Dnevnik 17.mart 2013.

TEMA „DNEVNIKA”: NAJTE@I POLICIJSKI ZADATAK

DVORCI I LETWIKOVCI VOJVODINE

@ao nam je. Va{eg deteta vi{e nema str. 6

Kulturno blago kao kulisa za horor str. 7

N

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 17. MART 2013. GODINE

GODINA LXXl BROJ 23737 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

„DNEVNIK” SAZNAJE: SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE UPOZORIO NA MUTNU ULOGU AGENCIJE ZA PRIVATIZACIJU U PRODAJI ^UVENE VOJVO\ANSKE ERGELE

INTERVJU NEDEQE

Goranka Mati}

str. 12

^edomir Jovanovi}

Nu`na nam je nova politi~ka {irina

Teofil Pan~i} Oko za boje

TEMA „DNEVNIKA”

Imamo li i mi Grila?

str. 4

Najvi{a temperatura 7 °S

Foto: F. Baki}

Sun~ano

PQA^KA „ZOBNATICE” UZ POMO] VLASTI

„DNEVNIK” U DUBAIJU

Samo je nebo granica

str. 5

VELIKI PQUSKOVI U AUSTRALIJI POKVARILI START F1 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Australija Malezija Kina Bahrein [panija Monako Kanada Britanija Britanija Nema~ka 10 1 0 Ma|arska 11 1 1 Belgija 12 1 2 Italija Italija

Melburn Kuala Lumpur [angaj [akir Barselona Monte Karlo Montreal Silverston Nirburing Budimpe{ta Spa Monca

7

17. mart 24. mart 14. april 21. april 12. maj 26. maj 9. jun 30. jun 7. jul 28. jul 25. avgust 8. septembar

18 18

str. 8

15 1 5 Japan

Marina Bej Jeongam Suzuka

11 9 11 10

1 12 2

6 5

Po~etak sezone u znaku ki{e 17 17

1 15 5

3

16 16

4

Najbr`i svetski karavan krenuo je iz potopqenog Melburna na osmomese~no pute{estvije. pute{estv ije.

19 1 9 Titulu brani Titulu Sebastijan Fetel Fet 13 1 3 Singapur 14 1 4 J. Koreja

8

14 14

str. 25

2 13 13

1 1 16 6 Indija 17 7 Abu Dabi 22. sept 1 1 18 8 SAD 6. okt

13. okt

19 Brazil

Wu Delhi Jas Marina Ostin Sao Paulo

27. okt 3. nov 17. nov 24. nov

2

dnevnik

nedeqa17.mart2013.

CITATI

„

Ni{ta ne}emo u~initi da bismo brzo dobili pregovore zbog ~ega bi nas narod prokliwao ili zbog ~ega bi se i sami kajali {ta smo to u~inili... Nikakvu olako obe}anu brzinu ne}emo sada ispuwavati samo zato {to E{ton u aprilu pi{e izve{taj koji }e u junu razmatrati Savet EU

”

To mi slav Ni ko li}, predsednik Srbije

E{ton: Mo gu} spo ra zum Visoka predstavnica Evropske unije Ketrin E{ton je u Briselu ocenila da premijeri Srbije i Kosova Ivica Da~i} i Ha{im Ta~i mogu posti}i sporazum u dijalogu Beograd-Pri{tina, „ali to zavisi od toga da li }emo na}i re{ewa za neke ozbiqne probleme koje oni imaju„. E{ton je, govore}i na Briselskom forumu koji okupqa istaknute politi~ke li~nosti Evrope i Amerike, naglasila da je ovih dana u Pri{tini i Beogradu razgovarala s tamo{wim ~elnicima vlasti i prvacima opozicionih politi~kih stranka i podvukla da smatra da „me|u wima postoji istinska voqa da se to ostvari„.

Visoka predstavnica EU je izjavila da u sklopu dijaloga BeogradPri{tina „namerno malo javno govori„ zato {to, kako je to ona ocenila, „mediji u Pri{tini i Beogradu na svoj na~in tuma~e ono {to ja ka`em„. Ona je dijalog Beograd-Pri{tina svrstala me|u kqu~ne aktivnosti u sklopu zajedni~ke spoqne i bezbednosne politike EU.

^a nak: Pi ta we Voj vo di ne i NIS-a redsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad ^anak izjavio je da je pravo vreme za raspravqawe pitawa Vojvodine, i to “bez hipoteke i tapije Kosova”.

Ocewuju}i da je Vojvodina u velikom problemu i u defanzivi kada je re~ o wenom statusu, ^anak je, na izbornoj konferenciji Gradske organizacije LSV Novog Sada, kazao da ta stranka mora tu defanzivu da “preokrene u kontranapad, jer sada je vreme da se postave pitawa”. On je rekao da je od 80-ih godina pro{log veka, pa i ranije, Vojvodina bila u situaciji da za sebe ne{to uradi, ali se to nije moglo “da se na Kosovu ne bi ne{to dogodilo”, i upitao “kada }emo mi do}i na red da mi raspravi-

P

mo pitawe Vojvodine, bez hipoteke i tapije Kosova”. ^anak je rekao da, ako se aktuelna Vlada Srbije bavi borbom protiv korupci-

Kra vi} na ~e lu GO LSV Za predsednika LSV u Novom Sadu ju~e je izabran Aleksandar Kravi}. Za wega je glasala velika ve}ina od ukupno 209 delegata 14. redovne izborne skup{tine novosadskih liga{a. je, kriminala i kriminalnih privatizacija, “za{to se nikad ne spomiwe pitawe najkriminalnije privatizacije a to je privatizacija NIS-a”.

Stan dard: Isto rij ski do go vor Beograd i Pri{tina su se ve} odavno dogovorili tako da je na dohvat ruke sporazum sli~an nema~ko-nema~kom dogovoru, ocewuje be~ki dnevnik Standard. [efica evropske diplomatije Ketrin E{ton se nada da }e u}i u istoriju naporno izra|enim dogovorom, kada se 20. marta budu ponovo sastali Ivica Da~i} i Ha{im Ta~i, isti~e list. „Sporazum o normalizaciji odnosa predvi|a u idealnom slu~aju da Kosovo prihvati uspostavqawe zajednice srpskih op{tina, koja treba da omogu}i zajedni~ko izvr{avawe pojedinih ili svih dobijenih nadle`nosti. Zajednica, me|utim, ne}e dobiti parlament niti pravni sistem. Mo`e ispoqiti `eqe za postavqewima u policiji i pravosu|u, ali izvr{ne vlasti za sever su pod Pri{tinom”, objasnio je neimenovani dugogodi{wi diplomata dnevniku.

Da ~i}: Jug ne sme na dno Nastavak siroma{ewa i depopulizacije juga Srbije mo`e imati katastrofalne posledice, izjavio je u Ni{u premijer Srbije Ivica Da~i} i naglasio da je za Vladu ekonomska obnova i razvoj tog dela zemqe jedan od strate{kih prioriteta. Nema jake Srbije ako je wen jug nerazvijen, naglasio je Da~i} i dodao da je neophodno da svih pet okruga juga Srbije defini{u zajedni~ke interese i predloge i da ih realizuju uz pomo} Vlade. Pomiwu}i pora`avaju}e statisti~ke podatke o demografiji i ekonomiji juga Srbije, Da~i} je poru~io da se vi{e ne mo`e dozvoliti da strate{ki najzna~ajniji deo zemqe bude na dnu dru{tvenog i ekonomskog razvoja.

SAN DA RA [KO VI] IVI] UPO ZO RI LA DA KQU^ NA PI TA wA

Vlast kli zi ka pri zna wu D

menu smo imali nekoliko rundi ne mo`emo da dozvolimo „ra{opregovora, a da nismo imali ni jemonijadu” – upozorila je Sanda dan izve{taj.

Ra{kovi} Ivi}.

Sagovornica „Dnevnika” objaPo wenim re~i, „bilo bi jako {wava da je za DSS potpuno pogrelepo da je na{ politi~ki vrh imao {no {to na{a delegacija u Brisel toliko pristojnosti i hrabrosti ide prakti~no samo na konsultacida se obrati narodnim poslanicije, kako bi se upoznala sa stavovima, koji su ipak predstavnici nama Ketrin E{ton i Pri{tine, a roda, i da im podnesu izve{taj o onda se vra}a praznih aktuelnim de{aka. {avawima u „Sve me podse}a na pre go vo ri ma – [to je jo{ prosa Pri{timirnu reintegraciju blemati~nije, odlaze nom. kod te iste Ketrin sremsko-barawske – S druge E{ton sa idejom da je oblasti” strane, misliosnovni ciq Srbije la sam da niulazak u EU a ne o~ukada ne}u Ha{ima Ta~ija da vawe dr`avnih interesa, odnouzmem za pozitivan primer, ali sno teritorijalnog integriteta on izlazi redovno pred svoje poi suvereniteta. I ne samo to, neslanike i obave{tava ih o tome go je u samom sadr`aju pregovora {ta se de{ava u Briselu. Mi to, ve} neko vreme potpuno zaborame|utim, nismo do`iveli jo{ od vqena re~enica da }e se „poliizglasavawa kosovske rezolucije ti~ka elita boriti za o~uvawe 13. januara ove godine. U me|uvreteritorijalnog integriteta Srbije na Kosovu”.

Sanda Ra{kovi} Ivi} ne spori „brigu o narodu”, naprotiv, ali Ni ka kva ko rist od Hr vat ske u EU upozorava da taj narod ne zna gde }e Ulazak Hrvatske u EU ne}e pomo}i statusu Srba u Hrvatskoj, tvrdi `iveti i ko }e biti vlasnik instiSanda ra{kovi} Ivi}, obja{wavaju}i da je zvani~ni Zagreb ve} uspeo tucija za koje se dr`ava bori. da „izvrda poglavqe 23, koje se ti~e prava Srba”, iako je to jedan od – Pozdravqam borbu za instiuslov za pridru`ewe Uniji. tucije, ali bih volela da te srp– Jednom kada Hrvatska u|u u EU, Srbi }e mo}i samo da Zagrebu isske institucije budu institucije dr`ave Srbije, a ne srpske inpostavqaju spiskove lepih `eqa – ka`e Sandra Ra{kovi} Ivi}. – Drustitucije koje mene neodoqivo go, mislim da ulazak Hrvatske ne zna~i ne{to naro~ito ni za region, podse}aju na onu mirnu reinteodnosno da ne predstavqa olak{avaju}i faktor. Uostalom, i s ulaskom graciju sremsko-barawske oblaHrvatske u EU ostaje niz otvorenih pitawa. Recimo, imamo otvoreno sti u Hrvatskoj. Drugim re~ima, pitawe gra|ana Republike Hrvatske kojih je 8 odsto, a nalaze se u Srbila bih ovim pregovorima zabiji. Re~ je o Srbima koji su u nekoliko talasa bili isterani iz Hrvatdovoqna kada bi se na{a poliske, wihovim stanarskim pravima, uni{tenoj imovini, nepovezanom ti~ka elita borila za prava Srradnom sta`u, maksimalnoj diskriminaciji... A imamo i tako|e veoma ba u Hrvatskoj, koja je suverena veliki problem granica na Dunavu. Uostalom, bili smo svedoci sli~dr`ava. Ali po{to je Kosovo ne gu`ve izme|u Hrvatske i Slovenije, suseda ~iji odnosi nisu odlikona{a teritorija, ova borba za vani za|evicama i strastima. A upravo to odlikuje odnose Srbije i Hrovakve institucije je ne{to {to vatske i Srba i Hrvata. mene ne zadovoqava.

emokratska stranka Srbije ne podr`ava ovakav na~in pregovora po pitawu Kosova i Metohije, gde mo`emo primetiti da se neka kqu~na pitawa ’gube u prevodu’“, ka`e za „Dnevnik” Sanda Ra{kovi} Ivi}, narodna poslanica DSS-a. Ona daqe obja{wava da je DSS ve} nebrojeno puta ukazivala na to da pregovori s Pri{tinom treba da se vode pod okriqem Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija.

– Kada se pregovori vode u UN, imate druga~iji sistem i ne mo`e da do|e do ovakve situacije po modelu „izgubqeni u prevodu”. Jer, tu ne samo da imamo taj „gubitak u prevodu” izme|u srpske i albanske strane, nego ga imamo i me|u samim akterima sa srpske strane, poput predsednika i premijera Srbije. Svi smo gledali film „Ra{omon”, ali je situacija u kojoj smo toliko te{ka da mi sebi

PO OCE NI PRO FE SO RA STE VA NA LI LI ]A, USTAV NE PRO mE NE NE mI NOV NE PO OKON ^A wU DI JA LO GA S PRI [TI NOm

Sla ba vaj da od {min ka wa

GODI[WICA POGROMA

Ni ko se ni je vra tio redsednik Vlade Srbije Ivica Da~i} izjavio je povodom devete godi{wice martovskog pogroma na Kosovu, da je to doga|aj koji se mora ~uvati u se}awu, pogotovo zato {to se zlo~in nad Srbima i srpskom kulturnom ba{tinom dogodio u prisustvu me|unarodnih snaga.

“To treba da bude pouka da me|unarodne snage moraju da garantuju mir i bezbednost za sve `iteqe KiM kako se to ne bi ponovilo u budu}nosti”, rekao je Da~i} novinarima u Ni{u. Prema wegovim re~ima, potrebne su ~vrste me|unarodne garancije za bezbednost Srba na Kosovu, kao {to su te garancije potrebne i u dijalogu Beograda i Pri{tine.

Di rek tor Kan ce la ri je za KiM Aleksandar Vulin izjavio je da zlo~in koji se ne kazni uvek preti da se ponovi.

Vulin je, u izjavi Tanjugu, kazao da je martovsko nasiqe nad Srbima koje se dogodilo pre devet godina, posledwi pogrom u Evropi, i istakao da pravda ne zastareva i da potreba i `eqa za pravdom sigurno ne}e pro}i. “Devet godina je pro{lo od posledweg pogroma i ba{ niko nije odgovarao. Ho}emo da podsetimo na to i ho}emo da tra`imo da ve} jednom ~ujemo imena, ~ujemo ko je odgovoran za sve ono {to se desilo, da vidimo kako mo`emo do}i do pravde”, istako je Vulin. Vulin je podsetio da je u martovskom pogromu proterano oko 4.000 Srba sa svojih ogwi{ta, i da je etni~ki o~i{}eno {est gradova i deset sela, u kojima danas nema nijednog Srbina, jer se niko nije vratio.

P

z skepticizam premijera Ivice Da~i}a i naprasni optimizam predsednika dr`ave Tomislava Nikoli}a, koji prate proces pregovora izme|u Beograda i Pri{tine, ishod tog dijaloga }e, po svemu sude}i, u velikoj meri odlu~ivati i o nekim drugim procesima u Srbiji. A pre svega o reformi ustavnog sistema.

Jer, da li }e Srbija u}i u ustavne promene i pre nego {to to danas mnogi o~ekuju, prema nekim ocenama, u mnogome zavisi upravo od rezulatata ovog dijaloga.

Uostalom, i pojedini dr`avni zvani~nici izneli su u javnost takve nagove{taje, ali bez konkretnih nazanaka o tome da li }e ustavne reforme biti ograni~ene samo na pitawe Kosova, ili }e one biti mnogo {ire.

Naime, za ne{to vi{e od {est godina, koliko je na snazi aktuelni Ustav Srbije, najvi{i pravni akt je bio predmet brojnih kritika stru~ne i delom poli-

U

„Sa stru~nog aspekta, boqe bi bilo da se u|e u ustavnu reformu u celini, nego da se popravqaju samo neki delovi Ustava. Imamo haoti~nu situaciju u pravosu|u, nejasnu poziciju autonomije Vojvodine...”

ti~ke javnosti po brojnim pitawima, me|u kojima je i status AP Vojvodine.

Predsednik udru`ewa „Pravnici za demokratiju” i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Stevan Lili} ocenio je u izjavi za „Dnevnik” da su ustavne promene neminovne ukoliko se pregovori izme|u Beograda i Pri{tine, koji su u zavr{noj fazi, okon~aju na prihvatqiv na~in za sve zainteresovane strane.

– Pitawe ustavne reforme, u tom slu~aju, otvara se i u odnosu na ceo Ustav, koji po svom sadr`aju nije odgovarao realnom stawu stvari u raznim oblastima, a posebno u odnosu na Kosovo. A to zna~i da }e se verovatno u bli`oj budu}nosti pristupiti promeni Ustava, koja je, ina~e, najavqivana i od strane dela dr`avnih zvani~nika, ali i eksperata – kazao nam je Lili}.

Po wegovoj oceni, u tom }e slu~aju sigurno jedno od pitawa biti i odnos prema autonomnim pokrajinama, a posebno prema KiM, ali i, kako je dodao, i u odnosu na status AP Vojvodine, „gde tako|e imamo otvoreno pitawe, koje nije u direktnoj vezi s pitawem Kosova”.

– Kakvo }e re{ewe biti, te{ko je sad proceniti.

Va`no je to da se mora u}i u veoma ozbiqnu i temeqnu javnu raspravu, koja nam je jako nedostajala u prethodnom periodu. Jer, jedino tako mogu da se defini{u razli~ita pitawa, a posebno pitawa odnosa Beograda i Pri{tine – naveo je sagovornik „Dnevnika”.

Profesor Lili} ka`e da je, s druge strane, mogu}e da se u vrhu vlasti razmi{qa i o opciji usvajawa ustavnog zakona ili ustavne deklaracije, kojima bi se posebno regulisali odnosi izme|u Beograda i Pri{tine. On, me|utim, procewuje da bi bilo mnogo boqe da ustavna promena bude celovita, nego da se ide na delimi~ne izmene najvi{eg pravnog akta. To ipak, primetio je, zavisi iskqu~ivo od politi~ke voqe.

– Sa stru~nog aspekta, boqe bi bilo da se u|e u ustavnu reformu u celini, nego da se popravqaju samo neki delovi Ustava. Ne sme se zaboraviti da imamo haoti~nu situaciju i u pravosu|u, da imamo nejasnu poziciju autonomije Vojvodine, da imamo probleme sa lokalnim samoupravama i wihovim statusom... Zato bi bilo mnogo racionalnije da se reformi{e ceo ustavni akt, nego samo wegovi pojedini delovi. Ali, to je politi~ka odluka, a ne ekspertska.

Na{ sagovornik je, me|utim, podsetio i na ~iwenicu da smo u pro{losti „imali puno politi~kih odluka koje nisu bile ekspertske, ali su na`alost dale veoma negativne rezultate, {to nas je skupo ko{talo”.

– Boqe je spre~iti, nego le~iti. Ali, vide}emo kako }e se kretati taj proces – zakqu~io je prof. dr Stevan Lili}. n Bran ka Dra go vi} Sa vi}

I U VOJ VO DI NI SU SE IZ LI ZA LE KAR TE

Nu `na nam politi~ka n Pi {e: ^e da Jo va no vi} a izborima pro{log maja se desio zemqotres. Nemojmo da dozvolimo da pokrenute podzemne vode tiho potope i udave Vojvodinu.

Iluzija polovi~nih re{ewa, nedovr{ene autonomije, trulog partijskog dogovora koji Vojvodinu ~uva u relativnom politi~kom miru i defanzivi, okon~ana je lomom na politi~koj sceni Srbije. Deceniju gra|eni mit nedirawa je gotov.

Posledwi je trenutak za reorganizaciju, novi koncept, sve`i pristup i druga~ije odnose.

Vojvodina se ne mo`e ni za{tititi ni razviti u okvirima sebe same i svoje stati~ne politi~ke scene. Malo je to za potencijale koji postoje u Vojvodini, mnogo vi{e u qudima nego u postoje}oj infrastrukturi stranaka, ukqu~uju}i i LDP. Ne mo`e vi{e da se igra kartama podeqenim pre vi{e od 20 godina. Izlizale su se. Postoji opasnost da se tako izli`e i pri~a o vojvo|anskoj autonomiji. LDP to svakako ne}e dopustiti, ali malo je jedna stranka za tu borbu.

Pozivam vojvo|anske politi~are da shvate o~igledno.

Kqu~na takti~ka ta~ka borbe je oko toga da li }e poku{aji za{tite Vojvodine biti limitirani na natezawe za procente u nemogu}em Ustavu Srbije ili }emo napraviti politi~ki uragan koji }e iz Vojvodine probiti katastarske me|e nadomak Beograda, administrativne ili re~ne utvrde, i preplaviti celu Srbiju.

N

Srbiju ~eka brza ustavna i zakonska promena izazvana neminovnim odustajawem od decenijskog lagawa oko Kosova, zbog koje je sada{wi Ustav usvojen brutalnom kra|om i nametnut Vojvodini. U toj promeni Vojvodina mo`e biti ili pobednik ili te`ak gubitnik.

Dok se javnost anestezira, a kosovski poraz maskira pri~om o izvr{nim ovla{}ewima zajednice srpskih op{tina na Kosovu, Vojvodina ostaje obezvla{}ena zajednica 45 gradova i op{tina. Ako se neko pretvara da ne vidi da }e vlast verovatno kompenzaciju za to {to vi{e ne mo`e da la`e oko Kosova prona}i u novom ga`ewu Vojvodine, LDP to sigurno ne}e raditi.

LDP je, kao mlada stranka, od osnivawa na neki na~in po{tovala nasle|ene partijske odnose i arhitekturu Vojvodine. Druge proevropske stranke, sa pozicijama osvojenim dugogodi{wim postojawem, imale su priliku da urade ono za {ta su od Vojvo|ana godinama dobijali izbornu podr{ku.

dnevnik

nedeqa17.mart2013.

O KiM NE BI SME LA DA SE „IZ GU BE U PRE VO DU”

KARMA KOMA

po sred nom Ko so va

Ra{kovi}eva je jo{ jednom ponovila da pa ra lel ne in sti tu ci je, o kojima se toliko pri~a, nikako ne mogu biti institucije Srbije, kada je Kosovo dr`avna teritorija Srbije...

– Sever Kosova je potpuno integrisan u sistem Srbije u zdravstvu, {kolstvu, sudstvu... I priznajem da sam veoma sumwi~ava kada vidim da se to sudstvo izvla~i iz sistema Srbije i ubacuje u neke takozvane srpske institucije koje su deo kosovskog sistema. Jer to je posredno priznawe Kosova.

P

Ona podse}a da je SNS je imao druga~iju vizuju po pitawu re{avawa kosovskog ~vora i sagledavawa situacije na Kosovu i Metohiji, odnosno da je ta vizija bila sli~na DSS-ovoj - dok nije do{ao na vlast.

– Ipak, po pitawu KiM najmawe promena vidim kod predsednika Srbije Tomislava Nikoli}a. Me|utim, imam utisak da on popu{ta pod odre|enim pritiscima, a sve da bi se postiglo neko dr`avno jedinstvo. Ali to nije dobro, jer predsednik se zakleo da }e ~uvati teritorijarni integritet Srbije, da ne}e mewati Ustav, a mogu}i rezultati ovih pregovora upravo impliciraju potrebu za mewawem Ustava.

Na{a sagovornica daqe obja{wava da stav Vojislava Ko{tunice o „zamrzavawu kosovskog pitawa”, zapravo ne zna~i da se na tom poqu ne radi ni{ta, nego da se ne radi ni{ta na kona~nom re{ewu statusa Kosova.

– To zna~i da bi institucije Srbije trebalo da u|u u one delove Kosova gde sada nisu prisutne u adekvatnoj meri, a na me|unarodnom planu bi trebalo „gurati” razgovore o KiM iskqu~ivo u okviru Saveta bezbednosti.

Sanda Ra{kovi} Ivi} jo{ jednom je istakla stav DSS-a da ulazak u Evropsku uniju nije dobro re{ewe za Srbiju.

– Interes Srbije nije da izgubi Kosovo, jer Kosovo nije samo kolevka na{eg indentiteta, nego i srpski Sibir. Na Kosovu se nalazi 75 odsto rudnog bogatstva i fosilnih ruda. Nalazi{ta su tamo svih metali~nih ruda, poput germanijuma, bez kojeg ne mo`ete da napravite kompjuter. Uostalom, jo{ u vreme Vlade Vojislava Ko{tunice razni ameri~ki zvani~nici vr{ili su pritisak `ele}i da ba{ oni dobiju koncesije na odre|ene rudnike. Nije neobi~no ni {to Vesli Klark, koji je predvodio bombardovawe Jugoslavije, danas „merka” Trep~u ne bi li do{qao do olova, cinka, srebra i zlata. To su sve stvari koje su vrlo zna~ajne i od velikog interesa. A dr`ava Srbija je svega toga vlasnik i zato se odre|eni me|unarodni krugovi tako uporno i zala`u za nezavisnost Kosova i insistiraju da Beograda tu navodnu nezavisnost prihvati - da bi se domogli na{eg bogatstava. n San dra Ir {e vi}

To se, na`alost, nije dogodilo iz najrazli~itijih razloga.

Sada je mawe va`no da li ima opravdawa. Sasvim je jasno da se mora stvoriti nova i efikasnija politi~ka platforma i organizacija koja }e za{titi Vojvodinu, osloboditi wene zarobqene potencijale i iskoristiti {ansu koja jo{ postoji.

Da li govorim o strana~kim koalicijama LDP sa drugim strankama? Ne nu`no. Koali-

garant ekonomskih i politi~kih odnosa i potencijala same Vojvodine? Naravno, to za LDP nikada nije bilo sporno. Ali, to nije dovoqno. Bez revolucionarne promene politi~kih odnosa ostvarene mirnim sredstvima u celoj Srbiji tako ne{to je ve~ito osu|eno na marginalni politi~ki projekat.

Zovite budu}i polo`aj Vojvodine ili politi~ki blok koji treba da se stvori kako ho}e-

Obi~ ne ko a li ci je su, bez no ve za jed ni~ ke po li ti ke, osu |e ne na ras pra ve oko pro ce na ta i me |u par tij ski fol klor ko ji ner vi ra gra |a ne i pri ka zu je nas kao se bi~ ne tr go va~ ke put ni ke u po li ti ci cije su najjednostavnije ali i re{ewe koje samo po sebi ne garantuje ni{ta novo. Obi~ne koalicije su, bez nove zajedni~ke politike, osu|ene na rasprave oko procenata i me|upartijski folklor koji nervira gra|ane i prikazuje nas kao sebi~ne trgova~ke putnike u politici.

Govorim o politi~kom bloku koji se ne mora u svemu slagati, ali kojim mo`emo probati da Vojvodini ponudimo vi{e od par sednica pokrajinske Skup{tine godi{we, davqewa u nadle`nostima koje vlast u Beogradu u svakom momentu mo`e da ukrade ili obesmisli, samozadovoqstva pokrajinskog izbornog zakona koji ne}e jo{ dugo garantovati komotnu ve}inu bez su{tinske vlasti i prilike da vodi Vojvodinu i uti~e na politi~ku scenu cele Srbije.

Zakonodavna, izvr{na i sudska vlast koja ne}e biti tabla na sudu, nego efikasan pravni

te. Za LDP to nije presudno.

Va`no je da budemo racionalni i poku{amo da to uradimo. Mi smo ono {to trenutno radimo nazvali platformom za evropsku Vojvodinu, ali je re~ o radnom nazivu dokumenta koji bi mogao da nas okupi.

Pravi}emo odmah posle toga nove regionalne centre stranke u Subotici, Somboru, Novom Sadu, Zrewaninu, Vr{cu, Kikindi, Pan~evu, svuda gde mo`emo. To ne mo`e biti sve. Za tu politiku potrebno je vi{e od stranke koja se razvija. Potrebna je nova {irina.

I tu ne mislim samo na stranke, mo`da i najmawe na wih.

Mislim na Vojvo|anke i Vojvo|ane, na one koji u javnom, kulturnom, privrednom i dru{tvenom `ivotu Vojvodine ne{to zna~e, a sada ~ame izme|u be`ivotnih dilema nametnutih „borbom“ za promil vi{e ili mawe u buxetu. (autor je li der LDP-a)

Oko za bo je

la vo mo re, be le vi le, cr ve ni nom me mo ran du mu gra da Pan ~e va „uti - li da uva le bo dru go vi“. Ova ko gla si iz van re snut grb gra da ko ji ni je u skla du s ~la - je hr vat skog dan afo ri zam Vla di mi ra Bu la nom 5. grad skog sta tu ta“. Tu je skan da - gr ba da kle cr to vi }a Vi ba iz vre me na zre le Ju go lo znu stvar ot kri la lo kal na {tam pa a ve no-be lo-pla ve, ume sto pla vo-be losla vi je i zre log so ci ja li zma – ba{ ne on da se ja vio isto ta ko lo kal ni DSS cr ve nih ka kve je di no pri sto je i pri li gde sa onog sta di ju ma zre wa ko je je po da za pre ti grad skoj vla sti (u ko joj i ~e Na {em ne bu i Na {em tlu i Na {oj ~i wa lo da pre la zi u ne po vrat no tru sam su de lu je) gro mom i pa klom ako se re ci i Na {em sve mu uop {te, a i po je qe we. Afo ri zam ko ji sa dr `i uzo rak ta bru ka pod hit no ne is pra vi, i ta ko di na~ no... du ha jed nog vre me na kao da ga je sa ~u se ski ne qa ga sa obra za po {te nih Pan Pre ko ju go di nu, ka da je be o grad ski vao u ne ka kvoj fla {i ci, do bro je za pe ~e va ca. A {ta je to ta ko stra {no na GSP tre ba lo da na ba vi no ve tram va je ~a tio i pre neo u dru go vre me gde smo tom gr bu-ne gr bu gra da Pan ~e va, pi ta u igri su bi li i oni za gre ba~ kog pro iz je sa da otvo ri li pa pro u ~a va mo auten se una pred stre pe }i ~i ta lac? Sad }u vo |a ~a, le pi i udob ni, usu dio bih se ti ~an ukus i mi ris, sve ~u de }i se. vam opi sa ti: go re je ne bo, do le je ne ka - re }i iz sop stve nog put ni~ kog is ku Evo se ta ko i ja ~u dim ali ne Vi bu kva tvr |a va a po red we, u „dnu“ gr ba, stva. Ipak, po be dio je dru gi pro iz vo ni ti tom vre me nu, ne go pro me ni |a~, i mo `da je to bi lo i u re du, u ~i ta wu ko je nam do no si dru ga ko zna, ali se }am se do bro da se Bog te ve se lio, {ta ti je ~i ji kon tekst. Ume sto alu zi ja na mr tvo-ozbiq no pi sa lo pro tiv „cr ve nu bur `o a zi ju“ me ni sa da „Kon ~a re vih“ vo zi la i ka ko ti snaj per ska pro nic qi vost upa da u o~i ne {to dru go: taj ras - Pa tri ot skog Vi da! Ko je to ga li {en, hr vat ski tram va ji, kad im se po red bo ja u Vi bo voj re ~e ni ci, spre da za gle da{ u {o fer {ajb taj kao da ni {ta’ ni ne vi di ko ji alu di ra na bo je ju go slo ven nu, sim bo li zu ju ve li ko la ti ni~ ske za sta ve na pla vu be lu i cr ve no slo vo U, {to zna mo {ta zna nu, na taj tri ko lor ko ji je u ra znim `u bo ri re ka – Du nav li je, Ta mi{ li je, ~i... Bog te ve se lio, {ta ti je snaj per kom bi na ci ja ma ozna ~a vao i bo je ve }i gr bo a u tor to ni je pre ci zi rao. Ne bo je ska pro nic qi vost Pa tri ot skog Vi da! ne na {ih re pu bli ka. Pre klaw ski sneg bo je cr ve ne, tvr |a va pa be le do ~im je Ko je to ga li {en, taj kao da ni {ta ni sve u sve mu, ali eto uvek se na |e onih re ka bo je pla ve. Pan ~e va~ ki DSS sma - ne vi di. Da sam zu rio u taj tram vaj jo{ ko ji pam te a bog me i iz vor no zna ~e we tra da je to skan da lo zno jer da tre ba sto go di na slo vo U mi ne bi pa lo na pa mo `e da iz mu ti ra u ne za mi sli vim da bu de obr nu to, na i me, ne bo ima bi ti met, kao {to ni u ras po re du bo ja sa prav ci ma, kon ven ci o nal no gra |e nom pla vo a re ka cr ve na. Pa do bro, re zo nu - pan ~e va~ kog gr ba ne bih pre po znao „hr umu sa svim ne po jam nim. jem ja, bo qe je sva ka ko kad je ne bo pla - vat ski grb“, ni da mi je po nu |e no mi Jed nu sam ta kvu mu ta ci ju pro na {ao vo, ma da opet mo `e bi ti i cr ven ka - lion do la ra za od go net ku, ali bi }e da pre ne ki dan u no vi na ma, i tri pu ta sto, ni je to ni {ta neo bi~ no u li kov no - je to za to {to sam ne po sve }en Taj nom sam se vra }ao na to {ti vo ne bih li sti, do ~im re ka u cr ve noj bo ji ni ka ko ko ju do bi ja te u~la we wem u DSS, ka da ne gde ot krio trag pod va le, ta~ ni je ne - ne mo `e ima ti do bru sim bo li ku, ne go vam se ob no} otvo ri tre }e, ne dre ma ke sprd we od one pr vo a pril ske sor te. ne ka ko mi ri {e na re ku kr vi ili ta ko no oko za An ti srp ske Za ve re pa vi di Jer tog i sa mo tog da na u go di ni, zna - ne ku mor bid nost. te i ono {to je obi~ nim smrt ni ci ma no je, le gi tim no je i is pa sti bu da la i Ali sve u sve mu, za {to je to uop {te ne do stup no. Ma da da ka ko, ozbiq no go na pra vi ti dru go ga bu da lom. Pr vi je va `no i ko ga za to sve za jed no bri ga, u vo re }i, i ni je nu `no bi ti ~lan tog ser april bli zu, evo sa mo {to ni je ali Pan ~e vu ili iz van we ga? E, tu smo vas kla da bi se vi de le ne vi dqi ve stva ri ipak je jo{ mart, ~ak je i Ba ba Mar ta ~e ka li, ka `u va zda bud ni DSS-ov ci: i da bi se ose ti lo sna `no pri su stvo po ka za la svo je kob ne ~a ri, pa }e bi ti ova kav ras po red bo ja, na i me cr ve no- ne po sto je }eg: ima to ga i dru gde ma da da ipak ni je pr vo a pril ska uj dur ma ne - be lo-pla vi, za pra vo je hr vat ski, pa vi opet, hm, i ne ba{ ta ko ja ko da le ko od go da je to {to sam pro ~i tao sa svim sad vi di te! U pi ta wu je jed na ta ko re }i te adre se. ozbiq na stvar, ili bar ono li ko di ver zi ja... I za to ta ne vi |e na bru ka Da je sme {no – sme {no je, na jed nom ozbiq na ko li ko je ozbiq no sta we onih ima {to pre da se is pra vi, a mo `da – ni vou. Na dru gom, pak, sve ovo ve} od ko ji su u wu in vol vi ra ni. A da je kon tam ja kon ta ju }i {ta kon ta ju ti vi {e du go tra je i od vi {e nas ko {ta, ozbiq no – bog me, ozbiq no je. Alar - kon ta ju }i umo vi – ima me sta i utvr |i - pa se i sme {no odav no pre tvo ri lo u mant no, re kao bih, ako se smem igra ti va wu za kon ske od go vor no sti Ne po zna - stra {no, i ne po pu {ta, ni ka ko ne po di jag no sti ~a ra u jed noj jav noj stva ri. tih Po ~i ni la ca... Ko ji su po {te nom pu {ta. n Te o fil Pan ~i} Elem, no vi ne pi {u ka ko je na zva ni~ - srp skom gra du Pan ~e vu na kvar no hte -

INTERVJU

PO DE QE NE PRE DVE DE CE NI JE

je nova {irina

3

JEL KO KA CIN, IZ VE STI LAC EVROP SKOG PAR LA MEN TA ZA SR BI JU

Bri sel ne ma fa vo ri ta ovonedeqne ezultati „{atl diplomatije” baronice Ketrin E{ton jo{ uvek nisu vidqivi, ali ima nasluta da je dogovor Beograda i Pri{tine o zajednici srpskih op{tina ipak blizu. I daqe su, me|utim, problem odre|ene nadle`nosti, jer Ha{im Ta~i ne odustaje od stava da se ne mo`e iza}i van okvira kosovskog ustava i tamo{wih zakona, te da je, {to se ti~e unutra{weg ure|ewa samog Kosova, „Pri{tina ve} dovoqno u~inila prihvataju}i plan Martija Ahtisaarija”?

– Prostora za kompromis, odnosno druga re{ewa, uvek ima – tvrdi za „Dnevnik” Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. – Proces usagla{avawa stavova oko kona~nih nadle`nosti zajednice srpskih op{tina je i daqe u toku i ja verujem da }e biti postignut dogovor. Ketrin E{ton je potpuno posve}ena pronala`ewu re{ewa, {to svima uliva poverewe da }e EU kao medijator uspeti da pribli`i stavove Beograda i Pri{tine. Ina~e, oduvek sam smatrao da Ahtisarijev plan predstavqa odli~nu osnovu za ure|ewe Kosova i prava mawina i neki wegovi elementi }e sigurno biti ukqu~eni i u usagla{eno re{ewe. l Vi ste u vi {e na vra ta po hva li li no vu srp sku vlast zbog ko o pe ra tiv no sti, ali sve je o~i gled ni je da ta ko o pe ra tiv nost, bar re to ri~ ki, ima svo je gra ni ce... Ne pri te ru je li se Be o grad su vi {e uza zid dok se isto vre me no Ta ~i ju osta vqa do sta ma ne var skog pro sto ra?

– Ne sla`em se s va{om ocenom.

Nijedna stana nije favorizovana u dijalogu i EU nastupa kao neutralni, ali zainteresovani medijator.

Tema dijaloga je normalizacija odnosa izme|u Beograda i Pri{tine, ~ije bi se posledice osetile u {irom regionu, {to podrazumeva kooperativnost obe strane.

Ako pri~amo o severu Kosova, ambicije Srbije su makar do skora ukqu~ivale mogu}nost po-

R

Ne }e bi ti „vi {e od ni {ta, ma we od da tu ma” l Mo `e li se za i sta do go di ti da na sa mi tu u ju nu evrop ski li de ri za Sr bi ju pro na |u ne ko re {e we po mo de lu „vi {e od ni {ta, a ma we od da tu ma”?

– Evropski savet je u svojim zakqu~cima iz decembra 2012. godine jasno i konkretno izlo`io uslove koje Srbija treba da ispuni kako bi do{la upravo do otvarawa pregovora o ~lanstvu. Mawe od toga nije ciq ni Srbije, ali ni same Evropske unije. Jer, EU se obavezala na samitu u Solunu 2003. da je ~lanstvo u Uniji otvoreno i za sve zemqe Zapadnog Balkana kad god one ispune sve uslove i kopenha{ke kriterijume. dele Kosova, {to je apsolutno neprihvatqivo, prvo zato {to bi otvorilo Pandorinu kutiju novih zahteva za podelu dr`ava na Zapadnom Balkanu i {ire, a potom i zato {to je Kosovo definisano kao politi~ka, geografska, istorijska, pa i ekonomska celina.

U tom smislu, jednom delu srpskog javnog mwewa mo`e da deluje kao da je EU tu na strani Kosova, jer se protivi podeli, ali to jednostavno nije ta~no. Evropska unija je sna`no suprotstavqena nacionalizmu XIX veka, koji u dana{wem kontekstu ima katastrofalne posledice po multinacionalna dru-

{tva sredwe i isto~ne Evrope, i zato podela ne dolazi u obzir. Kosovo mo`e i mora da bude multinacionalno, multikulturno i multikonfesionalno dru{tvo svih wenih gra|ana. l Iz Sje di we nih Dr `a va je sti gla ja sna po ru ka da „ne `e le no vu Re pu bli ku Srp sku”, iz Be o- gra da da „Ta ~i na se ver mo `e sa mo s oru` jem”, a sa ju ga Sr bi je da ta mo {wi Al ban ci `e le ista pra va ko ja }e do bi ti i ko sov ski Sr bi... Na slu }u je li sve to no vi kon flikt u re gi o nu?

– Daleko od toga. Tu retoriku, koju ste upravo citirali, vidim pre svega kao zavr{na “seizmi~ka” podrhtavawa nakon potresa koji su se ve} odigrali. Na primer, Da~i}eva izjava je, po meni, usmerena samo srpskoj javnosti, nikada kosovskoj niti Ta~iju li~no. Samim svojim susretima Da~i} i Ta~i su napravili prvi i kqu~an korak napred ka pomirewu i punoj normalizaciji odnosa izme|u Srbije i Kosova. Naravno, jo{ je dug put do toga da Srbija i Kosovo postanu istinski partneri na putu ka EU, ali i to }e se desiti, jer je to u wihovom najboqem interesu. l [ta bi do ne lo even tu al no „za mr za va we” ko sov skog pi ta wa, na ~e mu in si sti ra deo srp ske po li ti~ ke sce ne?

– Pre svega bi izolovalo Srbiju i wenu ekonomiju i onemogu}ilo rast zaposlenosti. Dovelo bi i do zamrzavawa evropskih integracija Srbije, zna~ajnog usporavawa integracija Kosova, pa i ~itavog regiona. Nijedan klub ne `eli da uveze u svoje predvorje nestabilnost, pa ni EU - naro~ito nakon ulaska podeqenog Kipra u Uniju 2004. godine.

Nesre|eni odnosi Srbije i Kosova bi blokirali evropske integracije, ali i va`nije od toga, oni bi stavili crvenu zastavu na Srbiju u o~ima stranih investitora. Ovoga su svesni i gotovo svi srpski i kosovski lideri i zato sam uveren da do „zamrzavawa” ne}e do}i. n Mi roslav Staji}

4

dnevnik

nedeqa17.mart2013.

POLITI^KE STRANKE I EKONOMIJA: ZAOKRET ULEVO

Dr `a va ov de i ni je iza {la iz pri vre de D

emokratska stranka danas }e na svojoj skup- stojite, bilo to za vas dobro ili lo{e, ~iwenica da {tini raspravqati o novim programskim je srpska ekonomija jako podr`avqena trebalo bi da smernicama koje, barem kada je re~ o ekono- bude o~igledna svakom objektivnom posmatra~u – miji, predstavqaju prili~an zaokret u odnosu na obja{wava Tasi} u razgovoru za “Dnevnik”. ono za {ta se ova partija zalagala u prethodnom peOn navodi da u tom smislu ni novi program DS-a riodu. Stranka koju su protivnici optu`ivali za zapravo ne predstavqa nikakvu prekretnicu u odno„neoliberalizam”, prema onome {to je najavio wen su na ono {to se do sada u praksi radilo. predsednik Dragan \ilas, u mnogome }e sa centra – Novi program demokrata je u osnovi isti kao i politi~kog spektra oti}i ulevo – zalaga}e se za dr- stari program DS-a, kao i uglavnom svi ostali pro`avna ulagawa u pojedine sektore kao {to su poqo- grami glavnih politi~kih stranaka. Oni bi da drprivreda i prehrambena i IT industrija, osnivawe `ava i daqe upravqa ekonomijom. Novi programi razvojne i izvozne banke, pa ~ak i za osnivawe novih samo iznalaze nove i kreativne na~ine da to rade, dr`avnih preduze}a. ali su{tina je ista – tvrdi na{ sagovornik.

Ovim programom – maltene ismejanim od strane Jedan od postulata o kojem su gotovo svi ministri pojedinih ekonomista poput dr Stojana Stamenko- ekonomije posledwih 12 godina pri~ali kao o priovi}a, koji je rekao da „kada ~ita predlo`eno ne zna ritetu, jeste stvarawe dobrog ambijenta za poslovada li da se smeje ili da pla~e” – DS ipak nije jedina we u Srbiji. A to podrazumeva, izme|u ostalog, popoliti~ka partija u Srbiji koja je napravila zao- {tovawe privatne svojine, brze i pravi~ne sudske kret. Mla|an Dinki} tako|e se danas zala`e za ve- postupke, lako dobijawe raznih dozvola... Ipak, ~i}u razvojnu ulogu dr`ave u privredi, a predsednik ni se da niko na tome, sem pri~e, maltene ni{ta niSPS-a i premijer Ivica Da~i} govori o potrebi za je uradio, a upravo pomenuta rangirawa Svetske „vidqivom rukom dr`ave” ({to je vaqda parafraza banke i sli~na, upravo nas po tome redovno svrsta„nevidqive ruke tr`i{ta”, koja je osnovni princip vaju na planetarno za~eqe. liberalne ekonomije). Primetno je, dodu{e, da se – Izgleda da to i nisu bili stvarni prioriteti. napredwaci o ovome ne izja{wavaju – zapravo, te- I kada se govorilo o poboq{awu poslovnog ambi{ko ih je ~uti da i{ta pri~aju o ekonomiji. jenta i pokretane inicijative na tu temu, izgleda Ekonomista dr Slavi{a Tasi}, docent Ruske aka- kao da je sve ra|eno forme radi, da bi se ispratili demije za nacionalnu ekonomiju i saradnik Gajdar svetski trendovi i dobio koji politi~ki poen. No, instituta u Moskvi, ka`e da je tu mo`da do{lo do ~ini mi se da nije bilo su{tinskog interesa i entuzaokreta u retorici, ali da dr`azijazma da se stvari promene - nava u Srbiji nikada, pa ni u pretTasi}. „Gra|ani se ovde uzdaju vodi hodnoj deceniji, nije prestala da On pri tome veruje da je jedan u neku budu}u, igra ubedqivo najva`niju ulogu u deo problema u nerazumevawu boqu dr`avu” ekonomiji. Stoga mu, dodaje, nije kqu~ne uloge koju preduzetnijasno o ~emu se to uop{te pri~a {tvo i privatna inicijativa (Slavi{a Tasi}) kada se govori o nekim tr`i{nim igraju u razvoju zemqe. Stoga se u reformama kod nas.

Srbiji najvi{e govori o velikim – Po svim objektivnim pokazateqima i rangira- stranim ulagawima ili projektima koji }e spasiti wima, kakva rade Svetske banke ili Heritix fon- privredu, a zanemaruje se da je ki~ma ekonomije svadacija, Srbija je veoma podr`avqena privreda. Dr- ke zemqe doma}a privredna inicijativa, po~ev od `ava je ~ak i direktno vlasnik u nekoliko kqu~nih malih preduze}a. grana privrede, ima u vlasni{tvu nepotrebna javna – Drugim delom problem su politi~ke interesne preduze}a od telekomunikacija do avio-prevoza, a grupe koje aktivno spre~avaju promene. Recimo, po nije ~ak ni u planu ozbiqnija privatizacija u obla- rangirawu Svetske banke Srbija je tradicionalno stima poput gradskih usluga ili penzionog i zdrav- me|u najgorima po proceduri dobijawa gra|evinstvenog sistema. Na kojoj god ideolo{koj strani da skih dozvola. Komplikovane procedure i mogu}nost arbitrarnog dodeqivawa dozvola pove}avaju mo} lokalnih vlasti, {to zatim stvara korupciju, ali je i veliki izvor profita za pojedince i stranke – ob\ilas: Konkretan plan ja{wava sagovornik „Dnevnika”.

U svakom slu~aju, ekonomske programe politi~kih Pred programsku skup{tinu Demokratske stranaka analiti~ari kod nas ~esto vide kao zbir postranke, wen lider Dragan \ilas poru~io je u pulisti~kih parola, koje zapravo ni ne nude re{ewa intervjuu Tanjugu da DS „ima ideju i plan za izza konkretne probleme koji mu~e srpsku ekonomiju. lazak iz krize”, navode}i da su kqu~ni ekono– Dobro, posao stranaka i jeste da dobiju glasomija i obrazovawe. To je, tvrdi, najkonkretniji ve, pa je doza populizma neophodna. U tom smilu, program napravqen u ovoj zemqi u posledwih kad se ve} bave politikom, nije ni fer kriviti ih 20 godina i wegovo bi sprovo|ewe rezultiralo zbog toga previ{e – navodi dr Slavi{a Tasi}. - U spu{tawem fiskalnog deficita na dva odsto, tom smislu zapravo bi najboqe bilo kada bi kod spoqnotrgovinskog na pet procenata, i otklaglasa~a postojala tra`wa za boqim idejama. Ali wawe dispariteta u energetici. “Izme|u osta~esto imam utisak da ve}i deo bira~kog tela, i polog, smawi}emo poreze i doprinose na plate na red o~igledne vi{edecenijske nesposobnosti dr50 posto da bismo {to vi{e pomogli privredi. `ave, ne tra`i weno povla~ewe iz ekonomije, mePredvideli smo regionalne agrarne politike, dija, obrazovawa i drugih oblasti `ivota, ve} se i a spremni smo i da dr`ava uzme u~e{}a u privedaqe uzdaju u neki budu}u dobru dr`avu, u neke zadi tamo gde ne postoji interes privatnog sektomi{qene, boqe politi~are. ra”, naveo je \ilas. n Vladimir ^vorkov

P

TE M A „DNEV N I K A”: IMA LI PRAVOG

oliti~ari su lopovi! Politika je kurva! Dr`ava pqa~ka gra|ane! Stranke su mafije! Svi su potpla}eni! Novinari su se prodali! Korupcija je jedini na~in da se uspe! Dru{tveni poredak radi protiv naroda a u korist nekoliko pojedinaca! Levi i desni samo su prividno suprotstavqeni, dok ispod stola rade zajedno! Mali obi~an ~ovek je potBepe Grilo ili piratska partija puno nemo}an i zato se mora udru- ra. No, bez obzira na to, bez obzira predstavqaju pre simptome pobune `iti s drugim malim i nemo}nim i na neke wegove ideje sumwivog protiv establi{menta nego {to su i sru{iti ovaj odvratni pore- potencijala, poput one o mogu}em u stawu da zadovoqe potrebe koje povratku lire, o lideru Pokreta dak... su u pozadini te pobune. I budu}i Za ove o{tre, ali svima jasne pet zvezda pozitivno govori ~ak i da neku nezadovoqenu potrebu ne poruke komi~ara \uzepea Grila, Xim O’Nil, vode}i ekonomista prestajemo da ose}amo jer nas, {tapoznatijeg kao Bepe, predvodnika „Goldman Saksa”, koji u Grilu sluvi{e, ona sve ja~e pritiska, mo`ePokreta pet zvezda, glasalo je na ti „vetrove promene”... proteklim parlamentarnim izborima u Italiji ~ak 8,7 miliona qudi! Onih koji su tokom ekonomske krize izgubili posao ili ga nikada nisu ni na{li, kojima je prekipela doma}a politi~ka scena, obele`ena besramnom korupcijom i klijentelizmom, onih koji su izgubili poverewe u dr`avu i wenu administraciju, u politi~ke stranke i sindikate... Zvu~i poznato?

Po re~ima politi~kog analiti~ara Dejana Vuka Stankovi}a, uspeh Bepea Grila nije slu~ajan.

Vi{e je faktora za to „zaslu`no”, poja{wava sagovornik „Dnevnika”, isti~u}i tri najva`nija: duboka i te{ko otklowiva ekonomska kriza; zatim zasi}enost, pa onda i bes gra|ana na politi~ku klasu, na wene privilegije i neodgovornost; i, najzad, uspeh u politi~koj komunikaciji savremenim informacionim tehnologijima.

– Posebno je bitno ista}i da je Bepe Grilo uspeo da frustraciju gra|anstva ukupnim socijalno-ekonomskim i politi~kim okolnostiBepe Grilo: @elim da partije zamene po{teni gra|ani ma pretvori u bunt i protestno mo o~ekivati radikalizaciju bor– Savremeni trenutak politi~glasawe. Naprosto, gra|ani nisu be protiv savremenog politi~kog iz nezadovoqstva upali u rezigna- kog `ivota ti~e se pitawa: kako feudalizma. No, na horizontu se ciju i politi~ku pasivnost, ve} su, iza|i izvan institucionalnih mo`da uka`e i novo re{ewe, neki naprotiv, glasaju}i za Grila, gla- okvira politike? – ukazuje novovid zajedni{tva i udru`ivawa o sadski filozof prof. dr Dragan sali za nekonvencionalnog (ankojem, za sada, ni{ta ne slutimo.

Prole. – To pitawe se name}e ti)politi~ara koji mo`e biti geZbog toga se ne treba pla{iti sve usled potrebe da se visoka politinerator ozbiqnih promena. A s obrazvijenije svesti o krizi polika vrati svome poreklu: ~ovekovoj zirom na to da i ovde va`i pravilo ti~kog, jer mimo we gotovo da i nepotrebi za zajedni~kim osmi{qada “ni{ta ne uspeva kao uspeh”, ako ma svedo~anstava o Grilo zaista stvarnim mo}ima ne{to u~ini „Bez obzira na to {to za pojavu nekog nalik qudske slobode. i pokrene, onVerovatno su da }e to biti Bepeu Grilu postoje u Srbiji op{te politi~ke upravo stoga uz Poohrabrewe i i socijalno-ekonomske pretpostavke, ne treba kret pet zvezda staza druge aktesmetnuti s uma da je politi~ki `ivot ovde li i najve}i italire takvog ili prili~no monopolozivan od strane ’ve~itih’ janski intelektualsli~nog polipoliti~kih aktera, koji se smewuju ci. ^uveni dramatiti~kog pro~ar Dario Fo rekao fila – navona vlasti i u opoziciji” je da nikoga ne treba di Dejan Vuk (Dejan Vuk Stankovi}) da ~udi {to je jedan Stankovi}. „klovn”, kako u poBepe Grilo grdnom smislu deo evropske {tamvawem `ivota. Konkretno ostvase, ina~e, uop{te ne stidi svog kope opisuje Grila, do{ao na ideju da rivawe te potrebe danas iziskuje mi~arskog bekgraunda. Naprotiv, se bavi politikom. „[ta nam je doalternativno re{ewe za nedodiron priznaje da je svoj javni nastup, nela malogra|an{tina koja uzdiqivu poziciju politi~kih organirazne ludorije, pa i seksualno vul`e politi~ko sivilo: naciju koja zacija sa izgra|enom hijerarhijom, garan re~nik u politi~kom obraje dospela na dno, qude koji gube logistikom, infrastrukturom, vi}awu, smislio po uzoru na dvorske svoje ku}e, koji vi{e ne znaju zarad {emilionskim buxetom... Ipak, lude s dvorova renesansnih vlada-

Mo `e li do go di ti

dnevnik

nedeqa17.mart2013.

5

ODGOVORA NA U@EGLI POLITI^KI MENI?

in ter net i tvi ter kod nas, bar jo{ uvek, ni su to li ko bi tan re surs u po li ti~ koj ko mu ni ka ci ji, kao {to je to slu ~aj u Evro pi ili SAD – uka zu je De jan Vuk Stan ko vi}.

Tek, ka ko re ~e i na{ sa go vor nik, ov de na vla sti i u opo zi ci ji pre po zna je mo qu de ko je gle da mo ve} dva de set i ku sur go di na, u istim stran ka ma ili ne kim dru gog ime na, sve jed no – ali uvek na po lo ~e ga tre ba da `i ve”, otvo re no go - qu ju }i uspe {nom pro jek tu glo ba - `a ju, uvek va `ne i bit ne. A upra vo vo ri Fo i po ru ~u je da „sa mo dvor - li za ci je, o~e ku je po vra tak „ma loj je to ono pro tiv ~e ga su se po bu ni ske lu de, ko je po ma `u na ro du u po - po li ti ci“, ko ja pre sve ga zna ~i za - li ne ki obi~ ni Ita li ja ni, po ru ku {a ju da raz u me i iza be re, mo gu jed ni~ ku sud bi nu, tj. mno go ozbiq - ~iv {i da im je do sta svih tih ti po spa si ti po li ti~ ku Evro pu”. Mo gu ni ju in ter ak ci ju iz me |u bi ra ~a i va ko ji su od po li ti ke na pra vi li li, za i sta? Da li je re al no o~e ki - bi ra nih. ite ka ko uno san bi znis. Ako je za In di ka tiv no, Be pe Gri lo je ne - ne ku ute hu, zna ci ne za do voq stva va ti da Gri lo i we go ve pri sta li ce – „gri li ni”, svo jim po pu li sti~ - pre sta no na tvi te ru i zna ~a jan po li ti~ kom po nu dom i kod nas su kim, in tu i tiv nim, ite ka ko pri sut ni, po ama ter skim shva ta tvr dio nam je pred sed „Na`alost, kod nas boqe prolaze wem po li ti ke, raz o nik Tran spa rent no sti re po sto je }e u~ma le Sr bi ja dr Vla di mir Go tragi~ari od komedija{a” po li ti~ ke ka ste? a ti: (Vladimir Goati) – Be pe Gri lo – Na par la men tar nim pred sta vqa tek naj iz bo ri ma ma ja 2012. ima no vi ji, ali ne i po sled wi mo me nat broj we go vih gla sa ~a mo `e stal no li smo da qe sma we we i ina ~e re la u raz vo ju fe no me na ko ji bi smo mo - da „pro ve ra va” {ta on i dru gi tiv no ni ske iz bor ne par ti ci pa ci gli da na zo ve mo za si }e nost ve li - „gri li ni” mi sle. S dru ge stra ne, je. Ap si ti ne na ta je bi lo 42,3 po sto, kom po li ti kom – opi su je dr Pro - kam pa wu je vo dio ta ko {to ni je da - a to me jo{ tre ba do da ti i 4,3 pro le. – Svu da se ose ti dra sti ~an ras - vao in ter vjue, ni ti je do zvo qa vao cen ta ne va `e }ih li sti }a: be lih, cep iz me |u osa mo sta qe nih po li - ofi ci jel nim ita li jan skim me di ji - pre {kra ba nih, do pi si va nih... To ti~ kih eli ta ko je pre vas hod no ma da pra te we go ve stra na~ ke sku - go vo ri o, po de mo kra ti ju, ve o ma bri nu o se bi, a tek in di rekt no i o po ve. Ti me je po ru ~io i da „od ba cu - opa snom opa da wu po ve re wa u po li oni ma ko ji su ih bi ra li. Uosta lom, je ce lu ak tu el nu po li ti~ ko-me dij - ti~ ke stran ke i par la men tar ni u Evro pi je naj pre i po ~eo pro ces sku ka stu, na ko ju na rod ne mo `e da `i vot. Ako bi iz bo ri bi li re la re fe u da li za ci je, ko ji pod ra zu me va uti ~e, a ko ja do no si od lu ke”. tiv no sko ro, oni bi po ka za li jo{ go to vo ka stin sku dis tan ci ra nost ve }i ste pen apa ti je i pro te sta. I po li ti ~a ra od prak ti~ no svih sa taj trend }e se, sve su pri li ke, kod vre me nih pro ble ma. Na {e sva ki nas sa mo na sta vi ti, jer ne ve ru jem da {we ne vo qe na pro sto ih ne do da se to ne za do voq stvo mo `e ka na ti ~u, jer su u sva kom smi slu za {ti li sa ti na sli ~an na ~in kao u Ita }e ni od wih. Ne ko ri ste jav ni pre li ji, da se ov de mo `e po ja vi ti ne ki voz, ima ju svo je po seb ne le ka re, je Gri lo. Na pro sto, bo jim se da su za du kva li tet ni ju hra nu, ima ju po se to {an se ve o ma ma le, osim ako se ban tret man u svim sfe ra ma `i vo ne {to ba{ dra ma ti~ no ne pro me ta, wi ho va de ca idu u bo qe {ko le, ni. Na `a lost, kod nas bo qe pro la od la ze na od mor ta mo gde dru gi mo ze tra gi ~a ri od ko me di ja {a... gu sa mo da sa wa ju...

Pro fe sor dr Dra gan Pro le, Iako Be pea Gri la ~e sto opi su ju ipak, ni je to li ki pe si mi sta. Po kao po pu li stu, ~i we ni ca je da we we mu, „pi ta we po li ti~ kog je pi ta go ve re ~e ni ce ni su pro iz vod stra we sa rad we, or ga ni za ci je, do go vo na~ kih mar ke tin {kih gu rua. Kqu~ ra”... Uosta lom, „gri li ni” su re je, za pra vo, ba{ u to me da se ne bu gru to va ne iz re do va ne za do voq nih de deo or ga ni zo va nog par tij skog gra |a na flu id nih po li ti~ kih uve `i vo ta, a da se qu di ma go vo ri ono re wa, ni ka da pre ak tiv nih, u ra {to sa mi ose }a ju i mi sle – da se na spo nu od sa wa ra do `r ta va kri ze, glas da je po tvr da wi ho vog vla sti ko ji u ak tu el noj „po li ti~ koj kla tog sta va. „Re ci mo, ja ne go vo rim o si” ne vi de za {tit ni ke, na pro tiv. tran spa rent no sti par ti ja. Go vo I sto ga su od lu~ ni da tu i ta kvu „Tek o~ekujem prve rim o wi ho vom ras pu {ta wu. @e „eli tu” spu ste na ze mqu {a qu }i u ozbiqne korake lim da sru {im ita li jan ske par ti je par la ment pot pu ne aut saj de re, ali i da ih za me ne po {te ni gra |a ni, bez pu te ra na gla vi. u nastojawima da se ko ji ra de svoj po sao sa stra {}u.

– Sto ti nu or ga ni zo va nih qu di umawi svemo} Ne ma nov ca i ne ma ka ri je re u mom je da le ko efi ka sni je od hi qa da politi~kih partija” po kre tu”, tvr di Gri lo... neo r ga ni zo va nih – ob ja {wa va dr (Dragan Prole) – Po pu li sti sta we u ko jem se po Pro le. – Ap sti nen ci ja ni je or ga li ti ~a ri po na {a ju upra vo kao ne ni za ci ja, za ne mar qiv je ni vo so li ka da {wi gro fo vi ne mo gu da pro – Bez ob zi ra na to {to za po ja vu dar no sti ko ju je ona u sta wu da po me ne – kon sta tu je dr Pro le. – Ali ne kog na lik Be peu Gri lu po sto je u bu di. Zbog to ga kod nas tek o~e ku ja sno je da svest o slo bo di ni je to - Sr bi ji op {te po li ti~ ke i so ci - jem pr ve ozbiq ne ko ra ke u na sto ja li ko za kr `qa la da se u XXI ve ku jal no-eko nom ske pret po stav ke, ne wi ma da se uma wi sve mo} po li ti~ ne }e ura di ti sve da se one mo gu }i tre ba smet nu ti s uma da je po li ti~ - kih par ti ja. Mi ne mo `e mo zna ti u taj gro fov ski sta tus, ko ji je ste ~en ki `i vot ov de pri li~ no mo no po - ko joj me ri }e oni bi ti uspe {ni, sa mo za hva qu ju }i bla go vre me nom lo zi van upra vo od stra ne „ve ~i - ali ne ma sum we: vre me ar ti ku la ci u~la we wu ili du go go di {woj lo - tih” po li ti~ kih ak te ra, ko ji se je „ma le po li ti ke“ kod nas tek do jal no sti ne koj po li ti~ koj par ti ji. sme wu ju na vla sti i u opo zi ci ji. A la zi.

Za to sma tram da nas, upra vo za hva - uz to tre ba do da ti i ~i we ni cu da n Mi ro slav Sta ji}

VESTI Rastu vodostaji Ru ko vo di lac [ta ba za od bra nu od po pla va u Voj vo di ni Mir ko Ga lo wa iz ja vio je da u ovom tre nut ku ne ma opa sno sti od po pla va i iz li va wa re ka na pod ru~ ju Voj vo di ne. Po we go vim re ~i ma, na pod ru~ ju APV, ko jim upra vqa JVP „Vo de Voj vo di ne”, pro gla {e na je re dov na od bra na od po pla va na du `i ni od 122 ki lo me tra, i to na Sa vi, Ta mi {u, Ne ri, Mo ra vi ci i Br za vi. On je na veo da se o~e ku je da }e po plav ni ta las na Ta mi {u to kom da na {weg ili su tra {weg do sti }i gor wu gra ni cu od bra ne kod Ja {e To mi }a i da }e na kon to ga usle di ti pad vo do sta ja. Ga lo wa je ipak ne o~e ku je da }e bi ti bi lo ka kvog iz li va wa re ka ili vo do to ka.

Ina ~e, ka ko je sa op {tio Sek tor MUP-a za van red ne si tu a ci je, vrh po plav nog ta la sa na Du na vu i Sa vi o~e ku je se u Sr bi ji za dan-dva, u za vi sno sti od pa da vi na i to pqe wa sne ga u Austri ji, Slo ve ni ji i Ma |ar skoj. „Eki pe su svu da na te re nu i stal no se pra te vo do sta ji, ta ko da ne mo `e da do |e do ugro `a va wa imo vi ne i qu di”, ka `u u MUP-u.

Ima leka za nenaplative kredite Pred sed nik Iz vr {nog od bo ra Er ste ban ke Slav ko Ca ri} oce nio je da bi re {a va wu pro ble ma ne na pla ti vih kre di ta po mo glo ka da bi se u do go vo ru sa NBS omo gu }i lo pro du `e we ro ko va ot pla te ta kvih kre di ta, uz ma we re zer va ci je. „To bi do ve lo da ni `ih ra ta na kre di te, kao i do ni `ih ce na ban kar skih uslu ga”, re kao je Ca ri}. Po we go vim re ~i ma, ne na pla ti vi kre di ti su si stem ski pro blem, a ne sa mo pro blem od no sa po slov nih ba na ka sa cen tral nom ban kom. „NBS mo `e da nam po mog ne u od no si ma pre ma Evrop skoj in ve sti ci o noj ban ci, Evrop skoj ban ci za ob no vu i raz voj , Me |u na rod noj fi nan sij skoj kor po ra ci ji i dru gim me |u na rod nim fi nan sij skim in sti tu ci ja ma, ka ko bi se ban ka ma omo gu }io pri stup du go ro~ nim jef -

ti nim iz vo ri ma nov ca”, re kao je Ca ri}. Ka ko je ob ja snio, u tom slu ~a ju bi ban ke mo gle da da ju du go ro~ ne po zaj mi ce kli jen ti ma za ko je pro ce ne da ima ju per spek ti vu ako im se sni ze ce ne kre di ta i pro du `e ro ko vi ot pla te.

Automobili lideri srpskog izvoza

Od ukup no 882 mi li o na do la ra, ko li ka je bi la vred nost ja nu ar skog iz vo za iz Sr bi je, naj ve }e u~e {}e za u zi ma ju drum ska vo zi la, na ko ji ma smo za ra di li 116,1 mi lion do la ra, po ka zu ju po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku. Za tim sle de elek tri~ ne ma {i ne i apa ra ti sa vred no {}u od 67,3 mi li o na, obo je ni me ta li 56,1 mi li o na, ra zni pro iz vo di od me ta la 38,8 mi li o na i pro iz vo di od ka u ~u ka 37,3 mi li o na do la ra. Na uvo znoj stra ni, pak, stra ni do mi ni ra i da qe pri rod ni gas sa 158,9 mi li o na do la ra. Sle de drum ska vo zi la sa 75,1 mi li o na, naf ta i naft ni de ri va ti sa 67,5 mi li o na, elek tri~ ne ma {i ne i apa ra ti, ko ji su nam od ne li 55 mi li o na, te me di cin ski i far ma ce ut ski pro iz vo di sa 45,6 mi li o na do la ra. Ina ~e, ukup no je u ja nu a ru uvoz bio te `ak 1,41 mi li jar du do la ra

Foto: F. Baki}

se Srbiji Bepe Grilo

SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE UPOZORIO NA MUTNU ULOGU AGENCIJE ZA PRIVATIZACIJU U PRODAJI ^UVENE VOJVO\ANSKE ERGELE

Pqa~ka „Zobnatice” uz pomo} vlasti M

a da je pred Vla dom Sr bi je odav no pre i spi ti - ka ci je. Uz to, na vo di se i da „Zob na ti ca” ni je ima la va we 24 spor ne pri va ti za ci je na ko je je uka za - ta kav zna ~aj i u vre me pr ve auk ci je – ko ja je odr `a na la i Evrop ska uni ja – i, ako je za ve ro va ti nad - {est me se ci pre dru ge!

Me |u tim, ka ko tvr de u Sa ve tu, Agen ci ja uop {te ni le `ni ma, is tra ge su u to ku – Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je do sta vio je Da ~i }e vom ka bi ne tu no ve iz ve - je ob ja sni la zbog ~e ga je uop {te pred vi de la za kup ca {ta je o jo{ ne ko li ko sum wi vih pred me ta. Me |u osta - “Zob na ti ce” ho te li je ra sa ho te lom od ~e ti ri zve zdi li ma, Sa vet je za vr {io i do sta vio Vla di slu ~aj er ge - ce. Iz Ugo vo ra, na i me, ja sno pro iz i la zi da je ciq pri le i po qo pri vred nog do bra “Zbog na ti ca” kod Ba~ ke va ti za ci je da osta ne ista pre te `na de lat nost, s ob zi To po le, ko ja je bi la u vla sni {tvu nar ko-bo sa Dar ka rom da wi me ni je pred vi |e no da se oba ve zno in ve sti ci o no ula ga we usme ri sa mo u ugo sti teq stvo. Na pro [a ri }a.

U do ku men tu u ko ji je „Dnev nik” imao uvid, Sa vet za tiv, ugo vo re no je da se u naj ve }oj me ri in ve sti ra upra bor bu pro tiv ko rup ci je pred la `e Vla di Sr bi je da vo u po qo pri vre du i sto ~ar stvo.

Sa vet tvr di da je upra vo po sta vqa we ova kvog kva utvr di ko je ta~ no od lu ~io o kva li fi ka tor nim uslo vi ma za u~e {}e u po stup ku pri va ti za ci je, a ko ji na li fi ka tor nog uslo va za po sle di cu ima lo ot kla wa kra ju ni su bi li ni u ka kvoj ve zi sa pre te `nom de lat - we kon ku ren ci je eli mi ni sa wem svih po ten ci jal nih no {}u “Zob na ti ce” i pre vas hod nim ci qem pro me ne ku pa ca, ko ji su u~e sto va li na pr voj auk ci ji. Dru gim vla sni~ ke struk tu re: da se odr `i kon ti nu i tet po slo - re ~i ma, da je na ovaj na ~in stvo re na mo gu} nost da se va wa. Vla da bi mo ra la, sma tra Sa vet, i da utvr di ko je na auk ci ji po ja vi sa mo je dan ku pac ko ji is pu wa va od lu ~io da se pro me ni i Ugo vor o pro da ji „Zob na ti - uslov – vla snik ho te la sa ~e ti ri zve zdi ce. I kao re ce” u de lu in ve sti ci o nog ula ga wa, i to istog da na ka - zul tat, „Zob na ti ca” je pro da ta za vi {e stru ko ma wu da je on za kqu ~en. Jer, tom je pro me nom omo gu }e no da ce nu ne go {to su bi le po nu de na pr voj auk ci ji.

Na kra ju kra je va, is ti ~e se u iz ve {ta ju Sa ve ta, pro se ugo vo re na sred stva po osno vu in ve sti ci ja ulo `e u te ku }e po slo va we, ~i me su pot pu no pro me we ni i ugo - daj na ce na od 1,8 mi li o na evra bi la je ne do pu sti vo ma la ka da se uzme u ob zir da se ra di lo o pri vred nom su vor i ciq pri va i za ci je.

Na kra ju tre ba utvr di ti i to ko ve nov ca, od no sno vi - bjek tu ~i ja je imo vi na 31. de cem bra 2006. pro ce we na na oko 11 mi li o na evra. Pro daj na ce na je ne do pu sti vo ma de ti da li je bi lo tzv. pra wa nov ca u dru goj auk cij skoj pro da ji, sve ima ju }i u vi du, ka ko is ti ~e Sa vet, da la i ka da se ima u vi du da „Zob na ti ca” u svom po se du Agen ci ja za pri va ti za ci ju ni je tra `i la ta kvu pro ve - ima 2.650 hek ta ra, s tim {to, pre ma po da ci ma Agen ci ru. ^la no vi Sa ve ta pri to me pod se }a ju da su tu pro ve - je, ku pac ob ra |u je 1.360 hek ta ra, a osta tak je dat u za ru tra `i li ma li ak ci o na ri „Zob na ti ce” , kao i da je kup fi zi~ kim li ci ma me |u ko ji ma je i do bro po zna ti sve dok sa rad nik Upra va za spre ~a va we Mi le Jer ko vi}. Uz pra wa nov ca po tom zah sve to, AD “Zob na te vu oba ve sti la Tu `i la Na prvoj aukciji za „Zobnaticu” ti ca”, po red ze mqi {tvo. je ponu|en 21 milion evra. Za drugu, {ta, ima u vla sni Pod se ti mo, Alek san odr`anu {est meseci kasnije, Agencija za {tvu i oko 163.000 dar Vu ji ~i}, di rek tor Upra ve za spre ~a va we privatizaciju uvodi takve kvalifikatorne kva drat nih me ta ra uslove da je svaka konkurencija prakti~no po slov nog pro sto ra pra wa nov ca i fi nan si u ko ji ula ze hi po ra we te ro ri zma, pre ne eliminisana. Rezultat je prodaja po drom, rib wak... ko li ko da na je po tvr dio po~etnoj ceni od svega 1,8 miliona evra Ono {to je po seb da je jo{ 2005. po sto ja la no in te re sant no, sum wa da klan od be glog nar ko-bo sa Dar ka [a ri }a “pe re no vac” kroz pri va ti - is ti ~e se u iz ve {ta ju Sa ve ta, je ste no vi ku pac “Zob na ti ce”. Na i me, na dru goj auk ci ji je ku pac 70 od sto dru za ci je u Sr bi ji. Kao je dan od pri me ra gde je u sa rad wi {tve nog ka pi ta la AD”Zob na ti ca” po stao kon zor ci sa Agen ci jom za pri va ti za ci ju za u sta vqen po stu pak pri va ti za ci je zbog sum we na pra we nov ca, Vu ji ~i} je jum prav nog i fi zi~ kog li ca Pe tri sa Hri sto fo ro sa iz Gr~ ke i „Wu Kom pa ni” iz Be o gra da, ~i ji je ovla na veo upra vo - “Zob na ti cu”. {}e ni pred stav nik bio – Hri sto fo ros. U kon zor ci ju – Po za ko nu ne ma mo pra vo da ob ja vqu je mo po dat ke o po stup ci ma ko je vo di mo. Ipak, s ob zi rom na to da se je - mu je sam Hri sto fo ros kao fi zi~ ko li ce u~e stvo vao dan od pred me ta, ko ji smo ot kri li, vo di pred nad le - sa pet od sto, dok je u~e {}e pri vred nog dru {tva „Wu `nim su dom i mi slim da je do ne ta pr vo ste pe na pre su - Kom pa ni” 95 od sto. A osni va~ „Wu Kom pa ni” je, na vo da, mo `e mo da ga po me ne mo. To je pri va ti za ci ja “Zob - di Sa vet, of-{or fir ma Nort hga te Fi nan ce u Li be ri ji.

Kao je di ni u~e snik na dru goj auk ci ji, ka pi tal „Zob na na ti ce” – re kao je Vu ji ~i}. ti ce” ku pqen je po po ~et noj ce ni, od no sno za 169 mi li Ina ~e, pri li kom sa ~i wa va wa iz ve {ta ja o pri va ti o na di na ra ili po me nu tih 1,8 mi li o na evra. Iako se za ci ji “Zob na ti ce”, Sa vet je kre nuo od pr ve pro da je ra di lo o fir mi iz afri~ ke dr `a ve, Agen ci ja ipak ni dru {tve nog ka pi ta la ove ~u ve ne er ge le 11. apri la je tra `i la od Upra ve za spre ~a va we nov ca pro ve ru o 2008. Na pr voj auk ci ji za we nu pro da ju te go di ne u~e po re klu i to ko vi ma nov ca. sto va lo je pet po ten ci jal nih ku pa ca, jer u ogla su ni su Istog da na ka da je za kqu ~en Ugo vor, 16. de cem bra pred vi |e ni kva li fi ka tor ni uslo vi. Po ~et na ce na na 2008, za kqu ~en je i Aneks 1 ko jim se me wa osnov ni auk ci ji bi la je 161 mi lion di na ra, od no sno oko 1,8 mi akt, di na mi ka i struk tu ra in ve sti ra wa. Za kqu ~e wem li o na evra, a naj ve }u ce nu po nu di la je Na da Bo `i} - 21 Anek sa 1, kao i Anek sa 2 i Anek sa 4, od re |u je se rok mi lion evra. od tri go di ne za iz mi re we oba ve za, od no sno pla }a we Sa wom je ta da za kqu ~en ku po pro daj ni ugo vor. Dru u tri ra te. Pr va ra ta od 60 mi li o na di na ra ula `e se go pla si ra ni u~e snik na auk ci ji bio je kon zor ci jum u obrt na sred stva i to u vra }a we kre di ta sa ka ma tom fi zi~ kih li ca, ko ji je po nu dio 20 mi li o na evra. Tre “Me tals ban ci”, pla }a we fak tu ra „Li kri” Lins Ne }e pla si ra ni je bio “Di ja mant “ iz Zre wa ni na. Ka ko ma~ ka, Naf ta gas pro me tu, In sti tu tu za ra tar stvo, po bed nik na auk ci ji ni je iz vr {io pla }a we u ugo vo re kao i za po prav ku trak to ra. U dru goj ra ti tre ba lo je nom ro ku od osam da na, Agen ci ja za pri va ti za ci ju je usme ri ti 580.773 evra u osnov na sred stva za uz goj `i prompt no ras ki nu la ugo vor bez da va wa Na di Bo `i} vo ti wa i ga je we use va i za sa da, a tra }u ra tu u istom pri me re ni na knad ni rok za iz mi re we oba ve ze, iako je iz no su tre ba lo je ulo `i ti u osnov na sred stva iz ugo to, ka ko is ti ~u ~la no vi Sa ve ta, pred vi |e no za ko nom. sti teq ske de lat no sti: ho tel i re sto ra ne.

Na kon ras ki da ugo vo ra Agen ci ja je ob ja vi la dru gi oglas o pro da ji dru {tve nog ka pi ta la u “Zob na ti ci”.

Pre ma to me, za kqu ~u je Sa vet, u de lu in ve sti ci ja U ovom ogla su po sta vqe ni su kva li fi ka tor ni uslo vi je pot pu no iz me wen Ugo vor {to ni je do zvo qe no jer iz ko jih se, ka ko tvr di Sa vet, ja sno vi di da se pro da ja on do pu {ta sa mo po me ra we ro ka ali ne i pro me nu na me {ta od re |e nom kup cu. Ta kav stav pro iz i la zi iz struk tu re in ve sti ci ja. Ku pac je, po red na ve de nih, ~i we ni ce da je “Zob na ti ca” pri vred no dru {tvo ~i ja pre u zeo i oba ve zu kon ti nu i ra nog po slo va wa u ro ku je pre te `na de lat nost po qo pri vre da i sto ~ar stvo, od tri go di ne. Me |u tim, Agen ci ja je oba vi la kon tro dok je u ogla su na ve de no da po ten ci jal ni ku pac mo ra lu po slo va wa pr ve go di ne od pri va ti za ci je, od no sno bi ti ho te li jer u ~i jem vla sni {tvu je ho tel s ~e ti ri 21. ju la 2009, i utvr di la da ku pac ni je obez be dio kon zve zdi ce. ti nu i tet po slo va wa u pre te `noj de lat no sti. Agen Agen ci ja za pri va ti za ci ju je u do pi su, ko ji je 13. de ci ja je po no vo oba vi la kon tro lu i 21. ok to bra 2009. i cem bra pro {le go di ne do sta vi la Sa ve tu za bor bu pro opet utvr di la da ku pac ne is pu wa va ugo vo re ne uslo tiv ko rup ci je, obra zlo `i la da se od lu ~i la za kva li ve. No, i po red to ga ni je ras ki nu la ugo vor ve} mu je fi ka tor ne uslo ve na dru goj auk ci ji zbog zna ~a ja pred omo gu }i la – no ve ro ko ve. u ze }a, we go ve de lat no sti, uspe {no sti po slo va wa i lo n Qu bin ka Ma le {e vi}

6

dnevnik

nedeqa17.mart2013.

TE M A „DNEV N I K A”: NAJTE@A I NAJSTRESNIJA POLICIJSKA

Va{eg deteta vi{e mrt de te ta je naj ve }i stres uop {te za mi sli va, pa i za po ro di ce u Sr bi ji, u to me se li stom sla `u svi. Stra {na je to sce na. Na vra ti ma sto ji po li ca jac, zvo ni, u ru ci mu je be le `ni ca, ski da ka pu: „Do bar dan. Do go di la se ne sre }a. Va {e de te je po gi nu lo”... De lu je ne tak ti~ no, ~ak okrut no, ali ~e sto je ba{ ta ko. Po li caj ci ipak ni su psi ho lo zi, psi ho te ra pe u ti, oni sa mo ra de svoj po sao, i wi ma je te {ko... Ali ta kva je pro ce du ra, po tvr di li su nam u Po li cij skoj upra vi za grad Be o grad.

– Po li cij ski slu `be ni ci u slu ~a je vi ma tra ge di je is hod po ro di ci sa op {ta va ju li~ no, od la skom na adre su pre mi nu le oso be. Vest o smr ti sa op {ta va se sa mo pu no let nim ~la no vi ma po ro di ce – ob ja sni li su nam u PU. – Ne po sto ji raz li ka u pro ce du ri kod ubi stva, sa mo u bi stva ili po gi bi je u sa o bra }aj nim ne sre }a ma. Po li cij ski slu `be ni ci u svim slu ~a je vi ma sa smrt nim is ho dom po stu pa ju pro fe si o nal no i smi re no, vo de }i ra ~u na o na ~i nu sa op {ta va wa i uzi ma ju }i u ob zir da se ra di o stre snim si tu a ci ja ma za po ro di cu pre mi nu le oso be.

Na `a lost, ni je uvek ta ko. To zna mo po u zda no. De voj ~i ci od pet na est go di na, ko joj je brat po gi nuo, u sred no }i, bez pret hod nog oba ve {te wa sa kim raz go va ra i ko li ko ta oso ba ima go di na, po li ca jac je re kao da vi {e ne ma onog kog je naj vi {e vo le la. Za te ~e na, {o ki ra na de voj ka je dva je do {la se bi.

Od stre sa joj je pro ra di la {tit na `le zda, osta la je u bol ni ci, a po sle di ce tr pi do da na {wih da na.

Ali, ~ak i ka da u pot pu no sti po {tu ju pro ce du ru, na pro sto se na me }e pi ta we da li su po li caj ci uop {te ob u ~e ni da se no se s tim, ve ro vat no naj te `im za dat kom u wi ho voj pro fe si ji?

Da li su u sta wu da pro ce ne ka ko }e ko re a go va ti na vest o gu bit ku si na, k}er ke, mo `da i ce le po ro di ce... Zna ju li {ta da ra de ako oso bi ko joj su re kli stra {nu isti nu „pre puk ne sr ce”? Pri pre ma li ih iko da taj pr vi ra za ra ju }i bol bar ma lo ubla `e, ili pri stup is kqu ~i vo za vi si od wi ho ve uro |e ne (ne)tak ti~ no sti i (bez)ose }aj no sti?

– Po li cij ski slu `be ni ci pri sa op {ta va wu tra gi~ nih ve sti po ro di ca ma pre mi nu lih po stu pa ju po slo bod noj pro ce ni, vo de }i ra ~u na o go di na ma, po lu, psi hi~ kom sta wu ~la no va po ro di ce pre mi nu le oso be... – na vo de nam zva ni~ ni ci po li ci je ka ko to u te o ri ji iz gle da.

Pro ce du re je su tu, no na pro sto ne mo `e sve da se sta vi u pa pi re. Ka ko nam je po ja {we no, ipak po sto ji i edu ka ci ja po li ca ja ca za po stu pa we u ova kvim pri li ka ma, ka ko kroz osnov nu obu ku u ne ka da {woj {ko li unu tra {wih po slo va, a sa da Cen tra za osnov nu po li cij sku obu ku u Srem skoj Ka me ni ci, ta ko i kroz prak su.

S

LE^EWE INOSTRANIH PACIJENATA U NA[IM JAVNIM BOLNICAMA JO[ UVEK RETKO

Nisu stranci krivi za liste ~ekawa P

o sled wih de se tak go di na u sve tu je dat nih pri ho da, ne go i za pa ci jen te. sve po pu lar ni ji je dan nov vid tu ri – Pre ma od lu ci Mi ni star stva zdra vqa, zma – me di cin ski. On pod ra zu me va do bi ja li smo do zvo lu za do pun ski rad i oba da se o jed nom tro {ku obi |e ne ka ze mqa, u`i - vqa mo ga u vi {e od 150 me to da u hi rur gi ji, va u we nim le po ta ma, ali i da se do bi je zdrav - in ter ni sti~ kim gra na ma, ne u ro lo {kim gra stve na uslu ga ko ja bi kod ku }e ko {ta la i ne - na ma... Za kon pre ci zno od re |u je da se do pun ko li ko pu ta vi {e. Za hva qu ju }i ova kvom tu - ski rad ne mo `e or ga ni zo va ti u ra di o lo {koj ri zmu sve vi {e je ze ma qa ko je na ovaj na ~in di jag no sti ci, ni svu da ta mo gde po sto je li ste sti ~u po za ma {ne za ra de. Me |u tim, i ne za vi - ~e ka wa – ka `e di rek tor Kli ni~ kog cen tra sno od ovih tzv. helt-tu ra (he alth, eng. zdra - Voj vo di ne prof. dr Dra gan Dra {ko vi}. vqe), mno gi bol ni~ ki cen tri u sve tu na sve Po we go vim re ~i ma, da ne ma tog nov ca za mo gu }e na ~i ne `e le da pri vu ku stra ne pa ci - ra |e nog do pun skim ra dom, usta no va prak jen te da se kod wih le ~e, jer su u to me vi de li ti~ no ne bi mo gla da funk ci o ni {e, jer se do dat ni, da ka ko do bar, iz vor pri ho da. wim is pla }u ju rad ni ci za ko je Fond ne Sr bi ja ima do bre stru~ wa ke i znat no ni - obez be |u je za ra de, kao {to su pro tiv po `ar `e ce ne u od no su na iste uslu ge di qem Evro - na za {ti ta, obez be |e we, slu `ba za odr `a pe. Sto ga i ne ~u di {to ov da {wi pri vat ni va we... Ta ko |e, ta sred stva idu u in ve sti ci zdrav stve ni sek tor, a po seb no sto ma to lo gi - je za ku po vi nu no ve opre me, re kon struk ci ju ja i pro te ti ka, go to vo re dov no ima ju pa ci - obje ka ta... jen te iz ino stran stva. Kon takt se ostva ri – Ina ~e, stra nih pa ci je na ta ima mo, ali te le fo nom, za ka `e se vre me do la ska u or di - ma lo. I to su uglav nom na {i qu di ko ji su na ci ju, i s no vim zu bi ma pa ci jent od la zi ve} dr `a vqa ni dru gih ze ma qa – na vo di dr Dra po sle ne ko li ko da na. I sve to ko {ta dva ili {ko vi}. ~ak tri pu ta ma we ne go u Ne ma~ koj, na pri Le ~e we stra nih pa ci je na ta u jed nom bro ju mer. No, ka da je re~ o dr `av nim zdrav stve - na {ih zdrav stve nih usta no va oba vqa se i na nim usta no va ma, pa ci je na ta iz ino stran stva osno vu me |u dr `av nih spo ra zu ma. jo{ uvek je ma lo. Ka da se u me dij skim iz ve – Do la ze nam pa ci jen ti iz Re pu bli ke Srp {ta ji ma po mi wu, uglav nom se mi sli na gra - ske i Br~ kog, ko ji se kod nas le ~e na osno vu |a ne iz biv {ih brat skih re pu bli ka, po put spo ra zu ma s wi ho vim fon dom za zdrav stve no BiH i Cr ne Go re. osi gu ra we – ka `e di rek tor In sti tu ta za – Uko li ko `e li mo da stran ci do la ze u na - plu} ne bo le sti Voj vo di ne prof. dr Bra ni {e usta no ve, mo ra mo im obez be di ti apart - slav Pe rin. – Ima mo pa ci je na ta i iz Cr ne man ski sme {taj sli ~an ho tel skom, {to da nas Go re, s tim da oni uslu ge sa mi pla }a ju. mo `e da pru `i mi ni ma lan broj na {ih dr U sva kom slu ~a ju, stav di rek to ra zdrav `av nih zdrav stve nih usta no va – ka `e nam stve nih usta no va je ja san: ako se do pun ski rad sto ma to log dr Jo va na or ga ni zu je po va `e Po pin. – Stran ci `e }em za ko nu ko ji re gu le da za pa re ko je da ju li {e tu oblast, ko ri Uko li ko `e li mo da pa ci jen ti do bi ju jed no kre vet nu sti od we ga su ve li ke iz ino stran stva so bu s ku pa ti lom, i za usta no vu i za pa do la ze u na {e usta no ve, kli ma ti zo va nu, s te ci jen te. U tom slu ~a mo ra mo im obez be di ti le fo nom i TV apa ra ju ne mo `e se go vo ri apart man ski sme {taj, tom kao i me di cin sko ti o zlo u po tre ba ma, oso bqe ko je }e im bi od no sno o pre ba ci va sli ~an ho tel skom, {to da nas ti po sve }e no 24 ~a sa, mo `e da pru `i mi ni ma lan broj wu pa ci je na ta sa li a ne da u so bi le `e s sta ~e ka wa u do pun na {ih dr `av nih de set pa ci je na ta. To ski rad, gde se uslu ga zdrav stve nih usta no va je je dan od raz lo ga pla }a. Jer, za kon ja {to pri vat ni sek tor sno ka `e da se do zvo be le `i ne {to ve }u la za do pun ski rad po se }e nost stra nih pa ci je na ta, jer su u pri - mo `e do bi ti sa mo u onim obla sti ma gde li ste vat nim bol ni ca ma ova kvi uslo vi uglav nom ~e ka wa ne po sto je. Ne mo `e se ta ko |e go vo ri obez be |e ni. ti ni o ugro `a va wu ostva ri va wa pra va osi gu Je dan od raz lo ga za {to ne ma mo vi {e stra - ra nih li ca iz oba ve znog zdrav stve nog osi gu nih pa ci je na ta su i za kon ska ogra ni ~e wa, ra wa, s ob zi rom na to da iz vr {a va we ovih ko ja ne do zvo qa va ju usta no va ma da na pla }u ju oba ve za, uve ra va ju nas, ima pri o ri tet u od no uslu ge od pa ci je na ta. Isti na, le ~e we stra - su na sve dru ge ak tiv no sti zdrav stve ne usta na ca, ba{ kao i na {ih gra |a na ko ji bi di jag - no ve. no sti ku i le ~e we u dr `av nim zdrav stve nim Pru `a we uslu ga u okvi ru do pun skog ra da usta no va ma hte li da pla te, mo `e da se ura di pred vi |e no je, ina ~e, da se oba vqa u od go va u tzv. do pun skom ra du. No, ka ko ne is pu wa va - ra ju }em pro sto ru i to ta ko da ne re me ti re ju uslo ve pro pi sa ne za ko nom, do zvo lu za ta - do van rad. Isto vre me no, slo vom za ko na je kav rad ne ma ju sve bol ni ce. pro pi sa no i da se za ka zi va we uslu ga u okvi S dru ge stra ne, ni po sle ne ko li ko go di na ru do pun skog ra da mo ra or ga ni zo va ti odvo od ka ko je do pun ski rad uve den, on ni je ste - je no od za ka zi va wa uslu ga u okvi ru re dov nog kao sim pa ti je u jav no sti. Naj ve }i broj kri - ra da. Za po sle ni, pak, ko ji su an ga `o va ni po ti ka od no si se, pri to me, na mo gu} nost we - osno vu do pun skog ra da, po me nu te uslu ge mo go vog zlo u po tre bqa va wa, od no sno sma tra se gu pru `i ti sa mo iz van svog re dov nog rad nog da je do pun ski rad za pra vo glav ni iz vor ko - vre me na. Da bi or ga ni zo va la do pun ski rad, rup ci je u zdrav stvu. Uosta lom, na ovu mo gu} - usta no va mo ra ima ti mi {qe we, od no sno do nost uka zu ju i uru `e wa ko ja se ba ve za {ti - zvo lu Mi ni star stva zdra vqa ko ji va `e 12 tom pra va pa ci je na ta. me se ci. Po sle is te ka be fe la, po treb no je Me |u tim, me nax men ti zdrav stve nih usta - po no vo tra `i ti mi {qe we Mi ni star stva no va, ko je su uve le do pun ski rad i za ko ji zdra vqa o na stav ku oba vqa wa do pun skog ra ima ju do zvo lu Mi ni star stva zdra vqa, tvr de da. Ako ga ne do bi je – do pun ski se rad mo ra da je on i te ka ko ko ri stan. I to ne sa mo za ob u sta vi ti. Bi lo ili ne „pred vra ti ma” zdrav stve nu usta no vu, ko joj je u ovim te {kim pla te `nih pa ci je na ta. vre me ni ma i op {toj bes pa ri ci je dan od do n Jasna Barbuzan

– Mi ob ra |u je mo edu ka ci jom osnov na pra vi la, na ~in sa op {ta va wa tra gi~ nih ve sti. Pri to me, obra }a se pa `wa na ume re nost u de ta qa i ma i o {to bla `em pri stu pu uz pot pu no raz u- me va we si tu a ci je. Uko li ko ima po tre be, u ta kvim pri li ka ma an ga `u je mo i eki pu Hit ne po mo }i, po ne kad pre ven tiv no, pre ne go {to za zvo ni mo na vra ta, od no sno ka da sa zna mo da je oso ba ko joj tre ba sa op {ti ti r|a ve ve sti lo {eg zdrav stve ni og sta wa. U ta kvim si ta u ci ja ma ko ri sti mo me to de ko je su se u prak si po ka za le kao za do vo qa va ju }e, za sno va ne na psi ho li o {kim sa zna wi ma. Ni je ret kost da naj pre do |e mo do ro |a ka na stra da log, ko ji ~e sto ume bo qe od dru gih da pre po zna na ~in i vre me za sa op {ta va we ta kvih bol nih isti na. Za pra vo, u prak si se ~e sto i

Sli~ no raz mi {qa i psi ho log prof. dr Jo van Ma ri}, ko ji je, ka ko sam pri zna je, u svo joj prak si imao do sta ta kvih si tu a ci ja: – Stra {na isti na mo ra da bu de sa op {te na ve {to, od re |e nim to nom, bi ra nim re ~i ma. Jer, ne tre ba smet nu ti s uma da kad ne ko pri mi ta ko lo {u vest, mo `e i sr ce da mu sta ne. Uosta lom, naj ve }a je ne sre }a ka da maj ci tre ba re }i za gu bi tak de te ta. I za to mi slim da ta kve stva ri ne bi tre ba lo da ra di po li ci ja. Le ka ri su za to ob u ~e ni. To je, na `a lost, deo na {eg po sla i to bi, po lo gi ci stva ri, tre ba lo da mi ra di mo.

E sad, {ta je sve u prak si, sa svim je dru ga pri ~a...

A u prak si je ~e sto bit no dru ga ~i je, tim pre {to, u stva ri, sve ~e {}e vest o smr ti naj bli `ih ~ak i ne do ne su po li -

gle da da se stra {na vest ne sa op {ta va di rekt no, ve} pre ko naj bli `ih, ~la no va fa mi li je – ob ja {wa va nam is ku sni no vo sad ski po li ca jac.

Ipak, ne u rop si hi ja tar dr Mir ja na To mo vi} sma tra da je, uz uva `a va we svih po li cij skih pro ce du ra, pa i edu ka ci je ko ju su po li caj ci pro {li, na pro sto neo p hod no pri su stvo stru~ nog li ca po red slu `be ni ka MUP-a ko ji po ro di ci sa op {ta va tra gi~ nu vest.

– Po treb no je da tu uvek bu de ba rem psi ho log, ko ga ima ju u ti mu sve po li cij ske upra ve – ob ja sni la je dr Mir ja na To mo vi} za „Dnev nik”.

Jer, po we nim re ~i ma, mno go za vi si od to ga ka ko }e tu `na vest bi ti sa op {te na.

– Vest se sa op {ta va po mo gu} no sti u pri su stvu ~la no va po ro di ce ili pri ja te qa, i iz nad sve ga tak ti~ no. A tak ti~ nost se po sti `e tre nin gom ili je sa stav ni deo li~ no sti ko ja se ba vi psi ho lo gi jom – ob ja {wa va dok tor ka To mo vi}.

caj ci, ve} ona naj pre stig ne po sred stvom fej sa, TV-a, tvi te ra... A ni ko ne raz mi {qa o ono me ko ga se ta vest naj vi {e ti ~e... Zbog sve ga to ga se i po sta vqa pi ta we neo p hod no sti for mi ra wa po seb ne slu `be ko ja bi se u ta kvim si tu a ci ja ma po sve ti la une sre }e nim po ro di ca ma. Mir ja na To mo vi} sma tra da je po sto ja we mo bil ne slu `be, ko ja bi de lo va la u sa rad wi s MUP-om, ne sa mo mo gu }e, ne go i neo p hod no.

– Psi ho lo {ka slu `ba mo `e da bu de or ga ni zo va na po ti pu mo bil nih eki pa, bez ob zi ra uz ko je or ga ni za ci je for mal no po sto ji, i da se ak ti vi ra za jed no sa po li caj ci ma ko ji oba ve {ta va ju po ro di cu o tra gi~ nom do ga |a ju – na vo di dr To mo vi}.

S wom se sla `e i dr Ma ri}. Po we go vim re ~i ma, to je po seb no va `no u eks trem nim si tu a ci ja ma, gde po sto ji ri zik od sa mo u bi stva ~la na po ro di ce, i ta da na pro sto ni je do voq na sa mo Hit na po mo} - mo ra bi ti an ga `o van i psi hi ja tar.

ZEMAQSKI DANI TEKU

A

ko mi ne gun |a ju {to se stal no vra }am u isto ri ju – sa ak cen tom na ob ra ~un sa ko mu ni zmom – on da mi mo ji pri ja te qi, kao i svi bri `ni sa vet ni ci, pre ba cu ju {to po ceo dan bi strim stra nu {tam pu, od mu sli man skog „Dnev nog ava za” do hr vat skog „Ju tar weg” i „Ve ~er weg”, „Slo bod ne Dal ma ci je”, „Glo bu sa” i „Na ci o na la”, pa za lu tam i do „Gla sa Ru si je”, a tek „Doj ~e ve le” ne pro pu {tam.

A to {to po la da na ~i tam no vi ne na svim je zi ci ma ko je ma kar i po ma lo raz u mem, to pri zna jem da je iz ~i stog na ci o na li zma. Srp skog, da ka ko, ali na na ~in ka ko ga je shva tao je dan zna me ni ti Po qak Adam Mih wik. „Da, mo ra bi ti da sam ja na ci o na li sta“, is po ve dio se jed nom, i to sa svim ne dav no, pan Mih wik. „Vi dim da svu da na sve tu me |u svim na ro di ma ima ve li kih svi wa ri ja, po ~i we nih vi {e iz glu po sti ne go iz ne ke uro |e ne zlo be.

Svi wa ri ja ko jih se ja re dov no sti dim, ume sto i u ime onih ko ji ih pra ve. Pa ih pra tim sva ko dnev no, ma kar i le ti mi~ no. I ose tio sam da se uvek naj vi {e po sti dim glu po sti i svi wa ri ja ko je na pra ve Po qa ci, pa mi se ~i ni da bi upra vo to mo gao bi ti ne ki znak da sam ja qu ti na ci o na li sta.“ I tako ja sva ko ju tro kre nem na ne ko jef ti no eg zo ti~ no pu to va we. N na in ter ne tu – bes plat no! - po o tva ram sve mo gu }e no vi ne, e ne bih li se na ~i tao ne ~i jih da le kih, „eg zo ti~ nih“ glu po sti i svi wa ri ja ko je me se ne ti ~u, ili bar ako me se ti ~u, a ono me pri tom ne po ga |a ju. Sad sam ta ko ne -

Jedan je Vu~i}! deq’ da na u Va ti ka nu, ko u Vr wa~ koj ba wi, od onih ta mo glu po sti i ne sti `em da mi slim na ove na {e, re ci mo da nam je pred sed nik po sle Bri se la iz ja vio da su [ip ta ri po pu sti li (i ostao `iv) i da }e Vu ~i} dr `a ti Mi {ko vi }a u ap su do iz bo ra, jer mu je to hap {e we je di no {to je za go di nu da na ura dio u Sr bi ji, ali sa ta kvom pom pom da se ba{ u we ga ku ne 80 od sto pu no let nih Sr ba.

Ka to li ci su, a sve da bi dr `a li ko rak s vre me nom, be a ti fi ko va li po koj nog Voj ti lu sa mo {est go di na po sle smr ti, a ~e ka se naj ma we 50, on da su po sle {est ve ko va do `i ve li pr vo po vla ~e we ba{ we go vog na sled ni ka, ko ji ta ko ve li ~an stve no ni je ura dio ni {ta za osam go di na pon ti fi ka ta da je mo rao da od stu pi i ba{ ta ko i je di no ti me se bi obez be di me sto u isto ri ji.

I sad nam je 115 ul tra kon zer va tiv nih kar di na la dvo tre }in skom ve }i nom u Sik stin skoj ka pe li iza bra lo no vog pa pu, ko ji je od mah u{ao u isto ri ju jer je pr vi ko ji je u po sled wih 12 ve ko va ro |en van Evro pe a se da u sto li cu Sve tog Pe tra (ko ji ta ko |e ni je bio Evro pqa nin). No vi pa pa je do pre kju ~e bio i moj ime wak Hor he (sad je uzeo ime Fra wa, {to hr vat ska {tam pa ko men ta ri {e kao „ime ko je obe }a va“) i, po {to je iz Ar gen ti ne, od mah su ga pi ta li za ko ji fud bal ski klub na vi ja. Na mo je raz o ~a ra we, pa i

iz ne na |e we, re kao je da na vi ja za ne ki „San Lo ren co“.

E, znao sam da ni je Zve zda{. Jer, je dan je Aca Vu ~i}! U Zve zdu je od veo i onog svog {e i ka iz Emi ra ta. A ja ka kav sa glu pav i za o stao, na ni vou po zna va wa pri ro de i dru {tva iz Osnov ne {ko le „\u ra Jak {i}“ u Ka }u, ja bih ga od veo na \er dap, u Vin ~u i na Po qo pri vred ni fa kul tet u No vom Sa du i pri ~ao mu o ka na li ma Du nav-Ti sa-Du nav, ko ji su naj ve }i i naj ko ri sni ji po du hvat na{ od si la ska slo ven skih ple me na na Bal kan. Ne ka ko ni sam vi {e qu bi teq lop ta wa, ’o}e to s go di na ma.

A ne kad smo Vu ~i} i ja ~ak i za isti klub na vi ja li, i to de ce ni ja ma. Sve dok se ja sa svim ne dav no ni sam vra tio mo jim voj vo |an skim ko re ni ma, jer ne }u vi {e da imam ni {ta sa onim de lom mog na ro da ko ji je u sta wu da za pred sed ni ka je di ne svo je dr `a ve iza be re onog Vu ~i }e vog pred sed ni ka i da ka ko ve ~i tog [e {e qe vog pot pred sed ni ka, ma ste ra To mi sla va Ni ko li }a. ^i je su re ~i za ovih go di nu da na man da ta na {i aq ka vi no vi na ri ve} ne bro je no pu ta po gre {no pre ne li ili pro tu ma ~i li, na ~i ju pred sed ni~ ku ko lo nu je ve} na sr ta lo ne ko li ko auto mo bi la, u dva na vra ta ~ak i bez re gi star skih ta bli ca.

Us put, da li ste ikad u gra du vi de li ma kar i je dan auto mo bil bez re gi star skih ta bli ca? Ja u No vom Sa du

6

dnevnik

nedeqa17.mart2013.

TE M A „DNEV N I K A”: NAJTE@A I NAJSTRESNIJA POLICIJSKA

Va{eg deteta vi{e mrt de te ta je naj ve }i stres uop {te za mi sli va, pa i za po ro di ce u Sr bi ji, u to me se li stom sla `u svi. Stra {na je to sce na. Na vra ti ma sto ji po li ca jac, zvo ni, u ru ci mu je be le `ni ca, ski da ka pu: „Do bar dan. Do go di la se ne sre }a. Va {e de te je po gi nu lo”... De lu je ne tak ti~ no, ~ak okrut no, ali ~e sto je ba{ ta ko. Po li caj ci ipak ni su psi ho lo zi, psi ho te ra pe u ti, oni sa mo ra de svoj po sao, i wi ma je te {ko... Ali ta kva je pro ce du ra, po tvr di li su nam u Po li cij skoj upra vi za grad Be o grad.

– Po li cij ski slu `be ni ci u slu ~a je vi ma tra ge di je is hod po ro di ci sa op {ta va ju li~ no, od la skom na adre su pre mi nu le oso be. Vest o smr ti sa op {ta va se sa mo pu no let nim ~la no vi ma po ro di ce – ob ja sni li su nam u PU. – Ne po sto ji raz li ka u pro ce du ri kod ubi stva, sa mo u bi stva ili po gi bi je u sa o bra }aj nim ne sre }a ma. Po li cij ski slu `be ni ci u svim slu ~a je vi ma sa smrt nim is ho dom po stu pa ju pro fe si o nal no i smi re no, vo de }i ra ~u na o na ~i nu sa op {ta va wa i uzi ma ju }i u ob zir da se ra di o stre snim si tu a ci ja ma za po ro di cu pre mi nu le oso be.

Na `a lost, ni je uvek ta ko. To zna mo po u zda no. De voj ~i ci od pet na est go di na, ko joj je brat po gi nuo, u sred no }i, bez pret hod nog oba ve {te wa sa kim raz go va ra i ko li ko ta oso ba ima go di na, po li ca jac je re kao da vi {e ne ma onog kog je naj vi {e vo le la. Za te ~e na, {o ki ra na de voj ka je dva je do {la se bi.

Od stre sa joj je pro ra di la {tit na `le zda, osta la je u bol ni ci, a po sle di ce tr pi do da na {wih da na.

Ali, ~ak i ka da u pot pu no sti po {tu ju pro ce du ru, na pro sto se na me }e pi ta we da li su po li caj ci uop {te ob u ~e ni da se no se s tim, ve ro vat no naj te `im za dat kom u wi ho voj pro fe si ji?

Da li su u sta wu da pro ce ne ka ko }e ko re a go va ti na vest o gu bit ku si na, k}er ke, mo `da i ce le po ro di ce... Zna ju li {ta da ra de ako oso bi ko joj su re kli stra {nu isti nu „pre puk ne sr ce”? Pri pre ma li ih iko da taj pr vi ra za ra ju }i bol bar ma lo ubla `e, ili pri stup is kqu ~i vo za vi si od wi ho ve uro |e ne (ne)tak ti~ no sti i (bez)ose }aj no sti?

– Po li cij ski slu `be ni ci pri sa op {ta va wu tra gi~ nih ve sti po ro di ca ma pre mi nu lih po stu pa ju po slo bod noj pro ce ni, vo de }i ra ~u na o go di na ma, po lu, psi hi~ kom sta wu ~la no va po ro di ce pre mi nu le oso be... – na vo de nam zva ni~ ni ci po li ci je ka ko to u te o ri ji iz gle da.

Pro ce du re je su tu, no na pro sto ne mo `e sve da se sta vi u pa pi re. Ka ko nam je po ja {we no, ipak po sto ji i edu ka ci ja po li ca ja ca za po stu pa we u ova kvim pri li ka ma, ka ko kroz osnov nu obu ku u ne ka da {woj {ko li unu tra {wih po slo va, a sa da Cen tra za osnov nu po li cij sku obu ku u Srem skoj Ka me ni ci, ta ko i kroz prak su.

S

LE^EWE INOSTRANIH PACIJENATA U NA[IM JAVNIM BOLNICAMA JO[ UVEK RETKO

Nisu stranci krivi za liste ~ekawa P

o sled wih de se tak go di na u sve tu je dat nih pri ho da, ne go i za pa ci jen te. sve po pu lar ni ji je dan nov vid tu ri – Pre ma od lu ci Mi ni star stva zdra vqa, zma – me di cin ski. On pod ra zu me va do bi ja li smo do zvo lu za do pun ski rad i oba da se o jed nom tro {ku obi |e ne ka ze mqa, u`i - vqa mo ga u vi {e od 150 me to da u hi rur gi ji, va u we nim le po ta ma, ali i da se do bi je zdrav - in ter ni sti~ kim gra na ma, ne u ro lo {kim gra stve na uslu ga ko ja bi kod ku }e ko {ta la i ne - na ma... Za kon pre ci zno od re |u je da se do pun ko li ko pu ta vi {e. Za hva qu ju }i ova kvom tu - ski rad ne mo `e or ga ni zo va ti u ra di o lo {koj ri zmu sve vi {e je ze ma qa ko je na ovaj na ~in di jag no sti ci, ni svu da ta mo gde po sto je li ste sti ~u po za ma {ne za ra de. Me |u tim, i ne za vi - ~e ka wa – ka `e di rek tor Kli ni~ kog cen tra sno od ovih tzv. helt-tu ra (he alth, eng. zdra - Voj vo di ne prof. dr Dra gan Dra {ko vi}. vqe), mno gi bol ni~ ki cen tri u sve tu na sve Po we go vim re ~i ma, da ne ma tog nov ca za mo gu }e na ~i ne `e le da pri vu ku stra ne pa ci - ra |e nog do pun skim ra dom, usta no va prak jen te da se kod wih le ~e, jer su u to me vi de li ti~ no ne bi mo gla da funk ci o ni {e, jer se do dat ni, da ka ko do bar, iz vor pri ho da. wim is pla }u ju rad ni ci za ko je Fond ne Sr bi ja ima do bre stru~ wa ke i znat no ni - obez be |u je za ra de, kao {to su pro tiv po `ar `e ce ne u od no su na iste uslu ge di qem Evro - na za {ti ta, obez be |e we, slu `ba za odr `a pe. Sto ga i ne ~u di {to ov da {wi pri vat ni va we... Ta ko |e, ta sred stva idu u in ve sti ci zdrav stve ni sek tor, a po seb no sto ma to lo gi - je za ku po vi nu no ve opre me, re kon struk ci ju ja i pro te ti ka, go to vo re dov no ima ju pa ci - obje ka ta... jen te iz ino stran stva. Kon takt se ostva ri – Ina ~e, stra nih pa ci je na ta ima mo, ali te le fo nom, za ka `e se vre me do la ska u or di - ma lo. I to su uglav nom na {i qu di ko ji su na ci ju, i s no vim zu bi ma pa ci jent od la zi ve} dr `a vqa ni dru gih ze ma qa – na vo di dr Dra po sle ne ko li ko da na. I sve to ko {ta dva ili {ko vi}. ~ak tri pu ta ma we ne go u Ne ma~ koj, na pri Le ~e we stra nih pa ci je na ta u jed nom bro ju mer. No, ka da je re~ o dr `av nim zdrav stve - na {ih zdrav stve nih usta no va oba vqa se i na nim usta no va ma, pa ci je na ta iz ino stran stva osno vu me |u dr `av nih spo ra zu ma. jo{ uvek je ma lo. Ka da se u me dij skim iz ve – Do la ze nam pa ci jen ti iz Re pu bli ke Srp {ta ji ma po mi wu, uglav nom se mi sli na gra - ske i Br~ kog, ko ji se kod nas le ~e na osno vu |a ne iz biv {ih brat skih re pu bli ka, po put spo ra zu ma s wi ho vim fon dom za zdrav stve no BiH i Cr ne Go re. osi gu ra we – ka `e di rek tor In sti tu ta za – Uko li ko `e li mo da stran ci do la ze u na - plu} ne bo le sti Voj vo di ne prof. dr Bra ni {e usta no ve, mo ra mo im obez be di ti apart - slav Pe rin. – Ima mo pa ci je na ta i iz Cr ne man ski sme {taj sli ~an ho tel skom, {to da nas Go re, s tim da oni uslu ge sa mi pla }a ju. mo `e da pru `i mi ni ma lan broj na {ih dr U sva kom slu ~a ju, stav di rek to ra zdrav `av nih zdrav stve nih usta no va – ka `e nam stve nih usta no va je ja san: ako se do pun ski rad sto ma to log dr Jo va na or ga ni zu je po va `e Po pin. – Stran ci `e }em za ko nu ko ji re gu le da za pa re ko je da ju li {e tu oblast, ko ri Uko li ko `e li mo da pa ci jen ti do bi ju jed no kre vet nu sti od we ga su ve li ke iz ino stran stva so bu s ku pa ti lom, i za usta no vu i za pa do la ze u na {e usta no ve, kli ma ti zo va nu, s te ci jen te. U tom slu ~a mo ra mo im obez be di ti le fo nom i TV apa ra ju ne mo `e se go vo ri apart man ski sme {taj, tom kao i me di cin sko ti o zlo u po tre ba ma, oso bqe ko je }e im bi od no sno o pre ba ci va sli ~an ho tel skom, {to da nas ti po sve }e no 24 ~a sa, mo `e da pru `i mi ni ma lan broj wu pa ci je na ta sa li a ne da u so bi le `e s sta ~e ka wa u do pun na {ih dr `av nih de set pa ci je na ta. To ski rad, gde se uslu ga zdrav stve nih usta no va je je dan od raz lo ga pla }a. Jer, za kon ja {to pri vat ni sek tor sno ka `e da se do zvo be le `i ne {to ve }u la za do pun ski rad po se }e nost stra nih pa ci je na ta, jer su u pri - mo `e do bi ti sa mo u onim obla sti ma gde li ste vat nim bol ni ca ma ova kvi uslo vi uglav nom ~e ka wa ne po sto je. Ne mo `e se ta ko |e go vo ri obez be |e ni. ti ni o ugro `a va wu ostva ri va wa pra va osi gu Je dan od raz lo ga za {to ne ma mo vi {e stra - ra nih li ca iz oba ve znog zdrav stve nog osi gu nih pa ci je na ta su i za kon ska ogra ni ~e wa, ra wa, s ob zi rom na to da iz vr {a va we ovih ko ja ne do zvo qa va ju usta no va ma da na pla }u ju oba ve za, uve ra va ju nas, ima pri o ri tet u od no uslu ge od pa ci je na ta. Isti na, le ~e we stra - su na sve dru ge ak tiv no sti zdrav stve ne usta na ca, ba{ kao i na {ih gra |a na ko ji bi di jag - no ve. no sti ku i le ~e we u dr `av nim zdrav stve nim Pru `a we uslu ga u okvi ru do pun skog ra da usta no va ma hte li da pla te, mo `e da se ura di pred vi |e no je, ina ~e, da se oba vqa u od go va u tzv. do pun skom ra du. No, ka ko ne is pu wa va - ra ju }em pro sto ru i to ta ko da ne re me ti re ju uslo ve pro pi sa ne za ko nom, do zvo lu za ta - do van rad. Isto vre me no, slo vom za ko na je kav rad ne ma ju sve bol ni ce. pro pi sa no i da se za ka zi va we uslu ga u okvi S dru ge stra ne, ni po sle ne ko li ko go di na ru do pun skog ra da mo ra or ga ni zo va ti odvo od ka ko je do pun ski rad uve den, on ni je ste - je no od za ka zi va wa uslu ga u okvi ru re dov nog kao sim pa ti je u jav no sti. Naj ve }i broj kri - ra da. Za po sle ni, pak, ko ji su an ga `o va ni po ti ka od no si se, pri to me, na mo gu} nost we - osno vu do pun skog ra da, po me nu te uslu ge mo go vog zlo u po tre bqa va wa, od no sno sma tra se gu pru `i ti sa mo iz van svog re dov nog rad nog da je do pun ski rad za pra vo glav ni iz vor ko - vre me na. Da bi or ga ni zo va la do pun ski rad, rup ci je u zdrav stvu. Uosta lom, na ovu mo gu} - usta no va mo ra ima ti mi {qe we, od no sno do nost uka zu ju i uru `e wa ko ja se ba ve za {ti - zvo lu Mi ni star stva zdra vqa ko ji va `e 12 tom pra va pa ci je na ta. me se ci. Po sle is te ka be fe la, po treb no je Me |u tim, me nax men ti zdrav stve nih usta - po no vo tra `i ti mi {qe we Mi ni star stva no va, ko je su uve le do pun ski rad i za ko ji zdra vqa o na stav ku oba vqa wa do pun skog ra ima ju do zvo lu Mi ni star stva zdra vqa, tvr de da. Ako ga ne do bi je – do pun ski se rad mo ra da je on i te ka ko ko ri stan. I to ne sa mo za ob u sta vi ti. Bi lo ili ne „pred vra ti ma” zdrav stve nu usta no vu, ko joj je u ovim te {kim pla te `nih pa ci je na ta. vre me ni ma i op {toj bes pa ri ci je dan od do n Jasna Barbuzan

– Mi ob ra |u je mo edu ka ci jom osnov na pra vi la, na ~in sa op {ta va wa tra gi~ nih ve sti. Pri to me, obra }a se pa `wa na ume re nost u de ta qa i ma i o {to bla `em pri stu pu uz pot pu no raz u- me va we si tu a ci je. Uko li ko ima po tre be, u ta kvim pri li ka ma an ga `u je mo i eki pu Hit ne po mo }i, po ne kad pre ven tiv no, pre ne go {to za zvo ni mo na vra ta, od no sno ka da sa zna mo da je oso ba ko joj tre ba sa op {ti ti r|a ve ve sti lo {eg zdrav stve ni og sta wa. U ta kvim si ta u ci ja ma ko ri sti mo me to de ko je su se u prak si po ka za le kao za do vo qa va ju }e, za sno va ne na psi ho li o {kim sa zna wi ma. Ni je ret kost da naj pre do |e mo do ro |a ka na stra da log, ko ji ~e sto ume bo qe od dru gih da pre po zna na ~in i vre me za sa op {ta va we ta kvih bol nih isti na. Za pra vo, u prak si se ~e sto i

Sli~ no raz mi {qa i psi ho log prof. dr Jo van Ma ri}, ko ji je, ka ko sam pri zna je, u svo joj prak si imao do sta ta kvih si tu a ci ja: – Stra {na isti na mo ra da bu de sa op {te na ve {to, od re |e nim to nom, bi ra nim re ~i ma. Jer, ne tre ba smet nu ti s uma da kad ne ko pri mi ta ko lo {u vest, mo `e i sr ce da mu sta ne. Uosta lom, naj ve }a je ne sre }a ka da maj ci tre ba re }i za gu bi tak de te ta. I za to mi slim da ta kve stva ri ne bi tre ba lo da ra di po li ci ja. Le ka ri su za to ob u ~e ni. To je, na `a lost, deo na {eg po sla i to bi, po lo gi ci stva ri, tre ba lo da mi ra di mo.

E sad, {ta je sve u prak si, sa svim je dru ga pri ~a...

A u prak si je ~e sto bit no dru ga ~i je, tim pre {to, u stva ri, sve ~e {}e vest o smr ti naj bli `ih ~ak i ne do ne su po li -

gle da da se stra {na vest ne sa op {ta va di rekt no, ve} pre ko naj bli `ih, ~la no va fa mi li je – ob ja {wa va nam is ku sni no vo sad ski po li ca jac.

Ipak, ne u rop si hi ja tar dr Mir ja na To mo vi} sma tra da je, uz uva `a va we svih po li cij skih pro ce du ra, pa i edu ka ci je ko ju su po li caj ci pro {li, na pro sto neo p hod no pri su stvo stru~ nog li ca po red slu `be ni ka MUP-a ko ji po ro di ci sa op {ta va tra gi~ nu vest.

– Po treb no je da tu uvek bu de ba rem psi ho log, ko ga ima ju u ti mu sve po li cij ske upra ve – ob ja sni la je dr Mir ja na To mo vi} za „Dnev nik”.

Jer, po we nim re ~i ma, mno go za vi si od to ga ka ko }e tu `na vest bi ti sa op {te na.

– Vest se sa op {ta va po mo gu} no sti u pri su stvu ~la no va po ro di ce ili pri ja te qa, i iz nad sve ga tak ti~ no. A tak ti~ nost se po sti `e tre nin gom ili je sa stav ni deo li~ no sti ko ja se ba vi psi ho lo gi jom – ob ja {wa va dok tor ka To mo vi}.

caj ci, ve} ona naj pre stig ne po sred stvom fej sa, TV-a, tvi te ra... A ni ko ne raz mi {qa o ono me ko ga se ta vest naj vi {e ti ~e... Zbog sve ga to ga se i po sta vqa pi ta we neo p hod no sti for mi ra wa po seb ne slu `be ko ja bi se u ta kvim si tu a ci ja ma po sve ti la une sre }e nim po ro di ca ma. Mir ja na To mo vi} sma tra da je po sto ja we mo bil ne slu `be, ko ja bi de lo va la u sa rad wi s MUP-om, ne sa mo mo gu }e, ne go i neo p hod no.

– Psi ho lo {ka slu `ba mo `e da bu de or ga ni zo va na po ti pu mo bil nih eki pa, bez ob zi ra uz ko je or ga ni za ci je for mal no po sto ji, i da se ak ti vi ra za jed no sa po li caj ci ma ko ji oba ve {ta va ju po ro di cu o tra gi~ nom do ga |a ju – na vo di dr To mo vi}.

S wom se sla `e i dr Ma ri}. Po we go vim re ~i ma, to je po seb no va `no u eks trem nim si tu a ci ja ma, gde po sto ji ri zik od sa mo u bi stva ~la na po ro di ce, i ta da na pro sto ni je do voq na sa mo Hit na po mo} - mo ra bi ti an ga `o van i psi hi ja tar.

ZEMAQSKI DANI TEKU

A

ko mi ne gun |a ju {to se stal no vra }am u isto ri ju – sa ak cen tom na ob ra ~un sa ko mu ni zmom – on da mi mo ji pri ja te qi, kao i svi bri `ni sa vet ni ci, pre ba cu ju {to po ceo dan bi strim stra nu {tam pu, od mu sli man skog „Dnev nog ava za” do hr vat skog „Ju tar weg” i „Ve ~er weg”, „Slo bod ne Dal ma ci je”, „Glo bu sa” i „Na ci o na la”, pa za lu tam i do „Gla sa Ru si je”, a tek „Doj ~e ve le” ne pro pu {tam.

A to {to po la da na ~i tam no vi ne na svim je zi ci ma ko je ma kar i po ma lo raz u mem, to pri zna jem da je iz ~i stog na ci o na li zma. Srp skog, da ka ko, ali na na ~in ka ko ga je shva tao je dan zna me ni ti Po qak Adam Mih wik. „Da, mo ra bi ti da sam ja na ci o na li sta“, is po ve dio se jed nom, i to sa svim ne dav no, pan Mih wik. „Vi dim da svu da na sve tu me |u svim na ro di ma ima ve li kih svi wa ri ja, po ~i we nih vi {e iz glu po sti ne go iz ne ke uro |e ne zlo be.

Svi wa ri ja ko jih se ja re dov no sti dim, ume sto i u ime onih ko ji ih pra ve. Pa ih pra tim sva ko dnev no, ma kar i le ti mi~ no. I ose tio sam da se uvek naj vi {e po sti dim glu po sti i svi wa ri ja ko je na pra ve Po qa ci, pa mi se ~i ni da bi upra vo to mo gao bi ti ne ki znak da sam ja qu ti na ci o na li sta.“ I tako ja sva ko ju tro kre nem na ne ko jef ti no eg zo ti~ no pu to va we. N na in ter ne tu – bes plat no! - po o tva ram sve mo gu }e no vi ne, e ne bih li se na ~i tao ne ~i jih da le kih, „eg zo ti~ nih“ glu po sti i svi wa ri ja ko je me se ne ti ~u, ili bar ako me se ti ~u, a ono me pri tom ne po ga |a ju. Sad sam ta ko ne -

Jedan je Vu~i}! deq’ da na u Va ti ka nu, ko u Vr wa~ koj ba wi, od onih ta mo glu po sti i ne sti `em da mi slim na ove na {e, re ci mo da nam je pred sed nik po sle Bri se la iz ja vio da su [ip ta ri po pu sti li (i ostao `iv) i da }e Vu ~i} dr `a ti Mi {ko vi }a u ap su do iz bo ra, jer mu je to hap {e we je di no {to je za go di nu da na ura dio u Sr bi ji, ali sa ta kvom pom pom da se ba{ u we ga ku ne 80 od sto pu no let nih Sr ba.

Ka to li ci su, a sve da bi dr `a li ko rak s vre me nom, be a ti fi ko va li po koj nog Voj ti lu sa mo {est go di na po sle smr ti, a ~e ka se naj ma we 50, on da su po sle {est ve ko va do `i ve li pr vo po vla ~e we ba{ we go vog na sled ni ka, ko ji ta ko ve li ~an stve no ni je ura dio ni {ta za osam go di na pon ti fi ka ta da je mo rao da od stu pi i ba{ ta ko i je di no ti me se bi obez be di me sto u isto ri ji.

I sad nam je 115 ul tra kon zer va tiv nih kar di na la dvo tre }in skom ve }i nom u Sik stin skoj ka pe li iza bra lo no vog pa pu, ko ji je od mah u{ao u isto ri ju jer je pr vi ko ji je u po sled wih 12 ve ko va ro |en van Evro pe a se da u sto li cu Sve tog Pe tra (ko ji ta ko |e ni je bio Evro pqa nin). No vi pa pa je do pre kju ~e bio i moj ime wak Hor he (sad je uzeo ime Fra wa, {to hr vat ska {tam pa ko men ta ri {e kao „ime ko je obe }a va“) i, po {to je iz Ar gen ti ne, od mah su ga pi ta li za ko ji fud bal ski klub na vi ja. Na mo je raz o ~a ra we, pa i

iz ne na |e we, re kao je da na vi ja za ne ki „San Lo ren co“.

E, znao sam da ni je Zve zda{. Jer, je dan je Aca Vu ~i}! U Zve zdu je od veo i onog svog {e i ka iz Emi ra ta. A ja ka kav sa glu pav i za o stao, na ni vou po zna va wa pri ro de i dru {tva iz Osnov ne {ko le „\u ra Jak {i}“ u Ka }u, ja bih ga od veo na \er dap, u Vin ~u i na Po qo pri vred ni fa kul tet u No vom Sa du i pri ~ao mu o ka na li ma Du nav-Ti sa-Du nav, ko ji su naj ve }i i naj ko ri sni ji po du hvat na{ od si la ska slo ven skih ple me na na Bal kan. Ne ka ko ni sam vi {e qu bi teq lop ta wa, ’o}e to s go di na ma.

A ne kad smo Vu ~i} i ja ~ak i za isti klub na vi ja li, i to de ce ni ja ma. Sve dok se ja sa svim ne dav no ni sam vra tio mo jim voj vo |an skim ko re ni ma, jer ne }u vi {e da imam ni {ta sa onim de lom mog na ro da ko ji je u sta wu da za pred sed ni ka je di ne svo je dr `a ve iza be re onog Vu ~i }e vog pred sed ni ka i da ka ko ve ~i tog [e {e qe vog pot pred sed ni ka, ma ste ra To mi sla va Ni ko li }a. ^i je su re ~i za ovih go di nu da na man da ta na {i aq ka vi no vi na ri ve} ne bro je no pu ta po gre {no pre ne li ili pro tu ma ~i li, na ~i ju pred sed ni~ ku ko lo nu je ve} na sr ta lo ne ko li ko auto mo bi la, u dva na vra ta ~ak i bez re gi star skih ta bli ca.

Us put, da li ste ikad u gra du vi de li ma kar i je dan auto mo bil bez re gi star skih ta bli ca? Ja u No vom Sa du

dnevnik

nedeqa17.mart2013.

7

RE^ENICA

nema – Lo {a vest se, uko li ko je ika ko mo gu }e, kri je do po god nog mo men ta za sa op {ta va we. Mi le ka ri vo di mo ra ~u na o to me ka ko da tak ti~ no sa op {ti mo vest. Uz to, u ta kvim eks trem nim si tu a ci ja ma naj va `ni je je pra ti ti re ak ci je mla |ih ~la -

Psiholo{ka pomo} i policajcima Po li caj ci ko ji su sa op {ti li tu `nu vest, uko li ko to `e le i ose te po tre bu, mo gu da se ja ve psi ho lo gu u Od se ku za zdrav stve nu pre ven ci ju.

– Od sek se ba vi psi ho lo {kom pre ven ci jom, gde se, iz me |u osta log, pru `a psi ho lo {ka po dr {ka upra vo po li cij skim slu `be ni ci ma ko ji su se na {li u si tu a ci ji da sa op {ta va ju tra gi~ ne is ho de po ro di ca ma pre mi nu lih oso ba, uko li ko za to po sto ji po tre ba i ako se po li cij ski slu `be ni ci obra te za po mo} – do bi li smo zva ni~ no po ja {we we iz PU Be o grad.

no va po ro di ce, se stre, bra ta, li~ no sti ko je su jo{ uvek u raz vo ju...

Stres je ste ne iz be `an, upo zo ra va dok tor ka Mir ja na To mo vi}, ali upra vo za to su tu psi hi ja tri ili psi ho te ra pe u ti.

– Oni bi tre ba lo da se po sve te ~la no vi ma po ro di ce tra gi~ no stra da lih, jer je rad na amor ti za ci ji stre sa i pre `i vqa va wu tra ge di je sa mi ni mal nim po sle di ca ma na ~la no ve po ro di ce du go tra jan i te `ak pro ces, a is hod je in di vi du a lan.

Naj bit ni je je da se pra te mla di, po seb no u pe ri o du raz vo ja, ko ji naj te `e pod no se isti nu da bra ta ili se stre vi {e ne ma.

Wi ho va re ak ci ja od be sa do de pre si je se ~e sto ma ski ra na iz gled bez bri `nim spoq nim po na {a wem ko je je u stva ri ma ska za du bo ku tu gu ili strah ko ji kod wih tra ge di ja iza zi va.

U sva kom slu ~a ju, kroz raz go vor sa po li caj ci ma ko ji su ima li oba ve zu da pre ne su po ro di ci na stra da log tra gi ~an do ga |aj, sa zna li smo da bi sva ki, ali ba{ sva ki od wih ra di je pri hva tio bez pre mi {qa wa bi lo ko ji dru gi za da tak i od ra dio sva ku, pa i naj ri zi~ ni ju in ter ven ci ju, od ovog za du `e wa. Na `a lost, i to, ka `u, spa da u dep po sla.

Ipak, po li ca ja ci ko ji su bi li u ova kvoj si tu a ci ji otvo re no pri zna ju da im je bi lo ja ko te {ko i da su i sa mi do `i ve li ve li ki stres.

– To je stre sno, po red osta log, jer pr vi na let po na {a wa o`a lo {}e nog ko ji je u{ao u {ok tr pi upra vo po li ca jac ko ji je do neo ta kvu vest – ka `e za na{ list je dan is ku san ru ko vo di lac uni for mi sa nog sa sta va po li ci je u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi. – ^e sto na {i slu `be ni ci po ku {a va ju, kad ~u ju {ta se tra `i od wih, da iz dej stvu ju za me nu na bi lo ko ji na ~in.

Ali – ne ma se kud. n Zorica Dragojevi} n Mi{a Vuja~i}

ni sam ni kad, ali dru go je Be o grad, ta mo uop {te ne ma ni sa o bra }a ja, ni sa o bra }aj ne po li ci je.

Pa i {ta }e im sa o- bra }aj na po li ci ja kad ne ma ju sa o bra }a ja. U tom sklo pu mo glo bi se i da qe raz mi {qa ti: {ta }e na ma ov de Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e kad to isto ve} ima u Be o gra du?

Da, se tio sam se. Zbog auto bu skih sta ni ca. Mi ih ima mo dve, kao {to ima mo i du plo vi {e aka de mi ja na u ka ne go pre sto ni ca na {a. I ne mam ni {ta pro tiv {to }e mo sad mi gra |a ni No vog Sa da pla ti ti sve one mi li o ne evra za De vi }e vu auto bu sku sta ni cu. Du go vi se vra }a ju, ta ko smo mi Voj vo |a ni vas pi ta va ni, „dug je zao drug“. A da je De vi} u pra vu, re kli su svi su do vi. I sad }u bez po go vo ra da vra }am taj dug, vra }a }u ga go di na ma – pe va ju }i. I po sle sva ke ra te bi }e mi lak {e.

Po go to vo kad po mi slim da }e ona(j) ko je pot pi sao taj ugo vor sa De vi }em ta ko |e go di na ma se de ti u za tvo ru.

Ina ~e, ka kva bi to bi la pre su da ako se ime kriv ca iz o sta vi? Za ta {ka, za ba {u ri, iz gu bi se k’o gov no u po to ku...? Pa mi smo ozbiq na dr `a va, prav na ta ko re }i, mi }e mo se ob ra ~u na ti sa svim de vi ja ci ja ma i „no si o ci ma ta kvih po ja va“, sa pot pi sni ci ma {tet nih i kri mi nal nih ugo vo ra ko ji su oja di li ceo je dan grad od po la mi li o na sta nov ni ka... Po hap si }e mo ih, za tvo ri ti... sem ako ih ne uzme mo u no vu Vla du Re pu bli ke Sr bi je. n \or|e Randeq

Dvorac u Vlajkovcu podigao je grof \er| Mo~owi

Beo~insko ~edo Eduarda [picera

U MATICI SRPSKOJ ]E U UTORAK U PODNE BITI PREDSTAVQENA MONOgRAfIJA BRANKE KULI] „DVORCI I LETWIKOVCI VOJVODINE”

Kulturno blago kao kulisa za horor a da je po sle 1745. austrij ski ge ne ral ba ron Ofe lin pre neo se di {te spa hi lu ka iz Srem skih Kar lo va ca u Srem sku Ka me ni cu, we go vo vla ste lin stvo je pre u zeo grof Le rinc Mar ci ba wi, car ski kra qev ski sa vet nik, s na me rom da una pre di vi no gra dar stvo u Sre mu. Na vla ste lin stvu je ubr zo za tim iz gra dio ma jur, od no sno pri god nu ku ri ju (lat. cu ria zna ~i dvor). Naj sta ri ji deo zda wa, okre nut ka Du na vu, iz gra |en je 1759, a dvo rac je ob no vqen i do gra |en u pe ri o du od 1810. do 1834. pod bud nim okom Le rin co vog unu ka Mar to na Mar ci ba wi ja, ka da je do bio i da nas pre po zna tqi va ~e ti ri kri la ko ja za tva ra ju atri jum sko dvo ri {te. Po lo vi nom XIX ve ka pre u ze la ga je zna me ni ta po ro di ca Ka ra ~o wi, na kon {to se grof Gvi do Ka ra ~o wi, ve li ki pri ja teq ~u ve nog Fran ca Li sta, o`e nio gro fi com Ma ri jom Mar ci ba wi, do biv {i u mi raz ka me ni~ ko vla ste lin stvo. Ka ra ~o wi je vi su, ina ~e, ve} ima li dva ras ko {na zda wa u Be o dri (No vo Mi lo {e vo), je dan ve li ki po ro di~ ni dvo rac u Bu di mu, u ko jem su pro vo di li ve }i deo go di ne, kao i broj na ima wa po Ba~ koj, Ba na tu i Ma |ar skoj...

Ova po vest po zna tog ka me ni~ kog dvor ca bi }e usko ro is pri po ve da na i u se ri ja lu po lu ~a sov nih emi si ja, ko je }e RTS sni mi ti u sa rad wi sa „Sir mi um fil mom” po mo no gra fi ji isto ri ~ar ke umet no sti Bran ke Ku li} „Dvor ci i let wi kov ci Voj vo di ne”. U ovom re pre zen ta tiv nom iz da wu, iza ko jeg sto ji Po kra jin ski za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, od 53 pre `i ve la voj vo |an ska dvor ca ob ra |e no ih je 39, jer je, ka ko mi je ob ja sni la autor ka, ak ce nat sta vqen na zda wa pro is te kla sa spa hij skih ima wa, a ne ona ko ja su po di za na u gra do vi ma. Iz u ze tak su, prak ti~ no, sa mo tri ar hi je rej ske re zi den ci je, u Vr {cu, Srem skim Kar lo vi ci ma i No vom Sa du, ko ji ma je po sve }en pr vi deo kwi ge.

Vre me na stan ka krup nih spa hij skih po se da i ple mi} kih do ba ra, kao i iz grad we naj ve }eg bro ja ov da {wih dvo ra ca, po ve za no je s de fi ni tiv nim od la skom Tu ra ka iz ovih kra je va na kon 1690. i pre u zi ma wem pot pu ne upra ve Hab zbur {ke mo nar hi je. Me |u tim, u pr vo vre me su na tim po se di ma ni ca le skrom ni je gra |e vi ne - ku ri je, u ko ji ma za pra vo i ni su sta no va li vla ste li ni ve} nad zor ni ci ima wa. Svet ski put nik Fri drih Vil helm fon Ta u be, pro la ze }i kroz ove kra je ve, za be le `io je da su spa hij ske ku ri je „ve o ma jad no sa gra |e ne”, po go to vo u po re |e wu sa dvor ci ma cen tral ne Evro pe i En gle ske, ko je je na svo jim pu te {e stvi ji ma vi |ao.

Ipak, Fon Ta u be ni je bio tek pu ki ~i nov nik, ve} ozbi qan, is ku san di plo ma ta, ko ji je vr lo br zo shva tio da ov da {wa vla ste la ra di je bo ra vi po ve li kim gra do vi ma Austri je, Ne ma~ ke, Ugar ske i Ita li je, dok su na wi ho vim ima wi ma jo{ uvek sve `a se }a wa na ne pre sta ne ra to ve, ta tar ska i tur ska ra za ra wa, te da za pra vo ni ko i ne ma `e qu za mno go bo qim i luk su zni jim gra |e vi na ma. „^ak mi slim da bi i bi lo bu da la sto da se u tur skom su sed stvu iz vo de le pe i sku pe zgra de”, za pi sao je Ta u be u svom iz ve {ta ju na me we nom Ma ri ji Te re zi ji, ko ji da nas ~i ta mo kao sja jan pu to pis. U sva kom slu ~a ju, tek ka da su se po li ti~ ke pri li ke sta bi li zo va le, po ~e lo je po Voj vo di ni po di za we i ve }ih i luk su zni jih zda wa...

K

Podivqalo zelenilo U mo no gra fi ji je do sta pa `we po sve }e no par ko vi ma, ko ji su de ce ni ja ma okru `i va li dvor ce i s wi ma tvo ri li je din stve nu ce li nu, ali ih mi da nas - ~ast iz u ze ci ma - ni ne pre po zna je mo. A naj lep {i i naj ~u ve ni bio je Ka me ni~ ki park, for mi ran kao deo kom plek sa dvor ca s po ~et ka pri ~e, a atrak ti van ne sa mo zbog svog po lo `a ja i pre ma Du na vu i u od no su na Fru {ku go ru, ne go i zbog dr ve }a pri ba vqe nog iz svih de lo va sve ta, {e ta li {ta uz ve li ku re ku, sta ze za ja ha we, de ko ra tiv nih ~e smi, vrt nih skulp tu ra mo nu men tal nih di men zi ja... „Park je `iv or ga ni zam i ako se u kon ti nu i te tu ade kvant no ne ure |u je, pro pa {}e ve} za ne ko li ko go di na. A na kon Dru gog svet skog ra ta, ka da su dvor ci li stom na ci o na li zo va ni i po sta li op {te dru {tve no vla sni {tvo, o tim par ko vi ma vi {e ni ko ni je vo dio ra ~u na; ubr zo su po di vqa li i sa da se vi de jo{ sa mo po ne ki tra go vi u o~e ru pa nim sta za ma sa {im {i rom i ve li kim ret kim hra sto vi ma...”, ka `e Bran ka Ku li}.

– Dvor ci u Voj vo di ni iz gra |e ni to kom 18. i u pr voj po lo vi ni 19. ve ka jo{ uvek su po pra vi lu pro dukt vla ste lin skih po se da. Na kon to ga pri mat pre u zi ma bo ga ta gra |an ska kla sa, in du stri jal ci... ko ji, u `e qi da se po hva le ste ~e nim imet kom, gra de se bi i dvor ce na „la daw skim ima wi ma”. Na kon Dru gog svet skog ra ta ve }i na dvo ra ca je ise qe na, ru i ni ra na, upro pa {te na... Ret ko ko ji je od tih pre div nih obje ka ta imao na me nu ko ja ga je do da nas odr `a la u ka ko-ta ko do brom sta wu – pri po ve da mi Bran ka Ku li}, ne gda {wa uprav ni ca Ga le ri je Ma ti ce srp ske i du go go di {wa sa rad ni ca Po kra jin skog za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re.

Ov da {wi dvo ra ci i let wi ko va ci pri la go |a va ni su od re |e nim stil skim stru ja ma, pa ima mo pri me ra ba rok ne ar hi tek tu re, kla si ci sti~ ke, eklek ti~ ke, pa sve do se ce sij ske, ali, za ni mqi vo, ni je dan od wih ni je pu ka ko pi ja zda wa ko ja su u to vre me ni ca la u oko li ni Be ~a ili Bu di ma. Objek ti su, na pro tiv, pa `qi vo pri la go |a va ni pro stor nim uslo vi ma, te re nu, a i ve li ~i na je naj ~e {}e pri me re na po tre ba ma po ro di ce. Na pro sto, nig de se ne mo `e pre po zna ti lo gi ka

Prelepo zdawe u Aleksi [anti}u

mno gih da na {wih no vo kom po no va nih bur `u ja, ko ji ~im u be lom sve tu vi de ne {to {to im se svi di, od mah ka `u: Ho }u to!

– Raz log to me ni je sa mo u ~i we ni ce da je pro stor da na {we Voj vo di ne ipak bio svo je vr sna pro vin ci ja u ko ju je ret ko za la zi la pr va li ga evrop skog dru {tve nog kre ma, ne go ga pre sve ga tre ba tra `i ti i u ~i we ni ci da su on da {wi gra di te qi o~i to dr `a li do svog in te gri te ta. Na `a lost, za ja ko ma lo dvo ra ca zna mo ko ih je pro jek to vao. A sa zna wa ne ma mo jer o ar hi tek ta ma ni su sa ~u va ni po da ci po {to „in ve sti to ri” ov de ni su ima li oba ve zu da od dr `a ve tra `e do zvo lu za grad wu. Ali je ja sno da ta kve objek te ni su mo gli gra di ti ama te ri, ve} je iza pro jek ta si gur no sta jao ja ko do bar, ozbiq no obra zo van ar hi tek ta, sa mo ne zna mo ko ji...

Pri zna jem da su mi to kom ~i ta wa mo no gra fi je tri dvor ca – u Alek si [an ti }u, Be o ~i nu, Vlaj kov cu – na ro ~i to pri vu kla pa `wu, ne sa mo za to {to o wi ma ap so lut no ni {ta ni sam znao, ne go pre sve ga jer je re~ o, za ove pro sto re, za i sta ~u de snim gra |e vi na ma ko je je za de si la tu `na sud bi na. Re ci mo, ne gda wa le po ta dvor ca Edu ar da [pi ce ra, jed nog od tro ji ce su vla sni ka Be o ~in ske ce men ta re s kra ja XIX ve ka, mo `e se sa da sa mo na slu ti ti. Da nas vi {e pod se }a na ku li se za

sni ma we ka kvog ho ror fil ma B pro duk ci je ne go na luk su zno zda we, eklek ti~ nu me {a vi nu raz li ~i tih sti lo va ko ju su kra si li iz u zet ni pri me ri fa sad ne de ko ra ci je, de ko ra tiv ni dim wa ci, ka min od ze le ne @ol nai ke ra mi ke i pre le pi vi tra` iz nad ula znih vra ta ko ji je sa da, gle ~u da – uglav nom raz lu pan.

Sli~ na je sud bi na i ~e da Ka ro qa Fer nba ha, jed nog od naj bo ga ti jih tr go va ca `i tom na pre la zu iz -

Vladi~anski dvorovi U pr vom de lu mo no gra fi je Bran ka Ku li} de taq no opi su je vla di ~an ske dvo ro ve u Vr {cu, Srem skim Kar lov ci ma i No vom Sa du, wi ho vu isto ri ju, stil ske ka rak te ri sti ke, en te ri jer... „Ar hi je rej ske re zi den ci je po gar di teq skom ti pu pri pa da ju ko ru pu su dvo ro va, iako se ra di o jav nopri vat nim objek ti ma cr kve nih po gla va ra. Ta zda wa su mar kant ni re pe ri ur ba nih sre di na, ~i ja je sna `na for ma, pa i ve le lep nost, u jav nom `i vo tu re pre zen to va la i sam zna ~aj Srp ske pra vo slav ne cr kve. Na sre }u, za raz li ku od ve }i ne osta lih dvo ro va, o tim se gra |e vi na ma ne sa mo u kon ti nu i te tu bri nu lo, ne go su ne pre sta no ukra {a va ne, opre ma ne...”, na vo di autor ka. me |u dva ve ka, ko ji je po di gao u Alek si [an ti }u 1906/7. pre lep dvo rac u sr cu pro stra nog en gle skog par ka. U osno vi se ce sij sko zda we bi lo je na da le ko pre po zna tqi vo po ku li do ~i jeg su vr ha vo di le za vo ji te ste pe ni ce s ogra dom od ko va nog gvo `|a, te osli ka noj po ro di~ noj ka pe li sme {te noj u le vom kri lu pri ze mqa. En te ri jer je, ako je su di ti po za pi si ma, ta ko |e uka zi vao na bo gat stvo vla sni ka, po ~ev od mer me ra, pa do ka mi na, lu ste ra... Ova zgra da, iako kul tur no do bro, da nas je pot pu no na pu {te na i u dra ma ti~ no lo {em sta wu.

A tu `no iz gle da i ne ka da fa sci nant no zda we u Vlaj kov cu, da nas do bra no za ra slo u ko rov s le ve stra ne pu ta Be o grad-Vr {ac. Dvo rac je gra dio grof \er| Mo ~o wi po lo vi nom XIX ve ka, a po sle ga je ot ku pi la po ro di ca Bi sin gen-Ni pen berg, u ~i jem je po se du bio sve do Dru gog svet skog ra ta. Da nas je iz de qen na sta no ve, pa mu ni je s vre me nom pro pa la sa mo fa sa da, ne go je de gra di ra na i we go va unu tra {wost, po {to su ori gi nal ne pro sto ri je pre gra |i va ne ka ko je ko me za tre ba lo. Park sa ve {ta~ kim je ze rom, fon ta nom, po to kom i mo sti }i ma, pro jek to van u okvi ru kom plek sa, iako pre ~e ti ri de ce ni je za {ti }en kao spo me nik pri ro de, ta ko |e je za pu {ten.

Za pra vo, sa mo deo voj vo |an skih dvo ra ca da nas su tu ri sti~ ki objek ti, ho te li, re sto ra ni... ali ve }i na ih je u de rut nom sta wu jer ili uop {te ni su odr `a va ni ili su ne a de kvat no ko ri {}e ni, pa je ta ko u sa mom sr cu zam ka La jo {a Ka ra ~o wi ja u No vom Mi lo {e vu bio – po gon he mij ske in du stri je. Ru ku na sr ce, naj bo qe su pro {li oni ko ji su do spe li u pri vat ne ru ke, po put dvo ra ca u Pa de ju, Srp skoj Cr wi, E~ ki... Ima, me |u tim, i ne u spe lih ini ci ja ti va, pa je ta ko „La far`” svo je vre me no bio za in te re so van da dvo rac u Be o ~i nu pre tvo ri u eks klu ziv ni re zi den ci ja lan obje kat, a ista ta kva po nu da da ta je i za ^e la re vo na kon pri va ti za ci je pi va re. Me |u tim, lo kal ne vla sti se ni su sa gla si le s tim akvi zi ci ja ma...

– Ni je na ma pri mar ni ciq bio da u mo no gra fi ji po ka `e mo da na {we ka ta stro fal no sta we ve }i ne spa hij skih dvo ra ca – ob ja {wa va Bran ka Ku li}. – Ciq nam je pre i iz nad sve ga bio da uka `e mo na zna ~aj, ra zno vr snost i bo gat stvo tog kul tur nog na sle |a, da ga pre po zna mo kao ne {to {to je bi lo neo bi~ no va `no u pret hod nim isto rij skim pe ri o di ma, ali je vaq da va `no i za nas da nas. Jer, re~ je o na {em kul tur nom na sle |u o ko jem mo ra mo na od go va ra ju }i na ~in bri nu ti.

A to uglav nom ne ~i ni mo i sto ga mi se ~i ni da je u tom prav cu je di no re {e we ipak pri vat no vla sni {tvo. I, da ka ko, pra va na me na, ko ja }e objek tu do ne ti i pa `wu i ade kvat no odr `a va we. Na sla wa we na dr `av ne ja sle po ka za lo se kao skup mo del ko ji ne da je plo da, jer je, na pri mer, dvo rac u ^e la re vu za po sled we dve de ce ni je ve} ne ko li ko pu ta sa ni ran i iz no va je opet pro pa dao, jer ipak zah te va kon ti nu i ra nu bri gu i odr `a va we. A ni bo ga ti je dr `a ve od na {e za to vi {e ne ma ju pa ra. n Miroslav Staji}

8

dnevnik

nedeqa17.mart2013.

[ O R O M

S

B O R O M

Bu ni ka Mal ko - mal ko pa du va ju si re ne, te hit na po mo}, te mi li ci ja, te va tro ga sci.

Jed ni ga se, dru gi le ~e a tre }i ap se le dim ovi da na kol ko smo svi na je `e ni i kol ko ode vi {e slo ge ne ma. Ko da ni smo svo ji i ko da ni smo sa mi u gla vi. Eto, oto ju~ sam i pro ~i to da se u Sr bi ji za go din’ da na po tro {i se dam mi li jo na ku ti ja pi lu la za `iv ce.

Bi lo je i kad god, dok nas je bi lo mal ko ja ~e od dva dest mi li jo na, ta ki {to su pa ti li od gla ve i od `i va ca i {to su na vek bi li na je `e ni. Kan da da se on dak tro {i lo ma we ti le ko va neg {to se da nas ode kod nas tro {i. Kan da da sva ki od nas ima svo ju ku ti ju le ko va, je di no {to jo{ ni su sti gli da na sva ku na pi {u i ~i ja je, da na woj sto ji ime i pre zi me. Val da je i da nas to sra mo ta, o tim se ba{ i ne di va ni kad ko god pa ti od `i va ca, mo` bi ti da za to i ne pi {e ime. Kan da da ode jo{ ima mal ko sra mo te, al sa mo na pa pi ru.

Nuz te {to su ih skla wa li od sve ta bi lo je kad god i ta ki {to ~a skom mal ko po lu de, al se to vi dlo da ni je za pra vo. Za ta ke se na vek go vo ri lo da su {ic nu ti ko da su je li bu ni ke. Ta bu ni ka je ra sla i on dak, ima je i da na ske. Jed na ko je smr di la i on dak, ko {to i da nas smr di. Nit go di no su, nit go di o~i ma, nit go di kad je ~o vek uzme u ru ku. @iv ci ma go di naj ma we.

Od we mo` i da se stra da. Di va ne oni {to se ra zu mu u kwi ge i {to su na ~i ta ni, da je Ju li ja stra da la od bu ni ke. Ni je to na {a Ju li ja, kod nas bi se zva la il Ju ca il Ju li {ka. Od ovi na {i se ne zna ko ja ume ve} ma da se za qu bi, al kad bi pi ta li ko ga ko ja je ve {ti ja, kan da da bi svi oma ka zli da zna ju. Zna ju o~in, sa mo ta ko di va ne, ga rant da ni su ko {ta li. E, ona wi na Ju li ja, Ta li jan ka, od wi nog po pe do bi la da po pi je {to god da je uspa va, a taj wen Ro meo ni je pri mi jo de pe {u da ni je mr tva neg da sa mo spa va i on dak je sve o~ lo di ne tre ba. Ka `u da je u tom we nom fi }o ku bi lo i mal ko bu ni ke, al xa be kad su oba dvo je bi li lu di od qu ba vi.

Ovo na {e lu di lo je mal ko druk ~i je.

Tu od qu ba vi ni mi ri sa ne ma. Ka `u da je

G

na {e men tal no zdra vqe alar mant no. ^uo sam za sva ko ja ke re zul ta te i di jag no ze, do bre i lo {e, ima le ka – ne ma le ka, al da je bo le {ti na alar man ta, e to tek sad ~u jem da ta ko ne {to ima. Kan da da ima sa mo kod nas.

Oto ju~ se de ~ur li ja po tu kla na sred {o ra u cen tru va ro {i u po be la da na, kad je vre me ru~ ku. Ume sto da se de za asta lom i da sr ~u su pu, oni po va di li bri ce i pa li ce i pe glaj, da na vre me vi de ko je ja ~i, lu |i i pr ga vi ji. Ma te ra i ba ba mi sle da su de ca u {ko li, u~i te qi kan da vi {e i ne mi sle, il se bo je da ka `u {ta mi sle i eto di smo.

Mal ko - mal ko pa du va ju si re ne, te hit na po mo}, te mi li ci ja, te va tro ga sci.

Jed ni ga se, dru gi le ~e a tre }i ap se. Bu va re pu ne, ne ma me sta ni za one ko ji bi pre ko re da da od ro bi ja ju to {to su skri vi li. Ono mad su po pu {ta li mlo go wi {to su bi li (ko bo ja gi) ~e sti ti i {to su u pr de ka ni od le `a -

li tri fr ta qa ka zne. U{la no va tu ra da ro bi ja. Sve mi li ~i na si gru ko {to se na te le vi zi ji si gra ju, kad po me }u wi ne kol ko u ve li ku ku }u, uzmu im te le fo ne i za kqu ~a ju vra ta. On dak ih sa mo gle de kroz ka me re i da wom i no }om. I na ro bi ji je ta ko, ko na te le vi zi ji. Kan da svi mo `e mo sa mo da sli ka mo, al vaj de ne ma.

Dok ne do bi je mo po tam bu ri bi }e mo ko da smo je li bu ni ke. Sva ko sme da ga la mi i da bu de na je `en. Eto ono mad, na Za du {ni ce, cir kus na gro bqu. Mi Sr bi vo le mo da kad ide mo da obi |e mo na {e, po ne se mo na gro bqe sva {ta, da im osta vi mo ~e lo gla ve. Na vek to po ku pi ne ko dru gi, na {i ba{ i ni su ka dri da do ma {e, al ta ki je red i to po {tu je mo. Na gro bqu se po de li li sku pqa ~i i tak mi ~e se ko }e vi {e, bo qe i br `e da po ku pi na {e po nu de. Iz ru ku oti ma ju, ne stig ne svet ni da spu sti na plo ~u taj po zdrav {to su do ne li, ve} ovi pa ku ju u svo je ke se. Je di se na rod, ne ki gun |a ju, ne ki se pra ve da od su za ne vi de, a ne ki sto je zgra nu ti. Me |u sku pqa ~i ma tog na {eg per ja, od je da red sva |a, ci ka, vri ska i ga la ma. Oti ma ju i po zdra ve i te ri to ri ju.

Ume {a se i sve {te nik, da na pra vi mal ko re da, ona ko ko sve ti ~o vek u bo `i je ime na sve toj ze mqi. Uko ri u to ime jed nu go spo ju sku pqa ~i cu tog na {eg per ja, da ni je u re du da se ne po {tu je me sto, qu di i obi ~a ji. Ju, kad je ova sko ~i la na we ga, umal’ po pa ni je do bio ba ti na. Na sr nu la na sve {te ni ka i vi ~e, sve se ori po gro bqu: “Ja imam pra vo, ja imam pra vo! @a li }u se!“ Kr stio se po pa, kr stio se i na rod s oba dve ru ke, gle de i ne ve ru ju da je do tle do {lo, da i to ga ima ode kod nas. Oko lo cve }e i sve }e, sve }e vo {ta ne a cve }e sva ko ja ko. Od ovog na {eg tek su vi si ba be do spe le, zum bul se tek za u ka va. Kre nu la mal ko i tra va, al za bu ni ke je jo{ ra no, one kre }u kad ze mqa ne bu de lad na i kad po~ nu `a be da kre ke }u. Od ~e ga smo on dak ta ki po sta li, da ni je od law ski bu ni ka il od tog {to se ode kod nas sve sme?

Mo` i ova ko a mo` i ona ko, ka ko ko me go di. Vlast skr sti la ru ke, nit ma {u nit upi ru u ko ga, a na rod ko na rod, oto se. ^im ne ma ba ti na i ~im svi ima ju pra vo i ko me da se `a le, ta ko i bu de. Ide to kod nas kan da i bez bu ni ka.

Po sled wi put smo bi li nor mal ni i s le pim ma ni ri ma jo{ s pro le }a, de ve dest de ve te kad su nas bor ban do va li, {to bi ka zla mo ja (sad ve} po koj na) kom {i ni ca. Od je da red smo se uqu di li. Bi li smo svi ro |e ni, vo le li se, ja vqa li jed ni dru gi ma i s te ra se i na {o ru, se di li za jed no i di va ni li. Bir cu zi se za tva ra li u de set uve ~e, no }u ni ko ba u qo ni je, svi smo bi li slo `ni i svo ji. Kan da da sam tog pro le }a i po sled wi put na so ka ku ~uo ne kol ko re ~i ko je se vi {e ne ko ri ste ode kod nas: iz vi ni, da li smem, ka ko ste, do bar dan, hva la.

I tog pro le }a bi lo je bu ni ke, ko da je pel co va na, bi lo je ve} ma neg pre. Ote la se ko i dru gi ko rov i tra vu qi ne, ni je bi lo naf te pa nit smo ko pa li, nit ora li, nit ko si li. Ko rov vo le kad je ta ko. Vre dan svet ne vo le, al ni je bi lo do nas. Ni je bi lo ni do bu ni ke, ~im te go di ne ni je de lo va la. Kan da da bu ni ka ne de lu je kad bu de i ba ti na. Ba ti na i bu ni ku is te ra.

Mu ka na {a {to smo is te ra li ba ti nu, uve li pra va de te ta, na zi da li si gur ne ku }e, mi li caj ci ma ap ci go va li pen dre ke, bu va re pre tvo ri li u ho te le s te re ta na ma i TV sa la ma. Kad god se i za di nar ro bi ja lo a bio je mlo go ma wi od po klop ca za {ah to ve. I ta ko ma log su ga na {li, kad ga ko god ukra de, sa mo kad su ’te li.

Bi lo je to vre me kad se i ro bi ja lo za pra vo. Ode ova na {a ko men di ja kod Ju li je, sve vi {e li ~i ko da nam je [ek spir mal ko do pi si vo, al mi ne }e mo stra da ti od qu ba vi, na {e lu di lo je mal ko druk ~i je. n Bora Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Kad ne ma kra va, ne ma ni pro ble ma

O

no mad kad je onaj pr ga vi Sre mac, sve zbog dnev no po ~e ke re ka uvek ne {to sum wi vo iz gle da li, uvek ne {to ble li ti~ kih raz lo ga, po ku {ao da na ne se ne po pra vqi vu du wa vi, drk }u im ru ke, po seb no kad se od {pri ce ra o`de {te tu na {em ~o ve ku trud be ni ku, po {te nom neo ku la ru, mo `e bit no je da so da-vo da po spe {u je i taj ar sen, ali ~e nom se qa ku, vi de lo se, maj ka ne moj, ka ko zna mo slo `no i opet... Uosta lom, ko ih je te rao da se s tim [va ba ma i br zo da re a gu je mo i od bra ni mo vi tal ne dr `av ne in te re se osta lim Evro pqa ni ma me re, wi’ove stan dar de usva ja ju. E, u ko je spa da ju i pra vi qu di na pra vim me sti ma – da klem ja moj bra }a la, sad tr ~i te za wi ma a pre {e’set go di na ste ih i svi na {i. Ma da se, pri zna jem, na po ~et ku i mo ja ma len po te ra li na zad u ba var sku i ba den vi tem ber {ku rod nu ku kost, da re ~em, za bri nu la oko tog al fa... ome ga... {ta li je, }u... tak si na, jer sam se ubren zao po {to sam i ja ta kvog kad god Ili, na pri mer, oni Su bot’~a ni. Raz ra ko li li se k’o da dr `ao u do woj avli ji, dok nam ni je po da vio ko ko {ke, pa su, bo `e me pro sti Fran cu zi, oko one svo je se ce si je. Znao smo ga mo ra li uspa va ti lo pa tom. sam ja da su oni sta ri se ce si o ni sti i ni je mi bi lo ba{ ja Ali ~im sam skont’o da se tu te ne ra di o yu ke li ne go o sno {to se to to li ko na te le vi zi ja ma gu ra, kad se dr `a va mle ku, imao sam i bo qi i efi ka sni ji pred log od onog mi mo ra bra ni ti a ne raz gra |i va ti, po ~eo sam i pa tri jot ski ni stro vog, jer da se me ne pi ta lo, ne ma kra va – ne ma ni pro za bri nut bi va ti, ali on da vi dim oni ne }e du da od la ze, ve} ble ma. Mi slim, na {ta to li ~i stva ra se hva le tom svo jom ar hi tek tu rom. ti tro {ko ve bu ye tu uni {ta va ju }i to Aaaa, to li je. Do bro, ne ka se i oni ne sil no is prav no mle ko sa mo za to {to je ~im, osim {ver ca ga }a i ta ri guz pa pi Di gla se dre ka zbog ne is prav no. Va qa to se }i u ko re nu ra, ima ju po di ~i ti. ple sni vog ku ku ru za, pro ble ma. Sa sva kom kra vom, da klem, Ali ‘o}e{, o~in! On da to tre ba po ko da za vi ski tre ba ne oba vi ti pr vo raz go vor kao sa {tal pra vqa ti, ofar ba ti, ulo `i ti. Eno, na znam ka kav kva li tet skim li cem, pa po sle, bra te mi li, ako pri mer, ona si na go ga. [ta je fa li lo se na |u ne ki do ka zi da ona pro iz vo di i da se ma lo po pri }u ta lo, osta vi lo je taj al fa... ome ga... ma taj tak sin, le po bez kro va, za par go di ni ca bi sa ma od do ti~ nu kroz in sti tu ci je si ste ma pro ce su i ra ti i na bez se be pa la i ni kom ni {ta. Po sle dig ne{ ne ki {o ping mol, bo lan, sa EU stan dar di ma uskla |en na ~in – po sla ti Jo ci lo ka ci ja eks klu ziv na, do bro wi ma, do bro i in ve sti to ri ma, me sa ru. Ali, kad ve} me ne ne slu {a ju, ni je ni ova ko lo {e po sta ve na rad wu ta blu, ono kao „na ovom me stu je...“. Bit is pa lo. no je da se obe le `i, u go ste po zo ve na{ mi ni star i gde-ko Elem, kad me ma lo pre strav oko tog mle ka pro {ao, iz ji am ba sa dor, pa te raj da qe. A ne ova ko, sa mo ju re pa re i mak nem se ja na Sta ru pla ni nu, pro du `e ni ski-vi kend, {ta dun |e re.

I uop {te smo ti mi stru~ wa ci da na pra vi mo pro blem gde }e{, de ca se u`e le la a ni je tr va se ni je bu ni la, i po~ nem da raz mi {qam o toj na {oj po tre bi da pro na |e mo pro blem ga i ne ma. Ni je da ja pri go va ram ili, ne daj bo `e, kri ti ku jem gde ga ba{ ne {to i ne ma. Eto, re ci mo, di gla se dre ka zbog mo je ko le ge iz mu drog vo| stva, ali, bra te, sva ki pro blem, ple sni vog ku ku ru za, ko da za vi ski tre ba ne znam ka kav kva - pa i taj kra vqi, mo rao se pred vi de ti i u star tu, da re ~em, li tet. Ej, bra }a la, ka kve sam ja sve br qe is tr peo kod ovih baj pa so va ti. Gle dam mu ~e ne No vo sa di ste, svak’ dan ~e ka ju mo jih, da re ~em, ko a li ci o nih part ne ra, a kle li su mi se da da im ob {te stvo blo ki ra zbog auto bu sko-sta ja li {nog pro ble ma. Ja sam na vre me od auto bu ske na pra vio spa-cen tar i je sve sam go ori gi nal ni „Yek Da ni jels”.

Ili, na pri mer, oni Ba na }a ni! Ceo `i vot, ko i askur |e - ber zu or gan ski uz ga ja ne ma kro bi o ti~ ke hra ne, a na `e le li im, pi li istu vo du i ni an drak im ni je fa lio, dok se ni - zni~ koj odav no uz ga ja mo {am pi wo ne. Mo `da ni ko nig de ne su po kon di ri li i usvo ji li no ve stan dar de po ko ji ma je is - ide, nit’ nam ko do la zi, ali ni me ne gla va vi {e ne bo li.

Aleksa pl. Adetovi} pa lo da im je vo da pu na ar se na. Do du {e, me ni su oni iz Be -

„DNEV N IK” NA LI C U ME S TA: DUBAI, PRESTONICA

Sa mo je ne bo i de }e te u Du ba i ju naj vi {u zgra du na sve tu, ku po va }e te u naj ve }em svet skom {o ping mo lu, vo zi }e te se naj br `im me tro om ko jim ne upra vqa qud ska ru ka, {qa {ta }e iz nad vas zlat ni ho tel ski kro vo vi i svo do vi, udah nu }e te ble {ta ve arap ske no }i nad luk su znim ma ri na ma, mo `da se i o~e {a ti o ne kog iz svet skog xet se ta. Bi }e te ma wi ne go {to je ste pred sna gom obla ko de ra o ko je se i po gled sa pli }e, za pa we ni pred teh no lo {kom, in te lek tu al nom i gra di teq skom mo }i, i jo{ sit ni ji ako iz srp ske eko nom ske per spek ti ve po sma tra te arap skog di va, jed nog od se dam uje di we nih emi ra ta ko ji go di {we pra ve na sto ti ne mi li jar di do la ra. U ovom obi la tom vre lu usred pu sti we ne ma ~e ga ne ma. Je di no }e mo `da osta ti `ed ni oni {to vo le ba{ pla vo ne bo, {to bi hlad da po tra `e u gu stom grad skom par ku, {to bi da pro {e ta ju, skok nu do ki o ska po no vi ne i ci ga re te i odah nu na ne koj klu pi. E to ga u Du ba i ju ne ma. Do du {e, i ne bo mo `e bi ti ba{ pla vo, {et we i ki lo me tar ske, par ko vi ze le ni, ali ne na po qu ve} u – tr `nom cen tru.

Nad ovim pro stran stvom gde in te lekt do ka zu je svo ju mo} nad pri ro dom, gde je sve mo gu }e i ne po gre {i vo, uz di `e se naj vi {a gra |e vi na ko ju je ika da do sa da po di gla qud ska ru ka. Burx Ka li fa vi so ka je 828 me ta ra, a do vr ha vo de 57 lif to va ko ji {i ba ju 18 me ta ra u se kun di. Na 124. spra tu je vi di ko vac s ko jeg se ja sno zla te pe {~a ne di ne i sve tlu ca ju vo de Za li va. Tu je i ho tel, po slov ni pro sto ri i 900 apart ma na za sta no va we, {to su, pri ~a se, raz gra bqe ni za osam sa ti.

Ku po va li su ih bo ga ti In dij ci, Evro pqa ni, a ve le da i je dan Sr bin tu us peo da pa za ri luk su zan stan.

Burx Ka li fa, ina ~e, gra di la se u za ni mqi voj fi nan sij skoj i po li ti~ koj kon struk ci ji ko ja sli ko vi to go vo ri o si ste mu Uje di we nih Arap skih Emi ra ta, od no si ma me |u wi ma. Gra |en je za pra vo Burx Du bai, da bi na kra ju to raw po neo ime {e i ka Ka li fe bin Za je da al-Na hja na, pred sed ni ka UAE i vla da ra dru gog emi ra ta – Abu Da bi ja. Ko lo su u Du ba i ju da to je Ka li fi no ime iz za hval no sti {to je s de se tak mi li jar di do la ra “ule teo” vla da ru Du ba i ja {e i ku Mu ha me du bin Ra {i du al-Mak tu mu, ko ji je za pao u du go ve zbog na glog pa da ce na ne kret ni na.

Elem, sa rad wa iz me |u dva, a i osta lih emi ra ta, na vi so kom je ni vou, Du bai ima tu ri zam, Abu Da bi naf tu pa se “~ejn xu ju”, sve za do bro bit svo jih gra |a na.

A gra |a ni i da qe u sr cu no se oca na ci je, Ka li fi nog oca {e i ka Za je da bin Sul tan al-Na hja na, ko ji je Emi ra te vo dio od 1971. do 2004. go di ne, gra de }i ih na pri ho di ma od naf te, po kla wa ju }i po la tog bla ga na ro du, do no se }i li be ral ni ju po li ti ku i za ko no dav stvo spram osta lih arap skih ze ma qa...

Iz gra dio je ze mqu u ko joj ne ma po re za, u ko joj ste ap so lut no bez bed ni i usred no }i, u ko joj ne ma ko rup ci je, a sto pa kri mi na la je ne ve ro vat nih 0,2 od sto. Obo `a va ju Emi ra }a ni, uve ri li smo se, i sa da {weg vla da ra Ka li fu, ka `u, vi spre nog i otvo re nog ~o ve ka ko ji, ve le, pri hva ta sve zah te ve za pri ja teq stvo na fej su.

Ina ~e, svi oni, svi dr `a vqa ni Emi ra ta, po tom ci su be du in skih ple me na ko ja su ve ko ve pro ve la lu ta ju }i za vo dom. Sa da vla da ju ze mqom, to jest naf tom i dru gim iz vo ri ma pri ho da. Emi ra }a na je, me |u tim, u Emi ra ti ma tek mi lion, osta lih {est mi li o na sta nov ni ka su stran ci. Ali sa mo Emi ra }a ni ima ju dr `a vqan stvo a stran ci tek pra vo bo rav ka i ra da, i ne mo gu po sta ti dr `a vqa ni UAE sve i da se o`e ne, po kre nu ve li ke bi zni se, ku pe ne kret ni ne i du be na gla vi.

V

Taj be fel ne }e do bi ti ni wi ho va de ca ro |e na u ze mqi {e i ka.

A i oni s do zvo lom bo rav ka i ra da opet se mo gu de li ti na naj ma we dve ve li ke gru pa ci je: ma wi nu eks pe ra ta, in `e we ra, ban ka ra, le ka ra, pred u zet ni ka... i ve li ku ve }i nu fi zi~ kih rad ni ka, ma hom In di ja ca i Pa ki sta na ca, ko ji kao mra vi od zo re do zo re mi le po ~e li~ nim kon struk ci ja ma, ras ko pa nim uli ca ma, am bi si ma u pe sku iz li va ju }i te me qe za no ve obla ko de re. Ovi pr vi su, pret po sta vqa mo, sret ni i za do voq ni, jer do bro za ra |u ju i `i ve, ma da se i oni de le po po re klu, bo ji kr vi i te na. Ta ko, re ci mo, u Du ba i ju le kar iz Sr bi je za ra |u je me se~ no pet hi qa da evra, s tim {to hi qa du mo ra da iz dvo ji za stan i de be lo da pla ti re `i je, dok le kar iz En gle ske za ra |u je - de set hi qa da evra. A oni, pak, dru gi, si ro ma {ni {qa ke ri iz In di je i Pa ki sta na i osta la si ro ti wa iz Azi je, ima ju dnev ni cu od de set do la ra, dvo ji ca de le kre vet jer je dan spa va dok onaj dru gi ra di, a po la me se~ ne za ra de {a qu ku }i, fa mi li ji da pre `i vi.

Rasko{na zdawa iz najlu|ih snova...

... koje grade siroma{ni {qakeri

^i ta ju }i no vin ske tek sto ve fri len se ra za o ku pqe nih ovom te mom, ob ja vqe nih u lo kal nim me di ji ma, sa zna li smo da se sva ko ve ~e rad ni ci od vo ze u kam po ve sme {te ne na lo ka ci ja ma za ko je sta nov ni ci Du ba i ja ni su ni ~u li. Ve }i na tih kam po va je na sat vo `we od gra da, a u oro nu lim zgra da ma `i vi i svih 150.000 rad ni ka, uglav nom Azi ja ta. U sva koj toj vi {e ne go skrom noj so bi ih je po osam, pa i de set, a na 15 so ba do la zi

dnevnik

nedeqa17.mart2013.

9

UPOTREBA @IVOTA

Vrd ni~ ki ma {i no vo |a Ru dolf Pu ri ta ko, po {to va ni put ni ci, dok na sta ni ci u Ru mi ~e kam za vi ~aj ni vrd ni~ ki voz, na vi ru mi naj du bqa `e le zni~ ka se }a wa. Lo ko mo ti va Cic ka, slat ka go spo |i ca, ako se ta ko sek si sti~ ki sme re }i za jed nu, ipak, sa mo `en sku ma {i nu iz rud ni~ ke gar ni tu re vrd ni~ kog vo za, pa i ako se ne sme re }i, ri zi ko va }u da ka `em da je Cic ka u stva ri bi la pra va ci ca, jed na od onih qup kih za pre `nih lo ko mo ti vi ca s elek tri~ nim kr vo to kom na tro lu, cr na bom bo we ra na uza nim i, prem da su gur nim, uvek po ma lo ra hi ti~ nim {i na ma unu tra {weg rud ni~ kog ko lo se ka, p~e li ca ra di li ca i, ako i ovo ne zvu ~i sek si sti~ ki – pa i ako zvu ~i, bo li me... bri ga! – ve ~i ta te nej xer ka vrd ni~ ke pru ge ko ja je vu kla va go ne te s ugqem i dr ve nom gra |om bri sa nim pro sto rom – po red uvek raz dra ga nog po to ka naj lep {eg ime na ko jeg do bar ~o vek mo `e da ti vo di: Do bra vo da! – iz me |u iz vo znog rud ni ka Zo ra ok no i se pa ra ci je, pra vo li nij skim ko ri do rom od cir ka se dam sto me ta ra... ta mo va mo, ta mo va mo... i ta ko go di na ma, de ce ni ja ma, uvek istim pu tem, klaj-klaj od ta~ ke “A” do ta~ ke “B”, osu |e na na tu krat ku i do sad nu re la ci ju i skraj nu ta pod {u mom da le ko od ve li ke i nor mal ne pru ge Vrd nik–Ru ma (1889–1968).

Mo zak, ali i du {a te rud ni~ ke lo ko mo ti vi ce bio je ma {i no vo |a Ru dolf Pu ri, ~o vek te le sno i me na tal no pri la go |en ga ba ri ti ma i funk ci ja ma we go ve Cic ke, su vog ab do me na i bu qa vih, ner vo znih, pti ~i jih o~i ju kao u cvr gla na, ko {~a tog pej za `a li ca s frag men tom br ko va kao s koc ka stom fle kom pod no som. Pu ri je svo ju Cic ku, s ko jom se emo tiv no sli zao kao sa qu bav ni com, vo zio sko ro ce li rad ni vek na tom mo no to nom i ru tin skom pu to va wu od rud ni ka do se pa ra ci je, ta ko da je po red wih dvo je – dok su se oni za svoj gro{ za ba vqa li ta mo va mo – pro {ao ne pri me }en i Dru gi svet ski rat. Cic ka se kre ta la ta ko spo ro da je ma {i no vo |a Pu ri po ne kad, ka da ni je po sta ja la opa snost da ugro zi ne ~i ji `i vot ili dr `av nu imo vi nu, gla vi wao po red lo ko mo ti ve u kre ta wu i pu {io ci ga re tu. A Cic ka je, opet, ta ko sra sla sa tom pru gom da je vo zi la `mu re} ki i sko ro da joj Pu ri ni je ni tre bao... Ah, Cic ka!

Pre ma to me, go spo do, si stem spo je nih su do va vrd ni~ ke pru ge bio je ku di ka mo slo `e ni ji ne go {to to na ma iz gle da s upro {}e nom pro jek ci jom {in skog ko ri do ra ~a rob nom do li nom re ke Ku do{. I, s tim u ve zi, prem da je s da na {wom raz gled ni com Vrd ni ka u oku, ote `a no, pa i ne pro hod no, uza lud no, ~ak, i na ma, sa vre me ni ci ma i de com rud ni ka ugqa i po sled wim kli jen ti ma vrd ni~ kog vo za, da vi zu e li za ci jom pri bli `i mo ne u pu }e ni ma ne ka da {wu va vi lon sku hi per to ni~ nu ~a ro li ju rad ni~ ko-gra |an skog Vrd ni ka, i uka `e mo ma kar i u naj op {ti jem na svu ori gi nal nost i uz bu dqi vu eg zo ti ku in du strij ske dra ma tur gi je i psi ho(pa to)lo gi je rud ni~ ko-`e le zni~ ke si ner gi je i in fra struk tu re voj vo |an skog eg zem pla ra u ko me je sto {e zde set go di na `i ve lo ({to na po vr {i ni a {to is pod ze mqe) naj sta ri je in du strij sko pred u ze }e u `i ca ma ak tu el ne Sr bi je, i pre sto go di na sve tle la ter mo cen tra la ko ja je upa li la sve tlo u No vom Sa du (aha!), uvek me iz no va iz ne na di, kao ne ka kvo na iv no i glu po `i vin ~e, uvek me sa ~e ka iza ugla, spo tak ne, kvrc ne u ce va ni cu ili kle pi po {koq ka ma qud sko ne zna we, le wost i hi per tro fi ja uma, od su stvo `i vot ne i is tra `i va~ ke stra sti i `e qe da se osve sti ne ki svoj kon ti nent Srem: “Rud nik ugqa u Vrd ni ku? Pru ga u Vrd ni ku? Ter mo cen tra la u Vrd ni ku? Bi o skop u Vrd ni ku? Pr vi put ~u jem!”

U naj bo qim fa za ma rud ni ka ugqa otvo re nog osam sto ~e tvr te u vul kan skom i ka lo ri~ nom me |u no` ju Do bre vo de, rud ni ka s ko jim je Pon gra co va `e le zni ca tvo ri la uzro~ no-po sle di~ ni si stem, pa je u tom si ste mu, me di cin ski re ~e no, rud nik ugqa ili maj dan bio sr ce, ter mo cen tra la elek tri~ na krv, pru ga Vrd nik–Ru ma kr vo tok, splet in du strij skih ko lo se ka i ma lih unu tra {wih pru ga i {in skih pu te va na ko ji ma su se ko tr qa li va go ne ti iz me |u iz vo znog Zo ra ok na i se pa ra ci je ven ska mre `a, a Sta ra i No va ko lo ni ja, rad ni~ ke stam be ne ~e tvr ti, plu} na kri la ovog fru {ko gor skog in du strij skog me tu za le ma, `e le zni~ ka sta ni ca kod ma na sti ra, na zo vi mo je u istom me di cin skom du hu lim fni ~vor Vrd ni ka, pre tva ra la se u buk ti wu `i vo ta, bi la je ka le i do skop do ga |a ja i li ca, pro me na da sva ko ja kih ~u de sa...

Re por ter ske uvi |av no sti ra di, ose }am po tre bu da upo zo rim: ako mi ne pre ti opa snost da }u u ovom seg men tu pri ~e bi ti pre te ra no su bjek ti van – a kao da sam u osta lim seg men ti ma pri ~e objek ti van, je l! – o`i ve }u sa da, ko li ko je to pri klad no i iz vo dqi vo u ovom, ipak, skrom nom no vi nar skom for ma tu, one sve te tre nut ke pr vog sta di ju ma mog vrd ni~ kog rud ni~ ko-`e le zni~ kog de tiw stva ka da mi je Ona sa op {ta va la da su tra ra nom zo rom nas dvo je pu tu je mo vo zom (ili {i no bu som) u Ru mu, kod ro |a ka, i ka da je u svo je de te – ve ro vat no i ne raz mi {qa ju }i o po sle di ca ma – uno si la od tog sve tog tre nut ka `ar ta kvog uz bu |e we da sa wa re }i o obe }a nom pu to va wu ~a rob nom do li nom re ke Ku do{, i{ ~e ku ju }i u mra ku Wen pri gu {e ni pe vu {e }i ju tar wi glas (“Usta ja we e e ee...”), du go ni sam uspe vao da za spim, ako sam uop {te i spa vao. Ne se }am se. Me |u tim, pre ne go {to se pre ~i com is pod ka to li~ ke ka pe le Sv. Bar ba ra, pu teq kom po red par ne pe ka re – sve `e le zni~ ke sta ni ce na sve tu ima ju svo je ~u ve ne pre ~i ce! – spu sti mo u pri o ba qe re ke Ku do{ na gvo zde ne da ske sta ni~ nog po zo ri {ta, od re di mo vre men ski pej za` ovog me mo ri jal nog frag men ta: fi ni{ {e zde se tih go di na, vre me smr ti vrd ni~ ke pru ge, ko la te ral ne {te te ubi je nog rud ni ka ugqa (1804–1968), vre me ka da se iz me |u Vrd ni ka i Ru me, po red ^i nov ni~ kog re da, po red sta re kre ~a ne i kroz pa {wak, do li nom re ke Ku do{, ko tr qa ju po sled wi vrd ni~ ki vo zo vi i {i no bu si.

Fa sci na ci ja par nim vo zo vi ma i pa non skim `e le zni~ kim sta ni ca ma, emo ci ja, sim pa ti ja i strast is po qe na pre ma tom ci vi li za cij skom fe no me nu, ali i `e le zni~ ka psi ho pa to lo gi ja, ~i ta va le pe za me na tal nih sta wa ko ja sam za pa tio, i ko ja ce li `i vot, iz gle da, ba {ti nim u mo `da noj fi o ci, ot ka ko sam pr vi put s Wom u{ao u sve mir sku kap su lu vrd ni~ kog vo za... To je mo ja `e le zni~ ka sud bi na! I ka da sam joj jed nom sko ro u da ta qe re kon stru i sao na{ pr vi ju tar wi si la zak na sta ni cu kroz mrak niz za ve ja ni pr vi red No ve ko lo ni je, pu tem ko jim tog ju tra jo{ ni ko ni je pro {ao, i ka da sam joj opi sao ne ke frag men te sa sta ni~ ne po zor ni ce, ni je mo gla da po ve ru je da sam se se tio, ~ak, i sa put ni ka u ku peu, ne kog Pi -

Grup ni por tret sa ma lom lo ko mo ti vom ko ja je sa o bra }a la iz me |u vrd ni~ kog rud ni ka Zo ra ok no i se pa ra ci je

vi ma i cic ka ma, gde su se da no no} no ~u li gvo zde ni i dr ve ni zvu ci i gla so vi, gde je vri {ta la dr ve na gra |a ko ju su tran `i ra le xi nov ske okru gle te ste re ga te ra i gde me je jed nom de da Mar ko, di plo mi ra ni ru dar, do vu kao na san ka ma i od vu kao na xa ku s pi qe vi nom za pu {ni cu.

E, u tom gr mu le `i pri ~a! De da ku pi pi qe vi nu na ga te ru, a ja ba bram po sne gu. Ma {i no vo |a Ru dolf Pu ri u in ter me cu iz me |u dve vo `we pu {i u sme tu po red svo je Cic ke, ko ja je na se pa ra ci ji upra vo is pra zni la va go ne te sa ugqem (pa }e na zad na Zo ra ok no), gle da u mo ju ma len kost u sne gu, ma {e i do vi ku je me na vrd ni~ kom ne ma~ kom. Gle dam u de du, zbu we no. A moj de da, rud ni~ ki po li glo ta, ko ji je ce log ve ka crn ~e }i pod ze mqom sa Nem ci ma i Slo ven ci ma na u ~io i ne ma~ ki i slo ve na~ ki i ma |ar ski i hr vat ski, po di `e gla vu...

“Idi”, ka `e moj de da s pi qe vi nom u {a ci, “zo ve te Pu ri da te pro vo za u Cic ki!”

Pri la zim Pu ri ju. I po ma lo se pla {im we go vih bu qa vih o~i ju.

“Ka ko se zo ve{, ka ma rad?” pi ta Pu ri. – “A je si li se ne ka da vo zio u lo ko mo ti vi? Ni si. E, pa le po, ka ma rad... Sa da ne sa mo da }e{ da se vo zi{ u Cic ki, ne go }e{ da bu de{ i ma {i no vo |a!”

Po sa dio me po red se be na se di {te. I ta ko sam se deo za ko man da ma lo ko mo ti ve Cic ke i “vo zio” do Zo ra ok na. Ko bi ono ga da na re kao da }e ta vo `wa bi ti mo je naj zna ~aj ni je pu to va we u `i vo tu. U me |u vre me nu su iz mi sli li in ter net, elek tron sku pru gu. I pu tu ju }i sad sko ro tom pru gom po Ame ri ci na ba sam na ne ku Lin du ko ja se ras pi tu je za svo je evrop ske ko re ne, po {to je sa zna la da su ne ki we ni ro |e ni na kon ti nen tu Sre mu u ne kom ta mo Vrd ni ku. Ga bri jel Pu ri i we go va se stra Ka ta ri na, obo je ro |e ni u Vrd ni ku, do {li su bro dom u Ame ri ku 9. ju na 1910. go di ne. I sve {to Lin da zna je da su im ro di te qi Jo han i Pa u li na Pu ri iz Vrd ni ka.

I vi ~e iz Ame ri ke: Ima li ta mo u Vrd ni ku jo{ ne ko ga od Pu ri ja? Ima. Ru dolf Pu ri, rud ni~ ki ma {i no vo |a. Spa va na gro bqu kod ku pa ti la. I za to ovog mo men ta pri kqu ~u jem Pu ri ja i we go vu lo ko mo ti vi cu Cic ku na glo bal nu elek tron sku pru gu i {a qem ih Lin di u Ame ri ku. Sa da su ta mo u Ame ri ci svi Pu ri ji na bro ju. To je naj ma we {to mo gu da u~i nim za mog ido la, naj ve }eg ma {i no vo |u na sve tu, Ru dol fa Pu ri ja.

n @eqko Markovi}

l Dok Wegova Svetlost prolazi kroz crveno, crno nam se pi{e. l Po jutru }emo poznati dan kada svane.

l 0,5 = 0,05 = + 00 = ? skotrqala.

NAOPA^KE

jed no ku pa ti lo i ku hi wa. U na se bro voq noj ba zi. Re ci mo i da je u qi ma na obo di ma gra da do ko jih lo kal nim ogla si ma za po sao naj ide i me tro, kom pa ni je mo ra ju da vi {e po nu da ovih da na bi lo za ra se vi {e is pr se za sme {taj rad ni ~u no vo |e za pla tu od 400 evra i ka – re ci mo za wih 300 pla }a ju go sme {taj, ho tel sko oso bqe za oko di {we ren ti ra we do 50.000 evra.

300 evra, sme {taj, hra nu i je dan Ali, ima i onih ko ji zgra de sa 212 slo bo dan dan ne deq no, ka si re... kre ve ta, vi {e od sto ti nu tu {e va Stran ci, pod ra zu me va se, ne i to a le ta, pe ri o ni ca ma ve {a, ku mo gu ra di ti u dr `av nim slu `ba pe za osam mi lo na ma ka kva je po li evra. U lo kal nim ci ja, a po li ca jac Emi ra }a na je no vi na ma mo `e se u Du ba i ju ima me ~i ta ti i o to me ka se~ nu pla tu 15.000 u Emi ra ti ma tek ko su mno gi u Emi evra. Ka ko god, mi lion, osta lih ra ti ma na i {li na si stem funk ci o {est mi li o na pa kao, ali ne ma ju ni {e ta ko da je sta nov ni ka su kud po {to ih ve `e emi rat ski dr `a stran ci za kon jam stva, ta vqa nin uvek na ko zva na ke fa la, do bit ku. Do bra ko ja se pri me wu je nom. Dr `a va mu u svim ze mqa ma Za li va. Zbog sve pla }a le ka ra, {ko lo va we, vi so ko ga to ga ne maw ka ni kri ti ka ta obra zo va we na do ma }im i stra kvog, po ne ki ma, ro bo vla sni~ kog nim, uglav nom en gle skim uni ver si ste ma. zi te ti ma. Ka da ho }e da se o`e ni da je mu ku }u, to jest vi lu, pla }a mu re `i je, ukqu ~u ju }i i sku pu vo du, i na sve to ga ~a sti s 20.000 do la ra - pod uslo vom da o`e nu do mi cil nu da mu. A kad se o`e ni, ona po sta vqa uslo ve. Na i me, on bi ubr zo po no vo da se `e ni jer mo `e ~e ti ri pu ta, ali do zvo lu mo ra da do bi je od pr ve i uvek glav ne da me. Ona, na rav no, ne po pu {ta la ko, ali kad do stig ne ciq i iz bi je mu iz xe pa `e qe nu ci fru, pri sta je. Pre ma to me, ~e ti ri `e ne u ku }i, pod ta kvim uslo vi ma, mo `e ima ti, bo qe re }i dr `a ti, sa mo pra vi {e ik.

Su do vi su, ina ~e, gra |an ski, iako po sto je i {e ri jat ski. Usta vom su za {ti }e na qud ska pra va, slo bo da go vo ra, kre ta wa, ve re i udru `i va wa. @e ne, one pra ve Emi ra }an ke, ma hom su eman ci po va ne i mno go po la `u na obra zo va we. Vo ze sku pe auto mo bi le, na {min ka ne su i do te ra ne, a is pod aba ja, ka ko zo vu cr ne ha qi ne u ko je su ob u ~e ne, no se mar ki ra nu gar de ro bu. Dr `a va vo di ra ~u na o udo vi ca ma, sa mo hra nim maj ka ma i gle da da ni u ~e mu ni su us kra }e ne.

Elem, ceo si stem je kon stru i san ta ko da mi lion Emi ra }a na uzi ma, a osta lih {est mu da ju. Ako ste, re ci mo, pred u zet nik ko ji bi da po kre ne bi lo ka kav po sao, u ovoj ze mqi pri mi }e vas obe ru~ ke.

Ne za to {to vas vo le, ve} za to {to }e ne ko od wih bi ti ga rant za vas, a to zna ~i da }e vam, shod no ugo vo ru ko ji s wi ma pot pi {e te, uzi ma ti naj ma we 20 od sto va {eg pri ho da. Oni to zo vu po rez, u ostat ku sve ta bi se taj ha ra~ dru ga ~i je na zvao.

Sve }e to, ako vas za ni ma dru ga stra na ras ko {i i bo gat stva obe }a ne arap ske ze mqe, po ti snu ti bli sta ve uti ske ko je ste ste S dru ge stra ne, uve ri li smo se kli po do la sku u to ble {ta vi lo. i u raz go vo ru s na {im upo sle ni - U sva kom slu ~a ju, Emi ra ti vas ci ma u Du ba i ju, mno gi oprav da we ne }e pu sti ti da ode te pra znih za ta kav od nos pre ma “pla vim oko - mi sli, bi lo da ih do `i vi te kao vrat ni ci ma” i fi zi kal ci ma na - raj na ze mqi ili kao su rov si la ze u ~i we ni ci da rad ni ci iz stem. Is pra ti }e vas bqe {ta ve In di je, Ban gla de {a, {to ne re }i ku le {to se di `u uvis. Upi ta }e i Sr bi je, u svo jim ze mqa ma ne mo - te se do kle. Ako ne bo ni je gra ni gu za ra di ti to li ko i da ih ni ko ca, {ta je...? ni je na te rao da do |u, sve je na do n Sla|ana Glu{~evi}

l Da smo kopali nogama i rukama, ne bismo se dokopali dna.

gra ni ca

l Kad bi se po{tena inteligencija izmakla, intelektualna gromada bi se

UJE DI WE NIH ARAP SKIH EMI RA TA

Ilija Markovi}

I

{te Fa pa la, ru da ra, ko ji se stro va lio na se di {e pre ko pu ta nas i mo men tal no za spao i do Ru me hr kao otvo re nih usta kuc ka ju }i ~e lom o sta klo pro zo ra, da bi ga Ona u Ru mi pro dr mu sa la: “Pi {ta, pro bu di se... sti gli smo... Ru ma!” I da bi Pi {ta otre sao we nu ru ku i na sta vio da spa va.

I se }am se, raz da wi va se, mi od la zi mo fi ja ke rom u sr ce Ru me, a u osve tqe nom ku peu vo za Fa pa lo vo li ce otvo re nih usta za le pqe no za sta klo pro zo ra.

Iza |i mo sa da iz su bjek tiv nog i fa mi li jar nog pr vog li ca mno `i ne pret hod ne re ~e ni ce, i si |i mo, sa wih dvo je, ili, za {to da ne, sa vas dvo je, si |i mo na `e le zni~ ku sta ni cu niz No vu ko lo ni ju, ru dar sku ~e tvrt s har mo ni~ nim tip skim ku }a ma kao sa be lim san du ci ma po re |a nim u {est re do va pod fru {ko gor skom {u mom. Po la ze }i sa ko lo se ka glav ne sta ni ce vrd ni~ kog vo za je dan krak in du strij ske pru ge nor mal nog ko lo se ka odva jao se kod ma na sti ra za ka me no lo me u Do ba ~a {u. A dru gi krak, na zo vi mo ga ki~ mom tran sport nog si ste ma, pre la zio je kod ma na sti ra gvo zde nim mo stom pre ko re ke Ku do{, bla go se us pi wao ro vi tim pod no` jem bre ga iz me |u pr wa vor skih ta ra ba i pro zo ra, ~e {ao le |a ka to li~ kog gro bqa i ve ~i to na he re nu, bu {nu ili za kr pqe nu `i ~a nu ogra du ter mal nog ku pa ti la – ~i ja je svr ha bi la da je ku pa ~i pre ska ~u ili da se kroz wu pro vla ~e – i za ku ca vao se u grud ni ko{ rud ni ka, pod vla ~io se pod tr buh kao ugaq ga ra vog sprat nog po stro je wa se pa ra ci je s bun ke rom i mo stom, ra{ ~la wi vao se na pla tou na krat ke pa ra le ne ko le se ke, na zo vi mo ih re bri ma unu tra {weg rud ni~ kog si ste ma, gde je uvek – me |u bre `uq ci ma ugqa, dr ve ne gra |e, gvo `|u ri je – bi lo pra znih i va go na na pu we nih ugqem, de bli ma iz vo de nih srem skih {u ma ili da ska ma za pod gra de u ja mi, gde je pa ra di ra la kao pa u ni ca, ne ~uj no, me ko, plem ki wa me |u za pre `nim lo kom ti va ma, ve li ka bli sta vo cr ve na ma ne var ka s tro la ma, gde su se kao zmi je u pe ne tra ci ji is ple ple ta le ma le kri vu da ve pru ge s hun to -

10

dnevnik

nedeqa17.mart2013.

PRe osaMDeset goDina otVoRen Je PRVi naCisti^Ki LogoR - DaHaU

VESTI

Kako se kalio genocid

Nepodno{qivi Zdravko, Ru`a...

Hrvatski premijer i {ef SDPa Zoran Milanovi} osudio je {ovinisti~ke izjave izvr{nog predsednika FK „Dinamo” Zdravka Mami}a i liderke desni~arske Hrvatske stranke prava Ru`e Toma{i}. Dok je Mami} po nacionalnoj osnovi izvre|ao ministra obrazovawa i sporta @eqka Jovanovi}a, Toma{i}eva, koja je i koalicioni partner i kandidat na izbornoj listi HDZ-a za Evropski parlament, preksino} u Slatini izjavila da su svi koji nisu Hrvati „gosti u Hrvatskoj”. „Kada u Hrvatskoj 2013. izjavite da je Hrvatska samo za Hrvate, onda se ne igrate samo vatrom, nego radioaktivnim materijalom. Ko su to gosti u Hrvatskoj, ko je Hrvat, {ta mene defini{e kao Hrvata - to da prezirem Srbina? Kada to ka`e ~ovek koji je promotor i ni{ta vi{e, to je politi~ki podno{qivo - qudski ne.

Me|utim, to govore qudi koji su na listama stranaka koje se takmi~e za Evropski parlament. E to nije ni podno{qivo”, rekao je Milanovi}.

... i Orban Ministar inostranih poslova Austrije Mihael [pindeleger o{tro je kritikovao ma|arskog premijera Viktora Orbana posle izmene Ustava, oceniv{i da je on tim merama „dospeo na granicu podno{qivosti”. „Ma|arska mora da se vrati na teren evropskog prava”, istakao je [pindeleger.

Podsetimo, i EU, i SAD i organizacije za za{titu qudskih prava kritikovali su ustavne amandmane u Ma|arskoj, oceniv{i da bi oni mogli da ograni~e mo} najvi{eg sudskog organa - Ustavnog suda i ugroze demokratiju u zemqi.

utovawe je bilo te{ko, dvesta du{a su strpali u tri vagona i posle trodnevnog putovawa iz Komaroma – stigli su u Dahau. „« Odmah po izlasku iz vagona, mu{karce, na{e drugove, poterali su u centralni deo logora, a nas `ene sproveli su pe{ke jo{ ~etiri do pet kilometara do podru~nog logora zvanog Alah.

Tamo su nas smestili u jednu veliku baraku bez kreveta gde nas je ~ekala prostrta slama na podu. Za nas je, u prvih mah, logorski `ivot delovao podno{qivo. Na slami ogromne barake bilo je udobno i toplo. Obuzela nas je neka naivna radost ne samo zbog te slame, ve} i zbog prividne slobode koju smo u`ivale u krugu logora. Mogle smo se {e}kati ispred baraka, izlaziti ~ak i no}u i gledati u zvezde!

Ve}ina nas je ve} godinama `ivela po samicama robija{nica gde se kroz visoko usa|ene re{etkaste prozore nije videlo ni nebo, a kamoli zvezde... No iluzije nisu dugo trajale. Na{ `ivot je bio podno{qiv zato {to se uprava logora nije brinula o nama. To nam je bila prelazna {tacija, te su nas posle dve nedeqe ponovo postrojili i sproveli daqe...“» Tako je politi~ka osu|enica Magda Simin opisala Dahau, logor u koji je stigla 1944, u svojim posthumno objavqenim zabele{kama u kwizi „«Za{to su }utale? Majka i }erka o istom ratu»“ (2009. godine), koju je wena }erka Nevena Simin, novosadska publicistkiwa i kwi`evnica, sakupila i dopunila vlastitim vi|ewem te{kog iskustva Magdinog tokom i posle Drugog svetskog rata. Posle prvih akcija sabota`e i diverzija pokreta ot-

P

pora okupatorima u Ba~koj 1941. godine, Magda Simin (devoja~ki Bo{an) je uhap{ena kao skojevka i osu|ena na smrt. Potom je pro{la kroz logora{ku golgotu od [atoraqaujheqa, Komaroma, preko Dahaua, sve do Bergen Belzena i Ravensbrika.

– Rat je bio izvori{te velike patwe, kako za prvu generaciju logora{a, tako i za drugu generaciju, wihovu decu. Qudi su pro{li kroz te{ke muke, glad, strah, besmislene transporte, morali da proizvode oru`je za vojsku koja je posle i{la da ubija wihove sunarodnike i porodice... Pre`iveli su obele`eni nesavladivim traumama. Na neki na~in su sve to nehotice pre-

neli svojoj deci, i tako su se traume samo umno`avale, iako su to bile izrazito jake li~nosti – pri~a za „«Dnevnik“» Nevena Simin.

Takve traume, koje do`ive roditeqi, posle se, dodaje, indukuju na slede}u generaciju, sve do mr`we i osvetoqubivosti: “« Uvek ti je neko kriv jer tvoj `ivot ne li~i na `ivot qudi koji nemaju tu traumu». Doda{ na to ose}awe bedu, nezaposlenost i – evo ti novih ratova“...

Logora{i ne pri~aju, osim s onima s kojima su pro{li kroz taj pakao, ili nalaze srodnu du{u s kojom se `ene ili udaju. T « ako ima{ dve traumatizovane osobe koje stvaraju porodicu i onda se u woj po pravilu umno`ava patwa», obja-

svi su znali, ali su }utali Sam Dahau nije slu`io za masovno uni{tavawe i genocid – za 12 godina je tamo, kao i u podru~nim logorima, od 200.000 logora{a umoreno oko 32.000. Me|utim, ne treba smetnuti s uma nedavni izve{taj ameri~kog Memorijalnog muzeja holokausta prema kojem je tokom nacisti~kog re`ima {irom Evrope bilo ~ak 42.500 logora i geta ili sedam puta vi{e nego {to se to mislilo ranije! Pretpostavqa se da je u wima ubijeno ili bilo zatvoreno od 15 do 20 miliona qudi. U izve{taju velikog tima, na ~ijem su ~elu bili Xefri Megarxi i Martin Din, objavqene su detaqne karte sa svim mestima raznih logora i geta u Nema~koj, Poqskoj, Belorusiji, Litvaniji, Letoniji... Dokumentovani su ne samo logori smrti nego i hiqade tzv. radnih logora, zatim oni za ratne zarobqenike, logori-bordeli za silovawe, pa za e« utanaziju» starih i nemo}nih...

Samo u Berlinu zabele`eno je 3.000 k « ampova» i tzv. jevrejskih ku}a, u Hamburgu 1.300. Mnogi Nemci su znali za wih jer ih je bilo doslovno iza svakog ugla, {to tokom i posle rata pre}utkivalo. Posle Dahaua Tre}i rajh je osnovao jo{ 110 logora za zatvarawe politi~kih zatvorenika, da bi nacisti postepeno, uo~i i tokom rata u logore i geta, sme{tali ne samo Jevreje nego i Rome, Poqake, Ruse i druge narode „«ni`e rase“». Osim velikih logora poput Dahaua, postojali su i mali, recimo u [vabingu, delu Minhena, su bile grupe zatvorenika iz Dahaua koji su morali da ~iste ku}e nacista.

Pod S E ] a w E: Deset goDina

ULoga eVRoPsKe UniJe U UPRaVQaWU sVetsKiM toKoViMa

Slaba je vajda od „globalne budale” n Pi{e: Kristijan Leken vropska unija je nastala iz kompromisa koji je stvoren oko ideje poboq{awa uslova `ivota u okviru dr`ave blagostawa, koji su bili bitno naru{eni tokom Drugog svetskog rata. Tada je postojala i jo{ uvek postoji u samom projektu Evropske unije ideja da narodi zemaqa ~lanica mogu da osnuju post-vestfalski prostor u kome rat postaje nezamisliv, a napredak glavni ciq. Na izvestan na~in, zemqe ~lanice EU su to postigle i to ~ini EU toliko privla~nom evropskim susedima, kao {to su to i biv{e jugoslovenske republike, koje su pre samo dvadesetak godina bile popri{te ubila~kih ratova.

Ali koju ulogu mo`e da odigra EU u novom globalnom upravqawu? Odgovor na ovo pitawe su slede}a dva mogu}a scenarija, a prvi se sastoji u tvrdwi da je EU civilna snaga ili normativna sila koja nije namewena da daqe razvija mo} prinude, da bi postala ono {to se u Francuskoj povremeno naziva „Evropa sila”. Razvojna politika, politika stabilnosti kroz pro{irewe i privilegovane odnose sa susedima, izvoz normi za za{titu `ivotne sredine, trgovina: svemu tome je namewena EU, ~ija savremena diplomatija po~iva pre svega na instrumentima ’« mekane sile’ (soft power). Za ovaj scenario nije potrebno mnogo vi{e od postoje}ih institucionalnih mehanizama.

Postoji ipak jedan problem: ja~awe zemaqa koje se ne nalaze u Evropi, ta~nije koje ni ne pripadaju modelu zapadnih demokratija, dovelo je do debate o reviziji institucija za globalno upravqawe nasle|enim iz perioda posle Drugog svetskog rata. Pitawe predstavqawa EU u ovim institucijama je jasno postavqeno. U Me|unarodnom monetarnom fondu, EU je, recimo, morala da prihvati da kvota glasova koja joj pripada u procesu odlu~ivawa bude revidirana. Pitawe jednog jedinog mesta za evropskog predstavnika u Savetu bezbednosti UN bi}e mo`da postavqeno jednog dana od strane Indije ili Brazila, koji zahtevaju (kao {to to ~ini i Nema~ka) svog stalnog predstavnika.

Drugi scenario podrazumeva svet koji, za razliku od Evropske unije, ostaje u velikoj meri hobsovski.

A to nije bez odre|enog rizika po EU, koja mora da snosi posledice svojih odluka. [to se same Evrope ti~e, Sjediwene Dr`ave polaze od principa da Rusija vi{e ne predstavqa pretwu. Ne postoji nikakva sumwa da je u interesu EU da uspostavi {to je boqu mogu}u saradwu sa Rusijom. Ali, ko mo`e da bude siguran u pacifizam Rusije prema zemqama-susedima koje `ele da se pri-

E

dru`e EU, kao {to su to na primer Ukrajina, Moldavija ili Gruzija?

Ono {to mo`emo zakqu~iti iz odnosa sa Rusijom, to je da je i EU i Rusiji podjednako potrebna me|usobna saradwa, ali i da se EU stalno spoti~e na istom pitawu demokratskih vrednosti, koje su odlika wene spoqne politike.

Ovaj zakqu~ak nas vra}a na pitawe Sjediwenih Dr`ava koje, otkako se u Beloj ku}i nalazi Barak Obama, nemaju vi{e isti diskurs u pogledu pitawa odbrane u Evropi. Da li zemqe EU mogu jednostavno da smatraju da bi im Amerikanci pomogli ukoliko bi wihova bezbednost bila ugro`ena, iz razloga {to dele iste vrednosti, ili (kao {to se ~ini da sve vi{e misle Poqaci), treba re}i da EU mora vi{e da brine o sopstvenoj bezbednosti tako {to bi razvila svoju sopstvenu vojnu silu.

I na kraju, ostaje i ostatak sveta. EU je pokazala svoj doprinos smawewu nesigurnosti u Avganistanu i Libiji kroz prisustvo svojih trupa uz Amerikance. Ja~awe Kine, Indije, Brazila, ali i Turske sada je upu}uje na konstrukciju multipolarnog sveta. Da li EU `eli da bude jedan od aktera u ovom novom sistemu upravqawa svetom? Ukoliko je odgovor pozitivan, da li joj je dovoqno da ostane na dobrom polo`aju po pitawu trgovine (naro~ito ako se uzme u obzir da je izgubila 20 procenata trgovinske razmene izvan EU u 2010. godini), ili mora da bude sposobna i da reaguje ako do|e do vojnih tenzija izme|u zemaqa grupe BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Ju`na Afrika)? Nijedan teritorijalni konflikt izme|u Kine i Indije do danas nije re{en i treba o~ekivati da }e jednog dana do}i do neizbe`nog ponovnog pojavqivawa pograni~nih sukoba izme|u ove dve zemqe.

Kona~no, globalni kontekst i reorganizacija upravqawa svetom tera zemqe ~lanice EU da se zapitaju da li bi trebalo da po~nu sve vi{e da govore jednim zajedni~kim glasom. Ali, u isto vreme, jak istorijski uticaj dr`ave ostaje veoma prisutan u Evropi i ote`ava weno prevazila`ewe. Treba se radovati zbog toga {to je Evropa pacifisti~ki nastrojena, jer je to retko kada bio slu~aj u pro{losti. Me|utim, EU mora sebi da obezbedi sredstva za preuzimawe odgovornosti (podrazumeva se i primena prinude) izvan okvira svojih granica, jer mir i liberalna ekonomija daleko od toga da su prisutni svuda u svetu. Ne zaboravqaju}i da wen post-vestfalski model nije univerzalan, EU }e uspeti da izbegne da postane ono {to biv{i francuski ministar spoqnih poslova Iber Vedrin naziva „globalna seoska budala ”. (autor je francuski akademik)

{wava Nevena Simin svoje motive vremenu diktature nacionalsocisuo~avawa s tom ratnom pri~om jalizma u Nema~koj 21. marta 1933, koja je postala i wena `ivotna. na nekih 16 km severozapadno od – Bila sam dve godine ~lan IzMinhena, na lokaciji biv{e favr{nog komiteta za Dahau, kao debrike municije. Ve} slede}eg dana, te biv{e logora{ice a posle wene 22. marta, je 150 prvih politi~kih smrti. Naravno, u komitetu danas zatvorenika preba~eno tamo i sve nema aktivnih pre`ivelih logoradok ga nisu oslobodile ameri~ke {a ni s kraja ratrupe 29. aprila ta, pa wihovu po1945, to je bio jePre`iveli su ruku prenose widini logor koji hova deca, ~ak i je bio aktivan obele`eni unuci. Svi velisvih 12 godina nesavladivim ki nacisti~ki lonacisti~kog retraumama gori posle rata `ima, i gde je su dobili te kozloglasni SS zamitete, tela koja brinu da se uspopravo uspostavio svoju d« r`avu u mena na wih uobli~i {to je mogu}e dr`avi» zarad eliminacije poliboqe, da se objavi {to vi{e podati~kih protivnika. Organizacija, taka i prenosi poruka o tome {ta sistem i gradwa Dahaua bili su kase tamo doga|alo. snije uzor za nove logore, kao i Uz druge zemqe, i Jugoslavija je „centar za obuku” esesovaca, gde se bila me|u osniva~ima – na primer, u porvom redu u~ila brutalnost 18 godina ~lan komiteta za Dahau („«tolerancija odra`ava slabost“»). je bio Novosa|anin, profesor PaRegruti su svakodnevno ve`bali da vle Kati}. Osnovan je i muzej, {to mu~e i maltretiraju logora{e kaje bio ciq. Potom je u blizini spoko bi {to spremniji i{li u druge men kompleksa podignut veliki logore kao nadzornici.

Omladinski dom za ekskurzije... U U Dahau su posle 1936. i nirBavarskoj, recimo, nema {kole iz nber{kih rasisti~kih zakona dokoje deca nisu bila na ekskurziji u vo|eni Jevreji, Sinti i Romi, JeDahauu, ona je obavezna. To u Nehovini svedoci, homoseksulaci... ma~koj spada u proces prosve}ivapoliti~ki teror je jewavao, rasiwa, suo~avawa s pro{lo{}u. Pokasti~ki se pove}avao. Minhenska zuju se filmovi, dr`e predavawa, {tampa izve{tavala je o hap{ewiobilazi muzej... Tu je i „«Jugoslovenma o « pasnih boq{evika» sve do poska soba“» i nekoliko spomen groba~etka rata. Sledili su ih oni „«asoqa, jer nisu sve `rtve mogle da se cijalni“», pa zarobqenici iz Susahrane na istom mestu. O godidetske oblasti, potom 3.700 Jevreja {wicama se odr`avaju veliki poiz Be~a... Me|utim, Dahau je ~ak meni, dolaze Jevreji, Poqaci, pokazivan Me|unarodnom CrveFrancuzi, Rusi, a Memorijalni nom krstu kao „uzoran logor“. kompleks godi{we poseti 800.000 Tokom Drugog svetskog rata se qudi iz celog sveta... punio zatvorenicima iz okupiraTako se i danas nastavqa pri~a o nih zemaqa. Tako je u oktobru 1941.

Dahauu, prvom logoru osnovanom u sprovedeno u logor na hiqade zaro-

Sve je isto ili emqe kao Severna Koreja, Iran i Irak i wihovi teroristi~ki saveznici, ~ine osovinu zla, naoru`avaju se da bi pretili miru u svetu. Tra`e}i oru`je za masovno uni{tavawe, ovi re`imi predstavqaju propast i rastu}u opasnost. Ne}u ~ekati dok opasnost raste.“ Mawe od dva meseca nakon ovih re~enica, izgovorenih 29. januara 2003. prilikom referisawa ~lanovima ameri~kog Kongresa o stawu nacije, predsednik Xorx Bu{ Mla|i je krenuo u slamawe jedne od nare~enih „osovina zla”. Povoda, dovoqnog makar da trenutno pridobije javnost, za napad na Irak imao je, kao i osve`ene vojne planove, za razliku od rata koji je godinu i po dana ranije poveo u Avganistanu; uz sve to, ponovo je mogao da ra~una na podr{ku saveznika. Oca, tvrdio je u Vudvordovom „Planu napada“, nije konsultovao oko nove ratne avanture, ali je bio odlu~an da do~eka trenutak koji Xorx Bu{ Stariji, iz strate{kih razloga, nije: da izgovori Bagdad kaputt!. I Sadam Husein sa wim, dakako...

Operacija nazvana „Sloboda Iraku“ trajala je relativno kratko – od 20. marta do 1. maja 2003, kada je sam Bu{ sve~ano objavio zavr{etak kampawe u kojoj su koalicione snage, na ~elu sa SAD i ukupne snage od 200.000 vojnika, zauzele prestonicu Bagdad i okupirale zemqu. Pravi pakao, naro~ito za civile, me|utim, tek tada je po~eo: u narednih 10 godina stradalo ih je, prema nezvani~nim podacima, wih vi{e od 130.000: u teroristi~kim akcijama, verskom ratu, pa i od samih oslobodilaca. Kad se tome dodaju `rtve na strani koalicionih snaga, doma}ih snaga bezbednosti, pobuwenika, novinara, gra|evinskih radnika, ~lanova mirovnih misija... crni bilans ira~kog rata dosegao je brojku od najmawe 260.000 mrtvih.

Naposletku, samo je jedan od tri ratna ciqa, koje su zajedni~ki definisali Bu{ i britanski premijer To-

Z

ira~ke snage bezbednosti: oko 17.000

stradawe ira~kih civila po godinama *

svi podaci su procene Iraqi body count (IBC)

ni Bler, bio ostvaren: okon~ano je Huseinovo sponzorisawe terorizma. Terorizam se, me|utim, razbuktao u samom Iraku, ve} u prvoj godini posthuseinskog doba. Huseinovo zarobqavawe 13. decembra 2003, u blizini rodnog Tikrita – a jedino je kod svojih saplemenika i mogao da prona|e uto~i{te – te wegovo potowe pogubqewe, posledweg dana 2006. godine, dodatno je prolio krv izme|u zara}enih sunita i {iita. Oru`je za masovno uni{tavawe, kao ipak kqu~ni cacus belli, nikada, me|utim, nije prona|eno. Danas je rasprostraweno uverewe da zvani~ni obave{tajni podaci nikada zapravo i nisu podupirali teze o tome da Husein, i pored me|unarodnih sankcija, u tajnim laboratorijama razvija raznovrsne hemijsko-bilo{ke koktele. Za pravdawe takvih uverewa bilo je dovoqno podsetiti na „minuli rad“ ira~kog diktatora, koji je u obra~unu sa svojim narodom olako znao da posegne ~ak i za hemijskim oru`jem.

Spekulacije tabloida (!) o tome da Husein nabavqa uranijum u Nigeru pojavile se u trenutku kada kqu~ni qudi Bu{ove administracije – sekretar za odbranu Doland Ramsfeld, potpredsednik Dik ^ejni i vrh armije, ve} uveliko rade na revidirawu planova za invaziju na Irak. Bob Vudvord navodi da je Xorx Bu{ ve} u novembru 2001, nekih 70-ak dana nakon teroristi~kog napada na SAD, Ramsfelda u poverewu upitao: „Kakav ratni plan ima{ za Irak? [ta misli{ o ratnom planu za Irak?“ Taj razgovor predsednik SAD je, navodi se u bestseleru „Plan napada“, zavr{io zahtevom da {ef Pentagona ne {iri pri~u. U to vreme Amerikanci su jurili talibane i Al Kaidu po avganistanskim gudurama – „u grobnici imperija“, kako je to nimalo poeti~no ali do bola ta~no neko nazvao tu zemqu. Za ru{ewe Sadama Huseina, kao pretwu, u prvom redu regionu i prijateqskom Izraelu, zalagao se jo{ tokom 90-ih ve}i broj

„neprijateqi” 36.400

28.500 25.000

u proteklih deset godina poginulo je najmawe 264.000 qudi

16.000 *

koalicione snage 4.796 SAD 4.486; VB 179; ostali 131

12.000 12.000

civili oko 133.000

11.000

2003

04

05

06

07

08

5.000

12.800

09

10-12

dnevnik bqe nih so vjet skih voj ni ka, od ko jih su 4.000 ese sov ci stre qa li od mah. Da hau je bio i rad ni lo gor, oda kle su qu di od vo |e ni u rud ni ke, ka me no lo me, na pri nud ni rad za iz grad wu auto pu ta, u po go ne za bra va re, alat ni ~a re (od 1939. se ta mo pra vi la mu ni ci ja i di na mit, lo go ra {i su ra di li na iz grad wi ce pe li na, lov ca m « e ser{ mi ta» – avi on ske mo to re, pro pe le re, pa ag fa ka me re)... Bi lo je i pri nud nih zi da ra, sto la ra, kro ja ~a, obu }a ra, pe ka ra i ko ji su ra di li za pra vo za SS i ja ~a li pri vred nu ba zu ese so va ca {to je u pred rat nim vre me ni ma bi la ne lo jal na kon ku ren ci ja osta li ma.

Bo le sne i one mo }a le ese sov ci bi naj pre sme {ta li u blok za in va li de, pa na stra ti {ta. Lo go ra {i su bi li i po ku sni ku ni }i za me di cin ske eks pe ri men te: in fi ci ra ni za rad pro iz vod we vak ci ne pro tiv ma la ri je – u pri log mi si ji pi lo ta Luft va fe na afri~ kom fron tu.

Po Hi mle ro voj na red bi 5. ok to bra 1942. svi je vrej ski lo go ra {i iz Da ha ua su pre ba ~e ni u Au{vic, a mno go wih je umr lo po ba ra ka ma od ti fu sa 1942. i to kom 43. Po sto jao je i lo gor ski bor del sa {est `e na do ve de nih iz Ra ven sbri ka.

Lo gor je oslo bo di la 45. pe {a dij ska di vi zi ja Sed me ame ri~ ke voj Iako je eufe mi sti~ ki na zi van ske a ne ko li ko za o sta lih na o ru `a - z« a {tit nim lo go rom», tu su bi la i nih pri pad ni ka SS-a ni je ni pru - dva kre ma to ri ju ma: le {e vi su spa `a lo ot por. Dan ka sni je ame ri~ ke qi va ni ve} od 1940. ka da je iz gra tru pe su umar {i ra le u Min hen. |en pr vi sa dve pe }i. Po sto jao je Kra jem 1945. odr `a no je pr vo su |e - rad ni od red za kre ma to ri jum, u ~i we krv ni ci ma iz Da joj bli zi ni je ha ua, a 36 od 40 op tu SS stre qao Na prvom su|ewu `e nih je osu |e no na i ve {ao na krvnicima iz Dahaua smrt ve {a wem. U ma ju smrt osu |e ne. na smrt je od wih 40 46. je iz vr {e no 28 od U apri lu 43.

36 pre su da. Ne kih 500 pro ra dio i osu|eno 36 op tu `e nih, pre te `no dru gi kre ma pri pad ni ka SS-a je to ri jum ko ji od go va ra lo sle de }ih go di na u na - je ra dio sve do le ta 44. Na spo qa knad nim “« Da ha u {kim pro ce si ma“» {wem zi du kre ma to ri ju ma su bi le pred ame ri~ kim voj nim su do vi ma dve ple ha ne ce vi kroz ko je je mo gao sve do 1948, u ko ji ma se, po red osta - da se pu {ta «ci klon B», gas ko jim je u log, su di lo i za ho lo ka ust (u Nir - Au{vi cu ubi je no mi lion qu di, ali nber gu se su di lo i za me di cin ske sve do kra ja ra ta u Da ha uu ni je bi lo eks pe ri men te nad lo go ra {i ma). ma sov nih ubi sta va na taj na ~in. Da

nedeqa17.mart2013.

11

U UTORAK ZVANI^NA INAUGURACIJA NOVOG POGLAVARA RIMOKATOLI^KE CRKVE

Pr vi pa pa isu so vac n Pi{e: @ivica Tuci}

r vi put u isto ri ji Ka to li~ ke cr kve wen po gla var, pon ti feks, pri pad nik je Isu so va~ kog re da ko ji je kod nas po zna ti ji kao „je zu it ski”. Red se, ina ~e, zva ni~ no zo ve „So ci a tes Je zu”. Iako je to kom go to vo pe to ve kov ne we go ve isto ri je – osno vao ga je 1534. Bask, Ig na ci je od Lo jo le – imao pro men qi vu po vest, ~ak od Va ti ka na bio i za bra wi van, we gov ciq ni je ni ka da bio da pri pad ni ci do sti `u u cr kvi vi so ke po zi ci je. Pa pa Kli ment XVI je 1773. red za bra nio, a 1814. do pu {te na je we go va ob no va.

Za ni mqi vo, Hi tler ih je sma trao „na rod nim {te to ~i na ma”.

Da nas se ne spo ri da oko 18.000 pri pad ni ka re da pred sta vqa ju „eli tu” cr kve i wen oslo nac. No, da isu so vac po sta ne pa pa, to je ta ko re }i ne za mi sli vo. Oni se ra di je, osim te o lo gi je, ba ve fi lo so fi jom ili pri rod nim na u ka ma i obra zo va wem dru gih – uosta lom, u sve tu ima ju 231 uni ver zi tet i vi so ku {ko lu. Ne ke ~la no ve u cr kvi ve} de ce ni ja ma po do zre va ju da su ve o ma „li be ral ni”, ~ak re vo lu ci o nar ni, po go to vo u La tin skoj Ame ri ci.

Ima ih ko ji za stu pa ju „te o lo gi ju oslo bo |e wa”, bli skost sa si ro ma {ni ma, li je bi lo po je di na~ nih slu ~a je va – Moj brat i ja ne bi smo zna li mar gi na li zo va ni ma... To, me |u tim, sme ta Va ti ka nu, bi lo je i ka `wa va wa, ili likvidacije ma wih gru pa ga som {ta se do ga |a lo u lo go ri ma da za bra wi va wa pro po ve da wa – da ne „kva re na rod” le vi ~ar stvom. ni je po zna to – mno gi do ku men ti su Mag da ni je pi sa la kwi ge. Ni {ta Isu sov ci se, ina ~e, pr vo obra zu ju de set go di na, za vr {e dva fa kul te ta, pre kra ja ra ta uni {te ni. Da nas go ni je pri ~a la, iz we ne bi iza {la po tom se za kli wu u si ro ma {tvo, bez bra~ nost, po slu {nost, uz to, kao ni to vo da ne ma vi {e sve do ka za to ni ti jed na re~. Ja wa Be~ je taj fe je dan dru gi red i na bes po go vor nu oda nost pa pi, do tle da be lo ima da je cr {ta se do ga |a lo u Da ha uu. no men is tra `i va la i na zva la ga no ako ta ko ka `e Va ti kan. Ma gde bi ih Rim po slao, oti {li bi bez po go Jed no je si gur no: u is pra `we ne „«dvo stru ki zid }ut we“». Pre `i ve li vo ra, uvek su „na ras po la ga wu”. Ipak, u Va ti ka nu ni su na eks po ni ra nim je vrej ske ku }e i sta no ve i na wi - ni {ta ni su go vo ri li rod bi ni i de funk ci ja ma. ho va rad na me sta, do {li su du go - ci, sa mo iz me |u se be. Ne mo `e{ sa Me |u tim, 115 kar di na la Papa Frawa je posle punih 12 vekova kon kla ve od lu ~i lo je da no traj nom kri zom iz mu ~e ni Nem ci. kri ti da si bio u lo go ru, jer de ca prvi poglavar ro|en van evropskog tla vi pa pa bu de pri pad nik ba{ Hi tler je od ce le na ci je na pra - pi ta ju, ali to je sa mo ram ne ka kve vio kli jen ta svo je vla sti. To tal - ogrom ne sli ke a ne zna{ {ta je ovo ga re da, nad bi skup Bu e- na pqa~ ka i ge no cid Je vre ja – to unu tra. Ni ona, ni @iv ko, na{ nos Aire sa, kar di nal Hor he je bi lo si stem sko go ri vo za Hi - otac ko ji je bio u Mat ha u ze nu, ni su Bor go qo. Ne zva ni~ no se ka tle rovu Ne ma~ koj. Uosta lom, na - o tom vre me nu iz u sti li ni re~. I `e da je do bio da le ko vi {e ci sti su 1929. ima li sa mo 120 hi - to je taj dvo stru ki zid }u ta wa – ka od dve tre }i ne gla so va. Pri qa da ~la no va, go di nu da na ka sni - `e Ne ve na Si min. to me ni je zgo reg pod se ti ti je – mi lion. Na iz bo ri ma 1932. go Ali taj zid tre ba i da nas pro bi da je on i 2005. bio ve o ma iz di ne oni 14 osva ja ju mi li o na gla - ja ti, da se vi {e ni ka da ni {ta sli~ gle dan kan di dat. so va i u Raj hsta gu po sta ju naj ve }a no ne do go di.

Na kon ostav ke Be ne dik ta stran ka.

XVI go vo ri lo se da no vi pa pa nReqa Kne`evi} papa ro|en mo ra bi ti „mla |i”, iz me |u 60 papstvo i 70 go di na. Ipak, no vi pa pa Frawa Buenos 2013Od INVAZIJE NA IRAK ima 77 go di na. Se bi je iza Aires brao ime Fran ci skus, {to Hr Sv. Gregor III 731-741 Sirija va ti, pa i Sr bi, pre vo de kao Konstantin Sirija Fra wa. Ovo ime je shva }e no 708-715 i kao pro gram, sprem nost da Sisinije Sirija se sle di put skrom no sti, si 708-708 Iako je bi la jav na taj na da iza kom pro mi ta ci Jovan V Antiohija ro ma {tva i slu `e wa Sv. 685-686 je Vil so no vih sto je Bu {o vi qu di – ve ro vat no Fra we Asi {kog (1181 TURSKA Teodor I 642-649 Jerusalim ^ej ni i Karl Ro uv, „`r tve no jag we“ is pao je 1226). U me |u vre me nu se iz Sv. Galezije I 492-496 S. Afrika Va ti ka na na po mi we da no Lu is „Sku ter“ Li bi, ^ej ni jev {ef ka bi ne ta, ko ji je zbog oda va wa iden ti te ta taj nog agen ta Sv. Miltidad 311-314 S. Afrika vom pa pi „na sr cu” le `i i osu |en na 30 me se ci za tvo ra. Bu{ je, od la ze }i dru gi sve ti teq Fra wa, Ksa SIRIJA Sv. Viktor I Libija ver, ta ko |e sa o sni va~ re da.

189-199 iz Be le ku }e, pot pi sao we go vu am ne sti ju.

Oslo ba |a we ira~ kog na ro da je po lo vi~ no Sv. Anicet Sirija Ksa ver je bio „va tre ni mi si 155-166 IRAN ostva ren ciq, ali i taj za kqu ~ak je ve o ma spo o nar” i sti gao je ~ak do Ki ne, Bagdad Sv. Evarist Vitlejem 97-105 JORDAN ran s ono li kim de se ti na ma hi qa da qu di stra gde je i umro 1552. go di ne.

Sv. Petar Galileja Ovo bi mo glo da zna ~i da 32-67 da lih na kon {to su voj ne ope ra ci je zva ni~ no I RAK ob u sta vqe ne. Ira~ ki {i i ti, ve }in ska islam no vi pa pa `e li da sta vi ak SAUDIJSKA ska de no mi na ci ja u ze mqi, u Hu se i no vom pa du cent na „re e van ge li za ci ju”, na po nov no {i re we hri {}an ske ve re upra vo ARABIJA vi de la je kraj do mi na ci je ma win skih su ni ta, a u hri {}an skim ze mqa ma, gde je do {lo do we nog znat nog sla bqe wa i re la Rat u Iraku zvani~no je po~eo ti me i ko na~ no svo je oslo bo |e we. Su nit sko ti vi zo va wa. Ko jim me to da ma, za sa da ne zna mo, te tu mo `e do }i i do ne spo 20. marta 2003, kada je koalicija ne pri hva ta we pod re |e ne ulo ge u dru {tvu, uz ra zu ma. Na pr voj mi si na kon iz bo ra pa pa je bio otvo ren, iz re kao i ono na ~elu sa SAD intervenisala u ciqu ja ~a we sa mo po u zda wa me |u {i i ti ma, do ve lo je {to se ne ki ma ni je svi de lo: ko se Bo gu ne mo li, mo li se |a vo lu. Ne ki mi „svrgavawa re`ima Sadama Huseina”. do kr va vog ver skog ra ta ko ji je sa mo u 2006. go sle da je to ve o ma po jed no sta vqe no, po ne {to i opa sno tu ma ~e we. Ipak, Ira~ki diktator je uhap{en di ni od neo bli zu 26.000 `r ta va. Kur di na se ve ovo je sa mo po ~e tak, za za kqu ~i va we je po treb no jo{ vre me na. Po li ti ~a 13. decembra 2003. i osu|en na smrt. ru, opet, te ra li su svo ju pri ~u. ri ma se da je sto da na, pa pa ma i dru gim po gla va ri ma tre ba ve li ko du {no Obe{en je 30. decembra 2006.

Pa ra dok sal no, ru {e wem Hu se i na, Ame ri da ti ~i ta vu go di nu da bi se pro ce ni lo {ta wi hov iz bor do no si cr kvi i kan ci su jo{ jed noj „oso vi ni zla“, Ira nu, za ci vi li za ci ji. pra vo omo gu }i li da oja ~a ju uti caj u Ira ku, Dr `a ve su da nas sve vi {e se ku la ri zo va ne, i uti caj cr kve se po ne kim {to pre ko kle ri ka, {to pre ko po li ti ~a ra u pi ta wi ma znat no su `a va. Vlast uvo di „no vi mo ral” ko ji ni je u skla du sa vla sti, ko ji su da ne eg zi la pro ve li ba{ u su ver skim, do pu {ta abor tus do od re |e nog vre me na trud no }e, a cr kva ga uvek sed stvu, a u ~i ta vom re gi o nu na glo je uve }a na od bi ja. Uvo de se „isto pol ne” za jed ni ce ko je se iz jed na ~a va ju sa bra kom, a ku ra` u {i it skoj po pu la ci ji. To se naj bo qe cr kva to od lu~ no od ba cu je. Kar di nal Bor go qo se po ovim pi ta wi ma, kao vi de lo u ra tu li ban skog He zbo la ha i Izra e la i dru gim, po sled wih go di na jav no su ko bqa vao sa ar gen tin skim vla sti ma i u le to 2006. sa mom pred sed ni com Kri sti nom Kirh ner, jer cr kvi se ta mo ne do pu {ta Ope ra ci ja “Slo bo da Ira ku” zva ni~ no je „mo no pol na tu ma ~e we mo ra la”. okon ~a na 19. av gu sta 2010. na kon ko je je u Ira Uz to, u Bu e nos Aire su de lo vi jav no sti mi sle da ne ma ju pot pu ni od go Izra e lu, za la gao se jo{ to kom 90-ih ve }i ja vqu ju }i za ko no dav ci ma fa mo zni ob ra ~un s ku osta lo jo{ 50.000 ame ri~ kih voj ni ka kao vor o od no su Bor go qa pre ma sed mo go di {woj voj noj dik ta tu ri, hun ti, ko ja broj po to wih is tak nu tih ~la no va Bu {o ve „oso vi na ma zla“. Vil son je le ta 2003. u autor asi sten ci ja ira~ kim bez bed no snim sna ga ma. je okon ~a na 1983. Iako ima op tu `bi da je ovim vla sti ma bio bli zak, da ad mi ni stra ci je. skom tek stu u „Wu jork taj msu“, o~i to po vre |e Go to vo hi qa du mi li jar di do la ra ko {ta la je ni je po mo gao svi ma ko ji ma je tre ba lo, mo gu }e da su to pre te ri va wa. Stra Na kla pa wa o ne ka kvom taj nom uvo zu ura ni ne ~a sti, obe lo da nio svo ja ot kri }a to kom bo Ame ri ku ta ope ra ci ja, u qud skim `i vo ti ma hu je se da je pro te klo to li ko vre me na da se vi {e ne mo `e da ti pre ci zan ju ma iz Ni ge ra po bio je biv {i am ba sa dor SAD rav ka u Ni ge ru, ali je s tog upo zo re wa ubr zo jo{ i vi {e, a Ira ~a ni ma je osta vi la kr hu de od go vor, i da }e sva ko osta ti na svom tu ma ~e wu vre me na i ak te ra. u toj ze mqi Xo zef Vil son, ko ji je 2002. ru tin skre nu ta pa `wa na naj bru tal ni ji na ~in: po je mo kra ti ju ova plo }e nu u iz bor nim ci klu si ma, No vi pa pa je sva ka ko kon zer va ti van, od no sno te {ko je za mi sli ti da }e ski spro veo is tra gu po na lo gu CIA. Me |u tim, di nim no vi na ri ma je iz Be le ku }e do ja vqe no ko ji ni su ni {ta dru go po sti gli do po cr ta va wa on po kre nu ti po treb ne pro me ne u svo joj cr kvi, da }e bi ti „re for ma tor”, do da nas je osta lo ne ja sno da li je ne ko u Bu {o da Vil so no va su pru ga ni je ni ka va pro da va ~i ca (pre)ve li kih unu tra {wih raz li ka i ne je din {to pra vo slav ni ve o ma po zdra vqa ju. Me |u tim, no vi ak cen ti se ve} pri voj ad mi ni stra ci ji taj iz ve {taj sklo nio u cve }a, ve} taj ni agent CIA u Ira ku i da je stva, na ro ~i to fra gil nu bez bed no snu si tu a ci me }u ju, na i la ze na odo bra va we i sim pa ti ju. Ako bi ini ci rao Tre }i va ti stra nu ili ga je Bu{, pak, sve sno ig no ri sao na stru~ wak za oru` je za ma sov no uni {ta va we. ju, i do ne kle ob no vqe nu ze mqu. Po sled wih 500 kan ski sa bor, to bi mu bi la ve li ka za slu ga pre ma svim de lo vi ma Ka to li~ ame ri~ kih voj ni ka na pu sti lo je Irak, u naj ve ke cr kve, ali i ce lo kup nog hri {}an stva. Uosta lom, kao isu so vac, si gur }oj taj no sti 18. de cem bra 2011, na kon go to vo no zna da je cr kvi u sa vre me noj si tu a ci ji po treb na ak ci ja i (sa mo)pre i de vet go di na voj nog pri su stva SAD u toj ze spi ti va we.

Mra~ne tajne iscurele preko Vikiliksa mqi. (autor je verski analiti~ar) Ono {to je naj pre pro funk ci o ni sa lo u U, ka ko je to oka rak te ri sa no, „naj ve }em cu re wu po da ta ka u isto ri ji“, Vi ki liks je 23.

Ira ku na kon voj ne in ter ven ci je bi le su bu ok to bra 2010. ob ja vio bli zu 400.000 po ver qi vih rat nih do ku me na ta o ra tu u Ira ku, ko ji {o ti ne naf te, ali to je u po to wim go di na ma po kri va ju pe riod od 2004. do 2009. go di ne. Iona ko ni ma lo ru `i ~a sta sli ka o Ira ku iz tog sa mo po tvr di lo te o ri ju da no vac ne mo `e vre me na, ovim do ku men ti ma do dat no je za tam we na svi re po {}u i zlo ~i ni ma, na ro ~i to uvek da obez be di sre }u. Ira~ ko „cr no zla to“ sto li ~e wu pa pe Fra we na zef Baj den, ne ma~ ka kan ce lar pre ma ci vi li ma. Do ku men ti ko je je ob ja vio Vi ki liks go vo re o to me ka ko su ira~ ke sna ge ro bu je su je ta ma po li ti ~a ra, ~i je sva |a la~ ke tron Sve tog Pe tra u Va ti - ka An ge la Mer kel, pred sed nik mu ~i le sto ti ne oso ba dok su ame ri~ ki voj ni ci to po sma tra li; ot kri va ju da je ame ri~ ki i ne ret ko ko rup tiv ne na vi ke one mo gu }a va ju ka nu pri su stvo va }e pred stav - Fran cu ske Fran soa Oland... he li kop ter otvo rio va tru na po bu we ni ke ko ji su se pre da li; da je je dan dok tor pro da vao do go vor te bi lo ka kav na pre dak u po stup ku ni ci 180 dr `a va, a me |u pra vo - Na ja vqen je i do la zak bri tan Al Ka i di po pis pa ci je na ta sa men tal nim po te {ko }a ma ka ko bi wi ma ta or ga ni za ci ja mo osa vre me wi va wa teh no lo gi je po treb ne za va slav nim cr kve nim do sto jan - skog pre sto lo na sled ni ka prin gla lak {e ma ni pu li sa ti da po sta nu bom ba {i sa mo u bi ce; da je ame ri~ ka vla da i te ka ko |e we pro ce we nih 140 mi li jar di ba re la si ro stve ni ci ma va se qen ski pa tri - ca ^ar lsa, {pan ske kra qi ce pra vi la po pis ubi je nih u ra tu, iako je tvr di la su prot no: Pen ta gon je, na i me, sa sta vio po ve naf te. „Te unu tra {we bor be i od su stvo jarh Var to lo mej, mi tro po lit So fi je, kao i bel gij skog ka qa pis do ku men to va nih 109.032 stra da lih, od ko jih su 66.081 bi li ci vi li. Vi ki liks je ot krio po li ti~ kog kon sen zu sa one mo gu }a va ju na sto vo lo ko lam ski Ila rion Al fe - Al ber ta Dru gog. Ina ~e, ovo je da je pri vat na za {ti tar ska kom pa ni ja Ble kvo ter, ko ja je za ra di la 1,5 mi li jar du do la ra ja wa da se ve }i na iz da {nih pri rod nih re sur jev i mi tro po lit cr no gor sko- pr vi put od po de le cr kve 1054. od po ~et ka ra ta, ~e sto otva ra la va tru na ci vi le, jed nom ~ak i na bol ni~ ka ko la ko ja su sa upo tre bi za do bro bit gra |a na Ira ka“, pri pri mor ski Am fi lo hi je. Ce re - go di ne da }e ina u gu ra ci ji u Va po ku {a la da stig nu do ra we nih. Na kon trol nim punk to vi ma ame ri~ ki voj ni ci ubi li su me }u je „Faj nen {el tajms” u ko men ta ru po vo mo ni ji u uto rak, 19. mar ta, na }i ti ka nu pri su stvo va ti va se qen ukup no 834 qu di, od ko jih su 80% bi li ci vi li. Isto ta ko, ti do ku men ti ot kri va ju da je dom 10. go di {wi ce in va zi je na Irak. }e se pot pred sed nik SAD Xo - ski pa tri jarh.

(VIA) Iran ob u ~a vao ira~ ke mi li tan te te ih je na vo dio da ubi ja ju ira~ ke funk ci o ne re. n Denis Kolunyija

P

go re, sa mo Sa da ma ne ma

Amfilohije putuje u Vatikan

U

12

dnevnik

nedeqa17.mart2013.

ekla nam je da zbog drugih interesovawa i obaveza vi{e ne prati doma}u popularnu i rok muziku, iako je objektivom ovekove~ila najzna~ajnije srpske pank i novotalasne grupe.

Tri decenije fotografije opisala je re~ju ’raznovrsnost’. „Fotografija pru`a mogu}nost da se bavim raznim `anrovima, u raznim prilikama. Ako me pitate o delima izlo`enim na Oktobarskom salonu, koja prikazuju izloge prodavnica za vreme Titove smrti, NATO bombardovawa i progla{ewa nezavisnosti Kosova, nastale su sticajem okolnosti. A videli smo vi{eslojnost, od vrste izloga, asortimana, dizajna, preko selotejpa za vreme bombardovawa, do natpisa ’Kosovo je Srbija’ na ’Maks Mara’ i ’Najk’ radwama. Situacije su apsurdne, iako, fotografi manipuli{u svojim izborom. Naknadnim kombinacijama htela sam da poka`em protok vremena na sli~nim ili istim izlozima. Zanimqivo je da, kako ka`ete, za 30 godina nismo promenili odnos prema velikim istorijskim doga|ajima, {to je ta~no, ali smo zato uveli gomilu stranih firmi (smeh)”, ka`e nam fotografkiwa i istori~arka umetnosti Goranka Mati}.

Na{ susret uprili~en je povodom predavawa Goranke Mati} o svom radu odr`anom protekle sedmice u Novom Sadu. l Ka kav je na{ od nos pre ma smr ti ve li ka na, da li se ra di o ko zme ti~ kom na pret ku s i da qe iz ra `e nim pa gan skim du hom?

– To se pogotovo mo`e primetiti u seriji “Dana bola i ponosa”.

Kada je Tito umro, mi kao da smo mu paganski darovali artikle u

INTERVJU NEDEQE

R

GO RAN KA MA TI], FO TO GRAF KI WA

Le{inarewe je politi~ka potreba izlozima prodavnica, gde je stajala wegova fotografija. l Estet ski i dru {tve no stag ni ra mo upr kos dru {tve no-po li ti~ kim pro me na ma?

– Ne mo`emo mi da mirujemo, po toj logici ne bismo imali mobilni telefon ni ’Maks Maru’ (smeh).

Posle Drugog svetskog rata su se i na “ta~kice” kupovali dobri {tofovi, ko je mogao. Danas je izlo`eno izobiqe, a mogu}nosti su na{e. l Po mi we te tran zi ci ju u ko joj se na la zi mo...

– Vekovima (smeh). l ...a ~i ni se da ovo ni je tran zi ci ja, ne go Lim bo – ni ta mo, ni ’va mo?

– Svi nazivi, ovi i oni, orijentacione su po{tapalice da bi se objasnilo odre|eno vreme. Ne potpuno, nego da znamo o ~emu pri~amo. Nismo mi u tranziciji, nego nesre|enoj situaciji. l Lo {e ob ja {we we ma lom ~o ve ku za {to mu je lo {e?

– Ne mo`e se tako mazati deset godina. To je vi{e potpomagawe u izra`avawu, ~ak nije ni politi~ki stav. Treba krenuti od osnovnih stvari koje sami mo`emo da uradimo, to je lanac koji uspostavqa pravilan ritam. l ^i ji je to po sao?

– Na{, posao svesti gra|ana.

Kao kada neko odlu~i da baci pi-

Kwi ga je – kwi ga

l Pret hod ni gost “In ter vjua ne de qe” mu zi ~ar Ja sen ko Ho u ra pi tao je “na ne vi |e no” Go ran ku Ma ti} {ta mi sli o pre la sku {tam pa nih kwi ga na di gi tal ne?

– Pojavom “Ajpeda” kwige imaju ve}u perspektivu i dostupnost. Ne moramo ih vi{e gomilati u velikim koli~inama ali to je stvar navike. Pro{log leta su me zezali da ga ponesem na more, a ja ka`em “pa ne mogu na pla`i da zadremam i prekrijem lice wime, kao {to mogu kwigom”.

kavac na ulicu. Dok to ne bude sre|eno u na{im glavama, a za to treba puno vremena, bi}emo u tranziciji. l Za {to nam svest i da qe ta vo ri u ru pi?

– Zbog {kolstva i stawa u porodicama. Znate, treba da pro|u tri generacije kupatila da bi neko bio urban. l Da li je 9. mart bio pr vi “tran zi ci o ni do ga |aj”?

– Ne znam da li je bio prvi, ali jeste bio impresivan skup, pre svih mogu}ih {etwi koje su usledile. Prvi put su tenkovi iza{li na ulice, {mrkovi i suzavac. Kao fotografkiwa sam tako osetila, a kao gra|anka sam bila uvre|ena {to mi tenkovi stoje na ulici, a dan posle su hapsili qude. l Tu su i ju bi le ji ubi stva \in |i }a i smr ti Mi lo {e vi }a?

– Tragi~an je momenat, uvek se ne{to preteruje, ili s jedne ili s druge strane. Ni za Milanski edikt nismo na{li meru, a kamoli za tragi~an datum \in|i}eve pogibije.

l Ka ko smo iz gu bi li me ru?

– U dr`avi ne mo`e da se ponudi ni{ta sadr`ajnije. Imali smo “slu~aj mleko”, pa \in|i}a, pa ne{to tre}e - uvek dru{tvu trebaju atrakcije. Bojim se da je to jedan od razloga {to smo izgubili meru. l Da li je le {i na re we li ka i de la \in |i }a isto atrak ci ja?

– Nije, to je politi~ka potreba.

Kao kada neko umre, pa svi u porodici ho}e nasledstvo. l A to {to ga ve li ~a ju oni {to su ga pqu va li?

– Toga }e biti sve vi{e, nemam potrebu da razmi{qam o tome. [to vi{e kritikujemo takve stvari – ta se pri~a vi{e hrani. Qudi se vremenom mewaju, a svako misli da je u pravu. l O po li ti~ koj po za di ni aten ta ta se sa di sti~ ki }u ti?

– Situacija je takva da ne mo`emo da saznamo. Kao za Kenedija, mi i danas ne znamo ko ga je ubio. l [ta nam je po ka za lo “mle ko”?

– Vlast je gra|anima poslala haoti~nu sliku. I sam ministar ka-

`e da se nije najboqe sna{ao, {ta ja tu da dodam. l Zna li smo da vlast ima ta nak ka dar, ali ovo je ipak...?

– Ko zna {ta }emo jo{ do`iveti. Ni biv{a vlast nije imala idealne ministre. Oni su vi{e krali ali su imali sistem kao da su neki stru~waci, a ovi nisu ba{ neki stru~waci ali zato zabrqaju na drugom planu. l Va {e fo to gra fi je pank i no vo ta la snih umet ni ka zra ~e iz ve snom ne vi no {}u, ma ka kve ti qu di pro ble me ka sni je ima li?

– Tada nije bilo masovne komunikacije. Vi{e smo bili upu}eni jedni na druge, danas mladi imaju druge interese. ^ini vam se zra~e nevino{}u zato {to danas prvenstveno `eli da se zaradi. Tada je porodica bila stabilnija, finansijski obezbe|ena, mladi nisu mislili o tome, ve} o svojim muzi~kim interesovawima, a ne ho}e li biti love. l Da li za to ume sto kre a tiv nog bun ta mla dih ima mo na si qe?

– To je ~iwenica, ali sve je to dru{tveno povezano. Uro{ Mi{i} je aboliran, a videli smo ga da gura bakqu u usta `andarmu, pa je iza{ao i napravio gu`vu, pa se ne javqa policiji, a pri tome na sve strane, unutar navija~kih grupa, ide veliko lobirawe “pravda za Uro{a”. Dok dru{tvo to toleri{e, a sudstvo }uti, to }e se i daqe doga|ati. Evo, ubili su Brisa Tatona, pa smo ~uli ono “odavno poznati policiji”. l Spre ga hu li ga na, klu bo va, po li ti ke i cr kve je bol no o~i gled na?

– Ne znam da li je tako, ali uvek se regrutuju razni qudi za razne

namene, mlad svet koji navija, a crkva se pona{a kao da je XIX vek: hajde da malo pre}utimo o ubici i pedofilu iz na{ih redova, pa }emo to re{iti unutar sebe. l Ka ko ob ja {wa va te luk suz pqu va wa u li ce gra |a ni ma ko ji se bi do zvo qa va srp ska elit na ka sta: po li ti ~a ri, pri vred ni ci, sve {te ni ci...?

– Nije to bahatost, to je nedostatak svesti o dru{tvu u odre|enom vremenu. Kao oni {to bacaju pikavce. l Na li sta ma ne po `eq nih na {li su se i va ma bli ski me di ji i qu di?

– Grozno je. Svedeno je na periferno, kao: “Tako misle odre|eni qudi u demokratskom dru{tvu”. To je tuma~ewe qudi kojima je to interes, “mi smo demokratija i mo`emo da ka`emo i uradimo sve”, a to su pobrkani lon~i}i. Ako se to tuma~i kao sloboda govora, sutra }e im re}i da nisu po`eqni. l Ho mo sek su al ci ma su to ve} da li do zna wa?

– Da, s wima je ve} obavqeno, ali {to se vi{e pri~a o tome, kao i za crkvu, to je ve}a {ansa da se stawe popravi. l Me di ji iz me |u in te re sa mo} ni ka i auto cen zu re?

– [to se medija ti~e, koliko para – toliko i muzike. l Po li ti~ ko-eko nom ska eli ta nas tre ti ra kao je fit nu pro sti tut ku?

– Znate, zavisi i od nas, i prostituka odlu~uje u kakvoj }e biti klasi (smeh). Sve je rastrzano i izmanipulisano, ne mo`emo svi biti heroji i onda dolazi do kompromisa – neko vi{e neko mawe. l Mi {ko vi} je uhap {en ali su nam ta wi ri i da qe pra zni?

– Wegova firma i daqe lepo radi. Vu~i} ima ambiciju, sredinu koja ga usmerava kako da se pona{a kao savremen politi~ar i on to priznaje. E sad, kakav mu je hor pozadi, od toga zavisi kakva }e predstava biti. l De lu je vi {e kao po pu li zam ne go bor ba pro tiv ko rup ci je?

– Vicepremijer ka`e da se strpimo. n Igor Mihaqevi}

SE ]A WE NA MI KU: AN TI ]E VI NO VI NAR SKI DA NI

To nije bio Stradivari imski dan, 5. februar 1986... Putovali smo BoPisac je bio i na{ prvi glavni urednik Qubomir Miro Dra{kovi}, Petar Latinovi} i ja u Apatin lin. „Novosadski dnevnik“ pokrenut je najvi{e zahva– `eleli smo da budemo s Mikom Anti}em u Baquju}i wegovom trudu i velikom novinarskom iskuwi „Junakovi}“, gde se oporavqao od te{ke bolesti. S stvu – stekao ga je kao vi{egodi{wi komentator, uredwim je supruga Qiqa – ona je javila kad da do|emo. nik unutra{wopoliti~ke rubrike i zamenik glavnog Svaki ima ne{to svoje {to ga vu~e Anti}u, a ja i pourednika velike i mo}ne „Borbe“ u Beogradu (1946sebnu `equ. U Anti}evom domu u Novom Sadu, pred 1952). wegov odlazak u Apatin, ostao je nedovr{en na{ razVe} prvih dana u redakciji, saznali smo od Anti}a govor o nagradi za `ivotno delo koje mu je dalo Druda je Milin tada pisao roman o svojoj generaciji stra{tvo novinara Vojvodine. Anti}u je to i jedina nagradaloj u ratu An|eli se igraju. U malom svetu „Novosadda za tri decenije slu`ewa novinarskom rukopisu – skog dnevnika“ (dve sobe na tre}em spratu „Dnevnikotako presti`no kao retko ko u Jugoslaviji. ve“ ku}e, na }o{ku ulica Jovana \or|evi}a i Plato@eleo sam da zabele`im: kako je svih tih godina u nove, iza palate Banovine), Milin je umeo i voleo da senci Anti}a liri~ara `iveo Anti} novinar? Kako podstakne i ohrabri ono {to smo mi, po~etni~ki amje Anti} srcem `iveo za stih, a novinarska bela strabiciozni, pri`eqkivali: to, da nam se dogodi ne{to nica-{lajfna bila mu za hleb? Kako je on, pesnik jugoveliko i lepo {to je novinarstvo. Bio je ponosan na to slovenske polularnosti, stalno `iveo sa saputnikom - novinarom, presti`nim u jugoslovenskoj {tampi?

Putujemo u Apatin sporo: dan je siv od magle, polegle gotovo do ba~kih oranica. U pri~awu o Anti}u, svaki od nas trojice ima svoju pri~u o dru`ewu s pesnikom. Moje, po~elo je jo{ prvih dana novembra 1955, kada sam na konkursu „Dnevnika“ primqen za novinara.

U maloj redakciji „Novosadskog dnevnika“ – izlazio sredom kao nedeqnik – zajedno sam sa jo{ troje pripravnika: Erika Leh - devojka o~aravaju}e inteligencije i lepote, ubrzo oti{la u SAD, Aqo{a Gava potowi profesor Fakulteta fizi~ke kulture, i Bora Mirosavqevi} sada presti`ni istori~ar i antologi~ar fotografije. Ne{to kasnije, u redakciju su primqeni Miodrag Kujunxi}, potowi likovni, filmski i pozori{ni kriti~ar i urednik Kulturne rubrike „Dnevnika“, i Jovan Maksimovi}, posle bio novinar i urednik „Ve~erwih novosti“ i Borbe“, pisac romana, pod pseudonimom objavio oko 200 vestern i kriminalisti~kih pri~a.

U redakciji smo zatekli Miku Anti}a: ve} je bio pravi novinar. Od leta 1954, kada je u redakciju do{ao iz Pan~eva, objavqivao je u listu zapise obojene lirski i ure|ivao podlistak za decu „Ogledalo“, s obaveznim stripom o Luwi i Mazi. Anti} nam je najvi{e imponovao kad je pokazao dve zbirke svojih pesama – Ispri~ano za prole}a i Plavo nebo. Miroslav Anti} i Quba Vukmanovi}

Z

{to je “Novosadski dnevnik“ pisan i ure|ivan slobodnije i raznovrsnije, lep{e i boqe od dnevnog izdawa i {to je sledio obi~aj velikih listova. Wegovom zaslugom, prodavci po ulicama u centru Novog Sada, tada sa nepunih 90.000 stanovnika, izvikivali su zvonke naslove sa prve stranice na{eg lista. Milin je od nas tra`io takve rukopise: mora da odjekne!

Pri~ao sam Dra{kovi}u i Latinovi}u kako ^uvena karikatura Gradimira Smu|e je prvo Anti}evo i moje zajedni~ko radovawe takvom rukopisu odjeknulo – jadno. Jednom je Milin nu crte`ima Mi}e Mihajlovi}a u 50.000 primeraka kazao: odlazi na Iri{ki venac, tamo, u hotelu, nasta(1976), `ive i u Bru~ijevoj kantati Vojvodina za solivi}e da pi{e o svojim an|elima, a mi da ga do~ekamo s ste, recitatora, me{oviti hor i simfonijski orkerukopisima za izvikivawe. No, ono {to je bilo u nastar. Na omotu gramofonske plo~e kantate privla~no {im rukopisima tih dana ba{ i nije odjekivalo, pa je pro~itati da Anti} govori svoje stihove. smo naumili da posetimo Biblioteku Matice srpske i Niko nije umeo kao Anti} da recituje antologijsku opi{emo tri najstarije kwige iz wene riznice, a zaVojvodinu. Tada je na pozornici najvi{e li~io na idopis ulep{amo velikim fotografijama. la svoje pesni~ke mladosti – na Jesewina, ~iji je mo}Kad sre}a ho}e – bude neo~ekivana, velika. Anti}u ni, stihijni, glas sa~uvan na gramofonskoj plo~i iz i meni se posre}ilo ve} sutradan: u redakciju je do{ao 1922. O~aravalo je sve: i Anti}eva pojava, i wegov uznepoznat ~ovek i ponudio da poka`e retkost. I ~im je budqivi, olujni glas, i krilate metafore i lirske neu{ao u na{u sobu, on je iz crne duga~ke kutije, polako, `nosti pesme o zemqi Vojvodini kojoj je posvetio svoizvadio violinu i smireno rekao: „Stradivari!“ Poje pesni~ko srce. kazao je wen f-prorez i glasno ~itao: „Antonius @eleo sam Anti}a u „Junakovi}u“ da pitam i to: kaStradivarius Kremona 1730“. Iz redakcije smo gotovo ko je nastajalo i trajalo ono wegovo nezaboravno potr~ali. I}i }emo u apoteku da violinu izmerimo: u „Obi~no petkom“, jedinstveno u jugoslovenskoj {tammilimetar, u gram! I}i }emo i u Biblioteku Matice pi. Pamtimo Anti}a u redakciji ~etvrtkom: do|e rasrpske – iz muzi~kih kwiga prepisa}emo, za citat, najnije i pored pisa}e ma{ine pore|a svoje ispisane pava`nije o Stradivariju i wegovim violinama. A najpiri}e. Na wima: ne~ije ime, nekoliko re~i, negde revi{e o~ekujemo u Muzi~koj {koli „Isidor Baji}“ – da ~enica, datum, nekad stavi i kutiju cigareta za beleprofesori potvrde da imamo senzaciju. {kom... Uvu~e {lajfnu u ma{inu, pri vrhu napi{e: Direktor {kole, profesor Rudolf Bru~i, razgle„Obi~no petkom“, ~esto i naslov. Pognut nam ma{idao je violinu polako. Vidimo: ~ini to bez ve}e znatinom, zagleda se u one papiri}e. `eqe. Ravnodu{an je i kad je Anti}, nestrpqivo, a maA ~im po~ne da pi{e – to li~i na juri{ re~i po lo i zamucano, ponovio re~i sa etikete violine. Bru{lajfni. Kad zastane, prstima pro~e{qa ~uperke ko~i je iznenadio neo~ekivanim: zamolio je kolegu da iz se, ponovo pogleda u papiri}e ili precrta neku re~. {kolske zbirke donese – kako je rekao – nekoliko Ako neko u|e u sobu i glasno po~ne pri~u, Mika mu }uStradivarija, nekoliko Gvarnerija! I donet je naratawem prigovori: vidi{ li da pi{em! Na rukopis mak violina! A ~im je Bru~i po~eo da ~ita etikete s „Obi~no petkom“, obavezno se okomi: ~ita svaku re~, imenima dvojice slavnih graditeqa – bili smo postineku precrta, negde dopi{e novu. I tek tada svako u |eni. Profesor je mirno kazao: „Sve ove violine su sobi mo`e da pro~ita rasko{ni zapis. Ako neko uo~i falsifikati, a takva je i va{a! To nije pravi Stradigre{ku, Mika obavezno ka`e: „Hvala ti kao bratu!“ vari!”

Ve} sutra, „Obi~no petkom“ bilo je naj~itaniji rukoIspri~ali smo Milinu o krahu `eqene senzacije, a pis u „Dnevniku“ toga dana, tokom gotovo decenije i on je na{u `alopojku pove}ao prekorom. Kazao je: da po. smo malo darovitiji, mi bismo napisali dve reportaKad bi „Dnevnik“ objavio izbor Anti}evog „Obi~`e o otkri}u „Novosadskog dnevnika“. U prvoj, opno petkom“ – verujem i sada rado ~itanog – naslovi we{irno, s krupnim naslovom, o violini Stradivarija u govih znamenitih reporta`a od pre ~etvrt veka zvu~aNovom Sadu. A u narednom broju lista o novom otkrili bi kao da se ti~u nas danas: Ko zna gde smo mi, Ot}u, i ono s velikim naslovom, o la`nom Stradivariju kud tati dinar, Kako sam li~no uhap{en, [ta }e nam u Novom Sadu. I kazao je glasno, namrgo|en: „Oba tekqudi, Crni dan ~oveka, Koliko vredi ~ovek, Neko nesta su za izvikivawe!“ kog la`e, Kad ~ovek malo zalaje, Osvrtawe za ku}ama, Ono neveselo poznanstvo Anti}a i Bru~ija, potoKo pije, a ko pla}a... Za na{eg nezaboravnog prvog weg znamenitog kompozitora, akademika, kasnije se glavnog urednika Milina, ovi re~iti naslovi su za izpretvorilo u wihovo prijateqstvo. Stihovi Anti}evikivawe. ve poeme Vojvodina, koju je „Dnevnik“ objavio ukra{en Quba Vukmanovi}

dnevnik vih se dana navr{ava 80 godina od prvog pojavqivawa King Konga u javnosti. Taj je doga|aj, naravno, zabele`en na filmskoj traci i prikazivan tako ~esto da je navedeni xinovski gorila postao jedna od najprepoznatqivijih ikona XX veka, ~iji se sjaj protegao i u novi milenijum; staru slavu samo su „podgrejavali“ rimejci iz 1976, odnosno 2005. godine. Stoga zapravo svi znaju da je King Kong harao u mra~nim afri~kim xunglama na izolovanom ostrvu sve dok tamo nije zabasala filmska ekipa sa dovitqivim i ambicioznim avanturistima i jednom plavu{om kao neodoqivim mamcem. Snimawe filma se iskomplikovalo da bi na kraju stra{ni Kong bio zarobqen i preba~en u Novi svet gde je trebalo da poslu`i kao cirkuska atrakcija ali - nikakvi lanci ne mogu zadr`ati sirovu snagu zavedenu lepotom. Be`e}i na vrh Empajer stejt bildinga, umesto u sigurnost, Kong upada u klopku jer ga poga|aju i ubijaju vojni dvokrilci. I tako, lepotica je spasena a zver mrtva.

Svojevremeno, dakle pre osam decenija, „King Kong“ je bio tehni~ki vrlo ambiciozno zami{qen i izveden film, za nizom inovativnih postupaka koji su, kasnije, postali standardni specijalni efekti. Ekipa koja je film osmi{qavala ni{ta nije prepu{tala slu~aju pa su anga`ovani vrhunski profesionalci (osnovni kostur pri~e napisao je proslavqeni autor krimi}a Edgar Valas). Trud se isplatio jer je „King Kong“ postao ne samo vrlo popularan film svog vremena, ve} je uspostavio etalon prema kome su se merili svi naredni filmovi koji se bave tajanstvenim ~udovi{tima.

Tajnu vi{edecenijskog uspeha „King Konga“ odnosno intrigantnosti wegove pri~e poku{ali su da odgonetnu, polaze}i od razli~itih teza i pozicija, mnogi teoreti~ari (me|u doma}im autorima najinventivniji je bio Ranko Muniti} u kwizi „^udovi{ta koja smo voleli“). Nominalno, to je pri~a o borbi qudi s ogromnom gorilom. Kroz ~itavu istoriju qudi su se sretali i borili sa neprijateqskom Prirodom odnosno sa zverima koje su,

O

nedeqa17.mart2013.

13

VI [ E OD ISTO R I J E: OSAMDESETI RO\ENDAN KING KONGA

Le po ti ca i zver kao vrhunski predatori, bile odraz te stalne, mo}ne pretwe koja prevazilazi snagu ^oveka.

Re~ je, dakle, o jednom arhetipskom obrascu koji je opstao i u vremenima kada je ve}ina tajni Zemqe otkrivena a ^ovek sam sebe proglasio pobednikom u borbi sa Prirodom. Ipak, da li je ta pobeda tako besprekorna i bezuslovna? Jer, ~ak i da pobeda jeste potpuna (a nije), stari strahovi, mada potisnuti, opstali su i, ~ak, mutirali.

Qudska plemena vi{e se ne tiskaju oko vatre, okru`ena tamom u kojoj vrebaju gladne zveri koje se, ponekad, ogla{avaju u`asavaju}im urlicima, ali u kolektivno nesvesnom ostali su utisnuti strah i ose}awa bespomo}nosti.

^elinxera {aqe u izolovanu dolinu koja i daqe `ivi u praistoriji, sa sve pripadaju}im dinosaurusima, primitivnim biqkama i ~ovekolikim precima.

Taj se obrazac pokazao interesantnim bezbrojnim piscima, strip autorima odnosno filmaxijama pa je vi{e decenija opstajao i privla~io publiku. Spoj egzoti~nih lokacija na kontinantu sa koga je ~ove~anstvo po~elo da se {iri a koji je i daqe „divaq“ i „necivilizovan“ sa mra~nim kultom klawawa sirovoj snazi koja je sposobna da pobedi i praistorijska ~udovi{ta, polazi{te je i filma „King Kong“. Ono {to se nadaqe de{ava svojevrsni je upliv kolonizatorske sile koja je sposobna da pobedi nazadnu pro-

Ni ~udovi{ni majmun joj nije odoleo: Yesika Lang u rimejku iz 1976.

Takve slike – osim {to pojedince mu~e u snovima – ponekad izbijaju na javu u slu~ajevima masovnih psihoza i histerija ili, u bla`em, prijem~ivijem obliku, u formi pri~a, onih tekstualnih i drugih preto~enih u (ne)pokretne slike.

Da bi se ti bazi~ni strahovi poja~ali, autori pose`u za razli~itim sredstvima. Jedno od delotvornijih smislio je ser Konan Dojl, tvorac [erloka Holmsa, u svom romanu „Izgubqeni svet“ (iz 1912) u kome svog istra`iva~a-profesora

{lost. I pobeda racionalnog obrasca, spojenog sa mo}nom tehnikom, nad zaostalo{}u i divqa{tvom, za trenutak je blistava.

Ipak, film je delo XX veka kada su romanti~ne predstave od superiornosti belih kolonizatora bile ve} poprili~no istro{ene, pa su scenaristi zaplet za~inili preduzetni~kom pohlepom koja, kako je to odmah jasno, ne}e doneti ni{ta dobro. I zaista, sila koja se ~inila pokorenom, otela se i po~ela da pusto{i blistavi urbano-

qudski mraviwak. Civilizacija se otkrila kao rawiva, ali vrlo brzo je na scenu opet stupila ubistvena sila u tehnolo{ki nadmo}nom obliku koja je eliminisala pretwu. Verovatno nesvesno, autori su sugerisali da je jedina konstanta istorije – razaraju}a sila, {to svakako ne slu`i na ~ast civilizovanosti (i zbog ~ega King Kong, u zavr{nici filma, zapravo pridobija simpatije gledalaca).

Druga zna~ajka pri~e o King Kongu jeste wegova fatalna zavedenost – lepotom (`enskom ali i univerzalnom). Jo{ je u anti~kim vremenima iskovan mit o zverima koje su postale pitome slu{aju}i predivnu muziku (bespomo}nog) svira~a. Ovog puta zver je „poklekla“ pred lepotom `enskog lica i tela. Iskonska snaga poklonila se gracilnosti i krhkosti i u svojoj op~iwenosti po`elela da tu lepotu za{titi i zadr`i samo za sebe, po cenu samouni{tewa.

Brojni su cini~ni komentari izre~eni povodom ovog dela pri~e, od onog da je King Kong idealan partner svake `ene: jak i spreman da se `rtvuje zbog drage, do onih koji u celom zame{ateqstvu vide „le~ewe“ komplekasa isfrustriranih mu{karaca prepunih izve{ta~ene romantike.

Kako god bilo, ovaj deo pri~e odupire se jednosmernim obja{wewima i nadaqe intrigira, kako dokone umove gledalaca, tako i nau~nike okrenute tajnama qudskog pona{awa. Jer tajne (bizarnog) Erosa i (neumitnog) Tanatosa u King Kong verziji, u stvari su element koji ga je odvojio od konfekcijske produkcije. Ovaj neuobi~ajeni i te{ko razumqivi-obja{wivi odmak doprineo je da film u|e u legendu (naravno, mogu}e je da su scenaristi samo hteli da razbiju monotoniju i u prete`no mu{ku pri~u ubace `ensku ulogu, ali ko sad mari za to). Uostalom, i u dva pomenuta filmska rimejka ova linija biva potcrtana.

King Kong je u godini svog pojavqivawa stradao (iste 1933. je snimqen i film „Kongov sin“, no i on, kao i otac mu, gine na kraju), ali je odmah kro~io u slavu koja, ma koliko bila kontroverzna, traje do dan danas i ne pokazuje

znake slabqewa. ^ak i nove generacije koje nisu gledale originalni film, ali jesu ~itale stripove ili igrali igrice, znaju za velikog mo}nog gorilu ne`nog srca. n Ilija Baki}

14

monitor

nedeqa17.mart2013.

dnevnik

H o r o s k o p 17. mart 2013.

OVAN 21.3-19.4.

Иако је присуство енергије очигледно извесно је да вам концентрација није на завидном нивоу. Будите опрезни у саобраћају, посебно са униформисаним лицима. Комуникација вам је напета.

BIK 20.4-20.5.

Присутан је прилив енергије, али не знате како да је најбоље каналишете. Комуникација са укућанима није најбоља, не разумеју вас на прави начин. Будите опрезни са новцем, чувајте се крађе.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Прилично сте конфузни. Непријатну атмосферу у кући можете превазићи једино ако јасно и недвосмислено изнесете своје ставове. Није повољан моменат за реорганизацију кућних послова. Имаћете потребу да се помало изолујете и осамите од вашег окружења. Прати вас утисак да нико не разуме ваше суштинске потребе. Једини начин да се опустите је бављење креативним хобијима.

Имате наглашену жељу за акцијом. Одлазак на даљи пут би вам пријао, али бисте морали да обратите пажњу на документе. Будите отворени у разговору са пријатељем да не будете погрешно схваћени.

Прати вас одређено незадовољство у емотивним релацијама, али се не препоручују разговори са партнером који би подразумевали решавање проблема. Ставови су обострано нејасни.

Zoran Delibos VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Радно сте расположени, па ако су вам заостали неки кућни послови прави је тренутак да их довршите. Будите опрезнији у комуникацији са блиским пријатељима, поготово на филозофске теме. Са партнером је изражено неразумевање око организације кућних обавеза. Потрудите се да завршите послове из претходног периода, а договоре везане за будућност привремено одложите. Никако не можете да разумете партнерове жеље на прави начин, а помало вам смета и његова организација дневних обавеза. Није моменат за сугестије. Будите опрезнији у саобраћају.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Бољег сте расположења и наглашеније иницијативе. Помало сте склони романтичном расположењу, па вам је савет да не пропустите вечерњи излазак, поготово ако сте слободног статуса.

Избегавајте куповину, посебно на већим пијацама, лако можете бити преварени. Немојте дозволити себи да купите робу без декларације и гаранције. Побољшање комуникације са партнером. Имате утисак да у породици нема неопходног дијалога. Партнер је у својим дневним организацијама, али без вас, док младји чланови породице прећуткују своје планиране активности.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Ан ђи на ве на на че лу „за вр ши ла” на Феј су!

PROGNOZA

Мно ги са ња ју о ње ним усна ма и очи ма... Али из гле да да је ње на ве на да ле ко по пу лар ни ја! Јед на од нај леп ших же на на све ту Ан ђе ли на Џо ли, због сво је пре по зна тљи ве ве не на че лу по ста ла је хит на дру штве ној мре жи Феј су. С тра ница има в ише о д 3.00 0 лај ко ва, а у многи м коментарима пише да вена чини Анђелину препоз натљивом и некако секси. Изгледа да ће њена вена, бити популарнија од њене ноге.

VIC DANA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

5

Subotica

4

Sombor

5

Kikinda

5

Vrbas

5

B. Palanka

5

Zreњanin

5

S. Mitrovica

6

Ruma

7

Panчevo

6

Vrшac

4

Srbija Beograd

6

Kragujevac

5

K. Mitrovica

5

Niш

5

Evropa

NOVI SAD: Ujutru umeren do jak mraz i sun~ano tokom dana uz porast dnevne temperature. Vetar pre podne slab, a popodne i uve~e umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -9, a maksimalna do 5 stepeni.

VOJVODINA: Ujutru umeren do jak mraz i sun~ano tokom dana uz postepen porast dnevne temperature i topqewe snega. Vetar pre podne slab, a popodne i uve~e u umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -12 do -5, a maksimalne od 4 do 6 stepeni.

SRBIJA: Ujutru umeren do jak mraz i sun~ano tokom dana uz postepen porast dnevne temperature i topqewe snega. Vetar pre podne slab, a popodne i uve~e u pomoravqu i podunavqu umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -12 do -5, a maksimalne od 4 do 7 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak toplije uz poja~an jugoisto~ni vetar i naobla~ewe sa prolaznom ki{om. U utorak jo{ toplije i promenqivo obla~no sa povremenom ki{om, a jugoisto~ni vetar u slabqewu i skretawu na ju`ni i jugozapadni pravac. U sredu sun~ani periodi uz ki{u krajem dana. U ~etvrtak i petak pad temperature uz ki{u u ~etvrtak koja prestaje u petak. Za vikend prete`no sun~ano i toplije.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: O~ekuje se blago poboq{awe biometeorolo{ke situacije koja mo`e dorineti smawewu tegoba kod hroni~nih bolesnika, izuzev osoba sa sr~anim problemima i variraju}im krvnim pritiskom. Mogu}e meteoropatske reakcije su glavoboqa, bolovi u mi{i}ima i razdra`qivost.

Madrid

15

Rim

13

London

8

Cirih

6

Berlin

5

Beч

6

Varшava

2

Kijev

-2

Moskva

-6

Oslo

2

St. Peterburg -7 Atina

14

Pariz

10

Minhen

8

Budimpeшta

3

Stokholm

2

На часу српског језика, учитељица испитује ђаке. Купујем, купујеш, купује, купујемо, купујете,купују.

- Перице,реци ми које је то време - пита учитељица.

- СВреме распродаје oдговори Перица.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

TISA

Bezdan

422 (5)

Slankamen

484 (18)

Apatin

500 (8)

Zemun

524 (19)

Tendencija porasta

Senta

438 (32)

Bogojevo

457 (10)

Panчevo

514 (16)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

383 (34)

Tendencija porasta

Smederevo

608 (12)

Titel

490 (19)

NERA

Baч. Palanka 431 (13) Novi Sad

426 (16)

Tendencija stagnacije i porasta

Jaшa Tomiћ

Hetin

324 (144) N. Kneжevac

SAVA

94 (10)

Tendencija porasta

429 (35) S. Mitrovica 620 (40)

Tendencija porasta

Beograd

Kusiћ

478 (19)

224 (18)

Reшeњe:

DUNAV

Novosadska nedeqa17.mart2013.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

JAVNOM AKCIJOM SLALI PORUKE QUBAVI

Danas U GRaDU

„Za u sta vi mr `wu, ne okle vaj”

BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (14), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Pet legendi” (12.35, 14.30), „Hobit 3D” (12.30), „Pijev `ivot” (15.30), „Zvon~ica i tajna krila” (11.30, 13.15, 15), „Semijeva velika avantura” (13), „Haos u ku}i - matorci dolaze” (15.45), „\angova osveta” (22), „Ana Karewina” (19.30), „Ivica i Marica: lovci na ve{tice” (22.25), „Krugovi” (20.10), „Jadnici” (19.20), „U dobru i u zlu” (18), „Falsifikator” (18.10, 20.20, 22.15), „OZ (35mm)” (16.45), „Linkoln” (16.30), „Mama” (22.25), „OZ veliki i mo}ni” (15, 17.30, 20), „Vrati mi ime” (20.15, 22.20), „Let” (22.30), „Kruds 3D” (12, 14, 16, 18.20)

Jav na ak ci ja „Za u sta vi mr `wu, ne okle vaj” odr `a na je ju ~e is pred In fo cen tra Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da u Uli ci Mo de ne. Vo lon te ri Udru `e wa gra |a na „Edu kej{n Aso si ej{n” na {a re nim

POZORI[TA Po zo ri {te mla dih: velika sala „Cirkus iz {e{ira„ (11)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

u bor bi pro tiv mr `we i dis kri mi na ci je.

- Ciq ovog pro jek ta je ste spre ~a va we i pre ven ci ja bi lo kog ob li ka go vo ra mr `we, sa fo ku som na ta kve po ja ve na dru {tve nim mre `a ma. @e li -

Te `i mo da edu ku je mo i pod stak ne mo po je din ca da ne okle va i da is prav no re a gu je na go vor mr `we - is ta kao je pred sed nik „Education Association” Igor A}i mo vi} ba lo ni ma su osta vqa li po ru ke qu ba vi i dru gih le pih emo ci ja i na taj na ~in su po zi va li sve gra |a ne da im se pri dru `e

mo da uti ~e mo na raz voj sve sti svih sta ro snih gru pa, na ro ~i to mla dih, o po sto ja wu dis kri m i n a c i j e, ne t o l e r an c i j e,

De `u ra ju dve apo te ke Apo te ke “Saj mi {te”, Ru me na~ ka 106 (021/4770-464, 063/643-088 ) i „Bu le var”, Bu le var Mi haj la Pu pi na 7 ( 021/4720-756, 063/643-072 ) de `u ra ju da nas od 7.30 do 20 sa ti. Rad nim da ni ma i ne de qom od 20 do 7.30 sa ti na red nog da na de `u ra ta ko |e apo te ka „Bu le var”.

na si qa i dru gih ob li ka ne po {to va wa slo bo da i pra va ~o ve ka. Te `i mo da edu ku je mo i pod stak ne mo po je din ca da ne okle va i da is prav no re a gu je na go vor mr `we - is ta kao je pred s ed n ik „ Education Association” Igor A}imovi}.

U~e s ni c i ove ak c i j e pro {li su obu ku u okvi ru pro jek ta „Za u sta vi mr `wu, ne okle vaj”, ko ji se or ga ni zu je pod po kro v i t eq s tvom Evrop s ke

Pla ni nar sko smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je da nas pe {a ~e we od Pe tro va ra di na pre ko Ve zir ca do pla ni nar skog do ma na Stra `i lo vu.

Po la zak je u 9 ~a so va sa okret -

ni ce u Pe tro va ra di nu, a vo di~ }e bi ti Sabadka Valerija. Sve bli `e in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 063-597446.

A. L.

Foto: F. Baki}

Pe {a ~e we do Stra `i lo va

omla din ske fon da ci je Sa ve ta Evro pe. Obu ka je po ~e la u de cem bru, a sa sto ja la se od ra znih pre da va wa s ko mu ni ko lo {kim te ma ma i ra di o ni ca.

- Ova jav na ak ci ja je za vr {ni ca pro jek ta i `e li mo svi ma da po ru ~i mo da tre ba da se vo li mo, da bu de mo to le rant ni i ne di skri mi na tor ni - re kla je vo lon ter ka Ivana Mitrovi}.

I. D.

AKCIJA KRIMINALISTI^KE POLICIJE U VRBASU I NOVOM SADU

Okri vqe ni za po la ki le ko ka i na, he ro i na i oru` je

No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja uhap si la je pre kju ~e u No vom Sa du, po sle za ple na ve }ih ko li ~i na nar ko ti ka, gru pu osum wi ~e nih ko ji se te re te da su ih du `e vre me pro da va li na pod ru~ ju No vog Sa da i Vr ba sa .

Na kon pri mo pre da je, u ko li ma kod Z. K. pro na |e na je ke sa u ko joj se na la zi la pra {ka sta sup stan ca za ko ju se pret po sta vqa da je he roin, a ko ju je pre u zeo od M.B. Pre tre som vi {e stam be nih obje ka ta ko je ko ri sti M.B. u No vom Sa du i

Vr ba su, po li caj ci su pro na {li oko 280 gra ma sup stan ce za ko ju se sum wa da je he roin, 165 gra ma opoj ne dro ge za ko ju se osno va no ve ru je da je ko kain, kao i dve va gi ce, mik ser, od re |e nu su mu nov ca, pu {ku ne po zna te mar ke i 71 ko mad mu ni ci je raz li ~i tog ka li bra.

Pod sum wom da su po ~i ni li kri vi~ no de lo neo vla{}ne pro iz vod we i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga, li {e ni su slo bo de i za dr `a ni M.B. (1983), I.V. (1981) iz oko li ne Vr ba sa, Z.K. (1978) i S.[.

(1965) iz Vr ba sa, dok je @.B. (1954) osum wi ~en da je po ~i nio kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog dr `a wa oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja, sa op {ta va no vo sad ska Po li cij ska upra va.

Wih pe to ro }e da nas, uz od go vo ra ju }e kri vi~ ne pri ja ve, bi ti do ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du, dok }e pro tiv No vo sa |an ke Q.B. (1987) bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va, u re dov nom po stup ku, za kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga.

M. V. POLICIJA O NESRE]I NA BULEVARU

Iden ti tet `r tve jo{ ni je po tvr |en

TE[KA @ELEZNI^KA NESRE]A U SREMSKIM KARLOVCIMA

^o vek po gi nuo na pru `nom pre la zu

Ne i den ti fi ko va ni mu {ka rac star oko 70 go di na po gi nuo je ju ~e oko 10.50 sa ti u Srem skim Kar lov ci ma, na de o ni ci pru ge Be o grad - No vi Sad, na sa mom put nom pre la zu, ko ji vo di ka Du na vu.

Pre ma re ~i ma Ane Stameni}, de `ur nog su di je Osnov nog su da u No vom Sa du, ko ja je oba vi la uvi |a, on se pre ma pr vim sa zna wi ma na pru zi na {ao iako je ram pa ne pre la zu bi la spu {te na, a pre ga zi la ga je lo ko mo ti va vo za ko ji sa o bra }a na re la ci ji No vi Sad – Be o grad.

Da li je re~ o ne sre }i ili sa mo u bi stvu i ka ko je do {lo do ne sre }e utvr di }e is tra ga, a obez gla -

vqe no te lo ne sre} nog ~o ve ka na |e no je dva de se tak me ta ra od pre la za, dok se lo ko mo ti va za u sta vi la ne {to da qe, kod sig na la. U kar lo va~ koj `e le zni~ koj sta ni ci ka `u da su auto mat ski bra ni ci bi li spu {te ni u vre me pro la ska lo ko mo ti ve i da se po u zda no zna da je ma {i no vo |a, ka ko mu pro pi si na la `u, svir nuo ka da se na {ao na tom me stu.

Zbog ove ne sre }e `e le zni~ ki sa o bra }aj iz No vog Sa da ka Be o gra du bio je ne ko li ko sa ti u pre ki du.

Zva ni~ no sa op {te we o do ga |a ju o~e ku je mo su tra iz po li ci je.

Tekst i foto: Z. Ml.

Po stu pak iden ti fi ka ci je mu {ka ra ca ko ji je po gi nuo u sa o bra }aj noj ne sre }i prek si no} oko 20 sa ti na Bu le va ru Evro pe jo{ ni je za vr {en, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

Pro tiv osum wi ~e nog No vo sa |a ni na M. X. (1957) ko jem se pri pi su je da je „fol ksva gen pa sa tom“ uda rio bi ci kli stu na Bu le va ru Evro pe ko ji je pre la zio ko lo voz van obe le `e ne bi ci li sti~ ke sta ze sle di kri vi~ na pri ja va za te {ko de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja.

Pre ma pr vim sa zna wi ma, bi ci kli sta je iz la zio iz Uli ce Te o do ra Pa vlo vi }a, a kod vo za ~a auto mo bi la ni je utvr |e no pri su stvo al ko ho la u or ga ni zmu. Na me stu ove ne sre }e na Te le pu, ude si ni su ret kost, ka `u ogor ~e ni gra |a ni iz kom {i lu ka.Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, na osno vu jed nog do ku men ta bez fo to gra fi je, za te ~e nog kod na stra da log, ni je is kqu ~e no da se ra di o No vo sa |a ni nu B. G. (1948) M. V.

16

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa17.mart2013.

dnevnik

„STILOS ART” I „DNEVNIK” DARUJU

„Pla vi me sec” Ali son Noel Iz da va~ ka ku }a „Sti los Art” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ri va }e da nas dvo je ~i ta la ca sa po jed nim pri mer kom kwi ge „Za u vek” Ali son Noel. Kwi ge }e do bi ti dvo je naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se da nas ja ve od 16.30 do 16.35 sa ti na broj te le fo na 528-765. ^i ta o ci kwi ge mo gu da pre u zmu u pro dav ni ci „Sti lo sa” u Je vrej skoj 28. Rad no vre me pro dav ni ce je rad nim da nom od 7.30 do 20 ~a so va, a su bo tom od 8 do 19 ~a so va. Ever se pri vi ka va na mo }i be smrt ni ka, po {to sku pa sa svo jim vo qe nim Dej me nom sve du bqe za la zi u za vo dqiv i mra ~an svet onih ko ji ve~ no `i ve. Me |u tim, Dej me nu po ~i we da se do ga |a ne {to stra {no. Ka ko spo sob no sti ko je Ever po se du je ra stu, ta ko Dej me no ve mo }i ble de, a mi ste ri o zna bo lest na pa da we go va se }a wa i we go vo po na {a we, pre te }i da mu ugro zi `i vot. U `e qi da sa ~u va i spa si svog vo qe nog, Ever od la zi u mi sti~ nu di men zi ju Sa mer len da,

gde ot kri va taj ne Dej me no ve pro {lo sti – bru tal nu i mu~ nu isto ri ju na stan ka be smrt nih – ali i an ti~ ki spis, ko ji ot kri va taj ne upra vqa wa vre me nom.

A. L.

Stu den ti iz vo de „Ga le ba” Stu den ti ~e tvr te go di ne glu me no vo sad ske Aka de mi je umet no sti iz ve {}e pred sta vu „Ga leb” An to na Pa vlo vi ~a ^e ho va, ve ~e ras u 20 ~a so va u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je. Ulaz je bes pla tan, a Mul ti me di jal ni cen tar na la zi se u Uli ci \u re Jak {i }a 7.

J. Z.

DEJANA BA^KO, LEVONOGA SLIKARKA

Bez ru ku, na kri li ma na de i ve re Jed na od we nih naj ve }ih `e qa je da upo zna No va ka \o ko vi }a. Sli ka od svo je pe te go di ne, u~e ni ca je [ko le za di zajn „Bog dan [u put” i, iako je ki stom za be le `i la do sta sli ka ovog te ni se ra, omi qe ni mo ti vi su joj mr tva pri ro da, pej za `i i `i vo ti we. Mo `da bi sve to de lo va lo kao ne ka kla si~ na pri ~a ti nej xer ke-umet ni ce da ni je u pi ta wu jed na vr lo po seb na de voj ka De ja na Ba~ ko (18) ko ja sva ki svoj po tez na sli ka ma, ali i u `i vo tu, ~i ni- no ga ma. De ja na je ro |e na je bez ru ku, ali ni je do zvo li la da hen di kep na pra vi ika kvu pre pre ku u we nom `i vo tu, te ga `i vi kao i svi we ni vr {wa ci, iz la zi, ide u {ko lu, ba vi se spor tom i umet no {}u, pi {e na ~a so vi ma. Ka ko ka `e, ta le nat je na sle di la od de de Mar ti na i oca Da mi ra.

- Ma ma mi je ku po va la raz ne kwi ge. Ja ih pre gle dam, sklo nim one ko je ima ju slo va, jer me ni su za ni ma le, a ~e sto uzi mam one {to ima ju pu no sli ka i cr te `a. One me uvek pri vla ~e ob ja {wa va ova mla da umet ni ca ~i ja je `e qa da upi {e sli kar stvo na Aka de mi ji, a za to je pri pre ma pro fe so ri ca Ko viq ka Ko zo mo ra.

Di vqe we pre ma po zna tom srp skom te ni se ru po kre }e je na rad i u we mu ~e sto na |e in spi ra ci ju za svo ja de la.

- Vo lim ga jer je do bar ~o vek, us pe {an, ne za bo ra vqa svo ju ze mqu. Ve lik je bo rac, kao i ja. Da imam ru ke, ja bih tre ni ra la te nis, jer me pri vla ~i. Ali, ko zna, mo `da uspem i bez ru ku, od me ne se sva {ta mo `e o~e ki va ti, jer

ono {to ho }u i ono {to vo lim, bo rim se za to i ne od u sta jem ta ko la ko. I dok ko ra ~am ko ra ci ma ka bu du} no sti svo joj, \o ko vi} je tu, ~i ni me sna `ni jom, uspe {ni jom i si gur ni jom. Sva ku we go vu po be du mo je le vo sto pa lo }e na sli ka ti, jer on je ja, ja sam on - ka za la je ova vr lo in spi ra tiv na de voj ka.

Ona se upo re |u je i sa ~u ve nim mo ti va ci o nim go vor ni -

- Ja sam kao i Nik, ali Srp ki wa, {to do ka zu ju mo ja tri pr sta. Mi ima mo du {u, iako ne ma mo ru ke, na{ za gr qaj je naj ~vr {}i, a vo qa naj ja ~a- opi sa la je krat ko do `i vqaj ko ji joj uli va ovaj be sed nik.

Osim {to je ve li ki ta le nat za sli ka we i cr ta we, ova le vo no ga umet ni ca ume da pli va, a vo li i da igra fud bal sa pri ja te qi ma.

Sa ma la ki ra nok te, {min ka se i

De ja na Ba~ ko

De ja na `i vi kao i svi we ni vr {wa ci, iz la zi, ide u {ko lu, ba vi se spor tom i umet no {}u, pi {e na ~a so vi ma kom Ni kom Vu ji ~i }em ko jeg je ima la pri li ku i da upo zna pro {log sep tem bra i to joj je ve o- ma zna ~i lo. Pre ma we nim re ~i ma, „on je ~o vek ko ji no si u se bi ne ve ro vat no mno go op ti mi zma i bu di na du i ener gi ju, i po red svih de {a va wa u we go vom `i vo tu, po zi ti van je.

sa vr {wa ci ma iz la zi u grad, a jed nom je vo zi la i auto. No ga ma hva ta be le {ke na ~a su, no ga ma cr ta, na isti na ~in pe re su do ve i ku va ru ~ak. Se }a se da su, ka da je pr vi put na ~a su ski nu la ci pe le i ~a ra pe ne bi li hva ta la be le {ke, svi u raz re du bi li u ~u du.

Ka `e ka ko su joj po sle dru ga ri

pri ~a li da su i sa mi po ku {a va li da pi {u dr `e }i olov ku no ga ma, a ru ko pis im je i bio „kao no ga ma na pi san”, {to uop {te ni je slu ~aj sa na {om sa go vor ni com.

Dru ga ri iz raz re da joj po ma `u, no se klu pi cu na ko joj pi {e, ali na stru~ nim pred me ti ma je sve isto kao i kod dru gih. Ko ri sti {ta fe laj, kao i dru gi u~e ni ci, je di no {to je wen po sta vqen ni `e. Do sa da je sli ke iz la ga la u na {oj ze mqi, ali i u Sa ra je vu, Ba wa Lu ci, Mr ko wi} Gra du, Za gre bu, Ma ke do ni ji. Na iz lo `ba ma je pro da la i vi {e sli ka, a na da se da }e jed no ga da na mo }i se be da iz dr `a va od pro da je sli ka.

Svim ~i ta o ci ma, a po seb no oni ma sa in va li di te tom, po ru ~i la je „da na |u ra me, ra me na ko je }e se oslo ni ti”.

- Ne mo ra te ima ti ni ru ke ni no ge, sa mo imaj te na du i ve ru.

Na ra {}e vam kri la kao i me ni, sa mo ih vi sad ne vi di te, ali ih ja po la ko ose }am da ra stu - re kla je De ja na Ba~ ko.

A. Jerini}

SKUP STRU^WAKA IZ VI[E OD 50 ZEMAQA

Ma te ma ti ~a ri i me ha ni ~a ri u No vom Sa du Me | u n a r od n a aso c i j a c i j a pri me we nih ma te ma ti ~a ra i me ha ni ~a ra (GAMM) po pr vi put u Sr bi ji, i to u No vom Sa du, odr ` a v a svo j u go d i { wu kon f e r en c i j u, 84. po re d u.

Kon fe ren ci ja }e se odr `a ti od 18. do 22. mar ta i oku pi }e oko 800 u~e sni ka iz vi {e od 50 ze ma qa sve ta ko ji }e raz me ni ti naj no vi ja sa zna wa iz obla sti pri me we ne ma te ma ti ke i me h a n i k e. Or g a n i z a t o r i su Fa k ul t et teh n i~ k ih na u k a (FTN) i Pri r od n o-ma t e m a ti~ ki fa kul tet (PMF).

- Rad kon fe ren ci je od vi ja }e se na ne ko li ko lo ka ci ja. Na gra |e na i po zva na - ple nar na pre da va wa od vi ja }e se pr vog da na u Srp skom na rod nom po zo ri {tu, a na red nih da na u bi o sko pu „Are na”, dok }e se rad po sek ci ja ma, ko jih ima ukup no 23, od vi ja ti na Fa kul te tu

teh ni~ kih na u ka - na ve la je Bo ja na Bo kan sa FTN-a.

Za u~e sni ke }e bi ti upri li ~e na iz lo `ba naj ve }ih svet skih iz da va~ kih ku }a kao {to su: „Sprin ger”, „Vaj li”, „El svjer”, „Oks ford ju ni ver zi ti pres”. Za stu den te FTN-a i PMF-a, ko ji ni su u~e sni ci kon fe ren ci je, ta ko |e }e bi ti or ga ni zo va na dva po pu lar na pre da va wa iz obla sti pri me we ne ma te ma ti ke i pri me we ne me ha ni ke, jed no u sre du, 20. mar ta, u 18.15 sa ti, a dru go u ~e tvr tak, 21.mar ta, u isto vre me na FTN. Ina ~e, naj ve }i broj stru~ wa ka do la zi iz Ne ma~ ke (441), a ve li ki broj u~e sni ka pri ja vqe no je i iz ze mqe do ma }i na (108). Im po zan tan broj stu de na ta dok tor skih stu di ja (450) uze lo je u~e {}e na sku pu.

Kon f e r en c i j a po ~ i w e sa ra d om su t ra u ve l i k oj sa l i

Srp skog na rod nog po zo ri {ta u 13 ~a so va. Otvo ri }e je pred sed nik GAMM dru {tva Vol ker Mer man, a u ime lo kal nih or ga ni za to ra go ste }e po zdra vi t i Qi q a n a Cvet k o v i} i rek tor No vo sad skog uni ver zi te ta Mi ro slav Ve sko vi}.

Me |u na rod na aso ci ja ci ja za pri me we nu ma te ma ti ku i me ha ni ku (GAMM) osno va na je 1922. go di ne i svo je go di {we kon fe ren ci je uglav nom or ga ni zu je u Ne ma~ koj, gde je i se di { te ove aso c i j a c i j e. Na pro sto ri ma biv {e SFRJ sa mo je jed nom odr `an ovaj skup i to u Du b rov n i k u 1985. go d i n e.

Tra di ci o nal no, ovo dru {tvo ne gu je me |u na rod nu sa rad wu u obla sti pri me we ne ma te ma ti ke, kao i u svim obla sti ma me ha ni ke i fi zi ke ko ji ~i ne te me qe in `e wer skih na u ka.

A. Jerini}

OD SUTRA U KARLOVCIMA

Po {ta se vra }a na sta ru adre su Po {ta u Srem skim Kar lo vi ci ma }e od su tra ra di ti u na sta roj adre si, u Ka ra |or |e voj uli ci 1, po {to je za vre {e no tro me se~ no re no vi ra we pro sto ri ja, zbog ~e ga je pri vre me no bi la iz me {te na u Ma gi strat. Na po {ti su to kom pret hodna tri me se ca sa ni ra ni spo qa {wi i unu tra {wi zi dovi od vla ge, ob no vqe na fasa da i oba vqe ni ra do vi u en te ri je ru.

U unu tra {wo sti zgra de spu {te ni su pla fo ni, ugra |e na je no va ra sve ta i po sta vqen no vi pult sa pra te }im teh no lo {kim i kan ce la rij skim na me {ta jem.

No vac za ra do ve, ka ko ka `u u JP PTT sa o bra }a ja „Sr bi ja”, obez be |en je iz sop stve nih iz vo ra. Iz vo |a~ ra do va bi la je be o grad ska „Hi dro teh ni ka GMK”.

Z. Ml.

Tv PROGRAM

dnevnik

07.00 07.30 09.00 09.15 11.00 12.00 13.00 15.30 16.00 17.30 20.30 22.00 22.30 00.30

Документарни програм ВОА Кратке вести Цртани филм Више од откоса Кратке вести Глас завичаја Војвођанске вести Културни програм Војвођанске вести Филм Војвођанске вести Филм ВОА

Карин Вијар

Полиција Филм прати свакодневне животе једног тима париске полиције, где мушкаци и жене веома блиско сарађују у јединици за заштиту деце. Сценарио је заснован на реалним извештајима случајева о деци... Улоге: Карин Вијар, Џои Стар, Марина Фоис Режија: Мајвен (РТВ 1, 01.30) 07.00 Верски недељник 08.00 Вести 08.05 Прсте да полижеш 08.30 Арктичка прича 10.00 Академац 10.30 Кад зазвони 11.00 Знање имање 12.00 Вести 12.10 Зелени сат 12.35 Центар света 13.00 Додати живот годинама 14.00 Таблоид 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здраво живо 15.30 Чари риболова 16.00 Нека песма каже 16.50 Двоугао 17.00 ТВ Дневник 17.25 Све(т) око нас 18.00 Поаро: Смрт лорда Еџвера 2.део 18.50 Државни посао 19.30 ТВ Дневник 20.05 Бин Ладен на нишану 21.05 Преживели 22.00 Војвођански Дневник 22.35 Спортска хроника 22.50 Зоран Ђинђић - Хипотека, док. филм 00.35 Грување 01.30 Филмска премијера: Полиција, филм 03.35 Поаро: Смрт лорда Еџвера 2. део 04.30 Државни посао

07.30 Српски екран 08.00 Агро мозаик 08.30 Спортска Војводина 08.55 Другови гангстери, устајте 10.10 Соколи поново лете 10.35 Траговима давне прошлости 11.00 Духовка (слов) 11.30 Емисија на словачком 12.00 ТВ Магазин на румунском 13.00 Бразда (мађ) 13.30 Мађарска народна музика 2. део 14.00 Под истим кровом 14.30 Чији је то салаш, емисија на мађ. са српским титлом 15.00 Недељни магазин (ром) 16.00 Изравно (хрв) 16.30 Свјетионик (хрв) 17.00 Украјинска панорама 17.30 Спектар (буњ) 18.00 Македонско сонце 18.30 Осећајте се као код куће (мађ) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Бразда (мађ) 20.00 ТВ Магазин (рус) 21.00 Дотики (слов) 22.30 ТВ Спорт (мађ) 23.00 Фадо, филм

08.25 Сремски Карловци од суботе до суботе 09.00 Цртани филм 09.30 Велики одмор 10.00 Седам НС дана 10.30 Сремски Карловци од суботе до суботе 11.00 Седам слика 12.00 Бели мантил 12.15 Туристички водич 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 НС вертикале 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Филм: Посејдонова авантура 1. део 16.00 Вести 16.05 Бунтовник из Кејпа 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме

Новосадске вертикале Град чија је судбина одређена плодном равницом са којом се скоро стопио. Понекад се дрзне па одскочи понеким црквеним торњем или градском кулом, тек колико да разбије једноличност равнице... Аутор: Мирослав Фаркаш (Новосадска ТВ, 13.05) 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.50 22.00 22.30 23.00

Храна и вино ИЦТ плус Објектив Витраж Ево нас код вас Бунтовник из Кејпа Неон сити Објектив 7 НС дана Филм: Посејдонова авантура 2. део

07.00 Ф1 Аустралија – Трка 09.30 Преглед Евролига 10.10 Премијер лига: Свонси – Арсенал 12.00 Спортски времеплов 12.30 Ф1 Аустралија (снимак) 14.30 Премијер лига: Сандерленд – Норвич 16.30 Премијер лига, голови 17.00 Премијер лига: Челси – Вест Хем 19.30 Одбојка Серија А1: плеј оф 21.15 СК Студио 22.00 АТП Мастерс Индијан Велс, финале

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 07.00 Цртани филм, 08.00 Биографије, 09.00 Недељни магазин, 09.30 Инвестиције, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.30 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 13.30 Здравље је лек, 14.00 Улови трофеј, 15.00 Модни магазин, 15.30 Спорт, 16.30 Зелена патрола, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Ауто флеш, 18.30 Инвестиције, 19.00 Филм, 20.30 Куда иде Војводина, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.04 12.16 12.35 13.00 13.15 13.30 14.17 14.59 15.15 15.25 16.10 16.13 17.00 17.21 17.53 18.27 19.00 19.30 20.05 21.08 22.19 00.10 00.27 01.00 01.03 01.43 02.21 02.51 03.57 04.29 05.03

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Кукурику шоу 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом: Дина Чолић Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Вести На путу за Монтевидео Вести Задња кућа, Србија Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Чекрк, филм Ја имам таленат 360, филм Дневник Луд, збуњен, нормалан Вести (02.00, 03.00, 04.00, 05.00) Балканском улицом Време је за бебе Задња кућа, Србија Ја имам таленат Траг у простору Сасвим природно Сат

08.05 08.30 10.30 11.00 11.35 13.20 15.30 16.00 16.35 18.30 19.05 21.00 22.00

Јелен топ 10 Како смо се провели на дружењу у КЦ Граду, где су Ана и Лазар показали своје кулинарско умеће, уз коју музику и које специјалитете... Све је сервирано на добрим акордима, с пуно веселих нота, зачињено снажним мелодијама и сјајним хармонијама, уз понеку чашицу старог доброг гитарског рифа... Водитељи: Лазар Сакан и Ана Коњовић (РТС 2, 22.00) 06.02 07.00 07.45 07.50 08.00 09.00 09.24 09.27 09.50 10.01 10.29 11.00 12.00 12.24 12.55 13.24 13.56 14.42 15.25 16.55

Боро Стјепановић

Чекрк „Чекрк” јесте антиратна драма, која на својеврстан, трагикомичан начин, прича причу о познатој, наизглед старомодној, али често прећуткиваној љубави међу пријатељима и ближњима, која је у овој екранизацији дата у препознатљивом националном облику. Улоге: Боро Стјепановић, Љубомир Бандовић, Срђан Ивановић, Весна Станковић, Иван Томашевић, Драгомир Чума Режија: Петар Станојловић (РТС 1, 20.05)

06.30 07.30 08.30 10.00 11.00 13.00 14.00 15.45 17.00 19.00 19.15 20.15 22.00 00.20 01.20 03.00

Домаћин Галилео Жене Филм: Нојева барка Филм: Црни бомбардер Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Филм: Од колевке до гроба Филм: Рамбо 2 Вести Шешир професора Косте Вујића Друг Црни у НОБ-у Филм: Аполо 13 Став Србије Филм: Закон улице Филм: Тајна шифра

nedeqa17.mart2013.

18.30 18.57 21.34 22.00 22.47 23.13 23.41 00.27 02.00 03.15 04.45 05.30

06.30 07.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.15 16.15 18.15 19.30 20.00 21.00 22.00 23.45 00.45 03.00 04.45

Музика за добро јутро Амен адјес Датум Верски календар Дозволите.. Сирене Бернард Путовање са Теријем Занимање дете Проветравање Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Магазин Србије на вези Срби у Холивуду Клизање-СП: жене, слободно, снимак Рукомет-ПС: Врбас-Партизан, пренос Магазин Лиге шампиона Клизање-СП: гала егзибиције, пренос Пут часног крста Јелен топ десет Проветравање Викенд Евронет Све што треба знати о... Клизање-СП: жене, слободно Рукомет-ПС: Врбас-Партизан Клизање-СП: гала егзибиције Јелен топ десет Мој љубимац

00.00 00.35 00.55 02.25 03.15

Цртани филм Добра земља Топшоп Вести Б92 Два и по мушкарца Филм: Странац Свет на длану Вести Филм: У пауковој мрежи Вести Филм: Звук грмљавине Утисак недеље Индијан Велс, мастерс, финале Вести Б92 Спортски преглед Филм: Кис, кис, бенг, бенг СФРЈ за почетнике Укључење у Б92 Инфо

08.00 10.00 11.00 12.45 13.00 15.30 17.15 19.00 20.00 22.00 00.00 01.45 02.00 03.00

Филм: Авантуре Пинокија Амиџи шоу Филм: Сан летње ноћи Сити вести Филм: Бруцоши у Европи Филм: Господари саване Филм: Разгледнице из раја Биљана за вас Тешка реч Филм: Без очигледног мотива Филм: Другачија верност Сити вести Тријумф љубави Филм: Стражар

Монстер хај Ово је прича о средњој школи у којој су окупљена деца најпознатијих светских чудовишта! На ходницима школе „Монстер хај” можете срести потомке Дракуле, Франкенштајновог чудовишта, мумија, медуза, створења из црне лагуне, вукодлака, зомбија и многих других који у тој школи похађају наставу! (Хепи, 11.15) 05.30 07.30 09.10 09.20 09.45 10.00

Шерон Стоун

Другачија верност Њих двоје су ратни извештачи који се срећу на задатку у Бејруту. Он убрзо нестаје, а она одлучује да покрене истрагу и пронађе колегу... Улоге: Шерон Стоун, Руперт Еверет, Џим Пидок, Мими Кузик Режија: Марек Канијевска (Пинк 2, 00.00)

17

11.15 11.20 11.40 12.05 12.30 12.50 13.40 13.55 14.05 15.35 15.50 16.15 17.55 18.55 19.30 21.30 22.40 00.00 02.10

Добро јутро, Србијо Знање на поклон Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби школа шарма за принцезе Монстер хај Бен 10 Покемони Бакуган 3 Нинџа корњаче Моћни ренџери Телешоп Вести Чађава механа Телешоп Моја Србија Ћирилица Скандалозно Телемастер Једна жеља, једна песма Луда кућа Филм Филм Филм

Слике живота Добро јутро Моја велика свадба Топ спид Гранд парада Академци специјал Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Добро вече Србијо Национални дневник Курсаџије Звездара Тренутак истине ВИП рум Филм: Све је под контролом Филм: Ивица љубави Филм: Све је под контролом

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

18

dnevnik

nedeqa17.mart2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

14

BAUK LIBERALIZMA NAD VOJVODINOM

Pi{e: Mirko ^anadanovi} 07.40 08.05 09.55 10.50 11.45 15.25 16.20 17.15 18.10 18.40 19.05 20.00 20.30 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 11.30 12.35 13.35 14.35 16.45 17.45 18.45 19.55 21.05 22.05 23.05 00.00 01.05

Новац на јеловнику Алесандрова кухиња Најбољи амерички кувар Соул фуд породица Дечији рођендани за памћење Грађевинске интервенције Затрпани Уштедети купујући - обрачун најбољих Храна - Од задовољства до зависности Повратак Хани Бу Бу Амиши - Живот ван заједнице Тинејџерска венчања Тинејџерска венчања Верујете ли у чуда? Тинејџери као очеви Отмица кућних љубимаца Приче о злочинима са Афродитом Џоунс Храна - Од задовољства до зависности

Ни кад не од у стај Ор лан до у Фло ри ди мо жда из гле да као дру га пла не та за Џеј ка ко ји је ро ђен у Ајо ви. При ви ле го ва ни ти неј џе ри овог кра ја зу је по свом бо га том ком ши лу ку у ску пим ауто мо би ли ма, као клин ци ко ји су до би ли пре ви ше, пре ра но. За њих је жи вот јед на ве ли ка жур ка... Уло ге: Шон Фа рис, Ам бер Херд, Деј мон Хун соу Ре жи ја: Џеф Ва длоу (Си не ма ни ја, 22.00)

Ам бер Херд

06.50 07.15 08.05 09.45 10.25 14.05 15.45 16.40 17.35 19.30 20.00 21.00 22.10 23.10

Нова девојка Улица сећања Гимназијске трауме Приватна пракса Очајне домаћице Промена правила Џордан Пројекат „Модна писта„ Џордан Нова девојка Очајне домаћице Секс и град Сексуално васпитање Мајке плесача

СЕ РИ ЈА

Секс и град (Фокс лајф, 21.00)

Ке ри Фи шер

Зве зда ни ра то ви: Им пе ри ја уз вра ћа уда рац Прем да су по бу ње ни ци про тив Га лак тич ког цар ства оне мо гу ћи ли из град њу смр то но сне Там не зве зде, зли Цар је по мо ћу Дар та Веј де ра и сво је над моћ не вој ске ус пео да по ти сне ре пу бли кан ске сна ге... Уло ге: Марк Ха мил, Ха ри сон Форд, Ке ри Фи шер, Би ли ди Ви ли јамс Ре жи ја: Ир вин Керш нер (ХРТ 2, 20.00) 07.15 Мумини 07.40 Градић Вокавил 08.05 Завршница такмичења Вацлав Хумл 08.55 Скијање (СК), Ленцерхајд слалом (М), 1. вожња 09.55 Скијање (СК), Ленцерхајд велеслалом (Ж), 1. вожња 10.55 Спотска попуна 11.25 Скијање (СК), Ленцерхајд слалом (М), 2. вожња 12.25 Скијање (СК), Ленцерхајд велеслалом (Ж), 2. вожња 13.25 Музика, музика...

13.50 До последњег збора 16.00 Олимп - емисија о спорту 16.55 Кошарка, АБА Лига: Цедевита - Цибона, пренос 18.40 Јеловници изгубљеног времена 19.05 Магазин ЛП 19.30 Кришке сира 5, док. серија 20.00 Звездани ратови 5: Царство узвраћа ударац, филм 22.05 Циклус култних филмова: Донесите ми главу Алфреда Гарсије, филм 23.55 Ин Мјузик Фестивал - Јарун 00.55 Др Хаус 01.37 Луди од љубави 02.27 Секс и град 02.55 Ноћни музички програм

08.00 09.50 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 21.40 00.00 01.00

Бог је велики, ја сам сићушна Нема ме Човек који је плакао Сав тај џез Муџово одрастање Белфегор, фантом из Лувра Заљубљена Лолита Еротски филм Еротски филм

07.30 Џејнина кућа 09.00 Дај да то будем ја 10.30 Дебељуца 12.00 Краљ шкорпија 14.00 Хана и њене сестре 15.30 Сећања на звездану прашину 17.00 Гладијатор 19.00 Биографија - Кирсти Ели 20.00 Елис 22.00 Пурпурна ружа Каира 00.00 За сва времена

o{to je Tito tih dana prisustvovao moron je kao predsednik Skup{tine SFRJ razgovanari~kim manevrima, sa ~lanovima Serao s Titom i rekao mu da }e podneti ostavku ako kretarijata CK SKS sastao se u Splitu. se nastavi pritisak po Srbiji, a Tito je rekao da Neo~ekivano, ovoga puta, umesto predsednika po„ne}e vi{e da ~uje za ostavke“. Vla{kali} mi je krajinskih komiteta, pozvani su ~lanovi Izvrpotvrdio da je Markovi} na Brionima razgovarao {nog biroa Krsta Avramovi}, Stevan Dorowski s Titom i Kardeqom o razvoju situacije u Srbii Fadiq Hoxa. ji, i da su procenili da ja treba da se povu~em, kaUbe|en da je sve vreme delovao pravilno i u inko bi se „olak{ala konsolidacija u Vojvodini i teresu revolucije, Dorowski }e kasnije ovako Srbiji“. opisati doga|aje: „Sekretarijat je (24. oktobra Nisam tad znao, a pretpostavqam ni Vla{ka1972) predlo`io za predsednika ^anadanovi}a. li}, da je prvozaslu`an za tu „procenu“ DorowMnogi su se predlogu suprotstavili, posebno jer ski. Upitao sam ga u ~ije ime je Dra`a i{ao na je iste politi~ke orijentacije kao i Nikezi}.

Predlo`eni su i @ivan Vasiqevi} i dr Tihomir Vla{kali}, koji je osporavan kao nepoznat i neiskusan. Ni{ta se nismo slo`ili. Posle sastanka, Fadiq Hoxa i ja smo se dogovorili da po{aqemo depe{u drugu Titu i obavestimo ga o stawu u rukovodstvu. Kad je primio na{u depe{u, pozovao je Sekretarijat CK i nas dvojicu. Upitao je drugove iz Srbije jesu li doneli predloge za predsednika i sekretara. Milo{ Sin|i} je izneo: za predsednika Simu Zatezala, Vla{kali}a i ^anadanovi}a. Sedeo sam levo od Tita i odmah kritikovao predlog o Zatezalu i ^anadanovi}u.

Rekao sam o{tro drugovima iz Srbije da kad bi te predloge prihvatili, produ`ili bi politiku koju smo osudili, te nisam siguran da se odugovla~ewem re{ewa ne `eli dovesti do situacije da se SKS pocepa na frakcije i za takvo stawe optu`i Josip Broz.“ Kad je dr Vla{kali} postao predsednik CK SK Srbije, mi smo u PK bili svesni obaveze da sa wim sara|ujemo. Ali, on i oni koji su nam ga naZa disidenta Mihajlova nema posla u Novom Sadu metnuli nisu bili spremni na to, nego su - zajedno sa na{im protivnicima u Novom Sadu - radiBrione, i s kojim pravom on odlu~uje o rukovodli samo na jednom: da {to pre smaknu mene i Rastvu SK Vojvodine. Odgovorio mi je da nije i{ao doj~ina. u ime CK, ali ima pravo, i du`an je, da ide kod Vremena za (ne)saradwu bilo je, dodu{e, malo.

Tita ako on `eli da od wega ne{to ~uje. Ja sam ga Od Vla{kali}evog izbora 26. oktobra do moje podsetio kako je Nikezi} odbijao Titove predloostavke, 18. decembra 1972. Za to vreme smo on i ja ge za neustavno i nestatutarno odlu~ivawe. Nije razgovarali samo dva puta: prvi put o tome gde da rekao ni{ta, ve} pogledao kao da ka`e „i, kako je se zaposli Mihajlo Mihajlov, a drugi put o dogoMarko pro{ao“, pa nastavio: voru Dra`e Markovi}a s Titom i Kardeqom o - Te{ko mo`e daqe ovako: dok ja govorim, ve}imom povla~ewu s polo`aja u SK Vojvodine. Mina ~lanova CK gleda kako ti reaguje{, i kupe se hajlov se, po izlasku iz zatvora, obratio Titu, oko tebe u pauzi. Ti jesi bio prvi kandidat za tra`e}i da mu se omogu}i odgovaraju}e zaposlewe predsednika, podr`ali su te mnogi, i verovatno u zemqi, ili da paso{, kabi dobio najvi{e glasova ko bi tra`io posao u inou CK da se tajno glasalo, Novom predsedniku CK Srbije stranstvu. To je pismo, s ali politika tih koji su Tihomiru Vla{kali}u sam Titovom napomenom Vitebe forsirali je propadeti sa drugovima u Srla. Sad sam ja predsednik, otvoreno rekao: „Ti naro~ito biji!, prosle|eno Vla- nema{ ugleda kod boraca, jer znaju i politika CK mora biti {kali}u, a on ga je poslao ono {to drug Tito tra`i. da si 1941. bio dorastao meni, s pitawem - da li se Uzvratio sam mu jednau Novom Sadu mo`e na}i da pristupi{ Pokretu, ali nisi to ko otvoreno: neko mesto za Mihajlova?

- Ja ne ~inim ni{ta da u~inio, kao mnogi tvoji vr{waci“ Ja nisam znao da su Mihajodvratim poglede ~lanolovqevi roditeqi `iveva CK od tebe, ali ti ne li u Novom Sadu, a on prijavqen na wihov stan. mogu pribaviti simpatije koje nema{. Ti zna{ da Odgovorio sam da je to lak{e re{iti u Beogradu: smo mi bili protiv toga da bilo ko iz Vojvodine vi{e je institucija bliskih Mihajlovqevoj strusad bude predsednik CK. Iako si Vojvo|anin, nici, a i on bi bio mawe zapa`an, jer ima poznatisi to uva`io. Mi smo hteli da izbegnemo da se kojih disidenata od wega. Vla{kali} je to prihvamunisti Srbije ose}aju kao da su pod pokrajintio, i Mihajlovu je na{eg posao u Beogradu. skim starateqstvom. Ti kod boraca pogotovo neDrugi razgovor je bio dug i opor, u profesorma{ ugleda, jer oni znaju da si ti 1941. bio doraskom kabinetu na Ekonomskom fakultetu, gde se stao da pristupi{ Pokretu, ali nisi to u~inio, Vla{kali} pripremao za diskusiju na Konferenkao recimo Milo{ Radoj~in, tvoj vr{wak. ciji SKJ. U jednoj pauzi te konferencije, dopiUstao je, namrgo|en, staviv{i mi do znawa da snica Radio Zagreba Sowa Badel upitala me je vi{e ne `eli da razgovaramo. Onda me je, neo~e{ta mislim da u~inim posle dogovora Dra`e kivano mirno, posavetovao: Markovi}a sa Titom kako me treba pritisnuti da -Ti si jo{ mlad, pa nastoj da sebe ne onemogupodnesem ostavku. Bilo je to za mene obave{tava}i{ da napreduje{ u onome za {ta ima{ dara. ju}e pitawe. Mijalko Todorovi}, koga sam sreo u Zahvalio sam mu na savetu, i izi{ao. Nismo se holu, rekao mi je da je „to mo`da name{taqka“. I vi{e nikada sreli.

P СЕ РИ ЈА

Монк (Уни вер зал, 14.00) 08.00 10.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.15 03.15

Вучице Средњи век Џингис Кан Оци, археолошка детективска прича Древни светови Египат Ловци на митове Героуов закон Лондонска болница Ћелија Фајт клаб 1066. Тајм тим година XII Средњи век

08.00 Завера Розвел 09.30 Мала сирена 10.30 Нојева барка 12.00 Циганска магија 14.00 Танго Аргентино 16.00 Гости из галаксије 18.00 Принудна дадиља 20.00 Време промена 22.00 Филм: Никад не одустај 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Simpatije se ne mogu kupiti

08.00 Златна кинотека: Рим, отворени град, филм 09.45 Ни да ни не 10.45 Библија 10.55 Врбовец: Миса, пренос 12.00 Дневник 1 12.30 Плодови земље 13.25 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.40 Дивљи у срцу 16.30 Баштованка 17.15 Филм 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Све у 7!, квиз 21.15 Одмори се, заслужио си 21.45 Дамин гамбит, ток шоу 22.35 Дневник 3 23.10 Почивали у миру 00.25 Филм 02.10 Филм

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Монк Скандал Добра жена Браћа и сестре Филм: Последњи Мохиканац Филм: Интервентна јединица Хаваји 5-0

08.05 Галилео 09.15 Колеџицом по свету 10.40 Смртоносних 60, док. серија 12.05 Хронике из Нарније: Краљевић Каспијан, филм 14.50 Свемогући Еван, филм 16.40 Љубав је на селу, док. сапуница 17.40 РТЛ екстра Магазин 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Трансформери 2: Освета поражених, филм 22.50 ЦСИ Мајами 01.20 Непозвани, филм 02.50 Астро шоу

Ме ган Фокс

Тран сфор ме ри 2: Осве та по ра же них Две го ди не по што је спа сао свет с Ауто бо ти ма, Сем се вра тио на ко леџ. Ал спарк је уни штен и Ауто бо ти ма је оне мо гу ћен по вра так на њи хо ву пла не ту Сај бе трон па су при мо ра ни да оста ну на Зе мљи... Уло ге: Ши ја Ле буф, Ме ган Фокс, Џош Ду ха мел, Те ре за Гиб сон, Џон Тур ту ро Ре жи ја: Мајкл Беј (РТЛ, 20.00)

09.05 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

У делићу секунде Врхунско градитељство Амерички оружари Потрага за бигфутом Краљеви аукција Трговци Златна грозница Злато Беринговог мора Радионица Џесија Џејмса Преживљавање Човек, жена, дивљина Како се прави? Човек, жена, дивљина Преживљавање Преживљавање удвоје (Бразилска верзија) 23.00 Позадина авионских несрећа 00.00 Чудо да сам жив

08.30 10.30 11.15 12.15 13.00 13.30 14.15 15.45 17.00 18.00 19.00 21.00 23.00 23.45 00.45

Алпско скијање Биатлон Алпско скијање Крос-кантри скијање Алпско скијање Биатлон Скијашки скокови Бициклизам Билијар Скијашки скокови Уметничко клизање Билијар Скијашки скокови Уметничко клизање Бициклизам

Књи гу Мир ка Ча на да но ви ћа „БА УК ЛИ БЕ РА ЛИ ЗМА НАД ВОЈ ВО ДИ НОМ” мо же те ку пи ти у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) за 756 ди на ра, или на ру чи ти пре ко те ле фо на 021/6622–609 и меј ла knji za ra4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

oglasi

dnevnik

MU[KARAC, 45 godina, 180/90 upoznao bi slobodnu `enu prijatnog izgleda iz Novog Sada ili okoline radi dru`ewa, braka. Telefon: 061/717-78-00.

71047

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon: 021/6399-305.

70881 DA JEM ^A SO VE osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon: 021/6399-305.

70882 PRO FE SOR MA TE MA TI KE, master i specijalista uz nastavu garantovano uspe{no priprema |ake i studente. Telefon: 064/33-78-271.

70994 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefoni: 021/6-311482, 064/322-19-49.

71039

SR. KAR LOV CI, nov, ukwi`en, dvosoban stan mewam za stan ili lokal u Novom Sadu uz moju doplatu, vlasnik. Telefon: 063/548-906.

70877

IZ DA JEM name{tenu garsoweru 24m2 na Novoj Detelinari. Kuhiwa komplet, ve{ ma{ina, KTV. Useqiva 1. 4. 2013.

Telefon 060/0359633.

70550 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, soba, kuhiwa, kupatilo, poseban ulaz kod {kole Jo`ef Atila na Telepu. Telefon: 6911-172 i 064/180-37-28.

70761 IZ DA JEM name{ten dvosoban stan 70m2, na Bulevaru oslobo|ewa. Cena 200E/mesec.

Telefon 069/506-6010.

70874 IZ DA JEM dvosoban komforan, name{ten stan kod Limanske pijace. Telefon 064/89625-20.

70910 IZ DA JEM jednosoban stan 30m2, Kosan~i} Ivana 2, klima, grejawe, lift. Telefon 064/0339-987.

70911 IZ DA JEM novu dvokrevetnu garsoweru odmah useqivu, potpuno ekstra opremqenu, Ulica Koste Racina. Telefoni: 6398950, 064/157-1213.

70920 IZ DA JEM ve}i dvosoban name{ten stan u centru, prvi sprat, lift, telefon, kablovska, internet.

Telefon 063/881-46-40.

70974 IZ DA JEM 1,5 soban stan, N. Detelinara, bez posrednika.

Telefon 062/261-160.

70977 IZ DA JEM name{ten stan, dvori{no orjentisan, kutak mira i ti{ine. Telefon: 6300-665.

71041 IZ DA JEM stanove: trosoban kompletno name{ten, 70m2, Bulevar oslobo|ewa, 230 evra, dvosoban prazan 57m2 kod Limanske pijece 170 evra, jednoiposoban prazan, 36m2, Avijati~arska, 110 evra. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

71050 IZ DA VA WE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih, na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004 ili nas potra`ite na www.solis-nekretnine.com.

712095 HIT NO! Izdajem jednoiposoban stan u Vojvo|anskih brigada - „Aleksandar” gradwa 36m2, 2. sprat, komplet kvalitetno name{ten. Cena 180 evra - nije fiksno. Telefon 064/823-6604.

712149

IZ DA JEM dvosoban komforan name{ten stan u novogradwi u Petrovaradinu. Tel.: 021/431-563 i 063/74-00-209.

70504 IZ DA JEM stan u Petrovaradinu u Preradovi}evoj ulici, drugi sprat, centralno grejawe, kablovska, lift. Telefoni: 062/157-5325 i 023027153.

71037 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.

Telefoni: 021/522-533, 021/523380, 063/522-202.

71027

PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, 063/522202 novisad@ stanovi.rs 71026 PO TRA @WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgradu, iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463, 021/6215-260.

71016 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-800 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.

Telefoni: 063/522-202, 063/519533.

71025

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon: 021/6399-305.

70883 KU]NA NE GA bolesnih, starih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, fizioterapeuta, za korisnike u zemqi i inostranstvu. Telefon: 021/400-148.

71035 AGEN CI JA za ~uvawe dece i podu~avawe svih uzrasta za poslove u Novom Sadu i Evropi.

Nudimo bebisiterke, vaspita~ice, profesorke. Telefon 021/400-148.

71036

IZ DA JEM sobu u garsoweri, `enskoj osobi nepu{a~u, mo`e sa detetom. Posebno povoqno. [iri centar.

Telefon 021/547-418.

70934 IZ DA JEM spratnu sobu u centru, 16m2, poseban ulaz, voda i telefon u sobi, kupatilo ne postoji. Telefon 064/359-3121.

71011

KU PU JEM li~no za sebe od vlasnika ukwi`en stan od 40 do 50m2 u zgradi sa liftom, do 5. sprata. Telefon: 063/528759.

70914 KU PU JEM stan u centru ili na boqoj lokaciji. Tel. 6366952, www.bomil.rs.

712164

PRO DA JEM odli~an nov dupleks kod Socijalnog, 100m2, odmah useqiv. Cena samo 76.500 sa PDV-om. Hitna prodaja. Telefon 064/423-2217. [ifra: 21873, www.solis-nekretnine.com.

712124

PRO DA JEM name{tenu garsoweru, Podbara, III sprat, bez posrednika. Telefon: 062/261160.

70976 GAR SO WE RA 18m2 nova, 12.500 eura, ukwi`ba u toku.

Telefon 060/7411-971.

71015 BEZ PO SRED NI KA na Futo{koj pijaci: garsowera 25m2/I sprat, nova, ukwi`ena zgrada, terasa, uli~no orjentisana, 24000E. Telefoni: 063/598-463, 021/6215-260, 021/6621-797.

71017 PRO DA JE MO stan 39m2, name{ten, u Ulici Bulevar Cara Lazara 83, 1. sprat. Telefoni: prodavci 891-751 Glumi~i} Dragan, 883-453 Lastavica Milka.

70935 LI MAN I, 33m2, II sprat, sve jedinice odvojene, Fru{kogorska 19b, u blizini fakulteta, cena 1340E/m2. Telefon 063/580-302.

70987 U STRO GOM CEN TRU kod Ribqe pijace, prodajem odli~an jednosoban stan, ukwi`en, V sprat, sa liftom, bez posrednika. Telefoni: 063/563077, 021/462-364.

70993 JED NO SO BAN, Liman II, 40m2, odli~an raspored, mo`e jednoiposoban, ukwi`en, lift, ekstra lokacija, preporu~ujemo. Telefoni: 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com.

712288 HIT NO jednosoban 33m2, ukwi`en za 23.600. Odmah useqiv. Telefon 6447-622.

71058 BUL. OSLO BO \E WA, ukwi`ena renovirana garsowera, 30m2 - 26.500E. Tel.: 063/444743, 021/522-177.

712194 UKWI @E NA garsowera 25m2 - ukwi`ena, useqiva, CG, lift, u novijoj zgradi, cena 28.300E. Telefoni: 064/8236604, 021/542-779.

712163 NO VI SAD, Sentandrejski put, 28m2, nova, ukwi`ena 21.000E. Telefoni: 063/444743, 021/526-622.

712191 NO VA garsowera 25m2, I sprat, Kisa~ka, useqiva, prvoklasna gradwa, 32.000. Telefon 063/517-846.

712226 U UL. SVE TI SLA VA KA SA PI NO VI ]A, 32m2, ukwi`ena garsowera na II spratu. Hitno. Tel. 451-318, 523-193.

712199

nedeqa17.mart2013.

SA JAM, kod Hotela „Park” garsowera od 20m2 - novija zgrada, miran kraj, lift, CG, useqiva odmah! Cena 22.000 evra. Telefoni: 064/823-6617, 021/542-779.

712130 BU LE VAR: ukwi`ena garsowera preko puta „Dnevnika” 26m2, terasa, CG, dvori{na strana. Cena 26.800 evra. Telefoni: 064/823-6617, 021/6614200.

712131 SOM BOR SKI BU LE VAR: 20m2 - garsowera sa potpuno odvojenom kuhiwom, CG, lift, ukwi`ena, odmah useqiva. Cena dogovor! Telefoni: 064/8236601, 021/542-779.

712140 PRO DA JEM ukwi`enu garsoweru na Grbavici, kod Medicinske {kole, 26m2 na 3. spratu, odmah useqiva. Cena 24.750 evra. [ifra: 24164. Telefoni: 064/112-62-39; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

712102 NA NAJ LEP [EM DE LU Novog naseqa prodajem odmah useqivu, ukwi`enu garsoweru.

Drugi sprat, gradila „Budu}nost”, terasa, klima. Povr{ina 32m2, cena 33.000 evra. [ifra: 24789. Telefoni: 063/527459; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

712103 GAR SO WE RA 18m2 na Avijaciji 18m2, 7. sprat, lift, CG, topla voda, ima lift, nema terasu, upotrebna dozvola, cena 16.000 evra. [ifra: 14383. Telefoni: 064/134-04-59; 021/520231, www.solis-nekretnine.com.

712104 BU LE VAR KRA QA PE TRA, ukwi`ena, useqiva garsowera, 23m2 u zgradi sa liftom. Odvojena kuhiwa, novo kupatilo. U ceni kompletan name{taj!!

Tel. 063/777-6233.

712247 HIT NA PRO DA JA, odli~ne, novije, ukwi`ene garsowere od 24m2 u centru grada. II sprat, povoqno, 26.000E. Tel. 060/621-1685.

712248 NO VA, brzo useqiva garsowera u blizini centra, tre}i sprat - nije posledwi, terasa, lift, cena sa PDV-om 27.800E. Telefoni: 021/427-088; 021/520966, www.total-nekretnine.rs.

712292 GAR SO WE RA, centar 20m2, visoko prizemqe, bez ulagawa, name{tena, ukwi`ena, odli~na lokacija, hitno, preporu~ujemo, cena 17.500E. Tel.: 021/450417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

712280 JED NO SO BAN, Liman I, 40m2, ukwi`en, odmah useqiv, hitno, veoma povoqno 39.500E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

712282 DE TE LI NA RA jednosoban stan sa odvojenom kuhiwom, odmah useqiv, odli~no stawe, za 19.700. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

712299 NO VA DE TE LI NA RA u zavr{noj fazi gradwe, nov jednosoban stan 29m2 na petom spratu sa liftom i terasom za 25.500.

Tel. 528-137; 063/538-166.

712301 RE NO VI RAN stan, 32m2, [ekspirova kod Limanske pijace sa jo{ 20m2 terase. Odli~na prilika! Tel. 060/6211-685.

712249 RI BQA PI JA CA!!! Deo bli`i Dunavu jednosoban stan, useqiv, ukwi`en od 31m2, na dvori{te okrenu, terasa. Telefon 063/500-213.

712268 UKWI @EN jednosoban stan u starijoj ku}i, 38m2, cena 20.000 evra. Pogledajte fotografije na www.solis-nekretnine.com. [ifra stana: 24877. Telefoni: 021/520-231; 065/20-19-011.

712105 NO VO, 34m2 jednosoban stan u blizini Futo{ke pijace, ukwi`en, bez ulagawa, 3. sprat, terasa. [ifra: 24885.

Tel.: 021/451-570; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com.

712106

19

POD BA RA: nov, brzo useqiv 38m2, lift, terasa, CG, odli~na gradwa. Cena sa PDV-om 44.600E. Telefoni: 064/8236604, 021/661-4200.

712156 LI MAN - 31m2 - ukwi`en jednosoban stan preure|en u jednoiposoban, useqiv, terasa, lift, CG cena 32.000E. Telefoni: 064/823-6617, 021/542779.

712135 JED NO SO BAN stan, 41m2, na Novom nasequ u Ul. Stevana Hristi}a, cena 35.000. Tel. 451-318, 060/075-37-82, {ifra 1004745, www.nekretnine-mojdom.com.

712200 NA NO VOM BU LE VA RU, 42m2, lep stan u novijoj zgradi na petom spratu, lift, terasa, cena 33.000, slike na www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1001684. Tel. 523-193, 060/3088-993.

712201 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 29m2, IV sprat, lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv, 25.800.

Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel.: 444-107, 633-7853.

712236 UKWI @EN - 33m2 - jednosoban - mogu} jednoiposoban - renoviran, CG, odmah useqiv, odli~an raspored, cena 22.800E. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963.

712161 SO CI JAL NO, @itni trg, odli~an noviji stan, na II spratu, cena 32.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

712165 HIT NO, Ulica Ilije Bir~anina, ekstra zgrada „Arena” gradila, nov, kompletno name{ten, odmah useqiv, ukwi`en stan, cena 31.500 sa name{tajem. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

712166

DVO SO BAN, 53m2, Pariske komune 9, visoko prizemqe, delimi~no renoviran, ostava, terasa, mo`e i za poslovni prostor, hitna prodaja. Telefon 063/70-35-924.

70660 U NO VOJ Erkerovoj zgradi Petra Drap{ina dvosoban, 54m2, drugi sprat, terasa, CG, lift, Tel.: 063/522-730. 70805 SR. KAR LOV CI, centar, prodajem nov ukwi`en, dvosoban stan, cena: 670e/m2, vlasnik.

Telefon 063/548-906.

70878 VEQ KA PE TRO VI ]A, Liman, 55m2, delimi~no renoviran, dvostrano orjentisan. Telefoni: 063/111-4141, 063/1118085.

71042 KOD DU NAV SKOG PAR KA, IV sprat, 46m2, plus terasa, cena povoqna. Tel.: 063/111-4142, 063/111-8085.

71043 LI MAN IV, 58m2, tre}i sprat, luksuzno renoviran, dvori{no orjentisan, cena dogovor. Telefon: 063/111-4142, 063/1118085.

71045 PRO DA JEM stan od 47m2 u Bra}e Ribnikar ulici u novijoj zgradi. Stan je ukwi`en i odmah useqiv. Telefoni: 6447622, 063/540-165.

71053 PRO DA JEM ukwi`en stan od 53m2 na Limanu 2, za 44.500, terasa sa lepim pogledom. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

71054 PRO DA JE MO odmah ukwi`en stan od 60m2 na Novom nasequ za 43.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

71055 JED NO I PO SO BAN 52m2, Mileve Mari}, ukwi`en, povoqno. Telefon: 064/1535853.

70975 PRO DA JE MO odmah useqiv jednoiposoban stan 40, 86 Bra}e Drowak, drugi sprat, direktno od investitora, povra}aj PDV! Cena: 1100/m2 - agencija. Telefon 063/522202.

71028 PRO DA JEM jednoiposoban ukwi`en stan, 38m2, 2. sprat, lift, terasa, Pariske komune, novija gradwa. Bez posrednika.

Telefoni: 021/513-576, 064/2686-727.

71052

20

oglasi

nedeqa17.mart2013.

PRO DA JE MO nov jednoiposoban stan u blizini @. stanice, za 36.000. Ukwi`en. Telefon 6447-622.

71059 NA GR BA VI CI, ukwi`en noviji jednoiposoban stan, cena 43.300. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

712167 NO VO NA SE QE, odli~an 1,5 stan od 48m2, ukwi`en, renoviran, cena 40.500. Tel. 6368429, www.bomil.rs.

712168 NO VA DE TE LI NA RA, jednoiposoban ukwi`en stan na I spratu po ceni od 34.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 712169 NO VA DE TE LI NA RA, ^ika Stevina ul, odli~an, ukwi`en 1,5 stan od 39m2 po ceni od 39.500. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

712170 NO VO NA SE QE - [onsi, odli~an 1,5-2,0 stan od 53m2, cena 46.500. Tel. 636-8429, 063/8288377, www.bomil.rs.

712171 GR BA VI CA, ukwi`en JIS stan, 40m2-40.900E. Telefoni: 063//444-743, 021/526-622.

712195 NO VI BU LE VAR, 32m2, IV sprat, lift, ukwi`en, nov, odmah useqiv, 33.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel.: 444-107, 633-7853.

712237 NOV, 1.5, 35m2, @elezni~ka, VI sprat, lift, prvoklasan kvalitet, 38.500. Telefon 063/517-846.

712227 JED NO I PO SO BAN, 35m2, Izvr{no ve}e, S. Branova~kog, prizemqe, renoviran, ukwi`en, CG, 37.000. Telefon 063/517-846.

712228 JED NO I PO SO BAN, 39m2, Liman, Balzakova kod doma zdravqa, odvojena kuhiwa, terasa, sre|en, ukwi`en, 50.500.

Telefon 063/517-846.

712229 JED NO I PO SO BAN stan, 36m2, na Novoj Detelinari, pred useqewe, prvi sprat, cena 34.000. Tel. 063/10-10-661, 523193, www.nekretnine-mojdom.com.

712202 KO STE RA CI NA, 40m2, ~etvrti sprat, 42.500, prazan, odmah useqiv, {ifra 1004821, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

Tel.: 063/10-10-661.

712203 U ZO NE DO VOJ zgradi mawi jednoiposoban stan, lep, nov, na Novom bulevaru, cena 37.000, {ifra 1004993, www.nekretnine-mojdom.com.

Tel. 060/075-37-82, 451-318. 712204 NOV ukwi`en jednoiposoban stan u centru, 42m2, na III spratu, lift, terasa, 65.000. Tel. 523-193, 065/850-66-16, www.nekretnine-mojdom.com, slike na {ifri 1005103.

712205 U PE TRA DRAP [I NA nov, prazan i ukwi`en stan, 47m2 na III spratu, 58.000. Tel. 451318, 065/85-06-616, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1005076.

712206 NO VO NA SE QE: renoviran jednoiposoban stan u Bra}e Drowak, 48m2, 1. sprat, lifgt terasa, CG, PTV, u sve prostorije iz hodnika. Cena 43.200 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604.

712134 USE QIV mawi jednoiposoban stan u novoj zgradi u blizini Sajma - 25m2, 3. sprat, terasa, CG, odli~an raspored.

Cena 25.500 evra. Telefoni: 064/823-6610, 542-779.

712144 RI BQA PI JA CA: nov, useqiv jednoiposoban stan 36 m2, 1. sprat, terasa, CG, predat za ukwi`bu... Cena 41.200 evra.

Telefoni: 064/823-6617, 6614200.

712145 HIT NO!!! Novo naseqe - [onsi - 32m2 - mawi jednoiposoban, ukwi`en, odmah useqiv, cena 27.400E. Telefoni: 064/823-6601, 542-779.

712146 JED NO I PO SO BAN, komplet renoviran, ukwi`en stan od 37m2 na 3. spratu. Hitna prodaja. Cena 35.000 evra. Tel.: 064/823-6610, 542-779.

712147

TOL STO JE VA ULI CA 40m2 - jednoiposoban, useqiv odmah - ukwi`en, 1. sprat, terasa, uli~no orjentisan, kuhiwa odvojena sa prozorom CG, odli~an raspored, cena 46.400E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

712160 POD BA RA: jednoiposoban, 35m2, nov, legalan, mo`e i subvencionisani kredit - 90% zavr{ena gradwa, 2. sprat, CG, terasa, lift. Cena 40.800 evra sa PDV-om. Telefoni: 064/8236601, 021/ 661-4200.

712158 GO GO QE VA ULI CA 38m2 jednoiposoban - ukwi`en - odmah useqiv, 3. sprat, lift, terasa, CG, odli~an raspored, cena 46.900E. Telefoni: 064/823-6610, 021/6614-200.

712137 GO GO QE VA ULI CA - jednoiposoban - ukwi`en, 3. sprat, terasa, lift, ju`na strana, odvojena kuhiwa, cena sa name{tajem 38.100E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

712125 SA JAM, ukwi`en, I sprat, 45m2, odli~an, nov. Mo`e kredit. Telefoni: 064/215-60-90, 021/522-177.

712190 CA RA DU [A NA!!! Starija gradwa stan sa grejawem na struju od 43m2 u odli~nom stawu, useqiv sa terasom. Telefon 065/2500-213.

712270 OD LI ^AN ukwi`en stan, 42m2, u najboqoj zgradi kod Sajma. Dvori{na, ju`na strana. Lift, terasa, bez ulagawa.

Povoqno! Tel. 063/108-8017.

712250 OD LI ^AN, kompletno renoviran jednoiposoban stan, 38m2, Pariske komune. III sprat, lift, terasa. Odmah useqiv, ukwi`en!

Cena: 36.000. Telefon 060/6211-685.

712251 OD LI ^AN jednoiposoban uli~ni stan u [afarikovoj ulici preko puta pozori{ta.

Idealno za poslovni prostor, 27.000E. Tel. 063/777-6233.

712252 BRA ]E DRO WAK, jednoiposoban, 48m2, I sprat, lift, velika terasa, dve ostave. Ukwi`en. Odli~an. Povoqno, 40.000E. Tel. 063/108-8017.

712253 AV GU STA CE SAR CA nov, odli~an jednoiposoban, ukwi`en stan 40m2, dvori{no orjentisan. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

712302 GUN DU LI ]E VA odli~nog rasporeda jednoiposoban stan 42m2 na tre}em spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528137, 063/538-166.

712303 NO VA DE TE LI NA RA nov, ukwi`en jednoiposoban stan 44m2 na prvom spratu sa liftom.

Telefoni: 528-137; 063/538-166.

712304 JED NO I PO SO BAN, Somborski bulevar, 42m2, odli~na zgrada, nov, bez ulagawa, lep raspored, hitno, cena 39.900.

Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97, www.kvart-nekretnine.com.

712287 JED NO I PO SO BAN, Liman II, 54m2, renoviran, bez ulagawa, ukwi`en, mo`e dvoiposoban, blizina fakulteta, Merkatora, Spensa itd. Veoma povoqno. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

712281

TUR GE WE VA stan 45m2 odmah useqiv, jako lako mo`e biti jednoiposoban, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

712300 UKWI @EN jednoiposoban stan na Grbavici, kvalitetna zgrada iz 2005. godine, terasa, prvi sprat, 40m2, cena 46.350E. Telefoni: 021/427-088; 021/520966, www.total-nekretnine.rs.

712293 NO VI JI dvosoban stan na Novoj Detelinari, 47m2, drugi sprat, terasa, lift, cena 44.300E. Telefoni: 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

712295 UKWI @EN klasi~an dvosoban stan sa odvojenom kuhiwom, Novo naseqe, prvi sprat, terasa, 56m2, cena 41.200E. Telefoni: 021/427-088; 021/520966, www.total-nekretnine.rs.

712296 DVO SO BAN, Sajam, 52m2, nov, ekstra oprema, mo`e i gara`a, lep raspored, povoqno. Telefoni: 021/450-417; 064/996-9755, www.kvart-nekretnine.com.

712285 KOD SO CI JAL NOG, ukwi`en stan 50m2, izuzetno sre|en, bez ulagawa, brzo useqiv.

Telefon 6615-117.

712311 BU LE VAR, izuzetno povoqno, ukwi`en dvosoban stan 63m2, ni`a spratnost, odmah useqiv, cena - 51.500. Telefon 6615117.

712312 BU LE VAR, zgrada od fasadne cigle, ukwi`en dvosoban 64m2, mogu}nost prepravke u dvoiposoban, povoqno - 56.500. Telefon 6615-117.

712313 CEN TAR, ukwi`en dvosoban stan 65m2, novija zgrada, u perfektnom stawu. Telefon 6615117.

712314 GR BA VI CA nov, ukwi`en dvosoban stan 47m2 na prvom spratu, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

712305 LI MAN TRI u kvalitetnoj zgradi, odli~nog rasporeda dvosoban stan 60m2 na prvom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

712306 NO VO NA SE QE dvosoban stan 60m2, u mirnom delu, sa puno zelenila, na tre}em spratu za 43.500. Telefoni: 528-137; 063/538-166.

712307

OMLA DIN SKOG PO KRE TA iza ma{inske {kole, ukwi`en, dvosoban stan od 50m2. III sprat, terasa.

Povoqno, 39.700E. Tel. 060/621-1685.

712254 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA, odli~an, komforan dvosoban stan od 63m2. II sprat, lift, terasa. Ukwi`en. Povoqno, 51.500E. Tel. 060/6211685.

712255 IZ VAN RE DAN dvosoban stan, 56m2, Balzakova kod doma zdravqa. II sprat, lift, terasa, renoviran. Ukwi`en. Cena: 55.000. Tel. 063/108-8017.

712256 KOM PLET NO renoviran dvosoban stan, 48m2, Balzakova. I sprat, lift, terasa, ju`na strana, dvori{na. Ukwi`en, useqiv! Tel. 063/7776-233.

712257 MI [E DI MI TRI JE VI ]A, 52m2, ukwi`en klasi~an dvosoban stan sa lepom terasom.

Prodaja po povoqnoj ceni, 46.500E. Tel. 063/108-8017.

712258 STE VA NA MOM ^I LO VI ]A, dvosoban stan, 48m2, II sprat, terasa. Hitna prodaja!

Cena 31.500E. Tel. 060/6211685.

712259 LI MAN III!!! U odli~noj zgradi klasi~an dvosoban stan sa posebnom trpezarijom, odli~nom terasom od 56m2 ni`e spratnosti!!!

Telefon 063/500-213.

712271 PRO DA JEM lep dvosoban stan, mogu}nost preure|ewa u dvoiposoban, u blizini Merkatora. Pozovite!!! Telefon 065/2500-213.

712269 NO VO NA SE QE: ukwi`en dvosoban, odmah useqiv stan od 56m2 - renovirano kupatilo, 1. sprat, terasa, CG, zgrada od fasadne cigle. Cena 41.200 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200.

712128 GR BA VI CA: nov, neuseqavan dvosoban, 40m2, 1. sprat, terasa, CG, neprolazne sobe, odli~an raspored, kvalitetna gradwa. Cena sa PDV-om. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

712129 ]IR PA NO VA ULI CA: 57m2, ukwi`en dvosoban - mogu} dvoiposoban - redovna eta`a, lift, terasa, CG, u odli~nom stawu. Cena 58.700 evra.

Telefoni: 064/823-6617, 021/424-963.

712133 HIT NO!!! Bulevar: perfektan dvosoban stan kod T - kafea, 50m2, 1. sprat, perfektan raspored - odvojena kuhiwa, terasa, luks sre|en, brzo useqiv, ukwi`en! Cena 58.800 evra.

Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200.

712138 DVO SO BAN 51m2- Cankareva ulica, ukwi`en-useqiv, lift, terasa, CG, cena 43.100E. Telefoni: 064/823-6610, 542-779.

712141

dnevnik DVO SO BAN - mogu} dvoiposoban 52m2 - useqiv, lift, terasa, CG cena - 36.100E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236604.

712142 SO CI JAL NO: dvosoban, 62m2, lift, 2 terase, CG, odli~no stawe, lako mogu}a prepravka u dvoiposoban. Ukwi`en. Cena 50.500 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604.

712143 DVO SO BAN 53m2 - useqiv ukwi`en, 2. sprat, CG, terasa, renovirano kupatilo, cena 37.100E - nije fiksno. Telefoni: 064/823-6617, 021/ 542-779.

712157 HIT NO!!! @elezni~ka stanica 50m2 - ukwi`en - odmah useqiv dvosoban stan, terasa, CG, odli~an raspored, cena 38.700E. Telefoni: 064/8236617, 021/661-4200.

712154 NOV - 52 m2 - ukwi`en - neuseqavan, terasa, grejawe, odli~an raspored. Cena 43.300 evra.

Telefoni: 064/823-6601, 6614200.

712155 NO VA DE TE LI NA RA, 51m2, dvosoban stan na III spratu, kvalitetna gradwa, ukwi`eno... Pozovite... [ifra: 21347.

Telefoni: 021/427-277; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com.

712107 OD LI^ NA PO NU DA, @elezni~ka ulica, na uglu sa Maksima Gorkog, klasi~an komforan dvosoban stan od 60m2, drugi sprat, u novijoj zgradi kvalitetne gradwe, stan ukwi`en i odmah useqiv, cena samo 68.000 evra, a mo`e i kredit. [ifra: 24747. Telefoni: 064/2003-103; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

712108 PRO DA JEM luks dvosoban stan u Cara Du{ana. Novija zgrada, ukwi`en, 50m2 - 49.500 evra. Telefoni: 065/461-8233, 021/520-231. [ifra: 2477, www.solis-nekretnine.com.

712109 KOM FO RAN porodi~ni stan u novijoj zgradi, kod Socijalnog, dvosoban, mogao bi lako biti 2.5-soban, 65m2 za cenu od 61.800. Ukwi`en, mogu}a kupovina na kredit. [ifra: 24707.

Telefoni: 065/20-19-013, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

712110 PRO DA JEM klasi~an dvosoban stan 48m2, u blizini Keja i centra, hitna prodaja, cena samo 43.000 evra. [ifra: 24829.

Telefoni: 021/427-277; 065/46182-33, www.solis-nekretnine.com.

712111 UKWI @EN stan klasi~nog rasporeda, u blizini Sajma, u Mokraw~evoj ulici, 48m2, lift, terasa, cena 46.400 evra.

Pogledajte nacrt stana i fotografije na www.solis-nekretnine.com. [ifra: 24677. Telefoni: 051/520-231; 065/20-19011.

712112 PRO DA JEM dvosoban stan od 48m2, prvi sprat, odmah useqiv, ukwi`en, mo`e i na kredit. Lokacija Satelit, cena samo 33.800. Telefoni: 064/11262-39; 021/520-231. [ifra: 22601, www.solis-nekretnine.com.

712113 SA JAM, hitna prodaja, dvosoban ukwi`en stan, terasa, sa pogledom na dvori{te, lift, ~etvrti sprat, 59m2, cena 44.500 evra. [ifra: 11308. Telefoni: 021/451-570; 063/132-14-70, www.solis-nekretnine.com. 712114 USE QIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, 3. sprat, odvojena kuhiwa, ostava, kupatilo-prozor, ukwi`en, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

712090 SO CI JAL NO, odli~na zgrada i odli~an stan sa dve spava}e sobe, 49m2, hitna prodaja, cena samo 51.500 evra. [ifra: 16975. Telefoni: 021/520-231; 060/018-94-22, www.solis-nekretnine.com.

712117

DVO SO BAN, Liman 2, Dragi{e Bra{ovana, 58m2, komplet renoviran, posledwi sprat, cena 52.500, {ifra 1002528, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

Tel. 451-318, 065/85-06-616.

712207 SA JAM, Stevana Mokrawca, dvosoban, 55m2, IV sprat, klasi~an raspored, ukwi`en, prazan, odmah useqiv, cena 49.500, {ifra 1005023. Tel. 063/10-10661, 451-318, www.nekretninemojdom.com.

712208 DVO SO BAN stan u Save Kova~evi}a, 57m2, cena 51.500, dobar rapored, lift, terasa, ukwi`en, {ifra 1005169, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

Tel. 451-318, 063/172-61-43.

712209 DVO SO BAN na Grbavici, 50m2, luks opremqen stan, ukwi`en, slike na 1005149, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

Tel. 523-193, 063/172-61-43.

712210 DVO SO BAN stan kod Stanice, 50m2, na III spratu, ukwi`en, hitna prodaja, 39.700, {ifra 1005210. Tel. 451-318, 063/10-10-661, www.nekretninemojdom.com.

712212 DVO SO BAN, 69m2, Kej - Ribqa pijaca, D. Vasiqeva, mogu}e trosoban, ukwi`en, sa gara`om 62.000, vlasnik. Telefon 063/517-846.

712230 UKWI @EN, dvosoban, 54m2, ekskluzivan, Cara Du{ana, I sprat, ostaje nova kuhiwa, klima, rasveta, plakari, 62.000.

Telefon 063/517-846.

712231

DVO SO BAN, 59m2, Liman IV, useqiv po isplati, ~etrnaesti sprat, dva lifta, ukwi`en, 51.500. Telefon 063/517-846.

712232 FU TO [KI PUT, 48m2, dvosoban, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, ukwi`en, odmah useqiv, zgrada od fasadne cigle, 34.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

712238 MI [E DI MI TRI JE VI ]A, odli~an dvosoban 54m2 u zgradi od samo 4 stana. Useqiv, novo. Mo`e kredit. Tel.: 021/526622, 063/780-99-09.

712189 SA JAM, u Mi~urinovoj ulici odli~an, dvosoban, ukwi`en, noviji stan od 46m2, cena 47.500. Tel. 6366-952, www.bomil.rs.

712172 LI MAN kod „Merkatora� odli~an, dvosoban stan od 53m2, cena 42.200. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

712173 @. STA NI CA, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 41.000.

Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

712174 CEN TAR, okolina Ribqe pijace i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 42.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

712175

LI MAN IV, dvoiposoban stan 78m2, ukwi`en, u odli~nom stawu, prelepa lokacija. Telefon: 063/8080-982 i 065/2691956.

70746 TRO SO BAN noviji stan, odli~an raspored, u Petra Drap{ina, drugi sprat, cena 77.300E. Telefoni: 063/1118085, 063/111-4142.

71044

oglasi

dnevnik

HIT NO PRO DA JE MO nov, odmah useqiv, trosoban stan, 67m2, u dr Svetislava Kasapinovi}a, 52.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

71057 BU LE VAR, Ulica Toplice Milana, odli~an dvoiposoban, nov stan, cena 59.500. Tel. 6368429, www.bomil.rs.

712176 @E LE ZNI ^KA STA NI CA, klasi~an 2,5 stan od 67m2 na I spratu, odli~no stawe, renovirano kupatilo, cena 62.200.

Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

712177 NO VA DE TE LI NA RA, nov, dvoiposoban, ukwi`en, neuseqavan, dva sanitarna ~vora, povrat PDV-a, lift, terasa, 63.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

712239 DVO I PO SO BAN, Kej, salonac, jedan stan - jedan sprat, hitna prodaja, ukwi`en. Tel. 451-318, 065/85-06-616, {ifra 1004551, www.nekretnine-mojdom.com.

712213 NA NO VOJ DE TE LI NA RI nov, neuseqavan stan, 56m2, na prvom spratu, idealan raspored, uredni papiri, 63.100.

Tel. 451-318, 060/075-37-82, {ifra 1004214, www.nekretninemojdom.com.

712214 NA NO VOM NA SE QU, 68m2, dvoiposoban stan na drugom spratu, lift, terasa, ukwi`en.

Hitna prodaja. Tel. 060/30-88993, 451-318, {ifra 1000101, www.nekretnine-mojdom.com.

712215 U MA JE VI^ KOJ ulici kod Betanije, 63m2, dvoiposoban stan na 3. spratu, ukwi`en, noviji stan, 63.000, {ifra 1004200, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 063/10-10-661, 523-193.

712216 KOD STA NI CE, 65m2, na III spratu, dvoiposoban, ukwi`en stan, hitno i povoqno, 49.500.

Tel. 523-193, 063/172-61-43, {ifra 1005229, www.nekretninemojdom.com.

712217 DVO I PO SO BAN stan na Limanu III, 66m2, kod Limanskog parka, povoqno 61.800, odvojena kuhiwa, ukwi`en. Tel. 523193, 065/85-06-616, {ifra 1005228, www.nekretnine-mojdom.com.

712218 U DI MI TRI JA AVRA MO VI ]A, kompletno renoviran stan, 62m2, hitna prodaja, 54.200, {ifra 1004816. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451318, 065/85-06-616.

712211 DVO I PO SO BAN stan 52m2, funkcionalan, 3. sprat, kuhiwa-prozor, brzo useqiv, ukwi`en, bez posrednika. Na{ kontakt tel. 421-437 ili 063/534505.

712091 IZ U ZET NA PO NU DA! Nov, odmah useqiv stan, na Novom nasequ, 2,5-soban po strukturi. Prvi sprat, 59m2 za samo 51.500 evra. [ifra 20912. Telefoni: 065/2019-010, 021/520231, www.solis-nekretnine.com.

712115 JE DIN STVE NA PRI LI KA! Kompletno renoviran 2,5-soban stan u samom centru, Ulica Maksima Gorkog. Mogu}a prodaja sa gara`om. Cena povoqna. Telefoni: 065/20-19013; 021/520-231, [ifra: 25001, www.solis-nekretnine.com.

712116 LI MAN 1 - nova zgrada - 55m2 - 4. sprat, lift, terasa, CG, perfektan raspored, cena sa ugradnom kuhiwom i garderoberom. Telefoni: 064/823-6617, 021/542-779.

712153 NO VO! Grbavica: dvoiposoban, 4. sprat, dvostrano orijentisan. Kvalitetna i legalna gradwa. Lift, terasa, CG. Cena 57.800 evra sa PDV-om. Tel.: 064/823-6601, 021/542-779.

712150

GR BA VI CA, Mi{e Dimitrijevi}a: 58m2 - ukwi`en, komplet renoviran dvoiposoban stan, 2. sprat, terasa, CG. Cena 60.500 evra. Telefoni: 064/8236617, 021/424-963.

712151 BU LE VAR OSLO BO \E WA!!! Mirniji deo bli`e stanici odli~an stan od 75m2 na tre}em spratu sa liftom, hitno i povoqno!!! Telefon 065/2500-213.

712272 LI MAN IV, 2.5, 64m2, Bulevar cara Lazara, IV sprat, lift, dve terase. Ukwi`en. Cena: 54.600. Telefon 063/7776-233.

712260 UKWI @EN dvoiposoban stan u novijoj kvalitetnoj zgradi iz 2008. godine, Nova Detelinara, prvi sprat, 53m2, terasa, cena 51.500E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 712294 KOD SPEN SA kvalitetan, kompletno renoviran trosoban stan 78m2, u dobroj zgradi, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

712308 BU LE VAR, iza Lutrije, dobra zgrada, odli~an raspored, ukwi`en trosoban stan 78m2.

Telefon 6615-117.

712315 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 3.0, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Cena sa name{tajem 57.000E. Tel. 063/108-8017.

712261 HIT NA PRO DA JA trosobnog renoviranog stana od 75m2 na Bulevaru oslobo|ewa. III sprat, lift, terasa, ukwi`en.

Povoqno! 62.000 evra. Tel. 060/6211-685.

712262 CEN TAR!!! Blizu Spensa i Radni~kog trosoban stan od 83m2, ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Telefon 063/500-213.

712273 LI MAN I!!! Odli~an trosoban stan od 64m2 ni`e spratnosti za sre|ivawe odmah useqiv!!! Hitno!!! Telefon 063/500-213.

712275 SUN ^A NI KEJ!!! Pogled na Dunav, trosoban stan!!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

712276 NA LI MA NU III kod Limanskog doma zdravqa trosoban stan, 72m2, lift, terasa, ukwi`en, cena 63.000. Tel. 451-318, 060/30-88-993, slike na www.nekretnine-mojdom.com.

712222 NA NO VOJ DE TE LI NA RI prazan i odmah useqiv nov trosoban stan, 60m2, prvi sprat, sa gara`om u istoj zgradi. Cena sa gara`om 69.000, kqu~ u agenciji, {ifra 1004505, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 523193, 060/30-88-993.

712223 LI MAN 72m2 - ukwi`en trosoban stan, gradila „Budu}nost” - sendvi~ zid, lift, terasa, CG , bez ulagawa, ju`na strana. Cena 75.000 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614200.

712126 USE QIV brzo, trosoban stan 100m2, dve terase, dobar raspored, isto~na strana, ukwi`en, bez posrednika. Na{ tel. 421437 ili 063/534-505.

712092 PE TRO VA RA DIN - Blok 8, prodajem hitno stan 74m2, na 5. spratu sa liftom, ukwi`en, potrebno sre|ivawe, cena 51.500 evra, a mo`e i zamena za skupqi u Novom Sadu. [ifra: 24714 Telefoni: 021/451-570; 064/134-04-59, www.solis-nekretnine.com.

712118 TRO SO BAN stan od 77m2, ~etvrti sprat, useqiv, ulica @elezni~ka, centar grada, cena 76.000 evra. Za informacije pozvati 064/112-62-39; 021/520231. [ifra: 24514, www.solisnekretnine.com.

712119 GR BA VI CA, klasi~an porodi~an stan, 76m2, na drugom spratu, potrebno investiciono ulagawe, a zato je cena 61.800. [ifra: 17022. Telefoni: 064/2003-103: 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

712120

NA SE QE - kod ambulante, trosoban stan 88m2 na 2. spartu, bez ulagawa, dvostran, malo stanova, ukwi`en, izuzetno lep i svetao. Cena povoqna. [ifra: 22892. Telefoni: 064/1340459, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

712121 IZ U ZET NA PO NU DA! Noviji trosoban stan od 80m2 u mawoj zgradi. Poseban kvalitet stanu daju veliki dnevni boravak, odvojena kuhiwa, dva kupatila i lepa polukru`na terasa sa pogledom na park. Telefoni: 065/20-19-010; 021/520231. [ifra: 24983, www.solisnekretnine.com.

712122 U JE VREJ SKOJ ulici kod Sinagoge dva nova trosobna stana od 66m2 na prvom i drugom spratu sa liftom, useqivo oko Nove godine, {ifra 1004376.

Tel. 060/075-37-82, 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com.

712219 TRO SO BAN stan Rumena~ki put, 75m2, ukwi`en, prvi sprat, prazan, 60000, {ifra 1004735, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 523-193, 065/8506-616.

712220 BU LE VAR, 84m2, lift, terasa, ukwi`en, prazan, odmah useqiv, 72.100. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

712240 NOV, trosoban, 61m2, Grbavica, A. [anti}a, visoki parter, poseban ulaz, prvoklasna gradwa i oprema, useqiv, 68.000.

Telefon 063/517-846.

712233 TRO SO BAN, 69m2, Kej - Ribqa pijaca, D. Vasiqeva, lepa terasa, ukwi`en, sa gara`om 62.000, vlasnik. Telefon 063/517-846.

712234 NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an kompletno renoviran klasi~an 3,0 stan na II spratu, prelepo okru`ewe - zelenilo, cena 61.800.

Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

712178 NO VA DE TE LI NA RA, „Dinamika”, zgrada vrhunskog kvaliteta, odli~an nov 3,0 stan od 71m2, klasi~nog rasporeda sa odvojenom kuhiwom sa prozorom, odvojeno kupatilo i wc, ukwi`en. Tel. 063/828-8377, 636-8429, www.bomil.rs.

712179 CEN TAR, Ul. Mike Anti}a, salonski stan od 75m2, cena 69.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

712180 LI MAN - 68m2 - trosoban - odli~an raspored, ukwi`en useqiv, komplet sre|en, 4. sprat, terasa, lift, CG, cena 70.000E. Telefoni: 064/8236617, 021/542-779.

712162 CEN TAR, u Vase Staji}a, trosoban stan od 83m2, odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i renoviran, odmah useqiv, cena 87.500, mo`e i sa gara`om - cena 91.000. Tel. 636-6952, 063/82883-77, www.bomil.rs.

712182 NA NO VOM NA SE QU, 99m2, odli~an trosoban dupleks, ukwi`en, prazan, odmah useqiv, cena 67.000, slike na www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1004105. Tel. 523-193, 063/10-10-661.

712221

UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov, troiposoban dupleks, 89m2, useqiv odmah, predat za ukwi`bu. Agencije iskqu~ene. Telefon: 063/33-2290.

70045 PRO DA JEM, mewam za mawi nov 3.5, 81m2, zgrada sa 4 stana Novo naseqe, svojim dvori{tem i zatvorenim parkingom.

Telefon: 063/501-671.

70516 PRO DA JEM stan ili mewam za mawi 86m2, Ulica Du{ana Danilovi}a 7, 1. sprat, odli~an raspored, Novo naseqe, vlasnik. Telefon: 063/1011481.

70981

NO VO NA SE QE, odli~an 3,5 stan u Ul. Du{ana Danilovi}a od 87m2 po ceni od 67.000.

Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

712183 MAK SI MA GOR KOG, 89m2, troiposoban stan na visokom parteru, dvostran, visina plafona 3.20m, 83.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

712241 BU LE VAR, kod „Da~mana”, 80m2 - ukwi`en troiposoban stan, 2. sprat, terasa, CG, odli~an raspored, odr`avan - bez ulagawa. Cena 67.000 evra. Telefoni: 064/823-6617, 021/542779.

712139 OD LI ^AN, ukwi`en, odmah useqiv komforan troiposoban stan u @elezni~koj ulici, 83m2, hitno i povoqno! 65.000E. Tel. 060/621-1685.

712263 UKWI @EN troiposoban stan od 63m2 u Ulici Seqa~kih buna. III sprat, terasa. Odli~na cena, 51.900E. Tel. 063/1088017.

712264 NOV - odmah useqiv troiposoban dupleks na Grbavici, kvalitetna zgrada, terasa, lift, tre}i sprat, 81m2, cena 66.500E. Telefoni: 021/427088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

712297 LI MAN troiposoban stan 93m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ukwi`en, odli~an raspored. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

712310 SA LO NAC kod Foruma na prvom spratu 112m2, dvostrano orjentisan, lepa dvori{na terasa.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

712309 BLI ZI NA SPEN SA, 5.0, ekskluzivan penthaus bez kosina, 153m2, iz lifta u stan, panoramski pogled. Ukwi`en. Gara`a u zgradi! Tel. 063/108-8017.

712265

nedeqa17.mart2013.

AN TO NA ^E HO VA, 5.0, 114m2, ekskluzivan stan u novogradwi. Vila sa ~etiri stana, ekstra oprema, dvori{te, parking.

Vlasnik.

Tel. 063/108-8017.

712266 LI MAN, ukwi`en stan od 80m2 na IV spratu, cena 70.000.

Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

712181 NOV, prazan, odmah useqiv ~etvorosoban stan, 120m2, na uglu B. oslobo|ewa i Petra Drap{ina, lift, terasa, 3 sanitarna ~vora. Tel. 063/10-10661, 523-193, www.nekretninemojdom.com, {ifra 1005102.

712225 EKS TRA PO NU DA!!! Odli~an nov ~etvorosoban stan od 84m2 od „Budu}nosti” u Kornelija Stankovi}a. Ukwi`en odmah useqiv!!! Telefon 063/500-213.

712277 LI MAN IV!!! ^etvorosoban stan od 100m2 na lepom mestu odli~nog rasporeda!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

712278 LEP salonski stan 110m2, u blizini Dunavskog parka. Telefon 063/500-213.

712274 LUKS ~etvorosoban - Sajam 144 m2 - 1. sprat, lift, terasa, CG, pametna zgrada, ukwi`en odmah useqiv, perfektan raspored. Cena dogovor. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

712152 CEN TAR - kod Izvr{nog ve }a: eks tra sre |en, kom plet renoviran salonac od 112m2, 1. sprat - dnevna soba, 2 spava}e, radna, devoja~ka soba, kuhiwa sa trpezarijom, 2 sanitarna ~vora, sopstveno dvori{te sa egzoti~nim biqkama, podrum... Cena 124.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6604.

712148

21

U NE PO SRED NOJ BLI ZI NI Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova.

Telefoni: 063/520-296; 021/427-277. [ifra: 13867, www.solis-nekretnine.com.

712123 USE QIV ~etvorosoban stan 147m2, odli~an polo`aj, veliki dnevni boravak, wc, kupatilo, tri terase, gara`a, ukwi`en. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505.

712093 N. DE TE LI NA RA, 83m2, ~etvorosoban, lift, terasa, ukwi`en, gleda na dvori{te, cena 55.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

712242 BU LE VAR EVRO PE, ekstra luks 4,0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72.100. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

712184 GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za mawi stan. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs.

712185 BU LE VAR EVRO PE, ekstra 4,0 stan, nov, prazan, ukwi`en, 150m2, cena 118.500. Tel. 6366652, www.bomil.rs.

712187 RA VA NI^ KA, 155m2, ukwi`en, kompletno renoviran, u blizini {kole i vrti}a. Odli~an! Cena 180.000E. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09.

712188 SO CI JAL NO!!! Odli~an ~etvorosoban dupleks od 105m2, novija zgrada, useqiv po dogovoru!!! Telefon 063/500-213.

712279 TRO I PO SO BAN, na Novoj Detelinari odli~an dupleks, 95m2, povoqno, ima povrat PDV-a, direktno od investitora, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 065/85-06-616, 451-318.

712224

22

oglasi

nedeqa17.mart2013.

UGAO Bulevara Evrope i Futo{kog puta, ku}a 80m2, sa perionicom. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/33-22-90.

70044 NO VI SAD, Nikole Tesle, preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma.

Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215.

70428 PRO DA JEM povoqno novu ku}u, 430m2, Sajam, dva lokala, sedam kupatila, 20m front, 400m2. Zamena za stan, doplata.

Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74.

70848 KU ]A kod Matice Srpske sa ajnfort kapijom 120m2 na placu od 240m2, potrebno renovirawe. Telefoni: 063/1118085, 063/1114142.

71046 TI TEL - [AJ KA[ prodajem ku}u sa placom 3000m2. Telefon 064/9376437, 9 - 15 sati.

68630 PE TRO VA RA DIN, novija zavr{ena ku}a na dobroj lokaciji, cena povoqna. Telefon 063/152-052-1.

70953 PE TRO VA RA DIN ku}a kod ambulante i zabavi{ta, 90m2 od cigle za renovirawe, ukwi`ena, 1/1, hitno 31.000evra. Telefon 063/152-052-1.

70954 PE TRO VA RA DIN ku}a za ru{ewe ili prazan plac od 460m2 - 6.000m2, jeftino na ekstra lokaciji. Telefon 063/585-076.

70955 PE TRO VA RA DIN - Ka~i}eva ulica, ku}a 150m2, gara`a, 19m2, plac 600m2, ukwi`eno 1/1, prazna i jeftina, cena 78.500evra. Telefon 063/585076.

70956 SREM SKA KA ME NI CA, Gajeva 47a, trosobna ku}a 67 m2, natkrivena, terasa, podrum gara`a, plac 440m2, cena 69.000E. Telefoni: 069/1-522592, 021/461-583.

70937 PRO DA JEM spratnu ku}u u Veterniku sa dva stana, gara`om i nusprostorijama. Mo`e i zamena za stan uz doplatu. Telefon 063/8-358-561.

70952 SREM SKI KAR LOV CI, ku}a u blizini centra, 75m2, sa dvori{tem, jedan vlasnik. Papiri u redu. Telefoni: 021/881-673, 021/882-753, 063/156-0956, 064/2369-546.

70741 PRO DA JEM ku}u u Bukovcu, Svetozara Mileti}a br. 3. Telefoni: 065/66-10-889, 065/44515-78.

70803 BE O ^IN, ku}a 120m2 stambenog prostora, veliko dvori{te, 3 lokala, gara`a, magacini, plin, kablovska, fiksni telefon. Cena po dogovoru.

Telefon 063/845-87-57.

70808 DVE PAR CE LE u Sremskim Karlovcima od 5 i 6,5 jutara idealne za vo}wak na prodaju.

Telefon: 064/20-16-350. 70865 PA RA GO VO, plac 1085m2, 9e, dozvoqena gradwa, ulica Bokvica, povoqno, na rate. Aca. Telefoni: 063/532-362, 021/6624-269.

70979 U SREM SKIM KAR LOV CI MA na asfaltnom putu za Stra`ilovo prodajem 2 hektara zemqi{ta sa ku}icom, 30.000e. Telefon: 063/582-686.

71008 PRO DA JEM parcelu u industrijskoj zoni, pored „Koteksprodukta„ u blizini autoputa, sva infrastruktura. Telefon: 063/66-69-69.

70362 PAR CE LA 1.45ha na autoputu E75, Novi Sad - Beograd, sa desne strane, front 70m, zamena za stan + doplata. Telefon: 062/66-69-69.

70363 GRA \E VIN SKI PLA CE VI na Novom nasequ, dozvoqene izgra|enosti P + 2, 3000 + 7000m2, struja, voda, gas, telefon. Telefon: 062/66-69-69.

70365

PRO DA JEM placeve u Veterniku iza Lipovog gaja prema Dunavu 500-10000m2 za poslovno-stambenu delatnost, struja, voda, gas, telefon. Telefon 062/66-69-69.

70364 PRO DA JEM vikendicu na 1.700m2 placa pod vo}wakom, kompletna infrastruktura, tvrda gradwa, ukwi`eno. Potez: Mala Testera. Telefon: 060/766-88-10.

70891 NA SE QE Lipov gaj, tipska ku}a u nizu, sa pripadaju}om gara`om. Objekat je dodatno sre|ivan i luksuzno opremqen, sve ukwi`eno, odmah useqiv, a cena 125.000 evra. [ifra: 172.

Za dodatne informacije pozovite 064/2003-103.

712100 PA @WA - salonska predratna ku}a u Ul. Vojvode Kni}anina, 145m2 na placu od 600m2, sa centralnim grejawem, odli~na, 3 spava}e sobe + dn.boravak, ukwi`ena. Cena 250.000.

Pozovite za vi{e informacija na 065/2019006, 064/1340459 {ifra: 269 www.so lis-ne kret ni ne.com.

712101 KU ]A 110m2, trosobna, sa nusprostorijom - jednosobnim stanom, plac 500m2, izlazi na 2 ulice. Komplet sre|ena, zidano ciglom. Brzo useqiva. Cena 56.600. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601, 021/424-963.

712127 SA LAJ KA - ku}a 105m2, plac 400m2, eta`no grejawe na gas, zidano ciglom, miran kraj. Cena dogovor. Telefoni: 064/8236604, 021/542-779 PDV-om. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614200.

712159 ZBOG OD LA SKA u inostranstvo hitno prodajemo ku}ustan u Lipovom gaju, 152m2, komplet sre|ena, ~uvarska slu`ba, parking, gara`a, cena 128.500, slike na www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 3000044. Tel. 523-193, 060/3088-993.

712197

UKWI @E NA KU ]A u odli~nom stawu od 65m2 u Rakova~koj ulici po ceni od 37.000.

Tel. 636-6952, www.bo mil.rs.

712186 NO VI SAD, Slana Bara, u idealnom delu ukwi`ene ku}e, 65m2 - 23.000E. Hitna prodaja.

Telefoni: 063/11-24-911, 021/526-622.

712193 KU ]A na Telepu, 65m2, odmah useqiva, ukwi`ena, cena 37.000, {ifra 3000421, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 523193, 063/172-61-43.

712198 KLI SA, prodajem noviju petosobnu ku}u u najlep{oj ulici, izvanredno stawe, lokal, pomo}ne prostorije, eta`no grejawe. Ekstra! Povoqno! Telefon 063/108-8017.

712246 KU ]A, Telep, Ki{ Ernea, 87m2, na placu od 250m2. cena 59.500. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

712291 KU ]A, Salajka, mirna ulica u blizini sportskog centra, 100m2 na placu od 450m2, veoma povoqno, za svaku preporuku.

Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

712289 S. KA ME NI CA, kod [kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwi`ena, 80.000 nije fiksno. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

712235 SREM SKA KA ME NI CA: dvojna prizemna ku}a u centru, ukupno oko 200m2 sa nusprostorijama, plac zajedni~ki preko 9 ari, front preko 20 metara. Ukwi`eno. Odli~na lokacija. Cena za sve 120.000 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200, 064/823-6617.

712136

LE DIN CI nova ukwi`ena spratna ku}a 100m2, plac 1300m2, voda, struja, gas, telefon, kablovska, odmah useqiva, cena 61.800E. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779.

712132 ^OR TA NOV CI, odli~na ku}a 80m2 i gara`a, plac 1000m2, kod vile Stankovi}. Mo`e i zamena za stan u NS. Telefon 063/7776-233.

712244 ^AR DAK, odli~na ku}a 200m2, dve gara`e, prelep plac pod ~etinarima 1000m2. Eta`no grejawe. Novi Sad na dlanu!

Povoqno! Telefon 063/7776233.

712245 MI [E LUK III, prodajem gra|evinsku parcelu do 1.000m2, za gradwu porodi~ne ku}e. Za vi{e informacija pozovite 064/2003-103, www.so lis-ne kret ni ne.com.

712096 U BLI ZI NI NAJ LON PI JA CE i Ka}ke petqe, 4 placa na prodaju, pored Gazimestanske ulice, dozvoqena gradwa porodi~no stanovawe, 450m2 14.500 evra, nije fiksno i mo`e dogovor. Pozovite 063/18276-27.

712097 MO [O RIN, 2ha, obradivo zemqi{te, 16500 evra. Telefoni: 021/522-177, 060/474-3563.

712192 RA KO VAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Cena 10.000. Telefon 063/10-880-17.

712243 PLAC gra|evinski, ^ardak, 1800m2, predivan pogled, ravan, 60m front uz glavni asfaltni put, cena 45.000. Telefoni: 021/450-417; 063/128-9797, www.kvart-ne kret ni ne.com.

712290 PLAC, Popovica, 10 ari, gra|evinska zona, cena samo 22.5E/m2. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97, www.kvartne kret ni ne.com.

712283

dnevnik PLAC, Bocke, 10 ari i 15,5 ari, gra|evinska zona, lepo okru`ewe i pogled, 50m uvu~eno od glavnog asfaltnog puta, ekstra placevi, cena povoqna.

Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

712284 VI KEN DI CA Popovica, plac 2200m2, front 18m, lepo zelenilo, pogled, voda, struja, na glavnom putu, cena 89.000, mo`e zamena za dvosoban stan.

Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

712286

IZ DA JEM lokal od 50m2, Turgeweva 3, pogodan za sve delatnosti i ordinacije, veliki parking koji se ne pla}a. Telefon 063/500-827.

70749 IZ DA JEM lokal 80m2, Ul. @elezni~ka - nema izlog. Telefon: 063/505 - 198.

70816 VE O MA PO VOQ NO skup{tina stanara izdaje uli~ni lokal na Bulevaru kraqa Petra I 28 sa centralnim grejawem. Telefon: 063/8415-437.

71067

PRO DA JEM ili mewam za mawi stan+doplata uli~ni lokal u Laze Tele~kog od 20m2. Tel: 063-501-671.

70517 PRO DA JEM razra|en i opremqen lokal na Grbavici, 40m2 uli~ni sa ba{tom, cena 80.000 evra. [ifra: 80027. Telefon 063/520-296, www.so lis-ne kret ni ne.com.

712098 TOP PO NU DA - kod Futo{ke pijace, kupite uli~ni lokal na Bulevaru, u novom objektu koji je u pripremnoj fazi gradwe, mogu}nost kupovine 100-250m2 uli~nog lokala. Za sve dodatne informacije pozovite 064/2003-103.

712099 LO KAL, 80m2 ili dva lokala 53m2+27m2 komplet sre|eni sa portalom, spu{teni plafoni hitno, 49.500 a mo`e i pojedina~no. Tel. 523-193, 451-318, 062/88-29-588, www.ne kret ni nemoj dom.com, {ifra 8000076, videti slike.

712196 PRO DA JEM lokal vi{enamenski u @elezni~koj ulici 83m2 povoqno.... Telefon 063/538-166.

712298

IZ DA JEM nov poslovni dvori{ni objekat, 200m2, {est kancelarija, Ulica Laze Kosti}a. Telefon: 064//31-26-204.

70932 ZA IZ DA VA WE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

712094

KU PU JEM sve vrste automobila starija i novija, mo`e i havarisana. Telefoni: 021822-714 i 063-708-19-39.

70989 KU PU JEM sve vrste automobila mo`e i havarisana, isplata maksimalna na licu mesta, dolazim odmah po pozivu.

Telefoni: 064/33-77-695, 062/823-12-98, 021/824-611.

70342

PRO DA JEM motor honda sha dow chop per, godi{te 94. pre{ao 25.600km, cena 3.450e.

Mo`e zamena za ve}i skuter 400-500 kubika. Telefon 063/746-87-05.

70958

\U RO \A KO VI] 1620 H `itna varijanta, kolica hedera, se~ka za slamu + kukuruzni adapter original 6 redova, povoqno. Telefon 064/175-7052.

70804 PRO DA JEM traktor IMT 5170, `itnu sejalicu IMT 23 reda, predwu ka{iku za stajwak IMT, grabuqe „balerina” za detelinu 2, 8m. Telefon: 063/766-9111.

70370

KLI ME; najpovoqnije u gradu! Nabavka, monta`a - demonta`a, servis. Kupujemo nove, polovne, ispravne - neispravne klime. Pla}amo najpovoqnije! Telefoni: 021/6215-260, 021/6618-184, 065/4444-383, 063/8488-778.

71018 KLI MA URE \AJ „Hausel 12” prodajem. Cena 20.000. Telefoni: 6369-670, 061/6404394.

71040

BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135.

70419 KRO JA^, {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu. Temerinska 8, dvori{te.Telefon: 6612-570 od 9-12 i od 1519.

70960 OTAC I SIN vr{imo molersko-farbarske radove, kvalitetno i povoqno. Telefoni: 021/300-5769, 060/076-5195.

70978 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

71001

KU PU JEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14.

70437 PRO DA JEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Nonstop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14.

70439

KU PU JEM ordene, medaqe, sabqe, bode`e, bajonete, stare vojne uniforme, {lemove, {apke, vojne oznake i ostale antikvitete. Telefon: 063/1964817.

70548 KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409.

67085

VI NO: portugizer, rizling, kaberne, soviwon od 150 dinara. Petrovaradin. Tel.: 066/401-613.

69145

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav PO TREB NA radnica za rad u trafici i mewa~nici. Telefoni: 060/6929020, 060/6929004.

70927 POTREBNA devojka za rad u hrani - pice, potrebna 2 radnika za rad u Sladoled. Tel. 064/6483893.

71083 PE DA GOG sa iskustvom ~uva decu na sat, vikendom, povremeno, stalno. Mogu} svaki dogovor.

Kontakt: 063/86-23-062.

70988 EVRO PA, Novi Sad: potrebne bebisiterke, medicinske pedijatrijske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, doma}ice ku}e, fizioterapeuti, kuvari, konobarice, sprema~ice, vaspita~ice. Telefon: 021/400148.

71034 AGEN CI JI za nekretnine „Magnat�, potreban agent prodaje sa iskustvom. Prijave na telefon 063/108-8017 ili 021/452942.

712267

KU PU JEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/9533-943, 063/84-85-495.

70575 KU PU JE MO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum. ^istimo tavane, podrume. Najboqe cene. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649000, 065/9-649-000.

70962

Posledwi pozdrav bratu

Pet godina od kako nije sa nama na{ dragi suprug i otac

nedeqa17.mart2013.

TU@NO SE]AWE

Mirku Vojvodi}u

23

Danas je deset godina od kako nije sa nama draga i voqena

od kom{ija iz Alekse [anti}a 52.

71104

SE]AWE na drage roditeqe

Slobodan Kecojevi} Buterer I{tvan - Pi{ta

17. 3. 1996 - 17. 3. 2013.

Ve~no }e{ `iveti u srcima i se}awima tvojih najmilijih.

Tvoja supruga Vera, sin Pi{ti i unuci Daniel i Doroteja.

]erke Svetlana i Sne`ana, majka Mirjana i supruga Mirjana.

71092

71096

Marija Mi{~evi} Uskra}eni za veliku qubav i dobrotu ~uvaju je od zaborava weni: Mi{~evi}i i Pe{evi}i.

71072

Stevana Vla{kali}a Baj{ana

Dragi moj

Pre dve godine napustio nas je na{ voqeni

POMEN

18. 3. 1988 - 18. 3. 2013.

Mr Mirko Jasi}

Zorane Milicu Vla{kali} Baj{anovu 23. 4. 1980 - 23. 4. 2013.

2004 - 2013.

Navr{avaju se ~etiri godine od kako nisi sa nama, ali si za mene uvek tu.

Wihovi najmiliji.

Tvoja Gaga.

71089

70919

POMEN Danas se navr{ava 40 dana od kada nije sa nama na{ dragi

Nikola Cvjeti}anin 17. 3. 2011 - 17. 3. 2013.

Godine prolaze, praznina i tuga nikad pro}i ne}e, jer on `ivi, voqen i ~uvan od zaborava u srcima i mislima, wegovih najmilijih.

71101

U mislima i se}awima ~uvamo ga od zaborava.

TU@NO SE]AWE na na{eg sina

SE]AWE Pro{lo je osam tu`nih godina od kako nije sa nama na{a draga i mila Tuguju wegovi najmiliji.

71103

Miroslavu Nedeqkovu

Dragom prijatequ

od sestre Seke Mar~i} sa porodicom.

rodbinu i je preminuo

Zorana \urakija

71102

Posledwi pozdrav dragoj

Darinki Petkov Miroslav Ivanovi}

Sine moj, 17. 3. 2013. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako si nas, sine moj, bez pozdrava u tuzi i bolu ostavio.

Sine moj, voqeni nikada ne umiru.

Dok `ivimo mi, `ive}e{ i ti u na{im srcima i na{im mislima.

Hvala ti sine, za svu tvoju dobrotu, za sve {to si za nas u~inio.

Jedini sine Zorane, jako nam nedostaje{.

Po~ivaj sine, u nebeskom carstvu i raju. Neka te Bog i an|eli ~uvaju.

71095

SE]AWE

Qubi Ivanovi}u

od sestre An|elke sa porodicom.

17. 3. 1996 - 17. 3. 2013.

Hvala za svu dobrotu i plemenitost. Sa po{tovawem i tugom posledwi pozdrav.

Zauvek }emo te ~uvati u na{im srcima.

ro|. Temerinac

1927 - 2013.

Sahrana }e se obaviti 18. 3. 2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Vreme ne donosi zaborav, ve} naviku da se sa bolom `ivi. Volimo te i vole}emo te, qubav ne umire. Dokle ima qudi koji te pamte, nisi oti{la zauvek.

Uspomenu na tebe ~uvaju: suprug Qubi{a i }erka Natalija.

Wegovi najmiliji.

71107

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

Ru`ica - Beba Barbateskovi}

Vojislav - Bata Ovcin

Milan Slobodan D. Pavlovi} Kecojevi}

Ve~no o`alo{}eni tvoji: mama i tata i sva tvoja familija.

Porodice Munitlak.

70918

71098

Pro{lo je sedamnaest tu`nih godina bez vas. Ostajete u na{em trajnom se}awu.

Prijateqi sa posla.

O`alo{}ena porodica.

71106

71105

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminuo

i

71061

POMEN

Preminuo je na{ dragi otac i najboqi deda

POMEN

1995 - 2013.

Dejan Simi} \or|e Mladenovi} 25. 4. 1930 - 15. 3. 2013.

Sahrana je 18. 3. 2013. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

Supruga sa decom, snajom i unucima.

71093

1990 - 2013.

Se}awa ne blede. Praznina i bol ostaju ve~no. Tvoja qubav i dobrota je iznad svega i nikada se ne}e izbrisati iz na{ih srca.

Ve~no tvoji: supruga Vesna, sinovi Miroslav i Sini{a, snaja Zorica i unuci Dejan i Ivana.

71069

Qubomir Ivanov

Milica Milanov

iz Gospo|inaca 1931 - 2013.

iz Gospo|inaca

Osta}e{ nam ve~no, u najlep{em se}awu i u na{im srcima.

O`alo{}eni: }erka Slavica, zet Dragan i wegov jedini unuk Nenad.

S qubavqu i po{tovawem, weni: sestra Zora i sestri} Pero Gar~evi}.

70949

71000

24

sport

nedeqa17.mart2013.

MU [KA SU PER LI GA

ABA LI GA

Zve zda osi gu ra la dru go me sto Cr ve na zve zda - Bu du} nost 79:63 (19:15, 19.11, 13:18, 28:19) BE O GRAD: Dvorana Pionir, gledalaca: 6000, sudije: Boltauzer, Herceg, Vovk (svi Slovenija).

CRVENA ZVEZDA: Cvetkovi}, Suboti} 2, Rako~evi} 16 (2/3 za tri, 4 as), Mitrovi}, Lazi} 5, Simonovi} 7, Savovi} 12 (12 sk) Kati} 8, Samarxiski 7 (4 bl), Radivojevi} 5, Nelson 3, Skot 14 (7 sk).

BUDU]NOST: Mihailovi}, M. Popovi} 11 (5 sk), M. Milo{evi} 10 (6 sk), Jeleni}, S. Milo{evi} 2, Mugo{a, Li 4, Vitkovac 5, Buni} 8 (5 sk), A. Popovi} 15, Ivanovi}, Bost 8.

Crveno-beli pobedili Podgori~ane i osigurali svoje mesto na Fajnal foru. Ekipa Vlade Vukoi~i}a uradila je u subotu uve~e u Pioniru ono {to su od we o~ekivali i weni navija~i i pristalice Partizana mt:s.

Crvena zvezde Telekom pobedila je Budu}nost pred 6.000 gledalaca, osigurala plasman na zavr{ni turnir ABA lige bar sa drugog mesta i u~inila uslugu ve~itom rivalu u borbi za mesto na Fajnal foru.

Uprkos borbenom nastupu `ilavih Podgori~ana, Vukoi-

Ra ko ~e vi} po ga |a ko{ Pod go ri ~a na

~i}ev tim znao je kako da ve} krajem prve ~etvrtine stekne

prednost i sa~uva ga do kraja nervozne utakmice.

Ber tans pro pu stio {an su MZT Sko pqe - Par ti zan 66:64 (19:17, 11:14, 19:16, 17:17) SKO PQE: Dvorana Boris Trajkovski, gledalaca: 7000, sudije: Javor, Obradovi}, Vu~kovi} (BiH).

MZT SKOPQE: O. Stojanovski, D. Stojanovski 11, Ge~evski 6, Nikolovski 4, ^ekovski 21, Nikoli}, Ota{evi} 13, Markovski, Baki} 2, Dejvis 7, Bogojev 2.

MZT Skopqe - Partizan Olimpija - [iroki Crvena zvezda - Budu}nost Split - Radni~ki

66:64 82:85 79:63 63:81

PARTIZAN: Lovraw 4, Milutinov, Vesterman 3, Gordi} 7, Lu~i} 5, Milosavqevi} 4, Bogdanovi} 5, Gagi} 10, Musli 2, ^akarevi}, Gordon 18, Bertans 6.

Cr no-be li po ra zom u Sko pqu pro pu sti li pri li ku da osi gu ra ju me sto na F4.

Ni su is ko ri sti li po klon Zve zde.

Davis Bertans imao je priliku da obezbedi Fajnal for svojoj ekipi ve} u Skopqu, ali je u posledwem napadu napravio faul.

PR VA LI GA SR BI JE

Si gur ni No vo sa |a ni Voj vo di na Sr bi ja gas - Bo rac 85:72 (20:15, 23:13, 21:25, 21:19) BE O ^IN: Sportski ventar, gledalaca 250, sudije: Peceq (Novi Sad), He|e{i (Vr{ac) i Sto{ovi} (Ni{).

VOJVODINA SRBIJAGAS: Ku`eta 2, Markovi} 12, [e{lija, Bolti} 2, Stoja~i} 15, Marojevi} 13, Zekovi} 25, Vasi}, Iveqa, Kalini} 11, Pe{akovi} 5.

BORAC: Kari}, Prolovi} 12, Trti} 15, Kosanovi}, Mitrovi} 4, Pavlovi}, Vasiqevi}, Todorovi} 9, Markovi}, Radisavqevi} 9, Radovi} 23.

Ko{arka{i Vojvodine Srbijegasa zaigrali su onako kako se od wih o~ekuje i bez ve}ih problema revan{irali su se Borcu za poraz u ^a~ku. Igrali su Novosa|ani prili~no brzo i dosta dobro u odbrani, a bili su koncentrisani i u napadu.

Na po~etku utakmice ekipe su ispitivale snage, ali ne dugo.

Vojvodina je ve}im delom ove

deonice dr`ala konce igre u svojim rukama, najvi{e zahvaquju}i Stoja~i}u i Zekovi}u. U 9. minutu bilo je (20:8) a onda su gosti napravili seriju od sedam poena.

U drugoj ~etvrtini Borac je uspeo ve} na po~etku da pri|e na razliku od samo dva ko{a. Me|utim, Stoja~i} i Kalini} pogodili su trojke i ve} u 14. minutu bilo je (33:20), a u 16. minutu (36:20). Dakle, ^a~ani punih sedam minuta nisu postigli ko{. Na odmor Novosa|ani su oti{li rezultatom (43:28).

O~ekivalo se da }e se utakmica u takvom ritmu i nastaviti, jer i gosti su imali svoje trenutke, a naro~ito se isticao Dra{ko Radovi}.Doma}i su uglavnom imali prednost od 13 ko{eva.

Posledwa ~etvrtina bila je i najbr`a, a to je dokaz da su crveno-beli prili~no spremni za

Vojvodina Srbijagas - Borac 85:72 FMP - Vr{ac 82:80 OKK Beograd - Konstantin 66:76 Sloboda - Jagodina 116:74 Tami{ - Mega Vizura 81:82 Metalac - Smederevo 81:92 Sloga - BKK Radni~ki 86:83 1. M. Vizura 2. Vojvodina 3. Konstantin 4. Metalac 5. Sloboda 6. FMP 7. Vr{ac 8. Smederevo 9. Borac 10. Tami{ 11. Beograd 12. Sloga 13. BKK Radn.

14. Jagodina

25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25

20 5 19 6 15 10 15 10 14 11 13 12 13 12 10 15 12 13 11 14 11 14 9 16 8 17 5 20

2229:1991 45 2145:1891 44 1840:1724 40 1894:1854 40 1913:1907 39 1916:1834 38 2054:2064 38 1867:1838 37 1843:1880 37 1860:1839 36 2038:2065 36 1878:2041 34 1880:2000 33 1809:2147 30

utakmice u Superligi koje ih o~ekuju za petnaestak dana.

M. Pa vlo vi}

PR VA A LI GA

Pe tar de u vo di @AK - Par ti zan 5:13 (1:4, 0:4, 2:3, 2:2) KI KIN DA: Bazen SC „Jezero”, gledalaca 500, sudije: Bala`evi} (Subotica) i Raga~ (Beograd). Igra~ vi{e: @AK 3 (0), Partizan 4 (2), peterci: @AK -, Partizan 1 (0). @AK: Kozarski (6 odbrana), Trkuqa 1, ]iri}, Budurin, Pe{teri} 1, Gavran~i}, Du da{, Ka led, Mi qa no vi}, Filipovi} 3, Anu{, Mar~eta, Xapa.

dnevnik

PARTIZAN: @ivojinovi} (7 odbrana), Matovi} 1, Mandi} 3, Obradovi} 1, Suboti} 1, Ra~kov 4, ]uk, Dedovi} 1, ^u~kovi}, Tanaskovi} 1, Basara, Vuki~evi} 1.

Ve} posle prvog dela igre Partizan je stekao veliku prednost. U tre}oj ~etvrtini doma}ini su uspeli da ~postignu dva gola , ali je Partizan preko Rackova sa tri pogotka re{io i ovaj deo igre usvoju korist. U ~etvrtoj ~etvrtini iz grupe od 100 navija~a Par-

tizana ba~ene su dve petarde velike ja~ine, pa je susret prekinut, a gledaoci izba~eni sa tribina.

Ovo do sada nije nikada zabele`eno u bogatoj istoriji kikindskog vaterpola. Na sre}u zahvaqzuju}i policiji nije do{lo do ve}ih nereda.

Rezultati 16.kola: @AK - Partizan 5:13, Crvena zvezda - Dunav 16:1, Vojvodina - Beograd 16:4, Bawica - Radni~ki 4:12. Slobodan je Singidunum.

M. S.

Ras pu ca ni Ele zo vi} Cr ve na zve zda - Voj vo di na 20:26 (10:11) BE O GRAD: SRC [umice, gledalaca: 60, sudije: Bori~i} i Markovi} (Beograd). Sedmerci. Crvena zvezda 5 (5), Vojvodina 5 (4). Iskqu~ewa: Crvena zvezda 12, Vojvodina 4 minuta.

CRVENA ZVEZDA: Ivani{evi} (11 odbrana), Milo{evi} 1, [qivan~anin, Babi}, Al~akovi} 2, Oqa~a 1, ]orovi}, [oti} 5, Cupara, ]iri} 8 (4), Davidovi}, An|eli} 2 (1), Brajovi} 1, Milutinovi}, Anteq.

VOJVODINA: Abaxi} (18 odbrana), Popov 1, Radi{i}, Elezovi} 7 (1), Bari{i} 1, Veselinov, Stjepanovi}, Stojanovi} 7 (3), Arseni} (odbrana), ^upkovi}, Pu{ica, Jo{i} 4, Marjanac 1, Stankovi} 5, Bogdanovi}, ]urkovi}.

Rukometa{i Vojvodine pregurali su jedno od najte`ih gostovawa u sezoni. Beogradski crveno-beli pru`ili su jak otpor Novosa|anima, ali su iskusniji i kvalitetniji novosadski crveno - beli, pokazali da su sazreli.

I ovoj susret, protekao je u znaku ~uvara mre`e Stanka Abaxi}a, koji je poneo epitet junaka utakmice i jedan je od nazaslu`nijih {to je Vo{a trijumfovala, a zapa`eni su bili i Elezovi}, Stankovi} i Stojanovi}.

Prevagu u prvih penaestak minuta upravo je doneo Abaxi} koji je do 14. minuta ve} je na kontu imao devet odbrana, {to je Novosa|anima i donelo tri

Uro{ Ele zo vi}

gola prednosti. U tom periodu vi|en je i jedan izuzetan potez doma}ina, kada su Ivani{evi} i [oti} odigrali dopadqivu kombinaciju. Do tada najve}ih 8:5 povisio je sa sedmerca Elezovi}, a u tom momentu Oqa~a je iskqu~en na sva minuta. Reagovao je tada minutom odmora trener Peruni~i}, i uspeo da spre~i nalet rivala iako je ubrzo potom iskqu~en i Brajovi}. Za

ta ~etiri minuta sa igra~em vi{e Vojvodina je ~ak bila u minusu jedan gol.

U nastavku, mo`e se re}i, da su po~etna dva i po minuta mo`da i odlu~ila pobednika. Novosa|ani su za to vreme postigli tri gola, a dva napada Zvezdesu potro{ena. Abaxi} je odbranio Zicer [qivan~aninu, pa su Novosa|ani oti{li sa velikih 22:16.

Va `ni bo do vi Ka }a na Ju go vi} Uni met - Ko lu ba ra 31:28 (16:16) KA]: Dvorana Hram, gledalaca 600, sudije: Alimpi} i Crwanski (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Jugovi} 3 (2), Kolubara 2 (1), iskqu~ewa: Jugovi} 12, Kolubara 8 minuta.

JUGOVI] UNIMET: Dobrijevi} (7 odbrana), Vrgovi}, Vasi} 9 (2), Sele{i, Kankara{ 3, Radakovi}, Petrovi}, Travar 5, Perovi} (14 odbrana), Suxum 5, Vu~i}evi}, Crnoglavac 1, Stejin 4, Ili}, Krsman~i} 1, Vukovqak 2.

KOLUBARA: \uki}, Mila{in Trivi} 1, Simi}, Markovi} 2, Pavlovi} 5 (1), ^avaquga 4, Risti} (5 odbrana i 1 sedmerac), Tomi} 5, Pilipovi} 7, \or|evi} (7 odbrana), Gruji}, Milo{ Trivi}, Petrovi} 2, Mitrovi} 2.

Rukometa{i Jugovi}a osvojili su nova dva boda protiv neugodnog rivala iz Lazarevca, {to im trasira put ka gorwem domu superliga{kog dru{tva.

Bila je to utakmica sa mnogo gre{aka i otvorena do samog kraja. Doma}i za nijansu boqom igrom do{li do pobede. Nije sve doma}inu i{lo po taman od po-

~etka susreta. Igrali su brzopleto, konfuzno i neoprezno u odbrani. Nekoliko iskusni igra~a u redovima Kolubare, prili~no stati~ni, ali dobrom kombinatorikom u napadu, uspevali su da s lako}om prona|u pukotinu u odbrani Jugovi}a.

Doma}i su napravili niz tehni~kih gre{aka i ispoqili prili~no slabu realizaciju u napadu, ~ime su upropastili sve ono dobro, {to su Perovi} i Dobrijevi} uspeli da odbrane. Ni u redovima gostiju nije sve teklo po planu. U nastavku, Ka}ani su zaigrali anga`ovanije. Sjajnom i nepredvidom Marku Vasi}u pridru`io se Lazar Stejin i Branko Kankara{, pa su Ka}ani do{li do {est golova prednosti (25:19). I pored toga gosti nisu gubili nadu, ~ekali su svoju {ansu, pa ~ak bili i blizu iznena|ewa. U tim trenucima u redovima Kolubare golman Risti} je ~inio ~uda, Pilipovi} i Tomi} su s lako}om re{avali ka}ku odbranu, pa su Lazarev~ani pet minuta pre kraja stigli na dva gola zaostatka (27:25).

MU [KA SU PER LI GA

Jugovi} Unimet - Kolubara Crvena zvezda - Vojvodina Rudar - Zaje~ar Metalopl. - Crvenka Jafa PKB - Radni~ki Napredak - @elezni~ar Da nas Vrbas - Partizan (17, TV 1. Partizan 18 16 2. Vojvodina 19 17 3. Vrbas 18 12 4. Rudar 19 9 5. Metalopl. 19 9 6. Jugovi} 19 7 7. Kolubara 19 8 8. Napredak 19 8 9. Zaje~ar 19 8 10. Radni~ki 19 8 11. PKB 19 5 12. C. zve. (-8)19 9 13. Crvenka 19 3 14. @ele. (-2) 19 5

2 0 0 2 1 5 1 9 0 10 3 9 1 10 1 10 0 11 0 11 4 10 1 9 2 14 0 14

31:28 20:26 29:27 40:27 29:32 29:30

RTS 2)

548:439 531:447 474:465 500:495 478:464 504:509 541:551 493:507 540:542 490:513 519:527 492:499 476:467 498:560

34 34 25 19 18 17 17 17 16 16 14 11 8 8

Tada je na scenu stupio iskusni Dragan Suxum, koji se sa tri vrlo va`na gola iskupio za sve ono {to je prokockao u dotada{wem susreta, i svojoj ekipi obezbedio dva va`na i velika boda.

J. Ga li}

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Ko {ar ka ABA liga - QUBQANA: Cedevita - Cibona (17), LAKTA[I: Igokea - Krka (20.15).

Druga liga Srbije (m) - BEOGRAD: Partizan - Meridiana (18), OBRENOVAC: Radni~ki Proleter Naftagas (18). ZEMUN: Beovuk - Crnokosa (16).

Druga liga - sever (m) - RUMENKA: Kadet - Mladost Veternik (13), SOMBOR: SO Ko{ - Apatin (20.15).

Druga liga - sever/jug (m) ZREWANIN: Petrovgrad LSK (16.30).

Druga liga - sever (`) - NOVI SAD: Kovin - Vojvodina (19).

Ru ko met Superliga za mu{karce - VRBAS: Vrbas Karneks - Partizan (17, RTS 2).

Prva mu{ka liga, sever KA]: Titel XD - Dinamo (17.30).

Prva `enska liga, sever PAN^EVO: Pan~evo - Jabuka

95 (18.30), NOVI SAD: Vojvodina - Temerin (20.15), DOLOVO: Dolovo - Kikinda (16), SREMSKA MITROVICA: Srem - Halas Jo`ef (17.30).

Druga mu{ka liga, sever [ID: Radni~ki - Banatski Karlovac (16.30), CRVENKA: Crvenka 2 - Radni~ki (NS) (19.30).

Druga `enska liga, sever @ABAQ: @eqa - Apatin (16), CRVENKA: Laki - Sloven (17).

Od boj ka Druga `enska liga – sever – NOVI BANOVCI: Omaldinac – Ki 0230 (16), STARI BANOVCI: Dunav – Vrbas (17), SREMSKA MITROVICA: Srem – Klek (17).

Druga mu{ka liga – sever – ZREWANIN: Proleter – Mladost (NP) (19.30).

Prva vojvo|anska `enska liga – centar – NOVI SAD: NS volej tim 2 - Novi sad (19), FOK – NS tim (19),Varadin 2 – Partizan (12.30).

Prva vojvo|anska `enska liga – sever – BA^KI PETROVAC: Mladost – Merkur (16), TURIJA: Turija – Volejstars (19).

Prva vojvo|anska `enska liga – Srem – SREMSKA MITROVICA: Prvi tempo – Sloga (15), Mitrovica – Srem 2 (14).

Prva vojvo|anska `enska liga – Banat – VR[AC: Banat – MD Zrewanin 2 (13), KIKINDA: Kikinda – Radni~ki (14.30).

Prva vojvo|anska mu{ka liga – centar – NOVI SAD: Dunav volej 2 – Vest (11), SIRIG: Sirig – Kulpin (13).

Prva vojvo|anska mu{ka liga – sever – KIKINDA: Kikinda – Spartak 2 (16.30), BA^KI PETROVAC: Mladost – Merkur (18.30).

Prva vojvo|anska mu{ka liga – jug – VR[AC: Banat – Gorwi grad (15.30), SREMSKA MITROVICA: Srem 2 – Sloven 2 (12.30).

SPORT

dnevnik SVET SKI KUP

Li ge ti ju po sled wi ve le sla lom Ameri~ki skija{ Ted Ligeti trijumfovao je na posledwem veleslalomu ovogodi{weg Svetskog kupa u {vajcarskom Lencerhajdeu.

Ligeti, koji je jo{ ranije obezbedio Kristalni globus u toj disciplini, u Lencerhajdeu je ostvario {estu pobedu ove sezone, a 17. ukupno.

Ted Li ge ti

Drugo mesto, sa 37 stotinki zaostatka, zauzeo je osvaja~ velikog Kristalnog globusa Marsel Hir{er, dok je tre}i bio Francuz Aleksi Pinturo.

Ligeti je bio najboqi posle prve vo`we, ispred Pinturoa i Austrijanca Filipa [erghofera, dok je Hir{er na ~etvrtom mestu imao skoro sekundu zaostatka. Ipak, osvaja~ Svetskog kupa je kao mnogo puta ove sezone bio maestralan u drugoj vo`wi, posle koje ni [erghofer ni Pinturo nisu uspeli da ga nadma{e, sve dok na red nije do{ao Ligeti.

Amerikanac je jo{ pro{le nedeqe obezbedio Kristalni globus u veleslalomu, svoj ~etvrti, po{to je prethodno u toj disciplini bio najboqi 2008, 2010. i 2011. godine. Ligeti je tako kompletirao sjajnu sezonu, najboqu u karijeri, po{to je na Svetskom prvenstvu osvojio tri zlata, u veleslalomu, kombinaciji i superveleslalomu.

Svetski kup u konkurenciji skija{a zavr{ava se danas slalomom u Lencerhajdeu.

[i fri no voj Glo bus Ameri~ka skija{ica Mikaela [ifrin osvojila je mali Kristalni globus u slalomu, trijumfom na posledwoj trci sezone u toj disciplini u {vajcarskom Lencerhajdeu. [ifrinova (18) je do ~etvrte pobede u ovogodi{wem Svetskom kupu, a ujedno u karijeri, do{la u vremenu od 1:55.60 minuta.

25

nedeqa17.mart2013.

VE LI KA NA GRA DA AUSTRA LI JE U FOR MU LI JE DAN

Ki {a re `i ra po ~e tak {am pi o na ta Ki{a je re`irala po~etak 64. {ampionata Formule jedan, pa }e i kvalifakcije i trka biti u istom danu. To se posledwi put desilo 2010. na stazi Suzuka u Japanu. Naime, zbog jake ki{e na stazi Albert park u Melburnu kvalifikacije za Veliku nagradu Australije prekinute su posle odve`enog prvog dela. Prvo je nevreme u Melburnu odlo`ilo po~etak treninga za pola sata, a onda je odr`an samo prvi deo. Lo{i vremenski uslovi uzrokovali su veliki broj incidenata i izletawa, pa je odlu~eno da se drugi deo treninga odlo`i. Ali, po{to se vremenski uslovi nisu bitno popravili pojavio se i drugi problem - mrak, te je direktor tr ke ^ar li Vaj ting na kraju prelomio i odlu~io da se druga dva dela treninga za pol poziciju odvezu istog dana kada i trka. Kako je Vajting izjavio na tu odluku se nije `alio nijedan tim.

- Zamolili smo sudije da se konsultuju zbog te{kih vremenskih prilika, kao i sve lo{ije vidqivosti i oni su odlu~ili

da se kvalifikacije prekinu.

Na tu odluku se niko nije `alio - rekao je Vajting.

Svi timovi su se slo`ili da je odluka stjuarta i direktora

ciji na{ao se i [arl Pik iz Katerhema.

- Po{to sam pre{ao preko bele linije izgubio sam na trenutak kontrolu nad bolidom. Sre-

jer je ovo uli~na trka, nego sama voda na pisti - rekao je Masa.

Sa staze su izletali i Luis Hamilton (Mercedes), Mark Veber (Red Bul), Serhio Perez

startuje posle prvog dela kvalifikacija su ispali Pastor Mladonado (Vilijams), Esteban Gutijerez, @il Bjanki i Maks [ilton iz Marusije, kao i Gido

trke ispravna. Jedan od te`ih incidenata u prvom delu kvali fi ka ci ja imao je Fe li pe Masa koji je dobro o{tetio svoj Ferari, a u sli~noj situa-

}om uspeo sam da nastavim daqe i pored na~ina na koji sam udario u za{titnu ogradu. Moram da ka`em da su nam ve}i problem stvarale te bele linije,

(Meklaren), Esteban Gutijerez (Zauber). Pored Pika, koji nije uspeo da ispuni kvalifikacionu normu, ali }e mu najverovatnije ipak biti dozvoqeno da

van der Garde (Katerhem). Najboqe vreme prvog dela treninga izvezao je Niko Rozberg (Mercedes) od 1:43,380 minuta.

G. M.

U @EN SKOM FI NA LU IGRA JU VO ZNI JAC KI I [A RA PO VA

Ka ro li na ba lo ni ma do po be de Dan ska te ni ser ka Ka ro li na Vo zni jac ki pobedila je An|eliku Kerber iz Nema~ke sa 2:6, 6:4, 7:5 u polufinalu turnira u Indijan Velsu.

Dan ki wa je ta ko pre ki nu la niz od tri poraza protiv Kerberove i ima}e priliku da se bori za prvi trofej najvi{e kategorije posle dve godine, kada je bila najboqa ba{ u Indijan Velsu.

Za titulu }e se Voznijacki boriti sa Marijom [arapovom koja je lako sa 6:4, 6:3 savladala Mariju Kirilenko.

Videli smo veoma zanimqiv i uzbudqiv me~ sa mnogo preokreta, mada nije tako delova-

SP DRU GE DI VI ZI JE (18)

Ho lan di ja pr va, Sr bi ja tre }a Mlada reprezentacija Srbije osvojila je bronzanu medaqu na Svetskom prvenstvu u hokeju na ledu Divizije 2, grupa B, za igra~e uzrasta do 18 godina koje je zavr{eno u Beogradu. Na{a selekcija je u me~u koji je odlu~ivao o prvom mestu pora`ena je od Holandije rezultatom 4:2 (2:1, 2:1, 0:0).Takav ishod doneo je na{im mladim hokeja{ima tre}e mesto, dok su [panci drugi.

Golove za na{ tim postigli su Vladimir \akovi} i Andrej Cvik (iz penala), dok su za Holandiju strelci bili Jordi

1. Ho lan di ja 2. [pa ni ja 3. Sr bi ja 4. Bel gi ja 5. Island 6. Austra li ja

5 5 5 5 5 5

5 4 3 2 1 0

0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0

0 1 2 3 4 5

26:9 15 22:1012 18:8 9 15:14 6 8:20 3 3:31 0

Knoren, Gus Van Nes, Deni Stemfer i Maks Hermens.

Rezultati 5.kola: [panija Belgija 6:2, Island - Australija 5:2, Holandija - Srbija 4:2. Reprezentacija Holandije plasirala se u Diviziju 2, grupa A. Selekcija Australije se seli u ni`i rang. Kina }e kao prvak tre}e divizije zameniti Australiju.

I. G.

Ka ro li na Vo zni jac ki

Del Po tro iz ba cio ner vo znog Ma re ja Argentinski teniser Huan Martin del Potro pobedio je Endija Mareja sa 6:7 (5:7), 6:3, 6:1 u ~etvrtfinalu turnira u Indijan Velsu.

Tokom celog me~a Argentinac nije dozvolio nijedan brejk rivalu, a jedine dve brejk {anse spasao je na po~etku tre}eg seta.

Del Potro je napravio 23 vinera i 27 gre{aka, dok je Mari imao 35 direktnih poena i 49 neiznu|enih gre{aka, na osnovu ~ega mo`emo da zakqu~imo da je Delpo slavio na neo~ekivan na~in – strpqivom igrom bez ijednog pada.

lo na po~etku. Kerber je iza{la motivisano i raspolo`eno na teren, poga|ala je iz svih pozicija. ^inilo se da }e Nemica brzo do}i do pobede kada je na startu drugog seta povela sa 2:0. Me|utim, tada je Vo zni jac ki po ~e la da igra agresivnije, ~e{}e da izlazi na mre`u i da mewa ritam.

M|utim, ono {to je donelo preokret jesu baloni koje je Dankiwa slala suparnici, a na koje Kerber nije imala pravi odgovor.

TIP SA RE VI] U KRI ZI

Mi ka e la [i frin

Drugo mesto zauzela je Bernadet [ild iz Austrije, sa dve desetinke zaostatka, dok je tre}a bila Slovenka Maze, koja je jedina mogla i da izazove [ifrinovu. [ifrinova je osvajawem Kristalnog globusa u slalomu postigla najve}i uspeh u karijeri, uz trijumf u istoj disciplini na ovogodi{wem Svetskom prvenstvu u [ladmingu. Mlada Amerikanka je tako potvrdila da je najboqa slaloma{ica u ovom trenutku, a slede}e godine treba o~ekivati veliku borbu we i Austrijanke Marliz [ild, koja je zbog povrede propustila ve}i deo ove sezone.

Posle prve vo`we u vo|stvu se nalazila Maze, sa 58 stotinki prednosti u odnosu na Austrijanku Katrin Cetel, dok je tre}a bila [ildova. [ifrinova je tada imala ~etvrto vreme, sa vi{e od sekunde zaostatka u odnosu na Slovenku, ali je u drugoj vo`wi bila maestralna i nijedna od tri najboqe iz prve runde nije uspela da joj pripreti.

Jan ko iz gu bio sa mo po u zda we Janko Tipsarevi} ove sezone ne igra na nivou iz prethodne dve, iako je odli~no po~eo sezonu – titulom u ^enaju i osminom finala u Melburnu. Me|utim, od tada Janko nema nijednu pobedu – izgubio je u svo jim pr vim me ~e vi ma

Janko Tipsarevi}

Monpeqeu, Marseju, Dubaiju i Indijan Velsu.

- Ne}u da vas la`em, malo mi nedostaje samopouzdawa. ^etiri poraza u nizu, to mi se nije desilo dugo- ka`e Tipsarevi}. - Povredio sam se na Australijan openu, do Monpeqea je bol pre-

stao, ali napravio sam gre{ko igraju}i jer nisam bio zaista spreman. Nisam imao dovoqno treninga, dovoqno kondicije, a nekada ni u `rebu nisam imao sre}e – Qodra, Davidenko... Izgubi{ te me~eve i posle izgubi{ samopouzdawe. Sa druge strane, zaista sam sre}an jer kona~no nemam bolove, kondicioni trener je zadovoqan mnome. Trenira}u vredno za Majami, volim Majami.

Ove sezone ATP insistira na stro`oj primeni pravila o maksimalnoj pauzi od 25 sekundi izme|u poena.

- Generalno, to mi se ne dopada – zala`em se da sudije imaju vi{e slobode da dele upozorewa kada neki igra~ stvarno pretera. Ali ~esto se de{ava da ne zavisi sve od tenisera. Tako|e, ima i nekih neverovatno dugih ’relija’, \okovi} i Nadal verovatno znaju o ~emu pri~am. ^ak mislim da je Rafa rekao da to nije dobro za tenis jer bi se smawio kvalitet ako bi se rigorozno primewivalo to pravilo ka`e Tipsarevi}.

ZLA TO RU SI MA I KA NA \A NI NU: Ka na |a nin Pa trik ^en osvo jio je zlat nu me da qu u umet ni~ kom kli za wu u kon ku ren ci ji mu {a ka ra ca na Svet skom pr ven stvu ko je se odr `a va u ka nad skom gra du Lon do nu. Dru go me sto osvo jio je Ka zah sta nac De nis Te na,a bron za nu me da qu osvo jio je [pa nac Ha vi jer Fer nan dez. U kon ku ren ci ji pa ro va, Ru si Ta tja na Vo lo so zar i Mak sim Tran kov bi li su ube dqi vi i u krat kom i u slo bod nom pro gra mu i sa 20 bo do va pred no sti po be di li dru go pla si ra ni ne ma~ ki par Alo nu Sal ~en ko i Ro bi na Sol ko vi ja, ina ~e ~e tvo ro stru ke svet ske pr va ke. Tre }i su bi li do ma }i kli za ~i Me gan Du ha mel i Erik Red ford, sa jed nim bo dom za o stat ka za ne ma~ kim pa rom.

G. M.

26

sport

nedeqa17.mart2013.

dnevnik

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Karamele kobne po gra|ane LIGA [AMPIONA

Grbi} hara i sa 39 godina Le gen da srp ske i svetske odbojke Nikola Grbi} i sa 39 godi na igra na naj vi {em evropskom nivou. Sa wim na ~elu italijanski Kuneo pobedio je Ke|er`in iz Poqske sa 3:2 u setovima (24:26, 25:20, 25:20, 23:25, 15:10) i plasirao se u finale Lige {ampiona.

Grbi} je osvojio ~etiri poena, od li~ no je raz i gra vao

Everton ume sa Man~ester sitijem, a Dejvid Mojes je ponovo nadmudrio Roberta Man}inija.Sjajnim golovima Liona Osmana u 32. i Nikice Jelavi}a u 90. minutu Everton je pobedio Man~ester siti 2:0 i definitivno ga udaqio od posledwe nade da bi nekako mogao da stigne i prestigne Man~ester junajted.

boqe da prihvate realnost. Everton je pravi streptomicin za Man~ester siti. U posledwih osam utakmica, ra~unaju}i ovu, Siti je dobio samo jednu (septembra 2011. godine), a Evertonu je ovo ~etvrta uzastopna doma}inska pobeda nad gra|anima. Ova dva tima su se sastala ta~no na ovaj dan pre 101 godinu, a tada je Siti dobio 4:0. Ali, gra|ani }e morati

bert je, ispostavi}e se, bio centralna figura me~a. Siti je zaknut za penal u 86. minutu. Tevez je {utirao ka golu Evertona, lopta je pogodila u ruku Felainija, koji je bar metar-dva bio unutar {esnaesterca, ali je Probert izvukao slobodan udarac na ivicu {esnaesterca. Probao je Aleksandar Kolarov ali pravo u `ivi zid.

Liverpul je pora`en na gosto-

@igi}ev gol

ostatak ekipe i danas od 14.30 sati bori}e se za svoju tre}u titulu prvaka Evrope. Kuneo }e se za tro fej bo ri ti sa Lokomotivom iz Novosibirska, koja je pobedila Zenit sa 3:2 (19:25, 25:20, 22:25, 25:16, 15:12).

Bi}e to peti put u istoriji da se za titulu bore italijanski i ruski klub, a trenutni skor je 2:2.

Srpski fudbaler Nikola @igi} postigao je pobedonosni gol za Birmingem na gostovawu Midlzbrou – 1:0. Igrao se 81. minut, Ferguson je centrirao po zemqi, a @igi} je ugurao loptu u mre`u.

To je osmi gol srpskog centarfora ove sezone, a wegov klub zabele`io je 13. liga{ku pobedu i sve je daqe od zone ispadawa (deli deseto mesto sa Lidsom, 52 boda).

DR@AVNO PRVENSTVO U SMEDEREVU

Tri medaqe za Novosa|ane ^lanovi Streqa~ke dru`ine Novi Sad 1790 osvojili su tri medaqe prvog dana dr`avnog prvenstva u ga|awu vazdu{nim oru`jem koje se odr`ava u Smederevu. Juniorka Duwa Ivezi} vazdu{nom pu{kom „upucala” je zlatnu medaqu sa 203,3 kruga, a isto odli~je ekipno je uzela i sa koleginicama Violeteom Teodorom Trifunov i Jovanom Mila{inovi} sa 1.230,5 krugova. Ive-

Srebro pojedina~no pu{kom kod juniorki je pripalo Tihi Todorovi} (M. Man~i} Lukawac, Pirot) sa 200,9 krugova, a bronza Marti Bire{ (Jedinstvo, Stara Pazova) sa 180,1.

Ekipno srebro je uzeo Partizan (Beograd) sa 1.211,7 krugova, a bronzu Jedinstvo sa 1.206,3. Kod juniora pu{kom je slavio Andrija Milovanovi} (Ni{ 1881) sa 202,4 kruga ispred Igora Bu~i}a (Partizan) sa 200,8 i Milo{a Tasi}a (Vrawe) sa 179,8.

Petrovi} re{eta

Lion Osman po sti `e vo de }i gol za Ever ton

Man}ini qut Trener Man~ester sitija Roberto Man}ini izbegao obra}awe novinarima posle poraza od Evertona, pa je pred medije poslao svog pomo}nika Dejvida Plata.

- Man}ini je ba{ qut, mo`ete da zamislite koliko. Sad analizira me~, `eli da ohladi glavu kako ga ne bi ko{tale neke re~i koje bi mogao da izgovori. Qut je zbog svega, a najvi{e zbog nesviranog penala - rekao je Plat. [ampionska kruna ostaje u Man~esteru, ali se iz plavog dela seli u crveni deo grada. Mo`da nije sportski ovo napisati i sigurno se ne}e dopasti navija~ima Man~ester sitija, ali je i za wih

da pri~ekaju na svoju 1800. liga{ku pobedu. Doma}in je, mogu}e, bio o{te}en i pri rezultatu 0:0, kada je poni{ten gol Kevina Miraqasa zbog, kako su procenile sudije, ofsajda.Sudija Li Pro-

vawu Sautemptonu 1:3, a rezultat je jo{ i dobar za crvene kad se uzme u obzir {ta je sve doma}in proma{io. Bar u prvom delu, Sautempton je mogao da nanese katastrofu Liverpulu. Igrale su crne ma~ke kao u transu.

Re zul ta ti 30. ko la: Everton Man~ester siti 2:0 (1:0) (Osman 32’, Jelavi} 90+2’), Aston Vila KPR 3:2 (1:1) (Agbonlahor 45’, Vajman 59’, Benteke 81’ - Xenas 23’, Tauzend 73’), Sautempton - Liverpul 3:1 (2:1) ([najderlin 6’, Lambert 33’, Rodrigez 80’ - Kutiwo 45’), Stouk - VBA 0:0, Svonsi - Arsenal 0:2 (0:0) (Monreal 74’, @erviwo 90’). Man~ester junajted - Reding 1:0 (1:0) (Runi 21’).

Radosav Petrovi} igra odli~no u posledwe vreme i name}e se kao prvo re{ewe „orlova” na poziciji zadweg veznog. Jo{ jednu vrlo dobru partiju u turskom {ampionatu krunisao je golom u pobedi Gen~lerbirligija protiv Karbukspora (2:1). Petrovi} je bio strelac prvog pogotka u devetom minutu.

U svom stilu sa~ekao je odbijenu loptu na dvadesetak metara od gola, namestio se i vrlo preciznim i odmerenim udarcem pogodio daqi ugao protivni~kog gola.

Bio je to wegov tre}i pogodak u Superligi.

NBA LIGA

Lejkerski juna~ki Du wa Ive zi}

zi}eva je i posle osnovnog dela bi la naj u be dqi vi ja sa 416,2 kruga, a onda je najboqe ga|ala i u finalu i zaslu`eno stigla do titule. U finalu je ga|ala i wena klupska drugarica Violeta Teodora Trifunov, koja je u finale u{la kao {esta sa 407,9, a onda je sa 137,7 krugova u finalu zavr{ila na petom mestu. Tre}oj ~lanici pobedni~kog tima Jovani Mila{inovi} za dlaku je izmaklo finale i sa 406,4 kruga je bila deveta. Tre}e odli~je za SD Novi Sad 1790 uzeli su juniori vazdu{nom pu{kom ekipno i to srebrno sa 1.812,9 krugova (Luka Lekovi} 605,0, Jovan ^i~evski 604,1, Nenad ]iprovac 603,8). Pojedina~no je momcima malo nedostajalo do finala koje je vredelo 605,1 krug.

Ekipno zlato su uzele Ni{lije sa 1.823,0 kruga, dok je bronza pripala ~lanovima SD Pan~evo 1813 sa 1.796,2.

Titule vazdu{nim pi{toqem uzeli su Aleksandar @ivanovi} (Kolubara) sa 191,7 i Marija Bubalo (Pan~evo) sa 194,2 kruga. Srebro kod juniora je pripalo Sini{i Kojovi}u (Crvena zvezda) sa 190, a bronza Du{anu Latinovi}u i (Kikinda) sa 178,6 krugova, a kod devojaka Jeleni Tomi} (Kikinda) sa 189,8 i Ani Alentijev (Smederevo) sa 168,2. Ekipno je kod juniora prva bila Kikinda sa 1.641 ispred Kolubare sa 1.590 ispred „Alekse Dejovi}a” (U`ice) sa 1.583, a kod juniorki je slavila Jagodina sa 1.074 ispred „A. Dejovi}a” sa 1.069 i Kikinde sa 1.048 krugova.

G. M.

Kobi Brajant zbog povrede ~lanka je igrao samo 12 minuta i nije postigao nijedan poen. To nije smetalo Los An|eles Lejkersima da jednoj od najboqih odbrana u ligi ubace 99 poena i zabele`e pobedu, kojom su se u~vrstili na osmoj poziciji tabele Zapada.

Dvajt Hauard podsetio je na svoje slavne dane u dresu Orlanda, pot-

puno nadigrav{i Roja Hiberta, a sjajni su bili i Stiv Blejk, Meta Vorld Pis, Entoan Xejmison i, naravno, Stiv Ne{.

Majami je u Milvokiju nakratko ostao bez Dvejna Vejda (sumwalo se u potres mozga), ali se popularni „Fle{„ vratio na teren u drugoj ~etvrtini i pomogao Lebronu Xejmsu i Krisu Bo{u da odvedu Hit do 21. uzastopne pobede -

SUPERMU[KA LIGA

Ubedqivi Zrewaninci

Duel Ha ur da i Hi ber ta

107:94. Du`e nizove u istoriji NBA lige imali su samo Lejkersi (33) u sezoni 1971/72 i Hjuston Rokits (22) u sezoni 2007/08. [ansu da dostigne seriju Hjustona, u vreme kada je tamo igrao Trejsi Mekgrejdi, Majami }e imati u nedequ protiv Toronta. A, naredne ve~eri, sledi jo{ te`i ispit - gostovawe u Bostonu!Svoj niz pobeda bri`qivo odr`ava i Denver. Protiv Memfisa kod ku}e slavio je 11. put zaredom, iako su grizliji uspeli da uvedu me~ u ritam koji vi{e odgovara wima 87:80.Nagitsi su sada tik iza Los An|eles Klipersa i ako ovako nastave ima}e prednost doma}eg terena u prvom kolu plej-ofa.

RE ZUL TA TI: Toronto - [arlot 92:78, Va{ington - Wu Orleans 96:87, Indijana - LA Lejkers 93:99, Atlanta - Finiks 107:94, Hjuston - Minesota 108:100, Oklahoma Siti - Orlando 117:104, Milvoki - Majami 94:107, Dalas - Klivlend 96:86, Denver - Memfis 87:80, Golden Stejt - ^ikago 95:113.

Kikinda Bus kompjuters - Banat 1:4 KI K IN D A: Hala SC „Je ze ro”, gle da laca 100, sudija: Zoran Pa ni} (Ki kin da). Rezultati: Kati} - Petkov 0:3 (-2, -6, -2), Pete - Majstorovi} 3:1 (5, -2, 3, 3), Anu{i} Gordi} 0:3 (-3, -3, -2), Kati} Maj sto ro vi} 0:3 (-4, -6, -9),

Anu{i} - Petkov 2:3 (-2, 4, 2, 2, -6).

Banatski derbi izme|u Kikin|ana i Zrewaninaca zavr{en je ubedqivom pobedom gostuju}ih stonotenisera. Najboqi igra~ u gostuju}oj ekipi bio je Marko Petkov, koji je zabele`io dve pobede.

M. S.

Nova suspenzija ruskim pliva~icama Ruska pliva~ica Natalija Lovcova suspendovana je na dve i po godine zbog dopinga, saop{tila je Ruska antidoping agencija (RUSADA).

Lovcova je bila ~lanica ruske {tafete slobodnim stilom na pro{logodi{wim Olimpij-

skim igrama u Londonu. Ovo je druga suspenzija za ruske pliva~ice izre~ena ove nedeqe, po{to je prethodno evropska {ampionka u malim bazenima iz 2009. Ksenija Moskvina zbog dopinga ka`wena sa {est godina zabrane takmi~ewa.

Pujol operisan Defanzivac Barselone Karles Pujol pauzira}e najamawe mesec dana po{to je u petak podvrgunt artroskopiji desnog kolena, saop{tili su ~elnici katalonskog kluba. Kapiten Barselone nedeqama unazad imao je tegobe u kolenu zbog ~ega nije mogao da igra na svom uobi~ajenom nivou.

Zbog ove povrede Pujol nije bio starter u revan{ me~u osmine finala Lige {ampiona protiv Milana, koji je Barselona ubedqivo dobila sa 4:0 i plasirala se u ~etvrtfinale. Selektor {panske reprezentacije Visente Del Boske ga iz istih razloga nije uvrstio u tim za predstoje}e utakmice kvalifikacija za prvenstvo sveta protiv Finske i Francuske 22. i 26. marta.

Pored Pujola na listi povre|enih nalazi se i vezni fudbaler [avi Ernandes. Fudbaleri Barselone odradili su trening u subotu, pred dana{wi me~ protiv Rajo Vaqekana. Barsa je trenutno prva na tabeli {panske Primere sa 13 bodova vi{e od drugoplasiranog Reala iz Madrida.

SPORT

dnevnik JE LEN SU PER LI GA – 19. KO LO Da nas NI[: Radniki – Crvena zvezda IVAWICA: Javor – BSK NOVI PAZAR: Novi Pazar – Smederevo KRAGUJEVAC: Radni~ki 1923 – Hajduk BEOGRAD: Partizan – OFK Beograd Uto rak NOVI SAD: Vojvodina – Dowi Srem Subota - 23.mart U@ICE: Sloboda Point – Jagodina Sreda - 10. april BEOGRAD: Rad – Spartak ZV 1. Partizan 18 15 1 2. Crvena zvezda 18 12 2 3. Vojvodina 18 9 8 4. Jagodina 18 10 2 5. Rad 18 7 7 6. Sloboda Point 18 7 7 7. Javor 18 8 3 8. Spartak ZV 18 6 6 9. OFK Beograd 18 6 4 10. Radni~ki (N) 18 5 6 11. Hajduk 18 5 4 12. Novi Pazar 18 4 7 13. Dowi Srem 18 4 5 14. BSK Bor~a 18 4 3 15. Radni~ki 1923 18 2 7 16. Smederevo 18 1 6

(17) (14.30) (15.30) 52:12 46 37:24 38 20:12 35 20:15 32 21:14 28 22:22 28 28:17 27 25:21 24 20:22 22 16:27 21 20:21 19 18:23 19 13:22 17 17:42 15 13:25 13 8:31 9

U slede}em kolu (30/31. marta) sastaju se - KULA: Hajduk - Partizan, JAGODINA: Jagodina - Vojvodina, NOVI SAD: Dowi Srem - Javor, SUBOTICA: Spartak ZV - Novi Pazar, BEOGRAD: OFK Beograd - Sloboda Point, BEOGRAD: Crvena zvezda - Radni~ki 1923, SMEDEREVO: Smederevo - Radni~ki (N), BOR^A: BSK Bor~a - Rad.

HAJ DUK IGRA U KRA GU JEV CU

Ne ma la kih go sto va wa Fudbaleri Hajduka u 19. kolu prvenstva u Jelen super ligi gostuju u Kragujevcu gde se sastaju sa Radni~kim. Nakon sjajnog izdawa i ubedqive pobede u susretu sa OFK Beogradom logi~nim se name}e pitawe: mogu li Kuqani nastaviti trend odli~nih igara i na „^ika Da~i“?

- Igramo dobro ve} du`i vremenski period, jer smo i u pripremama imali seriju dobrih utakmica, {to smo nastavili i u prvenstvu. Naravno, ni{ta se unapred ne mo`e obe}ati, ali je izvesno da smo spremni, da igramo dobro i da }emo do kraja prvenstva sigurno igrati dobro. [to se utakmice u Kragujev-

ubedqiva pobeda protiv Jagodine i onda na gostovawu u Ni{u poraz.

- To je samo dokaz da nema lakih gostovawa. Ekipe protiv kojih igramo na strani su jako motivisane, sa nama se bore za opstanak.

Ni{ je jedna iskusna ekipa, {to se videlo i u wihovom susretu u Kragujevcu. Mi smo protiv Radni~kog iz Ni{a odigrali kako treba, ali smo bili bezopasni po gol i zbog toga nismo imali dobar rezultat.

Ne{to sli~no o~ekujem i u Kragujevcu. Motivisanog protivnika a zavisi od terena kakva }e utakmica biti, ali se nadam da }emo imati vi{e snage da se izborimo za povoqan rezultat – ka`e Milanovi}.

Opre zno s ro man ti ~a ri ma Fudbaleri Partizana do~ekuju OFK Beograd. Pobedniku starog beogradskog derbija tri boda donela bi mir za vreme pauze zbog reprezentativnih obaveza.

Dva tima u razli~itom raspolo`ewu do~ekuju ovaj duel. Partizan, osokoqen pobedama na po~etku prole}nog {ampionata `eli da sa~uva, ako ne i da pove}a prednost nad Crvenom zvezdom, dok romanti~ari tra`e igru koju nemaju u nastavku polusezone. Trener crno – belih Vladimir Vermezovi} nada se novoj pobedi svog tima, uz napomenu da bi gosti mogli da bqesnu upravo u Humskoj, zbog ~ega poziva na oprez. Tako|e, {ef struke vaqka podse}a na sjajne partije OFK Beograda protiv Crvene zvezde.

- U utakmicu ulazimo maksimalno jer ne `elimo nikakvo iznena|ewe. Romanti~ari tra`e svoju igru ovog prole}a i mi ne `elimo da budemo ti koji bi ih vratili na pobedni~ki kolosek – ka`e trener crno – belih.

Vermezovi} po{tuje protivnika.

- OFK Beograd je dobra ekipa, koja u svakom trenutku mo`e da bqesne. Poznato je da ih posebnu motivi{u dueli sa nama i Crvenom zvezdom. U pripremnom periodu sjajno su igrali i ne bih voleo da to ponove protiv nas. Cenim wihovu prekid igru, tu }emo morati posebnu

Ne ma wa Ko ji} (9) se sve bo qe sna la zi u dre su Par ti za na

pa`wu da obratimo. Na golu imaju sjajnog Milana Luka~a.

Crno – bele, ka`e Vermezovi}, ne}e uspavati bodovna prednost nad Crvenom zvezdom.

Kada je u pitawu igra~ki kadar Kuqani imaju problema. Igra~i koji su povre|eni u susretu sa OFK Beogradom, a to su Adamovi} i Pekari}, presko~i}e susret u Kragujevcu. Zbog kartona mora da pauzira i mladi reprezentativac Lali}.

- Priliku }e dobiti Vukovi} i Crnoglavac. Verujem u wih, dobro su radili u pripremama, prijateqske utakmice su sasvim korektno odradili, a Vukovi} je ve} uspe{no nastupio protiv OFK Beograda- – rekao je {ef stru~nog {taba Hajduka Milan Milanovi}.

Najverovatniji sastav: Bra}, Cvetkovi}, M. Veselinovi}, Vukovi}, Crnoglavac, ]ulum, Obrovac, Sekuli}, L. Veselinovi}, Rusmir i Ki{. \. Bo ja ni}

CR NA GO RA

Re mi u der bi ju U utakmicama 21. kola crnogorske fudbalske lige postignuti su slede}i rezultati: Mladost - Lov}en 0:0, Budu}nost - Mornar 4:0, ^elik - Jedinstvo 2:0, Mogren - Grrbaq 0:0, Petrovac - Sutjeska 1:1, Rudar - Sutjeska 1:1.

od 15 finala koje imamo ovog prole}a i ukoliko `elimo trofej moramo na svakom me~u da budemo pravi – zakqu~io je trener Partizana. I. La za re vi}

Sa mi se bi naj ve }i ri val Posle pobede nad Novim Pazarom, situacija u Crvenoj zvezdi se delimo~no stabilizovala. I pored sigurnog trijumfa uz tri postignuta gola crveno-beli nisu blistali. Ve} danas (13), na ^airu }e imati priliku da i igru podignu na vi{i nivo.

- Pred nama je utakmica sa Radni~ki koji smo ove sezone dva puta te{ko savladali, golovima u posledwim trenucima. Silno smo motivisani, a na ovo gostovawe idemo u punom sastavu. Me~ nam dolazi u pravo vreme, pred reprezentativnu pauzu koja nam potpuno odgovara. U prvom delu sezone smo na tim susretima, pred pauzu lo{e igrali i u ne ba{ najboqem raspolo`ewu provdili po dve nedeqe.

Mislim da smo sada pametniji i iskusniji, ne smemo da dozvolimo da sami sebi budemo najve}i rivalsmatra trener Beogra|ana, Aleksandar Jankovi}.

Ni ko la Pet ko vi}

Vremenski uslovi nisu sjajni pa lo{ teren mo`e da se odrazi na kvalitet igre.

- Kako nama tako i wima. Uslovi su isti za sve. Imamo jasne ci-

Mi li o ne ri ~u va ju dru go me sto Bo jan Bra}

- Lak{e bi nam bilo da je ona mawa jer bismo tako bili motivisaniji. Ovako je te{ko odr`ati fokus kad zna{ da si ubedqivo prvi. Ovo je samo jedno

ZVE ZDA KOM PLET NA NA ^A I RU

NE MA^ KA BUN DES LI GA

cu ti~e ona je bila odlo`ena jedan dan zbog snega, ali nisam pametan kako trenirati u ovim uslovima, na kakvom terenu }emo igrati, tako da ne mogu da predvidim {ta }e se na terenu de{avati – ka`e {ef stru~nog {taba Hajduka Milan Milanovi}.

Koliko Kuqanima ide u prilog ~iwenica da je Radni~ki prethodnu utakmicu na svom terenu izgubio, te da se nalazi u nezavidnoj situaciji ?

- Po ko zna koji put ka`em da nas druge ekipe ne interesuju, mi gledamo samo nas i to kako mi igramo.

Ako mi budemo igrali dobro ime protivnika nije va`no – isti~e Milanovi}.

Navija~i Hajduka ne bi `eleli da se ponovi ono {to se ve} desilo:

27

PAR TI ZAN DO ^E KU JE OFK BE O GRAD (13) (14.30) (14.30) (14.30) (18)

2 4 1 6 4 4 7 6 8 7 9 7 9 11 9 11

nedeqa17.mart2013.

Pitawe {ampiona Nema~ke odavno je re{eno. Bajern jo{ nije teoretski obezbedio 23. titulu, ali taj posao za izabranike Jupa Hejnkesa predstavqa}e formalnost do kraja prvenstva.Daleko vi{e uzbu|ewa bi}e u borbi za mesta koja vode u Ligu {ampiona. Rezultati 26. kola Bundeslige doneli su nova tumbawa na vrhu tabele.

Borusija iz Dortmunda uspela je da pobedi Frajburg pred svojim navija~ima 5:1. Iako rezultat govori da su milioneri lako odradili posao, navija~ima na Vestfalenu nije bilo nimalo lako u prvom poluvremenu.Gosti su poveli u 28. minutu preko Xonatana [mida.Taj rezultat bio je aktuelan do pred sam odlayak na odmor, kada su usledili uraganski napadi Borusije i veliki preokret. Ne samo da je doma}in preko Roberta Levandovskog i Nurija Sahina poveo, ve} je stekao kapitalnu prednost pred drugih 45. minuta.Poqak je bio strelac dva gola, a Tur~in jednog, i to u razmaku od samo pet minuta, do 41. do 45. Sanih se do kraja utakmice jo{ jednom upisao u strelce, ~ime je zape~atio sudbinu Frajburga u Dortmundu i udaqio ga od ~etvrtog mesta. Leonardo

Bitenkur se petim golom za milionere pobrinuo da se gosti ku}i vrate osramo}eni.

Samo je jo{ Nirnberg bio siguran u ovom kolu. [alke je na Grunding stadionu ostao bez va`nih bodova u borbi za vrh i evidentno je da su rudari ozbiqno uzdrmani posle eliminacije iz osmine finala Lige {ampiona od Galatasaraja.Nirnberg je pobedio [alke 3:0, golovima Markusa Fojlnera, Aleksandra Esvajna i Mike Franca. Ve} danas Ajntraht }e imati priliku da trijumfom u Frankfurtu izbije na ~etvrtu poziciju.

Tu {ansu ju~e nisu iskoristili Frajburg, HSV i Majnc.

Rezultati 26.kola:Borusija Dortmund - Frajburg 5:1 (3:1) (Levandovski 41, 45+1, Sahin 44, 72, Bitenkur 78 - [mid 28), Verder Grojter Firt 1:2 (0:0) (Hunt 47p Firstner 56, Pecos 62), Nirnberg - [alke 3:0 (1:0) (Fojlner 31, Esvajn 69, Franc 87), Hofenhajm - Majnc 0:0, Hamburger - Augzburg 0:1 (0:1) (Kalsen Braker 8), Volfzburg - Fortuna 1:1 (0:1)(Oli} 51 - Boli 37).Danas igraju: Ajntraht - [tutgart (15.30) i Borusija Menhengladbah - Hanover (17.30).

qeve, `elimo trijumf, nova tri boda, uz dopadqivu partiju- ka`e Jankovi}.

Na prijateqskom me~u sa Jedinstvom (Ub), sa tri pogotka ozbiq-

no se nametnuo novajlija Alibiola Dauda.

- Jo{ uvek nije spreman za svih 90. minuta. Radi, iz dana u dan postaje sve boqi. O~ekujem da tek posle pauze poka`e sve {to zna. Sa wim imamo vi{e napada~kih opcija - konstatovao je Jankovi}.

Povratnik na Marakanu, Nikola Petkovi} u {toperskom tandem sa Panti}em funkcioni{e sve boqe, pa veruje da }e mre`a u Ni{u ostati netaknuta.

- Posle pobede nad Novim Pazarom, za nas je ovo veoma bitan me~.

U prethodnom periodu nismo bili na najvi{em nivou, trudi}emo se da ispravimo neke gre{ke i korigujemo pojedine segmente igre.

O~ekuje nas pun ^air,fudbalska atmosfera, a to predstavqa uvek motiv vi{e za lepu predstavu- zakqu~io je Petkovi}.

Z. R.

Sport

Ka ro li na i Ma ri ja u fi na lu u fi na lu trur ni ra u in di jan Vel su u kon ku ren ci ji te ni ser ki igra} e Ka ro li na Vo zni jac ki i Ma ri ja [a ra po va. Kro li na je u po lu fi na lu po be di la je an |e li ku Ker ber iz ne ma~ ke, dok je [a ra po va bi la bo qa od Ma ri je Ki ri len ko. fi nal e se igra da nas od 20 sa ti (Sport klub), a po tom sle di mu {ko fi na le.

Str. 26.

MI HAJ LO VI] SA PRO VE RE NIM SNA GA MA PRO TIV HR VAT SKE I [KOT SKE

Utakmica na Maksimiru vre di sa mo tri bo da Orlovi nastavqaju kva li fi ka ci je za plasman na Svetsko fudbalsko prvenstvo 2014. godine u Berazilu duelima protiv Hrvatske u Zagrebu (22.mart u 18) i [kotske u Novom Sadu (26.mart u 20.30), a selektor Sini{a Mihajlovi} je iz u zet no po se }e noj pres konferenciji u hotelu “Hajat” saop{tio je spisak igra~a na koje ra~una. Debitanata i iznena|ewa nema.

Po{to na Maksimiru zbog kartona nemaju pravo nastupa Bi{evac i Tomovi} defanziva je po ja ~a na Raj ko vi }em, zbog povrede izostaje Dejan Stankovi}, a ukoliko ne bude potpuno spreman Marko [}epovi} naknadno }e biti upu}en poziv jo{ jednom napada~u.

- Nema ni Lazara Markovi}a koji je veoma bitan za na{u igru, a posebno }e nam nedostajati protiv Hravata. Jednostavno, kontrolisao bi po desnoj strani Srnu, ne bi imao toliko prostora u ofanzivi, a zbog brzine zadavo bi problem ne{to sporijim defnzivcima rivala. Ali, koga nema bez we-

Gol ma ni @eq ko Br ki} Vla di mir Stoj ko vi} Bra ni mir Alek si}

(Udi ne ze) (Par ti zan) (Spar tak Zla ti bor vo da).

Od bra na Bra ni slav Iva no vi} Ne ven Su bo ti} Ma ti ja Na sta si} Alek san dar Ko la rov An to nio Ru ka vi na Mi lan Bi {e vac Ne nad To mo vi} Slo bo dan Raj ko vi} Du {an Ba sta

(^el si) (Bo ru si ja, Dort mund) (Man ~e ster si ti) (Man ~e ster si ti) (Va qa do lid) (Lion) (Fi o ren ti na) (Ham bur ger) (Udi ne ze)

Sre di na te re na Alek san dar Ig wov ski Ivan Ra do va no vi} Qu bo mir Fej sa Ra do sav Pe tro vi} Zdrav ko Ku zma no vi} Lu ka Mi li vo je vi} Ne nad Kr sti ~i} Alen Ste va no vi} Zo ran To {i} Du {an Ta di}

(Ver der) (Ata lan ta) (Olim pi ja kos) (Gen ~ler bir li gi) (In ter) (Cr ve na zve zda) (Samp do ri ja) (To ri no) (CSKA Mo skva) (Tven te)

Na pa da ~i Fi lip \u ri ~i} Fi lip \or |e vi} Ni ko la \ur |i} Mar ko [}e po vi}

Si ni {a Mi haj lo vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re

No vi na ri se lek to ri Pres konferenciju selektor Mihajlovi} je zavr{io u {aqivom tonu uz molbu i predlog predstavnicima “sedme sile”.

- Dan pre utakmice dostavite va{ tim, za koji vi smatrate da bi trebalo da suprotstavim Hrvatskoj. Posle utakmice svi sve znamo, ali ja ho}u da vas ~ujem pre. Mo`da mi pomognete da re{im neku dilemu. Posle }emo videti ko je pogodio, ~astim ve~erom. Naravno, analizira}emo sve predloge, a spreman sam da ~ujem I konkretne kadrovske sugestije za kasnije- istakao je Mihajlovi}.

Ako mo `e Ven tu ra…

Oglasili su se terneri ve~itih rivala, Vermezovi} i Jankovi}, tvrde da nemaju nikakvu komunikaciju sa selektorom.

- Kada sam ne{to hteo da saznam, zvao sam ih. Nekoliko puta, obojicu. Rekao sam da me okrenu ako imaju neki problem s reprezentativcima, oko treninga ili pona{awa. Ako to mo`e da uradi jedan Ventura, moj prijateq iz Torina, povodom Alena Stevanovi}a, signalizira mi kada radi dobro a kada ne, onda nema razloga da to ne u~ine i druge kolege. ^ista mi je savest, saradwa ne mo`e da bude jednosmerna. Sigurno nemaju nikakve problem kad me ne zovu- konstatovao je Mihajlovi}.

ga se mora i mo`e- prokomentarisao je Mihajlovi}.

Ten zi ja ra ste iz da na u dan…

- Mirni smo, a atmosferu vi{e kreiraju mediji, pa ne}u dozvoliti momcima da ~itaju novine. Derbi je to, zna~ajna utakmica, ali bila je i ona protiv Belgije bitna. Ovaj susret vredi samo tri boda , i pripreme }e biti normalne, uobi ~a je ne kao pred sva ki me~. [to bi reko moj veliki u~iteq Vujadin Bo{kov treba nam hladna glava i vrelo srceuzvratio je selektor.

O~igledno, veliki fajter i nepopravqivi optimista Sini{a Mihajlovi} `eli da skine sve vanfudbalske elemente sa ple}a svojih izabranika.

- Ne}emo se opteretiti burnom isto ri jom dva na ro da.

Fudbal je zabava. Idemo da igramo fudbal najboqe {to mo`emo, da se zabavaqamo i odrastemo.

Sledi dodatno poja{wewe.

- Dok sam bio u Zvezdi i Vojvodini znalo se da sam dobar igra~. Ali sam gledao inostrane popularne asove, divio se, mislio da su ~udo. A, onda ih sretnem na terenu, izmerimo se, vidim da nemaju ~etiri noge i dve glave. Momcima treba da

shvate koliko vrede. Treba nam jedna velika pobeda za sazrevawe. Promakla nam je ona protiv Belgije, evo nove {anse.

Voleo bih da stalno imamo na program tako vru}e duele, br`e bi do{ao do izra`aja potencijal kojim raspola`emonapomenuo je Mihajlovi}.

Sve analile ukazuju da je hrvatski tim kvalitetniji, da mu pripada uloga favorite.

Stan ko vi} kao na vi ja~ Na spisku nema Dejana Stankovi}a, iako je wegov povratak u nacionalni tim bio najvqen.

- Bilo bi nam dragoceno wegovo iskustvo i mirno}a, saveti na samom terenu. Ali, povredio je mi{i} protiv Bolowe, nije spreman, a prethodno je imao pauzu od osam meseci. Bi}e na okupqawu, bodriti nas u Zagrebu- objasnio je selektor.

(He ren ven) (Nant) (Groj ter firt) (Par ti zan) - U ovom trenutku su boqi, jer su iskusniji, uigraniji, skoro svi wihovi igra~i su standardni u svojim klubovima i imaju psiholo{ku prednost, jer ~ak i da izgube, ima}e tri boda vi{e od nas. Imaju velike {anse za pobedu, ali to ne zna~i da }e i uspeti. Verujem u moje momke, wihov kvalitet. Mi znamo {ta mo`emo i da ukoliko igramo dobro, mo`emo da pobedimo bilo koga, ali isto tako, ako igramo lo{e, mo`emo da izgubimo od bilo koga.

Jednostavno, idemo na pobeduzakqu~io je selektor Mihajlovi} koji }e u ponedeqak ta~no u podne u Staroj Pazovi okupiti reprtezentativce gde }e se pripremati do ~etvrtka kada je planiran odlazak u Zagreb.

Z. Ran ge lov

Video-bimovi po celom gradu Svi Hrvati koji nisu uspeli da do|u do ulaznica za utakmicu Hrvatska - Srbija, mo}i }e da prate istorijski me~ na trgovima, a video bim bi}e postavqen i u centru Zagreba. Hrvati se mole da sve protekne u redu, jako obezbe|ewe za srpske fudbalere.

Maksimir sa svojih 37.168 stolica bi}e premali da primi sve one koji }e `eleti da gledaju duel Hrvatske i Srbije u petak, 22. marta u 18 ~asova.

Zato, veliki video bimovi bi}e instalirani u svim ve}im gradovima u Hrvatskoj, a najve}i na Trgu Bana Jela~i}a u Zagrebu.

Gradona~elnik prestonice na{ih suseda Milan Bandi} dogovorio se sa predstavnicima Hrvatskog nogometnog saveza o organizaciji zajedni~kog gledawa utakmice na centralnom gradskom trgu.

-Na sastanku su precizirane protokolarne, organizacione i sigurnosne mere za utakmicu visokog rizika. Definisan je i redosled aktivnosti u koji su ukqu~ene sve merodavne slu`be i institucije u Zagrebu - saop{teno je posle sastanka. - Zagreb }e i ovaj put pokazati gostoqubivost, toplinu i {irom otvorena vrata.

To gostoprimstvo te{ko da }e orlovi i ~lanovi srpske delegacije mo}i da osete, jer }e ih od grani~kog prelazaa Batrovci/Bajakovo ~uvati specijalci, a hr vat ske gra ni~ ne vla sti kontrolisa}e svaki ulazak u Hrvatsku gra|ana sa srpskim paso{ima. Hrvati su svesni da }e na utakmicu do}i i oni koji ni ka da ra ni je ni su bi li na Maksimiru, da }e mnogobrojni doputovati u Zagreb iz svih krajeva Hrvatske i dijaspore.

Poput nas, i Hrvati su pod gomilom uslovnih kazni UEFA i tamo su svesni da }e ih svaki incident na utakmici koju }e

Ho tel [e ra ton u Za gre bu

pratiti ceo svet skupo ko{tati.

- Preti nam izbacivawe iz me|unarodnih takmi~ewa”, upozoravaju sportski radnici i novinari u Hrvatskoj. Dolazak predsednik UEFA Mi{ela Platinija u Zagreb nije najavqen, ali }e na utakmici biti wegov blizak sagovornik, Ukrajinac Grigorij Surkis, koji je nedavno i nama i Hrvatima zapretio {ta bi moglo da se dogodi ako se ne izborimo sa huliganima.

Orlovi” }e boraviti u Hotelu „[eraton” u centru grada, koji }e biti obezbe|en sa svih strana.