Dnevnik 22.mart 2013. by Dnevnik Web

NOVI SAD *

PETAK 22. MART 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23742 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PAN^EVA^KA AZOTARA KRA]A 418 MILIONA DINARA, A DR@AVNI BUYET 65

Uhap{eno dvanaest qudi zbog malverzacija sa regresiranim |ubrivom

str. 9

VLADA SRBIJE ZA NASTAVAK DIJALOGA S PRI[TINOM I EVROPSKOG PUTA

Vu~i}: ^eka nas jedanaest dana pakla

str. 3

TEZGE I GEPECI PREPUNI HRANE IZ MA\ARSKE, RUMUNIJE, BiH

[verc kobasica i sira te`ak pola milijarde evra

s tr. 5

I N T E R V J U : ALEKSANDAR KRAVI], PREDSEDNIK NOVOSADSKOG ODBORA LSV

Foto: S. [u{wevi}

Nikad vi{e sa Srpskim pokretom obnove str. 17

DEPOLITIZACIJA UPRAVQAWA U VOJVO\ANSKIM KOMUNALNIM FIRMAMA

Direktorima JKP tresu se foteqe do 30. juna

str. 4

Sneg, pa sunce

Najvi{a temperatura 7 °S

NASLOVI NOVA OPREMA U KLINI^KOM CENTRU VOJVODINE

Ekonomija 5 Milion evra za plastenike, vinograde

Crna 8 Za svirepo ubistvo 30 godina zatvora 8 Odlo`ena plenidba imovine fitnes centra „Gimnas”

Vojvodina

Prva operacija tumora mozga navigacionim aparatom str. 7

Novi Sad 15 Odlo`ena naplata od{tete od Grada 15 Sindikati „Stana” tra`e spas

Foto: I. Rami}

12 Mol: Podstanarske muke {estoro Jevti}a 13 Zrewanin: Direktori predla`u ste~aj „Vojvodinaputa” U NOVOM SADU DECA SE TAKMI^ILA, DECA OCEWIVALA

Zvonili glasovi mali{ana

str. 16

POLiTikA

petak22.mart2013.

dnevnik

RE A GO VA WE NA SED MU RUN DU PREGOVORA BEOGRADA I PRI[TINE U BRI SE LU

Da ~i}: Ni bli zu ni da le ko

Ber lin }u ti do 2. apri la Ne ma~ ki zva ni~ ni ci su oprezni u ocenama nastavka dijaloga Beograda i Pri{tine i kako B92 saznaje, bi}e spremni da komentari{u ceo proces tek 2. aprila. Za taj dan je zakazana osma runda razgovora premijera Ivi ce Da ~i }a i Ha {i ma Ta ~i ja uz posredovawe Evropske unije u Briselu. U Berlinu, gde se donosi kqu~na odluka o pregovorima sa Evropom, zvani~nici izra`avaju oprez - kao uslov da po-

dr `e po ~e tak pre go vo ra sa Evropskom unijom, postavili su i iskazivawe vidqive voqe za poboq{awem odnosa Beograda i Pri{tine i to pred kamerama. Da li su zadovoqni, ne otkrivaju. Nema~ka jo{ nije donela definitivnu odluku da li }e glasati za dodeqivawe datuma Srbiji za po~etak pregovora sa EU u junu ili protiv toga, ka`e Andreas [okenhof, {ef delegacije Bundestaga koja je upravo zavr{ila posetu Beogradu.

Dre cun: Pre go va ra ~i u olov nim ~i zma ma Pred sed nik skup {tin skog Odbora za Kosovo i Metohiju Mi lo van Dre cun kaè da su u posledwoj rundi dijaloga pred Srbiju postavqeni neprihvatqivi uslovi i da smatra da se „maltene do{lo u situaciju poput one u Rambujeu da se Srbiji nudi ne{to za {ta svi unapred znaju da ne moè da prihvati, jer je ispod minimuma nacionalnih interesa”. „Mi ne moèmo da prihvatimo da zajednica srpskih op{tina bude svedena na nivo nevladine organizacije, ve} ona

mora da ima stepen izvr{nih ovla{}ewa”, rekao je Drecun, koji je i poslanik SNS. Kako je rekao, sada je pravo vreme da se Vlada Srbije konsultuje sa Skup{tinom Srbije kako bi se videlo {ta treba u~initi u ovakavoj situaciji. On ka`e da ipak ne vidi mogu}nost da dijalog bude prekinut i nagla{ava da je evidentno da se pregovar~i „kre}u u olovnim ~izmama” , ali da je svaki, pa i najmawi pomak dragocen jer uliva nadu da }e se posti}i odr`iv dogovor.

An dri}: Za jed ni~ ko po ja vqi va we ko rak vi {e u di ja lo gu Poslanik Liberalno demokratske partije Ivan An dri} ocenio je ju~e da je zajedni~ka konferencija za novinare srpskog i kosovskog premijera Ivi ce Da ~i }a i Ha {i ma Ta ~i ja “korak vi{e u dijalogu”, kao i da o dosada{wem toku dijaloga treba da se raspravqa u republi~kom parlamentu. “Ovo je delikatan trenutak i daqe su mnogo izvesniji lo{iji scenariji nego dobri scenariji. Apelujem na politi~ku odgovornost svih

u~esnika u politi~kom `ivotu Srbije, a pre svega qudi koji vode te pregovore - Da~i}a, Vu~i}a i Nikoli}a da na ozbiqan na~in razgovaramo o tome”, rekao je Andri} i dodao da „nas ne treba mnogo da zanima li~no pomirewe Da~i}a i Ta~ija, ali treba da li }e do}i do pomirewa dva naroda i ako to postavimo kao ciq onda je jasno kako Da~i} mora da se pona{a i na koji na~in treba takvu vrstu dogovora da obrazlo`i”.

Pri bi }e vi}: Na pre dak U sedmoj rundi dijaloga o~igledno je postignut napredak u dogovoru Beograda i Pri{tine, smatra nekada{wi ambasador Srbije u Nema~koj i politi~ki analiti~ar Og wen Pri bi }e vi}. „Tu se posti`e neki dogovor i

to o~igledno mnogo vi{e nego {to se `eli predo~iti javnosti. Da~i} i Ta~i su, naravno, uz nagovor EU i SAD stali pred kamere da poka`u da je do nekakvog progresa do{lo”, rekao je Pribi}evi}.

Kir bi: Jo{ Ambasador SAD u Srbiji Majkl Kir bi izjavio je da bi u dijalogu Beograda i Pri{tine trebalo da do|e do jo{ ve}eg napretka i da SAD i EU `ele da

se pregovori {to pre zavr{e. Kirbi je napomenuo da SAD insistiraju na normalizaciji odnosa, a ne na prihvatawu nezavisnosti Kosova.

De le vi}: [ta jo{ ura di ti Po slani ca Demo kratske stranke Mi li ca De le vi} izjavila je ju~e da podr`ava svaki proces koji vodi {to skorijem otvarawu pregovora za pristupawu Srbije EU. Delevi} je novinarima u parlamentu, komentari{u}i dijalog u Briselu, rekla da nema dovoqno podataka da bi mogla da ka`e kako je sastanak protekao kao i da za procenu rezultata i toga dokle smo stigli treba pitati one ko-

ji su u dijalogu u~estvovali. Delevi} koja je i predsednica skup{tinskog Odbora za evropske integracije je na pitawe da li je izvestan dogovor 2. aprila, kada }e biti slede}a runda razgovora, rekla da je u ovom trenutku va`nije {ta se mo`e uraditi da izve{taj koji EK podnosi sredinom aprila bude pozitivan, a ne razmi{qati koliko smo blizu, a koliko daleko od datuma.

Ba u er: Pri {ti na da po pu sti Poslanik Socijaldemokratske partije Srbije Ivan Ba u er optimista je povodom mogu}nosti Beograd i Pri{tina u dijalogu postignu kompromis, ali nagla{ava da ukoliko Pri{tina ne `eli da popusti nimalo - to

nije kompromis ve} pritisak i ucewivawe Srbije. Bauer je novinarima u skup{tini Srbije rekao da bez obzira {to su ju~era{we izjave Ivi ce Da ~i }a i Ha {i ma Ta ~i ja bile uzdr`ane, misli da ima razloga za optimizam.

Po re~ima srpskog premijera Ivi ce Da ~i }a posle celodnevnog briselskog pregovarawa, dve strane su „ni blizu ni daleko” od dogovora o severu Kosova. „Kako vreme prolazi, optimizam za dolaèwe do re{ewa bi mogao da bude sve ve}i”, dodao je. Srbija, kako je istakao, èli dogovor zbog stabilnosti ~itavog regina i dobrobiti gra|ana, a ne zbog dobijawa datuma po~etka pregovora o pridruèwu EU. Isti~u}i da se zajedni~ka konferencija za novinare wega, Ha {i ma Ta ~i ja i Ke trin E{ton, odràva upravo na wegovu inicijativu, kako dve strane ne bi imale razli~ite verzije o razgovoru ili ne{to krile od gra|ana, Da~i} je rekao da je u dosada{wem dijalogu izgra|en takav odnos da se po{tuju dogovori i da se re{avaju pitawa ko-

ja do sada niko nije ni poku{avao da re{i. „Srbija ne èli da kupi vreme, ne èli da igra bilo kakve igre ni sa EU ni sa predstavnicima Pri{tine, mi vremena nemamo, ne zbog datuma, nego zbog toga {to moramo da re{avamo probleme kako bi na{ narod i dràva ìveli kao sav normalan svet”, poru~io je Da~i}. Kako je rekao, prvi put u istoriji re{avawa kosovskog problema u~esnici u dijalogu nisu suo~eni sa ultimatumima, ve} su podstaknuti da sami do|u do kompromisa, {to, kako je primetio, nije lako jer qudi na Balkanu nisu skloni kompromisima. Napredak u odre|enim pitawima potvrdio je i Ha{im Ta~i, koji, tako|e, nije mogao da oceni da li su dve strane blizu ili daleko od re{ewa. Ta~i je

rekao da su razgovori bili konstruktivni i da se tra`i re{ewe kojim bi sever Kosova bio „integrisan”, a odnosi izme|u

Beograda i Pri{tine normalizovani. Nastavak dijaloga Beograda i Pri{tine zakazan je za 2. april.

ALEK SAN DAR PO POV, DI REK TOR CEN TRA ZA RE GI O NA LI ZAM

Di ja log na kri ti~ noj ta~ ki Direktor Centra za regiona li zam Alek s an d ar Po p ov izjavio je da se na prekju~era{wem sastanku u Briselu stiglo do „najkriti~nije ta~ke u pregovorima izme|u Beograda i Pri{tine”. On je za „Dnevnik” ocenio i da je ovaj sastanak pokazao da se do re{ewa ne}e do}i lako, te da ~ak postoji i vrlo veliki rizik da do dogovora i ne do|e, {to bi, kako je upozorio, moglo imati veoma negativne posledice. - Ovde se re{ava kvadratura kruga i zato ti pregovori te{ko idu. Srbija o~igledno te{ko mo`e da ide daqe od zahteva koji su zacrtani u skup{tin skoj Plat for mi, me |u kojima je i taj da zajednica op{tina sa severa zapravo dobije neku vrstu autonomije za Srbe na severu, koja ukqu~uje neposredne izbore za organe vlast te zajednice, te ovla{}ewa vezana za pravosu|e, policiju i prihode - naveo je on. Dodao je da to, s druge strane, Pri{tina ne prihvata, i do zvo qa va sa mo for mi ra we

asocijacije op{tina, {to je, kako je kazao, fakti~ki status nevladine organizacije. Popov ka`e da Pri{tina u tome

Ustav ne pro me ne U slu~aju da se aktuelni dijalog izme|u Beograda i Pri{tine zavr{i dogovorom to bi definitivno vodilo i ustavnim promenama u Srbiji, koje, kako nagla{ava Popov, ina~e ve} mnogi zagovaraju i to iz razli~itih razloga. - Ustavne promene bile bi u tom slu~aju neminovne i to ne samo zbog pitawa Kosova, ve} i zbog drugih otvorenih tema, kao {to je pitawe decentralizacije i autonomije Vojvodine, pravosu|a, evropskih integracija... Aktuelni Ustav je svakako zreo za promene, ali takve koje }e omogu}iti kvalitetna re{ewa umesto nekih parcijalnih re{ewa za jendokratnu upotrebu - zakqu~io je Popov.

ima podr{ku SAD-a, navode}i je tu bilo „zavrtawa ruku” na da su ameri~ki zvani~nici po- obe strane da se postigne neru ~i li da ne }e do zvo li ti kakav dogovor, pa makar on stvarawe jo{ jedne Republike bio sama simbolika kao {to je Srpske i da se ne moè iza}i zajedni~ko obra}awe javnosti iz ustavno - pravnog sistema Da~i}a i Ta~ija. Po svemu suKosova. de}i, do re{ewa se ne}e do}i Pre ma we go vim re ~i ma, lako, a ~ak postoji vrlo veliukoliko se pak prelomi pita- ki rizik da do wega i ne do|e we statusa severa Kosova, sva ocenio je. Uveren je da }e EU ostala pitawa u dijalogu bi}e sigurno uloìti veliki nasporedna i lak{e re{iva. por da se dogovor ipak postig- U tom kon ne u narednoj runtekstu, i poruke di, zakazanoj za 2. Po sve mu su de }i, Ne ma~ ke da se april, „jer je u do re{ewa se ne}e ovaj proces ulomo ra ju da ti za jedni~ke izjave o èn veliki autodo}i lako, a ~ak do bro su sed skim ritet pojedinaca postoji vrlo od no si ma bi }e ji su ga vodili, veliki rizik da do ko vi{e simbolika kao i velika o~ewega i ne do|e ne go pi ta we od kivawa zvani~nisu {tin skog zna ka EU„. ~aja - rekao je on. Ali, ako ne bude uspeha, to Popov smatra da dogovor ne- }e se, kako je upozorio, u ve}e biti postignut ako se ne likoj meri odraziti i na ununa|e „neko sredwe re{ewe za tra{wu i na spoqnu politiku sever”. U tom slu~aju, ukazao Srbije. - Mi smo u spetembru 2011. je, mogao bi biti doveden u pigodine ve} imali jedno odlagatawe proces evropskih intewe pregovora oko famozne fus gracija Srbije, dok ni Prinote i tad nam je bilo odloè{tina ne}e mo}i da integrino dobijawe statusa kandidata {e sever u ustavnopravni siza ~lanstvo u EU. A novo odlastem Kosova, niti sprovoditi gawe zna~ilo bi apsolutno doizbore u op{tinama na severu vo|ewe u pitawe dobijawa dapo Ahtisarijevom planu, „jer tuma za po~etak pregovora o }e se tek tad na Kosovu pojavipridruìvawu, {to bi imalo ti paralelne institucije, podramati~ne posledice po Sr{to }e u tom slu~aju Srbi sa biju, najpre na unutra{wem severa najverovatnije organiplanu. Imali bismo velike pozovati svoje izbore i svoje inliti~ke lomove koji bi se postitucije„. tom odrazili i na spoqnu po- O~igledno je da se oko tolitiku Srbije u narednom pega debelo zapelo, iako su poriodu i na kompletan proces sto ja la ve li ka o~e ki va wa evropskih integracija - upozobriselskih zvani~nika od sedrio je Popov. B. D. Sa vi} me runde pregovora. I sigurno

Sa maryi}: Srp ska po zi ci ja spu {te na do dna [ef poslani~ke grupe DSSa Slo bo dan Sa mar xi} izjavio je ju~e da je srpska strana u dijalogu s Pri{tinom spustila pregovara~ku poziciju do samog dna i pozvao premijera Ivi cu Da ~i }a da idu}e sedmice obavesti parlament o dosada{wim razgovorima s Pri{tinom. Samarxi} je, novinarima u parlamentu, rekao da je to Da~i}eva obaveza iz usvojene Rezolucije o

Kosovu i da je potrebno da on izvesti parlament o dijalogu {to pre, najkasnije do srede idu}e sedmice. On smatra da je srpska strana spustila pregovara~ku poziciju „do samog dna”, i da razgovara samo o ~etiri op{tine na severu. „To nije sadr`aj platforme, ona govori o ~itavom nizu nadle`nosti za zajednicu srpskih op{tina i da se one moraju oba-

vqati u zakonodavnom i izvr{nom re`imu. O~igledno je da o zakonodavstvu vi{e niko ne razgovara. Na{a vlada ide ispod platforme i ne zna na osnovu ~ega je toliko spustila lestvicu pregovora do samog dna”, rekao je on. Samarxi} smatra da je dobro {to prekju~e nije do{lo do definitivnog dogovora, ali da „nije dobro {to je vlada do te mere spustila pregovara~ku po-

ziciju da, iako dobije ono {to tra`i, to ne}e biti dovoqno sa stanovi{ta Ustava i legitimnih zahteva Srba sa Kosova”. Samarxi} se nada da Srbija ne}e prihvatiti „sramne uslove” i da 2. aprila ne}e biti ni{ta od dogovora, i ocewuje da je dobijawe datuma za po~etak pregovora sa EU „maglovit ciq”, koji se ne}e desiti ni ako Srbija prihvati minimum minimuma.

TVIT CRTICA Ko me tre ba or den Napredwak Vla di mir \u ka no vi} konstatuje na lajni: Zna~i, opet je ostvaren napredak u dijalogu, od ni{ta imamo duplo ni{ta, zna~i Ketrin se smorila jer je za ro|endan dangubila... Po{to }e se pregovori nastaviti u aprilu i mi }emo tada dobiti datum, ali aprilililili :) A ~lan DS Ra do slav Mi li} o pregovorima: Ivica i Ta~i u istom avionu za SAD, ToNi se rukovao sa Ta~ijem! Mislim da je BoTa zaslu`io makar izviwewe od gore pomenuti, ako ne i orden.

Gde je le po om bud sma nu Republi~ki ombudsman Sa {a Jan ko vi} obave{tava tvitera{e: Regionalni skup o pravima vojnika, Sarajevo. Ministar odbrane BiH bez bodigardova, govori posle poslanika. Na opasku @Ha ri sJu su fo vic:: nadam se da vam je ugodno u na{em gradu. [teta {to je ki{a... Jankovi} odgovara: Lepo je tamo gde te qudi gledaju u o~i i gde sve vrca od qudskog duha, makar `ivot bio te`ak. Lepo je u SA.

Po ru ka za {e i ka

Qu bo mor ni ^ak(i)

Na lajni je i ju~e tema bio {eik i UAE. LDP–ovac Dra gao Ko va ~e vi} ka`e: Dva puta nedeqno, osim ako nije u Emiratima, prvi potpredsednik vlade oba}ava beskompromisnu borbu protiv korupcije. I {ta je rezultat? Sa druge strane, programski direktor organizacije Branioci qudskih prava Go ran Mi le ti} podvla~i: Poruka drugu {eiku iz Abu-Dabija: Molim te da u narednom paketu kupi{ i Ko{tunicu. Jako je vredan i treba ga odvesti u UAE u ulo`iti u wega.

Funkcioner DS Alek san dar [a pi} nakon brojnih napisa u ùtoj {tampi o wemu kaè samo ovo: Mislim da je i âk Noris postao qubomoran, kako sve postièm...

^om ski i ja Savetnik ekspredsednika Srbije Ne boj {a Kr sti} kratko konstatuje na lajni: Misli}u sve isto kao No am ^om ski kad i ja budem bio Amerikanac.

Novinar britanskog Skaj wuza Jak {a [}e ki} je „optimista„ : Vaqda }u do~ekati da Srbija u|e u EU pa drugim da solim pamet tipa:”Ne ulazite, nije vredelo, ba{ je bez veze, glupo, ima neki standard..”

Hva la ku mu A gotovo svakodnevno se potvr|uje da na lajni mo`ete sva{ta da saznate. Tako je pokrajinski poslanik Alek san dar Mar ton objavio: O`enih se pre nekoliko sati. Hvala najboqem kumu @Vla da Go A head S. St.

politika

dnevnik

VLA DA SR BI JE ZA NA STA VAK DI JA LO GA S PRI [TI NOM I EVROPSKOG PU TA

Vu ~i}: ê ka nas je da na est da na pa kla - Ostalo nam je 11 dana pakla. I za Vladu i za Srbiju, ali postoje stvari koje ne moèmo da prihvatimo, ali i stvari koje ne smemo da odbijemo - rekao je ministrima na ju~era{woj sednici Vlade Srbije prvi potpredsednik Alek san dar Vu ~i}, nekako u isto vreme dok su u istom avionu na wujor{ko zasedawe Saveta bezbednosti UN posve}eno Kosovu i Metohiji putovali glavni akteri briselskog dijaloga premijeri Ivi ca Da ~i} i Ha {im Ta ~i. - Srbiji u Briselu nisu dali ni jedan odsto {anse da prihvati papir koji je ponu|en, jer niko osim srpske strane nije pokazao spremnost za bilo kakav ustupak, izme|u ostalog je Vu~i} na sednici Vlade poru~io ministrima, koji su prema izvorima „Dnevnika„ bili saglasni sa ocenama prvog potpredsednika Vlade. - Vi, svi ~lanovi Vlade, znate da jesmo i koliko jesmo posve}eni dobijawu datuma i EU integracijama. Pro~ita}u vam deo predloga koji smo dobili i jedino {to mogu da vam kaèm jeste da, naàlost, niko osim nas nije pokazao spremnost da napravi bilo kakav ustupak, ili kompromis, {to nama nije pruìlo ap-

Sr bi ji u Bri se lu ni su da li ni je dan od sto {an se da pri hva ti pa pir ko ji je po nu |en solutno nikakvu {ansu da ponu|eno i prihvatimo - rekao je Vu~i} ministrima, uz poruku da Srbija ne odustaje od puta u EU. - Nastavi}emo svoj evropski put. Nadam se da }emo mo}i da postignemo dogovor sa Pri{tinom, ali pred na{ narod ne mo`emo da iza|emo praznih ruku. Uostalom, niko od nas se u politici nije rodio, a ja

li~no, u woj svakako ne}u ni umreti. Ne moram ovim poslom ni da se bavim, ali `elim da znate da nam nisu dali ni jedan posto {anse da papir prihvatimo - rekao je prema iz vo ri ma vi ce pre mi jer, uz ocenu da se Vlada na unutra{wem planu „suo~ava sa licemerima”, koji je napadaju bez obzira {ta uradi.

Vu~i} je predsedavao ju~era{wom sednicom po{to je premijer na putu ka Ist Riveru. Ina~e, Vu~i} i Da~i} su sve vreme dok je trajala sedma runda dijaloga u Briselu bili na otvorenoj liniji, sve do minut pred konferenciju za novinare na kojoj se saznalo da dogovor Beograda i Pri{tine nije postignut za maratonskim dijalo{kim stolom od 13 i po sati. Vlada Srbije je sa ju~era{we sednice izdala saop{tewe da je ocenila da dijalog Beograda i Pri{tine mora da se nastavi u konstruktivnoj atmosferi i bez pritisaka, kako bi se prona{la re{ewa koja }e osigurati opstanak i siguran ìvot Srba u ju`noj pokrajini i otvoriti evropske perspektive za Srbiju. Oceweno je i da se samo pravednim re{ewem problema na Kosovu i Metohiji moè obezbediti trajna stabilnost u ~itavom regionu. Tako|e je zakqu~eno i da je interes Vlade Srbije da se postigne re{ewe koje }e osigurati dostojanstven ìvot i prosperitet za sve gra|ane, stoji u saop{tewu Vladine Kancelarije za saradwu s medijima. D. Mi li vo je vi}

petak22.mart2013.

SNS kra jem mar ta o mi ni stri ma Sednica Glavnog odbora SNS na kojoj }e biti analiziran rad wenih ministara bi}e odr`ana, kako saznaju mediji u vrhu stranke, najverovatnije slede}eg vikenda, 30. marta ili 31. marta. O~ekuju se konkretne odluke o zameni nekih ministara iz SNS-a. Rad ministara iz SNS-a analizira}e Predsedni{tvo i Glavni odbor te stranke. Kako se najavquje, posle odluka te stranke sledi razgovor s koalicionim partnerima o rekonstrukciji Vlade Srbije. U SNS o~ekuju da i wihovi koalicioni partneri Socijalisti~ka partija Srbije i Ujediweni regioni Srbije preispitaju rad svojih ministara.

POT PI SAN KO A LI CI O NI SPO RA ZUM NO VE SKUP [TIN SKE VE ]I NE U BA^ KOJ PA LAN CI

DS pri hva ta na pred wa ka za pred sed ni ka op {ti ne Ju~e je u Ba~koj Palanci potpisan koalicini sporazum nove skup{tinske ve}ine koju sa 24 od 42 mandata. Iz dosada{we vladaju}e ve}ine, a nova treba da se verifikuje u ponedeqak na sednici lokalnog parlamenta, ispali su SPS (predsednik socijalista Bo jan Rad man predsednik je op{tine, a Alek san dar \e do vac iz SNS zamenik predsednika) SVM i „Dveri“. Ju~e je u Ba~koj Palanci bilo `ivo, prvo su se oglasili socijalasti, potom je nova ve}ina potpisala koalicioni sporazum, pa se gra|anima obratio lider, odnosno koordinator ovda{we op{tinske organizacije DS Mi -

u Skup{tini APV rekao je da su socijalisti ukazivali, izme|u ostalog, na veliki problem „Kara|or|eva“. - Pre skoro {est decenija Srez Ba~ka Palanka dodelio je Vojnoj ustanovi „Kara|or|evo“ oko 3.000 hektara oranica na kori{}ewe. Kakvu danas korist imaju me{tani okolnih sela Kara|or|eva, Mladenova, Obrovca? Da li Ba~kopalana~ka op{tina u skladu sa Zakonom o poqoprivrednom zemqi{tvu mo`e da ostvari neku korist za svoje gra|ane? S druge strane, koordinator DS za Ba~ku Palanku Milo{ Gagi} rekao je na strana~koj konfe-

Ga gi}: Mo `e i SVM

REKLI SU [a ro vi}: Za {to se Ni ko li} ru ko vao?

Var ga: U EP o nad le `no sti ma Voj vo di ne

LSV: Sa mo voj vo |an ski po li ca jac...

Srpska radikalna stranka osudila je ju~e predsednika Srbije To mi sla va Ni ko li }a zbog rukovawa sa premijerom Kosova Ha {i mom Ta ~i jem i ocenila da to pokazuje da srpsko dràvno rukovodstvo i Ha{ima Ta~ija i „nezavisno Kosovo” doìvqavaju isto kao i dràvnike drugih zemaqa sa kojima se Nikoli} protokolarno rukovao. Zamenik predsednika SRS Ne ma wa [a ro vi} izjavio je na konferenciji za {tampu da je Nikoli}, posle stupawa na funkciju predsednika Srbije rekao da se ni pod kojim uslovima ne}e sresti sa Ta~ijem, niti sa wim rukovati, dok me|unarodna istraga ne bude utvrdila da Ta~i nema ni{ta sa trgovinom organa Srba sa Kosova, saop{teno je iz SRS. [arovi} je pozvao dràvno rukovodstvo da prekine sve pregovore koji se vode pod okriqem Brisela, vrati pregovore pod okriqe UN.

Zamenik predsednika Odbora za evropske integracije u Skup{tini Srbije La slo Var ga rekao je za „Ma|ar so„ da se situacija nastala nakon odluke USS koji je osporio pojedine nadle`nosti Vojvodine, mo`e re{iti izmenom prethodnih formulacija i primenom drugih pravno-tehni~kih re{ewa kojima bi skoro sve nadle`nosti bile vra}ene. Varga, koji je u~estvovao na interparlamentarnom sastanku Evropskog parlamenta i Narodne skup{tine Srbije u Briselu, rekao je da su u~esnici u zavr{noj izjavi skrenuli pa`wu republi~koj i pokrajinskoj vladi na zna~aj {to skorijeg zapo~iwawa dijaloga za re{avawe problema koji je nastao nakon odluke Ustavnog suda Srbije, koji je osporio pojedine nadle`nosti Vojvodine. Varga je rekao da je na tom sastanku govorio o te{ko}ama koje su nastupile nakon te pro{logodi{we odluke Ustavnog suda.

Liga socijaldemokrata Vojvodine saop{tila je ju~e da }e podràti predlog Saveza vojvo|anskih Ma|ara kojim se u Zakonu o kri vi~ nom po stup ku traì nulta tolerancija prema kra|ama i ka`wavawe po~inilaca i za kra|e ispod 5.000 dinara, nov~anim ili kaznama zatvora. Amand ma ni ma u isto vet nom tek stu LSV i SVM na Predlog zakona o izmenama Zakonika o krivi~nom postupku, granica za sitnu kra|u, po kojoj policija reaguje po slu`benoj du`nosti, snièna je sa 15.000 na 5.000 dinara, dodaje se u saop{tewu. U saop{tewu LSV ponavqa zalagawe da se formira vojvo|anska policija jer jedino vojvo|anski policajac moè na pravi na~in voditi ra~una o vojvo|anskim gra|anima i wihovoj imovini.

Savez vojvo|anskih Ma|ara u ovda{woj skup{tini ima jednog odbornika, a stranka je do sada u koaliciji bila sa SNS, SPS, PS, DSS i „Dverima“. Po novom koalicionom sporazumu nove ve}ine SVM odlazi u opoziciju. Jedno od novinarskih pitawa Gagi}u odnosilo se i na mogu}nost da se i SVM pridru`i novoj ve}ini? - Pri~a o pro{irewu koalicije nije zavr{ena, ali jo{ ne mogu da ka`em ko }e i da li }e se koalicija {iriti – rekao je Gagi} i dodao je da se razgovori jo{ vode, a mesta ima za sve koji prihvate na~in rada nove ve}ine. lo{ Ga gi}, a nekako usput oglasilo se nekoliko mawih politi~kih stranaka. - Kao partija i koalicija SPSSDPS- PUPS posledwi smo saznali da se u ovoj sredini spremaju promene - rekao je Bojan Radman. - Povod je to {to SNS smatra da je najve}a politi~ka grupacija i da napredwak treba da bude predsednik op{tine - rekao je on i podsetio da je na posledwim lokalnim izborima SNS je imala 27 glasova vi{e od SPS. Go ran Lat ko vi} (SPS) zamenik predsednika OO SPS i poslanik

renciji za novinare da je na wegovu inicijativu i uz saglasnost Odborni~ke grupe DS u ba~kopalana~kom parlamentu vrh stranke dao saglasnost da se u|e u koaliciju sa SNS. Sve je to, kako je rekao, da bi ubrzali razvoj ove op{tine u kojoj je sada 9000 nezaposlenih. - Prihvatili smo princip da najja~i koalicioni partner da predsednika op{tine, a mi zamenika - rekao je Gagi} i najavio za po~etak juna unutarstrana~ke izbore u ba~kopalana~kom DS. M. Su yum

ekonomija

petak22.mart2013.

dnevnik

DE PO LI TI ZA CI JA UPRA VQA WA U VOJ VO \AN SKIM KO MU NAL NIM FIR MA MA

Di rek to ri ma JKP tre su se fo te qe do 30. ju na No vi di rek to ri jav nih ko mu nal nih pred u ze }a ubu du }e }e se bi ra ti pu tem jav nog kon kur s a pre m a uslo v i m a ko j e pro pi su je no vi Za kon o jav nim pred u ze }i ma, ne }e mo }i da bu du ak tiv ni stra na~ ki funk ci o ne ri i bi ra }e ih ne za vi sna stru~ na ko mi si ja uz pu nu kon tro lu jav no sti - re kao je se kre tar Udru `e wa ko mu nal no stam be ne pri vre de i ur ba ni zma Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne Ste vo Bo bi} na ju ~e ra {wem pred sta vqa wu tog pro e- vrop skog pro pi sa. - Ovim Za ko nom su uki nu ti uprav ni od bo ri i ubu du }e }e po sto ja ti sa mo nad zor ni od bo ri, uve den je in sti tut su spen zi je di rek to ra, a vr {i o ci ma du `no sti man dat mo `e da tra je {est me se ci - re kao je Bo -

No vi za kon }e one mo gu }i ti da di rek to ri ko ji do bro ra de bu du `r tve po li ti~ ke kom bi na to ri ke bi}. - U JP se uvo di me ha ni zam kon tro le kroz oba ve znu ko mi si ju za re vi zi ju, a pred u ze }a }e bi ti oba ve zna da jav no ob ja vqu ju pro gra me po slo va wa i kvar tal ne iz ve {ta je o is pu wa va wu pro gra ma po slo va wa. Pred sed ni ca Od bo ra Udru `e wa Qi qa na Stan ko vi} iz ja vi la je da je u svim sre di na ma u to ku iz ra da osni va~ kog ak ta ko ji je tre bao da bu de do net do 20. fe bru a ra. Po sle sle d i usa g la { a v a w e sta t u t a jav n ih pred u z e } a i po ~ i w e pri me na no vog za ko na o JP, od

^i {}e we fir mi od po li ti ke

ko ga se o~e ku je de po li ti za ci ja i de par ti za ci ja. Bi }e iza bra ni no vi nad zor ni od bo ri, za pred sed ni ka je pred vi |e no da mo ra da ima vi so ku stru~ nu spre mu i da ne bu de ak ti van ni u jed noj stran ci. Za di rek to ra - ka ko to ve} sta tu tom bu de od re | e n o, mo r a } e da za m r z nu stra na~ ke funk ci je. Ona je is ta kla da je po li ti ka do sa da ja ko bi la ume {a na u rad i na da se da }e JKP ubu du }e vo di ti stru~ ni ka dro vi. Svi di rek to ri mo ra }e bi ti iza bra ni po no vom za ko nu, {to zna ~i da }e se kon kur si ob no vi ti. Se kre tar Udru `e wa ko mu na la ca u Pri vred noj ko mo ri Sr b i j e Bra n i m ir Qu m o v i} re kao je da }e no vi za kon one mo gu }i ti da di rek to ri ko ji do bro ra de bu du `r tve po li ti~ k e kom b i n a t o r i k e, kao

{to se ra di lo do sa da, pa ~im se pro me ni vlast na lo ka lu, to se od ra `a va lo i na JKP, i sud bi nu pred u ze }a, i sve ko ri sni ke uslu ga. Ta ko da nas JKP ima ju vi {ak za po sle nih, s ko -

no vih rad ni ka. On je uka zao na ne lo gi~ nost da su o{tri ji kri te ri ju mi za iz bor Nad zor nog od b o r a (vi s o k a stru~ n a spre ma, is ku stvo u sek to ru), ne go di rek to ra JKP. Na pi ta we {ta }e bi ti s onim di rek to ri ma ko ji su ne dav no iza bra ni pu tem jav nog kon kur sa i da li }e bi ti raz re {e ni te du `no sti, sa vet nik u Mi ni star stvu fi nan si ja i pri vre de Ra do van Me di} ob ja snio je da svi di rek to ri JP oba vqa ju tu du `nost do ime no va wa no vog di rek to ra. Ka ko je no vi pro pis stu pio na sna gu 25 de cem bra pro {le go di ne, naj ka sni je do 30. ju na ove go di ne mo ra ju se ras pi sa ti no vi kon kur si, pa }e mo ra ti da po no vo kon ku ri {u svi ko ji su iza bra ni pre tog da tu ma. Me |u tim, Bra ni mir Qu mo vi} bio je dru ga ~i jeg mi {qe wa. On sma tra da u svim pred u- ze }i ma gde su iza bra ni di rek to ri pu tem jav nog kon kur sa ne bi tre ba lo po no vo da se ras pi su je no vi, ne go sa mo da se ura di pro gram, u su prot nom, ako

Pri la go |a va we Pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta ko mu na la ca Voj vo di ne Mi lo rad Ko tur na gla sio je da se pro ces de po li ti za ci je ne }e de si ti na jed nom, jer no va do ku men ta usva ja ju po sto je }i uprav ni od bo ri i di rek to ri, ko ji }e po ku {a ti da ih pri la go de po sto je }oj si tu a ci ji. Za to sma tra da se u pr vi plan mo ra sta vi ti od go vor nost i kon tro la ra da. Ne sme se iz be ga va ti da se na ve de ka ko je uslov za di rek to ra hi dro in `e wer, a za di rek to ra sa o bra }aj nog pred u ze }a sa o bra }aj ni in `e wer. ji ma ne zna ju {ta }e, a sa mo za to {to je sva ki di rek tor ko ga je po sta vqa la ne ka stran ka mo rao da za po sli na de se ti ne

se raz re {e du `no sti, pred u ze }e }e im do is te ka man da ta mo ra ti da va ti pla tu. R. Da u to vi}

MA LE [AN SE ZA BES CA RIN SKI IZ VOZ AUTO MO BI LA U RU SI JU

Da le ko je Mo skva od fi }e Mo skov ski dnev nik „Ko mer sant” pi {e da }e Sr bi ja te {ko do bi ti ukqu ~i va we „Fi ja to vih” auto mo bi la u spi sak ro be oslo bo |e we ca ri ne u tr go vi ni sa Ru si jom. List pi {e , da je mi ni star za tr go vi nu Sr bi je Ra sim Qa ji} u raz go vo ru sa svo jim ru skim ko le gom De ni som Man tu ro vim i mi ni strom po qo pri vre de Ni ko la jem Fjo do ro vim pred lo `io da se u taj spi sak ukqu ~e auto mo bi li. „Ko mer sant” na vo di , po zi va ju }i se na ne i me no va ne iz vo re , da }e se „te {ko po sti }i uki da we ca ri na na auto mo bi le iz Sr bi je”. Raz log to me je „o{tar stav Ru si je o lo ka li za ci ji pro iz vod we auto mo bi la unu tar ze mqe”, na veo je ne i me no va ni iz vor dnev ni ka. Mi ni star za tr go vi nu i te le ko mu ni ka ci je Sr bi je Ra sim Qa ji}, da pod se ti mo, iz ja vio je da je u Mo skvi pred lo `io ru skim zva ni~ ni ci ma pro {i re we spi ska ro be ko ja je oslo bo |e na ca ri ne, ka ko bi se po ve }a la tr go vin ska raz me na Sr bi je i Ru ske Fe de ra ci je.

„Pred lo `e no je da se u spi sak uvr ste auto mo bi li, ci ga re te, sir, {e }er”, re kao je Qa ji} no vi na ri ma iz Sr bi je po sle raz go vo ra sa ru skim mi ni strom in du stri je i tr go vi ne De ni som Man tu ro vim i mi ni strom po qo pri vre de Ni ko la jem Fjo do ro vim. Qa ji} je re kao da }e zah tev bi ti raz mo tren sa ca rin skom uni jom ko ju Ru si ja ima sa Be lo ru si jom i Ka zah sta nom i da wi ho va za jed ni~ ka ko mi si ja mo ra da od lu ~i o sva kom pro iz vo du, ali da mi sli da po sto ji raz u me va we, po seb no za po qo pri vred no-pre hram be ne pro iz vo de. „[to se ti ~e auto mo bil ske in du stri je tu po sto je ne ke ve }e pre pre ke i o to me }e mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} raz go va ra ti u apri lu”, na veo je on. Din ki} je, da pod se ti mo, re kao i da bi even tu al ni bes ca rin ski iz voz auto mo bi la u Ru si ju stvo rio uslo ve da se u Sr bi ji je dan ve li ki svet ski pro iz vo |a~ auto mo bi la otvo ri no vi fa bri ku.

ekOnOMiJA

dnevnik

petak22.mart2013.

PRE PU NE TE ZGE I GE PE CI HRA NE IZ MA \AR SKE, RU MU NI JE, BiH...

STA NO VI JEF TI NI JI DVA PO STO

Ne kret ni ne idu niz br do Ce ne sta no va no vo grad we u Sr bi ji pa le su za dva od sto u 2012, u od no su na pret hod nu go di nu, ob ja vio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Uzi ma ju }i u ob zir pro me nu kur sa evra u tom pe ri o du, ce ne sta no va no vo grad we pa le su za 12 od sto. U struk tu ri ce na, po sma tra no u evri ma, naj vi {e je pa la ce na gra |e vin skog ze mqi {ta - za 22 od sto, za tim ce na gra |e wa - za 8,8 pro ce na ta, dok su osta li tro {ko vi pa li 7,6 od sto. Pro se~ na po vr {i na pro da tih sta no va no vo grad we u Sr bi ji iz no si la je 59 kva dar ta nih me ta ra - naj ma wi pro sek za be le èn je u Kra gu jev cu - 41 me tar kva drat ni, a na ve }i u No vom Sa du - 81 kva drat ni me tar. Naj ve }a pro se~ na ce na sta no va no vo grad we u 2012. go di ni ugo vo re na je u Be o gra du i iz no si 175.920 di na ra, po kva dra tu, {to je za 3,9 od sto ni è ne go u 2011. Iz ra è no u evri ma, pro se~ ne ce ne sta no va u Be o gra du pa le su u 2012. za 13,6 od sto. Naj ni à pro se~ na ce na sta no va no vo grad we za be le è na je u ]u pri ji, gde je iz no si la 54.863 di na ra.

Sva ko ga da na u Sr bi ji se pro {ver cu je hra ne vred ne mi lion do mi lion i po evra, po da tak je do ko jeg je do {la Uni ja po slo da va ca Sr bi je. To su sa mo ne ke ì vot ne na mir ni ce po put si ra, ko ba si ca, vir {li, ma sla ca, slat ki {a, kon zer vi ra ne ri be, }u re }eg me sa... Re~ ju, hra ne ko ja se ma hom na cr no do no si iz Ma |ar ske ali i iz BiH, Ru mi ni je... Ako bi se to me do da la i dru ga ro ba ko ja se ile gal no do vla ~i u Sr bi ju, kao {to su ko zme ti ka i dru ge ku} ne po trep {ti ne iz stan dard nog asor ti ma na ko ji vi |a mo na pi ja~ nim te zga ma, on da se, upozorаvaju u Uni ji po slo da va ca, taj {verc mo è me ri ti s naj ma we tri mi li o- na evra dnev no. - Si gur no dve mi li jar de evra Sr bi ja go di {we gu bi kroz ne le gal no tr ì {te. Do bar deo tog ko la ~a je hra na, na ro ~i to {ver co va na iz Ma |ar ske. Ne mi sli se tu na ono {to na {i gra |a ni pa za re, pra vo je sva ko ga od nas da ode mo u ino stran stvo i ku pi mo ono li ko ro be ko li ko nam ca rin ski pro pi si do -

zvo qa va ju. Ni je re~ ni o ku po vi ni so ci jal nog mi ra, ve} o {ver cu enorm nih raz me ra ko ji bi se u sva koj nor mal noj ze mqi pro gla sio or ga ni zo va nim kri mi na lom - ka è za „Dnev nik” Dra go slav Ra ji} iz Uni je po slo da va ca Sr bi je. - To su ka mi o ni, ko lo ne kom bi ja i auto mo bi la pu nih ro be ko ja ni je ca ri we na. Do bro je or ga ni zo van ceo si stem, sli~ no pu tar skoj ma fi ji. O~i to je da tu ro bu ne ko pro pu {ta na gra ni ci i ne kwi ì je ured no, a ona se ka sni je di stri bu i ra za hva qu ju }i do bro raz vi je noj mre ì po ce loj ze mqi. Mno gi su se na tom ile gal nom po slu obo ga ti li. Osim {te te za dr àv ne pri ho de, si va eko no mi ja sma wu je i le gal nu za po sle nost, a kon tro la zdrav stve ne is prav no sti pro iz vo da ko ji se pro da ju u toj zo ni prak ti~ no ne po sto ji, na gla {a va na{ sa go vor nik. Elem, dr à va osta je bez pri ho da od ca ri ne, PDV-a, ak ci za, po re za na za ra de. A za ta kvu si tu a ci ju, oce wu je Ra ji}, kri va je upra vo ona.

Fo to. S. [u {we vi}

[verc si ra i ko ba si ca te `ak po la mi li jar de evra

Pi ja ca kao hi per mar ket

- Sku pa dr à va uni {ta va pri vre du vi so kim na me ti ma i tro {ko vi ma. Kod nas se sku po po slu je pa je ista ta ro ba jef ti ni ja u dru gim ze mqa ma. [ta vi {e, Ma |a ri, re ci mo, ima ju sub ven ci je za pre hram be nu ro bu, za raz li ku od na {ih pro iz vo |a ~a. Ka da bi dr à va ra di la svoj po sao, to jest ka da bi opo re zo va la ne le gal nu ro bu, ka sa bi joj bi la te à ba rem za 700 ili 800 mi li o na evra, po gu ra la bi pri vre du pa bi i ona bi la kon ku rent ni ja. Ova ko, to ne mo sve du bqe - upo zo ra va Ra ji}. Dr àv ni se kre tar Mi ni star stva spoq ne i unu tra {we tr go vi ne Dra go van Mi li }e vi} ka è da ni tr ì {na ni ti bi lo ko ja dru ga in -

Naj sla |a im „mil ka” Gru be pro ce ne su da dr `a va go di {we gu bi mi lion do dva mi li o na evra zbog {ver ca ~o ko la da ko je pro iz vo di kom pa ni ja Kraft fudz, a pro blem je i {to ta kvi pro iz vo di mo gu bi ti ne be zbed ni za kraj weg kup ca, iz ja vio je ju ~e Ta njug u re gi o nal ni me na xer po nu de te kom pa ni je, De jan Si mi}. Si mi} je is ta kao da Kraft fudz, ko ji iz me |u osta log pro iz vo di i di stri bu i ra „mil ka” ~o ko la du, ne ma kon kret ne in for ma ci je ko jim ka na li ma ta kva ro ba sti `e u Sr bi ju, ali je po hva lio sa rad wu ko ju kom pa ni ja ima sa Upra vom ca ri na u ot kri va wu {ver co va ne ro be.

VOJ VO \AN SKIM PO QO PRI VRED NI CI MA NAJ PO VOQ NI JI KRE DI TI U DR @A VI

pri vre de, ko ji je po ~eo da re a li zu je pr ve ovo go di {we kre dit ne li ni je. Ukup no, ti kre di ti vre de bli zu mi lion evra. Pot pi si va wu ugo vo ra pri su stvo vao je pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} ko ji je na gla sio da je po qo pri vre da je dan od pri o ri te ta Po kra jin ske vla de. Pod se tio je da je u pro te klih {est go di na oko 36 mi li jar di di -

na ra usme re no raz voj po qo pri vre de. - Ka da se po ve }a va iz voz ove ze mqe, to se de {a va za to {to je po qo pri vre da po ve }a la svo ju pro iz vod wu. Ka da se po ve }a bru to pro iz vod, on da je to opet za to {to je po qo pri vre da po ve }a la obim pro iz vod we. Da kle, ova dr `a va, hte la

Ki par ski ka pi tal, a ban ka srp ska

Di rek tor Fon da za raz voj po qo pri vre de Jo `ef Sa bo re kao je da su kre di ti odo bre ni pod iz u zet no po voq nim uslo vi ma, sa ni skim ka mat nim sto pa ma, ko je iz no se od je dan do dva od sto go di {we i sa du gim grejs pe ri o dom od {est me se ci do tri go di ne. Pra vo na kre di te za na vod wa va we ostva ri la su 62 ko ri sni ka u ukup nom iz no su od bli zu 650.000 evra. Za za {ti }e ne ba {te odo bre no je 17 kre di ta u ukup nom iz no su od 100.000 evra, a za po di za we vi {e go di {wih za sa da vi no ve lo ze i opre me u vi no gra dar stvu, Fond je odo brio 14 kre di ta, ~i ja je vred nost ve }a od 80.000 evra. Ve o ma br zo, bi }e ob ra |e ni i zah te vi za pre o sta le dve kre dit ne li ni je: za po qo pri vred nu me ha ni za ci ju i p~e lar stvo, re kao je Sa bo. Od po ~et ka ra da, Fond za raz voj po qo pri vre de pla si rao je vi {e od 2.200 kre di ta, ~i ja vred nost je oko 14 mi li o na evra. To je je dan od ob li ka po dr {ke Po kra ji ne raz vo ju agra ra. S. G.

Ka ma te iz no se od je dan do dva po sto go di {we, a grejs pe riod je od {est me se ci do tri go di ne

to da pri zna ili ne, u ve li koj me ri je na slo we na, pre sve ga, na agrar nu pro iz vod wu. Zbog to ga se na {a po dr {ka mo ra kon cen tri sa ti na ovu de lat nost - ka zao je Paj ti} na gla siv {i da su si ste mi za na vod wa va we je dan od pri o ri te ta voj vo |an ske vla de, jer bez wih ne ma kon tro li sa ne pro iz vod we.

- Ceo grad je pre pla vqen te zga ma, {to na le gal nim, {to na di vqim pi ja ca ma. U se li ma na se ve ru Ba~ ke ima i po de set ku }a u ko ji ma se od vi ja ne le gal na pro da ja ro be iz Ma |ar ske. Oda tle se sab de va i Be o grad i No vi Sad i dru gi gra do vi Sr bi je - ka `e za „Dnev nik” pred sed nik Udru `e wa tr gov ca Su bo ti ce Sa {a Pre ra do vi} uka zu ju }i na to da je pro met u tr go vi ni na ni vou Re pu bli ke Sr bi je ma wi za ~i ta vih 30,4 od sto u od no su na 2008. go di nu, a u Su bo ti ci, ali i na te ri to ri ji Apa ti na, Som bo ra, Ki kin de i Hor go {a bu ja ne za pam }en {verc. S. Glu {~e vi}

MAR FIN BAN KA, OSNO VA NA NOV CEM SA KI PRA, RA DI BEZ PRO BLE MA

Mi lion evra za pla ste ni ke, vi no gra de... Ju ~e su voj vo |an ski po qo pri vred ni ci pot pi sa li 93 ugo vo ra o kre di ti ma za na bav ku no vih si ste ma i opre me za na vod wa va we, sta kle ni ka i pla ste ni ka i za po di za we no vih vi no gra da. Re~ je o zaj mo vi ma naj po voq ni jim u ze mqi, Po kra jin skog fon da za raz voj po qo -

spek ci ja po je di na~ no ne mo `e da re {i taj pro blem, ali da }e se jed nom sin hro ni zo va nom ak ci jom po ku {a ti da se ne le gal ni to ko vi do ve du pod kon tro lu dr `a ve, od no sno opo re zu ju. Ka ko god, Su bo ti ca i ceo se ver Ba~ ke po sta li su ve li ki tr go va~ ki cen tar ali - {ver cer ski. Sva ko ga da na na pi ja ca ma i uli ca ma ni ~u no ve te zge sa ro bom iz Ma |ar ske, a ne le gal na tr go vi na od vi ja se i po ku }a ma, i u ve }im me sti ma i u se li ma. Do bru pro |u ima ju ma |ar ski si re vi, ko ba si ce, ~o ko la de, {am po ni i si ja set dru gih ku} nih po trep {ti na, jef ti ni jih i za 40 od sto ne go u le gal nim rad wa ma.

Po sle ne dav ne od lu ke ki par skog par la men ta da ne pri hva ti pa ket po mo }i EU ko ji je pred vi |ao opo re zi va we de po zi ta, ì te qi ove ostrv ske ze mqe su, ba rem pri vre me no, odah nu li. Isto va ì i za stran ce ko ji ko ri ste uslu ge ta mo {wih ba na ka. Po red taj ku na ima mo jo{ jed nu ve zu sa ban kar skim si ste mom Ki pra. U Sr bi ji po slu je Mar fin ban ka ko ja je osno va na ki par skim ka pi ta lom. Oni, za sa da, ni su ima li ni jed na zah tev na {ih de po ne na ta ko ji ima ju sred stva u ki par skim ban ka ma da no vac pre ba ce u Sr bi ju. O to me ka ko se na wih re flek tu je ki par ska kri za ob ja {wa va ju da su oni deo La i ki gru pe, ali da u Sr bi ji po slu ju kao po seb no prav no li ce u skla du sa za ko ni ma i dru gim pro pi si ma ko ji va è kod nas. „Sve sni smo ~i we ni ce da ve sti ko je do la ze sa Ki pra mo gu iza zva ti uz ne mi re we kli je na ta na ovom tr ì {tu. Ali za to ne ma raz lo ga jer mi i Sr bi ji po slu je mo kao do -

ma }a ban ka„, ka è za „Dnev nik” u ovoj Mar fin ban ci. Pro ble mi na Ki pru se naj vi {e re flek tu ju na fi nan sij sko tr ì {te Evrop ske uni je zbog ugro è nog po ve re we {te di {a. [to se ti ~e sam Mar fin ban ke ona je por {le go di ne po slo va la po zi tiv no u Sr bi ji, ima ov de 25 fi li ja la i 360 za po sle nih. Po red na {eg tr ì {ta ima ju svo je ku }e i u Gr~ koj, Ve li koj Bri ta ni ji, Ru si ji, Ukra ji ni, Ru mu ni ji - ka ù u ban ci. D. V.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

109,3343

Pobeda, Beograd

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 111,5656

113,1316

109,9996

Australija

dolar

87,5796

89,3669

91,4223

87,3115

Kanada

dolar

82,3672

84,0482

86,9813

82,1151

Danska

kruna

14,6684

14,9678

15,3121

14,6235

Norve{ka

kruna

14,4477

14,7425

15,0816

14,4034

[vedska

kruna

13,0612

13,3278

13,6343

13,0213

[vajcarska

franak

89,3692

91,1931

93,2905

89,0957

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

127,6673 84,4641

130,2728 86,1777

133,2691 88,1598

127,2765 84,1956

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 3. 2013. godine

Promena %

Cena

BELEX 15 (571,88 0,20)

Promet

300,00

Dijamant, Zrewanin

13,92

21.091

232.000

AIK banka, Ni{

0,49

1.627

16.990.366

Bezdan poqopr. preduze}e, Bezdan

11,11

500

275.000

NIS, Novi Sad

0,33

913

21.170.929

9,04

6.803

340.150

Imlek, Beograd

-0,49

3.021

60.420

5,62 Promena

940 Cena

23.500 Promet

Soja protein, Be~ej

-0,13

770

5.390

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.590

298.920

-13,67

120

5.760

Energoprojekt holding, Beograd

-0,15

680

120.360

Impol Seval, Sevojno

-0,99

801

18.423

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,42

499

5.755.225

Imlek, Beograd

-0,49

3.021

60.420

Jubmes banka, Beograd

Energoprojekt holding, Beograd

-0,15

680

120.360

0,00

10.389

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-0,13 Promena

770 Cena

5.390 Promet

0,00

3.065

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.290

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.100

20.500

Alfa plam, Vrawe

0,83

5.950

113.050

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

471

0,00

Tigar, Pirot

1,99

205

15.375

Gasalarm, Beograd Sremput, Ruma Pet akcija s najve}im padom Simpo, Vrawe

Soja protein, Be~ej Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

0,33

913

21.170.929

Dijamant agrar, Zrewanin

0,00

2.000

700.000

Rudnik Kovin, Kovin

0,00

2.999

299.900

Mlekara, Subotica

0,00

1.051

294.280

11,11

500

275.000

Bezdan poqopr. preduze}e, Bezdan

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

svet

petak22.mart2013.

AME RI^ KOG PRED SED NI KA U RA MA LI DO ^E KA LI I DE MON STRAN TI

Gra di mo ku}e i vi le, a `i vi mo u ka ve zu TEL AVIV, RA MA LA: Ameri~ki predsednik Barak Obama stigao je ju~e helikopterom iz Jerusalima u Ramalu na Zapadnu obalu na razgovore sa palestinskim liderima. Oko 150 palestinskih demonstranata okupilo se u tom sedi{tu Palestin-

ske uprave da protestuje protiv Obamine posete. Me|utim, wih su zadr`ale sna`ne policijske snage pa nisu mogli da se pribli`e Mukati gde su kancelarije palestinskog predsednika Mahmuda Abasa i gde je helikopter sleteo, prenosi Rojters. I

Oba ma: Pa le stin ci za slu ù ju svo ju dr à vu Ameri~ki predsednik Barak Obama istakao je ju~e, posle sastanka s palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom u Ramali na Zapadnoj obali, da Palestinci zasluùju svoju dràvu i da nije odustao od napora za obnovu pregovora o miru. On je ocenio i da bi bilo od pomo}i da rakete ne padaju na Izrael, aludiraju}i na ju~era{we raktirawe iz pojasa Gaze. „Jednostavno re~eno, Palestinci zasluùju svoju dràvu. SAD su posve}ene ostvarewu dve dràve. Mi teìmio nezavisnoj, odrìvoj i povezanoj palestinskoj dràvi uz dràvu Izrael, kako bi dve strane uìvale u prosperitetu i miru”, naglasio je Obama na konferenciji za novinare s Abasom.

Palestinci su povodom dolaska Obame, kao prekju~e Izraelci, prvog dana wegove poste Bliskom istoku, pripremili crveni tepih, ali su o~ekivawa od sastanaka mala, navode analiti~ari. Uostalom, sam Obama je uo~i posete najavio da dolazi u Izrael i na palestinske teritoriji da saslu{a obe strane i da ne donosi nikakvu novu inicijativu za obnovu mirovnih pregovora. Kao podse}awe na opasnosti i rizike i regionu palestinski ekstremisti su ju~e ujutro iz pojasa Gaze ispalili rakete na Sderot j`ni izraelski grad koji je Obama posetio 2008. godine dok je jo{ bio predsedni~ki kandidat. Abas je ju~e osudio taj incident. „Mi osu|ujemo nasiqe protiv civila bez obzira na izvor, ukqu~uju}i i ispaqivawe raketa“, prenela je palestin-

ska novinska agencija Vafa Abasovu izjavu. Izraelsko Ministarstvo spoqnih poslova objavilo je na Tviteru snimke {tete u eksploziji jedne od raketa, a rawenih nije bilo. Jedna od raketa pala je u dvori{te poridice Ha`za. Majka porodice Sara izjavila je tim povodom: „Neka Obama do|e i vidi kako qudi `ive, gradimo ku}e i vile, a `ivimo u kavezu u za{ti}enoj sobi”. Ameri~ki predsednik Barak Obama upozorio je da }e SAD „u~initi {to je potrebno” da spre~e Teheran da razvije nuklearno oru`je. Obama je to rekao prekju~e nakon dvo~asovnog razgovora s izraelskim premijerom Bewaminom Netanijahuom u Jerusalimu, koji je kazao da su iranska neumorna nastojawa da razvije takvo oru`je bila glavna tema na dnevnom redu.

SU SRET PO GLA VA RA RI MO KA TO LI^ KE I PRA VO SLAV NE CR KVE

Pa pa pri hva tio po ziv pa tri jar ha da po se ti Is tan bul VA T I K AN: Ca ri grad ski i vaseqenski patrijarh Vartolomej, duhovni vo|a svetskog pravoslavqa, pozvao je papu Frawu da poseti Carigrad, dana{wi Istanbul, i on je taj poziv prihvatio, javila je Verska informativna agencija (VIA). A kako je najavqeno, papa Frawa i Vartolomej }e se u naredne dve godine sastati jo{ dva puta - u Jerusalimu i Rimu. Patrijarh Vartolomej se, nakon intronizacije pontifeksa, zadr`ao jo{ dva dana u Rimu i za to vreme se, kako se navodi, vi{e puta sastao sa papom. Kako je sa op {ti la Va se qen ska pa tri jar{ija, ti razgovori su protekli “veoma srda~no”. Papa je, kako se navodi, posebno podr`ao patrijarhove napore oko za{tite prirodne sredine {irom sveta, osloviv{i ga tokom razgovora sa “moj brat Andrej” (po apostolu Andreju, za{titniku patrijar{ije). Patrijarh je, dodaje se, papu nazvao

Pa tri jarh Var to lo mej i pa pa Fra wa

“dobrim Samari}anom Latinske Amerike”. Vartolomej je istakao da je rad na jedinstvu hri-

{}ana primarni zadatak i preduslov zajedni~kog svedo~ewa vere.

Naredni susret dvojice poglavara planiran je za januar 2014. u Jerusalimu, kada se navr{ava 50 godina od “bratskog zagrqaja” pape Pavla [estog i carigradskog patrijarha Atinagore, koji je omogu}io da dve crkve krenu putem dijaloga i izmirewa. Susret u Jerusalimu 5. i 6. januara 1964. predstavqa prekretnicu u pravoslavno-katoli~kim odnosima, tada je ukinuta me|usobna mnogovekovna obostrana anatema. Vartolomej i papa, kako se navodi, sre{}e se i 2015. u Rimu, za kada je planirano otvarawe izlo`be blaga Svete Gore. Via je prenela i da je u vatikanskom manastiru Svete Marte, Vartolomej sa drugim ~ovekom ruske crkve, mitropolitom volokolamskim Ilarionom Alfe je vim, raz go va rao o pra vo slavnom stavu prema Katoli~koj crkvi i nastavku bogoslovskog dijaloga. Sagovornici smatraju da dijalog treba {to pre nastaviti.

Vo |a po bu we ni ka po zvao na pre kid va tre DI JAR BA KIR: Vo|a kurdskih pobuwenika Abdulah Oxalan pozvao je ju~e na prekid vatre, {to predstavqa veliki korak u pravcu okon~awa sukoba koji traje ve} 30 godina i koji je odneo desetine hiqada `ivota, javila je ju~e turska dr`avna televizija. U televizijskom izve{taju navodi se i da je Oxalan, koji se nalazi u zatvoru, pozvao kurdske pobuwenike da se povu-

ku sa turske teritorije, javio je AP. Oxalonovu poruku je na trgu u Dijarbakiru pro~itao jedan kurdski poslanik na kurdskom jeziku pred nekoliko hiqada qudi koji su se okupili na obele`avawu Kurdske nove godine ili Nevroza. Turska ve} izvesno vreme pregovara sa Oxalanom. Wegova organizacija Radni~ka partija Kurdistana (PKK), koju Turska i weni zapadni

saveznici smatraju teroristi~kom organizacijom, bori se za autonomiju na jugoistoku Turske. Pobuwenici su nedavno, na Oxalanov poziv, na~inili simboli~ni gest i oslobodili osam zarobqenih turskih vojnika i zvani~nika. U tri decenije dugoj oru`anoj borbi Kurda za autonomiju poginulo je oko 45.000 qudi, uglavnom Kurda.

dnevnik

UKRATKO Su dar he li kop te ra BER LIN: Najmawe jedna poginula osoba, a vi{e wih povre|eno, bilans je nesre}e u sudaru policijskih helikoptera, ju~e iznad Berlina, gde je savezna policija izvodila veliku ve`bu protiv fudbalskih navija~a, spremnih na nasiqe. Poginuli je, prema saznawima tabloida ‘’Bild’’ pilot. On je nastradao u sudaru dva helikoptera tokom ve`be u kojoj je u~estvovalo oko 580 qudi. Do pada helikoptera je, prema podacima policije do{lo oko 10 sati i 30 minuta, u blizini Olimpijskog stadiona u Berlinu, a u momentu nesre}e je iznad grada padao sneg. Oba helikoptera, tipa ‘’Puma’’ su se sru{ila, dok je tre}i helikopter uspeo bez problema da se prizemqi. Berlinski senator za unutra{we poslove, demohri{}anin Frank Henkel je oti{ao na mesto nesr

Uhap {en te ro ri sta BE^: Radikalni islamista Mohamed Mahmud, poreklom iz Be~a, koji je nedavno video-porukom pretio Austriji teroristi~kim napadima, uhap{en je u Turskoj. Prema pisawu be~kog dnevnika „Kronen cajtung“ on je li{en slobode u turskom Hataju, a kod sebe je imao najverovatnije falsifikovani libijski paso{ i `eleo je da putuje u Siriju.

Oskr na vqen grob vla di ke Te o fa na PLA [KO: Na grobqu u Pla{kom, u Hrvatskoj, oskrnavqeno je grobno mesto vladike Teofana @ivkovi}a, a op{tinske vlasti nisu dozvolile da bude utvr|eno da li su zemni ostaci izva|eni iz groba. Predsednik Udruèwa Jadovno 1941. godine Du{an Basta{i} rekao je, za Radio-televiziju Republike Srpske, da se nemili doga|aj dogodio pre desetak dana, ali se nije mogao uo~iti zbog velikog snega, pa je oskrnavqeni grob prona|en tek jutros. Rupa je, kako kaè, dubine oko jedan i po metara, duìne i {irine od po metar, dok je zemqa ba~ena sa strane bez ijednog traga kostiju. Po re~ima Basta{i}a, sve{teniku Goranu Slavni}u, parohu pla{}anskom, re~eno je da su op{tinske vlasti naredile da grob bude ponovo zatrpan, iako se on tome protivio. Paroh kaè da ne o~ekuje da }e ovaj slu~aj biti istraèn i isti~e da je {teta vi{e duhovna, nego materijalna. On je dodao da je i ranije bilo provokacija - polupani prozori na crkvi, uvredqiva dobacivawa, pevawe usta{kih pesama.

Mar ko vi} pro tiv \u ka no vi }a POD GO RI CA: Crnogorski premijer Milo \ukanovi} stvarao je „atmosferu lin~a” i suvlasnik podgori~kog lista

„Dan” Du{ko Jovanovi} bio je `rtva takvog ambijenta, rekao je pomo}nik glavnog urednika „Dana” Nikola Markovi}. Odgovaraju}i na tvrdwe \ukanovi}a da je „Dan” osnovan kao „bilten” biv{e vojske SRJ Markovi} je u ju~era{wem broju lista takve optu`be ozna~io kao „nemo}„ \ukanovi}a. Komentari{u}i tvrdwe \ukanovi}a da iza ubistva Du{ka Jovanovi}a stoji „poslodavac” koji „nosi politi~ki ki{obran” i za ubistvo premijera Srbije Zorana \in|i}a, Markovi} je pozvao dr`avno tu`ila{tvo Crne Gore da „privede i saslu{a” \ukanovi}a u vezi sa tim navodima.

Sme ne u HRT ZA GREB: „^ista politi~ka insinuacija” je da je su novinari „Dnevnika 3”, koji su ugostili poslanicu Ru`u Toma{i} koja je {irila govor mr`we, smeweni, jer se ta emisija na{la na meti kritika hrvatskog premjera Zorana Milanovi}a, rekao je direktor HRT-a Goran Radman. Niti smo to radili zbog wegovog javno iskazanog stava, niti smo podlegli bilo ~ijem interesu. Radilo se o profesionalnoj odluci glavnog urednika koji je te qude i postavio i ima pravo da ih zameni kada proceni da ne obavqaju posao kako treba”, rekao je Radman u intervjuu za portal „in deks.hr„. Radman je rekao i da „apsolutno odbija da bilo koji politi~ar, ukqu~uju}i i predsednika vlade, u ovom trenutku ima uticaj na delovawe HRT-a”, istakav{i da na wega nije bilo nikakvih poku{aja politi~kog pritiska otkad je na toj funkciji.

Bra tu {ek ume sto Jan {e QU BQA NA: Slovena~ka premijerka Alenka Bratu{ek preuzela je du`nost od biv{eg predsednika vlade Janeza Jan{e, koji je tom prilikom rekao da je Slovenija likvidna dràva. „U blagajni dràve je oko 700 miliona evra mawka, a stawe teku}eg bilansa buxeta iznosilo je u sredu milijardu i deset miliona plusa, {to zna~i da je Slovenija likvidna i da moè bez te{ko}a izmiriti svoje obaveze”, rekao je Jan{a. Uprkos svim koracima, smatra Jan{a, situacija jo{ uvek nije jednostavna zbog mawka od 700 miliona evra {to je velika suma, ali mnogo nià od one koju je nasledila wegova vlada. „Ukoliko uskoro ne prodamo nove obveznice, po~etkom juna moèmo biti u minusu 800 miliona evra bi}e potrebno obezbediti uspe{no zaduìvawe na me|unarodnim finansijskim trì{tima kako bismo bili sposobni otpla}ivati stare dugove”, smatra biv{i premijer.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DMITRIJ MEDVEDEV Ruski premijer Dmitrij Medvedev izjavio je ju~e da su ra~uni ruskih dr`avnih agencija na Kipru blokirani i zapretio da bi se Rusija mogla povu}i iz rusko-kiparskog sporazuma o izbegavawu dvostrukog oporezivawa. „Veliki broj na{ih otvorenih javnih struktura posluje preko Kipra. Wihov novac je sada blokiran iz nejasnih razloga”.

ELIJAS HAUA Ministar spoqnih poslova Venecuele Elijas Haua izjavio da je Karakas prekinuo sve diplomatske veze sa SAD jer se me{aju u unutra{wa pitawa te zemqe. Haua je naveo da je „svaki tip kontakta odlo`en” dok zvani~nici u Va{ingtonu ne po~nu da po{tuju suverenitet Venecuele i ne prestanu da komentari{u wena unutra{wa pitawa.

MOHAMED MORSI Jedno egipatsko sudsko ve}e predlo`ilo je raspu{tawe vladaju}eg Muslimanskog bratstva, islamisti~ke partije iz koje dolazi i predsednik Egipta Mohamed Morsi. Preporuka vi{em upravnom sudu nije obavezuju}a, ali je zna~ajna, imaju}i u vidu optu`be opozicije da je vo|stvo Bratstva to koje zapravo upravqa Egiptom, dok je Morsi samo paravan.

CIA: Znate da uvek znamo gde ste WUJORK: „Svesni ste ~iwenice da neko sve vreme zna gde ste vi, jer nosite sa sobom telefon, ~ak i kada je on iskqu~en. Znate to, nadam se? Da? Pa, trebalo bi“, izjavio je 20. marta {ef tehnolo{kog odseka CIA. Go stu ju }i na teh no lo {koj konferenciji „Gi ga OM’s Struc tu re: Da ta con fe ren ce“ u Wujorku, Ajra Hant govorio je o na~inima na koji ta agencija prikupqa podatke i wihovom zna~aju. „Bilo koji podatak dobija na vrednosti tek onda kada moète da ga poveète sa ne~im {to }e se dogoditi u budu}nosti“, objasnio je Hant, dodaju}i da je svet sve vi{e preplavqen porukama, tvitovima i video zapisima, i da CIA èli da sakupi sve to. „Vi ste hodaju}a platforma sa senzorima“, kazao je Hant

Ajra Hant

okupqenim zaqubqenicima u tehnolo{ke novotarije, prime}uju}i da svi imaju telefone i

tablete sa kamerama, detektorima svetla, dodacima za geolocirawe... Iako je malo vre-

mena posvetio za{titi podataka u onlajn sferi, Hant je napomenuo da se tehnologija danas toliko brzo razvija, pa bi svi trebalo da se upitamo {ta su na{a prava i ko poseduje podatke o nama. We go vo pre da va we do la zi svega nekoliko dana nakon {to je objavqeno da je CIA sa Amazo nom pot pi sa la de se to go di {wi ugovor, vredan {esto miliona dolara, koji se ti~e razvoja cloud ser vi sa. Iako nije potvrdio pisawa medija, Hant je u vi{e navrata govorio o cloud ser vi si ma i wihovom zna~aju u dana{wem svetu. Tokom svog govora dotakao se i razvoja aplikacija za mobilne telefone, dodatno raspiruju}i debatu {alom o distopijskoj budu}nosti u kojoj }e sa mo u pra vqa ju }i auto mo bi li terati qude da idu po namirnice u prodavnice.

dru[tvo

dnevnik

Pr va ope ra ci ja tu mo ra mo zga na vi ga ci o nim apa ra tom

„Dnev nik Hol ding” mo ra da pla ti ote tu ro to-har ti ju

U operacionoj sali Klinike za neurohirurgiju KCV po prvi put operisan je pacijent sa tumorom mozga uz primenu neuronavigacionog aparata Med tro nic na vi ga tion-stelth sta tion S7. Operacija je protekla uredno, tumor mozga je u potpunosti uklowen, a pacijentkiwa se dobro ose}a. Zahvaquju}i firmi koja proizvodi ovu opremu aparat za neuronavigaciju, kao i aparat za neurofiziolo{ki monitoring, }e biti na raspolagawu pacijentima te klinike. Do danas uz pomo} ove savremene opreme bi}e izvedeno vi{e neurohirur{kih intervencija na glavi i ki~menom stubu. Neuronavigacioni sistemi se koriste za tretman neurohirur {kih pa ci jen ta ta sa mo `da nim o{te }e wi ma (tu mor mozga, cerebrovaskularna oboqewa) kao i bolestima ki~menog stuba. Aparat za neurofiziolo{ki monitoring se koristi to kom ne u ro hi rur {kih operativnih intervencija kako na mozgu i ki~menoj mo`dini, tako i na perifernim nervima, za pra}ewe o~uvano-

kupninom poslovnog prostora u Bulevaru oslobo|ewa 81 u Novom Sadu. Me|utim, taj predlog „Dnevnik holding“ je nezakonito uslovio vra}awem {tampawa lista „Dnevnik“ u wihovu {tampariju, a „Dnevnik Vojvodina pres“ je potom isplatio celokupan iznos zakupnine. U me|uvremenu, preduze}e „Dnevnik Vojvodina pres“ je dva puta poku{avalo da preuzme svoj papir, ali im je utovar i izno{ewe bilo nezakonito onemogu}eno. Ovo je jo{ jedna u nizu presuda koje „Dnevnik Vojvodina pres“ dobija u sporovima sa mawinskim osniva~em „Dnevnik Holdingom“, a koji nepla}awem svojih obaveza ugro`ava rad preduze}a. Protiv „Dnevnik Holdinga“ ve} postoji izvr{na presuda na oko 40 miliona dinara, kao i na blizu {est miliona dinara po osnovu nepla}enog duga „Toplani“. Pred Privrednim sudom u Novom Sadu u toku je i jo{ jedna tu`ba za tako|e otetu rotohartiju. E. D.

Omladinska grupa Helsin{kog odbora za qudska prava, kancelarija u Zrewaninu, sprovela je ovih dana projekat nazvan “What do you belive in” (U {ta veruje{), koji je bio usmeren na u~enike osmih razreda devet zrewaninskih osnovnih {kola. U okviru ovog programa |acima je do ~etvrtka predstavqeno {est veroispovesti - islam, katolicizam, pravoslavqe, judaizam, adventizam i ateizam, o kojima su govorili predstavnici ovih vera. - Ciq projekta je da se pove}a verska tolerancija i da se pobiju predrasude koje mo`da postoje me|u osmacima. Na{a poruka

U Srbiji je, navodi se u Izve{taju povernika za za{titu ravnopravnosti, i daqe rasprostrawena diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije. Doga|aj koji je obeleìo pro{lu godinu je neodràna “Parada ponosa” , koja je pokazala specifi~an poloàj LGBT populacije koja je “jedina grupa ~ije se pravo na javno okupqawe osporava”. Prema re~ima Ne ve ne Pe tru {i}, poverenice za za{titu ravnopravnosti, svakodnevno se moè ~uti za rasisti~ki motivisane napade, govor mr`we, segregaciju romske dece, a u posledwe vreme nisu retki slu~ajevi izraène netrpeqivosti prema azilantima iz afri~kih i drugih zemaqa. Vi{e od tre}ine gra|ana Srbije, 36 odsto, smatra da danas ima vi{e diskriminacije nego

upu}ena osmacima bila je da to {to je neko druge vere ne bi trebalo da bude povod da ga mrzimo, da se sva|amo s wim ili da radimo i ne{to ekstremnije – kazao je zamenik koordinatora grupe Ne ma wa Ma ti}, uz napomenu da su osnovci bili zainteresovani za predavawa, {to je potvrda da je ura|ena jedna dobra stvar. On podse}a da omladina Helsin{kog odbora radi na ostvarewu osnovnih qudskih prava i da u gradu Zrewaninu ovu grupu ~ini nekoliko mladih aktivista spremnih da `rtvuju deo svog slobodnog vremena zarad

operativne opreme i uz wenu upotrebu operativne intervencije postati preciznije, skratiti se vreme operacije, a samim tim i poboq{ati rezultati le~ewa. J. Bar bu zan

rada na projektima, poput ovog posve}enog verskim zajednicama. - Trudimo se da kroz ove programe uti~emo na pove}awe svesti o odre|enim pitawima koja su bitna za na{u lokalnu zajednicu. Do sada, Omladinska grupa Helsin{kog odbora je radila na projektima kao {to su “Parlamentarizam u Zrewaninu”, koji se odnosio na sredwo{kolske parlamente i wihov rad, zatim “Behind the curtains” koji se bavio politi~kom elitom devedesetih godina pro{log veka i sli~nima – napomiwe Mati}. @. Ba la ban

\A CI I NA STAV NI CI IZ NI @WEG NOV GO RO DA U PO SE TI NOVOSADSKIM [KO LA MA

Ru sko-srp ska pri ja teq stva iz u~i o ni ca Ove nedeqe 11 |aka i osam nastavnika Gimnazije broj 13 iz Ni`weg Novgoroda gosti su Osnovne {kole „\or|e Nato{evi}“ i Gimnazije „Isidora Sekuli}“ u Novom Sadu. U okviru saradwe, koja traje ve} petu godinu, osnovci i sredwo{kolci iz Rusije pose}uju svoje vr{wake u ove dve novosadske

{kole dva puta godi{we, dok na{i gimnazijalci s nastavnicima u Ni`wi Novgorod odlaze svake godine, a osnovci su bili prvi put lane. Tokom posete, i ovaj put, |aci iz Rusije poha|aju i ~asove u novosadskim {kolama, dru`e se na ve~eri rusko srpskog prijateqstva, u~estvuju na okruglom

stolu na kojem zajedno s doma}inima izla`u radove o nau~nom i umetni~kom nasle|u svoje zemqe, upoznaju se s Novim Sadom i Petro varadin skom tvr|avom. Sa svojim doma}inima osnovci iz Ni`weg Novgoroda su bili i na planinarewu po Fru{koj gori, obi{li su Sremske Karlovce, a bilo je

Fo to: R. Ha yi}

„Pa ra da po no sa” opo mi we

Po{to su lekari Kliniku na neurohirugiju KCV ovladali kori{}ewem ove opreme nadaju se da }e se ova oprema nabaviti u narednom periodu i postati sastavni deo neurohirur{ke

Ver ska to le ran ci ja me |u osma ci ma

Naj u gro è ni ji su Ro mi pre tri godine, a 37 odsto da je ona najve}a u zapo{qavawu, istaknuto je u Godi{wem izve{taju Poverenika za za{titu ravnopravnosti. Istraìvawe javnog mwewa “ Odnos gra|ana prema diskriminaciji u Srbiji”, koji je pro{le godine sprovedeno u saradwi sa CESID-om, pokazalo je da su na{i gra|ani naj~e{}e skloni diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije, verskog ube|ewa, dràvqanstva, etni~kog porekla i nacionalne pripadnosti. Gra|ani su u velikoj meri homofobi~ni, verski netolerantni i ksenofobi~ni. Osim toga, ispitanici su pokazali odre|en stepen negativnih stereotipa prema Romima i izvesnu dozu antisemitizma, ali u oba segmenta ima vi{e onih koji imaju negativne statove. Kao najugroènija grupa se izdvajaju Romi, {to smatra 38 odsto ispitanih, dok su na drugom mestu siroma{ne osobe - 28 odsto. Slede osobe sa invaliditetom - 22 odsto, starije osobe - 18 odsto, ène - 17 odsto i pripadnici seksualnih mawina - 14 odsto. Najve}i stepen etni~ke distance postoji prema Albancima, a sledi prema Hrvatima, Romima i Bo{wacima. Najmawa etnika distanca prisutna je prema Ma|arima. Osim zapo{qavawa, gra|ani prepoznaju diskriminaciju i u pruàwu zdravstvenih usluga i {kolovawu. Vi{e od tre}ine ispitanih, 32 odsto, osu|uje diskriminaciju, a sklonost ka woj pokazalo je 18 odsto, dok polovina nije sklona diskriminaciji, ali ni tome da je osudi. Q. M.

sti neurolo{kog stawa pacijenta. Na ovaj na~in se smawuje mo gu} nost in tra o pe ra tiv nog o{te }e wa va `nih ner vnih struktura, a sama intervencija ostaje preciznija.

OMLA DIN SKA GRU PA HEL SIN [KOG OD BO RA

DIS KRI MI NA CI JE VI [E NE GO RA NI JE

Privodi se kraju izrada nacionalne strategije za borbu protiv rasne diskriminacije koja treba da doprinese da se, uz {iroku mobilizaciju svih dru{tvenih aktera i dr`avnih organa, u srpskom dru{tvu elimini{e rasna diskriminacija. Ona treba, izme|u ostalog, da osmisli na~in podizawa svesti javnosti i edukaciju mladih jer su rasna netrpeqivost i diskriminacija jo{ uvek ra{ireni u Srbiji.

NO VA OPRE MA U KLI NI^ KOM CEN TRU VOJ VO DI NE

DVP DO BIO JO[ JE DAN SPOR SA MA WIN SKIM OSNI VA ^EM

Privredni sud u Novom Sadu doneo je prvostepenu presudu kojom je nalo`io „Dnevnik Holdingu“ (u restrukturirawu) da „Dnevnik Vojvodina presu“ vrati 23.418 kilograma roto-papira ili da isplati 1.740.894 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10. septembra pro{le godine, pod pretwom izvr{ewa. Sud je obavezao „Dnevnik Holding“ da plati i kompletne sudske tro{kove u iznosu od 178.516 dinara. Pred Privrednim sudom vo|en je postupak po tu`bi „Dnevnik Vojvodina presa“, jer je {tamparija „Dnevnik Holdinga“ prisvojila papir ovog preduze}a posle raskida ugovora o {tampawu, a do kojeg je do{lo zbog neizvr{avawa preuzetih obaveza: {trajk radnika „Dnevnik Holdinga“ ugrozio je {tampawe lista „Dnevnik“ i wegovih periodi~nih izdawa. Preduze}e „Dnevnik Vojvodina pres“ ponudilo je „Dnevnik Holdingu“ da na~ine kompenzaciju za vrednost nezakonito zadr`anog papira sa za-

petak22.mart2013.

vremena i za bioskop i izlo`bu stripa, dok su novosadski gimnazijalci svojim gostima pokazali Gimnaziju „Jan Kolar“ u Ba~ kom Petrovcu, dvo rac u Kulpinu i Beograd. Na ju~era{wem prijemu gostiju iz Rusije i wihovih doma}ina u Gradskoj ku}i zamenik gra do na ~el ni ka No vog Sa da Bor ko Ili} je izrazio zadovoqstvo {to se saradwa izme|u gradova pobratima koji su, svaki u svojoj zemqi, centri kulture, neguje ve} od {kolskog uzrasta. Po re~ima direktorke Gimnazije „Isidora Sekuli}“ mr Ru `i ce Vu ko bra to vi}, o zna~aju ove saradwe najboqe svedo~i to {to su, zahvaqu}i woj, razvijena trajna prijateqstva pa gosti iz Rusije kod svojih doma}ina u Novi Sad dolaze i leti s roditeqima, neki svr{eni gimnazijalci iz Novog Sada oti{li su na studije u Moskvu, a i druge novosadske {kole uspostavqaju saradwu s onima iz Ni`weg Novgoroda. D. De ve ~er ski

VESTI

Re ak ci je zbog ne pri me re nih iz ja va Ere Oj da ni }a

Pr vi kamp za ado le scen te obo le le od ra ka

Savet Republi~ke radiodifuzne agencije smatra da su izjavom folk peva~a An dri je Ere Oj da ni }a u rijaliti-programu „Farma” na TV Pink da je bio u vezi sa u~enicom osmog razreda osnovne {kole povre|en Zakon o radiodifuziji i Kodeks o pona{awu emitera. Zamenik predsednika Saveta RRA Go ran Karaxi} izjavio je Tanjugu da je pokrenut postupak za izricawe mera, a da }e nadle`nom tuìla{tvu biti predat snimak u kojem Ojdani} kaè da je imao vezu sa devoj~icom, kako bi se ispitalo kakva je bila priroda te veze, jer ukoliko je veza ukqu~ivala i seksualni odnos to se moè tretirati kao krivi~no delo. Televizija „Pink” smatra da su reakcije na izjave Ojdani}a opravdane, ali da su u isto vreme i preterane. - Ojdani} nije izjavio da je imao seksualne odnose sa maloletnicom, ve} je ispri~ao da je navodno bio u nekoj vrsti platonskog odnosa. U suprotnom, takvu izjavu ne bismo objavili. Naravno, postavqa se i pitawe da li je u pitawu realna pri~a, po{to je poznato da je gospodin Ojdani} sklon davawu sli~nih izmi{qenih izjava kako bi privukao pa`wu na sebe - navodi se u odgovoru pres-slu`be RTV Pink dostavqenom Tanjugu.

Od 22. do 29. ovog meseca na Kopaoniku }e po prvi put biti organizovan „Zimski kamp qubavi i nade” za adolescente obolele od raka. Ovo je najavilo Nacionalno udruèwe roditeqa dece obolele od raka „Nurdor”, a ciq kampa je da se oboleli mladi druè i da dobiju psiholo{ku podr{ku. Na Kopaoniku }e boraviti 20 mladih, uzrasta od 12 do 19 godina, u pratwi tri instruktora skijawa, psihologa i „Nurdorovih” volontera. U Udruèwu isti~u da }e mnogima od wih to biti prvo odvajawe od roditeqa i ujedno prva prilika da nau~e da skijaju. Za tinejxere }e biti organizovane razli~ite psiholo{ke, socijalne, kreativne i edukativne radionice, koje imaju za ciq da mlade rekovalescente osnaè i fizi~ki i psihi~-

ki i olak{aju im resocijalizaciju i povratak uobi~ajenom `ivotu, pi{e u saop{tewu tog udru`ewa. Realizaciju prvog ovakvog kampa pomogli su organizacija ‘’Prijateqi u nevoqi’’, Tamara Kusovac, umetnici i {oping centar U{}e, Sportnetvork, Skijali{ta Srbije i Beosport. J. B.

mirawa posmrtnih ostataka imaju samo preduze}e JKP „Lisje” iz Novog Sada i JKP „Pogrebne usluge’’ iz Beograda.

Pr o se~ na sa hra na ko {ta 7.943 di na ra

Srbija mora da poboq{a odnos prema ratnim veteranima i invalidima, kao i prema porodicama i potomcima palih boraca, a prvo {to mora da uradi je da zakonski defini{e status ratnih veterana i donese zakon o za{titi wihovih prava. Dr`avni sekretar u Ministarstvu rada, zapo{qavawa i socijalne politike Ne go van Stan ko vi} ka`e da u Srbiji ima 45.000 ratnih veterana i invalida i potomaka palih boraca, koji su korisnici prava na socijalnu pomo} i za wih se iz buxeta mese~no izdvaja oko 1,25 milijardi dinara.

Prose~ni tro{kovi sahrane u Srbiji iznose 7.943 dinara, dok prose~ni godi{wi zakup grobnog mesta iznosi 1.995 dinara, re~eno je na sastanku Grupacije za pogrebne usluge Udru`ewa komunalne delatnosti Privredne komore Srbije. Prose~na naknada za godi{we odr`avawe grobqa kao objekta, po grobnom mestu na osnovu dostavqanih podataka, iznosi 501,2 dinara. Uslugu kre-

De fi ni sa ti sta tus rat nih ve te ra na

crna hronika

petak22.mart2013.

dnevnik

U VI[EM SUDU U NOVOM SADU OSU\EN NOVICA KE[EQ IZ SAVINOG SELA

PET GODINA NAKON INCIDENTA U BEOGRADU

Su|ewe zbog paqewa ambasada 16. aprila Po ~e tak su |e wa dva na e sto ri ci op tu è nih za pa qe we am ba sa da u Be o gra du 2008. go di ne, po sle mi tin ga „Ko so vo je Sr bi ja”, za ka za no je za 16. april pred Vi {im su dom u Be o gra du, re kla je port pa rol su da Du {i ca Ri sti}. Na op tu è ni~ koj klu pi na }i }e se ma hom u~e sni ci ne re da, ali pred stav ni ci stra nih am ba sa da, na pr vom me stu Ne ma~ ke, jo{ uvek in si sti ra ju na ot kri va wu po li ti~ ke po za di ne ne re da. Je dan od se dam uslo va Ne ma~ ke za po dr {ku pri dru ì va wu Sr bi je Evrop skoj uni ji je i vi dqiv na pre dak u ot kri va wu i go we wu po ~i ni la ca pa qe wa am ba sa de. U tu ì la {tvu ne è le da ko men ta ri {u to pi ta we, na vo de }i da „sve i da po sto ji pret kriv~ ni po stu pak, u tom slu ~a ju on pred sta vqa slu `be nu taj nu i de ta qi se ne ob ja vqu ju”. Svi op tu è ni bra ne se sa slo bo de, po {to im je dan na kon po di za wa op tu `ni ce 10. ju la 2012. go di ne, uki nut pri tvor u ko me su bo ra vi li od hap {e wa 11. apri la ta ko |e pro {le go di ne. Na op tu è ni~ koj klu pi na }i }e se ma hom u~e sni ci ne re da 21. fe bru a ra De jan Vu~ ko vi}, \or |e To min, Ni ko la Ko sa no vi}, Du {an Se dlar, Alek san dar Er ceg, Fi lip Bac ko vi}, Dra gan Ma rin kov, Mla den Ne bri gi}, Mar ko No vi to vi}, Dra èn ko

Ni ko li}, Mi lan Du bo ~a nin i Mi lan To mas. Op tu è ni, ko ji ma su |e we po ~i we za ma we od me sec da na, te re te se za kri vi~ no de lo iza zi va wa op {te opa sno sti. Op tu `ni com Vi {eg tu ì la {tva u Be o gra du sta vqa im se na te ret da su 21. fe bru a ra 2008. go di ne oko 18.30 ~a so va u Uli ci kne za Mi lo {a or ga ni zo va no do {li kod am ba sa de SAD-a i ga |a li je ka me ni ca ma, ba kqa ma i dru gim pred me ti ma i ta ko iza zva li po àr. U op tu `ni ci se kon sta tu je da je u pro sto ri ja ma am ba sa de smrt no stra dao Zo ran Vu jo vi} i da su op tu è ni bi li sve sni te mo gu} no sti „ali su ola ko dr à li da do to ga ne }e do }i i da }e to mo }i spre ~i ti”. Na te ret im se sta vqa da su u Uli ci kne za Mi lo {a pret hod no ga |a li am ba sa du Hr vat ske i am ba sa du Ne ma~ ke, gde su ta ko |e iza zva li ma wi po àr. Tu ì la {tvo je vi {e od go di nu da na pri ba vqa lo do ka ze, me |u ko ji ma su i snim ci stra nih am ba sa da u Be o gra du na osno vu ko jih su iden ti fi ko va ni u~e sni ci ne re da. Tu ì la {tvo pred la è da se na su du sa slu {a de vet sve do ka, od ko jih je ve }i na iz No vog Sa da, kao i da se pre gle da ju vi deo snim ci te le vi zi ja B92, RTS i FOKS i dru gi do ka zi. (Tanjug)

ZBOG SPORNOG TEKSTA, NOVOSADSKOM NOVINARU PRETI ODLAZAK IZA RE[ETAKA

Urednik pet meseci na robiju?

Fo to: A. [u ki}

Biv {i glav ni i od go vor ni ured nik „Na ci o nal nog gra |an skog li sta„ iz No vog Sa da Mi lo rad Bo jo vi} do bio je pra vo sna `no re {e we o upu }i va wu na iz dr `a va we za tvor ske ka zne od 150 da na, po osno vu pre su de za kle ve tu zbog tek sta ob ja vqe nog jo{ 2011. go di ne u ovim, sa da uga {e nim no vi na ma.

Milorad Bojovi}

Bo jo vi }a je kao glav nog ured ni ka ovog li sta, za kle ve tu tu `i la no vi nar ka Ta tja na Voj te hov s ki, ko j a je spo m e n u t a u spor nom tek stu, a sud ga je naj pre osu dio na nov ~a nu ka znu od 150.000 di na ra, ali ka ko je ni je pla tio u pred vi |e nom ro ku, ova ka zna mu je za me we na u ka znu za tvo ra u tra ja wu od pet me se ci. - Ako se bo ri mo za slo bo du go vo r a ka k va je u Evrop s koj uni ji, pot pu no je ilu zor no iz ri ca ti za tvor ske ka zne za de lo ko je vi {e ne po sto ji u na {em za ko nu - re kao je ju ~e za „Dnev nik” Mi lo rad Bo jo vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, ako je dr `a va od lu ~i la da uki ne kle ve tu kao kri vi~ no de lo, on da su tre ba li uki nu ti i sve pre -

su de za to de lo ko je su do ne te u po sled wih par go di na ili da na ne ki dru gi na ~in re {i tu ap surd nu si tu a ci ju. - Ka da mi je iz re ~e na pr vo bit na nov ~a na ka zna, ve} se zna lo da }e kle ve ta bi ti uki nu ta kao de lo. Me |u tim, sud je ostao pri od lu ci da me osu di, a sa da i pre i na ~i ka znu u za tvor od pet me se ci - re kao je Bo jo vi} i do dao da je u ovom slu ~a ju bra nio pra vo no vi nar ske pro fe si je da kri ti ku je jav ne li~ no sti, jer bez ta kvog pra va, no vi nar stvo ne tre ba ni da po sto ji. - U obra zlo è wu pre su de su di ja je na ve la da ni ko ne ma pra va da dr ì mo ral ne pri di ke dru gom, pa ma kar bio i no vi nar. Za i sta mi ni je ja san ta kav stav i sa da ni sam si gu ran da li iko vi {e sme da pro go vo ri o bi lo ka kvim mo ral nim vred no sti ma, jer mo è da za vr {i u za tvo ru ka è Bo jo vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, po vo dom pre i na ~e wa nov ~a ne u za tvor sku ka znu, raz go va rao je i s pred stav ni ci ma OEBS-a, ko ji su iz ne li stav da ta kva pre su da ne bi tre ba la da se iz vr {i iz vi {e raz lo ga, a po go to vo zbog ~i we ni ce da to de lo vi {e ne po sto ji u za ko nu. Ina ~e u spor nom tek stu ob ja vqe nom u „Gra |an skom li stu” su po me nu ti Ta tja na Voj te hov ski i Ne nad â nak, s ko men ta ri ma o wi ho vim ve za ma sa znat no mla |im oso ba ma, {to je bio po vod da no vi nar ka TV Pin ka po dig ne tu `bu pro tiv glav nog ured ni ka. Za sa da ni je od re |en ter mi ni ka da bi Bo jo vi} tre bao da se upu ti na iz dr à va we ka zne, jer po sto ji àl be ni rok ko ji is ti ~e za ne ko li ko da na. N. Perkovi}

Palata pravde u Novom Sadu

Op tu `ni com se da qe tvr di da je op tu `e ni za dao `r tvi, na kon sve ga ovo ga, jo{ se dam ubo da no `em u pre deo tr bu ha, a ka da je o{te }e ni ostao bez sve sti i pao na tlo, osum wi ~e ni mu je ob mo tao oko vra ta me tal nu saj lu ko ja je bi la za ka ~e na za la nac, i le{ od vu kao pu ti }em kroz `bu we do ka na la za at mos fer ske vo de, gde je gur nuo te lo i ute kao. Na ovaj na ~in

on je iz vr {io kri vi~ no de lo te {kog ubi stva na svi rep ma ~in. Po ta~ ki dva iz op tu `nog ak ta No vi ca Ke {eq, ubr zo, od no sno 10. ju na, u par ku iza Ri bqe pi ja ce ta ko |e u sta wu pi jan stva, s oko 1,2 gra ma al ko ho la po ki lo gra mu, na gor woj gra ni ci la kog pi jan stva u ko je je sam se be do veo zbog bo le sti za vi sno sti od upo tre be al ko ho la, po ku {ao da li -

{i `i vo ta Dra go qu ba Vu ko vi }a, ko me je pri {ao s le |a, na kon {to su se raz i {li po sle kra }e sva |e, i uda rio ga ko ma dom be to na u gla vu i na neo mu dve ra ne na te me nu gla ve. Po tom mu je za dao ubod no `em u le |a i po se kao po po dlak ti ci. @i vot ovog po vre |e nog je spa sen za hva qu ju }i pra vo vre me noj le kar skoj in ter ven ci ji. M. Vuja~i}

DVADESETOGODI[WI SPOR U NOVOM SADU JO[ BEZ EPILOGA

Odlo`ena plenidba imovine fitnes centra „Gimnas” Zbog ne mo gu} no sti da i po red obi ja wa bra ve, otvo re ula zna vra ta u zgra du, ju ~e je od lo `e na za ple na stam be no-po slov nog objek ta od 1.500 kva drat nih me ta ra u Uli ci Te o do ra Pa vlo vi }a 28, u No vom Sa du, u ~i ji po sed, na kon 20 go di na sud skih spo ro va, tre ba da u|e Ste van Kr sto no {i} i to po osno vu du ga od 40.000 ne ma~ kih ma ra ka iz 1993. go di ne, ko ji vla snik zgra de Vla di mir Stoj {i} ni je vra tio Kr sto no {i }u. Pre ma re ~i ma Vla di mi ra Stoj {i }a, od u zi ma wu zgra de u ko joj se, na ~e, na la zi fit nes cen tar „Gim nas”, ko ja je pro ce we na na 1,1 mi lion evra, zbog du ga od 40.000 ma ra ka, do {lo je usled ze le na {kih ka Fo to: N. Sto ja no vi}

Zapaqena ameri~ka ambasada

Na je din stve nu ka znu od 30 go di na za tvo ra i me ru oba ve znog le ~e wa bo le sti za vi sno sti od al ko ho la ju ~e je u no vo sad skom Vi {em su du osu |en No vi ca Ke {eq (1974) iz Sa vi nog Se la, op tu èn za te {ko ubi stvo na svi rep na ~in i po ku {aj ubi stva, po ~i we na la ne u No vom Sa du. We mu je pro du èn pri tvor, a op tu è ni je ve} osu |i van za ob qu bu nad ne mo} nim li cem i za si lo va we. Op tu `ni com se No vi ci Ke {e qu sta vqa na te ret da je ne u- tvr |e nog da tu ma u ju nu pro {le go di ne, u ka snim ve ~er wim sa ti ma, u Pe tro va ra di nu, na po te su Gor wi Rib wak, kod Mo sta slo bo de, u na pu {te noj vi ken di ci na de snoj, srem skoj, oba li Du na va bit no sma we no spo so ban da shva ti zna ~aj de la i da upra vqa svo jim po stup ci ma u sta wu te {kog pi jan stva s 3,7 gra ma po ki lo gra mu, na svi rep na ~in ubio Iva na Sa zdo va. Op tu è nom se pri pi su je da se, na kon sva |e oko be zna ~aj nih stva ri, po tu kao s wim i uda ra ju }i ga pe sni ca ma po gru di ma, po lo mio mu grud nu kost i re bra, pri to me mu na no se }i bol ve li kog in ten zi te ta. Za tim mu je tur pi jom du ga~ kom oko 40 cen ti me ta ra, a po tom i bru snim ka me nom, ko je je uzi mao za re dom s po li ce, uda rio u po ti qa~ ni deo gla ve i po sle to ga no èm, ko ji je ta ko |e uzeo s po li ce, za dao dva ubo da u pre de lu vra ta.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Za svirepo ubistvo 30 godina zatvora

Sporna zgrada

Brava je promewena

ma ta, na ko je je, ka ko ka è, sam pri stao ka da je po zaj mio no vac od Ste va na Kr sto no {i }a, ali mno go vi {e zbog „sum wi vih sud skih od lu ka to kom dva de se to go di {weg spo ra„. - Pr va pre su da je gla si la da sam s glav ni com i ka ma ta ma du àn 100.000 ne ma~ kih ma ra ka, zbog ~e ga je jo{ ta da po kre nu to iz vr {e we pro da jom ne kret ni ne i od tog mo men ta su kre nu le sud ske od lu ke ko je su mi ì vot pre tvo ri li u pa kao. Ka da se 2002. go di ne vr {i la kon ver zi ja iz ne ma~ kih ma ra ka u evre, moj dug ni je pre tvo ren u evre, ve} u di na re, {to je bi lo ne za ko ni to. Ali, u to vre me sam bio od su tan, a moj advo kat je pre mi nuo i ni sam

sti gao da od re a gu jem - ka è Stoj {i}. Pre ma we go vim re ~i ma, pre tva ra we du ga u di nar ski iz nos omo gu }io je da se ob ra ~u na va ju mno go ve }e ka ma te ko je su na kra ju do sti gle iz nos od oko 27 mi li o na di na ra, ali je dug, na kon {to je dr à va uki nu la ob ra ~un za te znih ka ma ta, spu {ten na 14,5 mi li o na di na ra. - Sud to ni je smeo da ura di. Da je dug kon ver to van u evre, on bi da nas iz no sio oko 70-80 hi qa da evra, a ne 300 hi qa da, na ko li ko je na ra stao zbog kon ver zi je du ga u di na re - ka è Stoj {i}. Pre ma Stoj {i }e vim re ~i ma zbog istog du ga, sud je ve} od u zeo stan we go vom bra tu, ko ji je u sud skom po stup ku ta ko |e bio du `nik, jer su zgra du u Uli ci Te o do ra Pa vlo vi }a 28 wih dvo ji ca na sle di li od maj ke, ko ja je bi la vla sni ca objek ta. - Bra tov stan je pro {le go di ne pro dat za 60 hi qa da evra, ali do da nas taj iz nos ni je ski nut s ukup nog du ga - ka è Stoj {i}.

Vladimir Sto{i}

Pre ma we go vim re ~i ma, ni pro ce na vred no sti zgra de ni je do bro ura |e na, pri ~e mu ni kva dra tu ra zgra de u sud skim spi si ma ni je ta~ no na ve de na. - Ka da su mi od u ze li zgra du i da li je na jav nu pro da ju, obje kat je pro ce wen na 600.000 evra, iako

vre di mno go vi {e, a da pri to me ve {tak ni je ni ula zio u obje kat. S ob zi rom da imam do ì vot no plo do u ì va we na ovom objek tu, a na auk ci ju se ni ko ni je ja vio, jer sva ko me je ja sno da je to mo je pra vo plo do u ì va wa ja ~e od sve ga osta log. Ne ko li ko me se ci na kon pr ve, odr à na je i dru ga auk ci ja na ko joj je ce na iz no si la oko 17,5 mi li o na di na ra. Ja vio se sa mo Ste van Kr sto no {i}, i kao po ve ri lac s 14,5 mi li o na di na ra, do pla tio raz li ku od tri mi li o na i po stao vla snik ce le zgra de - ka è Stoj {i}. Sud skom iz vr {i te qu, ko ji je ju ~e tre bao da uve de u po sed Ste va na Kr sto no {i }a, po ma ga lo je ne ko li ko po li ca ja ca, a na kon {to su za te kli za kqu ~a na vra ta zgra de, po zvan je i bra var ko ji ih je obio. Me |u tim, i po red iz va |e ne bra ve, iz vr {i teq ni je mo gao da otvo ri ula zna vra ta i na kon kra }ih kon sul ta ci ja s po li ci jom i prav nim za stup ni ci ma obe stra ne, uvo |e we u po sed no vog vla sni ka je od lo è no do da qeg. N. Perkovi}

crna HrOnika

dnevnik

petak22.mart2013.

ZBOG MAL VER ZA CI JA S RE GRE SI RA NIM \U BRI VOM JU ^E UHAP [E NO 12 QU DI

Me sto gde je na |e no be `i vot no te lo Bi lic kog

NA KON SA SLU [A WA, MA LO LET NI BE ^E JAC UPU ]EN U PRI HVA TI LI [TE

Ne ma ele me na ta ubi stva?

Ma lo let ni P. P. (14) iz Be ~e ja sa slu {an je prek si no} kod is tra `nog su di je Vi {eg su da u No vom Sa du, zbog sum we da je po ~i nio de lo na no {e wa te {kih po vre da su gra |a ni nu Er vi nu Bi lic kom (17) i upu }en u pri hva ti li {te u no vo sad skom Cen tru za so ci jal ni rad. Ob duk ci jom je utvr |e no da Er vin Bi lic ki, ~i je je te lo pro na |e no u ne de qu ra no uju tro u Be ~e ju, ni je umro od za do bi je nih po vre da, ve} da je do smr ti do {lo usled da vqe wa u ba ri u ko ju je upao na kon tu ~e. Te lo po koj nog mla di }a je pro na |e no na me stu gde se do go di la tu ~a, pri ~e mu mu je gla va bi la u ba ri ci du bo koj sve ga de se tak cen ti me ta ra. Ka ko je sa op {tio is tra `ni su di ja Mi ro slav Alim pi}, ma lo let ni P. P. je sa slu {an u pri su stvu oca i bra ni o ca, kao i u pri su stvu tu ma ~a za ma |ar ski je zik, jer ne raz u me do bro srp ski. Na kon sa slu {a wa, osum wi ~e ni je upu }en u pri hva ti li {te Cen tra za so ci jal ni rad, gde }e bi ti do da qe od lu ke su da. U No vom Sa du ne po sto ji pri hva ti li {te za ova kve slu ~a je ve i ma lo let ni ci ko ji ma se od re di pri tvor, uglav nom su sla ti u za tvor na Kli si, ko ji ne ma po seb no ode qe we za ma lo let ni ke. Ka -

ko bi se ma lo let ni ci ma de li mi~ no obez be di li uslo vi ko je za kon na la `e, Cen tar za so ci jal ni rad je pri la go dio jed nu pro sto ri ju za ta kve na me ne i u woj }e bi ti sme {ten P. P. Pre ma pr vim in for ma ci ja ma iz is tra ge ko ja je u to ku, P. P. se u ne de qu ne {to po sle po no }i po tu kao s Bi lic kim, s ko jim je bio u dru {tvu te no }i, i na neo mu po vre de gla ve. De taq nim ob duk ci o nim na la zom ot kri ve no je da je Bi lic kom po lo mqe na pod je zi~ na kost i da je imao dru ge po vre de na gla vi i te lu, ko je, me |u tim, ni su do ve le do smr ti mla di }a, ve} je uzrok bi lo da vqe we ob zi rom da su mu plu }a bi la pu na vo de. U na red nim da ni ma, pred is tra `nim su di jom bi tre ba li da se po ja ve sve do ci ko ji bi mo gli da de taq no ra sve tle ovaj do ga |aj, a bi }e ura |e na i sva po treb na sud ska ve {ta ~e wa. Pod se ti mo, be `i vot no te lo Bi lic kog, s po vre da ma na gla vi, u ma woj ba ri, pro na |e no je u ne de lju 17. mar ta, sat i po na kon po n o } i, na Pe t ro v o s el skom pu t u u bli z i n i pe k a r e „Stars“, a za te kla ga je slu ~aj na pro la zni ca ko ja je o to me oba ve sti la po li ci ju i hit nu po mo}. N. P. - M. V.

PRI VE DE NA DVO JI CA PA LAN ^A NA

Dva put opqa~ ka li istu ku }u Po li ci ja u Ba~ koj Pa lan ci li {i la je slo bo de me {ta ni na N. J. (1992) i od re di la mu za dr `a va we do 48 sa ti, zbog sum we da je po ~i nio dva kri vi~ na de la te {ke kra |e. On se te re ti da je, za jed no sa su gra |a ni nom M. H. (1992), dva pu ta pro va lio u ku }u jed ne me -

{tan ke, iz ko je su ukra li te le vi zo re, ku hiw ske apa ra te i raz ne dru ge pred me te. N. J. }e bi ti do ve den na sa slu {a we nad le `nom is tra `nom su di ji, a pro tiv M. H. bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku. N. P.

OT KRI VE NO U TI TE LU

Hra na bez do ku men ta ci je ci jom, ro ba je pri vre me no od u ze ta, a pro tiv vo za ~a ka mi o na, D. L. (1978) iz No vog @ed ni ka, bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va, zbog osno va ne sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo ne do zvo qe na tr go vi na. N. P.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Ti tel ska po li ci ja je to kom ru tin skog pre gle da, u ka mi o nu ~a ~an skih re gi stra ci ja, pro na {la ve }u ko li ~i nu raz li ~i tih pre hram be nih pro iz vo da, bez od go va ra ju }e do ku men ta ci je. U sa rad wi s tr `i {nom in spek ci jom i fi nan sij skom po li -

U na stav ku ak ci je na ra sve tqa va wu zlo u po tre ba u po stup ku 24 spor ne pri va ti za ci je, pri pad ni ci Rad ne gru pe Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Re pu bli ke Sr bi je, u sa rad wi s Tu ì la {tvom za or ga ni zo va ni kri mi nal, li {i li su slo bo de 12 oso ba. Pre ma sa op {te wu Bi roa MUP-a Sr bi je za sa rad wi s me di ji ma, slo bo de su li {e ni Vlado K. (1959) iz Pan ~e va, ko mer ci jal ni di rek tor „HIP-Azo ta re“ doo Pan ~e vo, Branko J. (1969) iz Ku le, di rek tor „GB Fri go lo gi stik“ doo No vi Sad, Slavko G. (1955) iz Vr ba sa, vla snik pred u ze }a „GB Fri go lo gi stik“ doo No vi Sad, Radivoje B. (1956) iz Srem ske Ka me ni ce, Drago S. (1967) iz No vog Sa da. Uhap {e ni su i Zorana M. (1965) iz Vr ba sa, vla snik i di rek tor pred u ze }a „Ne no trejd“ doo iz Vr ba sa, Sava R. (1974) iz Vr ba sa, vla snik pred u ze }a „ Ale ro union “ doo iz Vr ba sa, Draga P. (1959) iz Zma je va, vla snik pred u ze }a MAT doo No vi Sad, Milisav F. (1972) iz No vog Sa da, vla snik pred u ze }a „Agro bo sman“ doo iz No vog Sa da, OZZ „Atar FM“ iz Ru me i „MlinIrig“ iz Iri ga, Sa{a O. (1964) iz Su bo ti ce, vla snik pred u ze }a „Agro fi{ trejd“ iz Su bo ti ce. Slo bo de su li {e i Danojlo M. (1965) iz Bo ra, di rek tor pred u ze }a „Po let plus“ doo Bor i Bojan J. (1965) iz Be o gra da, di rek tor pred u ze }a „Jo kom“ doo Be o grad. Oni su uhap {e ni zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de la zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja, ka è se u sa op {te wu. Do pu nom kri vi~ ne pri ja ve bi }e ob u hva }e ni i Radosav V. (1952) iz No vog Sa da, pri vre me ni za stup nik ka pi ta la pred u ze }a

Fo to: Ta njug

„Azo ta ra” kra }a za 418, mi li o na a bu yet za 65 mi li o na di na ra

„HIP-Azo ta ra” Pan ~e vo

„HIP - Azo ta ra“ Pan ~e vo Mihailo G. (1967) iz No vog Sa da, za me nik di rek to ra „HIP -Azo ta ra“ Pan ~e vo. Pro tiv ko jih je kra jem no vem bra pro {le go di ne pod ne ta kri vi~ na pri ja va i od re |en im je pri tvor. Osum wi ~e ni Ra do sav V., Mi ha i lo G. i Vla da K. su u to ku 2010. i 2011. go di ne, po red pred u ze }a ko ja su ob u hva }e na kri vi~ nom pri ja vom, omo gu }i li pred u ze }i ma „Fri go lo gi stik“ doo No vi Sad, MAT doo No vi Sad, „Agro fi{ trejd“ doo Su bo ti ca i „Po let plus“ doo Bor, da od „HIP-Azo ta ra“ Pan ~e vo na ba ve re gre si ra no |u bri vo pro iz vo |a ~a „HIPAzo ta ra“ Pan ~e vo po ce na ma ni `im za iz nos re gre sa u ukup nom iz no su od 65.740.000 di na ra, iako

na to po Ured ba ma Vla de Re pu bli ke Sr bi je ni su ima li pra vo. Na ovaj na ~in su omo gu }i li „HIP-Azo ta ri“ Pan ~e vo da iz vr {i na pla tu nov ~a nih sred sta va u na ve de nom iz no su na ime re gre sa od Mi ni star stva po qo pri vr de, {u mar stva i vo do pri vre de Re pu bli ke Sr bi je i ti me o{te ti li bu xet Re pu bli ke Sr bi je za na ve de ni iz nos od 65.740.000 di na ra, na vo di se u sa op {te wu. Ta ko |e, osum wi ~e ni Ra do sav V., Mi ha i lo G. i Vla do K. u to ku 2010. su or ga ni zo va li i pro da li 15.450 to na ra znog mi ne ral nog |u bri va pred u ze }u „GB Fri go lo gi stik“ bez da ovu pro da ju obez be de ade kvat nim sred stvi ma na pla te, do zvo liv {i da, po red na sta log i do spe log po tra `i va wa

na na pla tu, odo bre da qu is po ru ku ve {ta~ kog |u bri va ovom pred u ze }u, uz zah te va nu i pri mqe nu nov ~a ni na dok na du od 20 evra po to ni ugo vo re ne ko li ~i ne, {to ukup no iz no si 253.000 evra, ~i me je za „HIP-„Azo ta ru” na stu pi la {te ta u uz no su od 194.983.669 di na ra. Wi ma se pri pi su je i da ni su obez be di li ade kvat ne ga ran ci je na pla te pri li kom pro da je 8.100 to na re gre si ra nog i 6.496,80 to na ne re gre si ra nog mi ne ral nog |u bri va u vred no sti od 223.512.081 di nar. Ovim je pri ~i we na ma te ri jal na {te ta za „HIP-„Azo ta ru” Pan ~e vo u ukup nom iz no su od 418.495.750 di na ra, na vo di se u sa op {te wu MUP-a. M. B.

PRO CES BIV [EM MI NI STRU PO QO PRI VRE DE SA [I DRA GI NU

Tu ì la {tvo pro tiv sve do ~e wa Ta di }a i Cvet ko vi }a Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal je od bi lo kao „su vi {an“ pred log od bra ne biv {eg mi ni stra po qo pri vre de Sa{e Dragina da u is tra zi ko ja se pro tiv we ga vo di u ve zi s iz me nom Ured be o re gre si ra wu mi ne ral nog |u bri va u ju lu 2009. go di ne, sve do ~e ta da {wi pred sed nik Sr bi je Boris Tadi} i jo{ {est funk ci o ne ra, me |u ko ji ma eks pre mi jer Mirko Cvetkovi}, mi ni star tr go vi ne Slobodan Milosavqevi} kao i od ne dav no biv {i po tred sed nik DS-a Du{an Petrovi}. Sa da je isti pred log od bra ne pred su di jom za pret hod ni po stu pak Spe ci jal nog su da u Be o gra du, bu du }i da su ga Dra gi no vi advo ka ti Nikola Nikoli} i Vladimir Horovic, pod ne li jo{ 13 mar ta, od mah po is te ku za ko nom pred vi |e nog ro ka od osam da na za od lu ku Tu ì la {tva. Bra ni o ci na vo de da su ju ~e do pu ni li taj pred log „uka zi va wem na obra zlo è we ne ga tiv nog re {e wa Tu ì la {tva, ko je su do bi li pre ne ko li ko da na“. Ni ko la Ni ko li} je ka te go ri ~an da „za raz li ku od Tu ì la {tva, od bra na sma tra da su pred lo è ni sve do ci kqu~ ni za Dra gi na, jer on tvr di da je od lu ku o iz me ni ured be do neo dr àv ni vrh na sa stan ku ko ji or ga ni zo vao pred sed nik Ta di} u svo joj re zi den ci ji, a od svih u~e sni ka sa stan ka, je di no je Dra gin bio pro tiv iz me ne Ured be“. - Ta da {wi dr àv ni vrh je bio re {en da se re vi ta li zu je pred u ze }e za pro iz vod wu mi ne ral nih |u bri va „Azo ta ra“ , ta ko {to }e se omo gu }i ti dr àv nim po qo pri vred nim fir ma ma da par ti ci pi ra ju u pro da ji mi ne ral nih |u bri va, te da se s tim u ve zi iz me ni Ured ba za tu oblast. Bio je ja san za da tak {ta tre ba da se

ura di da se re vi ta li zu je „Azo ta ra“ , za {ta se dr `a va opre de li la da bi sa ~u va la rad na me sta i so ci jal ni mir - ka `e Ni ko la Ni ko li} za „Dnev nik“.

Sa {a Dra gin

Sve do ci iz biv {eg dr àv nog vr ha, po re ~i ma advo ka ta, pred lo è ni su „na okol nost utvr |i va wa od lu~ ne ~i we ni ce da, ka ko sma tra od bra na, kod Dra gi na ne ma ni ka vih in kri mi ni sa nih rad wi “. Zbog to ga je , na po mi we advo kat, „od bra na iz ne na |e na {to je pred log od bi jen kao su vi {an, a to kom do sa da {we is tra ge bi lo je da su qu di sa slu {a va ni za sve i sva {ta“. - Tu ì la {tvo u obra zlo è wu od lu ke ci ti ra sve do ~e we pred sed ni ka Iz vr {nog od bo ra De mo krat ske stran ke Du{ana Elezovi}a, jed -

nog od u~e sni ka sa stan ka u pred sed ni~ koj re zi den ci ji, da je re kao da je pred sed nik Ta di} sa mo dao uvod nu re~ i da je na pu stio sa sta nak. Ta ko |e je na ve de no da je Zvonimir Nikezi}, di rek tor fir me „Ces-me kon“, ko ja je bi la kon sul tant „Azo ta re„, u do pu ni od bra ne ko ju je iz neo kao osum wi ~e ni u is tra zi u ve zi s pro me tom mi ne ral nih |u bri va, re kao da na po me nu tom sa stan ku u pred sed ni~ koj vi li, Cvet ko vi}, Pe tro vi} i Mi lo sa vqe vi} ni su iz no si li svo ja mi {qe wa – na vo di Ni ko li}. Va `no je, ob ja {wa va bra ni lac , „da se ~u je ko li ko je tra jao go vor ta da {weg pred sed ni ka, Ta di }a ko jim je otvo rio po me nu ti sa sta nak dr àv nog vr ha, {ta je te ma we go vog go vo ra, {ta je re kao o to me za {to je or ga ni zo van sa sta nak i po zva ni ti qu di ko ji su u we mu u~e stvo va li“. Za od bra nu je , pod vla ~i, „dra go ce no da li su u~e sni ci po me nu tog sa stan ka go vo ri li ili ni su, ka kve su sta vo ve po vo dom pred lo ga dr àv nog vr ha iz no si li, kao i da se utvr de ~i we ni ce o to me da je iz me nu Ured be jed no gla sno usvo ji la Vla da Sr bi je “. Ta ko |e, do da je Ni ko li}, „da bi vla da do ne la bi lo ko ju ured bu mo ra da po sto ji ko a li ci o ni do go vor, a di rek tor ‘Sr bi ja ga sa‘ Du{an Bajatovi} je u sve do ~e wu u is tra zi po tvr dio da je dr à va è le la da oì vi pro iz vod wu u ‘Azo ta ri‘ i po mog ne dr àv nim po qo pri vred nim pred u ze }i ma“. Je dan od sve do ka, u~e sni ka sa stan ka, na veo je da su „ta da i for mal no po tvr |e ni ta kvi sta vo vi“. - Ono {to je u obra zlo è wu ne ga tiv ne od lu ke o na {em pred lo gu na ve lo Tu ì la {tvo je pa u {al na oce na do ka za i to u to ku is tra ge mi {qe wa je advo kat Ni ko la Ni ko li}. J. Ja ko vqe vi}

SU BO TI^ KA PO LI CI JA ZA DR @A LA PA KI STAN CA

La@na dojava o bombi u „mihajLu PuPinu” u novom Sadu: Zbog jo{ jed ne la `ne do ja ve o po sta vqe noj bom bi, u sred woj Elek tro teh ni~ koj {ko li „Mi haj lo Pu pin„ u No vom Sa du ob us ta vqe na je na sta va na sat vre me na. Ju ~e oko 9.30 {ko la je eva ku i sa na, a na li ce me sta je sti gla po li cij ska eki pa za ukla wa we eks plo ziv nih na pra va. Na kon pre gle da zgra de, ko ji je tra jao sat vre me na, utvr |e no je da je u pi ta wu jo{ jed na la `na do ja va i na sta va je na sta vqe na. N. P.

Osum wi ~en za krijum~arewe qu di Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci od re di li su me ru za dr à va wa do 48 sa ti pa ki stan skom dr àv wa ni nu A. A. N., zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ne do zvo qen pre laz dr àv ne gra ni ce i kri jum ~a re we qu di.Osum wi ~e ni se, ka ko je sa op {ti la Po li cij ska upra va u Su bo ti ci, te re ti da je

u ku }i, ko ju je iz naj mi la T. K. iz Su bo ti ce, obez be dio sme {taj stra nim dr `a vqa ni ma ko ji ne za ko ni to bo ra ve u Re pu bli ci Sr bi ji. Na osno vu na red be Osnov nog su da u Su bo ti ci, po li ci ja je iz vr {i la pre tres ku }e i ta mo pro na {la osam av ga ni stan skih i {est pa ki stan skih dr `a vqa na, ko ji su u pre kr {aj nom

po stup ku ka `we ni ka znom za tvo ra u tra ja wu od de set da na. Na kon po li cij skog za dr `a va wa, pa ki stan ski dr `a vqa nin je spro ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da, dok je pro tiv T. K. pod ne ta kri vi~ na pri ja va, u re dov nom po stup ku. S. I.

kWiGA

petak22.mart2013.

dnevnik

ПЕ ТЕ РУ ХАНД КЕУ НА ГРА ДА „МО МО КА ПОР”

TOP-LISTA

Ср би ја као људ ски и књи жев ни за ви чај

аграда „Момо Капор„ за књижевност коју додељује његова Задужбина припала је књизи „Моравска ноћ„ Петера Хандкеа у издању Српске књижевне задруге, саопштио је јуче председник жирија Рајко Петров Ного. Награду која се додељује сваке друге године доделио је једногласно жири који је радио у саставу Ного (председник), Јован Делић и Бранко Стојановић. У бе седи коју је насловио „Правда за Хандкеа„ Ного је истакао да је Хандке од „милосрдног анђела до данашњег дана у усамљеној Србији нашао свој људски и књижевни завичај”. Образлажући одлуку коју је донео жири он је казао да је „‘Моравска ноћ“ згодно име за прекодиране архајске приче, за српску 1001 ноћ самоће, и то је

јединствена и стварна и имагинарна енклава где се вишегласно приповеда и говори као што обични људи говоре”. Он је закључио да зна само две књиге које су, свака на свој начин, са оволико топлине и блискости написане о нама - „Црно јагње и сиви соко„ Ребеке Вест и „Моравска ноћ„ Хандкеа и додао да је награда „Момо Капор“ мало уздарје за велики Хандкеов дар, наша макар и мала правда за Хандкеа. Уместо одсутног Стојановића, његово образложење као члана жирија прочитала је директор и оснивач задужбине Љиљана Капор.“У Стојановићевом тексту се упоређују Хандке и Капор као двојица изузетно осетљивих писаца који су увек ишли против струје и били су противници жалосних стереотипа у животу и

литератури. У њиховим књигама о одјецима ратова 1990-их добили смо золински истинољубиву одбрану истине пошто су оба уметника била против диктираног, униформног и цензурисаног , а за све оне који мисле својом главом„. „Естетска порука свега што су Хандке и Капор написали о Ср-

Нajтраженији на сло ви у књи жа ри „Делфи” – Клуб читалаца „Лагуна” 1. „Миа и вилењаци”, Изабела Мон – „Лагуна” 2 „Ђинђић - лице младости”, Душан Величковић – „Лагуна” 3. „Миа и Трубица”, Изабела Мон – „Лагуна” 4. „Педесет нијанси – Сива”, Е. Л. Џејмс – „Лагуна” 5. „Педесет нијанси – Мрачније”, Е. Л. Џејмс – „Лагуна” 6. „Педесет нијанси – Ослобођени”, Е. Л. Џејмс – „Лагуна“ 7. „Писмо госпође Вилме“, Јелена Бачић-Алимпић – „Лагуна” 8. „Путовање кроз Португалију“, Жозе Сарамаго – „Лагуна” 9.„Од речи до речи“, Јелица Грегановић – „Лагуна” 10. „Бележница”, Николас Спаркс – „Лагуна”

бији и Србима, нераздвојна од морала као незаобилазне компоненте књижевног дела, драгоцена је у времену у којем нас на све стране хорски и папагајски поучавају да је сила исто што и правда а моћ исто што и истина„, наводи се у тексту. Јован Делић је анализирајући Хандкеову књигу истакао да је приповедач у једном дечаку слободном за уживљавање, осећање и идентификацију нашао свога наследника. „Хандке описује ту чудесну способност младог, будућег писца и тај опис подсећа на једног моравског песника - Брану Петровића и његово идентификовање са свим о чему пева„, навео је он. Љиљана Капор је рекла да ће награда бити уручена 8. априла на Капоров рођендан у Скупштини града Београда. (Танјуг)

ВЕ ЧЕ РАС У КУЛ ТУР НОМ ЦЕН ТРУ НО ВОГ СА ДА

Ру ско-ле тон ска мул ти ме ди јал на гру па „Ор би та” посвећен дијалогу између разноликих креативних жанрова (књижевност, музика, видео, фотографија, ди-џеј перформанси, интернет) . Група је настала 1999. у Риги (Летонија) и од тада, под својим именом, објавила велики број часописа, у којима се, једни поред других, налазе књижевни, фотографски, графички, сликарски прилози. Поред тога, „Орбита“је организовала фестивале поетског видеа и мултимедијалних уметности у Летонији, под именом Реч у покрету (Word in

Motion); објавила три компакт-диска и колекцију поетских видео-клипова, неколицину мултимедијалних поетских инсталација, као и бројна двојезична руско-летонска песничка издања. „Орбита“ је учествовала на многим европским фестивалима, било као група или поједини њени чланови. Добила је бројне уметничке награде из области поезије, књижевности, фотографије, дизајна, наводе организатори. Р. Л.

МИЛАН НЕНАДИЋ: НОВЕ И СТАРЕ ПЕСМЕ

Лирски претрес властите биографије

временима несклоним поезији и књижевној речи која нешто вреди, не дешава се баш често да једном песнику овде објаве две књиге, готово истовремено. То се недавно догодило Милану Ненадићу (1947), књижевнику и преводиоцу из Новог Сада, од чијег је првог појављивања на овдашњој књижевној позорници прошло више од четири деценије (прва песничка књига - „Стефанос“, 1971.). И његових песничких наслова сада је преко тридесет, а поменути, најновији су, нове и старе песме „Редна чаша“ (ИП „Београд“, Зрењанин, 2012) и „Укус пелина“ (ИП „Просвета“ а.д. у реструктурирању, Београд, 2012). Високи уметнички домети Ненадићеве поезије одавно нису спорни, а у збирци „Редна чаша“, то, сваки на свој начин, истичу и тумачи. Тако је Радивој Микић свом погледу на ове версе дао наслов „Од пакла ка уточишту и натраг“. А Ђорђо Сладоје определио се за наслов „Од пуцња до молитве“ изнад записа о поезији Милана Ненадића. У овим насловима садржана је сама суштина Ненадићеве поезије, тематски и емотивни распон у коме је настајала.

Пошто је „Редна чаша“ - нека врста кретања кроз Ненадићев песнички свет од самих почетака па до данас, видне су и поетичке промене. „Ако је у својој првој фази Милан Ненадић био близак симболистичкој поетици и некој врсти дистанце према грубој животној реалности, он је касније баш ту животну реалност претворио у подлогу за један, у основи траги-

чан доживљај света и живота“, закључује Радивој Микић. У овој збирци објављено је преко стотину песама и неколико сонетних венаца, као фини пресек целокупног Ненадићевог песничког опуса. То Ненадићево кретање између лепих илузија и страшне збиље, наглашава и Ђорђо Сладоје:“Из пјесме у пјесму, из стиха у стих пјесник обавља бјесомучни лир-

BA[TINA

Сва ка гра на му зич ког жи во та „Српски музички лист“ излазио је 1903. године у Новом Саду, сваког првог у месецу заједно са „Српском музичком библиотеком“ (први број изишао је 1. јануара, а последњи 1. јула). Власник и уредник био је Исидор Бајић. Штампан је у Штампарији Ђорђа Ивковића. Лист је покренут с намером да објављује најновије резултате у области музичке педагогије и естетике, да помогне рад певачких друштава, да доноси поучне текстове из музичке теорије и праксе и да тиме допринесе развоју „сваке гране музичког живота“ код Срба. У Библиотеци Матице српске лист постоји и претражив је у електронском каталогу Библиотеке. Д. Г.

ски претрес властите биографије, заблуда и илузија, националног духовног насљеђа сачуваног у миту и предању, историјског и свакодневног насиља, ријечју-пјесник се обрачунава са свијетом који је и сам Творац оставио у расулу, безнађу и неискупивом гријеху“. Сладоје открива и нове тонове у Ненадићевом песничком изразу, попут побожности спрам природе и свеколиког Творчевог дела. Па из тога закључује „какво је чудо поезија - она је у стању да и Ненадића преобрази у заговорника и носиоца наде!“. Друга књига изабраних педсесет песама Милана Ненадића је „Укус пелина“, а избор и поговор сачинио је Милош Јанковић. Уз опаску да је Ненадић по много чему посебна песничка појава у савременој српској књижевности, антологичар наглашава да је песник и један од ретких који живи своју поезију. У поговору који је насловио као „Понор у најам“, Јанковић, између осталог, наглашава: „Ненадићева поезија уједа, гризе, кида месо и ломи кости. Она боли. Њега, Ненадића, најпре и највише. Најразорније. Али, она и вида, лечи, надомешта ампутиране, труле органе. као што је, на пример, душа.“. Р. Лотина

Фо то: Не над Ша по ња

оводом Светског дана поезије , вечерас у Културном центру Новог Сада са почетком у 19,30 часова, наступа мултимедијална руско-летонска група „Орбита“. Њен наступ чини мешавина музике, поезије, фотографије и дизајна, а чланови су Сергеј Тимофејев, Сејмон Ханин, Владимир Светлов и Андреј Еигус. Они ће известипрограм у клубу „Трибина младих“, а улаз је слободан. „Орбита“ је колектив руских песника и уметника чији је рад

Крузер звани „Поезија”

ПО РУ КА КРЕ А ТИВ НОГ ТИ МА „АГО РЕ” ПО ВО ДОМ СВЕТ СКОГ ДА НА ПО Е ЗИ ЈЕ

Учи о ни ца без огра да или за твор без зи до ва

стокхолмску луку често упловљава крузер - прави хотел на води, који су власници крстили лепим именом „Поезија“. Боравећи тамо пре две године, новосадски писац и оснивач издавачке куће „Агора“ Ненад Шапоња фотографисао је ову пловећу лепоту. Поводом Светског дана поезије, уз интересантну фотографију, креативни тим „Агоре“ упутио је поруку свим читаоцима, али и ТВ гледаоцима. У овом отвореном писму упозорава се на чињеницу да су грађани Србије међу првима у свету по времену које проводе пред телевизором, а да све мање читају. Можда би требало да се упитамо зашто је то тако, а у поруци из „Агоре“ пише: „Читање захтева интелектуални напор, гледање удобан смештај.

Глу пост као ин спи ра ци ја

свет ске књи жа ре до спе ла је за ни мљи ва књи га, ауто ра Ри чи ја Нор то на, „Сна га по кре та ња не чег глу пог” ко ја го во ри о глу пим иде ја ма ко је су се на кра ју по ка за ле као сјај ни из у ми. Оно што нам се на по чет ку учи ни као то тал на без ве за ри ја мо же да нам про ме ни жи вот на бо ље, ка же аутор, ис ти чу ћи да је ње го во де ло ре зул тат ис тра жи ва ња спро ве де ног то ком не ко ли ко го ди на, ко је је по ка за ло да иде је ко је до но се зна чај не про ме не на по чет ку мно ги ма, па и са мом твор цу, де лу ју сме шно и нео ства ри во. - Љу ди ко ји се по тру де да сво је „глу пе иде је” и оства ре, у ства ри жи ве жи вот у пу ном сми слу. Ова књи га је до каз да се глу па иде ја мо же оства ри ти и до не ти вам сре ћу и за до вољ ство - ка же Ри чард Нор тон, чи ја је књи га по бра ла хва ле свет ске књи жев не кри ти ке.

Нор тон је на иде ју да на пи ше књи гу о на из глед нео ства ри вим за ми сли ма ко је ме ња ју жи вот до шао на кон што је, чи та ју ћи тех но ло шке и еко ном ске ча со пи се, схва тио да су мно ги успе шни љу ди ка ри је ру по че ли пра те ћи не ки, до та да не за ми сли ви по ду хват. На жа лост, две бли ске смр ти у по ро ди ци на у чи ле су га дру гом прин ци пу оства ри ва ња успе шне иде је. - Ка да је мој мла ди ро ђак умро у сну у 21. го ди ни, а не ко ли ко ме се ци ка сни је умро и мој дво ме сеч ни син, при ја тељ ме је пи тао: „И, шта си на у чио из све га?” Схва тио сам да мој жи вот има рок тра ја ња и да мо ра мо има ти осе ћај да не ке ства ри мо ра мо да ура ди мо што пре, да би се оне и оства ри ле. Нор тон је, кроз ин тер вјуе с ра зним љу ди ма ко ји су у не ком тре нут ку по ку -

„Књигу пише личност за друге личности, ТВ серију производи група за масу. Књигу читају искусни зналци, ТВ гледају углавном необразовани потрошачи. Књига је неписмене учинила подређенима, ТВ им је повратила пољуљани углед. Књига задовољава лични укус, ТВ масовне нагоне. „Књига подучава и васпитава, ТВ забавља и експлоатише. Књига информише, ТВ манипулише. Књига захтева разумевање без обавезе слагања, ТВ подстиче слагање без обавезе разумевања. Књига је учионица без ограда, ТВ је затвор без зидова. „Књига је створена за оне који се чуде и мисле о животу, ТВ је измишљена за оне који се чуде онима што мисле.“ Размислите.

[E O ] T NE

ша ли да ре а ли зу ју сво је по слов не и жи вот не иде је, схва тио да су мно ги че к а ли ско ро до пред крај жи во та, оду го вла че ћи ре а ли за ци ју због не до стат ка вре ме на, нов ца или здра вља. - Схва тио сам да сви ми има мо иде је, са мо што их ве ћи на од мах од ба ци. Не за то што су глу пе, већ за то што су упла ше ни про ме ном, на по ри ма ко је њи хо ва ре а ли за ци ја зах те ва, и чи ње ни цом да „са да ни је пра во вре ме”. Жи вот је кра так и не ма мо вре ме на да у не до глед од ла же мо ства ри ко ји ма же ли мо да се ба ви мо, а нај го ра ствар ко ју чо век же ли да му се де си је сте да до че к а крај жи во та жа ле ћи за про пу ште ним шан са ма. И. Вујанов

kultura

dnevnik

petak22.mart2013.

ДРАМСКИ ПИСАЦ ИГОР БОЈОВИЋ ОБЈАВИО СЕЛЕКЦИЈУ 58. СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

Провера на Позорју – сцена из представе „Костантин”

„Константин“ пратило много непозоришних околности, а да се мало људи бавило самом представом, те да баш зато воли што ће сада у све то бити укључено мишљење критичара Стеријиног позорја, фестивалског жирија и публике. Посебно занимљива била је још једна околност. Наиме, Бојовић се одлучио да у званичну, такмичарску конкуренцију позове „Лет изнад косовског позоришта“ Јетона Незираја, у режији Блерте Незирај,

продукцију организације „Кендра мултимедија“ из Приштине. Аргументи су били уметничке природе, о томе како репресивна друштва увек рађају ефектне сатиричаре, али су победили они политички, јер аутори због актуелног контекста нису могли да прихвате позив у такозвану селекцију националне драме и позоришта. - На почетку сезоне, док сам још имао страх због недовољног квалитета представа које су је отворили, гледао сам неколико

Колективна оставка уредништва „Сцене” Уредништво Часописа за позоришну уметност „Сцена“, који издаје Стеријино позорје, поднело је неопозиву колективну оставку. У писму упућеном директору Стеријиног позорја Селимиру Радуловићу, а јуче прослеђеном и „Дневник“, које су потписали главна и одговорна уредница Даринка Николић, др Светислав Јованов, Александар Милосављевић, Мирослав Мики Радоњић, др Маја Пелевић и Милан Марковић, са жаљењем се констатује да је нова управа Стеријиног позорја довела „Сцену“ у ситуацију у којој је не-

могуће планирање рада, избор тема, договори са сарадницима, поштовање рокова, због чега нема ни могућности да се реноме часописа одржи на високом нивоу. Поред осталог, у образложењу колективне оставке уредништва „Сцене“, међу разлозима је наведено можда легитимно, али у пракси свакако неуобичајено мешање у досад стриктно поштовано право главног и одговорног уредника да бира сараднике, као и увредљиво одуговлачење да се потврди стара или именује нова редакција.

ВЕЧЕРАС У МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ

Програм посвећен Желимиру Жилнику У оквиру пројекта Технологија народу (студија случаја: филм и видео у Војводини) вечерас у 18 часова, у Кино сали Музеја савремене уметности Војводине биће одржан разговор са редитељем Желимиром Жилником. Модератори разговора ће бити Александар Давић и Гордана Николић, аутори/кустоси овог пројекта. У оквиру програм биће приказана два Жилникова филма и ин-

рада на филму на подручју Војводине. Планирано је да буду приказани Жилникови филмови „Пионири малени ми смо војска права, сваког дана ничемо ко зелена трава“(1968) и „Устанак у Јаску“ (1973), као и инсерти из филмова: Тито по други пут међу Србима (1994), Mar ble Ass (1995), Тврђава Европа (2000), Кенеди се враћа кући (2003), Европа преко плота (2005), Кенеди се жени

Жилник на снимању филма „Рани радови” 1968.

серти из неколико филмова како би се представила и скицирала методологија рада, језика, тема и идеја које се везују за његову богату филмску продукцију у временском оквиру од шездесетих година XX века до данас. Разговор ће омогућити и сагледавање ширег друштвеног контекста Жилникових продукција у периоду социјалистичке Југославије и у пост-југословенском периоду, са идејом да се из његовог професионалног искуства мапирају и специфични услови тј. режими

(2007), Стара школа капитализма (2009). Желимир Жилник (1942) аутор је бројних играних и документарних филмова, један од зачетника жанра доку-драма, награђиван на домаћим и интернационалним филмским фестивалима. Од самог старта професионалног рада на филму, окренут савременим темама, које укључују друштвену, политичку и економску критику свакодневице. Студентске демонстрације 1968. и велики потрес те године, после окупације

Чехословачке, тема су и Жилниковог првог играног филма “Рани радови“ (1969) награђеног Златним медведом на Берлинском фестивалу, као и са четири награде у Пули те године. Након проблема са цензуром у Југославији, те заустављања рада на наредном играном филму Слобода или стрип (1972) Жилник средину седамдесетих година проводи у Немачкој, радећи независне филмове - седам документараца и играни филм Рај. Једна империјалистичка трагикомедија (1976). По повратку у земљу, од краја седамдесетих режира серију добро примљених телевизијских филмова и доку-драма, и неколико играних филмова, који у фокусу имају наговештај политичких и социјалних промена, као и надолазећих тензија у земљи. Током деведесетих реализује низ играних и документарних филмова на тему катаклизме на Балкану. Слом система вредности у пост-транзицијским земљама централне и источне Европе, проблеми избеглиштва и миграција у новонасталим околностима проширене Европе - оквир су новог тематског циклуса започетог филмовима Тврђава Европа (2000 – награда Виктор за најбољи филм године, Љубљана), Кенеди се враћа кући (2003 – награда Златна мимоза Херцег Нови), Где је две године био Кенеди (2005), Европа преко плота (2005 – награда за најбољи регионални филм Београд 2006 и ЗагребДоx 2007), Дунавска сапунска опера (2006) и Кенеди се жени (2007).. Жилникови најновији филмови носе називе Стара школа капитализма (2009) и Једна жена - један век (2011). К. Р.

„Нушића“. Позоришта су се очигледно за нашег највећег комедиографа одлучивала и зато што нов текст мора да се плати. Хрватска, Бугарска, код нас... пала ми је на памет идеја да оформим блок представа по Нушићевим текстовима, али се сезона касније, срећом, отворила, па сам одустао од тога – навео је Бојовић, чији ће избор Фрљићеве режије „Госпође министарке“ у загребачком „Керемпуху“ сигурно обрадовати или бар заинтригирати многе љубитеље позоришне уметности. Упитан да објасни којим принципима се руководио при одабиру мјузикла „Зона Замфирова“ према делу Стевана Сремца, текст и режија Кокан Младеновић, Позориште на Теразијама, с обзиром на то да је исти редитељ имао још један жанровски сличан, веома запажен рад у, на претходним Позорјима, још запаженијем ансамблу – „Опера ултима“ Новосадског позоришта (Ујвидеки синхаз), Бојовић је одговорио да је пресудио драматуршки квалитет београдског дела. - Волео бих кад би се у будућности кориговао концепт Стеријиног позорја, јер мислим да у њему има места да се стимулишу драматизације и позоришне адаптације познатих књижевних дела и сродна ауторска постигнућа – истакао је Бојовић, поново наводећи да му је, и поред тога што је био свестан актуелних кретања и важности специфичних ауторских поетика, и даље најважнији остао драмски писац и његов текст, брига о ономе што и јесте примарна мисија Стеријиног позорја. Због тога, селектор је похвалио Фонд „Хартефакт“ који „производи“ нове писце и текстове и изразио жаљење што је био приморан да се одрекне остварења којима су најснажнији печат дали Милан Марковић и Ања Суша у представи

Селекторов избор Селекција националне драме и позоришта: - Синиша Ковачевић, Вирус, режија Хакоб Казанчјан, Театар младих Јереван (Јерменија) - Бранислав Нушић, Госпођа министарка, режија Оливер Фрљић, Сатиричко казалиште „Керемпух“ Загреб (Хрватска) - Дејан Стојиљковић, Константин, режија Југ Радивојевић, Народно позориште Ниш/ Народно позориште Београд - Зона Замфирова, по делу Стевана Сремца, текст, сонгови и режија Кокан Младеновић, композитор Марко Грубић, Позориште Игор Бојовић на Теразијама - Федор Шили, Чаробњак, режија Борис Лијешевић, Народно позориште Сомбор - Милован Мрачевић, Сунце туђег неба, режија Александар Лукач, Пулс театар Лазаревац - Тања Шљивар, Гребање или како се убила моја бака, режија Селма Спахић, Хартефакт фонд Београд/ Босанско народно позориште Зеница/ Битеф театар - А. П. Чехов, Галеб, режија Томи Јанежич, Српско народно позориште - Вилијам Шекспир, Отело, режија Милош Лолић, Југословенско драмско позориште Међународни програм „Кругови“: - Горан Стефановски, Одисеј, режија Александар Поповски, Казалиште „Улисес“ Бриони/ Атеље 212/ „Гавела“ Загреб/ СНП/ СНГ Марибор/ „Навигатор“ Скопље/ Стеријино позорје - Унтерштат, по роману Иване Шојат Кучи, драматизација Нивес Мадунић Баришић, режија Златко Свибен, ХНК Осијек Представа у част награђених: - Љубомир Симовић, Хасанагиница, режија Оливера Ђорђевић Народно позориште Републике Српске, Бањалука

Фото: Б. Лучић

Селектор 58. Стеријиног позорја, драмски писац Игор Бојовић, објавио је јуче свој избор за предстојећи фестивал, који традиционално почиње 26. маја. Бирајући између 70 предложених и одгледаних представа, поштујући пропозиције, Бојовић је акценат ставио на праизведбе домаћег драмског текста, представљање наших драматичара у иностранству и нова читања драмских класика. Тим редом. - Селекција је разнолика, представе су разнородних поетика. Било ми је узбудљиво да то баш тако урадим. Мислим да сам поставио тежак задатак жирију – почео је своје излагање селектор Стеријиног позорја. – У сезони у којој су позоришта радила у катастрофалној материјалној ситуацији, мислио сам да ће бити тешко, чак сам се и плашио селекторског позива, али на крају чак и жалим што нисам могао да уврстим све представе које сам желео. Прво питање које се практично само наметнуло, било је питање позива представи „Константин“ Дејана Стојиљковића, у режији Југа Радивојевића, Народног позоришта Ниш и Народног позоришта Београд, од критике једногласно оцењене као велики промашај. Селектор је свој избор образложио речима да је представу

Фото: Танјуг

По нешто за свачији укус

„Маја и ја и Маја“ (Битеф театар), Варја Ђукић у представи „Пост скриптум“ (Црногорско народно позориште) и Стеван Бодрожа у представи „Мали Геза“ (Народно позориште Пирот). Представљању овогодишње селекције присуствовали су председник Управног одбора Сава Дамјанов, који је изразио задовољ-

ство богатством понуде и акцентом на драмски текст, и директор Стеријиног позорја Селимир Радуловић, који се не прибојава организације великог фестивала у време кризе, јер тридесетогодишње искуство, креативни људи са којима сарађује, брига надлежних и новац спонзора, гарантују да ће бити све у реду. И. Бурић

ПРВИ ПУТ ДОДЕЉЕНА НАГРАДА ФОНДА „ВУЈИЦА РЕШИН ТУЦИЋ И ВОЈИСЛАВ ДЕСПОТОВ”

„Традиција авангарде” редитељу Андрашу Урбану Позоришни редитељ Андраш Урбан из Суботице добитник је награде “Традиција авангарде”, коју први пут додељује зрењанински Фонд “Вујица Решин Туцић и Војислав Деспотов”. Награда је Урбану додељена за, како се наводи у образложењу, “подједнако уметнички ангажован и самосвојан стваралачки допринос укупној актуелној арт сцени, са учинком посебно видљивим у транспоновању значајних књижевних остварења у минималистички активан сценски идиом сагласан духу авангарде”. - Такав, данас већ увелико препознатљив, а опет незатворен авангардни стваралачки идиом Урбан је на нашу сцену донео и подједнако успешно развијао, од краја осамдесетих година прошлог века, режијама и деловањем с групом “Ајова” у Сенти, као што га је доцније потврђивао на сценама Суботице, Новог Сада, Београда, Ниша, Сегедина, Берлина, Љубљане, односећи престижна признања са фестивала какви су Битеф или Стеријино позорје– рекао је на јучерашњој конференцији за новинаре пред-

седник Управног одбора Фонда “Вујица Решин Туцић и Војислав Деспотов” и директор зрењанинске Градске народне библиотеке “Жарко Зрењанин” Владимир Васиљев.

Очување имена два неоавангардна аутора Бранислав Грубачки је овом приликом представио Фонд “Вујица Решин Туцић и Војислав Деспотов” који је основан на иницијативу Градске народне библиотеке и уз помоћ Покрета “Новог оптимизма” , чији је он покретач, ради промовисања, заштите и унапређења културе уопште, а са циљем да се посебно ради на прикупљању књижевне оставштине, проучавања, објављивања, популарисања дела и чувања имена два наша знаменита неоавангардна књижевника и мултимедијална ствараоца рођена у Зрењанину и његовој околини, којима за живота није одато признање какво заслужују.

Члан УО и књижевник Владимир Копицл је, објашњавајући зашто је Фонд назван по двојици истакнутих књижевника, казао да су Решин Туцић и Деспотов два изузетно важна аутора, која су почела са деловањем шездесетих година прошлог века, у једном од најкреативнијих периода наше историје, и постигли изузетне резултате. - Добитник награде Андраш Урбан је попут ове двојице. Почео је са радом изузетно млад и управо делује у пољу неоавангарде, односно поставангарде – нагласио је Копицл. Добитник награде Андраш Урбан рођен је 1970. године у Сенти. Режију је дипломирао на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Влатка Гилића и Боре Драшковића. Сада је директор суботичког позоришта “Костолањи Деже”. Награда се састоји од повеље и новчаног износа и накнадно ће му бити уручена, пошто се Урбан тренутно налази у Љубљани. Уз Урбана, у конкуренцији за признање “Традиција авангарде” били су и књижевници Душко Новаковић, Владан Радовановић, Слободан Тишма, Мирољуб Тодоровић, драматург Ката Ђармати, музичари Лајко Феликс и Немања Којић – Којот, као и редитељ Златко Паковић. Одлука о добитнику донета је већином гласова у три круга гласања жирија у саставу – књижевници Светислав Басара, Гојко Божовић и Владимир Копицл, директор библиотеке Владимир Васиљев и културни активиста и продуцент Бранислав Грубачки Гута. Ж. Балабан

vOJvOdinA

petak22.mart2013.

dnevnik

СИРОМАШНА ПОРОДИЦА ИЗ МОЛА БЕЗ СТАЛНОГ КРОВА НАД ГЛАВОМ

Фото: М. Митровић

Подстанарске муке шесторо Јевтића Андор Дели и Михаљ Њилаш

ПОТПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ ВОЈВОДИНЕ АНДОР ДЕЛИ У КАЊИЖИ

Унапређење службене употребе двају језика КАЊИЖА: Потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за образовање, управу и националне заједнице мр Андор Дели посетио је јуче Кањижу, где је разговарао са председником општине Михаљем Њилашем и чланом Општинског већа задуженим за образовањем др Золтаном Каткичем, а потом обишао Основну школу „Јован Јовановић Змај”, Пољопривреднотехнички средњошколски центар „Беседеш Јожеф” и Регионални центар за професионални развој запослених у образовању. Разговарало се о питањима из области образовања, као и службеној употреби мађарског језика који је према Статуту општине Кањижа уз српски у службеној употреби у овој средини, при чему је констатовано да је сарадња општинских и покрајинских институција изузетно добра. Разматрано је и питање безбедности деце у школама, уз похвале што се овом проблематиком бавила и ресорна комисија локалне самоуправе, а исказана је и спремност да се подржи набавку камера за видео надзор и остале неопходне опреме. - Задовољтсво је констатовати да школе добро функционишу и што у Пољопривредно-техничком сред-

њошколском центру „Беседеш Јожеф”, за разлику од сличних установа у другим срединама, успешно попуњава своју планирану уписну квоту. То је свакако добро и показује да је школа флексибилна и може да одговори изазовима са којима се тренутно суочавају све основне и средње школе због смањења броја деце. Битно је да средње школе нуде образовање на смеровима који су потребни привреди, а истовремено и да су атрактивни за родитеље и ученике - рекао је Дели. Према речима Њилаша, добра сарадња са овим Покрајинским секретаријатом се види и по томе што је у прошлој години локална самоуправа добила преко пет милиона динара за разне пројекте. - Очекујемо да ће се сарадња успешно наставити по већ отвореним конкурсима у области образовања, а за конкурс у области службене употребе језика који ће бити у мају, као и у области културе општина, очекујемо да ћемо бити успешни. Исказали смо потребу да се обезбеде одговарајући услови и опрема за симултано превођење на седницама Скупштине општине, јер тренутно постоји само привремено решење указао је Њилаш. М. Митровић

МОЛ: Без свог крова над главом, шесточлана сиромашна породица Саше (44) и Марије Јевтић (35) из Мола, суочена је са сталним подстанарским сеобама. Саша и Марија су са своје четворо деце били су приморани да се осми пут породично селе, јер је власник одлучио да сруши трошну кућу, у којој су до тада боравили, па су се привремено распаковали у лошим условима друге трошне куће, у којој не знају до када ће остати. Сиротињи није лако да се скући, без обзира на то што и у Молу, попут других војвођанских села има много празних и јефтиних кућа. Јевтићи тренутно спавају на два кауча испод веранде трошне куће, док не окрече собу, али њихова деца Ратко (15), Јована (14) и Никола (10) редовно похађају школу, петогодишњој Мирјани највећа занимација два пса, а породица Јевтић ишчекује и пето дете. У Основној школи „Новак Радонић„ најстарији Ратко похађа осми разред, Јована је у шестом и Никола у трећем разреду, а просечни су ђаци. Могућности за додатно збрињавање има у продуженом боравку у школи, који се организује за децу из сиромашних породица, где добијају један оброк и могу да уче, а Јована је укључена у пробе ради учествовања на предстојећој приредби поводом Светског дана Рома. Ратко је од другара добио рекет, да би могао са њима да игра, док је Николи додатна занимација играње фудбала са вршњацима офуцаном кошаркашком лоптом.

Саша је још од малена житељ Мола, где се са мајком доселио из Кикинде, пре 16 година је са Маријом засновао породицу и само је непуну годину дана радио у некадашњем Трговинском предузећу „Равница„ у Ади. Главни извор прихода за голу ег-

муком одгајамо децу, надлежни не помажу колико би могли. Обраћали смо се Центру за социјални рад општине Ада, па и кабинету председника Владе Војводине Бојана Пајтића, међутим, они су нас на решавање наше муке упутили да се опет обратимо

Породица Јевтић пред кућом у којој привремено живи

зистенцију Јевтићима је социјална помоћ од око 17.000 динара, дечији додатак и од Сашиног повременог ангажмана на сезонским пословима у надницу. Саша је једно време био упослен и на јавним радовима. - Прихватам све послове за које ме мештани зову, али највећи нам је проблем што се стално сељакамо и немамо свој кров над главом. Сви причају о смањеном наталитету, а нама који тешком

Центру за социјални рад. Хтео сам да се обратим за помоћ председнику општине у Ади, међутим, до њега нисам успео да дођем, јер ме нису пустили - јада се Саша Јавтић. Директорка Центра за социјални рад општине Ада Магдолна Апро Бакаи вели да на жалост нису у могућности да испуне очекивања породице Јевтић и других угрожених породица, које им се обраћају са надом да ће добити

Осми „Винофест”

БИЛИ ИЗБОРИ У СОМБОРУ

Нови савети у девет месних заједница Потписивање уговора у Старој Пазови

Центар позоришног аматеризма СТАРА ПАЗОВА: Председница Националног савета словачке заједнице Ана Томанова Маканова, директорка Завода за културу Словака АПВ Милина Склабински, председник општине Стара Пазова Ђорђе Радиновић и председника СКУД „Херој Јанко Чмелик“ Ана Лепшановић потписали су у Старој Пазови уговор о заједничкој организацији и финансирању два словачка војвођанска позоришна фестивала аматера, којима ће Пазова бити домаћин. Први је фестивал Словачких аматерских позоришта Војводине „Позоришни ловор“, а други дечји позоришни фестивал који су зачели СКУД „Херој Јанко Чмелик“ и Позориште ВХВ из Старе Пазове“ Дани дечјег позоришта. -Тако ће Стара Пазова, која је већ домаћин Фестивала аматерских позоришних друштава покрајине, постати прави позоришни центар Вој-

водине. Ако се укључе сви: локална самоуправа, покрајински органи, Национални савет, те Словачка Република, онда ће и финансијски и организационо моћи лакше да се организују квалитетни фестивали, са којих ће победници и даље имати право учешћа на државним фестивалима позоришних аматера у Словачкој подсетила је Ана Томанова Маканова. Председник старопазовачке општине је истакао да ће се трудити да се културни живот свих грађана, па и припадника Словачке националне заједнице развија и унапређује. Председница СКУД „Херој Јанко Чмелик“ Ана Лепшановић је подсетила да ће ове године „Позоришни ловор“ бити организован 44. пут, док дечји позоришни фестивал „Дани дечје драме“ ове године слави две деценије постојања, а последњи је окупио преко 300 младих учесника. А. Мали

СОМБОР: Након избора за чланове савета 12 месних заједница, који су одржани 3. марта приговора је било само у МЗ „Горња Варош“, али је приговор одбачен, те су резултати избора коначни па ће и у овој градској МЗ бити одржана конститутивна седница Савета до 22. марта, баш као што је то већ урађено у осталих девет градских и сеоских месних заједница. Вез новог Савета, након избора, још увек је МЗ Риђица, пошто је у њој дошло до промена у чланству Савета када је оставку на место члана Савета поднео Славко Јолић „из оправданих и личних разлога“, како је навео у писаној оставци, коју је поднео Изборној комисији. Уместо Јолића, мандат за члана Савета је додељен Наташи Швељо (ГГ „За Риђицу коју волим“) као првом следећем кандидату који је добио највећи број гласова (288). Конститутивна седница Савета МЗ у Риђици, баш као и она у МЗ Млаке тек следи, а до сада су овај посао обавили представници народне воље у девет овдашњих месних заједница. Тако је конститутивна седница Савета МЗ одржана у МЗ Нова Селенча, где је за председника изабран проф. др Недељко

Родић, а заменик председника је Данијел Мирков, чланови Савета су и: Јован Узелац, Милан Хинић, Славица Грба, Јелена Согић, Зоран Бајић, Ружица Николић и Зоран Огризовић, баш као и у МЗ Селенча, која је добила ново вођство у лику председника Радомира Кузмановића и заменице председника др Драгославе Чубрило, док су чланови Савета Борис Војновић, Јелисавета Јовановић, Момир Терзић, Тања Костић, Мирко Ившић, Милан Милешевић и Љубица Субашић. У МЗ Станишић Драгослав Матијевић је председник, док су заменици председника Никола Јовичић и Бојан Китић, а у чланству Савета су и Вукашин Ергић, Драган Катић, Борис Буловић, Милан Лончар, Саво Крстановић и Љубинко Врачарић. На челу МЗ Колут је као председница Ивана Ожболт, мења је Соња Ћупурдија, а преостали чланови Савета су: Душко Милошевић, Милан Радмановић, Ђуро Миљуш, Душан Марић, Марија Илић, Мирко Турк и Жељко Мирић. У МЗ Стапар је почано место првог међу једнакима припало Мирославу

неку кућу или социјални стан. Она констатује да у општини Ада нема фонда за социјалне станове, те да је оно што повремено могу да учине додела једнократних новчаних помоћи да премосте проблеме у плаћању кирије. За становање у трошнијим кућама у Молу, како смо сазнали од очајних Јевтића, тражи се две до три хиљаде динара месечно, а за подстанарство у оним које су у бољем стању кирија је 50 евра. У информатору Центру за социјални рад назначени су подаци за раније године да је у решавању стамбених питања пружана подршка за 20 до 25 случајева годишње, међутим, сазнали смо да је само реч о статистици раније већ збринутих породица, а да се сада годишње због стамбеног збрињавања обраћа десетак породица, при чему су најпроблематичније и у сталној селидби породице са више деце. Према речима директорке Магдолне Апро Бакаи, најчешће се сусрећу са проблемима једне породице у Ади са деветоро и друге породице у Молу са седморо деце. - Нисмо ништа лоше до сада чули за породицу Јевтић, јер према могућностима деца су збринута и о њима воде рачуна. У последње време нашој установи нису се обраћали за помоћ, а приликом ранијих обраћања излазили смо у сусрет са јендократном помоћи. Као корисници социјалне помоћи, са дечијим додатком примања су им преко 20.000 динара, што је недовољно - каже Магдолна Апро Бакаи. Текст и фото: М. Митровић

Плавшићу, док је Маријана Михаљев изабрана за заменика председника. Чланови Савета су: Драган Мирић, Бранислав Нагулов, Вид Гаврић, Слободан Волић, Снежана Аперлић, Невенка Трнинић, Сенка Бајчев, Јован Жорић и Синиша Трњаков. У МЗ Алекса Шантић Милош Благојевић је председник, Александар Ђорђевић његов заменик, а чланови су: Данијела Јозановић, Новица Благојевић, Маја Штефанац, Маријана Павичар, Синиша Кокановић, Дарко Ковачевић, Срђан Љубовић, Дејан Дошло и Драган Милашиновић. За разлику од Стапараца, који су својим гласовима у Савет МЗ делегирали и „пристојан“ број представника лепшег пола у МЗ Чонопља апсолутно доминирају мушкарци, па је тако Жељко Секулић председник Савета, Чаба Сакач његов заменик, док су преостали чланови Савета: Дарко Смиљанић, Драган Бајић, Душан Вуковић, Зоран Ћипало, Давор Басара, Момчило Миладиновић, Ђуро Секулић, Дејан Тепавац, Небојша Видовић, Владимир Узелац, Ђурађ Милановић, Раде Бастаја и Ласло Гардил. М. Миљеновић

ВРШАЦ: Туристичка организација општине Вршац и виноградари града под Кулом, данас и сутра, по осми пут заредом, организују Међународни сајам вина и виноградарске опреме „Винофест“. Сајам ће се одржати у банкет Сали хотела „Србија“, а као пратећа манифестација у ова два дана на Светосавском тргу је традиционални сајам цвећа. На „Винофест“ се очекује долазак великог броја произвођача вина, виноградарске опреме, сувенира и хране, као и оних који се баве производњом и дистрибуцијом вина у земљи и земаља региона. У Туристичкој организацији истичу да су свој долазак најавили винари из Мађарске, Румуније, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Италије и Украјине. Међународни жири ће оцењивати квалитет вина у разним категоријама, а медаље фестивала су престижна признања међу винаримa у земљи и региону, на свечаном затварању, уручиће их познат глумац Радош Бајић. На штандовима познати винара, како организатори истичу, биће више од 300 врста вина. Након свечаног отварања у петак, своје винске редове промовишу витезови вина и обавиће пријем нових чланова. У петак увече на винском балу у овом хотелу госте ће забављати тамбураши Милана Прунића. Пре неколико дана у Темишвару је била веома посећена промоција фестивала, па се из Румуније очекује велики број гостију. Р. Ј.

VESTI Млади поново на сцени

БЕЧЕЈ: Драмски студио младих Градског позоришта Бечеј вечерас од 20 сати поново ће се представити суграђанима на сцени „Златан Дорић“ матичне куће. Представа „Све што сте одувек желели да знате о сексу, а нисте смели да питате“ настала је по мотивима текста Алена Вудија, а режирала је Бечејка Анета Туцаков. Млади Бечејци су до сада више пута награђивани за остварење на сцени с поменутом представом. Улазнице по цени од 100 динара, продају се на билетарници „храма културе“ крај Тисе. В. Ј.

Сајам запошљавања и трибина КАЊИЖА: Сајам запошљавања одржаће се данас, у холу Дома уметности ОКУ „Кнеса„ у Кањижи, са почетком у 11 сати. Своје учешће са потребама пријавило је двадесетак фирми из кањишке и три из новокнежевачке општине. За 12 сати је предвиђена трибина о мерама активне политике запошљавања у 2013. години, у којој ће учествовати директор Покрајинске службе за запошљавање Владимир Срдић и стручна сарадница за запошљавање у Покрајинском

секретаријату за привреду, запошљавање и равноправност полова Нада Бурмазовић. М. Мр.

Саднице уместо котизације

БЕЧЕЈ: Цветна пијаца у Бечеју одржаће се 5. и 6. априла, у организацији локалне самоуправе, Туристичке организације општине Бечеј и Удружења грађана „Бибер“. Пријаве се примају до 1. априла, а све информације могу се добити на мејл: biber.pepper@gmail.com, или телефоном на број 062/8442889 и

064/9973996, а котизација се не плаћа новцем, већ у натури, садницама дрвећа, украсног шибља или цвећа. За изнајмљивање пулта треба да се плати 700 динара за током оба дана. В. Ј.

Велики дечји квиз ЗРЕЊАНИН: У великој сали Културног центра Зрењанина, данас, као и 5. и 12. априла, са почетком у 18 часова, биће одржан дечији квиз “Суперсу”. Квиз је осмишљен као такмичење из опште културе и образовања намењено ученицима виших

разреда основних школа са територије града Зрењанина. У квизу ће се надметати 23 екипе. Трочлани жири чине професор историје Рако Томовић – председник, професорка биологије Весна Одаџић и програмски директор Културног центра Владимир Ђурић. Прва награда је летовање за чланове победничке екипе и ментора, друга награда је посета Аквапарку у Јагодини и трећа награда је једнодневна екскурзија у Аквапарк „Петроленд“. Сви такмичари, такође, биће награђени пригодним поклонима спонзора. Ж. Б.

vojvodina

dnevnik ПРО ДА ЈА ПЕ КА РЕ КИ КИН ДА СА МО ДЕ ЛИ МИЧ НО УС ПЕ ЛА

Не ма куп ца за про из вод ни по гон КИ КИН ДА: Најновија продаја Пекаре Кикинда у стечају само делимично је била успешна. Након три неуспешне аукције и једне непосредне погодбе, новог власника добила је такозвана целина два, која садржи магацине, облатнару и радионице. Ови објекти процењени су 13,7 милиона динара, а продати су за седам и то фирми „Тривит„ из Бечеја. - За целину два заинтересовано је било једно физичко и једно правно лице - каже стечајна управница Ми ли ца Бо гу но вић. - Правно лице бечејска фирма д.о.о. „Тривит„ понудило је већи износ, те ће њима бити понуђено да потпишу уговор о купопродаји. Ову понуду није неопходно да разматра Одбор поверилаца, јер је цена виша од половине укупне процењене вредности. На претходној непосредној погодби за куповину производног погона било је заинтересованих купа-

ца, међутим они су на новој продаји изостали. -Морамо ићи опет у продају, без обзира на то што није било заинтересованих купаца. Да ли ћемо мењати нешто у начину продаје, размотрићемо у наредном периоду. У овом тренутку, за објекат, који би по логици ствари требало да буде најатрактивнији и да реално доноси профит, нико није заинтересован. Не знам који су разлози за то - каже Милица Богуновић. На првој непосредној погодби, одржаној крајем прошле године, предузеће „Тривит„ из Бечеја понудило је нешто више од 50 милиона динара за куповину производног погона пекаре. Пошто је понуђена цена била нижа од укупно процењене имовине, Одбор поверилаца није прихватио понуду. Пекара Кикинда у стечају је већ две године, а производни погон закупила је компанија „Дон-Дон“. А. Ђу ран

КОМ ПА НИ ЈА АСА МО РА ДА НА ПЛА ТИ ПО ТРА ЖИ ВА ЊА

Не ре дов ним пла ти ша ма ту жбе

КИ КИН ДА: Дуговања према компанији АСА Кикинда за одношење комуналног отпада почетком марта износила су 84 милиона динара. Половина поменуте суме су дуговања грађана, те је током претходне године на адресе дужника послато више од седам хиљада обавештења са упозорењима пред тужбу. Након истека свих рокова за плаћање утужено је три хиљаде корисника. Тужени су грађани чија су дуговања старија од два или више месеци - Знамо да постоје корисници који су револтирани због тога што потраживања покушавамао да остваримо судским путем. Наш аргумент је да се трудимо да будемо коректни према суграђанима када је реч о услузи за коју смо задужени. Уколико наши корисници нису задовољни услугом можемо о томе разговарати. Када је у пита-

њу наплата, инсистирамо да испостављени рачуни буду плаћени у законском року - истакао је директор АСА Љу би ша Ник шић. Након утужења грађани добијају да плате до 10 пута више него што је сам рачун јер су судски трошкови велики, те у А.С.А. апелују на грађане да избегну плаћање непотребних трошкова. Иако је по закону обавеза свих становника кикиндске општине да преузму посуде за одлагање отпада око хиљаду становника на селима у Мокрину, Новим Козарцима и Банатској Тополи још увек није преузело канте, те из А.С.А. апелују на њих да преузму посуде и прикључе се системском одлагању отпада. Од плаћања услуге Компаније А.С.А. ослобођено је 50 социјално угрожених породица. А. Ђу ран

petak22.mart2013.

„ВОЈ ВО ДИ НА ПУ ТУ” ПРЕ ТИ ПРО ПАСТ

Сад ди рек то ри пред ла жу сте чај ЗРЕ ЊА НИН: Мада је крајем јануара избегла стечајни поступак, зрењанинска фирма “Војводинапут” изгледа да ће, на крају, ипак отићи у стечај. За 28. март сазвана је ванредна Скупштина акционара овог путарског предузећа, на којој ће се одлучивати о подношењу предлога за стечај друштва према унапред припремљеном плану реорганизације. У предлогу за увођење стечаја, који је истакнут на интернет презентацији “Војводинапута”, пише само да је предузеће које води рачуна о одржавању путева у северном и средњем Банату, основано 1962. године и да је од августа 2012. потпуно обуставило сва плаћања. По подацима са сајта Народне банке Србије, рачун “Војводинапута” тренутно је у блокади око 1,2 милијарде динара. Скупштином акционара председава Ва ња Ко бал, син бизнисмена Ду ша на Бо ро ви це, који преко своје “Дунав групе”, где је директор, односно једне холандске фирме, поседује чак 74,4 одсто капитала “Војводинапута”. Ако је предлог Одбора директора о контролисаном стечају утаначен са већинским власником Душаном Боровицом, односно његовим сином Вањом, нема сумње да ће 28. марта лако бити и усвојен. Ово предузеће већ дуже време потресају озбиљни пословни проблеми. Радници су штрајковали неколико пута, тражећи исплату заосталих

Кул ми ни ра ли про бле ми на го ми ла ва ни го ди на ма

зарада, а почетком године умало није отворен стечај у фирми. Захтев за покретање стечајног поступка Привредном суду у Зрењанину поднео је један од поверилаца - фирма “Прва класа” из Лукићева, због дуга од око пет милиона динара. “Прва класа” је, међутим, само дан пре рочишта суду доставила поднесак у коме је навела да одустаје од тог предлога, јер је “Војводинапут” у последњем тренутку измирио обавезе. Судији

Привредног суда Ра до ми ру Ра дој чи ћу стога није преостало ништа друго него да донесе решење о обустављању поступка за увођење стечаја. Међутим, одустајањем од стечајног поступка због враћања дуга фирми из Лукићева није решена тешка пословна ситуација у “Војводинапуту”. Директор Не над Ми ље вић каже да вишемесечна блокада рачуна путарима онемогућава нормалан рад.

- Блокада рачуна износи око 1,2 милијарде динара, од чега је скоро 1,1 милијарда дуг према банкама и лизинг кућама. Оптерећују нас затезне камате које су сваког месеца веће од бруто зарада запослених – рекао је Миљевић и нагласио да је ова компанија спремна да ради, али да је притискају велики проблеми који се гомилају годинама и који су сада кулминирали. Ж. Ба ла бан

Информатичка обука за особе са инвалидитетом ПАНЧЕВО: За особе са инвалидитетом, у организацији Националне службе за запошљавање, на територији Панчева се спроводи основна информатичка обука. Обука се одржава у Основној школи „Братство Јединство“, а изводи је „НС про гроуп“ из Новог Сада. Сви полазници проћи ће 90 часова, у пет рад-

них дана у недељи по четири сата. Услов за коришћење овог курса је да је лице на евиденцији Националне службе за запошљавање, да је особа са инвалидитетом, да има минимум завршену средњу школу. Цена обуке је 87.500 динара. Кандидати у току обуке стичу знања из Мајкрософтовог пакета – потпакети Win-

dows, Word, Excel, Internet Explorer, Outlook Express. По завршетку обуке, биће тестирање а полазници који имају успешност 75 процената, добијају сертификат ЕЦДЛ фондације, који су признати у Европи, а они са 60 одсто, добијају уверења извођача обуке „НС про гроуп“. З.Дг.

monitor

petak22.mart2013.

dnevnik

H o r o s k o p 22. mart 2013. OVAN 21.3-19.4.

Уз енер ги ју и ини ци ја ти ве, по чи ње те да се осе ћа те до бро и да ужи ва те у сва ко днев ним ства ри ма. За до вољ ство вам до но си Ве не ра, ко ја је од да нас у ва шем са зве жђу. Ужи вај те.

BIK 20.4-20.5.

Ини ци ја тив ни ји сте и ди на мич ни ји, те вам је и на гла ше ни ја по тре ба за ко му ни ка ци јом и кре та њем. До бре окол но сти вас оче ку ју у кру гу по ро ди це. Од ло жи те пла но ве за да љи пут.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Пу ни сте но вих пла но ва и иде ја ко је за циљ има ју да вам олак ша ју и улеп ша ју жи вот. Ма те ри јал на си ту а ци ја се по ла ко по пра вља, али вас још увек му че за о ста ли ду го ви и оба ве зе.

Ис пла ни ра ли сте ка ко да уна пре ди те ква ли тет жи во та у по ро дич ном кру гу, али и по слов ни ста тус. Од парт не ра не мој те оче ки ва ти по др шку јер не раз у ме ва ше по тре бе на пра ви на чин. Има те же љу за да ле ким пу то ва њи ма, сход но то ме и кон так ти са осо ба ма из ино стран ства ће би ти на гла ше ни ји. На по слов ном пла ну оп те ре ћи ва ће вас не раз ре ше ни про бле ми из про шло сти. Од лу чи ли сте да се си сте ма тич ни је и сту ди о зни је по за ба ви те сво јим здра вљем и фи зич ком кон ди ци јом. Ва ша за ла га ња на и ћи ће на раз у ме ва ње и по др шку ва ше око ли не.

Zoran Delibos VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

На по слов ном пла ну је при сут на ди на ми ка, али ће те те ку ће по сло ве оба вља ти с ла ко ћом и за до вољ ством. Бу ди те так тич ни ји у ко му ни ка ци ји и ма ње бр зо пле ти у са о бра ћа ју.

Не про ла зи вас же ља за за ба вом и љу бав ним кон так ти ма. Ме ђу тим, бу ди те вр ло опре зни у по ну ди за бра ње не љу ба ви. Фи нан си је су оп те ре ће не јер не на пла ћу је те ста ра по тра жи ва ња.

Фо ку си ра ни сте на до вр ше так за по че тих кућ них по сло ва. Од но си са парт не ром су про мен љи ви јер на и ла зи те на рас пра ве ве за не за те ме из про шло сти ко је не мо же те да пре ва зи ђе те.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Има те по тре бу за уна пре ђе њем емо тив ног од но са, јер су про бле ми парт не ра у прет ход ном пе ри о ду ути ца ли да се по ма ло уда љи те јед но од дру гог. Не спо ра зу ми са ста ри јим уку ћа ни ма.

Рад ни елан је при су тан, али од но си на по слу ни су нај бо љи. Ла ко вам се мо же до го ди ти да уђе те у не по треб ну рас пра ву с ко ле гом о ко ме већ ду го не ма те ле по ми шље ње. На по слов ном пла ну вам се отва ра ју зна чај не мо гућ но сти и ду го роч но фи нан сиј ско по бољ ша ње ако се од лу чи те за по сао са осо ба ма из ино стран ства. На пе та ко му ни ка ци ја с де цом.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Ова ко из гле да пра ва же наs

PROGNOZA

Снег, па сун це

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

НО ВИ САД: Хлад ни је са су сне жи цом ра но ују тру, а за тим су во уз де ли мич но раз ве дра ва ње и сун ча не ин тер ва ле. Ве тар уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле са тен ден ци јом по ра ста. Ју тар ња тем пе ра ту ра 0, а мак си мал на днев на 6 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Хлад ни је са су сне жи цом на ис то ку пре под не. Па да ви не пре ста ју то ком да на. На за па ду пре те жно су во и сун ча но то ком да на. Ве тар уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни и се вер ни. При ти сак ис под нор ма ле с тен ден ци јом по ра ста. Ју тар ња тем пе ра ту ра -1, а мак си мал на 7 сте пе ни СР БИ ЈА: Хлад ни је уз по сте пе но раз ве дра ва ње на за па ду, а на ис то ку пре под не облач но са су сне жи цом и сне гом. Па да ви не пре ста ју то ком да на и у ис точ ним кра је ви ма. Ве тар уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни и се вер ни. При ти сак ис под нор ма ле с тен ден ци јом по ра ста. Ју тар ња тем пе ра ту ра -1, а мак си мал на 8 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту ују тру слаб мраз и пре те жно сун ча но. У не де љу ма ло то пли је, уз на о бла че ње с по вре ме ном ки шом уве че на се ве ру. По чет ком иду ће сед ми це облач но с ки шом и за хла ђе ње, па је у уто рак мо гућ снег и у ни жим пре де ли ма. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: Не по вољ но за хро нич не бoлеснике, на ро чи то осо бе са ср ча ним и це ре бро ва ску лар ним те го ба ма и аст ма ти ча ре. Гла во бо ља, ре у мат ски бо ло ви и раз дра жљи вост су мо гу ће ре ак ци је. Пре по ру чу је се аде кват но оде ва ње и мак си мал на па жња у са о бра ћа ју.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

-4

Kijev

Moskva

-9

Oslo

-2

St. Peterburg -9 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

-4

Пре ле па Аустра ли јан ка Ро бин Ло у ли (24) већ го ди на ма успе шно ре кла ми ра ко лек ци је за же не плус, од но сно при пад ни це леп шег по ла ко је ни су гра ђе не у скла ду с пра ви ли ма мод не ин ду стри је. Ро бин је пред ста ви ла но ву ко лек ци ју ве ша за бренд „Panache”s и бли ста у за бав ним сек си ком би на ци ја ма га ћи ца и брус хал те ра за же не плус. Где год Ро бин има ви шак ки ло гра ма, то ће те ви де ти у ре кла ми. Ин спи ра ци ја је то мно гим де вој ка ма ко је од би ја ју да сле по пра те тренд мр ша во сти ко ји вла да мод ним пи ста ма. Ро бин је по кре ну ла и блог о ку ва њу, где с фа но ви ма де ли ре цеп те, а то јој је до не ло и уго вор о пи са њу ку ва ра. Ле по ли це, обли не и по но сан став до ве ли су је на на слов н е стра н е ча с о п и с а „Вог”, „Ма ри Клер”, „Ел” и дру ге.

VIC DANA За што у Ки ни не ма ко ма ра ца? - Сва ко убио сво га.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

TISA

Bezdan

333 (-25)

Slankamen

518 (-4)

Apatin

430 (-26)

Zemun

555 (1)

Tendencija opadawa

Senta

495 (3)

Bogojevo

414 (-22)

Panчevo

546 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

435 (2)

Tendencija stagnacije

Smederevo

624 (-4)

Titel

530 (-1)

NERA

Baч. Palanka 426 (-12) Novi Sad

449 (-5)

Tendencija opadawa i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

312 (-46) N. Kneжevac

SAVA

170 (10)

Tendencija porasta

489 (3)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 620 (10) Beograd

Kusiћ

509 (2)

154 (0s)

Reшeњe:

DUNAV

IZ ZIG-a NAJAVQUJU HITNE POPRAVKE KOLOVOZA

JU^E U TEMERINSKOJ ULICI

Ofanziva na udarne rupe Po zah te vu MZ „Ve ter nik“, po pre stan ku pa da vi na, po ~e }e as fal ti ra we de se tak uli ca u ovom na se qu, kao i po prav ke u gra du ko je je na lo `i la in spek ci ja. Ka ko sa op {ta va ju iz ZIG-a, u pla nu je po prav ka ko lo vo za u Le din ci ma, Ko vi qu i Bu di sa vi. Za odr `a va we sa o bra }aj ni ca ove go di ne iz dvo je no je 500 mi li o na di na ra, a ra do ve }e iz vo di ti JKP „Put“. S. Kr.

Palo drvo nasred puta I{ ~u pa no iz ko re na i sru {e no na ko lo voz na {lo se ju ~e ovo sta blo u Te me rin skoj uli ci. Ne ba{ le pa sli ka, ali pre sve ga opa sna jer je dr vo bi lo nasred pu ta, stva ra ju }i ta ko gu `vu u sa o bra }a ju. Ja kog ne vre -

Fo to: S. [u{wevi}

Odr `a va we sa o bra }aj ni ca u gra du bi }e po ja ~a no u pr vim da ni ma pro le }a, sa op {te no je iz Za vo da za iz grad wu gra da. Ka ko se na vo di, lo {e sta we pu te va i ve li ka o{te }e wa ko lo vo za naj ve }i su ko mu nal ni grad ski pro ble mi. To kom mar ta i apri la glav ne uli ce ima }e pri o ri tet za po prav ke. I u pri grad skim na se qi ma bi }e po pra vqa ne glav ne uli ce u ko ji ma sa o bra }a ju auto bu si GSP-a.

Novosadska petak22.mart2013.

me na ni je bi lo pa mo `e mo sa mo da na ga |a mo {ta se ta~ no do go di lo. Me |u tim, na da mo se da se na {ao ne ko da ga pri vre me no uklo ni, bar ne gde sa stra ne, dok nad le `ni ne oba ve svoj po sao. B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PRAVOSNA@NA PRESUDA ATP „VOJVODINA” NA ^EKAWU KOD VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

Pri vred ni sud ju ~e je pri hva tio zah tev Re pu bli~ kog jav nog tu ì la {tva da se pri nud na na pla ta po pra vo sna `noj pre su di Ape la ci o nog su da od lo ì, to jest da ATP ”Voj vo di na” ne na pla ti od {te tu od Gra da dok se Vr hov ni ka sa ci o ni sud ne iz ja sni o za {ti ti za ko ni to sti, sa op {ti la je port pa rol ka Pri vred nog su da Oli ve ra La zi}Ru sov. Na na {e pi ta we ka ko je mo gu }e da se od la è na pla ta od {te te ka da je od lu ka su da pra vo sna `na i ni je dan van red ni pra vi lek ne po ma è da se pre su da ne spro ve de, port pa rol ka Pri vred nog su da za „Dnev nik” je na gla si la da ne è li da se ba vi prav nim tu ma ~e we ove od lu ke. Na od lu ku su da stra ne u po stup ku mo gu da ulo è pri go vor u ro ku od pet da na i on da sud mo è da pri hva ti pri go vor i uki ne od la ga we na pla te od {te te, ili pak da pri go vor od ba ci, pa da „ Voj vo di na” ~e ka od lu ku Vr hov nog ka sa ci o nog su da.

Za {ti tu za ko ni to sti kao van red ni prav ni lek tra ì lo je tu ì la {tvo na zah tev Grad skog jav n og pra v o b ra n i l a {tva, po {to je Grad iz gu bio par ni cu u spo ru od ATP „Voj vo di na”. Grad je, po pre su di, du àn da pla ti od {te tu pred u ze }u od 1,3 mi li jar du di na ra, sa pri pa da ju }im ka ma ta ma, do 20. no vem bra 2011. go di ne, jer ni j e pre s e l io me | u m e s ni auto bu ski pre voz sa auto bu ske sta ni ce GSP-a kod @e le zni~ ke sta ni ce na no vu sta ni cu ~i ji je in ve sti tor bi la „Voj vo di na„. Ugo vor o to me pot pi sa li su biv {a gra do na ~el ni ca No vog Sa da Ma ja Goj ko vi} i ne ka da {wi vla snik „Voj vo di ne” Ili j a De v i}, a spor n i ugo vor Grad do da nas ni je po ni {tio. Advo kat ATP „Voj vo di na„ Dra go mir Zja li} ka zao je da sud gre {i i da }e da nas, ka da od lu ku bu de imao is pred se be, mo }i da iz ne se ar gu men te.

Be o grad ski advo kat Emir Ja {a re vi} ko ji je u spo ru ATP „Voj vo di na” pro tiv Gra da za stu pao ume {a ~a u po stup ku ne ka da {weg vla sni ka pred u ze }a De vi }a ka zao je da je zah tev za za {ti tu za ko ni to sti pod net da bi se po stu pak na pla te odu go vla ~io, te da je na de lu o~i gled no zlo u po tre ba pra va. U pro te kle dve go di ne, na veo je Ja {a re vi}, Re pu bli~ ko jav no tu ì la {tvo od Pri vred nog su da ni je tra ì lo na uvid, ni ti pod no si lo zah te ve za za {ti tu za ko ni to sti u iz vr {nim pred me ti ma. - Za kon o par ni~ nom po stup ku ka è da se iz ja va za ko ni to sti tra ì ako je sud do neo od lu ku ko ja se za sni va „na ne do zo vo qe nom ras po la ga wu stra na ma”. To pod ra zu me va da je sud ili za kon pred vi deo po vla ~e we tu `be, ili od ri ca we od tu `be nog zah te va, ili pri zna we tu `be nog zah te va, ili sud sko po rav na we. Od ovo ga se ni je ni {ta de s i l o u spo r u iz me | u

Vu~evi}: [titimo buyet Od lu ku su da je ko men ta ri sao gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} re kav {i da je od la ga we na pla te od {te te po sle di ca ak tiv no sti gra da No vog Sa da da za {ti ti in te re se No vo sa |a na. - Ni jed na grad ska vlast do ove ni je to li ko ~i ni la da za {ti ti bu xet gra da iz ko jeg se fi nan si ra ju vi tal ne funk ci je kao {to je zdrav stvo, obra zo va we, pred {kol sko vas pi ta we, raz voj in fra str ku tre, a na ko je bi pri nud na na pla ta iz ovog spo ra ima la {te tan uti caj. Na ma je va `na pre su da Vr hov nog ka sa ci o nog su da, i na dam se da }e bi ti po voq na. Raz go va ra mo ka ko da se re {i pro blem ne is pla }e nih pla ta po ve ri o ci ma - biv {im rad ni ci ma ATP „Voj vo di na”, jer oni ni su du `ni da tr pe po sle di ce sud skog spo ra - ka zao je gra do na ~el nik.

DANAS ZASEDA SKUP[TINA GRADA

Fo to: S. [u{wevi}

Odlo`ena naplata od{tete

^e ka ju auto bu si, ~e ka i od {te ta

ATP-a pro tiv Gra da - ob ja snio je Ja {a re vi}. Pred stav nik rad ni ka „Voj vo di ne”Qu bo mir Le lo vi} iz ja vio je za na{ list da je bi lo kon ta ka ta sa pred stav ni ci ma grad ske vla sti da se za o sta le pla te na mi re iz ne kih fon do va, ali sma tra da taj di ja log kri je zam ke i da ni je u naj bo qoj na me ri. - Su pro tan je pla nu re or ga ni za ci je ko ji je usvo jio sud i na {te tu je dru gih po ve ri la ca ko ji tre ba da se is pla te iz od {te te ka zao je Le lo vi} i do dao, da mu

ni je ba{ naj ja sni je {ta to grad ska vlast ho }e, ka da po sto ji od lu ka su da. Tri sin di ka ta u Jav nom grad skom sa o bra }aj nom pred u ze }u „No vi Sad”ju ~e su se ogla si la sa op {te wem ko je su na slo vi li „Upo zo re we nad le `ni ma„. Oni is ti ~u da ne }e do pu sti ti ga {e we Me |u me sne auto bu ske sta ni ce ko ja po slu je u sa sta vu wi ho vog pred u ze }a. – Zah te va mo da se ugo vor pro gla si ni {tav nim, da gra |a ni No vog Sa da i za po sle ni u pred u ze }u ne bu du mo ne ta za

pre go vo re, do go vo re i pot ku su ri va we. Uko li ko bu de bi lo po treb no, sprem ni smo za ra di ka li za ci ju pro te sta, blo ka du – na vo de sin di kal ci GSP-a. Oni is ti ~u i da se pred u ze }e de se ti na ma go di na ba vi pru `a wem uslu ga u me |u me snom pre vo zu i da na go di {wem ni vou od na pla te sta ni~ ne uslu ge za ra di dva mi li o na evra. Ta za ra da tro {i se za or ga ni za ci ju grad skog pre vo za, a uko li ko se re a li zu je spo ran ugo vor „no vac bi i{ao u ne ~i ji pri vat ni xep„. Zorka Deli}

SINDIKATI JKP „STAN” PISALI GRADU

Policija podnosi izve{taj Tra`e hitne mere kako bi opstali Dva sin di ka ta u JKP „Stan” Sa mo stal ni i „Ne za vi snost” ju ~e su se obra ti li Skup {ti ni gra da, gra do na ~el ni ku Mi lo {u Vu ~e vi }u, pred sed ni ku Skup {ti ne Si ni {i Se vi }u i Ko mi si ji za ka drov sko - man dat no – imu ni tet na pi ta wa sa mol bom, da na ~e lu pred u ze }a po sle ostav ke di rek to ra Qu bo mi ra Sta ni {i }a, Grad kao osni va~ „Sta -

de no na mi ni mum, tra ì mo da u naj sko ri je vre me uve de te ja sna pra vi la ko ja se od no se na ovu de lat nost, ka è se u sa op {te wu dva sin di ka ta. Sin di ka ti su na ve li i da su uve re ni da je „Stan” po tre ban Gra du, jer ra di vi {e od po la ve ka i uì va po ve re we 2.000 skup {ti na sta na ra, ko ji ma pru à uslu ge. Z. D.

OBELE@EN SVETSKI DAN POEZIJE

Osta tak dnev nog re da po sve }en je uskla |i va wu sta tu ta jav nih i jav nih ko mu nal nih pred u ze }a sa no vim za ko nom o jav nim pred u ze }i ma, a u po sled woj, ka drov skoj ta~ ki, za

sa da se na la zi sa mo tri re {e wa za ~la no ve {kol skih i pred sed ni ka nad zor nog od bo ra Za vo da za za {ti tu rad ni ka No vi Sad. S. Kr.

ME^ SRBIJE I HRVATSKE UTI^E NA NASTAVU

Zbog fudbala bez petog i {estog ~asa U svim no vo sad skim osnov nim {ko la ma da nas }e bi ti skra }e ni ~a so vi zbog fud bal ske utak mi ce Sr bi ja–Hr vat ska, do go vo re no je na sa stan ku Ak ti va di rek to ra osnov nih {ko la u No vom Sa du. Ovu in for ma ci ju nam je po tvr dio i pred sed nik ak ti va Sve to zar Ko za rov, ko ji ka `e da je bo qe da |a ke pu ste ne {to ra ni je, ne go da be `e sa na sta ve. - \a ci su nas da ni ma pi ta li da li }e mo ih pu sti ti da gle da ju

na” po sta vi me nax ment, ko ji }e fir mu da iz ve de na pra vi put. - Za ne pu nih pet go di na kroz pred u ze }e je pro de fi lo va lo pet di rek to ra, a mi smo za to vre me ta vo ri li, ili jo{ vi {e pro pa da li. „Stan” ima 375 za po sle nih, ko ji se na la ze u te {koj ma te ri jal noj si tu a ci ji, ali ima ju vo qu da o~u va ju pred u ze }e. Ka ko je funk ci o ni sa we „Sta na” sve -

utak mi cu. Bo qe i to ne go da nam pra ve ha os i be è sa ~a so va. Ne ke {ko le su skra ti le na sta vu, a u ne ki ma se ne }e odr à ti po sled wi ili po sled wa dva ~a sa u po po dnev noj sme ni. Ne vi di mo ni {ta lo {e u to me i si gur no da zbog to ga ne }e pro pa sti dr à va, a i utak mi ca je od na ci o nal nog zna ~a ja – ka è na{ sa go vor nik. U {ko li „« Pr va voj vo |an ska bri ga da„» ne }e skra }i va ti na sta vu, ali }e |a ke pu sti ti po sled wa

dva ~a sa. Di rek tor {ko le Du {an Ko sa no vi} na vo di da }e na sta va bi ti go to va 17 sa ti, da bi |a ci sti gli ku }i na utak mi cu ko ja po ~i we u 18 ~a so va. I on sma tra da je ovo bo qe re {e we, ne go da se be `i sa na sta ve. Me |u tim, ne ke {ko le ni su po pu sti le pred „utak mi com svih utak mi ca”, pa }e ta ko u Osnov noj {ko li „@ar ko Zre wa nin” na sta va bi ti re dov na po pod ne. Q. Na.

U ~ast novosadskih i vojvo|anskih pesnika Kwi èv no ve ~e „Te~ ni gla go li i vla `ne me ta fo re”, po vo dom Svet skog da na po e zi je, odr à no je si no} u Grad skoj bi bli o te ci, a bi lo je po sve }e no pre mi nu lim pe sni ci ma No vog Sa da i Voj vo di ne ko ji su obe le ì li dru gu po lo vi nu dva de se tog ve ka. Do ga |aj su za jed ni~ ki or ga ni zo va li Dru {tvo kwi èv ni ka Voj vo di ne i Grad ska bi bli o te ka, a po e zi ju su ~i ta li glum ci Emil Kur ci nak i Dra gan Stoj me no vi}. - Ne ma sum we da je uz mu zi ku po e zi ja kra qi ca umet no sti, ali se ona, na à lost, ne do voq no ~i ta. Otu da smo i pri hva ti li ini ci ja ti vu Dru {tva kwi èv ni ka

Fo to: S. [u{wevi}

Da na {wa sed ni ca Skup {ti ne gra da ima sve iz gle de da bu de jed na od opu {te ni jih i kra }ih u ovoj go di ni. Na i me, pred od bor ni ci ma }e se na }i tri de se tak ta ~a ka dnev nog re da, od ko jih je naj zna ~aj ni ja sva ka ko pr va, to kom ko je }e pred stav ni ci po li ci je go vo ri ti o sta wu bez bed no sti u No vom Sa du u pro {loj go di ni. Ovo je sa mo in for ma ci ja, i od bor ni ci se ne }e iz ja {wa va ti po ovom pi ta wu, a grad iona ko ne ma in ge ren ci je nad no vo sad skom po li ci jom. Ipak, jed na ta~ ka se ba vi na gra |i va wem po li ca ja ca i tu }e od bor ni ci ipak gla sa ti. Na dnev nom re du }e se na }i i ~e ti ri ta~ ke ko je su za pra vo odo bre wa da se iz ra de pla no vi re gu la ci je za po je di ne de lo ve gra da.

Voj vo di ne da se pri dru ì mo obe le à va wu ovog da na. Po {to se ka è da kwi ga ì vi sa mo dok se ~i ta, po tru di }e mo se da ve ~e -

ras pe sni ci pred na ma o`i ve re kao je di rek tor Grad ske bi bli o te ke Dra gan Ko ji}. B. M.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak22.mart2013.

DNEVNIK

SA RAD WA OR GA NI ZA CI JE „IZ KRU GA – VOJ VO DI NA” I DO MA ZDRA VQA

TAK MI ^E WE DE^ JEG HO RA „ZVON ^I ]I”

Ka ta ri na i Ta ma ra osvo ji le „Pr vi glas” Na takmi~ewu “Prvi glas”, koje je organizovao De~ji hor “Zvon~i}i”, prvo mesto u kategoriji mla|eg uzrasta osvojila je Ka ta ri na @iv ko vi}, dok je me|u starijom decom pobedila Ta ma ra Kre ~a. Odluku o pobednicima doneo je de~ji ìri, a prvonagra|ene su osvojile snimawe po jedne numere u studiju tog hora. Druga mesta zauzele su Ma tea î zmi} i Ana Ko va ~e vi}, a kao tre}e plasirale su se Lu na Jo va no vi} i Hri sti na Fi li po vi}. Po re~ima dirigenta hora “Zvon~i}i” Bran ka Ru ì ~i na, ideja o takmi~ewu potekla je od mali{ana koji su ~lanovi hora.

- Organizovali smo audiciju za decu od pet do 11 godina iz svih {kola u gradu, a u~e{}e je bilo besplatno. Prvo ve~e takmi~ewa izdvojilo se 17 peva~a, a prekju~e smo dobili i pobenike. Drugoplasirane devoj~ice kao nagradu dobile su godi{we besplatno ~lanstvo u horu, a tre}eplasiranim smo kao ute{nu nagradu poklonili majice hora - rekao je Ru`i~in. Me{oviti de~ji hor “Zvon~i}i” osnovan je 1996. godine, a trenutno radi u O[ “\or|e Nato{evi}”. Ima oko 20 ~lanova, a nastupali su na manifestacijama koje organizuje Grad i Izvr{no ve}e AP Vojvodine. N. R.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU

„\in |i} – Li ce mla do sti” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ dariva}e ponedeqkom, sredom i petkom ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬}e kwigu „\in|i} – Lice mladosti“ Du {a na Ve li~ ko vi }a. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwiàri „Laguna„, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Iz jedinstvenog kolaà pri~a, uspomena, osvrta, citata i fotografija koji je pred ~itaocem pomaqa se qudski i dràvni~ki portret Zorana \in|i}a, prvog srpskog demokratski izabranog premijera. Kako je sazrevao, gde studirao i kuda sve proputovao, na koga se ugledao i ~emu je teìo otkriva nam na po~etku ove kwige niz Veli~kovi}evih kwièvno uobli~enih medaqona o svom prijatequ iz mladosti. N. R.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (14.15), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30), „Pet legendi” (14.05), „Hobit” (12.15), „Zvon~ica i tajna krila” (11.30, 12.35), „Semijeva velika avantura” (13), „\angova osveta” (22.05), „Krugovi” (20.05), „Jadnici” (19), „Falsifikator” (18.30, 20.30, 22.30), „Mama” (22.35), „OZ veliki i mo}ni” (15, 16, 17.30), „Vrati mi ime” (22.20),„Kruds 3D” (12, 12.10, 14, 14.10, 16, 16.10, 18.10), „Linkoln” (16.05), „Pijev `ivot” (15.15), „Yek ubica divova” (17.50, 20.15, 22), „Pad Olimpa” (20.10, 22.25), „Buntovnice” (18, 20)

POZORI[TA SNP: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama „Brod za lutke” (19.30), Kamerna scena, drama „Presre}ni qudi„ (20.30) No vo sad sko po zo ri {te: „Leons i Lena” (17)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”, postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Jo va na Ko sa no vi} iz Stepanovi}eva (de~ak i devoj~ica), DEVOJÎCE: Ma ja Ru ì}, Sa wa Ze ~e vi}, Sla |a na Ko va ~i} i Jo va na Ba }o vi} iz Novog Sada, Ma ri ja na Ili} iz Zrewanina, Vla di sla va Ve te ha iz Futoga i Je le na Fan iz Zrewanina, DEÂKE: Jo va na Dro bac iz Novog Sada, Ve sna No ta iz Vrbasa, Ma ri na Po po vi} iz Beo~ina i Afro di ta Baj ra mov ska iz Kumanova.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni: Mi lo{ Zo ra na Mar ti nov (1950) u 10.30 sa ti, Sto ja din Sto ja na Jo vi ~i} (1941) u 11.15, Mi lu tin Ili je Gra di na (1933) u 12, Ko viq ka Re qe Man di} (1957) u 12.45, Stan ko Lu ke Jo vi }e vi} (1930) u 13.30, Jo van Ni ko le Buq (1957) u 14.15 i Ivan ka Mi li vo ja Sre ma~ ki (1930) u 15 ~a so va. Na Us pen skom gro bqu bi }e sa hra we na An ge li na Pa u ni} u 13 sa ti. Na Sta rom gro bqu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra we na Ma ri na \or |a Pe {ke (1958) u 15 sa ti. Na Pra vo slav nom grobqu u Srem skoj Ka me ni ci bi }e sa hra wen Alek sa Sa va na Da bi} (1953) u 13 ~a so va.

Osim preventivnih ginekolo{kih pregleda, koje ène sa invaliditetom od 2008. godine zakazuju preko organizacije „Iz kruga-Vojvodina”, uz personalnu asistenciju i prevoz, ubudu}e }e mo}i da zakaù i ultrazvuk, odnosno mamografski pregled u novosadskom Domu zdravqa. Ovo je najavqeno na ju~era{woj konferenciji koju su organizovali Dom zdravqa i organizacija „Iz kruga-Vojvodina”, a povodom obeleàvawa Meseca borbe protiv raka dojke. ^lan Gradskog ve}a za zdravstvo dr Pe tar No va ko vi} i na~elnik ginekolo{ke slu`be u Domu zdravqa dr To mi slav Ugar ko vi} istakli su zna~aj prevencije, s obzirom da ène naj~e{}e oboqevaju i umiru od raka dojke i grli}a materice. - Ako imamo u vidu ~iwenicu da na teritoriji grada ìvi 15.000 èna sa invaliditetom, prvenstveno mislimo na fizi~ki i mawi

procenat senzornog, onda je postojawe organizacije „Iz kruga-Vojvodina” neophodno i zasluùje svaku podr{ku. Na wihovu inicijativu zapo~ela su zakazivawa ginekolo{kih pregleda i kupqena su dva hidrauli~na ginekolo{ka stola za ène sa invaliditetom - rekao je dr Novakovi}. Na~elnik slu`be za ginekologiju pozvao je ène da se jave na preglede, ginekolo{ke i mamografske. - Iskustvo u radu sa ènama sa invaliditetom pokazalo nam je da postoje jake psiholo{ke barijere koje ih spre~avaju da odlaze na ginekolo{ke preglede. Osim psiholo{kih postoje i konkretne fizi~ke prepreke, jer neke ène sa invaliditetom nisu u mogu}nosti da samostalno odlaze na preglede. Zbog toga smo pre pet godina zapo~eli organizovawe ginekolo{kih

pregleda za ène sa invaliditetom i do sada je preko na{e organizacije 120 èna pregledano rekla je Iva na Ni ko li} iz organizacije „Iz kruga-Vojvodina”. Ginekolo{ki pregledi se mogu zakazati na brojeve telefona 021/447-040 ili 066/447-040, svakog radnog dana od 9 do 16 ~asova. Osim ginekolo{kih pregleda, organizacija „Iz kruga-Vojvodina” pruà usluge poput SOS telefona za ène koje trpe nasiqe, besplatnu pravnu pomo} i info centar. Besplatno pravno savetovawe organizuje se svake srede od 13 do 16 ~asova, pozivom na telefon 021/447-040 ili li~nim dolaskom u kancelariju na Bulevaru oslobo|ewa 35. SOS telefon za ène sa invaliditetom koje su izloène nasiqu otvoren je radnim danima od 10 do 15 ~asova na broj telfona ili 066/447-040. I. D.

OBE LE @EN SVET SKI DAN OSO BA SA DAUNOVIM SIN DRO MOM

Da sva de ca bu du è qe na Svetski dan osoba sa Daun sindromom obeleèn je ju~e u [OSO „Mila Petrovi}” pod sloganom „Pruìte ruku osobama sa Daun sindromom”, a tim povodom dodeqene su zahvalnice pojedincima i ustanovama koji su u protekloj godini pruìli podr{ku ovim osobama. U Novom Sadu ima oko 100 osoba sa ovim sindromom. Predsednica Udruèwa za podr{ku osobama sa Daun sindromom Vi o le ta Po po vi} predstavila je kwigu „Da sva deca budu èqena-deset pri~a za hromozom vi{ka” kako bi usmerila i pomogla roditeqima koji imaju dete sa Daun sindromom. Ona isti~e da je najve}i problem prihvatawe deteta, odnosno odluka roditeqa da zadrè dete sa Daun sindromom, a potom da pravilno postupe wihovom razvoju. - Za pravilan razvoj ove dece neophodna je funkcionalna po-

TElEfONI

Fo to: F. Ba ki}

Fo to: I. Ra mi}

Ma mo graf ski pre gle di za `e ne sa in va li di te tom

rodica, bilo bi idealno kada bi svaka mama jo{ u trudno}i znala da nosi dete sa Daun sindromom. Po ro|ewu deteta nema mesta stidu, sramu, kolebawu i prei-

spitivawu „{ta je ovo meni trebalo”, nego dete treba odmah da se ukqu~i u slu`bu podr{ke koja postoji i da od najranije dobi krene s tretmanom od defektolo-

ga, psihologa, logopeda pa nadaqe - rekla je Popovi}. Prema stru~noj literaturi koeficijent inteligencije ove dece je izme|u 40 i 50 ili 25 do 80. Me|utim, sagovornica ka`e da je svako dete sa Daun sindromom individua za sebe i da je bitno da se sa wim stalno radi, kako bi se stimulisali za usvajawe novih znawa i ve{tina. Udru`ewe za podr{ku osobama sa Daun sindromom kroz edukaciju i ostvarivawe kontakata sa stru~nim slu`bama informi{e svoje ~lanove o wihovim pravima i na koji na~in mogu da ih ostvare. Sve~anost koja je ju~e prire|ena u [OSO „Milan Petrovi}” uprili~ena je umetni~kim programom u kojem su nastupili u~enici ove {kole i folklorni ansambl „Vila” iz KUD „@elezni~ar”. I. Dra gi}

NOVOSADSKI VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 19991, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, i 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak22.mart2013.

VESTI

INTERVJU PETKOM ALEKSANDAR KRAVI], PREDSEDNIK GRADSKOG ODBORA LIGE SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE

Fo to: B. Lu ~i}

Nikad vi{e sa Srpskim pokretom obnove Jedan od osniva~a Lige socijaldemokrata Vojvodine i predsednik novosadskih liga{a Alek san dar Kra vi}, trenutno radi kao savetnik pokrajinskog sekretara za informisawe i kulturu Si ni {e Gru ji }a, nakon, kako sam ka`e, „zlatnog padobrana“ koji je trajao {est meseci u vidu zarade zbog prethodnog mandata na mesti novosadskog ministra sporta i omladine. Po wegovim re~ima, kultura je wegova oblast rada, a prvi zadatak mu je da vidi {ta }e biti sa bioskopom „Jadran“. l Ka ko vi di te ak tu el nu vlast u No vom Sa du? - U ovakvim okolnostima nijedna vlast nije svemogu}a. Ograni~ena su im sredstva, pa i kadrovski kapaciteti, i mnogo toga. Ne mislim da smo bili spektakularna vlast, i sigurno je da smo mogli da radimo boqe. Me|ustrana~ki odnosi u koaliciji i brak iz ra~una nisu sre}no re{ewe. Tako i ova koalicija sada, koja je najgora opcija takvog udru`ivawa, gde se sad ~eka 7. april i su|ewe gde }e se videti da li je Romska demokratska stranka kupovala glasove ili ne. Do{li smo u situaciju da kupovina glasova za hiqadu ili dve dinara postaje pravilo i mogu}nost da vi to radite na izborima. Do{li smo u

jednu problemati~nu i opasnu zonu, koja je u suprotnosti sa temeqom i su{tinom demokratije. Gradona~elniku Novog Sada nije lako, on ima oko sebe jo{ dve regularne stranke, i dru`inu. Dru`ina je svesna da nema kontinuitet i da ne zna da li }e na slede}i izborima i{ta osvojiti, i mi postavqamo pitawe {ta oni rade? Oni vode ra~una prvenstveno o svojim interesima, a oni su da zapo{qavaju rodbinu i prijateqe i ostale stvari, po sistemu: „Posle mene potop“.

Pi{e za Arsena, Olivera i ôlu l Da li ste za po sta vi li svoju mu zi~ ku ka ri je ru na ra ~un po li ti~ ke? - Na Zlatnoj tamburici pro{le godine dobio sam nagradu za tekst i kompoziciju. Sasvim sam slu~ajno zavr{io tamo i jednu valc pesmu smo za~inili tamburom. To mi je i prvi izlet u tambura{ke vode. Iza{ao sam iz {ablona sna{a, sala{ i ~ila{a, i stilski i tekstualno. Najve}i deo slobodnog vremena bavim se muzikom. Idem da snimam spot s Ar se nom De di }em, koji peva moju pesmu i to je ogroman kompliment za mene. Napisao sam i pesmu za Oli ve ra Dra go je vi }a, poslao sam pesmu i Zdrav ku ô li }u. Napravio sam pesmu o Novom Sadu, koju pevam sa Mi la nom Mu mi nom i Nenadom ânkom. Deo sam i Xurasik rok benda, gde peva i svetski prvak Ne nad Pa go nis, a ponekad zasvira i ânak. Ipak, pare od SOKOJ-a nisam dobio.

USAVR[AVAWE PRI MINISTARSTVU ENERGETIKE

l Po top je mo `da i bli `i ne go {to se mi sli? - Ako ima neke pravde u nepravdi koja se dogodila kada su nas smenili, onda je ona u tome {to oni koji su potpisali ugovor sa ATP „Vojvodina“, pre svega Ma ja Goj ko vi}, pa i Igor Mi ro vi} koji je bio tada direkotr ZIG-a, jesu ti koji sa strana~kim kolegama treba da re{avaju taj problem i pla}aju ceh koji su napravili 2006. godine, jer sa nama to nije imalo nikakve veze – sudski proces je po~eo 2007. godine. l Pred sed nik ste i Grad skog od bo ra Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, po tre }i put? - Bio sam prvi predsednik GO 1992. godine, a onda sam bio kada smo do{li na vlast u Novom Sadu u koaliciji „Zajedno“ i „Vojvodina“ 1996. godine. Me|utim, danas su potpuno druga~ija vremena. Zadovoqan sam {to smo napravili ozbiqnu strana~ku infrastrukturu, sistem koji funkcioni{u, Izvr{ni odbor koji je jako dobar, i u takvom okru`ewu bi}e mnogo lak{e obavqati posao predsednika. l Da li vam je je dan od za da ta ka i da spre ~i te osi pa we ~lan stva?

- Jeste jedan deo qudi oti{ao, bila je ogromna medijska promocija prelaska Alek san dre Jer kov, ali su{tinski, nama, osim we, nijedan delatni ~lan nije oti{ao. Oti{li su qudi koji su tu bili pre godinu-dve, do{li verovatno da se ogrebu za neki posao, pa kad smo pali s vlasti oni su br`e-boqe pobegli, verovatno kod SNSa. Ne `alimo za wima uop{te i mislimo da je opozicija dobra situacija u kojoj se stranka pro~isti i protrese. Ne mislim da je to veliki problem: nama je do{ao jednak broj qudi posle gubitka vlasti u Novom Sadu, koliko nas je i napustilo. l Ka ko ko men ta ri {e te da je Li ga ostva ri la do sa da naj bo qi re zul tat u No vom Sa du, a da ni je u vla sti? - U su{tini, sve se svodi na to ko je u vlasti. Ta~no je da su qudi

preduze}a i institucije koje su u nadle`nosti tog ministarstva, kao {to su DP „Elektrovojvodina„, JP „Srbijagas”, JP „Transnafta„ i druge nalaze upravo u Novom Sadu. Iz Gradske ku}e su podsetili da je Novi Sad pro{le nedeqe uspe{no zavr{io konkurs za radnu praksu u javnim i javno-komunalnim preduze}ima u gradu. Program profesionane prakse bi}e realizovan u toku 2013. godine, kada }e oko 40 studenata zavr{ne godine osnovnih studija Univerziteta u Novom Sadu biti u prilici da se oproba u jednom od javnih gradskih preduze}a. A. J.

O`iveli hale

koji su bili s nama u koaliciji pre{li na drugu stranu, ali vi sada imate koaliciju koja se sastoji od tri stranke SNS, DSS i SPS, a sve ovo drugo su neke grupe gra|ana na ovaj, ili onaj na~in. Bez obzira {to se to zove SPO, to ne funkcioni{e kao stranka, niti podle`e kontaktima sa centralom, a da ne govorimo o ovim drugim: „Dverima„ i „Romima„. l Ka ko ste do `i ve li taj, re ci mo, za o kret SPO-a? - Nisam to o~ekivao, jer smo imali sasvim dobru saradwu kroz vi{e izbornih ciklusa, sve do posledweg mandata. Prihvatili smo

FORUM SLOVENSKIH KULTURA U QUBQANI

DANAS NA „NOVOSADSKOM PROLE]U”

Pri~a o vodi Na „Novosadskom prole}u” danas }e biti obele`en Svetski dan voda. Tim povodom }e u 10 sati na bini biti organizovana radionica za pred{kolce pod nazivom „Pri~a o vodi”. Sat kasnije odr`ava se promocija monografije „Slano Kopovo” u sve~anom salonu, a u podne u amfitetaru je tribina „Za{tita voda u Vojvodini”.

Govori}e profesor sa Poqoprivrednog fakulteta Ra do van Sa vi}, dr Sr |an Ron ~e vi} sa Prirodno-matemati~kog fakulteta i in`ewer JKP „Vodovod i kanalizacija” Ne nad Ste fa no vi}. Manifestacija traje do sutra u 15 ~asova, a danas se mo`e posetiti od 8 do 20 sati. Ulaz je besplatan. A. J.

„Dnevnik” vas vodi na „Beogradski sindikat” Koncert grupe „Beogradski sindikat” odr`a}e se sutra od 20 ~asova u velikoj dvorani Spensa, a „Dnevnik” poklawa svojim ~itaocima dva puta po dve ulaznice. Dva najbr`a ~itaoca koja se danas od 15 do 15.05 ~asova jave na broj telefona 528 - 765 dobi}e karte. Na koncertu }e svirati i grupa „THC La famijila” koja }e nastupiti sat vremena pre „BG Sindikata” B. M.

Programskog saveta

Direktor Kulturnog centra An drej Faj geq na radnoj konferenciji Foruma slovenskih kultura, koji je odr`an ove sedmice u Qubqani, izabran je za ~lana Programskog saveta. Na wegov }e se predlog ovaj Forum slede}i put sastati u novembru u Novom Sadu. U okviru konferencije na sastanku koordinatora za kulturno nasle|e Foruma prisustvovala je i upravnica Galerije Matice srpske Ti ja na

i da oni idu pod na{im imenom krajwe otvoreno i sa poverewem. Me|utim, nikad vi{e ne}emo s wima sara|ivati. Podvu~eno. l Kad smo ve} kod {an si za ~la no ve Li ge, Ne nad ^a nak pred sed nik je va {e stran ke od osni va wa. Mi sli te li da je to do bro za jed nu so ci jal de mo krat sku par ti ju? - Ne mislim da je to dobro. Nas dvojica smo prakti~no osniva~i i razgovarali smo o tome. Za to sam da se {to pre pojave mla|i qudi. I ovaj moj mandat jeste poku{aj da ohrabrim mla|e qude da se ukqu~e. Qudi koji su dugo na funkcijama trebalo bi da se sklone. Liga{i su po mentalitetu odani i kvalitetni qudi, ali nisu previ{e ambiciozni u okviru stranke, osim Jerkov, koja je to i pokazala. Voleo bih da smo na kongresu stranke imali jo{ kandidata za

l Bi li ste grad ski mi ni star za sport i omla di nu. Ko je su to do bre stva ri ko je ste ura di li za no vo sad ski sport? - Aktivirali smo hale u Futogu i na Slanoj bari, koje su do tada zvrjale prazne. Time smo rasteretili Spens i omogu}ili „Poslovnom prostoru“ da ubire zakup. Poku{ali smo i da otvorimo {kolske sale za decu, nakon zatvrawa {kola, gde bi im Difovci dr`ali treninge, ali jednostvano, {kole su u ingerenciji Republike, tako da to nismo mogli da sprovedemo i za tim jedino `alim.

Praksa za studente Fajgeq izabran za ~lana

Studenti ~etvrte godine ekonomije, prava, elektrotehnike, ma{instva i poqoprivrede imaju mogu}nost da se ukqu~e u projekat radne prakse Ministarstva energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine. Oni }e mo}i da se radno usavr{avaju u javnim preduze}ima i institucija koje su u ingerenciji Ministarstva. Tim povodom gradona~elnik Mi lo{ Vu ~e vi} pozvao je akademce da se blagovremeno prijave na radnu praksu. Saradwa Ministarstva zapo~eta je sa Beogradskim univerzitezom, ali je gradona~elnik uputio poziv i novosadskim studentima, s obzirom na to da se mnoga javna

Pal ko vqe vi}. Forum slovenskih kultura deluje od 2004. godine kao me|unarodna fondacija u kojoj u~estvuju sve zemqe sa ve}inskim slovenskim stanovni{tvom. Osniva~i su Bugarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Poqska, Rusija, Slovenija, te Srbija i Crna Gora, a pridruìle su se i Belorusija, ê{ka, Slova~ka i Ukrajina, tako da danas Forum povezuje trinaest slovenskih dràva. A. L.

predsednika. Da smo imali nekog do kraja kvalitetnog kandidata za predsednika i da je postojao konsenzus oko toga, verovatno bi se i to dogodilo. I sam ânak je traìo da mu na|emo kvalitetnu zamenu, uz sve akrobacije koje su nam imanentne. l Akro ba ci je? – Nama je to u krajwoj liniji bio na~in komunicirawa, s obzirom da malo imamo prilike da dobijemo prostor u medijima. Pogotovo u beogradskim medijima. Onda je to i{lo ekscesom i raznim na~inima na koje je to Nenad ânak radio. Svetozar Krsti}

U OGRANKU SANU

@ivot i delo Isidora Papa Povodom stogodi{wice ro|ewa kardiohirurga i glavnog hirurga Jugoslovenske narodne armije, akademika Isidora Papa, sutra }e se odr`ati stru~ni skup posve}en wegovom `ivotu i delu, u Ogranku SANU, Platoneum, u 18 ~asova. Na skupu }e govoriti na~elnik Vojnomedicinske akademije prof dr. Ma ri jan No va ko vi}, prof. dr Mi haj lo \uk ni}, prof. dr Bra ni slav Po po vi} i akademik dr Vla di mir Jo ka no vi}. J. Z.

JU^E U KARLOVCIMA

Prijem za vice{ampionku Evrope Tawu @uni} U ~ast reprezentativke Srbije i ~lanice Krate kluta „Impuls„ iz Sremskih Karlovaca Ta we @u ni}, koja je na 40. Evropskom prvenstvu za kadete i juniore, odrànom od 8. do 10. februara u turskom gradu Konija, osvojila drugo mesto, ju~e je u sve~anoj sali karlova~kog Magistrata prire|en prijem. Mladoj sportistkiwi tom prilikom predsednik karlova~ke op{tine Mi len ko Fi li po vi} uru~io je ~ek na 20.000 dinara. Filipovi} je istakao da }e lokalna samouprava, koja je ina~e finansijski podràla pripreme i odlazak @uni}eve na evropsko prvenstvo, ubudu}e sportu u Karlovcima posvetiti zasluènu pa`wu. @uni}eva je u kategoriji kadetkiwe na ovom prvenstvu sa-

vladala ~eti ri pro tivni ce, ali zbog povrede nije nastupila u finalnom me~u i tako propustila {ansu da osvoji i zlato. Ju~era{wem skupu prisustvovali su trener KK „Im-

puls” Ne nad Mi len ko vi}, predsednik Saveza za {kol ski sport Srbije @eq ko Ta na sko vi} i pomo}nik predsednika op {ti ne @abaq zadu`en za sport Vi to mir Li si ca. Z. Ml.

Stru~no tuma~ewe izlo`be i radionica Stru~no tuma~ewe izlo`be “Sava [umanovi} i tajna pod kupolom” odrà}e se ve~eras u 18 sati u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Govori}e autorka izlo`be upravnica Galerije Ti ja na Pal ko vqe vi}, a posetioci mo}i u potpunosti da sagledaju stvara la {tvo Sa ve [u ma no vi }a.Na istom mestu sutra od 11 do 12.30 sati odrà}e se kreativ na ra di o ni ca za de cu “Uspavana priroda”. Mali{ani }e imati priliku da se upoznaju sa razli~itim slikarskim temama i motivima portre tom, auto por tre tom, mr tvom pri ro dom i pej za èm. Namewena je uzrastu od ~etiri do 11 godina, a cena ulaznice je 150 dinara. N. R.

Francuski filmski karavan u KCNS Ci klus sa vre me nih fran cuskih komedija ovog vikenda je na re per to a ru bi o sko pa Kulturnog centra Novog Sada. Sutra u 19 ~asova odr`a}e se projekcija filma „Imena qu di”, a u 21 ~as po ~i we film „Luiza-Mi{el”. Na nedeqnom repertoaru od 19 ~asova je „Posledwi sprat, levo pa levo”, a od 21 ~as „Svadba utroje”. Cena karte je 150 dinara, a mogu}nost da uz jednu kartu u|u dve osobe mogu da iskoriste ~lanovi medijateke Fran cu skog kul tur nog centra, koji treba da poka`u ~lansku kartu. J. Z.

Predavawe „Gra|ewe u skladu sa podnebqem” Pre da va we i pro mo ci ja bro{ure “Gra|ewe u skladu sa podnebqem”, koje organizuje Dru {tvo ar hi te ka ta No vog Sada, bi}e odr`ano danas u 12 sati u prostorijama tog Dru{tva, Ulica Svetozara Mileti}a 20. Govori}e dipl. in`. arh. Ne nad Okqe {a. N. R.

Promocija dela „Kazna bez zlo~ina” Zbir ka pe sa ma Mi l o { a Ive ti }a “Kazna bez zlo~ina” bi}e predstavqena ve~eras u 19 sati u Galeriji KIC “Mladost” u Futogu, Ulica cara Lazara 42. Govori}e dr Ta di ja Era ko vi}, Igor Stan ko vi} i autor. N. R.

Iskqu~ewa struje No vi Sad od 8 do 13 sa ti povremeno u pojedinim ulicama Adamovi}evog naseqa i Telepa. Od 9 do 14 Bulevar oslobo|ewa 9, 15, 17, 19, 21, 23, 25 i 27. Save Kova~evi}a 1, Robna ku}a „Kokra”. ^e re vi} od 8 do 13 sa ti.

tv program

petak22.mart2013.

Естел Вен сан

СЕ РИ ЈА

Ма ри он Ма за но Ве ћи на љу ди не од ла зи у за твор сво јим из бо ром. Ма ри он Ма за но ни је као ве ћи на љу ди. Она је бив ша по ли цај ка, ко ја сва ко днев но ра ди са опа сним кри ми нал ци ма, ко ји се при пре ма ју за из ла зак из за тво ра. Уло ге: Естел Вен сан, Бру но Де брант, Ди ди је Бе зас, Са ми ра Ла хаб, Ан Ло ар, Франк Не ке брок Ре жи ја: Марк Ан же ло (РТВ 1, 21.00) Добро јутро, Војводино Државни посао Универзум Палета-колажна емисија на румунском са српским титлом 11.00 Најглупљи амерички преступници 11.25 Правни саветник 11.30 Здравље пре свега 11.55 Име мог сокака 12.10 Тамбурица фест шоу - Загреб 12.30 Живопис - жена 13.00 Српски екран-емисија МТВ-а на српском 13.30 Емисија на мађарском са титл. на српском 14.05 Чари риболова 14.30 Спортска Војводина 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Оперативци 16.00 Сучељавање 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 18.55 Државни посао 19.00 Све странци 19.30 ТВ Дневник 20.05 Оперативци 21.00 Марион Mазано 22.00 Војвођански дневник 22.35 Петказање 23.45 Један на један 00.10 Универзум

08.00 09.15 10.05 10.30 11.00 12.00 12.05 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.30 00.30 01.00

Панорама Свет животиња Културни програм Документарни програм Излог страсти Кратке вести Документарни програм Војвођанске вести Панорама Свет животиња Војвођанске вести Излог страсти ОСАА/перископ Војвођанске вести Ми бирамо Војвођанске вести Културни програм Панорама ВОА Ноћни програм

06.05 08.00 09.04 09.39 10.10 10.40 11.06 12.00 12.15 12.31 12.35 13.19 13.26 14.12 15.00 16.00 16.46 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.48 23.02 23.50 00.13 01.08 02.43

Јутарњи програм Јутарњи дневник Позориште у кући Разгледница Енциклопедија за радознале Градске птице Тито-црвено и црно Дневник Спорт плус Појмовник раног хришћанства До усијања Евронет Циклус-редитељи ТВ Београд (Милош Радовић): Полажајник, тв филм Како се то ради Ово је Србија Бољи живот Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Бољи живот Злочин на таласима, филм До усијања Дневник Тихи сведок Ноћни биоскоп: Султани југа, филм Позориште у кући

06.30 09.00 09.05 10.10

07.15 Трећи војвођански фестивал класичне гитаре 08.15 Лов и природа 08.45 Петказање 09.50 Свјетионик 10.15 Додати живот годинама 11.15 Здраво живо 11.35 Нека песма каже 12.30 Вести (мађ) 12.40 Емисија на мађ. титл. на српском 13.05 Фолдер култура 13.30 Плави круг 13.55 Горан Каран у Новом Саду 15.10 Добро вече, Војводино (рус) 16.40 Духовка (слов) 17.10 Емисија на словачком 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кроз Карпате (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.30 Смрт на рајском острву 22.20 Спортска Војводина 22.45 Здравље пре свега 23.10 Палета-колажна емисија на румунском са српским титлом 00.00 ТВ Продаја

06.30 09.10 09.35 09.55 10.05 16.00 16.15 16.30 17.18 17.30 18.45 18.50 19.00 19.30 20.20 20.30 21.30 22.00 22.30 23.40 00.10

Новосадско јутро Храна и вино Цртани филм Трас XII седница Скупштине града Објектив (слов) Објектив (мађ) Закон улице Трас Новосадско поподне Реч за данас Како се каже Објектив Пут за Евонли Неон сити Документарни програм Мистерије КГБ-а Објектив Велике тајне малог места Закон улице Серија

СЕ РИ ЈА

За кон ули це Сна жна и бес ком про ми сна кри ми на ли стич к а дра ма, не пред ви ди ва и ре а ли стич на, ко ја нас на суп ти лан на чин во ди кроз рад њу, с раз ли чи тим за пле ти ма. У фо ку су су два ли ка - Џејмс Ли бер ти, со ци јал ни рад ник и Ке вин Хан тер, кри ми на лац на услов ној сло бо ди. Уло ге: Роб Мо роу, Скот Ко ен, Ери ка Алек сан дер, Кејт Грин ха ус (Но во сад ска ТВ, 23.40)

ФУД БАЛ

Хр ват ска–Ср би ја (Пр ва, 17.20) 06.00 06.15 06.40 08.10 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 17.20 20.05 20.15 21.15 23.15 23.30 01.00 01.05

Ексклузив Експлозив Кад лишће пада Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Љубав и казна Несреће у ваздуху Тачно 1 ВИП Дођи на вечеру Срећне вести Одбачена Вести Фудбал: Хрватска-Србија Лото Како време пролази Вече са Иваном Ивановићем Ноћни журнал Филм: Гринго Срећне вести ВИП

Грин го 10.00 Евролига: Барселона – Каха Лаборал 11.30 Премијер лига, магазин 12.00 АТП 12.30 СК Магазин 13.00 Бициклизам 13.30 Ла Лига Магазин 14.00 Фудбал Пријатељска У21: Енглеска – Румунија 16.30 Евролига: Кимки – Фенербахче 18.15 Ф1 Малезија – Тренинг 19.30 СК Студио 20.00 ВТА и АТП Мастерс Мајами 00.00 Евролига: Олимпијакос – Макаби

04.00 Филм ски про грам, 07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук у па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Го ди не про ла зе, 10.00 Шоу - Па ро ви, 14.00 Ве тар у ле ђа, 16.00 Љу бав на про да ју, 17.00 У ме ђу вре ме ну, 18.00 Го ди не про ла зе, 19.00 Објек тив, 19.30 Цр та ни филм, 20.00 Скар ле ти на ви дов чи ца, 21.00 Топ 10, 22.00 Објек тив, 22.30 Жи ва ва тра, 00.00 Објек тив, 01.00 Оде ље ње за уби ства 07.00 Аморе Латино, 08.00 Пролог, 09.00 Кухињица, 09.30 ИТ Нетворк, 10.00 Биографије, 11.00 Изблиза, 11.30 Инвестиције, 12.00 Отворени екран, 13.00 Рат, револуција, герила, 14.00 Јахтинг, кемпинг, травелинг, 14.55 Инфо, 15.30 Инвестиције, 16.00 Аморе Латино, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Зоо пузле, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Прес пресек, 21.15 Перископ, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

До ку мен тар ни филм го во ри о жи во ту Де ја на Рам ба Пет ко ви ћа, нај бо љег стра ног фуд ба ле ра у исто ри ји Бра зи ла. Пет ко вић је ка ри је ру за по чео у ни шком Рад нич ком, а у Бра зил сти гао пре ко Цр ве не зве зде и Ре ал Ма дри да. Ушао је у бра зил ску Ку ћу слав них у ко јој се на ла зи 98 фуд ба ле ра и са мо два стран ца. Ре жи ја: Дар ко Ба јић (Пр ва, 23.30)

06.02 06.49 07.23 08.51 08.16 08.23 08.44 09.12 09.25 09.56 10.26 10.56 11.28 11.59 12.35

Концерт за добро јутро Слагалица Тролови Пчелица маја Ана Добрић Зујалица Књижевна школица Арс практика Сазвежђа и легенде Мој љубимац Место за нас Скадарлија Преци и потомци Моцарт пер семпре Метрополис

dnevnik

07.35 08.05 08.25 09.15 09.30 10.35 12.05 13.05 13.50 14.05 16.40 17.00 18.00 19.05 20.00 21.00 23.55 23.50 00.55

У здравом телу Топшоп Доме слатки доме Топшоп Хоћу да знам Интернат Ларин избор Цртани филмови Топ шоп Филм: Последњи ре Спортски преглед Два и по мушкарца Џои Ларин избор Никита Филм: Троја Вести Спортски преглед Интернат

Си нан Су мер

До ба „Спут њи ка” Страст бра ће Аки ле и Ђан ба ти сте Ју ди к а Кор ди ља, ра ди о а ма те ра, бу ди се у њи хо вом ти неј џер ском уз ра сту, сре ди ном про шлог ве ка, у вре ме ка да Со вјет ски Са вез ша ље у све мир пр ви ве штач ки са те лит „Спут њик”. У но ћи 4. ок то бра 1957. они су би ли пр ви ко ји су ухва ти ли еми то ва ни сиг нал. Не ду го за тим и пас Лај ка се ви нуо у све мир... (РТС 2, 23.36) Трезор Зујалица Књижевна школица Арс практика Сазвежђа и легенде Антисемитизам Градске птице УН: Савет безбедности, пренос програм зависи и од трајања преноса 16.18 20.век на улицама Београда 17.00 Преваранти 17.59 Шест лица танга 18.23 Либела 18.55 Сабор младих пољопривредника 19.26 Тролови 19.56 Косово на велики петак 2004. године 20.44 Лов и риболов 21.16 Преваранти 23.13 Контекст 22.41 Видик 23.36 Доба „Спутњика” 00.29 Концерт филмске музике 01.39 Трезор 02.37 Антисемитизам 03.02 20. век на улицама Београда 03.46 Контекст

13.05 14.05 14.26 14.54 15.07 15.26 15.51 16.00

07.00 11.00 11.30 12.30 13.00 13.20 14.00 15.15 15.55 16.15 17.00 18.30 19.10 20.00 20.45 21.15 22.45 23.30 01.00 02.00 03.30

Добро јутро Фарма - уживо Све за љубав Нежељене Први Национални дневник Звездара Тачно у подне Наследници Национални дневник Фарма - уживо Прељубници Национални дневник Мала невеста Фарма - преглед дана Необјављене приче Гранд шоу Фарма специјал - истина или изазов Фарма журка Пабло Ескобар Филм: Мување Филм: Бели шум 2

08.45 Тан дем, 08.55 Ски Ја хо ри на, 09.25 Фо кус, 12.50 Ту ри стич к е раз глед ни це, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фо кус, 17.00 Ски Ја хо ри на, 17.40 Ин фо Пулс, 20.00 Фо кус, 20.50 Ин фо Пулс, 21.10 Ту ри стич ке раз глед ни це, 21.30 Ин фо клуб, 22.15 НС Ин декс, 22.30 Ба ње Ср би је, 23.00 Фо кус, 23.40 Ту ри стич ке раз глед ни це, 00.00 Ин фо Пулс, 00.35 Фо кус, 01.00 Ски Ја хо ри на 12.00 Срем на дла ну: Пе ћин ци, 13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Док. про грам, 17.00 Но во сти 1, 17.15 Срем на дла ну: С. Ми тро ви ца, 18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хо би, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри ке

08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 17.30 18.00 19.00

Цртани филм У рингу Филм: Сидни Вајт Филм: Притајено зло Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Гром у рају Коп на Пинку Тјудорови Ескобар-господар зла

Прак тич не де вој ке Се стре Ана и Тан зи има ју све: мар ки ра ну гар де ро бу, згод не и бо га те удва ра че за за ба вља ње и ми ли о не до ла ра за тро ше ње. Жи вот је за њих по стао јед на ве ли ка за ба ва от к а да су на сле ди ле оче ву мул ти ми ли он ску ко зме тич ку ин ду стри ју... Уло ге: Хи ла ри Даф, Хеј ли Даф, Ан ђе ли ка Хју стон, Ма ри ја Кон чи та Алон со Ре жи ја: Мар та Ку лиџ (Пинк 2, 20.00)

Хи ла ри Даф 20.00 22.00 00.00 02.00

Филм: Практичне девојке Филм: Смртоносни лет Филм: Титус Тријумф љубави

СЕ РИ ЈА

Су зе Бос фо ра Сна жна при ча о тра гич ној суд би ни Ла ле, док тор ке, ко ја на кон са зна ња да има ту мор на мо згу, на пу шта сво ју по ро ди цу. Бри гу о сво је две де вој чи це пре пу шта вас пи та чи ци из об да ни шта, пре ле пој Зеј неп ко ју је сма тра ла при клад ном за ме ном у свом до му. Уло ге: Еце Услу, Си нан Су мер, Бур цу Ка ра, Го кан Те пе, Се да Гу вен Ре жи ја: Хи лал Са рал (Хе пи, 16.00) 05.00 08.00 08.20 08.50 09.15 09.20 09.40 09.45 10.00 10.50 11.10 11.50 12.15 13.00 13.40 13.55 14.00 14.45 15.00 15.55 16.00 17.20 17.55 18.30 18.50 20.10 21.00 22.30 23.30 01.00 03.00

Добро јутро, Србијо Покемони Авантуре малог Пере Повратак малог тигра Мегаминималс Зоки на веселој фарми Монстер хај Телешоп Сабрина Винкс 5 Монсуно Бен 10 Покемони Моћни ренџери Телешоп Вести Гламур кафе Телешоп Гламур Вести Сузе Босфора Црни Груја Телемастер Насловна страна, квиз Филм Чађава механа Јесен стиже дуњо моја, филм Луда кућа Филм Филм Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Обра зов ни про грам, 09.00 Пре глед штам пе, 09.30 Про лог, 10.00 Пре глед штам пе, 10.25 Док. филм, 12.00 Ак цен ти, 12.15 Филм, 14.00 Ак цен ти, 14.15 За бав ни про грам, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Пи смо гла ва, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Се риј ски филм, 20.00 Обра зов ни про грам, 21.00 Здра вље, 22.30 Ак цен ти да на, 23.00 Пр слук аге ин 08.00 Ба нат да нас, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 11.30 Хра на и ви но, 12.00 Пут ви на, 13.00 Квиз, 14.30 Зе мља на де, 15.30 Док. про грам, 16.00 При ја те љи и су пар ни ци, 17.00 Под сун цем, 17.50 Ве сти за глу во не ме, 18.00 Ба нат да нас, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 При ја те љи и су пар ни ци, 21.00 Ве зер, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сун цем.

dnevnik

petak22.mart2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

BAUK LIBERALIZMA NAD VOJVODINOM

Pi{e: Mirko ^anadanovi} 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 22.45 23.40

Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Савршен стил Четири венчања - Америка Највећи губитник Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Живети са 295 кг Проблематичне будуће мајке Мали људи, велики свет Краљ посластичара као кувар Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Савршен стил Алесандрова кухиња Стручњак за торте Медијум са Лонг Ајланда Уклета кућа Необичан секс Ургентни центар

Ми ра Фур лан

Лепота порока 08.10 09.10 10.20 11.20 12.25 13.35 14.35 15.35 16.50 17.50 19.50 20.55 21.55 22.55 23.55 00.55

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Наполеон Проблем са Толстојем Прича о сателитима Ћелија Импресионисти Најгори послови у историји Тајм тим година Проблем са Толстојем Ловци на митове Најгори послови у историји Оруђа смрти Фајт клаб: Историја организованих борби Наполеон Ловци на митове Тајм тим година Излазак из сенке: Прича о Ирени Жолио Кири и Фредерику Жолио Кири

Завера Розвел Кунг фу стори о Таији панди Било једном у Кини 1 Заштитник Тајна у њиховим очима Жан де ла Фонтен Последња станица Духови Еротски филм Еротски филм

Последња станица Ово је дирљива прича о последњој години живота Лава Толстоја и његовом односу са вољеном супругом... Улоге: Хе лен Ми рен, Кри сто фер Пла мер Режија: Мајкл Хоф ман (Си не ма ни ја, 20.00)

Негде високо у црногорским брдима још увек влада закон „части и крви” који међу осталим налаже да уколико жена превари мужа, он треба да је убије маљем. Млади брачни пар Јаглика и Лука, видевши да њихов кум Жорж одлично зарађује у приморју, одлуче да окушају срећу... Улоге: Ми ра Фур лан, Ми лу тин Ка ра џић, Пе тар Бо жо вић, Инес Кот ман, Ален Ну ри Режија: Жив ко Ни ко лић (ХРТ 1, 23.02) 07.00 10.00 10.45 11.10 12.00 12.15 12.39 13.26 14.33 15.05 15.50 16.45 17.50 18.10 18.50 19.10 19.30 20.10 21.35 22.50 22.53 23.02 00.43 01.53

07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00 10.43 12.35 14.05 14.45 15.10 16.00 16.35 17.00

00.57 01.27 02.07 02.35

Мала ТВ Шаолински пажеви Телетабис Џони и Јохана Амика Школски сат Долина сунца Филм Убиство у улици Морг, филм Бриљантин Деграси Школски сат Регионални дневник Залагаоница Фудбал - квалификације за СП 2014: Хрватска - Србија, емисија Фудбал - квалификације за СП 2014: Хрватска - Србија, пренос Фудбал - квалификације за СП 2014: Хрватска - Србија, емисија Тајне људског ума, док. серија Књига или живот Луис Енигма варијације Симфонијски оркестар ХРТ-а Заштитница сведока Трачара Секс и град Ноћни музички програм

06.10 08.20 10.00 12.00 14.00 16.00 18.20 20.20 22.00 00.00

Острво гусара Плава лагуна Орлови правде Буђења Велика језа Друга шанса Егзорцизам Емили Роуз Црно и бело Супротно од секса Еротски филм

17.50 19.50 20.50 21.42 22.17 23.47

Хе лен Ми рен

06.00 06.25 06.50 07.40 08.10 08.35 09.05 09.55 10.45 11.15 11.40 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.00 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Судије за стил Управљање Вајлдом Али Мекбил Управљање Вајлдом Прва петорка Како сам упознао вашу мајку Приватна пракса Џордан Мелиса и Џои Кугар Таун Брза италијанска кухиња Тело је доказ Џордан Суперзвезде плеса Све што нисте знали о љубави Судије за стил Али Мекбил Прва петорка Како сам упознао вашу мајку Мелиса и Џои Кугар Таун Очајне домаћице Џордан Пројекат „Модна писта„ Мајке плесача Приватна пракса Очајне домаћице

Добро јутро, Хрватска Вртови света, док. серија Вести из културе Преуреди па продај, док серија Дневник 1 Спорт Пркосна љубав Др Оз 2, ток-шоу Друго мишљење Научна петица Судијино ново одело Хрватска уживо Путем европских фондова Иза екрана Мањински мозаик Тема дана Дневник Филм: Илузија Почивали у миру Дневник 3 Спорт Филмски маратон: Лепота пророка, филм Филмски маратон: Пекинг Енцоунтер, филм Убиство у улици Моргуе, филм

07.30 Врт добре вештице 09.00 Момци с Медисона 10.00 Против њене воље: Прича Кери Бак 11.30 Дубоко у прерији 13.00 Момци с Медисона 14.00 Гле ко то говори 3 16.00 Пајкан и по 17.30 Биографија - Метју Пери 18.30 Врт добре вештице 20.00 Момци с Медисона 21.00 Гориле у магли 23.00 Змај. Прича о Брусу Лију

07.20 08.20 10.20 12.20 13.20 14.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 00.20 01.20

Ерика Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Све по закону Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Све по закону Монк Видовњак Браћа и сестре Скандал Добра жена Све по закону

08.00 08.25 08.55 11.20 11.45 12.55 13.50 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.10 20.00

Ју-Ги-Ох! Вирус атек Кобра 11 Ексклузив таблоид Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид РТЛ Данас Крв није вода Љубав је на селу, док. сапуница Освета за смрт, филм Спартанци долазе, филм Подморнице - ТВ премијера, филм РТЛ Данас

21.15 23.10 00.45 02.10

Спартанци долазе Краљ Спарте Леонида и његових 13 храбрих ратника морају да зауставе моћну персијску војску која креће у разарање Грчке. У персијским редовима налазе се Роки Балбоа, Трансформери, Парис Хилтон и ћелава Бритни Спирс. Улоге: Шон Ме гва јер, Ке вин Сор би, Кар мен Елек тра, Кен Да ви ти ан Режија: Џеј сон Фрајд берг (РТЛ, 23.10)

Кар мен Елек тра

08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Пета брзина Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Преживљавање у аутомобилу Суперљуди Стена Лија Осуђени на смрт - са Вернером Херцогом 23.00 Полицајци на задатку 00.00 Иза решетака у туђој земљи

08.30 09.30 09.45 10.45 12.00 12.15 13.15 15.00 17.00 17.45 20.00 21.00 23.00 00.00 00.30

Скијашки скокови Атлетика Бициклизам Фудбал Фитнес Скијашки скокови Крос-кантри скијање Скијашки скокови Крос-кантри скијање Бициклизам Дрвосече Бокс Фудбал Рели Аутомобилизам

Хва та ње, ри ба ње и обе ле жа ва ње В

ој во ди на је, на жа лост, на но вом кур су по ста ла Прав ном фа кул те ту у Но вом Са ду и Фа кул те ту по ли под руч је нај и зра зи ти јег по ли тич ког дог ма ти зма тич ких на у ка у Бе о гра ду. Са на ме ром да „не што до при у та да шњој Ју го сла ви ји: из ње је упор но тра же - не се”, упо зо рио је да „гру па шка и фрак ци о на шка де но да се у Ср би ји бор ба про тив ли бе ра ли зма во ди од - лат ност нај че шће на сту па са за ста вом да је она об лик луч ни је, по спе ши ва но је ис кљу че ње из СКЈ Мар ка Ни - де мо крат ске бор бе ми шље ња у за кљу чи ва њу”! А „по ке зи ћа и Ла тин ке Пе ро вић, тра же на сме на Ми јал ка То - ка за ло се и у у на шој прак си да фрак ци о на шка де лат до ро ви ћа с по ло жа ја пред сед ни ка са ве зне Скуп шти не и ност не ма ни чег за јед нич ког са ствар ном ре во лу ци о- Дра гог Ста мен ко ви ћа из Пред сед ни штва СФРЈ; у њој су хва ље не чист ке у Сло ве ни ји, Хр ват ској и Ма ке до ни ји. То ни је мо гао да не при ме ти и Дра жа Мар ко вић, ре кав ши: “Да ни сам био јед на од кључ них лич но сти у та да шњем раш чи шћа ва њу, вој во ђан ски дог ма ти би и ме не уне ли у спи сак ли бе ра ла.“ Сви уче сни ци у ди ску си ји на 56. са стан ку ПК – од 21, чла но ви ПК су би ли са мо осмо ро – по др жа ли су за кључ ке ко ји ма се ПК „јав но огра дио од иде о ло шко-по ли тич ких те за и де ло ва ња Те пав ца, Ча на да но ви ћа, Ра дој чи на, Ву ка ши на Ке ше ља, Па ла Шо ти ја и Ге зе Ти квиц ког”. До роњ ски ни је био на том са стан ку, ме ђу тим, пет го ди на ка сни је – раз о ча ран Алим пи ће вим по ли тич ким по на ша њем – ре ћи ће: „Дра жа и Пе ра Стам бо лић над и гра ли“. Али, на 52. са стан ку ПК је хва лио све „кри тич ке оце не“, ко ји ма је Вој во ди на при ка за на као цр на ру па у Ју го сла ви ји. И апла у ди рао 1974, кад је Алим пић пред ста вљао „ак ци ју про тив де ло ва по ли тич ког по кра јин ског вр ха“ као „нај ху ма ни ји про цес“, а за пра во нас је оп ту жи вао је зи ком ин кви зи ци је и ста љи ни стич ких про це са. Алим пи ћев ре фе рат нај ви ше је хва лио Јо ван Бе љан ски Ла ла, на род ни хе рој, одав но у пен зи ји: „У из ла га њу пред сед ни ка да та је на уч на оце на пре ђе ног пу та, за о штре ни су про бле ми и су ге ри ра но њи хо во ре ша ва ње.” По зван на са ста нак као ста ри ре во лу ци о нар (кро јач ки Те шке оп ту жбе про фе со ра Алек сан дра Фи ре рад ник, ро би јаш 1931-1940), да по мог не сво јој пар ти ји „у још јед ном пре лом ном тре нут ку”, он је сам о се би нар ном бор бом ми шље ња, не го је увек по сту па ла као ка зао да је „на у чио вој нич ки да ре ша ва сва пи та ња”. А на чин спре ча ва ња де мо крат ске рас пра ве и усва ја ња сад је баш та ко би ло по треб но! О ка зна ма је ре као: „Ка - ста во ва”. Фи ра нас је оп ту жио да смо на сто ја ли да се зна за Шо ти ја је ја ко бла га. Оне за Ча на да но ви ћа и Ра - „ста ви мо из над ре во лу ци је и да лич ни став пред ста ви дој чи на од го ва ра ју и до бар је пред лог да о њи ма рас - мо као про грам ско опре де ље ње СК”. Ни шта ма ње! пра вља ју основ не ор га ни за ци је ко ји ма они при па да ју, Ми лош Ни кол чин је кри во тво рио јед ну мо ју из ја ву: па не ка их та мо ухва те обич ни чла но ви и ри ба ју.“ Спе - „Ча на да но вић је ре као да су бор ци лен чу ге и ки би це ри, ци ја лан трет ман: ухва ти ти и ко ји ни шта не ра де већ са мо ри ба ти! де пе ши ра ју Ти ту.” А ја сам То ли ко су у Вој во ди ни хва ље не Ге не рал Ру долф Јон то вић, за пра во ре као: „Има схва та чистке и у Словенији, Хрватској и ко ман дант Вој ног окру га, по ња, код не ких, ка ко је њи хо себ но је име но вао у осу да ма Македонији, да је Дража Марковић ва ду жност са мо да дру ги ма Шо ти ја и Ти квиц ког. Они су де ле за дат ке и де пе ши ра ју иронично приметио: му „би ли дру го ви од кра ја ка ко рад ни љу ди и на род да „Да нисам био једна од кључних 1938, у бе о град ском рад нич ју пу ну по др шку дру гу Ти ту, личности у рашчишћавању, ком по кре ту”. Би ли дру го ви! као да је то њи хо ва при ват на војвођански догмати би и мене Вр ху нац пар тиј но сти: јав но рад нич ка кла са и на род, и унели у списак либерала” се од ре ћи нај бо љег дру га и они у њи хо во име тре ба да ро ђа ка, кад то Пар ти ја тра жи. го во ре Ти ту и Из вр шном Ге не рал Са ва Со гић Ку са би роу, а да не ка жу ни јед ну је био про тив мир но доп шти не и тра жио да се Шо ти и реч шта су са ми до сад ра ди ли, шта про пу сти ли, и за Ти квиц ки од мах ис кљу че из СК, јер се „од њих не мо - шта ни су спо соб ни.” За што је Ни кол чин не ке за ме нио же оче ки ва ти по вра так на здра ви ју ли ни ју”. „По ста ли бор ци ма, и по ве зао их са лен чу га ма и ки би це ри ма – зна су но си о ци фрак ци о на штва, тре ба их обе ле жи ти, па са мо он. Мо жда и не ки пси хо а на ли ти чар. као та кви ма од ме ри ти ка зну.” Обе ле жи ти и ка зни ти! Кал ман Пет ко вић, члан ПК, уред ник ли ста „Хет Ми ла на Ма лог је бри ну ло што „ак ци ја по пу шта у нап„, под се тио је на ве лик зна чај Ти то ве бор бе про тив оштри ни”. Кад је до шло до утр ке у от кри ва њу не при - фрак ци о на штва, што је тре ба ло да по ка же те жи ну на ја те ља и за функ ци о не ре би ло нај ва жни је да по ка жу ших огре ше ња о Пар ти ју: „Ни ко ни је уло жио то ли ко да ни су ли бе рал ни, он је био не са мо нај е ло квет ни ји на по ра у бор би про тив нај ве ћег зла јед не ре во лу ци о- не го и нај а гре сив ни ји. На ро чи то кад му је (иако те жак нар не рад нич ке пар ти је ко ли ко друг Ти то на свом ду го ин ва лид) да то да бу де и пред сед ник Ко ми си је за ОНО и го ди шњем ре во лу ци о нар ном пу ту, по чев од Гор ки ћа, ДСЗ. Уце њи ван због прет ход не са рад ње са ли бе ра ли - пре ко Хе бран га, Жу јо ви ћа, Не шко ви ћа, Ђи ла са, Ран ко стич ким вр хом, био је на услу зи мно гим по лу пи сме - ви ћа, до но си ла ца анар хо ли бе ра ли стич ких гру па ше ња ним под но си о ци ма ре фе ра та и по ма гао им да ис пад ну у СК.” По том је го во рио про тив „на ци о нал ног ли дер пи сме ни ји и оба ве ште ни ји не го што је су. ства”, и оце нио да „Шо ти је во не са мо кри тич ко др жа ње Алек сан дар Фи ра је го во рио као члан ПК, али и са у раз го во ру код дру га Ти та и по сле то га и сад ути че не ауто ри те том пред сед ни ка Ко ми си је ЦК СКС за по ли - га тив но на по ли тич ко рас по ло же ње и ван Но вог Са да. тич ки си стем, те угле дом про фе со ра устав ног пра ва на Он де лу је и ћу та њем.” Књигу Мир ка Ча на да но ви ћа „БАУК ЛИБЕРАЛИЗМА НАД ВОЈВОДИНОМ” можете купити у књижари „Службеног гласника” (Јеврејска 13, Нови Сад) за 756 динара, или наручити преко телефона 021/6622–609 и мејла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

petak22.mart2013.

OGLASi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

petak22.mart2013.

Posledwi pozdrav snajki

Miro Grabe`

Radojki Tintor

Miro Grabe`

od devera Qubana sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragom kom{iji i prijatequ od porodice Jove Mr|ena.

71449

71430

Posledwi pozdrav kom{iji Miroslavu od porodice Valega.

71440

Posledwi pozdrav snajki

Miro Grabe`

Radojki Tintor

od devera Uro{a sa porodicom.

Posledwi pozdrav dedi od: Ogwena, Mateje i Dragane.

Posledwi pozdrav bratu Miri od brata Du{ana sa porodicom.

71448

71435

71441

Posledwi pozdrav dragom ujaku.

Posledwi pozdrav kumi

Miro Grabe`

Radojki Tintor

Miro Grabe`

od kumova Desnica i ]ulibrk.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ od porodice Mati}.

Rade i Daliborka Jovan~evi} sa porodicom.

71447

71437

71442

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon te{ke bolesti, u 61. godini preminula na{a voqena

Miro Grabe`

Radojka Tintor Posledwi pozdrav dragom bratu od: sestara Rose, Mire i Drene.

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 71304 IZ DA JEM dvosoban stan kompletno name{ten+klima, na Limanu 3, kod Doma zdravqa. Cena 160 evra + depozit. Telefon 065/4000-445. 71174 IZ DA JEM name{ten dvosoban stan na Rumena~kom putu. Telefon: 064/568-4577. 71246

PRO DA JEM sre|en dvosoban, odmah useqiv stan, u ulici Kraqevi}a Marka 13, na drugom spratu, 70m2, Novi Sad. Telefon 063/7525687. 71085

FAR MA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i prasi}e. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051. 71338

KU PU JEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {poret, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 71094

Sahrana je danas, 22. 3. 2013. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Temerinu. O`alo{}eni: suprug Milan, sinovi Dragan i Zoran, snaje Valentina i Nata{a, unu~ad Tea, Sara, Stefan, Duwa, Aleksa i Lana. 71446

71439

Posledwi pozdrav.

Preminuo je na{ dragi otac i deda

Miro Grabe`

Sahrana je danas, 22. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, u Veterniku.

„I nema praznih svetova, to ~ega nismo svesni nije nepostojawe ve} postojawe bez nas.” Vojislav i Rada sa decom. 71444

„I ja sam `iveo tako... za pola veka samo stole}a sam obi{ao. Ali nikada nisam stajao, ve~no sam i{ao, i{ao...” Supruga Du{anka, sin Aleksandar i k}erka Miroslava. 71433

^iTUQe l POMeni

petak22.mart2013.

Posledwi pozdrav i veliko hvala na{oj dragoj

dnevnik

Obave{tavamo prijateqe i poznanike da nas je iznenada napustio na{ najvoqeniji

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i otac

Slavku Hrwa~kom

Miro Grabe` Baki - Ivanki Srema~ki

Dragi zete, i tri `ivota za tebe bi bila malo.

Prema svima si bio dobar, a prema nama poseban. Svi su te voleli, a mi posebno.

Posledwi pozdrav, Mi}o.

od porodica To{i} i Veli}.

Vole te tvoji: Jovana, Ru`ica, Petra, Lazar, Marko, Milo{ i Mi{a.

71428

71421

71364

^ETRDESETODNEVNI POMEN obele`i}emo u subotu, 23. marta, na Kameni~kom grobqu, u 11 ~asova.

Dolazi i 40 dana tuge, suza, praznine i bola za tobom, izgubqeni, jedini brate moj \elo.

Posledwi pozdrav bratu

Slavko Hrwa~ki 1952 - 2013. Sahrana je danas, 22. 3. 2013. godine, u 14 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Zmajevu. O`alo{}ena porodica: supruga Stana i sinovi Dejan i Predrag. 71361

Posledwi pozdrav kumu

Stanko Luke Jovi}evi} diplomirani in`ewer

An|elko Je{i} \ela

Slavku

An|elko Je{i}

Nema jutra, nema dana da nisi sa nama. Mnogo je uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi s ponosom pri~amo i da te nikad ne zaboravimo. Supruga, }erka, sin, unuk i zet.

Uspomenu na tebe ~uva}emo sa qubavqu i tugom u srcima do kraja `ivota.

71413

Preminula je na{a voqena bratanica i sestra

Po izri~itoj `eqi pokojnika obavqena je kremacija dana, 21. 3. 2013. godine.

Slavku Hrwa~kom

od brata Mladena sa porodicom.

Kum Ne{o Mu{iki} sa porodicom.

71412

71363

71362

Ovave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Oprostili smo se od na{eg dragog

Tvoja sestra \ur|a sa sinovima i zet Dino.

Posledwi pozdrav dragom

Wegovi najmiliji.

71404

Du{ka Panteli}a

Persida Miladinov

Marina Pe{ke

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ dragi sin, suprug i brat

1938 - 2013.

ro|ena Kosanovi} Sau~estvujemo u bolu porodica Pe{ke i Kosanovi}.

Ispra}aj je u subotu, 23. 3. 2013. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodica \akovi}.

O`alo{}ene porodice Leki} i Miladinov.

71414

71419

1970 - 2013.

Slavku Hrwa~kom

Sahrana je obavqena 21. 3. 2013. godine, na Ka}kom grobqu, u krugu porodice i prijateqa. S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na Tebe. Tvoji: otac Drago, majka Zora, brat Goran, ma}eha Grozda i tetka Raja.

Boba i Lela Hrwa~ki, Mira, Sandra i Oqa sa porodicama.

71376

71374

Posledwi pozdrav dragom

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni otac

\uro Vunduk

\uro Vunduk ro|. 1948.

Pozdrav na{em velikom prijatequ, dobrom, plemenitom i izuzetnom ~oveku.

Sahrana je u subotu, 23. 3. 2013. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Milo{ Martinov 1950 - 2013.

Neboj{a i Katica I}urup.

O`alo{}eni: }erka Sne`ana i sin Zoran. 71396

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg brata i ujaka.

dragom

Aleksandru Mi{i}u

Milo{ Martinov O`alo{}eni: sestra Mirjana sa decom Jelenom i Draganom. 71394

Du{ku Panteli}u

O`alo{}eni: majka Alojzija, supruga Ro`a, brat Milo{ i sestra Branka sa porodicama.

od porodice Majki}.

od porodice Drini}.

71369

71380

71378

71409

Posledwi pozdrav bratu, stricu i deveru

Du{ku Panteli}u

Posledwi pozdrav dragom

Du{ku Panteli}u

od: brata Lazara sa suprugom Ksenijom i decom Darkom i Aleksandrom.

od tetke Vinke sa djecom.

od porodice Laki}.

od sestre Sla|e sa porodicom.

71405

71379

71381

71377

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN Danas, 22. 3. 2013. godine navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{ dragi

petak22.mart2013.

Danas, 22. 3. 2013. godine navr{avaju se tri godine od kako nije sa nama na{ voqeni

Nikada ne}e biti zaboravqen na{

Aleksandar Mi{i} 1939 - 2013.

Ninko Antoni}

Milorad [ovqanski 1943 - 2012. Uspomenu na wega ~uvaju: supruga Mira, sin Qubi{a i }erke Jelena i Julkica sa porodicama.

Aleksandar Mi{i}

Mili brate, zauvek }e{ `iveti u mojim mislima.

Stalno mislimo na tebe. Puno te volimo. Tvoji najmiliji.

71393

71322

Tu`nim srcem javqamo da je na{ dragi sin, suprug i brat

Javqamo tu`nu vest da je preminula na{a voqena supruga, sestra i tetka

Milica Milo{evi}

Tvoja sestra Aleksandra.

Posledwi pozdrav od wegovih: brata Ivana, snaje Qiqane, bratanice Sandre i bratanca @arka.

71353

71352

Posledwi pozdrav

22. 3. 2004 - 22. 3. 2013.

Upokojila se u 97. godini na{a

Du{anka - Lida Krsti} ro|. Sekuli}

Jovo Buq preminuo dana 20. 3. 2013. godine. Sahrana je danas, 22. 3. 2013. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S qubavqu, Mirjana.

Sahrana je 22. 3. 2013. godine, u 13 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

Angelina - Gina Pauni}

Renati Savi}

ro|. Marinkov

Nikada je ne}emo zaboraviti. Tuguju za wom: suprug Milan, sestre An|elka i Danica i sestri~ina Vesna.

Za wim ve~no tuguju: majka Kosa, supruga Borka, bra}a i ostala mnogobrojna rodbina.

Porodica Isakov.

U tuzi, zahvalne porodice, Popov i Pauni}. 71327

71367

71392

Dana 22. 3. 2013. godine navr{ava se godina kako nije sa nama na{ voqeni brat

Preminula je majka na{eg kolege Ace

Sahrana je 22. 3. 2013. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu.

Dana, 20. 3. 2013. godine u 83. godini preminula je na{a voqena baba - Aka

71350

71346

Sa neizmernim bolom i tugom opra{tamo se od na{eg milog i predobrog

\ur|ina Lalo{evi} Aleksandra Mi{i}a

Mladen Laki}

Sau~estvujemo u wegovom bolu.

1959 - 2012.

Kolektiv JP Zavoda za izgradwu grada Novi Sad.

59991/P

1939 - 2013.

Odrasli smo zajedno, smejali se i radovali, a sada imamo samo tugu {to vi{e nisi sa nama. @ivi{ i daqe u na{im srcima. Tvoji: sestre Vinka, Mira, Jelica i brat Zoran sa porodicama. 71284

SE]AWE

Ivanka Srema~ki Ispra}aj pokojne odr`a}e se danas, 22. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Preminuo je na{ dobar nastavnik, drug, prijateq i kolega

Sahrana je u subotu, 23. marta 2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sestra Aleksandra, bra}a Lazar i Ivan, snaje Ksenija i Qiqana, bratanica Sandra, bratanci @arko, Darko i Sa{a. 71351

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 18. 3. 2013. godine, u 68. godini preminula na{a voqena S po{tovawem i bolom porodice: Vukovi}, Beli i Gostoji}.

71375

Simo ]uri}

Rade Ribi} Sahrana }e se odr`ati u petak, 22. 3. 2013. godine, sa po~etkom u 14 ~asova, na Dowo{orskom grobqu, u [apcu.

22. 3. 1984 - 22. 3. 2013.

Renata Savi}

U mislima s tobom.

Posledwi pozdrav od: u~enika, roditeqa i Kolektiva {kole za osnovno i sredwe obrazovawe â&#x20AC;&#x17E;Milan Petrovi}â&#x20AC;? sa Domom u~enika iz Novog Sada.

O`alo{}eni: sestra An|elka i brat Radivoj sa porodicama.

Vera.

3046/P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 76. godini preminula

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mati, baba, svekrva i ta{ta

71349

71170

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj voqenoj

[ESTOMESE^NI POMEN

Radmila Vijoglavin iz Ka}a Sahrana je danas, 22. 3. 2013. godine, iz kapele sa ka}kog grobqa, u 15 ~asova.

Biqani Buraj

Radmila Ki{dobranski

prof. dr Stevanu Obradovi}u

1951 - 2012.

Sahrana je danas, 22. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Srbobranu. O`alo{}ena porodica. 71395

obele`avamo u subotu, 23. 3. 2013. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Po dobrom }emo te pamtiti, s ponosom pomiwati, od zaborava ~uvati, dok smo `ivi - voleti. Suprug Josip, k}i Maja, sin Zoran, zet, snaja i unu~ad. 71295

O`alo{}eni: }erka Slavica, unuci Sa{a i Du{ko, snaja Slavica i zet \or|e.

obele`i}e se u subotu, 23. 3. 2013. godine, u 12 ~asova, u Nikolajevskoj crkvi. O`alo{}ena porodica.

71333

71340

LOV

petak22.mart2013.

dneVnik

ZANIMQIVI ZAKQU^CI MINULE SEDNICE LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE

Na Skup{tini 130 delegata, ]erani} smewen, tu`be protiv ostalih saveza Skup{tina Lova~kog saveza Srbije, odràna minule subote na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, pro{la je prili~no harmoni~no i bez trzavica: odlu~eno je da osnovna ~lanarina bude 300 dinara, uz dodatak za one koji koriste usluge stru~ne slu`be i 200 ko èli novine LSS - a, za osigurawe }e se izdvajati 100 dinara, osim u dru{tvima koja su nezavisno sklopila ugovor s nekim osiguravaju}im dru{tvom. ^lanicama Saveza se predlaè da povuku tu`be protiv LSS - a i wegovih ~elnika, a umesto dosada{weg sekretara Alek san dra ]e ra ni }a koji je smewen „zbog sukoba interesa”, kako je navedeno, novi sekretar je Dra gan Sin |e li}. Tako|e, najavqene su i tu`ne protiv lova~kih saveza Kosova, Vojvodine i centralne Srbije. Od 239 pozvanih delegata – nisu pozvani samo delegati kojima je na pro{loj skup{tini prestalo ~lanstvo - pojavilo se 130, {to je obezbedilo kvorum. Na sajtu LSS, uz konstataciju da je LSS ovom Skup{tinom prebrodio krizu, stoji da” ovako dobra pose}enost predstavqa u nastaloj situaciji krize i brojnih pote{ko}a upravo najboqi primer da je lova~ka or-

ganizacija vitalna i da ima tu osobinu da u najteìm momentima lovci smognu snage da u~estvuju i svojim angaòvawem daju doprinos o~uvawu Lova~kog saveza Srbije. Ovo je utoliko zna~ajnije, ako se osvrnemo na pozive da se na ovu Skup{tinu ne ide, ukqu~uju}i tu negativno lobirawe, medijsku propagandu i zvani~ne preporuke i naloge da se ovaj skup opstruira i tako daqe blokira rad LSS. Lovci su prepoznali ove negativne tendencije i namere i postupili u duhu lova~ke etike i tradicije, po svojoj savesti.„ Doneto je 10 zakqu~aka: 1. da se Lova~kim udruèwima i pojedincima predloì da povuku tu`be koje su podneli protiv LSS i wegovog predsednika i predsednika Skup{tine, {to je u funkciji za{tite pre svega lova~kih udruèwa, LSV i pojedinaca podnosioca tu`bi; 2. da se zvani~no upozore sva udruèwa na posledice i velike tro{kove koje }e proizvesti navedene tu`be i protiv tu`be za prisvajawe sredstava LSS; 3. protiv LU koja ne povuku tu`be podneti protiv tu`be za prikrivawe broja ~lanova LU u svrhu prisvajawa ~lanarine LSS;

4. podneti krivi~ne prijave za protivzakonito kori{}ewe sredstava LSS od strane LSV i LSCS u 2011. i 2012. godini, odnosno ~lanarine koja pripada LSS, ukoliko se ne postigne dogovor i ne povuku tu`be;

REAGOVAWA MILAN PA@IN, PREDSEDNIK LOVA^KOG SAVEZA VOJVODINE

Mu~no je to {to rade - Zaista ne znam koji izraz da upoterebim i {ta novo da kaèm posle najnovijih poteza vrha Lova~kog saveza Srbije, osim da je postalo mu~no to {to rade - rekao je predsednik Lova~kog saveza Vojvodine Mi lan Pa ìn. - Ponovo su falsifikovali mno{tvo stvari u vezi sa posledwom Skup{tinom od 16. marta u Beogradu: Mar ku Ti ci je prestalo ~lanstvo, jer on vi{e nije delegat titelskog Udruèwa, a zamislite, on saziva Skup{tinu, a tek posle mu je verifikovan mandat! To nema nigde - da neko ko nije ~lan Skup{tine, saziva istu. Daqe, @i vo jin Ma rin (LU iz Se~wa) je delegat udruèwa koja se podelilo na dva dela, pa se postavqa pitawe koga on predstavqa? Ivan Mar ti nov uop{te nije delegat, ~ovek je samo prisustvovao sednici, a oni su i wega upisali kao delegata. Imam utisak da ko god se pojavio, verifikovan mu je mandat. Tako|e, voleo bih da vidim skup{tinske odluke lova~kih udruèwa i verifikaciju delegata s wihove strane. Pro{le godine, podse}am vas, delegatu iz [ida, Dra ga nu Gu ti }u, nisu verifikovali mandat na Skup{tini LSS jer nije imao pismenu odluku svog Udruèwa, mada

je ve} tada bio predsednik LU „[id”. Pitam se, da li su i sada primewivali isti princip? rekao je Pa`in. Predsednik vojvo|anskih lovaca je tako|e apostrofirao da su se na minuloj Skup{tini LSS pojavila po dva delegata ~ak i onih udru`ewa koja nikada nisu imala preko 700 lovaca ({to je po Statutu LSS uslov da Skup{tini prisustvjuju dva delegata).

- Vrhunac je da su Ma te [o ti ja iz Kawi`e upisali kao prisutnog delegata, a ~ovek uop{te nije ni bio na Skup{tini - rekao je Pa`in. S tim u vezi, pozvali smo [otija koji je za na{ list rekao: - Ta~no je, nisam bio na Skup{tini u Beogradu, ali nisam zvani~no video bilo kakav dokument da sam upisan kao delegat rekao je [oti.

DRAGAN GUBERINI], SEKRETAR LOVA^KOG SAVEZA CENTRALNE SRBIJE

Jo{ jedna farsa

- Posledwa Skup{tina Lova~kog saveza Srbije je samo jo{ jedna u nizu farsi Zo ra na Po po vi }a i Mar ka Ti ce, pre svih rekao je sekretar LSCS Dra gan Gu be ri ni}. - Posebna „pikanterija” se dogodila u vezi sa Markom Ticom: on vi{e nije delegat svog, titelskog udru`ewa, a sazvao je sednicu, {to po Statutu nije mogu}e. Tek u ko zna kojoj ta~ki dnevnog reda mu verifikuju mandat i to kao delegatu iz Kosjeri}a! Morao je da sednicu otvori najstariji delegat i da se ispo{tuju ostale stvari kako Statut predvi|a, ali oni to nisu uradili - tvrdi Guberini}. On je, kao i predsednik LSV, bio konkretan sa optu`bama na ra~un skup{tinskog zasedawa minule subote u Beogradu.

- Ponovo su „mu}kali” sa delegatima sa Kosova - rekao je Guberini}. - Mi lan Ra di}, LU

„Srna” iz Srbice, bio je delegat a wegovo LU nije upisano u APR - u, {to je lako proveriti. LU „Kopaonik” iz Leposavi}a je imao dva delegata na Skup{tini - Go ra na Ba ra }a i Zo ra na Bo {ko vi }a, {to nije mogu}e s obzirom da to Udruèwe nema preko 700 lovaca. De jan Ko sti} iz Prilu`ja je ~lan Nadzornog odbora LSS, Udruèwe nije registrovano u APR - u, a opet je bio delegat, mada po Statutu nije mogao da bude. â~ani su, tako|e, imali dva delegata, mada wuhovo LU sigurno nema 700 lovaca - rekao je Guberini} u telefonskom razgovoru za „Dnevnik”. LSCS je sino}, nakon zakqu~ewa lista, odrào Skup{tinu. Zakqu~ke sa we }emo vam blagovremeno preneti. D. Kn.

5. poni{titi lova~ke ispite koje je sproveo i sprovodi Lova~ki savez Kosova i Metohije van teritorije KiM suprotno Zakonu o udru`ewima i wegovom Statutu i pokrene postupak nadzora nad LS KIM po ~l. 71. Zakona o udru`ewima (organizovawe ispita od

strane Lova~kog saveza Kosova i Metohije suprotno je i ~lanu 8. Zakona o divqa~i i lovstvu); 6. da Skup{tina donese zakqu~ak o izdavawu jednog lova~kog glasila LSS za sve ~lanove LU u Srbiji, kao {to je to bilo vi{e od jednog veka;

7. da Skup{tina otvori raspravu o rezultatima poslovawa LSS u 2012. donese program za prevazilaèwe finansijskih problema radi uskla|ivawa rashoda sa realnim prihodima i sagleda odgovornost u skladu sa Statutom; 8. da se donese zakqu~ak i dostavi Ministarstvu sa predlogom da LSS (izdaje) i distibuira lovne karte svim lovcima preko LU i da deo naknade prenosi u buxet po dogovoru sa nadle`nim Ministarstvom; 9. podneti tu`bu protiv registracije naziva (Lova~ke komore Srbije) suprotno Zakonu o udruèwima, odnosno Zakonu o divqa~i i lovu, ukoliko se ovo pitawe ne moè re{iti dogovorom; 10. ponovo obavestiti Ministarstvo poqoprivrede o nezakonitom gazdovawu lovi{tem od strane jednog broja Lova~kih udruèwa sa kojima je LSS raskinuo ugovor. U LSS su sa àqewem konstatovali da i pored poziva koje su uputili, niko iz Ministarstva poqoprivrede, kao i Uprave za {ume, nije do{ao na sednicu Skup{tine. M. Uro{evi} D. Kneì}

SPORT

dnevnik KVA LI FI KA CI JE ZA EP

Srp ki we u Vr wa~ koj Ba wi Kva li fi ka ci o ni tur nir za pla sman na ru ko met no Evrop sko pr ven stvo za ka det ki we po ~i we da nas. Ka det ki we Sr bi je na la ze se u gru pi 8, sa se lek ci ja ma Fran cu ske, Fin ske i Be lo ru si je, a me ~e vi ove gru pe igra ju se u Vr wa~ koj Ba wi. Iz ove gru pe, na Evrop skom pr ven stvu (od 15. do 25. av gu sta u Poq skoj) igra }e sa mo pr vo pla si ra na eki pa, po {to se se lek ci ja Poq ske, kao ze mqa do ma }in, di rekt no pla si ra la na EP. Pr vi dan tur ni ra sa sta ju se re pre zen ta ci je Fran cu ske i Sr bi je u 17 sa ti, a u 19.15 sa ti Be lo ru si je i Fin ske.

Dva me |u na rod na tur ni ra mla dih Po la ko, ali si gur no Be ~ej se vra }a na ve li ku va ter po lo sce nu. Ove ne de qe grad na Ti si bi }e do ma }in dva me |u na rod na tak mi ~e wa klup skog i re pre zen ta ti vog for ma ta za mla de. Da nas po ~i we {e sti po re du, Me |u na rod ni tur nir „Tro fej Be ~e ja“, a u~e sni ci tur ni ra po red do ma }i na be ~e ja su: Bar ce lo ne ta i Me di te ra ni iz [pa ni je, Ora dea iz Ru mu ni je i osi je~ ka Kru na iz Hr vat ske. U pi ta wu je igra ~i 1995. go di {ta i mla |i. Ve} u uto rak }e se odr `a ti Me |u na rod ni tur nir „^e ti ri na ci je“ za 1998. go di {te, a u~e sni ci }e, po red na {ih na da, bi ti se lek ci ja Ita li je, Hr vat ske i Cr ne Go re. Tur nir „Tro fej Be ~e ja” po ~i we ve ~e ras u 20 sa ti, a me ~e vi se igra ju i su tra i u ne de qu od 10, od no sno 9 sa ti. V. J.

petak22.mart2013.

PR VI ME^ PO LU FI NA LA PLEJ-OFA ZA MU [KAR CE

[am pion se od bra nio Cr ve na zve zda - Voj vo di na NS se me 3:1 (27:25, 23:25, 25:22, 25:17) BE O GRAD: Ha la SC „[u mi ce”, gle da la ca: 250, su di je: ]uk (Be o grad), Po po vi} (Srem ski Kar lov ci). CR VE NA ZVE ZDA: Oko li}, Pe ri}, Sto i lo vi} 17, Gmi tro vi}, Ko pri vi ca, Mi lu ti no vi} 5, Ja ko vqe vi} 16, Mi ti} 10, Pet ko vi} 21, ]e li} 6, Bu cu qe vi}, Vu ji} (l). VOJ VO DI NA NS SE ME: û bri lo 12, Mar ti no vi} 13, Ro qi} 4, Ve se li no vi} 8, Ka ti}, Vr ban 3, @i va no vi}, Br za ko vi}, Pet ko vi} 1, Lu bu ri} 19, Stan ko vi} 7, Ka pur (l). Od boj ka {i Cr ve ne zve zde, ak tu el ni {am pi o ni i osva ja ~i Ku pa, po ve li su u po lu fi na lu plejofa po be dom nad no vo sad skom Voj vo di nom NS se me. Po ka za li su No vo sa |a ni ve o ma kva li tet no li ce, na te ra li Zve zdu da se svoj ski po mu ~i za po be du, a ma lo je ne do sta ja lo da go sti na pra ve brejk u pr vo me ~u jer se u pr va dva se ta {am pion bra nio i is ku stvom re {a vao te {ke se i tu a ci je. No vo sa |a ni su sjaj no za po ~e li me~. Do brim ser vi si ma po me ri li su pri jem pro tiv ni ka, oda qi li Zve zdu od mre è i po ve li 6:2. Uz vra tio je ak tu el ni {am pion i dti gao do ega la, a u ne ko li ko uvod nih po e na vi de lo se da su oba ti ma ve o ma re {e na da po be de. Ni su gre {i li go sti, dr à li su do bar ni vo pri je ma ser vi sa, a po sle ser vi sa û bri la po no vo su po ve li (15:12). Za u sta vi li su No vo sa |a ni Pet ko vi }a i kon tro li sa li su sret sve do re zul ta ta 19:16. Se ri ja ser vi sa Mi ti }a Zve zdu je vra ti la u ì -

Dra`en Luburi} u napadu

vot i Be o gra |a ni su pre o kre nu li i po ve li 20:19. Igra lo se poen za poen, a po sle ne iz ve sne za vr {ni ce u ko joj su do mi ni ra le ser vis gre {ke sa obe stra ne, Zve zda je bi la smi re ni ja i po ve la u po lu fi na lu 27:25. Upr kos gu bit ku uvod nog se ta Voj vo di na NS se me ni je po su sta -

la. Po no vo je na pa la od li~ nim ser vi si ma i pr va se re zul tat ski od le pi la (9:5). Do bar je bio Ve se li no vi} u na pa du, a pra tio ga je Lu bu ri}, uz ve o ma do bru igru u na pa du sred wih blo ke ra ^u bri la i Mar ti no vi }a. Zve zda je uspe va la sa mo na tre nut ke da pa ri ra i da pri |e na dva po e na mi -

nu sa (14:16), ali je to bi lo krat kog da ha i Vo {a je su ve re no i{la ka iz jed na ~e wu. Ipak, tru di la se Zve zda i ~e ka la svo ju {an su ko ju je do ~e ka la u tre nu ci ma ka da je Vo {i na igra ma lo pa la. Par gre {a ka No vo sa |a na i so lid ni ser vi si Zve zde do ne li su do ne kle neo ~e ki va no iz jed na ~e we (21:21), ma da uz jed nu evi dent nu gre {ku glav nog su di je. Mar ti no vi} je u za vr {ni ci bio do bar u na pa du, a sve po e ne Zve zda je osva ja la iz gre {a ka pro tiv ni ka, sve do set lop te za go ste ka da je po gre {io Pet ko vi} za iz jed na ~e we. U tre }em se tu stao je ser vis Voj vo di ne, a Zve zda se raz i gra la. Pro ra dio je Pet ko vi}, a No vo sa |a ne je su sti gao umor. Po ku {a vao je tre ner go sti ju Sa la ti} iz me na ma da ne {to pro me ni i po ula sku Stan ko vi }a ume sto Ve se li no vi }a pre o kre nu li su go sti za o sta tak u vo| stvo 10:8. Igra lo se ve o ma ka vli tet no na obe stra ne, ali je do ma }in na pra vio, is po sta vi lo se, od lu ~u ju }u se ri ju na ser vi se Mi ti }a (po ve zao dva asa za 17:14). La ga no su Be o gra |a ni odr `a va li tu pred nost do vo| stva u se to vi ma. Na star tu ~e tvr tog se ta ak tu el ni {am pion se od le pio na 8:4 i imao kva li tet na te re nu. Ve o ma br zo pred nost do ma }i na je po ra sla, a go sti su de lo va li utu ~e no zbog gu bit ka tre }eg se ta. Ne sta lo je i sna ge Voj vo di ni, pa je Zve zda ima la u ~e tvr tom pe ri o du naj lak {i po sao i do mi ni ra la za ube dqi vih 25:17. Dru gi me~ igra se u ne de qu, a do ma }in je po no vo Cr ve na zve zda. M. Ri sti}

Ke nij ci su spen do va ni Atlet ski sa vez Ke ni je su spen do vao je dvo je ma ra to na ca na dve go di ne jer su ko ri sti li ne do zvo qe ne sup stan ce. U sa op {te wu se na vo di da su ma ra ton ka Sa lo me Xe ro no Bi vot i ma ra to nac Xi no sel Ba sve ti Owan ~a su spen do va ni na dve go di ne zbog do pin ga, ali se ne na vo di ko je za bra we ne sup stan ce su ko ri sti li. Pro {log me se ca Sa vez je zbog do pin ga na dve go di ne su spen do vao Vil so na Eru pea Lo ja nea i Nik so na Ki pla ga ta ^e ru ti ~a, dok }e go di nu da na zbog istog pre kr {a ja pa u zi ra ti Mo zes Kip tu Kur gat. - Broj kri va ca ra ste i ni smo sre} ni zbog sta ti sti ke. Na da mo se da }e wi hov broj osta ti na pri hva tqi vom ni vou i da do ping ni je to li ko ras pro stra wen kao {to pret hod ni iz ve {ta ji po ka zu ju - re kao je ge ne ral ni se kre tar Sa ve za Dej vid Oke jo.

Pre mi nuo Pje tro Me nea û ve ni ita li jan ski sprin ter Pje tro Me nea pre mi nuo je u bol ni ci u Ri mu u svo joj 61. go di ni ì vo ta. Me nea je to kom svo je ve o ma uspe {ne ka ri je re, tak mi ~e }i se u di sci pli na ma na 100 i 200 me ta ra osvo jio ~ak 34 me da qe (19 zlat nih, 8 sre br nih i 7 bron za nih) na ra znim pr ven stvi ma {i rom sve ta. Naj ve }i uspeh si gur no mu je zlat n a me d a q a sa Olim p ij skih iga ra u Mo skvi na 200 me ta ra, ka da je tu de o ni cu is tr ~ao za 19.72 po sta viv {i ta da svet ski re kord. Ka ri je ru je za vr {io 1988. go di ne sa 36 go di na ì vo ta. Pre mi nuo je na kon bor be sa te {kom bo le {}u.

\O KO VI] SPRE MAN ZA MA STERS U MA JA MI JU

Bi }e sjaj no i bez Nadala i Federera Mi le Ili} u Voj vo di ni? KK Voj vo di na Sr bi ja gas se po ja ~a va za u~e {}e u Su per li gi. Ka ko smo sa zna li s ko {ar ka {i ma cr ve no - be lih ju ~e je tre ni rao is ku sni cen tar Mi le Ili}. On je igrao za ne ko li ko klu bo va u NBA li gi, za tim u Bil bao Ba ske tu i na {im klu bo vi ma Cr ve noj zve zdi, FMP - u i Me tal cu. Ili} je vi sok 213 san ti me ta ra i ima 29 go di na. Ovaj cen tar pa u zi rao je u pro te kloj se zo ni, a ka ko smo sa zna li, tre ba lo bi da se do ne de qe zna da li }e za i gra ti za No vo sa |a ne u Su per li gi. M. P.

GE NE RAL NI ME NA YER ABA LI GE RO MAN LI SAC

Igo kea jo{ ni je si gur na Ge ne ral ni me na xer ABA li ge usa gla sio u Lak ta {i ma teh ni~ ke de ta qe or ga ni za ci je F4 tur ni ra, ali i osta vio otvo re no pi ta we oko na stu pa klu ba iz Alek san drov ca u Evro li gi na red ne se zo ne. Igo kea je osi gu ra la pr vo me sto u re gu lar nom de lu ABA li ge, ali ge ne ral ni me na xer re gi on al nog tak mi ~e wa Ro man Li sac is ti ~e da jo{ ni je de fi ni sa no da li joj ta po zi ci ja obez be |u je na stup u Evro li gi na red ne se zo ne. On je po sle sa stan ka sa na ~el ni kom Lak ta {a Mi lo va nom To po lo vi }em iz ja vio da bi pred stav ni ci ULEB od lu ku o even tu al nom na stu pu Alek san drov ~a na u evro eli ti tre ba lo da do ne su do da nas. - Vi {e ni {ta ne }u na pa met da go vo rim. Do sta to ga je re ~e no do sa da i gre {ka je na na {oj stra ni, u pre vo du i raz u me va wu pra vi la.

Mi slim da Igo kea tre ba da tra ì po ja {we we od Evro li ge. Mi }e mo svo je od red be is po {to va ti po pra vi li ma aso ci ja ci je iz Bar se lo ne i od re di }e mo na ~in na ko ji se idei u naj ja ~e evrop sko tak mi ~e we. Ipak, Evro li ga is kqu ~i vo od re |u je ko ula zi u we no tak mi ~e we i od re |u je da li je od re |e ni klub za do vo qio za da te uslo ve. Mi slim da je ve} od re |e no ka ko se ula zi i do pet ka bi to tre ba lo da ob ja ve. î ni mi se da }e sa mo fi na li sti u Evro li gu, ali ni je mo je da ko men ta ri {em ostao je za go ne tan Li sac. Pred stav ni ci ABA li ge, Igo kee i na ~el nik op {ti ne Lak ta {i usa gla si li su na sa stan ku teh ni~ ke de ta qe oko or ga ni za ci je fi nal nih utak mi ca za vr {nog tur ni ra, ko ji }e se odr à ti od 25. do 27. apri la.

Da na {wi ru ko met ni pro gram Pr va èn ska li ga, se ver - TEMERIN: Temerin - Pan~evo (20.15), ADA: Halas Joèf - Radni~ki (19) Dru ga èn ska li ga, se ver - RUMA: Sloven - @eqa (19.30)

Naj b o q i te n i s er sve ta No vak \o ko vi} iz ja vio je da }e tur nir u Ma ja mi ju bi ti sja jan upr kos to me {to na Flo ri di ne }e bi ti Ro xe ra Fe de re ra i Ra fa e la Na da la. - Ose }am se isto, ra du jem se ovom tur ni ru, imao sam mno go uspe ha u Ma ja mi ju u po sled wih pet-{est go di na. Ovo je ti tu la iz Ma s ters se r i j e ko j a sam osvo jio, bi lo je to 2007. go di ne. Uve ren sam da }e mo ima ti sja jan tur nir ~ak i bez Fe de re ra i Na da la - re kao je \o ko vi} i do dao da mu se do pa da ju uslo vi u Ma ja mi ju. - Tre ni ram ve} ne ko li ko da na ov de i svi |a ju mi se uslo vi. Ume da bu de pri li~ no vla `no, ali vre men ski uslo vi ov de dru ga ~i ji su u od no su na In di jan Vels i osta le tur ni re, {to je nor mal no i o~e ki va no, ni sam pr vi put u Ma ja mi ju. Us pe si iz pro {lo sti da ju mi za pra vo da se na dam do brom re zul ta tu i sa da. Jed nog no vi na ra za ni ma lo je ka ko prak ti ko va we jo ge po ma è \o ko vi }u da bo qe igra. - Ne pro vo dim mno go vre me na ra de }i jo gu. Ra dim kom bi na ci ju is te za wa i ve `ba wa, teh ni ke di sa wa i ne {to {to mi po ma è da na |em unu tra {wi mir. Ta ko |e, ra dim na di sa wu kroz kre ta w e, ta k o po s ta j em flek s i bil ni ji i zglo bo vi su mi po kret ni ji. Po sle po ra za u In di jan Vel su, re kao si da je gu bi tak kon cen tra ci je we gov osno vi uzrok. Ko li ko ~e sto ti se to de {a va i ko li ko je te {ko za dr à ti vi sok ni vo kon cen tra ci je u kon ti nu i te tu? - Mi slim da je to naj ve }i iza zov za sva k og te n i s e r a – na ovom ni vou mo ra{ da bu de{ us pe {an u kon ti nu i te tu, a za to je po treb na kon cen tra ci ja od pr vog do po sled weg po e na. U po ~et nim run da ma obi~ no sam ap so lut ni fa vo rit i to mo è

Novak \okovi}

da bu de opa sno jer lo {i je ran gi ra ni igra ~i on da ne ma ju {ta da iz gu be. Ide{ na te ren zna ju }i da se od te be o~e ku je da po be di{. Za dr `a ti kon cen tra ci ju sve vre me, ne za vi sno od to ga ko je sa dru ge stra ne mre `e, ni je la ko, lak {e je to re }i ne go u~i ni ti. Ali uspo ni i pa do vi do ga |a ju se svi ma. Ja sam u In di jan Vel su iz gu bio ne iz ve stan

me~ ko ji je tra jao sko ro tri sa ta, ali iz gu bio sam od Del Po tra ko ji je je Gren slem {am pion u ~o vek ko ji se usta lio u Top 10. Ni sam iz gu bio od ne ko ga ma we kva li tet nog – ne ko li ko po e n a je od l u ~ i l o, to je sport. Ne ra ~ u n a j u } i te n is, {ta ti se naj v i { e do p a d a u Ma j a mi j u?

No vak i Ana za de cu Naj bo qi te ni ser sve ta No vak \o ko vi} je sa Anom Iva no vi} i jo{ ne ko li ko te ni se ra u~e tvo vao na hu ma ni tar noj eg zi bi ci ji u Klif Draj sdejl te ni skom cen tru u Ki Bi skej nu. Po red srp skih te ni se ra na eg zi bi ci ji su bi li i En di Ma rej, Da ni jel Ne stor, Ra jan He ri son, Bob i Majk Bra jan, kao i biv {i ju `no a fri~ ki pro fe si o na lac 71-go di {wi Klif Draj sdejl, ko ji je ne dav no pri mqen u te ni sku Ku }u slav nih. Sav pri hod od ~e tvr te po re du hu ma ni tar ne eg zi bi ci je na me wen je za po mo} Te ni skoj i edu ka tiv noj fon da ci ji Ma ja mi ja ko ja po ma `e eko nom ski i so ci jal no ugro `e noj de ci. No vak je, za jed no sa osta lim u~e sni ci ma, is ko ri stio jo{ jed nom pri li ku da za ba vi pu bli ku, kao i de ~a ke i de voj ~i ce ko je sa ku pqa ju lop ti ce

- Ovaj grad po se du je ve li ku ener gi ju. Po sled wih ne ko li ko go di na sam ov de na Ki Bi skej nu jer sam ve zan za te nis, zgod no mi je, bli zu ho te la i pre le po je vre me. Sa ut Bi~ je po se ban deo gra da u ko jem ima mno go re sto ra na, stva ri ko je tre ba vi de ti, mno go mla dih qu di. Ovo je ve o ma ì va han grad i uvek je za ni mqi vo po se ti ti ga. Re van{ sa Del Po trom mo gu} je u po lu fi na lu tur ni ra u Ma ja mi ju. - Jo{ je to da le ko, i on i ja mo ra mo da do bi je mo ne ko li ko me ~e va. Kao {to sam re kao, ne ko li ko po e na je od lu ~i lo – vo dio sam 3:0 u tre }em se tu, imao sam i ne ko li ko gem lop ti da po v e d em sa 5:4. Opet, on je igrao za i sta do bro, u to ne ma sum we. Za slu ìo je da po be di jer je u kqu~ nim po e ni ma bio agre siv ni ji. Mo è li Del Po tro ko na~ no da se pri bli ì ve li koj ~e tvor ci? - Mo gu }e je, ali ni ko to ne mo è da pred vi di. Da li ima kva li tet? Da, ima. Ima po ten ci j al, sve s tran je te n i s er i sna la zi se na svim pod lo ga ma, {to je do ka zao pret hod nih se zo na. No vak je po tom re kao da u we go voj igri ima jo{ pro sto ra za na pre dak, da ose }a da mo è da ser vi ra bo qe i da bi vo leo da ~e {}e iz la zi na mre ù. Ta ko |e, do dao je da vo li da tre ni ra i da ra di na svo joj igri. Na pi ta we {ta bi vo leo da zna da ra di (van te ni sa), \o ko vi} je od go vo rio: - Do bro pi ta we. Vo lim sve spor to ve, ta ko da bih vo leo da sam ma lo bo qi u gol fu i ko {ar ci. Iako vo lim ku va we, ne ku vam do bro, tu bih ta ko |e mo rao da se po boq {am. Za sa da je do voq no – re }i }u vam sle de }i put jo{ ne {to ka da ma lo po raz mi s lim - re k ao je No v ak uz osmeh.

sport

petak22.mart2013.

dnevnik

KVA LI FI KA CI JE ZA SP 2014.

POMO] KLADIONI^ARIMA

EVRO PA

NA[ PRED LOG

GRU PA 1 Da nas Hrvatska - Srbija Makedonija - Belgija [kotska - Vels 1. Belgija 2. Hrvatska 3. Srbija 4. Makedonija 5. Vels 6. [kotska

4 4 4 4 4 4

3 3 1 1 1 0

1 1 1 1 0 2

(18) (20.45) (21) 0 0 2 2 3 2

8:1 10 6:2 10 6:5 4 3:4 4 3:11 3 2:5 2

GRU PA 2 Da nas Bugarska - Malta ^e{ka - Danska 1. Italija 2. Bugarska 3. ^e{ka 4. Jermenija 5. Danska 6. Malta

4 4 3 3 3 3

3 1 1 1 0 0

(17) (20.30) 1 3 2 0 2 0

0 10:4 0 4:3 0 3:1 2 2:4 1 2:4 3 1:6

10 6 5 3 2 0

GRU PA 3 Da nas Kazahstan - Nema~ka Austrija - F. Ostrva [vedska - R. Irska 1. Nema~ka 2. [vedska 3. Irska 4. Austrija 5. Kazahstan 6. F. Ostrva

4 3 3 3 4 3

3 2 2 1 0 0

1 1 0 1 1 0

(19) (20.30) (20.45) 0 15:6 0 8:5 1 7:8 1 5:2 3 1:8 3 2:9

10 7 6 4 1 0

GRU PA 4 Da nas Andora - Turska Holandija - Estonija Ma|arska - Rumunija 1. Holandija 2. Ma|arska 3. Rumunija 4. Turska 5. Estonija 6. Andora

4 4 4 4 4 4

4 3 3 1 1 0

0 0 0 0 0 0

(19.15) (20.30) (20.30) 0 13:2 12 1 10:5 9 1 8:4 9 3 4:6 3 3 1:6 3 4 0:13 0

GRU PA 5 Da nas Slovenija - Island Norve{ka - Albanija Su tra Kipar - [vajcarska 1. [vajcarska 2. Norve{ka 3. Albanija 4. Island 5. Slovenija 6. Kipar

4 4 4 4 4 4

3 2 2 2 1 1

1 1 0 0 0 0

(18) (19) (17.30) 0 1 2 2 3 3

7:1 6:5 5:5 4:4 3:6 4:8

10 7 6 6 3 3

GRU PA 6 Da nas Izrael - Portugal (13.45) Luksemburg - Azerbejyan (20.15) S. Irska - Rusija (20.45) 1. Rusija 2. Izrael 3. Portugal 4. S. Irska 5. Azerbejxan 6. Luksemburg

4 4 4 4 4 4

4 2 2 0 0 0

0 1 1 3 2 1

0 8:0 12 1 10:5 7 1 6:3 7 1 3:5 3 2 2:6 2 3 2:12 1

GRU PA 7 Da nas Lihten{tajn - Letonija (19.30) Slova~ka - Litvanija (20.10) BiH - Gr~ka (20.45) 1. BiH 2. Gr~ka 3. Slova~ka 4. Litvanija 5. Letonija 6. Lihten{tajn

4 4 4 4 4 4

3 3 2 1 1 0

1 1 1 1 0 0

0 15:2 10 0 5:1 10 1 5:3 7 2 3:6 4 3 5:8 3 4 1:14 0

GRU PA 8 Da nas

1. Crna Gora 2. Engleska 3. Poqska 4. Moldavija 5. Ukrajina 6. San Marino

4 4 3 4 3 4

3 2 1 1 0 0

1 2 2 1 2 0

(20.30) (20.45) (21)

0 12:2 10 0 12:2 8 0 5:3 5 2 2:7 4 1 1:2 2 4 0:16 0

GRU PA 9 Da nas

1. [panija 2. Francuska 3. Gruzija 4. Belorusija 5. Finska

3 3 4 4 2

2 2 1 1 0

1 1 1 0 1

Na red nih {est da na pa `wa fud bal ske jav no sti {i rom sve ta bi }e usme ra na na kva li fi ka ci je za Svet sko pr ven stvo 2014. go di ne u Bra zi lu. Iako je po ~e tak kva li fi ka ci ja, ipak ne ko li ko me ~e va pri vla ~i pa `wu zbog ri va li te ta, ali i zbog mo `da i pre sud nih bo do va. Kva li fi ka ci je su sjaj no za po ~e li Bel gi jan ci, Hr va ti, Ita li ja ni, Ho lan |a ni, [vaj car ci, Ru si, [pan ci i Fran cu zi i oni

[kotska - Vels ^e{ka - Danska Izrael - Portugal Luksemburg - Azerbejyan Poqska - Ukrajina Urugvaj - Paragvaj Hrvatska - Srbija Peru - ^ile Jamajka - Panama BiH - Gr~ka Ma|arska - Rumunija Honduras - Meksiko

2 1 1 1 1

Le gen da ju go slo ven skog fud ba la i dru ga Zve zdi na zve zda Dra go slav [e ku la rac re kao je u in ter vjuu za za gre ba~ ki „Ju tar wi list” da }e Hr vat ska po be di ti Sr bi ju. - Sta vi }u ce lu imo vi nu na po be du va {ih. Ne vi dim na ~i -

1 1 2 2 3

5:4 9:4 2:2 3:5 2:6

4 1 1 1 1

8 7 7 7 4

(09.30) (15) 1 2 2 2 1

0 13:2 13 1 4:4 5 2 4:5 5 2 4:7 5 3 4:11 4

Da nas Honduras - Meksiko Su bo ta Jamajka - Panama SAD - Kostarika 1. Honduras 2. Kostarika 3. Panama 4. Jamajka 5. Meksiko 6. SAD

1 1 1 1 1 1

1 0 0 0 0 0

0 1 1 1 1 0

(22) (02.30) (03.10) 0 0 0 0 0 1

2:1 2:2 2:2 0:0 0:0 1:2

(20.45) (21) 0 0 2 3 1

6:1 5:2 2:4 3:8 1:2

7 7 4 3 1

3 1 1 1 1 0

Da nas N. Zeland - N. Kaledonija (07.45) Su bo ta Tahiti - Sol. Ostrva (07.00) 1. N. Zeland 4 2. N. Kaledonija 4 3. S. Ostrva 4 4. Tahiti 4

4 3 1 0

0 0 0 0

ra è ni od Hr vat ske 1:2, a {o ki ra li su Sr bi ju (1:0). Der bi Gru pe 7 igra se u Ze ni ci na Bi li nom Po qu, gde }e sna ge od me ri ti ne po ra è ne Bo sna i Her ce go vi na i Gr~ ka. Oba ri va la su za be le ì la po tri po be de uz je dan re mi i ovaj duel mo è da od lu ~i ko ja od ove dve se lek ci je }e di rekt no iz bo ri li pla sman u Bra zil. U pr vom de lu u Gr~ koj ni je bi lo po bed ni ka (0:0). Gr~ ka od bra na bi }e na is pi tu, a se lek tor San to{ se uzda u pro ve re ne sna ge Sa ma ra sa, Ge -

na ka ko bi to Sr bi ja mo gla da do bi je, osim uz pu no sre }e. Mo `da ako po ve de ra no, ali i on da }e bi ti spa sa vaj se ko mo `e. Iako, zna te, na ma je uvek le `ao Za greb. I ja sam stra ho vi to vo leo igra ti pro tiv Di na -

Dra go slav [e ku la rac

(12) (14)

Australija - Oman Jordan - Japan 5 4 5 5 5

(3.00) (2.45) (2.15) (3.75) (2.35) (2.20)

ka sa, Sal pin gi di sa i Ka ra gu ni sa. Bo san ci ima ju sjaj ne na pa da ~e o ~e mu go vo ri i 15 po stig nu tih go lo va u ~e ti ri me ~a. Do sta va tre i ne iz ve sno sti bi }e na „pra znom”sta di o nu Fe renc Pu {ka{ u Bu dim pe {ti, gde se u okvi ru pe tog ko la gru pe 4, sa sta ju Ma |ar ska i Ru mu ni ja ko je se bo re za dru go me sto ko je vo di u ba ra`, iza ne pri ko sno ve ne Ho lan di je. U do sa da {wa ~e ti ri po sled wa me |u sob na du e la, Ma |a ri su us pe li da osvo je sa mo je dan bod. I. G.

0 13:1 12 1 15:4 9 3 5:17 3 4 0:11 0

Groseto - ]ezena Padova - Modena

(18) (20.45)

Ne de qa Specija - Pro Ver}eli Novara - Askoli Bre{a - Citadela Verona - Krotone Re|ina - Juve Stabia Sasuolo - Ternana Vi}enca - Varese Livorno - Lan}iano Empoli - Bari

(12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

[PA NI JA – SE GUN DA (18) (18) (20) (21)

Ne de qa Kasteqon - Kordoba Gvadalahara - Herkules Almerija - Hihon Sabadeq - Las Palmas Viqareal - Rekreativo El~e - Mursija Alkorkon - Numansija

Biv { a mi n i s tar k a spor t a Fran c u s ke Ma r i @or` Bu f e iz ja vi la je da ne mo è da ga ran tu je da se fud bal ska re pre zen ta ci ja te ze mqe ni je do pin go va la 1998. go di ne. Gal ski pe tlo vi su tad osvo ji li zla to na Mun di ja lu odr à nom upra vo u Fran cu skoj. Bu fe je sve do ~i la pred fran cu skim Se na tom po vo dom is tra ge o do pin gu u toj ze mqi. - Bi lo je pri ti sa ka sa svih stra na. Me di ji su me gru bo na pa li jer sam tra ì la da se vr {i an ti do ping kon tro la na {ih fud ba le ra uo~i pr ven stva sve ta 1998 - re kla je Bu fe.

Ona je do da la da su je me di ji ta da op tu `i li da ne do pu {ta fud bal skoj re pre zen ta ci ji da se na mi ru pri pre ma za Mun di jal. - Bi la sam izo lo va na i sko ro na te ra na da se iz vi nim - re kla je Bu fe, ko ja je bi la mi ni star spor ta u pe ri o du od 1998. do 2002. go di ne. Na gla si la je da u to vre me u Fran cu skoj ni je bi lo za ko na pro tiv do pin ga. - Ni ka da ne }e mo mo }i sa si gur no {}u da tvr di mo da li je bi lo do pin ga, ili ne, u to vre me, jer smo ta da bi li tek na po ~et ku bor be pro tiv ove po {a sti. Ras po la ga li smo iz u zet no ogra ni ~e nim in stru men ti ma - re kla je Bu fe.

FI FA vra }a fud bal u Bag dad

Su bo ta Barselona B - Hueska Lugo - Santander Hirona - Mirande{ Herez - Ponferadina

ma. Iz vr sna at mos fe ra, di van trav wak, ho tel „Espla na da“. Uì van ci ja - re kao je [e ku la rac. Po pu lar ni [e ki je do dao da ne ve ru je da }e bi ti in ci de na ta u Za gre bu i da }e utak mi ca bi ti naj mir ni ja do sad. - Mi slim da }e to bi ti jed na od naj mir ni jih utak mi ca, bez naj ma weg in ci den ta. I vi i mi sve sni smo da nas mo tre i da se mo ra mo po na {a ti ko rekt no sma tra [e ku la rac. [e ku la rac ne ma di le mu od ko ga pre ti naj ve }a opa snost. - Ja ko mi se svi |a onaj ma li ko ji sa da igra u Re a lu. Ne moj te ima ti uop {te ni ka kvu di le mu u ve zi s wim. îm su ga uze li, zna ~i da je igra ~i na. Ne mo è bi lo ko da stig ne do Re a la - ja san je [e ki.

Fran cu ska selekcija do pin go va na 1998?

Su bo ta

(12) (17) (17) (19) (19) (20) (21)

1 1 0 0

1 0 2 1

(14) 0 1 0 1

3:1 2:2 2:2 1:3

4 3 2 1

2 2 2 2

2 1 0 0

0 1 1 0

0 0 1 2

5:2 4:3 3:5 2:4

6 4 1 0

Gru pa C Su bo ta

I ku }u i ima we na Hr va te

Gru pa B

1. Japan 2. Australija 3. Irak 4. Oman 5. Jordan

4+ 2 1 2 3+ 2

ITA LI JA – SE RI JA B

Uto rak Gru pa A J. Koreja - Katar Uzbekistan - Liban

1. Tunis 2. S. Leone 3. Ekv.Gvineja 4. Zel. Ostrva

O. Slonova~e - Gambija Ne de qa Tanzanija - Maroko 1. O. Slonova~e 2. Tanzanija 3. Maroko 4. Gambija

FI FA je uki nu la za bra nu igra wa pri ja teq skih me ~e va u Ira ku i do zvo li la me ~e ve u Bag da du pr vi put od 2003. Me |u na rod ni fud bal ne igra se u Bag da du jo{ od ame ri~ ke in ter ven ci je ko jom je sru {en Sa dam Hu sein. FI FA je tu od lu ku do ne la na sa stan ku u Ci ri hu, po tvr dio je pot pred sed nik Ira~ ke fud bal ske fe de ra ci je Ab dul ka lek Ma sud, ko ji je do dao da }e Irak pr vu utak mcu igra ti u uto rak pro tiv Si ri je u Ar bi lu. FI FA je za bra ni la Ira ku da or ga ni zu je me -

|u na rod ne utak mi ce po sle kva li fi ka ci o nog me ~a za pr ven stvo sve ta pro tiv Jor da na u sep tem bru 2011, zbog lo {e or ga ni za ci je. Kon kret no, me~ je od lo `en de set mi nu ta jer je ne sta lo elek tri~ ne ener gi je na sta di o nu, na ko jem je bi lo mno go vi {e gle da la ca ne go {to do pu {ta ka pa ci tet od 12.400 me sta. Ira~ ka re pre zen ta ci ja igra sve pri ja teq ske me ~e ve kao do ma }in u Ka ta ru, ali je ovog me se ca pr vi put od in va zi je tre ni ra la u Bag da du.

2 2 2 2

1 1 0 0

1 0 2 1

0 1 0 1

(18) (13) 4:2 2:3 3:3 2:3

4 3 2 1

Gru pa D Ne de qa Lesoto - Zambija Gana - Sudan 1. Sudan 2. Gana 3. Zambija 4. Lesoto

DRA GO SLAV [E KU LA RAC

AZI JA

2 2 2 2 1

(1.80) (1.90) (1.70) (1.75) (2.00) (1.75)

2 2 2 2

(19.15)

Gru pa B Su bo ta Tunis - S. Leone (19.10) Ne de qa Ekv. Gvineja - Zel. Ostrva (17)

(1.50) (1.50) (1.55) (1.60) (1.60) (1.45)

1 1 2 2 1 1

J. Afrika - CAR Ne de qa Etiopija - Bocvana 1. Etiopija 2. CAR 3. J. Afrika 4. Bocvana

Ma |a ri i Ru mu ni }e igra ti bez pu bli ke u Bu dim pe {ti

IZ NE NA \E WE

FI FA je po tvr di la da }e `reb za Svet sko pr ven stvo u fud b a l u, ko j e }e sle de }e go di ne da se odr ì u Bra zi lu, bi ti odr àn 6. de cem bra u le to va li {tu Ko sta de Sa ju pe. Po ~ e t ak ce r e m o n i j e `re ba je za ka zan za 13 ~a so va po lo kal nom vre me nu, od no sno 17 ~a so va po sred w e e v rop s kom vre m e nu, a tom pri li kom }e 32 re pre zen ta ci je ko je iz bo re pla s man na Mon d i j al 2014. bi t i raz v r s ta n e u osam gru pa sa po ~e ti ri se lek ci je. Svet s ko pr v en s tvo }e bi ti odr à no od 12. ju na do 13. ju la 2014. go di ne.

5 4 5 5 5

3+ 1 1 3+ 2 3+

RE AL NO

@reb za Mun di jal 6. de cem bra

1. Uzbekistan 2. J. Koreja 3. Iran 4. Katar 5. Liban

ve} ma {ta ju o pla `a ma Ko pa ka ba ne. Ali ovo je tek po ~e tak, mo gu }a su i ve li ka iz ne na |e wa. Za ni mqiv me~ igra se u Sko pqu na sta di o nu Fi lip Dru gi. Ma ke don ci do ~e ku ju li de ra gru pe i ne po ra `e nu Bel gi ju ko ja je us pe la da sla vi na oba go sto va wa u do sa da {wa ~e ti ri ko la. Pu le ni se lek to ra Vil mot sa pred vo |e ni Ben te ke om, Ha zar dom, Vit se lom i Lu ka ku om su fa vo ri ti, ali su Ma ke don ci opa san ri val. Mi ni mal no su po -

SI GUR NO

Bugarska - Malta Slova~ka - Litvanija [vedska - Irska Kazahstan - Nema~ka Moldavija - Crna Gora Holandija - Estonija

OKE A NI JA

[panija - Finska Francuska - Gruzija

Gru pa A Su bo ta

Bel gi jan ci na is pi tu u Sko pqu

SE VER NA AME RI KA

Moldavija - Crna Gora Poqska - Ukrajina San Marino - Engleska

AFRI KA

2 2 2 2

1 1 1 0

(14) (17) 1 0 0 1

0 1 1 1

2:0 7:1 1:2 0:7

4 3 3 1

Gru pa E Su bo ta Kongo - Gabon B. Faso - Niger 1. Kongo 2. Niger 3. Gabon 4. B. Faso

2 2 2 2

(15.30) (19) 2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

4:0 3:1 1:3 0:4

6 3 3 0

Gru pa F Su bo ta Nigerija - Kenija Namibija - Malavi 1. Nigerija 2. Namibija 3. Malavi 4. Kenija

2 2 2 2

1 1 0 0

(16) (16) 1 0 2 1

0 1 0 1

2:1 1:1 1:1 0:1

4 3 2 1

Gru pa G Ne de qa Mozambik - Gvineja

(14)

Uto rak Egipat - Zimbabve

(18)

1. Egipat 2.Gvineja 3. Zimbabve 4. Mozambik

2 2 2 2

2 1 0 0

0 0 1 1

0 1 1 1

5:2 3:3 0:1 0:2

6 3 1 1

Gru pa H Ne de qa Ruanda - Mali Uto rak Al`ir - Benin 1. Benin 2. Al`ir 3. Mali 4. Ruanda

2 2 2 2

1 1 1 0

1 0 0 1

(14) (20.30) 0 1 1 1

2:1 5:2 2:2 1:5

Gru pa I Su bo ta Senegal - Angola Ne de qa Liberija - Uganda 1.Libija 2. DR Kongo 3. Kamerun 4. Togo

2 2 2 2

1 1 1 0

1 0 0 1

4 3 3 1

(18) (17) 0 1 1 1

3:2 2:1 2:2 1:3

4 3 3 1

Gru pa J Su bo ta Kamerun - Togo Ne de qa DR Kongo - Libija 1. Senegal 2. Uganda 3. Angola 4. Liberija

2 2 2 2

1 0 0 0

1 2 2 1

(15.30) (15.30) 0 0 0 1

4:2 2:2 1:1 1:3

4 2 2 1

SPORT

dnevnik

petak22.mart2013.

KVALIFIKACIJE ZA PRVENSTVO SVETA: HRVATSKA–SRBIJA DEJAN STANKOVI] ]E S TRIBINA BODRITI ORLOVE

Skoncentrisati se samo na igru

Do s ko r a { wi ka p i t en re pre z en t a c i j e Sr b i j e De j an Stan ko vi}, re kao je da o~e ku je da se iza bra ni ci se lek to ra Si ni {e Mi haj lo vi }a sa Mak si mi ra vra te sa po be dom.

De jan Stan ko vi}

- Hr vat ska eki pa je do bar spoj kva li te ta i is ku stva, me |u tim, o~e ku jem da se Sr bi ja vra t i sa ve l i k a tri bo d a. Igra ~i mo ra ju da iz ne su naj ve }i te ret, a ja do la zim u Za greb kao dru gar i pri ja teq, da im pru `im po dr {ku. Svim

sr cem sam uz wih - po ru ~io je De jan Stan ko vi}. Biv {i ka pi ten or lo va sma tra da tim Si ni {e Mi haj lo vi }a mo ra bi ti skon cen tri san svih 90 mi nu ta na Mak si mi ru. - Tre ba se ~u va ti po ~et ka utak mi ce, eufo ri je, do bro se se }am me ~a Hr vat ska - Ju go sla vi ja 1999. Mom ci mo ra ju da bu du sve sni da tre ba da igra ju fud bal, da se skon cen tri {u is kqu ~i vo na utak mi cu. Za {to ne bi igra li sa osme hom, i ja sam ta ko igrao pre 13 go di na. Is ku sni fud ba ler ve ru je da igra ~i obe re pre zen ta ci je je dva ~e k a j u da pred s to j e } a utak mi ca pro |e, da se oslo bo de ogrom n og pri t i s ka zbog we nog zna ~a ja i in te re so va wa jav no sti. - Sa mo da sve osta ne u gra ni ci nor ma le i fer ple ja. Ve ru jem da }e ta ko i bi ti - is ta kao je Stan ko vi}. On sma tra da je srp ski se lek tor si gu ran u svo je iza bra n i k e i da se ne pla { i pred sto je }eg iza zo va. - Mi h aj l o v i} je do b ar stru~ wak i hra bar ~o vek. Se }am se da je po sle `re ba gru pa re kao ka ko bi vo leo da put ni ka za Mun di jal od lu ~u je po sled wa utak mi ca sa Hr va ti ma u sep tem bru u Be o gra du. Ta kav je on, a ta ko bi mo glo i da bu de- do dao je biv {i re pre zen ta ti vac.

MARKO PANTELI]

Ovo je tek prvo poluvreme Me |u oni ma ko ji su do pu to va li u Za greb da dan uo~i utak mi ce sa Hr vat skom pru `e po dr {ku re pre zen ta tiv ci m a Sr b i j e na { ao se i Mar k o Pan t e l i}. Na p a d a~ Olim pi ja ko sa sve stan je da or l o v i m a ne } e bi t i la k o, ali je is ta kao da ne po be |u je uvek fa vo rit. - Hr va ti je su ve li ki fa vo ri ti. Re zul ta ti po ka zu ju da ima j u fe n o m e n al n u re p re zen ta ci ju, ali svi do bro zna mo da je na te re nu ogro man fak tor i sre }a. Vr lo la ko mo `e da se do go di da eki pa

ko ja ni je fa vo rit iz ne na di, po go to vo sa ta len tom ko ji mi ima mo - re kao je Pan te li} srp skim no vi na ri ma u Za gre bu. - Po {tu je mo sva ko ga, ali iz nad sve ga ce ni mo se be i uvek tre ba da iza |e mo na te ren sa osme hom, a ne sa gr ~em i mr {te }i se. Tre ba da da mo sve od se be i pr ven stve no na to pi mo dres zno jem. Na rav no da svi, kao i uvek, pri `eq ku je mo po be du re pre zen ta ci je. Si gur no je da ne } e bi t i la k o. Bi } u svim sr cem uz mom ke na te re nu.

MLADA REPREZENTACIJA IGRA S HOLANDIJOM

Prava provera orli}a Mla da fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je u Har ke mu da nas u 18.30 sa ti igra pri ja teq sku utak mi cu sa se lek ci jom Ho lan di je. Bi }e ovo dru ga pro ve ra or li }a pred start kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo 2015. go di ne, ta ko |e i od ka ko je na klu pi Ra do van ]ur ~i}. U pr voj na {a re pre zen ta ci ja je igra la ne re {e no (0:0) pro tiv Izra e la. Pro tiv nik je te `ak, ali se se lek tor ra du je du e lu sa Ho lan |a ni ma. - Za raz li ku od pro ve re u Izra e lu sa da }u ima ti ja sni ju sli ku ka kvim igra ~i ma ras po la `em. Ima li smo vi {e vre me na za pri pre me ne go, ta ko |e od i gra na su i ~e ti ri ko la na {e Je len su per li ge i vi de li smo mom ke na de lu. Ovo je tre nut no naj ja ~i sa stav ko ji ima mo i vi de }e mo ka ko }e se po na {a ti pro tiv Ho lan |a na – re kao je ]ur ~i}. Se lek tor je ob ja snio da je na mer no iza bran ta ko jak pro tiv nik. - U kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo u gru pi igra mo sa se lek ci ja ma Ita li je i Bel gi je. O pr vim ne tre ba tro {i ti re ~i dok su ovi dru gi u ve li kom za ma hu. Ne ki no vi ve tro vi du va ju kod Bel gi ja na ca, po ja vi la se jed na vr lo ta len to va na ge ne ra ci ja, {to se vi di i u sa sta vu se ni or ske eki pe. Ne }e nam bi ti la ko pro tiv wih i za to je bi -

lo va `no da u pri prem nim utak mi ca ma ima mo {to ja ~e pro tiv ni ke. Ho lan |a ni su sam vrh evrop skog fud ba la? - Da, go di na ma po tvr |u ju svoj kva li tet. Ima ju sjaj nu ge ne ra ci ju, igra ju atrak ti van fud bal, i o~e ku jem da }e mo ima ti ja ku pro ve ru. U od no su na pro {li ci klus kva li fi ka ci ja, ka da ni smo iz bo ri li pla sman na Evrop sko pr ven stv,o da li }e bi ti ne kih no vi na u igri eki pe? - Ve ro vat no }e mo igra ti ofan ziv ni je – ka `e ]ur ~i}. – Ima mo od li~ ne na pa da ~e i ve ro vat no }e mo igru ba zi ra ti na wi ma. Ciq je da usta no vi mo mo del ko ji zah te va mo de ran fud bal, a ko ji pod ra zu me va ~vr stu sa rad wu iz me |u ve znog re da i na pa da ~a. U mo di je tre nut no vi so ki pre sing i mi mo ra mo od go vo ri ti tim zah te vi ma. Me~ sa Ho lan |a ni ma bi }e do bar i za re {e va we ne kih pro ble ma ko je ima te? - Da, de fi ci tar ni smo na po zi ci ji le vog be ka. Pan ti} je pri nud no na stu pio na toj po zi ci ji pro tiv Izra e la pa mo ra mo na }i jo{ jed nog igra ~a ko ji bi tu mo gao da igra. Ne }e mo `u ri ti, is ko ri sti }e mo i me~ pro tiv Bu gar ske da pro ve ri mo ne ke kan di da te – za kqu ~io je Ra do van ]ur ~i}. I. Lazarevi}

Na {i re pre zen ta tiv ci na ju ~e ra {wem tre nin gu na Mak si mi ru

IVANOVI] I KOLAROV

Eh, da je Mihajlovi} u timu Ka p i t en i za m e n ik ka p i t e n a fud b al s ke re p re z en t a c i j e Sr bi j e Bra n i s lav Iva no v i} i Alek s an d ar Ko l a r ov re k li su ka d a bi mo g li da iza be r u jed n og igra ~ a iz 1999. ko ji bi im naj v i { e po m o g ao pro tiv Hr v at s ke, to bi bio sa d a {wi se l ek t or Si n i { a Mi h aj lo v i}. Isti na, Iva no vi} i Ko la rov su taj od go vor na kon fe ren ci ji za me di je na Mak si mi ru da li tek po {to ih je Mi haj lo vi} upo zo rio da do bro raz mi sle {ta }e

da ka `u ako `e le da bu du na te re nu pro tiv Hr vat ske. - U ta da {wem ti mu bi lo je mno go ve li kih igra ~a, in di vi du a la ca, ali ipak bi ram Mi haj lo vi }a - kroz osmeh je re kao Iva no vi}. Na we go ve re ~i na do ve zao se Ko la rov. - Bi ram se lek to ra, na rav no. Ali, po {to on ne }e mo }i da igra, na dam se da }u ja mo }i da is ko pi ram we go ve slo bod ne udar ce sa me ~a iz 1999. go di ne na veo je on. Le vi bek Man ~e ster Si ti ja na gla sio je da se ne op te re }u je

~i we ni com da Hr va ti igra ju na svom te re nu i da }e ima ti „ve tar u le |a” sa tri bi na. - Na vi ja ~i ne mo gu da da ju gol. Bit no je sa mo {ta se de {a va na te re nu. Na na ma je da osta vi mo pro {lost i igra mo u du hu ferple ja - re kao je Ko la rov. Ka pi ten Iva no vi} na veo je da su igra ~i po ru ka ma pre me ~a pro ba li da uti ~u na at mos fe ru i do pri ne su sport skom am bi jen tu. - Ve ruj te, kad po~ ne utak mi ca, ne ~u je mo vi {e na vi ja ~e jer smo skon cen tri sa ni na te ren i pro -

tiv ni ka. Ovo je utak mi ca u ko joj sve {to se pri ~a una pred pre sta je da va ì na te re nu. Ima mo mlad tim i èq ni smo do ka zi va wa - do dao je on. Na pi ta we hr vat skih no vi na ra da pro ko men ta ri {e ~i we ni cu da wi ho va eki pa ima vi {e fud ba le ra ko ji igra ju u ve li kim evrop skim klu bo vi ma, Ko la rov je re kao: - Ne bih se slo ìo sa tim. Ima mo i mi igra ~e u ja kim li ga ma i klu bo vi ma. Ma te ma ti ka je ve o ma ja sna i sve to mo è da se pre bro ji.

[TIMAC NERVOZAN NA POSLEDWOJ KONFERENCIJI ZA NOVINARE

Hrvati gledaju u budu}nost To kom po sled we kon fe ren ci je za no vi na re pre utak mi ce sa Sr bi jom, na tre nu tak pre ki nu te ne stan kom stru je, se lek tor Hr vat ske Igor [ti mac ne ko li ko pu ta je is ta kao da se ne bi vra }ao u pro {lost i da ga in te re su je sa mo po be da nad or lo vi ma. - Ne è li mo da se vra }a mo u isto ri ju. @e li mo da po be di mo u ovoj utak mi ci i to je to. @e li mo se po na {a ti u skla du sa fer ple jom. Svi ste sve sni to ga da je Hr vat ska po igra ~i ma i re zul ta tu bo qa od Sr bi je, ali to ni {ta ne zna ~i. Mi mo ra mo da od ra di mo 90 mi nu ta i to je ja sno, a lo gi~ no je i da Sr bi ja è li da ide na po be du - re kao je [ti mac. Po tom je go vo rio o for mi ra wu re gi o nal ne li ge u fud ba lu. - Ne po sto je uslo vi, to da nas ni je te ma kon fe ren ci je. A osvr nuo se i na su di ju Cu ne je ta â ki ra.

Igor [ti mac

Trenirali pred 5.000 navija~a Fud bal ska re pre zen ta ci ja Hr vat ske od ra di la je ve ~e ras po sled wi tre ning pred kva li fi ka ci o ni me~ za Svet sko pr ven stvo 2014. go di ne pro tiv Sr bi je pred 5.000 gle da la ca. Otvo re nom tre ning na te re nu Za gre ba, po red na vi ja ~a, pri su stvo vao je i biv {i se lek tor Hr vat ske Mi ro slav ]i ro Bla `e vi}. Se lek tor Igor [ti mac po de lio je „koc ka ste” na cr ve ne i pla ve, a sla vi li su cr ve ni sa 2:0 go lo vi ma Man xu ki }a i Oli }a. Pro blem za do ma }i na mo `e da pred sta vqa po vre da Ve dra na ]or lu ke, ko ji je po sle 20 mi nu ta na pu stio tre ning.

Konsultacije kod premijera Pred sed nik HNS Da vor [u ker i se lek tor Igor [ti mac po zva ni su na raz go vor sa pre mi je rom Hr vat ske Zo ra nom Mi la no vi }em. - Imam od go vor nost za bez bed nost uo~i ve li kog dvo bo ja na Mak si mi ru. Sa sta nak ni je sa zvan zbog UEFA ve} zbog hr vat skih gra |a na - re kao je Mi la no vi}. - Fud bal je zbli `a va we, sve }e mo na pra vi ti da ne bu de ni ti je dan in ci dent - re kao je [u ker, na {ta je pre mi jer do dao: - Ape lu jem na na vi ja ~e! Su tra }e bi ti hi qa de qu di na sta di o nu, a ako ~u je te da vas ne {to vre |a nad gla saj te pe smom ili zvi `du kom.

- Igra ~i su upo zo re ni da ne raz go va ra ju sa wim i da pa ze da ne do bi ju cr ve ni kar ton zbog o{trog star ta. U me |u vre me nu izi ri ti ra lo ga je pi ta we jed nog no vi na ra. Upi tan da li utak mi cu sma tra pre vi {e li~ no, s ob zi rom na pro {lost i utak mi ce pro tiv Ju go sla vi je 1999, ~i ji je bio i u~e snik, od go vo rio je. - Po ~e mu vi to za kqu ~u je te? Ve ro vat no ste se de li na u{i ma ka da sam re kao da se ne `e li mo ba vi ti onim {to je bi lo u pro {lo sti - o{tro je re kao [ti mac. Za raz li ku od iza bra ni ka Si ni {e Mi haj lo vi }a, Hr va ti su tre ni ra li ju ~e u 17 sa ti pred gle da o ci ma. Na pi ta we ko ji de taq bi mo gao da od lu ~i me~, biv {i {ef stru ke Haj du ka, Ci ba li je i NK Za gre ba oce nio je: - Ova utak mi ca mo `e bi ti re {e na na bo ko vi ma i u ve zi, ali ima mo i mo }an na pad. No, ima ju

i Sr bi adu te, ali zna mo gde je wi ho va sna ga i zna mo ka ko ih ugu {i ti, po seb no \u ri ~i }a, ko ji u po sled we vre me igra ja ko do bro - do dao je [ti mac. Sr bi ja naj vi {e stra hu je od hr vat skih na pa da ~a. Hr va ti ka ù sa pra vom, jer su u od li~ noj for mi. Igor [ti mac ka è da }e na du e lu na Mak si mi ru da nas strah pred srp skim go lom se ja ti Ma rio Man xu ki} i Ivi ca Oli}. - Si gur no je da }e od pr vog mi nu ta igra ti Kraw ~ar. Uko li ko mi do po ~et ka me ~a ne pad ne na pa met ne ka dru ga ide ja. U na pa du }e igra ti Man xu ki} i Oli}- iz ja vio je [ti mac. Se lek tor Hr vat ske is ta kao je da ne ma ner vo ze u~i du e la sa Sr bi jom i da je ve ru je da we go va eki pa mo è da za be le ì po be du. - Ni sam ner vo zan. Sma tram da smo sve ura di li do bro i ima mo raz lo ga za sa mo po u zda we. Sve sni smo na {ih kva li te ta i bo dov ne raz li ke na ta be li i mo è mo da pri u {ti mo po ne ki kiks u na stav ku kva li fi ka ci ja, ali ne u pe tak. U od li~ noj at mos fe ri do ~e ku je mo utak mi cu sa Sr bi jom - re kao je [ti mac i do dao da su i igra ~i do bro pri pre mqe ni na psi ho lo {kom ni vou. - Nas ne }e po ne ti ner vo za, si gur no je da }e bi ti emo ci ja, ali to su sve igra ~i ko ji ima ju mno go is ku stva i sprem ni su na naj ve }a is ku {e wa. On je re kao da op ti mi zam ba zi ra na ~i we ni ci da we go vi igra ~i igra ju do bro u svo jim klu bo vi ma. - Pred sta ve ko je pri ka zu ju u svo jim klu bo vi ma su mo `da i glav ni raz log na {eg op ti mi zma. Svi igra ju fe no me nal no, po go to vo Lu ka Mo dri} i we go va for ma je pro bu di la Hr vat sku. Mno gi go vo re da je od bra na Sr bi je bo qa od na {e, ali ja se ne bih slo ìo s tim, a to }e mo po ka za ti. Iz go re }e mo za po be du.

Sport

NO VAK \O KO VI] SPREMAN ZA MAJAMI Naj bo qi te ni ser sve ta No vak \o ko vi} iz ja vio je da }e tur nir u Ma ja mi ju bi ti sja jan upr kos to me {to na Flo ri di ne }e bi ti Ro xe ra Fe de re ra i Ra fa e la Na da la. Str. 25.

KVA LI FI KA CI JE ZA PR VEN STVO SVE TA: HR VAT SKA–SR BI JA (18)

Mi haj lo vi} ne raz mi {qa o po ra zu i ostav ci Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Sini{a Mihajlovi} rekao je u Zagrebu da uo~i duela sa Hrvatskom ne razmi{qa o dve stvari, porazu i ostavci. On je dodao da se u glavnom gradu Hrvatske ose}a lepo, da je sve korektno i da se nada da }e ga kao i 1999. godine napustiti u lepom raspolo`ewu. - Uop{te ne razmi{qam o porazu, a samim tim ni o ostavci. Pa ~ak i ako se desi da izgubimo, ne}u podneti ostavku. To nije na~in na koji razmi{qam i radim. Kao

Hr vat ska–Sr bi ja ZA GREB: Stadion Maksimir, kapacitet 37.000 gledalaca, sudija: ^alir (Turska). HR VAT SKA: Pletikosa - Srna, ]orluka, [imuni}, Strini} - Rakiti}, Modri}, Vukojevi}, Kraw~ar - Manxuki}, Oli}. SR BI JA: Stojkovi} - Ivanovi}, Suboti}, Nastasi}, Kolarov - Radovanovi} (Petrovi}), Igwoski - Tadi}, \uri~i}, To{i} \or|evi}. dobrom rezultatu - kazao je Mihajlovi}. Na pitawe hrvatskih novinara da li je wegova ekipa spremna na uvrede i provokacije koje }e, izvesno, dobiti sa tribina, Mihajlovi} je rekao: - To nije na{ pro-

blem, ali se nadam da }e zagreba~ka publika da bude inteligentna, isto to se nadam i za Beograd kad budemo igrali kod nas. Mi ne moèmo da uti~emo na to, ali moèmo da svojim primerom i pona{awem uti~emo da ne bude incidenata - objasnio je Mihajlovi}. On je istakao da o~ekuje da na samom terenu sve pro|e u najboqem redu. - Garantujem za sebe i svoju ekipu da }emo se pona{ati u skladu sa fer-plejom i da onaj koji napravi neku glupost ili zaradi crveni karton ne}e vi{e igrati za reprezentaciju. Imamo puno poverewe u organizatore. Ipak, uvek }e se na}i 100 ili 200 budala i kod nas i kod vas - istakao je Mihajlovi}. On je ponovio da dana{wi me~ ne moè da ima tenziju kao dueli odigrani 1999. godine.

{to bi rekao moj prijateq Vujadin Bo{kov, u fudbalu mo`e{ da pobedi{, izgubi{ i odigra{ nere{eno. Do{li smo da igramo fudbal, da radimo ono {to najvi{e volimo i nadam se

Lu ka Mo dri}

Za bra wen otvo re ni tre ning Sr bi je Funkcioner hrvatskog Saveza zadu`en za bezbednost Zoran Cvrk nije dopustio otvoreni trening orlova na Maksimiru iz bezbednosnih razloga. Iako je selektor Srbije Sini{a Mihajlovi} najavio da }e svi mo}i da u`ivo gledaju trening wegove ekipe to nije omogu}eno. - Prekasno su nam javili iz srpskog Saveza. Mi u tako kratkom periodu nismo bili u stawu

da organizujemo otvoreni trening - izjavio je Zoran Cvrk, visoki funkcioner HNS-a. On je najavio i da }e na stadionu na dan utakmice biti vr{en detaqni pregled svih posetilaca. Svako ko ne bude mogao da u|e na stadion bi}e izdvojen. Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karaxi} izjavio je da je otvarawe treninga stvar selektora.

Apla uz na tre nin gu Fudbalski reprezentativci Srbije aplauzom su do~ekani na stadionu Maksimir, na treningu pred utakmicu sa Hrvatskom. Trening je za javnost bio otvoren samo prvih 15 minuta, a tokom tog dela prisustvovalo je oko 200 novinara, reportera i drugih gostiju. Srpski fudbaleri su trening po~eli lakim zagrevawem i tr~awem, zatim su krenuli da rade sa loptom, a nakon toga su okupqeni oko terena morali da napuste stadion. Selektor Srbije Sini{a Mihajlovi} `eleo je da ceo trening bude otvoren kako za novinare, tako i za ostale „qubiteqe fudbala”, ali je to zabranila zagreba~ka policija zbog bezbednosti.

godinu, dve i to da se re{i jer ima talentovane i mlade igra~e koji su spremni za dokazivawe. Mihajlovi} je odgovorio i treneru Partizana Vladimiru

- To je bila neka druga pri~a. Dovoqno je re}i da niko od mojih momaka nikad nije bio u Zagrebu, Splitu, pa ni u Sarajevu i Mostaru. Oni znaju da je ova utakmica derbi, ali ne vi{e od toga”, poru~io je srpski selektor. Mi haj lo vi} je istakao da se nije previ{e bavio izborom tima hrvatskog selektora Igora [timca i da je skoncentrisan na svoju ekipu. - Dobro se poznajemo, ne}e biti nekih iznena|ewa. O~ekujem uravnote`enu utakmicu, a radova}e se ona ekipa koja bude mawe gre{ila i koja se izbori sa psiholo{kim pritiskom istakao je on. Selektor Srbije je rekao da je ba{ zanimqivo {to Srbija ve} du`e vreme ima problem sa napada~ima, ali da o~ekuje da }e za

GRU PA 1 Da nas Hr vat ska - Sr bi ja (18) Ma ke do ni ja - Bel gi ja (20.45) [kot ska - Vels (21) 1. Bel gi ja 2. Hr vat ska 3. Sr bi ja 4. Ma ke do ni ja 5. Vels 6. [kot ska

OR L O V I POD JA K OM PRAT WOM: Fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je, na ~e lu sa pred s ed n i k om Sa v e z a To m i sla vom Ka ra yi }em, do pu to va la ju ~e pre pod ne u glav ni grad Hr v at s ke. Po v i { e n e me r e obez be |e wa. Mi haj lo vi} ni je hteo da da je iz ja ve, igra ~i ma za b ra w e n o. Me r e osi g u r a w a na pu tu pre ma aero dro mu su po ve }a ne na zna ~aj no vi {i ni vo, a na sva kih sto ti nak me ta ra du` pu ta ras po re |en je po je dan po li ca jac. Ka da je srp ska eks pe di ci ja sti gla pred ho tel „[e ra ton”, se lek tor je, ka ko red na l a ` e, pr v i na p u s tio auto bus sa re pre zen ta tiv ci ma. Na taj na ~in, Mi haj lo vi} je sim bo li~ no dao znak za po ~e tak za vr {ne fa ze „ope ra ci je Za greb”. Vo zi lo sa „or lo vi ma” sti glo je u prat wi pre ko 10 po li cij skih auto mo bi la. Oko ho te la bi li su ras po re |e ni spe ci jal ci, kao i du` ce log pu ta od aero dro ma „Ple so” do cen tra

4 4 4 4 4 4

3 3 1 1 1 0

1 1 1 1 0 2

0 0 2 2 3 2

8:1 10 6:2 10 6:5 4 3:4 4 3:11 3 2:5 2

Bra ni slav Iva no vi}

Za gre ba. Po red broj nih no vi na ra i fo to re por te ra, srp ske fud ba le re sa ~e ka lo je i ne ko li ko zna ti `eq ni ka (ne ki sa

Vermezovi}u, rekav{i da ne `eli da le~i „ni~ije komplekse”, istakao da nije la`ov i dodao da nije korektno da sportski direktor Partizana Qubi{a Tumbakovi} preti suspenzijom Lazaru Markovi}u

ukoliko do|e na utakmicu na Maksimiru. Na po~etku konferencije za medije portparol FSS Aleksandar Bo{kovi} preneo je stav saveza na odluku hrvatskih vlasti da ne ispune `equ selektora Mihajlovi}a da trening na Maksimiru bude otvoren za javnost. - Na vreme smo obavestili kolege iz Hrvatske. @eleli smo da imamo isti tretman. Ne `elimo da ulazimo u razloge wihove odluke, ali o tome }emo obavestiti FIFA - kazao je Bo{kovi}. Mihajlovi} je na kon fe ren ci ji dobio i predloge srpskih novinara za sutra{wi tim, ali je kazao da niko od wih nije uspeo da pogodi startnih 11.

pre p o z na t qi v im hr v at s kim obe l e` ji ma), ko ji su mir no po sma tra li iz la zak igra ~a iz auto bu sa.

NOVI SAD *

PETAK 22. MART 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23742 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PAN^EVA^KA AZOTARA KRA]A 418 MILIONA DINARA, A DR@AVNI BUYET 65

Uhap{eno dvanaest qudi zbog malverzacija sa regresiranim |ubrivom

str. 9

VLADA SRBIJE ZA NASTAVAK DIJALOGA S PRI[TINOM I EVROPSKOG PUTA

Vu~i}: ^eka nas jedanaest dana pakla

str. 3

TEZGE I GEPECI PREPUNI HRANE IZ MA\ARSKE, RUMUNIJE, BiH

[verc kobasica i sira te`ak pola milijarde evra

s tr. 5

I N T E R V J U : ALEKSANDAR KRAVI], PREDSEDNIK NOVOSADSKOG ODBORA LSV

Foto: S. [u{wevi}

Nikad vi{e sa Srpskim pokretom obnove str. 17

DEPOLITIZACIJA UPRAVQAWA U VOJVO\ANSKIM KOMUNALNIM FIRMAMA

Direktorima JKP tresu se foteqe do 30. juna

str. 4

Sneg, pa sunce

Najvi{a temperatura 7 °S

NASLOVI NOVA OPREMA U KLINI^KOM CENTRU VOJVODINE

Ekonomija 5 Milion evra za plastenike, vinograde

Crna 8 Za svirepo ubistvo 30 godina zatvora 8 Odlo`ena plenidba imovine fitnes centra „Gimnas”

Vojvodina

Prva operacija tumora mozga navigacionim aparatom str. 7

Novi Sad 15 Odlo`ena naplata od{tete od Grada 15 Sindikati „Stana” tra`e spas

Foto: I. Rami}

12 Mol: Podstanarske muke {estoro Jevti}a 13 Zrewanin: Direktori predla`u ste~aj „Vojvodinaputa” U NOVOM SADU DECA SE TAKMI^ILA, DECA OCEWIVALA

Zvonili glasovi mali{ana

str. 16

POLiTikA

petak22.mart2013.

dnevnik

RE A GO VA WE NA SED MU RUN DU PREGOVORA BEOGRADA I PRI[TINE U BRI SE LU

Da ~i}: Ni bli zu ni da le ko

to o~igledno mnogo vi{e nego {to se `eli predo~iti javnosti. Da~i} i Ta~i su, naravno, uz nagovor EU i SAD stali pred kamere da poka`u da je do nekakvog progresa do{lo”, rekao je Pribi}evi}.

Kir bi: Jo{ Ambasador SAD u Srbiji Majkl Kir bi izjavio je da bi u dijalogu Beograda i Pri{tine trebalo da do|e do jo{ ve}eg napretka i da SAD i EU `ele da

se pregovori {to pre zavr{e. Kirbi je napomenuo da SAD insistiraju na normalizaciji odnosa, a ne na prihvatawu nezavisnosti Kosova.

rekao da su razgovori bili konstruktivni i da se tra`i re{ewe kojim bi sever Kosova bio „integrisan”, a odnosi izme|u

Beograda i Pri{tine normalizovani. Nastavak dijaloga Beograda i Pri{tine zakazan je za 2. april.

ALEK SAN DAR PO POV, DI REK TOR CEN TRA ZA RE GI O NA LI ZAM

asocijacije op{tina, {to je, kako je kazao, fakti~ki status nevladine organizacije. Popov ka`e da Pri{tina u tome

Po ru ka za {e i ka

Qu bo mor ni ^ak(i)

Funkcioner DS Alek san dar [a pi} nakon brojnih napisa u ùtoj {tampi o wemu kaè samo ovo: Mislim da je i âk Noris postao qubomoran, kako sve postièm...

^om ski i ja Savetnik ekspredsednika Srbije Ne boj {a Kr sti} kratko konstatuje na lajni: Misli}u sve isto kao No am ^om ski kad i ja budem bio Amerikanac.

politika

dnevnik

VLA DA SR BI JE ZA NA STA VAK DI JA LO GA S PRI [TI NOM I EVROPSKOG PU TA

petak22.mart2013.

POT PI SAN KO A LI CI O NI SPO RA ZUM NO VE SKUP [TIN SKE VE ]I NE U BA^ KOJ PA LAN CI

Ga gi}: Mo `e i SVM

REKLI SU [a ro vi}: Za {to se Ni ko li} ru ko vao?

Var ga: U EP o nad le `no sti ma Voj vo di ne

LSV: Sa mo voj vo |an ski po li ca jac...

ekonomija

petak22.mart2013.

dnevnik

DE PO LI TI ZA CI JA UPRA VQA WA U VOJ VO \AN SKIM KO MU NAL NIM FIR MA MA

^i {}e we fir mi od po li ti ke

se raz re {e du `no sti, pred u ze }e }e im do is te ka man da ta mo ra ti da va ti pla tu. R. Da u to vi}

MA LE [AN SE ZA BES CA RIN SKI IZ VOZ AUTO MO BI LA U RU SI JU

ekOnOMiJA

dnevnik

petak22.mart2013.

PRE PU NE TE ZGE I GE PE CI HRA NE IZ MA \AR SKE, RU MU NI JE, BiH...

STA NO VI JEF TI NI JI DVA PO STO

Fo to. S. [u {we vi}

[verc si ra i ko ba si ca te `ak po la mi li jar de evra

Pi ja ca kao hi per mar ket

VOJ VO \AN SKIM PO QO PRI VRED NI CI MA NAJ PO VOQ NI JI KRE DI TI U DR @A VI

Ki par ski ka pi tal, a ban ka srp ska

Ka ma te iz no se od je dan do dva po sto go di {we, a grejs pe riod je od {est me se ci do tri go di ne

MAR FIN BAN KA, OSNO VA NA NOV CEM SA KI PRA, RA DI BEZ PRO BLE MA

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

109,3343

Pobeda, Beograd

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 111,5656

113,1316

109,9996

Australija

dolar

87,5796

89,3669

91,4223

87,3115

Kanada

dolar

82,3672

84,0482

86,9813

82,1151

Danska

kruna

14,6684

14,9678

15,3121

14,6235

Norve{ka

kruna

14,4477

14,7425

15,0816

14,4034

[vedska

kruna

13,0612

13,3278

13,6343

13,0213

[vajcarska

franak

89,3692

91,1931

93,2905

89,0957

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

127,6673 84,4641

130,2728 86,1777

133,2691 88,1598

127,2765 84,1956

Kursevi iz ove liste primewuju se od 21. 3. 2013. godine

Promena %

Cena

BELEX 15 (571,88 0,20)

Promet

300,00

Dijamant, Zrewanin

13,92

21.091

232.000

AIK banka, Ni{

0,49

1.627

16.990.366

Bezdan poqopr. preduze}e, Bezdan

11,11

500

275.000

NIS, Novi Sad

0,33

913

21.170.929

9,04

6.803

340.150

Imlek, Beograd

-0,49

3.021

60.420

5,62 Promena

940 Cena

23.500 Promet

Soja protein, Be~ej

-0,13

770

5.390

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.590

298.920

-13,67

120

5.760

Energoprojekt holding, Beograd

-0,15

680

120.360

Impol Seval, Sevojno

-0,99

801

18.423

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,42

499

5.755.225

Imlek, Beograd

-0,49

3.021

60.420

Jubmes banka, Beograd

Energoprojekt holding, Beograd

-0,15

680

120.360

0,00

10.389

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-0,13 Promena

770 Cena

5.390 Promet

0,00

3.065

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.290

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.100

20.500

Alfa plam, Vrawe

0,83

5.950

113.050

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

471

0,00

Tigar, Pirot

1,99

205

15.375

Gasalarm, Beograd Sremput, Ruma Pet akcija s najve}im padom Simpo, Vrawe

Soja protein, Be~ej Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

0,33

913

21.170.929

Dijamant agrar, Zrewanin

0,00

2.000

700.000

Rudnik Kovin, Kovin

0,00

2.999

299.900

Mlekara, Subotica

0,00

1.051

294.280

11,11

500

275.000

Bezdan poqopr. preduze}e, Bezdan

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

svet

petak22.mart2013.

AME RI^ KOG PRED SED NI KA U RA MA LI DO ^E KA LI I DE MON STRAN TI

SU SRET PO GLA VA RA RI MO KA TO LI^ KE I PRA VO SLAV NE CR KVE

Pa tri jarh Var to lo mej i pa pa Fra wa

“dobrim Samari}anom Latinske Amerike”. Vartolomej je istakao da je rad na jedinstvu hri-

{}ana primarni zadatak i preduslov zajedni~kog svedo~ewa vere.

dnevnik

Mar ko vi} pro tiv \u ka no vi }a POD GO RI CA: Crnogorski premijer Milo \ukanovi} stvarao je „atmosferu lin~a” i suvlasnik podgori~kog lista

PETA STRANA SVETA

Ajra Hant

okupqenim zaqubqenicima u tehnolo{ke novotarije, prime}uju}i da svi imaju telefone i

tablete sa kamerama, detektorima svetla, dodacima za geolocirawe... Iako je malo vre-

dru[tvo

dnevnik

Pr va ope ra ci ja tu mo ra mo zga na vi ga ci o nim apa ra tom

„Dnev nik Hol ding” mo ra da pla ti ote tu ro to-har ti ju

operativne opreme i uz wenu upotrebu operativne intervencije postati preciznije, skratiti se vreme operacije, a samim tim i poboq{ati rezultati le~ewa. J. Bar bu zan

\A CI I NA STAV NI CI IZ NI @WEG NOV GO RO DA U PO SE TI NOVOSADSKIM [KO LA MA

Fo to: R. Ha yi}

„Pa ra da po no sa” opo mi we

Po{to su lekari Kliniku na neurohirugiju KCV ovladali kori{}ewem ove opreme nadaju se da }e se ova oprema nabaviti u narednom periodu i postati sastavni deo neurohirur{ke

Ver ska to le ran ci ja me |u osma ci ma

sti neurolo{kog stawa pacijenta. Na ovaj na~in se smawuje mo gu} nost in tra o pe ra tiv nog o{te }e wa va `nih ner vnih struktura, a sama intervencija ostaje preciznija.

OMLA DIN SKA GRU PA HEL SIN [KOG OD BO RA

DIS KRI MI NA CI JE VI [E NE GO RA NI JE

NO VA OPRE MA U KLI NI^ KOM CEN TRU VOJ VO DI NE

DVP DO BIO JO[ JE DAN SPOR SA MA WIN SKIM OSNI VA ^EM

petak22.mart2013.

VESTI

Re ak ci je zbog ne pri me re nih iz ja va Ere Oj da ni }a

Pr vi kamp za ado le scen te obo le le od ra ka

mirawa posmrtnih ostataka imaju samo preduze}e JKP „Lisje” iz Novog Sada i JKP „Pogrebne usluge’’ iz Beograda.

Pr o se~ na sa hra na ko {ta 7.943 di na ra

De fi ni sa ti sta tus rat nih ve te ra na

crna hronika

petak22.mart2013.

dnevnik

U VI[EM SUDU U NOVOM SADU OSU\EN NOVICA KE[EQ IZ SAVINOG SELA

PET GODINA NAKON INCIDENTA U BEOGRADU

ZBOG SPORNOG TEKSTA, NOVOSADSKOM NOVINARU PRETI ODLAZAK IZA RE[ETAKA

Urednik pet meseci na robiju?

Fo to: A. [u ki}

Milorad Bojovi}

Palata pravde u Novom Sadu

DVADESETOGODI[WI SPOR U NOVOM SADU JO[ BEZ EPILOGA

Zapaqena ameri~ka ambasada

Fo to: N. Sto ja no vi}

Za svirepo ubistvo 30 godina zatvora

Sporna zgrada

Brava je promewena

Vladimir Sto{i}

crna HrOnika

dnevnik

petak22.mart2013.

ZBOG MAL VER ZA CI JA S RE GRE SI RA NIM \U BRI VOM JU ^E UHAP [E NO 12 QU DI

Me sto gde je na |e no be `i vot no te lo Bi lic kog

NA KON SA SLU [A WA, MA LO LET NI BE ^E JAC UPU ]EN U PRI HVA TI LI [TE

Ne ma ele me na ta ubi stva?

PRI VE DE NA DVO JI CA PA LAN ^A NA

OT KRI VE NO U TI TE LU

Fo to: N. Sto ja no vi}

Fo to: Ta njug

„Azo ta ra” kra }a za 418, mi li o na a bu yet za 65 mi li o na di na ra

„HIP-Azo ta ra” Pan ~e vo

PRO CES BIV [EM MI NI STRU PO QO PRI VRE DE SA [I DRA GI NU

ura di da se re vi ta li zu je „Azo ta ra“ , za {ta se dr `a va opre de li la da bi sa ~u va la rad na me sta i so ci jal ni mir - ka `e Ni ko la Ni ko li} za „Dnev nik“.

Sa {a Dra gin

SU BO TI^ KA PO LI CI JA ZA DR @A LA PA KI STAN CA

kWiGA

petak22.mart2013.

dnevnik

ПЕ ТЕ РУ ХАНД КЕУ НА ГРА ДА „МО МО КА ПОР”

TOP-LISTA

Ср би ја као људ ски и књи жев ни за ви чај

ВЕ ЧЕ РАС У КУЛ ТУР НОМ ЦЕН ТРУ НО ВОГ СА ДА

МИЛАН НЕНАДИЋ: НОВЕ И СТАРЕ ПЕСМЕ

Лирски претрес властите биографије

BA[TINA

Фо то: Не над Ша по ња

Крузер звани „Поезија”

ПО РУ КА КРЕ А ТИВ НОГ ТИ МА „АГО РЕ” ПО ВО ДОМ СВЕТ СКОГ ДА НА ПО Е ЗИ ЈЕ

Учи о ни ца без огра да или за твор без зи до ва

Глу пост као ин спи ра ци ја

[E O ] T NE

kultura

dnevnik

petak22.mart2013.

ДРАМСКИ ПИСАЦ ИГОР БОЈОВИЋ ОБЈАВИО СЕЛЕКЦИЈУ 58. СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

Провера на Позорју – сцена из представе „Костантин”

ВЕЧЕРАС У МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ

Жилник на снимању филма „Рани радови” 1968.

Фото: Б. Лучић

Фото: Танјуг

По нешто за свачији укус

ПРВИ ПУТ ДОДЕЉЕНА НАГРАДА ФОНДА „ВУЈИЦА РЕШИН ТУЦИЋ И ВОЈИСЛАВ ДЕСПОТОВ”

vOJvOdinA

petak22.mart2013.

dnevnik

СИРОМАШНА ПОРОДИЦА ИЗ МОЛА БЕЗ СТАЛНОГ КРОВА НАД ГЛАВОМ

Фото: М. Митровић

Подстанарске муке шесторо Јевтића Андор Дели и Михаљ Њилаш

ПОТПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ ВОЈВОДИНЕ АНДОР ДЕЛИ У КАЊИЖИ

Породица Јевтић пред кућом у којој привремено живи

Осми „Винофест”

БИЛИ ИЗБОРИ У СОМБОРУ

Нови савети у девет месних заједница Потписивање уговора у Старој Пазови

VESTI Млади поново на сцени

секретаријату за привреду, запошљавање и равноправност полова Нада Бурмазовић. М. Мр.

Саднице уместо котизације

vojvodina

dnevnik ПРО ДА ЈА ПЕ КА РЕ КИ КИН ДА СА МО ДЕ ЛИ МИЧ НО УС ПЕ ЛА

КОМ ПА НИ ЈА АСА МО РА ДА НА ПЛА ТИ ПО ТРА ЖИ ВА ЊА

Не ре дов ним пла ти ша ма ту жбе

petak22.mart2013.

„ВОЈ ВО ДИ НА ПУ ТУ” ПРЕ ТИ ПРО ПАСТ

Кул ми ни ра ли про бле ми на го ми ла ва ни го ди на ма

monitor

petak22.mart2013.

dnevnik

H o r o s k o p 22. mart 2013. OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Zoran Delibos VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Ова ко из гле да пра ва же наs

PROGNOZA

Снег, па сун це

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

-4

Kijev

Moskva

-9

Oslo

-2

St. Peterburg -9 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

-4

VIC DANA За што у Ки ни не ма ко ма ра ца? - Сва ко убио сво га.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

TISA

Bezdan

333 (-25)

Slankamen

518 (-4)

Apatin

430 (-26)

Zemun

555 (1)

Tendencija opadawa

Senta

495 (3)

Bogojevo

414 (-22)

Panчevo

546 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

435 (2)

Tendencija stagnacije

Smederevo

624 (-4)

Titel

530 (-1)

NERA

Baч. Palanka 426 (-12) Novi Sad

449 (-5)

Tendencija opadawa i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

312 (-46) N. Kneжevac

SAVA

170 (10)

Tendencija porasta

489 (3)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 620 (10) Beograd

Kusiћ

509 (2)

154 (0s)

Reшeњe:

DUNAV

IZ ZIG-a NAJAVQUJU HITNE POPRAVKE KOLOVOZA

JU^E U TEMERINSKOJ ULICI

Fo to: S. [u{wevi}

Novosadska petak22.mart2013.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PRAVOSNA@NA PRESUDA ATP „VOJVODINA” NA ^EKAWU KOD VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

DANAS ZASEDA SKUP[TINA GRADA

Fo to: S. [u{wevi}

Odlo`ena naplata od{tete

^e ka ju auto bu si, ~e ka i od {te ta

SINDIKATI JKP „STAN” PISALI GRADU

OBELE@EN SVETSKI DAN POEZIJE

Osta tak dnev nog re da po sve }en je uskla |i va wu sta tu ta jav nih i jav nih ko mu nal nih pred u ze }a sa no vim za ko nom o jav nim pred u ze }i ma, a u po sled woj, ka drov skoj ta~ ki, za

sa da se na la zi sa mo tri re {e wa za ~la no ve {kol skih i pred sed ni ka nad zor nog od bo ra Za vo da za za {ti tu rad ni ka No vi Sad. S. Kr.

ME^ SRBIJE I HRVATSKE UTI^E NA NASTAVU

Fo to: S. [u{wevi}

Voj vo di ne da se pri dru ì mo obe le à va wu ovog da na. Po {to se ka è da kwi ga ì vi sa mo dok se ~i ta, po tru di }e mo se da ve ~e -

ras pe sni ci pred na ma o`i ve re kao je di rek tor Grad ske bi bli o te ke Dra gan Ko ji}. B. M.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak22.mart2013.

DNEVNIK

SA RAD WA OR GA NI ZA CI JE „IZ KRU GA – VOJ VO DI NA” I DO MA ZDRA VQA

TAK MI ^E WE DE^ JEG HO RA „ZVON ^I ]I”

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU

POZORI[TA SNP: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama „Brod za lutke” (19.30), Kamerna scena, drama „Presre}ni qudi„ (20.30) No vo sad sko po zo ri {te: „Leons i Lena” (17)

OBE LE @EN SVET SKI DAN OSO BA SA DAUNOVIM SIN DRO MOM

TElEfONI

Fo to: F. Ba ki}

Fo to: I. Ra mi}

Ma mo graf ski pre gle di za `e ne sa in va li di te tom

rodica, bilo bi idealno kada bi svaka mama jo{ u trudno}i znala da nosi dete sa Daun sindromom. Po ro|ewu deteta nema mesta stidu, sramu, kolebawu i prei-

spitivawu „{ta je ovo meni trebalo”, nego dete treba odmah da se ukqu~i u slu`bu podr{ke koja postoji i da od najranije dobi krene s tretmanom od defektolo-

NOVOSADSKI VODI^

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak22.mart2013.

VESTI

INTERVJU PETKOM ALEKSANDAR KRAVI], PREDSEDNIK GRADSKOG ODBORA LIGE SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE

Fo to: B. Lu ~i}

USAVR[AVAWE PRI MINISTARSTVU ENERGETIKE

O`iveli hale

FORUM SLOVENSKIH KULTURA U QUBQANI

DANAS NA „NOVOSADSKOM PROLE]U”

Programskog saveta

Praksa za studente Fajgeq izabran za ~lana

U OGRANKU SANU

JU^E U KARLOVCIMA

vladala ~eti ri pro tivni ce, ali zbog povrede nije nastupila u finalnom me~u i tako propustila {ansu da osvoji i zlato. Ju~era{wem skupu prisustvovali su trener KK „Im-

puls” Ne nad Mi len ko vi}, predsednik Saveza za {kol ski sport Srbije @eq ko Ta na sko vi} i pomo}nik predsednika op {ti ne @abaq zadu`en za sport Vi to mir Li si ca. Z. Ml.

tv program

petak22.mart2013.

Естел Вен сан

СЕ РИ ЈА

08.00 09.15 10.05 10.30 11.00 12.00 12.05 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.30 00.30 01.00

06.05 08.00 09.04 09.39 10.10 10.40 11.06 12.00 12.15 12.31 12.35 13.19 13.26 14.12 15.00 16.00 16.46 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.48 23.02 23.50 00.13 01.08 02.43

06.30 09.00 09.05 10.10

06.30 09.10 09.35 09.55 10.05 16.00 16.15 16.30 17.18 17.30 18.45 18.50 19.00 19.30 20.20 20.30 21.30 22.00 22.30 23.40 00.10

СЕ РИ ЈА

ФУД БАЛ

Хр ват ска–Ср би ја (Пр ва, 17.20) 06.00 06.15 06.40 08.10 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 17.20 20.05 20.15 21.15 23.15 23.30 01.00 01.05

06.02 06.49 07.23 08.51 08.16 08.23 08.44 09.12 09.25 09.56 10.26 10.56 11.28 11.59 12.35

dnevnik

07.35 08.05 08.25 09.15 09.30 10.35 12.05 13.05 13.50 14.05 16.40 17.00 18.00 19.05 20.00 21.00 23.55 23.50 00.55

Си нан Су мер

13.05 14.05 14.26 14.54 15.07 15.26 15.51 16.00

07.00 11.00 11.30 12.30 13.00 13.20 14.00 15.15 15.55 16.15 17.00 18.30 19.10 20.00 20.45 21.15 22.45 23.30 01.00 02.00 03.30

08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 17.30 18.00 19.00

Хи ла ри Даф 20.00 22.00 00.00 02.00

Филм: Практичне девојке Филм: Смртоносни лет Филм: Титус Тријумф љубави

СЕ РИ ЈА

dnevnik

petak22.mart2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

BAUK LIBERALIZMA NAD VOJVODINOM

Pi{e: Mirko ^anadanovi} 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 22.45 23.40

Ми ра Фур лан

Лепота порока 08.10 09.10 10.20 11.20 12.25 13.35 14.35 15.35 16.50 17.50 19.50 20.55 21.55 22.55 23.55 00.55

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00 10.43 12.35 14.05 14.45 15.10 16.00 16.35 17.00

00.57 01.27 02.07 02.35

06.10 08.20 10.00 12.00 14.00 16.00 18.20 20.20 22.00 00.00

17.50 19.50 20.50 21.42 22.17 23.47

Хе лен Ми рен

06.00 06.25 06.50 07.40 08.10 08.35 09.05 09.55 10.45 11.15 11.40 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.00 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

07.20 08.20 10.20 12.20 13.20 14.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 00.20 01.20

08.00 08.25 08.55 11.20 11.45 12.55 13.50 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.10 20.00

21.15 23.10 00.45 02.10

Кар мен Елек тра

08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

08.30 09.30 09.45 10.45 12.00 12.15 13.15 15.00 17.00 17.45 20.00 21.00 23.00 00.00 00.30

Хва та ње, ри ба ње и обе ле жа ва ње В

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

petak22.mart2013.

OGLASi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

petak22.mart2013.

Posledwi pozdrav snajki

Miro Grabe`

Radojki Tintor

Miro Grabe`

od devera Qubana sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragom kom{iji i prijatequ od porodice Jove Mr|ena.

71449

71430

Posledwi pozdrav kom{iji Miroslavu od porodice Valega.

71440

Posledwi pozdrav snajki

Miro Grabe`

Radojki Tintor

od devera Uro{a sa porodicom.

Posledwi pozdrav dedi od: Ogwena, Mateje i Dragane.

Posledwi pozdrav bratu Miri od brata Du{ana sa porodicom.

71448

71435

71441

Posledwi pozdrav dragom ujaku.

Posledwi pozdrav kumi

Miro Grabe`

Radojki Tintor

Miro Grabe`

od kumova Desnica i ]ulibrk.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ od porodice Mati}.

Rade i Daliborka Jovan~evi} sa porodicom.

71447

71437

71442

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon te{ke bolesti, u 61. godini preminula na{a voqena

Miro Grabe`

Radojka Tintor Posledwi pozdrav dragom bratu od: sestara Rose, Mire i Drene.

PRO DA JEM sre|en dvosoban, odmah useqiv stan, u ulici Kraqevi}a Marka 13, na drugom spratu, 70m2, Novi Sad. Telefon 063/7525687. 71085

FAR MA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i prasi}e. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051. 71338

KU PU JEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {poret, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 71094

71439

Posledwi pozdrav.

Preminuo je na{ dragi otac i deda

Miro Grabe`

Sahrana je danas, 22. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, u Veterniku.

„I nema praznih svetova, to ~ega nismo svesni nije nepostojawe ve} postojawe bez nas.” Vojislav i Rada sa decom. 71444

„I ja sam `iveo tako... za pola veka samo stole}a sam obi{ao. Ali nikada nisam stajao, ve~no sam i{ao, i{ao...” Supruga Du{anka, sin Aleksandar i k}erka Miroslava. 71433

^iTUQe l POMeni

petak22.mart2013.

Posledwi pozdrav i veliko hvala na{oj dragoj

dnevnik

Obave{tavamo prijateqe i poznanike da nas je iznenada napustio na{ najvoqeniji

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i otac

Slavku Hrwa~kom

Miro Grabe` Baki - Ivanki Srema~ki

Dragi zete, i tri `ivota za tebe bi bila malo.

Prema svima si bio dobar, a prema nama poseban. Svi su te voleli, a mi posebno.

Posledwi pozdrav, Mi}o.

od porodica To{i} i Veli}.

Vole te tvoji: Jovana, Ru`ica, Petra, Lazar, Marko, Milo{ i Mi{a.

71428

71421

71364

^ETRDESETODNEVNI POMEN obele`i}emo u subotu, 23. marta, na Kameni~kom grobqu, u 11 ~asova.

Dolazi i 40 dana tuge, suza, praznine i bola za tobom, izgubqeni, jedini brate moj \elo.

Posledwi pozdrav bratu

Slavko Hrwa~ki 1952 - 2013. Sahrana je danas, 22. 3. 2013. godine, u 14 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Zmajevu. O`alo{}ena porodica: supruga Stana i sinovi Dejan i Predrag. 71361

Posledwi pozdrav kumu

Stanko Luke Jovi}evi} diplomirani in`ewer

An|elko Je{i} \ela

Slavku

An|elko Je{i}

Nema jutra, nema dana da nisi sa nama. Mnogo je uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi s ponosom pri~amo i da te nikad ne zaboravimo. Supruga, }erka, sin, unuk i zet.

Uspomenu na tebe ~uva}emo sa qubavqu i tugom u srcima do kraja `ivota.

71413

Preminula je na{a voqena bratanica i sestra

Po izri~itoj `eqi pokojnika obavqena je kremacija dana, 21. 3. 2013. godine.

Slavku Hrwa~kom

od brata Mladena sa porodicom.

Kum Ne{o Mu{iki} sa porodicom.

71412

71363

71362

Ovave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Oprostili smo se od na{eg dragog

Tvoja sestra \ur|a sa sinovima i zet Dino.

Posledwi pozdrav dragom

Wegovi najmiliji.

71404

Du{ka Panteli}a

Persida Miladinov

Marina Pe{ke

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ dragi sin, suprug i brat

1938 - 2013.

ro|ena Kosanovi} Sau~estvujemo u bolu porodica Pe{ke i Kosanovi}.

Ispra}aj je u subotu, 23. 3. 2013. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodica \akovi}.

O`alo{}ene porodice Leki} i Miladinov.

71414

71419

1970 - 2013.

Slavku Hrwa~kom

Boba i Lela Hrwa~ki, Mira, Sandra i Oqa sa porodicama.

71376

71374

Posledwi pozdrav dragom

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni otac

\uro Vunduk

\uro Vunduk ro|. 1948.

Pozdrav na{em velikom prijatequ, dobrom, plemenitom i izuzetnom ~oveku.

Sahrana je u subotu, 23. 3. 2013. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Milo{ Martinov 1950 - 2013.

Neboj{a i Katica I}urup.

O`alo{}eni: }erka Sne`ana i sin Zoran. 71396

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg brata i ujaka.

dragom

Aleksandru Mi{i}u

Milo{ Martinov O`alo{}eni: sestra Mirjana sa decom Jelenom i Draganom. 71394

Du{ku Panteli}u

O`alo{}eni: majka Alojzija, supruga Ro`a, brat Milo{ i sestra Branka sa porodicama.

od porodice Majki}.

od porodice Drini}.

71369

71380

71378

71409

Posledwi pozdrav bratu, stricu i deveru

Du{ku Panteli}u

Posledwi pozdrav dragom

Du{ku Panteli}u

od: brata Lazara sa suprugom Ksenijom i decom Darkom i Aleksandrom.

od tetke Vinke sa djecom.

od porodice Laki}.

od sestre Sla|e sa porodicom.

71405

71379

71381

71377

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN Danas, 22. 3. 2013. godine navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{ dragi

petak22.mart2013.

Danas, 22. 3. 2013. godine navr{avaju se tri godine od kako nije sa nama na{ voqeni

Nikada ne}e biti zaboravqen na{

Aleksandar Mi{i} 1939 - 2013.

Ninko Antoni}

Milorad [ovqanski 1943 - 2012. Uspomenu na wega ~uvaju: supruga Mira, sin Qubi{a i }erke Jelena i Julkica sa porodicama.

Aleksandar Mi{i}

Mili brate, zauvek }e{ `iveti u mojim mislima.

Stalno mislimo na tebe. Puno te volimo. Tvoji najmiliji.

71393

71322

Tu`nim srcem javqamo da je na{ dragi sin, suprug i brat

Javqamo tu`nu vest da je preminula na{a voqena supruga, sestra i tetka

Milica Milo{evi}

Tvoja sestra Aleksandra.

Posledwi pozdrav od wegovih: brata Ivana, snaje Qiqane, bratanice Sandre i bratanca @arka.

71353

71352

Posledwi pozdrav

22. 3. 2004 - 22. 3. 2013.

Upokojila se u 97. godini na{a

Du{anka - Lida Krsti} ro|. Sekuli}

Jovo Buq preminuo dana 20. 3. 2013. godine. Sahrana je danas, 22. 3. 2013. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S qubavqu, Mirjana.

Sahrana je 22. 3. 2013. godine, u 13 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

Angelina - Gina Pauni}

Renati Savi}

ro|. Marinkov

Nikada je ne}emo zaboraviti. Tuguju za wom: suprug Milan, sestre An|elka i Danica i sestri~ina Vesna.

Za wim ve~no tuguju: majka Kosa, supruga Borka, bra}a i ostala mnogobrojna rodbina.

Porodica Isakov.

U tuzi, zahvalne porodice, Popov i Pauni}. 71327

71367

71392

Dana 22. 3. 2013. godine navr{ava se godina kako nije sa nama na{ voqeni brat

Preminula je majka na{eg kolege Ace

Sahrana je 22. 3. 2013. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu.

Dana, 20. 3. 2013. godine u 83. godini preminula je na{a voqena baba - Aka

71350

71346

Sa neizmernim bolom i tugom opra{tamo se od na{eg milog i predobrog

\ur|ina Lalo{evi} Aleksandra Mi{i}a

Mladen Laki}

Sau~estvujemo u wegovom bolu.

1959 - 2012.

Kolektiv JP Zavoda za izgradwu grada Novi Sad.

59991/P

1939 - 2013.

Odrasli smo zajedno, smejali se i radovali, a sada imamo samo tugu {to vi{e nisi sa nama. @ivi{ i daqe u na{im srcima. Tvoji: sestre Vinka, Mira, Jelica i brat Zoran sa porodicama. 71284

SE]AWE

Ivanka Srema~ki Ispra}aj pokojne odr`a}e se danas, 22. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Preminuo je na{ dobar nastavnik, drug, prijateq i kolega

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 18. 3. 2013. godine, u 68. godini preminula na{a voqena S po{tovawem i bolom porodice: Vukovi}, Beli i Gostoji}.

71375

Simo ]uri}

Rade Ribi} Sahrana }e se odr`ati u petak, 22. 3. 2013. godine, sa po~etkom u 14 ~asova, na Dowo{orskom grobqu, u [apcu.

22. 3. 1984 - 22. 3. 2013.

Renata Savi}

U mislima s tobom.

Posledwi pozdrav od: u~enika, roditeqa i Kolektiva {kole za osnovno i sredwe obrazovawe â&#x20AC;&#x17E;Milan Petrovi}â&#x20AC;? sa Domom u~enika iz Novog Sada.

O`alo{}eni: sestra An|elka i brat Radivoj sa porodicama.

Vera.

3046/P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 76. godini preminula

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mati, baba, svekrva i ta{ta

71349

71170

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj voqenoj

[ESTOMESE^NI POMEN

Radmila Vijoglavin iz Ka}a Sahrana je danas, 22. 3. 2013. godine, iz kapele sa ka}kog grobqa, u 15 ~asova.

Biqani Buraj

Radmila Ki{dobranski

prof. dr Stevanu Obradovi}u

1951 - 2012.

Sahrana je danas, 22. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Srbobranu. O`alo{}ena porodica. 71395

O`alo{}eni: }erka Slavica, unuci Sa{a i Du{ko, snaja Slavica i zet \or|e.

obele`i}e se u subotu, 23. 3. 2013. godine, u 12 ~asova, u Nikolajevskoj crkvi. O`alo{}ena porodica.

71333

71340

LOV

petak22.mart2013.

dneVnik

ZANIMQIVI ZAKQU^CI MINULE SEDNICE LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE

REAGOVAWA MILAN PA@IN, PREDSEDNIK LOVA^KOG SAVEZA VOJVODINE

DRAGAN GUBERINI], SEKRETAR LOVA^KOG SAVEZA CENTRALNE SRBIJE

Jo{ jedna farsa

- Ponovo su „mu}kali” sa delegatima sa Kosova - rekao je Guberini}. - Mi lan Ra di}, LU

SPORT

dnevnik KVA LI FI KA CI JE ZA EP

petak22.mart2013.

PR VI ME^ PO LU FI NA LA PLEJ-OFA ZA MU [KAR CE

Dra`en Luburi} u napadu

\O KO VI] SPRE MAN ZA MA STERS U MA JA MI JU

GE NE RAL NI ME NA YER ABA LI GE RO MAN LI SAC

Da na {wi ru ko met ni pro gram Pr va èn ska li ga, se ver - TEMERIN: Temerin - Pan~evo (20.15), ADA: Halas Joèf - Radni~ki (19) Dru ga èn ska li ga, se ver - RUMA: Sloven - @eqa (19.30)

Novak \okovi}

sport

petak22.mart2013.

dnevnik

KVA LI FI KA CI JE ZA SP 2014.

POMO] KLADIONI^ARIMA

EVRO PA

NA[ PRED LOG

GRU PA 1 Da nas Hrvatska - Srbija Makedonija - Belgija [kotska - Vels 1. Belgija 2. Hrvatska 3. Srbija 4. Makedonija 5. Vels 6. [kotska

4 4 4 4 4 4

3 3 1 1 1 0

1 1 1 1 0 2

(18) (20.45) (21) 0 0 2 2 3 2

8:1 10 6:2 10 6:5 4 3:4 4 3:11 3 2:5 2

GRU PA 2 Da nas Bugarska - Malta ^e{ka - Danska 1. Italija 2. Bugarska 3. ^e{ka 4. Jermenija 5. Danska 6. Malta

4 4 3 3 3 3

3 1 1 1 0 0

(17) (20.30) 1 3 2 0 2 0

0 10:4 0 4:3 0 3:1 2 2:4 1 2:4 3 1:6

10 6 5 3 2 0

GRU PA 3 Da nas Kazahstan - Nema~ka Austrija - F. Ostrva [vedska - R. Irska 1. Nema~ka 2. [vedska 3. Irska 4. Austrija 5. Kazahstan 6. F. Ostrva

4 3 3 3 4 3

3 2 2 1 0 0

1 1 0 1 1 0

(19) (20.30) (20.45) 0 15:6 0 8:5 1 7:8 1 5:2 3 1:8 3 2:9

10 7 6 4 1 0

GRU PA 4 Da nas Andora - Turska Holandija - Estonija Ma|arska - Rumunija 1. Holandija 2. Ma|arska 3. Rumunija 4. Turska 5. Estonija 6. Andora

4 4 4 4 4 4

4 3 3 1 1 0

0 0 0 0 0 0

(19.15) (20.30) (20.30) 0 13:2 12 1 10:5 9 1 8:4 9 3 4:6 3 3 1:6 3 4 0:13 0

GRU PA 5 Da nas Slovenija - Island Norve{ka - Albanija Su tra Kipar - [vajcarska 1. [vajcarska 2. Norve{ka 3. Albanija 4. Island 5. Slovenija 6. Kipar

4 4 4 4 4 4

3 2 2 2 1 1

1 1 0 0 0 0

(18) (19) (17.30) 0 1 2 2 3 3

7:1 6:5 5:5 4:4 3:6 4:8

10 7 6 6 3 3

GRU PA 6 Da nas Izrael - Portugal (13.45) Luksemburg - Azerbejyan (20.15) S. Irska - Rusija (20.45) 1. Rusija 2. Izrael 3. Portugal 4. S. Irska 5. Azerbejxan 6. Luksemburg

4 4 4 4 4 4

4 2 2 0 0 0

0 1 1 3 2 1

0 8:0 12 1 10:5 7 1 6:3 7 1 3:5 3 2 2:6 2 3 2:12 1

GRU PA 7 Da nas Lihten{tajn - Letonija (19.30) Slova~ka - Litvanija (20.10) BiH - Gr~ka (20.45) 1. BiH 2. Gr~ka 3. Slova~ka 4. Litvanija 5. Letonija 6. Lihten{tajn

4 4 4 4 4 4

3 3 2 1 1 0

1 1 1 1 0 0

0 15:2 10 0 5:1 10 1 5:3 7 2 3:6 4 3 5:8 3 4 1:14 0

GRU PA 8 Da nas

1. Crna Gora 2. Engleska 3. Poqska 4. Moldavija 5. Ukrajina 6. San Marino

4 4 3 4 3 4

3 2 1 1 0 0

1 2 2 1 2 0

(20.30) (20.45) (21)

0 12:2 10 0 12:2 8 0 5:3 5 2 2:7 4 1 1:2 2 4 0:16 0

GRU PA 9 Da nas

1. [panija 2. Francuska 3. Gruzija 4. Belorusija 5. Finska

3 3 4 4 2

2 2 1 1 0

1 1 1 0 1

2 1 1 1 1

1 1 2 2 3

5:4 9:4 2:2 3:5 2:6

4 1 1 1 1

8 7 7 7 4

(09.30) (15) 1 2 2 2 1

0 13:2 13 1 4:4 5 2 4:5 5 2 4:7 5 3 4:11 4

Da nas Honduras - Meksiko Su bo ta Jamajka - Panama SAD - Kostarika 1. Honduras 2. Kostarika 3. Panama 4. Jamajka 5. Meksiko 6. SAD

1 1 1 1 1 1

1 0 0 0 0 0

0 1 1 1 1 0

(22) (02.30) (03.10) 0 0 0 0 0 1

2:1 2:2 2:2 0:0 0:0 1:2

(20.45) (21) 0 0 2 3 1

6:1 5:2 2:4 3:8 1:2

7 7 4 3 1

3 1 1 1 1 0

Da nas N. Zeland - N. Kaledonija (07.45) Su bo ta Tahiti - Sol. Ostrva (07.00) 1. N. Zeland 4 2. N. Kaledonija 4 3. S. Ostrva 4 4. Tahiti 4

4 3 1 0

0 0 0 0

Dra go slav [e ku la rac

(12) (14)

Australija - Oman Jordan - Japan 5 4 5 5 5

(3.00) (2.45) (2.15) (3.75) (2.35) (2.20)

0 13:1 12 1 15:4 9 3 5:17 3 4 0:11 0

Groseto - ]ezena Padova - Modena

(18) (20.45)

Ne de qa Specija - Pro Ver}eli Novara - Askoli Bre{a - Citadela Verona - Krotone Re|ina - Juve Stabia Sasuolo - Ternana Vi}enca - Varese Livorno - Lan}iano Empoli - Bari

(12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

[PA NI JA – SE GUN DA (18) (18) (20) (21)

Ne de qa Kasteqon - Kordoba Gvadalahara - Herkules Almerija - Hihon Sabadeq - Las Palmas Viqareal - Rekreativo El~e - Mursija Alkorkon - Numansija

FI FA vra }a fud bal u Bag dad

Su bo ta Barselona B - Hueska Lugo - Santander Hirona - Mirande{ Herez - Ponferadina

Fran cu ska selekcija do pin go va na 1998?

Su bo ta

(12) (17) (17) (19) (19) (20) (21)

1 1 0 0

1 0 2 1

(14) 0 1 0 1

3:1 2:2 2:2 1:3

4 3 2 1

2 2 2 2

2 1 0 0

0 1 1 0

0 0 1 2

5:2 4:3 3:5 2:4

6 4 1 0

Gru pa C Su bo ta

I ku }u i ima we na Hr va te

Gru pa B

1. Japan 2. Australija 3. Irak 4. Oman 5. Jordan

4+ 2 1 2 3+ 2

ITA LI JA – SE RI JA B

Uto rak Gru pa A J. Koreja - Katar Uzbekistan - Liban

1. Tunis 2. S. Leone 3. Ekv.Gvineja 4. Zel. Ostrva

O. Slonova~e - Gambija Ne de qa Tanzanija - Maroko 1. O. Slonova~e 2. Tanzanija 3. Maroko 4. Gambija

2 2 2 2

1 1 0 0

1 0 2 1

0 1 0 1

(18) (13) 4:2 2:3 3:3 2:3

4 3 2 1

Gru pa D Ne de qa Lesoto - Zambija Gana - Sudan 1. Sudan 2. Gana 3. Zambija 4. Lesoto

DRA GO SLAV [E KU LA RAC

AZI JA

2 2 2 2 1

(1.80) (1.90) (1.70) (1.75) (2.00) (1.75)

2 2 2 2

(19.15)

Gru pa B Su bo ta Tunis - S. Leone (19.10) Ne de qa Ekv. Gvineja - Zel. Ostrva (17)

(1.50) (1.50) (1.55) (1.60) (1.60) (1.45)

1 1 2 2 1 1

J. Afrika - CAR Ne de qa Etiopija - Bocvana 1. Etiopija 2. CAR 3. J. Afrika 4. Bocvana

Ma |a ri i Ru mu ni }e igra ti bez pu bli ke u Bu dim pe {ti

IZ NE NA \E WE

5 4 5 5 5

3+ 1 1 3+ 2 3+

RE AL NO

@reb za Mun di jal 6. de cem bra

1. Uzbekistan 2. J. Koreja 3. Iran 4. Katar 5. Liban

SI GUR NO

Bugarska - Malta Slova~ka - Litvanija [vedska - Irska Kazahstan - Nema~ka Moldavija - Crna Gora Holandija - Estonija

OKE A NI JA

[panija - Finska Francuska - Gruzija

Gru pa A Su bo ta

Bel gi jan ci na is pi tu u Sko pqu

SE VER NA AME RI KA

Moldavija - Crna Gora Poqska - Ukrajina San Marino - Engleska

AFRI KA

2 2 2 2

1 1 1 0

(14) (17) 1 0 0 1

0 1 1 1

2:0 7:1 1:2 0:7

4 3 3 1

Gru pa E Su bo ta Kongo - Gabon B. Faso - Niger 1. Kongo 2. Niger 3. Gabon 4. B. Faso

2 2 2 2

(15.30) (19) 2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

4:0 3:1 1:3 0:4

6 3 3 0

Gru pa F Su bo ta Nigerija - Kenija Namibija - Malavi 1. Nigerija 2. Namibija 3. Malavi 4. Kenija

2 2 2 2

1 1 0 0

(16) (16) 1 0 2 1

0 1 0 1

2:1 1:1 1:1 0:1

4 3 2 1

Gru pa G Ne de qa Mozambik - Gvineja

(14)

Uto rak Egipat - Zimbabve

(18)

1. Egipat 2.Gvineja 3. Zimbabve 4. Mozambik

2 2 2 2

2 1 0 0

0 0 1 1

0 1 1 1

5:2 3:3 0:1 0:2

6 3 1 1

Gru pa H Ne de qa Ruanda - Mali Uto rak Al`ir - Benin 1. Benin 2. Al`ir 3. Mali 4. Ruanda

2 2 2 2

1 1 1 0

1 0 0 1

(14) (20.30) 0 1 1 1

2:1 5:2 2:2 1:5

Gru pa I Su bo ta Senegal - Angola Ne de qa Liberija - Uganda 1.Libija 2. DR Kongo 3. Kamerun 4. Togo

2 2 2 2

1 1 1 0

1 0 0 1

4 3 3 1

(18) (17) 0 1 1 1

3:2 2:1 2:2 1:3

4 3 3 1

Gru pa J Su bo ta Kamerun - Togo Ne de qa DR Kongo - Libija 1. Senegal 2. Uganda 3. Angola 4. Liberija

2 2 2 2

1 0 0 0

1 2 2 1

(15.30) (15.30) 0 0 0 1

4:2 2:2 1:1 1:3

4 2 2 1

SPORT

dnevnik

petak22.mart2013.

KVALIFIKACIJE ZA PRVENSTVO SVETA: HRVATSKA–SRBIJA DEJAN STANKOVI] ]E S TRIBINA BODRITI ORLOVE

Skoncentrisati se samo na igru

De jan Stan ko vi}

MARKO PANTELI]

MLADA REPREZENTACIJA IGRA S HOLANDIJOM

Na {i re pre zen ta tiv ci na ju ~e ra {wem tre nin gu na Mak si mi ru

IVANOVI] I KOLAROV

[TIMAC NERVOZAN NA POSLEDWOJ KONFERENCIJI ZA NOVINARE

Igor [ti mac

Sport

KVA LI FI KA CI JE ZA PR VEN STVO SVE TA: HR VAT SKA–SR BI JA (18)

{to bi rekao moj prijateq Vujadin Bo{kov, u fudbalu mo`e{ da pobedi{, izgubi{ i odigra{ nere{eno. Do{li smo da igramo fudbal, da radimo ono {to najvi{e volimo i nadam se

Lu ka Mo dri}

godinu, dve i to da se re{i jer ima talentovane i mlade igra~e koji su spremni za dokazivawe. Mihajlovi} je odgovorio i treneru Partizana Vladimiru

GRU PA 1 Da nas Hr vat ska - Sr bi ja (18) Ma ke do ni ja - Bel gi ja (20.45) [kot ska - Vels (21) 1. Bel gi ja 2. Hr vat ska 3. Sr bi ja 4. Ma ke do ni ja 5. Vels 6. [kot ska

4 4 4 4 4 4

3 3 1 1 1 0

1 1 1 1 0 2

0 0 2 2 3 2

8:1 10 6:2 10 6:5 4 3:4 4 3:11 3 2:5 2

Bra ni slav Iva no vi}

Za gre ba. Po red broj nih no vi na ra i fo to re por te ra, srp ske fud ba le re sa ~e ka lo je i ne ko li ko zna ti `eq ni ka (ne ki sa

Vermezovi}u, rekav{i da ne `eli da le~i „ni~ije komplekse”, istakao da nije la`ov i dodao da nije korektno da sportski direktor Partizana Qubi{a Tumbakovi} preti suspenzijom Lazaru Markovi}u

pre p o z na t qi v im hr v at s kim obe l e` ji ma), ko ji su mir no po sma tra li iz la zak igra ~a iz auto bu sa.