Dnevnik 18.mart 2013. by Dnevnik Web

NOVI SAD *

PONEDEQAK 18. MART 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23738 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ISTEKAO ROK ZA PODNO[EWE PRIJAVE ZA POREZ NA VELIKE PLATE

Tre ba oglo bi ti 20.000 bo ga ta {a str. 5

„ D N E V N I K O V A ” T E M A : PROSJA^EWE I GATAWE KAO ZANAT

KAKO ]E SE GLASATI ZA REPUBLI^KI I POKRAJINSKI PARLAMENT

DS ne }e da me wa iz bor ni si stem u Voj vo di ni

str. 3

DEVET GODINA OD POGROMA SRBA NA KOSMETU

Da ~i}: Ne }e mo iz da ti svoj na rod DOMA]E KOMPANIJE SLABO ULA@U U INOSTRANSTVO

Ne ma mo mi pa ra za tu |e fir me str. 4

Foto: N. Stojanovi}

str. 2

Mi lo sti wu na uli ci tra `e i de ca i sta ri ji

str. 9

ZA[TITA TRUDNICA I PORODIQA

Ot kaz kao ne mo gu }a mi si ja

str. 7

NASLOVI

Politika 2 Vu~i}: Novi talas `estoke borbe protiv korupcije i kriminala 2 Palma „ne}e” Emirate 3 Bajatovi}: Mobilizacija SPS-a 3 \ilas: Nismo krivi za sve lo{e u Srbiji

Reporta`e 6 Ko fabri~ki magacin pro|e, u svetsku elitu do|e

Dru{tvo 7 Direktori bez licence ~ekaju pravilnik

Crna

Foto: F. Baki}

Vetar i ki{a Najvi{a temperatura 12 °S

Vojvodina 12 Deca sawaju kupatilo i struju 13 Devet godina tra`e svoja prava

Novi Sad

Ekonomija 4 Gra|evinari obnavqaju Irak 5 „Agro`iv” i „Azotara” moraju oti}i u tu|e ruke

Kultura 11 Nedostatak novih doma}ih drama

15 I ovog leta ulaz na [trand 50 dinara 9 Prona|en le{ mladi}a u Be~eju

15 Baletska i Muzi~ka {kola gradi}e se na Limanu

vojvodina

dnevnik

Та миш у по ра сту ПАН ЧЕ ВО: Ни во во де на ре ци Та миш је у по след ња че ти ри да на по рас тао пре ко два ме тра. Због по ра ста ни воа ре ке у опа сно сти су пло ви ла, па је На у тич ки клуб „Та миш - Пан че во„, по звао вла сни ке ча ма ца да обез бе де сво ја пло ви ла. Тре нут на ви си на во де је 514 сан ти ме та ра, а у на ред ном пе ри о ду оче ку је се по раст за још два де с е т ак сан ти ме т а ра по прог но за ма Хи дро ме те ро ло шког за во да Ср би је. Не ки чам ци су већ уко ло ње њи, а чу ва ри ра де 24 са та и во де ра чу на да се не де си из не на ђе ње у ви ду по пла ва у мар ту. Иако си ту а ци ја ни је алар мант на Во до при вред но пред у зе ће „Та миш-Ду нав” ће од да нас по че ти ре дов ну од бра ну од по пла ва, а ни во во де у Пан че ву за ви си од во до ста ја Ду на ва. З. Дг.

Организовали се резервисти

БЕЧЕЈ: Иницијатива резервних војних старешина у бечејској општини да оснују сопствену организацију уродила је плодом. На Оснивачкој скупштини усвојени су Статут организације, утврђени задаци и циљеви, изабрано руководство, презентирани програм рада и начин финансирања, те донете одлуке о удруживању у Савез резервних војних старешина АП Војводина и Републике Србије. Председник седмочланог Управног одбора је Нандор Тот, његов заменик је Ненад Томашевић, секретар је Марија Сенчи, а чланови су Миомир Јеленић, Петар Максимовић, Драган Тошић и Ласло Фрис. У Надзорни одбор изабрани су Иван Кахрић, Горан Матић и Стеван Павлов. В. Ј.

ponedeqak18.mart2013.

ПРОТЕСТОВАЛИ НЕКАДАШЊИ РАДНИЦИ МИ „АРМА” У БАЧУ

Девет година траже своја права

БАЧ: Некадашњи радници МИ „Арма“ из Бача протестним окупљањем испред зграде своје, некада угледне фирме, обележили су девет година неспокоја и нерешавања свог статуса након приватизације. Предвођени некадашњим синдикалним руководством фабрике, исказали су своје незадовољство и огорчење због нерешавања њиховог статуса који стоји као „отворена ставка“ у њиховим животима, али и Агенције за приватизацију на коју су осули и „дрвље и камење“. У речима некадашњих радника „Арме“ чули смо и огорчење на неизвршавање судских правоснажних пресуда по којима су враћени на посао са налогом да им се исплате заостале зараде до проглашења стечаја који је уведен 23. Септембра 2010. године. - Окупили смо се да на овакав начин искажемо своје огорчење због нерешавања нашег статуса и агоније која траје већ девет година. На овај дан пре тачно девет година смо ступили у легалан штрајк, нас око 150 радника, због неисплаћених личних

Агонији нема краја

доходака за предходна четири месеца. Од овог дана траје наша агонија којој не видимо крај, једино смо сигурни да никада нећемо одустати од наших намера да се наш статус реши, јер немогуће је да и поред извршних судских пресуда нико не реагује на то -рекао је један од некадашњих радника „Арме“ Милан Твртковић. По речима окупљених радника и по документацији коју су нам показа-

ли, судски извршитељи су на основу правоснажне пресуде из 2005. године у корист радника, пописали затечену имовину за наплату потраживања радника и ставили забрану на отуђење исте. Пописане ствари су нестале, а покушај извршитеља је осујећен блокадом улаза у круг фабрике. Ови поступци по речима радника нису претрпели никакве санкције од надлежних органа.

- Избачени смо на улицу и већ девет година покушавамо само да добијемо оно што нас по закону следује.Немамо уплаћен радни стаж, нису нам исплаћене плате, здравствено осигурање, али имамо правоснажне судске пресуде по којима је све ово требало да нам се исплати, једино што нико не реагује на чињеницу да се правоснажне судске пресуде не извршавају.Очигледно да држава опструише саму себе због некога. Нама радницима се дугује око 60 милиона динара на основу плата, пореза и доприноса, али и држава је тиме ускраћена, а њене представнике ово изгледа да уопште не занима. Такође постоје и огромна дуговања фирме која износе неколико милиона евра што се види из биланса пореске управе, међутим сви су неми на ову чињеницу и највероватније да ћемо само ми радници платити цех, али ипак нећемо одустати од онога што нам припада -рекао је заменик председника фабричког синдиката Миле Сердар. С. Милер

Представа о дроги ЗРЕЊАНИН: “Дрога није твој избор” назив је позоришне представе која ће бити изведена данас, у 18 часова, у Културном центру Зрењанина. Кроз представу на едукативан и превентиван, помало и суров начин, ученицима основних и средњих школа, студентима, наставницима, професорима, родитељима, локалној и широј друштвеној заједници приказује се живот наркомана и трагичне последице коришћења дроге. Након представе биће организована трибина и разговор на којој ће учествовати представници Полицијске управе, локалне самоуправе, школски психолози и здравствени радници. Улаз је слободан. Ж. Б.

Плажа на Јегричкој

ЖАБАЉ: Жабаљци ће коначно добити давно жељену плажу на левој обали Јегричке код Чурушке Ћуприје. Ових дана је урађен Главни пројекат измуљавања водотока Јегричке, у делу где ће бити уређена плажа. Почело је и уклањање трске, како би се обезбедио простор за измуљивање. корита Јегричке. Од потребних дозвола ускоро се очекује добијање водних услова од Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство. З. С.

РЕВИЗОРИ УТВРДИЛИ НЕПРАВИЛНОСТИ У ТРОШЕЊУ БУЏЕТСКОГ НОВЦА

Кршећи закон куповали социјални мир ЗРЕЊАНИН: Локална самоуправа у Зрењанину, поучена негативним искуством из 2011. године, одлучила је да ангажује ревизора за обављање екстерне ревизије завршног буџета града за прошлу годину. Актуелна градска власт поручује да овим жели да избегне грешке претходника, с обзиром на то да је Државна ревизорска институција, “чешљајући” завршни извештај градског буџета за 2011. годину, пронашла низ неправилности у трошењу новца и пословању, односно открила незаконитости у плаћању трошкова

и услуга, преносу пара осталим нивоима власти, у исплати плата, додатака и накнада. У ревизорском извештају за 2011. годину, који је ових дана доспео у јавност, наводи се да су разни трансфери осталим нивоима власти, као и трансфери за текуће поправке и одржавање зграда, објеката и другог, у укупном износу од 434 милиона динара, плаћени без валидне рачуноводствене документације. Један од примера су средства буџета у износу од 11 милиона динара уплаћена ЈКП “Градска топлана”, на име непредвиђених и накнадних

радова на новој топлани. Све то урађено је без валидне документације, рачун је достављен накнадно у току саме ревизије, али није оверен од надзорног органа, нити је достављен доказ да су радови изведени. Спорно је и плаћање без правног основа одређених трошкова стручних и специјализованих услуга, субвенција и трансфера, у укупном износу од 20 милиона динара. Ту су и незаконита поступања у циљу држања социјалног мира у Градској управи - налаз да су директни корисници буџетских средстава исплатили пла-

те, додатке и накнаде и социјалне доприносе за 32.874.000 динара више него што је дозвољено на основу важећих закона. Утврђено је и да су увећани коефицијенти за стимулативни додатак секретару Градског већа и секретару градоначелника као постављеним лицима. Обављена је и исплата запосленима у Градској управи додатних 13,27 милиона динара, супротно закључку Владе, па исплата 36,51 милион динара на име солидарне помоћи, мимо правилника. Исплаћена је и накнада члановима Градског већа у у износу од 4,9

милиона, супотно Закону о волонтирању. Констатовано је и да су услуге репрезентације, информисања, пољочуварске службе, пакета за новорођенчад и набавка административне опреме у укупној вредности 14,46 милиона, одрађени без поступка јавне набавке. Начелница финансија Жана Шаховић, на питање шта је учињено поводом налаза у извештају, одговара да су све утврђене неправилности отклоњене, а да је остало, процесуирање, на државним органима. Ж. Балабан

POLiTikA

ponedeqak18.mart2013.

dnevnik

PRVI POTPREDSEDNIK VLADE ALEKSANDAR VU^I] NAJAVQUJE

No vi ta las è sto ke bor be pro tiv ko rup ci je i kri mi na la Pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} na ja vio je ju ~e da u na red nim da ni ma i ne de qa ma sle de no vi ta las i re zul ta ti è sto ke bor be pro tiv kri mi na la i ko rup ci je, uz oce nu da se pro tiv te bor be vo di kam pa wa onih ko ji è le da vra te sta ri ko rup tiv ni si stem. Vu ~i} je za TV Pink re kao da su ne ki od slu ~a je va 24 spor ne pri va ti za ci je ve} re {e ni i da }e usko ro po ~e ti i sud sko pro ce su i ra we i da o~e ku je ubr za we u ~i ta vom tom pro ce su. Od go va ra ju }i na pi ta wa ve za na za iz ja vu we go vog {e fa ka bi ne ta i sa vet ni ka Alek se Jo ki }a da mu je ì vot ugro èn, Vu ~i} je re kao da na to gle da kao na bri gu pri ja te qa za ne {to {to se vi di, da ne è li „ni da ku ka ni da se à li” i da ka da bi on go vo rio da se ne ose }a si gur no, ka ko bi se tek on da ose }a li gra |a ni. Pre ma we go vim re ~i ma, vo di se or ke stri ra na kam pa wa onih ko ji è le po vra tak sta rog si ste ma ko rup ci je, pqa~ ke i lo po vlu ka i do dao da tu mi sli na mno ge „la `ne pred stav ni ke bi zni sa”, po li ti ~a re pa i mno ge me dij ske ku }e. On je po ru ~io po li ti ~a ri ma ko ji sva ko ga da na „ku ka ju ka ko to bo è ne {to po {tu ju” ali tvr de da se ra di o se lek tiv noj bor bi, da se ne vo di ni ka kva se lek tiv na bor ba i da mo gu da

pri ~a ju {ta ho }e i „od {tam pa ju jo{ dve dnev ne no vi ne i pet te le vi zi ja” i na sta ve ta ko da pri ~a ju. „Ba{ me bri ga, dr `a va }e da go ni kri mi nal ce, one

Mi {ko vi} bio taj ko ji je na re |i vao ko }e bi ti uhap {en, pa ~ak i we go vi sport ski pro tiv ni ci. Na kon sta ta ci ju no vi nar ke da je pred sed nik DS Dra gan \i las re kao da ova vla da sa mo hap si i ni {ta ne ra di, Vu ~i} je na veo da ova vla da za raz li ku od pret hod ne ra di, kao i da }e bez ob zi ra na ta kve pri ~e na sta vi ti da hap si one ko ji kra du. Na pi ta we da ko men ta ri {e ta ko |e iz ja ve iz DS da SNS ne ma ka dro ve, Vu ~i} je re kao da su na pred wa ci uvek sprem ni da ~u ju i uva è ozbiq nu ar gu men ta ci ju kao i da pri hva te i qu de iz dru gih stra na ka ili ne stra na~ ke li~ no sti kao {to su Ali sa Ma ri}, Ra sim Qa ji}, Mi lan Mr ki}... „Grad Be o grad vo de Alek san dar Bje li} i Alek san dar [a pi} - da li je to Be o grad za slu ìo i da li su to te in te lek tu al ne ve li ~i ne i gro ma de da oni ne ko me go vo re ko je i {ta je...Ja mi slim da je to sra mo ta Be o gra da i mi slim da ve }i na nas Be o gra |a na to mi sli”, re kao je Vu ~i}. Iz vi wa va ju }i se gra |a ni ma Sr bi je zbog ta kvog na ~i na od go vo ra, on ka è da je mo rao ta ko da od go vo ri jer je „sit pot ce wi va wa”. „Mi DS ne pot ce wu je mo i ta mo ima mno go do brih qu di i i ne li bi mo se da tra ì mo po dr {ku i po mo} od ne kih od tih qu di kad nam je ona po treb na”, do dao je Vu ~i}.

„Ma~ku o rep...” Vu ~i} je re kao da o slek tiv noj prav di naj ma we pra va ima ju da go vo re oni ko ji su pro du à va li tra ja we pri tvo ra ka da im je to bi lo po treb no i na veo pri mer ak tu el nog mi ni stra po qo pri vre de Go ra na Kne è vi }a ko ji je svo je vre me no 13 me se ci pro veo u pri tvo ru, a na kra ju pra vo sna `no oslo bo |en. „To da ne di ra te ne ke na {e u bu du} no sti jer }e mo da ka è mo da je to se lek tiv na prav da mo è te ’ma~ ku o rep da oka ~i te’ „ po ru ~io je Vu ~i} i na veo da rad na 24 pri va ti za ci je, Raz voj noj ban ci Voj vo di ne..., ne }e bi ti za u sta vqen ma ko li ko la ì da se iz ne se. ko ji su pqa ~a ka li, na{ po sao je taj da ura di mo ne {to za gra |a ne Sr bi je” re kao je Vu ~i}. Za pi smo lo bi gru pe iz SAD ko ja tvr di da se pro tiv Mi {ko vi }a vo di po li ti~ ki pro ces Vu ~i} tvr di da je te iste qu de pla }a la pret hod na vla da na vo de }i da je svo je vre me no

LISTING SKUP[TINSKOG GLASAWA OTKRIVA

Pal ma „ne }e” Emi ra te Za spo ra zum Vla de Sr bi je i Uje di we nih Arap skih Emi ra ta ni su gla sa li li der JS Dra gan Mar ko vi} Pal ma, ni ti {ef NSS Ma ri ja Ri sti ~e vi}, ko ji je u klu bu na pred wa ka, vi di se iz li stin ga gla sa wa na po sled woj skup {tin skoj se si ji. Ta ko za spo ra zum sa UAE ni je gla sa la ni Mir ja na Dra ga{ iz re o dva SPS. Iako su po sla ni ci DS pri ti snu li u ovom slu ~a ju „ze le ni ta ster“ ipak za spo ra zum ni je gla sa lo se dam par la men ta ra ca, me |u wi ma Na da Ko lun xi ja i Pe tar Kun ti}. Po sla ni ci PUPS Mo mo ^o la ko vi}, Bo ri sav Ko va ~e vi} i ^e do mir Pro ti} ni su gla sa li za Za kon o efi ka snom ko ri {}e wu ener gi je.To ni je u~i nio ni po sla nik URS Pre drag Mar ko vi}, ko ji za jed no sa stra na~ kom ko le gi ni com Je le nom Tra var Mi qe vi} ni je gla sao ni za Za kon o po seb nim uslo vi ma za upis pra va svo ji ne na objek ti ma bez gra |e vin ske do zvo le. Isto su po stu pi li i po sla ni ci

SPS Zo ran An |el ko vi} i SDPS Sla vi ca Sa vi}. Za ni mqi vo je pro te klo i gla sa we o spo ra zu mu Sr bi je i Ru si je o is po ru ka ma ru skog ga sa u na red nih

10 go di na. Ovaj do ku ment je osim vla sti pri do bio por {ku i DS, DSS, ZSS, SPO- DHSS, kao i sa mo stal nih po sla ni ka Baj ra Ge gi }a i Bo ri sla va Pe le vi }a. Sa dru ge stra ne, za spo ra zum ko ji zna ~i za ra ti fi ka ci ju ru skog kre di ta Sr bi ji ni su gla sa li ni ne ki po sla ni ci vla da ju }e ko a li -

ci je – Me ho Ome ro vi} (SDPS), Ma ri jan Ri sti ~e vi} i Sr |an [a jin iz SNS i Mir ja na Dra ga{ (SPS). Jed no gla sja u vla sti ne ma ni po vo dom sa sta va de le ga ci ja par la men ta u me |u na rod nim in sti tu ci ja ma, pa za tu od lu ku ni su gla sa li pred sed nik po sla ni ka JS Dra gan Mar ko vi} Pal ma, {ef klu ba NS Mi ro slav Mar ki }e vi}, po sla ni ci PUPS Slo bo dan Je re mi}, SPS De jan Ra den ko vi} i SDPS Me ho Ome ro vi}. Za iz me ne u skup {tin skim od bo ri ma ni su gla sa li De jan Ran ~i} (NS), Ta wa Ra do va no vi} (SNS) kao ni so ci ja li sti Mi le ti} Mi haj lo vi} i De jan Ra den ko vi}. Par la men tar ci iz re do va vla da ju }e ko a li ci je na ovaj na ~in is ka zu ju svo je ne sla ga we sa ne kim za kon skim re {e wi ma, ali ti me {to ni su gla sa li ni „za“ ni „pro tiv“, ni ti su us kra ti li kvo rum, ipak ne do vo de u „opa snost“ sa mo usva ja we za ko na, ili skup {tin ske od lu ke. S. Stankovi}

Ko {tu ni ca: Od ba ci ti za pad ni plan Po grom nad srp skim na ro dom ko ji su pre de vet go di na or ga ni zo va li al ban ski se pa ra ti sti bio je na sil ni po ku {aj stva ra wa ne za vi snog Ko so va, sa op {tio je ju ~e pred sed snik De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca, u pi sa noj iz ja vi pro sle |e noj me di ji ma. Pre to ga je NA TO agre si jom i

bom ba ma po ku {ao da stvo ri ne za vi sno Ko so vo. A da nas Za pad svim si la ma ho }e da na met ne spo ra zum ko jim se de fi ni tiv no za o kru `u je i le ga li zu je oti ma we Ko so va. Na vla sti ma je isto rij ska od go vor nost da ne pri sta ne na ovaj spo ra zum ko jim Za pad ho }e da po stig ne ciq ko ji ni je ostva ren ni 17.

mar ta, ni agre si jom 1999. go di ne. Mo ra mo se ko na~ no su o ~i ti sa isti nom da Evrop ska uni ja ni je pri ja teq Sr bi je ka da je u pi ta wu Ko so vo, i da sva ka dr `a va pa ta ko i Sr bi ja mo ra da od bra ni svo je do sto jan stvo, svo ju dr `av nost i svoj na rod na Ko so vu i Me to hi ji, iz ja vio je Ko {tu ni ca.

DEVET GODINA OD POGROMA SRBA NA KOSMETU

Da ~i}: Ne }e mo iz da ti svoj na rod Pre mi jer Sr bi ja Ivi ca Da ~i} po ru ~io je ju ~e na Aka de mi ji po vo dom de vet go di na od po gro ma Sr ba na Ko so vu, da sa mo re al nom po li ti kom mo è mo sa ~u va ti na{ in te res i na rod na Ko so vu i Me to hi ji, a ti me }e mo sa ~u va ti i srp sko Ko so vo. „Ima mo sa mo je dan put, to je put di ja lo ga i mir nog re {a va wa pro ble ma ko ji je dug te àk i pun is ku {e wa, ali sam uve ren da }e mo do }i do pra ved nog i po {te nog re {e wa”, re kao je Da ~i}. Pre ma we go vim re ~i ma, Vla da ni kad ne }e iz da ti svoj na rod i srp sku ide ju o Ko so vu, i uvek }e se ru ko vo di ti ne po sred nim ì vot nim in te re si ma qu di ko ji ì ve na Ko so vu.

ji ma ni je auten ti ~an, i na veo da se ni ka kav do ku ment ni ti zva ni ~an pa pir ni je na {ao na pre go va ra~ kom sto lu u Bri se lu, ni ti je po nu |en od vi so ke pred stav ni ce EU Ke trin E{ton. Po sle sve ~a ne aka de mi je po vo dom po gro ma 17. mar ta 2004. go di ne na Ko so vu, Da ~i} je re kao no vi na ri ma da je sva ka pri ~a o tom spo ra zu mu i ana li zi ra we we go vih

je da le ko, da le ko od pre go va ra~ ko pro ce sa ko ji po sto ji”, na veo je pre mi jer Sr bi je. Upi tan da li }e mo `da bi ti odr `an re fe ren dum - Ko so vo ili Evrop ska uni ja, uko li ko pre go vo ri za pad nu u }or so kak, Da ~i} je re kao da ne mi sli da bi lo ko raz mi {qa o re fe ren du mu u ovom tre nut ku i da je naj va `ni je da do |e do ne kog do go vo ra.

Na vod ni spo ra zum o za jed ni ci srp skih op {ti na na Ko so vu i Me to hi ji ko ji se po ja vio u me di ji ma ni je auten ti ~an „Na sto ji mo da se iz bo ri mo za pra ved no i sta bil no re {e we, i us po sta vi mo si stem u ko jem }e Sr bi od lu ~i va tri o svo joj sud bi ni, su {tin skim pi ta wi ma svog op stan ka i re {a va wu go ru }ih pro ble ma”, re kao je Da ~i}. Pre mi jer je uka zao da „tre ba da se pri pre ma mo i da pri pre ma mo na{ na rod da ì vi mo u si tu a ci ji ka da nam je ta te ri to ri ja prak ti~ no oku pi ra na”, i do dao da „od to ga ka ko }e mo se or ga ni zo va ti, za vi si i na {a bu du} nost”. Pred sed nik Vla de je pod vu kao da je po vra tak sva kog Sr bi na na KiM pred sta vqa he roj sko de lo. Da ~i} je na gla sio da sa mo ja ka Sr bi ja mo è da spa si Ko so vo i Me to hi ju, a ne Sr bi ja ko ja je po ni è na, ne sa mo oni me {to se de {a va lo ve} i od no som svo jih ne ka da {wih sa ve zni ka. „Ne ma mo pra va na im pro vi za ci ju”, po ru ~io je pre mi jer, is ta kav {i da je ta ko zva no ko sov sko pi ta we su {tin sko pi ta we bu du} no sti Sr bi je. Onje iz ja vio da na vod ni spo ra zum o za jed ni ci srp skih op {ti na na Ko so vu i Me to hi ji ko ji se po ja vio u me di -

PO MEN U PRI [TI NI: U crkvi Sv. Nikole u Pri{tini vladika ra{ko-prizrenski Teodosije slu`io je ju~e pomen stradalim u martovskom nasiqu pre devet godina na Kosovu i Metohiji. Slu`bi je prisustvovao i direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin, koji je podsetio da je preko 50.000 qudi u~estvovalo u martovskom pogromu, „posledwem neka`wenom pogromu u Evropi”, za koji niko krivi~no nije odgovarao devet godina kasnije. Ju~e su u Kosovskoj Mitrovici otkrivene spomen plo~e Borivoju Spasojevi}u i Jani Tu~ev, koji su ubijeni pre devet godina u nasiqu u ovom gradu. ta ~a ka ap so lut no be smi sle no, jer on ne po sto ji. „Ja sam za bir nut i ni je do bro da se ova kve kon struk ci je po ja vqa u ju u me di ji ma, ja vas in for mi {em o sve mu, ni je bi la ni jed na stvar ko ju sam sa krio, na pro tiv”, ka zao je Da ~i}. Ob ja vqi va we tog na vod nog spo ra zu ma Da ~i} je na zvao „prob nim ba lo nom”, i po zvao da se to ne ra di, ali ni je od go vo rio na pi ta we ko kon stru i {e ta kve stva ri u jav no sti. „Ja bih za mo lio da to prob no pu {ta we ba lo na pre sta ne, jer on da po~ ne da se ko men ta ri {e ono {to pi {e na vod no u tim pa pi ri ma, a to

Po gla var Srp ske pra vo slav ne cr kve par ti jarh Iri nej re kao je da po vra tak Sr ba na Ko so vo tre ba da bu de jed na od pr vih ta ~a ka „raz go vo ra ko ji se vo de da nas i su tra” i po zvao sve da bu du uje di we ni u po ma ga wu ko sov skih Sr ba. Na Tr gu Re pu bli ke u Be o gra du, kao i mno gim gra do vi ma na Ko so vu, u or ga ni za ci ji Kan ce la ri je za Ko so vu i Me to hi ju, pri ka za na je iz lo `ba fo to gra fi ja „Zlo ~in bez ka zne”, ko ja be le `i pri ka ze po gro ma nad Sr bi ma na Ko so vu i Me to hi ji 17. i 19. mar ta 2004. go di ne.

TVIT CRTICA Sta ri, a no vi

Or han Dra ga{: Ko mu ni sti u Sr bi ji ne mo gu da se vra te na vlast. Za to {to ni su ni oti {li.

Funk ci o ner SPO Mi lan \u ki} ana li zi ra sa laj ne: Na ja va mo gu }e re kon struk ci je Vla de u ko joj bi pre mi jer i vi ce pre mi jer za me ni li me sta, za ni mqi vo. To bi for mal no bi la no va vla da…Za me na pre mi je ra ni je re kon struk ci ja. Ka ko god da se zo vu mo ra li bi da ulo `e mak si mum da Sr bi ja ne pro pu sti {an su ko ju ima, ina ~e je sve jed no.

Sa vet nik ne ka da {weg pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti} o kle tva ma na laj ni: No va kle tva: da bog da te ot pra ti la Mil ka Ca ni}. Jo{ no vi ja kle tva: Da bog da te za pra tio Zdrav ko Ma mi}.

Vlast je vlast

Rek tor Mi }a

A ko je u Sr bi ji na vla sti po ku {a va da od go net ne funk ci o ner Po kre ta rad ni ka i se qa ka

Ana li ti ~ar Vla di mir To do ri} “raz mi {qa” na laj ni :

Tvi ter kle tve

Ka `e Rek tor Mi }a da su we go vi stu den ti sa da u sa mom dr `av nom vr hu. Ta~ no... Re al no, ko bi ih dru gi za po slio?

Brat „Ve li kog bra ta” Funk ci o ner DS Alek san dar [a pi} pod vla ~i : Spre ma ju se opet ri ja li ti emi si je na ra znim tv sta ni ca ma... Kre }e po no vo „kul tur no uz di za we” na ci je sve pod slo ga nom - NA ROD TO VO LI ! No vi na r Sloba Georgij ev na t o ka`e :‫‏‬ Slede }i za i zb acivaw e i z DS. Prozvao \ilasa da truje narod rialiti programima #rt #skandal.. Mo`da

@AcaSapic ne zna da je \i las we gov {ef i brat “ Ve li ki brat” ri a li ti pro gra ma.

Ne po ma è ni vla di ka Na kon ve sti da je iz ba ~en iz DS, dok se u jav no sti i{ ~e ki va ne we go ve re ak ci je, Vuk Je re mi} je na laj nu ka ~io sli ke o svo jim ak tiv no sti ma to kom ovog vi ken da: Sa vla di kom Lon gi nom na si no} noj hu ma ni tar noj ve ~e ri u î ka gu za naj u gro è ni je sa KiM... S. St.

politika

dnevnik

TEMA „DNEVNIKA”: KA KO ]E SE GLA SA TI ZA RE PU BLI^ KI I PO KRA JIN SKI PAR LA MENT

DS ne }e da me wa iz bor ni si stem u Voj vo di ni Za me nik pred sed ni ka DS-a Bo jan Paj ti} sma tra da iz bor ni si stem u Sr bi ji mo ra da se me wa iz pro por ci o nal nog u „mno go bo qi” ve }in ski. Dok pred sed nik po kra jin ske vla de, ~i ja stran ka je opo zi ci ja srp skoj vla di, ovih da na za go va ra ta kve pro me ne za re pu bli~ ki par la ment, opo zi ci o ni ra di ka li u Voj vo di ni u isto vre me tra `e da se iz bor ni mo del u toj po kra ji ni, ko ji je kom bi no va ni, me wa u ~ist „mno go jef ti ni ji” pro por ci o nal ni. Vla da ju }i DS u po kra ji ni na to ne pri sta je. Re pu bli~ ki po sla ni ci su od go to vo sa mog po ~et ka vi {e stra na~ ja u Sr bi ji, od 1992. go di ne, bi ra ni po pro por ci o nal nom si ste mu, dok se ve }in ski pri me wi vao na po kra jin skim i lo kal nim iz bo ri ma. Iako se o me wa wu re pu bli~ kog mo de la po sled wih go di na ~e sto raz go va ra lo, do re for me iz bor nog za ko no dav stva ni je do {lo, iz u zev u slu ~a je vi ma ko ji se ti ~u „vla sni {tva” man da ta, iz bor nih li sta i na wi ma bro ja `e na. Za go vor ni ci pro me ne pro por ci o nal nog si ste ma sma tra ju da je we go va osnov na ma na {to ne da je do voq nu te ri to ri jal nu re pre zan ta tiv nost. Ta ko prof. dr Zo ran Sto jiq ko vi} skre }e pa `wu na to je u na ci o nal nom par la men tu go to vo po lo vi na po sla ni ka iz Be o gra da, dok „svog pred stav ni ka” ne ma ju ~ak 94 lo kal ne sa mo u pra ve, {to

Fi le da nas u Be o gra du Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} sa sta }e se da nas s ko me sa rom za pro {i re we EU [te fa nom Fi le om, ko ji bo ra vi u jed no dnev noj po se ti Be o gra du, sa op {ti la je pres slu `ba pred sed ni ka. „Re~ je o re dov nim kon sul ta ci ja ma uo~i pred sto je }ih va `nih od lu ka ve za nih za Sr bi ju”, re kao je Fi le ov port pa rol Pe ter Sta no za Ta njug . Sta no je pod se tio da }e Evrop ska ko mi si ja u apri lu pod ne ti iz ve {taj o na pret ku Sr bi je u evrop skim in te gra ci ja ma i di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne, ne kon ~e ga }e Sa vet od lu ~i ti o do de qi va wu da tu ma za po ~e tak pre go vo ra o pri dru `i va wu.

Ba ja to vi}: Mo bi li za ci ja SPS-a

Skup {ti na Voj vo di ne: me {o vi ti iz bor ni si ste m – za i pro tiv

SNS, SPS, SDPS i NS. Za dru ge va ri jan te pro por ci o nal nog si ste ma bi li su LDP, DSS, JS i SPO. Na i me, per so na li zo va ni pro por ci o nal ni si stem sma tra se pro por ci o nal nim, s ele men ti ma ve }in skog. Ume sto jed ne, iz bor nih je di ni ca ima vi {e i bi ra ~i u wi -

ma gla sa ju za kan di da ta ko ga je pred lo `i la par ti ja. Gla so vi ko je su kan di da ti osvo ji li se sa bi ra ju i pro cen tu al no ras po de qu ju stran ci za ce lu Sr bi ju. Pro cen ti se za tim pre vo de u man da te i to onim kan di da ti ma stran ke ko ji su se na iz bor noj li sti bo qe pla si ra li. - Ovim si ste mom se za dr `a va ~i sta pro por ci ja, ali se omo gu }a va di rekt na ve za iz me |u kan di da ta i iza bra nih pred stav ni ka. Ti me se po ve }a va i unu tar stra na~ ka de mo kra ti ja, jer ru ko vod stvo stran ke dis kre ci o no ne od lu ~u je ko }e do bi ti man dat - na ve la je Zo ri ca Vo ji no vi} iz NDI-ja. Ona sma tra da je taj si stem do bar i za ma le i ve li ke stran ke, ali

da su mu ne ga tiv ne stra ne u po gle du za stu pqe no sti è na, jer se gla sa di rekt no, kao i to {to se mo è de si ti da kan di dat po be di u svo joj iz bor noj je di ni ci ali da ipak ne osvo ji man dat jer se na stra na~ koj li sti ne ko ti ra do voq no do bro. Pro blem s bro jem è na pri pi su je se i po kra jin skom mo de lu ko ji je kom bi no va ni - po la skup {ti ne bi ra se po ve }in skom si ste mu, a po la po pro por ci o nal nom. Da nas je tek oko 17 od sto po sla ni ca u Skup {ti ni Voj vo di ne, dok ih je u Skup {ti ni Sr bi je sko ro tre }i na. Ana li zi ra ju }i na kon pro {lih iz bo ra za {to je to ta ko, za me ni ca po kra jin skog om bud sma na Da ni ca To do rov Ja {a re vi} re kla je za na{ list da ta pod za stu pqe nost è na do la zi zbog uti ca ja ve }in skog mo de la, gde bi ra ~i gla sa ju za kon kret nog kan di da ta ko ga pred la è stran ka. - Po ka za lo se da è ne je su mo ti vi sa ne, ali ve ro vat no ni su ima le do voq nu po dr {ku u stran ci. Ta ko |e, gra |a ni i gra |an ke iz gle da ne ma ju do voq no po ve re wa i ima ju pred ra su de o è na ma u po li ti ci ka za la je ona. S dru ge stra ne, ve }in ski mo del da je da u po la Skup {ti ne (60 me sta) se de po sla ni ci iz svih kra je va Voj vo di ne i to se dam iz No vog Sa -

da, ~e ti ri iz Su bo ti ce, po tri iz Pan ~e va i Zre wa ni na, po dva iz Ki kin de i Som bo ra, i jo{ 39 iz op {ti na. Me |u tim, SRS sma tra da je pro por ci o nal ni si stem mno go jef ti ni ji i, ka ko je to na ja vi la po sla ni ca Ma ri ja na ê to je vi}, pod ne }e Skup {ti ni Voj vo di ne na na red noj sed ni ci ini ci ja ti vu za pro me nu iz bor ne od lu ke. So ci ja li sta Du {an Ba ja to vi} ve ru je da }e oko to ga bi ti kon sen zu sa. Go vo re }i ne dav no o to me, spo me nuo je da bi taj pro por ci o nal ni si stem u se bi sa dr ào ka rak te ri sti ke ve }in skog, „ta ko da bi od ra à vao i vo qu gra |a na po te ri to ri jal nom prin ci pu, ali bi i od sli ka vao sna gu kan di da ta”. Po sla nik DS-a u Skup {ti ni Voj vo di ne Veq ko Kr sto no {i} ka è za na{ list da de mo kra te ne }e pri sta ti na pro me nu po kra jin skog si ste ma. - Jer on, s jed ne stra ne, obez be |u je pro por ci o nal nu za stu pqe nost stra na ka u Skup {ti ni u od no su na po dr {ku bi ra ~a, a s dru ge stra ne bi ra ~i ta~ no, ime nom i pre zi me nom, zna ju ko im je od go vo ran - na veo je Kr sto no {i}, za ko ga taj mo del „mo `da ni je ide a lan, jer ni {ta na sve tu ni je ide al no, ali je naj bo qi”. S. Ko va ~e vi}

\i las: Ni smo kri vi za sve lo {e u Sr bi ji De mo krat ska stran ka odr `a la je da nas Rad nu skup {ti nu, sa ko je je wen li der Dra gan \i las po ru ~io da je spre man da se bo ri za stran ku i da to o~e ku je od svih ~la no va DS, u ko ju je u po sled we vre me, ka ko je na veo, de set pu ta vi {e gra |a na u{lo ne go {to je iza {lo.Na Skup {ti ni su usvo je ne iz me ne Sta tu ta stran ke, kao i plan za iz la zak iz kri ze, a \i las je re kao da su gra |a ni za se dam me se ci ra da ove vla de Sr bi je, a tri me se ca od po sled we Iz bor ne skup {ti -

VOJ VO \AN SKI SO CI JA LI STI JU ^E U NO VOM SA DU PRA VI LI STRA TE GI JU

SRS }e Skup{tini Vojvodine na narednoj sednici podneti inicijativu za promenu izborne odluke (Marijana ^etojevi}) sma tra ar gu men tom vi {e u pri log ozbiq ne re for me. - Na pr vom me stu, je di ni na ~in da po sla ni~ ke li ste pre sta nu da bu du spi sko vi li der skih mi qe ni ka iz be o grad skog kru ga dvoj ke je ste da se ko na~ no na pu sti re {e we po ko me je Sr bi ja jed na iz bor na je di ni ca - na vo di Sto jiq ko vi} u ana li zi \ur |ev dan skih iz bo ra 2012. go di ne, ko ju su ne dav no pu bli ko va li Ce sid i NDI. Te or ga ni za ci je su uo~i pro {lih maj skih iz bo ra u svom is tra `i va wu po nu di le stran ka ma de vet iz bor nih mo de la sa pro jek ci ja ma efe ka ta u Sr bi ji. Od 12 stra na ka ko je su do sta vi le od go vor, {est ih se opre de li lo za per so na li zo va ni pro por ci o nal ni si stem: DS, URS,

ponedeqak18.mart2013.

ne DS, shva ti li da de mo kra te ni su kri ve za sve lo {e {to se u Sr bi ji de {a va, eko nom sku kri zu, pro ble me u ve zi sa Ko so vom i EU. On je, me |u tim, uka zao da su ne ki me |u de mo kra ta ma da va li po vo da da se pro blem ko rup ci je ve zu je za wi ho vo ime i da za to, po red osta log, ne mo è je di ni sno si ti od go vor nost za sve {to se do ga |a. „Ne mo è od go vor nost bi ti sa mo mo ja, jer ra ~u ni sti ù iz pret hod nog pe ri o da za od lu ke

ko je su do no si li dru gi. Mo gu da pod ne sem da nas bla te u ta blo i di ma, ali ne }u da do pu stim da nas bla te oni ko ji su od DS do bi li naj vi {e. Go vo re }i o ra du sa da {we Vla de Sr bi je, pred sed nik DS je kon sta to vao da je „vlast pro me ni la dla ku, ali ne i }ud”, kao i da je „osta la u istom si ste mu vred no sti”. \i las je ka zao da }e DS ak tu el nu vlast po dr `a ti po pi ta wu Ko so va i EU, ali ne i u „ob ra ~u nu sa ne is to mi {qe ni ci ma”.

Me |u ret kim ko ji su ima li kri ti~ ne to no ve bio je Slo bo dan Ga vri lo vi}, ko ji je re kao da u vr hu stran ke „ne vi di do voq no sna ge, zna wa i do sled no sti da se re {a va ju pro ble mi i da su po ~e le sva |e i me |u sa mim ru ko vod stvom”. On je na gla sio da za to ni je kriv is kqu ~i vo li der DS, ma da to me do pri no si iz ba ci va wi ma iz stran ke po je di nih qu di i do dao da „stran ka ne }e bi ti ja ~a ako se ce pa mo i de li mo”. D. M.

REKLI SU

An ti}: Mo `da i deo Ti to ve za o stav {ti ne Sa vet nik pred sed ni ka Sr bi je Oli ver An ti} iz ja vio ju ~e da se usko ro otva ra za pe ~a }e ni de po zit pred sed ni {tva SFRJ u Na rod noj ban ci u ko jem se mo è na }i i deo ko ji mo è bi ti za o stav {ti na Jo si pa Bro za Ti ta ali i mo `da i ne kih tre }ih li ca.”Ne kva li fi ko va ni qu di da ju ne kva li fi ko va ne iz ja ve. To uop {te ni je za o stav {ti na Bro za i ta ko se i ne zo ve. To je de po zit ko je je Pred sed ni {tvo SFRJ za pe ~a ti lo u Na rod noj ban ci, u tom de po zi tu mo è da bu de i deo Bro zo vih li~ nih stva ri i to }e on da da pri pa da za o stav {ti ni”, ob ja snio je An ti} za TV Pink. Me |u tim, do dao je on, za si gur no po sto je i stva ri tre }ih li ca ta ko da }e to bi ti i za o stav {ti na tih qu di. Pre ma we go vim re ~i ma po sto ji za kon iz tog vre me na po ko me su po klo ni ko je je ru ko vo di lac do bio dr àv na svo ji na, ali za Ti ta to ni je va ì lo, {to je, ka ko ka è, pro tiv u stav no.

Ta di}: Mo gu }e je da Sr bi ja po be di Hr vat sku Biv {i pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, ko ji ka `e da pa `qi vo pra ti fud bal, po seb no na kon pred sed ni~ kih iz bo ra jer sa da ima vi {e vre me na, ni je is kqu ~io mo gu} nost da Sr bi ja po be di Hr vat sku u pred sto je }oj utak mi ci na Mak si mi ru.”Na pa pi ru je Hr vat ska bo qa od Sr bi je, ali mo gu }e je da Sr bi ja po be di u Mak si mi ru, jer su ten zi je to li ko ve li ke da je sva ki re zul tat mo gu}”, re kao je Ta di} u Bri se lu, pre neo je za gre ba~ ki “Ve ~er wi list”. U ne for mal nom raz go vo ru o ve li kom der bi ju Hr vat ske i Sr bi je na red ne sed mi ce u Za gre bu, Ta di} je, ka ko se na vo di, u po lu {a li re kao da }e mo `da do }i na utak mi cu. “Bo jim se sa mo da me ne iz ba ce sa tri bi na, jer bih do {ao sa srp skom za sta vom...”, re kao je Ta di} u {a li, o~i to alu di ra ju }i na za bra nu or ga ni zi ra nog po ja vqi va wa go stu ju }ih na vi ja ~a.

Pred sed nik Po kra jin skog od bo ra SPS-a Du {an Ba ja to vi} na ja vio je ju ~e „mo bli za ci ju“ stran ke i po no vio ra ni ji zah tev voj vo |an skoj vla sti i DS-u da otvo ri po li ti~ ki di ja log o „funk ci o nal noj auto no mi ji“ , Za ko nu o nad le `no sti ma i Sta tu tu Voj vo di ne. Uo~i sku pa voj vo |an skih so ci ja li sta odr à nom u No vom Sa du, Ba ja to vi} je iz ja vio da PO SPS-a ula zi u no vu i ì vqu po li ti~ ku ak tiv nost , a da je ciq sa stan ka da se „mo bi li {u“ svi po ten ci ja li stran ke, bez ob zi ra na to da li }e bi ti, do dao je, re kon struk ci je Vla de Sr bi je, ili iz bo ra, re pu bli~ kih i po kra jin skih... - Na {i pla no vi su da, pre sve ga, re or ga ni zu je mo mre ù SPS-a, da bi smo u sva kom mo men tu bi li u sta wu da po tvr di mo svo ju po li ti~ ku po zi ci ju – re kao je Ba ja to vi}. – Stra te gi ja SPS-a u Voj vo di ni je da se u okvi ru voj vo |an ske ad mi ni stra ci je mo ra uva ì ti no va po li ti~ -

{to se „u zad wih sto go di na ni je de si lo“... - Ne po sto ji Iz vr {no ve }e APV za to da bi ne ka stran ka ima la vlast. To je ne {to {to smo mi ko ji `i vi mo u Voj vo di ni hte li da

Ne ma od go vo ra iz RTV-a Ba ja to vi} je re kao da ne ma od go vo ra iz Ra di o te le vi zi je Voj vo di ne na we go vo ne dav no jav no pi ta we o pr vih 20 pla ta u jav nom ser vi su. - Ne ma od go vo ra, sem {to se ogla sio NUNS – re kao je on i do dao da sa NUNS-om ne `e li da po le mi {e o to me. - Mo je pi ta we osta je isto. Naj lak {e bi me de man to va li uko li ko bi ob ja vi li spi sak pr vih 20 pla ta, da zna mo ko li ke su, i re ci mo da se ob ja vi pro sek obi~ nih smrt ni ka ko ji no se ka me ru i mi kro fo ne, da vi di mo za ko je pa re ra de ti qu di. Na veo je da su, od oko 80 pri lo ga na RTV-u u pe ri o du ko ji su po sma tra li, ~e ti ri od sto par tij ske stva ri, a 96 od sto we gov na stup kao ge ne ral nog di rek to ra „Sr bi ja ga sa“. - Pa, ne po sto ji SPS u tom smi slu, a u vla sti smo u 35 op {ti na u Voj vo di ni – ka zao je funk ci o ner so ci ja li sta. ka re al nost, ili }e se zah te va ti van red ni po kra jin ski iz bo ri. Ob ja {wa va ju }i „no vu po li ti~ ku re al nost“, on je ka zao da je SPS, pre sve ga, u opo zi ci ji u Po kra ji ni, kao i da je re al nost da je Ustav ni sud obo rio 22 ~la na Za ko na o nad le `no sti ma i da }e „ve ro vat no bi ti re al nost da }e bi ti ospo ren i sam Sta tut APV“. Do dao je da je re al nost i to da su „da nas prak ti~ no uni {te ni“ in stru men ti za us po sta vqa we funk ci o nal no sti auto no mi je Voj vo di ne – Raz voj na ban ka, Fond za ka pi tal na ula ga wa, Fond za raz voj, u ~i jem kre i ra wu je, po we go vim re ~i ma, u~e stvo vao i SPS. Ba ja to vi} je na veo da su no va re al nost i eko nom ski po ka za te qi, po ko ji ma je pla ta u Voj vo di ni pro se~ no ma wa, BDP po gla vi sta nov ni ka ma wi ne go re pu bli~ ki,

us po sta vi mo kao funk ci o nal nu auto no mi ju, da bi Voj vo di na bi la eko nom ski naj ra zvi je ni ja, da bi bi la naj na pred ni ja, kul tu ro lo {ki i ka ko god ho }e te, a ni smo to do bi li – ka zao je Ba ja to vi}. On je, po zi va ju }i na po li ti~ ki di ja log i na po nov no otva ra we pi ta wa auto no mi je, re kao da DS na to „ni je sprem na“, a da Skup {ti na „ne od go va ra“ na po zi ve SPS-a. - Haj de da otvo ri mo po li ti~ ki di ja log oko auto no mi je Voj vo di ne, ka ko ona tre ba da iz gle da. Haj de da vo di mo di ja log sa Vla dom, sa Skup {ti nom Re pu bli ke Sr bi je. Oni (po kra jin ska vlast) to ni {ta ne `e le – re kao je Ba ja to vi}. On je ka zao da }e SPS, uko li ko po kra jin ska vlast ne `e li da od go vo ri na wi ho ve zah te ve, „ra di ka li zo va ti svoj po li ti~ ki na stup“. S. K.

IZA BRA NO NO VO RU KO VOD STVO DS U SRED WEM BA NA TU

Dra gan Mi len ko vi} pred sed nik Pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne @i ti {te Dra gan Mi len ko vi} no vi je pred sed nik Okru `nog od bo ra De mo krat ske stran ke za sred wi Ba nat. Za ~la no ve Stal nog sa sta va iza bra ni su Pre drag Bo jo vi} iz op {ti ne No vi Be ~ej, Dra gan Po zna no vi} iz op {ti ne @i ti {te, Bi qa na Sa vo vi} iz op {ti ne Se ~aw, Ta wa To {i} iz op {ti ne

No va Cr wa i Da ni jel [e bez iz gra da Zre wa ni na. Pred sed nik i ~la no vi Stal nog sa sta va Okru `nog od bo ra DS za sred wo ba nat ski re gion iza bra ni su na ne po sred nim iz bo ri ma, na ko je je iza {lo oko 50 od sto ~la no va stran ke. Oni su ti me, ka ko na vo de u DS, po ka za li da da ju le gi ti mi tet no vo i za bra nom ru ko vod stvu. @. B.

ekonomija

ponedeqak18.mart2013.

Gra |e vi na ri ob na vqa ju Irak Dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ja Ste van Nik ~e vi} i pred stav ni ci osam gra |e vin skih pred u ze }a iz Sr bi je to kom po se te Ira ku usa gla si li su mo da li te te u~e {}a srp skih fir mi u ob no vi i iz grad wi no vih in fra s truk t ur n ih obje k a t a u Ira ku. Ka ko je sa op {ti lo re sor no mi ni star stvo, srp ska de le ga ci ja je u Ira ku raz go va ra la sa ira~ kim mi ni strom gra |e vi na Mu ha me do mal Da ra xi jem i di rek to ri ma dr àv nih gra |e vin skih kom pa ni ja. Pred s tav n i c i srp s kih i ira~ kih fir mi spe ci ja li zo va nih za iz grad wu pu te va, mo sto v a, stam b e n ih i jav n ih obje ka ta, is po ru ku ma te ri ja la i opre me, do go vo ri li su for mi ra we me {o vi tih pred u ze }a u ci qu za jed ni~ kog u~e {}a na ten de ri ma i re a li za ci ji pro je ka ta u Ira ku. Me |u naj zna ~aj ni jim pro jek ti ma su iz grad wa mre è auto pu te va, kao i po di za we no vih {ko la, bol ni ca i stam be nih na se qa. Pred s tav n i c i dve stra n e pot pi sa li su i me mo ran dum o teh ni~ koj sa rad wi, za hva qu ju }i ko me }e srp skim pred u ze }i ma u Ira ku bi ti omo gu }e no br è i lak {e otva ra we pred stav ni {ta va, a pred vi |e no je i da u ma ju, u ci qu pro du bqi va w a do g o v e r e n og part n er stva, Sr bi ju po se ti ira~ ka de le ga ci ja, ko ja }e obi }i na {e naj z na ~ aj n i j e gra | e v in s ke kom pa ni je. U Ira ku su bo ra vi li pred stav ni ci pred u ze }a “Ener go pro jekt”, “Na pred”, “Pu te vi Uì ce”, “Je din stvo Uì ce”, “Go {a mon ta à”, “An ti kor”, “Mi l in k o v i} kom p a n i” i “Bak„, na ve de no je u sa op {te wu.

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

dnevnik

DO MA ]E KOM PA NI JE SLA BO ULA @U U INO STRAN STVO

Ne ma mo mi pa ra za tu |e fir me I dok u Voj vo di ni po slu je bli zu 250 kom pa ni ja iz ino stran stva, pred u ze }a iz po kra ji ne ko ja su in ve sti ra la u stra ne ze mqe mo gla bi se na bro ja ti na pr ste obe ru ke. Voj vo |an ske kom pa ni je ko je su naj ve }i in ve sti to ri u dru ge ze mqe su „Sin te lon”, Naft na in du stri ja Sr bi je, „He mo farm”, „Nek tar”... Sr bi ja je si ro ma {na ze mqa i ne do voq no raz vi je na eko no mi ja i ja sno je da je kao ta kva ne to uvo znik ka pi ta la, s ob zi rom da joj je on neo p ho dan da bi se raz vi ja la. O to me do sta go vo ri re la tiv no ma li broj do ma }ih kom pa ni ja ko je svoj ka pi tal ula ù u ino stran stvo. Ja snih i pre ci znih sta ti sti ka o to me ko li ko je voj vo |an skih fir mi ulo ì lo u bi znis u stra nim ze mqa ma ne ma, a is tra ì va we „Dnev ni ka„, za sno va no na in for ma ci ja ma do bi je nim u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je, kao i iz dru gih iz vo ra, po ka za lo je da je tek de se tak ov da {wih kom pa ni ja svoj ka pi tal pla si ra lo u ino stran stvo. Na rav no, mo gu }e je da ovi po da ci ni su pot pu ni. In ve sti ci ja te vr ste ko ja je po bu di la naj vi {e pa `we u jav no sti sva ka ko je ku po vi na slo ve na~ kog „Fruk ta la” od stra ne ba~ ko pa la na~ kog pro iz vo |a ~a so ko va „Nek tar” - ve ro vat no zbog to ga {to je „Fruk tal” u vre me SFRJ bio „po jam” za sve do ma }e pro iz vo |a ~e so ko va, kao i po pu li sti~ kih pri ~a iz tog do ba ka ko Slo ven ci od nas ku pu ju jef ti no vo }e i po tom nam pro da ju sku pe so ko ve. Ka ko bi lo, „Nek tar” je po ka zao da stva ri mo gu da sto je i obr nu to i u le to 2011. ku pio je kom pa ni ju iz Aj dov {~i ne za, ka ko se pro ce wu je, 50 mi li o na evra. Ti me je sru {e na fa ma o ne -

„Nek ta ro va” ku po vi na „Fruk ta la” pri vu kla pa `wu jav no sti

Po li ti~ ka ula ga wa Srp ske kom pa ni je naj vi {e in ve sti ra ju u ze mqe re gi o na, a tu su do sa da naj ak tiv ni ji bi li Te le kom „Sr bi ja”, „Del ta gru pa”, „Svi sla jon - Ta ko vo”, „Kom trejd”... Me |u tim, ba{ kao i kod osni va wa Te sla ban ke, jo{ ne ke od ovih in ve sti ci ja ana li ti ~a ri su oce ni li kao „po li ti~ ke”. Me |u wi ma je i Te le ko mo va ku po vi na Te le ko ma Srp ske: za 65 od sto ka pi ta la ove kom pa ni je 2007. go di ne pla }e no je 646 mi li o na evra, a ju ~e ra {wa vred nost 100 od sto ak ci ja Te le ko ma Srp ske na Ba wa lu~ koj ber zi bi la je 415 mi li o na. pre mo sti vim pre pre ka ma za srp ski ka pi tal u Slo ve ni ji, tim pre {to je kom pa ni ja po ro di ce Ra dun na ten de ru po be di la kon ku ren te iz Ve li ke Bri ta ni je, Hr vat ske i Austri je. Iz Ba~ ke Pa lan ke po te klo je i naj ve }e voj vo |an sko ula ga we u ino stran stvo - „Sin te lo no ve„ in ve sti ci je u Ru si ju. Ova kom pa ni ja je u Sa -

mar sku oblast u iz grad wu cen ta ra za is tra `i va we, raz voj i di zajn u Otrad ni ulo `i la 343 mi li o na do la ra. Tu ni je kraj, pa je u fa bri ku u Mo skov skoj obla sti in ve sti ra no 38 mi li o na, a u po slov ni cen tar u Mo skvi jo{ 10 mi li o na do la ra. Ve }i broj ula ga wa u ino stran stvo imao je i vr {a~ ki „He mo farm” - u fa bri ku u bli zi ni Mo -

skve ova far ma ce ut ska in du stri ja ulo ì la je 32 mi li o na do la ra. „He mo farm” je ula gao i u re gion, pre sve ga u Bo snu i Her ce go vi nu (pre ko 17 mi li o na evra), ali i u Ma ke do ni ju. In ve sti ci je u re gion su je dan od pro kla mo va nih raz voj nih stu bo va NIS-a, pa je ta kom pa ni ja ku pi la la nac OMV-ovih pum pi u BiH, a pla ni ra i da na sta vi {i re we pro daj ne mre è ka ko u Bo sni, ta ko i u Ru mu ni ji i Bu gar skoj. U sklo pu pla na da po sta ne „re gi o nal ni li der” u naft nom sek to ru, NIS je ulo ìo i u is tra ì va we na la zi {ta naf te i ga sa u BiH, Ma |ar skoj i Ru mu ni ji. Zre wa nin ska fa bri ka za pro iz vod wu de ter xen ta „Be o he mi ja – In hem” ku pi la je svo je vre me no slo ve na~ ku kom pa ni ju „[am pi on ka” za {est mi li o na evra, a „Vi na -

ri ja ô ka” je 2007. go di ne po sta la vla snik ma ke don ske „Vi na ri je Ohrid” , uz pred vi |e na mi ni mal na ula ga wa od 1,2 mi li o na evra. Iz ve sne in ve sti ci je u ino stran stvo imao je i voj vo |an ski fi nan sij ski sek tor. Voj vo |an ska ban ka je ulo ì la u NLB Raz voj nu ban ku Ba wa Lu ka 2,6 mi li o na kon ver ti bil nih ma ra ka, ali je po tom taj ulog pre u ze la No va Qu bqan ska ban ka. Jed na od ret kih in ve sti ci ja iz Sr bi je u Hr vat sku bi lo je dr àv no ula ga we u osni va we ta mo {we srp ske Te sla {ted ne ban ke. Osni va ~i Te sla ban ke, sa ulo gom od tri mi li o na evra, bi li su Fond za raz voj Sr bi je i Fond za raz voj Voj vo di ne. Ipak, ka ko na vo de u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je, „ova ban ka raz vi ja se pu no spo ri je od pla ni ra nog, osni va~ ki ka pi tal ostao je na ra ni jem ni vou, ne ma no vih ula ga ~a, po treb na joj je do ka pi ta li za ci ja, a pre ti opa snost da joj ade kvat nost ka pi ta la pad ne is pod za ko nom pro pi sa nog ni voa i da do |e u po zi ci ju da ne mo è na sta vi ti po slo va we„. U voj vo |an ska ula ga wa u ino stran stvo even tu al no bi mo gli da se uvr ste i po slo vi „MK gru pe”, ~i je je se di {te u Be o gra du ali joj se ve li ka ve }i na ma ti~ nog bi zni sa na la zi u Voj vo di ni. „MK gru pa” je u Ukra ji nu ulo ì la 35 mi li o na evra i tre nut no ta mo ob ra |u je oko 30.000 hek ta ra po qo pri vred nog ze mqi {ta. Pre ma po da ci ma VIP fon da za pro mo ci ju in ve sti ci ja u Voj vo di ni, u po kra ji nu je u po sled wih 12 go di na do {lo 240 stra nih kom pa ni ja ko je su ukup no ulo ì le oko 6,7 mi li jar di evra i otvo ri le pre ko 68.000 rad nih me sta. V. ^vor kov

ekOnOMiJA

dnevnik KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

NIS na vr hu I petu nedequ zaredom doma}e tr`i{te akcija nastavilo je rast vrednosti, ali je intezitet trgovawa i daqe ostao relativno nizak pa je svega nekoliko hartija zabele`ilo ozbiqniji obim prometa, ukazuju analiti~ari „Sinteza invest grupe”. Ukupna realizacija u trgovawu iznosila je 3,3 miliona evra, dok je indeks Beleks 15 dobio na vrednosti 1,1 odsto. Ova korpa najlikvidnijih akcija okon~ala je sedmicu na nivou od 578 poena, a od po~etka godine nosi pozitivan prinos od 10,3 odsto.

Ubedqivo najprometnija hartija bio je be~ejski „Sojaprotein„ koji je zabeleìo promet od 194,2 miliona dinara, uglavnom na po~etku sedmice na nivou od 840 dinara. Istovremeno, sama kompanija je otpo~ela otkup akcija od strane nesaglasnih akcionara na ceni od 827 dinara i u prvoj sedmici je ve} kupila preko 2,7 odsto sopstvenih akcija. Ovaj otkup do{ao je kao posledica vanredne skup{tine akcionara odràne 25. decembra na kojoj je doneta odluka o raspolagawu imovinom velike vrednosti, te su nesaglasni akcionari dobili pravo da prodaju akcije samoj kompaniji po najvi{oj vrednosti od trì{ne, kwigovodstvene i procewene.

Ovaj proizvo|a~ pestidica je stizao do novog vi{egodi{weg maksimuma od 3.200 dinara, pre svega zahvaquju}i odli~nim poslovnim rezultatima kompanije nekoliko godina unazad. Najve}i doma}i gra|evinar „Energoprojekt holding„ nedequ je okon~ao na nivou od 700 dinara uz promet od 8,1 milion dinara, dok je dobru trgova~ku nedequ uz dostizawe novog godi{weg maksimuma imao gorwomilanova~ki „Metalac„ koji se popeo do nivoa od 2.290 dinara. Ova hartija predstavqa najve}eg dobitnika

od po~etka godine s obzirom na skok od 32 odsto. Od akcija iz finansijskog sektora najprometnija je bila ni{ka AIK banka koja je zabele`ila promet od 26,7 miliona dinara mahom na ceni od 1.650 dinara. Pre nedequ dana AIK je objavio poslovne rezultate za 2012. godinu u kojoj je ostvarena neto dobit od 3,6 milijardi dinara {to nije propra}eno ve}im intezitetom trgovawa na ovoj hartiji. Akcije Komercijalne banke su se sa mizernim prometom spustile ispod nivoa od 1.600 dinara, dok se posle du`eg vremena intezivnije trgovalo akcijama beogradskog AMS Osigurawa. Protekle sedmice je isprometovano 5,4 Posledwa cena

Akcija

Vrednost prometa (din)

Soja protein, Be~ej

822

NIS, Novi Sad

915

62.536.139

Galenika Fitofarmacija, Zemun

3.143

29.980.990

AIK banka, Ni{

1.632

26.672.064

700

8.059.910

Energoprojekt holding, Beograd

Akcije Naftne industrije Srbije bele`ile su rast svih pet trgova~kih dana da bi u petak postavile i novi istorijski maksimum u trgovawu na koti od 920 dinara. Ova najve}e kompanija na Beogradskoj berzi tokom sedmice je dobila na vrednosti 4,3 odsto dok je ukupan promet u trgovawu iznosio 62,5 miliona dinara. NIS je kraj nedeqe do~ekao na nivou od 915 dinara {to odgovara tr`i{noj kapitalizaciji kompanije od 1,33 milijarde evra. Veoma dobru trgova~ku sedmicu registrovale su i akcije zemunske „Fitofarmacije„ koje su se domogle nivoa od 3.143 dinara uz promet od 30 miliona dinara.

194.198.843

odsto akcija ove osiguravaju}e kompanije po ceni od 320 dinara. Akcije ove kompanije zabeleìle su veliki pad vrednosti u protekloj godini, dok po posledwoj ceni trì{na kapitalizacija ove osiguravaju}e ku}e iznosi mawe od milion evra. Obveznice stare devizne {tedwe zabeleìle su promet od 106 hiqada evra, a najprometnija serija bila je A2013 koja dospeva na naplatu 31. maja teku}e godine. Prinos na ovu seriju se kretao u rasponu 4,4-4,8 odsto, dok su ostale obveznice nosile godi{wu zaradu koja bila na jo{ niìm nivoima. Protekle sedmice nije odràna nijedna aukcija dràvnih du`ni~kih hartija. E. D.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

109,7039

111,9428

114,5175

109,3681

Australija

dolar

87,7631

89,5542

91,6139

87,4945

Kanada

dolar

82,4532

84,1359

86,0710

82,2008

Danska

kruna

14,7082

15,0084

15,3536

14,6632

Norve{ka

kruna

14,7260

15,0265

15,3721

14,6809

[vedska

kruna

13,1718

13,4406

13,7497

13,1315

[vajcarska

franak

88,8579

90, 7710

92,8587

88,6833

V. Britanija

funta

125,7826

128,3496

131,3016

125,3976

SAD

dolar

84,7069

86,4356

88,4236

84, 4476

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 3. 2013. godine

ponedeqak18.mart2013.

IS TE KAO ROK ZA POD NO [E WE PRI JA VE ZA PO REZ NA VE LI KE PLA TE

Tre ba oglo bi ti 20.000 bo ga ta {a U petak u pono} istekao je rok za prijavqivawe poreza na dohodak gra|ana. Svi koji su zaradili vi{e od trostruke prose~ne plate u Srbiji u 2012. obveznici su ovog poreza. Svake godine u Srbiji oko 20.000 gra|ana popuni poresku prijavu na ovu temu, a lane se u dr`avnu kasu od ovog nameta slilo tri milijarde dinara. Kako }e biti ove godine, za kriznu 2012. godinu, te{ko je re}i. Na celoj teritoriji Srbije je do pre desetak dana bilo mawe predatih prijava nego lane. To, me|utim, ne treba da zabriwava jer obveznici uvek ~ekaju pet do dvanaest da podnesu prijavu, pa se de{avalo da, recimo, u Beogradu i Novom Sadu zadweg dana poreznici dobiju i par hiqada prijava. Bogati su izgleda zauzeti zara|ivawem pa nemaju vremena za formalnosti oko prijave sve do zadweg ~asa, koji je bio u pono} 15. marta. Kako }e se pla}ati ovaj porez? Obveznci koji su zaradili

Kod nas najvi{e zara|uju menayeri, ekonomisti, advokati, direktori... Ova zanimawa potpuno su potisnula ona estradna, a ni sportisti nisu vi{e u vrhu izme|u trostruke srpske plate, koja je lane bila 2.067.480 dinara, i {estostruke, odnosno 4.134.960 dinara, plati}e porez po stopi od 10 odsto. Ko je pre-

kora~io prosek i to ra~unato puta {est pla}a}e porez po stopi od 15 odsto. Pored na{ih gra|ana porez }e platiti i stranci koji ovde `ive i ostva-

ruju prihod. Pored plate, u sumu za oporezivawe ulaze i sredstva od izdavawa pokretnih i nepokretnih stvari, prihodi u upravnim odborima i sli~nim telima, honorari i sli~no. Sama suma koja se prijavi nije i osnovica za oporezivawe. Obveznik ima pravo na olak{ice i to 40 odsto za sebe i po 15 odsto za izdra`avane ~lanove porodice. Ukupna suma olak{ica ne sme pre}i 50 odsto osnovice za oporezivawe. Oni koji su zakasnili da podnesu prijave ili „nisu imali vremena” bi}e ka`weni nov~ano. Kazne se kre}u u rasponu od 5.000 do 50.000 dinara. Za wih, pomenute sume nisu problem, ~ak i ako zakasne. Ve} godinama kod nas najvi{e zara|uju menaxeri, ekonomisti, advokati, direktori... Tako je ve} vi{e od deset godina. Ova zanimawa potpuno su potisnula ona estradna, a ni sportisti, tako|e, nisu vi{e u vrhu. D. Vu jo {e vi}

USKO RO PLAN RE STRUK TU RI RA WA JP „SR BI JA GAS”

„Agro `iv” i „Azo ta ra” mo ra ju oti }i u tu |e ru ke Restrukturirawe JP „Srbijagas” je, posle nekoliko meseci, ponovo tema o kojoj su govorili ministarka energetike Zo ra na Mi haj lo vi} generalni direktor te kompanije Du {an Ba ja to vi}, i slobodno se mo`e re}i da ni jedna strana nije promenila mi{qewe. Naime, ministarka Mihajlovi} rekla je da }e uskoro biti usvojen plan restrukturirawa JP „Srbijagas”, te da }e iz kompanije biti izdvojene sporedne delatnosti, kako bi se JP „Srbijagas„ bavio samo osnovnom delatno{}u. S druge strane, Bajatovi} je rekao da preduze}e prvo mora finansijski da se restruktuira, a potom i imovinski i pravno. Da podsetimo, i pre nekoliko meseci ministarka Mihajlovi} je rekla da je restruktu-

[ta }e bi ti s „Pe tro he mi jom” [to se ti~e „Petrohemije”, Du{an Bajatovi} ka`e da bi ovo preduze}e trebalo da preuzmu NIS i JP „Srbijagas”, a da dr`ava iza|e iz vlasni{tva. Ali, oko toga, kako je rekao, do sada nije bilo sloge.

rirawe JP „Srbijagas” neophodno. Po wenim re~ima, postojawe }erki-firmi, u okviru JP „Srbijagas”, koje se ne bave osnovnom delatno{}u - proizvodwom i distribucijom gasa, optere}uju poslovawe ove kompanije te da JP „Srbijagas”, delom ima gubitke i zbog }erkifirmi preuzetih zbog neizmirenih dugovawa za gas. Tada, ali i sada, Bajatovi} i daqe stoji na istom stanovi{tu - da gubici s kojima se preduze}e suo~ava nisu posledica lo{eg upravqawa nego drugih razloga, pre svega nerealne cena gasa. Po wegovim re~ima, ne moè se ne{to kupovati za dva dinara, a prodavati za dinar i pri~ati o efikasnosti javnog sektora. On je vi{e puta ponovio da prilikom preuzimawa dvadesetak preduze}a, }erkifirmi, nijednog trenutka nije bilo namere da se ona zadrè u vlasni{tvu „Srbijagasa” ve} da se oporave i svoje proizvode plasiraju na trì{te. Uz to, rekao je Bajatovi}, za sada „Srbijagas” jo{ nije „raspravio” svoju imovinu sa NIS-om. On je naglasio i da je posebno pitawe preduze}a koja je kompanija preuzela da re{i probleme s kojima su se ona suo~ila. Bajatovi} je vi{e puta

Dug vra }a mo pre vre me na Vlada Srbije donela je odluku da krajem aprila prevremeno otplati polovinu preostalog duga Londonskom klubu poverilaca, saop{tilo je danas Ministarstvo finansija i privrede. Dug Srbije prema Londonskom klubu u ovom trenutku iznosi 860 miliona dolara, a vlada je takvu odluku donela na predlog ministra finansija i privrede Mla |a na Din ki }a. Visina prevremene otplate iznosi}e 400 miliona dolara, {to uz otplatu redovne rate doprinosi smawewu ukupnog javnog duga za 435,8 miliona dolara. Ministarstvo navodi da }e ovim prevremenim razdu`ivawem dr`ave biti ostvarena u{teda u ovogodi{wem buxetu u iznosu od 1,1 milijardi dinara, a zna~ajne u{tede bi}e ostvarene i u narednim godinama, jer }e

biti potrebna mawa izdvajawa za otplatu kamata. Mogu}nost za prevremenu otplatu skupih kredita iz pro{losti stvorena je zahvaquju}i zna~ajnoj likvidnosti koja je obezbe|ena u buxetu u posledwih nekoliko meseci i s obzirom da su mere fiskalne politike dale veoma dobre rezultate u obarawu kamata na javni dug, saop{tilo je Ministarstvo. Kamatna stopa na dug Londonskom klubu iznosi 6,75 odsto, {to je ~ak za oko dva procentna poena vi{e od kamatne stope koju je ministarstvo finansija uspelo da ostvari prodajom evroobveznica u februaru ove godine. U~e{}e ukupnog javnog duga u bruto doma}em proizvodu na kraju februara iznosi 57,7 odsto.

Pi li }i iz „Agro `i va” ne }e jo{ du go bi ti u vla sni {tvu „Sr bi ja ga sa”

ponovio da su one preuzete na osnovu wihovog dugovawa „Srbijagasu„, osim „Agroìva„, te da „Srbijagas„ nije imao nikakve veze s lo{im privatizacijama koje su pro{le te firme. Ciq je da se, posle restrukturirawa, ova preduze}a privatizuju, odnosno prona|u starte{ki partneri, koji }e nastaviti ulagawa i proizvodwu. Priliko preuzimawa, sa~uvana su radna mesta, radnici su imali redovna primawa, sve da`bine dràvi redovno si izmirivana, a sa~uvano je i trì{te.

Kao pozitivan primer, Bajatovi} izdvaja Srpsku fabriku stakla, gde je „Srbijagas„ zaradio oko dva miliona evra, a pla}en je i dug „Elektroprivredi Srbije„ od pet miliona evra. Po wegovim re~ima, postoje i strate{ki partneri za „Azotaru„, koja sada ostvaruje 78 miliona dinara profita, a do kraja godine trebalo da budu re{ena pitawa i „Azotare„ i „Agro`iva„, za koji su zainteresovani partneri iz Italije i ~iji se dolazak o~ekuje ovih dana. D. Mla |e no vi}

Ne tre ba nam ru ska mi li jar da Mi ni star fi nan si ja i privrede Mla |an Din ki} izjavio je da srpskom buxetu, zbog znatno boqe likvidnosti, ne}e biti potrebno milijardu dolara podr{ke ranije dogovorene sa Rusijom, ve} upola mawa suma. Dinki} je rekao da je pre nekoliko dana o tome razgovarao sa ruskim ministrom finansija An to nom Si lu a no vim. „Dogovorili smo se da nam ruska strana i zvani~no uputi ponudu za zajam od 500 miliona dolara, uz moj predlog da uslovi kredita budu znatno povoqniji od onih pod kojim se trenutno zadu`ujumo. Nadam se da }e ponuda mog ruskog kolege, koji je u razgovoru pokazao veliku `equ

da pomogne na{oj zemqi biti takva da }e je na{a vlada rado prihvatiti”, rekao je Dinki} za „Blic”. On je Siluanova upoznao da je likvidnost buxeta Srbije znatno boqa nego u vreme kada su wih dvojica prethodni put razgovarali i da su konstatovali da Srbiji nije neophodan iznos od milijardu dolara o kome su ranije pri~ali. „Bi lo bi nam do voq no upola mawe, ali samo ukoliko je kredit mogu} pod uslovima koji su povoqniji od onih koje Srbija trenutno do bi ja pro da jom evro ob ve znica na me|unarodnom tr`i{tu kapitala”, rekao je Dinki}.

RePORTA@e

ponedeqak18.mart2013.

dnevnik

MLA DI SEN ]A NIN LA SLO \E RE PR VI NA[ TE NI SER KO JI JE OSVO JIO JU NI OR SKI „ORAN@ BOUL”

Ko fa bri~ ki ma ga cin pro |e – u svet sku eli tu do |e T e ni ski klub „Sen ta” ima tra di ci ju od 110 go di na, a u go di ni ju bi l e j a ta l en t o v a n i ju ni or 17-go di {wi La slo \e re vi nuo se me |u svet sku eli tu, iz ne ba{ sjaj nih uslo va. Na iz ma ku pro {le go di ne \e re je u Ma ja mi ju (SAD) osvo jio pre sti `ni tur nir „Oran` boul„, {to je od igra ~a sa na {ih pro sto ra po {lo za ru kom sa mo te ni ser ki Mo ni ki Se le{. Ovaj ti nej xer je sto pa ma na {ih te ni skih aso va kre nuo sa te {ke po zi ci je iz skrom nih uslo va u va ro {i kraj Ti se. U od no su na No va ka \o ko vi }a i Anu Iva no vi}, ko ji su na po ~et ku ka ri je re tre ni ra li u pra znim pli va~ kim ba ze ni ma, \e re zi mi tre ni ra u hlad nom ma ga ci nu ne ka da {we fa bri ke na me {ta ja. - Osva ja we „Oran` bo u la” za me ne pred sta vqa ve li ki re zul tat, ali mo ram da na sta vim sa ra dom, da na pra vim ko rak da qe u od no su na de cem bar ski uspeh. U te ni su sam tri na e stu go d i n u: u pe t oj go d i n i sam opo ~eo sa tre nin zi ma, od sed me se tak mi ~im na tur ni ri ma u Sr bi ji, po tom i u me |u na rod noj kon ku ren ci ji. Vi de li smo da mi do bro ide i na dam se da }u jed nog da na po sta ti vr hun ski igra~ - uve ren je La slo \e re. Mla dom Sen }a ni nu su uzor No le i svi srp ski te ni se ri ko ji su se pro bi li u svet ski vrh, a vo li i stil igre Fe de re ra. Na kon sta ta ci ju da pr vi re k et sve t a No v ak \o k o v i} ni je osva jao ju ni or ski „Oran` boul”, \e re skrom no od go va ra da je ipak to ju ni or ski tur nir,

a da mu je glav ni ciq da po sta ne pro fe si o nal ni igra~. - Is pred me ne je te `ak put, tre ba da od i gram jo{ do sta tur -

ni ra da bih do speo u pri li ku da igram na se ni or skim ITP tur ni ri ma - sve stan je pu ta ko ji mu pred stvo ji. - Po be da na ju ni or -

La slo \e re: po be da na „Oran` bo u lu” kao pod strek

skom „Oran` bo u lu” mi je glav ni pod strek i mo ti va ci ja za da qu ka ri je ru, ali mo ram na sta vi ti da ra dim jo{ in ten ziv ni je. Po sta ti sti ka ma, da bih do speo na ITP tur ni re po treb no mi je jo{ pet go di na, jer me |u TOP100 igra ~a na li sti ne ma ni jed nog igra ~a is pod 20 go di na, ta ko da mi je po treb no mi ni mum ~e ti ri-pet go di na da se pro bi jem me |u sto ti nu naj bo qih na rang li sti. Na ju ni or skoj rang li sti tre nut no sam ~e tvr ti, a na se ni or skoj tek 920. La slo je sa mo u ret kim pri li ka ma bio u svet skim te ni skim kam po vi ma i akad mi ja ma, pa se ra du je na go ve {ta ji ma da }e bi ti obez be |e ni bo qi uslo vi za we go ve i tre nin ge osta lih te ni skih ta le na ta, a ti me se naj vi {e ba ve pred sed nik Te ni skog klu ba „Sen ta„, te we gov otac â ba \e re, ko ji ve li da je te {ko sa bra ti sva ula ga wa i trud, dok se do {lo do ve li kog uspe ha. - Ne sa bi ra mo ko li ko smo do sa da za 12 go di na po tro {i li sop stve nog nov ca, ima tu i po mo }i te ni skih sa ve za Sr bi je i Voj vo di ne, ta ko |e i sen }an ske op {ti ne, ali naj vi {e je „za le gla„ po ro di ca. Po sle ovih re zul ta ta za in te re so va li su se po je di ni spon zo ri da nam izi |u u su sret i po dr è da La slov te ni ski raz voj ide nor mal nim pu tem. Po treb no je do sta ra da, pa ra, zdra vqa i sport ske sre }e da se do spe do è qe nog ci qa i po sta ne pro fe si o nal ni te ni ser o~e ki va wa su oca â be. Da bi na oku pu bio stru~ ni tim ko ji pra ti sen }an sku te ni sku na du, do sta oba ve za na se be pre u zi ma upra vo otac , jer La slo

Pred sed nik TK „Sen ta” Si ni {a Ko va ~ev, te ni ska na da La slo \e re i wegov otac ^a ba \e re

na tre nin ge ~e sto od la zi u Ki kin du, No vi Sad i Su bo ti cu. Uz zah tev ne te ni ske oba ve ze La slo \e re je od li ~an u~e nik tre }eg raz re da Eko nom sko-tr go vin ske {ko le u Sen ti, a to {to je Mi ni star stvo pro sve te do zvo li lo od pro {le go di ne da bu de van red ni u~e nik, omo gu }i lo je da se vi {e po sve ti tre nin zi ma. - Po no sni smo da je uspeh na {eg ju ni o ra ko ji je osvo jio pre sti `ni „Oran` boul„ ko ji je ne zva ni~ no svet sko pr ven stvo u ovom uz ra stu. To je vr hun ski rze ul tat, s ob zi rom na na {u ma lu sre di nu i skrom ne uslo ve ko jim ras po la `e mo - na gla {a va pred sed nik TK Sen ta Si ni {a Ko va ~ev. Od pro le }a do je se ni na te re ni ma klu ba u Na rod noj ba {ti mo `e da se tre ni ra do ve ~e ri, ali Ko va ~ev na po mi we da su se

~la no vi upra ve i sim pa ti ze ri klu ba en tu zi ja zmom iz bo ri li da u ovoj se zo ni obez be de re flek to re i osve tqe we za otvo re ni te ren. U zim skom pe ri o du, tre ni ra se u biv {em ma ga ci nu pro pa le sen }an ske fa bri ke na me {ta ja „Ti sa”. - Po sle law skih uspe ha na i- {li smo na po zi tiv ni pri stup lo kal ne sa mo u pra ve Sen te i Vla de Voj vo di ne, pa se na da mo da }e se u naj sko ri je vre me obez be di ti bo qi uslo vi, jer smo na pra vi li pro jekt nu do ku men ta ci ju za re no vi ra we ma ga ci na sa jed nim i po te re nom za tre ning. Uz ma lo in ve sti ra wa na pro sto ru od 800 kva dra ta ma ga ci na mo gu se obe zeb di ti od li~ ni uslo vi za da qe na pre do va we \e rea - ka `e Ko va ~ev. Mi lo rad Mi tro vi}

ZE MQO DEL CI MA LOG SE LA UVI DE LI GDE KA PQU PA RE

U Ne {ti nu i sto ~ar po sta je vo }ar aq da ni je dan me sec u go di ni za Ne {tin ce ni je to li ko „na po ran“ kao {to be {e mi nu li fe bru ar, jer ta da se ma we ra di u vi no gra di ma i vo} wa ci ma, a vi {e sla vi i de gu sti ra ju pre ra |e ni plo do vi gro `|a i vo }a. Ovo se lo je ne {to vi {e od ki lo me tra uda qe no od gra ni ce Sr bi je i Hr vat ske Po posledwem po pi su ovo se lo ima oko 800 du {a, od no sno po sle sva kog po pi sa oko sto ti nu ma we. Sre do ve~ ni i mla |i ko ji su svoj i ì vot svo jih bli `wih ve za li za po sled we ob ron ke Fru {ke go re i de snu oba lu Du na va, tra è svo je me sto me |u uspe {nim poq pri vred ni ci ma. Po sled wih ne ko li ko go di ne, pa i vi {e od de ce ni je ov de ~ak i ne ka d a { wi sto ~ a r i po s ta j u pr v en stve no vo }a ri, ali ima i onih ko ji ni su od u sta li od vi no gra dar stva. Dav no je ov de for mi ra no Udru è we vo }a ra, vi no gra da ra i vi na ra, a ta ko or ga ni zo va ni lak {e im je da

Slav ko Vlaj ko vi} i Bo ra Ste va no vi}

se po pu la ri {u i pro da ju vi no i ra ki ju. I ove go di ne obe le `en je Dan sve tog Tri fu na, osve }e ni su vi no gra d i, pro g la { e n i naj u s pe { ni j i pro iz vo |a ~a vi na i ra ki je, a ce la svet ko vi na tra ja la je dva da na. Kao do bri do ma }i ni, ma da je `i ri bio sa sta vqen od ozbiq nih i objek tiv nih eno lo ga, Ne {tin ci su ve }i nu zlat nih me da qa i dru gih od li~ ja „pre pu sti li“ go sti ma. Ne {tin skim me da qa ma oki ti li su se, na pri mer, pro iz vo |a ~i iz Ilo ka, Er de vi ka, Vi zi }a, Ba no {to ra, Be {ke, No vog Sa da, Ba~ ke Pa lan ke, No vog Slan ka me na... Ali, u kon ku ren ci ji ra ki ja od gro `|a Ne {tin ci ni su da li par do na pa je pr vo me to osvo jio Zo ran Ra mqak sa ra ki jom od Ham bur ga, a za wim An dri ja La ti {ko lo zom. Sim pa ti~ no je bi lo vi de ti pri zna we za ra ki ju od du wa ko ju je do bio Ni ko la Kr~ mar iz No vog Sa da, a ko ji je na pro mo ci ju do {ao sa se strom, ta ko |e osva ja ~em od li~ ja.

A na kra ju na klon pu bli ci

JAV NI ^AS SRP SKOG JE ZI KA BE ^EJ SKE EKO NOM SKO-TR GO VIN SKE [KO LE

Pre ko Go go qa do Bi la Gej tsa vo je vr snim jav nim ~a som srp skog je zi ka po ime nu „Ni {ta ni je ona ko kao {to iz gle da“, u be ~ej skoj bi bli o te ci, u~e ni ci i pro fe so ri be ~ej ske Eko nom sko-tr go vin ske {ko le odu {e vi li su pu bli ku pro jek tom „Go go qi ja da“, ko ji su osmi sli le i kre a tiv no vo di le pro fe sor ke srp skog je zi ka @ar ka Svir ~ev i Ma ri ja Haj di}. U~e stvo va lo je oko 80 u~e ni ka. Te ma ~a sa bi la je ko me di o gra fi ja tro ji ce vr hun skih pi sa ca, Ni ko la ja Va si qe vi ~a Go go qa, Bra ni sla va Nu {i }a i Du {a na Ko va ~e vi }a. Sni mi li su ak te ri po me nu tog pro jek ta krat ki film o Go go qu u tri ~i na, gde su u pr vom go vo ri li o we go vom ì vo to pi su, u dru gom su pri bli è ni pri po vet ni sve to vi, a u tre }em ko me di o gra fi ja. Na dah nu ti de li ma tro ji ce ko me di o gra fa, po je din ci su stva ra li stri po ve, opro ba li su se na jav nom ~a su kao sce na ri sti i glum ci... - U okvi ru ~a sa smo or ga ni zo va li i kviz dve eki pe, ka ko bi smo vi de li {ta je od pre zen to va nog osta lo za pam }e no. Dva de se tak pi ta wa je bi lo u igri, a sa mo na dva ni su da ti ta~ ni od go vo ri. Kom ple tan jav ni ~as srp skog je zi ka smo sni ma li i s tim pro jek tom }e mo kon ku ri sa ti na kon kur su ko ji je ras pi sao ~u ve ni „Mic ro soft„ Bi la Gej tsa, re kla je pro fe sor ka Svir ~ev. â su su pri su stvo va lo sto ti nak vr {wa ka i po ko ji sta ri ji su gra |a nin. Svi su bi li li stom odu {e vqe ni. V. Jan kov

Tro fej na po ro di ca Kr~ mar

Ako kod ku }e Ne {tin ci ni su po be di li u kon ku ren ci ji vi na po hva li li su se da su se do sa da do voq no oki ti li od li~ ji ma „na go stu ju }em te re nu“. Ozbiq ni vi no gra da ri i po dru ma ri sa ne ko li ko ju ta ra, pa i de se ti na hek ta ra pod vi no gra di ma su po ro di ce Sta ki}, Vlaj ko vi}, Ko va ~e vi}, Jo vi}, Stoj ko vi}... Osim tra di ci o- nal nog ita li jan skog ri zlin ga sve je vi {e {ar do nea, ham bur ga, so vi wo na, mer lo ta, fran kov ke... Vo }ar stvo se ov de vra ti lo na ve li ka vra ta, a kru {ka i ja bu ka po seb no su po pu lar ne vo} ke. Ni je ret kost da qu di sa de ne ko li ko ju ta ra, pa i de se tak hi qa da sad ni ca. Ve le da je pla sman obez be |en, a za ra da od li~ na ako je go di na so lid na. Slav ko Vlaj ko vi} je, na pri mer, pre dve zi me za sa dio 9.000 vo }a ka. Sa va Po po vi} je svo je vr sni re kor der, jer je po zna to da go to vo sam to kom zi me ore `e oko 10 ju ta ra pod kru {ka ma. Vo ji Lu ka no vi }u, a

za {ao je u osmu de ce ni ju, go di ne ni su pro blem da isti po sao ura di na pet ju ta ra kru {a ka. Ko sta Sta ki}, eks pred sed nik Ba~ ko pa la na~ ke op {ti ne, ka è da vo li i kru {ke, ali u hlad wa ~a ma ja bu ke mo gu du è da ~e ka ju bo qu ce nu, pa je i za ra da mno go ve }a. Ne ka ko iz me |u dva sla vqe ni~ ka da na vo }a ra, vi no gra da ra i vi na ra, „ude nu lo“ se obe le à va we ju bi le ja ov da {weg Klu ba za ori jen ta ci ju „Ne {tin“. Ne ka da {wi se o ski le kar dr Bo ra Ste va no vi}, ina ~e iz Srem skih Kar lo va ca, do neo je ovaj zdrav sport u ovo se lo. Na u ~io je ge ne ra ci je i ge ne ra ci je da pro na la ze kon trol ne ta~ ke po {u mi po mo }u kar te i bu so le. Iako je omi qe ni se o ski le kar ve} dve de ce ni je oti {ao odav de pri ~a ì vi i on ra do do la zi, ali ne kao gost ve} kao Ne {ti nac, od no sno ~o vek sa „dva dr à vqan stva“ – kar lo va~ kim i ne {tin skim. Mi lo{ Su yum

dru[tvo

dnevnik KO RU KO VO DI [KO LA MA U SR BI JI

Di rek to ri bez li cen ce ~e ka ju pra vil nik [ko la ma u Sr bi ji, u pro {loj {kol skoj go di ni, u za kon skom man da tu ru ko vo di lo je 1.688 di rek to ra, 21 {ko la je na ~e lu ima la di rek to ra ko jem je is te kao man dat, dok su u 16 {ko la re {e wem mi ni stra pro sve te uve de ne pri nud ne me re i po sta vqe na pri nud na upra va, a ni jed na {ko la u na {oj re pu bli ci ni je bi la bez or ga na upra vqa wa, sa op {tio je mi ni star pro sve te pro fe sor dr @ar ko Ob ra do vi}, po zi va ju }i se na po dat ke iz iz ve {ta ja pro svet nih in spek to ra. Ovim po da ci ma mi ni star je de man to vao tvrd we ne kih sin di ka ta pro svet nih rad ni ka da su u ve }i ni {ko la u Sr bi ji di rek to ri u v.d. sta wu, zvog to ga {to je Za kon jo{ pre se dam go di na pred vi deo da, po sle go di nu da na od ime no va wa, sva ki di rek tor mo ra da ima li cen cu. Na `a lost, do da nas ni je dan di rek tor {ko le u Sr bi ji ne ma li cen cu za ovaj po sao, jer je li cen ci ra we stal no od la ga no, po {to ni su bi li usvo je ni do ku men ti ko ji mu pret ho de. Me |u tim, ka ko je pro pi sa no i da rok od go di nu da na di rek to ri ma te ~e od do no {e wa od go va ra ju }eg pra vil ni ka, ko ji jo{ uvek ni je do net, ni di rek to ri, iako svi bez li cen ce, ni su zbog to ga pre ve de ni u v.d. sta we. Na ci o nal ni pro svet ni sa vet ne dav no je usvo jio stan dar de neo p hod ne za li cen ci ra we, pa se o~e ku je da i Mi ni star stvo usko ro do ne se od go va ra ju }i pra vil nik i da po~ ne li cen ci ra we di rek to ra {ko la ka ko bi u na red ne dve go di ne svi pro {li kroz ovaj pro ces. Shod no ova kvom sta wu, a pre ma po da ci ma iz in spek cij skog nad zo ra, u re dov nom ma da tu je 1.015 di rek to ra osnov nih {ko la i 673

sred wo {kol ska di rek to ra, vr {i o ce du `no sti ima 20 osnov nih i jed na sred wa {ko la, dok su pri vre me ne me re uve de ne u osam osnov nih i isto to li ko sred wih {ko la. Re {e wem mi ni stra pro sve te ili, na te ri to ri ji Voj vo di ne, po kra jin skog se kre ta ra za obra zo va -

U Voj vo di ni bez pri nud ne upra ve U {ko la ma u Voj vo di ni, po re ~i ma glav nog po kra jin skog pro svet nog in spek to ra Dra ga na Gra hov ca, u re dov nom man da tu je 504 di rek to ra, a vr {i o ca du `no sti di rek to ra ima sa mo {est {ko la i to po jed na u op {ti na ma Ba~ ka To po la, Ma li I|o{, Ko vin, Som bor, Su bo ti ca i No vi Sad. Ni u jed noj {ko li u Voj vo di ni ni je uve de na pri nud na upra va. we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce, u pro {loj {kol skoj go di ni sme we no je 35 di rek to ra {ko la, {kol ski od bo ri sme ni li su 40 di rek to ra, 85 ih je s te funk ci je oti {lo na li~ ni zah tev, dok je 134 {ko le do bi lo no vog di rek to ra zbog od la ska u pen zi ju ili smr ti sta rog. Ina ~e, pre ma po da ci ma Fo ru ma sred wih stru~ nih {ko la sva ki dru gi di rek tor {ko le u Sr bi ji je na stav nik fi zi~ kog vas pi ta wa, ~e tvr ti na di rek to ra su na stav ni ci dru gih pred me ta, ~e tvr ti na su u~i te qi, a u pre o sta lih pet po sto {ko la ru ko vo de pe da go zi i psi ho lo zi. D. De ve ~er ski

ponedeqak18.mart2013.

ZA [TI TA TRUD NI CA I PO RO DI QA

Ot kaz kao ne mo gu }a mi si ja Uko li ko po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je pri hva te pred log pred sed ni ka Ne boj {e Ste fa no vi }a o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o ra du, trud ni ce i po ro di qe u Sr bi ji do bi }e ne sa mo bo qu za {ti tu, ve} i si gur nost dok su trud ne ili ne gu ju de te jer }e im nov ~a na na kna da sti za ti sva kog me se ca. Ste fa no vi} je pred lo ìo iz me ne ko je pod ra zu me va ju da trud ni ca ma i po ro di qa ma, kao i ro di te qi ma ko ji ko ri ste od su stvo ra di ne ge ili po seb ne ne ge de te ta, ne mo è bi ti ras ki nut rad ni od nos, a da }e oni ko ji ma u tom pe ri o du is ti ~e ugo vor ima ti za kon sku za {ti tu. To zna ~i da }e wi ma ugo vor mo ra ti da bu de pro du èn po si li za ko na i to sve dok tra je po ro diq sko, trud ni~ ko ili od su stvo zbog ne ge de te ta ili po seb ne ne ge de ta. Jav na je taj na da mno ge trud ni ce i po ro di qe u Sr bi ji do bi ja ju ot kaz upra vo zbog to ga {to su od lu ~i le da po sta nu maj ke. Ma da i sa da {wi Za kon o ra du pred vi |a da u tom pe ri o du ne mo gu do bi ti ot kaz, prak sa je sa svim dru ga ~i ja i po treb no je za ko nom pre ci zi ra ti u ko jem slu ~a ju je i pod ko jim uslo vi ma po slo dav ci ma do zvo qe no da ot pu ste trud ni cu ili po ro di qu. Na i me, u po sto je }em Za ko nu o ra du je mo gu }e trud ni cu ot pu sti ti ka da joj is tek ne ugo vor o ra du na taj na ~in {to se on ne pro du à va, pa sa mim tim ona auto mat ski osta je bez po sla. S

Za za {ti tu nu `na pi sme na pri ja va In spek ci ja za rad Sr bi je {ti ti trud ni ce i po ro di qe sa mo pod uslo vom da one pod ne su pi sme nu pri ja vu pro tiv po slo dav ca i to je raz log {to se sa mo u ret kim slu ~a je vi ma one za {ti te jer je mno go vi {e è na ko je do bi ja ju ot kaz i }u te jer ili ne zna ju ka ko da za {ti te svo ja pra va ili ve ru ju da bi dr à va sa ma to tre ba la da u~i ni. Ka da trud ni ca ili po ro di qa ko ja je u stal nom rad nom od no su do bi je ot kaz od po slo dav ca, in spek ci ja ra da mo è od lo ì ti re {e we o ot ka zu i vra ti ti je na rad. Na re {e we in spek ci je ra da ga zda ne ma pra vo àl ba jer je ono iz vr {no. dru ge stra ne, za kon pred vi |a da po slo da vac is pla }u je nov ~a nu na -

dok na du po ro di qi za vre me po ro diq skog odu stva, ali da mu taj no -

vac, na kon {to on pod ne se po treb nu do ku men ta ci ju, dr à va vra }a. Da kle, we ga rad ni ca na po ro diq skom od su stvu ni {ta ne ko {ta jer svu bri gu oko we u po gle du nov ~a ne na dok na de pre u zi ma dr à va. Deo po slo da va ca uzi ma no vac od dr à ve ali ga ne re dov no is pla }u je po ro di qa ma, a ima i onih ko ji ne da ju no vac zbog to ga {to ni su ni pod ne li zah tev da im se ono {to tre ba da is pla }u ju po ro di qa ma re fun di ra, pa wi hov ne mar pla }a ju po ro di qe ko je me se ci ma ne do bi ja ju ni di na ra. Q. M.

NO VI TA LAS ILE GAL NIH MI GRA NA TA NA SRP SKO-MA \AR SKOJ GRA NI CI

Gra ni ~a ri hva ta ju sto ti ne ile ga la ca Izlo`ba ekolo{kih proizvoda

[KO LA IZ KU MA NA U SLU @BI EKO LO GI JE

Ha qi ne od pla sti~ nih ke sa Odev ni pred me ti od pla sti~ nih ke sa, va ze od li men ki i igra~ ke od pla sti~ nih fla {a na {le su se u ho lu Osnov ne {ko le “Mi lan Stan ~i} U~a” iz Ku ma na, na neo bi~ noj iz lo `bi ra do va od re ci kla `nog ma te ri ja la. Ra do ve su pri pre mi li u~e ni ci od pr vog do osmog raz re da, u okvi ru pro gra ma “Mi sli ze le no”, ko ji fi nan si ra Po kra jin ski se kre ta ri jat za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce. Ciq ove ak ci je i sa mog pro jek ta je ste da se ople me ni ì vot ni pro stor, da se kod u~e ni ka raz vi ju eko lo {ka svest i kul tu ra, za tim no ve teh ni ke na sta ve i u~e wa, tim ski rad, ko mu ni ka ci ja i do bra sa rad wa, kao i da se de ca ukqu ~e u ne po sre dan is tra ì va~ ki rad. Sa |a ci ma ni ìh raz re da ra di le su u~i te qi ce Na di ca Ha las i Oli ve -

ra Ga le tin-Sals ber ger, a sta ri jim u~e ni ci ma po ma ga la je na stav ni ca bi o lo gi je Sne à na Pe ri} ko ja ka è da je in te re so va we de ce za ove ra di o ni ce bi lo za i sta ve li ko. - Oni su se sjaj no za ba vi li i na je dan pot pu no spon tan na ~in na u ~i li ko ji se ma te ri ja li mo gu ukqu ~i ti u pro ces re ci kla è. Svi iz lo è ni pred me ti iz ra |e ni su od ma te ri ja la ko ji pred sta vqa ju si ro vi nu {to je, u stva ri, i svr ha re ci kla è, jer se na taj na ~in {te de ener gi ja i re sur si jed ne ze mqe. – is ti ~e Pe ri }e va. Di rek tor ka O[ “Mi lan Stan ~i} U~a” Ma ri ja Stan ~i} na po mi we da je je dan od kraj nih ci qe va ovog pro jek ta do bra sa rad wa sa lo kal nom sa mo u pra vom, ra znim udru è wi ma, a pr ven stve no sa ta mo {wim ko mu nal nim pred u ze }em. @. B.

KON KURS

Za |a~ ki stan dard tri mi li o na di na ra Po kra jin ski se kre ta ri jat za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce ras pi sao je kon kurs za fi nan si ra we, od no sno su fi nan si ra we pro gra ma i pro je ka ta u obla sti u~e ni~ kog stan dar da na te ri to ri ji Voj vo di ne. Za ove na me ne iz po kra jin skog bu xe ta iz dvo je no je tri mi li o na di na ra, kon kurs je otvo ren do 3. apri la, a pra vo da u~e stvu ju na we mu ima ju do mo vi u~e ni ka sred wih {ko la i {ko le sa do mom u~e ni ka u Voj vo di ni.

Pro gra mi i pro jek ti mo gu se od no si ti na or ga ni zo va we su sre ta do mo va u~e ni ka u Voj vo di ni, pro gra me i pro jek te iz obla sti obra zo va wa i vas pi ta wa, kul tu re, umet no sti, spor ta, raz ne ma ni fe sta ci je, |a~ ke eks kur zi je, uvo |e we i odr `a va we HA^P i ISO stan dar da u do mo vi ma u~e ni ka i dru ge pro gra me i pro jek te u funk ci ji po di za wa ni voa u~e ni~ kog stan dar da. D. D.

Si tu a ci ja sa imi gran ti ma ko ji pre ko Sr bi je i Ma |ar ske po ku {a va ju da se do mog nu ze ma qa za pa da Evro pe po no vo u re o nu Su bo ti ce po sta je alar mant na, jer je u Ma |ar skoj pro me we na re gu la ti va ko jom je ovim li ci ma omo gu }e na slo bo da kre ta wa uko li ko za tra `e azil, pa oni ne bi ra ju sred stva ka ko bi pre {li srp sko-ma |ar sku gra ni cu. Sa srp ske stra ne gra ni ce u ovoj go di ni uhva }e no je oko 300 li ca, dok ma |ar ski po gra ni~ ni or ga ni ima ju mno go vi {e uhva }e -

nih li ca, a glav ni raz log za po ve }a we bro ja imi gra na ta nad le `ni pro na la ze u pro me na ma za kon ske re gu la ti ve u Ma |ar skoj ve za ne za pri hvat ile gal nih imi gra na ta. Na i me, ka ko je no vi na ri ma iz ja vio na ~el nik ode qe wa Gra ni~ ne po li ci je u Su bo ti ci Mi ro slav Ja ni}, pre ma no voj re gu la ti vi, uko li ko ta li ca pri li kom pr vog „hva ta wa” za tra `e azil, do bi ja ju po treb na do ku men ta za azil i slo bo du kre ta wa na ~i ta voj te ri to ri ji Ma |ar ske.

- Po {to je Ma |ar ska deo Evrop ske uni je imi gran ti ne bi ra ju sred stva da pre |u srp sko-ma |ar sku gra ni cu jer fak ti~ ki na ovaj na ~in oni do bi ja ju otvo re ni put ka Za pa du, jer u EU ne ma gra ni ca. Prak ti~ no, ka da nas za o bi |u i pre |u ta mo, sa mo tre ba da za tra `e azil i put im je otvo ren - re kao je on. Ja ni} je pre ci zi rao da no vu re gu la ti vu ni su do ne li ma |ar ski gra ni ~a ri, jer su i oni sve sni {ta }e im ona do ne ti, ve} da su u pi ta wu dr `av ne od lu ke i oba ve ze.

DE SET GO DI NA OD UGRAD WE PR VOG VE [TA^ KOG UNU TRA [WEG UHA U KLI NI^ KOM CEN TRU VOJ VO DI NE

Svet ti {i ne pao u za bo rav Pro {lo je de set go di na od ka ko je na Kli ni ci za bo le sti uha, gr la i no sa Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne ope ri sa na pr va bo le sni ca sa o{te }e wem slu {nog `iv ca zbog ~e ga joj je bi la po treb na ugrad wa ve {ta~ kog unu tra {weg uha ili ko hle ar nog im plan ta. Ta da {wi Po kra jin ski se kre ta ri jat za zdrav stvo omo gu }io je ku po vi nu pr vog ta kvog im plan ta u Sr bi ji i u sa -

uha, gr la i no sa KCV prof. dr Dra gan Dan kuc. - Na {a kli ni ka ima tim ko ji se ba vi ra nom di jag no zom o{te }e wa slu ha i pri me na od re |e nih me to da omo gu }a va nam da u naj ra ni jem uz ra stu de te ta, od ne ko li ko me se ci do {est me se ci, po sta vi mo di jag no zu da li de te ima o{te }e we slu ha ili ne ma. Uko li ko se is po sta vi da de te ima obo stra no te {ko o{te }e we slu ha, da bi se

S im plan tom re dov no {ko lo va we Ugrad wom im plan ta kod ma le de ce, kod ko je je glu vo }a na sta la pre raz vo ja go vo ra, po sti `e se bo qa ha bi ta ci ja, od no sno us po sta vqa we ne po sto je }e funk ci je slu {a wa i ta de ca na u ~e da go vo re do po la ska u re dov nu {ko lu. Ra ni je su ta de ca mo ra la da idu u spe ci jal ne {ko le jer su bi la glu vo ne ma. Na ju tju bu ne dav no je bio hit sni mak us hi }e nog dvo go di {weg de te ta ko je je po sle ugrad we ko hle ar nog im plan ta ta pr vi put ~u lo maj ~in glas. rad wi sa dva pro fe so ra iz Se ge di na, ko ji su ima li is ku stva u ugrad wi im plan ta, ~e tr de se to go di {woj pa ci jent ki wi je u KCV ura |e na in ter ven ci ja. - Ve {ta~ ko unu tra {we uho je pred vi |e no za de cu ko ja su ro |e na glu va ili su u to ku ra nog de tiw stva iz gu bi la sluh, ta ko da smo od 2002. pa do da nas ope ri sa li 94 pa ci jen ta, a vi {e od 80 wih su de~ jeg uz ra sta - ka `e uprav nik Kli ni ke za bo le sti

ta~ no od re di la in di ka ci ja za za hvat pri me wu ju se i dru ge di jag no sti~ ke me to de, kao {to je CT tem po ral ne ko sti, od no sno unu tra {weg uha. U na {em ti mu tu de cu pre gle da ju de~ ji psi ho lo zi, ne u ro lo zi, of tal mo log i pe di ja tri i na osno vu wi ho vih na la zi po sta vqa se in di ka ci ja za po sta vqa we ve {ta~ kog unu tra {weg uha. Do 2005. go di ne u na {oj ze mqi ni je po sto jao na ci o nal ni pro -

Prof. dr Dragan Dankuc

gram pred vi |en od stra ne Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we i Mi ni star stva zdra vqa ko ji bi se od no sio na obez be |i va we ko hle ar nog im plan ta o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa, pa su se u pe ri o du od 2002. do 2005. go di ne ro di te qi sa mi sna la zi li. Ce na im plan ta ta da je bi la oko 14.000 evra, pa je u tom pe ri o du broj ugra |e nih im pla na ta bio ma wi od bro ja di jag no sti ko va nih pa ci je na ta ko ji ma je bi lo po treb no ugra di ti ga.

- Od 2005. ko hle ar na im plan ta ci ja je pri zna ta kao na ci o nal ni pro gram ko ji po ~i we da se fi nan si ra iz ka se Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we ta ko da su tri cen tra u Sr bi ji, a to su Kli ni~ ki cen tar Sr bi je, Kli ni~ ko bol ni~ ki cen tar Zve zda ra u Be o gra du i Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne, a ne {to ka sni je i Kli ni~ ki cen tar Ni{, bi li u mo gu} no sti da go di {we do bi ju od re |en broj im plan ta. Ukup no ~e tr de set im plan ta tre nut no po kri va po tre be u ze mqi za no vo ot kri ve ne slu ~a je ve pre lin gval ne glu vo }e, od no sno one ko ja na sta je kod ma le de ce pre raz vo ja go vo ra, ali pro blem su oso be sta ri je od 26 go di na jer Fond ne pri zna je i ne obez be |u je no vac za wih, ve} sa mo za mla de do 26 go di na. Ce na sa vre me nog im plan ta je oko 15.000 evra ka `e na{ sa go vor nik. Ko mi si ja za ko hle ar ne im plan tan te Sr bi je pri Re pu bli~ kom fon du za zdrav stve no osi gu ra we, na ~i jem je ~e lu prof. dr Dra gan Dan kuc, pred lo `i }e i po ku {a }e da se iz bo ri da ve {ta~ ko unu tra {we uho o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa do bi ju i oso be sta ri je od 26 go di na, ko ji ma je im plant neo p ho dan. J. Bar bu zan

svet

ponedeqak18.mart2013.

dnevnik

PR VA NE DEQ NA MI SA I PRVI TVIT NO VOG PO GLA VA RA RIMOKATOLI^KE CRKVE

Pa pa Fra wa: Mo li te se za me ne

VA TI KAN: Novi papa Frawa (76) ju~e se prvi put obratio vernicima okupqenim na Trgu svetog Petra u Vatikanu, i zamolio ih da se mole za wega.

„Hvala vam za dobrodo{licu i za va{e molitve”, rekao je papa Frawa, sa prozora svog apartmana, visoko iznad trga, i dodao: „Molite se za mene.”

Na Trgu svetog Petra se okupilo oko 150.000 vernika. Moglo se videti vi{e desetina zastava iz papine rodne Argentine, uz tradicionalnu ùto-belu zastavu Vatikana, kojima su mahali vernici dok je Frawa, prvi papa iz Latinske Amerike, govorio svoju prvu tradicionalnu nedeqnu podnevnu molitvu Angelus. U masi okupqenih vernika mogle su se videti i zastave drugih latino-ameri~kih dràva, me|u kojima Kolumbije, Paragvaja i Meksika. Na jednoj od parola pisalo je „Frawo, ti si prole}e crkve”, a jedan od hodo~asnika - Argentinac Gabriel Solis (33) rekao je AFPu: „Done}e nam vi{e mira jer deluje skromnije, spontanije, bliì narodu, {to nismo ose}ali sa pret-

hodnim papom.” Prilikom Angelusa se tradicionalno komentari{u me|unarodna pitawa, ali je papa Frawa iskoristio ovu priliku da podseti na svoje veze sa Italijom. Uzvikuju}i „@iveo papa” i wegovo ime okupqeni su se odu{evili time {to je papa raskinuo sa mnogim formalnostima, nakon wegovog izbora 13. marta na ~elo 1,2 milijardi katolika. Papa Frawa je ju~e objavio i svoj prvi tvit, ubrzo nakon Angelusa, sa kratkom porukom: „Molite se za mene.” „Dragi prijateqi hvala vam od srca i molim vas nastavite da se molite za mene”, napisao je papa. Na ustoli~ewu pape sutra o~ekuje se prisustvo milion vernika, me|u kojima i brojni svetski lideri . (Ta njug)

KI NE SKI PRE MI JER LI KE ]I ANG

Eko nom ski rast pri o ri tet no ve vla de PE KING: Kineski premijer Li Ke}iang rekao je da }e obezbe|ivawe ekonomskog rasta biti prioritet wegove vlade, obe}ao da }e se boriti protiv korupcije i za pitawa od interesa za dr`avu i pozvao na okon~awe sajberskog rata sa SAD. Na prvoj konferenciji za novinare otkako je stupio na funkciju premijera, a po zavr{etku godi{weg zasedawa Svekineskog narodnog kongresa koji je potvrdio wegovo imenovawe, Li je apostrofirao neophodnost reformi da bi se omogu}ila dugoro~na ekonomska stabilnost. „Najvi{i prioritet bi}e da se obezbedi odr`ivi ekonomski

rast”, rekao je Li na po~etku konferencije na kojoj je vi{e puta naglasio potrebu za ekonomskom, socijalnom i reformom vlasti, prenela je agencija Rojters. Premijer je obe}ao da }e reformisati trì{ta kapitala i finansija i boriti se protiv korupcije, rekav{i da dràvni slu`benici koji su izabrali javni ìvot, treba da odustanu od misli kako da se obogate. Li je rekao da }e centralna vlada smawiti plate i zamrznuti potro{wu vezano za prekomorska putovawa, rezidencije, poslovne zgrade i nova vozila kao odgovor na pad prihoda.

Prema wegovim re~ima {iroki spektar reformi tako|e }e obuhvatiti unapre|ewe ekolo{ke kontrole, smawewa zaga|ewa u at mos fe ri i po di za we standarda bezbednosti hrane i vode. AP podse}a da je tranzicija u Kini po~ela u novembru pro{le godine pod strogim nadzorom vladaju}e Komunisti~ke partije Kine u trenutku kada su procene ukazivala na ni`i daqi privredni rast i rast javnog nezadovoqstva i ogor~enosti zbog sve ve}eg ekonomskog raslojavawa u zemqi usled masovno prisutne korupcije, rasipawa i ekstravagantnih `ivotnih stilova. (AP)

Li Ke}iang

SE VER NA KO RE JA RE A GU JE NA IZ JA VE VA [ING TO NA

Nu kle ar no oru` je dra go ce ni ma~ u za {ti ti ze mqe PJON GJANG: Ministarstvo spoqnih poslova u Pjongjangu saop{tilo je da Severna Koreja nikada ne}e koristiti svoj nuklearni program kao sredstvo da dobije me|unarodnu humanitarnu pomo} i potvrdilo svoj „nepokolebqiv” stav da ostaju pri vojnoj strategiji odvra}awa. U saop{tewu koje je prenela severnokorejska dr`avna televizija odba~ene su tvrdwe da Pjongjang koristi svoj vojni program kao na~in da primora susedne zemqe da ponude pomo}, prenela je agencija AFP. „SAD su u velikoj zabludi ukoliko misle da Se-

verna Koreja ima pristup nuklearnom naoru`awu kao moneti za potkusurivawe u trgovini za ono {to se zove ekonomska nagrada”, navodi se u saop{tewu. Komentar Pjongjanga usledio je samo dan po{to je ameri~ki savetnik za nacionalnu bezbednost Tom Donilon rekao da je Va{ington spreman za „iskrene pregovore” sa Severnom Korejom ukoliko Pjongjang promeni svoj kurs. Severna Koreja je svoje nuklearno oru`je nazvala „dragocenim ma~om” u za{titi zemqe od, kako su naveli, neprijateqske politike SAD.

Na ameri~ko isku{ewe mogu da padnu druge zemqe, a za Severnu Koreju ono je apsurdno, navodi Pjongjang ponavqaju}i „svoj nepokolebqivo principijalni stav o svom nuklearnom odvra}awu kao pravu na samoodbranu”. AFP podse}a da je me|unarodna humanitarna pomo} zemqi koja hroni~no pati od nedostatka hrane i goriva drasti~no smawena u posledwih nekoliko godina, pogotovo iz Ju`ne Koreje i SAD-a, zbog spora s Pjongjangom oko severnokorejskog spornog nuklearnog i raketnog programa.

UKRATKO Ve te ra ni pro tiv Mi la no vi }a ZA GREB: Hrvatski veterani najo{trije su osudili, kako navode, neprimerenu i skandaloznu izjavu premijera Zolana Milanovi}a da se u Hrvatskoj dogodio gra|anski rat i zahtevaju da on podnese neopozivu ostavku. “O{tro osu|ujemo neprimjerenu i skandaloznu izjavu premijera Milanovi}a izre~enu na sednici odbora SDP-a da se u Hrvatskoj vodio gra|anski rat. To je te{ka uvreda ne samo za hrvatske braniteqe nego i za sve domoqube Hrvate, i gra|ane Hrvatske koji vole i cene svoju zemqu”, naveli su veterani. Oni zahtevaju da Milanovi} podnese ostavku na premijersku funkciju jer smatraju da “~ovek koji tako malo dr`i do herojske borbe i `rtve hrvatskih braniteqa nije zaslu`io da bude na ~elu hrvatske vlade”.Penzionisani brigadir Zorn Pili} je zapitao: „Zar premijeru Milanovi}u ni{ta ne zna~i preko 15.000 poginulih i nekoliko desetina hiqada rawenih, zato~enih i nestalih hrvatskih braniteqa”, preneo je zagreba~ki “Ve~erwi list”.2

Miodrag Le ki} o kri mi na lu DPS POD GO RI CA: Predsedni~ki kandidat Miodrag Leki} optuìo je ~elnike crnogorske vlasti i Demokratske partije socijalista (DPS) za rasipawe dràvnog novca i veze sa kriminalom. Leki} je kazao da se uz wegovo ime, za razliku od ~elnika DPS-a, ne moè vezati nijedna mafija{ko-korupciona{ka afera. Leki} je na tribini u Golubovcima kazao da ga je bilo sramota da gleda crnogorsku novokomponovanu elitu koja se parama gra|ana provodi u bahanalijama, a sve pod prismotrom policije. On je, kako prenose podgori~ki mediji, pozvao potpredsednika DPS-a Svetozara Marovi}a da kaè „koliko je puta u Milano i{ao dràvnim avionom privatno da se provodi u punktu rasipni{tva”. Leki} je rekao da je lider DPS-a Milo \ukanovi} „{est sati bio isle|ivan u Bariju zbog materije korupciona{kog udruìvawa sa kriminalnim organizacijama iz regiona”. „Ima li ve}e bruke od te? A predsedni~ki kandidat DPS-a Filip Vujanovi}, kad je bio ministar unutra{wih poslova, ukqu~io je qude iz policije da budu akteri {verca cigareta.

Po dr {ka evro ske pti ci ma

LON DON: Britanci daju sve ve}u podr{ku evroskepticima, britanskoj Partiji nezavisnosti, dok konzervativci premijera Dejvida Kamerona bele`e daqi pad iza opozicionih laburista, pokazuje danas saop{teni rezultati

ankete javnog mwewa. Laburisti~ka partija, stranka levo od centra, osvojila je 37 odsto, konzervativci koji se smatraju za partiju desno od centra 28 odsto, partija poznata po raspolo`ewu protiv Evropske unije - Stranka nezavisnosti Ujediwenog Kraqevstva (UKIP) do sada nezapam}enih 17 odsto, a Liberalne demokrate koji su deo vladaju}e koalicije s konzervativcima samo devet odsto podr{ke Britanaca u anketi koje je sprovedena za listove Independent i Sandej miror, prenela je agencija AFP. Anketa je sprovedena na uzorku od 2.015 punoletnih Britanaca, putem interneta, u sredu i ~etvrtak pro{le nedeqe.

Dra ma u gr~ kom za tvo ru ATI NA: Jedan zatvorenik zarobio je {estoro talaca u zatvoru Maladrino, u centralnoj Gr~koj. On preti da }e izazvati eksploziju, ako ne bude pu{ten na slobodu. Zatvorenik albanske nacionalnosti Alket Rizaj drì ~etvoricu zatvorskih ~uvara i dvojicu zatvorenika. Kod sebe ima no`, dve ru~ne bombe i 200 grama eksploziva „C4”, navela je policija. U zatvor su stigle su jake policijske snage kao i Rizajev advokat. Pregovori traju vi{e od 12 sati, javila je agencija Rojters. Tu je i generalni sekretar Ministarstva pravde Marinos Skandamis Rizaj je pretio da }e detonirati eksploziv, i pobiti i sebe i taoce ako ne bude oslobo|en. Sumwa se da je pod uticajem droge. Rizaj zahteva automobil kojim bi pobegao. Ne deluje kao da mu se ùri i nije dao nikakve vremenske rokove za ispuwewe wegovih zahteva. „Ne èlim da po~nem da ih ubijam jednog po jednog”, izjavio je Rizaj za „Parapolitiku”. Vlasti su izjavile da je incident po~eo preksino} u 9 ~asova po lokalnom vremenu, kada su se svetla ugasila u zatvoru.

Eks plo zi ja u Ba sri BAG DAD: Automobil bomba eksplodirao je na autobuskoj stanici u Basri i usmrtio 10 i ranio 21 osobu, potvrdio je predstavnik pokrajinskog saveta za bezbednosti u Basri Ali Ganim el Maliki. Bomba je eksplodirala u mestu Garmat Ali na, oko 20 kilometara severno od relativno sigurnog ira~kog naftnog ~vori{ta i lu~kog grada Basra, udaqenog 550 kilometara od Bagdada. Svedok, voza~ autobusa Hamid Salman ~ija je bela ode}a bila natopqena krvqu, rekao je da su povre|eni civilnim automobilima prevezeni do bolnice. Bomba je eksplodirala u prete`no {iitskom ira~kog muslimanskom jugu i niko nije preuzeo odgovornost za napad. Malo pre, druga bomba je eksplodirala u centru grada oko 11 ~asova po lokalnom vremenu, na parking vladine zgrade u samom gradu Basra i nije bilo povre|enih.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BA [AR AL ASAD Sirijski predsednik Ba{ar al-Asad pozvao je zemqe grupe BRIKS da interveni{u i okon~aju sukob u wegovoj zemqi. Asadovu poruku zemqama BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Ju`noafri~ka Republika) predala je wegova savetnica Butaina [aban ju`noafri~kom predsedniku Jakobu Zumi uo~i samita ove grupe u Johanesburgu krajem ovog meseca.

NOR MAN BEJ KER Britanski ministar saobra}aja u vladi premijera Dejvida Kamerona, Norman Bejker (55) o~igledno je kao de~ak sawao da postane rok zvezda, ali mu je tek nedavno po{lo za rukom da izda rok album s grupom koju je osnovao jo{ u mladosti. „Pomislio sam da to treba sada da u~inim, pre nego {to me vreme definitivno pregazi”, objasnio je Bejker u izjavi za „Sandej tajms”

MI LO \U KA NO VI] Predsednik Vlade Crne Gore Milo \ukanovi} poru~io je da je va`no da evropski i evroatlantski partneri ne iskazuju bilo kakav zamor kada je u pitawu pro{irewe.“Mi u regionu znamo da nema pre~ica do NATO-a i EU i da nije re{ewe da svoje probleme uselimo u NATO i EU, nego da ih re{imo, standarde ispunimo i da u|emo”, rekao je \ukanovi} u debate „Budu}nost evroatlantskih integracija“.

VEK NAKON BRODOLOMA I SEDAM GODINA PO PRONALASKU INSTRUMENTA POTVR\ENO

Na|ena glavna violina s „Titanika” LONDON: Violina {efa brodskog orkestra „Titanika” prona|ena je, saop{tila je ju~e jedna britanska aukcijska ku}a. Pre`iveli putnici „Titanika” su zapamtili da je orkestar koji je predvodio Valas Hartli svirao na palubi dok su se putnici ukrcavali u ~amce za spasavawe i po{to je brod po~eo da tone od sudara s ledenim bregom. Verovalo se da je Hartlijeva violina izgubqena u toj nesre}i 1912. godine. Aukcijska ku}a „He nry Al drid ge & Son” saop{tila je da je potvr|eno posle brojnih strogih provera da je violina koja je na|ena 2006. godine pripadala Hartliju. Tokom sedam godina aukcijska ku}a je na utvr|ivawe porekla violine o{te}ene morskom vodom, potro{ila hiqade funti i savetovala se sa mnogim stru~wacima, ukqu~uju}i dr`avne forenzi~ke

Violina i wen vlasnik Valas Hartli

nau~nike i Univerzitet Oksford. Violina od ru`inog drveta ima dve duga~ke pukotine, ali ipak je neverovatno dobro o~uvana, uprkos starosti i izlo`enosti moru, a wena vrednost je procewena na {estocifrenu sumu. Hartli je je-

dan od 1.517 qudi koji su poginuli kada je „Titanik” 15. aprila 1912. godine udario u ledeni breg, oko 600 kilometara ju`no od Wufaundlenda i ubrzo potonuo. Na|ena posle brodoloma, violina je verovatno najpre bila data Hartlijevoj verenici, zatim Vojsci spasa,

potom jednom u~itequ violine, da bi na kraju zavr{ila u pomenutoj aukcijskoj ku}i. Violina }e krajem marta biti izlo`ena u gradskoj ku}i u Belfastu, nedaleko od nekada{weg brodogradili{ta u kojem je izgra|en „Titanik„.

CRnA HROnikA

dnevnik

„DNEVNIKOVA” TEMA

ponedeqak18.mart2013.

PRO SJA ^E WE I GA TA WE KAO ZA NAT

Mi lo sti wu na uli ci tra `e i de ca i sta ri ji Fo to: N. Jo vi }e vi}

Gotovo svi prekr{aji prosja~ewa, skitni~ewa i gatawa u Ju`noba~kom okrugu zate~eni su na podru~ju policijske ispostave „Stari grad”, koja pokriva, pored ostalog, centar Novog Sada i limane. Kada su u pitawu po~inioci, re~ je ve}inom o radno sposobnim mu{karcima i zloupotrebqenoj deci. îwenica je da Novosa|ani sve ~e{}e vi|aju one u najboqim godi nama ko ji is pruè ruku i traè milostiwu ili pri tom nude usluge proricawa sudbine. - Naj~e{}e se oni orijenti{u na usluge uparkiravawa, vozila pri ~emu traè odre|enu naknadu, bri sawe vetro bran skih stakala na prometnim raskr sni cama, pro sja~ewe pred ver skim objek ti ma, mati ~ar skim zdawem i tamo gde ima gu`vi. To rade radnim danima i vikendom i to mahom dok ne padne mrak - kaè za „Dnevnik” komandir policijske ispostave

Te lo mla di }a na |e no u bli zi ni pe ka re

U NE DE QU, SAT I PO PO SLE PO NO ]I, U BE ^E JU

Pro na |en le{ mla di }a Beìvotno telo nepoznatog mladi}a, bez dokumenata, zate~eno je ju~e sat i po posle pono}i u Be~eju kod autobuskog stajali{ta na Petrovoselskom putu ispred broja 24. @rtvu, s vidqivim povredama na glavi koja leàla je u bari izme|u biciklisti~ke staze i puta, okrenuta licem ka dole, prona{la je prolaznica koja je obavestila o tome ekipu Hitne pomo}i, a u blizini mesta nesre}e na{la se i patrola saobra}ajne policije. Smrt je nastupila, po svoj prilici usled davqewa, ali vidqive povrede ukazuju da je ova osoba, verovatno pre smrti zadobila udarce, odnosno u~estvovala u tu~i. Mladi}, koji je izgubio ìvot, ima na zglobu ruke uo~qivu tetovaù. Nije iskqu~eno da je re~ o

me{taninu E. B. (1995) koji ne stanuje u toj ulici, a ima za sobom desetak prekr{ajnih perizjava, uglavnom za reme}ewe javnog reda i mira. Kriminaisti~ka policija radi na identifikaciji i pronalasku po~inioca krivi~nog dela, saznaje „Dnevnik“ nezvani~no. Uvi|aj, koji je trajao do jutra, obavila je de`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Ta tja na \u ka {ko vi}. Ona je naredila da se obdukcijom utvrdi identitet nastradalog, prisustvo narkotika u organizmu i DNK analize u vezi s tragovima na le{u. Mogu}e je da }e osobi koja se dovodi u vezu s ovim doga|ajem biti pripisano delo ubistva iz nehata. M. V.

ùrnom prekr{ajnom sudiji i naj~e{}e je wima izricana zatvorska kazna. Za prva dva ovogodi{wa meseca sproveli smo jo{ ~etiri akcije i pri tome smo sudijama priveli ve} 26 osoba, kojima su izre~ene kazne zatvora u proseku od 10 do 20 dana i to je uglavnom je re~ o povratnicima- kaè Veli~kovi}. Prema re~ima na{eg sagovornika, vrlo je rizi~na akcija policije prema najmla|im izvr {i o ci ma ovih prekra{aja, jer su naj~e{}e u zoni raskrsnice, gde ima puno automobila, pa ukoliko neko od policajaca pri|e, oni se razbeè i preti opasnost da podlete pod kola. - Takve situacije naj~e{}e zati~emo u centru, Bulevaru Mi haj la Pupi na, Jevrej skoj ulici, Ulici Modene, Ilije Ogwanovi}a, i naravno ispred verskih objekata posebno vi-

- Pretpro{le sedmice patrola je zapazila maloletnicu (17), koja je pri{la starijoj

Pre drag Ve li~ ko vi}

Upla ta iz ga }a O tome koliko prosja~ewe mo`e da bude unosno, svedo~i i jedan primer kojeg se prisetio komandir stanice „Stari grad”. - Jedan osumwi~eni za prosja~ewe, pro{le godine je ka`wen nov~anom kaznom 6.000 dinara. Le`erno je zavukao ruku u ga}e i izvadio da plati izre~eni kaznu i ostatak para vratio na staro mesto - pri~a Veli~kovi}.

BE O GRAD SKO VI [E TU @I LA [TVO O SLU ^A JU „JU GO SKAN DIK”

Je zdi mir Va si qe vi}

Vasiqevi}eva advokatica Bran ka Sla ni-Ta bo ro {i ju~e nije èlela da daje nikakve izjave jer, kako kaè, „samo je ~ula da je Tuìla{tvo podnelo obe àlbe, ali ih ona dosad nije dobila, kao ni presudu“. Taboro{i i wen kolega koji brani Miodraga Vukoti}a, najavila su da }e uloìti àlbu na presudu, navode}i da su „argumentovali odbranu svojih klijenata koji odbacuju krivicu„, a da Tuìla{tvo „nije pruìlo dovoqne i nesumive dokaze za optu`be“. Odbrana ima pravo da podnese odgovor na àlbu Tuìla{tva. Na glavnom pretresu 13. februara ove godine, Tuìla{tvo je ostalo pri svim navodima optu`nice podignute sredinom 2001. godine i u zavr{noj re~i traìlo od suda da

„sve okrivqene oglasi krivim i osudi po zakonu“. Tuìlac je tada izneo ocenu da su „dokazima potvr|ene optu`be koje terete Vasiqevi}a i wegove saradnike za zloupotrebu slu`benog poloàja u saizvr{ila{tvu i neosnovano prisvajawe sredstava za sebe i druga fizi~ka i pravna lica, a da su odbrane okrivqenih u kojima sve negiraju, neuverqive i sra~unate na izbegavawe odgovornosti“. Tuìla{tvo je u zavr{noj re~i tako|e traìlo da sud Vasiqevi}u produì pritvor. Okrivqeni Vasiqevi}-gazda Jezda je po~etkom marta 1993. godine pobegao iz dràve, a nakon osam godina i petoroktobarske promene vlasti , vratio se u Srbiju u febuaru 2001, kad je prvi put pritvoren zbog procesa za propast „Jugoskandika“. U oktobru iste godine je, uz jemstvo, pu{ten da se brani sa slobode. U toku 2007. godine, nakon {to se nije pojavio na nekoliko su|ewa, za wim je raspisana poternica po kojoj je uhap{en u Holandiji 4. aprila 2009. a izru~en je Srbiji 26. marta. Dobro obave{teni sagovornik „Dnevnika“, koji nije èleo da mu navodimo ime, smatra, me|utim, da su „mali izgledi da ‘slu~aj –Jugoskandik‘ bude okon~an pred Apelacionim sudom, u drugom stepenu, pre nego {to zastari“. Kako obja{wava „do zastarevawa bi moglo da do|e ako predmet ne bude pravosna`no re{en do 15. aprila, kad bi trebalo da po~ne primena izmena Krivi~nog zakonika“. Pomenutim izmenama KZ-a je za odgovorno lice u privrednom subjektu, umesto dosada{weg krivi~nog dela- zloupotreba slu`benog poloàja za koje je kao maksimalna predvi|ena kazna do 12 godina zatvora, uvedeno novo - zloupotreba poloàja odgovorna lica, s propisanom maksimalnom kaznom zatvora do deset godina. - Novo zakonsko re{ewe, ako je blaè po okrivqenog, ima se, shodno propisma, primeniti i na postupke koji nisu pravosna`no okon~ani - ukazuje sagovornik na{eg lista. Tako|e nagla{ava da „u slu~aju desetogodi{we kazne protekom dvadest godina, nastupa zastarelost krivi~nog gowewa“. J. Ja ko vqe vi}

Fo to: N. Sto ja no vi}

@al ba na pre su du Je zdi Presuda Vi{eg suda u Beogradu, objavqena krajem pro{log meseca u slu~aju „Jugoskandik“, kojom su zbog „organizovawa piramidalne {tedwe pre dve decenije“, osu|eni na po pet godina zatvora, vlasnik te propale {tedionice Je zdi mir Va si qe vi}, i u odsustvu Mi o drag Vu ko ti} kao biv{i direktor crnogorske Banke privatne privrede, dok su trojica okrivqenih oslobo|eni, poslata je strankama ve} 1. marta. Kako saznaje „Dnevnik“, Tuìla{tvo je àlbu na presudu podnelo krajem pro{le sedmice, a 7. marta se àlilo i zbog toga {to je sud, posle objavqivawa presude 20. februra ove godine, Vasiqevi}u ukinuo pritvor, u kojem je on, u tri maha, proveo ukupno oko ~etiri godine.

ne gatare pocepaju i bace sa strane, a onda potraùju nakit koji uo~e na `rtvi da bi navod no s tim zla tom ka sni je sproveli nekakav magijski obred. Ka sni je se, po obi ~a ju, vrate i po one pocepane pare koje zalepe i negde proture u promet - kaè Veli~kovi}. Prema wegovim re~ima, neke `rtve zbog sramote ne èle da prijave da ne bi ispali naivni, ali ima i onih koji pored svega smatraju da je dobro {to su ba{ nai{li na tu osobu, pa i daqe veruju da je magija tom prilikom skinuta. - Mahom ovi po~inioci prekr{aja nemaju dokumenta, a ni prebivali{te ili ga imaju prijavqeno na pogre{noj adresi, zato i sprovodimo akcije, jer ne bi imalo svrhe podnositi prijavu u redovnom postupku kada je adresa promblemti~na - navodi Veli~kovi}. On kaè da se kod uli~nih prosjaka uglavnom zateknu iznosi od jedne do vi{e hiqada dinara, ali to ne mora ni{ta da zna~i, jer neki od wih u toku dana moraju vi{e puta da predaju „pazar” gazdama.

Sve ~e {}a sli ka i u No vom Sa du

„Stari grad„ u novosadskoj Poli cij skoj upravi ko man dir Pre drag Ve li~ ko vi}. - Pro{le godine su pripadnici ove ispostave sprovodili otprilike jednu akciju mese~no koje su bile usmerene iskqu~ivo na suzbi jawe prekr {aja skitwe i prosja~ewa. Pri tome smo priveli ukupno 57 lica de-

kendom, kao i standardno na raskrsnicama kod „Nev Jorka„, Futo{ke pijace i na Bulevaru cara Lazara - obja{wava Veli~kovi}. On navodi da tokom pro{le godine ova ispostva nije imala nijedan prijavqen slu~aj u vezi s gatawem, proricawem sudbine i vra~awa.

gospo|i i rekla joj da po woj vidi da je je u problemu i da stoga treba da joj skine crnu magiju, a pri tome je tra`ila od we 3.000 dinira. Ina~e, izvr{ioci ovih prekr{aja, ba{ kao i uovom slu~aju, postupaju uglavnom na sli~an na~in, tra`e novac, a ova dama je je dala navedenu sumu, i onda ga navod-

- Pre nekoliko godina imali smo prijavqen slu~aj da su prosjake dovozili autom s registarskim oznakama grada udaqenog oko 80 kilometera i razvozili ih po lokacijama u Novom Sadu, ali sad se uglavnmom radi o pojedina~nim slu~ajevima i li~nom opstanku na ovaj na~in. Velika ve}ina wih, vi{e 90 odsto, su vi{estruki povratnici, kojima bar ponekad odlazak u zatvor do|e kao okrepqewe. Tamo imaju mesec dana sme{taj i hranu, tu{. A kada iza|u, nastave da se bave ovim nazovi zanatom - ka`e Veli~kovi}. M. Vu ja ~i}

IVI CA DA ^I] O SLU ^A JU KOMANDANTA @ANDARMERIJE BRA TI SLA VA DI KI ]A

Pro tiv Bratislava Diki}a ni je po kre nu ta is tra ga Predsednik Vlade Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} izjavio je ju~e da protiv komandanta @andarmerije Bra ti sla va Di ki }a nije pokrenuta istraga. - Kada je o tome re~, treba biti veoma precizan, jer nije isto da li je istraga pokrenuta protiv komandanta @andarmerije, ili wegovog brata ili bilo koga drugog - kazao je Da~i}. - Ko je kriv treba da odgovara, ali treba da odgovaraju i oni koji prave kampawu protiv nekoga koji nije kriv. To treba da re{ava policija. Direktor policije ima moju punu podr{ku da re{ava ovakva pitawa. Premijer je kazao da tu treba {to pre „spustiti loptu”, i da time treba da se bave institucije sistema, navode}i da je tako i shvatio re~i dràvnog sekretara MUP-a Vla di mi ra Bo ò vi }a, koji je objasnio da je naloìo da se taj slu~aj do kraja ispita. - Nisam govorio o istrazi protiv Diki}a i morate biti vrlo

precizni u krivi~no pravnom smislu, nego sam zahtevao od na~elnika sektora unutra{we kontrole policije, direktora poli-

Bra ti slav Di ki}

cije da se taj slu~aj {to pre istra`i, do kraja utvrde sve ~iwenice kako bi se zaustavila medijska hajka i kampawa i na koman-

danta i na celu jedinicu - rekao je Boòvi} novinarima. On je objasnio da je bio u inostranstvu i da je mnogo toga bilo u {tampi, da se govorilo i o „eventualnoj mogu}nosti nekakve pobune, {to naravno nema nikakve veze s realno{}u i istinom”. - Moj zahtev je da se ta stvar ra{~isti do kraja i utvrde sve ~iwenice i okolnosti, ali u zakonitom profesionalnom postupku pred institucijama sistema i nadle`nim dràvnim organima u korist svih nas - rekao je Boòvi}. Boòvi} je zamolio medije da se uzdrè od objavqivawa bilo kakavih informacija u vezi sa @andarmerijom dok se ceo slu~aj ne ispita. - Kada se zavr{i, onda }emo one koji budu odgovorni, bez obzira na ime, prezime, funkciju ili bilo kakav poloàj, procesuirati, a sve one koji nisu odgovorni i dovo|eni su u vezu moramo im se javno izviniti, a i oni koji su to pisali u skladu sa zakonom moraju da snose i

konsekvence - rekao je Boòvi}. Prema wegovim re~ima, o tome je ju~e informisao i prvog potpredsednika Vlade Alek san dra Vu ~i }a, i od wega dobio punu podr{ku da institucije i nadle`ni organi sve istarè i da odgovorni za bilo kakve propuste budu ka`weni. Boòvi} je naveo da o~ekuje da se u narednih 10 do 15 dana sve oko toga preliminarno saop{ti, kao i da ga je sa svojim vi|ewem stawa upoznao i komandant Diki}. - Skrenuo sam pa`wu i ~elnim qudima kontrole i direkcije policije da se istrage ne mogu voditi preko medija, da se ne mogu preko naslovnih strana utvr|ivati bilo ~ije odgovornosti, ve} se to mora raditi u skladu sa Ustavom i zakonom pred nadle`nim organima - rekao je Boòvi}. Pojedini mediji su prethodnih dana, pozivaju}i se na neimenovane izvore, pisali da se protiv Diki}a i nekoliko pripadnika @andarmerije vodi istraga zbog sumwe da su ume{ani u kriminalne radwe. (Ta njug)

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak18.mart2013.

dnevnik

ФИЛМОВИ КАРПА АЋИМОВИЋА ИЗ ПЕРИОДА „НЕОПЛАНТЕ” МЛАДИ И ЛЕПИ КАО РУЖЕ Да, уметничка дела имају тај квалитет да не старе. Карпо Аћимовић Година, који је у оквиру пројекта „Технологија народу! (Студија случаја: филм и видео у Војводини) прошле недеље гостовао у Музеју савремене уметности Војводине, морао је да се носи са доста помешаних осећања док је говорио о Војводини као Југославији у малом, о продукцијској кући „Неопланта филм“, Жилниковим и својим раним радовима... Зато његови снимци нису имали никакву дистанцу према шездесетим, седамдесетим. Они су и даље млади и лепи као руже, кад би се послужили парафразом још једног од чувених наслова црног таласа. „Здрави људи за разоноду“, „Гратинирани мозак Пупилије Феркеверк“, инсерти из других, телевизијских и филмских формата, потврдили су да је Година био не уметник свог времена, него и уметник испред свог времена, јер је све оно што је дошло после, поготово данас, криза с једне и општа приступачност медија са друге странe, природна надградња аутентичних пионира филма. О периоду „Неопланта филма“ који је назвао златним, почецима своје сниматељске каријере, Година је рекао да су везани за Желимира Жилника који га је ангажовао практично директно са Академије уметности. - Мислим да ме је Жељко узео зато што нико други није хтео да

Година за сва времена

Сцена из филма „Гратинирани мозак Пупилије Феркеверк”

снима по његовом – нашалио се Година. – Ја сам једини био довољно луд да послушам његове захтеве и 1968. завршио сам као директор фотографије на филму „Рани радови“.

У неминово романтизованој верзији, Година се присећао како су он и тонац путовали Војводином, добијајући информације на терену где би и шта могло да буде занимљиво, касније од тога креи-

НА ФЕСТИВАЛУ У АМЕРИЦИ

„Црна Зорица” награђена на „Синеквесту” Дугометражни играни филм „Црна Зорица” редитеља Радослава Павковића и Христине Хаџихаралабус добио је награду „Glo bal Vi sion Award” за најбољи инострани филм на тек фестивалу „Ci ne Qu est” (Синеквест) у Сан Хозеу (Калифорнија). Филм је имао три пројекције, као и пројекцију на бис, а публика је филм топло поздравила и дуго се задржала у разговору са ауторима, саопштио је београдски продуцент „Su per Films Int”. „Црна Зорица” је била и фаворит критике на америчком фестивалу. Популарни блогер Фил Кастор је

писао о том филму као о једном од најдуховитијих и о „хумору апсурда који је заволео у тренутку”. Његов колега Џејсон Винер је после трећег дана прогласио „Црну Зорицу” фаворитом фестивала. „Синеквест” је приказао више од 200 филмова из целог света. Неки од угледних гостију овог фестивала били су нобеловац Салман Ружди, глумац Харисон Форд, писац Чак Паленик... Признање у Сан Хозеу је трећа награда ове године за филм „Црна Зорица”, који наставља фестивалски живот у Америци на фестивалу у Фениксу (Аризона) следећег месеца.

НА ФЕСТИВАЛУ „GOEAST”

„Кругови” Срдана Голубовића Тринаесто издање „Go E ast„ фестивала филмова централне и источне Европе биће одржано од 10. до 16. априла у Висбадену, Франкфурту, Мајнцу и први пут у Дармштату, а у оквиру такмичарске селекције биће приказано и остварење „Кругови„ у режији Срдана Голубовића, најавили су организатори. Такмичарски програм „ГоЕаст„ фестивала обухватиће 10 играних и шест документарних

- од Чешке и Пољске, преко балтичких и балканских земаља, Молдавије, Русије, Грузије до Јерменије и Казахстана. Фестивал ће отворити филм немачко-молдавијске продукције „Панихида„ који показује како последње збогом пред смрт може постати славље живота. На програму су и играни филмови: „Con struc tors„ (Казахстан) „Do me stic„ (Румунија/Немачка),

нематографија тренутно у успону и иразила задовољство што ће на манифестацији светску премијеру имати дебитантско остварење „Con struc tors„. Она је истакла да је такмичарска селекција разноврсна баш као и сам регион, и тематски и стилски, те обухвата од психолошког трилера, преко прича о генерацијском јазу, до „филмова помирења„ какав је Голубовићев.

рајући права мала ремек дела 35милиметарског формата. Посебно занимљиве су биле рефлексије на музику коју су у већини Годининих остварења из „Неопланта филма“ компоновали бра-

ћа Вранешевић. Пеђа Вранешевић, који је присуствовао Годинином гостовању у МСУВ у Новом Саду, открио је неколико занимљивих појединости о процесу рада, о томе како је Година монтажу радио преко музике, а не обрнуто. Музичка структура самог видеа је иначе веома доминантна код Године и успешност реализације тог аспекта га сврстава у сам врх филмских аутора који воле да им дело буде права мала симфонија слике и звука. „Здрави људи за разоноду“, у којем је на упечатљив начин приказан суживот народа и народности који живе у Војводини, из једне лагодне позиције уметника спремног на игру, наизглед наивно (наивистички), показује се сва комплексност и комплетност света са свим својим социјалним, политичким, естетичким, етичким и другим аспектима. Иако заснован на својеврсном новинарском, документарно-истраживачком раду, запањује количина надреалности због које се прелази у чисту трансценденцију. При томе, све је тако лепо, духовито и паметно, простим речником говорећи. Међу неким снимцима крију се прави бисери, као онај из ТВ серије „Рам за неколико поза“ о не-

каквом сеоском „вилозофу“ који је све своје алатке, због кризе је л’ да, општег губитка вредности, натерао да се засвирају, па за појас задену. Човек је од српа, чекића, секира, направио фрулице! Или онај о испирачима злата са Пека, браћи која је преправила алатке из Колорада, па се вајка што им је џаба и то кад су Римљани и Саси све ишчепркали... Као добитну формулу за филмске уметнике оног времена, Година је истакао спонтаност у преласку идеје у реализацију. Могућност те спонтаности која данас може изгледати волшебно, а заправо није, јер говори о једном другом стању духа. Примера ради, када је приказао „Гратинирани мозак Пупилије Феркеверк“, аутор је морао да осети чаробну хипнотисаност публике у МСУВ. Осим јединственог и високог квалитета овог филма, куриозитета да су сви који се у њему појављују касније постајали кључни актери разних уметничких родова словеначке културне сцене, а да данас мало њих има међу живима, Година је рекао да на крају има „закључак“ како се преживети може само уз ел-ес-ди. Данас постоје смеле и интелигентне тезе да је свет променио обрасце управо захваљујући узимању ел-ес-дија шездесетих и седамдесетих, па читав низ нуспродуката више нису трипови, него реално окружење. Можда је тајна у томе? И. Бурић

ФИЛМСКИ РАДНИЦИ ЗАХТЕВАЈУ

Поштовати Закон о кинематографији Главни захтев филмских радника и уметника, окупљених недавно у Филмском центру Србије (ФЦС), јесте да се поштује Закон о кинематографији, што ће у писаном виду затражити од Министарства културе Србије. О томе ће се старати радна група у којој су председник Управног одбора ФЦС Дарко Бајић, в.д. директора ФЦС Мирољуб Вучковић, редитељи Горан Марковић и Срђан Кољевић, представници продуцената, медија, као и правници. Скуп је сазвала установа културе ФЦС тражећи помоћ од базе да заједно дефинишу акцију за решење озбиљног финансијског проблема наше филмске продукције, али и такође важног проблема - игнорисања ФЦС-а од стране Министарства културе, које је својевремено и основало ту установу. Непосредни повод је Нацрт Закона о накнадама за коришћење јавних добара, који предвиђа укидање одредаба Закона о кинематографији о суфинансирању филмске производње из различитих процената средстава Ратела, РРА и РТС-а. Марковић је истакао да се за Закон о кинематографији „водила крвава борба” још од 2003. године. „Направили смо и неколико компромиса да би био донет и сада само тражимо да се закон поштује”, рекао је он. Филмски радници траже због тога тројни састанак - ФЦС-а, Министарства културе и Министарства финансија. „Имамо закон и у томе је наша снага, ми нисмо бунтовници, само хоћемо да се поштују одредбе закона који је коначно решио питање стабилног финансирања филмске продукције”, нагласио је Бајић. Други проблем је, како је објаснио, то што министар културе Братислав Петковић и његови сарадници не одговарају на конкретне акције и дописе ФЦС-а. Он је подсетио да је ФЦС по закону расписао конкурс и изабрао директора (јер је садашњи у в.д статусу већ шест година), о томе одмах, пре неколико месеци обавестио Министарство које треба да прихвати или одбије тај избор, али „бели дим се још није појавио”. Вучковић је додао да је ФЦС, како прописује закон, спровео конкурсе за суфинансирање на које су стигле укупно 343 пријаве по разним основама

(снимање, сценарио, развој пројекта, играни филмови, документарци...), а комисије су обавиле свој посао. „Још 18. јануара писмено смо обавестили Министарство о томе и питали када и на која средства можемо да рачунамо, да бисмо склопили уговоре за одабране пројекте. Одговор до данас није стигао”, рекао је Вучковић. Ту је и правно-формални проблем, јер одлуке комисија треба да верификује Управни одбор ФЦС-а, који има девет чланова. Један члан је поднео оставку, а за петоро је истекао мандат још 5. фебруара. „Ми не можемо да утичемо ко ће и када бити изабран за члана УО”, додао је Вучковић. На скупу је речено да је Министарству у садашњем мандату послато око 30 дописа - о проблемима и о активностима ФЦС-а, али да су одговори ретки, а неки од њих делују као да садржај дописа није уопште схваћен. На скупу су се чули различити предлози за акцију, помињан је и штрајк, а заједнички именитељ је да филмски радници желе да Министарство културе заиста стане иза онога што му је основни посао и обавеза - старање о култури и уметности ове земље. (Танјуг)

ЏЕЈ-ЗИ О ФИЛМУ „ВЕЛИКИ ГЕТСБИ”

Прича зрела за нови звук филмова, који, како су приметили организатори, рефлектују богатство разноврсих тема посткомунистичких друштава. Под слоганом „Између очаравајуће поезије и праве реланости„ (Bet we en En chan ting Po e try and Stark Re a lity) биће представљена селекција актуелних остварења из централне и источне Европе. Међународним жиријем, који ће доделити четири награде укупне вредности 31.500 евра, председаваће мађарски режисер Бенедек Флигауф. За такмичарски програм ове године је пријављено 350 филмова

„My fat her‘’s bi ke„ (Пољска), „Роцкер„ (Румунија/Француска /Немачка), „Be trayal„ (Русија), „In blo om„ (Грузија/Немачка/Француска), „Flo wer buds„ (Чешка) и „The ce le stial nji ves of the me a donj ma ri„ (Русија). Селекција документараца обухвата: „For tress„ (Чешка), „An ton‘’s right he re„ (Русија), „Fa mily me als„ (Хрватска), „Em bers„ (Јерменија/Либан/Катар), „Re set tle ment„ (Пољска/Аустрија) и „Igrus hki„ (Литванија) Директор фестивала Габи Бабић је приметила да је казахстанска ки-

Бабић је додала и да румунски филм наставља да чини „да срца филмских ентузијаста куцају брже„, као и да многи документарци „залазе у породичне историје уз много храбрости и визије„. Биће додељене награде за најбољи играни и најбољи документарни филм које износе по 10.000 евра, награда најбољем редитељу у вредности од 7.500 евра и награда за „уметничку оригиналност која креира културну разноликост„- 4.000 евра. Жири ФИПРЕСЦИ доделиће Награду међународне критике. (Танјуг)

Репер Џеј-Зи који радио на саундтреку за филм „Велики Гетсби’’ истакао је да је од тренутка када је разговарао са редитељем Базом Лурманом и главним протагонистом Леонардом Дикапријем знао да ће то бити добар пројекат. „‘Велики Гетсби’ је класична америчка прича која даје увод у екстраваганцију, декаденцију и илузију. То је зрела прича која је спремна да буде испричана модерним звуком„, рекао је музичар. Џеј-Зи је извршни продуцент саундрека и још ради на неким нумерана са композитором Грегом Армстронгом који је раније радио са Лурманом на његовим филмо-

вима „Мулен Руж” и „Ромео и Јулија”. Музику из филма, која ће се, на носачу звука у продаји појавити

10. маја, објавиће музичка кућа „In ter sco pe Re cords”. Лурманова адаптација романа Скота Фицџералда отвориће у мају Филмски фестивал у Кану, један од најзначајнијих светских фестивала на свету, а гост ће бити и Дикаприо који ће се појавити на овом фестивалу први пут након 2007. године. Дикаприо у 3Д филму игра мистериозног милионера Џеја Гетсбија, а поред њега се појављују и Кери Малиган и Тоби Мегвајер. Филмски фестивал у Кану трајаће од 15. до 26. маја, а редитељ Стивен Спилберг ће председавати жиријем.

kultura

dnevnik

ponedeqak18.mart2013.

РОМАН ВИНЦЕНТА ШИКУЛЕ У ИЗДАЊУ „АРХИПЕЛАГА”

ИЗЛОЖБА У САВРЕМЕНОЈ ГАЛЕРИЈИ У ЗРЕЊАНИНУ

Сусрет с механизмом друштвене моћи

„Стање раја” Тафила Мусовића

„Архипелаг„ је представио роман класика словачке књижевности Винцента Шикуле „Орнамент„ у преводу Зденке Валент-Белић објављеног у оквиру елитне едиције „Сто словенских романа”. Главни уредник „Архипелага„ Гојко Божовић констатовао је да се овај роман сматра жиовотним делом Шикуле (1936-2011) романсијера, приповедача, песника, писац за децу, сценаристе, који је упркос дипломи стеченој на Државном конзерваторијуму у Братислави као хорниста радио као уредник књижевног магазина, филмски продуцент и као уредник у издавачкој кући а после политiчких промена био је председник словачког Удружења писаца (1995-1998). За Божовића је веома важно што ће

српски читаоци да се први пут сретну са Шикулином позом преко „Орнамента„ који Словаци сматрају за једну од кључних књига своје књижевности 20. века. „Овај роман је драма једног пријатељства, историја прогона и сусрет с великим механизмом друштвене моћи„, оценио је Божовић и скренуо пажњу читаоцима на мајсторски превод Валент-Белићеве која је прошле године добила словачку награду за најбоље преводе на страни језик. „Орнамент„, сматра Божовић „није само прича о сазревању младог човека који покушава да се снађе у хаотичној свакодневици у послератној комунистичкој Словачкој, већ и нека врста параболе о религи-

озности и о служби државне безбедности јер главни јунак и наратор Матеј Хоз прихвата да скрива свештеника који је побегао из затвора и у дугим разговорима преиспитује свој однос према вери, а истовремно, постаје и сам жртва прогона тајне службе јер је постао сумњив због дружења са државним непријатељем. Означивши књигу као „мореднизован психолошки реализам „ Божовић је казао да је писац „приповедајући о једном времену и о једном систему, написао зачујуће актуелну књигу о судару појединца с видљивим и невидљивим силама друштвених моћи какве су присутне и данас у целом свету а не само у тоталитарним режимима„. (Танјуг)

У НОВОМ БРОЈУ ЧАСОПИСА „СЦЕНА”

Недостатак нових домаћих драма И у новом броју часописа за позоришну уметност „Сцена“ (четврти број за прошлу годину), као и у претходном, није објављена домаћа драма, и мада се не може одмах рећи да је узрок томе криза домаћег драмског текста, како је на промоцији у Стеријином позорју ових дана напоменула главна и одговорна уредница овог часописа Даринка Николић, можда се може наслутити смена генерација драмских писаца. Имали смо бум доласком генерације драмских писаца у којој су били Биљана Србљановић, Милена Марковић и остали млади драмски аутори, а затим се појавила и друга генерација са Маријом Караклајић, Мајом Пелевић, Мињом Богавац... Сада је наступило мало затишје, како је додала Даринка Николић, уз наду да то неће дуго трајати. Уместо домаћих, у овом броју „Сцене“ могу се прочитати две драме страних аутора. Аутор драме „Лепи дани у Аранхуезу“ је Петер Хандке, за коју члан уредништва овог часописа Светислав Јованов указује да је једна врста синтезе Хандкеовог драмског стваралаштва у којој он, користећи елементе постдрамског театра, упућује и на анализу савременог драмског наслеђа. Друга драма објављена у целости је „Ковачи“ писца Алека Попова пореклом из Југоисточне Европе (Бугарска), која представља, по речима Јованова, оригиналну мешавину друштвено – критичког исказа о савременом Западу, у којој се указује на данашње промене, малограђанштину... Редитељске поетике Оливера Фрљића и Милоша Лолића нашле су се такође у фокусу овог броја „Сцене“, кроз разговоре са њима. И Томаж

Из циклуса еротских цртежа Тафила Мусовића

тим ироничним коментарисањем препусти виртуелно-експресионистичком решавању постављеног проблема. Нови циклус слика, под називом „Стање раја“ - пејзажи без људског лика, пут, кавез... места злочина... Постапокалиптичке слике са текстом који можда више нико не уме да прочита. Човек је оставио прљави траг себе, природа је нанишањена, сат се зауставља, обдукциони столови су спремни... На фрагментаризованој слици земља је и доле и горе, и испод и изнад: ми смо већ покопани, мртви... убијене убице. А пут увек скреће на десно... и нестаје - указује Радоња Лепо-

савић, у тексту предговора у каталогу. Тафил Мусовић (1950) је дипломирао на Факултету ликовних уметности у Београду, на одсеку сликарство 1974, а постдипломске студије завршио је на истом факултету 1979. Од 1977. излагао је на бројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. Добитник је Награде за најбољи цртеж на Факултету ликовних уметности, Награде РТВ Студио Б за најбољу изложбу(1977) Награде Basissstipendium – Fonds voor Beeldende kunsten (1996, 2000, 2004, 2008). Изложба ће бити отворена до 5. априла. К. Р.

У ГАЛЕРИЈИ САНУ У БЕОГРАДУ ПОВОДОМ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ РАДА

Изложба сценографија и костима Миодрага Табачког Топоришич се у свом тексту бави редитељском поетиком Томажа Пандура, односно његовим магијским позориштем слика. Позоришно писмо из Виљнуса које из Литваније послао Светозар Поштић, такође је посвећено тамошњем најпознатијем редитељу Оскарасу Коршуновасу и његовој представи „Миранда“, рађену по Шекспировој „Бури“. И Ива Росанда Жиго у свом тексту анализира рад редитеља Владе Вукмировића, и његово редитељско промишљање америчких драматичара. Ту је и одломак из студије Александра Ђинђића о редитељској поетици Томија Јанежича у поставкама комада Милене Марковић, на који указују и Даринка Николић и Светислав Јованов. Они такође препоручују и текст објављен у ру-

брици „Рифреш“ коју уређује Александра Коларић, а ради се о објављеном дијалогу Бертолда Брехта са представницима Комитета за антиамеричку делатност, забележеном 1947, који говори о односу политике и позоришта. Текст показује, како је речено, начин на који овај аутентични драмски уметник разговара са властима њему туђе земље, и успева да одбрани свој живот и своје дело. Уз редовне рубрике, у којима су објављени прикази позоришних књига, „Сцена“ подсећа и на фестивале као што су „Битеф“, суботички „Дезире“ и Југословенски позоришни фестивал без превода у Ужицу, кроз перо Луке Курјачког, Тамаре Барачков, Вање Николић, Игора Бурића и Татјане Дадић Динуловић. Н. Пејчић

НОВА ЗВЕЗДА АМЕРИЧКОГ ФОЛКА ПРЕД ПУБЛИКОМ У НОВОМ САДУ

Април са Марисом Надлер За љубитеље нове америчке музике, оног дела жанра који је настао брушен сензибилитетом аутора попут Пети Смит, Леонарда Коена, „Каубој џанкиз“, или нешто откаченијом везом са стваралаштвом бенда „Рејдиохед“, у априлу ће у Нови Сад стићи права посластица - Мариса Надлер. Ова бостонска кантауторка још увек је неоткривени бисер, а концерт у Новом Саду биће њено прво представљање у ближој околини, па га зато треба схватити као ексклузиван. Песничким језиком говорећи, што је сасвим одговарајуће за музику Марисе Надлер, њен глас је непоновљиви мецосопран, а композиције припадају сазвежђу названом дрим-фолк. Крхкост, езотерија и готика, пасторална амбијенталност проткана благим и омамљујућим вокалом, главне су карактеристике ауторке чији су наступи најефектнији када су сведени на минимум, када Марисa своје сторије о љубави, самоћи, меланхолији, измишљеним световима и њиховим главним актерима, презентује само уз гитару. Све је почело са албумом „Ballads of living and dying“ а, у нешто мање од десет година каријере, Мариса Надлер се показала као врсни текстописац и уникатан музичар. Најзначај-

У Салону Савремене галерије Зрењанин вечерас у 19 часова биће отворена изложба слика Тафила Мусовића. Изложба нових радова Мусовића, под називом „Стање раја“, представља занимљиву концептуалну целину коју чине шест слика пејзажа и седам еротских цртежа. Београдски сликар Тафил Мусовић од 1988. живи и ради у Холандији.Како најављују из ове галерије, изван трендова, силом прилика изопштен из средине у којој је одрастао и где се школовао, пресељен, сходно искуству стеченом после Београда у Риму и Лондону, и најзад Амстердаму. Овај аутор, чији је ликовни израз изнедрен осамдесетих година у оквиру београдске нове слике, после своје самосталне изложбе у Салону Музеја савремене уметности 1986, одлази у егзил у Холандији. - Мада је очигледно да он у великој мери дугује тадашњој општој атмосфери препознатиљиве поетике београдске фигурације, истовремено је учинио и значајно померање према неоекспресионизму овог времена и сликарству новог призора. Његов рад не увесељава нити опушта, не уљуљкава нас складном игром визуелних ефеката, нити нас заводи причом на коју се ослања. Не крије да спрам посматрача има чак и нека очекивања која можда изазивају одређену нелагодност. За Тафила Мусовића сиже је повод да се својим позна-

Најубедљивија соло, са гитаром – Мариса Надлер

нији јој је био трећи албум, „Songs III: Bird on water“ (2007), који је освојио пажњу и критике и шире јавности на њу, да би албумом „Мариса Надлер“ (2009) потврдила своје место међу најбољим и најсофистициранијим фолк ауторима прошле декаде. У мају прошле године, Мариса Надлер је објавила за сада последњи, шести албум, назван „The Sister“. Захваљујући турнеји којом га

промовише публика Новог Сада и околине моћи ће да је чује и види 19. априла, у Студију „М“. Као предгрупа, наступиће Нина Ромић, млада кантаутока из Загреба, која такође изводи баладе уз пратњу акустичне гитаре. Карте за концерт, по цени од 1.000 динара, могу да се купе преко продајне мреже „Гигстикс“. Од 1. априла, цена ће бити 1.200 динара. И. Бурић

У Галерији Српске академије наука и уметности (САНУ)у Београду сутра у 19 часова ће бити отворена изложба радова Миодрага Табачког под називом „Документи. 40 година позоришне сценографије и костимографије”. Табачки је један од најкреативнијих и најзначајнијих сценографа и костимографа на простору бивше Југославије, а и шире, наводи се у најави из Галерије САНУ. Добитник је награде САНУ из Фонда

„Иван Табаковић” за изложбу у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић„ одржану у априлу 2004. године. Новом изложбом Табачки обележава четири деценије уметничког стварања, током којих је креирао сценографије за више од 200 и костиме за стотинак позоришних, оперских, балетских и луткарских представа у земљи, региону, као и у Италији, Немачкој, Белгији, Чешкој... Највећи број његових радо-

ва награђен је на позоришним фестивалима и сличним манифестацијама. Табачки је и професор сценографије на Факултету драмских уметности у Београду, на Факултету драмских уметности на Цетињу. Као гостујући професор предавао је на Трент Универзитету у Нотингему, Енглеска, и на више универзитета у Сједињеним Америчким Државама. Поставку ће отворити академик Исидора Жебељан.

ДВОДНЕВНА МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА У БЕОГРАДУ

Култура у потрази за новом парадигмом Дводневна међународна научна конференција „Култура: у потрази за новом парадигмом„ биће одржана данас и сутра на Филолошком факултету у Београду.понедељак 18. и у уторак 19. марта. Намера организатора Конференције је да се са теоријског и емпиријског аспекта размотре теме као што су проблем односа светске културне баштине и позиције мањих културних простора у њој, могућност формулисања концепта „светске културе„ који би што мање зависио од идеолошких и економских фактора, предности, мане и тешкоће таквог стремљења... Декан Филолошког факултета проф. др Александра Вранеш истакла је да су сви предавачи угледни професори како домаћих тако и страних универзитета, а да су подтеме којима ће се говорници бавити - Исходишта културе, Култура превођења и „превођење„ културе, Књижевност као облик културног дијалога, Култура комуницирања: језик и културни диверзитет, Библиотеке: културно наслеђе света и Изазови културе: образовање у свету.Панели су фокусирани на одређене регије или културе, као и на одређене теоријске проблеме у вези са одређеним областима. Она је истакла да ће се на пленарним заседањима слушати

излагања - Јурија Владимировича Мана који је члан Руске академије наука, професора Дарка Танасковића са Београдског универзитета, професора Католичког универзитета у Лувену Теа Дана, професора Дејвида Дамроша са Универзитета Харвард, Џанга Лунгсија са Унивезитета у Хонг Конгу и Јуркија Туононена из Европског парламента.

нашег доба„, оценила је Александра Вранеш и истакла да ће се око 140 учесника на конференцији бавити темом културе, јер је неопходно да се језик и књижевност посматрају као компоненте културе и да „само на тај начин, споном културе и цивилизацијског развоја, можемо дати адекватне одговоре када су у питању језик и књижвност.

Однос светске културне баштине и малих култура Професор др Зоран Пауновић истакао је да Филолошки факултет, као факултет на коме се уче 34 страна језика и 34 стране културе, институција која жели да да подједнак значај свим овим језицима и културама и да истакне да и они који нису медијски и масовно присутни у свету такође имају свој значај и место у светској култури. „Прича о културној парадигми је заправо прича о односу светске културне баштине и појединачних баштина или малих култура са нагласком колико те мање и појединачне културе учествују у стварању светске културне баштине”, објаснио је Пауновић.”Настојимо да покажемо колико је битан утицај и учинак сваке појединачне културе у свету глобалне културе, и то је нека идеја коју би ова конференција требало да подржи”.

„Сви учесници конференције ће тежити томе да укажу на чињеницу да култура више није окамењени монолит који је затворен на националне, државне или родне границе и да прожимању култура доприносе разне погодности или негативности

Професор др Дарко Танасковић истакао је да је пребогат програм конференције и оценио да ће она „помоћи да видимо где се ми налазимо„ кроз изузетно зреле теме којима ће се бавити и млади излагачи. (Танјуг)

ponedeqak18.mart2013.

УСКОРО ПОНОВО ПРОИЗВОДЊА У „МЕТАНОЛУ”

Партнерство или тендер

КИКИНДА: Производња у „Метанолско сирћетном комплексу“ прекинута је половином новембра 2011. године због недостатка гаса, као основног енрегента за рад услед светске економске кризе. Разлог прекида производње јесте и што су „Метанолови“ највеће купци велике европске и светске компаније отказивале наруџбе због кризе. Од почетка ове године раде се пројекције и траже решења за поновно покретање производње. - Постоје две опције за фабрику које су у фази припреме. Имамо најаву да се средином следећег месеца очекује решење. Сада коначно Влада стоји иза тога, а и “Србијагас”. Припрема се стратешко партнерство и могући тендер, али је више изгледа да то буде стратешко партнерство - каже генерални директор “Метанол-

ско-сирћетног комплакса” Сава Лазић. На питање који би то стратешки партнер могао бити, Лазић је одговорио да је рано говорити о томе, јер се читав посао држи у тајности како би се напаравила финансијска равнотежа. За две недеље биће завршена и два пројекта на којима се ради пуних шест година, а пројектима је предвиђена изградња још два постројења у оквиру фабрике. Од 530 запослених радника готово 90 посто је на принудном одсуству до и преко 45 радних дана. Тренутна тржишна ситуација је таква, да се све количине произведеног метанола могу одмах продати, док је за сирћетну киселину ситуација нешто другачија, пошто за њу купци траже дугорочне уговоре, који гарантују поузданост. А. Ђуран

vOJvOdinA

dnevnik

ПЕТОЧЛАНОЈ ПОРОДИЦИ ЈОВАНИЋ ИЗ МОКРИНА НЕОПХОДНА ПОМОЋ

Деца сањају купатило и струју МОКРИН: Петочлана породица Јованић из Мокрина, самохрани отац и четворо малолетне деце, живе у тешком стању. Мајка и супруга 34-годишња Александра Јованић преминула је пре десетак дана, што је ову породицу додатно потресло. Мирослав Јованић, стар 45 година остао је сам са четворо деце, Иваном (17), Мирославом (13), Драганом (10) и седмогодишњом Миланом. Према његовим речима, лоша ситуација у којој живе траје већ пет година. - За струју дугујем 60.000 динара, а без струје живимо већ годину дана. Тешко је због деце јер када дође вече палимо свеће, а имамо и фењер. Све је то нестабилно и несигурно јер никада се не зна шта може да се деси прича Мирослав. Сва деца похађају школу: најстарија Ивана ученица је Средње стручне школе “Милош Црњански” док млађи иду у Основну школу “Васа Стајић”. Уче док је дан, јер ноћу уз свеће није могуће било шта урадити. Драган,ученик трећег разреда одличан је ђак и помаже својој млађој сестри. Мирослав је радио 21 годину на Железници , где је проглашен технолошким вишком. Након тога је био запослен годину дана у „Ливници“ и

Мирослав са Драганом и Миланом

након истека, уговор му није продужен, те већ три године не ради. - Живимо од социјалне помоћи и дечјег додатка. Месечно је то 21 хиљада динара. Укупна дуговања од 150 хиљада динара су стигла на наплату и са оваквим примањима не могу ништа - јада се Јованић. Црвени крст Кикинде доделио је овој породици помоћ у храни, а секретарка Аранка Фелбаб каже да су узели податке како би видели на који начин још могу да им помогну.

-У овом тренутку најважније ми је да обезбедим струју. Деца би највише желела радост у породици, што ће се тешко вратити и да као њихови вршњаци гледају телевизор. Желели би и купатило које немамо - рекао је Мирослав. Он додаје да би му добро дошао и грађевински материјал па би он сам завршио започето купатило, а неопходне су и санације на кући која прокишњава. А. Ђуран

КАНЦЕЛАРИЈА ЗА БРЗЕ ОДГОВОРЕ

Штеде грађанима време и живце

Рибочувари исекли заплењене мреже

РИБОКРАДИЦАМА НИКАКО ДА СЕ СТАНЕ НА ПУТ

Рибочувари ефикасни, судство одуговлачи БЕЧЕЈ: Рибочуварска служба ЈП „Комуналац“ из Бечеја, која управља Парком природе „Стара Тиса“ код Бисерног острва, током прошле и почетком ове године запленила је од рибокрадица 331 мрежу у дужини од 9.920 метара, две вршке и један сенкер. Било је и неких помажућих алатки, само рибокрадицама познате намене. - Издвајамо импровизовано пловило. У питању је унутрашња тракторска гума у чију празнину је углављен точак од бицикла и тиме се рибокрадица кратао по води да би постављао мрежу. Ко зна чему су све служили поједини предмети које смо налазили пошто су рибокрадице успевале да побегну с места крађе - примећује рибочувар из Бачког Градишта Михаљ Новак. Рибочуварска служба бечејског „Комуналца“ има седам рибочувара и то једног из општине Нови Бечеј, два из Чуруга који припада жабаљској општини и четворица су из бечејске општине. Колико год да рибочувари у сарадњи с полицијом раде брзо и ефикасно на заустављању рибокрађе у Парку природе „Стара Тиса“ код Бисерног острва у дужини од 23,7 километара, чуди инертност судова, чак и у случајевима који су и рибама у поменутој

води јасни, па у појединим случајевима судски поступак улази у другу или трећу годину решавања. - Такав однос судства према појединим рибокрадицама, без обзира на наше ефикасно деловање, охрабрује оне који се одлучују да краду рибу из воде највећег речног меандра у Војводини. Не мире се рибокрадице тиме што им одузимамо алат за криволов, иако су свесни својих прекршајних и кривичних дела, па одлазе тако далеко да нам буше гуме на службеном аутомобилу, разбију прозоре на риболовачкој кућици код моста који спаја Бачко Градиште са Бисерним острвом, прете рибочуварима лично - додаје Новак. Подсећања ради, вода у Старој Тиси је санационим изловима алохтоне рибе добила другу категорију и због богатства аутохтоним врстама риба омиљено је место за спортске риболовце. А где има риболоваца, ту су, на жалост, и рибокрадице. Због њих су ових дана рибочувари имали додатни посао „на сувом“. Комисијски пописане мреже и алати су исечени, јер је због еколошког загађења забрањено као раније, а материјал је однет на рециклажу. В. Јанков

Озелењен вртић на Прозивци СУБОТИЦА: Вртић “Санда Марјановић” на Прозивци у Суботици уређен је и оплемењен с десет нових садница из Горанског расадника. Акција се зове “Go green za decu”, а циљ је да се уреди околина где бораве најмлађи суграђа-

ни. Организатор акције је фирма „Вригли“ из Београда. Акција ће трајати годину дана. У наредном периоду организатори акције планирају да озелене или офарбају дечје игралиште. С. И.

ЗРЕЊАНИН: За нешто више од месец дана, колико у Градској кући Зрењанина постоји Канцеларија за брзе одговоре, службеницима се обратило преко стотину грађана који су тражили информације и помоћ у решавању разних проблема из области екологије, урбанизма, у вези са локацијским и грађевинским дозволама, имовинским и правним питањима, радом инспекцијских служби... Канцеларија је почела са радом 6. фебруара и од тада је грађанима и инвеститорима омогућено да на једном месту, у канцеларији број 121, предају захтеве и да у кратком року добију одговоре и решења, у прво време за грађевинске дозволе, а постепено и за друге сврхе. За испуњавање захтева странака израђени су јединствени формулари, а одговори се могу добити у канцеларији, електронском поштом, курирском службом или редовном поштом.

Самостални стручни сарадник у Канцеларији за брзе одговоре Ђурђинка Грбић изјавила је да се грађани обраћају за најразличитије проблеме. - Ако је питање из области урбанизма и делокруга Градске управе, решење налазимо практично моментално. У случају да се морају контактирати катастар, јавна предузећа и друге институције ван Градске куће, треба нам више времена, али и то иде брзо – рекла је Грбићева, уз напомену да је ово државна служба која грађанима штеди време и живце, и смањује им трошкове обијања прагова државних органа и прибављања разних папирологија. Њена колегиница Јелена Фатовић истиче да се из дана у дан, све више странака обраћа канцеларији. По њеним речима, првих дана грађани су се помало бојажљиво и сумњичаво обраћали у потрази за информација-

ма, не само за градњу, легализацију и имовинска питања већ и за неке ствари које нису из домена ове канцеларије. - Сада странака некада буде и по петоро у исто време. Праву навалу тек очекујемо са отварањем грађевинске сезоне – истиче Фатовићева. Премда је рад канцеларије превасходно везан за област урбанизма, службенице понекад решавају и предмете ван тог делокруга. Успеле су тако да у кратком року реше вишегодишњи проблем брачног пара из Елемира, који је настао због промене назива улице. Њима су годинама на погрешну адресу стизали рачуни јавних предузећа, нису могли да ажурирају своје здравстене књижице и документа. У убрзану процедуру уврштен је и један колективни еколошки проблем, који мучи више стотина житеља насеља око загађеног Багљашког канала. Ж. Балабан

Savetovawe poqoprivrednika [ID: U [idu je odràno pr vo sa ve to va we po qo pri vrednika {idske i sreskomitrova~ke op{tine. Profesor Imre Pataki, odrжao je predavaњe, a dodeљene su i diplome najboqim poqoprivrednicima {idske op{tine. Zamenik pred sed ni ka op {ti ne [id Sr|an Male{evi} rekao je da se svake godine bira e sportista godine, pojedinac, grupa ili klub, па су они одлучили да поклоне du`nu pa`wu svakom na{em uspe{nom seqaku, koji je zapravo mali fabrikant. Svako od 17 mesta ima svoje prvake. Takvih je bilo preko 50 kojima su diplome dodelili predsednik op{tine [id Nikola Vasi}, zamenik predsednika op{tine Sr|an Maleшevi} i predsednik SO [id Bra ni slav Ma u ko vi}. Di plo me je do bi lo i sva ko udruèwe èna из шидске општине, затим medari, vinari, lova~ko udruèwe, i ostali koji su na bilo koji na~in pove za ni sa po qo pri vre dom. Iako diplome seqaku ne}e doneti ni dinar, dala mu je hrabrost i voqu za rad, priznawe dru{tva u kome ìvi. D. S.

Отворено саветовалиште за брак

РУМА: Саветовалиште за брак и породицу, румског Центра за социјални рад званично је почео да ради, а основна делатност саветовалишта је пружање социо- едукативних и саветодавних терапијских услуга клијентима, на принципима поверљивости, добровољности и стручности. У саветовалишту сваког четвртка од 18 до 20 часова са клијентима раде социјални радник едукатор, специјални педагог породични саветник, психолог индивидуални саветник и правни саветник. Поред концепта рада, који је оријентисан на породичну едукацију и терапију, саветовалиште ће се бавити и другим активностима, као што су превенција, медијација, информисање и сарадња са другим службама. - Ово је нова услуга у оквиру Центра за социјални рад у Руми, а везана је за социо- едукативне и саветодавне терапијске услуге, покренута као пројекат општине, а ми се надамо да ће заживети и остати као редовна, организациона јединица центра, или као установа - нагласила је специјални педагог, породични саветник, Марија Чучковић. М. Мр

ЗАВРШЕНО 55. СВЕТСКО ВОЈНО ПРВЕНСТВО У КРОСУ

Екипа Бахреина добила највише медаља АПАТИН: Уручењем медаља најбољим екипама и појединцима и доделом награда организаторима и спонзорима на свечаности у спортској хали апатинске основне школе завршено је 55. светско војно првенство у кросу које је одржано на теренима Фудбалског клуба „Младост“ у Апатину. Екипни победник на овом такмичењу је екипа Бахреина чији чланови су и у појединачној конкурнцији освојили највише одличја. На другом месту је екипа Марока а трећа је екипа Алжира. Прво место освојила је и женске екипа Бахреина, друга је екипа Марока, а треће су биле Францускиње. Награду за фер плеј освојила је екипа Уједињених Арапских Емирата. На стази дугој 4.939 метара победник је Алему Бејеле из Бахреина.У овој конкуренцији је било 70 такмичара.У женској конкуренцији на истој стази међу 50 такмичарки најбрже су биле две такмичарке из Бахреина, а треће пласирана је чланица екипе Марока. На стази дугој 11.023 метара тријумфовала је

екипа Бахреина јер је чак петоро такмичара један за другим од првог до петог места стигло на циљ.У овој категорји се такмичило сто атлетичара чланова екипа војски учесника војног првнества. Такмичари из Србије су достојно представљали Војску своје државе и заузели су златну средину. - Крос је одржан по хладном и ветровитом времену на стази која је била очишћена од снега али смрзнута што је сигурно утицало и на резултате али и на број гледалаца, али све то није моло да умањи квалитет овог такмичењарекао је први водник Горан Чегар који је за своје организационе способности и награђен. - Екипе Бахреина и Марока су последње стигле у Апатин и за разлику од осталих који су имали прилике да се адаптирају на временске услове ми то нисмо могли.Поједини такмичари још никада нису трчали по снегу, али све то није умањило наше задовољство што смо учествовали, а поготово што смо освојили и највише медаља - рекао је Регаса Зе-

Победничка екипа Бахреина

лалем из Бахреина који је победио на стази од 11.023 метара. Ова манифестација је најбољи пример како војске које су кроз историју биле на супротним странама данас развијају пријатељство на спортким теренима, рекао је званични представник ЦИСМ и потпуковник оружаних снага Бахреина АлСхино.

- Изван спортких терена склопљена су многа пријатељства и сигурно је да је то највећи допринос оваквих сусрета.Верујем да ће сарадња која је остварена овде у Апатуну бити настављена и захваљујем се Апатину и Сомбору на срдачном прихвату свих екипа- рекао је Ал-Схино. Ј. Прелчец

vojvodina

dnevnik

Организовали се резервисти

ponedeqak18.mart2013.

ПРОТЕСТОВАЛИ НЕКАДАШЊИ РАДНИЦИ МИ „АРМА” У БАЧУ

Девет година траже своја права

Агонији нема краја

Плажа на Јегричкој

РЕВИЗОРИ УТВРДИЛИ НЕПРАВИЛНОСТИ У ТРОШЕЊУ БУЏЕТСКОГ НОВЦА

monitor

ponedeqak18.mart2013.

dnevnik

H o r o s k o p 17. mart 2013. OVAN 21.3-19.4.

Ак тив ни сте и до брог рас по ло же ња. Пла но ви су вам екс цен трич ни, али и оства ри ви. Ако бу де те кон так ти ра ли са стран ци ма, и уз по моћ при ја те ља, мо же те оче ки ва ти зна чај ни ји до би так.

BIK 20.4-20.5.

Усме ре ни сте на по бољ ша ње фи нан си ја. По во љан је пе ри од за ку по ви ну тех ни ке и ма лих кућ них апа ра та. Пра те вас по зи тив не окол но сти на по слов ном пла ну, ко је мо гу уна пре ди ти ваш ста тус.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ако вам се ука же при ли ка да са при ја те љем кре не те на не пла ни ра ни пут, сва ка ко не мој те од би ти. Мо же те оче ки ва ти до бар про вод, а оче ку је вас и из не над ни до би так. Срећ но. На по слу је бо ља си ту а ци ја. Ис ко ри сти те нео че ки ва не при ли ке за ма те ри јал но уна пре ђе ње. Са прет по ста вље ни ма мо же те оства ри ти ја сну ко му ни ка ци ју. Има ће раз у ме ва ња за ва ше пред ло ге.

У ку ћи је по бољ ша на ат мос фе ра. Ко му ни ка ци ја с парт не ром је уна пре ђе на, али и са мла ђим чла но ви ма по ро ди це. Пра ви је мо ме нат за си сте ма ти чан до го вор о го ди шњем од мо ру. Бо љег сте рас по ло же ња и опу ште ни ја је ко му ни ка ци ја. У ку ћи се си ту а ци ја по ла ко ста би ли зу је и иде у прав цу уна пре ђе ња. На по љу по сла је по бољ ша ње. Ис ко ри сти те то на пра ви на чин.

Zoran Delibos VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По бољ ша ње фи нан си ја је го то во из ве сно, по себ но ако се ба ви те по ро дич ним би зни сом. Кон так ти са стран ци ма су пре по руч љи ви. Ако сте сту дент, има ће те за па же не ре зул та те.

До бро сте рас по ло же ни и пу ни оп ти ми зма. Сре ћа вас да нас пра ти на фи нан сиј ском пла ну, око по тен ци јал них ин ве сти ци ја, али и у по слу, по го то во ако се ба ви те кре а тив ним ра дом.

Емо тив но сте ста бил ни ји. По слу шај те парт не ров са вет ве зан за уна пре ђе ње кућ них фи нан си ја; има на пред них, али и ре ал них пла но ва. Бу ди те па жљи ви ји са елек тро у ре ђа ји ма и оштрим пред ме ти ма.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Има те ути сак да вам се по ла ко отва ра ју не ке но ве мо гућ но сти, и у пра ву сте. Ко му ни ка ци ја с парт не ром и са мла ђим чла но ви ма по ро ди це се уна пре ђу је. До бре по слов не окол но сти.

До брог сте рас по ло же ња и пу ни енер ги је. Има те на гла ше ну по тре бу за но вим кон так ти ма. По слов ни пла но ви мо гу би ти ве о ма успе шни ако но ве иде је пла си ра те на пра ви на чин. s На пе ти ји сте у ко му ни ка ци ји са уку ћа ни ма, али мо же те оба ви ти вр ло кон струк тив не раз го во ре, по себ но са мла ђим чла но ви ма по ро ди це. По бољ ша ње фи нан си ја пре ко до пун ских по сло ва.

TRI^-TRA^

Ке ти Пе ри је фи на V REMENSKA

Ветар и повремено киша

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 11 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 10 Niш

Ле п а бри н е т а Ро у зи Џонс фо то гра фи са ла се за је дан ча со пис, и у се ту про во ка тив них фо то гра фи ја на шла се и јед на на ко јој сто ји у ба зе ну, гле да до ле, а ру ку је не ста шно за ву кла у га ћи це. Ро у зи на сли ци под се ћа на Ке ти Пе ри, па је фот ка ше ро ва на на ин тер не ту и та го ва на упра во пе ва чи ци ним име ном. „Пре ста ни те да ме зо ве те Ке ти! Ја сам по ла ска на, али ни сам си гур на да би она би ла по ла ска на ти ме што сви ми сле да је она на сли ци и за вла чи ру ку у га ће„, из ја ви ла је Ро у зи на Тви те ру. Фи на Ке ти ни је се за са да огла си ла по во дом ове фо то гра фи је.

PROGNOZA

Evropa

NOVI SAD: Toplije i vetrovito, uz naobla~ewe s povremenom ki{om. Duva}e umeren do poja~an jugoisto~ni vetar. Pritisak u opadawu. Minimalna temperatura -1, a maksimalna 9 stepeni. VOJVODINA: Toplije i vetrovito, uz naobla~ewe s ki{om povremeno. Duva}e umeren do poja~an jugoisto~ni vetar, u ju`nom Banatu s udarima do 100 km/h. Pritisak u opadawu. Minimalna temperatura -2, a maksimalna 12 stepeni. SRBIJA: Toplije uz naobla~ewe i povremenu ki{u. Sun~anih perioda bi}e na jugu Srbije, a na severu obla~nije sa ~e{}om ki{om. Duva}e umeren do poja~an jugoisto~ni vetar u Pomoravqu i Podunavqu. Pritisak u opadawu. Minimalna temperatura -4, a maksimalna od 7 stepeni u Negotinu do 14 na zapadu Srbije. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak jo{ toplije i promenqivo obla~no s povremenom ki{om. Jugoisto~ni vetar slabi i skre}e na ju`ni i jugozapadni pravac. U sredu sun~ani periodi uz ki{u krajem dana. U ~etvrtak i petak pad temperature i ki{a u ~etvrtak, koja prestaje u petak. Za vikend prete`no sun~ano i toplije. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Nepovoqno za hroni~ne bolesnike, pa im se preporu~uje da poslu{aju savete lekara. O~ekivane meteoropatske reakcije su razdra`qivost, glavoboqa i bolovi u kostima, naro~ito u ko{avskom podru~ju. Neophodna je dodatna opreznost u saobra}aju.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

-5

Oslo

-6

St. Peterburg -8 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Ка же Пе ри ца: - Кад се ку нем мај ком ла жем сто по сто, а кад се ку нем та том не ла жем, мај ке ми!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

TISA

Bezdan

420 (-2)

Slankamen

500 (16)

Apatin

502 (2)

Zemun

541 (17)

Tendencija porasta

Senta

462 (24)

Bogojevo

464 (7)

Panчevo

530 (16)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

404 (21)

Tendencija porasta

Baч. Palanka

439 (8)

Smederevo

620 (12)

Titel

508 (18)

NERA

438 (12)

Tendencija stagnacije i porasta

Novi Sad

Jaшa Tomiћ

Hetin

526 (202) N. Kneжevac

SAVA

106 (12)

Tendencija porasta

457 (28) S. Mitrovica 639 (19)

Tendencija porasta

Beograd

Kusiћ

493 (15)

188 (-36)

Reшeњe:

DUNAV

Sa mo vas gle dam... i ~e kam

U ZBIRCI SAVREMENE UMETNOSTI MUZEJA GRADA

Rem bran tov „Sta rac s kr zne nom ka pom” po vrat ka u Fond i pro stor Zbir ke stra ne umet no sti, na kon kra |e i sed mo go di {we po li cij ske po tra ge. Rad no vre me Zbir ke stra ne je od utor ka do su bo te od 9 do 20 ~a so va, a ce na ula zni ce je 150 di na ra za od ra sle i 100 di na ra za de cu. Zbir ka stra ne umet no sti na la zi se u Du nav skoj uli ci 29. J. Z.

Sun ce, ko je se na kon iz ne nad nog sne ga i si vih i ki {o vi tih da na po no vo po ja vi lo, po kre nu lo je ovog vi ken da su gra |a ne da iza |u na grad ska {e ta li {ta. Ne ki ni su ima li tu pri li ku, te su sun ~an dan i ve se le {e ta ~e sa mo po sma tra li sa „pen xe ra”. Umo qi vim i tu `nim oki ca ma, ko je su pro vi ri va le iza raz ba -

Fo to: F. Ba ki}

Rem bran to va sli ka „Sta rac s kr zne nom ka pom” su tra }e bi ti iz lo `e na u Zbir ci sa vre me ne umet no sti Mu ze ja gra da a po se ti o ci }e, do 23. mar ta, pri li kom po se te mo }i da do bi ju i od go vo re na pi ta wa u ve zi s isto ri ja tom, autor stvom i kra |om de la. Mu zej je or ga ni zo vao pre zen ta ci ju sli ke po vo dom we nog

Novosadska ponedeqak18.mart2013.

ru {e ne dla ke, ovaj ku ca se si gur no pi tao ko }e we ga da iz ve de na sve` va zduh. Pom no je pra tio sva de {a va wa i ~e kao... Na da mo se da je ga zda imao hit ni jih i neo d lo `nih oba ve za tog tre nut ka, te da se ubr zo is ku pio svom qu bim cu i od veo ga u {et wu, ko ju je `eq no i{ ~e ki vao. I. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

BALETSKA I MUZI^KA [KOLA GRADI]E SE NA LIMANU

Tra di ci o nal no tak mi ~e we ma li {a na u va ja wu u pe sku

NA GRADSKOJ PLA@I BI]E TURNIRA, FESTIVALA, TAKMI^EWA...

I ovog le ta ulaz na [trand 50 di na ra Ce ne ula zni ca za [trand osta ju na pro {lo go di {wem ni vou, {to zna ~i da }e dnav na ula zni ca bi ti 50 di na ra, se zon ska kar ta bez po pu sta }e ko {ta ti 1.045 di na ra, a za |a ke, stu den te i pen zi on e re 850 di na ra, sa zna je mo u „Grad skom ze le ni lu“. Pred log ce na iz da va wa ka bi na za ovu se zo nu tre nut no se raz ma tra, a do kra ja me se ca }e, naj ve ro vat ni je po ~e ti i iz da va we. Usko ro }e bi ti ras pi san i ten -

Uskoro ce ne iz da va wa ka bi na za ovu se zo nu der za iz da va we lo ka la na pla ì, a ce nov nik re klam nog pro sto ra je ko ri go van, ta ko da su ce ne znat no sni è ne u od no su na ra ni je, a in te re so va we spon zo ra je po ve }a no. - Eki pa mar ke tin ga „Grad skog ze le ni la“ ve} je ugo vo ri la broj ne sa dr à je za pred sto je }u ku pa li {nu se zo nu – ka è za «“Dnev nik“» sa vet nik di rek to ra za me -

di je u ovom pred u ze }u Ivan No ì ni}. - [trand }e i ove go di ne bi ti do ma }in ve li kih tur ni ra u od boj ci na pe sku, ru ko me tu na pe sku, no `nom te ni su, uli~ nom ba ske tu, ugo sti }e ve sla~ ku re ga tu. U pla nu je po sta vqa we tar ta na na ko {ar ka {kom te re nu ko ji }e od ove go di ne za do vo qi ti i naj vi {e stan dar de ko ji su po treb ni za tre nin ge ko {ar ka {a. Pro mo te ri sport skih de {a va wa na [tran du ovog le ta bi }e na{ pro sla vqe ni od boj ka{ Vla di mir Ba tez, ru ko me ta{ Vla di mir Man di} i pr va ci sve ta u uli~ nom ba ske tu. Pri pre ma mo i je dan de~ ji mu zi~ ki fe sti val, kao i tra di ci o nal nu ma ni fe sta ci ju „Voj vo di na fest“, tak mi ~e we ma li {a na u va ja wu u pe sku, a po sle go di nu da na pa u ze na [tran du }e bi ti or ga ni zo va na i kli ke ri ja da. U pre go vo ri ma smo sa mno gim spon zo ri ma ko ji }e fi nan si ra ti ne ke no ve sa dr à je o ko ji ma }e mo pri ~a ti uo~i po ~et ka se zo ne, ko ja star tu je 1. ma ja – za kqu ~io je No ì ni}. Q. Na.

Po ~i we o~i ta va we bro ji la Rad ni ci „No vo sad ske to pla ne„ }e od da nas o~i ta va ti sta wa na to plot nim bro ji li ma za gre ja we i vo do me ri ma za to plu po tro {nu vo du za me sec mart. Iz ovog pred u ze }a mo le po tro {a ~e,

po seb no sta na re u in di vi du al nim stam be nim zgra da ma, da omo gu }e ovla {}e nim li ci ma prit sup mer nim in stru men ti ma u pod sta ni ci. G. ^.

Ba let ska i Mu zi~ ka {ko la tre ba le bi, uko li ko se obez be de od re |e na do ku men ta ci ja i no vac, da do bi ju no vu, za jed ni~ ku lo ka ci ju, na Bu le va ru ca ra La za ra, kod sport skih te re na u bli zi ni vr ti }a, iz me |u [ek spi ro ve i Bal za ko ve uli ce. Ka ko sa zna je mo iz Mu zi~ ke {ko le, od ok to bra je do sta u~i we no po vo dom pri ku pqa wa pa pi ro lo gi je ko jom bi se mo glo kon ku ri sa ti za sred stva evrop skih fon do va, a do kra ja go di ne u ovoj {ko li o~e ku ju i iz ra du glav nog pro jek ta. - Sa svim je ja sno da za ova kav po du hvat ni Grad, ni dr `a va ne ma ju no vac i za to je kqu~ no na ba vi ti sve {to je neo p hod no za kon k u r i s a w e za evrop s ke fon do ve - ob ja {wa va di rek to ri ca Mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}” Rad mi la Ra kin. - O~e ku je mo od Gra da da fi nan si ra do ku men ta, a usko ro bi tre ba lo da ima mo pr vi sa sta nak u Mi ni star stvu pro sve te na ko jem }e bi ti re ~i o obez be |i va wu sred stva. Do da la je da je jo{ 2011. go di ne Grad obez be dio po me nu tu par ce lu, osmi {qe no je idej no re {e we zgra da, u „Ur ba ni zmu” se za v r { a v a ur b a n i s ti~ k i pro je kat, a ~e ka se na sa gla snost Gra d a za ras p i s i v a w e jav ne na bav ke za idej ni pro je kat. Di rek to ri ca ve ru je da }e to bi ti go to vo za ne ko li ko ne de qa, a on da osta je i na bav ka lo k a c ij s ke do z vo l e i to bi tre bao bi ti po sled wi neo p- hod ni pa pir za apli ka ci o nu do ku me ta ci ju. -Bu xe tom Gra da pla ni ra na je i iz ra da glav nog pro jek ta ko ji bi tre bao da iz no si oko 100.000 evra. Lo kal ne vla sti obez be di le su 14 mi li o na di na ra za pro jekt no-teh ni~ ku do ku men ta ci ju obe {ko le, {to bi tre ba lo da bu de do voq no i za pa pi re za kon kurs i za glav ni pro je kat. Uko li ko kon kur sa ne bu de u apri lu ili ma ju, bi }e ga ka sni je, a od sa me spret no sti Gra da za vi si da li }e pri vu }i evrop ske fon do ve - ka za la je Ra kin ko ja sma tra da bi bu du }i kom pleks sa kon cert nom dvo ra nom

Fo to: N. Sto ja no vi}

Fo to: R .Ha yi}

Bu du }i kom pleks bi }e po nos gra da

Lo ka ci ja iz me |u [ek spi ro ve i Bal za ko ve uli ce na ko joj }e se gra di ti obra zov ni kom pleks

i sa lom za pred sta ve od 350 se di {ta mo gao bi ti ne {to po ~e mu }e No vi Sad bi ti ~u ven i {to bi mo glo pri vu }i i stran ce da se ov de {ko lu ju. U „Ur ba ni zmu” su po tvr di li da je u to ku iz me na pla na ge ne ral n e re g u l a c i j e Li m a n a sa

Pla ni ra se iz grad wa objek ta ~i ja }e po vr {i na bi ti oko 13.000 me ta ra kva drat nih, a po red u~i o ni ca i ve `ba o ni ca, kom pleks }e ima ti i kon cert nu dvo ra nu i sa lu za pred sta ve sa 350 se di {ta Uni ver zi tet skim cen trom zbog od lu ke da se na is toj lo ka ci ji iz gra di kom pleks ko ji }e ob u hva ti ti i Ba let sku i Mu zi~ ku {ko lu, iako je pr vo bit no par ce la bi la re zer vi sa na sa mo za Mu zi~ ku {ko lu. - Pla ni ra se iz grad wa objek ta ~i ja }e po vr {i na bi ti oko 13.000 me ta ra kva drat nih, uz ka pa ci tet od oko 2.000 u~e ni ka u dve sme ne. Mak si ma lan ste pen za u ze to sti no vo for mi ra ne par ce le iz no si 30 od sto. Slo bod ne po vr {i ne unu tar kom plek sa {ko la i de~ jih usta no va

„VODOVOD I KANALIZACIJA” NASTAVQA DA ULA@E U MRE@U

No vi vo do vod u No vim Le din ci ma i na Ka me wa ru Usko ro po ~i we gra |e vin ska se zo na, a sa wom i ra do vi ko mu nal nih pred u ze }a u gra du. “Vo do vod i ka na li za ci ja” ove go di ne na sta vqa da ula è u ka na li za ci o nu i vo do vod nu mre ù ka ko u gra du, ta ko i u pri grad skim na se qi ma. Port pa rol u ovom pred u ze }u Da vor San tra~ ka è za “Dnev nik” da }e ovo bi ti naj ob im ni ja in ve sti ci o na go di na u no vi joj isto ri ji JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja”. - Po ~i we mo in ve sti ci o nim ci klu som vred nim oko 100 mi li o na di na ra. U ovu su mu se ukla pa se iz grad wa vo do vod ne mre è u uli ci Voj vo de Mi {i }a u No vim Le din ci ma, Ru ì nom ga ju i u Uli ci

Bran ka ]o pi }a u No vom Sa du i na Ka me wa ru – na ja vio je San tra~. Pre ma we go vim re ~i ma, po do bi ja wu do zvo le za ras ko pa va we, po ~e }e i iz grad wa ka na li za ci je ot pad nih vo da de la na se qa Sa do vi i u na se qu ^ar dak u Srem skoj Ka me ni ci. Ta ko |e, u ovom pred u ze }u u na red nih me sec i po da na pla ni ra ju da po~ nu no ve ra do ve ~i ja se vred nost pro ce wu je na oko 380 mi li o na di na ra. - Vo do vod na mre `a bi }e gra |e na u de lu Ru me na~ kog pu ta, a re kon stru i sa na u uli ca ma Da li bo ra Fran ci ste u Pe tro va ra di nu, Mi la na Glum ca, Ni ko le Te sle i Uro -

{a Pre di }a u No vom Sa du – pre do ~a va na{ sa go vor nik. U tom pe ri o du bi }e na sta vqe na iz grad wa ka na li za ci o ne mre è u Ka }u. U Ka }u se gra di oko {est ki lo me ta ra ka na li za ci o ne mre è i naj pre }e bi ti pri kqu ~e no oko 220 do ma }in sta va, dok }e u tom me stu bi ti iz gra |e no 22 ki lo me tra mre è. Vred nost in ve sti ci je je oko 210 mi li o na di na ra, a we nom re a- li za ci jom bi }e pre va zi |e ni i pro ble mi ko je pro u zru ku ju pod zem ne vo de. Iz grad wa ka na li za ci je omo gu }i }e da se za ne ko li ko me se ci vi {e od 1.000 do ma }in sta va pri kqu ~i na ka na li za ci o nu mre ù.

iz no se mi ni mum 70 od sto od po vr {i ne gra |e vin ske par ce le. Po vr {i ne }e bi ti oze le we ne i de li mi~ no po plo ~a ne od go va ra ju }im mo bi li ja rom - pre do ~i la je di plo mi ra na in `e wer ka ar h i t ek t u r e „Ur b a n i z ma” Bran ka Ko ri ca.

Bi }e na sta vqe na i iz grad wa li man skog ko lek to ra ka na li za ci je od uli ce Fru {ko gor ske do uli ce Stra ì lov ske. - Iz grad wa no vog ka na li za ci o nog ko lek to ra je ste je dan od pred u slo va za vra }a we iz vo ri {ta „[trand„ na si stem, do ~e ga mo è do }i uko li ko se is po sta vi da su op se `ni ra do vi pred u ze ti pro {le i ove go di ne da li re zul ta ta i da u za le |u iz vo ri {ta vi {e ne cu ri ka na li za ci ja - ka è sa go vor nik Pre ma ra ni jim na ja va ma ove grad ske vla sti, ove go di ne bi }e pu {te na u rad ka na li za ci ja u Be ge ~u, Saj lo vu, Adi ca ma i oko Ve ter ni~ ke ram pe. Q. Nato{evi}

Osnov n a ide j a je da Grad obez be di par ce lu, pro je kat i neo p hod ne do zvo le i sa gla sno sti (vo do vod i ka na li za ci ja, po {tan ski i te le fon ski pri kqu~ ci, sa gla sno sti To pla ne, Elek tro di stri bu ci je i dru go) i da, na kon to ga kon ku ri {e u Mi ni star stvu pro sve te ko je bi obez be di lo sred stva za iz grad wu pre ko Evrop ska in ve sti ci o na ban ka. Ka ko su nam re kli u Grad skoj upra vi za ur ba ni zam i stam be ne po slo ve ura |e no je idej no re {e we i na osno vu we ga, ovih da na, bi }e ras pi sa na

jav na na bav ka za iz ra du pro jek ta. Ipak, ni su mo gli pre ci zi ra ti ko li ka }e bi ti nov ~a na vred nost pro jek ta „zbog kre ta wa tr `i {nih ce na u mo men tu ka da ot po~ ne iz grad wa„. - Vo di }e mo, na rav no, ra ~u na da pro jek tom ne bu du pred vi |e ni ne ki na ro ~i to sku pi i luk su zni ma te ri ja li i opre ma, ali ne }e mo, ko li ko god to bu de mo mo gli, di za ti {ko le ko ji ma }e za ne ko li ko go di na bi ti po treb ne po prav ke i re kon struk ci je. Ova kve in ve sti ci je se, po na {em mi {qe wu, ne pred u zi ma ju da tra ju de se tak go di na, ve} da traj no, mno go go di na i de ce ni ja, slu `e i bu du }im ge ne ra ci ja ma i da bu du ukras i po nos gra da - na ve li su u ovoj Upra vi. Ina ~e, zgra da u ko ji ma ra di Mu zi~ ka {ko la pri pa da Ka to li~ koj cr kvi, a zgra da u ko joj ra di Ba let ska {ko la Je vrej skoj op {ti ni. Po red na de kvat nog pro sto ra, i pla }a we ko ri {}e wa obje ka ta, po kre nu lo je ide ju da {ko le do bi ju no vu lo ka ci ju. Ka ko sa zna je mo, Mu zi~ ka {ko la Ka to li~ koj cr kvi me se~ no iz dva ja 400.000 di na ra za „pod sta na ri nu„. A. Jerini}

SARADWA GRA\ANA I „URBANIZMA”

Ide je za raz voj pri grad skih na se qa Pred u z e } e „Ur b a n i z am” po ~e lo je za iz ra dom Pla no va ge ne ral ne re gu la ci je pri grad skih na se qa. Sta nov ni ci Bu kov ca, Ki sa ~a, Ste pa no vi }e va, Be ge ~a, Bu di sa ve, Le di na ca i Ru men ka ima ju mo gu} nost da pod ne su ini ci ja ti ve o raz vo ju na se qa, a pred lo ge mo gu pre da ti svo jim me snim za jed ni ca ma. Ka k o na vo de u „Ur b a n i zmu”, ciq sa rad we sa gra |a ni ma je da se „pri ku pi {to ve } i broj in f or m a c i j a o pro me na ma na sta lim na te re nu, ka ko bi ur ba ni sti~ ki

pla no vi od go vo ri li na po tre b e gra | a n a, po { tu j u } i stru kov ne nor me i pro stor na ogra ni ~e wa”. Gra | a n i, ko j i ne m a j u ukwi è ne objek te i par ce le, tre ba da do sta ve ge o det ski sni mak sa ta~ nim po lo à jem objek ta na par ce li i gra fi~ ku pred sta vu „in ter nih par ce la ci ja”, ko ji raz gra ni ~a va ju me |u sob no ugo vo re ne pro me ne na par ce la ma. Do dat ne in for ma ci je ì te qi ovih na se qa mo gu do bi ti u me snim za jed ni ca ma. A. J.

ponedeqak18.mart2013.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ko ra na ob ra do va la Ma ti je vi }e Blizanci Ma ri ja i Mi lo{ - Bran ki ce Mar ko vi} Bu baw i Pre dra ga Bub wa, Vuk i Mia - Ve sne i Du {ka Dra ku li }a, So fi ja i Sta {a - Rad mi le i Mi ro sla va Pri bi ~e vi }a.

Devoj~ice Go ra na - Alek san dre i Du le ta Bo ì na, Te o do ra - Ane Var ge i Go ra na Cvi je ti }a, Ka mi la Kla u dia - An ge le i Mi ha qa Ko va ~a, Ma ja - Bi qa ne i Gra di mia Mar ko vi }a, Ko ra na - Bran ki ce i Mi la na Ma ti je vi }a, Sa ra - Bran ki ce i Ne na da Ba sa ri }a, Ana - Ve sne i Zlat ka Ka wu ha, Na sta si ja - Da ni je le i Mi la na To mi }a, Mi li ca - Da ni je le i Mi o dra ga â vi }a, Una - Da ni je le Jo ki} i â be Ba lin da, La ra - Dra ga ne i Mi qa na Vuk mi ra, Alek san dra - Dra ga ne i Pre dra ga Pet ko vi }a, Zo ra na - Du {ke Nem ~ev i Vla da na Ko ji }a, Alek san dra - Zo ri ce Kon di} i Ste va na Poj à ka, An |e la - Iva ne i Dra ga na Jo vi ~i na, Lu na - Iva ne i Mar se ja Gro {ka, Kri sti na Iza be le i Jo è fa Pe tea, Ta ma ra - Ire ne i Dra ga na Lu do {kog, Ma ri ja - Je le ne Dum be lo vi} i Jo va na Te pi }a, Ana Je le ne i Iva na Jo va no vi }a, Len ka - Jo va ne i Qu bi {e Po qa ko va, Mi la - Jo va ne Jan ko vi} i Ne ma we Pe o vi }a, Ma ri ca - Jo van ke i Bo ja na Pe tri ke, Mi la - Ka ta ri ne i Ne na da Jan ko va, Ivo na - Kri sti ne Ma ti} i Mi ro sla va Drom wa ko vi }a, An |e li ja - Kse ni je i Mi li je A{o we, Mi la na -

Qi qa ne i Mi la na Ba bi }a, Ma ria - Ma bru ke El for xa ni i Ade la El Ha ja li ja, So fi ja Ma je \u ren di}-Bre ne sel i Dra ga na Bre ne se la, Ni na Ma ri je i Mi ro sla va Bu di ka, @e qa na - Mi la ne i Zo ra na Bo ro te, Alek san dra - Mi le ne i \or |a Pan ~i }a, Va si li ja Mi re le i Bo ì da ra Ze li }a, Sne à na - Mir ja ne i Pe tra Api }a, Re na ta - Mo ni ke i Sil ve ste ra Fe he ra, Ni ko li na - Ne ve ne Lu ki}, Ele na - Ru ì ce i Ra do sla va Mi li ~i }a, Ma ri ja - Sve tla ne i Alek san dra Mar ti no vi }a, Sa ra - Sla |a ne i Vik to ra Prel la, Te o do ra - Sla |a ne i \or |a Ada mo vi }a, Na |a - Sla |a ne i Ni ko le Kne è vi }a, Mi li ca Sla |a ne Sta no je vi} Mu ri wi i Mi haj la Mu ri wi ja, Iva na Smi qa ne i Ili je Ke le me na, Isi do ra - Sne à ne i Vla di mi ra Umi }e vi }a, Ni ko li na Sne à ne Jak {i} Dro bac i Mi la na Drobpca, Ha na - So we i Mi ro sla va Su ro vi ja, Vi la - So fi je Sta ni} i Vo ji sla va Ma le {e va, An |e la - Ta ma re Sr di} i Ne na da Ti ra gi }a, Na ta li ja - Ta we i Ne {ka Ke co je vi }a, Lu ~a So fi ja - Ta tja ne Bo kan i Bran ka Ko pri vi ce, Ni na - Ce ci lie i Mi o dra ga Isa ko va.

Zo ran i Ma ja Mi li} i be ba Mi li ca

Ven~ani Oli ve ra Pe trov ~an i Bra ni slav \u ri ca, Sla |a na Pej ~ev i Bra ni slav Sa vi}, Qi qa na La ki} i Sr |an Ste fa no vi}, Ja sna Sta ri} i Mi le Hr wa~ ki, Mi li ca Mi lu ti no vi} i Dmi trij Mir sa i tov, Ne ve na He ver i Bran ko Pla ka lo vi}, Iva na Jef ti} i Mi lan Ma o du{, Iva na Ti tov i Ne ma wa ]u zo vi}, Alek san dra Va si} i Bra ni slav Mi ti}, Dra ga na Sr di} i Ni -

ko la Cvje ti }a nin, Ana Ke kez i Go ran Kqa ji}, Je le na Ti kvic ki i Ko sta Ko wi ku {i}, Mi li ca Qu {ti na i Ni ko Lu go wa, S`e na na Ko va~ i Mi ro slav Ma noj lo vi}, Da ni je la Ste fa no vi} i Vla di mir Gvo zde no vi}, Ma ri na Kne `e vi} i Qu bo mir Jo vi}, Ivan ka Ju ri {i} i Ivan Ra do sa vqe vi}, Sa wa Jo vi} i Alek san dar Vu le ti}.

De~aci Vuk - Alek san dre i Dan ka Jok si mo vi }a, Adam - Ale ne i Da ni je la Tar no ci ja, Mar ko Ane i @eq ka Mi qa ni }a, Ivan - Ane i Sta ni sla va Srn ke, Ser gej - Ane Ma ri je i Vo ji sla va Ga ji no vi }a, Da vid - An ge le Me lek i Sr |a na Ka ri ma no vi }a, Te o dor - Gor da ne i Bra ni mi ra Do bri~ ki ja, Re qa - Da ni ce i Mi lo {a In |i }a, Ivi ca - Di ja ne i Da li bo ra Jo va no va, Mi haj lo - Dra ga ne i Vla di mi ra De li }a, De jan - Dra ga ne i Vla di mi ra Pe tro vi }a, Ma te ja - Dra ga ne Mra ko vi} i Igo ra Mi lu ti no vi }a, Dar ko - Du {ke i Ro ber ta Mol na ra, Kri sti jan - Zo ri ce i Mi ro sla va Pa ni }a, Da mjan - Iva ne Ra di {i} i Ve li bo ra Ba sta ji }a, Ku zman - Ja smi ne Vu ka {i no vi} Tu bi} i Ne boj {e Vu ka {i no vi }a, Re qa - Je le ne i Bo ja na Ra ko vi }a, Bog dan Da ni lo - Jo va ne Mar ko vi} i Sa {e Do bra ni }a, Ma tej - Kri sti ne i Do mi ni ka No sa la, La zar - Kse ni je Meq ni kov i Pe tra Div ~i }a, Ata na si je - Qi qa ne i Mi lo ra da ^u le ti }a, An drej - Ma je Vu ko ti} Asa ni i Se a da Asa ni ja, La zar - Ma -

je Sto l i} Ri s ti} i Alek s an d ra Ri s ti } a, Adam - Ma rie i Ras ti sla va Fa bri ja, Mar ko Mi lan ke i De ja na \u ri ~i na, Lu ka - Mil ke i Bog da na Mi haj lo va, Uro{ - Mi re le i Bo ja na Ne s to r o v i } a, Du { an - Mir j a n e i Go r a n a Mak si mo vi }a, Leon - Mir ja ne i Ed mon da Fu toa, \or |e - Mir ja ne i Mla de na Pu pov ca, Ne ma wa - Na de i Alek san dra Ro di }a, Fi lip - Na ta lie i Di na Dra ga na, Mar ko - Ne ven ke i Alek san dra @iv ko vi }a, Bo ris - Ner mi ne i Bran ka Lu li }a, Ni ko la - Ni ko le te i Mi o dra ga Bo gi }e vi }a, Da ni lo - Raj ke i Fi li pa ê ga ra, Du {an - Sa we i ê do mi ra Lu bu ri }a, Stra hi wa - Sa we ]et ko vi} Pe tro ni je vi} i Ba ne ta Pe tro ni je vi }a, Mi lo{ - Sve tla ne Rac kov i De ja na Ku ku ru zo vi }a, Mo mir - Sne à ne Ari fo vi} i Slo bo da na Jo va no va, Jo van - Spo men ke Ba li no vi} i Dra go sla va In |i }a, An drej - Sta ne i Dra ga na Sto ja we lo vi }a, Oli ver - Te o do re Ter zin, Vuk - Ti ja ne Ze ~e vi} i Sr |a na Mi lo {e vi }a, Si lard - Ti mee Se gi Tot i Jo è fa Se gi ja.

Umrli Dra gi ca \e ri} ro|. Qu bi {i} (1944), Mi lan \u ki} (1927), Mi ro slav \ur |i} (1967), Na da Je vri} ro|. Vu ka di nov (1938), Jo van Avra mov (1936), Ve sna An dri} ro|. [i ba lin (1962), [e hi de Be ri {a ro|. Ho ti (1938), Ge or gi je Bo gi ~e vi} (1935), Da nil ka Bok {i} ro|. Sto ji} (1918), Bo ri slav Vi do vi} (1948), Mi li ca Vi tas ro|. Sa la pu ra (1953), Ve sna Vic ko vi} (1949), Dra gi ca Vo do pi vec ro|. Ci me {a (1931), Da ni ca Vu ja no vi} ro|. Ko zo mo ra (1941), Mi lan Vu ~e ti} (1927), To mi slav Go {i} (1937), Zo ri ca Gru ji} ro|. Mi lu ti no vi} (1960), Smi qa Da ~i} ro|. Kon di} (1948), Vi to mir ka De spo tov ro|. Go vor ~in (1950), Mi li ca Do zet ro|. Kri~ ko vi} (1928), Mi le na Dra `i} ro|. Ra di} (1923), Bo siq ka Zeq ko vi} ro|. To do rov (1949), Si mo Ze len (1954), Sta ni ka Ze rem ski ro|. Mol do va nov (1923), Ma }a{ Ka ra ~o wi (1936), An ka Kne `e vi} (1946), Jo van ka Ko zma ro|. Ku pu sa re vi} (1927), Mi li ca Kr~ mar ro|. Jan dri} (1928), Ani ca Lu ko vac ro|. Dr ni} (1940), Ko vin ka Maj ki} ro|. So fiq (1954), Ro za li ja Ni ko li} ro|. Bu bo ri (1950), Pa vel O`vat (1950), Ne deq ko Pa vlo vi} (1950), Te re zi ja Pap ro|. [ur jan (1922), Ro bert Pa ro ci (1958), Ma ri ja Pi li po vi} ro|. [te tin (1946), An ka Pu {a ra ro|. Ni ko li} (1935), Na da Ra ji} ro|. Ata nac ko vi} (1942), Ste van Rajn (1951), Vin ka Ra di} ro|. Ja sna Sta ri} i Mi le Hr wa~ ki

Cvi ja no vi} (1937), Mi li ca Ra di no vi} (1932), Sa ve ta Sen ci ro|. Bu gar ~e vi} (1954), Ti ja na Si mov (1991), Ani ca Sla vu je vi} ro|. Ma rin ko vi} (1935), Zo ran Sto {i} (1934), Dra gu tin Tam bu ra {ev (1972), Stan ko To do ri} (1937), Etel ka Tot Hor ti ro|. Ne lih (1935), Mi li ca Tri vi} ro|. \e ri} (1927), Bo ja na Uhrin ro|. Mu {i ki} (1983), Emil Hren ka (1944), Ester Ca re vi} ro|. He ge di{ (1923), An ge li na Cve ji} ro|. Bra no va~ ki (1927), On drej â wi (1937), Net ka [pe gar ro|. Ba bi} (1965), Ilon ka [ta wo ro|. Du sing (1936), Ra do slav Xi ni} (1936), Qi qa na Bur sa} ro|. Ga {o vi} (1961), Ana Vin ~i} ro|. Dra ì} (1928), Iv ka Vu ji} ro|. ]o si} (1933), Qu bo mir Iva nov (1931), Qu bi ca Kli mo vi} ro|. Jo ka no vi} (1930), Mi li ca Ko zo mo ra ro|. \u ki} (1937), Sta na Kr ne ti} ro|. Sto ja ko vi} (1936), @i van Kr sti} (1934), Mir ko Kr~ mar (1948), Jo vo La za re vi} (1948), Ne na Lon ~ar ro|. Iva ni {e vi} (1940), Zor ka Ma zi wa nin ro|. Mal ba {i} (1940), Ste van Ma noj lo vi} (1943), Ma ri ja Mac ko ro|. êr ve wi (1952), Mi o drag Ni ko ~ev (1947), Pav ka Pe tro vi} ro|. Ne deq ko vi} (1930), La zar Ro kvi} (1939), Ma ri ja Sa ba do{ ro|. Si rac ki (1932), Mar ko Smi qa ni} (1954), Vil mo{ ê re pe{ (1966), Rad mi la Glin ti} (1927), So fi ja Dra gi} ro|. Uze lac (1921), Mi lan Vu kas (1955).

de^Ji dnevnik

ponedeqak18.mart2013.

dnevnik

Mo ja dru ga ri ca

Sve ti Sa va On bo gat stvo ni je hteo, on je ma na stir za vo leo.

i po sta je mo nah skrom ni ko ji vr {i Bo` ju vo qu.

Bio je pro sve ti teq, otvo rio pr ve bol ni ce i {ko le i za to ga svi vo le.

I po sle smr ti, osta je we go va sla va, za to ga sla vi mo 27. ja nu a ra.

Sa `e qom da mo nah po sta ne, od la zi na Sve tu go ru

lih iga ra. Ide mo jed na kod dru ge. Ja je vo lim za to {to je do bra dru ga ri ca. Du wa Ma ti}, II-d O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad

Kad sni vam

S Mi li ca Ko va ~e vi}, III-5, O[ „Jo van Gr ~i} Mlen ko”, ^e re vi}

Sla |a na \u ka no vi} V raz red O[ „@ar ko Zre wa nin U~a” Na daq

o ja dru ga ri ca se zo ve Ka t a r i n a. Po z na je m o se iz uli ce. Ona ima lok n e i braon ko s u. Ima sme|e o~i i ma lo je de be qu{ka sta. Ona je iskre na, ne la `e me i ne kra de stva ri. Vo lim da se igra mo la sti {a i mno go osta -

va ko ve ~e leg nem i ula zim u svoj ma li svet, gde je sve mo gu }e i gde je sve ka ko ja ho }u. Svi mi sa wa mo o ne kim stva ri ma ko je se mo gu ili ne mo gu ostva ri ti. Po sto je i oni ru `ni sno vi, ko ji se zo vu ko {ma ri, ali po sto je i oni u ko ji ma, na ne ki na ~in, pro `i vqa va mo ili ostva ru je mo ne {to ne ve ro vat no. Mno gi od nas sa wa ju da

mo gu da le te, da odu na ne ko po seb no me sto i da bu du u va zdu hu. Ve ro vat no bi to bi lo za ni mqi vo i ne ve ro vat no. Naj ne ve ro vat ni ji san sam ima la ka da sam ima la vi so ku tem pe ra tu ru i bi la bo le sna. Sa wa la sam da {e tam gra dom i da ne ma ni ko ga, da od jed nom do la zi ta las i da me vo da od no si na ne ko ~a rob no me sto.

Dok sam ima la taj san, u jednom tre nut ku, sam pa da la sa uzvi {e wa i tr gla sam se iz sna. ^a ri sno va su u to me {to ne ke ne re al ne stva ri iz gle da ju stvar no. Ipak, se na dam da }e se ne ki mo ji sno vi ostva ri ti. Ma ri ja Gra ho vac, VI-b O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

[ta su za me ne mo sto vi Z

a ve }i nu qu di mo sto vi su obi~ ne gra |e vi ne, ko je im slu è da pre |u na dru gu stra nu re ke. Za me ne su mo sto vi ne {to dru go. U mo jim mi sli ma mo sto vi su pu te vi do ne ~i jeg sr ca. Oni po ve zu ju ose }a wa qu di. Mo sto vi su ka da ti ne ko pru ì ru ku, ka da è li da ti pru ì ru ku ili

da te ute {i. Oni ne no se ime na ro da ili na ci ja, ni ko ih ne mo è pri svo ji ti jer slu è svo jim qu di ma. Ka da je ~o vek na i {ao na pre pre ke sa vla dao ih je gra de }i most. Mo sto vi zbli à va ju qu de i po ve zu ju ih. Po mo }u mo sto va ~o vek po ka zu je è qu da pri pa da sve tu, a ne sa mo me stu gde je ro |en.

Mo sto vi nas se }a ju na za vi ~aj ka da ode mo ne gde da le ko. Ali, isto ta ko, ose ti mo ve li ku ra dost ka da ugle da mo most na {eg gr da, vra }a ju }i se ku }i. Mi la Kr sti}, V-4 O[ „Pr va voj vo |an ska bri ga da” No vi Sad

Ana sta si ja Jol di}, I-1, O[ „Vuk Ka rayi}”, No vi Sad

Ga {a Ni je ta ko dav no bi lo Kad se ma lo ma ~e ro di lo. Tre ba lo se zva ti Sa {a, Al’ mu da li ime Ga {a. Bio je ve o ma ma li. Pa ga ma li Ga gi zva li.

Pre ko pu ta

Sve ono {to è li{, po ja vi se pred to bom, od kek sa do lut ke i za do vo qan si so bom. Sve ono {to obo à va{, na la zi se is pred me ne, od mi ri snih par fe ma, do sim pa ti je qu bqe ne. Sve ono {to ti tre ba na la zi se tu, pred to bom, jer te uvek sna `no vu ~e è qa za ì vo tom! Ni ko la Mi tro vi}, VI raz red O[ „Dra gu tin Ta di ja no vi}” Vu ko var (Hr vat ska)

Le o na Bo go je vi}, III-4 O[ „Mi lo{ Cr wan ski” No vi Sad

Sa da je ve} ve lik Ga {a Pa ga mi sli li zva ti Sa {a. Al’ on da je Le na se la. Po lo `aj je za u ze la.

Jo va na Bo si}, I-1, O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sr bo bran

Sve ono {to vo li{, na la zi se pre ko pu ta, od naj lep {ih pa ti ka, do naj bo qeg ka pu ta.

„Me wa te ime sva ki ~as, Zbu ni }e se Ga gi na{. Ima Ga {a ime svo je, Ko {to i ja imam mo je”.

Ko lev ka

na je ime ni ca ko ja ozna ~a va me sto po ~et ka ì vo ta iz ko ga pru à mo svo je pr ve po gle de i oslu {ku je mo po zna te zvu ko ve na {eg okru è wa, od ko ga nas de le tan ke dr ve ne le tvi ce ve se lih, {a re nih bo ja.Ona je za me na za ma mi ne umor ne ru ke i qu qa nas pred spa va we , stva ra ju }i ose }aj leb de wa, da lak {e uto ne mo u mi ran san. Ko lev ka je me sto u ko me se ose }a mo bez bed no i si gur no, za {ti }e ni od svih opa sno sti ko je nas vre ba ju dok smo ta ko ma li i bes po mo} ni.Tu u~i mo pr ve po kre te pr sti }i ma, ru ka ma i no ga ma. Pri di ì mo se, usta je mo, cup ka mo, pa da mo i is pa da mo oda tle i vra }a mo se. Sto ti nu pu ta. Po tom u~i mo da pu zi mo po po du, da se pri di è mo i pra vi mo ko ra ke po so bi, na {oj ve }oj ko lev ci. @e qa za no vim sa zna wi ma vo di }e nas po ce loj ku }i, gde }e mo bi ti si gur ni sa svo jom po ro di com, dok ne od ra ste mo i po |e mo u {ko lu, jo{ ve }u ko lev ku na {eg zna wa, dru è wa i sa zre va wa. Tu se ose }am, me |u svo jim dru ga ri ca ma, dru go vi ma i na stav ni ci ma, kao pti ~e do bro u{u {ka no maj ~i nom pa `wom i qu ba vqu. Od wi ha na u na ru~ ju mo ga Ba va ni {ta, me |u kom {i ja ma, me ni dra gim qu di ma, pi {u }i i ~i ta ju }i }i ri li cu, ot kri va la sam ko re ne mo ga ro da, sa zna va la pat we i ra do sti mo ga na ro da kroz ve ko ve, od po ~et ka, od ko lev ke. Iz te ko lev ke {i ri kri la na{ Ko vin ma lo da qe i Pan ~e vo, pa Be o grad i Uì ce. U woj je pro str ta {i ro ka voj vo |an ska rav ni ca, {i ro ka kao du {a we nih qu di, u woj ù bo re pla vi Du nav, bi stri Ta mi{, hlad na i br za Mo ra va, u woj su se qu qa li, od ra sta li i Vuk, i Ka ra |or |e, i Pu pin i Nu {i}, i mno gi, mno gi ko ji su nam ì vot ulep {a li i ime sla vom oven ~a li. I ce la mo ja Sr bi ja je ko lev ka. Ali, naj dra à ko lev ka mi je ona dr ve na, ko ja se na la zi u so bi mo je ba ke u Ga ju i u ko joj sve mo je lut ke ~e ka ju da se vi ken dom igram sa wi ma. Sa wa Ra du lo vi}, VI II-3 O[ „Bo ra Ra di}” Ba va ni {te

Ka ta ri na Ka wu ha, II-4, O[ „\u ra Jak {i}”, Ka}

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak18.mart2013.

TRI BI NA O [KO LA RI NA MA I TRO [KO VI MA STU DI RA WA

Prvi su takmi~ewe zapo~eli fudbaleri i ko{arka{i

PO ^E LI PE TI DA NI SPOR TA FTN-a

Nad me ta }e se 1.300 stu de na ta „Studentski dani sporta 2013„ Fakulteta tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu, koji se ove godine odràvaju peti put zaredom, po~eli su pro{log ponedeqka, a, kao i do sada, pravo u~e{}a imaju studenti svih nivoa studija. Prvo su zapo~ela takmi~ewa u fudbalu i ko{arci i ukupno je prijavqeno deset ekipa i svaki tim predstavqa po jedan departman FTN-a. - Sport ska or ga ni za ci ja “Teh ni ~ar” i svi stu den ti FTN-a zahvalni su upravi Fakulteta koja nam je obezbedila sredstva za odràvawe prvog dela takmi~ewa u balon-salama “Het trik” i “Sport-key Lu kov ski”- kaè PR “Tehni~ara” Ne nad Te o fa nov. U drugom delu manifestacije, planiranom za sredinu aprila, startova}e i rukometa{i, odbojka{i, stonoteniseri i atleti~ari, a nadmeta}e se na \a~kom igrali{tu.

- Ove godine planirano je da se u sedam sportova takmi~i vi{e od 1.300 studenta na{eg fakulteta. Jako veliku pa`wu posve}ujemo i `enskom sportu, i planirali smo da se od ove godine devojke aktivno ukqu~e u sve sportove, ukqu~uju}i fudbal i rukometisti~e Teofanov. Zavr{ne utakmice planirane su za kraj aprila kada bi nagrade najuspe{nijima trebalo da uru~e na{i poznati sportisti. Ve} su pozvani da to u~ine fudbaler Mi lan Ra ki}, ko{arka{ Mi len ko To pi }a i odbojka{ An dri ja Ge ri}. Ciq organizacije “Tehni~ar” i ove sportske manifestacije, pored promocije sporta i zdravog `ivota, jeste vra}awe fizi~kog vaspitawa kao izbornog, a kasnije i redovnog predmeta na fakultete. Nenad Teofanov obja{wava da za tim „postoji ogromna potreba ne samo na FTN-u nego i celom Novosadskom univerzitetu”. A. Var ga

„Pravo na obrazovawe je jedno od osnovnih qudskih, ustavom zagarantovanih prava jo{ od vremena prosvetiteqstva”- istaknuto je na prvoj tribini ciklusa „Univerzitet na prekretnici” odrànoj u Kulturnom centru grada, u Novom Sadu. Tribina je bila posve}ena temi {kolarina i tro{kova studirawa, odnosno potrebi za besplatnim {kolovawem. Prof. dr Mi o drag Ra do vi} s Filozofskog fakulteta podsetio je da se ideja o {kolovawu koje je besplatno i dostupno za sve naro~ito ustalila u zapadnoevropskim dru{tvima posle studentske revolucije 1968. godine. - Studenti, koji su najlegitimniji da pokre}u dru{tvene promene, pokrenuli su i pitawe {kolarina, {to je kod nas vrlo „~udna stvar”. [kolarina je kod nas re zul tat unu tra {wih improvizacija. Kod nas je legalizovano jedno me{ovito stawe gde postoje dve klase gr|ana. Jedni, takore}i, dobri, koji ne pla}aju {kolovawe, i drugi „lo{i” koji ga pla}aju. To je nepravedno, nehumano, nedemokratski i nije u skladu s osnovnim gra|anskim pravimarekao je profesor Radovi}. Dodao je da je, naàlost, korupcija kod nas postala kapilarna, da Univerzite nije we po{te|en, a studenti zaokupqeni svojim problemima ne stiù mnogo da se bave tim goru}im pitawem. Prof. dr Ra do{ Ra di vo je vi} s Fakulteta tehni~kih nauka istakao je da iako je formalno obrazovni sistem jednak za sve, u praksi to nije tako. On je obrazovawe nazvao

Fo to: A. Jo vi ~i}

Obra zo va we kao jav no do bro

S prve tribine ciklusa „Univerzitet na prekretnici” u Kulturnom centru Novog Sada

javnim dobrom i univerzalnom potrebom ~oveka. - Kapital je shvatio da obrazovawe postaje sredstvo za sticawe profita i nastoji da ga stavi pod svoju kontrolu. Dr`ava se na{la izme|u dva koncepta, odnosno postavila je pitawe da li je ono javno dobro ili je privatno dobro i investicija- rekao je Radivojevi}. Odgovaraju}i na pitawe studenata koje su to dru{tvene okolnosti i momenti doveli do toga da se i profesori pomire s uvo|ewem sistema obrazovawa koji }e eliminisati one koji ne-

maju novca da studiraju, prodekan za finansije FTN-a prof. dr Vla di mir Ka ti} napomenuo je da se ta promena dogodila devedesetih godina pro{log veka kada je tada vladaju}a garnitura „na vol{eban na~in uvela sufinansirawe studirawa”. - U tim trenucima dr`avni buxet je bio prazan i preotpere}en, a neki su zakqu~ili da ga je najlak{e napuniti tako {to }e se „udariti” po roditeqskom xepu. Famozno sufinansirawe jesu ideja i legat Mi re Mar ko vi} i Vo ji sla va [e {e qa, a s tim legatom imamo paradoks da je studira-

we za nekoga besplatno, a za nekoga ne – rekao je profesor Kati}. Zakqu~eno je da je uvo|ewe nameta {kolovawa kao buxetskog tereta roditeqa pro{lo bez javne kritike i velike polemike, jer su tada i druge dru{tvene vrednosti bile poreme}ene, ali i da je tendencija modernog dru{tva da obrazovawe bude besplatno, kao {to je to u Nema~koj, Norve{koj, [kotskoj i mnogim drugim ure|enim dr`avama. Re~eno je i da „studenti imaju pravo da dignu glas kao {to je to slu~aj i u ve}ini zemaqa Zapadne Evrope”. A. Je ri ni}

NEO BI ^AN HO BI STU DEN TA FTN-a IGO RA KO STA DI NO VI ]A

Us pe {an vir tu el ni pi lot i kon tro lor le te wa Da studirawe ne mora da se svede samo na ispuwavawe fakultetskih obaveza, pokazuje to {to se neki studenti odlu~uju da, pored akademskog sveta, za|u i u neke vrlo egzoti~ne vode. Student prve godine inèwerskog menaxmenta na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu Igor Ko sta di no vi} ve} godinama se bavi vrlo interesantnim hobijem, odnosno virtuelnom kontrolom letewa i virtuelnim letewem putem ra~unara na internacionalnoj mreì koja okupqa zaqubqenike u avijaciju. Kako kaè, fakultet je odabrao jer je traìo ne{to {to }e ga najboqe pripremiti i nau~iti uspe{nom poslovawu i komunikaciji s qudima, a qubav prema avijaciji rodila se naprasno, jo{ kad je bio sasvim mali. – Kao da sam se jednog dana probudio i zaèleo da se bavim tim poslom – se}a se Igor Kostadinovi}. – Mnogima je to samo de~a~ki san i na tome, naàlost, i ostane, ali ja se nadam da u mom slu~aju ne}e biti tako. Prvi susret s avijacijom i zaqubqivawe u taj svet desio se ka da sam sa {est go di na u{ao u pilotsku kabinu JATovog aviona i zagledao se u sve te silne dugmi}e i instrumen-

Igor Kostadinovi}

te koji su se ~inili tako neobi~ni i nestvarni. On se virtuelnim letewem po~eo baviti pre sedam godina, kada je na poklon dobio „Majkrosoftovo„ izdawe simulatora letewa. Kako navodi, bio je odu{evqen time {to napokon mo`e da sazna sve o onim dugmi}ima i instrumentima koje je jo{ kao klinac ugledao u pilotskoj kabini. – Mnogi qubiteqi avijacije nisu uspeli da se ostvare u tom poslu

i to im je oduvek smetalo. Zato je davnih osamdesetih godina pro{log veka krenuo projekat simulatora letewa da bi omogu}io tim fanovima da zale~e svoju qubav i nau~e ne{to vi{e o tome kako ona funkcioni{e u realnom svetu. Isto tako, mnogi piloti koji lete i u stvarnom `ivotu, koriste taj simulator da bi unapredili svoje znawe i prove`bali neke situacije s kojima bi se mogli sresti – obja{wava na{ sagovornik.

Kako dodaje, simulator je zami{qen da bude edukativni program i zato pruà mogu}nost virtuelnim pilotima da u~e i bar na trenutak postanu piloti. On taj hobi naziva “kreativnim, zanimqivim i pozitivnim” jer ~oveka oboga}uje znawem i povezuje ga s drugim qubiteqima avijacije iz celog sveta. Kako je zajednica virtuelnih pilota rasla, pojavila se i mreà za onlajn letewe IVAO (In ter na ti o nal vir tual avi a tion or ga ni za tion), a time je ro|ena i potreba za novim poslom na mreì – virtuelnim kontrolorom. Da bi neki ~lan postao virtuelni kontrolor letewa, potrebno je da pro|e teorijsku i prakti~nu obuku s nekim od ispitiva~a koji su im dodeqeni. Kada kontrolor dobije dozvolu, radi na najnièm sektoru kontrole letewa i svojim u~ewem i unapre|ivawem dobija dozvole za rad na vi{im pozicijama. S nekoliko kolega s mreè Kostadinovi} je osnovao forum i internet-stranicu pod nazivom “Bel gra de OIF” putem koje svi zainteresovani imaju mogu}nost da se pridruè i s pilotima razmewuju iskustva i znawe. Od pretpro{le godine postali su zvani~no priznati od IVAO-a.

– Srbija nakon tri godine truda i zalagawa ima zvani~no priznat virtuelni vazdu{ni prostor. “Bel gra de OIF” je osnovan s ciqem da okupi zaqubqenike u avijaciju s prostora Srbije i

giji, konstrukciji aviona, navigaciji, aerodinamici i drugom, odnosno svim tehnikama koje poseduju piloti i kontrolori u realnom svetu – predo~ava ovaj virtuelni pilot.

Pro mo ci ja i u No vom Sa du? “Bel gra de OIF” je do sada bio organizator jednog velikog okupqawa i promocije virtuelnog letewa u saradwi s Aero-klubom “Smederevo”. Student FTN-a i virtuelni pilot Igor Kostadinovi} kaè da je taj hobi tada prezentovan pred vi{e od 70 qudi i pruèna im je mogu}nost da vide kako izgleda upravqati virtuelnim avionom. – U narednih nekoliko meseci u planu je jo{ jedna ve}a promocija virtuelnog letewa i kontrole letewa, kao i samog Aero-kluba “Bor” u wihovim prostorijama. Po{to sam ponosni Novosa|anin, nadam se da }emo u skorije vreme uspeti da prona|emo odgovaraju}e prostorije i interesovawe qudi da to prikaèmo i u Novom Sadu – kaè Kostadinovi}, dodaju}i da se prezentacija onoga ~ime se bavi moè na}i na sajtu www.ivao.rs, a forum na adresi www.fo rum.ivao.rs. Crne Gore i pruì na{im qudima mogu}nost da lete ili kontroli{u na{e virtuelno nebo. Na{a zajednica trenutno broji oko 70 ~lanova i raspolaèmo s dosta tekstova koji su pisani radi pove}awa znawa pilota i kontrolora. Qudi iz na{e organizacije svakodnevno se trude da entuzijastima obezbede znawe iz onog dela avijacije koji im nedostaje. Korisnici se u~e realnim procedurama: meteorolo-

Po wegovim re~ima, studirawe te~e po planu i nada se da }e uspeti da zavr{i sve obaveze u roku. Ipak, {to se hobija ti~e, ciq mu je da {to pre postane priznatiji od qudi iz realne avijacije da bi se podr{ka virtuelnim pilotima pove}ala. Tako|e, ovaj student ima za ciq da polo`i i za prve pilotske dozvole na nekom od sportskih aerodroma Srbije te tako iz virtuelnog pre|e u realni svet letewa. A. Je ri ni}

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, te le fon rek to ra ta: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, in ter net-adre sa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6, Dekanat: 021/485-2055, stu dent ska slu `ba:{ef studentske slu`be 485-2222. re fe rent za ra ~u nar stvo i automatiku: 021/485-2229. re fe rent za ma {in stvo: 021/485-2226. re fe rent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 re fe rent za in du strij sko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za gra fi~ ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za {ti te ì vot ne sre di ne 021/485-2225. re fe rent za ar hi tek tu ru: 021/485-2223. re fe rent za gra |e vi nar stvo 021/485 2228, re fe rent za sa o bra }aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ì ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 8, te le fon: 021/485-3500, stu dent ska slu `ba: 021/485-3379. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, te le fon: 021/450 628, stu dent ska slu `ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Haj duk Veqkova 3, te le fon 021/420 - 677, stu dent ska slu `ba: 021/6624-377. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \u re Jak {i }a 7, cen tra la: 021/422 - 177. Broj `i rora ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bu le var ca ra La za ra 1, te le fo ni: 021/485-3600, stu dent ska slu `ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, te le fon: 021/485-2700. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 1, te le fon: 021/6350 377, stu dent ska slu `ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov }en ska 16, te le fon 021/450 - 188, stu dent ska slu `ba: 021/450 - 188 lo kal 122. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Pod go ri~ ka 4, cen tra la: 025/22 - 030, stu dent ska slu `ba: 025/28 - 986. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Ko za ra~ ka 2a, cen tra la: 024/554 - 300. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \u re \a ko vi }a bb, in ter net adre sa www.tf.zr.ac.yz, te le fon: 023/550 - 525, stu dent ska slu `ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. ok to bar”: 021/654-1188, “Fe je{ Kla ra”: 021/469-367, “Slo bo dan Ba ji}”: 021/458-158, “Veqko Vla ho vi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bu le var Mi haj la Pu pi na: 021/457-460, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a (kan ti na): 021/6350-547.

Џули Грејем

СЕРИЈА

Преживели Смештена у садашњост, серија прича о свету након што је језиви вирус почистио већину укупне светске популације. Шта бисмо урадили? Улоге: Џули Грејем, Макс Бизли, Ники Амука-Берд, Патерсон Џозеф, Шон Дингвол, Филип Рис, Чак Пател Режија: Џејми Пејн, Ендрју Ган, Ијан Б. Мекдоналд (РТВ 1, 14.05) 06.30 08.55 09.05 10.10 11.00 11.30 11.55 12.10 13.05 13.30 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.45

tv program

ponedeqak18.mart2013.

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Универзум Палета Најглупљи амерички преступници Кад зазвони Име мог сокака Знање имање Чари риболова Хроника Славоније, Барање и западног Срема Преживели Вести за особе са оштећеним слухом Оперативци Све(т) око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Вреди знати ТВ Дневник Оперативци Српски Толстојеви Војвођански дневник Један на један Универзум Лутер

07.00 Таблоид 07.55 Срби на подручју данашње Војводине пре и после сеоба 08.25 Заштитница Шајкашке 08.35 Верски недељник 09.30 Путеви наде 10.00 Бразда (мађ) 10.30 Гyонгyосбокрета 2012. -мађарска народна музика 11.00 Урбана џунгла (мађ) 11.30 ВИВЕ 2010.-3.део (мађ) 12.00 Осећајте се као код своје куће (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Под истим кровом 13.10 Повратак на село 13.40 Дотики (слов) 15.10 Добро вече, Војводино (мађ) 16.10 Културни магазин (Јеленлет) (мађ) 16.40 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Концерт ђака музичке школе из Б. Тополе (мађ) 20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Омладинска емисија (мађ) 21.30 Полиција, филм 23.35 Палета

07.00 07.30 08.00 09.00 09.15 10.05 10.30 11.00 12.00 12.05 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.30 00.30

09.10 09.35 10.05 11.10 12.05 13.00 13.10 14.05 15.10

Документарни програм ВОА Документарни програм Кратке вести Свет животиња Културни програм Документарни програм Излог страсти Кратке вести Документарни програм Глас завичаја Војвођанске вести Панорама Свет животиња Војвођанске вести Излог страсти За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Културни програм Панорама ВОА

Храна и вино Цртани филм Велике тајне малог места Ево нас код вас Ујак из Америке Вести Пут за Евонли Ленија Серија

Спринт Емисија колажног типа у којој се прате новосадски клубови, међународна такмичења у Новом Саду и репрезентативни наступи. Догађаји се приказују из више углова уз изјаве главних актера. Аутор: Лазар Куртеш (Новосадска ТВ, 21.00) 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 18.51 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30 00.10

Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Мистерије КГБ-а Новосадско поподне Реч за данас Како се каже Објектив Пут за Евонли Истрага Спринт Мистерије КГБ-а Објектив Велике тајне малог места Закон улице Ујак из Америке

09.30 Одбојка Серија А1 плеј оф: Сан Ђустино –Андреоли Латина 11.15 Шпанска лига: Барселона – Рајо Валекано 13.20 НБА недељно 14.00 ВТА Индијан Велс, финале 16.00 НБА: ЛА Клиперс – Њујорк 18.00 СК Вести 18.15 Премијер лига, вести 18.45 Ф1 Аустралија – Трка 20.45 Преглед Премијер лиге 21.45 Преглед шпанске лиге 22.45 Преглед АТП Мастерс Индијан Велс 00.40 АТП Мастерс Индијан Велс, финале

06.02 Концерт за добро јутро 07.00 Слагалица 07.21 Датум 07.26 Верски календар 07.37 Тролови 08.04 Пчелица Маја 08.27 Ана Добрић 08.34 Верујте, али не претерујте 09.18 ОШ ‘’Владислав Рибникар‘’ 09.46 Корак ка физици 10.01 Датум 10.06 Вреле гуме 10.34 Књига утисака 11.12 Клиника вет 11.43 Контекст 12.12 Ауторско вече композитора Милана Михајловића

Еко-караван: Тара Са ренџерима - чуварима природе Националног парка Тара пратили смо по снегу трагове вукова... Прошли су шумом на Митровцу у потрази за храном. Тара је станиште и мрког медведа, срне, дивокозе и друге дивљачи. Ауторка: Драгана Васиљевић (РТС 1, 10.40)

02.23 03.00 03.24 03.54 04.27 04.57 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Позориште у кући Вести Лов и риболов Еко-караван Триста тринаеста Дневник Спорт плус Стоп спорт Појмовник раног хришћанства До усијања Евронет Циклус-редитељи ТВ Београд (Милош Радовић): Медени месец, филм Како се то ради Ово је Србија Бољи живот Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Бољи живот Професионалац, филм До усијања Дневник Евронет Тихи сведок Ноћни биоскоп: Ковакова кутија, филм Позориште у кући Вести (04.00,05.00) Еко караван Око Лов и риболов Триста тринаеста Верски календар

06.00 06.15 06.40 08.10 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.25 21.20 23.20 23.35 01.30 01.35 02.30 03.30

Ексклузив Експлозив Кад лишће пада Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Љубав и казна Несреће у ваздуху Тачно 1 ВИП Како време пролази Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Љубав и казна Како време пролази Филм: Рамбо 3 Ноћни журнал Филм: Рејн Срећне вести ВИП Несреће у ваздуху Љубав и казна

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.05 10.09 10.40 11.10 12.00 12.15 12.31 12.45 12.50 13.32 13.38 14.33 15.20 16.05 16.46 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.49 22.35 23.20 23.35 23.42 00.37

Светски изазов: Зашто је Тесла важан Документарна емисија научног програма ТВ Београд „Зашто је Тесла важан” посвећена је Меморијалној конференција „Тесла”, којом је почетком јануара ове године у Њујорку, граду у коме је Никола Тесла провео готово шест деценија свог живота и створио своје најзначајније изуме, обележена 70. годишњица од његове смрти... (РТС 2, 22.59)

12.40 Животна средина и здравље 13.08 Трезор 14.10 Верујте, али не претерујте 14.54 ОШ ‘’Владислав Рибникар‘’ 15.24 Корак ка физици 15.39 Успон идеје 15.42 Датум 15.47 Верски календар 16.00 Сат 16.45 Све боје живота 17.15 Свилена тога 18.10 Мера за музику 18.40 Свет здравља 19.10 Верски мозаик Србије 20.00 Реч на реч 20.30 На прву лопту 21.00 Свилена тога 22.59 Светски изазов 23.30 Живот са музиком: Владимир Тошић 00.00 Све што треба знати... 00.44 ЕКВ 01.12 Трезор 02.11 Сат 02.56 Све боје живота 03.26 Светски изазов 03.55 Успон идеје 03.58 Верски мозаик Србије 04.44 Све што треба знати о... 05.30 Мера за музику

07.00 11.00 12.30 13.00 13.20 14.00 15.15 15.55 16.15 17.00 18.30 19.10 20.45 21.20 23.00 23.30 00.30 01.00 02.45 04.30

Добро јутро Тренутак истине Нежељене Први Национални дневник Курсаџије Тачно у подне Наследници Национални дневник Кување и мување Прељубници Национални дневник Мала невеста Бинго Гранд народ пита Прељубници Пабло Ескобар Кување и мување Филм: Медени месец Филм: Човек из Кана Филм: Медени месец

dnevnik

08.25 09.30 10.00 10.35 12.05

Доме слатки доме Кажипрст Вести Интернат Цртани филмови

Дорис Пинчић

СЕРИЈА

Ларин избор Породица Златар с радошћу дочекује свог сина Јакова, који који се враћа кући школовања у иностранству. Јаков се осећа као странац у свом родном граду, услед затегнутих односа у породици. Лара је талентована музичарка са острва која одушевљено прихвата свој први певачки ангажман код породице Златар... Улоге: Дорис Пинчић, Иван Херцег, Филип Јуричић, Јагода Кумрић, Стефан Капичић, Сања Вејновић (Б92, 19.05) 12.55 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.05 20.00 21.05 23.00 23.35 23.55 01.25

Филм: Противотров Ларин избор Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Титова кухиња Вести Ларин избор Између две ватре Филм: Мексиканац Вести Спортски преглед Интернат Филм: Челични град

08.00 09.00 10.00 11.45 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 22.00 00.00

Цртани филм ВИП рум Филм: Без очигледног мотива Сити вести Филм: Другачија верност Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Гром у рају Коп на Пинку Тјудорови Ескобар-господар зла Филм: Бегунац Филм: Остани мртав Филм: Слеџ

05.00 08.00 08.20 08.50 09.15 09.20 09.40 09.45 10.00 10.50 11.10 11.50 12.15 13.00 13.40 13.55 14.00 14.45 15.00 15.55 16.00 17.20 17.55 18.30 18.50 20.30 22.00 23.00 00.30 03.00

Добро јутро, Србијо Покемони Авантуре малог Пере Повратак малог тигра Мегаминималс Зоки на веселој фарми Монстер хај Телешоп Сабрина Винкс 5 Монсуно Бен 10 Покемони Моћни ренџери Телешоп Вести Вип 24 Телешоп Гламур Вести Сузе Босфора Црни Груја Телемастер Насловна страна, квиз Филм Ћирилица Револуција Филм Филм Филм

Монсуно Пре 65 милиона година Земљу је задесила киша метеора. Ти метеори су створили живот – облик тако моћне, хаотичне и савршене генетске садржине. То је монсуно, материја непознатог порекла, али катастрофално опасна по живот на праисторијској земљи. (Хепи, 11.10)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

07.00 Аморе Латино, 08.00 Кућица у цвећу, 08.30 Биографије, 09.00 Кухињица, 09.30 ИТ Нетворк, 10.00 Култура тела, 10.30 Играмо се, 11.00 Зелена патрола, 12.00 Фарма, 13.00 Прес пресек, 14.00 Лек из природе, 14.55 Инфо, 15.30 ФАМ, 16.00 Аморе Латино, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Изблиза, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - ретроспектива, 21.15 Здраво је лепо, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqka18.mart2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

BAUK LIBERALIZMA NAD VOJVODINOM

Pi{e: Mirko ^anadanovi} 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.30 20.55 21.50 22.45 23.40

Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Паклена Кели Четири венчања - Америка Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Медијум са Лонг Ајланда Најгора мама на свету Проблематичне будуће мајке Мали људи, велики свет Краљ посластичара као кувар Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Паклена Кели Алесандрова кухиња Стручњак за торте Повратак Хани Бу Бу Дечији рођендани за памћење Прекомерна тежина у трудноћи Велике ромске свадбе Америка У спаваћој соби са др Лором Берман Ургентни центар

08.10 Наполеон 09.10 Барок! 10.20 Оци, археолошка детективска прича 11.20 Героуов закон 12.30 Древни светови 13.40 Најгори послови у историји 14.40 Тајм тим година 15.40 Барок! 16.50 Ловци на митове 17.50 Најгори послови у историји 18.50 Египат 19.55 1066. 21.00 Фајт клаб: Историја организованих борби 22.00 Наполеон 23.00 Ловци на митове 00.00 Тајм тим година 01.00 Изгубљен у Амазону: Мистерија пуковника Персија Фосета

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Завера Розвел Кунг фу стори о Таији панди Нортфорк Гости из галаксије Никад не одустај Торањ смрти Правило службе Сведоци Еротски филм Еротски филм

Правило службе Америчка амбасада у Јемену је под опсадом. Животи амбасадора и особља су угрожени. Амерички пуковник Тери Кајлдерс добија задатак да са одредом маринаца обезбеди њихову сигурност. Међутим ситуација се отима контроли и немири ескалирају... Улоге: То ми Ли Џонс, Се мју ел Л. Џек сон Режија: Ви ли јам Фрид кин (Си не ма ни ја, 20.00)

07.00 10.00 10.54 11.10 12.00 12.39 13.26 14.33 15.05 15.50 16.45 17.45 18.20 19.10 19.30 20.35 21.10 22.15 22.52 23.45 00.05 01.40 02.30

Добро јутро, Хрватска Вртови света 1, док. серија Скица за портрет Џорџ Кларк: Чудесне идеје, док. серија Дневник 1 Пркосна љубав Др Оз 2, ток-шоу Треће доба Глас домовине Судијино ново одело Хрватска уживо Позориште у кући 8. спрат, ток-шоу Тема дана Дневник Потрошачки код Нулта тачка Дневник 3 На рубу науке Лудница у Кливленду Барон и мали, филм Самохрани отац Ловци на натприродно

Ки ра Нај тли

Војвоткиња Млада Џорџијана је романтична и помало својеглава енглеска аристократкиња из 18. века, којој се удварају бројни младићи, и Чарлс Греј. Али живот ће јој се одједном променити пошто јој мајка, лејди Спенсер, договори брак с војводом од Девоншајра, хладном, дистанцираном и егоистичном особом... Улоге: Ки ра Нај тли, Рејф Фајнс, Шар лот Рем плинг, До ми ник Ку пер, Хај леј Атвел Режија: Са ул Диб (ХРТ 2, 20.45)

11.53 12.13 13.13 14.48 15.10 16.00 16.35 17.25 18.25 18.55 19.10 19.40 20.10 20.45 22.35 23.25 00.10

Мала ТВ Шаолински пажеви Телетабис Џони и Јохана Амика Школски сат Долина сунца Љуби с љубављу, снимак концерта Јеловници изгубљеног времена. Недељом у два Барон и мали, филм Деграси Школски сат Регионални дневник Долина сунца Лепом нашом Генерација Ипсилон Цртани филм Мала ТВ Кришке сира 5, док. серија Туристичка класа Војвоткиња, филм Самохрани отац Злочиначки умови Увек је сунчано у Филаделфији Ловци на натприродно Заштитница сведока Луди од љубави

То ми Ли Џонс

15.30 16.00 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 22.55 23.55

Софи Паркер Али Мекбил Софи Паркер Прва петорка Како сам упознао вашу мајку Приватна пракса Џордан Мелиса и Џои Кугар Таун Брза италијанска кухиња Пројекат „Модна писта„ Мајке плесача Суперзвезде плеса Све што нисте знали о љубави Судије за стил Али Мекбил Прва петорка Како сам упознао вашу мајку Мелиса и Џои Кугар Таун Очајне домаћице Џордан Лудница у Кливленду Приватна пракса Очајне домаћице

04.00 06.30 08.50 11.10 13.30 15.20 17.00 18.30 20.00 22.00 00.00 01.05

Лолита Нема ме Сав тај џез Љубав и плес Белфегор, фантом из Лувра Разоткривено Заљубљена Пирана 2: Мрестилиште Смртоносне мисли Џеронимо: Америчка легенда Еротски филм Еротски филм

07.30 Очајничко путовање: Прича Алисон Вилкокс 09.00 Момци с Медисона 10.00 Љубавна питања 11.30 Џејнина кућа 13.00 Момци с Медисона 14.00 Елис 16.00 Пурпурна ружа Каира 17.30 Биографија - Дејвид Крозби 18.30 Ванредне мере 20.00 Момци с Медисона 21.00 Невин 23.00 Игра

a mo lio sam {e fa Ti to vog ka bi ne ta Mar ka Vr - Ra ja ~i}, Ma ru {i}, Ke {eq, ~ak i [o ti i Ti kvic ki. hu ne ca da pre ne se Ti tu da è lim {to pre da raz - Ta ko ra su |u ju oni na vi kli da pod ru kom par tij skih ka go va ram s wim o pro me na ma u PK. Od go vo rio mi dro vi ka ì ve i na pre du ju od to ga {to „ne ko sto ji iza je da Ti to pu tu je u Slo ve ni ju, ali }e ga ~im stig nu u wih“. A ja sam se „raz vi jao“ stu di ra ju }i kod ugled nih Qu bqa nu oba ve sti ti o mom zah te vu i od mah se ja vi ti. pro fe so ra, i to od li~ no. Ni sam u{ao u jav ni ì vot Ni je po ka zao da je iz ne na |en mo jim zah te vom. kao “apa rat ~ik“, sa ne ~i je ka drov ske li ste, ne go kao Po {to se ni je ja vio ni su tra, od lu ~io sam da pi {em „stu dent ski li der“. Ako }e mo i o „po ve zi va wu“, zar Ti tu. Mo rao sam ima ti do kaz da ni sam hteo da ga za o ni je ~ud ni je {to si se ti „po ve zao“ s Dra òm, Pe rom bi |em, te ne mo gu bi ti ni od go vo ran za pri ~u ko ja }e se ne mi nov no {i ri ti - da je on pod sta kao pro tiv sta tu tar nu sme nu ru ko vod stva SK Voj vo di ne. Raz go va rao sam o to me sa Ra ja ~i }em, Na |om i Ke {e qem. Na| je mi slio da tre ba da sva ~e tvo ri ca, za jed no, za tra ì mo da nas Ti to pri mi, jer „ovo ni je i ne mo è bi ti sa mo stvar â na da no vi }a“ i „ne sme mo do zvo li ti da Dra à Mar ko vi} bu de po sred nik iz me |u Ti ta i nas i da ure |u je Voj vo di nu“. Ra ja ~i} je mi slio da bi „za sad bi lo bo qe“ da pr vo ja po ku {am da do |em do Ti ta i ne po sred no ~u jem od we ga „{ta je {ta“, i za mo lim ga da „pri mi jed nu {i ru po kra jin sku de le ga ci ju“. Raz u meo sam to kao pred log da se iz beg ne su kob ce log po kra jin skog ru ko vod stva sa Ti tom i oni ma ko ji su se ve} is ta kli kao ru {i o ci li be ra la u po li ti~ kom vr hu Sr bi je. Ra ja ~i} me je na ra stan ku sa ve to vao da sa ~u vam ìv ce, jer mo gu }e su i raz ne pro vo ka ci je, po go to vo ot ka ko je „oti {ao“ i Te pa vac. A raz lo ga za bri gu bi lo je i vi {e ne go {to smo pret po sta vqa li: kod Ti ta su pro tiv nas ve} zdu {no ra di li i Kar deq i Mar ko vi} i Do lanc, ali i „na{“ Do row ski. Ne zna ju }i ta da to o Do row skom, po nu dio sam mu da po raz go va ra mo u sa lo nu Sa ve zne skup {ti ne. Sma trao sam da, kao pred stav nik SKV u Iz vr {nom bi rou, tre ba da zna da sam oba ve {ten o Dra ì nom sa stan ku s Ti tom i Kar de qem. Re kao sam mu i da sam ve} sa op {tio Vla {ka li }u (ko ji ni je ne gi rao Dra ìn „mu {tu luk“) da }u pod ne ti ostav ku i na ~lan stvo u CK SK Sr bi je, i tra ìo da me Ti to pri mi, da se do go vo ri mo ka ko da „odem“ i iz Pred sed ni {tva SKJ, jer ta mo ni sam bio po auto ma ti zmu kao pred sed nik PK, ve} sam iza bran na In tri ga ma ru {en i Mir ko Te pa vac kon fe ren ci ji SK Voj vo di ne. „Pret po sta vqam“, ka zao sam na kra ju, „da oni ko ji su ini ci ra li pro me nu ima ju Stam bo li }em, @ar kom Ve se li no vim, [a ne tom Pe i plan ka ko da se ona spro ve de. Me ni bi na jed no stav tro vi }em, Mi ni }em – o ko ji ma si mo joj ge ne ra ci ji go ni je bi lo da sa zo vem PK i ka èm da pod no sim ostav ku, vo rio kao o „tvr dim bi ro kra ti ma“ i gu {i te qi ma jer sam oba ve {ten da su Ti to, Kar deq i Mar ko vi} za auto nom no sti Voj vo di ne? I ti si se je ìo, ka ko re ~e kqu ~i li da }e to do pri ne ti br òj sta bi li za ci ji po [o ti u raz go vo ru s Ti tom, pri po mi sli na wih, zar li ti~ kog sta wa u ce loj Sr bi ji. Ali, za to bih, ne sum ne? wi vo, bio do dat no kri ti ko van. Jer, Ti to bi, si gur no, - Ni je sad to u pi ta wu, ne go od nos pre ma Ti tu. kao i sa Mar kom i La tin kom ne gi rao da je on tra ìo - Ja sam se, kao {to zna{, na sa stan ku s Ti tom „od no ostav ke. Me ni mo è bi ti sio“ pre ma Dra ì, a ne pre sve jed no ka ko }u oti }i, ali ma Ti tu, ali je on stao na Raz l o g a za bri g u bi l o je mno g o sma tram da smo du `ni zbog Dra ì nu stra nu. vi {e ne go {to smo par tij skog ~lan stva da ko li - Bi lo je sa sta na ka s Ti pret po sta vqa li: kod Ti ta su ko-to li ko sa ~u va mo ugled tom i pre, i tek }e du bqa SKV, ko ji se ogle da i u na ~i pro tiv nas zdu {no ra di li ne sa mo ana li za po ka za ti ko je na nu na ko ji se bi ra i me wa we ko joj stra ni bio. Od nos pre Kar deq, Dra à Mar ko vi} i go vo ru ko vod stvo. Ja }u pred ma Ti tu je vo do del ni ca. Do lanc, ve} i „na{“ lo ì ti da se ubr za po stu pak Ma {i li smo se sva ki Ste van Do row ski za re dov nu iz bor nu kon fe svo je ta {ne, i ras ta li se. ren ci ju, pa bi i ti tre ba lo Mo jim iz bo rom za pred sed da to po dr ì{.“ ni ka PK, Do row ski po dru Ve li da je „ne {to na ~uo“ o Dra ì noj po se ti Ti tu, gi put ni je us peo da na vo de }i po li ti~ ki po lo àj u ali „ne bi u to da se me {a, sad kad je sve sti glo do kle Voj vo di ni do ve de li~ nost po svo jim ka drov skim me ri je sti glo“. @ao mu je {to je SKV „do {ao u su kob s Ti li ma. to vom li ni jom“, ali i {to sam se ja, ~i ji je po li ti~ ki Do bri vo ju Ra do sa vqe vi }u Bo bi ju, ta da pred sed ni ku rad pra tio i „do sta du go oce wi vao po zi tiv no“, ve zao CK SKS, go vo rio je da je „bo qe da Ba ta Vlaj ko vi} bu za „qu de ko ji su od stu pi li od re vo lu ci o nar nih prin de se kre tar PK, ne go Te pa vac“. Bo bi ja je, na vod no, ci pa“. Ve} du go mi sli da bi bi lo bo qe da sam pr vo oti „pod se tio i na Te pav ~e vu sum wi vu rat nu pro {lost“. {ao na fa kul tet i dok to ri rao, pa on da u po li ti ku, sa Do row ski ni je mo gao ne bi ti sve stan mo ral ne i po li vi {e is ku stva. ti~ ke te ì ne te in si nu a ci je. Ali, o~i gled no, ni je ma Re kao sam mu : rio, jer se i Bo bi u me |u vre me nu za me rio Ti tu, ti me - Ni si ta ko mi slio 1967, kad si tra ìo da do |em u {to je naj o dlu~ ni je is tu pio pro tiv na pa da na ru ko vod Be o grad, u Iz vr {ni ko mi tet CK, na ~i jem si ~e lu ti stvo SKS. Do row ski je, kao se kre tar PK, i 15 go di na bio. ra ni je, na kon {to je 1952. za vr {i la rad ko mi si ja CK - Mno go {ta se od ta da pro me ni lo – od go vo rio je. KPS, oba ve {ten da je „na osno vu utvr |e nih ~i we ni ca - Da, ja sam se u me |u vre me nu „ve zao“ za Be log (Te oce we no da je drug Te pa vac imao 1942. do bro dr à we pav ca) i Ni ke zi }a, a za me ne su se „ve za li“ Ra doj ~in, pred usta {kom po li ci jom“.

серија

Добра жена (Уни вер зал, 21.20) 07.20 08.20 10.20 12.20 13.20 14.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 00.20 01.20

Три реке Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Све по закону Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Све по закону Монк Видовњак Добра жена Скандал Браћа и сестре Видовњак Све по закону

08.05 Вирус атек 08.35 Кобра 11 10.45 Трансформери 2: Освета поражених, филм 13.10 РТЛ екстра Магазин 14.00 Крв није вода 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.20 Љупке кости, филм 00.40 Долазак

Реј чел Вајс 07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 09.58 10.43

00.35 01.15 02.00

06.25 06.50 07.40 08.10 08.35 09.05 09.55 10.45 11.15 11.40 11.50 12.45 13.40 14.35

Za kadrovawe i usta{ka policija dobra argumentacija

Љупке кости Четрнаестогодишњу Сузи Салмон окрутно је убио комшија Харви. Њено тело никада није пронађено, а Харви је прошао некажњено. Иако делује као сасвим обичан комшија, безопасног изгледа и нормалног понашања, иза тога се крије опасан предатор и садиста... Улоге: Реј чел Вајс, Марк Вал берг, Су зан Са ран дон, Стен ли Ту чи, Са о ирс Ро нан Режија: Пи тер Џек сон (РТЛ, 22.20)

09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Дајнамо, чудесни мађионичар Преваранти на делу Наука у служби магије Чудовишта из реке Прича о бандама са Росом Кемпом

11.30 12.30 13.30 15.30 17.00 17.30 18.15 18.30 19.00 21.00 21.15 22.45 23.30 00.00 00.45

Скијашки скокови Биатлон Карлинг Бициклизам Тенис Фудбал Атлетика Скијашки скокови Фудбал Сви спортови Рвање Фудбал Тенис Скијашки скокови Фудбал

Књигу Мир ка Ча на да но ви ћа „БАУК ЛИБЕРАЛИЗМА НАД ВОЈВОДИНОМ” можете купити у књижари „Службеног гласника” (Јеврејска 13, Нови Сад) за 756 динара, или наручити преко телефона 021/6622–609 и мејла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802). Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav tati

Aleksandar Tapavica Aca

Posledwi pozdrav tati

Bati Tapavici

Posledwi dragom

Bati Tapavici

pozdrav

ponedeqak18.mart2013.

na{em

Tvoja sestra Vukica i ne}ak Mile sa porodicom.

1922 - 2013.

od: }erke Tinke, zeta Janike, unuke Sabine i unuka Jo`ike.

od: }erke Milu{ke, zeta Radeta i unuka Neboj{e i Nenada.

71119

71120

71110

napustio

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Posledwi pozdrav dragom tati, tastu, dedi i pradedi

71128

Posledwi pozdrav na{oj dragoj priji

Prerano si nas voqeni brate!

Aleksandar Tapavica

Zorki Zeqkovi} 1922 - 2013. od porodica: \uki} i Qiqak iz Kikinde.

Bati Tapavici

Neka Te An|eli ~uvaju, kao {to si ti ~uvao sve nas. Sestra \u|a sa porodicom. 71127

71124

POMEN Dana, 18. marta navr{ava se pet godina od kako je umro moj dragi suprug

Dana, 16. 3. 2013. godine preminula je u 87. godini

Viktorija Isakovski 1928 - 2008.

O`alo{}ene porodice: Isakovski, Paunovi} i Luki}.

Wegova supruga Verica.

70817

An|elki ]irkovi} An|eli Pro{lo je {est godina od kako nisi sa nama, ali si uvek u na{im mislima i srcima. Tvoj suprug Savko, }erka Slavica, sin Slaven sa porodicama.

Radoslav Mihajlovi} Rale Zauvek tu`ni tvoji: mama Ivanka, tata Boca i sestra Nata{a.

71078

Posledwi pozdrav dragom ocu, svekru, dedi i pradedi

od: sina Milorada, snaje Ru`ice, unu~adi Vlade, Tamare, Katarine, Mire, Miodraga, Darka i praunu~adi Stefana i Marka.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj majci i baki

1922 - 2013. od wenih najmilijih: sina Du{ka, snaje Du{anke, unuka Du{ana i unuke Sowe. 71126

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada napustio na{ dragi tata i deda

Aleksandar - Bata Tapavica Sahrana }e se odr`ati 18. 3. 2013. godine, na grobqu u Ka}u, u 15 ~asova. O`alo{}eni: sin Stevan, snaja Sla|ana i unuke Kristina i Nikolina. 71123

71112

Dragom svekru, dedi i pradedi voqenom ali nikada zaboravqenom

Dragom ocu i svekru

Vladi Miji}u

Dragom ocu, starcu, dedi i pradedi

Vladi Miji}u

posledwi pozdrav od: sina Ilije i snaje Borke i sestri}a Dragomira.

posledwi pozdrav od: snaje Mioqke, unuka Rade i Radmile i praunu~adi Jovane i \or|eta.

71117

71113

Dragom ocu, tastu, dedi i pradedi

Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu, dedi i pradedi

71076

71125

71111

71122

Vladi Miji}u

18. 3. 2007 - 18. 3. 2013.

Weni najmiliji: sin Ranko, snaja Slavica, unuk Milan i unuka Maja.

Vladi Miji}u

od prijateqa: Goli}, Radukin i Bojinovi}.

71108

POMEN Danas, 18. 3. 2013. godine navr{ava se tu`nih devet godina od kada si nas zauvek napustio dragi na{

Voqenoj supruzi, majci i baki

Posledwi pozdrav prijatequ

Sahrana je danas, 18. 3. 2013. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Zorki Zeqkovi}

od: }erke Jagode, zeta Mirka, unuka Biqane, Jovanke i Braneta i praunu~adi Aleksandre i Stevana.

71121

Bati Tapavici

Sahrana drage nam pokojnice obavi}e se 18. 3. 2013. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Petko Tomi}

od: brata Ne|e Miji}a, sinovaca Pante, Slobodana i Cileta sa porodicama.

Vladi Miji}u

od: sestre Seke i ne}aka Novice sa porodicom iz Mo{orina.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj majci i baki

Zorki Zeqkovi}

Vladi Miji}u iz Bukovca

Iznenada si nas napustio i ostavio u velikom bolu.

posledwi pozdrav od: }erke Mire, zeta Mi{e, unuka Monike, Marijane, Ivane i Darka i praunu~adi Patricije, Patrika i Diega. 71116

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo u 93. godini na{ dragi otac, svekar i deda

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula u 88. godini na{a draga

Vladi Miji}u

Ivanka Grubje{i} ro|. Neofitovi} Sahrana }e se obaviti 19. 3. 2013. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Mirko, snaja Ru`ica, unuci Milo{, Du{an i Dragana. 71146

Vlado Miji}

Vladi Miji}u

posledwi pozdrav od: }erke Jovanke, zeta Predraga, unu~adi Mirjane, Nemawe i Zorana sa praunucima \or|em i Lukom.

od: }erke Milene, zeta Radeta, unu~adi Sawe, Borislava, Mi{e i praunuke Mie.

71115

71114

Sahrana }e se obaviti danas, 18. 3. 2013. godine, u 13 ~asova, na Bukova~kom grobqu. Nikada te ne}e zaboraviti: sin Mom~ilo, snaja Anica, unuka Aleksandra i unuk Sr|an. 71118

POROdiCA

ponedeqak18.mart2013.

dnevnik

ПОЛОВИНА БРАКОВА У СВЕТУ СЕ ЗАВРШИ РАЗВОДОМ

Помозите деци да разумеју развод

ужна статистика каже да се готово 50 одсто бракова у свету заврши разводом, али колико год болно то искуство било за вас, ако имате децу морате се побринути да она остану заштићена Развод је емотивно разарајуће искуство чак и ако се обоје слажете да даље не можете заједно. Тужна статистика каже да се готово 50 одсто бракова у свету заврши на тај начин, али колико год болно то искуство било за вас, ако имате децу морате се побринути да она остану заштићена. Портал Боунце Бацк доноси неколико савета који вам могу помоћи да деци објасните шта се дешава са вашим, али и њиховим животом.

томе што може бити прилично компликован, нарочито у првим месецима након развода, никада, али стварно никада, чак ни када паднете у очајање (а то ће се сиг урно дешавати, чак и ако је одлука о разводу била заједничка), немојте детету говорити ружно о мајци или оцу. Тиме ћете само повредити рођено дете. За добро сопственог детета, будите пристојни и бирајте речи када говорите о бившем супружнику.

Ако имате новог партнера, будите веома пажљиви

Пажљиво бирајте речи Објасните детету да су мама и тата одлучили да више не живе заједно јер обоје мисле да је тако најбоље за све. Али, немојте говорити да се „мама и тата више не воле”. Деца одрастају окружена љубављу, и то је за њих најприроднија ствар на свету. Ако родитељи кажу да више не воле једно друго, код детета се може јавити страх да ће

гова кривица ни на који начин, и да се ради искључиво о односу између вас и вашег партнера и вашој заједничкој одлуци да се растанете јер је тако најбоље за све. Разговарајте са дететом док не будете потпуно уверени да разуме да ваш развод не значи и крај ваше љубави према њему, нити ваше родитељске бриге. Такође је важно да нагласите да ћете ви (мама, тата и дете или деца) и даље бити породица, без обзира на то што ви и ваш партнер више нећете бити у браку и што нећете живети заједно.

мама и тата једног дана тако престати да воле и њега.

Побрините се да дете зна да оно није криво ни за шта Пажљиво, али довољно одлучно детету објасните да развод није ње-

Бу ди те ис кре ни

е третирајте дете као незналицу или мање интелигентно биће само зато што су мало. Деца имају сјајну интуицију, и вешта су у читању говора тела и емоција колико и одрасли, тако да су сигурно свесна онога што се у кући дешава. Можда ситуацију неће у потпуности разумети, али ће је засигурно осетити у пуној мери. Важно је да у разговору са дететом обоје учествујете, и заједнички му објасните да ће се ствари променити, да се мама и тата разводе и да више нећете живети сви заједно. Будите искрени, разговарајте са њима пажљиво, али немојте детету подилазити зато што је мало. Најважније је да дете уверите да га тата и мама воле и да ће увек бити ту за њега.

Немојте причати лоше о партнеру пред дететом Однос између вас и вашег бившег партнера је ваша ствар. Упркос

ЗАШТО СЕ МЕЊА БОЈА БЕБИНИХ ОЧИЈУ

Магична трансформација ириса М

ногим бебама када се роде, окице буду плаве или сивкасте, а временом промене боју у зелену или браон. Због чега долази до те трансформације? Маме, ако сте добиле плавооку бебу, нагледајте се њених окица што више на самом почетку, јер се може десити да се боја очију у неком тренутку промени. До тога долази најраније око бебиног шестог месеца, али дешава се чак да се боја очију промени и више пута до њеног првог рођендана. Због чега долази до те магичне трансформације у боји бебиних очију? Одговор је да боја ириса (обојеног дела ока) зависи од количине меланина који је присутан у ирису, као и од гена које је беба наследила, мада има и других фактора. За пигментацију ириса су

ма, које касније могу да потамне. Тамњење очију се у великом броју случајева догађа касније због тога што смеђи пигмент често није присутан при рођењу, али се временом све више ствара.

Када се мења боја очију Највеће промене у боји очију се дешавају у периоду између шест и девет месеци. До тог узраста, у ирису се створило довољно пигмента, па је највероватније да ће боја очију коју дете има са девет месеци да остане таква и касније. Међутим, неке бебе ће вас изненадити тиме што ће њихова боја очију и даље да се мења. Али, тада су у питању суптилније, мање промене, које се мере у нијансама.

највећој мери одређена мамим и татиним генима. Беба наслеђује гене оба родитеља, и они одређују које боје ће бити њене очи. Многи верују да ће, у случају када оба родитеља имају браон очи, и њихова беба да буде смеђоока. Међутим, иако је то највероватније, дешава се да родитељи са браон очима добијају плавооке или зеленооке бебе. Исто важи и у супротној ситуацији, односно када оба родитеља имају светлу боју очију. Боја очију настаје као спој боје очију оба родитеља. Сваки родитељ има два пара гена на сваком хромозому. Због тога постоји више комбинација када је у питању наслеђивање боје очију. Уопштено се сматра да је већа вероватноћа да двоје смеђооких родитеља добије плавооко дете, него да плавооки родитељи добију бебу са браон очима. То је због тога што се мање доминантна плавоока црта може пренети преко двоје смеђооких родитеља, док се гени за светлије боје могу пренети и неколико генерација касније.

Шарени ириси

одговорна три гена. Најчешће боје очију су зелена, браон и плава, а ређе су сиве и тамно смеђе очи.

Улога меланина Меланин је пигмент којег производе ћелије меланоцити у кожи, очима и коси, због чега је „одговоран“ за њихову боју. Када је количина меланина у очима ваше бебе мала, очи ће јој бити плаве. Бебе које имају светлију пут, имају и мање меланина, па је већа вероватноћа да ће им очи бити светле, док ће тамнопуте бебе највероватније да имају браон очиАко га је мало више, боја очију је зелена, сивкаста или браонкаста, а ако беба има пуно меланина, очи ће јој бити тамнобраон. Већина деце се рађа са плавим очи-

Тако, на пример, зелене окице могу да постану браонкасте, а браонкасте да добију још тамнију нијансу. Овакве промене су могуће све до треће године, а код малог процента људи се дешава да ирис мења боју и током одраслог доба. Једино на шта не можете да рачунате, јесте да се тамна боја очију претвори у светлу. Ако ваша беба има браон очи, нема шансе да ће у неком тренутку оне да постану плаве.

Комбинације гена Родитељски гени могу да се мешају и спајају на различите начине, тако да деца могу да имају боју очију која је сасвим другачија од оне коју имају њихови родитељи. Ипак, коначна нијанса бебиних очију је у

Неки људи се рађају и са ирисима који су различитих боја, па им је једно око зелено, а друго плаво. То је обично узроковано грешком у развојном транспорту пигмента, локалном траумом у материци, или је у питању безазлен генетски поремећај. Међутим, узрок неподударности боје на оба ока може да буде и упала, пега на ирису, или Хорнеов синдром (неуролошки поремећај). Ирис је мишић који се проширује или смањује. Како се под утицајем светлости зеница скупља или шири, тако се и ирис смањује или повећава. Опште је познато да се боја коже мења када се излажемо сунцу, али се мање зна да се исто дешава и са бојом ириса. Када зеница промени величину, пигменти у ирису се скупе или рашире, што помало мења боју очију. Осим под утицајем светлости, зеница се смањује када се загледате у објекте који су близу. Такође и емоције могу да утичу на промену величине зенице, па тако и на боју ириса.

Кад неко нови уђе у ваш живот, поштујте осећања свог детета. Ако веза постане озбиљна, објасните детету да је ваш нови партнер неко до кога вам је стало, али никада не примењујте „ово је нова мама” или „ово је нови тата” приступ. Најбоље би било да се пре него што дете упознате са новим партнером савет потражите од психолога. И још нешто, ако ваш бивши супружник има нову везу, а ви сте сами, никада о његовом новом партнеру или партнерки не говорите ружно пред дететом. Можда ће вам понекад бити тешко да се уздржите, али увек имајте на уму да је то за добро вашег детета. Када дође до развода, деца су недужна, али сносе последице родитељске одлуке. Зато се побрините да буду окружена љубављу, и никад не очекујте подршку од њих. И кад вам је најтеже, не смете губити из вида да је дете ипак дете, а ви сте родитељ.

Звиждањем до одвикавања од пелена

Вијетнаму се користи чудан начин за одвикавање деце од пелена - звиждање. Сваки пут када мајка види да се детету пишки она почне да звижди, а потом дете стави на ношу. На тај начин се доводе у везу звук и мокрење, а да је метод делотворан сведочи чињеница да мали Вијетнамци већ са девет месеци почињу да користе ношу, за разлику од деце у остатку света, па и у Србији, где се деци скидају пелене тек око друге године. Мајке напомињу, да је веома битно да се са звиждањем почне од самог рођења, сваки пут када родитељ претпостави да се беби пишки.

Двогодишње истраживање овог вијетнамског обичаја спроведено је у Шведској, а обухватило је 47 беба и њихових мајки. Показало се да је звиждук заиста делотворан метод за навикавање бебе на употребу ноше, као и да је рано контролисање бешике веома здраво. Осим што ће породица уштедети јер више не мора да купује пелене за бебу, контролисање физиолошких потреба је здравије за уринарни тракт, пише „Сајенс дејли”.

SPORT

dnevnik MU [KA SU PER LI GA

Sa zre va mo u ozbi qan tim

Vr bas Kar neks - Par ti zan 27:36 (17:15)

MAJ STO RI CA ^E TVRT FI NA LA PLEJ-OFA

Par ti zan u po lu fi na lu

Po be dom u tre }em me ~u ~e tvrt fi nal ne se ri je nad \er da pom, od boj ka {i Par ti za na pla si ra li su se u po lu fi na le plej-ofa. Cr no-be li su sla vi li mak si mal nu po be du, po se to vi ma 25:19, 25:21, 25:20. Be o gra |a ni su iz do i gra va wa iz ba ci li dru go pla si ra ni tim i pre u ze li we go vo me sto u plejofu pa }e ima ti pred nost do ma }eg te re na u du e lu s Rad ni~ kim. Pr vi me ~e vi po lu fi na la mu {kog plej-ofa igra ju se u ~e tvr tak 21. mar ta, a sa sta ju se: Cr ve na zve zda – Voj vo di na NS se me (18), Par ti zan – Rad ni~ ki (K) (20.30) uz di rek tan pre nos oba me ~a na RTS-u. Po lu fi na la se igra ju na tri po be de. M. R.

Vr bas Kar neks - Par ti zan 27:36 Ju go vi} Uni met - Ko lu ba ra 31:28 Cr ve na zve zda - Voj vo di na 20:26 29:27 Ru dar - Za je ~ar Me ta lo pl. - Cr ven ka Ja fa 40:27 29:32 PKB - Rad ni~ ki 29:30 Na pre dak - @e le zni ~ar 1. Par ti zan 19 17 2 0 584:466 36 2. Voj vo di na 19 17 0 2 531:447 34 3. Vr bas 19 12 1 6 501:501 25 4. Ru dar 19 9 1 9 500:495 19 5. Me ta lopl. 19 9 010 478:464 18 6. Ju go vi} 19 7 3 9 504:509 17 7. Ko lu ba ra 19 8 110 541:551 17 8. Na pre dak 19 8 110 493:507 17 9. Za je ~ar 19 8 011 540:542 16 10. Rad ni~ ki 19 8 011 490:513 16 11. PKB 19 5 410 519:527 14 12. C. zve z. (-8)19 9 1 9 492:499 11 13. @e lezn. (-2)19 5 014 498:560 8 14. Cr ven ka 19 3 214 476:566 8

vi ti igru a i re zul tat od pre ne de qu da na ka da su sa vla da li be o grad ske cr ve no-be le. Go lom Vu ka {i na Voj vo di }a u na stav ku su po ve li sa tri go la pred no sti (18:15) i re zul tat sku pre va gu na svo joj stra ni ima li sve do 44. mi nu ta ka da je Par ti zan po pr vi put us peo u dru gom po lu vre me nu da iz jed na ~i na 23:23. Sa tri go la za re dom Bog dan Ra di vo je vi} je to tal no pre o kre nuo re zul tat u ko rist svo je eki pe ta ko da je do kra ja ta pred nost sa mo uve }a va na i na kra ju do sti gla do ve li kih de vet go lo va raz li ke. S. @. FI NA LE LI GE [AM PI O NA

Lo ko mo ti va pr vak Od boj ka {i Lo ko mo ti ve iz No vo si bir ska po be dom u fi na lu nad ita li jan skim Ku ne om osvo ji li su ti tu lu klup skog pr va ka Evro pe. Ru si su bi li bo qi po sle pet se to va 3:2 (22:25, 26:24, 25:23, 20:25, 16:14), a tre }e me sto pri pa lo je dru goj ru skoj eki pi Ze ni tu iz Ka za wa, ko ja je sa vla da la poq sku Zak su. Ku neo je pred vo dio na{ in ter na ci o na lac Ni ko la Gr bi}, ali su u taj-brej ku pre su di li su do ma }i te ren i su dij ska gre {ka ko ja je, is po sta vi lo se, ima la di rek tan uti caj na raz voj i re zul tat po sled weg se ta. Ti tu lu naj ko ri sni jeg igra ~a fi nal nog tur ni ra za ra dio je Mar kus Nil sen (Lo ko mo ti va), a bio je i naj bo qi po en ter. M. R.

Ru ko me ta {i Voj vo di ne uspe {no su pre bro di li jo{ jed nu pre pre ku u po ho du na {am pi on sku ti tu lu, u [u mi ca ma su sa vla da li Cr ve nu zve zdu 26:20 i na pra vi li od li~ nu uver ti ru pred der bi je s Vr bas Kar nek som i Par ti za nom. - Iza nas je 12 uza stop nih po be da (jed na u Ku pu), {to je za i sta re zul tat za hva lu. Ima mo bez re zer vnu po dr {ku upra ve, mom ci za i sta do bro tre ni ra ju, po sve }e ni su ci qu, a am tos fe ra je po ro di~ na, svi di {e mo kao je dan. Kri ti ~a ri nam za me ra ju da ne igra mo le po, da se ne umi re u le po ti, a mi im po ru ~u je mo da ima mo ciq i da ide mo ka we mu. Za le pr {a vu igru po treb no je vre me, no me ne ra du je na {a igra u od bra ni, iz gra di li smo pra vi be dem pred na {im gol ma ni ma ko ji sa da bra ne u sjaj noj for mi. Iz utak mi ce u utak mi cu igra mo sve bo qe, {to je ohra bru ju }e pred na red ne, ve o ma zna ~aj ne me ~e ve. Mo ji igra ~i za do sa da po ka za no i ostva re no za slu `u ju po hva le is ta kao je tre ner Mo mir Rni}. ^i ni se da ste tem pi ra li for mu pred duel sa sjaj nim Vr ba som i {am pi o nom Par ti za nom. - Ne ma tu ne ke fi lo zo fi je oko tem pi ra wa for me. Jed no stav no bi lo je po treb no vre me

PR VA LI GA ZA DA ME

Bo do vi Kra gu ju Upr kos pru `e nom ve li kom ot po ru i egal igri s fa vo ri tom, od boj ka {i ce Fu to ga ni su us pe le da osvo je ni bod jer su iz gu bi le 1:3 (17:25, 25:21, 21:25, 24:26). Kra gu jev ~an ke su bi le si gur ni je u bit nim tre nu ci ma, po ka za le se kao is ku sni je i od ne le tri va `na bo da s te {kog go sto va wa. M. R.

SE NI OR SKO PR VEN STVO DR @A VE

Pri zna we Ro gi }e voj i Ku ko qu Ki k ind s ki Xu d o klub Par ti za na bio je pr vi put u svo joj ~e t r d e s et p et go d i {woj isto ri ji do ma }in se ni or skog pr ven stva dr `a ve u obe kon ku ren ci je. U~e sto va li su naj bo qi xu di sti iz Sr bi je ko ji su to pra vo ste kli na pret hod n im kva l i f i k a c i o n im tur ni ri ma. @i ri je za pri ka za no odao pri zna we Jo va ni Ro gi} iz no vo sad ske Sla vi je (57 kg) i Alek san dru Ku ko qa iz be o grad skog Re kor da (do 90 kg) pro gla siv {i ih naj bo qim tak mi ~a ri ma. Re zul ta ti - mu {kar ci do 60 kg: De nis Ju ra ki} (Par ti zan), Bun ~i} (Cr ve na zve zda), Ka ji} (Ce ment, Be o ~in), Ili} (Par ti zan, Be o grad), do 66 kg: Ili ja Ci ga no vi} (Re kord), Ni ko la je vi} (Di na mo), Vu ki ~e vi} (OXK Be o g rad), Mir k o v i} (Ni{), do 73 kg: Qu bi {a Ko va ~e vi} (Sla vi ja, No vi Sad), Mir k o v i} (@an d ar m e r i j a), Sto j a n o v i} (Par t i z an, Be o - grad), Be g o v i} (Bez b ed n ost, No vi Sad), do 81 kg: Bo {ko Osto ji} (Cr ve na zve zda), Ive zi} (Ki ne zis, Ni{), Me xe dov (Sla vi ja), Vu ja {ko vi} (Ru ma), do 90 kg: Alek san dar Ku koq (Re k ord), Nen k o vi} (Par ti zan), Ni ko li} (Ka wi `a), Mi lo {e vi} (Ki ne zis), do 100 kg: Go ran Pre go wi} (Ce ment), Ju ri { i} (Re k ord), Vu k i ~ e v i} (OXK Be o grad), Bu di} (@an dar me ri ja), +100 kg: Vla di mir Ga ji} (Sla vi ja), To ti} (Ki ne zis), Ni k o l i} (Par t i z an,

Mo mir Rni}

Fo to: F. Ba ki}

Naj u spe {ni ji yu di sti u ka te go ri ji do 90 kg

tro vi} (Ni{), Opa ~i} (Bez bed nost), Si mon ko vi} (Par ti zan, No vi Sad), dp 70 kg: Iva na Jan dri} (Par ti zan, No vi Sad), De li ba {i} (Voj vo di na), Tu ba (Xu do sa vez Be o gra da), Tin tor (TSK Te me rin), do 78 kg: Ta ma ra Mi li {i} (Par ti zan, No vi Sad), U. Tu ba (XS Be o grad), @a bi} (Par ti zan, No vi Sad), Pe ji} (Ni{), +78. kg: M. @a bi} (Par ti zan, No vi Sad), Bo do ro gi} (Cr ve na zve zda), To do ro vi} (Par ti zan, No vi Sad), Ar si} (Par ti zan, Kra qe vo). M. S.

da upo znam igra ~e, da iz gra di mo me |u sob no po ve re we i da se pri vik ne mo jed ni na dru ge. Kva li tet igra ~a ni je spo ran, vre me nom smo po sta li eki pa, a sa da sa zre va mo kao tim i sma tram da smo na do brom pu tu. O Par ti za nu je jo{ ra no da pri ~a mo, spre ma mo se za duel sa Vr ba {a ni ma. Mno gi su go vo ri li da je Vr bas Uro{ Ele zo vi}, ali su se pre va ri li. Vr ba {a ni i bez we ga igra ju na vi so kom ni vou i si gu ran sam da nam sle di te `ak me~. O~i gled no da se eki pa iz bo ri la i sa ulo gom fa vo ri ta u ve }i ni utak mi ca. - Svi u klu bu ima mo za da tak da mak si mal no ras te re ti mo igra ~e, na ro ~i to pred kqu~ ne utak mi ce.Po ka za lo se da smo do sa da u to me bi li uspe {ni, ve ru jem da }e ta ko bi ti i u bu du }e. Pre svih, na vi ja ~i Voj vo di ne bi vo le li da se za vr {ni tur nir igra u No vom Sa du. - Upra va klu ba ~i ni sve {to je u we noj mo }i da Voj vo di na i grad No vi Sad po no vo bu du do ma }i ni za vr {ni ce Ku pa. Ako do bi je mo do ma }in stvo ima mo ve li ke {an se da tro fej i osvo ji mo. Ali otom po tom, o~e ku je nas go sto va we u Kru {ev cu, pa ka da tu pre pre ku pre sko ~i mo raz go va ra }e mo o za vr {nom tur ni ru - is ta kao je Rni }a. I. Gru bor

PR VA MU [KA LI GA SE VE RA

Mo krin ~a ni za isto ri ju Cr ve na zve zda - Mla dost TSK (BJ) 32:23 (21:10) MO KRIN: No va sport ska ha la, gle da la ca oko 500, su di je: Po pov (No vi Sad) i Ri sti} (Ki kin da). Sed mer ci: Cr ve na zve zda -, Mla dost TSK 3 (2), is kqu ~e wa: Cr ve na zve zda 12, a Mla dost TSK 4 mi nu ta. CR VE NA ZVE ZDA: Te pa vac (16 od bra na), La zi} 3, Te rek, Ko ma rek, ^vo rak 2, Du ka ta rov 3, Ve ki} 3, Be lo{, Mi tre ski 3, Ne deq kov 1, Ve li~ kov 6, Ste pa nov 3, Go li} 2, Mi {kov (12 od bra na i sed me rac), Pa {i} 1, Ba bi} 5. MLA DOST TSK: Ar da li}, Pan te li} 2, Kne `e vi} 4, Gru ji ~i} 3 (1), Ko va ~e vi}, Jo va no vi} 1, \u @EN SKA SU PER LI GA

Pra ved no

Maks sport - Mi le ni jum 21:21 (11:9)

Kra qe vo), Ka vi} (@an dar me ri ja). @e ne do 48 kg: Ju li ja na Sa vi} (^o ko ric ki, Be o grad), Mi ko vi} (Cr ve na zve zda), La zi} (Ba~ ka, Som bor), Sa va no vi} (Cr ve na zve zda), do 52 kg: Da ni je la Pa vi} (Mla dost, Be ~ej), Mom ~i lo vi} (Ni{), Ve qo vi} (Par ti zan, No vi Sad), Ran |e lo vi} (Vo `do vac), do 57 kg: Jo va na Ro gi} (Sla vi ja), Bo `i} (Ki ne zis), Osto ji} (Cr ve na zve zda), Smiq ko vi} (Par ti zan, No vi Sad), do 63 kg: Ma ri ja Ni ko la je vi} (Di na mo), Pe -

MO MIR RNI], TRE NER VOJ VO DI NE

Si gur ni Be o gra |a ni VR BAS: CFK „Dra go Jo vo vi}”, gle da la ca: 2.000, su di je: Ni ko li} i Ko sa no vi} (Pan ~e vo). Sed mer ci: Vr bas Kar neks 2(2), Par ti zan 5(1). Is kqu ~e wa: Vr bas Kar neks 8, Par ti zan 6 mi nu ta. VR BAS KAR NEKS: Vla i sa vqe vi} (3 od bra ne, 4 sed mer ca), Kom ne ni}, Or bo vi} 6, J. Voj vo di} 5, V. Voj vo di} 7(2), De li ba {i} 1, Bo san ~i}, N. Pe ro vi} 4, Vra ne{ (jed na od bra na), Voj ~i}, San ~a nin 3, V. Pe ro vi}, Ra du lo vi} (3 od bra ne), Gro zda ni} 1. PAR TI ZAN: Va si} (4 od bra ne), Mi lo {e vi} 6, V. Ili} 2 (1), Me {ter 1, Ra da no vi}, Mi ha i lo vi}, Mak si}, M. Ra do va no vi} (12 od bra na), Ra di vo je vi} 7, Mr {u qa, N. Ili} 7, A. Ra do va no vi} 3, Ivo {e vi} 4, Mi tro vi} 6, Mar se ni}, Sre te no vi}. Par ti zan je pro tut wao kroz Vr bas i do ka zao za {to je ru ko met ni vla dar na ovim pro sto ri ma po sled wih ne ko lik go di na. Vr ba {a ni su se hra bro no si li sa ak tu el nim {am pi o nom dr `a ve sve do 44. mi nu ta, a za tim su na glo pa li i na kra ju mo ra li ~e sti ta ti bo qem od se be. U pr vom po lu vre me nu boqe su se sna {li go sti, koji su uspeli da na od mor odu sa dva go la pred no sti. ^i ni lo se ta da da }e po no -

ponedeqak18.mart2013.

NO VA PA ZO VA:Ha la O[ „Sve ti Sa va“, gle da la ca oko 300, su di je: Vu ki }e vi} i Dra go mi ro vi} (Be o grad), sed mer ci: Maks sport 3(3), Mi le ni jum 8(6), is kqu ~e wa Maks sport 8, Mi le ni jum 12 mi nu ta. Cr ve ni kar ton: La na @i ga (Mi le ni jum). MAKS SPORT: Po po vi}, Gu du ri}, Ri bi ~i} 5(1), Bog da no vi} 1, Pri jo vi} 4, Mi li ~i}, To ma ni}, J. Bur sa} 5(1), Si mja nov ski, Vuj ko vi} 1(1), Voj vo di}, Ri so vi} (21 od bra na, 2 sed mer ca), M. Bur sa}, Du ki} 4, Ob ra do vi} , Mi le ti}. BMS MI LE NI JUM: \i las, @i ga, An |el ko vi}, Jo ka no vi} 3, Sta ni sa vqe vi} 1, Mar ja no vi} 2, Bo go sa vqe vi} 3(3), Ob ra do vi} 7(3), Pa vlo vi} (2 od bra ne), Bog dan, Sav ko (10 od bra na), Fi li po vi}, Ve ra ja 1, Po po vi} 2, Pa vlo vi}, Dra ga{ 2. Di na mi~ na i uz bu dqi va utak mi ca iz me |u ru ko me ta {ic iz No ve Pa zo ve i Be o gra da okon ~a na je ne re {e nim re zul ta tom. Od 45 mi nu ta Mi le ni jum pre u- zi ma igru u svo je ru ke i sti ~e pred nost od 5 go lo va. No vo pa zov ~an ke po ja ~a va ju tem po i u po sled wih pet mi nu ta uspe va ju da sma we pred nost Be o gra |an ki na gol. De se tak se kun di pre kra ja, na kon iz van red ne od bra ne re pre zen ta tiv nog gol ma na Jo va ne Ri so vi}, No vo pa zov ~an ke su iz sed mer ca iz jed na ~i le na 21:21, {to je bio i ko na ~an i pra ve dan re zul tat. J. Vu.

ri} 4, Ma noj lo vi} (12 od bra na), Sta ro vlah 1, Po kra jac 7 (1), Ter zi}, Mar ja no vi}, Ri ka no vi} 1, An |e li}. Mo krin ski ru ko me ta {i po sti gli su ube dqi vu po be du u svom pr vom pr ven stve nom na stu pu u no vo i zgra |e noj sport skoj ha li.Isto rij sku po be du u svom se lu ostva ri li su pro tiv eki pe Mla dost TSK iz Ba~ kog Jar ka (32:23). Pr vi po go dak u no voj ha li po sti gao je do ma }i igra~ Bra ni slav Ve li~ kov. M. S.

PR VA MU [KA LI GA

Bri qi rao gol man Ar se ni}

@e le zni ~ar - Som bo re lek tro 29:25 (14:13) IN \ I J A: Sport ska ha la, gle da la ca oko100. Su di je: Se ku li} i Jo van di} (obo ji ca iz Pan ~e va). Sed mer ci: @e le zni ~ar 6 (6), Som bo re lek tro 2 (2), is kqu ~e wa: @e le zni ~ar 16, Som bo re lek tro12 mi nu ta. @E LE ZNI ÂR: L. Ar se ni}, N. Ar se ni} 9 (4), An de se li} 2, Dam wa no vi} 5, Dro bac, Pa vi} 3, Ri sti}, Dut ka, Du ki}, Be qi}, Ba li} 1, Per nar 3 (2), Pa vlo vi} 4, Se ku li}, Pi li} 2. SOM BO RE LEK TRO: Bo go je vi}, Le à i}, Dra {ko vi} 7 (2), Pen ze{ 1, Ku zman 8, Be sla} 1, N. Ko ji}, Mi jo vi} 4, Ko po ran, Smi qa ni}, L. Ko ji}, Bo {ko vi}, Ko pa wa 4, Va ci, Ne na di}, Tr bo je vi}. Igra~ utak mi ce: Lu ka Ar se ni} (@e le zni ~ar). Do ma }i ru ko me ta {i su, po naj vi {e za hva qu ju }i ras po lo è nom gol ma nu Ar se ni }u sa ~ak 24 od bra ne, sti gli do zna ~aj nih bo do va. Vo di li su sko ro svih 60 mi nu ta, ali se upor ni go sti ni su pre da va li pa je su sret u{ao u dra ma ti~ nu za vr {ni cu. Do ma }i tim je bio sta lo è ni ji za hva ju }i svom gol ma nu i na kra ju tri jum fo vao sa ~e tir go la raz li ke. Po red gol ma na Ar se ni }a, is ta kli su se N. Ar se ni} i Dam wa no vi} u do ma }oj i Dra {ko vi} i Ku zman u go stu ju }oj eki pi. D. Vi.

Od li~ na pred sta va @SK - No va Pa zo va 31:24 (13:8) @A BAQ: Sport ska ha la, gle da la ca oko 600, su di je: Ra do va nov (Ba~ ka Pa lan ka), Kne `i} (Vr bas). Sed mer ci: @SK 3 (3), No va Pa zo va 3 (2), is kqu ~e wa: @SK 8, No va Pa zo va 10 mi nu ta. @SK: Ste va no vi} (12 dbra na), Ko tla ja, Ke zi ja, Dra go qe vi}, B. Mar ko vi}, Bo sni} 6 (2), Maj ko vi} 3, A. Mar ko vi} 4, Spa so jev 5, Smo qan 4, Mi lo {e vi}, U. Bo ja ni} 8 (1), M. Bo ja ni} 1, Vi tez, Mi lu ti no vi}, Ma ki tan. NO VA PA ZO VA: Coj ba {i} (9 od bra na), Ili} (4 od bra ne), Ku ki} 1, Gru bi} 2, @iv ko vi}, Ne deq ko vi} 4 (1), Po ti} 6, Gu du ri} 3, Na ran xi}, La ki}, Ko va ~e vi} 5 (1), Mi haj lo vi} 3. Qu bi te qi ru ko me ta u @a bqu i ovo ga pu ta u iz u zet nom bro ju su gle da li do bru par ti ju i po be du @SK-a nad so lid nim sa sta vom No ve Pa zo ve.Na kon po ~et nih pet mi nu ta do ma }i ru ko me ta {i pre u ze li su igru i re zul tat, ne do zvo liv {i go sti ma da ih ni jed nog tre nut ka ugro ze. Naj u be dqi vi je vo| stvo ostva re no je u 56. mi nu tu kda je re zul tat bio 29:21, pa su u za vr {ni ci svi do ma }i igra ~i do bi li pri li ku da igra ju, a po seb no je apa lu zom pro pra }en pr ve nac iz u zet no ta len to va nog Mar ka Bo ja ni }a, mla |eg bra ta Uro {a Bo ja ni }a naj bo qeg i naj e fi ka sni jeg igra ~a ovog su sre ta.Mla di re pre zen ta ti vac Sr bi je, do sko ra {wi ~lan Par ti za na Ni ko la Po ti} da le ko je bio is pred svo jih sa i gra ~a. P. Bun da lo

sport

ponedeqak18.mart2013.

JE LEN SU PER LI GA –19. KOLO NI[: Rad ni ki – Cr ve na zve zda IVA WI CA: Ja vor – BSK NO VI PA ZAR: No vi Pa zar – Sme de re vo KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 – Haj duk BE O GRAD: Par ti zan – OFK Be o grad NO VI SAD: Voj vo di na – Do wi Srem U@I CE: Slo bo da Po int – Ja go di na BE O GRAD: Rad – Spar tak ZV 10. april 1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Voj vo di na 4. Ja go di na 5. Rad 6. Slo bo da Po int 7. Ja vor 8. Spar tak ZV 9. Rad ni~ ki (N) 10.-11. OFK Be o grad 10.-11. No vi Pa zar 12. Haj duk 13. BSK Bor ~a 14. Do wi Srem 15. Rad ni~ ki 1923 16. Sme de re vo

19 19 18 18 18 18 19 18 19 19 19 19 19 18 19 19

16 12 9 10 7 7 8 6 6 6 5 5 5 4 3 1

RA DNI^ KI U DIV NOM AM BI JEN TU NA ^A I RU SA VLA DAO ZVE ZDU

2:1 (1:0) 1:2 (1:0) 2:1 (1:1) 3:2 (2:1) 2:0 (0:0) su tra (14.30) su bo ta (14.30) (15.30) 1 2 8 2 7 7 3 6 6 4 7 4 3 5 7 6

2 5 1 6 4 4 8 6 7 9 7 10 11 9 9 12

54:12 38:26 20:12 20:15 21:14 22:22 29:19 25:21 18:28 20:24 20:24 22:24 19:43 13:22 16:27 9:33

49 38 35 32 28 28 27 24 24 22 22 19 18 17 16 9

U sle de }em ko lu (30. i 31. mar ta) sa sta ju se - KU LA: Haj duk Par ti zan, JA GO DI NA: Ja go di na - Voj vo di na, NO VI SAD: Do wi Srem - Ja vor, SU BO TI CA: Spar tak ZV - No vi Pa zar, BE O GRAD: OFK Be og rad - Slo bo da Po int, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki 1923, SME DE RE VO: Sme de re vo - Rad ni~ ki (N), BOR ^A: BSK Bor ~a - Rad.

Aleksandar Mitrovi}, strelac prvog gola za Partizan

Vaqak sa da na +11 Par ti zan - OFK Be o grad 2:0 (0:0) BE O GRAD: Sta dion Par ti za na, gle da la ca: 7.764, su di ja: An |e lov ski (Ka ~a re vo), strel ci: Mi tro vi} u 49. i Lu ka u 60. mi nu tu. PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 6, Miq ko vi} 6, La zev ski 6, Pa jo vi} 6, Iva nov 6, Smi qa ni} 7, Ili} 7 (Jo ji} 6), Lu ka 7 (Eli o mar -), Bra {a nac 6, Mi tro vi} 7 ([}e po vi} 6), Ko ji} 7. OFK BE O GRAD: Lu ka~ 6, Pet ko vi} 5, Ga {i} 6, Axi} 5, Va si qe vi} 5, Pa vlov ski 6 (Ba ti o ha 6), Ni ko li} 5, Je {i} 6 (^a vri} ), Zdje lar 5, Iva no vi} 6, [kr bi} 6 (Jo va no vi} 5). Lo {e igre na po ~et ku pro le} nog {am pi o na ta na te ra le su tre ne ra OFK Be o gra da Zo ra na Mi lin ko vi }a da znat no iz me ni tim u od no su na do sa da {we me ~e ve. Iza bra ni ci Vla di mi ra Ver me zo vi }a su, kao i u me ~u s Ja go di nom, igra li pre sing na po lo vi ni pro tiv ni ka. Ro man ti ~a ri su bi li de fan ziv ni, tra `e }i pri li ku iz kon tra na pa da. Par ti zan je od ABA KO[ARKA[KA LI GA

Igo kea - Kr ka Sol nok - Za dar Ce de vi ta - Ci bo na MZT Sko pqe - Par ti zan Olim pi ja - [i ro ki Cr ve na zve zda - Bu du} nost Split - Rad ni~ ki 1. Igo kea 2. C. zve zda 3. Rad ni~ ki 4. Bu du} n. 5. Par ti zan 6. Ce de v. 7. Olim pi ja 8. MZT 9. Ci bo na 10. [i ro ki 11. Sol nok 12. Kr ka 13. Za dar 14. Split

24 18 25 18 25 16 25 15 25 15 25 14 25 13 25 13 25 9 25 9 25 9 24 9 25 8 25 8

6 7 9 10 10 11 12 12 16 16 16 15 17 17

90:79 92:78 66:64 82:85 79:63 63:81

1842:1704 2022:1809 2022:1903 1785:1699 1822:1763 1858:1832 1909:1897 1853:1863 1935:1944 1865:1919 1809:2002 1636:1742 1863:1954 1740:1910

42 43 41 40 40 39 38 38 34 34 34 33 33 33

U po sled wem, 26. ko lu (23. mar ta) sa sta ju se: Par ti zan - Sol nok, Rad ni~ ki - Cr ve na zve zda, Za dar Split, Bu du} nost - Olim pi ja, [i ro ki - Ce de vi ta, Ci bo na - Igo kea, Kr ka - MZT Sko pqe. Sve utak mi ce po ~i wu u 20 ~a so va.

dnevnik

po ~et ka na pao, ali je di sci pli no va na od bra na go sti ju ot kla wa la sva ku opa snost. Tek u 28. mi nu tu do ma }in je pr vi put pri pre tio. Miq ko vi} je cen tri rao s de sne stra ne, naj pre Mi tro vi} pro ma {io lop tu, a po tom pre ko go la {u ti rao La zev ski. Sa mo mi nut ka sni je ro man ti ~a ri su ima li sjaj nu pri li ku. Je {i} je is tr ~ao is pred Stoj ko vi }a, a ovaj do bro in ter ve ni sao i ot klo nio opa snost. Ini ci ja ti va se cr no-be li ma is pla ti la u 49. mi nu tu. Mi tro vi} je pre se kao jed nu lop tu, s le ve stra ne u{ao u {e sna e ste rac, za lo mio pro tiv ni ka i sme stio lop tu u mre `u. U 60. mi nu tu ve} je bi lo 2:0 za Par ti zan. Ne ka da {wi tan dem Ra da Ko ji}-Lu ka bio je za slu `an za to. Pr vi je cen tri rao, a dru gi na dru goj sta ti vi gla vom sa vla dao Lu ka ~a. Ne {to ka sni je sve je mo gao da re {i Mi tro vi}, ali je na pe ter cu, is ko sa le vo, pro ma {io lop tu. I. La za re vi}

Ni {li je is pi sa le ot kaz Jan ko vi }u Rad ni~ ki (Ni{) – Cr ve na zve zda 2:1 (1:0) NI[: Sta dion â ir, gle da la ca: 12.000. Su di ja: Vu jo vi} (No vi Sad). Strel ci: Qu bin ko vi} u 44. [ku le ti} u 67. za Rad ni~ ki, a Ka sa li ca u 78. mi nu tu za C.zve zdu. @u ti kar to ni: Sta men ko vi} (Rad ni~ ki) Pet ko vi} i Ka sa li ca (C.zve zda). Cr ve ni kar to ni: Sta men ko vi} (Rad ni~ ki) i Pet ko vi} (C.zve zda). RAD NI^ KI: Ke si} 7, Sta men ko vi} 7, Dra gi }e vi} 6 (M.Jo va no vi}), @iv ko vi} 6, Pe tro vi} 7, Ko la re vi} 7, Pej ~i} 7, A.Jo va no vi} 7 (Mi tro vi}), Sto ja no vi} 7 (\or |e vi}), [ku le ti} 7, Qu bin ko vi} 7. CR VE NA ZVE ZDA: Baj ko vi} 6, Pan ti} 6, Pet ko vi} 5, Mi ki} 6, Mla de no vi} 5, Mi li ja{ 6, Mi li vo je vi} 6, Ka du 5 (Sa vi }e vi} 6), Mi lu no vi} 6, La zo vi} 6 (Ka sa li ca 6), Mu drin ski 5 (Da u da). U div nom am bi jen tu na sta di o nu â ir, de ko ri sa nom sa go to vo 12.000 ras pe va nih gle da la ca, ko ji su na pra vi li iz u zet nu fud bal sku at mos fe ru, vred ne bo do ve osvo jio je Rad ni~ ki u me ~u sa fa vo ri zo va nom zve zdom, po tvr div {i od li~ nu for mu u na stav ku se zo ne. Zve zda je opet is ka za la fud bal sku ne mo}, du bo ku kri zu ko ja se ne mo è pre va zi }i spo rom igrom, bez kre a tiv nih re {e wa i ras po lo è nih po je di na ca. U bor be nom pr vom po lu vre me nu Zve zda je ima la te ren sku do mi na ci ju, {to go vo ri i 65 pro ce na ta po se da lop te, ali ne i za vr {ni pas. Po seb no je bio in di spo ni ran Ka du, ko ji je u po lu vrem nu ustu pio me sto Sa vi }e vi }u. Ata ko va li su

1. M. Vi zu. 25 20 5 2229:1991 45 2. Voj vo d. 25 19 6 2145:1891 44 3. Kon stan . 25 15 10 1840:1724 40 4. Me ta lac 25 15 10 1894:1854 40 5. Slo bo da 25 14 11 1913:1907 39 6. FMP 25 13 12 1916:1834 38 7. Vr {ac 25 13 12 2054:2064 38 8. Bo rac 25 12 13 1843:1880 37 9. Ta mi{ 25 11 14 1860:1839 36 10. Be o grad 25 11 14 2038:2065 36 11. Sme de r. 25 10 15 1869:1934 35 12. Slo ga 25 9 16 1964:2124 34 13. BKK Rad. 25 8 17 1880:2000 33 14. Ja go di na 25 5 20 1809:2147 30 U po sled wem, 26. ko lu (23. mar ta) sa sta ju se: Vr {ac - Ta mi{, Ja go di na Me ta lac, Bo rac - Slo ga, BKK Rad ni~ ki - Slo bo da, Sme de re vo - OKK Be o grad, Kon stan tin - FMP, Me ga Vi zu ra - Voj vo di na Sr bi ja gas. Sve utak mi ce po ~i wu u 19 ~a so va.

go sti uglav nom pre ko Mi ki }a i La zo vi }a i ta ko je stvo re na i je di na pri li ka ko ju ni je is ko ri stio Lu ka Mi lu no vi} u 27. mi nu tu. Do ma }in je ela sti~ nim blo kom str pqi vo pa ri rao i sa ~e kao svo ju {an su iz kon tre. U 44. mi nu tu

Alek san dar Jo va no vi} je nad mu drio Mi ki }a, po slao upo tre bqiv cen tar {ut, a kraj sta ti~ ne od bra ne Be o gra |a na i neo pre znog Mla de no vi }a sjaj no se sna {ao Mar ko Qu bin ko vi} i gla vom ma ti rao Baj ko vi }a.

Kra gu jev ~a ni sla ve Fej su Rad ni~ ki 1923 – Haj duk 3:2 (2:1) KRA GU JE VAC: Sta dion „^i ka Da ~a„, gle da la ca: 2.500, su di ja: Ni no slav Spa si} (Sur du li ca). Strel ci: Cr no gla vac (auto gol),Be qi} i Fej sa za Rad ni~ ki, a L.Ve se li no vi} i To {i} za Haj duk.@u ti kar to ni: Be qi}, Pa vlo vi} (Rad ni~ ki 1923), Vu ko vi} (Haj duk). RAD NI^ KI 1923: ^an ~a re vi} 7, Pa vlo vi} 6, Tin tor 6, Ro si} 6, Fej sa 8, Be qi} 7, Svo ji} 6 (67. Spa le vi}), I.Pe tro vi} 6 (80. Ko va ~e vi}), Ma ri} 7, Mi lo {ko vi} 7, Mi lo va no vi} 6. HAJ DUK: Bra} 6, Cvet ko vi} 7, Vu ko vi} 6, Cr no gla vac 6 (46.

To {i} 7), M.Ve s li n o vi} 6, Ki{ 7 (82. Mi lu ti no vi}), Se ku li} 6, Ob ro vac 7 (70. Jev to vi}), ]u lum 6, L.Ve se li no vi} 7, Ru smir 7. Do ma }in je u utak mi cu u{ao s im pe ra tvom po be de. Do vo| stva Rad ni~ ki je do {ao ka da se to naj ma we o~e ki va lo. Fej sa je cen tri rao, ne spret no je re a go vao Cr no gla vac i lop ta je za vr {i la u mre `i go sti ju – 1:0. Jo{ se ra dost ni je ni sti {a la a utak mi ca je vra }e na u re zul tat ski egal. Ne u god ni ka pi ten Ku qa na La zar Ve se li no vi} je pro {ao po le voj stra ni, pr vi {ut

od bio je ^an ~a re vi}, da bi po tom na pa da~ go sti ju is kor istio sta ti~ nost od bra ne do ma }i na i iz dru gog po ku {a ja do neo iz jed na ~e we – 1:1. Pred nost do ma }i nu, u 29.mi nu tu, do neo je Be qi}. Pri hva tio je lop tu po de snoj stra ni, ci qao i na iz u zet no efek tan na ~in po go dio gor wi ugao ne mo} nog Bra }a – 2:1. U 62. mi nu tu, po sle cen tar {u ta sa de sne stra ne, re zer vi sta To {i} je us peo da gla vom lop tu pro sle di u mre `u do ma }i na i do no se no vo iz jed na ~e we – 2:2. Gle da no sa stra ne, spor na si tu a ci ja vi |e na je u 87.mi nu tu, u du e -

lu sa pro tiv ni~ kom od bra nom u ka zne nom pro sto ru pao je Be qi}, a ar bi tar Ni no slav Spa si} je bio mi {qe wa da ni je bi lo pre kr {a ja. Na sta vi li su igra ~i Rad ni~ kog sa pri ti skom, u na dok na di vre me na naj pre je Spa le vi} po go dio sta ti vu, po sle ~e ga je Bra} kraj wim na po rom lop tu iz ba cio u kor ner. Do po be de Kra gu jev ~a ni su do {li bu kval no u po sled wem tre nut ku su dij ske na dok na de, Fej sa je iz ve li ke uda qe no sti upu tio lop tu pred gol Haj du ka ko ja je na op {te iz ne na |e we za vr {i la u mre `i iza Bra }a -3:2. S. @.

S PO JA ^A WEM VOJ VO DI NE SR BI JA GA S MAR KOM BOL TI ]EM

Us pe {an de bi

PR VA KO[ARKA[KA LI GA (M)

Voj vo di na Sr bi ja gas - Bo rac 85:72 FMP - Vr {ac 82:80 OKK Be o grad - Kon stan tin 66:76 Slo bo da - Ja go di na 116:74 Ta mi{ - Me ga Vi zu ra 81:82 Me ta lac - Sme de re vo 81:92 Slo ga - BKK Rad ni~ ki 86:83

Fud ba le ri Rad ni~ kog i Zve zde vo di li `e sto ke du e le

Ova kav epi log do neo je mno go uz bu dqi vi je dru go po lu vre me. Zve zda je kre nu la na sve ili ni {ta, ali ha o ti~ no, bez pla na i kon cen tra ci je. Is ku sni Ni ko la Pet ko vi} osta vio je dru go ve na ce di lu, jer je u krat kom vre men skom ro ku za ra dio dva `u ta kar to na i is kqu ~e we u 61.mi nu tu. Ko la su kre nu la niz br do. Sev nu la je mu we vi ta kon tra do ma }i na u 67. mi nu tu, a eg ze ku tor je bio [ku le ti}- 2:0. Tri jumf Ni {li ja bio je na vi di ku, kao na gra da za fa na ti~ nu bor be nost i mu dro tak ti~ ki od i gran su sret. Tre ner Jan ko vi} po ku {ao je iz me na ma da trg ne tim, pa je Ka sa li ca le pi mo go lom sma wio vo| stvo. Ra sla je ner vo za, a cr ve no- be li ni su ima li sna ge za no vi pre o kret pro tiv Rad ni~ kog na lik oni ma iz pr vog de la se zo ne u pr ven stvu i Ku pu. Mo gao je do ma }in i do ube dqi vi je po be de da se u dva na vr ta ni je pro pi sno obru kao Pe tar [ku le ti} u fi ni {u utak mi ce, pro ma {iv {i zi ce re. U na do kan di vre me na po cr ve neo je i Sta men ko vi}. ^i ni se da }e ru ko vod stvo Zve zde u na red noj dvo ne deq noj pa u zi mo ra ti, ka ko je i naj vqe no, da se po za ba vi ana li za ma igre da le ko is pod o~e ki va nog ni voa. Ne ma sum we da tre ner Alek san dar Jan ko vi} mo ra da pre u zme od go vor nost, jer ne ma re {e wa da na pra vi po zi ti van po mak na pla nu kva li te ta igre i re zul ta ta. Ras pro da ja bo do va i ono ma lo pre o sta log ugle da mo ra se za u sta vi ti,a je di na mo gu }a op ci ja je pro me na tre ne ra. Z. Ran ge lov

ZLA TO AME RI KAN CI MA I KO REJ KI: Ame ri kan ci Me ril Dej vis i ^ar li Vajt (na sli ci) osvo ji li su zlat nu me da qu na Svet skom pr ven stvu u umet ni~ kom kli za wu, u ka nad skom gra du Lon do nu, u kon ku ren ci ji ple snih pa ro va. Sre bro je pri pa lo Ka na |a ni ma Te si Vir tju i Sko tu Mo i ru, a bron zu su uze li Ru si Eka ta ri na Bo bro va i Dmi tri So lo vjev. U kon ku ren ci ji kli za ~i ca zla to je uze la Ju na Kim iz Ko re je od li~ nim pro gra mom na mu zi ku iz „Jad ni ka”. Olim pij ska {am pi on ka je ta ko do {la do dru ge svet ske ti tu le i pe te me da qe sa pla ne tar nih pr ven sta va. Sre bro je uze la pro {lo go di {wa {am pi on ka Ita li jan ka Ka ro li na Kost ner, a bron zu Ja pan ka Mao Asa da. G. M.

Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga s ostva ri li su po be du u pret po sled wem ko lu Pr ve li ge Sr bi je, po {to su u Be o ~i nu sa vla da li Bo rac sa 85:72. Igra li su No vo sa |a ni mno go bo qe ne go u du e lu s Ta mi {om i o~i gled no je da im je for ma u uspo nu pred na sta vak tak mi ~e wa u Su per li gi. U start noj po sta vi na {ao se i Mar ko Bol ti}, ko ji je pre ne ko li ko da na do {ao iz BKK Rad ni~ ki. Od i grao je na me stu plej mej ke ra i za be le `io pet asi sten ci ja. - Za do vo qan sam de bi jem u dre su Voj vo di ne, s ob zi rom da sam od ra dio sa mo ~e ti ri tim ska tre nin ga. Ve ru jem da }u igra ti mno go bo qe, jer u biv {em klu bu sam bio po kre ta~ svih ak ci ja. Utak mi ca je bi la do sta do bra i dra go mi je {to sam de bi to vao s po be dom – re kao je Bol ti}. l Ka ko ste pri mqe ni u no voj sre di ni? - Su per. Mom ci su iz van red ni i ima mo do bre uslo ve za rad. l Voj vo di na vas je do ve la kao po ja ~a we pred utak mi ce u Su per li gi. - Po ziv mi zna ~i mno go. Igra }u do kra ja Su per li ge, a on da }e mo vi de ti {ta }e bi ti. Do do go vo ra

Mar ko Bol ti} de bi to vao za Vo {u u me ~u sa ^a ~a ni ma Fo to: O. Ade mov ski

ni kad ni je te {ko do }i. Tre ner Ma ti} me do bro po zna je i si gu ran je u me ne, a ja }u se tru di ti da po ve re we oprav dam. l Na is toj po zi ci ji igra i Fi lip ^o vi}, ko ji je tre nut no po vre |en. - Sva ka eki pa ko ja te `i vi so kim do me ti ma mo ra da na istim

po zi ci ja ma ima po dvo ji cu ko {ar ka {a. Ne op te re }u jem se kon ku ren ci jom, tim pre {to ^o vi }a do bro po zna jem. Naj va `ni je je da sva ko od nas pru `i svoj mak si mum, a ja }u se tru di ti da sva ki mi nut na te re nu mak si mal no od ra dim – na gla sio je Mar ko Bol ti}. M. Pa vlo vi}

SPORT

ZORAN TO[I] MOGAO BI U ZAGREBU DA PREKINE POST

Gol za renesansu Ko bi mo gao da bu de ~o vek od lu ke na pre pu nom Mak si mi ru na red nog pet ka, u kva li fi ka ci onm du e lu za pla sma na SP pro tiv Hr vat ske, pi ta we je ko je mu ~i qu bi te qe fud ba la u ze mqi. Mno gi se sla ù da je vre me da pro ra di Zo ran To {i}, ko ji pru à od li~ ne par ti je u CSKA, ali ne i u dre su na ci o nal nog ti ma. - Znam {ta se od me ne o~e ku je, na vi ja ~i se na da ju da }u se pro bu di ti. Sve stan sam to ga, na osno vu sta à u re pre zen ta ci ji, a bli ìm se 50. na stu pu, tre ba da bu dem je dan od no si la ca igre. I sam se bi po sta vqam vi so ke ci qe ve, mo ram i mo gu da le ko od bo qe - iskren je To {i}. î ni se da ba{ we go vi go lo vi ne do sta ju or lo vi ma, a {an si je bi lo u pret hod nom pe ri o du. - Pro ma {io sam dva zi ce ra pro tiv Bel gi je, pa je kva li tet nih sat vre me na pa lo u vo du. Da sam ba rem jed nom po go dio me~ bi kre no u po zi tiv nom sme ru po nas. Ni u Sko pqu ni sam bio pre ci zan, a sa pet me ta ra sam na Ki pru u pri ja teq skom du e lu bio ne spre tan. Ni je pri ja tan ose }aj, ali kroz gla vu mi pro la zi mi sao da }e se sve to vra ti ti, ka da je

naj va `ni je, u Za gre bu. Se lek tor Mi haj lo vi} za do vo qan je igra ma To {i }a, hra bri ga i pru `a mu po dr {ku, uz na po me no da je va `no da ula zi u {an se. - Ni ka da ni sam be `ao od od -

Po lo àj na ta be li po ka zu je ne za vi dan po lo àj Sr bi je, a ulo ga fa vo ri ta na me we na je Hr va ti ma. - Si tu a ci ja i sa ma utak mi cu je su ve o ma spe ci fi~ ni. Is ku stva iz pret hod nog pe ri o da ka ù da smo uvek uspe va li da uhva ti mo po sled wu slam ku spa sa. Na da da }e se pre ko kva li tet nih Hr va ta kre nu ti pu tem pre o kre ta je ste po kre ta~. Sa da tre b a po k a z a t i pra v o li c e i p r u ` i t i mak si mum. Pa k le -

Prozivka u podne Se lek tor Mi haj lo vi} }e da nas, ta~ no u pod ne , u Sta roj Pa zo vi ozna ~i ti po ~e tak mi ni pri pre ma za pred sto je }e kva li fi ka ci o ne du e le za pla sma na SP pro tiv Hr vat ske i [kot ske. Po pod ne }e bi ti od ra |en pr vi tre ning. Spi sak od 26 ime na mo `da bu de iz me wen, od no sno jo{ uvek se ne zna ta~ no ko li ko je spre man ro vi ti Mar ko [}e po vi}, pa je se lek tor osta vio mo gu} nost na knad nog po zi va za jo{ jed nog na pa da ~a.

go vor no sti, ve} je sam tra ìo. Pu no raz mi {qam o svim fud bal skim ele me ni ti ma u igri, tra ìm uzro ke kad ne ide, tru dim se da po pra vim ne do stat ke. Je dan bi tan gol sve bi pro me nio, u to ~vr sto ve ru jem. ê kam taj tre nu tak, da li }e se de si ti u Za gre bu, ne zanm, ali bi lo bi le po.

ni am b i j n e t ko j i }e pri r e d i ti Hra va ti mo g ao bi da spu ta mla di s a s t a v Sr bi je. - Ne, ne ma stra ha, ide mo na po be du. Eki pa na p re d u j e u sva k om po gle du, u od no su na pr vo oku pqa we. Ose }a se si gur nost, ra ste sa mo po u zda we, ima vi {e slo bo de na sa mom te re nu. Mom ci ima ju sve za pa è ni je ulo ge u svo jim klu bo vi ma. Ne }e nas im pre si o ni ra ti de kor na Mak si mi ru, jer }e mo raz mi {qa ti sa mo o na {oj igri i tra ì ti naj bo qa re {e wa na pu tu do po zi tiv nog is ho da, ko ji mo è da na ja vi bo qe da ne u da qem to ku kva li fi ka ci ja - is ta kao je Zo ran To {i}. Z. Rangelov

SRPSKI REPREZENTATIVAC U DOBROJ FORMI

\uri~i} se raspucao

Fi lip \u ri ~i} u do brom ras po lo è wu do la zi na oku pqa we or lo va za du e le s Hr vat skom i [kot skom. Po sti gao je dva go la u po be di svog He ren ve na na go sto va wu Ne cu. [ta vi {e, svo jim po go ci ma kre i rao je pre o kret i bio tvo rac tri jum fa (3:1). To je, ujed no, bi la i ~e tvr ta uza stop na po be da ti ma na pa da ~a Sr bi je. - ê ti ri uza stop ne po be de ni su ma la stvar za ova kav tim. Po sta je mo sve bo qi i bo qi - za do voq no je kon sta to vao \u ri ~i}. Si ni {a Mi haj lo vi} po nu dio je opkladu novinarima da }e voditi na ve~eru onoga ko pogodi sastav koji }e izvesti na Maksimir u petak. Filip \uri~i} nam ve} pomaè u izboru.

Filip \uri~i}

DR@AVNO PRVENSTVO U SMEDEREVU

Arsovi}eva i Stefanovi} najboqi An drea Ar so vi} iz be o grad skog Par ti za na i Mi lu tin Ste fa no vi} iz kra gu je va~ kog „î ka Ma te” us pe li su da od bra ne ti tu le u ga |a wu va zdu {nom pu {kom za se ni o re na dr àv nom pr ven stvu u Sme de re vu. Ar so vi }e va je sa 207,9 kru go va sla vi la is pred no ve na de iz Stre qa~ ke dru ì ne No vi Sad 1790 Ta ma re \or |e vi} sa 202,4 i

An drea Ar so vi}

Iva ne Mak si mo vi} iz No vog Be o gra da U{}a sa 182,8 kru go va. Ekip no naj bo qe su bi le ~la ni ce SD No vi Sad 1790 sa 1.241 kru gom is pred No vog Be o gra da U{}a sa 1.234 i Ni {a sa 1.228,8. Ste fa no vi} je sa 205,6 kru go va sla vio is pred Dra ga na Mar ko vi }a iz SD No vi Sad 1790 sa 204,5 i De ja na Pe {i }a iz Pan ~e va sa 183,4 kru ga. Ekip no su naj bo qi bi li ~la no vi kra gu je va~ kog

„^i ka Ma te” sa 1.853,1 kru gom, dru gi su bi li ~la no vi SD No vi Sad 1790 sa 1.842,5 i Pan ~e va sa 1.838,6. Va zdu {nim pi {to qem no vi {am pion je kod se ni o ra Di mi tri je Gr gi} iz be o grad skog Aka dem ca, dok je ti tu lu kod se ni or ki od bra ni la Zo ra na Aru no vi}, ~la ni ca be o grad ske Cr ve ne zve zde. Gr gi} je sa 200,5 kru go va po be dio is pred An dri je Zla ti }a iz u`i~ kog „Alek se De jo vi }a” sa 198,5 i Da mi ra Mi ke ca iz be o grad skog Po li caj ca 179,2. Ekip no je sla vio Po li ca jac sa 1.725 kru go va, ko jem je ovo 12. uza stop na ti tu la, is pred Aka dem ca sa 1.707 i „Alek se De jo vi }a” sa 1.704. Aru no vi }e va je sa 196,6 kru go va bi la bo qa od Bo ba ne Ve li~ ko vi}, ~la ni ce Bo ra 030 sa 195,7 i klup ske ko le gi ni ce Ja sne [e ka ri} sa 174,5 kru go va. Ekip no ti tu lu je opet uze la Cr ve na zve zda sa 1.116 kru go va is pred Po li caj ca sa 1.101 i Bo ra 030 sa 1.100 kru go va. G. M.

ponedeqak18.mart2013.

VOJVODINA JU^E TRENIRALA NA VE[TA^KOJ TRAVI

Znamo {ta nam vaqa ~initi Ume sto da si no} od i gra ju pr ven stve ni su sret s Do wim Sre mom, fud ba le ri Voj vo di ne od ra di li su tre ning na ve {ta~ koj tra vi u FC „Vu ja din Bo {kov”.Duel sa Srem ci ma od lo èn je za su tra u No vom Sa du, pa su cr ve no-be li do bi li dva da n a vi {e za pri p re mu ove utak mi ce. - Tre ni ra li smo na ve {ta~ koj pod lo zi jer ni smo ima li uslo va za nor ma lan rad na pri rod noj tra vi - re kao je {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Ne boj {a Vig we vi}. - Ra di mo uobi ~a je nim rit mom, kao i uvek ka da se pri pre ma mo za ne ku pr ven stve nu utak mi cu i zna mo {ta nam va qa ~i ni ti u du e lu s Do wim Sre mom i ka ko da ciq is pu ni mo. Isti na je da je naj te è po be di ti u una pred do bi je nim utak mi ca ma i za nas }e su tra {wa utak mi ca bi ti no vo is ku {e we. U woj }e mo ima ti i do dat nu oba ve zu da po no vi mo do bru igru iz du e la s OFK Be o gra dom, ali ve ru jem u svoj tim i kva li tet igra ~a ko je tre ni ram. Op ti mi sta sam i na dam se da }e mo is pu ni ti za cr ta ni ciq i po be di ti Do wi Srem, uz pri su stvo ve }eg bro ja na vi ja ~a na tri bi na ma. Ka kvo je zdrav stve no sta we u eki pi? Zna se da pro tiv Sre ma ca zbog ù tih kar to na ne }e na stu pi ti En ver Ali vo di}, pa nas za ni ma da li su osta li kan di da ti za tim zdra vi? - Bo jan Na sti} je ose tio bol u pred woj lo ì i ju ~e ni je tre ni rao. Jo{ uvek ne znam da li }e bi ti u kom bi na ci ji za utak mi cu, jer je on bio je dan od igra ~a ko ji ma sam pla ni rao da pru ìm {an su. Gol man Sr |an @a ku la ta ko |e ni je ju ~e ra dio jer je imao po vi {e nu tem pe ra tu ru. Svi osta li

Fo to: F. Ba ki}

dnevnik

Pre sko ~io ju ~e ra {wi tre ning: Bo jan Na sti}

igra ~i su zdra vi i sprem ni za utak mi cu. Dru go pla si ra na Cr ve na zve zda do `i ve la je po raz u Ni {u (1:2), {to vam, u slu ~a ju po be de nad Do wim Sre mom, otva ra pro stor da se iz jed na ~i te s wom na ta be li, na dru gom me stu? - Evi dent no je da Zve zda ima do sta pro ble ma, ali se ne ba vi mo gle da wem u tu |e dvo ri {te - ka te -

go ri ~an je bio {ef stru ke No vo sa |a na. - Ima mo svoj ciq, usred sre |e ni smo na to da ga is pu ni mo i ne op te re }u je mo se dru gi ma. Naj va `ni je nam je to ka ko mi igra mo i ka ko is pu wa va mo po sta vqe ne za dat ke. Su tra {wa utak mi ca Voj vo di na - Do wi Srem igra se od 14.30 ~a so va, uz bes pla tan ulaz na tri bi ne. A. P.

Sport

MO MIR RNI], TRE NER RU KO ME TA [A VOJ VO DI NE Iz utak mi ce u utak mi cu igra mo sve bo qe, {to ohra bru je pred der bi su sre te s Vr ba som i Par ti za nom. Tre ba lo je vre me da se na vik ne mo jed ni na dru ge i tvr dim da sa zre va mo u ozbi qan tim. Str 25.

VE LI KA NA GRA DA AUSTRA LI JE

Ra i ko nen iz ne na dio fa vo ri te Fi nac Ki mi Ra i ko nen za vo la nom Lo tu sa iz nen dio je sve ri va le, a na ro ~i to fo vo ri te Fe te la i Alon sa i fan ta sti~ nom vo `wom sti gao do po be de na pr voj ovo go di {woj tr ci {am pi o na ta For mu le je dan, vo `e noj za Ve li ku na gra du Austra li je. Le -

Vo za ~i 1. Ra i ko nen (Fin ska, Lo tus) 25, 2. Alon so ([pa ni ja, Fe ra ri) 18, 3. Fe tel (Ne ma~ ka, Red Bul) 15, 4. Ma sa (Bra zil, Fe ra ri) 12, 5. Ha mil ton (V. Bri ta ni ja, Mer ce des) 10, 6. Ve ber (Austra li ja, Red Bul) 8, 7. Zu til (Ne ma~ ka, Fors In di ja) 6, 8. Di Re sta (V. Bri ta ni ja, Fors In di ja) 4, 9. Ba ton (V. Bri ta ni ja, Me kla ren) 2, 10. Gro `an (Fran cu ska, Lo tus) 1.

Kon struk to ri 1. Fe ra ri 30, Lo tus 26, 3. Red Bul 23, 4. Mer ce des 10, 5. Fors In di ja 10, 6. Me kla ren 2.

de ni ~o vek, ka ko zo vu Ra i ko ne na, je za be le `io 20. po be du u ka ri je ri, a na sta zi Al bert park u Mel bur nu sla vio je is pred [pan ca Fer nan da Alon sa iz Fe ra i ja i ak tu el nog bra ni o ca ti tu le Nem ca Se ba sti ja na Fe te la iz Red Bu la. Po red ju na ka tr ke Ra i ko ne na, od li~ nu par ti ju imao je i Alon so, ali ni je us peo u fi ni {u da pri pre ti Fin cu. Fe tel je na ovoj tr ci bio u sen ci vo de }eg dvoj ca, ali ovo je tek po ~e tak se zo ne.No, ~i ni se da ba{ me |u tro ji com svet skih pr va ka ko ji su se na {li na po di ju mu u Mel bur nu tre ba tra `i ti no vog {am pi o na.

Uspeh Fe ra ri ja u Austra li ji upot pu nio je Bra zi lac Fe li pe Ma sa osva ja wem ~e tvr tog me sta, ta ko da se eki pa cr nog ko wi }a na la zi u vo| stvu u ge ne ral nom pla sma nu kon struk to ra, is pred Lo tu sa i Red Bu la. Bri ta nac Lu is Ha mil ton je imao do bar de bi u bo li du Mer ce de sa i za vr {io je na pe tom me stu, dok we gov klup ski ko le ga Ni ko Ro zberg ni je us peo da stig ne do ci qa u Mel bur nu. Do bar start ima la je i eki pa Fors In di je. Po vrat nik u For mu lu je dan, Ne mac Adri jan Zu til bio je jed no

vre me li der tr ke, ali je na kra ju za vr {io kao sed mi, {to je od li ~an re zul tat, dok je we gov klup ski ko le ga Bri ta nac Pol di Re sta bio osmi. Ve li ko raz o ~a re we na star tu se zo ne pri pre dio je ba{ Ha mil to nov biv {i tim Me kla ren. Bri ta nac Xen son Ba ton bio je tek de ve ti, a Mek si ka nac Ser hio Pe rez 11, iako je u po sled wim kru go vi ma po ku {a vao da pre tek ne Ro ma na Gro `a na iz Lo tu sa i do mog ne se bar bo da. Start tr ke bio je ve o ma za ni mqiv.. Pr vo su zbog ne -

Re zul ta ti 1. Ra i ko nen (Fin ska, Lo tus) 1:30:03.225, 2. Alon so ([pa ni ja, Fe ra ri) +12.451, 3. Fe tel (Ne ma~ ka, Red Bul) +22.346, 4. Ma sa (Bra zil, Fe ra ri) +35.577, 5. Ha mil ton (V. Bri ta ni ja, Mer ce des) +45.561, 6. Ve ber (Austra li ja, Red Bul) +46.800, 7. Zu til (Ne ma~ ka, Fors In di ja) +1:05.068, 8. Di Re sta (V. Bri ta ni ja, Fors In di ja) +1:08.449, 9. Ba ton (V. Bri ta ni ja, Me kla ren +1:21.630, 10. Gro `an (Fran cu ska, Lo tus) +1:22.759, 11. Pe rez (Mek si ko, Me kla ren) 1:23,367, 12. Ver we (Fran cu ska, To ro Ro so) 1:23,857, 13. Gu ti je rez (mek si ko, Za u ber) +1 krug, 14. Bo tas (Fin ska, Vi li jams) +1 krug, 15. Bjan ki (Fran cu ska, Ma ru si ja) +1 krug, 16. Pik (Fran cu ska, Ka ter ham) +2 kru ga, 17. [il ton (V. Bri ta ni ja, Ma ru si ja) +2 kru ga, 18. Van der Gar de (Ho lan di ja, Ka ter ham) +2 kru ga. vre me na od lo `e ni dru gi i tre }i deo kva li fi ka ci ja sa su bo te za ne de qu. Za tim je sa mo {est sa ti po sle k v a l i f i k a c i j a usle di la tr ka. Fe tel je do bro vo zio na star tu, ali ni je us peo i da is ko ri sti pol po zi ci ju i po be di. Lo tus i Fe ra ri us pe li su da nad mu dre Red Bul. Sa ma tr ka pro te kla je mir no, uz sa mo ~e ti ri od u sta ja wa, bi lo je do brih ma ne va ra i pre ti ca wa, kao i sjaj nih vo `wi, pr ven stve no Ra i ko ne na, Alon sa i Zu ti la. Sle de }e ne de qe se vo zi Ve li ka na gra da Ma le zi je na sta zi Se pang. G. M.

KUP EVRO PE

Bron za za Dra ga nu To ma {e vi} Srp ska atle ti ~ar ka Dra ga na To ma {e vi} osvo ji la je bron za nu me da qu na Ku pu Evro pe u ba ca wi ma, ko ji se odr `ao u [pa ni ji u Ka ste lo nu. Dra ga na je u tre }oj se ri ji ba ci la disk 61,12 me ta ra. Pr vo me sto osvo ji la je Ne mi ca Na di ne Mi ler re zul ta tom od 66,12 me ta ra, a dru go je za u ze la Fran cu ski wa Ro ber ta Mi }on Me li na sa 61,26 me ta ra.

- U za gre va wu sam ima la pri li~ no du `e hi ce, ne go u tak mi ~e wu, ali sam za do voq na re zul ta tom i osvo je nom me da qom - iz ja vi la je Dra ga na. - Dra ga na je u iz u zet noj ja koj kon ku ren ci ji osvo ji la tre }e me sto, a ovo je do bar po ka za teq za na sta vak se zo ne, u ko joj je ak ce nat dat na Svet sko pr ven stvo u Mo skvi - re kao je Dra ga nin tre ner Da ni lo Kr ti ni}.

NO VAK \O KO VI] O PO RA ZU U POLU FI NA LU IN DI JAN VEL SA

Ni sam ni za slu ìo da po be dim No vak \o ko vi} po ra èn je pr vi put u 2013. go di ni. Po sle se ri je od 22 po be de za re dom, bo qi od we ga u In di jan Vel su bio je Huan Mar tin del Po tro, ko ji je pru ìo iz vr snu igru i za slu è no na pu stio te ren uz dig nu tih ru ku. Ar gen ti nac je iz bo rio pla sman u fi na le sa Na da lom, ujed no se re van {i rav {i No va ku za po raz u po lu fi na lu ATP tu ri ra u Du ba i ju. Srp ski te ni ser je po ra èn u tri se ta (4:6, 6:4, 6:4), ali nije bio previ{e razo~aran neuspehom. - U redu je, to se de{ava u sportu. Jednostavno, nisam uspeo ovog puta. Nisam ni zasluìo da pobedim - rekao je prvi reket sveta. \okovi} je me~ zavr{io s 35 vinera i 40 gre{aka, a Del Potro je imao 25 direktnih poena i 34 neiznu|ene gre{ke. - Kad god sam imao {anse, u drugom ili tre}em setu, ja sam ih propu{tao neiznu|enim gre{kama. Lo{e sam se kretao, ~estitam rivalu - dodao je \okovi}. Nole tako nije uspeo da se ~etvrti put plasira u finale Indijan Velsa, gde je osvajao titule 2008. i 2011. godine. - Del Potro je veliki borac, a meni je nedostajalo koncentracije. Zasluìo je pobedu jer je u va`nim trenucima bio pribraniji i odigrao je prave udarce.S druge strane, ja sam

Novak \okovi}

napravio mnogo gre{aka i u pojedinim trenucima bio sam pasivan na terenu. Nisam koristio bekhend udarce du` linija, kao {to to ina~e radim, a to mi je jedan od najboqih udaraca. Jednostavno, nisam bio na terenu. U redu je, de{ava se. To je sport i ovog puta nisam uspeo - mirno je posle me~a rekao \okovi}