Dnevnik 19.mart 2013.

NOVI SAD *

UTORAK 19. MART 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23739 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U BA^ KOJ PA LAN CI DO GO VO RE NA NO VA KO A LI CI JA

SNS i DS za jed no, so ci ja li sti iz ba ~e ni

str. 3

PRIVREDNI SUD NIJE ODLU^IVAO O REVIZIJI U SPORU ATP „VOJVODINA” PROTIV GRADA NOVOG SADA

Tu`ila{tvo zako~ilo od{tetu

DR @AV NI VRH SR BI JE SA KO MESA ROM EU ZA PRO [I RE WE [TE FA NOM FI LE OM

Ni ko li}: Za slu `i li smo da tum

str. 2

Foto: B. Lu~i}

DA BI DO BI LI ZA JAM, GRA \A NI SA DA U BAN KA MA PRO LA ZE KROZ SI TO I RE [E TO

st r . 15

Toplije i obla~no Najvi{a temperatura 15 °S

Zbog kre di ta na pro veri i ra ~u ni za stru ju

str. 4

NE ZA DO VOQ STVO NE ZA VI SNOG SIN DI KA TA NAFT NE IN DU STRI JE SR BI JE

NIS puno za ra |u je, a ot pu {ta rad ni ke

str. 4

NEVOQE @ITEQA POPOVICE, KOD NOVOG SADA

SUD SKI EPI LOG TRA GI^ NOG OB RA ^U NA NA NO VO SAD SKOJ DE TE LI NA RI APRI LA PRO [LE GO DI NE

Za ubistvo mladi}a dvanaest godina zatvora

str. 9

NASLOVI 5 U Vojvodini 450.000 zaposlenih

Tre}e doba 6 Dede izdr`avaju decu i unuke 6 Penzije mo`da u subotu

Dru{tvo 7 Na{i mirovwaci u devet misija

Crna 8 ^etvorici lisice zbog krijum~arewa qudi

9 Plesa~ica u „Kontrastu”: I gosti imali prskalice

Kultura 11 Nastanak drame i pozori{ta u Srba

Vojvodina

12 Uzdrmana vladaju}a koalicija u Zrewaninu 12 Obnovqena fiskulturna sala u Senti 12 Sombor dobija spomenik Ernestu Bo{waku

Novi Sad 15 Goreo podrum pored Radni~kog doma 16 Grad ugostio 700 matemati~kih eksperata iz sveta 12 Kara{ prelio oranice, 17 Marina Perazi}: Sava igrali{te @rtva ispala krivac

Foto: S. [u{wevi}

Ekonomija

Klizi{te ponovo preti

str. 15

2

POLiTikA

utorak19.mart2013.

[TA TRE BA DA SA DR @I KO DEKS NA ROD NIH PO SLA NI KA

DR @AV NI VRH SR BI JE SA KO ME SA ROM EU ZA PRO [I RE WE [TE FA NOM FI LE OM

Pal ma: Dve sta pla }e nih da se de u sa li Po sla ni ci srp skog par la men ta ubu du }e vi {e ne }e „sme ti“ da psu ju, pre te, zvi `de, pu {ta ju mu zi ku, igra ju se i pri ~a ju mo bil nim te le fo nom, ili lap to pom da bi pre kra ti li vre me to kom za se da wa. Ne dav no for mi ra na rad na gru pa par la men ta u ~e tvr tak za se da i ve} je „za {i qi la olov ku“ i sprem na je za pi sa we do ku men ta ko ji tre ba da po vra ti ugled naj vi {eg za ko no dav nog do ma. Pi sa we ko dek sa po na {a wa za po ~e lo je u

pro {lom sa zi vu i o~e ku je se da no vi sa ziv na do gra di re {e wa iz rad ne ver zi je.

Od uvo |e wa vi {e stra na~ ja u Sr bi ji pod ku po lom Skup {ti ne de {a va li su se broj ni in ci den ti.

Spo me nu }e mo u jav no sti „naj po pu lar ni je“: 26. no vem bra 2009. – Gor da na Pop-La zi} (SRS) u skup {tin skoj sa li ski nu la ci pe lu i ba ci la je u prav cu sto la pred se da va ju }e Gor da ne ^o mi}, 13. maj 2002. Na ta {a Jo va no vi} (SRS) po li la vo dom pred sed ni cu Skup {ti ne Na ta {u Mi }i}, a za tim po ~u pa la skup {tin ske ka blo ve, 18. no vem bar 2002. – Alek san dar Ste fa no vi} (DHSS) po vu kao za uvo Raj ka Ba ra li }a (SPS), a za tim mu lu pio i {a mar na sed ni ci Ad mi ni stra tiv nog od bo ra, 9. sep tem bar 2007. – Na ta {a Jo va no vi} (SRS) {ut nu la u ce va ni cu po sla -

jan \u ri}, ta kav ko deks ne bi se smeo do no si ti pre gla sa va wem, tim pre {to je u par la men ti ma ze ma qa EU usva jan kao pro iz vod du go go di {we prak se i ras pra ve. \u ri} sma tra da su po sla ni ci i bez ko dek sa do {li na taj ni vo sve sti {ta ni je pri me re no wi ho voj funk ci ji.

Li der JS-a Dra gan Mar ko vi} Pal ma ka `e da, ka da je o obla ~e wu re~, ni je do sa da mo gao pri me ti ti da se ne ko od po sla ni ka ne do li~ no po na {a.

– Mo `da smo za vre me di sku si je mo gli ~u ti od po je di nih po sla ni ka ne {to {to ni je pri me re no za par la ment. Ali rej ting par la men ta ni je sa mo to ve} ga mo gu po di }i do bri za ko ni – is ti ~e Mar ko vi}, i do da je da ugled Skup {ti ne za vi si i od to ga {to po sla ni ci ko ji su tu u stal nom rad nom od no su, ni su na svo jim rad nim me sti ma. – Ima mo oko 200 na rod nih po sla ni ka ko ji su na stal nom ra du, a u sa li za vre me di sku si je 30 ili 40 wih. Svih 200 po sla ni ka mo ra lo bi da bu de na svo jim rad nim me sti ma.

Po sla nik PUPS-a Mo mo ^o la ko vi} pod se }a: – Na {a po sla ni~ ka gru pa je jo{ u pret hod nom man da tu po kre nu la tu ini ci ja ti vu i pri pre mi la tekst ko dek sa po na {a wa po sla ni ka – ka `e on. – Sa da smo ta ko |e pri hva ti li ta kvu ini ci ja ti vu i da }e mo po dr {ku iz ne ko li ko raz lo ga. Pre sve ga, mi sli mo da po sla ni ci u par la men tu tre ba da se na dru ga ~i ji na ~in me |u sob no op ho de u di sku si ja ma, re pli ka ma, po vre da ma Po slov ni ka...

Isto ta ko, tre ba lo bi re gu li sa ti i na ~in obla ~e wa, ka ko i na ko ji na ~in po sla ni ci pri ma ju stran ke, ko sve do la zi u par la ment. I PUPS se za la `e za to da ko dek som tre ba re {i ti pi ta we pri su stva na rod nih po sla ni ka u par la men tu, ka ko na za se da wu, ta ko i u od bo ri ma. Pri me ti li smo da go to vo tre }i na na rod nih po sla ni ka

Rad na gru pa ^la no vi rad ne gru pu su Zo ran Ba bi}(SNS), Ka ta ri na Ra ki} (SNS), Sr |an Spa so je vi} (NS), Ne |o Jo va no vi} (SPS), Mo mo ^o la ko vi} (PUPS), Vo ji slav Vu ji} (JS), Sne `a na Sto ja no vi} Plav {i} (URS), De jan Mi haj lov (DSS), Ne nand Kon stan ti no vi} (DS), Ne ven Cve ti }a nin (SDPS) i Ole na Pa pu ga (LSV). ni ka G17 plus Mi lo qu ba Al bi ja ni }a...

Pred sed nik Ad mi ni stra tiv nog od bo ra Zo ran Ba bi} (SNS) ob ja {wa va raz lo ge zbog ko jih su ta kva pra vi la neo p hod na: – Ne `e li mo da od re di mo ko ja kra va ta tre ba da se no si utor kom, sre dom, a ko ja ~e tvrt kom, ni ti da sta vqa mo fla ster na usta po sla ni ci ma, ve} da se ko mu ni ka ci ja me |u po sla ni ci ma po dig ne na vi {i ni vo, a ti me i ugled par la men ta, bu du }i da je Skup {ti na me |u in sti tu ci ja ma u ko je gra |a ni ima ju naj ma we po ve re wa – ob ja {wa va Ba bi}.

Sve stran ke u Skup {ti ni sa gla sne su u to me da je ko deks po na {a wa par la men ta ra ca neo p ho dan. Je di ni se to me pro ti vi LDP, ko ji je imao pred stav ni ka u rad noj gru pi u pro {lom sa zi vu. Ka ko na vo di po sla nik te stran ke Bo -

dnevnik

ne u~e stvu je u ra du od bo ra i na sed ni ca ma par la men ta. Ako smo svi jed na ki, ako pri ma mo od re |e ne iz no se kroz pla tu ili na kna du, on da od nos pre ma toj oba ve zi tre ba da bu de dru ga ~i ji.

Po ^o la ko vi }e vim re ~i ma, po sla ni ci u kon tak tu s gra |a ni ma ~e sto ~u ju pi ta wa za {to na rod ni po sla ni ci ne ma ju od go vor no po na {a we, ali i zbog ~e ga ne ma iz vor nog pre no {e wa sta vo va gra |a na u par la men tu, ne go sa mo sta vo va po li ti~ kih par ti ja i po je di na ca i stal nog pre pu ca va wa.

Pot pred sed nik DSS-a Pe tar Pet ko vi} tvr di da se ta stran ka za la `e za uvo |e we re da u ra du par la men ta.

– Do bro je po zna to da DSS ni ka da ni je ugro zio do sto jan stvo ovog vi so kog do ma – uka zu je Pet ko vi}.

S. Stan ko vi}

Ni ko li}: Za slu `i li smo da tum Sr bi ja za slu `u je da tum jer je u~i ni la mno go, a po treb no je da u~i ni jo{ vi {e na pu tu evro in te gra ci ja, iz ja vio je pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} to kom ju ~e ra {weg su sre ta sa ko me sa rom EU za pro {i re we [te fa nom Fi le om. Zva ni~ nik EU je po ru ~io sa do bi ja we EU da tu ma za vi si od na pret ka u od no si ma sa Pri {ti nom, po zdra vqa ju }i pri tom di na mi ku di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne.

- Iz neo sam stav da je Sr bi ja u~i ni la mno go i da je otvo re na da u~i ni jo{ vi {e, i da oprav da no sma tra da tre ba da ot po~ ne pr go vo re sa EU, kao dr `a va ko ja `e li da bu de ~lan i iz to ga iz vu ~e i

`i vog re {e wa za pro blem Ko so va ko ji je pri men qiv na te re nu- iz ja vio je Da ~i}.On je re kao da je za do vo qan onim {to je u~i we no na pla nu evro in te gra ci ja, da je u~i we no mno go vi {e od o~e ki va nog, ali da su i po red to ga o~e ki va wa vi so ka a pro ble mi te {ki.

- Po ku {a va mo da do |e mo do odr `i vog re {e wa za srp sku za jed ni cu na Ko so vu. Vi de }e mo da li }e mo do bi ti po zi ti van od go vor

Gu sta sat ni ca

Do bi ja we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra sa EU za vi si od na pret ka u od no si ma sa Pri {ti nom ([te fan Fi le) oba ve ze i pri vi le gi je- re kao je pred sed nik Ni ko li} na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re sa Fi le om odr `a noj na kon ju ~e ra {weg su sre ta u Pa la ti Sr bi ja.

Pre ma Ni ko li }e vi} re ~i ma, Sr bi ja je otvo re na za kon ti nu i ran di ja log sa EU, i ~i ni sve ka ko bi Evrop ska ko mi si ja mo gla na ci o nal nim par la men ti ma dr `a va

File i Nikoli}: Razgovori o Kosovu i EU

~la ni ca da upu ti po zi tiv ne pre po ru ke.

Evrop ski ko me sar je po ru ~io da do bi ja we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra Sr bi je sa EU za vi si od re for mi i na pret ka u od no si ma sa Pri {ti nom.

- Znam da vas sve za ni ma ho }e li Sr bi ja do bi ti da tum za po ~e tak

Ne ma sla be ka ri ke u na {em ti mu Ni ko li} je me di ji ma ob ja snio da ne po sto ji raz li ka u po ru ka ma ko je on i pre mi jer Ivi ca Da ~i} upu }u ju po vo dom di ja lo ga sa Pri {ti nom, i da }e, uko li ko taj di ja log „zap ne”, obo ji ca to sa op {ti ti gra |a ni ma.

- Ne ma ni ka kvih raz li ka u iz ja va ma pre mi je ra i pred sed ni ka dr `a ve, iz u zev u to me da sam is ka zi vao op ti mi zam da mo `e po zi tiv no da se od go vo ri na Re zo lu ci ju na {e skup {ti ne, a pre mi jer, po {to ima vi {e kon ta ka ta sa Pri {ti nom, da to ne }e i}i la ko - re kao je Ni ko li}. On je is ta kao da Sr bi ja u di ja lo gu ne mo `e da u~i ni ni vi {e ni ma we od ono ga {to je sa dr `a no u re zo lu ci ji Skup {ti ne Sr bi je i da, ka ko bi do do go vo ra do {lo, dru ga stra na tre ba da po pu sti.

- U slu ~a ju ne ga tiv nog od go vo ra na Re zo lu ci ju par la men ta, ra ~u naj te da }e mo pre mi jer i ja sa op {ti ti da su pre go vo ri za pe li, i to ne za to {to Sr bi ja ni je po pu sti la, jer Sr bi ja je ste po pu sti la- ob ja snio je Ni ko li}.

- Iz ne na |e wa iz dr `av nog vr ha ne }e bi ti i sla be ka ri ke u tom ti mu ne ma- po ru ~io je Ni ko li}.

pre go vo ra u ju nu. Od go vor na pi ta we za vi si od na po ra da se is pu wa va ju re for me i to ga ho }e li bi ti po stig nut vi dqiv i odr `iv na pre dak u od no si ma sa Ko so vom- re kao je Fi le.

- Za jed no s Ke trin E{ton po dr `a va mo aspi ra ci je Sr bi je i `e li mo da uspe u evrop skim na po ri mare kao je Fi le, do da ju }i da se ra du je sa rad wi sa pred sed ni kom Ni ko li }em na uvo |e wu Sr bi je u EU. On je po seb no po hva lio „pro boj” ko ji je na ~i wen su sre tom pred sed ni ka Ni ko li }a i ko sov ske pred sed ni ce Ati fe te Ja hja ge. Fi le je re kao da }e u iz ve {ta ju Evrop ske ko mi si je o na pret ku Sr bi je, ko ji }e bi ti ob ja vqen 16. apri la bi ti na ve de no sve {to je u~i we no u is pu wa va wu re for mi, ali i po ru ~io da se u ne kim obla sti ma po put pra vo su |a, do no {e wa an ti ko rup cij ske stra te gi je, slo bo de me di ja i in klu zi je „ra wi vih” gru pa rad na re for ma ma mo ra in ten zi vi ra ti.

S Fi le om se sa stao i pre mi jer Ivi ca Da ~i}.

- Opre de qe we Sr bi je je ste da bu de ~lan EU i da se do |e do odr -

U RI MU RAZ GO VA RA LI PRED SED NIK SR BI JE I POT PRED SED NIK SAD

Va {ing ton ni je imao pra ve in for ma ci je

Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e, po sle raz go vo ra sa pot pred sed ni kom SAD Xo ze fom Baj de nom, da in for ma ci je ko je su sti za le u Va {ing ton ni su od go va ra le sta wu u od no si ma iz me |u Pri {ti ne i Be o gra da, i da na pre dak di ja lo ga ni je pra vil no oce wi van. „Go spo din Baj den kao pred stav nik ame ri~ ke ad mi ni stra ci je ni je bio upo znat sa de ta qi ma o to me {ta je Na rod na skup {ti na Re pu bli ke Sr bi je tra `i la, i ka kvu Re zo lu ci ju je do n e l a”, iz j a v io je Ni k o l i} Ta nju gu po sle sa stan ka sa ame ri~ kim pot pred sed ni kom u Ri mu. „Pot pred sed nik SAD je ja -

sno re kao da se ose }a po zva nim da po mog ne da se taj pro blem re { i, za t o {to je Ame r i k a pri zna la ne za vi snost Ko so va i Me to hi je”, is ta kao je srp ski pred sed nik.

Su sret Ni ko li }a i Baj de na bio je pr vi na tom ni vou po sle ~e ti ri go di ne, a raz go va ra li su oko sat vre me na, vi {e ne go {to je pro to ko lom bi lo pred vi |e no. „Ovo je bi la do bra pri li ka, ina u gu ra ci ja no vog pa pe, da imam ne ko li ko bi la te ral nih raz go vo ra, me |u wi ma mo `da i naj va `ni ji je bio raz go vor sa pot pred sed ni kom Ame ri ke, na we gov po ziv, i mi slim da je po -

sta lo ja sno da ne ke in for ma ci je ko je su sti za le u Ame ri ku ni su od go va ra le sta wu u od no si ma iz me |u Pri {ti ne i Be o gra da, a ste pen ili na pre dak di ja lo ga ni je pra vil no oce wi van”, re kao je Ni ko li}.

Ni ko li} je re kao da je uka zao svom sa go vor ni ku da su mno ge dr `a ve pri zna le ne za vi snost Ko so va za hva qu ju }i tom pr vom, ame ri~ kom pri zna wu, ali i da Sr bi ja ima sa mo pri ja te qe u sve tu i da „ne de li dr `a ve i na ro de po tom osno vu, ve} po osno vu to ga ko li ko ko mo `e sa Sr bi jom da sa ra |u je iskre no, otvo re no uz sva op te re }e wa i ogra ni ~e wa ko ja po sto je”.

Pre mi jer Da ~i} je is ta kao da sed mi ca ko ja je po ~e la iz u zet no va `na za po li ti~ ki `i vot Sr bi je i na bro jao da je po red Fi lea u Be o gra du i de le ga ci ja Bun de sta ga sa svo jim uslo vi ma u ve zi sa do bi ja wem da tu ma i da }e u sre du bi ti na sta vqe na no va run da di ja lo ga u Bri se lu, a u pe tak sed ni ca Sa ve ta bez bed no sti UN po sve }e na Ko so vu.

- Sre di nom apri la ot po ~e }e pro ces pod no {e wa iz ve {ta ja EK o na {em na pret ku ka Evro pi, a Ke trin E{ton ta ko |e }e pod ne ti svoj iz ve {taj. Sve te od lu ke tre ba lo bi da bu du do ne te do po ~et ka ju na i za to je o~i gled no da su pred na ma sed mi ce u ko ji ma }e se do no si ti krup ne i ve li ke po li ti~ ke od lu ke - re kao je Da ~i}. sa dru ge stra ne, {to nam je ciq, ne zbog do bi ja wa da tu ma ve} zbog iz na la ska odr `i vog re {e wa- re kao je Da ~i}, ko ji je uka zao i da je Sr bi ja na pra vi la ve li ke po ma ke i po osta lim po li ti~ kim kri te ri ju mi ma kao {to je bor ba pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, re for ma pra vo su |a, stan dar di za ci ja za ko no dav stva Sr bi je sa EU. Sa ve rop skim zva ni~ ni kom ju ~e je raz go va ro i pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i} ko ji je po seb no na gla sio da je Sr bi ja po sti gla na pre dak na evrop skom pu tu i u~i ni la mno ge ustup ke i da o~e ku je da ustup ke u~i ni i Pri {ti na.

D. Mi li vo je vi}

DSS: Od ba ci ti ul ti ma tum EU Od ba ci va wem ul ti ma tu ma Evrop ske uni je Sr bi ja bi na sta vi la da bra ni Ko so vo i ko na~ no bi us po sta vi la nor mal ne od no se sa EU na rav no prav noj osno vi, iz ja vio je ju ~e port pa rol De mo krat ske stran ke Sr bi je Pe tar Pet ko vi}.

DSS sma tra da je ovo pre lom ni tre nu tak ka da Sr bi ja tre ba da od ba ci sve ul ti ma tu me EU i ja sno i gla sno ka `e da ne tr gu je sa Ko so vom da bi do bi la da tum za pre go vo re, re kao je on.

Pet ko vi} je re kao da bi se Sr bi ja od re kla svo je te ri to ri je ako pri sta ne na ul ti ma tu me, a da bi na sta vi la da bra ni Ko so vo i us po sta vi la rav no prav ne od no se sa EU ako ih od ba ci. DSS sma tra da Sr bi ja ne sme da uni {ti ni srp ske dr `av ne in sti tu ci je ni svo ju dr `av nost na Ko so vu, re kao je Pet ko vi}.

TVIT CRTICA Dr [(q)api} Na laj ni se vo di `e sto ka ras pra va o TV du e lu Vu ka Je re mi }a i Alek san dra [a pi }a.

Sa vet ni ca pred sed ni ka Sr bi je Alek san dra Pak je za pi sa la: Naj bo qa od bra na od glu po sti? Dr. [qa pi}, po re klom iz Nam bi je, dok to ri rao na te mu „Re i zda va we po slov nog pro sto ra”. [ef po sla ni ka DS u par la men tu Bo ri slav Ste fa no vi} po ru ~u je sa laj ne: A hej te ri, ni je vam za ni mqiv Vuk ne go sa mo [a pi}? A ko vam je ika da va qao u DS? \in |i}? Vuk sa no vi}? Znam da bi vo le li da ne ma DS. Ogla sio se i [a pi}: „ Ako je naj ve }a za mer ka ono me {to sam go vo rio „gu ta we” slo va kod Na mi bi je, on da mi stvar no kao ze mqa i na rod ne ma mo ni ka kvih pro ble ma.... Da imam 20 kg vi {e,

20 cm ma we na o ~a re, go vor nu ma nu, ret ku ko su, ne u gled nu gra |u, mo `da bi se na dam nom sa `a li li, pa ~u li [TA, ne KA KO go vo rim...“ Ovu po sled wu re ~e ni cu „re tvi to vao“ je i pot pred se dik voj vo |an ske vla de Go ran Je {i}.

Sa dru ge stra ne, po sla nik po kra jin ske skup {ti ne Alek san dar Mar ton (LSV) ka `e: Ni je po en ta u [a pi }e vim oma {ka ma u go vo ru, ne go u na zo vi pa tri ot skom ka no na da ma dru gog sa go vor ni ka.

To ma i Am fi lo hi je Na Tvi ter na lo gu pred sed ni ka Sr bi je ju ~e je ob na ro do va no: Pred sed nik Ni ko li} pri su stvo va }e sve ~a noj mi si po vo dom in tro na ci je (usto li ~e wa) no vog po gla va ra Ri mo ka to li ~e cr kve, pa pe Fra we.

Di rek tor Fo ru ma za bez bed nost i de mo ra ti ju Mi lan Jo va no vi} od go va ra ana li ti ~a ri ma na istu te mu: Alo Tu ci }u. Na rav no da je do bro {to na usto li ~e we Pa pe u ime Sr bi je ide To mi slav Ni ko li}! Ali, ni je do bro {to u ime SPC ide Am fi lo hi je!

Prelepqivawe

Ko ko ga hva li

Na re~i Branka Ru`i}a “Promena premijera nije pomiwana”, poslanik SNS Dragan [ormaz poru~uje: Nije, ali se nadam da }e posle sednice GO biti, zalaga}u se za to... Istovremeno, funkcioner JS Sr|an Kru`evi} obave{tava tvitera{e: Dule Sunce prelepio sve plakate SPS-a u Kovinu.

Pre no si na laj ni @ba no vic mi lo rad: Vu ~i}: „Tvr dim da je si stem od bra ne naj bo qi si stem ko ji da nas ima mo u Sr bi ji”... Sva ka ~ast @SutanovacDragan Glumac Branislav Trifunovi} „pi{e“ eksministru vojnom: Hvali te Vu~i}.. ne{to nije u redu... ili je ovo samo za posledwih {est meseci.. [utanovac tvrdi: Ne, hvali on od po~etka samo to nije u interesu nekih...

Sa lajne se ju~e oglasio i lider PSS Bogoqub Kari}: Previ{e je onih koji su se upla{ili i same pomisli da se u drugoj polovini aprila u Srbiji, pojavi Bogoqub Kari}...

Na pitawe „Ko {titi Kari}a od robije“, Kari} odgovara: Kari}a {titi istina! Neko se upla{io povratka Bogoquba Kari}a?

S. St.

Ko se pla{i Bogoquba

politika

dnevnik

U BA^KOJ PALANCI DOGOVORENA NOVA KOALICIJA

Na pred wa ci i de mo kra te za jed no, so ci ja li sti iz ba ~e ni Ono {to se u Ba~koj Palanci posledwih nedeqa {u{kalo obnarodovano je na ju~era{woj kon fe ren ci ji za {tam pu u

zgra di lo kal nog par la men ta kada je najavqena nova skup{tinska ve}ina po kojoj SPS ispada iz lokalne vlasti, a wihov predsednik Bojan Radman vi{e ne}e biti predsednik op{tine. Novu koalicionu ve}i-

nu, a na osno vu Spo ra zu ma SNS, PS, DS, DSS i SVS koji je u pisanom obliku podeqen novinarima, ~ini}e pomenute

Pri vr `enost no voj ve}i ni na konferenciji za {tampu potvrdili su predsednik Op{tinskog odbora SNS u Ba~koj Pa-

kom Bojanom Radmanom, te da SNS kao pobedni~ka stranka u Op{tini i Republici nije zado voq na br zi nom pro mena

Mi ta La ~an ski (DSS), Ran ko Mar ja nov (DS), Pre drag Vu le ti} (PS), Alek san dar \e do vac (SNS), Vi li am Slav ka (SVS)

partije sa 24 od 42 odbornika koliko broji ovda{wa Skup{tina. Sednica Skup{tine zakazana je ve} za ~etvrtak 21. marta.

Radmanov gaf ili nova koalicija u Srbiji Nezvani~no u Ba~koj Palanci se smatra da je ovo {to se desilo epilog gafa Bojana Radmana(SPS) koji je „te{kim“ re~ima govorio o Vojsci, odnosno o problemu sukoba Vojne ustanove „Morovi}“ (biv{e VU „Kara|or|evo) i nekih ovda{wih zadruga oko zemqe koju decenijama koristi Vojska Srbije, odnosno nekada{wa JNA. Javno iznete ocene proizvele su kasnije javno izviwewe Vojsci, odnosno ministru vojnom i prvom potpredsedniku Vlade Republike Srbije Aleksandru Vu~i}u. Ali, izgleda da je to ve} istorija, a da je nova realnost verovatno prva koalicija SNS i DS u Vojvodini, odnosno saradwa dve najja~e politi~ke stranke u Srbiji danas. Da li je to najava i novih koalicija u drugim lokalnim samoupravama, ili mo`da i na vi{em nivou, verovatno }e pokazati vreme.

lan ci Alek san dar \edo vac, Ran ko Mar janov is pred DS, Predrag Vuleti} ispred ovda{weg Po kreta so ci jali sta, Mita La~anski predsednik OO DSS i ak tuel ni predsednik Skup{tine Ba~ke Palanke, kao i Viliam Slavka ispred Stranke vojvo|anskih Slovaka. Do sada su ve}inu ~inili napredwaci, PS, SPS, DSS, „Dveri“, SVM, a sada }e, verovatno ovde opoziciju pored radikala ~initi socijalisti, „Dveri“ i SVM sa zajedno 18 odborni~kih mandata.

Pored op{tih principa kojima je nova ve}ina opravdala ovakav potez Aleksandar \edovac ispred SNS, ovde ve} vi|en kao novi predsednik Op{tine, a do sada bio je zamenik, rekao je da je do{lo do nesuglasica sa dosada{wim predsedni-

Stri ko vi}: Ve li ko iz ne na |e we za SPS Funkcioner Pokrajinskog odbora SPS-a Radosav Strikovi} ka`e za na{ list da je nova koalicija u Ba~koj Palanci „veliko iznena|ewe” za socijaliste, kao i da je „nekorektan” na~in na koji je ona osnovana.

- To je za nas veliko izena|ewe. Nekorektan je na~in na koji je to ura|eno i nekorektno je kako je to saop{teno, bez konsultacija sa nama i bez uputa da }e se to desiti - rekao je Strikovi}.

On je kazao da ne zna razloge koji su doveli do izbacivawa SPS-a iz koalicije u Ba~koj Palan-

naboqe u Ba~koj Palanci i da je normalno ako se najavquje rekonstrukcija Vlade RS da se to desi i u Ba~koj Palanci.

Predstavnici drugih stranaka koje }e biti u koaliciji dale su podr{ku ve}inskim koalicionim partnerima, a predstavnici Stranke vojvo|anskih Slovaka naglasili su da posle pro{logodi{wih izbora nisu u{li u lokalnu vlast, a da sada jesu jer vide {ansu da potpuno ostvare prava svoje nacionalne mawine.

Predstavnik DS rekao je da su demokrate bile opozicija, a da su ~ekale i sa~ekale da u|u u koaliciju sa najja~im partnerom, jer jedino tako, obzirom da je DS na vlasti u Vojvodini gra|ani Ba~ke Palanke mogu da o~ekuju boqitak.

Tekst i foto: M. Suyum

Ko sti}: „Dve ri” ne mo gu sa DS

ci, kao i da }e o tome uskoro razgovarati sa potpredsednikom SNS-a Igorom Mirovi}em koji vodi i Savet te stranke za Vojvodinu.

- Pratili smo tu „republi~ku varijantu” koalicije, a sad ovo izlazi iz tih okvira! - rekao je Strikovi}.

On je naveo da napredwaci u Ba~koj Palanci u posledwa dva dana nisu komunicirali sa socijalistima, a da su im pre desetak dana „vi{e u {ali rekli da `ele da SNS da predsednika op{tine”.

S. K.

U koaliciji u Ba~koj Palanci vi{e nije ni pokret „Dveri”. Ivan Kosti} iz rukovodstva tog pokreta ka`e da su „Dveri” napustile dosada{wu koaliciju.

- Napu{tamo koaliciju iz principijelnih razloga. „Dveri” ne mogu u koaliciju mimo obe}awa koje smo dali uo~i izbora da nigde ne idemo sa DS-om, koji je izvor svakog separatizma u Vojvodini - ka`e Kosti}. S. K.

REKLI SU

Ste fa no vi}: Vu ~i} da bu de pre mi jer

Ru `i}: Ni {ta zva ni~ no ni je bi lo

Po po vi}: \i las je tr go vac

Predsednik parlamenta i potpredsednik Srpske napredne stranke Neboj{a Stefanovi} izjavio je da bi lider SNS-a Aleksandar Vu~i} bio najboqe re{ewe za premijera, ali je naveo da za sada nije bilo re~i o eventualnoj promeni na ~elu Vlade Srbije posle wene rekonstrukcije. „Vu~i} se sam nije o tome izja{wavao i bilo bi nekorektno da ja donosim sud da li }e se to dogoditi ili ne}e.

To }e zavisiti od wega i od dogovora koji napravi s predsednikom vlade Ivicom Da~i}em.

Za sada se o tome nije razgovaralo”, rekao je Stefanovi} za agenciju. Upitan ~ijim radom u vladi SNS nije zadovoqan, Stefanovi} je rekao da se niko iz te stranke ne}e pojedina~no izja{wavati pre sednice Glavnog odbora koja }e, kako je ranije najavqeno, biti odr`ana posle 20. marta.

Funkcioner Socijalisti~ke partije Srbije Branko Ru`i} izjavio je ju~e da eventualna promena na mestu premijera tokom rekonstrukcije Vlade Srbije „nije zvani~no pomiwana” ni u SPS, ni u komunikaciji sa koalicionim partnerima. „Kao zvani~nik SPS zaista ne mogu da dajem komentar na ne{to {to nigde zvani~no nije spomiwano, niti u SPS, niti u zvani~noj komunikaciji lidera vladaju}e koalicije”, rekao je Ru`i}. On je kazao da Stefanovi}eva izjava mo`e da se tretira „kao legitiman partijski i li~ni stav”, ali da takvi stavovi „mogu dolaziti iz raznih partija, od razli~itih funkcionera i politi~kih lidera”. On je kazao da ne o~ekuje da }e se dogovori oko rekonstrukcije Vlade, ukoliko do we do|e, desiti pre sredine aprila.

Vladimir-Beba Popovi}, biv{i {ef Biroa za informisawe u vladi Zorana \in|i}a, ka`e da je Demokratska stranka, 10 godina od ubistva \in|i}a, u potpunom rasulu da se ne zna ko je predsednik stranke, ko su ~lanovi, a ko potpredsednici. Popovi} je podsetio da su demokrate izgubile izbore, da je izbore izgubio i wihov predsednik, da se stranka, ~iji je lider obi~an trgovac, raspala na nekoliko frakcija. U intervjuu za podgori~ku televiziju TV Atlas, na pitawe novinara ~ime se bavi Dragan \ilas, Popovi} je rekao: Kao i uvek, trgovinom. On je trgovac. Bavi se trgovinom, preprodajom vremena, sekundi sportskog programa i, pored toga, trenutno je na funkciji v. d. predsednika stranke. Kao {to je bio kad je do{ao kod Tadi}a {ef kancelarije za ne{to - odnosno, za finansirawe stranke i pronala`ewe para ze finansirawe stranke - rekao je Popovi}.

utorak19.mart2013.

3

BOJAN PAJTI]

Ne mo gu }i su van red ni po kra jin ski iz bo ri Nemogu}i su vanredni pokrajinski izbori, izjavio je ju~e u Senti predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti}, komentari{u}i najavu predsednika Pokrajinskog odbora SPS-a Du{ana Bajatovi}a da }e ih zatra`iti.

- Izbori u Vojvodini nemogu}i su do 2016. godine. O tome odlu~uje parlamentarna ve}ina, a ne odlu~uje ni SPS, ni SNS, niti bilo ko drugi ko je van ve}ine u pokrajinskom parlamentu, koja je izuzetno velika i stabilna, a posao opozicije je da stalno tra`i vanredne izbore - rekao je Pajti}.

M. Mitrovi}

ZAKON O LUSTRACIJI NEMA KO DA PRIMENI

Ve {to iz be ga va we po li ti~ ke od go vor no sti Zakon o lustraciji, jedna od onih regulacija koji u Srbiji nikada nisu bili primeweni, presta}e da va`i sredinom ove godine. Jedina stranka koja je poku{ala da ga o`ivi je Liga socijaldemokrata Vojvodine koja je saop{tewem zatra`ila produ`ewe va`ewa zakona do 2023. godine.

Liga insistira i na momentalnoj primeni zakona, {to su zahtevi jo{ iz 2010. godine kada je ova stranka predlo`ila izmene Zakona o odgovornosti za kr{ewe qudskih prava. Tada politi~ke podr{ke nije bilo. „Sada u tome o~ekujemo {to {iru podr{ku, kako najvi{ih dr`avih funkcionera i politi~kih stranaka, tako i medija i organizacija civilnog dru{tva i raduje nas {to ta podr{ka ve} sti`e”, navela je ta stranka.

Od ovog saop{tewa pro{lo je desetak dana i ~iwenica je da nijedna parlamentarna stranka u ovom sazivu ne `eli da se bavi lustracijom. Ova tema ne postoji u agendi nijednog ministarstva, a nedostatak reakcije na zahtev LSV-a jasno govori o mawku voqe.

mogao da donese bilo kakav rezultat.

- Tu mislim ne samo na nedostatak materijalne, nego i moralne podr{ke. U ovom dru{tvu ni izdaleka nije uspostavqen konsenzus u pogledu toga da je lustracija jedan od nezaobilaznih uslova demokratizacije zemqe. Godi{wi buxet komisije u 2008. godini bio je 400 hiqada dinara, u 2011. on je iznosio 16 hiqada dinara, a ove godine komisija nije ni zastupqena u republi~kom buxetu. Ne mo`e se tvrditi da je pro{logodi{wom promenom vlade sve promeweno, zbog toga sam i naveo ranije podatke. Na nivou zemqe po ovom pitawu se ni sa 400 hiqada dinara ne mo`e uraditi ni{ta - rekao je Pastor za „Ma|ar so”.

Prema oceni {efa poslani~ke grupe SVM-a, u 2013. godini je ve} nemogu}e zapo~eti ovaj proces.

- Kasno je sada zapo~eti lustraciju. Ka`em to, i pored toga {to lustracija predstavqa osnovni uslov za u~vr{}ivawe demokratije u svim tranzicionim zemqama. Deset-petnaest godina

Vodineli}: Mrtvo slovo na papiru Jedan od kreatora Zakona o lustraciji Vladimir Vodineli} u nekoliko navrata je istakao da je ova pravna norma „mrtvo slovo na papiru”.

- U svakoj dosada{woj kombinaciji vlasti bilo je onih koji bi bili pogo|eni ovim zakonom, jer je wegov ciq bio da osobe koje su kr{ile qudska prava ne mogu da obavqaju javne funkcije. Ako primena zakona nije odgovarala vlastima posle demokratskih promena, te{ko je poverovati da bi to na ruku i{lo sada{wim vlastima - smatra Vodineli}.

On je istakao da, na `alost, Zakon o lustraciji u istoriju odlazi poznat samo po tome {to nikada nije bio primewen.

Predsednik poslani~ke grupe Saveza vojvo|anskih Ma|ara Balint Pastor rekao je da SVM svakako podr`ava da se na dnevnom redu Skup{tine Srbije na|e predlog izmena Zakona o odgovornosti za kr{ewe qudskih prava koji je usvojen 2003. godine, uz odredbu da se primewuje 10 godina, i da }e, ukoliko se to dogodi, predstavnici te stranke glasati za izmene.

Istovremeno, me|utim, Pastor je za „Ma|ar so” rekao da i pored toga ima ozbiqnih rezervi u pogledu toga da bi produ`avawe roka va`nosti zakona o lustraciji

nakon promene re`ima, naime, lustracija nema smisla - kazao je Balint Pastor.

Postavqa se i pitawe da li je jo{ uvek mnogo onih na javnim funkcijama koji bi mogli da strahuju od primene zakona o lustraciji. Prema re~ima Pastora, te{ko bi bilo odgovoriti na to u kojoj meri takve osobe pro`imaju javnu sferu. Istini bi mogli da budemo bli`e da su u Srbiji, sli~no ve}ini nekada{wih komunisti~kih zemaqa tajni dosijei otvoreni, ili ako bi se oni otvorili – smatra Pastor.

P. Klai}

@iv ko vi}: DS se ras pa da Nekada{wi premijer Srbije i predsednik Nove stranke u osnivawu Zoran @ivkovi} izjavio je ju~e za agenciju Anadolija da se Demokratska stranka prakti~no raspada. Iza{ao sam iz stranke 4. novembra pro{le godine i na taj dan je, prakti~no, po~eo raspad stranke, odnosno tog dana je bilo jasno da }e se desiti sve ovo {to se sada de{ava, rekao je @ivkovi}.

Prema wegovim re~ima, ovo {to se sada de{ava je logi~na posledica lo{e politike koja je vo|ena u DS i uop{te politike koju je vodila DS i moralo je da se desi.

To je posledica svih devijacija kroz koje je Demokratska stranka prolazila od 2004. godine, a devijacije su po~ele kada je ta stranka napustila ideologiju i ciqeve Zorana \in|i}a, rekao je @ivkovi}.

Komentari{u}i pregovore Beograda i Pri{tine, @ivkovi} je kazao da od 1990. godine re{ewe krize na Kosovu nije u rukama ni Srba, niti Albanaca, ve} se ~eka re{ewe koje }e usaglasiti Brisel i Va{ington.

Biv{i premijer Srbije tvrdi da u Srbiji ne postoji ni ozbiqna vlast, ni ozbiqna opozicija, a wegova Nova stranka spremna je da popuni prazan prostor.

Svi lideri partija su ogrezli u kriminalu i korupciji, u bahatosti i nerazumevawu situacije u Srbiji, zbog ~ega je potrebna nova stranka. Na{ ciq nije da bilo kome otimamo bira~e, nego da im ponudimo opciju za koga da glasaju i podr`e reforme koje su neophodne Srbiji, rekao je @ivkovi}.

4

ekonomija

utorak19.mart2013.

dnevnik NEZADOVOQSTVO NEZAVISNOG SINDIKATA NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE

NIS puno zara|uje, a otpu{ta radnike ISTI^U ROKOVI ZA RAZVOJNU BANKU VOJVODINE

Samo jedna banka mera~i RBV? Za desetak dana trebalo bi, nakon vi{e tri meseca, da se okon~a postupak preuzimawa Razvojne banke Vojvodine. Prema posledwim informacijama do kojih je „Dnevnik” do{ao, od pet finansijskih ku}a koje su se, navodno, u decembru pojavile kao zainteresovane, ostala je samo jedna. Posledwa koja je pre nekoliko dana definitivno odustala je Sosijete `eneral banka.

Zvani~nih podataka o tome ko bi na kraju u svoje okriqe mogao uzeti RBV nema, ali stru~waci smatraju da je najre-

S obzirom na to da se preuzimawe ~eka ve} du`e od tri meseca i nervoza me|u zaposlenima je porasla. Sigurno je da }e deo slu`benika, i to mawi, pre}i u Razvojni fond Vojvodine, a ostalih oko 500 jo{ uvek samo mo`e da naga|a kakva }e im sudbina biti. U me|uvremenu odr`an je niz sastanaka, ali dok nije poznata ku}a koja ih preuzme, sve je u domenu spekulacija i obe}awa.

Zaposlenima je obe}ano da }e dobiti sli~an socijalni program kakav je primewen u Novoj Agrobanci. Odnosno, otpremni-

Po{to preuzimawe banke traje ve} du`e od tri meseca, nervoza me|u zaposlenima je porasla jer wih oko 500 ne zna kakva ih sudbina ~eka alnije da ih preuzme jedna od banaka u ve}inskom vlasni{tvu dr`ave, i to je posledwa {ansa.

Ukoliko se to ne dogodi, ste~aj odnosno likvidacija je jedino {to ih ~eka. Na{e finansijsko tr`i{te je deo evropskog, tu va`e jasna pravila i nijedna banka ne mo`e dugo da posluje a da pri tome nema odgovaraju}u adekvatnost kapitala.

nu od 300 evra po godini sta`a.

Ovo je veoma primamqivo ali je zakomplikovalo `ivot slu`benicima koji su u prilici da na|u novi posao. Ukoliko negde udome radnu kwi`icu pre nego {to po~ne primena socijalnog programa osta}e bez otpremnine. Mnogi su zato odlu~ili da sa~ekaju finalnu ponudu za radnike pa sa punim xepovima da

potra`e novo radno mesto. U me|uvremenu su snage usmerili u pronala`ewe najboqeg re{ewa. Danas }e se u Banci odr`ati sastanak na kome }e biti i inspektori rada, pa }e se zaposleni upoznati sa svim mogu}nostima koje im zakon pru`a, a u tome im poma`e Savez samostalnh sindikata Srbije, odnosno deo zadu`en za banke i osiguravaju}e kompanije. U ovom trenutku bi}e to samo teoretski ~as, jer dok nema pravog sagovornika, a to mo`e biti samo banka koja preuzme ovu ku}u, mnoga pitawa }e ostati bez odgovora.

Novi vlasnik traba da preuzme 80.000 deponenata i 110 miliona evra osiguranih depozita i jo{ sto neosiguranih. Predvi|eno je da se za neosigurane depozite, a koji nisu pokriveni kvalitetnom aktivom, emituju obveznice u iznosu od 70 miliona evra.

Skup{tina Vojvodine nedavno je poni{tila odluku o dokapitalizaciji RBV u iznosu od 15 milijardi dinara. RBV je u ve}inskom vlasni{tvu Vlade Vojvodine 62,49 odsto a drugi krupan akcionar je Republika Srbija sa 23,51 odsto.

D. Vujo{evi}

Nezavisni sindikat Naftne industrije Srbije uputio je ju~e otvoreno pismo nadle`nima u Vladi Srbije, u kojem se upozorava da se programom re{avawa vi{ka zaposlenih u toj kompaniji kr{i pravo na rad.

U saop{tewu iz ovog sindikata ukazano je da poslovodstvo NIS-a planira da otpusti vi{e od 300 radnika, dok u isto vreme, preko uslu`nih preduze}a, anga`uje vi{e od 1.500 radnika. Tako|e, u saop{te wu se na gla {a va da je NIS formirao slu`bu u koju su prebacivani zaposleni koje }e biti progla{eni za tehnolo{ki vi{ak, iako nisu bili utvr|eni nikakvi kriterijumi, osim da su zaposleni na neo d re |e no vre me sku pi za kompaniju, da im je jeftinije koje anga`uje preko uslu`nih preduze}a, a najjeftiniji oni koje anga`uje preko programa „Prva {ansa”. Tako|e, iz ovog sindikata ukazuju da je neverovatno da kompanija koja bele`i izuzetno veliku dobit otpu{ta radnike na takav na~in.

S druge strane, iz NIS-a ka`u da otkazivawe ugovora o radu zavisi od tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena u kompaniji, a da je broj zaposlenih u NIS-u uslovqen, pre svega, konkurentno{}u kompanije kao i privrednim prilikama u zemqi, a da je prioritet NIS-a

stvarawe {to boqih uslova za razvoj i, u skladu s tim, zadr`avawe internih kadrova i anga`ovawe najboqih specijalista iz raznih oblasti. Tako se, uz {irewa posla {iri i saradwa sa eksternim partnerima i na projektima kompanije preko partnerskih lizing agencija anga`ovano je vi{e od 3.400 qudi. U pore|ewu sa 2008. godinom, zahvaquju}i velikom investicionom programu, broj zaposlenih, anga`ovanih na projektima kompanije, pove}an je i do sedam puta, ka`u u NIS-u.

Tako|e, u NIS-u ka`u da se jo{ ne mo`e govoriti koliko }e radnika biti progla{eno za tehnolo{ki vi{ak, jer

Ponosni na mlade Program „NIS {ansa”, ukazuju u ovoj kompaniji, planirano je da se zaposli oko 300 bez dana radnog iskustva, pa oni ne mogu da do|u na mesto za kojim nema potrebe u kompaniji. NIS je ponosan {to je zaposlio mlade i obrazovane, stru~ne qude bez radnog iskustva, kad je zvani~na stopa nezaposlenosti 23 odsto i kad polovina mladih nema posao, te program „NIS {ansa” nije u koliziji sa progla{ewem tehnolo{kog vi{ka.

treba da postoji potreba za tim korakom. Preduslov je da se formuli{e program tehnolo{kog vi{ka, koji usvaja Upravni odbor kompanije, a program ne mo`e biti sproveden dok mi{qewe ne daju sindikati i Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe. Uz to, u NIS-u ka`u da su ovim programom za{ti}ene sve kategorije radnika koje {titi zakon - samohrani roditeqi, invalidi rada, sindikalni aktivisti.

Ina~e, potpisanim aneksom Kolektivnog ugovora, koji je rezultat dogovora sa reprezentativnim sindikatima, predvi|ena je isplata od 500 evra po godini ukupnog radnog sta`a zaposlenog i jednokratna otpremnina, u iznosu od 1,5 prose~ne mese~ne zarade zaposlenog. Do sada je, ukazuju u NIS-u, za svakog radnika, koji je oti{ao iz kompanije, u proseku ispla}eno oko 22.000 evra otpremnine, {to je najve}i socijalni program na Balkanu.

D. Mla|enovi}

DA BI DOBILI ZAJAM, GRA\ANI SADA U BANKAMA PROLAZE KROZ SITO I RE[ETO

Za kredit na proveri i ra~uni za struju

Ne zna se da li se gra|ani Srbije sve te`e odlu~uju da uzmu novi kredit ili imaju ve}i problem kod otplate starih obaveza. Podaci Udru`ewa banaka Srbije i Kreditnog birao govore da su se pro{log meseca dugovawa stanovni{tva zaustavila na sumi od 587 milijardi dinara.

U najkriti~nijoj situaciji su oni koji kasne s otplatom po vi{e meseci, a svoje obaveze ne mo`e redovno da izmiruje ~ak 130.000 gra|ana du`e od 90 dana.

Novi klijenti su sve obazriviji kada treba da se zadu`e, a jo{ oprezniju su bankari koji gra|ane provla~e kroz sito i re{eto.

Od Kreditnog biroa vi{e se ne tra`e samo podaci o prostoj zadu`enosti klijenta, odnosno ima li kredit, koliki je i da li ga redovno vra}a, kolika su mu redovna primawa, ve} se tra`i i niz drugih podataka. Recimo, pitaju da li je zajam koji klijent ve} ima indeksiran i u kojoj valuti, da li je u dinarima? Zatim da li je klijent `irant za neki drugi zajam i kako se taj kredit vra}a. Posebno se obra}a pa`wa na” minus” i zadu`ewa po karticama. Kreditni biro sada prati podatke o zadu`enosti i obavezama klijenata kod finansijskih ku}a. Predvi|eno je da u te podatke u|u i druga zadu`ewa poput poreza, ra~una za struju, komunalne usluge i sli~no. Me|utim, prve provere su pokazale da su ti podaci kod nas prili~no nesre|eni pa samim tim i nepouzdani. To zna~i da }e banke, lizing kompanije i sli~ne ku}e jo{ sa~ekati pre nego {to i ovi podaci u|u u zvani~nu sliku finansijske sposobnosti klijenta?

Kada je pre sedam-osam godina po~ela kod nas ekspanzija kredita namewenih gra|anima oni su se lako dobijali. Ko je danas siguran klijent pred kojeg bi banke prostrle crveni tepih, znaju}i da }e im sve rate ispla}ivati na vreme?

- Takav ne postoji - ka`e Ra {ko To ma {e vi} iz Kredi Agrikol banke zadu`en za istra`iva-

koje je ste~aj izvestan. Ne{to su sigurniji zaposleni u komunalnim i javnim preduze}ima, upravi i organima lokalne samouprave. Me|utim, ve} se dugo pri~a da }e i tu morati da do|e do racionalizacije poslovawa. To podrazumeva smawewe zaposlenih.

Istina o tome se dugo govori ali konkretnih programa nije bilo, me|utim, izvesno je da }e i oni

Sli~an stav imaju i u Komercijalnoj banci. Tako direktor sektora za razvoj novih proizvoda Go ran Mi li }e vi} ka`e da se kod odobravawa kredita pa`qivo procewuju perspektive kompanije u kojoj zaposleni radi. [to se ti~e sigurnog zajma ka`e da je to danas samo onaj koji je pokriven sa sto odsto depozita, bilo preko samog klijenta bilo preko `iranta. Procene sigur-

PREDSEDNIK UO SOSIJETE @ENERAL BANKE GORAN PITI]

Fiksni kurs nije za na{ yep

U najkriti~nijoj situaciji su oni koji kasne s otplatom vi{e meseci, a svoje obaveze du`e od 90 dana ne mo`e redovno da izmiruje ~ak 130.000 gra|ana we tr`i{ta. Kod provera sposobnosti tra`i se obavezno da je zaposlen bar {est meseci kod istog poslodavca. A onda se pogleda i gde radi. Naravno da je problemati~no odobriti zajam klijentu koji radi u preduze}u za

do}i na red. Ipak, taj sloj stanovni{tva ima solidne plate i sigurnije radno mesto od onih zaposlenih u samostalim radwama ili kod preduzetnika. Samim tim ve}e su im {anse da do|u do kredita.

nosti otplate bi}e za banke te{ko pitawe sve dok smo ovde gde smo.

Tek kada krene rast bruto doma}eg proizvoda, samim tim i proizvodwe, izvoza, smawi se inflacija, procena sposobnosti klijenta mo}i }e da se radi sa vi{e izvesnosti.

Bi}e vi{e klijenata koji }e se ra~unati kao oni koji mogu da servisiraju obaveze bez ve}ih problema.

Drugim re~ima, kada krene privredi bi}e lak{e bankama i klijentima koji `ele da se zadu`e.

D. Vujo{evi}

Predsednik Upravnog odbora Sosijete `eneral banke, Go ran Pi ti}, ocenio je sino} da ograni~avawe visine kamatnih stopa na kredite, kao i fiksirawe kursa dinara prema evru ne bi bila dobra re{ewa za srpsku ekonomiju. „Ta re{ewa su legitimna i mo`da odgovaraju nekim dr`avama, ali oni koji to predla`u za Srbiju moraju da shvate da situacija u na{oj ekonomiji ne dozvoqava takva re{ewa”, rekao je Piti} u~estvuju}i na Kopaonik biznis forumu.

On je ocenio da bi ograni~avawe kamatnih stopa vodilo ka istiskivawu dela bankarskih klijenata i smawenom kreditirawu privrede, jer bi se banke uzdr`avale od davawa kredita za projekte koji nose predznak rizi~nih, kao {to su start ap projekti ili projekti malih i sredwih preduze}a.

Piti} je naglasio da je uloga bankarskog sektora da procewuje rizik svojih plasmana i odre|uje raspon kamatnih stopa u odnosu na cenu kapitala, da obezbedi stabilnost i likvidnost poslovawa, da posao vodi komercijalno, dok dr`ava kroz sni`avawe premije rizika zemqe mo-

Na{a ekonomija ne bi izdr`ala nametnuta re{ewa `e da uti~e na sni`avawe kamatnih stopa.

On je naveo i da se pokazalo da adekvatna monetarna politika, uz najavu fiskalne konsolidacije, mo`e da dr`i vrednost dinara na nivou na kojem to odre|uje tr`i{te i da ne treba tra`iti re{ewa za kurs putem wegovog fiksirawa u ekonomiji kakva je srpska.

ekOnOMiJA

dnevnik

utorak19.mart2013.

5

DA LI ]E SE UBRZO MORATI MEWATI TEK USVOJENI ZAKON O UPISU SVOJINE?

Le ga li za ci ja {a re na la `a od 100 evra ZASEDAO POKRAJINSKI SES

Za po sle no 450.000 Voj vo |a na - Na osno vu ana li ze pri vred nih kre ta wa u Voj vo di ni u 2012 go di ni, ko ju je ura di la Pri vred na ko mo re Voj vo din, po ka zu je se stag na ci ja u obla sti pri vre de i pro iz vod we, ali ipak, ima i po zi tiv nih tren do va, ko ji da ju na du da }e sta we bi ti bo qe - re kao je na ju ~e ra {oj sed ni ci po kra jin skog So ci jal no- eko nom skog sa ve ta(SES) se kre tar Se kre ta ri ja ta za pri vre du Mi ro slav Va sin. - Ono {to za bri wa va je da }e ove go di ne Voj vo di na bi ti u ne po voq noj si tu a- ci ji jer }e se po sle di ce ve li ke su {e iz pro {le go di ne od ra zi ti u ovoj go di ni.

Po we go vim re ~i ma, eko nom ski po ka za te qi pri vred ne ak tiv no sti u Voj vo di ni, i po red

pred vi de li da qi ko ra ci i re {i li uo~e ni pro ble mi. Po we go vim re ~i ma, na osno vu po da ta ka Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, u od no su na 2011. go di nu, la ne je na ni vou Sr bi je za be l e ` en pad po q o p ri vred n e pro zvod we za 20,2 od sto, in du strij ske pro iz vod we za 2,9 od sto, pro me ta na ma lo 6,2 osto i za po sle no sti za 1,1 od sto. Pro ce n e o pa du po q o p ri vred n e pro iz vod we u 2012. go di ni, sa sta no vi {ta vred no sti, uka zu ju da je pad jo{ du bqi od o~e ki va nog i da za re gion Voj vo di ne iz no si 27,39 od sto.

Za raz li ku od Re pu bli ke , in du strij ska pro iz vod wa u Voj vo di ni je, u od no su na 2011. go di nu, je la ne po ra sla za 2,1 od -

Od plate do plate Na osno vu po da ta ka RSZ, kra jem no vem bra 2012. go di ne u Voj vo di ni je bi lo 449.681 za po sle nih, dok je po sled weg me se ca pro {le go di ne na evi den ci ji NSZ bi lo 200.956 oso ba. Pro se~ na za ra da u Voj vo di ni, is pla }e na u de cem bru pro {le go di ne bi la je 48.266 (ne to), od no sno 67.065 (bru to), {to je u od no su na pro {lo go di {wi no vem bar no mi nal no vi {e za 11 od sto, a re al no 1,1 od sto, a u po re |e wu sa pro se~ nom za ra dom is pla }e nom u 2011. go di ni, pro {lo go di {wa de cem bar ska za ra da re al no je ve }a za 15,3 od sto. Naj ni `a pro se~ na za ra da u Voj vo di ni u de cem bru 2012. go di ne bi la je u op {ti ni Plan di {te - 27.328 di na ra, a naj vi {a u op {ti ni Vr {ac - 65.718 di na ra. Naj vi {u pro se~ nu za ra du ostva ri li su za po sle ni u obla sti pro iz vod we du van skih pro iz vo da 132.717 di na ra, a naj ni `u u obla sti ki ne ma to gra fi je, te le vi zij ske i mu zi~ ke pro duk ci je - 18.067 di na ra. ne po voq nih vre men skih pri li ka i du b o k og pa da po q o p ri vred n e pro i z vod w e, ba l e ` e trend ra sta in du strij ske pro iz vod we {to da je na zna ku da se mo ` e o~e k i va ti opo r a vak i rast. Uz to, sma wen je i de fi cit spoq no tr go vin ske raz me ne, a iz Voj vo di ne se, i da qe, naj vi {e iz vo zi, jer iz voz iz Voj vo di ne ~i ni 37,7 od sto ukup nog iz vo za.

Pred sed nik Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne Rat ko Fi li po vi} uka zao je da je ana li za pro lo go di {wih pri vred nih kre ta wa iz u zet no va `na ka ko bi se

sto, a u de cem bru je fi zi~ ki obim in du strij ske pro iz vod we bio ve }i za 13,9 od sto.

Pro {le go di ne voj vo |an ski pri vred n i c i ostva r i l i su ukup nu rob nu raz me nu sa ino stran stvom od ne {to vi {e od 9,6 mi li jar di do la ra, {to je za 8,2 od sto ma we ne go 2011. go di ne, pri ~e mu je iz voz sma wen za 3,2 od sto, a uvoz za 11,9 od sto. U istom pe ri o du sma wen je spoq no tr go vin ski de fi cit za 34,9 od sto, a za be le `e no je i po ve }a we po kri ve no sti uvo za iz vo zom.

D. Mla|enovi}

Usva ja we Za ko na o po seb nim uslo vi ma za upis pra va svo ji ne na objek ti ma iz gra |e nim bez gra |e vin ske do zvo le iza zvao je {i ro ku ras pra vu stru~ ne jav no sti, ko ja sma tra da ova kav ka kav je ni je tre ba lo ni da se do no si.

Se kre tar Udru `e wa gra |e vi nar stva u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di} iz ja vio je za na{ list da ovaj za kon ne re {a va pro blem le ga li za ci je obje ka ta zi da nih bez gra |e vin ske do zvo le, ve} se sa mo od no si na evi den ti ra we „di vqe grad we”, {to je bi lo mo gu }e i bez we go vog do no {e wa. Uz sve to idu i tro {ko vi od 100 evra po „le ga li za ci ji”, pa se ne mo `e re }i i da je ovaj po stu pak bes pla tan.

- Za kon ko ji do zvo qa va upis svo ji ne na tu |em ze mqi {tu mo ra }e opet da se me wa, jer tu ni je re~ o pra voj le ga li za ci ji i ni jed na ban ka ne }e odo bri ti ni kre dit, ni hi po te ku na obje kat, ko ji se na la zi na ze mqi {tu dru gog vla sni ka - iz ja vio je za na{ list Ro di}. - Pi ta we vla sni {tva je ap so lut no mo ra lo pr vo da bu de re {e no, ta mo gde tre ba da se imo vi na vra ti vla sni ci ma, pa tek po sle da se obje kat le ga li zu je. S tim u ve zi na {e je Udru `e we jo{ pre ~e ti ri - pet go di na tra `i lo da se omo gu }i bes plat na le ga li za ci ja qu di ma ko ji su na pra vi li ku }e na sop stve nom ze mqi {tu, ali taj za kon ni ka ko ni je smeo da ukqu ~i le ga li za ci ju obje ka ta na tu |oj imo vi ni.

Ro di} sma tra da bi tre ba lo an ga `o va ti ko mi si je ko je }e da na pra ve ta~ nu pro ce nu ze mqi {ta ko ja bi bi la ko na~ na. Ka `e da za dr `a vu je ste pred nost da od jed nom le ga li zu je {to vi {e

Za kon {ti ti i ko ga ne tre ba

Uz `andarme kao u Austrougarskoj Pred sed nik Stal ne kon fe ren ci je gra do va i op {ti na Sa {a Pa u no vi} sma tra da bi pro blem le ga li za ci je obje ka ta tre ba lo re {i ti ta ko {to bi se do ne li od go va ra ju }i pro pi si, ko ji bi omo gu }i li da dr `a va or ga ni zu je eki pe za taj po sao i uko li ko ne ko ne bi hteo da le ga li zu je obje kat, da se to re {i na su du u skla du sa za ko nom. Ka ko je na veo, taj po sao bi tra jao oko pet go di na, ali bi se okon ~ao. On je re kao da Voj vo di na ima bo qe ure |en ka ta star, jer su austro u gar ski ~i nov ni ci i{li re dom po ku }a ma sa `an dar mom i uz pret wu si lom za vo di li red. obje ka ta, jer }e on da mo }i da ubi ra vi {e po re za i do bi je vi {e pri ho da u bu xet, ali to ka sni je mo `e da do ve de do ve li kih kom pli ka ci ja.

Sa go vor nik ka `e da je od pri ~e o bes plat noj le ga li za ci ji bes prav no iz gra |e nih obje ka ta ko je su si ro ma {ni zi da li na u{trb kva li te ta `i vo ta svo je

de ce - za ko ju je ne dav no upra vo re sor ni mi ni star Ve li mir Ili} sli ko vi to re kao ka ko ni su i{la ni na le to va we, ni zi mo va we... is pa la su prot nost, pa se ide na ru ku bo ga ta {i ma, jer si ro ma {na de ca za si gur no ne `i ve u ku }a ma do 300 kva dra ta, ko li ko iz no si sa da po sta vqe na gra ni ca za kva dra tu ru ne kog objek ta ko ji se upi su je u ka ta star.

Ro di} ko men ta ri {e da je ne shva tqi vo da Za kon {ti ti one ko ji su bez do zvo le zi da li na De di wu i dru gim eks tra zo na ma, ko je je li stom tre ba lo iz u ze ti od bes plat ne le ga li za ci je, od no sno upi sa u ka ta star. S tim u ve zi PKS je pred la ga la da se bes plat na le ga li za ci ja do zvo li sa mo oni ma ko ji ima ju stam be ne objek te do 100 kva drat nih me ta ra na grad skom pod ru~ ju. Dru ga stvar je sa se o skim do ma }in stvi ma, ko ja su svoj krov nad gla vom po di gla na svo jim ima wi ma i tu ne bi tre ba lo ogra ni ~va ti kva dra tu ru.

I pred sed nik Stal ne kon fe ren ci je gra do va i op {ti na Sa {a Pa u no vi} sma tra da je Za kon o upi su u ka ta star bes prav no sa gra |e nih obje ka ta pot pu no obe smi {qen usva ja wem amand ma na.

Za ko nom se ni {ta ne re {a va, jer }e pri li kom upi sa u ka ta star po sto ja ti za be le `ba da ni je pla }e na ko mu nal na na kna da i ka da vla snik bu de hteo da pro da obje kat, mo ra }e da pla ti lo kal noj sa mo u pra vi. On sma tra da je na me ra bi la da se za ko nom na br zi nu pri svo ji tu |e ze mqi {te, od lo kal nih sa mo u pra va, dr `a ve ili fi zi~ kih li ca, dok se to ne ospo ri na Ustav nom su du.

R. Dautovi}

MLEKARI TVRDE DA TREBA GODINU DANA DA SE RE[I PROBLEM

Mle ku osta vi ti 0,5 afla tok si na Udru `e we pro iz vo |a ~a mle ka Sr bi je sma tra da do zvo qe ni ni vo afla tok si na tre ba da osta ne 0,5 mi kro gra ma po ki lo gra mu bar u na red nih go di nu da na, ka ko bi se ce lo ku pan si stem opo ra vio, a za ra `e ni ku ku ruz u pot pu no sti bio za me wen zdra vim.

Ne ma „~a rob nog {ta pi }a” za re {e we pro ble ma sa afla tok si nom, ve} je neo p hod no us po sta vi ti ce lo ku pan si stem kon tro le ko ji }e bi ti usa gla {en sa EU stan dar di ma, ka ko se ova kve si tu a ci je ne bi po na vqa le, po ru ~i li su sa da na {we kon fe ren ci je za no vi na re pred stav ni ci tog udru `e wa.

Pred sed nik Uprav nog od bo ra Udru `e wa pro iz vo |a ~a mle ka Sr bi je Qu bi {a Jo va no vi} re kao je da je ne mo gu }e o~e ki va ti da po stig ne te na du `i rok naj no vi je stan dar de, do kle god far me ri

u is hra ni ko ri ste ma kar i deo za ra `e nog ku ku ru za. „^i we ni ca je da na te ri to ri ji Sr bi je naj ve }i deo ro da ku ku ru za za ra `en afla tok si nom B1, kao i da je si ste mu kon tro le pro ma klo da na vre me spre ~i da ta kav ku ku ruz u|e u la nac is hra ne”, ka zao je Jo va no vi}.

On je na gla sio da je kon cen tra ci ja afla tok si na po po sto je }em pra vil ni ku (0,5 mi kro gra ma po li tru) bez bed na po po tro {a ~e i „va `i u ce lom sve tu, iz u zev u EU”.

Jo va no vi} je uka zao i da ne po sto ji mo gu} nost da kra va pre `i vi uko li ko kroz we no te lo pro |u vi so ko kon ta mi ni ra ne ma te ri je, jer bi joj je tra stra da la. Do dao je da u Sr bi ji ni je za be le `en ni je dan ta kav slu ~aj. ^lan udru `e wa Va sa Xin gur ski re kao je da je u pret hod -

nih pet go di na broj kra va u Sr b i j i sa oko 600.000 gr l a sma wen na 300.000, od ko jih je pre m a we g o v im re ~ i m a, 150.000 pod kon tro lom. Xin -

gur ski tvr di da je 30 od sto od ukup n ih ko l i ~ i n a si r o v og mle ka u Sr bi ji u le gal nim to ko vi ma, a 60 do 70 od sto van kon tro le.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Progres, Beograd

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1

109,4130

111,6459

114,2138

109,0780

Australija

dolar

1

87,8960

89,6898

91,7527

87,6269

Kanada

dolar

1

82,8321

84,5226

86,4666

82,5786

Danska

kruna

1

14,6716

14,9710

15,3153

14,6267

Norve{ka [vedska [vajcarska V. Britanija SAD

kruna kruna franak funta dolar

1 1 1 1 1

14,5972 13,1323 88,8595 128,0583 84,8623

14,8951 13,4003 91,6934 130,6717 86,5942

15,2377 13,7085 93,8023 133,6771 88,5859

14,5525 13,0921

Promena %

Cena

10,00

22

2.244

NIS, Novi Sad

1,20

926

5.735.706

AIK banka, Ni{

-0,12

1.630

125.510

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,99

4.100

123.000

NIS, Novi Sad

1,20

926

5.735.706

Poqoprivreda Novo Selo, Orom

0,61

498

108.522

Imlek, Beograd

0,00

3.036

0,00

Energoprojekt Visokogradwa, BG Pet akcija s najve}im padom

0,57 Promena

352 Cena

10.912 Promet

Soja protein, Be~ej

-2,55

801

440.800

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.590

147.870

-13,30

189

1.890

Energoprojekt holding, Beograd

[ajka{ka {e}erana, @abaq

-8,33

4.400

66.000

-2,71

681

136.102

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Alfa plam, Vrawe

-4,57

5.886

64.750

-0,40

492

381.952

Jubmes banka, Beograd

Vital, Vrbas

-3,83

1.106

44.228

0,00

10.389

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-3,49 Promena

5.800 Cena

290.000 Promet

0,00

3.143

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.290

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,99

4.100

123.000

Alfa plam, Vrawe

-4,57

5.886

64.750

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

490

0,00

Tigar, Pirot

-1,95

201

702.997

Ratko Mitrovi}, Beograd

Montinvest, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

89,5845 127,6663 84,6025

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 3. 2013. godine

BELEX 15 (576,47 -0,26)

Promet

NIS, Novi Sad

1,20

926

5.735.706

VP Dunav, Ba~ka Palanka

0,00

4.200

659.400

Soja protein, Be~ej

-2,55

801

440.800

Mlekara, Subotica

0,00

1.051

320.650

Neoplanta, Novi Sad

0,00

429

265.122

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

6

TRe]e dOBA

utorak19.mart2013.

MO@E LI SE I KAKO REFORMISATI PENZIJSKI SISTEM SRBIJE

Pen zi je mo `da u su bo tu Isplata drugog dela februarske penzije za biv{e zaposlene mogla bi po~eti u subotu, 23. marta, a po{tari bi tokom naredne nedeqe prinadle`nosti doneli svima koji ih primaju na ku}nu adresu.

Kako je iz Vlade Srbije najavqeno da }e do kraja meseca penzioneri ~ija su primawa mawa od 15.000 dinara dobiti tre}u ratu socijalne pomo}i od 4.000 dinara, mo`e se o~ekivati da isplata po~ne ove sedmice, a da krajem naredne pola miliona najsiroma{nijih penzionera dobije pomo}.

PRE 80. GODINE NIJE ETI^KI KOREKTNO IKOGA ZVATI STARIM

Do no si be be na svet u 71. go di ni U jednom ~lanku objavqenom u „Wujork tajmsu“ gospo|a od 69 godina nazvana je staricom, {to je izazvalo lavinu negativnih ~itala~kih komentara. Ovaj slu~aj u SAD nije usamqen: kada je pre izvesnog vremena u javnost dospela pri~a o 71-godi{woj babici koju su novinari tako|e nazvali starom, mogli su se pro~itati komentari poput: „Napunio sam 70 godina u februaru i uop{te se ne ose}am starcem. Star ~ovek ima najmawe 80 godina“, „Stvarno? Stara babica? Ona ima 71 i donosi bebe na svet! Nema ni{ta starog u tome, naro~ito ne u wenim godinama!“

koji se nalaze u nekim prelaznim godinama i sebe smatraju ravnopravnim ~lanovima dru{tva.

Zaista, koliko je star „stariji ~ovek“ – najve}i re~nik engleskog jezika na svetu, Mirijam-Vebster ka`e „prili~no star, koji je pro{ao sredwe godine“. To, naravno, ni{ta ne zna~i i samo unosi dodatnu zabunu.

Kao i u engleskom, i u na{em jeziku re~ ’starac’ ima i drugo zna~ewe: „savetnik, mudrac“, ali se ono sve re|e koristi. Danas se pomenuta re~ sve vi{e zamewuje frazom „starija osoba“, ali se i daqe mogu pro~itati

Vra go lan ke s ne {to sta ri jom li~ nom kar tom

Na sli~an na~in, promenom odnosa prema odre|enim socijalnim grupama promenio se i na~in wihovog imenovawa. ’Hendikepirani’ (engleska re~ koja je ozna~avala osobu koja prosi, dr`e}i u ruci lon~i} za ubacivawe sitnine) danas se nazivaju osobama s posebnim potrebama, a i o ovom terminu raspravqa se kao o nedovoqno dobrom. Tako je i naziv ’stariji, starac’ postao politi~ki i eti~ki nekorektan.

- Niko ne `eli da o sebi razmi{qa kao o starom, naro~ito ne kao o jako staroj osobi - ka`e Majkl Volo, voditeq popularne emisije „Leksikon dolina“, koja se bavi lingvisti~kim temama.

– Re~ ’stariji’ ~esto nosi skriveno zna~ewe ’slab’ i ’onaj kome je potrebna pomo}’. To je, naravno, uvredqivo za ve}inu qudi

naslovi u kojima se osoba izme|u 50 i 60 godina naziva starom.

Ovo se naro~ito odnosi na `ene, koje za medije postanu starice ~im prevale pedesetu.

Problem se zao{trava ne samo zbog toga {to smo postali dru{tvo orijentisano ka odr`avawu iluzije ve~ne mladosti, ve} i zbog toga {to je sve vi{e qudi starijih od 40 godina, pa se zna~ewa ’star’ i ’mlad’ drasti~no mewaju. [to se dr`ave ti~e, ona uglavnom povla~i crtu oko 65. godine, ne samo u smislu prestanka radne aktivnosti, ve} i u sociolo{kim i svakim drugim istra`ivawima. Da li }e se i u nau~nim radovima rezultati preispitivati odre|ivawem druge granice za ulazak u starost, ostaje da se vidi.

I. Vujanov

De de iz dr `a va ju de cu i unu ke U dvadesetak okruga u Srbiji vi{e je penzionera nego zaposlenih, a isto toliko ima i okruga gde je tek ne{to vi{e radnog stanovni{tva od penzionisanog. U takvoj situaciji, svakog meseca siguran prihod imaju samo penzioneri, jer me|u zaposlenima ima dosta onih koji mesecima ne dobiju ni dinar ili ku}i nose minimalnu zaradu. Upravo zato {to danas penzioneri imaju je di na si gur na pri ma wa, ~lanovi wihovih doma}instava direktno zavise od wih. Po zvani~noj statistici, ~ak 36 odsto tro{kova prose~ne poro di ce u Sr bi ji pod mi ru ju penzijski ~ekovi. Koliko je to zna~ajno za pre`ivqavawe po ro di ca naj bo qe po ka zu je podatak da u tro{kovima plate u~estvuju svega {est odsto.

Ve} nekoliko godina broj za po sle nih i pen zi o ne ra u Srbiji je skoro izjedna~en.

Da bi Fond PIO normalno funkcionisao, po procenama stru~ wa ka, tre ba lo bi da imamo 3,5 zaposlena po penzioneru. Konkretno, to bi zna~ilo da na trenutni broj penzionera Srbija treba da ima preko {est miliona zaposlenih od oko sedam miliona stanovnika. To je ve} u domenu nau~ne fantastike, jer {anse da se pove}a broj zaposlenih i za nekoliko hiqada skoro da nema, ako se nastavi s dosada {wim pri vred nim kre ta wima. Stru~waci tvrde da se re{ewe mora tra`iti i u tome da se destimuli{e penzioni sa we, od no sno da dr `a va treba da uvede mere koje }e odlagati odlazak u penziju.

Upravo zato ima najava da }e ve} od jeseni biti uvedene mere koje }e poo{triti kriterijume za odlazak u penziju.

Dr Zo ran Po pov

Tako se kao mogu}a mera najavquje pove}awe starosne granice, a ima nagove{taja i da }e dr`ava uvoditi penale za one koji u ranijem `ivotnom dobu prestanu da rade. Primera radi, Hrvatska je nedavno najavila da bi Hrvati u penziju mogli sa 67 godina `ivota, jer ih ekonomska situacija na to primorava. Sada u penziju idu sa 65, ali je veliko pitawe ho}e li Hrvatska takva pravila uskoro mo}i da ispo{tuje, jer i tamo ima sve vi{e onih s mirovinskim re{ewem, a sve mawe zaposlenih.

U Srbiji se razmi{qa da se izmeni Zakon o PIO i to tako {to bi oni koji se penzioni{u pre regularne starosne granice imali srazmerno ni`a primawa. Procewuje se da bi upravo ta mera destimulisa la za po sle ne da od la ze u

Kon kurs za bes plat nu ba wu do 31. mar ta Republi~ki fond za penzijsko i invalidsko osigurawe raspisao je oglas kojim poziva penzionere da se jave za odlazak na besplatnu desetodnevnu rehabilitaciju u nekoj od 25 bawa Srbije.

Konkust je otvoren do 31. marta, a pravo u~e{}a imaju svi ~ije su penzije ni`e od 23.571 dinara.

Prijave se podnose op{tinskim organizacijama prema mestu prebivali{ta, a oni sa Kosova i Metohije ispostavi ili filijali Fonda u mestu prebivali{ta. Spisak korinsika pravi se posebno za kategorije zaposlenih, samostalnih delatnosti i poqoprivrednika. ^lanstvo u penzionerskim organizacijama nije uslov za odlazak u bawu, koji ukqu~uje i lekarski pregled, terapiju, kao i tro{kove prevoza u visini cene autobuske karte, ili vozne drugog razreda. Fond }e snositi i tro{kove za pratioca deteta koje koristi porodi~nu penziju po osnovu nesposobnosti za samostalan `ivot i rad.

Q. M.

KAKO LEKAR KA@E

Kr pe qi vre ba ju i sa gra na S prvim lepim danima, po parkovima, kraj reka ili u obli`wim izleti{tima, sem po`eqne flore, na`alost, budi se i nimalo omiqene vrste fauna. Pa i vrlo aktivni krpeqi, koji `ive u visokoj travi i niskom grmqu, veoma lako se zaka~e na ode}u, odakle neprimetno mile i tra`e zgodno mesto za ubod. Tokom {etwe {umom mogu da padnu s grana na glavu ili ramena prolaznika.

Prenose uzro~nike zaraznih bolesti, bakterije, viruse i protozoe, koji `ive u razli~itim sisarima, a krpeq ih prenosi na qude. Ina~e, ubod zara`enog krpeqa mo`e biti vrlo opasan po zdravqe. Najboqa za{tita je prikladna obu}a i ode}a, dakle, visoke cipele, duga~ke pantalone, ko{uqa duga~kih rukava i kapa na glavi. Kako je krpequ potrebno neko vreme da se pri~vrsti za ko`u i po~ne hraniti krvqu, posle povratka iz prirode treba temeqno pregledati telo.

Vi sok ri zik {et we po par ku

Ukoliko se krpeq ve} zario u ko`u, lekari savetuju da se nikako ne premazuje uqem, benzinom ili, recimo, acetonom. Najboqe je da se pincetom uhvati {to bli`e ko`i i okretom suprotnom kazaqkama na satu izvu~e. Ako posle odstrawivawa

dnevnik

ostane deli} hvataqke, nema mesta panici, jer je zara`eni deo, odnosno stomak, odstrawen.

Od zaraza koje prenose krpeqi za qude je najopasnija lajmska bolest koju izaziva bakteri ja Bor re lia burg dor fe r i. Sam ubod je uglavnom bezbolan a po-

~etni simptomi prili~no variraju i li~e na druga obolewa.

Po~etni znak lajmske boleti je crveni osip koji se {iri po ko`i. Ne izaziva svrab, niti bol a mo`e se dogoditi i da nestane sam od sebe potpuno neprime}en ako je na skrivenim delovima tela. Desetak dana po inficirawu, po~iwu simptomi koji ukazuju na grip: glavoboqa, malaksalost, groznica, te bol u zglobovima i mi{i}ima. Ukoliko se ne dijagnosticira i blago vremeno po~ ne le~ewe, dolazi do ozbiqnijih tegoba artritisa, hroni~nog oticawa zglobova, o{te}ewa perifernog nervnog sistema, a u osam odsto slu~ajeva zakasnelog tretmana i poreme}aja rada srca. Tako|e je mogu}a pojava meningitisa i encefalitisa, koji se mogu prepoznati po uko~enom vratu, zaboravnosti, konfuziji, groznici i preosetqivosti na svetlost.

J. Barbuzan

penziju ~im ispune jedan od uslova. Fiskalni savet Srbije je nakon analize iskustva drugih dr`ava predlo`io da se penzije umawuju u iznosu od {est odsto za svaku godinu ranijeg penzionisawa, a da se svaka godina rada preko starosne granice nagradi pove}awem od sedam odsto. Nadle`ni dr`avni organi jo{ se zva ni~ no ni su iz ja sni li o ovom predlogu, ali ima nagove{taja da }e reformi penzionog sistema biti i da }e one i}i upravo u ovom pravcu.

Ono u ~emu se svi u Srbiji sla`u jeste da se ne{to mora mewati u penzijskom sistemu, jer je samo lane na penzije oti{lo ~ak 14 odsto BDP-a, a to je ekonomski neodr`ivo.

Kako se ne bi do{lo u situaciju da isplate penzija kasne, a jasno je da to zna~i problem za mnoge porodice koje danas

upravo penzioneri izdr`avaju, pod hitno se mora praviti odr`iv penzijski sistem. S druge strane, nedostatak novca u dr`avnoj kasi uti~e i na to da penzije ve} vi{e od godinu dana ne prate rast cena, odnosno da sve vi{e zaostaju za prose~nom platom. To za posledicu ima naglo siroma{ewe penzionera, koji ve} sada znaju da ne mogu ra~unati na povi{icu koju im „`ivot izra~una„, ve} na onu za koju para u buxetu ima. Tako }e oni ve} u aprilskom uskla|ivawu penzija, koje je unapred odre|eno za uve}awe od samo dva odsto, biti znatno uskra}eni, s obzirom na to da su tro{kovi `ivota daleko ve}i i da bi dobili tri puta vi{e da se prati rast cena. Kako proizilazi da treba da su sre}ni {to redovno primaju ~ek i {to im on sti`e ta~no u dan, pa su samim tim u prednosti na zaposlene, oni pristaju i na mawa primawa.

Prema oceni dr Zorana Popova, ekonomiste koji se godinama bavi penzij skim sistemom, ~ak i ako dr`ava odlu~i da uvede penale za one koji se penzioni{u pre starosne granice, u{teda ne}e biti velika niti }e se problem koji ve} godinama postoji re{iti. On isti~e da je u Srbiji problem demografski, a pogor{an je lo{im stawem u privredi.

- Problem odr`ivosti penzijskog sistema mo`e se re{iti samo ako se popravi stawe u privredi i sagleda mogu}nost u{tede na nivou ~itave javne potro{we, ukqu~uju }i zdrav stvo, {kol stvo i javne nabavke - istakao je Popov.

Qubinka Male{evi}

FUDBALSKE I KONFU^IJANSKE MUDROSTI BANATSKOG GASTARBAJTERA

Sr bi ma sov no po sta ju Austri jan ci Isidor Jablanov (66), rodom iz Banatskog Aran|elova, penziju je stekao u Austriji, gde je kao gastarbajter stigao 1970. a radne navike pre toga overavao i kao akcija{ u Vrbasu i Subotici. U mladosti je igrao fudbal i bio sudija na livadi, uz posao po Be~u osnivao vi{e jugoslovenskih i potom srpskih udru`ewa, pa {est godina bio i se kre tar Sa ve za Sr ba Austrije, koji okupqa 72 kluba. Ni sad ne miruje, ve} je referent za integraciju pri Vladi Austrije, a nedavno je objavio i obim nu mo no gra fi ju „Svetska prvenstva u fudbalu 1930-2010”.

- Na prikupqawe gra|e podstaklo me je kad sam u ku}i u Srpskom Krsturu, koju je kupio moj sestri}, na{ao stara izdawa „Politika”, pa krenuo sa istra`ivawem, koje je trajalo dve i po godine. Kwiga obuhvata sve dostignu}a doma}eg fudbala, od prvog odlaska jugoslovenske reprezentacije u Montevideo do posledweg Mondijala u Ju`noj Africi - pri~a Jablanov.

Drug Isa, kako ga prijateqi od miqa zovu, pi{e i aforizme, a sakupio je mno{tvo misli umnih qudi, wih ~ak 28.400, od Konfu~ija do danas, od onih sa na{ih prostora pa do Madagaskara, a neke je sam i preveo.

Za kwigu „Biseri mudrosti” odabrao je oko 11.500 sentenci, a prikupqa gra|u i za kwigu „40 na{ih godina”, u koju }e spa ko va ti bi ti sa we na {ih klubova u austrijskoj pokrajini Forarlberg, gde sada `ivi oko 5.500 Srba, ali je gotovo 40 odsto uzelo austrijsko dr`avqanstvo.

Isi dor–Isa Ja bla nov

- Nisam mislio da }u u inostranstvu toliko ostati. Jedan kolega koji je ranije oti{ao, pri~ao je da radi{ tri meseca pa kupi{ „opel olimiju”, pa sam `eleo da imam {to i moji vr{waci. Ali, kad sam oti{ao, ispostavilo se da nakon tri meseca nisam mogao da kupim ni bicikl. Nau~io sam nema~ki u osnovnoj i sredwoj {koli, pa sam se dobro sna{ao i bio prihva}en. Prve generacije gastarbajtera su vezane za zavi~aj i ve}ina mu se vra}a, ali sve kasnije druga~ije razmi{qaju, pa budu}nost sebi grade u inostranstvu, gde se mladi mnogo lak{e snalaze i integri{u nego mi nekad - veli drug Isa. Od kada je u pe~albi, ~esto dolazi u zavi~aj, pa i sada pola go di ne pro vo di u na se qu Si get na do mak za vi ~aj nog Aran|elova.

M. Mitrovi}

dru[tvo

dnevnik u „Plave [leMOve” isPra]eni nOvi tiMOvi vOJske srBiJe

Na {i mi rov wa ci u de vet mi si ja ji pomorskih snaga EU u Somaliji pod nazivom “Atlanta” protiv pirata.

VS u Kongu sa osam pripadnika u~estvuje od marta 2003. godine sa sanitetskim timom za evakuaciju vazdu{nim putem, u Liberiji sa ~etiri vojna posmatra~a tako|e od 2003. godine u to na spre~avawu ilegalne trgovine, podr{ci razvoju qudskih prava, unapre|ewu i podr{ci razvoju sektora bezbednosti i patrolirawu u podru~ju razme-

Fo to: Mi ni star stvo od bra ne

Iz vojne baze „Jug” kod Bujanovca u subotu je sve~ano ispra}en tim Vojske Srbije koji }e u~estvovati u multinacionalnim operacijama na Kipru i u Libanu. Na~elnik General{taba VS general Qu bi {a Di ko vi} uru~io je zastave Republike Srbije komandirima vodova majoru Qu bo mi ru Pu ni }u i kapetanu Mi lo {u To do ro vi }u, pozdravio se sa svim pripadnicima vojske koji odlaze u mirovnu misiju i po`eleo im

utorak19.mart2013.

7

Za neke Zdravstvene usluge Zdravstvena kwi@ica ne va@i

Pi jan stvo se pla }a iz sop stve nog ye pa |enih anomalija, estetske rekonstrukcije dojke nastale nakon mastektomije i estetske korekcije posle te{kih povreda neophod-

Zakon je utvrdio usluge koje nisu obuhva}ene obaveznim zdravstvenim osigurawem. Tako, izme|u ostalog, Fond za zdravstveno osigurawe ne pokriva zdravstveni pregled za izdavawe lekarskog uverewa za upis u sredwe {kole, fakultete ili na neke kurseve. Svako mora iz svog xepa da plati i lekarsko uverewe za zasnivawe radnog odnosa.

Pla}a se i utvr|ivawe zdravstvenog osigurawa za izdavawe potvrde za polagawe voza~kog ispita ili utvr|ivawe zdravstvene sposobnosti na predlog poslodavca.

Osigurawe ne pokriva ni le~ewe pijanstva, kao ni kozmeti~ke, hirur{ke i estetske procedure.

Izuzetak su nu`ne korekcije uro-

medicinskih razloga, neobavezna imunizacija, stomatolo{ke usluge koje nisu utvr|ene kao pravo iz obaveznog osigurawa.

Pla}a se i „luksuzniji” sme{taj Ukoliko neki pacijenti `ele posebnu udobnost u stacioniranoj zdravstvenoj ustanovi moraju to da doplate iz svom xepa. To zna~i da oni pacijenti koji `ele sme{taj u jednokrevetnu ili dvokrevetnu bolni~ku sobu sa posebnim kupatilom, televizorom, telefonom i drugim vanstandardnim uslugama koje nisu medicinski neophodne moraju doplatiti redovan bolni~ki dan jer im se pru`aju dodatne usluge na li~ni zahtev. nih za uspostavqawe bitnih funkcija organa i delova dela.

Posebno se pla}a, prema utvr|enom cenovniku zdravstvene ustanove, prekid trudno}e iz ne-

Pla}a se i dijagnostika i le~ewe seksualne disfunkcije ili seksualne neadekvatnosti ukqu~uju}i impontenciju, lekovi i medicinsko-tehni~ka pomagala

vezana za promenu pola. Obavezno zdravstveno osigurawe ne odnosi se ni na redukciju telesne te`ine osim kada je ona medicinski neophodna, kao ni dijetske savete. Gra|ani, i pored toga {to imaju uredno overenu zdravstvenu kwi`icu, moraju sami da plate i sanitetski prevoz u slu~aju da tra`e da budu bezbedno transportovani na hidroterapiju, terapiju hipnozom, elektrohipnozom, psiholo{ko savetovawe u vezi sa promenom pona{awa, tretman lo{ih porodi~nih i radnih odnosa i nesposobnost pam}ewa. Iz nov~anika se pla}aju i medicinsko-tehni~ka pomagala i implanti koji su iznad standarda koji je medicinski neophodan.

Q. Male{evi}

udru@ili se direktOri [kOla iZ Ju@ne Ba^ke i sreMa

Aso ci ja ci ja za bo qi rad {taja, dok je od 2004. godine anga`ovano i {est policijskih slu`benika.

U mirovnoj operaciji u Obali Slonova~e vojska u~estvuje od 2004. godine s vojnim posmatra~ima na pra}ewu prekida neprijateqstava, nasiqa, spre~avawu ilegalne trgovine i obavqawu redovnih zadataka patrolirawa u podru~ju razme{taja, a na Kipru od 2010. godine sa 46 pripadnika na zadacima nadgledawa linije razdvajawa, spre~avawu obnove neprijateqstava izme|u sukobqenih strana, pru`awa podr{ke u sprovo|ewu humanitarnih operacija. U Libanu vojska u~estvuje od 2010. godine sa 47 pripadnika koji rade na koordinaciji aktivnosti s ci-

U subotu je u Kipar, preko Ma|arske, krenulo 43 stare{ina i vojnika. U Liban }e, preko [panije, oti}i 36 pripadnika Vojske Srbije.

Oni }e u [paniji provesti dva meseca na obuci, a ve} krajem godine u Libanu }e biti 160 pripadnika Vojske Srbije Do kraja godine, po re~ima na~elnika Centra za mirovne operacije Zdru`ene operativne komande G[ VS pukovnika Mi li vo ja Pa jo vi }a, planira se upu}ivawe 475 vojnika Vojske Srbije u razne multinacionalne operacije.

Pripadnici Vojske Srbije u 2013. godini u~estvova}e u devet ope ra ci ja pri mi si ja ma Ujediwenih nacija i Evropske uni je. Pri pad ni ci VS }e u ovoj godini u~estvovati u mirov nim ope ra ci ja ma UN u Kongu, Liberiji, Obali Slonova~e, Libanu, Kipru, kao i u mirovnoj operaciji na Bliskom istoku. Pripadnici vojske u~estvova}e i u mirovnim operacijama u okviru sistema stend baj aran`mana UN, potom u misiji EU za obuku bezbedonosnih snaga Somalije u Ugandi, kao i u vojnoj operaci-

qem osmatrawa, pra}ewa i odr`avawa prekida neprijateqstava izme|u sukobqenih strana, pomo}i libanskoj vladi da efektivno uspostavi vlast i kontrolu na sopstvenoj teritoriji. U misiji EU za obuku bezbednosnih snaga Somalije u Ugandi vojska u~estvuje od pro{le godine sa zadacima medicinske podr{ke, obuke, opremawa i odr`avawa stepena spremnosti Somalijskih snaga bezbednosti, a u vojnoj operaciji pomorskih snaga EU u Somaliji u operation “Atlanta” od 2012. godine.

Ove godine planirano je da pripadnici MUP-a budu anga`ovani u ~etiri misije. Wihovo anga`ovawe u „plavim {lemovima” ko{ta}e nas oko 839 miliona dinara, a taj novac je obezbe|en buxetom Srbije za 2013. godinu.

M. Bozokin

Pro {i re na nad le `nost Sa ve ta za {tam pu Gra|ani i institucije, koji smatraju da su o{te}eni, mogu podnositi `albe Savetu za {tampu i na sadr`aje koje objavquju novinske agencije i informativni veb portali. Nedavnim izmenama Statuta Saveta za {tampu, samoregulatornog tela koje prati po{tovawe Kodeksa novinara Srbije u {tampanim medijima, pro{irena je wegova nadle`nost time {to je omogu}eno da mu pristupe i onlajn mediji koji nemaju {tampana izdawa, kao i novinske agencije.

Izmenama Statuta Saveta za {tampu tako|e je omogu}eno wegovoj Komisiji za `albe da se ubudu}e izja{wava i o tome da li je prekr{en Kodeks novinara u onim medijima koji nisu prihvatili nadle`nost Saveta, {to do sada nije bilo mogu}e. Kako se isti~e u saop{tewu Saveta za {tampu, Komisija za `albe }e u ovakvim slu~ajevima davati mi{qewe koje takvi mediji nisu u obavezi da objave, ali }e ono biti javno saop{teno.

- Ciqevi udru`ewa su podizawe kvaliteta rada rukovode}eg kadra u vaspitnim i obrazovnim ustanovama ova dva okruga i za{tita dostojanstva i podizawe ugleda, stru~no usavr{avawe, strukovno povezivawe, te razmena iskustava direktora obrazovno vaspitnih ustanova - ka`e Milijana Grahovac-Prole. - Pored toga, na{a asocijacija }e davati sugestije i predloge za izmenu pojedinih propisa, organizovati stru~ne rasprave, seminare i savetovawa o donetim propisima ili predloga wihovih izmena, pokretati inicijative za dono{ewe, izmena i dopuna zakona i drugih propisa, davati mi-

{qewa i zauzimati stavove o pojedinim op{tim pitawima od zajedni~kog interesa u oblasti vaspitawa i obrazovawa, organizovati stru~ne skupove, savetovawa, seminare, predavawa i druge oblike stru~nog i profesionalnog usavr{avawa ~lanova Asocijacije, a planiramo i saradwu s republi~kim, pokrajinskim i op{tinskim organima vlasti, kao i s obrazovnim i vaspitnim ustanovama i sli~nim udru`ewima ova dva okruga.

Za sva pitawa u vezi rada Asocijacije zainteresovani se mogu obratiti na e-mail asocijacija.direktora@gmail.com. d. deve~erski

nOstriFikaciJa [kOlskiH svedO^anstava i diPlOMa ste^eniH u inOstranstvu

Apo stil po tvr |u je ve ro do stoj nost Da do upisa u prvu godinu studija u Srbiji u {kolskoj 2013/14. nije ostalo ba{ mnogo vremena najsvesniji su maturanti koji nisu u prevelikoj „qubavi” s nekim predmetom za budu}i prijemni, pa svakodnevno u~e i broje dane koliko je ostalo do provere znawa za indeks. S druge strane, pred mladi}ima i devojkama koji sredwu {kolu zavr{avaju u inostranstvu, a `ele da studiraju u Srbiji, odnosno u Vojvodini, osim priprema za prijemni bi}e i drugog posla, jer, pre svega, moraju kod na{ih nadle`nih prosvetnih organa da nostrifikuju svoje {kolske isprave, diplomu, odnosno svedo~anstvo posledweg zavr{enog razreda u inostranstvu.

Potencijalni bruco{i koji po povratku u zemqu `ele da nastave {kolovawe u Vojvodini (ili `ele da se zaposle) treba da znaju da su poslovi ekvivalencije i nostrifikacije {kolskih svedo~anstava i diploma o ste~enom osnovnom i sredwem obrazovawu u inostranstvu povereni Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice. Nedavno je na sajtu ovog sekretarijata objavqeno va`no obave{tewe o obavezi koju od ove godine moraju po{tovati svi koji `ele da nostrifikuju {kolska dokumenta. Kako je za „Dnevnik” potvrdila i Eva To mi}, u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovawe zadu`ena za informacije u vezi s ekvivalencijom i nostrifikacijom, original strane {kolske isprave, diplo-

Fo to: B. Lu ~i}

Is pra }aj na {ih „pla vih {le mo va” iz ba ze „Jug”

sre}u u izvr{avawu tog va`nog zadatka.

Vojska Srbije u ovom trenutku ima 111 pripadnika u {est multinacionalnih operacija pod mandatom UN i u dve mi rov ne ope ra ci je pod mandatom EU. U subotu je u Republiku Kipar, preko Ma|arske, krenulo 43 stare{ina i vojnika. U Republiku Liban }e, preko [panije, krenuti 36 pripadnika Vojske Srbije. Oni }e u [paniji provesti dva meseca na obuci, a ve} krajem godine, broj pripadnika Vojske Srbije u Libanu }e narasti na 160 qudi, budu}i da }e, u novembru, biti upu}ena ~eta u zonu multinacionalne operacije u Libanu.

U Novom Sadu je osnovana Asocijacija direktora obrazovnih i vaspitnih ustanova Ju`noba~kog i Sremskog okruga, kao prvo udru`ewe te vrste u Vojvodini. Inicijator osnivawa bio je Aktiv direktora osnovnih {kola iz Novog Sada, a na osniva~koj sku{tini na kojoj je pristupnice potpisalo vi{e od 100 direktora osnovnih i sredwih {kola iz ova dva okruga imenovani su Upravni i Nadzorni odbor, dok je za predsednicu Asocijacije izabrana direktorka veterni~ke Osnovne {kole „Marija Trandafil“ Mi li ja na Gra ho vac-Pro le.

Law ski upis na Po qo pri vred nom fa kul tetu u No vom Sa du

ma, odnosno posledwi zavr{eni razred „mora biti overen pe~atom apostil, u suprotnom zahtev ne}e biti uzet u razmatrawe”.

Me|utim, apostilom ne moraju biti overene {kolske isprave izdate u slede}ih 17 dr`ava: Austriji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, ^e{koj, Slova~koj, Gr~koj, Hrvatskoj, Iraku, Kipru, Ma|arskoj, Makedoniji, Mongo-

liji, Poqskoj, Rumuniji, Rusiji, [vedskoj i Crnoj Gori.

Za one koji ne znaju, apostil (Apo stil le) je potvrda-pe~at, uveden Ha{kom konvencijom (1961) o ukidawu potrebe legalizacije stranih dokumenata. „Potvrda propisno ispuwena, potvr|uje verodostojnost potpisa, svojstvo potpisnika dokumenta i istinitost pe~ata ili `iga kojim je do-

kument snabdeven. Potpis i pa~at na potvrdi ({tambiqu) oslobo|eni su bilo kakve overe i tako overen dokument je podoban za upotrebu u svim dr`avama potpisnicama Ha{ke konvencije.” Do sada je pomenutu konvenciju potpisalo sto zemaqa, a SFRJ je to u~inila 1965, da bi kontinuitet u ~lanstvu nastavila SRJ od 2001, pa Srbija od 2006. v. ^eki}

nevladina OrganiZaciJa „stOPMOBing srBiJa”

Za tvor za zlo sta vqa ~e na ra du?

Nevladina organizacija “Stopmobing Srbija”, sa sedi{tem u Zrewaninu, najavila je ju~e da }e pokrenuti {iroku gra|ansku inicijativu da se te`i oblici zlostavqawa na radu kvalifikuju kao krivi~no delo sa zapre}enom kaznom zatvora od jedne godine.

Po re~ima predsednika te organizacije @i ke @i va di no vi }a, da bi ova namera bila i realizovana, potrebno je prikupiti 30.000 pot-

pisa gra|ana kako bi predlog u{ao u skup{tinsku proceduru.

- “Stopmobing Srbija” }e od 1. maja, zajedno sa sindikatima kao prirodnim partnerima, otpo~eti akciju prikupqawa potpisa kako bi se inicirala promena Zakona o spre~avawu zlostavqawa na radu, u delu kaznenih odredbi. Smatramo da bi zapre}ena kazna zatvorom od jedne godine za te`e oblike mobinga

delovala preventivno na potencijalne zlostavqa~e, tako da o~ekujemo da u tom slu~aju do zlostavqawa na radu ne bi ni dolazilo – kazao je @ivadinovi} na ju~era{woj konferenciji za novinare, odr`anoj u zrewaninskoj Palati pravde, u prostorijama Centra za medijaciju.

Ovo mesto nije slu~ajno izabrano za obra}awe javnosti, po{to je udru`ewe “Stopmobing

Srbija” nedavno potpisalo protokol o saradwi sa Javnom ustanovom “Centar za medijaciju”, ~iji su osniva~i Republika Srbija, Advokatska komora Beograda, Narodna banka Srbije i Centar za prava deteta, sa osnovnom idejom da ove dve organizacije aktivno sprovode ideje o medijaciji kao na~inu razre{ewa sporova mirnim putem, bez pokretawa sudskog postupka. @. Balaban

crna hronika

AKCIJE POLICIJE U JU@NOBA^KOM OKRUGU OTKRILE 38 ILEGALACA

^e tvo ri ci li si ce zbog {ver ca qu di U nekoliko odvojenih akcija, na podru~ju Ju`noba~kog okruga, novosadska policija je otkrila ukupno 38 ilegalnih migranata, dr`avqana Pakistana, Tunisa, Avganistana i Irana, bez li~nih isprava kojima bi mogli dokazati svoj identitet.

Svi punoletni migranti su prekr{ajno procesuirani, na osnovu zakonskih odredbi o za{titi dr`avne granice i o strancima, tako {to su 23 osobe ka`wene nov~anom i zatvorskom kaznom, tri samo nov~anom, a dvema je nov~ana kazna preina~ena u zatvorsku, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Novom Sadu.

Sedam maloletnika sme{teno je u Centar za socijalni rad u Novom Sadu.

Zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo nedozvoqenog prelaza dr`avne granice i krijum~arewe qudi,

novosadska Policijska uprava uhapsila je B. M. (1985), D. N. (1977) i M. J. (1991) iz Beograda i N. Z. (1961) iz Subotice i podnela protiv wih krivi~ne prijave.

Dvojica Beogra|ana zate~ena su u kombiju, u kome se nalazilo 15 ilegalnih migranata, dr`avqana Pakistana, a jo{ ~etiri ilegalna migranta iz Pakistana otkrivena su u „fijatu“ Suboti~anina N. Z. Operativnim radom, policija je do{la do podataka koji za pomenuto krivi~no delo terete i M. J, pa je i on, ju~e, li{en slobode.

Posle saslu{awa u Osnovnom sudu jednom okrivqenom odre|en je pritvor, dvojica }e se braniti sa slobode, a ~etvrti }e, u zakonskom roku, biti doveden na saslu{awe nadle`nom istra`nom sudiji, dodaje se u saop{tewu.

M. V.

U Pre {e vu ot kri ve no 18 sle pih put ni ka stine i Burkine Faso, otkriveni su kontrolom kompozicije teretnog voza koji saobra}a na relaciji Gr~ka - Zapadna Evropa, navodi se u saop {tewu. Kako se navo di, ilegalni imigranti su bili sakriveni u dve prikolice kojima su prevo`eni kablovi i mineralna voda, a ~ija je kraj wa desti naci ja bi la Austrija.

(Tanjug)

Foto: M. Mitrovi}

Zajedni~kom akcijom carinika i policije, ju~e ujutro na `elezni~koj stanici Pre{evo spre~en je poku{aj 18 stranih dr`avqana da ilegalno pre|u dr`avnu granicu, saop{tila je Uprava carine.

Sedmorica dr`avqana Saudijske Arabije, petorica Pakistanaca, dvojica Sirijaca, dvojica dr`avqana Maroka i po jedan dr`avqanin Pale-

Po li cij ska sta ni ca u Ka wi `i

KAWI[KA POLICIJA OTKRILA LOPOVE PO OKOLNIM SELIMA

Pri ja ve pro tiv 16 pre stup ni ka Protiv 16 lica iz Martono{a, Horgo{a i Ba~kih Vinograda pripadnici Policijske stanice u Kawi`i, podneli su krivi~ne prijave zbog osnova sumwe da su sami ili u grupi po~inili devet krivi~nih dela kra|e, te{ke kra|e, uni{tewe i o{te}ewe tu|e stvari.

Policija je efikasnim radom rasvetlila ova krivi~na dela po~iwena u posledwih dvadesetak dana. Osumwi~eni se terete da su provaqivali u privatne ku}e i poslovne objekte na teritoriji mesnih zajednica Martono{ i Horgo{ iz kojih su odneli razne predmete ukupne vrednosti od preko 500.000 dinara.

U saop{tewu policije navodi se da su prestupnici u Horgo{u iz Osnovne {kole „10.oktobar” i Mesne zajednice Horgo{ ukrali oko 15 kubnih metara ogrevnog drveta, a iz magacina privatnog preduze}a razne predmete, kablove, parket i drugo.

Osumwi~eni se terete da su isekli i odneli stabla iz vo}waka, kao i gvozdene stubove, a tako|e kazan i cisternu iz dve privatne firme u Horgo{u.

S bu{otine NIS-a u ataru Martono{a lopovi su ukrali metalnu ogradu, a u centru Martono{a polupali su prozore i roletne na privatnoj ku}i.

M. Mr.

dnevnik

ZBOG MALVERZACIJA U SMEDEREVSKOJ „@ELEZARI” UHAP[ENO 13 QUDI

Osum wi ~e ni za pri sva ja we 200.000 to na ~e li~ nog ot pa da Direktor policije Milorad Veqovi} potvrdio je da je u nastavku akcije suzbijawa finansijskog kriminala uhap{eno 13 osoba, dok se za jednom osobom intenzivno traga. Oni se sumwi~e da su nezakonito prisvojili oko 200.000 tona ~eli~nog otpada i time o{tetili „@elezaru„ za 5,7 miliona evra.

Pri padni ci Po li cij ske uprave u Smederevu u saradwi s Vi{im javnim tu`ila{tvom u Smederevu li{ili su slobode direktora smederevske firme „Harsko metals” \or|a J., poslovo|e ove firme Aleksandra R., Igora M. i Milovana N., zatim radnike Miroslava P., Neboj{u P. i Dalibora D. Slobode su li{eni i Boban C. i Miroslav V., kao i vlasnik firme „Pa{er metali” Miodrag J., zatim vlasnik firme „Ema” Goran J., vlasnik firme „Blubis” @ivojin M., kao i Miroslav J., dok se za direktorom firme „Ema” intenzivno traga.

Za wih postoji osnovana sumwa da su izvr{ili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja i falsifikovawa slu`benih isprava.

Osum wi ~e ni su po sled wih godinu dana, od kada je „@elezara„ u Smederevo u dr`avnom vla sni {tvu, pro tiv prav no prisvojili i otu|ili ~eli~ni otpad u vlasni{tvu „@elezare„, koji je preduze}e „Harsko metals” trebalo da preradi po

Foto: Tanjug

utorak19.mart2013.

Sme de rev ska ~e li ~a na o{te }e na za 5,7 mi li o na evra ugovoru i vrati „@elezari„ u daqi proces proizvodwe.

Umesto da „@elezari„ u Smederevu vrate oko 200.000 tona ~eli~ nog otpada, vlasni ci „Harsko metals” su otpad u istoj koli~ini prodali preduze}ima u Smederevu za iznos od oko 40.000 evra. „@elezari„ su vratili bezvrednu {qaku , {to je potvr|eno analizom u ovla{}enim laboratorijama.

Privatna preduze}a su ~eli~ni otpad izvozili u Rumuniju i Albaniju, i tako ostvarili vi{estruku zaradu.

Kod pri vatnih preduze}a kriminalisti~ka policija je prona{la oko 3.000 tona otpada, koji trebalo da bude izvezen u Rumuniju i Albaniju.

Navedenim radwama „@elezara„ u Smederevu o{te}ena je za oko dva miliona evra i vidu

is po ru ~e nog ne u po tre bqi vog ~eli~nog otpada koji je na lageru. Tako|e i {tete nastale prilikom gubitka u proizvodwi od oko pet miliona evra, koji je nastao usled kori{}ewa beskorisnog otpada. Tako je „@e le za ra„ u Sme de re vu o{te}ena za ukupan iznos od 5,7 miliona evra u protivvrednosti.

(Tanjug)

GENERALNI DIREKTOR RB „KOLUBARA” MILORAD GR^I] OCEWUJE

Po li cij ska is tra ga o Ke ne tu se uozbi qi la Generalni direktor Rudarskog basena „Kolubara„ Milorad Gr~i} izjavio je ju~e da novo rukovodstvo preduze}a dostavqa policiji sve neophodne podatke u vezi rasvetqavawa slu~aja Radosava Savatijevi}a Keneta, i ocenio da se „policijska istraga uozbiqila”.

Gr~i} je na konferenciji za novinare, povodom sto dana od stupawa na du`nost novog rukovodstva „Kolubare„, rekao da policija, koja se bavi privrednim kriminalom, radi na rasvetqavawu tog slu~aja.

- Postoji mogu}nost da na povr{inu isplivaju stvari koje mi ni ne o~ekujemo - rekao je on, uz napomenu da ne mo`e da saop{ti sve detaqe, jer je istraga u toku, kao i da }e obavestiti javnost o tome ~im bude mogao.

Gr~i} je ranije izjavio da je Savatijevi}u na ime eksproprijacije ku}e u Vreocima, u vreme prethodnog menaxmenta, is pla }e na ogrom na na kna da, iako objekat uop{te nije bio pred vi |en za ise qe we, dok prethodni direktor, Neboj{a ]eran, isti~e da je sve ura|eno po zakonu.

Direktor Gr~i} je potvrdio saznawa vicepremijera Aleksandra Vu~i}a, prema kojima je Savatijevi}u ispla}eno vi{e od 1,2 miliona evra naknade za eksproprisanu ku}u. Gr~i} je dodao da je prilikom unutra{we kontrole, koja se intenzivno sprovodi od trenutka wegovog imenovawa, otkrivena nepravil-

}instvima u Vreocima, i pokrenula eksproprijaciju celog naseqa sa vi{e od 800 doma}instava.

Procenu imovine obavqaju ve{taci „Kolubare” za avansne isplate, a kona~an obra~un, kada do|e na red, obavqaju ve{taci

Kralo se pet tona nafte dnevno

Foto: Politika

8

Spor na od {te ta za ku }u Ra do sa va Sa va ti je vi }a

nost u vezi sa pomenutom eksproprijacijom.

U saop{tewu „Kolubare” navodi se da se nekretnine nalaze „900 metara od druge granice prioriteta {irewa fronta rudarskih radova”, i dodaje da je RBK preduzeo sve mere koje su mu u nadle`nosti i dokumentaciju predao Birou za borbu protiv korupcije.

Istovremeno, biv{i direktor „Kolubare” Neboj{a ]eran, koji je ~lan Glavnog odbora Demokratske stranke, ka`e da je neta~no da je pomenuta ku}a u Vreocima izvan zone eksproprijacije.

MLADI] U SUBOTICI IZA RE[ETAKA

Pri tvor zbog di lo va wa dro ge Policija u Subotici odredila je meru zadr`avawa do 48 ~asova T. [. (1976) iz Subotice, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo nedozvoqena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga.

Na osnovu naredbe Vi{eg suda u Subotici, policijski slu`benici su pretresli ku}u u kojoj T. [. stanuje i tamo prona{li dva paketi}a spida, jednu fla{icu metadona i

paketi} marihuane. Postoji osnov sumwe da je T.[. nabavqenu drogu preprodavao u`ivaocima na podru~ju grada.

Nakon policijskog zadr`avawa, osumwi~eni je uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu sproveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Subotici, koji mu je odredio pritvor do 30 dana, zakqu~uje se u saop{tewu suboti~ke policije.

S. I.

„Dokument Programske osnove preseqewa naseqenog mesta Vreoci, koji je usvojen novembra 2007, predvi|a da se celo naseqe seli a da se doma}instvima na po~etku projekta nudi avans od 30 odsto grube vrednosti imovine”, objasnio je ]eran u pisanoj izjavi za javnost.

On navodi i da je Plan generalne regulacije usvojen decembra 2008. a Op{ti interes progla{en februara 2009. godine i to za celo naseqe, tako da je na osnovu tih dokumenata „Kolubara” tokom 2010. godine isplatila vi{e od 350 avansa doma-

U periodu pre nego {to je postavqeno novo rukovodstvo Rudarskog basena „Kolubara” (RBK), kralo se izme|u tri i po i pet tona nafte dnevno, saop{teno je u direkciji RBK. Rukovodstvo je, prema re~ima generalnog direktora „Kolubare” Milorada Gr~i}a, preduzelo sve mere da se potpuno onemogu}i kra|a nafte. On, me|utim, nije iskqu~io mogu}nost da se to i daqe ~ini, ali u minimalnom obimu.

Gradskog zavoda za ve{ta~ewe, obja{wava proceduru biv{i direktor ]eran. ]eran podse}a da prostor naseqenog mesta Vreoci obuhvata 500 miliona tona ugqa, ~ija se vrednost meri milijardama evra i koji postaju dostupni za eksploataciju preseqewem naseqenog mesta Vreoci.

(Tanjug)

ODLO@EN PO^ETAK PROCESA SINI[I VU^INI]U

Tra `e no iz u ze }e tu `i o ca

Glavni pretres ponovqenog su |e wa Si ni {i Vu ~i ni }u i wegovoj supruzi Mirjani, koji se terete za iznudu, odlo`en je za 26. april, jer je Vu~ini}ev branilac, advokat Zoran Stoj~evi}, tra`io izuze}e vi{eg javnog tu`ioca u Novom Sadu, Branke Atanckovi}.

Na samom po~etku ro~i{ta, advokat Stoj~evi} je prvo za-

tra `io iz u ze }e po stu pa ju }eg zamenika vi{eg javnog tu`ioca Vidaka Dakovi}a, a kako je taj zahtev odbijen od strane vi{eg javnog tu`ioca, odbrana je zatra`ila izuze}e VJT, o ~emu treba da se izjasni Apelaciono javno tu`ila{tvo. Zbog ~ega je sudija Svetlana Tomi} Joki}, zakazala naredno ro~i{te za kraj aprila.

N. P.

crna HrOnika

dnevnik

utorak19.mart2013.

9

SUDSKI EPILOG TRAGI^NOG OBRA^UNA NA NOVOSADSKOJ DETELINARI APRILA PRO[LE GODINE

Fo to: N. Jo vi }e vi}

Za ubi stvo mla di }a 12 go di na za tvo ra Le{ mladi}a zate~en pored staze

IDENTIFIKOVAN MALOLETNIK KOJI JE PREKJU^E PRONA\EN MRTAV U BE^EJU

Uda vio se u ba ri na kon tu ~e?

Be~ejac Ervin Bilicki (1995) prona|en je mrtav prekju~e sat i po nakon pono}i u tom mestu na Petrovoselskom putu ispred ku}nog broja 24, utvr|eno je identifikacijom, saop{tila je novosadska Policijska uprava. Intenzivno se istra`uju sve okolnosti pod kojim je mladi} preminuo, a o rezultatima istrage blagovremeno }e biti obave{tena javnost, dodaje se u kratkom saop{tewu.

Kako smo nezvani~no saznali nakon pronalaska be`ivotnog tela, ovaj maloletnik je preminuo usled davqewa, utvr|eno je

obdukcijom. Nije iskqu~eno de je pre smrti u~estvovao u tu~i mo`da i sa vi{e lica sude}i po povredama koje ima po glavi.

Le{ je zate~en s licem ka dole u bari, izme|u biciklisti~ke staze i puta, nadomak autobuskog stajali{ta.

Uvi|aj koji je trajao do ujutro, obavila je de`urni istra`ni sudija Vi{eg suda u Novom Sadu Ta tja na \u ra {ko vi}, koja je naredila da se utvrdi prisustvo narkotika u organizmu kao i da se urade DNK analize u vezi s tragovima na le{u. M. V.

U SENTI, POSLE GODINU I PO DANA

Ra sve tqe na pqa~ ka zla ta re Policija u Senti rasvetlila je provalnu kra|u i podnela krivi~nu prijavu protiv Iva na G. (1964) iz Subotice, zbog osnova sumwe da je u Senti pre godinu i po dana provalio u zlataru i poharao je.

U ju~era{wem saop{tewu PU Kikinde navodi se da je osumwi~eni 19. septembra 2011. godine no}u provalio u zlataru u Senti i odneo zlatan nakit u vrednosti od oko ~etiri miliona dinara.

M. Mr.

PRO[IRENA ISTRAGA ZA MALVERZACIJE U ZREWANINSKOJ „JUGOREMEDIJI”

Uhap {en di rek tor „Ni ni far ma ci je” Tu`ila{tvo za organizovani kriminal ju~e je protiv direktora firme „Nini farmacija” Do bri ce @. i biv{eg direktora „Jugoremedije” Jo vi ce Ste fa no vi }a donelo naredbu o pro{irewu istrage koja je zbog malverzacija u „Jugoremediji” pokrenuta po~etkom novembra pro{le godine.

@iv ko vi} je pri ve den u okviru nastavka te istrage za malverzacije u „Jugoremediji”, koja je pokrenuta 8. novembra 2012. godine protiv Ste fa no vi }a, Zlat k a M. i Ol ge A..

Prema navodima krivi~ne pri ja ve ko ju je tu `i la {tvu podnela policija, Dobrica @. je kao direktor „Nini farma-

„Jugoremediji” uve}ane fakture

Po li ci ja je ju ~e pri ve la Do bri cu @. u tu `i la {tvo na sa slu {a we zbog sum we da je zlo u po tre bio slu `be ni po lo `aj i omo gu }io Ste fa no vi }u da ne za ko ni to pri svo ji oko 600 mi li o na di na ra, sa op {te no je iz tu `i la {tva.

Ste fa no vi} je uhap {en pro{le godine zbog sumwe da je zlo u po tre bom slu `be nog polo`aja nezakonito stekao 7,5 mi li o na evra na {te tu „Jugoremedije”.

cije” u periodu od 3. marta 2006. do 1. marta 2007. godine i kao li ce ko me je po ve re no upravqawe i preduze}em MD „Nini”, fakturisao isporu~ene aktivne supstance za proizvodwu lekova AD „Jugoremediji” po vi{estruko uve}anim cenama i nakon pla}awa isporu~enih aktivnih supstanci preduze}u i wegovom vlasniku okri vqe nom Ste fa no vi }u, pribavio imovinsku korist u iznosu od oko 600 miliona dinara .(Tanjug)

Sudsko ve}e Vi{eg suda u Novom Sadu, kojim je predsedavala sudija Zden ka Sta ki}, osudilo je ju~e Dra ga na Ni ko li }a (49) iz Idvora na 12 godina zatvora zbog ubistva Novosa|anina Sr|ana Mandi}a (25), koje se dogodilo u aprilu pro{le godine na Novoj Detelinari u Novom Sadu.

Zbog u~estvovawa u tu~i, u kojoj je no`em usmr}en Man-

Mesto obra~una u Ulici Veselina Masle{e

Ubijeni Sr|an Mandi}

di}, osu|eno je jo{ {est osoba. Zdrav ko Pa vlov (32) i Pe tar La ka tu{ (54), obojica iz Srpskog Itebeja, osu|eni sa na po ~etiri meseca zatvora, dok su Du {ko La ka tu{ (44) iz Novog Sada i Go ran La ka tu{ (44) iz @iti{ta osu|eni na po {est meseci zatvora.

Vi {i sud je, ta ko |e zbog u~estvovawa u tu~i, na uslovne kazne od pet meseci, odnosno po la go di ne za tvo ra, s uslovom na dve godine, osudio Novosa|ane @eq ka Mi lin ko -

va (31) i Mi ro sla va ^o lo vi }a (29), koji su te ve~eri bili s pokojnim Mandi}em.

Za u~estvovawe u tu~i, optu`en je i Pe tar Pe tro vi} (20), koji se tereti da je @eqku Mi lin ko vu na neo lak {e telesne povrede no`em, ali je zbog nepojavqivawa na sudu, po stu pak pro tiv Pe tro vi }a izdvojen.

Kako je obrazlo`ila sudija Zdenka Staki}, u postupku su dokazani svi navodi optu`nice, rasvetqene su sve ~iweni-

ce, a osuda od 12 godina predstavqa adekvatnu kaznu za delo koje je Nikoli} po~inio.

- Prema mi{qewu suda, ovaj tragi~ni doga|aj nije prouzrokovan me|unacionalnim sukobom, kako je to u odbrani poku{ao da predstavi Dragan Nikoli}, ve} je do sukoba i ubistva do{lo usled konzumirawa alkohola i smawene ura~unqivosti kod svih aktera. Osim toga, osu|eni Nikoli} je manipulacijom i zloupotrebom de te ta, po ku {ao da oprav da

svoje postupke, ali svi wegovi navodi o takvim okolnostima su osporeni tokom postupka rekla je sudija Staki}.

Prema wenim re~ima, dodatnu te`inu ovom slu~aju daje ~iwenica da je povod za tu~u, u kojoj je izgubqen mlad `ivot, prakti~no bio bezna~ajan.

Prema odluci suda, Draganu Ni ko li }u je pro du `en pri tvor u kojem }e ostati do pravosna`nosti presude.

N. Perkovi}

SU\EWE ZA KOBNI PO@AR U NOVOSADSKOM „KONTRASTU”

Ple sa ~i ca: Pr ska li ce dr`ali i gosti kod bine Od ~etiri igra~ice koje su nastupile 1. aprila lane u novosadskom no}nom klubu „Kontrast”, kada je oko dva sata ujutro poginulo {estoro mladih qudi, za koje se o~ekivalo da }e ju~e svedo~iti na glavnom pretresu, tri se nisu pojavile u Vi{em sudu. Dostava poziva za svedo~ewe nije bila uredna, navela je predsednica ve}a sudija Zo ra Ja mu {a kov, ali ~etvrtu svedokiwu policija je ju~e ujutro prona{la, pa se ona ipak pojavila pred ve}em nakon pauze na su|ewu.

Igra~ica Di ja na Ja ko bo vi}, koja je povremeno nastupala u „Kontrastu„, ju~e je kazala da je s koleginicama iz Beograda do{la u klub pre pono}i i da je s jednom plesa~icom imala performans u „kavezu„, odnosno na galeriji iznad centralnnog separea, dok su dve igra~ice igrale dole na bini.

- Nas dve gore smo visile na sajlama na kojima se uglavnom prevr}emo za vreme nastupa. U jednom momentu izbila je je vatra na bini.

Oti{la sam ka garderobi. U po~etku nije bilo panike, ali dok sam bila u svla~ionici, ~ula se galama i vika. Izvesno vreme sam bila u garderobi s peva~icom Anom Be bi} i wenim plesa~ima koji su ve} nastupili, a odna je Ana rekla da moramo da iza|emo. Kad sam izlazila, od dima se gotovo ni{ta nije videlo na galeriji. Saplitala sam se o stvari. Neko, verovatno konobari, vikali su qudima da iza|u.

Bila sam o{amu}ena i nisam mogla da di{em - navela je ova svedokiwa.

Ona je tako|e objasnila da za ovaj posao igra~ice imaju ugovor preko studentske zadruge, a za nastupe na ruke, koliko se se}a, dobijaju po 50 evra za jednu no}.

- Mislim da su koleginice na bini imale to ve~e prskalice u rukama. Te prskalice se koriste za de~je ro|endane, torte i {ampa-

Svedok tvrdi da su vatrogasci upozoreni da je u vreme po`ara u toaletu bilo qudi

wac. One gore pola minuta ili mawe, a kad se ugase spu{tamo ih pored sebe. Videla sam te no}i prskalice i kod gostiju ispred bine.

Ina~e, mi dajemo prskalice publici, ako su nam gosti blizu. Ponekad, kao i to ve~e, u nastupima se koristi CO 2 iz boce, a ne se}am se da li su tom prilikom upotrebqavane i konfete - kazala je Dijana Jakobovi}.

Svedok Sr |an Mak so vi}, ~lan obezbe|ewa na glavnom ulazu, prisetio se da su gosti po~eli da pristi`u oko pono}i i da je odjednom ~uo galamu i buku kao i da su istr~ale dve devojke koje su prijavile po`ar.

- U{ao sam i primetio da qudi tr~e upla{eni i ugledao dim kod bine, koja je blizu ulaznih vrata.

Dim je postajao sve intenzivniji, plamen je zahvatio zavesu iznad bine. Nastala je i panika, po~eli

smo da izbacujemo goste. Poku{ali smo da gasimo po`ar vodom koju su konobari donosili. U tom haosu nije se mnogo videlo. Neki konobari i{li su na galeriju da provere da li ima qudi. Vatrogascima smo ponavqali da je neko ostao u toaletu na galeriji - ispri~ao je ju~e Maksovi}. - Govorio sam jednom vatrogascu kako da pri|u veceu, ali oni nisu reagovali, kazali su da je jaka temperatura da tamo ne mo`e da se ode. Video sam da je jedan vatrogasac iza{ao iz upaqenog lokala i da je bio u kolima za hitnu pomo} na kiseoniku. Suvlasnik lokala Sla vi {a Sta ni {i} je krenuo gore, ali smo ga spre~ili. Nagutao sam se dimom.

Mi smo posledwi iza{li. Vatrogasci su nas izbacili.

- Neko od gostiju je u toj gu`vi spomiwao da je nekom ispala prskalica. U lokalu je bilo pet ili

{est protivpo`arnih aprata, ali ja ih nisam koristio, jer plamen nisam ni video u po~etku, ve} samo dim. Obaveza nam je bila da iza|u gosti. Ja sam zvao Hitnu pomo} i vatrogasce - kazao je Maksovi}.

On je dodao u „Kontrastu„, koji je mogao da primi 500 do 600 qudi, nije bilo prozora. Kad je bilo gu`ve i dima, vi{e puta su se otvarala vrata i krov, a postojali su klima ure|aji i na spratu ventilatori, dodao je ovaj svedok.

Na pitawe o{te}enog, oca jedne `rtve, da li je na galeriji dozvoqeno pu{ewe, ovaj radnik obezbe|ewa koji je radio po ugovoru na tom poslu, kazao je da mu to nije poznato. On je tako|e izjavio da su strelice panik svetla, koje pokazuju izlaz u slu~aju vanredne situacije, bile upaqene.

M. Vuja~i}

10

svet

utorak19.mart2013.

HRVATSKI PRE MI JER I PRED SED NIK OSU DI LI NAJ NO VI JE UVRE DE I NA SI QE NAD SR BI MA

De sni ca {i ri mr `wu

ZA GREB: Predsednik Vlade Hrvatske Zoran Milanovi} rekao je da stranke desnice {ire mr`wu i da qudi u „crnim ko{uqama” za koje se ne zna ko su ni odakle dolaze govore na televiziji. „Znamo ko stoji iza tog incidenta, a sada podmuklo }uti. Mr`wu i ovu vrstu straha ne dopu{tamo”, poru~io je Milanovi}.

Hrvatski premijer o{tro je kritikovao medije i skandaloznim nazvao prilog u Dnevniku HRT-a u kojima su deca koja su napala bogoslove u Kistawu nazvana „Jawevcima”, kako se naziva regionalna hrvatska mawina na Kosovu. Jawevci su dobili ime po gradu Jawevu u blizini Pri{tine. Milanovi} je rekao i

Zoran Milanovi}

da je sramota {to niko nije reagovao na izjave Ru`e Toma{i} iz

Hrvatske stranke prava „Ante Star~evi}”, ~ije izjave je premijer ocenio gorim od onih {to ih je izrekao izvr{ni direktor „Dinama” @eqko Mami}.

Toma{i}eva je, naime, pre dva dana izjavila je da je „Hrvatska za Hrvate, a da su svi ostali samo gosti”. „Odlu~io sam da se obratim, uprkos tome {to su moji stru~waci za odnose s javno{}u izri~ito protiv toga. ^ak su mi ne{to i napisali ovde, ali ja to ne ~itam. Ne `elim tako. Moramo da se nau~imo na neka nova pravila, bar {to se mene ti~e”, rekao je Milanovi}. Premijer je rekao da nema uticaja ne medije, da nema svoje medije i da nema nikakve dogovore sa wima.Predsednik

Republike Hrvatske Ivo Josipovi} o{tro je osudio najnoviji niz uvreda i nasiqe prema hrvatskim Srbima i dodao kako je krajwe vreme da se ka`e „ne” onima koji podsti~u na me|unacionalnu mr`wu. „Ima nekih koji bi provocirali me|unacionalne sukobe, pa i fizi~ko nasiqe. Treba im jasno re}i ne i o~uvati na{a ustavna na~ela”, rekao je novinarima Josipovi}. „Posledwe je vreme za poruku kako svi na{i gra|ani imaju svoj dom u Hrvatskoj. Gosti su turisti, privrednici koji dolaze u Hrvatsku, a svi gra|ani ravnopravni su ~lanovi zajednice”, dodao je Josipovi}.

VLA DI MIR PU TIN O[TRO KRI TI KO VAO EVROP SKI MO DEL PO MO ]I KI PRU

Kiparski po rez na de po zi te opa san po tez MO SKVA: Ruski predsednik Vladimir Putin nazvao je predlo`eni porez na kiparske bankarske depozite nepravednim, neprofesionalnim i opasnim, izjavio je wegov portparol Dmitrij Peskov.

Prema wegovim re~ima, Putin je odr`ao specijalni sastanak kako bi se razgovaralo o razvoju doga|aja na Kipru. Ruske banke su krajem 2012. godine imale oko 12 milijardi dolara plasiranih na Kipru i korporativne depozite u iznosu od 19 milijardi dolara, prema procenama ameri~ke agencije za rejting „Mudis”.

Rasprava i glasawe o kontroverznom zakonu u kiparskom parlamentu je ponovo odlo`ena.

Predsedavaju}i parlamenta Janikis Omiru rekao je da se rasprava odla`e za sutra.

Parlament bi trebalo da odlu~i da li }e {tedi{e banaka u toj zemqi pla}ati drakonski namet na depozite na svojim ra~unima, kako je to predvi|eno paketom pomo}i evrozone i Me|unarodnog monetarnog fonda toj zemqi.

Kiparski predsednik Nikos Anastasijades izjavio je da kontroverzni porezi na depozite u bankama, koji su predvi|eni paketom pomo}i evrozone toj zemqi, predstavqaju „najmawe bolnu” opciju za Kipar. „Izabrao sam najmawe bolnu opciju i snosim politi~ku odgovornost za to, kako bi {to vi{e ograni~ili posledice po ekonomiju i po na{e sunarodnike Kiprane”, rekao je Anastasijades u televizijskom obra}awu naciji, prenosi AFP. Anastasijades je pozvao sve politi~ke partije na Kipru da ratifikuju odredbe sporazuma kada se parlament sastane.

Predsednik Kipra istakao je da se nada da }e svi zajedno „doneti najmudriju odluku”, dodaju}i da „put koji predstoji nije lak”. „Re{ewe do koga smo do{li, sigurno nije ono koje smo `eleli, ali je najmawe bolno pod ovim okolnostima”, poru~io je Anastasijades.

Ministri finansija evrozone i MMF odobrili su deset, od tra-

UKRATKO Tvr |a va za Oba mu TEL AVIV: Ameri~ki predsednik Barak Obama vozi}e se po Jerusalimu u „pokretnoj tvr|avi” i oko 5.000 policajaca brinu}e se o wegovoj bezbednosti. Wegov bezbednosni tim nema nameru da rizikuje i zato je odabrano vozilo nazvano “zver”, za koje izraelski dopisnik iz Va{ingtona ka`e da je zapravo tenk pretvoren u automobil, tvr|avu na to~kovima.

Obama sti`e u istorijsku posetu Izraelu u podne u sredu 21. marta, gde }e boraviti 48 sati. U Obaminom konvoju bi}e dva vozila od kojih svako staje 300.000 dolara. U konvoju }e biti ogromna pratwa uniformisanih i neuniformisanih bezbedwaka.

“Zver” je najnovija i najzna~ajnija promena u predsedni~koj bezbednosnoj proceduri i predstavqena je na prvoj Obaminoj inauguraciji 2008. godine, kada je on rekao da li~i na avion tipa “boing”.

Vozilo je, izme|u ostalog, za{ti}eno od hemijskog i biolo{kog oru`ja, prozori su otporni na metke, a vrata napravqena od ~elika, aluminijuma, titana i porcelana da {tite od eksploziva podmetnutog na putu i raketne vatre. Gume mogu da funkcioni{u i kada se probu{e, a u prtqa`niku su boce s kiseonikom. Ameri~ka tajna slu`ba simulirala je razne pretwe, po~ev od poku{aja atentata do op{tih nereda.

Film ski beg iz za tvo ra

Vladimir Putin

`enih 17 milijardi evra pomo}i Kipru, kako bi i ova ~lanica evrozone izbegla bankrot, a zauzvrat su zahtevali da i vlasnici novca u lokalnim bankama doprinesu spasu ostrvske privrede. U okviru sporazuma, svi bankarski

depoziti na Kipru bili bi jednokratno „oglobqeni” porezom u visini do 9,9 odsto, u zavisnosti od koli~ine novca na bankovnom ra~unu u banci, a bi}e uveden i porez na prihod od kamate po osnovu bankarskog depozita.

Ki na kri ti ku je an ti ra ket ni plan SAD PE KING, SEUL: Kina smatra da ameri~ki planovi za ja~awe raketne odbrane kao odgovor na provokacije Severne Koreje samo jo{ vi{e podsti~u antagonizam. To antiraketno pitawe direktno ugro`ava globalnu i regionalnu ravnote`u i stabilnost i tako|e uti~e na zajedni~ke strate{ke intrese zemaqa”, rekao je portparol kineskog ministarstva spoqnih poslova Hong Lei na redovnoj dnevnoj konferenciji za {tampu. Ameri~ki sekretar za odbranu ^ak Hejgel je u petak ob-

dnevnik

javio planove za ja~awe ameri~ke raketne odbrane kao odgovor na „neodgovorne i nepromi{qene provokacije” Severne Koreje koja je zapretila preventivnim nuklearnim udarom na SAD. Hong je rekao da Kina veruje da napori za ja~awe bezbednosti i re{avawe problema nuklearne ekspanzije najboqe mogu biti ostvareni diplomatskim putem, preneo je Rojters.

Pentagon je saop{tio da su SAD informisale Kinu, suseda Severne Koreje i wenog naj-

bli`eg saveznika, o svojoj odluci da pove}a broj antiraketnih presreta~a kao odgovor na rastu}e pretwe koje sti`u iz Severne Koreje, ali je odbio da okarakteri{e rekciju Pekinga.

Ju~e je i zamenik ameri~kog sekretara za odbranu E{ton Karter obe}ao da }e SAD snabdeti Ju`nu Koreju svim vojnim resursima u okviru ameri~kog „nuklearnog ki{obrana”, u vreme ja~awa zategnutosti sa Severnom Korejom, prenela je agencija Frans pres.

MON TREAL: Dvojica zatvorenika pobegla su iz zatvora nedaleko od Montreala otetim helikopterom, ali su kasnije uhva}eni, saop{tili su ju~e zvani~nici u Kvebeku. Policija je saop{tila da su dvojica mu{karaca koji rade izvan zatvora Sen @erom u blizini Montreala otela helikopter i da su primorali pilota da ode iznad krova zatvora gde su ~ekala dvojica zatvorenika, prenela je agencija AFP. Helikopter i pilot su ne{to kasnije prona|eni, pilot je nepovre|en ali je odveden u bolnicu zbog do`ivqenog {oka, navela je policija. Policija Kvebeka je potom pritvorila odbegle zatvorenike i wihove pomaga~e.

Kr vav bi lans ra ta u Si ri ji DA MASK: Vi{e od 6.800 `ena i dece ubijeno je, a ukupno je 59.584 qudi poginulo tokom dvogodi{weg oru`anog sukoba u Siriji, gde pobuwenici ratuju protiv snaga lojalnih predsedniku Ba{aru al Asadu, tvrdi sirijska nevladina organizacija sa sedi{tem u Londonu.

Podatak Sirijske opservatorije za qudska prava o ukupnom broju `rtava mawi je od brojke do koje su do{li posmatra~i Ujediwenih nacija ~iji podaci

govore o 70.000 mrtvih. Ta organizacija, koja se u prikupqawu podataka oslawa na bolnice i lokalne aktiviste, navodi da su na wenoj listi samo identifikovane `rtve, prenela je agencija AFP koja se poziva na izjavu direktora sirijske NVO Ramija Abdela Rahmana.

Prema istom izvoru 1.086 `rtava me|u pobuwenicima, kao i 1.973 poginula civila jo{ nisu identifikovani.

Rahman je saop{tio da je tokom oru`anog sukoba u Siriji `ivot izgubilo i 14.752 vojnika, a da su poginula 4.264 maloletna lica. Borbe u Siriji zapo~ele su u martu 2011. godine, kada je pokrenuta oru`ana pobuna sa ciqem smene Asadovog re`ima.

Do go vor o oru` ju WU JORK: Generalni sekretar UN Ban Ki - mun pozvao svetske sile da na~ine ustupke i postignu dogovor o kqu~nom sporazumu o trgovini konvencionalnim oru`jem.

Rok do kog 193 zemqe ~lanice UN treba da postignu sporazum o trgovini ovim oru`jem je 28. mart, a ju~e su po~ele pregovore u sedi{tu svetske organizacije u Wujorku. „Odsustvo vladavine prava u trgovini konvencionalnim oru`jem je neobja{wivo. Imamo me|unarodne standarde koji reguli{u sve, rekao je Ban. On je poru~io da je upravo sada trenutak da se usmeri politi~ka voqa kako bi se uobli~ili kona~ni detaqi sporazuma, javio je AFP. Poku{aj da se ovaj sporazum postigne pro{le godine je propao, jer je argumente protiv wegovog usvajawa iznelo nekoliko zemaqa.

Sa~iwen je kompromisni dokument, ali su SAD rekle da im je potrebno vi{e vremena pre nego {to ga prihvate.

SAD se i daqe protive tome da sporazumom bude obuhva}ena i municija, a diplomate isti~u da ~vrst stav imaju i drugi veliki proizvo|a~i oru`ja, kao {to su Rusija i Kina.

Ko va~ i Tomp son iz be gli sud ZA GREB: Estradne zvezde Mate Mi{o Kova~ i Marko Perkovi} Tompson ju~e nisu do{li na su|ewe biv{em premijeru Ivi Sanaderu i HDZ-u gde je trebalo da budu ispitani kao svedoci Sanaderove odbrane u slu~aju „Fimi medija”.

Sanaderov advokat ^edo Prodanovi} kazao je na po~etku rasprave da se Kova~ na sudu nije pojavio zbog bolesti, dok je Tompson u Splitu i ne mo`e da se vrati do srede.

Tu`ila{tvo u slu~aju „Fimi medija” tvrdi da su oba peva~a, prema Sanaderovoj ideji, dobijali novac iz „crnog” strana~kog fonda, Mi{o za nastupe na predizbornim skupovima, a Tompson da se u to vreme suzdr`i od nastupa za krajwe desni politi~ki tabor.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HER MAN VAN ROM PEJ Predsednik EU Herman van Rompej (65) saop{tio je ju~e da }e napustiti politiku kada mu istekne mandat na ~elu EU krajem 2014. godine. „^lanovi moje porodice }e biti na politi~kim listama tako da oni koji `ele da glasaju za Van Rompeja }e imati tu mogu}nost. Svoju politi~ku karijeru zavr{avam krajem 2014.”, rekao je biv{i belgijski premijer. televiziji VRT na holandskom jeziku.

AVIG DOR LI BER MAN Biv{i {ef izraelske diplomatije Avigdor Liberman izjavio je da je u zabludi svako ko misli da se mo`e posti}i mir s Palestincima. Liberman je to rekao nekoliko sati pre inaguracije nove izraelske vlade u kojoj je wegova partija Izrael na{ dom udru`ila snage s Likudom premijera Bewamina Netanijahua. Liberman, nije u toj vladi dok traje sudski postupak protiv wega.

SER GEJ RJAB KOV Zamenik ministra spoqnih poslova Rusije Sergej Rjabkov ka`e da stav Moskve nije promewen posle najava SAD o preraspodeli u ameri~kom antiraketnom sistemu „Ne vidim vezu izme|u toga {to se Rusija protivi raspore|ivawu ameri~kog antiraketnog {tita u Evropi i izjave ameri~kog sekretara odbrane” ^aka Hejgela koji je najavio da SAD planiraju , umesto u Poqskoj i eventualno Rumuniji, rasporede presreta~e raketa na Aqasci.

I vaseqenski patrijarh Vartolomej na ustoli~ewu pape Frawe ISTANBUL, MOSKVA, VATIKAN: Ustoli~ewu pape Frawe, predvi|enom za danas, prisustvova}e predstavnici gotovo svih pravoslavnih crkava, a me|u wima i vaseqenski patrijarh Vartolomej .

To je prvi put u istoriji da jedan vaseqenski patrijarh prisustvuje ustoli~ewu pape. Susret dvojice poglavara ne}e biti formalan, on je u funkciji unapre|ewa pravoslavno-katoli~kih odnosa.

Otuda je, isti~e se, u pratwi patrijarha, mitropolit pergamski Jovan Ziziulas, koji veoma dugo predvodi pravoslavnu stranu u mukotrpnom me|usobnom dijalogu.

Carigradska patrijar{ija `eli ovim prisustvom da poka`e da joj je veoma stalo do “nastavka bliskih kontakata”, i to pored “protesta fundamentalista”, posebno iz Gr~ke, koji patrijarha Vartolomeja

optu`uju za “izdaju pravoslavqa” zbog odnosa sa Vatikanom.

U Moskvi su ovih dana novom papi Frawi iskazane brojne pohvale, od patrijarha Kirila, a posebno od “drugog ~oveka”, mitropolita volokolamskiog Ilariona Alfejeva, koji je nadle`an za spoqne poslove, javila je Verska informativna agencija. On }e prisustvovati ustoli~ewu, kao i predsednik

ruskog parlamenta. Mitropolit Alfejev o~ekuje intenzivirawe bogoslovskog dijaloga dveju crkava, koji je uspostavqen pre tridesetak godina.

Za saradwu postoji “{iroko poqe”, posebno su to: socijalna pitawa, za{tita progananih hri{}ana u svetu, naro~ito na Bliskom istoku, saradwa u spasavawu sveta od “moralne degradacije”.

Papa Frawa je “~ovek autoriteta”, tako|e “blizak ruskoj duhovnosti”, a voli i da ~ita Dostojevskog.

U Moskvi isti~u papinu skromnost, “dobar stav prema Rusiji”, poznavawe vizantijskog liturgijskog obreda, koji Frawa i sam slu`i.

On poseduje pravoslavne ikone, posebno Bogorodice.

“Blizak je {irokim masama”, posebno siroma{nima, izjavio je patrijarhov blizak saradnik.

Predsednik Rusije Vladimir Putin ube|en je da }e papa negovati „konstruktivne odnose” s Moskvom i iskazati “plodotvornu delatnost ka ja~awu mira, me|ucivilizacijskog i me|ureligijskog dijaloga”. O~ekuje se da oko 150 delegacija danas prisustvuje ustoli~ewu novog poglavara Rimokatoli~ke crkve, pi{e rimski list „Republika”.

kultura

dnevnik

utorak19.mart2013.

11

НОВА КЊИГА НАДЕ САВКОВИЋ У ИЗДАЊУ МАТИЦЕ СРПСКЕ И УМЕТНОСТИ АКАДЕМИЈЕ

Настанак драме и позоришта у Срба У издању Акаденије уметности у Новом Саду и Матице српске недавно се појавила нова књига књижевне историчарке др Наде Савковић „Театрољубље“. Књига садржи једанаест студија и огледа о појавама и личностима које су допринеле настанку драмске књижевности и позоришта у Срба, као и оних који су дали свој несебични допринос раду првог српског професионалног позоришта, Српског народног позоришта основаног 1861. у Новом Саду. По речима ауторке, текстови су настали у последњe четири године, имају свој хронолошки след, не по времену када су написани, него по трагу стваралаца и појава отиснутoм у нашој историји културе. Многи су, на жалост, заборављени или неадекватно вредновани.

- Књига одаје почаст низу људи и идеја, и истиче доприносе неких готово заборављених зачетника наше драмске књижевности и уметности- указује у рецензији ове књиге др Живко Поповић, професор Академија уметности уНовом Саду.- Наслов књиге Театрољубље

подсећа да је љубав према позоришту врлина која је изнедрила наш театар и да та врлина зачетника нашег позоришта не сме да се заборави у савременом позоришном раду. У том смислу, ова књига има активан однос према савремености. Књига је занимљиво компонована, сваки текст у њој открива настанак нашег позоришта из новог, често неочекиваног угла. ...Књига

Промоција у Матици српској Књига „Театрољубље“ ће бити представљена у четвртак, 21. марта у 12 часова, у Свечаној сали Матице српске. Уз поздравну реч проф. мр Ненада Остојића, потпредседника Матице српске, о књизи ће говорити проф. др Лука Кецман, проф. др Живко Поповић и ауторка. Одломке из књиге казиваће драмска уметница Александра Плескоњић.

Театрољубље др Наде Савковић представља значајан допринос изучавању периода у коме је настајала наша драмска књижевност и уметност. Она нам са једне стране открива нове чињенице из тог раздобља, а са друге осветљава већ познате чињенице луцидним анализама истраживача чија компетентност импонује. Реч је ο темељном научноистраживачком раду чији резултат богати наша сазнања ο једном од најзначајнијих периода културе и уметности код Срба. ... По речима проф. др Лукер Кецмана, данас нам се почесто чини да су оновремени позоришни ствараоци били чудотворци, надљуди и визионари, јер су стварали позориште вођени снагом љубави. Можда је из истих тих разлога проф. др Нада Савковић своју књигу именовала Театрољубље. Ова недоумица престаје онога момента када се прочита последња од једанаест студија и огледа, колико их има у овој књизи, којој је заиста заједнички именитељ љубав према позоришту. Тачније, према свим појавама и личностима које су допринеле да се позоришни живот у Срба професионализује. Без обзира на то да ли смо, и колико смо, обавештени о појединцима и појавама из позоришног света 18. и 19. века, евидентна је научна и истраживачка брига Наде Савковић да сваки стари или нови податак осветли на такав начин да он више никада не може припадати забораву - указује Кесман. К. Р.

Сцена из филма „Кругови”

НА МЕЂУНАРОДНОМ ФЕСТИВАЛУ У СОФИЈИ

Награда публике филму „Кругови” Филм „Кругови„ Срдана Голубовића освојио је награду публике на филмском фестивалу у Софији, саопштио је јуче београдски дистрибутер „Так”. „Кругови„ су, како наводи „Так„, савремена прича о једном херојском делу, и његовим позитивним последицама. Филм је инспирисан херојским чином Требињца Срђана Алексића, који је 1993. године погинуо у свом граду бранећи суграђанина Бошњака Алена Главовића, који данас живи у Шведској. Три паралелне приче одвијају се у Београду, Немачкој и Требињу данас пратећи ликове који су, као сведоци догађаја из прошлости, мотивисани да доносе одлуке које ће им променити животе. Небојша, сведок догађаја у ком је страдао његов најбољи пријатељ, превазилази грижу савести суоча-

ИЗЛОЖБА ЦРТЕЖА ТАДИЈЕ ЈАНИЧИЋА У ГАЛЕРИЈИ „ХАОС” У БЕОГРАДУ

Свет имагинарне и изврнуте реалности Изложба радова младог црногорског уметника, који живи и ствара у Новом Саду, Тадије Јаничића, биће отворена вечерас у 2о часова у галерији „Хаос„ у Београду (Доситејева 3). На изложби под насловом „Све ово видим први пут„, Јаничић ће представити своју нову серију цртежа на платну и папиру, рађених акрилом и тушем, који су настали у протекле три године. „Серија најновијих радова резултат је уметникових трагања и запитаности над нашим местом и местом уметности у данашњем свету, претрпаном, загушеном разним рекламним трешом, затрованим разним профитним правилима игре. Комбинујући ониричне сцене, фигуре и брендиране рекламе Тадија Јаничић гради један нови свет имагинарне и изврнуте реалности„, наведено је у најави галерије. Кустоскиња Музеја савремене уметности Војводине Марија Радош је у тексту о Јаничићу, написала да је „Све ово видим први пут„ изложба дневничких записа младог сликара из једног града, из једне земље, мало даље од центара моћи. „Уметнику није добро, као што није ни нама. Нешто нас гуши, инструира и марги-

нализује. Нешто нас умртвљује, дезоријентише, брише, притиска, трује, изврће вредности, одриче врлине. Једини валидни мерач вредности данас је тржишни кантар. Ако се нисте добро продали, нећете моћи добро да купујете. И ту се врата раја и славе затварају„, приметила је Марија Радош. Јаничић је рођен 1980. године у Никшићу. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду 2004, у класи професора Милана Блануше. Излагао је на више групних и 18 самосталних изложби у земљи и иностранству - у Београду, Подгорици, Новом Саду, Темишвару, Будимпешти, Бечу, Паризу, Токију. Добио је Награду за цртеж Факултета ликовних умјетности на Цетињу, Награду за најбољег младог ствараоца у категорији цртежа у оквиру пројекта „Перспективе II„ Арт клинике, као и Прву награду 37. Новосадског салона за слику. Изложбу ће у галерији „Хаос„ отворити виша кустоскиња Музеја савремене уметности у Београду Светлана Митић, а публика ће моћи да је погледа до 12. априла.

Рад Тадије Јаничића

У АТРИЈУМУ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ

Смотра археолошког филма Традиционална међународна смотра археолошког филма биће одржана од 21. до 30. марта у атријуму Народног музејау Београду. Почасни домаћин овогодишње 14.смотре биће Немачка, те ће на отварању бити приказани филмови немачке продукције „Палмира - поглед из васионе„ и „Повратак фараона”. Манифестацију ће отворити министар културе Братислав Петковић и директор Гете института у Београду Матијас МилерВифериг, а обратиће се и в.д. директора Народног музеја Бојана Борић-Брешковић. Публика ће имати прилику да види током овогодишње смотре 24 филма из осам земаља - Немачке (7), Италије (5), Шпаније (4), Француске (2), Грчке (2), Ирана (2), Македоније (1) и Црне Горе (1). Одабрани филмови се, како је наведено, одликују високим продукцијским вредностима, разноликошћу приступа и атрак-

тивним видовима интерпретације културне баштине, омогућавајући тако свим заинтересованима другачије сагледавање драгоцених споменика светске баштине и упознавање са најновијим археолошким открићима. Директор Гете института Милер-Вифериг је истакао да археолошка открића омогућавају стицање сазнања о коренима и пореклу и приметио да савремене технологије данас омогућавају детаљна истраживања како су људи некада живели. Он је рекао да је важно сачувати сва открића археолога, што није увек лако, нарочито у ратним подручјима. „Значај археолошког филма јесте у томе што указује на важност очувања археолошких локалитета и пронађених предмета„, оценио је Милер-Вифериг. Он је додао да филм који ће бити приказан на отварању говори о ископавањима у Луксору (Еги-

пат) на којима је радио међународни тим, што је, према његовим речима, још један показатељ да је то светско, а не само египатско, благо. Смотру археолошког филма реализује Народни музеј у сарадњи са Гете институтом, Италијанским институтом за културу, Институтом Сервантес, Хеленским фондом за културу, Француским институтом, Културним центром Исламске Републике Иран и дипломатским представништвима Македоније и Црне Горе. Улазнице су100 динара. Премијерне пројекције су у 20 часова, а репризне сутрадан у 17 сати. Прва Међународна смотра археолошког филма у Народном музеју први пут је реализована 1998, у сарадњи са организаторима Фестивала у Роверету, часописом „Ar che o lo gia Vi va„ и Италијанским институтом за културу у Београду.

вајући се са убицом свог пријатеља; Харис, који живот дугује јунаку који се жртвовао за њега, дуг враћа ризикујући све и помажући угроженој жени; а син једног од убица у сусрету са оцем страдалог хероја отвара пут за превазилажење трагичне прошлости. Међународни филмски фестивал у Софији, 17. по реду, завршен је прексиноћ доделом награда. Од 7. до 17. марта на фестивалу је приказано 246 филмова из 49 земаља уз присуство 300 гостију. Филм „Кругови” је светску премијеру имао на фестивалу у Санденсу (САД), где је добио специјалну награду жирија, док је на недавно завршеном филмском фестивалу у Берлину добио награду селекције „Форум 2013”.

БИБЛИОТЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ

Изложба о Ериху Кошу У знак сећања на књижевника и преводиоца Ериха Коша (1913–2010), од чијег се рођења ове године навршава сто година, Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у јавном каталогу Библиотеке до 15. априла. Електронски каталог изложбе трајно се чува и доступан је на CD-у у Библиотеци, као и на сајту www.bms.rs. Ерих Кош је рођен 1913. године у Сарајеву. Дипломирао је на Правном факултету Београду, а након завршетка Другог светског рата обављао је бројне државне функције (био је потпредседник Комитета за културу владе ФНРЈ, начелник Министарства за културу и просвету у Савезном извршном већу, помоћник управника Народног музеја, генерални секретар Југословенске лиге за мир, дипломата...). Прву приповетку, Суха, објавио је 1945, а прву збирку прича, Као вуци, 1947.

године. Говорио је четири језика и преводио Гетеа и Шамиса. У његовом богатом опусу (више издања збирки приповедака, неколико романа, четири књиге есеја и огледа, три књиге аутобиографске прозе, чланци, памфлети и др.), доминирају књиге са темама из НОБ-а и савременог живота, препознатљиве по оштрој опсервацији, сликовитом приповедању и сатири. Међу његовим најпознатијим делима су романи Велики Мак, Ил тифо, Мреже, књиге прича Као вуци, Мешано друштво, Цвеће и бодље, Сатире, есеји Тај проклети занат списатељски, аутобиографска проза Узгредне забелешке и др. Кош је био редовни члан САНУ, председник ПЕН центра Србије и Задужбине Иве Андрића, члан Управе Савеза књижевника Југославије и Удружења књижевника Србије. За књижевни рад награђен је готово свим значајним признањима (Октобарска, НИН-ова и Седмојулска награда, „Кочићево перо” и „Златни беочуг” за животно дело и др.). Умро је 2010. године.

БРИТАНСКА ТОП-ЛИСТА

Боувијев албум на првом месту Албум „The Next Day” чувеног британског музичара Дејвида Боувија постао је најпродаванији 2013. и после 20 година вратио ову музичку легенду на прво место британске топ-листе. Албум „The Next Day” је Боувијев први албум на врху топ листе после „Black Tie Whi te No i se” из 1993. године, подсећа Би-БиСи. Боувијев нови албум продат је ове седмице у 94.000 примерака превазишавши тако албум Бон Џовија. Џастин Тимберлејк је и даље на врху листе синглова са „Mir rors”. Вести да 66-годишњи Боуви објављује нови материјал изненадило је многе у свету музике али су критичари албум прогласили најбољим повратничким албумом икада. Ретроспектива посвећена овом музичару биће отворена 23. марта у Викторија и Алберт музеју у Лондону и на њој ће Боуви бити прослављен као музички инова-

тор и културна икона. Иако Боуви није био директно умешан у припрему изложбе, његов Архив дао је „приступ без преседана” ку-

стосима Викторија и Алберт музеја који су изабрали костиме, ране фотографије и другу меморабилију. (Танјуг)

12

vOJvOdinA

utorak19.mart2013.

dnevnik

УЗДРМАНА ВЛАДАЈУЋА КОАЛИЦИЈА, СНС БОЈКОТОВАЛА СКУПШТИНУ

Фото: Сремске новине

„Водовод” прелива чашу

Сава ипак под контролом

РЕКЕ РАСТУ, СВА ПАЖЊА НА НАСИПИМА

Караш прекрио оранице, Сава игралиште СРЕМСКА МИТРОВИЦА, ПАНЧЕВО: Сава се јуче ујутру излила у Сремској Митровици и потопила једно дечје игралиште, ипак, насипи су чврсти, а водостај ове реке је у опадању. Руководилац одбране од поплава на подручју АП Војводина Мирко Галоња изјавио је јуче да на рекама и водотоцима, на подручју покрајине, нема потребе за проглашењем ванредне одбране од поплава. Он је казао да је водостај Тамиша код Јаше Томића кулминирао прекјуче, али да није достигао критеријум за проглашење ванредне одбране и да је јуче почело опадање водостаја на том подручју.

-На снази су редовне одбране од поплава а јуче је дужина тих одбрана смањена за око 40 километара изјавио је Галоња, додајући да су редовне одбране од поплава на територији Војводине проглашене на линијама, у дужини од 186 километара. Дужина трасе редовне одбране на Дунаву је 52 километра, на Сави 20 километара, на Тиси 41 километар, на Тамишу 61 километар, на каналу Бегеј 8,8 километар и на рукавцу Надела код Панчева у дужини од 2,3 километра. Дат је налог за затварање рупа у деловима насипа на Дунаву, код Ковина и на Сави, у реону Сремске Митровице, који су ископале лисице и јазавци - рекао је Галоња најавивши да ће се са тим радови кренути током данашњег дана.

Према информацијама шефа Лучке капетаније у Панчеву Зорана Гвозденовића, водостај Тамиша код Панчева од јуче ујутру је 540, што је 10 сантиметара више од редовне коте (530). На Тамишу је било најгоре код насеља Јаша Томић, али је већ од 9 часова река опала за 12 сантиметара.

- Водостај се на Тамишу код Панчева највероватније неће даље повећавати - тврди Гвозденовић, али може се очекивати спорије отицање воде, због високог водостаја Дунава.

- Ванредна кота одбране на Тамишу је 650 сантиметара, а водостај банатских река, Тамиша и Брзаве и даље је у порасту и ту је уведена редовна одбрана од поплава - рекао је јуче заменик начелника сектора за ванредне ситуације Ђорђе Бабић агенцији Бета и додао да је у осталом делу Србије ситуација на рекама боља него претходних дана. Он је казао и да се прати ситуација на каналу Дунав-Тиса-Дунав и да се по потреби укључују црпне станице и пумпе, како би се смањио ниво подземних вода. Редовна одбрана од поплава проглашена је и на Дунаву код Смедерева и Ковина, на Сави код Шапца, Хртковаца, Купинова и Прогара. Према речима Бабића, прекјуче је било проблема на речи Караш, која се излила и поплавила оранице и пашњаке. В. Х.

ЗРЕЊАНИН: Да нешто озбиљно не штима у владајућој коалицији у Зрењанину, показало се и на седници Скупштине града, одржаној последњег радног дана прошле седмице, када су одборници Српске напредне странке после вишесатног заседања одлучили да напусте скупштинске клупе и тако, због недостатка кворума, прекину даљи рад локалног парламента. Напредњаци су то учинили пре него што је на дневни ред дошло питање разрешења вршиоца дужности директора ЈКП “Водовод и канализација” и именовања директора тог јавног предузећа, што је, како се незванично спомиње и довело до свађе између коалиционих партнера. Спекулише са да садашњи први човек “Водовода и канализације” Бојан Путић кадар Демократске странке Србије, није по мери СНС и да би му ова партија радо видела леђа. Ово је за “Дневник” јуче потврдио и шеф опозиционе одборничке групе Српске радикалне

странке Саша Сантовац који је испричао шта се у петак увече догодило у скупштинској сали.

- Одборници СНС су затражили паузу, после које се нису вратили у клупе. Симптоматично је да су неколико тачака пре паузе и одборници Лиге социјалдемократа Војводине напустили салу, тако да није било кворума за даљи рад, па је председник Скупштине прекинуо седницу – препричао је Сантовац прошлонедељна дешавања. Он је, као највећу трагедију, назначио то што се први пут у историји, на овој седници, догодило да се на дневном реду прво нађе тачка именовања директора ЈКП “Водовод и канализација”, а тек затим разрешења вршиоца дужности.

- То говори да је још раније било индиција да неко из владајуће већине неће гласати за ове тачке дневног реда – оценио је Сантовац. Шеф радикала у зрењанинском парламенту разлоге за

Директор спреман да положи рачуне В.д. директора “Водовода и канализације” Бојан Путић рекао је за “Дневник” да сматра да не би требало да коментарише спекулације да је седница прекинута само због тачке о именовању директора овог предузећа, јер би то, по његовом мишљењу, било веома неодговорно од одборника који представљају једну озбиљну политичку опцију. На питање да ли је истина да СНС жели да преузме управљање над предузећем, он је одговорио да би то требало питати ту странку и њене представнике.

- Мене интересује рад ЈКП “Водовод и канализација” и сматрам да јавна предузећа не смеју бити у средишту евентуалних политичких несугласица, јер то значи да се жртвују интереси грађана – истакао је он. Упитан шта би могао бити разлог незадовољства СНС, Путић је казао да не мисли да би његов рад био разлог било чијег незадовољства.

- У сваком тренутку сам спреман да положим рачуне грађанима и Скупштини града. Можда би решење и било у рецепту републичких власти да се периодично предају извештаји о раду, па да се види како који директор или функционер раде – напо-

менуо је саговорник “Дневника”, подсећајући да су персонална комисија, као и Управни одбор предузећа, који чине представници свих странака владајуће коалиције, управо њега предложили за директора “Водовода и канализације”. Путић је додао да не мисли да би Бојан Путић било ко, уколико мисли да одговорном политиком води град, употребио један тако важан пројекат као што је фабрика воде за партијске интересе.

- То је пројекат на којем треба сви политички да се ујединимо и да га реализујемо тимским радом, у којем ће учествовати, пре свега, ресорни стручњаци – закључио је Путић.

ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ ВОЈВОДИНЕ БОЈАН ПАЈТИЋ У СЕНТИ

Капитална улагања и у образовање

Представљена макета споменика

ТРИ СОМБОРСКА УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА ЗА СПОМЕНИК СВОМ ВЕЛИКАНУ

Ернест Бошњак на главном сокаку

СОМБОР: Након што је главну сомборску Улицу краља Петра Првог, пре две године, украсио споменик највећем поети српског романтизма Лази Костићу, три овдашња удружења су изашла са новом, пажње вредном, иницијативом за споменичко обележје још једном (не само) градском великану. Наиме, УГ „Мој Сомбор“, „Буњевачко коло“ и „Мађарска касина“ су јуче презентовали пројекат постављања споменика пиониру филмске уметности на овим просторима Ернесту Бошњаку, који је своју бесмртност у светским размерама заслужио изумом званим „швенк“, односно оног момента када је у својим пионирским филмским остварењима, први пут у историји седме уметности, камеру са фиксног троношца почео да помера у складу са радњом коју бележи.

- Наша морална обавеза и жеља је да спомен обележјима подсетимо наше суграђане и госте Сомбора на варошке легенде, људе који су оставили свој значајан траг у историји, као што је то случај са Лазом Костићем или, у овој најновијој иницијативи, са пиониром филмске уметности Ернестом Бошњаком - образложио је разлоге за ову грађанску иницијативу координатор пројекта, угледни члан УГ „Мој Сомбор“ Борис Бакић. - Надлежна градска ко-

мисија за споменике и споменичка обележја је већ дала „зелено светло“ овој нашој иницијативи, а данас вам представљамо и макету споменика Ернесту Бошњака, коју је урадио Игор Шетер, аутор који је више него успешно овековечио и „нашег“ Лазу Костића - казао је Бакић, уз напомену да би по плану, споменик Ернесту Бошњаку у природној величини, био завршен, постављен и откривен до 7. јуна ове године, уколико кроз донације грађана окупљених у ова три удружења, али и уз помоћ продајне изложбе сомборских ликовних уметника, буде скупљено неопходних 3.000 евра. Определили смо се за јефтинију, све уобичајенију варијанту израде споменика, која подразумева израду полиестерског модела, који се након тога прекрива бронзаним прахом.

- Првобитна идеја је била да споменик Ернесту Бошњаку буде лоциран у близини споменика Лази Костићу и Светођурђевског крста, али ближи смо решењу да он ипак буде постављен на Главном Сокаку, у близини Читаоничке улице у којој је на броју седам, Бошњак имао своју штампарију и печаторезницу, којима се увек враћао не би ли могао да финансира своје филмске снове казао је туристички посленик Милан Војновић. М. Миљеновић

Горан Каурић

овакво понашање дела владајуће коалиције види у томе што СНС жели да преузме управљање над “Водоводом и канализацијом” и то из два разлога.

- Један је можда поновно расписивање тендера за изградњу

СЕНТА: Председник Владе Војводине др Бојан Пајтић посетио је јуче Сенту, где је разговарао са општинским челницима. Пајтић је, у присуству председника општине Рудолфа Цегледија, његовог заменика Ференца

деценије на територији Војводине, али нису капиталне инвестиције само у оно што кошта милијарде и милијарде динара. За децу у Школи „Турзо Лајош„, која ове године слави стогодишњицу, ово је итекако капитална инве-

Пајтић у обиласку обновљенoj фискултурнoj сали у Сенти

Борбеља, председнице СО Анико Ширкове, републичких и покрајинских посланика из ове средине Золтана Пека, Јожефа Шандора, Кароља Чизика и Анико Жирош Јанкелић и домаћина из матичне Основне школе „Стеван Сремац„ директорке Габријеле Шароши и педагошког руководиоца Ференца Тандарија, у Основној школи „Турзо Лајош„ присуствовао предаји на употребу обновљене фискултурне сале.

- Сигруно да је овај инвестициони талас највећи у последње три

стиција, јер ће деца моћи да одрастају на здрав начин, да се баве спортом у изузетно лепој спортској сали, а и одраслима ће ово бити прилика и могућност да се у вечерњим сатима укључе у рекреативне активности - рекао је Пајтић. За обнову фискултурне сале обезбеђено је 2,7 милиона динара за обнову пода. Извођач је помогао донацијом за кречење, а из општинске касе је финансирано постављање нових радијатора нагласио је Цегледи. М. Митровић

Саша Сантовац

фабрике воде и проналажење другог партнера, јер СНС до сада није показала велике амбиције да добије државне гаранције за изградњу фабрике, која би била препуштена немачкој фирми са којом је већ потписан уговор. Други разлог је реконструкција водоводне мреже, јер је у питању посао који многима може донети финансијску корист – објаснио је Сантовац и додао да би, по његовим информацијама, СНС и прихватила да Путић остане на челу предузећа, али под условом да његов помоћник Братислав Томић добије сва овлашћења директора. Поводом прекидања седнице Скупштине града јавности се, на ванредној конференцији за новинаре, обратио и шеф одборничке групе Демократске странке Горан Каурић. Он је оценио да је то кулминација неспособности градске власти.

- Владајућа гарнитура је покушала да противзаконито смени директоре јавних предузећа. Овај ток догађаја води ка увођењу привремених мера, па и до нових избора. Очекујемо да ће грађани умети да препознају неспособност и нерад ове власти – навео је Каурић. Ж. Балабан

Агроиндустријска зона у Кикинди КИКИНДА: Председник Општине Кикинда Саво Добранић потписао је са представницима компанија „Електровојводина„ и „Телеком Србија„ Споразум о заједничком улагању у агроиндустријску зону. У овом пројекту учествоваће и Јавно предузеће „Србијагас„ које ће са „Телекомом„ и „Електровојводином„ уложити близу шест милиона динара. У буџету локалне самоуправе за агроиндустријску зону планирано је 20 милиона динара, колико ће уложити и Министарство за грађевинарство и урбанизам. Припремни радови - зацевљење и уређење атмосферског канала, који вишак воде одводи из града према каналу су у току, док је за избор извођача који ће рашчистити терен расписана јавна набавка. Члан Општинског већа Ненад Грбић рекао је да је за ки-

киндску општину важно развијати пољопривреду, а циљ агроиндустријске зоне, која има 18 хектара, је да се организује тржиште пољопривредне производње, боља конкурентност пољопривредника, запошљавање и развој општине. Директор Јавне агенције за локални и економски развој Мирослав Кресоја додао је да је предрачунска вредност за завршетак радова 350 милиона динара.

-На пројекту је ангажован и УСАИД који је дао средства за ограђивање простора и набавку пластеника. Јавно предузеће „Воде Војводине„, Покрајински секретаријат за шумарство, водопривреду и пољопривреду, такође ће учествовати. Конкурисали смо за новац и у Фонду за капитална улагања. У зависности од прилива средстава зависиће и радови - рекао је Кресоја. А. Ђ.

Трибина у Културном центру

Војвођанска елегија

ЗРЕЊАНИН: У оквиру Циклуса герусијанских предавања, у малој сали Културног центра Зрењанина, данас ће бити одржана трибина, под називом “Неолиберализам и брисање класе (Политичко – идеолошки механизми прерасподеле класне моћи)”. Уводничар је филозоф Иван Раденковић, а модератор је уредник трибинског програма у Културном центру Мирослав Самарџић. Трибина почиње у 19 часова. Ж. Б.

БЕЧЕЈ: Дебитантско чедо режисерке Изабеле Шантић, позоришну представу „Војвођанска елегија“, које је настало према мотивима књиге Ђорђа Балашевића „Три послератна друга“ и чију је драматизацију потписао Жељко Хубач, видеће Бечејци вечерас у извођењу Камерне сцене „Мирослав Антић“ из Сенте. Представа ће се извести на сцени Градског позоришта Бечеј, почиње у 19 сати, а улаз је бесплатан. В. Ј.

dnevnik

utorak19.mart2013.

13

14

monitor

utorak19.mart2013.

dnevnik

H o r o s k o p 19. mart 2013.

OVAN 21.3-19.4.

Ини ци ја ти ва вас не на пу шта, али вам да нас ко му ни ка ци ја са уку ћа ни ма ни је ја ча стра на. Мо же те се на ћи у рас ко ра ку из ме ђу ва ших зах те ва и њи хо вих оче ки ва ња. Опре зно с нов цем.

BIK 20.4-20.5.

Про мен љи вог сте рас по ло же ња и не пре ви ше рас по ло же ни за ко му ни ка ци ју. Не под но си те ни ка кав тип на ре ђи ва ња и на мет ну тих ауто ри те та. Бу ди те опре зни у са о бра ћа ју, по себ но у гу жва ма.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

По ма ло сте ра се ја ни и има те про блем с кон цен тра ци јом. Бу ди те опре зни са нов цем, по себ но при ли ком пла ћа ња ра чу на. Мо гућ је гу би так нов ча ни ка. Емо тив ни од нос је на пет.

Ни сте пре ви ше рас по л о же ни. Има те ути сак да у љу ба ви не до би ја те ко ли ко за слу жу је те. Та ко ђе, са уку ћа ни ма не де ли те исте ста во ве и по гле де на бу дућ ност. Из бе га вај те ве ће ку по ви не.

Не ма те пре ви ше раз ло га за бри гу, али вас пра ти на пе тост. У ко му ни ка ци ји са прет по ста вље ни ма мо гу ће не ра зу ме ва ње. Ако сте во зач, бу ди те оре зни, мо гу ће су ма те ри јал не ште те.

Ин ту и ци ја вам је да нас ве о ма на гла ше на, сле ди те је. По у зда ни при ја тељ ће вам да ти пред лог ка ко да уна пре ди те фи нан си је. До бро раз ми сли те о по ну ђе ној ин ве сти ци ји, мо гу ћи су гу би ци.

Zoran Delibos VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Чвр сто за сту па те сво је ста во ве и уве ре ња и зна те да рет ко ко мо же да вам се су прот ста ви. Сло бод не Шкор пи је, оче куј те љу бав ну по ну ду од осо бе ко ја има по ро дич не оба ве зе.

До бро сте рас по ло же ни, али бу ди те опре зни на по љу по сла и са фи нан си ја ма. Не мој те бр зо пле то ула зи ти у не про ве ре не ком би на ци је, без об зи ра на по у зда не га ран ци је. Сма њи те хра ну.

Не сла га ње са парт не ром је све из ра же ни је, по себ но око по ро дич них тро шко ва. Са прет по ста вље ни ма, та ко ђе, не ма те нај бо љу ко му ни ка ци ју, па се по тру ди те да не из но си те су ге сти је.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ни сте пре ви ше си гур ни у на мет ну ти си стем вред но сти на по љу по сла. Али, да нас не мој те пра ви ти ни ка кве ис ко ра ке, по нај ма ње не мој те ис пра вља ти кри ве Дри не. Про бле ми с не са ни цом.

Ди на мич ни сте и тем пе ра мент ни, али не мој те пре те ри ва ти са не флек си бил ним ста во ви ма, по себ но на по слу. Та ко ђе, у по је ди ним пе ри о ди ма да на на пе та ко му ни ка ци ја с парт не ром.

Мо гу ћи су не спо ра зу ми са уку ћа ни ма, по себ но ако сте по ве за ни по ро дич ним по слом. По ку шај те да бу де те што то ле рант ни ји с мла ђим чла но ви ма по ро ди це, ка ко би сте из бе гли не по треб не пре пир ке.

TRI^-TRA^

Хит лутка из Фејсбуковог излога V REMENSKA

Топлије и променљиво облачно

Vojvodina Novi Sad

12

Subotica

10

Sombor

11

Kikinda

10

Vrbas

12

B. Palanka

12

Zreњanin

10

S. Mitrovica 15 Ruma

15

Panчevo

15

Vrшac

11

Srbija Beograd

14

Kragujevac

16

K. Mitrovica 15 Niш

PROGNOZA

17

НОВИ САД: Топлије и променљиво облачно с пролазном кишом. Биће и сунчаних интервала. Ветар ујутру појачан југоисточни, а од средине дана умерен западни. Притисак испод нормале. Минимална температура 4, а максимална 12 степени. ВОЈВОДИНА: Топлије и променљиво облачно с пролазном кишом. Биће и сунчаних интервала. Ветар ујутру умерен до појачан јужни и југоисточни, а по подне умерен западни. Притисак испод нормале. Минимална температура 3 степена, а максимална 15 степени. СРБИЈА: Топлије и променљиво облачно с пролазном кишом. Биће и сунчаних интервала. Ветар ујутру умерен до појачан јужни и југоисточни, по подне западни. Притисак испод нормале. Минимална температура 2, а максимална 17 степени. Прогноза за Србију у наредним данима: У среду дужи сунчани периоди и топлије. У четвртак кишовито уз постепен пад температуре. У петак хладније са кишом у нижим пределима и снегом у планинама, али падавине брзо престају. У суботу сунчани периоди током дана. У недељу наоблачење и могућа киша крајем дана. Од идућег понедељка је могуће ново захлађење. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Хронични болесници могу осећати извесне тегобе, па им се саветују адекватно одевање и умерене физичке активности. Метеоропатске реакције у виду главобоље и нервозе биће изражене у блажој форми. Свим учесницима у саобраћају је потребна појачана пажња.

Evropa Madrid

11

Rim

15

London

9

Cirih

5

Berlin

0

Beч

8

Varшava

3

Kijev

3

Moskva

-7

Oslo

-3

St. Peterburg -6 Atina

19

Pariz

6

Minhen

6

Budimpeшta

8

Stokholm

-3

На Фејсбук страници Women’s Rights News пре неколико дана је 29-годишња Ребека поставила фотографију лутке коју је снимила у излогу једне шведске продавнице доњег веша. Лутка изгледа као већина просечних жена и због тога је привукла Ребекину пажњу, али и многих који су је потом видели на Фејсбуку - за само неколико дана добила је преко 60.000 лајкова. Женама је досадила тортура премршавих лутака које изгледају нереално и једва су дочекале да у излогу виде лутку са облинама, која „подесећа на људско биће”, како је написала девојка која је поставила фотографију. У љубичастом доњем вешу, с доколеницама, немарно огрнута марамом преко рамена, ова лутка изгледа као свака друга жена. Она није дебела, већ нормалних, уобичајених пропорција. „Она изгледа здраво”, написала је Ребека, која је критиковала лутке у бутицима ХиМ: „Имају струк широк као моја цеваница.„

VIC DANA Упо зна ју се Ја па нац и Ха со. Ја па нац: „Оно ри ко-Сан, ка ра те, цр ни по јас, тре ћи дан.” Ха со: „Ха-Сам, иши јас, ву не ни по јас, сва ки дан.”

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

TISA

Bezdan

406 (-14)

Slankamen

510 (10)

Apatin

496 (-6)

Zemun

552 (11)

Tendencija opadawa

Senta

472 (10)

Bogojevo

465 (1)

Panчevo

540 (10)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

418 (14)

Tendencija stagnacije

Baч. Palanka

446 (7)

Smederevo

616 (-4)

Titel

519 (11)

NERA

Novi Sad

444 (6)

Tendencija opadawa i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

504 (-22) N. Kneжevac

SAVA

136 (30)

Tendencija porasta

465 (8)

Tendencija porasta

S. Mitrovica 625 (-14) Beograd

Kusiћ

505 (12)

164 (-24)

Reшeњe:

DUNAV

Ove ra do ku me na ta sa mo u za ka za nom ter mi nu Ove ra pot pi sa u Osnov nom su du od da nas se mo `e oba vi ti sa mo ako se una pred za ka `e ter min. Na {al te ru za in for ma ci je u Osnov nom su du ili pu tem saj ta www.ns.os.sud.rs gra |a ni mo gu za ka za ti ta ~an dan i vre me za ove ru do ku me na ta.

Na saj tu su da na la ze se i sve in for mar ma ci je ve za ne za ove ru do ku me na ta, po da ci o vi si ni

Go reo po drum kod Rad ni~ kog do ma

tak se, bro ju `i ro ra ~u na su da na ko ji je po treb no upla ti ti tak su, ali i dru ge in for ma ci je ko je }e gra |a ni ma omo gu }i ti da pre do la ska u sud bu du bla go vre me no i ta~ no oba ve {te ni.

Ka ko sa op {ta va ju iz slu `be ove re ove usta no ve, ciq no ve me re je bo qi i efi ka sni ji rad {al te ra.

A. L.

U po dru mu zgra de na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 26 ju ~e oko 13 sa ti iz bio je po `ar u ko jem, na sre }u, ni ko ni je po vre |en.

Po `ar je iz bio u pro sto ri ja ma ko je se na la ze ta~ no po red po pu lar nog no} nog ba ra „Kis”, ne da le ko od Rad ni~ kog do ma.

Tro je va tro ga snih ko la ubr zo

Novosadska utorak19.mart2013.

na kon do ja ve sti glo je na li ce me sta i po `ar je lo ka li zo van za ne ko li ko mi nu ta. Pret po sta qa da se va tra pro {i ri la ka da je za hva ti la sto la ri ju, ali ta~ ne uzro ke po `a ra, kao i vi si nu ma te ri jal ne {te te, utvr di }e in spek ci ja.

A. J.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PRI VRED NI SUD NI JE OD LU ^I VAO O RE VI ZI JI U SPO RU ATP „VOJ VO DI NA” PRO TIV GRA DA

Tu `i la {tvo za ko ~i lo od {te tu ni o ~e mu da se iz ja {wa va. Ume sto ko pi je pre su de, ovaj sud je po slao tu `i la {tvu ori gi nal pred me ta, te do po vrat ka ori gi na la, pri nud na na pla ta ne mo `e da se pro ve de.

Pri vred ni sud u No vom Sa du ju ~e ni je po slao zah tev re vi zi ju Vr hov nom ka sa ci o nom su du po ini ci ja ti vi Gra da po sle iz gu bqe nog su da od ATP „Voj vo di ne”.

Na i me, u pe tak je is te kao rok od 30 da na, po sle iz re ~e ne pra vo sna -

`ne sud ske pre su de do ka da su stra ne u po stup ku mo gle da ulo `e van red ni prav ni lek, ko ji do du {e, ne od la `e da se od lu ka su da ne spro ve de. Pri vred ni sud je u po stup ku re vi zi je imao za da tak da pre gle da da li je re vi zi ja ured na i do zvo qe na, i uko li ko je ste, do ku men ta ci ju Gra da i „Voj vo di ne” po {a qe u Vr hov ni ka sa ci o ni sud u Be o grad.

Zah tev za re vi zi ju u ime No vog Sa da pod ne la je grad ski jav -

Ne kad i sad

Emir Ja {a re vi}

jav nom tu `i la {tvu, jer je Grad tra `io za {ti tu za ko ni to sti, i dok ga tu `i la {tvo ne vra ti, Pri vred nom su du u No vom Sa du su sve za ne ru ke – iz ja vi la je ju ~e za „Dnev nik” port pa rol ka Pri vred nog su da Oli ve ra La zi}-Ru sov, do da ju }i da zbog to ga sud ne mo `e

Pre ma do ku men ta ci ji ko ju ima ATP „Voj vo di na”, Li di ja Jar maz - Li si ca kao grad ski jav ni pra vo bra ni lac 10. apri la 2007. go di ne tra `i la od ne ka da {weg Mi ni star stva za ka pi tal ne in ve sti ci je da do ne se re {e we o za tva ra wu Me |u me sne auto bu ske sta ni ce kod @e le zni~ ke sta ni ce. Ta da je Mi ni star stvu do sta vi la od lu ke Uprav nog od bo ra Za vo da za iz grad wu gra da da je MAS-u is te kao rok za pri vre me no ko ri {}e we grad skog gra |e vin skog ze mqi {ta, po {to grad sko ze mqi {te ni je da to na traj no ko ri {}e we. Po sle to ga sti glo je iz Mi ni star stva za ka pi tal ne in ve sti ci je re {e we da se auto bu ska sta ni ca za tvo ri, ali bez pot pi sa i pe ~a ta. „Voj vo di na” je, ka `e advo kat Ja {a re vi}, zbog to ga pod ne la vi {e kri vi~ nih pri ja va za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja pro tiv od go vor nih iz Mi ni star stva, a sud bi na tih pri ja va jo{ ni je po zna ta.

NE VO QE @I TE QA PO PO VI CE

Kli zi {te po no vo pre ti po ro di ca ma Kli zi {te, na do mak Lo va~ kog do ma na Po po vi ci, ko je se pret hod nih go di na ne ko li ko pu ta ak ti vi ra lo, ju ~e se po no vo ob ru {i lo i to na sa mo ne ko li ko me ta ra od po ro di~ ne ku }e u ko joj `i vi tro je ma le de ce. Po red to ga, kli zi {te se ak ti vi ra lo i is pod mo sti }a na ze mqa nom pu tu ko ji vo di do ku }a, pa bi u slu ~a ju da se pot pu no uru {i me {ta ni osta li bez pri la za svo jim do mo vi ma.

At mos fer ske vo de na ovom de lu Po po vi ce sva ke go di ne pra ve sve ve }e i ve }e od ro ne. U bli zi ni `i vi 18 po ro di ca, ko je se mo gu na }i na uda ru kli zi {ta.

- Obra }a li smo se svi ma, ve} ne ko li ko go di na, ali do kra ja ni je ni {ta ura |e no. Sa da je kre nu lo da se od ra wa i is pred mo je ku }e, ali mi sud ni je do zvo lio da na pra vim zid ko ji bi za dr `ao ze mqu. Od ron je ot krio i stur jne ka blo ve, ko ji mo gu bi ti ve o ma opa sni. Ta ko |e, ne ko li ko de se ti na me ta ra da qe, at mos fer ske vo de na pra vi li su pra vi ka won,

Ra den ko Br ki} kraj kli zi {ta ko je ugro`ava put

du bok pre ko de set me ta ra, i sa mo je pi ta we vre me na ka da }e se put uru {i ti. To me sto ni je ~ak ni pra vil no obez be |e no, ve} je sa mo sta vqe na tra ka za opa snost. Je di no {to me ne za ni ma, je bez bed nost mo je de ce, ko ja sva kog da na mo ra ju tu da pro la zi ti - ka `e Ra den ko Br ki}.

At mos fer ske vo de otvo ri le ka won

Pre ne ko li ko go di na, na kon pi sa wa na {eg li sta, Za vod za iz grad wu gra da de li mi~ no je re {io pro blem, po sta vqa ju }i 100 ku bi ka ka me na, ka ko bi se za u sta vi lo kli zi {te, ali je to bi lo sa mo krat ko ro~ no re {e we. Vo do pri vred no pred u ze }e „[aj ka {ka”, sa ko jom Grad ska upra va za ko mu nal ne po slo ve sva ke go di ne pot pi su je ugo vor za odr `a va we ka na la za od vod at mos fer skih vo da, pro {le go di ne je po ~e lo sa grad wom od vo da, ali je, ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, do {lo do za sto ja, jer je od vod tre bao da pro la zi kroz pri vat ni po sed. U ovom pred u- ze }u ju ~e ni smo us pe li da do bi je mo od go vor, jer je rad no vre me ve} bi lo za vr {e no.

Pred sed nik Sa ve ta Me sne za jed ni ce „Srem ska Ka me ni ca” Qu bo mir La si ca, po tvr dio nam je da }e pred u ze }e „[aj ka {ka” usko ro na sta vi ti ra do ve na grad wi od vo da i da }e ovaj pro blem bi ti usko ro re {en. G. ^et nik Fo to: S. [u {we vi}

Fo to: F. Ba ki}

ATP „Voj vo di na” u re or ga ni za ci ji jo{ ne mo `e pri nud no da na pla ti od {te tu od Gra da po pra vo sna `noj pre su di Ape la ci o nog pri vred nog su da u iz no su od 1,3 mi li jar du di na ra, bez ka ma te. – Pred met je i da qe u re pu bli~ kom

Od {te ta za pra znu sta ni cu ~e ka ori gi nal pre su du

ni pra vo bra ni lac Li di ja Jar maz Li si ca, ko ja je su du pri lo `i la re {e we o ime no va wu na tu funk ci ju.

Be o grad ski advo kat Emir Ja {a re vi} ko ji u spo ru „Voj vo di na” pro tiv Gra da, za stu pa ume {a ~a u po stup ku, biv {eg vla sni ka pred u ze }a Ili ju De vi }a, ka -

`e da je grad ski pra vo bra ni lac u No vom Sa du tre ba la su du da pri lo `i da ima iz ri ~i to ovla {}e we, pu no mo} za iz ja vqi va we re vi zi je, {to Jar maz Li si ca ni je po ka za la su du.

Ja {a re vi} ka `e da Grad ni je od red be od lu ke Grad skog jav nog pra vo bra ni la {tva uskla dio sa

iz me na ma i do pu na ma Za ko na o par ni~ nom po stup ku. U tom za ko nu pro pi sa ne su iz ri ~i te od red be oko ovla {}e wa za iz ja vqi va we van red nih prav nih le ko va pre ma ko ji ma je, pod vla ~i be o grad ski advo kat, po treb no di rekt no ovla {}e we za re vi zij sko za stu pa we.

Zor ka De li}

DA NAS NA SPEN SU

„No vo sad sko pro le }e” otva ra vra ta Tra di ci o nal na eko lo {ka ma ni fe sta ci ja „No vo sad sko pro le }e”, 23. po re du, bi }e otvo re na da nas u 11 ~a so va na Spen su.

Po kret go ra na No vog Sa da oku pio je vi {e od 200 iz la ga ~a i or ga ni zo vao mno go broj ne obra zov ne, kul tur ne i za bav ne sa dr `a je.

Bi }e or ga ni zo va ne iz lo `be cve }a, sad ni ca, opre me za hor ti kul tu ru, me da i zdrav stve no bez bed ne hra ne, su ve ni ra i ru ko tvo ri na, a po seb na pa `wa u~e sni ka bi }e po sve }e na vo di, jer su Uje di we ne na ci je 2013. pro gla si le go di nom tog re sur sa.

Otva ra wu }e pri su stvo va ti gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi}, a u sve ~a nom de lu }e na stu pi ti de~ ji hor iz vr ti }a „Pal ~i ca”. Bi }e pro ~i ta ne i tri naj lep {e eko lo {ke po ru ke kon kur sa ko ji je or ga ni zo van u osnov nim {ko la ma.

U 11.55 sa ti u am fi te a tru Spen sa bi }e pred sta vqe na stra te gi ja raz vo ja ze le nih pro sto ra „No vi Sad - ze le ni grad”, a u 18 sa ti u sve ~a nom sa lo nu odr `a }e se eko lo {ka ra di o ni ca za osnov ce o {ted wi i za {ti ti vo de. U 19 ~a so va na bi ni }e se pred sta vi ti ple sni klub PSN i

do ~a ra ti mam bo, ~a-~a-~a i en gle ski val cer.

To kom pet da na ma ni fe sta ci je na ne ko li ko pro met nih me sta bi }e po sta vqe ne ku ti je za pri ku pqa we po mo }i za mla de qu de

Po la ve ka gim na zi je „Sve to zar Mar ko vi}” Gim na zi ja „Sve to zar Mar ko vi}” ove go di ne obe le `a va 50 go di na po sto ja wa i ra da. Tim po vo dom u {ko li }e se odr `a ti niz ak tiv no sti, a glav na ce re mo ni ja pred vi |e na je za pe tak 22. mar ta, ka da }e u sve ~a noj sa li Gim na zi je bi ti upri li ~ e n a sve ~ a n a aka d e m i j a, a bi }e uru ~e na i pri zna wa i za hval ni ce po je din ci ma i in sti -

tu ci ja ma za iz u zet ne do pri no se u ra du {ko le. Za hval ni ce }e do b i t i i mi n i s tar pro s ve t e @eq ko Ob ra do vi}, kao i dram ski pi sac i ne ka da {wi u~e nik {ko le Du {an Ko va ~e vi}. Ova gim na zi ja je jed na od vo de }ih {ko la u Po kra ji ni i Re pu bli ci, o ~e mu sve do ~e broj na pri zna wa i na gra de.

Q. Na.

ko ji ma je neo p hod na ope ra ci ja ko ja im `i vot zna ~i. Ulaz je bes pla tan, a vra ta”No vo sad skog pro le }a” otvo re na su za po se ti o ce do 23. mar ta od 8 do 20 sa ti.

A. J.

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak19.mart2013.

AKCIJA „DNEVNIKA” I „VULKAN IZDAVA[TVA”

„Biblijski kod 2 – odbrojavawe” Iz¬ d a¬ v a~ ka ku¬ } a “Vul kan izdava{tvo” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve danas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji ni su bi li do bit ni ci, bi }e dari va ni pri¬ m e¬ r kom kwi ge “Biblijski kod 2 - odbrojavawe” Maj kla Dro sni na u izdawu „Vulkan izdava{tva“. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Vulkan”, Zmaj Jovina 24.

Biblijski kod, drevnu {ifru koja se nalazi u Bibliji i

mo`e predvideti na{u budu}nost, svetu je otkrio novinar Majkl Drosnin u svom neprikosnovenom bestseleru. Sada nam predstavqa potpuno nova predvi |awa koja nas upozoravaju da mo`da imamo samo tri godine da izbegnemo armagedon. Ova dra ma ti~ na kwi ga po~iwe doga|ajima koji su se zbili 11. septembra 2001, a za koje je Drosnin otkrio da su pred ska za ni Bi blij skim ko dom starim tri hiqade godina. Me|utim, 11. septembar samo je po~etak. Biblija ka`e da smo ve} zakora~ili u kraj vremena.

A. Va.

DNEVNIK

NOVI SAD CENTAR MATEMATIKE I MEHANIKE

Grad ugostio preko 700 eksperata iz sveta Srpsko narodno pozori{te ju~e je bilo prepuno eksperata i doktoranata matematike i mehanike, u~esnika prvi put u Srbiji organizovane godi{we konferencije Me|unarodne asocijacije primewenih matemati~ara i mehani~ara (GAMM). Konferencija traje do 22. marta i okupqa preko 700 u~esnika iz vi{e od 50 zemaqa sveta koji }e razmeniti saznawa iz oblasti primewene matematike i mehanike. Organizatori su Fakultet tehni~kih nauka i Prirodno-matemati~ki fakultet. Prema re~ima jedne od glavnih organizatorki skupa, profesorke sa PMF-a Qi qa ne Cvet ko vi}, Novi Sad se u posledwih 10 godina preporu~io ne samo kao prepoznatqiv univerzitet u ovim nau~nim oblastima, ve} i kao dobar doma}in.

- Pored benefita koji }e imati sam grad dolaskom vi{e stotina u~esnika i wihovih pratilaca, najve}u korist ima}e sami studenti jer su dobili priliku sa slu{aju dva popularna preda-

Foto: R. Hayi}

16

vawa koja }e se odr`ati ve~eras i sutra u 18.15 ~asova na FTN-u, a dotica}e se mesta primewene matematike i mehanike u sistemu nauka - navela je Cvetkovi}.

Dodala je da }e biti organizovano i 10 plenarnih preda-

vawa i 12 mini simpozijuma u SNP-u i „Areni Sinepleks”, dok }e se na FTN-u odvijati 23 sek ci je. Rek tor no vo sad skog Uni ver zi te ta (UNS) Mi r o slav Ve sko vi} istakao je zna~aj ova kvog sku pa kao de la

„pro ce sa in ter na ci o na li za cije u strategiji razvoja visokog obrazovawa”.

- Ovim pokazujemo da je do}i u Novi Sad lepo, da i mi imamo izuzetne istra`iva~e koji se mogu takmi~iti sa svetskim, te da je me|unarodna saradwa uvek bila karakteristika na{eg univerziteta. Matematika i mehanika jedne su od perjanica istra`iva~kih projekata na na{em Univrzitetu i posve}uje im se velika pa`wa - rekao je Veskovi}.

Predsednik GAMM-a Vol ker Mer man predo~io je da su ove grane nauke jedan od kqu~nih zamajaca za razvoj nauka kao {to su biologija ili medicina, kao i prilikom izrade aviona, automobila, novih materijala. Istakao je veliko zadovoqstvo jer se konferencija odr`ava upravo u Novom Sadu, i to prvi put od osnivawa Asocijacije, 1922. godine. Na prostorima nekada{we SFRJ samo je jednom odr`an ovaj skup i to u Dubrovniku 1985. godine.

A. Jerini} PREDAVAWE U DOMU ZDRAVQA

PLANOVI PRED[KOLSKE USTANOVE „RADOSNO DETIWSTVO”

Voza~i autobusa igrali {ah U prostorijama Javnog gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad” ju~e je odr`ana {ahovska simultanka radi podr{ke razvoju {aha. Fide majstor @eq ko Me dar igrao je protiv zaposlenih u Gradskom saobra}ajnom preduze}u. Za {ahovsku tablu seo je i direktor preduze}a Mi lan Ba la}. Kazao je da }e preduze}e kada god bude u prilici podr`ati akciju koja poma`e razvoju pozitivnih dru{tvenih vrednosti i zdravih `ivotnih stilova. Zaposleni koji su uspeli da izbegnu poraz, nagra|eni su Medarevom kwigom „Nau~ite {ah uz svoje dete”.

Z. D.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (14), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Pet legendi” (12.35), „Hobit” (12.30), „Zvon~ica i tajna krila” (12.05, 13.15), „Semijeva velika avantura” (13), „\angova osveta” (22), „Ana Karewina” (19.30), „Ivica i Marica: lovci na ve{tice” (22.25), „Krugovi” (20.10), „Jadnici” (19.20), „Falsifikator” (20.20, 22.15), „Mama” (22.25), „OZ veliki i mo}ni” (20), „Vrati mi ime” (20.15, 22.20), „Let” (22.30), „Kruds 3D” (12, 14)

POZORI[TA SNP: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama „Sluga dvaju gospodara„ (19.30), Scena „Jovan \or|evi}”, opera „Trubadur” (19) No vo sad sko po zo ri {te: velika sala „Povodom galeba” (20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ma {a Ri sti} iz Sremskih Karlovaca (de~aci), DEVOJ^ICE: Rad mi la @i va nov, Bi qa na Ma ti je vi}, Iva na Isa je vi} Bu di}, Je le na Obe no vi} i Ma ri na Ku ki} iz Novog Sada, Sne `a na Ve lic ki iz Ka}a, Na da Do mo wi iz Stare Pazove, Da ni je la Sa vi} iz Ba~kog Jarka, Ma ri ja [qiv ka iz @abqa, Zor ka Kr sti} iz Ba~ke Palanke, Bo ja na Ba u {ka iz Maradika i Mir ja na Mi ku li} iz Temerina, DE^AKE: Slo bo dan ka To ja ga, Iva na Jo vi ~in, Ra da La gun xin, Dra ga na ^o lo vi}, Je le na Ki zi}, Iva na Kru {ko wa Sa ri}, Adri a na Be kan, Mi la na Ra di sa vqe vi}, Svje tla na Kra ji no vi}, Mi la na Fe ra ti, San da Ali ma no vi}, Qi qa na Ga ko vi} Du ki}, Go ran ka Po no rac, Svje tla na Si mi} i An drea Fe ke te iz Novog Sada, Ta wa Pa la na~ ki iz Kule, Dra ga na Eri} iz ^elareva, Ka ta ri na Ra dul iz ^uruga i Te o do ra Ha su ki} iz Rumenke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Josip Josipa Olah (1936) u 10.30 sati, Borislav Tome Basta (1936) u 11.15, Zdravko Slavka Vujkov (1930) u 12, Qubinka Bo`idara Radin (1934) u 12.45, [arlota \ule Komnenov (1952) u 13.30, \or|e Vlade Keki} (1948) u 14.15 i Jovan Milana Teodorovi} (1942) u 15 sati. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawena Ivanka Ivana Grubje{i} (1926) u 13 sati. Na mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Stevan @arka Bekvalac (1958) u 15 sati.

Nadogradwa vrti}a „^igra” Od 180 miliona dinara, koje je Grad izdvojio za Pred{kolsku ustanovu „Radosno detiwstvo”, sem izgradwe vrti}a u Radni~koj ulici, nadogradi}e se i objekat „^igra” u Ulici Jo`e Vlahovi}a u Petrovaradi nu. Na do grad wom bi se u „^igri” dobilo dodatnih 800 metara kvadratnih, a za taj posao je potrebno 64.000.000 dinara. Direktor „Radosnog detiw stva” Mar k o Gr g u r e v i}

TElEfONI

ka`e za „Dnevnik” da }e radovi po~eti ~im im na ra~un bude upla}en novac i zavr{i se procedura za izbor izvo|a~a.

- Izgradwom vrti}a u Radni~koj i nadogradwom obdani{ta u Petrovaradinu stvori}emo uslove za rad jo{ 30 grupa, {to bi znatno rasteretilo listu ~ekawa - ka`e Grgurevi}.

Lista ~ekawa u ovoj ustanovi je stara boqka. Na woj je

vi {e od 1.000 ma li {a na, a prema najavama Grgurevi}a, u aprilu }e biti raspisan konkurs za prijem nove dece u ustanovu. Za sada jo{ ne znaju koliko }e grupa upisati, ali je izvesno da }e najvi{e mesta biti za decu mla|eg jaslenog uzrasta i za pred{kolce kojima je pripremni program obavezan, jer bez wega ne mogu da krenu u {kolu.

Q. Na.

Komplikacije dijabetesa U Savetovali{tu za dijabetes Doma zdravqa koje se nalazi u ambulanti na Limanu, danas u 17 ~asova bi}e odr`ano predavawe „Komplikacije dijabetesa”. Predavawe na istu temu bi}e odr`ano sutra u objektu „Jovan Jovanovi} Zmaj”, u Zmaj Ogwena Vuka 19.

Broj telefona za dodatne informacije u Savetovali{tu na Limanu je 4879-833, a u Zmaj Ogwena Vuka 4879-437.

I. D.

NOVOSADSKI VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 19991, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, i 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

@r tva is pa la kri vac je o{te }en i za za kup ni nu, ali i za tro {ko ve „In for ma ti ci“ od 322.727 di na ra, ko je Mr |an ni je pla }ao, iako je uzi mao pa re od pod sta na ra – iz ja vio je [i man.

On je do dao da su po kre nu li ne ko li ko sud skih po stu pa ka pro tiv Mr |a na, ukqu ~u ju }i i onaj za na kna du {te te.

Ta di} se na do ve zao da je Ste van Mr |an znao da ni je vla snik sta na za ko ji je na pla }i vao ki ri ju.

- No vi na ri su jed no stav no pri hva ti li Mr |a no vu iz ja vu bez pro ve ra va wa ~i we ni ca, pre ne li su ~ak i da se tu kla sa ga zdom. Pe ra zi} je shva ti la da se ne {to de {a va tek kad je do bi la po ziv su da da se ise li iz sta na i pre da ga unu ku, iako je pla }a la za kup. Za {to Mr -

O Kon stan ti nu Ve li kom Pre da va we „Kon stan tin Ve li ki i umet nost we go vog do ba” po vo dom obe le `a va wa 17 ve ko va od Mi lan skog edik ta bi }e odr `a no su tra u 19 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35. Pre da va ~i su isto ri ~ar umet no sti Mi li ca Bo go sa vqe vi} i isto ri ~ar Vo ji slav Mar ti nov.

G. ^.

Tri bi na na „Edu kon su” Tri bi na “Uti caj po pu lar ne kul tu re na si stem vred no sti kod mla dih” bi }e odr `a na ve ~e ras u 19 ~a so va na Uni ver zi te tu “Edu kons” u Srem skoj Ka me ni ci, Voj vo de Put ni ka 87. Ulaz je slo bo dan i va `i za sve stu den te i sred wo {kol ce.

A. Va.

Za {tit nik gra |a na u Grad skoj bi bli o te ci Za {tit nik gra |a na Alek san dar Gru ji} i di rek tor Grad ske bi bli o te ke Dra gan Ko ji} raz go va ra }e da nas od 18 ~a so va sa su gra |a ni ma u ogran ku bi bli o te ke „Ko sta Trif ko vi}” na De te li na ri.

J. Z.

Fo to: B. Lu ~i}

Zabrinuta za bezbednost - U pi ta wu je no vi nar ski lin~ i pi tam se {ta bi se de si lo da se ovo de {a va lo ne koj ano nim noj oso bi?

Bri nem se za bez bed nost svo je po ro di ce i se be – kroz su ze je re kla Pe ra zi }e, na po me nuv {i da je we na }er ka spre ~i la Mr |a na, ko ji je imao ~e ki}, da pro va li u stan, a da je ona po zva la po li ci ju ko ja ga je pri ve la.

Marina Perazi}

|an ne tu `i Pe ra zi }e vu, ako mu je du `na 3.500 evra za ki ri ju? – upi tao je Ta di}.

On je na veo da je Ma ri na Pe ra zi} pri hva ti la re {e we su da i da je sa mo tra `i la da i da qe iz najm qu je stan. Ta ko je od mah na kon sud skog na lo ga, za kqu ~i la ugo vor o za ku pu sa Mr |a no vim unu kom i, ka ko na vo di Ta di}, ured no iz mi ru je oba ve ze.

- Mi smo me wa li vra ta na sta nu, jer je Mr |an ve} po ku {a vao da blo ki ra vra ta si pa ju }i u bra vu su per le pak i gu ra ju }i gran ~i ce.

Na dan kad mi je sud na lo `io da se ise lim, on je do {ao da mi pro va li u stan. Sre }om, pred sed nik skup -

Dvor ci i let wi kov ci Voj vo di ne Pro mo ci ja kwi ge „Dvor ci i let w i k ov c i Voj v o d i n e” dr Bran ke Ku li} bi }e odr `a na da nas u 12 ~a so va u sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske, Uli ca Ma ti ce srp ske 1. Po red autor ke go vo ri }e prof. dr Dra gan Sta ni}, Zo ran Va pa, Du {an Vu ji ~i} i mr Du brav ka \u ka no vi} Va pa.

G. ^.

Od la ga we krup nog ot pa da Kon t ej n e r i za od l a g a w e krup n og ot p a d a bi } e do su t ra u uli c a m a Mi k o l e Ko ~ i { a i Pa s te r o v oj 8, te na uglo v i m a uli c a Ili j e Bir ~ a n i n a i Ha xi Ru v i m o v e i Can k a r e v e i Jan k a ^me l i k a u Me s noj za jed n i c i „De t e l i n a r a”. Od da nas do ~e t vrt k a kon t ej n e r i za od l a g a w e krup n og ot p a d a bi }e po s ta v qe n i i u MZ „Omla din s ki po k ret” na uglo v i m a uli c a Jo v a n a Hra n i l o v i } a i Stje p a n a M. Qu b i { e, Bo g o b o ja Ata n ac k o v i } a i Omla d in skog po k re t a, Ga g a r i n o v e i Omla d in s kog po k re t a i u Ba~ k oj uli c i u pro l a z u pre m a Ru m e n a~ k oj.

A. L.

17

VESTI

MARINA PERAZI] O PODSTANARSKIM PROBLEMIMA

Da pod sta nar ske mu ke u No vom Sa du mu ~e i po zna te jav nost se ne dav no upo zna la pre ko po je di nih me di ja ka da je i ob ja vqe no da je po zna ta pe va ~i ca Ma ri na Pe ra zi} do {la u su kob sa sta no dav cem Ste va nom Mr |a nom, ko ji se iz ro dio u ko {ka we pred vra ti ma sta na ko ji je Pe ra zi }e va iz najm qi va la. Wen advo kat Ni ko la Ta di} re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re da u tim neo d me re nim na pi si ma ni su iz ne te ~i we ni ce. Po we mu, Mr |an je po ~i nio ne ko li ko kri vi~ nih de la, ukqu ~u ju }i la `no pred sta vqa we i pre va ru ka da je pot pi sao ugo vor o naj mu sta na s Pe ra zi }e vom, a da po pra vo sna `noj sud skoj pre su di taj stan pri pa da we go vom unu ku.

Advo kat Igor [i man, ko ji za stu pa ma lo let nog Mr |a no vog unu ka, po tvr dio je da se vo dio sud ski spor oko sta na 29 u uli ci Na rod nog fron ta, u ko jem je pod sta nar Ma ri na Pe ra zi} i sta na 28, u ko ji ma je Ste van Mr |an bio vla snik po lo vi ne na kon smr ti unu ko ve maj ke i svo je }er ke, da bi na su du unuk do bio stan 29, a Mr |an su sed ni, broj 28.

- U ju lu 2010. go di ne stu pi la je na sna gu pra vo sna `nost sud ske pre su de, a u sep tem bru se Pe ra zi }e va use qa va u taj stan i skla pa ugo vor sa Ste va nom Mr |a nom, ne zna ju }i za pre su du. I ra ni je je Mr |an iz da vao taj stan, a da po lo vi nu nov ca ni je da vao unu ku, ko ji

utorak19.mart2013.

{ti ne sta na ra uhva tio ga je na de lu, jer ni ko od nas ni je bio u sta nu – re kla je Ma ri na Pe ra zi} i do da la da je na kon {to je kom {i ja re kao da }e po zva ti po li ci ju, Mr |an po be gao sa jo{ dva po ma ga ~a.

Ona ka `e i da je slu ~aj pri ja vqen po li ci ji, te da je ugo vor s Mr |a no vim unu kom sklo pqen na kon za vr {et ka par ni ce ko ju su vo di li de da i unuk. „Dnev nik“ je po ku {ao da ~u je i dru gu stra nu pri ~e od Ste va na Mr |a na, ko ji nas je upu tio na we go vog advo ka ta Mi la na Un ko vi }a, ko ji nam je re kao da }e mo we gov od go vor do bi ti da nas.

Svetozar Krsti}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 9 do 10 sa ti Pan ~e va~ ka od V. Mi ski na do Obla ~i }a Ra da, Obla ~i }a Ra da od Pan ~e va~ ke do Bo {ka Vre ba la, Ka me war 4 od 1 do 17 i od 55 do 59; od 8 do 9 sa ti Ru `in gaj od 2 do 32 i od 1 do 29, Pol gar An dra {a 18, Su bo ti~ ka 29; od 11 do 12 sa ti \or |a Kr sti }a, Isi do re Se ku li} i Mi lo ja ^i pli }a; od 9.30 do 10.30 sa ti Pe te fi [an do ra od 104 do 150, od 91 do 133, [um ska od 6 do 10 i 5, Go ra na Ko va ~i }a od 2 do 34 i od 1 do 37, Jo va na Po po vi }a od 28 do 60 i od 57 do 63, Ila ri o na Ru var ca od 27 do 31, 30 i 32, Ka pe ta na Be ri }a od 2 do 10 i od 1 do 11; od 8 do 9 sa ti Pe te fi [an do ra od 150 do 194 i od 133 do 203, [um ska od 10 do 14 i 11e, Mi la na Sa vi }a od 4 do 62 i od 1 do 47; od 8 do 13 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma na Ada mo vi }e vom na se qu i na Te le pu.

Srem ska Ka me ni ca: od 12 do 13 sa ti vi kend na se qe ~ar dak, Ju ri ja Ga ga ri na, put Srem skog od re da, Bo ra~ ka, Par ti zan ski put, Pa ra gov ski put, Sla vu je va, ^e ti nar ska i Fru {ko gor ski put; od 10.30 do 11.30 sa ti Ga je va, Slo bo da na Ba ji }a, Pe tra Ko ~i }a, Rib wak do wi put, Rib wak gor wi put, Ka me ni~ ki put, be ton ska ba za, pi la na SOS „De ~i je se lo”, „Grad sko ze le ni lo”, pum pa za ka na li za ci ju, „Vo de Voj vo di ne„; od 8.30 do 12.30 sa ti Cvet na i So we Ma rin ko vi} od 29 do 39. Ra ko vac: od 8.30 do 9.30 sa ti Mi te Be li }a od 2 do 36 i od 1 do 31, Du nav ska od 2 do 8 i od 1 do 25, deo @e le zni~ ke od 2 do 14 i od

^ITAOCI PI[U SMS

1 do 17, deo No vo sad ske, po {ta i ka na li za ci ja. ^e re vi}: od 8 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Ba re i Ve ne ci ja.

Kon cert u Tri bi ni mla dih Kon cert me co spo ra na Lu cie To do ran, so pra na Ate Ku a ra i pi ja ni ste Stra hi we \o ki }a u okvi ru ci klu sa “Pa vi qon mu zi ke” bi }e odr `an ve ~e ras u 20 ~a so va u “Tri bi ni mla dih” Kul tur nog cen tra, Ka to li~ ka por ta 5. Ulaz je bes pla tan.

A. Va.

Fil mo vi u CK13 U okvi ru Ne de qe bor be pro tiv ra si zma u Omla din skom cen tru CK13 bi }e pri ka za na dva fil ma.

Ve ~e ras od 20 ~a so va bi }e pri ka zan film Sr |a na Ke ~e „Po sle ra ta”, dok }e u ~e tvr tak u isto vre me bi ti pri ka zan film Mar ka Aj za ka „Sve je be lo u bar kin gu”. Ulaz je bes pla tan.

B. M.

Sla no ko po vo u fo to gra fi ja ma Ilo `ba fo to gra fi ja „^e ti ri li ca Sla nog ko po va” Ge ze Far ka {a bi }e otvo re na da nas u 17 ~a so va na Spen su. Ona je na s ta l a kao deo pro j ek t a za kwi gu „Sla no ko po vo”, a autor je go di nu da na fo to gra fi sao u ovom spe c i j al n om re z er v a t u pri ro de pra te }i pro me ne `i vog sve ta kroz sva ~e ti ri go di {wa do ba.

B. M.

065/47-66-452

Maj stor ska po sla Pod ne li smo zah tev Te le ko mu za pre nos fik snog bro ja u no vi stan. Na kon ne ko li ko da na na ja vqu ju da }e ko le ga do }i su tra.

Maj stor su tra dan do la zi, pi ta gde je pri kqu ~ak, po ka zu jem mu, sta vqa ne ke slu {a li ce, ka `e ima sig nal, da je mi pa pir da pot pi {em i od la zi. Vre me za dr `a va wa od 30 do 50 se kun di. Dok isti jo{ ni je iza {ao iz zgra de, pri kqu ~u jem te le fon, ali ka ko ne ma sig na la, a ne }u da do zi vam maj sto ra po ste pe ni {tu, sa mo bil nog zo vem broj sa ko jeg su istog na ja vi li i ka `em im da ne mam sig nal. Po sle ne ko li ko mi nu ta zo ve me do ti~ ni maj stor na mo bil ni i obra }a mi se bez po zdra va re ~i ma: Ne pa da mi na pa met da se vra }am! Bio je sig nal, ne va qa vam mo `da kabl, ot kud znam, ne }u vam ja to odr `a va ti, vo di te ra ~u na o svom sta nu! Za te ~e na, uspe vam da ka `em sa mo u re du. Na kra ju, bez po mo }i Te le ko ma, usta no vqa va mo da je ne is prav na zid na uti~ ni ca, a ne kabl. I za i sta mo `da ni je do Te le ko ma da to is pra vqa, ali stav „ne pa da mi na pa met da se vra }am”!! Ili ti, ni je moj po sao da vi dim da li }e vam te le fon ra di ti, to mi je jo{ 10 se kun di po sla. Sra mo ta ka ko ima ne po slov nih i ne kul tur nih qu di.

Ina ~e, uslu ga pre no sa fik snog bro ja ko {ta 1.000 di na ra.

064/1861... * * * Go spo di ne Ma ra{, gra |a ni Voj vo di ne su da li po ve re we i oni sa da vla da ju sa ve sno i stru~ no i mi smo za do voq ni. Vi di te ko li ko ih ima u Par la men tu.

063/1264... * * * No vo sa |a ni, dok vi spa va te na pred wa ci taj no ote {e Sa jam.

Zar se o di rek to ru Saj ma re {a va iza za tvo re nih vra ta Skup {ti ne gra da pod obez be |e wem da ne u|u no vi na ri? Gra do na ~el ni ~e, ta kvo be za ko we ni je bi lo ni za vre me na {e Ma je i Zo ra na Vu ~e vi }a. Sra mo ta!

064/2952... * * * Ba{ smo mi prak ti~ ni, za je dan pot pis No vi Sad }e da pla ti mi li jar du i po di na ra, a se di {te no vog mi ni stra kul tu re }e za slu `e no da bu de u no voj sta ni ci ATP-a Voj vo di na. Da ne zvr ji!!

060/6394... * * * Ko {tu ni ci bi jed no stav no tre ba lo za bra ni ti da se po ja vqu -

je i da go vo ri u jav no sti i to zbog one sta re: „Da je pra zna pu {ka opa sni ja od pu ne”.

060/0227... * * * ^i tam u {tam pi pqa~ ka Zob na ti ce. Da je sa mo to, gde je NIS, kom bi na ti, po qo pri vred na ze mqa? Sa da pri pre ma ju da ras tu re In sti tut za ra tar stvo, ve ro vat no ho }e da ga pre ba ce u Be o grad, a na ma na rod ne ku hi we da ~e ka mo mi lo sti wu iz Be o gra da i da nam pa tri o ti le pe pla ka te i pro si pa ju pa met.

063/1264... * * * ^i t am da je DS ob j a v i l a da ima plan iz l a s ka iz kri z e, pa da ni j e tu ` no, bi l o bi sme -

{no. Na i m e, pr v o ne k a re { i kri z u u svo j oj ku } i, a ima blo ki r an ra ~ un ve} ne d e q u da n a, a pi t a w e je uop { te {ta }e bi ti sa DS-om, da li }e i ta stran k a na s ta v i t i da ra d i u ka k vom obi m u i sa ka k vim sa sta v om. Na sve to i ko }e je fi n an s i r a t i, a kao {to zna m o no v ac je br. je d an, a o we n im fi n an s i j a m a i fi n an s i j e r i m a zna m o sve.

063/5847... * * * Va ter po li sta [a pi} je u na {oj re pre zen ta ci ji bio ve li ki sna ga tor i da nas ga DS ta ko tre ti ra sa mo {to ta mo ni ko ne zna da pli va.

063/3345..

18

tv program

utorak19.mart2013.

До ку мент Ста ти сти к а по твр ђу је да ра сте број ате и ста. Го сти: Ми ро слав Ке ве жди - фи ло зоф и ре ли ги о лог, отац Сте фан - ста ре ши на ма на сти ра Ве ли ка Ре ме та, Дин ко Гру хо њић - НДВН, Вла дан Бе а ра - пси хо лог, Алек сан дар Ши бул - пси хо лог, Ан дри ја Шрек - дру штво ате и ста Ср би је, Сло бо дан Са џа ков ети чар и Зо ран Ко стић Ца не - Пар ти бреј керс. Аутор к а: Ер жи ка Пап-Ре љин (РТВ 1, 19.00)

Добро јутро, Војводино Државни посао Универзум Вести Палета Најглупљи амерички преступници 11.25 Двоугао 11.30 Агро мозаик 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Таблоид 13.05 Грување 14.00 Вести 14.05 Нека песма каже 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Оперативци 16.00 Изблиза 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 18.55 Државни посао 19.00 Документ 19.30 ТВ Дневник 20.05 Оперативци 21.00 Радар 22.00 Војвођански дневник 22.35 Један на један 23.00 Универзум 23.45 Лутер 00.40 Најглупљи амерички преступници 01.00 Документ 01.30 Радар 02.20 Хор „Цвеће цанфало“ 03.15 Таблоид 04.10 Гламур тужур

06.00 07.00 07.30 08.00 09.00 09.15 10.05 10.30 11.00 12.05 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30

Забавни програм Документарни програм ВОА Панорама Кратке вести Свет животиња Културни програм Документарни програм Излог страсти Документарни програм Без цензуре Војвођанске вести Панорама Свет животиња Војвођанске вести Излог страсти Документарни програм Војвођанске вести Документарни програм Изазов истине Војвођанске вести Културни програм

06.30 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00

06.55 Додати живот годинама 08.00 Здраво живо 08.21 Здравље пре свега 08.45 Све(т) око нас 09.20 Гламур тужур 10.00 Концерт Европског студентског камерног оркестра 11.10 Хроника Славоније, Барање и западног Срема 11.40 Зелени сат 12.05 Чари риболова 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.05 Додати живот годинама 14.05 Вреди знати 14.35 Све(т) око нас 15.00 Потрошачки репортер 15.10 Наши дани (мађ) 16.10 Омладинска емисија (мађ) 16.40 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Романе ђиља-емисија ромске музике 20.00 Добро вече, Војводино (ром) 21.30 Лутер 22.25 Грување 23.20 Палета 00.10 ТВ Продаја

Ива на Се ла ков

Пе сма без гра ни ца У ово не дељ ној еми си ји „Пе сма без гра ни ца” го сти су: Би ља на Јеф тић, Аца Илић, Ива на Се ла ков, Че да Мар ко вић... Во ди тељ ка еми си је је Све тла на Алек сић. (РТС 1, 20.52) 06.05 08.00 08.15 09.05 09.35 09.54 10.19 10.55 12.15 12.31 12.37 13.18 13.24

Новосадско јутро Храна и вино Трас Велике тајне малог места Вести Азбука родитељства Сремски Карловци од суботе до суботе 12.00 Документарни програм 13.10 Пут за Евонли

06.30 09.10 10.00 10.05 11.00 11.10 11.35

Ка ко се ка же Во дич кроз срп ски је зик. Нај че шће гре шке, за блу де и не до у ми це. Са ве ти за ис прав но, ле по и кре а тив но из ра жа ва ње и од го вор на пи та ње: „А ка ко се ка же?” Аутор ка: На да Зе ко вић (Но во сад ска ТВ, 18.50) 14.05 14.30 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.18 17.30 18.45 18.50 19.00 19.30 20.20 20.30 21.25 22.00 22.30

Истрага Спринт Мистерије КГБ-а Храна и вино Објектив (слов) Објектив (мађ) Закон улице Трас Новосадско поподне Реч за данас Како се каже Објектив Пут за Евонли Неон сити Седам слика Мистерије КГБ-а Објектив Велике тајне малог места

10.30 Преглед Евролиге 11.30 Премијер лига: Тотенхем – Фулам 13.40 Преглед холандске лиге 14.30 Евролига Магазин 15.00 Бициклизам 15.30 Преглед АТП Мастерс Индијан Велс 16.30 Преглед шпанске лиге 17.30 Преглед Премијер лиге 19.10 Преглед Чемпионшипа 19.40 Преглед руске лиге 20.45 Лига 1: Јеовил – Свиндон 22.45 Седмица пред нама 23.10 НБА недељно

14.23 15.10 16.00 16.45 17.00 17.20 17.45 18.25 18.58 19.30 20.05 20.52 21.45 21.50 22.00 22.55 23.50

06.40 08.10 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.15 20.20 20.30 21.45 22.15 00.15 00.30

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Позориште у кући Гастрономад Квадратура круга Путопис Београд вечити град Спорт плус Појмовник раног хришћанства До усијања Евронет Циклус-редитељи ТВ Београд (Милош Радовић): Загреб-Београд преко Сарајева Како се то ради Ово је Србија Бољи живот Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Бољи живот Песма без граница Вести Упитник Вести До усијања Дневник

Кад лишће пада Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Љубав и казна Несреће у ваздуху Тачно 1 ВИП Како време пролази Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Љубав и казна Лото Како време пролази Дама без блама Филм: Шифра сабљарка Ноћни журнал Филм: Др Ти и њeгове жене

Парада Радмило и Мирко су геј пар који непрекидно доживљава непријатности од хомобичара у Београду. Радмило, жели да живи дискретно као ветеринар и да не истиче своју сексуалну оријентацију... Улоге: Никола Којо, Милош Самолов, Горан Јевтић, Христина Поповић-Мијин, Млађа Андрејевић, Наташа Марковић, Тони Михајловски, Горан Навојец Режија: Срђан Драгојевић (Прва, 22.15)

06.42 07.03 07.08 07.18 07.45 08.08 08.14 08.44 08.50 09.05 09.31 10.01 10.25 10.55 11.25 11.54 12.30 13.00 14.01 14.31 14.37 14.52 15.18 15.48 16.23 16.52 17.48 18.54 19.18 19.41 19.47 20.00 20.28 21.00 21.55 00.01 00.45 01.26 02.25 02.53 03.28 04.30 05.15

Слагалица Датум Верски календар Тролови Пчелица Маја Ана Добрић Енциклопедија за радознале Досије икс и окс Ликовне технике Математика у срцу Све боје живота Магазин Лиге шампиона Мера за музику Траг Грађанин Мађарски национални балет: Прича из бечке шуме Породични кругови Трезор Енциклопедија за радознале Досије икс и окс Ликовне технике Математика у срцу Насиље над децом: сигурна кућа Време је за бебе Еко глобал Свилена тога Ја имам таленат Пут часног крста Пчелица Маја Ана Добрић Верски календар ТВ мрежа Други век Свилена тога Хотел од милион долара, филм Све што треба знати о... Биг бенд РТС Трезор Насиље на децом: сигурна кућа Време је за бебе Ја имам таленат - специјал Све што треба знати о... Биг бенд РТС

Александра Јефтановић и Огњен Амиџић

Фарма – улазак Вечерас ће 22 такмичара започети своју игру на надалеко познатом ранчу у Лисовићима. Преко 90 дана гледаћемо ривалство, али и пријатељство, можда и неку нову љубав. Али, само један ће освојити главну награду – 50.000 евра. Водитељи: Александра Јефтановић и Огњен Амиџић (Пинк, 21.00) 07.00 11.00 13.00 13.05 14.00 15.15 15.55 16.15 17.00 18.30 19.10 21.00 23.30 00.00 01.00 01.30 03.00 04.30

Добро јутро Звезде гранда Први Национални дневник Звезде гранда Тачно у подне Наследници Национални дневник Кување и мување Прељубници Национални дневник Мала невеста Фарма, улазак уживо Прељубници Пабло Ескобар Кување и мување Филм: Моцарт и кит Филм: Хероина пакла Филм: Моцарт и кит

dnevnik

Ема Вот сон

Ха ри По тер и дво ра на тај ни Пред по че так но ве школ ске го ди не Ха ри ја по се ћу је кућ ни ви ле њак До би. Он га упо зо ра ва да не сме да иде у Хо гвортс јер ће му се де си ти стра шне ства ри. Ха ри га не слу ша и за јед но са сво јим при ја те љи ма Ро ном и Хе р ми о ном за по чи ње но ву, ма гич ну го ди ну. Уло ге: Да ни јел Ред клиф, Ру перт Гринт, Ема Вот сон Ре жи ја: Крис Ко лум бус (Б92, 21.00) У здравом телу Топшоп Доме слатки доме Топшоп Кажипрст Интернат Ларин избор Цртани филмови Топ шоп Филм: Ратници из пакла Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Титова кухиња Ларин избор Нинџа ратници Филм: Хари Потер и дворана тајни 00.00 Вести 00.35 Спортски преглед 07.35 08.05 08.25 09.15 09.30 10.35 12.05 13.05 14.00 14.15 16.00 16.40 17.00 18.00 19.15 20.25 21.00

Магaзин ин Филм: Бегунац Филм: Остани мртав Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Гром у рају Коп на Пинку Тјудорови Ескобар- господар зла Филм: Ошамари је...она је Францускиња 22.00 Филм: Животи су у питању 00.00 Филм: Деветоро у кући 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00

05.00 08.00 08.20 08.50 09.15 09.20 09.40 09.45 10.00 10.50 11.10 11.50 12.15 13.00 13.40 13.55 14.00 14.45 15.00 15.55 16.00 17.20 17.55 18.30 18.50 20.00 21.00 22.10 23.15 01.00

Добро јутро, Србијо Покемони Авантуре малог Пере Повратак малог тигра Мегаминималс Зоки на веселој фарми Монстер хај Телешоп Сабрина Винкс 5 Монсуно Бен 10 Покемони Моћни ренџери Телешоп Вести Вип 24 Телешоп Гламур Вести Сузе Босфора Црни Груја Телемастер Насловна страна, квиз Филм Чађава механа Граница Позајми ми ауто Филм Филм

Зо ран Цви ја но вић

СЕ РИ ЈА

Цр ни Гру ја Се ри ја ко ја пра ви најсјаjнију па ро ди ју на срп ску исто ри ју и ње не ве ли ка не! Ка ра ђор ђе је гру би јан и жен ска рош ко ји се об ра чу на ва са не ис то ми шље ни ци ма прет ход но их про гла ша ва ју ћи из дај ни ци ма... Уло ге: Сер геј Три фу но вић, Бо рис Ми ли во је вић, Ни ко ла Ко јо, Ни ко ла Пе ја ко вић, Зо ран Цви ја но вић, Ма рин ко Маџ гаљ, Ду шан ка Сто ја но вић Ре ди тељ: Игор Сто и ме нов (Хе пи, 17.20)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

9: 07.00 Аморе Латино, 08.00 Фарма, 09.00 Кухињица, 10.00 У нашем атару, 11.00 Ауто флеш, 12.00 Биографије, 13.00 Отворени екран – ретроспектива, 14.00 Здраво је лепо, 14.55 Инфо, 16.00 Аморе Латино, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Улови трофеј, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

utorak19.mart2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

16

19

BAUK LIBERALIZMA NAD VOJVODINOM

Pi{e: Mirko ^anadanovi}

23.40

Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Паклена Кели Четири венчања - Америка Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Повратак Хани Бу Бу Дечији рођендани за памћење Прекомерна тежина у трудноћи Велике ромске свадбе Америка Мали људи, велики свет Краљ посластичара као кувар Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Паклена Кели Алесандрова кухиња Стручњак за торте 24 сата у Ургентном центру Гојазни (УК) Шокантне породичне тајне У спаваћој соби са др Лором Берман Ургентни центар

08.10 09.10 10.20 11.25 12.30 13.40 14.40 15.40 16.50 17.50 18.50 19.50 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Наполеон Барок! Египат 1066. Импресионисти Најгори послови у историји Тајм тим година Барок! Ловци на митове Најгори послови у историји Ратници Германска племена Оруђа смрти Наполеон Ловци на митове Тајм тим година Германска племена

07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 12.45 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.30 Миса инуагурације папе Фрање у Петрову службу, пренос 12.35 Дневник 1 13.14 Пркосна љубав 13.57 Др Оз 2, ток-шоу 14.53 Међу нама 15.25 Културна баштина 15.55 Судијино ново одело 16.45 Хрватска уживо 17.45 Позориште у кући 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Параван 21.05 Циклус хрватског филма: Каменита врата 22.45 Дневник 3 23.22 Паклени Малоне, филм 00.56 Убиство међу пријатељима, филм 02.20 Самохрани отац

Ема Томп сон

На кра ју да на 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Завера Розвел Кунг фу стори о Таији панди Торањ смрти Нортфорк Сведоци Правило службе Време промена Гласници зла Еротски филм Еротски филм

Гла сни ци зла По ро ди ца Со ло мон на пу сти ла је ужур ба ни жи вот и Чи ка гу и за ме ни ла га по ву че ним на фар ми у Се вер ној Да ко ти. Про бле ми на ста ју ка да шеснaестогодишња Џес у по љу от кри ва ка ко по ву че ност мо же би ти за стра шу ју ћа, ка да она и њен тро го ди шњи брат Бен угле да ју на ка зе ко је ни ко дру ги не ви ди... Уло ге: Кри стен Стју арт, Ди лан Мек дер мот, Џон Кор бет Ре жи ја: Мајкл Фај фер (Си не ма ни ја, 22.00)

Вре ме је Дру гог свет ског ра та. На има њу бри тан ског лор да Дар линг то на ра ди бес пре кор ни ба тлер Џејмс. Он је одан сво јој ду жно сти и по сло дав цу, ни кад не по ка зу је осе ћа ња, не из ра жа ва ми шље ње ни о че му ни ти има ика кве по тре бе. Је ди на ко ја у ње му ви ди људ ско би ће је но ва до ма ћи ца, мис Кен тон, ко ја свој по сао ра ди исто та ко бес пре кор но као и Џејмс... Уло ге: Ен то ни Хоп кинс, Ема Томп сон, Џејмс Фокс, Кри сто фер Рив, Пи тер Вон Ре жи ја: Џејмс Ај во ри (ХРТ 2, 20.00) 07.03Мала ТВ 07.33 Шаолински пажеви 07.55 Телетабис 08.19 Џони и Јохана 08.45 Амика 09.10 Школски сат 09.57 Долина сунца 10.43 Грофица, филм 13.00 Музика, музика...

13.23 Убиство међу пријатељима, филм 14.48 Деграси 15.10 Школски сат 16.00 Регионални дневник 16.35 Долина сунца 17.18 Дамин гамбит, ток шоу 18.01 Ни да ни не 18.51 Цртани филм 19.01 Мала ТВ 19.31 Кришке сира 5, док. серија 20.00 На крају дана, филм 22.13 Самохрани отац 23.07 Закон и ред 23.49 Увек је сунчано у Филаделфији 00.09 Ловци на натприродно 00.50 Заштитница сведока 01.31 Трачара 02.12 Секс и град 02.40 Ноћни музички програм

Кри стен Стју арт

06.00 06.25 06.50 07.40 08.10 08.35 09.05 09.55 10.45 11.15 11.40 11.50 13.40 14.35 15.30 16.00 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Судије за стил Софи Паркер Али Мекбил Софи Паркер Прва петорка Како сам упознао вашу мајку Приватна пракса Џордан Мелиса и Џои Кугар Таун Брза италијанска кухиња Лудница у Кливленду Суперзвезде плеса Све што нисте знали о љубави Судије за стил Али Мекбил Прва петорка Како сам упознао вашу мајку Мелиса и Џои Кугар Таун Очајне домаћице Џордан Освета Очајне домаћице Приватна пракса Очајне домаћице

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.20

Џеронимо: Америчка легенда Љубав и плес Разоткривено Пан Тадеуш Војничине Бинго Смртоносне мисли Нада и слава Врелина тела Поноћни експрес Еротски филм Еротски филм Еротски филм

07.30 Узбуна: Рубиконова завера 09.00 Момци с Медисона 10.00 Очајничко путовање: Прича Алисон Вилкокс 11.30 За сва времена 13.00 Момци с Медисона 14.00 Невин 16.00 Игра 17.30 Биографија - Софија Лорен 18.30 Узбуна: Рубиконова завера 20.00 Момци с Медисона 21.00 Тешка мета 23.00 Мумија

Pre pre de ni su efi ka sni ji od pa met nih - Ja ne }u go vo ri ti o to me u ostav ci – re kao sam i to ne sa mo {to ni je sme nio Te pav ca kad je, po se }a wu Do row skog, sa znao za „mr - mu - ali ne mo gu ni da spre ~im da to bu de ko men qu“ u we go voj bi o gra fi ji - {to bi bi lo u ta ri sa no i na na ~in ko ji po ja ~a va sum wu u pri vr skla du s la ko }om ko jom se oslo ba |ao sva kog u `e nost de mo kra ti ji u na {oj par ti ji. Naj ma we ko ga je po li ti~ ki po sum wao - ne go i kad je Te pa - sam spre man da to pred u pre ~a vam do dat nom sa mo vac po dru gi put tra `io da ga oslo bo di mi ni - kri ti kom. Vr lo se ka jem i zbog kom pro mi sa na star ske du `no sti u ok to bru 1972. sma trao da on ko je sam u me |u vre me nu pri sta jao. Po li ti ka ni je tre ba da osta ne do kra ja man da ta. U stro go po ver qi vom pi smo, ko je je {ef we go vog ka bi ne ta upu tio svim sa ve znim funk ci o ne ri ma, pa i me ni, kao pred sed ni ku PK, we mu pi {e: „Drug Predsednik je izrazio mi{qewe da je boqe da se odlazak druga Tepavca sa du`nosti obavi na prole}e, kad se navr{i ~etiri godine, a da forma napu{tawa du`nosti bude ’ostavka po sopstvenom zahtevu’, {to i jeste“. I o to me je Do row ski bio oba ve {ten, ali su je ta i ne tr pe qi vost su bi le ja ~e.

Do row ski je sma trao da je „za Voj vo di nu bo qe re {e we“ da na ~e lu PK bu de Ba ta Vlaj ko vi}, a ne Te pa vac, i za tim ja. A ka kvo je bi lo to „ re {e we“? Sam Do row ski je ova ko opi sao Vlaj ko vi }e ve in te lek tu al ne, po li ti~ ke i mo ral ne oso bi ne: „Ni kad ni je ~i tao, ni u~io. Po li ti~ ka kul tu ra mu je uska. Zna op {te, ali ~im se kre ne u po je di ne obla sti, kao {to su dru {tve no-eko nom ski i po li ti~ ki si stem, a po go to vo ide o lo gi ji, on to U sve razo~aran Veqko Vlahovi} ne zna. Kad o to me ne kad go vo ri uvek se sti dim, jer se vi di da ne zna ni ka te go ri jal ni si stem. Ne - bi la moj `i vot ni ciq, i ne }u pa ti ti zbog iz la kad se sti ~e uti sak da ni ma te ri ja le sa sed ni ca ska iz we. @a lim sa mo za ne kim iz gu bqe nim ide ne ~i ta, ve} slu {a ne ko li ko di sku ta na ta i na a li ma i `e lim da se vra tim na ono rad no po qe na osno vu to ga im pro vi zu je svo ju re~. Za to sam na ko jem sam bio dok me ni su ube di li da je i mo ja ge ne kim sed ni ca ma po sle we ga (ni kad di rekt no, ne ra ci ja du `na da po sve ti ko ju go di nu ostva re wu ve} ka sni je) uzi mao re~ i ospo ra vao ne ke we go ve op {te dru {tve nih po tre ba. Na dam se da u to me sta vo ve. Mo `da mu je to sve sme ta lo, ose }ao je da ne }u bi ti ome tan. je pre va zi |en we gov auto ri tet – a su je ta mu je si Veq ko me je mir no slu {ao, pa on da re kao: gur no bi la po vre |e na. Mo `da je kom plek si ran - Ne znam {ta je raz log da te drug Ti to ni je do mo jom li~ no {}u. Ni je pr vi! Mo `da mu sme ta moj sad pri mio. Mo `da je za u zet. Raz u mem tvo je ne za ugled u Voj vo di ni i Ju go sla vi ji. A we go va oso bi - do voq stvo. Pri me tio sam i da u po sled we vre me na je ina ~e da ne vo li qu de. Od we ga go di na ma ni - istu pa{ ne ka ko ner vo zno, ne si gur no. Sa mo bih sam ~uo do bro mi {qe we o bi lo kom ~o ve ku. Ta - ti sa ve to vao da se ~u va{ raz o ~a ra wa i zbog qut kav je ka rak ter“. we na po je di ne qu de iz gu bi{ ve ru u Par ti ju. I ja [to ni je pro {lo 1967. i 1969. (a da je pro {lo, sam imao te {kih tre nu ta ka, ali me je odr `a la „ne bi bi lo li be ra li zma u Voj vo di ni“, ka `e Do - ve ra u ko mu ni sti~ ku ide ju. Me ni }e bi ti naj te `e row s ki, {to ni j e bez da ob ja snim tvo ju ostav ku osno va, jer li be ra le ni su mo jim si no vi ma i wi ho Do row ski je upor no za ~el ni ka SK vim dru go vi ma. Ka ko da po be di li pa met ni ji ne go pre p re de n i) pro } i }e Voj vo di ne gu rao Ba tu Vlaj ko vi }a, o shva te da si ba{ ti, naj 1974. Tad je Do r ow s ki ko me je pi sao: „Ni kad ne ~i ta, ni ti mla |i me |u na ma, naj ve }i imao ap so lu tan auto ri tet u~i. Po li ti~ ka kul tu ra mu je uska. kri vac?! u Voj vo di ni, pa mu ni je Ja sam dve go di ne bio Ne vo li qu de. Od we ga go di na ma bi lo te {ko da Vlaj ko vi }a re sor ski upu }en (kao je ni sam ~uo do bro mi {qe we o bi lo dan od tro ji ce se kre ta ra uz dig ne na po lo `aj pr vog pred s ed n i k a Pred s ed n i PK za du `en za kul tu ri i kom ~o ve ku. Ta kav ka rak ter“ {tva Voj vo di ne, po sle ~e pro sve ti) na ne po sre du ga }e on la ko sti }i i do sa rad wu sa Vla ho vi }em, dr `av nog vr ha. ^o vek ko ji nikada nije ~itao ni i bio wo me za do vo qan. @i vo se se }am i ka ko mi u~io i nije voleo qude po stao je 1985. pred sed nik je - ka da sam ga, u pa u zi sed ni ce Pred sed ni {tva Pred sed ni {tva SFRJ! Kao da je tre ba lo po tvr - SKJ na ko joj se }ut ke pre {lo pre ko do ga |a ja ve di ti ko li ko je u pra vu onaj vla dar ko ji je na sled - za nih za sta we u Hr vat skoj i Ju go sla vi ji, upi tao ni ka hra brio re ~i ma: Vide}e{, sine, s koliko „[ta se ovo de {a va s na ma?“ - od go vo rio: „Po mi malo pameti se mo`e upravqati svetom. {qao sam da odem kod Sta rog (Ti ta), da mu ka `em Pi sao sam Ti tu 11. de cem bra 1972 : „Pre dva da - mno go {ta, {to me du go mu ~i, ali sam za kqu ~io na ka za no mi je da Vi sma tra te da tre ba da se po - da je bo qe da ovo zdra vqa {to mi je osta lo utro vu ~em sa funk ci je pred sed ni ka PK. Na ~in na ko - {im na do vr {a va we onog {to ve} go di na ma `e ji sam s ti me upo znat je vr lo ne pri ja tan, ali sad lim da na pi {em. Sad vi mla |i mo ra te da po ne se to ni je naj va `ni je. U raz go vo ru na Bri o ni ma re - te te ret po li ti~ ke bor be za bo qe dru {tvo. kao sam Vam ka kve pri go vo re po je di na ca u ve zi sa De lo vao je umor no i raz o ~a ra no. Ni sam, za to, mo jim do sa da {wim ra dom ne mo gu da pri hva tim. o~e ki vao da }e mi sad, na ra stan ku, ka za ti ne {to Ali, mo }i }u da raz u mem ako ima dru gih raz lo ga. vi {e o to me {ta se de{ava s nama. Ali, ni sam Za to Vas mo lim da me pri mi te ~im bu de te mo - o~e ki vao ni da }e me ohra bri va ti verom u par ti gli.“ ju. ^e kao sam od go vor tri da na, a on da za mo lio za Kao da je par ti ja me ta fi zi~ ki fe no men, bo raz go vor Veq ka Vla ho vi }a, tad pred se da va ju }eg `an stvo. Ne rop }i na par ti ju, {ta god da te sna Pred sed ni {tvu SKJ. On me je od mah pri mio. |e!

T

СЕ РИ ЈА

Монк (Уни вер зал, 13.20) 07.20 08.20 10.20 12.20 13.20 14.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 00.20 01.20

Три реке Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Све по закону Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Све по закону Монк Видовњак Премијера Скандал Добра жена Браћа и сестре Видовњак Све по закону

08.05 Ју-Ги-Ох!

08.30 Вирус атек 09.00 Ружа ветрова 10.00 Кобра 11 11.25 Ексклузив таблоид 11.45 Крв није вода 12.55 Ружа ветрова 13.55 Сулејман Величанствени 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.20 Пех до даске, филм 00.20 Љупке кости, филм

Линд зи Ло хан

Пех до да ске Ешли је де вој ка ко јој се сре ћа увек осме хи ва ла – ле па, успе шна, окру же на до брим при ја те љи ма, при влач на. Џејк ни је ни при бли жно то ли ко сре ћан – не спре тан и склон по вре да ма, ства ри ни ка да не иду у сме ру у ко јем он же ли… Уло ге: Линд зи Ло хан, Крис Пејн, Са ма ир Армстронг, Бри Тар нер, Фа и зон Лов Ре жи ја: До налд Пе три (РТЛ, 22.20)

09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Разоткривање митова Упозорени сте! Темељи метропола Пен и Телер – Лаж или истина 00.00 Чари путовања

08.45 10.30 11.30 12.15 13.00 13.30 15.30 17.00 18.15 21.00 23.00 23.30 00.15

Карлинг Скијашки скокови Биатлон Фудбал Тенис Карлинг Бициклизам Билијар Фудбал Бокс Аутомобилизам Скијашки скокови Биатлон

Књи гу Мир ка Ча на да но ви ћа „БА УК ЛИ БЕ РА ЛИ ЗМА НАД ВОЈ ВО ДИ НОМ” мо же те ку пи ти у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) за 756 ди на ра, или на ру чи ти пре ко те ле фо на 021/6622–609 и меј ла knji za ra4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

20

^iTUQe l POMeni

utorak19.mart2013.

Posledwi pozdrav bratu

dnevnik

Posledwi pozdrav te~i - dedi

Sa bolom i tugom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac i tast

Jovanka Kova~i} 1929 - 2013.

Draga mama, tvoj odlazak ostavi}e za ceo `ivot veliku tugu i bol u mom `ivotu.

Tvoja k}i Qiqana i zet Bata.

Sahrana pokojnice obavi}e se u sredu, 20. 3. 2013. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu.

Stevanu Bekvalcu

od: sestre Zorice i brata Vase sa porodicom.

Dragan i Dane Xepina sa porodicama.

71205

71217

71226

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragoj majci, babi i ta{ti

Posledwi pozdrav kumu

Draga

Jovanu Teodorovi}u

Zdravko Vujkov 1930 - 2013. dipl. veterinar

Jovanu Teodorovi}u Bati

Aka Stevanu Bekvalcu

1929 - 2013. malo je re~i koje mogu da opi{u radost tvog postojawa i tugu {to si nas napustila.

Stevica i Joka sa porodicom.

iz Koviqa

Sahrana je danas, 19. 3. 2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od porodice Isakovi}.

Tvoji: Lela, Sr|ana i Dejan sa porodicama.

71224

Posledwi pozdrav dragom kumu

Mariji Samo~eti

71206

71225

3

Posledwi ispra}aj je danas, 19. 3. 2013. godine, u 14 ~asova, u Koviqu.

Posledwi pozdrav svom dragom i voqenom bratu Ve~no o`alo{}eni: }erka Seka, unuci Mi}a, Maja, ^eda, Marija i zet \or|e.

Posledwi pozdrav prijatequ

O`alo{}eni: supruga Julka, }erke Ru`ica i Slavica i Franco Paolelli.

71191

71188

Miroslavu Rodi}u ^ombetu

Zdravku Vujkovu

Posledwi kom{iji

pozdrav

Posle duge i te{ke bolesti, u 74. godini napustila nas je draga majka i baba

A za{to i ti?

veterinar Milivoje Koprivica sa porodicom.

Stevanu Bekvalcu

od Keke i Stevice.

Sestra Sowa sa porodicom.

71219

71220

71208

dragom

Posledwi pozdrav na{em bratu

Posledwi pozdrav dragom drugu

Marija Samo~eta

\or|e Keki}

iz Koviqa

Sahrana je danas, 19. 3. 2013. godine, u 14 ~asova, u Koviqu.

Zdravku Vujkovu

Zdravku

Stevici

od: Bebe Mihojevi} i Nikole Novakovi} sa porodicama.

od wegovih drugova: \oke, Ratka, \ure, Mo{e, Zdravka, Gere, Mi}e, Spomenke, Jelice, Milice, Lekija i Raje.

71221

71203

71209

Posledwi pozdrav dugogodi{wem drugu i prijatequ

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Jovanu Teodorovi}u Gu`i

Stevanu Bekvalcu

Kom{ije iz D. Avramovi}a 6.

Ve~no o`alo{}ena }erka Slavica i unuk Miroslav.

71222

71211

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Stevan Bekvalac

Jovanka Kova~i}

1958 - 2013.

Sahrana je u sredu, 20. 3. 2013. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu. od Sini{e i Tamare.

71218

71189

Dana, 18. 3. 2013. godine napustila nas je na{a draga mama, ta{ta, baka i prabaka u 84. godini.

od: Tome i Mire Bu`an~i} sa decom.

Posledwi pozdrav divnom prijatequ od kolega iz Tenis kluba: Filip~i}, Gospo|ina~ki, Repac, Rude{, Jovanovi}, Topoli}, Krwetin, Teofanovi}, Vasi}, Debeqa~ki, Vrawe{, Jovovi}, Batini} i Jockov.

Sahrana }e se obaviti 19. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, na Veterni~kom grobqu.

]erka Dragica i zet Petar Begojev sa porodicom.

Ispra}aj iz ku}e `alosti je u 14 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Sofka, sin Nemawa i }erka Nevena i tetka Ru`a.

71223

71207

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa bolom, tugom i qubavqu koju smrt ne mo`e da prekine opra{tamo se od

21

utorak19.mart2013.

Posledwi pozdrav

Zdravku Vujkovu Porodica Petrov.

71167

Tijana Ze~evi} 19. 3. 1985 - 19. 3. 2013.

\or|a Keki}a

Bio si deo na{e mladosti, veseqa i radosti.

Tvoja dobrota }e ve~no `iveti u na{im srcima.

Porodica \ilas.

71150

Posledwi pozdrav tati na{eg kuma

\or|u Keki}u

Tijana Ze~evi} Dan za danom prolazi, tuga ne odlazi.

U srcu tuga, na grobu ti{ina, a u domu velika praznina.

Pitawe jedno ne da mi mira, za{to te nemam, za{to mi ode, sestru da nemam, da me puti bez tebe vode.

Dani prolaze, a tebe nema.

Kome majka ro|endan da sprema.

Tvoj brat Nemawa.

Danas je tvoj ro|endan.

Svaka na{a suza prolivena moli tvog An|ela da ti gore bude boqe, da si sretna i vesela.

Tvoj grob pun je cve}a, tiho pla~e svaka sve}a.

Da mirno spava{ i ptice se trude, tiho pevaju da te ne probude.

An|eli dragi mi vas molimo, ~uvajte je jer je mnogo volimo.

\or|e Keki}

Tvoji: mama i tata.

1948 - 2013.

71176

71177

Obave{tavamo rodbinu, mnogobrojne prijateqe, zaposlene i poslovne saradnike da je dana 17. 3. 2013. preminuo na{ dragi i voqeni suprug, otac i deka

Ostajemo u dubokom bolu, sa se}awem na sve sre}ne godine koje smo proveli zajedno.

Kolektiv „Univerzal”.

\or|e Keki} 1948 - 2013.

od porodice An|elkovi}.

u 65-oj godini `ivota. Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se u utorak, 19. 3. 2013. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Porodica Keki}.

71161

59990-P2

59990-P2

\or|e Keki} 1948 - 2013. ^ovek nikada nije spreman na rastanak.

Zato }e{ ti `iveti ve~no kroz svoja dela, na{e misli i se}awa.

Neka se tvoja du{a sada u miru odmori od te{ke bolesti koja nam te je tako nemilosrdno odnela.

Vole te zauvek tvoji „mornari”.

Supruga Zora, }erka Sandra i sin Dejan sa porodicama.

59990-P1

22

^iTUQe l POMeni

utorak19.mart2013.

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom

Opra{tamo se od

Dragom bratu

\or|a Keki}a

\or|u

dugogodi{weg poslovnog saradnika i prijateqa

Gordana Radosavqevi}.

Advokat Qubica @iki} sa saradnicima i porodicom.

71183

71186

Posledwi pozdrav stricu i deveru

Opra{tamo se od

\or|u Keki}u Kada smo bili mla|i delili smo uspomene, sada si ti postao uspomena.

Po~ivaj u miru.

Zdravku Vujkovu Tvoja sestra Tawa sa porodicom.

\or|a Keki}a dragog prijateqa i saradnika

od Neboj{e i Vukice Vujkov.

Advokat Milan [a{i} sa porodicom.

71181

71187

71179

Sa tugom se opra{tamo od na{eg

Posledwi kom{iji.

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav kom{iji.

S dubokim po{tovawem opra{tamo se od dugogodi{weg prijateqa, kolege i saradnika

Posledwi pozdrav zetu

Zdravko Vujkov Porodice: Papi}, Nikoli} i Kuqi{.

71212

\or|a Keki}a

Tu`nim srcem i bolom u du{i, obave{tavamo sve ro|ake i prijateqe da je na{a draga

\or|e Keki}

od: Vlade i Nade Petrov, Sowe i Nata{e sa porodicama.

Ivan Zavrtanik sa porodicom.

71214

71210

Posledwi pozdrav na{em deda Bati

Tu`ni smo, nije vi{e sa nama na{ kum

Jovana Teodorovi}a

Zdravku Vujkovu

1942 - 2013.

1930 - 2013.

KOLEKTIV NOVOSADSKOG OTVORENOG UNIVERZITETA.

od porodica: Maletin, Jan~i} i Stojkovi}.

71198

71192

Posledwi pozdrav dragom kumu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ dragi

\uja Nestorovi} preminula 18. 3. 2013. godine, u 75. godini.

Sahrana je danas, 19. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

Jovanu Teodorovi}u

Jovan Teodorovi} Bata

\or|u Keki}u

\or|e

1942 - 2013.

Po~ivaj u miru. od: Jovane, Milane, Mirjane i porodice Latas.

Milena, Helena, Branislav i Steva.

71215

71204

O`alo{}eni: sin Sava i snaja Dragica, unuci \or|e i Kristina i }erka Qubica, zet Rade i unuci Petar i Aleksandra.

Porodice: Masnov i Milovanovi}.

71199

71197

Jovanu Teodorovi}u Gugici

Nevena Markovi} - Pasternak

pozdrav

dragom

Jovanu Teodorovi}u Bati

Sahrana }e se obaviti u Italiji.

O`alo{}ena majka Danica i sestre Dragica i Maja sa porodicama.

71195

od: Radosavqevi} Radeta i Vere sa decom.

71196

Dobri qudi idu u Raj, gde idu predobri?

O`alo{}eni: supruga Jovanka, sin Sa{a i unuke Jovana i Milana.

Posledwi stricu

Posledwi pozdrav kumu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle te{ke bolesti preminula moja }erka

Sahrana je danas, 19. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

71178

Posledwi pozdrav na{em dragom bratu, {ogoru i ujaku

Posledwi pozdrav na{em dragom bratu, deveru i stricu

Jovanu Teodorovi}u Bati

Jovanu Teodorovi}u Bati

od: Mikice Teodorovi}a, @ivkice, Sawe i Du{ke.

od: sestre Branke, {ogora Vlade i sestri}a Jovana Dobrovskog sa porodicom.

od: Du{ka, Ka}e, Brace i Qiqe Teodorovi}.

71184

71182

71180

^iTUQe l POMeni

dnevnik

utorak19.mart2013.

Posledwi pozdrav, povodom iznenadne smrti, na{em drugu i prijatequ

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

23

Sa tugom se rastajem od moje drugarice

Milene @ivojinovi} ro|. @ivkovi} iz Ade

\or|e Keki} Posledwi pozdrav prijatequ.

\or|u Keki}u

Andrija, Jovanka, Vera, Jovana i Igor.

od prijateqa iz „Pera�: Marice, Joke, Buce, Dragana, Koke, \erma, Igora, Lakija i Vase.

Stanari zgrade Borislava Beri}a br. 14 i 16.

Radojka Proti} - Palov.

71160

71154

71152

71155

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je u 73. godini preminuo na{ dragi i voqeni

Posledwi pozdrav dragoj snaji i ujni

POMEN Pro{lo je 40 dana od kako nije sa nama na{a draga, mila i nezaboravna

Branko Pelevi}

Bojani Tati}

Jelena Milkov

POMEN

^lanovi T.K. AS.

71166

Olga Mladenovi} ro|. Bogdanovi} 19. 3. 1998 - 19. 3. 2013.

Posledwi pozdrav dragom drugu

[arloti Komnenov

Dragu Poli}u

Pro{lo je 15 godina od kako smo se prividno rastali.

Kako vreme prolazi, sve nam vi{e nedostaje{.

1940 - 2013.

1948 - 2013.

Sahrana je u sredu, 20. 3. 2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Se}awa ne blede. Praznina i bol ostaju ve~no. Tvoja qubav i dobrota je iznad svega i nikada se ne}e izbrisati iz na{ih srca.

Uro{, Vujadin i Marko.

O`alo{}eni: supruga Milica, }erka Tatjana, sin Milenko i unuke Jelena i Sara.

71173

71172

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon duge bolesti preminula na{a draga

\or|u Keki}u

od: Savete, Qubice, Marice Kova~i}, Miroslave Simunovi} i Gordane [vowe sa porodicama.

Ve~no }e{ `iveti u srcima i se}awima tvojih najmilijih.

71158

71165

3

GODI[WI POMEN bratu

Danas, 19. 3. 2013. godine navr{ava se tu`nih petnaest godina od kako nije sa nama na{ dragi

Cobule sa porodicom.

71168

Posledwi pozdrav majci po{tovanog kolege

[arlota Komnenov

Du{anu ]ur~inu

ro|. @igmond 11. 12. 1952 - 17. 3. 2013.

19. 3. 2012 - 19. 3. 2013. trgovac iz ^uruga

Sahrana je danas, 19. 3. 2013. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug, sin sa porodicom, majka i sestra.

71151

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 72. godini preminula na{a draga supruga, majka, svekrva i baka

Zorki Zeqkovi}

Ivan Mitreski

Brat Aleksa, snaja Du{ka, sinovac Marko sa porodicom i sinovica Qiqa sa porodicom.

Ostaje{ ve~no u na{im srcima i ne zaboravqamo svu qubav i po`rtvovanost.

Ve~no o`alo{}ene porodice: \ur|evi}, \uki}, Kilibarda i Mitreski.

70024

71162

Posledwi pozdrav gospodinu

Miwa Zeqkovi} sa porodicom.

175-P

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Bojana Tati}

Zdravku Vujkovu

Sahrana je danas, 19. 3. 2013. godine u 13 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Rumenki.

O`alo{}eni: suprug Rajko, sin Miroslav, snaja Savka i unuci Borislav i Milan.

Porodice: Macedoni} i Eremi}.

71163

71194

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 18. 3. 2013. godine, u 94. godini preminula na{a mati, baka, prabaka i svekrva

Posledwi pozdrav majci po{tovanog kolege

in`. Dimitriju Kova~evu Mi}i obele`i}emo u sredu, 20. 3. 2013. godine, na Gradskom grobqu.

Mi}o, ne postoje re~i kojima se mo`e opisati tuga i bol za Tobom. Osta}e{ u na{im srcima i mislima zauvek.

Eva Bogi}

Zorki Zeqkovi}

ro|ena Jakovqevi}

Tuguju za tobom: supruga i deca sa svojim porodicama.

Sahrana je u sredu, 20. 3. 2013. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Kolektiv Best izgradwa.

71100

175-1-P

O`alo{}eni sinovi: Bane i Mi{a Bogi} sa porodicama.

71185

24

utorak19.mart2013.

OGLASi

PRO DA JEM stan ili mewam za mawi 86m2, Ulica Du{ana Danilovi}a 7, 1. sprat, odli~an raspored, Novo naseqe, vlasnik. Telefon 063/101-1481.

70981

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

71001

KU PU JEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495.

71094

dnevnik

SPORT

dnevnik

KO[ARKA Druga liga Srbije (m)

1. Meridiana 2. Crnokosa 3. Napredak (K) 4. Morava 5. Napredak (A) 6. Mladost (Z) 7. @elezni~ar 8. Beovuk 9. Radni~ki 10. Proleter 11. Plana 12. Partizan 13. Mladost (^) 14. Spartak

21 21 21 21 21 21 21 21 21 20 21 20 21 21

17 13 13 13 12 11 10 9 9 9 8 9 8 5

4 8 8 8 9 10 11 12 12 11 13 11 13 16

68:63 74:77 78:73 80:69 102:92 90:98 82:71 1737:1584 1683:1577 1565:1527 1594:1540 1588:1545 1685:1681 1636:1618 1727:1762 1578:1635 1499:1528 1642:1721 1620:1649 1569:1650 1500:1606

38 34 34 34 33 32 31 30 30 29 29 29 29 26

Prva srpska liga – sever (m) Vojvodina – Dunav Veternik – Vrbas Akademik – Topola Jedinstvo – Sv. \or|e Srem – N. Pazova Mladost – Oyaci 1. Vojvodina 20 2. Srem 20 21 3. Topola 20 4. Akademik 5. Mladost 21 20 6. Vrbas 7. Sv. \or|e 21 8. Dunav 20 9. Jedinstvo 20 10. Vojvodina SG 20 19 11. S. Pazova 12. N. Pazova 21 13. Oyaci 21 14. Veternik 26

17 16 13 13 12 12 11 11 10 9 9 6 6 0

74:64 0:20 84:80 83:79 93:68 83:77 3 4 8 7 9 8 10 9 10 11 10 15 15 26

1577:1224 1558:1320 1434:1281 1511:1433 1486:1450 1458:1380 1503:1475 1448:1335 1397:1473 1398:1511 1415:1388 1428:1625 1431:1629 0

37 36 34 33 33 32 32 31 30 29 28 27 27

V. Kikinda – Sport Ki Kadet – Mladost Vet. Hajduk – Futog ^oka – Crvenka SO Ko{ – Apatin 18 17 1. Hajduk 2. V. Kikinda 18 14 3. Mladost Vet. 18 13 4. Futog Tehn. 18 11 18 10 5. Sport Ki 6. Crvenka 18 8 18 6 7. SO Ko{ 8. Kadet 18 6 9. Apatin 18 5 10. ^oka 18 0

1 4 5 7 8 10 12 12 13 18

Prva liga (`)

67:58 104:91 20:0 0:20 89:62 1464:1002 35 1276:1133 32 1387:1250 31 1236:1083 28 1306:1259 28 1204:1287 25 1319:1361 24 1293:1478 24 1172:1444 23 0

Druga srpska liga – sever/jug (m) Vojka – Omladinac 60:70 Petrovgrad – LSK 78:91 75:61 BNS – Kris Kros 113:70 Ruma – Radni~ki 16 13 3 1443:1148 29 1. Ruma 2. Omladinac 16 12 4 1223:1148 28 16 10 6 1122:1119 26 3. Dinamo 16 8 8 1207:1093 24 4. BNS 5. Kris Kros 16 7 9 1217:1153 23 16 7 9 1081:1152 23 6. Vojka 7. Radni~ki 16 7 9 1134:1304 23 8. LSK 16 7 9 1160:1144 22 9. Petrovgrad 16 1 15 1062:1388 17

Druga liga – sever (`) Sivac – Proleter Kovin – Vojvodina Vr{ac – Gimnazija Ruma – Topol~anka Spartak – Basket Star 16 16 1. Spartak 16 12 2. Kovin 3. Sivac 16 10 4. Ruma 16 10 5. Basket Star 16 8 6. Topol~anka 15 9 7. Gimnazija 16 7 17 6 8. Vojvodina 9. Proleter 16 3 18 0 10. Vr{ac

0 4 6 6 8 6 9 11 13 18

104:57 74:64 0:20 73:69 114:32 1304:645 32 1108:966 28 1011:929 26 1047:876 25 859:956 24 901:877 24 973:1104 23 941:1010 22 763:1184 19 0:360 0

RUKOMET Superliga (M) Jugovi} U. – Kolubara 31:28 C. zvezda – Vojvodina 20:26 Vrbas K. – Partizan 27:36 Rudar – Zaje~ar 29:27 Metaloplastika – Crvenka J. 40:27 PKB – Radni~ki 29:32 Napredak – @elezni~ar 29:30 1. Partizan 19 17 2 0 584:466 36 2. Vojvodina 19 17 0 2 531:447 34 3. Vrbas 19 12 1 6 501:501 25 4. Rudar 19 9 1 9 500:495 19 5. Metalopl. 19 9 0 10 478:464 18 6. Jugovi} 19 7 3 9 504:509 17 7. Kolubara 19 8 1 10 541:551 17 8. Napredak 19 8 1 10 493:507 17 9. Zaje~ar 19 8 0 11 540:542 16 10. Radni~ki 19 8 0 11 490:513 16 11. PKB 19 5 4 10 519:527 14 12. C. zvezda (–8)19 9 1 9 492:499 11 13. @elezn. (–2)19 5 0 14 498:560 8 14. Crvenka 19 3 2 14 476:566 8 U 20. kolu (23/24. marta) sasta}e se: Vojvodina – Vrbas Karneks, Crvenka Jafa – Rudar, Radni~ki – Jugovi} Unimet (odgo|eno), Partizan – Napredak, @elezni~ar – PKB, Kolubara – Metaloplastika, Zaje~ar – Crvena zvezda.

Superliga (@) Radni~ki (K) – K. Milo{ 33:33 Naisa – Radni~ki 1949 43:29 Jagodina – Radni~ki (S) 32:24 Zaje~ar – @elezni~ar 39:18 M. sport – BMS Milenium 21:21 1. Zaje~ar 15 14 1 0 514:335 2. Jagodina 16 14 1 1 461:369 3. Rad. (K) 16 8 5 3 438:423 4. Milenium 15 9 2 4 381:378 5. M. sport 15 6 3 6 360:364 6. C. zvezda 15 6 1 8 424:425 7. Naisa 15 6 0 9 427:433 8. @elezn.

15 6 0 9 342:394 9. K. Milo{ 16 4 1 11 449:492 10. Rad. (S) 16 4 1 11 413:471 11. Rad.1949 16 0 1 15 446:571

29 29 21 20 15 13 12 12 9 9 1

Prva liga (M) Proleter A. – Lavovi 34:26 C. zvezda – Mladost TSK 32:23 @elezni~ar – Somborelektro29:25 @SK – N. Pazova31:24 Titel XD – Dinamo29:30 Vojput – Metalac27:19 1. Vojput 17 16 1 0 515:374 2. Proleter 17 14 0 3 489:390 3. Dinamo 17 10 0 7 484:450 4. C. zvezda 17 10 0 7 465:436 5. Titel 17 8 0 9 472:483 6. Mladost 17 6 3 8 428:459 7. N. Pazova 17 6 2 9 445:481 8. @SK 17 6 1 10 465:477 9. @elezni. 17 6 1 10 456:487 10. Lavovi 17 6 1 10 449:483

33 28 20 20 16 15 14 13 13 13

11. Sombore.

12. Metalac

17 6 0 11 419:493 12 17 3 1 13 370:425 7

Prva liga (@) Pan~evo – Jabuka 9528:20 Vojvodina – Temerin24:17 Dolovo – Kikinda11:40 Srem – H. Jo`ef25:15 Mladost – Proleter S.15:27 Radni~ki – Spartakodgo|eno 1. Kikinda 15 13 1 1 467:312 2. Vojvodina 15 12 1 2 439:304 3. Spartak 14 11 0 3 363:337 4. Pan~evo 15 8 1 6 373:395 5. H. Jo`ef 15 7 0 8 366:356 6. Temerin 15 6 2 7 356:355 7. Radni~ki 14 6 1 7 372:331 8. Srem 15 6 1 8 380:379 9. Mladost 15 5 2 8 339:399 10. Proleter 15 5 1 9 369:386 11. Jabuka 95 15 3 2 10 345:442 12. Dolovo 15 1 0 14 316:478

27 25 22 17 14 14 13 13 12 11 8 2

27 23 23 23 18 18 17 13 13 13 12 8 8 4

Druga liga (@) Vrbas – Unirea36:25 @eqa – Apatin21:21 Laki – Sloven20:26 Obili} – Topola11:27 Jadran – Spartakodgo|eno Ravangrad – Mileti} odgo|eno 1. Jadran 11 10 1 0 327:234 2. Ravangrad 11 8 0 3 269:219 3. Sloven 12 8 0 4 320:272 4. Laki 12 7 1 4 307:275 5. Topola 12 7 0 5 321:266 6. Mileti} 11 7 0 4 271:262 7. Apatin 12 5 1 6 270:271 8. @eqa 12 5 1 6 246:296 9. Obili} 12 5 0 7 214:244 10. Vrbas 12 3 1 8 315:363 11. Spartak 11 1 1 9 206:277 12. Unirea (–2) 12 1 0 10 227:314

Bawica – Radni~ki 4:12, @AK – Partizan 5:13, Vojvodina – Beograd 16:4, Crvena zvezda – Dunav 16:1, slobodan je Singidunum.

1. Radni~ki 14 13 0 1 258:68 39 2. C. zvezda 14 13 0 1 174:73 39 3. Partizan 14 11 0 3 175:70 30 4. Vojvodina 14 8 0 6 146:112 24 5. Bawica 15 7 1 7 116:131 22 6. @AK 14 5 1 8 115:161 16 7. Dunav 14 3 0 11 70:163 9 8. Singidunum 14 2 0 12 80:181 6 9. Beograd 15 1 0 14 66:239 3

Prva B liga Zemun Bosal – [abac 8:10, Proleter – Be~ejac 2:22, TENT– Spartak Prozivka 22:6, Nais – Partizan 2 8:5.

60:15 50:19 48:18 43:25 39:35 39:37 29:40 30:46 32:44 28:48 24:45 5:55

Prva liga (m) Jedinstvo (SP) – Topli~anin Klek – Novi Pazar Obili} – Borac K. Mitrovica – Dunav volej Jagodina – Mladenovac Smederevo – Sloven 1. Jedins. (SP) 19 18 1 2. N. Pazar 19 18 1 3. Borac 19 13 6 4. Smederevo 19 14 5 5. Mladenovac 19 10 9 6. K. Mitrovica19 10 9 7. Klek 19 9 10 8. Dunav v.

19 7 12 9. Obili} 19 6 13 10. Sloven 19 5 14 11. Jagodina 19 4 15 12. Topli~anin 19 0 19

56:8 54:10 47:27 47:30 36:38 32:37 33:39 31:41 27:44 27:42 25:48 6:57

3:0 1:3 0:3 3:0 2:3 3:2 54 53 40 39 27 27 26 23 19 19 14 1

Druga liga – sever (`) Vr{ac – Ruma Omladinac – Ki 0230 Mladost (I) – NS volej tim Dunav – Vrbas Srem – Klek 1. Mladost 14 12 2 2. Klek 14 12 2 3. Srem 14 12 2 4. Ruma 14 9 5 5. NS v. t.

14 7 7 6. Vrbas 14 6 8 7. Ki 0230 14 5 9 8. Vr{ac 14 3 11 9. Omladinac 14 2 12 10. Dunav 14 2 12

39:9 37:10 39:14 30:21 26:26 18:25 22:29 13:35 10:37 10:38

1:3 3:1 3:0 0:3 3:0 36 36 35 25 22 18 17 8 7 6

FOK – Novi Sad Futog – Bavani{te Proleter – Mladost In|ija – Vrbas Vojvodina 2 – Srem 1. In|ija 14 2. Novi Sad 14 3. Proleter 14 4. Vojvodina 14 5. Futog 14 6. Srem 14 7. Bavani{te 14 8. FOK 14 9. Vrbas 14 10. Mladost 14

14 0 9 5 9 5 8 6 9 5 7 7 5 9 4 10 3 11 2 12

42:1 29:20 29:21 31:24 29:26 30:31 22:30 16:36 20:39 18:38

0:3 3:1 3:0 3:0 2:3 42 27 25 24 22 20 17 12 11 10

Prva vojvo|anska liga – centar (`) Grbi} – Vojvodina 2 ^emp 07 – @abaq Futog vest – VST NS volej tim 2 – Novi Sad FOK – NS tim Varadin 2 – Partizan 1. VST 16 15 1 2. Novi Sad 16 13 3 3. Futog vest 16 11 5 4. Partizan 16 10 6 5. Grbi} 16 9 7 6. Varadin 16 7 9 7. NS tim 16 7 9 8. ^emp 07 16 6 10 9. @abaq 16 5 11 10. Vojvodina 16 5 11 11. FOK 16 5 11 12. NS v. t.

16 3 13

47:12 42:17 39:27 33:23 29:28 29:34 26:31 27:33 23:37 24:40 23:39 21:42

3:2 3:1 3:2 3:2 0:3 2:3 44 38 31 29 26 22 21 21 15 15 14 12

Prva vojvo|anska liga – sever (`) Mladost (BP) – Merkur NIS Spartak 2 – Partizan Apatin – Hajduk Turija – Volejstars CVS – Be~ej 1. NIS Spartak14 13 1 2. CVS 14 10 4 3. Mladost (BP)14 10 4 4. Merkur 14 10 4 5. Volejstars 14 8 6 6. Hajduk 14 8 6 7. Be~ej 14 4 10 8. Turija 14 3 11 9. Apatin 14 3 11 10. Partizan 14 1 13

40:8 35:17 32:16 33:21 30:27 29:23 17:33 13:33 13:35 7:41

3:0 3:0 1:3 0:3 3:0 38 31 29 29 25 24 13 9 9 3

21 16 16 15 14 14 11 11 10 7 3 0

Radinci – Maks Mitrovica – Srem 2 Prvi tempo – Sloga Mladost (NP) 1. Srem 14 2. Mladost (NP) 13 3. Maks 14 4. Prvi tempo 13 5. Sloga 12 6. Radinci 14 7. Mitrovica 14

12 12 12 12 12 12 12 12

11 10 7 6 5 4 3 0

0 1 1 1 1 0 0 0

1 1 4 5 6 8 9 12

141:84 134:81 102:81 144:107 121:95 119:94 99:152 57:223

33 31 22 19 16 12 9 0

14 0 10 3 9 5 6 7 5 7 3 11 0 14

Prvenstvo za `ene Partizan Rajfajzen – Vra~ar 18:4, Ta{ 2000 – Senta sino}, slobodna je Vojvodina.

1. Partizan 2 2 0 0 34:16 6 2. Vra~ar 2 1 0 1 19:20 3 3. Senta 1 0 0 1 12:16 0 4. Vojvodina 1 0 0 1 2:15 0 5. Ta{ 2000 0 0 0 0 0:0 0

hing. Klub je ve o ma do bar i or ga ni zo van, sve je na vi so kom ni vou. l Ostajete li u Qubqani, ili }ete promeniti sredinu?

– Po {to klub ima pro ble ma sa bu xe tom, osta nak u Slo ve ni ji mi

Prva vojvo|anska liga – Banat (`) Banat – MD Zrewanin 2 Kikinda – Radni~ki Klek 2 – Kraji{nik Hercegovina – Koral @iti{te 1. Kikinda 12 11 1 2. Radni~ki 13 10 3 3. @iti{te 12 8 4 4. Klek 13 7 6 5. Hercegovina 13 6 7 6. Banat 12 4 8 7. Zrewanin 13 5 8 8. Koral 12 3 9 9. Kraji{nik 12 2 10

2:3 3:0 3:0 2:3 slobodan 33:13 31 32:12 29 28:18 23 26:22 22 25:26 21 21:25 16 22:32 13 12:20 8 11:32 5

Prva vojvo|anska liga – centar (m) Vo{a – [id Stra`ilovo – Botafogo Dunav volej 2 – Vest Sirig – Kulpin 1. Stra`ilovo 12 12 2. Kulpin 12 10 3. [id 12 8 4. Dunav volej 12 6 5. Sirig 12 5 6. Vest 12 4 7. Botafogo 12 3 8. Vo{a 12 0

0 2 4 6 7 8 9 12

36:7 31:11 28:17 21:21 16:25 21:29 17:28 4:36

0:3 3:1 3:0 1:3 35 29 24 18 14 14 10 0

Prva vojvo|anska liga – sever (m) Kikinda – Spartak 2 Mladost (T) – Partizan Magli} 1953 – Be~ej Mladost (BP) – Merkur 1. Merkur 12 11 1 2. Magli} 12 9 3 3. Kikinda 12 7 5 4. Mladost (T) 12 6 6 5. Partizan 12 5 7 6. Spartak 12 5 7 7. Be~ej 12 3 9 8. Mladost (BP) 12 2 10

33:14 33:17 25:21 23:26 21:23 21:24 18:30 15:34

3:0 3:0 2:3 2:3 29 29 22 16 16 16 9 7

Prva vojvo|anska liga – jug (m) Radni~ki – Hercegovina Banat – Gorwi grad Srem 2 – Sloven 2 Prvi tempo 1. Radni~ki 10 9 2. Hercegovina 10 7 3. Banat 10 6 4. G. grad 10 4 5. Srem 11 5 6. P. tempo 10 3 7. Sloven 11 2

1 3 4 6 6 7 9

3:1 3:0 2:3 slobodan 28:5 27 26:11 23 21:15 18 17:21 12 18:28 11 12:23 10 10:29 7

POLUFINALE PLEJ-OFA ZA DAME

Od boj ka {i ce Cr ve ne zve zde i su bo ti~ kog NIS Spar ta ka sla vi le su po be de u pr vim me ~e vi ma po lu fi na la plej-ofa.

Ak tu el ni {am pion Cr ve na zve zda po sle pre o kre ta je po ve la u po lu fi al noj se ri ji pro tiv u`i~ kog Je din stva 3:2, po se to vi ma 19:25, 25:11, 23:25, 25:21, 15:10. Vo di lo je Je din stvo 1:0 i 2:1 u se to vi ma, ali su Be o gra |an ke pe dvo |e ne Anom Bje li com (27 po e na) pre o kre nu le i sla vi le po sle taj-brej ka.

Vi zu ra je na pra vi la brejk u Su bo ti ci sa vla dav {i NIS Spar tak 3:2 (9:25, 28:26, 21:25, 25:21, 15:11) i po ve la u po lu fi nal noj se ri ji.

Upr kos la ga nom gu bit ku pr vog se ta, aj ku li ce su sti za le za o sta tak i sla vi le po sle taj-brej ka.

Re van {i se igra ju su tra: Cr ve na zve zda - Je din stvo (U) (17.30), NIS Spar tak - Vi zu ra (19). U fi na le }e se pla si ra ti eki pe ko je stig nu do tri po be de u se ri ji.

M. R.

Blistala Katarina Ka ta ri na Pan te li}, u~e ni ca osmog raz re da no vo sad ske O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za”, na pr ven stvu dr `a ve u ski ja wu (Alp ski kup Sr bi je), odr `a nom na Sta roj pla ni ni, osvo ji la je tri zlat ne i sre br nu me da qu u sla lo mu i ve le sla lo mu. Sa ~e ti ri me da qe, pi o- nir ska re pre zen ta tiv ka Sr bi je bi la je naj u spe {ni ja u kon ku ren ci ji 150 tak mi ~a ra. Ona je i u ge ne ral nom pla sma nu za Alp ski kup za u ze la pr vo me sto u svom uz ra stu.

Da ro vi ta No vo sa |an ka su tra pu -

Po sle ne stan ka Po a ti jea sa fran cu ske od boj ka {ke ma pe, po vre me ni re pre zen ta ti vac Sr bi je, sred wi blo ker Bo ri slav Pe tro vi} pre {ao je u re do ve ak tu el nog {am pi o na Slo ve ni je A] Vo lej iz Qu bqa ne, s

3:0 0:3 odgo|eno slobodan 42:7 40 32:12 30 31:16 28 20:21 18 18:25 15 14:33 10 0:42 0

KUP SRBIJE U SKIJAWU

1. Be~ejac 2. Nais 3. [abac 4. TENT 5. Zemun 6. Partizan 2 7. Spartak 8. Proleter

Qubqana je bila dobar izbor

Prva vojvo|anska liga – Srem (`)

Pobede Zvezde i Vizure

VATERPOLO Prva A liga

2 3 4 6 9 10 10 13 13 14 14 18

2:3 1:3 3:2 0:3 3:0 3:0 57 47 45 39 29 29 24 22 21 17 15 3

Druga liga – sever (m)

Druga liga (M) Radni~ki ([) – B: Karlovac31:24 Hercegovina – Jedinstvo (NB) 29:24 Potisje P. – Hajduk23:21 Jabuka – Apatin(21. Mart, 20) Jedinstvo (K) – Dalmatinac 38:31 Crvenka 2 – Radni~ki (NS)31:30 Ruma – Napredak nije igrana 1. Hercegovina16 12 3 1 494:403 2. Jedin. (K) 16 11 1 4 493:411 3. B. Karlovac 16 10 3 3 471:427 4. Radn. (NS) 16 11 1 4 455:421 5. Napredak 15 9 0 6 432:402 6. Apatin 15 9 0 6 422:403 7. Radn. ([) 16 8 1 7 393:416 8. Crvenka 2 16 6 1 9 420:430 9. Jedin. (NB) 16 6 1 9 396:411 10. Hajduk 16 6 1 9 431:458 11. Jabuka 15 5 2 8 404:423 12. Dalmatinac16 3 2 11 429:452 13. Ruma 15 4 0 11 400:502 14. Potisje 16 2 0 14 403:484

Radni~ki (B) – Vojvodina Futog – Kraguj Lazarevac – Takovo Po{tar – Sme~ 5 MD Zrewanin – Obili} Radni~ki (K) – Crnokosa 1. Sme~ 5 21 19 2. Radni~ki (K) 19 16 3. Kraguj 19 15 4. Crnokosa 19 13 5. Takovo 19 10 6. Futog 20 10 7. Zrewanin 19 9 8. Radni~ki (B) 19 6 9. Lazarevac 20 7 10. Po{tar 19 5 11. Vojvodina 19 5 12. Obili} 19 1

25

BORISLAV PETROVI], NEKADA[WI PRVOTIMAC VOJVODINE

ODBOJKA

Druga srpska liga – sever (m)

Napredak (A) – Spartak Morava – Mladost (Z) Radni~ki – Proleter NG Mladost (^) – Napredak (K) Beovuk – Crnokosa Partizan – Meridiana Plana – @elezni~ar

utorak19.mart2013.

tu je u Ita li ju na na ja ~e pi o nir sko tak mi ~e we i na da se do brim re zul ta ti ma. Ina ~e je od li~ na u~e ni ca, sa sve sa mim pe ti ca ma u dnev ni ku.

J. G.

Borislav Petrovi} s peharom Sredwoevropske lige

ko jim je ove se zo ne osvo jio Kup i Sred wo e vrop sku li gu i naj ve }i je fa vo rit za ti tu lu. Pe tro vi} je od boj ka {ki sta sao u no vo sad skoj Voj vo di ni, sa da je u or ga ni zo va nom klu bu, u ko jem je ve o ma ce wen.

– Po sle osva ja wa Ku pa Slo ve ni je, pre ne ko li ko da na smo uze li i tro fej u Sred wo e vrop skoj li gi. To kom ~i ta ve li ge ima li smo sa mo je dan po raz, a fi nal nom tur ni ru u Bra ti sla vi pri gr li li smo tro fej lak {e od o~e ki va nog. Glav ni smo fa vo ri ti za od bra nu na ci o nal ne ti tu le, {to me ~i ni ve o ma za do voq nim – sa op {tio je Pe tro vi}. l Kako ste do{li u Sloveniju?

– Ka da se ras pao Po a ti je, imao sam ne ko li ko po nu da, iza brao sam A] Vo lej pre Fri drihsha fe na i sma tram da ni sam po gre {io. Od li~ no sam se sna {ao, svi smo jed na ki kod tre ne ra Lu ke Sa la be, ko ji je ujed no i se lek tor Slo ve ni je. Pa `wu na se be skre nu li smo igra wem u Li gi {am pi o na, po seb no ka da smo po be di li ne ma~ ki Un ter ha -

je bar tre nut no u dru gom pla nu.

Imam ne ko li ko po nu da, naj bo qe su iz Ne ma~ ke, pa }u da iz va gam do kra ja se zo ne. U A] Vo le ju i ra ni je je bi lo pro ble ma s fi nan si ja ma, ali su svi igra ~i osta li, za i sta smo kao po ro di ca, pa mi

Jezik l Kako ste se sna{li sa slovena~kim jezikom?

– Imao sam na po ~et ku ma lo pro ble ma da raz u mem slo ve na~ ki, s tim {to su oni me ne sa vr {e no raz u me li. Ne zna ju Slo ven ci da pri ~a ju srp ski ali ga raz u me ju, s tim {to sam i ja ne {to na u ~io i ne ma mo pro ble ma s ko mu ni ka ci jom. ne bi te {ko pa lo i da osta nem.

No vi Sad ni je pre ko sve ta, ~e sto skok nem do ku }e, mo ji do |u ov de, pa je i to je dan od raz lo ga zbog ko jeg bi mo gao da osta nem u Qu bqa ni, ma da je od la zak re al ni ji– is ta kao je Bo ri slav Pe tro vi}.

M. Risti}

PRVA @ENSKA LIGA

Lak{e se di{e MD Zrewanin – Obili} 3:0 (25:16, 25:19, 25:16) ZRE WA NIN: No va ha la spor to va, gle da la ca oko 100. Su di je: [u }ur i Glu {ac (No vi Sad).

MD ZREWANIN: Ko pri vi ca, Bo lo zan, Ni ko li}, Mi lo {e vi}, No va ko vi}, Dap ~e vi}, De u ri}, Vu ko vi}, Mi le ki}, Vuj ni}, Pu {o wa, Bak maz.

OBILI]: Ve si}, A. Ko va ~e vi}, Bla `i}, J. Ko va ~e vi}, Pla zi ni}, Ivan ko vi}, Ro di}, Bje li}, Mir ko vi}, Je re mi}.

Od boj ka {i ce MD Zre wa ni na oprav da le su ulo gu fa vo ri ta i bez ve li kih na po ra sa vla da la be o grad ski Obi li} 3:0 (25:16, 25:19, 25:16). Zre wa nin ke su do {le do ve o ma va `nih bo do va u bor bi za op sta nak ( Ta ko vo uze lo bod La za rev cu), pa sa da lak {e di {u. Do ma }i tim je str pqi vo sa ku pqao bo do ve, a is ta kla se u pri je mu @eq ka Pu {o wa, ~i me je sa i gra ~i ca ma olak {a la da osva ja ju po e ne.

N. J.

@REB MASTERS TURNIRA U MAJAMIJU

Novak na Janka u ~etvrtfinalu?

Naj b o q i svet s ki te ni ser No vak \o ko vi} od bra nu ti tu le na Ma ster su u Ma ja mi ju po ~e }e u dru gom ko lu pro tiv bo qeg iz du e la @il Mi ler – Lu ka{ Ro sol. Ve} je od re |e no i da }e srp ski te ni ser me~ dru gog ko la igra ti u no }i iz me |u pet ka i su bo te s po ~et kom u 3 sa ta.No vak je imao do bar `reb na Flo ri di, u ~e tvrt fi na lu bi mo g ao da igra pro t iv Jan k a Tip sa re vi }a. Tip sa re vi} je po sta v qen za sed m og no s i o c a, slo bo dan je kao i \o ko vi} u pr voj run di, a u dru goj ga ~e ka

kva li fi kant ili Ma rin ko Ma to {e vi}. Tre }i srp ski pred stav nik Vik tor Tro ic ki star tu je od pr vog ko la gde ga ~e ka [pa nac Pa blo An du har.

Bo ja na Jo va nov ski u pr vom ko lu tur ni ra u Ma ja mi ju igra }e sa An dre om Pet ko vi} iz Ne ma~ ke, a Ana Iva no vi} i Je le na Jan k o v i} kao no s i t eq k e slo bod ne su na star tu. Ana }e se u dru gom ko lu sa sta ti sa bo qom iz me ~a Ani ka Bek – Ur su la Ra dvaw ska, dok }e Jan ko vi }e va ~e ka ti po bed ni cu du e la Vik to ri ja Du val – An drea Hla va~ ko va.

26

sport

utorak19.mart2013.

dnevnik

SA [A BO [KO VI] OKU PIO RE PRE ZEN TA TIV KE

ZIM SKO PR VEN STVO SR BI JE

Obo re no 16 re kor da

Ma ke don ke te sti ra ju Srp ki we

Rafael Nadal pobednik je turnira u Indijan Velsu. On je u dvoipo~asovnom finalnom me~u pobedio Argentinca Huana Martina del Potra sa 4:6, 6:3, 6:4. Ovo je Nadalu 53. trofej u karijeri, a 22. na turnirima Masters serije.

Tako|e, to je prva Nadalova titula na betonu jo{ od oktobra 2010. godine i trijumfa u Tokiju.

- Ovo je definitivno veoma emotivna pobeda. Tokom sedmomese~ne pauze se sva{ta desilo. Bilo je zaista te{kih trenutaka, sumwao sam u sebe, ali sam sada dokazao i sam sebi neke stvari - rekao je Nadal i osvrnuo se na finalni okr{aj: - Fantasti~no sam u{ao u me~, ali je onda Del Potro po~eo da igra mnogo agresivnije. Igrao sam previ{e agresivno, kada sam se umirio po~eo sam da igram boqe i sporije, ali moje kretawe na terenu je bilo neverovatno. Od tada sam odigrao fantasti~an me~ - istakao je Nadal, koji }e propustiti naredni turnir u Majamiju.

IN DI JAN VEL S

[a ra po voj tro fej Ruska teniserka Marija [arapova osvojila je 28. titulu u karijeri, po{to je u finalu turnira u Indijan Velsu pobedila Dankiwu Karolinu Voznijacki sa 6:2, 6:2. [arapova je bila superiorna tokom celog me~a.

Oba seta tekla su po identi~nom kalupu – [arapova je u prvom gemu napravila brejk, zatim bi bez problema ~uvala tu prednost, a u zavr{nici bi pravila jo{ jedan brejk. Na kraju, zavr{ila je posao za jedan ~as i 22 minuta igre – 6:2, 6:2. [arapova je posledwi put titulu u Indijan Velsu osvojila 2006. godine, a pro{le sezone izgubila je u finalu.

ATP LI STA

No vak ube dqiv Prvi teniser sveta Novak \okovi} i ove nedeqe je ubedqivo prvi na listi najuspe{nijih igra~a sveta (ATP) sa 13.280 bodova.

Prvi reket Srbije je pove}ao prednost u odnosu na drugoplasiranog Roxera Federera koji sada ima 8.715 poena. Janko Tipsarevi} i daqe je deveti sa 3.090 bodova, dok je Viktor Troicki sa 925 poena zadr`ao 44. poziciju. Du{an Lajovi} trenutno je 154, a Boris Pa{anski je 164.

TOP 10: 1.(1) Novak \okovi} (Srbija) 13.280 bodova, 2.(2) Roxer Federer ([vajcarska) - 8.715, 3.(3) Endi Marej (V. Britanija) 8.350, 4.

(5) Rafael Nadal ([panija) 6,745, 5.

(4) David Ferer ([panija) 6.630, 6.

(6) Toma{ Berdih (^e{ka) 5.010, 7.

(7) Huan Martin del Potro (Argentina) 4.830, 8. (8) @o Vilfred Conga (Francuska) 3.750, 9. (9) Janko Tipsarevi} (Srbija) 3.090, 10. (10) Ri{ar Gaske (Francuska) 2.960.

VTA LI STA

Na {e po pa da le Ana Ivanovi} pala je za ~etiri mesta na VTA listi i sada zauzima 17. poziciju sa 2.466 bodova. Jelena Jankovi} se spustila na listi za jedno mesto i trenutno je 24. sa 1.760 bodova, a plasman za jednu poziciju pokvarila je i Bojana Jovanovski koja je sada 41. sa 1.295 poena.

TOP 10: 1. (1) Serena Vilijams (SAD) 10.365 bodova, 2. (3) Marija [arapova (Rusija) 10.015, 3. (2) Viktorija Azarenka (Belorusija) 9.575, 4. (4) Agwe{ka Radvanska (Poqska) 7.395, 5. (5) Na Li (Kina) 5.880, 6. (6) An|elika Kerber (Nema~ka) 5.400, 7. (8) Sara Erani (Italija) 5.160, 8.

(7) Petra Kvitova (^e{ka) 5.150, 9.

(10) Karolina Voznijacki (Danska) 4. 130, 10. (9) Samanta Stosur (Australija) 4.005.

Sa stav Na okupu su - golmani: Katarina Toma{evi}, Jovana Risovi} i Ana Ka~arevi}, leva krila: Svetlana Ogwenovi}, Jelena Ni{avi} i Jovana Barto{i}, desna krila: Katarina Krpe`, Ivana Milo{evi} i Maja Lukovi}, pivoti: Sla|ana Pop – Lazi}, Dragana Cviji} i Marija Lojpur, bekovi: Andrea Leki}, Sawa Damwanovi}, Biqana Filipovi}, Jelena Eri}, Jovana Stoiqkovi}, Kristina Li{~evi}, Marina Dmitrovi}, Jelena Popovi}, Ivana Filipovi} i Jelena @ivkovi}.

Sa wa Dam wa no vi} i Sa {a Bo {ko vi}

na @ivkovi} i Maju Lukovi}.

- Skupili smo se posle tri meseca sa `eqom da nastavimo tamo gde smo stali. Ciq je da u decembru osvojimo medaqu na Svetskom prvenstvu, a da bismo to ostvarili moramo ~e{}e da se okupqamo i uigravamo. Ovo je po~etak pri-

prema i nadam se da }emo ih dobro iskoristiti - rekao je Bo{kovi} i dodao da do medaqe na SP ne}e biti nimalo lako do}i.

- Sada svi tra`e vi{e od nas.

Svesni smo da rezultati ne}e sami do}i i da moramo mnogo vi{e da radimo. Imamo zacrtani

ciq, ne}e nam biti lako, ali sve {to se na|e na tom putu mora}emo da pre|emo.

Selektor }e u narednih nekoliko dana imati priliku da proveri formu ekipe.

- Ima}emo dva treninga u Kragujevcu pred utakmice sa Makedonijom. To }e biti dobra provera da se podsetimo {ta smo radili pro{le godine. Prezadovoqan sam formom seniorki, svaka igra odli~no i verujem da }e to i pokazati na predstoje}im utakmicama - rekao je Bo{kovi}, dodaju}i da je posle EP sve vi{e devoj~ica po~elo da igra rukomet, {to ga ~ini posebno sre}nim.

Jedna od najboqih srpskih rukometa{ica Sawa Damwanovi} istakla je da }e me~evi sa Ma ke do ni jom bi ti od li ~an test.

- Za EP me ve`u samo lepa se}awa. Svetsko prvenstvo je opet kod nas, a dve utakmice sa selekcijom Makedonije pomo}i}e nam da se pripremimo. Svaka utakmica nam zna~i, gledamo da je odradimo {to boqe, radi}emo na taktici i sve devojke }e se okrenuti ka Svetskom {ampionatu - najavila je Sawa Damwanovi}.

J. G.

Ra do van Si qev ski

PR VA MU [KA LI GA – SE VER

PR VA @EN SKA LI GA – SE VER

Ukro }e ni Pa lan ~a ni

Raz li ka u kla si

Pro le ter Agro `iv – La vo vi 34:26 (16:8)

Mla dost (SC) ZRE WA NIN: Nova hala sportova, gledalaca: – Pro le ter Su per pro tein 200. Sudije: Ban~ov i Ivankov (Pan~evo). Sedmer15:27 (7:16) ci: Proleter Agro`iv 4(2) , Lavovi 1(1), iskqu~ewa: Proleter Agro`iv 14, Lavovi 12 minuta.

PRO LE TER AGRO @IV: Xami} (7 odbrana), Sl. Dimitri}, O.Joki} 7, Trnini}, V.Kne`evi} 2, Bjelica 3, ^agaq, Doko 3, A}imovi}, Ga}inovi} (8 odbrana, sedmerac), F.Joki}3, St.Dimitri} 3(2), Kostelac 3, Davidovi} 3, Gojkovi}, M. Kne`evi} 6.

LA VO VI: Porobi} 4, Kne`evi} 7, Pejak 1, Kolesar, Ra|enovi}1 , Kova~evi} 2, \uki} ( 2 odbrane, sedmerac), Kraq 2, Stanoj~i} (6 odbrana), Tankosi}, Jovi} 4, Novakovi} ({est odbrana, sedmerac), Perleta, Pu|a 5.

Rukometa{i Proletera savladali su Lavove iz Ba~ke Palanke, koji mogu da budu zadovoqni porazom od osam golova, jer kako je doma}in igrao trebalo je da pobeda bude mnogo ubedqivija.

Veoma dobre role na golu doma}ina imali su Xami} i Ga}inovi}, a efikasni su bili Ogwen Joki} i kod gostiju Milan Kne`evi}.

N. J.

ZRE WA NIN: Hala sportova Medison, gledalaca 200. Sudije: Dunkler (Sombor) i Martinovi} (NS). Sedmerci: Mladost 4(3), Proleter 5(4), iskqu~ewa: Mladost 8, Proleter 6 minuta.

MLA DOST (SC): Trnini}, Ra{eta 2, Jo{anovi} 3, Ze~evi} 1, Markov 1, Grmi} 2, Lakovi} 1, Arsi} 2, Krsti}, ]osi} 1.

PRO LE TER SU PER PRO TEIN: Dabi} 1, ^au{evi} 5, Gagi} 5, Mesaro{, Mo.I{panovi} 2, ^eti} 8, T. Savkovi} 3, Pocik, Tot 1, Brankovan, Jovica 1, M.Savkovic, Rajkovi}, Novakovi}, Vukovi}.

Zrewaninske rukometa{ice nisu imale mnogo pote{ko}a da savladaju ekipu Mladsti iz Srpske Crwe (27:15)i tako naprave jo{ jedan korak ka sredini prvoliga{ke tabele. Iskusni trener Dragan Lazarov pripremo je tim da u istom ritmu odigra ve}i deo me~a, a kao rezultat toga stigla je ubedqiva pobeda, mada je razlika u klasi bila o~igledna. N. Jo wev

Tri jumf Mi li ci o na ra i Te me rin ki Veterani Milicionara iz Novog Sada i veteranke Temerina pobednici su osmog me|unarodnog rukometnog turnira prijateqa, koji je proteklog vikenda odr`an, u organizaciji RK Novi Sad 021, u ka}kim dvoranama Hram i O[ „\ura Jak{i}”. Ovogodi{wa rukometna svetkovina biv{ih asova s pro-

La ga no do bo do va Voj vo di na - Te me rin 24:17 (11:7) NO VI SAD: Mala dvorana Spensa, gledalaca: 100, sudije: Radakovi} i Bakmaz (Novi Sad), sedmerci: Vojvodina 5 (5), Temerin 8 (3), iskqu~ewa: Vojvodina 10, temerin 6 minuta.

VOJ VO DI NA: Gute{a (13 odbrana, 3 sedmerca), Pudar 2, Ahac 4 (2), Pavlov 1 (1), Bojani} 1, Caki} 1, Ivanovi} 2, Paji}, Andrija{evi} 4, Berak, Ze~evi} 2, Beli} 5, Marjanac, Dmitrovi} 1 (1), Tamburi}, Koji} 1 (1).

TE ME RIN: Ivanov (10 odbrana), Mari~i} 2, Tepi}, Drugovi} 5 (2), Vukovi} 2 (1), Nikoli} 2, Blanu{a 1, Te{anovi}, Pani} (3 odbrane), Kremenovi}, Mora~a 2, Pavlov 3.

Rukometa{ice Vojvodine nisu imale te`ak zadatak da osvoje bodove u duelu s Temerinkama. Predube|ewe da je razlika u kvalitetu na wihovoj strani uticalo je na to da ne prika`u igru spram svog renomea, mada ih Temerinke ni u jednom momentu nisu rezultatsku ugrozile. Zahvaquju}i odbranama Jasmine Gute{e i dobrim rolama Jelene Andrija{evi} i Marte Beqi}, Vojvodina je osvojenim bodovima nastavila da prati lidera Kikindu.

J. Ga li}

Slo bo dan Di mi tri} (Pro le ter Agro `iv)

TUR NIR VE TE RA NA

Ninkov (Jugovi}), a strelac Zoran Kusovi} (NS 021).

I Temerinkama je ovo drugi trofej, u finalu pobedile su Izolu, dok je ekipi Akciji iz Qubqane pripalo tre}e mesto, a ~etvrto Virovitici. Za najboqu igra~icu progla{ena je Du{ica [piranec (Virovitica), najboqi ~uvar mre`e je Adel

Kapiteni pobednika: Mi len ko Ze ~e vi} i Branislava Vajagi} - Stevi}

stora SFR Jugoslavije (Slovenije, Hrvatske, Republike Srpske, BiH, Crne Gore i Srbije) nadma{ila je sva o~ekivawa, posebno po broju u~esnika. Na turniru se nadmetalo 34 veteranske ekipe (24 mu{ke i 10 `enskih).

Milicionaru je drugi put po{lo za rukom da osvoji ovaj turnir, drugo mesto osvojio je Novi Sad 021, a tre}e Jugovi}. Za najboqeg igra~a progla{en je Du{ko Milinovi} (Milicionar), najboqi golman je Dimitrije

Ivan~i} (Izola), strelac Marina Bulovi} (Temerin), dok je MVP Sawa [trbac iz Izole.

U ime organizatora, Petar Voki} zahvalio se gradona~elniku Milo{u Vu~evi}u i ~lanu Gradskog ve}a za sport Predragu Svilaru na podr{ci, kao i sponzorima i donatorima: DOO Stringer, DOO Romaks trejd, Kwigovostvena agencija Klaris, RK Jugovi} Unimet, O[ „\ura Jak{i}” i Hotelu „Novi Sad”.

J. Ga li}

Na Zimskom dr`avnom prvenstvu u plivawu za kadete, omladince i apsolutnu kategoriju, odr`anom u Zrewaninu, oboreno je 16 dr`avnih rekorda (osam u apsolutnoj, tri u juniorskoj i pet u kadetskoj). Nastupilo je 353 pliva~a i pliva~ica iz 51 kluba.

Prvak u ekipnoj kadetskoj kategoriji je Novi Sad, ispred Vojvodine i Spartaka. U juniorskoj kategoriji najboqa ekipa je Partizan iz Beograda, druga je Vojvodina, a tre}i Novi Sad. Po {est zlatnih odli~ja u tri dana takmi~ewa osvojili su ~lanovi novosadske Vojvodine Radovan Siqevski i Stefan [orak. Siqevski je slavio na 50 i 100 slobodno i 50 delfin i u {tafetama na 4h100 slobodno, 4h200 slobodno (nacionalni rekord) i 4h100 me-

Fo to: F. Ba ki}

Na da lu ti tu la

Fo to: F. Ba ki}

Ra fael Na dal

TUR NIR U IN DI JAN VEL SU

Rukometa{ice Srbije }e u Kragujevac, u okviru EHF sedmice, odraditi nekoliko treninga i odigrati dve kontrolne utakmice s Makedonijom, prvu u ~etvrtak u 18 ~asova, a drugu u subotu u 14 ~asova. Selektor Sa{a Bo{kovi} je okupio rukometa{ice koje su se takmi~ile na Evropskom prvenstvu 2012. Jedino izostaje Sawa Rajovi} (povreda), ali zato ozbiqno ra~una na Draganu Cviji}, Jele-

{ovito (nacionalni rekord), dok je srebro uzeo na 100 delfin. [orak je najboqi bio na 200, 400 (nacionalni rekord) i 800 slobodno (nacionalni rekord) i u {tafetama 4h100 i 4h200 slobodno i 4h100 me{ovito. ^aba Sila|i iz zrewaninskog Proletera je bio zlatni na 50, 100 i 200 le|no (nacionalni rekord), Igor Terzi} iz Vojvodine je bio zlatni na 1500 slobodno i u {tafetama 4h200 slobodno i 4h100 me{ovito, te srebrni na 200 le|no i bronzani na 800 slobodno, a Ivan Len|er (Proleter) je dominirao u svojoj disciplini na 100 delfin.

Kod devojaka Tijana Vukanovi} iz novosadske Vojvodine osvojila je {est zlatnih medaqa: na 100 (nacionalni rekord) i 200 delfin (nacionalni rekord), 200 slobodno, kao i u {tafetama 4h10 i 4h200 slobodno i 4h100 me{ovito. Miroslava Najdanovski (Novi Sad) dominirala je na 50 i 100 slobodno i na 100 me{ovito. Jovana Bogdanovi} iz beogradskog Partizana zlatna je bila na 50, 100 i 200 prsno, a uzela je dva srebra u {tafetama 4h200 slobodno i 4h100 me{ovito. G. M.

GE ARD AJE TO VI] SE PRI PRE MA ZA OD BRA NU EVROP SKE TI TU LE

Spek takl u Spen su Na{ profesionalni bokser Geard Ajetovi} u oktobru pro{le godine osvojio je evropsku titulu u VBO asocijaciji, u supersredwoj kategoriji. Sada se sprema za odbranu {ampionskog pojasa( 6. aprila u velikoj sali novosadskog Spensa) i o~ekuje veliku podr{ku qubiteqa boksa iz rodnog Beo~ina i Novog Sada. Redovno trenira sa poznatim stru~wakom Stevanom Pa{}anom u BK Novi Sad. Proveo je Ajetovi} osam dana u Hrvatskoj, gde je speringovao sa Stjepanom Bo`i}em i Crnogorcem Miloradom @i`i}em.

- Dobro mi je do{ao sparing s tim momcima, a vi{e sam radio sa @i`i}em, koji se sprema da napadne mediteransku titulu u VBC verziji. On je ne{to lak{i od mene i veoma je dobar bokser – rekao je Geard.

Rival bi trebalo da mu bude Italijan Lorenco Di \akomo.

Ula zni ce od utor ka Ulaznice za profesionalni me~ Gearda Ajetovi}a prodava}e se od utorka na blagajni Spensa i u htelu Park, karta za tribine je 500 dinara, a za parter 800 dinara. Uz Gejin me~, odr`a}e se jo{ ~etiri uvodne borbe.

Ge ard Aje to vi}

- On je odli~an borac. Do sada je u profesionalnom ringu ostvario 41 pobedu, do`iveo je sedam poraza i jednom boksovao nere{enu. Bio je evropski prvak i borio se za svetsku titulu.

Ima Ajetovi} problema oko pronalaska novca za me~, {to ga ne}e spre~iti da Novosa|anima, Beo~incima i ostalim po{tovaocima plemenite ve{tine ne pru`i {ansu da ga vide u najboqem svetlu.

- ^ini mi se da se kod na uspesi ba{ ne vrednuju mnogo. Ipak, odavde sam krenuo u osvajawe bokserskih visina, a mnogo mi je pomogla Elektrovojvodina i jo{ nekoliko qudi dobre voqe, kao {to je Ratko Butorovi}. Dakle, oni su zaslu`ili da se borim i poklonim im titulu, a ja verujem da }e to biti pravi bokserski spektakl – naglasio je Ajetovi}.

M. Pa vlo vi}

SPORT

dnevnik UZ NEUSPEH HAJDUKA U KRAGUJEVCU

utorak19.mart2013.

27

VOJVODINA DOMA]IN DOWEM SREMU (14.30)

Na kon od li~ ne igre i ube dqi ve po be de pro tiv Ja go di ne u me ~u s OFK Be o gra dom (3:0) fud ba le ri Haj du ka su na pu sti li sta dion u Kra gu jev cu po gnu tih gla va, iako su ih bu kval no se kun de de li le od bo da (2:3).

- Po raz nam je te {ko pao, ali tre ba ima ti u vi du ~i we ni cu da mi ni smo Man ~e ster pa da mo `e mo po be |i va ti u ni zu. Na {e je da igra mo na po be du i mi to ra di mo. Ni kog se ne bo ji mo, nig de se ni smo po vu kli is pred pro tiv ni ka sa meg da na. I u Kra gu jev cu smo do bro od i g ra l i dru g o po l u v re m e.

Sma tram da smo nad i gra li do ma }i na, sre }e nam je ne do sta ja lo i za to smo iz gu bi li. Na rav no, iz gu bi li smo zbog na {ih gre {a ka, a do ma }in je ve ro vat no i za slu `io tu sre }u. Sre }a do |e i ode, pa mi osta je da se na dam da }e sle de }i put bi ti na na {oj stra ni – ka `e {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Mi lan Mi la no vi}. [ta za me ra te igra ~i ma?

- Na pra vi li smo gre {ke kod sva tri go la, a po be do no sni je pri ~a za se be, sa vi {e od 30 me ta ra lop ta je le te la i u{la u na {u mre `u. Mo gli smo i tre ba lo dru ga ~i je da re a gu je mo.

Je li se mo glo u tim za vr {nim mi nu ti ma sa klu pe re a go va ti ?

- U tim tre nu ci ma ve o ma te {ko je do zva ti igra ~e, a svi sa klu pe smo ih zva li, ne sa mo ja.

Upu }i va li smo i pri med be i pre po ru ke, ali ni smo us pe li u to me, a iz me ne su ve} bi le oba vqe ne.

Haj duk je na stu pio sa no vom {to per skom li ni jom, Pe ka ri} i La li} ni su mo gli da na stu pe.

- O ka drov skim pro ble mi ma ni smo go vo ri li ni pre utak mi ce i to ne tre ba da bu de ali bi za ne u speh – ja san je Mi lan Mi la no vi}. \. Bojani}

Motiva na pretek Sport sko je pra vi lo da je naj te `e po be di ti una pred do bi je nu utak mi cu, {to je slu ~aj s fud ba le ri ma Voj vo di ne u da na {wem du e lu s ni ma lo na iv nim ti mom Do weg Sre ma (zbog vre men skih ne pri li ka ova utak mi ca je od ne de qe po me re na za da nas). Ulo ga fa vo ri ta pri pa da No vo sa |a na, s tim {to i Srem ci ima ju svo je pla no ve, ta ko da se na „Ka ra |or |u” mo `e o~e ki va ti do bar fud bal i za ni mqi va utak mi ca.

- Na {a je oba ve za, i pred na ma sa mi ma i pred na {im na vi ja ~i ma, da po no vi mo do bru igru iz du e la s OFK Be o gra dom i da u su sret u|e mo s istim ni vo om `e qe i mo ti va ci je. Pred na ma je te `ak za da tak, jer Srem ci ni su ni ma lo na i van ri val. Ra di se o de fan ziv no do bro or ga ni zo va noj eki pi ko ja {an su tra `i u kon tra na pa di ma i zbog to ga is ti ~em da mo ra mo da bu de mo opre zni. Kva li tet za po be du po se du je mo, zna ~i mo ra mo „sa mo“ da bu de mo mo ti vi sa ni i da na te re nu po ka `e mo kva li tet ko ji evi dent no po se du je mo - re kao je {ef stru~ nog {ta ba Ne boj {a Vig we vi}.

Vig we vi} ne }e mo }i da ra ~u na na Ne ma wu Ra do ja zbog oba ve ze u mla doj re pre zen ta ci ji Sr -

Tradicija uz Novosa|ane Do sa da su se Voj vo di na i Do wi Srem sa sta ja li pet pu ta u pr ven stve nim kup i pri ja teq skim me ~e vi ma. Tra di ci ja je na stra ni No vo sa |a na, ko ji su za be le `i li ~e ti ri po be de, uz je dan ne re {en is hod (ol raz li ka 4:0).

bor be nost i ube |en sam da }e ta ko i bi ti. Po zi vam na vi ja ~e da u {to ve }em bro ju is pu ne tri bi ne na „Ka ra |or |u“, jer nam je lak {e i lep {e da igra mo ka da su uz nas i ka da su na{ 12. igra~. Uko li ko po be di mo, a na dam se da ho }e mo, ima mo pri li ku da se na ta be li iz jed na ~i mo s Cr ve nom zve zdom i ve ru jem da je to do vo qan po ziv gle da o ci ma za do bru po se tu. Zna ~i, ima mo mo ti va na pre tek da od i gra mo mak si mal no mo ti vi sa no i da stig ne mo do `e qe ne po be de. Ose }am se ve o ma do bro po sle po vre de, ra dim pu -

Bez provera tokom pauze Po sle su sre ta s Do wim Sre mom, pr va na red na pr ven stve na utak mi ca fud ba le re Voj vo di ne o~e ku je 30. mar ta u Ja go di ni. Pi ta li smo Vig we vi }a da li to kom pa u ze pla ni ra ne ku pro ve re nu utak mi cu.

- Ima li smo ne ke ide je, ali smo od wih, za sa da, od u sta li. Naj ve ro vat ni je ne }e mo od i gra ti ni jed nu kon trol nu utak mi cu, ma da ni je ne mo gu }e da pro me ni mo od lu ku. Sve za vi si od vre men skih pri li ka - od go vo rio je tre ner.

Fo to: F. Ba ki}

Gre{kama u poraz

Bu ko rac i Po le ta no vi} i da nas }e se na „Ka ra |or |u” nad i gra va ti

bi je i En ver Ali vo di} zbog `u tih kar to na.

- Ne iz ve sno je i u~e {}e Bo ja na Na sti }a ko jeg sam pla ni rao da po~ ne da na {wi su sret – ob ja snio je Vig we vi}. – Ima mo, ipak, do voq no igra ~a u ro ta ci ji i si gu ran sam da oni ko ji su do sa da utak mi ce po ~i wa li s klu pe go re od `e qe i hte wa da po ka `u da na wih mo `e mo i mo ra mo da

PROMENA NA KLUPI ZVEZDE

Sa Pinto mewa Jankovi}a Alek san dar Jan ko vi} okon ~ao je svoj dru gi tre ner ski man dat na Ma ra ka ni. Bi lo je ja sno da na kon jo{ jed nog ble dog iz da wa i po ra za u Ni {u kri zu igre i re zul ta ta mo `e sa mo da za u sta vi pro me na na klu pi. Tra `io se mo dus za ra sta nak.

- Ne ma sme ne ili ostav ke, ve} je po sre di spo ra zum ni pre kid sa rad we. Jan ko vi} je ve li ki Zve zda{, po {ten mo mak, ko ji je pre u zeo eki pu u te {kim tre nu ci ma. Shva tio je da ne ide vi {e ova ko, pa smo se pri ja teq ski raz i {li.

Vra ta klu ba }e mu uvek bi ti otvo r e n a- sa o p { tio je pot pred sed ni ki klu ba Sla vi {a Ko ke za, od lu ku Uprav nog od bo ra ko ja se na slu }i va la i pre sed ni ce.

Ru ko vod stvo Zve zde je mu we vi to re a go va lo, a sport ski di rek tor Zo ran Sto ja di no vi}

Ri kar do Sa Pin to

imao je sprem nog „xo ke ra” iz ino stran stva, Por tu gal ca Ri kar da Sa Pin ta (41).

Ne ka da vr sni, ve o ma tem pe ra ment ni, na pa da~ imao je bo ga tu igra~ ku ka ri je ru u ko joj je bra nio bo je Sal ge i ro {a, Spor t in g a, So s i j e d a d a i Stan dar da. Dres re pre zen ta ci je Por tu ga la no sio je 45 pu ta, a po sti gao je de vet go lo va.

U tre ner skoj ka ri je ri ne ma pu no is ku stva, se deo je na klu pi Le i ri je (kao po mo} nik) i li s a b on s kog Spor t in g a gde mu je po sle po la go di ne uru ~en ot kaz zbog ne u spe ha na evrop s koj sce n i, po r a z a od Vi de o to na.

Eki pu }e pre u ze ti od sre de, pret hod no }e bi ti upri li ~e na pro mo ci ja, a u pri log mu ide i dvno e deq na pu a za u pr ven stvu, ka ko bi se upo znao sa igra~ kim ka drom.

Z. Rangelov

DOBRO RASPOLO@EWE U PARTIZANU

Caruju na vrhu tabele Fud ba le ri Par ti za na su u pr va ~e ti ri ko la pro le} ne po lu se zo ne za be le `i li sve ~e ti ri po be de i su ve re no ca ru ju na vr hu ta be le. Tri jumf nad OFK Be o gra dom (2:0) u~vr stio je Be o gra |a ne na pre sto lu, sa ~ak 11 bo do va vi {e u od no su na pra ti o ce.

Dvo ne deq nu pa u zu cr no - be li su sa ~e ka li u sjaj nom ras po lo `e wu, na mer ni da se ri ju po be da po sle to ga i na sta ve.

Par ti zan ovog pro le }a igra je dan sa svim dru ga ~i ji fud bal.

U for ma ci ji 4-4-2 svi u~e stvu ju u na pa du, kao i u de fan zi vi.

Pre sing na po lo vi ni pro tiv ni ka do neo je kva li tet ko ji do sa da ni su ima li. Pro tiv nik se pri mo ra na gre {ku, a on da mu we vi to sev ne kon tra. Zbog to ga ne ~u de dva go la de snog ve znog Pre -

dra ga Lu ke, kao i sve ~e {}i ula zak u {an se be ko va, pre sve ga Alek san dra Miq ko vi }a, ko ji je pro tiv OFK Be o gra da imao ko lo sal nu pri li ku, ali je ni je is ko ri stio.

- @ao mi je {to ni sam po sti gao gol. Da sam bio pre ci zan u 41. mi nu tu da le ko lak {e bi smo igra li dru go po lu vre me. Na sre }u, u na stav ku smo br zo po sti gli dva go la i za slu `e no tri jum fo va li - ka `e Miq ko vi}.

Zbog pro ma {a ja Miq ko vi} se na {ao na uda ru na vi ja ~a ko ji su mu zvi `da li pri sva kom na red nom kon tak tu sa lop tom.

- Hteo sam naj bo qe, ali ni je ta ko is pa lo. Raz u mem gnev na vi ja ~a, pro pu stio sam pri li ku da na~ nem pro tiv ni ka. Ipak, mi slim da ni sam za slu `io zvi -

`du ke jer mi se ~i ni da mi je ovo jed na od bo qih se zo na u Par ti za nu. Tre ner Ver me zo vi} mi je dao slo bo du i mi slim da na pra vi na ~in to ko ri stim. A, uve ren sam da }e do }i i go lo vi.

Miq ko vi} je deo od bra ne ko ja ovog pro le }a ni je pri mi la ni je dan gol. De sni bek i to is ti ~e u svo ju od bra nu.

- Tre ner Ver me zo vi} je po sta vio do bro tak ti ku ta ko da pro tiv ni ci {to ma we ula ze u {an se. Igra mo vi sok pre sing i u tan de mu sa ve znim re dom pre ki da mo ak ci je ri va la ve} na sre di ni te re na. Mi de fan ziv ci se sjaj no sna la zi mo pri ta kvoj igri, {to je vi dqi vo i po re zul ta ti ma. Sa mo da ta ko na sta vi mo - na da se de sni bek Par ti za na.

I. Lazarevi}

ra ~u na mo. Tu su [u {war i Smiq ni} ko ji kao za pe te pu {ke ~e ka ju pri li ku, znam da je sli~ na si tu a ci ja i s osta lim fud ba le ri ma. O~e ku jem da }e svi pru `i ti mak si mum i ne pla {im se za is hod utak mi ce, ve ru jem u na {u po be du ko ja bi nam omo gu }i la mi ran od la zak na pa u zu i mir ne pri pre me za utak mi ce ko je su pred na ma.

Je dan od igra ~a ko ji }e da nas si gur no za i gra ti od pr vog mi nu ta je Mar ko Po le ta no vi}.

- Do wi Srem je do bra eki pa ko ja re zul ta ti ma to kom pro le }a to ni je po ka za la u pu noj me ri.

Kva li tet je, ipak, na na {oj stra ni, s tim {to ta kav stav mo ra mo da po tvr di mo i na te re nu.

Sva ko od nas tre ba da po ka `e ve li ku `e qu, od go vor nost i

nim tem pom i ve ru jem u jo{ boqe re zul ta te Voj vo di ne u nastav ku pr ven stva - re kao je mla di re pre zen ta ti vac Po le tano vi}.

Bes plat ne ula zni ce za tri bi ne gle da o ci }e mo }i da se pre u- zmu na bla gaj na ma sta di o na ko je }e bi ti otvo re ne od 12.30, a utak mi ca po ~i we u 14.30 ~a so va.

A. Predojevi}

Sport

MARKO POLETANOVI], PRVOTIMAC VOJVODINE Dowi Srem je kvalitetna ekipa, ~iji rezultati ovog prole}a to ne potvr|uju u punoj meri.Ipak, kvalitet je na na{oj strani i uz podr{ku navija~a verujem da }emo pobediti i izjedna~iti se sa Zvezdom po broju bodova na tabeli.

Str. 27.

REPREZENTACIJA SRBIJE PO^ELA PRIPREME ZA DUELE SA HRVATSKOM I [KOTSKOM

Uko li ko ro vi ti Mar ko [}e po vi} ne bu de spre man za me~ u Za gre bu, se lek tor Mi haj lo vi} na ja vio je mo gu} nost po zi va jo{ jed nom na pa da ~u. Iz bor je pao na Alek sna dra Mi tro vi }a, ko ji je ju ~e u Pa zo vi oba vio raz go vor sa se lek to rom.

- Bi }u na stend-ba ju, na ras po la ga wu mla doj re pre zen ta ci ji, spre man da usko ~im u A tim, ako se lek tor ta ko od lu ~i - krat ko je sa op {tio Mi tro vi}.

Stankovi} uz orlove No va po vre da ome la je De ja na Stan ko vi }a da re ak ti vi ra svoj sta tus u na ci o nal nom ti mu. Sti gao je na vre me u Sta ru Pa zo vu da po zdra vi re pre zen ta tiv ce, po tom du go raz go va rao sa se lek to rom Mi haj lo vi }em, a bi }e uz eki pu i na su sre tu u Za gre bu.

Promocija Kwi ga „^i le an ci”(autor Gra da Bran ko vi}, a pro je kat iz da va~ ke ku }e „Vi {e od spor ta”, no vi na ra Vla di mi ra Stan ko vi }a) pro mo vi sa na je u Sport skom cen tru FSS. Po red broj nih pred stav ni ka me di ja, pro mo ci ji su pri su stvo va la i dvo ji ca re pre zen ta ti va ca iz ~i le an ske ge ne ra ci je, Gor dan Pe tri} i De jan An to ni}, kao i ta da {wi le kar pla vih dr Mi lo rad Er ceg, ko ji je po no sno po ka zao zlat nu me da qu sa Mon di ja la.

VLADIMIR STOJKOVI] O DUELU SA HRVATSKOM

Jedna sasvim (ne)obi~na utakmica Ope r a c i j a Za g reb i ka s ni j e [kot s ka po ~e la je oku pqa wem re p re z en t a t i v a c a u Sport skom cen tru u Sta roj Pa zo vi. Dok se se lek tor Si ni {a Mi haj lo vi} re lak si rao fu tin gom pri sti za li su igra ~i iz raz l i ~ i t ih kra j e v a Evro pe i od mah bi li na me ti iz u zet no ve li kog bro ja pred stav ni ka sed me si le, me |u ko ji ma su bi le i TV eki pe iz Hr vat ske.

- Ka kva gu `va, jel ovo ne ka svad ba - na {a lio se ka pi ten or lo va Bra ni slav Iva no vi}.

U cen tru pa `we na {ao se gol man Vla di mir Stoj ko vi}, ko me su me di ji u Hr vat skoj po sve ti li ogrom nu pa `wu, uz ne ba{ pri klad ne to no ve.

- Sve sam vi deo i pro ~i tao, na zi va ju me Mu sta fa. Ne mam ni ka kav ko men tar. Utak mi ca je u pe tak, ne ka na te re nu do ka `u svo je tvrd we da su za kla su bo qi - kon sta to vao je Stoj ko vi}.

Stra ha od pa kla u Mak si mi ru ne ma.

- To li ko se pla {im da ovih da na ne mo gu mir no da spa vam. [a lim se, na rav no. Ovo je jed na obi~ na utak mi ca, ne ma ele me na ta da se ula zi u bi lo ka kvu pa ni ku - do dao je Stoj ko vi}.

Bez ob zi ra na `e qe da se iz beg ne spe ci fi~ nost pred sto je }eg meg da na, to pro sto iz gle da kao ne mo gu }a mi si ja.

- Sve stan sam da zbog svih de {a va wa i bur ne isto ri je na

ovim pro sto ri ma me~ do bi ja eti ke tu „vi {e od igre”, da ten zi ja po sto ji. Ali, to je i da qe sa mo fud bal. Na wi ma je da se bo dre, da tra `e mo ti ve u spo red nim i ne bit nim stva ri ma. Ovo je sport. Mi }e mo oti }i ta mo da od i gra mo naj bo qe {to mo `e mo, da pru `i mo mak si mum i da pro ba mo da iz vu ~e mo naj bo qi mo gu }i re zul tat mir no ka `e Stoj ko vi}.

Pro vo ka ci je sa tr bi na su sa svim iz ve sne.

- To je u da na {wem fud ba lu nor mal no. Ko ni je spre man da ih iz dr `i ne tre ba da se ba vi spor tom. Sva ki pro fe si o na lac tre ba lo bi da bu de spre man i na pro vo ka ci je. Pe tak je bli zu, vi de }e mo {ta }e i ka ko bi ti - is ka zao je pu nu psi ho lo {ku sta bil nost na{ ~u var mre `e.

Re~-dve i o vr snim na pa da ~i ma Man xu ki }u, Oli }u, Edu ar du, Mo dri ~u...

- Re al no, vr hun ska su re pre zen ta ci ja, ko ja ima ne 11, ne go mo `da i 30 od li~ nih fud ba le ra, od ko jih pre ti opa snost od pr vog do po sled weg mi nu ta.

Da iza |u i sa dru gim ti mom, bi li bi pod jed na ko ja ki. Fa vo ri ti su na pa pi ru. Ima mo ve li ki re spekt pre ma wi ho vom kva li te tu i is ku stvu, ali ne i strah. Sve }e se vi de ti na te re nu - za vr {io je Stoj ko vi}.

Or lo vi su u po po dnev nim ~a s o v i m a od r a d i l i i pr v i tre ning.

Z. Rangelov

Fo to: Star sport fo to

Mitrovi} u rezervi

Ne ma stra ha: Vla di mir Stoj ko vi}

NASTASI] NAJAVIO PODR[KU ORLOVIMA IZ MAN^ESTERA

Yeko navija za Srbiju

Mi haj lo Jan ko vi} i To mi slav Ka ra yi}

„Akva viva” novi sponzor Fud bal ski sa vez Sr bi je do bio je zna ~aj no „po ja ~a we” i re no mi ra nog part ne ra po {to je pot pi sao spon zor ski ugo vor sa „Akva vi vom”.

Sve ~a na ce re mo ni ja ozva ni ~e wa dvo go di {we sa rad we odr `a na je u Sport skom cen tru u Sta roj Pa zo vi, a pot pis na ugo vor o spon zor stvu sta vi li su To mi slav Ka ra xi}, pred sed nik FSS i Mi ha i lo Jan ko vi}, ge ne ral ni di rek tor Kom pa ni je „Kwaz Mi lo{”.

Ma ti ja Na sta si}, de fan zi vac an ~e ster si ti ja i je dan od stu bo va srp ske od bra ne ve ru je da se mo `e pro na }i re {e we za fa vo ri zo va ne Hr va te.

- O~e ku je nas iz u zet na utak mi ca o ko joj se mno go pri ~a lo pret h od n ih me s e c i. Mi smo sprem ni. Na red nih da na }e mo po k u { a t i da se {to bo q e uigra mo i pri pre mi mo psi hi~ ki, {to je ve o ma bit no pred ova kvu vr stu me ~e va. Tru di }e mo se da mo ti va ci ja ne bu de to li ko ve li ka ka ko nas ne bi spu ta la na te re nu - sma tra Na sta si}.

Atom ski na pad Hr va ta je u pu noj for mi.

- Iz u zet na su re pre zen ta ci ja, ali isto ta ko i mi ima mo na {e adu te. Na dam se da }e mo to po ka za ti u Za gre bu. Ima mo po ten ci jal da na pad ne mo Hr va te.

Ali, sve za vi si od to ga ka ko }e se od vi ja ti me~. Na rav no da }e mo se u od re |e nim de lo vi ma utak mi ce i bra ni ti, u ne kim na pa da ti. Va `no je da sa ~u va mo

Ma ti ja Na sta si}

kon cen tra ci ju i mir ka ko bi smo spro ve li u de lo tak ti~ ke za mi sli - do dao je Na sta si}.

Na kra j u po u z da ni {to per or lo va ot kri va da se o du e lu Sr bi ja i Hr vat ska pri ~a i u

we go vom klu bu, Ma ~e ster si ti ju.

- Edin Xe ko, moj sa i gra~, po ru ~io je Ko la ro vu i me ni da }e na vi ja ti za na {u re pre zen ta ci ju - ka `e Na sta si}.

Z. R.

DARIJO SRNA, KAPITEN HRVATA

Hladne glave do pobede Utak mi ca svih utak mi ca ne str pqi vo se i{ ~e ku je ve} me se ci ma, a Hr va ti na ja vqu ju po be du. U ho tel „As“, ba zu hr vat skog ti ma, sti gla je ve }i na fud ba le ra, Da ri jo Sr na, Lu ka Mo dri}, Ni ki ca Je la vi}, Ma rio Man xu ki}, Og wen Vu ko je vi}, De jan Lo vren i Edu ar do da Sil va.

- Po be di }e mo Sr bi ju. Ovo je po seb na utak mi ca za sve Hr va te - re kao je ka pi ten Sr na.

Na pi ta we da pro ko men ta ri {e iz ja vu se lek to ra Sr bi je Si ni {e Mi haj lo vi }a da or lo vi do la ze u Za greb da se za ba ve, Sr na je re kao: - Mo gu oni da se za ba vqa ju, ali smo mi bo qi tim. Po {tu je mo pro tiv ni ka, ali }e mo ju ri ti po be du.

Isto ri ju tre ba da osta vi mo iza se be, smi ri mo stra sti i osta ne mo hlad ne gla ve. Ta ko mo `e mo do po be de.

IGOR [TIMAC, SELEKTOR HRVATSKE

Ako sam ja zabrinut, kako je Mihi?

Se lek tor Hr vat ske Igor [ti mac re kao je da we gov tim ne }e po no vi ti gre {ke iz me ~a sa Sr bi jom na pra vqe ne 1999.

- Naj sre} ni ji sam ~o vek na sve tu jer mo ji igra ~i igra ju do bro u svo jim klu bo vi ma. Dru ga stvar ko ja me po seb no za do vqa va je at mos fe ra. Ovaj tim }e sa mo na pre do va ti. Ne ba vi mo se pre vi {e kal ku la ci ja ma, ali smo stvo ri li od li~ ne uslo ve da sa no va tri bo da prak ti~ no eli mi ni {e mo Sr bi ju re kao je [ti mac. - Do bra stvar je {to ja imam is ku stvo igra wa ova kvih utak mi ca i sve stan sam ne kih gre {a ka iz pro {lo sti i me ~e va u ko joj smo iz go re li i ni smo oti {li na ve li ko tak mi ~e we. To se sa da ne }e de si ti. Ne ose }am eufo ri ju, ona nas ne }e za hva ti ti.

Srp ske no vi na re po seb no je za ni ma lo da li hr vat skog se lek to ra bri ne do bra for ma srp skih na pa da ~a.

- Ako bi one me ne za bri wa va li, on da bi Si ni {a Mi haj lo vi} bio na psi hi ja tri ji zbog Je la vi }a, Oli }a, Man xu ki }a - is ta kao je [ti mac. [ti mac je, ta ko |e, is ta kao da srp ska od bra na ni je bo qa od hr vat ske.

- Ja ki su ka da ih gle dam po je di na~ no i po ti tu la ma ko je su osvo ji li. Iza zi va ju ve li ko po {to va we, ali ne bih re kao da su bo qi od nas. Ako po gle da te ko li ko smo go lo va pri mi li mi, a ko li ko oni, vi de }e te da smo mi bo qi - sma tra [ti mac.

NOVI SAD *

UTORAK 19. MART 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23739 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U BA^ KOJ PA LAN CI DO GO VO RE NA NO VA KO A LI CI JA

SNS i DS za jed no, so ci ja li sti iz ba ~e ni

str. 3

PRIVREDNI SUD NIJE ODLU^IVAO O REVIZIJI U SPORU ATP „VOJVODINA” PROTIV GRADA NOVOG SADA

Tu`ila{tvo zako~ilo od{tetu

DR @AV NI VRH SR BI JE SA KO MESA ROM EU ZA PRO [I RE WE [TE FA NOM FI LE OM

Ni ko li}: Za slu `i li smo da tum

str. 2

Foto: B. Lu~i}

DA BI DO BI LI ZA JAM, GRA \A NI SA DA U BAN KA MA PRO LA ZE KROZ SI TO I RE [E TO

st r . 15

Toplije i obla~no Najvi{a temperatura 15 °S

Zbog kre di ta na pro veri i ra ~u ni za stru ju

str. 4

NE ZA DO VOQ STVO NE ZA VI SNOG SIN DI KA TA NAFT NE IN DU STRI JE SR BI JE

NIS puno za ra |u je, a ot pu {ta rad ni ke

str. 4

NEVOQE @ITEQA POPOVICE, KOD NOVOG SADA

SUD SKI EPI LOG TRA GI^ NOG OB RA ^U NA NA NO VO SAD SKOJ DE TE LI NA RI APRI LA PRO [LE GO DI NE

Za ubistvo mladi}a dvanaest godina zatvora

str. 9

NASLOVI 5 U Vojvodini 450.000 zaposlenih

Tre}e doba 6 Dede izdr`avaju decu i unuke 6 Penzije mo`da u subotu

Dru{tvo 7 Na{i mirovwaci u devet misija

Crna 8 ^etvorici lisice zbog krijum~arewa qudi

9 Plesa~ica u „Kontrastu”: I gosti imali prskalice

Kultura 11 Nastanak drame i pozori{ta u Srba

Vojvodina

12 Uzdrmana vladaju}a koalicija u Zrewaninu 12 Obnovqena fiskulturna sala u Senti 12 Sombor dobija spomenik Ernestu Bo{waku

Novi Sad 15 Goreo podrum pored Radni~kog doma 16 Grad ugostio 700 matemati~kih eksperata iz sveta 12 Kara{ prelio oranice, 17 Marina Perazi}: Sava igrali{te @rtva ispala krivac

Foto: S. [u{wevi}

Ekonomija

Klizi{te ponovo preti

str. 15

2

POLiTikA

utorak19.mart2013.

[TA TRE BA DA SA DR @I KO DEKS NA ROD NIH PO SLA NI KA

DR @AV NI VRH SR BI JE SA KO ME SA ROM EU ZA PRO [I RE WE [TE FA NOM FI LE OM

Pal ma: Dve sta pla }e nih da se de u sa li Po sla ni ci srp skog par la men ta ubu du }e vi {e ne }e „sme ti“ da psu ju, pre te, zvi `de, pu {ta ju mu zi ku, igra ju se i pri ~a ju mo bil nim te le fo nom, ili lap to pom da bi pre kra ti li vre me to kom za se da wa. Ne dav no for mi ra na rad na gru pa par la men ta u ~e tvr tak za se da i ve} je „za {i qi la olov ku“ i sprem na je za pi sa we do ku men ta ko ji tre ba da po vra ti ugled naj vi {eg za ko no dav nog do ma. Pi sa we ko dek sa po na {a wa za po ~e lo je u

pro {lom sa zi vu i o~e ku je se da no vi sa ziv na do gra di re {e wa iz rad ne ver zi je.

Od uvo |e wa vi {e stra na~ ja u Sr bi ji pod ku po lom Skup {ti ne de {a va li su se broj ni in ci den ti.

Spo me nu }e mo u jav no sti „naj po pu lar ni je“: 26. no vem bra 2009. – Gor da na Pop-La zi} (SRS) u skup {tin skoj sa li ski nu la ci pe lu i ba ci la je u prav cu sto la pred se da va ju }e Gor da ne ^o mi}, 13. maj 2002. Na ta {a Jo va no vi} (SRS) po li la vo dom pred sed ni cu Skup {ti ne Na ta {u Mi }i}, a za tim po ~u pa la skup {tin ske ka blo ve, 18. no vem bar 2002. – Alek san dar Ste fa no vi} (DHSS) po vu kao za uvo Raj ka Ba ra li }a (SPS), a za tim mu lu pio i {a mar na sed ni ci Ad mi ni stra tiv nog od bo ra, 9. sep tem bar 2007. – Na ta {a Jo va no vi} (SRS) {ut nu la u ce va ni cu po sla -

jan \u ri}, ta kav ko deks ne bi se smeo do no si ti pre gla sa va wem, tim pre {to je u par la men ti ma ze ma qa EU usva jan kao pro iz vod du go go di {we prak se i ras pra ve. \u ri} sma tra da su po sla ni ci i bez ko dek sa do {li na taj ni vo sve sti {ta ni je pri me re no wi ho voj funk ci ji.

Li der JS-a Dra gan Mar ko vi} Pal ma ka `e da, ka da je o obla ~e wu re~, ni je do sa da mo gao pri me ti ti da se ne ko od po sla ni ka ne do li~ no po na {a.

– Mo `da smo za vre me di sku si je mo gli ~u ti od po je di nih po sla ni ka ne {to {to ni je pri me re no za par la ment. Ali rej ting par la men ta ni je sa mo to ve} ga mo gu po di }i do bri za ko ni – is ti ~e Mar ko vi}, i do da je da ugled Skup {ti ne za vi si i od to ga {to po sla ni ci ko ji su tu u stal nom rad nom od no su, ni su na svo jim rad nim me sti ma. – Ima mo oko 200 na rod nih po sla ni ka ko ji su na stal nom ra du, a u sa li za vre me di sku si je 30 ili 40 wih. Svih 200 po sla ni ka mo ra lo bi da bu de na svo jim rad nim me sti ma.

Po sla nik PUPS-a Mo mo ^o la ko vi} pod se }a: – Na {a po sla ni~ ka gru pa je jo{ u pret hod nom man da tu po kre nu la tu ini ci ja ti vu i pri pre mi la tekst ko dek sa po na {a wa po sla ni ka – ka `e on. – Sa da smo ta ko |e pri hva ti li ta kvu ini ci ja ti vu i da }e mo po dr {ku iz ne ko li ko raz lo ga. Pre sve ga, mi sli mo da po sla ni ci u par la men tu tre ba da se na dru ga ~i ji na ~in me |u sob no op ho de u di sku si ja ma, re pli ka ma, po vre da ma Po slov ni ka...

Isto ta ko, tre ba lo bi re gu li sa ti i na ~in obla ~e wa, ka ko i na ko ji na ~in po sla ni ci pri ma ju stran ke, ko sve do la zi u par la ment. I PUPS se za la `e za to da ko dek som tre ba re {i ti pi ta we pri su stva na rod nih po sla ni ka u par la men tu, ka ko na za se da wu, ta ko i u od bo ri ma. Pri me ti li smo da go to vo tre }i na na rod nih po sla ni ka

Rad na gru pa ^la no vi rad ne gru pu su Zo ran Ba bi}(SNS), Ka ta ri na Ra ki} (SNS), Sr |an Spa so je vi} (NS), Ne |o Jo va no vi} (SPS), Mo mo ^o la ko vi} (PUPS), Vo ji slav Vu ji} (JS), Sne `a na Sto ja no vi} Plav {i} (URS), De jan Mi haj lov (DSS), Ne nand Kon stan ti no vi} (DS), Ne ven Cve ti }a nin (SDPS) i Ole na Pa pu ga (LSV). ni ka G17 plus Mi lo qu ba Al bi ja ni }a...

Pred sed nik Ad mi ni stra tiv nog od bo ra Zo ran Ba bi} (SNS) ob ja {wa va raz lo ge zbog ko jih su ta kva pra vi la neo p hod na: – Ne `e li mo da od re di mo ko ja kra va ta tre ba da se no si utor kom, sre dom, a ko ja ~e tvrt kom, ni ti da sta vqa mo fla ster na usta po sla ni ci ma, ve} da se ko mu ni ka ci ja me |u po sla ni ci ma po dig ne na vi {i ni vo, a ti me i ugled par la men ta, bu du }i da je Skup {ti na me |u in sti tu ci ja ma u ko je gra |a ni ima ju naj ma we po ve re wa – ob ja {wa va Ba bi}.

Sve stran ke u Skup {ti ni sa gla sne su u to me da je ko deks po na {a wa par la men ta ra ca neo p ho dan. Je di ni se to me pro ti vi LDP, ko ji je imao pred stav ni ka u rad noj gru pi u pro {lom sa zi vu. Ka ko na vo di po sla nik te stran ke Bo -

dnevnik

ne u~e stvu je u ra du od bo ra i na sed ni ca ma par la men ta. Ako smo svi jed na ki, ako pri ma mo od re |e ne iz no se kroz pla tu ili na kna du, on da od nos pre ma toj oba ve zi tre ba da bu de dru ga ~i ji.

Po ^o la ko vi }e vim re ~i ma, po sla ni ci u kon tak tu s gra |a ni ma ~e sto ~u ju pi ta wa za {to na rod ni po sla ni ci ne ma ju od go vor no po na {a we, ali i zbog ~e ga ne ma iz vor nog pre no {e wa sta vo va gra |a na u par la men tu, ne go sa mo sta vo va po li ti~ kih par ti ja i po je di na ca i stal nog pre pu ca va wa.

Pot pred sed nik DSS-a Pe tar Pet ko vi} tvr di da se ta stran ka za la `e za uvo |e we re da u ra du par la men ta.

– Do bro je po zna to da DSS ni ka da ni je ugro zio do sto jan stvo ovog vi so kog do ma – uka zu je Pet ko vi}.

S. Stan ko vi}

Ni ko li}: Za slu `i li smo da tum Sr bi ja za slu `u je da tum jer je u~i ni la mno go, a po treb no je da u~i ni jo{ vi {e na pu tu evro in te gra ci ja, iz ja vio je pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} to kom ju ~e ra {weg su sre ta sa ko me sa rom EU za pro {i re we [te fa nom Fi le om. Zva ni~ nik EU je po ru ~io sa do bi ja we EU da tu ma za vi si od na pret ka u od no si ma sa Pri {ti nom, po zdra vqa ju }i pri tom di na mi ku di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne.

- Iz neo sam stav da je Sr bi ja u~i ni la mno go i da je otvo re na da u~i ni jo{ vi {e, i da oprav da no sma tra da tre ba da ot po~ ne pr go vo re sa EU, kao dr `a va ko ja `e li da bu de ~lan i iz to ga iz vu ~e i

`i vog re {e wa za pro blem Ko so va ko ji je pri men qiv na te re nu- iz ja vio je Da ~i}.On je re kao da je za do vo qan onim {to je u~i we no na pla nu evro in te gra ci ja, da je u~i we no mno go vi {e od o~e ki va nog, ali da su i po red to ga o~e ki va wa vi so ka a pro ble mi te {ki.

- Po ku {a va mo da do |e mo do odr `i vog re {e wa za srp sku za jed ni cu na Ko so vu. Vi de }e mo da li }e mo do bi ti po zi ti van od go vor

Gu sta sat ni ca

Do bi ja we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra sa EU za vi si od na pret ka u od no si ma sa Pri {ti nom ([te fan Fi le) oba ve ze i pri vi le gi je- re kao je pred sed nik Ni ko li} na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re sa Fi le om odr `a noj na kon ju ~e ra {weg su sre ta u Pa la ti Sr bi ja.

Pre ma Ni ko li }e vi} re ~i ma, Sr bi ja je otvo re na za kon ti nu i ran di ja log sa EU, i ~i ni sve ka ko bi Evrop ska ko mi si ja mo gla na ci o nal nim par la men ti ma dr `a va

File i Nikoli}: Razgovori o Kosovu i EU

~la ni ca da upu ti po zi tiv ne pre po ru ke.

Evrop ski ko me sar je po ru ~io da do bi ja we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra Sr bi je sa EU za vi si od re for mi i na pret ka u od no si ma sa Pri {ti nom.

- Znam da vas sve za ni ma ho }e li Sr bi ja do bi ti da tum za po ~e tak

Ne ma sla be ka ri ke u na {em ti mu Ni ko li} je me di ji ma ob ja snio da ne po sto ji raz li ka u po ru ka ma ko je on i pre mi jer Ivi ca Da ~i} upu }u ju po vo dom di ja lo ga sa Pri {ti nom, i da }e, uko li ko taj di ja log „zap ne”, obo ji ca to sa op {ti ti gra |a ni ma.

- Ne ma ni ka kvih raz li ka u iz ja va ma pre mi je ra i pred sed ni ka dr `a ve, iz u zev u to me da sam is ka zi vao op ti mi zam da mo `e po zi tiv no da se od go vo ri na Re zo lu ci ju na {e skup {ti ne, a pre mi jer, po {to ima vi {e kon ta ka ta sa Pri {ti nom, da to ne }e i}i la ko - re kao je Ni ko li}. On je is ta kao da Sr bi ja u di ja lo gu ne mo `e da u~i ni ni vi {e ni ma we od ono ga {to je sa dr `a no u re zo lu ci ji Skup {ti ne Sr bi je i da, ka ko bi do do go vo ra do {lo, dru ga stra na tre ba da po pu sti.

- U slu ~a ju ne ga tiv nog od go vo ra na Re zo lu ci ju par la men ta, ra ~u naj te da }e mo pre mi jer i ja sa op {ti ti da su pre go vo ri za pe li, i to ne za to {to Sr bi ja ni je po pu sti la, jer Sr bi ja je ste po pu sti la- ob ja snio je Ni ko li}.

- Iz ne na |e wa iz dr `av nog vr ha ne }e bi ti i sla be ka ri ke u tom ti mu ne ma- po ru ~io je Ni ko li}.

pre go vo ra u ju nu. Od go vor na pi ta we za vi si od na po ra da se is pu wa va ju re for me i to ga ho }e li bi ti po stig nut vi dqiv i odr `iv na pre dak u od no si ma sa Ko so vom- re kao je Fi le.

- Za jed no s Ke trin E{ton po dr `a va mo aspi ra ci je Sr bi je i `e li mo da uspe u evrop skim na po ri mare kao je Fi le, do da ju }i da se ra du je sa rad wi sa pred sed ni kom Ni ko li }em na uvo |e wu Sr bi je u EU. On je po seb no po hva lio „pro boj” ko ji je na ~i wen su sre tom pred sed ni ka Ni ko li }a i ko sov ske pred sed ni ce Ati fe te Ja hja ge. Fi le je re kao da }e u iz ve {ta ju Evrop ske ko mi si je o na pret ku Sr bi je, ko ji }e bi ti ob ja vqen 16. apri la bi ti na ve de no sve {to je u~i we no u is pu wa va wu re for mi, ali i po ru ~io da se u ne kim obla sti ma po put pra vo su |a, do no {e wa an ti ko rup cij ske stra te gi je, slo bo de me di ja i in klu zi je „ra wi vih” gru pa rad na re for ma ma mo ra in ten zi vi ra ti.

S Fi le om se sa stao i pre mi jer Ivi ca Da ~i}.

- Opre de qe we Sr bi je je ste da bu de ~lan EU i da se do |e do odr -

U RI MU RAZ GO VA RA LI PRED SED NIK SR BI JE I POT PRED SED NIK SAD

Va {ing ton ni je imao pra ve in for ma ci je

Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e, po sle raz go vo ra sa pot pred sed ni kom SAD Xo ze fom Baj de nom, da in for ma ci je ko je su sti za le u Va {ing ton ni su od go va ra le sta wu u od no si ma iz me |u Pri {ti ne i Be o gra da, i da na pre dak di ja lo ga ni je pra vil no oce wi van. „Go spo din Baj den kao pred stav nik ame ri~ ke ad mi ni stra ci je ni je bio upo znat sa de ta qi ma o to me {ta je Na rod na skup {ti na Re pu bli ke Sr bi je tra `i la, i ka kvu Re zo lu ci ju je do n e l a”, iz j a v io je Ni k o l i} Ta nju gu po sle sa stan ka sa ame ri~ kim pot pred sed ni kom u Ri mu. „Pot pred sed nik SAD je ja -

sno re kao da se ose }a po zva nim da po mog ne da se taj pro blem re { i, za t o {to je Ame r i k a pri zna la ne za vi snost Ko so va i Me to hi je”, is ta kao je srp ski pred sed nik.

Su sret Ni ko li }a i Baj de na bio je pr vi na tom ni vou po sle ~e ti ri go di ne, a raz go va ra li su oko sat vre me na, vi {e ne go {to je pro to ko lom bi lo pred vi |e no. „Ovo je bi la do bra pri li ka, ina u gu ra ci ja no vog pa pe, da imam ne ko li ko bi la te ral nih raz go vo ra, me |u wi ma mo `da i naj va `ni ji je bio raz go vor sa pot pred sed ni kom Ame ri ke, na we gov po ziv, i mi slim da je po -

sta lo ja sno da ne ke in for ma ci je ko je su sti za le u Ame ri ku ni su od go va ra le sta wu u od no si ma iz me |u Pri {ti ne i Be o gra da, a ste pen ili na pre dak di ja lo ga ni je pra vil no oce wi van”, re kao je Ni ko li}.

Ni ko li} je re kao da je uka zao svom sa go vor ni ku da su mno ge dr `a ve pri zna le ne za vi snost Ko so va za hva qu ju }i tom pr vom, ame ri~ kom pri zna wu, ali i da Sr bi ja ima sa mo pri ja te qe u sve tu i da „ne de li dr `a ve i na ro de po tom osno vu, ve} po osno vu to ga ko li ko ko mo `e sa Sr bi jom da sa ra |u je iskre no, otvo re no uz sva op te re }e wa i ogra ni ~e wa ko ja po sto je”.

Pre mi jer Da ~i} je is ta kao da sed mi ca ko ja je po ~e la iz u zet no va `na za po li ti~ ki `i vot Sr bi je i na bro jao da je po red Fi lea u Be o gra du i de le ga ci ja Bun de sta ga sa svo jim uslo vi ma u ve zi sa do bi ja wem da tu ma i da }e u sre du bi ti na sta vqe na no va run da di ja lo ga u Bri se lu, a u pe tak sed ni ca Sa ve ta bez bed no sti UN po sve }e na Ko so vu.

- Sre di nom apri la ot po ~e }e pro ces pod no {e wa iz ve {ta ja EK o na {em na pret ku ka Evro pi, a Ke trin E{ton ta ko |e }e pod ne ti svoj iz ve {taj. Sve te od lu ke tre ba lo bi da bu du do ne te do po ~et ka ju na i za to je o~i gled no da su pred na ma sed mi ce u ko ji ma }e se do no si ti krup ne i ve li ke po li ti~ ke od lu ke - re kao je Da ~i}. sa dru ge stra ne, {to nam je ciq, ne zbog do bi ja wa da tu ma ve} zbog iz na la ska odr `i vog re {e wa- re kao je Da ~i}, ko ji je uka zao i da je Sr bi ja na pra vi la ve li ke po ma ke i po osta lim po li ti~ kim kri te ri ju mi ma kao {to je bor ba pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, re for ma pra vo su |a, stan dar di za ci ja za ko no dav stva Sr bi je sa EU. Sa ve rop skim zva ni~ ni kom ju ~e je raz go va ro i pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i} ko ji je po seb no na gla sio da je Sr bi ja po sti gla na pre dak na evrop skom pu tu i u~i ni la mno ge ustup ke i da o~e ku je da ustup ke u~i ni i Pri {ti na.

D. Mi li vo je vi}

DSS: Od ba ci ti ul ti ma tum EU Od ba ci va wem ul ti ma tu ma Evrop ske uni je Sr bi ja bi na sta vi la da bra ni Ko so vo i ko na~ no bi us po sta vi la nor mal ne od no se sa EU na rav no prav noj osno vi, iz ja vio je ju ~e port pa rol De mo krat ske stran ke Sr bi je Pe tar Pet ko vi}.

DSS sma tra da je ovo pre lom ni tre nu tak ka da Sr bi ja tre ba da od ba ci sve ul ti ma tu me EU i ja sno i gla sno ka `e da ne tr gu je sa Ko so vom da bi do bi la da tum za pre go vo re, re kao je on.

Pet ko vi} je re kao da bi se Sr bi ja od re kla svo je te ri to ri je ako pri sta ne na ul ti ma tu me, a da bi na sta vi la da bra ni Ko so vo i us po sta vi la rav no prav ne od no se sa EU ako ih od ba ci. DSS sma tra da Sr bi ja ne sme da uni {ti ni srp ske dr `av ne in sti tu ci je ni svo ju dr `av nost na Ko so vu, re kao je Pet ko vi}.

TVIT CRTICA Dr [(q)api} Na laj ni se vo di `e sto ka ras pra va o TV du e lu Vu ka Je re mi }a i Alek san dra [a pi }a.

Sa vet ni ca pred sed ni ka Sr bi je Alek san dra Pak je za pi sa la: Naj bo qa od bra na od glu po sti? Dr. [qa pi}, po re klom iz Nam bi je, dok to ri rao na te mu „Re i zda va we po slov nog pro sto ra”. [ef po sla ni ka DS u par la men tu Bo ri slav Ste fa no vi} po ru ~u je sa laj ne: A hej te ri, ni je vam za ni mqiv Vuk ne go sa mo [a pi}? A ko vam je ika da va qao u DS? \in |i}? Vuk sa no vi}? Znam da bi vo le li da ne ma DS. Ogla sio se i [a pi}: „ Ako je naj ve }a za mer ka ono me {to sam go vo rio „gu ta we” slo va kod Na mi bi je, on da mi stvar no kao ze mqa i na rod ne ma mo ni ka kvih pro ble ma.... Da imam 20 kg vi {e,

20 cm ma we na o ~a re, go vor nu ma nu, ret ku ko su, ne u gled nu gra |u, mo `da bi se na dam nom sa `a li li, pa ~u li [TA, ne KA KO go vo rim...“ Ovu po sled wu re ~e ni cu „re tvi to vao“ je i pot pred se dik voj vo |an ske vla de Go ran Je {i}.

Sa dru ge stra ne, po sla nik po kra jin ske skup {ti ne Alek san dar Mar ton (LSV) ka `e: Ni je po en ta u [a pi }e vim oma {ka ma u go vo ru, ne go u na zo vi pa tri ot skom ka no na da ma dru gog sa go vor ni ka.

To ma i Am fi lo hi je Na Tvi ter na lo gu pred sed ni ka Sr bi je ju ~e je ob na ro do va no: Pred sed nik Ni ko li} pri su stvo va }e sve ~a noj mi si po vo dom in tro na ci je (usto li ~e wa) no vog po gla va ra Ri mo ka to li ~e cr kve, pa pe Fra we.

Di rek tor Fo ru ma za bez bed nost i de mo ra ti ju Mi lan Jo va no vi} od go va ra ana li ti ~a ri ma na istu te mu: Alo Tu ci }u. Na rav no da je do bro {to na usto li ~e we Pa pe u ime Sr bi je ide To mi slav Ni ko li}! Ali, ni je do bro {to u ime SPC ide Am fi lo hi je!

Prelepqivawe

Ko ko ga hva li

Na re~i Branka Ru`i}a “Promena premijera nije pomiwana”, poslanik SNS Dragan [ormaz poru~uje: Nije, ali se nadam da }e posle sednice GO biti, zalaga}u se za to... Istovremeno, funkcioner JS Sr|an Kru`evi} obave{tava tvitera{e: Dule Sunce prelepio sve plakate SPS-a u Kovinu.

Pre no si na laj ni @ba no vic mi lo rad: Vu ~i}: „Tvr dim da je si stem od bra ne naj bo qi si stem ko ji da nas ima mo u Sr bi ji”... Sva ka ~ast @SutanovacDragan Glumac Branislav Trifunovi} „pi{e“ eksministru vojnom: Hvali te Vu~i}.. ne{to nije u redu... ili je ovo samo za posledwih {est meseci.. [utanovac tvrdi: Ne, hvali on od po~etka samo to nije u interesu nekih...

Sa lajne se ju~e oglasio i lider PSS Bogoqub Kari}: Previ{e je onih koji su se upla{ili i same pomisli da se u drugoj polovini aprila u Srbiji, pojavi Bogoqub Kari}...

Na pitawe „Ko {titi Kari}a od robije“, Kari} odgovara: Kari}a {titi istina! Neko se upla{io povratka Bogoquba Kari}a?

S. St.

Ko se pla{i Bogoquba

politika

dnevnik

U BA^KOJ PALANCI DOGOVORENA NOVA KOALICIJA

Na pred wa ci i de mo kra te za jed no, so ci ja li sti iz ba ~e ni Ono {to se u Ba~koj Palanci posledwih nedeqa {u{kalo obnarodovano je na ju~era{woj kon fe ren ci ji za {tam pu u

zgra di lo kal nog par la men ta kada je najavqena nova skup{tinska ve}ina po kojoj SPS ispada iz lokalne vlasti, a wihov predsednik Bojan Radman vi{e ne}e biti predsednik op{tine. Novu koalicionu ve}i-

nu, a na osno vu Spo ra zu ma SNS, PS, DS, DSS i SVS koji je u pisanom obliku podeqen novinarima, ~ini}e pomenute

Pri vr `enost no voj ve}i ni na konferenciji za {tampu potvrdili su predsednik Op{tinskog odbora SNS u Ba~koj Pa-

kom Bojanom Radmanom, te da SNS kao pobedni~ka stranka u Op{tini i Republici nije zado voq na br zi nom pro mena

Mi ta La ~an ski (DSS), Ran ko Mar ja nov (DS), Pre drag Vu le ti} (PS), Alek san dar \e do vac (SNS), Vi li am Slav ka (SVS)

partije sa 24 od 42 odbornika koliko broji ovda{wa Skup{tina. Sednica Skup{tine zakazana je ve} za ~etvrtak 21. marta.

Radmanov gaf ili nova koalicija u Srbiji Nezvani~no u Ba~koj Palanci se smatra da je ovo {to se desilo epilog gafa Bojana Radmana(SPS) koji je „te{kim“ re~ima govorio o Vojsci, odnosno o problemu sukoba Vojne ustanove „Morovi}“ (biv{e VU „Kara|or|evo) i nekih ovda{wih zadruga oko zemqe koju decenijama koristi Vojska Srbije, odnosno nekada{wa JNA. Javno iznete ocene proizvele su kasnije javno izviwewe Vojsci, odnosno ministru vojnom i prvom potpredsedniku Vlade Republike Srbije Aleksandru Vu~i}u. Ali, izgleda da je to ve} istorija, a da je nova realnost verovatno prva koalicija SNS i DS u Vojvodini, odnosno saradwa dve najja~e politi~ke stranke u Srbiji danas. Da li je to najava i novih koalicija u drugim lokalnim samoupravama, ili mo`da i na vi{em nivou, verovatno }e pokazati vreme.

lan ci Alek san dar \edo vac, Ran ko Mar janov is pred DS, Predrag Vuleti} ispred ovda{weg Po kreta so ci jali sta, Mita La~anski predsednik OO DSS i ak tuel ni predsednik Skup{tine Ba~ke Palanke, kao i Viliam Slavka ispred Stranke vojvo|anskih Slovaka. Do sada su ve}inu ~inili napredwaci, PS, SPS, DSS, „Dveri“, SVM, a sada }e, verovatno ovde opoziciju pored radikala ~initi socijalisti, „Dveri“ i SVM sa zajedno 18 odborni~kih mandata.

Pored op{tih principa kojima je nova ve}ina opravdala ovakav potez Aleksandar \edovac ispred SNS, ovde ve} vi|en kao novi predsednik Op{tine, a do sada bio je zamenik, rekao je da je do{lo do nesuglasica sa dosada{wim predsedni-

Stri ko vi}: Ve li ko iz ne na |e we za SPS Funkcioner Pokrajinskog odbora SPS-a Radosav Strikovi} ka`e za na{ list da je nova koalicija u Ba~koj Palanci „veliko iznena|ewe” za socijaliste, kao i da je „nekorektan” na~in na koji je ona osnovana.

- To je za nas veliko izena|ewe. Nekorektan je na~in na koji je to ura|eno i nekorektno je kako je to saop{teno, bez konsultacija sa nama i bez uputa da }e se to desiti - rekao je Strikovi}.

On je kazao da ne zna razloge koji su doveli do izbacivawa SPS-a iz koalicije u Ba~koj Palan-

naboqe u Ba~koj Palanci i da je normalno ako se najavquje rekonstrukcija Vlade RS da se to desi i u Ba~koj Palanci.

Predstavnici drugih stranaka koje }e biti u koaliciji dale su podr{ku ve}inskim koalicionim partnerima, a predstavnici Stranke vojvo|anskih Slovaka naglasili su da posle pro{logodi{wih izbora nisu u{li u lokalnu vlast, a da sada jesu jer vide {ansu da potpuno ostvare prava svoje nacionalne mawine.

Predstavnik DS rekao je da su demokrate bile opozicija, a da su ~ekale i sa~ekale da u|u u koaliciju sa najja~im partnerom, jer jedino tako, obzirom da je DS na vlasti u Vojvodini gra|ani Ba~ke Palanke mogu da o~ekuju boqitak.

Tekst i foto: M. Suyum

Ko sti}: „Dve ri” ne mo gu sa DS

ci, kao i da }e o tome uskoro razgovarati sa potpredsednikom SNS-a Igorom Mirovi}em koji vodi i Savet te stranke za Vojvodinu.

- Pratili smo tu „republi~ku varijantu” koalicije, a sad ovo izlazi iz tih okvira! - rekao je Strikovi}.

On je naveo da napredwaci u Ba~koj Palanci u posledwa dva dana nisu komunicirali sa socijalistima, a da su im pre desetak dana „vi{e u {ali rekli da `ele da SNS da predsednika op{tine”.

S. K.

U koaliciji u Ba~koj Palanci vi{e nije ni pokret „Dveri”. Ivan Kosti} iz rukovodstva tog pokreta ka`e da su „Dveri” napustile dosada{wu koaliciju.

- Napu{tamo koaliciju iz principijelnih razloga. „Dveri” ne mogu u koaliciju mimo obe}awa koje smo dali uo~i izbora da nigde ne idemo sa DS-om, koji je izvor svakog separatizma u Vojvodini - ka`e Kosti}. S. K.

REKLI SU

Ste fa no vi}: Vu ~i} da bu de pre mi jer

Ru `i}: Ni {ta zva ni~ no ni je bi lo

Po po vi}: \i las je tr go vac

Predsednik parlamenta i potpredsednik Srpske napredne stranke Neboj{a Stefanovi} izjavio je da bi lider SNS-a Aleksandar Vu~i} bio najboqe re{ewe za premijera, ali je naveo da za sada nije bilo re~i o eventualnoj promeni na ~elu Vlade Srbije posle wene rekonstrukcije. „Vu~i} se sam nije o tome izja{wavao i bilo bi nekorektno da ja donosim sud da li }e se to dogoditi ili ne}e.

To }e zavisiti od wega i od dogovora koji napravi s predsednikom vlade Ivicom Da~i}em.

Za sada se o tome nije razgovaralo”, rekao je Stefanovi} za agenciju. Upitan ~ijim radom u vladi SNS nije zadovoqan, Stefanovi} je rekao da se niko iz te stranke ne}e pojedina~no izja{wavati pre sednice Glavnog odbora koja }e, kako je ranije najavqeno, biti odr`ana posle 20. marta.

Funkcioner Socijalisti~ke partije Srbije Branko Ru`i} izjavio je ju~e da eventualna promena na mestu premijera tokom rekonstrukcije Vlade Srbije „nije zvani~no pomiwana” ni u SPS, ni u komunikaciji sa koalicionim partnerima. „Kao zvani~nik SPS zaista ne mogu da dajem komentar na ne{to {to nigde zvani~no nije spomiwano, niti u SPS, niti u zvani~noj komunikaciji lidera vladaju}e koalicije”, rekao je Ru`i}. On je kazao da Stefanovi}eva izjava mo`e da se tretira „kao legitiman partijski i li~ni stav”, ali da takvi stavovi „mogu dolaziti iz raznih partija, od razli~itih funkcionera i politi~kih lidera”. On je kazao da ne o~ekuje da }e se dogovori oko rekonstrukcije Vlade, ukoliko do we do|e, desiti pre sredine aprila.

Vladimir-Beba Popovi}, biv{i {ef Biroa za informisawe u vladi Zorana \in|i}a, ka`e da je Demokratska stranka, 10 godina od ubistva \in|i}a, u potpunom rasulu da se ne zna ko je predsednik stranke, ko su ~lanovi, a ko potpredsednici. Popovi} je podsetio da su demokrate izgubile izbore, da je izbore izgubio i wihov predsednik, da se stranka, ~iji je lider obi~an trgovac, raspala na nekoliko frakcija. U intervjuu za podgori~ku televiziju TV Atlas, na pitawe novinara ~ime se bavi Dragan \ilas, Popovi} je rekao: Kao i uvek, trgovinom. On je trgovac. Bavi se trgovinom, preprodajom vremena, sekundi sportskog programa i, pored toga, trenutno je na funkciji v. d. predsednika stranke. Kao {to je bio kad je do{ao kod Tadi}a {ef kancelarije za ne{to - odnosno, za finansirawe stranke i pronala`ewe para ze finansirawe stranke - rekao je Popovi}.

utorak19.mart2013.

3

BOJAN PAJTI]

Ne mo gu }i su van red ni po kra jin ski iz bo ri Nemogu}i su vanredni pokrajinski izbori, izjavio je ju~e u Senti predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti}, komentari{u}i najavu predsednika Pokrajinskog odbora SPS-a Du{ana Bajatovi}a da }e ih zatra`iti.

- Izbori u Vojvodini nemogu}i su do 2016. godine. O tome odlu~uje parlamentarna ve}ina, a ne odlu~uje ni SPS, ni SNS, niti bilo ko drugi ko je van ve}ine u pokrajinskom parlamentu, koja je izuzetno velika i stabilna, a posao opozicije je da stalno tra`i vanredne izbore - rekao je Pajti}.

M. Mitrovi}

ZAKON O LUSTRACIJI NEMA KO DA PRIMENI

Ve {to iz be ga va we po li ti~ ke od go vor no sti Zakon o lustraciji, jedna od onih regulacija koji u Srbiji nikada nisu bili primeweni, presta}e da va`i sredinom ove godine. Jedina stranka koja je poku{ala da ga o`ivi je Liga socijaldemokrata Vojvodine koja je saop{tewem zatra`ila produ`ewe va`ewa zakona do 2023. godine.

Liga insistira i na momentalnoj primeni zakona, {to su zahtevi jo{ iz 2010. godine kada je ova stranka predlo`ila izmene Zakona o odgovornosti za kr{ewe qudskih prava. Tada politi~ke podr{ke nije bilo. „Sada u tome o~ekujemo {to {iru podr{ku, kako najvi{ih dr`avih funkcionera i politi~kih stranaka, tako i medija i organizacija civilnog dru{tva i raduje nas {to ta podr{ka ve} sti`e”, navela je ta stranka.

Od ovog saop{tewa pro{lo je desetak dana i ~iwenica je da nijedna parlamentarna stranka u ovom sazivu ne `eli da se bavi lustracijom. Ova tema ne postoji u agendi nijednog ministarstva, a nedostatak reakcije na zahtev LSV-a jasno govori o mawku voqe.

mogao da donese bilo kakav rezultat.

- Tu mislim ne samo na nedostatak materijalne, nego i moralne podr{ke. U ovom dru{tvu ni izdaleka nije uspostavqen konsenzus u pogledu toga da je lustracija jedan od nezaobilaznih uslova demokratizacije zemqe. Godi{wi buxet komisije u 2008. godini bio je 400 hiqada dinara, u 2011. on je iznosio 16 hiqada dinara, a ove godine komisija nije ni zastupqena u republi~kom buxetu. Ne mo`e se tvrditi da je pro{logodi{wom promenom vlade sve promeweno, zbog toga sam i naveo ranije podatke. Na nivou zemqe po ovom pitawu se ni sa 400 hiqada dinara ne mo`e uraditi ni{ta - rekao je Pastor za „Ma|ar so”.

Prema oceni {efa poslani~ke grupe SVM-a, u 2013. godini je ve} nemogu}e zapo~eti ovaj proces.

- Kasno je sada zapo~eti lustraciju. Ka`em to, i pored toga {to lustracija predstavqa osnovni uslov za u~vr{}ivawe demokratije u svim tranzicionim zemqama. Deset-petnaest godina

Vodineli}: Mrtvo slovo na papiru Jedan od kreatora Zakona o lustraciji Vladimir Vodineli} u nekoliko navrata je istakao da je ova pravna norma „mrtvo slovo na papiru”.

- U svakoj dosada{woj kombinaciji vlasti bilo je onih koji bi bili pogo|eni ovim zakonom, jer je wegov ciq bio da osobe koje su kr{ile qudska prava ne mogu da obavqaju javne funkcije. Ako primena zakona nije odgovarala vlastima posle demokratskih promena, te{ko je poverovati da bi to na ruku i{lo sada{wim vlastima - smatra Vodineli}.

On je istakao da, na `alost, Zakon o lustraciji u istoriju odlazi poznat samo po tome {to nikada nije bio primewen.

Predsednik poslani~ke grupe Saveza vojvo|anskih Ma|ara Balint Pastor rekao je da SVM svakako podr`ava da se na dnevnom redu Skup{tine Srbije na|e predlog izmena Zakona o odgovornosti za kr{ewe qudskih prava koji je usvojen 2003. godine, uz odredbu da se primewuje 10 godina, i da }e, ukoliko se to dogodi, predstavnici te stranke glasati za izmene.

Istovremeno, me|utim, Pastor je za „Ma|ar so” rekao da i pored toga ima ozbiqnih rezervi u pogledu toga da bi produ`avawe roka va`nosti zakona o lustraciji

nakon promene re`ima, naime, lustracija nema smisla - kazao je Balint Pastor.

Postavqa se i pitawe da li je jo{ uvek mnogo onih na javnim funkcijama koji bi mogli da strahuju od primene zakona o lustraciji. Prema re~ima Pastora, te{ko bi bilo odgovoriti na to u kojoj meri takve osobe pro`imaju javnu sferu. Istini bi mogli da budemo bli`e da su u Srbiji, sli~no ve}ini nekada{wih komunisti~kih zemaqa tajni dosijei otvoreni, ili ako bi se oni otvorili – smatra Pastor.

P. Klai}

@iv ko vi}: DS se ras pa da Nekada{wi premijer Srbije i predsednik Nove stranke u osnivawu Zoran @ivkovi} izjavio je ju~e za agenciju Anadolija da se Demokratska stranka prakti~no raspada. Iza{ao sam iz stranke 4. novembra pro{le godine i na taj dan je, prakti~no, po~eo raspad stranke, odnosno tog dana je bilo jasno da }e se desiti sve ovo {to se sada de{ava, rekao je @ivkovi}.

Prema wegovim re~ima, ovo {to se sada de{ava je logi~na posledica lo{e politike koja je vo|ena u DS i uop{te politike koju je vodila DS i moralo je da se desi.

To je posledica svih devijacija kroz koje je Demokratska stranka prolazila od 2004. godine, a devijacije su po~ele kada je ta stranka napustila ideologiju i ciqeve Zorana \in|i}a, rekao je @ivkovi}.

Komentari{u}i pregovore Beograda i Pri{tine, @ivkovi} je kazao da od 1990. godine re{ewe krize na Kosovu nije u rukama ni Srba, niti Albanaca, ve} se ~eka re{ewe koje }e usaglasiti Brisel i Va{ington.

Biv{i premijer Srbije tvrdi da u Srbiji ne postoji ni ozbiqna vlast, ni ozbiqna opozicija, a wegova Nova stranka spremna je da popuni prazan prostor.

Svi lideri partija su ogrezli u kriminalu i korupciji, u bahatosti i nerazumevawu situacije u Srbiji, zbog ~ega je potrebna nova stranka. Na{ ciq nije da bilo kome otimamo bira~e, nego da im ponudimo opciju za koga da glasaju i podr`e reforme koje su neophodne Srbiji, rekao je @ivkovi}.

4

ekonomija

utorak19.mart2013.

dnevnik NEZADOVOQSTVO NEZAVISNOG SINDIKATA NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE

NIS puno zara|uje, a otpu{ta radnike ISTI^U ROKOVI ZA RAZVOJNU BANKU VOJVODINE

Samo jedna banka mera~i RBV? Za desetak dana trebalo bi, nakon vi{e tri meseca, da se okon~a postupak preuzimawa Razvojne banke Vojvodine. Prema posledwim informacijama do kojih je „Dnevnik” do{ao, od pet finansijskih ku}a koje su se, navodno, u decembru pojavile kao zainteresovane, ostala je samo jedna. Posledwa koja je pre nekoliko dana definitivno odustala je Sosijete `eneral banka.

Zvani~nih podataka o tome ko bi na kraju u svoje okriqe mogao uzeti RBV nema, ali stru~waci smatraju da je najre-

S obzirom na to da se preuzimawe ~eka ve} du`e od tri meseca i nervoza me|u zaposlenima je porasla. Sigurno je da }e deo slu`benika, i to mawi, pre}i u Razvojni fond Vojvodine, a ostalih oko 500 jo{ uvek samo mo`e da naga|a kakva }e im sudbina biti. U me|uvremenu odr`an je niz sastanaka, ali dok nije poznata ku}a koja ih preuzme, sve je u domenu spekulacija i obe}awa.

Zaposlenima je obe}ano da }e dobiti sli~an socijalni program kakav je primewen u Novoj Agrobanci. Odnosno, otpremni-

Po{to preuzimawe banke traje ve} du`e od tri meseca, nervoza me|u zaposlenima je porasla jer wih oko 500 ne zna kakva ih sudbina ~eka alnije da ih preuzme jedna od banaka u ve}inskom vlasni{tvu dr`ave, i to je posledwa {ansa.

Ukoliko se to ne dogodi, ste~aj odnosno likvidacija je jedino {to ih ~eka. Na{e finansijsko tr`i{te je deo evropskog, tu va`e jasna pravila i nijedna banka ne mo`e dugo da posluje a da pri tome nema odgovaraju}u adekvatnost kapitala.

nu od 300 evra po godini sta`a.

Ovo je veoma primamqivo ali je zakomplikovalo `ivot slu`benicima koji su u prilici da na|u novi posao. Ukoliko negde udome radnu kwi`icu pre nego {to po~ne primena socijalnog programa osta}e bez otpremnine. Mnogi su zato odlu~ili da sa~ekaju finalnu ponudu za radnike pa sa punim xepovima da

potra`e novo radno mesto. U me|uvremenu su snage usmerili u pronala`ewe najboqeg re{ewa. Danas }e se u Banci odr`ati sastanak na kome }e biti i inspektori rada, pa }e se zaposleni upoznati sa svim mogu}nostima koje im zakon pru`a, a u tome im poma`e Savez samostalnh sindikata Srbije, odnosno deo zadu`en za banke i osiguravaju}e kompanije. U ovom trenutku bi}e to samo teoretski ~as, jer dok nema pravog sagovornika, a to mo`e biti samo banka koja preuzme ovu ku}u, mnoga pitawa }e ostati bez odgovora.

Novi vlasnik traba da preuzme 80.000 deponenata i 110 miliona evra osiguranih depozita i jo{ sto neosiguranih. Predvi|eno je da se za neosigurane depozite, a koji nisu pokriveni kvalitetnom aktivom, emituju obveznice u iznosu od 70 miliona evra.

Skup{tina Vojvodine nedavno je poni{tila odluku o dokapitalizaciji RBV u iznosu od 15 milijardi dinara. RBV je u ve}inskom vlasni{tvu Vlade Vojvodine 62,49 odsto a drugi krupan akcionar je Republika Srbija sa 23,51 odsto.

D. Vujo{evi}

Nezavisni sindikat Naftne industrije Srbije uputio je ju~e otvoreno pismo nadle`nima u Vladi Srbije, u kojem se upozorava da se programom re{avawa vi{ka zaposlenih u toj kompaniji kr{i pravo na rad.

U saop{tewu iz ovog sindikata ukazano je da poslovodstvo NIS-a planira da otpusti vi{e od 300 radnika, dok u isto vreme, preko uslu`nih preduze}a, anga`uje vi{e od 1.500 radnika. Tako|e, u saop{te wu se na gla {a va da je NIS formirao slu`bu u koju su prebacivani zaposleni koje }e biti progla{eni za tehnolo{ki vi{ak, iako nisu bili utvr|eni nikakvi kriterijumi, osim da su zaposleni na neo d re |e no vre me sku pi za kompaniju, da im je jeftinije koje anga`uje preko uslu`nih preduze}a, a najjeftiniji oni koje anga`uje preko programa „Prva {ansa”. Tako|e, iz ovog sindikata ukazuju da je neverovatno da kompanija koja bele`i izuzetno veliku dobit otpu{ta radnike na takav na~in.

S druge strane, iz NIS-a ka`u da otkazivawe ugovora o radu zavisi od tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena u kompaniji, a da je broj zaposlenih u NIS-u uslovqen, pre svega, konkurentno{}u kompanije kao i privrednim prilikama u zemqi, a da je prioritet NIS-a

stvarawe {to boqih uslova za razvoj i, u skladu s tim, zadr`avawe internih kadrova i anga`ovawe najboqih specijalista iz raznih oblasti. Tako se, uz {irewa posla {iri i saradwa sa eksternim partnerima i na projektima kompanije preko partnerskih lizing agencija anga`ovano je vi{e od 3.400 qudi. U pore|ewu sa 2008. godinom, zahvaquju}i velikom investicionom programu, broj zaposlenih, anga`ovanih na projektima kompanije, pove}an je i do sedam puta, ka`u u NIS-u.

Tako|e, u NIS-u ka`u da se jo{ ne mo`e govoriti koliko }e radnika biti progla{eno za tehnolo{ki vi{ak, jer

Ponosni na mlade Program „NIS {ansa”, ukazuju u ovoj kompaniji, planirano je da se zaposli oko 300 bez dana radnog iskustva, pa oni ne mogu da do|u na mesto za kojim nema potrebe u kompaniji. NIS je ponosan {to je zaposlio mlade i obrazovane, stru~ne qude bez radnog iskustva, kad je zvani~na stopa nezaposlenosti 23 odsto i kad polovina mladih nema posao, te program „NIS {ansa” nije u koliziji sa progla{ewem tehnolo{kog vi{ka.

treba da postoji potreba za tim korakom. Preduslov je da se formuli{e program tehnolo{kog vi{ka, koji usvaja Upravni odbor kompanije, a program ne mo`e biti sproveden dok mi{qewe ne daju sindikati i Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe. Uz to, u NIS-u ka`u da su ovim programom za{ti}ene sve kategorije radnika koje {titi zakon - samohrani roditeqi, invalidi rada, sindikalni aktivisti.

Ina~e, potpisanim aneksom Kolektivnog ugovora, koji je rezultat dogovora sa reprezentativnim sindikatima, predvi|ena je isplata od 500 evra po godini ukupnog radnog sta`a zaposlenog i jednokratna otpremnina, u iznosu od 1,5 prose~ne mese~ne zarade zaposlenog. Do sada je, ukazuju u NIS-u, za svakog radnika, koji je oti{ao iz kompanije, u proseku ispla}eno oko 22.000 evra otpremnine, {to je najve}i socijalni program na Balkanu.

D. Mla|enovi}

DA BI DOBILI ZAJAM, GRA\ANI SADA U BANKAMA PROLAZE KROZ SITO I RE[ETO

Za kredit na proveri i ra~uni za struju

Ne zna se da li se gra|ani Srbije sve te`e odlu~uju da uzmu novi kredit ili imaju ve}i problem kod otplate starih obaveza. Podaci Udru`ewa banaka Srbije i Kreditnog birao govore da su se pro{log meseca dugovawa stanovni{tva zaustavila na sumi od 587 milijardi dinara.

U najkriti~nijoj situaciji su oni koji kasne s otplatom po vi{e meseci, a svoje obaveze ne mo`e redovno da izmiruje ~ak 130.000 gra|ana du`e od 90 dana.

Novi klijenti su sve obazriviji kada treba da se zadu`e, a jo{ oprezniju su bankari koji gra|ane provla~e kroz sito i re{eto.

Od Kreditnog biroa vi{e se ne tra`e samo podaci o prostoj zadu`enosti klijenta, odnosno ima li kredit, koliki je i da li ga redovno vra}a, kolika su mu redovna primawa, ve} se tra`i i niz drugih podataka. Recimo, pitaju da li je zajam koji klijent ve} ima indeksiran i u kojoj valuti, da li je u dinarima? Zatim da li je klijent `irant za neki drugi zajam i kako se taj kredit vra}a. Posebno se obra}a pa`wa na” minus” i zadu`ewa po karticama. Kreditni biro sada prati podatke o zadu`enosti i obavezama klijenata kod finansijskih ku}a. Predvi|eno je da u te podatke u|u i druga zadu`ewa poput poreza, ra~una za struju, komunalne usluge i sli~no. Me|utim, prve provere su pokazale da su ti podaci kod nas prili~no nesre|eni pa samim tim i nepouzdani. To zna~i da }e banke, lizing kompanije i sli~ne ku}e jo{ sa~ekati pre nego {to i ovi podaci u|u u zvani~nu sliku finansijske sposobnosti klijenta?

Kada je pre sedam-osam godina po~ela kod nas ekspanzija kredita namewenih gra|anima oni su se lako dobijali. Ko je danas siguran klijent pred kojeg bi banke prostrle crveni tepih, znaju}i da }e im sve rate ispla}ivati na vreme?

- Takav ne postoji - ka`e Ra {ko To ma {e vi} iz Kredi Agrikol banke zadu`en za istra`iva-

koje je ste~aj izvestan. Ne{to su sigurniji zaposleni u komunalnim i javnim preduze}ima, upravi i organima lokalne samouprave. Me|utim, ve} se dugo pri~a da }e i tu morati da do|e do racionalizacije poslovawa. To podrazumeva smawewe zaposlenih.

Istina o tome se dugo govori ali konkretnih programa nije bilo, me|utim, izvesno je da }e i oni

Sli~an stav imaju i u Komercijalnoj banci. Tako direktor sektora za razvoj novih proizvoda Go ran Mi li }e vi} ka`e da se kod odobravawa kredita pa`qivo procewuju perspektive kompanije u kojoj zaposleni radi. [to se ti~e sigurnog zajma ka`e da je to danas samo onaj koji je pokriven sa sto odsto depozita, bilo preko samog klijenta bilo preko `iranta. Procene sigur-

PREDSEDNIK UO SOSIJETE @ENERAL BANKE GORAN PITI]

Fiksni kurs nije za na{ yep

U najkriti~nijoj situaciji su oni koji kasne s otplatom vi{e meseci, a svoje obaveze du`e od 90 dana ne mo`e redovno da izmiruje ~ak 130.000 gra|ana we tr`i{ta. Kod provera sposobnosti tra`i se obavezno da je zaposlen bar {est meseci kod istog poslodavca. A onda se pogleda i gde radi. Naravno da je problemati~no odobriti zajam klijentu koji radi u preduze}u za

do}i na red. Ipak, taj sloj stanovni{tva ima solidne plate i sigurnije radno mesto od onih zaposlenih u samostalim radwama ili kod preduzetnika. Samim tim ve}e su im {anse da do|u do kredita.

nosti otplate bi}e za banke te{ko pitawe sve dok smo ovde gde smo.

Tek kada krene rast bruto doma}eg proizvoda, samim tim i proizvodwe, izvoza, smawi se inflacija, procena sposobnosti klijenta mo}i }e da se radi sa vi{e izvesnosti.

Bi}e vi{e klijenata koji }e se ra~unati kao oni koji mogu da servisiraju obaveze bez ve}ih problema.

Drugim re~ima, kada krene privredi bi}e lak{e bankama i klijentima koji `ele da se zadu`e.

D. Vujo{evi}

Predsednik Upravnog odbora Sosijete `eneral banke, Go ran Pi ti}, ocenio je sino} da ograni~avawe visine kamatnih stopa na kredite, kao i fiksirawe kursa dinara prema evru ne bi bila dobra re{ewa za srpsku ekonomiju. „Ta re{ewa su legitimna i mo`da odgovaraju nekim dr`avama, ali oni koji to predla`u za Srbiju moraju da shvate da situacija u na{oj ekonomiji ne dozvoqava takva re{ewa”, rekao je Piti} u~estvuju}i na Kopaonik biznis forumu.

On je ocenio da bi ograni~avawe kamatnih stopa vodilo ka istiskivawu dela bankarskih klijenata i smawenom kreditirawu privrede, jer bi se banke uzdr`avale od davawa kredita za projekte koji nose predznak rizi~nih, kao {to su start ap projekti ili projekti malih i sredwih preduze}a.

Piti} je naglasio da je uloga bankarskog sektora da procewuje rizik svojih plasmana i odre|uje raspon kamatnih stopa u odnosu na cenu kapitala, da obezbedi stabilnost i likvidnost poslovawa, da posao vodi komercijalno, dok dr`ava kroz sni`avawe premije rizika zemqe mo-

Na{a ekonomija ne bi izdr`ala nametnuta re{ewa `e da uti~e na sni`avawe kamatnih stopa.

On je naveo i da se pokazalo da adekvatna monetarna politika, uz najavu fiskalne konsolidacije, mo`e da dr`i vrednost dinara na nivou na kojem to odre|uje tr`i{te i da ne treba tra`iti re{ewa za kurs putem wegovog fiksirawa u ekonomiji kakva je srpska.

ekOnOMiJA

dnevnik

utorak19.mart2013.

5

DA LI ]E SE UBRZO MORATI MEWATI TEK USVOJENI ZAKON O UPISU SVOJINE?

Le ga li za ci ja {a re na la `a od 100 evra ZASEDAO POKRAJINSKI SES

Za po sle no 450.000 Voj vo |a na - Na osno vu ana li ze pri vred nih kre ta wa u Voj vo di ni u 2012 go di ni, ko ju je ura di la Pri vred na ko mo re Voj vo din, po ka zu je se stag na ci ja u obla sti pri vre de i pro iz vod we, ali ipak, ima i po zi tiv nih tren do va, ko ji da ju na du da }e sta we bi ti bo qe - re kao je na ju ~e ra {oj sed ni ci po kra jin skog So ci jal no- eko nom skog sa ve ta(SES) se kre tar Se kre ta ri ja ta za pri vre du Mi ro slav Va sin. - Ono {to za bri wa va je da }e ove go di ne Voj vo di na bi ti u ne po voq noj si tu a- ci ji jer }e se po sle di ce ve li ke su {e iz pro {le go di ne od ra zi ti u ovoj go di ni.

Po we go vim re ~i ma, eko nom ski po ka za te qi pri vred ne ak tiv no sti u Voj vo di ni, i po red

pred vi de li da qi ko ra ci i re {i li uo~e ni pro ble mi. Po we go vim re ~i ma, na osno vu po da ta ka Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, u od no su na 2011. go di nu, la ne je na ni vou Sr bi je za be l e ` en pad po q o p ri vred n e pro zvod we za 20,2 od sto, in du strij ske pro iz vod we za 2,9 od sto, pro me ta na ma lo 6,2 osto i za po sle no sti za 1,1 od sto. Pro ce n e o pa du po q o p ri vred n e pro iz vod we u 2012. go di ni, sa sta no vi {ta vred no sti, uka zu ju da je pad jo{ du bqi od o~e ki va nog i da za re gion Voj vo di ne iz no si 27,39 od sto.

Za raz li ku od Re pu bli ke , in du strij ska pro iz vod wa u Voj vo di ni je, u od no su na 2011. go di nu, je la ne po ra sla za 2,1 od -

Od plate do plate Na osno vu po da ta ka RSZ, kra jem no vem bra 2012. go di ne u Voj vo di ni je bi lo 449.681 za po sle nih, dok je po sled weg me se ca pro {le go di ne na evi den ci ji NSZ bi lo 200.956 oso ba. Pro se~ na za ra da u Voj vo di ni, is pla }e na u de cem bru pro {le go di ne bi la je 48.266 (ne to), od no sno 67.065 (bru to), {to je u od no su na pro {lo go di {wi no vem bar no mi nal no vi {e za 11 od sto, a re al no 1,1 od sto, a u po re |e wu sa pro se~ nom za ra dom is pla }e nom u 2011. go di ni, pro {lo go di {wa de cem bar ska za ra da re al no je ve }a za 15,3 od sto. Naj ni `a pro se~ na za ra da u Voj vo di ni u de cem bru 2012. go di ne bi la je u op {ti ni Plan di {te - 27.328 di na ra, a naj vi {a u op {ti ni Vr {ac - 65.718 di na ra. Naj vi {u pro se~ nu za ra du ostva ri li su za po sle ni u obla sti pro iz vod we du van skih pro iz vo da 132.717 di na ra, a naj ni `u u obla sti ki ne ma to gra fi je, te le vi zij ske i mu zi~ ke pro duk ci je - 18.067 di na ra. ne po voq nih vre men skih pri li ka i du b o k og pa da po q o p ri vred n e pro i z vod w e, ba l e ` e trend ra sta in du strij ske pro iz vod we {to da je na zna ku da se mo ` e o~e k i va ti opo r a vak i rast. Uz to, sma wen je i de fi cit spoq no tr go vin ske raz me ne, a iz Voj vo di ne se, i da qe, naj vi {e iz vo zi, jer iz voz iz Voj vo di ne ~i ni 37,7 od sto ukup nog iz vo za.

Pred sed nik Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne Rat ko Fi li po vi} uka zao je da je ana li za pro lo go di {wih pri vred nih kre ta wa iz u zet no va `na ka ko bi se

sto, a u de cem bru je fi zi~ ki obim in du strij ske pro iz vod we bio ve }i za 13,9 od sto.

Pro {le go di ne voj vo |an ski pri vred n i c i ostva r i l i su ukup nu rob nu raz me nu sa ino stran stvom od ne {to vi {e od 9,6 mi li jar di do la ra, {to je za 8,2 od sto ma we ne go 2011. go di ne, pri ~e mu je iz voz sma wen za 3,2 od sto, a uvoz za 11,9 od sto. U istom pe ri o du sma wen je spoq no tr go vin ski de fi cit za 34,9 od sto, a za be le `e no je i po ve }a we po kri ve no sti uvo za iz vo zom.

D. Mla|enovi}

Usva ja we Za ko na o po seb nim uslo vi ma za upis pra va svo ji ne na objek ti ma iz gra |e nim bez gra |e vin ske do zvo le iza zvao je {i ro ku ras pra vu stru~ ne jav no sti, ko ja sma tra da ova kav ka kav je ni je tre ba lo ni da se do no si.

Se kre tar Udru `e wa gra |e vi nar stva u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di} iz ja vio je za na{ list da ovaj za kon ne re {a va pro blem le ga li za ci je obje ka ta zi da nih bez gra |e vin ske do zvo le, ve} se sa mo od no si na evi den ti ra we „di vqe grad we”, {to je bi lo mo gu }e i bez we go vog do no {e wa. Uz sve to idu i tro {ko vi od 100 evra po „le ga li za ci ji”, pa se ne mo `e re }i i da je ovaj po stu pak bes pla tan.

- Za kon ko ji do zvo qa va upis svo ji ne na tu |em ze mqi {tu mo ra }e opet da se me wa, jer tu ni je re~ o pra voj le ga li za ci ji i ni jed na ban ka ne }e odo bri ti ni kre dit, ni hi po te ku na obje kat, ko ji se na la zi na ze mqi {tu dru gog vla sni ka - iz ja vio je za na{ list Ro di}. - Pi ta we vla sni {tva je ap so lut no mo ra lo pr vo da bu de re {e no, ta mo gde tre ba da se imo vi na vra ti vla sni ci ma, pa tek po sle da se obje kat le ga li zu je. S tim u ve zi na {e je Udru `e we jo{ pre ~e ti ri - pet go di na tra `i lo da se omo gu }i bes plat na le ga li za ci ja qu di ma ko ji su na pra vi li ku }e na sop stve nom ze mqi {tu, ali taj za kon ni ka ko ni je smeo da ukqu ~i le ga li za ci ju obje ka ta na tu |oj imo vi ni.

Ro di} sma tra da bi tre ba lo an ga `o va ti ko mi si je ko je }e da na pra ve ta~ nu pro ce nu ze mqi {ta ko ja bi bi la ko na~ na. Ka `e da za dr `a vu je ste pred nost da od jed nom le ga li zu je {to vi {e

Za kon {ti ti i ko ga ne tre ba

Uz `andarme kao u Austrougarskoj Pred sed nik Stal ne kon fe ren ci je gra do va i op {ti na Sa {a Pa u no vi} sma tra da bi pro blem le ga li za ci je obje ka ta tre ba lo re {i ti ta ko {to bi se do ne li od go va ra ju }i pro pi si, ko ji bi omo gu }i li da dr `a va or ga ni zu je eki pe za taj po sao i uko li ko ne ko ne bi hteo da le ga li zu je obje kat, da se to re {i na su du u skla du sa za ko nom. Ka ko je na veo, taj po sao bi tra jao oko pet go di na, ali bi se okon ~ao. On je re kao da Voj vo di na ima bo qe ure |en ka ta star, jer su austro u gar ski ~i nov ni ci i{li re dom po ku }a ma sa `an dar mom i uz pret wu si lom za vo di li red. obje ka ta, jer }e on da mo }i da ubi ra vi {e po re za i do bi je vi {e pri ho da u bu xet, ali to ka sni je mo `e da do ve de do ve li kih kom pli ka ci ja.

Sa go vor nik ka `e da je od pri ~e o bes plat noj le ga li za ci ji bes prav no iz gra |e nih obje ka ta ko je su si ro ma {ni zi da li na u{trb kva li te ta `i vo ta svo je

de ce - za ko ju je ne dav no upra vo re sor ni mi ni star Ve li mir Ili} sli ko vi to re kao ka ko ni su i{la ni na le to va we, ni zi mo va we... is pa la su prot nost, pa se ide na ru ku bo ga ta {i ma, jer si ro ma {na de ca za si gur no ne `i ve u ku }a ma do 300 kva dra ta, ko li ko iz no si sa da po sta vqe na gra ni ca za kva dra tu ru ne kog objek ta ko ji se upi su je u ka ta star.

Ro di} ko men ta ri {e da je ne shva tqi vo da Za kon {ti ti one ko ji su bez do zvo le zi da li na De di wu i dru gim eks tra zo na ma, ko je je li stom tre ba lo iz u ze ti od bes plat ne le ga li za ci je, od no sno upi sa u ka ta star. S tim u ve zi PKS je pred la ga la da se bes plat na le ga li za ci ja do zvo li sa mo oni ma ko ji ima ju stam be ne objek te do 100 kva drat nih me ta ra na grad skom pod ru~ ju. Dru ga stvar je sa se o skim do ma }in stvi ma, ko ja su svoj krov nad gla vom po di gla na svo jim ima wi ma i tu ne bi tre ba lo ogra ni ~va ti kva dra tu ru.

I pred sed nik Stal ne kon fe ren ci je gra do va i op {ti na Sa {a Pa u no vi} sma tra da je Za kon o upi su u ka ta star bes prav no sa gra |e nih obje ka ta pot pu no obe smi {qen usva ja wem amand ma na.

Za ko nom se ni {ta ne re {a va, jer }e pri li kom upi sa u ka ta star po sto ja ti za be le `ba da ni je pla }e na ko mu nal na na kna da i ka da vla snik bu de hteo da pro da obje kat, mo ra }e da pla ti lo kal noj sa mo u pra vi. On sma tra da je na me ra bi la da se za ko nom na br zi nu pri svo ji tu |e ze mqi {te, od lo kal nih sa mo u pra va, dr `a ve ili fi zi~ kih li ca, dok se to ne ospo ri na Ustav nom su du.

R. Dautovi}

MLEKARI TVRDE DA TREBA GODINU DANA DA SE RE[I PROBLEM

Mle ku osta vi ti 0,5 afla tok si na Udru `e we pro iz vo |a ~a mle ka Sr bi je sma tra da do zvo qe ni ni vo afla tok si na tre ba da osta ne 0,5 mi kro gra ma po ki lo gra mu bar u na red nih go di nu da na, ka ko bi se ce lo ku pan si stem opo ra vio, a za ra `e ni ku ku ruz u pot pu no sti bio za me wen zdra vim.

Ne ma „~a rob nog {ta pi }a” za re {e we pro ble ma sa afla tok si nom, ve} je neo p hod no us po sta vi ti ce lo ku pan si stem kon tro le ko ji }e bi ti usa gla {en sa EU stan dar di ma, ka ko se ova kve si tu a ci je ne bi po na vqa le, po ru ~i li su sa da na {we kon fe ren ci je za no vi na re pred stav ni ci tog udru `e wa.

Pred sed nik Uprav nog od bo ra Udru `e wa pro iz vo |a ~a mle ka Sr bi je Qu bi {a Jo va no vi} re kao je da je ne mo gu }e o~e ki va ti da po stig ne te na du `i rok naj no vi je stan dar de, do kle god far me ri

u is hra ni ko ri ste ma kar i deo za ra `e nog ku ku ru za. „^i we ni ca je da na te ri to ri ji Sr bi je naj ve }i deo ro da ku ku ru za za ra `en afla tok si nom B1, kao i da je si ste mu kon tro le pro ma klo da na vre me spre ~i da ta kav ku ku ruz u|e u la nac is hra ne”, ka zao je Jo va no vi}.

On je na gla sio da je kon cen tra ci ja afla tok si na po po sto je }em pra vil ni ku (0,5 mi kro gra ma po li tru) bez bed na po po tro {a ~e i „va `i u ce lom sve tu, iz u zev u EU”.

Jo va no vi} je uka zao i da ne po sto ji mo gu} nost da kra va pre `i vi uko li ko kroz we no te lo pro |u vi so ko kon ta mi ni ra ne ma te ri je, jer bi joj je tra stra da la. Do dao je da u Sr bi ji ni je za be le `en ni je dan ta kav slu ~aj. ^lan udru `e wa Va sa Xin gur ski re kao je da je u pret hod -

nih pet go di na broj kra va u Sr b i j i sa oko 600.000 gr l a sma wen na 300.000, od ko jih je pre m a we g o v im re ~ i m a, 150.000 pod kon tro lom. Xin -

gur ski tvr di da je 30 od sto od ukup n ih ko l i ~ i n a si r o v og mle ka u Sr bi ji u le gal nim to ko vi ma, a 60 do 70 od sto van kon tro le.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Progres, Beograd

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1

109,4130

111,6459

114,2138

109,0780

Australija

dolar

1

87,8960

89,6898

91,7527

87,6269

Kanada

dolar

1

82,8321

84,5226

86,4666

82,5786

Danska

kruna

1

14,6716

14,9710

15,3153

14,6267

Norve{ka [vedska [vajcarska V. Britanija SAD

kruna kruna franak funta dolar

1 1 1 1 1

14,5972 13,1323 88,8595 128,0583 84,8623

14,8951 13,4003 91,6934 130,6717 86,5942

15,2377 13,7085 93,8023 133,6771 88,5859

14,5525 13,0921

Promena %

Cena

10,00

22

2.244

NIS, Novi Sad

1,20

926

5.735.706

AIK banka, Ni{

-0,12

1.630

125.510

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,99

4.100

123.000

NIS, Novi Sad

1,20

926

5.735.706

Poqoprivreda Novo Selo, Orom

0,61

498

108.522

Imlek, Beograd

0,00

3.036

0,00

Energoprojekt Visokogradwa, BG Pet akcija s najve}im padom

0,57 Promena

352 Cena

10.912 Promet

Soja protein, Be~ej

-2,55

801

440.800

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.590

147.870

-13,30

189

1.890

Energoprojekt holding, Beograd

[ajka{ka {e}erana, @abaq

-8,33

4.400

66.000

-2,71

681

136.102

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Alfa plam, Vrawe

-4,57

5.886

64.750

-0,40

492

381.952

Jubmes banka, Beograd

Vital, Vrbas

-3,83

1.106

44.228

0,00

10.389

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-3,49 Promena

5.800 Cena

290.000 Promet

0,00

3.143

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.290

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,99

4.100

123.000

Alfa plam, Vrawe

-4,57

5.886

64.750

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

490

0,00

Tigar, Pirot

-1,95

201

702.997

Ratko Mitrovi}, Beograd

Montinvest, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

89,5845 127,6663 84,6025

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 3. 2013. godine

BELEX 15 (576,47 -0,26)

Promet

NIS, Novi Sad

1,20

926

5.735.706

VP Dunav, Ba~ka Palanka

0,00

4.200

659.400

Soja protein, Be~ej

-2,55

801

440.800

Mlekara, Subotica

0,00

1.051

320.650

Neoplanta, Novi Sad

0,00

429

265.122

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

6

TRe]e dOBA

utorak19.mart2013.

MO@E LI SE I KAKO REFORMISATI PENZIJSKI SISTEM SRBIJE

Pen zi je mo `da u su bo tu Isplata drugog dela februarske penzije za biv{e zaposlene mogla bi po~eti u subotu, 23. marta, a po{tari bi tokom naredne nedeqe prinadle`nosti doneli svima koji ih primaju na ku}nu adresu.

Kako je iz Vlade Srbije najavqeno da }e do kraja meseca penzioneri ~ija su primawa mawa od 15.000 dinara dobiti tre}u ratu socijalne pomo}i od 4.000 dinara, mo`e se o~ekivati da isplata po~ne ove sedmice, a da krajem naredne pola miliona najsiroma{nijih penzionera dobije pomo}.

PRE 80. GODINE NIJE ETI^KI KOREKTNO IKOGA ZVATI STARIM

Do no si be be na svet u 71. go di ni U jednom ~lanku objavqenom u „Wujork tajmsu“ gospo|a od 69 godina nazvana je staricom, {to je izazvalo lavinu negativnih ~itala~kih komentara. Ovaj slu~aj u SAD nije usamqen: kada je pre izvesnog vremena u javnost dospela pri~a o 71-godi{woj babici koju su novinari tako|e nazvali starom, mogli su se pro~itati komentari poput: „Napunio sam 70 godina u februaru i uop{te se ne ose}am starcem. Star ~ovek ima najmawe 80 godina“, „Stvarno? Stara babica? Ona ima 71 i donosi bebe na svet! Nema ni{ta starog u tome, naro~ito ne u wenim godinama!“

koji se nalaze u nekim prelaznim godinama i sebe smatraju ravnopravnim ~lanovima dru{tva.

Zaista, koliko je star „stariji ~ovek“ – najve}i re~nik engleskog jezika na svetu, Mirijam-Vebster ka`e „prili~no star, koji je pro{ao sredwe godine“. To, naravno, ni{ta ne zna~i i samo unosi dodatnu zabunu.

Kao i u engleskom, i u na{em jeziku re~ ’starac’ ima i drugo zna~ewe: „savetnik, mudrac“, ali se ono sve re|e koristi. Danas se pomenuta re~ sve vi{e zamewuje frazom „starija osoba“, ali se i daqe mogu pro~itati

Vra go lan ke s ne {to sta ri jom li~ nom kar tom

Na sli~an na~in, promenom odnosa prema odre|enim socijalnim grupama promenio se i na~in wihovog imenovawa. ’Hendikepirani’ (engleska re~ koja je ozna~avala osobu koja prosi, dr`e}i u ruci lon~i} za ubacivawe sitnine) danas se nazivaju osobama s posebnim potrebama, a i o ovom terminu raspravqa se kao o nedovoqno dobrom. Tako je i naziv ’stariji, starac’ postao politi~ki i eti~ki nekorektan.

- Niko ne `eli da o sebi razmi{qa kao o starom, naro~ito ne kao o jako staroj osobi - ka`e Majkl Volo, voditeq popularne emisije „Leksikon dolina“, koja se bavi lingvisti~kim temama.

– Re~ ’stariji’ ~esto nosi skriveno zna~ewe ’slab’ i ’onaj kome je potrebna pomo}’. To je, naravno, uvredqivo za ve}inu qudi

naslovi u kojima se osoba izme|u 50 i 60 godina naziva starom.

Ovo se naro~ito odnosi na `ene, koje za medije postanu starice ~im prevale pedesetu.

Problem se zao{trava ne samo zbog toga {to smo postali dru{tvo orijentisano ka odr`avawu iluzije ve~ne mladosti, ve} i zbog toga {to je sve vi{e qudi starijih od 40 godina, pa se zna~ewa ’star’ i ’mlad’ drasti~no mewaju. [to se dr`ave ti~e, ona uglavnom povla~i crtu oko 65. godine, ne samo u smislu prestanka radne aktivnosti, ve} i u sociolo{kim i svakim drugim istra`ivawima. Da li }e se i u nau~nim radovima rezultati preispitivati odre|ivawem druge granice za ulazak u starost, ostaje da se vidi.

I. Vujanov

De de iz dr `a va ju de cu i unu ke U dvadesetak okruga u Srbiji vi{e je penzionera nego zaposlenih, a isto toliko ima i okruga gde je tek ne{to vi{e radnog stanovni{tva od penzionisanog. U takvoj situaciji, svakog meseca siguran prihod imaju samo penzioneri, jer me|u zaposlenima ima dosta onih koji mesecima ne dobiju ni dinar ili ku}i nose minimalnu zaradu. Upravo zato {to danas penzioneri imaju je di na si gur na pri ma wa, ~lanovi wihovih doma}instava direktno zavise od wih. Po zvani~noj statistici, ~ak 36 odsto tro{kova prose~ne poro di ce u Sr bi ji pod mi ru ju penzijski ~ekovi. Koliko je to zna~ajno za pre`ivqavawe po ro di ca naj bo qe po ka zu je podatak da u tro{kovima plate u~estvuju svega {est odsto.

Ve} nekoliko godina broj za po sle nih i pen zi o ne ra u Srbiji je skoro izjedna~en.

Da bi Fond PIO normalno funkcionisao, po procenama stru~ wa ka, tre ba lo bi da imamo 3,5 zaposlena po penzioneru. Konkretno, to bi zna~ilo da na trenutni broj penzionera Srbija treba da ima preko {est miliona zaposlenih od oko sedam miliona stanovnika. To je ve} u domenu nau~ne fantastike, jer {anse da se pove}a broj zaposlenih i za nekoliko hiqada skoro da nema, ako se nastavi s dosada {wim pri vred nim kre ta wima. Stru~waci tvrde da se re{ewe mora tra`iti i u tome da se destimuli{e penzioni sa we, od no sno da dr `a va treba da uvede mere koje }e odlagati odlazak u penziju.

Upravo zato ima najava da }e ve} od jeseni biti uvedene mere koje }e poo{triti kriterijume za odlazak u penziju.

Dr Zo ran Po pov

Tako se kao mogu}a mera najavquje pove}awe starosne granice, a ima nagove{taja i da }e dr`ava uvoditi penale za one koji u ranijem `ivotnom dobu prestanu da rade. Primera radi, Hrvatska je nedavno najavila da bi Hrvati u penziju mogli sa 67 godina `ivota, jer ih ekonomska situacija na to primorava. Sada u penziju idu sa 65, ali je veliko pitawe ho}e li Hrvatska takva pravila uskoro mo}i da ispo{tuje, jer i tamo ima sve vi{e onih s mirovinskim re{ewem, a sve mawe zaposlenih.

U Srbiji se razmi{qa da se izmeni Zakon o PIO i to tako {to bi oni koji se penzioni{u pre regularne starosne granice imali srazmerno ni`a primawa. Procewuje se da bi upravo ta mera destimulisa la za po sle ne da od la ze u

Kon kurs za bes plat nu ba wu do 31. mar ta Republi~ki fond za penzijsko i invalidsko osigurawe raspisao je oglas kojim poziva penzionere da se jave za odlazak na besplatnu desetodnevnu rehabilitaciju u nekoj od 25 bawa Srbije.

Konkust je otvoren do 31. marta, a pravo u~e{}a imaju svi ~ije su penzije ni`e od 23.571 dinara.

Prijave se podnose op{tinskim organizacijama prema mestu prebivali{ta, a oni sa Kosova i Metohije ispostavi ili filijali Fonda u mestu prebivali{ta. Spisak korinsika pravi se posebno za kategorije zaposlenih, samostalnih delatnosti i poqoprivrednika. ^lanstvo u penzionerskim organizacijama nije uslov za odlazak u bawu, koji ukqu~uje i lekarski pregled, terapiju, kao i tro{kove prevoza u visini cene autobuske karte, ili vozne drugog razreda. Fond }e snositi i tro{kove za pratioca deteta koje koristi porodi~nu penziju po osnovu nesposobnosti za samostalan `ivot i rad.

Q. M.

KAKO LEKAR KA@E

Kr pe qi vre ba ju i sa gra na S prvim lepim danima, po parkovima, kraj reka ili u obli`wim izleti{tima, sem po`eqne flore, na`alost, budi se i nimalo omiqene vrste fauna. Pa i vrlo aktivni krpeqi, koji `ive u visokoj travi i niskom grmqu, veoma lako se zaka~e na ode}u, odakle neprimetno mile i tra`e zgodno mesto za ubod. Tokom {etwe {umom mogu da padnu s grana na glavu ili ramena prolaznika.

Prenose uzro~nike zaraznih bolesti, bakterije, viruse i protozoe, koji `ive u razli~itim sisarima, a krpeq ih prenosi na qude. Ina~e, ubod zara`enog krpeqa mo`e biti vrlo opasan po zdravqe. Najboqa za{tita je prikladna obu}a i ode}a, dakle, visoke cipele, duga~ke pantalone, ko{uqa duga~kih rukava i kapa na glavi. Kako je krpequ potrebno neko vreme da se pri~vrsti za ko`u i po~ne hraniti krvqu, posle povratka iz prirode treba temeqno pregledati telo.

Vi sok ri zik {et we po par ku

Ukoliko se krpeq ve} zario u ko`u, lekari savetuju da se nikako ne premazuje uqem, benzinom ili, recimo, acetonom. Najboqe je da se pincetom uhvati {to bli`e ko`i i okretom suprotnom kazaqkama na satu izvu~e. Ako posle odstrawivawa

dnevnik

ostane deli} hvataqke, nema mesta panici, jer je zara`eni deo, odnosno stomak, odstrawen.

Od zaraza koje prenose krpeqi za qude je najopasnija lajmska bolest koju izaziva bakteri ja Bor re lia burg dor fe r i. Sam ubod je uglavnom bezbolan a po-

~etni simptomi prili~no variraju i li~e na druga obolewa.

Po~etni znak lajmske boleti je crveni osip koji se {iri po ko`i. Ne izaziva svrab, niti bol a mo`e se dogoditi i da nestane sam od sebe potpuno neprime}en ako je na skrivenim delovima tela. Desetak dana po inficirawu, po~iwu simptomi koji ukazuju na grip: glavoboqa, malaksalost, groznica, te bol u zglobovima i mi{i}ima. Ukoliko se ne dijagnosticira i blago vremeno po~ ne le~ewe, dolazi do ozbiqnijih tegoba artritisa, hroni~nog oticawa zglobova, o{te}ewa perifernog nervnog sistema, a u osam odsto slu~ajeva zakasnelog tretmana i poreme}aja rada srca. Tako|e je mogu}a pojava meningitisa i encefalitisa, koji se mogu prepoznati po uko~enom vratu, zaboravnosti, konfuziji, groznici i preosetqivosti na svetlost.

J. Barbuzan

penziju ~im ispune jedan od uslova. Fiskalni savet Srbije je nakon analize iskustva drugih dr`ava predlo`io da se penzije umawuju u iznosu od {est odsto za svaku godinu ranijeg penzionisawa, a da se svaka godina rada preko starosne granice nagradi pove}awem od sedam odsto. Nadle`ni dr`avni organi jo{ se zva ni~ no ni su iz ja sni li o ovom predlogu, ali ima nagove{taja da }e reformi penzionog sistema biti i da }e one i}i upravo u ovom pravcu.

Ono u ~emu se svi u Srbiji sla`u jeste da se ne{to mora mewati u penzijskom sistemu, jer je samo lane na penzije oti{lo ~ak 14 odsto BDP-a, a to je ekonomski neodr`ivo.

Kako se ne bi do{lo u situaciju da isplate penzija kasne, a jasno je da to zna~i problem za mnoge porodice koje danas

upravo penzioneri izdr`avaju, pod hitno se mora praviti odr`iv penzijski sistem. S druge strane, nedostatak novca u dr`avnoj kasi uti~e i na to da penzije ve} vi{e od godinu dana ne prate rast cena, odnosno da sve vi{e zaostaju za prose~nom platom. To za posledicu ima naglo siroma{ewe penzionera, koji ve} sada znaju da ne mogu ra~unati na povi{icu koju im „`ivot izra~una„, ve} na onu za koju para u buxetu ima. Tako }e oni ve} u aprilskom uskla|ivawu penzija, koje je unapred odre|eno za uve}awe od samo dva odsto, biti znatno uskra}eni, s obzirom na to da su tro{kovi `ivota daleko ve}i i da bi dobili tri puta vi{e da se prati rast cena. Kako proizilazi da treba da su sre}ni {to redovno primaju ~ek i {to im on sti`e ta~no u dan, pa su samim tim u prednosti na zaposlene, oni pristaju i na mawa primawa.

Prema oceni dr Zorana Popova, ekonomiste koji se godinama bavi penzij skim sistemom, ~ak i ako dr`ava odlu~i da uvede penale za one koji se penzioni{u pre starosne granice, u{teda ne}e biti velika niti }e se problem koji ve} godinama postoji re{iti. On isti~e da je u Srbiji problem demografski, a pogor{an je lo{im stawem u privredi.

- Problem odr`ivosti penzijskog sistema mo`e se re{iti samo ako se popravi stawe u privredi i sagleda mogu}nost u{tede na nivou ~itave javne potro{we, ukqu~uju }i zdrav stvo, {kol stvo i javne nabavke - istakao je Popov.

Qubinka Male{evi}

FUDBALSKE I KONFU^IJANSKE MUDROSTI BANATSKOG GASTARBAJTERA

Sr bi ma sov no po sta ju Austri jan ci Isidor Jablanov (66), rodom iz Banatskog Aran|elova, penziju je stekao u Austriji, gde je kao gastarbajter stigao 1970. a radne navike pre toga overavao i kao akcija{ u Vrbasu i Subotici. U mladosti je igrao fudbal i bio sudija na livadi, uz posao po Be~u osnivao vi{e jugoslovenskih i potom srpskih udru`ewa, pa {est godina bio i se kre tar Sa ve za Sr ba Austrije, koji okupqa 72 kluba. Ni sad ne miruje, ve} je referent za integraciju pri Vladi Austrije, a nedavno je objavio i obim nu mo no gra fi ju „Svetska prvenstva u fudbalu 1930-2010”.

- Na prikupqawe gra|e podstaklo me je kad sam u ku}i u Srpskom Krsturu, koju je kupio moj sestri}, na{ao stara izdawa „Politika”, pa krenuo sa istra`ivawem, koje je trajalo dve i po godine. Kwiga obuhvata sve dostignu}a doma}eg fudbala, od prvog odlaska jugoslovenske reprezentacije u Montevideo do posledweg Mondijala u Ju`noj Africi - pri~a Jablanov.

Drug Isa, kako ga prijateqi od miqa zovu, pi{e i aforizme, a sakupio je mno{tvo misli umnih qudi, wih ~ak 28.400, od Konfu~ija do danas, od onih sa na{ih prostora pa do Madagaskara, a neke je sam i preveo.

Za kwigu „Biseri mudrosti” odabrao je oko 11.500 sentenci, a prikupqa gra|u i za kwigu „40 na{ih godina”, u koju }e spa ko va ti bi ti sa we na {ih klubova u austrijskoj pokrajini Forarlberg, gde sada `ivi oko 5.500 Srba, ali je gotovo 40 odsto uzelo austrijsko dr`avqanstvo.

Isi dor–Isa Ja bla nov

- Nisam mislio da }u u inostranstvu toliko ostati. Jedan kolega koji je ranije oti{ao, pri~ao je da radi{ tri meseca pa kupi{ „opel olimiju”, pa sam `eleo da imam {to i moji vr{waci. Ali, kad sam oti{ao, ispostavilo se da nakon tri meseca nisam mogao da kupim ni bicikl. Nau~io sam nema~ki u osnovnoj i sredwoj {koli, pa sam se dobro sna{ao i bio prihva}en. Prve generacije gastarbajtera su vezane za zavi~aj i ve}ina mu se vra}a, ali sve kasnije druga~ije razmi{qaju, pa budu}nost sebi grade u inostranstvu, gde se mladi mnogo lak{e snalaze i integri{u nego mi nekad - veli drug Isa. Od kada je u pe~albi, ~esto dolazi u zavi~aj, pa i sada pola go di ne pro vo di u na se qu Si get na do mak za vi ~aj nog Aran|elova.

M. Mitrovi}

dru[tvo

dnevnik u „Plave [leMOve” isPra]eni nOvi tiMOvi vOJske srBiJe

Na {i mi rov wa ci u de vet mi si ja ji pomorskih snaga EU u Somaliji pod nazivom “Atlanta” protiv pirata.

VS u Kongu sa osam pripadnika u~estvuje od marta 2003. godine sa sanitetskim timom za evakuaciju vazdu{nim putem, u Liberiji sa ~etiri vojna posmatra~a tako|e od 2003. godine u to na spre~avawu ilegalne trgovine, podr{ci razvoju qudskih prava, unapre|ewu i podr{ci razvoju sektora bezbednosti i patrolirawu u podru~ju razme-

Fo to: Mi ni star stvo od bra ne

Iz vojne baze „Jug” kod Bujanovca u subotu je sve~ano ispra}en tim Vojske Srbije koji }e u~estvovati u multinacionalnim operacijama na Kipru i u Libanu. Na~elnik General{taba VS general Qu bi {a Di ko vi} uru~io je zastave Republike Srbije komandirima vodova majoru Qu bo mi ru Pu ni }u i kapetanu Mi lo {u To do ro vi }u, pozdravio se sa svim pripadnicima vojske koji odlaze u mirovnu misiju i po`eleo im

utorak19.mart2013.

7

Za neke Zdravstvene usluge Zdravstvena kwi@ica ne va@i

Pi jan stvo se pla }a iz sop stve nog ye pa |enih anomalija, estetske rekonstrukcije dojke nastale nakon mastektomije i estetske korekcije posle te{kih povreda neophod-

Zakon je utvrdio usluge koje nisu obuhva}ene obaveznim zdravstvenim osigurawem. Tako, izme|u ostalog, Fond za zdravstveno osigurawe ne pokriva zdravstveni pregled za izdavawe lekarskog uverewa za upis u sredwe {kole, fakultete ili na neke kurseve. Svako mora iz svog xepa da plati i lekarsko uverewe za zasnivawe radnog odnosa.

Pla}a se i utvr|ivawe zdravstvenog osigurawa za izdavawe potvrde za polagawe voza~kog ispita ili utvr|ivawe zdravstvene sposobnosti na predlog poslodavca.

Osigurawe ne pokriva ni le~ewe pijanstva, kao ni kozmeti~ke, hirur{ke i estetske procedure.

Izuzetak su nu`ne korekcije uro-

medicinskih razloga, neobavezna imunizacija, stomatolo{ke usluge koje nisu utvr|ene kao pravo iz obaveznog osigurawa.

Pla}a se i „luksuzniji” sme{taj Ukoliko neki pacijenti `ele posebnu udobnost u stacioniranoj zdravstvenoj ustanovi moraju to da doplate iz svom xepa. To zna~i da oni pacijenti koji `ele sme{taj u jednokrevetnu ili dvokrevetnu bolni~ku sobu sa posebnim kupatilom, televizorom, telefonom i drugim vanstandardnim uslugama koje nisu medicinski neophodne moraju doplatiti redovan bolni~ki dan jer im se pru`aju dodatne usluge na li~ni zahtev. nih za uspostavqawe bitnih funkcija organa i delova dela.

Posebno se pla}a, prema utvr|enom cenovniku zdravstvene ustanove, prekid trudno}e iz ne-

Pla}a se i dijagnostika i le~ewe seksualne disfunkcije ili seksualne neadekvatnosti ukqu~uju}i impontenciju, lekovi i medicinsko-tehni~ka pomagala

vezana za promenu pola. Obavezno zdravstveno osigurawe ne odnosi se ni na redukciju telesne te`ine osim kada je ona medicinski neophodna, kao ni dijetske savete. Gra|ani, i pored toga {to imaju uredno overenu zdravstvenu kwi`icu, moraju sami da plate i sanitetski prevoz u slu~aju da tra`e da budu bezbedno transportovani na hidroterapiju, terapiju hipnozom, elektrohipnozom, psiholo{ko savetovawe u vezi sa promenom pona{awa, tretman lo{ih porodi~nih i radnih odnosa i nesposobnost pam}ewa. Iz nov~anika se pla}aju i medicinsko-tehni~ka pomagala i implanti koji su iznad standarda koji je medicinski neophodan.

Q. Male{evi}

udru@ili se direktOri [kOla iZ Ju@ne Ba^ke i sreMa

Aso ci ja ci ja za bo qi rad {taja, dok je od 2004. godine anga`ovano i {est policijskih slu`benika.

U mirovnoj operaciji u Obali Slonova~e vojska u~estvuje od 2004. godine s vojnim posmatra~ima na pra}ewu prekida neprijateqstava, nasiqa, spre~avawu ilegalne trgovine i obavqawu redovnih zadataka patrolirawa u podru~ju razme{taja, a na Kipru od 2010. godine sa 46 pripadnika na zadacima nadgledawa linije razdvajawa, spre~avawu obnove neprijateqstava izme|u sukobqenih strana, pru`awa podr{ke u sprovo|ewu humanitarnih operacija. U Libanu vojska u~estvuje od 2010. godine sa 47 pripadnika koji rade na koordinaciji aktivnosti s ci-

U subotu je u Kipar, preko Ma|arske, krenulo 43 stare{ina i vojnika. U Liban }e, preko [panije, oti}i 36 pripadnika Vojske Srbije.

Oni }e u [paniji provesti dva meseca na obuci, a ve} krajem godine u Libanu }e biti 160 pripadnika Vojske Srbije Do kraja godine, po re~ima na~elnika Centra za mirovne operacije Zdru`ene operativne komande G[ VS pukovnika Mi li vo ja Pa jo vi }a, planira se upu}ivawe 475 vojnika Vojske Srbije u razne multinacionalne operacije.

Pripadnici Vojske Srbije u 2013. godini u~estvova}e u devet ope ra ci ja pri mi si ja ma Ujediwenih nacija i Evropske uni je. Pri pad ni ci VS }e u ovoj godini u~estvovati u mirov nim ope ra ci ja ma UN u Kongu, Liberiji, Obali Slonova~e, Libanu, Kipru, kao i u mirovnoj operaciji na Bliskom istoku. Pripadnici vojske u~estvova}e i u mirovnim operacijama u okviru sistema stend baj aran`mana UN, potom u misiji EU za obuku bezbedonosnih snaga Somalije u Ugandi, kao i u vojnoj operaci-

qem osmatrawa, pra}ewa i odr`avawa prekida neprijateqstava izme|u sukobqenih strana, pomo}i libanskoj vladi da efektivno uspostavi vlast i kontrolu na sopstvenoj teritoriji. U misiji EU za obuku bezbednosnih snaga Somalije u Ugandi vojska u~estvuje od pro{le godine sa zadacima medicinske podr{ke, obuke, opremawa i odr`avawa stepena spremnosti Somalijskih snaga bezbednosti, a u vojnoj operaciji pomorskih snaga EU u Somaliji u operation “Atlanta” od 2012. godine.

Ove godine planirano je da pripadnici MUP-a budu anga`ovani u ~etiri misije. Wihovo anga`ovawe u „plavim {lemovima” ko{ta}e nas oko 839 miliona dinara, a taj novac je obezbe|en buxetom Srbije za 2013. godinu.

M. Bozokin

Pro {i re na nad le `nost Sa ve ta za {tam pu Gra|ani i institucije, koji smatraju da su o{te}eni, mogu podnositi `albe Savetu za {tampu i na sadr`aje koje objavquju novinske agencije i informativni veb portali. Nedavnim izmenama Statuta Saveta za {tampu, samoregulatornog tela koje prati po{tovawe Kodeksa novinara Srbije u {tampanim medijima, pro{irena je wegova nadle`nost time {to je omogu}eno da mu pristupe i onlajn mediji koji nemaju {tampana izdawa, kao i novinske agencije.

Izmenama Statuta Saveta za {tampu tako|e je omogu}eno wegovoj Komisiji za `albe da se ubudu}e izja{wava i o tome da li je prekr{en Kodeks novinara u onim medijima koji nisu prihvatili nadle`nost Saveta, {to do sada nije bilo mogu}e. Kako se isti~e u saop{tewu Saveta za {tampu, Komisija za `albe }e u ovakvim slu~ajevima davati mi{qewe koje takvi mediji nisu u obavezi da objave, ali }e ono biti javno saop{teno.

- Ciqevi udru`ewa su podizawe kvaliteta rada rukovode}eg kadra u vaspitnim i obrazovnim ustanovama ova dva okruga i za{tita dostojanstva i podizawe ugleda, stru~no usavr{avawe, strukovno povezivawe, te razmena iskustava direktora obrazovno vaspitnih ustanova - ka`e Milijana Grahovac-Prole. - Pored toga, na{a asocijacija }e davati sugestije i predloge za izmenu pojedinih propisa, organizovati stru~ne rasprave, seminare i savetovawa o donetim propisima ili predloga wihovih izmena, pokretati inicijative za dono{ewe, izmena i dopuna zakona i drugih propisa, davati mi-

{qewa i zauzimati stavove o pojedinim op{tim pitawima od zajedni~kog interesa u oblasti vaspitawa i obrazovawa, organizovati stru~ne skupove, savetovawa, seminare, predavawa i druge oblike stru~nog i profesionalnog usavr{avawa ~lanova Asocijacije, a planiramo i saradwu s republi~kim, pokrajinskim i op{tinskim organima vlasti, kao i s obrazovnim i vaspitnim ustanovama i sli~nim udru`ewima ova dva okruga.

Za sva pitawa u vezi rada Asocijacije zainteresovani se mogu obratiti na e-mail asocijacija.direktora@gmail.com. d. deve~erski

nOstriFikaciJa [kOlskiH svedO^anstava i diPlOMa ste^eniH u inOstranstvu

Apo stil po tvr |u je ve ro do stoj nost Da do upisa u prvu godinu studija u Srbiji u {kolskoj 2013/14. nije ostalo ba{ mnogo vremena najsvesniji su maturanti koji nisu u prevelikoj „qubavi” s nekim predmetom za budu}i prijemni, pa svakodnevno u~e i broje dane koliko je ostalo do provere znawa za indeks. S druge strane, pred mladi}ima i devojkama koji sredwu {kolu zavr{avaju u inostranstvu, a `ele da studiraju u Srbiji, odnosno u Vojvodini, osim priprema za prijemni bi}e i drugog posla, jer, pre svega, moraju kod na{ih nadle`nih prosvetnih organa da nostrifikuju svoje {kolske isprave, diplomu, odnosno svedo~anstvo posledweg zavr{enog razreda u inostranstvu.

Potencijalni bruco{i koji po povratku u zemqu `ele da nastave {kolovawe u Vojvodini (ili `ele da se zaposle) treba da znaju da su poslovi ekvivalencije i nostrifikacije {kolskih svedo~anstava i diploma o ste~enom osnovnom i sredwem obrazovawu u inostranstvu povereni Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice. Nedavno je na sajtu ovog sekretarijata objavqeno va`no obave{tewe o obavezi koju od ove godine moraju po{tovati svi koji `ele da nostrifikuju {kolska dokumenta. Kako je za „Dnevnik” potvrdila i Eva To mi}, u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovawe zadu`ena za informacije u vezi s ekvivalencijom i nostrifikacijom, original strane {kolske isprave, diplo-

Fo to: B. Lu ~i}

Is pra }aj na {ih „pla vih {le mo va” iz ba ze „Jug”

sre}u u izvr{avawu tog va`nog zadatka.

Vojska Srbije u ovom trenutku ima 111 pripadnika u {est multinacionalnih operacija pod mandatom UN i u dve mi rov ne ope ra ci je pod mandatom EU. U subotu je u Republiku Kipar, preko Ma|arske, krenulo 43 stare{ina i vojnika. U Republiku Liban }e, preko [panije, krenuti 36 pripadnika Vojske Srbije. Oni }e u [paniji provesti dva meseca na obuci, a ve} krajem godine, broj pripadnika Vojske Srbije u Libanu }e narasti na 160 qudi, budu}i da }e, u novembru, biti upu}ena ~eta u zonu multinacionalne operacije u Libanu.

U Novom Sadu je osnovana Asocijacija direktora obrazovnih i vaspitnih ustanova Ju`noba~kog i Sremskog okruga, kao prvo udru`ewe te vrste u Vojvodini. Inicijator osnivawa bio je Aktiv direktora osnovnih {kola iz Novog Sada, a na osniva~koj sku{tini na kojoj je pristupnice potpisalo vi{e od 100 direktora osnovnih i sredwih {kola iz ova dva okruga imenovani su Upravni i Nadzorni odbor, dok je za predsednicu Asocijacije izabrana direktorka veterni~ke Osnovne {kole „Marija Trandafil“ Mi li ja na Gra ho vac-Pro le.

Law ski upis na Po qo pri vred nom fa kul tetu u No vom Sa du

ma, odnosno posledwi zavr{eni razred „mora biti overen pe~atom apostil, u suprotnom zahtev ne}e biti uzet u razmatrawe”.

Me|utim, apostilom ne moraju biti overene {kolske isprave izdate u slede}ih 17 dr`ava: Austriji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, ^e{koj, Slova~koj, Gr~koj, Hrvatskoj, Iraku, Kipru, Ma|arskoj, Makedoniji, Mongo-

liji, Poqskoj, Rumuniji, Rusiji, [vedskoj i Crnoj Gori.

Za one koji ne znaju, apostil (Apo stil le) je potvrda-pe~at, uveden Ha{kom konvencijom (1961) o ukidawu potrebe legalizacije stranih dokumenata. „Potvrda propisno ispuwena, potvr|uje verodostojnost potpisa, svojstvo potpisnika dokumenta i istinitost pe~ata ili `iga kojim je do-

kument snabdeven. Potpis i pa~at na potvrdi ({tambiqu) oslobo|eni su bilo kakve overe i tako overen dokument je podoban za upotrebu u svim dr`avama potpisnicama Ha{ke konvencije.” Do sada je pomenutu konvenciju potpisalo sto zemaqa, a SFRJ je to u~inila 1965, da bi kontinuitet u ~lanstvu nastavila SRJ od 2001, pa Srbija od 2006. v. ^eki}

nevladina OrganiZaciJa „stOPMOBing srBiJa”

Za tvor za zlo sta vqa ~e na ra du?

Nevladina organizacija “Stopmobing Srbija”, sa sedi{tem u Zrewaninu, najavila je ju~e da }e pokrenuti {iroku gra|ansku inicijativu da se te`i oblici zlostavqawa na radu kvalifikuju kao krivi~no delo sa zapre}enom kaznom zatvora od jedne godine.

Po re~ima predsednika te organizacije @i ke @i va di no vi }a, da bi ova namera bila i realizovana, potrebno je prikupiti 30.000 pot-

pisa gra|ana kako bi predlog u{ao u skup{tinsku proceduru.

- “Stopmobing Srbija” }e od 1. maja, zajedno sa sindikatima kao prirodnim partnerima, otpo~eti akciju prikupqawa potpisa kako bi se inicirala promena Zakona o spre~avawu zlostavqawa na radu, u delu kaznenih odredbi. Smatramo da bi zapre}ena kazna zatvorom od jedne godine za te`e oblike mobinga

delovala preventivno na potencijalne zlostavqa~e, tako da o~ekujemo da u tom slu~aju do zlostavqawa na radu ne bi ni dolazilo – kazao je @ivadinovi} na ju~era{woj konferenciji za novinare, odr`anoj u zrewaninskoj Palati pravde, u prostorijama Centra za medijaciju.

Ovo mesto nije slu~ajno izabrano za obra}awe javnosti, po{to je udru`ewe “Stopmobing

Srbija” nedavno potpisalo protokol o saradwi sa Javnom ustanovom “Centar za medijaciju”, ~iji su osniva~i Republika Srbija, Advokatska komora Beograda, Narodna banka Srbije i Centar za prava deteta, sa osnovnom idejom da ove dve organizacije aktivno sprovode ideje o medijaciji kao na~inu razre{ewa sporova mirnim putem, bez pokretawa sudskog postupka. @. Balaban

crna hronika

AKCIJE POLICIJE U JU@NOBA^KOM OKRUGU OTKRILE 38 ILEGALACA

^e tvo ri ci li si ce zbog {ver ca qu di U nekoliko odvojenih akcija, na podru~ju Ju`noba~kog okruga, novosadska policija je otkrila ukupno 38 ilegalnih migranata, dr`avqana Pakistana, Tunisa, Avganistana i Irana, bez li~nih isprava kojima bi mogli dokazati svoj identitet.

Svi punoletni migranti su prekr{ajno procesuirani, na osnovu zakonskih odredbi o za{titi dr`avne granice i o strancima, tako {to su 23 osobe ka`wene nov~anom i zatvorskom kaznom, tri samo nov~anom, a dvema je nov~ana kazna preina~ena u zatvorsku, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Novom Sadu.

Sedam maloletnika sme{teno je u Centar za socijalni rad u Novom Sadu.

Zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo nedozvoqenog prelaza dr`avne granice i krijum~arewe qudi,

novosadska Policijska uprava uhapsila je B. M. (1985), D. N. (1977) i M. J. (1991) iz Beograda i N. Z. (1961) iz Subotice i podnela protiv wih krivi~ne prijave.

Dvojica Beogra|ana zate~ena su u kombiju, u kome se nalazilo 15 ilegalnih migranata, dr`avqana Pakistana, a jo{ ~etiri ilegalna migranta iz Pakistana otkrivena su u „fijatu“ Suboti~anina N. Z. Operativnim radom, policija je do{la do podataka koji za pomenuto krivi~no delo terete i M. J, pa je i on, ju~e, li{en slobode.

Posle saslu{awa u Osnovnom sudu jednom okrivqenom odre|en je pritvor, dvojica }e se braniti sa slobode, a ~etvrti }e, u zakonskom roku, biti doveden na saslu{awe nadle`nom istra`nom sudiji, dodaje se u saop{tewu.

M. V.

U Pre {e vu ot kri ve no 18 sle pih put ni ka stine i Burkine Faso, otkriveni su kontrolom kompozicije teretnog voza koji saobra}a na relaciji Gr~ka - Zapadna Evropa, navodi se u saop {tewu. Kako se navo di, ilegalni imigranti su bili sakriveni u dve prikolice kojima su prevo`eni kablovi i mineralna voda, a ~ija je kraj wa desti naci ja bi la Austrija.

(Tanjug)

Foto: M. Mitrovi}

Zajedni~kom akcijom carinika i policije, ju~e ujutro na `elezni~koj stanici Pre{evo spre~en je poku{aj 18 stranih dr`avqana da ilegalno pre|u dr`avnu granicu, saop{tila je Uprava carine.

Sedmorica dr`avqana Saudijske Arabije, petorica Pakistanaca, dvojica Sirijaca, dvojica dr`avqana Maroka i po jedan dr`avqanin Pale-

Po li cij ska sta ni ca u Ka wi `i

KAWI[KA POLICIJA OTKRILA LOPOVE PO OKOLNIM SELIMA

Pri ja ve pro tiv 16 pre stup ni ka Protiv 16 lica iz Martono{a, Horgo{a i Ba~kih Vinograda pripadnici Policijske stanice u Kawi`i, podneli su krivi~ne prijave zbog osnova sumwe da su sami ili u grupi po~inili devet krivi~nih dela kra|e, te{ke kra|e, uni{tewe i o{te}ewe tu|e stvari.

Policija je efikasnim radom rasvetlila ova krivi~na dela po~iwena u posledwih dvadesetak dana. Osumwi~eni se terete da su provaqivali u privatne ku}e i poslovne objekte na teritoriji mesnih zajednica Martono{ i Horgo{ iz kojih su odneli razne predmete ukupne vrednosti od preko 500.000 dinara.

U saop{tewu policije navodi se da su prestupnici u Horgo{u iz Osnovne {kole „10.oktobar” i Mesne zajednice Horgo{ ukrali oko 15 kubnih metara ogrevnog drveta, a iz magacina privatnog preduze}a razne predmete, kablove, parket i drugo.

Osumwi~eni se terete da su isekli i odneli stabla iz vo}waka, kao i gvozdene stubove, a tako|e kazan i cisternu iz dve privatne firme u Horgo{u.

S bu{otine NIS-a u ataru Martono{a lopovi su ukrali metalnu ogradu, a u centru Martono{a polupali su prozore i roletne na privatnoj ku}i.

M. Mr.

dnevnik

ZBOG MALVERZACIJA U SMEDEREVSKOJ „@ELEZARI” UHAP[ENO 13 QUDI

Osum wi ~e ni za pri sva ja we 200.000 to na ~e li~ nog ot pa da Direktor policije Milorad Veqovi} potvrdio je da je u nastavku akcije suzbijawa finansijskog kriminala uhap{eno 13 osoba, dok se za jednom osobom intenzivno traga. Oni se sumwi~e da su nezakonito prisvojili oko 200.000 tona ~eli~nog otpada i time o{tetili „@elezaru„ za 5,7 miliona evra.

Pri padni ci Po li cij ske uprave u Smederevu u saradwi s Vi{im javnim tu`ila{tvom u Smederevu li{ili su slobode direktora smederevske firme „Harsko metals” \or|a J., poslovo|e ove firme Aleksandra R., Igora M. i Milovana N., zatim radnike Miroslava P., Neboj{u P. i Dalibora D. Slobode su li{eni i Boban C. i Miroslav V., kao i vlasnik firme „Pa{er metali” Miodrag J., zatim vlasnik firme „Ema” Goran J., vlasnik firme „Blubis” @ivojin M., kao i Miroslav J., dok se za direktorom firme „Ema” intenzivno traga.

Za wih postoji osnovana sumwa da su izvr{ili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja i falsifikovawa slu`benih isprava.

Osum wi ~e ni su po sled wih godinu dana, od kada je „@elezara„ u Smederevo u dr`avnom vla sni {tvu, pro tiv prav no prisvojili i otu|ili ~eli~ni otpad u vlasni{tvu „@elezare„, koji je preduze}e „Harsko metals” trebalo da preradi po

Foto: Tanjug

utorak19.mart2013.

Sme de rev ska ~e li ~a na o{te }e na za 5,7 mi li o na evra ugovoru i vrati „@elezari„ u daqi proces proizvodwe.

Umesto da „@elezari„ u Smederevu vrate oko 200.000 tona ~eli~ nog otpada, vlasni ci „Harsko metals” su otpad u istoj koli~ini prodali preduze}ima u Smederevu za iznos od oko 40.000 evra. „@elezari„ su vratili bezvrednu {qaku , {to je potvr|eno analizom u ovla{}enim laboratorijama.

Privatna preduze}a su ~eli~ni otpad izvozili u Rumuniju i Albaniju, i tako ostvarili vi{estruku zaradu.

Kod pri vatnih preduze}a kriminalisti~ka policija je prona{la oko 3.000 tona otpada, koji trebalo da bude izvezen u Rumuniju i Albaniju.

Navedenim radwama „@elezara„ u Smederevu o{te}ena je za oko dva miliona evra i vidu

is po ru ~e nog ne u po tre bqi vog ~eli~nog otpada koji je na lageru. Tako|e i {tete nastale prilikom gubitka u proizvodwi od oko pet miliona evra, koji je nastao usled kori{}ewa beskorisnog otpada. Tako je „@e le za ra„ u Sme de re vu o{te}ena za ukupan iznos od 5,7 miliona evra u protivvrednosti.

(Tanjug)

GENERALNI DIREKTOR RB „KOLUBARA” MILORAD GR^I] OCEWUJE

Po li cij ska is tra ga o Ke ne tu se uozbi qi la Generalni direktor Rudarskog basena „Kolubara„ Milorad Gr~i} izjavio je ju~e da novo rukovodstvo preduze}a dostavqa policiji sve neophodne podatke u vezi rasvetqavawa slu~aja Radosava Savatijevi}a Keneta, i ocenio da se „policijska istraga uozbiqila”.

Gr~i} je na konferenciji za novinare, povodom sto dana od stupawa na du`nost novog rukovodstva „Kolubare„, rekao da policija, koja se bavi privrednim kriminalom, radi na rasvetqavawu tog slu~aja.

- Postoji mogu}nost da na povr{inu isplivaju stvari koje mi ni ne o~ekujemo - rekao je on, uz napomenu da ne mo`e da saop{ti sve detaqe, jer je istraga u toku, kao i da }e obavestiti javnost o tome ~im bude mogao.

Gr~i} je ranije izjavio da je Savatijevi}u na ime eksproprijacije ku}e u Vreocima, u vreme prethodnog menaxmenta, is pla }e na ogrom na na kna da, iako objekat uop{te nije bio pred vi |en za ise qe we, dok prethodni direktor, Neboj{a ]eran, isti~e da je sve ura|eno po zakonu.

Direktor Gr~i} je potvrdio saznawa vicepremijera Aleksandra Vu~i}a, prema kojima je Savatijevi}u ispla}eno vi{e od 1,2 miliona evra naknade za eksproprisanu ku}u. Gr~i} je dodao da je prilikom unutra{we kontrole, koja se intenzivno sprovodi od trenutka wegovog imenovawa, otkrivena nepravil-

}instvima u Vreocima, i pokrenula eksproprijaciju celog naseqa sa vi{e od 800 doma}instava.

Procenu imovine obavqaju ve{taci „Kolubare” za avansne isplate, a kona~an obra~un, kada do|e na red, obavqaju ve{taci

Kralo se pet tona nafte dnevno

Foto: Politika

8

Spor na od {te ta za ku }u Ra do sa va Sa va ti je vi }a

nost u vezi sa pomenutom eksproprijacijom.

U saop{tewu „Kolubare” navodi se da se nekretnine nalaze „900 metara od druge granice prioriteta {irewa fronta rudarskih radova”, i dodaje da je RBK preduzeo sve mere koje su mu u nadle`nosti i dokumentaciju predao Birou za borbu protiv korupcije.

Istovremeno, biv{i direktor „Kolubare” Neboj{a ]eran, koji je ~lan Glavnog odbora Demokratske stranke, ka`e da je neta~no da je pomenuta ku}a u Vreocima izvan zone eksproprijacije.

MLADI] U SUBOTICI IZA RE[ETAKA

Pri tvor zbog di lo va wa dro ge Policija u Subotici odredila je meru zadr`avawa do 48 ~asova T. [. (1976) iz Subotice, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo nedozvoqena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga.

Na osnovu naredbe Vi{eg suda u Subotici, policijski slu`benici su pretresli ku}u u kojoj T. [. stanuje i tamo prona{li dva paketi}a spida, jednu fla{icu metadona i

paketi} marihuane. Postoji osnov sumwe da je T.[. nabavqenu drogu preprodavao u`ivaocima na podru~ju grada.

Nakon policijskog zadr`avawa, osumwi~eni je uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu sproveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Subotici, koji mu je odredio pritvor do 30 dana, zakqu~uje se u saop{tewu suboti~ke policije.

S. I.

„Dokument Programske osnove preseqewa naseqenog mesta Vreoci, koji je usvojen novembra 2007, predvi|a da se celo naseqe seli a da se doma}instvima na po~etku projekta nudi avans od 30 odsto grube vrednosti imovine”, objasnio je ]eran u pisanoj izjavi za javnost.

On navodi i da je Plan generalne regulacije usvojen decembra 2008. a Op{ti interes progla{en februara 2009. godine i to za celo naseqe, tako da je na osnovu tih dokumenata „Kolubara” tokom 2010. godine isplatila vi{e od 350 avansa doma-

U periodu pre nego {to je postavqeno novo rukovodstvo Rudarskog basena „Kolubara” (RBK), kralo se izme|u tri i po i pet tona nafte dnevno, saop{teno je u direkciji RBK. Rukovodstvo je, prema re~ima generalnog direktora „Kolubare” Milorada Gr~i}a, preduzelo sve mere da se potpuno onemogu}i kra|a nafte. On, me|utim, nije iskqu~io mogu}nost da se to i daqe ~ini, ali u minimalnom obimu.

Gradskog zavoda za ve{ta~ewe, obja{wava proceduru biv{i direktor ]eran. ]eran podse}a da prostor naseqenog mesta Vreoci obuhvata 500 miliona tona ugqa, ~ija se vrednost meri milijardama evra i koji postaju dostupni za eksploataciju preseqewem naseqenog mesta Vreoci.

(Tanjug)

ODLO@EN PO^ETAK PROCESA SINI[I VU^INI]U

Tra `e no iz u ze }e tu `i o ca

Glavni pretres ponovqenog su |e wa Si ni {i Vu ~i ni }u i wegovoj supruzi Mirjani, koji se terete za iznudu, odlo`en je za 26. april, jer je Vu~ini}ev branilac, advokat Zoran Stoj~evi}, tra`io izuze}e vi{eg javnog tu`ioca u Novom Sadu, Branke Atanckovi}.

Na samom po~etku ro~i{ta, advokat Stoj~evi} je prvo za-

tra `io iz u ze }e po stu pa ju }eg zamenika vi{eg javnog tu`ioca Vidaka Dakovi}a, a kako je taj zahtev odbijen od strane vi{eg javnog tu`ioca, odbrana je zatra`ila izuze}e VJT, o ~emu treba da se izjasni Apelaciono javno tu`ila{tvo. Zbog ~ega je sudija Svetlana Tomi} Joki}, zakazala naredno ro~i{te za kraj aprila.

N. P.

crna HrOnika

dnevnik

utorak19.mart2013.

9

SUDSKI EPILOG TRAGI^NOG OBRA^UNA NA NOVOSADSKOJ DETELINARI APRILA PRO[LE GODINE

Fo to: N. Jo vi }e vi}

Za ubi stvo mla di }a 12 go di na za tvo ra Le{ mladi}a zate~en pored staze

IDENTIFIKOVAN MALOLETNIK KOJI JE PREKJU^E PRONA\EN MRTAV U BE^EJU

Uda vio se u ba ri na kon tu ~e?

Be~ejac Ervin Bilicki (1995) prona|en je mrtav prekju~e sat i po nakon pono}i u tom mestu na Petrovoselskom putu ispred ku}nog broja 24, utvr|eno je identifikacijom, saop{tila je novosadska Policijska uprava. Intenzivno se istra`uju sve okolnosti pod kojim je mladi} preminuo, a o rezultatima istrage blagovremeno }e biti obave{tena javnost, dodaje se u kratkom saop{tewu.

Kako smo nezvani~no saznali nakon pronalaska be`ivotnog tela, ovaj maloletnik je preminuo usled davqewa, utvr|eno je

obdukcijom. Nije iskqu~eno de je pre smrti u~estvovao u tu~i mo`da i sa vi{e lica sude}i po povredama koje ima po glavi.

Le{ je zate~en s licem ka dole u bari, izme|u biciklisti~ke staze i puta, nadomak autobuskog stajali{ta.

Uvi|aj koji je trajao do ujutro, obavila je de`urni istra`ni sudija Vi{eg suda u Novom Sadu Ta tja na \u ra {ko vi}, koja je naredila da se utvrdi prisustvo narkotika u organizmu kao i da se urade DNK analize u vezi s tragovima na le{u. M. V.

U SENTI, POSLE GODINU I PO DANA

Ra sve tqe na pqa~ ka zla ta re Policija u Senti rasvetlila je provalnu kra|u i podnela krivi~nu prijavu protiv Iva na G. (1964) iz Subotice, zbog osnova sumwe da je u Senti pre godinu i po dana provalio u zlataru i poharao je.

U ju~era{wem saop{tewu PU Kikinde navodi se da je osumwi~eni 19. septembra 2011. godine no}u provalio u zlataru u Senti i odneo zlatan nakit u vrednosti od oko ~etiri miliona dinara.

M. Mr.

PRO[IRENA ISTRAGA ZA MALVERZACIJE U ZREWANINSKOJ „JUGOREMEDIJI”

Uhap {en di rek tor „Ni ni far ma ci je” Tu`ila{tvo za organizovani kriminal ju~e je protiv direktora firme „Nini farmacija” Do bri ce @. i biv{eg direktora „Jugoremedije” Jo vi ce Ste fa no vi }a donelo naredbu o pro{irewu istrage koja je zbog malverzacija u „Jugoremediji” pokrenuta po~etkom novembra pro{le godine.

@iv ko vi} je pri ve den u okviru nastavka te istrage za malverzacije u „Jugoremediji”, koja je pokrenuta 8. novembra 2012. godine protiv Ste fa no vi }a, Zlat k a M. i Ol ge A..

Prema navodima krivi~ne pri ja ve ko ju je tu `i la {tvu podnela policija, Dobrica @. je kao direktor „Nini farma-

„Jugoremediji” uve}ane fakture

Po li ci ja je ju ~e pri ve la Do bri cu @. u tu `i la {tvo na sa slu {a we zbog sum we da je zlo u po tre bio slu `be ni po lo `aj i omo gu }io Ste fa no vi }u da ne za ko ni to pri svo ji oko 600 mi li o na di na ra, sa op {te no je iz tu `i la {tva.

Ste fa no vi} je uhap {en pro{le godine zbog sumwe da je zlo u po tre bom slu `be nog polo`aja nezakonito stekao 7,5 mi li o na evra na {te tu „Jugoremedije”.

cije” u periodu od 3. marta 2006. do 1. marta 2007. godine i kao li ce ko me je po ve re no upravqawe i preduze}em MD „Nini”, fakturisao isporu~ene aktivne supstance za proizvodwu lekova AD „Jugoremediji” po vi{estruko uve}anim cenama i nakon pla}awa isporu~enih aktivnih supstanci preduze}u i wegovom vlasniku okri vqe nom Ste fa no vi }u, pribavio imovinsku korist u iznosu od oko 600 miliona dinara .(Tanjug)

Sudsko ve}e Vi{eg suda u Novom Sadu, kojim je predsedavala sudija Zden ka Sta ki}, osudilo je ju~e Dra ga na Ni ko li }a (49) iz Idvora na 12 godina zatvora zbog ubistva Novosa|anina Sr|ana Mandi}a (25), koje se dogodilo u aprilu pro{le godine na Novoj Detelinari u Novom Sadu.

Zbog u~estvovawa u tu~i, u kojoj je no`em usmr}en Man-

Mesto obra~una u Ulici Veselina Masle{e

Ubijeni Sr|an Mandi}

di}, osu|eno je jo{ {est osoba. Zdrav ko Pa vlov (32) i Pe tar La ka tu{ (54), obojica iz Srpskog Itebeja, osu|eni sa na po ~etiri meseca zatvora, dok su Du {ko La ka tu{ (44) iz Novog Sada i Go ran La ka tu{ (44) iz @iti{ta osu|eni na po {est meseci zatvora.

Vi {i sud je, ta ko |e zbog u~estvovawa u tu~i, na uslovne kazne od pet meseci, odnosno po la go di ne za tvo ra, s uslovom na dve godine, osudio Novosa|ane @eq ka Mi lin ko -

va (31) i Mi ro sla va ^o lo vi }a (29), koji su te ve~eri bili s pokojnim Mandi}em.

Za u~estvovawe u tu~i, optu`en je i Pe tar Pe tro vi} (20), koji se tereti da je @eqku Mi lin ko vu na neo lak {e telesne povrede no`em, ali je zbog nepojavqivawa na sudu, po stu pak pro tiv Pe tro vi }a izdvojen.

Kako je obrazlo`ila sudija Zdenka Staki}, u postupku su dokazani svi navodi optu`nice, rasvetqene su sve ~iweni-

ce, a osuda od 12 godina predstavqa adekvatnu kaznu za delo koje je Nikoli} po~inio.

- Prema mi{qewu suda, ovaj tragi~ni doga|aj nije prouzrokovan me|unacionalnim sukobom, kako je to u odbrani poku{ao da predstavi Dragan Nikoli}, ve} je do sukoba i ubistva do{lo usled konzumirawa alkohola i smawene ura~unqivosti kod svih aktera. Osim toga, osu|eni Nikoli} je manipulacijom i zloupotrebom de te ta, po ku {ao da oprav da

svoje postupke, ali svi wegovi navodi o takvim okolnostima su osporeni tokom postupka rekla je sudija Staki}.

Prema wenim re~ima, dodatnu te`inu ovom slu~aju daje ~iwenica da je povod za tu~u, u kojoj je izgubqen mlad `ivot, prakti~no bio bezna~ajan.

Prema odluci suda, Draganu Ni ko li }u je pro du `en pri tvor u kojem }e ostati do pravosna`nosti presude.

N. Perkovi}

SU\EWE ZA KOBNI PO@AR U NOVOSADSKOM „KONTRASTU”

Ple sa ~i ca: Pr ska li ce dr`ali i gosti kod bine Od ~etiri igra~ice koje su nastupile 1. aprila lane u novosadskom no}nom klubu „Kontrast”, kada je oko dva sata ujutro poginulo {estoro mladih qudi, za koje se o~ekivalo da }e ju~e svedo~iti na glavnom pretresu, tri se nisu pojavile u Vi{em sudu. Dostava poziva za svedo~ewe nije bila uredna, navela je predsednica ve}a sudija Zo ra Ja mu {a kov, ali ~etvrtu svedokiwu policija je ju~e ujutro prona{la, pa se ona ipak pojavila pred ve}em nakon pauze na su|ewu.

Igra~ica Di ja na Ja ko bo vi}, koja je povremeno nastupala u „Kontrastu„, ju~e je kazala da je s koleginicama iz Beograda do{la u klub pre pono}i i da je s jednom plesa~icom imala performans u „kavezu„, odnosno na galeriji iznad centralnnog separea, dok su dve igra~ice igrale dole na bini.

- Nas dve gore smo visile na sajlama na kojima se uglavnom prevr}emo za vreme nastupa. U jednom momentu izbila je je vatra na bini.

Oti{la sam ka garderobi. U po~etku nije bilo panike, ali dok sam bila u svla~ionici, ~ula se galama i vika. Izvesno vreme sam bila u garderobi s peva~icom Anom Be bi} i wenim plesa~ima koji su ve} nastupili, a odna je Ana rekla da moramo da iza|emo. Kad sam izlazila, od dima se gotovo ni{ta nije videlo na galeriji. Saplitala sam se o stvari. Neko, verovatno konobari, vikali su qudima da iza|u.

Bila sam o{amu}ena i nisam mogla da di{em - navela je ova svedokiwa.

Ona je tako|e objasnila da za ovaj posao igra~ice imaju ugovor preko studentske zadruge, a za nastupe na ruke, koliko se se}a, dobijaju po 50 evra za jednu no}.

- Mislim da su koleginice na bini imale to ve~e prskalice u rukama. Te prskalice se koriste za de~je ro|endane, torte i {ampa-

Svedok tvrdi da su vatrogasci upozoreni da je u vreme po`ara u toaletu bilo qudi

wac. One gore pola minuta ili mawe, a kad se ugase spu{tamo ih pored sebe. Videla sam te no}i prskalice i kod gostiju ispred bine.

Ina~e, mi dajemo prskalice publici, ako su nam gosti blizu. Ponekad, kao i to ve~e, u nastupima se koristi CO 2 iz boce, a ne se}am se da li su tom prilikom upotrebqavane i konfete - kazala je Dijana Jakobovi}.

Svedok Sr |an Mak so vi}, ~lan obezbe|ewa na glavnom ulazu, prisetio se da su gosti po~eli da pristi`u oko pono}i i da je odjednom ~uo galamu i buku kao i da su istr~ale dve devojke koje su prijavile po`ar.

- U{ao sam i primetio da qudi tr~e upla{eni i ugledao dim kod bine, koja je blizu ulaznih vrata.

Dim je postajao sve intenzivniji, plamen je zahvatio zavesu iznad bine. Nastala je i panika, po~eli

smo da izbacujemo goste. Poku{ali smo da gasimo po`ar vodom koju su konobari donosili. U tom haosu nije se mnogo videlo. Neki konobari i{li su na galeriju da provere da li ima qudi. Vatrogascima smo ponavqali da je neko ostao u toaletu na galeriji - ispri~ao je ju~e Maksovi}. - Govorio sam jednom vatrogascu kako da pri|u veceu, ali oni nisu reagovali, kazali su da je jaka temperatura da tamo ne mo`e da se ode. Video sam da je jedan vatrogasac iza{ao iz upaqenog lokala i da je bio u kolima za hitnu pomo} na kiseoniku. Suvlasnik lokala Sla vi {a Sta ni {i} je krenuo gore, ali smo ga spre~ili. Nagutao sam se dimom.

Mi smo posledwi iza{li. Vatrogasci su nas izbacili.

- Neko od gostiju je u toj gu`vi spomiwao da je nekom ispala prskalica. U lokalu je bilo pet ili

{est protivpo`arnih aprata, ali ja ih nisam koristio, jer plamen nisam ni video u po~etku, ve} samo dim. Obaveza nam je bila da iza|u gosti. Ja sam zvao Hitnu pomo} i vatrogasce - kazao je Maksovi}.

On je dodao u „Kontrastu„, koji je mogao da primi 500 do 600 qudi, nije bilo prozora. Kad je bilo gu`ve i dima, vi{e puta su se otvarala vrata i krov, a postojali su klima ure|aji i na spratu ventilatori, dodao je ovaj svedok.

Na pitawe o{te}enog, oca jedne `rtve, da li je na galeriji dozvoqeno pu{ewe, ovaj radnik obezbe|ewa koji je radio po ugovoru na tom poslu, kazao je da mu to nije poznato. On je tako|e izjavio da su strelice panik svetla, koje pokazuju izlaz u slu~aju vanredne situacije, bile upaqene.

M. Vuja~i}

10

svet

utorak19.mart2013.

HRVATSKI PRE MI JER I PRED SED NIK OSU DI LI NAJ NO VI JE UVRE DE I NA SI QE NAD SR BI MA

De sni ca {i ri mr `wu

ZA GREB: Predsednik Vlade Hrvatske Zoran Milanovi} rekao je da stranke desnice {ire mr`wu i da qudi u „crnim ko{uqama” za koje se ne zna ko su ni odakle dolaze govore na televiziji. „Znamo ko stoji iza tog incidenta, a sada podmuklo }uti. Mr`wu i ovu vrstu straha ne dopu{tamo”, poru~io je Milanovi}.

Hrvatski premijer o{tro je kritikovao medije i skandaloznim nazvao prilog u Dnevniku HRT-a u kojima su deca koja su napala bogoslove u Kistawu nazvana „Jawevcima”, kako se naziva regionalna hrvatska mawina na Kosovu. Jawevci su dobili ime po gradu Jawevu u blizini Pri{tine. Milanovi} je rekao i

Zoran Milanovi}

da je sramota {to niko nije reagovao na izjave Ru`e Toma{i} iz

Hrvatske stranke prava „Ante Star~evi}”, ~ije izjave je premijer ocenio gorim od onih {to ih je izrekao izvr{ni direktor „Dinama” @eqko Mami}.

Toma{i}eva je, naime, pre dva dana izjavila je da je „Hrvatska za Hrvate, a da su svi ostali samo gosti”. „Odlu~io sam da se obratim, uprkos tome {to su moji stru~waci za odnose s javno{}u izri~ito protiv toga. ^ak su mi ne{to i napisali ovde, ali ja to ne ~itam. Ne `elim tako. Moramo da se nau~imo na neka nova pravila, bar {to se mene ti~e”, rekao je Milanovi}. Premijer je rekao da nema uticaja ne medije, da nema svoje medije i da nema nikakve dogovore sa wima.Predsednik

Republike Hrvatske Ivo Josipovi} o{tro je osudio najnoviji niz uvreda i nasiqe prema hrvatskim Srbima i dodao kako je krajwe vreme da se ka`e „ne” onima koji podsti~u na me|unacionalnu mr`wu. „Ima nekih koji bi provocirali me|unacionalne sukobe, pa i fizi~ko nasiqe. Treba im jasno re}i ne i o~uvati na{a ustavna na~ela”, rekao je novinarima Josipovi}. „Posledwe je vreme za poruku kako svi na{i gra|ani imaju svoj dom u Hrvatskoj. Gosti su turisti, privrednici koji dolaze u Hrvatsku, a svi gra|ani ravnopravni su ~lanovi zajednice”, dodao je Josipovi}.

VLA DI MIR PU TIN O[TRO KRI TI KO VAO EVROP SKI MO DEL PO MO ]I KI PRU

Kiparski po rez na de po zi te opa san po tez MO SKVA: Ruski predsednik Vladimir Putin nazvao je predlo`eni porez na kiparske bankarske depozite nepravednim, neprofesionalnim i opasnim, izjavio je wegov portparol Dmitrij Peskov.

Prema wegovim re~ima, Putin je odr`ao specijalni sastanak kako bi se razgovaralo o razvoju doga|aja na Kipru. Ruske banke su krajem 2012. godine imale oko 12 milijardi dolara plasiranih na Kipru i korporativne depozite u iznosu od 19 milijardi dolara, prema procenama ameri~ke agencije za rejting „Mudis”.

Rasprava i glasawe o kontroverznom zakonu u kiparskom parlamentu je ponovo odlo`ena.

Predsedavaju}i parlamenta Janikis Omiru rekao je da se rasprava odla`e za sutra.

Parlament bi trebalo da odlu~i da li }e {tedi{e banaka u toj zemqi pla}ati drakonski namet na depozite na svojim ra~unima, kako je to predvi|eno paketom pomo}i evrozone i Me|unarodnog monetarnog fonda toj zemqi.

Kiparski predsednik Nikos Anastasijades izjavio je da kontroverzni porezi na depozite u bankama, koji su predvi|eni paketom pomo}i evrozone toj zemqi, predstavqaju „najmawe bolnu” opciju za Kipar. „Izabrao sam najmawe bolnu opciju i snosim politi~ku odgovornost za to, kako bi {to vi{e ograni~ili posledice po ekonomiju i po na{e sunarodnike Kiprane”, rekao je Anastasijades u televizijskom obra}awu naciji, prenosi AFP. Anastasijades je pozvao sve politi~ke partije na Kipru da ratifikuju odredbe sporazuma kada se parlament sastane.

Predsednik Kipra istakao je da se nada da }e svi zajedno „doneti najmudriju odluku”, dodaju}i da „put koji predstoji nije lak”. „Re{ewe do koga smo do{li, sigurno nije ono koje smo `eleli, ali je najmawe bolno pod ovim okolnostima”, poru~io je Anastasijades.

Ministri finansija evrozone i MMF odobrili su deset, od tra-

UKRATKO Tvr |a va za Oba mu TEL AVIV: Ameri~ki predsednik Barak Obama vozi}e se po Jerusalimu u „pokretnoj tvr|avi” i oko 5.000 policajaca brinu}e se o wegovoj bezbednosti. Wegov bezbednosni tim nema nameru da rizikuje i zato je odabrano vozilo nazvano “zver”, za koje izraelski dopisnik iz Va{ingtona ka`e da je zapravo tenk pretvoren u automobil, tvr|avu na to~kovima.

Obama sti`e u istorijsku posetu Izraelu u podne u sredu 21. marta, gde }e boraviti 48 sati. U Obaminom konvoju bi}e dva vozila od kojih svako staje 300.000 dolara. U konvoju }e biti ogromna pratwa uniformisanih i neuniformisanih bezbedwaka.

“Zver” je najnovija i najzna~ajnija promena u predsedni~koj bezbednosnoj proceduri i predstavqena je na prvoj Obaminoj inauguraciji 2008. godine, kada je on rekao da li~i na avion tipa “boing”.

Vozilo je, izme|u ostalog, za{ti}eno od hemijskog i biolo{kog oru`ja, prozori su otporni na metke, a vrata napravqena od ~elika, aluminijuma, titana i porcelana da {tite od eksploziva podmetnutog na putu i raketne vatre. Gume mogu da funkcioni{u i kada se probu{e, a u prtqa`niku su boce s kiseonikom. Ameri~ka tajna slu`ba simulirala je razne pretwe, po~ev od poku{aja atentata do op{tih nereda.

Film ski beg iz za tvo ra

Vladimir Putin

`enih 17 milijardi evra pomo}i Kipru, kako bi i ova ~lanica evrozone izbegla bankrot, a zauzvrat su zahtevali da i vlasnici novca u lokalnim bankama doprinesu spasu ostrvske privrede. U okviru sporazuma, svi bankarski

depoziti na Kipru bili bi jednokratno „oglobqeni” porezom u visini do 9,9 odsto, u zavisnosti od koli~ine novca na bankovnom ra~unu u banci, a bi}e uveden i porez na prihod od kamate po osnovu bankarskog depozita.

Ki na kri ti ku je an ti ra ket ni plan SAD PE KING, SEUL: Kina smatra da ameri~ki planovi za ja~awe raketne odbrane kao odgovor na provokacije Severne Koreje samo jo{ vi{e podsti~u antagonizam. To antiraketno pitawe direktno ugro`ava globalnu i regionalnu ravnote`u i stabilnost i tako|e uti~e na zajedni~ke strate{ke intrese zemaqa”, rekao je portparol kineskog ministarstva spoqnih poslova Hong Lei na redovnoj dnevnoj konferenciji za {tampu. Ameri~ki sekretar za odbranu ^ak Hejgel je u petak ob-

dnevnik

javio planove za ja~awe ameri~ke raketne odbrane kao odgovor na „neodgovorne i nepromi{qene provokacije” Severne Koreje koja je zapretila preventivnim nuklearnim udarom na SAD. Hong je rekao da Kina veruje da napori za ja~awe bezbednosti i re{avawe problema nuklearne ekspanzije najboqe mogu biti ostvareni diplomatskim putem, preneo je Rojters.

Pentagon je saop{tio da su SAD informisale Kinu, suseda Severne Koreje i wenog naj-

bli`eg saveznika, o svojoj odluci da pove}a broj antiraketnih presreta~a kao odgovor na rastu}e pretwe koje sti`u iz Severne Koreje, ali je odbio da okarakteri{e rekciju Pekinga.

Ju~e je i zamenik ameri~kog sekretara za odbranu E{ton Karter obe}ao da }e SAD snabdeti Ju`nu Koreju svim vojnim resursima u okviru ameri~kog „nuklearnog ki{obrana”, u vreme ja~awa zategnutosti sa Severnom Korejom, prenela je agencija Frans pres.

MON TREAL: Dvojica zatvorenika pobegla su iz zatvora nedaleko od Montreala otetim helikopterom, ali su kasnije uhva}eni, saop{tili su ju~e zvani~nici u Kvebeku. Policija je saop{tila da su dvojica mu{karaca koji rade izvan zatvora Sen @erom u blizini Montreala otela helikopter i da su primorali pilota da ode iznad krova zatvora gde su ~ekala dvojica zatvorenika, prenela je agencija AFP. Helikopter i pilot su ne{to kasnije prona|eni, pilot je nepovre|en ali je odveden u bolnicu zbog do`ivqenog {oka, navela je policija. Policija Kvebeka je potom pritvorila odbegle zatvorenike i wihove pomaga~e.

Kr vav bi lans ra ta u Si ri ji DA MASK: Vi{e od 6.800 `ena i dece ubijeno je, a ukupno je 59.584 qudi poginulo tokom dvogodi{weg oru`anog sukoba u Siriji, gde pobuwenici ratuju protiv snaga lojalnih predsedniku Ba{aru al Asadu, tvrdi sirijska nevladina organizacija sa sedi{tem u Londonu.

Podatak Sirijske opservatorije za qudska prava o ukupnom broju `rtava mawi je od brojke do koje su do{li posmatra~i Ujediwenih nacija ~iji podaci

govore o 70.000 mrtvih. Ta organizacija, koja se u prikupqawu podataka oslawa na bolnice i lokalne aktiviste, navodi da su na wenoj listi samo identifikovane `rtve, prenela je agencija AFP koja se poziva na izjavu direktora sirijske NVO Ramija Abdela Rahmana.

Prema istom izvoru 1.086 `rtava me|u pobuwenicima, kao i 1.973 poginula civila jo{ nisu identifikovani.

Rahman je saop{tio da je tokom oru`anog sukoba u Siriji `ivot izgubilo i 14.752 vojnika, a da su poginula 4.264 maloletna lica. Borbe u Siriji zapo~ele su u martu 2011. godine, kada je pokrenuta oru`ana pobuna sa ciqem smene Asadovog re`ima.

Do go vor o oru` ju WU JORK: Generalni sekretar UN Ban Ki - mun pozvao svetske sile da na~ine ustupke i postignu dogovor o kqu~nom sporazumu o trgovini konvencionalnim oru`jem.

Rok do kog 193 zemqe ~lanice UN treba da postignu sporazum o trgovini ovim oru`jem je 28. mart, a ju~e su po~ele pregovore u sedi{tu svetske organizacije u Wujorku. „Odsustvo vladavine prava u trgovini konvencionalnim oru`jem je neobja{wivo. Imamo me|unarodne standarde koji reguli{u sve, rekao je Ban. On je poru~io da je upravo sada trenutak da se usmeri politi~ka voqa kako bi se uobli~ili kona~ni detaqi sporazuma, javio je AFP. Poku{aj da se ovaj sporazum postigne pro{le godine je propao, jer je argumente protiv wegovog usvajawa iznelo nekoliko zemaqa.

Sa~iwen je kompromisni dokument, ali su SAD rekle da im je potrebno vi{e vremena pre nego {to ga prihvate.

SAD se i daqe protive tome da sporazumom bude obuhva}ena i municija, a diplomate isti~u da ~vrst stav imaju i drugi veliki proizvo|a~i oru`ja, kao {to su Rusija i Kina.

Ko va~ i Tomp son iz be gli sud ZA GREB: Estradne zvezde Mate Mi{o Kova~ i Marko Perkovi} Tompson ju~e nisu do{li na su|ewe biv{em premijeru Ivi Sanaderu i HDZ-u gde je trebalo da budu ispitani kao svedoci Sanaderove odbrane u slu~aju „Fimi medija”.

Sanaderov advokat ^edo Prodanovi} kazao je na po~etku rasprave da se Kova~ na sudu nije pojavio zbog bolesti, dok je Tompson u Splitu i ne mo`e da se vrati do srede.

Tu`ila{tvo u slu~aju „Fimi medija” tvrdi da su oba peva~a, prema Sanaderovoj ideji, dobijali novac iz „crnog” strana~kog fonda, Mi{o za nastupe na predizbornim skupovima, a Tompson da se u to vreme suzdr`i od nastupa za krajwe desni politi~ki tabor.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HER MAN VAN ROM PEJ Predsednik EU Herman van Rompej (65) saop{tio je ju~e da }e napustiti politiku kada mu istekne mandat na ~elu EU krajem 2014. godine. „^lanovi moje porodice }e biti na politi~kim listama tako da oni koji `ele da glasaju za Van Rompeja }e imati tu mogu}nost. Svoju politi~ku karijeru zavr{avam krajem 2014.”, rekao je biv{i belgijski premijer. televiziji VRT na holandskom jeziku.

AVIG DOR LI BER MAN Biv{i {ef izraelske diplomatije Avigdor Liberman izjavio je da je u zabludi svako ko misli da se mo`e posti}i mir s Palestincima. Liberman je to rekao nekoliko sati pre inaguracije nove izraelske vlade u kojoj je wegova partija Izrael na{ dom udru`ila snage s Likudom premijera Bewamina Netanijahua. Liberman, nije u toj vladi dok traje sudski postupak protiv wega.

SER GEJ RJAB KOV Zamenik ministra spoqnih poslova Rusije Sergej Rjabkov ka`e da stav Moskve nije promewen posle najava SAD o preraspodeli u ameri~kom antiraketnom sistemu „Ne vidim vezu izme|u toga {to se Rusija protivi raspore|ivawu ameri~kog antiraketnog {tita u Evropi i izjave ameri~kog sekretara odbrane” ^aka Hejgela koji je najavio da SAD planiraju , umesto u Poqskoj i eventualno Rumuniji, rasporede presreta~e raketa na Aqasci.

I vaseqenski patrijarh Vartolomej na ustoli~ewu pape Frawe ISTANBUL, MOSKVA, VATIKAN: Ustoli~ewu pape Frawe, predvi|enom za danas, prisustvova}e predstavnici gotovo svih pravoslavnih crkava, a me|u wima i vaseqenski patrijarh Vartolomej .

To je prvi put u istoriji da jedan vaseqenski patrijarh prisustvuje ustoli~ewu pape. Susret dvojice poglavara ne}e biti formalan, on je u funkciji unapre|ewa pravoslavno-katoli~kih odnosa.

Otuda je, isti~e se, u pratwi patrijarha, mitropolit pergamski Jovan Ziziulas, koji veoma dugo predvodi pravoslavnu stranu u mukotrpnom me|usobnom dijalogu.

Carigradska patrijar{ija `eli ovim prisustvom da poka`e da joj je veoma stalo do “nastavka bliskih kontakata”, i to pored “protesta fundamentalista”, posebno iz Gr~ke, koji patrijarha Vartolomeja

optu`uju za “izdaju pravoslavqa” zbog odnosa sa Vatikanom.

U Moskvi su ovih dana novom papi Frawi iskazane brojne pohvale, od patrijarha Kirila, a posebno od “drugog ~oveka”, mitropolita volokolamskiog Ilariona Alfejeva, koji je nadle`an za spoqne poslove, javila je Verska informativna agencija. On }e prisustvovati ustoli~ewu, kao i predsednik

ruskog parlamenta. Mitropolit Alfejev o~ekuje intenzivirawe bogoslovskog dijaloga dveju crkava, koji je uspostavqen pre tridesetak godina.

Za saradwu postoji “{iroko poqe”, posebno su to: socijalna pitawa, za{tita progananih hri{}ana u svetu, naro~ito na Bliskom istoku, saradwa u spasavawu sveta od “moralne degradacije”.

Papa Frawa je “~ovek autoriteta”, tako|e “blizak ruskoj duhovnosti”, a voli i da ~ita Dostojevskog.

U Moskvi isti~u papinu skromnost, “dobar stav prema Rusiji”, poznavawe vizantijskog liturgijskog obreda, koji Frawa i sam slu`i.

On poseduje pravoslavne ikone, posebno Bogorodice.

“Blizak je {irokim masama”, posebno siroma{nima, izjavio je patrijarhov blizak saradnik.

Predsednik Rusije Vladimir Putin ube|en je da }e papa negovati „konstruktivne odnose” s Moskvom i iskazati “plodotvornu delatnost ka ja~awu mira, me|ucivilizacijskog i me|ureligijskog dijaloga”. O~ekuje se da oko 150 delegacija danas prisustvuje ustoli~ewu novog poglavara Rimokatoli~ke crkve, pi{e rimski list „Republika”.

kultura

dnevnik

utorak19.mart2013.

11

НОВА КЊИГА НАДЕ САВКОВИЋ У ИЗДАЊУ МАТИЦЕ СРПСКЕ И УМЕТНОСТИ АКАДЕМИЈЕ

Настанак драме и позоришта у Срба У издању Акаденије уметности у Новом Саду и Матице српске недавно се појавила нова књига књижевне историчарке др Наде Савковић „Театрољубље“. Књига садржи једанаест студија и огледа о појавама и личностима које су допринеле настанку драмске књижевности и позоришта у Срба, као и оних који су дали свој несебични допринос раду првог српског професионалног позоришта, Српског народног позоришта основаног 1861. у Новом Саду. По речима ауторке, текстови су настали у последњe четири године, имају свој хронолошки след, не по времену када су написани, него по трагу стваралаца и појава отиснутoм у нашој историји културе. Многи су, на жалост, заборављени или неадекватно вредновани.

- Књига одаје почаст низу људи и идеја, и истиче доприносе неких готово заборављених зачетника наше драмске књижевности и уметности- указује у рецензији ове књиге др Живко Поповић, професор Академија уметности уНовом Саду.- Наслов књиге Театрољубље

подсећа да је љубав према позоришту врлина која је изнедрила наш театар и да та врлина зачетника нашег позоришта не сме да се заборави у савременом позоришном раду. У том смислу, ова књига има активан однос према савремености. Књига је занимљиво компонована, сваки текст у њој открива настанак нашег позоришта из новог, често неочекиваног угла. ...Књига

Промоција у Матици српској Књига „Театрољубље“ ће бити представљена у четвртак, 21. марта у 12 часова, у Свечаној сали Матице српске. Уз поздравну реч проф. мр Ненада Остојића, потпредседника Матице српске, о књизи ће говорити проф. др Лука Кецман, проф. др Живко Поповић и ауторка. Одломке из књиге казиваће драмска уметница Александра Плескоњић.

Театрољубље др Наде Савковић представља значајан допринос изучавању периода у коме је настајала наша драмска књижевност и уметност. Она нам са једне стране открива нове чињенице из тог раздобља, а са друге осветљава већ познате чињенице луцидним анализама истраживача чија компетентност импонује. Реч је ο темељном научноистраживачком раду чији резултат богати наша сазнања ο једном од најзначајнијих периода културе и уметности код Срба. ... По речима проф. др Лукер Кецмана, данас нам се почесто чини да су оновремени позоришни ствараоци били чудотворци, надљуди и визионари, јер су стварали позориште вођени снагом љубави. Можда је из истих тих разлога проф. др Нада Савковић своју књигу именовала Театрољубље. Ова недоумица престаје онога момента када се прочита последња од једанаест студија и огледа, колико их има у овој књизи, којој је заиста заједнички именитељ љубав према позоришту. Тачније, према свим појавама и личностима које су допринеле да се позоришни живот у Срба професионализује. Без обзира на то да ли смо, и колико смо, обавештени о појединцима и појавама из позоришног света 18. и 19. века, евидентна је научна и истраживачка брига Наде Савковић да сваки стари или нови податак осветли на такав начин да он више никада не може припадати забораву - указује Кесман. К. Р.

Сцена из филма „Кругови”

НА МЕЂУНАРОДНОМ ФЕСТИВАЛУ У СОФИЈИ

Награда публике филму „Кругови” Филм „Кругови„ Срдана Голубовића освојио је награду публике на филмском фестивалу у Софији, саопштио је јуче београдски дистрибутер „Так”. „Кругови„ су, како наводи „Так„, савремена прича о једном херојском делу, и његовим позитивним последицама. Филм је инспирисан херојским чином Требињца Срђана Алексића, који је 1993. године погинуо у свом граду бранећи суграђанина Бошњака Алена Главовића, који данас живи у Шведској. Три паралелне приче одвијају се у Београду, Немачкој и Требињу данас пратећи ликове који су, као сведоци догађаја из прошлости, мотивисани да доносе одлуке које ће им променити животе. Небојша, сведок догађаја у ком је страдао његов најбољи пријатељ, превазилази грижу савести суоча-

ИЗЛОЖБА ЦРТЕЖА ТАДИЈЕ ЈАНИЧИЋА У ГАЛЕРИЈИ „ХАОС” У БЕОГРАДУ

Свет имагинарне и изврнуте реалности Изложба радова младог црногорског уметника, који живи и ствара у Новом Саду, Тадије Јаничића, биће отворена вечерас у 2о часова у галерији „Хаос„ у Београду (Доситејева 3). На изложби под насловом „Све ово видим први пут„, Јаничић ће представити своју нову серију цртежа на платну и папиру, рађених акрилом и тушем, који су настали у протекле три године. „Серија најновијих радова резултат је уметникових трагања и запитаности над нашим местом и местом уметности у данашњем свету, претрпаном, загушеном разним рекламним трешом, затрованим разним профитним правилима игре. Комбинујући ониричне сцене, фигуре и брендиране рекламе Тадија Јаничић гради један нови свет имагинарне и изврнуте реалности„, наведено је у најави галерије. Кустоскиња Музеја савремене уметности Војводине Марија Радош је у тексту о Јаничићу, написала да је „Све ово видим први пут„ изложба дневничких записа младог сликара из једног града, из једне земље, мало даље од центара моћи. „Уметнику није добро, као што није ни нама. Нешто нас гуши, инструира и марги-

нализује. Нешто нас умртвљује, дезоријентише, брише, притиска, трује, изврће вредности, одриче врлине. Једини валидни мерач вредности данас је тржишни кантар. Ако се нисте добро продали, нећете моћи добро да купујете. И ту се врата раја и славе затварају„, приметила је Марија Радош. Јаничић је рођен 1980. године у Никшићу. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду 2004, у класи професора Милана Блануше. Излагао је на више групних и 18 самосталних изложби у земљи и иностранству - у Београду, Подгорици, Новом Саду, Темишвару, Будимпешти, Бечу, Паризу, Токију. Добио је Награду за цртеж Факултета ликовних умјетности на Цетињу, Награду за најбољег младог ствараоца у категорији цртежа у оквиру пројекта „Перспективе II„ Арт клинике, као и Прву награду 37. Новосадског салона за слику. Изложбу ће у галерији „Хаос„ отворити виша кустоскиња Музеја савремене уметности у Београду Светлана Митић, а публика ће моћи да је погледа до 12. априла.

Рад Тадије Јаничића

У АТРИЈУМУ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ

Смотра археолошког филма Традиционална међународна смотра археолошког филма биће одржана од 21. до 30. марта у атријуму Народног музејау Београду. Почасни домаћин овогодишње 14.смотре биће Немачка, те ће на отварању бити приказани филмови немачке продукције „Палмира - поглед из васионе„ и „Повратак фараона”. Манифестацију ће отворити министар културе Братислав Петковић и директор Гете института у Београду Матијас МилерВифериг, а обратиће се и в.д. директора Народног музеја Бојана Борић-Брешковић. Публика ће имати прилику да види током овогодишње смотре 24 филма из осам земаља - Немачке (7), Италије (5), Шпаније (4), Француске (2), Грчке (2), Ирана (2), Македоније (1) и Црне Горе (1). Одабрани филмови се, како је наведено, одликују високим продукцијским вредностима, разноликошћу приступа и атрак-

тивним видовима интерпретације културне баштине, омогућавајући тако свим заинтересованима другачије сагледавање драгоцених споменика светске баштине и упознавање са најновијим археолошким открићима. Директор Гете института Милер-Вифериг је истакао да археолошка открића омогућавају стицање сазнања о коренима и пореклу и приметио да савремене технологије данас омогућавају детаљна истраживања како су људи некада живели. Он је рекао да је важно сачувати сва открића археолога, што није увек лако, нарочито у ратним подручјима. „Значај археолошког филма јесте у томе што указује на важност очувања археолошких локалитета и пронађених предмета„, оценио је Милер-Вифериг. Он је додао да филм који ће бити приказан на отварању говори о ископавањима у Луксору (Еги-

пат) на којима је радио међународни тим, што је, према његовим речима, још један показатељ да је то светско, а не само египатско, благо. Смотру археолошког филма реализује Народни музеј у сарадњи са Гете институтом, Италијанским институтом за културу, Институтом Сервантес, Хеленским фондом за културу, Француским институтом, Културним центром Исламске Републике Иран и дипломатским представништвима Македоније и Црне Горе. Улазнице су100 динара. Премијерне пројекције су у 20 часова, а репризне сутрадан у 17 сати. Прва Међународна смотра археолошког филма у Народном музеју први пут је реализована 1998, у сарадњи са организаторима Фестивала у Роверету, часописом „Ar che o lo gia Vi va„ и Италијанским институтом за културу у Београду.

вајући се са убицом свог пријатеља; Харис, који живот дугује јунаку који се жртвовао за њега, дуг враћа ризикујући све и помажући угроженој жени; а син једног од убица у сусрету са оцем страдалог хероја отвара пут за превазилажење трагичне прошлости. Међународни филмски фестивал у Софији, 17. по реду, завршен је прексиноћ доделом награда. Од 7. до 17. марта на фестивалу је приказано 246 филмова из 49 земаља уз присуство 300 гостију. Филм „Кругови” је светску премијеру имао на фестивалу у Санденсу (САД), где је добио специјалну награду жирија, док је на недавно завршеном филмском фестивалу у Берлину добио награду селекције „Форум 2013”.

БИБЛИОТЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ

Изложба о Ериху Кошу У знак сећања на књижевника и преводиоца Ериха Коша (1913–2010), од чијег се рођења ове године навршава сто година, Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у јавном каталогу Библиотеке до 15. априла. Електронски каталог изложбе трајно се чува и доступан је на CD-у у Библиотеци, као и на сајту www.bms.rs. Ерих Кош је рођен 1913. године у Сарајеву. Дипломирао је на Правном факултету Београду, а након завршетка Другог светског рата обављао је бројне државне функције (био је потпредседник Комитета за културу владе ФНРЈ, начелник Министарства за културу и просвету у Савезном извршном већу, помоћник управника Народног музеја, генерални секретар Југословенске лиге за мир, дипломата...). Прву приповетку, Суха, објавио је 1945, а прву збирку прича, Као вуци, 1947.

године. Говорио је четири језика и преводио Гетеа и Шамиса. У његовом богатом опусу (више издања збирки приповедака, неколико романа, четири књиге есеја и огледа, три књиге аутобиографске прозе, чланци, памфлети и др.), доминирају књиге са темама из НОБ-а и савременог живота, препознатљиве по оштрој опсервацији, сликовитом приповедању и сатири. Међу његовим најпознатијим делима су романи Велики Мак, Ил тифо, Мреже, књиге прича Као вуци, Мешано друштво, Цвеће и бодље, Сатире, есеји Тај проклети занат списатељски, аутобиографска проза Узгредне забелешке и др. Кош је био редовни члан САНУ, председник ПЕН центра Србије и Задужбине Иве Андрића, члан Управе Савеза књижевника Југославије и Удружења књижевника Србије. За књижевни рад награђен је готово свим значајним признањима (Октобарска, НИН-ова и Седмојулска награда, „Кочићево перо” и „Златни беочуг” за животно дело и др.). Умро је 2010. године.

БРИТАНСКА ТОП-ЛИСТА

Боувијев албум на првом месту Албум „The Next Day” чувеног британског музичара Дејвида Боувија постао је најпродаванији 2013. и после 20 година вратио ову музичку легенду на прво место британске топ-листе. Албум „The Next Day” је Боувијев први албум на врху топ листе после „Black Tie Whi te No i se” из 1993. године, подсећа Би-БиСи. Боувијев нови албум продат је ове седмице у 94.000 примерака превазишавши тако албум Бон Џовија. Џастин Тимберлејк је и даље на врху листе синглова са „Mir rors”. Вести да 66-годишњи Боуви објављује нови материјал изненадило је многе у свету музике али су критичари албум прогласили најбољим повратничким албумом икада. Ретроспектива посвећена овом музичару биће отворена 23. марта у Викторија и Алберт музеју у Лондону и на њој ће Боуви бити прослављен као музички инова-

тор и културна икона. Иако Боуви није био директно умешан у припрему изложбе, његов Архив дао је „приступ без преседана” ку-

стосима Викторија и Алберт музеја који су изабрали костиме, ране фотографије и другу меморабилију. (Танјуг)

12

vOJvOdinA

utorak19.mart2013.

dnevnik

УЗДРМАНА ВЛАДАЈУЋА КОАЛИЦИЈА, СНС БОЈКОТОВАЛА СКУПШТИНУ

Фото: Сремске новине

„Водовод” прелива чашу

Сава ипак под контролом

РЕКЕ РАСТУ, СВА ПАЖЊА НА НАСИПИМА

Караш прекрио оранице, Сава игралиште СРЕМСКА МИТРОВИЦА, ПАНЧЕВО: Сава се јуче ујутру излила у Сремској Митровици и потопила једно дечје игралиште, ипак, насипи су чврсти, а водостај ове реке је у опадању. Руководилац одбране од поплава на подручју АП Војводина Мирко Галоња изјавио је јуче да на рекама и водотоцима, на подручју покрајине, нема потребе за проглашењем ванредне одбране од поплава. Он је казао да је водостај Тамиша код Јаше Томића кулминирао прекјуче, али да није достигао критеријум за проглашење ванредне одбране и да је јуче почело опадање водостаја на том подручју.

-На снази су редовне одбране од поплава а јуче је дужина тих одбрана смањена за око 40 километара изјавио је Галоња, додајући да су редовне одбране од поплава на територији Војводине проглашене на линијама, у дужини од 186 километара. Дужина трасе редовне одбране на Дунаву је 52 километра, на Сави 20 километара, на Тиси 41 километар, на Тамишу 61 километар, на каналу Бегеј 8,8 километар и на рукавцу Надела код Панчева у дужини од 2,3 километра. Дат је налог за затварање рупа у деловима насипа на Дунаву, код Ковина и на Сави, у реону Сремске Митровице, који су ископале лисице и јазавци - рекао је Галоња најавивши да ће се са тим радови кренути током данашњег дана.

Према информацијама шефа Лучке капетаније у Панчеву Зорана Гвозденовића, водостај Тамиша код Панчева од јуче ујутру је 540, што је 10 сантиметара више од редовне коте (530). На Тамишу је било најгоре код насеља Јаша Томић, али је већ од 9 часова река опала за 12 сантиметара.

- Водостај се на Тамишу код Панчева највероватније неће даље повећавати - тврди Гвозденовић, али може се очекивати спорије отицање воде, због високог водостаја Дунава.

- Ванредна кота одбране на Тамишу је 650 сантиметара, а водостај банатских река, Тамиша и Брзаве и даље је у порасту и ту је уведена редовна одбрана од поплава - рекао је јуче заменик начелника сектора за ванредне ситуације Ђорђе Бабић агенцији Бета и додао да је у осталом делу Србије ситуација на рекама боља него претходних дана. Он је казао и да се прати ситуација на каналу Дунав-Тиса-Дунав и да се по потреби укључују црпне станице и пумпе, како би се смањио ниво подземних вода. Редовна одбрана од поплава проглашена је и на Дунаву код Смедерева и Ковина, на Сави код Шапца, Хртковаца, Купинова и Прогара. Према речима Бабића, прекјуче је било проблема на речи Караш, која се излила и поплавила оранице и пашњаке. В. Х.

ЗРЕЊАНИН: Да нешто озбиљно не штима у владајућој коалицији у Зрењанину, показало се и на седници Скупштине града, одржаној последњег радног дана прошле седмице, када су одборници Српске напредне странке после вишесатног заседања одлучили да напусте скупштинске клупе и тако, због недостатка кворума, прекину даљи рад локалног парламента. Напредњаци су то учинили пре него што је на дневни ред дошло питање разрешења вршиоца дужности директора ЈКП “Водовод и канализација” и именовања директора тог јавног предузећа, што је, како се незванично спомиње и довело до свађе између коалиционих партнера. Спекулише са да садашњи први човек “Водовода и канализације” Бојан Путић кадар Демократске странке Србије, није по мери СНС и да би му ова партија радо видела леђа. Ово је за “Дневник” јуче потврдио и шеф опозиционе одборничке групе Српске радикалне

странке Саша Сантовац који је испричао шта се у петак увече догодило у скупштинској сали.

- Одборници СНС су затражили паузу, после које се нису вратили у клупе. Симптоматично је да су неколико тачака пре паузе и одборници Лиге социјалдемократа Војводине напустили салу, тако да није било кворума за даљи рад, па је председник Скупштине прекинуо седницу – препричао је Сантовац прошлонедељна дешавања. Он је, као највећу трагедију, назначио то што се први пут у историји, на овој седници, догодило да се на дневном реду прво нађе тачка именовања директора ЈКП “Водовод и канализација”, а тек затим разрешења вршиоца дужности.

- То говори да је још раније било индиција да неко из владајуће већине неће гласати за ове тачке дневног реда – оценио је Сантовац. Шеф радикала у зрењанинском парламенту разлоге за

Директор спреман да положи рачуне В.д. директора “Водовода и канализације” Бојан Путић рекао је за “Дневник” да сматра да не би требало да коментарише спекулације да је седница прекинута само због тачке о именовању директора овог предузећа, јер би то, по његовом мишљењу, било веома неодговорно од одборника који представљају једну озбиљну политичку опцију. На питање да ли је истина да СНС жели да преузме управљање над предузећем, он је одговорио да би то требало питати ту странку и њене представнике.

- Мене интересује рад ЈКП “Водовод и канализација” и сматрам да јавна предузећа не смеју бити у средишту евентуалних политичких несугласица, јер то значи да се жртвују интереси грађана – истакао је он. Упитан шта би могао бити разлог незадовољства СНС, Путић је казао да не мисли да би његов рад био разлог било чијег незадовољства.

- У сваком тренутку сам спреман да положим рачуне грађанима и Скупштини града. Можда би решење и било у рецепту републичких власти да се периодично предају извештаји о раду, па да се види како који директор или функционер раде – напо-

менуо је саговорник “Дневника”, подсећајући да су персонална комисија, као и Управни одбор предузећа, који чине представници свих странака владајуће коалиције, управо њега предложили за директора “Водовода и канализације”. Путић је додао да не мисли да би Бојан Путић било ко, уколико мисли да одговорном политиком води град, употребио један тако важан пројекат као што је фабрика воде за партијске интересе.

- То је пројекат на којем треба сви политички да се ујединимо и да га реализујемо тимским радом, у којем ће учествовати, пре свега, ресорни стручњаци – закључио је Путић.

ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ ВОЈВОДИНЕ БОЈАН ПАЈТИЋ У СЕНТИ

Капитална улагања и у образовање

Представљена макета споменика

ТРИ СОМБОРСКА УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА ЗА СПОМЕНИК СВОМ ВЕЛИКАНУ

Ернест Бошњак на главном сокаку

СОМБОР: Након што је главну сомборску Улицу краља Петра Првог, пре две године, украсио споменик највећем поети српског романтизма Лази Костићу, три овдашња удружења су изашла са новом, пажње вредном, иницијативом за споменичко обележје још једном (не само) градском великану. Наиме, УГ „Мој Сомбор“, „Буњевачко коло“ и „Мађарска касина“ су јуче презентовали пројекат постављања споменика пиониру филмске уметности на овим просторима Ернесту Бошњаку, који је своју бесмртност у светским размерама заслужио изумом званим „швенк“, односно оног момента када је у својим пионирским филмским остварењима, први пут у историји седме уметности, камеру са фиксног троношца почео да помера у складу са радњом коју бележи.

- Наша морална обавеза и жеља је да спомен обележјима подсетимо наше суграђане и госте Сомбора на варошке легенде, људе који су оставили свој значајан траг у историји, као што је то случај са Лазом Костићем или, у овој најновијој иницијативи, са пиониром филмске уметности Ернестом Бошњаком - образложио је разлоге за ову грађанску иницијативу координатор пројекта, угледни члан УГ „Мој Сомбор“ Борис Бакић. - Надлежна градска ко-

мисија за споменике и споменичка обележја је већ дала „зелено светло“ овој нашој иницијативи, а данас вам представљамо и макету споменика Ернесту Бошњака, коју је урадио Игор Шетер, аутор који је више него успешно овековечио и „нашег“ Лазу Костића - казао је Бакић, уз напомену да би по плану, споменик Ернесту Бошњаку у природној величини, био завршен, постављен и откривен до 7. јуна ове године, уколико кроз донације грађана окупљених у ова три удружења, али и уз помоћ продајне изложбе сомборских ликовних уметника, буде скупљено неопходних 3.000 евра. Определили смо се за јефтинију, све уобичајенију варијанту израде споменика, која подразумева израду полиестерског модела, који се након тога прекрива бронзаним прахом.

- Првобитна идеја је била да споменик Ернесту Бошњаку буде лоциран у близини споменика Лази Костићу и Светођурђевског крста, али ближи смо решењу да он ипак буде постављен на Главном Сокаку, у близини Читаоничке улице у којој је на броју седам, Бошњак имао своју штампарију и печаторезницу, којима се увек враћао не би ли могао да финансира своје филмске снове казао је туристички посленик Милан Војновић. М. Миљеновић

Горан Каурић

овакво понашање дела владајуће коалиције види у томе што СНС жели да преузме управљање над “Водоводом и канализацијом” и то из два разлога.

- Један је можда поновно расписивање тендера за изградњу

СЕНТА: Председник Владе Војводине др Бојан Пајтић посетио је јуче Сенту, где је разговарао са општинским челницима. Пајтић је, у присуству председника општине Рудолфа Цегледија, његовог заменика Ференца

деценије на територији Војводине, али нису капиталне инвестиције само у оно што кошта милијарде и милијарде динара. За децу у Школи „Турзо Лајош„, која ове године слави стогодишњицу, ово је итекако капитална инве-

Пајтић у обиласку обновљенoj фискултурнoj сали у Сенти

Борбеља, председнице СО Анико Ширкове, републичких и покрајинских посланика из ове средине Золтана Пека, Јожефа Шандора, Кароља Чизика и Анико Жирош Јанкелић и домаћина из матичне Основне школе „Стеван Сремац„ директорке Габријеле Шароши и педагошког руководиоца Ференца Тандарија, у Основној школи „Турзо Лајош„ присуствовао предаји на употребу обновљене фискултурне сале.

- Сигруно да је овај инвестициони талас највећи у последње три

стиција, јер ће деца моћи да одрастају на здрав начин, да се баве спортом у изузетно лепој спортској сали, а и одраслима ће ово бити прилика и могућност да се у вечерњим сатима укључе у рекреативне активности - рекао је Пајтић. За обнову фискултурне сале обезбеђено је 2,7 милиона динара за обнову пода. Извођач је помогао донацијом за кречење, а из општинске касе је финансирано постављање нових радијатора нагласио је Цегледи. М. Митровић

Саша Сантовац

фабрике воде и проналажење другог партнера, јер СНС до сада није показала велике амбиције да добије државне гаранције за изградњу фабрике, која би била препуштена немачкој фирми са којом је већ потписан уговор. Други разлог је реконструкција водоводне мреже, јер је у питању посао који многима може донети финансијску корист – објаснио је Сантовац и додао да би, по његовим информацијама, СНС и прихватила да Путић остане на челу предузећа, али под условом да његов помоћник Братислав Томић добије сва овлашћења директора. Поводом прекидања седнице Скупштине града јавности се, на ванредној конференцији за новинаре, обратио и шеф одборничке групе Демократске странке Горан Каурић. Он је оценио да је то кулминација неспособности градске власти.

- Владајућа гарнитура је покушала да противзаконито смени директоре јавних предузећа. Овај ток догађаја води ка увођењу привремених мера, па и до нових избора. Очекујемо да ће грађани умети да препознају неспособност и нерад ове власти – навео је Каурић. Ж. Балабан

Агроиндустријска зона у Кикинди КИКИНДА: Председник Општине Кикинда Саво Добранић потписао је са представницима компанија „Електровојводина„ и „Телеком Србија„ Споразум о заједничком улагању у агроиндустријску зону. У овом пројекту учествоваће и Јавно предузеће „Србијагас„ које ће са „Телекомом„ и „Електровојводином„ уложити близу шест милиона динара. У буџету локалне самоуправе за агроиндустријску зону планирано је 20 милиона динара, колико ће уложити и Министарство за грађевинарство и урбанизам. Припремни радови - зацевљење и уређење атмосферског канала, који вишак воде одводи из града према каналу су у току, док је за избор извођача који ће рашчистити терен расписана јавна набавка. Члан Општинског већа Ненад Грбић рекао је да је за ки-

киндску општину важно развијати пољопривреду, а циљ агроиндустријске зоне, која има 18 хектара, је да се организује тржиште пољопривредне производње, боља конкурентност пољопривредника, запошљавање и развој општине. Директор Јавне агенције за локални и економски развој Мирослав Кресоја додао је да је предрачунска вредност за завршетак радова 350 милиона динара.

-На пројекту је ангажован и УСАИД који је дао средства за ограђивање простора и набавку пластеника. Јавно предузеће „Воде Војводине„, Покрајински секретаријат за шумарство, водопривреду и пољопривреду, такође ће учествовати. Конкурисали смо за новац и у Фонду за капитална улагања. У зависности од прилива средстава зависиће и радови - рекао је Кресоја. А. Ђ.

Трибина у Културном центру

Војвођанска елегија

ЗРЕЊАНИН: У оквиру Циклуса герусијанских предавања, у малој сали Културног центра Зрењанина, данас ће бити одржана трибина, под називом “Неолиберализам и брисање класе (Политичко – идеолошки механизми прерасподеле класне моћи)”. Уводничар је филозоф Иван Раденковић, а модератор је уредник трибинског програма у Културном центру Мирослав Самарџић. Трибина почиње у 19 часова. Ж. Б.

БЕЧЕЈ: Дебитантско чедо режисерке Изабеле Шантић, позоришну представу „Војвођанска елегија“, које је настало према мотивима књиге Ђорђа Балашевића „Три послератна друга“ и чију је драматизацију потписао Жељко Хубач, видеће Бечејци вечерас у извођењу Камерне сцене „Мирослав Антић“ из Сенте. Представа ће се извести на сцени Градског позоришта Бечеј, почиње у 19 сати, а улаз је бесплатан. В. Ј.

dnevnik

utorak19.mart2013.

13

14

monitor

utorak19.mart2013.

dnevnik

H o r o s k o p 19. mart 2013.

OVAN 21.3-19.4.

Ини ци ја ти ва вас не на пу шта, али вам да нас ко му ни ка ци ја са уку ћа ни ма ни је ја ча стра на. Мо же те се на ћи у рас ко ра ку из ме ђу ва ших зах те ва и њи хо вих оче ки ва ња. Опре зно с нов цем.

BIK 20.4-20.5.

Про мен љи вог сте рас по ло же ња и не пре ви ше рас по ло же ни за ко му ни ка ци ју. Не под но си те ни ка кав тип на ре ђи ва ња и на мет ну тих ауто ри те та. Бу ди те опре зни у са о бра ћа ју, по себ но у гу жва ма.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

По ма ло сте ра се ја ни и има те про блем с кон цен тра ци јом. Бу ди те опре зни са нов цем, по себ но при ли ком пла ћа ња ра чу на. Мо гућ је гу би так нов ча ни ка. Емо тив ни од нос је на пет.

Ни сте пре ви ше рас по л о же ни. Има те ути сак да у љу ба ви не до би ја те ко ли ко за слу жу је те. Та ко ђе, са уку ћа ни ма не де ли те исте ста во ве и по гле де на бу дућ ност. Из бе га вај те ве ће ку по ви не.

Не ма те пре ви ше раз ло га за бри гу, али вас пра ти на пе тост. У ко му ни ка ци ји са прет по ста вље ни ма мо гу ће не ра зу ме ва ње. Ако сте во зач, бу ди те оре зни, мо гу ће су ма те ри јал не ште те.

Ин ту и ци ја вам је да нас ве о ма на гла ше на, сле ди те је. По у зда ни при ја тељ ће вам да ти пред лог ка ко да уна пре ди те фи нан си је. До бро раз ми сли те о по ну ђе ној ин ве сти ци ји, мо гу ћи су гу би ци.

Zoran Delibos VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Чвр сто за сту па те сво је ста во ве и уве ре ња и зна те да рет ко ко мо же да вам се су прот ста ви. Сло бод не Шкор пи је, оче куј те љу бав ну по ну ду од осо бе ко ја има по ро дич не оба ве зе.

До бро сте рас по ло же ни, али бу ди те опре зни на по љу по сла и са фи нан си ја ма. Не мој те бр зо пле то ула зи ти у не про ве ре не ком би на ци је, без об зи ра на по у зда не га ран ци је. Сма њи те хра ну.

Не сла га ње са парт не ром је све из ра же ни је, по себ но око по ро дич них тро шко ва. Са прет по ста вље ни ма, та ко ђе, не ма те нај бо љу ко му ни ка ци ју, па се по тру ди те да не из но си те су ге сти је.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ни сте пре ви ше си гур ни у на мет ну ти си стем вред но сти на по љу по сла. Али, да нас не мој те пра ви ти ни ка кве ис ко ра ке, по нај ма ње не мој те ис пра вља ти кри ве Дри не. Про бле ми с не са ни цом.

Ди на мич ни сте и тем пе ра мент ни, али не мој те пре те ри ва ти са не флек си бил ним ста во ви ма, по себ но на по слу. Та ко ђе, у по је ди ним пе ри о ди ма да на на пе та ко му ни ка ци ја с парт не ром.

Мо гу ћи су не спо ра зу ми са уку ћа ни ма, по себ но ако сте по ве за ни по ро дич ним по слом. По ку шај те да бу де те што то ле рант ни ји с мла ђим чла но ви ма по ро ди це, ка ко би сте из бе гли не по треб не пре пир ке.

TRI^-TRA^

Хит лутка из Фејсбуковог излога V REMENSKA

Топлије и променљиво облачно

Vojvodina Novi Sad

12

Subotica

10

Sombor

11

Kikinda

10

Vrbas

12

B. Palanka

12

Zreњanin

10

S. Mitrovica 15 Ruma

15

Panчevo

15

Vrшac

11

Srbija Beograd

14

Kragujevac

16

K. Mitrovica 15 Niш

PROGNOZA

17

НОВИ САД: Топлије и променљиво облачно с пролазном кишом. Биће и сунчаних интервала. Ветар ујутру појачан југоисточни, а од средине дана умерен западни. Притисак испод нормале. Минимална температура 4, а максимална 12 степени. ВОЈВОДИНА: Топлије и променљиво облачно с пролазном кишом. Биће и сунчаних интервала. Ветар ујутру умерен до појачан јужни и југоисточни, а по подне умерен западни. Притисак испод нормале. Минимална температура 3 степена, а максимална 15 степени. СРБИЈА: Топлије и променљиво облачно с пролазном кишом. Биће и сунчаних интервала. Ветар ујутру умерен до појачан јужни и југоисточни, по подне западни. Притисак испод нормале. Минимална температура 2, а максимална 17 степени. Прогноза за Србију у наредним данима: У среду дужи сунчани периоди и топлије. У четвртак кишовито уз постепен пад температуре. У петак хладније са кишом у нижим пределима и снегом у планинама, али падавине брзо престају. У суботу сунчани периоди током дана. У недељу наоблачење и могућа киша крајем дана. Од идућег понедељка је могуће ново захлађење. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Хронични болесници могу осећати извесне тегобе, па им се саветују адекватно одевање и умерене физичке активности. Метеоропатске реакције у виду главобоље и нервозе биће изражене у блажој форми. Свим учесницима у саобраћају је потребна појачана пажња.

Evropa Madrid

11

Rim

15

London

9

Cirih

5

Berlin

0

Beч

8

Varшava

3

Kijev

3

Moskva

-7

Oslo

-3

St. Peterburg -6 Atina

19

Pariz

6

Minhen

6

Budimpeшta

8

Stokholm

-3

На Фејсбук страници Women’s Rights News пре неколико дана је 29-годишња Ребека поставила фотографију лутке коју је снимила у излогу једне шведске продавнице доњег веша. Лутка изгледа као већина просечних жена и због тога је привукла Ребекину пажњу, али и многих који су је потом видели на Фејсбуку - за само неколико дана добила је преко 60.000 лајкова. Женама је досадила тортура премршавих лутака које изгледају нереално и једва су дочекале да у излогу виде лутку са облинама, која „подесећа на људско биће”, како је написала девојка која је поставила фотографију. У љубичастом доњем вешу, с доколеницама, немарно огрнута марамом преко рамена, ова лутка изгледа као свака друга жена. Она није дебела, већ нормалних, уобичајених пропорција. „Она изгледа здраво”, написала је Ребека, која је критиковала лутке у бутицима ХиМ: „Имају струк широк као моја цеваница.„

VIC DANA Упо зна ју се Ја па нац и Ха со. Ја па нац: „Оно ри ко-Сан, ка ра те, цр ни по јас, тре ћи дан.” Ха со: „Ха-Сам, иши јас, ву не ни по јас, сва ки дан.”

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

TISA

Bezdan

406 (-14)

Slankamen

510 (10)

Apatin

496 (-6)

Zemun

552 (11)

Tendencija opadawa

Senta

472 (10)

Bogojevo

465 (1)

Panчevo

540 (10)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

418 (14)

Tendencija stagnacije

Baч. Palanka

446 (7)

Smederevo

616 (-4)

Titel

519 (11)

NERA

Novi Sad

444 (6)

Tendencija opadawa i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

504 (-22) N. Kneжevac

SAVA

136 (30)

Tendencija porasta

465 (8)

Tendencija porasta

S. Mitrovica 625 (-14) Beograd

Kusiћ

505 (12)

164 (-24)

Reшeњe:

DUNAV

Ove ra do ku me na ta sa mo u za ka za nom ter mi nu Ove ra pot pi sa u Osnov nom su du od da nas se mo `e oba vi ti sa mo ako se una pred za ka `e ter min. Na {al te ru za in for ma ci je u Osnov nom su du ili pu tem saj ta www.ns.os.sud.rs gra |a ni mo gu za ka za ti ta ~an dan i vre me za ove ru do ku me na ta.

Na saj tu su da na la ze se i sve in for mar ma ci je ve za ne za ove ru do ku me na ta, po da ci o vi si ni

Go reo po drum kod Rad ni~ kog do ma

tak se, bro ju `i ro ra ~u na su da na ko ji je po treb no upla ti ti tak su, ali i dru ge in for ma ci je ko je }e gra |a ni ma omo gu }i ti da pre do la ska u sud bu du bla go vre me no i ta~ no oba ve {te ni.

Ka ko sa op {ta va ju iz slu `be ove re ove usta no ve, ciq no ve me re je bo qi i efi ka sni ji rad {al te ra.

A. L.

U po dru mu zgra de na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 26 ju ~e oko 13 sa ti iz bio je po `ar u ko jem, na sre }u, ni ko ni je po vre |en.

Po `ar je iz bio u pro sto ri ja ma ko je se na la ze ta~ no po red po pu lar nog no} nog ba ra „Kis”, ne da le ko od Rad ni~ kog do ma.

Tro je va tro ga snih ko la ubr zo

Novosadska utorak19.mart2013.

na kon do ja ve sti glo je na li ce me sta i po `ar je lo ka li zo van za ne ko li ko mi nu ta. Pret po sta qa da se va tra pro {i ri la ka da je za hva ti la sto la ri ju, ali ta~ ne uzro ke po `a ra, kao i vi si nu ma te ri jal ne {te te, utvr di }e in spek ci ja.

A. J.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PRI VRED NI SUD NI JE OD LU ^I VAO O RE VI ZI JI U SPO RU ATP „VOJ VO DI NA” PRO TIV GRA DA

Tu `i la {tvo za ko ~i lo od {te tu ni o ~e mu da se iz ja {wa va. Ume sto ko pi je pre su de, ovaj sud je po slao tu `i la {tvu ori gi nal pred me ta, te do po vrat ka ori gi na la, pri nud na na pla ta ne mo `e da se pro ve de.

Pri vred ni sud u No vom Sa du ju ~e ni je po slao zah tev re vi zi ju Vr hov nom ka sa ci o nom su du po ini ci ja ti vi Gra da po sle iz gu bqe nog su da od ATP „Voj vo di ne”.

Na i me, u pe tak je is te kao rok od 30 da na, po sle iz re ~e ne pra vo sna -

`ne sud ske pre su de do ka da su stra ne u po stup ku mo gle da ulo `e van red ni prav ni lek, ko ji do du {e, ne od la `e da se od lu ka su da ne spro ve de. Pri vred ni sud je u po stup ku re vi zi je imao za da tak da pre gle da da li je re vi zi ja ured na i do zvo qe na, i uko li ko je ste, do ku men ta ci ju Gra da i „Voj vo di ne” po {a qe u Vr hov ni ka sa ci o ni sud u Be o grad.

Zah tev za re vi zi ju u ime No vog Sa da pod ne la je grad ski jav -

Ne kad i sad

Emir Ja {a re vi}

jav nom tu `i la {tvu, jer je Grad tra `io za {ti tu za ko ni to sti, i dok ga tu `i la {tvo ne vra ti, Pri vred nom su du u No vom Sa du su sve za ne ru ke – iz ja vi la je ju ~e za „Dnev nik” port pa rol ka Pri vred nog su da Oli ve ra La zi}-Ru sov, do da ju }i da zbog to ga sud ne mo `e

Pre ma do ku men ta ci ji ko ju ima ATP „Voj vo di na”, Li di ja Jar maz - Li si ca kao grad ski jav ni pra vo bra ni lac 10. apri la 2007. go di ne tra `i la od ne ka da {weg Mi ni star stva za ka pi tal ne in ve sti ci je da do ne se re {e we o za tva ra wu Me |u me sne auto bu ske sta ni ce kod @e le zni~ ke sta ni ce. Ta da je Mi ni star stvu do sta vi la od lu ke Uprav nog od bo ra Za vo da za iz grad wu gra da da je MAS-u is te kao rok za pri vre me no ko ri {}e we grad skog gra |e vin skog ze mqi {ta, po {to grad sko ze mqi {te ni je da to na traj no ko ri {}e we. Po sle to ga sti glo je iz Mi ni star stva za ka pi tal ne in ve sti ci je re {e we da se auto bu ska sta ni ca za tvo ri, ali bez pot pi sa i pe ~a ta. „Voj vo di na” je, ka `e advo kat Ja {a re vi}, zbog to ga pod ne la vi {e kri vi~ nih pri ja va za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja pro tiv od go vor nih iz Mi ni star stva, a sud bi na tih pri ja va jo{ ni je po zna ta.

NE VO QE @I TE QA PO PO VI CE

Kli zi {te po no vo pre ti po ro di ca ma Kli zi {te, na do mak Lo va~ kog do ma na Po po vi ci, ko je se pret hod nih go di na ne ko li ko pu ta ak ti vi ra lo, ju ~e se po no vo ob ru {i lo i to na sa mo ne ko li ko me ta ra od po ro di~ ne ku }e u ko joj `i vi tro je ma le de ce. Po red to ga, kli zi {te se ak ti vi ra lo i is pod mo sti }a na ze mqa nom pu tu ko ji vo di do ku }a, pa bi u slu ~a ju da se pot pu no uru {i me {ta ni osta li bez pri la za svo jim do mo vi ma.

At mos fer ske vo de na ovom de lu Po po vi ce sva ke go di ne pra ve sve ve }e i ve }e od ro ne. U bli zi ni `i vi 18 po ro di ca, ko je se mo gu na }i na uda ru kli zi {ta.

- Obra }a li smo se svi ma, ve} ne ko li ko go di na, ali do kra ja ni je ni {ta ura |e no. Sa da je kre nu lo da se od ra wa i is pred mo je ku }e, ali mi sud ni je do zvo lio da na pra vim zid ko ji bi za dr `ao ze mqu. Od ron je ot krio i stur jne ka blo ve, ko ji mo gu bi ti ve o ma opa sni. Ta ko |e, ne ko li ko de se ti na me ta ra da qe, at mos fer ske vo de na pra vi li su pra vi ka won,

Ra den ko Br ki} kraj kli zi {ta ko je ugro`ava put

du bok pre ko de set me ta ra, i sa mo je pi ta we vre me na ka da }e se put uru {i ti. To me sto ni je ~ak ni pra vil no obez be |e no, ve} je sa mo sta vqe na tra ka za opa snost. Je di no {to me ne za ni ma, je bez bed nost mo je de ce, ko ja sva kog da na mo ra ju tu da pro la zi ti - ka `e Ra den ko Br ki}.

At mos fer ske vo de otvo ri le ka won

Pre ne ko li ko go di na, na kon pi sa wa na {eg li sta, Za vod za iz grad wu gra da de li mi~ no je re {io pro blem, po sta vqa ju }i 100 ku bi ka ka me na, ka ko bi se za u sta vi lo kli zi {te, ali je to bi lo sa mo krat ko ro~ no re {e we. Vo do pri vred no pred u ze }e „[aj ka {ka”, sa ko jom Grad ska upra va za ko mu nal ne po slo ve sva ke go di ne pot pi su je ugo vor za odr `a va we ka na la za od vod at mos fer skih vo da, pro {le go di ne je po ~e lo sa grad wom od vo da, ali je, ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, do {lo do za sto ja, jer je od vod tre bao da pro la zi kroz pri vat ni po sed. U ovom pred u- ze }u ju ~e ni smo us pe li da do bi je mo od go vor, jer je rad no vre me ve} bi lo za vr {e no.

Pred sed nik Sa ve ta Me sne za jed ni ce „Srem ska Ka me ni ca” Qu bo mir La si ca, po tvr dio nam je da }e pred u ze }e „[aj ka {ka” usko ro na sta vi ti ra do ve na grad wi od vo da i da }e ovaj pro blem bi ti usko ro re {en. G. ^et nik Fo to: S. [u {we vi}

Fo to: F. Ba ki}

ATP „Voj vo di na” u re or ga ni za ci ji jo{ ne mo `e pri nud no da na pla ti od {te tu od Gra da po pra vo sna `noj pre su di Ape la ci o nog pri vred nog su da u iz no su od 1,3 mi li jar du di na ra, bez ka ma te. – Pred met je i da qe u re pu bli~ kom

Od {te ta za pra znu sta ni cu ~e ka ori gi nal pre su du

ni pra vo bra ni lac Li di ja Jar maz Li si ca, ko ja je su du pri lo `i la re {e we o ime no va wu na tu funk ci ju.

Be o grad ski advo kat Emir Ja {a re vi} ko ji u spo ru „Voj vo di na” pro tiv Gra da, za stu pa ume {a ~a u po stup ku, biv {eg vla sni ka pred u ze }a Ili ju De vi }a, ka -

`e da je grad ski pra vo bra ni lac u No vom Sa du tre ba la su du da pri lo `i da ima iz ri ~i to ovla {}e we, pu no mo} za iz ja vqi va we re vi zi je, {to Jar maz Li si ca ni je po ka za la su du.

Ja {a re vi} ka `e da Grad ni je od red be od lu ke Grad skog jav nog pra vo bra ni la {tva uskla dio sa

iz me na ma i do pu na ma Za ko na o par ni~ nom po stup ku. U tom za ko nu pro pi sa ne su iz ri ~i te od red be oko ovla {}e wa za iz ja vqi va we van red nih prav nih le ko va pre ma ko ji ma je, pod vla ~i be o grad ski advo kat, po treb no di rekt no ovla {}e we za re vi zij sko za stu pa we.

Zor ka De li}

DA NAS NA SPEN SU

„No vo sad sko pro le }e” otva ra vra ta Tra di ci o nal na eko lo {ka ma ni fe sta ci ja „No vo sad sko pro le }e”, 23. po re du, bi }e otvo re na da nas u 11 ~a so va na Spen su.

Po kret go ra na No vog Sa da oku pio je vi {e od 200 iz la ga ~a i or ga ni zo vao mno go broj ne obra zov ne, kul tur ne i za bav ne sa dr `a je.

Bi }e or ga ni zo va ne iz lo `be cve }a, sad ni ca, opre me za hor ti kul tu ru, me da i zdrav stve no bez bed ne hra ne, su ve ni ra i ru ko tvo ri na, a po seb na pa `wa u~e sni ka bi }e po sve }e na vo di, jer su Uje di we ne na ci je 2013. pro gla si le go di nom tog re sur sa.

Otva ra wu }e pri su stvo va ti gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi}, a u sve ~a nom de lu }e na stu pi ti de~ ji hor iz vr ti }a „Pal ~i ca”. Bi }e pro ~i ta ne i tri naj lep {e eko lo {ke po ru ke kon kur sa ko ji je or ga ni zo van u osnov nim {ko la ma.

U 11.55 sa ti u am fi te a tru Spen sa bi }e pred sta vqe na stra te gi ja raz vo ja ze le nih pro sto ra „No vi Sad - ze le ni grad”, a u 18 sa ti u sve ~a nom sa lo nu odr `a }e se eko lo {ka ra di o ni ca za osnov ce o {ted wi i za {ti ti vo de. U 19 ~a so va na bi ni }e se pred sta vi ti ple sni klub PSN i

do ~a ra ti mam bo, ~a-~a-~a i en gle ski val cer.

To kom pet da na ma ni fe sta ci je na ne ko li ko pro met nih me sta bi }e po sta vqe ne ku ti je za pri ku pqa we po mo }i za mla de qu de

Po la ve ka gim na zi je „Sve to zar Mar ko vi}” Gim na zi ja „Sve to zar Mar ko vi}” ove go di ne obe le `a va 50 go di na po sto ja wa i ra da. Tim po vo dom u {ko li }e se odr `a ti niz ak tiv no sti, a glav na ce re mo ni ja pred vi |e na je za pe tak 22. mar ta, ka da }e u sve ~a noj sa li Gim na zi je bi ti upri li ~ e n a sve ~ a n a aka d e m i j a, a bi }e uru ~e na i pri zna wa i za hval ni ce po je din ci ma i in sti -

tu ci ja ma za iz u zet ne do pri no se u ra du {ko le. Za hval ni ce }e do b i t i i mi n i s tar pro s ve t e @eq ko Ob ra do vi}, kao i dram ski pi sac i ne ka da {wi u~e nik {ko le Du {an Ko va ~e vi}. Ova gim na zi ja je jed na od vo de }ih {ko la u Po kra ji ni i Re pu bli ci, o ~e mu sve do ~e broj na pri zna wa i na gra de.

Q. Na.

ko ji ma je neo p hod na ope ra ci ja ko ja im `i vot zna ~i. Ulaz je bes pla tan, a vra ta”No vo sad skog pro le }a” otvo re na su za po se ti o ce do 23. mar ta od 8 do 20 sa ti.

A. J.

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak19.mart2013.

AKCIJA „DNEVNIKA” I „VULKAN IZDAVA[TVA”

„Biblijski kod 2 – odbrojavawe” Iz¬ d a¬ v a~ ka ku¬ } a “Vul kan izdava{tvo” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve danas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji ni su bi li do bit ni ci, bi }e dari va ni pri¬ m e¬ r kom kwi ge “Biblijski kod 2 - odbrojavawe” Maj kla Dro sni na u izdawu „Vulkan izdava{tva“. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Vulkan”, Zmaj Jovina 24.

Biblijski kod, drevnu {ifru koja se nalazi u Bibliji i

mo`e predvideti na{u budu}nost, svetu je otkrio novinar Majkl Drosnin u svom neprikosnovenom bestseleru. Sada nam predstavqa potpuno nova predvi |awa koja nas upozoravaju da mo`da imamo samo tri godine da izbegnemo armagedon. Ova dra ma ti~ na kwi ga po~iwe doga|ajima koji su se zbili 11. septembra 2001, a za koje je Drosnin otkrio da su pred ska za ni Bi blij skim ko dom starim tri hiqade godina. Me|utim, 11. septembar samo je po~etak. Biblija ka`e da smo ve} zakora~ili u kraj vremena.

A. Va.

DNEVNIK

NOVI SAD CENTAR MATEMATIKE I MEHANIKE

Grad ugostio preko 700 eksperata iz sveta Srpsko narodno pozori{te ju~e je bilo prepuno eksperata i doktoranata matematike i mehanike, u~esnika prvi put u Srbiji organizovane godi{we konferencije Me|unarodne asocijacije primewenih matemati~ara i mehani~ara (GAMM). Konferencija traje do 22. marta i okupqa preko 700 u~esnika iz vi{e od 50 zemaqa sveta koji }e razmeniti saznawa iz oblasti primewene matematike i mehanike. Organizatori su Fakultet tehni~kih nauka i Prirodno-matemati~ki fakultet. Prema re~ima jedne od glavnih organizatorki skupa, profesorke sa PMF-a Qi qa ne Cvet ko vi}, Novi Sad se u posledwih 10 godina preporu~io ne samo kao prepoznatqiv univerzitet u ovim nau~nim oblastima, ve} i kao dobar doma}in.

- Pored benefita koji }e imati sam grad dolaskom vi{e stotina u~esnika i wihovih pratilaca, najve}u korist ima}e sami studenti jer su dobili priliku sa slu{aju dva popularna preda-

Foto: R. Hayi}

16

vawa koja }e se odr`ati ve~eras i sutra u 18.15 ~asova na FTN-u, a dotica}e se mesta primewene matematike i mehanike u sistemu nauka - navela je Cvetkovi}.

Dodala je da }e biti organizovano i 10 plenarnih preda-

vawa i 12 mini simpozijuma u SNP-u i „Areni Sinepleks”, dok }e se na FTN-u odvijati 23 sek ci je. Rek tor no vo sad skog Uni ver zi te ta (UNS) Mi r o slav Ve sko vi} istakao je zna~aj ova kvog sku pa kao de la

„pro ce sa in ter na ci o na li za cije u strategiji razvoja visokog obrazovawa”.

- Ovim pokazujemo da je do}i u Novi Sad lepo, da i mi imamo izuzetne istra`iva~e koji se mogu takmi~iti sa svetskim, te da je me|unarodna saradwa uvek bila karakteristika na{eg univerziteta. Matematika i mehanika jedne su od perjanica istra`iva~kih projekata na na{em Univrzitetu i posve}uje im se velika pa`wa - rekao je Veskovi}.

Predsednik GAMM-a Vol ker Mer man predo~io je da su ove grane nauke jedan od kqu~nih zamajaca za razvoj nauka kao {to su biologija ili medicina, kao i prilikom izrade aviona, automobila, novih materijala. Istakao je veliko zadovoqstvo jer se konferencija odr`ava upravo u Novom Sadu, i to prvi put od osnivawa Asocijacije, 1922. godine. Na prostorima nekada{we SFRJ samo je jednom odr`an ovaj skup i to u Dubrovniku 1985. godine.

A. Jerini} PREDAVAWE U DOMU ZDRAVQA

PLANOVI PRED[KOLSKE USTANOVE „RADOSNO DETIWSTVO”

Voza~i autobusa igrali {ah U prostorijama Javnog gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad” ju~e je odr`ana {ahovska simultanka radi podr{ke razvoju {aha. Fide majstor @eq ko Me dar igrao je protiv zaposlenih u Gradskom saobra}ajnom preduze}u. Za {ahovsku tablu seo je i direktor preduze}a Mi lan Ba la}. Kazao je da }e preduze}e kada god bude u prilici podr`ati akciju koja poma`e razvoju pozitivnih dru{tvenih vrednosti i zdravih `ivotnih stilova. Zaposleni koji su uspeli da izbegnu poraz, nagra|eni su Medarevom kwigom „Nau~ite {ah uz svoje dete”.

Z. D.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (14), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Pet legendi” (12.35), „Hobit” (12.30), „Zvon~ica i tajna krila” (12.05, 13.15), „Semijeva velika avantura” (13), „\angova osveta” (22), „Ana Karewina” (19.30), „Ivica i Marica: lovci na ve{tice” (22.25), „Krugovi” (20.10), „Jadnici” (19.20), „Falsifikator” (20.20, 22.15), „Mama” (22.25), „OZ veliki i mo}ni” (20), „Vrati mi ime” (20.15, 22.20), „Let” (22.30), „Kruds 3D” (12, 14)

POZORI[TA SNP: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama „Sluga dvaju gospodara„ (19.30), Scena „Jovan \or|evi}”, opera „Trubadur” (19) No vo sad sko po zo ri {te: velika sala „Povodom galeba” (20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ma {a Ri sti} iz Sremskih Karlovaca (de~aci), DEVOJ^ICE: Rad mi la @i va nov, Bi qa na Ma ti je vi}, Iva na Isa je vi} Bu di}, Je le na Obe no vi} i Ma ri na Ku ki} iz Novog Sada, Sne `a na Ve lic ki iz Ka}a, Na da Do mo wi iz Stare Pazove, Da ni je la Sa vi} iz Ba~kog Jarka, Ma ri ja [qiv ka iz @abqa, Zor ka Kr sti} iz Ba~ke Palanke, Bo ja na Ba u {ka iz Maradika i Mir ja na Mi ku li} iz Temerina, DE^AKE: Slo bo dan ka To ja ga, Iva na Jo vi ~in, Ra da La gun xin, Dra ga na ^o lo vi}, Je le na Ki zi}, Iva na Kru {ko wa Sa ri}, Adri a na Be kan, Mi la na Ra di sa vqe vi}, Svje tla na Kra ji no vi}, Mi la na Fe ra ti, San da Ali ma no vi}, Qi qa na Ga ko vi} Du ki}, Go ran ka Po no rac, Svje tla na Si mi} i An drea Fe ke te iz Novog Sada, Ta wa Pa la na~ ki iz Kule, Dra ga na Eri} iz ^elareva, Ka ta ri na Ra dul iz ^uruga i Te o do ra Ha su ki} iz Rumenke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Josip Josipa Olah (1936) u 10.30 sati, Borislav Tome Basta (1936) u 11.15, Zdravko Slavka Vujkov (1930) u 12, Qubinka Bo`idara Radin (1934) u 12.45, [arlota \ule Komnenov (1952) u 13.30, \or|e Vlade Keki} (1948) u 14.15 i Jovan Milana Teodorovi} (1942) u 15 sati. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawena Ivanka Ivana Grubje{i} (1926) u 13 sati. Na mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Stevan @arka Bekvalac (1958) u 15 sati.

Nadogradwa vrti}a „^igra” Od 180 miliona dinara, koje je Grad izdvojio za Pred{kolsku ustanovu „Radosno detiwstvo”, sem izgradwe vrti}a u Radni~koj ulici, nadogradi}e se i objekat „^igra” u Ulici Jo`e Vlahovi}a u Petrovaradi nu. Na do grad wom bi se u „^igri” dobilo dodatnih 800 metara kvadratnih, a za taj posao je potrebno 64.000.000 dinara. Direktor „Radosnog detiw stva” Mar k o Gr g u r e v i}

TElEfONI

ka`e za „Dnevnik” da }e radovi po~eti ~im im na ra~un bude upla}en novac i zavr{i se procedura za izbor izvo|a~a.

- Izgradwom vrti}a u Radni~koj i nadogradwom obdani{ta u Petrovaradinu stvori}emo uslove za rad jo{ 30 grupa, {to bi znatno rasteretilo listu ~ekawa - ka`e Grgurevi}.

Lista ~ekawa u ovoj ustanovi je stara boqka. Na woj je

vi {e od 1.000 ma li {a na, a prema najavama Grgurevi}a, u aprilu }e biti raspisan konkurs za prijem nove dece u ustanovu. Za sada jo{ ne znaju koliko }e grupa upisati, ali je izvesno da }e najvi{e mesta biti za decu mla|eg jaslenog uzrasta i za pred{kolce kojima je pripremni program obavezan, jer bez wega ne mogu da krenu u {kolu.

Q. Na.

Komplikacije dijabetesa U Savetovali{tu za dijabetes Doma zdravqa koje se nalazi u ambulanti na Limanu, danas u 17 ~asova bi}e odr`ano predavawe „Komplikacije dijabetesa”. Predavawe na istu temu bi}e odr`ano sutra u objektu „Jovan Jovanovi} Zmaj”, u Zmaj Ogwena Vuka 19.

Broj telefona za dodatne informacije u Savetovali{tu na Limanu je 4879-833, a u Zmaj Ogwena Vuka 4879-437.

I. D.

NOVOSADSKI VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 19991, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, i 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

@r tva is pa la kri vac je o{te }en i za za kup ni nu, ali i za tro {ko ve „In for ma ti ci“ od 322.727 di na ra, ko je Mr |an ni je pla }ao, iako je uzi mao pa re od pod sta na ra – iz ja vio je [i man.

On je do dao da su po kre nu li ne ko li ko sud skih po stu pa ka pro tiv Mr |a na, ukqu ~u ju }i i onaj za na kna du {te te.

Ta di} se na do ve zao da je Ste van Mr |an znao da ni je vla snik sta na za ko ji je na pla }i vao ki ri ju.

- No vi na ri su jed no stav no pri hva ti li Mr |a no vu iz ja vu bez pro ve ra va wa ~i we ni ca, pre ne li su ~ak i da se tu kla sa ga zdom. Pe ra zi} je shva ti la da se ne {to de {a va tek kad je do bi la po ziv su da da se ise li iz sta na i pre da ga unu ku, iako je pla }a la za kup. Za {to Mr -

O Kon stan ti nu Ve li kom Pre da va we „Kon stan tin Ve li ki i umet nost we go vog do ba” po vo dom obe le `a va wa 17 ve ko va od Mi lan skog edik ta bi }e odr `a no su tra u 19 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35. Pre da va ~i su isto ri ~ar umet no sti Mi li ca Bo go sa vqe vi} i isto ri ~ar Vo ji slav Mar ti nov.

G. ^.

Tri bi na na „Edu kon su” Tri bi na “Uti caj po pu lar ne kul tu re na si stem vred no sti kod mla dih” bi }e odr `a na ve ~e ras u 19 ~a so va na Uni ver zi te tu “Edu kons” u Srem skoj Ka me ni ci, Voj vo de Put ni ka 87. Ulaz je slo bo dan i va `i za sve stu den te i sred wo {kol ce.

A. Va.

Za {tit nik gra |a na u Grad skoj bi bli o te ci Za {tit nik gra |a na Alek san dar Gru ji} i di rek tor Grad ske bi bli o te ke Dra gan Ko ji} raz go va ra }e da nas od 18 ~a so va sa su gra |a ni ma u ogran ku bi bli o te ke „Ko sta Trif ko vi}” na De te li na ri.

J. Z.

Fo to: B. Lu ~i}

Zabrinuta za bezbednost - U pi ta wu je no vi nar ski lin~ i pi tam se {ta bi se de si lo da se ovo de {a va lo ne koj ano nim noj oso bi?

Bri nem se za bez bed nost svo je po ro di ce i se be – kroz su ze je re kla Pe ra zi }e, na po me nuv {i da je we na }er ka spre ~i la Mr |a na, ko ji je imao ~e ki}, da pro va li u stan, a da je ona po zva la po li ci ju ko ja ga je pri ve la.

Marina Perazi}

|an ne tu `i Pe ra zi }e vu, ako mu je du `na 3.500 evra za ki ri ju? – upi tao je Ta di}.

On je na veo da je Ma ri na Pe ra zi} pri hva ti la re {e we su da i da je sa mo tra `i la da i da qe iz najm qu je stan. Ta ko je od mah na kon sud skog na lo ga, za kqu ~i la ugo vor o za ku pu sa Mr |a no vim unu kom i, ka ko na vo di Ta di}, ured no iz mi ru je oba ve ze.

- Mi smo me wa li vra ta na sta nu, jer je Mr |an ve} po ku {a vao da blo ki ra vra ta si pa ju }i u bra vu su per le pak i gu ra ju }i gran ~i ce.

Na dan kad mi je sud na lo `io da se ise lim, on je do {ao da mi pro va li u stan. Sre }om, pred sed nik skup -

Dvor ci i let wi kov ci Voj vo di ne Pro mo ci ja kwi ge „Dvor ci i let w i k ov c i Voj v o d i n e” dr Bran ke Ku li} bi }e odr `a na da nas u 12 ~a so va u sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske, Uli ca Ma ti ce srp ske 1. Po red autor ke go vo ri }e prof. dr Dra gan Sta ni}, Zo ran Va pa, Du {an Vu ji ~i} i mr Du brav ka \u ka no vi} Va pa.

G. ^.

Od la ga we krup nog ot pa da Kon t ej n e r i za od l a g a w e krup n og ot p a d a bi } e do su t ra u uli c a m a Mi k o l e Ko ~ i { a i Pa s te r o v oj 8, te na uglo v i m a uli c a Ili j e Bir ~ a n i n a i Ha xi Ru v i m o v e i Can k a r e v e i Jan k a ^me l i k a u Me s noj za jed n i c i „De t e l i n a r a”. Od da nas do ~e t vrt k a kon t ej n e r i za od l a g a w e krup n og ot p a d a bi }e po s ta v qe n i i u MZ „Omla din s ki po k ret” na uglo v i m a uli c a Jo v a n a Hra n i l o v i } a i Stje p a n a M. Qu b i { e, Bo g o b o ja Ata n ac k o v i } a i Omla d in skog po k re t a, Ga g a r i n o v e i Omla d in s kog po k re t a i u Ba~ k oj uli c i u pro l a z u pre m a Ru m e n a~ k oj.

A. L.

17

VESTI

MARINA PERAZI] O PODSTANARSKIM PROBLEMIMA

Da pod sta nar ske mu ke u No vom Sa du mu ~e i po zna te jav nost se ne dav no upo zna la pre ko po je di nih me di ja ka da je i ob ja vqe no da je po zna ta pe va ~i ca Ma ri na Pe ra zi} do {la u su kob sa sta no dav cem Ste va nom Mr |a nom, ko ji se iz ro dio u ko {ka we pred vra ti ma sta na ko ji je Pe ra zi }e va iz najm qi va la. Wen advo kat Ni ko la Ta di} re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re da u tim neo d me re nim na pi si ma ni su iz ne te ~i we ni ce. Po we mu, Mr |an je po ~i nio ne ko li ko kri vi~ nih de la, ukqu ~u ju }i la `no pred sta vqa we i pre va ru ka da je pot pi sao ugo vor o naj mu sta na s Pe ra zi }e vom, a da po pra vo sna `noj sud skoj pre su di taj stan pri pa da we go vom unu ku.

Advo kat Igor [i man, ko ji za stu pa ma lo let nog Mr |a no vog unu ka, po tvr dio je da se vo dio sud ski spor oko sta na 29 u uli ci Na rod nog fron ta, u ko jem je pod sta nar Ma ri na Pe ra zi} i sta na 28, u ko ji ma je Ste van Mr |an bio vla snik po lo vi ne na kon smr ti unu ko ve maj ke i svo je }er ke, da bi na su du unuk do bio stan 29, a Mr |an su sed ni, broj 28.

- U ju lu 2010. go di ne stu pi la je na sna gu pra vo sna `nost sud ske pre su de, a u sep tem bru se Pe ra zi }e va use qa va u taj stan i skla pa ugo vor sa Ste va nom Mr |a nom, ne zna ju }i za pre su du. I ra ni je je Mr |an iz da vao taj stan, a da po lo vi nu nov ca ni je da vao unu ku, ko ji

utorak19.mart2013.

{ti ne sta na ra uhva tio ga je na de lu, jer ni ko od nas ni je bio u sta nu – re kla je Ma ri na Pe ra zi} i do da la da je na kon {to je kom {i ja re kao da }e po zva ti po li ci ju, Mr |an po be gao sa jo{ dva po ma ga ~a.

Ona ka `e i da je slu ~aj pri ja vqen po li ci ji, te da je ugo vor s Mr |a no vim unu kom sklo pqen na kon za vr {et ka par ni ce ko ju su vo di li de da i unuk. „Dnev nik“ je po ku {ao da ~u je i dru gu stra nu pri ~e od Ste va na Mr |a na, ko ji nas je upu tio na we go vog advo ka ta Mi la na Un ko vi }a, ko ji nam je re kao da }e mo we gov od go vor do bi ti da nas.

Svetozar Krsti}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 9 do 10 sa ti Pan ~e va~ ka od V. Mi ski na do Obla ~i }a Ra da, Obla ~i }a Ra da od Pan ~e va~ ke do Bo {ka Vre ba la, Ka me war 4 od 1 do 17 i od 55 do 59; od 8 do 9 sa ti Ru `in gaj od 2 do 32 i od 1 do 29, Pol gar An dra {a 18, Su bo ti~ ka 29; od 11 do 12 sa ti \or |a Kr sti }a, Isi do re Se ku li} i Mi lo ja ^i pli }a; od 9.30 do 10.30 sa ti Pe te fi [an do ra od 104 do 150, od 91 do 133, [um ska od 6 do 10 i 5, Go ra na Ko va ~i }a od 2 do 34 i od 1 do 37, Jo va na Po po vi }a od 28 do 60 i od 57 do 63, Ila ri o na Ru var ca od 27 do 31, 30 i 32, Ka pe ta na Be ri }a od 2 do 10 i od 1 do 11; od 8 do 9 sa ti Pe te fi [an do ra od 150 do 194 i od 133 do 203, [um ska od 10 do 14 i 11e, Mi la na Sa vi }a od 4 do 62 i od 1 do 47; od 8 do 13 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma na Ada mo vi }e vom na se qu i na Te le pu.

Srem ska Ka me ni ca: od 12 do 13 sa ti vi kend na se qe ~ar dak, Ju ri ja Ga ga ri na, put Srem skog od re da, Bo ra~ ka, Par ti zan ski put, Pa ra gov ski put, Sla vu je va, ^e ti nar ska i Fru {ko gor ski put; od 10.30 do 11.30 sa ti Ga je va, Slo bo da na Ba ji }a, Pe tra Ko ~i }a, Rib wak do wi put, Rib wak gor wi put, Ka me ni~ ki put, be ton ska ba za, pi la na SOS „De ~i je se lo”, „Grad sko ze le ni lo”, pum pa za ka na li za ci ju, „Vo de Voj vo di ne„; od 8.30 do 12.30 sa ti Cvet na i So we Ma rin ko vi} od 29 do 39. Ra ko vac: od 8.30 do 9.30 sa ti Mi te Be li }a od 2 do 36 i od 1 do 31, Du nav ska od 2 do 8 i od 1 do 25, deo @e le zni~ ke od 2 do 14 i od

^ITAOCI PI[U SMS

1 do 17, deo No vo sad ske, po {ta i ka na li za ci ja. ^e re vi}: od 8 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Ba re i Ve ne ci ja.

Kon cert u Tri bi ni mla dih Kon cert me co spo ra na Lu cie To do ran, so pra na Ate Ku a ra i pi ja ni ste Stra hi we \o ki }a u okvi ru ci klu sa “Pa vi qon mu zi ke” bi }e odr `an ve ~e ras u 20 ~a so va u “Tri bi ni mla dih” Kul tur nog cen tra, Ka to li~ ka por ta 5. Ulaz je bes pla tan.

A. Va.

Fil mo vi u CK13 U okvi ru Ne de qe bor be pro tiv ra si zma u Omla din skom cen tru CK13 bi }e pri ka za na dva fil ma.

Ve ~e ras od 20 ~a so va bi }e pri ka zan film Sr |a na Ke ~e „Po sle ra ta”, dok }e u ~e tvr tak u isto vre me bi ti pri ka zan film Mar ka Aj za ka „Sve je be lo u bar kin gu”. Ulaz je bes pla tan.

B. M.

Sla no ko po vo u fo to gra fi ja ma Ilo `ba fo to gra fi ja „^e ti ri li ca Sla nog ko po va” Ge ze Far ka {a bi }e otvo re na da nas u 17 ~a so va na Spen su. Ona je na s ta l a kao deo pro j ek t a za kwi gu „Sla no ko po vo”, a autor je go di nu da na fo to gra fi sao u ovom spe c i j al n om re z er v a t u pri ro de pra te }i pro me ne `i vog sve ta kroz sva ~e ti ri go di {wa do ba.

B. M.

065/47-66-452

Maj stor ska po sla Pod ne li smo zah tev Te le ko mu za pre nos fik snog bro ja u no vi stan. Na kon ne ko li ko da na na ja vqu ju da }e ko le ga do }i su tra.

Maj stor su tra dan do la zi, pi ta gde je pri kqu ~ak, po ka zu jem mu, sta vqa ne ke slu {a li ce, ka `e ima sig nal, da je mi pa pir da pot pi {em i od la zi. Vre me za dr `a va wa od 30 do 50 se kun di. Dok isti jo{ ni je iza {ao iz zgra de, pri kqu ~u jem te le fon, ali ka ko ne ma sig na la, a ne }u da do zi vam maj sto ra po ste pe ni {tu, sa mo bil nog zo vem broj sa ko jeg su istog na ja vi li i ka `em im da ne mam sig nal. Po sle ne ko li ko mi nu ta zo ve me do ti~ ni maj stor na mo bil ni i obra }a mi se bez po zdra va re ~i ma: Ne pa da mi na pa met da se vra }am! Bio je sig nal, ne va qa vam mo `da kabl, ot kud znam, ne }u vam ja to odr `a va ti, vo di te ra ~u na o svom sta nu! Za te ~e na, uspe vam da ka `em sa mo u re du. Na kra ju, bez po mo }i Te le ko ma, usta no vqa va mo da je ne is prav na zid na uti~ ni ca, a ne kabl. I za i sta mo `da ni je do Te le ko ma da to is pra vqa, ali stav „ne pa da mi na pa met da se vra }am”!! Ili ti, ni je moj po sao da vi dim da li }e vam te le fon ra di ti, to mi je jo{ 10 se kun di po sla. Sra mo ta ka ko ima ne po slov nih i ne kul tur nih qu di.

Ina ~e, uslu ga pre no sa fik snog bro ja ko {ta 1.000 di na ra.

064/1861... * * * Go spo di ne Ma ra{, gra |a ni Voj vo di ne su da li po ve re we i oni sa da vla da ju sa ve sno i stru~ no i mi smo za do voq ni. Vi di te ko li ko ih ima u Par la men tu.

063/1264... * * * No vo sa |a ni, dok vi spa va te na pred wa ci taj no ote {e Sa jam.

Zar se o di rek to ru Saj ma re {a va iza za tvo re nih vra ta Skup {ti ne gra da pod obez be |e wem da ne u|u no vi na ri? Gra do na ~el ni ~e, ta kvo be za ko we ni je bi lo ni za vre me na {e Ma je i Zo ra na Vu ~e vi }a. Sra mo ta!

064/2952... * * * Ba{ smo mi prak ti~ ni, za je dan pot pis No vi Sad }e da pla ti mi li jar du i po di na ra, a se di {te no vog mi ni stra kul tu re }e za slu `e no da bu de u no voj sta ni ci ATP-a Voj vo di na. Da ne zvr ji!!

060/6394... * * * Ko {tu ni ci bi jed no stav no tre ba lo za bra ni ti da se po ja vqu -

je i da go vo ri u jav no sti i to zbog one sta re: „Da je pra zna pu {ka opa sni ja od pu ne”.

060/0227... * * * ^i tam u {tam pi pqa~ ka Zob na ti ce. Da je sa mo to, gde je NIS, kom bi na ti, po qo pri vred na ze mqa? Sa da pri pre ma ju da ras tu re In sti tut za ra tar stvo, ve ro vat no ho }e da ga pre ba ce u Be o grad, a na ma na rod ne ku hi we da ~e ka mo mi lo sti wu iz Be o gra da i da nam pa tri o ti le pe pla ka te i pro si pa ju pa met.

063/1264... * * * ^i t am da je DS ob j a v i l a da ima plan iz l a s ka iz kri z e, pa da ni j e tu ` no, bi l o bi sme -

{no. Na i m e, pr v o ne k a re { i kri z u u svo j oj ku } i, a ima blo ki r an ra ~ un ve} ne d e q u da n a, a pi t a w e je uop { te {ta }e bi ti sa DS-om, da li }e i ta stran k a na s ta v i t i da ra d i u ka k vom obi m u i sa ka k vim sa sta v om. Na sve to i ko }e je fi n an s i r a t i, a kao {to zna m o no v ac je br. je d an, a o we n im fi n an s i j a m a i fi n an s i j e r i m a zna m o sve.

063/5847... * * * Va ter po li sta [a pi} je u na {oj re pre zen ta ci ji bio ve li ki sna ga tor i da nas ga DS ta ko tre ti ra sa mo {to ta mo ni ko ne zna da pli va.

063/3345..

18

tv program

utorak19.mart2013.

До ку мент Ста ти сти к а по твр ђу је да ра сте број ате и ста. Го сти: Ми ро слав Ке ве жди - фи ло зоф и ре ли ги о лог, отац Сте фан - ста ре ши на ма на сти ра Ве ли ка Ре ме та, Дин ко Гру хо њић - НДВН, Вла дан Бе а ра - пси хо лог, Алек сан дар Ши бул - пси хо лог, Ан дри ја Шрек - дру штво ате и ста Ср би је, Сло бо дан Са џа ков ети чар и Зо ран Ко стић Ца не - Пар ти бреј керс. Аутор к а: Ер жи ка Пап-Ре љин (РТВ 1, 19.00)

Добро јутро, Војводино Државни посао Универзум Вести Палета Најглупљи амерички преступници 11.25 Двоугао 11.30 Агро мозаик 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Таблоид 13.05 Грување 14.00 Вести 14.05 Нека песма каже 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Оперативци 16.00 Изблиза 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 18.55 Државни посао 19.00 Документ 19.30 ТВ Дневник 20.05 Оперативци 21.00 Радар 22.00 Војвођански дневник 22.35 Један на један 23.00 Универзум 23.45 Лутер 00.40 Најглупљи амерички преступници 01.00 Документ 01.30 Радар 02.20 Хор „Цвеће цанфало“ 03.15 Таблоид 04.10 Гламур тужур

06.00 07.00 07.30 08.00 09.00 09.15 10.05 10.30 11.00 12.05 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30

Забавни програм Документарни програм ВОА Панорама Кратке вести Свет животиња Културни програм Документарни програм Излог страсти Документарни програм Без цензуре Војвођанске вести Панорама Свет животиња Војвођанске вести Излог страсти Документарни програм Војвођанске вести Документарни програм Изазов истине Војвођанске вести Културни програм

06.30 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00

06.55 Додати живот годинама 08.00 Здраво живо 08.21 Здравље пре свега 08.45 Све(т) око нас 09.20 Гламур тужур 10.00 Концерт Европског студентског камерног оркестра 11.10 Хроника Славоније, Барање и западног Срема 11.40 Зелени сат 12.05 Чари риболова 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.05 Додати живот годинама 14.05 Вреди знати 14.35 Све(т) око нас 15.00 Потрошачки репортер 15.10 Наши дани (мађ) 16.10 Омладинска емисија (мађ) 16.40 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Романе ђиља-емисија ромске музике 20.00 Добро вече, Војводино (ром) 21.30 Лутер 22.25 Грување 23.20 Палета 00.10 ТВ Продаја

Ива на Се ла ков

Пе сма без гра ни ца У ово не дељ ној еми си ји „Пе сма без гра ни ца” го сти су: Би ља на Јеф тић, Аца Илић, Ива на Се ла ков, Че да Мар ко вић... Во ди тељ ка еми си је је Све тла на Алек сић. (РТС 1, 20.52) 06.05 08.00 08.15 09.05 09.35 09.54 10.19 10.55 12.15 12.31 12.37 13.18 13.24

Новосадско јутро Храна и вино Трас Велике тајне малог места Вести Азбука родитељства Сремски Карловци од суботе до суботе 12.00 Документарни програм 13.10 Пут за Евонли

06.30 09.10 10.00 10.05 11.00 11.10 11.35

Ка ко се ка же Во дич кроз срп ски је зик. Нај че шће гре шке, за блу де и не до у ми це. Са ве ти за ис прав но, ле по и кре а тив но из ра жа ва ње и од го вор на пи та ње: „А ка ко се ка же?” Аутор ка: На да Зе ко вић (Но во сад ска ТВ, 18.50) 14.05 14.30 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.18 17.30 18.45 18.50 19.00 19.30 20.20 20.30 21.25 22.00 22.30

Истрага Спринт Мистерије КГБ-а Храна и вино Објектив (слов) Објектив (мађ) Закон улице Трас Новосадско поподне Реч за данас Како се каже Објектив Пут за Евонли Неон сити Седам слика Мистерије КГБ-а Објектив Велике тајне малог места

10.30 Преглед Евролиге 11.30 Премијер лига: Тотенхем – Фулам 13.40 Преглед холандске лиге 14.30 Евролига Магазин 15.00 Бициклизам 15.30 Преглед АТП Мастерс Индијан Велс 16.30 Преглед шпанске лиге 17.30 Преглед Премијер лиге 19.10 Преглед Чемпионшипа 19.40 Преглед руске лиге 20.45 Лига 1: Јеовил – Свиндон 22.45 Седмица пред нама 23.10 НБА недељно

14.23 15.10 16.00 16.45 17.00 17.20 17.45 18.25 18.58 19.30 20.05 20.52 21.45 21.50 22.00 22.55 23.50

06.40 08.10 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.15 20.20 20.30 21.45 22.15 00.15 00.30

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Позориште у кући Гастрономад Квадратура круга Путопис Београд вечити град Спорт плус Појмовник раног хришћанства До усијања Евронет Циклус-редитељи ТВ Београд (Милош Радовић): Загреб-Београд преко Сарајева Како се то ради Ово је Србија Бољи живот Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Бољи живот Песма без граница Вести Упитник Вести До усијања Дневник

Кад лишће пада Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Љубав и казна Несреће у ваздуху Тачно 1 ВИП Како време пролази Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Љубав и казна Лото Како време пролази Дама без блама Филм: Шифра сабљарка Ноћни журнал Филм: Др Ти и њeгове жене

Парада Радмило и Мирко су геј пар који непрекидно доживљава непријатности од хомобичара у Београду. Радмило, жели да живи дискретно као ветеринар и да не истиче своју сексуалну оријентацију... Улоге: Никола Којо, Милош Самолов, Горан Јевтић, Христина Поповић-Мијин, Млађа Андрејевић, Наташа Марковић, Тони Михајловски, Горан Навојец Режија: Срђан Драгојевић (Прва, 22.15)

06.42 07.03 07.08 07.18 07.45 08.08 08.14 08.44 08.50 09.05 09.31 10.01 10.25 10.55 11.25 11.54 12.30 13.00 14.01 14.31 14.37 14.52 15.18 15.48 16.23 16.52 17.48 18.54 19.18 19.41 19.47 20.00 20.28 21.00 21.55 00.01 00.45 01.26 02.25 02.53 03.28 04.30 05.15

Слагалица Датум Верски календар Тролови Пчелица Маја Ана Добрић Енциклопедија за радознале Досије икс и окс Ликовне технике Математика у срцу Све боје живота Магазин Лиге шампиона Мера за музику Траг Грађанин Мађарски национални балет: Прича из бечке шуме Породични кругови Трезор Енциклопедија за радознале Досије икс и окс Ликовне технике Математика у срцу Насиље над децом: сигурна кућа Време је за бебе Еко глобал Свилена тога Ја имам таленат Пут часног крста Пчелица Маја Ана Добрић Верски календар ТВ мрежа Други век Свилена тога Хотел од милион долара, филм Све што треба знати о... Биг бенд РТС Трезор Насиље на децом: сигурна кућа Време је за бебе Ја имам таленат - специјал Све што треба знати о... Биг бенд РТС

Александра Јефтановић и Огњен Амиџић

Фарма – улазак Вечерас ће 22 такмичара започети своју игру на надалеко познатом ранчу у Лисовићима. Преко 90 дана гледаћемо ривалство, али и пријатељство, можда и неку нову љубав. Али, само један ће освојити главну награду – 50.000 евра. Водитељи: Александра Јефтановић и Огњен Амиџић (Пинк, 21.00) 07.00 11.00 13.00 13.05 14.00 15.15 15.55 16.15 17.00 18.30 19.10 21.00 23.30 00.00 01.00 01.30 03.00 04.30

Добро јутро Звезде гранда Први Национални дневник Звезде гранда Тачно у подне Наследници Национални дневник Кување и мување Прељубници Национални дневник Мала невеста Фарма, улазак уживо Прељубници Пабло Ескобар Кување и мување Филм: Моцарт и кит Филм: Хероина пакла Филм: Моцарт и кит

dnevnik

Ема Вот сон

Ха ри По тер и дво ра на тај ни Пред по че так но ве школ ске го ди не Ха ри ја по се ћу је кућ ни ви ле њак До би. Он га упо зо ра ва да не сме да иде у Хо гвортс јер ће му се де си ти стра шне ства ри. Ха ри га не слу ша и за јед но са сво јим при ја те љи ма Ро ном и Хе р ми о ном за по чи ње но ву, ма гич ну го ди ну. Уло ге: Да ни јел Ред клиф, Ру перт Гринт, Ема Вот сон Ре жи ја: Крис Ко лум бус (Б92, 21.00) У здравом телу Топшоп Доме слатки доме Топшоп Кажипрст Интернат Ларин избор Цртани филмови Топ шоп Филм: Ратници из пакла Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Титова кухиња Ларин избор Нинџа ратници Филм: Хари Потер и дворана тајни 00.00 Вести 00.35 Спортски преглед 07.35 08.05 08.25 09.15 09.30 10.35 12.05 13.05 14.00 14.15 16.00 16.40 17.00 18.00 19.15 20.25 21.00

Магaзин ин Филм: Бегунац Филм: Остани мртав Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Гром у рају Коп на Пинку Тјудорови Ескобар- господар зла Филм: Ошамари је...она је Францускиња 22.00 Филм: Животи су у питању 00.00 Филм: Деветоро у кући 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00

05.00 08.00 08.20 08.50 09.15 09.20 09.40 09.45 10.00 10.50 11.10 11.50 12.15 13.00 13.40 13.55 14.00 14.45 15.00 15.55 16.00 17.20 17.55 18.30 18.50 20.00 21.00 22.10 23.15 01.00

Добро јутро, Србијо Покемони Авантуре малог Пере Повратак малог тигра Мегаминималс Зоки на веселој фарми Монстер хај Телешоп Сабрина Винкс 5 Монсуно Бен 10 Покемони Моћни ренџери Телешоп Вести Вип 24 Телешоп Гламур Вести Сузе Босфора Црни Груја Телемастер Насловна страна, квиз Филм Чађава механа Граница Позајми ми ауто Филм Филм

Зо ран Цви ја но вић

СЕ РИ ЈА

Цр ни Гру ја Се ри ја ко ја пра ви најсјаjнију па ро ди ју на срп ску исто ри ју и ње не ве ли ка не! Ка ра ђор ђе је гру би јан и жен ска рош ко ји се об ра чу на ва са не ис то ми шље ни ци ма прет ход но их про гла ша ва ју ћи из дај ни ци ма... Уло ге: Сер геј Три фу но вић, Бо рис Ми ли во је вић, Ни ко ла Ко јо, Ни ко ла Пе ја ко вић, Зо ран Цви ја но вић, Ма рин ко Маџ гаљ, Ду шан ка Сто ја но вић Ре ди тељ: Игор Сто и ме нов (Хе пи, 17.20)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

9: 07.00 Аморе Латино, 08.00 Фарма, 09.00 Кухињица, 10.00 У нашем атару, 11.00 Ауто флеш, 12.00 Биографије, 13.00 Отворени екран – ретроспектива, 14.00 Здраво је лепо, 14.55 Инфо, 16.00 Аморе Латино, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Улови трофеј, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

utorak19.mart2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

16

19

BAUK LIBERALIZMA NAD VOJVODINOM

Pi{e: Mirko ^anadanovi}

23.40

Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Паклена Кели Четири венчања - Америка Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Повратак Хани Бу Бу Дечији рођендани за памћење Прекомерна тежина у трудноћи Велике ромске свадбе Америка Мали људи, велики свет Краљ посластичара као кувар Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Паклена Кели Алесандрова кухиња Стручњак за торте 24 сата у Ургентном центру Гојазни (УК) Шокантне породичне тајне У спаваћој соби са др Лором Берман Ургентни центар

08.10 09.10 10.20 11.25 12.30 13.40 14.40 15.40 16.50 17.50 18.50 19.50 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Наполеон Барок! Египат 1066. Импресионисти Најгори послови у историји Тајм тим година Барок! Ловци на митове Најгори послови у историји Ратници Германска племена Оруђа смрти Наполеон Ловци на митове Тајм тим година Германска племена

07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 12.45 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.30 Миса инуагурације папе Фрање у Петрову службу, пренос 12.35 Дневник 1 13.14 Пркосна љубав 13.57 Др Оз 2, ток-шоу 14.53 Међу нама 15.25 Културна баштина 15.55 Судијино ново одело 16.45 Хрватска уживо 17.45 Позориште у кући 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Параван 21.05 Циклус хрватског филма: Каменита врата 22.45 Дневник 3 23.22 Паклени Малоне, филм 00.56 Убиство међу пријатељима, филм 02.20 Самохрани отац

Ема Томп сон

На кра ју да на 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Завера Розвел Кунг фу стори о Таији панди Торањ смрти Нортфорк Сведоци Правило службе Време промена Гласници зла Еротски филм Еротски филм

Гла сни ци зла По ро ди ца Со ло мон на пу сти ла је ужур ба ни жи вот и Чи ка гу и за ме ни ла га по ву че ним на фар ми у Се вер ној Да ко ти. Про бле ми на ста ју ка да шеснaестогодишња Џес у по љу от кри ва ка ко по ву че ност мо же би ти за стра шу ју ћа, ка да она и њен тро го ди шњи брат Бен угле да ју на ка зе ко је ни ко дру ги не ви ди... Уло ге: Кри стен Стју арт, Ди лан Мек дер мот, Џон Кор бет Ре жи ја: Мајкл Фај фер (Си не ма ни ја, 22.00)

Вре ме је Дру гог свет ског ра та. На има њу бри тан ског лор да Дар линг то на ра ди бес пре кор ни ба тлер Џејмс. Он је одан сво јој ду жно сти и по сло дав цу, ни кад не по ка зу је осе ћа ња, не из ра жа ва ми шље ње ни о че му ни ти има ика кве по тре бе. Је ди на ко ја у ње му ви ди људ ско би ће је но ва до ма ћи ца, мис Кен тон, ко ја свој по сао ра ди исто та ко бес пре кор но као и Џејмс... Уло ге: Ен то ни Хоп кинс, Ема Томп сон, Џејмс Фокс, Кри сто фер Рив, Пи тер Вон Ре жи ја: Џејмс Ај во ри (ХРТ 2, 20.00) 07.03Мала ТВ 07.33 Шаолински пажеви 07.55 Телетабис 08.19 Џони и Јохана 08.45 Амика 09.10 Школски сат 09.57 Долина сунца 10.43 Грофица, филм 13.00 Музика, музика...

13.23 Убиство међу пријатељима, филм 14.48 Деграси 15.10 Школски сат 16.00 Регионални дневник 16.35 Долина сунца 17.18 Дамин гамбит, ток шоу 18.01 Ни да ни не 18.51 Цртани филм 19.01 Мала ТВ 19.31 Кришке сира 5, док. серија 20.00 На крају дана, филм 22.13 Самохрани отац 23.07 Закон и ред 23.49 Увек је сунчано у Филаделфији 00.09 Ловци на натприродно 00.50 Заштитница сведока 01.31 Трачара 02.12 Секс и град 02.40 Ноћни музички програм

Кри стен Стју арт

06.00 06.25 06.50 07.40 08.10 08.35 09.05 09.55 10.45 11.15 11.40 11.50 13.40 14.35 15.30 16.00 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Судије за стил Софи Паркер Али Мекбил Софи Паркер Прва петорка Како сам упознао вашу мајку Приватна пракса Џордан Мелиса и Џои Кугар Таун Брза италијанска кухиња Лудница у Кливленду Суперзвезде плеса Све што нисте знали о љубави Судије за стил Али Мекбил Прва петорка Како сам упознао вашу мајку Мелиса и Џои Кугар Таун Очајне домаћице Џордан Освета Очајне домаћице Приватна пракса Очајне домаћице

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.20

Џеронимо: Америчка легенда Љубав и плес Разоткривено Пан Тадеуш Војничине Бинго Смртоносне мисли Нада и слава Врелина тела Поноћни експрес Еротски филм Еротски филм Еротски филм

07.30 Узбуна: Рубиконова завера 09.00 Момци с Медисона 10.00 Очајничко путовање: Прича Алисон Вилкокс 11.30 За сва времена 13.00 Момци с Медисона 14.00 Невин 16.00 Игра 17.30 Биографија - Софија Лорен 18.30 Узбуна: Рубиконова завера 20.00 Момци с Медисона 21.00 Тешка мета 23.00 Мумија

Pre pre de ni su efi ka sni ji od pa met nih - Ja ne }u go vo ri ti o to me u ostav ci – re kao sam i to ne sa mo {to ni je sme nio Te pav ca kad je, po se }a wu Do row skog, sa znao za „mr - mu - ali ne mo gu ni da spre ~im da to bu de ko men qu“ u we go voj bi o gra fi ji - {to bi bi lo u ta ri sa no i na na ~in ko ji po ja ~a va sum wu u pri vr skla du s la ko }om ko jom se oslo ba |ao sva kog u `e nost de mo kra ti ji u na {oj par ti ji. Naj ma we ko ga je po li ti~ ki po sum wao - ne go i kad je Te pa - sam spre man da to pred u pre ~a vam do dat nom sa mo vac po dru gi put tra `io da ga oslo bo di mi ni - kri ti kom. Vr lo se ka jem i zbog kom pro mi sa na star ske du `no sti u ok to bru 1972. sma trao da on ko je sam u me |u vre me nu pri sta jao. Po li ti ka ni je tre ba da osta ne do kra ja man da ta. U stro go po ver qi vom pi smo, ko je je {ef we go vog ka bi ne ta upu tio svim sa ve znim funk ci o ne ri ma, pa i me ni, kao pred sed ni ku PK, we mu pi {e: „Drug Predsednik je izrazio mi{qewe da je boqe da se odlazak druga Tepavca sa du`nosti obavi na prole}e, kad se navr{i ~etiri godine, a da forma napu{tawa du`nosti bude ’ostavka po sopstvenom zahtevu’, {to i jeste“. I o to me je Do row ski bio oba ve {ten, ali su je ta i ne tr pe qi vost su bi le ja ~e.

Do row ski je sma trao da je „za Voj vo di nu bo qe re {e we“ da na ~e lu PK bu de Ba ta Vlaj ko vi}, a ne Te pa vac, i za tim ja. A ka kvo je bi lo to „ re {e we“? Sam Do row ski je ova ko opi sao Vlaj ko vi }e ve in te lek tu al ne, po li ti~ ke i mo ral ne oso bi ne: „Ni kad ni je ~i tao, ni u~io. Po li ti~ ka kul tu ra mu je uska. Zna op {te, ali ~im se kre ne u po je di ne obla sti, kao {to su dru {tve no-eko nom ski i po li ti~ ki si stem, a po go to vo ide o lo gi ji, on to U sve razo~aran Veqko Vlahovi} ne zna. Kad o to me ne kad go vo ri uvek se sti dim, jer se vi di da ne zna ni ka te go ri jal ni si stem. Ne - bi la moj `i vot ni ciq, i ne }u pa ti ti zbog iz la kad se sti ~e uti sak da ni ma te ri ja le sa sed ni ca ska iz we. @a lim sa mo za ne kim iz gu bqe nim ide ne ~i ta, ve} slu {a ne ko li ko di sku ta na ta i na a li ma i `e lim da se vra tim na ono rad no po qe na osno vu to ga im pro vi zu je svo ju re~. Za to sam na ko jem sam bio dok me ni su ube di li da je i mo ja ge ne kim sed ni ca ma po sle we ga (ni kad di rekt no, ne ra ci ja du `na da po sve ti ko ju go di nu ostva re wu ve} ka sni je) uzi mao re~ i ospo ra vao ne ke we go ve op {te dru {tve nih po tre ba. Na dam se da u to me sta vo ve. Mo `da mu je to sve sme ta lo, ose }ao je da ne }u bi ti ome tan. je pre va zi |en we gov auto ri tet – a su je ta mu je si Veq ko me je mir no slu {ao, pa on da re kao: gur no bi la po vre |e na. Mo `da je kom plek si ran - Ne znam {ta je raz log da te drug Ti to ni je do mo jom li~ no {}u. Ni je pr vi! Mo `da mu sme ta moj sad pri mio. Mo `da je za u zet. Raz u mem tvo je ne za ugled u Voj vo di ni i Ju go sla vi ji. A we go va oso bi - do voq stvo. Pri me tio sam i da u po sled we vre me na je ina ~e da ne vo li qu de. Od we ga go di na ma ni - istu pa{ ne ka ko ner vo zno, ne si gur no. Sa mo bih sam ~uo do bro mi {qe we o bi lo kom ~o ve ku. Ta - ti sa ve to vao da se ~u va{ raz o ~a ra wa i zbog qut kav je ka rak ter“. we na po je di ne qu de iz gu bi{ ve ru u Par ti ju. I ja [to ni je pro {lo 1967. i 1969. (a da je pro {lo, sam imao te {kih tre nu ta ka, ali me je odr `a la „ne bi bi lo li be ra li zma u Voj vo di ni“, ka `e Do - ve ra u ko mu ni sti~ ku ide ju. Me ni }e bi ti naj te `e row s ki, {to ni j e bez da ob ja snim tvo ju ostav ku osno va, jer li be ra le ni su mo jim si no vi ma i wi ho Do row ski je upor no za ~el ni ka SK vim dru go vi ma. Ka ko da po be di li pa met ni ji ne go pre p re de n i) pro } i }e Voj vo di ne gu rao Ba tu Vlaj ko vi }a, o shva te da si ba{ ti, naj 1974. Tad je Do r ow s ki ko me je pi sao: „Ni kad ne ~i ta, ni ti mla |i me |u na ma, naj ve }i imao ap so lu tan auto ri tet u~i. Po li ti~ ka kul tu ra mu je uska. kri vac?! u Voj vo di ni, pa mu ni je Ja sam dve go di ne bio Ne vo li qu de. Od we ga go di na ma bi lo te {ko da Vlaj ko vi }a re sor ski upu }en (kao je ni sam ~uo do bro mi {qe we o bi lo dan od tro ji ce se kre ta ra uz dig ne na po lo `aj pr vog pred s ed n i k a Pred s ed n i PK za du `en za kul tu ri i kom ~o ve ku. Ta kav ka rak ter“ {tva Voj vo di ne, po sle ~e pro sve ti) na ne po sre du ga }e on la ko sti }i i do sa rad wu sa Vla ho vi }em, dr `av nog vr ha. ^o vek ko ji nikada nije ~itao ni i bio wo me za do vo qan. @i vo se se }am i ka ko mi u~io i nije voleo qude po stao je 1985. pred sed nik je - ka da sam ga, u pa u zi sed ni ce Pred sed ni {tva Pred sed ni {tva SFRJ! Kao da je tre ba lo po tvr - SKJ na ko joj se }ut ke pre {lo pre ko do ga |a ja ve di ti ko li ko je u pra vu onaj vla dar ko ji je na sled - za nih za sta we u Hr vat skoj i Ju go sla vi ji, upi tao ni ka hra brio re ~i ma: Vide}e{, sine, s koliko „[ta se ovo de {a va s na ma?“ - od go vo rio: „Po mi malo pameti se mo`e upravqati svetom. {qao sam da odem kod Sta rog (Ti ta), da mu ka `em Pi sao sam Ti tu 11. de cem bra 1972 : „Pre dva da - mno go {ta, {to me du go mu ~i, ali sam za kqu ~io na ka za no mi je da Vi sma tra te da tre ba da se po - da je bo qe da ovo zdra vqa {to mi je osta lo utro vu ~em sa funk ci je pred sed ni ka PK. Na ~in na ko - {im na do vr {a va we onog {to ve} go di na ma `e ji sam s ti me upo znat je vr lo ne pri ja tan, ali sad lim da na pi {em. Sad vi mla |i mo ra te da po ne se to ni je naj va `ni je. U raz go vo ru na Bri o ni ma re - te te ret po li ti~ ke bor be za bo qe dru {tvo. kao sam Vam ka kve pri go vo re po je di na ca u ve zi sa De lo vao je umor no i raz o ~a ra no. Ni sam, za to, mo jim do sa da {wim ra dom ne mo gu da pri hva tim. o~e ki vao da }e mi sad, na ra stan ku, ka za ti ne {to Ali, mo }i }u da raz u mem ako ima dru gih raz lo ga. vi {e o to me {ta se de{ava s nama. Ali, ni sam Za to Vas mo lim da me pri mi te ~im bu de te mo - o~e ki vao ni da }e me ohra bri va ti verom u par ti gli.“ ju. ^e kao sam od go vor tri da na, a on da za mo lio za Kao da je par ti ja me ta fi zi~ ki fe no men, bo raz go vor Veq ka Vla ho vi }a, tad pred se da va ju }eg `an stvo. Ne rop }i na par ti ju, {ta god da te sna Pred sed ni {tvu SKJ. On me je od mah pri mio. |e!

T

СЕ РИ ЈА

Монк (Уни вер зал, 13.20) 07.20 08.20 10.20 12.20 13.20 14.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 00.20 01.20

Три реке Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Све по закону Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Све по закону Монк Видовњак Премијера Скандал Добра жена Браћа и сестре Видовњак Све по закону

08.05 Ју-Ги-Ох!

08.30 Вирус атек 09.00 Ружа ветрова 10.00 Кобра 11 11.25 Ексклузив таблоид 11.45 Крв није вода 12.55 Ружа ветрова 13.55 Сулејман Величанствени 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.20 Пех до даске, филм 00.20 Љупке кости, филм

Линд зи Ло хан

Пех до да ске Ешли је де вој ка ко јој се сре ћа увек осме хи ва ла – ле па, успе шна, окру же на до брим при ја те љи ма, при влач на. Џејк ни је ни при бли жно то ли ко сре ћан – не спре тан и склон по вре да ма, ства ри ни ка да не иду у сме ру у ко јем он же ли… Уло ге: Линд зи Ло хан, Крис Пејн, Са ма ир Армстронг, Бри Тар нер, Фа и зон Лов Ре жи ја: До налд Пе три (РТЛ, 22.20)

09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Разоткривање митова Упозорени сте! Темељи метропола Пен и Телер – Лаж или истина 00.00 Чари путовања

08.45 10.30 11.30 12.15 13.00 13.30 15.30 17.00 18.15 21.00 23.00 23.30 00.15

Карлинг Скијашки скокови Биатлон Фудбал Тенис Карлинг Бициклизам Билијар Фудбал Бокс Аутомобилизам Скијашки скокови Биатлон

Књи гу Мир ка Ча на да но ви ћа „БА УК ЛИ БЕ РА ЛИ ЗМА НАД ВОЈ ВО ДИ НОМ” мо же те ку пи ти у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) за 756 ди на ра, или на ру чи ти пре ко те ле фо на 021/6622–609 и меј ла knji za ra4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

20

^iTUQe l POMeni

utorak19.mart2013.

Posledwi pozdrav bratu

dnevnik

Posledwi pozdrav te~i - dedi

Sa bolom i tugom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac i tast

Jovanka Kova~i} 1929 - 2013.

Draga mama, tvoj odlazak ostavi}e za ceo `ivot veliku tugu i bol u mom `ivotu.

Tvoja k}i Qiqana i zet Bata.

Sahrana pokojnice obavi}e se u sredu, 20. 3. 2013. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu.

Stevanu Bekvalcu

od: sestre Zorice i brata Vase sa porodicom.

Dragan i Dane Xepina sa porodicama.

71205

71217

71226

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragoj majci, babi i ta{ti

Posledwi pozdrav kumu

Draga

Jovanu Teodorovi}u

Zdravko Vujkov 1930 - 2013. dipl. veterinar

Jovanu Teodorovi}u Bati

Aka Stevanu Bekvalcu

1929 - 2013. malo je re~i koje mogu da opi{u radost tvog postojawa i tugu {to si nas napustila.

Stevica i Joka sa porodicom.

iz Koviqa

Sahrana je danas, 19. 3. 2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od porodice Isakovi}.

Tvoji: Lela, Sr|ana i Dejan sa porodicama.

71224

Posledwi pozdrav dragom kumu

Mariji Samo~eti

71206

71225

3

Posledwi ispra}aj je danas, 19. 3. 2013. godine, u 14 ~asova, u Koviqu.

Posledwi pozdrav svom dragom i voqenom bratu Ve~no o`alo{}eni: }erka Seka, unuci Mi}a, Maja, ^eda, Marija i zet \or|e.

Posledwi pozdrav prijatequ

O`alo{}eni: supruga Julka, }erke Ru`ica i Slavica i Franco Paolelli.

71191

71188

Miroslavu Rodi}u ^ombetu

Zdravku Vujkovu

Posledwi kom{iji

pozdrav

Posle duge i te{ke bolesti, u 74. godini napustila nas je draga majka i baba

A za{to i ti?

veterinar Milivoje Koprivica sa porodicom.

Stevanu Bekvalcu

od Keke i Stevice.

Sestra Sowa sa porodicom.

71219

71220

71208

dragom

Posledwi pozdrav na{em bratu

Posledwi pozdrav dragom drugu

Marija Samo~eta

\or|e Keki}

iz Koviqa

Sahrana je danas, 19. 3. 2013. godine, u 14 ~asova, u Koviqu.

Zdravku Vujkovu

Zdravku

Stevici

od: Bebe Mihojevi} i Nikole Novakovi} sa porodicama.

od wegovih drugova: \oke, Ratka, \ure, Mo{e, Zdravka, Gere, Mi}e, Spomenke, Jelice, Milice, Lekija i Raje.

71221

71203

71209

Posledwi pozdrav dugogodi{wem drugu i prijatequ

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Jovanu Teodorovi}u Gu`i

Stevanu Bekvalcu

Kom{ije iz D. Avramovi}a 6.

Ve~no o`alo{}ena }erka Slavica i unuk Miroslav.

71222

71211

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Stevan Bekvalac

Jovanka Kova~i}

1958 - 2013.

Sahrana je u sredu, 20. 3. 2013. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu. od Sini{e i Tamare.

71218

71189

Dana, 18. 3. 2013. godine napustila nas je na{a draga mama, ta{ta, baka i prabaka u 84. godini.

od: Tome i Mire Bu`an~i} sa decom.

Posledwi pozdrav divnom prijatequ od kolega iz Tenis kluba: Filip~i}, Gospo|ina~ki, Repac, Rude{, Jovanovi}, Topoli}, Krwetin, Teofanovi}, Vasi}, Debeqa~ki, Vrawe{, Jovovi}, Batini} i Jockov.

Sahrana }e se obaviti 19. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, na Veterni~kom grobqu.

]erka Dragica i zet Petar Begojev sa porodicom.

Ispra}aj iz ku}e `alosti je u 14 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Sofka, sin Nemawa i }erka Nevena i tetka Ru`a.

71223

71207

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa bolom, tugom i qubavqu koju smrt ne mo`e da prekine opra{tamo se od

21

utorak19.mart2013.

Posledwi pozdrav

Zdravku Vujkovu Porodica Petrov.

71167

Tijana Ze~evi} 19. 3. 1985 - 19. 3. 2013.

\or|a Keki}a

Bio si deo na{e mladosti, veseqa i radosti.

Tvoja dobrota }e ve~no `iveti u na{im srcima.

Porodica \ilas.

71150

Posledwi pozdrav tati na{eg kuma

\or|u Keki}u

Tijana Ze~evi} Dan za danom prolazi, tuga ne odlazi.

U srcu tuga, na grobu ti{ina, a u domu velika praznina.

Pitawe jedno ne da mi mira, za{to te nemam, za{to mi ode, sestru da nemam, da me puti bez tebe vode.

Dani prolaze, a tebe nema.

Kome majka ro|endan da sprema.

Tvoj brat Nemawa.

Danas je tvoj ro|endan.

Svaka na{a suza prolivena moli tvog An|ela da ti gore bude boqe, da si sretna i vesela.

Tvoj grob pun je cve}a, tiho pla~e svaka sve}a.

Da mirno spava{ i ptice se trude, tiho pevaju da te ne probude.

An|eli dragi mi vas molimo, ~uvajte je jer je mnogo volimo.

\or|e Keki}

Tvoji: mama i tata.

1948 - 2013.

71176

71177

Obave{tavamo rodbinu, mnogobrojne prijateqe, zaposlene i poslovne saradnike da je dana 17. 3. 2013. preminuo na{ dragi i voqeni suprug, otac i deka

Ostajemo u dubokom bolu, sa se}awem na sve sre}ne godine koje smo proveli zajedno.

Kolektiv „Univerzal”.

\or|e Keki} 1948 - 2013.

od porodice An|elkovi}.

u 65-oj godini `ivota. Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se u utorak, 19. 3. 2013. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Porodica Keki}.

71161

59990-P2

59990-P2

\or|e Keki} 1948 - 2013. ^ovek nikada nije spreman na rastanak.

Zato }e{ ti `iveti ve~no kroz svoja dela, na{e misli i se}awa.

Neka se tvoja du{a sada u miru odmori od te{ke bolesti koja nam te je tako nemilosrdno odnela.

Vole te zauvek tvoji „mornari”.

Supruga Zora, }erka Sandra i sin Dejan sa porodicama.

59990-P1

22

^iTUQe l POMeni

utorak19.mart2013.

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom

Opra{tamo se od

Dragom bratu

\or|a Keki}a

\or|u

dugogodi{weg poslovnog saradnika i prijateqa

Gordana Radosavqevi}.

Advokat Qubica @iki} sa saradnicima i porodicom.

71183

71186

Posledwi pozdrav stricu i deveru

Opra{tamo se od

\or|u Keki}u Kada smo bili mla|i delili smo uspomene, sada si ti postao uspomena.

Po~ivaj u miru.

Zdravku Vujkovu Tvoja sestra Tawa sa porodicom.

\or|a Keki}a dragog prijateqa i saradnika

od Neboj{e i Vukice Vujkov.

Advokat Milan [a{i} sa porodicom.

71181

71187

71179

Sa tugom se opra{tamo od na{eg

Posledwi kom{iji.

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav kom{iji.

S dubokim po{tovawem opra{tamo se od dugogodi{weg prijateqa, kolege i saradnika

Posledwi pozdrav zetu

Zdravko Vujkov Porodice: Papi}, Nikoli} i Kuqi{.

71212

\or|a Keki}a

Tu`nim srcem i bolom u du{i, obave{tavamo sve ro|ake i prijateqe da je na{a draga

\or|e Keki}

od: Vlade i Nade Petrov, Sowe i Nata{e sa porodicama.

Ivan Zavrtanik sa porodicom.

71214

71210

Posledwi pozdrav na{em deda Bati

Tu`ni smo, nije vi{e sa nama na{ kum

Jovana Teodorovi}a

Zdravku Vujkovu

1942 - 2013.

1930 - 2013.

KOLEKTIV NOVOSADSKOG OTVORENOG UNIVERZITETA.

od porodica: Maletin, Jan~i} i Stojkovi}.

71198

71192

Posledwi pozdrav dragom kumu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ dragi

\uja Nestorovi} preminula 18. 3. 2013. godine, u 75. godini.

Sahrana je danas, 19. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

Jovanu Teodorovi}u

Jovan Teodorovi} Bata

\or|u Keki}u

\or|e

1942 - 2013.

Po~ivaj u miru. od: Jovane, Milane, Mirjane i porodice Latas.

Milena, Helena, Branislav i Steva.

71215

71204

O`alo{}eni: sin Sava i snaja Dragica, unuci \or|e i Kristina i }erka Qubica, zet Rade i unuci Petar i Aleksandra.

Porodice: Masnov i Milovanovi}.

71199

71197

Jovanu Teodorovi}u Gugici

Nevena Markovi} - Pasternak

pozdrav

dragom

Jovanu Teodorovi}u Bati

Sahrana }e se obaviti u Italiji.

O`alo{}ena majka Danica i sestre Dragica i Maja sa porodicama.

71195

od: Radosavqevi} Radeta i Vere sa decom.

71196

Dobri qudi idu u Raj, gde idu predobri?

O`alo{}eni: supruga Jovanka, sin Sa{a i unuke Jovana i Milana.

Posledwi stricu

Posledwi pozdrav kumu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle te{ke bolesti preminula moja }erka

Sahrana je danas, 19. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

71178

Posledwi pozdrav na{em dragom bratu, {ogoru i ujaku

Posledwi pozdrav na{em dragom bratu, deveru i stricu

Jovanu Teodorovi}u Bati

Jovanu Teodorovi}u Bati

od: Mikice Teodorovi}a, @ivkice, Sawe i Du{ke.

od: sestre Branke, {ogora Vlade i sestri}a Jovana Dobrovskog sa porodicom.

od: Du{ka, Ka}e, Brace i Qiqe Teodorovi}.

71184

71182

71180

^iTUQe l POMeni

dnevnik

utorak19.mart2013.

Posledwi pozdrav, povodom iznenadne smrti, na{em drugu i prijatequ

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

23

Sa tugom se rastajem od moje drugarice

Milene @ivojinovi} ro|. @ivkovi} iz Ade

\or|e Keki} Posledwi pozdrav prijatequ.

\or|u Keki}u

Andrija, Jovanka, Vera, Jovana i Igor.

od prijateqa iz „Pera�: Marice, Joke, Buce, Dragana, Koke, \erma, Igora, Lakija i Vase.

Stanari zgrade Borislava Beri}a br. 14 i 16.

Radojka Proti} - Palov.

71160

71154

71152

71155

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je u 73. godini preminuo na{ dragi i voqeni

Posledwi pozdrav dragoj snaji i ujni

POMEN Pro{lo je 40 dana od kako nije sa nama na{a draga, mila i nezaboravna

Branko Pelevi}

Bojani Tati}

Jelena Milkov

POMEN

^lanovi T.K. AS.

71166

Olga Mladenovi} ro|. Bogdanovi} 19. 3. 1998 - 19. 3. 2013.

Posledwi pozdrav dragom drugu

[arloti Komnenov

Dragu Poli}u

Pro{lo je 15 godina od kako smo se prividno rastali.

Kako vreme prolazi, sve nam vi{e nedostaje{.

1940 - 2013.

1948 - 2013.

Sahrana je u sredu, 20. 3. 2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Se}awa ne blede. Praznina i bol ostaju ve~no. Tvoja qubav i dobrota je iznad svega i nikada se ne}e izbrisati iz na{ih srca.

Uro{, Vujadin i Marko.

O`alo{}eni: supruga Milica, }erka Tatjana, sin Milenko i unuke Jelena i Sara.

71173

71172

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon duge bolesti preminula na{a draga

\or|u Keki}u

od: Savete, Qubice, Marice Kova~i}, Miroslave Simunovi} i Gordane [vowe sa porodicama.

Ve~no }e{ `iveti u srcima i se}awima tvojih najmilijih.

71158

71165

3

GODI[WI POMEN bratu

Danas, 19. 3. 2013. godine navr{ava se tu`nih petnaest godina od kako nije sa nama na{ dragi

Cobule sa porodicom.

71168

Posledwi pozdrav majci po{tovanog kolege

[arlota Komnenov

Du{anu ]ur~inu

ro|. @igmond 11. 12. 1952 - 17. 3. 2013.

19. 3. 2012 - 19. 3. 2013. trgovac iz ^uruga

Sahrana je danas, 19. 3. 2013. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug, sin sa porodicom, majka i sestra.

71151

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 72. godini preminula na{a draga supruga, majka, svekrva i baka

Zorki Zeqkovi}

Ivan Mitreski

Brat Aleksa, snaja Du{ka, sinovac Marko sa porodicom i sinovica Qiqa sa porodicom.

Ostaje{ ve~no u na{im srcima i ne zaboravqamo svu qubav i po`rtvovanost.

Ve~no o`alo{}ene porodice: \ur|evi}, \uki}, Kilibarda i Mitreski.

70024

71162

Posledwi pozdrav gospodinu

Miwa Zeqkovi} sa porodicom.

175-P

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Bojana Tati}

Zdravku Vujkovu

Sahrana je danas, 19. 3. 2013. godine u 13 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Rumenki.

O`alo{}eni: suprug Rajko, sin Miroslav, snaja Savka i unuci Borislav i Milan.

Porodice: Macedoni} i Eremi}.

71163

71194

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 18. 3. 2013. godine, u 94. godini preminula na{a mati, baka, prabaka i svekrva

Posledwi pozdrav majci po{tovanog kolege

in`. Dimitriju Kova~evu Mi}i obele`i}emo u sredu, 20. 3. 2013. godine, na Gradskom grobqu.

Mi}o, ne postoje re~i kojima se mo`e opisati tuga i bol za Tobom. Osta}e{ u na{im srcima i mislima zauvek.

Eva Bogi}

Zorki Zeqkovi}

ro|ena Jakovqevi}

Tuguju za tobom: supruga i deca sa svojim porodicama.

Sahrana je u sredu, 20. 3. 2013. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Kolektiv Best izgradwa.

71100

175-1-P

O`alo{}eni sinovi: Bane i Mi{a Bogi} sa porodicama.

71185

24

utorak19.mart2013.

OGLASi

PRO DA JEM stan ili mewam za mawi 86m2, Ulica Du{ana Danilovi}a 7, 1. sprat, odli~an raspored, Novo naseqe, vlasnik. Telefon 063/101-1481.

70981

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

71001

KU PU JEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495.

71094

dnevnik

SPORT

dnevnik

KO[ARKA Druga liga Srbije (m)

1. Meridiana 2. Crnokosa 3. Napredak (K) 4. Morava 5. Napredak (A) 6. Mladost (Z) 7. @elezni~ar 8. Beovuk 9. Radni~ki 10. Proleter 11. Plana 12. Partizan 13. Mladost (^) 14. Spartak

21 21 21 21 21 21 21 21 21 20 21 20 21 21

17 13 13 13 12 11 10 9 9 9 8 9 8 5

4 8 8 8 9 10 11 12 12 11 13 11 13 16

68:63 74:77 78:73 80:69 102:92 90:98 82:71 1737:1584 1683:1577 1565:1527 1594:1540 1588:1545 1685:1681 1636:1618 1727:1762 1578:1635 1499:1528 1642:1721 1620:1649 1569:1650 1500:1606

38 34 34 34 33 32 31 30 30 29 29 29 29 26

Prva srpska liga – sever (m) Vojvodina – Dunav Veternik – Vrbas Akademik – Topola Jedinstvo – Sv. \or|e Srem – N. Pazova Mladost – Oyaci 1. Vojvodina 20 2. Srem 20 21 3. Topola 20 4. Akademik 5. Mladost 21 20 6. Vrbas 7. Sv. \or|e 21 8. Dunav 20 9. Jedinstvo 20 10. Vojvodina SG 20 19 11. S. Pazova 12. N. Pazova 21 13. Oyaci 21 14. Veternik 26

17 16 13 13 12 12 11 11 10 9 9 6 6 0

74:64 0:20 84:80 83:79 93:68 83:77 3 4 8 7 9 8 10 9 10 11 10 15 15 26

1577:1224 1558:1320 1434:1281 1511:1433 1486:1450 1458:1380 1503:1475 1448:1335 1397:1473 1398:1511 1415:1388 1428:1625 1431:1629 0

37 36 34 33 33 32 32 31 30 29 28 27 27

V. Kikinda – Sport Ki Kadet – Mladost Vet. Hajduk – Futog ^oka – Crvenka SO Ko{ – Apatin 18 17 1. Hajduk 2. V. Kikinda 18 14 3. Mladost Vet. 18 13 4. Futog Tehn. 18 11 18 10 5. Sport Ki 6. Crvenka 18 8 18 6 7. SO Ko{ 8. Kadet 18 6 9. Apatin 18 5 10. ^oka 18 0

1 4 5 7 8 10 12 12 13 18

Prva liga (`)

67:58 104:91 20:0 0:20 89:62 1464:1002 35 1276:1133 32 1387:1250 31 1236:1083 28 1306:1259 28 1204:1287 25 1319:1361 24 1293:1478 24 1172:1444 23 0

Druga srpska liga – sever/jug (m) Vojka – Omladinac 60:70 Petrovgrad – LSK 78:91 75:61 BNS – Kris Kros 113:70 Ruma – Radni~ki 16 13 3 1443:1148 29 1. Ruma 2. Omladinac 16 12 4 1223:1148 28 16 10 6 1122:1119 26 3. Dinamo 16 8 8 1207:1093 24 4. BNS 5. Kris Kros 16 7 9 1217:1153 23 16 7 9 1081:1152 23 6. Vojka 7. Radni~ki 16 7 9 1134:1304 23 8. LSK 16 7 9 1160:1144 22 9. Petrovgrad 16 1 15 1062:1388 17

Druga liga – sever (`) Sivac – Proleter Kovin – Vojvodina Vr{ac – Gimnazija Ruma – Topol~anka Spartak – Basket Star 16 16 1. Spartak 16 12 2. Kovin 3. Sivac 16 10 4. Ruma 16 10 5. Basket Star 16 8 6. Topol~anka 15 9 7. Gimnazija 16 7 17 6 8. Vojvodina 9. Proleter 16 3 18 0 10. Vr{ac

0 4 6 6 8 6 9 11 13 18

104:57 74:64 0:20 73:69 114:32 1304:645 32 1108:966 28 1011:929 26 1047:876 25 859:956 24 901:877 24 973:1104 23 941:1010 22 763:1184 19 0:360 0

RUKOMET Superliga (M) Jugovi} U. – Kolubara 31:28 C. zvezda – Vojvodina 20:26 Vrbas K. – Partizan 27:36 Rudar – Zaje~ar 29:27 Metaloplastika – Crvenka J. 40:27 PKB – Radni~ki 29:32 Napredak – @elezni~ar 29:30 1. Partizan 19 17 2 0 584:466 36 2. Vojvodina 19 17 0 2 531:447 34 3. Vrbas 19 12 1 6 501:501 25 4. Rudar 19 9 1 9 500:495 19 5. Metalopl. 19 9 0 10 478:464 18 6. Jugovi} 19 7 3 9 504:509 17 7. Kolubara 19 8 1 10 541:551 17 8. Napredak 19 8 1 10 493:507 17 9. Zaje~ar 19 8 0 11 540:542 16 10. Radni~ki 19 8 0 11 490:513 16 11. PKB 19 5 4 10 519:527 14 12. C. zvezda (–8)19 9 1 9 492:499 11 13. @elezn. (–2)19 5 0 14 498:560 8 14. Crvenka 19 3 2 14 476:566 8 U 20. kolu (23/24. marta) sasta}e se: Vojvodina – Vrbas Karneks, Crvenka Jafa – Rudar, Radni~ki – Jugovi} Unimet (odgo|eno), Partizan – Napredak, @elezni~ar – PKB, Kolubara – Metaloplastika, Zaje~ar – Crvena zvezda.

Superliga (@) Radni~ki (K) – K. Milo{ 33:33 Naisa – Radni~ki 1949 43:29 Jagodina – Radni~ki (S) 32:24 Zaje~ar – @elezni~ar 39:18 M. sport – BMS Milenium 21:21 1. Zaje~ar 15 14 1 0 514:335 2. Jagodina 16 14 1 1 461:369 3. Rad. (K) 16 8 5 3 438:423 4. Milenium 15 9 2 4 381:378 5. M. sport 15 6 3 6 360:364 6. C. zvezda 15 6 1 8 424:425 7. Naisa 15 6 0 9 427:433 8. @elezn.

15 6 0 9 342:394 9. K. Milo{ 16 4 1 11 449:492 10. Rad. (S) 16 4 1 11 413:471 11. Rad.1949 16 0 1 15 446:571

29 29 21 20 15 13 12 12 9 9 1

Prva liga (M) Proleter A. – Lavovi 34:26 C. zvezda – Mladost TSK 32:23 @elezni~ar – Somborelektro29:25 @SK – N. Pazova31:24 Titel XD – Dinamo29:30 Vojput – Metalac27:19 1. Vojput 17 16 1 0 515:374 2. Proleter 17 14 0 3 489:390 3. Dinamo 17 10 0 7 484:450 4. C. zvezda 17 10 0 7 465:436 5. Titel 17 8 0 9 472:483 6. Mladost 17 6 3 8 428:459 7. N. Pazova 17 6 2 9 445:481 8. @SK 17 6 1 10 465:477 9. @elezni. 17 6 1 10 456:487 10. Lavovi 17 6 1 10 449:483

33 28 20 20 16 15 14 13 13 13

11. Sombore.

12. Metalac

17 6 0 11 419:493 12 17 3 1 13 370:425 7

Prva liga (@) Pan~evo – Jabuka 9528:20 Vojvodina – Temerin24:17 Dolovo – Kikinda11:40 Srem – H. Jo`ef25:15 Mladost – Proleter S.15:27 Radni~ki – Spartakodgo|eno 1. Kikinda 15 13 1 1 467:312 2. Vojvodina 15 12 1 2 439:304 3. Spartak 14 11 0 3 363:337 4. Pan~evo 15 8 1 6 373:395 5. H. Jo`ef 15 7 0 8 366:356 6. Temerin 15 6 2 7 356:355 7. Radni~ki 14 6 1 7 372:331 8. Srem 15 6 1 8 380:379 9. Mladost 15 5 2 8 339:399 10. Proleter 15 5 1 9 369:386 11. Jabuka 95 15 3 2 10 345:442 12. Dolovo 15 1 0 14 316:478

27 25 22 17 14 14 13 13 12 11 8 2

27 23 23 23 18 18 17 13 13 13 12 8 8 4

Druga liga (@) Vrbas – Unirea36:25 @eqa – Apatin21:21 Laki – Sloven20:26 Obili} – Topola11:27 Jadran – Spartakodgo|eno Ravangrad – Mileti} odgo|eno 1. Jadran 11 10 1 0 327:234 2. Ravangrad 11 8 0 3 269:219 3. Sloven 12 8 0 4 320:272 4. Laki 12 7 1 4 307:275 5. Topola 12 7 0 5 321:266 6. Mileti} 11 7 0 4 271:262 7. Apatin 12 5 1 6 270:271 8. @eqa 12 5 1 6 246:296 9. Obili} 12 5 0 7 214:244 10. Vrbas 12 3 1 8 315:363 11. Spartak 11 1 1 9 206:277 12. Unirea (–2) 12 1 0 10 227:314

Bawica – Radni~ki 4:12, @AK – Partizan 5:13, Vojvodina – Beograd 16:4, Crvena zvezda – Dunav 16:1, slobodan je Singidunum.

1. Radni~ki 14 13 0 1 258:68 39 2. C. zvezda 14 13 0 1 174:73 39 3. Partizan 14 11 0 3 175:70 30 4. Vojvodina 14 8 0 6 146:112 24 5. Bawica 15 7 1 7 116:131 22 6. @AK 14 5 1 8 115:161 16 7. Dunav 14 3 0 11 70:163 9 8. Singidunum 14 2 0 12 80:181 6 9. Beograd 15 1 0 14 66:239 3

Prva B liga Zemun Bosal – [abac 8:10, Proleter – Be~ejac 2:22, TENT– Spartak Prozivka 22:6, Nais – Partizan 2 8:5.

60:15 50:19 48:18 43:25 39:35 39:37 29:40 30:46 32:44 28:48 24:45 5:55

Prva liga (m) Jedinstvo (SP) – Topli~anin Klek – Novi Pazar Obili} – Borac K. Mitrovica – Dunav volej Jagodina – Mladenovac Smederevo – Sloven 1. Jedins. (SP) 19 18 1 2. N. Pazar 19 18 1 3. Borac 19 13 6 4. Smederevo 19 14 5 5. Mladenovac 19 10 9 6. K. Mitrovica19 10 9 7. Klek 19 9 10 8. Dunav v.

19 7 12 9. Obili} 19 6 13 10. Sloven 19 5 14 11. Jagodina 19 4 15 12. Topli~anin 19 0 19

56:8 54:10 47:27 47:30 36:38 32:37 33:39 31:41 27:44 27:42 25:48 6:57

3:0 1:3 0:3 3:0 2:3 3:2 54 53 40 39 27 27 26 23 19 19 14 1

Druga liga – sever (`) Vr{ac – Ruma Omladinac – Ki 0230 Mladost (I) – NS volej tim Dunav – Vrbas Srem – Klek 1. Mladost 14 12 2 2. Klek 14 12 2 3. Srem 14 12 2 4. Ruma 14 9 5 5. NS v. t.

14 7 7 6. Vrbas 14 6 8 7. Ki 0230 14 5 9 8. Vr{ac 14 3 11 9. Omladinac 14 2 12 10. Dunav 14 2 12

39:9 37:10 39:14 30:21 26:26 18:25 22:29 13:35 10:37 10:38

1:3 3:1 3:0 0:3 3:0 36 36 35 25 22 18 17 8 7 6

FOK – Novi Sad Futog – Bavani{te Proleter – Mladost In|ija – Vrbas Vojvodina 2 – Srem 1. In|ija 14 2. Novi Sad 14 3. Proleter 14 4. Vojvodina 14 5. Futog 14 6. Srem 14 7. Bavani{te 14 8. FOK 14 9. Vrbas 14 10. Mladost 14

14 0 9 5 9 5 8 6 9 5 7 7 5 9 4 10 3 11 2 12

42:1 29:20 29:21 31:24 29:26 30:31 22:30 16:36 20:39 18:38

0:3 3:1 3:0 3:0 2:3 42 27 25 24 22 20 17 12 11 10

Prva vojvo|anska liga – centar (`) Grbi} – Vojvodina 2 ^emp 07 – @abaq Futog vest – VST NS volej tim 2 – Novi Sad FOK – NS tim Varadin 2 – Partizan 1. VST 16 15 1 2. Novi Sad 16 13 3 3. Futog vest 16 11 5 4. Partizan 16 10 6 5. Grbi} 16 9 7 6. Varadin 16 7 9 7. NS tim 16 7 9 8. ^emp 07 16 6 10 9. @abaq 16 5 11 10. Vojvodina 16 5 11 11. FOK 16 5 11 12. NS v. t.

16 3 13

47:12 42:17 39:27 33:23 29:28 29:34 26:31 27:33 23:37 24:40 23:39 21:42

3:2 3:1 3:2 3:2 0:3 2:3 44 38 31 29 26 22 21 21 15 15 14 12

Prva vojvo|anska liga – sever (`) Mladost (BP) – Merkur NIS Spartak 2 – Partizan Apatin – Hajduk Turija – Volejstars CVS – Be~ej 1. NIS Spartak14 13 1 2. CVS 14 10 4 3. Mladost (BP)14 10 4 4. Merkur 14 10 4 5. Volejstars 14 8 6 6. Hajduk 14 8 6 7. Be~ej 14 4 10 8. Turija 14 3 11 9. Apatin 14 3 11 10. Partizan 14 1 13

40:8 35:17 32:16 33:21 30:27 29:23 17:33 13:33 13:35 7:41

3:0 3:0 1:3 0:3 3:0 38 31 29 29 25 24 13 9 9 3

21 16 16 15 14 14 11 11 10 7 3 0

Radinci – Maks Mitrovica – Srem 2 Prvi tempo – Sloga Mladost (NP) 1. Srem 14 2. Mladost (NP) 13 3. Maks 14 4. Prvi tempo 13 5. Sloga 12 6. Radinci 14 7. Mitrovica 14

12 12 12 12 12 12 12 12

11 10 7 6 5 4 3 0

0 1 1 1 1 0 0 0

1 1 4 5 6 8 9 12

141:84 134:81 102:81 144:107 121:95 119:94 99:152 57:223

33 31 22 19 16 12 9 0

14 0 10 3 9 5 6 7 5 7 3 11 0 14

Prvenstvo za `ene Partizan Rajfajzen – Vra~ar 18:4, Ta{ 2000 – Senta sino}, slobodna je Vojvodina.

1. Partizan 2 2 0 0 34:16 6 2. Vra~ar 2 1 0 1 19:20 3 3. Senta 1 0 0 1 12:16 0 4. Vojvodina 1 0 0 1 2:15 0 5. Ta{ 2000 0 0 0 0 0:0 0

hing. Klub je ve o ma do bar i or ga ni zo van, sve je na vi so kom ni vou. l Ostajete li u Qubqani, ili }ete promeniti sredinu?

– Po {to klub ima pro ble ma sa bu xe tom, osta nak u Slo ve ni ji mi

Prva vojvo|anska liga – Banat (`) Banat – MD Zrewanin 2 Kikinda – Radni~ki Klek 2 – Kraji{nik Hercegovina – Koral @iti{te 1. Kikinda 12 11 1 2. Radni~ki 13 10 3 3. @iti{te 12 8 4 4. Klek 13 7 6 5. Hercegovina 13 6 7 6. Banat 12 4 8 7. Zrewanin 13 5 8 8. Koral 12 3 9 9. Kraji{nik 12 2 10

2:3 3:0 3:0 2:3 slobodan 33:13 31 32:12 29 28:18 23 26:22 22 25:26 21 21:25 16 22:32 13 12:20 8 11:32 5

Prva vojvo|anska liga – centar (m) Vo{a – [id Stra`ilovo – Botafogo Dunav volej 2 – Vest Sirig – Kulpin 1. Stra`ilovo 12 12 2. Kulpin 12 10 3. [id 12 8 4. Dunav volej 12 6 5. Sirig 12 5 6. Vest 12 4 7. Botafogo 12 3 8. Vo{a 12 0

0 2 4 6 7 8 9 12

36:7 31:11 28:17 21:21 16:25 21:29 17:28 4:36

0:3 3:1 3:0 1:3 35 29 24 18 14 14 10 0

Prva vojvo|anska liga – sever (m) Kikinda – Spartak 2 Mladost (T) – Partizan Magli} 1953 – Be~ej Mladost (BP) – Merkur 1. Merkur 12 11 1 2. Magli} 12 9 3 3. Kikinda 12 7 5 4. Mladost (T) 12 6 6 5. Partizan 12 5 7 6. Spartak 12 5 7 7. Be~ej 12 3 9 8. Mladost (BP) 12 2 10

33:14 33:17 25:21 23:26 21:23 21:24 18:30 15:34

3:0 3:0 2:3 2:3 29 29 22 16 16 16 9 7

Prva vojvo|anska liga – jug (m) Radni~ki – Hercegovina Banat – Gorwi grad Srem 2 – Sloven 2 Prvi tempo 1. Radni~ki 10 9 2. Hercegovina 10 7 3. Banat 10 6 4. G. grad 10 4 5. Srem 11 5 6. P. tempo 10 3 7. Sloven 11 2

1 3 4 6 6 7 9

3:1 3:0 2:3 slobodan 28:5 27 26:11 23 21:15 18 17:21 12 18:28 11 12:23 10 10:29 7

POLUFINALE PLEJ-OFA ZA DAME

Od boj ka {i ce Cr ve ne zve zde i su bo ti~ kog NIS Spar ta ka sla vi le su po be de u pr vim me ~e vi ma po lu fi na la plej-ofa.

Ak tu el ni {am pion Cr ve na zve zda po sle pre o kre ta je po ve la u po lu fi al noj se ri ji pro tiv u`i~ kog Je din stva 3:2, po se to vi ma 19:25, 25:11, 23:25, 25:21, 15:10. Vo di lo je Je din stvo 1:0 i 2:1 u se to vi ma, ali su Be o gra |an ke pe dvo |e ne Anom Bje li com (27 po e na) pre o kre nu le i sla vi le po sle taj-brej ka.

Vi zu ra je na pra vi la brejk u Su bo ti ci sa vla dav {i NIS Spar tak 3:2 (9:25, 28:26, 21:25, 25:21, 15:11) i po ve la u po lu fi nal noj se ri ji.

Upr kos la ga nom gu bit ku pr vog se ta, aj ku li ce su sti za le za o sta tak i sla vi le po sle taj-brej ka.

Re van {i se igra ju su tra: Cr ve na zve zda - Je din stvo (U) (17.30), NIS Spar tak - Vi zu ra (19). U fi na le }e se pla si ra ti eki pe ko je stig nu do tri po be de u se ri ji.

M. R.

Blistala Katarina Ka ta ri na Pan te li}, u~e ni ca osmog raz re da no vo sad ske O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za”, na pr ven stvu dr `a ve u ski ja wu (Alp ski kup Sr bi je), odr `a nom na Sta roj pla ni ni, osvo ji la je tri zlat ne i sre br nu me da qu u sla lo mu i ve le sla lo mu. Sa ~e ti ri me da qe, pi o- nir ska re pre zen ta tiv ka Sr bi je bi la je naj u spe {ni ja u kon ku ren ci ji 150 tak mi ~a ra. Ona je i u ge ne ral nom pla sma nu za Alp ski kup za u ze la pr vo me sto u svom uz ra stu.

Da ro vi ta No vo sa |an ka su tra pu -

Po sle ne stan ka Po a ti jea sa fran cu ske od boj ka {ke ma pe, po vre me ni re pre zen ta ti vac Sr bi je, sred wi blo ker Bo ri slav Pe tro vi} pre {ao je u re do ve ak tu el nog {am pi o na Slo ve ni je A] Vo lej iz Qu bqa ne, s

3:0 0:3 odgo|eno slobodan 42:7 40 32:12 30 31:16 28 20:21 18 18:25 15 14:33 10 0:42 0

KUP SRBIJE U SKIJAWU

1. Be~ejac 2. Nais 3. [abac 4. TENT 5. Zemun 6. Partizan 2 7. Spartak 8. Proleter

Qubqana je bila dobar izbor

Prva vojvo|anska liga – Srem (`)

Pobede Zvezde i Vizure

VATERPOLO Prva A liga

2 3 4 6 9 10 10 13 13 14 14 18

2:3 1:3 3:2 0:3 3:0 3:0 57 47 45 39 29 29 24 22 21 17 15 3

Druga liga – sever (m)

Druga liga (M) Radni~ki ([) – B: Karlovac31:24 Hercegovina – Jedinstvo (NB) 29:24 Potisje P. – Hajduk23:21 Jabuka – Apatin(21. Mart, 20) Jedinstvo (K) – Dalmatinac 38:31 Crvenka 2 – Radni~ki (NS)31:30 Ruma – Napredak nije igrana 1. Hercegovina16 12 3 1 494:403 2. Jedin. (K) 16 11 1 4 493:411 3. B. Karlovac 16 10 3 3 471:427 4. Radn. (NS) 16 11 1 4 455:421 5. Napredak 15 9 0 6 432:402 6. Apatin 15 9 0 6 422:403 7. Radn. ([) 16 8 1 7 393:416 8. Crvenka 2 16 6 1 9 420:430 9. Jedin. (NB) 16 6 1 9 396:411 10. Hajduk 16 6 1 9 431:458 11. Jabuka 15 5 2 8 404:423 12. Dalmatinac16 3 2 11 429:452 13. Ruma 15 4 0 11 400:502 14. Potisje 16 2 0 14 403:484

Radni~ki (B) – Vojvodina Futog – Kraguj Lazarevac – Takovo Po{tar – Sme~ 5 MD Zrewanin – Obili} Radni~ki (K) – Crnokosa 1. Sme~ 5 21 19 2. Radni~ki (K) 19 16 3. Kraguj 19 15 4. Crnokosa 19 13 5. Takovo 19 10 6. Futog 20 10 7. Zrewanin 19 9 8. Radni~ki (B) 19 6 9. Lazarevac 20 7 10. Po{tar 19 5 11. Vojvodina 19 5 12. Obili} 19 1

25

BORISLAV PETROVI], NEKADA[WI PRVOTIMAC VOJVODINE

ODBOJKA

Druga srpska liga – sever (m)

Napredak (A) – Spartak Morava – Mladost (Z) Radni~ki – Proleter NG Mladost (^) – Napredak (K) Beovuk – Crnokosa Partizan – Meridiana Plana – @elezni~ar

utorak19.mart2013.

tu je u Ita li ju na na ja ~e pi o nir sko tak mi ~e we i na da se do brim re zul ta ti ma. Ina ~e je od li~ na u~e ni ca, sa sve sa mim pe ti ca ma u dnev ni ku.

J. G.

Borislav Petrovi} s peharom Sredwoevropske lige

ko jim je ove se zo ne osvo jio Kup i Sred wo e vrop sku li gu i naj ve }i je fa vo rit za ti tu lu. Pe tro vi} je od boj ka {ki sta sao u no vo sad skoj Voj vo di ni, sa da je u or ga ni zo va nom klu bu, u ko jem je ve o ma ce wen.

– Po sle osva ja wa Ku pa Slo ve ni je, pre ne ko li ko da na smo uze li i tro fej u Sred wo e vrop skoj li gi. To kom ~i ta ve li ge ima li smo sa mo je dan po raz, a fi nal nom tur ni ru u Bra ti sla vi pri gr li li smo tro fej lak {e od o~e ki va nog. Glav ni smo fa vo ri ti za od bra nu na ci o nal ne ti tu le, {to me ~i ni ve o ma za do voq nim – sa op {tio je Pe tro vi}. l Kako ste do{li u Sloveniju?

– Ka da se ras pao Po a ti je, imao sam ne ko li ko po nu da, iza brao sam A] Vo lej pre Fri drihsha fe na i sma tram da ni sam po gre {io. Od li~ no sam se sna {ao, svi smo jed na ki kod tre ne ra Lu ke Sa la be, ko ji je ujed no i se lek tor Slo ve ni je. Pa `wu na se be skre nu li smo igra wem u Li gi {am pi o na, po seb no ka da smo po be di li ne ma~ ki Un ter ha -

je bar tre nut no u dru gom pla nu.

Imam ne ko li ko po nu da, naj bo qe su iz Ne ma~ ke, pa }u da iz va gam do kra ja se zo ne. U A] Vo le ju i ra ni je je bi lo pro ble ma s fi nan si ja ma, ali su svi igra ~i osta li, za i sta smo kao po ro di ca, pa mi

Jezik l Kako ste se sna{li sa slovena~kim jezikom?

– Imao sam na po ~et ku ma lo pro ble ma da raz u mem slo ve na~ ki, s tim {to su oni me ne sa vr {e no raz u me li. Ne zna ju Slo ven ci da pri ~a ju srp ski ali ga raz u me ju, s tim {to sam i ja ne {to na u ~io i ne ma mo pro ble ma s ko mu ni ka ci jom. ne bi te {ko pa lo i da osta nem.

No vi Sad ni je pre ko sve ta, ~e sto skok nem do ku }e, mo ji do |u ov de, pa je i to je dan od raz lo ga zbog ko jeg bi mo gao da osta nem u Qu bqa ni, ma da je od la zak re al ni ji– is ta kao je Bo ri slav Pe tro vi}.

M. Risti}

PRVA @ENSKA LIGA

Lak{e se di{e MD Zrewanin – Obili} 3:0 (25:16, 25:19, 25:16) ZRE WA NIN: No va ha la spor to va, gle da la ca oko 100. Su di je: [u }ur i Glu {ac (No vi Sad).

MD ZREWANIN: Ko pri vi ca, Bo lo zan, Ni ko li}, Mi lo {e vi}, No va ko vi}, Dap ~e vi}, De u ri}, Vu ko vi}, Mi le ki}, Vuj ni}, Pu {o wa, Bak maz.

OBILI]: Ve si}, A. Ko va ~e vi}, Bla `i}, J. Ko va ~e vi}, Pla zi ni}, Ivan ko vi}, Ro di}, Bje li}, Mir ko vi}, Je re mi}.

Od boj ka {i ce MD Zre wa ni na oprav da le su ulo gu fa vo ri ta i bez ve li kih na po ra sa vla da la be o grad ski Obi li} 3:0 (25:16, 25:19, 25:16). Zre wa nin ke su do {le do ve o ma va `nih bo do va u bor bi za op sta nak ( Ta ko vo uze lo bod La za rev cu), pa sa da lak {e di {u. Do ma }i tim je str pqi vo sa ku pqao bo do ve, a is ta kla se u pri je mu @eq ka Pu {o wa, ~i me je sa i gra ~i ca ma olak {a la da osva ja ju po e ne.

N. J.

@REB MASTERS TURNIRA U MAJAMIJU

Novak na Janka u ~etvrtfinalu?

Naj b o q i svet s ki te ni ser No vak \o ko vi} od bra nu ti tu le na Ma ster su u Ma ja mi ju po ~e }e u dru gom ko lu pro tiv bo qeg iz du e la @il Mi ler – Lu ka{ Ro sol. Ve} je od re |e no i da }e srp ski te ni ser me~ dru gog ko la igra ti u no }i iz me |u pet ka i su bo te s po ~et kom u 3 sa ta.No vak je imao do bar `reb na Flo ri di, u ~e tvrt fi na lu bi mo g ao da igra pro t iv Jan k a Tip sa re vi }a. Tip sa re vi} je po sta v qen za sed m og no s i o c a, slo bo dan je kao i \o ko vi} u pr voj run di, a u dru goj ga ~e ka

kva li fi kant ili Ma rin ko Ma to {e vi}. Tre }i srp ski pred stav nik Vik tor Tro ic ki star tu je od pr vog ko la gde ga ~e ka [pa nac Pa blo An du har.

Bo ja na Jo va nov ski u pr vom ko lu tur ni ra u Ma ja mi ju igra }e sa An dre om Pet ko vi} iz Ne ma~ ke, a Ana Iva no vi} i Je le na Jan k o v i} kao no s i t eq k e slo bod ne su na star tu. Ana }e se u dru gom ko lu sa sta ti sa bo qom iz me ~a Ani ka Bek – Ur su la Ra dvaw ska, dok }e Jan ko vi }e va ~e ka ti po bed ni cu du e la Vik to ri ja Du val – An drea Hla va~ ko va.

26

sport

utorak19.mart2013.

dnevnik

SA [A BO [KO VI] OKU PIO RE PRE ZEN TA TIV KE

ZIM SKO PR VEN STVO SR BI JE

Obo re no 16 re kor da

Ma ke don ke te sti ra ju Srp ki we

Rafael Nadal pobednik je turnira u Indijan Velsu. On je u dvoipo~asovnom finalnom me~u pobedio Argentinca Huana Martina del Potra sa 4:6, 6:3, 6:4. Ovo je Nadalu 53. trofej u karijeri, a 22. na turnirima Masters serije.

Tako|e, to je prva Nadalova titula na betonu jo{ od oktobra 2010. godine i trijumfa u Tokiju.

- Ovo je definitivno veoma emotivna pobeda. Tokom sedmomese~ne pauze se sva{ta desilo. Bilo je zaista te{kih trenutaka, sumwao sam u sebe, ali sam sada dokazao i sam sebi neke stvari - rekao je Nadal i osvrnuo se na finalni okr{aj: - Fantasti~no sam u{ao u me~, ali je onda Del Potro po~eo da igra mnogo agresivnije. Igrao sam previ{e agresivno, kada sam se umirio po~eo sam da igram boqe i sporije, ali moje kretawe na terenu je bilo neverovatno. Od tada sam odigrao fantasti~an me~ - istakao je Nadal, koji }e propustiti naredni turnir u Majamiju.

IN DI JAN VEL S

[a ra po voj tro fej Ruska teniserka Marija [arapova osvojila je 28. titulu u karijeri, po{to je u finalu turnira u Indijan Velsu pobedila Dankiwu Karolinu Voznijacki sa 6:2, 6:2. [arapova je bila superiorna tokom celog me~a.

Oba seta tekla su po identi~nom kalupu – [arapova je u prvom gemu napravila brejk, zatim bi bez problema ~uvala tu prednost, a u zavr{nici bi pravila jo{ jedan brejk. Na kraju, zavr{ila je posao za jedan ~as i 22 minuta igre – 6:2, 6:2. [arapova je posledwi put titulu u Indijan Velsu osvojila 2006. godine, a pro{le sezone izgubila je u finalu.

ATP LI STA

No vak ube dqiv Prvi teniser sveta Novak \okovi} i ove nedeqe je ubedqivo prvi na listi najuspe{nijih igra~a sveta (ATP) sa 13.280 bodova.

Prvi reket Srbije je pove}ao prednost u odnosu na drugoplasiranog Roxera Federera koji sada ima 8.715 poena. Janko Tipsarevi} i daqe je deveti sa 3.090 bodova, dok je Viktor Troicki sa 925 poena zadr`ao 44. poziciju. Du{an Lajovi} trenutno je 154, a Boris Pa{anski je 164.

TOP 10: 1.(1) Novak \okovi} (Srbija) 13.280 bodova, 2.(2) Roxer Federer ([vajcarska) - 8.715, 3.(3) Endi Marej (V. Britanija) 8.350, 4.

(5) Rafael Nadal ([panija) 6,745, 5.

(4) David Ferer ([panija) 6.630, 6.

(6) Toma{ Berdih (^e{ka) 5.010, 7.

(7) Huan Martin del Potro (Argentina) 4.830, 8. (8) @o Vilfred Conga (Francuska) 3.750, 9. (9) Janko Tipsarevi} (Srbija) 3.090, 10. (10) Ri{ar Gaske (Francuska) 2.960.

VTA LI STA

Na {e po pa da le Ana Ivanovi} pala je za ~etiri mesta na VTA listi i sada zauzima 17. poziciju sa 2.466 bodova. Jelena Jankovi} se spustila na listi za jedno mesto i trenutno je 24. sa 1.760 bodova, a plasman za jednu poziciju pokvarila je i Bojana Jovanovski koja je sada 41. sa 1.295 poena.

TOP 10: 1. (1) Serena Vilijams (SAD) 10.365 bodova, 2. (3) Marija [arapova (Rusija) 10.015, 3. (2) Viktorija Azarenka (Belorusija) 9.575, 4. (4) Agwe{ka Radvanska (Poqska) 7.395, 5. (5) Na Li (Kina) 5.880, 6. (6) An|elika Kerber (Nema~ka) 5.400, 7. (8) Sara Erani (Italija) 5.160, 8.

(7) Petra Kvitova (^e{ka) 5.150, 9.

(10) Karolina Voznijacki (Danska) 4. 130, 10. (9) Samanta Stosur (Australija) 4.005.

Sa stav Na okupu su - golmani: Katarina Toma{evi}, Jovana Risovi} i Ana Ka~arevi}, leva krila: Svetlana Ogwenovi}, Jelena Ni{avi} i Jovana Barto{i}, desna krila: Katarina Krpe`, Ivana Milo{evi} i Maja Lukovi}, pivoti: Sla|ana Pop – Lazi}, Dragana Cviji} i Marija Lojpur, bekovi: Andrea Leki}, Sawa Damwanovi}, Biqana Filipovi}, Jelena Eri}, Jovana Stoiqkovi}, Kristina Li{~evi}, Marina Dmitrovi}, Jelena Popovi}, Ivana Filipovi} i Jelena @ivkovi}.

Sa wa Dam wa no vi} i Sa {a Bo {ko vi}

na @ivkovi} i Maju Lukovi}.

- Skupili smo se posle tri meseca sa `eqom da nastavimo tamo gde smo stali. Ciq je da u decembru osvojimo medaqu na Svetskom prvenstvu, a da bismo to ostvarili moramo ~e{}e da se okupqamo i uigravamo. Ovo je po~etak pri-

prema i nadam se da }emo ih dobro iskoristiti - rekao je Bo{kovi} i dodao da do medaqe na SP ne}e biti nimalo lako do}i.

- Sada svi tra`e vi{e od nas.

Svesni smo da rezultati ne}e sami do}i i da moramo mnogo vi{e da radimo. Imamo zacrtani

ciq, ne}e nam biti lako, ali sve {to se na|e na tom putu mora}emo da pre|emo.

Selektor }e u narednih nekoliko dana imati priliku da proveri formu ekipe.

- Ima}emo dva treninga u Kragujevcu pred utakmice sa Makedonijom. To }e biti dobra provera da se podsetimo {ta smo radili pro{le godine. Prezadovoqan sam formom seniorki, svaka igra odli~no i verujem da }e to i pokazati na predstoje}im utakmicama - rekao je Bo{kovi}, dodaju}i da je posle EP sve vi{e devoj~ica po~elo da igra rukomet, {to ga ~ini posebno sre}nim.

Jedna od najboqih srpskih rukometa{ica Sawa Damwanovi} istakla je da }e me~evi sa Ma ke do ni jom bi ti od li ~an test.

- Za EP me ve`u samo lepa se}awa. Svetsko prvenstvo je opet kod nas, a dve utakmice sa selekcijom Makedonije pomo}i}e nam da se pripremimo. Svaka utakmica nam zna~i, gledamo da je odradimo {to boqe, radi}emo na taktici i sve devojke }e se okrenuti ka Svetskom {ampionatu - najavila je Sawa Damwanovi}.

J. G.

Ra do van Si qev ski

PR VA MU [KA LI GA – SE VER

PR VA @EN SKA LI GA – SE VER

Ukro }e ni Pa lan ~a ni

Raz li ka u kla si

Pro le ter Agro `iv – La vo vi 34:26 (16:8)

Mla dost (SC) ZRE WA NIN: Nova hala sportova, gledalaca: – Pro le ter Su per pro tein 200. Sudije: Ban~ov i Ivankov (Pan~evo). Sedmer15:27 (7:16) ci: Proleter Agro`iv 4(2) , Lavovi 1(1), iskqu~ewa: Proleter Agro`iv 14, Lavovi 12 minuta.

PRO LE TER AGRO @IV: Xami} (7 odbrana), Sl. Dimitri}, O.Joki} 7, Trnini}, V.Kne`evi} 2, Bjelica 3, ^agaq, Doko 3, A}imovi}, Ga}inovi} (8 odbrana, sedmerac), F.Joki}3, St.Dimitri} 3(2), Kostelac 3, Davidovi} 3, Gojkovi}, M. Kne`evi} 6.

LA VO VI: Porobi} 4, Kne`evi} 7, Pejak 1, Kolesar, Ra|enovi}1 , Kova~evi} 2, \uki} ( 2 odbrane, sedmerac), Kraq 2, Stanoj~i} (6 odbrana), Tankosi}, Jovi} 4, Novakovi} ({est odbrana, sedmerac), Perleta, Pu|a 5.

Rukometa{i Proletera savladali su Lavove iz Ba~ke Palanke, koji mogu da budu zadovoqni porazom od osam golova, jer kako je doma}in igrao trebalo je da pobeda bude mnogo ubedqivija.

Veoma dobre role na golu doma}ina imali su Xami} i Ga}inovi}, a efikasni su bili Ogwen Joki} i kod gostiju Milan Kne`evi}.

N. J.

ZRE WA NIN: Hala sportova Medison, gledalaca 200. Sudije: Dunkler (Sombor) i Martinovi} (NS). Sedmerci: Mladost 4(3), Proleter 5(4), iskqu~ewa: Mladost 8, Proleter 6 minuta.

MLA DOST (SC): Trnini}, Ra{eta 2, Jo{anovi} 3, Ze~evi} 1, Markov 1, Grmi} 2, Lakovi} 1, Arsi} 2, Krsti}, ]osi} 1.

PRO LE TER SU PER PRO TEIN: Dabi} 1, ^au{evi} 5, Gagi} 5, Mesaro{, Mo.I{panovi} 2, ^eti} 8, T. Savkovi} 3, Pocik, Tot 1, Brankovan, Jovica 1, M.Savkovic, Rajkovi}, Novakovi}, Vukovi}.

Zrewaninske rukometa{ice nisu imale mnogo pote{ko}a da savladaju ekipu Mladsti iz Srpske Crwe (27:15)i tako naprave jo{ jedan korak ka sredini prvoliga{ke tabele. Iskusni trener Dragan Lazarov pripremo je tim da u istom ritmu odigra ve}i deo me~a, a kao rezultat toga stigla je ubedqiva pobeda, mada je razlika u klasi bila o~igledna. N. Jo wev

Tri jumf Mi li ci o na ra i Te me rin ki Veterani Milicionara iz Novog Sada i veteranke Temerina pobednici su osmog me|unarodnog rukometnog turnira prijateqa, koji je proteklog vikenda odr`an, u organizaciji RK Novi Sad 021, u ka}kim dvoranama Hram i O[ „\ura Jak{i}”. Ovogodi{wa rukometna svetkovina biv{ih asova s pro-

La ga no do bo do va Voj vo di na - Te me rin 24:17 (11:7) NO VI SAD: Mala dvorana Spensa, gledalaca: 100, sudije: Radakovi} i Bakmaz (Novi Sad), sedmerci: Vojvodina 5 (5), Temerin 8 (3), iskqu~ewa: Vojvodina 10, temerin 6 minuta.

VOJ VO DI NA: Gute{a (13 odbrana, 3 sedmerca), Pudar 2, Ahac 4 (2), Pavlov 1 (1), Bojani} 1, Caki} 1, Ivanovi} 2, Paji}, Andrija{evi} 4, Berak, Ze~evi} 2, Beli} 5, Marjanac, Dmitrovi} 1 (1), Tamburi}, Koji} 1 (1).

TE ME RIN: Ivanov (10 odbrana), Mari~i} 2, Tepi}, Drugovi} 5 (2), Vukovi} 2 (1), Nikoli} 2, Blanu{a 1, Te{anovi}, Pani} (3 odbrane), Kremenovi}, Mora~a 2, Pavlov 3.

Rukometa{ice Vojvodine nisu imale te`ak zadatak da osvoje bodove u duelu s Temerinkama. Predube|ewe da je razlika u kvalitetu na wihovoj strani uticalo je na to da ne prika`u igru spram svog renomea, mada ih Temerinke ni u jednom momentu nisu rezultatsku ugrozile. Zahvaquju}i odbranama Jasmine Gute{e i dobrim rolama Jelene Andrija{evi} i Marte Beqi}, Vojvodina je osvojenim bodovima nastavila da prati lidera Kikindu.

J. Ga li}

Slo bo dan Di mi tri} (Pro le ter Agro `iv)

TUR NIR VE TE RA NA

Ninkov (Jugovi}), a strelac Zoran Kusovi} (NS 021).

I Temerinkama je ovo drugi trofej, u finalu pobedile su Izolu, dok je ekipi Akciji iz Qubqane pripalo tre}e mesto, a ~etvrto Virovitici. Za najboqu igra~icu progla{ena je Du{ica [piranec (Virovitica), najboqi ~uvar mre`e je Adel

Kapiteni pobednika: Mi len ko Ze ~e vi} i Branislava Vajagi} - Stevi}

stora SFR Jugoslavije (Slovenije, Hrvatske, Republike Srpske, BiH, Crne Gore i Srbije) nadma{ila je sva o~ekivawa, posebno po broju u~esnika. Na turniru se nadmetalo 34 veteranske ekipe (24 mu{ke i 10 `enskih).

Milicionaru je drugi put po{lo za rukom da osvoji ovaj turnir, drugo mesto osvojio je Novi Sad 021, a tre}e Jugovi}. Za najboqeg igra~a progla{en je Du{ko Milinovi} (Milicionar), najboqi golman je Dimitrije

Ivan~i} (Izola), strelac Marina Bulovi} (Temerin), dok je MVP Sawa [trbac iz Izole.

U ime organizatora, Petar Voki} zahvalio se gradona~elniku Milo{u Vu~evi}u i ~lanu Gradskog ve}a za sport Predragu Svilaru na podr{ci, kao i sponzorima i donatorima: DOO Stringer, DOO Romaks trejd, Kwigovostvena agencija Klaris, RK Jugovi} Unimet, O[ „\ura Jak{i}” i Hotelu „Novi Sad”.

J. Ga li}

Na Zimskom dr`avnom prvenstvu u plivawu za kadete, omladince i apsolutnu kategoriju, odr`anom u Zrewaninu, oboreno je 16 dr`avnih rekorda (osam u apsolutnoj, tri u juniorskoj i pet u kadetskoj). Nastupilo je 353 pliva~a i pliva~ica iz 51 kluba.

Prvak u ekipnoj kadetskoj kategoriji je Novi Sad, ispred Vojvodine i Spartaka. U juniorskoj kategoriji najboqa ekipa je Partizan iz Beograda, druga je Vojvodina, a tre}i Novi Sad. Po {est zlatnih odli~ja u tri dana takmi~ewa osvojili su ~lanovi novosadske Vojvodine Radovan Siqevski i Stefan [orak. Siqevski je slavio na 50 i 100 slobodno i 50 delfin i u {tafetama na 4h100 slobodno, 4h200 slobodno (nacionalni rekord) i 4h100 me-

Fo to: F. Ba ki}

Na da lu ti tu la

Fo to: F. Ba ki}

Ra fael Na dal

TUR NIR U IN DI JAN VEL SU

Rukometa{ice Srbije }e u Kragujevac, u okviru EHF sedmice, odraditi nekoliko treninga i odigrati dve kontrolne utakmice s Makedonijom, prvu u ~etvrtak u 18 ~asova, a drugu u subotu u 14 ~asova. Selektor Sa{a Bo{kovi} je okupio rukometa{ice koje su se takmi~ile na Evropskom prvenstvu 2012. Jedino izostaje Sawa Rajovi} (povreda), ali zato ozbiqno ra~una na Draganu Cviji}, Jele-

{ovito (nacionalni rekord), dok je srebro uzeo na 100 delfin. [orak je najboqi bio na 200, 400 (nacionalni rekord) i 800 slobodno (nacionalni rekord) i u {tafetama 4h100 i 4h200 slobodno i 4h100 me{ovito. ^aba Sila|i iz zrewaninskog Proletera je bio zlatni na 50, 100 i 200 le|no (nacionalni rekord), Igor Terzi} iz Vojvodine je bio zlatni na 1500 slobodno i u {tafetama 4h200 slobodno i 4h100 me{ovito, te srebrni na 200 le|no i bronzani na 800 slobodno, a Ivan Len|er (Proleter) je dominirao u svojoj disciplini na 100 delfin.

Kod devojaka Tijana Vukanovi} iz novosadske Vojvodine osvojila je {est zlatnih medaqa: na 100 (nacionalni rekord) i 200 delfin (nacionalni rekord), 200 slobodno, kao i u {tafetama 4h10 i 4h200 slobodno i 4h100 me{ovito. Miroslava Najdanovski (Novi Sad) dominirala je na 50 i 100 slobodno i na 100 me{ovito. Jovana Bogdanovi} iz beogradskog Partizana zlatna je bila na 50, 100 i 200 prsno, a uzela je dva srebra u {tafetama 4h200 slobodno i 4h100 me{ovito. G. M.

GE ARD AJE TO VI] SE PRI PRE MA ZA OD BRA NU EVROP SKE TI TU LE

Spek takl u Spen su Na{ profesionalni bokser Geard Ajetovi} u oktobru pro{le godine osvojio je evropsku titulu u VBO asocijaciji, u supersredwoj kategoriji. Sada se sprema za odbranu {ampionskog pojasa( 6. aprila u velikoj sali novosadskog Spensa) i o~ekuje veliku podr{ku qubiteqa boksa iz rodnog Beo~ina i Novog Sada. Redovno trenira sa poznatim stru~wakom Stevanom Pa{}anom u BK Novi Sad. Proveo je Ajetovi} osam dana u Hrvatskoj, gde je speringovao sa Stjepanom Bo`i}em i Crnogorcem Miloradom @i`i}em.

- Dobro mi je do{ao sparing s tim momcima, a vi{e sam radio sa @i`i}em, koji se sprema da napadne mediteransku titulu u VBC verziji. On je ne{to lak{i od mene i veoma je dobar bokser – rekao je Geard.

Rival bi trebalo da mu bude Italijan Lorenco Di \akomo.

Ula zni ce od utor ka Ulaznice za profesionalni me~ Gearda Ajetovi}a prodava}e se od utorka na blagajni Spensa i u htelu Park, karta za tribine je 500 dinara, a za parter 800 dinara. Uz Gejin me~, odr`a}e se jo{ ~etiri uvodne borbe.

Ge ard Aje to vi}

- On je odli~an borac. Do sada je u profesionalnom ringu ostvario 41 pobedu, do`iveo je sedam poraza i jednom boksovao nere{enu. Bio je evropski prvak i borio se za svetsku titulu.

Ima Ajetovi} problema oko pronalaska novca za me~, {to ga ne}e spre~iti da Novosa|anima, Beo~incima i ostalim po{tovaocima plemenite ve{tine ne pru`i {ansu da ga vide u najboqem svetlu.

- ^ini mi se da se kod na uspesi ba{ ne vrednuju mnogo. Ipak, odavde sam krenuo u osvajawe bokserskih visina, a mnogo mi je pomogla Elektrovojvodina i jo{ nekoliko qudi dobre voqe, kao {to je Ratko Butorovi}. Dakle, oni su zaslu`ili da se borim i poklonim im titulu, a ja verujem da }e to biti pravi bokserski spektakl – naglasio je Ajetovi}.

M. Pa vlo vi}

SPORT

dnevnik UZ NEUSPEH HAJDUKA U KRAGUJEVCU

utorak19.mart2013.

27

VOJVODINA DOMA]IN DOWEM SREMU (14.30)

Na kon od li~ ne igre i ube dqi ve po be de pro tiv Ja go di ne u me ~u s OFK Be o gra dom (3:0) fud ba le ri Haj du ka su na pu sti li sta dion u Kra gu jev cu po gnu tih gla va, iako su ih bu kval no se kun de de li le od bo da (2:3).

- Po raz nam je te {ko pao, ali tre ba ima ti u vi du ~i we ni cu da mi ni smo Man ~e ster pa da mo `e mo po be |i va ti u ni zu. Na {e je da igra mo na po be du i mi to ra di mo. Ni kog se ne bo ji mo, nig de se ni smo po vu kli is pred pro tiv ni ka sa meg da na. I u Kra gu jev cu smo do bro od i g ra l i dru g o po l u v re m e.

Sma tram da smo nad i gra li do ma }i na, sre }e nam je ne do sta ja lo i za to smo iz gu bi li. Na rav no, iz gu bi li smo zbog na {ih gre {a ka, a do ma }in je ve ro vat no i za slu `io tu sre }u. Sre }a do |e i ode, pa mi osta je da se na dam da }e sle de }i put bi ti na na {oj stra ni – ka `e {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Mi lan Mi la no vi}. [ta za me ra te igra ~i ma?

- Na pra vi li smo gre {ke kod sva tri go la, a po be do no sni je pri ~a za se be, sa vi {e od 30 me ta ra lop ta je le te la i u{la u na {u mre `u. Mo gli smo i tre ba lo dru ga ~i je da re a gu je mo.

Je li se mo glo u tim za vr {nim mi nu ti ma sa klu pe re a go va ti ?

- U tim tre nu ci ma ve o ma te {ko je do zva ti igra ~e, a svi sa klu pe smo ih zva li, ne sa mo ja.

Upu }i va li smo i pri med be i pre po ru ke, ali ni smo us pe li u to me, a iz me ne su ve} bi le oba vqe ne.

Haj duk je na stu pio sa no vom {to per skom li ni jom, Pe ka ri} i La li} ni su mo gli da na stu pe.

- O ka drov skim pro ble mi ma ni smo go vo ri li ni pre utak mi ce i to ne tre ba da bu de ali bi za ne u speh – ja san je Mi lan Mi la no vi}. \. Bojani}

Motiva na pretek Sport sko je pra vi lo da je naj te `e po be di ti una pred do bi je nu utak mi cu, {to je slu ~aj s fud ba le ri ma Voj vo di ne u da na {wem du e lu s ni ma lo na iv nim ti mom Do weg Sre ma (zbog vre men skih ne pri li ka ova utak mi ca je od ne de qe po me re na za da nas). Ulo ga fa vo ri ta pri pa da No vo sa |a na, s tim {to i Srem ci ima ju svo je pla no ve, ta ko da se na „Ka ra |or |u” mo `e o~e ki va ti do bar fud bal i za ni mqi va utak mi ca.

- Na {a je oba ve za, i pred na ma sa mi ma i pred na {im na vi ja ~i ma, da po no vi mo do bru igru iz du e la s OFK Be o gra dom i da u su sret u|e mo s istim ni vo om `e qe i mo ti va ci je. Pred na ma je te `ak za da tak, jer Srem ci ni su ni ma lo na i van ri val. Ra di se o de fan ziv no do bro or ga ni zo va noj eki pi ko ja {an su tra `i u kon tra na pa di ma i zbog to ga is ti ~em da mo ra mo da bu de mo opre zni. Kva li tet za po be du po se du je mo, zna ~i mo ra mo „sa mo“ da bu de mo mo ti vi sa ni i da na te re nu po ka `e mo kva li tet ko ji evi dent no po se du je mo - re kao je {ef stru~ nog {ta ba Ne boj {a Vig we vi}.

Vig we vi} ne }e mo }i da ra ~u na na Ne ma wu Ra do ja zbog oba ve ze u mla doj re pre zen ta ci ji Sr -

Tradicija uz Novosa|ane Do sa da su se Voj vo di na i Do wi Srem sa sta ja li pet pu ta u pr ven stve nim kup i pri ja teq skim me ~e vi ma. Tra di ci ja je na stra ni No vo sa |a na, ko ji su za be le `i li ~e ti ri po be de, uz je dan ne re {en is hod (ol raz li ka 4:0).

bor be nost i ube |en sam da }e ta ko i bi ti. Po zi vam na vi ja ~e da u {to ve }em bro ju is pu ne tri bi ne na „Ka ra |or |u“, jer nam je lak {e i lep {e da igra mo ka da su uz nas i ka da su na{ 12. igra~. Uko li ko po be di mo, a na dam se da ho }e mo, ima mo pri li ku da se na ta be li iz jed na ~i mo s Cr ve nom zve zdom i ve ru jem da je to do vo qan po ziv gle da o ci ma za do bru po se tu. Zna ~i, ima mo mo ti va na pre tek da od i gra mo mak si mal no mo ti vi sa no i da stig ne mo do `e qe ne po be de. Ose }am se ve o ma do bro po sle po vre de, ra dim pu -

Bez provera tokom pauze Po sle su sre ta s Do wim Sre mom, pr va na red na pr ven stve na utak mi ca fud ba le re Voj vo di ne o~e ku je 30. mar ta u Ja go di ni. Pi ta li smo Vig we vi }a da li to kom pa u ze pla ni ra ne ku pro ve re nu utak mi cu.

- Ima li smo ne ke ide je, ali smo od wih, za sa da, od u sta li. Naj ve ro vat ni je ne }e mo od i gra ti ni jed nu kon trol nu utak mi cu, ma da ni je ne mo gu }e da pro me ni mo od lu ku. Sve za vi si od vre men skih pri li ka - od go vo rio je tre ner.

Fo to: F. Ba ki}

Gre{kama u poraz

Bu ko rac i Po le ta no vi} i da nas }e se na „Ka ra |or |u” nad i gra va ti

bi je i En ver Ali vo di} zbog `u tih kar to na.

- Ne iz ve sno je i u~e {}e Bo ja na Na sti }a ko jeg sam pla ni rao da po~ ne da na {wi su sret – ob ja snio je Vig we vi}. – Ima mo, ipak, do voq no igra ~a u ro ta ci ji i si gu ran sam da oni ko ji su do sa da utak mi ce po ~i wa li s klu pe go re od `e qe i hte wa da po ka `u da na wih mo `e mo i mo ra mo da

PROMENA NA KLUPI ZVEZDE

Sa Pinto mewa Jankovi}a Alek san dar Jan ko vi} okon ~ao je svoj dru gi tre ner ski man dat na Ma ra ka ni. Bi lo je ja sno da na kon jo{ jed nog ble dog iz da wa i po ra za u Ni {u kri zu igre i re zul ta ta mo `e sa mo da za u sta vi pro me na na klu pi. Tra `io se mo dus za ra sta nak.

- Ne ma sme ne ili ostav ke, ve} je po sre di spo ra zum ni pre kid sa rad we. Jan ko vi} je ve li ki Zve zda{, po {ten mo mak, ko ji je pre u zeo eki pu u te {kim tre nu ci ma. Shva tio je da ne ide vi {e ova ko, pa smo se pri ja teq ski raz i {li.

Vra ta klu ba }e mu uvek bi ti otvo r e n a- sa o p { tio je pot pred sed ni ki klu ba Sla vi {a Ko ke za, od lu ku Uprav nog od bo ra ko ja se na slu }i va la i pre sed ni ce.

Ru ko vod stvo Zve zde je mu we vi to re a go va lo, a sport ski di rek tor Zo ran Sto ja di no vi}

Ri kar do Sa Pin to

imao je sprem nog „xo ke ra” iz ino stran stva, Por tu gal ca Ri kar da Sa Pin ta (41).

Ne ka da vr sni, ve o ma tem pe ra ment ni, na pa da~ imao je bo ga tu igra~ ku ka ri je ru u ko joj je bra nio bo je Sal ge i ro {a, Spor t in g a, So s i j e d a d a i Stan dar da. Dres re pre zen ta ci je Por tu ga la no sio je 45 pu ta, a po sti gao je de vet go lo va.

U tre ner skoj ka ri je ri ne ma pu no is ku stva, se deo je na klu pi Le i ri je (kao po mo} nik) i li s a b on s kog Spor t in g a gde mu je po sle po la go di ne uru ~en ot kaz zbog ne u spe ha na evrop s koj sce n i, po r a z a od Vi de o to na.

Eki pu }e pre u ze ti od sre de, pret hod no }e bi ti upri li ~e na pro mo ci ja, a u pri log mu ide i dvno e deq na pu a za u pr ven stvu, ka ko bi se upo znao sa igra~ kim ka drom.

Z. Rangelov

DOBRO RASPOLO@EWE U PARTIZANU

Caruju na vrhu tabele Fud ba le ri Par ti za na su u pr va ~e ti ri ko la pro le} ne po lu se zo ne za be le `i li sve ~e ti ri po be de i su ve re no ca ru ju na vr hu ta be le. Tri jumf nad OFK Be o gra dom (2:0) u~vr stio je Be o gra |a ne na pre sto lu, sa ~ak 11 bo do va vi {e u od no su na pra ti o ce.

Dvo ne deq nu pa u zu cr no - be li su sa ~e ka li u sjaj nom ras po lo `e wu, na mer ni da se ri ju po be da po sle to ga i na sta ve.

Par ti zan ovog pro le }a igra je dan sa svim dru ga ~i ji fud bal.

U for ma ci ji 4-4-2 svi u~e stvu ju u na pa du, kao i u de fan zi vi.

Pre sing na po lo vi ni pro tiv ni ka do neo je kva li tet ko ji do sa da ni su ima li. Pro tiv nik se pri mo ra na gre {ku, a on da mu we vi to sev ne kon tra. Zbog to ga ne ~u de dva go la de snog ve znog Pre -

dra ga Lu ke, kao i sve ~e {}i ula zak u {an se be ko va, pre sve ga Alek san dra Miq ko vi }a, ko ji je pro tiv OFK Be o gra da imao ko lo sal nu pri li ku, ali je ni je is ko ri stio.

- @ao mi je {to ni sam po sti gao gol. Da sam bio pre ci zan u 41. mi nu tu da le ko lak {e bi smo igra li dru go po lu vre me. Na sre }u, u na stav ku smo br zo po sti gli dva go la i za slu `e no tri jum fo va li - ka `e Miq ko vi}.

Zbog pro ma {a ja Miq ko vi} se na {ao na uda ru na vi ja ~a ko ji su mu zvi `da li pri sva kom na red nom kon tak tu sa lop tom.

- Hteo sam naj bo qe, ali ni je ta ko is pa lo. Raz u mem gnev na vi ja ~a, pro pu stio sam pri li ku da na~ nem pro tiv ni ka. Ipak, mi slim da ni sam za slu `io zvi -

`du ke jer mi se ~i ni da mi je ovo jed na od bo qih se zo na u Par ti za nu. Tre ner Ver me zo vi} mi je dao slo bo du i mi slim da na pra vi na ~in to ko ri stim. A, uve ren sam da }e do }i i go lo vi.

Miq ko vi} je deo od bra ne ko ja ovog pro le }a ni je pri mi la ni je dan gol. De sni bek i to is ti ~e u svo ju od bra nu.

- Tre ner Ver me zo vi} je po sta vio do bro tak ti ku ta ko da pro tiv ni ci {to ma we ula ze u {an se. Igra mo vi sok pre sing i u tan de mu sa ve znim re dom pre ki da mo ak ci je ri va la ve} na sre di ni te re na. Mi de fan ziv ci se sjaj no sna la zi mo pri ta kvoj igri, {to je vi dqi vo i po re zul ta ti ma. Sa mo da ta ko na sta vi mo - na da se de sni bek Par ti za na.

I. Lazarevi}

ra ~u na mo. Tu su [u {war i Smiq ni} ko ji kao za pe te pu {ke ~e ka ju pri li ku, znam da je sli~ na si tu a ci ja i s osta lim fud ba le ri ma. O~e ku jem da }e svi pru `i ti mak si mum i ne pla {im se za is hod utak mi ce, ve ru jem u na {u po be du ko ja bi nam omo gu }i la mi ran od la zak na pa u zu i mir ne pri pre me za utak mi ce ko je su pred na ma.

Je dan od igra ~a ko ji }e da nas si gur no za i gra ti od pr vog mi nu ta je Mar ko Po le ta no vi}.

- Do wi Srem je do bra eki pa ko ja re zul ta ti ma to kom pro le }a to ni je po ka za la u pu noj me ri.

Kva li tet je, ipak, na na {oj stra ni, s tim {to ta kav stav mo ra mo da po tvr di mo i na te re nu.

Sva ko od nas tre ba da po ka `e ve li ku `e qu, od go vor nost i

nim tem pom i ve ru jem u jo{ boqe re zul ta te Voj vo di ne u nastav ku pr ven stva - re kao je mla di re pre zen ta ti vac Po le tano vi}.

Bes plat ne ula zni ce za tri bi ne gle da o ci }e mo }i da se pre u- zmu na bla gaj na ma sta di o na ko je }e bi ti otvo re ne od 12.30, a utak mi ca po ~i we u 14.30 ~a so va.

A. Predojevi}

Sport

MARKO POLETANOVI], PRVOTIMAC VOJVODINE Dowi Srem je kvalitetna ekipa, ~iji rezultati ovog prole}a to ne potvr|uju u punoj meri.Ipak, kvalitet je na na{oj strani i uz podr{ku navija~a verujem da }emo pobediti i izjedna~iti se sa Zvezdom po broju bodova na tabeli.

Str. 27.

REPREZENTACIJA SRBIJE PO^ELA PRIPREME ZA DUELE SA HRVATSKOM I [KOTSKOM

Uko li ko ro vi ti Mar ko [}e po vi} ne bu de spre man za me~ u Za gre bu, se lek tor Mi haj lo vi} na ja vio je mo gu} nost po zi va jo{ jed nom na pa da ~u. Iz bor je pao na Alek sna dra Mi tro vi }a, ko ji je ju ~e u Pa zo vi oba vio raz go vor sa se lek to rom.

- Bi }u na stend-ba ju, na ras po la ga wu mla doj re pre zen ta ci ji, spre man da usko ~im u A tim, ako se lek tor ta ko od lu ~i - krat ko je sa op {tio Mi tro vi}.

Stankovi} uz orlove No va po vre da ome la je De ja na Stan ko vi }a da re ak ti vi ra svoj sta tus u na ci o nal nom ti mu. Sti gao je na vre me u Sta ru Pa zo vu da po zdra vi re pre zen ta tiv ce, po tom du go raz go va rao sa se lek to rom Mi haj lo vi }em, a bi }e uz eki pu i na su sre tu u Za gre bu.

Promocija Kwi ga „^i le an ci”(autor Gra da Bran ko vi}, a pro je kat iz da va~ ke ku }e „Vi {e od spor ta”, no vi na ra Vla di mi ra Stan ko vi }a) pro mo vi sa na je u Sport skom cen tru FSS. Po red broj nih pred stav ni ka me di ja, pro mo ci ji su pri su stvo va la i dvo ji ca re pre zen ta ti va ca iz ~i le an ske ge ne ra ci je, Gor dan Pe tri} i De jan An to ni}, kao i ta da {wi le kar pla vih dr Mi lo rad Er ceg, ko ji je po no sno po ka zao zlat nu me da qu sa Mon di ja la.

VLADIMIR STOJKOVI] O DUELU SA HRVATSKOM

Jedna sasvim (ne)obi~na utakmica Ope r a c i j a Za g reb i ka s ni j e [kot s ka po ~e la je oku pqa wem re p re z en t a t i v a c a u Sport skom cen tru u Sta roj Pa zo vi. Dok se se lek tor Si ni {a Mi haj lo vi} re lak si rao fu tin gom pri sti za li su igra ~i iz raz l i ~ i t ih kra j e v a Evro pe i od mah bi li na me ti iz u zet no ve li kog bro ja pred stav ni ka sed me si le, me |u ko ji ma su bi le i TV eki pe iz Hr vat ske.

- Ka kva gu `va, jel ovo ne ka svad ba - na {a lio se ka pi ten or lo va Bra ni slav Iva no vi}.

U cen tru pa `we na {ao se gol man Vla di mir Stoj ko vi}, ko me su me di ji u Hr vat skoj po sve ti li ogrom nu pa `wu, uz ne ba{ pri klad ne to no ve.

- Sve sam vi deo i pro ~i tao, na zi va ju me Mu sta fa. Ne mam ni ka kav ko men tar. Utak mi ca je u pe tak, ne ka na te re nu do ka `u svo je tvrd we da su za kla su bo qi - kon sta to vao je Stoj ko vi}.

Stra ha od pa kla u Mak si mi ru ne ma.

- To li ko se pla {im da ovih da na ne mo gu mir no da spa vam. [a lim se, na rav no. Ovo je jed na obi~ na utak mi ca, ne ma ele me na ta da se ula zi u bi lo ka kvu pa ni ku - do dao je Stoj ko vi}.

Bez ob zi ra na `e qe da se iz beg ne spe ci fi~ nost pred sto je }eg meg da na, to pro sto iz gle da kao ne mo gu }a mi si ja.

- Sve stan sam da zbog svih de {a va wa i bur ne isto ri je na

ovim pro sto ri ma me~ do bi ja eti ke tu „vi {e od igre”, da ten zi ja po sto ji. Ali, to je i da qe sa mo fud bal. Na wi ma je da se bo dre, da tra `e mo ti ve u spo red nim i ne bit nim stva ri ma. Ovo je sport. Mi }e mo oti }i ta mo da od i gra mo naj bo qe {to mo `e mo, da pru `i mo mak si mum i da pro ba mo da iz vu ~e mo naj bo qi mo gu }i re zul tat mir no ka `e Stoj ko vi}.

Pro vo ka ci je sa tr bi na su sa svim iz ve sne.

- To je u da na {wem fud ba lu nor mal no. Ko ni je spre man da ih iz dr `i ne tre ba da se ba vi spor tom. Sva ki pro fe si o na lac tre ba lo bi da bu de spre man i na pro vo ka ci je. Pe tak je bli zu, vi de }e mo {ta }e i ka ko bi ti - is ka zao je pu nu psi ho lo {ku sta bil nost na{ ~u var mre `e.

Re~-dve i o vr snim na pa da ~i ma Man xu ki }u, Oli }u, Edu ar du, Mo dri ~u...

- Re al no, vr hun ska su re pre zen ta ci ja, ko ja ima ne 11, ne go mo `da i 30 od li~ nih fud ba le ra, od ko jih pre ti opa snost od pr vog do po sled weg mi nu ta.

Da iza |u i sa dru gim ti mom, bi li bi pod jed na ko ja ki. Fa vo ri ti su na pa pi ru. Ima mo ve li ki re spekt pre ma wi ho vom kva li te tu i is ku stvu, ali ne i strah. Sve }e se vi de ti na te re nu - za vr {io je Stoj ko vi}.

Or lo vi su u po po dnev nim ~a s o v i m a od r a d i l i i pr v i tre ning.

Z. Rangelov

Fo to: Star sport fo to

Mitrovi} u rezervi

Ne ma stra ha: Vla di mir Stoj ko vi}

NASTASI] NAJAVIO PODR[KU ORLOVIMA IZ MAN^ESTERA

Yeko navija za Srbiju

Mi haj lo Jan ko vi} i To mi slav Ka ra yi}

„Akva viva” novi sponzor Fud bal ski sa vez Sr bi je do bio je zna ~aj no „po ja ~a we” i re no mi ra nog part ne ra po {to je pot pi sao spon zor ski ugo vor sa „Akva vi vom”.

Sve ~a na ce re mo ni ja ozva ni ~e wa dvo go di {we sa rad we odr `a na je u Sport skom cen tru u Sta roj Pa zo vi, a pot pis na ugo vor o spon zor stvu sta vi li su To mi slav Ka ra xi}, pred sed nik FSS i Mi ha i lo Jan ko vi}, ge ne ral ni di rek tor Kom pa ni je „Kwaz Mi lo{”.

Ma ti ja Na sta si}, de fan zi vac an ~e ster si ti ja i je dan od stu bo va srp ske od bra ne ve ru je da se mo `e pro na }i re {e we za fa vo ri zo va ne Hr va te.

- O~e ku je nas iz u zet na utak mi ca o ko joj se mno go pri ~a lo pret h od n ih me s e c i. Mi smo sprem ni. Na red nih da na }e mo po k u { a t i da se {to bo q e uigra mo i pri pre mi mo psi hi~ ki, {to je ve o ma bit no pred ova kvu vr stu me ~e va. Tru di }e mo se da mo ti va ci ja ne bu de to li ko ve li ka ka ko nas ne bi spu ta la na te re nu - sma tra Na sta si}.

Atom ski na pad Hr va ta je u pu noj for mi.

- Iz u zet na su re pre zen ta ci ja, ali isto ta ko i mi ima mo na {e adu te. Na dam se da }e mo to po ka za ti u Za gre bu. Ima mo po ten ci jal da na pad ne mo Hr va te.

Ali, sve za vi si od to ga ka ko }e se od vi ja ti me~. Na rav no da }e mo se u od re |e nim de lo vi ma utak mi ce i bra ni ti, u ne kim na pa da ti. Va `no je da sa ~u va mo

Ma ti ja Na sta si}

kon cen tra ci ju i mir ka ko bi smo spro ve li u de lo tak ti~ ke za mi sli - do dao je Na sta si}.

Na kra j u po u z da ni {to per or lo va ot kri va da se o du e lu Sr bi ja i Hr vat ska pri ~a i u

we go vom klu bu, Ma ~e ster si ti ju.

- Edin Xe ko, moj sa i gra~, po ru ~io je Ko la ro vu i me ni da }e na vi ja ti za na {u re pre zen ta ci ju - ka `e Na sta si}.

Z. R.

DARIJO SRNA, KAPITEN HRVATA

Hladne glave do pobede Utak mi ca svih utak mi ca ne str pqi vo se i{ ~e ku je ve} me se ci ma, a Hr va ti na ja vqu ju po be du. U ho tel „As“, ba zu hr vat skog ti ma, sti gla je ve }i na fud ba le ra, Da ri jo Sr na, Lu ka Mo dri}, Ni ki ca Je la vi}, Ma rio Man xu ki}, Og wen Vu ko je vi}, De jan Lo vren i Edu ar do da Sil va.

- Po be di }e mo Sr bi ju. Ovo je po seb na utak mi ca za sve Hr va te - re kao je ka pi ten Sr na.

Na pi ta we da pro ko men ta ri {e iz ja vu se lek to ra Sr bi je Si ni {e Mi haj lo vi }a da or lo vi do la ze u Za greb da se za ba ve, Sr na je re kao: - Mo gu oni da se za ba vqa ju, ali smo mi bo qi tim. Po {tu je mo pro tiv ni ka, ali }e mo ju ri ti po be du.

Isto ri ju tre ba da osta vi mo iza se be, smi ri mo stra sti i osta ne mo hlad ne gla ve. Ta ko mo `e mo do po be de.

IGOR [TIMAC, SELEKTOR HRVATSKE

Ako sam ja zabrinut, kako je Mihi?

Se lek tor Hr vat ske Igor [ti mac re kao je da we gov tim ne }e po no vi ti gre {ke iz me ~a sa Sr bi jom na pra vqe ne 1999.

- Naj sre} ni ji sam ~o vek na sve tu jer mo ji igra ~i igra ju do bro u svo jim klu bo vi ma. Dru ga stvar ko ja me po seb no za do vqa va je at mos fe ra. Ovaj tim }e sa mo na pre do va ti. Ne ba vi mo se pre vi {e kal ku la ci ja ma, ali smo stvo ri li od li~ ne uslo ve da sa no va tri bo da prak ti~ no eli mi ni {e mo Sr bi ju re kao je [ti mac. - Do bra stvar je {to ja imam is ku stvo igra wa ova kvih utak mi ca i sve stan sam ne kih gre {a ka iz pro {lo sti i me ~e va u ko joj smo iz go re li i ni smo oti {li na ve li ko tak mi ~e we. To se sa da ne }e de si ti. Ne ose }am eufo ri ju, ona nas ne }e za hva ti ti.

Srp ske no vi na re po seb no je za ni ma lo da li hr vat skog se lek to ra bri ne do bra for ma srp skih na pa da ~a.

- Ako bi one me ne za bri wa va li, on da bi Si ni {a Mi haj lo vi} bio na psi hi ja tri ji zbog Je la vi }a, Oli }a, Man xu ki }a - is ta kao je [ti mac. [ti mac je, ta ko |e, is ta kao da srp ska od bra na ni je bo qa od hr vat ske.

- Ja ki su ka da ih gle dam po je di na~ no i po ti tu la ma ko je su osvo ji li. Iza zi va ju ve li ko po {to va we, ali ne bih re kao da su bo qi od nas. Ako po gle da te ko li ko smo go lo va pri mi li mi, a ko li ko oni, vi de }e te da smo mi bo qi - sma tra [ti mac.