Dnevnik 24.mart 2013.

i[tvan pastor, preDseDniK sKUp[tine apv

episKop DalmatinsKi fotije

pokrenuti re{avawe pitawa vojvodine str. 2

pomo} matice mora biti ozbiqnija str. 7

N

NOVI SAD * NASLOVI

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 24. MART 2013. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXXl BROJ 23744 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

aKcija Uprave Kriminalisti^Ke policije U raZvojnoj Banci vojvoDine

BanKari U apsU ZBoG KreDita Borovici

DU[AN BAJATOVI]

ve}i uvek davi maweg

str. 3

teofil pan~i}

Podne novog feudalizma

Goran je{i}

Nema razloga za ostavku Vlade APV

\or|e randeq

Bestidni dileri iluzija

INTERVJU NEDEQE

aleksandra Kova~ Obla~no i hladno Najvi{a temperatura 5 째S

Foto: S. [u{wevi}

str. 12

str.2

KAKO SE NEKAD DOBRO @IVELO SA DESET HEKTARA A SAD SE @ALE I ONI [TO IMAJU STO...

EKSKLUzIVNO: pREDLOg NOVOg SpORAzUMA O pOgRANI^NOM pROMETU IzME\U SRBIJE I HRVATSKE

Kvaka paorske kartografije

U kom{iluk sa biometrijskom propusnicom

str. 5

str. 4

2

dnevnik

nedeqa24.mart2013.

Pe tro vi}: Se ver se pro ti vi do go vo ru

CITATI

„

Re zul ta ti ko je je li der na pred wa ka Alek san dar Vu ~i} po sti gao do sa da kva li fi ku ju ga da i po sao pre mi je ra mo `e da oba vqa na kva li te tan na ~in, ali da li }e do to ga i do }i, stvar je do go vo ra ko a li ci o nih part ne ra. Vla da je naj bo qe re zul ta te ima la u onim sek to ri ma ko ji su bi li po ve re ni Vu ~i }u Zoran Babi}, za me nik {e fa po sla ni ka Srp ske na pred ne stran ke

”

Za me nik ko sov skog pre mi je ra Ha {i ma Ta ~i ja, Slo bo dan Pe tro vi}, re kao je ka ko se na da da }e do go vor iz me |u Ko so va i Sr bi je bi ti po stig nut na sle de }em sa stan ku Ta ~i ja i Ivi ca Da ~i }a, 2. apri la, ali je „skep ti ~an da li }e gra |a ni se ve ra Ko so va pri hva ti ti mo gu }i do go vor”. „Se ver }e se pro ti vi ti bi lo kom do go vo ru, i zbog to ga je zna ~aj no za sve nas da bu de is kre ni pre wi ma i ka` }e mo im, bez ilu zi ja, {ta }e se dog ho di ti. Tre ba lo bi ima ti na umu da }e se, je di no po sle no r ma li za ci je od no sa, ova ili bu du }a Vla da, su o ~i ti sa ozbiq nim po slom na svim po qi ma”, re kao Pe tro vi} u iner vjuu li stu Epo ka e Re. On je do dao da ni pri {ti na ni Be o grad ne `e le se be da vi de kao gu bit ni ke u di ja lo gu, ali je, ka ko je re kao, je di ni pro ces u ko jem ne ma po bed ni ka i gu bit ni ka, ve} sa mo onih ko ji bi omo gu }i li no r ma lan `i vot u re gi o nu”.

Ko {tu ni ca: Ciq agre si je bio je oti ma we Ko so va Kao {to je je di ni ciq voj ne agre si je na Sr bi ju bi lo ne za vi sno Ko so vo, ta ko je i u da na {wim pre go vo ri ma je di ni ciq Za pa da da se do ~e pa i le ga li zu je ne za vi snost Ko so va, oce nio je pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca. „Evrop ska uni ja ne ma dru gog ci qa ka da je u pi ta wu Ko so vo, ne go da ga ot me od Sr bi je i stvo ri ne za vi snu dr `a vu pod NA TO kon tro lom, a za uz vrat nu di ni {ta”, is ta kao je Ko {tu ni ca, na tri bi ni po vo dom 14. go di {wi ce NA TO bom bar do va wa Sr bi je. On je na gla sio i da je do de qi va we da tu ma kao na gra de za po ni `e we Sr bi je „ni {ta”, ali da to ite ka ko mo `e bi ti no vi i neo gra ni ~e ni re zer vo ar uce wi va wa Sr bi je. Ko {tu ni ca je re kao i da je u naj no vi jim bri sel skim pro go vo ri ma EU po nu di la Sr bi ji pa pir ~i ja je su {ti na ne za vi snost Ko so va. „Mo ra mo se okre nu ti Sr bi ji i we nim in te re si ma i sta vi ti ta~ ku na evrop ske in te gra ci je. Sr bi ja, a ne Evrop ska uni ja, mo ra bi ti je di ni ciq srp skog na ro da”, po ru ~io je Ko {tu ni ca.

INTERVJU

I[TVAN PA STOR, PRED SED NIK SKUP [TI NE AP VOJ VO DI NE

Po kre nu ti re {a va we voj vo |an skog pi ta wa red sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor iz ja vio je za „Dnev nik” da se ar gu men ti za ras pi si va we van red nih po kra jin skih iz bo ra ne mo gu na }i u od lu ci Ustav nog su da, ko jom je ospo ren deo od red bi Za ko na o nad le `no sti ma APV, a ne }e ih, do da je, bi ti ni ako USS oce ni pro tiv u stav nim sli~ ne od red be Sta tu ta Voj vo di ne. Ali sam stav Ustav nog su da je, po Pa sto ru, po tvr dio po sto ja we voj vo |an skog pi ta wa, i sto ga je ve o ma pro ble ma ti~ no, ka `e, {to ne ma po li ti~ kih ini ci ja ti va za we go vo re {a va we.

– Mo `e se tvr di ti da u po li ti~ kom smi slu ne po sto ji voj vo |an sko pi ta we, ali ja mi slim da i te ka ko po sto ji. I ne ra di se tu o se par ti zmu ili ~e mu sli~ nom, ve} sa mo po ku {a vam da uka `em na ~i we ni cu da to {to ti wa i kad je re~ o po stup ku pred Ustav nim su dom, i ka da je re~ o pro ble mu fi nan si ra wa APV i o ni zu dru gih otvo re nih te ma... sve su to ele men ti ko ji }e kadtad po ka za ti da je voj vo |an sko pi ta we jed no od onih ne re {nih. To je na pro sto si stem ski pro blem, ali se wi me da nas ni ko ne ba vi – upo zo rio je Pa stor, ko ji je i li der Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra. l Za {to ne ma ini ci ja ti va po kra jin ske vla sti da se taj si stem ski pro blem po~ ne re {a va ti?

– Pret po sta vqam da ta kvih po li ti~ kih ini ci ja ti va ne ma za to {to su ak te ri po li ti~ kog `i vo ta za u ze ti dru gim stva ri ma. Kad je re~ o dr `av nom ni vou, zna mo ko ja su pi ta wa pri o ri tet, od Ko so va pa na da qe, i ni kog ne tre ba da ~u di {to je on da voj vo |an sko u dru gom

P

ili tre }em pla nu. Ali o~i to da se i na po kra jin skom ni vou ne kim dru gim te ma ma pri da je ve }i zna ~aj.

Na `a lost, iako po me ni ini ci ja ti va za re {a va we ovih pi ta wa tre ba da po tek ne upra vo iz Vla de APV, ona je iz ne kog raz lo ga u in fe ri or noj po zi ci ji, ne sa mo u od no su na Sta tut, ne go i u od no su na jav nu svo ji nu, i na Elek tro voj vo di nu i na RTV i u od no su na niz dru gih stva ri. Za {to je ta ko, ne znam, ali si gur no je da ta si tu a ci ja ni je du go ro~ no odr `i va. Za pra vo, da je ve o ma, ve o ma {tet na. l Ali, i SVM je deo Vla de APV, pa za {to on da va {i pred stav ni ci ne za tra `e wen ak tiv ni ji an ga `man?

Za vlastiti prostor u Briselu l U ko joj me ri se u pro ce su evrop skih in te gra ci ja ko ri ste po ten ci ja li Voj vo di ne o ko ji ma se ta ko pu no go vo ri i ka kva je po zi ci ja u tom po gle du kan ce la ri je APV u Bri se lu?

– U te me qe pri ~e o pred sta vqa wu Voj vo di ne u Bri se lu ugra |e no je sve ono {to i ina ~e ka rak te ri {e od no se cen tral nih vla sti i APV: na pro sto mo `e te opi pa ti ma wak po ve re wa. I ta si tu a ci ja spu ta va i po kra jin ska vla du i sve qu de ko ji su an ga `o va ni na tom na {em evrop skom za dat ku da slu ~aj no ne bu du pre vi {e am bi ci o zni, da ne „bo du o~i”. Pri to me, da se raz u me mo, to ne ma ve ze sa po li ti~ kim sa sta vom ak tu el ne vla de, jer mi smo isti pro blem ima li i sa pret hod nom, ko ja je u po li ti~ kom smi slu bi la po du dar na sa voj vo |an skom. Jed no stav no, u Be o gra du po sto ji ne ka kav ira ci o na lan strah od Voj vo di ne, ko ji ne znam na ~e mu se ba zi ra. Kao re zul tat ima te si tu a ci ju da se go vo ri o kan ce la ri ji APV u Bri se lu ko ja je sme {te na u Mi si ji Sr bi je i uslo vi za rad su joj ja ko te {ki, go to vo ne mo gu }i, go vo ri se o pred sta vqa wu Voj vo di ne, a ako za i sta `e li te ne {to odav de da pred sta vi te, on da mo ra te da za mo li te pri ja te qe iz Ne ma~ ke ili Ma |ar ske da vam ustu pe pro stor. To, na `a lost, sa mo po ka zu je ka ko se unu tar ove ze mqe do `i vqa va mo. Zbog sve ga to ga za go va ram da se ta kva prak sa na pu sti i da Voj vo di na ku pi ili traj no iz naj mi pro stor u Bri se lu. Jer tvr dim da smo ve} sa da za ra di li taj no vac kroz raz li ~i te evrop ske pro jek te s ko ji ma smo uspe {no apli ci ra li.

AK CI JA UPRA VE KRI MI NA LI STI^ KE PO LI CI JE U RAZVOJNOJ BANCI VOJVODINE

Ban ka ri u ap su zbog kre di ta Bo ro vi ci

u `i la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal pri pad ni ci Rad ne gru pe Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je pri ve li su ju ~e tro je biv {ih ~el ni ka Raz voj ne ban ke Voj vo di ne zbog sum we da su odo bra va li kre di te mi mo za ko na i va `e }ih pro ce du ra RBV. Ka ko je po tvr dio tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi}, oni se sum wi ~e da su u pe ri o du od 2009. do 2012. odo bri li pred u ze }i ma iz Gru pe Bo ro vi ca 28 kre di ta u ukup nom iz no su od oko 2,5 mi li jar de di na ra bez ade kvat nih ban kar skih ga ran ci ja.

Osum wi ~e ni su ne ka da {wi pred sed ni ci Iz vr {nog od bo ra ban ke Sr |an Pe tro vi} (52) i Bi qa na Jo va no vi} (62), kao i biv {i di rek tor Sek to ra za po slo va we sa pri vre dom Slo bo dan Ba jin (55), a po red po red wih, kri vi~ nom pri ja vom bi }e ob u hva }en i vla snik po me nu tih pred u ze }a za tran sport i odr `a va we pu te va Du {an Bo ro vi ca (57), ko ji je od ra ni je u pri tvo ru. Na ve de ne 2,5 mi li jar de di na ra, ka ko ob ja {wa va

T

Tu `i la {tvo, pred sta vqa ne za ko ni tu imo vin sku ko rist za Bo ro vi cu, a {te tu za Raz voj nu ban ku Voj vo di ne.

S dru ge stra ne, ka ko je sop {ti la Raz voj na ban ka Voj vo di ne, u ovom slu ~a ju ni je pri ~i we na {te ta RBV, jer je iz vr {ni po stu pak u to ku, „a ovla {}e ni pro ce ni te qu po stup ku na pla te kre di ta i iz da tih ga ran ci ja po zi tiv no je oce nio wi ho vu na pla ti vost”. Pre ma na vo di ma RBV, Gru pa Bo ri vi ca, ko ju ~i ni niz pri vred nih su bje ka ta, ima oba ve ze (po osno vu kre di ta i iz da tih ga ran ci ja) kod Raz voj ne ban ke u iz no su 2,9 mi li jar di di na ra, a na ime ovih za du `e wa RBV je na pla ti la 375 mi li o na di na ra na ime ka ma te. „Nad ovim prav nim su bjek ti ma je po kre nu to iz vr {e we ra di na pla te du ga. Sva imo vi na i ra ~u ni pred u ze }a, kao i pri vat na imo vi na, blo ki ra ni su od stra ne RBV i u iz vr {nom po stup ku, ko ji je u to ku, o~e ku je se pot pu na na pla ta”, na vo di se u sa op {te wu RBV, uz na po me nu da je obez be |e we po me nu tih kre di ta bi la za lo ga na svim

osnov nim sred stvi ma Gru pe Bo ro vi ca, od as falt ne ba ze, ka mi o na, bro do va, pre ko po slov nih objek ta u Ru mi, Be o gra du i Srem skoj Mi tro vi ci, pa sve do 90 hek ta ra po qo pri vred nog ze mqi {ta u oko li ni No vog Sa da i pri vat ne imo vi ne sa mog Du {a na Bo ro vi ce. „Na nad le `nim or ga ni ma je da utvr de re al ne ~i we ni ce i even tu al ne pro pu ste pri ve de nih li ca, a RBV }e i da qe na sto ja ti da na pla ti sva svo ja po tra `i va wa”, po ru ka je me nax men ta Raz voj ne ban ke Voj vo di ne.

Ina ~e, ka ko „Dnev nik” sa zna je, u ak ci ji ra sve tqa va wa na vod nih mal ver za ci ja u Raz voj noj ban ci Voj vo di ne ni je u~e stvo vao Od sek za su zbi ja we pri vred nog kri mi na la no vo sad ske Po li cij ske upra ve. Na ovom po slu ra di li su is kqu ~i vo pri pad ni ci Rad ne gru pe Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je, ko ji su ima li sa mo lo gi sti~ ku po dr {ku u voj vo |an skoj pre sto ni ci, kao {to je, re ci mo, ustu pa we pro sto ri ja i in for ma ti~ ke opre me. n E. N. L.

STU DI JA SLU ^A JA: OD ME TALS BAN KE DO RBV

Em se gr bo ro di, em menayment... az voj na ban ka Voj vo di ne tre ba lo bi da do bi je no vog vla sni ka za de se tak da na, a na pot pi si va wu tog ugo vo ra ne }e se po ja vi ti sko ro ni ko od sta rog me nax men ta. Oprav da no su „spre ~e ni“, po je di ni ve} po dru gi put. Iza wi ho vog ru ko vo |e wa osta le su afe re, od pra we nov ca u slu `bi kla na [a ri} i sli~ nih bi zni sme na u vre me dok je RBV jo{ uvek bi la Me tals ban ka, pa do odo bra va we kre di ta bez ade kvat nih ban kar skih ga ran ci ja. [ta ka `e hro no lo gi ja? Pro ble mi su pr vi put po sta li po zna ti jav no sti 2008. ka da je Na rod na ban ka Sr bi je uve la ste ~aj u Me tals ban ku.

Na red ne go di ne ova fi nan sij ska ku }a pre ra sla je u Raz voj nu ban ku Voj vo di ne. Iz gle da lo je da je ku }a opet na pu tu uspe {nog po slo va wa, ali... pra va iz ne na |e wa su tek po ~e la. Apri la 2011. uhap {e ni su po sled wi di rek tor Me tals ban ke Ana ni je Pa vi }e vi}, we go va dva si na i naj bli `i sa rad ni ci zbog sum we da su ban ku o{te ti li za 18 mi li o na evra.

Wi ma je ta da na te ret sta vqe no da su to kom 2007. i 2008. odo bra va li kre di te na ne za ko nit na ~in, bez hi po te ke i dru gih ga ran ci ja. Ko ri sti li su ih wi ho va de ca, sa rad ni ci, pri ja te qi, ro |a ci... a no vac je za vr {io na ra ~u ni ma wi ho vih pri vat nih fir mi. Deo je ko ri {}en za ku po vi nu luk su znih ne kret ni na u Sr bi ji i Cr noj Go ri, ali i za ku po vi nu ak ci ja Me tals ban ke. Ve} ta da se za Ban ku ve zu ju po slo vi pra wa nov ca, a kao kli jent tog ti pa na vo di se An tun Sta naj sa ti tu lom vo |e cr no gor ske du van ske ma fi je. Pod se ti mo, on je ubi jen u Su da nu po ~et kom ovog me se ca.

Ban ka je kre nu la pod no vim ime nom 17. ma ja 2010. ka da je pred sed nik Iz vr {nog od bo ra po stao Sr |an Pe tro vi}, ko ji je na to me sto, u svoj stvu pri nud nog uprav ni ka, do {ao na pred log NBS. Sa ove funk ci je oti {ao je po sle ne {to vi {e od go di nu da na: no vem bra 2010. uhap {en je

R

– Za to {to Vla da Voj vo di ne funk ci o ni {e kao je din stve no te lo, a ne kao mo za ik we nih sa sta vqa ~a sa aspek ta po li ti~ ke pri pad no sti. Da kle, ima te jed nu po li ti ku Po kra jin ske vla de i ona je da nas ta kva ka kva je ste. l [ta se de {a va sa in ci ja ti vom, ko ju ste na ja vi li pre ne ko li ko ne de qa, a ko ja se od no si na iz ra du plat for me o fi nan si ra wu APV? – Ta ini ci ja ti va se sa da prak ti~ no za o kru `u je. O~e ku jem da }e za dan - dva bi ti de fi ni san osnov ni tekst do ku men ta, ko ji }e se po tom na }i u skup {tin skoj ras pra vi. Naj pre na Od bo ru za ustav na pi ta wa, a po sle to ga, na -

pod sum wom da je u~e stvo vao u pra wu oko tri i po mi li o na evra od pro da je nar ko ti ka [a ri }e vog kla na. No, Pe tro vi} se u za tvo ru ni je za dr `ao du go. Sa tu `i la {tvom je po sti gao spo ra zum o pri zna wu kri vi ce a u za me nu za go di nu da na pri tvo ra. Ta ko je, uz estrad nu zve zdu Ce cu, bio me |u pr vi ma ko ji su iz za tvo ra iza {li sa ku} nom na ru kvi com. Od apri la 2011. pa sve do ju ~e ra {weg hap {e wa, bio je slo bo dan.

Na slo bo di se u me |u vre me nu na {ao i Ana ni je Pa vi }e vi}, ko ji je mar ta pro {le go di ne pu {ten da se bra ni sa slo bo de. No, po stu pak pro tiv we ga je, pre ma in for ma ci ja ma iz Tu `i la {tva, jo{ uvek u to ku.

U sva kom slu ~a ju, na ~e lu ban ke se po sle afe re s [a ri }i ma na {la Bi qa na Jo va no vi}. Ona je na toj funk ci ji bi la do pre po la go di ne. U pr voj po lo vi ni pro {le go di ne RBV je is ka za la gu bi tak od {est mi li jar di evra, a Bi qa na Jo va no vi} je na pu sti la ban ku po ~et kom je se ni.

Ta da je pre {la na funk ci ju di rek to ra Ga ran cij skog fon da Voj vo di ne, oda kle se po vu kla pre par da na.

Ka ko god, zbog sve ga {to se de {a va za pra vo su naj za bri nu ti ji za po sle ni. Wih pre ko tri sto ti ne jo{ ne zna {ta }e i ka ko }e bi ti ka da do |e no vi vla snik. Si gur no je je di no da }e deo wih, ali ma wi, pre }i u Po kra jin ski raz voj ni fond. Da ka ko, po red za po sle nih bri nu i de po nen ti: u ban ci je sto mi li o na evra ulo ga, ko ji su osi gu ra ni pre ko Agen ci je za osi gu ra we de po zi ta, i jo{ to li ko neo si gu ra nih, ko ji }e bi ti po kri ve ni ob ve zni ca ma.

Da li je mo glo da bu de bo qe? Mno gi }e na ovo pi ta we od go vo ri ti po tvrd no. Ipak, vi {e na {ih po zna tih stru~ wa ka ja sno je re klo da je pre tva ra we Me tals ban ke u Raz voj nu ban ku Voj vo di ne i in sti tu ci ju od na ci o nal nog zna ~a ja – bi lo ve} od po ~et ka ne mo gu }a mi si ja. n Du{anka Vujo{evi}

dam se, i na sa moj sed ni ci Skup {ti ne APV. l Mi sli te li da bi po me nu ti Od bor za ustav na pi ta wa, ali i dru gi po kra jin ski or ga ni, tre ba li da ini ci ra ju i ras pra vu o ustav nim pro me na ma ko je bi se ti ca le sta u sa Voj vo di ne? Jer, ovih se da na uve li ko pri ~a o pro me ni Usta va zbog Ko so va, pra vo su |a…?

– Si gur no da je to i mo gu }e i po `eq no i po treb no, ali ne sa mo u Od bo ru za ustav na pi ta wa, ne go na svim osta lim ni vo i ma u Po kra ji ni. Na i me, po me nu ti od bor je od raz po li ti~ kih sna ga u Skup {ti ni APV i te {ko je u ovoj fa zi sa mo sa te po zi ci je de le gi ra ti od re |e ne sta vo ve po pi ta wu pro me ne Usta va.

Me |u tim, ako se pred par la men tar nim te li ma otva ra pi ta we fi nan si ra wa APV, on da je i lo gi~ no i po treb no wi ho vo iz ja {wa va we i o even tu al nim pro me na ma Usta va.

U sva kom slu ~a ju, ni ka ko se sme na sta vi ti sa prak som da se o kru ci jal nim pi ta wi ma Skup {ti na Voj vo di ne ne iz ja {wa va. Pre vi {e smo ta kvih pri li ka pro pu sti li od 2000. go di ne do da nas, i stal no smo gle da li ne ga tiv ne po sle di ce to ga.

Na `a lost, za to {to se ni smo hte li po li ti~ ki su da ra ti ili su ko bqa va ti, ili su prot sta vi ti bi lo ~i jem o~e ki va wu, pro pu sti li smo mno ge {an se ko je nam se, bo jim se, ne }e po no vo uka za ti. l Ka ko tre nut sno funk ci o ni {e po kra jin ska ko a li ci ja, ne sa mo zbog pro ble ma ko je ste na ve li, ne go i sve neo bi~ ni jih lo kal nih part ner sta va, od Ba~ ke Pa lan ke do Zre wa ni na? Da li se ra di o na ja vi ne kih pro ce sa

REAGOVAWA SPO: Paj ti }u, ostav ka!

Po kra jin ski od bor SPO za tra `io je ju ~e, na kon hap {e wa tri oso be iz Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, da pred sed nik Vla de APV Bo jan Paj ti} pod ne se ostav ku i da bu du ras pi sa ni pre vre me ni po kra jin ski iz bo ri.

SPO je u sa op {te wu za jav nost po zvao Paj ti }a da „odr `i obe }a we”, jer je u no vem bru re kao da }e on i ~la no vi we go vog ka bi ne ta pod ne ti ostav ke uko li ko se usta no ve ne pra vil no sti u ra du RBV.

Va sin: Po li ti~ ki ob ra ~un Voj vo |an ski se kre tar za pri vre du Mi ro slav Va sin iz ja vio je da prompt ni zah te vi za ostav kom Vla de Voj vo di ne, na kon hap {e wa tri oso be ko je su osum wi ~e ne za mal ver za ci je u RBV, go vo re u pri log te zi da je re~ o „po li ti~ kom ob ra ~u nu sa le gi tim no iza bra nom ve }i nom u Skup {ti ni Voj vo di ne i Vla di Voj vo di ne”. Va sin je na veo i da su hap {e wa usle di la na kon ne ko li ko me se ci „po li ti~ ke i ta blo id ne re pre si je”. „Kam pa wa ko ja se vo di pro tiv RBV, u po ku {a ju da se we no po slo va we, a sa wom i Vla da Voj vo di ne, kri mi na li zu ju, do bi li su epi log u pri vo |e wu tri biv {a ru ko vo di o ca. Neo p hod no je utvr di ti sve ~i we ni ce u ve zi sa ovim slu ~a jem, o kom se is tra ga mo ra vo di ti u nad le `nim in sti tu ci ja ma, a ne u ta blo i di ma, ni ti je mo gu vo di ti po li ti~ ke stran ke i wi ho vi funk ci o ne ri „, na veo je Va sin i do dao da Vla da APV „ne }e ni ko me su di ti pre su da” i ni ko ga pro gla {a va ti kri vim dok se to ne do ka `e.

^a nak: Se lek ti van pri stup Li der LSV Ne nad ^a nak oce no je da se bor ba pro tiv kri mi na la i ko rup ci je sve la na ne ko li ko hap {e wa, ko ja su „na ~u dan na ~in bi ra na” i oce nio da po kra jin sku vlast po ku {a va ju kri mi na li zo va ti pre ko Raz voj ne ban ke Voj vo di ne. „Ja je sam za to da svi ko ji su kri vi od go va ra ju. A ni ko ne is tra `u je afe re u ve zi sa ak tu el nim mi ni stri ma Ve li mi rom Ili }em i Mi lu ti nom Mr ko wi }em. I {ta je sa od go vor no {}u funk ci o ne ra SNS Ma je Goj ko vi} i Igo ra Mi ro vi }a u ve zi sa afe rom oko ATP Voj vo di na”, re kao je ^a nak.

dnevnik

nedeqa24.mart2013.

3

KARMA KOMA

Pod ne no vog fe u da li zma

P

ko ji bi se na {i rem pla nu mo gli de {a va ti u na red nom pe ri o du?

– U Zrewaninu je SVM postigao dogovor sa DS-om da nakon izbora zajedno napravimo ve}inu. I nije zbog nas ta namera propala. Dosta dugo smo ~ekali da vidimo kako }e se tamo situacija daqe razvijati i u jednom momentu bilo je jasno da mi samo gubimo u toj poziciji. Otuda i incijativa da pri|emo vladaju}oj koaliciji na ~elu sa SNS-om, iako im nismo bili neophodni za formirawe ve}ine. Ostala de{avawa, odnosno saradwu DS i SNS, ne bih posebno komentarisao, ali imam utisak da se grade odnosi na duge staze i da ta ~vrsta podela izme|u „prirodnih saveznika” i onih koji to nikad ne mogu biti - vi{e ne postoji. l U ko joj me ri je Su bo ti ca i da qe kqu~ ni ka men spo ti ca wa iz me |u SVM i DS? – Nema tu ni~ega novog. Cela pri~a oko Subotice je dosta optere}ena zbog nekog pred`ivota, ali i zbog de{avawa tokom majskih izbora. I danas tvrdim da su izbori u Subotici prakti~no pokradeni.

To je svakako dodatno opteretilo na{e odnose, ali danas ipak ne postoji ni{ta {to je alarmantno.

Drugim re~ima sara|ujemo, ali nismo zaqubqeni jedni u druge. Problem je u tome {to u DS-u generalno partnere do`ivqavaju kao nu`no zlo, ili cveti} na {e{iru.

Naravno, to je {tetno i za mawin-

Po mi re we Ma |a ra i Sr ba pri mer za re gion l Ovog pro le }a u ^u ru gu }e, u pri su stvu pred sed ni ka Sr bi je i Ma |ar ske, bi ti otvo re na dva me mo ri jal na cen tra po sve }a na srp skim i ma |ar skim `r tva ma stra da lim to kom Dru gog svet skog ra ta i pr vih po rat nih go di na.

– To jeste veoma zna~ajan doga|aj, zato {to iznad konteksta ma|arsko-srpskih odnosa mo`e da poslu`i i kao primer za zajedni~ko suo~avawe sa pro{lo{}u i izme|u Srba i Hrvata, Srba i Albanaca, Ma|ara i Rumuna, Ma|ara i Slovaka… Ovo zato nije samo ma|arsko-srpsko pitawe, nego je ovo sa vrednosnog aspekta i istinsko evropsko pitawe. Ako su mogli da se pomire Nemci i Francuzi, ili Nemci i Poqaci, ako to danas mogu Ma|ari i Srbi, onda je pomirewe mogu}e u celom regionu. I zato, uz stavqawe ta~ke na sedamdesetogodi{wu pri~u i stvarawe {asne za le~ewe vi{edecenijskih rana, ova pri~a ima i tu evropsku konotaciju. A ovo je jako va`no i zato {to nema regionalne stabilnosti ako se ne zatvori regionalna pro{lost, a to je mogu}e samo ako se napokon ispri~aju pri~e i o 1942. godini i o 1944. godini, i o honvedima, Vojnoj upravi… Politi~ari su u tom pogledu zna~ajni jer daju signal koji te procese ohrabruje, ali utvr|ivawe istine nije stvar politi~ara nego istori~ara. A vaqda je proteklo dovoqno vremena da niko te pri~e ne do`ivqava kao atak na wegov narod. I vaqda smo toliko iskusni i mudri da shvatimo da ima pojedinaca koji ~ine zlodela, a da nisu narodi zlo~ina~ki. Kao {to nema ni naroda koji su u istoriji uvek `rtve. ske partnere, ali i za samu DS. Uostalom, mi smo takvu situaciju ovde imali oko Razvojne banke, i oko wene dokapitalizacije, i oko buxeta Vojvodine, i oko mnogih drugih stvari. I to naprosto nije dobro, jer iz toga niko ne mo`e iza}i kao pobednik. l Ka kve od no se ima te sa no vim li de rom DS-a Dra ga nom \i la som?

INTERVJU

– Sreo sam se s wim nekoliko puta, ali sem povr{nog osmeha, ni u jednom momentu nisam osetio sa wegove strane bilo kakvu ambiciju da razgovaramo. Ja u Pokrajini razgovaram sa qudima iz vojvo|anskog DS-a, koji su zna~ajni sa aspekta onog nivoa u kojem se mi kre}emo. I mene taj nivo komunikacije sasvim zadovoqava. n Branka Dragovi} Savi}

i sao sam ve} na ovom me stu pre ne kog vre me na o „zo ri no vog fe u da li zma“. E, ako je ono bi la zo ra, on da je ovo sad ve} pod ne. Sa mo, ~ud no je to ne ko pod ne: {to dan vi {e od mi ~e, to je mrak sve gu {}i. A i ne ka zlo kob na pre te }a ti {i na ko ja pre kri va grad. To jest, haj de da bu de mo pre ci zni: ne pre kri va ga jo{, ali }e ga pre kri ti ako bu de po vo qi ute ri va ~a Ti {i ne a i ^u do re |a uop {te.

O ~e mu se, da kle, ra di? U sa mom sr cu No vog Sa da na la zi se ne ko li ko kqu~ nih ver skih obje ka ta pre sve ga Srp ske pra vo slav ne cr kve i Ri mo ka to li~ ke cr kve, iz gra |e nih tu u ne ko za u vek pro {lo vre me ka da je cr kva bi la oko sni ca dru {tve nog `i vo ta. Otkad je, me |u tim, za vla da la re sti tu cij ska gro zni ca, ra znim je cr kva ma vra }en niz po se da na naj bo qim grad skim lo ka ci ja ma, ta ko da su uglav nom neo po re zo va ne i na raz ne na ~i ne bes prav no i be sram no pri vi le go va ne ver ske kor po ra ci je ve} sa da mo `da i naj ja ~i po sed ni ci ne kret ni na u grad skom je zgru. Dru gi ma, „ci vil nim li ci ma“, sla bo je {ta od po se da vra }e no, na ro ~i to ka da se ra di o pra voj pri vat noj imo vi ni, {to imo vi na ne ke cr kve ni ka ko ni je. Ali eto, plit ka je ov da {wa pa la na~ ka i no vo ver ni~ ka pa met re {i la da ne ki bu du rav no prav ni ji od dru gih, ne sa mo u imo vin skim pi ta wi ma. Otu da ni je ni ka kvo ~u do da su pred u zet ni ci u man ti ja ma, `on gle ri tu |im pa ra ma, vre me nom po sta li sve ala vi ji pa tra `e jo{ i jo{, na mer ni da po ste pe no pro gu ta ju ce lo je zgro No vog Sa da, a ka ko je kre nu lo mo `da }e jed nog da na tvr di ti da je cr kva pra va vla sni ca i ce log Li ma na, No vog na se qa i Gr ba vi ce - sve sa zgra da ma, sta no vi ma i `i te qi ma - bez ob zi ra {to se na ma na iv ni ma ~i ni da je to isto rij ski po ma lo ne mo gu }e. Ih, {ta je uop {te ne mo gu }e za kor po ra ci je ko je `i ve od su ge stiv nog do ~a ra va wa i kr~ mqe wa Ne mo gu }eg?!

Ka ko god bi lo, no vo-sta re Ga zde No vog Sa da u ve} po od ma klom pre po dne vu No vog fe u da li zma ko ji wi ma evo svi }e a na ma osta li ma se evo smr ka va, na kon {to su se ve} do bra no ras ko mo ti le pa bog me i raz ga }i le i ras pi {to qi le na te {ko i udar ni~ kim ra dom ste ~e nim po se di ma i ur ba nim la ti fun di ja ma u zo ni Zmaj Jo vi ne sa oko li nom, ve} po ka zu ju sve ja ~e zna ke ner vo ze i iri ta ci je sa mom na {om pri sut no {}u u ono me {to vo li mo sma tra ti ne ko vr snom „dnev nom so bom“ gra da. Jo{ ono mad je Iri nej, sto lu ju }i vla dar Vla di ~an skog dvo ra, gr meo na go ste okol nih ka fi }a, a bog me i na umet ni ke uli~ nog te a tra i grad ske mu zi ~a re, a sa da se evo i iz Cr kve ime na Ma ri ji nog - za sve nas ka te dra le - bu ne {to se mla de`, sred we` i sta re` oku pqa u Ka to li~ koj por ti, {to ta mo raz go va ra, ho da, slu {a mu zi ku i ra di ve} sve ono {to slo bod ni qu di slo bod nog gra da ~i -

ne. Pa je po kre nu ta evo ini ci ja ti va da se to sum wi vo oku pqa we ne ka ko spre ~i i da se Por ta s oko li nom, da kle naj su vqi cen tar cen tra ove va ro {i, ne ka ko za tvo ri i za kqu ~a, pa }e se ot kqu ~a va ti on da ka da Ga zde bla go i zvo le bi ti do bre vo qe, a ka da ta kve vo qe ni su on da ima u por ti i oko we da bu de ka sarn ski mir i red i ko smi~ ka kon tem pla tiv na ti {i na. Ta se ide ja do pa da i wi ho vim ne {to bra da ti jim ko le ga ma ko je se o istom tro {ku iz vaj ka {e vla sti ma da se oko wi ho vog ma log slat kog fe u da u Zmaj Jo vi noj 4 da no no} no oku pqa ju ne ka kva Sum wi va Li ca di sku ta bil ne tre zve no sti i kraj we ne u ver qi ve skru {e no sti, te u tom smi slu i oni zah te va ju od gor weg grad skog na slo va da se te ne mi le po ja ve sa se ku i da u zo ni wi ho vog sta re {in stva za vla da ma na stir ski mir.

Ta ko, da kle, na {i no vi fe u dal ci. Wi ho va je dr skost bes kraj na, ali je i sa svim pri rod na jer su „pra vo“ na wu osva ja li ko rak po ko rak, ne na i la ze }i go to vo na ni ka kav ot por, ne go sa mo na slu za vu i ku ka vi~ ku snis ho dqi vost grad skih (a i vi {ih, da ka ko) vla sti, ka ko de mo krat skih ta ko jo{ vi {e ra di kal skona pred wa~ kih. I za {to on da da ne po `e le bi lo {ta?! Za {to da ne po mi sle da mo gu da gra |a ni ma ovog gra da pro pi su ju po ve ~er je, bi ra ju im mu zi ku i pi }e, i ko zna {ta jo{? Do la ze nam to pli da ni i no }i, ne moj te se za ~u di ti ako na {i no vi fe u dal ci, sve bro je }i sre br wa ke, za kqu ~e i da bi re ci mo mo gli da za bra ne de voj ka ma da no se mi ni suk we u zo ni od 100 me ta ra oko ver skih obje ka ta, a ka ko je sve ma we pro sto ra u gra du ko ji ni su u iz ve snom smi slu ver ski objek ti mo `da im je bo qe da ni ne pri la ze gra du da qe od, re ci mo, @e le zni~ ke sta ni ce ili Jod ne ba we.

Ako mi sli te da pre te ru jem - raz mi sli te jo{ jed nom. I za zo ru No vog fe u da li zma su mno gi mi sli li da ne }e sva nu ti a evo gde je ve} i pod ne od bi lo sa tor we va na {ih cr ka va. A oda tle, sa te naj vi {e ko te (to jest tor wa, a bog me i po dne va, kad je sun ce na vr hun cu) su mrak je ve} do bra no na vi di ku. A ka da na stu pi, bo qe da pri pa zi te da li ste do li~ ni ho da ti, `i ve ti i di sa ti u svo me gra du, ili }e te bi ti iz gna ni kao ne do stoj ni. Da kle, ne ma vi {e pro sto ra za uz mi ca we - vre me je da se ne dvo smi sle no utvr di pri pa da li ovaj grad kao jav ni pro stor svim svo jim gra |an ka ma i gra |a ni ma ili sa mo No vim fe u dal ci ma i oni ma ko ji wi ma bu du po vo qi. Ne u tral nost ov de ne po ma `e jer ne zna ~i ni {ta i ne pro iz vo di ni ka kav efe kat na stvar nost, a to bo `wa ne za in te re so va nost je sa mo li ce mer no ime za ti ho pri sta ja we na sta tus po ni znog kme ta. n Te o fil Pan ~i}

DU [AN BA JA TO VI], POT PRED SED NIK SO CI JA LI STI^ KE PAR TI JE SR BI JE

Uvek je ve }i part ner sa vi jao {i ju ma wem remijer Ivica Da~i} poru~io je iz Wujorka da medijski napisi o wegovoj smeni {tete pregovara~koj poziciji Beograda, dodaju}i da je spreman da ponudi funkciju svakom „ko mo`e boqe da razgovara sa Ha{imom Ta~ijem”. Ipak, i po tonu wegove reakcije jasno se da zakqu~iti da nisu samo novinari krivi {to se ovo pitawe na{lo u `i`i interesova wa javnosti. Uostalom, u posledwih nekoliko dana vi{e funkcionera SNS je otvoreno poru~ilo da bi rado videli Aleksandra Vu~i}a za kormilom Vlade Srbije.

– Pitawe promene na premijerskoj funkciji formalno nije otvoreno ni na jednom me|upartijskom dijalogu SPS-a i SNS-a, ve} u medijima, verovatno ne slu ~ajno – ka`e za “Dnevnik” potpredsednik SPS-a Du{an Bajatovi}. – Naravno, sve je stvar politi~kog dogovora, pre svega Da~i}a i Vu~i}a, ali u ovom trenutku ja ne vidim probleme u funkcionisawu Vlade koji bi doveli do takve rokade. S druge strane, ako pri~amo o demokratskom dru{tvu, nije dobro ni da jedna stranka, ma koliko da je velika, ima sve nose}e funkcije u dr`avi. l Ose }a li SPS ipak pri ti sak SNS-a?

– Na{ ve}inski koalicioni partner je politi~ki agresivniji, mo`da i aktivini ji, izlaze sa vi{e marketinga u javnu sferu politi~kog `ivota nego {to to ~ini SPS. Uz to, uvek je ve}i partner savijao {iju mawem. Ali mi imamo strate{ko partnerstvo i ciq da Srbiju u~inimo boqom. Dakle, ako smo strate{ki partneri,

P

mogu}e je razgovarati o svemu, ali nije mogu}e povla~iti ad hok poteze na {tetu drugog partnera. To va`i za SPS, ali mora da va`i i za SNS. l Na te me qu tog stra te {kog part ner stva SPS je raz vr gao mno ge lo kal ne ko a li ci je sa DS-om i pri klo nio se na pred wa ci ma. Sa da u Ba~ koj Pa lan ci ima mo si tu a ci ju da je SNS is ti snuo SPS iz vla sti i u wu “uveo” DS...

– Pre svega, uveren sam u to da }e se o vlasti u Ba~koj Palanci jo{ razgovarati.

Me|utim, za odnose izme|u SNS i SPS i nije presudna ta op{tina, nego da li }e se po{tovati politi~ki dogovor, postignut u vrhu na{ih stranaka, da gde god je to mogu}e vlast formiramo zajedno. Ukoliko }emo mi na{e odnose ure|ivati tako {to }e SNS po~eti da istiskuje SPS danas iz Ba~ke Palanke a sutra iz Pan~eva, a onda mi ka`emo da }emo da se dogovorimo sa demokratama u Zrewaninu, to bi bilo na nivou pija~ne politike. Dakle, imamo strate{ki dogovor i tra`imo da se on po{tu je. Problema u personalnim odnosima uvek mo`e biti, ali ne mo`e biti jedan ~ovek va`niji od partije. l Ali ako SNS u Ba~ koj Pa lan ci osta ne u ko a li ci ji sa DS-om, da li }e usle di ti ne ka re ak ci ja SPS-a?

– Ne vidim politi~ko opravdawe da se u jednoj op{tini, kakvi god bili tamo me|uqudski odnosi, povla~e takvi potezi. Tim pre {to se takve odluke ne donose bez konsultacije sa centralom stranke. I potpuno sam siguran da }e se o Ba~koj Palanci jo{ razgovarati i da }e se na}i kompromisno

Za kon o lu stra ci ji tre ba pro du `i ti

l Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne za tra `i la je pro du `e we va `e wa Za ko na o od go vor no sti za kr {e we qud skih pra va, po zna ti jeg kao za kon o lu stra ci ji?

– Zakon o lustraciji ne treba da prestane da va`i 11. juna, ali wegovo dej stvo nije va`no samo produ`iti, nego i pro{iriti. Jer lustracijom moraju da budu obuhva}eni i svi oni koji su krali u privatizacijama, u okviru svojih stranaka ili lopovskih udru`ewa, ili su pomogli raznim lobisti~kim grupama da se obogate na {tetu ovog naroda, i za to bili itekako dobro pla}eni. E, svi ti tako|e moraju biti lustrirani.

re{ewe izme|u SPS-a i SNS-a. Uostalom, ovde u Vojvodini mi imamo vi{e nego jasne zajedni~ke politi~ke ciqeve. l Ka da smo kod tih ci qe va, SPS i SNS tvr de da je ak tu el na voj vo |an ska vlast ne li gi tim na i sto ga tra `i te van red ne po kra jin ske iz bo re?

– Ko god je na vlasti, ne da izbore, ko god je u opoziciji, tra`i izbore. Sla`em se da je, kada prebrojite poslanike u Skup{tini APV, u ovom momentu ve}ina u pokrajinskom parlamentu naizgled stabilna.

Ona je i legalna. Ali smatramo da postoji nedostatak wenog legitimiteta. Recimo, prvi put u savremenoj srpskoj istoriji je BDP po glavi stanovnika u Vojvodini ma-

Uostalom, mi u prvom redu i nismo tra`ili vanredne pokrajinske izbore, nego otvarawe politi~kog dijaloga. Jer, osporen je Zakon o nadle`nostima, o~ekujemo da bude osporen i Statut. Pa kad to znamo, hajde da idemo u susret doga|ajima, da otvorimo dijalog koji }e voditi ka politi~kom konsenzusu o tome kako `elimo da postavimo autonomiju Vojvodine u okviru Republike Srbije. I da onda zajedni~ki nastupimo, jer nam je funkcionalna autonomija Vojvodine svima u interesu. Na `alost, na taj dijalog vojvo|anska vlast nije spremna. E, kada neko ne `eli da krajwe dobronamerno razgovara, {ta onda na raspolagawu ima opozicija nego da svim ras-

Sr bi ja ne ma vre me na za iz bo re l Da li je Sr bi ja bli `a re kon struk ci ji Vla de ili no vim iz bo ri ma?

– Treba biti svestan ~iwenice da kada je Srbija u izborima, ona ne postoji. Tokom {est meseci izborne kampawe, dva-tri meseca sastavqawa vlade, i jo{ {est meseci dok ta nova vlada ne po~ne da funkcioni{e kako vaqa, ovde po pravilu sve stoji. Mo`e li Srbija sebi da dozvoli da tavori jo{ bezmalo godinu dana? Mislim da ne. Tim pre {to nisam ube|en da je toliko promewena politi~ka scena da bi ti novi izbori doneli dramati~no druga~iju konstalaciju snaga. A kada je re~ o rekonstrukciji Vlade, nisam pristalica takvog poteza samo zarad novih lica, da bi neko bio ministar, a neko drugi ne bi bio. U temequ svega mora biti plan i program Vlade, da li ona i u kom kadrovskom sastavu mo`e da odgovori izazovima s kojima se Srbija suo~ava. Mi najzad moramo da iza|emo iz zamke da kompletnu dr`avnu strukturu i administraciju podre|ujemo partijskim interesima. wi nego u ostatku Srbije, a politika koju je promovisala DS obe}avala je upravo suprotno. Uz to, da li je odr`ana Razvojna banka? Ne, ima problema. Da li dobro radi Fond za kapitalna ulagawa? Ne, ima problema... I bi}e veoma neprijatno za vojvo|ansku vlast ako odgovor na ~uveno autonoma{ko pitawe „di su na{i novci” bude neprijatan! l Ipak, pri li~ no je od jek nu la na ja va so ci ja li sta da }e “ra di ka li zo va ti” svoj po li ti~ ki na stup u Voj vo di ni?

– Pozicionirawe pitawa autonomije Vojvodine na srpskoj politi~koj sceni ne mo`e biti monopol DS-a. Niti ne~iji politi~ki rejting mo`e da se odr`ava podgrevawem sukoba Beograda i Novog Sada.

polo`ivim demokratskim sredstvima, a u prvom redu argumentima, ru{i tu i takvu vlast. To, dakle, nije radikalizacija vojvo|anskog pitawa niti radikalizacija me|unacionalnih odnosa, ve} izo{travawe fokusa na sve ono {to je administracija APV na ~elu sa DS-om radila proteklih godina. l Me |u tim, ka da SPS po~ ne da go vo ri o re {a va wu pi ta wa auto no mi je Voj vo di ne, ne mi nov no je pod se }a we na de ve de se te?

– Ako govorite o periodu u kojem je SPS ujedinio Srbiju, mo`e i tako da se posmatra. U svakom slu~aju, ako me pitate da li sam za nadle`nosti APV iz 1974. godine, moj jasan odgovor je - ne!

l ^e sto se mo gu ~u ti ko men ta ri da „~im Ba ja to vi} po ja ~a va re to ri ku, mo ra da mu dah }u za vra tom” zbog „Sr bi ja ga sa”, „Azo ta re”, sa da ne ga tiv nog iz ve {ta ja dr `av nog re vi zo ra...

– Na prvom kolegijumu „Srbijagasa” gde, ina~e, suprotno uverewu javnosti, nema strana~kih kadrova, ve} su sve suvi profesionalci - rekao sam da „kad vidite mene, vidite nevoqu”. Nemam nikakvu dilemu da sam jedna od najnapadanijih i najprozivanijih li~nosti u Srbiji, za koju se pre svega misli da je bezmerno bogata. Nekada me optu`uju i da sam bahat zato {to imam jasan stav i ne libim se da ga iznesem. Nemam problem sa svim tim prozivkama, pa ~ak i veoma `estokim optu`bama u pojedinim medijima. Nemam problem ni sa svojim duga~kim jezikom. Za sve {to sam radio i radim, spreman sam da podnesem ra~un bilo kome. Ali treba re}i i to da, ako danas „Srbijagas” sa svojim supsidijarima ima promet od 1,5 milijardu evra, ako ima potpisan „Ju`ni tok” i mno{tvo drugih investicija... sigurno je mnogima ova foteqa, uz sve probleme koje nosi, itekako interesantna. n Miroslav Staji}

4

dnevnik

nedeqa24.mart2013.

INTERVJU

GO RAN JE [I], POT PRED SED NIK VLA DE APV

Ne ma raz lo ga za ostav ku Paj ti }e vog ka bi ne ta P

otpredsednik Vlade APV Goran Je{i} odbacio je spekulacije da nedavna novoustaovqena koalicija SNS i DS u Ba~koj Palanci predstavqa prvu potvrdu zaokreta na politi~koj sceni Srbije i najavu „pakta na duge staze” napredwaka i demokrata, o kojem analiti~ari ve} mesecima pri~aju.

– Politika na lokalnom nivou potpuno je druga~ija od one koja se vodi na pokrajinskom i republi~kom – ka`e Je{i} za „Dnevnik”. – Na lokalu se bavite konkretnim `ivotnim pitawima: vodovod, kanalizacija, besplatan prevoz za |ake, gradwa industrijske zone... a kako se tamo qudi me|usobno dobro poznaju, samim tim mnogo boqe i prepoznaju s kim mogu a s kim ne da re{avaju ta pitawa. I zato je za mene, ne sad nego oduvek, potpuno besmisleno da se iz Beograda ili Novog Sada spre~avaju ili podsti~u neke lokalne koalicije u Ba~koj Palanci, ili In|iji, Plandi{tu... l Ali da li ovo ipak pred sta vqa na slut {i re sa rad we DS i SNS? – Apsolutno ne. Nije neophodno da uvek budete u vlasti. Stav i Predsedni{tva i predsednika stranke je jasan: DS }e iza}i sama na izbore, kad god oni budu.

A o vladi mo`emo da razmi{qamo tek onog trenutka kada budemo imali mogu}nost da je formiramo sa onim koalicionim partnerima, s kojima delimo iste evropske vrednosti i iste ideje u pogledu razvoja Srbije.

Nama nije politi~ki ciq da vladamo. l Potpredsedni k SPS-a Du {a na Ba ja to vi }a pro zvao je DS da u Voj vo di ni „stva ra ba stion za tu ~u pro tiv re pu bli~ ke vla sti”?

– Takve kvalifikacije su potpuno neprihvatqive, pogotovo kada znamo kako smo sara|ivali u godinama iza nas. Ali, sve je to politika. Uostalom, pokrajinska administracija ima sa republi~kom veoma korektne odnose, iako to, priznajem, najvi{e zavisi od toga ko vodi resorno ministarstvo. Recimo, ja sam gajio nadu da }u dobro sara|ivati sa Goranom Kne`evi}em kao biv{im ~lanom DS–a i ~ovekom kojeg sam javno branio kada je uhap{en zbog sumwe da je ume{an u privredni kriminal, ali...

Za jed no do no vog usta va Li der LDP–a ^e do mir Jo va no vi} se za lo `io za stva ra we „no ve i efi ka sni je po li ti~ ke plat for me ko ja }e za {ti ti ti Voj vo di nu”?

– Nije sporno da mi i LDP imamo sli~ne politi~ke ciqeve, ali ne vidim kakva mo`e biti ta na{a nova zajedni~ka politika u Vojvodini. Sem da pri~amo o tome kako sti}i do nekog novog ustava, u kojem mora biti jasno definisano {ta su ingerencije Vojvodine, da to vi{e ne zavisi od dobre voqe nekog ministra ili republi~ke vlade.

VESTI Ili}: Di vqu grad wu u ka ta star Ministar gra|evine i urbanizma Velimir Ili} izjavio je da je po~ela primena novog zakona o upisu u katastar bespravno saga|enih objekata u Srbiji i pozvao gra|ane da iskoriste tu jedinstvenu priliku i legalizuju svoje stambene i druge objekte. Ukoliko ti objekti ne budu upisani u naredne dve godine bi}e ru{eni, rekao je Ili}. Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima odnosi se na objekte izgra|ene bez gra|evinske dozvole do 11. septembra 2009. godine, dok objekti izgra|eni posle moraju da pro|u re dovnu proceduru za legalizaciju.

Su fi cit Sr bi je Bilans razmene usluga sa ino stranstvom za 2012. godinu bio je pozitivan po{to je ostvaren su ficit od 197,1 milion dolara. U novom broju ~asopisa „Kowukturni trendovi”, koji izdaje Pri vredna komora Srbije, navodi se, pore|ewa radi, da je u 2011. bio evidentiran suficit od 218 miliona dolara. Izvoz je u 2012. dostigao vrednost od oko 3,97 milijardi dolara, a uvoz je bio 3,77 milijardi. U odnosu na 2011, evidentirano je smawewe izvoza usluga za 5,9 odsto i smawewe uvoza za 5,7 odsto. Pokazateq pokrivenosti uvoza izvozom za 2012. je 105,2 odsto, a za 2011. bio je tek neznatno vi{i, odnosno 105,4 odsto.

l Po za di na je za pra vo zah tev za van red ne po kra jin ske iz bo re?

– Lista DS–a, koju je predvodio Bojan Pajti}, dobila je pre mawe od godinu dana toliko glasova da sa LSV i SVM ima apsolutnu ve}inu u vojvo|anskom parlamentu.

Potpuno razumem opozicione stranke {to tra`e izbore, ali pravila su jasna i uveren sam da }emo na slede}e pokrajinske izbore i}i tek u prvoj polovini 2016. godine. l A da li }e po kra jin ska vla da pod ne ti ostav ku uko li ko se usta no vi da je bi lo ne za ko ni to sti u po slo va wu Raz voj ne ban ke Voj vo di ne?

– Pokrajinska vlada ne treba da podnosi ostavku.

Najpre, neka nadle`ni organi rade svoj posao. A napredwaci, socijalisti i ursovci koriste realne te{ko}e RBV za napad na pokrajinsku administraciju, jer drugu argumentaciju nemaju. Ukoliko u|ete u portfolio bilo koje banke, ne samo dr`avne, na}i }ete iste nevoqe jer ne mo`e bankarski sitem biti boqi od privrede. Ako je posrnula privreda, posr}u i banke. Me|utim, moram podsetiti na ~iwenicu da bi gomila preduze}a koja su kupqena od dr`ave – ponavqam, od dr`ave! – sumwivim kapitalom, danas bi i daqe bila u tim, sumwivim rukama, da nije bilo RBV. Uz pomo} RBV taj je kapital ponovo vra}en u dr`avne ruke, ~ime je omogu}eno da sada bude prodat Al Dahri.

Na`alost, istovremeno je Razvojnoj banci onemogu}eno da od tih istih preduze}a naplati silna svoja potra`ivawa, jer da jeste, RBV ne bi ni bila u problemima, naprotiv. U svakom slu~aju, na nadle`nim organima je da utvrde ~iwenice, ali skre}em i medijima pa`wu na to da je ogromna razlika izme|u kriminala i proceduralnih gre{aka. l Ipak, {ta }e mo sa kre di tom da tom DS-u?

– Tvrdwa da je taj kredit „politi~ki”, potpuno je besmislena, jer u pitawu je veoma nepovoqan zajam sa 1,4 posto mese~ne kamate. Tako skup kredit je ~ist profit za RBV, ali DS–u su trebale pare za kampawu i stranka nije imala kud. S druge strane, prihodi DS–a na mese~nom nivou su oko 25 miliona dinara, a rata kredita je 11 miliona. Dakle, jasno je da poku{aj pravqewa politi~ke afere od tog kredita – kojim je, ina~e, DS jedina ispunila zakonske obaveze o finansirawu izborne kampawe – potpuno tipi~an za ovu vlast i wene metode obra~una s neistomi{qenicima. Ra~un DS-a je u blokadi i do sada je skinuto oko 50 miliona dinara, {to dokazuje da ne postoji nelikvidnost, ali je naprosto zgodno onemogu}iti politi~ke protivnike da normalno funkcioni{u. I daqe ne razumem za{to je bio problem da Ministarstvo finansija da dokaz o redovnim mese~nim primawima DS-a, koja su sasvim dovoqna za otplatu kredita. No, na}i }emo na~in da i mimo toga u kratkom roku otplatimo ve}i deo kredita. U svim ovim napadima ima i jedna dobra stvar – oni nas integri{u i daju nam novu snagu. n Miroslav Staji}

rose~an korisnik inter neta u Srbiji svoje prve korake pravi na internet eksploreru (In ter net Ex plo rer), Majkrosoftovom veb brauzeru koji je dobio u paketu sa operativnim sistemom Vindous i sasvim je zadovoqan. Sve dok mu neko ne ka`e da postoje i drugi brauzeri, besplatni a neuporedivo br`i, prakti~niji i intuitivniji za kori{}ewe, poput hroma (Go o gle Chro me), fajerfoksa (Mo zil la Fi re fox) ili opere, i tada mu se istumba ~itav svet pa se pita kako je uop{te ikada mogao i{ta da radi u eksploreru. Me|utim, tu ipak nije kraj balade, jer su mnoge kompanije godinama unazad eksploreru davale prednost, zbog ~ega su neke radwe mogle da se obavqaju samo u ovom brauzeru, iako je pravilo da se svaki internet sajt u fazi pravqewa optimizuje makar za pet{est naj~e{}e kori{}enih pre tra`iva~a. [to, hm, ipak nije uvek slu~aj.

– Postoji ne{to {to se zove “W3C standardi”, skup smernica i pravila na osnovu kojih programeri razvijaju servise, brauzere i aplikacije, jer je ideja da korisnici na vebu dobiju kvalitetan sadr`aj bez obzira koju platformu i pretra`iva~ koriste – obja {wava za “Dnevnik” mladi stru~ wak za internet tehnologije Slavko Ili}, ina~e autor popularnog bloga na ovu temu IT ku tak.com. – Poenta je u tome da se svi brauzeri dovedu na isti kolosek i da korisnik ne primeti razliku bez obzira u kojem otvara ne-

P

E K S K L U Z I V N O : [TA SA DR @I PRED LOG NO VOG SPO RA ZU MA O PO GRA NI^ NOM PRO ME TU IZ ME \U SR BI JE I HR VAT SKE

U kom {i luk sa bi o me trij skom pro pu sni com ra|ani Srbije koji `ive du` dr`avne me|e s Hrvatskom i spletom okolnosti su primorani da svakodnevno prelaze granicu, ne bi trebalo da osete bilo kakve promene u svojoj rutini nakon {to 1. jula ove godine na{i susedi pristupe Evrpopskoj uniji. Sude}i prema glavnim odrednicama predloga novog sporazuma o pograni~nom prometu, koji bi Sr bija i Hrvatska morali da potpi{u u narednim mesecima, `iteqi pograni~nog podru~ja nastavi}e da u`ivaju pravo jednostavnijeg i lak{eg prelaska granice.

Sada{wi re`im prelaska granice regulisan je, podsetimo, me|udr`avnim sporazumom potpisanim jo{ 1997. godine, ali }e on automatski prestati da va`i 1. jula, po{to nije uskla|en sa zakonodavstvom Evropske unije. Na to su ovda{we vlasti upozorene jo{ po~etkom godine, a posledwi put, kako saznaje “Dnevnik” u hrvatskom Ministarstvu spoqnih poslova Hrvatske, prilikom susreta {efova diplomatije Hrvatske i Srbije, Vesne Pusi} i Ivana Mrki}a, po~etkom marta u Zagrebu.

– Na tom sastanku se, pored ostalog, razgovaralo i o prestanku va`ewa dosada{weg Sporazuma o pograni~nom prometu s obzirom na to da Republika Hrvatska, od datuma pristupawa Evropskoj uniji, ne}e biti u mogu}nosti da nastavi da primewuje postoje}i dvostrani Sporazum o pograni~nom prometu, jer nije usagla{en sa zakonodavstvom EU – navode za na{ list u hrvatskom MSP i podse}aju na to da su o prestanku va`ewa Sporazuma nadle`ne institucije Srbije obave{tene notom u januaru ove godine.

Na osnovu va`e}eg sporazuma stanovnicima pograni~nog podru~ja omogu}en je jednostavniji prelazak granice preko prelaza za pograni~ni promet i to samo uz propusnice. Od toga su najvi{e vajde imali `iteqi sela koja gravitiraju Ba~koj Palanci, a zbog geografskog polo`aja svakodnevno bar ~etiri puta moraju da prelaze obe granice. @iteqi tog podru~ja su u ranijem razgovoru za na{ list naglasili kako ne strahuju za svoj status u budu}nosti, smatraju}i da je obnova me|udr`avnog sporazuma „~isto tehni~ko pitawe”.

“Dnevniku” je u Zagrebu, ina~e, potvr|eno da je „predlog novog sporazuma upu}en vlastima u Srbiji jo{ ranije i da se on zasniva na re{ewima utvr|enim pravnom tekovinom EU”. Kada }e taj sporazum biti potpisan i da li je, na kraju krajeva, on prihvatqiv za na{u stranu, za sada nije poznato, jer su nam iz Ministarstva spoqnih poslova Srbije poru~ili da za te in-

G

formacije moramo da sa~ekamo povratak ministra Mrki}a sa puta.

Kako god, sude}i po predlogu novog sporazuma, s ~ijim kqu~nim odredbama je na{ list upoznat u Ministarstvu spoqnih poslova Hrvatske, najkrupnija promena ti~e se statusa Hrvatske – wene granice od 1. jula postaju spoqne granice Evropske unije. U tom slu~aju, za pograni~ni promet izme|u dr`ave-~lanice EU i susedne dr`ave koja nije ~lanica, primewuju se norme koje su 2006. zajedni~ki utvrili Evropski parlament i Savet EU. Osim {to predvi|a postojawe pograni~nog podru~ ja, prema predlogu sporazuma kojeg je Hrvatska dostavila Srbiji, stanovnicima pograni~nog podru~ja bilo bi obezbe|eno pravo jednostavnijeg i lak{eg prela`ewa granice i boravka u pograni~nom podru~ju. Stanovnicima podru~ja koji se naslawa na granicu Hrvatske bile bi, naime, izdate pograni~ne propusnice pod posebnim uslovima, u {ta spadaju, naravno, boravi{te u pograni~nom podru~ju i opravdani razlozi za prela`ewe granice, odnosno boravak u pograni~nom podru~ju druge dr`ave.

Regulativa EU o ovom pitawu precizno defini{e da se pograni~nim podru~jem ima smatrati onim delom teritorije dr`ave-~lanice koji je od granice udaqen ne vi{e od 50 kilometara. Propis EU iz 2006. na vodi tako|e da je za prelazak spoqne granice EU za `iteqe pograni~nog podru~ja dovoqna pograni~na propusnica, a, ukoliko dr`ava-~lanica tako odlu~i, i validna putna isprava ili druga dokumenta.

Iz izdavawa pograni~nih propusnica, navodi se u propisu iz 2006, izuzeta su lica kojima nije dozvoqen ulazak u “{engensku zonu”, te ona za koja postoji sumwa da predstavqaju opasnost za javni red, unutra{wu bezbednost, javno zdravqe ili me|unarodne odnose bilo koje dr`ave-~lanice.

U hrvatskom MSP-u nam je jo{ re~eno da }e budu}e pograni~ne propusnice za gra|ane Srbije, budu}i da su stanovnici susedne dr`ave izvan EU, morati da sadr`e i biometrijske elemente za{tite. Regulativa EU, ina~e, predvi|a da, pored imena i prezimena, datuma ro|ewa i dr`avqanstva, te podru~ja na kojem se propusnica koristi, na samoj propusnici mora jasno da stoji da vlasniku propusnice nije dozvoqeno da samo uz wu napu{ta pograni~no podru~je dr`ave-~lanice, te da svaka zloupotreba povla~i odre|ene sankcije. n Denis Kolunyija

PRO BLE MI SA E-SER VI SI MA BA NA KA, AVIO-KOM PA NI JA...

I DA QE SU NA [A SVA KO DNEV NI CA

In sta li raj, }e ro, i hrom i fa jer foks, ne }e da se ba ci ku internet stranicu. Me|utim, u praksi proizvo|a~i ~esto pomalo odstupaju od tih standarda, pravdaju}i to inovacijama i performansama koje `ele da uvedu, a koje ne mo`e svaki brauzer da podr`i.

Najve}i problem i daqe nam predstavqa internet eksplorer, koji se danas, u svom najnovijem izdawu, u velikoj meri pribli`io standardima i ostalim popularnim pretra`iva~ima, ali je internet eksplorer 6 verzija, koju neki u Srbiji i danas koriste, bila dosta daleko od toga, zbog ~ega je programer na IE 6 morao dodatno da obra}a posebnu pa`wu u prilago|avawu sadr`aja.

Naravno da je to predstavqalo komplikaciju i poskupqivalo proizvodwu, jer ne samo da je trebalo voditi ra~una o razli~itim brauzerima, nego i o raznim verzijama istog brauzera, zbog ~ega su mnogi u izradi sajta IE 6 jednostavno zane marivali. Kao rezultat, u ovom pretra`iva~u takav sajt ne biste mogli da vidite, ili biste videli tek mrvicu onoga {to zaista pru`a. Posledi~no, odstupawa od standarda i davawe prednosti jed-

nom brauzeru u odnosu na druge predstavqa poku{aj diferencirawa i nametawa svog dela kola~a, {to ima svoje prednosti i ma ne, tako da zbog toga mo`e da se desi i da pojedini servisi na nekom sajtu u jednom brauzeru rade savr{eno, dok u nekom drugom “ka{qucaju” ili ne rade uop{te.

Primer za to je, recimo, onlajn buking karata na stranici avioprevoznika “Vizer”, koji je trenutno prakti~no nemogu}e uraditi preko hroma, dok u fajerfoksu sve funkcioni{e bez problema.

– Kada su u pitawu ozbiqne kompanije, ozbiqni programeri i ozbiqan razvoj nekog sajta, tu nema favorizovawa nekog brauzera, nego se sajt pravi tako da mora da

radi besprekorno na svim platformama i programer mu mora testirati funkcionalnost ~ak i u svim verzijama nekog pretra`iva~a koje su teoretski jo{ u upotrebi. Druga bitna stvar, koja puno uti~e na rezultat, je to {to brau zer vi{e nije sam po sebi jedini servis koji ~ovek koristi dok surfuje netom, jer danas sadr`i i dodatne komponente poput fle{ plejera, java skripta… i sve to uti~e na funkcionalnost. A ukoliko te komponente nisu pravovremeno a`urirane, servis ne mo`e da funkcioni{e onako kako je zami{qeno – napomiwe Ili}.

Korisnicima onlajn bankarstva kod nas su godinama glavoboqe zadavale i banke, koje su tvrdoglavo insistirale na samo jednom pretra`iva~u – internet eksploreru, dok u drugim wihovi servisi nisu funkcionisali kako treba ili bar ne u potpunosti. Jedan od takvih primera je i Banka Inteza, koja je dugo zanemarivala sve drugo, sve dok pre ne{to vi{e od godinu dana napokon nisu napravili novi, moderan internet sajt za on-

lajn benking, koji radi u fle{ plejeru i optimizovan je za sve naj~e{}e upotrebqavane brauzere.

– Dva su razloga za to. Re{ewe koje su banke napravile za tu svrhu razvijano je u trenutku kada je internet eksplorer bio dominantan pretra`iva~, {to se kasnije drasti~no promenilo, ali to tada niko nije mogao znati. Drugo, da bi onlajn benking funkcionisao, morali su da koriste “aktiv iks” komponentu da bi mogli da garantuju iole neku funkcionalnost i bezbednost, a internet eksplorer je u tom trenutku mo`da bio i jedini koji je to omogu}avao, dok su drugi do{li kasnije. Naravno, postoji i nimalo zanemarqivo pitawe cene jer razvijawe za vi{e raz li~itih platformi poskupquje celu pri~u, tako da se uvek procewuje isplativost takvog postupka u odnosu na stvarnu korist – ukazuje Ili}.

I {ta je finalni zakqu~ak?

Bilo bi najboqe da korisnici na svojim kompjuterima, uz obi~no ve} postoje}i internet eksplorer, instaliraju jo{ bar dva-tri dodatna brauzera, recimo hrom, fajerfoks i operu, jer }e makar nekih sitnih problema kod pretra`ivawa interneta u nekom od wih uvek biti, ali barem jedan }e uvek mo}i da obavi ono {to korisniku u tom trenutku treba. Me|u wima vi{e nema prevelike razlike, a onaj koji }ete primarno koristiti odaberite sami, spram li~nog afiniteta… n Aleksandar Grube{a

dnevnik

nedeqa24.mart2013.

5

OD 1. APRILA PO^IWE PRIMENA NOVIH PROPISA O ROKOVIMA PLA]AWA

Ne isplati se ukidawe ~eka na po~ek!

N

i je pr vo a pril ska {a la: od na red nog me se ca u kre dit. Da ka ko, krug se tu ne za tva ra, jer tr go va~ Sr bi ji bi tre ba lo da bu de vi {e re da u pla }a ke ku }e on da ka ma tu, ko ju pla }a ju na ova kve „~e wu oba ve za ka da su u pi ta wu i dr `a va i pri kov ne zaj mo ve” – ura ~u na ju u ce ne. vred ni ci. Pre ci zni je, dr `a va bi svo je oba ve ze tre ba Tek, ve }i na po tro {a ~a za pra vo ni je ni sve sna da ka lo da iz mi ru je u ro ku od 45 da na a pri vred ni ci mo ra da po pu wa va „~ek na po ~ek”, pla }a i ka ma tu ko ju je ban ju da se iz me |u se be ras ku su ra ju uz mak si mal ni rok od ka za ra ~u na la tr gov cu, ba{ kao i oni ko ji su od mah pla dva me se ca. Pod se ti mo, pa ket pro pi sa ko ji to re gu li ti li u ke {u. U sva kom slu ~a ju, iako smo mo `da mi sli li {e, usvo jen je kra jem pro {le go di ne, a nad le `ni u Mi da je vre me ~e ko va pro {lo i da }e ih u pot pu no sti za me ni stra stvu fi nan si ja od lu ~i li su se na ovaj ko rak jer ni ti „pla sti ka”, po da ci go vo re da u ukup nom pro me tu u je Sr bi ja po tom pi ta wu bi la na sa mom evrop skom dnu.

Sr bi ji ~e ko vi u~e stvu ju sa vi {e ne go pri stoj nih 12 pro Na i me, ro ko vi iz mi ri va wa oba ve za su kod nas do sa da ce na ta. La ne je, re ci mo, kod nas iz da to vi {e od 8,5 mi u pro se ku bi li 128 da na; po re |e wa ra di, u Ne ma~ koj je li o na ~e ko va u vred no sti od 38 mi li jar di di na ra. To je to 18 da na, Bu gar skoj 44, Slo ve ni ji 39 da na... za skor 600 hi qa da vi {e ne go, na pri mer, 2009. go di ne.

U sva kom slu ~a ju, li mi ti ra we ro ko va zna ~i, ba Ve li ku re ne san su „~ek na po ~ek” do `i veo je jer rem u te o ri ji, uvo |e we vi {e re da u pla }a wa, {to su se kup ci ope kli na pre vi so ke ka ma te za kre dit bi auto mat ski tre ba lo da ne kar ti ce. Ka ma te na ri ubr za pri vred nu ak tiv nost. vol ving kre di te pre ko kar Ako ban ka unov ~i ~ek bez Do bre stra ne mo gle bi se ti ca kre }u se oko 25 od sto po k ri } a, po t ro { a~ ule } e jo{ na bra ja ti. A lo {e? Pa, go di {we i kli jen ti ma je sve u ne do zvo qe ni mi nus. A tu su ve} u de cem bru mo gla su se te `e da re dov no iz mi ru ju te ~u ti upo zo re wa da }e, za jed - ka ma te to li ko vi so ke da je bo qe oba ve ze. To go vo re i po da ci no sa pla }a wem u ja sno utvr Kre dit nog bi roa Sr bi je. ko ri sti ti i sku pu ri vol ving |e nom ro ku, pre sta ti i bes Dok gra |a ni sa pla }a wem kar ti cu kamt no kre di tra we po tro kla si~ nih kre di ta du `e od {~a uz ~e ko ve kao ga ran ci 60 da na ka sne u ma si 12,5 od ju. Jer, ter mi ne od lo `e nog pla }a wa, ko ji se kre }u sto, za ri vol ving za jam to je 13,4 od sto. A taj pro od 180 do ~ak 210 da na, tr gov ci su iz vu kli iz isto ce nat raz li ke u ban kar skim ra ~u ni ca ma uop {te to li kog vre men skog pe ri o da to kom ko jeg su wi ho ni je be zna ~a jan, na pro tiv. vi do ba vqa ~i ~e ka li da im se pla ti ro ba.

U sva kom slu ~a ju, nad le `ni }e od 1. apri la Da kle, {ta nas u tom smi slu ~e ka od 1. apri la? mo ra ti da se vi {e po za ba ve ~e kom na po ~ek kao Za sa da se mo `e re }i sa mo to da }e tr gov ci, ban bes ka mat nim vi dom kre di ti ra wa – ko ji to, u ka ri, pro iz vo |a ~i... jo{ iz ve sno vre me ~e ka ti da stva ri, ni je. Jer, ~im ne gde ne ma kon tro le, a vi de ka ko }e se pro pis pri me wi va ti, od no sno ho jo{ uti ~e na rast ce na, za slu `u je da se ne ka ko }e li nad le `ni bi ti stro gi ili }e gle da ti kroz re gu li {e. Po seb no bi za to tre ba lo da se in te pr ste. Jer, pro met ne pre sta no pa da, pa je tr gov ci re su ju po tro {a ~i, jer ako im ban ka unov ~i ~ek ma ite ka ko sta lo da na rod ku pu je – ma kar i na ~e bez po kri }a, ule }u u ne do zvo qe ni mi nus. A tu ko ve. Tu su se sna {li i ban ka ri. Na i me, ~e ko ve, su ka ma te to li ko vi so ke da je on da bo qe ko ri ko je po ku pe od mu {te ri ja za pla }a we na od lo `e sti ti i sku pu ri vol ving kar ti cu. no, tr gov ci no se u ban ku i na te me qu wih tra `e n Du{anka Vujo{evi}

DOKLE ]E SE U SRBIJI STANOVATI U PRIKOLICAMA, VE[ERNICAMA...

Nu`ne subvencije i za stare gajbe

o to vo svi me di ji ob ja vi li su ovih da na dir qi vu pri ~u o dvo je qu di ko ji s dva psa `i ve u kom bi ju na par ki ra li {tu Li ma na 3 u No vom Sa du. Oni su u svo ju pu tu ju }u ku }u na ce la ~e ti ri kva dra ta sme sti li i ku hi wu, i spa va }u so bu, i dnev ni bo ra vak, i ne `a le se. Ka `u, ~o vek mo ra da se pri la go di si tu a ci ji, pa su krov sta na za me ni li li mom kom bi ja, a ku pa o ni cu ko ri tom ko je pu ne vo dom iz obli `we ~e sme.

Ni su Zdrav ko i Edit pr vi ko ji su stan po tra `i li u auto mo bi lu i je di ni ko ji ne ma ju re {e no stam be no pi ta we i `i ve mi mo svih ci vi li za cij skih kri te ri ju ma. Kao do mo vi za bes ku} ni ke slu `e i sta ri {le po vi, ras ho do va ni va go ni, voj ni~ ki {a to ri, pa ~ak i po kri ve ne

G

to vo ne sma wu je upr kos na po ri ma dr `a ve da pod sti caj nim me ra ma olak {a re {a va we stam be nog pi ta wa. Ta man ka da {a ~i ca wih re {i svoj pro blem, sta sa no va ge ne ra ci ja. Bi lo ih je i pre kri ze, ka da je po sla bi lo vi {e, a za ra de si gur ni je. Da nas naj ve }i broj gra |a na bez sta na ni ne raz mi {qa o stam be nom kre di tu, jer je za po sle we to li ko ne si gur no da ne ga ran tu je mo gu} nost ot pla te ra ta, a i sa me pla te su ma le, do voq ne tek da se pre `i vqa va od da nas do su tra.

Oni ko ji uop {te ne ra de pri sil no su pod sta na ri kod ro di te qa i ne mo gu ni da raz mi {qa ju o osa mo sta qi va wu.

Za za po sle ne sa skrom ni jom pla tom mno go bi zna ~i lo da dr `a va sub ven ci o ni {e ku po vi nu sta -

Ko su gra|ani bez stana Pre ma po da ci ma Udru `e wa pod sta na ra, po ro di~ na, sta ro sna i kva li fi ka ci o na struk tu ra pod sta na ra je raz li ~i ta. Naj ~e {}e su sta ro sti od 20 do 40 go di na, sa sred wo {kol skim ili vi so kim obra zo va wem, ra de uglav nom kod pri vat ni ka i za ra |u ju od 250 do 450 evra, u bra ku su, naj ~e {}e s jed nim de te tom ili bez de ce, sta nu ju ve }i nom u skrom ni jim objek ti ma ka ko bi pro {li jef ti ni je, a mno gi ima ju po dr {ku ro di te qa iz unu tra {wo sti. pri ko li ce. U od no su na to `i vot u ve {er ni ca ma, bi ci kla na ma i dvo ri {nim nus pro sto ri ja ma ~e sto skle pa nim od ga ra `a ili {u pa – pra va je ras ko{, iako ne is pu wa va ju stan dar de jer pro ki {wa va ju, ni su izo lo va ne, od neo d go va ra ju }eg su ma te ri ja la, s do tra ja lim i zi do vi ma i in sta la ci ja ma...

Pre ma ne kim okvir nim ra ~u ni ca ma, u Sr bi ji ima ~ak po la mi li o na pod sta na ra, s tim {to se broj gra |a na bez kro va nad gla vom go -

ri jih sta no va ko ji su jef ti ni ji od onih u no vo grad wi. Me |u tim, ka da je pi sa la pra vi la za sub ven ci je, dr `a va je ima la na umu pre sve ga gra |e vin sku in du stri ju i in ve sti to re, pa je od re di la da se ovi po voq ni ji kre di ti ko ri ste sa mo za no ve sta no ve ili one ko ji su iz gra |e ni naj ma we 80 od sto. To zna ~i da su gra |a ni bez sta na osta li u dru gom pla nu, ko li ko god da su, to bo `e, sub ven ci o ni sa ni kre di ti na me we ni wi ma.

Ta ko |e, oni ma pli }eg xe pa je ovo go di {wa od lu ka o du pli ra wu u~e {}a za sub ven ci o ni sa ni stam be ni kre dit s 5 na 10 pro ce na ta do {la kao prst u oko – ko god da po ku {a da ku pi stan iz pod sta nar stva, ne mo `e da skr pi za to li ko u~e {}e. Za stan vre dan 50.000 evra mo ra u star tu da po lo `i 5.000 evra, dr `a va ga bes ka mat no kre di ti ra s jo{ 10 pro ce na ta vred no sti sta na, a osta tak od 80 od sto je kre dit ban ke. Pr vo, oni naj u gro `e ni ji ne ma ju taj no vac, a dru go, i da svi mo gu da po lo `e tra `e no u~e {}e, broj pod sta na ra bi se sa mo sim bo li~ no sma wio, jer je ove go di ne za tu na me nu iz dvo je no 1,7 mi li jar di di na ra, {to je do voq no tek za oko 2.500 zaj mo va - {to je tek po la pro cen ta od pro ce we nog bro ja pod sta na ra.

Po pis sta nov ni {tva je, s dru ge stra ne, po ka zao da je mno go pra znih sta no va ili ku }a, od ko jih su mno gi te ret vla sni ci ma, jer su ili ne za vr {e ni, ili ne u slov ni za `i vot. E sad, ka da bi vla sni ci pra znih ku }a i sta no va po nu di li te objek te bes ku} ni ci ma po po voq ni jim ce na ma – {to bi i za pro dav ce bi lo is pla ti vo jer }e zub vre me na ubu du }e uma wi ti vred nost wi ho ve ne kret ni ne, te ka da bi dr `a va po mo gla ku po vi nu i adap ta ci ju ta kvih obje ka ta po voq nim stam be nim kre di ti ma, do bi li bi svi. Pod sti caj nim me ra ma na me we nim pr ven stve no ar mi ji gra |a na bez re {e nog kro va nad gla vom re {i li bi se broj ni pro ble mi i za po sle wa, i osni va wa po ro di ce, i ra |a wa vi {e de ce, i sma wi le gu `ve u ro di teq skom sta nu... n Ranka Dautovi}

KAKO SE NEKAD DOBRO @IVELO SA DESET HEKTARA A SAD SE @ALE I ONI [TO IMAJU STO?

Kvaka paorske kartografije e ka da se u Voj vo di ni zdra vo do bro `i ve lo od ceni 19 ili 20 dinara, to je 100.000 dinara. Ali, to de set hek ta ra, a sa da se, mo `e se ~u ti, te {ko je bru to, odu zmi te se me, za {ti tu, sva ula ga wa... gu ra i sa sto ti nu i vi {e. Ne ka da, i to ne ba{ Ostaje oko 200 evra po jutru. Kad je lo{a godina, ta ko dav no, ~u ve ni mak si mum ga ran to vao je ono me imamo 500 do 700 evra uloga po jutru koji nismo {to `i vi na ze mqi i od ze mqe si gur nost; obez be |i - vratili, a onda slede}e godine opet imamo 500 ili vao je stan dard do sto jan zna ~a ja ko ji po qo pri vre da 700 evra uloga a mo`da }emo vratiti tih 200 ili ima za sta bil nost eko no mi je jed ne ze mqe. No, kao i 300 evra ili ne}emo ni{ta. Kako god, onaj ko ho}e sve, i pa or luk se pro me nio. Ne ke su wi ve sa sta vi le da opstane, jako puno mora da ula`e, radi, kalkudo ne ba, ne ke su se umo ta le u klup ko. li{e... – ukazuje Male{ev.

Ma lo je se la u Voj vo di ni ko ja sa da ne ma ju ne ko li Osvr}u}i se na aktuelna de{avawa u agraru, sako do ma }i na ko ji oru vi {e od dve sta hek ta ra. Znal ci govornik „Dnevnika” dodaje da niko ni u najcrpa or ske kar to gra fi je ka `u da de se tak Voj vo |a na ob wim slutwama nije mogao da zamisli da }e u najlora |u je po hi qa du hek ta ra. Ne za to {to su, po put ne {ijoj godini, kada je prinos najmawi, i cena biti kih bi zni sme na, do ze mqe do {li u mut nim pri va ti za najni`a. ci o nim vo da ma, ve} za hva qu ju }i to me {to su ra di li, – Je se nas su p{e ni ca i ku ku ruz oti {li na 27 di na u ze mqu ula ga li, tr `i {no i vi zi o nar ski gle da li na ra, so ja na 70, ali je to tra ja lo ja ko krat ko. Sa da je op taj po sao. Elem, sta ti sti ka ka {ta ka ta kli zma. Da li to ne ko `e da u ce loj ze mqi 1.365 ga na mer no ra di - ne znam, ali Sta ti sti ka ka `e da je u ce loj zdin sta va ima pre ko sto ti nu na{ pro pust si gur no ni je – iz ze m qi ne k a d a { wi mak s i m um hek ta ra. Po me ni mo, po sled wi ri ~it je Ma le {ev. pre ma {i lo 51.016 pa o ra jo{ fri {ak po pis po qo pri Uz ocenu da su makroekovre de po ka zao je da u Voj vo di nomski i op{ti uslovi prini ima 147.588 ga zdin sta va. Gle da ju }i ce lu ze mqu, vre|ivawa za poqoprivredu ranije bili stabilnaj vi {e ga zdi sta va ima do dva hek ta ra – wih ~ak niji, stru~ wak Privredne komore Srbije Milan 293.667; od de set do dva de set hek ta ra ima ih 32.486; od Prostran podse}a da su postojale institucije ko20 do 50 hek ta ra po se du je 12.922 ga zdin stva, a od 50 do je se bave organizacijom proizvodwe, otkupom i 100 hek ta ra ima 4.243 ga zdin stva. Sve u sve mu, ne ka da - plasmanom roba. Tako|e, dobro je funkcionisao {wi mak si mum pre ma {i lo je 51.016 pa o ra. sistem zadruga za male i sredwe farme, te su mali Na pitawe kako je do{lo do toga da je maksimum farmeri mogli uvek da bez problema ugovore prominimiziran do pedqa i ka ko vi {e ni je {to je ne kad izvodwu i pod nekim garantovanim uslovima reabio, odgovora je sijaset, ali i oni sa sasvim suprotlizuju prodaju, bilo da se radi o ratarskim kultunim stavovima o tome sla`u se u oceni da se moglo i rama ili stoci za tov. mo`e `iveti i odr`avati porodica i ekonomija na – Postojao je ure|en sistem koji je na neki naimawu samo ako postoji dobar sistem – a mi ga vi{e ~in stimulisao proizvodwu, garantovao cene i nemamo. Re~ ju, ponovo sve treba iz pepela di}i i plasman po prihvatqivim uslovima. Oni koji su stvoriti seqacima povoqne poslovne uslove. imali maksimum, ugovarali su s prehrambenom in– U po sled we vre me u po qo pri vre di se sve vi {e dustrijom direktno, mogli su da imaju i dobre izra di a sve ma we za ra |u je. Dr`ava se sve vi{e me{a, vozne pozicije. Danas nema organizovanih instigotovo po pravilu na paorsku {tetu – ka`e nam po- tucija kada je u pitawu izvoz, a bilo je onih koje qoprivrednik iz Ka}a Vojislav Male{ev. – Umesto su se bavile iskqu~ivo izvozom raznih vrsta roba da pomogne, dr`ava zabrawuje izvoz, sapli}e nam no- i parirale sli~ nim institucijama u tada{woj ge prilikom prodaje na{ih proizvoda, donosi retroEvropskoj ekonomskoj zajednici. Drugi aspekt su gradne mere i pravilnike, a ne radi ono {to bi morakreditne institucije: od Narodne banke i korila. Pa pogledajte {ta se de{avalo s mlekom, s kuku- {}ewa primarne emisije, preko kamatnih stopa ruzom, koji je sa 27 dinara pao na 19. koje nisu bile ve}e od ~etiri odsto, do garncija za Jednostavno, ka`e Maleuzete kredite. Iza Na rod ne {ev, nemamo sistem kontroban ke i ce log sek to ra, sta ja Kqu~ no je da se po ve }a ju le u dr`avi, a paori su prela je dr `a va kroz od re |e ne pro se~ ni po se di na bar 15 pu{teni sami sebi: za ko ne. Ta ko smo ima li Za – Evo, pojavio se i u robhek ta ra, da bi i ma li far me ri kon o re gre su ka ma ta, Za kon nim rezervama zara`en kukuo ka mat nim sto pa ma... Ceo mo gli da bu du kon ku rent ni ruz, pa kako je to mogu}e kada si stem bio je do bro uve zan, je to dr`avna institucija? od wi ve do pre ra |iv~ kih ka Imali smo pre par godina ministra koji je zabranio pa ci te ta ili za dru ga, do iz vo za. Da kle, tvr dim da izvoz `itarica u vreme kada je bilo dosta tr`nih vije u pi ta wu si stem ko ji je funk ci o ni sao i iza ko {kova i kad je cena bila odli~ na. I tri go di ne ka sni - jeg je sta ja la dr `a va – ka `e Pro stran. je tr `i {te je bi lo po re me }e no a ce na ni ska. Ispalo Po we go vim re ~i ma, se qak ni je mo rao da raz mi je da poqoprivrednik ne treba da se bavi poqopri{qa ni da li }e ima ti pa ra da de cu {ko lu je, da li vredom ve} da ekonomi{e, kalkuli{e i da bude sposo- }e ima ti so ci jal no i zdrav stve no osi gu ra we, a ban da predvidi poteze dr`ave, a oni su toliko besmi- uspe {ni ve li ki si ste mi i pred u ze }a za po {qa va sleni da razboritom ~oveku ne mogu pasti na pamet. la su de cu. Ta ko |e, u pe ri o du de a gra ri za ci je, in Ma le {ev ni je ube |en da je stan dard po qo pri vred du stri ja je od vla ~i la vi {ak rad ne sna ge sa se la i ni ka ve }isa da, ve} ve li da je bi lo bo qe pre dva de set upo {qa va la ih u gra do vi ma, u ve li ke in du strij go di na. I sistem, veli, name}e ve}e prohteve jer, re- ske ka pa ci te te. cimo, ne mo`e vi{e da se radi bez savremene mehani– Sa da nam fa li bez broj in sti tu ci ja ko je dr `a zacije. Krediti su skupi, a pomo}i dr`ave nema. Na- va mo ra da ima ako ho }e u EU, ali, na `a lost, raz protiv, ka`e na{ sagovornik, napomiwu}i da nema gra di li smo mno ge od wih, ko je su bi le deo si ste vi{e besplatnog {kolovawa ni zdravstva, da je obra- ma u funk ci ji bo qeg `i vo ta, ta ko zva nog si ste ma zovawe dece sve zahtevnije, u skladu sa savremenim ula ga wa u sa mo ga zdin stvo i do ma }in stvo. Sa da dobom i progresom. Tih izdataka nije bilo pre dve su, do du {e, i zah te vi po qo pri vred ni ka ve }i, ali decenije, a da ne pri~amo o ceni goriva, ceni rada, i pri met no je da se ma li i ne ~u ju, a kod nas do mi ni svemu ostalom, dodaje poqoprivrednik iz Ka}a. ra ju upra vo ma li i sred wi far me ri. Kqu~ na je – Lane, u jednoj od najte`ih godina, mnogi su stvar da se po ve }a ju pro se~ ni po se di na bar 15 imali prinos nula. Wi ma tre ba ne ko li ko sle de - hek ta ra, da bi i ti ma li far me ri mo gli da bu du }ih go di na da bu de do bro da bi se ta nu la eli mi ni kon ku rent ni – na gla {a va Pro stran, uve ren da jo{ sa la. Moglo se ~uti u posledwe vreme da poqopriima osno va za iz gra |i va we ukup nog si ste ma, upr vrednici zara|uju vi{e od hiqadu evra po jutru, kos ~i we ni ci da je po sle pri va ti za ci je u po qo {to apsolutno nije ta~ no. Recimo, uz izvanredan pri vre di osta la pra va pu sto{. prinos kukuruza od pet tona po jutru, po sada{woj n Sla|ana Glu{~evi}

N

6

dnevnik

nedeqa24.mart2013.

TE M A „DNEV N I K A”: DA LI SE NE KO IKA DA ZA PI TA

Sa mo da osme ha vih se dana na Kopaoniku organizuje “ZimSki kamp qubavi i nade“ za adolescente obolele od raka.

Osim skijawa, prisustvova}e i psiholo{kim, socijalnim, kreativnim i edukativnim radionicama ~iji je ciq da ih osna`e psihi~ki i fizi~ki. Lepo je {to postoji organizacija kao {to je NURDOR (Nacionalno udru`ewe roditeqa dece obolele od raka), divno je kada klinci pobede, kada se dru`e i vra}aju normalnom `ivotu... Na`alost, nije uvek tako. Sredinom sedmice stigla je i do nas tu`na vest da je mala Nora „stra{ni lav“ preminula od leukemije. Devoj~ica, koja je na~as ujedinila na{e zapadne susede, izgubila je bitku i oti{la me|u an|ele.

Od same pomisli na te hrabre klinceze i klince, ~ak i kada nikoga od wih ne poznaje{, srce ti se stegne a suza sama krene niz obraz. I namah pomisli{ kako li je tek onima koji su svakog dana uz ta mala nedu`na bi}a i wihove roditeqe, uz wihovu borbu, nadu, patwu koju stra{na bolest donosi... Onima koji svakog dana gledaju kako „stra{ni lavovi” odlaze, nestaju, onima koji pamte wihove posledwe re~i... Medicinskim sestrama na odeqewu pedijatrijske onkologije.

Jedna od wih je i Andrijana Barjaktarevi} iz Novog Sada, koja na tom odeqewu radi ve} ~etrnaest godina i ponosna je {to je, kako sama ka`e, deo ekipe koji je srcem i du{om u~esnik i oslonac u te{koj borbi izle~ewa dece obolele od maligniteta. Pored Andrijane, i vaspita~ica Tawa Manojlovi} je u stalnom kontaktu sa decom.

– Medicinska sestra koja radi na pedijatrijskoj onkologiji, ne susre }e se samo sa te {kim terapijskim i dijagnosti~kim procedurama koje nala`u odre|eni protokoli za le ~ewe ma ligniteta, ve} i sa psihofizi~ kom patwom, bolom, kako malih pacijenata tako i wihovih porodica. Na `alost, susre }emo se i sa umirawem dece i mladih – otvoreno }e Andrijana za „Dnevnik“.

Od we se u svakom trenutku o~ekuje profesionalna reakcija, bez obzira na to koliko joj je i samoj te{ko. Ona u svakom trenutku mora biti uz bolesno dete i wegovu majku, pru`iti im razumevawe, podr {ku, da im bude veliki oslonac.

O

U EVRO PI SE PRO SE ^AN @I VOT NI VEK PRO DU @IO ZA PET GO DI NA

Naj kra }e se `i vi u Voj vo di ni

Evropi se sve du`e `ivi: Evropqani mawe ne veruju da }e se i{ta naboqe mewati narednih pu{e i piju i o~ekivani `ivotni vek im je godina. du`i za pet godina, ali ih sve vi{e mu~e Kako sve evropske dr`ave upravo zbog sve du`eg prekomerna te`ina i hroni~ne bolesti, pokazao je `ivotnog veka mu~e muku s penzionim sistemom, najnoviji izve{taj Organizacije za ekonomsku samnoge od wih su ve} donele ili tek }e to u~initi, radwu i razvoj “Zdravqe na dlanu: Evropa 2012”. No, odluke o produ`etku radnog veka. Vode}i se logiuprkos osetnom unapre|ewu stawa u zdravstvu i prokom da kvalitetniji i du`i `ivot sam po sebi znadu`avawa `ivotnog veka i daqe postoji veliki jaz ~i i du`u radnu sposobnost opredequju se za du`i me|u evropskim zemqama. radni vek, pa otuda i najave da }e se u penziju odlaziti i sa 70, pa ~ak i 75. godina `ivota. Skoro sve Najdu`i `ivotni vek `ena je u Francuskoj – 85 goevropske dr`ave, zbog ekonomske krize koja je natedina a mu{karaca u [vedskoj 79,4 godine, dok je najrala na “stezawe kai{a” penzionerima i u pru`awu ni`i `ena u Bugarskoj u Rumuniji – 77,3 a mu{karaca zdravstvenih usluga, ve} su podigle starosnu graniu Litvaniji – 67,3 godine. Izme|u zemaqa sa najducu za odlazak u penziju na 67. godina. Kako se iz kri`im i najkra}im o~ekivanim `ivotnim vekom jaz doze izlazi mnogo sporije i te`e nego {to se o~ekisti`e osam godina za `ene i ~ak 12 za mu{karce. @ivotni vek u Srbiji, prema podacima Republi~valo, jasno je da mora do}i do dodatnog stezawa kaikog zavoda za statistiku, u proseku je 74,22 godine. {a {to podrazumeva daqe pove}awe godina kao @ene `ive du`e pa bele`e u proseku oko 76,8 a muuslova za odlazak u penziju. {karci 71,6 godina. Prema podacima UN o prose~No, to je lako onim dr`avama koje su obezbedile nom `ivotnom veku stanovnika zapadnog Balkana u kvalitetan i zdrav `ivot svojim gra|anima ali ne ovom regionu najdu`e `ive Albanci a najkra}e Sri Srbiji i woj sli~nim, koje ve} decenijama ni{ta bi. Prose~an `ivotni vek u Albaniji je 76,4, u Hrne ~ine za svoje stanovni{tvo. Drugim re~ima, ovvatskoj 75,7, Bosni i Hercegovini 74,9 godina. Pro - de je te{ko zaposlenima da sa~uvaju radno mesto i se~an `ivotni vek u Crnoj Gori je 74,5, Makedoniji do 65. odnosno 60. godine za `ene jer dve decenije se 74,2 godine. Od ostalih dr`ava u regionu jugoisto~ekonomski propada i beda je sve ve}a i ve}a. To je ne Evrope najdu`e `ive Grci sa prosekom od 79,5 gosvakako i razlog {to se u Srbiji kra}e `ivi. Otudina, a slede Slovenci sa 77,9 godina. da bi pomerawe starosne granice za penzionisawe, Kod nas najdu`i prose~an vek je na Zlatiboru i ma koliko ona bila neophodna u nu`na, bio realno zapadu zemqe a najkra}i u Vojvodini. Pitoma voj“pucaw u prazno”. Tek kada bi na{i gra|ani imali vo|anska ravnica gubi qude. Najdugove~nija mesta prose~an `ivotni vek kao ve}ina Evropqana, mou Srbiji su @itora|a, glo bi se govoriti o pogde qudski vek u proseve}awu starosne graniNajmawe godina u proseku do`ive ku traje 77,6 godina. ce. Dakako, pre toga bi Najmawe godina u proova dr`ava morala mno`iteqi Bele Crkve, Alibunara, seku do`ive `iteqi go toga da uradi, a {an Novog Kne`evca, Nove Crwe i ^oke.

Bele Crkve, Alibuna se da se to zaista i dogoProse~an `ivotni vek u ovim mestima ra, Novog Kne`evca, di su male jer novaca za jedva prema{uje 70 leta Nove Crwe i ^oke. kvalitetniji `ivotni Prose~an `ivot u ovim standard, zdravstvo, mestima jedva da premapreventivu, edukaciju {uje 70 godina. Nivo zaga|enosti `ivotne sredine stanovni{tva... jednostavno nema niti }e ga skoro u gradovima kojima ekologija nije ja~a strana ne biti. Malo ve}a ulagawa u kvalitet `ivota nisu ogleda se drasti~no u o~ekivanom `ivotnom veku dovoqna da se pribli`imo evropskom proseku s obwihovih `iteqa. Tako iako `ive u sredinama koje zirom da }e on iz godine u godinu rasti a na{e zaova`e za zaga|ene, projektovani statisti~ki vek stajawe biti sve ve}e i ve}e. Ne samo da }emo sve Pan~evaca je 73,8, Borana 73,3 , Obrenov~ana 73,1, a vi{e zaostajati u proseku za evropskim `ivotnim `iteqa Majdanpeka 72,4 godine. vekom, ve} }emo, ako su ta~ne prognoze stru~waka, izgubiti i sada{wi prosek i po~eti sve mla|i da Demografi i hroni~ari `ivota isti~u da na nestajemo. Stoga bi sada produ`ewe radnog veka za kratak `ivotni vek u Srbiji uti~u i lo{ kvalizaposlene u Srbiji zna~ilo da rade –dok su `ivi. tet `ivota, navike ali i nezavidan kvalitet Penzioneri u Evropi, ina~e, `ive najkvalitetnizdravstvene za{tite. Ako se nastavi sa dosadaje jer imaju obezbe|eno dobro zdravstvo, finansije, {wom praksom, a ona je u svim oblastima daleko kvalitet `ivota i materijalno blagostawe. Tako su ispod one koja va`i za sve zemqe Evrope, moglo penzioneri u Holandiji prema indeksima bili najbi se dogoditi da se ve} do 2030. godine u Srbiji sre}niji u pro{loj godini, Finska najbogatija ze`ivi prose~no 65 godina, {to }e biti gotovo za mqa visokog kvaliteta `ivota, [vedska ima najkredve decenije mawe nego u zemqama Evropske uniativnije okru`ewe i odli~an zdravstveni sistem, je. Naime, danas ve} svaki ~etvrti stanovnik Norve{ka zemqa snova za ve}inu penzionera… Gde Evrope `ivi iznad 65 godina a procewuje se da }e su na{i penzioneri u odnosu na sve wih, pa i neke za dve decenije do`iveti 80, odnosno da }e se `imawe razvijene evropske dr`ave, nije potrebno povotni vek produ`avati. Stanovnici Srbije, ako sebno obja{wavati. Oni o kvalitetu `ivota, zdravnastave da `ive s ovakvom bedom i zdravstvenom stva, finansija i materijalnom blagostawu nemaju za{titom za koju se izdvaja svega 1,5 odsto BDP – {ta ni da ka`u – to odavno ne stanuje ovde. o produ`ewu `ivota ne mogu ni da sawaju. To je razlog za pesimizam demografa i hrono~ara koji n Qubinka Male{evi}

U

VESTI Bom ba na ku }u vla sni ka „Kom trej da” U dvori{te porodi~ne ku}e vlasnika „Kom trejda” Veselina Jevrosimovi}a nepoznata oso ba ju~e ujutro bacila je eksplozivnu napravu.

Kako prenose mediji, u napadu niko nije povre |en, a u ku}i je u vreme kada je ba~ena eksplozivna naprava bila Jevrosimovi}eva dvanaestogodi{wa }erka. Jevrosimovi} je istakao da ne zna {ta bi mogao da bude motiv napada koga vidi kao napad na svoju porodicu, ali i na poslove kojima se bavi. Ipak, sumwa da je on mo`da is provociran pisawem internet portala „Tele graf” ~iji je vlasnik.

Po li ci ja pro ve ra va Pa ho mi ja Osnovno tu`ila{tvo u Vrawu zatra`ilo je od Policijske uprave u tom gradu da prikupi potreb na obave{tewa o navodno novom slu~aju koji vla diku Pahomija tereti za krivi~no delo nedozvo qene polne radwe. Kako je rekao na~elnik Poli cijske uprave u Vrawu Sla|an Velinovi}, policija je ve} postupila po zahtevu Tu`ila{tva i, kako je rekao, u svojim prostorijama obavila razgovore sa nekim osoba. Kako su preneli mediji, prijavu protiv vladike Pahomija podneo je magacioner u Eparhiji vrawskoj Nemawa S. (24) koji tvrdi da je vladika Pahomije dok je on bio maloletan svake ve~eri u manastirskoj sobi nasrtao na wega.

– Tu sam da ih ohrabrim, pru `im ruku prijateqstva i dam im do znawa da u ovoj borbi nisu sami. Te{ko je izboriti se sa ogromnim maj~inim strahom, slu {ati svakodnevno pla~ dete ta koje vas moli da mu vi{e ne bodete venu jer ga to boli, ili gledati suze adolescentkiwe koja vi {e ne pla ~e zato {to je izgubila kosu ve} zato {to se boji smrti. Sve ovo poga|a moje koleginice i mene, ali je ~iwe nica i da pobeda u ovakvim bitkama predstavqa izvor ~ovekovog zadovoqstva i uspeha...

za mesto gde me niko od pacijenata ne}e videti. A suzu ~ovek mora da pusti, jer je jako te{ko nositi se sa te`inom zagrqaja majke koja se zahvaquje na svemu pola sata nakon smrti wene sedmogodi{we }erke...

Za Andrijanu i wene koleginice, kako bi lak{i bio teret koji nose, postoje seminari u organizaciji NURDOR-a.

– Na odeqewu psiholog radi sa decom i wihovim porodicama. Medicinsko osobqe mog odeqewa se „prazni” samo na seminarima ili radionicama

Tatjana Manojlovi}

Ipak, pobede, na `alost, nisu pravilo. Naprotiv...

– Svaki moj radni dan nosi no vu pri ~u, novi teret u du{i, ko ji mogu da podelim samo sa qudima iz moje radne sredine. Moja porodica ne sme biti izlo`ena mom profesionalnom stresu, a on je neminovan. No, koliko god se ~ovek trudio da funkcioni{e i na radnom mestu i u svom domu besprekorno, to je ~esto nemogu}e. Ali zaista se trudim da sam na poslu uvek nasmejana i raspolo`ena, dok suze ostavqam

koji se organizuju uglavnom u sklopu aktivnosti NURDORa. Uvek imamo vremena i razumevawa za druge, ali za sebe i svoje zdravqe ba{ i ne – kon statuje Andrijana Barjaktarevi} bez kolebawa, bez `aqewa. – Me|utim, koliko god po sao zahtevan, te `ak emocionalno i fizi~ki, verujte da ne postoji lep {i ose }aj nego kada vidite izle ~eno dete ili maj~inu sre }u nakon uspe{no zavr{ene terapije. Onda osetite posebnu vrstu bliskosti

ZEMAQSKI DANI TEKU

S

va{ta se mo`e saznati iz novina i sa tele vi zi je. Ra dio-sta nice vi{e i ne slu{am otkako ih na mom ja pan skom tranzistoru („al’ radi i na na{e baterije“) ima nekoliko stotina, no mi sve deluje da i one ne zaostaju u permanentnoj edukaciji gra|ana u jednoj zemqi seqaka na br dovitom Balkanu. A sve to mo`e samo da raduje s obzirom na to da su (uglavnom) TV programi i (mnogo mawe) novine glavni izvor ne samo obave{tavawa, nego i obrazovawa naroda u istoj toj zemqi seqaka gde 60 odsto stanovni{tva nema zavr{enu osnovnu {kolu – koja je ina~e ve} vi{e od pola veka obavezna.

Nedavno smo saznali i po datke da su gra|ani ove zemqe svetski prvaci u gledawu televizije, {to bi mene davnih {ezdesetih obradovalo, jer sam tada, kao i svi osnovci, onako malodoban i malouman, voleo da vidim da moja zemqa ima toliko i to li ko te le vi zo ra na sto stanovnika, Rumunija i Ma|arska mawe, Nema~ka vi{e, a za Amerikance su mi stariji sugra|ani govorili da su podaci naduvani i sve u svemu la`ni, kao i sva ostala kapitalisti~ka propagan-

Bestidni dileri da. A poznato je da je tamo svuda na delu eksploatacija ~oveka po ~oveku („dok je kod nas situacija upravo obrnuta“, dodavao bi onaj pajac sa Briona) i da pogotovo crnci nemaju nikakva prava. A danas mi ovi podaci o besomu~nom gledawu svih ovih mahom idiotskih TV serija (i bestidnih programa u`ivo) uka zuju da smo ze mqa besposli~ara, trgovaca, nakupaca i kona~no - politi~ara sli~nog profila, jer su ih takvi i birali. I zaista, nikada ne treba smetnuti sa uma da svako na kraju dobije vlast kakvu zaslu`uje.

U tom smislu nije zgoreg podsetiti da ovaj narod nikad ni je bio pre te ra no sklon de mo kra ta ma. Sem mo`da ono malo od 5. oktobra do atentata na premijera Zorana \in|i}a. Sve potowe vlade bile su ili koali ci o ne, ili pot pu no bez wih, {to }e Toma i Vu~i} naravno uvek pre}utati, kao i sve ostalo {to im ne odgovara. I da vlast nisu izgubili lane, nego pre pet godina, kad su morali u kolo sa SPS-om. Ne}e ih narod,

pa to ti je. Nit su oni za narod, nit je narod za wih, narod ho}e one {to na wih li~e. Dakle, narod ne}e demo rakte, ne}e Evropu, ho}e Ko sovo, koje }e ovi {to isto ho}e Kosovo, predati za devet dana. A oni {to su hteli Evro pu, ni su hte li da ga predaju.

Kao {to }e pred sed nik ove dr`ave, kad krene u Vatikan na poklowewe novom rimskom papi, pre}utati da je tu ne dav no re cen zi rao, ili bar kao recenzent potpisao dve kwige svog doju~era{weg idejnog vo|e Vojislava [e{eqa, kwige koje nose naslove „Vatikan glavno Satanino gnezdo” i „Rimska kurija ve~ito `edna srpske krvi“, pa mo`ete samo zamisli ti ka kve su ori gi nal ne gadosti u wima. Ja ne}u da za mi {qam, a ne }u bi ti u prilici ni da proverim. I kao {to }e pre}utati svoju izjavu od pre deset godina koju je na televiziji do u beskraj po na vqao: „Ako ne ko ovih da na sret ne Zo ra na \in|i}a, neka mu ka`e da je i Tito neposredno pred smrt imao problema s nogom.“

dnevnik

nedeqa24.mart2013.

KA KO JE OSO BQU KO JE RA DI NA DE^ JOJ ON KO LO GI JI

INTERVJU

7

EPI SKOP DAL MA TIN SKI FO TI JE

nikad ne ne sta ne Po mo} ma ti ce mo ra

Andrijana Barjaktarevi}

„I po sle {est go di na se }am se tog gla sa...”

– Na `alost, mnoga deca vi{e nisu sa nama, ali nijedno od wih nije zaboravqeno... – pri~a Andrijana. – Pamtim i danas dvanaestogodi {weg de~aka koji se le~io od Non-Hodgkinovog limfoma. Pored svih primewenih mera i terapija, bolest nije mogla da se zaustavi. On je, onako mali, bio svestan da gubi bitku. Bila je no}, obilazila sam pacijente, a on je le `ao majci u krilu i mirno rekao „Ja }u umreti”. Majka je tihim glasom odgovorila: “Ne}e{, ja ti ne dam!!!”... Nedugo nakon te no}i zauvek je zaspao.

Pro {lo je {est godina, a ja se i daqe se}am wenog glasa. i zahvalnosti porodice koja je iz dr `a la svu pat wu, bol i strah tokom te dve godine, koliko uobi~ajeno traje le ~ewe malih pacijenata. I kada bih mogla ponovo da biram, opet bih ovde bila sestra, jer znam da tu i pripadam... I volim {to je to tako!

Svoj posao ne bi mewala ni profesor Tatjana Manojlovi}, vaspita~ na odeqewu hematolo gije i onkologije Instituta za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine. Kao i Andrijana, i ona je svesna da samo optimizmom i osmehom mo`e pobediti bol, koliko god da je te{ko...

ilu zi ja Kao {to ve} go di nu da na pre }ut ku je i svo ju ve li ku ti tu l u, naj v i { i voj n i ~in u srp skoj voj sci: ti tu lu ~et ni~ kog voj vo de, ko joj se ona ko ob ra do vao kad je od li ko va we pri mao li~ no od svog idej nog vo |e dr Vo ji sla va [e { e q a. Poq s ki ge n e r al Ja ru zel ski ni je u de cem bru 1981. pre }u tao svo ju voj nu ti tu lu, po woj je je di no i bio po znat i ostao za pam }en, ni Fran ko, ni Pi no ~e ni su kri li da su ge ne ra li, kao ni De Gol, ni voj vo da Put nik da je voj v o d a, |e n e r al @i v o jin Mi {i} je voj vod sku ti tu lu do ~e kao kao naj ve }e pri zna we u `i vo tu, sa mo se na{ skrom ni pred sed nik wom ne di ~i. A us put pre }ut ku je i svo ju na da le ko po zna tu iz ja vu: „Sve {to sam o po li ti ci u `i vo tu na u ~io, na u ~io sam od Vo ji sla va [e {e qa!“ I na kra ju jo{ jed na o no vi na ma i te le vi zi ji (ra dio i da qe ne slu {am, to li ko je tih sta ni ca, bro ja im se ne zna): odav no smo sve do ci na sta ja wa tzv. vir tu el nog sve ta ko ji je, kao, pa ra le lan sa ovim stvar nim. Ne be ski na rod je i tu kan da is pred wa -

– Pripadam grupi vaspita~a na hematologiji i onkologiji, ko ja se ba vi or ga ni zo va wem slobodnog vremena dece tokom boravka u bolnici. Ciq ovog zadatka je wihova lak{a adaptacija u uslovima bolni~kog `ivota i le~ewa, relaksacija pre i posle terapije, kao i wihovo aktivirawe, {to sve uti~e na br`i oporavak. Tu se stvaraju i pozitivno raspolo`ewe i misli, okupira se pa`wa nekim drugim sadr`ajima koje nisu striktno vezani za bolest – zapo~iwe svoju pri~u Tawa, kako je roditeqi i deca od milo{te zovu.

~io, jer smo upra vo sve do ci da vir tu el ni svet mo `e i bez al ter na ti ve, bez onog sve ta sa ko jim bi bio pa ra le l an. Da k le, bez onog stvar nog, gde te ku re ke, ni ~e `i to i ra |a ju vo} ke i „po vr} ke“, gde se ~ak i de ca ra |a ju. Pa su i no vi ne i te le vi zi ja ba{ ne ka ko sa ovom no v om vla { }u za m e n i l e i sud stvo i tu `i la {tvo, i is tra ` ne or g a n e i ka z ne n e usta no ve, tap ka ju }i po la ko ka lin ~u raz u zda ne go mi le.

Ta k o je ono m ad iz v e s ni Alek sa Jo ki}, {ef ka bi ne ta, sa vet nik i je dan od naj bli `ih sa rad ni ka pr vog pot pred sed ni ka Vla de Alek san dra Vu ~i }a, iz ja vio da udru `e ni Be ko, Mi {ko vi}, „mno gi po li ti~ ki li de ri ko ji gu be svo ju po zi ci ju” i me dij ske slu g e po k u { a v a ju da ubi ju „mog Vu ~i }a”. U tom no vin skom in ter vjuu je jo{ re kao: „Pr vi put go vo rim u jav no sti sa mo za to da bi nor mal ni i pri stoj ni qu di mo gli da zna ju {ta se stvar no iza sve ga kri je. Oni Vu ~i }a ne mo gu da po be de, ve} }e na kra ju po ku {a ti da mu odu zmu `i vot.”

I sad za i sta ne znam za {to taj sa vet nik, pa jo{ i {ef ka bi ne ta, ni je po zvao pr vog ~i ka-mi li caj ca i re kao mu {ta je sa znao. Sve to

A sam uspeh, priznaje, umnogome zavisi od de~jeg raspolo`ewa, wihovog trenutnog zdravstvenog stawa ili terapije koju primaju.

– I mi u svom poslu nailazimo na odre|ene pote{ko}e, jer to su nehomogene grupe, razli~itih uzrasta, od beba do osamnaestogodi{waka. Javqa se i mawak sredstava za rad, a tu su i te{ke terapije, pogotovo kad se uzimaju kortikosteroidi, pa se javqaju depresivna stawa, apatija, tuga, promene fizi~kog izgleda koje jako uti~u na decu...

Ali i na odrasle...

– Na bolesnu decu gledam kao na zdravu kada nisu dobro. Kada se dobro ose}aju, normalno se pona{am prema wima, isto kao prema zdravoj deci. A kad se ne ose}aju dobro, kad imaju tu te{ku terapiju, veoma sam tolerantna po pitawu saradwe. Uko liko imaju temperaturu, na primer, ostavim ih i oni mene sami pozovu kada im bude boqe i kada su raspolo`eni. Deca ne vole kada ih neko `ali...

Prema wima se, ka`e Tawa, mora odnositi sa velikom dozom empatije.

– Dugogodi{we iskustvo i optimizam su zaslu`ni za to {to ne pokazujemo `aqewe ve} razumevawe. Svi koji rade na odeqewu su qudi koji na `ivot gledaju sa velikom dozom optimizma. @eqa da pomognemo je ono {to nas odr`ava u ovom poslu. Kada je roditeqima i deci pomo} najpotrebnija, da im se na|emo pri ruci...

Ipak, logi~no je pitati kako uspeva da se savlada, da emocije ne pobede.

– Samo saznawe da nekom poma `e te svo jom po ja vom i igrom, da im poma`ete kad su tu`ni, poku{avate da ih akti virawem i radom izvu~ete iz stawa depresije, sama pomisao na wihov osmeh tokom le~ewa dr`i me na povr{ini, da ne potonem. Ima i te{kih slu~ajeva, veoma stresnih, kada deca izgube bitku... Da se razumemo, sve nas ponekad savlada bol i zapla~emo. Trudimo se, zaista, ali emocije nekad u~ine svoje.

I ja sam roditeq, kao i roditeqi sa kojima se stalno susre}em. Ali svesna sam da je jo{ mno go de ce na ode qe wu, da mnogo dece ~eka da do|em i budem s wima i to me izvu~e iz depresije i natera da i daqe budem optimista. n Zo ri ca Dra go je vi}

{to je to li k o opa sno za we go v og {e fa. Ja da sam Vu ~i}, ko {to kan d a ni sam, ja bih ta kvog {e fa ka bi ne ta od m ah sme n io. Ta {ta sme nio, ot pu stio. [ta }e mi sa vet nik ko ji, eto, zna da mi spre ma ju aten tat, a }u ti k’o za li ven. Da ni je i on sa wi ma? Ne boj te se, ni je, on je sa mo jo{ je dan ra di kal ski di ler ilu zi ja, da ne ka `em pro da va~ (na ku pac i pre ku pac) la `i i iz mi {qo ti na.

Ili mu je mo `da ne ko ka zao da ba{ ta ko ka `e? Al sa mo za no vi ne, po li ci ji ni {ta. Dva-tri pu ta su oni u autu bez ta bli ca na pa da li pred sed ni~ ku ko lo nu, a sad o}e da ubi ju i Vu ~i }a, po na vqaj to do be sve sti, dok ceo na rod za bo ra vi da smo za go di nu da na ura di li sa mo to {to smo uhap si li Du li }a i Mi {ko vi }a, pa Du li }a od mah i pu sti li, a o Mi {ko vi }u }u ti mo kao {to se u ku }i obe {e nog ne go vo ri o ko nop cu.

Al kad otvo r i{ no v i n e, ili TV, me |u tim, ra di se, ni je da se ne ra di. n \or |e Ran deq

bi ti ozbiq ni ja

rupu mladih bogoslova iz manastira Krka pretukli su pro{le nedeqe iz ~ista mira vr{waci iz obli`weg sela Kistawe. Ovaj brutalni napad, u kojem je jedan bogoslov i te`e povre|en, bio je povod za ozbiqnu raspravu o stawu u hrvatskom dru{tvu u koju se ukqu~io i premijer Milanovi}, posredno za incident okrivquju}i desnicu, optu`iv{i je da „{iri ~istu, destiliranu mr`wu”. Uostalom, treba li vi{e od poruke prvog ~oveka „Dinama“ Zdravka Mami}a da „Srbi imaju biti gra|ani drugog reda“ , ili one saborske zastupnice HSP-a Ru`e Toma{i} da je „Hrvatska za Hrvate, svi ostali su gosti“. A kako je to primetila i koleginica Jelena Lovri}, „{ovinisti~ke eksapade na politi~koj i javnoj sceni uvek }e u narodu zavr{iti polupanim glavama: gore se pumpaju nacionalizmi, dole se broje `rtve”. U svakom slu~aju, episkop dalmatinski Fotije u osnovi je zadovoqan reakcijom hrvatske dr`ave.

– Policija je relativno brzo stigla na mesto napada, a to je sredina puta izme|u manastira Krke i Kistawa – pri~a nam Wegovo preosve{tenstvo. – Po{to je povre|eno vi{e na{ih u~enika, pozvana je i hitna pomo}. Nekim u~enicima lekarska intervencija je u~iwena odmah, a neki su morali biti prevezeni do bolnice u Knin ili [ibenik. U [ibeniku je, na hi rur{kom odelewu, zavr{io u~enik ~etvrtog razreda Milan Simani}, po{to mu je nekim predmetom polomqen nos. On je trenutno na ku}nom le~ewu. Drugi u~enici, koji su zadobili masnice i lak{e ozlede, sada su, hvala Bogu, ve} na nastavi. l Da li je bi lo raz go vo ra i o ne kom do dat nom obez be |e wu ma na sti ra ili mi sli te da za to ne ma po tre be?

– Od dana ovog tragi~nog doga|aja 17. marta - vrlo simptomati~an datum, datum devetogodi{wice martovskog pogroma Srba na Kosovu - primetno je poja~a no prisustvo policije. Izre~ena je i tzv. prva mera policijskog obezbe|ewa: zabrana huliganima da na jedan kilometar prilaze manastiru Krki. To je svakako dobro u ovom trenutku. Mi se uz to nadamo u pomo} Bo `iju i molitve na{e Crkve. l Na `a lost, ovo ni je pr vi in ci dent ta kve vr ste, na pro tiv. I ka da smo pro {li put raz go va ra li, re kli ste da do wih do la zi uglav nom ka da se u me di ji ma otvo re ne ka ose tqi va pi ta wa, za o {tri si tu a ci ja... Ka ko sve to uti ~e na mla de bo go slo ve?

– Da, situacija u Hrvatskoj je trenutno prepuna tenzija - politi~kih, odnosno predizbornih, pa ~ak i sportskih. U maju ove godine su lokalni izbori u Hrvatskoj i politi~ke partije se bore za prevlast. I povodom fudbalske utakmice izme|u Srbije i Hrvatske du`e se stvarala naelektrisana atmosfera, koja je ve}inom za nas negativna.

G

nisu na ovim prostorima nikakvi uqezi, niti novodo{qaci, do|o{i. Broj Srba se u Dalmaciji znatno po ve}ao u periodu ranog sredweg veka, a posebno u doba osmanlijskih osvajawa. Tada su pod pritiskom turskog zuluma brojni Srbi, najvi{e iz Bosne, na{li uto~i{te u Dalmaciji.

Na{ manastir Krka je podignut u 14. veku, 1345. godine, a ktitorka ovog manastira je bila Jelena [ubi}, ro|ena sestra cara Du{ana. Bogoslovija pri manasti ru Krki je osnovana 1615. godine i uskoro }emo, ako Bog da, proslaviti ~etiristo godina od osnivawa ovog bogoslovskog u~ili{ta. Tako duboki temeqi i bogata istorija na ovim prostorima trebalo bi da budu garant budu}nosti i opstanka srpskog naroda na ovim prostorima. l Ka ko uop {te te ~e po vra tak srp skog na ro da na pro sto re Epar hi je?

– Zna~ajniji povratak Srba je stao ve} negde 2002. i 2003. godine. On je sada sporadi~an i prepu{ten je De la }e sve do ~i ti o pa pi li~noj inicijativi pojedinaca. Mnoge ku}e na{ih qudi u Dalmaciji su obnovqene, ali niko u wima ne `il O~e ku je te li da bi pa pa Fra wa mo gao da us po sta vi no ve mo sto ve iz me |u ri mo vi. Qudi ne mogu da se vrate i da `ive samo od vazduka to li ka i pra vo slav nih? Mi sli te li da ha, budu}i da nemaju izvore za svoju egzistenciju. Jedbi on mo gao bi ti pr vi pa pa ko ji }e po se ti nostavno, nemaju adekvatan posao od koga bi mogli da ti Sr bi ju? pre`ive oni i wihove porodice. Smatramo da bi ma– Prve izjave pape Franciska ili Frawe su ti~na dr`ava Srbija morala mnogo vi{e da se ukqu~i ohrabruju}e. Samarjanska briga za malog ~oveu re{avawe ovih problema i da pomogne povratak ka i sirotiwu treba da bude i jeste briga same onih qudi koji su za to zainteresovani, a takvih jo{ Crkve. Trebalo bi da bude i dr`ave. Svi smo ima, hvala Bogu. Da li }e tako biti, ne znam, ali tako umorni od negativnih doga|aja i zbivawa. U bi trebalo. svakom slu~aju, o~ekujemo pozitivne stvari od Nadamo se da }e i ulazak Hrvatske u Evropsku uniju novog pape. Me|utim, ipak nismo skloni krajem jula 2013. godine, pomo}i povratku na{eg naroeuforiji, niti preranom odu{evqavawu. Dela da, jer }e se time stvoriti ekonomski preduslovi za svedo~e o svakom ~oveku, pa i o rimskom papi. `ivot. To bi mnogima moglo pomo}i da se vrate, jer }e Vide}emo, za nadati se dobru. A {to se ti~e kona~no mo}i da ostavre ekonomske uslove za `ivot. eventualne posete rimskog pape Srbiji, to ne Uz to, veoma je bitno naglasiti da na{i qudi prvenznam. To pitawe je u nadle`nosti Svetog Ar stveno treba da imaju slobodu za `ivot i prava koja im hijerejskog Sabora i dr`ave Srbije. demokratske dr`ave garantuju. l Ho }e li taj sko ri ula zak Hr vat ske u EU po mo }i Sr bi ma da se ko na~ no iz bo re i za ne ka pra va Ono {to je za nas Srbe naro~ito lo{e su izjave deko ja su im sa da us kra }e na ili do wih te {ko do la sni~arskih partija, u kojima se ose}a `al za „starim ze, po put upo tre be }i ri li ce ili pa ri tet ne za stu dobrim vremenima“, kada se nije postavqalo pitawe pqe no sti u in sti tu ci ja ma i jav nim slu `ba ma? }irilice u Hrvatskoj, niti bilo kakva druga prava – Povratak }irilice u op{tine koje imaju vi{e od srpske zajednice. U tim „crnoko{uqa{kim“ izjavama 33 procenta pravoslavnih Srba je ne{to {to propisupredwa~i gospo|a Ru`a Toma{i}, koja je rekla da je ju i hrvatski Ustav i zakoni ove zemqe. Prema tome, dr„Hrvatska samo za Hrvate, a da su svi drugi gosti“. A `ava je sama u obavezi da to sprovede. Postoje, me|utim, upravo ta i takva Hrvatska treba za dva-tri meseca da izvesni qudi i izvesne grupe - udru`ewa qudi, kojima postane punopravna ~lanica Evropske unije. Na{i to ne odgovara. Oni se postavqaju izvan i iznad vladabogoslovi sa mnogim ovim stvarima nisu upoznati, ju}ih zakona Republike Hrvatske. Zbog toga ~esto pokuali snose posledice. Eto, bili su ni krivi ni du`ni {avaju da „demokratijom ulice“ nametnu svoje stavove i `rtve brutalnog napada od strane wimi{qewa, kojima je jedini „kvalitet” hovih vr{waka, koji su, na `alost, za neograni~ena i bezmerna mr`wa prema Par tij ski duh je dojeni verskom i nacionalnom mrSrbima. Sada Srbima, a sutra prema ko pot pu no ra zo rio `wom. zna kome. Hrvatska dr`ava je u ovom na {e na rod no bi }e. smislu sama na ispitu. Da li }e ga pol Jed na od mi si ja i ma na sti ra i bo go slo vi je je uti caj na po vra tak lo`iti, ostaje nam da vidimo.

We ga jo{ je di no srp skog na ro da ko ji je mo rao da na l Do kle se sti glo sa ob no vom Cr kva ma lo ~u va pu sti te pro sto re jer, ka ko ste mi hra mo va SPC na pro sto ru Epar hi je ob ja sni li, pu no zna ~i „ka da qu di dal ma tin ske, kao i po vra }a jem cr vi de da sve {te ni ci i de ca mo gu da `i ve ov de”. kve nog bla ga? Znam, re ci mo, da jo{ uvek ni je za No, na kon na pa da na bo go slo ve ipak ste za pi ta li: vr {e na ri zni ca u ma na sti ru Kr ka... „Da li mo `e mo ov de `i ve ti, da li mo gu de ca – Obnavqamo, hvala Bogu, dosta crkava i skoro sve osta ti ov de, {ta }e bi ti su tra?”. I za i sta, {ta }e na{e manastire. Svetiwe su mesta koja treba da okubi ti su tra? Stra hu je te li za bu du} nost i ma na sti pqaju Srbe, jer je tako bilo kroz istoriju. Naravno da ra i bo go slo vi je? bismo mogli uraditi i vi{e i boqe. Za to je potrebno – Situacija je veoma slo`ena, ne samo zbog ovog doda se svi ukqu~imo. Kad ka`em svi, mislim da se, poga|aja u Kistawu, ve} i vi{e od toga. Mi smo u posledred nas, Crkve i srpske zajednice, ukqu~e i mati~na we vreme imali mnogo puta provale u pravoslavne crdr`ava i srpska dijaposra. Znamo da to nije jednostavkve: u Kowevratima kod [ibenika, u crkvu Svetog Ge - no, jer mi Srbi ~esto padamo na ispitu jedinstva i meorgija u Kninu, a ni na{a grobqa nisu po{te|ena van - |usobne brige. Posledice raslojenosti i nejedinstva dalizma. Sve to, naravno, negativno uti~e na nas, na na{eg naroda svi ose}amo, a posebno mi koji smo ma sve{tenike i na{ mu~eni~ki narod, koji se vratio na wine u drugim dr`avama. Partijski duh je potpuno raprostore Dalmacije. zorio na{e narodno bi}e. Wega jo{ jedino Crkva ma Ovde Srbi, po svedo~ewu vizantijskog istori~ara lo ~uva.

Konstantina Porfirogenita, `ive od sedmog veka i n Mi ro slav Sta ji}

8

Dnevnik

nedeqa24.mart2013.

[ OR OM

S

B O R O M

Tikve i bundeve

Ide nam ve} odavno ko preko bundeva. Ove na{e bundeve i tikvane posejo je neki tu| ti ka va i bun de va ima svug di kod nas. Vo le mo i jed ne i dru ge pod jed na ko, al kad bi ko god sa stra ne gle do, kan da bi mu se u~i ni lo da bun de ve vo le mo ve} ma. Ti kve su nam ne ka ko na vek bi le u bu xa ku i ne gdi s kra ja. Ni su ni bun de ve bi le u sre di, al su ona ko krup ni je pa i ta mo di su ~i ni se ko da su glav ni je od ku ma u pro ~e qu.

Ti kve smo me }a li di god nuz pro {}e, da ima ju di da se pe wu i da se s br ko vi ma va ta ju za le tvi ce.

Kad se ti kve s br ko vi ma pri va te za le tvi cu i vre `u steg nu ka ko tre ba, ne ma tog ve tra ko ji im je mo go {to god. Ume le su vre `e i sa me da se umr se pa po sle na je sen mo ra da ra di mal ko i sta ra bri ca il va gov, da se su va lo za po ski da dok se ne oki {a. On dak se zna lo i kad }e sneg i kad }e bi ti ki {e i ka kva }e nam go di na bi ti. Nit je bi lo to plo me ra nit je bi lo ki {o bra na, to on dak ni kom tre ba lo ni je. Zna li su sta ri qu di, kad mal ko za dig nu {e {ir i po gle de go re, {ta nas ~e ka. Ako je bi lo dun klo u Ba bi nom bu xa ku, gu raj ko la pod {u pu, bi }e ki {e. Ode kod nas u [aj ka {koj, kad du va od Mo {o ri na, ume da bu de sva ko ja ko. Mo {o ri nac kad du ne, taj je umo bun de va ma lo ze i vre `e da umr si za pra vo.

Ti te qa ni ni ne zna ju da ima taj Mo {o ri nac {to du va na na {u stra nu, na dru gi kraj [aj ka {ke.

Ka ko i da zna ju kad su s dru ge stra ne bre ga, wi ma je to ju go i sto~ ni

I

ve tar a na ma Mo {o ri nac. Ko im je kriv kad tol ko vo lu Ti su, pa su se svi ta mo na bi li, da je ~u ju ka ko se me {ko qi kad se za ta la sa a ode ima me sta kol ko vo le{.

Ume taj Mo {o ri nac da uji i po ne kol ko da na, ta ki je. On dak omla ti cve to ve od bun de va i ti ka va, pa tre ba mal ko pri ~e ka ti dok se ne otvo re no vi. Bun de ve su na vek bi le di je bi lo i |u bre ta. Kad god se zna lo i di je i ko je |u bre. Da na ske to ni ko vi {e i ne gle da. \u bre ta i |u bra di ima svug di i kol ko vo le{. Ret ko ko da vo le |u bre, sem pa o ra i ove na {e po sne ze mqe. Al to je na {e |u bre, za to ga i vo le mo i tre ba nam. \u bra di i wi no |u bre nam ne tre ba ju, al ne zna mo {ta }e mo s wi ma. Na {e |u bre pr vo iz {ta le iz ne se mo na go mi lu.

On dak ga u zi mu pri vr ne mo, da iz go re pod jed na ko. Kad do |e da se iz no si, dok jo{ ne ma dru gog po sla, na to va ri mo ga na ko la pa ajd opet na go mi lu, ukraj wi ve. On dak i tu mal ko sto ji, da se vi di ko je ka kav ga zda i kol ko |u bri. Po sle se to po ba ca po str wi ki i za u ga ri. E,

Znali su stari qudi, kad malko zadignu {e{ir i poglede gore, {ta nas ~eka tek do go di ne se vi di {ta smo ura di li i ka ko nam ro di.

Wi no |u bre je druk ~i je. Oni nit ga pri vr }u nit po ka zi va ju ka ko ko ga zdu je. Ne zna{ ko je ve }e |u bre, dal oni il ta wi na go mi la.

Ne pri vr }u ga, al se pri vr }u oni.

Ne znam ko ji ve tar kod wi du va, al oni ko li {}e od bun de va, ~as va ko, ~as na ko. Kad je mir no i ne du va, ko da ni {ta ne ma, isto ko u bun de va ma, sve je po kri ve no. Li {}e sve po kri je i u{u {ka. E, kad du ne i kad se mal ko smak nu za ve se, sva {ta se vi di. Al se to po sle opet na me sti i sto ji us prav no. Kod bun de va to na me sti pri ro da, kod wi sre di kum, bu ra zer il ne ki „na{“.

Ima ju Srem ci je dan iz raz, po wim sam i kr stio ovaj di van, ka `u

po ne kad kad se na |u u di va nu: „Ti ka va - bun de va“. I oni wi ni ima ju iz raz, ni je da ga ne ma ju. Od wi ma lo - ma lo pa ~u je{ „avi o ni - ka mi o ni“. Mo gli bi i oni da di va ne ko Srem ci, al se kan da bo je da ko god ne vi di s kim ti kve sa de.

Ide nam ve} odav no ko pre ko bun de va. Ove na {e bun de ve i ti kva ne po se jo je ne ki tu|. Taj ne ume ni da mar gi wi ni da pro pa ra, da uva ti ne ki red. Nit ume to, nit zna di se {ta me }e. Ti kva ne me to di im me sto ni je, ti kve im se sa mo mr da ju na pred, kad kli ma ju i po tvr |u ju da je ba{ ta ko ko {to dru gi ka `u. Ti nit ima ju lo zu, nit zna ju ~i ji su. Sa mo zna ju za ko ga ni su. Zna mo i mi, za nas ni su, al xa be kad se ne va ta ju za na {e pro {}e. Ti jo{ ni br ko ve ne ma ju al dr `e se i ru ka ma i no ga ma, dok ne ot pad nu.

Po sle ra ta kad ko god ni je slu {o ~u pa li su br ko ve, pa su nam opet na ra sli. Val da su ovi to di god vi dli, pa ko ve le, bo qe i da ot pad ne mo }o sa vi, neg da nam ~u pa ju br ko ve. Mi to s ti kva ma ra di mo sva ke je se ni. Kad bi oni s ta ki ma ta ko ra di li, kan da da bi bi lo ve} ma re da i kan da da bi nam vi {e i ro di lo i go di lo.

Onim lo {i jim mo` ve tar da omla ti cvet, one mal ko ja ~e nek pro gri ze mi{. Ako se slo no vi bo je mi {e va, tre ba i na ove pu sti ti mi {e ve, ma kar da ih sa mo po pla {e. Ovi {to su naj po ga ni ji nek ra stu. Ne tre ba ih di ra ti ni po kri va ti kad iz Ba bi nog bu xa ka kre ne da se pla vi dun klo. Nek ih po lu pa led.

On dak }e mo mi opet do bro na |u bri ti s na {im |u bre tom i me tu }e mo di {ta o}e mo. Ti kve di god nuz pro {}e, da ima ju nuz ~e ga da se pe wu. Bun de ve ta mo di je bi la go mi la |u bre ta, na {eg. Bun de ve to vo lu. Ne znam bil se ko ja pri va ri la na wi nom |u bre tu. Na {e je lep {e i vi {e nam go di. On dak opet s ti kva ma da u~i mo da is pli va mo a od bun de va mo` sva {ta. Ko zna dal bi ta ko sva {ta mo gli bez na {eg |u bre ta. n Bo ra Oti}

FARMERSKA PORNOGRAFIJA U BUDALISTANU

Zablenuti u }oravu kutiju u ti li se mno gi ka da je pi sac Sve ti slav Ba sa ra Sr bi ju na zvao Bu da li sta nom. Da je mo gao da pro gu ta ove }i to var po li ti~ kog idi(j)oti zma po sled wih me se ci i sa ~e ka se zo nu ri ja li ti pro gra ma, svi bi zna li ko li ko je taj ne slav ni na ziv, u stva ri, po go dan. Tvo rac nam se is pr sio za var qi vo pro le }e, sve je vi {e sun ~a nih da na, pa se te le vi zi je na da {e u jag mu ka ko da audi to ri jum spre ~e da iza |u na sve` va zduh i osta nu za ble nu ti u }o ra vu ku ti ju. Star to va la je Far ma u pa ra lel nom ru `i ~a stom uni ver zu mu, a eto na ma su tra i Ve li kog bra ta. Vr hun ska za ba va za jav nost oslo bo |e nu eti ke i mo ra la.

Sa la {a ri }e si gur no zna ti, a ni za po sle ni u po qo pri vred nim kom bi na ti ma ni su bez in for ma ci ja, da je `i vot na far mi jed na te {ka i mu~ na okol nost. Dig ne se ~o vek jo{ umo ~en u dre me` i bu ni lo, u cik zo re, pa kre ne re dom: na mi ri sto ku, `i vi nu, obi |e ima we, po ~u pa ko rov u za sa di ma, do ru~ ku je, skok ne do wi ve gde pro ve de de se tak sa ti, vra ti se, pa sve is po ~et ka – do ra nog po ve ~er ja. Ali, mo ra li to ta ko, bra }o pa o ri? Za hva qu ju }i ri ja li ti pro gra mu Far ma, jef ti noj, is pra znoj i na gra ni ci por no gra fi je emi si ji, ve} ko ju se zo nu za re dom vi di mo da ne mo ra.

Kre a to ri u ne ka kvu dr ve nu ko li bu po bo de nu u blat no okru `e we ugu ra ju 22 in di vi due po zna te po to me {to su po zna te, po de le ih na do ma }i ne i ro bo ve, ukqu ~e ka me re, pri pa le po ci gar i sni ma ju naj be smi sle ni je di ja lo ge i do ga |a je od kad su iz mi {qe ne po kret ne sli ke. Za nas je ve} sta ra isti na da su ova kvi pro gra mi ogle da lo dru {tva. Mo `da ~ak vi {e dr `a ve ne go dru {tva, ali u obe tvrd we ima ne ~e ga.

Sr bi ja ima oko mi lion ne za po sle nih, pre pu {te nih do ko li ci. U {ko la ma ko je va pe za re for ma ma de cu pu {ta ju ra ni je sa na sta ve da bi gle da li ne ka kvu fud bal sku utak mi cu od “na ci o nal nog zna ~a ja” – u

Q

ZA [ TO TO TRE B A GLE D A T I l Da ~ovek do~ara sebi sentencu o ludom i zbuwenom. l Da se ute{i kad vidi da i od Skup{tine ima gore. l Da shvati za{to smo tu gde jesmo. l Da shvati da se odatle ne}emo pomeriti jo{ dva veka. l Da vidi bar jedan primer kako `ivot na farmi ne izgleda.

ZA [ TO TO nE TRE B A GLE D A T I l Da ~ovek sa~uva ono malo zdravog razuma.

ko joj pri de jo{ iz gu bi mo. Za po sle ni kr pe ne ke pro se~ ne pla ti ce, ~ir na `e lu cu le ~e ko mo vi com i shod no to me – beg od `i vo ta na la ze u ova kvim te le vi zij skim pa pa zja ni ja ma.

Uspeh ova kvih for ma ta le `i, po red op {te be de i mo ral ne str mo pi `|e no sti, i u ~i we ni ci da }e ov de qu di te {ko po sla ti SMS za spas ne kog ma lo dob nog bo le sni ka, ali }e im se za ras po ja sa ne ni `e ra zred ne pev ce, pse u do star le te i se le bri ti je te le fo ni usi ja ti u ru ka ma. Lak {e je sme ja ti se tu |oj glu po sti ne go sa o se }a ti s tu |om mu kom.

Ali {ta to ta ko za ni mqi vo ima na Far mi? Re al no ni {ta, ali dru {tvo hra we no po li ti~ kim i sva ko ja kim dru gim skan da li ma, svo ju dnev nu do zu, u na red na tri me se ca, do bi ja }e upra vo ov de. Bi lo da ne ka soj ka od mi kro fo na op tu `i Je vre je za sva zla sve ta, da islu `e ni na rod wak pri zna ve zu sa pet na e sto go di {wa ki wom, da se svi za jed no o`de ra ni k’o ko {a va va qa ju po bla tu, da im tri pa de `a ne mo `e{ pre bro ja ti u go vo ru, skan dal je ono za {ta su pla }e ni i osnov po ko jem su bi ra ni. [to kon flikt ni je li~ no sti, ni `ih po bu da i ne do stat ka mo ra la – to bo qe.

I za i sta, Far ma je pro gram ko ji je le stvi cu stra {nog i jad nog spu sti la do dna. Is pod ne ma ni ~e ga do cr ne ze mqe. Za dla ku iz nad bi mo gao bi ti Ve li ki brat. Te le vi zi ja B92 }e se slu `i ti svim mar ke tin {kim tri ko vi ma da ga pred sta vi kao elit nu za ba vu, bi }e {a re no, bi }e gla mu ro zno, sri ca }e eki pa iz in for ma tiv ne emi si je sce ne iz ku }e od mah po sle pre vr nu tog vo za u In di ji, ali uza man. Jo{ od kad je glav na fo ra po stao seks u ku }i Ve li kog bra ta, ka qu ga je bi la do bro utap ka na. Se }a te se si gur no, dok su dru ga dru {tva smi {qa la iwek ci je za rak i tra `i la hig so ve bo zo ne, mi smo lap ta li u i{ ~e ki va wu tog ko it al nog ko smi~ kog do ga |a ja ko ji }e nas ko na~ no spo ji ti sa sve tom.

I da se vra ti mo Far mi. Ona je to sa mo po ime nu.

Na woj se eki pa, ko joj ne bi smo po ve ri li na cr ta nu ov cu, ba za una o ko lo u sva |i, eski vi ra ono ma lo ra da, a uve ~e im or ga ni za to ri utra pe hek to li tre pi }a, do ve du li ma ri ju i osta ve da di vqa ju do du bo ko u no}.

Sva ki sa mo sve stan pa or ta kvu bi eki pu mot kom po te rao do gra ni ce ata ra. No, pre ma sta wu u po qo pri vre di ima mo i Far mu. Po ne kad je te {ko raz lu ~i ti da li su lu |e sce ne u ovoj emi si ji ili u ve sti ma ka da se pri ~a o afla tok si nu. Sto ga ru `i ~a sta Far ma na ma ni je pre mi jer na. Ve} smo ima li za gre va we s mi ni stri ma. n Pe tar Kla i}

Biciklova je sve mawe, ali je zato motor~i}a sve vi{e

„DNEVNIKOV” REPORTER NA „PUTU SVILE”: SINKJANG,

[ipak je simbol Pi {e: Mi li voj Er de qan Ki nu, u po kraj nu Sin kjang, do {li smo iz Kir gi sta na. Za pad na ki ne ska pro vin ci ja je, isto vre me no, naj i sto~ ni ji deo Is to~ nog Tur ke sta na, u ko me `i vi mno {tvo tur skih na ro da: Ka za si, Kir gi zi, Uz be ci, Turk me ni i Uj gu ri.

Gra ni ~i se s Ru si jom, Mon go li jom, Ka zah sta nom, Kir gi sta nom, Ta xi ki sta nom, Av ga ni sta nom, Pa ki sta nom i In di jom. Po kra ji na ~i ni 16 pro ce na ta ki ne ske te ri to ri je, a ot pri li ke isto to li ko je ov de svih ki ne skih re zer vi naf te. Na ziv Si kjang uve den je 1821. go di ne i na man da rin skom zna ~i „No va te ri to ri ja“, no sta ro se de o ci ka `u – Uj gu ri stan. Si kjang je, za pra vo, dr `a va u dr `a vi, sa svo jim je zi kom, pi smom, re li gi jom, kul tu rom, i ne zva ni~ nom, ali op {te pri hva }e nom vre men skom zo nom ko ja ka sni za pe king {kom 2 sa ta.

Ve} ka da smo pro {li ka pi ju ko ja sim bo li~ ki raz dva ja Ki nu i Kir gi stan, na {e pred ra su de su bi li raz bi je ne. Ni {ta ne pod se }a na ne ka da {wi ki ne ski soc re a li zam. Bes pre kor ne ze le ne uni for me na ki ne skim voj ni ci ma. ^ak ima ju i be le ru ka vi ce. Ne ma bol no du gog ~e ka wa. Li ca na sme ja na i na bes pre kor nom en gle skom je zi ku nas po `u ru ju da kre ne mo. Po sle 110 km vo `we na kra ju do li ne sti `e mo u se lo Tu o pa, na zva ni ~an gra ni~ ni pre laz. Sve de lu je vr hun ski or ga ni zo va no.

Pu {ta ju nas u zgra du. Qu ba zan i brz ca ri nik ko ji od li~ no zna svoj po sao i uku ca va na {a ime na u kom pju ter i da je nam li sti} ko ji mo ra mo po ka za ti pri iz la sku.

Ni ka da ni je ~uo za Sr bi ju! Sme {i se i po na vqa „Ser via”. Du go okre }e i za gle da sa te lit ski te le fon, pa zo ve ko le gu – i ovaj ga okre }e. Od la zi u dru gu pro sto ri ju, vra }a se. Ne mo ra mo da pla ti mo tak su od 2.500 do la ra. Sme je se on, sme je mo se i mi.

Ima mo jo{ 60 km do Ka{ ga ra.

Sun ce kao da je ukqu ~e no na mak si mu mu, kra jo li kom ko jim se pro te `u pa di ne pro ju ri li smo sa 100 km na sat. Put ra van, pre svu ~en no vom as fal tom. Ula zi mo u Ka{ gar, uj gur ski grad, drev nu

U

Mao jo{ uvek gleda s visine Ne ka da jef ti na, Ki na je odav no po sta la sku pa, i sve sku pqa }e bi ti. U iz lo zi ma pro dav ni ca broj ni svet ski po zna ti bren do vi.

S Na rod nog tr ga 18 me ta ra vi so ki mer mer ni kip Mao Ce dun ga bud no po sma tra sav taj mo der ni de kor. Okru `u ju ga uglav nom po slov ne zgra de ba na ka, po {te, mo bil ne te le fo ni je i dr `av nih in sti tu ci ja. Pre tr pan je vo do sko ci ma i fon ta na ma ko je da ju po se ban ton. De lu je kao da se drug Mao di vi sam svo joj ve li ~i ni – ka `u da je od ovog ve }i sa mo kip u Ti a wi nu. Od 1976. go di ne mno gi spo me ni ci Mau su ne sta li, ali ovaj je i da qe ostao. oazu na obo du ve li ke pe {~a ne pu sti we Ta kla ma kan, u ko me se su sre }u se ver ni i ju `ni krak drev nog Pu ta svi le. Xin gis-kan ga je za u zeo 1219. go di ne, a Mar ko Po lo na vod no bio ov de 1265. To je grad s isto ri jom du `om od dve hi qa de go di na.

Sme {ta mo se u ho tel ~ud nog ime na „Blue sky seafood grand hotel“, ko ji je sme {ten na glav noj ave ni ji. To je ne {to po put sta rih ko mu ni sti~ kih ne bo de ra. Na re cep ci ji ni osmeh i qu ba znost ne iz o sta ju, ali en gle ski ne zna ju.

Ula zi mo u so bu ko ja je ne ka kav miks sta rog ko mu ni sti~ kog na me {ta ja, s tvr dim kre ve tom, fo te qa ma, sa te lit skom te le vi zi jom pu nom ki ne skih pro gra ma, pro stra nim i ~i stim ku pa ti lom. Bi lo je vre me Olim pij skih iga ra i go to vo svi TV ka na li su pre no si li ili re pri zi ra li – bad min ton.

Ki ne zi su u ovom spor tu „broj je dan”, a dis kva li fi ko va ni su zbog na me {ta wa utak mi ca!

Iza {li smo iz ho te la: qu di la ga no ra de svoj po sao i nig de ne `u re, vre me kao da ne po sto ji. U

Za Kineze hrana je `ivot, zdravqe, i sre}a, a kuhiwa je raznolika ba{ kao i qudi

de be loj hla do vi ni gu stih dr vo re da se de bez bri `no qu di s uj gur skim ka pi ca ma i igra ju kar te.

Ov de je nor mal no se de ti i na tra vi ko ja raz dva ja tro to ar od pu ta.

Po sma tra mo uj gur ske `e ne: crn pu ra ste, ob lih cr ta li ca, s gu stim, cr nim obr va ma. No se ve ze ne ko {u qi ce, tu ni ke jar kih bo ja i ge o me trij skih {a ra, oba ve zno ma ra me na gla vi. Ma ra ma ima ko li ko i `e na, a i na ~i na ve zi va wa ot pri li ke isto to li ko. Ma lo je `e na ko je su pre kri ve ne cr nim ha qa ma i ko ji ma se vi de sa mo o~i.

Ki ne ski we se obla ~e i do te ru ju vr lo upa dqi vo – du ga ko sa, iz ra `e na {min ka, {ti kle, uteg nu te ili u krat kim {or ce vi ma i mi ni }i ma i oba ve zno ta {ne. Za wih je obla ~e we po sta lo sta tu sni sim bol. Zra ~e `i vo tom, ja ko su “svo je”. Mu {kar ci s na o ~a ri ma za sun ce su u ode li ma ko ja su na za pa du iza {la iz mo de pre ko ju go di nu.

Bi ci klo va je sve ma we, ali za to mo tor ~i }a sve vi {e, naj vi {e elek tri~ nih sku te ra. Za wih su grad ske vla sti odvo ji le kraj wu de snu tra ku, bar tri me tra {i ro ku u oba sme ra, ogra |e nu od uli~ nog pu ta. Po seb no su no }u opa sni oni na stru ju, jer ga se sve tla ka ko bi se du `e vo zi li. Pe {a ci ni kad, ali ba{ ni kad ne ma ju pred nost, a za pre la zak pu ta ko ri sti se kom bi na ci ja ple snih i sa mo u bi la~ kih ve {ti na. Na{ dru gar Mi }a je stao na sred pu ta i ma {u }i na ki ne ski na ~in i pra ve }i gri ma se po ku {ao da im ob ja sni da on ima pred nost. Od re~ no od ma hu ju gla vom i tu po ga gle da ju. Pu no je no vih auto mo bi la, ki ne skih, ali ko ji ve o ma pod se }a ju na mar ke iz Evro pe. Na svim ve }im ras kr sni ca ma po sto je pod zem ni pro la zi is pod uli ca pre tr pa ni bu ti ci ma.

Od la zi mo na ve ~e ru u ki ne ski re sto ran. Is pred – ured no par ki ra ni dvo to~ ka {i. Re sto ran je is pu wen do po sled weg me sta. Za Ki ne ze hra na je `i vot, zdra vqe, i sre }a, a ku hi wa je ra zno li ka ba{ kao i qu di. ^aj je na ci o nal no pi }e i kel ne ri u sva kom re sto ra nu pr vo pi ta ju ‘he {en me }a?’ (‘ka kav ~aj `e li te?’). Hra na je ser vi ra na da bu de po ta man {ta pi }i ma, sec ka na na ve li ~i nu za lo ga ja.

Me sa ma lo, pu no pi rin ~a i ne -

dnevnik

nedeqa24.mart2013.

9

UPOTREBA @IVOTA

Stro go kon tro li sa ni vrd ni~ ki vo zo vi z gle da da je bio ho mo du plex, ali ne ka ba ci ka men ko to od nas ni iden ti fi ko va li me |u za pre `nim va go ni ma u sva ko dnev nom gu `vaw cu na je, s ne ka kvom li~ nom (pri kri ve nom) mi si jom sko ro sa vr {e no po di ju mu se pa ra ci je, me |u bre `uq ci ma ugqa, dr ve ne gra |e i gvo `|u ri pri la go |en ra tu, ko jeg we go vo do ta da ma we po zna to Ja kao da je je, op ko qe nu ga ra vim i uvek gla snim oso bqem se pa ra ci je, pri su stvuj mo do ~e ka lo s ok si mo ron skim us hi }e wem, po je di nac neo spor no na sve tloj tre nut ku ka da sta ra Pe pa – po {to je mr tva-hlad na ~e ka la svoj red sa stra ni isto ri je ali, iz gle da, s tam nom taj nom i emo ci o nal nim fe le rom stra ne – po vla ~i ili gu ra pred so bom va gon ili dva s por ci jom cr ne pre u mo `da nim du bi na ma. ^o vek ko ji je Dru go svet sko ubi ja we ve o ma li~ no kru pe za ter mo cen tra lu, a iz nad Pe pi nog ~e la, dok joj se na pre `u gvo shva tio i, s tom pe to kra kom u gla vi, od mah uzeo ak tiv no u~e {}e u lo kal zde ne pre po ne i dok na pu {ta krug u `i ca ma, pr ska iz tro le elek tri~ na nom kr vo pro li }u, re klo bi se ne u stra {i vo i fa na ti~ no, jer ako je ve ro krv. Sa da je, vaq da, ja sno zbog ~e ga je, ka da se s Dru gim svet skim uba ja va ti we go voj rat noj bi o gra fi ji (pa ~ak i ako joj ni je ve ro va ti), taj ra wem ku ka sti krst za gla vio u gr lu Vrd ni ka, fa {i sti~ ka ko man da me sta tom ome te ni ber ber ski {e grt iz Ste ja no va ca, Bri le, iz me |u ne ko li ko in du strij ski ko lo sek se pa ra ci ja–ter mo cen tra la sta vi la pod naj stro `i di ver zant skih ~u da u ko ji ma je u~e stvo vao, ba nuo je jed nog sa svim obi~ re `im obez be |e wa! I ta ko je cr na la bu di ca Pe pa, ta jan stve na, stro go nog oku pi ra nog da na s ne ko li ko sa rad ni ka na `e le zni~ ku sta ni cu u Ru ~u va na za pre `na lo ko mo ti va vrd ni~ kog vo za upreg nu tog u ja ram ku ka ste mi – istu ovu sta ni cu na ko joj vi le nim ~e ka ju }i vrd ni~ ki voz! – i glu me ma {i ne ri je, hra ni la fa {i zam ugqem pro tiv svo je vo qe, sa o bra }a ju }i }i put ni ka i do vo de }i u za blu du stra `a re i voj ni ke na plat nom spi sku da wu i no }u elek tri~ nim ko lo se kom smr ti iz me |u se pa ra ci je i ter mo sri jem ske ver zi je fa {i zma, po te gao alat ku za ubi ja we i “tom pri li cen tra le, po red bun ke ra, mi tra qe skih gne zda, be ton skih je `e va, po red kom”, on i we go vi sa rad ni ci li kvi di ra li su de vet na est ne pri ja teq skih bo dqi ka vih `i ca i min skih po qa... uni for mi. Ubi li su de vet na est qu di.

Bi la je ne de qa, sa svim obi ~an sun ~a ni oku pi ra ni dan bez is pa qe nog Lu wam u in ter me cu ili u pu ko ti ni vre me na ko ja se raz ja pi la u di ja met ka, i sta ra Pe pa, vred ni ca za ko ju o~i to ni ne de qom ni je bi lo od mo bo li~ nom tre nut ku iz me |u dva srem ska vo za, pu stim i hlad nim po di ju ra, pred ve ~e iz me |u po la {est i {est no si la je ve ~e ru re pe te u ter mo mom rum ske `e le zni~ ke sta ni ce, za la zim u su mor nu go lo ti wu ~e ka o ni cen tra lu, spu sti la se iz me |u bun ke ra po red ku pa ti la i la ti ni~ nog gro ce (nig de ni kog), vi rim kroz kr me qa vi pro zor u mra~ nu kap su lu uspa va bqa u pod no` ju [tir ca, do le kod mo sta na Re ke }a {u odvo ji la se sa glav ne sta ni~ ne bir ti je (tu nas je jed nom za ro bi la me }a va), far bam u mi sli nog ko lo se ka i za vi la u prav cu ter mo cen tra le pod Vi te zi }om, ka da se iz ma dro wa vo tki vo sta ni~ ne ku }e, za zja vam na za hr |a lom dru gom vrd ni~ - tog prav ca ogla si la eks plo zi ja... Ne bo se za tre slo i ke ro vi su za la ja li kom ko lo se ku, ~e ka ju }i za vi ~aj ni voz ko ji ne }e do }i... I raz mi {qam: (pret po sta vqam). Pe pi na pre le pa tro la za drh ta la je kao vr ba i pqu sak {ta se sve od i gra lo na ovoj rum skoj sta ni~ noj po zor ni ci! Go re po me nu var ni ca iz `i ce pro suo se u lo ko mo ti vi ne o~i. I ma {i na je mo men tal ta pu ca ~i na na ovim pe ro ni ma (bli sta vo i ne u stra {i vo iz ve de na ak ci ja no sta la. Pe pi su klec nu li to~ ko vi i za trep ta li fa ro vi. Pe pi no elek ili, ka ko bi smo da nas re kli, «“pre ko mer na upo tre ba si le”?), is pro vo ci tri~ no sr ce po ce pao je in farkt. ra la je u me ni se }a we na pi o nir sko raz do bqe mo je vrd ni~ ke bi o gra fi “U bi o sko pu se u to vre me da vao ne ki ne ma~ ki `ur nal, pa je sa la bi je, ka da su nas od vo di li do mr tve ter mo cen tra le i po ka zi va li ru pu na la pu na voj ske i ofi ci ra”, pri ~ao mi je ~i ka Cve }e Va si}. “Nas de cu fa sa di u ko ju je taj ste ja no va~ ki Ram bo ~e tr de set tre }e – na kon {to se su uglav nom pu {ta li na film ske pro jek ci je i mi smo se de li sa stra ne sa sa rad ni kom pro vu kao kroz Vrd nik pun voj ske – uba cio ok si ge nu bo cu na po du po red wi ho vih no gu. Se }am se ras po ja sa nih ne ma~ kih ofi ci i de fan ziv nu bom bu, ~i ja je de to na ci ja po ki da la `e lu dac i cre va ma - ra na bal ko nu i voj ni ka u par te ru ko ji ma je pro pa gand ni `ur nal do bro {in ha u sa, pre ki nu la elek tri~ ni kr vo tok i za du `e vre me za u sta vi la ko pa we ugqa i po ga si la si ja li ce u Vrd ni ku. I se tio sam se sta re Pe pe, elek tri~ ne lo ko mo ti ve na tro lu ko ja je ter mo cen tra lu hra ni la ugqe nom pre kru pom sa se pa ra ci je.

Elek tra~ na krv ko ju je u ar te rij ski i ven ski kr vo tok ja me i po vr {in ske rud ni~ ke in fra struk tu re ubri zga va la sna `na ter mo cen tra la in sta li ra na u ha la ma dve mo nu men tal ne sle pqe ne kla si ci sti~ ke zgra de za se ~e ne kao dva kov ~e ga u me ki tr buh go lo gla vog bre ga Vi te zi }a, po vi {e vrd ni~ kih pr wa vor skih ku }a, sa gra |e na de vet sto je da na e ste pa ra ma ma |ar skog dr `av nog ka pi ta la “M. kir. Köszénbánya hi va tal Vrd nik”, ko ji je od de vet sto sed me u svoj stvu vla sni ka rud nih po qa, ku pqe nih od Pon gra co ve kom pa ni je “Vrd ni ker ko hlen berg werk in Agram”, ko pao ugaq u vrd ni~ koj vul kan skoj ko tli ni za ma |ar ske du nav ske la |e i par ne lo ko mo ti ve MAV-a, bi la je, da kle, elek tri~ na krv s po ~et ka ove re ~e ni ce, uslov svih uslo va za nor mal no di sa we rud ni ka ugqa, pa i sa mog Vrd ni ka, ko ji ma je ter mo cen tra la bi la sr ce i plu }a sa svo jim bli sta vim par nim tur bi na ma bu dim pe {tan ske kom pa ni je “Lang-Gepgyara” od 12 atm. i 320 Cel zi ju sa pre gre ja ne pa re, sna ge 1.000 KS i sa svo jim mo} nim ge ne ra to ri ma fir me “Ganz”. Sa da je na tom me stu u {i pra` ju ta bla na ko joj pi {e»: “Za bra we no ba ca we sme }a”.

Ta jan stve na Pe pa bi la je cr na la bu di ca u rud ni~ kom si - Vrd ni~ ka lo ko mo ti va Pe pa ko ja je sa o bra }a la iz me |u se pa ra ci je i ter mo cen tra le ste mu unu tra {we vrd ni~ ke pru ge. Ni ka da je ni sam vi deo “u`i vo” iz jed - do {ao da se od mo re i od spa va ju u mra ku. I on da se spo qa za ~u la stra no stav nog raz lo ga {to su cr nu Pe pu, naj stro `e ~u va nu lo ko mo ti vu na ho vi ta eks plo zi ja i u sa li je ne sta lo stru je.« » Za vla da la je pa ni ka. Nas kon ti ne tu Sre mu, elek tri~ nu ma ne var ku sa ko lo se ka se pa ra ci ja–ter mo de cu uma lo ni si iz ga zi li ~i zma ma. Ka da smo se ne ka ko do ko pa li vra cen tra la, cir ka 1,7 km, uklo ni li ne ko li ko go di na pre ne go {to sam se ta, na po qu je jo{ si ja lo sun ce. ^u la se puc wa va i vi ka sa svih stra na. ro dio u ~e {ko-ma |ar skoj ku }i slo bod nog zi da ra i gra di te qa ter mo cen Za vi ja le su si re ne. Voj ni ci iz bun ke ra i mi tra qe skih gne zda pu ca li tra le Raj mon da Kva sni~ ke (pod no` je Gr be, za pad no za le |e No ve ko lo ni su u prav cu {u me. Na {a je ku }a kod cen tra le, pa sam po tr ~ao ta mo, je); ali ni sam je svih ovih go di na ugle dao ni na ne koj ma kar cr vo to~ noj upla {en, pre ~i ca ma kroz so ka ke i ne zna ju }i da je eks plo zi ja do {la ar hiv skoj sli ~i ci, ta ko da je sta ra Pe pa za me ne – sve do pre ne ki dan, iz tog prav ca...»” ali ne is tr ~a vaj mo pri ~i na pru gu! – po sto ja la sa mo u sve do ~an stvi ma i “I je ste li vi de li Pe pu?” no stal gi~ nim ma gla ma we nih sa da ve} po lu mr tvih sa vre me ni ka, i po sle “Na rav no da sam je vi dio... Vi dio sam Pe pu ko {to vas sa da gle dam, di~ no, `i ve la je u mo joj `e le zni~ koj pred sta vi kao naj mi ste ri o zni ja ma dra gi moj Mar ko vi }u! Sta ja la je na otvo re noj pru zi, po {to je ne sta lo {i na vrd ni~ ke pru ge. stru je. Una o ko lo ni je bi lo ni ko ga.”

Me |u tim, pre ne go {to za re `e mo pod ko `u ovog uve ri }e te se i sa mi Dru ga ri cu Pe pu, cr nu la bu di cu vrd ni~ ke rud ni~ ke pru ge, pr vih cr ve vi {e ne go uz bu dqi vog Pe pi nog slu ~a ja i, za {to otvo re no ne re }i, Pe nih go di na po sle Dru gog svet skog ubi ja wa, prem da ve} sta ru, bo le {qi pi ne qud ske li~ no sti – lo ko mo ti ve su je di ne ma {i ne pod ne bom sa qud vu i osla bqe nog imu ni te ta (s o`iq kom od in fark ta sr ca), Po kra jin ska skom pri ro dom, pa ma kar bi le elek tri~ ne, di zel ke i mo tor ne! – red je da jed no par tij ska cen tra la upre gla je u ma {i ne ri ju no ve dr `a ve na we nim po sta vim sce no gra fi ju i, ko li ko je to mo gu }e (a ja ko na tam da je ste), da pr vim ko ra ci ma sto hi qa da go di na du ga~ kog pu ta od so ci ja li zma do ko vas naj pre na pa lim da za mi sli te kom pli ko va nu, dra ma ti~ nu i cr nu, po mu ni za ma, i s ob zi rom da je na ro du na su {no tre ba lo i elek tri~ ni kr vi ma lo di ja bo li~ nu i na he re nu vi zu ru dr ve nog i ve ~i to bu~ nog po stro je i ugqa, a da je pr vog i dru gog bi lo u vrd ni~ kom vul kan skom kra te ru, lo wa rud ni~ ke se pa ra ci je kao ne ka kve ra{ ~u pa ne pti ~u ri ne – ili sa mo ko mo ti va Pe pa i we na sud bi na ter mo cen tra la (s ne pre le `a nim ko tlov pti ~u ri ne, za bo ra vi te da je ra{ ~u pa na – ko ja is pod Sta re ko lo ni je kre skim in fek ci ja ma i upa la ma), po li ti~ kom di rek ti vom sta vqe ne su u do {ti me |u dla ka vim si sa ma fru {ko gor skog pej za `a. Je ste li za mi sli li? ta da ne za be le `e ni for si ra ni re `im ra da, sve dok se po lo vi nom pe de se Je ste. I s tom stra {nom sce no gra fi jom u vi du, za mi sli mo sa da gar ni tu tih go di na, upr kos upo zo re wi ma iz rud ni ka da su ko tlo vi na ivi ci iz dr re za pre `nih va go na i va go ne ta (i va go ne in di vi du al ce) svu da una o ko lo `qi vo sti, da sta ra Pe pa vi {e ne mo `e da po sti `e, sve dok se pre op te – eno i te nej xer ke Cic ke iz pro {lo ne deq ne pri ~e! – jed ni su do {li na re }i ni or ga ni zam ter mo cen tra le ni je slo mio, sve dok se ure |a ji hra we uto var ugqa dru gi na is to var dr ve ne gra |e, i u tom he per ten ziv nom mi ni ugqe nom pre kru pom ni su usi ja li i {lo gi ra li, za ri ba li, i sve dok se kro ko smo su (po red po to ka naj lep {eg ime na na sve tu: Do bra vo da) fik jed nog da na dru ga ri ca Pe pa ni je po ja vi la na in du strij skom ko lo se ku se si raj mo cr nu la bu di cu, cr nu kao mr ki ugaq, s tro lom kao sa Klim to vom pa ra ci ja–cen tra la. ski com pun |e... Pe pa!

Du go ve} tra gam za Pe pi nom sli ~i com, kad pre ne ko ve ~e – vo qom An Ulo ga lo ko mo ti ve Pe pe u slo `e nom unu tra {wem si ste mu rud ni ka |e la re por ta `e – otva ram elek tron sku ko ver tu, pi {u Ve sna i Dra go{, ugqa svo di la se na to da hra ni ab nor mal no pro `dr qiv `e lu dac ter mo vrd ni~ ka di ja spo ra iz Za gre ba. Qu bi te qi Vrd ni ka, put ni ci vrd ni~ kog cen tra le ta ko zva nim cen tral skim ugqem, ka lo ri~ nom pre kru pom ko ju vo za i elek tron ski ~i ta o ci “Upo tre be `i vo ta”. I u wi ho voj ko ver ti... su od vi {e vr sta ne ko mer ci jal nog ugqa spra vqa li ku va ri iz ku hi we na ne mo gu da ve ru jem... fo to gra fi ja Pe pe! Cr na, mi ste ri o zna la bu di ca se pa ra ci ji, kao i da sa cen tra le na se pa ra ci ju do vla ~i ja lo vi nu, {qa ku vrd ni~ ke pru ge po zi ra na ko lo se ku se pa ra ci je okru `e na obo `a va o ci ma. i pe peo... Lo gi~ no, zbog to ga Pe pa! I sa da – dra gi put ni ci vrd ni~ kog vo Ja sam onaj is pred Pe pe. Se dim na {i na ma. za – po {to smo cr nu la bu di cu Pe pu (s pre div nom tro lom na te me nu) n @eqko Markovi}

I

mno go go di na. Gle da ju nas s ve li kim in te re so va wem, sta ri ji nam sa mo mah nu. Na sred pu ta za u sta vqa ju se do tra ja le ma ga re }e za pre ge. Mo ra se sa ~e ka ti da se pri ja te qi ili ro |a ci iz qu be i iz gr le. Duh sta rih vre me na nam do ~a ra va ju sta ri za na ti. Na uli ci ko va~ ku je, sto lar de qe dr vo, li mar pra vi nar gi lu, kro ja~ {i je ka pe... Tu i ta mo ku ku ru zi - pu re wa ci cvr ~e na `a ru. Ima sve `eg so ka od na ra, le de nog jo gur ta i ko ko sa.

Iz bi ja mo na ve li ki trg, u cen tar sta rog Ka{ ga ra. Tr gom do mi ni ra pre le pa i mi sti~ na Id Kah xa mi ja iz 1442. go di ne. Nad vi ja ju se dva mi na re ta sa po 18 me ta ra vi si ne, s obe stra ne ula znih vra ta vi so kih 12 me ta ra. Me sto ko je je za me {ta ne sve to, to li ko je i po seb no. Ka `u: trg sa svo ja 4 hek ta ra uvek de lu je ma li ka da na we ga do |u de mon stran ti Uj gu ri.

Dok ga obi la zi mo i di vi mo se, qu di se kla wa ju i mo le. Br zo iz la zi mo da ne bi smo re me ti li wi hov mir. (autor je planinar i svetski putnik)

NAOPA^KE

Is pred broj nih rad wi sa su ve ni ri ma pro da vac na ma loj tam bu ri ci svi ra tra di ci o nal nu mu zi ku, a mi kao hip no ti sa ni slu {a mo zvu ke neo bi~ nih na rod nih pe sa ma. Pri me tio je da smo za sta li da po gle da mo ne ki su ve nir. Spret no i go to vo {u wa ju }i nam se iza le |a, stvo rio se is pred nas sa {i ro kom osme hom, iz go va ra ju }i re ~i do bro do {li ce. Po nu dio nas je pr vo ~a jem, a po tom nam je is pri ~ao ka ko za pra vo Uj gu ri te {ko `i ve. Jer Ki ne zi, ka`e, dr `e sve {to je bit no: sud stvo, po li ci ju, voj sku, sve to ko ve nov ca. Gra dom, ina~e, do mi ni ra ju Ki ne zi na ro da Han.

l Kombi stranka ima dobitnu kombinaciju otkad smo svi u autu.

Ki ne zi is pred Uj gu ra

l Od izbora dva puti}a: evropska strada i srpska estrada.

Ve li ~an stve ni be de mi ko je su mno gi vla da ri do gra |i va li na da ju }i se da su ba{ oni po sled wi go spo da ri gra da, vi so ki su oko de set me ta ra, a de be li ko zna ko li ko. Sa wih su ne kad u mra~ nim no }i ma oslu {ki va li na le te osva ja ~a. ^o vek se tu ose }a vr lo ma len. Ula zi mo unu tar zi di na ve o ma str mim ste pe ni ca ma. Ba ca mo po gled na mo nu men tal na ula zna vra ta ome |e na s le ve i de sne stra ne de be lim gre da ma. Sa ma ma siv na vra ta su od dr ve ta. Zbi je ne ku }e u ni zu, uli ce uske, kri vu da ve i ma li ne pra vil ni tr go vi. Sta ri grad je ne pri ko sno ve no na se qe pe {a ka. Sve ku }e su sli~ ne, pra vo u ga o ne s rav nim kro vo vi ma, od istog ma te ri ja la su pra vqe ne: dr ve ne kon struk ci je is pu we ne i omal te ri sa ne bla tom. Skre }e mo s glav ne uli ce, deo zi di na od bla ta se uru {io. Gde god da se okre ne{ i gde god da sta ne{ na }i }e{ ne ku sta ri nu.

Za {li smo i u si ro ma {ni je de lo ve gra da gde `i ve Uj gu ri. @e le da o~u va ju auten ti~ nost svog kra ja. Pro zo ri, vra ta, bal ko ni... na pra vqe ni su u arap skom sti lu, sa po lu kru gom uklo pqe nim u rav ne ivi ce. Ni {ta atrak tiv no ni bom ba sti~ no ni smo vi de li, ali sve je osta vi lo vr lo sim pa ti ~an uti sak. Qu di se de uz sta ru ~aj xi ni cu ona ko ka ko se se de lo i pre

l Demokrate nisu krive za sve, ve} samo za ono {to su i {to nisu uradili.

bro je no vr sta po vr }a ko je ni smo mo gli sve ni iden ti fi ko va ti.

Se ti smo se i di je ta ko je pre po ru ~u ju da se to pla vo da pi je ume sto ili to kom obro ka, bu du }i da ubr za va me ta bo li zam. Mo `da za to se ret ko vi di de be li Ki nez?

Dan smo pri ve li kra ju uz pra vu ki ne sku at mos fe ru – lam pi o ni i pi vo. Ako je ~aj naj po pu lar ni je pi }e u Ki ni, pi vo je si gur no broj dva. Pro ba li smo ra zna, ali nam se naj ve {e svi de lo jed no s pla vom na lep ni com na ko joj su is pi sa ni ki ne ski zna ko vi u sta kle nim fla {a ma za pre mi ne 620 ml. Na rav no, pi vo se zo ve “sin kjang“.

Ce ne su ne {to ni `e ne go kod nas, ali ne zna ~aj no.

U gra du ima mno go po li ca ja ca.

Za teg nu tih, is pe gla nih uni for mi, sre |e nih fri zu ra. Ima i onih u pu noj opre mi s pla sti~ nim {ti to vi ma, pen dre ci ma i auto mat skim oru` jem. To je je dan znak tam ni je stra ne Ki ne. Fo to gra fi {e mo cen tar gra da, pri la zi nam qu ti to po li ca jac. Pre me }e nam po fo to a pa ra tu i tra `i ob ja {we we za {to fo to gra fi {e mo po li ci ju. Mo `e mo sve, osim po li ci je i voj ske. Ali, sme je se. Ki ne zi se uvek sme ju kad ne {to ne raz u me ju ili kad vi de da ima te pro blem s je zi kom. Obri sao je fo to gra fi ju na ko joj se vi di sa mo po la po li caj ca. Na kra ju ka `e – po li ci ja je do bra, ali voj ska ba{ i ni je.

Ve li ki to ~ak u lu na par ku se pr vo pri me }u je u {et wi do je ze ra Dong hu Park, ko ji se na la zi pre ko pu ta. Po se ban iz gled da ju s le ve i de sne stra ne je zer ca iz ~i je vo de iz ra wa ju bez broj ni lo kva wi i dru go ra sti we na vo di. Si vim ka me nom po plo ~an je mol ko ji vo di go to vo do sre di ne mo dro pla vog je ze ra. Je ze ro je ve li ko, ali ve {ta~ ko, pre mno go go di na je na pra vqe no da bi se na vod wa va la po qa. Zgra de oko je ze ra se od sli ka va ju u vo di. Na kra ju mo la se na la zi ve o ma sim pa ti~ na ne pra vil na dvo sprat na ku }a s kri vim kro vom do ze mqe. De lu je kao obje kat za za ba vu mla dih. Ov de se oku pqa mno {tvo i u`i va u re la tiv no to ploj vo di, ku pa se ili vo zi ~am ce, od ma ra na oba li po gle da ju }i na je ze ro u hla do vi ni vr ba.

Sa vre me ni grad Ka {i, ka ko ga Ki ne zi zo vu, da nas ma lo li ~i na uj gur sko na se qe Ka{ gar ko ji je po sto jao u vre me Pu ta svi le, ka da je igrao va `nu ulo gu u to ko vi ma iz me |u Azi je i Evro pe. Ki na je u 21. vek u{la kao eko nom ski gi gant, pa Ka{ gar kao za pad na ka pi ja Ki ne, opet ima va `nu ulo gu {i re wa kul tu re s is to ka ka za pa du. Od la zi mo do naj sta ri je gra |e vi ne. Dav na va `na i ne za o bi la zna sta ni ca na Pu tu svi le nas ba{ ne odu {e vqa va, de va sti ra na je, pre pu {te na zu bu vre me na. Ne ma tra go va slav ne pro {lo sti, iako Ki ne zi ka `u da je ovaj grad naj bo qe o~u va ni tra di ci o nal ni islam ski grad u ce loj Ki ni. Po put mno gih osta lih, po dig nut je iz bez bed no snih raz lo ga, na pri rod noj uz vi si ni, ve ro vat no pe {~a noj di ni. Le po ta je ipak tu ne gde, pro bi ja kroz vre me, ve ko ve. Is pred zi di na na la zi se pra zan pro stor. Do sko ro se tu na la zi lo uj gur sko na se qe ko je je pri sil no iz me {te no u pred gra |e. Uj gu ri ka `u da su ih pre se li li da bi ih mo gli bo qe dr `a ti pod kon tro lom. Ki ne zi pla ni ra ju da od 60 do 85 od sto sta rog Ka{ ga ra – po ru {e.

l Srbija izlazi iz krize mesecima, godinama, vekovima…

Ka{ ga ra

l [to je vlast pokvarenija, med i mleko su otrovniji.

ZA PAD NA KA PI JA KI NE

Ilija Markovi}

Veli~anstvene bedeme mnogi su vladari dogra|ivali

10

dnevnik

nedeqa24.mart2013.

TRAGOVI AN[LUSA – 75 GODINA KASNIJE:

Izme|u nade i skepse n Pi{e: @ivica Tuci} a to li~ ki zi lo ti, le fe vri sti, po zva li su no vog pa pu, Fran ci ska, Fra wu, da ra di na to me da svi Je vre ji i mu sli ma ni po sta nu hri {}a ni, po {to je wi ho va ve ra „za blu da”. Jer, ko ne ve ru je u Hri sta, si na Bo` jeg, ne mo `e da ve ru je ni u Oca (Bo ga). Sa wi ma ne mo `e bi ti „brat skog di ja lo ga”. Pa pa, po le fe vri sti ma „otvo re no iz da je Hri sta”.

Ovi ver ski fun da men ta li sti ~i ne sa mo ne ko li ko pro mi la u Ka to li~ koj cr kvi, ma da su ve o ma gla sni. Pa pa Be ne dikt im je po nu dio po mi re we, dao im rok da se vra te u „kri lo cr kve”, ~ak bez po ka ja wa. Ni je us peo da ih pri vo li, taj za da tak je ostao no vom pa pi ko ji }e sa wi ma ima ti ma we str pqe wa.

Jo{ kao nad bi skup u Bu e nos Aire su, Fra wa je sa je vrej skom za jed ni com us po sta vio do bre od no se, si na go gu je po se }i vao kat kad za ve li ke pra zni ke. To je raz log {to ga je Iz rael me |u pr vim ze mqa ma po zvao u po se tu. „On je pri ja teq na {e ze mqe i na ro da”, re kao je izra el ski pred sed nik Pe res.

Mu sli ma ni su pa pi upu ti li ~e stit ku, ne za bo ra vqa ju }i da ih je pret hod ni pa pa, ka ko sma tra ju „uvre dio”. On je u Re gen sbur gu 2006, ci ti ra ju }i jed nog vi zan tij skog vla da ra, re kao da se islam {i rio ma ~em. Pro te stan ti se, pak, iz gle da da ne na da ju da }e no vi pa pa pre ma wi ma pred u ze ti zna ~aj ni je eku men ske ko ra ke. @e le mu „Bo` ji bla go slov na ve li kom po slu, sna gu za pred sto je }e od lu ke i otvo re ne po gle de”.

Is ti ~u da tre ba gra di ti mo sto ve iz me |u kon fe si ja, sa rad wi da ti „no ve im pul se”. Svet ski sa vez re for mat skih cr ka va tra `i da se pa pa an ga `u je pro tiv ne prav de i si ro ma {tva, osla wa ju }i se na svo je is ku stvo iz La tin ske Ame ri ke. Ne ma~ ke pro te stan te ra du je da je pa pa uzeo ime sve ti te qa si ro ma {nih – Fra we Asi {kog, {to zna ~i da mu na sr cu le `e pro ble mi ma lih qu di. Svet ski sa vez cr ka va (SSC), u ko me je 350 cr ka va, ali ne i ka to li~ ka, pod se }a no vog pa pu

K

da je Dru gi va ti kan ski sa bor pre pe de set go di na iz ra zio sprem nost na di ja log me |u cr kva ma, po pi ta wi ma ve re i we nog sve do ~e wa. Sva ka ko se ne o~e ku je da pa pa Fra wa u~la ni Ka to li~ ku cr kvu u SSC. No vi po gla var an gli ka na ca, ko jih u sve tu ima 85 mi li o na, Ju stin Vel bi, do bio je ~e stit ku od dvo ji ce pa pa, no vog i pret hod nog. Iz me |u dve cr kve te ~e re do van di ja log, me |u sob ni pro ble mi su ma li, ve li ka pri bli `a va wa, ili uje di we we – ne mo gu }e.

Pra vo slav ni su po zdra vi li iz bor Fra we za pa pu, ve }i na cr ka va po sla la je vi so ke de le ga ci je na we go vo usto li ~e we.

Ca ri grad ski pa tri jarh Var to lo mej, du hov ni vo |a svet skog pra vo sla vqa, po zvao je pa pu da ove go di ne do |e na Bos for.

Oni }e se su sre sti i idu }e u Je ru sa li mu, i 2015. u Ri mu.

Obe le `i }e se 50. go di {wi ce je ru sa lim skog su sre ta pa pe Pa vla [e stog i pa tri jar ha Ati na go re ja nu a ra 1964. {to je omo gu }i lo anu li ra we me |u sob ne ana te me a po tom i po ~e tak bo go slov skog di ja lo ga dve ju cr ka va, ko ji, uz pre ki de, tra je i da nas. Ca ri grad is ti ~e da se u di ja lo gu ne }e ome sti kri ti kom pra vo slav nih zi lo ta – ne sa mo iz Gr~ ke – da se ti me „iz da je pra vo sla vqe”, jer su pa pe „je re ti ci”.

U Mo skvi su no vom pa pi is ka za ne broj ne po hva le, od pa tri jar ha Ki ri la, a po seb no od „dru gog ~o ve ka”, mi tro po li ta vo lo ko lam skog Ila ri o na Al fe je va, ko ji je nad le `an za spoq ne po slo ve, a ko ji je i pri su stvo vao usto li ~e wu. Mi tro po lit sma tra da za sa rad wu po sto ji „{i ro ko po qe”, a po seb no u so ci jal nim pi ta wi ma, za {ti ti pro ga wa nih hri {}a na u sve tu (na ro ~i to na Bli skom is to ku), u spa sa va wu sve ta od „mo ral ne de gra da ci je”... Al fe jev ka `e da pa pa ima „du hov nu sim pa ti ju pre ma pra vo sla vqu” i za to se `e li da se na sta ve „sa ve zni~ ki od no si”. Pa pa Fra wa je „~o vek auto ri te ta”, ta ko |e „bli zak ru skoj du hov no sti”, vo li iko ne, po zna je vi zan tij sku li tur gij sku tra di ci ju, ra do ~i ta Do sto jev skog...

Me |u tim, ka da je mi tro po lit Ila rion sa znao da je pa pa kao nad bi skup Bu e nos Aire sa bio ve o ma bli zak sa ukra jin skim gr ko ka to li ci ma ko ji su broj ni u Ar gen ti ni, upo zo rio ga je jav no da ne po dr `a va „eks pan zi ju uni ja ta u Ukra ji ni”, jer to „ne }e bi ti do bro”. Te ma uni je, po mi tro po li tu, jed na je od naj de li kat ni jih u od no si ma dve ju cr ka va. Tra `i da se na sta vi isti od nos kao i u vre me Be ne dik ta XVI, ko ji je pre ma uni ja ta ma bio re zer vi san.

Uz to, Al fe jev po mi we, {to je Va ti kan iz ne na di lo, da re~ „je zu i ta” u ru skom je zi ku, ali i u pra vo sla vqu, „ne slu ~aj no ima ne ga tiv no zna ~e we”. Pa pa Fra wa je isu so vac, „je zu i ta”.

O even tu al nom su sre tu pa tri jar ha Ki ri la i pa pe se ne go vo ri.

Me |u Gr ci ma, ne sa mo u Gr~ koj, re ak ci je na iz bor Fra we za pa pu su po zi tiv ne. Ar hi e pi skop atin ski Je ro nim, upu tio je „u qu ba vi u Hri stu” pa pi `e qe za do bro zdra vqe i sna gu na „apo stol skom tro nu”. „Svja tej {e mu pa pi sta ro ga Ri ma” sa ce li vom u Go spo du, ki par ski pr vo je rarh, ar hi e pi skop Hri zo stom, {a qe zna ke po {to va wa, uz na du u brat ske od no se dve ju cr ka va”.

Pa tri jarh srp ski Iri nej je po `e leo pa pi Fra wi od Go spo da „obi qe mi lo sti i du hov ne sna ge”, uz `e qu da osta ne „na tra gu bra to qu bi ve i ne po ko le bqi ve po dr {ke pra vo slav nom srp skom na ro du u we go vim iz u zet nim na po ri ma za o~u va we ce lo vi to sti dr `a ve Sr bi je”.

Si gur no }e pr vi zna ~aj ni ji ko rak u pra vo slav no-ka to li~ kim od no si ma bi ti po se ta pa pe Ca ri gra du, a na su sret sa pa tri jar hom Ki ri lom }e se jo{ sa ~e ka ti. Test }e bi ti i za ka zi va we na stav ka ra da za jed ni~ ke ko mi si je za bo go slov ski di ja log, gde je do {lo do iz ve snog za sto ja. (autor je verski analiti~ar)

re ma tru ba ~u Ber tol du Za lan de ru, s ko jim je raz go va ra la isto ri ~ar ka Ber na de ta Maj ho fer, ~lan Be~ kih fil har mo ni ~a ra Ru dolf Je tel se na kon Dru gog svet skog ra ta ne ra do pri se }ao svir ki ~u ve nog or ke stra iz pe ri o da po sle mar ta 1938, ka da je Ne ma~ ka anek ti ra la Austri ju. Sve {to je re kao o svo jim ko le ga ma bi lo je ne ga tiv no i ne bi bi lo pri stoj no {tam pa ti. „Je tel mi je re kao”, ta ko }e Za lan der, „da su od we ga tra `i li da se raz ve de od svo je ’je vrej ske kr ma ~e’, ina ~e }e za jed no s wom bi ti po slat u kon cen tra ci o ni lo gor”.

Da li je mo gu }e da su se u po za di ni „le pog pla vog Du na va”, be~ kog val cer skog gla mu ra i no vo go di {wih pa na |u ra – mo gli ~u ti i ta ko ra si sti~ ki to no vi? I te ka ko. Od ne dav no, na zva ni~ noj in ter net stra ni ci Be~ kih fil har mo ni ~a ra, ob na ro do va no je i to po gla vqe mra~ ne isto ri je ko je ma lo to ga ima s ~u ve nim tro ~e tvr tin skim tak tom.

Pa ~i ta mo: Vik tor Ro bi {ek, dru ga vi o li na, do bi ja 23. mar ta 1938. ot kaz u Be~ koj fil har mo ni ji, 11 da na po {to je Ver maht umar {i rao u Be~ u sklo pu An {lu sa – ka da je Austri ja pri po je na ne ma~ kom Tre }em raj hu. Ro bi {ek je bio ~lan or ke stra 35 go di na ali mu ni je bi lo spa sa zbog je vrej skog po re kla. I iako su u

P

jed nom tre nut ku iz Od bo ra di rek to ra Fil har mo ni je mo li li na ci ste da ne de por tu ju sta re i bo le sne su pru `ni ke, Ro bi {ek i we go va `e na su naj pre sme {te ni u „sta ra~ ki ge to” u Te re zi jen {ta tu u bli zi ni Pra ga, pa pre ba ~e ni u Lo| – dru gi naj ve }i ge to po sle var {av skog. Vik tor je ubi jen u ju nu 1942, tri ne de qe po sle smr ti we go ve El ze. ^i ta mo da qe: Mo ric Gla ta u er, pr va vi o li na, ko ji je bio de lo `i ran iz pr vog be cir ka u „je vrej sku ku }u”, gde je „ko lek tiv no `i veo” s jo{ ne ko li ko po ro di ca. Umro je 1943. u Te re zi jen {ta tu. Vi o li ni sta Maks [tark man je bio de por to van u Ma li Tro sti nec kod Min ska 1942. sa su pru gom, gde je i usmr }en.

Zbog sve ga to ga se ovih da na, u po vo du 75. go di {wi ce An {lu sa, Be~ ka fil har mo ni ja jav no ka je: pe to ro we nih mu zi ~a ra umo re no je u lo go ri ma smr ti ili ge ti ma, a jo{ dvo je od po sle di ca pro go na u Be ~u. De ve to ro wih je na vre me po be glo u En gle sku, SAD ili Ka na du, od ko jih su se sa mo dvo ji ca po sle ra ta vra ti la u Austri ju. I 11 mu zi ~a ra, ko ji su bi li o`e we ni Je vrej ka ma, bi li su iz lo `e ni {i ka ni ra wu. Me |u wi ma i Ru dolf Je tel.

Ova sen ka na li cu Be~ ke fil har mo ni je ukla pa se u op {tu sli ku spo re de na ci fi ka ci je Austri je i ra sve tqa va wa we ne ulo ge u Tre -

Prva ~istka ve} juna 1938.

Ber na de ta Ma jer ho fer u svom is tra `i va wu na vo di pri me re „~i {}e wa” Fil har mo ni je po ra si sti~ kom na ci-dik ta tu, ali i Or ke stra dr `av ne ope re i Udru `e wa be~ kih fil har mo ni ~a ra. Pre ma na ci sti~ koj ter mi no lo gi ji, bi li su ne po `eq ni ne sa mo ~i sti Je vre ji ne go i „me {an ci“ (me {a nac pr vog ste pe na bio je “po lu je vre jin“, sle dio je „~e tvr tje vre jin” itd). Pr va cr na li sta sa ~i we na je ve} 21. ju na 1938. s de taq nim pred lo zi ma za ot pu {ta we, sla we na od mor, pen zi o ni sa we... Mu zi ~a ri ko ji su bi li o`e we ni `e na ma je vrej skog po re kla mo gli su da pro du `e ugo vor sa mo ako su to kom Pr vog svet skog ra ta bi li u or ke stru ili su se bo ri li u ra tu. Ko ni je pro {ao „re i zbor“ i ni je imao od go va ra ju }u pa pi ro lo gi ju, po na lo gu Mi ni star stva pro pa gan de – bio je od stra wen. Di rek tor Ope re opa snog pre zi me na - Ker ber, ni je imao mi lo sti u toj ra bo ti... Iz or ke stra su od stra we ni i po li ti~ ki ne po `eq ni ~la no vi, ko ji bi do bi li ra si sti~ ku kla si fi ka ci ju, iako ni je bi lo sa svim ja sno da li ona odi sta ima ne ke ve ze s wi ma.

KAKO SE TELE^KA NA[LA U mEDIJImA I zA[TO NIJE OSTALA U cENTRU PA@wE

VESTI

Samo da om~a ponovo ne postane suvi{e tesna

Smrt Borisa Berezovskog Kon tro verz ni ru ski oli garh Bo ris Be re zov ski (67) pro na |en je ju le mr tav na svom ima wu na ju go i sto ku En gle ske. Zva ni~ ni uzrok smr ti 67-go di {weg Be re zov skog, ko ji je zbog su ko ba s Vla di mi rom Pu ti nom go di na ma `i veo u Ve li koj Bri ta ni ji, ni je sa op {ten, ali me di ji ne zva ni~ no na vo de da je te lo Be re zov skog pro na |e no u ka di. Be re zov ski je pre `i veo ne ko li ko aten ta ta, ukqu ~u ju }i i eks plo zi ju pod met nu te bom be u ko joj je smrt no stra dao we gov {o fer. Bio je bli ski pri ja teq sa Alek san drom Liv ti nen kom, ta ko |e ru skim di si den tom, ko ji je 2010. otro van.

Lustracija „lepom

n Pi{e:Andra{ Juhas

e do sta tak spek ta kla: Da se na spo men plo ~i ot kri ve noj da na 10-og 3. me se ca 2013. go di ne u Te le~ ki Sna`ni kinesko-ruski odnosi na {lo ime Mi klo {a Hor ti ja Ki ne ski pred sed nik Sji \in ping po hva lio je „sna `ne ili re~ “hon ved”, aura tog do ga od no se” Ki ne i Ru si je kao ga ran ci ju mi ra u sve tu i upo |a ja bi za si gur no ima la da le ko se `ni zo rio pro tiv spoq nog me {a wa u po slo ve dru gih, {a qu je dej stvo du `eg tra ja wa, iz ra `e ni jeg }i sig nal Za pa du i po na vqa ju }i i ~e sto upo zo re we pred in ten zi te ta, i mo `da bi smo mo gli da sed ni ka Vla di mi ra Pu ti na. „Mo ra mo da po {tu je mo pra vi di mo ja sno i da se bo qe ori jen ti {e va sva ke ze mqe u sve tu da ne za vi sno iza be re put svog raz mo. Me |u tim, na plo ~i su se na {la vit ka i su pro sta vi mo se me {a wu u unu tra {we stva ri ime na voj ni ka-me {ta na ko ji su po gi dru gih ze ma qa”, re kao je Sji. „Ja ki ki ne sko-ru ski od no nu li u Dru gom svet skom ra tu. “Ne ma si... ne sa mo da slu `e na {im in te re si ma ne go su i va `na obe le` ja ar mi je u ko joj su slu `i li, i po u zda na ga ran ci ja me |u na rod nog stra te {kog ba lan sa ni ti i~e ga {to obe le `a va isto rij ski i mi ra”, re kao je Sji i na gla sio da su ki ne sko-ru ski od kon tekst“, pre no si Dnev nik RTV Voj no si jed ni od naj va `ni jih bi la te ral nih od no sa na sve tu. vo di ne.

Ipak, od Ako {a El ve |ia iz KUD-a Pe te fi [an dor – dru {tva kul tu re i Saradwa Srbije i BiH umet no sti, ko je je stvo ri lo fi nan sij Sa rad wa i od no si BiH i Sr bi je su sve bo qi ka ko na ske uslo ve za ovaj do ga |aj se }a wa – sa bi la te ral nom pla nu, ta ko i ka da je u pi ta wu za jed ni~ zna je mo da “su oni bi li voj ni ci u ma ko u~e {}e u re gi o nal nim ini ci ja ti va ma i sku po vi ma, |ar skoj ar mi ji.” Dva de set me ta ra od te mul ti la te ra li, iz ja vio je od la ze }i am ba sa dor Sr bi me sta gde je ot kri ve na spo men plo ~a je u BiH Ni no slav Sto ja di no vi}. „To obe }a va da }e u na la zi se je dan dru gi spi sak ime na na red nom pe ri o du od no si, ko ji su du go po sli pro te klog stra da lih voj ni ka, jed no dru go se }a we ra ta bi li na naj ni `em ni vou, bi ti ona kvi ka kvi bi pod ne dvo smi sle nim obe le` jem ka ko tre ba lo da bu du iz me |u dve su sed ne ze mqe”, re kao je ar mi je u ko joj su slu `i li, ta ko i isto Sto ja di no vi}. On je ocenio da je je di no {to ne do sta je rij skog kon tek sta. raz me na po se ta na najvi{em nivou, i pod se tio je da je Me di ji pre no se: Ako{ El ve |i po To mi slav Ni ko li} upu tio zva ni ~an po ziv ~la no vi ma ru ~u je da „la `i ra nu i fal si fi ko va nu Pred sed ni {tva BiH da u apri lu po se te Be o grad. isto ri ju tre ba raz ja sni ti, ka ko na {a

N

sa da {wost i bu du} nost ne “~i ta la ca”. Dra ma “Oslo bo |e wa No bi bi la la `na” i da „uko - vog Sa da” (i Voj vo di ne) od auto no mi li ko vi di mo ja sno, bo qe je, za ko ju su or ga ni za to ri mi tin ga mo `e mo da se ori jen ti {e pro ce ni li da ugro `a va so li dar nost, mo i da re a gu je mo i na sa za po ~e ta je 1988. go di ne. U Te le~ koj je da {we la `i.”

2013. na pra vqen oba zriv, ali bla go Ja sno }a i se }a we: Ne slo vqen i osve {ten ko rak ka oslo ba dav no me je Ju di ta [al go |a wu od isto ri je ko ju ru ko vod stvo pod se ti la na mi ting so li - KUD-a Pe te fi [an dor pro ce wu je dar no sti 25. sep tem bra 1988. u No vom kao „la `nu i fal si fi ko va nu”.

Sa du. „Na pe tost, me {a vi na su prot Ori jen ta ci ja: Za mi {qam da sam u nih ose }a wa i po ri va, odu {e vqe wa, Te le~ ki. Sto jim pred spo me ni kom sa `a qe wa, ot po ra, gne va, sti da, ~o ve voj ni ka ko ji su stra da li u Dru gom ko qu bqa i osve to qu bqa ra sla je”, svet skom ra tu. Wi ho va ime na su po re kroz svoj mi tekst go vo ri ona. Re~ „so |a na is pod zve zde-pe to kra ke. Moj po li dar nost”, ko ja je gled pre la zi na cr raz vi ja la svo ju auru kvu, ko ja se na la zi na Pi tam se gde su na na ide ji brat stva i oko dva de set me ta ra tom ne ga ti vu se }a wa iza spo me ni ka. Kre je din stva, po sta la je snop su prot nih ose }em k woj. We na vra i pat we po ro di ca }a wa i po ri va, ve ta su otvo re na. Ula stra da lih? {to za ve za nih ukra zim. Pri me }u jem da {e nom om ~om no ve sam sam. Raz gle dam i ide o lo gi je ba zi ra ne na op skur nim se na jed nom zi du pri me }u jem cr nu plo ~u }a wi ma. Ju di ta je raz u me la mi ting so - o ko joj sam ~i tao u me di ji ma. li dar no sti kao dru gi ~in jed ne dra me, Na woj je spi sak ime na stra da lih ko ji je pre lo man i pred vi de la ih je voj ni ka ko ji se raz li ku je od spi ska na ukup no tri. spo me ni ku is pred cr kve. Iz nad ime na ^i no vi, me |u tim, ni su pre sta li da is pi sa ni su, po re ~i ma jed nog re por se re |a ju. Pi sci ove dra me su se sme te ra “pri god ni sti ho vi pe sni ka” ko ji wi va li, ali su us pe li da odr `e do bi, pre ve de ni na srp ski, mo gli da gla sled nost, no ne i ja sno }u. Ja sno }a bi se ot pri li ke ova ko: ’ne za bo ra vi pro ih ras krin ka la. Se }a we i ori jen ta ci stor gde su stra da li oni, ni ze mqu ne ja su ne la god ni i – uko li ko se do ti~ ni za bo ra vi, gde god da su pa li oni, ver ni pi sci pi ta ju – ne po `eq ni za da tak mu `e vi na {e vr ste, ta je ze mqa po sta -

la ju na~ ko me sto sve tog slu ~a ja’. Sti ho vi su po re |a ni pod gr bom Ma |ar ske, ali to ni je grb iz Dru gog svet skog ra ta, ve} da na {wi.

Zbu wen pred ovim isto rij skim kon tek stom - za ko ji se tvr di da ne ma obe le` je - pi tam Ju di tu u ko jem se mi to vre me nu na la zi mo. Ona mi ka `e da sa da gle dam ne ga tiv fil ma do ga |a ja se }a wa. Pi tam se gde su na tom ne ga ti vu se }a wa i pat we po ro di ca stra da lih? Ne ma ih u tom pro sto ru. Tre ba da gle da{ u vre me nu, ka `e Ju di ta, kroz pro zor sa spu {te nim ro let na ma, da bi vi deo vi {e.

Obez be di ti kom pa se: Do ga |aj u Te le~ ki, iako je pro pra }en od stra ne me di ja i iza zvao re ak ci je po je di nih po li ti~ kih stra na ka i or ga ni za ci ja, ne mo `e da pro iz vo di du go traj no me dij sko dej stvo. Ne do sta je mu ele ment spek ta kla. On je, na da qe, “ne ja san”, kao {to je dra ma-spek takl “Oslo bo |e wa No vog Sa da” bi la svo je vre me no “ne ja sna”. Iz me |u ova dva do ga |a ja ne tre ba tra `i ti uzro~ no-po sle di~ nu ve zu, ni ti mi nu ci o zno me ri ti te `i nu jed nog i dru gog. Ono {to je po treb no je ste da se in ter pre ti ra i ras krin ka va ide o lo {ka ma tri ca i po li ti~ ko stru ja we ~i ji su oni po jav ni ob li ci – pre ne go {to om ~a po no vo po sta ne su vi {e te sna za okre ta we gla ve. (autor je filozof i prevodilac)

dnevnik ZAKASNELO KAJAWE BE^KIH FILHARMONI^ARA

slabo plovi po plavom Dunavu” sprovodili smernice kulturne politike – da se odmah uspostavi muzi~ki `ivot u Be~u ~ak i bez sveobuhvatne denacifikacije. Tako je i ~lan privremene austrijske vlade Ernst Fi{er, komunisti~ki funkcioner koji se vratio iz Moskve, intervenisao zarad o~uvawa „tog jedinstvenog orkestra”, {to je zna~ilo i zadr`avawe 14 ~lanova orkestra s partijskom kwi`icom NSDAP. Tako|e se i Rudolf Kalmar, koji je pre`iveo koncentracione logore Dahau i Flosenburg, zalo`io kao glavni urednik lista „Nova Austrija” za bla`i tretman biv{ih nacionalsocijali sta. U jednom uvodniku zatra`io da se oni „javno pokaju zbog svojih zabluda od ^uveni novogodi{wi koncert osmislio je Jozef Gebels (u sredini) ju~e”. Ali tokom vremena ta pri~a je }em rajhu – tek 1991. je slu`beni Be~ ja~ano prisustvo Vagnerove muzike u utihnula, a posle obnavqawa Salcburiskazao `aqewe. ^iwenice su, me|uprogramu abonmana. {kog festivala i denacifikacije ~uvetim, nepobitne: talas antijevrejskog Be~lije su ipak 1940. pokrenule „renih dirigenata Karajana i Furtvengleraspolo`ewa posle An{lusa izmenio nesansu [trausa“ unev{i ponovo „be~- ra – sasvim pala u zape}ak. „krvnu sliku” filharmonije, a vredi ku notu“ u repertoar (SS je u izve{taIpak, ~lanovi orkestra koji su bili upamtiti i da je tradicionalni novogoju posle prenosa „Pri~a iz be~ke {upod istragom nisu mogli da putuju na di{wi koncert, kojeg u`ivo gleda 50 me“ na radiju navela da se auditorijum turneje u Francusku i [vajcarsku, nimiliona qudi u 80 zemaqa, nastao zaodu{evio, pa su dela „dinastije [tati da dobiju paso{. Amerikanci koji su pravo u sklopu propagande koju je 1939. rus“ posledwe godine rata ~inila gotobili, pak, za op{tu denacifikaciju orosmislio Hitlerov dijaboli~ni minivo polovinu repertoara). Gebels je bio kestra, tra`ili su da se neki pojedinci star Jozef Gebels. ube|en da }e Be~ ponovo postati „grad uklone, Sovjeti opet neki drugi. Neki kulture, optimizma, muzike i du{evnomuzi~ari su, opet, bili „nezamewivi” Istori~ar Fric Trumpi pi{e da je sti“ podgrevaju}i stari mit o domijer je vaqalo sa~uvati homogenost orzapravo jo{ po~etkom Prvog svetskog nantnom polo`aju orkestra u vaskolikestra za veliku posleratnu turneju u rata po~ela politi~ka instrumentalikoj „visokoj kulturi“ dr`ave. OrkeVelikoj Britaniji i prvi nastup u zacija Filharmonije, i da ve} tada nije star je, me|utim, koncertirao i VerEdinburgu – ~ak se i Forin ofis izjaodolela zovu nema~kog nacionalizma. snio za prekid denacifikacije To se videlo i po koncertnim smatraju}i da muzi~ari nisu programima namewenim „vojnimogli puno da naude kolegama. cima na frontu, udovicama i poOd 123 ~lana Be~ke filharmonije, Kako je to na kraju konca izgletomcima poginulih“. Tokom ~e gotovo polovina se pridru`ila dalo u konkretnom slu~aju, najtiri ratne godine orkestar je partiji Adolfa Hitlera boqe se pokazalo na primeru odr`ao 30 takvih „ratnopoliesesovaca Vilhelma Jegera i ti~ki“ motivisanih koncerata, mahtu, u tzv. vojni~kim nastupima, u kaHelmuta Vobi{a (uz Adolfa Leflera uporno odbijaju}i repertoar s novim sarni SS trupa u Glazenbahu. to je bio nacisti~ki vrh orkestra). muzi~kim formama koje se nisu uklapaIstori~ar Oliver Ratkolb tvrdi da Vobi{, truba~ - esesovac, ~lan parle u funkciju mobilizacije. Samo izmepotpuna denacifikacija nikada nije tije jo{ od 1933. koji je u orkestar |u oktobra 1914. i maja 1915. Filharmosprovedena u Filharmoniji delom i zbog u{ao 1939. i bio otpu{ten posle rata, nija je odr`ala 11 koncerata, svrstav{i toga {to su neposredno posle rata bri1953. je ipak postavqen za upravnika se uz ve}insko raspolo`ewe austrijtanske, ameri~ke, francuske i sovjetske Be~kih filharmoni~ara i zadr`ao se skih (i nema~kih) umetnika i intelekpolitike lustracije i krivi~nog progona tom mestu do 1969. Vobi{ je 1958. potualaca, koji su s odu{evqewem u{li u na ~esto i{le jedna protiv druge. Prostao i profesor, a 1967. dobija Orden rat priklawaju}i se nema~kom nacionablem je bio veliki postotak naci-kadroza zasluge Republike Austrije. Kako lizmu. ^lan orkestra ~e{kog porekla va u orkestru: dok je u glavnom gradu Tremu je to po{lo za rukom? Jednostavno – Karl Jeraj je prvi zabele`en slu~aj izpodaci o wegovoj pro{losti su po~eli bacivawa iz orkestra zato {to nije }eg rajha Berlinu od 110 muzi~ara u tamo{woj filharmoniji bilo je samo 20 slobodnije da se tuma~e. Pobogu, pa ~ak hteo da izrazi lojalnost toj euforiji.

Isto tako je bilo i uo~i Drugog pripadnika NSDAP, u Be~u je od 123 ni biro Simona Vizentala, jevrejskog svetskog rata: Filharmonija se pre i filharmoni~ara bilo 60 ~lanova Hilovca na naciste u Be~u vi{e nije imao posle An{lusa podredila „ciqu ujeditlerove partije ili gotovo 50%, pri ~eko da ~uje. I iako je na vreme signaliwewa“. Vi{e nisu izvo|eni kompozimu su dvojica pripadala SS-u! zirana nacisti~ka pro{lost Kurta tori poput Feliksa Mendelsona ili Po Ratkolbu orkestar se provukao Valdhajma, potoweg generalnog sekreGustava Malera zbog svog jevrejskog pokroz gu{}e sito delom zahvaquju}i totara Ujediwenih nacija, on je u vremerekla, a favorizovani su oni kojima je me {to je naslednik {efa orkestra ponima hladnog rata postao podoban. Kao pripisivan „nema~ki“ karakter muzisle rata bio Fric Sedlak, ~ovek koji je i izvesni esesovac - truba~. ke, poput Bruknera, koji je jo{ od 1933. govorio ruski (nau~io ga je kao ratni I to vaqa imati na umu svakog 1. jabio visoko kotiran u repertoaru Berzarobqenik u Prvom svetskom ratu) i nuara negde oko podneva. linske filharmonije. Upadqivo je po{to su sovjetski okupacioni oficiri n Reqa Kne`evi}

11

nedeqa24.mart2013.

Kiparski dug u odnosu na BDP Zvani~nici EU tvrde da je otplata duga neodr`iva bez oporezivawa {tedwe

Ima ideja i da oporezovane {tedi{e budu obe{te}ene akcijama na nova nalazi{t nalazi{ta gasa TURSKA

140%

Nikozija

127%

Kipar je pretrpeo pretrpeo udarac zbog otpisa 50% gr~kog duga

KIPAR LIB.

Ukupan BDP (2011) 17,76 mlrd. evra 71%

nalazi{ta nalazi{ta gasa

59% 61%

x 49%

08

Mediteran

EGIPAT

Za rekapitalizaciju banaka potrebno 17 milijardi evra 09

10

11

12

IZRAEL

Ugovorene granice tzv.

Ekskluzivne ekonomske zone (EEZ) Sporne EEZ granice Kiparska mapa ugqovodonika Povr{ina koju osporavaju Turska i Severni Kipar

13

Zajam od Evropskog stabilizacionog fonda

10 milijardi evra

Porez na {tedne uloge

5,8 mlrd

Ruska pozajmica

2,5

Pove}awe takse takse na korporacije sa 10% na 12,5%: 250 miliona evra godi{we

{tedwa u {tedwa kiparskim bankama 68 mlrd. evra

ruska {tedwa {tedwa 25 mlrd

doma}a {tedwa {tedwa 21 mlrd

gr~ka {tedwa 15 mlrd

ostale zemqe 7 mlrd

GR^EvItA BORBA KIpRANA ZA SpASAvAWE pRIvREDE

Ostrvo potresaju o{tre mere EU N

a hitnom zasedawu u petak uve~e parlament Kipra odobrio je prve tri od osam mera vlade u nastojawu da se ispune uslovi koje je postavila Evropska unija za spasavawe kiparske privrede. Kiparski parlamentarci usvojili su tom prilikom i zakon o restrukturisawu banaka kojim je predvi|ena podela banaka na dobre i lo{e kako bi Kipar mogao da dobije me|unarodni kredit i izbegne bankrot. Poslanike kiparskog parlamenta o~ekuje jo{ raspravqa i o nizu “te{kih mera”, kao {to je prihvatawe poreza od 10 odsto na bankarske depozite ve}e od 100.000 evra.

Vlada te ostrvske dr`ave mora da progura ceo paket do sutra ili }e se suo~iti sa odbijawem Evropske centralne banke da izdvoji hitna finansijska sredstava za spasavawe kiparskih banka. U tom slu~aju, Kipar bi morao da proglasi bankrot i tako postane prva dr`ava koja }e biti izba~ena iz evrozone – a mo`da i iz Evropske unije. Suo~en sa gnevom javnosti i juri{em na banke, kiparski parlament je pro tekle nedeqe odbio da prihvati finansijsku injekciju iz fondova Evropske centralne banke za izlazak iz du`ni~ke krize uz obrazlo`ewe da su uslovi neprihvatqivi, ~ime je izazvao gnev poverilaca i otvorio novo poglavqe u krizi koja vi{e nije samo finansijska.

Prezadu`ena ostrvska dr`avica duguje impresivnih 15,8 milijardi evra koje nije u stawu da vrati. [efovi dr`ava vlada EU predlo`ili su na samitu pro{log vikenda da ECB

uputi Kipru 10 milijardi, pod uslovom da ostalih 5,8 prikupi kiparska vlada, direktno sa privatnih {tednih ra~una u tamo{wim bankama. Prema ovom predlogu, sa ra~una na kojima ima preko 100.000 evra trebalo bi skinuti (u stvari konfiskovati) 9,9 odsto sredstava, dok bi oni ispod te granice bili skra}eni za 6,75 odsto.

Ovo je izazvalo paniku me|u {tedi{ama, od kojih su mnogi ruski tajkuni za koje je Kipar zbog niskih kamata i elasti~ne regulative dugo bio idealno mesto za “parking” kapitala.

Suo~eni s juri{em na {altere, vlasti su zatvorile banke i u Moskvu uputile delegaciju koja da tra`i spas od bankrota. Odatle su se, me|utim, vratila praznih ruku, i Nikozija je sad suo~ena sa dilemom: prihvatiti evropski ultimatum, ili biti odse~en od evrozone, {to bi podrazumevalo povratak na kiparsku funtu, sa velikim rizikom da to odmah izazove hiperinflaciju i socijalne nemire.

Odbacivawe uslova ECB od strane kiparskog parlamenta izazvalo je dosta gneva {irom EU, gde se ve} dosta dugo smatra da Kipar, zbog nere{enog spora sa Turskom i prevelike bliskosti sa Rusijom, nikad nije ni zaslu`ivao ~lanstvo. Nema~ki “[pigel” navodi da je zbog toga nema~ka kancelarka Angela Merkel prvi put izgubila nerve koje je uspevala da sa~uva u svim dosada{wim kriznim situacijama, i nazvala kiparske vlasti “autisti~nim”. n E. N. L.

12

dnevnik

nedeqa24.mart2013.

ANTOLOGIJSKA POSVETA: ARTURO SANDOVAL

Ku-bap u ime mamba nepodno{qivo melodramati~noj ekranizaciji Pulicerovom nagradom oven~anog romana „Kraqevi mamba sviraju pesme o qubavi“ Oska ra Hijuelosa, rediteq Arni Glim~er u dve scene (ne)svesno sublimi{e pola veka ubrizgavawa uzavrele kubanske krvi u ameri~ki xez. U prvoj, dvojica kubanskih muzi~ara-emigranata (Armand Asante i Antonio Banderas kao Cezar i Nestor Kastiqo) kasape}i polutke u floridskoj mesari koriste svaki trenutak da odr`e perkusionisti~ku kondiciju.

Dvojica, o~igledno istog porekla i sklonosti, pridru`uju im se i na pitawe „I vi ste muzi~ari?“ u ~udu odgovaraju „A ko nije?“ Odgovor savr{eno korespondira sa nekoliko talasa kuban-

U

I N T E R V J U N E D E Q E : ALEKSANDRA KOVA^, MUZI^ARKA

Ovde razli~itost ne prolazi a`e da je za 25 godina karijere pretrpela velike promene i transformacije, li~ne i muzi~ke. “Po~eci su uvek slatki, a ja sam svoje do`ivela sa 15 godina, profesionalno pevaju}i prate}e vokale legendarnim jugoslovenskim grupama, Ribqa ~orba, Piloti, Posledwa igra leptira, Bajaga i instruktori itd. Zatim je usledilo bavqewe muzikom u Engleskoj i [paniji, i sticawe prvih ozbiqnijih biznis i muzi~kih znawa, K2 albumi, solisti~ka karijera, MTV nagrada, primewena muzika i moj dru{tveno anga`ovani rad. Kada se danas pogledam u ogledalo vidim `enu koja je zadovoqna i sre}na svojim radom ali koja je tek na po~etku. Smatram da sam za ovo vreme iskoristila samo mrvicu svojih kapaciteta i ve{tina, i da imam toliko toga da ponudim kao muzi~ar i kompozitor. Nepresu{na glad za novim saznawima me vodi napred, u nove pobede”, govori nam muzi~arka Aleksandra Kova~, s kojom se dru`imo uo~i wenog koncerta u novosadskoj Sinagogi 30. marta, koji najavquje kao poseban muzi~ki do`ivqaj. Akcenat je na vrhunskom muzicirawu i odli~nom bendu (Goran Milo{evi}, bubwar Plejboja), Goran Antovi} (klavijaturista), Branimir Markovi} (bas) i na{ najboqi xez pijanista - Ivan Aleksijevi}.

“Posebno sam `elela da sviramo u Sinagogi, zbog intimne atmosfere koja odgovara senzibilitetu moje muzike. Moja nova kompozicija ’Jedna `ena’ nagla{ava muzi~ki pravac kome }u se posvetiti u slede}em periodu, koji kombinuje elemente filmske, klasi~ne partiture sa elementima koje svaka kvalitetna pop pesma treba da sadr`i - raspevanu melodiju, bogatu harmoniju, i sna`nu emociju. Nikada nisam pratila trendove, ve} mi je jedino bitno da stvaram kvalitetnu muziku koja }e ostati i da podi`em svoj li~ni, ali i standard srpske muzike”, govori nam umetnica. l [ta se de{ava sa srpskom popularnom muzikom i za{to propada?

K

^okoladni greh l Prethodna go{}a “Intervjua nedeqe” fotograf Goranka Mati} pitaja je “na nevi|eno” Aleksandru Kova~ da li vodi ra~una o ishrani ?

– Poku{avam da jedem {to zdravije, pa tako ne jedem meso proteklih osam godina, ne pijem kafu i gazirana pi}a i jedem dosta sirovog povr}a. Moj najve}i porok je ~okolada, kojoj ne mogu da odolim, ali uspevam povremeno da se kontroli{em!

– Nikada nisam pripadala srpskoj muzi~koj sceni, jer ona ne postoji posledwih 10 godina. Postoje samo veliki entuzijasti, koji iz ogromne qubavi prema muzici pi{u pesme i izdaju albume, bez ikakve podr{ke sistema, taletnovani klinci u podrumima koji preko interneta promovi{u svoju muziku, a tu su naravno i oni najbrojniji, amateri koji smeju sebe da nazivaju kompozitorima i peva~ima, a koji nikada nisu `iveli od muzike, niti napisali neku dobru pesmu. l Da li je podila`ewe niskom ukusu publike iole dobro opravdawe za pojedine medije i izvo|a~e ili se tu radi o “koko{ki i jajetu”?

– U ovoj zemqi se ne podr`ava kvalitet, ideja, pro gresija i razli~itost. Meni je izuzetno te{ko da moja muzika ili stavovi uop{te dopru do publike putem medija, jer iskqu~ivo pri~am o muzici i umetnosti, pedago{kom vokalnom radu, dru{tveno anga`ovanim temama i imam jasne stavove u vezi svih bitnih `ivotnih pitawa. Veliki broj medija odbija zbog toga da sa mnom sara|uje, jer im takva pri~a, koja ima te`inu i jasan pravac, nije zanimqiva. @ele detaqe iz privatnog `ivota, skandale i tra~eve, a ja sam im po tom pitawu vrlo neinteresantna! l To nas dovodi do pitawa odgovornosti: koliko su umetnici u Srbiji odgovorni prema sebi i publici?

– Umetnici su po meni najodgovorniji. Puno puta u `ivotu sam se na{la u situaciji da mogu da biram lak{i ili te`i put, i uvek sam izabrala te`i, jer ako ste iskreni u svojoj umetnosti, onda je to jedini mogu}i put. Biti beskompromisan je te{ka golgota ali istina i kvalitet uvek pobede. l Sla`ete li se da je kulturno propadawe tragi~nije po dru{tvo od ekonomskog i na kom se putu Srbija nalazi u vezi s tim?

– Naravno, kulturna propast je najpogubnija za jedan narod, a mi kao dru{tvo se nalazimo na raskrsnici.

Mo`emo da dopustimo da nas progutaju rijaliti {ou

programi, jeftine TV serije i mediteranski pop, ili mo`emo da izvadimo ~epi}e iz u{iju, otvorimo o~i, i ukqu~imo mozak. [ta su Vas deca nau~ila u {koli “Beogradski glas”?

– Moja {kola postoji od 2009. godine i kada pogledam moje |ake koji su sa mnom od samog po~etka, vidim sav moj trud, rad, entuzijazam, i wihovu qubav prema muzici i pevawu. Oni su slobodni, svoji, pametni mali qudi koji gledaju na svet oko sebe {irom otvorenih o~iju i spremni su na sve izazove. Pored pevawa, u~im ih da budu dobri qudi, da zavr{avaju {kole i veruju u svoje snove. Oni mene u~e o beskrajnoj qubavi i po{tovawu. l Kako nau~iti dete da do slave ne krene pre~icom tipa “veliki brat”?

– Deca su danas mnogo pametnija od nas starijih i imaju ispravne odgovore za sve, samo ih treba ~uti.

Moramo ih za{tititi od gluposti, agresije, seqa{tva i primitivizma koji nas okru`uje i razvijati wihovu kreativnost, ma{tu i samostalnost. @ivimo u brzom i modernom vremenu, u kome se po{tuju progresivni qudi sa idejama, i decu moramo pripremati na takav svet. l Kako racionalizujete }utawe intelektualne elite u vezi sa ozbiqnim dru{tvenim problemima?

– Svako od nas mora da se bori za istinu i pravdu na svoj na~in. Nikad u `ivotu nisam ~ekala da neko drugi ne{to uradi ili nekom pomogne, ve} sam uvek uzimala stvar u svoje ruke. Tako sam godinama vodila azil za nezbrinute pse, a onda sam se posvetila dru{tveno anga`ovanom radu, jer sam dozivela mogu}nost obra}awa velikom auditorijumu kroz intervjue, kao neverovatnu priliku da uka`em na stvari u dru{tvu sa kojima se ne sla`em, ili koje `elim da promenim. Najboqi primer je moja kompozicija “Prekinimo }utawe”, u kampawi protiv seksualnog zlostavqawa dece. U sep tembru sam postala jedan od Ambasadora evropske kampawe Saveta Evrope “Jedan od pet”, koja se bori protiv nasiqa nad decom, a ova kompozicija je postala i oficijalna pesma kampawe. U Srbiji su statistike dramati~ne, a porazavaju}e je da je samo 5 odsto gra|ana i gra|anki Srbije spremno da prijavi seksualno zlostavqawe deteta u porodici koju poznaje. Moja pesma je izuzetno dramati~na i wen ciq je da pru`i utehu `rtvama seksualnog nasiqa ali i da natera qude da prijavquju nasiqe. l Radili ste sa brojnim svetski priznatim umetnicima i producentima; {ta ih razlikuje u odnosu na na{e kolege?

– Profesionalnost, poznavawe svih aspekata bavqewa muzikom, posve}enost, stru~nost. Na{a muzika ima mnogo izuzetno talentovanih mladih umetnika koji se bore za svoje mesto pod suncem i ja ih podr`avam svim srcem da opstanu, izdr`e i da se wihov glas ~uje. l Da li smo spremni da sledimo dobar primer ili smo zaboravili kako se to radi i kako to uop{te izgleda?

– Deca su ta koja odmah prepoznaju kvalitet i slede dobar primer i kada u ponudi imaju pamet ili glupost, qubav ili mr`wu, dobro ili zlo, uvek naprave ispravan izbor. l Ima li korupcije u doma}oj muzici, kako to uop{te izgleda?

– Nemam nikakve veze sa srpskom “popularnom” muzi~kom scenom, ili estradom. Odavno sam stvorila svoje malo izolovano muzi~ko ostrvo na koje primam sve one koji su stru~ni, talentovani, pametni i spremni da rade. Imala sam divno iskustvo rade}i na novoj pesmi “Jedna `ena”, na kojoj su mi gostovali na{i renomirani klasi~ni muzi~ari Sr|an Sretenovi}, violon~elista i docent na FMU Beograd, kao i Tijana Milo{evi}, prva violina beogradske Filharmonije. l Radili ste za brojne izvo|a~e, da li ste se ikada osetili kao da emotivno varate samu sebe?

– Divno je kada ~ujete da jedan vrhunski peva~, kao {to je, na primer, Nina Badri}, peva va{u pesmu ba{ onako kako ste je zamislili, a pritom svojom interpretacijom pesmu osve`i i odene svojom emocijom. l Prva ste dobitnica MTV nagrade u Srbiji; da li ste osetili gor~inu u ustima, s obzirom na ono {to je MTV nekada bio?

– MTV nekad i sad su dve dijametralno suprotne realnosti. Odrasla sam uz kvalitetnu muziku koju je MTV promovisao osamdesetih godina, i meni je ba{ zbog toga, ova nagrada puno zna~ila. n Igor Mihaqevi}

skih muzi~ara koji su lako}om osvajali ameri~ke i svetske mu zi~are, klubove, diskografe... U nekoliko navrata osvajaju svet postaju}i superiorno najboqi kubanski eksport ~ak i onda kada je odlazak-dolazak bio gotovo zastra{uju}e politi~ki obojen (Sandovalov zahtev za SAD dr`avqanstvom bio je odbijan deset godina na osnovu zloglasne Makartijeve klauzule iz pedesetih!).

Od prvog talasa bendlidera iz kasnih tridesetih (Mario Bauza, Ma~ito, Havier Kugat...) koja je svet razdrmala mambom, rumbom... preko generacije neverovatnih perkusionista iz ~etrdesetih (^ano Pozo, Tito Puente, Mongo Santamaria, Armando Peraza...) do salsa generacije predvo|ene

Selijom Kruz iz sedamdestih Ku ba je odavala utisak neiscrpnog infuzionog skladi{ta uvek spremnog da posustalog vrati na scenu u jo{ boqem izdawu.

Strahovi promena {ezdesetih zadr`ali su izvan Kube generaciju predvo|enu pijanistom Bebom Valdesom (u 95-oj `ivi u [paniji i snima!) da bi joj se, 80-ih i 90-ih, pridru`ile generacije fantasti~nih solista: Pakito d’Rivera, Arturo Sandoval i najnovija sa pijanistima Gonzalom Rubalkabom, Omarom Sosom, saksofonistom Leandrom Sent Hilom... Otkri}e i nezapam}en interes za korene kubanske muzike (son, deskarga...) kulminira Kuder-Vendersovim muzi~ko-arheolo{kim radovima na Buena Vista klubu ~i-

Ponovni susret posle 35 godina: Arturo Sandoval

I truba od karbonskih vlakana!

Prvobitno nameweni avio-industriji, karbonfiber materijali su, zahvaquju}i profesionalnom ~elisti Luisu Leguji devedesetih godina pro{log veka po~eli da osvajaju i industriju muzi~ kih instrumenata. Jeftini, trajni, sa vi{e nego zadovoqavaju}im akusti~nim karakteristikama (prema Wujork tajmsu, slavni Jo-Jo Ma je na takvom instrumentu svirao na prvoj inauguraciji Baraka Obame) po~eli su brzo da se name}u tr`i{tu. Sledili su ostali guda~ki instrumenti, potom holc-porodica (drveni duva~ki instrumenti). ^inilo se da }e jedino limeni duva~i ostati imuni na novi materijal sve dok mali {vajcarski manfukaturni proizvo|a~ da Car bo nije proizveo zavr{ni deo truba~ke cevi, tzv. zvono od karbonfibera i, uveren u superioran zvuk, ponudio ga i slavnom Sandovalu. Karbon-fiber zvono, montirano na telo drugog vrhunskog proizvo|a~a (Wer ner Spi ri, tako|e {vajcarska firma, model Va rio) elimisalo je vibracije u klasi~nom metalnom zvonu koje su „gutale“ znatan deo energije. Mogu}e je da je zahvaquju}i novom instrumentu Sandoval

na ovogodi{woj turneji, pa i na zagreba~kom koncertu, pro{irio truba~ki opseg, naro~ito u dowem ragistru, do granica koje je {okirani engleski kriti~ar S. Skotni (nakon Sandovalovog nastupa u Roni Skot klubu, nekoliko dana pre zagreba~kog koncerta) nazvao dowim registrom koji se pribli`ava istom registru tube!

Za potvrdu dovoqno je preslu{ati kadencu u Gilespijevoj „No} u Tunisu“ sa albuma „Dragi Diz, svakog dana mislim na tebe“ u kojoj Sandoval superiorno pro{iruje opseg instrumenta do nau~no-fantasti~nih dimenzija.

Da je vrhunski instrument uvek dobrodo{ao, ali da nije neophodan, upe~atqivo je jo{ 1953. dokazao ^arli Parker sviraju}i plasti~ni (!)

Grafton saksofon na najva`nijem bi-bap kon certnom albumu „Jazz at Mas sey Hall“ (^arli Parker, Dizi Gilespi, Bad Pauel, ^arls Mingas, Maks Rou~). Instrument vredan 1950. godine 55 funti prodat je 1994. na aukciji u londonskom Kristiju za 93.500 funti! (Zbog Parkera, naravno.)

S U S R E T I : BISERKA CVEJI],

Wenim stopama eliku umetni~ku pri~u, u kojoj je centralna figura operska diva Biserka Cveji}, nekada{wa omiqena profesorka novosadske i beogradske Muzi~ke akademije, zapo~iwemo nakako od vrhunca, poput onoga kada se u ranom baroku uo~ava ra|awe pravih zrelih plodova renesansnih te`wi i – nastaje opera. Za „Rigoleto“ tra`ila se u beogradskom Sinepleksu karta vi{e, da bi se direktno iz Me-

V

tropolitena pratio nastup jednog od najboqih baritona u svetu, Novosa|anina @eqka Lu~i}a.

Svojim glasom osvojio je @eqko svet, a da bi `ivot nekada{weg otpravnika vozova postao bajka „kriva“ je upravo dama koja je s ponosom sedela na po~asnom mestu, prate}i wegov nastup u najpresti`nijoj operi sveta. I Lu~i}eva profesorka, primadona Biserka Cveji}, danas emeritus, od Pepequge je postala princeza operske doma}e i planetarne scene, a i woj je, ba{ kao i slavnom u~eniku, Metropoliten bio vrhunac, napresti`niji podijum.

– Pre mene je u Metropolitenu bila Zinka Kunc Milanov iz Zagreba, a onda sam u toj dvorani nastupala deset godina – pri~a nam operska diva.

l ^ega se najradije se}ate iz tog doba?

– Izuzetno tople publike i nastupa sa tada najve}im peva~ima, poput Renate Tebaldi, Franka Korelija, koji je bio najlep{i tenor, i najlep{i kao ~ovek me|u peva~ima. Zinka je tako|e tamo puno pevala, a nikada ne}u zaboraviti wen divan gest, koji je napravila kad sam 1961. prvi put nastupila u toj dvorani. Igrala sam Amneris u „Aidi”. Do{la je kod mene u lo`u tokom pauze i pitala da li sam javila ambasadi da dolazim u Metropoliten. Kad sam rekla da nisam, upitala me: „[ta zna~i nastupiti u Metropolitenu, a da niko ne zna?“, pa je povodom moje premijere naru~ila ve~eru i petnaest qudi pozvala u svoj

Divne novosadske uspomene – Iz Novog Sada nosim divne uspomene. U tom va{em i mom gradu, deset godina radila sam na Akademiji. To je najlep{e doba moje pedagogije, zahvaquju}i kolegama, posebno rektoru gospodinu Ostoji}u koji me je izuzetno po{tovao. Imala sam ba{ dobre studente u novosadskoj operi. Tu je Sa{a [tuli}, pa Milica Stojadinovi}, ima ih jo{... – ka`e Biserka Cveji}.

dnevnik

nedeqa24.mart2013.

SEKSTET, MART 2013

13

DEJVID BOUVI SE VRATIO: UZ NOVI ALBUM OD JU^E I RETROSPEKTIVNA IZLO@BA

i ~a-~a-~a

Kul tip sa druge planete ok je al bum „The Next Day“» Dej vi da Bo u vi ja ovih da na, prak ti~ no tek {to je ob ja vqen, za se dao na vrh top li sta, a kri ti ~a ri ga ve} pro gla {a va li «naj bo qim po vrat ni~ kim al bu mom ika da», 66-go di {wa mu zi~ ka le gen da i svet ska kul tur na iko na ima od ju ~e i re tro spek tiv nu iz lo `bu, otvo re nu u Vik to ri ja i Al bert mu ze ju u Lon do nu. Sam Dej vid Ro bert Xons – {to je ime na ko je se Bo u vi oda zi vao kao ma li – ni je bio ukqu ~en u pri pre mu po stav ke, ko ja je po sve }e na uglav nom ra noj fa zi we go vog stva ra la {tva. Me |u tim, we gov Ar hiv omo gu }io je vi {e ne go ve li ko du {no ku sto si ma da iza be ru ko sti me, fo to gra fi je i ar te fak te ko je je taj mag mu zi~ ke sce ne osmi {qa vao tra si ra ju }i pro te klih pet de ce ni ja svoj oso be ni stil – jer do speo je na s« tejx» jo{ da le ke 1965.

U pi ta wu je, ina ~e, ne kih 300 pred me ta, me |u ko ji ma su i bo di za Zi gi ja Star da sta (1972), ko ji je di zaj ni rao Fre di Bu re ti, pa ka put Union Jack (po bri tan skoj uni for mi) Alek san dra Me kvi na, po tom ko sti mi za lik ‘Ala di na‘ i jo{ 60 dru gih (Ha mle ta, Ore sta, Do ri ja na Gre ja, Ken ta u ra, SF lu da ka, bi sek su al nog vam pa, ba rok nog voj vo du, den di ja, pa gan skog bo ga Ba a la...)... Tu su i umet ni~ ki omo ti za al bu me di zaj ne ra Ga ja Pi ler ta i Edvar da Be la, ise~ ci iz fil mo va i pre for man sa sni mqe nih u`i vo, sve sa „«^o ve kom ko ji je pao na Ze mqu“», te mu zi~ kim vi deo ra do vi ma i kom plet nim scen skim di zaj nom kre i ra nim za tur ne ju «“Di ja mant ski psi»“ iz 1974.

Za dr `i mo se na po sled we po me nu tom: to je bio ve} osmi al bum Dej vi da Bo u vi ja, ko ji je wi me sa mo po tvr dio svoj kon cep tu a li sti~ ki ta le nat, tj. spo sob nost da se po i gra va s ide ja ma i kul tur nim obra sci ma, i da im za da je svoj sa svim oso be ni pra vac. Bo u vi je po ka zao da je u sta wu i da «pre va spi ta» pu bli ku go to vo u tre nut ku i od re di no va me ri la uku sa: te mat ski, „«Di ja mant ski psi»“ su bi li «ne mo gu }i brak» iz me |u ro ma na «“1984“» Xor xa Or ve la i Bo u vi je ve gla mu ro zne ver zi je po sta po ka lip ti~ nog sve ta – ali u tim svo jim kom bi na ci ja ma mu zi~ ke ino va ci je, upe ~a tqi vih tek sto va i vi zu el nog eks pe ri men ti sa wa, u {et wa ma kroz isto ri ju po pu lar ne kul tu re, te a tra, mo de, vi zu el nih me di ja... uvek bi „pa lio“ na svoj eks cen tri ~an na ~in.

Uosta lom, ta ko je u je ku pan ka 1983. Bo u vi iz ba cio svoj naj ko mer ci jal ni ji glam rok al bum “Let’s Dance” ko ji je pro dat u 7 mi li o na pri me ra ka, {to je u tom tre nut ku, na ne ki na ~in, ta ko |e bi lo pro tiv g« lav ne stru je». I prem da du e tom s Mi kom Xe ge rom 1985. “Dan-

D

^uvena postava Irakere, koja je nastupila i u Studiju M

je su fan ta sti~ no o~u va ne is ko scat ma ni ru ne sa mo po ka zao za pi ne kon ta mi ni ra le oko li nu vid ne vo kal ne mo gu} no sti ve} br zi nom bez pre se da na. pod se tio na jo{ jed nu, sket To kom evrop ske tur ne je 1978, strast, Di zi ja Gi le spi ja. na kon na stu pa na Be o grad skom Sve stan da pu bli ka o~e ku je ne xez fe sti va lu, gru pa Ira ke re, be ske tru ba~ ke vi si ne osta vio ih naj u ti caj ni ji ku ban ski sa stav, na je za te me „Con Alma“ i „No} u Tu stu pi la je i u no vo sad skom Stu di ni su“ (bis!) ko ju je, ba{ kao i na ju M. U ori gi nal noj, naj bo qoj po al bu mu, to li ko pro {i rio da joj je sta vi, bi li su osni va~, pi ja ni sta do dao pod na slov „U stva ri ceo ^u ~o Val des (od 1999. gru pu pre - vi kend“ sa fan ta sti~ nim di ja lo vo di we gov sin ^u ~i to, tre }a ge gom sa sak so fo ni stom Zej nom ne ra ci ja pi ja ni sta iz po ro di ce Mu som. Du ho vit po put u~i te qa, Val des!), te po me nu ti alt sak so na kon po du `eg `e sto kog bo rav ka fo ni sta Pa ki to d’Ri ve ra i tru u ~e tvr toj ok ta vi, osta vio je tru ba~ Ar tu ro bu i re ~i ma „da San do val. ^la zna te, ovo je i no vi ni kad ne pri li~ no bol Papir je, pod mlazom pre `a qe nog big vazduha, stajao na zidu no“(!) seo za kla ben da RTV No vi vir, da bi se s iz kao ukopan!

Sad, pri se }a se ne na |u ju }om la tru ba~ Dra gan ko }om pro {e tao Ko zar ~i}, za ne me li su zbog San od stan dar da („Smoke Gets In Your do va lo ve teh ni ke di sa wa i du va Eyes“) do ku ban skih rit mi~ kih wa, de mon stri ra ne u gar de ro bi idi o ma sa kul mi na ci jom u kla vir Stu di ja M: Ar tu ro je ru kom pri (Ba la su ri)-ma ra kas (San do val) slo nio pa pir sa tru ba~ kim {ti rum bi ko ja pri zi va dru gu pa `we mom i du va ju }i (bez tru be) sklo vred nu sce nu iz Glim ~e ro vih nio ru ku. Pa pir je, pod mla zom „Kra qe va mam ba“, onu u ko joj va zdu ha, sta jao na zi du kao uko Ban de ras mo li tvu za vr {a va re pan! ~i ma „u ime mam ba, rum be i ~a-~aI 35 go di na ka sni je po nov ni ~a“. su sret sa San do va lom. Na `a lost, I na kra ju na slov na, vo kal na ne u Stu di ju M, ve} u Li sin skom. ba la da „Dra gi Diz, sva kog da na Bi lo je iz ve sno da }e oko sni cu mi slim na te be“, be sram no iskre pro gra ma kon cer ta ~i ni ti kom - na, bol no is po ved na (...“ti si me po zi ci je sa Gre mi jem na gra |e nog oslo bo dio“) sa San do va lo vim al bu ma „Dra gi Diz, sva kog da na gla som u pr vom pla nu (gu da ~i kao mi slim na te be“, San do va lo vom pod lo ga, tru ba sa sor di nom kao oma `u Gi le spi ju (tek na ovo go di - ukras). Kao da se San do val za bri {woj, 55. do de li pr vi Gre mi za nuo da ~ak ni we go va su per i or na la ti no-mu zi ~a ra u ka te go ri ji ve tru ba ni je do voq na za is kaz za li kih or ke sta ra). U uve re wu, hval no sti ko ju ose }a pre ma Di zi (jo{ jed no Gi le spi je vo na sle |e) ju pa je po seg nuo za re ~i ma. Ili da je naj bo qi xez i naj bo qa za ba se pri se tio da i we go va zve zda va, San do val je kon cert po ~eo iz vo di qa svo ju naj u pe ~a tqi vi ju re ne na |u ju }e mir no – ba la di~ nim ~e ni cu ni je od svi ra la ve} li te stan dar dom „Tenderly“ za kla vir i rar no uob li ~i la u na slo vu auto tru bu da bi u na stav ku ne ve ro vat bi o gra fi je „To BE or not to BOP“. nom la ko }om u stand-up a cappella n Vi to mir Si mur di}

cing in the Street”, ~i ni se, ve} po la ko kli zi ka pen zi ji, a 1996. ula zi u «“Ro ken rol ku }u slav nih“», po sle ne ko li ko go di na za ti{ ja ipak 2003. iz la zi we gov do pre ne ko li ko da na po sled wi al bum. Po sle in frak ta do `i vqe nog na sce ni go di nu da na ka sni je mno gi su po ve ro va li da je we go va ka ri je ra okon ~a na – ali on ni da nas ne pre sta je da za ~u |u je ori gi nal no {}u i sve `i nom.

U ~e mu je {tos, oda kle cr pi ide je i ener gi ju? Jo{ 1969. ka da je na pra vio svoj pr vi ve li ki hit S « pace Oddity» (’Sve mir ska za ~ud nost’), uka zu je se we go va ve {ti na po ve zi va wa onog neo bi~ nog s obi~ nim. Pe sma pa da u vre me pr vog Na si nog sle ta wa na Me sec, a Bo u vi se pred sta vqa kao za mi {qe ni lik Ma jor Tom, astro na ut lu ta li ca, ko ji ujed no

pod se }a i na te iste go di ne tra gi~ no pre mi nu log ~la na Ro ling ston sa Bra ja na Xon sa.

Ta ko lan si ra pri stup da su al bu mi i tur ne je ne sa mo cen tri ra ni oko iz ma {ta nih scen skih li ko va «ko ji „ima ju svo ju pri ~u“», ne go i da po sto ji ma kar i in di rekt na ve za s onim {to se upra vo do ga |a u sve tu, ~i me nu di sa svim no vu vi zi ju stvar no sti.

Re ci mo, we go va naj po zna ti ja kre a ci ja Zi gi Star dast, qud ska ma ni fe sta ci ja e« li je na» (sa svim dru ga ~i jeg bi }a iz ko smo sa), „sti `e“ iz sve mi ra i po sta je rok zve zda – da bi pro ble ma ti zo vao do ta da {we {a blo ne mu zi~ ke

Od Brehta do Kempa Prob na iz vo |e wa naj kult ni jeg Bo u vi je vog “« dru gog ja“, Zi gi ja Star da sta, pro me ni la su isto ri ju pop mu zi ke i uda ri la kon cep tu al ni te meq za sve po to we Bo vi je ve pro me ne ma ski i ka rak te ra. ^a so pis «Ro ling stons» je al bum „The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders from Mars“ iz 1972. sta vio na 35 me sto u ni zu od 500 naj bo qih al bu ma svih vre me na. Pi ta we je {ta je u tom tre nut ku a i ka sni je uti ca lo na Bo u vi ja, a po nu |e ni su broj ni od go vo ri: ne ma~ ki eks pre si o ni zam, te a tar su ro vo sti, fran cu ska {an so na, nad re a li zam, breh tov sko po zo ri {te, avan gard na stru ja wa, ja pan ski ka bu ki, mi me ti ka i po e ti ka scen skog po kre ta ko ju je u~io od Lind zi ja Kem pa... U osta lom i sam „kemp“ kao stil – la` ko ja go vo ri isti nu. Sve se to mo glo na ovaj ili onaj na ~in ra za zna ti na we go vim spek ta ku lar nim tur ne ja ma.

in du stri je. Zi gi se pred sta vio kao pri li~ no p « o me re na,» hu ma no id na zve zda, do du {e le pa ali sa mrt no ble da, za hva qu ju }i {min ki i kon tra stu s we nom va tre no cr ve nom ko som – i ne sa svim ja sno sek su al no de fi ni sa na. U tom de ta qu je i bio |a vo: do {lo je vre me da se mom ci ma i de voj ka ma ko ji u to vre me vo le ~vr sti zvuk, gi tar ske ri fo ve i sna `ne rit mo ve, obra te „kul“, pre fi we ne i kom pli ko va ne oso be, “« me ta fi zi~ ki i{ ~a {e ne»“, ne ja snog po re kla, ko je {i re do ta da {we is ku stvo i uob li ~a va ju po tre be po je din ca da sle de po ~et ni im puls rok mu zi ke u po bu ni pro tiv uni form no sti i kon ven ci o nal nog mo ra la – pa ~ak i na sa moj mu zi~ ko-iz vo |a~ koj sce ni.

Bo u vi je za svog Zi gi ja Star da sta re kao: „«Po ru ~io sam qu di ma - ja iz gle dam dru ga ~i je, vi mo `e te bi ti dru ga ~i ji, mo `e te bi ti {ta god po `e li te»“, i od tog bqe ska we go ve „«su per no ve“» 1972, sve je po sta lo ‘vi {e kul’ i s dis tan com ne go ra ni je. I sam ku ra tor iz lo `be Xe fri Ra{ ka `e da je „«Bo u vi od i grao kqu~ nu ulo gu u ob li ko va wu mo der nog dru {tva u ko me je fo kus na li~ nom sa mo i zra `a va wu, {to mi na Za pa du, ko na~ no, sma tra mo is prav nim... Po mo gao je da se pro me ni svet i `ig tih pro me na se ni je pre ki nuo {i rom sve ta sve do da nas“». Odi sta, trag we go vog uti ca ja je pri me tan, ali i te {ko uhva tqiv: pred met je mno gih po ku {a ja ko pi ra wa u sve tu pop bi zni sa, kao i ne bro je nih ana li za u kwi ga ma i dok tor skim te za ma.

Ne ma sum we da je ono {to je En di Vor hol ura dio na po qu vi zu el nih ko mu ni ka ci ja i umet no sti, Bo u vi ju po {lo za ru kom na mu zi~ kom pla nu. ^e sto se po mi we da su Xim Mo ri son, Elis Ku per, Mark Bo lan, Fre di Mer kju ri, Ma do na, Le di Ga ga i mno gi dru gi i « za {li iz we go vog {i we la». Na ko ji na ~in? Re ci mo, ~u ve ni mju zikl “Ro ki ho ror {ou” Ri ~ar da O Bra je na, ko ji je imao pre mi je ru 1973. i ka sni je in spi ri sao broj ne SF fil mo ve B pro duk ci je, kao i spo to ve gru pe „Kvin“ u ko ji ma se Fre di Mer kju ri pre o de vao u tran sve sti ta, a ko ji je na stao na li te rar nom pred lo {ku kre i ra nom mno go ra ni je, sa svim iz ve sno je do bio za vr {no pa ko va we i di zajn po uzo ru na Bo u vi ja.

Bo u vi je uvek bio ba rem ko rak is pred i kao ta kav pred met ko pi ra wa i u sve tu mo de i staj lin ga: jo{ 1979. u jed nom {ou pro gra mu po ja vio se u suk wi, {est go di na pre ne go {to je Go tje iz veo mu {kar ce u suk wa ma na pa ri ske mod ne pi ste. Lon don ski mo `da naj ge ni jal ni ji kre a tor (ko ji je iz vr {io sa mo u bi stvo pre tri go di ne) Alek san dar Me kvin, od ko jeg je Bo u vi na ru ~io ko stim za film “Glad za kr vqu” 1996, iste se zo ne kre i rao je ko lek ci ju ko ja je bi la in spi ri sa na upra vo tim staj lin gom. A za jed nu od naj po zna ti jih na slov nih stra na Vo ga, onu iz 2003, ma ne ken ka Kejt Mos se “pre tvo ri la” u Zi gi ja Star da sta. Ni je sto ga ni ~u do {to su Bo u vi i we go va `e na ma ne ken ka Iman (s ko jom `i vi na Men het nu) uvr {}e ni su pre ma ~a so pi su „Tajm“ na li stu b « ez vre me nih iko na mo de» – me |u sto naj u ti ca ni jih ime na u tom sve tu mo de jo{ od pr vog „me re wa“ u iz da wu iz 1923. n Re qa Kne `e vi}

OPERSKA DIVA

do Metropolitena stan. Ona, ina ~e, ni je va `i la za ta ko otvo re nu oso bu, a me ni je, eto, to u~i ni la. l Kako ste zapravo dospeli u Metropoliten?

– Sva kog 15. av gu sta, na Ve li ku Go spu, u Sr bi ji bi re kli Ve li ku Go spo ji nu, u Spli tu sam pe va la “Aidu”, a te 1961. go di ne di ri go vao je Kurt Adler iz Me tro po li te na. Isto ve ~e po zvao je Ru dol fa Bin ga, glav nog di rek to ra Me tro po li te na, i re kao mu: „Ima ov de jed na ma la Ju go slo ven ka ko ja div no pe va i tre ba da je ~u je{ u Be~ koj ope ri, jer ta mo na stu pa“. Ubr zo me je vi deo, po raz go va ra li smo i an ga `o vao me je. l Kako je bilo tada sara|ivati sa Herbertom fon Karaja nom, jednim od najzna~ajnijih dirigenata u istoriji?

– Ja ko uz bu dqi vo, ma da on ni je pri ~ao pu no, jer je `i veo u svom sve tu. Bio je ve li ki go spo din i iz u ze tan mu zi ~ar. Pri ~a lo se da mu je maj ka No vo sa |an ka, ali ne znam da li je to isti na. Bi lo je ve li ko uz bu |e we s wim pe va ti, a pu bli ka je pu ni la pred sta ve ka da bi ~u la da on di ri gu je.

l Za{to ne volite da ka`u da ste jedna od najve}ih svetskih operskih diva?

– Dra `e mi je da ~u jem ka da ka `u da sam me |u ret ki ma u na {oj ze mqi ko ja je pra vi la svet sku ka ri je ru. Sti dim se kad uz mo je ime iz go va ra ju te ti tu le. Vi {e vo lim da me oslo vqa va ju sa „pro fe sor ka“. Ne pri jat no mi je, ma ka kva pri ma do na, haj te mo lim vas... Pre sve ga su to so pra ni.

Ma ri ja Ka las je pri ma do na. Ne mo `e se tek ta ko ola ko da va ti ta ti tu la. Je ste da sam ima la div nu ka ri je ru i ime, ali ne vo lim da me oslo vqa va ju pri ma do nom. l Koji Vam je bio najuzbu dqiviji trenutak u karijeri?

– Pr va pred sta va u Be o gra du.

Pr vi put na po zor ni ci, iako ni je ve li ka ulo ga. Do ta da sam pe va la sa mo u cr kvi i na uli ca ma Bel gi je, isto kao Edit Pjaf. Po sle mi je ve li ko uz bu |e we bi lo Be~, kao pr va ve li ka svet ska sce na a pe va la sam i u mi lan skoj Ska li... l A koje Vam je bilo najfascinantnije poznanstvo?

– Sa prin ce zom Grejs Ke li i prin com Re ni jem od Mo na ka.

Upo zna li smo se po sle mog kon cer ta u Mon te Kar lu i ve ~e ra li kod wih. l Pomenuli ste gospo|u Zinku Kunc, koja je bila omiqena peva~ica Josipa Broza?

– Ti to je uop {te vo leo ve li ke li~ no sti. Kod we ga su bi li mno gi slav ni, pa i Zin ka, po seb no {to je bi la su pru ga ge ne ra la Qu be Ili }a. I on je bio zgo dan da sa, lep ~o vek. Bio je u gru pi voj ni ka ko ja je 1945. po sla ta u obi la zak Bel gi je, pa su svra ti li u na {e udru `e we, ko je se zva lo Slo bod na Ju go sla vi ja, i svi ma sam ka za la: „Ma ka kvi Vi, Vi ni ste ni ka kvi Ju go slo ve ni, ova kvi su na {i“, po ka zu ju }i na go spo di na Ili }a. On se, na rav no, sme jao. l I Vi ste pevali Titu?

– Bio je ja ko {ar man tan. Mi slim da ni ko kao on oko se be ne }e ima ti to li ko ve li kih qu di. Ima la sam ~ast da mu pe vam, pr vi put u Do mu ar mi je, ali ne sa mo ja, ve} mno gi dru gi umet ni ci. We go vi pri je mi u U`i~ koj bi li su vr lo le pi. Uvek bi po raz go va rao sa mnom, ali vr lo ma lo, jer me je sma trao sti dqi -

vom oso bom. Dru ga ri ca Jo van ka je uvek bi la qu ba zna, ali uz dr `a na, uvek na opre zu sa pi {to qem u ta {ni (smeh). Zna lo se da je ona bi la Ti tov naj bo qi ~u var. l Postoji li najdra`a inostrana kritika?

– Ima ih pu no, ali sva ka ko pam tim jed nu ko ju sam do bi la po -

sle na stu pa u Ve ne ci ji na otvo re nom. Pi sa lo je: „Dal ma tin ka je da la lek ci ju na {im pe va ~i ma, jer smo je sve raz u me li dok je pe va la, za raz li ku od na {ih Ita li ja na ko ji ne ma ju dik ci ju“. l Va{ suprug Du{an Cveji} s kojim ste napisali kwigu “Umetnost pevawa”, je Vojvo|anin?

– Da, on je La la, ro dio se u Ba nat skom Aran |e lo vu, a naj du `e `i veo u Vr {cu, jer mu je tu otac sve {te nik imao pa ro hi ju. l Kada bi ponovo krenuli ispo~etka, koji bi put izabrali?

– Da nas je mno go pr qa vi je, ali bih opet iza bra la ope ru. n Vla di mir \u ri ~i}

14

monitor

nedeqa24.mart2013.

dnevnik

H o r o s k o p 24. mart 2013.

OVAN 21.3-19.4.

Чуд ног сте рас по ло же ња. По сто је ства ри у ко ји ма мак си мал но ужи ва те, али и си ту а ци је и осо бе ко је вам ап со лут но не при ја ју. Из бе га вај те бо ра вак у ку ћи, кре ни те у при ро ду на ре кре а ци ју.

BIK 20.4-20.5.

Да нас вам ко му ни ка ци ја ни је ја ча стра на, али је же ља за хе до ни змом на ро чи то на гла ше на. Нај бо ље ће те се осе ћа ти ако се у по је ди ним пе ри о ди ма изо лу је те и по све ти те сво јим хо би ји ма.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ве ли ки по слов ни пла но ви вас не на пу шта ју, али да нас је дан за од мор. Дру жи те се са при ја те љи ма и раз ме ни те ми шље ња. Сво јим кре а тив ним пред ло зи ма са мо мо гу под ста ћи ва ше иде је.

Умо рио вас је прет ход ни пе ри од, пре сва га на мен тал ном пла ну, па ће те се нај бо ље осе ћа ти ако оста не те код ку ће и по за ба ви те се уре дје њем жи вот ног про сто ра. Не пре те руј те са хра ном.

У до број сте фор ми, али по ма ло на пе ти. До бро ће те се осе ћа ти ако кре не те на кра ћи пут да оби дје те осо бе ко је ни сте ду же ви де ли. Ко му ни ка ци ја са мла дјим чла но ви ма по ро ди це ће вас опу сти ти.

Про мен љи вог сте рас по ло же ња по себ но због парт не ро вог по на ша ња. Не мој те да нас оче ки ва ти отво ре ну ко му ни ка ци ју. Стр пи те се ма ло, на ред ни да ни до но се по бољ ша ње од но са.

Zoran Delibos VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Има те по тре бу да ства ри до во ди те у ред, по себ но у од но си ма са уку ћа ни ма. Због из ра же не не так тич но сти мо же те на и ла зи ти на кон фликт не си ту а ци је са мла дјим чла но ви ма по ро ди це.

Су ви ше вре ме на про во ди те у ку ћи, што мо же да вам пред ста вља оп те ре ће ње, јер су ових да на ва ша ин те ре с о ва ња са свим дру га чи ја. Ко му ни ка ци ја са уку ћа ни ма је на пе ти ја.

Же ли те да се по вре ме но оса ми те и ба ви те сво јим ин те ре со ва њи ма. Ко м у ни к а ци ја са окру же њем мо же би ти не ја сни ја, па бу ди те отво ре ни и ди рект ни. Опре зни је у са о бра ћа ју.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

До брог сте рас по ло же ња и има те по тре бу да се по све ти те лич ним за до вољ стви ма. Кућ ни по сло ви пред ста вља ће вам оп те ре ће ње, па их од ло жи те на не ко вре ме. Уно си те ви ше теч но сти.

На пе ти сте и не стр пљи ви. По ку шај те да бу де те што па жљи ви ји док оба вља те кућ не по сло ве, по себ но са оштрим пред ме ти ма и са кућ ним апа ра ти ма. Обра ти те ви ше па жње на де цу.

Про мен љи вог сте рас по ло же ња и има те ути сак да ни ко из ва шег окру же ња не раз у ме ва ше по тре бе на пра ви на чин. По по днев на шет ња вас мо же опу сти ти. Не пре те руј те са слат ки ши ма.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Облачно и хладно

Vojvodina Novi Sad

3

Subotica

2

Sombor

3

Kikinda

3

Vrbas

4

B. Palanka

3

Zreњanin

4

S. Mitrovica

4

Ruma

5

Panчevo

4

Vrшac

4

Srbija Beograd

4

Kragujevac

8

K. Mitrovica 11 Niш

11

Evropa

NOVI SAD: Ujutru slab mraz, a tokom dana promenqivo obla~no i hladno. Mogu}a je kratkotrajna ki{a ili susne`ica. Vetar slab do umeren isto~nih pravaca. Pritisak malo iznad normale. Minimalna jutarwa temperatura -4, a maksimalna dnevna oko 3 stepena.

VOJVODINA: Ujutru slab mraz. Tokom dana prete`no obla~no. Mogu}a je kratkotrajna ki{a ili susne`ica ponegde. Vetar slab do umeren isto~nih pravaca. Pritisak malo iznad normale. Minimalne jutarwe temperature od -5 do -1, maksimalne od 2 stepena u Subotici do 5 na jugu Vojvodine.

SRBIJA: Ujutru slab mraz, a tokom dana malo toplije na jugu sa sun~anim periodima, a na severu sve`ije i obla~no. U toku dana je mogu}a kratkotrajna ki{a ili susne`ica na severu Srbije. Vetar slab do umeren isto~nih pravaca. Pritisak malo iznad normale. Minimalne jutarwe temperature od -5 do -1, maksimalne od 2 stepena u Subotici do 12 na jugu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Po~etkom idu}e sedmice obla~no sa ki{om uz zahla|ewe, pa je izme|u ponedeqka i utorka i u utorak mogu}a susne`ica i sneg i u ni`im predelima zapadne i severne Srbije. Samo na jugu malo toplije sa ki{om. U sredu je mogu} sneg jo{ ponegde na severu Srbije. Od ~etvrtka postepeno toplije u svim krajevima.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Kod ve}ine hroni~nih bolesnika i meteoropata biometeorolo{ka situacija uslovi}e blago smawewe tegoba, ali se izvesna opreznost savetuje osobama sa sr ~anim tegobama i astmati~arima. Mogu}i su reumatski bolovi, neraspo lo`ewe i glavoboqa. Neophodno je adekvatno odevawe u skladu sa o~eki vanim termi~kim uslovima.

Madrid

14

Rim

19

London

2

Cirih

8

Berlin

0

Beч

3

Varшava

-2

Kijev

-5

Moskva

-7

Oslo

1

St. Peterburg -2 Atina

17

Pariz

5

Minhen

5

Budimpeшta

3

Stokholm

1

Ким и Каније бирају име за бебу Бу ду ћи отац, екс цен трич ни ре пер Ка ни је Вест (35) већ је са ста вио ли сту по тен ци јал них име на за бе бу ко ја ће се ро ди ти у ју ну. Норт (Се вер) на вр ху је ли сте. „Ми слим да се до бро сла же с мо јим пре зи ме ном Вест (За пад). Се вер За пад од лич но зву чи”, из ја вио је Ка ни је.

Ње го ва дра га Ки м Кардашија н није одушевљена тим избором, јер је обичај у њеној породици да сви добију име које почиње на слово К. Мама Крис дала је ћеркама имена Кортни, Клои, Ким, Кендал и Кајли, и само сину Роб, на инсистирање оца Роберта Кардашијана.

SUDOKU

VIC DANA Деч ко ка же пла ву ши: - Mорам не што да ти при знам: оже њен сам и имам тро је де це.

- Ух, што ме упла ши, ми сли ла сам већ да БМВ ни је твој.

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

313 (1)

Slankamen

512 (-3)

Apatin

406 (-4)

Zemun

557 (0)

Bogojevo

389 (-9)

Panчevo

550 (0)

Smederevo

630 (4)

Baч. Palanka 400 (-9) Novi Sad

432 (-5)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

493 (1)

S. Mitrovica

632 (7)

Tendencija porasta

Senta

498 (0)

Beograd

512 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

433 (0)

Tendencija porasta

Titel

524 (-4)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

314 (-2)

TISA

168 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

212 (30)

Reшeњe:

DUNAV

Novosadska nedeqa24.mart2013.

DA NAS OD 11 DO 13.30 ^A SO VA

Ma ra ton bu se vi ma me wa tra su Grad ski auto bu si na li ni ja ma 1, 6, 8, 11a/ b da nas }e od 11 do 13.30 ~a so va vo zi ti dru gim pu tem zbog No vo sad skog po lu ma ra to na.

Auto bu si na li ni ji 11 ne }e sa o bra }a ti od 11 do 13.30 ~a so va, a „{e sti ca” }e skra ti ti tra su, pa }e se auto bu si na toj li ni ji okre ta ti na ter mi na li u [a fa ri ko voj uli ci.

Na li ni ji ma 1 i 8 u sme ru pre ma Li ma nu auto bu si }e i}i Fru {ko gor skom uli com, skre ta ti de sno u uli cu Na ro dog fron ta, i}i opet de sno na Bu le var oslo bo |e wa, pa vo zi ti de sno na Bu le var ca ra La za ra i na sta vi ti po sto je }om tra som.

Z. D.

Pe {a ~e we do Po po vi ce ce, auto bu som sa li ni je broj 78 za Be o ~in. Vo di~ }e bi ti Da ni ca Ob ra do vi}. Sve bli `e in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 069-730-626.

A. L.

Fo to: S. [u {we vi}

Pla ni nar sko smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je da nas pe {a ~e we od Bran kov ca pre ko Zma jev ca, Kra qe ve sto li ce do Po po vi ce. Po la zak je u 8.20 ~a so va sa auto bu ske sta ni -

SA JAM OBRA ZO VA WA U „MER KA TO RU”

Sred we {ko le zo vu osma ke Sa jam obra zo va wa ko ji se odr `a va jo{ da nas u „Mer ka to ru”, Bu le var oslo bo |e wa 102, oku pio je 12 no vo sad skih sred wih {ko la ko je su po se ti te qi ma pred sta vi li svo je pro gra me i usme re wa. Osma ci ta ko na kre a tiv no ure |e nim {tan do vi ma i

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

HU MA NOST NA VI JA ^A [KOT SKE RE PRE ZEN TA CI JE

De~ jem se lu po kla wa ju 1.500 fun ti Na vi ja ~i re pre zen ta ci je [kot ske, ko ja do la zi u No vi Sad u uto rak, 26. mar ta, zbog utak mi ce za kva li fi ka ci je za Svet sko pr ven stvo u fud ba lu, po se ti }e tog da na De~ je se lo u Srem skoj Ka me ni ci i po klo ni ti ovoj usta no vi 1.500 fun ti. U pi ta wu su na vi ja ~i, ~la no vi hu ma ni tar nog udru `e wa „Tar tan ar mi san {ajn apil” ko ji ve} du `i niz go di na do ni ra ju no vac ra znim or ga ni za ci ja ma ili usta no va ma u ze mqa ma ko je po se }u ju, pra te }i svoj fud bal ski klub. Ka ko je re kao pred sed nik ove or ga ni za ci je Xon Dej li ova kve do na ci je su deo wi hov re dov ne ru ti ne pri li kom po se te od re |e noj ze mqi gde wi hov tim igra, a De~ je se lo pre po zna li su kao va `nu usta no vu u No vom Sa du ko joj je po mo} uvek pre ko po treb na.

- Kon tak ti rao sam am ba sa du Sr bi je u Lon do nu ko ja nas je spo ji la sa Vla dom Voj vo di ne. Pre ko wih do {li smo do De~ jeg se la i ugo vo ri li na{ do la zak ju tro, pred utak mi cu ka ko bi upo zna li ru ko vod stvo, do ne li no vac, ali se i dru `i li se sa de com - ka zao je Dej li.

Ovo je pr vi kon takt „tar ta na ca” sa No vim Sa dom iako, ka ko je do dao, po sto ji ja ka ve za [ko ta sa dok tor kom Ke trin Mek fel zbog ~i jih na po ra je 1934. go di ne otvo re na, sad ve} na pu {te na i za pu {te na, de~ ja bol ni ca u Srem skoj Ka me ni ci. Go sti su iz ra zi li `e qu da po se te ovaj

^lanovi humanitarnog udru`ewa „Tartan armi san{ajn apil” prilikom uru~ewa jedne od donacija

obje kat {to }e im omo gu }i ti Po kra jin ski se kr te ri jat za me |u re gi o nal nu sa rad wu i Se kre te ri jat za sport i omla di nu, ko ji su ostva ri li kon takt sa wi ma. ^la no vi ovog udru `e wa se hu ma ni tar nim ra dom ba ve od 2003. go di ne, a u [kot skoj su or ga ni za ci ja sa naj du `om tra di ci jom pru `a wa po mo }i naj mla |i ma u ra znim ze mqa ma. Pre ma re ~i ma

Mo gu }a ob no va ne ka da {we en gle ske bol ni ce [kot ski na vi ja ~i }e po se ti ti i en gle sku bol ni cu u Srem skoj Ka me ni ci ko ja je ne ka da, pre vi {e od 70 go di na, bi la De~ ja bol ni ca za le ~e we tur be ku lo ze ko sti ju. Ne dav no je po no vo po kre nu ta ini ca ti va za we nu adap ta ci ju, na ro ~i to za to {to je za ula ga we za in te re so van Fond „Dr Ke trin Mek fel „ iz Ve li ke Bri ta ni je. Ka ko je re kla pot pred sed ni ca Skup {ti ne Voj vo di ne dr Bra ni sla va Be li}, wi ho va `e qa je da se bol ni ca pri ve de na me ni, ali i da se u woj na pra vi svo je vr sni mu zej po sve }en hu ma noj dok tor ki.

- Voq ni su da ulo `e sred stva ka ko bi se sre dio pro stor oko bol ni ce i po sta vi la bi sta u ~ast dok tor ke. Mi slim da je mo gu }e na pra vi ti i edu ka tiv ni cen tar, kao i ne ku vr stu kul tur nog spo me ni ka ko ji bi se mo gao uvr sti ti u tu ri sti~ ku po nu du - pre do ~i la je Be li}.

uz pre po ru ku sred wo {ko la ca mo gu lak {e do ne ti jed nu od va `ni jih `i vot nih od lu ka. Na to me im na Saj mu sa svo jim se lek ci o nim te sto vi ma po ma `u i qu di iz „Tim cen tra” za is tra `i va we i edu ka ci ju.

A. L.

wi ho vog pred sed ni ka ve o ma su po no sni na to {to no vac pri ku pqa ju pro da jom ma ji ca i be xe va, do na ci ja ma udru `e wa ko ja ih po dr `a va ju, ak ci ja ma u or ga ni za ci ji klu bo va i po je di na ca.

-Tru dom ovih bri `nih, pri vat nih li ca, ko ja iz dva ja ju svo je vre me i no vac, u po zi ci ji smo da da je mo do na ci je, kao gest pri ja teq stva iz me |u obi~ nih {kot skih na vi ja ~a i onih ko ji se na la ze u svim ze mqa ma ko je po se -

„STI LOS ART” I „DNEV NIK” DA RU JU

„Is tra ga o Se za nu” mla da `e na So lan` Ver ne sti `e u Eks An Pro vans sa svo jim qu bav ni kom, Dar vi no vim u~e ni kom, ^ar lsom Ve ster be ri jem.

Go di nu da na ka sni je pro na |e na je bru tal no za da vqe na u ka me no lo mu iz van gra da. Ne is ku sni mla di is tra `ni su di ja Ber nar Mar ten upli }e svo ju is tra gu u zna ~aj nu kul tur nu de ba tu tog vre me na.

Po la ze }i od pret po stav ke da je ubi stvo So lan` Ver ne obi ~an zlo ~in iz stra sti, ko ji su po ~i ni li ili qu bo mor ni Se zan ili pre va re ni Ve ster be ri, Ber nar se usko ro za ti ~e u ne ras ple te nom ko lu taj ni iz So lan `i ne i Se za no ve taj ne pro {lo sti.

A. L.

De `u ra ju dve apo te ke Apo te ke “Saj mi {te”, Ru me na~ ka 106 (021/4770-464, 063/643-088 ) i „Bu le var”, Bu le var Mi haj la Pu pi na 7 ( 021/4720-756, 063/643-072 ) de `u ra ju da nas od 7.30 do 20 sa ti. Rad nim da ni ma i ne de qom od 20 do 7.30 sa ti na red nog da na de `u ra ta ko |e apo te ka „Bu le var”.

Danas U GRaDU BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (14.15), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30), „Pet legendi” (14.05), „Hobit” (12.15), „Zvon~ica i tajna krila” (11.30, 12.35), „Semijeva velika avantura” (13), „\angova osveta” (22.05), „Krugovi” (20.05), „Jadnici” (19), „Falsifikator” (18.30, 20.30, 22.30), „Mama” (22.35), „OZ veliki i mo}ni” (15, 16, 17.30), „Vrati mi ime” (22.20),”Kruds 3D” (12, 12.10, 14, 14.10, 16, 16.10, 18.10), „Linkoln” (16.05), „Pijev `ivot” (15.15), „Yek ubica divova” (17.50, 20.15, 22), „Pad Olimpa” (20.10, 22.25), „Buntovnice” (18, 20)

POZORI[TA Po zo ri {te mla dih: mala sala „Crvenkapa” (11), velika sala „Estrogen” (20)

[kotski navija~i obradovali mali{ane u mnogim zemqama

OD DRU [TVE NE MRE @E DO KAR TA RO [KOG STO LA

Pr ven stvo u lo ru mu, svet sko, ali na {e Qu bi te qi lo ru ma, ko ji pre ko Fej sbu ka sva ko dnev no igra ju ovu po pu lar nu kar ta {ku igru, ju ~e su se upo zna li po pr vi put u ka fi }u „^e”. Na i me, or ga ni zo va no je pr vo , ka ko ka `u or ga ni za to ri, „Svet sko pr ventsvo u lo ru mu”, a u~e sni ci su do {li iz ce le Sr bi je.

Oni su se po ve za li pre ko gru pe sa dru {tve ne mre `e i od lu ~i li da se upo zna ju i vi de i na rav no, u`i va ju u za jed ni~ kom ho bi ju. Sta ro sna gra ni ce ni je pred sta vqa la pro blem, pa su se ta ko za sto lom i kar ta ma na {li mla di }i u dva de se tim i oni ko ji su u{li u pe tu de ce ni ju. U opu {te nom am bi jen tu, igra ~i su, ipak, bi li usre sre |e ni na kar ta we, jer „lo ra” je ka `u – ozbiq na igra.

G. ^.

Fo to: S. [u {we vi}

Iz da va~ ka ku }a „Sti los Art” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ri va }e da nas dvo je ~i ta la ca sa po jed nim pri mer kom kwi ge „Is tra ga o Se za nu” autor ke Bar ba re Ko ra do Po up. Kwi ge }e do bi ti dvo je naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se da nas ja ve od 16.30 do 16.35 sa ti na broj te le fo na 528-765. Do bit ni ci }e kwi ge mo }i da pre u zmu u „Sti los” pro dav ni ci u Je vrej skoj uli ci 28. Rad no vre me pro dav ni ce je rad nim da nom od 7.30 do 20 ~a so va, a su bo tom 8 do 16 sa ti. Te le fon u pro dav ni ci je 021/525-537.

Pre le pa mla da `e na je ubi je na... a kqu~ za we nu na sil nu smrt uka zu je na na vod nog qu bav ni ka, Po la Se za na. U ro ma nu sna `ne at mos fe re, ta jan stve na

ti mo, a ko ji ma je na {a po mo} do bro do {la. Bi ti deo „tar tan ske ar mi je” je vi {e od qu ba vi pre ma fud ba lu i pred sta va qa wa [kot ske u ino stran stvu. Bit je i u stva ra wu pri ja teq sta va gde god ode mo - na veo je Dej li do da ju }i da sa mi ~la no vi, ob u ~e ni u {kot sku no {wu, po se }u ju de cu ko ji ma se do ni ra po mo} i na taj na ~in se tru de se da, ma kar na tren, po pra ve wi ho vo ras po lo `e we.

A. Je ri ni}

Fo to-kon kurs „Vred no sti” otvo ren do 1. ma ja Fo to-kon kurs „Vred no sti” u or ga ni za ci ji „No }i mu ze ja” i OTP ban ke otvo ren je do 1. ma ja, a pri sti gli ra do vi ko ji pro |u se lek ci ju bi }e iz lo `e ni 18. ma ja na ovoj ma ni fe sta ci ji. Naj u spe {ni ji auto ri po oce ni `i ri ja bi }e na gra |e ni, a naj bo qi }e do bi ti i na gra du u vi si ni od 500 evra od OTP ban ke. Pra vo u~e {}a ima ju ka ko pro fe si o nal ni fo to gra fi ta ko i ama te ri, a te ma pod ra zu me va od go -

vo re na pi ta wa: [ta je za vas vred no i dra go ce no? [ta ce ni te, na {ta se osla wa te, {ta vam da je na du? Ko ji na ~in `i vo ta sma tra te is prav nim i ko je nor me po na {a wa va `nim? [ta su za vas pra ve vred no sti?

Na kon kurs se {a qu fo to gra fi je sni mqe ne to kom pro {le i ove go di ne, a je dan autor mo `e da u~e stvu je sa naj vi {e pet fo to gra fi ja. Adre sa na ko ju se ra do vi mo -

gu po sla ti je noc mu ze ja pro gram @gmail.com, po treb no je da bu du JPEG for ma tu, re zo lu ci ji 300dpi, mi ni mal ne {i ri ne 1200px i ve li ~i ne do 5MB. U~e sni ci mo ra ju bi ti auto ri fo to gra fi ja ko je po {a qu i ima ti neo tu |i va autor ska pra va na te fo to gra fi je. Sve do dat ne im for ma ci je mo gu se do bi ti na bro je ve te le fo na 063-249-319 i 063-593-100.

A. L.

„Fi li gran” svi ra u Stu di ju M No v o s ad s ki bend „Fi l i gran” na stu pi }e u ~e tvr tak, 28. mar ta, u Stu di ju M, u 20 ~a so va.

Pu bli ka }e bi ti u pri li ci da ~u je kom po zi ci je po zna tih auto ra po put Bo `i da ra Bo ki ja Mi l o { e v i } a, Qu b i { e Pav ko vi }a i Bo re Du gi }a, u mo d er n i j im aran ` ma n i m a.

Ulaz je bes pla tan.

J. Z.

16

Џек Трбосек главни осумњичени Да ли наука коначно може да реши најзначајнији застарели случај у историји? Тим светских стручњака упустио се у врхунску истрагу да открију да ли је први познати аустралијски серијски убица починио убиства у Вајтчепелу. Режија/сценарио: Франк ди Чиера (РТВ 1, 20.05) 07.00 Верски недељник 08.00 Вести 08.05 Прсте да полижеш 08.30 Магично путовање у Африку 10.00 Академац 10.30 Кад зазвони 11.00 Бразде 12.00 Вести 12.10 ЕКО-Шуме Војводине 12.35 Центар света 13.05 Додати живот годинама 14.00 Таблоид 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здраво живо 15.30 Чари риболова 16.00 Нека песма каже 16.50 Двоугао 17.00 ТВ Дневник 17.25 Све(т) око нас 17.45 Поаро: Убиство Роџера Екројда 18.45 Државни посао 19.30 ТВ Дневник 20.05 Џек Трбосек–главни осумњичени 21.00 Преживели 22.00 Војвођански дневник 22.35 Спортска хроника 22.50 Филмска премијера: Драги Френки, филм 00.45 Грување 01.40 Поаро: Убиство Роџера Екројда 02.35 Стил и град 03.25 Центар света 03.50 Све(т) око нас 04.10 Државни посао

07.30 08.00 08.30 09.00 09.50 10.10 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.15

tv program

nedeqa24.mart2013.

Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Стил и град Све странци Мозаик-Енергетска ефикасност Кроз Карпате, путописни серијал (слов) Духовка (слов) Верска емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Под истим кровом Урбана џунгла, емисија (мађ).са титл.на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Златно доба-емисија за пензионере (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Хало ТВ (мађ) ТВ Спорт (мађ) Хотел, филм ТВ Продаја

06.00 07.00 07.30 09.00 09.15 11.00 12.00 13.00 15.30 16.00 17.30 20.30 22.00 22.30 00.30 01.00

Забавни програм Документарни програм ВОА Кратке вести Цртани филм Више од откоса Кратке вести Глас завичаја Војвођанске вести Културни програм Војвођанске вести Филм Војвођанске вести Филм ВОА Ноћни програм

08.00 09.06 11.05 12.20 12.36 13.05 13.26 14.10 14.50 15.13 16.01 17.06 17.42 18.23 18.59 19.30 20.05 20.58 22.45 23.45 00.02 00.42

Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Кукурику шоу 7 РТС дана Дневник Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Сат Чекрк, филм Задња кућа, Србија Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Лед Плавооки Мики, филм Убиство Дневник Луд, збуњен, нормалан Балканском улицом

СЕРИЈА

Лед

06.30 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00 12.15 12.30 13.00 13.05 13.30 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.50 22.00 22.30 23.00

Цртани филм Трас Велики одмор Јужни Пацифик Седам слика Бели мантил Туристички водич Азбука родитељства Вести НС вертикале Сремски Карловци Вести Филм: Путовање једнорога 2. део Вести Бунтовник из Кејпа Вести Вреле гуме Храна и вино ИЦТ плус Објектив Витраж Ево нас код вас Бунтовник из Кејпа Неон сити Објектив 7 НС дана Филм: Путовање једнорога 2. део

Путовање једнорога Оплакујући смрт мајке, деветогодишња Кеси Ејслинг сањари о чаробном и тајанственом свету који њена мајка није довршила. Њена старија сестра Миранда скрива своју бол иза властитог цинизма. Њихов отац, професор Алан Ејслинг, чини све што може како би породица лакше пребродила тугу. Улоге: Шантал Конлин, Хедер Мекјуен, П. Т. Барнум Режија: Филип Спинк (Новосадска ТВ, 23.00)

04.30 Фудбал Квалификације за СП: Холандија – Естонија 07.45 Преглед аргентинске лиге 09.00 Ф1 Малезија – Трка 11.30 ВТА и АТП Мастерс Мајами 14.00 Кошарка ВТБ лига: Локомотив Кубан – ВЕФ 16.00 ВТА и АТП Мастерс Мајами

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 07.00 Цртани филм, 08.00 Биографије, 09.00 Недељни магазин, 09.30 Инвестиције, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.30 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 13.30 Здравље је лек, 14.00 Улови трофеј, 15.00 Модни магазин, 15.30 Спорт, 16.30 Зелена патрола, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Ауто флеш, 18.30 Инвестиције, 19.00 Филм, 20.30 Куда иде Војводина, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

Ово је прича у чијем средишту су животи архетипских јунака, која на метафоричан начин одсликава неумитно затирања корена једне српске породице, одумирање и нестанак заселака и села у прелепој Шумадији, у најлепшем делу централне Србије, 70-их година прошлог века... Улоге: Велимир Бата Живојиновић, Нела Михаиловић, Олга Одановић, Момчило Оташевић, Ненад Јездић, Рале Миленковић, Недељко Бајић Режија: Јелена Бајић - Јочић (РТС 1, 20.05)

Момчило Оташевић

07.30 09.00 10.50 13.00 14.00 15.45 16.50 19.00 19.15 21.10 22.05 23.45 01.00 03.00

Филм: Дон Кихот Филм: Артиљеро Филм: Лепа села лепо горе Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Филм: Рамбо 3 Филм: Парада Вести Шешир професора Косте Вујића Друг Црни у НОБ-у Филм: Црна Зорица Став Србије Филм: Лажни идентитет Филм: Вук

Црна Зорица Зорица је девојка са села над којом виси страшна клетва: Откако се њена прва љубав удавила у реци, мушкарци око ње умиру на несвакидашњи начин! Разјарени сељаци зову је „пољубац смрти”. Улоге: Бранислав Трифуновић, Љума Пенов, Мирјана Карановић, Никола Пејаковић, Михајло Миша Јанкетић Режија: Радослав Павковић, Христина Хаџихараламбус (Прва, 22.05)

06.27 07.59 08.59 09.24 09.28 09.50 10.03 10.33 11.00 12.00 12.30 13.00

dnevnik

Дем романо (свет рома) Дозволите.. Сирене Бернард Путовање са Теријем Занимање дете Вита сутдентис Мој љубимац Бразде Потрошачки саветник Е-ТВ Верски календар

Јелен топ 10 У овонедељној емисији Лазар и Ана угостиће великане домаћег рокенрола, једну од највећих група са наших простора, „Рибљу чорбу”. Као бенд који се својим песмама уписао у рокенрол антологију и са којима су одрасле читаве генерације, ове године славе свој велики јубилеј. Водитељи: Лазар Сакан и Ана Коњовић (РТС 2, 22.39) 13.15 14.24 15.04 15.35 15.56 16.18 16.55

01.18

Аутомобилизам Магазин Србије на вези Срби у Холивуду Острво орангутана Живот са медведима Српске спортске легенде Ватерполо-ПС: Раднички-Црвена звезда, пренос Од Београда до Багдада Траг у простору Тајне биљака Повратак Вука Алимпића Јелен топ десет Вита сутдентис Ватерполо-ПС: Раднички-Црвена звезда Срби у Холивуду

07.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.15 16.15 18.15 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00

Добро јутро Моја велика свадба Топ спид Гранд парада Академци специјал Ја то тако Недељно поподне с Леом Киш Добро вече, Србијо Национални дневник Звездара Фарма- избацивање Тренутак истине Вип рум Филм: Самац Филм: Последњи плес

18.05 19.43 20.13 21.06 22.39 23.25 00.22

07.30 07.55 10.30 11.00 11.35 12.40 15.20 16.00 16.35 18.35 19.20 21.00 23.00 23.35 23.55 02.00

Цртани филм Добра земља Топшоп Вести Б92 Два и по мушкарца Филм: Храбри голуб Валијант Свет на длану Вести Филм: Грађанин опасних намера Вести Филм: Смртна пресуда Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Моја породица СФРЈ за почетнике

08.00 Филм: Артур и минимоји 10.00 Амиџи шоу 11.00 Филм: То се дешава само другима 12.45 Сити вести 13.00 Филм: Ван Вајлдер 15.30 Филм: После поноћи 17.15 Филм: Џумбус у гимназији 19.00 Биљана за вас 20.00 Тешка реч 22.00 Филм: Ловац 00.00 Филм: Прогоњена 01.45 Сити вести 02.00 Тријумф љубави 03.00 Филм: Ловац

Сем Нил

Ловац Плаћеник стране компаније долази на острво Тасманију у потрази за чувеним тасманијским тигром. Ово је укратко заплет филма у чијем се фокусу налази сукоб човека и дивље животиње, али и етички судар између интереса мултинационалних компанија и чувара нетакнуте природе. Улоге: Вилијем Дефо, Сем Нил, Френсис О‘Конор, Моргана Дејвис Режија: Денијел Нетхајм (Пинк 2, 22.00)

Моја Србија Кроз емисију нас воде мештани села Доње Вратаре подно Копаоника, који знају шта је живот кроз шалу, песму и игру. Више него виспрена старица открива нам тајну колико је момака покушало да је превари за бомбону, док је она само једног преварила да јој носи опанке... Ауторка: Ивана Савић (Хепи, 15.50) 05.30 07.30 09.10 09.20 09.45 10.00 11.15 11.20 11.40 12.05 12.30 12.50 13.40 13.55 14.05 15.35 15.50 16.15 17.55 18.55 19.30 21.30 22.40 00.30 02.10

Добро јутро, Србијо Знање на поклон Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби и три мускетара Монстер хај Бен 10 Покемони Бакуган 3 Нинџа корњаче Моћни ренџери Телешоп Вести Чађава механа Телешоп Моја Србија Ћирилица Скандалозно Телемастер Једна жеља, једна песма Луда кућа Филм Филм Филм

Џулијен Мур

Самац Ово је прича о Џорџу 52-годишњем професору на колеџу који тражи нови смисао у животу после смрти свог дугогодишњег партнера, Џима. Он је заробљен у прошлости и не може да види будућност. Утеху му пружа најближа пријатељица Чарли, 48-годишња жена која се бори са сопственим питањима о будућности. Улоге: Колин Фирт, Џулијен Мур, Метју Гуд, Николас Улт, Полет Ламури Режија: Том Форд (Пинк, 01.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa24.mart2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

21

17

BAUK LIBERALIZMA NAD VOJVODINOM

Pi{e: Mirko ^anadanovi} 08.05 09.55 10.50 11.45 15.25 16.20 17.15 18.10 18.40 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Алесандрова кухиња Најбољи амерички кувар Соул фуд породица НY Инк Грађевинске интервенције Затрпани НY Инк Храна - Од задовољства до зависности Повратак Хани Бу Бу Амиши - Живот ван заједнице Тинејџерска венчања Верујете ли у чуда? Туретов синдром - Посао и успех Војник који је променио пол Приче о злочинима са Афродитом Џоунс Храна - Од задовољства до зависности

08.32 Златна кинотека: Чистачи ципела, филм 10.02 Ни да ни не 11.04 Убиство, написала је 12.00 Дневник 1 12.29 Плодови земље 13.25 Сплит. Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.39 Дивљи у срцу 16.29 Баштованка 17.17 Тајни смех жена, филм 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 19.58 Спорт 20.17 Све у 7!, квиз 21.10 Одмори се, заслужио си 21.50 Дамин гамбит, ток шоу 22.35 Дневник 3 23.11 Почивали у миру 00.11 Тајни смех жена, филм 01.44 Чистачи ципела, филм

П

СЕ РИ ЈА

Бра ћа и се стре (Уни вер зал, 21.00)

17.50 18.50 20.00 21.10 22.10 23.10 00.10 01.10

Проблем са Толстојем Импресионисти Древни светови Египат Животиње које су ушле у историју Ловци на митове Героуов закон Лондонска болница Милош Форман Ратници 1066. Тајм тим година Путовање у Мрачно доба

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Завера Розвел Кудрава куца Снешко Белић Гости из галаксије Купи ми Елиота Влаком према југу Мистична река Ох ! У Охају Принудна дадиља Еротски филм Еротски филм

10.30 12.50 15.10 16.20 17.25

Ку пи ми Ели о та Цр но ху мор на при ча о мла дом сак со фо ни сти, Бо ки ју, ко ме се на врат ка чи аген ци ја за на пла ту ду го ва, а из све га по ку ша ва да га спа се се кре та ри ца аген ци је. Он је без по сла и то не из ду га у дуг. Све иде је о спа со но сним „би зни си ма“ про па да ју и он на кра ју за па да у ћор со как, од но сно, у по друм аген ци је за на пла ту ду го ва... Уло ге: Ни ко ла Ко јо, Ива на Ми хић, Дра ган Бје ло гр лић Ре жи ја: Де јан Зе че вић (Си не ма ни ја, 14.00)

Ива на Ми хић

06.50 07.15 08.05 08.55 09.45 11.25 14.05 15.45 16.40 17.35 19.30 20.00 21.00 22.10 23.10

Нова девојка Улица сећања Гимназијске трауме Богобојажљиве намигуше Приватна пракса Очајне домаћице Докторка Квин, жена врач: Пуним срцем Џордан Пројекат „Модна писта„ Џордан Нова девојка Очајне домаћице Секс и град Сексуално васпитање Мајке плесача

СЕ РИ ЈА

Очај не до ма ћи це (Фокс лајф, 20.00)

08.00 10.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Ми ле на Дра вић

Да мин гам бит: Ми ле на Дра вић Њен цео жи вот, твр ди Ми ле на Дра вић, са жи ма ју че ти ри ре чи: љу ди, љу бав, рад и ра дост! То јој, ка же, да је сна гу. У жи во ту ни је ни по че му на лик глу ми ци и зве зди, отво ре на је, при род на и по не кад уса мље на. Го ди не 1958. ка ме ра се за љу би ла у њу и та уз вра ће на љу бав тра је све до да нас... Во ди тељ: Ели за бе та Го јан Ре жи ја: Дан ко Во ла рић (ХРТ 1, 21.50)

07.32 Мумини 07.55 Градић Вокавил 08.19 Завршница такмичења Вацлав Хумл 09.05 Комишки кваранторе 09.44 Библија 09.54 Портрет Цркве и места 10.00 Бисаг Велики: Цвјетница пренос мисе 11.46 Фотографија у Хрватској 12.10 Краљевић и просјак, филм 13.40 До последњег збора 15.30 Како природа лечи 16.00 Олимп - емисија о спорту 16.55 Кошарка, АБА Лига: Задар Сплит, пренос 18.40 Залагаоница 19.02 Магазин ЛП 19.27 Кришке сира 5, док. серија 20.00 Звездани ратови 6: Повратак Џедаја, филм 22.13 Циклус култних филмова: Остани уз мене, филм 23.39 4. блуз челенџ, снимак концерта 00.35 Заштитница сведока 01.16 Трачара 01.57 Секс и град 02.25 Ноћни музички програм

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 21.30 00.00 00.50 01.50

Самоубиства девица Напуштајући Лас Вегас Заповести Оженио сам убицу Само када се смејем Велика бела превара Спасени! Божја службеница Агнес Ратне птице Пијаниста Еротски филм Еротски филм Еротски филм

07.30 Дубоко у прерији 09.00 Очајничко путовање: Прича Алисон Вилкокс 10.30 Дивљи дани 12.00 Водени свет 14.00 Елис 15.30 Пурпурна ружа Каира 17.00 Октобарско небо 19.00 Биографија - Софија Лорен 20.00 Менхетн 22.00 Спавач 00.00 Необуздана Ајрис

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Монк Скандал Добра жена Браћа и сестре Филм: Амерички одметници Филм: 40 дана и 40 ноћи

08.15 Вирус атек 08.35 Уврнути чупавци 09.15 Галилео 10.25 Колеџицом по свету 11.30 Смртоносних 60, док. серија 12.45 ТВ продаја 13.00 Чича мича, не(сретна) је прича, филм 14.45 Краљевић и ја 3, филм 16.40 Љубав је на селу, док. сапуница 17.40 РТЛ екстра Магазин 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.05 Небо и земља 22.00 ЦСИ Мајами 00.40 Исконско зло, филм

Искон ско зло Аме рич ки тим ре пор те ра пу ту је на јед но од нај за ба че ни јих ме ста на све ту у на ди да ће ус пе ти да сни ми не ми ло срд ног се риј ског уби цу за ко јег се при ча да је од нео пре ко 300 жи во та. Тим, ко ји пла ни ра да сни ми до ку мен тар ни филм, чи не Тим, Сти вен и Ави ва, а на ла зе се у Бу рун ди ју, где ће по ку ша ти да ка ме ром ове ко ве че огром ног кро ко ди ла... Уло ге: До ми ник Пур сел, Ор лан до Џонс, Брук Ленг тон, Јур ген Проч нов Ре жи ја: Мајкл Кетлмен (РТЛ, 00.40)

Брук Ленг тон

08.10 09.05 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Амерички оружари Потрага за Бигфутом Краљеви аукција Трговци Златна грозница Злато Беринговог мора Радионица Џесија Џејмса Преживљавање Човек, жена, дивљина Како се прави? Човек, жена, дивљина Преживљавање Преживљавање удвоје (Бразилска верзија) 23.00 Позадина авионских несрећа

09.30 11.45 14.45 17.00 18.00 19.30 20.30 22.15 22.30 00.00

Скијашки скокови Крос-кантри скијање Бициклизам Аутомобилизам Карлинг Скијашки скокови Бокс Мотоспортови Крос-кантри скијање Скијашки скокови

Пи џа ма пу ков ни ку спа сла част

– До бро. Раз го ва ра ћу о то ме с Ти ћом Вла шка ли ћем, ар тиј ски огра нак ко ме сам при па дао имао је 53 чла на, а на са ста нак кад је фор мал но од лу че но па ће мо се чу ти. Ни кад ви ше ни смо раз го ва ра ли. о мом ис кљу че њу до шло их је са мо 29, и то на Кад се на окру глом сто лу Вој во ђан ског клу ба 1996. кон што су по зи ва ри прет ход не ве че ри оби ла зи ли ста но ве и сва ког упо зо ри ли да „овог пу та мо ра до ћи“, јер не зна лач ки укљу чио у ди ску си ју о ге не зи ауто но ма је прет ход ни са ста нак про пао због не до ла ска ви ше од штва, па Све то за ру Мар ко ви ћу при пи сао оно што је о по ло ви не чла но ва. Ја ни сам оти шао на са ста нак. Ни - раз во ју ауто но ми је Вој во ди не го во рио Сте ван До роњ шта ни сам мо гао да про ме ним, осим да сво јим при су - ски, и бе сми сле но кон фрон ти рао Мар ко ви ћа са „ли бе ством по ве ћам не ла год ност ком ши ја ма ко ји ни су ус пе - ра ли стич ком фрак ци јом“ из 1972, ис ко ри стио сам при ли да се „из ву ку“ и ни су сме ли да не диг ну ру ку за ис кљу че ње. У ста ну ис под на шег жи ве ли су пен зи о ни са ни пу ков ник ве те ри нар ске слу жбе ЈНА Ми ли вој Се чен, су пру га Ми ња, фар ма це ут, и син Све то зар. Ми ња је, до ла зе ћи ку ћи, ви де ла по зи ва ре док је раз го ва ра ла са су се дом у при зе мљу, па је по жу ри ла у стан и ре кла му жу шта је чу ла. Ми ли вој је од мах обу као пи џа му и оти шао у кре вет, а Ми њи је ре као да по зи ва ру ка же ка ко он ле жи, с тем пе ра ту ром и бо ло ви ма у сто ма ку. Ми ња је по сту пи ла та ко. Ми ли во ју је би ло „ма ло бо ље“ тек пре ко су тра. Слич но се сна шао, да не диг не ру ку за ис кљу че ње Па ла Шо ти ја, Бо ра Вој но вић, фо то ре пор тер „Ма ђар соа„. Осе тив ши да се на са стан ку у „Фо ру му„ бли жи тре ну так гла са ња, узео је апа рат и док су дру ги ди за ли ру ке, он био „за у зет сни ма њем“. На опис мо јих мо рал но-по ли тич ких не де ла по тро ше но је око 1500 ре чи. У ова три па су са се ви ди с ка квом вр стом енер ги је и сти лом: „У ње го вој (Мир ка Ча на да но ви ћа) по ли тич кој прак си и лич ном по на ша њу би ли су из ра же ни: вер ба ли зам, ли дер ство, па ра ди ра ње функ ци јом, уобра же ност и не здра ва ам би ци о зност, вр ше ње при ти ска, на ме та ње та квог сти ла ра да у СК у ко ме се за по ста вља зна чај су шти не идеј но-по ли тич ке ак ци је, ор га ни за тор ске и кла сне усме ре но сти и ње них прак тич них ре зул та та. Све то зар Мар ко вић „пла ги рао” Сте ва на До роњ ског „Ја чао је при ва ти за ци ју и мо но пол у во ђе њу ка дров ске по ли ти ке, до при но сио ши ре њу ан ти бо рач ког рас - ли ку да ука жем на ње го ву на ви ку да о не ис то ми шље по ло же ња и ели ми ни са њу ка дро ва из ре во лу ци је. ни ци ма ка же сва шта, а не до ка же ни шта, и скло ност да Опре де љи вао се пре те жно ге не ра циј ски, пре на гла ша - се упу сти у рас пра ву и кад о пред ме ту рас пра ве не зна вао ква ли те те сво јих исто ми шље ни ка, а на ро чи то да је ни шта. У ју ну 1973. од лу чио сам да се ја вим на кон курс за пред ност струч ним над мо рал но-по ли тич ким еле мен лек то ра-уред ни ка у НИП „Днев ник“. Ди рек тор ти ма, чак и за по ли тич ке функ ци је. „Од би ја кри ти ку. Су прот ста вљао се де мо крат ском „Днев ни ка“ Ду шан Дра гин чић (убр зо сме њен, као тех но кра та, и по слат да цен тра ли зму. Кри ти ку дру га уре ђу је „Слу жбе не но ви Ти то ми ни ми зи ра и по ста вља „Вер ба ли зам, ли дер ство, не„) и глав ни уред ник Из се од бра на шки.“ па ра ди ра ње функ ци јом, да вач ког оде ље ња Ми тар Ни сам се жа лио. Жал ба је уобра ж е н ост и не з дра в а Ми ло ше вић, ви дев ши мо ју има ла сми сла је ди но да сам ам би ци о зност. У ка дров ској при ја ву, оце ни ли су да не ве ро вао ка ко „наш ре во лу ци мам рав но прав ног кон ку о нар ни по крет на пре ду је слу по ли ти ци да је пред ност струч ним рен та и оти шли код Алим же ћи се са мо исти ном“, да је над мо рал но-по ли тич ким пи ћа по „став ПК“. Он им „СК је ди на сна га спо соб на да еле мен ти ма”, део је не де ла је ре као да мо гу да ме при раз ре ша ва све дру штве не и ко ја су ми при пи са на пред ме, али да се то не об ја ви и еко ном ске про ти вр јеч но сти у да ме не пот пи су ју на из да зе мљи“, да „ми има мо де мо ис кљу че ње из СК ња. Остао сам на лек тор кра ти ју бо љу не го ијед на дру га зе мља“ и да ће „ово што је сад учи ње но у Ср би - ском по слу 20 го ди на, до од ла ска у ин ва лид ску пен ји да ти до бре ре зул та те“ (Ти то). А у то ни сам ве ро вао, зи ју 1992. Љу ди са ко ји ма сам ра дио од но си ли су се пре ма ме ни ко рект но. и ни сам био спре ман да то про по ве дам. Бив ши ко ми тет ски дру го ви ни су, ме ђу тим, по пу Кад сам под нео остав ку, још сам ве ро вао да ћу, са 36 го ди на и ди пло мом ма ги ста ра, мо ћи да се успе шно вра - шта ли. Ни су се сми ри ли док ме ни су ис кљу чи ли и из тим сво јој стру ци. Али, по сле ис кљу че ња из СК, и на - не по ли тич ких ор га ни за ци ја. У об ра чун с ли бе ра ли змом чи на ко ји је обра зло жио, ни сам мо гао да се на дам ни - укљу че ни су и мно ги „рад ни љу ди и гра ђа ни“; ве ћи на чем до бром. Алим пић ме је, док још ни је био по чео об - јер ни су има ли хра бро сти да то од би ју, оста ли што су ра чун, по звао „да раз го ва ра мо о по слу“. Пи тао ме је баш хте ли да се пре по ру че но вом ру ко вод ству. По ка за шта и где же лим да ра дим. Од го во рио сам му да бих, с ло се да и тзв. ма ли љу ди зна ју да бу ду зли, као што су об зи ром на струч ну спре му (про фе сор, ма ги стар фи ло - и мно ги ин телк ту ал ци ла ко пот ку пљи ви. Та ко сам из ло ги је) при хва тио да ра дим у шко ли, би бли о те ци или бри сан 1974. из члан ства Ма ти це срп ске, где сам био из да вач кој ку ћи. По мо гућ ству у Бе о гра ду, јер ми слим се кре тар Од бо ра за тер ми но ло шке реч ни ке и члан да би то и њи ма и ме ни би ло пси хо ло шки под но шљи - Управ ног од бо ра. Се кре тар Ма ти це Бо шко Пе тро вић об ја снио је то Ма ти чи ним ин те ре сом да успе „ак ци ја ви је.

– Зар смо сти гли до не под но шљи во сти? – упи тао на ших нај ви ших дру штве них ор га на, а пре све га пред ме је. сед ни ка Ти та“. Сле де ће го ди не, ис кљу чен сам из Са ве – Да не би смо сти гли. за ре зер вних вој них ста ре ши на. Књи гу Мир ка Ча на да но ви ћа „БА УК ЛИ БЕ РА ЛИ ЗМА НАД ВОЈ ВО ДИ НОМ” мо же те ку пи ти у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) за 756 ди на ра, или на ру чи ти пре ко те ле фо на 021/6622–609 и меј ла knji za ra4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

18

nedeqa24.mart2013.

oglasi

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

71241 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

71242 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefoni: 021/6-311-482, 064/322-19-49.

71472

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

71243

IZ DA JEM spratnu sobu u centru, 16m2, poseban ulaz, voda i telefon u sobi, kupatilo ne postoji. Telefon 064/359-31-21..

71011 IZ DA JE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504-629.

71420

SR. KAR LOV CI, nov, ukwi`en, dvosoban stan mewam za stan ili lokal u Novom Sadu uz moju doplatu, vlasnik. Telefon 063/548-906.

70877

IZ DA JEM uli~ni lokal u Gogoqevoj, kuhiwa, telefon, kli ma, re{etka. Telefon 063/504893.

71090 IZ DA JEM name{tenu garsowe ru 24m2 na Novoj Detelinari.

Kuhiwa komplet, ve{ ma{ina, KTV. Useqiva 1. 4. 2013. Telefon 060/0359633.

70550 BU LE VAR - name{ten dvoso ban stan izdaje se. Telefon 063/601-661.

71109 IZ DA JEM luksuzno name{ten stan 32m2, u Zonedovoj zgradi na Bulevaru Evrope, cena 150E + depozit. Telefon 060/6368-196.

71228 IZ DA JEM nov dvosoban stan prazan, 51m2, na Keju. Telefon: 523-304 i 063/1949-660.

71244 IZ DA JEM name{ten dvosoban stan na Rumena~kom putu. Telefon: 064/568-4577.

71246 IZ DA JEM garsoweru, nova Detelinara, ugao Kopernikove i Bul. Evrope. Telefon 063/1372869.

71316 IZ DA JEM novu dvokrevetnu garsoweru odmah useqivu, potpuno ekstra opremqenu, Ulica Koste Racina. Telefoni:6398950, 064/157-1213.

71365 IZ DA JEM trosoban name{ten stan, Novo naseqe. telefon 063/588-604.

71370 IZ DA JEM name{ten stan, dvori{no orjentisan, kutak mira i ti{ine. Telefon: 6-300-665.

71398 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan, Bul. Kneza Milo{a, poseduje tehni~ke stvari. Tele fon: 066/466-026.

71400 IZ DA JEM dvosoban, name{ten, komforan stan kod `elezni~ke stanice, odmah useqiv.

Telefon 022/461-744, 063/461501.

71411

dnevnik

IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs. Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202.

71426 NA LI MA NU I, u blizini Univerziteta izdajem name{tenu garsoweru od 33m2, pogodnu za studente. Telefon 021/6360-872.

71445 IZ DA JEM jednoiposoban kompletno name{ten stan od 35m2 u Jevrejskoj ulici, novogradwa, sa liftom. Telefon 065/285-4950 ili 064/1670-787.

71465 IZ DA JEM dvosoban salonski stan 71m2 na drugom spratu Bra }e Ribnikar. telefon: 021/6623900.

71469 IZ DA JEM dvosoban stan na tre}em spratu, 53m2, Bra}e Ribnikar. Telefon: 021/6623-900.

71470 APART MAN na izdavawe, Grbavica, Tolstojeva 37, sloban od 1. aprila. Telefon 021/751-966, 066/954-2543.

71485 IZ DA JEM garsoweru, 25m2, na Novoj Detelinari, Rumena~ka ulica, kompletno name{tena 120 evra plus depozit. Telefon 063/811-7331.

714668 HIT NO! Izdajem jednoiposoban stan u Vojvo|anskih brigada - „Aleksandar” gradwa - 36m2, 2. sprat, komplet kvalitetno name{ten. Cena 180 evra - nije fiksno. Telefon 064/823-6604.

714559 IZ DA VA WE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih, na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004 ili nas potra`ite na, www.solis-nekretnine.com.

714470 IZ DA VA WE i zakup stanova Novi Sad, name{teni ili prazni - jednosobni, dvosobni, trosobni - ku}e, lokali. Mileti}eva 51!!! Nazovite, do|ite - povoqne cene www.bombyx-nekretnine.com. Tel. 062/518-544, 021/526-387, 062/518-545.

714662

PO TREB NA ku}a ili vikendica u zakup, samostalna, komforna sa ogra|enim dvori{tem, na du`e, ozbiqnom bra~nom paru.

Telefon 060/6-777-982.

71335 BRA^NI PAR, stranci, tra`e lepo name{ten konforan stan.

Telefon 064/64-11-203.

71368 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-800 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefon 063/522-202, 063/519-533.

71424 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, 063/522202 novisad@ stanovi.rs 71425 MLA DOM BRA^ NOM PA RU iz Sombora potreban u zakup nov jednosoban stan u Novom Sadu.

Pla}amo unapred.... www.bombyx-ne kret ni ne.com.

Tel. 021/526-387, 062/518-544.

714660 TRO ^LA NA porodica iz Zrewanina tra`i u zakup luks dvo soban - trosoban stan u Novom Sadu.

Na du`i period. www.bombyx-ne kret ni ne.com.

Tel. 021/6622-746, 062/518-545.

714663 OZBIQ NOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno.

Telefon 064/1433-540.

71388

KU PU JEM li~no za sebe od vlasnika ukwi`en stan od 40 do 50m2 u zgradi sa liftom do 5. sprata.Telefon 063/528-759.

71474 KU PU JEM stan u centu ili na boqoj lokaciji. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

714500 KU PU JE MO stan 30 - 40 m u Novom Sadu, u zgradi sa centralnim grejawem, do IV sprata, brzo useqewe. Samo ozbiqni pro davci!!! www.bombyx-nekretnine.com. Telefon: 021/6622-746, 063/518-546.

714661

PRO DA JEM ukwi`en dupleks stan na Grbavici, ukwi`en, 86m2. Telefon: 063/596-189.

71468 BLI ZU SPEN SA, dupleks od 100m2, za 105.000E. www.statusnekretnine.com. Tel. 021/522-177, 063/178-43-42.

714655 NA NO VOJ DE TE LI NA RI odli~an dupleks 95m2 povoqno, ima povrat PDV-a direktno od investitora. www.nekretninemojdom.com.

Telefoni: 0658506616, 451-318.

714636

GAR SO WE RA, 28m2, sre|ena, gleda na Limanski park. Cena 31.000E. Telefon 064/310-14-66.

71356 GAR SO WE RE - Koste Racina 23m2 + 8m2 terase 24000E, Janka Veselinovi}a 24m2, II sprat, 22000E, M. Mari} 29m2, IV sprat, 24000E.Telefon 063/587602.

71410 PRO DA JEM dvori{ni jednosoban stan od 32m2 i {upu od 16m2 u strogom centru Jevrejska ulica. Telefoni: 063/7852743, 021/6612531.

71285 PRO DA JEM hitno i povoqno jednosoban stan, 41m2, u Novom Sadu, strogi centar, Kosovska 8.

Informacije 063/413-361.

71323 U STRO GOM CEN TRU kod Ribqe pijace, prodajem, odli~an jednosoban stan ukwi`en, V sprat sa liftom, bez posrednika. Telefon 063/563-077, 021/462-364.

71385 LI MAN I, 33m2, II sprat, sve jedinice odvojene, Fru{kogorska 19b, u blizini fakulteta, cena 1340E/m2. Telefon 063/580-302.

71415 HIT NO jednosoban 33m2, ukwi `en za 23.600, odmah useqiv. Te lefon: 6447-622.

71451 DVE GAR SO WE RE 25m, 27m2, ista zgrada na Telepu - blizu Limana, II sprat, lift, useqivo odmah, novo - samo 1050 E/m2 povrat PDV-a. Tel. 021/6622746, 062/518-544, 062/518-545, www.bombyx-nekretnine.com.

714665 U UL. SVE TI SLA VA KA SA PI NO VI ]A 32m2, ukwi`ena, garsowera na II spratu. Hitno.

Telefoni: 451-318, 523-193.

714612 GAR SO WE RA na Bulevaru oslobo|ewa 29m2 IV sprat, pra zan, odmah useqiv, lift, terasa, 27.000. [ifra 1004772, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 0658506616.

714613 GAR SO WE RA na Limanu kod Mornarice gradila „Budu}nost” useqiva i ukwi`ena, lift, klima ostaje kuhiwa 23m2. [ifra 1005258. Telefoni: 451-318, 0631726143, www.nekretnine-mojdom.com.

714614

oglasi

dnevnik

SA JAM, kod Hotela „Park” garsowera od 20m2 - novija zgrada, miran kraj, lift, CG, useqiva odmah! Cena 22.000 evra. Telefoni: 064/823-6617, 021/542779.

714540 BU LE VAR: ukwi`ena garsowera preko puta „Dnevnika” 26m2, terasa, CG, dvori{na strana. Cena 25.800 evra. Telefoni: 064/823-6617, 021/6614-200.

714541 GAR SO WE RA, centar 20m2, visoko prizemqe, bez ulagawa, name{tena, ukwi`ena, odli~na lokacija, hitno, preporu~ujemo, cena 17.500E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

714524 PRO DA JEM ukwi`enu garsoweru na Grbavici, kod Medicinske {kole, 26m2 na 3. spratu, odmah useqiva. cena: 24.750 evra. [ifra: 24164. Tel. 064/112-62-39; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

714478 NA NAJ LEP [EM DE LU NO VOG NA SE QA prodajem odmah useqivu, ukwi`enu garsoweru.

Drugi sprat, gradila „Budu}nost”, terasa, klima. Povr{ina 32m2, cena: 33.000 evra. [ifra: 24789. Tel. 063/527-459; 021/520231, www.solis-nekretnine.com.

714479 GAR SO WE RA, 18m2 na Avijaciji, 7. sprat, lift, CG, topla voda, ima lift, nema terasu, upotrebna dozvola, cena: 16.000 evra. [ifra: 14383. Tel. 064/134-04-59; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

714480 MA LA ukwi`ena garsowera u centru grada, idealno za izdavawe, mo`e i na kredit banke. Cena: 21.000, {ifra: 24113. Tel. 065/2019013, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com.

714481 SOM BOR SKI BU LE VAR: 20m2 - garsowera sa potpuno odvojenom kuhiwom, CG, lift, ukwi`ena, odmah useqiva. Cena dogovor! Telefoni: 064/8236601, 021/542-779.

714550 BU LE VAR OSLO BO \E WA 29m2, IV sprat, lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 25.800.

Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853.

714576 BU LE VAR KRA QA PE TRA ukwi`ena, useqiva garsowera 23m2 u zgradi sa liftom. Odvo jena kuhiwa, novo kupatilo. U ceni kompletan name{taj! Telefon 063/777-6233.

714586 HIT NA prodaja odli~ne, novije, ukwi`ene garsowere od 24m2 u centru grada, II sprat, povoqno, 26.000E. Telefon 060/6211685.

714587 RE NO VI RAN stan 32m2 [ekspirova kod Limanske pijace sa jo{ 20m2 terase. Odli~na pri lika! Telefon 060-6211-685.

714588 LI MAN - 31m2 - ukwi`en jednosoban stan preure|en u jednoiposoban, useqiv, terasa, lift, CG cena - 31.000E. Telefoni: 064/823-6617, 021/542-779.

714545

UKWI @EN jednosoban stan u starijoj ku}i, 38m2, cena: 20.000 evra. Pogledajte fotografije na www.solis-nekretnine.com. [ifra stana: 24877. Tel. 021/520231; 065/20-19-011.

714482 NO VO, 34m2, jednosoban stan u blizini Futo{ke pijace, ukwi`en, bez ulagawa, 3. sprat, terasa. [ifra: 24885. Tel. 021/451570; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com.

714483 JED NO SO BAN, 39m2, Liman 4, Bul. cara Lazara, hitna prodaja stana na 1. spratu, isto~na strana, lift, terasa, ukwi`en i odmah useqiv, vredi kupiti. Tel. 063/7-333-621.

714469 JED NO SO BAN, Liman I, 40m2, ukwi`en, odmah useqiv, hitno, veoma povoqno 39.500E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

714526 GO GO QE VA ULI CA - jednoposoban - ukwi`en, 3. sprat, terasa, lift, ju`na strana, odvoje na kuhiwa, cena sa name{tajem 38.100E. Telefoni: 064/8236601, 021/542-779.

714535 JED NO SO BAN, Liman II, 40m2, odli~an raspored, mo`e jednoiposoban, ukwi`en, lift, ekstra lokacija, preporu~ujemo. Telefoni: 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com.

714532 SO CI JAL NO, @itni trg, od li~an noviji stan, na II spratu cena 32.000 Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

714501 HIT NO, Ulica Ilije Bir~anina ekstra zgrada „Arena” gradila, nov kompletno name{ten odmah useqiv ukwi`en stan, cena 31.500 sa name{tajem. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

714502 JED NO SO BAN stan 41m2 na Novom nasequ u Ul. Stevana Hristi}a, cena 35.000. Telefoni: 451-318, 0600753782. [ifra 1004745, www.nekretnine-moj dom.

714615 UKWI @EN - 33m2 - jednosoban - mogu} jednoiposoban - renoviran, CG, odmah useqiv, odli~an raspored. Cena: 22.800 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/424963.

714571 GR BA VI CA, II sprat, ukwi`en jednosoban stan, odli~an raspored, 33.500E. www.status-nekretnine.com. Tel. 021/526-622, 066/978-18-19.

714652 DE TE LI NA RA jednosoban stan sa odvojenom kuhiwom, odmah useqiv, odli~no stawe, za 19.700. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

714670

TUR GE WE VA 1.0-soban stan, 45m2, odmah useqiv, jako lako mo`e biti jednoiposoban, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

714671 KOD RI BQE PI JA CE, odmah useqiv 1.0-soban stan, 42m2, na tre}em spratu sa liftom, ukwi`en za 41.200. Telefoni: 528137, 063/538-166.

714672 RI BQA PI JA CA!!! Deo bli`i Dunavu, jednosoban stan, useqiv, ukwi`en od 31m2, na dvori{te okrenut, terasa. Tel. 063/500-213.

716135 JEDNOIPOSOBAN, Bulevar Kraqa Petra, 40m2, ukwi`en, terasa. Telefoni: 060/418-3223 i 064/1143-730.

71492

LI MAN I, klasi~an dvosoban 54m2, Veqka Petrovi}a, IV sprat sa liftom, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, lepa terasa, ukwi`en. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021136.

714641 TUR GE WE VA, klasi~an dvosoban, 64m2, izme|u Bulevara oslobo|ewa i Betanije, fasadna cigla, renoviran, komforan stan, velika terasa, lepe sobe, odvojena kuhiwa i trpezarija, ukwi`en. Hitno. Tel. 063/517846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021139.

714642 KLA SI ^AN dvosoban 58m2, Gagarinova ulica, I sprat sa liftom, odli~no stawe, ukwi`en, useqiv. povoqno. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013267.

714643 NOV jednoiposoban stan, dupleks, drugi sprat, /28 + 16m2/, 44m2, useqiv odmah. Zgrada je izme|u dve osnovne {kole, cena 33.000E.Telefon 064/0677-318.

71383 PRO DA JE MO odmah useqiv jednoiposoban stan 40, 86 Bra}e Drowak, drugi sprat, direktno od investitora, povra}aj PDV! Cena: 1100/m2 - agencija. Telefon 063/522202.

71427 PRO DA JE MO nov jednoiposoban stan u blizini `elezni~ke stanice za 36.000, ukwi`en. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

71450

KOD SO CI JAL NOG, ukwi`en stan 50m2, izuzetno sre|en, bez ulagawa, brzo useqiv. Telefon 063/8-553-956.

71453 PRO DA JEM jednoiposoban ukwi`en stan, 38m2, 2. sprat, lift, terasa, Pariske komune, novija gradwa. Bez posrednika.

Telefoni: 021/513-576, 064/2686-727.

71473 DVO SO BAN, 53m2, Pariske komune 9, visoko prizemqe, delimi~no renoviran, ostava, terasa, mo`e i za poslovni prostor, hitna prodaja. Telefon 063/70-35-924.

70660 SR. KAR LOV CI, centar, prodajem nov ukwi`en, dvosoban stan, cena: 670E/m2, vlasnik. Telefon 063/548-906.

70878

PRO DA JEM sre|en dvosoban odmah useqiv stan u ulici Kraqevi}a Marka 13, na drugom spratu, 70m2, Novi Sad. Tele fon 063/7525687.

71085 VLA SNIK prodaje ukwi`en dvosoban stan, 48m2, novija zgrada, Kraqevi}a Marka. Telefon 064/14-36-293.

71235 PRO DA JEM nov dvosoban stan 51m2, na Keju. Telefon: 523-304 i 063/1949-660.

71245 PRO DA JEM dvosoban stan 52m2, II sprat, mo`e zamena za mawi do 30m2, doplata. Zvati od 7 - 19.Telefon 063/738-0223, bez posrednika.

71299 PRO DA JEM dvosoban stan, 49m2, Omladinskog pokreta, @. stanica, ukwi`en, terasa. Cena 45.000 evra. Bez agencija. Telefon 064/134-53-07.

71359 U NO VOJ Erkerovoj zgradi Petra Drap{ina dvosoban, 54m2, drugi sprat, terasa, CG, lift, sa ugradnom kuhiwom i ormarima. Telefon 063/522-730. 71397 DVO SO BAN, nov, 53m2, 1. sprat, dvori{no orijentisan, Bul. Evrope, preko puta „ Dijagonale”, 1.100E. Telefon 063/531-777.

71402 BE RI SLA VA BE RI ]A, klasi~an dvosoban stan, ukwi`en na IV spratu od 58m2, cena 51.500E. Telefon:060/02-01-000.

71436 HIT NO prodajem dvosoban stan 46m2 na Detelinari za 27.000.

Telefon: 063/540-165.

71452 PRO DA JEM stan od 47m2, u Bra}e Ribnikar, novija zgrada, stan je ukwi`en i odmah useqiv.

Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

71454 BU LE VAR, izuzetno povoqno, ukwi`en dvosoban stan 63m2, ni`a spratnost, odmah useqiv, cena - 51.500. Telefon 063/8-553956.

71455 PRO DA JEM ukwi`en stan od 53m2 na Limanu dva za 44.500, te rasa sa lepim pogledom. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

71456 BU LE VAR, zgrada od fasadne cigle, ukwi`en dvosoban 64m2, mogu}nost prepravke u dvoiposoban, povoqno. Telefon 063/8553-956.

71457 CEN TAR, ukwi`en dvosoban stan 65m2, novija zgrada, u per fektnom stawu. Telefon 063/8553-956.

71458 PRO DA JE MO dvosoban ukwi `en stan od 60m2 na Novom Nasequ za 43.000. Telefon: 6447622, 063/540-165.

71459 PRO DA JE MO dvosoban ukwi `en stan u blizini Dnevnika za 51.500. Telefon: 6447-622 i 063/063/540-165.

71463 PRO DA JEM nov neuseqavan stan na prvom spratu novogradwa 51m2, odmah useqiv Koste Racina. Telefon: 063/1152-660.

71467 AV GU STA CE SAR CA, nov, odli~an jednoiposoban, ukwi`en stan, dvori{no orjentisan za 45.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

714673 GUN DU LI ]E VA, odli~nog rasporeda jednoiposoban stan, 42m2, na tre}em spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528137, 063/538-166.

714674 NO VA DE TE LI NA RA, nov, ukwi`en jednoiposoban stan, 44m2, na prvom spratu sa liftom. Telefoni: 528-137; 063/538166.

714675 POD BA RA: jednoiposoban, 35m2, nov, legalan, mo`e i subvencionisani kredit - 90% zavr{ena gradwa, 2. sprat, CG, terasa, lift. Cena 40.800 evra sa PDV-om. Telefoni: 064/8236601, 021/661-4200.

714568 KOD RI BQE PI JA CE, ukwi `en jednoiposoban stan, odli~an, lift, terasa, 44m2, povoq no! www.status-nekretnine.com.

Tel. 021/526-622, 063/444-743.

714656 NA GR BA VI CI, ukwi`en noviji jednoiposoban stan, cena 43.300.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

714503 NO VO NA SE QE, odli~an 1.5 stan od 48m2, ukwi`en, renoviran, cena 40.500. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

714504

nedeqa24.mart2013.

NO VA DE TE LI NA RA, jednoiposoban ukwi`en stan na I spra tu po ceni od 34.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

714505 NO VA DE TE LI NA RA, ^ika Stevina ul., odli~an, ukwi`en 1.5 stan od 39m2 po ceni od 39.500.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

714506 NO VO NA SE QE - [onsi, odli~an 1.5-2.0 stan od 53m2, cena 46.500. Telefoni: 636-8429, 063/828-8377, www.bomil.rs.

714507 JED NO I PO SO BAN, Somborski bulevar, 42m2, odli~na zgrada, nov, bez ulagawa, lep raspored, hitno, cena 39.900. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

714531 JED NO I PO SO BAN, Liman II, 54m2, renoviran, bez ulagawa, ukwi`en, mo`e dvoiposoban, blizina fakulteta, Merkatora, Spensa itd. Veoma povoqno. Telefoni: 021/450-417; 063/128-9797, www.kvart-nekretnine.com.

714525 JED NO I PO SO BAN, 46m2, Sajam - Ul. S. Mokrawca, stan na 1. spratu, lift, terasa, parketiran, ptv, odmah useqiv, vredi kupiti, parking ispred zgrade.

Tel. 065/555-77-58, 021/55-77-58.

714467 JED NO I PO SO BAN, 38m2, Sajam - Ul. P. komune, stan u zgradi od `ute fasadne cigle, 2 sprat, terasa, ukwi`en i odmah useqiv, parking ispred zgrade.

Tel. 063/7-333-621, 021/55-77-58.

714464

HIT NO PRO DA JEM stan, 40m2, II sprat, na Novoj Detelinari za 36.000. Ukwi`en, terasa, {ifra: 24944. Tel. 063/1321-470, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com.

714484 USE QIV mawi jednoiposoban stan u novoj zgradi u blizini Sajma - 25m2, 3. sprat, terasa, CG, odli~an raspored. Cena: 25.500 evra. Telefoni: 064/8236610, 542-779.

714554 RI BQA PI JA CA: nov, useqiv jednoiposoban stan 36 m2, 1. sprat, terasa, CG, predat za ukwi`bu... Cena: 41.200 evra.

Telefoni: 064/823-6617, 6614200.

714555 HIT NO!!! Novo naseqe - [onsi: 32m2 - mawi jednoiposoban, ukwi`en, odmah useqiv stan.

Cena: 27.000 evra. Telefoni: 064/823-6601, 542-779.

714556

19

JED NO I PO SO BAN, komplet renoviran, ukwi`en stan od 37m2 na 3. spratu. Hitna prodaja.

Cena: 35.000 evra. Telefoni: 064/823-6610 542-779.

714557 NO VO NA SE QE: renoviran jednoiposoban stan u Bra}e Drowak, 48m2, 1. sprat, lifgt terasa, CG, PTV, u sve prostorije iz hodnika. Cena 43.200 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604.

714544 GO GO QE VA ULI CA 38m2 jednoiposoban, ukwi`en, odmah useqiv, 3. sprat, lift, terasa, CG, odli~an raspored. Cena 46.900 evra. Telefoni: 064/8236610, 021/6614-200.

714547 NO VI BU LE VAR 32m2, IV sprat, lift, ukwi`en, nov, odmah useqiv 33.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

714577 TOL STO JE VA ULI CA 40m2jednoiposoban, useqiv odmah ukwi`en, 1. sprat, terasa, uli~no orjentisan, kuhiwa odvojena sa prozorom CG, odli~an raspored, cena 46.400E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

714570 POD BA RA: nov, brzo useqiv 38m2, lift, terasa, CG, odli~na gradwa. Cena sa PDV-om: 44.600E. Telefoni: 064/823-6604, 021/661-4200.

714566 OD LI ^AN ukwi`en stan 42m2 u najboqoj zgradi kod Sajma.

Dvori{na, ju`na strana. Lift, terasa, bez ulagawa. Povoqno!

Telefon 063-108-8017.

714589 JED NO I PO SO BAN stan 36m2 na Novoj Detelinari pred useqewe, prvi sprat, cena 34.000.

Telefoni: 0631010661, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

714619 KO STE RA CI NA 40m2, ~etvrti sprat, 42.500 prazan, odmah useqiv. [ifra 1004821, www.nekretnine-mojdom.com. Telefon 0631010661.

714620 NOV ukwi`en jednoiposoban stan u centru 42m2 na III spratu, lift, terasa 65.000. Telefoni: 523-193, 0658506616, www.nekretnine-mojdom. Slike na sifri 1005103.

714621 U PE TRA DRAP [I NA nov prazan i ukwi`en stan 47m2 na III spratu 58.000. Telefoni: 451318, 0658506616, www.nekretninemojdom.com, {ifra 1005076.

714622 LI MAN 2. Dragi{e Bra{ovana 58m2, komplet renoviran, posledwi sprat, cena 52.500. {ifra 1002528, www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451-318, 0658506616.

714623 SA JAM Stevana Mokrawca, dvosoban 55m2, IV sprat, klasi~an raspored, ukwi`en, prazan odmah useqiv mo`e na kredit 49.500. {ifra 1005023. Telefoni: 0631010661, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com.

714624 U DI MI TRI JA AVRA MO VI ]A kompletno renoviranstan 62m2. Hitna prodaja 53.200. [ifra 1004816, www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451-318, 0658506616.

714625

20

oglasi

nedeqa24.mart2013.

DVO SO BAN stan kod stanice 50m2 na III spratu, nema lift, nije posledwi sprat, ukwi`en, hitna prodaja 39.700. [ifra 1005210. Telefoni: 451-318, 0631010661, www.nekretnine-mojdom.com.

714626 NA NO VOJ DE TE LI NA RI nov neuseqavan stan 56m2 na prvom spratu, idealan raspored, uredni papiri 63.100. Telefoni: 451-318, 0600753782. [ifra 1004214, www.nekretnine-mojdom.com.

714627 BRA ]E DRO WAK, 48m2, I sprat, lift, velika terasa, dve ostave. Ukwi`en. Odli~an. Povoqno, 40.000E. Telefon 063/108-8017.

714590 OD LI ^AN stan 42m2 na Savini, Novo naseqe, „Budu}nost” zidala. Ukwi`en, terasa, use qiv. Cena 35.000. Telefon 0606211-685 714591 OMLA DIN SKOG PO KRE TA iza Ma{inske {kole, ukwi`en dvosoban stan od 50m2. III sprat, terasa. Povoqno, 39.700E. Telefon 060/621-1685.

714592 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA odli~an, komforan dvosoban stan od 63m2. II sprat, lift, terasa. Ukwi`en. Povoqno, 51.500E. Telefon 060/621-1685.

714593 IZ VAN RE DAN dvosoban stan, 56m2, Balzakova kod Doma zdravqa. II sprat, lift, terasa, renoviran. Ukwi`en. Cena 55.000.

Telefon 063-108-8017.

714594 MI [E DI MI TRI JE VI ]A, 52m2, ukwi`en klasi~an dvosoban stan sa lepom terasom. Prodaja po povoqnoj ceni, 45.000E. Telefon 063/108-8017.

714595 KOM PLET NO renoviran Stevana ^aleni}a, dvosoban stan 49m2, III sprat, terasa, nova PVC stolarija. Hitna prodaja!

Cena 33.000E. Telefon 060/6211685.

714596 NO VO NA SE QE, 56m2, I sprat, terasa, odmah useqiv, ukwi`en.

Hitno! Cena 41.200. Telefon 060-6211-685.

714597 DVO SO BAN 53m2 - useqiv ukwi`en, 2. sprat, CG, terasa, renovirano kupatilo , cena 37.100E - nije fiksno. Telefoni: 064/823-6617, 021/542-779.

714567 LI MAN 1 - nova zgrada - 55m2, 4. sprat, lift, terasa, CG, perfektan raspored, cena sa ugradnom kuhiwom i garderoberom.

Telefoni: 064/823-6617, 021/542779.

714563 HIT NO!!! @elezni~ka stanica 50m2 - ukwi`en - odmah useqiv dvosoban stan, terasa, CG, odli~an raspored, cena 38.700E. Telefoni: 064/823-6617, 021/6614200.

714564 NOV - 52 m2 - ukwi`en - neuse qavan, terasa, grejawe, odli~an raspored. Cena 41.200 evra i 57m2 - neuseqavan, 2. sprat za 44.000E. Telefoni: 064/8236601, 661-4200.

714565 GR BA VI CA, dvosoban, luks 50m2, renoviran, ukwi`en, odmah useqiv 53.500. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

714578 HIT NO!!! Bulevar: perfektan dvosoban stan kod T - kafea, 50m2, 1. sprat, odli~an raspored - odvojena kuhiwa, terasa, luks sre|en, brzo useqiv, ukwi`en!

Cena 58.800 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200.

714548 ]IR PA NO VA ULI CA: 57m2, ukwi`en dvosoban - mogu} dvoi posoban - redovna eta`a, lift, terasa, CG, u odli~nom stawu.

Cena 58.700 evra. Telefoni: 064/823-6617, 021/424-963.

714543 \UR \A BRAN KO VI ]A: 44m2 - nov neuseqavan, dvosoban stan, CG, terasa... Cena sa PDV-om: 51.500 evra. Telefoni: 021/542779, 064/823-6604.

714553 DVO SO BAN 51 m2 - Cankareva ulica, ukwi`en-useqiv, lift, terasa, CG, cena 43.100E. Tele foni: 064/823-6610, 542-779.

714551

NO VA DE TE LI NA RA, 51m2, dvosoban stan na III spratu, kvalitetna gradwa, ukwi`eno...

Pozovite... [ifra: 21347. Tel. 021/427-277; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com.

714485 OD LI^ NA PO NU DA, @elezni~ka ulica, na uglu sa Maksima Gorkog, klasi~an komforan dvosoban stan od 60m2, drugi sprat, u novijoj zgradi kvalitetne gradwe, stan ukwi`en i odmah useqiv, cena samo: 68.000 evra, a mo`e i kredit. [ifra: 24747. Tel. 064/2003-103; 021/520231, www.solis-nekretnine.com.

714486 PRO DA JEM luks dvosoban stan u Cara Du{ana. Novija zgrada, ukwi`en, 50m2 - 49.500. evra. Tel. 065/461-8233, 021/520231. [ifra: 2477, www.solis-nekretnine.com.

714487 PRO DA JEM klasi~an dvosoban stan 48m2, u blizini Keja i centra, hitna prodaja, cena samo: 43.000 evra. [ifra: 24829. Tel. 021/427-277; 065/461-82-33, www.solis-nekretnine.com.

714488 UKWI @EN stan klasi~nog rasporeda, u blizini Sajma, u Mokraw~evoj ulici, 48m2, lift, terasa, cena:46.400 evra.

Pogledajte nacrt stana i fotografije na www.solis-nekretnine.com. [ifra: 24677. Tel. 051/520-231; 065/20-19-011.

714489 PRO DA JEM dvosoban stan od 48m2, prvi sprat, odmah useqiv, ukwi`en, mo`e i na kredit. Lokacija Satelit, cena samo 33.800.

Tel. 064/112-62-39; 021/520-231. [ifra: 22601, www.solis-nekretnine.com.

714490 SO CI JAL NO, odli~na zgrada i odli~an stan sa dve spava}e sobe, 49m2, hitna prodaja, cena samo: 51.500 evra. [ifra: 16975.

Tel. 021/520-231; 060/018-94-22, www.solis-nekretnine.com.

714493 DVO SO BAN, 74m2, BGD kej Ul. D. Vasiqeva, izuzetan stan na 2. spratu, lift, terasa, klima, ugradni plakari, ukwi`en i odmah useqiv, mo`e zamena za stan do 40m2+doplata. Tel. 021/55-77-58, 065/555-77-58.

714466 BU LE VAR EVRO PE, ekstra 4.0 stan, nov prazan, ukwi`en, 150m2, cena 118.50.0 Telefon 636-6652, www.bomil.rs.

714523 DVO SO BAN, Sajam, 52m2, nov, ekstra oprema, mo`e i gara`a, lep raspored, povoqno. Telefoni: 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com.

714529 NO VO NA SE QE: ukwi`en dvosoban, odmah useqiv stan od 56m2 - renovirano kupatilo, 1. sprat, terasa, CG, zgrada od fasadne cigle. Cena-41.200 evra.

Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200.

714538 GR BA VI CA: nov, neuseqavan dvosoban, 40m2, 1. sprat, terasa, CG, neprolazne sobe, odli~an raspored, kvalitetna gradwa.

Cena sa PDV-om Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

714539

SA JAM, u Mi~urinovoj ulici odli~an dvosoban ukwi`en no viji stan od 46m2, cena 47.500.

Telefon 6366952, www.bomil.rs.

714508 LI MAN kod „Merkatorac od li~an dvosoban stan od 53m2, ce na 42.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

714509 @. STA NI CA, klasi~an dvoso ban stan od 51m2, cena 41.000.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

714510 CEN TAR, okolina Ribqe pija ce i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 42.000.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

714511

KOD @EL. STA NI CE, ukwi`en dvosoban stan 50m2 39.500E, odmah useqiv. www.status-nekretnine.com. Tel. 021/522177, 063/444-743.

714657 LI MAN III, ukwi`en dvosoban stan, 54m2 - 43.500E. www.statusnekretnine.com. Tel. 064/215-6090, 021/522-177.

714649 JI RI ^E KO VA ULI CA 60 m2 ukwi`en, renoviran, useqiv, CG, 2. sprat, terasa, lift, cena 70.00E. Tlefoni: 064/823-6604, 021/542-779.

714573 NA NO VOM BU LE VA RU 42m2 lep stan u novijoj zgradi na petom spratu, lift, terasa, cena 33.000. Slike na www.nekretninemojdom.com. [ifra 1001684.

Telefoni: 523-193, 0603088993.

714616 BUL. KRA QA PE TRA I ~etvrti sprat 40m2 kompletno renoviran, lift, odmah useqiv, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 0631010661.

714617 NA NO VOM NA SE QU prvi sprat u blizini {kole i vrti}a 41m2. Hitno i povoqno 33.800. [ifra 1004826, www.nekretninemojdom.com.

Telefoni: 0631726143, 523-193.

714618 NO VO NA SE QE, ukwi`en dvosoban stan, 63m2 - 54.000E, kod {kole. www.status-nekretnine.com. Telefoni: 021/526-622, 063/178-43-42.

714654 GR BA VI CA, nov, ukwi`en dvosoban stan, 47m2, na prvom spratu, odmah useqiv. Telefo ni: 528-137, 063/538-166. 714676 NO VO NA SE QE, dvosoban stan, 60m2, u mirnom delu, sa puno zelenila, na tre}em spratu za 43.500. Telefoni: 528-137; 063/538-166.

714677 PRO DA JEM lep dvosoban stan od 62m2, odli~nog rasporeda, ukwi`en, svetao, odli~na tera sa, kod Merkatora. Pozovite!!!

Tel. 065/25-00-213.

716136 CA RA DU [A NA!!! Starija gradwa, stan sa grejawem na struju od 43m2 u odli~nom stawu, useqiv, sa terasom. Tel. 065/25-00-213.

716137 LI MAN III!!! U odli~noj zgradi klasi~an, dvosoban stan sa posebnom trpezarijom, odli~nom terasom od 56m2, ni`e spratnosti!!! Tel. 063/500-213.

716138 DVO SO BAN stan 55m2 - klasi~an raspored, @elezni~ka ulica, II sprat, useqiv, ukwi`en.

Cena 59.900 evra. Jednoiposoban 39m, ^ika Stevina, v. par ter - 36.000 evra. Tel. 021/526387, 062/518-544, www.bombyx-nekretnine.com.

714667

TRO SO BAN 83m2, Stojana Novakovi}a, Novo naseqe, IV sprat sa liftom, renoviran, Mo`e da bude troiposoban, ukwi`en, 75.000. Tel. 063/517846.

714644 PRO DA JE MO noviji dvoiposoban stan 65m2 na Grbavici za 41.500, ukwi`en. Telefon: 6447622, 063/540-165.

71461 NO VO NA SE QE, komforan, trosoban, ukwi`en stan, I sprat, terasa.

Telefon: 063/8575094.

71250 TUR GE WE VA odli~an komforan stan 83m2, prodajem ili mewam za ku}u. Telefon 063/7136842.

71289 GR BA VI CA, trosoban, 67m2, 2. sprat, lift, ukwi`en, nov, povoqno, bez posrednika. Telefon 064/834-5476.

71423 BU LE VAR KRA QA PE TRA I, ukwi`en, trosoban stan, 70m2, na drugom spratu, cena 62000E. Telefon: 064/418-32-30.

71431 CEN TAR, klasi~an trosoban stan 87m2, ukwi`en, dobar raspored, lift. Telefon 063/8-553956.

71460 BE O GRAD, ukwi`en, trosoban, deqiv stan sa dva ulaza i kupatila na Karaburmi, TA. Telefon: 065/573-7708.

71249 CA RA DU [A NA, dvoiposoban ukwi`en stan, 69m2 - 57.000E. Odli~an! www.status-nekretni ne.com.

Tel. 021/526-622, 064/215-60-90.

714650

BU LE VAR, Ulica Toplice Milana, odli~an dvoiposoban nov stan cena 59.500. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

714512 @E LE ZNI^ KA STA NI CA, klasi~an 2.5 stan od 67m2 na I spratu, odli~no stawe, renovi rano kupatilo, cena 62.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

714513 DVO I PO SO BAN, 68m2, Liman 2 - Ul. N. fronta, odli~an stan na 2. spratu, lift, terasa, ukwi `en, okrenut na dve strane, blizina {kole, fakulteta, Dunava… vredi kupiti. Tel. 021/5577-58, 065/555-77-58.

714468 IZ U ZET NA ponuda! Nov, odmah useqiv stan, na Novom nasequ, 2,5-soban po strukturi. Prvi sprat, 59m2 za samo 51.500. evra. [ifra 20912. Tel. 065/2019-010, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

714491 JE DIN STVE NA PRI LI KA! Kompletno renoviran 2,5-soban stan u samom centru, Ulica Maksima Gorkog. Mogu}a prodaja sa gara`om. Cena 69.000. Tel. 065/20-19-013; 021/520-231. [ifra: 25001, www.solis-nekretnine.com.

714492 DVO SO BAN - mogu} dvoiposoban 52m2 - useqiv, lift, terasa, CG cena - 36.100E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6604.

714552 NO VO! Grbavica: dvoiposoban, 4. sprat, dvostrano orijentisan.

Kvalitetna i legalna gradwa.

Lift, terasa, CG. Cena: 57.800 evra sa PDV-om. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

714560 GR BA VI CA, Mi{e Dimitrijevi}a: 58m2 - ukwi`en, komplet renoviran dvoiposoban stan, 2. sprat, terasa, CG Cena: 60.500 evra. Telefoni: 064/823-6617, 021/424-963.

714561 BE O GRAD SKI KEJ, odli~an dvoiposoban stan od 71m2, lift, terasa, pogled na Dunav. Ukwi`en! Cena 50.500. Telefon 0606211-685.

714598 LI MAN I, 64m2, dvoiposoban, I sprat, lift, terasa, odmah useqiv. Cena 59.000. Telefon 0637776-233.

714599 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Cena sa name{tajem 57.000E. Telefon 063108-8017.

714600 GR BA VI CA,72M2 na III spratu, lift, terasa, blizina {kole, vrti}a, pijace, ukwi`en, odmah useqiv. Cena 64.000. Telefon 060-6211685.

714601 NA NO VOM NA SE QU 68m2 dvoiposoban stan na drugom spratu, lift, terasa, ukwi`en.

Hitna prodaja, cena 55.000. Telefoni: 0603088993, 451-318. [ifra 1000101, www.nekretninemojdom.com.

714628 U MA JE VI^ KOJ ULI CI kod Betanije 63m2 dvoiposoban stan na 3. spratu ukwi`en noviji stan 63.000. [ifra 1004200, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 0631010661, 523-193.

714629 DVO I PO SO BAN stan na Limanu III 66m2 kod Limanskog parka povoqno 61.800 odvojena kuhiwa ukwi`en. Telefoni: 523-193, 0658506616. [ifra 1005228, www.nekretnine-mojdom.com.

714630 LI MAN IV dvoiposoban stan kod Doma zdravqa 64m2 na IV spratu, lift, terasa, ukwi`en.

Hitno 54.500. [ifra 1000260, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 0631726143.

714631 U JE VREJ SKOJ ULI CI kod Sinagoge dva nova trosobna sta na od 66m2 na prvom i drugom spratu sa liftom useqivo oko nove godine. [ifra 1004376.

Telefoni: 0600753782, 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

714632

dnevnik

NA NO VOM NA SE QU 99m2 odli~an trosoban dupleks ukwi`en prazan, odmah useqiv, cena 67.000. Slike na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1004105. Telefoni: 523-193, 0631010661.

714633 NA LI MA NU III kod Limanskog doma zdravqa trosoban stan 72m2, lift, terasa, ukwi`en, cena 63.000. Telefoni: 451318, 0603088993. Slike na www.nekretnine-mojdom.com.

714634 NA NO VOJ DE TE LI NA RI prazan i odmah useqiv nov trosoban stan 60m2, prvi sprat sa gara`om u istoj zgradi. Cena sa gara`om 69.000 kqu~ u agenciji. [ifra 1004505, www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 523-193, 0603088993.

714635 MAK SI MA GOR KOG, blizina Spensa, 87m2, III sprat, lift, terasa, sjajan raspored, useqiv, ukwi`en! Cena 80.000. Telefon 060-6211-685.

714602 LI MAN I, Fru{kogorska, lift, terasa, 78m2, odli~an raspored, isto~na strana.Ukwi`en! 67.000E - dogovor! Telefon 063-7776-233.

714603 BU LE VAR 84m2, lift, terasa, ukwi`en, prazan, odmah useqiv 72.100. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

714579 LI MAN 3 - Merkator, troso ban stan, name{ten, prizemqe, CG, topla voda. 220E + depozit. [ifra: 110196. Tel. 064/1340459, 065/2019-006, www.solis-nekretnine.com.

714471 TRO SO BAN stan od 77m2, ~e tvrti sprat, useqiv, Ulica `elezni~ka, centar grada, cena:76.000 evra, za informacije pozvati 064/112-62-39; 021/520231. [ifra: 24514, www.solis-nekretnine.com.

714494 GR BA VI CA, klasi~an porodi~an stan, 76m2, na drugom spratu, potrebno investiciono ulagawe, a zato je cena 61.800. [ifra: 17022. Tel. 064/2003-103, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

714495 NA SE QE - kod ambulante, noviji trosoban stan 88m2 na 2. spratu, bez ulagawa, dvostran, malo stanova, ukwi`en, izuzetno lep i svetao. Cena 80.000. [ifra: 22892, 064/134-0459, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

714496 IZ U ZET NA PO NU DA! Noviji trosoban stan od 80m2 u mawoj zgradi. Poseban kvalitet stanu daju veliki dnevni boravak, odvojena kuhiwa, dva kupatila i lepa polukru`na terasa sa pogledom na park. Tel. 065/20-19010; 021/520-231. [ifra: 24983, www.solis-nekretnine.com.

714497 NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an kompletno renoviran klasi~an 3.0 stan na II spratu, prelepo okru`ewe-zelenilo, cena 61.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

714514 NO VA DE TE LI NA RA, „Dina mika”, zgrada vrhunskog kvaliteta, odli~an nov 3.0 stan od 71m2, klasi~nog rasporeda sa odvojenom kuhiwom sa prozorom, odvojeno kupatilo i wc, ukw`en. Telefoni: 063/8288377, 636-8429, www.bomil.rs.

714515 CEN TAR, Ul. Mike Anti}a, salonski stan od 75m2, cena 71.000.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

714516 LI MAN, ukwi`en stan od 80m2 na IV spratu, cena 70.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

714517 CEN TAR, u Vase Staji}a, trosoban stan od 83m2 odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i renoviran, odmah useqiv, cena 87.500 mo`e i sa gara`om - cena 91.000. Tele foni: 636-6952, 063/828-83-77, www.bomil.rs.

714518

SA TE LIT, 80m2, II sprat, ukwi`en, kompletno renoviran stan. Sigurnosna vrata, klima, Hitna prodaja! 63.000E. www.status-nekretnine.com. Tel. 021/522177, 066/978-18-19.

714653 NOV ukwi`en trosoban stan na Novom nasequ, 66m2. 1. sprat, dvostrano orijentisan, kuhiwa odvojena zidom, lepa terasa...

Cena: 61.800 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200.

714574 LI MAN - 68m2 - trosoban - odli~an raspored, ukwi`en - useqiv, komplet sre|en, 4. sprat, terasa, lift, CG, cena 70.000E. Telefoni: 064/823-6617, 021/542779.

714572 CEN TAR!!! Blizu Spensa i Radni~kog, trosoban stan od 83m2, ukwi`en, useqiv po dogo voru!!! Tel. 063/500-213. 716140 LI MAN I!!! Odli~an trosoban stan od 64m2 ni`e spratnosti, za sredivawe, odmah useqiv!!!

Hitno!!! Tel. 063/500-213.

716142 SUN ^A NI KEJ!!! Pogled na Dunav, trosoban stan!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

716143 KOD SPEN SA, kvalitetan, kompletno renoviran trosoban stan, 78m2, u dobroj zgradi, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

714678 DVOSOBAN - DVOIPOSOBAN, 64m2 Bul. Kraqa Petra, prvi sprat, terasa, ukwi`en, useqiv, komplet name{ten.

Telefon: 060/418-3223 i 064/1143730.

71491

SA LON SKI troiposoban, 96m2, centar, Stra`ilovska ulica kod Isidorine gimnazije, III sprat bez lifta, ukwi`en, mo`e zamena za garsoweru, hitno! 69.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013277.

714645 PR VO KLA SAN ~etvorosoban dupleks, 107m2, Ilije Bir~anina, V sprat sa liftom, dva kupatila, ugra|ena kuhiwa, minimalne kosine na gorwem nivou, ukwi`en, useqiv. 78.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021141.

714646 ^E TVO RO SO BAN stan, 106m2, strogi centar, 3. sprat, lift, dve terase, dvostrano orijentisan, novija zgrada. Useqiv po dogovoru. Telefoni: 423-697, 064/115-3832.

71193 GR BA VI CA ~etvorosoban stan 100m2, samo 72000E. Telefon: 060/0201-000.

71434 GR BA VI CA - ekstra 104m2, ukwi`en, bez ulagawa u novijoj zgradi. Telefon: 060/02-01-000.

71438 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina nov troiposoban dupelks, 89m2, useqiv odmah, pre dat za ukwi`bu. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/33-22-90.

70045 PRO DA JEM, mewam za mawi nov 3.5, 81m2, zgrada sa 4 stana, Naseqe, svojim dvori{tem, par kingom, deo u ratama.. Telefon 063/501-671.

71310 TRG MLA DE NA CA, ~etvorosoban salonski stan od 116m2 na tre}em spratu sa liftom za 103.000E. Telefon: 064/418-3230.

71432 PRO DA JEM stan ili mewam za mawi 96m2, Ulica Du{ana Da nilovi}a, 1. sprat, odli~an raspored, Novo naseqe, vlasnik.

Telefon 063/101-1481.

71487 LI MAN, troiposoban stan, 93m2, na ~etvrtom spratu sa liftom, ukwi`en, odli~an raspored.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

714680 NO VO NA SE QE, odli~an 3.5 stan u Ul. Du{ana Danilovi}a od 87m2 po ceni od 67.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

714519 MAK SI MA GOR KOG 89m2, troiposoban stan na visokom parteru, dvostran, visina plafona 3.20m 83.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 714580

oglasi

dnevnik

BU LE VAR, kod „Da~mana”, 80m2 - ukwi`en troiposoban stan, 2. sprat, terasa, CG, odli~an raspored, odr`avan - bez ulagawa. Cena 67.000 evra. Telefoni: 064/823-6617, 021/542-779.

714549 OD LI ^AN, ukwi`en, odmah useqiv komforan troiposoban stan u @elezni~koj ulici, 83m2, hitno i povoqno! 65.000E. Telefon 060/621-1685.

714604 UKWI @EN troiposoban stan od 63m2 u Ulici Seqa~kih buna.

III sprat, terasa. Odli~na cena, 51.900E. Telefon 063/108-8017.

714605 BLI ZI NA SPENS-a, ekskluzivan penthaus bez kosina, 153m2, iz lifta u stan, panoramski pogled. Ukwi`en. Gara`a u zgradi! Telefon 063/108-8017.

714606 AN TO NA ^E HO VA, 114m2, ekskluzivan stan u novogradwi.

Vila sa ~etiri stana, ekstra oprema, dvori{te, parking.

Vlasnik. Telefon 063/108-8017.

714607 CEN TAR - kod Izvr{nog ve}a: ekstra sre|en, komplet renoviran salonac od 112m2, 1. sprat dnevna soba, 2 spava}e, radna, devoja~ka soba, kuhiwa sa trpezarijom, 2 sanitarna ~vora, sopstveno dvori{te sa egzoti~nim biqkama, podrum...

Cena: 124.000 evra. Telefoni: 021/424963, 064/823-6604.

714558 N. DE TE LI NA RA 83m2, ~etvorosoban, lift, terasa, ukwi`en, gleda na dvori{te, cena 55.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

714581 LUKS ^E TVO RO SO BAN -Sa jam 144 m2-1 sprat, lift, terasa, CG, pametna zgrada, ukwi`en odmah useqiv, perfektan raspored. Cena: dogovor. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

714562 BU LE VAR EVRO PE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosi na, cena 72.100. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

714520 GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za mawi stan. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

714521 OD LI ^AN nov ukwi`en name{ten stan na Bulevaru Evrope, blizu Limana i Cara Du{ana povr{ine 110m2 za cenu 93.000. [ifra 25049. Tel. 063/182-7627, 021/427-277, www.solis-nekretni ne.com.

714498 U NE PO SRED NOJ BLI ZI NI SPEN SA prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova.

Tel. 063/520-296; 021/427-277. [ifra: 13867, www.solis-nekretnine.com.

714499 RA VA NI^ KA, 155m2, ukwi`en, kompletno renoviran, u blizini {kole i vrti}a. Odli~an! Cena 180.000E. www.statusnekretnine.com. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09.

714647 NOV prazan odmah useqiv ~etvorosoban stan 120m2 na uglu B. oslobo|ewa i Petra Drap{ina, lift terasa, 3 sanitarna, ~vora. Telefoni: 0631010661, 523-193, www.nekretnine-moj dom.com, {ifra 1005102.

714637 U VOJ VO DE PUT NI KA ~e tvorosoban salonski stan na IV spratu, lift, terasa, parking mesto, lep ukwi`en povr{ine 119m2. [ifra 1005295, www.ne kretnine-mojdom.com. Telefoni:

523-193, 0658506616.

714638 NO VO NA SE QE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2, kod {kole i vrti}a, dvostran, svetao, ukwi`en, useqiv po dogovoru!!! Tel. 065/25-00-213.

716147 EKS TRA PO NU DA!!! Odli~an, nov, ~etvorosoban stan od 84m2 od Budu}nosti u Kornelija Stankovi}a, ukwi`en, odmah useqiv!!! Tel. 063/500-213.

716144 LI MAN IV!!! ^etvorosoban stan od 100m2 na lepom mestu, odli~nog rasporeda!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

716145 LEP SA LON SKI stan, 110m2, u blizini Dunavskog parka. Tel. 063/500-213.

716141 SA LO NAC, kod Foruma na prvom spratu, 3.5-soban, 112m2, dvostrano orjentisan, lepa dvori{na terasa. Telefoni: 528137, 063/538-166.

714679 PE TO SO BAN stan 174m2, salonski, luks, najstro`iji centar Novog Sada - Pavla Simi}a (kod Suda) - ukwi`en - 198.000 evra. www.bombyx-nekretnine.com.

Tel. 021/526-387, 062/518-544.

714666 SO CI JAL NO!!! Odli~an ~e tvorosoban dupleks od 105m2, novija zgrada, useqiv po dogovoru!!! Tel. 063/500-213.

716146

LUKS VI LA, 350m2, plac 576m2, kod terena „Bolesnikov”, najvi{i stepen kvaliteta gradwe i opreme, luks name{tena. 175.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 3030210.

714640 UGAO Bulevara Evrope i Futo{kog puta, ku}a 80m2, sa perionicom. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/33-22-90.

70044 NO VI SAD, Nikole Tesle, preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75215.

70428 BU LE VAR - SA JAM, povoqno prodajem ukwi`enu ku}u 430m2+restoran i autoperionicom u radu, plus 7 stanova, 20m front, idealno za stra~ki dom, motel 640E/m2, zamena 2 stanadoplata. Telefoni 064/453-8486, 063/161-2873.

71202 KU ]A na prodaju: prizemqe, sprat, potkrovqe i pomo}ni objekat. Vredi pogledati. Novi Sad, Stevana Sin|eli}a br 5.

Telefon 063/503-620.

71320 TI TEL - [ajka{ prodajem ku}u sa placom 3000m2. Telefon 064/9376437, 9 - 15 sati.

68630 PRO DA JEM ku}u Glo`an, Oslobodila~ka 10. Telefon 021/788-350.

71275 KU ]A nova 90m2, trosobna plac 580m2, useqiva, 55000E, Novi Rakovac ku}a 90m2 monta`na, gara`a 20m2, plac 800m237.000Evra. Telefon: 063/587602.

71408 PE TRO VA RA DIN - Ka~i}eva ulica, ku}a 150m2, gara`a, 19m2, plac 600m2, ukwi`eno 1/1, prazna i jeftina, cena 78.500Evra.

Telefon 063/585-076.

71417 PE TRO VA RA DIN ku}a kod ambulante i zabavi{ta, 90m2 od cigle za renovirawe, ukwi`ena, 1/1, hitno 33.000Evra. Telefon 063/152-052-1.

71418 SREM SKA KA ME NI CA, Gaje va 47a, trosobna ku}a 67 m2, nat krivena terasa, podrum gara`a, plac 440m2, cena 69.000E. Tele fon 069/1-522-592, 021/461-583.

71331 TE LEP - porodi~na ku}a na prodaju, povoqno. Telefon: 063/896-7201.

71429

PRO DA JEM spratnu ku}u u Veterniku sa dva stana, gara`om i nusprostorijama. Mo`e i zamena za stan uz doplatu. Telefon 063/8-358-561.

70952 KA], Sun~ani breg, nova ku}a useqiv 150m2 + 15m2 gara`a, plac 380m2, 78.000E, ku}a 110m2, plac 250m2 - 65000E. Telefon: 063/587-602.

71407 PRO DA JEM ku}u u Bukovcu, Svetozara Mileti}a br. 3. Telefoni: 065/66-10-889, 065/44515-78.

70803 RU MEN KA - plac od 584m2, u Ulici Cara Lazara 51. Telefon 063/7130-344.

71290 BAN STOL, Brde`, 30 ari, 30h100m. Izvanredan pogled, sun~ana strana.

Cena 3.5evra/m2. Telefon 064/408-7727.

71256 PO PO VI CA odli~an ravan osun~an plac 971m2, asfalt samo 8.500E, mo`e i realna zamena za auto do 2.500E. Telefon 060/6777982.

71334 PA RA GO VO, plac 1085m2, 9E, dozvoqena gradwa, ulica Bokvica, povoqno, na rate. Aca. Telefoni: 063/532-362, 021/6624269.

71339 DVE parcele od 5 i 6, 5 jutara u Sremskim Karlovcima, na prodaju. Telefon 064/20-16-350.

71360 PE TRO VA RA DIN - prazan plac ukwi`en na lepoj lokaciji. Telefon 063/152-0521.

71416 PRO DA JEM 2 placa, 7, 20 i 15, 5 ari i staru ku}u u centru Jaska . Telefon 063/297-956.

71271 PRO DA JEM vikendicu u Sremskoj Kamenici, stari Iri{ki put 1260m2 placa, ogra|ena, struja, voda, telefon, put. Telefon: 6311-171.

71153 PRO DA JEM vikendicu na 1.700m2 placa pod vo}wakom, kompletna infrastruktura, tvrda gradwa, ukwi`eno. Potez: Mala Testera. Telefon 060/76688-10.

71276 ^OR TA NOV CI, komforna ukwi`ena vikend ku}a, 70+20m2, plac 12 ari. Telefon 064/310-14-66.

71355 PA @WA - salonska predratna ku}a u Ul. vojvode Kni}anina, 145m2 na placu od 600m2, sa centralnim grejawem, odli~na, 3 spava}e sobe + dn. boravak, ukwi`ena. Cena 250.000. Pozovite za vi{e informacija na 065/20-19-006, 064/134-04-59 {ifra: 269, www.solis-nekretnine.com.

714477 KU ]A, 75m2, plac 1.400m2, Iri{ki put, za one koju mogu i znaju da u`ivaju, vikend ku}a na izuzetnoj lokaciji - „preko puta vinske ku}e Kova~evi}„, front 13m, na placu struja, voda, telefon, gas, odmah useqivo, vredi kupiti. Tel. 063/7-333-621, 021/55-77-58.

714465 KU ]A, Salajka, mirna ulica u blizini sportskog centra, 100m2 na placu od 450m2, veoma povoqno, za svaku preporuku.

Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97, www.kvart-nekretnine.com.

714533 KU ]A, Telep, 87m2, na placu od 340m2, odli~na lokacijacena 55.000E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekret nine.com.

714534 KU ]A 110m2, trosobna, sa nusprostorijom - jednosobnim stanom, plac 500m2, izlazi na 2 ulice. Komplet sre|ena, zidano ciglom. Brzo useqiva. Cena: 56.600 Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601 021/424-963.

714537 SA LAJ KA - ku}a 105m2, plac 400m2, eta`no grejawe na gas, zidano ciglom, miran kraj. Cena: 52.600E. Telefoni: 064/8236604, 021/542-779, 064/823-6601, 021/661-4200.

714569 KLI SA, prodajem noviju petosobnu ku}u u najlep{oj ulici.

Izvanredno stawe, lokal, po mo}ne prostorije, eta`no grejawe. Ekstra! Povoqno! Telefon 063-108-8017.

714585 KU ]A na Telepu 65m2, odmah useqiva, ukwi`ena.

Cena 37.000. [ifra 3000421, www.nekretnine-mojdom. Telefoni: 523193, 0631726143.

714609

TE LEP Ukwi`ena ku}a, plac 1200m2, u blizini Limana IV, cena 100.000E. www.status-ne kretnine.com. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09.

714648 SLA NA BA RA, idealan deo ku}e trosoban stan - 65m2 23.000E. Odli~an! www.statusnekretnine.com. Tel. 021/522-177, 063/11-24-911.

714651 U PE TRO VA RA DI NU ku}a 120m2 na placu od 420m2, komplet sre|ena, front do ulice 20m, cena 87.500. [ifra 3000022. Telefoni: 523-193, 0631010661.

714610 HIT NO!!! Petrovaradin, uz Preradovi}evu ulicu: 82m2 trosobna ukwi`ena ku}a, komplet renovirana, PVC stolarija, plac 350m2 - front 18m. Cena 72.100 evra - nije fiksna. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200.

714536 SREM SKA KA ME NI CA: dvoj na prizemna ku}a u centru, ukupno oko 200m2 sa nusprostorijama, plac zajedni~ki - 889m2, front preko 20 metara. Ukwi`eno. Odli~na lokacija. Cena za sve 110.000 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200, 064/823-6617.

714546 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwi`ena 80.000 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

714575 NA SE QE LI POV GAJ, tipska ku}a u nizu, sa pripadaju}om gara`om. Objekat je dodatno sre|ivan i luksuzno opremqen, sve ukwi`eno, odmah useqiv, a cena:125.000 evra. [ifra: 172. Za dodatne informacije pozovite 064/2003-103.

714476 KU PU JE MO luks ku}u-vilu oko Jodwe bawe, Cara Du{ana, mo`e i stara vila za renovirawe, sa ve}im placem. Potpuna diskrecija - ke{ isplata. www.bombyx-ne kret ni ne.com.

Tel. 021/6622-746, 062/518-544.

714664 NA ^AR DA KU u Kamenici ku}a sa pogledom na Novi Sad u tri eta`e sa tri stana, dve gara`e u ku}i, lokal, plac 1000m2 hitno. [ifra 3000330.Telefoni: 523-193, 0603088993, www.nekretnine-mojdom.com.

714611 ^OR TA NOV CI, odli~na ku}a 80m2 i gara`a, plac 1000m2, kod vile Stankovi}. Mo`e i zamena za stan u NS. Telefon 063-7776233.

714583 ^AR DAK, odli~na ku}a 200m2, dve gara`e, prelep plac pod ~etinarima 1000m2. Eta`no grejawe. Novi sad na dlanu! Povoqno! Telefon 063-7776-233.

714584 LE DIN CI nova ukwi`ena spratna ku}a 100 m2, plac 1300m2, voda, struja, gas, tele fon, kablovska, odmah useqiva, cena - 61.800E. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779.

714542 U BLI ZI NI NAJ LON PI JA CE i Ka}ke petqe, 4 placa na prodaju, pored Gazimestanske ulice, dozvoqena gradwa - porodi~no stanovawe, 450m2 - 14.500 evra, nije fiksno i mo`e dogovor. Pozovite 063/182-76-27.

714473 OB RA DI VO ZE MQI [TE blizu Novog Sada, 2 ha - 16.500 evra. www.status-nekretnine.com.

Tel. 063/11-24-911.

714658 OB RA DI VO ZE MQI [TE, 10 jutara - 63.000 evra. www.statusnekretnine.com. Tel. 063/11-24911.

714659 MI [E LUK III, prodajem gra|evinsku parcelu do 1.000m2, za gradwu porodi~ne ku}e. Za vi{e informacija pozovite 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

714472 PLAC, Popovica, 10 ari, gra|evinska zona, cena samo 22.5E/m2. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekret nine.com.

714527 PLAC, Bocke, 10 ari i 15,5 ari, gra|evinska zona, lepo okru`e we i pogled, 50m uvu~eno od glavnog asfaltnog puta, ekstra placevi, cena povoqna. Telefo ni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

714528

nedeqa24.mart2013.

RA KO VAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Cena: 10.000. Telefon 063-10-880-17.

714582 VI KEN DI CA Popovica, plac 2200m2, front 18m, lepo zelenilo, pogled, voda, struja, na glavnom putu, cena 89.000, mo`e zamena za dvosoban stan. Telefo ni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

714530 UKWI @E NA ku}a u odli~nom stawu od 65m2 u Rakova~koj ulici po ceni od 37.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

714522 BA^KI PETROVAC, 2500m2, gra|evinski plac sa dokumentacijom za gradwu. Telfeon: 060/418-3223.

71493 U FUTOGU prodajem plac kod nove Osnovne {kole. Telefon 063/502-042.

71496

PRO DA JEM nov useqiv uli~ni lokal 30m2, centar, Vuka Karaxi}a 5, prizemqe, aluminijumska stolarija, granitna keramika, magacin - ~ajna kuhiwa, toalet. Pogodan za sve delatnosti, 33.000. Tel. 063/517-846.

714639 SA JAM, BU LE VAR, izdajem razra|en restoran- piceriju sa kompletnim inventarom u etno stilu, 130m2, na du`i period.

Telefoni: 063/161-2873, 064/5965874.

71201 IZ DA JEM dva lokala na glavnom putu u Petrovaradinu, pogodno za mehani~ara, autoelektri~ara itd...Telefon 063/297956.

71272 PRO DA JEM ili mewam za mawi stan+doplata uli~ni lokal u Laze Tele~kog od 20m2. Tel. 063-501-671.

71309 PRO DA JEM razra|en i opremqen lokal na Grbavici, 40m2 uli~ni sa ba{tom, cena: 80.000 evra. [ifra: 80027. Tel. 063/520-296, www.solis-nekretnine.com.

714474 TOP PO NU DA - kod Futo{ke pijace, kupite uli~ni lokal na Bulevaru, u novom objektu koji je u pripremnoj fazi gradwe, mogu}nost kupovine 100-250m2 uli~nog lokala. Za sve dodatne informacije pozovite 064/2003103.

714475 PRO DA JEM lokal vi{enamenski u @elezni~koj ulici, 83m2, povoqno... Telefon 063/538-166.

714669

IZ DA JEM poslovni prostor od 28m2 za 70E, Dunavska 2, u dvori{tu. Telefon 021/6391069.

71489

KU PU JEM sve vrste automobila starija i novija, mo`e i havarisana. Telefoni; 021-822-714 i 063-708-19-39.

70989 KU PU JEM sve vrste automobila mo`e i havarisana, isplata maksimalna na licu mesta, dolazim odmah po pozivu. Telefoni: 064/33-77-695, 062/823-12-98, 021/824-611.

70342

PRO DA JEM traktor IMT 5170, `itnu sejalicu IMT 23 reda, predwu ka{iku za stajwak IMT, grabuqe „balerina” za detelinu 2, 8m.Telefon 063/7669111.

70370

21

KU PU JEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728.

71286

BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva }ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135.

70419 TA PE TAR SKE USLU GE, brzo, kvalitetno i povoqno. Telefoni: 021/6394-686 i 064/170-18-63.

71357 KRO JA^, {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta.

Najpovoqnije u gradu. Temerinska 8, dvori{te.Telefon 6612570 od 9-12 i od 15-19.

71462

KU PU JEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~una re, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen! Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14.

70437 PRO DA JEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14.

70439

KU PU JEM ordene, medaqe, sabqe, bode`e, bajonete, stare vojne uniforme, {lemove, {ap ke, vojne oznake i ostale anti kvitete. Telefon: 063/1964817.

70548 KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

67085

VI NO iz na{ih vinograda: portugizer, klaret, rajnski rizling, kaberne soviwon. Cena od 150 dinara. Petrovaradin.

Telefon 066/401-613.

71345 PRO DA JEM sadnice kajsije, jabuke, {qive, tre{we, duwe i drugih vo}nih vrsta, nadomak Novog Sada. Telefoni 021/6614380, 063/8351-900.

71213 PRO DA JEM soju „Balkan” xakirana 50/1, ~ista. Telefon 063/541-273.

71371

EVRO PA, Novi Sad: potrebne bebisiterke, medicinske pedijatrijske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, doma}ice ku}e, fizioterapeuti, kuvari, konobarice, sprema~ice, vaspita~ice.

Telefon 021/400-148.

71341 KU]NA NE GA bolesnih, sta rih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, fizioterapeuta, za korisnike u zemqi i inostranstvu. Telefon 021/400-148.

71342 AGEN CI JA za ~uvawe dece i podu~avawe svih uzrasta za poslove u Novom Sadu i Evropi.

Nudimo bebisiterke, vaspita~ice, profesorke. Telefon 021/400-148.

71343 PO TREB NA vredna `ena do 45 godina za obavqawe poslova u doma}instvu i zajedni~kog sta novawa u Sremskim Karlovcima. Telefon 064/640-89-20.

71354 AGEN CI JI za nekretnine „Magnat”, potreban agent pro daje sa iskustvom. Prijave na telefon 063-108-8017 ili 021-452942.

714608

22

oglasi l ^iTUQe l PoMeni

nedeqa24.mart2013.

KU P U J EM sta ro gvo `|e, ve{ ma{ine, {poret, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. telefon 6618846, 064/95-33-943, 063/84-85495.

71094 PRODAJEM mawu kaqevu pe}, rastavqenu. Cena 70 evra.

Telefon 064/45-11-924 71292 HIT NA prodaja poku}stva radi selidbe. Telefon 021/513-650 Paro{ki.

71291 PRO DA JEM piqevinu u krugu Sajma, hala Forum. Telefon 063/89-86-819. Nemawa.

71391

dnevnik

Sa tugom se opra{tamo od dugogodi{weg dragog prijateqa

Posledwi pozdrav stricu

Obave{tavamo svu rodbinu i prijateqe da je 23. 3. 2013. godine, prestalo da kuca srce na{e drage majke, ta{te i bake.

Pavlu @ivanovu

Melanija Munka~i

od sinovca Koste Kanazira sa porodicom.

1939 - 2013.

Pavla @ivanova

Posledwi ispra}aj }e biti danas, 24. 3. 2013. godine, u 14 ~asova, na Rusinskom grobqu, u \ur|evu.

71547

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima, zahvalni Bogu {to smo te imali, a tebi za sve {to si nam pru`ila.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ otac i deda

Dragica, Qiqa, Mina i Nikola.

Tvoje }erke Qupka i Zlatka, unuci Ivana, Tamara, Tijana i Aqo{a i zetovi Dragan i Vlada.

71546

Posledwi pozdrav dragom

Milenko Andri}

Posledwi pozdrav na{oj dragoj snajki, jetrvi, strini i babi

71519

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi sestri.

pozdrav

dragoj

16. 6. 1922 - 23. 3. 2013.

Sahrana je danas, 24. 3. 2013. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Nadaqu.

Neute{ni: sin Branko, snaja Qubica i unuci Milenko i Sa{a.

71527

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Bobo, hvala ti za sve.

Porodica Peni}.

Pavlu @ivanovu

Meli

Melaniji Munka~i

Slobodanu Milidragovi}u

Melanija Munka~i

Sa po{tovawem i tugom, Mihajlo i Nada Munka~i i Marijana sa porodicom.

Zauvek }e te nositi u srcu: tvoja sestra Ana, Steva, Sawa, Bernd i mala Kolin.

71543

71520

Posledwi stricu

pozdrav

3

dragom

S tugom javqamo da je u 79. godini preminuo na{ dragi i voqeni

Vera i \or|e Grbi}.

71545

O`alo{}en brat Vlada sa suprugom Zdenkom i decom.

71521

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je posle kra}e bolesti preminula na{a draga mama, baba, sestra

71548

Slobodanu Milidragovi}u

3

Ga`o Katica - Seka Petar, Jelena i Du{ica.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Pera @ivkovi} Sahrana je danas, 24. 3. 2013. godine, u 13 ~asova, u Bukovcu.

71542

Milica Cveti} Bile smo zajedno pedeset godina i vi{e, ne svekrva i sna, nego majka i }erka. Po~ivaj u miru, i neka ti je Bog u pomo}i.

O`alo{}eni: supruga Radmila, sin Slavko, snaja Nedeqka, unuk Uro{ i unuka Aleksandra, }erka Slavica, zet Brajan, unuk Matija i unuka Tijana.

Snajka Vukica sa sinovima Zoranom i Goranom.

71538

POMEN

Posledwi BATI

pozdrav

1943 - 2013.

Sahrana je u ponedeqak, 25. 3.

2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: sin Miroslav, }erka Nada sa suprugom [tefom, sestra Beba i unuci Edvin i David.

71523

71525

na{em

Pro{lo je sedam godina od kako nije sa nama na{a majka i supruga

Dana, 28. 3. 2013. godine navr{ava se sedam tu`nih godina od smrti moje drage i nikada pre`aqene supruge

Pavle @ivanov 1935 - 2013.

Sahrana je u ponedeqak, 25. 3. 2013. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Perici @ivkovi}u Borke Malinovi}

O`alo{}eni: sin \or|e, unuke Awa i Duwa, snaja Ana. 71544

Sa qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

An|a, Beba i Jovica.

profesor u penziji 24. 3. 2006 - 24. 3. 2013.

Zauvek u na{em se}awu i na{im mislima.

Weni najmiliji: suprug \or|e sa decom.

Suprug Vasa sa porodicom.

71312

Mara Jankovi}

71539

71406

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa dubokim bolom javqamo da je preminula na{a draga

nedeqa24.mart2013.

Danas, 24. marta je tu`na godina od smrti moje drage sestre

3

GODI[WI POMEN

23

POMEN

Milica Cveti} 1914 - 2013.

Slavka Api}

Sahrana je u ponedeqak, 25. 3.

2013. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

i

@arko Api}

23. 3. 2003 - 23. 3. 2013. iz @abqa

Radojke Andi} Uspomenu na wu nosi}u ve~no u srcu.

2006 - 2013.

Dragi na{i, sa nama ste uvek i u dobru i u zlu, jer voqeni nikad ne umiru!

Va{i najmiliji.

O`alo{}eni: }erka Danica i unuk Mile sa porodicom.

Sestra Dragica sa sinom Mi}om.

71329

71530

Posledwi pozdrav baki

Dipl. in`. Dejan Brundza

71522

SE]AWE

^ETRDESETODNEVNI POMEN

[ta sam imala, nisam znala, ali zato sada znam da sam sa tobom izgubila sve. Ma gde bio uvek si se vra}ao ku}i a sada te uzalud ~ekam lane moje.

Mnogo mi nedostaje{.

Darinka Milo{

Milici Cveti}

Tvoja majka An|elka, sestra Olivera, zet Rade i sestri~ina Jelena.

od: unuka Mirjane, Svetlane i Zorane i zetova Slavka i Zorana.

Nadi ]eli}

ro|. Sekuli} 24. 3. 1980 - 24. 3. 2013.

obele`i}emo u utorak, 26. 3. 2013. godine, u 10 ~asova, na grobqu u @abqu.

Draga mama i bako, `ivi{ ve~no u na{im mislima.

Na tebe mislimo svakog trena i `ivimo od uspomena.

Tvoji, Stane i Daca.

K}eri Stana i Nada, unuke Tatjana i Svetlana i unuk Mi{el.

71292

71536

71366

71399

Posledwi pozdrav plemenitom, iznad svega divnom ~oveku, dragom prijatequ

POMEN na moje roditeqe

\ur|inku

Teodora

i

Slobodan Milidragovi}

Slobodanu Milidragovi}u

1920 - 1999.

1921 - 1988.

Saravolac ]erka Zlata.

Iznenada i prerano ostali smo i bez najmla|eg brata Milidragovi}a.

Wegovi Petrovaradinci: Rade, Mo{a, Zlatko i Mirko.

71382 Posledwi pozdrav dragom zetu

Joce Ma{inog iz stare Rumena~ke U srcima je svojih: }erke Dragice, unuka Dragoslava, snahe Dragane i praunuka Ivane i Nevene.

71535

Sa tugom i bolom obave{tavamo da je nesre}nim slu~ajem preminuo na{

1945 - 2013.

od porodice Bo{kovi}.

Posledwi pozdrav na{em

Slobodanu Milidragovi}u

Slobodan Milidragovi}

Slobodanu Milidragovi}u

Mihajlo, Elizabeta i Daniela Ber~ek i Sa{ka Ber~ek Jeli} sa porodicom.

OG-1

71540

Danas je petnaest godina od odlaska u ve~nost najboqeg tate i deke

Slobodana Milidragovi}a

Ostaje nam qubav i se}awe na na{eg dragog Bobana.

Tuguje za wim porodica Ilije Travara.

Sau~estvujemo u bolu porodice Milidragovi} povodom smrti na{eg zeta i divnog ~oveka

Sahrana je u ponedeqak, 25. marta 2013. godine, na Ledina~kom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Milica, }erka Lana i Marko sa porodicama

od Petra i Olgice Pla~kov, Bo{ka i Dragana Pla~kov sa porodicama.

71533

71387 71537

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Danas, 24. 3. 2013. godine, navr{ava se sedam godina od kako nije sa nama na{a draga majka i baka

71534

Sa neizmernom tugom opra{tam se od svog voqenog brata

Na{em ujaku

Vera Krajnovi} Ostala je tuga, bol i praznina bez tebe. Zauvek }emo te nositi u srcu i sa rado{}u se prise}ati svih na{ih lepih trenutaka koje smo proveli zajedno.

Marija Kru{i} 2006 - 2013.

Stanari Bul. kraqa Petra I 13.

Tvoja sestra Branka sa porodicom.

71529

Slobodana Milidragovi}a

Stanku Jovi}evi}u

71524

Za wom tuguju weni najmiliji: }erka Mirjana, unuka Milena i zet Smiqan.

71510

Wegova nenametqiva, nesebi~na, nepokolebqiva podr{ka koju nam je pru`ao ~itavog `ivota, nedostaje}e mi bolno, zauvek.

Slobodanu Milidragovi}u Sa tugom i po{tovawem, Ivana i Nata{a.

Wegova sestra Saveta Sladoje sa porodicom.

71531

71532

24

sport

nedeqa24.mart2013.

MU [KA SU PER LI GA

PR VA A LI GA

No vo sa |a ni po to pqe ni Par ti zan - Voj vo di na 11:3 (4:0, 2:2, 3:0, 2:1) BE O GRAD: Ba zen „Ba wi ca”, gle da la ca: 300, su di je: Jo van ~e vi} (Vr wa~ ka Ba wa) i Ra ga~ (Be o grad). Igra~ vi {e: Par ti zan 6 (3), Voj vo di na 6 (1). Pe ter ci: Par ti zan 2 (1).

PAR TI ZAN: @i vo ji no vi} (9 od bra na), Ma to vi} 1, Man di} 6, Ob ra do vi}, Su bo ti}, Rac kov 1, ]uk 1, De do vi} 1, ^u~ ko vi} 1, Tan sko vi}, Ba sa ra, Jo ki}, Vu ki }e vi}.

VOJ VO DI NA: Ma rin ko vi} (10 od bra na), Bo san ~i}, Mak si mo vi}, Vuk sa no vi} 1, Mi li ~i} 1, Va si}, Ge ra to vi}, Gvo zda no vi} 1, We go van, Ubo vi}, Mat ko vi}, Ro ga no vi}, Pe ti}.

Ve} po sle pr ve ~e tvr ti ne vo di li su va ter po li sti Par ti za na sa 4:0, a po ~et kom dru ge de o ni ce ve} je bi lo i 6:0. U tre }oj de o ni ci Par ti zan je se ri jom od 3:0 sti gao je do vi so kog vo| stva. U ovom pe ri o du igre do go dio se i in ci dent u ko jem je ]u~ ko vi} u `a ru bor be uda rio Ubo vi }a, do {lo je do ~ar ke. Oba igra ~a su do bi la is kqu ~e we.

G. M.

Voj vo di na - Vr bas Kar neks 28:19 (13:10) ~i}, N. Pe ro vi} 1, Vra we{, Vo ji ~i} 2, San ~a nin 2, V. Pe ro vi} 4, Ra du lo vi} (3 od bra ne), Gro zda ni}, Ki li bar da.

Do 12 uza stop ne su per li ga {ke po be de, iza bra ni ci tre ne ra Mo mi ra Rni }a do {li su sa po la ga sa ~i me su us pe li da se re van {i ra ju Vr ba {a ni ma s ka ma tom, za je se wi po raz na wi ho vom bu wi {tu. No vo sa |a ni su od i gra li agre siv nu od bra nu, na ~e lu sa sjaj nim gol ma nom Stan kom Aba xi }em ko ji je do 25. mi nu ta sa ku pio ve} 12 od bra na.

Ras po lo `e ni su bi li Vu ka {in Sto ja no vi} i Qu bo mir Jo {i} ~i jim su pro jek ti li ma cr ve no - be li do {li do {est go lo -

PR VEN STVO SR BI JE ZA @E NE

Par ti zan ube dqiv U isto rij skom der bi ju pred svo jom pu bli kom va ter po lit ski we Voj vo di ne po ra `e ne su od fa vo ri zo va ne eki pe Par ti za na sa 25:1 (5:0, 8:0, 6:0, 6:1). Ute {ni gol No vo sa |an ke su po sti gli tek u po sled woj de o ni ci i to iz pe ter ca Iva na Ta wa nov.

G. M.

Voj vo di na - Vr bas K. 28:19 Cr ven ka J. - Ru dar 23:17 Par ti zan - Na pre dak 38:27 @e le zni ~ar - PKB 36:29 Ko lu ba ra - Me ta lo pla sti ka 20:20 Za je ~ar - C. zve zda 32:29 Rad ni~ ki - Ju go vi} U. od go |e no 1. Par ti zan 20 18 2 0 622:493 38 2. Voj vo di na 20 18 0 2 559:466 36 3. Vr bas 20 12 1 7 520:529 25 4. Metalopl 20 9 1 10 498:484 19 5. Ru dar 20 9 1 10 517:518 19 6. Za je ~ar 20 9 0 11 572:571 18 7. Ko lu ba ra 20 8 2 10 561:571 18 8. Ju go vi} 19 7 3 9 504:509 17 9. Na pre dak 20 8 1 11 520:545 17 10. Rad ni~ ki 19 8 0 11 490:513 16 11. PKB 20 5 4 11 548:563 14 12. C. zve z. (-8)20 9 1 10 521:531 11 13. @e lez.(-2) 20 6 0 14 534:589 10 14. Cr ven ka 20 4 2 14 499:583 10 U sle de }em ko lu sa sta }e se: Voj vo di na - Par ti zan, Vr bas Kar neks - Za je ~ar, Cr ve na zve zda - Cr ven ka Ja fa, Ru dar - Ko lu ba ra, Me ta lo pla sti ka -Rad ni~ ki, Ju go vi} Uni met - @e le zni ~ar 1949, PKB - Na pre dak.

va vi {ka u 25. mi nu tu (12:6). Vr ba {a ni se ni su pre da va li, na pro tiv, se ri jom 3 - 0 u fi ni {u pr vog po lu vre me na us pe li su da sma we za o sta tak i na od mor odu sa mi nu som od tri go la (13:10).

U dru gom po lu vre me nu, do bro uigra na zo na No vo sa |a na za da la je mno go bri ge go stu ju }im igra ~i ma. U 39. mi nu tu cr ve no be li sti `u do {est, a u 54. mi nu tu do naj u be dqi vi jih, de vet go lo va vi {ka. Iza bra ni ci tre ne ra Voj vo di }a, osla bqe ni ne i gra wem Mi tro vi }a, Lu ~i }a i Mi li }a, ni su us pe li da se jo{ jed nom vra te u igru i pri pre te ras po lo `e nom do ma }i nu, pa je po be da i to ube dqi va pri pa la mom ci ma Mo mi ra Rni }a.

I. Gru bor

Du nav - @AK 9:7 (3:1, 2:2, 2:2, 2:2) NO VI SAD: Ba zen Sla na ba ra, gle da la ca: 100, su di je: I. Ra ko vi} Kr sto no {i} (Be o grad) i Ba la `e vi} (Su bo ti ca). Igra~ vi {e: Du nav 10 (3), @AK 4 (2). Pe ter ci: Du nav 2 (2), @AK 1 (1).

DU NAV: Do bo `a nov (10 od bra na), [i man 1, Mi tro vi}, [}e pa no vi}, Voj ~i}, To hoq, Pre ko ga ~i} 1, ]a to vi} 2, Le ki}, Ka ti}, Bu kvi}, Pe trov ski, Jo va no vi} 4. @AK: Ko zar ski (2 od bra ne), Tr ku qa 1, Ki ri}, Bu du rin 1, Pe {te ri} 1, Ar nu{, Du da{, Ka led 2, Mi li ja no vi} 1, Fi li po vi} 1, Jak {i}, Mar ~e ta, \a pa (2 od bra ne).

Va tre po li sti Du na va us pe li su da se re van {i ra ju @AK-u. Od lu ~u ju }u pred nost No vo sa |a ni su ste kli u pr voj ~e tvr ti ni i us pe li su da je sa ~u va ju do kra ja.

G. M.

PR VA MU [KA LI GA

Po be da s po la ga sa NO VI SAD: Ha la Sla na ba ra, gle da la ca: 300, su di je: Bla go je vi} i \o ki} (Ja go di na).Sed mer ci: Voj vo di na 1 (0).

Is kqu ~e wa: Vr bas Kar neks 4 mi nu ta.

VOJ VO DI NA: Aba xi} (14 od bra na), Po pov 2, M. Ra di {i} 2, Ele zo vi}, Ba ri {i} 1, Ve se li nov 2, Stje pa no vi} 4, Sto ja no vi} 3, Ar se ni} (10 od bra na), ^up ko vi}, Pu {i ca 4, Jo {i} 4, Mar ja nac 2, Stan ko vi} 3, Bog da no vi}, ]ur ko vi} 1.

VR BAS KAR NEKS: Vla i sa vqe vi} (12 od bra na, 1 sed me rac), Kom ne ni} 2, Or bo vi} 3, J. Voj vo di} 1, V. Voj vo di} 2, Bo san -

Stra hi wa Stan ko vi}

Uhva }e na slam ka spa sa Cr ven ka - Ru dar 23:17 (11:9) CR VEN KA: Dvo ra na „Slo bo dan ^i le Mi {ko vi}”, gle da la ca oko 400, su di je: Ko sa no vi} i Ni ko li} (Pan ~e vo). Sed mer ci: Cr ven ka 5 (3), Ru dar 3 (1), is kqu ~e wa: Cr ven ka 10, Ru dar 12 mi nu ta.

CR VEN KA: M. Ra ~i} (14 od bra na), @e ga rac 1, Ra do wi} 3, Sla vu qi ca, V. Ra ~i} 1, Pe ro vi}, Ni ko li}, Mi ri}, Mje ri ma~ ka (3 od bra ne, sed me rac), \u ro vi} 9, Egi}, Gru ji ~i} 4, Gu gle ta 2, Su naj ko, Ze jak, Jo lo vi} 3.

RU DAR: Ivo {e vi}, Avra mo vi} 1, Ri sti} 2, Mer do vi}, Stoj ko vi} 2, V. Vu ko vi} 1, M. Vu ko vi}, Ne deq kov, Ra di sa vqe vi} 1, Stoj ko vi} 3, Zla ta no vi} (14 od bra na, 2 sed mer ca), Mi lo {e vi} 1, Ra do ji ~i} 1, Di mi tri je vi} 5.

Cr ven ka je is ko ri sti la po sled wu pri li ku da uhva ti slam ku spa sa u bor bi za op sta nak.

Po be di la je u utak mi ci ko ja sa obe stra ne ni je obi lo va la ni le po tom, ni po seb no uz bu dqi vo {}u i u ko joj je od po ~et ka do kra ja bi la u vo| stvu, a to kom

dru gog po lu vre me na u ne ko li ko na vra ta i sa po {est go lo va raz li ke (16:10, 18:12, 19:13).

Na sa mom po ~et ku Cr ven ~a ni su po ve li go lo vi ma Gru ji ~i }a i \u ro vi }a i to je bio na go ve {taj po voq nog epi lo ga ko ji je sre di nom po lu vre me na bio jo{ vi {e pot kre pqen vo| stvom od 7:3 a po tom i 9:6. Pred sam od la zak na od mor go sti sma wi li na 10:9, ali ni su us pe li da po rav na ju re zul tat.

Dru gi deo je pro te kao u zna ku do mi na ci je do ma }i na.

T. Jo vo vi}

BO RAC IZ VE LI KIH RA DI NA CA SLA VI 80 GO DI NA PO STO JA WA

No va svla ~i o ni ca za ju bi lej Fud bal ski klub Bo rac iz Ve li kih Ra di na ca osno van je da le ke 1932. go di ne.Do po ~et ka Dru gog svet skog ra ta klub je igrao sa mo pri ja teq ske utak mi ce sa klu bo vi ma iz [a {i na ca, Man |e lo sa, Kra qe va ca, Di vo {a, Srem ske Mi tro vi ce i dru gih me sta.

- Po sle za vr {et ka Dru gog svet skog ra ta, klub, se 1949. go di ne ukqu ~io u tak mi ~e we. Pr vi zna ~aj ni ji uspeh ostva rio je go di nu da na ka sni je, ka da je po stao pr vak srem sko mi tro va~ kog sre za, a po tom kroz kva li fi ka ci je iz bo rio pla sman u ta da {we Grup no pr ven stvo - [id. U se zo na ma 1954/55. i 1956/57. nad me tao se u okvi ru Srem skog pot sa ve za za pad na gru pa. Te pr ve se zo ne naj po zna ti ji ri val bio mu je Rad ni~ ki iz [i da. Osta je `al, {to je is pao iz li ge 1955. go di ne, jer da je ostao u li gi, za pro tiv ni ka imao bi Rad nik iz Bi je qi ne, ko ji se ta da tak mi ~io sa srem skim klu bo vi ma. Ve li ko ra din ~a ni su po tom 1957. go di ne is tu pi li iz li ge i na red nih de vet go di na igra li su is kqu ~i vo pri ja teq ske su sre te - ka `e Bo {ko La }a rac, se kre tar FK Bor ca.

Od 1966. go di ne fud ba le ri Bor ca pu nu de ce ni ju na stu pa li su Op {tin skoj li gi. Bo rac je i dva pu ta iz bo rio pla sman u Me |u op {tin sku li gu-Jug u se zo na ma 1977/78. i 1982/83. go di ne.

Fud ba le ri Bor ca iz Ve li kih Ra di na ca

- U ovom pe ri o du vre di iz dvo ji ti 1979. go di nu, ka da je bor ~ev pod mla dak, kao {kol ska eki pa, u No voj Gra di {ki na tur ni ru re pu blu ka i po kra ji na po stao vi ce {am pion Ju go sla vi je. Iz te ge ne ra ci je za pa `e ne ka ri je re u mi tro va~ kom Sre mu ima li su Sa va Ste va no vi}, Zlat ko Lu ki}, Goj ko Ke ki} i Sve ti slav Vuk mir-na sta vqa pri ~u La }a rac.

Tri pu ta „pla vo-be li“ bi li su fi na li sti Op {tin skog Ku pa Srem ska Mi tro vi ca 1991, 1994. i 1996. go di ne. A, u po sled wa dva osvo ji li su po bed ni~ ke pe ha re.

- Naj ve }i uspeh Bor ca, bez sum we, je ula zak u Srem sku li gu 2002/2003. Pod ko man dom tre ne ra Ne |e Vu ko vi }a, ne ka da {weg na pa da ~a Kri va je iz Za vi do vi -

}a. Pro tiv ni ci za re spekt Haj duk iz Be {ke, Haj duk iz [i ma no va ca, @e le zni ~ar iz In |i je, Sre mac iz Voj ke, Omla di nac iz No vih Ba no va ca, Rad ni~ ki iz Iri ga, Rad ni~ ki iz Srem ske Mi tro vi ce, Pod ri we iz Ma ~van ske Mi tro vi ce. Dve se zo ne za du go pam }e we. A, po sled wih de set go di na Bo rac je po no vo ~lan op {tin skih li ga {a, a ovo go di {wu je se wu se zo nu u Op {tin skoj li gi Srem ska Mi tro vi ca (pr vi raz red) okon ~ao je na srom nom sed mom me stu. U klu bu su osim se ni o ra ak tiv ni jo{ ju ni o ri i ve te ra ni. Uo~i ve li kog ju bi le ja 80. go di na po sto ja wa po kri ve na je no va svla ~i o ni ca i o~e ku je se na sta vak da qih ra do va na igra li {tu - ka `e La }a rac.

Ve li ki Ra din ci su da li do -

dnevnik

sta do brih fud ba le ra. Ipak, naj da qe je do gu ra la mla |a gar ni tu ra.

- Tu ne ma spo ra Ra do{ Pro ti} (pr vo je bio ka det be o grad skog Par ti za na), Ra da, tre bin skog Le o ta ra, {a ba~ ke Ma ~ve i Ja go di ne, a da nas je ~lan ukra jin ske Olek san dri je. Mar ko Pet ko vi} ~lan je OFK Be o gra da i mla de re pre zen ta ci je Sr bi je. Ste van @iv ko vi} po sled wig ne ko li ko go di na pri su tan je na te re ni ma Pr ve li ge Sr bi je (ba ~i na~ ki Big bul, mi tro va~ lki Rad ni~ ki, Be `a ni je, kru {e va~ ki Na pre dak), dok je Bog dan To mi} na stu pao za Do wi Srem iz Pe }i na ca i Srem iz Srem ske Mi tro vi ce (ka da su igra li u kon ku ren ci ju dru go li ga {a) - ja san je Bo {ko La }a rac i za vr {a va. - Od po zna tih igra ~a sa stra ne za Bo rac su igra li Sa {a Ra ma~ (ne ka da {wi ko {ar ka{ Bo ro vi ce iz Ru me i OKK Be o gra da), Bo `i dar Ba bi} (biv {i igra~ FAP-a iz Pri bo ja i naj bo qi stre lac Dru ge li ge - Is tok po ~et kom 70-tih go di na pro {log ve ka), Ra den ko Jev ti} (Bo rac, Ba wa lu ka, Rad nik, Bi je qi na) i Dra gan Jo va no vi} (Big bul, Ba ~in ci, iz dru go li ga {kih da na). Na kra ju na po me ni mo, da od osni va wa klu ba, pa sve do da nas, ve li ko ra di na~ ki fud bal ski klub, je dan je od ret kih u na {oj dr `a vi, ko ji ni ka da ni je me wao svo je ime.

B. Rok ni}

Sto ja ~i} za le dio Vi zu ru Me ga Vi zu ra - Voj vo di na Sr bi ja gas 76:77 (28:18, 16:15, 9:25, 23:19) KRU [E VAC: Ha la spor to va, gle da la ca: 1.500, su di je: Ma `i}, Mi loj ko vi} i Vor ka pi}.

ME GA VI ZU RA: Re qi} 2, Kr sti} 7, Dan gu bi} 10, Dr ~a, Avra mo vi} 6, Mi }i} 13, Lu ko vi}, Ve li~ ko vi} 10, Ca ki} 5, Bo ji} 9, Si me u no vi}, Mar ja no vi} 14.

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS: Ku `e ta 6, Mar ko vi} 7, [e {li ja, Bol ti} 5, Sto ja ~i} 15, Ma ro je vi} 5, Ze ko vi} 16, Va si}, Ive qa, Ka li ni} 18, Pe {a ko vi} 5.

Eki pa Voj vo di ne ide u Su per li gu sa pr vog me sta. No vo sad ski tim kao gost je sa vla dao Me ga Vi zu ru u me ~u po sled weg ko la.

I Voj vo di na i Me ga ostva ri li su skor 20-6, ali su No vo sa |a ni pr vi zbog dve po be de u me |u sob nim su sre ti ma.

Za i grao je i re pre zen ta ti vac No vi ca Ve li~ ko vi}, ali ni to ni je bi lo do voq no za po be du.

Kao ni ~i we ni ca da je tim De ja na Mi lo je vi }a na po lu vre me nu imao 11 po e na vi {ka - 44:33. Vo {a je ne ve ro vat nom se ri jom od 21:2 oti {la na plus osam (46:54) u 29. mi nu tu, ali su Avra mo vi}, Mar ja no vi} i Mi ci} sre di nom po sled we ~e tvr ti ne vra ti li pred nost na stra nu Me ge. Jo{ ka da je mla di re pre zen ta ti vac Ne ma wa Kr sti} u 36. mi nu tu po go dio troj ku za 70:62, ~i ni lo se da je Me ga za vr {i la po sao, me |u tim, usle dio je za vr {ni uda rac No vo sa |a na.

Ka li ni} i Ku `e ta sma wi li su na 76:75, na dru goj stra ni Ve li~ ko vi} i Avra mo vi} pro ma {i li troj ke, a od lu ~u ju }i ko{

Vr {ac - Ta mi{ 82:66 Me ga Vi zu ra - Voj vo di na 76:77 Bo rac - Slo ga 99:77 BKK Rad ni~ ki - Slo bo da 64:74 Ja go di na - Me ta lac 78:87 Sme de re vo - OKK Be o grad 91:96 Kon stan tin - FMP 59:65 1. Voj vo di na 26 20 6 2222:1967 46 2. M. Vi zu ra 26 20 6 2305:2068 46 3. Me ta lac 26 16 10 1981:1933 42 4. Kon stan t. 25 15 10 1840:1724 40 5. Vr {ac 26 14 12 2136:2130 40 6. Slo bo da 25 14 11 1913:1907 39 7. Bo rac 26 13 13 1942:1957 39 8. FMP 25 13 12 1916:1834 38 9. OKK Bgd 26 12 14 2134:2156 38 10. Ta mi{ 26 11 15 1926:1921 37 11. Sme de re vo 26 10 16 1960:2030 36 12. Slo ga 26 9 17 2041:2223 35 13. BKK Rad. 25 8 17 1880:2000 33 14. Ja go di na 26 5 21 1888:2234 31 ABA li ga (M) Par ti zan - Sol nok 83:69 Rad ni~ ki - Cr ve na zve zda 80:75 Bu du} nost - Olim pi ja 79:75 [i ro ki - Ce de vi ta 75:77 Ci bo na - Igo kea 78:87 Kr ka - MZT Sko pqe 68:80 Za dar - Split (da nas, 17) 1. Igo kea 26 20 6 2013:185746 2. C. zve zda 26 18 8 2097:188944 3. Rad ni~ ki 26 17 9 2102:197843 4. Par ti zan 26 16 10 1905:183242 5. Bu du} nost 26 16 10 1785:169942 6. Ce de vi ta 26 15 11 1935:190741 7. MZT 26 14 12 1853:186340 8. Olim pi ja 26 13 13 1909:189739 19. [i ro ki 26 9 17 1940:199635 10. Sol nok 26 9 17 1878:208535 11. Kr ka 26 9 17 1711:182635 12. Ci bo na 25 9 16 1935:194434 13. Za dar 25 8 17 1863:195433 14. Split 25 8 17 1740:191033 U po lu fi na lu faj nal - fo ra u Lak ta {i ma (25. - 27. mart) sa sta ju se: Igo kea - Par ti zan i Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki.

za go ste po sti gao Ste fan Sto ja ~i} - 76:77.

PO LU FI NA LE PLEJ OFA PR VEN STVA SR BI JE

Be o gra |an ke u fi na lu Voj vo di na - Ra di voj Ko ra} 69:78 (25:18, 14:21, 18:19, 12:20) NO VI SAD: Ma la dvo ra na SPC „Voj vo di ne„, gle da la ca 100, su di ja: Iva na Mi lo va no vi} i Ili} (Ni{), Ni ki to vi} (^a ~ak).

VOJ VO DI NA: Po po vi} 9, ^or to, Bo {ko vi} 2, Kr we tin 14 (4-2), Ze ko vi}, Pi per, Ha li mi}, ]i ri}, Ma ra u ki}, [e sni} 15 (21), Bu }e vac 18 (5-5), Ma to vi} 11.

RA DI VOJ KO RA]: ^o li} 18 (3-3), Be ro wa 15 (2-1), To pu zo vi} 2, Jo va no vi} 9 (4-3), Je re mi}, Man di}, Braj ko vi} 4, \or |e vi}, Stu par 4 (1-0), Ra di} 18 (6-4), Ka por 8 (2-2), An |el ko vi}.

U ne iz ve snoj, iz jed na ~e noj bor bi ko {ar ka {i ce iz Be o gra da us pe le su da sa vla da ju Voj vo di nu i da se pla si ra ju u fi na le Pr ven stva Sr bi je. Eki pa iz Be o gra da je u po sled wim mi nu ti ma od i gra ve o ma ~vr stu od bra nu i kon tra ma na pra vi raz li ku ko je do ma }e igra ~i ce ni su mo gle da stig nu. Mo `da uzro ke po ra za No vo sa |an ki tre ba vi de ti i u ~i we ni ci da je sa mo pet igra ~i ca bi lo ras po lo `e no za igru. Do 35. mi nu ta re zul tat je bio iz jed na ~en.

I. Gru bor

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Fudbal Srp ska li ga Voj vo di na SREM SKA MI TRO VI CA: Rad ni~ ki - Ce ment, SEN TA: Sen ta Do li na, PAN ^E VO: Di na mo Du nav, SOM BOR: Rad ni~ ki Ba~ ka To po la, BA^ KI JA RAK: Mla dost - Slo ga (T), OXA CI: Tek sti lac - Pa li}, STA RA PA ZO VA: Je din stvo - Rad ni~ ki ([), ^E LA RE VO: ^SK Pi va ra Srem (14.30).

Voj vo |an ska li ga Is tok - LA ZA RE VO: Za dru gar - Slo bo da (NK) (14.30).

Voj vo |an ska li ga Za pad - TU RI JA: Mla dost - Po let (S), BE [KA: Haj duk - Omla di nac (14.30).

Pod ru~ na li ga No vog Sa da RU MEN KA: Je din stvo - Voj vo di na, \UR \E VO: Ba~ ka 1923 - Obi li}, PE TRO VA RA DIN: Pe tro va ra din - Ve ter nik, GAJ DO BRA: Her ce go vac - Omla di nac, BA^ KA PA LAN KA: Sta ri Grad Ka bel, [AJ KA[: Bo rac - Su tje ska, TE ME RIN: TSK - Vr bas.

Utak mi ce po ~i wu u 14.30.

Grad ska li ga No vog Sa da - SU SEK: Su sek - ^e nej, RA KO VAC: Bo rac - Pro le ter, KI SA^: Ta tra - Si rig, BU DI SA VA: Di na mo - Ba~ ka, SREM SKA KA ME NI CA: Fru {ko go rac - @e le zni ~ar (14.30).

Ru ko met

Pr va mu {ka li ga, se ver NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va - Ti tel XD (18).

Pr va `en ska li ga, se ver JA BU KA: Ja bu ka 95 - Do lo vo (19).

Dru ga mu {ka li ga, se ver NO VI SAD: Rad ni~ ki - Je din stvo (K) (18.30).

Dru ga `en ska li ga, se ver SOM BOR: Ra van grad - Vr bas (19).

Od boj ka Dru ga mu {ka li ga – se ver – KO VIN: Ba va ni {te – No vi Sad (18).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga – cen tar – NO VI SAD: Va ra din 2 – Gr bi} (12.30), No vi Sad – Fu tog vest (12.45), @A BAQ: @a baq – Voj vo di na 2 (14.15).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga – se ver – KU LA: Haj duk – NIS Spar tak 2 (16), BE ^EJ: Be ~ej – Tu ri ja (19.30).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga – Ba nat – VR [AC: Ko ral – Klek 2 (14.45), KO VIN: Rad ni~ ki – Ba nat (17).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga – cen tar – SI RIG: Si rig – Vo {a (17), [ID: Vest – Stra `i lo vo (19).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga – se ver – BA^ KI PE TOR VAC: Mla dost – Ki kin da (18.30).

Va ter po lo Pr va A li ga - KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Cr ve na zve zda (17).

SPORT

dnevnik DA NAS SE VO ZI VE LI KA NA GRA DA MA LE ZI JE

Fe te lu pol po zi ci ja

Kao i pro {le ne de qe na pr voj tr ci {am pi o na ta For mu le je dan u Austra li ji, ta ko je i ove ne de qe na dru goj tr ci u Ma le zi ji Se ba sti jan Fe tel bio naj br `i u kva li fi ka ci ja ma. Ne mac za vo la nom Red Bu la za be le `io je 38. pol po zi ci ju u ka ri je ri, a

Po bed nik pr ve tr ke u Austra li ji Fi nac Ki mi Ra i ko nen iz Lo tu sa je kao i u Al bert par ku imao sed mo vre me u kva li fi ka ci ja ma, ali je zbog blo ki ra wa Ro zber ga ka `wen sa tri po zi ci je, pa }e da nas kre nu ti sa de se tog me sta. Me |u pr vih de set su se jo{ na {li i Bri ta nac Xen son Ba ton

Fe li pe Ma sa, Se ba sti jan Fe tel i Fer nan do Alon so

na sta zi Se pang gde }e se da nas od 9 ~a so va vo zi ti Ve li ka na gra da Ma le zi je iz ve zao je krug za 1:49,674 mi nu ta. Dru {tvo u pr vom start nom re du pra vi }e mu Bra zi lac Fe li pe Ma sa iz Fe ra ri ja, ko ji je do dru gog start nog vre me na do {ao u po sled wim se kun da ma kva li fi ka ci ja. Ta ko je sa dru ge strat ne po zi ci je na tre }u po me rio klup skog ko le gu [pan ca Fer nan da Alon sa. Sa Alon som iz dru gog re da kre nu }e Bri ta nac Lu is Ha mil ton za vo la nom Mer ce de sa. Pe to i {e sto vre me u kva li fi ka ci ja ma ima li su Austra li ja nac Mark Ve ber iz Red Bu la i Ne mac Ni ko Ro zberg iz Mer ce de sa.

(me kla ren), Ne mac Adri jan Zu til (Fors In di ja) i Mek si ka nac Ser hio Pe rez (Me kla ren).

Kva li fi ka ci je su pro te kle u pro men qi vim vre men skim uslo vi ma. Pr vi deo tre nin ga bio je po le pom vre me nu i ni je do neo iz ne na |e wa, da bi u dru gom de lu po ~e la ki {a i ome la ne ke vo za ~e. Ozbiq ni ji in ci dent imao je Bri ta nac Pol di Re sta (Fors In di ja), ali je us peo da se vra ti na sta zi. I po red lo {i jih uslo va na sta zi fa vo ri ti su ve }i nom us pe li da se do mog nu tre }eg de la. Mo `da je ma lo iz ne na |e we is pa da we Fran cu za Ro ma na Gro `a na iz Lo tu sa u dru gom de lu kva li fi ka ci ja.

G. M.

nedeqa24.mart2013.

25

TUR NIR U MA JA MI JU

Si gur ni No vak, Ana i Je le na Svi srp ski te ni se ri sa uspe hom su pre sko ~i li pr vu pre pre ku na tur ni ru u Ma ja mi ju. No vak \o ko vi}, Ana Iva no vi} i Je le na Jan ko vi} iz bo ri li su pla sman u tre }e ko lo tur ni ra Ma sters se ri je u Ma ja mi ju. \o ko vi} je od li~ no po ~eo od bra nu kru ne na Flo ri di, jer je pr vog pro tiv ni ka, Lu ka {a Ro so la „po ~i stio� za sve ga 53 mi nu ta igre, pre pu stiv {i mu sa mo je dan gem - 6:1, 6:0.

No le je na me ~u pro tiv ^e ha bli stao o ~e mu sve do ~i i po da tak da je na dru gi ser vis osvo jio go to vo ne ve ro vat nih 82 od sto po e na, 16 od sto vi {e ne go po sle pr vog. On se na pr vom me ~u na tur ni ru prak ti~ no za gre jao za na red ne pro tiv ni ke, a po ru ka ko ju im je po slao u du e lu sa Ro so lom go vo ri da }e mo ra ti do bro da se spre me.

Za ula zak u osmi nu fi na la \o ko vi} }e igra ti sa In dij cem Som d e v om De v ar m a n om, ko ji je po be dio Fran cu za Edu ar da Ro `ea Va se li na sa 4:6, 6:4, 7:5.

Del Potro ispao Plasman u tre}e kolo turnira u Majamiju izme|u ostalih izborili su Ale ksandar Dolgopolov, Tomi Has, Fabio Fowini, Kej Ni{ikori, ali nwe i Argentinac Huan Martin del Potro koji je izgubio od Nemca Tobijasa Hamkea sa 2:0 (7:6, 6:1).

Pauza, koja je zbog ki{e trajala oko tri sata vi{e je prijala nema~kom teniseru.

David Ferer je do tre}eg kola stigao nakon {to mu je Dmitri Tursunov predao me~ bez borbe.

Ana Iva n o v i} je u dru g oj run di po be di la Po qa ki wu Ur su lu Ra dvan sku sa 6:2, 6:1. Ser vis ju je od li~ no slu `io, igra la je svo ju pre po zna tqi vu agre siv nu igru i bez ve }ih pro ble ma po sle 50 mi nu ta na te re nu sti gla je do tre }eg ko la. Na red na pro tiv ni ca Iva no vi }e -

NO VAK \O KO VI]

Sa vr {e ni uslo vi za te nis Pr vi re ket sve ta No vak \o ko vi} re kao je da je pre za do vo qan star tom na Ma ster su u Ma ja mi ju, po sle po be de nad Lu ka {om Ro so lom u dru gom ko lu. \o ko vi} je bio slo bo dan u pr voj run di, a u dru goj je sla vio pro tiv ~e {kog te ni se ra sa 6:0, 6:1, i sa da ga ~e ka duel sa Som de vom De ver ma nom iz In di je.

- Bio je ovo sja jan start tur ni ra. Po sle In di jan Vel sa, po ku {ao sam da se od mo rim. Ov de su pot pu no dru ga ~i ji uslo vi, ali su ove ve ~e ri bi li sa vr {e ni za te nis. U`i vao sam u sva kom tre nut ku, za i sta vo lim ov de da igram - is ta kao je \o ko vi}.

Zbog ki {e, pr vi me |u sob ni duel \o ko vi }a i Ro so la ni je po ~eo po pla nu, ali srp ski te ni ser is ti ~e da ga to ni je ome lo.

- U In di jan Vel su mi je me~ bio od lo `en za se dam sa ti, ta ko da je ovo sa da bi lo sa mo ma lo od la ga we. Sre }om, ho tel u kom sam od seo je ve o ma bli zu te re na, ta ko da sam us peo da se od mo rim i do bro pri pre mim za me~“, na gla sio je pr vi re ket sve ta.

voj bi }e Ru ski wa Sve tla na Ku zwe co va, ko ja je eli mi ni sa la ze mqa ki wu Je ka te ri nu Ma ka ro vu sa 6:4, 6:4.

Uspeh srp s kih te n i s e r a upot pu ni la je Je le na Jan ko vi} ko ja je u pr vom me ~u na tur ni ru sa vla da la Ame ri kan ku Vik to ri ju Du val sa 2:0, po se to vi -

ma 6:3, 7:5. Kao i Ana Iva no vi} i ona }e u {e sna e sti ni fi na la igra ti pro tiv ru ske te ni ser ke - Na |e Pe tro ve, ko ja je po b e d i l a Ki n e s ki w u \ie @eng sa 6:3, 6:1.

Osim \o ko vi }a, Iva no vi }e ve i Jan ko vi }e ve, pla sman u tre }e ko lo Ma ja mi ja obezbedio je Janko Tipsarevi}.

Tro ic ki na mu ~io Con gu Srp ski te ni ser Vik tor Tro ic ki za vr {io je u~e {}e na ma ster su u Ma ja mi ju po ra zom od @oa Vil fre da Con ge sa 2:0 (7:6, 6:3). Ovo je bio wi hov {e sti me |u sob ni su sret, a sa da su iz jed na ~e ni po bro ju po be da. Tro ic ki je do bro od i grao pr vi set, ali ni je is ko ri stio svo je {an se, to je Con ga ka znio i na kon taj-brej ka osvo jio pr vi set.

Sli~ na si tu a ci ja i u na stav ku. Srp ski te ni ser je pru `ao so li dan ot por, ali je Fran cuz dik ti rao tem po i pla si rao se u na red no ko lo.

Stop Ko so vu Te ni ski sa ve za Evro pe od bio je zah tev ko sov skog te ni skog sa ve za za pri je mu u to te lo. Ovim od bi ja wem spre ~e na je mo gu} nost da u bu du} no sti Ko so vo po sta ne ~la ni ca Me |u na rod ne te ni ske fe de ra ci je (ITF). Ta od lu ka do ne ta je na go di {woj Skup {ti ni Te ni skog sa ve za Evro pe, ko ja se odr `a va od 21. do 24. mar ta u Ta li nu.

26

sport

nedeqa24.mart2013.

dnevnik

PRVA LIGA SRBIJA

Agonija kanarinaca Novi Sad - Teleoptik 0:0

Naj e fi ka sni ja: Sa wa Dam wa no vi}

ME\UNARODNA PRIJATEQSKA UTAKMICA

Uspeo revan{ Srbija – Makedonija 32:25 (12:13) K R A G U J E V A C : Sportska dvorana Jezero, gledalaca: 1.000, sudije: Anti} i Jakovqevi} (Srbija), sedmerci: Srbija 4 (3), Makedonija 5 (5), iskqu~ewa: Srbija 4, Makedonija 2 minuta.

SR BI JA: Krpe` 4, Lukovi}, Leki} 6, @ivkovi} 1, Damwanovi} 8, Eri}, Risovi} ( 2 odbrane), Pop-Lazi` 1, Ogwenovi} 6 (3), Filipovi}, Toma{evi} (3 odbrane), Ka~arevi} (2 odbrane),Ni{avi}, Milo{evi}, Stoiqkovi}, Cviji} 1, Lojpur 3, Barto{i}, Dmitrovi} 2.

MA KE DO NI JA: Me~evska 1, Sazdanova, Mrki}, S. Grozdanovska 3, Mladenovska 5 (1), D. Georgievska 1, Manevska, [alevska, Crvenkoska 6 (4), Anti}, Nikolovska 1, E. Georgievska 3, Naumoska, Krstevska, [terjova 2, Mitrova 2.

Rukometa{ice Srbije ubedqivo su pobedile, u drugom

prijateqskom me~u, reprezentativke Makedonije (35:25) i tako im se revan{irale za poraz (25:27) od pre dva dana, tako|e u Kraguijevcu. I u ovom susretu, po~etak me~a bio je u znaku go {}i, koje su, do odlaska na odmor, kontrolisale rezultat.

Srpkiwe su uspele da u 19. minutu pre|u u vo|stvo (8:7), ali je to bilo kratkog daha.

Me|utim, u drugom poluvremenu stvari su do{le na svoje mesto. Prvenstveno odbrana je bila znatno kvalitetnija, ~vr{}a i pokretqivija, posle ~ega su izabranice Sa{e Bo{kovi}a uspevale da postignu lake golo ve iz kontri i polukontri, a i igra u napadu je bila te~nija.

Kada su u 34. minutu (16:15) Srpkiwe preuzele vo|stvo nisu ga ispu{tale do kraja susreta, da bi u posledwih 15-tak minuta ostvarile ubedqivu prednost.

J. G.

Vojvo|anska liga, zapad

JELEN SUPERLIGA

STA NI [I]: Sta ni {i} Mla dost (BP) 0:1, CR VEN KA: Cr ven ka - Bo rac (NS) 1:1, NO VI SAD: Cr ve na zve zda - Bu du} nost (M) 3:0, BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka - In deks 2:0, KA]: Ju go vi} - Pr vi maj 1:0, ER DE VIK: Slo ga - Sr bo bran 0:0.

Vojvo|anska liga, istok

BA NAT SKI KAR LO VAC: Pro le ter - Rad ni~ ki (B) 1:0, SE ^AW: Bi le }a nin - Je din stvo (NB) 1:3, KO VIN: Rad ni~ ki - Je din stvo (BK) 4:1, KI KIN DA: Ki kin da - Ba~ ka 1901 2:0, SRP SKA CR WA: Bu du} nost - Ko lo ni ja 5:1, ADA: AFK - Bo rac (S) 0:2, BA NAT SKO VE LI KO SE LO: Ko za ra Vr {ac 0:0.

SRBIJE Slo bo da – Ja go di na 1:1 (1:0) 1. Par ti zan

19 16 1 2 54:12 49

2. C. zve zda

19 12 2 5 38:26 38

3. Voj vo di na

19 10 8 1 23:12 38

4. Ja go di na

19 10 3 6 21:16 33

5. Slo bo da

19 7 8 4 23:23 29

6. Rad

18 7 7 4 21:14 28

7. Ja vor

19 8 3 8 29:19 27

8. Spar tak ZV 18 6 6 6 25:21 24 9. Rad ni~ ki (N)19 6 6 7 18:2824 10. OFK Be o grad 19 6 4 9 20:24 22 11. No vi Pa zar 19 5 7 7 20:2422 12. Haj duk

19 5 4 10 22:24 19

13. BSK Bor ~a 19 5 3 11 19:4318 14. Do wi Srem 19 4 5 10 13:25 17 15. Rad n. 1923 19 3 7 9 16:27 16 16. Sme de re vo 19 1 6 12

9:33 9

No vi Sad - Te le op tik In |i ja - ^u ka ri~ ki Ba nat - Pro le ter Ko lu ba ra - Rad ni~ ki (NP) Bo rac - Slo ga (K) Vo `do vac - Me ta lac Be `a ni ja - Ti mok Mla de no vac - Je din stvo Mla dost (L) - Na pre dak

0:0 2:2 4:0 3:1 0:0 2:1 1:1 0:1 0:1

1. Na pre dak 19 15 2 2 46:12 47 2. ^u ka ri~ ki 19 10 6 3 25:14 36 3. Vo `do vac 19 9 7 3 25:9 34 4. Je din stvo 19 8 9 2 21:14 33 5. Bo rac 19 8 6 5 22:12 30 6. Me ta lac 19 8 4 7 23:17 28 7. Pro le ter 19 7 7 5 22:24 28 8. In |i ja 19 6 8 5 17:19 26 9. Te le op tik 19 5 8 6 16:21 23 10. Be `a ni ja 19 6 4 9 20:19 22 11. Mla dost 19 5 7 7 18:24 22 12. Slo ga(K) 19 5 7 7 15:23 22 13. Mla de no vac 19 5 6 8 11:15 21 14. Ti mok 19 4 8 7 14:26 20 15. Rad ni~ ki (NP)19 4 7 8 14:21 19 16. Ba nat 19 4 5 10 12:26 17 17. No vi Sad 19 3 6 10 11:25 15 18. Ko lu ba ra 19 3 5 11 15:26 14 U sle de }em ko lu (27. mar ta - sre da) sa sta ju se: Pro le ter - Ko lu ba ra, Rad ni~ ki (NP) - Bo rac, Ti mok - No vi Sad, Te le op tik - Ba nat, Slo ga - Vo `do vac, Me ta lac - In |i ja, ^u ka ri~ ki Mla dost (L), Na pre dak - Mla de no vac, Je din stvo Pu te vi - Be `a ni ja.

Fo to: S. [u {we vi}

NO VI SAD: Stadion Detelinara, gledalaca: 300, sudija: Ili} (]uprija). @uti kartoni: Risti}, Simi}, Kova~evi}, Mijatovi}, Petri}, Vukovi}, Balabanovi}, Kordi} (Novi Sad), Markovi}, Milovanovi} (Teloptik).

NO VI SAD: Risti} 7, Simi} 6, Kova~evi} 6, Mijatovi} 7, Petri} 6, Vukovi} 6 (od 46. Markovi} 6), Balabanovi} 6, Radoja 7, Jerini} 6 (od 70. Kova~evi} -), Bogunovi} 6 (od 59. Kordi} 6), Maksimovi} 7.

Gol man Ja no {e vi} in ter ve ni {e is pred na pa da ~a No vog Sa da

TE LE OP TIK: Jano{evi} 8, \uli} 8, Bern 7, Markovi} 8, Quji} 7 (od 66. Mini} - ), Xugurdi} 7 (od 72. Jankovi} -), Ivkovi} 7, Miqkovi} 7, Milovanovi} 7, Petrovi} 7 (od 81. Dori} -), Zowi} 7.

Fudbaleri Novog Sada nisu uspeli da na~nu oklop disciplinovane ekipe Teleoptika.

Osvajawem prvog boda u prole}nom delu prvenstva, vi{e mogu biti zadovoqni Beogra|ani, dok agonija kanarinaca traje i daqe - punih 740 minuta.

Prvu priliku na Detelinari imali su izabranici Vuka Ra{ovi}a. U 10. minutu sevnula je kontra po desnoj strani, Xugur-

je Kova~evi} uputio pas, a jedan igra~ gostiju loptu zaustavio rukom. Me|utim sudija Ili} je umesto na belu ta~ku pokazao dva `uta kartona `utima.

Ni{ta zanimqivo se nije de{avalo do samog fini{a susreta. U 89. minutu, Radoja je {utirao sa ivice kaznenog prostora, ali je lopta umalo zavr{ila pod pre~ku. U nadoknadi vremena, priliku da zatresu mre`u gostiju, propustio je Maksimovi} nakon solo prodora. Minut kasnije, na odli~nu asistenicu Maksimovi}a s desne strane, Kordi} je na petercu zakasnio za sekund.

I. Grubor

Raspolo`eni Zrewaninci

Boqi s desetoricom

Banat - Proleter 4:0 (1:0)

In|ija - ^ukari~ki 2:2 (0:1)

BA NAT SKI DVOR: Stadion „Mirko Vu~urevi}”, gledalaca 200, sudija S. Sremac (Ruma), strelci: Jovi} u 30. Krainovi} u 34. Radivojevi} u 79. (iz penala), Tripkovi} u 90. minutu. @uti kartoni: Krainovi}, Stankovi} (Banat), Arsi}, Dragojevi}, Drini} (Proleter). Crveni karton: Dragojevi} (Proleter).

BA NAT: Baji} 7, Hrwak 6 (Tripkovi} 6), \or|evi} 7, @i`i} 7, Jovi} 8, Gogi} 7, Krainovi} 7, Radivojevi} 6, Mihajlovi} 7 (Antanasijevi}-), Markovi} 7, Bako{ 6, Stankovi} 7.

PRO LE TER: Nasti} 5, Tanasin 5, Dragojevi} 5, Krasi} 5, @igi} 6, Tanu{ev 5 (Kav~i} -), Leki} 6, Babi} 6 (Stan~eti} -), Drini} 6, Bo{kovi} 6, Ivani} 5 (Vujaklija -).

Zrewaninci su u borbenoj ali fer i korektnoj utakmici savladali Novosa|ane i postigli ~etiri pogotka {to im u ~itavom pr-

venstvu nije po{lo za rukom. Prvu izgledniju priliku doma}in je u 30. minutu iskoristio, posle centar{uta sa leve strane Mihajlovi}a loptu glavom Jovi} poslao u desni ugao Nasti}evog gola.

U nastavku utakmice Markovi} je pogodio pre~ku, a to je bila uvertira za novi prekid i novi pogodak Zrewaninaca. Posle kornera loptu je zaka~io Markovi}, ona se odbila od stative do Krajinovi}a koji je iskosa sa sedam petara pogodio suprotan ugao Proletera.

U 79. minutu neoprezan start Krasi}a i penal za ekipu Banata. Siguran sa bele ta~ke bio je Radivojevi}. Prvi put Proleter je pripretio tek u 89. minutu kada je @igi} {utirao sa 30 metara ali je lopta pro{la pored gola. U 90. minutu najlep{i potez na utakmici izveo je Tripkovi} koji je {utirao sa 40 metara a lopta prevarila golmana Nasti}a i zavr{ila u mre`i.

N. Jowev

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Presudio gol Novakovi}a Vojvodina – Spartak Zlatibor voda 0:1 (0:1) VE TER NIK: FC „Vujadin Bo{kov“, gledalaca: 200, sudija: Malixan (Novi Sad). Strelac: Novakovi} u 36. minutu. @uti kartoni: Brati} i Popara (Spartak ZV).

VOJ VO DI NA: @akula, Smiqani}, Nasti}, Pankov, Vuja~i}, Milinkovi}-Savi}, Mito {evi}, Sila, Deleti}, Ga}ino vi}, Ili}. Igrali su jo{: M. Kordi}, Cviji}, Nikoli}, Ko~ovi}, Makari}, Jawu{evi}, Spremo, [u{war i Kremeno vi}.

SPAR TAK ZV: Stijakovi}, An to ni}, Pu {ka ri}, Ada mo vi}, Brati}, Torbica, Popara, [arac, ^ovi}, Novakovi}, Milivojev. Igrali su jo{: Tasi}, Mezei, Damjanovi} i Slijep~e vi}.

Mla|i igra~i Vojvodine ima le su jedinstvenu priliku da od-

di} se na{ao u {esnaestercu doma}ih ali je wegov {ut sa 10 metara, zaustavio Risti}. Prvu {ansu kanarinci su stvorili u 20. minutu kada je Kova~evi} pro{ao po levoj strani, usledio je pas za Bogunovi}a koje je upo slio Jerini}a na petercu, ali je wegov {ut zavr{io u rukama Jano{evi}a. Dva minuta kasnije, Novosa|ani su propustili najboqu {ansu. Balabanovi} je uposlio utr~alog Jerini}a koji je o{to {utirao tik uz levu statitu gola gostiju.

Sporan momenat vi|en je u 75. minutu, kada su fudaleri Novog Sada o{tro protestovali kod sudije Ili}a, nakon {to

IN \I JA: Stadion kod @elezni~ke stanice, gledalaca 500, sudija A. Vasi} (@ednik), strelci: Dimitrov u 58. i 82. za In|iju, a S. Srni} u 31. i 53. minutu za ^ukari~ki. @uti kartoni: Dimitrov, Dubaji} (In|ija), Sto jiqkovi}, S. Srni}, Pavlovi} (^ukari~ki). Crveni karton: Dubaji} (In|ija).

IN \I JA: Milinovi} 7, Lazareski 7 (Kordolup -), Stankovi} 7, Savi} 7, Jakovqevi} 7, Tomanovi} 8, Zeli} 8, Ko{uti} 6 (Avdi} -), Ivkovi} 6 (Lemaji} 6), Dimitrov 8, Dubaji} 6. ^U KA RI^ KI: Risti} 7, Stojkovi} 7, \uri} 6, Stamenkovi} 7, D. Srni} 7 (Dim~i} -), Stojiqkovi} 6, Mati} 8, Trnini} 6, S. Srni} 8 (Mihajlovi} -), Pavlovi} 6 (Simi} -), Gruji~i} 7.

Doma}ini su sa~ekali da ostanu sa deset igra~a pa da zaprete.

Na`alost, uspeli su samo da izjedna~e rezultat. Svakako najvi{e zahvaquju}i spretnom Dimitrovu koji je sa dva gola anulirao osetnu prednost gostiju. Fudbaleri In|ije su ina~e dobrom ak-

cijom u 7. minutu otvorili utakmicu. Ivkovi} je pro{ao levom stranom, {utirao sa ivice kaznenog prostora ali je Risti} paradom sa~uvao svoju mre`u. U 31. minutu stigli su gosti do vode }eg gola. Akcija je tekla desnom stranom, a centar{ut na suprotnom delu terena sa~ekao je S. Srni} i savladao Milinovi}a. Po~etkom drugog poluvremena isti igra~ je duplirao prednost crveno-belih. Filigrantskim dodavawem uposlio ga je iskusni Mati} a napada~u nije bilo te{ko da po{aqe loptu u mre`u. Gosti su propustili nekoliko {ansi i kako to biva bili su ka`weni.

Najpre je u 58. minutu posle akcije po desnoj strani Lazeski uposlio Dimitrova a ovaj glavom pogodio mre`u i najavio mo`da ~ak i preokret.

Na`alost, isti fudbaler je samo uspeo da izjedna~i rezultat.

Izveo je slobodan udarac sa nekih 30 metara i pogodio mre`u golmanu Risti}u. Na kraju jedni i drugi su bili zadovoqni podelom plena.

D. Vi~enti}

Pazov~ani se kasno probudili Kolubara - Radni~ki (NP) 3:1 (2:0)

mere snage s prvotimcima Spar tak Zlatibor vode. Pobeda je pripala mnogo iskusnijim Subo -

ti~anima, bili su boqi taman za jedan gol, ali ni mladi}i iz Novog Sada nisu razo~arali.

Pokazali su da wihovo vreme dolazi i da u budu}nosti na wih mo`e da se ra~una.

A. P.

LA ZA RE VAC: Stadion Kolubare, gledalaca: 500, sudija: Soilkovi} (Beograd), strelci: @ivkovi} u 22. i 32. i Nenadovi} u 90. (jedanaesterac) za Kolubaru, a Isailovi} u 53. minutu za Radni~ki, `uti kartoni: Rankovi}, Jovandi} i Stojanovi} (Kolubara), Puni{i}, Trajkovi} Petkovi} (Radni~ki).

KO LU BA RA: Rankovi} 7, Pe{terac 7, Jovandi} 7, Genti} 7, Jovanovi} 7, Milovanovi} 7, Obradovi} 8, Spasojevi} 7, @ivkovi} 8 (od 77. Stojanovi} -), Golo~evac 7 (od 85. Cvetkovi} -), Marinkovi} 7 (od 46. Nenadovi} 7).

RAD NI^ KI: Uro{evi} 7, Sara~evi} 6, Zagorac 6, Puni{i} 6, Jovi} 6, ^e~ari} 7, Bo{kovi} 6 (od 46. Petkovi} 7), Trajkovi} 6,

Bonxi} 6 (od 69. Dragi}evi} -), Isailovi} 7, Rankovi} 6 (od 46.

Pavlovi} 8).

Fudbaleri Kolubare zabele`ili su prvu prole}nu pobedu i produ`ili nadu da mogu opstati na prvoliga{koj sceni. Doma}ini su poveli u 22 minutu preko @ivkovi}a.

Samo deset minuta kasnije akciju Marinkovi}a i Golo~evca @ivkovi} ponovo pretvara u pogodak.

U nastavku me~a gosti su krenuli ofanzivnije i u 53 minutu rezervista Pavlovi}je iz slobodwaka smanjuje rezultat. U 88 minutu stvorila se gu`va pred golom Kolubare i Isailovi} je pogodio stativu, a samo dva minuta kasnije Mi{a Petkovi} je sru{io Obradovi}a. Nenadovi} je bio precizan s bele ta~ke.

Z. Lazarevi}

SPORT

dnevnik

nedeqa24.mart2013.

27

KVA LI FI KA CI JE ZA SVET SKO PR VEN STVO 2014. U BRA ZI LU HR VA TI ZA DO VOQ NI PO BE DOM

GRU PA 1 Hr vat ska - Sr bi ja Ma ke do ni ja - Bel gi ja [kot ska - Vels 1. Bel gi ja 2. Hr vat ska 3. Vels 4. Sr bi ja 5. Ma ke do ni ja5 6. [kot ska

5 5 5 5 1 5

4 4 2 1 1 0

2:0 0:2 1:2

1 0 10:1 13 1 0 8:2 13 0 3 5:12 6 1 3 6:7 4 33:6 4 2 3 3:7 2

GRU PA 2 Bu gar ska - Mal ta ^e {ka - Dan ska 1. Ita li ja 2. Bu gar ska 3. Dan ska 4. ^e {ka 5. Jer me ni ja 6. Mal ta

4 5 4 4 3 3

3 2 1 1 1 0

6:0 0:3 1 3 2 2 0 0

0 10:4 10 0 10:3 9 1 5:4 5 1 3:4 5 2 2:4 3 3 1:6 0

GRU PA 3 Ka zah stan - Ne ma~ ka Austri ja - F. Ostr va [ved ska - R. Ir ska 1. Ne ma~ ka 2. [ved ska 3. Austri ja 4. Ir ska 5. Ka zah stan 6. F. Ostr va

5 4 4 4 5 4

4 2 2 2 0 0

1 2 1 1 1 0

0:3 6:0 0:0 0 18:6 13 0 8:5 8 1 11:2 7 1 7:8 7 4 1:11 1 4 2:15 0

GRU PA 4 An do ra - Tur ska Ho lan di ja - Esto ni ja Ma |ar ska - Ru mu ni ja 1. Ho lan di ja 2. Ma |ar ska 3. Ru mu ni ja 4. Tur ska 5. Esto ni ja 6. An do ra

5 5 5 5 5 5

5 3 3 2 1 0

0 1 1 0 0 0

0:2 3:0 2:2 0 16:2 15 1 12:7 10 1 10:6 10 3 6:6 6 4 1:9 3 5 0:15 0

GRU PA 5 Slo ve ni ja - Island Nor ve {ka - Al ba ni ja Ki par - [vaj car ska 1. [vaj car ska 2. Al ba ni ja 3. Island 4. Nor ve {ka 5. Ki par 6. Slo ve ni ja

5 5 5 5 5 5

3 3 3 2 1 1

2 0 0 1 1 0

Pao ve li ki ka men sa sr ca Lu ka Mo dri}, kao i svi osta li igra ~i Hr vat ske, ali i ce lo kup na ta mo {wa jav nost, imao je mno go raz lo ga za za do voq stvo po sle pobede nad Srbijom u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014.

Fudbaler Real Madrida je na me~u na Maksimiru odradio odli~an posao.

- Predivan je ose}aj ovako pobediti Srbiju. Mogu samo da ka`em da smo dobro igrali i nismo im dozvolili da se razma{u. U drugom delu su oni shvatili da moraju da igraju na sve ili ni{ta, pa smo im svesno prepustili teren. Ekipa je bila na nivou i mogu samo da ka`em da nam je pao veliki kamen sa srca. Mislim da smo i pre ove utakmice odigrali jednu od nervoze, tako da je sve zavr{eno odli~no - izjavio je Modri} za hrvatske medije.

On je rekao da se nadao mnogo boqem protivniku na terenu.

- O~ekivao sam da }emo na Maksimiru videti mnogo boqu Srbiju. U drugom poluvremenu videlo se ne{to od wihovog kvaliteta, ali za 90 minuta za o~ekivati je bilo da i oni

Radost hrvatskih fudbalera

ne{to poka`u. Da li je to bilo zbog na{e dobre igre, ili wihove slabe, ali nisu ostavili

neki utisak - rekao je Modri}.

Presre}ni Modri} „smrknuo” tek kada je stiglo pitawe o pro-

Osmi ca En gle za, kiks [pa na ca Utak mi ca ma pe tog ko la na sta vqe ne s kva li fi ka ci je za SP u Bra zi lu 2014. Po red na ma naj za ni mqi vi jeg du e la iz me |u Sr bi je i Hr vat ske, od i gra no je jo{ 25 me ~e va. U gru pi A se po red biv {ih ju go slo ven skih dr `a va, Bel gi ja je sa vla da la Ma ke do ni ju, a Vels je

pe A. Obe re pre zen ta ci je sa da ima ju po 13 bo do va. [ko ti su po ve li u sa mom fi ni {u pr vog po lu vre me na go lom Hen li ja. Snod gras je ipak ote `ao svo joj eki pi po sao ka da je u 73. mi nu tu do bio dru gi `u ti kar ton.

Vel se je to is ko ri stio i do kra ja pre o kre nuo za po be du od 2:1.

^e {kom pri kqu ~i la vo de }oj troj ki i sa da ima pet bo do va, isto kao i ^e si.

Ne ma~ ka je bez mno go pro ble ma sa vla da la Ka zah stan sa 3:0 i po red tren in ga koji s u pred m e~ odr `ali m a ltene u p ono}.

Turska je golo vi ma Inana i J ilmaza pobedil a Andoru.

1:2 0:1 0:0 0 2 2 2 3 4

7:1 11 6:5 9 6:5 9 6:6 7 4:8 4 4:8 3

GRU PA 6 Iz rael - Por tu gal 3:3 Luk sem burg - Azer bej yan 0:0 S. Ir ska - Ru si ja od lo `e no 1. Ru si ja 2. Iz rael 3. Por tu gal 4. S. Ir ska 5. Azer bej yan 6. Luk sem burg

4 5 5 4 5 5

4 2 2 0 0 0

0 2 2 3 3 2

0 8:0 12 1 13:8 8 1 9:6 8 1 3:5 3 2 2:6 3 3 2:12 2

GRU PA 7 Lih ten {tajn - Le to ni ja Slo va~ ka - Li tva ni ja BiH - Gr~ ka 1. BiH 2. Gr~ ka 3. Slo va~ ka 4. Li tva ni ja 5. Le to ni ja 6. Lih ten {tajn

5 5 5 5 5 5

4 3 2 1 1 0

1 1 2 2 1 1

1:1 1:1 3:1

0 18:3 13 1 6:4 10 1 6:4 8 2 4:7 5 3 6:9 4 4 2:15 1

GRU PA 8 Mol da vi ja - Cr na Go ra Poq ska - Ukra ji na San Ma ri no - En gle ska 1. Cr na Go ra 2. En gle ska 3. Ukra ji na 4. Poq ska 5. Mol da vi ja 6. San Ma ri no

5 5 4 4 5 5

4 3 1 1 1 0

1 2 2 2 1 0

0:1 1:3 0:8

0 13:2 13 0 20:2 11 1 4:3 5 1 6:6 5 3 2:8 4 5 0:24 0

GRU PA 9 [pa ni ja - Fin ska Fran cu ska - Gru zi ja 1. Fran cu ska 2. [pa ni ja 3. Gru zi ja 4. Be lo ru si ja 5. Fin ska

4 4 5 4 3

3 2 1 1 0

1 2 1 0 2

1:1 3:1 0 0 3 3 1

8:3 10 7:2 8 3:7 4 3:8 3 2:3 2

gonstvu koje je wegova porodica do`ivela u ratu. Na konstataciju da li je zbog toga druga~ije

Viqa ni iz ove situacije nije uspeo da savlada golmana Finske Menpa

po sle pre o kre ta bio bo qi od [kot ske.

De Bru ji ne i Azar su go lo vi ma do ne li po be du Bel gi ji ko jom se ta re pre zen ta ci ja pri dru `i la Hr vat skoj na ~e lu ta be le gru -

U pr vom me ~u gru pe B Bu gar ska je bi la ube dqi va pro tiv Mal te, a stre lac po sled weg od {est po go da ka bio je igra~ Par ti za na Ivan Iva nov.

Dan ska se po be dom u go sti ma nad

U ve oma int er esantnom du el u, kom{ij e Ma |ari i Ru mu ni po delili su b odove (2 :2 ), igralo se bez pu blike,a R umuni s u izjedn a~ ili u po sledwi m se kunda ma m e~ a. Slovenij a je do~ekala

Isla nd i odli ~no otvori la ut akmic u, po veli s u g olom Milivoja Novakovi~a u 34. mi nutu. I pak, Sigu rd son je {utem iz sl ob od waka izjedna~io r ez ultat, d a bi isti ig ra~ do ne o potpu ni preo kr et i pobe du svojo j reprezent aciji go lo m u 78. m inu tu. Albanija j e i pored c rv enog ka rtona min im al ce m dob ila Norve{ku, strelac po bedonos nog pogotka bio je Sali hi u 67. minutu.

Bosna i Herc ego vi na nasta vqa d a ‘ga zi’ ka Svetsk om p rvenstv u. Na{i sused i bil i su boqi od Gr~ke n aj vi{e zahvaquju} i Edinu X eku koji je b io dv o str uki stre lac . P or ed wega go love su po stigli Ibi {ev i} z a BIH i Ge ka s za Gr ke.

Me~ ve~eri odigr ala je r epr ezentacij a Engles ke. En glezi su ‘razmon tirali’ San M arino u gostima . Ipak, go rd i albion zaosta je dva b oda za Cr nom Gorom koj a je i pored ig ra ~a m awe u sp ela d a dobije Mold av iju sa 1 :0 . Strel ac jedinog pogotka bio je Mi rko Vu~in i}.

Iznena|e we v e~ er i desilo s e u [paniji. Aktuel ni svet ski i evro pski {a mpion napravio j e novi kiks u kvalifikac ijama.

Furija je kod ku}e osvoji la samo b od pro t iv Finsk e, me~ je zavr{en 1:1. [pance je u vo|stvo doveo Serhio Ramos u 47. minutu. {toper Reala je tako u{ao u istoriju i na jubilarnoj stotoj utakmici postigao gol.

Ipak, vredan bod Fincima doneo je Puki u 79. minutu posle silnih proma{aja doma}e ekipe.

Fal kao pra ti Me si ja Ne ma Bra zi la, ali to ne zna ~u da u ju `no a me ri~ kim kva li fi ka ci ja am za Svet sko pr ven stvo 2014. Ar gen ti na ne ma kon ku ren ci ju, tu je Ko lum bi ja sa Fal ka om.

Ar gen ti na je sa ube dqi vih 3:0 sa vla da la Ve ne cu e lu i za dr `a la pred nost na li der skoj po zi ci ji, ali je Ko lum bi ja sa 5:0 pro tiv Bo li vi je od go vo ri la na iza zov.

Ve li ki kiks na pra vio je Uru gvaj ko ji je igrao sa mo 1:1 sa po sled we pla si ra nim Pa ra gva jem, dok je Pe ru mi ni mal nim re zul ta tom sa vla dao ^i le.

Ga u ~o si su do tre }e po be de u ni zu sti gli go lo vi ma Gon sa la Igu a i na (dva) i Li o ne la Me si ja, pa po sle de set od i gra nih utak mi ca ima ju 23 bo da.

Me |u tim, ve li ki kon ku rent bi }e im Ko lum bi ja, ko ja se ~e tvr -

10 9 9 10 10 10 10 0 10

7 6 5 3 3 4 3 2 2

2 1 2 4 3 0 2 2 2

1 2 2 3 4 6 5 6 6

23:7 23 19:6 19 12:9 17 17:1913 8:1212 14:1912 11:1511 12:19 8 7:17 8

Iz gle da lo je da }e Uru gvaj ipak sa vla da ti Pa ra gvaj ka da je Lu is Su a res osam mi nu ta pre kra ja me ~a u Mon te vi deu fe no me nal nim vo le jom sa vla dao Be re ta, ali je sa mo ~e ti ri mi nu te ka sni je Ed gar Be ni tes do neo bod Pa ra gva ju. Pe ru je u sa mom

Hr va ti na pa li Sr be u Lin cu U Lin cu je po sle fud bal ske utak mi ce Hr vat ska – Sr bi ja iz bi la ma sov na tu ~a, sa op {ti la je austrij ska po li ci ja, ne na vo de }i na ci o nal nost u~e sni ka.

Ka ko je na ve de no u sa op {te wu, po li ci ja je po zva na ne {to pre po no }i na in ter ven ci ju ka da su Hr va ti upa li u je dan srp ski klub. Ka da su po li caj ci pri sti gli na me sto do ga |a ja, za te kli su oko 50 oso ba u ma sov noj tu ~i.

Pre ma sa op {te wu, de vet pa tro la po li ci je bi lo je po treb no da za u sta vi tu ~u, usled ko je je vi {e oso ba za do bi lo lak {e po vre de. Dve oso be su pri ve de ne.

Stra han me {a kar te Gor don Star han, se lek tor [kot ske, is ta kao je da we gov tim duel pro tiv Sr bi je u uto rak u No vom Sa du u kva li fi ka ci ja ma za SP 2014. ne do ~e ku je u do brom tre nut ku. On je re kao da }e mo ra ti da eks pe ri men ti {e na tom du e lu i po ku {a da pro na |e pra vu igru. Stra han za tu utak mi cu ne }e mo }i da ra ~u na na Ro ber ta Snod gra sa zbog cr ve nog kar to na, kao i na Sti ve na Fle ~e ra, ko ji je na me ~u sa Vel som u pe tak po vre dio zglob.

- Pri li ku da se po ka `u do bi }e ne ki dru gi igra ~i. Ovo ni je do bar pe riod za nas. Po ku {a }e mo da eks pe ri men ti {e mo i vi di mo ko su do bri igra ~i za ovaj tim.

Pro tiv Vel sa je bi lo po je di na ca ko ji su se is ta kli, ali i onih ko ji su si gur no mo gli bo qe - re kao je Stra han za bri tan ske me di je. [kot ska je u pe tak pre tr pe la po raz od Vel sa na svom te re nu (1:2).

Fud bal ja ~i od pa kla i sne ga

tim uza stop nim tri jum fom pri mal ka na ~e ti ri bo da za o stat ka, uz me~ ma we. Strel ci pro tiv Bo li vi je bi li su To res, Val des, Gu ti je res, Fal kao i Ar me ro.

1. Ar gen ti na 2. Ko lum bi ja 3. Ekva dor 4. Uru gvaj 5. Ve ne cu e la 6. ^i le 7. Pe ru 8. Bo li vi ja 9. Pa ra gvaj

do`iveo pobedu nad Srbijom, hrvatski fudbaler rekao je da ne}e to da komentari{e, jer je, samo skoncentrisan na sportske rezultate.

- Utakmice sa Srbijom i pobeda }e uvek }e biti ne{to posebno. Ne treba zaboraviiti ono {to je ranije bilo i to nikada ne}emo zaboraviti. Ali ovo je sport, mi smo sportisti i te sve stvari koje su se dogodile ranije treba ostaviti sa strane dodao je Modri}.

Atmosferu na Maksimiru pokvarili su sporadi~ni uzvici.

- Atmosfera je generalno bila dobra, ali publika je mogla da bude i malo glasnija.

Iskreno, o~ekivao sam `e{}u atmosferu. Bez obzira, zadovoqni smo i kad je bilo te{ko navija~i su nas podigli.

On je dodao da Hrvatska u nastavku kvalifikacija mora da pobedi i Vels kako bi trijumf nad Srbijom imao smisla.

- Znamo da }e nam biti te{ko, ali nakon ove pobede samopouzdawe nam je poraslo i mo`emo da slavimo i na gostovawu Velsu - rekao je Modri}.

Radamel Falkao (Kolumbija)

fi ni {u me ~a sa vla dao ^i le go lom Xe fer son Far fa na, i u{ao

u igru za pla sman na Svet sko pr ven stvo.

Me ~e vi dru gog ko la kva li fi ka ci ja za Mun di jal u KON KA KAF zo ni obe le `i le su ne hu ma ni vre men ski uslo vi, i za ni mqi vi re zul ta ti.

Po sle dva ko la li der je Hon du ras ko ji je osvo jio bod pro tiv Mek si ka (2:2) ko ji je vo dio do 77. mi nu ta na 38 ste pe ni cel zi ju sa u San Pe dro Su li.

Pr vu po be du ostva ri la je se lek ci ja SAD ko ja je go lom Klin ta Demp si ja nad i gra la Ko sta ri ku po sne `noj olu ju u Ko merc Si ti ju, pred gra |u Den ve ra. Ja maj ka i Pa na ma su igra li 1:1 u King sto nu.

Sport

SI GUR NI I NO VAK I ANA I JE LE NA Svi srp ski te ni se ri sa uspe hom su pre sko ~i li pr vu pre pre ku na tur ni ru u Ma ja mi ju. No vak \o ko vi}, Ana Iva no vi} i Je le na Jan ko vi} iz bo ri li su pla sman u tre }e ko lo tur ni ra Ma sters se ri je u Ma ja mi ju.

Str. 25.

SI NI [A MI HAJ LO VI] PAO NA JO[ JED NOM IS PI TU

Se lek tor iz gu bio utak mi cu Depresivno fudbal sko ve~e za Srbiju na Maksimiru. Ne zbog poraza od Hrvata, koji su iskusniji i boqi tim, ve} zbog na~ina na koji je bitka izgubqena. Skroman je bio sadr`aj utakmice koja je privla~ila ogormnu pa`wu, vi{e zbog burnih istorijskih de{avawa na na{im prostorima, mawe sa onog sportskog aspekta koji je preventivno i konstanto guran u prvi plan. Jed nostavno, nametnuti rezultatski imperativ nije imao efekta, jer odavno je jasno da }emo zavr{nu smotru svetskog fudbala u Brazili pratiti samo putem televizije. Neuspeh jeste bolan, jer smo videli da vatreni i nisu na samom terenu nikakav bauk.

Mudro su sa~ekali i kaznili sve na{e propuste, a vreme{ni Oli} doveo je u pitawe neke osnovne postulate na kojima gradimo optimizam za budu}e dane.

Mladost je za{titini znak srpskog tima, koji nije iskazao sve ono {to ova kategorija nosi sa sobom. Nije bilo energije, `ara, snage, voqe, karaktera, inata i visokog morala. Previ{e je ekipa delovala sputano i bledo, pa je rivalova glad za trijumfom specifi~ne te`ine bila ja~a i konkretnija. Tako se ne mo`e oboriti na ple}a ni mawe motivisan rival od Hrvata.

Dakle, ispit iz psiholo{ke pripreme ekipe, ma koliko se trudio selektor Mihajlovi} nije polo`io. Uostalom, ostali smo bez kura`i rano, ve} nakon prvog primqenog gola, u dvadest i nekom minutu. Kiks Kolarova i nije toliko bitan, jer dok neko ne pogre{i u fudbalu nema ni gola. Ali, zar je morao da se desi i drugi pogodak, pa da se tim trgne u nastavku, utisak je iz straha da ne do`ivi katastrofu, a ne da juri{a na preokret.

Mi haj lo vi} osta je

Predsednik Fudbalskog saveza Srbije posle poraza od Hrvatske i opro{taja od Mundijala 2014 izjavio da smene selektora ne}e biti. Srbija se provela kao „bos po trwu” u Zagrebu. Porazom od Hrvatske (0:2) prakti~no je zatvorila vrata Mundijala u Brazilu naredne godine. Sini{a Mihajlovi} rekao je posle me~a na Maksimiru da ne pomi{qa da podnese ostavku na mesto selektora Srbije i da }e oti}i jedino ako FSS proceni da treba da ga smeni.

Ivi ca Oli} po sti `e dru gi gol za Hr vat sku

I dok stalno selektor insistira na vremenu potrebnom za sazrevawe sastava u formirawu, mora se priznati da ni on nije ispekao jo{ vaqano svoj zanat.

Proma{io je nesmotrenim potezima protiv Makedonaca u uvertiri me~a, papreni ceh nije mu doneo nauk. Nastavio je da eksperimenti{e, bez ose}aja da predvidi neke situacije i prona|e adekvatna kadrovska re{ewa.

Iznena|ewa u sastavu direktno su kumovala porazu. Promena golmana u nevreme, izostavqawe razigranog i kreativnog Tadi}a, gurawe u vatru smu{enog Radovanovi}a i Stevanovi}a, pa rovitog [}epovi}a, doneli su konfuziju, naru{ili neke tek uhva}ene principe igre. Ako neko nastupa u kal~u, koji selektor izgleda jedino pomno prati, ne zna~i da mu je automatski otvoren put do re-

prezentacije. Mo`da je pou~no kako je kolega [timac servirao iznena|ewe i promovisao novog klinca Kova~i}a, ostvariv{i vi{estruki profit.

Da }emo imati bolne o`iqke sa radikalno podmala|enom ekipom koja poseduje potencijal, ali pitawe je koliki, bilo je jasno.

Da }e trebati vremena i strpqewa da orli}i „odrastaju” i stasaju, tako|e je bilo evidentno. Ali,

nismo se nadali da }emo morati da ~ekamo da kroz sve te faze pro|e i selektor Sini{a Mihajlovi}. Jedan kvalifikacioni ciklus smo ve} potro{ili, ali ne znamo da li imamo garancije za budu}nost da je oformqen sistem igre i tim sa sposobnim selektorom na klupi da bi se nadali renesansi u narednim bitkama za Evropsko prvenstvo.

Z. Ran ge lov

KO LA ROV NE BE @I OD OD GO VOR NO STI ZA PO RAZ U ZA GRE BU

Da se po gle da mo u o~i Prividni mir u bazi orlova u Staroj Pazovi nakon izgubqene bitke u Zagrebu. Odra|en je trening oporavka a pred novinare je iza{ao tragi~ar, iskusni Aleksandar Kolarov, spreman da ponudi odgovore na brojan novinarska pitawa. A, prvo je bilo {kakqivo, i odnosilo se na iznena|uju}i sastav za koji se selektor opredelio.

- Od kada smo se skupili, a to je ponedeqak, probana je ta ekipa na treninzima, tako da smo uglavnom znali ko }e da po~ne. Ne bi bilo ozbiqno s moje strane da komentari{em ko igra. Spremao sam se da ispunim postavqene zadatke - ka`e Kolarov.

Ako je mladost za{titini znak orlova, ba{ u tom segmen tu su nas Hrvati nadvisili, bi la je izra`enija wihova `eqa za pobedom.

- Mi smo `eleli najboqe, ali nismo to pokazali na tere nu. Nismo spojili dva pasa u prvom poluvremenu. Nije bila straha, pa ni prevelikog re zultatskog pritiska. delovali

TO MI SLAV KA RA YI]

smo mirno. Bilo je boqe u drugom delu, imali smo neke {anse, ne znam da li je to zbog ~iwenice da je doma}in stao nazad, sa namerom da sa~uva prednost. Mladost donekle mo`e samo da bude alibi. Treba da sednemo, pogledamo se u o~i za jedno svi, i detektujemo probleme- u jednom dahu }e Kolarov.

Steglo se srce Aleksandru, te{ko je podneo poraz.

- Dogovorili smo se da moramo da forsiramo ultra ofanzivan presing od samog starta.

Realno nemamo preterani kvalitet u veznom redu i to je bio na~in da se problem premosti.

Ali, mi nismo ~estito napra vili dva faula. Nemam obja{wewe za{to je to tako bilo.

Atmosfera je zdrava, i nije tu kqu~ za negativne rezultate.

Ne{to ne ide, ostaje otvoreno pitawe za{to. Neke stvari se ne poklapaju- smatra Kolarov.

Kobna je bila gre{ka kod prvog gola Hrvata.

- Ne be`im od krivice, desi lo se u karijeri desetak puta i

de{ava}e se opet, to je fudbal.

Jako me boli ta ~iwenica, jer mrqa }e ostati. Nije ovo obi~na utakmica, imam dvoje dece i za desetak godina seti}e se qudi Zagreba i onoga {to se zbilo. I jo{ ne{to, te{ko srca priznajem da treba zaviriti u dvori{te kom{ija i videti kakav je wihov odnos prema nacionalnom dresu. Sada se kritike opet razvodwavaju, ko nije igrao, za{to je ovaj ili onaj selektor, ko vodi Savez. Treba prona}i fudbalsku nit, otvoreno i kriti~ki analizirati uzorke za{to smo se ovako ra no oprostili od trke za SPkon sta to vao je de fan zi vac Man~ester sitija.

Hr va ti ni su osta vi li im presivan utisak, ali su relativno lako stigli do ciqa.

- Boqi jesu, ali razlika nije ono li ka ko li ko se mi sli lo pre utakmice. Dogodilo se ono ~ega sam se najvi{e pla{io.

Posle egala u uvodu utakmice sa~ekali su na{e individula ne gre{ke i kaznili nas- istakao je Kolarov.

Mihajlovi}u se ne drma klupa, osta}e u orlovskom gnezdu sigurno do kraja kvalifikacionog ciklusa, tvrdi Tomislav Karaxi}, predsednik Fudbalskog saveza Srbije.

- Pora`eni smo u me~u koji nam je bio posledwa {ansa za odlazak na Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014. @alimo jedino {to u drugom poluvremenu nismo iskoristili {anse. Pobedom Belgije u Skopqu mi smo zatvorili vrata Mundijala, ali nastavqamo daqe sa Mihajlovi}em na klupi. Ne}emo ni{ta mewati. Nastavi}emo sa projektom podmla|ivawa reprezentacije” - istakao je Karaxi} po sletawu na aerodrom „Nikola Tesla” iz Zagreba i dodao da je kompletna ekspedicija Srbije sjajno do~ekana u Hrvatskoj i da se nada da }e Srbija isto tako biti dobar doma}in na me~u u Beogradu u septembru.

Bez Ko la ro va i Ku zma no vi }a

Alek san dar Ko la rov u du e lu s Ma riom Manyu ki }em

[ta i kako daqe, sledi ok{aj protiv [kota u Novom Sadu ve} u utorak.

- Te{ko je i}i daqe posle ovakvog poraza, boli saznawe da ne idemo na Mundijal. Najgore je {to pro{lost ne mo`emo da promenimo. Najboqe bi bilo da se okrenemo treninzima, da na-

stavimo putem kojim smo krenuli sa podmla|ivawem reprezentacije i da verujemo u ove momke i boqe dane- zakqu~io je Aleksandar Kolarov, koji zbog `utih kartona nema pravo nastupa protiv [kotske, ali ostaje uz ekipu.

Z. R.

Za redovni raport iz tabora orlova, nakon Zagreba u susret duelu sa [kotima, bio je zadu`en portparol Aleksandar Bo{kovi}.

- Zbog `utih kartona selek tor ne mo`e da ra~una na Kolarova koji ostaje uz ekipu. Suspenziju su odradili Bi{evac i Tomovi} koji }e biti u krugu kandidata za utakmicu sa [kotskom. Tako|e, kamp je napustio Kuzamnovi}, nije uspeo da se oporavi od povrede mi{i}a i le~ewe }e nastaviti u svom klubu Interu- saop{tio je Bo {kovi}.

Povreda Marka [}epovi}a nije ozbiqnije prirode.

- Dobio je jak udarac u predelu kuka, sprovode se terapije, bi}e spreman za utorak- dodao je Bo{kovi}.

Z.R.