~nu intervenciju golmana gostiju Pe{i}a. Do kraja susreta oba tima su imali prilike za gol, ali su mreè ostale netaknute.Slobodno se moè re}i da je igran dobar fudbal u Oxacima. S. Jo vin

Vu ka no vi} za ra dost

{u utakmice Vasin, kada je, u posledwem minutu, uspeo da ubaci loptu u mre`u Jevti}a i svojoj ekipi obezbedi ~itav plen. Utak mi ca je bi la ve o ma tvrda i bez puno {ansi. U prvom delu najboqu priliku u 25. minutu imao je Ze~evi}, ali je wegov projektil iz slobodnog udarca odbranio golman gostiju, dok je u drugom delu vredna pomena {ansa koja se ukazala Geci}u, u 61. minutu. Sen}ani su imali sre}e kada je \okovi} u 87. minutu pogodio pre~ku, ali je potom usledio hladan tu{ za goste. U po sled wim tre nu ci ma utakmice, iz prekida lopta je naba~ena u kazneni prostor Do li ne, gde je na od bi je nu loptu odli~no reagovao Vasin i po go dio pro tiv ni~ ku mre`u. M. Mi tro vi}

Radni~ki (SM) - Cement Senta - Dolina Dinamo - Dunav Radni~ki (S) - Ba~ka Topola Mladost (BJ) - Sloga (T) Tekstilac - Pali} Jedinstvo (SP) - Radni~ki ([) ^SK - Srem 1. Dolina 2. Radni~ki (SM) 3. Sloga 4. ^SK 5. Dunav 6. Tekstilac 7. Radni~ki ([) 8. Senta 9. Mladost 10. Srem 11. B. Topola 12. Pali} 13. Jedinstvo (SP) 14. Cement 15. Radni~ki (S) 16. Dinamo

17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17

5:1 1:0 2:3 1:0 0:0 2:1 3:0 1:0 10 9 8 8 8 8 8 7 6 4 5 6 5 6 6 2

4 4 6 4 3 2 2 4 3 8 5 2 5 2 1 5

3 4 3 5 6 7 7 6 8 5 7 9 7 9 10 10

26:10 29:13 21:11 17:8 20:25 19:19 17:19 19:13 15:17 18:20 12:14 18:26 15:23 18:28 13:18 15:28

34 31 30 28 27 26 26 25 21 20 20 20 20 20 19 11

U slede}em kolu (31.marta) sastaju se: Cement - ^SK Pivara, Srem - Jedinstvo (SP), Radni~ki ([) - Tekstilac, Pali} - Mladost, Sloga - Radni~ki (S), Ba~ka Topola - Dinamo, Dunav - Senta, Dolina - Radni~ki (SM).

Ê LA RE VO: Stadion Piva ra, gle da la ca 100, su di ja: Pa pri ca (No va Pa zo va) . Strelac: Vukanovi} u 63. minu ti. @u ti kar to ni: Ba ji}, Ivkovi} (^SK Pivara), Laki}, ô vi} (Srem), cr ve ni kartoni: P.Ili} (^SK), ôvi} (Srem). ^SK: Tankosi} 7, Baji} 7, Jevi} 7, (Vukanac 7), Vu~kovi} 7, Avakumovi} 7, [vowa 7, Ivkovi} 7 (N.Ili} 7) Plav{i} 8, P.Ili} 7, Vukanovi} 8, Vukasovi} 7, (B.Jevi}-). SREM: Brkovi} 7, Jeremi} 7, Laki} 7, Karadi} 7, Salati} 7, ôvi} 6, Tanaskovi} 6, Ratkovi} 7, Nikoli} 7, Staji} 6 (Grabovi~ki} - ), Mijovi} 7 (Vidi} 6). Te{ka, ali vi{e nego zasluèna pobeda doma}eg tima. Svo vreme igra~i iz êlareva bili su boqi, diktirali tempo, ali u zavr{nici nisu imali re{ewe. Ni kada su petnaestak minuta

imali igra~a vi{e, nije se to rezultatski osetilo. Ipak, vi{e puta su doma}ini pripretili preko Vukasovi}a, Petra Ili}a, Vukanovi}a i Ivkovi}a. Pogodak, koji je odlu~io pobednika, postignut je sredinom drugog poluvremena. Na uba~enu loptu u prazan prostor utr~ao je vredni Vukanovi} i uputio udarac, golman gostiju Brkovi} je kratko odbio, ovaj ga je obi{ao i iz drugog poku{aja poslao loptu u prazan gol, za radost doma}ih igra~a i navija~a. Imali su doma}ini jo{ jednu zrelu priliku deset minuta pre kraja, ali je Vu ka so vi} po go dio pre~ku. Senku na fer i korektnu igru donekle su bacili crveni kar to ni ^o vi }a zbog pre o {trog starta i prigovora sudiji, kao i P.Ili}a zbog udarawa protivnika bez lopte. V. Vu ja no vi}

foto: S. [u{wevi}â&#x20AC;&#x2122;

^SK â&#x20AC;&#x201C; Srem 1:0 (0:0)

Ja ra ~a ni i Te me rin ci u kom {ij skom der bi ju ni su za tre sli mre `e

Zo ri ca ras tu `io Pan ~ev ce

Kom {ij ski der bi bez go lo va

Di na mo - Du nav 2:3 (1:2) PAN Ê VO: Gradski stadion, gledalaca 700, sudija: Piqa (Svetozar Mileti}). Strelci: Kra~unov u 14. (iz penala) i \oki} u 84. za Dinamo, a Zorica u 39. 45. i 66. minutu za Dunav. @uti kartoni: Mati}, Radojevi} (Dinamo), a Kokir (Dunav). DI NA MO: Radojevi} 7, Andonovski 6, Kra~unov 7, Mati} 6, ]irka 6, Oègovi} 6, Arbutina 6, Blagojevi} 6 (Juri{a 6), \oki} 7, Jankovi} 6 (Radojevi} 6), Panti} 7. DU NAV: Jovi{i} 7, Matojevi} 6, Javorac 7, Zari} 6, Lunova 6, Kokir 7, Zorica 8 (A{}eri}), Stojakovi} 6 (Va{kalo 7), Jerkovi} 7 (Drqa~a), Zogovi} 7, Ka~ar 7. Doma}i fudbaleri prvi su poveli u 14. minutu iz opravdano dosu|enog penala, a strelac je bio Kra~unov. U nastavku gosti iz Starih Banovaca su uspeli u potpnosti da preokrenu rezultat golovima raspoloènog strelca Zorice. Doma}in je uspeo da smawi rezultat golom \oki}a u 84. minutu, kada je iz peterca makazicama zatresao mreù. B. St.

Mla dost (BJ) - Slo ga 0:0 BA^ KI JA RAK: Stadion Livadica, gledalaca 800, sudija: Malixan (Novi Sad). @uti kartoni: Ivani}, Kozomora, Miji} (Mladost), a Leti}, Bukaqevi}, Kova~evi} (Sloga). MLA DOST: Loli} 8, Dragoqevi} 7, S. Rati} 7, Ivani} 6, M. Tomi} 7, Kosi} 6 (Vi{ekruna), Miji} 7, Maksi} 6, Popin 6, D. Tomi} 7, Kozomora 7.

SLO GA: Jorgi} 7, Bukaqevi} 7, Vukani} 7, Miqanovi} 7, Kova~evi} 7, Milovi} 7, \uki} 7, Leti} 7, Sila|i 6 (Slep~evi}), Zuki} 6 (Tomi}), Kalinov 7 (Mijailovi}). Kom{ijski derbi je imao ogroman ulog, pa je prvo uzbu|ewe usledilo tek sredinom prvog poluvremena, kada je Kalinov iz srca kaznenog prostora {utirao pravo u golmana Loli}a. U 23. minutu br-

Go lo vi za gre ja li na vi ja ~e i do ma }e igra ~e Je din stvo - Rad ni~ ki 3:0 (0:0) STA RA PA ZO VA: Stadion Jedinstva, gledalaca 150, sudija: Mi ja i lo vi} (Vr {ac). Strelci: @akula u 78. i 80. i Stojanov u 52. minutu. @uti kartoni: Mrkaji}, @ivkovi} i @a ku la (Je din stvo), Sta ni} (Rad ni~ ki). Cr ve ni kar ton: Stani} (Radni~ki) u 71. minutu. JE DIN STVO: Radojkovi} 8, @ivkovi} 8 (Zeki}), [apowa 8, Ivi} 8, Lu~i} 8, Mrkaji} 8,

Stojanov 8, Jezdi} 7 (Vladisavqevi}), @akula 9, Igra~ 8, Fabok 7 (Jankovi}). RAD NI^ KI: Mati} 7, Puri} 6, Petrovi} 6, ^obanovi} 7, Aperli} 7, Simiki} 6, Drobwak 6, ]iri} 7, Ivkovi} 6 (Krajinovi}), Stani} 5, Nedi} 6 (Savi}). Baba Marta se poigrala sa navij~ima u Staroj Pazovi, ali srca su im zagrejali, kao i doma}im igra~ima,visoka pobeda

nad malo favorizovanim gostima. U prvom delu su gosti imali vi{e loptu u nogama, napa da li, ali bez iz gled ni jih prilika. U nastavku, ve} u 52. minutu doma}i su poveli nakon dubinske lopte koju je ve{to prihvatio Stojanov i spretno je sproveo u mre`u. Doma}i su se potom malo povukli, brane}i ste~eno, ali su iz opasnih kontri stvarali pometwu u odbrani gostiju. Prvi kontra na-

pad je upalio u 78. minutu kada je Nikola @akula u{ao u brisani prostor, nekoliko metara povukao loptu i smestio je u mre`u. Isti igra~ je samo dva minuta kasnije, posle centars{uta iz kornera, iz dosta te{ke situacije smestio loptu u gorwi ugao golmana mati}a. Gosti su od 71. ostali bez iskqu~enog Stani}a, koji je zaradio drugi `uti karton. M. Bzov ski

zonogi \uki} je iskosa sa leve strane u{ao u kazneni prostor i {utirao pored stative. Jara~ani su u 39. minutu mogli da zatresu mre`u gostiju iz Temerina, ali Dragan Tomi} je {utirao iznad pre~ke. Dva minuta kasnije Kosi} je centrirao, Kozomora glavom spustio loptu, natr~ao je Miji} i poslao je van okvira gola. Golman doma}ina Dragan Loli} istakao se u 60. minutu, sjajnom intervencijom

je spre~io pogodak prvog strelca lige Kalinova. Posle slobodnog udarca \uki}a, ni{ane je podesio Milovi}, a po identi~nom scenariju na drugoj strani odli~nu priliku je propustio Popin. U nadoknadi vremena Jara~ani su propustili posledwi voz da stignu do trijumfa. Korner je izveo Dragan Tomi}, a wegov prezimewak Marko je zamalo bio neprecizan. M. Me ni }a nin

Va `ni bo do vi do ma }i na Rad ni~ ki (S) - Ba~ ka To po la 1:0 (0:0) SOM BOR: Gradski stadion, gledalaca 150, sudija: Mihajlovi} (Zrewanin). Strelac: Romi} u 50. minutu. @uti kartoni: Bo{kovi} i [veqo (Radni~ki), Su{i} (Ba~ka Topola). RAD NI^ KI: Stankovi} 7, Desnica 7, Baqak 7, Vidovi} 8, [arenac 7, Major 7, Bo{kovi} 7, Makar 7 ([veqo 7), Kowovi} 7 (Puri}), Romi} 8 (Faber), Hoscieslavski 7. BA^ KA TO PO LA: Kroni} 7, Dragi} 6, Babi} 7, Top~agi} 7, Maslovari} 7, Beri} 7, Milovanovi} 6 (Peruni~i} 6), Martinovi} 6 (Su{i}), La~ok 6 (\ukanovi}), Tutwevi} 7, Kekezovi} 7. Po veoma sna`nom vetru i hladnom vremenu fudbaleri Radni~kog i ba~ke Topole prikazali su solidnu igru. U prvom delu gosti su zamalo do{li u vo|stvo, [arenac je glavom za nekoliko santimetara proma{io sopstveni gol. Posle toga Radni~ki je imao nekoliko {ansi, ali mre`a Kroni}a je ostala netaknuta. U nastavku Somborci su izveli jednu dobru kombinaciju, koja je zavr{ena pogotkom. Lopta je i{la od noge do noge, po~ev od Desnice, preko [veqe i Hoscieslavskog, da bi na kraju Romi} efektno savladao Kroni}a. Somborci su osvojili veoma va`ne bodove. J. Du kat

Sport

FE TEL PO BE DIO U MA LE ZI JI

Tro stru ki svet ski pr vak u For mu li je dan Se ba sti jan Fe tel tri jum fo vao je na VN Ma le zi je ~i me je ostva rio 27. po be du u ka ri je ri i ti me se iz jed na ~io s le gen dar nim Xe ki jem Stju ar tom. Dru go me sto je osvo jio we gov klup ski ko le ga iz Red Bu la Mark Ve ber, a tre }e Lu is Ha mil ton iz Mer ce de sa. Str. 25

RE PRE ZEN TA TIV CI PO DR @A VA JU SE LEK TO RA MI HAJ LO VI ]A

Svi od go vor ni za ne u spe he

Zo ran To {i}

ZO RAN TO [I] SE PRAV DA

Bez lop te ne ma u~in ka Od Zo ra na To {i }a se o~e ki va lo pu no, da naj azd pro ra di pre ki ne se ri ju pro ma {a ja i goglter ski post. Ni {ta od to ga, uklo pio se u si vi lo kom plet nog ti ma. - Ni kad nam ni je bi lo te è, ne pam tim da smo ta ko ra no is pa li iz tr ke. Ima jo{ pet utak mi ca, bit no je da mla di igra ~i na sta ve da se bo re i da za go di nu- dve ura de ne {to vi {e u od no su na ovaj skro man u~i n ak- kon s ta t o v ao je To {i}. Sle di i krat ko ob ja {we we {to ga na Mak si mi ra skoj tra vi nig de ni je bi lo. - @e leo sam da pru ìm mak si mum, na dao se da }u se is ku pi t i za broj n e pro m a { a j e. Ali, kad pri mi te jed nu lop tu za 20 mi nu ta i ~e ti ri za ce lo po lu vre me, ne mo è te ni {ta vi {e da u~i ni te- prav dao se To {i}. Z. R.

De li} at mos fe re iz ta bo ra or lo va po sle de ba kla u Za gre bu pre neo je Mi lan Bi {e vac, is ku sni {to per ko ji zbog `u tih kar to na ni je bio u kom bi na ci ji za duel sa Hr vat skom. - Vi de li smo na pi se po no vi na ma i por ta li ma, ni je nam la ko. Tru di mo se da {to ma we pra ti mo me di je i osta ne mo mir ni. Tru di mo se da bu de mo skon cen tri sa ni na sle de }u utak mi cu. Svi smo na istom za dat ku – po ru ~io je Bi {e vac. O{tri ca kri ti ke upe re na je ka Si ni {i Mi haj lo vi }u. - Svi smo od go vor ni, za jed no sa se lek to rom. Si ni {a je ulo `io mno go tru da da pri pre mi me~, a mi slim da smo mi mo ra li

sa ma lo vi {e hra bro sti da u|e mo u utak mi cu. Po dr `a va mo se lek to ra, mi igra ~i pri ~a mo iz me |u se be pu no o svim fud bal skim te ma ma. Ne iz be `na te ma je i pro ma {e ni sa stav. - Uvek je la ko bi ti ge ne ral po sle bit ke. Svi ne {to pri ~a mo, a ni ko ni {ta ne ra di. To je se lek to rov iz bor, a sva ki igra~ zna {ta mu je ~i ni ti ka da za i gra za re pre zen ta ci ju. Hr va ti su do ~e ka li na {e gre {ke i is ko ri sti li ih. Tre ba {to pre da za bo ra vi mo utak mi cu u za gre bu i da po be di mo [kot sku. Is ku sni ji fud ba le ri tru de se da oso ko le mla |e igra ~e. - Te {ko nam je pao po raz, `e le li smo naj bo qe, na rav no -

UZ PO RAZ MLA DE RE PRE ZEN TA CI JE U HOLA NDI JI

Pla }en ceh pro ma {a ji ma U sen ci utak mi ce Hr vat ska - Sr bi ja ostao je pri ja teq ski duel na {e mla de se lek ci je i vr {wa ka im iz Ho lan di je. Or li }i su iz gu bi li 1:2, ali su

(Ne)iz ve sna re ak ci ja pu bli ke Mo `e li se pret po sta vi ti ka kav }e do ~ek pu bli ka spre mi ti or lo vi ma u No vom Sa du pro tiv [ko ta ? .- Iskre no, ne znam ka kva }e bi ti re ak ci ja no vo sad skih na vi ja ~a, ali mo ra mo bi ti sprem ni na sve. Vo le li bi smo da bu du uz nas i na dam se da }e oni ko ji }e zvi `da ti bi ti u ma wi ni. Da li }e nas po dr `a ti ili vre |a ti, ne znam. Vo leo bih, na rav no, da nas bo dre, a mi }e mo se po tru di ti da po pra vi mo sli ku iz Za gre ba - na da se Bi {e vac. po be du. Ov de ima pu no mla dih igra ~a i mi is ku sni ji pri ~a mo sa wi ma i tru di mo se da gle da mo na pred. Tre ba bi ti opre zan sa wi ma, jer ima ju po ten ci jal, ne tre ba za u sta vi ti ne {to {to je do bro i {to ima kva li tet. Sva ki bod i po be da }e mno go zna ~i ti re pre zen ta -

ci ji. Ni ka da ni smo bi li u ova kvoj po z i c i j i, eli m i n i s a n i smo ve} na po la kva li fi ka ci ja, ali bez ob zi ra na to tre ba mak si mal no igra ti i osva ja ti bo do ve da bi u bu du} no sti bi li bo qe ko ti ra ni- is ta kao je Bi {e vac. Z. Ran ge lov

Alek san dar Pan ti}

Mi lan Bi {e vac se pri pre ma za utak mi cu sa [kot skom

VOJ VO DI NA PO ^E LA PRI PRE ME ZA DUEL U JA GO DI NI (30. MART)

Uvod u za ni mqi vu tr ku sa Zve zdom Po sle ~e ti ri pro le} na pr ven stve na ko la u Je len Su per li gi, fud ba le ri Voj vo di ne iz jed na ~i li se po bo do vi ma s Cr ve nom zve zdom na dru gom me s tu na ta b e l i. Po s le re m i j a u U`i cu, u okr {a ju iz me |u Slo bo de Po int i Ja go di ne (1:1), dru go pla si ra ni dvo jac po be gao je Ja go din ci ma za pet bo do va, a No vo sa |a ni }e u na red nu su bo tu (30. mart) ima ti pri li ku da tu pred nost po ve }a ju, upra vo u Ja go di ni. Pa u za u pr ven stvu omo gu }i la je {e fu str~ nog {ta ba Voj vo di ne Ne boj {i Vig we vi }u da igra ~i ma da dva slo bod na da na, da bi za tim od i gra li utak mi ca sa Spar ta kom Zla ti bor vo da. Su bo ti ~a ni su po be di li 1:0, ali tre ba na gla si ti ka ko su cr ve no-be li za i gra li s mla |im sna ga ma, dok su Su b o t i ~ a n i iz v e l i sko r o naj j a ~ i tim. - [an su smo da li mla |im igra ~i ma da u du e lu s ve o ma do brom eki pom iz Su bo ti ce vi de gde se na la ze - re kao je Vig we vi}. - Ge ne ral no, za do vo qan sam onim {to sam vi deo, ne ki igra ~i po ka za li su vi {e, po tvr div {i da sha va ta ju ono {to tra `im od wih, a

Vu ja ~i} i Na sti} za u sta vqa ju Su bo ti ~a ni na Mi li vo je va

ne ki ni su. Ne, ne bih pri ~ao o kon kret nim ime ni ma, zna ju to i oni sa mi. Od ju ~e je, prak ti~ no, po ~e la pri pre ma utak mi ce s Ja go di nom. Ho }e li, s ob zi rom na pa u zu, Voj vo di na od i gra ti jo{ ne ki kon trol ni su sret to kom sed mi ce pred na ma? - Ne }e mo vi {e igra ti utak mi ce do su sre ta u Ja go di ni, po sve ti }e mo se tre nin zi ma - od go vo rio je Vig we vi}. No v o s a | a n i to k om ovog pro l e } a igra ju ve o ma do bro, to, uosta lom, po tvr |u ju ta be la i re zul ta ti, a na ro ~i to sve ve }a po se ta na sta di o nu „Ka ra |or |e”. Sa mim tim, ka pi ten Mi ro slav Vu li }e vi} i sa i gra ~i ima ju oba ve zu pred so bom i pred svo jim na vi ja ~i ma da u sva koj na red noj utak mi ci raz mi {qa ju o po be da ma, bez ob zi ra na ime ri va la. U tom kon tek stu, kao i u prav cu raz mi {qa wa igra ~a ko ji tvr de da im je u fo ku su je di no pr va na red na utak mi ca, su sret u Ja go di ni je ve o ma bi tan. Ka ko zbog tri bo da ko ja su u op ti ca ju, ta ko i da obe ze de prak ti~ no ne do sti `nu pred nost u od no su na ri va la i da u|u u za ni mqi vu tr ku za dru go me sto s be o grad skim cr ve no-be li ma. A. P.

osta vi li od li ~an uti sak. Iza bra n i c i Ra d o v a n a ]ur ~ i } a ve }im de lom su sre ta bi li su bo qi od Ho lan |a na, ali su pla ti li ceh lo {oj re a li za ci ji . - Do bro smo sta ja li na te re nu – re kao je stre lac za na{ tim Alek s an d ar Pan t i}. – Ima li smo igru, u pr vom po lu vre me nu bi li bo qi od Ho lan |a na, ali na kra ju ni smo ni re mi obez b e d i l i. Za s lu ` i l i smo ba rem ne re {e no jer smo za i sta od i gra li do bru utak mi cu. Pro tiv Izra e la je bi lo 0:0, sa da ste iz gu bi li od Ho lan |a na, da li je to raz log za bri gu ili ima po zi tiv nih po ma ka ? - Pro tiv Izra e la je de bi to vao se lek tor ]ur ~i}, ima li smo ma lo vre me na za pri pre mu pa se to od ra zi lo i na igru. Sa da se ve} po zna je mo i na pre dak je vi dqiv. Pro tiv Ho lan di je je bi lo ma we pro pu sta ne go pro tiv Izra e la i ve ru jem da }e mo iz me ~a u me~ bi ti sve bo qi. [ta je ka rak te ri sti~ no u zah te vi ma se lek to ra ? - Da dr `i mo lop tu i da mi na me }e mo ri tam. U ve }em de lu me ~a sa Ho lan di jom mi smo dik t i r a l i tem p o, stvo r i l i ne ko li ko pri li ka, a on da smo ka `we ni za pro ma {a je. Mi slim da }e mo bi ti pra va na pa da~ ka eki pa ka da stva ri bu du le gle na svo je me sto. Sle di me~ sa Bu gra skom. - Ve ru jem da }e mo bi ti jo{ bo qi ne go u Ho lan di ji i da }e mo ko na~ no tri jum fo va ti op ti mi sta je Pan ti}. I. La za re vi}