Dnevnik 23.mart 2013. by Dnevnik Web

NOVI SAD *

SUBOTA 23. MART 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23743 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

FUDBALSKA REPREZENTACIJA RAZO^ARALA JAVNOST

Orlovi pali u Maksimiru

ZAHTEV DR@AVNE REVIZORSKE INSTITUCIJE PREKR[AJNOM SUDU U NOVOM SADU

Pokrenuti postupak protiv Bajatovi}a zbog javnih nabavki str. 8 SAVET BEZBEDNOSTI UN RASPRAVQAO O KOSOVU

Foto: Tanjug

Da~i}: Srbija spremna za kompromis, ne i za ucene

str. 2

str. 27 i 28

VOJVODINA VRATILA REPUBLICI OSNIVA^KA PRAVA NAD NACIONALNIM PARKOM

Fru{ka gora ponovo u nadle`nosti Vlade Srbije str. 3 NASLOVI 3 Stefanovi}: Jeremi}a ne izbacujemo, dil je ve} napravio

Ekonomija 4 PKS: Milo{ Bugarin spremio ostavku 4 Rusi ho}e „Telekom Srbija”?

Poqoprivreda 6 Proizvo|a~i mleka, najavquju proteste 6 Spre~iti uvoz „otpada” iz EU

Dru{tvo 7 Pola veka gimnazije „Svetozar Markovi}” u Novom Sadu

Najvi{a temperatura 9 °S

POTPISAN UGOVOR ZA NOVU INVESTICIJU

Uskoro roboti iz Be~eja

7 U Vojvodini 800.000 qudi pije vodu sa arsenom

Crna

str. 12

8 Uro{ Mi{i} ponovo iza re{etaka 9 Poternica za Muratom [abanovi}em 9 Ukinuta presuda grupi Stanka Suboti}a

Kultura 11 Prihva}ena ostavka uredni{tva „Scene” 11 Predstava „Nastojnik” slavi 25. ro|endan

Vojvodina 12 Belo Blato: Svetsko prvenstvo u se~i trske 13 Kawi`a: Krkqanac za 140 radnih mesta 13 Stara Pazova: [ansa da 200 qudi dobije posao

Novi Sad 17 Sutra Novosadski maraton 17 Ve~eras tvr|ava i centar u mraku

Foto: B. Lu~i}

Politika

Mraz, sunce pa oblaci

ZASEDALA SKUP[TINA GRADA

Novi Sad nije bezbedan str. 15

POLiTikA

subota23.mart2013.

\u ri}: Ulog ra ste Sa vet nik pred sed ni ka za spoq nu po li ti ku Mar ko \u ri} na pi sao je na svom Fej sbuk pro fi lu da je po sled wa run da di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne u Bri se lu bi la te {ka i da se Sr bi ja so ~a va sa ozbiq nim iza zo vi ma, ali da je sprem na da raz go va ra do kle god joj „za to bu de pru `e na pri li ka”. \u ri} je na veo da je de le ga ci ja Sr bi je u Bri se lu pro {la kroz „pre te {kih i du gih 14 sa ti”.

„@e li mo da raz go va ra mo do kle god nam za to bu de pru `e na pri li ka. Su o ~e ni smo sa ozbiq nim iza zo vi ma, ulog ne pre kid no ra ste”, na pi sao je \u ri}, na vo de }i da pred sto ji ne ko li ko da na in ten ziv nih kon sul ta ci ja. \u ri} je po zvao na je din stvo: „U Be o gra du, No vom Sa du, Gra ~a ni ci i u Ko sov skoj i u Srem skoj Mi tro vi ci, bez ob zi ra na sve i upra vo zvog sve ga, osta }e mo jed no za u vek”.

Ko {tu ni ca tra `i sed ni cu Skup {ti ne o Ko so vu Pred sed nik opo zi ci o ne De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca za tra `io je sed ni cu Skup {ti ne Sr bi je na ko joj bi vlast oba ve sti la po sla ni ke o zah te vi ma iz EU po vo dom Ko so va i po zvao Vla du da od ba ci te pred lo ge Bri se la.

„Vre me je da se sa zo ve Na rod na skup {ti na i da vlast upo zna na rod ne po sla ni ke sa pred lo gom Evrop ske uni je. Na na rod nim po sla ni ci ma je da od lu ~e da li }e pri hva ti ti ovaj pa pir, ko ji je Bri sel od svih dr `a va upu tio sa mo Sr bi ji. Ovo su va `ni da ni ka da kao na rod i dr `a va

tre ba da po ka ù sa mo po {to va we i je din stven stav da Sr bi ja ni ka da ne }e tr go va ti svo jom te ri to ri jom”, na vo di se u iz ja vi Ko {tu ni ce za agen ci ju Be ta. Pre ma we go vim re ~i ma, bri sel ski pa pir ko ji je pri pre mi la Evrop ska uni ja sa dr ì zah tev da se Sr bi ja od rek ne Ko so va i ta ko bu de pr va dr à va ko ja je do bro voq no pre da la svo ju te ri to ri ju, iz ru ~i la srp ski na rod ne za vi snom Ko so vu i uni {ti la svo ju dr àv nost na de lu vla sti te te ri to ri je. „Ne po sto ji ni jed na dr à va u Evro pi ko ja je ne {to sli~ no ura di la, ni ti dr à va od ko je je ne {to ta ko tra è no, ni ti na ro da ko ji bi na ta ko ne {to pri stao. Od Sr bi je se za pra vo tra ì da ubi je vla sti tu dr àv nost i ta ko omo gu }i stva ra we ne za vi snog Ko so va”, oce nio je Ko {tu ni ca, biv {i pre mi jer Sr bi je. Pre ma we go voj oce ni, vlast ko ja bi se usu di la da Sr bi ji i srp skom na ro du na ne se ta kvo zlo i bu de dr à vo u bi ca, po ne la bi stra {an ìg ko ji pre we jo{ ni ko ni je po neo. „Zbog to ga sa da {wa vlast tre ba pri bra no i od lu~ no da od ba ci ovaj pred log Evrop ske uni je, jer sva ka su ve re na dr à va mo ra da od bi je ova kve na lo ge”, na veo je Ko {tu ni ca.

Ko so vo ne mo è da tra ì re pa ra ci ju Ko so vo ni je su bjekt me |u na rod nog pra va i ne mo è od Sr bi je tra ì ti re pa ra ci ju ni pred jed nim me |u na rod nim su dom, iz ja vio je da nas stru~ wak za me |u na rod no pra vo Alek san dar Ga ji}. Pre ma re ~i ma Ga ji }a, Sr bi ja, uko li ko bi se ta kav zah tev ipak po kre nuo u di plo mat skoj ko mu ni ka ci ji, mo è la ko da se od u pre prav nim ar gu men ti ma i ~i we ni ca ma. „Po sto je i ve li ki zlo ~i ni ko ji su u~i we ni od stra ne Al ba na ca, ali ti zlo ~i ni ni su do voq no is tra è ni, ta ko da to pi ta we i we gov zah tev mo è da se pro pra ti na {im zah -

te vom, ali Sr bi ja ne mo `e da tra `i od {te tu od de la svo je te ri to ri je”, iz ja vio je Ga ji} Ta nju gu, re a gu ju }i na iz ja vu ko sov skog pre mi je ra Ha {i ma Ta ~i ja da bi nor ma li za ci ja od no sa sa Sr bi jom mo ra la da ukqu ~u je iz vi we we Be o gra da Pri {ti ni i pla }a we od {te te. Ga ji} je is ta kao da Ta ~i je va po ru ka pred Sa ve tom bez bed no sti UN ni je neo ~e ki va na jer Pri {ti na u kon ti nu i te tu igra na kar tu jav nog mwe wa ko je je usta no vqe no jo{ 1999. go di ne i ne pre sta no in si sti ra na kli mi u ko joj se pred sta vqa kao `r tva.

@bo gar: Spo ra zum }e bi ti po stig nut 2. apri la Vi so ki pred stav nik Evrop ske uni je na Ko so vu Sa muel @bo gar iz ja vio je da }e 2. apri la na sa stan ku pre mi je ra Sr bi je i Ko so va Ivi ce Da ~i }a i Ha {i ma Ta ~i ja bi ti po stig nut spo ra zum o pi ta wi ma o ko ji ma do sa da ni je bi lo do go vo ra. „Da, bi }e spro a zu ma. Ni sam bio u Bri se lu u sre du, na sle -

de }em sa stan ku }u bi ti ta mo. Ko li ko sam shva tio, 2. apri la bi } e spo r a z u m a”, re k ao je @bo gar to kom po se te op {ti ni \e ne ral Jan ko vi} i raz go vo ra s gra do na ~el ni kom Ref ki Su mom, pre no si por tal Ko ha.net.@bo gar je re kao da }e spo ra zum bi ti „u su {ti ni po be da obe stra ne”.

dnevnik

SA VET BEZ BED NO STI UN RAS PRA VQAO O KO SO VU

Da ~i}: Sr bi ja sprem na za kom pro mis, ali ne i za uce ne Srp ski pre mi jer Ivi ca Da ~i} po ru ~io je ju ~e na Ist ri ve ru da je Be o grad pot pu no pri vr èn di ja lo gu sa Pri {ti nom i po sti za wu traj nog mi ra iz me |u Sr ba i Al ba na ca, ali i uka zao da po mi re we „pod ra zu me va do no {e we te {kih od lu ka za obe stra ne”.”Za vi dqi vi na pre dak, po treb na je po li ti~ ka hra brost i sprem nost na kom pro mis. Sr bi ja je sprem na da kom pro mis uspe, ali ni je sprem na na po ni è wa i uce ne”, is ta kao je Da ~i}, do da ju }i da Sr bi ja ne }e pro me ni ti prin ci pi jel ni stav o ne pri zna va wu jed no star no pro gla {e ne ne za vi sno sti Ko so va. Obra }a ju }i se Sa ve tu bez bed no sti UN Da ~i} se za lo ìo za ve }u ak tiv nost UN MIK-a, po ve }a we ni voa pri su stva Eulek sa, ali i efi ka sni ju sa rad wu UN MIK-a i Eulek sa. Po we go vim re ~i ma, UN MIK je „je di no le gi tim no me |u na rod no pri su stvo pre ma ko me na rod na se ve ru Ko so va i Me to hi je i da qe is ka zu je po ve re we”.”Do sa da {wi su sre ti u Bri se lu i is ka za na sprem nost za po sti za we kom pro mi sa po tvr da su po sve }e no sti Sr bi je ka iz grad wi po ve re wa iz me |u dve stra ne. Re pu bli ka

Po mi re we pod ra zu me va do no {e we te {kih od lu ka za obe stra ne, re kao Da ~i}, a Ta ~i na ja vio da }e Pri {ti na tra `i ti kom pen za ci ju za rat nu {te tu Sr bi ja }e i u bu du} no sti na sta vi ti sa rad wu sa iskre nim i otvo re nim na me ra ma, ka ko na teh ni~ kom, ta ko i na po li ti~ kom ni vou”, re kao je Da ~i}. Is ti ~u }i „ko or di ni sa nu i usa gla {e nu dr `av nu po li ti ku, ba zi ra nu na kom pro mi su i ak tiv noj od bra ni na ci o nal nih in te re sa”, Da ~i} je pod se tio da je to kom po sled wih sa sta na ka u Bri se lu bi lo re ~i o ne ko li ko iz u zet no va `nih pi ta wa, od funk ci o ni sa wa in sti tu ci ja, pre ko pi ta wa Spo ra zu ma o in te gri sa nom upra vqa wu ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma (IBM), do raz me ne i sta tu sa ofi ci ra za ve zu.

Da ~i} sa Ban Ki Mu nom o Ko so vu

Pre mi jer je po zvao UN da „na sta ve sa svo jom kqu~ nom ulo gom ko or di na to ra svih me |u na rod nih ak te ra ko ji de lu ju pod wi ho vim okri qem” na Ko so vu i Me to hi ji. Po we go vim re ~i ma, man dat UN MIK-a u po kra ji ni mo ra osta ti „ne pro me wen i uko li ko je mo gu }e oja ~an, bez ob zi ra na pred vi |e ne bu xet ske re strik ci je”. Kao osnov ne pro ble me, na veo je ogra ni ~a va we i one mo gu }a va we slo bo de kre ta wa, ne do vo qan ni vo bez bed no sti, ne mo gu} nost upo tre be srp skog je zi ka, ote àn pri stup in sti tu ci ja ma, ne po sto ja we uslo va za odr ìv op sta nak po vrat ni ka, kon stant nu ugro è nost srp skog kul tur nog i ver skog na sle |a, ne za ko ni to otu |e we imo vi ne u vla sni {tvu Re pu bli ke Sr bi je. Da ~i} je na veo da su u pe ri o du od 1. ok to bra 2012. do 31. ja nu a ra 2013. za be le è na ukup no 93 et ni~ ki mo ti vi sa na na pa da u ko ji ma je jed no li ce li {e no ì vo ta, a 20 po vre |e no. To kom ja nu a ra, u ro ku od ne ko li ko da na, o{te }e na su ili uni {te na 102 nad grob na spo me ni ka na pra vo slav nim gro bqi ma. Do dat nu za bri nu tost i ne mir, ka ko je re kao, iza zva lo je kon ti nu i ra no po ve }a we bro ja pri vo |e wa i pri tva ra wa pri -

Za rif: Isto rij ski su sre ti Be o gra da i Pri {ti ne [ef UN MIK-a Fa rid Za rif ozna ~io je ju ~e kao „isto rij ske” ne dav ne su sre te naj vi {ih zva ni~ ni ka Be o gra da i Pri {ti ne i iz ra zio na du da }e i Be o grad i Pri {ti na is tra ja ti u na sto ja wu da po stig nu kom pro mis. Na sed ni ci Sa ve ta bez bed no sti UN po sve }e noj Ko so vu, Za rif je oce nio da su „upor ni pre go va ra ~i” Ivi ca Da ~i} i Ha {im Ta ~i to kom di ja lo ga po ka za li „hra brost”. „Na dam se da }e dve stra ne osta ti upor ne u na po ri ma da po stig nu kom pro mi se i pro na |u ostva ri va re {e wa za obe za jed ni ce na Ko so vu”, ka zao je. Za rif je oce nio da je „po stig nut ve li ki na pre dak”, ali i uka zao da je „do {lo do iza zo va na te re nu”, na vo de }i kao pri mer ru {e we srp skih nad grob nih spo me ni ka. Ka ko je re kao, za be le `a no je „ne ko li ko in ci de na ta”, a ko ri {}e na je i „re to ri ka ko ja ras pi ru je stra sti i ne kad ugro `a va na po re da se spo ra zu mi ko ji su po stig nu ti pri me ne”. On je po zvao „obe stra ne” da „pre u zmu li der sku ulo gu”, da „uma we re ak ci je i emo ci je svo jih gra |a na” i da, ka ko je re kao, „i Be o grad i Pri {ti na zna ~a no po ja ~a ju ak tiv nost sa gra |a ni ma na se ve ru” Ko so va.

Ta ~i: Ulo ga Sr bi je je de struk tiv na Ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i po zvao je ju ~e Be o grad da, ka ko je re kao, „ras for mi ra pa ra lel ne struk tu re” na se ve ru Ko so va, na gla {a va ju }i da je „Ko so vo su ve re na dr à va” i da je taj pro ces „ne po vra tan”. Obra }a ju }i se Sa ve tu bez bed no sti UN, Ta ~i je po ru ~io da Ko so vo „ne }e bi ti me sto po de la i ba ri ka da” i „stva ra wa no ve Re pu bli ke Srp ske”. Po we go vim re ~i ma, „ulo ga Sr bi je je de struk tiv na” i ote à va bez bed no snu si tu a ci ju. „Ko so vo je sa da pri zna to od stra ne vi {e od po lo vi ne ~la ni ca UN. To je ne po vra tan pro ces, jer mno ge dr à ve su u pro ce su pri zna va wa ne za vi sno sti. Uve ra vam vas da je to naj pra ved ni ja od lu ka za Ko so vo i we go ve gra |a ne”, do dao je. Ta ~i je re kao i da }e od Be o gra da tra ì ti „kom pen za ci ju za rat nu {te tu”. pad ni ka srp ske za jed ni ce, bez da va wa ob ja {we wa po kom prav nom osno vu su spor ni na lo zi iz da ti. „Ti me se vr {i do dat ni pri ti sak na srp sku za jed ni cu i iza zi va ne po ve re we srp skog sta nov ni {tva, {to isto vre me no pred sta vqa gru bu po vre du osnov nih qud skih pra va ko ja su sva kom po je din cu za ga ran to va na Po ve qom UN, a ne pri hva tqi vo je i sa aspek ta vred no sti na ko ji ma po ~i va Evrop ska uni ja. Kad je re~ o po vrat ku, pre ma po da ci ma za 2012. na pro stor Ko so va i Me to hi je vra ti lo se sa mo 302 oso be srp ske na ci o nal no sti, za raz li ku od 2011. go di ne ka da se vra ti lo 464 oso be. Po Da ~i }e vim re ~i ma, „ovo sve do ~i o tren du kon ti nu i ra nog sma wi va wa bro ja po vrat ni ka”. Da ~i} je pod se tio da se ovih da na na vr {a va de ve ta go di {wi ca mar tov skog po gro ma nad Sr bi ma i po zvao da se iz vr {i o ci i in spi ra to ri ot kri ju i ka zne, uka zu ju }i i da se po vra tak iz be glih od vi ja spo ro, pa i da je sma wen. Ta ko |e je uka zao na na op hod nost po {to va wa osnov nih qud skih i dru gih pra va ne al ban skog sta nov ni {tva na Ko so vu, za {ti te wi ho vih in te re sa, kao i pu n e im p le men ta c i j e evrop skih stan dar da. Go vo re }i o iz ve {ta ju Di ka Mar ti ja o tr go vi ni qud skim ogra ni ma, Da ~i} je po no vio sprem nost Sr bi je da sa ra |u je sa is tra `nim ti -

mom Eulek sa i oce nio da bi UN u to me tre ba lo da ima ju zna ~aj ni ju ulo gu. Da ~i} je uka zao i da za bri wa va na ~in na ko ji se na Ko so vu spro vo di pri va ti za ci ja. Pri to me je oce nio da je tre nut no od lo è na pri va ti za ci ja ru dar s kog kom p lek s a Trep ~ a ne le gal na i su prot na Re zo lu ci ji 1244, jer je Trep ~a u ve }in skom vla sni {tvu Sr bi je i srp skih kom pa ni ja. Sje di we ne Dr à ve, Fran cu ska i Ve li ka Bri ta ni ja po hva li le su ju ~e, na sed ni ci Sa ve ta bez b ed n o s ti UN, Be o g rad i Pri {ti nu za na po re i ostva re ni na pre dak u sed moj run di di j a l o g a.Am b a s a d or k a SAD oce ni la je da su pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} i ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i po ka za li hra brost i prag ma ti~ nost i za lo ì le se za na sta vak tih na p o r a. „Po h va q u j e m o Pri {ti nu i Be o grad za na po re u di j a l o g u ra d i nor m a l i z a c i j e od no sa. Da ~i} i Ta ~i su po ka za li hra brost i prag ma ti zam ra di iz grad we bo qeg ì vo ta sta nov ni {tva i na pret ka ze ma qa”, iz ja vi la je pred stav ni ca SAD pri UN, na sed ni ci Sa v e t a bez b ed n o s ti po s ve } e noj si tu a ci ji na Ko so vu. Va {ing ton, pre ma we nim re ~i ma, po zdra vqa ostva re ni na pre dak u sed moj run di di ja lo ga i po zi va ove stra ne da is ko ri ste tre nu tak i na sta ve u do brom prav cu.

TVIT CRTICA Vru }e usred zi me Pot pred sed ni ca SPS Di ja na Vu ko ma no vi} po ru ~u je sa laj ne, po vo dom ve sti “ I Vu ~i} da se ukqu ~i u pre go vo re”: “ Sa mo slo ga Sr be spa {a va!” I do da je: Vru }a fa za pre go vo ra! Ka `e joj @Opamet iS eS rb ijo : V ru }i su za n as jer vi ne ume te d a pregov ar at e. Spo me ni te pro te ra ne, u bi jene,

kidn ap ov an e, poru{e ne spo men ike, izva|e ne or gane…. . A Vukoma no vi }k a tvrdi: Na ra vno da s e na{e ` rtve po mi wu u pregovorima . A pr egovori se v od e da t ak vih `rt ava vi{e ne bi bilo. @ivot, ne stradaw a. Novin a r b ritanskog Sk a j wuz a Jak{a [}eki} ima sl ikovi t ko me n tar n a ovu temu: Do{lo vr eme da se proguta v eeelikaaa a `aba.

Da se Mla|a pita

Mrdaj, [ule

Interesuje se Robespierre @Milos_G kod Mla|ana Dinki}a: Je l istina da od 16.01.2013. za svaki posao u dr`avnoj upravi mora da daje saglasnost ministarstvo finansija? Dinki} potvr|uje: Da, za ukupan broj. Ne ulazimo u strukturu i pojedina~ne slu~ajeve. To je odgovornost konkretnih resora.

Tvitera{ Vuk Ra{i} opomiwe na lajni @S utanova cDragan : [ul e, dokl e }e{ da sedi { u poslani~ ko j klup i ? Mr daj ~ove ~e ra di ne{to, pridru` uj s e Da~i}u spasavajte nesre }nu S rbiju! Na to }e [utan ova c: Ako j e on ne spase ,n e}e nik o. A ekssavet ni k predsednika Srb ij e Ne boj{a Kr sti} c it ira DSS: Dota -

kli smo dno u pr egovori ma ... Potom dodaj e: Sad }e Da~i} da im od govor i: „ Di jalog je moja sudbina...”

Alal vera „Alal Vam vera!, kratko je na lajni prokomentariosa vest da je ukinut pritvor Uro{u Mi{i}u, potpredsednik vojvo|anske vlade Goran Je{i}. S. St.

politika

dnevnik

VOJ VO DI NA VRA TI LA RE PU BLI CI OSNI VA^ KA PRA VA NAD NA CI O NAL NIM PAR KOM

subota23.mart2013.

BO RI SLAV STE FA NO VI], [EF PO SLA NI^ KOG KLU BA DS U SKUP [TI NI SR BI JE

Je re mi }a Fru {ka go ra po no vo u nad le `no sti Vla de Sr bi je ne iz ba cu je mo, on je ve} na pra vio dil

Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} i mi ni star pri rod nih re sur sa, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Mi lan Ba ~e vi} pot pi sa li su ju ~e ugo vor ko jim se Na ci o nal ni park Fru {ka go ra iz nad le `no sti Po kra ji ne vra }a u nad le `nost Vla de Sr bi je. Do vra }a wa ove in ge ren ci je Re ru bli ci do {lo je po {to je Ustav ni sud pro {le go di ne ospo rio ustav nost de la od red bi Za ko na o nad le `no sti ma APV, me |u ko ji ma je i ona o osni va~ kim pra vi ma Po kra ji ne nad Na ci o nal nim

Vuk Je re mi} je jo{ uvek na spi sku po sla ni~ kog Klu ba DS i ne }e mo ni we ga, kao i ni ko ga do sa da iz ba ci ti, jer bi to bio lo{ i ne po pu la ran po tez ko ji ni je svoj stve no DS- u. Si gu ran sam da }e Je re mi} sam da ode i da je ve} na pra vio ne ki do go vor, iz ja vio je za „Dnev nik” {ef de mo kra ta u Skup {ti ni Sr bi je Bo ri slav Ste fa no vi}. On ob ja {wa va da su i svi oni ko ji su oti {li iz po sla ni~ kog Klu ba DS, u~i ni li to vla sti tom vo qom, pa je u ta kvoj po zi ci ji i ak tu el ni pred se da va ju }i GS UN ko ji je i na kon iz ba ci va wa iz stran ke na li sti re pu bli~ kih po sla ni ka DS klu ba. - Je re mi} pri tom ne pred sta vqa DS, ve} se be, do da je Ste fa no vi}.Upi tan {ta ako od lu ~i da osta ne u Klu bu sa sta vo vi ma su prot nim de mo kra ta ma na{ sa go vor nik ka `e da je „sva ki po sla nik slo bo dan u svo jim na stu pi ma, u okvi ru za jed ni~ kog do go vo ra da se pro mo vi {e po li ti ka DS”.

Fru {ka go ra je pri rod no i bo ì je re mek-de lo ko je mo ra mo da una pre |u je mo na do bro bit gra |a na Voj vo di ne i Sr bi je (Bo jan Paj ti}) par kom, a pre ma re ~i ma mi ni stra Ba ~e vi }a, o re a li za ci ji te sud ske od lu ke pred stav ni ci po kra jin ske i re pu bli~ ke vla sti „vr lo br zo i la ko su se do go vo ri li„. - To je na {e za jed ni~ ko bo gat stvo i bla go ko je è li mo da ne gu je mo i raz vi ja mo. Fru {ka go ra je i sve ta go ra, jer je 16 ma na sti ra sme {te no unu tar tog na ci o nal nog par ka - re kao je mi ni star i do dao da }e se u na red nom pe ri o du po ka za ti da „Fru {ka go ra tre ba da bu de do s tup n a sva k om gra | a n i n u Sr bi je ko ji vo li pri ro du i svo ju ze mqu„. Ba ~e vi} je po zvao sve ko ji do sa da ni su po se ti li Fru {ku go ru da to u~i ne i upo zna ju se s we nim bla go de ti ma i tu ri sti~ kim, kul tur nim i dru gim sa dr à ji ma. On je po ru ~io i da }e re pu bli~ ka i po kra jin ska vla da i ubu du }e fi nan sij ski po ma ga ti raz voj tog Na ci o nal nog par ka, te po hva lio Ma ster plan ko ji je pri pre mi la ad mi ni stra ci ja APV. Pred s ed n ik voj v o | an s ke vla de za hva lio je mi ni stru na

od g o v or n ost za re a l i z a c i j u Ma ster pla na iz 2012. go di neis ta kao je Paj ti}. On je na veo i da }e ugo vor iz me |u dve vla de omo gu }i ti da sa stav Uprav nog od bo ra ovog JP pred la `e Re pu bli ka, a de lom i Po kra ji na, i da se „kroz za jed ni~ ku pro ce du ru ime nu je i di rek tor Na ci o nal nog par ka, te omo gu }i za jed ni~ ka iz ra da pro je ka ta„. Oce nio je i da je jed na od naj va `ni jih ta ~a ka Ma ster pla na za jed ni~ ki pro j e k at Po k ra j i n e i Re p u bli ke za iz grad wu tu ne la kroz Fru {ku go ru, ko jim }e se iz me sti ti sa o bra }aj iz Na ci o nal nog par ka, i auto pu tem po ve za ti No vi Sad sa Ru mom. - Fru {ka go ra je pri rod no i bo `i je re mek-de lo ko je mo ra -

mo da una pre |u je mo na do bro bit gra |a na Voj vo di ne i Sr bi je, i bu d u } im ge n a r a c i j a m a osta vi mo jo{ lep {u Fru {ku go ru - re kao je Paj ti}. Di rek tor JP „Na ci o nal ni park Fru {ka go ra” Do bri vo je An to ni} iz ja vio je da je Ma ster pla nom odr `i vog raz vo ja tog NP do 2022. go di ne, pred vi |e no ula ga we od 1,2 mi li jar de evra u raz li ~i ti te sa dr `a je, „a ka ko bi se do sti gli pri ho di od 1,4 mi li jar de evra„. Pre ma we go vim re ~i ma, tim pla nom bi }e omo gu }e na za {ti ta pri rod nih, kul tur nih, isto rij skih, ge o lo {kih vred no sti Fru {ke go re, ali i raz voj {u mar stva, ri bar stva, lo va, po qo pri vre de, vi no gra dar stva, vo }ar stva, i po boq {a we in fra struk tu re. B. D. Sa vi}

Vu ko ma no vi} (SPS): Sa mo pre mi je ru od li~ na oce na Pot pred sed ni ca SPS Di ja na Vu ko ma no vi} op ti mi sta po vo dom do go vo ra o KiM. EU o~e ku je da se vi ce pre mi jer Alek san dar Vu ~i} ak tiv ni je ukqu ~i u pre go vo re, ka `e ona. Vu ko ma no vi }e va je re kla da se sa ko le ga ma iz skup {tin skog Od bo ra za evrop ske in te gra ci je u Bri se lu sa sta la sa evrop skim par la men tar ci ma i da je pred se da vao iz ve sti lac evrop skog par la men ta za Sr bi -

ju Jel ko Ka cin, ko ji o~e ku je da se Vu ~i} sa sta ne sa za me ni kom pre mi je ra Ko so va Slo bo da nom Pe tro vi }em i da uzme ak tiv ni ju ulo gu u pre go vo ri ma. Go vo re }i o vla da ju }oj ko a li ci ji, u ko joj su SNS, SPS i URS, ona je za RTS re kla da ni je ~u la do sa da od na pred wa ka ni jed nu ozbiq nu pri med bu zbog ko je bi Da ~i} tre ba lo da ustu pi pre mi jer sko me sto

Vu ~i }u. Vu ko ma no vi }e va je do da la da ni je do bro da SNS sma tra da bi wi ho vi qu di tre ba lo da vo de sve tri gra ne vla sti - za kon dov nu, iz vr {nu i sud sku. Ona je oce ni la da i Da ~i} i Vu ~i} za slu `u ju od li~ nu oce nu, dok su od osta lih ~la no va Da ~i }e vog ka bi ne ta ne ki do bi li pro la znu, ne ki vr lo do bru, dok je sa mo pre mi jer do bio od li~ nu oce nu.

REKLI SU

Jo vi ~i}: SNS sprem na za iz bo re u Be o gra du Srp ska na pred na stran ka sprem na je za iz bo re u Be o gra du, ali je na we nim po ten ci jal nim ko a li ci o nim part ne ri ma da se iz ja sne da li è le da osta nu u ak tu el noj vla sti ili ne, iz ja vio je ju ~e {ef od bor ni~ ke gru pe SNS Alek san dar Jo vi ~i}. On je ju ~e re kao da raz go vo ra o pro me ni vla sti ni je bi lo, kao i da SNS po kre }e ini ci ja ti vu da do pro me ne vla sti do |e, ali da ona ni je u grad skoj vla sti. „Pre sve ga, ne ko ko bi bio po ten ci jal ni kan di dat za ko a li ci o nog part ne ra tre ba da se iz ja sni da li u ak tu el noj vla sti è li da osta ne ili ne. Ako sma tra ju da ko rekt no na stu pa ju kao ko a li ci ja, ka ko mi mo è mo po sva ku ce nu da tra ì mo da do pre gru pi sa va wa do |e”, re kao je Jo vi ~i}. On je is ta kao da se SNS ne pla {i iz bo ra i da, kao {to ne ko po sta vqa pi ta we le gi ti mi te ta vla sti na re pu bli~ kom ni vou mo è da se po sta vi i pi ta we le gi ti mi te ta vla sti u Be o gra du.

pri kqu ~i. Tu je pr vo Du {an Pe tro vi} i „Za jed no za Sr bi ju”, a ima i dru gih va ri jan ti. Za Je re mi }a je pi ta we gde }e oti }i, ali po na vqam da sam si gu ran da ve} ima na pra vqen do go vor, za kqu ~u je Ste fa no vi}. D. Mi li vo je vi}

Do bro do {ao u SNS

Pre da ja Fru {ke go re u do brom ras po lo `e wu

„dr ` a v o t vor n om i od g o v or nom pri stu pu„ pri li kom de fi ni sa wa ovog ugo vo ra, oce niv {i da }e on otvo ri ti per spek ti vu za da qi raz voj i ula ga we u Fru {ku go ru. Paj ti} je ka zao i da je za go di nu da na, na kon usva ja wa Ma ster pla na, u ovaj Na ci o nal ni park ulo `e no 650 mi li o na di na ra, a pre sve ga u in fra struk tu ru, po q o p ri v re d u i iz l et n i~ k e cen tre. - Pot pi si va we ovog ugo vo ra omo gu }a va da se re {i i po sled wi teh ni~ ki pro blem za iz vr {a va we od lu ke Ustav nog su da o ospo ra va wu de la Za ko na o pre n o s u nad l e ` no s ti, {to je ve o ma va `no. Mno go je va `ni je da }e Po kra ji na i Re pu bli ka za jed ni~ ki pre u ze ti

- No to se ne }e de si ti, i Je re mi} tre ba da od lu ~i, jer sam ube |en da }e na pu sti ti na{ Klub, a mo `e da de lu je po tom kao sa mo stal ni po sla nik ili da se ne kom

An ti}: Ne `e li mo blo ka du gra da

Mla de no vi}: DSS za pro me ne

Pred sed nik skup {ti ne gra da Be o gra da i funk ci o ner SPS Alek san dar An ti} iz ja vio je ju ~e da ta stran ka u in te re su Be o gra da uvek mo è da raz go va ra da li mo `da ne {to mo è da funk ci o ni {e bo qe ali da ni je sprem na za blo ka du grad skog par la men ta. „SPS ima pot pu no od go vo ran od nos pre ma gra |a ni ma i mi ra di mo u wi ho voj funk ci ji, a ne u funk ci ji bi lo ko je stran ke. Uvek mo è mo da raz go va ra mo da li mo `da ne {to mo è bo qe da funk ci o ni {e i otvo re ni smo za tu vr stu raz go vo ra, ali ni smo sprem ni za blo ka du grad skog par la men ta i za to da po li ti~ ke igre pa ra li {u grad”, re kao je An ti}. On je no vi na ri ma u grad skom par la men tu re kao da su sve stran ke bez ob zi ra da li su na vla sti ili u opo zi ci ji vr lo od go vor ne pre ma gra |a ni ma i da ni ko ne ma na me ru ili am bi ci ju da blo ki ra Be o grad ra di po li ti~ ke igre.

[ef od bor ni~ ke gru pe DSS u Skup {ti ni gra da Be o gra da An dre ja Mla de no vi} iz ja vio je ju ~e da su po li ti~ ke pro me ne u Be o gra du neo p hod ne. „Ini ci ja ti va tre ba da kre ne od naj ve }e opo zi ci o ne stran ke - SNS. DSS je u vi {e na vra ta iz no si la stav da je sprem na za te pro me ne u gra du i je dan dru ga ~i ji kon cept vo |e wa po li ti ke”, re kao je Mla de no vi}. DSS je, ka ko je do dao, sprem na za raz go vo re o pro me ni vla sti i ako do |e do ini ci ja ti ve od stra ne SNS, DSS }e u}i u te raz go vo re. On je ka zao da se na da da }e bi ti za u- sta vqe no pro pa da we gra da i lo {e funk ci o ni sa we gra da ko je tra je. Mla de no vi} je do dao da po sto ji niz pro ble ma u funk ci o ni sa wu jav nih pred u ze }a.”Po li ti~ ke pro me ne u Be o gra du su neo p hod ne, da li }e do wih do }i to ne za vi si od DSS, jer mi sa de vet od bor ni ka ne mo `e mo da po kre ne mo ta kvu ini ci ja ti vu”, za kqu ~io je.

Srp skoj na pred noj stran ci tre ba sva ki do bar, ~a stan i stru ~an ~o vek, iz ja vio je ju ~e funk ci o ner te stran ke i mi ni star prav de i dr `av ne upra ve Ni ko la Se la ko vi} na pi ta we da li we go voj stran ci tre ba Vuk Je re mi}. „SNS tre ba sva ki do bar, stru ~an i ~a stan ~o vek. To je ono u {ta su se svi ko ji su do {li kod nas uve ri li”, re kao je Se la ko vi} za RTS. On je na po me nuo da je SNS de mo krat ska i otvo re na stran ka, do stup na sva kom gra |a ni nu i da u wu mo `e da do |e sva ko ko ho }e.

Ba bi}: Me re we na {est me se ci Ze me nik {e fa po sla ni~ kog klu ba SNS u Skup {ti ni Sr bi je Zo ran Ba bi} ka `e da iz bo ri ne bi do bro do {li, a re kon struk ci ja vla de je ste. „Ima mo mno go po sla, SNS je do mi nant no okre nut da se in sti tu ci o nal no na sta vi bor ba pro tiv kri mi na la i ko rup ci je i da se do ve du no vi in ve sti to ri, a bor ba pro tiv kri mi na la je osnov za do la zak in ve sti to ra”, re kao je Ba bi} ja go din skoj TV „Pal ma plus”. On je is ta kao da je u to me „Alek san dar Vu ~i} po ka zao naj ve }e i vr lo mer qi ve re zul ta te”.”Mo ra mo da na |e mo sna ge da se br zo re for mi {e mo i na sta vi mo put ka Evrop skoj uni ji, ko ji je stra te {ki ciq Sr bi je”, re kao je Ba bi} i do dao da je Sr bi ja do mi nant no okre nu ta EU „i o to me

raz mi {qa mo”.”[to se ti ~e re kon struk ci je vla de, to je no va vred nost, ka ko smo mi u SNS za mi sli li. Ni je do voq no do }i do no vih iz bo ra i tek on da re }i gde smo po gre {i li i gde je mo glo bo qe. Ta ko ne mo è da se ra di”, re kao je Ba bi}. Neo p hod no je, kao ka da ima te tr ka ~e, ski ja {e, pa vi di te sla bo pro la zno vre me, da ne ko ko ne mo è da is tr ~i, da iz dr ì do bar start, da ode na klu pu za re zer vne igra ~e, da do |e no vi sve ì tr ka~ ko ji }e na sta vi ti tr ku, ob ja snio je on. „To je po ru ka i za na {e ko a li ci o ne part ne re, jer je to put i na ~in na ko ji tre ba da funk ci o ni {e sva ka na red na vla da”, ka zao je Ba bi} i za pi tao: „Za {to ~e ka ti ~e ti ri go di ne, haj de da se iz me ri mo sva kih {est me se ci”.

Ko stre{ zbog lu stra ci je pi sao dr àv nom vr hu [ef po sla ni~ ke gru pe Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i za me nik pred sed ni ka te stran ke Bo jan Ko stre{ po zvao je ju ~e dr àv ni vrh da po mog ne da dej stvo Za ko na o od go vor no sti za kr {e we qud skih pra va, po zna ti jeg kao za kon o lu stra ci ji, bu de pro du è no za jo{ de set go di na i da mo men tal no po~ ne we go va pri me na.”Si gu ran sam da to ne }e bi ti la ko i da }e bi ti onih ko ji }e po no vo po ku {a ti da za u sta ve lu stra ci ju. Za to Vas po zi vam da svo jom po dr {kom po {a qe te ja snu po ru ku da Sr bi ja ima sna ge da bu de bo qa”, po ru ~io je Ko stre{. U pi smu upu }e nom pred sed ni ku To mi sla vu Ni ko li }u, pre mi je ru Ivi ci Da ~i }u i pred sed ni ku par la men ta Ne boj {i Ste fa no vi }u on pod se }a da je Za kon o od go vor no sti za kr {e we qud skih pra va stu pio je na sna gu ju na 2003. go di ne, ali da ni je spro ve den zbog po li ti~ kih ot po ra i na vo di da su naj ve }i pro tiv ni ci lu stra ci je bi li oni ko ji su se

pro ti vi li evrop skom pu tu Sr bi je. Iz o sta nak lu stra ci je je one mo gu }io da bu du ime no va ni svi oni ko ji su od go vor ni za sav mrak de ve de se tih go di na pro {log ve ka, na veo je Ko stre{ i do dao da to da nas „re zul ti ra sve ~e {}im is pa di ma eks tre mi sti~ kih or ga ni za ci ja, gra fi ti ma i go vo rom mr `we, pret wa ma, pa qe wem za sta ve AP Voj vo di ne i po ku {a ji ma za ti ra wa we ne auto no mi je, cr nim spi sko vi ma i vre |a wem po na ci o nal noj osno vi”. Kraj wi je tre nu tak da svi od go vor ni qu di obra te pa `wu na po gor {a we od no sa u na {em dru {tvu i na ugro à va we broj nih qud skih i ma win skih pra va, is ta kao je on i po zvao dr àv ne funk ci o ne re da svo jim do pri no som po mog nu da taj za kon bu de pro du èn za jo{ de set go di na i da mo men tal no po~ ne we go va pri me na. Ko stre{ je na veo da o~e ku je sa sta nak s Ni ko li }em, Ste fa no vi }em i Da ~i }em ili wi hov pi sa ni od go vor.

ekonomija

subota23.mart2013.

PRO ME NE U PRI VRED NOJ KO MO RI SR BI JE

Mi lo{ Bu ga rin spre mio ostav ku Mi lo{ Bu ga rin, predsednik Privredne komore Srbije, potvrdio je da }e 28. marta Upravnom odboru PKS podneti ostavku na tu funkciju. Ostavku podnosi, kako je rekao, iz li~nih razloga. „Ose}am odgovornost zbog onoga {to sam planirao da uradim, a nisam uspeo. Trenutno ne-

mam kapacitet da nastavim da radim s istim entuzijazmom s kojim sam radio u prethodnom periodu, niti da ostvarim ono {to mi je bila namera dok sam bio na ~elu PKS”, objasnio je Bugarin. On je dodao da }e ~lanovima Upravnog odbora, koji su ga izabrali za predsednika PKS, detaqno obrazlo`iti razloge zbog kojih podnosi ostavku. Na Skup{tini PKS, koja }e tako|e biti odr`ana 28. marta, Bugarin }e podneti izve{taj o dosada{wem radu. Kao naslednik Bugarina na ~elu PKS nezvani~no se pomiwe @eq ko Ser ti}, stru~wak za mala i sredwa preduze}a, ~lan Srpske napredne stranke (SNS) i {ef Kancelarije za privredne aktivnosti te partije. O~ekuje se da }e Bugarinu biti ponu|eno mesto savetnika u PKS.

dnevnik

RA ^U NI CA O PO VE ]A WU ZA PO SLE NO STI IPAK BI LA NE TA^ NA

Pre si pa mo rad na me sta iz {u pqeg u pra zno Iako je krajem pro{le godine Republi~ki zavod za statistiku izra~unao da je do{lo do navodnog pove}awa zaposlenosti, to na`alost, najverovatnije nije ta~no, a vreme na tr`i{tu rada je bez promena i uglavnom lo{e. Elem, ukupan broj zaposlenih u januaru 2013. godine procewuje se na 1.716.499, {to je za 0,4 odsto mawe nego u prethodnom mesecu i za 1,3 odsto mawe nego u januaru 2012. godine navedeno je u novom broju ~asopisa „Kowukturni trendovi”, koji izdaje Privredna komora Srbije. Procene ukazuju da je od ukupnog broja zaposlenih, 1.335.895 qudi radilo u sektoru pravnih lica, dok se ostalih 380.604 vode kao privatni preduzetnici i zaposleni kod wih. U apsolutnim pokazateqima, najve}i pad zaposlenosti u ovom periodu evedentiran je u prera|iva~koj industriji, zdravstvenoj i socijalnoj za{titi, obrazovawu, gra|evinarstvu, trgovini, saobra}aju i poqoprivredi. Istovremeno, najvi{e je pove}an broj radnika u uslu`nim delatnostima, poput

^E KA JU ]I NO VI TEN DER ZA MTS

Ru si ho }e Te le kom Sr bi ja?

Vi {e ima sve ~a nih za tva ra wa ne go otva ra wa

hodnom mesecu i za 1,9 odsto vi{e nego u odgovaraju}em mesecu prethodne godine. Dugoro~na nezaposlenost je samo tokom jednog meseca januara pove}ana za 1,7 odsto, dok je za posledwih godinu dana, u

Uku pan broj za po sle nih u ja nu a ru 2013. go di ne pro ce wu je se na 1.716.499, {to je za 0,4 od sto ma we ne go u pret hod nom me se cu i za 1,3 od sto ma we ne go u ja nu a ru 2012. stru~nih, nau~nih, inovacionih i tehni~kih delatnosti, kao i finansijskih delatnosti, administrativnih i pomo}nih uslu`nih delatnosti, informati~kih i komunikacionih delatnosti i dr`avne uprave i obaveznog socijalnog osigurawa. Nezaposlenih je u januaru 2013. godine ukupno bilo 778.739, {to je za ~ak 2,3 odsto vi{e nego u pret-

pore|ewu sa januarom 2012. godine, pove}ana za visokih 4,8 odsto, {to je siguran pokazateq nedovoqne investicione aktivnosti u zemqi. Kako je ocenio i glavni i odgovorni urednik Kvartalnog monitora, ekonomista Mi loj ko Ar si} na predstaqawu novog broja tog biltena, koji izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke, na tr`i-

{itu rada jo{ uvek se ne vide nikakvi nagove{taji poboq{awa. Podaci koju si objavqeni krajem pro{le godine, prema kojima je lane do{lo do smawewa nezaposlenosti u oktobru u odnosu na april, kao i do navodnog pove}awa zaposlenosti, vi{e su nego sumwivi, rekao je Arsi}. Prema wegovim re~ima, ti podaci RZS ne odgovaraju nijednim drugim makoroekonomskim tendencijama. - U tom istom periodu bruto doma}i priozvod je opadao, opadala je i potro{wa gra|ana, a opadali su i prihodi od poreza i doprinosa - rekao je Arsi}, koji je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. On je istakao da ~ak ni sezonski faktori ne bi mogli da objasne rast zaposlenosti koji je objavio RZS, jer su delatnosti, koje najvi{e zapo{qavaju sezonsku radnu snagu bile u dubokoj krizi.

Po wegovim re~ima, ocewuje se da je ovo navodno poboq{awe na tr`i{tu rada posledica promene metodologije. Arsi} je istakao da je za pove}awe broja zaposlenih potrebno da BDP Srbije raste najmawe ~etiri do pet odsto godi{we, dok je procena Kvartalnog monitora da }e ove godine porasti najmawe 1,5 odsto. On je ukazao da je za rast BDP od bar ~etiri ili pet odsto potrebno pokretawe privredne aktivnosti i u drugim sektorima, ali i dodatne reforme. On je rekao da je prethodnih meseci zabele`en oporavak privrede, ali je, kako je istakao, veliki problem {to se radi o blagom i relativno sporom oporavku, koji se zasniva na nekoliko sektora ili preduze}a, kao {to su autoindustrija i proizvodwa nafte, dok se ostatak privrede nalazi u stagnaciji ili recesiji. E. Dn.

Ak ci o nar sko fi nan sij ska korporacija (AFK) Sistema razmatra mogu}nost u~e{}a u privatizaciji kompanije Telekom Srbija. Vla snik te kor po ra ci je Vla di mir Jev tu {en kov je odgovaraju}i na pitawe da li }e ta kompanija u~estvovati na eventualnom tenderu za prodaju Telekoma, odgovorio da razmatraju tu mogu}nost i da }e uskoro doneti odluku. Na sajtu kompanije se navodi da je AFK Sistema osnovana 1993. godine i da danas ulazi u deset najja~ih kompanija po ukupnoj zaradi, i 315 mestu na spisku Fortune Global 500. Navodi se da je u 2011. godini imala prihod od 33 milijarde dolara, posedovala aktivu u vrednosti od skoro 44 milijarde dolara i ~istu zaradu od 218 miliona dolara. Vlada Srbije, da podsetimo, ponovo bi poku{ala prodaju Telekoma na tenderu, ali samo pod uslovom da se ostvari cena od 2,5 milijarde evra za 100 odsto akcija ove kompanije.

ekOnOMiJA

dnevnik

subota23.mart2013.

PO ^I WE BIT KA ZA IZ ME NE ZA KO NA O RA DU

Rad ni ke pla {e mu} ke s ot prem ni na ma Do ma }e ga zde, ali i stra ni in ve sti to ri ve} ne ko li ko go di na Vla du Sr bi je pri ti ska ju da pro me ni Za kon o ra du i da se on li be ra li zu je, a to iz me |u osta log zna ~i i da se sma we ne ka rad ni~ ka pra va. Na ja vqu ju }i pre ne ko li ko da na ne mi nov nost iz ma na rad nog za ko no dav stva mi ni star ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li -

bu de bi lo ura |e no, mo }i mno go kon kren ti je go vo ri ti o pred lo `e nim iz me na ma. Po we go vim re ~i ma, za kon bi tre ba lo da bu de iz me wen do kra ja go di ne i tre ba lo bi da bu de ta kav da po mi ri in te re se po slo da va ca, za po sle nih kao i in ve sti to ra, te da su naj pro ble ma ti~ ni ja pi ta wa ot prem ni na i ra da na od re |e no vre me.

Bor ba za pra va na dru mo vi ma

U vi{e navrata smo nagla{avali da smo protiv mogu}nosti da se otpremnina ispla}uje vi{e puta, ali smo i protiv trga da se ona ispla}uje samo za period rada na posledwem radnom mestu (Qubisav Orbovi}) ti ke Jo van Kr ko ba bi} je re kao da pro me ne Za ko na o ra du ne }e bi ti ta ko br zo za vr {e ne , da }e usko ro bi ti for mi ra ne i eks pert ke eki pe, jer je re~ o vr lo slo `e nom po slu, te se, u naj bo qem slu ~a ju, ove iz me ne pred po sla ni ci ma Skup {ti ne Sr bi je mo gu na }i do kra ja go di ne. Pre sed nik Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Qu bi sa va Or bo vi} ka `e za „Dnev nik” da za sa da od nad le `nih ni je do bi jen ni ka kav pred log i da }e se, ka da to

- Sin di kat do sa da ni je do bio ni ka kve pred lo ge ko ji bi, kao iz me ne za ko na, tre ba lo da bu du pred po sla ni ci ma - ka `e Or bo vi} za na{ list. - Sva ka ko da ni smo pro tiv pro me na, ali naj va `ni je je pi ta we {ta tre ba da se pro me ni ka ko se ne bi de si lo da na iz gled mar gi nal nim pro me na ma do |e po pro me na su {tin ski va `nih od red bi. On tre ba da se me wa, ali pro me ne ne tre ba da idu na {te tu za po sle nih. Ka da bu de mo upo zna ti s pred lo gom,

na{ stav }e bi ti ja sni ji i si gur no je da }e mo se ukqu ~i ti u iz ra du ovog za ko na jer je di ja log naj bo qi put da se pro na |e re {e we ko je }e od go va ra ti svi ma. Go vo re }i o naj spor ni jim pi ta wi ma, ot prem ni na ma i ra du na od re |e no vre me, Or bo vi} uka zu je da se sin di kat za la è za po {to va we pra va rad ni ka i da tre ba na }i re {e wa ko ja ne }e bi ti na wi ho vu {te tu. - Pi ta we ot prem ni na je iz u zet no va `no za za po sle ne i za la è mo se da se za dr ì sa da {we re {e we da se rad ni ci ma is pla }u je ot prem ni na za ceo rad ni vek. Vi {e pu ta smo na gla {a va li da smo pro tiv mo gu} no sti da se ot prem ni na is pla }u je vi {e pu ta, ali smo i pro tiv da se ona is pla }u je sa mo za pe riod ra da na po sled wem rad nom me stu, jer se ti me otva ra mo gu} nost ma ni pu la ci je otrem ni na ma. Na i me, mo gu }e je da, u tom slu ~a ju, rad nik bu de pre ba ~en u dru gu fir mu istog po slo dav ca i da mu se on da is pla ti ot prem ni na sa mo za sa mo taj pe riod ra da. Ta ko |e, pro tiv smo i ide je da se rad ni ci ma ko ji od la ze u pen zi ju vi {e ne is pla }u je ot prem ni na, ko ja je sa da tri za ra de - ka è Or bo vi}. Even tu al nim pro du è wem vre men skog ro ka za za po {qa va we na od re |e no vre me sa sa da {wih go di nu da na na, re ci mo, tri go di ne, za po sle ni se do vo de u ve o ma ne po voq nu si tu a ci ju, uka zu je Or bo vi}. - Pro du è we vre men skog pe ri o da i mo gu} nost da se on vi {e pu ta pro du ì zna ~aj no bi se po ve }a la ne si gur nost za po sle nih, a oni bi bi li u ne rav no prav nom po lo à ju u od no su na za po sle ne na neo d re |e no vre me, jer ne bi mo gli da ostva re od re |e na pra va, a to bi, si gur no, zna ~aj no us po ri lo mla de qu de da osnu ju po ro di cu, pa bi po sle di ce bi le da le ko se `ne - is ti ~e Or bo vi}. D. Mla |e no vi}

KI PAR ODAV NO NI JE PO RE SKI RAJ ZA OV DA [WE TAJ KU NE

Pa re iz Sr bi je se ku pa ju na Ka ri bi ma Ko li ko se nov ca iz Sr bi je go di {we od li je ka ze mqa ma ko je zo vu po re skim ra je vi ma zbog ni skih po re skih sto pa pi ta we je ko je je po no vo na met nu la ki par ska fi nan sij ska kri za? Po lu zva ni~ ko, ope ri {e se sa broj kom iz me |u tri i pet mi li jar di evra, a pre ci znog od go vo ra na ovo pi ta we ne ma, jer do bar deo pa ra ode ile gal no pre ko na du va nih fak tu ra. Po da ci o zva ni~ nim fi nan sij skim tran sak ci ja ma go vo re da je iz Sr bi je la ne naj vi {e nov ca oti {lo u Lih ten {tajn i to 770 mi li o na evra, sle de Bri tan ska de vi ~an ska ostr va na Ka ri bi ma sa 680 mi li o na evra, pa Ho lan di ja s 141 mi lion evra. To ne mo ra oba ve zno da bu de no vac ko ji na pu {ta Sr bi ju, ali ako Ho lan di ja i mo `e bi ti ozbiq ni ji pri vred ni part ner na {oj ze mqi za De vi ~an ska ostr va i Lih ten {tajn to se si gur no ne mo `e re }i. Ki par ni je us peo da se pla si ra

Estra da pri ma na ru ke Mi loj ko Ar si} ob ja {wa va da bi do ma }i po re zni ci tre ba lo da pre kon tro li {u na {e estrad ne zve zde. - Oni uglav nom iz be ga va ju da pri ja ve ceo po rez na do ho dak ka `e Ar si}.- Pri ja vqu ju ma wi deo, dok ve }i, zbog ~i we ni ce da se u ino stran stvu pla }a na ru ke, osta je taj na.

RAS PI SAN KON KURS MI NI STAR STVA TR GO VI NE

Sti `u pa re za sta re za na te

Mi ni star stvo spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ja ras pi sa lo je ju ~e kon kurs za do de lu pod sti caj nih sred sta va pri vred nim su bjek ti ma za raz voj tra di ci o nal nih za na ta u Sr bi ji u ovoj go di ni, u ukup nom iz no su od 15,75 mi li o na di na ra. Sva ki od po je di na~ nih tra di ci o nal nih za na tli ja mo `e kon ku ri sa ti za do na ci ju u vi si ni od 100.000 do 500.000 di na ra. Pra vo u~e {}a na kon kur su ima ju tra di ci o nal ne za na tli je iz obla sti sta rih i umet ni~ kih za na ta i do ma }e ra di no sti, ko je su upi -

na ovoj li sti vi so ko. O~i gled no, pri ~e o we mu kao obe }a noj de sti na ci ji za le gal no ili ile gal no po slat no vac iz Sr bi je de ve de se tih go di na pro {log ve ka odav no su pre va zi |e ne. Na {i su na {li no ve po re ske ra je ve, a po me nu to me di te ran sko ostr vo ve li ko du {no smo pre pu sti li Ru si ma. Isti na, bi lo je po ~et kom ovog ve ka zva ni~ nih po se ta i ras pi ti va wa. No vac ni je vra }en, ali je to bio sig nal ula ga ~i ma da ga pre me ste na dru go me sto. - Po re ski ra je vi i od li va we nov ca pre ma wi ma }e po sto ja ti do god ne bu de ujed na ~e ne fi skal ne po li ti ke u ce lom sve tu i dok su {ted ni ulo zi taj na - ka `e pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o- gra du dr Mi loj ko Ar si}. - Sma tram da }e to bi ti pri li~ no du go. Evo i pri me ra, ze mqe Evrop ske uni je od no sno EEZ se jo{ od {e zde se tih go di na pro {log ve ka do go va ra ju o har mo ni za ci ji po re skih

sto pa pa jo{ ni su da le ko od ma kle u to me. Po sle pro {i re wa EU to je te è. [to se ti ~e Sr bi je, mi slim da ne tre ba da pred u zi ma mo ni ka kve o{tre po te ze pro tiv kom pa ni ja ko je ima ju tran sak ci je ve za ne za ove ze mqe. Tre ni ra wem stro go }e mo è mo da ote ra mo i ovo ma lo do ma }ih i stra nih ula ga ~a ko ji po slu ju na na {em tr ì {tu. Ko je su to ze mqe ko je oda bi ra ju oni ko ji bi da sklo ne no vac u po re ski raj ? Naj pri vla~ ni ja azij ska de sti na ci ja je Hong Kong. U Evro pi pak, Nem ci, Austri jan ci i Fran cu zi pre fe ri ra ju Lih ten {tajn, ko ji je pre par de ce ni ja od u ze la pri mat Luk sem bur gu . Ve li ko voj vod stvo je bi lo to li ko po pu lar no po ni skim po re skim sto pa ma da su ne ma~ ki auto mo bi li kod wih bi li jef ti ni ji ne go u ma ti~ noj ze mqi. Naj sta ri ja evrop ska raj ska de sti na ci ja je Mon te Kar lo. Ne ka da su tu no vac dr à li gr~ ki bro do vla sni ci. Da nas je to raj za spor ti ste i me |u na rod ne glu ma~ ke i pe va~ ke zve zde sa po de be lim ra ~u ni ma. Wi ho ve ma ti~ ne ze mqe na to ne gle da ju ba{ bla go na klo no, ali ve }ih pro te sta, a po seb no pred u zi ma wa dra sti~ nih me ra ne ma. D. Vu jo {e vi}

„FI JAT 500 L” JEF TI NI JI ZA GRA \A NE SR BI JE

Fi }a na ci o na le 10.900 evra

sa ne u evi den ci ju ser ti fi ko va nih sta rih i umet ni~ kih za na ta i po slo va do ma }e ra di no sti, ko ja se vo di u Mi ni star stvu fi nan si ja i pri vre de. Ka ko je obra zlo ì lo Mi ni star stvo spoq ne i unu tra {we tr go vi ne, ciq kon kur sa je te `wa da se o~u va ju i una pre de tra di ci o nal ni za na ti u Sr bi ji, oja ~a kon ku rent nost pro iz vo da i uslu ga tih za na ta na do ma }em i ino stra nom tr ì {tu, kao i da se oja ~a eko nom ski po lo àj pri vred nih u~e sni ka u obla sti tra di ci o nal nih za na ta, u uslo vi ma eko nom ske kri ze.

- Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} i ge ne ral ni di rek tor Fi jat auto mo bi la Sr bi ja (FAS) An to nio ]e za re Fe ra ra pot pi sa li su da nas pro to kol ko ji }e gra |a ni ma Sr bi je omo gu }i ti ku po vi nu auto mo bi la Fi jat 500L po po v oq n i j oj ce n i - od 10.900 evra. Pro to kol iz me |u Vla de Sr bi je i kom pa ni je FAS pot pi san je na Saj mu auto mo bi la, na {tan du Fi ja ta. Din ki} je po sle pot pi si va wa pro to ko la is ta kao da }e iz bu xe ta bi ti odo bre no 3.000 evra po pu sta po vo zi lu, a gra |a ni }e ima ti mo gu} -

nost da auto mo bil uzmu na kre dit na rok od pet go di na, sa go di {wom ka ma tom od tri od sto. Mi ni star fi nan si ja je na po me nuo da se pod tim uslo vi ma mo `e ku pi ti oko 5.000 auto mo bi la u ovoj i na red noj go di ni. On je na veo da se Fi jat oba ve zao da u fa bri ci u Kra gu jev cu do kra ja go di ne za po sli jo{ naj ma we 600 rad ni ka, kao i jo{ 800 u na red noj go di ni. Fe ra ra je is ta kao da je za gra |a ne u Sr bi ji na men ski ra |e na no va ver zi ja Fi ja ta 500 L pod ime nom „na ci o na le” ko ja do la zi u atrak tiv nom i pri stu pa~ nom mo de lu opre me.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

109,4567

Dijamant, Zrewanin

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 111,6905

114,2594

109,1294

Australija

dolar

88,4999

90,3060

92,3830

88,2290

Kanada

dolar

82,8276

84,5180

86,4619

82,5471

Danska

kruna

14,6829

14,9826

15,3272

14,6380

Norve{ka

kruna

14,5249

14,8213

15,1622

14,4804

[vedska

kruna

13,0772

13,3441

13,6510

13,0372

[vajcarska

franak

89,6525

91,4821

93,5862

89,3780

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

128,9395 84,9028

131,5709 86,6355

134,5970 88,6281

128,5448 84,6429

Kursevi iz ove liste primewuju se od 22. 3. 2013. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (572,71 0,15)

20,00

25.309

219.345

Impol Seval, Sevojno

8,61

870

8.700

AIK banka, Ni{

-0,43

1.620

32.776.498

TE - TO, Senta

2,60

7.900

158.000

NIS, Novi Sad

0,22

915

17.430.627

Soja protein, Be~ej

1,43

781

80.058

Imlek, Beograd

0,63

3.040

304.000

0,63 Promena

3.040 Cena

304.000 Promet

Soja protein, Be~ej

1,43

781

80.058

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.590

0,00

Energoprojekt industrija, BG

-14,71

1.450

72.500

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

680

891.980

Termika, Beograd

-13,04

1.100

138.600

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Niva, Novi Sad

-9,09

500

32.000

0,00

499

6.144.397

Jubmes banka, Beograd

Pobeda holding, Petrovaradin

-3,38

200

760.400

0,00

10.389

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-2,44 Promena

200 Cena

400.298 Promet

0,00

3.065

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.290

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.100

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.950

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

471

0,00

Tigar, Pirot

-2,44

200

400.298

Imlek, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Tigar, Pirot Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

0,22

915

17.430.627

Vet. stanica, Sremska Mitrovica

0,00

576

6.739.200

Jabuka, Pan~evo

0,00

1.000

1.753.000

Dijamant agrar, Zrewanin

0,00

2.000

798.000

Pobeda holding, Petrovaradin

-3,38

200

760.400

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

POQOPRivRedA

subota23.mart2013.

dnevnik

PRO IZ VO \A ^I MLE KA, NE ZA DO VOQ NI VLA DOM, NA JA VQU JU PRO TE STE

Voj vo |an ske far me na ko rak do pro pa sti SUM WI VA SVI WE TI NA OBA RA NA [E TO VQE NI KE

Spre ~i ti uvoz „ot pa da” iz EU Aso ci ja ci ja po qo pri vred ni ka za tra `i la je hit nu iz me nu pra vil ni ka o sviw skom me su da bi se spre ~io uvoz jef ti ne za mr znu te svi we ti ne iz Evrop ske uni je, ~u va ne du `e od {est me se ci, a ko ja je po evrop skim stan dar di ma - ne u po tre bqi va.

uvo zi i da qe ko ri sti za pro da ju ili pro iz vod wu pre ra |e vi na, za mr znu to sviw sko me so ko je je u ze mqa ma EU va `i kao ne u po tre bqi vo, jer je u za mr znu tom sta wu ~u va no po la go di ne. Uvoz svi we ti ne iz ze ma qa EU je pro te kle go di ne po ras tao ~e ti ri

U Srbiju se po niskim cenama uvozi zamrznuto sviwsko meso koje u zemqama EU vaì kao neupotrebqivo, jer je u takvom stawu ~uvano pola godine, upozorava Asocijacija poqoprivrednika Po va è }em Pra vil ni ku o kva li te tu za kla nih svi wa i ka te go ri za ci ji sviw skog me sa, po lut ke i osnov ni de lo vi po lut ke, ko ji su bi li pret hod no za mr znu ti, mo gu se sta vqa ti u pro met na ma lo, sa mo ako ni su bi li za mr znu ti du è od 12 me se ci i ako u to ku skla di {te wa ni su pro me ni li or ga no lep ti~ ka svoj stva. Aso ci ja ci ja po qo pri vred ni ka u svom sa op {te wu pod se }a da se u Sr bi ju iz EU po ni skim ce na ma

Voj vo |an ski pro iz vo |a ~i mle ka zah te va ju da im se is pla te sva du go va wa iz pro {le go di ne, te da se uki nu po sto je }e i ne smi {qa ju no ve ur de be skro je ne ta ko da na kra ju far me ri osta ju du `ni dr à vi, a ne ona wi ma. U su prot nom, or ga ni zo va }e pro te ste, i to 1. apri la. - To ne }e bi ti pr vo a pril ska {a la. Na à lost, si tu a ci ja ni je sme {na, ve} ka ta stro fal na. âk i u naj te ìm okol no sti ma do sa da Mi ni star stvo ne po {tu je oba ve ze ko je ima pre ma po qo pri vred ni ci ma. Go di na ma su nas mno gi uni {ta va li, a ovi }e nas do ku su ri ti - ka è za „Dnev nik” pred sed ni ca Cen tral ne aso ci ja ci je pro iz vo |a ~a mle ka Voj vo di ne Sa wa Bu gar ski. Ju ~e je na i me, ova aso ci ja ci ja odr à la van red nu skup {ti nu po vo dom na go mi la nih pro ble ma u go ve dartstvu ko je, oce we no je, Mi ni star stvo po qo pri vre de ne re {a va ve} de vet me se ci. We ni zah te vi su da se ured ba iz ok to bra pro {le go di ne o ge net skom una pre |e wu sto ~ar stva uki ne i pro gla si ne va è }om, te da se po hit nom po stup ku is pla ti re gres

Bez novca nema ni farmi

iz ju na. Ni je im, ka `u far me ri, is pla }e na ni pre mi ja po li tru mle ka, a od no si se na ~e tvr ti kvar tal. Je dan od zah te va je i da re gres za ge net sko una pre |e we sto ~ar stva za 2013. go di nu bu de

Se qa~ ka ka sa ra{ ~e ru pa na, pa re idu na du go ve

pu ta u od no su na 2011. go di nu i, uz ne le ga lan {verc, di rekt no je do veo do uru {a va wa svi war ske pro iz vod we i dra sti~ nog pa da ot kup nih ce na svi wa u Sr bi ji, is ti ~e Aso ci ja ci ja. Po qo pri vred ni ci sma tra ju i da je ta kav uvoz do veo do mi ni mi zi ra wa na po ra Mi ni star stva po qo pri vre de da sub ven ci jom od 1.000 di na ra po gr lu uto vqe ne svi we, po mog ne o~u va wu i raz vo ju pro iz vod we svi wa.

„U si tu a ci ji stal nih, iz ne nad nih pri nud nih na pla ta u mi li on skim iz no si ma, Mi ni star stvo ote `a no pla ni ra svo je ak tiv no sti i sa za ka {we wem iz vr {a va svo je te ku }e fi nan sij ske oba ve ze”, na vo di se u sa op {te wu Mi ni star stva po qo pri vre de. Do da je se da se „zbog lo {eg vo |e wa agrar ne po li ti ke i neo d go vor nog po na {a wa pret hod ne Vla de Sr bi je” i sa da od Mi ni star stva po qo pri vre de pri nud no na pla }u ju na go mi la ni du go vi, uve }a ni za ka ma te, sud ske tro {ko ve i advo kat ske uslu ge po do ne tim sud skim pre su da ma. Pre ci zi ra se i da je to kom 2012. go di ne od Mi ni star stva po qo pri vre de pri nud no na pla }e no bli zu 1,5 mi li jar di di na ra, dok je u pret hod na dva da na na pla }e no do dat nih 170 mi li o na di na ra.

PAD TRGOVAWA NA PRODUKTNOJ BERZI

30.000 di na ra po uma ti ~e nom gr lu. Ta ko |e, oce we no je da pa siv ni sta tus sto ~a ra ni je u skla du sa naj va `ni jim prav nim do ku men ti ma ove ze mqe, a za tra `e no je i da se tran spa rent no, za sva ku ured bu po na o sob, u sa rad wi sa pro iz vo |a ~i ma ubu du }e od re |u ju ro ko vi za sva ki ko rak u spro vo |e wu tih ured bi. Elem, ka ko se ju ~e mo glo ~u ti, ce lo kup na si tu a ci ja u bran {i je to li ko uza vre la da ki pi na sve stra ne te }e, ako ne bu de dru ge, o{tro pro te sto va ti. - Da li smo do voq no vre me na nad le `nim da sa gle da ju ozbiq nost ovog pro ble ma. Ipak, po u- ~e ni lo {im is ku stvom, ve} smo po ~e li da ra di mo na or ga ni zov wu pro te sta - re kla nam je na kon ju ~e ra {we sed ni ce Sa wa Bu gar ski do da ju }i da }e od

ne de qe bi ti odr àn jo{ je dan sa sta nak na ko jem }e i Aso ci ja ci ja pro iz vo |a ~a mle ka, i dru ge or ga ni za ci je, od no sno i sto ~a ri i ra ta ri, kom ple ti ra ti zah te ve pre ma dr à vi. U pe tak }e, ve li ona, pred stav ni ci tih udru è wa oti }i kod pre mi je ra Sr bi je Ivi ce Da ~i }a i pot pred sed ni ka Vla de Alek san dra Vu ~i }a, u o~e ki va wu da }e oni ima ti raz u me va wa. - Re sor no mi ni star stvo ba vi se pre va ra ma pro iz vo |a ~a mle ka, na sta vqa kon cept uni{tvwa i is tre bqe wa po ro di~ nih ga zdin sta va i do pri no si pot pu nom uni {tva wu se la, kao i is tre bqe wu qu di ko ji su od lu ~i li da ì ve u se li ma i pri vre |u ju svojoj dr à vi i lo kal nim sa mo u pra va ma - ka za la je Sa wa Bu gar ski. S. Glu {~e vi}

KON KUR SI PO KRA JIN SKOG SE KRE TA RI JA TA ZA PO QO PRI VRE DU

Poskupeli i p{enica i kukuruz Za pro tiv grad ne mre `e i

Promet na Produktnoj berzi u Novom Sadu ove sedmice je, posle rekorda prethodne nedeqe, opao za ~etiri puta, na 651 tonu robe u vrednosti 20.528.400 dinara, saop{tila je ju~e Berza. Polovina nedeqnog prometa, od 325 tona, ostvarena je p{enicom, ~ija se cena s porezom na dodatu vrednost kretala od 24,84 do 25,38 dinara po kilogramu, {to je u proseku 3,6 odsto vi{e nego prethodne sedmice. Kukuruz je trgovan u koli~ini od 125 tona, po ceni od 22,14 do 22,68 dinara po kilogramu,

jedan procenat skupqe nego nedequ dana ra nije. Po prodatoj koli~ini sledi suncokretova sa~ma, sa 119 tona, po ceni od 34,80 do 34,92 dinara. Ugovorena je prodaja 50 tona sojine sa~me po ceni od 67,20 dinara, i 32 tone soje po ceni od 63,72 do 64,80 dinara po kilogramu. Rast cene p{enice, kukuruza i soje uslovio je, drugu nedequ za redom, rast vrednosti indeksa Produktne berze PRODEX-a i to za 5,31 indeksnih poena, na 237,52 poena.

NO VI BE ^EJ RA DI ZA PA O RE

Op {ti na pla }a po la ka ma te kre di ta Op {ti na No vi Be ~ej po mo }i }e svo jim po qo pri vred ni ci ma ta ko {to }e im, u sa rad wi sa Ga ran cij skim fon dom Voj vo di ne, obez be di ti iz u zet no po voq ne kre dit ne li ni je. Ova sred wo ba nat ska op {ti na je za raz voj i pod sti caj po qo pri vre de iz dvo ji la de set mi li o na di na ra. - Taj no vac iz op {tin skog bu xe ta udru `i }e mo sa Ga ran cij skim fon dom ka ko bi smo na {im ra ta ri ma obez be di li bo qe i po voq ni je kre di te. Do go vo re no je da op {ti na sub ven ci o ni {e 50 od sto ka ma te kre di ta, ko je }e po qo pri vred ni ci mo }i da do bi ju za ob no vu opre me i me ha ni za ci je - re kao je pred sed nik no vo be ~ej ske op {ti ne Sa {a [u }u ro vi} po sle sa stan ka iz me |u pred stav ni ka lo kal ne sa mo u- pra ve i Ga ran cij skog fon da. Pred stav ni ci ovog Fon da, osno va nog da bi po mo gao ma lim, sred wim pred u ze }i ma, pred u- zet ni ci ma i in di vi du la nim po qo pri vred nim ga zdint stvi ma da lak {e do |u do ko mer ci jal nih kre di ta, po se ti li su No vi Be ~ej ka ko bi, za jed no sa dve ve li ke ban ke, gra |a ni ma pred sta vi li svo je pro gra me.

- Mi ga ran tu je mo za na {e kli jen te i na ne ki na ~in smo `i ran ti za wi ho ve kre di te. Na taj na ~in {to ban ka ne ma ri zi ka mi uti ~e mo na ni `u ka mat nu sto pu. Jed na od ak tiv no sti je or ga ni zo va we za jed ni~ kih pro gra ma, pr vo za na bav ku opre me i me ha ni za ci je a u na red nom pe ri o du i za krat ko ro~ ne kre di te, kao i za ku po vi nu ze mqe. Op {ti na No vi Be ~ej bi ta da na {e ka ma te, ko je su ve} re la tiv no ni ske i iz no se

7,5 od sto, sub ven ci o ni sa la sa 50 po sto, ta ko da bi ka mat ne sto pe bi le is pod 4 od sto – ob ja sni la je po mo} ni ca di rek to ra Ga ran cij skog fon da Ma ri ja na Mak si mo vi}. No vi Be ~ej je pr va op {ti na u Voj vo di ni ko ja na ova kav na ~in po ma `e svo jim po qo pri vred ni ci ma. Do go vo ri su jo{ u to ku, a u na red nom pe ri o du, naj ve ro vat ni je u apri lu ili ma ju, po ~e }e i re a li za ci ja pro gra ma. @. Ba la ban

na vod wa va we 535 mi li o na

Po kra jin ski se kre ta ri jat za po qo pri vre du ras pi sao je kon kur se za do de lu bes po vrat nih sred sta va za na bav ku si ste ma za za {ti tu od vre men skih ne po go da, si ste ma za na vod wa va we, opre me za pla ste ni ke, kao i una pre| we pro iz vod we ro be sa ve }om do da tom vred no {}u. Voj vo |an skim po qo pri vred ni ci ma kroz ove kon kur se bi }e da to ukup no 535 mi li o na di na ra. Kon kurs za una pre |e we ko ri {}e wa po qo pri vred nog ze mqi {ta kroz na bav ku si ste ma za za {ti tu od vre men skih ne po go da tra je od 16. mar ta do 17. ma ja ove go di ne. Po qo pri vred ni ci ma je, na i me, obez be |en no vac za na bav ku pro tiv grad nih mre `a sa na slo nom na po vr {i ni ne ma woj od hek ta ra i ne vi {e od 10 hek ta ra na te ri to ri ji Voj vo di ne, u vi si ni od 60 od sto od ukup ne vred no sti opre me. Za to je na me we no 160 mi li o na di na ra, s tim da iz nos sred sta va za po dr {ku in ve sti ci ja po spro ve de nom kon kur su ne mo `e bi ti ve }i od 800.000 di na ra po hek ta ru. Pra vo da kon ku ri {u ima ju fi zi~ ka li ca, od no sno no si o ci re gi stro va nih po ro di~ nih po qo pri vred nih ga zdin sta va, prav na li ca i za dr zge re gi stro va ne za ga je we vo }a. Kon kurs za do de lu bes po vrat nih sred sta va za na vod wa va we tra je od 16. do 30 mar ta. Po mo} se da je za in ve sti ra we u si ste me za na vod wa va we u ukup nom iz no su do 175 mi li o na di na ra. No vac je obez be |en bu xe tom AP Voj vo di ne do 50 od sto vred no sti re a li zo va ne in ve sti ci je. Pre o sta la sred stva obez be |u je ko ri snik. Po kon kur su za do de lu pod sti caj nih sred sta va za na bav ku opre me za biq nu pro iz vod wu u za {ti }e nom pro sto ru u 2013. go di ni po qo pri vred ni ci ma }e bi -

Bi }e i za med, yem, sir... Voj vo |an ski se kre ta ri jat za po qo pri vre du da }e ove go di ne i 120 mi li o na di na ra po qo pri vred ni ci ma, za dru ga ma i pred u zet ni ci ma ko ji se ba ve pro iz vod wom ro be sa ve }om do da tom vred no {}u. Ovim pod sti ca ji ma }e se su fi nan si ra ti re kon struk ci ja, do grad wa i adap ta ci ja obje ka ta u ko ji ma se pre ra |u je mle ko, me so, vo }e i po vr }e, adap ta ci ja obje ka ta u ko ji ma se pre ra |u je med, kao i na bav ka opre me za pre ra du mle ka, me sa, vo }a i po vr }a, uqa nih kul tu ra, le ko vi tog, za ~in skog, aro ma ti~ nog bi qa i p~e li wih pro iz vo da. ti da to 80 mi li o na di na ra. Bi }e im omo gu }e na ku po vi na opre me u vi si ni do 50 od sto od ukup ne vred no sti in ve sti ci je. Ko ri sni ci pod sti ca ja mo gu bi ti fi zi~ ka li ca – no si o ci re gi stro va nog po qo pri vred nog ga zdin stva, sa pod ru~ ja AP Voj vo di ne, ko ji se ba ve pro iz vod wom po vr }a, cve }a i ja go di ~a stog vo }a pod uslo vom da je re gi stro va no po qo pri vred no ga zdin stvo upi sa no u Re gi star, da no si lac ga zdin stva ima ma we od

65 go di na, da su iz mi re ne sve po re ske oba ve ze i dru ge jav ne da `bi ne za 2012. go di nu, da ne ma ne iz mi re nih oba ve za pre ma Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za po qo pri vre du po osno vu ra ni je pot pi sa nih ugo vo ra, te da ima do kaz o vla sni {tvu, od no sno uko li ko ni je vla snik, ugo vor o za ku pu ze mqi {ta na ko me se pla ni ra re a li za ci ja in ve sti ci je za pe riod od naj ma we pet go di na od da na ku po vi ne opre me. S. Glu {~e vi}

dru[tvo

U Voj vo di ni 800.000 qu di pi je vo du sa ar se nom Pro fe sor na Ka te dri za {ti te vo da na De part ma nu za he mi ju, bi o he mi ju i za {ti tu `i vot ne sre di ne Pri rod no ma te ma ti~ kog fa kul te ta u No vom Sa du, prof. dr Bo `o Dal ma ci ja, iz ja vio je da oko 800.000 Voj vo |a na pi je vo du u ko joj ima ar se na. On je po tvr dio ta~ nost po da tka da je pi ja -

}a vo da u Voj vo di ni naj sla bi jeg kva li te ta u Sr bi ji, ko ji je pre ne ko li ko da na sa op {ti la re pu bli~ ka Agen ci ja za za {ti tu `i vot ne sre di ne. Dal ma ci ja je re kao da je vo da za pi }e u Voj vo di ni uvek bi la naj ma weg kva li te ta u Sr bi ji, te da sli ~an pro blem po -

sto ji i u Ma |ar skoj, pa je u sa rad wi sa ma |ar skim part ne rom po kre nut pro je kat po boq {a wa kva li te ta vo de ko ji se fi nan si ra iz IPA fon do va me |u gra ni~ ne sa rad we Sr bi je i Ma |ar ske. - U naj ve }em de lu Voj vo di ne za pi }e se ko ri ste pod zem ne vo de ko je su lo {eg kva li te ta, u wi ma ima ar se na ko ji je kan ce ro gen, na tri ju ma ko ji ni je tok si ~an, ali ko ji u vo du do no si pre vi {e so li ko ja bit no uti ~e na krv ni pri ti sak qu di – ka `e Dal ma ci ja, do da ju }i da vo da za pi }e u Voj vo di ni ima i po vi {en pro ce nat gvo `|a i man ga na, kao i amo ni ja ka ko ji uti ~e na raz voj mi kro or ga ni za ma u ce vo vo di ma. On tvr di da ar se na ima u pi ja }oj vo di na pod ru~ ju Sred weg Ba na ta, u de lu oko Su bo ti ce, Som bo ra, Ba~ ke Pa lan ke, [i da i u ma wem de lu u oko li ni Ko vi na. Po sto je dva na ~i na za re {a va we pro ble ma kva li te ta vo de. Je dan je da se iz de lo va gde je vo da do bra pra ve re gi o nal ni vo do vo di ko ji ma bi se vo dom snab de va la pod ru~ ja u ko ji ma je kva li tet sla bi ji, a dru gi na ~in je ukla wa we ar se na i dru gih {tet nih ma te ri ja iz vo de upo tre bom raz li ~i tih teh no lo gi ja.

TU BER KU LO ZA I DA QE AK TU EL NI SVET SKI PRO BLEM

Ra no ot kri va we bo le sti naj bo qi lek

Sr bi ja spa da me |u ze mqe sa ni skom sto pom obo qe va wa od tu ber ku lo ze. Ali zdrav stve ni si stem }e mo ra ti da ulo ì ve li ke na po re da odr ì do bre re zul ta te, ima ju }i u vi du da se svet su o ~a va sa no vim iza zo vi ma ove bo le sti zbog po ja ve mul ti re zi stent ne tu ber ku lo ze ~i ji je ba cil ot po ran na vi {e osnov nih le ko va. Na {a ze mqa je za de se tak go di na us pe la da pre po lo vi broj obo le lih, a to me su u ve li koj me ri do pri ne le do na ci je Glo bal nog fon da za bor bu pro tiv si de, tu ber ku lo ze i ma la ri je ko ji je do sa da u ovaj pro gram ulo ìo 33 mi li o na do la ra. Uz po mo} ovih do na ci ja, us pe li smo da broj re gi stro va nih slu ~a je va tu ber ku lo ze na

obo qe we u tom pe ri o du. Zbog NA TO bom bar do va wa ko je nas je za de si lo mno gi za ra zni bo le sni ci su od lo ì li svo je obra }a we le ka ru. Ve} sle de }e 2000. go di ne za be le èn je po rast in ci den ci je tu ber ku lo ze, da bi 2002. go di ne u Sr bi ji (bez Ko so va i Me to hi je) bi lo 100 no vo re gi stro va nih slu ~a je va vi {e ne go u 2001. go di ni. Po vo dom Da na bor be pro tiv tu ber ku lo ze 24. mar ta, ge ne ral ni se kre tar Cr ve nog kr sta Sr bi je Ve sna Mi le no vi} iz ja vi la je da se ci vil na mre à ove or ga ni za ci je pr ven stve no ukqu ~i la u pro gram kon tro le tu ber ku lo ze me |u Ro mi ma iz ne hi gi jen skih na se qa, ko ri sni ci ma na rod nih ku hi wa, in tra -

Za ra za ne zna ~i i bo lest, a sve ga se 10 od sto onih ko ji se in fi ci ra ju i raz bo li od ak tiv ne tu ber ku lo ze 100.000 sta nov ni ka spu sti mo na 18 u 2011. go di ni, sa 37 slu ~a je va ko li ko smo ima li u 2003. go di ni. U 2011. go di ni u Sr bi ji je bi lo 1.343 slu ~a ja obo le lih od tu ber ku lo ze. Kao re zul tat pri me ne me ra an ti tu ber ku lo zne za {ti te to kom ni za go di na kod nas do la zi lo je do stal nog pa da bro ja obo le lih od tu ber ku lo ze. Ta ko je 1990. go di ne in ci den ci ja u SRJ bi la 41 na 100.000 sta nov ni ka. U to vre me pro se~ na sto pa in ci den ce na Bal ka nu bi la je 45, a u Evro pi 27 na 100.000. Na po ~et ku de ve de se tih go di na do go dio se ras pad biv {e Ju go sla vi je sa ma sov nom mi gra ci jom sta nov ni {tva iz ra tom za hva }e nih pod ru~ ja. Ta da je BiH bi la re pu bli ka sa naj vi {om sto pom in ci den ce tu ber ku lo ze u biv {oj Ju go sla vi ji od 81 na 100.000 sta nov ni ka. Ra stu }a ne za po sle nost, eko nom ska kri za i pot hra we nost sta nov ni {tva, uz kon ti nu i ra ni stres, uti ca li su na

ven skim ko ri sni ci ma dro ge... Kao i u mno gim dru gim bo le sti ma, i kod tu ber ku lo ze pre ven ci ja i ra no ot kri va we igra ju ve li ku ulo gu. Ak ce nat se sta vqa na tri osnov ne in for ma ci je: tu ber ku lo za je iz le ~i va bo lest, ne a de kvat no le ~e we do vo di do te `ih ob li ka bo le sti i ot por no sti na po sto je }e le ko ve, ~i me se ugro `a va zdra vqe po je din ca i we go ve po ro di ce, i - le ~e we tu ber ku lo ze je bes plat no i svi ma do stup no. Tu ber ku lo za je za ra zna bo lest, a iza zi va je bak te ri ja ko ja se zo ve Myco bac te ri um tu ber cu lo sis. Za ra za ne zna ~i i bo lest, a sve ga se 10 od sto onih ko ji se in fi ci ra ju i raz bo li od ak tiv ne tu ber ku lo ze. Da li }e do za ra ze i obo qe va wa do }i za vi si, s jed ne stra ne, od za ra zno sti sa mog uzro~ ni ka, a s dru ge stra ne, od ot por no sti or ga ni zma ko ji do la zi u kon takt s ba ci lom. J. Bar bu zan

U MA TI CI SRP SKOJ URU ^E NA NA GRA DA PROF. LA ZARA STOJ KO VI]A

Dvo ji ca rav no prav nih la u re a ta U Ma ti ci srp skoj ju ~e je sve ~a no uru ~e na Na gra da pro fe so ra La za ra Stoj ko vi }a za 2012. go di nu, a rav no prav no su je za du go go di {wi na u~ no i stra `i va~ ki rad do bi li dr \or |e Kr sti} i dr Sr |an [e re me {i}, pro fe so ri Po qo pri vred nog fa kul te ta UNS-a. Ovo pri zna we do de qu je se u Ma ti ci sva ke tre }e go di ne u znak se }a wa na prof. La za ra Stoj ko vi }a, we nog du go go di {weg pot pred sed ni ka i do bro tvo ra, osni va ~a i pr vog de ka na Po qo pri vred nog fa kul te ta i pr vog rek to ra Uni ver zi te ta u No vom Sa du. V. ^.

subota23.mart2013.

KO LI KO KO [TA PRO SE^ NA SA HRA NA

Bez 1.000 evra te {ko je naj mi li je ot pra ti ti Pro se~ ni tro {ko vi sa hra ne u Sr bi ji iz no se 7.943 di na ra, dok pro se~ ni go di {wi za kup grob nog me sta iz no si 1.995 di na ra, ~u lo se na sa stan ku Gru pa ci je za po greb ne uslu ge Udru è w a ko mu n al n e de l at n o s ti Pri vred n e ko mo r e Sr b i j e. Pro se~ na na kna da za go di {we odr à va we gro bqa kao objek ta, po grob nom me stu, na osno vu do sta vqe n ih po da ta k a, iz n o s i 501,2 di na ra. Uslu gu kre mi ra wa po smrt nih osta ta ka ima ju sa mo pred u ze }e JKP “Li sje” iz No vog Sa da i JKP “Po greb ne uslu ge” iz Be o gra da. No, to je ma wi deo tro {ko va ko je po ro di ca pre mi nu log mo ra da ima u tre nut ku smr ti naj dra ìh. Na i me, da bi se da nas oba vi la sa hra na po treb no je ima ti mno go, mno go vi {e nov ca jer se mo ra ku pi ti opre ma za po koj ni ka i, shod no na {im obi ~a ji ma, po sle uko pa oba vi ti da }u ko ja pod ra zu me va oba ve znu hra nu i pi }e. Ka da se na pra vi gru ba ra ~u ni ca, u tre nut ku smr ti po ro di ca tre ba da ima oko 1.000 evra “na go mi li” jer je to li ko po treb no da bi se oba vi la sa hra na. Ko li ko je nov ca po treb no sa mo da bi se ku pi la opre ma za po koj ni ka po ka zu je i na kna da za

Pen zij ski ~ek i li~ na kar ta Po ro di ce u ko ji ma pre mi ne pen zi o ner re al no ima ju “pred nost” u od no su na dru ge ko ji ne spa da ju u tu ka te go ri ju jer je, zbog uho da no sti i raz ra |e no sti do brog si ste ma funk ci o ni sa wa, do voq no po greb nom pred u ze }u da ti pen zij ski ~ek i li~ nu kar tu. Po greb no pred u ze }e u iz no su ko ji dr à va da je na ime na kna de za po greb ne tro {ko ve pen zi o ne ra pru à mo gu} nost po ro di ci da iza be re po greb nu opre mu, a ono po tom taj iz nos re fun di ra od Fon da za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we. Na ovaj na ~in po ro di ca pre mi nu log po {te |e na je obi la ska po greb nih pred u ze }a i obez be |i va wa nu `ne po greb ne opre me za sa hra nu. U ce nu, ako pre o sta ne od utvr |e nog iz no sa, mo è bi ti ura ~u nat i pre nos po koj ni ka do lo kal nog gro bqa, a ako po ro di ca è li da on bu de sa hra wen u ne kom dru gom me stu do dat no pla }a po greb nom pred u ze }u sva ki pre |e ni ki lo me tar.

po greb ne tro {ko ve ko je sva ka tri me se ca utvr |u je Re pu bli~ ki fond za pen zij sko i in va lid sko osi g u r a w e. Na k na da po greb nih tro {ko va se is pla }u je po ro di ca ma pre mi nu lih pen zi o ne ra ili ono me ko je pla tio sa hra nu i ona ne pod ra zu me va pla }a we grob nog me sta. Za iz nos, ko ji je raz li ~it kod biv {ih rad n i k a, sa mo s ta l a c a i pen zi o ni sa nih pa o ra, mo `e se ku pi ti san duk, po krov, opre ma za po koj ni ka, krst. Ra ~u na se da utvr |e na nov ~a na na kna da to mo `e da po kri je. Tre nut no je na kna da za po greb ne tro {ko ve za biv {e za po s le n e i voj n e pen z i o n e r e 38.301, za sa mo stal ne de lat no sti 36.669, a za pen zi o ni sa ne pa o re 14.881 di na ra. U skla du sa ~la nom 75. Za ko na o pen zij skom i in va lid skom osi gu ra wu, na ime po greb nih tro {ko va is pla }u je se iz nos jed ne i po pro se~ n e pen z i j e u pret hod n om kvar ta lu. Otu de je i na kna da za po greb ne tro {ko ve dru ga ~i ja za raz li ~i te ka te go ri je pen zi o ne ra, pa ta ko pro iz i la zi da po ro di ce pre mi nu lih pen zi o- ni sa nih pa o ra do bi ja ju sve ga 14.881 di na ra iako za taj no vac ne mo gu ku pi ti ni san duk za po koj ni ka. Q. Ma le {e vi}

PO LA VE KA GIM NA ZI JE „SVE TO ZAR MAR KO VI]” U NO VOM SA DU

Iz bru {e ni dra guq na {eg {kol stva - Za po la ve ka po sto ja wa Gim na zi ja “Sve to zar Mar ko vi}” iz bru si la se u dra guq na {eg {kol stva, ko ji je svo jom do brom at mos fe rom, uspe {nom pri me nom in klu zi je i pri me ri ma do bre prak se, osta lim {ko la ma uzor u ra du - re kao je na pro sla vi 50 go di na od osni va wa ove no vo sad ske gim na zi je mi ni star pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja pro fe sor dr @ar ko Ob ra do vi}. - Da bi na {e {kol stvo bi lo pri me re no vre me nu ko je do la zi i da bi iz we ga u~e ni ci iz la zi li sa pri men qi vim zna wi ma, ali i do bro pri pre mqe ni za da qe {ko lo va we, usko ro }e mo pro me ni ti ~i tav niz za ko na iz ove obla sti i ta ko stvo ri ti uslo ve za kva li tet ni je obra zo va we. Po re ~i ma di rek tor ke Gim na zi je Ta tja ne Vu ka di no vi}, kao {to u~e ni ci pra vil no sta sa va ju sa mo uz po dr {ku ro di te qa i na stav ni ka, ta ko je i ova gim na zi ja ra sla i raz vi ja la se uz ne se bi~ nu po dr {ku nad le `nih in sti tu ci ja na svim ni vo i ma, te je ovaj ju bi lej bio i pri li ka da se svi ma wi ma za hva li. Sa svo jih 1114 u~e ni ka i 86 pro fe so ra Gim na zi ja „Sve to zar Mar ko vi}” je jed na od naj ve }ih u Re pu bli ci, a o kva li te tu ra da u woj sve do ~e Ok to bar ska na gra da {ko li, Sve to sav ska na gra da u~e ni ku, Na gra da „\or |e

Fo to: R. Ha yi}

dnevnik

Na to {e vi}“ i dru ga pre sti `na pri zna wa. Gim na zi ja je op {teg sme ra, s na sta vom na srp skom i ma |ar skom je zi ku, te je i {ko la od po seb nog zna ~a ja za obra zo va we ma |ar ske na ci o nal ne ma wi ne. Ne ke od osnov nih vred no sti na ko ji ma po ~i va sa rad ni~ ki od nos u~e ni ka i na stav ni ka u {ko li su me |u sob no po {to va we i uva `a va we raz li ka me |u

et ni~ kim za jed ni ca ma ko je `i ve na na {im pro sto ri ma, a u pri log is ti ca wu zna ~a ja bri ge za sva kog u~e ni ka i zna ~a ja sa rad we s ro di te qi ma, po kre nu ta je i [ko la ro di teq stva. Od broj nih van na stav nih ak tiv no sti po seb no se is ti ~u no vi nar ska sek ci ja, dram ska na srp skom i fran cu skom je zi ku, li te rar na na srp skom i ma |ar -

skom je zi ku, hor, sek ci ja za be sed ni {tvo. [ko la ob ja vqu je ~a so pi se „Gim na zi ja lac“, „Sve tin list“ i „Fűrkészo”, te or ga ni zu je |a~ ki po zo ri {ni fe sti val „[kol sko po zor je”, Tak mi ~e we u be sed ni {tvu i Po kra jin sku kon fe ren ci ju u~e ni ka is tra `i va ~a na ma |ar skom je zi ku - „Ge ni us”. D. De ve ~er ski

SE KRE TA RI JAT ZA IN FOR MI SA WE KRI TI KU JE ZA KON O ELEK TRON SKIM ME DI JI MA

Uru {a va we in for mi sa wa na lo ka lu Od bor za in for mi sa we Skup {ti ne Voj vo di ne usvo jio je ju ~e, ve }i nom gla so va, pri med be Se kre ta ri ja ta za kul tu ru i in for mi sa we na Pred na crt za ko na o elek tron skim me di ji ma. Pre ma re ~i ma za me ni ka re sor nog po kra jin skog se kre ta ra Pe tra Kun ti }a, pred na crt za ko na }e re pu bli~ ki i po kra jin ski jav ni ser vis i da qe pre pu sti ti ne si gur nom na ~i nu fi nan si ra wa. Pred sta vqa ju }i pri med be na za kon ske od red be, on je is ta kao da se za kon dis kri mi na tor ski od no si pre ma or ga ni ma lo kal ne sa mo u pra ve, jer one mo gu }a va su fi nan si ra we.

- Oba ve zna pri va ti za ci ja lo kal nih i re gi o nal nih jav nih pred u ze }a u obla sti jav nog in for mi sa wa }e do ve sti do uru {a va wa in for mi sa wa na lo kal nom ni vou. Do sa da je pri va ti za ci ja

pro u zro ko va la da ne ke op {ti ne u Voj vo di ni osta nu bez ijed nog me di ja - re kao je Kun ti}. Se kre ta ri jat za kul tu ru i in for mi sa we pri med be ima i na re gu li sa we sta tu sa ma win skih me -

Na crt po vu }i iz pro ce du re Se kre ta ri jat, iz me |u osta log, sma tra da je za kon okre nut in te re si ma cen tral ne vla sti i in te re si ma me dij ske in du stri je na na ci o nal nom ni vou, te da omo gu }a va ne sta nak me di ja lo kal ne za jed ni ce i na ci o nal nih ma wi na. Kun ti} je na gla sio da bi Na crt za ko na tre ba lo po vu }i iz pro ce du re, jer je opa san za dru {tve nu ko he zi ju za to {to stva ra jaz iz me |u re pu bli~ ke vla sti i lo kal nih za jed ni ca.

di ja. Kun ti} je re kao da Za kon re du ku je mo gu} no sti na ~i na or ga ni zo va wa iz da va ~a me di ja ko ji ma su osni va ~i sa ve ti na ci o nal nih ma wi na. - Po red to ga se pred vi |a is kqu ~i vo kon kurs no fi nan si ra we me di ja, {to im mo è ugro zi ti op sta nak. Na crt za ko na fa vo ri zu je pri vat ne me di je, a pri tom ni jed nom re~ ju ne po mi we me di je ne vla di nih or ga ni za ci ja. ûd no je da dr à va fi nan sij ski po dr à va pri vat ne me di je u obez be |i va wu jav nog in te re sa, pri tom za ne ma ru ju }i ~i we ni cu da su oni osno va ni ra di sti ca wa do bi ti na tr ì {tu - re kao je Kun ti}. P. Kla i}

crna hronika

subota23.mart2013.

MA DA JE PREK SI NO] IZA [AO IZ PRI TVO RA OKRU @NOG ZA TVO RA U BE O GRA DU

dnevnik

ZAH TEV DR @AV NE RE VI ZOR SKE IN STI TU CI JE PRE KR [AJ NOM SU DU U NO VOM SA DU

Mi {i} po no vo Po kre nu ti po stu pak pro tiv iza re {e ta ka Ba ja to vi }a zbog jav nih na bav ki

Uro{ Mi {i}

Ona je pre ci zi ra la da je tu `i l a { tvo su d u ju ~ e pod n e l o op tu `ni pred log pro tiv Mi {i }a zbog kri vi~ nog de la na sil ni~ ko po na {a we , od no sno tu ~e s ame ri~ kim ma rin ci ma u klu bu „Pla stik” i da je tra `i lo da mu se od re di pri tvor. Kri vi~ no vanp tre sno ve }e je pri h va t i l o pred l og tu ` i l a {tva i do ne lo re {e we o od re -

|i va wu pri tvo ra Mi {i }u, na po me nu la je ona. To zna ~i da }e on po no vo bi ti uhap {en, iako je pre kju ~e pu {ten iz pri tvo ra po od lu ci is tra `nog su di je Pr vog osnov nog su da, po {to je okon ~ao is tra gu i sa slu {ao sve sve do ke ko je je pred lo ì lo tu ì la {tvo. [to se ti ~e ame ri~ kih ma ri na ca, ko ji se vo de kao o{te }e ni, oni se ni su oda zva li su du na vi {e po zi va, ko ji su im upu }e ni pre ko ame ri~ ke am ba sa de u Be o gra du. Mi {i} se sum wi ~i za kri vi~ no de lo na sil ni~ ko po na {a we za ko je se spro vo di ta ko zva ni skra }e ni po stu pak, jer je za to de lo za pre }e na ka zna do pet go di na za tvo ra. On je 7. mar ta u be o grad sku po li ci ju do {ao u prat wi advo ka ta, na kon vi {e dnev nog neo da zi va wa na po ziv po li ci je da da is kaz u ve zi sa in ci den tom u klu bu „Pla stik”, na kon ~e ga mu je od re |en naj pre po li cij ski pri tvor, a po tom i sud ski do 30 da na. Pre ma pi sa wu me di ja, Mi {i} je s dru ga ri ma u „Pla sti ku” u~e stvo vao u tu ~i sa obez be |e wem iz ame ri~ ke am ba sa de. On je biv {i osu |e nik, ko ji je po ~et kom de cem bra, po sle pet go di na pro ve de nih u za tvo ru zbog na pa da na àn dar ma Ne boj {u Traj ko vi }a, am ne sti ran i pu {ten na slo bo du. Dva pu ta je bio osu |en na 10 go di na za tvo ra, ali mu je Ape la ci o ni sud pre i na ~io pre su du na pet i po go di na za tvo ra. (Ta njug)

UKI NU TA PRE SU DA O NA KNA DI [TE TE BIV [EM [E FU \IN \I ]E VOG OBEZ BE \E WA

Po no vo o tu `bi Milana Ve ru o vi }a nos od 12 mi li o na di na ra, kao i tri za strah. Ve ru o vi} je tu `bu pod neo, jer je na we ga pu cao Zve zdan Jo va no vi}, ta da pri pad nik MUP Sr bi je od no sno Je di ni ce za spe ci jal ne ope ra ci je. Jo va no vi}, ko ji je u vre me aten ta ta bio po mo} nik ko man dan ta Je di ni ce za spe ci -

Fo to: Fo Net

Ape la ci o ni sud u Be o gra du uki nuo je pr vo ste pe nu pre su du ko jom je Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va bi lo oba ve za no da Mi la nu Ve ru o vi }u, {e fu obez be |e wa ubi je nog pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, is pla ti ukup no 3,2 mi li o na di na ra s ka ma ta ma kao od {te tu zbog ra wa va wa i po sle di ce ko je je pre tre peo pri li kom aten ta ta. Istom od lu kom sud je na lo ìo da se su |e we po tu `bi Ve ru o vi }a po no vi pred Pr vim osnov nim su dom u Be o gra du, re kla je ju ~e Ta nju gu port pa rol tog su da Gor da na Vu ko vi}. Pr vo ro ~i {te na po no vqe nom su |e wu za ka za no je za 10. maj. Uki nu tom pre su dom, MUP-u je bi lo na lo è no da Ve ru o vi }u uz sve pri pa da ju }e ka ma te i tro {ko ve po stup ka na ime pre tr pqe nih fi zi~ kih bo lo va is pla ti mi lion di na ra, za uma we we 75 od sto ì vot nih ak tiv no sti iz nos od 2,7 mi li o na di na ra, kao i 500.000 di na ra zbog na ru {e wa estet skog iz gle da, re kla je Vu ko vi}. Sud je, me |u tim, od bio we gov zah tev da mu za pre tr pqe ni strah is pla ti tri mi li o na di na ra. Pr v im tu ` be n im zah t e v om Ve ru o vi} je, kao od {te tu zah te vao, 20 mi li o na di na ra i to pet mi l i o n a na ime pre t r p qe n ih fi zi~ kih bo lo va, za uma we we 75 od sto ì vot nih ak tiv no sti iz -

Mi lan Ve ru o vi}

jal ne ope ra ci je, u \in |i }a i Ve ru o vi }a, ka ko je utvr |e no pra vo sna `nom pre su dom, pu cao je s pro zo ra zgra de u Uli ci ad mi ra la Ge pra ta 14. Iz pu {ke „he kler i koh” is pa lio je dva hi ca - je dan je po go dio pre mi je ra u gru di, a dru gi Ve ru o vi }a u sto mak.

ZBOG SMRTI PA CI JEN TA U KLI NI CI „DE CE DRA”

Dok to ru go di na za tvo ra Ape la ci o ni sud u Be o gra du po tvr dio je ka znu od go di nu da na za tvo ra dok to ru Dra go sla vu Vu kaj lo vi }u zbog ne hat nog le ~e wa pa ci jen ta Zo ra na Ma ti }a (28) ko ji je po sle ope ra ci je ve na pre mi nuo u kli ni ci „De ce dra” 2000. go di ne, ob ja vqe no je ju ~e na saj tu tog su da. Po sle odr `a nog glav nog pre tre sa, Ape la ci o ni sud je po tvr dio ka znu Vu kaj lo vi }u osu |e nom zbog kri vi~ nog de la te {ko de lo pro tiv zdra vqa qu di, ali je pr vo ste pe nu pre su du Pr vog osnov nog su da u Be o -

gra du pre i na ~io u po gle du ~i we ni~ nog sta wa. Vu kaj lo vi} je 2002. bio osu |en na go di nu da na za tvo ra, ali je ta pre su da uki nu ta dve go di ne ka sni je i pred met vra }en na po nov no su |e we. Po ro di ca pre mi nu log Ma ti }a upu }e na je da od {tet ni zah tev ostva ri u par ni ci. Zo ran Ma ti} je 10. no vem bra 2000. oti {ao na ru tin sku ope ra ci ju ve na u pri vat nu kli ni ku „De ce dra”, da bi pre mi nuo ~e ti ri da na ka sni je zbog trom bo em bo li je plu }a. (Ta njug)

Dr àv na re vi zor ska in sti tu ci ja pod ne la je Pre kr {aj nom su du u No vom Sa du zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka pro tiv di rek to ra „Sr bi ja ga sa” Du {a na Ba ja to vi }a zbog ne po {to va wa po je di nih od red bi Za ko na o jav nim na bav ka ma. Na saj tu DRI je ob ja vqe no da je ta in sti tu ci ja do sta vi la Na rod noj skup {ti ni i od go vor nim li ci ma u re vi di ra nom su bjek tu Jav nom pred u ze }u „Sr bi ja gas” u No vom Sa du ko na ~an Iz ve {taj o re vi zi ji fi nan sij skih iz ve {ta ja i pra vil no sti po slo va wa za 2011. go di nu. Na kon {to prav ni ti mo vi raz mo tre iz ve {ta je, Dr àv na re vi zor ska in sti tu ci ja }e pred u ze ti da qe me re iz svo je nad le `no sti. Shod no Za ko nu o Dr àv noj re vi zor skoj in sti tu ci ji, „Sr bi ja ga su” je dat rok od 90 da na da DRI pod ne se iz ve {taj o ot kla wa wu ne pra vil no sti ko je to kom oba vqa wa re vi zi je ni su ot klo we ne. Iz ve {taj o re vi zi ji fi nan sij skih iz ve {ta ja i pra vil no sti po slo va wa JP „Sr bi ja gas” No vi Sad za 2011. go di nu ob ja vqen je na saj tu te in sti tu ci je. Ovo je po sled wi iz ve {taj u ve zi s iz vr {e wem Pro gra ma re vi zi je Dr àv ne re vi zor ske in sti tu ci je za 2012. go di nu. - JP “ Sr bi ja gas” u pot pu no sti pri hva ta pre po ru ke iz iz ve {ta ja DRI o po slo va wu Sr bi ja ga sa u 2011. go di ni. U oda ziv nom ro ku od 90 da na, JP “Sr bi ja gas” }e ot klo ni ti sve ne pra vil no sti u oce ne

Du {an Ba ja to vi}

iz na la za re vi zo ra, u pu noj sa rad wi s DRI. Ne ke od pri med bi sa dr `a ne u iz ve {ta ju su ve} ot klo we ne ili je wi ho vo ot kla wa we u to ku - na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu Slu `be „Sr bi je ga sa” za od no se s jav no {}u i mar ke ting. Do da je se da su DRI de taq no

in for mi sa li i upo zna li pu tem do ku men ta ci je i ras prav nih sa sta na ka o na ~i nu i me to do lo gi ji ra da, kao i o pro ce du ra ma u JP “Sr bi ja gas”. - Ni smo u sve mu bi li sa gla sni sa sta vom DRI, ali shod no za ko nu, iz ve {taj DRI }e bi ti u pot pu -

no sti im ple men ti ran u bu du }i rad JP „Sr bi ja gas“. U tom smi slu, Iz ve {taj DRI pred sta vqa od li~ nu ana li zu i pod lo gu za una pre |e we pro ce sa ra da i pro ce du ra od lu ~i va wa u „Sr bi ja ga su” do da je se u sa op {te wu ovog jav nog pred u ze }a. (Ta njug)

U PAN ^E VU IZ RE ^E NA PR VO STE PE NA PRE SU DA VO JI SLA VU STAN KO VI ]U IZ CRE PA JE

^e ti ri de ce ni je ro bi je za ubi stvo su pru ge komadom betona Dva ubi stva, ko ja su bi la pro {le go di ne u Cre pa ji i u Ko vi nu, do bi la su epi log u Vi {em su du u Pan ~e vu. Cre pa jac Vo ji slav Stan ko vi} osu |en je za te {ko ubi stvo na ka znu za tvo ra od 40 go di na, a No vi ca Je li} iz Ko vi na na 12 i po go di na za tvo ra. Vo ji slav Stan ko vi} je op tu `en da je ju la pro {le go di ne na uli ci u Cre pa ji ko ma dom be to na uda rio po gla vu svo ju biv {u su pru gu Sve tla nu Jo va no vi}. Stan ko vi }u je zbog za vi sno sti od al ko ho li zma od re |e na i me ra oba ve znog le ~e wa. - Ovaj okri v qe n i je u pri tvo r u od da n a ka d a je po ~ i we n o kri v i~ n o de l o, od n o s no od 11. ju l a 2012. go d i n e. Pri tvor mu je pro d u ` en do upu }i v a w a u usta n o v u za iz d r ` a va w e ka z ne. Ako se bu d e pr v o iz v r { a v a l a me r a bez b ed n o sti, on d a do we g o v og upu } i -

Fo to: R. Ha yi}

Uro {u Mi {i }u, ko ji je prek si no} pu {ten iz pri tvo ra Okru `nog za tvo ra u Be o gra du da se bra ni sa slo bo de, ju ~e je, od lu kom kri vi~ nog van pre tre snog ve }a Pr vog osno vong su da, po no vo od re |en pri tvor na pred log tu `i o ca, re kla je port pa rol su da Iva na Ra mi}.

Vi {i sud u Pan ~e vu

va w a u zdrav s tve n u usta n o v u za le ~ e w e od al k o h o l i z ma iz j a v i l a je San d ra Me d a k o vi}, port p a r ol Vi { eg su d a u Pan ~ e v u.

Pre su da Vi {eg su da u Pan ~e vu je pr vo ste pe na i po sto ji pra vo `al be za osu |e nog Ve }a su di je Ni ko le Me da ko vi }a osu di lo je No vi cu Je li }a

zbog ubi stva Zdrav ka Smiq ko vi }a iz Ko vi na i ugro à va wa bez bed no sti po ro di ce na stra da log - Ovo je kri vi~ no de lo ubi stva iz ~la na 113. i kri vi~ no de lo ugro à va wa si gur no sti iz ~la na 138. stav 2 i zbog to ga je iz re ~e na je din stve na ka zna za tvo ra od 12 go di na i {est me s e c i za t vo r a. Kao i kod Stan ko vi }a, i kod Je li }a je utvr |en al ko ho li zam i iz re ~e na mu je me ra bez bed no sti oba ve znog le ~e wa. Je li} je zbog te ì ne iz vr {e nog de la u pri tvo ru od tre nut ka ubi stva - re kla je Me da ko vi}. Ubi stvo se do go di lo no }u 30. ju la pro {le go di ne, ka da je, po sle ras pra ve oko du ga, Je li} po neo ku hiw ski no` i tak si jem oti {ao do Smiq ko vi }a. Od po sle di ca ubo da u bli zi ni sr ca Smiq ko vi} je iz dah nuo u zdrav stve noj usta no vi, pre do ~e no je u op tu `ni ci. Z. Dg.

ZA MER KE SU DI JA APE LA CI O NOG SU DA U BE O GRA DU STRA TE GI JI RE FOR ME PRA VO SU \A

Utv|ivati pojedina~nu od go vor nost ~lanova VSS, umesto ko lek tiv ne Su di je Ape la ci o nog su da u Be o gra du ne po dr à va ju pred log na ve den u rad noj ver zi ji Na ci o nal ne stra te gi je re for me pra vo su |a da se iz me na ma Za ko na o Vi so kom sa ve tu sud stva (VSS) pred vi di pre sta nak ra da sa da {weg sa zi va tog sa ve ta i ras pi {u iz bo ri za no ve ~la no ve iz re da su di ja, jer sma tra ju da je to pro tiv no Usta vu i su prot no na ~e li ma de mo krat skog dru {tva. „Uko li ko se za kon skim ak tom usta no vi pre sta nak jed nog ta kvog va `nog te la, to on da ubu du }e mo è bi ti mo del za po stu pa we po sle sva ke pro me ne vla sti’’, oce ni le su su di je Ape la ci o nog su da na sed ni ci po vo dom zah te va Mi ni star stva prav de i dr àv ne upra ve za iz ja {wa va we su di ja o rad noj ver zi ji Na ci o nal ne stra te gi je re for me pra vo su |a za pe riod od 2013. go di ne do 2018. go di ne. U sa op {te wu ob ja vqe nom na saj tu tog su da na ve de no je da su su di je is ta kle da „iz me ne Za ko na o VSS tre ba da bu du u prav cu utvr |i va wa po je di na~ ne od go vor no sti ~la -

no va VSS, ne sa mo sa da {weg sa zi va, ne go i sva kog bu du }eg”’. Su di je Ape la ci o ni su da su, osim ove pre po ru ke, usvo ji le jo{ 10, ka ko je na ve de no, bit nih su ge sti ja, pred lo ga i pri med bi. Su di je pred la `u iz me ne Za ko na o VSS ko je se od no si na po stu pak za raz re {e we iz bor nog ~la na VSS, na ini ci ja ti vu za raz re {e we, kao i na oce nu pri hva tqi vo sti ini ci ja ti ve. Ta ko |e, ka ko sma tra ju, tre ba iz vr {i ti iz me ne Za ko na o VSS i po red po bro ja nih pred stav ni ka iz re da su di ja, pred vi de ti po seb nog pred stav ni ka iz Ape la ci o nog su da u Be o gra du, jer je, ka ko na gla {a va ju, taj sud naj ve }i sud u Sr bi ji i re {a va oko 60 od sto ukup nog bro ja pred me ta u dr `a vi. Su di je su ge ri {u pro {i re we za stu pqe no sti su di ja na ni vou svih su do va u Ko mi si ji za pra }e we spro vo |e wa Stra te gi je za re for mu pra vo su |a. Su di je sma tra ju i da je neo p hod no do no {e we Kri te ri ju ma za vred no va we ra da su -

di ja i pred sed ni ka su do va, kao i kri te ri ju ma za vred no va we ra da su di ja ko ji su pr vi put bi ra ni na pe riod od tri go di ne, i is ti ~u da to mo ra da bu de pri o ri tet u ra du VSS i da se po sta vi kao krat ko ro~ ni ciq u Stra te gi ji. U stra te {kim smer nic ma, pre ma mi {qe wu su di ja, po treb no je pre ci zni je od re di ti ujed na ~a va we sud ske prak se, kao i da se u Stra te gi ji na gla si va `nost al ter na tiv nih na ci na re {a va wa spo ro va. Po treb no je i ra di ti na ja ~a wu bu xet ske ne za vi sno sti su do va i ne za vi sno sti u ma te ri jal no fi na snij skom po slo va wu su do va, kao i pre i spi tva wu mo gu} no sti sa mo stal nog upra vqa wa odo bre nim fi na sij skim sred stvi ma od stra ne su da, a {to se kao ve o- ma uspe {no po ka za lo u pra vo sud nom si ste mu Ne ma~ ke, na po mi wu su di je. Sma tra ju ta ko |e da je po treb no pre ci zi ra ti ciq u Stra te gi ji ko ji gla si „us po sta vqa we ka ri jer nog si ste ma za no si o ce pra vo sud ne funk ci je“. (Ta njug)

crna HrOnika

dnevnik OD BI JE NA @AL BA VLA SNI KA „DEL TA HOL DIN GA”

Mi {ko vi} u pri tvo ru do 9. ju na Ape la ci o ni sud u Be o gra du je po tvr dio od lu ku ko jom je za jo{ tri me se ca pro du `en pri tvor

Mi ro slav Mi {ko vi}

vla sni ku „Del ta hol din ga” Mi ro sla vu Mi {ko vi }u, we go vom si nu Mar ku i vla sni ku „Ni bens gru pe„ Mi lu \u ra {ko vi }u ko ji

po toj od lu ci mo è da im tra je do 9. ju na, re kla je ju ~e Ta njug u port pa rol su da Mir ja na Pi qi}. Ona je pre ci zi ra la da je sud od bio àl be wi ho vih bra ni la ca ko je su bi le iz ja vqe ne na re {e we tog su da o pro du è wu pri tvo ra od 8. mar ta. Pri tvor je Mi ro sla vu Mi {ko vi }u i \u ra {ko vi }u pro du èn zbog opa sno sti od bek stva i uz ne mi ra wa jav no sti, a Mar ku Mi {ko vi }u sa mo zbog opa sno sti od bek stva. Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal je pret hod no tra ì lo pro du è we pri tvo ra i iz ra zi lo ne sa gla snost da se pri tvor za me ni ku} nim pri tvo rom Mi ro sla vu Mi {ko vi }u, a Mar ku od u zi ma wem pa so {a uz po la ga we jem stva, ra di neo me ta nog vo |e wa is tra ge. Mi {ko vi }i, \u ra {ko vi} i jo{ se dam okri vqe nih, ko ji se bra ne sa slo bo de, sum wi ~e se da su mal ver z a c i j a ma o{te ti l i pu tar ska pred u ze }a za oko 30 mi li o na di na ra. Oni su u pri tvo ru od 12. de cem bra.

subota23.mart2013.

NA LO @E NO NO VO SU \E WE ZBOG [VER CA CI GA RE TA SRE DI NOM DE VE DE SE TIH

Uki nu ta pre su da gru pi Stan ka Su bo ti }a Ape la ci o ni sud u Be o gra du uki nuo je pr vo ste pe nu pre su du ko jom je Stan ko Su bo ti} Ca ne u od su stvu bio osu |en na {est go di na za tvo ra, a op tu `e ni kao pri pad ni ci we go ve gru pe na za tvor ske ka zne od de set me se ci do ~e ti ri i po go di ne zbog {vec ra ci ga re ta to kom de ve de se tih go di na, re ~e no je ju ~e u tom su du. Istom od lu kom na lo `e no je da se su |e we Su bo ti }u i osta li ma po no vi pred Spe ci jal nim su -

za jem stvo od pet mi li o na evra, a tre }i ko ji je nu dio Su bo ti}. Pret hod ni pred lo zi za jem stvo iz no si li su 700.000 evra i dva mi li o na evra. Uki nu tom pre su dom Spe ci jal nog su da od 6. ok to bra 2011. Su bo ti} je, po red za tvor ske ka zne, oba ve zan da u ro ku od 15 da na od pra vo sna `no sti pre su de u bu x et Sr b i j e upla t i 75.821.404 di na ra s ka ma ta ma ko je se ra ~u na ju od 1. no vem bra 1996. go di ne.

na sna zi do pra vo sna `nog okon ~a wa po stup ka. Ospo re nom pre su dom je i ne ka da {wi di rek tor Sa ve zne upra ve ca ri na Mi haq Ker tes osu |en na ~e ti ri go di ne za tvo ra, osni va~ je di ni ce „[kor pi o ni” Mi lan Mi la no vi} Mr gud na tri go di ne, a biv {i na ~el nik no vo sad ske po li ci je Mi o drag Za vi {i} na go di nu da na. Biv {i rad ni ci Ca ri ne Ne boj {a Ni ko li} Tar zan i Dra go Do dev ski do bi li su dve, od no sno

Od lu ka ma Spe ci jal nog su da, pri vre me no su Su bo ti }u od u ze te ne kret ni ne i lo ka li u Sr bi ji i Cr noj, ali te od lu ke osta ju

go di nu i ~e ti ri me se ca za tvo ra. Rad nik Su bo ti }e vog pred u ze }a „Mia Ub” Mi ro slav Pe {i} osu |en je na ka znu za tvo ra od de -

set me se ci, pe va ~i ca Iva na Olu ji} na go di nu da na, Lu ka Ne na di} na dve i Ste van Ba no vi} na tri i po go di ne za tvo ra. Su bo ti }ev se stri} Ni ko la Mi lo {e vi} zbog bek stva osu |en je u od su stvu na ~e ti ri i po go di ne za tvo ra, kao i Jo vi ca Ran |e lo vi}, ko ji je osu |en na tri i po go di ne. Dvo je op tu `nih, biv {i {ef no vo sad ske Dr `av ne bez bed no sti Mi lo van Po pi vo da i Iva na Kr~ ma ri ~i}, oslo bo |e ni su op tu `bi.

SR BI JA TRA @I NE KA DA [WEG KO MAN DAN TA U AR MI JI BiH

Po ter ni ca za Mu ra tom [a ba no vi }em Mi lu ti nu Ku kaw cu pre tio da }e di }i u va zduh bra nu na Dri ni i da }e „po pla vi ti sve do Be o gra da”. Zna or je re kla da je po ter ni ca ras pi sa na zbog te ro ri zma. S ob zi rom da je [a ba no vi} dr `a vqa nin BiH, me |u na rod na po ter ni ca je van sna ge na pod ru~ ju BiH”, re kla je Zna or, ko ja ni je mo gla da pre ci zi ra za ko je kon kret no de lo Sr bi ja te re ti [a ba no vi }a. [a ba no vi} i we gov advo kat Da mir Ala gi} po tvr di li su da su iz vi {e iz vo ra do bi li po tvr du da je za wim ras pi sa na po ter ni ca In ter po la. (Fo Net)

IS TRA GA O TR GO VI NI OR GA NI MA NA KO SO VU

No ve ta~ ke op tu `ni ce u slu ~a ju „Me di kus” Tu ì la {tvo u slu ~a ju za ile gal nu tr go vi nu or ga ni ma u pri {tin skoj kli ni ci „Me di kus” do da lo je ~e ti ri no ve ta~ ke op tu `be osum wi ~e ni ma u tom po stup ku, sa op {tio je ju ~e spe ci jal ni tu ì lac EU Xo na tan Ra tel. No ve ta~ ke op tu `ni ce se od no se na na no {e we te {kih te le snih po vre da, fal si fi ko va we do ku me na ta i kri mi nal nu pre va ru, pre neo je Bal ka nin sajt. Od bra na op tu è nih ima ne de qu da na da ana li zi ra no ve ta~ ke op tu `ni ce i od go vo ri na wih. Ra tel je ra ni je ovog me se ca re kao da }e op tu `ni ca mo ra ti da bu de iz me we na zbog bit nih no vih in for ma ci ja i „za stra {u ju }ih is ka za sve do ka”. Pre ma op tu `ni ci, u pri {tin skoj kli ni ci je 2008. go di ne oba vqe no naj ma we 30 ne le gal nih va |e wa i pre sa |i va wa

bu bre ga. Da va o ci su bi li iz si ro ma {nih is to~ no e vrop skih i cen tral no a zij skih ze ma qa, ko ji ma je za or ga ne obe }a no 15.000 evra. Me |u se dam osum wi ~e nih oso ba pro tiv ko jih se vo di sud ski po stu pak na la ze se biv {i funk ci o ner ko sov skog mi ni star stva zdra vqa Ilir Re caj i is tak nu ti pri {tin ski uro log Qut fi Der vi {i, vla snik kli ni ke „Me di kus”. Qut fi Der vi {i i we gov sin Ar ban bi }e op tu è ni po tri no ve ta~ ke op tu `ni ce, sa op {ti lo je tu ì la {tvo. Me |u op tu è ni ma su, po red se dam ko sov skih Al ba na ca, i dvo ji ca stra na ca - Ju suf Som nez iz Tur ske i Mo {e Ha rel iz Izra e la, ko ji ma se su di za tr go vi nu qu di ma, or ga ni zo va ni kri mi nal i ile gal ne me di cin ske ak tiv no sti, na vo di Bal ka nin sajt. (Ta njug)

TRO JE PO @A RE VQA NA TE RE TI SE ZA KRA \U

Iz „Za be le” od ne li 400 ki la ot pa da

Po à re va~ ka po li ci ja od re di la je za dr à va we i pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Du {a na S. (57), Voj ka na S. (38) i Da ni je le P. (42), svi iz Po à rev ca, zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo kra |a, sa op {ti la je Po li cij ska upra va Po à re vac. Oni su 20. mar ta oko 13 ~a so va za te ~e ni u kra |i se kun dar nih si ro vi na s od la ga li {ta ot pa da Ka zne no-po prav nog za vo da „Za be la” u Po à rev cu. Osum wi ~e ni su se pro vu kli is pod ì ~a ne ogra de za tvo ra i u 25 xa ko va sa ku pi li se kun dar ne

si ro vi ne s ovog od la ga li {ta ukup ne te ì ne oko 400 ki lo gra ma. Pu ne xa ko ve su pre ba ci va li pre ko za tvor ske ogra de i uto va ri va li na {pe di ter. Po li ci ja ih sum wi ~i i za kra |u li me nog kro va i dr ve ne sto la ri je s po ro di~ ne ku }e u Po à rev cu, iz vr {e ne 19. mar ta ove go di ne. Osum wi ~e ne je po li ci ja, uz kri vi~ nu pri ja vu, pre da la is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Po à rev cu, na ve de no je u sa op {te wu. (Ta njug)

Ape la ci o ni sud u Be o gra du

dom u Be o gra du ko ji je do neo, sa da uki nu tu, pre su du u ok to bru 2011. go di ne. Su bo ti} je u bek stvu od 2006. go di ne, ka da je po kre nut kri vi~ ni po stu pak pro tiv we ga, ali slo bod no ì vi i ra di u [vaj cer skoj, ko ja ne pri zna je kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja za ko je je op tu èn po srp skom za ko nu i ne è li da ga hap si i iz ru ~i. Spe ci jal ni sud je vi {e pu ta od bi jao Su bo ti }e ve po nu de da se, uz jem stvo, bra ni sa slo bo de, od no sno da se po vu ~e po ter ni ca i po ni {ti na log za hap {e we i pri tvor. U de cem bru 2011. go di ne sud je od bio naj vi {i ikad po nu |e ni iz nos srp skom pra vo su |u

Stan ko Su bo ti} Ca ne

Po no vo na In ter po lo voj po ter ni ci Od be gli bi zni smen Stan ko Su bo ti} Ca ne, ko ga Sr bi ja tra ì zbog {ver ca ci ga re ta to kom de ve de se tih go di na, po no vo je od je se nas na cr ve noj Iner po lo voj po ter ni ci ko ju je za wim ras pi sa la Sr bi ja. Na saj tu In ter po la na la zi se Su bo ti }e va sli ka s cr ve nom po ter ni com, ko ja je ne ko li ko me se ci, to kom le ta, bi la su spen do va na ra di od re |e nih pro ve ra. Po ter ni ca je to kom tih me se ci va ì la sa mo u Sr bi ji, a sa da je na sna zi u svim dr à va ma ~la ni ca ma In ter pol po li ci je ko je ima ju oba ve zu da ga uhap se. Po ter ni ca za Stan kom Su bo ti }em ras pi sa na je 2006. go di ne.

Su bo ti} je osu |en u od su stvu, jer je bio na ~e lu gru pe ko ja je {ver co va la ci ga re te to kom 1995. i 1996. go di ne iz Ma ke do ni je u Sr bi ju i pro da va la ih prav nim i fi zi~ kim li ci ma. Ta ko je na {te tu bu xe ta gru pa ste kla ko rist od 28 mi li o na evra i {est mi li o na ame ri~ kih do la ra. To su ra di li uz po mo} slu `be ni ka Sa ve zne upra ve ca ri na ko ji su omo gu }i li ula zak te ret nih ka mi o na sa ci ga re ta ma bez ika kvog evi den ti ra wa. Po tom su ci ga re te pre vo zi li i skla di {ti li ih u vi {e ma ga ci na po Sr bi ji, a za tim ih pre pro da va li. (Ta njug)

U NO VO SAD SKOM SU DU OD LO @EN PO ^E TAK PRO CE SA MAR KU MAR KU [U ZA PO KU [AJ UBI STVA

Od bra na tra `i iz u ze }e is ka za po je di nih sve do ka

Glav ni pre tres na su |e wu No vo sa |a ni nu Mar ku Mar ku {u (25) zbog po ku {a ja ubi stva Slo bo da na M. (27), ko je se do go di lo u ju lu pro {le go di ne na Pe tro va ra din skoj, od lo èn je za 21. maj, jer je od bra na za tra ì la iz u zi ma we po je di nih do ka za ko ji su, pre ma na vo di ma bra ni la ca op tu è nog Mar ku {a, pri ba vqe ni pro tiv no va è }im pro pi si ma. Pre ma re ~i ma advo ka ta Mi ro sla va Per ko vi }a, spor ni su is ka zi po je di nih sve do ka i o{te }e nog Slo bo da na M. pred is tra `nim su di jom, jer su da ti pre ne go {to je okri vqe ni Mar ku{ imao prav nog za stup ni ka. - Mar ko Mar ku{ je li {en slo bo de 1. ju la u Bu dim pe {ti, a

bra ni o ca je imao tek od 6. ju la. U pe ri o du iz me |u 1. i 6. ju la pred is tra `nim su di jom su is ka z e da l a dvo j i c a sve do k a, o{te }e ni, a pred lo è na su i ne ka sud ska ve {ta ~e wa i to sve bez pri su stva bra ni o ca okri vqe nog. Zbog to ga svi do ka zi iz te fa ze po stup ka mo ra ju bi ti iz u ze ti, jer se ta kvim vo |e wem po s tup k a kr {i pret p o s tav k a ne vi no sti - re kao je advo kat Per ko vi}. Na ove pri med be od bra ne, za me ni ca Vi {eg jav nog tu ì o ca Alek san dra Lu ~i} je od sud skog ve }a za tra ì la do dat no vre me da de taq no pre gle da spi se iz is tra `nog po stup ka i iz ja sni se o pri med ba ma bra ni la ca.

Upu }en na iz dr `a va we ra ni je ka zne Sud sko ve }e ju ~e je pri hva ti lo pred log od bra ne da se Mar ku Mar ku {u uki ne pri tvor u ko jem se na la zi ve} osam me se ci i upu ti ga na iz dr `a va we za tvor ske ka zne od pet go di na, na ko ju je 2011. go di ne pra vo sna `no osu |en. Na pet go di na za tvo ra Mar ko Mar ku{ je osu |en zbog na no {e wa te {kih te le snih po vre da Alek san dru Dra goj lo vi }u, ko no ba ru u no vo sad skom re sto ra nu „Osam tam bu ra {a”, kra jem ok to bra 2008. go di ne, ko ji je pre mi nuo dva da na na kon tu ~e u ko joj je po vre |en.

Fo to: B. Lu ~i}

[ef Ka bi ne ta di rek to ra Di rek ci je za ko or di na ci ju po li cij skih te la Bo sne i Her ce go vi ne Mi re la Zna or po tvr di la je ju ~e da je Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va Sr bi je ras pi sa lo me |u na rod nu po ter ni cu za Mu ra tom [a ba no vi }em, rat nom ko man dan tu Dru gog ba ta qo na Pr ve pod riw ske bri ga de Ar mi je BiH zbog te ro ri zma. Agen ci ja Ana do li ja na vo di da je [a ba no vi} je dan od or ga ni za to ra ot po ra u BiH, ko jeg jav nost biv {e Ju go sla vi je pam ti po dra ma ti~ noj si tu a ci ji u Vi {e gra du, ka da je u apri lu 1992. go di ne pu tem tv ekra na, ge ne ra lu JNA

Ka fe „\a va” na Pe tro va ra din skog tvr |a vi

Su di ja Sve tla na To mi} Jo ki}, ko ja pred se da va sud skim ve }em u ovom po stup ku, pri hva ti la je zah tev tu `i la {tva i od lo `i la po ~e tak glav nog pre tre sa. Do ga |aj zbog ko jeg se su di Mar ku {u, od i grao se 1. ju la 2012. go di ne, uju tru oko pet sa -

ti is pred di sko te ke „\a va” na Pe t ro v a r a d in s koj tvr | a v i, a okri vqe ni se te re ti da je, na kon ver bal nog i fi zi~ kog su ko ba, no `em ubo Slo bo da na M. i na neo mu po vre de opa sne po `i vot. N. Per ko vi}

svet

subota23.mart2013.

PRED SED NI^ KI KAN DI DA TI U CR NOJ GO RI UKR [TA JU KO PQA

Me |u sob ne op tu `be Vu ja no vi }a i Le ki }a POD GO RI CA: Kan di dati za predsednika Crne Gore Filip Vujanovi} i Miodrag Leki} i daqe drè ukr{tena kopqa u me|usobnoj polemici, nasto je}i da javnost ubede da predsedni~ka foteqa pripada jednom, a ne onom drugom. Vujanovi} je, na predizbornom skupu u Roàjama, rekao da jo{ nije dobio odgovor od Leki}a za{to 21. maja 2006. nije do{ao na referendum o nezavisnosti Crne Gore i da li bi, da je do{ao, glasao za suverenu dràvu ili protiv we. „Ne}e Leki} odgovoriti jer on nema stav, ni viziju, niti odgovore na va`na dràvna pitawa”, istakao je Vujanovi}. Na svom predizbornom skupu u podgori~kom nasequ Tolo{i, predsedni~ki kandidat Miodrag Leki} optuìo je crnogorsku vlast da je stvorila takav koruptivni sistem, na kojem bi

Filip Vujanovi}

joj pozavidio i nekada{wi mafija{ki bos Al Kapone. Neostvarena utopija Al Kaponea bila je da korumpira ~itavu dr`avu. To je me|utim, na neki na~in, uspelo aktuelnoj crnogorskoj vlasti, rekao je Leki}.

Miodrag Leki}

On je optu`io protivkandidata Filipa Vujanovi}a da je, dok je bio ministar unutra{wih poslova Crne Gore, dobio spisak qudi iz Dr`avne bezbednosti koji su bili na platnom spisku jedne mafija{ke organi-

zacije u Italiji, ali ni{ta nije preduzeo tim povodom Funkcioner Nove srpske demokratije (NSD) Slaven Radunovi} je, na istoj tribini, za Vujanovi}a rekao da je „postao gla sno go vor nik” Vla di mi ra Popovi}a Bebe, aludiraju}i na ocene biv{eg saradnika premijera Srbije Zorana \in|i}a koje je izneo u nedavnom gostovawu na podgori~koj televiziji „Atlas”. I drugi funkcioner NSD-a, {ef iz bor nog {staba Miodraga Leki}a, Goran Danilovi}, optu`io je Vujanovi}a da je „kandidat uredni{tva” Radio-televizije Crne Gore. Goranovi} je tako ocenio jer, kako je objasnio, RTV CG fa vo ru zi je Vu ja no vi }e vu predizbornu kampawu, a Leki}u, navodno, „podme}e razne neta~nosti”. Predsedni~ki izbori u Crnoj Gori bi}e odr`ani 7. aprila.

PO SLE SA MO U BI LA^ KOG NA PA DA U KO JEM SU PO GI NU LE 42 OSO BE

Asad: O~i sti }e mo ze mqu od eks tre mi sta DAMASK: Sirijski predsednik Ba{ar el Asad rekao je da }e zemqu „o~istiti” o islamskih

ekstremista koji su, kako tvrdi, odgovorni za samoubila~ki napad na xamiju u Damasku u kojem su po-

Ba{er el Asad

ginule 42 osobe. Me|u poginulima je i sunitski sve{tenik Mohamed el-Buti, poznat kao pristalica sirijskog predsednika. U saop{tewu sirijskog predsednika, koje je prenela dr`avna sirijska agencija, navodi se da }e wegove snage „o~istiti zemqu” od napada~a. Po wegovim re~ima, ubijeni sve{tenik bio je predstavnik pravog islama, nasuprot „snagama mraka ekstremisti~ke ideologije”. Eksplozija je odjeknula ju~e u vreme ve~erwe molitve, a napad se dogodio samo nekoliko sati po{to su UN najavile istragu o tome da je u sirijskom ratu kori{}eno hemijsko oru`je. Izaslanik Ujediwenih nacija u Iraku Martin Kobler upozorio je da bi sukob u Siriji mogao da se prelije u Irak, javio je AP.

U obra}awu Savetu bezbednosti UN, Kobler je rekao da postoji stvarna mogu}nost da se sukob prelije preko granice i da izazove velike politi~ke i bezbednosne probleme. Kobler je istakao da situacija na terenu nije stabilna jer su pripadnici svih etni~kih grupa i dru{tvenih slojeva podlo`ni teroristi~kim napadima i naveo da je najmawe 1.300 civila izgubilo ìvot od po~etka novembra do kraja februara. Otkad je krenuo sukob u Siriji protiv reìma u Damasku su po~ele da deluju i mnoge teroristi~e grupe koje preko granice sa Irakom prebacuju svoje borce i naoruàwe, {to u velikoj meri destabilizuje region. AP podse}a da u Iraku ima 120.000 sirijskih izbeglica, a da oko 8.000 novih izbeglica prelazi granicu svaki dan.

Sar ko zi pod istragom PARIZ: Biv{i predsednik Frncuske Nikola Sarkozi nalazi se pod zvani~nom istragom da je primio nezakonite donacije od najbogatije ène Francuske, naslednice „Loreal” kompanije Liliane Betankur, tokom izborne kampawe 2007. godine. Wegovi advokati kaù da }e se àli na odluku o pokretawu istrage protiv Sarkozija koji se prekju~e neo~ekivano pojavio u Bordou pred

sudijom @an-Mi{elom @entilom gde se suo~io sa najmawe ~etiri biv{a saradnika Betankur. Wihovo suo~awe usledilo je posle tvrdwi da je uzeo koverat od Betankur. @entil nastoji da utvrdi koliko je puta Sarkozi wu posetio tokom svoje izborne kampawe, javile su agencije. Sarkozi (58) je uvek tvrdio da je samo jedanput to u~inio i to s ciqem da se

sastane s wenim mu`em. Weno osobqe, me|utim, ima drugu pri~u. Sarkozija optu`uju da je pribavio zna~ajan iznos novca od we, da je probio tro{kovni limit za izbore i da je iskoristio osobu oslabqenog zdravqa. Istra`ni organi sumwaju da je i do ukupno ~etiri miliona evra Betankurove gotovine, isplatama u nekoliko navrata, u{lo u kofere Sarkozijeve partije.

dnevnik

UKRATKO Oba ma odao po ~ast he roj i ma TEL AVIV: Na kraju posete Izraelu i Palestini, predsednik SAD Barak Obama odao je po~ast herojima Izraela i `rtvama Holokausta i obi{ao biblijsko mesto ro|ewa Isusa Hrista. U pratwi izraelskog premijera Bewamina Netanijahua i predsednika [imona Peresa, Obama je polo`io vence na grobove Teodora Hercla, osniva~a modernog cionizma koji je umro 1904. pre nego {to je ostvario san o jevrejskoj rodnoj zemqi, kao i na grob biv{eg izraelskog premijera Jicaka Rabina, koji je ubijen 1995. Kasnije ju~e, Obama je otputovao u Jordan, gde se sreo s kraqem Abdulahom Drugim. Me|u temama razgovora bilo je i re{avawe problema pola miliona izbeglica iz Sirije u Jordanu. Uo~i posete, Abdulah je izrazio bojazan da bi ekstremisti i teroristi mogli da naprave regionalnu bazu u Jordanu.

Be du i ni ote li tu ri ste KAIRO: Naoruàni beduini oteli su ju~e na Sinaju dvoje turista, jednog Izraelca i jednu Belgijanku koji su i{li autom od jedne plaè do druge, saop{tila je policija. Naoruàni beduini su presreli wihov automobil i naterali ih da pre|u u kamion, navode zvani~nici i dodaju da su turisti krenuli iz ju`nog turisti~kog kompleksa Tabe, kod granice s Izraelom, s namerom da odu u Dahab. Ovakve otmice koje ne traju duè od 48 sati, podse}a francuska agencija AFP, po~ele su na Sinaju posle ustanka 2011. kada je svrgnut predsednik Hosni Mubarak. Otmi~ari su beduini koji ho}e taoce da razmene za pripadnike beduinskih plemena koji su u zatvoru. Izrael stalno upozorava svoje turiste na pretwu islamisti~kih napada na Sinaju. Ova otmica nije politi~ki motivisana, prenosi AFP.

In fi ci rao 16 qu di @ENEVA: [vajcarski sud je izvesnog samozvanog akupunkturistu ju~e proglasio krivim za namerno inficirawe {esnaestoro qudi HIV virusom. Oblasni sud kantona Bern je doti~nog ~oveka (~iji identitet na osnovu {vajcarskih zakona o privatnosti nije otkriven), osudio na 12 godina i devet meseci zatvora, dok su tuìoci zbog nano{ewa ozbiqnih telesnih o{te}ewa i {irewa bolesti zahtevali kaznu od 15 godina zatvora, izve{tava AP. Tuìoci isti~u da je samozvani akupunkturista izme|u 2001. i 2005. godine koristio razne izgovore da svoje `rtve probode iglom i tako ih zarazi virusom side, {to je optuèni negirao.

Spre ~e ni na pa di WU DELHI: Policija Wu Delhija saop{tila je da je spre~ila mogu}i teroristi~ki napad i uhapsila lice za koje se sumwa da pripada najve}oj grupi ka{mirskih pobuwenika. Zvani~nik policije Wu Delhija S. N. Srivastava rekao je da je hap{ewe i ispitivawe osumwi~enog ~lana grupe Hizb-ul Mud`ahedina dovelo policiju do hotela u staroj ~etvrti grada, u kome su na|eni automatska pu{ka, granate i plasti~ni eksploziv. Srivastava je rekao da je uhap{eni mu{karac rekao policiji da je oru`je trebalo da bude upotrebqeno u napadu koji je planiran tokom odr`avawa popularnog indijskog festivala, slede}e nedeqe.

Do ì vot na kazna za mon stru ma MOSKVA: Ruski serijski ubica Aleksandar Bi~kov, koji je svojih devet `rtava iskasapio noèm i ~eki}em i pojeo srca dvojice od wih, dobio je ju~e doìvotnu kaznu zatvora. Tuìoci su izjavili da je Bi~kov birao alkoholi~are i besku}nike ~iji je na~in ìvota prezirao, mamio ih na pusta mesta i ubijao, zatim kasapio i sakrivao delove wihovih tela, preneo je Rojters. Oni su rekli da je Bi~kov svih devet ubistava opisao u jednom ~asopisu re~ima: „Krvavi lov predatora, ro|enog u godini zmaja”, prenela je ruska agencija RIA Novosti. Sud u gradu Penza sudio je Bi~kovu (24), koji ponekad sebe naziva Rambo, za devet ubistava u periodu izme|u septembra 2009. i januara 2012. Bi~kov je uhap{en pro{le godine pod sumwom da je ukrao 10.000 rubaqa (320 dolara) i robu iz jedne prodavnice ra~unara, ali je optuèn za ubistva nakon {to su istraìteqi prona{li dokaze.

Spo me nik Tu| ma nu ZAGREB: Spomenik prvom predsedniku Hrvatske Frawi Tu|manu bi}e postavqen u Splitu do lokalnih izbora, koji }e biti odràni u maju. Prema radu koji je izabran, statua Tu|mana }e biti visoka gotovo tri metra i izlivena u bronzi, s rukom poloènom na granitnu kocku dimenzija 1,40 sa 1,40 metara, koja simbolizuje {ahovnicu iz hrvatskog grba. Spomenik bi trebalo da bude postavqen na istom mestu na kojem je predsednik SFRJ Josip Broz Tito odrào poznati govor na splitskoj Rivi 1962. godine. Na konkurs za spomenik Tu|manu, objavqen po~etkom godine, prijavqeno je 12 radova, odabran je rad „dvojca” iz Zagreba, arhitekte Branka Sila|ina i vajara Zorana Juri}a, a prva nagrada iznosi 70 000 kuna. Spomenik }e biti pla}en iz gradske blagajne u kojoj je rezervisano vi{e od milion kuna, ali se pretpostavqa da tro{kovi ne bi trebalo da prema{e 800.000 kuna.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PA PA FRA WA „Va`no je da se intenzivira dijalog me|u razli~itim verama, a posebno mislim na dijalog sa islamom. Bitno je, tako|e, da se intenzivira veza sa nevernicima, kako razlike koje nas dele i povre|uju, nikada ne bi prevagnule, ve} `eqa da se izgrade istinske veze prijateqstva”, rekao je papa Frawa obra}aju}i se stranim ambasadorima u Vatikanu.

MI LO RAD PU PO VAC Predsednik Srpskog nacionalnog ve}a u Hrvatskoj Milorad Pupovac, rekao je da je prihvatio izviwewe fudbalskog funkcionera Zdravka Mami}a, ali da se boji novih ispada usmerenih protiv Srba koji `ive u Hrvatskoj. „Odre|ene grupacije nemaju nikakvih drugih ideja nego produbqivati nacionalnu, versku, ali i politi~ku nesno{qivost u Hrvatskoj”, rekao je Pupovac.

VLA DI MIR PU TIN Uo~i posete novog lidera Kine Si \inpinga Moskvi, Vladimir Putin poru~io je da partnerstvo dve zemqe doprinosi globalnoj bezbednosti i stvarawu pravi~nijeg svetskog poretka. Ruski predsednik je dodao da su Rusija i Kina pokazale da je mogu} „uravnote`en i pragmati~an pristup” me|unarodnim krizama - aludiraju}i na wihovo ~vrsto protivqewe sankcijama koje SAD i `ele da uvedu Siriji.

Ta blo i di u Bri ta ni ji na me ti kon tro lo ra LON DON: Velika Britanija uvodi red me|u novine. Osniva se nezavisno nadzorno telo koje bi trebalo da navede novine da po{tuju pravila profesije, a ima}e mo} i da ih ka`wava ako se o wih ogre{e. Novo nadzorno telo osniva se zbog velikog skandala kada se saznalo da su britanski tabloidi nezakonito prislu{kivali mobilne telefone i krali privatne podatke zbog senzacionalisti~kih tekstova i zarade. Tabloidi su ime dobili zbog forme– maweg formata, ali se ono sada odnosi na wihovu su{tinu – senzacionalizam, uglavnom bez upori{ta u stvarnosti. U Velikoj Britaniji, kolevci tabloida, glad za senzacionalizmom prevazi{la je moralne i zakonske norme i pribegli su nezakonitom prislu{kivawu mobilnih telefona i kra|i privatnih podataka. Zgrozili su javnost time {to se nisu ustru~avali ni da, na primer, preslu{aju

poruke na telefonu nestale, kasnije se utvrdilo, ubijene devoj~ice Mili Dauler. „Nazvala sam wen broj. Ukqu~ila se govorna po{ta, ~ula sam joj glas, sko~ila i rekla suprugu: Mili je proverila poruke, `iva je! To

je bilo tako”, ka`e Seli Dauler, majka ubijene devoj~ice Mili Dauler. Politi~ari su poverili sudiji Brajanu Livsonu da istra`i kr{ewe privatnosti koje je bilo masovno, jer `rtava ima nekoliko

stotina. Predwa~io je tabloid Ruperta Merdoka „News of the World”. Pod teretom skandala je uga{en, urednici i novinari pozvani su na sud. Livsonov izve{taj je osnova za novo nadzorno telo, koje }e biti osnovano kraqevskom poveqom. Britanski premijer Dejvid Kameron kaè da je osnivawe novog nadzornog tela za medije dogovor vlade i opozicije o novom sistemu regulisawa {tampe. „On podràva na{u sjajnu tradiciju istraìva~kog novinarstva i slobode govora, ali {titi prava rawivih i nedu`nih. Ako sistem bude primewen, zemqa treba da ima poverewe da se stra{na patwa nedu`nih `rtava poput porodice Dauler ne}e nikad ponoviti”, isti~e Kameron. Nadzorno telo ima}e mo} da natera novine da {tampaju izviwewe i plate kaznu do milion funti, ako se ogre{e o pravila profesije. (RTS)

kultura

dnevnik УПРАВНИ ОДБОР СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА ИЗДАО САОПШТЕЊЕ

Прихваћена оставка уредништва „Сцене” Управни одбор Стеријиног позорја јуче је послао саопштење у ком се наводи да је прихваћена колективна оставка уредништва Часописа за позоришну уметност „Сцена“, који издаје Стеријно позорје. У саопштењу се предочава да је реч о гесту за који није било професионалних разлога. Подсећамо да је уредништво „Сцене“ оставку дало због неуобичајеног мешања управе Стеријиног позорја у уређивачка питања. У писму упућеном директору Селимиру Радуловићу које су потписали главна и одговорна уредница Даринка Николић, др Светислав Јованов, Александар Милосављевић, Мирослав Мики Радоњић, др Маја Пелевић и Милан Марковић, са жаљењем се констатује да је планирање рада, избор тема, поштовање рокова, постало немогуће јер се уреднику оспорава логично право да бира сараднике, односно зато јер се увредљиво одуговлачило са именовањем нове или потврдом старе редакције часописа која је дуго, предано и са великим успехом радила на високом реномеу „Сцене“ у земљи и иностранству. Управни одбор Стеријног позорја још наводи да је био мишљења да би

Трибина о културној политици новца и који су њени домети?“, „Да ли субвенционисана култура аутоматски значи партијску контролу/ обојеност“, „Да ли је овогодишњи буџет за културу израз незаинтересованости или конректне намере“... Најављено је да циљ окупљања није само анализа актуелне ситуације, већ би организатори трибине желели да се формира радна група, која би артикулисала предлог одрживог модела културне политике у Србији, наводи се у саопштењу Организационионог одбора.

Солиста Антониј Баришевски из Украјине високо вреднована редакција могла да добије неколико нових чланова зато што су неки од старих најављивали повлачење, односно зато што су

за тај посао на театролошкој сцени стасале нове образоване и даровите генерације. И. Б.

доделио жири публике од 50 чланова. Жирију је председавао продуцент Улрих Фелсберг, који је продуцирао филмове Вима Вендерса и Кена Лоуча. У конкуренцији „Интернационал Панорама„ фестивала, који се завршава данас било је 12 филмова из целог света. „Кругови„ су савремена прича о једном херојском делу и његовим позитивним последицама, подсећа „Так”. Три паралелне приче теку у Београду, Немачкој и Требињу, пратећи ликове који

су, као сведоци догађаја из прошлости, мотивисани да доносе одлуке које ће им променити животе. Сценарио су написали Срђан Кољевић и Мелина Пота Кољевић, инспирисани судбином младог војника Срђана Алексића који је 1993. животом платио за свој морални подвиг. У глумачком ансамблу су Александар Берчек, Небојша Глоговац, Леон Лучев, Никола Ракочевић, Борис Исаковић, Христина Поповић, Вук Костић.

У наставку сезоне Војвођански симфонијски оркестар одржаће сутра концерт у новосадској Синагоги с почетком у 20 часова. Први пут са Војвођанским симфонијским оркестром, али не и први пут у нашем граду, наступиће пијаниста Антониј Баришевски из Украјине. Млади солиста, добитник је награда на шеснаест државних и међународних клавирских такмичења међу којима су и „Гран-При Анимато“ у Призу (2012), пијанистичко такмичење „Premio Jean“ у Шпанији (2009), Интернационални клавирски конкурс „Извођач-композитор“ у Санкт Петербургу (2004), док је домаћој јавности познат по добијеној титули лауреата и освојеној првој награди на међународном пијанистичком такмичењу „Меморијал Исидор Бајић“ (2008). Солиста ће овом приликом наступити изводећи Клавирски концерт бр. 2 у г-молу Сергеја Прокофјева, као и дела Мусоргског, Фантазија за оркестар „Ноћ на голом брду“, а премијерно ће у Новом Саду би-

У КИКИНДИ ВЕЧЕРАС ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ПОЗОРИШНОГ ЈУБИЛЕЈА КАКАВ СЕ РЕТКО СРЕЋЕ

Представа „Настојник” слави 25. рођендан ник“ вечерас слави рођендан: јубиларни, 25. по реду. Кад је све почињало, а почело је тако што је Драган Остојић са двојицом својих колега, Славољубом Матићем и Браниславом Кнежевићем, још 1988. године одлучио да

тада није ни слутила да је на неки начин предвидела Пинтерову велику славу, са кулминацијом на уручењу Нобелових награда 2005. године, када је отворено подржао све оне земље које су биле жртве новог империјализма предвођеног

Сцена из најдуговечније представе која се игра у истој постави

ни, некада аматерској а већ преко десет година и професионалној, сцени Народног позоришта Кикинда, 135. извођењем, „Настој-

Ђинђића, који организује и овај скуп. На трибини ће говорити театролог Јован Ћирилов, редитељка Ања Суша, директорка Битеф театра Јелена Кајго, драматург Милена Богавац, редитељ Горан Марковић, редитељ и сценариста Никола Лежаић и други. Неке од тема биће „Модели културне политике у Европи данас“, „Могуће варијанте ових модела у Србији и њихова одрживост“, „Има ли културе у Србији без државног

СУТРА КОНЦЕРТ ВОЈВОЂАНСКОГ СИМФОНИЈСКОГ ОРКЕСТРА

Четврта награда за „Кругове”

Међу најдуговечније позоришне представе у Србији на фантастичан начин – задржавши изворни облик – уписала се представа „Настојник“ Харолда Пинтера у режији Драгана Остојића, глумца из Кикинде. На својој матичној сце-

БИТЕФ ТЕАТАР ДАНАС ПОПРИШТЕ УЗБУДЉИВЕ ДЕБАТЕ

Трибина о културној политици у Србији, стању у кинематографији и театру, биће одржана данас у подне, у Битеф театру у Београду. Уводну реч ће одржати професорка Факултета драмских уметности Милена Драгићевић Шешић, глумица и професорка Академије уметности у Београду Мирјана Карановић и директор Београдске филхармоније Иван Тасовац, наводи се у саопштењу Организационионог одбора за обележавање десетогодишњице убиства др Зорана

НА ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ У БАРИЈУ

Филм Срдана Голубовића „Кругови„ добио је награду за најбољи филм према оцени жирија публике на Интернационалном филмском фестивалу у Барију, саопштио је дистрибутер „Так”.То је четврти међународни фестивал на коме је приказано Голубовићево остварење и уједно четврта награда. Претходно је награђен на фестивалима Санденс и у Берлину и Софији. „Кругови„ су добили награду „Интернатионал Prize Bif & st of the public to the best film„, коју је

subota23.mart2013.

на сцену постави комад бунтовног британског писца, који је живот окончао борећи се за хуманије друштво. Ова кикиндска дружина

Професионална потврда Упитан да прокоментарише промену статуса која се у међувремену догодила на кикиндској сцени – прелазак позоришта у професионалце, Остојић се присетио једне занимиве анегдоте. - „Настојник“ је и у своје време допринео другачијем погледу на кикиндску сцену, а професионална потврда је стигла чак 20 година касније, на фестивалу Јоаким интерфест у Крагујевцу, где нас је међународни жири наградио за глуму. Један Енглез и један Немац после су нам рекли да је било сјајно и да су све разумели и без превода.

Сједињеним Америчким Државама и Енглеском. - Ми смо тад имали по 27 година и Пинтеров комад је био добар начин да се опробамо у озбиљнијој игри од оне коју смо тада неговали– присећа се почетака „Настојника“ Драган Остојић. – У исто време, комад је одговарао егзистенцијалним и емотивним питањима и проблемима који су нас мучили, али заправо смо трагали за решењем како типичан острвски хумор – мало говора, пуно рада – претворимо у овај наш, балкански, у оквиру којег се пуно говори, а нико никога ништа не разуме.

У комаду „Настојник“, чија је успешна премијера 1960. у лондонском Вест енду практично одредила даљу каријеру Харолда Пинтера, ради се о три лика, написана тако да подсећају на јунаке Бекетових и Јонескових драма апсурда. Скитницу из бара кући доводи један од браће која живе у неугледном стану и ангажују га да им буде домар. Драму ће обележити њихово упорно преплитање, заплитање и саплитање о најобичније свакодневне ствари које им сметају на путу до остварења неких својих малих или великих жеља и снова. Заправо, Пинтер је испричао причу о заједништву у конструкцији припадности неком вишем циљу, моћи или систему, где се појединац увек показује час као невин, чист, час као покварен. - Када смо ми имали премијеру, представа се показала зачудна, деловала је као поглед искоса – открива Остојић. - Како се време мењало и људи су се мењали, као и њихови односи. Данас у представи готово да има носталгије, ја бих је назвао носталгичном комедијом, с обзиром на то колико се драматично променио живот сличних ликова, иако су управо они „губитници транзиције“. Све је постало опасније, ишчашеније. За дуг живот представе, њени актери мисле да је криво то што је Пинтер толико добар писац да свако време може без проблема да се учита у текст. Такође, занимљиви су детаљи о издржљивости и „посвећености“ других делова битних за једно позоришно дело, а то је костим (фармерице од кума, сако од оца...), који је промењен само лику којег игра Бранислав Кнежевић. То је, нарвно, згодан предмет „закључка“ да су друга два популарна кикиндска глумца остала иста. И. Бурић

Пијаниста Антониј Баришевски

ти изведена Менделсонова Симфонија бр. 5, познатија под називом „Реформацијска“. За диригентским пултом биће такође пр-

ви пут пред „Симфоничарима“ реномирани диригент из Турске, Емин Гивен Јашличам. Улаз је слободан.

ДАНАС У МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ

Радионица Нове музике Истакнута пијанисткиња и професорка Бранка Парлић у току данашњег дана од 10 до 19 сати држаће у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду радионицу посвећену Новој музици 20. и 21. века, почев од дела француског композитора Ерика Сатија (18661925), као својеврсног гласника нових тенденција у музици. Предавање, преслушавање и упознавање са новом музичком литературом посвећено је новој музици која обухвата период друге половине 20. века и прве деценије 21. века. Примери актуелне музике, као саставни и илустративни део приче, чиниће већи део предавања. Поред дела америчких минималиста Филипа Гласа, Стива Рајша, Ла Монтеа Јанга, Терија Рајлија, Џона Адамса, потом енглеских и европских минималиста и постминималиста Мајкла Најмана, Гевина Брајерса, Вима Мертенса и других, слушаће се и дела композитора/извођача млађе генерације: Јохана Јохансона, Давида Ланга, Џонија Гринвуда, Павела Карманова, Рајана Тига, ансамбла Stars of the Lid, Суфјана Стивенса и многих других. По речима Бранке Парлић, предавање посвећено Новој музици – минимализму, постминимализму и коначно музичком тотализму, једном облику постминимализма који брише границе између уметничке музике и музике других жанрова, има за циљ да студентима и осталим заинтересованим представи овај изузетан период у историји музике који је актуелан од друге половине 20. века. Током предавања велики део времена биће посвећен преслушавању музике и уочавању главних карактеристика које чине основу овог правца, од раног америчког минимализма, потом европског,

преко постминимализма, па све до музичког тотализма.Тотализам је термин за правац уметничке музике који настаје и развија се ’80-тих и ’90-тих година 20. века. Нова Музика је, нажалост, недовољно заступљена у програмима музичких школа, Академија, про-

Бранка Парлић

грамима концерата, те тако остаје прилично непозната.Оваква једнодневна предавања са слушањем великог броја музичких примера, дају својеврстан пресек музичког стваралаштва друге половине 20. века и прве деценије 21. века и то представља добру полазну основу студентима и другим заинтересованима за даља самостална истраживања. Улаз на радионицу (предавање/преслушавање), које ће бити одржано од 10 до 19 сати, бесплатан је, а омогућили су га Завод за културу Војводине, Културна независна алтернативна продукција и МСУВ.

vOJvOdinA

subota23.mart2013.

ПОТПИСАН УГОВОР ЗА НОВУ ИНВЕСТИЦИЈУ

Ускоро роботи са Тисе БЕЧЕЈ: Потписивањем уговора о куповини парцеле у блоку 124 Индустријске зоне у Бечеју од 73,5 ара, између директора Дирекције за изградњу највеће потиске општине Горана Матића и власника америчко-српске компаније „Технософт“ Јована Мириловића, створени су предуслови за нову инвестицију привредног карактера. Продајом простора у Индустријској зони, Дирекција је инкасирала 3,3 милиона динара. Компанија „Технософт“ ће на купљеној парцели изградити фабрику за производњу машина високе технологије роботских система за управљање. Планирано је да се уложи између седам и осам милиона динара, а уколико пословање буде успешно, производња ће бити проширена. - Поставићемо монтажну производну халу до јесени и одмах

покренути производњу. До тог времена неколико машинских инжењера и инжењера електротехнике ће, због специфичности посла, бити на обуци о нашем трошку. Када усаврше производњу, стручњаци ће спремно дочекати почетак пртоизводње роботских система за управљање, а свака машина коју будемо произвели, ићи ће на пробирљиво америчко тржиште. То су углавном машине високе технологије за ласерска бушења, варења и обраду прстенова. Реч је о профитабилним пословима - додао је Јован Мириловић. У прво време кооперанти ће бити из иностранства, а како време буде одмицало, сви се надају да ће се и у Србији обезбедити кооперанати. В. Јанков

dnevnik

ДЕФИНИСАЊЕ ОДРЖИВОГ СИСТЕМА УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ

Важан ресурс за енергију БЕЛА ЦРКВА: Мерењем укупне количине смећа која се прикупи у току једне недеље у општини Бела Црква и његовом селекцијом, почела је практична реализација GIZ IMPACT пројекта управљања отпадом и отпадним водама у општини. Мерење, које је организовао ЈКП „Белоцрквански комуналац” изведено је, у сарадњи са екипом технолошког факултета из Новог Сада, у присуству тима немачке организације за међународну сарадњу GIZ. Вођа GIZ IMPACT пројекта управљања отпадом и отпадним водама у општинама у Србији Клаус Шмит објаснио је да је ово прва конкретна акција у овој општини по заједничком Споразуму, који су потписали Министарство енергетике, одрживог развоја и заштите животне средине, GIZ-а и општина Бела Црква. -Предвиђена су још три оваква мерења, а суштина свега је утврђивање састава који отпад сврстава у ресурс из кога се могу извући велике користи, како путем рециклаже тако и путем добијања енергије. Права штета је отпад одбацити и гледати га само као отпад, јер от-

Селекција пре рециклаже

пад је важан ресурс у развоју општине. Крајњи циљ овог пројекта је по његовом мишљењу успостављање система управљања отпадом и отпадним водама, који ће бити исплатив и одржив и у интересу крајњих корисника - каже Шмит. -У већини општина у Србији систем управљања отпадом састоји се у депоновању отпада на депо-

није. Да би успоставили неки савременији систем, као што је рециклажа и компостирање, морамо имати тачно дефинисане количине састава смећа, ПЕТ-амабалаже и осталих рециклабилних материјала, као и количину биоразградивог отпада. То је почетни корак, како бисмо могли да дефинишемо одржив систем управљања отпадом на

ПРОМОЦИЈА РОМСКЕ ЖЕНСКЕ МРЕЖЕ У ИЛАНЏИ

Образовањем до бољих услова за живот Језеро Тиквара

ПОЛОЖЕНА ГНЕЗДА ЗА СМУЂЕВЕ

Мрест без узнемиравања БАЧКА ПАЛАНКА: Општинско Јавно предузеће „Тиквара“ које управаља истоименим заливним језером, које је повезано са Дунавом код Бачке Паланке, брине о рибљем фонду, а ова вода површине од око 50-так хектара, сматра се за највећим мрестилиштем беле рибе, односно представља својеврсни рибљи зимовник, у току Дунава кроз Србију. Осим беле рибе, језеро је и природно мрестилиште сумђа, сома, шарана и других врста племените рибе. Ових дана у језеро је положено осам гнезда за мрест смуђа, а налазе се уз каменити део обале, у дужини

од 300 метара. Осам гнезда, од влакана кокосовог ораха и врбовог рама, треба да помогну смуђевима да се лакше омресте, а од 1. марта ова квалитетна грабљивица не сме да се лови. Ова мера је од ове године ушла у редован Програм очувања и унапређења рибљег фонда. Рибље подручје „Тиквара“, односно део језера где се налазе гнезда, биће видно означен црвеном траком и обележен бовама, а на том обележеном делу неће бити дозвољен приступ људима као и чамцима, односно тај део воде биће заштитећен од свега што може да ремети мрест. М. Суџум

Светско првенство у сечи трске БЕЛО БЛАТО: Светско првенство у сечи трске, прво по реду, биће одржано данас у Белом Блату, најавили су организатори из Туристичког друштва овог села. Програмом манифестације предвиђено је да у 9 часова буде распоређен терен за сечу и да почне такмичење. Пропозиције кажу да екипа броји два члана и они имају задатак да исеку 15 снопова трске, које слажу у гомилу - халху. Време за сечу није ограничено. Жири ће вредновати обим снопа, који треба да износи од 100 до 105 центиметара, затим чврстоћу и чистоћу снопа, чистоћу терена стрњишта, изглед халхе, али и оригиналност традиционалног доручка. Јер, обавеза такмичара је да на терен донесу свој дору-

чак, који се иначе износи приликом излазака на сечу. Жири може дати плус бодове на оригиналност доручка, изглед, декорацију и слично. Победници ће бити проглашени у сеоском Дому културе, у поподневним сатима, после чега ће уследити свечани ручак. - Жеља нам је да ручну сечу трске сачувамо од заборава и да популаришемо трску као природан, еколошки, здрав производ који се све више користи у грађевинарству као изолациони материјал. Али, жеља нам је и да се међусобно упознајемо и размењујемо искуства – изјавио је, поводом првенства, председник Туристичког друштва у Белом Блату Иштван Пожар. Ж. Б.

ИЛАНЏА: У оквиру акције на промоцији Ромске женске мреже у Србији, Удружење „Ромска снага“ из Иланџе организовала је скуп припадника ромске популације из овог места и симпатизера овог удружења, вољних да помогну у реализацији његових пројеката. Овом приликом говорило се о резултатима рада „Ромске снаге“, али још и више о оном што ће чинити на реализацији циљева еманципације ромске популације у овон селу. Један од најважнијих циљева је завршавање средњих школа, а потом и налажење посла, а од локалне самоуправе се тражи изградња комуналне инфраструктуре у ромском насељу Карабурма. Председница овог удружења Драгица Новаков истиче да се кроз предавања и пригодне радионице пробудила свест о могућем бољем живљењу и условима за запошљавање, првенствено за младе из ромске популације. Сигурно да је томе допринело и реализовање неких пројеката за укључивање младих у стручно оспособљавање за одређене врсте послова. Известан број младих похађа економ-

Јован и Владица Новаков за рачунаром

ску школи у Алибунару. За пример тог тренда истакнута је деветочлана породица Новаков, од које сваки од њих већ има планове за запослење. Мали Јован већ је овладао рачунарском техником, млађи брат Владица жели да заврши за аутомеханичара, а већ времешни отац и глава породице Кр-

ста жели да набави машину за прављење џакова и тако обезбеди услове за живот целе породице. Чуло се и да у својим плановима Роми из овог места нису сами, у реализацији пројеката присутни су и локална самоуправа из Алибунара, али и органи из Покрајине и Републике. Р. Јовановић

држава од 2009. године и тачно у 20,30 сати на сат времена искључујемо струју на репрезентативним локацијама, како би се указало на потребу предузимања одлучне акције са заједничким циљем упућивања снажне поруке да је могуће нешто предузети за ублажавање негативних ефеката климатских промена. Управо из тог разлога, позивамо суграђане да се и они укључе у акцију тако што ће вечерас сат времена провести без електричних светиљки уз романтичну свећу - рекла је, у име организатора Одсека заштите животне средине и просторног планирања Општинске управе Бечеј, мр Бојана Божић. Бечејску акцију подржаће вечерас и бројни кафићи и ресторани „Клуб 4“, „Панорама“, „Пени Лејн“, „Стејџ“, „Тата Брада“. Акција се спроводи у преко 6.000 градова из 152 земље света широм наше планете. В. Ј.

жбени простор је испарцелисан и очекује са да ће бити свега „као на вашару“. Поготово љубитељи вашарске хране не треба да брину, јер неће изостати богата понуда бројних угоститеља. Атракција ће, свакако, бити месо бика који ће се пећи на ражњу. В. Ј.

нивоу општине, регионалном и националном нивоу - каже координатор пројекта са Технолошког факултета Бојан Батинић.Председник општине Бела Црква Станко Петровић каже да ће општина максимално подржати овај пројекат и Комунално предузеће, јер је његова реализација веома важна за грађане. М. Витомиров

Дигитална архивска грађа КИКИНДА: Локална самоуправа одобрила је по милион динара Историјском архиву и Народној библиотеци „Јован Поповић“ дигитализацију и микрофилмовање вредне архивске грађе. -Историјски документи Кикинде и околине биће спречени од даљег пропадања. Дигитализоваће се записници Великокикиндског привилегованог дистрикта, а ти текстови ће затим бити и преведени, јер су углавном на латинском и немачком језику. Обрадиће се све новине које су излазиле на овим просторима, од предратних листова, до издања објављених у 2012. години - каже в.д. директора Историјског архива Милан Срдић. -Дигитализација је једини начин да се наша средина стави на мапу Европе односно мапу света каже директорица Радмила Перовић. Очекује се да ће у овим документима, од којих су неки стари и више од сто година, бити откривено доста занимљивих података о кикиндској општини. Посао је добила београдска фирма „Микрофилм систем“, путем јавне набавке. Дигитализација би, по уговору, требало да буде завршена до краја ове године. А. Ђ.

UKRATKO Обичаји Јадрана на фотографијама ЗРЕЊАНИН: У Малом салону Народног музеја Зрењанин отворена је документарно - уметничка изложба под називом “Пусти и месопусти” коју заједно организују Завод за културу војвођанских Румуна из Зрењанина, Музеј града Ријеке и зрењанински Музеј. Изложба која ће трајати до 12. априла обухвата 40 фотографија аутора Бранка Кукурина, професионалног фотографа из Каства и члана Хрватске академије наука и уметности, које представљају аутентичне покладне обичаје северног Јадрана, као део фолклорног богатства Истарске жупаније. Аутор се овом изложбом представља у двострукој улози, етнолога - истраживача и фотографа који, на овај начин, исказује свој лични однос према овим традицијама. Ж. Б.

Романтични сат уз свећу

Први овогодишњи вашар

БЕЧЕЈ: Као и ранијих година, данашњој глобалној акцији „Сат за нашу планету 2013.“, коју организује и спроводи широм планете Светски фонд за заштиту природе, придружују се и Бечејци. - Акцију која је уведена 2007. године у Сиднеју, наша општина по-

БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО: Сутра ће у Бачком Петровом Селу бити одржан први овогодишњи вашар. Очекује се, без обзира што временски услови не иду наруку организатору, између 150 и 200 излагача.Вашариште је, кажу организатори, припремљено, изло-

Фитнес дан ПАНЧЕВО: У Панчеву ће сутра бити организована манифестација „Фитнес дан”. Фитнес инструкторка Зорица Јовановић Ранковић каже да је ова манифестација посвећена спорту, рекреацији, здравом животу и унапређењу здравља и стицању навика за физичку активност. Циљ је да, од 12 до 18 сати у Хали спортова на Стрелишту, дође што већи број грађана, како би се упознали са различитим групним фитнес програмима, који позитивно утичу на здравље и стекну навику за бављење рекреацијом. Организатор првог Фитнес дана у Панчеву је СМС фитнес, а покровитељ је Град Панчево. Манифестација се одржава први пут и под покровитељством је Града Панчева. Организатор и домаћин је фитнес центар СМС фитнесс, а аутор и координатор ове манифестације је Зорица Јовановић Ранковић. Златни спонзор ове манифестације је фирма „Soul food“ из Београда. З. Дг.

Поскупљује вода СУБОТИЦА: Од првог априла у Суботици поскупљује вода. У саопштењу јавног комуналног предузећа „Водовод и канализација„ пише да, за кориснике у индивидуалном и колективном становању, нова цена чисте воде по метру кубном, износи 45,68 динара, одвођење отпадних вода 23,25, а пречишћавање отпадних вода 25,27 динара. За кориснике услуга у пословном простору метар кубни воде износиће 50,76 динара, одвођење отпадних вода 32,40, а за пречишћавање отпадних вода 39,96 динара по метру кубном. Бенефицирани потрошачи и потрошачи из категорије занатства за чисту води ће да плате 50,76 динара по метру кубном, одвођење отпадних вода 29,84, а пречишћавање отпадних вода 32,18 динара. Уколико потрошња воде у стамбеним зградама пређе 25 кубика месечно по домаћинству, разлика у потрошњи преко тога обрачунаваће се по цени воде за кориснике услуга у пословном простору. Накнада за погонску спремност система за све категорије корисника износи 96,00 динара месечно по сваком испостављеном рачуну, а све цене изражене су са ПДВ-ом. С. И.

vojvodina

dnevnik ОП ШТИ НА ВР БАС СЕ ЗА ДУ ЖУ ЈЕ БЕЗ ПЛА НА

110 ми ли о на ди на ра, ко ји је по диг нут кра јем 2011. го ди не, а са да ће да узму но ви – ис та као је Бра ни слав Пе тро вић из Од бор нич ке гру пе „Сви за јед но“. За ме ник пред сед ни ка оп шти не Вр бас Дра ган Сти је по вић је на по ме нуо да оп шти на Вр бас у 2013. го ди ни пла ни ра зна чај не ин ве сти ци је, ка да је реч о ула га њи ма у згра де и објек те. - С об зи ром на низ ме ра ко је је до не ла Вла да Ре пу бли ке Ср би је ко је се од но се на на чи не фи нан си ра ња и с об зи ром на за кон ко ји се ти че на чи на пла ћа ња и ро ко ва пла ћа ња ко ји ће ва жи ти од 31. мар та 2013. го ди не, као и по тре бе фи нан си ра ња од ре ђе них про је ка та, ми смо у си ту а ци ји да су нам ова сред ства по треб на и да ће мо их усме ри ти на фи нан си ра ње не ких нај зна чај ни јих про је ка та из про шло сти, ко ји су оста ли као оба ве за, а за тим и за фи нан си ра ње не ких про је ка та уко ли ко бу де би ло по тре бе у то ку ове го ди не – ре као је Сти је по вић. М. Ке ко вић

„Дечја радост” тражи поскупљење ПАНЧЕВО: Предшколска установа „Дечја радост” ради са губитком, јер цене услуга нису повећане од 2008. године. Због тога је ова установа упутила захтев Граду за повећање цена за 20 одсто. У „Дечјој радости” сматрају да је најбоље решење подизање цене од 3.850 динара месечно, јер је она нижа у односу на друге градове и да је тај чин у потпуности оправдан, како се не би пословало са губитком. Установи „Дечја радост” у Панчеву ускраћен је и део новца из Покрајине, којим је финансиран боравак трећег детета.Терет финансирања трећег детета за ову годину је преузео Град.У склопу предшколске установе „Дечја радост” на територији града налази се 20 вртића, у којима је смештено преко 2.600 деце, узраста од једне до седам година. Финансирање ове установе је углавном из буџета града и то у износу од 80 процената, а Република финансира само припремни предшколски програм. Одлуку о томе да ли ће бити одобрено повећање цене, вртићима донеће градски одборници на некој од наредних седница. З. Дг.

Шан са да 200 људи добије посао СТАРА ПАЗОВА: Фирма „Милшпед“, која се већ седам година бави пословима транспорта, складиштења и логистике, пошто је инвестирала у велики логистички центар у индустријској зони у Крњешевцима, најавила је нову велику инвестицију вредну пет милиона евра, уз већ постојеће капацитете. Како је новинарима објаснио технички директор и специјални саветник „Милшпеда“ Горан Матутиновић, почиње изградња нових капацитета преко 17.000 квадратних метара, послови су поверени домаћим фирмама, а завршетак је планиран до краја октобра ове године. Он је истакао да је „Милшпед“ на подручју општине Стара Пазова регистровао фирму „Милшпед некретнине“, сви радници су пријављени и све обавезе држави фирма измирује на време, а посебно је захвалио општинској управи што је сва потребна документација врло брзо исходована и што радови почињу, јер ће завршетком ове инвестиције посла бити за преко 200 нових радника, а шансу ће свакако имати најпре житељи околних места. -Наша делатност је транспорт и проток робе свих видова, од преузимања, на било којој дестинацији у свету, до крајњег власника. Уквалитету смо се приближили, а негде чак и премашили светске критеријуме, јер смо много уложили у најсавременију технологију и имамо високостручне кадрове, пратимо савремене трендове у овом послу. Код нас се ради у три

Логистички центар у Крњешевцима

смене, нема нерадне недеље нити празника, али су нам радници задовољни, а изградњом нових капацитета нећемо више рентирати складишни простор као сада. Поред 20.000 квадратних метара изграђених раније, уз ових 17.000 које градимо, спремамо се за наредну фазу, у којој би сву ту квадратуту требало премашити - рекао је Матутиновић новинарима, нагласивши да је инфраструктура на локацији у Крњешевцима припремљена у

Фото: М. Митровић

Кркљанац за 140 радних места

Велико интересовање незапослених

- Преко хиљаду незапослених је узело упут за долазак на сајам, а како видимо далеко их је више, јер овај вид комуникације послодаваца и оних који траже посао је отвореног типа. Интересовање незапослених и послодаваца, а такође и досадашњи резултати показују да ова активност НСЗ има смисла. Најважније за све учеснике су ефекти запошљавања, а резултате пратимо шест месеци код послодаваца који су били присутни на сајму, да ли су задовољили своје потребе за радном снагом. Ефекат прошлогодишњег сај-

ма у Кањижи је упошљавање 74 лица, а на ниову кикиндске Филијале НСЗ је око 40 посто упослених на сајмовима који се још приређују у Кикинди, Сенти и Ади - наглашава Митровић. Послодавци су, уз пријаве заинтересованих на сајму, добили пропратни материјал конкурса за субвенције за ново запошљавање који је расписао ресорни Покрајински секретаријат. За послодавце и представнике локалних самоуправа је уприличена и трибина о активним мерама политике запошљавања уз учешће председника кањишке

општине Михаља Њилаша, директора Покрајинске службе за запошљавање Владимира Срдића, заменика покрајинског секретара за привреду, запошљавање и равноправност полова Балинта Јухаса и начелнице за запошљавање у том секретаријату Драгане Ђурђев. Предочене су могућности послодаваца за коришћење субвенција за отварање нових радних места, као и незапослених лица за доделу субвенција за самозапошљавање, а такође и за програме запошљавање приправника, стручну праксу, јавне радове и обуку у професионалним вештинама. Владимир Срдић је указао да је веома значајно да се у мере активне политике запошљавања укључују локалне самоуправе, наводећи да је у прошлој години захваљујући субвенцијама коришћеним у кањишкој општини у износу од 11,9 милиона динара запослено 110 лица од којих 68 жена, да је и општина лане за подстицање запошљавања издвојила преко четири милиона динара, а да је ове године општина тај износ увећана на осам милиона динара, тако да ће на име субвенција за запошљавање у овој години бити издвојено око 25 милиона динара. М. Митровић

ПРОГРАМИ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА „ЛАЗА КОСТИЋ” У 2013.

„Шпански мајстори” у априлу у Сомбору СОМБОР: Културни центар „Лаза Костић“ у Сомбору изашла је пред јавност с целогодишњим програмом у коме таксативно стоји ко, када и где наступа. По речима директора КЦ „Лаза Костић“ Михајла Несторовића и ове године КЦ “Лаза Костић“ имаће разлога за хвалу. Како је најавио, 9. априла биће отворена једна од највећих изложби ове године у Србији, посвећена шпанскима мајсторима. На тој изложби биће приказане оригиналне графике Пабла Пикаса, Салвадора Далија, Хуана Мироа, Антониа Тапиеса. Како је рекла уредница ликовног програма КЦ „Лаза Костић” Татјана Димитријевић, изложба „Шпански мајстори” биће отворена до 19. маја. По њеним речима, можда је концепт изложбе изненађујући, јер сусрећу се четири мага умет-

ности, четири различите генијалне структуре. - Имаћемо и пропратне текстове, који ће објашњавати саму технику графике. Можда недовољно познат, али један од савременика, Антонио Тапиес, уметник од светског значаја, такође ће нам се представити - казала је Татјана Димитријевић. Несторовић је најавио и пратећи програм ове изложбе, током којег ће на дан отварања Улица Лазе Костића бити затворена за саобраћај, а испред гале-

рије ће коловоз бити подашчан. Ту ће наступити шпанске плесачице и плесачи, а очекују се још неки детаљи који би требали да дочарају дух Шпаније и Медитерана. Он је најавио и овогодишње, недавно обновљене култне Сомборске музичке свечаности. - На отварању, 20. априла ће гостовати Даринка Матић Маровић са својим „Колегиум Музикумом“, прослављеним академским хором, док ће овогодишње Сомборске музичке свечаности отворити директор Београд-

Сомбор невидљив за велике медије Михајло Несторовић је указао на поразну чињеницу да је за националне медије Сомбор “невидљив” када су културне манифестације у питању. - Изборимо се за гостовање великана светске културне сцене, али је у националним медијима, важније шта се дешава у Гроцкој или на Ченејским салашима.

претходним фазама, а да ће инвестиција коштати пет милиона евра, без опреме. Када су у питању кадрови, које ће запошљавати у „највећем логистичком центру југоисточне Европе“, Матутиновић је рекао да се ради о ширем спректру средњошколаца који ће пролазити посебну обуку, али морају познавати савремене информационе технологије, јер је у „Милшпеду“ све аутоматизовано и полуаутоматизовано, а

биће потреба и за квалификованим возачима и неким другим профилима. Председник општине Стара Пазова Ђорђе Радиновић изразио је задовољство што се најава о инвестиционих улагања обистињује и што то даје шансу за запошљавање радника са подручја старопазовачке општине, посебно што је „Милшпед“ једна од највећих страних фирми која делује у Србији. А. Мали

КОНКУРЕНЦИЈА ПРЕВОЗНИКЕ ПОКРЕНУЛА НА АКЦИЈУ

ГУЖВА НА САЈМУ ЗАПОШЉАВАЊА ЈУЧЕ У КАЊИЖИ

КАЊИЖА: Упркос снежној вејавици прави кркљанац и изузетно велика гужва трајали су јуче око сат времена, на десетом сајму запошљавања који је приређен у холу Дома уметности ОКУ „Кнеса„, на који се одазвало преко хиљаду незапослених из кањишке и новокнежевачке општине. Онима који траже посао, 21 фирма из кањишке општине и три из суседног Новог Кнежевца понудило је 140 слободних радних места.Тражена је радна снага разних струка, од неквалификованих, до оних разних занатских занимања, техничара и административаца са срендјом школом, до приправника и стручњака са искуством са факултетским дипломама, а незапослени су се тискали пред штандовима ради предаје биографија и контаката са послодавцима или њиховим представницима. Шеф Одсека за посредовање у запошљавању Филијале Националне службе запољавања (НСЗ) у Кикинди Јелена Митровић каже да, без обзира на временске прилике, незапослени покушавају да реше своје егзистенцијалне проблеме, јер у кањишкој општини је тренутно преко 2.300 на евиденцији Испоставе НСЗ, а у новокнежевачкој општини преко 1.000.

„МИЛ ШПЕД” НА ЈА ВЉУ ЈЕ НО ВУ ВЕ ЛИ КУ ИН ВЕ СТИ ЦИ ЈУ

Кре дит за не де фи ни са не ин ве сти ци је ВР БАС: На по след њој сед ни ци Скуп шти не оп шти не Вр бас, од бор ни ци ло кал ног пар ла мен та су ве ћи ном гла со ва усво ји ли Од лу ку о за ду жи ва њу оп шти не Вр бас за фи нан си ра ње ка пи тал них ин ве сти ци о них рас хо да. На и ме, пре ма овој од лу ци оп шти на Вр бас је до би ла мо гућ ност да по диг не кре дит, у из но су од 60 ми ли о на ди на ра. Од бор ни ци опо зи ци о не Од бор нич ке гру пе „Сви за јед но“ по себ но су кри ти ко ва ли вла да ју ћу ве ћи ну, што се Од лу ка о за ду жи ва њу на шла пред ло кал ним пар ла мен том не по сред но пред сед ни цу, као до пу на днев ног ре да, као и то што у овој од лу ци ниг де не пи ше на ко је ин ве сти ци је власт пла ни ра да утро ши па ре из кре ди та. - Ово је још јед на при ли ка да се за ду жи оп шти на Вр бас. Власт у на шој оп шти ни је спе ци фич на и по то ме што пр во диг не кре дит, па он да раз ми шља о то ме на шта ће да га утро ши. Још увек не зна мо на че га је утро шен кре дит од

subota23.mart2013.

ске филхармоније Иван Тасовац. Дан касније у госте долази Португалка Флораледа Саши, једна од највећих светских харфисткиња. - рекао је Несторовић и најавио и наступе италијанске пијанисткиње Моире Мишелини, певачке групе “Vi va Vox”, Маје Волк и њених фадиста. „Кармина Бурана“, опера Српског народног позоришта. Наступиће и ученици Музичке школе „Петар Коњовић“, а СОМУС ће 27. априла затворити један од најпознатијих светских пијаниста Александар Саша Маџар. - Град Сомбор је издвојио милион динара за Сомборске музичке свечаности, што је довољно отприлике за два дана програма, али смо аплицирали код фондација, министарства и покрајинског секретаријата - казао је Несторовић. М. Миљеновић

Ниже цене повећале број путника КИКИНДА: Јавно предузеће „Аутопревоз” у Кикинди, од 27. фебруара примењује нове - ниже цене до свих девет села кикиндске општине. Од 6 до 14 сати, сваког дана, цена карте је 90 динара. -Мотив за ниже цене, које у просеку треба да износе од 120 до 180 динара, јесте што морамо да се боримо за путнике, како бисмо зарадили новац за плате и све остало што је неопходно, да би предузеће функционисало. Велики проблем представља нелојална конкуренција, то јест нелегални таксисти, који су имали цене каква је наша, а купили су путнике непосредно пред долазак аутобуса. Свега неколико нелегалних таксиста је процесуирано, али је још увек велик број оних који возе путнике и сваког дана се појављују нови - истиче директор „Аутопревоза” Мићо Стојановић. Аутобуси у заказано време полазе ка селима, без обзира на број путника, јер је важно привући што више грађана да путују аутобусом. Акција је успела, јер се за две недеље, колико се нове цене примењују, број путника повећао. Из Руског Села и Нових Козараца има 16 одсто више путника, из Сајана и Падеја 18 процената, из Башаида и Банатске Тополе 14, из Бочара и Новог Милошева

Мићо Стојановић

22, из Мокрина 20. Иако је узорак мали, ефекти се виде, јер дневно имамо шест до седам одсто путника више. Оваквим начином пословања никога не угрожавамо, а ко може да нађе интерес да вози за ниже цене од наших, нека тако ради. Осим за села у кикиндској општини цене су умањене и за Ново Милошево, Бочар и Падеј. Цене карата до ових места биле су 170, односно 190 динара. -Нисмо желели да житеље ових места ставимо у неравноправан положај. Стога смо одлучили да од 6. марта за ова три правца цена кар те износи 120 динара - каже Стојановић. А. Ђ.

Краткорочна новчана помоћ РУМА: Сваке среде у Градској кући у Руми, председник румског парламента, Ненад Боровић и помоћник председника Општине за социјалну заштиту Крум Васев, већ пету годину заредом, примају грађане којима је неопходна помоћ, а грађани најчешће подносе захтеве за краткорочну новчану помоћ. До сада је забележено преко четири хиљаде посета, термини су сви попуњени до јуна, а за помоћ се најчешће обраћају стари, пензионери и незапослени. -Број посета и чињеница да нема слободних термина до краја јуна, само говори да су људи

препознали намеру локалне самоуправе да им помогне. Наравно, сваке среде правимо уступке и примамо људе који имају хитан проблем, који не може да чека. За ову годину из општинског буџета за програм краткорочне новчане помоћи издвојили смо 12 миллиона динара. Грађани се два до три пута годишње могу обратити за овај вид помоћи, а Центар за социјални рад, са којим партнерски сарађујемо, одређује њен износ. Центар за социјални рад пре одлуке и поделе новца, обилази домаћинства која су помоћ затражила - истиче Боровић. М. Ма.

monitor

subota23.mart2013.

dnevnik

H o r o s k o p 23. mart 2013. OVAN 21.3-19.4.

И на да ље вас пра те ин ци ја ти ва и ак ци ја, али да нас се по тру ди те да бу де те ма ње ра ди кал ни и да не пра ви те пре ве ли ке пре о кре те ка да су пла но ви у пи та њу, по го то во на по слов ном пла ну.

BIK 20.4-20.5.

Же ли те да ме ња те ства ри у свом окру же њу, по го то во у парт нер ским од но си ма. Ме ђу тим, енер ги ја вам ни је нај бо ље ка на ли са на, те вам се мо же де си ти да ка же те и не што што не ми сли те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Не мој те се упу шта ти у озбиљ ни је фи ло зоф ске рас пра ве са бли ским при ја те љи ма, мо же те на и ћи на су штин ско не ра зу ме ва ње и озбиљ не тен зи је. Та ко ђе, ни је вре ме да се ор га ни зу је те за да љи пут.

Пра ти вас од ре ђе на на пе тост јер сте се по ма ло умо ри ли од при ла го ђа ва ња парт не ро вим пла но ви ма. Из бе га вај те рас пра ве са прет по ста вље ни ма, ди ја лог би мо гао да из мак не кон тро ли.

Рас по ло же ни сте и отво ре не ко му ни ка ци је, али по ве ди те ра чу на да не пре те ра те у про во ка ци ји, по го то во ка да је парт нер у пи та њу. Мо гу ћа је вр ло бур на и не при ме ре на ре ак ци ја.

Ве о ма вам је из р а жен рад н и елан, али не мој те оче ки ва ти од дру гих да мо гу да вас пра те на аде ква тан на чин, по го то во не у по слов ном окру же њу. Опре зно с ула га њем нов ца.

Zoran Delibos VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

На по слов ном пла ну не мој те пре у зи ма ти ис хи тре не и не пла ни ра не по те зе. У ку ћи је из ра же на тен зи ја, те по ку шај те да бу де те што то ле рант ни ји. Опре зно са стру јом и кућ ним апа ра ти ма.

До брог сте рас по л о же ња, али вам да нас ко му ни ка ци ја ни је ја ча стра на. По ку шај те да бу де те ма ње ди рект ни, по го то во у емо тив ним од но си ма. Бу ди те опре зни у са о бра ћа ју. Пра ти вас ути сак да се стал но при ла го ђа ва те по слов ним про ме на ма у ко је не ве ру је те. Бу ди те вр ло опре зни у кућ ним по сло ви ма, по себ но при ли ком упо тре бе оштрих пред ме та.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Из бе га вај те би ло ка кву рас пра ву са парт не ром јер је вр ло на пет и не так ти чан. По ку шај те да има те ви ше раз у ме ва ња за ње го ву тре нут ну по зи ци ју. Мо гу ће су тен зи је у ко му ни ка ци ји са де цом.

Вр ло сте енер гич ни и на мо мен те скло ни „жу тим ми ну ти ма“. По ку шај те да не до но си те ис хи тре не од лу ке, мо гу би ти по сле ди ца не из ба лан си ра них ста во ва. Опре зно са уни фор ми са ним ли ци ма. Пот пу но сте се усме ри ли на по бољ ша ње фи нан сиј ске по зи ци је. Ме ђу тим, мо ра те би ти ве о ма па жљи ви с по тен ци јал ним ула га њем ве ћег нов ца, по себ но ка да су у пи та њу не из ве сни по сло ви.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Мраз, сун це, па обла ци

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 10 Niш

Evropa

НО ВИ САД: Ују тру хлад но уз слаб мраз, а то ком да на пре те жно сун ча но и све же. Уве че на о бла че ње. Ве тар слаб се вер ни, по под не уме рен се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра -2, а мак си мал на днев на 6 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру хлад но уз слаб мраз, то ком да на пре те жно сун ча но и ма ло то пли је на за па ду, док ће на ис то ку би ти све же и уме ре но облач но. Уве че на о бла че ње. Ве тар слаб се вер ни, по под не уме рен се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра -3, а мак си мал на 9 сте пе ни. СР БИ ЈА: Ују тру слаб мраз, а то ком да на пре те жно сун ча но и ма ло то пли је не го у пе так, али све же. Не што хлад ни је ће би ти на се ве ро и- сто ку и ис то ку, а ма ло то пли је на ју гу и за па ду. Уве че на о бла че ње на се ве ру. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра -4, а мак си мал на 11 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу ују тру слаб мраз, а то ком да на ма ло то пли је на ју гу, а на се ве ру све жи је и облач но. По чет ком иду ће сед ми це облач но са ки шом и за хла ђе ње, па је из ме ђу по не дељ ка и утор ка и у уто рак мо гу ћа су сне жи ца и у ни жим пре де ли ма, са мо на ју гу ма ло то пли је са ки шом. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: И да ље не по вољ но за це ре бро ва ску лар не бо ле сни ке, на ро чи то ују тро. Ме те о ро пат ске ре ак ци је су мо гу ће у ви ду по ја ча не нер во зе и гла во бо ље. Са ве ту је се при др жа ва ње са ве та ле ка ра и уме ре на фи зич ка ак тив ност.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

-2

Beч

Varшava

-6

Kijev

-6

Moskva

-8

Oslo

St. Peterburg -1 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Би јон се ре кла ми ра H&M Пе ва чи ца Би јон се је са оп шти ла да је но во за штит но ли це швед ске мод не ку ће. Би јон се ће ре кла ми ра ти но ву ко лек ци ју брен да H&M, а већ је пред ста ви ла јед ну про мо тив ну фо то гра фи ју, на ко јој се из ле жа ва на пла жи об у че на у ве се лу лет њу гар де ро бу, са цве том у ко си. Иако пе ва чи ца, ко ју ће мо уско ро слу ша ти

VIC DANA

у Београду, није званично направила своју колекцију за бренд, извори из модне индустрије кажу да је имала удела у дизајнирању нове колекције за пролеће/лето 2013. године. За потребе рекламне кампање Бијонсе је снимила и песму „Standing on the sun”, а цела кампања биће представљена у мају.

SUDOKU

Оти шли муж и же на на бра ко ра звод ну пар ни цу. Пи та су ди ја же ну: - За што сте га ђа ли свог му жа сто ли цом? - За то што ни сам мо гла да по диг нем сто.

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

312 (-21)

Slankamen

515 (-3)

Jaшa Tomiћ

Apatin

410 (-20)

Zemun

557 (2)

Bogojevo

398 (-16)

Panчevo

550 (4)

Smederevo

626 (2)

Baч. Palanka 409 (-17) Novi Sad

437 (-12)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

492 (3)

S. Mitrovica

625 (5)

Tendencija stagnacije

Senta

498 (3)

Beograd

512 (3)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

433 (-2)

Tendencija stagnacije

Titel

528 (-2)

NERA

Hetin

316 (4)

TISA

168 (-2)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

182 (28)

Reшeњe:

DUNAV

Rad ni ci „No vi te ta” is pred Skup {ti ne gra da Radnici preduze}a „Novitet”, koji mesecima unazad poku{avaju da se izbore za svoja prava, ju~e su se okupili ispred zgrade Skup{tine grada kako bi podsetili odbornike na nezavidnu situaciju u kojoj se nalaze. Wima nisu ispla}ene zarade od novembra pro{le godine, nisu zdravstevno osigurani, niti su im upla}eni doprinosi od 2010. godine. Oko 40 radnika delilo je letke odbornicima koji su dolazili na sednicu Skup{ti-

Novosadska subota23.mart2013.

ne, ali im nije dopu{teno da u|u zgradu. Protest koji je organizovao sindikat „Solidarnost” protekao je bez ijednog incidenata, a radnici su se razi{li nakon pola sata. Predstavnici radnika nedavno su se sreli i sa gradona~elnikom Mi lo {em Vu ~e vi }em, kada je dogovoreno da se oformi radna grupa koja }e se pozabaviti pronala`ewem re{ewa. Predstavnik „Solidarnosti” u radnoj grupi Mi lan Sta ro vi} ka`e da je

ovo telo oformqeno da bi razmotrilo situaciju i predloìlo re{ewa, {to je i ura|eno, ali se ta re{ewa ne sprovode. - Sada smo do{li u situaciju da se sve zna, ali se ni{ta ne preduzima. Situacija je stvarno katastrofalna, jer qudi ne mogu ni da se le~e bez zdravstvene kwiìce. îni mi se da je ovakvim potezima ve}inski vlasnik pokazao da je ja~i i od Grada i od Pokrajine - navodi Starovi}. G. êt nik

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

NA SED NI CI GRADSKOG PARLAMENTA KA DRO VA WA I IZ VE [TAJ O BEZ BED NO STI

No vi Sad nije be zbe dan Pri ja ve za ku po vi nu gla so va [ef novosadskih radikala Jak{i} je za govornicom pomenuo izbornu kra|u u maju 2012. godine, i naveo da je 10.500 glasova pla}eno po 2.000 dinara. On je prozvao gradona~elnika Mi lo {a Vu ~e vi }a i wegovog zamenika Bor ka Ili }a da su podneli krivi~ne prijave tokom leta protiv po~inilaca ovog dela, da bi u septembru u{li u koaliciju sa „la`nom Romskom demokratskom strankom“. Ono {to su, pak, novinari mogli da saznaju od Jari}a, jeste da je policija podnela nekoliko krivi~nih prijava „protiv odre|enih osoba“ za ovo krivi~no delo. odsto od ukupnog broja krivi~nih dela u dr`avi, a jedino ih je vi{e u Beogradu, 33 odsto. Samo u Novom Sadu pro{le godine izvr{eno je 8.530 krivi~nih dela, za 533 mawe nego 2011. godine. Na teritoriji grada otkriveno je i 412 krivi~nih dela privrednog kriminala, a po Jari}u, najvi{e je zloupotreba slu`benog polo`aja, prevara u privredi, falsifikovawa slu`benih isprava, pronevera...

De mo kra te bez ko men ta ra Postavqawe Aleksandara Ba{i}a, {efa kabineta biv{eg gradona~elnika Pavli~i}a, za ~lana Gradskog ve}a za urbanizam, u Gradskom odboru Demokratske stranke pro{lo je bez komentara. Ni Pavli~i}, ali ni predsednik Izvr{nog odbora GO DS Veq ko Kr sto no {i} nisu hteli da komentari{u ovo novo kadrovsko re{ewe gradske vlasti. Kako nezvani~no saznajemo, pre anga`mana u Demokratskoj stranci, Ba{i} je bio ~lan Srpskog pokreta obnove, a da li se sa ovom funkcijom i vratio u staro strana~ko jato, nije poznato. [to se ti~e wegovog prethodnika Starovi}a, ostavku je podneo iz privatnih razloga, a prema saznawima „Dnevnika”, razlog le`i i u obavezama koje ima kao student diplomatske akademije u Beogradu. A. L.

On je stawe javnog reda i mira ocenio kao zadovoqavaju}e: broj prekr{aja smawen je za 337, odnosno 10,6 odsto. Smawen je i broj saobra}ajki za skoro 20 odsto, a u wima je poginulo 14 osoba, za 15 mawe nego 2011. godine. U 219 poàra i eksplozija poginulo je 16 osoba, a 17 ih je povr|eneo, i tu se beleì porast. [teta iznosi oko 70 miliona dinara. [ef odborni~ke grupe SRS \u ra| Jak {i} ocenio je kao uznemiruju}e stawe bezbednosti, i rekao da je Novi Sad sve, samo ne bezbedan grad. On je naveo i da je u dva poàra u posledwih pet godina poginulo 17 mladih qudi, a da osim vlasnika nije odgovarao niko od nadle`nih iz dràvnih organa. Pucwave u blizini {kola, zakazane tu~e navija~kih grupa, koje su paravan za rasturawe drige, po Jak{i}u pokazateq su alarmantnog stawa u gradu. Jak{i} je na kraju naglasio da je potrebno uvesti red u gradske inspekcije.

Fo to: B. Lu ~i}

Od ju~era{we sednice Skup{tine grada Ne ma wa Sta ro vi} vi{e nije ~lan Gradskog ve}aza urbanizam, jer je podneo ostavku na tu funkciju, a na mesto koje predlaè Srpski pokret obnove izabran je Alek san dar Ba {i}, koji je od 2008. do 2012. godine bio {ef kabineta tada{weg gradona~elnika Igo ra Pa vli ~i }a (DS). Nakon ovih kadrovskih promena u gradskoj vladi, usledio je izve{taj na~elnika odeqewa policije Policijske uprave Novi Sad Ste va na Ja ri }a o stawu bezbednosti u Novom Sadu u pro{loj godini. Novosadska policija zaduèna je za Ju`noba~ki okrug, drugi najve}i po teritoriji i broju stanovnika u Srbiji, u kojem ìvi 615.371 stanovnik. U wemu je pro{le godine evidentirano 11.500 krivi~nih dela, za 5,6 odsto mawe nego pro{le godine, od kojih je rasvetqeno 52 procenta, na istom nivou kao 2011. godine. To je 12

I za odbornike DS-a bezbednost u gradu nikad nije bila na nièm nivou. Demokrate su traìle i da se MUP ukqu~i u celu pri~u, isticali da je Novi Sad, u odnosu na broj krivi~nih dela i broj stanovnika, 2,5 puta nebezbedniji od Ni{a, a 1,8 puta od Beograda i traìli da se postavi na~elnik policije. Oni su se sloìli sa stavom LSV da je neophodno da lokalna samouprava ima neke ingerencije nad policijom. O izve{taju policije odbornici nisu glasali, ali su glasali za odluku kojom se grad ukqu~uje u nagra|ivawe policajaca u Novom Sadu na predlog policije i

Glas po tro {a ~a mo ra da se ~u je

SIN DI KAL NI PO GLED NA NO VOG DI REK TO RA „STA NA”

Tr ni ni} pre la zno re {e we do kon kur sa?

Izbor novog vr{ioca du`nosti direktora JKP „Stan” Ili je Tr ni ni }a treba da bude prelazno re{ewe do izbora novog direktora na konkursu, koji treba {to pre da bude objavqen, isti~e predsednik sindikata „Nezavisnost”u preduze}u Zo ran Bu gar ski. Trnini} je diplomirani ekonomista ro|en 1963. godine i iz biografije se vidi da je od 1988. godine neprekidno bio na direktorskim pozicijama.U proteklih pola godine bio je prvi pomo}nik direktoru Qu bo mi ru Sta ni {i }u, ~iju je ostavku ju~e usvojila Skup{tina grada. Bugarski ka`e da se ni Trnini}, a ni Stani{i} nisu pokazali.

On ka`e da „Nezavisnost” o~ekuje sposoban kadar izabran na konkursu i da izabrani direktor poznaje delatnost „Stana”, a ne kao {to je do sada bio slu~aj, da se novi menaxment upoznaje na rukovode}im pozicijama o poslovima preduze}a. - Uzdamo se u pri~u o depolitizaciji u javnom sektoru i da to bude o~igledno. Na potezu je osniva~ - Novi Sad. Proteklih godina imali smo direktore koji su nam pri~ali kako imaju podr{ku Skup{tine grada, da su do{li na ~elo preduze}a sa velikim planovima, ali posle pola godine ambicije nestanu, i od velikih obe}awa nema ni{ta. O~ekujemo da novi direktor tr`i{no pozicionira „Stan”, - kazao je Bugarski. Z. D.

Pokret potro{a~a Vojvodine i Pokret potro{a~a Novog Sada obeleìli su ju~e Svetski dan prava potro{a~a sve~anom sednicom koja je organizovana u prostorijama Pokreta. Tom prilikom direktora Gradske biblioteke Dra ga na Ko ji }a nagradili su poveqom za izuzetan odnos prema korisnicima usluga biblioteke, preduze}e “Minakva” nagra|eno je kao dugogodi{wi saradnik tog pokreta, a poveqe su dodeqene i najistaknutijim ~lanovima Pokreta potro{a~a. Za ìvotno delo povequ je dobila i predsednica Pokreta potro{a~a Vojvodine Ra doj ka Ni ko li}. Nikoli}eva je podsetila na osnovna prava potro{a~a, pravo na zadovoqewe osnovnih ìvotnih potreba, pravo na sigurnost

proizvoda i usluga, informisanost, izbor, glas potro{a~a, obe{te}ewe i zdravu ìvotnu sredinu. Nikoli}eva je istakla da glas potro{a~a mora da se ~uje. - Angaòvanost potro{a~a mora biti stalna i moraju sara|ivati s pokretima potro{a~a, koji su formirani da bi zastupali gra|ane kod dràvnih i gradskih organa, proizvo|a~a i trgovaca. Republika Srbija je dobila Zakon o za{titi potro{a~a i trenutno se radi na wegovom usagla{avawu sa zakonom Evropske unije - rekla je Radojka Nikoli}. Ona je poru~ila trgovcima i proizvo|a~ima da ispitaju svoju radnu praksu i sara|uju sa organizacijama, koje se bave za{titom prava potro{a~a, jer im mogu pomo}i da isprave gre{ke i boqe posluju. N. R.

Fet boj Slim na stu pa na ovogodi{wem Eg zi tu Jedan od najpoznatijih dixejeva dana{wice Fet boj Slim nastupi}e na ovogodi{wem Egzit festivalu, koji se odr`ava od 10. do 14. jula na Petrovaradinskoj tvr|avi. On }e u velikom stilu otvoriti ovogodi{wi program na Dens areni i provesti posetioce festivala kroz muzi~ki vrtlog

hip hopa, xeza, fanka, tehna, elektra, roka i hausa. Trenutna cena petodnevne ulaznice je 5.990 dinara, a studenti i sredwo{kolci mogu da kupe kartu uz popust po ceni od 5.490 dinara. Karte se mogu kupiti na internet stranici „Gigstiksa” kao i na prodajnom mestu u Pariskom magazinu. J. Z.

MUP-a. Skup{tina je odlu~ila i da se formira odbor za postavqawe biste Aleksandra Beri}a. Izmeweni su statuti javnih i javno-komunalnih preduze}a i usagla{eni sa novim zakonom, po kojem se ukidaju upravni odbori, dok ostaju samo nadzorni odbori. Opozicija je ovo kritikovala da su statuti prilago|eni strana~kim apetitima i kadrovima, pa i da neka re{ewa nisu u duhu zakona i namere zakonodavca. Usvojen je izve{taj o radu komisije za stambena pitawa, izmewen je program rada Pozori{ta mladih, a i gradski ombudsman Alek san dar Gru ji} podneo

je izve{taj o radu u pro{loj godini. Dr An drej Faj geq imenovan je za direktora Kulturnog centra Novog Sada, gde je bio v. d. direktora, a u obrazlo`ewu je navedeno da wegov protivkandidat na konkursu nije imao potpunu dokumentaciju. I dosada{wi v. d. direktora Zavoda za zdravstvenu za{titu radnika dr. med. Mir ko [i po vac imenovan je za direktora ove ustanove, nakon konkursa na kojem je bio jedini kandidat. V. d. direktora „Stana“ Qu bo mir Sta ni {i} podneo je ostavku, a na wegovo mesto postavqen je Ili ja Tr ni ni}. Sve to zar Kr sti}

PO VO DOM OD LU KE DA SE ZBOG UTAK MI CE SKRA TI NA STA VA

Ob ra do vi} i Vi |i kant bez ko men ta ra Ministar prosvete @ar ko Ob ra do vi}, koji je ju~e bio u poseti Novom Sadu, nije imao komentar na odluku Aktiva direktora novosadskih osnovnih {kola da zbog fudbalske utakmice Hrvatska-Srbija skrate ~asove, odnosno da se posledwa dva ~asa poslepodnevne smene ne odr`e. Bez komentara bio je i na~elnik [kolske uprave za Ju`noba~ki i Sremski okrug Pe tar Vi |i kant. Za razliku od wih, reagovala je Demokratska stranka, ju~era{wim saop{tewem, u kom se navodi da je ova odluka neprijatno iznena|ewe, te da je obrazovawe dece pitawe od najve}eg nacionalnog zna~aja i da je sva-

Iz bo ri u Le din ci ma i Ve ter ni ku Izbori za ~lanove Saveta i Nadzornog odbora u mesnim zajednicama „Ledinci” i „Veternik” odr`a}e se sutra od 7 do 20 ~asova. Prostorije MZ „Ledinci” nalaze se u Zmaj Jovinoj 19, a glasawe u Veterniku bi}e organizovano u Osnovnoj {koli „Mihajlo Pupin”, Ulica kraqa Aleksandra 38. Gra|ani su obavezni da ponesu li~na dokumenta. A. L.

ki direktor {kole koji toga nije svestan du`an da se povu~e s tog mesta. - Ovakva odluka pokazuje nemo} onih koji osnovce treba da nau~e po{tovawu pravih vrednosti i zna~aju obrazovawa. „Utakmica nad utakmicama„ koju ovo dru{tvo treba da dobije je ona koja }e za rezultat imati vi{e obrazovanih mladih qudi sklowenih s ulice, a ovakve zabriwavaju}e odluke rizikuju da tu utakmicu izgubimo - navodi se u saop{tewu Gradskog odbora DS-a. Za razliku od osnovnih {kola, novosadske sredwe {kole ju~e su radile bez izmena i prekida. J. Z.

NOVOSADSKA HrONIKA

subota23.mart2013.

„No vo sad sko pro le }e” jo{ da nas Ma n i f e s ta c i j a „No v o s ad sko pro le }e” bi }e za tvo re na da nas u 15 sa ti, a pre to ga odr `a } e se sve ~ a n o s ti za naj mla|e. U 11 ~a so va na bi ni }e bi ti pred sta va „Mu zi ka... ili ni { ta” kre a t iv n og stu d i j a „^a ro li ja”. Sat i po ka sni je or ga ni zo va }e se ra di o ni ca „Cvet za kom {i ju i lep {i No vi Sad”

ko ju }e vo di ti Sa wa Stoj {i}. To k om na v e d e n ih pro g ra m a bi}e po sta vqe ne ku ti je za sku pqa we nov ca za su gra |a ne ko ji ma su po treb ne ope ra ci je. Ovo je 23. ma ni fe sta ci ja po re du i ove go di ne wo me je obe le ` e n a Go d i n a vo d e, jer je 2013. pro gla {e na ta kvom od stra ne Uje di we nih na ci ja. A. J.

DNEVNIK

TRA DI CI O NAL NA AK CI JA CR VE NOG KR STA

Ne de qa zdra vih zu ba u vr ti }i ma i {ko la ma Od 1.945 u~e ni ka dva na e sto go di {wa ka, ko ji su la ne pro {li si ste mat ske pre gle de u sto ma to lo {koj slu `bi Do ma zdra vqa, utvr |e no je da sve ga tre }i na ima zdra ve zu be. Re zu la ta ti po ka zu ju da je broj zu ba sa ka ri je som iz no sio 1.762, broj iz va |e nih 84, a plom bi ra nih 2.564. Ovo je re ~e no na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji po vo dom Ne de qe zdra vih zu ba, ko ja se obe le `a va od 25. do 31. mar ta, a or ga ni zu je je ve} 23. go di nu Cr ve ni krst No vog Sa da u sa rad wi sa Kli ni kom za sto ma to lo gi ju, Do mom zdra vqa, In sti tu tom za jav no zdra vqe Voj vo di ne, Klu bom stu de na ta sto ma to lo gi je, Pred {kol skom usta no vom „Ra do sno de tiw stvo”, a uz po dr {ku Grad ske upra ve za zdrav stvo. Ovo go di {wi mo to Ne de qe „Zu bi }e ope ri pa uto ni u san i ovo po na vqaj ba{ sva ki dan” osmi sli li su stu den ti sto ma to lo gi je Me di cin skog fa kul te ta, a or ga ni za -

to ri kam pa we pri pre mi li su ra znov sr tan pro gram kroz ko ji }e pro mo vi sa ti zdra ve na vi ke i una pre |e we zdra vqa zu ba, po seb no kod naj mla |e po pu la ci je.

- Ova ak ci ja, kao vid pre ven ci je, tra je 23 go di ne i to do voq no go vo ri o to me ko li ko je zna ~aj na i po zi tiv na i da je na do bro bit naj mla |e ka te go ri je sta nov ni {tva. Oral na hi gi je na i ne ga usne {u pqi ne je naj bo qa pre ven ti va, a zdrav stve no vas pi ta we tre ba da se spro vo di od naj ra ni jeg de tiw stva - re kao je ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo dr Pe tar No va ko vi} do da ju }i da Grad ska upra va za zdrav stvo sva ke go di ne iz dva ja nov c za pre ven tiv ne ak tiv no sti u zdrav stve noj obla sti, kao i za or ga ni za ci ju Cr ve ni krst. In sti tut je za na red nu ne de qu pri pre mio kre a tiv ne ra di o ni ce za pro svet ne rad ni ke i za vr {wa~ ke edu ka to re iz SM[ „7. april” ko ji }e iz vo di ti te ra di o ni ce po ni`im raz re di ma osnov nih {ko la. Slu `ba sto mo to lo {ke zdrav stve ne za {ti te Do ma

zdra vqa in ten zi vi ra }e po se te vr ti }i ma i ni `im raz re di ma osnov nih {ko la. Stu den ti sto ma to lo gi je iz ve {}e po zo ri {nu pred sta vu za de cu Pred {kol ske usta no ve u uto rak, 26. mar ta, u 9.15 ~a so va u Po zo ri {tu mla dih. Ovo go di {woj ak ci ji pri kqu ~i le su se i Mu zej Gra da, Mu zej Voj vo di ne i Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de, ko je }e or ga ni zo va ti ra di o ni ce za u~e ni ke pr vih raz re da osnov nih {ko la. Ra di o ni ce }e bi ti re a li zo va ne od utor ka, 26. do ~e tvrt ka, 28. mar ta, od 10 do 12 ~a so va. De ca }e ima ti pri li ku da se upo zna ju sa ma lim ma mu tom Mi li jem i kroz pri ~u }e ~u ti {ta se s wim do go di lo. Vi de }e lo ba wu sa kqo va ma i dru ge ko sti ru na stog ma mu ta. Or ga ni zo va ne po se te mo gu se na ja vi ti na bro je ve te le fo na 069/705-260 (Mu zej Gra da), 021/525-059 (Mu zej Voj vo di ne) i 066/384-542 (Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de). I. D.

AK CI JA GO SDP SR BI JE U CEN TRU GRA DA

^la n o v i Grad s kog od b o r a So c i j al d e m o k rat s ke par t i j e Sr bi je obe le ì li su ju ~e u cen tru gra da Svet ski dan vo da. Su gra |a ni ma su tim po vo dom de l i l i fla j e r e i fla { i c e pri rod ne mi ne ral ne vo da. - Ova ak ci ja tre ba da pod se ti su gra |a ne ko li ko je va àn kva li tet vo de ko ju pi je mo i ko ri sti mo u sva ko dnev nom ì vo tu, ali i da is tak ne va `nost vod nih re sur sa i po tre be za wi ho vim odr ì vim upra vqa wem - re kao je pred sed nik Od -

TelefONI

bo ra za eko lo gi ju GO So ci jal de m o k rat s ke par t i j e Sr b i j e Mi o mir Vu jo vi}. - U obla sti kva li te ta ì vo ta gra |a na pr vo se mo ra kre nu ti od kva li te ta vo de, {to bi po na {em mi {qe wu mo ra lo da bu de pri po ri tet i za grad ske i za po kra jin ske struk tu re vla sti. On je do dao da bi ve }e an ga ò va we lo kal ne sa mo u pra ve, a po seb no sva kog po je din ca omo gu }i lo sve sni je i kva li tet ni je pri stu pa we re {a va wu ovog va `nog ì vot nog pro ble ma. B. M.

Fo to: N. Stojanovi}

Kva li tet vo de kao pri o ri tet

NOVOSADSKI VODI^

VA@NIJI BROJeVI

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (14.15), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30), „Pet legendi” (14.05), „Hobit” (12.15), „Zvon~ica i tajna krila” (11.30, 12.35), „Semijeva velika avantura” (13), „\angova osveta” (22.05), „Krugovi” (20.05), „Jadnici” (19), „Falsifikator” (18.30, 20.30, 22.30), „Mama” (22.35), „OZ veliki i mo}ni” (15, 16, 17.30), „Vrati mi ime” (22.20),„Kruds 3D” (12, 12.10, 14, 14.10, 16, 16.10, 18.10), „Linkoln” (16.05), „Pijev `ivot” (15.15), „Yek ubica divova” (17.50, 20.15, 22), „Pad Olimpa” (20.10, 22.25), „Buntovnice” (18, 20)

POZORI[TA SNP: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama „Urnebesna tragedija„ (19.30), Kamerna scena, drama „Zdravo ìvote„ (20.30) Po zo ri {te mla dih: mala sala „ârobnica iz Ulice Bonùr” (11)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: Fa ti ma Asa no vi}, Qi qa na Se ke ru{, Isi do ra Vu ~i ni}, Sne à na Ko va ~e vi} i Ines Ur ba nek iz No vog Sa da, Sve tla na Ni ko li} iz Se len ~e, Iva na Jan ko vi} iz Be ~e ja, DE Â KE: Ma ja Gan, Sve tla na Ra ji}, Je le na Pa vlo vi}, Mi ra Pri bi ~e vi} - Bu di}, El vi ra [e traj ~i}, Iva na Mi qa ni} i Ana Ko va ~e vi} iz No vog Sa da, Swe à na Pa vlo vi} iz Bu kov ca, Qi qa na û li} iz Srem ske Ka me ni ce, Oli ve ra Vi na ji iz Ru skog Kr stu ra, Ana Grek sa iz Ba~ kog Pe trov ca, Ana Ma ti} iz Kul pi na, Dra gi ca @iv ko vi} iz û ru ga, Mi la na Ga ji} iz De spo to va, Na ta {a Tri vu no vi} iz \ur |e va i Iren Slo bo da iz Be ~e ja.

SAHRANE Na Grad skom gor bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Ma ra Vuk sa na Uk {a no vi} (1943) u 9.45 sa ti, Per si da Zdrav ka Mi la di nov (1938) u 10.30, Je li sav ka Bo `i da ra Gli {i} (1937) u 11.15, Alek san dar \u re Mi {i} (1939) u 12, \u ro Du {a na Vun duk (1948) u 12.45, Ste va ni ja Bog da na Ba ja li ca (1927) u 13.30, Rad mi la Pre vi sla va Mi haj lo vi} (1933) u 14.15 i Fra wa Ste va na Ver ba si (1932) u 15 ~a so va. Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra we ni Zo ra Ili je To do ro vi} (1926) u 13 ~a so va i Smi qa Pe re Ma qah (1926) u 15 ~a so va. Na gro bqu u Ve ter ni ku da nas }e bi ti sa hra wen Dra gan Mi haj la Sto {qe vi} (1922) u 15 ~a so va.

Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTeKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVeNA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 19991, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, i 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota23.mart2013.

NE VO QE FK „JE DIN STVO” IZ RU MEN KE

Svla ~i o ni ce opa sne za fud ba le re @i vo t i de lo dr Pa pa Po vo dom sto go di {wi ce ro |e wa kar di o hi rur ga i glav nog hi rur ga Ju go slo ven ske na rod ne ar mi je, aka de mi ka Isi do ra Pa pa, si no} je u Ogran ku SA NU, Pla to ne um, odr `an stru~ ni skup po sve }en we go vom `i vo tu i de lu. Na sku pu su go vo ri li na ~el nik Voj no me di cin ske aka de mi je prof dr. Ma ri jan No va ko vi}, prof. dr

Mi haj lo \uk ni}, prof. dr Bra ni slav Po po vi} i aka de mik dr Vla di mir Jo ka no vi}. Ovom pri li kom odr `a na je i pro mo ci ja mo no gra fi je „@i vot i de lo Isi do ra Pa pa”, a pri ka za na je i bi sta za spo me nik ko ji }e bi ti po sta vqen is pred Voj no me di cin ske aka de mi je, 23. apri la, na Dan voj ske Sr bi je. A. L.

Auto bu si me wa ju tra su Grad ski auto bu si na lini ja ma 1, 6, 8, 11a/ b sutra }e i}i iz me we nom tra som, od 11 do 13.30 ~aso va zbog po lu ma ra ton ske tr ke. Auto bu si na li ni ji 11 ne }e sa o bra }a ti u na zna ~enom ter mi nu. „[e sti ca” }e skra ti ti tra su, auto busi }e se okre ta ti na termi na li u [a fa ri ko voj uli ci. Na li ni ji ma 1 i 8 u sme ru pre ma Li ma nu auto bu si }e i}i Fru {ko gor skom uli com, skre ta ti de sno u uli cu Na ro dog fron ta, i}i opet de sno na Bule var oslo bo |e wa, pa vo ziti desno na Bu le var ca ra Laza ra i na sta vi ti po sto je }om tra som. Z. D.

VESTI Fo to: F. Ba ki}

SI NO] ODR @AN STRU^ NI SKUP U OGRAN KU SA NU

Za po sle ni i ~la no vi Fud bal skog klu ba „Je din stvo” iz Ru men ke po sled wih go di na sa strep wom ula ze u pro sto ri je sport skog dru {tva. Kan ce la ri ja i svla ~i no i ce u to li ko su u lo {em sta wu da pla fo ni, pod na le tom ki {e, pre te da se uru {e sva kog da na, a u klup skim ku pa ti li ma pret wa do la zi od ne is prav nih elek tri~ nih in sta la ci ja. Po red to ga, igra ~i ovog klu ba, wih 120, u pro sto ri ja ma ne ma ju iz gra |en ni naj o bi~ ni ji to a let. Pred sed nik klu ba Dra gan Zeq ko vi} ka è da klub ko ji po sto ji 80 go di na i ima 120 re gi stro va nih igra ~a, po de qe nih u se dam se lek ci ja, za slu ù ju da ima ju bar naj o snov ni je, ka ko bi klub mo gao ne sme ta no da funk ci o ni {e. - Pla fo ni su to li ko ule gli, da iz gle da ju kao da }e sva kog mo men ta sru {i ti. Ne daj bo è da u tom mo men tu bu de ne kog u pro sto ri ja ma. De ca ne ma ju po sle tre nin ga ni gde da se is tu {i ra ju, jer se bo ji mo da }e ih uda ri ti stru ja - na vo di Zeq ko vi} - Mi se tru di mo, ko li ko mo è mo, da sa mi fi nan si ra mo ne ke po prav ke, ali to jed no stav no ni je re {e we. Zeq ko vi} ka è da su se za po mo} obra ti li i Po kra ji ni, od no sno da su pre da li zah tev za do de lu sred sta va na Kon kur su za su fi nan si ra we pro je ka ta iz obla sti spor ta Po kra jin skog se kre -

„Mi ste ri ja Mo na Li zi nog osme ha” Neispravne elektri~ne instalacije

ta ri ja ta za sport i omla di nu, ali da do da nas ni su do bi li ni ka kav od go vor. - Na kon Kon kur sa ko ji ob ja vqe nog u va {em li stu, pri ku pi li smo sve do ku men te ko ji su zah te va ni i pre da li ih 12. fe bru a ra, ta da su nam re kli, do du {e ne zva ni~ no, da }e mo do bi ti od go vor za dve ne de qe. Me |u tim, od ta da je pro {lo vi {e od me sec da na. Mno go smo tru da ulo `i li u ovaj pro je kat i va `no nam je da do bi je mo od go vor, bio

on po zi ti van ili ne - na vo di Zeq ko vi}. Sa dru ge stra ne u Se kre ta ri ja tu ka `u da su pri mi li ve li ki broj zah te va, da ih ne oba ve zu ju ni ka kvi ro ko vi za da va we od go vo ra i da kon kurs tra je ce le go di ne. Ta ko |e, na vo de da se zva ni~ ni pred stav ni ci „Je din stva” ni su wi ma ni jed nom for mal no obra ti li. Ko mi si ja ko ja od lu ~u je o do de li sred sta va sa sta je se kvar tal no, ta ko da }e se i wi hov zah tev na }i na dnev nom re du. G. ^et nik

VE ^E RAS AK CI JA „SAT ZA NA [U PLA NE TU”

Tvr |a va i cen tar u mra ku No vi Sad }e se i ove go di ne pri kqu ~i ti glo bal noj ak ci ji „Sat za na {u pla ne tu„ ko ju or ga ni zu je Svet ski fond za za {ti tu pri ro de, te }e ve ~e ras od 20.30 do 21.30 ~a so va bi ti uga {e no de ko ra tiv no osve tqe we na Grad skoj ku }i i svim zgra da ma na Tr gu slo bo de. I lo -

kal na sa mo u pra va u Srem skim Kar lov ci ma ukqu ~i }e se i ove go di ne u ak ci ju „Sat za na {u pla ne tu” ta ko {to }e od 20.30 do 21.30 sa ti is kqu ~i ti osve tqe we na Ma gi stra tu, vi di kov cu i de ko ra tiv nu ra sve tu u ce lom na se qu. Z. Ml.

Kre a tiv no-edu ka tiv na ra di o ni ca “Mi ste ri ja Mo na Li zi nog osme ha“ odr `a }e se da nas od 10.30 do 13 sa ti u De~ jem kul tur nom cen tru, Uli ca Ive Lo le Ri ba ra 6. Na me we na je de ci od pet do 12 go di na ko ja }e sa zna ti {ta se kri je iza osme ha i za {to Mo na Li za uvek gle da u o~i. U kre a tiv nom de lu ma li {a ni tre ba da po ne su svo ju fo to gra fi ju gla ve, ve li ~i ne 6 cen ti me ta ra, ko ju }e kom bi no va wem teh ni ka sme sti ti u pej za` por tre ta. Pri ja ve za ra di o ni cu su oba ve zne na bro je ve te le fo na 063/ 592 559 ili 063/ 521 123. N. R.

Pank-rok spek takl u „Kvar te ru” Ben do vi „Lu de kra ve” i „ô vek bez slu ha” ob ra do va }e svo je fa no ve za jed ni~ kom svir kom ko ja }e bi ti odr à na ve ~e ras u 21 ~as u klu bu „Kvar ter”, Bu le var de spo ta Ste fa na 5. Po dr {ku na ovom kon cer tu pru ì }e mom ci iz ben da „Uver ti ra”. Ula zni ce za ovaj kon cert ko {ta ju 400 di na ra. I. D.

Dru è we sa Si ni {om Ubo vi }em Dru è we sa mla dim dram ski umet ni kom Si ni {om Ubo vi }em bi }e or ga ni zo va no ve ~e ras u 18 sa ti u kwi à ri “Bu le var buks”, Bu le var oslo bo |e wa 60. Ubo vi} je i autor kwi ge „Put pro me ne”. A. L.

Du `ni ci ma se ku stru ju Rad ni ci Elek tro di stri bu ci je “No vi Sad” da nas }e is kqu ~i va ti stru ju po tro {a ~i ma ko ji ni su iz mi ri li svo je ra ~u ne. Na te re nu }e ra di ti 25 mon ter skih pa ro va, ko ji }e ob ra diti oko 800 na lo ga za is kqu ~ewe, a akce nat }e bi ti na iskqu ~e wu ne pla ti {a iz ka te go ri je pri vre da. N. R.

Ra di o ni ca o zdra voj hra ni Kre a tiv na ra di o ni ca o zdra voj hra ni, na me we na de ci svih uz ra sta, odr `a }e se da nas od 11 do 13 ~a so va u „Tink cen tru”, Je vrej ska 15. Kroz igru i raz ne ak tiv no sti de ca }e se in for mi sa ti o va `no sti kva li te ta is hra ne i uti ca ju po je di nih na mir ni ca na zdra vqe. U~e {}e u ra di o ni ci ko {ta 200 di na ra. G. ^.

Film „Sle pe ti” u „Bajk ki ~e nu” Pro jek ci ja fil ma „Sle pe ti„ i pred sta vqa we pro jek ta „Dis ka ver„ odr à }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u ka feu „Bajk ki~en”. „Sle pe ti” je do ku men tar ni fi lm ko ji se ba vi pi ta wi ma gu bit ka vi da i sla bo vi do sti, ko ja uti ~u na ì vo te sve ve }eg bro ja qu di i onih ko ji su wi ho vom okru è wu. Mla di umet nik Da ni jel [i viw ski na kon fil ma }e pred sta vi ti ide je i vi zi ju svog eks pe ri men tal nog pro jet ka „Dis ka ver”, ko ji je usme ren na kre a tiv nu in klu zi ju sle pih i sla bo vi dih oso ba. „Bajk ki~n” se na la zi u Uli ci Jo va na Su bo ti }a 21. J. Z.

Франциска Вајс

Хотел Млада, плавокоса Ирене почиње да ради у великом хотелу, дубоко у шуме у Немачкој. Док се полако упознаје са колегама, открива да је њена претходница, Ева Штајн, нестала... Улоге: Франциска Вајс, Биргит Манихмајр, Марлен Стрерувиц, Петер Штраус Режија: Џесика Хауснер (РТВ 1, 22.40) 09.00 09.25 09.50 10.00 10.30 11.00 11.30 12.10 12.35 13.00 14.00 14.30 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.30 18.00 18.50 19.15 19.25 21.00 22.00 22.40 23.50 00.15

tv program

subota23.mart2013.

Кад зазвони Најбољи пријатељ Лулу Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Путеви наде Агро мозаик Академац Увек медаља Марион мазано Све странци Немонтирано Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Повратак на село Потрошачки репортер ТВ Дневник Двоугао Политбиро Поаро Прсте да полижеш Државни посао Рукомет: Војводиа - Врбас Елитна јединица Војвођански дневник Филмска премијера: Хотел Немонтирано Поаро

08.35 Палета - колажна емисија (рум. са срп. титлом) 09.25 Емисија румунске музике 10.00 Добро вече, Војводино (слов) 11.30 Палета - колажна емисија (слов. са срп. титлом) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Емисија (мађ. са срп. титлом) 13.10 Палета (мађ. са срп. титлом) 14.00 Хор „Цвеће цанфало“ 14.40 Најбољи пријатељ 15.15 Та дивна створења 15.40 Увек медаља 16.05 Хајде са мном у обданиште 16.30 Питам се, питам се 16.55 Тамбурица фест шоу - Загреб 17.15 Живопис - жена, док. прог. 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Емисија на мађарском 20.00 Добро вече, Војводино (мађ) 21.00 Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 21.30 Емисија на мађарском 22.30 Музички програм – класика

06.00 07.30 08.00 09.00 09.15 10.05 10.30 12.00 12.05 13.00 15.30 16.00 17.30 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.30 01.00

Музички блок ВОА Панорама Кратке вести Свет животиња Културни програм Меридијанима Кратке вести Перископ/ОСАА Ми бирамо Војвођанске вести Културни програм Војвођанске вести Више од откоса Војвођанске вести Културни програм Војвођанске вести Филм ВОА Ноћни програм

Бо у фин гер Бо би Бо у фин гер је убе ђен да има ре мек де ло од сце на ри ја у ру ка ма и ре шен је да сво ју жи вот ну уште ђе ви ну уло жи у тај про је кат. Про блем је то што она из но си је два не што пре ко 2.000 до ла ра. До би ја обе ћа ње ве ли ког сту ди ја да ће ди стри бу и ра ти филм, ако се у ње му по ја ви нај тра же ни ји глу мац Кит Рем зи. Уло ге: Стив Мар тин, Еди Мар фи, Хе дер Гре јем, Кри стин Ба ран ски Ре жи ја: Френк Оз (РТС 1, 20.52) 06.05 08.00 09.06 10.59 12.36 13.05 13.20 13.27 14.00 14.20 15.12

06.30 07.00 10.25 10.55 11.30 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 17.45 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.35 23.00

Цртани филм Серијски програм Азбука родитељства Велики одмор Цртани филм Јужни Пацифик Вести Ево нас код вас Вести Филм: Путовање једрога 1. део Вести Бунтовник из Кејпа Вести Сигуран квадрат Бели мантил Туристички водич Седам НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Сајам инфо Седам слика Бунтовник из Кејпа Објектив Лична грешка Филм: Путовње једнорога 1. део

16.07 16.50 18.30 19.00 19.30 20.05 20.52 22.40 00.26 01.14

09.45 10.15 11.15 13.15 14.15 15.00 16.00 18.00 19.00 19.15 20.25 21.10 22.00 00.10

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица Дневник Спорт плус Време, стање на путевима Гастрономад Мира Адања Полак и Ви ТВ лица...као сав нормалан свет Бољи живот Прекинута успаванка, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Бољи живот Боуфингер, филм Витез темплар, филм Мира Адања Полак и Ви Гастрономад

Евро пулс Како време пролази Фудбал: Хрватска-Србија Љубав и казна Дама без блама Жене Филм: Црни Груја и камен мудрости Галилео Вести Љубав и казна Како време пролази Шешир професора Косте Вујића Филм: Лепа села, лепо горе Филм: Аполо 13

dnevnik

07.15 ТВ лица...као сав нормалан свет 08.00 Сирене 08.25 Бернард 08.29 Кукурику шоу 08.48 Ритам џунгле 08.53 Зујалица 09.32 Верски календар 09.42 Верски мозаик Србије 10.28 Клиника вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.11 Свет здравља 12.51 Моја лепа Србија 13.25 Грађанин 13.55 Рукомет: Србија - Македонија, пренос пријатељске утакмице 15.30 Лети, лети песмо моја мила 16.15 Острво орангутана 16.36 Живот са медведима 17.01 Вреле гуме 17.33 Медаље заувек

РУ КО МЕТ

Ср би ја–Ма ке до ни ја (РТС 2, 13.55) 17.53 Од Старе планине до Мокре горе 18.21 Магазин Лиге шампиона 18.46 Твоје песме, моји снови 19.43 Верски календар 19.55 Кошарка-АБА лига: РадничкиЦрвена звезда, пренос 21.45 Стоп спорт 22.11 Тајне биљака 23.04 Потрошачки саветник 23.30 Антисемитизам 23.54 Александра Ковач у Коларцу 00.46 Вреле гуме 01.16 Рукомет: Србија - Македонија (рт)

07.00 11.00 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 20.45 21.15 23.30 00.00 02.00

Добро јутро Викенд визија Живот у тренду Голд музички магазин Филм: Златна праћка Звездара Магазин ин Национални дневник Фарма- преглед дана Фарма - номинације Звезде гранда Фарма- уживо Филм: Револуција 1911. Филм: Живи песак

05.30 07.30 09.10 09.20 09.45 10.00 11.15 11.20 11.40 12.05 12.30 12.50 13.40

Добро јутро, Србијо Знање на поклон Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби Златокоса Монстер хај Бен 10 Покемони Бакуган 3 Нинџа корњаче Моћни ренџери Телешоп

Ка си ја Смут ни јак

Из Па ри за с љу ба вљу Чар ли Вакс је тај ни агент опа сног из гле да и још го рег по на ша ња ко ји је по слом сти гао у Па риз. Џејмс Рис је ње го ва су шта су прот ност при сто јан и од го во ран мо мак ко ји ра дио као ни жи слу жбе ник у Аме рич кој ам ба са ди у Фран цу ској. Њих дво ји ца ће се на ћи на истом за дат ку. Уло ге: Џон Тра вол та, Џо на тан Рис Ме јерс, Ка си ја Смут ни јак Ре жи ја: Пјер Мо рел (Б92, 21.55) 07.50 08.45 09.10 09.40 11.00 11.35 13.15 16.00 16.35 18.45 19.25 21.55 23.40 00.20 00.40

Добра земља Цртани филм Топшоп Филм: Храбри голуб Валијант Вести Б92 Џои Филм: Троја Вести Филм: Мексиканац Вести Филм: Бетмен, почетак Филм: Из Париза с љубављу Вести Б92 Спортски преглед Филм: Лудо крстарење

08.00 10.00 11.00 12.45 13.00 15.00 17.15 19.00 20.00 22.00 00.00 01.45 02.00 03.00 04.30

Филм: Краљ комедије Добро вече, Србијо Филм: Злослутни медведићи Сити вести Филм: Практичне девојке Филм: Смртоносни лет Филм: Американка у Токију Маријана и Скарлет Филм: Ван Вајлдер Филм: После поноћи Филм: Читав један живот Сити вести Тријумф љубави Филм: Ван Вајлдер Филм: После поноћи

Моћ ни рен џе ри Пре мно го ве ко ва у Ја па ну, си ла та ме је пре ти ла на шем Уни вер зу му, ба ца ју ћи ци ви ли за ци ју на ко ле на. Клан хра брих рат ни ка је био по зван да уни шти древ но зло – са му ра ји рат ни ци ко ји су се ге не ра ци ја ма об у ча ва ли у по ро ди ца ма са ду гом тра ди ци јом ра то ва ња. Си ла та ме се вра ти ла и пре пла вљу је Зе мљу... (Хе пи, 12.50) 13.55 14.05 15.35 15.50 16.15 17.55 18.55 19.30 21.00 22.50 00.30 02.10

Вести Брвнара, викенд поподне Телешоп Моја Србија Једна жеља, једна песма Позајми ми ауто Телемастер Коњи врани, филм Голи живот Луда кућа Филм Филм

Ма га зин ин Бра ни мир Бр сти на 06.00 Ф1 Малезија – Тренинг 08.45 На данашњи дан 09.00 Ф1 Малезија – Квалификације 10.15 Преглед Евролиге 11.15 СК Студио 13.00 НБА недељно 13.45 Лига 1: Шефилд јунајтед – Брентфорд 15.45 На данашњи дан 16.00 ВТА и АТП Мастерс Мајами 04.30 Фудбал Квалификације за СП: Холандија – Естонија

Зрно по зрно У најновијем издању емисије добићете актуелне савете за заштиту патогена од инсеката и корова из Прогнозно-извештаје службе, а говорићемо и о предстојећој сетви кукуруза и соје, где ћемо вам препоручити хибриде за различите типове земљишта и за разне намене, а наравно биће речи и о предсетвеним припремама. (КТВ, 12.00)

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 07.00 Кућица у цвећу, 07.30 Зоо пузле, 09.00 Играмо се, 10.00 Аморе Латино, 13.30 Модни магазин, 14.00 Фарма, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Зоо пузле, 17.30 Здраво је лепо, 18.00 У нашем атару, 19.00 Бибер, 19.30 Ауто флеш, 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.00 Филм, 01.00 Ноћни програм

СЕ РИ ЈА

Ше шир про фе со ра Ко сте Ву ји ћа Ма т у ран ти Пр ве му шке гим на зи је ор га ни зу ју по во дом го ди шњи це смр ти пе сни ка и сли ка ра Ђу ре Јак ши ћа умет нич ко ве че на ко јем ће ску пи ти по моћ за ње го ву по ро ди цу ко ја жи ви у ве ли кој не ма шти ни. Ди рек тор Ко за рац се бо ји да ће због ове про сла ве има ти ве ли ке про бле ме са кра љем Ми ла ном. Уло ге: Алек сан дар Бер чек, Ми лош Би ко вић, Бра ни мир Бр сти на, Пре драг Еј дус, Дра ган Јо ва но вић, Во јин Ћет ко вић Ре жи ја: Здрав ко Шо тра (Пр ва, 21.10)

У „Ма га зи ну ин” го шће Са ње Ма рин ко вић раз ма тра ће и од го во ри ти на мно го број на пи та ња о тај ни жен ске ле по те. Ве ри ца Ра ко че вић, Сне жа на Са вић, Дра га на Ка тић, Сан дра Че рин и Го ца Бо жи нов ска от кри ва ју тај не до брог из гле да. (Пинк, 18.00)

Radio Novi Sad

Дра га на Ка тић

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика 12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota23.mart2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

BAUK LIBERALIZMA NAD VOJVODINOM

Pi{e: Mirko ^anadanovi} 07.40 08.05 09.55 10.50 11.45 15.25 16.20 17.15 18.10 18.40 19.05 20.00 20.55 22.45 23.40 00.40

Новац на јеловнику Алесандрова кухиња Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Луди за кућом - Америка Грађевинске интервенције Затрпани НY Инк Повратак Хани Бу Бу Дечији рођендани за памћење Шминкање са Клио Нови модни креатори - Борба за престиж Пацијенти са необичним здравственим проблемима Полицајке округа Брауард Приче о злочинима са Афродитом Џоунс Повратак Хани Бу Бу

Ле сли Хо уп

Ноћ ни раз го во ри Завера Розвел Снешко Белић Кудрава куца Купи ми Елиота Заштитник Гости из галаксије Последња станица Мистичне реке Ох! У Охају Еротски филм Еротски филм

Ми стич не ре ке Два де тек ти ва се по но во сре ћу на за јед нич ком слу ча ју ре ша ва ња ри ту ал них уби ста ва ко ја пре те да иза зо ву апо ка лип су... Уло ге: Жан Ре но, Бенo Ме жи мел, Кри сто фер Ли Ре жи ја: Оли ви је Да хан (Си не ма ни ја, 20.00)

Бе ри Чем плејн во ди по пу ла ран ноћ ни ток шоу на ло кал ној ра диј ској ста ни ци у Да ла су у ко јем од го ва ра на те ле фон ске по зи ве слу ша ла ца. За ток шоу се за ин те ре су је јед на од на ци о нал них мре жа али од лу ка ни је ла ка јер је Бе ри во ди тељ ко ји се не ли би та бу те ма... Уло ге: Ерик Бо го си јан, Елен Грин, Ле сли Хо уп, Џон Си Мек гин ли, Алек Бол двин Ре жи ја: Оли вер Сто ун (ХРТ 1, 00.12) 20.17 21.45 22.27 00.12

До посљедњег збора Дневник 3 Рат и мир Филмски маратон: Ноћни разговори, филм 01.57 Филмски маратон: Кроз дивљину Мисурија, филм 03.15 У потрази за вуковима, док. филм

07.12 07.17 07.27 07.40 08.56 09.28 09.56 11.25 12.48 14.56 15.49 16.19 17.19 17.45

Жан Ре но

19.31 19.56 20.00 Судије за стил Нова девојка Улица сећања Ружна Бети Приватна пракса Очајне домаћице Судије за стил Лудница у Кливленду Тело је доказ Џордан Џордан Нова девојка Освета Докторка Квин, жена врач: Пуним срцем 22.50 Сексуално васпитање 23.50 Како је бити Ерика

06.00 06.25 06.50 07.40 09.20 11.50 13.40 14.40 15.40 16.35 17.30 19.30 20.00 21.00

СЕ РИ ЈА

Ру жна Бе ти (Фокс лајф, 7.40)

СЕ РИ ЈА

До бра же на (Уни вер зал, 23.00) 08.00 10.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 00.00 01.00

08.10 Барок! 11.40 Изгубљен у Амазону: Мистерија пуковника Персија Фосета 12.40 Ловци на митове 14.40 Прича о сателитима 15.40 Излазак из сенке: Прича о Ирени Жолио Кири и Фредерику Жолио Кири 16.45 Ратници 17.45 Средњи век 19.55 Хрватски владари 20.55 Путовање у Мрачно доба 21.55 Оруђа смрти 23.00 Изгубљен у Амазону: Мистерија пуковника Персија Фосета 00.00 Тајм тим година 01.00 Средњи век

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Не све сни и сла бо ви ди гре шни ци

08.28 Кинотека - циклус класичног вестерна: Кроз дивљину Мисурија, филм 09.45 Тата-мата: Заштићени сведок, док. серија 10.20 Кућни љубимци 11.03 Нормалан живот 12.00 Дневник 1 12.35 Ветерани мира 13.20 Духовни изазови 13.51 Призма 14.37 Еко зона 15.07 Репортери 16.04 У потрази за вуковима, док. филм 17.15 Научне вести 17.22 Комишке кваранторе 18.04 Лепом нашом 19.10 Тема дана 19.30 Дневник

21.40 23.26 00.26 01.07 01.48 02.16

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.30 18.30 20.00 22.00 00.00

Моја мала планета Вот вот‘с Маткова чудовишта Мерлин 3 Мала ТВ Телетабис Нинџа корњаче Свадбено лудило, филм Хеавен Бефоре и Дие, филм Тајне људског ума, док. серија Позитивно Вана, снимак концерта Залагаоница, док. серија Фудбал - квалификације за СП 2014: Хрватска - Србија, снимак Кришке сира 5, док. серија Вечерас Непријатељи народа, док. филм Плаћеници, филм Пети дан, ток шоу Заштитница сведока Трачара Секс и град Ноћни музички програм

Орлови правде Велика језа Напуштајући Лас Вегас Оженио сам убицу Друга шанса Црно и бело Чери Фолс Спашени! Самоубиства девица Еротски филм

07.30 Очајничко путовање: Прича Алисон Вилкокс 09.00 Пинк Пантер поново напада 10.30 Последња дебата 12.00 Гориле у магли 14.00 Дивљи дани 15.30 Врт добре вештице 17.00 Змај. Прича о Брусу Лију 19.00 Биографија - Дејвид Крозби 20.00 Водени свет 22.15 Октобарско небо 00.00 Невин

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Филм: Титаник 2 Филм: 40 дана и 40 ноћи Браћа и сестре Филм: Амерички одметници Добра жена Скандал Филм: Несрећа у ваздуху

08.30 Училица 09.05 Галилео 10.15 Чимпанзе у свемиру, филм 12.10 Породични камен, филм 14.15 Путукући са МцАллистером, филм 16.05 Колеџицом по свету, прилично 17.10 Смртоносних 60, док. серија 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.05 Пирати с Кариба: На крају света, филм 22.50 Добар посао у Италији, филм 00.55 Исконско зло, филм 02.45 Астро шоу

Пи ра ти с Ка ри ба: На кра ју све та Ка пе тан Џек Спа роу за ро бљен је у клоп ци Деј ви ја Џон са, а Ле те ћи Хо лан ђа нин је под кон тро лом ис точ но ин диј ске тр го вач к е ком па ни је и лор да Ку тле ра Бе ке та, ко ји је од лу чио да очи сти мо ра од свих пи ра та. Вил Тар нер и Ели за бет Свон мо ра ју да се удру же с ка пе та ном Бар бо сом ако же ле да ста рог при ја те ља Џе ка из ба ве из зам ке... Уло ге: Џо ни Деп, Ки ра Нај тли, Џе фри Раш, Ор лан до Блум, Џејк Де вен порт Ре жи ја: Гор Вер бин ски (РТЛ, 20.05)

Џо ни Деп

08.10 09.05 09.55 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

08.30 08.45 11.45 14.45 15.30 16.00 17.00 18.45 20.00 22.00 23.30 00.00 01.00 01.30

Мегаградитељи Моћни бродови Злато из џунгле Врхунско градитељство Упозорени сте! Рестаурација класичних аутомобила Брзи и гласни Аутомобилске аукције Тексас Разоткривање митова Како се прави? Трагом аукција Заборављени пртљаг на аукцији Слетање на Марс 2012 Велики корак Елитна полиција Криса Рајана

Фитнес Скијашки скокови Крос-кантри скијање Скијашки скокови Бициклизам Бициклизам Фудбал Скијашки скокови Карлинг Борилачки спорт Рели Скијашки скокови Крос-кантри скијање Бициклизам

ељ ко Си мин, члан ЦК СК Ср би је, ди пло ми ра - обе ле же ни као ан ти ти тов ци, па ће он да они сме ти да ни агро ин же њер, твр дио је ка ко су у ка дров - га бра не. („Ти мо раш да оп ста неш због свих нас. Ти ској по ли ти ци „по след њих шест го ди на за не - си сим бол на шег ан ти фа ши зма и до при но са ре во лу ма ре ни кла сни, идеј ни и ре во лу ци о нар ни кри те ри ју - ци ји.“) ми. Ду го је глав ни кри те ри јум би ла ди пло ма!” Он је Имао је раз у ме ва ња за њи хо ве стреп ње, али ни је мо гао да нас на пад не без ри зи ка да ће му би ти пре - мо гао да при хва ти њи хо ве са ве те и мол бе, јер то ни ба че ни ре ван ши зам или кон зер ва ти зам. Био је млад, је би ло ни са мо ни ма ло. ви со ко о бра зо ван, на чел ној по зи ци ји у ве ли кој и ва жној оп шти ни, члан ЦК. Реч ју, је дан од нај и стак ну ти јих по ли ти ча ра мла ђе ге не ра ци је. Али, на но вом кур су – кад је нај ва жни је по ста ло ре во лу ци о нар но ис ку ство а нај це ње ни ји они ко је ли бе ра ли ни су це ни ли – тај успех из вре ме на ли бе ра ла по стао му је не га тив на ка рак те ри сти ка. На јед ном је мо гао да из гу би све што је по сти гао и као струч њак и као по ли ти чар. А тај гу би так му се учи нио мно го ве ћим од оног што ће из гу би ти као чо век. На исти на чин ус пе ће и 1990. да се пред ста ви као про тив ник ауто но ма ша и по ста не ре пу блич ки ми ни стар за по љо при вре ду. Ђор ђе Ра до са вље вић Гр не, члан ЦК СКС и пред сед ник По кра јин ског ве ћа Скуп шти не, до био је, нај зад, при ли ку да се осве ти и Те пав цу, што га 1967. ни је пред ло жио за се кре та ра Из вр шног ко ми те та ПК, и ме ни, што сам за у зи мао по ло жа је ко је је он же лео. Али, био је до вољ но вешт да сво ме ре ван ши зму да об лик прин ци пи јел не кри ти ке, и лич ну ко рист пред ста ви као све на род ну до бит: „Бо га ти ји смо за јед но ис ку ство. Раз ра чу на ва ње са фрак ци о на штвом и гру па штвом има ве ли ки зна чај за рад нич ку кла су и на ро де Вој во ди не.” Све што је ми слио да тре ба да се ка же про тив нас би ло је уне то у ма те ри јал за овај са ста нак. За то је сад ма ње од дру гих зо штра вао; чак је отво рио мо гућ ност „гре шни ци ма” да се вра те на пра ви пут – из ја вом да су „мно ги у то ушли не све сно” и да су „по је дин ци због од ре ђе них окол но сти по ста ли са у че сни ци ори јен та ци је ко ја је очи глед но во ди ла у Па л Шо ти стран пу ти цу”. Кад је, по сле не ко ли ко го ди на, у Бу дви, имао ин Са мо да ти „мно ги” и ти „по је дин ци” при зна ју да ни су би ли све сни шта ра де, ни ти ви де ли очи глед но. фаркт ср ца, ни ко из вој во ђан ског ру ко вод ства ни је хтео да по мог не да бу де пре ба чен у од го ва ра ју ћу бе Не све сни и сла бо ви ди! Гр не је знао да је на та кву по ну ду би ло од зи ва и у о град ску или но во сад ску кли ни ку, па је Те па вац слу ча ју Ђи ла са и у слу ча ју Ран ко ви ћа. А ко рист дво - учи нио оно што за се бе не би: за мо лио је за по моћ стру ка: увер љи ви је ће зву ча ти оп ту жба да су ли бе ра - Дра жу Мар ко ви ћа, та да пред сед ни ка Пред сед ни штва Ср би је. Дра жа се за ли ма ни пу ли са ли љу ди ма, а у зео, и Шо ти је сти гао и они ко ји при зна ју да су би На жа лост и на сра мо ту оних ко ји до кли ни ке у Хју сто ну, где ли за ве де ни и за сле пље ни о то ме од лу чу ју, не ма да нас ни је опе ри сан. По сле то га слу жи ће убу ду ће бес по го ни је ви ше хтео да жи ви у вор но. Од у век је, у свим со ка че та са Шо ти је вим име ном Но вом Са ду. Пре се лио се, иде о ло ги ја ма и ре ли ги ја ма, – чак ни у Бе че ју, где је ро ђен са су пру гом и кћер ком – тај ме тод до но сио ре зул тат. ко јој је, као ли бе рал ки, Шо ти је ис кљу чен из СК са обра зло же њем да се „ни на јед ном са стан ку ни је 1975. од у зет па сош, и ни је ви ше би ла по доб на да са мо кри тич ки освр нуо на свој рад, а и од би јао је да ра ди у ре дак ци ји „Де ле гат ског гла сни ка„ – у Бе о- се кри тич ки по ста ви пре ма бив шем пар тиј ском вр ху град. Та мо је и умро, 1993. На жа лост и на сра мо ту СК Вој во ди не и Ср би је“. Ни је оти шао на са ста нак оних ко ји о то ме од лу чу ју, не ма да нас ни со ка че та пар тиј ске ор га ни за ци је у „Фо ру му“, ко јој је при па - са Шо ти је вим име ном – чак ни у Бе че ју, где је ро дао. Ни је хтео да се сло жи с оп ту жни цом, а знао је да ђен. Као да је на сва ко ме ћо шку, и ме ђу Ср би ма и ме ђу Ма ђа ри ма, би ло за слу жни јих од ње га – и у она не мо же, ни ти сме, би ти про ме ње на. Су тра дан уве че до шао је код ме не. Вла жних очи ју бор би про тив уста ша у Сре му и хор ти је ва ца у Бач кој, и ства ра њу и од бра ни вој во ђан ске ауто но ми је, и и стег ну тог гр ла, ре као ми је већ у пред со бљу: уна пре ђи ва њу на ци о нал не рав но прав но сти и де мо – Мо ја пар ти ја ме ис те ра ла. – До ћи ће дан кад ће се због то га ка ја ти – те шио крат ског је дин ства у Ср би ји. Ни Ми лош Ра дој чин ни је оти шао на са ста нак сам га. свог пар тиј ског огран ка, али је по слао Се кре та ри ја Ни сам се уз др жао ни од псов ке. ту ПК сво је те зе за ди ску си ју, при пре мље не ако бу Кад смо се ли, ре као ми је: – Ти си млад, па не знам да ли си чуо за оно што де мо гућ но сти за ар гу мен то ван раз го вор, што се ни је уса ђе но у мо ју ге не ра ци ју, а по те кло је од та да - је де си ло. Про те сто вао је про тив „при ме ње ног ме шњег на шег дру га Ста љи на: да је за ко му ни сту би ти то да да се о чла ну Са ве за до не су за кључ ци и од ре у Пар ти ји или ис кљу чен из ње пи та ње жи во та или ди му се ка зна, а да га ни ко и не са слу ша“. Опо вр гао је не ко ли ко нај те жих кле ве та, и упо зо рио на смр ти. Ни је остао ду го, и ви ше смо ћу та ли не го го во ри ли. ста ту тар ну од ред бу по ко јој „сно си од го вор ност Ре као ми је да су га не ко ли ко ста рих дру го ва Ма ђа ра онај члан СК ко ји се по слу жи не и сти ном и дез ин зва ли, не ки и по се ти ли. Тра жи ли су и мо ли ли да се фор ма ци ја ма да би по ли тич ки и мо рал но дис ква ли ма ло са мо кри ти ку је и дис тан ци ра од оних што су фи ко вао дру ге љу де“. Књи гу Мир ка Ча на да но ви ћа „БА УК ЛИ БЕ РА ЛИ ЗМА НАД ВОЈ ВО ДИ НОМ” мо же те ку пи ти у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) за 756 ди на ра, или на ру чи ти пре ко те ле фо на 021/6622–609 и меј ла knji za ra4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

subota23.mart2013.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj

IZ DA JEM name{ten dvosoban stan na Rumena~kom putu. Telefon: 064/568-4577. 71246 IZ DA JEM name{ten dvosoban stan 73m2 u centru, 1. sprat, lift, telefon, centralno grejawe, kablovska TV, internet. Telefon 063/88-14-640. 71274 CEN TAR, Bore Prodanovi}a, izdajem dvoiposoban name{ten stan novogradwa, kompletno opremqen, 200E. Telefon 063/746-0514. 71336 IZ DA JEM trosoban name{ten stan, Novo naseqe. Telefon 063/588-604. 71370 APART MAN na izdavawe, Grbavica, Tolstojeva 37, sloban od 1. aprila. Telefon 021/751-966, 066/954-2543. 71485

KU PU JEM noviji dvoiposoban ukwi`en stan, ni`e spratnosti, do 50.000e na Novoj Detelinari, Novo Naseqe. Telefoni: 021/6618184, 062/973-22-60, 064/506-3791. 71259

PRO DA JEM sre|en dvosoban, odmah useqiv stan u ulici Kraqevi}a Marka 13, na drugom spratu, 70m2, Novi Sad. Telefon 063/7525687. 71085

tetka Savki od Svetlaninih drugarica sa porodicama.

71515

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 77. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Du{an ]ulibrk Sahrana je u nedequ, 24. 3. 2013. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Beo~in Selu. O`alo{}eni: supruga Lucija, deca Slavica, Slavko i Du{anka, unuci Nikolina i Karlo. 71517

HIT NO prodajem jednospratnu ku}u u centru Futoga, pogodnu za dve porodice. Cena po dogovoru. Telefoni: 021/6313-987, 061/6304166. Qubica. 70959 TI TEL - [AJ KA[ prodajem ku}u sa placom 3000m2. Telefon 064/9376437, 9 - 15 sati. 68630 PRO DA JEM ku}u u Be~eju, ~vrst materijal, grejawe, vodovod, gara`a, hodrofor, odmah useqiva, povoqno. Telefon: 063/214-863. 71159 PRO DA JEM ku}u u Bukovcu, Svetozara Mileti}a br. 3. Telefoni: 065/66-10-889, 065/445-15-78. 70803

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Qubici Boki} obele`avamo danas, 23. 3. 2013. godine, u 11 ~asova, na grobqu u @abqu. O`alo{}ena porodica.

KU PU JEM sve vrste vozila, maksimalno pla}am. Isplata odmah. Telefon 064/27-69-638. 70336 KU PU JEM sve vrste automobila starija i novija, mo`e i havarisana. Telefoni; 021-822-714 i 063708-19-39. 70989

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 71502

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 67085

PRO DA JEM sadnice kajsije, jabuke, {qive, tre{we, duwe i drugih vo}nih vrsta, nadomak Novog Sada. Telefoni: 021/6614-380, 063/8351-900. 71213

FAR MA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i prasi}e. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539051. 71338

KU PU JEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {poret, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 71094

71513

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Rajki od stanara Bul. Kraqa Petra I br. 43.

71494

DVOGODI[WI POMEN na{em voqenom obele`i}emo danas, 23. marta, u 11 ~asova.

Frawa Borda{ Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve {to smo tvojim iznenadnim odlaskom izgubili. Supruga Biqana sa decom, unukama i zetom. 71401

^iTUQe l POMeni

dnevnik

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Dana, 24. marta 2013. godine, navr{ava se {est tu`nih meseci od kako si nas zauvek napustila.

subota23.mart2013.

Dvadesetpetog marta navr{i}e se osamnaest godina bez najdra`eg jedinog sina

Slobodana Cvijovi}a Bobana

Ne|o Amixi}

Tvoj tata Cvijo.

Qiqana ^ovs Supruga Gospa, sin Neboj{a i }erka Nevena sa porodicom.

71511

POMEN

S tu`nim srcem javqamo rodbini i prijateqima da je 21. 3. 2013. godine, u 80. godini prestalo da kuca srce na{oj dragoj majci, ta{ti, babi i prababi

Radmili Mihajlovi}

Mnogo suza je palo od kako je tvoje srce stalo. Bol i tuga su sve ve}i, ni zbogom nisi mogao re}i.

Zauvek je u na{im srcima.

Sahrana }e se obaviti u Novom Sadu na Gradskom grobqu, 23. 3. 2013. godine, u 14.15 ~asova.

Danas, 23. marta, u 11 ~asova poseti}emo tvoju ve~nu ku}u.

O`alo{}eni: }erka Mira, zet Dragan, unuk Vladimir Jovi~i} i unuka Jadranka Egi} sa porodicom.

71480

71478

Hvala ti na dobroti i pru`enoj qubavi. Uvek }e{ ostati u na{im srcima. GODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj mami

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Tvoji najmiliji.

71512

Todor Krsti}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u nedequ, 24. 3. 2013. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu obele`iti ~etrdesetodnevni pomen na{oj miloj

2003 - 2013.

Kovinka Krsti} 1993 - 2013.

Mariji Cimbal

\oki Vukadinovu Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Kristini Brankov ro|. Qubi~i} obele`i}emo danas, 23. marta, u 11 ~asova, na grobqu u Gardinovcima. ^uva}emo te u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

O`alo{}ene }erke: Gorica i Kida sa porodicom.

71482

71481

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama, baka i prabaka

1989 - 2013. Mila na{a, kuda idu na{i `ivoti bez tebe. Vole te tvoji: mama Vesna, tata Tibor, bata Bojan i sestra Jeca.

3 Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 91. godini preminuo na{ dragi otac, deda i pradeda

Radmili Mihajlovi} od: bra}e Dragi{e i Qubivoja Putnikovi}a sa porodicama i sestre Dragiwe Nestorovi} sa porodicom. 71479

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da nas je 22. 3. 2013, u 87. godini napustila na{a mama, ta{ta, baka i prabaka

71497

Smiqa Maqah

Niko, nikad kao moja voqena baka!

Jovan Krsti}

ro|. Grgar

Leksa [ugin

1979 - 2013.

1921 - 2013.

Vreme prolazi, ali qubav i plemenitost va{u, ~uvaju od zaborava: Verica, Milica i Stefan.

Od drage mame koja mi je celog ìvota pruàla beskrajnu qubav i razumevawe opra{tam se sa dubokim bolom. Sahrana je 23. 3. 2013. godine, u ûrugu, iz kapele u 14 ~asova.

71506

26. 3. 2010 - 26. 3. 2013. Vreme prolazi, uspomene ne blede. Puno nam nedostaje{.

Leksa [ugin Zauvek u mom srcu i mojim mislima!

Tvoja unuka An|elka Jati}.

O`alo{}ena }erka Vera, zet Marko, unuk Dejan. Posledwi ispra}aj je danas, 23. 3. 2013. godine, u 14 ~asova, ispred crkve u Veterniku a sahrana je u 15 ~asova.

O`alo{}eni: }erka Danica Jati}, unuka An|elka sa Radetom i praunuci Lena i Vawa.

O`alo{}eni: supruga Anka, sinovi Branko, Radomir i Milorad sa porodicama.

71503

71475

71504

Posledwi pozdrav voqenoj supruzi koja me je napustila u 87. godini.

Steva Moqac

Dragan Sto{qevi}

SEDMODNEVNI POMEN

71500

Sa po{tovawem se opra{tamo od na{e kom{inice

Posledwi pozdrav prijateqici i kumi

Perside Miladinov

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, 23. 3. 2013. godine, u 10.30 ~asova, na Bege~kom grobqu obele`iti sedmodnevni pomen na{oj dragoj supruzi i majci

Tvoji najmiliji.

Draga mama, tvoj odlazak ostavi}e za ceo `ivot veliku tugu i bol u mom `ivotu. Sahrana je danas, 23. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

Rajki

Posledwi pozdrav od kom{ija iz Ulice Bate Brki}a 18.

od Jawe Bari{i} sa porodicom.

71495

71498

Deset godina pro{lo je od kako nije sa nama na{ voqeni

Posledwi pozdrav dragoj baki

dragoj

71484

SE]AWE na

Smiqa Maqah ro|. Grgar 1926 - 2013.

Ani Zori} Hvala ti na tvojoj dobroti koju si mi u vremenu od 64 godine zajedni~kog `ivota pru`ila. Ostavila si me golubice moja voqena da u dubokoj tuzi o~ekujem ~as gde }emo se ponovo sresti, negde tamo...!

Smiqi Maqah

od: unuke Sawe sa sinom Stefanom, suprugom Damirom i sverkvom Bebom @ivanovi}.

71501

Tvoj voqeni suprug Jovan - Janko. Po~ivaj u miru.

71499

1963 - 2013. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Suprug Milan, }erka Milana i sin Nemawa.

71490

Velimir Stankovi} Veqa

Dragana Dautovi}a 27. 3. 2010 - 27. 3. 2013.

Danas, 23. marta 2013. godine, u 11 ~asova, poseti}emo wegovu ve~nu ku}u na Gradskom grobqu. Supruga Mileva, }erke Tawa i Sandra sa porodicama. 71471

S qubavqu i po{tovawem supruga Jelena.

71505

^iTUQe l POMeni

subota23.mart2013.

POMEN

GODI[WI POMEN

Dana 30. 3. 2013. navr{ava se godina od smrti moje mame

POLUGODI[WI POMEN

Dana, 21. marta preminula je na{a draga majka

dnevnik

23. 9. 2012 - 23. 3. 2013.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 21. 3. 2013. godine, u 75. godini preminula

Zora Ilije Todorovi} Vida Vigwevi} Sahrana je danas, 23. 3. 2013. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu. O`alo{}eni: k}erke Vesna i Jasna, sestra Darinka Ili} i ostala rodbina i prijateqi.

Pomen }e se odr`ati 23. 3. 2013. godine.

Dubravka Tomi}

O`alo{}ena porodica Vigwevi}.

71464

[ESTOMESE^NI POMEN Danas se navr{ava pola godine od kada nas je napustila na{a draga i voqena

Vere Radujkov

iz Futoga

Jednogodi{wi pomen odr`a}e se 24. 3. 2013. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Rumenki. O`alo{}en sin Boba.

71466

71321

71296

^ETRDESETODNEVNI POMEN

POMEN Navr{ava se deset godina od smrti na{e drage i voqene.

POMEN

Jelisavka Gli{i}

Sahrana }e se obaviti 23. 3. 2013. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

71486

@eqko Miqkovi}

Stojanka Ru`in Pomen obele`avamo danas, 23. 3. 2013, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Vreme prolazi a tuga i praznina za tobom ostaje i postaje sve dubqa. Volimo te i ~uvamo u na{im srcima od zaborava. Po~ivaj u miru. Tvoji najmiliji.

Sini{a Medi}

GODI[WI POMEN

Uvek }e nam tvoj osmeh i vedar duh ostati u lepom se}awu. S qubavqu i tugom, uspomenu na tebe ~uva}e tvoji najmiliji.

71477

2012 - 2013.

Mara Dra`i}

Tvoji: tetka Gordana i brat Bane.

71476

27. 3. 2003 - 27. 3. 2013. Tvoji najmiliji: Dra`i}i i Obradovi}i.

71373

SE]AWE

71326

POMEN

ro|. Gali}

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj

obeleì}emo danas, 23. 3. 2013. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu. Na{a mama, baka i prambabica nikada ne}e biti zaboravqena od wene dece. Dok smo ìvi ìve}e u na{im srcima. Hvala joj za sve. Weni najmiliji.

Danas, 23. 3. 2013. godine navr{ava se pet godina od kako nije sa mnom moj suprug

Bosiqki Ron~evi} obeleì}emo danas, 23. 3. 2013. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Hvala ti za veliku qubav i dobrotu koje si nam ceo ìvot pruàla.

Milan Subotin Hvala ti za svu dobrotu, pa`wu i qubav.

Suprug Petar i }erka Gordana sa porodicom.

1998 - 2013.

Dragomir Zubi}

1952 - 2011.

3. 4. 1932 - 23. 3. 2003.

Dve godine su pro{le, ostao je topao ose}aj tvog prisustva. Vreme ne mo`e da ubla`i bol i tugu.

Danas se navr{ava deset godina od kako nas je napustio voqeni i dragi suprug, otac i deda.

Sestra Du{ica.

Ve~no se}awe od wegove porodice.

71390

71288

71403

POMEN

Zdravko Brzak

Tvoja Nada.

71443

Danas, 23. 3. 2013. godine navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{e voqene

POMEN

Qubici Kozarev

71287

Pro{le su tri godine od kako `ivim sa neizmernom tugom i bolom za mojom mamom

Nadom Markov

3 [ESTOMESE^NI POMEN ]erka Zorica sa porodicom.

71318

Qubica ]u}uz

Stevan Tanasin Bata Pro{lo je 15 godina od kada nisi sa nama. Ponosni smo na tebe, jer si bio najboqi suprug, otac i deda. Voli te tvoja porodica. 71483

POMEN najdra`im roditeqima.

Vinke Xigurski

Qubi Beri

Svojom mudro{}u i dobrotom ostavila je duboki trag u svima nama.

Mojoj voqenoj majci, danas u 11 ~asova }u davati pomen na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Sin Sa{a i porodica.

Porodice Xigurski i Mom~ilovi}.

S qubavqu i tugom k}erka Radojka - Rada Bera.

71422

71337

71311

ro|. Jawi} 19. 12. 1936 - 11. 2. 2013. Danas, 23. 3. 2013. u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu obele`i}emo ~etrdesetodnevni pomen dragoj majci.

POMEN

TU@NO SE]AWE Najtu`niji dan za tvoju porodicu je 23. mart.

\or|e Gajicki

Dana, 22. marta 2013. umrla je na{a tetka i baba

2006 - 2013.

Lazar Veselinovi}

Gordana Keki}

Mr Miroslav Todorovski

1999 - 2013.

ro|. Nedi} 1937 - 2013.

2007 - 2013. U mislima prisutan i nikad zaboravqen. Tvoji: sinovi Goran i Zoran, unuci Nemawa i Dositej, Vawa i Lara, snaja Qiqana i supruga Hilda. 71488

Vreme sahrane bi}e naknadno objavqeno. Hvala Ti za sve {to si u~inila za nas. Uspomenu na Tebe ~uvaju Dragana, Vawa i unuke Na|a i Iva. 71509

Julka Gajicki

Pro{lo je ~etrnaest godina od kako si oti{ao zauvek. Tvoj dragi lik i uspomenu na tebe ~uvaju: tvoja supruga Pava i sinovi Jovan i Stevan sa porodicama. 71281

1998 - 2013. Uvek }emo se se}ati qubavi i pa`we koju ste nam pru`ili. ]erke Nada i Vera sa porodicama. 71293

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN

SE]AWE

23. 3. 2008 - 23. 3. 2013. Pro|e i peta godina, neverica ostaje. Te{ko je prihvatiti da vi{e nisi sa nama.

na moje Jovanovi}e koji po~ivaju na grobqu u Sremskoj Kamenici.

subota23.mart2013.

JEDNOGODI[WI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN bratu

Qubica Mu{icki

Draganu Crepuqi

Navr{ava se godina od kako nije sa nama na{ po{tovani i voqeni suprug, otac, tast i deda

Milan 2007 - 2013.

Milica 2001 - 2013.

Qubi{a

dipl. in`. Stanko Ivan~evi}

1995 - 2013.

Ivanka Ovcin

Svetislav

Neka ti je ve~na slava i hvala za sve. Tvoj suprug Laza - Lale.

1985 - 2013.

71252

1960 - 2013.

Ve~no }e{ ostati u na{im mislima.

Ve~no u na{im srcima i mislima. Tvoji: Dara, Lola, Jelena, Nikola, Petar, Milan, Aleksandra, \or|e i Isidora.

Bojana

Danas, 24. marta 2013. godine navr{ava se ~etrnaest godina od kako nije sa nama na{ dragi

ro|. Bawac 1924 - 2012.

26. 3. 2012 - 26. 3. 2013.

71384

Mika

SE]AWE na moje drage roditeqe

1959 - 2013.

Tvoja sestra Radojka sa porodicom. Sa qubavqu i tugom, zahvalni za svu qubav i dobrotu koju si nam pruìla u ìvotu. Ve~no }e{ ìveti u na{im srcima.

S tugom, qubavqu i ponosom, wihova Bojka Jovanovi}.

Tvoji najmiliji.

71298

71348

Dana 13. marta 2013. godine preminuo je na{ voqeni

Milenko Dudi}

Mira Lazi}

Mita Lazi}

ro|. Stoj{i} 1932 - 2010.

1928 - 1998.

dipl. inž. elektrotehnike 1944 - 2009.

Dana 26. 3. 2013. godine obele`avamo desetogodi{wi pomen na{em voqenom suprugu, ocu i deki

Moja qubav, po{tovawe i zahvalnost traja}e ve~no.

ČETVOROGODIŠNJI POMEN

Raffai Tibor

3 POMEN

iz ^uruga

S qubavqu i po{tovawem, wegova porodica.

71372

Vreme prolazi ali ne umanjuje tugu koja je u nama. Večno ćeš nam nedostajati.

]erka Jelica.

Tvoji najmiliji.

71328

71232

71169

GODI[WI POMEN

Danas, 23. 3. 2013. godine navr{avaju se tri godine od kako nije sa nama na{ voqeni

POMEN

15. 3. 2010 - 15. 3. 2013.

Vaso Poqak

1. 4. 1990 - 1. 4. 2013.

diplomirani ekonomista iz Sombora 1937 - 2013.

Milinko Gutovi} Guta Nikada ga ne}e zaboraviti: supruga Olga, sinovi Novica i Sini{a, snaje Kristina i Maja i unu~ad Jelena i Aleksandar.

Milanu Mi{i}u

O`alo{}ena porodica: supruga Stana, sinovi Milan i Goran, snaje Gospava i Glasinka, unuci \or|e, Mila i Aleksa.

71236

Nosimo te u srcu i ~uvamo od zaborava.

Vojislav Vuki} Voja

Milan Vuki} Mikica

Tuga i bol za vama, nikada ne}e nestati. Va{i najmiliji. 71324

71190

TU@NO SE]AWE Godinu dana Godinu ipo dana

POMEN Navr{ava se najtu`nija godina od preranog odlaska mog sina, brata i strica

prim. dr Milenko Vasi} 25. 3. 2012 - 25. 3. 2013.

Tvoji najmiliji: supruga Biserka, k}erka Qubica, sin Nikola, unuci Nemawa, Maja i Teodora, snaja Velinka i zet Dragan.

Uspomenu i se}awe na wega ~uvaju: porodica, rodbina i prijateqi. Porodica.

71347

71358

^ETVOROGODI[WI POMEN

@ivorad Banovi} Bane

Zorica Marija Maca Vukasovi}

Sini{e Medi}a

Porodice: Jovanovi}, Mari}, Opa~i} i ostala rodbina.

Se}awe na Tebe je stalno i {to vreme vi{e prolazi tuga i bol su ja~i, jer tugu ne merimo re~ima, suzama i vremenom, ve} prazninom koja se usadila u na{im srcima, zauvek. Neka Te an|eli ~uvaju. Tvoji: mama Nada i brat Dejan sa porodicom.

Ostavio si se}awa koja ne blede i dobrotu koja se pamti. Utehe nema, vreme ne bri{e se}awe. Ni jedna re~, ni jedna suza nije dovoqna da ti ka`emo koliko nam nedostaje{. Tvoji: supruga Draga, }erke Sandra i Gorana, zet Steva i unuk Ivan.

71319

71303

71294

Zauvek ostaju lepa se}awa, beskrajna qubav i du`no po{tovawe i zahvalnost. Mnogo nam nedostajete.

GODI[WI POMEN Navr{ava se godinu dana od smrti na{e baba Jele

Na dana{wi dan, pre osam godina napustila nas je na{a

POMEN Navr{ilo se {est godina od kako je preminuo na{

Mirjana Jovi} Mima Jelice Pani}

ro|. Obradovi} 2005 - 2013.

Milan Jovanovi}

iz Titela

1947 - 2007.

Qubav i dobrotu koju nam je pru`ila ne}e zaboraviti: }erka Marica, praunuke Du{ica i Gordana i snaja Sne`ana.

Sa qubavqu i tugom ~uvaju uspomenu na wega: Zdenka i Smiqka sa svojom porodicom ]orovi}.

Hvala za trenutke zajedni~kog `ivota koje }emo ve~no ~uvati u na{im srcima. Volimo te. Wena deca: Milica i Milo{ sa Vladicom, Qiqa i Jova sa Nikolom i Reqom, mama Cana i tata Qubi{a.

71099

71301

71283

Ово мора да зна свака ћерка

остоје правила која мора да научи свака девојчица: да није ничије власништво, да отворено исказује своја осећања, да воли и поштује себе, али и да „рибље усне” нису секси, а да се танге носе само повремено. Ево шта Скери мами саветује родитељима ћерки. Научите да их да нису ничија својина. „Научите је да ћете је се одрећи ако икада буде носила шортс на којем пише другачије”, саветује Џил Смоклерс мислећи на гардеробу за девојке на којој су исписане поруке типа: „само сам твоја”; „учинићу све за тебе” и слично. Џил такође саветује родитеље да на време науче ћерку да не крије своја осећања. „Ако неће отворено да прича о томе шта осећа, нека напише, одсвира, била шта осим да се повуче у себе и у фрижидер.” Следеће правило гласи: научите ћерку да воли и поштује себе, без обзира на то да ли је висока, ниска, дебела, мршава. „Уверите је да је лепа и изнутра и споља.” Она, такође, мора да поштује и воли себе, по цену да неко време буде усамљена. „Сви морају да је поштују, и никоме не сме бити отирач.” Ваша ћерка мора да зна да увек може да вам се обрати ако јој треба помоћ, и ако не може сама да се одбрани вербално или физички. „Рибље усне нису секси„, једно је од правила која треба да усвоји ваша ћерка, а које се односи на естетску хирургију. С тим у складу је и правило: „велике груди нису свима лепе, као ни тетоважа и пирсинг”. Учите је да буде јака и да се не боји неуспеха. „Страх не сме да је заустави да покуша поново да оствари оно што је плани-

@enSkA POSLA

subota23.mart 2012.

рала, а што јој није одмах пошло за руком.” „Дамско понашање лети кроз прозор оног тренутка када мора јасно и гласно, веома гласно, да каже оно што мисли.” „Не шаљи своје фотке непознатим људима, мејлом или ММС-ом, никада. Никада, никада - пновите јој више пута.” „Не кради дечка најбољој другарици. Мушкарци долазе и одлазе, а другарица остаје за цео живот”, савет је који звучи старомодно, али је и даље актуелан. Научите ћерку да се доњи веш не позајмљује, као и да је у фармеркама из којих вири гуза

нико неће схватити као озбиљну и паметну девојку, чак и ако их носи у библиотеци. „Танге су ок, али само једном недељно.” Помозите јој да „изађе” из тинејџерских часописа јер се у њима пропагирају мршавост, дијете и погрешни узори. Не дозволите да са девет година изгледа као да има 25. „Њена гардероба мора да буде у складу са њеним узрастом.” „Не би требало да се уда млада”. Родитељи треба да охрабре ћерку да види свет, живи сама, схвати ко је и шта жели у животу, шта жели од партнера, пре него што се „смири”.

„Објасните јој да нема ништа лоше у томе да петак увече проведе код куће читајући књигу.” Научите је да се смеје себи, да буде спремне да збија шале и на свој рачун, јер само тако ће заиста бити духовита. „Многе жене кажу да имају смисла за хумор, али ја их знам тако мало. А ви?”, пита Џил. Велико друштво је ок, али треба инвестирати у свега два, три права пријатеља. Све преко тога је губљење времена. Научите је да живот пружа неограничен број избора. „Заиста можеш да урадиш много тога. Чак и да користиш мушки тоалет.”

Ово мора да зна сваки син

век подигни даску на ВЦ шољи, буди веран и моногаман, не користи дроге, ОК је да заплачеш, али с правим разлогом... само су нека правила којих би требало да се придржава сваки син. Скери мамa, првобитно блог маме Џил Смоклерс, сада је сајт који бележи ме сечну по сету скоро три милиона читалаца који ту траже корисне, али духовите, савете и искуства родитеља широм света. Ево шта, на пример, Скери мама саветује родитељима синова. „Научите их да пре употребе тоалета подигну даску на WЦ шољи”, прво је правило на којем, пише Џил, треба инсистирати. „Будите упорни, немојте мислити да ће временом сами то научити.” „Нека играју видео игрице. Бо ље та ко да ис по ље сво ју агре сију него да убију некога. Такође, на тај начин тренирају своје руке како би једног дана били успешни хирурзи.“ „Научите сина да не чешка своје међуножје пред другима.” Мушкарци то углавном раде не све сно, али смо сви ми други у том тренутку веома све сни њиховог потеза, зато би требало на време да их научимо да пазе шта раде са својим рукама. „Синове треба научити да буду верни и моногамни.” Жене не служе само за забаву и секс, тре ба их по што вати и уважавати, по светити им се.

„И твоја мама је била нечија девојка, реците то вашем сину.” „Не мора да се игра са луткама беба, али нека макар на време прочита књигу са списком

имена како бисте избегли катастрофу да свом детету да неко невероватно име.” Научите сина да је у реду да заплаче само када је заиста повређен. „Дечаци данас плачу

када изгубе омиљену играчку. Некада су плакали само тек ако виде крв. Бојим се за њихову будућност„, пише мама Џил. „Дајте му лего коцке, али му одузмите упутство за коришћење. Нека буде кративан. Подстакните га да искористи све коцкице, како не бисте голим стопалом згазили неку зао сталу на поду.” Нарочито је битно да на време нау чи коли ко су штет не дроге. „Нека му се згаде, како никада не би нешто од тога донео кући.” „Научите га да користи усисивач, али и да пере судове. Биће вам захвалан једног дана.” Осим тога, нека научи и да пегла, про стире опран веш, слаже своје ствари у орман. Никада не зна када ће му те вештине затребати. Обавезно нека научи да користи марамице! „Сваки пут када је на семафору црвено светло шта можете да видите у аутомобили поред вас - мушкарца за воланом како копа по свом но су. Одвратно! Његова мајка га, очигледно, никада није учила да користи марамице за нос.” „Научите га да буде духовит. Ништа није тако секси као духовит мушкарац, чак и када је кретен. Како другачије објаснити зашто су неки мушкарци прави срцоломци.” Ако пожели да заигра у пинк сукњици, пустите га. „Мора да но си, ако то пожели, и сукњицу и мач, јер је то начин да пронађе свој идентитет.”

dnevnik

SPORT

dnevnik

Nata{a Bu~evac, kapiten Vojvodine

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS GO STU JE ME GA VI ZU RI

Utakmica za pre sti`

sti`. Je se nas smo ih po be di li i u tom du e lu po ka za li da smo bo qi od wih. Is ko ri sti }e mo utak mi cu kao pri prem nu za Su per li gu, u ko joj `e li mo da za u zme mo ~e tvr tu po zi ci ju i pla si ra mo se u Ja dran sku li gu. Da kle, ide mo na po be du u Kru {ev cu - na ja vio je pr vo ti mac Vo {e Og wen Ku `e ta. M. P.

U po sled wem ko lu ABA li ge Cr ve na zve zda Te le kom go stu je u eki pi Rad ni~ kog ko ja je u pro {lom ko lu obez be di la pla sman na za vr {ni tur nir za ka zan za 25. april. Kra gu jev ~a ni ima ju bo qu me |u sob nu ko{ raz li ku u dvo me ~u sa ti mom Bu du} no sti, pa }e se Pod go ri ~a ni za F4 bo ri ti s Par ti za nom. Tre ner cr ve no-be lih Vla da Vu ko i ~i} o~e ku je da u Kra gu jev cu we go vi iza bra ni ci od i gra ju do bro i ma te ri ja li zu ju od li ~an rad na tre nin zi ma. - Ve} ne kih me sec da na igra mo u rit mu jed ne utak mi ce ne deq no. To nam je omo gu }i lo mno go vi {e pri li ke za tre ning. Ka da se pro me ni ri tam igra wa, obim i in ten zi tet tre ni ra wa, to u po ~et ku ne da je re zul tat, ali ka ko vre me od mi ~e uvi |a se na pre dak. O~e ku jem da }e nam se pre dan rad is pla ti ti da }e mo igra ti bo qe i da }e mo po be |i va ti - re kao je Vu ko i ~i}. U ti mu Zve zde }e se po no vo na }i ame ri~ ki cen tar El ton Braun, dok }e iz o sta ti Vuk Ra di vo je vi} zbog pro ble ma sa ko le nom. Na vo de o even tu al nim kal ku la ci ja ma u utak mi ci Zve zde i Rad ni~ kog, tre ner Be o gra |a na je ja sno de man to vao. - Ne znam ko su qu di ko ji se ba ve kal ku la ci ja ma, mi se ti me ne ba vi mo. Na {a naj ve }a è qa je da do bro igra mo i tre ni ra mo. Zna mo da smo gu bi li ne ke utak mi ce ove se zo ne i da ni smo sa vr {en tim, ali smo mno go vi {e pu ta po be |i va li za to je raz mi {qa we ko ja bi nam eki pa vi {e od go va ra la na F4 ne pi je vo du. Mno go to ga mo è da se de si u na red nih me sec da na - is ta ko je Vu ko i ~i}. Iz ta bo ra Rad ni~ kog sti ù na ja ve na pa da~ ke igre u è qi da se osi gu ra tre }a po zi ci ja.Spoq ni igra~ Kra gu jev ~a na Mi lo{ Di mi} na vo di da se eki pa pri pre ma kao i za sva ki dru gi me~. - Igra ~i ova dva ti ma se ve o ma do bro po zna ju. Oni su jak ko lek tiv, ne bih ni ko ga iz dva jao. Na {a pred nost }e bit i po dr {ka sa tri bi na, dok }e mo na te re nu da ti sve od se be da po be di mo. Od is ho da ovog me ~a za vi si da li }e mo igra ti sa Igo ke om ili Zve zdom na F4. Iskre no, vi {e bih vo leo da se sa sta ne mo sa Be o gra |a ni ma pa zbog to ga mo ra mo da ih po be di mo u ovom du e lu - na veo je Di mi}. Utak mi ca u dvo ra ni Je ze ro po ~i we u 20 ~a so va.

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Fud bal Pr va li ga Sr bi ja - NO VI SAD: No vi Sad - Te le op tik, IN \I JA: In |i ja - û ka ri~ ki, ZRE WA NIN: Ba nat - Pro le ter, LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - Rad ni~ ki (NP), Â ÂK: Bo rac - Slo ga (K), BE O GRAD: Vo `do vac - Me ta lac, Be à ni ja - Ti mok, LU Â NI: Mla dost - Na pre dak, MLA DE NO VAC: Mla de no vac - Je din stvo Pu te vi. Utak mi ce po ~i wu u 14.30 ~a so va. Voj vo |an ska li ga, za pad - STA NI [I]: Sta ni {i} - Mla dost (BP), CR VEN KA: Cr ven ka - Bo rac (NS), NO VI SAD: Cr ve na zve zda - Bu du} nost (M), BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka - In deks, KA]: Ju go vi} Pr vi maj, ER DE VIK: Slo ga - Sr bo bran. Utak mi ce po ~i wu u 14.30 ~a so va. Voj vo |an ska li ga, istok - BA NAT SKI KAR LO VAC: Pro le ter - Rad ni~ ki (B), SE ÂW: Bi le }a nin - Je din stvo (NB), KO VIN: Rad ni~ ki - Je din stvo (BK), KI KIN DA: Ki kin da - Ba~ ka 1901, SRP SKA CR WA: Bu du} nost - Ko lo ni ja, ADA: AFK Bo rac (S), BA NAT SKO VE LI KO SE LO: Ko za ra - Vr {ac. Utak mi ce po ~i wu u 14.30 ~a so va. Pod ru~ na li ga No vog Sa da - FU TOG: Me ta lac Fu tog - Tvr |a va. Utak mi ce po ~i wu u 14.30 ~a so va. Grad ska li ga No vog Sa da - BU KO VAC: Fru {ko gor ski par ti zan - Vi no gra dar, NO VI SAD: Mla dost - Fu tog, Sla vi ja Sre mac Bo mal. Utak mi ce po ~i wu u 14.30 ~a so va.

Ko {ar ka ABA li ga - ZA GREB: Ci bo na - Igo kea (18), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Cr ve na zve zda (20), POD GO RI CA: Bu du} nost - Olim pi ja (20), [I RO KI BRI JEG: [i ro ki - Ce de vi ta (20), NO VO ME STO: Kr ka - Sko pqe (20), BE O GRAD: Par ti zan - Sol nok (29). Pr va li ga Sr bi je (m) - ^A ^AK: Bo rac Slo ga (18), BE O GRAD: BKK Rad ni~ ki - Slo bo da (19), KRU [E VAC: Me ga Vi zu ra - Voj vo di na Sr bi ja gas (17), JA GO DI NA: Ja go di na Me ta lac (17), SME DE RE VO: Sme de re vo -

OKK Be o grad (17), NI[: Kon stan tin - FMP (19), VR [AC: Vr {ac - Ta mi{ (18). Dru ga li ga Sr bi je (m) - FU TOG: Me ri di a na - Be o vuk (17), SU BO TI CA: Spar tak - Pla na (19.30), IN \I JA: @e le zni ~ar - Par ti zan (18.30), KO SJE RI]: Cr no ko sa - Mla dost (^) (18), KRU [E VAC: Na pre dak - Rad ni~ ki (20), ZE MUN: Mla dost - Na pre dak (A) (17.30). Pr va srp ska li ga - se ver - TE ME RIN: Mla dost - Voj vo di na (20), NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va - Je din stvo (17), @I TI [TE: Sve ti \or |e - Sta ra Pa zo va (19). Dru ga li ga - se ver (`) - SU BO TI CA: Spar tak - Si vac (17.30), SEN TA: Ba sket Star - Ru ma (18), KI KIN DA: Gim na zi ja - Ko vin (20), NO VI SAD: Voj vo di na - Pro le ter (20.30).

Od boj ka Dru ga èn ska li ga - se ver - SREM SKA MI TRO VI CA: Iton Srem-tem po - Vr {ac (18), KLEK: Klek - Du nav (19), VR BAS: Vr bas Mla dost (I) (12), NO VI SAD: NS vo lej tim Omla di nac (19), KI KIN DA: Ki 0230 - Ru ma (14.30). Dru ga mu {ka li ga - se ver - NO VI SAD: Voj vo di na NS se me 2 - FOK (12), SREM SKA MI TRO VI CA: Srem Iton - In |i ja (17.30), NO VA PA ZO VA: Mla dost - Fu tog (20). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - cen tar SREM SKI KAR LOV CI: Par ti zan - FOK (18), NO VI SAD: NS tim - NS vo lej tim 2 (12), VST - êmp 07 (13). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - se ver SOM BOR: CVS - Mla dost (BP) (19), Vo lej stars - Apa tin (17), KU LA: Haj duk - NIS Spar tak 2 (16), BA^: Par ti zan - Mer kur (15.30). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - Srem SREM SKA MI TRO VI CA: Iton Srem-tem po 2 - Pr vi tem po (14), Slo ga - Mla dost (NP) (14), [ID: Maks - Mi tro vi ca (18). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - Ba nat KRA JI [NIK: Kra ji {nik - Ki kin da (18), ZRE WA NIN: MD Zre wa nin 2 - @i ti {te (19). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - cen tar - SI RIG: Si rig - Vo {a (17), KUL PIN: Kul pin -

Du nav vo lej 2 (17), NO VI SAD: Bo ta fo go [id (14.30). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - se ver BA^ KA PA LAN KA: Mer kur - Ma gli} 1953 (13.30), BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - Ki kin da (18.30), BE ^EJ: Be ~ej - Mla dost (T) (19.30).

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce - NO VI SAD: Voj vo di na - Vr bas Kar neks (19.30, RTV), CR VEN KA: Cr ven ka Ja fa - Ru dar (18), BE O GRAD: Par ti zan - Na pre dak (18.30), NI[: @e le zni ~ar 1949 - PKB (16.30), LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - Me ta lo pla sti ka (19.30), ZA JE ÂR: Za je ~ar - Cr ve na zve zda (19). Pr va mu {ka li ga, se ver - BA^ KA PA LAN KA: La vo vi - @SK (19), TE ME RIN: Mla dost TSK - Pro le ter Agro ìv (18), SOM BOR: Som bo re lek tro - Cr ve na zve zda (20), FU TOG: Me ta lac - @e le zni ~ar (19), PAN Ê VO: Di na mo - Voj put (19.30). Pr va èn ska li ga, se ver - ZRE WA NIN: Pro le ter Su per pro tein - Voj vo di na (18), KI KIN DA: Ki kin da - Srem (18), DE BE QA Â: Spar tak - Mla dost (18). Dru ga mu {ka li ga, se ver - @A BAQ: Haj duk - Rad ni~ ki ([) (19), BA NAT SKI KAR LO VAC: Ba nat ski Kar lo vac - Je din stvo (NB) (19), APA TIN: Apa tin - Po ti sje Ple teks (18), Ê STE REG: Na pre dak - Cr ven ka 2 (19). Dru ga èn ska li ga, se ver - APA TIN: Apa tin - Uni rea (16), BAJ MOK: To po la La ki (15), BU DI SA VA: Mi le ti} - Ja dran (14.45).

Va ter po lo Pr va A li ga - NO VI SAD: Du nav @AK (20.30), BE O GRAD: Par ti zan - Voj vo di na (20). Pr va B li ga - NI[: Na is - Pro le ter (20), BE O GRAD: Par ti zan 2 - TENT (21.15), SU BO TI CA: Spar tak Pro ziv ka Ze mun (19). Pr ven stvo za `e ne - NO VI SAD: Voj vo di na - ar ti zan (19).

Fo to: F. Ba ki}

Ne ma kal ku la ci ja

No vo sa |an ke ju re maj sto ri cu

Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja gas da nas, u po sled wem ko lu Pr ve li ge, go stu ju Me ga Vi zu ri u Kru {ev cu. Oba klu ba pla si ra la su se u Su per li gu i ovaj duel bi }e za pre sti`. Me ga Vi zu ra tre nut no vo di na ta be li s bo dom vi {e od cr ve no - be lih. - Sprem ni smo za duel s Me ga Vi zu rom. Utak mi ca ne ma tak mi ~ar ski zna ~aj, igra }e se za pre -

ABA LI GA: RAD NI^ KI DO MA ]IN ZVE ZDI

PO LU FI NA LE PLEJ-OFA (@)

Da nas se ira ju dru ge po lu fi nal ne utak mi ce plej - ofa za ko {ar ka {i ce. Par ti zan i Cr ve na zve zda de le meg dan u be o gra du , a Voj vo di na i Ra di voj Ko ra} u No vom Sa du. Ko {ar ka {i ce Voj vo di ne po ra è ne su u pr voj utak mi ci u Be o gra du od eki pe Ra di voj Ko ra }a 60:68, ma da su u jed nom pe ri o du ima le pred nost od {est ko {e va. Na pi ta we {ta o~e ku je u dru goj utak mi ci, stra teg no vo sad skog ti ma Mla den Mi ki} je re kao: - Pr va utak mi ca je bi la ru `na za gle da we zbog obo stra no mno go gre {a ka gre {a ka, s tim da smo mi ima li ka ta stro fa lan pro ce nat {u ta. Be o gra |an ke su po ~et kom tre }e de o ni ce se ri jom 13 - 3 na pra vi le od lu ~u ju }u pred nost i tri jum fo va le. Po ku {}e mo u na {oj dvo ra ni da od i gra mo mno go agre siv ni je u od bra ni i na dam se da }e nas {ut po slu ì ti. Jo va na Po po vi} ne tre ni ra, pr vu utak mi cu je od i gra la pod ja kom gri pom, wen na stup je pod zna kom pi ta wa, a do bro je po zna to od ko li ke va `no sti je za na {u igru. Upr kos to me, op ti mi sta sam i ve ru jem da mo è mo do maj sto ri ce. U du e lu be o grad skih ri va la Par ti zan je ve li ki fa vo rit i go to vo je iz ve sno da je Zve zda da le ko od maj sto ri ce. Dru ge utak mi ce po lu fi na la plej - ofa - BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Par ti zan Ga le ni ka 0:1(Ba sket Si ti, 18), NO VI SAD: Voj vo di na - Ra di voj Ko ra} - 0:1( ma la sa la Spen sa, 18). Even tu al ne maj sto ri ce na pro gra mu su 27. mar ta. I. Gru bor

subota23.mart2013.

O{tro oko Duwe Ivezi}

DU WA IVE ZI], STRE LAC SD NO VI SAD

Na ni {a nu Olim pi ja da

Du wa Ive zi}, ~la ni ca Stre qa~ ke dru ì ne No vi Sad 1790, va zdu {nom pu {kom upu ca la je zlat nu ju ni o tr sku me da qu (203,3 kru ga) na dr àv nom pr ven stvu u Sme de re vu, a isto od li~ je ekip no je osvo ji la sa ko le gi ni ca ma Vi o le te om Te o do rom Tri fu nov i Jo va nom Mi la {i no vi} (1.230,5 kru go va). - Pre sre} na sam, ve o ma mi zna ~i ova me da qa, po seb no {to mi je pr va na dr àv nom pr ven stvu. Zbog no vih pra vi la ni sam zna la {ta da o~e ku jem na ta ak mi ~e wu, ali sve je do bro pro {lo, po sti gla sam od li~ ne re zul ta te i ve o ma sam za do voq na re kla je no va ju ni or ska pr va ki wa. Ka kva je bi la kon ku ren ci ja u Sme de re vu? - Kon ku ren ci ja je bi la vi {e ne go do bra. Naj va `ni je je da sam us pe la da sa vla dam tre mu i da se pri la go dim no vim pra vi li ma.

Da li si pre ovog od li~ ja osva ja la jo{ ne ka? - Da, po be di la sam u Li gi Voj vo di ne pre dve go di ne i kao na gra du osvo ji la sam opre mu u ko joj sa da na stu pam. Za {to si od lu ~i la da se ba vi{ stre qa {tvom? - Otac je du go tre ni rao stre qa {tvo, po `e le la sam i ja da se opro bam, vi de la sam da mo gu, za vo le la sam ovaj sport i osta la u we mu. Tre ni ram stre qa {tvo {est go di na u SD No vi Sad 1790. Da li si za do voq na uslo vi ma? - Da, za do voq na sam i uslo vi ma i tre ne ri ma i ra dom. Kao re zul tat sve ga to ga po ~e la su da do la ze i od li~ ja. Ko ji su ti pla no vi za bu du} nost? - @e le la bih da odem na Olim pi jeks igre. Da li ima{ uz o re? - Ne mam, vi {e se tru dim da bu dem svo ja - re kla je Du wa. G. Ma le no vi}

PR VEN STVO SR BI JE ZA @E NE: VOJ VO DI NA DO ^E KU JE PAR TI ZAN

De bi za isto ri ju

Pr vi put u lup skoj isto ri ji va ter po list ki we Voj vo di ne od i gra }e pr ven stve ni me~ pred svo jom pu bli kom, ri val je fa vo ri zo va na eki pa Par ti za na. - Na ma je ovo dru ga utak mi ca u pr ven stvu, svi osta li ti mo vi su is ku sni ji od nas. Par ti zan ima jak tim, ta ko da je on fa vo rit. Od de vo ja ka je di no tra ìm da od i gra ju ono {to smo se ra di li na tre nin gu, a one tek tre ba u na red nom pe ri o du da po stig nu do bre re zul ta te - re kla je tre ner Sla |a na [a rac. - Krat ko smo za jed no, ali }e nam ovo bi ti pri li ka da po ka è mo sve {to smo do sa da na u ~i li. Naj va `ni je je pru ì mo mak si mum i da se u {to lep {em sve tlu po ka è mo pu bli ci - na po me nu la je ka pi ten ma ri ja Te le~ ki. Me~ iz me |u Voj vo di ne i Par ti za na igra se od 19 ~a so va na Sla noj ba ri. G. M.

DU NAV UGO[]U JE @AK

Bor be nost ne }e iz o sta ti U pret po sled wem ko lu Pr ve A li ge za va ter po li ste, eki pa Du na va }e na no vo sad skom ba ze nu Sla na ba ra do ~e ka ti ki kind ski @AK ,od 20.30 ~a so va. Iako je u do wem de lu ta be le mal te ne sve re {e no, kao i u gor wem, ipak tre ba o~e ki va ti `e stok voj vo |an ski duel. U pr vom me ~u @AK je sla vio 15:9, a No vo sa |a ni ras te re }e ni im pe ra ti va po be de tru di }e se da se re van {i ra ju. - @e qa nam je da od i gra mo kva li tet nu utak mi cu i da po ku {a mo da po be di mo. Me~ u Ki kin di le po smo po ~e li, ali nas je do ma }in ube dqi vo sa vla dao.Po ~e li smo pri pre me za plej - aut i iz pu nog tre nin ga }e mo od i gra ti me~ s Ki kin |a ni ma, pa }e mo vi de ti ka ko }e

to da se od ra zi na mom ke. Na ma je ciq da osta ne mo u li gi, a ka ko sa da stva ri sto je ri val u plej - autu }e nam bi ti Na i sa - re kao je tre ner Du na va Mar ko Or lo vi}. Du nav }e na stu pi ti u naj ja ~em sa sta vu, a ka ko je tre ner Or lo vi} re kao, svim igra ~i ma je pru è na pri li ka da se ove go di ne oku {a ju u elit noj li gi. Do du {e, ne ki su ima li ve }u, a ne ki ma wu mi nu ta ù. Ili ja Pre ko ga ~i} obe }a va da }e eki pa da ti sve od se be u du e lu sa Ki kin |a ni ma. - Fi zi~ ki smo sprem ni da igra mo pro tiv @AK- a. Da }e mo mak si mum i tru di }e mo se da pru ì mo {to bo qu par ti ju, a na dam se i po be di - re kao je Pre ko ga ~i}. G. Ma le no vi}

VOJ VO DI NA GO STU JE PAR TI ZA NU

Sna `no na fa vo ri ta Va ter po li sti Voj vo di ne go stu ju Par ti za nu na Ba wi ci (20 ~). Bi }e ovo duel tre }e pla si ra ne i ~e tvr to pla si ra ne eki pe pred plej - of, ta ko da me~ i ne ma re zul tat ski zna ~aj. U No vom Sa du Par ti zan je sla vio sa 11:6. Tre ner Voj vo di ne De jan Sta no je vi} od svo jih igra ~a je di no tra `i mak si mal nu bor be nost. - @e lim da u o~i ma mo jih igra ~a vi dim bor ce i rat ni ke. Do bro smo tre ni ra li u pret hod nom pe ri o du, a ne vi dim ve }i mo tiv za mom ke od ~i we ni ce da }e igra ti pro tiv Par ti za na na Ba wi ci - re kao je Sta no je vi}. Cen tar Voj vo di ne Ne ma wa Ubo vi} je na po me nuo da je eki pa ostva ri la je dan od ci qe va- pla sman u plej-of. - Do kra ja pr ven stva osta le su jo{ dve utak mi ce i plej-of. U sva ki duel u}i }e mo mak si mal no, pa }e ta ko bi ti i s Par ti za nom. Ne ma mo im pe ra tiv po be de, ve} ima mo pri li ku da se nad me }e mo, a vi de }e mo da li }e mo ne {to us pe ti i da ura di mo - re kao je Ubo vi}, a we gov sa i gra~ Fran ko Ge ra to vi} do dao: - Tre ni ra li smo do bro i ne }e mo se pre da ti una pred. Mi u ovom me ~u ne ma mo {ta da iz gu bi mo, ide mo da po ka `e mo zu be fa vo ri tu. G. M.

sport

subota23.mart2013.

dnevnik ZA DVOME^ SA AUSTRIJOM

VOJVODINA I VRBAS KARNEKS DELE MEGDAN (RTV 1, 19.30)

Izazovan vojvo|anski derbi Se dam ko la pre kra ja su per li ga {kog tak mi ~e wa, go to vo je iz ve sno da su u {am pi on skoj tr ci osta li Par ti zan i Voj vo di na, a da je eki pa Vr ba sa Kar nek sa u naj bo qoj je po zi ci ji za iz la zak na evro sce nu. Ve ~e -

iz ne na |e we Su per li ge i za to ga do ~e ku je mo kao ozbiq nog u uva `e nog ri va la. Mla da i iz u zet no ta len to va na eki pa je niz go di na za jed no, ko joj je tre ner Voj vo di} udah nuo tak mi ~ar ski duh i ko ja u sva koj utak mi ci pru `a mak si mum.Sna ga Vr ba sa je u ko lek tiv -

Na pi ta we {ta o~e ku je od du e la na Sla noj ba ri, tre ner Vr ba {a na Vla di mir Voj vo di} je od go vo rio: - Kao i pro tiv Par ti za na, za utak mi cu s Voj vo di nom ne mo `e mo da ra ~u na mo na tro ji cu bit nih igra ~a, Mi tro vi }a,

rom na red nog vi ken da kod ku }e, pa }u bi ti pri mo ran da u No vom Sa du po {te dim San ~a ni na i Voj vo di }a u od re |e noj me ri i sa ~u vam ih za taj duel. Re a l n o gle d a j u } i, te { ko da mo `e mo da iz ne na di mo do ma }i na, kao {to nam je to po {lo

Aleksandar Gugleta (Crvenka)

CRVENKA DOMA]IN RUDARU

Posledwa nada

Ve ~e ras je po sled wa pri li ka za ru ko me ta {e Cr ven ke da po be dom pro du `e tan ku nit na de za op sta nak u eli ti. Do ~e ku ju eki pu Ru da ra iz Ko stol ca, ko ja je u gro wem de lu ta be le i po to me je sva ka ko fa vo rit u ovom su sre tu. Ali, ka da da bi sa mo to bio raz log po ko me bi se prog no zi rao po bed nik, pri sta li ce do ma }e eki pe ne bi mno go stre pe le. U pi ta wu je, me |u tim, uo~i vo opu {ta we, ra su lo i di za we ru ku u re do vi ma Cr ven ~a na na kon pro {lo ne deq nog ka tar stro fal nog po ra za u [ap cu. To kom pro te klih da na na tre nin zi ma je bi lo je dva do de se tak igra ~a. Na pi ta we za {to je to ta ko, tre ner Ku ki} je obra zla gao na vo dom bo le {}u, ~ak i epi de mi jom gri pa. Ne u ver qi vo je to sva ka ko, ali je za to pot pu no ja sna we go va raz o ~a ra nost u mi si ju op stan ka zbog ko je je i do {ao u Cr ven ku. - Za i sta ni sam o~e ki vao ova ko po ra zan bi lans, a {to je naj go re ne mo gu ni da od go nent nem za {to je to ta ko. I da qe sam op ti mi sta, ali u ova kvim uslo vi ma ve o ma je te {ko da se ta ko ne {to i obe }a re zig ni ra no ka `e Ku ki}. Utak mi ca u Cr ven ki po ~i we u 18 ~a so va. T. Jovovi}

Uro{ Elezovi} }e danas u dresu Vojvodine igrati protiv svojih Vrba{ana

ras je na no vo sad skoj Sla noj ba ri ru ko met na po sla sti ca, voj vo |an ski der bi iz me |u dru go pla si ra ne Voj vo di ne i tre }e pla si ra nog Vr ba sa. Ru ko me ta {i Voj vo di ne pi {u no ve stra ni ce klup ske isto ri je, na ni za li su 11 uza stop nih po be da, po di gli for mu na za vi dan ni vo i ju ri {a ju na oba tro fe ja.Ovo im je pri li ka za no vi tri jumf i ujed no za re van{ go sti ma, po {to su je se nas iz gu bi li u Vr ba su (22:23). Ju nak vr ba {kog uspe ha bio je Uro{ Ele zo vi}, ko ji je zi mus pla vi dres za me nio no vo sad skim cr ve no - be lim. - Vr bas je do sa da {wim par ti ja ma i pla sma nom naj pri jat ni je

KRISTINA LI[^EVI], REPREZENTATIVKA SRBIJE

Druga~ije nas gledaju @en ska ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je, po sle du `e vre me na, osva ja wem ~e trv tog me sta ostva ri la je za pa `en re zul tat na Evrop skom pr ven stvu u na {oj ze mqi. Ta da je xo ker u ti mu bi la Kri sti na

li ko od li~ nih ru ko me ta {i ca i te dve utak mi ce mo gle bi da bu du obo stra no ko ri sne - re kla je Kri sti na Li {~e vi} za sajt RSS. Ko li ko je ne osva ja we me da qe na EP osta vi lo tra ga na vas?

noj igri, s tim {to su na na {oj stra ni is ku stvo, do ma }i te ren, do bra for ma, se ri ja od 11 ve za nih po be da. Uz mak si mal no uva `a va we ri va la ve ru jem u na{ tri jumf - ka `e Ele zo vi}.

Lu ~i }a i Mi li }a. Ma li fond igra ~a nam je glav ni pro blem, pa }e te ret pa sti na be kov sku li ni ju ko ja }e mo ra ti da po ne se ve li ki te ret. Na ma je naj bit ni ja utak mi ca sa Za je ~a -

Besplatno na Partizan Ka ko se pri mi ~e za vr {ni ca se zo ne, in te re so va we za utak mi ce Voj vo di ne ra ste, da na {wi voj vo |an ski der bi s Vr ba som i utak mi cu se zo ne u pe tak s Par ti za nom, pre no si }e RT Voj vo di na, od no sno RTS. Klup ski ~el ni ci su po vu kli jo{ je dan po tez u `e qi da se oba der bi ja igra ju u {to lep {oj at mos fe ri i pred ve li kim bro jem gle da la ca.Svi pri sust ni na utak mi ci Voj vo di na - Vr bas Kar neks mo }i }e na bla gaj ni da po dig nu bes plat ne ula zni ce za der bi sa Par ti za nom, ko ji se igra u 29. mar ta u No vom Sa du, u 18 ~a so va.

Fo to: F. Ba ki}

za ru kom u Vr ba su ka da smo bi li kom plet ni i ja ~i za Ele zo vi }a. To ni ka ko ne zna ~i da u No vi Sad do la zi mo s be lom za sta vom, na pro tiv. Do la zi mo na Sla nu ba ru da se nad i gra va mo sa fa vo ri zo va nim do ma }i nom. Mi smo ve} pre ma {i li ciq po sta vqen pred po ~e tak se zo ne. Ima mo so lid nu bo dov nu pred nost u od no su na ri va le i ko rek tan ras po red, pa se na dam da bi mo gli da sa ~u va mo tre }e me sto. Utak mi ca Voj vo di na - Vr bas Kar neks igra se u ha li Sla na ba ra u 19.30 ~a so va, uz pre nos na RTV 1.Ce na ula zni ce je 100 di na ra. I. Grubor

- Osta la je àl {to se ni smo po pe li na po sto qe. No, na dam se da }e mo to po pra vi ti na SP u Be o gra du. Jed no se è qe, kon ku ren ci ja je è sto ka. - Zna mo da }e put do me da qe bi ti te àk, na ro ~i to za to {to nas ni ko vi {e ne gle da kao aut saj de re. Sa da smo po ten ci jal na opa snost svim ri va li ma i gle da ju nas dru ga ~i jim u~i ma ne go pre Evrop skog {am pi o na. Iskre no se na dam se da }e mo na SP ima ti ve }u po dr {ku sa tri bi na ne go {to smo je ima li na EP - na gla si la je Kri sti na Li {~e vi}. J. G.

KVALIFIKACIJE ZA EP

Kadetkiwe na ispitu

@en sku ka det sku re pre zen ta ci ju Sr bi je (1996. i mla |i) ovog vi ken da o~e ku ju kva li fi ka ci je za pla sman na ru ko met no Evrop sko pr ven stvo. Sr bi ja }e se nad me ta ti sa Fran cu skom, Fin skom i Be lo ru si jom na tur ni ru u Vr wa~ koj Ba wi. U pr vom me ~u Sr bi ja se sa sta je s Fran cu skom, u dru gom s Be lo ru si jom i na kra ju s Fin skom. Pla sman na Evrop sko pr ven stvo (od 15. do 25. av gu sta u Poq skoj) obez be di }e po dve naj bo qe se lek ci je iz se dam gru pa, dok }e se iz na {e gru pe kva li fi ko va ti sa mo pr vo pla si ra na re pre zen ta ci ja, po {to se Poq ska, kao do ma }in, di rekt no pla si ra la na EP. J. G.

Mijatov veruje u medaqu Da n as u glav n om gra d u Gru z i j e, Tbi li s i j u, po ~ i w e Evrop sko pr ven stvo u rva wu gr~ ko-rim skim sti lom. Bo je Sr bi je na ovom tak mi ~ e w u bra n i } e: Kri s ti j an Ga z dag (do 55 ki l o g ra m a), Kri sti jan Fris (60), Alek san dar Mak si mo vi} (66), Vik -

tor Ne m e{ (74) i De j an Fraw ko vi} (96). - U Gru zi ju smo do {li od li~ no fi zi~ ki pri pre mqe ni i sprem ni da ukr sti mo ko pqa sa tro fej nim i do ka za nim aso vi ma, ali i mla dim rva ~i ma ve li kog po ten ci ja la. Ce ni mo ri va le, ali uva `a va mo i na{ kva li tet. Na{ re zul tat na

ovom EP umno go me }e za vi si ti od `re ba, ali i po red to ga na da mo se me da qi, {to nam je i ciq. U pr vom pla nu su Mak si mo vi} i Fris, ko ji ima ju is ku stva u uzi ma wu me da qa na ve li kim tak mi ~e wi ma, ali ne tre ba is kqu ~i ti ni pre o sta le bor ce - re kao je se lek tor Sr bi je Bo jan Mi ja tov. J. G.

Festival tr~awa i dru`ewa

Kristina Li{~evi}

Se lek tor re pre zen ta ci je Ve se lin Vu ko vi} ob ja vio je {i ri spi sak ru ko me ta {a na ko je ra ~u na za utak mi ce sa Austri jom u Gra cu (3. april, 20.15) i Zre wa ni nu (7. april, 18.30) Na spi sku su - go lam ni: Dar ko Sta ni} (Me ta lurg), Stan ko Aba xi} (Voj vo di na), Ti bor Iva ni {e vi} (Cr ve na zve zda), Mi ha i lo Ra do va no vi} (Par ti zan), le va kri la: Ivan Nik ~e vi} (Vi sla Plock), Ne ma wa Ili} (Par ti zan), Fi lip Mar ja no vi} (Me ta lo pla sti ka), Do bri vo je Mar ko vi} (Var dar Pro), de sna kri la: Raj ko Pro da no vi} (Pik Se ged), Dar ko \u ki} (@e le zni ~ar 1949), Bog dan Ra di vo je vi} (Par ti zan), pi vo ti: Alem To ski} (Ce qe Pi vo var na), @i van Pe {i} (MKB Ve sprem), Bo jan Be qan ski (Ge pin gen), Mi ja ji lo Mar se ni} (Par ti zan), le vi be ko vi: @ar ko [e {um (Rajn Ne ker Le ven), Mo mir Ili} (Kil), Mo mir Rni} (Ge pin gen), Mi lo{ Dra ga{ (Var dar), Dra {ko Ne na di} (Gva da la ha ra), sred wi be ko vi: Ne nad Vu~ ko vi} (Mel sun gen), Uro{ Mi tro vi} (Par ti zan), Mar ko Kr sman ~i} (Al pla Hart), Lu ka Mi tro vi} (Al borg), de sni be ko vi: Mar ko Vu jin (Kil), Ivan Stan ko vi} (Kre tej), Ne ma wa Ze le no vi} (Ce qe Pi vo var na) i Qu bo mir Jo {i} (Voj vo di na). Oku pqa we re pre zen ta ti va ca je 31. mar ta u Be ~u, gde }e tre ni ra ti dva da na, a po sle utak mi ce pre se li }e se u Zre wa nin, gde }e do ~e ka ti Austri jan ce. J. Gali}

EP U GR^KO-RIMSKOM STILU

SUTRA 20. NOVOSADSKI POLUMARATON

Li {~e vi}, ko ja je pro {le go di ne pro gla {e na za naj bo qu mla du igra ~i cu Li ge {am pi o na. Od sred weg be ka fran cu skog Me ca se o~e ku je da smi slom za or ga ni za ci ju igre i mla da la~ kim fa na ti zmom da do pri nos u na stja wu na {e se lek ci je da osvo ji me da qu na SP, u de cem bru u Sr bi ji. - Za do voq na sam igra ma i re zul ta ti ma u klu bu, ta ko da s pu no sa mo po u zda wa kre }em u re pre zen ta tiv ne ak ci je. Pu no }e nam zna ~i ti ovih {est da na za jed ni~ kog ra da, po go to vo {to }e mo od i gra ti i dve utak mi ce. Ma ke don ke ima ju sli ~an men ta li tet na {em, ka da ho }e, on da mo gu da na pra ve mno go. Ima ju ne ko -

Vukovi} izabrao

Na uli ca ma No vog Sa da su tra }e se, shod no tra di ci ji du goj ve} dve de ce ni je, oku pi ti tak mi ~a ri ko ji tr ~e na du ge sta ze, ka ko bi od me ri li sna ge na No vo sad skom po lu ma ra to nu. Re~ je o tr ci na 21,0975 km, a upo re do s glav nim nad me ta wem, tr ~a }e se i Di plo mat ski po lu ma ra ton i {ta fet ni po lu ma ra ton (sa tri do {est iz me na), u ko me }e u~e stvo va ti sred w o { kol c i, rad n i c i i pri pad ni ci voj ske i po li ci je. Odr `a }e se tr ka Tr ~i i u`i vaj (10,5 km), Tr ka za do voq stva na 3,323 km, Po le te rac tr ka ma li {a na, kao i tak mi ~e we be ba na 4,195 me ta ra. Da nas }e svi u~e sni ci mo }i da po dig nu tak mi ~ar ske bro je ve u Ho te lu „Voj vo di na“ (tr gu Slo bo de) od 17 do 20 ~a so va, a u 19 ~a so va bi }e or ga ni zo van Pa sta par ti u istom ho te lu. Start su tra {we tr ke je is ped Ho te la „Voj vo di na„ u 11 sa ti, a vre men ski li mit za pol ma ra ton je 2,5 sa ta. A. P.

Novosadski polumaraton tradicionalno masovan i zanimqiv

TRKE U IZRAELU

Het-trik Jovane Crnogorac Na iz u zet no zah tev noj sta zi u Ha i fi, Jo va na Cr no go rac od ve zla je tr ku pu nim ga som i iz bo ri la se za tre }e sla vqe od po ~et ka se zo ne. Naj bo qa srp ska bi ci klist ki wa ube dqi vim tri jum fom, is pred ve} re dov nih mu {te ri ja Ru ski wa Ele ne Go go le ve i Ane Ko no va lo ve, upi sa la je no vih 30 po e na na UCI svet skoj rang-li sti u kros-kan tri olim pij skoj di sci pli ni. - Ose }a la sam se od li~ no to kom tr ke, a ma wih pro ble ma je di no sam ima la na teh ni~ ki zah tev nim uspo ni ma - re kla je Jo va na u dre su bri tan ske kon ti nen tal ne eki pe Oran` man ki. Po sle bri qant nog u~in ka u vi du het-tri ka i jed nog dru gog me sta, na {u bi ci klist ki wu na izra el skom tlu ~e ka glav ni iza zov u vi du tr ke vi so ke C1 ka te go ri je. - Iako je tak mi ~e we u Ha i fi tra ja lo krug du `e ne go {to je uobi ~a je no za tr ke C2 ka te go ri je, Jo va na je od li~ no vo zi la i za o~e ki va ti je da }e i u na red noj tr ci na po sto qe – re kao je se lek tor MTB re pre zen ta ci je Ne ma wa Vajs.

SPORT

dnevnik

subota23.mart2013.

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE U ZA GRE BU

Mi haj lo vi} ne raz mi {qa o ostav ci

UO^I UTAK MI CE SR BI JA–[KOT SKA U NO VOM SA DU

Vi deo sni ma we pre i za vre me utak mi ce U utorak, 26. marta, sa po ~et kom u 20.30 ~asova, na novosad skom sta di o nu „Ka ra |or |e„, od i gra }e se fud bal ska utak mi ca iz me |u re pre zen ta ci ja Sr bi je i [kotske, koju je Fudbalski sa vez Sr bi je pro gla sio sportskom priredbom pove}anog rizika.Tim povodm okglasio se MUP, Po li cij ska uprava u Novom Sadu. Na utak mi ci se o~e ku je prisustvo oko 12.000 posetilaca, me|u kojima i ve}i broj

stranih navija~a koji organizovano dolaze iz [kotske.S obzirom na zna~aj utakmice, po li ci ja }e pred u ze ti sve neophodne mere radi bezbednog odr `a va wa ovog jav nog sku pa, ukqu ~u ju }i i vi deo snimawe pre, za vreme i posle utakmice.Tako|e, tog dana ne}e biti dozvoqeno okupqawe na vi ja~ kih gru pa u cen tru grada, shodno ~lanu 17. Zakona o spre~avawu nasiqa i nedoli~nog pona{awa na sportskim priredbama. Podse}amo navija~e da je, prema istom

Zakonu, zabraweno uno{ewe i kon zu mi ra we al ko ho la u sportskom objektu, a vlasnike ugo sti teq skih obje ka ta, koji se nalaze na mawe od 1000 metara od stadiona, da Zakon zabrawuje to~ewe i prodaju alkohola ~etiri sata pre po~etka utakmice, u vreme odr`avawa i ~etiri sata po zavr{et ku fud bal skog nad me ta wa. Pozivamo gra|ane da, s obzirom na poja~ane mere bezbednosti, blagovremeno do|u na stadion „Kara|or|e“.

DO WI SREM U PA U ZI PR VEN STVA

Po tro {e ni svi kre di ti S obzirom na poja~awa i kvalitetne pripre vervalo se da }e fudbaleri Doweg Srema dobro krenuti u prole}nom delu prvenstva. Me|utim, u~inak u ~etiri utakmice je ispod svakog o~ekivawa. - Pauza je do{la u pravom trenutku - smatra kapiten Milo{

Josimov. - Treba da izvu~emo pouke iz odigranih utakmica i krenemo kona~no da osvajamo bodove. Odigrali smo protiv dve najboqe ekipe u dr`avi, Partizana i Vojvodine, i mislim da smo se dobro dr`ali, ali smo primali naivne golove. S druge strane, nikako da reali-

Mi lo{ Jo si mov (de sno), ka pi ten Do weg Sre ma

VOJ VO DI NA I SPAR TAK ZV U FC „VU JA DIN BO [KOV”

Mla de sna ge na te re nu Fudbaleri Vojvodine su, posle duela s Dowim Sremom, dobili su dva slobodna dana, a danas igraju kontrolnu utakmicu sa Spartakom ZV, u kojoj }e oba trenera proveriti neke od igra~a koji imaju mawu minutaù. - Pruì}u priliku mladim snagama da pokaù {ta i koliko mogu – rekao je {ef stru~nog {taba Vojvodine Neboj{a Vig-

wevi} i dodao: - Veoma nam je va`no, zbog izazova koji nam predstoje, da na raspolagawu imamo ve}i broj igra~a, pa }e mla|i prvotimci dobiti {ansu da poka`u da su spremni za ozbiqne zadatke. Utakmica Vojvodina – Spartak ZV igra se na terenu broj 5 u FC „Vujadin Bo{kov“, od 13.30 ~asova. A. P.

zujemo dobre akcije, na{a neefikasnost je bila izraèna u susretima s OFK Beogradom i Slobodom Point. Slaba realizacija je za brigu, dugo nismo postigli gol, a uzrok je mo`da u neiskustvu ekipe. Dosta smo se igrali fudbala, moramo da krenemo da osvajamo bdove.Nije prijatno kada se pogleda tabela, nismo u zoni ispadawa, ali smo previ{e blizu we.Potro{ili smo sve kredite, sledi nam borba za opstanak. Sve direktne rivale za opstanak u eliti do~ekujemo i tu vidimo svoju {ansu. Sli~nog razmi{qa i iskusni Goran Jankovi}. - Do{li smo u vrlo nezavidan poloàj. Igramo solidno, ali nas pozitivni rezultati zaobilaze.Prosto je neverovatno {ta smo u stawu da proma{imo. Ako je i{ta dobro u ovoj situaciji, to je raspored koji nam ide na ruku i koji moramo iskoristiti - isti~e Jankovi}. Posle poduè pauze, u ekipu se vratio \or|e Vukobrat. - Oporavio sam se posle operacije prepona i verujem da }u pro tiv Ja vo ra bi ti star ter. Rezultat u me~u s Vojvodinom ne odslikava realna doga|awa na terenu, ba{ nismo imali sre}e kod primqenih golova, s tim {to moram da pohvalim pre lep po go dak Vra we {a. I pored mr{avih rezulata, atmosfera u klubu je i daqe odli~na, {to je od izuzetne va`nosti u borbi da sa~uvamo status.Optimizam nas ne napu{ta - jasan je Vukobrat. @. Ra di vo je vi}

Selektor reprezentacije Srbije Sini{a Mihajlovi} rekao je posle poraza od Hrvatske (2:0) da ne}e podneti ostavku i da jedino Fudbalski savez Srbije (FSS) mo`e da odlu~uje o wegovoj sudbini. - Bodovna prednost je velika i te{ko }e biti do}i do drugog mesta. Nastavqam svoj rad i ne pomi{qam na ostavku. Jedino ako odlu~i FSS. Kao selektor Srbije imam svoj put i jedna ili dve utakmice ne mogu da promene moje mi{qewe. Pritisak javnosti mi nije problem. Bitno je da igra~i nemaju pritisak, jer javnost i novinari nisu ni verovali u wih. Idemo daqe. Imamo utakmicu sa [kotskom - kazao je Mihajlovi} posle utakmice na Maksimiru. Srbija je oba pogotka primila u prvom poluvremenu, a u drugom delu me~a propustila je ~etiri dobre prilike za gol. - Nisam zadovoqan rezultatima, ali sam zadovoqan ostalim. Jeste rezultat najva`niji, ali ja sam podmladio ekipu i tu ne tra`im alibi. Ne odustajem od svog puta - jasan je bio Mihajlovi}. On je naveo da preuzima odgovornost za poraz koji zna~i opro{taj od borbe za plasman na Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014. godine. - Mi smo izgubili od boqe i iskusnije ekipe. U{li smo malo upla{eno u utakmicu. Jeftino primili dva gola. To nas je saseklo. Na sebe preuzimam svu odgovornost. Ja sam jedini krivac za sve {to se desilo na terenu, momci su dali maksimum. Mihajlovi} je naveo da je borba dve ekipe na terenu bila dobra i da su igra~i svojim pona{awem dali pravi primer. - Atmosfera je bila prava fudbalska. Pun stadion. Dobar protivnik. Ovakve utakmice bih voleo da igramo svakih seIGOR [TI MAC

Sr bi ja pa la na le |a Selektor Hrvatske Igor [timac rekao je nakon pobede nad Srbijom da je wegova ekipa oborila Srbiju na le|a. - Na pola puta smo do Brazila. Ja sam ve} zaboravio ovu utakmicu. Moramo doneti tri boda iz Velsa i potvrditi sigurnost koju pokazujemo rekao je [timac nakon utakmice i dodao:- Znali smo da }e biti tvrda utakmica. Srbija je izuzetan protivnik koji je u stvarawu tima. Imaju mlade i talentovane igra~a koji tek treba da sazreju. Na na{u veliku radost, na{i napada~i su to iskoristili i oborili Srbiju na le|a.

Hr vat ski na vi ja ~i uz Mi hu Pred kraj utakmice, hrvatski navija~i su skandirali srpskom selektoru „Sini{a, ostani!” i „Sini{a, majstore!” dam dana. Za godinu, dve, tri ove utakmice }e dobro da nam posluè. Mihajlovi} je objasnio i za{to se opredelio da u startnu postavu ubaci Marka [}epovi}a, Ivana Radovanovi}a i Alena Stevanovi}a. - [}epovi} je igra~ u kojeg verujemo i koji ima kvalitet. Zasluùje da bude u reprezentaciji. Radovanovi} je jedini igra~ sa Fejsom koji u sredini terena moè da daje ritam, a Stevanovi} svojim fizi~kim predispozicijama moè da parira Srni - zakqu~io je Mihajlovi}. Kapiten Branislav Ivanovi} je rekao da su orlovi odigrali te{ku utakmicu i da su jo{ vru-

HR VAT SKI ME DI JI ODU [E VQE NI

Va tre ni u{li u isto ri ju Hrvatski mediji odu{evqeno su izvestili o pobedi svoje reprezentacije nad Srbijom, a najvi{e se insistira na tome da su Manxuki} i Oli} sru{ili Srbiju za euforiju na Maksimiru. „Ve~erwi list” isti~e kako su jedan kiks Kolarova i perfektan centar{ut Srne odlu~ili me~ godine u Zagrebu, uz naslov „[tim~evi vatreni u{li u istoriju! Mario Manxuki} i Ivica Oli} sru{ili Srbiju, Hrvatska u petoj brzini juri prema Brazilu”. Ovo je prva pobeda Hrvatske u kom {ij skom der bi ju po sle tri odigrane utakmice, jer su one prve dve iz 1999. godine za-

Janko Tipsarevi} uspe{no je zapo~eo takmi~ewe u Majamiju.On je u drugom kolu savladao Dudija Selu sa 2:0, po setovima 6:2, 6:4 posle 75 minuta. Uspe{an start imao je i Viktor Troicki, koji se plasirao u drugu rundu pobediv{i Pabla Anduhara.

vr{ene nere{eno 0:0 i 2:2. Daqe navode kako je Srbija gurnuta u ponor, te da su vatreni sve bli`e ~uvenoj Kopakabani i da im je ovo jedna od najdra`ih pobeda. Portal 24sata.hr isti~e da su se Manxuki} i Oli} pobrinuli za veliko slavqe uz pozdrav iz Slavonije, odakle su strelci. Tako|e, pi{e da su kockasti o~itali fudbalsku lekciju nedoraslim pulenima Sini{e Mihajlovi}a. I Indeks.hr je poseban zna~aj dao napada~ima koji su presudili orlovima i tako se pobrinuli za euforiju na Maksimiru posle me~a godine.

KLA DI O NI CA

Sr bi ne ve ru ju u or lo ve

TUR NIR U MA JA MI JU

Jan ko po be dio

}ih glava, a da }e podrobnije analize pokazati za{to su izgubili. - Moramo da se podignemo, jer pokuweni ni{ta ne}emo posti}i, a u utorak nas ~eka utakmica sa [kotskom. U{li smo pod pritiskom, nisu Hrvati do gola imali prednost, ali u detaqima smo bili neodlu~ni. Na komentar da su golovi jeftino primqeni, Ivanovi} je rekao: - Voleo bih da vidim golove pa da sve prostudiramo, sada je stvarno neumesno da pri~amo o tome.Ovaj me~ je dosta zna~io za mlade igra~e, na`alost nismo u nekim momentima bili dovoqno koncentrisani i usledio je poraz.

Stoj ko vi} po go |en u gla vu Drugi golman reprezentacije Srbije Vladimir Stojkovi} pogo|en je nov~i}em u glavu na startu drugog dela me~a. Naime, navija~i Hrvatske su metalnim nov~i}em ga|ali srpske igra~e i pogodili na{eg golmana, zbog ~ega mu je pomo} ukazivana nekoliko minuta. Golman Partizana je obilno krvario, me|utim, nakon {to mu je ukazana lekarska pomo} nije `eleo da ode u sva~ionicu ve} se sa zavojem na glavi vratio na klupu. Nekoliko minuta kasnije, nesre}ni golman je slu~ajno udario glavom u nadstre{nicu.

Da Srbi nisu verovali u svoje fudbalere pokazale su i kladionice. Klaioni~ari u Srbiji masovno su ula ga li no vac na po be du Hrvatske. Tip 1 bio je ~ak tri puta igraniji nego tip 2, {to zna~i da su qubiteqi kladionice tri puta vi{e igrali na pobedu Hrvata, nego na trijumf ekipe selektora Sini{e Mihajlovi}a. Kada je re~ o strelcima, srpski kaldioni~ari su verovali da }e napada~ hrvatske reprezentacije Mario Manxuki} dati gol na Maksimiru, {to se i desilo. Hr va ti su su de }i po kla di o ni ca ma bi li ve li ki fa vo ri ti na ovom me ~u. Na po be du Hr vat ske kvo ta je bi la 1.7, dok je na po be du srp ske re pre zen ta ci je bi la 5.

Sport

RU KO MET NA PO SLA STI CA U NO VOM SA DU Za hva qu ju }i sjaj nim par ti ja ma i od li~ nim re zul ta ti ma ru ko me ta {i Vr ba sa su do spe li da igra ju der bi s Voj vo di nom u No vom Sa du, ozbiq nim pre te den tom za ti tu lu pr va ka.Ru ko met na po sla sti ca na Sla noj ba ri je za ni mqi va i zbog ~i we ni ce da je se nas naj bo qi igra~ Vr ba {a na Uro{ Ele zo vi} sa da no si dres Voj vo di ne. Str. 26.

KVA LI FI KA CI JE ZA SP: U ZA GRE BU HR VAT SKA RU TIN SKI DO [LA DO BO DO VA PRO TIV SR BI JE

Mi haj lo vi} po gre {no slo `io koc ki ce Hr vat ska – Sr bi ja 2:0 (2:0)

ZA GREB: Sta dion Mak si mir, gle da la ca: 35.000. Su di ja: â kir (Tur ska). Strel ci: Man xu ki} u 23.i Oli} u 37. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ko la rov, Su bo ti} i Pe tro vi} (Sr bi ja). HR VAT SKA: Ple ti ko sa 7, ]or lu ka 6, [i mu ni} 6, Stri ni} 6 (Lo vren), Sr na 7, Mo dri} 7, Ko va ~i} 7, Ra ki ti} 7, Kraw ~ar 6 (Vi da) ,Oli} 7 (Vu ko je vi}), Man xu ki} 7. SR BI JA: Br ki} 5, Iva no vi} 6, Su bo ti} 6, Na sta si} 6, Ko la rov 5, Ra do va no vi} 5, Ig wov ski 6 (Pe tro vi}), Ste va no vi} 5 (Ta di} 6), To {i} 5, \u ri ~i} 6, [}e po vi} (\or |e vi} 5). Hr vat ska je oprav da la ulo gu fa vo ri ta u der bi ju gru pe A kva li fi ka ci ja za SP i bez pra ve bor be sa vla da la Sr bi ju- 2:0. Is ku stvo i kva li tet va tre nih do {li su do pu nog iz ra à ja na spram spu ta ne mla do sti na {eg na ci o nal nog ti ma. Nad mu drio je sa klu pe Igor [ti mac se lek to ra Si ni {u Mi haj lo vi }a, pri ma ko svo ju se lek ci ju Mon di ja lu, a or lo vi ma je uga {e na sva ka na da da sni va ju od la zak na za vr {nu smo tru svet skog fud ba la u Bra zi lu. Utak mi ca de ce ni je na Bal ka nu bi la je pod po seb nom lu pom usled isto rij ske ne tr pe qi vo sti kom {i ja, sa sil nom ten zi jom ko ja je uz ogrom ne pre ven tiv ne me re pri li kom or ga ni za ci je, ipak, sve de na u gra ni ce ko rekt ne pred sta ve. At mos fe ra vru }a, ali ne i pa kle na, kao ne ka da. Si lan pri ti sak bio je evi den tan, {to se od ra zi lo na sa mu igru, ko ja je bi la sa mo bor be na, uz mno {tvo gre {a ka,bez le po te, a Hrav ti su zna la~ ki is ko ri sti li ve }i in di vi du al ni kva li tet. De lo vao je sa mo u ve re no se lek tor Mi haj lo vi} u uver ti ri me ~a, po i gra vao se sa no vi na ri ma oko sa sta va ti ma ko ji ni je ni ko po go dio. Na à lost, i sam je pro ma {io sa star te ri ma uka zav {i po ve re we naj ve }em bro ju re pre zen ta ti va ca iz Ita li je, po ~ev {i od ne si gur nog Br ki }a,pre ko ne mo} nog Ra do va no -

GRU PA 1 Hr vat ska - Sr bi ja Ma ke do ni ja - Bel gi ja [kot ska - Vels 1. Hr vat ska 2. Bel gi ja 3. Sr bi ja 4. Ma ke do ni ja 5. Vels 6. [kot ska

5 4 5 4 4 4

4 3 1 1 1 0

1 1 1 1 0 2

2:0 (sino}) (sino}) 0 0 3 2 3 2

8:2 13 8:1 10 6:7 4 3:4 4 3:11 3 2:5 2

[esto kolo - utorak, 26. mart: NOVI SAD: Srbija - [kotska (20.30), BRISEL: Belgija Makedonija (20.45), SVONSI: Vels - Hrvatska (20.45).

ZA GREB

„Ubij Sr bi na” At mos fe ra na Mak si mi ru pro kqu ~a la je ka da su igra ~i iza {li na te ren, a pr vi in ci dent de sio se ka da su do ma }i iz sve sna ge zvi `da li srp skoj him ni. Na kon to ga, se ver ni deo sta di o na iz go va rao je „Ubij...”, dok je osta tak sta di o na od go va rao „Sr bi na”. Tre ba na po me nu ti da su pre me ~a sa raz gla sa pu {ta ne pe sme Tomp so na, kao uver ti ra pred iz la zak igra ~a na te ren.

Pri ve de ne dve oso be

Oli} u sendvi~u izme|u Kolarova i Ivanovi}a

vi }a i kon fu znog Ste va no vi }a. Na klu pi su osta li Stoj ko vi} i Ta di} Za de sio nas je peh ve} u uvo du su sre ta ka da je zbog po vre de u svla ~i o ni cu mo rao [}e po vi}, a zem nio ga je Fi lip \or |e vi}, {to je ve ro vat no po re me ti lo osmi {qe ni kon cept. Na dru goj stra ni [ti mac je po ma lo neo ~e ki va no gur nuo u va tru po le tar ca In ter a Ko va ~i }a. Po ~e tak mi ran, oba zriv na obe stra ne. U de fan zi vi Sr bi ja je de lo va lo or ga ni zo va no, ali bez ve }ih am bi ci ja u ofan zi vi. Sti gli smo tek do po lu pri li ke \u ri ~i }a (9.mi nu ta), ali su i Hr va ti bi li ukro }e ni, go to vo bez ak ci je. A, on -

da po klon jed nog od na {ih adu ta Ko la ro va, ko ji je iz slo bod nog udar ca do dao lop tu Ra ki ti }u, ovaj Oli }u ko ji spa ja Man xu ki }a sa go lom, {to je bi lo do voq no za vo| stvo u 23. mi nu tu.Ni kri vi ni du `ni Hrav ti su du pli ra li ka pi tal u 37.mi nu tu: Sr na je cen tri rao sa de sne stra ne, Br ki} ostao za ko pan na li ni ji, a lop ta je po go di la Oli }a i ule ta la u mre `u (2:0). Mo ral je pao, si stem pu kao, po gu bli smo go to vo sve du e le, iz gle da li kao eki pa re kre a ti va ca, ko ja ni je ni pri {la mre `i do ma }i na. U na stav ku Sr bi ja je po ka za la svo je bo qe li ce. In di spo ni ra ni

Ko la rov je so lo ak ci ju u 47. mi nu tu okon ~ao sna `nim udar cem, ali Plet ko sa je bio na me stu. Uz vra ti li su Hr va ti pre ko Ra ki ti }a, ali se is ku pio Br ki} za ne si gur nost iz pr vog de la. A da je od lu ka Mi haj lo vi }a da iz o sta vi Ta di }a bi la po gre {na vi de lo se u 78. mi nu i tu, ka da je na pa da~ Tven tea, po {to je u{ao na te ren, lu cid no pro i grao \u ri ~i }a ko ji je do bro ci qao, a opet se is ta kao Ple ti ko sa i za u sta vio {ut \or |e vi }a. Hr va ti su za do voq ni vi so kim vo| stvom sma wi li gas, ru tin ski od ra |i va li po sao i ~e ka li kraj du e la i ve li ko sla vqe, ko je je mo gao da im do ne kle

po kva ri Ta di} ko ji je u fi ni {u imao iz gled nu pri li ku. Ni smo se ba{ za ba vi li u Mak si mir skoj {u mi ka ko je è leo i naj va qi vao se lek tor Mi haj lo vi}, ko ji ni je naj bo qe slo ìo koc ki ce, ni ti iz vu kao mak si mum iz eki pe. Osta je àl zbog po ra za, ko ji po tvr |u je da }e pe riod sa zre va wa pod ma le |e nog sa sta va ima ti svo ju ce nu. Ve ro vat no se ni sa mi Hrav ti ni su na da li da }e ba{ ta ko la ga no upi sa ti tri bo da na kon to .No vi is pit or lo ve, ko ji ni su ra {i ri li kri la u Za gre bu, o~e ku je ve} u uto rak ka da }e mo u No vom Sa du ugo sti ti [ko te. Z. Ran ge lov

Jo si po vi} pri mio Ka rayi}a i [u ke ra Pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo si po vi} pri mio je pred sed ni ka Fud bal skog sa ve za Sr bi je (FSS) To mi sla va Ka ra xi }a i pr vog ~o ve ka hr vat skog fud ba la Da vo ra [u ke ra i po `e leo da utak mi ca pro tek ne u sport skoj i fer at mos fe ri. Jo si po vi}

Karayi} Josipovi}u poklonio dres

je re kao da o~e ku je da sve pro |e u naj bo qem re du, jer, ka ko je is ta kao, na si qe i vre |a we pro tiv ni ka ne ma ju me sta na sport skim te re ni ma. - Ovo je ve li ki dan za sport, igra ju dve od li~ ne re pre zen ta ci je. Dra go mi

je da su ~el ni qu di dva sa ve za u~i ni li sve da utak mi ca pro |e u naj bo qem re du. Si gu ran sam da }e i spor ti sti i na vi ja ~i u`i va ti, jer, bez kva li te ne pu bli ke, ne ma kom plet nog ugo |a ja - ka zao je Jo si po vi}.

Ivo Josipovi} i Boris Tadi} utakmicu gledali na televiziji

On je do dao da je biv {i pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} na pu tu za Za greb i da }e za jed no gle da ti utak mi cu. Da vor [u ker je na gla sio da mu je dra go {to sve pro la zi u naj bo qoj at mos fe ri i po `e leo da ta ko bu de i u sep tem bru u Be o gra du. Ka ra xi} je za hva lio na sr da~ nom do ~e ku u Za gre bu i na ja vio da }e ta ko bi ti i u „dru gom po lu vre me nu” u pre sto ni ci Sr bi je. - Od no si iz me |u qu di ko ji vo de hr vat ski i srp ski fud bal sa da su na naj ve }em mo gu }em ni vou i pred sta vqa ju mo del do brih od no sa ka kvi bi tre ba lo da bu du i u dru gim sfe ra ma. Mi igra mo jed nu iz u zet no va `nu utak mi cu, ne ka po be di bo qi, na kra ju je naj va `ni je da po be de fud bal i fer-plej - re kao je Ka ra xi}. De le ga ci ja FSS je Jo si po vi }u po klo ni la pla ke tu na ci o nal nog sa ve za, ra ki ju iz [u ma di je i srp ski dres sa bro jem 10.

Hr vat ska po li ci ja pri ve la je u Za gre bu dve oso be ko je su na Tr gu Ba na Je la ~i }a uz vi ki va li na ci o na li sti~ ke pa ro le i vre |a li Sr be. Glav ni grad ski trg u Za gre bu bio je pun na vi ja ~a od pre po dnev nih sa ti, a osim ovog, do sa da ni je bi lo dru gi sli~ nih in ci de na ta. Pri ve de ni na vi ja ~i su uz vi ki va li „Aj mo usta {e” i „Ubij Sr bi na”. „Jed na oso ba je pri ve de na u 13:34, a dru ga u 15:51 i sa da se nad wi ma spro vo di ob ra da u po li cij skoj sta ni ci. Oso be su pri ve de ne zbog obe le` ja i sred sta va ko ja ni su sme le da ima ju kod se be”, po tvr di li su za por tal In deks iz za gre ba~ ke po li cij ske upra ve.

Po li ci ja u pro sto ri ja ma Bed blu boj sa Po li ci ja je upa la u pro sto ri je Bed blu boj sa (na vi ja~ ke gru pe Di na ma) u Dra {ko vi }e voj uli ci u Za gre bu. Vi {e spe ci ja la ca upa lo je u pro sto re i le gi ti mi sa lo pri sut ne na vi ja ~e. Na ga |a se da je po li ci ja tra `i la na vi ja ~e ko ji ima ju sud sku za bra nu do la ska na sta dion, a ni su se ja vi li u po li cij sku sta ni cu. BA WA LU KA

Izvi `da na himna Hrvatske Ne ko li ko sto ti na na vi ja ~a Sr bi je oku pi lo se na glav nom tr gu u Ba walu ci ka ko bi pra ti li dvo boj iz me |u Hr vat ske i Sr bi je. Na vi ja ~i su himnu „Li je pa na {a” po ~a sti li sal vom zvi `du ka. BE O GRAD

MUP ~u vao am ba sa du Hr vat ske Ja ke po li cij ske sna ge u cen tru Be o gra da ~u va le su zgra du amab sa de Hr vat ske uo~i utak mi ce u Za gre bu.