Dnevnik 15.april 2013. by Dnevnik Web

Vu~i}: Ne ra~unaju dobro, pobedi}emo ih svakako

U Kikindi po~iwe festival profesionalnih pozori{ta Vojvodine

str. 3

str. 11

NOVI SAD *

PONEDEQAK 15. APRIL 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23766 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

INTERVJU

NASLOVI

MILOVAN DRECUN, PREDSEDNIK ODBORA ZA KOSOVO I METOHIJU

Politika

Novi koraci dr`avnog vrha – Dr`avni vrh narednih dana precizira}e minimum nadle`nosti zajednice srpskih op{tina za sporazum s Pri{tinom. U toku su

Ekonomija

Dru{tvo

Crna

str. 9

I kr{ine s parkinga na meti lopova Od danas zloupotrebe po novom ~lanu

Vojvodina

str. 12-13

Foto: R. Hayi}

Sigurniji `ivot na selu Ku}a Filkovi}a ostala bez krova

Novi Sad „DNEVNIK” ISTRA@UJE U VE]INI VOJVO\ANSKIH MESTA NE]E SE ZIDATI VI[ESPRATNICE

prava Vojvodine koju je predlo`io predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajti}, kao i za smenu Pajti}a i vanredne pokrajinske izbore. str. 3

str. 7

^eqad besna, pa je i (rodna) ku}a tesna Na{ metak u Alijansi

JU^E U NOVOM SADU, A OD DANAS I U DRUGIM MESTIMA U VOJVODINI

U Novom Sadu je ju~e po~elo potpisivawe peticije, koje je organizovala Srpska napredna stranka, u ciqu povla~ewa deklaracije o za{titi ustavnih

str. 4-5

Sve pada, samo se NIS dr`i Sirotiwa nema para ni za kredit Privatizacija potopila „Dunav”, „Merkur” i radna mesta

sna`ne diplomatske aktivnosti, pri ~emu pokroviteqi pregovora Beograda i Pri{tine tra`e da Srbija precizira minimum zahteva, koji se posebno odnose na nadle`nosti zajednice srpskih op{tina, ali da se to stavi na papir i da se predo~i drugoj strani – izjavio je u intervjuu „Dnevniku” predsednik Odbora Skup{tine Srbije za KiM Milovan Drecun. On nagla{ava da se Beograd stoga nada da }e Brisel i Va{ington izvr{iti dodatni pritisak na Pri{tinu da bude spremna na kompromis kada dr`avni vrh u narednih nekoliko dana defini{e taj minimum. str. 2

Po~elo potpisivawe peticije za izbore

str. 3

Bajatovi}: Ovo je po~etak borbe za smenu vojvo|anske vlasti

Gra|evinari saterani u nekoliko stan~i}a Uprkos planovima gra|evinara da }e ove godine biti vi{e posla u oblasti visokogradwe, da opet ne}e sedeti nezaposleni usred gra|evinske sezone, novootvorenih gradili{ta je malo. Po nekim nezvani~nim informacijama, u ve}ini vojvo-

|anskih op{tina ovog prole}a ne}e po~eti izgradwa ni jedne jedine vi{espratnice, a gra|evinarstvo }e posla imati na zavr{etku ranije zapo~etih objekata ili u gradwi porodi~nih ku}a, a ponegde mawih zgrada s nekoliko stanova. Na`alost, i

str. 15-17

Spiskovi za kabine ve} popuweni Umesto popravke krova plati}e lavore Ekolo{ki dinar sliva se u dolmu, obalu, park...

SPORT

zvani~na statistika ka`e da start na po~etku godine zaostaje za lawskim. Na{a anketa po vi{e vojvo|anskih gradova pokazala je da novog ciklusa stanogradwe ima i nema, tek tu i tamo. str. 4

FRANCUSKE LEPOTICE, DRVENI „KRAJI[NIK” IZ BUDVE I „AJKA MAJKA” NA SAMITU OLDTAJMERA U SOMBORU

Sve bi bilo druga~ije da je Krcun vozio „pontijak”

DOMINACIJA ALONSA I FERARIJA

str. 25

str. 6

Malo sve`ije

Najvi{a temperatura 18 °S

IZOSTALA NAGRADA ZA SJAJNU PARTIJU str. 28

POLITIKA

ponedeqak 15. april 2013.

INTERVJU

MI LO VAN DRE CUN, PRED SED NIK OD BO RA ZA KiM

Novi koraci dràvnog vrha – Dr àv ni vrh na red nih da na pre ci zi ra }e mi ni mum nad le `no sti za jed ni ce srp skih op {ti na za spo ra zum s Pri {ti nom. U to ku su sna `ne di plo mat ske ak tiv no sti, pri ~e mu po kro vi te qi pre go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne tra è da Sr bi ja pre ci zi ra mi ni mum zah te va, ko ji se po seb no od no se na nad le `no sti za jed ni ce srp skih op {ti na, ali da se to sta vi na

pa pir i da se pre do ~i dru goj stra ni – iz ja vio je u in ter vjuu „Dnev ni ku” pred sed nik Od bo ra Skup {ti ne Sr bi je za KiM Mi lo van Dre cun. On na gla {a va da se Be o grad sto ga na da da }e Bri sel i Va {ing ton iz vr {i ti do dat ni pri ti sak na Pri {ti nu da bu de sprem na na kom pro mis ka da dr `av ni vrh u na red nih ne ko li ko da na de fi ni {e taj mi ni mum. l Kada se o~ekuje nastavka dijaloga i ho}e li on ponovo biti pod pokroviteqstvom visoke predstavnice EU Ketrin E{ton? – Te {ko je sa da od go vo ri ti na to, ali kqu~ ni uslov da do |e do na stav ka je pri bli `a va we po zi ci ja Be o gra da i Pri {ti ne, od no sno da ona iz ra zi sprem nost za kom pro mis. Za to se {atl-di plo ma ti jom pri pre ma te ren za na sta vak di ja lo ga, od no sno da se vi di mo gu li se stvo ri ti uslo vi za to. On ne ma svr he ako se ne na pra vi na pre dak. Kad bu de mo pre ci zi ra li taj na{ mi ni mum zah te -

po put pret hod nih, na ko ji ma je E{to no va pred se da va la, a pre mi je ri Ivi ca Da ~i} i Ha {im Ta ~i pre go va ra li, ili }e to bi ti ne ki ni `i ni vo, vi de }e mo. l Da li je taj minimum nadle`nosti koje pomiwete, odnosno ono {to }e E{tonova napisati u svom izve{taju 17. aprila, odlu~uju}e za dobijawe EU datuma?

– Mo è da bu de po tu ma ~e wu Ke trin E{ton. Mi sma tra mo da smo do voq no ura di li da put Sr bi je ka EU bu de sna `no po dr àn od nad le `nih in sti tu ci ja Uni je. Osim re for mi ko je spro vo di mo, ve} pre po zna te si stem ske bor be pro tiv ko rup ci je, ko ja je rak-ra na Sr bi je, ne mo è se re }i i da i u di ja lo gu vo |e nom s Pri {ti nom ni je ostva ren na pre dak. Pr vo, raz go va ra mo, se di mo za istim sto lom, za tim je po stig nu ta sa gla snost da pra va srp skog na gra da na KiM mo ra ju bi ti in sti tu ci o nal no za {ti }e na, od no sno ve} je pri hva }e na, i od Pri {ti ne, neo p hod nost for mi ra wa za jed ni ce srp skih op {ti na. Ni smo se do go vo ri li o nad le `no sti ma, ali to ni ka ko ne sma tra mo ne u spe hom. Zna ~i, ni je do nas, u~i ni li smo sve {to mo è mo. No, ne ki na pre dak je po stig nut, i ako EU i E{to no va u svom iz ve {ta ju ne è le da ga pre po zna ju, on da mo è po sto ja ti pro blem s ne do bi ja wem da tu ma u ovoj fa zi. l Pomiwete pokroviteqe

Po sto je i dru ge ze mqe l Ukazujete na ulogu Va{ingtona u kompletnom procesu, no tu je i Berlin? – Na rav no, Ber lin ima ne pri hva tqi vo tvrd, go to vo ri gi dan stav po pi ta wu ko sov skog pro ble ma i ne u va à va wa in te re sa Sr bi je na KiM. Pri tom, Ber lin ima naj ja ~i uti caj u EU, ali po sto je i dru ge ze mqe. Vi de li smo da je ne {to ipak ni jan si ra no: dru ga ~i ji stav Bri se la, ko ji sma tra da tre ba po dr à ti Sr bi ju na pu tu ~lan stva u EU, da Fran cu ska tre ba ma lo vi {e da se ukqu ~i u taj pro ces jer je za Uni ju je ne pri hva tqi vo to {to je E{to no va ra di la. Po me ni, ona je po ku {a la da bu de evrop ska Me dlin Ol brajt, pre sli ka na iz 1999. iz si tu a ci ja u Ram bu jeu. To ni je ka rak te ri sti ~an na ~in de lo va wa EU, po zna te po ve o ma ra fi ni ra noj, me koj mo }i. Od no sno, di plo ma ti ji ko ja uva à va re al nost i in te re se su prot sta vqe nih stra na, i ne sta vqa se ta ko otvo re no na jed nu stra nu. Ovo je iz u ze tak od ono ga {to je po li ti ka EU, i to me mno go ku mu je Ne ma~ ka sa sta vom ko ji, iz gle da, ima ne ke svo je du bqe raz lo ge, a di rekt no je su prot sta vqen ono me {to pred sta vqa bu du} nost evrop skog kon ti nen ta i zna ~a ja ko ji Sr bi ja ima na Bal ka nu. A pri to me Sr bi ja ~i ni sve, pri ~e mu je iz u zet no ak ti van bio pr vi pot pre sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i}, da od no se s Ne ma~ kom po sta vi na zdra ve osno ve, na {e uva à va we vo de }e ne ma~ ke po zi ci je u EU, ali i ne ma~ ko uva à va we bar mi ni mu ma dr àv nih i na ci on al nih in te re sa Sr bi je. va, ko ji su ina ~e do bro po zna ti, na Bri se lu i Va {ing to nu je da dru gu stra nu pri ve du ra ci o nal nom po i ma wu po li ti ke i na te ra ju Pri {ti nu na kom pro mis. [to se ti ~e for ma ta, ve ro vat no osta je to po kro vi teq stvo EU, bez ob zi ra na to da li bi sa stan ci bi li

pregovora koji od Beograda tra`e pismeno definisawe minimuma zahteva, mislite li tu samo na Brisel, doda{aweg medijatora, ili su tu ukqu~ene i neke druge strane? – Na rav no da je Va {ing ton taj ko ji ima naj ve }i uti caj na Pri -

{ti nu i da on u pri li~ noj me ri, mo `da i su {tin ski, ru ko vo di tim pre go vo ri ma, i bez for mal nog upli ta wa kao {to to ra di vi so ka pred stav ni ca EU. Pri se ti mo li se sa mo sta va Va {in to na da je pred log srp ske stra ne za for mi ra we ZSO-a za pra vo po ku {aj stva ra wa RS na KiM, i da je po sle to ga sve kre nu lo do sta niz br do, ja sno je ko li ki je uti caj SAD. l Zna~i li da je diplomatska aktivnost koja se vodi usmerena ka omek{avawu stava Va{ingtona? – Ni je sa mo pre ma SAD, vi {e je ta ak tiv nost usme re na ka na ma, u tra è wu pre ci zi ra wa mi ni mu ma ko ji je za nas pri hva tqiv i da ga pre da mo u pi sa noj for mi. O~i to su oni ko ji to tra è shva ti li ja snu, ~vr stu po ru ku Be o gra da da se ne mo è i}i is pod to ga, {to smo po ka za li od bi ja wem pred lo ga ko ji je pred nas sta vi la E{to no va. I sa da oni pri pre ma ju te ren za po sti za we kom pro mi sa. Tu tre ba po me nu ti iz ja ve po je di nih ame ri~ kih zva ni~ ni ka, u ko ji ma ka ù „ne {to vi {e od Ah ti sa ri ja, a do ne kle ma we od auto no mi je„. To po ka zu je da je pro ces bar de li -

Ne ki na pre dak je po stig nut, i ako EU i E{to no va u svom iz ve {ta ju ne è le da ga pre po zna ju, on da mo è po sto ja ti pro blem s ne do bi ja wem da tu ma u ovoj fa zi mi~ nog uva à va wa in te re sa Sr bi je uo~en i u Va {ing to nu, da se ne mo è sve ra di ti na {te tu na {e dr à ve i srp skog na ro da. Na dam se da }e tu ipak bi ti ne kih odr ì vih pro me na. l Posledwe vesti s KiM bile su o bombi ba~noj u dvori{te Srbima, o novim straàma. Kakvo je trenutno stawe i {ta kaù predstavnici Srba u Pokrajini? – Mi slim da je sa da, od po ~et ka di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne, si tu a ci ja u ve li koj me ri sta bi li zo va na. Iz be gli smo jed no stra ne ak ci je Pri {ti ne pre ma srp skom na ro du i ga {e wu in sti tu ci ja Re pu bli ke Sr bi je, se ve ru Ko so va, a in ci den ti ko ji su se de si li spa da ju u po je di na~ ne. Oni su ne ka vr sta kon tro li sa nog na si qa, ko jim se {a qu od re |e ne po ru ke. Me |u tim, su vi {e je ve li ki po li ti~ ki ri zik, i za Bri sel, i za Va {ing ton, da za tvo re o~i pred pred even tu al nim ja ~im po ku {a jem de sta bi li za ci je. Ko li ko mi je po zna to, po sle ra to bor nih i hu {ka~ kih iz ja va, Ta ~i ju je sti glo upo zo re we SAD da smi ri stra sti i da se po sve ti pre go va ra~ kom pro ce su, da ne po mi {qa na jed no stra ne ak ci je. Da kle, si tu a ci ja na Ko so vu je, kao i ve} go di na ma, na pr vi po gled mir na, ako se ne ra ~u na ju po je di ni in ci den ti, ali uvek je mo gu }e da do |e do de sta bi li za ci je. Za to sma tra mo da je je di ni na ~in da se pre go va ra, ko li ko god to i{lo te {ko, po mi ca lo se po ma lo, jer ta da je mo gu} nost jed no stra nih ak ci ja Pri {ti ne mi ni mal na, a or ga ni zo va no na si qe se na KiM ni kad ne de {a va dok ne stig ne ze le no sve tlo od glav nih bo so va kao {to su Ta ~i, Ra mu{ Ha ra di naj i ne ki dru gi. D. Mi li vo je vi}

Vu lin: Go to vo rat na re to ri ka iz Pri {ti ne Di rek tor Vla di ne Kan ce la ri je za KiM Alek san dar Vu lin i pred stav ni ci op {ti na sa se ve ra Ko so va iz ra zi li su za bri nu tost zbog „go to vo rat ne re to ri ke iz Pri {ti ne”. Vu lin i we gov za me nik Kr sti mir Pan ti} ju ~e su u Ko sov skoj Mi tro vi ci raz go va ra li s pred sed ni ci ma op {ti na sa se ve ra Ko so va i na ~el ni kom Ko sov sko mi tro va~ kog okru ga Ra den kom Ne deq ko vi }em. Na kon raz go vo ra, Vu lin je u obra }a wu no vi na ri ma is ta kao da sa srp ske stra ne ne }e bi ti ni ka kvog na si qa, a po vo dom po ja ~a nih de `ur sta va Sr ba na se ve ru Ko so va, ka zao da raz u- me tu za bri nu tost i da je upra vo to je dan od raz lo ga we go ve ju ~e ra {we po se te se ve ru KiM. On je pod vu kao da ni su u pi ta wu ba ri ka de i za us ta vqa we kre ta wa na se ve ru Po kra ji ne ve} ra zu mqiv strah od „pri pad ni ka ne ka kvih RO SU je di ni ca, ko je ov de za i sta ne ma ju {ta da tra `e”.

– Ja od go vor no u ime dr `a ve Sr bi je, u ime qu di s ko ji ma se dim i u ime qu di ko je oni za stu pa ju mo gu da ka `em da sa srp ske stra ne ne }e kre nu ti ni ka kvo na si qe, mi smo okre nu ti is kqu ~i vo mir nom re {e wu, raz go vo ri ma i ni ka kvom na si qu – re kao je Vu lin.

On je po zvao gra |a ne na Ko so vu i Me to hi ji da ne na se da ju na pro v o k a c i je, da bu d u mir ni i str pqi vi, i po ru ~io da ne ma raz lo ga za strah. – Pred stav ni ci me |u na rod ne za jed ni ce ap so lut no su do bro do {li na se ve ru Ko so va. I Kfor i Euleks i OEBS i svi pred s tav n i c i me | u n a r od n e za jed ni ce su do bro do {li, mo gu da se kre }u, wi ho va slo bo da kre ta wa ni na ko ji na ~in ni je ugro `e na, ni ko je ne }e one mo gu }a va ti – re kao je Vu lin. On je ka zao da su RO SU spe ci jal ne an ti te ro ri sti~ ke je di ni ce, is ta kav {i da na se ve r u KiM ne m a te r o r i s ta ve} da su te ro ri sti oni “ko ji ru~ nim ba ca ~i ma u se lu Is tok po ku {a ju da ubi ju ~o ve ka”, i da, ako te je di ni ce ne gde tre ba ras po re di ti, on da to tre ba ura di ti “ta mo gde na pa da ju po vrat ni ke, gde pa le srp ske do mo ve i uni {ta va ju srp ska gro bqa”.

Pri bi }e vi}: Po sto ji {an sa za po sti za we do go vo ra Po li ti~ ki ana li ti ~ar i biv {i am ba sa dor Sr bi je u Ne ma~ koj Og wen Pri bi }e vi} iz ja vio je ju ~e da po sto ji {an sa za po sti za we do go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne o spor nim pi ta wi ma i da }e na red na ne de qa bi ti kqu~ na za to. – Mi slim da, upr kos to me {to su pre go vo ri za vr {e ni, i da qe po sto ji pri li ka... Sve do ci smo da su se i ra ni je de {a va li do go vo ri pre ta ko zva nog da na D, ta ko da ima sa svim do voq no vre me na od se dam-osam da na i mi slim da }e ova ne de qa pred na ma bi ti kqu~ na i o~e ku je mo da se di ja log na sta vi – re kao je Pri bi }e vi} za TV B-92. On je ka zao da po sto ji {an sa za po sti za we do go vo ra i da je to u in te re su Be o gra da, Pri -

{ti ne, ali i SAD i EU. – Sve stra ne ima ju ja ~i in te res da se do go vor po stig ne ne go da se ne po stig ne – sma tra Pri bi }e vi}. Ka ko je ka zao, ako se do go vor ne po stig ne na red nih se damosam da na, on da je ve} ve li ko pi ta we i stva ri se od la `u za je sen, a on da je, ka ko je re kao, ve li ko pi ta we u ko jem for ma tu }e se da qe vo di ti pre go vo ri. – [ta je mi ni mum – to je kqu~ no pi ta we. Mi slim da je s na {e stra ne ap so lut ni mi ni mum osnov ni sud u Ko sov skoj Mi to vi ci, da ko man dant po li cij skih je di ni ca bu de Sr bin i da se one mo gu }i pri stup voj nih sna ga na tom pod ru ~u ju, kao i da se se ver ni deo Mi tro vi ce ni ka ko ne spa ja s ju `nim de lom – re -

kao je Pri bi }e vi}. Ka ko je na veo, mo gu }e je na }i kom pro mis i ni je re al no o~e ki va ti da Ke trin E{ton sa da na pu sti pre go vo re.

LI DER DSS-a VO JI SLAV KO [TU NI CA:

Osi o no re a go va we voj vo |an ske vla sti „Pot pu no je ne pri hva tqi vo i za sva ku osu du ne de mo krat sko po na {a we voj vo |an ske vla sti i Bo ja na Paj ti }a, i on bi tre ba lo da pod ne se ostav ku„, iz ja vio je pred sed nik DSS-a Vo ji slav Ko {tu ni ca. Ta kvo, od no sno ne de mo krat sko po na {a we, ka ko je ka zao Ko {tu ni ca, na sve na ~i ne vre |a na rod ko ji je za tra ìo ostav ke. „Da nas sve mo è da bu de pred met kri ti ke, mo è da se pro te stu je pro tiv sva ko ga, sa mo su, iz g le d a, voj v o | an s ka vlast i Bo jan Paj ti} ne do dir -

qi vi i sa mo oni pred sta vqa ju ve }i nu i ne smen qi vu vlast”, na veo je Ko {tu ni ca u pi sa noj iz ja vi. „Osi o n o re a g o v a w e voj v o |an ske vla sti na odr à ni na rod ni skup go vo ri da de mo kra ti ja ne va ì ka da je u pi ta wu sme na vla sti u Voj vo di ni. Ko li ko je sa mo pro te sta bi lo u Be o gra du pro tiv ra znih ob li ka vla sti, ali ni ko me ni je pa da lo na pa met da na ro du ospo ra va pra vo da tra ì ne ~i ju ostav ku”, po ru ~io je Ko {tu ni ca.

Ko {tu ni ca je re kao da Paj ti} tre ba da na u ~i „pr vu lek ci ju de mo kra ti je – da je vlast sme wi va” i da za to tre ba da pod ne se ostav ku i po ka è da ne è li da vla da na su prot vo qi na ro da i gra |a na Voj vo di ne. „Ako na no vim po kra jin skim iz bo ri ma Paj ti} za do bi je po dr {ku na ro da, svi }e mo mu upu ti ti ~e stit ke. Ali uve ren sam u to da gra |a ni Voj vo di ne è le pro me ne i da }e to po ka za ti na van red nim po kra jin skim iz bo ri ma”, za kqu ~io je Ko {tu ni ca.

\u ri}: Ne za po sle nost opa snost, a ne gra fi ti Po sla nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je Bo jan \u ri} sma tra da je naj ve }a opa snost za Sr bi ju ne za po sle nost, a ne bi lo ka kvi se pa ra ti zmi, ra to vi gra fi ti ma i pla ka ti ma i su ko bi li {e ni sva kog po li ti~ kog

smi sla i zna ~a ja za gra |a ne Sr bi je. „U Sr bi ji, u ko joj je mi lion ne za po sle nih qu di, je di ni gra fit i pla kat ko ji ima smi sla bio bi – ’Po kre ni te re for me, smrt iner ci ji’. Sto pa ne za po -

sle no sti je do sti gla gra ni cu od 30 od sto i ti me je, uz stal no vi so ku in fla ci ju i enorm nu ne e fi ka snost u pri vre di, Sr bi ja pa la u red ze ma qa tre }eg sve ta”, na veo je \u ri} u pi sa noj iz ja vi.

TVIT CRTICA Ko }e bi ti za do vo qan? Jo{ uvek tra je pre bro ja va we ko li ko qu di je bi lo pri sut no na mi tin gu is pred Ba no vi ne. Gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi} (SNS) po ru ~io je s laj ne: „Na pi {i te da ni ko ni je bio na pro te stu, ali haj de mo na

iz bo re! Pa da opet bu de te za do voq ni iz bor nim re zul ta tom, ka da iz gu bi te„.

u No vom Sa du? Sve se mo glo ~u ti sem naj va `ni je: zah tev za uki da wem auto no mi je„.

Bu ne se i „Dve ri”

Da li je La ki ner vo zan?

Na laj ni su pro te sto va li i ~la no vi “Dve ri”. Mi lo{ Lu `wa nin se pi ta: „Za {to je ’Dve ri ma’ za bra we no da go vo re

Na iz ja vu pred sed ni ka voj vo |an ske vla de Bo ja na Paj ti }a ko ji ka `e “Ne }u pod ne ti ostav -

ku, ne }e mo po vu }i de kla ra ci ju”, od go va ra krat ko ~la ni ca GO SPS-a Na ta {a De ja no vi}: „LA KI JE MA LO NER VO ZAN!!!„

A `i ra fe? Re pu bli~ ki po sla nik iz re do va LDP-a Bo jan \u ri} je “za bri nut”: „Ko je pa zio na `i ra -

fe i mu zej vo {ta nih fi gu ra u Ja go di ni dok su sve to za re va~ ke la le bi le u No vom Sa du?„ Od go va ra mu {ef JS-a u Voj vo di ni Sr |an Kru `e vi}: „Za neo ba ve {te ne, Je din stve na Sr bi ja u APV ima 36 od bo ra, 21.000 ~la no va i vr {i vlast u 24 gra da i op {ti ne s 37 od bor ni ka„.

Mo `e i jef ti ni je Sa v et n ik eks p red s ed n i k a Sr bi je Ne boj {a Kr sti} ima “sa vet” za po li ti ~a re: „Vo di te rat ’tvi to vi ma’, a ne pla ka ti ma! Mi slim, jef ti ni je je„. S. St.

politika

ponedeqak 15. april 2013.

PRVI POTPREDSEDNIK VLADE I LIDER NAPREDWAKA JU^E U SREMSKOJ MITROVICI

Vu~i}: Ne ra~unaju dobro, pobedi}emo ih svakako oni imaju na pokrajinskom? – upitao je Vu~i}, navode}i primer Kovina, gde je na nedavnim izborima SNS dobio 42 odsto glasova, a DS od prethodnih 27 sada stigla do devet.

Bit no je da je u No vom Sa du sve pro te klo mir no, iako smo se na slu {a li i pret wi i pri ~a da se da se spre ma pre vrat, no vi 5. ok to bar koju zastupa odgovara i da su dobro izra~unali, nego se pla{im da }e i na pokrajinskom i na republi~kom nivou politika koju predstavqa Bojan Pajti} pretrpeti ubedqiv poraz – kazao je Vu~i}, pitaju}i da mu ne-

ko objasni kako je uop{te mogu}e da imamo republi~ke izbore a da nemamo pokrajinske, i s kojim izgovorom. – Gde su to pokazali, na kojem to republi~kom nivou, da mi nemamo legitimitet ili gde da ga

Re{ewe problema Kosova za Srbiju bi bilo velika stvar Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je ju~e da Srbija èli da postigne sporazum s me|unarodnom zajednicom i Pri{tinom, ali da to bude uskla|eno s na{im elementarnim dràvnim i nacionalnim interesima, te da bi re{ewe tog problema bilo „ogromna stvar za na{u zemqu”. – Nije to pitawe da li }e to biti u tri dana jer, i ako za mesec dana taj problem re{imo, mi smo ogromnu stvar za na{u zemqu uradili – kazao je Vu~i}, i dodao da se svakog dana razgovara, da niko to ne}e stavqati pod tepih, niti }e beàti od te teme. – Mislim da je najva`nija poruka da Srbija ho}e da re{ava probleme i nema vremena za ~ekawe. On je kazao i da je pozicija Srbije po tom pitawu jasna, da smo spremni i otvoreni za razgovore, uvek, svuda i na svakom mestu pod pokroviteqstvom EU, a „koga }e oni izabrati, to je wihova stvar i mi o takvim stvarima ne vodimo ra~una”. – Mi nismo imali nikakav problem s tim {ta je i kako je radila visoka komesarka EU Ketrin

E{ton, ve} s tim {to Pri{tina nije `elela da u~ini nikakav ustupak, a od srpske strane je to sve vreme tra`eno – podsetio je Vu~i}. Prvi potpredsednik Vlade nema informacije o tome da }e se komesar za pro{irewe [tefan File ukqu~iti u dijalog Beograda i Pri{tine, o ~emu spekuli{u mediji u Srbiji, ali je, kako je rekao, wegov utisak da svi poku{avaju da prona|u na~in da se razgovori ne zatvaraju, ve} nastave. – U na{em je interesu da probleme re{avamo, a ne da nam se gomilaju – kazao je Vu~i}, navode}i da sve vreme postoji intenzivna komunikacija Beograda s Briselom, ali i s mnogim drugim evropskim i vanevropskim centrima mo}i u ciqu nastavka razgovora i poku{aja da se prona|e „modus operandi” za ono {to bi trebalo da usledi. Ponovio je i da nikome ne odgovara da se stvari zamrznu i da sve ostane po starom te da se stoga nada da }e Srbija nai}i na razumevawe i da }e razgovori biti nastavqeni.

– Moje pitawe Pajti}u – da li je on to pobedio u Srbobranu, Zrewaninu, Kovinu... – rekao je Vu~i}, i podsetio da su napredwaci pobedili i u mnogim delovima Novog Sada pre desetak dana. Zbog rata plakatima u Vojvodini, ocenio je Vu~i}, nikome, ni wemu ni Pajti}u ne}e „faliti ni dlaka s glave” jer, kako je kazao, narod je mnogo vi{e izgubio lo{om vla{}u nego svim tim „besmislicama i glupostima”. Bitno je, naveo je, da je u Novom Sadu na skupu koji je odr`an 12. aprila, sve proteklo mirno, iako su se naslu{ali i pretwi i pri~a da se to ne}e zavr{iti mirno, da se sprema prevrat, novi 5. oktobar... – To je onaj divni dan o kojem su nam govorili, a sad je postao pretwa – pojasnio je Vu~i}, i dodao da je pre tog skupa upozorio i jedne i druge na to da se mir i red moraju po{tovati. – I u Vojvodini i u svakom drugom delu Srbije po{tova}e se red i mir, a to {to politi~ari rade i koliko je pokvarena ma{ta nekih qudi i kako su u stawu da spinuju odre|ene teme, niti `elim da se bavim time, niti i{ta drugo. Va`no je da se po{tuje legitimitet, da sve mora biti u skladu sa zakonom i Ustavom.

PREDSEDNIK POKRAJINSKOG ODBORA SPS-a DU[AN BAJATOVI]

Ovo je po~etak borbe za smenu vojvo|anske vlasti – U toku je organizovani medijski vapaj Demokratske stranke da prikaè kako je najve}i skup Vojvo|ana, odràn u Novom Sadu pre dva dana, svakako najve}i politi~ki skup u posledwih dvadeset godina, a koji je pro{ao bez ijednog incidenta, napad na Bojana Pajti}a – saop{tio je ju~e predsednik Pokrajinskog odbora SPS-a Du{an Bajatovi}. – Istina je da je to po~etak borbe da se prekine dvanaestogodi{wa neodrìva ekonomska, socijalna i politi~ka praksa vojvo|anske administracije koja je uni{tila sve elemente funkcionalne auto-

nomije Vojvodine – Fond za razvoj, Fond za kapitalna ulagawa, Razvojna banka Vojvodine... – koje je postavio Ustav i zakoni Republike Srbije. Sada, s horom onih koji su navikli da profitiraju na uvo|ewu demokratije, ho}e medijskim spinovawem da sakriju siroma{tvo, nezaposlenost i ekonomsku bedu Vojvodine. Zbog toga }e poku{ati da radikalizuju vojvo|ansku politi~ku scenu da bi komunikacijski {um pokrio prave ciqeve: odbranu wihovih foteqa uz internacionalizaciju izmi{qenog vojvo|anskog pitawa u evropskim institucijama i latentnu pretwu

separatizmom za koji i jedni i drugi znaju da ga gra|ani Vojvodine ne}e dozvoliti – dodao je Bajatovi}. – Ako igde u Srbiji ima Evrope, onda je to u Vojvodini. Po svom mentalitetu, kulturi, kvalitetu su`ivota, verskoj i nacionalnoj toleranciji, po svom bogatstvu i vrednim qudima, Vojvodina mora biti ponos i motor Srbije i wenog razvoja. Dakle, mesto sveukupnog razvoja, a ne arena opqa~kanih radnika, siroma{nih seqaka, propalih fabrika i bahatih funkcionera, koji se uglavnom trude da nam vre|aju inteligenciju. Socijalisti~ka

partija Srbije }e nastaviti politi~ke aktivnosti sve dok ne do|e do raspisivawa novih izbora u Vojvodini – ka`e Bajatovi}. SPS, wegovi ~lanovi i simpatizeri, isti~e Bajatovi}, podr`a}e i organizovati gra|ansku inicijativu (peticiju) za promenu vojvo|anske vlasti. On je jo{ jednom „pozivao Bojana Pajti}a i I{tvana Pastora da povuku politi~ki pamflet koji je dobio naziv deklaracija, da otvore dijalog s opozicijom da bi se u politi~kom dogovoru do{lo do raspisivawa novih pokrajinskih izbora”.

REKLI SU Vrebalov: Vratiti se u institucije

Anti}: Ukinuti AP Vojvodinu

Potpredsednik Skup{tine Vojvodine Milivoj Vrebalov pozvao je sve odgovorne politi~ke faktore u Pokrajini da prestanu da podi`u tenzije u javnosti oko pitawa koja se ti~u po{tovawa Ustava i zakona kada je AP Vojvodina u pitawu i da se vrate dijalogu u Skup{tini AP Vojvodine. On je osudio pojavu plakata u kojima se preti smr}u predsedniku Vlade AP Vojvodine Bojanu Pajti}u, i dodao da je to logi~na posledica prqave medijske i politi~ke kampawe, u kojoj je vojvo|anska administracija izjedna~ena s „usta{ama” i sa „separatistima”. – U predlogu deklaracije nema niti jednog slova koje upu}uje na nekakav separatizam i taj predlog je apsolutno otvoren za raspravu i za izmene i dopune, prvo na sednici Odbora, a potom i na sednici Skup{tine AP Vojvodine. Ali, od presudne je va`nosti da se takve rasprave ne vode na ulici, kroz mitinge, plakate i grafite, ve} da se problemi re{avaju kroz dijalog u institucijama – poru~io je Vrebalov.

Napredni klub saop{tio je da zbog istinske decentralizacije i regionalizacije Srbije treba ukinuti, kako se navodi, „nedemokratski nametnutu, ekonomski nefunkcionalnu i finansijski {tetnu Autonomnu Pokrajinu Vojvodina”. „Ukoliko se èli zaustavqawe razbijawa Srbije i ako se teì jedinstvenoj, celovitoj dràvi, koja je decentralizovana u skladu s ekonomskim potrebama, uvaàvaju}i jednaka prava svih gra|ana Srbije, a ne samo stanovnika pojedinih delova zemqe, onda je potrebno da se ukine AP Vojvodina”, navodi se u saop{tewu Naprednog kluba koji predvodi istori~ar êdomir Anti}. „Teze politi~ke elite u Novom Sadu i Beogradu o neophodnosti autonomije Vojvodine kao primeru evropejstva su licemerne jer se isti status kakav ima Vojvodina ne traì u Hrvatskoj ili Ma|arskoj (u dràvama koje su visoko centralizovane) gde se prostire istorijska Vojvodina. Tako|e, niti jedna dràva u Evropi nema autonomnu oblast veli~ine i s nadle`nostima APV”, navodi se u saop{tewu.

Foto: R. Hayi}

Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vu~i} prokomentarisao je ju~e zahtev vojvo|anskog premijera Bojana Pajti}a za raspisivawe republi~kih izbora, a ne pokrajinskih, kao „genijalnu stvar”, dodav{i da mu nije jasno kako bi to bilo mogu}e da se izvede, i poru~io aktuelnoj pokrajinskoj vlasti da bi na tim izborima mogla pretrpeti ubedqiv poraz. Odgovaraju}i na pitawa novinara nakon {to je porodici Adami} uru~io pomo} za transplantaciju srca wihovoj dvoipogodi{woj devoj~ici u Be~u, Vu~i} je rekao da je ju~e ujtro ~uo za Pajti}evu ideju te da bi voleo da mu je premijer Pokrajinske vlade pojasni. – Ako misli da }e na republi~kom nivou pro}i boqe nego na pokrajinskom, nemam ni{ta protiv. Nisam, me|utim, siguran u to da to Pajti}u i opciji

JU^E U NOVOM SADU, A OD DANAS I U DRUGIM MESTIMA U VOJVODINI

Po~elo potpisivawe peticije za pokrajinske izbore U Novom Sadu je ju~e po~elo potpisivawe peticije, koje je organizovala Srpska napredna stranka, u ciqu povla~ewa deklaracije o za{titi ustavnih prava Vojvodine koju je predlo`io predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajti}, kao i za smenu Pajti}a i vanredne pokrajinske izbore. – Potpisivawe peticije, koje je zapo~elo u Dunavskoj ulici, kod spomenika Ja{i Tomi}u, bi}e organizovano danas u svim gradovima, selima i mesnim zajednicama u Vojvodini – najavila je ~lanica Predsedni{tva SNS-a Maja Gojkovi}. Akciju potpisivawa peticije organizovala je Srpska napredna stranka da bi dobila podr{ku gra|ana za predloge koji su

istaknuti u petak na protestu u Novom Sadu. – Sigurno je da svaka peticija kojom se prikupi veliki broj potpisa gra|ana proizvodi pravne i politi~ke posledice – rekla je Maja Gojkovi} novinarima, dodaju}i da bi „volela da vidi na koji na~in }e vrh Demokratske stranke u Vojvodini ignorisati tako veliki broj potpisa”. U prikupqawu potpisa, kako je re~eno, SNS-u su se pridru`ile partije i organizacije koje su u~estvovale na mitingu u petak u Novom Sadu – Socijalisti~ka partija Srbije, Demokratska stranka Srbije, Srpski pokret obnove, politi~ka organizacija „Tre}a Srbija„... E. D.

SAOP[TEWE POKRAJINSKOG ODBORA DEMOKRATSKE STRANKE

Molba Ko{tunici i Bajatovi}u „Pokrajinski odbor Demokratske stranke za Vojvodinu moli gospodina Vojislava Ko{tunicu, za ~ijeg su premijerskog mandata nezavisnost proglasili i Kosovo i Metohija i Crna Gora, da ne brani Ustav Srbije od Vojvodine„, saop{tio

je ju~e DS. „Isto tako, molimo gospodina Du{ana Bajatovi}a, ~ije rukovo|ewe ’Srbijagasom’ izaziva zgra`avawe svih gra|ana ove zemqe a buyetu nanosi nemerqivu {tetu, da ne u~i Vojvodinu kako se dobro posluje”, saop{tio je PO DS-a.

Kneèvi}: Mudar potez I{tvana Pastora Ministar poqoprivrede i potpredsednik SNS-a Goran Kneèvi} izjavio je ju~e da je vlast u Vojvodini izgubila legitimitet i da je logi~no da se raspi{u vanredni pokrajinski izbori. On je za „Kurir” izjavio da ga nije iznenadilo {to se ba{ u ovom trenutku poku{ava dono{ewe deklaracije o za{titi ustavnih i zakonskih prava Vojvodine jer je, kako je kazao, ona na liniji „Pajti}eve dugogodi{we secesionisti~ke politike”. – Iznena|ewe moè da bude jedino trenutak u kojem je ona najavqena jer je lo{ po samog

Pajti}a, ali se to moè razumeti kao wegovo neizbe`no vra}awe duga inostranom lobiju ~iji je favorit godinama bio – rekao je Kneèvi}. On je dodao da je odlagawe sednice Skup{tine AP Vojvodine bilo mudar potez I{tvana Pastora i da se nada da }e i ostali wegovi potezi biti takvi. – SVM je shvatio da svoju politi~ku sudbinu ne treba da vezuje za DS, ve} da vodi autenti~nu politiku u interesu nacionalne zajednice koju predstavqa – zakqu~io je Kneèvi}.

NS traì povla~ewe deklaracije i vanredne izbore Nova Srbija zatraìla je ju~e povla~ewe deklaracija o za{titi ustavnih i zakonskih prava Vojvodine koju je predloìo predsednik vojvo|anske vlade Bojan Pajti}, kao i ostavku Pajti}a i vanredne pokrajinske izbore. ^lan Predsedni{tva Nove Srbije Aleksandar Bogdanovi} je rekao na konferenciji za novinare da je Demokratska stranka ostvarila na izborima u Kovinu mawe od devet odsto glasova i da ona ne moè predstavqati ve}inski srpski narod u Vojvodini.

– Apelujemo na pripadnike nacionalnih zajednica, a pre svega na I{tvana Pastora, da u svemu povu~e razuman potez i da uskrati daqu podr{ku Demokratskoj stranci, koja ne predstavqa ve}inski srpski narod u Vojvodini – naglasio je on. Bogdanovi} je rekao da se Nova Srbija pridru`uje danas Srpskoj naprednoj stranci u prikupqawu potpisa protiv deklaracije da bi na taj na~in pokazali {ta gra|ani Novog Sada i Vojvodine misle o tome.

ponedeqak 15. april 2013.

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

Sve pada, samo se NIS dr`i

Na Be o grad skoj ber zi se pro te kle sed mi ce tr go va lo za skrom nih 2,6 mi li o na evra, a in dek si su se na {li u pa du. Ak ci ja ma na re gu li sa nom tr `i {tu pro met je bio ne {to ma wi od dva mi li on a evra, a ob ve zni ca ma se tr go va lo u vred no sti od sa mo 65 hi qa da evra. Kor pa naj li kvid ni jih ak ci ja Be leks 15 sa da ima vred nost od 578 po e na, {to pred sta vqa pad na ne deq nom ni vou, od 1,51 od sto. Upr kos po zi tiv nom tren du od po ~et ka go di ne, ovaj in deks je i da qe mno go bli `i svom isto rij skom mi ni mu mu (347 po e na) ne go mak si mu mu (3.335 po e na). Do bit ni ci ne de qe su ak ci o na ri be o grad skog ho te la „Asto ri ja” i tr gov ca gra |e vin skim

ma te ri ja lom „Ko pa on ik”, ko ji ma je vred nost po ra sla za 20 pro ce na ta. Zna ~a jan rast ce ne be le è i ak ci je Uni ver zal ban ke, zre wa nin skog „Ra di ja to ra”, „Go {a mon ta è” iz Ve li ke Pla ne i vra wan skog Al fa Pla ma. S dru ge stra ne, naj go re su pro {li vla sni ci vred no snih har ti ja Du nav osi gu ra wa ~i ja je ce na pa la za 21 od sto, kao i be o grad ske „Pro jekt mon ta è„ sa pa dom od 20 pro ce na ta. Od voj vo |an skih ak ci ja iz kor pe naj li kvid ni jih naj go re je pro {ao „So ja pro tein„ - ce na ak -

ci ja naj ve }eg re gi o nal nog pro iz vo |a ~a so je pa la je u pet tr go va~ kih da na za sko ro 10 pro ce na ta i sa da vre di 670 di na ra. Be ~ej skom kom pa ni jom tr go va lo se za ukup no 4,2 mi li o na din ra. Pa la je i vred nost Ve te ri nar skog za vo da Su bo ti ca i to za 2,17 od sto, uz za i sta ma li obim tr go va wa od sve ga 68.500 di na ra. Zna ~a jan pad ce ne za be le `i la je cr ve na~ ka {e }e ra na - 7,54 od sto. Naj vi {e se na rav no tr go va lo har ti ja ma Naft ne in du stri je Sr bi je, za sko ro 79 mi li o na di na ra. Za raz li ku od ve }i ne dru gih ak ci ja na do ma }em fi nan sij skom tr `i {tu, ak ci ja ma NIS-a je u pro te kloj sed mi ci ce na po ra sla i to sa 963 na 980 di na ra. NIS je pro te klih da na do ta kao

i svoj isto rij ski mak si mum od 988 di na ra i ve ro vat no ni je da le ko dan ka da }e bi ti sru {e na gra ni ca od 1.000 di na ra za jed nu ak ci ju. Dru ga „bes plat na” ak ci ja aero drom „Ni ko la Te sla„, za ble ìo je bla gi pad ce ne, uz pro met ne {to ve }i od 10 mi li o na di na ra. Me |u ak ci ja ma ko ji ma se naj vi {e tr go va lo uz NIS su se n{li i „Go {a mon ta à„, AIK i â ~an ska ban ka, te be o- grad ska kom pa ni ja „Mo tin vest„. V. ^v.

ekonomija OVOG PROLE]A U VE]INI VOJVO\ANSKIH OP[TINA NE]E SE GRADITI VI[ESPRATNICE

Gra|evinari saterani u zgrade s nekoliko stan~i}a Upr kos pla no vi ma gra |e vi na ra da }e ove go di ne bi ti vi {e po sla u obla sti vi so ko grad we, da opet ne }e se de ti ne za po sle ni usred gra |e vin ske se zo ne, no vo o tvo re nih gra di li {ta je ma lo. Po ne kim ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, u ve }i ni voj vo |an skih op {ti na ovog pro le }a ne }e po ~e ti iz grad wa ni jed ne je di ne vi {e sprat ni ce, a gre |i vi nar stvo }e po sla ima ti na za vr {et ku ra ni je za po ~e tih obje ka ta ili u grad wi po ro di~ nih ku }a, a po ne gde ma wih zgra da s ne ko li ko sta no va. Na `a lost, i zva ni~ na sta ti sti ka ka `e da start na po ~et ku go di ne za o sta je za law skim. Po po da ci ma Za vo da za sta ti sti ku, u ja nu a ru ove go di ne u Sr bi ji je iz da to sa mo 370 gra |e vin skih do zvo la, {to je 4,1 od sto ma we ne go u istom me se cu la ne. Po bro ju do zvo la, pri ja vqe na je iz grad wa sa mo 532 sta na, {to je jo{ ma wi broj ne go pro {le go di ne, ko ja je za ne i ma re bi la po gub na, i za o sta je 8,7 pro ce na ta u od no su na isti me sec pret hod ne go di ne. Po da ci Pri vred ne ko mo re Sr bi je uka zu ju na to da je 2008. za vr {e na iz grad wa ukup no 19.103 sta na, go di nu da na ka sni je bi lo ih je oko 700 ma we, iz grad wa 2011. pa la je za oko 1.500 sta no va, a ne ga ti van trend se na sta vio. Na {a an ke ta po vi {e voj vo |an skih gra do va po ka za la je da no vog ci klu sa sta no grad we ima i ne ma, tek tu i ta mo. Alek san dar Me di} iz agen ci je za pro met ne kret ni na „Pre mi jer” u Pan ~e vu iz ja vio je za na{ list da se uglav nom gra de objek ti ko ji su za po ~e ti jo{ la ne ili pre, pa ni su za vr {e ni.

U Vojvodini se gradi sve mawe

Vla snik agen ci je „M-plus ne kret ni ne” u Vr {cu Dra gan Mar ~e ta ka `e da }e se ove go di ne na sta vi ti iz grad wa stam be nog objek ta sa ~e ti ri sta na, ko ji je ostao ne za vr {en od la ne. Pla ni ra ju se jo{ ta kva tri objek ta, a na dva ve }a gra di li {ta pred vi |e ne su tri zgra de s po 20 do

ma” ka `e da u tom gra du no ve iz grad we ne ma. Ima ne za vr {en stam be ni obje kat ~i ja iz grad wa je po ~e la pre. Ipak, u pla nu je da po~ ne da se zi da no va stam be na zgra da. U Su bo ti ci sli ka dru ga ~i ja. Ja sna Ra du lo vi} iz „In fo ne kret ni na” ka `e da ima no ve iz -

U januaru ove godine u Srbiji je izdato samo 370 gra|evinskih dozvola, {to je 4,1 odsto mawe nego u istom mesecu lane 30 sta no va. Zgra da ko ja je po ~e la da se zi da kra jem 2011. i ko ja je za vr {e na u ja nu a ru ove go di ne, kom plet je pro da ta za 950 evra po kva dra tu. Ina ~e, kva drat u dru gim no vo i zgra |e nim objek ti ma je jef ti ni ji i kre }e se od 700 evra na vi {e, a u sta ri jim zgra da ma oko 600 evra. No vo o tvo re nih gra di li {ta ne ma. Sli~ no je i u Zre wa ni nu. Bo jan Mi haj lov iz agen ci je „Prag -

grad we sta no va, me |u tim, pro da ja ide sla bo. Upr kos do broj po nu di, po tra `wa je ma la. Gra di se i u Srem skoj Mi tro vi ci. Vla snik agen ci je „Stil ne kret ni ne” Ra de Fraj to vi} ob ja {wa va da se na ~e ti ri lo ka ci je gra de ~e ti ri objek ta na tri spra ta s po 20 do 30 sta no va, ~i ja iz grad wa je po ~e la la ne. Za ovo go di {wu pla ni ra nu iz grad wu tek se kom ple ti ra do -

ku men ta ci ja. U Srem skoj Mi tro vi ci su osta la tri ne za vr {e na stam be na objek ta u ko ji ma su sta no vi pro da ti, in ve sti to ri ne sta li, a kup ci osta li krat kih ru ka va. Sli~ na sli ka je i u dru gim gra do vi ma Voj vo di ne. Ma lo na pred, ma lo na zad. Svi ma je za jed ni~ ki pad po tra `we za sta no vi ma. Ta mo gde se i pro da ju, ve }i nom su u pi ta wu sta ri je ne kret ni ne za to {to su jef ti ni je. Dra gan Mar ~e ta, vla snik Agen ci je „M-plus ne kret ni ne” ka `e da se u Vr {cu sta ri ji stan od 50 kva dra ta pro dao za 23.000 evra, a jed no so ban stan u no vo grad wi od 41 kva drat ko {tao je 42.000 evra, pa sva ko mo `e da bi ra, shod no po tre ba ma i mo gu} no sti ma. Ukup no gle da no, pro met je ma li pa su za tri ovo go di {wa me se ca u toj agen ci ji pro da li sa mo ~e ti ri ne kret ni ne: dva jed no sob na sta na, je dan dvo ri {ni i ku }u. R. Dautovi}

EKONOMIJA

ponedeqak 15. april 2013.

BA^ KO PA LA NA^ KE FA BRI KE KAO DA NI KA DA NI SU NI PO STO JA LE

Pri va ti za ci ja po to pi la „Du nav”, „Mer kur”, „Nopal”... [ta Ara pi spre ma ju za „Jat” De le ga ci ja avio kom pa ni je „Eti had er vejz” iz Uje di we nih arap skih Emi ra ta raz go va ra }e da nas sa po slo vod stvom „Jat er vej za” o ko mer ci jal nom part ner stvu. De la ga ci ju na ci on al ne avi o kom pa ni je UAE pred vo di }e pred sed nik „Eti ha da„ Yejms Ho gan. „Eti had”, ka ko je ra ni je re kao mi ni star fi nan si ja i pri vre da Sr bi je Mla |an Din ki}, pla ni ra da pre u zme upra vqa we nad „Ja tom„ na pet go di na, sa mo gu} no {}u pro du à va wa na jo{ pet go di na, pri ~e mu bi ta avi o kom pa ni ja pre uz e la ma win ski pa ket vla sni {tva u Ja tu do 49 od sto. Pre ma va zdu ho plov nom por ta lu Sr bi je „Tan go siks”, osnov ne pret po stav ke i plan „me nayment akvi zi ci je” „Eti ha da” nad „Ja tom” zvu ~e vi {e ne go do bro. Na ci on al na avi o kom pa ni ja UAE, ka ko na vo di taj sajt, è li da po sta vi svoj ope ra tiv ni me nayment ko jim bi efek tiv no vo di la „Jat„, ali bi Sr bi ja i da qe osta la ve }in ski vla snik sa 51 od sto vla sni {tva, {o }e joj u uprav nom od bo ru obez be di ti ve }i nu za stra te {ke od lu ke. „Eti had }e, pod uslo vom da dr à va pre u zme sa da {we du go -

ve, obez be di ti ope ra tiv ni ka pi tal i pre u ze ti deo oba ve za iz ugo vo ra ’Ja ta’ sa ’Er ba som ’„, pi {e „Tan go Siks„. Do da je se da }e „Jat„ mo gu }im aran `ma nom Sr bi je sa „Eti ha dom„ do bi ti „u mi raz” za jed ni~ ke, ve o ma po voq ne ugo vo ri za han dling, znat no jef ti ni je go ri vo, po god no sti za put ni ke. „Jat” }e se ta ko, ka ko su ra ni je pre ne li me di ji, du go ro~ no ve za ti za „Er bas” jer je „Eti had” je dan od naj ve }ih mu {te ri ja evrop skog pro iz vo |a ~a put ni~ kih avi o na. Ono {to je mo `da naj za ni mqi vi ji de taq je po nu da „Eti ha da” da u okvi ru no vog part ner stva oni pla te pr vu stav ku na kon ko je „er ba so vi” u Ja to vom vla sni {tvu mo gu sle te ti u Be o grad i da pre ko ba na ka u Emi ra ti ma „Ja tu” da ju kre dit za ot pla tu we go vih avi o na po ka mat noj sto pi ko ja je mo `da naj ni `a tre nut no u sve tu. To bi, uko li ko se re a li zu je, bi lo raz re {e we pot pi sa nog ugo vo ra o ku po vi ni no vih „er ba so va” za „Jat” iz 1998. go di ne ko ji }e zbog na ve de nog sta tu sa „Eti ha da” kod „Er ba sa” ve ro vat no bi ti re a li zo van efi ka sni je i br `e.

PO SLE DI CE MO NO PO LA U SR BI JI TR PE PO TRO [A ^I

Pa ti ke sku pqe kod nas ne go u Be ~u Ce ne ne kih pro iz vo da u Sr bi ji do sta su vi {e ne go u ze mqa ma EU jer ne ma mo raz vi je nu kon ku ren ci ju i zdra vu tr ì {nu utak ci mu. Stru~ wa ci oce wu ju i da nam je ì vot ni stan dard da le ko is pod evrop skog. U ze mqa ma EU mo gu se ku pi ti mno gi pro iz vo di, po ~ev od hra ne, pre ko obu }e i ode }e po mno go po voq ni jim ce na ma ne go u Sr bi ji, ta ko u Be ~u pa ti ke ko {ta ju 80 evra, a iste ta kve u Be o gra du 110 evra, {to je po sle di ca mo no pol skog po na {a wa tr go va ca na na {em tr ì {tu, re kla je za Ta njug pred sed ni ca Cen tra za za {ti tu po tro {a ~a Ve ra Vi da. Pre ma we nim re ~i ma, kon ku ren ci ja u Sr bi ji se ne shva ta kao tr ì {na utak mi ca u ko joj se pro iz vo |a ~i i tr gov ci tak mi ~e ko }e da pro iz ve de ili po nu di ono {to po tro {a ~i tra è,

Aso ci ja ci ja po tro {a ~a Sr bi je (APOS) upo re |i va la je ce ne 19 `i vot nih na mir ni ca u Sr bi ji i Slo ve ni ji i utvr di la da je 10 pro iz vo da u Slo ve ni ji jef ti ni je u pro se ku za 10 pro ce na ta ne go kod nas. „Ako uzme mo u ob zir da je pla ta u Slo ve ni ji sko ro tri pu ta ve }a ne go u Sr bi ji, po sta vqa se pi ta we ka ko se, uzi ma ju }i u ob zir vi sok stan dard, u ta kvu ce nu uklo pe i slo ve na~ ki tr gov ci i di stri bu te ri i pro iz vo |a ~i, pa ~ak i dr `a va, a na kra ju i po tro {a ~i - dok su kod nas sa ova ko vi so kim ce na ma svi ne za do voq ni„, za pi ta li su se u APOS-u. Ka ko sma tra ju u APOSu, od go vor se kri je u ve }oj kon ku ren ci ji, jer dva mi li o na sta nov ni ka u Slo ve ni ji ima i mo gu} nost da bi ra ne ku na mir ni cu me |u 30 pro iz vo |a ~a, dok u Sr bi ji za ne ke od

Zna ju ov da {wi po li ti ~a ri po ne ka da da kon sta tu ju da pri vre da op {ti ne Ba~ ka Pa lan ka, od no sno fa bri ke ko je su do sa da ka ko-ta ko pre ì ve le tran zi ci ju (pri va ti za ci ju), po slu ju so lid no i da je ova sre di na u ne {to bo qem sta wu od onih kod ko jih je sve pro pa lo. Am bi ci o zni ji ka ù da ta kva kon sta ta ci ja nad le `nih u lo kal noj sa mo u pra vi li ~i na fra zu po ko joj je u ze mqi sle pih Jed no o ki Yek – car! Po seb no iri tant no je u vre me nu pri va ti za ci je zna la da zvu ~i kon sta ta ci ja lo kal nih vla sti da oni po za ko nu „ne sme ju da se me {a ju u pri vre du“, ali, kao po pra vi lu, za bo ra vqa li su da ka ù da im ni je dan za kon ni je bra nio da obez be de uslo ve ko ji ma bi se pri vu kli in ve sti to ri. âk su bi li i oba ve zni to da ~i ne! Zbog to ga, ve ro vat no, ova op {ti na s oko 61.000 sta nov ni ka ima go di na ma oko 9.000 ne za po sle nih. Sa sva kom pro me nom lo kal ne vla ste po ~i we pri ~a o no vim in du strij skim par ko vi ma, od no sno zo na ma, a ka da se po se ti pro stor ko ji se spo mi we, vi di se da je sli ka ista kao i pre ne ko li ko de ce ni ja – wi ve, ili ko rov, a pri ~e o ze mqi {tu ko je }e se iz u ze ti za no ve fa bri ke i da qe tra ju. Upo re do s gla snim pri ~a ma o no vim fa bri ka ma, sta re i ne ka da re no mi ra ne kom pa ni je su pro pa da le ili po sle pro pa lih pri va ti za ci ja, ili zbog to ga {to „ne ko“ ni je pro na {ao stra te {kog part ne ra. De ce ni ja ma se pri ~a o le pim pri me ri ma po put „Tar ke ta“ (biv {i „Sin te lon“), „Karls ber gu“ (Pi va ra „ê la re vo“), „Mal ti nek su“ (naj ve }oj fa bri ci piv skog sla da ko ju je ku pio fran cu ski „Su -

Fa bri~ ke ha le ~e ka ju rad ni ke

fle„), „Nek ta ru“, ve li koj in ve sti ci ji do ma }ih ula ga ~a i jo{ po ne kim sred wim, a uspe {nim pred u ze }i ma kao {to je „Du nav pre voz“, „Se ba sti jan–Je din stvo“, „Po du na vqe“, „Aling“ u Gaj do bri... O pro pa lim pri va ti za ci ja ma i hi qa da ma rad ni ka bez po sla go to vo ni ko ne ma da ka è ni re~. Ne ka da {we fa bri ke s ne ko li ko sto ti na rad ni ka, pa i vi {e od hi qa du, ili su za tvo re ne ili u wi ma ra di ne ko li ko de se ti na za po sle nih, i to uglav nom onih na odr à va wu, obez be |e wu... Tek stil ni kom bi nat „Du nav“ u ê la re vu ne po sto ji (ra di lo 1.500 qu di), a u we go ve ha le use li lo se na ko li ko ma lih fir mi, pa ~ak i onih ko je su na sta vi le u oko li ni istu ili sli~ nu pro iz vod wu. Pro pa li su i bren do vi, po put „Mer ku ra“, ko ji je i u evrop skom

sve tu mo de bio po znat po ko `nim ta {na ma i osta loj ga lan te ri ji. Sli~ no je i s „No pa lom“ ne ka da naj ve }im pro iz vo |a ~em elek tro in sta la ci o nog ma te ri ja la na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je. Ne ka ko kra jem go di ne za vr {en je i ste ~aj ne ka da po zna te fa bri ke tri ko ta `e „Ma ri na“, i ko joj je yem pe re i dru ge mod ne odev ne pred me te ne ka da ple lo oko 700 rad ni ka, a sa da je deo wih ostao i bez de la rad nog sta `a jer im ni su upla }e ni do pri no si. Ov de su pro pa da la ~ak i po qo pri vred ne fir me, iako su ob ra |i va le na sto ti ne pa i hi qa de hek ta ra naj kva li tet ni jih ora ni ca u Ba~ koj. O svim tim ban kro ti ma, ne u spe {nim pri va ti za ci ja ma ili mo gu }im mal ver za ci ja ma ni re ~i, a o no vim pro jek ti ma, fa bri ka ma, in ve -

DA LI SU NA [I GRA \A NI ZA I STA ME \U MA WE ZA DU @E NI MA U RE GI O NU?

Si ro ti wa ne ma ni za kre dit Re dov na ot pla ta kre di ta je no} na mo ra za go to vo sva ko ga ko ima tu oba ve zu. Gra |a ni obi~ no sma tra ju da bi im ot pla ta bi la lak {a ka da bi pla te bi le ve }e. Da li je to ta~ no mo gli bi da im ob ja sne du `ni ci iz dve biv {e re pu bli ke biv {e SFRJ, Slo ve ni je i Hr vat ske. Jer, ta mo {wi kli jen ti ba na ka i li zing kom pa ni ja ima ju ve }e pla te ali i ve }e du go ve. Evo ka ko stva ri sto je: gra |a ni Sr bi je du gu ju u pro se ku po gla vi sta nov ni ka ukup no 791 evro. Naj vi {e se, na rav no, du gu je za

kre di te – 710 evra. Sle de oba ve ze po osno vu kre dit nih kar ti ca – 46 evra, dok na za du `e nost po te ku }em ra ~u nu ode jo{ 30 evra. Naj ma wi dug ima mo li zing ku }a ma – u pro se ku pet evra. Pro se~ na pla ta kod nas bi la je kra jem pro {le go di ne 366 evra. Dve pla te su 732 evra pa je ja sno da du gu je mo ma lo vi {e od to ga. [to se ti ~e biv {ih su na rod ni ka, u Hr vat skoj je pla ta u pro se ku 730 evra, a gra |a ni su du `ni fi nan sij skim ku }a ma 4.000 evra. To je ne {to ma we od {est pla ta. Ta ko

Kon ku ren ci ja stva ra kva li tet „Ni {ta ne for mi ra do bar kva li tet i fer ce nu kao otvo re no tr ì {te i kon ku ren ci ja. Na{ stav je da dr à va tre ba da stvo ri am bi jent za zdra vu kon ku ren ci ju, ume sto {to mar ke ti {kim po te zi ma, di rekt no ili in di rekt no, po ku {a va da uti ~e na for mi ra we ce na„, po ru ~u ju iz APOS-a. a da pri tom pro iz vod bu de kva li tet ni ji ili istog kva li te ta po ni òj ce ni. Svi ma wi ma je u in te re su ostva ri va we pro fi ta, ali ga je di no mo gu stvo ri ti uko li ko nad ma {e svo je kon ku ren te, uka za la je Vi da is ta kav {i da se u Sr bi ji kon ku ren ci ja do ì vqa va kao „osve ta” jed nog tr gov ca pre ma dru gom, za to {to ovom dru gom, àr gon ski re ~e no „do bro ide”. Ona sma tra da se pra vi la o kon ku ren ci ji u EU pri me wu ju ne sa mo na pri vat ni sek tor, ve} i na jav ni, na dr àv ne kom pa ni je. Iz Evrop ske ko mi si je su upo zo ri li ~la ni ce EU da mo ra da se od rek nu po gub nog uti ca ja dr àv nih in ter ven ci ja u ener ge ti ci i da u na red nih ne ko li ko go di na po ste pe no uki nu re gu li sa ne ce ne elek tri~ ne ener gi je i ga sa ko je obes hra bru ju tra è we jef ti ni jih i efi ka sni jih op ci ja, ali i dru ge kom pa ni je da u|u na tr ì {te, ob ja sni la je Vi da.

osnov nih na mir ni ca je dva ima pet-{est pro iz vo |a ~a. Dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu spoq ne i unu tra {we tr go vi ne Dra go van Mi li }e vi} na vo di da je pri vre da Sr bi je sek tor ski vi so ko mo no po li zo va na i da 20 tr go vin skih la na ca dr ì vi {e od 80 od sto tr ì {ta ma lo pro da je. Ka ko je is ta kao, za una pre |e we kon ku ren ci je, bez ob zi ra na naj e fi ka sni ja pra vi la, mo ra da se in ten zi vi ra pri vred na ak tiv nost i stvo re uslo vi za do la zak no vih igra ~a na tr ì {te Sr bi je. Bo qa kon ku ren ci ja }e do ne ti ni è ce ne, bo qi kva li tet i za {ti tu po tro {a ~a, i Sr bi ja mo ra do bro da pri o ne na à {ti tu i una pre |e we kon ku ren ci je. Pre ma we go vim re ~i ma, mo no po li za ci ja pri vre de stva ra ne e fi ka san si stem u ko jem po sto je kar tel ski spo ra zu mi, do mi ni ra ju po je di ne gru pe i mo no pli sti mo gu da dik ti ra ju ce ne.

sti ci ja ma, rad nim me sti ma po tro {i se ma lo re ~i pri li kom ne kih ka drov skih sme na u vr hu lo kal ne vla sti, ili pri li kom skla pa wa no vih ko a li ci ja. Kao da ono {to `i vot zna ~i pred sta vqa nu `nu po {ta pa li cu, a ne je di nu pra vu `i vot nu po tre bu, to li ko nu `nu za op sta nak. Ako ne ma pri vre de, in du stri je i po qo pri vre de, ne }e bi ti ni zdra vqa, obra zo va wa, kul tu re, spor ta... To pi {e u sva kom sred wo {kol skom uy be ni ku eko no mi je, ali to ili ni ko ni je pro ~i tao ili sve sno ig no ri {e, i to ne sa mo ov de u ba~ kom pri o ba qu Du na va. Da li o to me vi {e tre ba uop {te i pri ~a ti i pi sa ti, ili su se i pri vred ni ci i mi sle }i qu di umo ri li pa sve pre pu sti li sti hi ji – dok tra je... M. Suyum

Ni zak stan dard uti cao da se gra |a ni ne za du `u ju pre vi {e

is pa da du su pla te u toj re pu bli ci du plo ve }e ne go u Sr bi ji, a du go vi su go to vo pet pu ta ve }i ne go kod nas. Kod Slo ve na ca je sve naj lak {e iz ra ~u na ti i zbog okru glih po da ta ka, kao i zbog ~i we ni ce da su je di ni po sta li ~la ni ca evro zo ne. Ta mo je pro sek pla te hi qa du evra, a du go vi u pro se ku po sta nov ni ku 5.000 evra – du gu je se pet pla ta. Po da ci u Hr vat skoj, kao i kod nas, za vi se od kurs ne li ste. Ako ra stu kur se vi do ma }ih va lu ta, sma wu je se za du è nost. îm di nar ili ku na po~ nu da sla be, i du go vi se po ve }a va ju. Di nar je u pret hod nih ne ko li ko me se ci sta bi lan pa su za nas ovi po da ci re al ni. [ta je do pri ne lo to me da Sr bi ja bu de naj ma we za du è na, ma da su, ka da je kre dit na eks pan zi ja kod nas po ~e la, gra |a ni la ko – pa i ola ko – uzi ma li zaj mo ve? Naj vi {e ni zak stan dard, oprez ba na ka i po li ti ka ko ju je vo di la Na rod na ban ka Sr bi je te pre ci zni po da ci ko je je Udru è we ban ka Sr bi je pre ko Kre dit nog bi roa do sta vqa lo fi nan sij skim ku }a ma. Ta~ ni je, mo gli smo se za du ì ti sa mo do tre }i ne ili po lo vi ne pla te. Pre tri go di ne je to bi lo ve za no za pro sek pla te, a od ove go di ne ban ke o to me slo bod no od lu ~u ju. Me |u tim, dok su va ì la ogra ni ~e wa, svi su na u ~i li lek ci ju: ban ka ri o kli jen ti ma, a ovi sa mi o svo jim mo gu} no sti ma. Za to su i pro {log me se ca po vra }a wu kre di ta gra |a ni bi li tro stru ko bo qi od pri vre de. Dok su oni ka sni li u ma si kre di ta 4,8 od sto, pred u ze }a su 14,8. D. Vu jo {e vi}

No va bro ji la ili tu `be Na c i o n al n a or g a n i z a c i ja po t ro { a ~ a Sr bi je je po sla la opo me ne pred tu `bu svim ne sa ve snim di stri bu te ri ma elek tri~ ne ener gi je. NOPS je za tra `io od wih da se od re di rok, ne du `i od {est me se ci, to kom ko jeg }e po ~e ti za me na spor nih mer nih ure |a ja. Po in for ma ci ja ma ko je je Na ci o nal noj or ga ni za ci ji po tro {a ~a do sta vi la „Elek tro voj vo di na”, u Po kra ji ni ima ~ak 230.000 bro ji la ko ja ni su ove re na u skla du sa Za ko nom o me -

tro lo gi ji, dok je „Elek tro di stri bu ci ja Be o g rad” od b i l a da do s ta v i po d at k e, pre neo je B-92. Ra ~un za elek tri~ nu ener gi ju sva kog me se ca sa ~e ka u po {tan skom san du ~e tu. Uko li ko nas po ma lo ne pri jat no iz ne na di, mo `da je to znak da ne {to ni je u re du. – Sva ki gra |a nin ko ji pla }a stru ju kroz ra ~un za ob ra ~u na tu po tro {wu pla }a i stav ku ko ja se zo ve na kna da za odr `a va we mer nog me sta. Mi za pra vo pla }a mo odr `a -

va we na {ih bro ji la. I pro sto je ne ve ro vat no da do |e mo u si tu a ci ju da, po na {im in for ma ci ja ma, ko je su nam zva ni~ no do sta vqe ne, na sto ti ne hi qa da mer nih ure |a ja ni je ove re no – ka è Mla den Al fi ro vi} iz NOPS-a. U „Elek to voj vo di ni„ pri zna ju pro blem i tvr de da tre nut no tra è na ~in na ko ji bi na ba vi li no va bro ji la. Ipak, to ne }e bi ti tem pom ko jim è li Na ci o nal na or ga ni za ci ja po tro {a ~a Sr bi je.

REPORTA@E

ponedeqak 15. april 2013.

FRANCUSKE LEPOTICE, DRVENI „KRAJI[NIK“ IZ BUDVE I „AJKA MAJKA“ NA SAMITU OLDTAJMERA U SOMBORU

Sve bi bilo druga~ije da je Krcun vozio „pontijak” Ima Som bor, sva sre }a, eki pu za lu |e ni ka za raz ne po du hva te, ko ji, do du {e, i{tu no va ca, ko jih ina ~e ni kad ne ma, ali ko joj to ne pred sta vqa raz log da ne po ku {a da svoj grad „tu ri“ na ma pu za ni mqi vih de {a va wa Sr bi je. Oku pqe ni ve }i nom oko ve} le gen dar nog ka fea „Des arts“ i Udru `e wa gra |a na „Kre at iv ni stu dio Des arts“, pro te klog vi ken da su de ve ti put ima li sa mit vla sni ka i qu bi te qa sta ro vrem skih vo zi la. Stu {ti lo se to iz vas ce le Sr bi je, Ma |ar ske, Hr vat ske i BiH, do |e svo jim dr ve nim „kra ji {ni kom 2“ iz Bu dve i Slav ko Be ro wa, na rod po le pom da nu na le gao na ]e la vi trg (zva ni~ no Sve tog troj stva), ne mo’{ oko da otvo ri{. Kao {to je red u de lat no sti od ko je i ne ma ne kih no va ca, gde sa mo „fa na ti ci“ op sto ja va ju, iz o sta li su po li ti ~a ri da te sli me o pu noj po dr {ci ko ju ni ko sem wih ne pri -

me }u je, o vla sti tim do brim `e qa ma i vo qi, ko ja sam’ {to ni je po lu ~i la i ne kom kon kret nom ({u {ka vom) po dr {kom... pa su Dra gan-Gli ga Bo kun, Mi kan Ra do -

na {e }er le mu, na gr }e na iko nu sva kog old taj me ra {a i qu bi te qa fran cu ske auto-in du stri je, „si troen DS pa las“, u pleb su po znat i kao „aj ku la“. Le po ka -

Li~ane drvo impresionira Po sle pa ra de „sa mo za o~i“ Som bo ra ca, ka ra van sta ro vrem ski je je je zdio do Apa ti na, ta~ ni je ba we „Ju na ko vi}„, gde su se oglad ne li old taj me ra {i, za la ga wem „Voj vo di na {u ma“ i le gen dar nog @i ke Smi qa ni }a, lord me ra apa tin skog za sva vre me na, „za lo `i li“ {pe ci jom re zer va ta „Gor we Po du na vqe“ – je le wim pa pri ka {om. Apa tin ce, kao i sve di~ ne Li ~a ne, pre sve ga je im pre si o ni rao dr ve ni ka bri o let iz Bu dve, ali sa mo dok ni su ~u li da je, zbog sra zmer no ve li ke po tro {we go ri va, Kr cu nov „pon ti jak“ ostao na som bor skom ]e la vom tr gu. Pa gde to ba{ wi ma da se de si... va no vi} i Bran ko Ma ra vi} mo gli da se po sve te svo jim go sti ma sa sve ~e ti ri stra ne sve ta. Tek sam no gom stu pio na ]e la vi, kad si lan svet, k’o p~e la

`e na{ svet „aj ka-maj ka“, {to me u mo men tu vra ti u de tiw stvo. Be {e mi tek de vet go di na kad sam, slu ~aj no us to pi rav {i do bro du {nog vo za ~a jed ne „aj -

ke“, pr vi put ose tio da ne {to ni je u re du s na {im pu tem u so ci ja li zam. Jer Ti to nas je ube |i vao da „fi }a“ iz Kra gu jev ca po ge ni jal noj kon struk ci ji do la zi od mah po sle „Apo lo“ i „Vo stok“ sve mir skog pro gra ma... Pet mi nu ta vo `we „aj kom“ bi lo je do sta da mi se za~ nu je re ti~ ke i iz daj ni~ ke mi sli. Vla snik te le po ti ce Sto jan Gor ja nac iz ma |ar skog Her ceg san to va de li moj ra ni pe si mi zam gle de biv {ih si ste ma, jer bo je i we ga, ‘79 sin de di nog pri ja te qa, pra vo slav ni pro ta iz ta da we Ju go sla vi je, pro vo zao sa mo je dan krug u „spa ~e ku„, jo{ jed noj iko ni qu bi te qa sta ro vrem skih auto mo bi la. – Ma, do la zi lo je to kod me ne iz Ne ma~ ke i nu di lo 30.000 evra za „aj ku lu“ i pre ne go {to sam je pot pu no re kon stru i sao – di va ni mi „po srp ski“ ali s ja kim ma |ar skim ak cen tom, Sto -

[to je „Apolo“ na nebu, to je „ajkula” na drumu

Quta paorska „por{e“ ma{ina

Nagrnuo narod k’o p~ele na {e}erlemu

PREÂNSKA LEKSIKA “Inflacija }e biti zauzdana !” “Vo|ice nacionalnog dohotka u ~vrstim rukama”. “ Prekomerno tro{ewe na kratkom kajasu”. “Zategnute uzde podivqalim cenama!” Sve su to jaki naslovi koji se povremeno negledu{ {tampaju u novinama, pa ~ak da ~itaoci nekima i poveruju. Kako i ne bi, kada znaju da je u glavnoj ulozi mo}na naprava: kajase, vo|ice, uzde, dizgini… Dakle, “instrument” kojim je vekovima i milenijumima u poslu{nosti dràn najboqi i najdugove~niji saradnik ~ovekov – kow. Jer, otkako je pripitomio (~itaj: zauzdao) ovog lepotana, ~ovek wime vlada kajasima. Jednostavno (mada to i nije prava re~) drì kowu glavu nisko, uprtu u zemqu, jer je wegova snaga u vratu, pa kada ga oslobodi, onda se i uspravi, u{~lovi, propne… zamlatara predwim kopitama i – odleti kao vihor. Zato se uzdice i smatraju vrlo va`nim delom kowske opreme, dakle ama i

Ameri~ka auto-a`daja „pontijak”

jan, ko ji je u „stvar nom ì vo tu“ auto e lek tri ~ar. – Ne ma {an se ni no va ca da je pro dam. Pa da bih ne {to ova ko re sta u ri rao ka ko va qa, sa mo zva ni~ ni po da ci iz „Si tro e no ve„ fa bri ke, je dan pa pir, ko {ta ju 20 evra. Sin Ti ho mir, ma {in ski in è wer, eno ga ta mo raz gle da ma lo, „pel co vao“ se na old taj me re pa po ma è kad god stig ne – pri ~a Sto jan i ru kom opre zno pre la zi pre ko sa vr {e nog la ka ka ro se ri je jed nog od naj bo qih ika da na pra vqe nih auto mo bi la. Ple zir je Som bor ci ma, svo jim do la skom iz Ba~ ke To po le, u~i nio i [an dor Si la |i, je dan od osni va ~a svo je vre me nog pr vog klu ba qu bi te qa „Si tro e no vih“ vo zi la u ve li koj Ju go sla vi ji. Te 1973. je, ka è ba}-[a wi ka, i ku pio „spa ~ek„ i za pu tio se u Po re~ na osni va~ ku skup „AS-klu ba“, {to je skra }e ni ca sve tog du e ta „ami-spa ~ek“. I tad je me sto ver nog su vo za ~a za u ze la we go va su pru ga Vik to ri ja, ko ja i „na vi ga va“, ali i vo di ra ~u na o ~i ka [an do ro voj kra va ti s ru~ no ve ze nim lo gom „Si tro e na“. – „Spa ~ek„ je sa mo za pa ra du i ova kve sku po ve, po ki {i i sne gu se ne vo zi. Sin mi je u auto-bi zni su, ima ve li ki ser vis, a na rav no da je po ~eo s „fran cu zi ma“, ali je }er ka ku pi la „hjun dai“ yip pa to vo zim sva ki dan. „Spa ~ek„ ~e ka unu ka – ve li gos’n Si la |i, za ko ga, kroz smeh, kon sta tu je mo da je tek ne ko li ko da na sta ri ji (od no sno, ta ko se ose }a) od ~e ti ri de ce ni je vre -

me {nog „spa le ta“ ukra {e nog ori gi nal nom na lep ni com pr vih „si troen“ su sre ta. Re |a ju se neo bi~ na vo zi la po naj ve }em som bor skom pla cu, mu zej ska va tro ga sna ma {i ne ri ja, ~u ve ni Ba ta iz Do ro slo va do te rao „fe ra ri„ – cr ve no trak tor ~e iz fa bri ke her Fer di nan da Por {ea i „ge net ski mo di fi ko van“, od no sno „spa ~ek„ na tri to~ ka, je dan po red dru gog sto je pre div no re pa ri ra ni „fi jat to po li no“ i we gov vr {wak ko ji je do ju ~e slu ìo mje {te ko ko {iw ca pa se tek spre ma za maj stor sku re a ni ma ci ju... Ipak, po gled za sta je na „a`da ji“ ame ri kan ske in du stri je, Yene ral mo tor so vom „pon ti ja ku“ iz 1952. Oko we ga po slu je oma wi go spo din s, na rav no, ka u boj skim {e {i rom. \or |e Kr sti}, po no sni vla snik, ko ji je go to vo de ce ni ju i po „ob i gra vao“ oko ne ka da {wih vla sni ka ovog vo zi la ne bi li do {ao u we gov po sed, kon spi ra tiv no va di sta ru sa o bra }aj nu do zvo lu ko ja do ka zu je da je ovaj le po tan, u ~i ji ge pek bez pro ble ma, i to pre tret ma na na Go lom, mo gu sta ti naj am we dva IB-ov ca, slu `be no pri pa dao Slo bo da nu Pe ne zi }u Kr cu nu, kr snoj sla vi sva kog ~e sti tog srp skog yan da ra. O per for man sa ma auto mo bi la, ka è, ne sme da se di va ni, slu `be na je taj na, ali ako ga ve} pi tam... da je onog no vem ba ra ‘64. Kr cun u rod no Uì ce kre nuo, ume sto u no vom „ol dsmo bi lu“, u ovoj ala mu wi od auto mo bi la, ìv bi Kr cun bio i „dru ga ~i ja bi se pe sma pe va la“. Mili} Miqenovi}

MLADA MARINA BAWAC PROTIV NAJEZDE KINEZA I JAPANACA

Kajas pod rep! ili {ta su nam kowi krivi?

celog sersama (kaè se i sersan). Direktna su veza ko~ija{evih {aka sa `valama, uglavqenim u kowske ~equsti, a jo{ osigurane oglavinom, sve s vizirom da se kowu smawi vidno poqe, ina~e neverovatno veliko, kaù ~ak oko 350 stepeni, jer su mu o~i postavqene maltene kao retrovizori kod automobile, sa spoqne strane ~ela. Kajasi mogu biti sasvim jednostavni, kao u ~ika-Jovinoj pesmi “|iha, |iha, ~etir’ noge…” (od uzice), ali i od najfinije koè, sara~ki ude{ene sa ~etiri sloja pa jo{ ùto ofarbane (francuske, zvane). Ima uzdi i od kudeqe, te su prtene i posle svake ki{e se ukrute kao {tapovi, a naj~e{}e su to kai{evi, {iroki ne{to vi{e od centimetra, koji se tamo negde na jednoj

tre}ini svoje duìne ra~avaju da bi se jednim krakom zakop~ale i na drugog kowa ako se tera dvopreg, odnosno bile nastavqene po istom sistemu ako se preù (’vataju) ~etiri kowa. Onda, kada ho}e{ levo, samo zategne{ levi kajas, i obratno. Sve je u{nirano kroz karike na vrhu kowskih le|a, odnosno na gorwem delu ama, i zakop~ano pre|icama za `vale. No, i nad popom ima popa! De{ava se, istina i sre}om dosta retko, da iskusni a nesta{lucima skloni kowi – uhvate kajas pod rep! Ma{u tako repom kao da teraju muve, pa iznenada stisnu korenom i kajas. Tako izbiju ko~ija{u iz ruke bar jedan adut pa ne moè da im komanduje, a ni da ih zaustavi. Tada mogu skrenuti kola u jenedek, ~ak se i prevrnuti, uglavnom, bude grdnih psovki i nevoqa i po ~oveka i po kowa. Izraz “kajas pod rep” se koristi i da ilustruje nekontrolisano pona{awe, naro~ito mla|ih i sredove~nih mu{karaca. Ne jedared se neka mlada àlila kom{inici ili nekom svom (ali u poverewu) kako “onaj moj, malo-malo, pa kajas pod rep i od kafane do kafane, dok ne potro{i sve novce. A ja ne mogu da izmolim ni za novu kecequ!” Zato je najboqe kad se kajase pravilno koriste. Naro~ito u obuzdavawu inflacije. Pavle Male{ev (Gra |a za kwi gu “Na sred ~e tir’ {o ra”)

Apatinka u londonskoj Kraqevskoj akademiji Ta le nat Apa tin ke Ma ri ne Ba wac, u~e ni ce no vo sad ske Sred we mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}“, odav no su za pa zi li mno gi, ne sa mo do ma }i stru~ wa ci ve} i {ef Ka te dre za kla vir Kra qev ske mu zi~ ke aka de mi je u Lon do nu Ili jan Yons, ~u ve ni ru ski pe da gog Vla di mir Ogar kov, kao i Dor jan Le qe vak, pr vi dok tor pi ja ni sti ke u Sr bi ji. Tre nut no po ha |a tre }i raz red, ali pla ni ra da se ve} idu }e go di ne pre se li u bri tan sku pre sto ni cu. Me |u tim, ni je ni ma lo jed no stav no ste }i in deks ta mo {we pre sti `ne aka de mi je. Na ro ~i to jer to `e le hi qa de mla dih iz ~i ta vog sve ta, a po sled wih ne ko li ko go di na je pra va in va zi ja stu de na ta iz Ki ne i Ja pa na. Go di {wa {ko la ri na je oko 40.000 fun ti, sa mo deo pla }a vla da Uje di we nog Kra qev stva, a te {ko je do bi ti sti pen di ju. – Na kon ma tu re u No vom Sa du, jo{ ne zna mo ho }e li Ma ri na na sta vi ti da se od mah obra zu je u ino stran stvu, ali zbog ma ste ra si gur no ide u Lon don – op ti mi sta je we na maj ka Iri na Ba wac-@da no va, ina ~e eko no mist ki wa s di plo mom Mo skov skog uni ver zi te ta, ko ja je svo je vre me no u Ru si ji za vr {i la i mu zi~ ku {ko lu. Do sa da je we na }er ka osvo ji la dva de se tak na gra da na do ma }im i me |u na rod nim tak mi ~e wi ma, ali su na ro ~i to pod sti -

U {kolu sti`e i pre portira

caj ni bi li la ska vi epi te ti ko ji ma ju je „~a stio” ugled ni pro fe sor Yons. Za re kord no krat ko vre me pri pre mi la je pro gram ko ji se obi~ no sa vla da va vi {e go di na. Deo je ne dav no je iz ve la na so li sti~ kom kon cer tu u za vi ~aj noj Osnov noj mu zi~ koj {ko li „Ste van Hri sti}“, gde je sa {est go di na na u ~i la pr ve no te. – Sva ko dnev no sa ti ma na por no ve `bam, ali je lak {e, po {to me po dr `a va Na |a Jak {i}, pri ja te qi ca iz raz re da. Jed na smo dru goj stal na pot po ra, pa smo za jed no, u ~e ti ri ru ke, od svi ra le „[e }er nu vi lu” ^aj skov skog

i Gri go ve „Nor ve {ke igre broj 1” – ka `e uz osmeh ova, sa mo na iz gled krh ka {e sna e sto go di {wa ti nejyer ka. We na pro fe sor ka Slo bo dan ka Ste va no vi} sva ko dnev no je sve dok en tu zi ja zma svo je {ti }e ni ce. – ^e sto Ma ri na i ja do la zi mo u {ko lu pre svih osta lih da za jed no ve `ba mo. Ona ~e sto por ti ru ne de qom, ka da {ko la ra di od 10 ~a so va, osta vqa bi cikl da bi do {ao da joj otvo rio u~i o ni cu dva sa ta ra ni je – pri ~a po no sna pro fe sor ka. J. Prel~ec

dru[tvo

ponedeqak 15. april 2013.

TRAN ZI CI JA RA ZA RA PO RO DI CU

ê qad be sna, pa je i (rod na) ku }a te sna Gotovo svakih sedam dana u Srbiji se, u proseku, dogodi po jedna porodi~na tragedija u kojoj bivaju ubijeni najbliì. Psihijatri i psiholozi uglavnom se slaù u tome da se porodi~ne tragedije, ~ak i kada tako izgleda, ne doga|aju iznenada te da je u pozadini obi~no dugotrajni sukob koji je pra}en jakim stresom. Porodica se raspada s tranzicijom srpskog dru{tva, mnoge vrednosti koje su je kao osnovnu }eliju prethodnih decenija ~inile su uni{tene, a nove nisu izgra|ene. Funkcionalnost i disfunkcionalnost porodice zavisi i od odnosa koji postoje izme|u wenih ~lanova, ali i od odnosa izme|u porodice i dru{tva. Porodica bi trebalo da obezbedi razvijawe onih osobina kod li~nosti koje }e omogu}iti dobru prilagodqivost dru{tvu. Nezadovoqstvo, bunt, razorna agresivnost, mr`wa prema qudima i qudskih grupama i sumwi~avost samo su neki od pojavnih oblika porodi~ne disfunkcionalnosti u ispuwavawu va`nih zadataka, me|u kojima je humanizacija ~oveka primarni dru{tveni zadatak porodice. Danas se u porodici ostaje mnogo duè nego prethodnih decenija. Naime, mladi sve re|e napu{taju roditeqski dom, kako zbog finansijske zavisnosti, tako i zbog kasnog sklapawa braka i nepovoqnog stambenog re{ewa. Istraìvawe Instituta za sociolo{ka istraìvawa Filozofskog fakulteta pokazuje da svaki drugi mladi ~ovek od 19 do 35 godina danas u Srbiji ostaje da ìvi s roditeqima. Iako se broj onih koji se samostalno izdràvaju pove}ao u pore|ewu s 2003. godinom, danas ipak svakog petog tridesetogodi{waka izdràvaju roditeqi. Profesorka Smiqka To-

Za „pro du è no de tiw stvo” i za jed ni~ ki ì vot vi {e ge ne ra ci ja u jed noj po ro di ci kri vi cu sno se i ro di te qi ko ji ~e sto sa bo ti ra ju sa mo stal nost svo jih po to ma ka i ne da ju im da od ra stu i odu iz po ro di~ nog do ma manovi} s Filozofskog fakulteta isti~e da mnogo mladih po~iwe porodi~ni ìvot u roditeqskom doma}instvu, {to neke spre~ava da i sami postanu roditeqi. Zbog toga je, dodaje, sada u~e{}e neudatih i neoè-

wenih u grupi od 34 do 35 godina poraslo za tre}inu, naspram jedne petine 2003. godine. No, i pored nesporno te{ke ekonomske situacije i bede koja je prisutna u ~itavom dru{tvu, kao i pada mnogih moralnih

vrednosti, za “produèno detiwstvo” i zajedni~ki ìvot vi{e generacija u jednoj porodici krivicu snose, smatraju psiholozi, i roditeqi koji ~esto sabotiraju samostalnost svojih potomaka i ne daju im da odrastu i odu iz porodi~nog doma. Zbog toga smo danas do{li u situaciju da penzioneri izdràvaju i sebe i decu, pa i unuke. Zajedni~ki ìvot i nepostojawe alternativa kod mladih ra|a ose}aj mawe vrednosti i shvatawe da im najboqe godine prolaze u o~ekivawu. To im donosi frustracije koje iskazuju naknadno i ~ije su prve `rtve wihovi bli`wi, i to naj~e{}e oni koji su ih godinama {titili i pomagali. Sociolozi tvrde da bi mladi u Srbiji, kao i wihovi vr{waci u ve}ini evropskih dràva, lako “odleteli” iz porodi~nog gnezda kada bi im dràva obezbedila posao i zaradu, {to su osnovni uslovi za osamostaqewe. Tako bi oni mnogo vi{e znali da cene rad i novac koji te{kom mukom zara|uju i ne bi ga olako tro{ili kao onaj koji dobijaju od roditeqa i za koji ne moraju da urade ni{ta. Problem nastaje kada roditeqi, koji ostaju bez posla i mogu}nosti da do novog do|u, vi{e ne mogu da im pruè ono {to oni od wih o~ekuju. To, po pravilu, vodi u porodi~ne sukobe, koji mogu prerasti u tragediju ako se ne re{e na vreme. Zbog toga stru~waci i tvrde da u svakoj porodi~noj tragediji deo odgovornosti ima i celokupno dru{tvo. Ono isto koje ni{ta nije ~inilo – a nema nagove{taja da }e to skoro po~eti – da se porodica kao osnovni temeqe svake li~nosti oporavi od {oka iz proteklih decenija i ponovo stane na noge da bi iz we izlazili qudi spremni da ìve kao sav normalan svet. Q. Ma le {e vi}

HU MA NI ZRE WA NIN SKI PRO SVE TA RI

Sku pqa li pa re, da va li krv Zre wa nin ska po dru `ni ca Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine od po~etka meseca sprovela je dve humanitarne akcije. Posle odluke Izvr{nog odbora SPRV-a regije Zrewanin da se prikqu~i akciji pomo}i osmogodi{woj devoj~ici Tijani Ogwanovi}, koja u bolnici u Hjustonu ~eka transplanta-

Te {ko je bi ti pro svet ni rad nik i do bro voq ni da va lac kr vi ciju srca, prosvetari su prikupili 10.000 dinara. – Ta simboli~na svota novca izraz je `eqe svih nas koji se bavimo vaspitawem i obrazovawem da pomognemo onima s kojima svakodnevno radimo. Mi zna-

mo {ta zna~i imati u odeqewu jo{ jednu podignutu ruku, jo{ jedno srce koje se raduje {koli – kaè za “Dnevnik” predsednica IO SPRV-a regije Zrewanin Ivana Bo{wak. Onda je usledila i druga humanitarna akcija, u saradwi sa Zavodom za transfuziju, a u pitawu je dobrovoqno davawe krvi. Naàlost, po re~ima Ivane Bo{wak, u toj akciji je u~estvovao mali broj wenih kolega. – Te{ko je biti prosvetni radnik i dobrovoqni davalac krvi. Po zakonu, trebalo bi iskoristiti dva slobodna dana posle davawa krvi. Me|utim, ve}ina zaposlenih u prosveti to ne moè da priu{ti jer nema zamenu. Posebno u~iteqi nemaju tu mogu}nost. [teta je {to oni koji se bave humanim radom ret-

– Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne politike Srbije, u saradwi sa Savezom gluvih i nagluvih Srbije, izradilo je model zakona o znakovnom jeziku i o~ekuje da bude usvojen do kraja godine – izjavio je pomo}nik ministra Vladimir Pe{i}. Ovih dana po~ela je javna rasprava o modelu zakona, dodao je Pe{i}, isti~u}i da }e taj akt omogu}iti ve}u inkluziju gluvih i nagluvih u sve sfere dru{tva, kao i pristup servisima i uslugama koje „~uju}i” ~ovek koristi. – Zakon institucionalizuje kancelarije za znakovne tuma~e, koje je Ministarstvo po~elo da otvara pre dve godine i do sada je razvilo mre`u sa 40 kancelarija u svim ve}im gradovima Srbije. Uz pomo} znakov-

Na{ me tak u Ali jan si – Jedinice Vojske Srbije deklarisane za u~e{}e u mirovnim misijama odr`a}e od 3. do 6. juna na poligonu „Pasuqanske livade” ve`bu koju }e sprovesti po konceptu operativnih sposobnosti i propisanim NATOovim procedurama o interoperabilnosti – najavio je na~elnik Uprave za operativne poslove General{taba general major Vojin Jondi}. Na ve`bi }e u~estvovati borbene jedinice i one za podr{ku koje su dobile ocenu osposobqenosti da mogu u~estvovati u mirovnim operacijama UN i Evropske unije – morotizovana pe{adijska ~eta od 180 pripadnika, vod Vojne policije sa 46 i vod ABHO-a sa 40 pripadnika, re~eno je na seminaru Atlantskog save-

{weg voda, ode ~eta pripadnika Vojske Srbije. – U kodifikacioni sistem NATO-a do sada je u{lo 160 proizvoda naoruàwa i vojne opreme koje koristi Vojska Srbije, {to omogu}ava razvoj konkurentnosti doma}e industrije na trì{tima koja koriste NATO-ov koncept – izjavio je na~elnik Uprave Ministarstva odbrane za odbrambene tehnologije Bojan Zrni}. – Srbija od pro{le godine moè da obavqa kodifikaciju svojih proizvoda na prvom nivou tog jedinstvenog NATO-ovog sistema, {to zna~i da moè da ima uvid u kataloge, a od juna bi trebalo da pre|e na drugi nivo, da ima mogu}nost i da sama u wega upisuje svoje proizvode po tim standardima.

Pri ru~ ni ci JNA u Ira ku – Pripadnici me|unarodnih snaga u Iraku su kod pobuwenika pronalazili mnoge priru~nike biv{e JNA o postavqawu improvizovanih eksplozivnih naprava – izjavio je potpukovnik makedonske vojske Metodi Hayijanev, komandant specijalne jedinice „Vukovi”, koji je bio u Iraku. – Priru~nici su iz {ezdesetih godina, napisani su na srpskohrvatskom, a me|u pobuwenicima ima dosta oficira koji znaju taj jezik. Kao eksplozivne naprave koriste se predmeti iz svakodnevnog ìvota, pa ih je te{ko identifikovati, poput cigala ili automobilskih guma: – Wihova taktika vezana za improvizovane eksplozivne naprave je da prate kako mi reagujemo i pona{amo se. Oni ih podme}u pod vozila, pa kad su shvatili kako koalicione snage funkcioni{u, ~esto to ~ine s konvojima u povratku – naveo je Hayijanev. ta u Srbiji posve}enom u~e{}u u me|unarodnim misijama. Jondi} je najavio da Vojska Srbije slede}e godine namerava da pove}a nivo deklarisanih jedinica s nivoa ~ete na rang bataqona. Na~elnik Centra za mirovne operacije General{taba Vojske Srbije pukovnik Milivoje Pajovi} rekao je da je ove godine planirano angaòvawe 474 pripadnika vojske u {est misija UN i dve EU, a da je mogu}e da se taj broj i pove}a, u slu~aju da se ode i u jo{ jednu misiju EU. Najve}e angaòvawe jedinica }e, dodao je on, biti u Libanu, gde na jesen treba da, umesto sada-

Srbija od pro{le godine mo`e samostalno da obavqa kodifikaciju, a prvi doma}i proizvod koji je dobio NATO-kod i zahvaquju}i tome se nalazi u svim katalozima Alijanse je metak kalibra 5,56 milimetara, proizvod “Prvog partizana” iz U`ica. Po Zrni}evim re~ima, ulazak u sistem NATO-ove kodifikacije doprinosi efikasnosti obezbe|ewa logisti~ke podr{ke u mirovnim operacijama i spre~ava stvarawe nepotrebnih zaliha: – Danas je predmet NATO-ove kodifikacije sve {to se prodaje za potrebe vojske, ~ak i fla{a vode – kazao je on.

TAK MI Ê WE ZA SRED WO [KOL CE „LAN Â NA RE AK CI JA” ko mogu da pokaù jo{ neku vrstu humanosti – objasnila je ona razloge izostanka ve}eg broja prosvetara. Posle te dve akcije, veli na{a sagovornica, ~lanovi SPRVa zasluìli su mali odmor uz

prole}no dru`ewe. A dru`i}e se tako {to }e 18. aprila organizovano oti}i na predstavu “Sluga dvaju gospodara”, u izvo|ewu glumaca zrewaninskog Narodnog pozori{ta “To{a Jovanovi}”. @. B.

VESTI Usko ro za kon o zna kov nom pi smu

SE MI NAR ATLANT SKOG SA VE TA U SR BI JI

nog tuma~a u kancelarijama, gluvi i nagluvi mogu obezbediti pristup i jednostavnu komunikaciju sa svima u lokalnoj sredini – rekao je Pe{i}.

Ha kerska grupa s Kosova oborila srpske sajtove Hakerska grupa s Kosova „Ko so va War ri ors Gro up„ oborila je ju~e 39 srpskih sajtova. Kosovski hakeri su ostavili link na svojoj „Fejsbuk„ prezentaciji, na kojoj su istakli spisak oborenih srpskih sajtova, me|u kojima su www.mi tro po li ja.com, www.jav ni na stup.rs, www.mojprozor.rs... Oni su, preko naslovnih strana napadnutih sajtova, postavili albansku zastavu i tekst u kome navode da su „Srbija, Rusija, Kina i Gr~ka tajno prihvatili nezavisnost Kosova”, kao i da je „Kosovo bilo i bi}e albansko”.

Na kraju hakovanih stranica pi{e i „Alah je veliki” i „Pozdrav s Kosova”.

Za kle tvu po la ù 23 iz vr {i te qa Sve~ano polagawe zakletve 23 imenovana izvr{iteqa odrà}e se danas pred ministrom pravde i dràvne uprave Nikolom Selakovi}em. Danom polagawa zakletve, nova 23 izvr{iteqa u Republici Srbiji stupaju na du`nost, ~ime }e ih ukupno biti 82. Iz vr {i te qi se ime nu ju za pod ru~ ja osnovnih i privrednih sudova u Republici Srbiji da bi sprovodili izvr{ni postupak. Imenuju se iz reda diplomiranih pravnika koji su poloìli ispit za izvr{i te qa u or ga ni za ci ji Mi ni star stva pravde i dràvne uprave i koji su dostojni za obavqawe te profesije.

He mi ja je u modi Obrazovni portal Chem ge ne ra tion.com, osnovan pre dve godine na inicijativu kompanije BASF da bi promovisao hemiju i nauku uop{te, pozvao je sredwo{kolce i wihove profesore iz Srbije da se ukqu~e u nau~no takmi~ewe „Lan~ana reakcija„ koje }e se tokom prole}a odr`ati u na{oj zemqi, ^e{koj i Rumuniji, a na jesen u jo{ sedam zemaqa Centralne Evrope. Zadatak takmi~ara je da naprave ma{inu koju pokre}u serije fizi~kih i hemijskih reakcija. Takmi~ewe „Lan~ana reakcija” zasnovano je na u~eni~koj radoznalosti, kreativnosti i sposobnosti re{avawa problema jer |aci moraju da iskoriste znawe koje su stekli u {koli da bi napravili jedinstvenu fizi~ko-hemijsku napravu. Za wenu izgradwu mogu iskoristiti bilo koji predmet koji svakodnevno koriste i tako uvideti va`nost reciklirawa. U prikupqawu ideja o jednostavnim i bezbednim fizi~kim i hemijskim

reakcijama koje mogu ubaciti u svoju ma{inu, u~esnicima tami~ewa na raspolagawu su video-zapisi spektakularnih eksperimenata na veb-sajtu Chem ge ne ra tion.com. Timovi se prijavquju za takmi~ewe slawem video-zapisa koji pokazuje kako wihova ma{ina „Lan~ane reakcije” radi, a vi{e informacija o takmi~ewu mogu dobiti na sajtu Chem ge ne ra tion.com ili na „Fejsbuk„ strani Chem ge ne ra ti on Sr bi ja. Odluku o pobedniku done}e ìri koji se sastoji od nastavnika hemije i fizike i stru~nih inèwera, a javnost moè glasati za najuzbudqiviji ili, ~ak, najsme{niji video-zapis. Za ~lanove pobedni~kog tima, nastavnika hemije koji ih nadgleda i wihovu {kolu obezbe|ene su vredne nagrade. Ovo takmi~ewe organizuje kompanija BASF Srbija, uz podr{ku Centra za promociju nauke i Hemijskog fakulteta u Beogradu. D. De ve ~er ski

ponedeqak 15. april 2013.

svet

AME RI^ KI DR @AV NI SE KRE TAR PO SE TOM JA PA NU ZA VR [IO AZIJ SKU TUR NE JU

Ke ri i Ki {i ja: Pjon gjang ne sme ima ti nu kle ar no oru` je TO KIO: Ja pan i Sje di we ne Ame ri~ ke Dr à ve ne mo gu do pu sti ti Se ver noj Ko re ji da po se du je nu kle ar no oru` je, iz ja vio je ju ~e ja pan ski mi ni star spoq nih po slo va Fu mio Ki {i ja na kon sa stan ka sa ame ri~ kim dr àv nim se kre ta rom Yonom Ke ri jem. Sje di we ne Ame ri~ ke Dr à ve su u pot pu no sti po sve }e ne za {ti ti Ja pa na, iz ja vio je ju ~e ame ri~ ki dr àv ni se kre tar Yon Ke ri, ne ko li ko da na po {to je Pjon gjang za pre tio da bi To kio mo gao da ne sta ne u nu kle ar noj eks plo zi ji. „Sje di we ne Dr à ve su u pot pu no sti po sve }e ne od bra ni Ja -

Yon Keri i Fumio Ki{ija

Od bi je na po nu da Ju `ne Ko re je Se ver na Ko re ja od bi la je ju ~e po nu du Ju `ne Ko re je da raz go va ra ju o bu du} no sti za jed ni~ ke in du strij ske zo ne Ke song, na zi va ju }i po nu du pra znim po li ti~ kim ge stom. Pjon gjang je na ja vio po vla ~e we 53.000 svo jih rad ni ka i ob u sta vqa we ope ra ci ja u Ke son gu, po ~et kom ne de qe. Seul je pro {le sed mi ce po zvao Se ver nu Ko re ju da „do |e za pre go va ra~ ki sto” ka ko bi bi lo omo gu }e no funk ci o ni sa we kom plek sa ko ji pred sta vqa po sled wi sim bol eko nom ske sa rad we dva su se da na Ko rej skom po lu o str vu i va `an iz vor pri ho da za Se ver nu Ko re ju. Me |u tim, Pjon gjang je od ba cio po nu du ju `no ko rej skog mi ni stra za uje di we we Rjo Kil-Yaea, re kav {i da ona pred sta vqa „be smi slen i lu kav gest”, ~i ji je ciq da se sa kri ju pra ve na me re -a to je in va zi ja na Se ver nu Ko re ju, pre no si AFP.

pa na”, re kao je Ke ri na kon fe ren ci ji za no vi na re u To ki ju, po sle sa stan ka sa {e fom ja pan ske di plo ma ti je Fu mi om Ki {i dom, uo~i na ja vqe ne se ver no ko rej ske ra ket ne pro be, pre ne le su agen ci je. Ke ri je va po ru ka usle di la je po {to je se ver no ko rej ska agen ci ja KCNA pre ne la u pe tak da bi bi lo ka kav po ku {aj Ja pa na da obo ri se ver no ko rej ski pro jek til mo gao da re zul ti ra ra tom. „Uko li ko Ja pan na ~i ni i naj ma wi ko raj, iskra ra ta pr vo }e po go di ti Ja pan”, na ve la je u ko men ta ru KCNA. Ja pan, je di na ze -

mqa ko ja je bi la me ta nu kle ar nih na pa da, po sta vi la je pro ti vra ket ne ba te ri je u pod ru~ ju To ki ja i upo zo ri la da }e uz vra ti ti na even tu al ni na pad. Ke ri je, na kon fe ren ci ji za no vi na re, re kao i da se Va {ing ton pro ti vi bi lo ka kvoj mo gu }oj ak ci ji Ki ne ra di za u zi ma wa te ri to ri je u Is to~ nom ki ne skom mo ru, ko ja je pod kon tro lom Ja pa na. SAD ne `e le da se svr sta ju ni stra nu Pe kin ga ni ti To ki ja u spo ru oko ostr va Sen ka ku, ka zao je Ke ri. Iz ja va po dr {ke Ja pa nu ame ri~ kog dr `av nog se kre ta ra usle di la je sa mo dan po {to je, to kom po se te Ki ni obe }ao ja ~a we ame ri~ ko-ki ne ske sa rad we ra di re {a va wa ni za pro ble ma, me |u ko ji ma pi ta wa se ver no ko rej skog nu kle ar nog pro gra ma. Zva ni~ ni Pjon gjang ne de qa ma pre ti da }e na pa sti SAD, Ju `nu Ko re ju i Ja pan, na kon od lu ke Uje di we nih na ci ja o uvo |e wu no vih sank ci ja kao od go vor na naj no vi ju se ver no ko rej sku nu kle ar nu pro bu spro ve de nu u fe bru a- ru. Ke ri po se tom Ja pa nu za vr {a va azij sku tur ne ju, u okvi ru ko je je po se tio Seul i Pe king, gde je sa ju `no ko rej skim i ki ne skim li de ri ma raz go va rao o naj no vi jim pret wa ma Se ver ne Ko re je.

VE NE CU E LA JU ^E BI RA LA ^A VE SO VOG NA SLED NI KA

Ma du ro obe }ao na sta vak so ci ja li sti~ ke re vo lu ci je KA RA KAS: Ve ne cu el a je ju ~e bi ra la pred sed ni ka dr à ve iz me |u Ni ko la sa Ma du ra i kan di da ta opo zi ci je En ri kea Ka pri le sa, ko ji }e po ku {a ti da za do bi je po dr {ku za pro me ne. Krat ku i è sto ku pred iz bor nu kam pa wu, nakon {to je âves 5. marta umro od raka posle duèg odolevawa bolesti,

obele`ile su me|usobne uvrede i optu`be. Maduro, koga je ^aves imenovao za svog politi~kog naslednika, znatno vodi prema svim anketama i obe}ao je da }e nastaviti socijalisti~ku revoluciju koja je zahvaquju}i prihodu od nafte siroma{nima u~inila dopstupnijim obrazovawe, zdravstvo i hranu.

Kandidata Nikolasa Maduru podr`ao je i Dijego Maradona

Maduro je na svim prethodnim predizbornim okupqawima - „igrao na kartu” bliskosti sa âvesom koji je uspeo da smawi siroma{tvo, ali je ostavio zemqu sa velikim ekonomskim problemima i najve}om stopom ubistava u Ju`noj Americi. Kapriles je, pak, ocenio da su zemqi potrebne promene. On je oba}ao da }e zadràti âvesove socijalne programe, ali da }e, istovremeno, voditi politiku povoqnu za razvoj biznisa, po uzoru na Brazil. Energi~ni 40-godi{wi Kapriles, , ponovo je uspeo da ujedini podeqenu opoziciju, ba{ kao i pred predsedni~ke izbore 7. oktobra pro{le godine, kada je izgubio od âvesa sa 11 odsto razlike. Kapriles je tada osvojio 44 odsto glasova, {to je najboqi rezultat koji je ikada postigao kandidat opozi-

cije u nadmetawu sa âvesom, koji je vladao Venecuelom od 1999.godine. Pravo glasa na ovim izborima ima skoro 19 miliona gra|ana Venecuele. Opozicija je uloìla zvani~nu àlbu protiv vlade navode}i da je prekr{ila zakon time {to je vodila predizornu kampawu na dràvnoj televiziji i za vreme izborne ti{ine koja je nastupila u ~etvrtak u pono}. Maduro je obi{ao âvesov grob zajedno sa aregentinskim fudbalerom Dijegom Maradonom uo~i samih izbora, {to je prikazano na televiziji, javqa Bi-Bi-Si. „Odajmo po{tu se}awu na âvesa, na wegovu ba{tinu”, poru~io je Maduro Vencuelancima u govoru na grobu biv{eg predsednika. Opozicioni kandidat Kapriles tvrdi da je wegov protivnik „prekr{io sve izborne norme.

UKRATKO Po gi nu li u auto bu su BRI SEL: Naj ma we pet oso ba je ra no ju ~e uju tro po gi nu lo, a 14 po vre |e no ka da je na auto pu tu na se ve ru Bel gi je auto bus, poq skih re gi star skih ta bli ca, ko ji je pre vo zio mla de iz Ru si je, pro bio za {tit nu ogra du, sa op {ti li su zva ni~ ni ci. Ne sre }a se do go di la u Ran stu, u bli zi ni An tver pe na, u zo ru, a me |u po vre |e ni ma pe to ro je u te {kom sta wu.

„Pe to ro je po gi nu lo, a jo{ pe to ro je u te {kom sta wu”, iz ja vio je agen ci ji AP gra do na ~el nik Lo de Hof mans. Po we go vim re ~i ma, dve oso be su za do bi le te `e, a sed mo ro lak {e po vre de. Hof mans je na veo da su se u auto bu su na la zi li ve }i nom ru ski ti nej xe ri iz Vol go gra da ko ji su se upu ti li u Pa riz. U auto bu su su bi la 42 put ni ka. Po zi va ju }i se na po li ci ju, bel gij ska agen ci ja Bel ga je ra ni je ja vi la da su se u auto bu su na la zi li put ni ci iz Ukra ji ne. Bel gij ske sta ni ce VRT i VTM su ja vi le da je auto bus na auto pu tu pro bio za {tit nu ban ki nu i za u sta vio se po sle ne ko li ko me ta ra, is pod jed nog mo sta. Ka ko je pre ne la agen ci ja AP, me |u po gi nu li ma su dvo je de ce i vo za~.

Po àr u ho te lu PE KING: Naj ma we 11 oso ba ju ~e je po gi nu lo, a 50 po vre |e no u po à ru ko ji je iz bio u cen tral nim de lo vi ma Ki ne i za hva tio je dan ho tel. Ki ne ska agen ci ja Sin hua na vo di da je po àr buk nuo u ju tar wim sa ti ma u gra du Si jan gjang u pro vin ci ji Hu bei i da je uga {en tek po sle dva i po sa ta. Va tro ga sci na vo de da je po àr iz bio u In ter net ka feu ko ji se na la zi u pri ze mqu zgra de pe to sprat nog ho te la. Za sa da ni je po znat uzrok iz bi ja wa po à ta. Ka ko je pre ne la agen ci ja AP, ne ki qu di su te {ko po vre |e ni.

Ne sre }a na An di ma LI MA: Naj ma we 33 oso be su po gi nu le, a 10 je po vre |e no na se ve ru Pe rua ka da je auto bus sle teo sa auto pua na An di ma i sur vao se u 200 me ta ra du bo ku pro va li ju . Auto bus je sle teo u su bo tu sa kri vu da vog pla nin skog pu ta, 570 ki lo me ta ra se -

ver no od glav nog gra da Li me. Zva ni~ no ni je sa op {ten uzrok ne sre }a, ali se sum wa da je auto bus bio u lo {em sta wu i da je mo gu }a i gre {ka vo za ~a. Sa o- bra }aj ne ne sre }e su ~e ste u Pe ruu naj vi {e zbog lo {ih pu te va, vo zi la i pre br ze vo `we.

Ubi je ni u kurd skom se lu DA MASK: Naj ma we 16 oso ba po gi nu lo je u na pa du na ve }in ski kurd sko se lo na se ve ro i- sto ku Si ri je, tvr de opo zi ci o ni ak ti vi sti. Dr àv na te le vi zi ja ja vqa da je u eks plo zi ji auto mo bi la bom be u Ale pu po gi nu lo dvo je qu di, a ra we no 18, me |u ko ji ma tro je no vi na ra. Gru pa ak ti vi sta Si rij ska op ser va to ri ja za qud ska pra va, sa se di {tem u Lon do nu, tvr di da je u va zdu {nom na pa du sna ga re ì ma na se lo Ha dad u se ve ro i sto~ noj pro vin ci ji Ha sa keh ubi je no 16 qu di, ukqu ~u ju }i naj ma we tro je de ce i dve è ne, ja vi la je agen ci ja Frans pres. Isto vre me no, dr àv ni me di ji su iz ve sti li da su dvo ji ca „te ro ri sta” po ku {a li da na pad nu se di {te oba ve {taj ne slu `be u se ver nom gra du Ale pu, ali da su ih sna ge re ì ma spre ~i le i ubi le jed nog na pa da ~a pre ne go {to je dru gi us peo da ak ti vi ra eks plo ziv. Me |u 18 po vre |e nih u ovom na pa du su do pi snik i dvo ji ca ka mer ma na dr àv ne te le vi zi je, od ko jih je je dan te è po vre |en.

Al ban ci stradali u sukobima TI RA NA: U su ko bi ma iz me |u pri pad ni ka si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra al Asa da i po bu we ni ka ubi je no je de set Al ba na ca na stra ni po bu we ni ka, ob ja vio je por tal „Ko ha.net”, deo Ko ha gru pe. Pre ma tom por ta lu, po sled wa `r tva je Mu ha met Ko pro va ( 22) ko ji je ubi jen pro {le ne de qe. Po po da ci ma do ko jih je do {la Ko ha, osmo ri ca ubi je nih su sa Ko so va, Pre {ev ske do li ne i Al ba ni je, dok su dvo ji ca ubi je nih dr `a vqa ni Si ri je, po re klom sa Ko so va.

Pe peo iz Po po ka te pe tla MEK SI KO: Vul kan Po po ka te petl iz ba cio je gust oblak pe pe la iz nad sa ve zne mek si~ ke dr `a va Pu e bla, gde je na ne ko li ko gra do va pao pe peo. Mek si~ ki Na ci o nal ni cen tar za spre ~a va we ka ta stro fa sa op {tio je da je pe peo iz ba ~en 400 me ta ra iz nad vul ka na po sle ~e ga su ga ve tro vi od ne li se ve ro i sto~ no, u su prot nom sme ru od gra da Mek si ko ko ji je uda qen oko 45 ki lo me ta ra. Vul kan Pop ka te petl, vi sok 5.450 me ta ra, po vre me no iz ba cu je pe peo, pa ru, ali i usi ja no ka me we.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ULI MA U RER

[vaj car ska ne ma po tre be da raz ma tra uvo |e we auto mat ske raz me ne in for ma ci ja sa po re skim vla sti ma EU, bu du }i da ni je ~la ni ca Uni je, iz ja vio je ju ~e {vaj car ski pred sed nik Uli Ma u rer u in ter vjuu li stu „Ma tan di man{„. Luk sem burg je pri stao na to da od 2015. po~ ne da ot kri va in for ma ci je o kli jen ti ma iz EU. Uni ja `e li da to po sta ne stan dard ka ko bi sta la na kraj uta ji po re za.

MI O DRAG LE KI]

Pred sed ni~ ki kan di dat Mi o drag Le ki} iz ja vio je da ne }e pri zna ti po be du pro tiv kan di da ta Fi li pa Vu ja no vi }a na ne dav nim pred sed ni~ kim iz bo ri ma u Cr noj Go ri, do da ju }i da ne is kqu ~u je pro te ste kao ob lik po li ti~ ke bor be. „Tu ta ko zva nu po be du ne }u pri zna ti. Ne mam pra vo da od u sta jem i da pri hva tam ne {to {to je iz raz po li ti~ ke ko rup ci je, ka zao je Le ki} .

DEJ VID KA ME RON

Bri tan ski pre mi jer Dej vid Ka me ron pre do ~io je ne ma~ koj kan ce lar ki An ge li Mer kel sta vo ve Ve li ke Bri ta ni je pre ma EU i pro me na ma ko je je neo p hod no spro ve sti.pri li kom po se te Ber li nu. „Obo je su se slo `i li da je hit no po treb no u~i ni ti Evro pu kon ku rent ni jom i flek si bil ni jom, a raz go va ra no je o na ~i ni ma ka ko to po sti }i”, na vo di se u sa op {te wu bri tan ske vla de.

Su kob {traj ka ~a gla |u i stra `a ra u voj nom za tvo ru Gvan ta na mo MA JA MI: Stra `a ri i za tvo re ni ci u voj nom za tvo ru u za li vu Gvan ta na mo na Ku bi su ko bi li su se kad je upra va po ku {a la da {traj ka ~e gla |u iz me sti iz za jed ni~ kih pro sto ri ja.

Voj ska SAD na vo di da 43 {traj ku ju gla |u, dok wi ho vi advo ka ti na vo de da ih je vi {e, od no sno da je ve }i na za tvo re nih u {traj ku Su kob se do go dio ka da je iz da ta ko man da da se za tvo re ni ci u tom ame ri~ kom pri tvor nom cen t ru, gde se na l a z e osum w i ~ e n i za te r o r i z am, pre me ste u jed nu }e li ju ka ko bi

U ameri~kom zatvoru na Kubi ima 166 zatvorenika

upra va mo gla pa `qi vi je da ih nad zi re to kom {traj ka gla|u,

sa op {ti la je voj ska SAD. U sa op {te wu ju `ne ko man de ame -

ri~ ke voj ske iz Ma ja mi ja, na vo di se da su za tvo re ni ci uz vra ti li im pro vi zo va nim oru` jem, a da su stra `a ri is pa li li ~e ti ri ne bo je va met ka ka ko bi su zbi li ne red. Voj ska SAD na vo di da ni je bi lo ve }ih po vre da. Advo ka ti pri tvo re nih kri ti ko va li su ak ci ju na vo de }i da je ko man da za tvo ra tre ba lo da pre go va ra ka ko bi se okon ~ao {trajk gla |u, ko ji je po ~eo u fe bru ru kao pro test na neo gra ni ~e ni pri tvor i zbog agre siv nih pre tre sa za wi ho vim pri mer ci ma Ku ra na. U ame ri~ kom voj nom za tvo ru na Ku bi na la zi se 166 za tvo re ni ka. Voj ska SAD na vo di da 43 {traj k u ju gla | u, dok wi h o v i advo ka ti na vo de da ih je vi {e, od no sno da je ve }i na za tvo re nih u {traj ku.

crna hronika TU ^A OKON ^A NA UBI STVOM

Ubi jen dok je {ti tio se stru U tu ~i ko ja se do go di la u no }i iz me |u su bo te i ne de qe u cen tru Ose ~i ne, ubi jen je Mi lan @i va no vi} (23), dok je osum wi ~e ni za to ubi stvo De jan B. (29), ta ko |e iz Ose ~i ne, sa op {ti la je va qev ska po li ci ja. Ka ko smo sa zna li, ubi stvo se do go di lo ne {to na kon po no }i u jed noj uli ci u cen tru gra da. Ubi stvu je, po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, pret ho di la sva |a na jed noj pri vat noj `ur ci, a u su ko bu je u~e stvo va lo ne ko li ko mla di }a i de vo ja ka. Na vod no je De jan B. u jed nom tre nut ku kre nuo na gru pu mla di }a i de vo ja ka s no `em, su sti gao je @i va no vi }a i ubo ga no` u sla bi nu. Po pr vim in for ma ci ja ma, u tom su ko bu @i va no vi} je po ku {a vao da za {ti ti svo ju se stru, ali de taq ni je in for ma ci je se o~e ku ju od is tra `nog su di je Vi {eg su da u Va qe vu ko ji je iz vr {io uvi |aj na li cu me sta. E. D.

OD PO ^ET KA GO DI NE DRA STI ^AN PO RAST BROJA @R TA VA NA SI QA

Po ro di~ ne tra ge di je od ne le 19 ì vo ta – U Sr bi ji je od po ~et ka ove go di ne u po ro di~ nom na si qu ubi je no 19 qu di, {to je mno go vi {e ne go pro {le go di ne, s ob zi rom na to da je to kom ce le 2012. ubi je no 29 qu di – upo zo ri la je ko or di na tor ka Si gur ne ku }e Ve sna Sta no je vi}. – Taj broj smrt nih is ho da go vo ri o stra ho vi tom po ve }a wu po ro di~ nog na si qa. To kom ce le pro {le go di ne ubi je no 29 qu di u po ro di~ nom sva |a ma, a u ovoj go di ni za sa mo tri i po me se ca de vet na es to ro. Ona je na ve la da su se od po ~et ka go di ne do sa da Sa ve to va li {tu pro tiv na si qa u po ro di ci za ne ku vr stu po mo }i obra ti le 1.963 `r tve na si qa, a da je u Si gur nu ku }u sme {te no 78 `r ta va, od to ga 36 è na i 32 de ce. Ko or di na tor ka Si gur ne ku }e je pod se ti la da je to kom pro {le go di ne bi lo 3.964 po zi va, gde su `r tve uglav nom tra ì le prav nu po mo} ili sa vet, a da je u Si gur noj ku }i bi lo sme {te no 268 è na i 242 de ce. Ona je uka za la na to da spo rost sud skih po stu pa ka pra vo su |a u Sr bi ji ohra bru je na sil ni ke. – Ono {to je lo {e i {to je pro blem je spo rost sud skih po -

stu pa ka. Mi slim da je u pra vo su |u za vla da la apa ti ja, `r tve na si qa ima ju pro blem sa spo ro {}u po stu pa ka, od no sno ne e fi ka sno {}u su do va – na gla si la je ona. Psi ho log Alek san dra Mar ja no vi} uka za la je na to da su u po ra stu sve vr ste na si qa – vr {wa~ ko i po ro di~ no, a ono {to se sla bi je vi di je na si qe rod bi ne nad sta ri jim oso ba ma ko je su sla bi je po kret ne. – Po ro di~ no na si qe pro cen tu al no je ste naj ~e {}e u ru ral nim sre di na ma, gde su è ne uglav nom fi nan sij ski za vi sne od part ne ra, ali i zbog na vi ke iz pri mar nih po ro di ca da je ta kvo po na {a we pri hva tqi vo. âk se de {a va i da, ka da `r tve è le da na pu ste na sil ni ka, pri mar na po ro di ca ih ne pri hva ta – na gla {a va ona. Do ve li kog po ra sta na si qa do {lo je, ka ko na vo di, za to {to je uru {en si stem vred no sti, u me di ji ma i na dru {tve nim mre à ma pro mo vi {u se po gre {ne vred no sti, a ka da se to me do da lo {a eko nom ska si tu a- ci ja, sve to vo di de gra da ci ji dru {tva. (Ta njug)

NE SRE ]A KOD ZRE WA NI NA

Sku te rom u pri ko li cu ka mi o na

ponedeqak 15. april 2013.

BE O GRAD – NO VI SAD – [A BAC – BER MUD SKI TRO U GAO ZA AUTO MO BI LE

I kr {i ne s par kin ga na me ti lo po va Po li cij ska sta ti sti ka u po sled we vre me po ka zu je da je kra dqiv ci ma auto mo bi la in te re sant ni ji ne {to sta ri ji mo de li, {to zbog to ga {to ih je lak {e ukra sti, a ve ro vat no i zbog sve sla bi je ku pov ne mo }i. Ka ko ka ù u no vo sad skoj po li ci ji, ~ak se ja vqa ju slu ~a je vi da se s par kin ga kra du ha va ri sa na ili po kva re na vo zi la ko ja se pre pro da ju ot pa di ma za se kun dar ne si ro vi ne. – Ce na gvo `|a na ot pa du je oko 22 di na ra ki lo gram pa se i za sta rog „sto ja di na„, te {kog bli zu to ne, mo è do bi ti so li dan no vac – ka è za „Dnev nik“ {ef gru pe u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi za su zbi ja we kra |a vo zi la Alek san dar Mar se ni}. – Lo po vi obi~ no pret hod no po ski da ju ko ma de ple me ni tih me ta la ko jih ima u go to vo sva kom auto mo bi lu i ta ko iz sva kog iz vla ~e mak si mum.

po tvr da da je vo zi lo ukra de no. U tre nut ku ka da je kra |a pri ja vqe na, vo zi lo je ve} da le ko ili u de lo vi ma sprem no za pre pro da ju na cr nom tr `i {tu – ob ja {wa va na{ sa go vor nik i do da je da je to je pro blem s ko jim se su o ~a va ju u ~i ta vom re gi o nu. – Kon kret no u Sr bi ji po sto ji tro u gao, po put ber mud skog, u ko jem se kra dqiv ci pri met no ba ve kra |om i tr go vi nom ukra de nim auto mo bi li ma, a to je Be o grad – No vi Sad – [a bac s okol nim me sti ma. S tog pod ru~ ja mno go to ga po ti ~e u ovoj obla sti kri mi na la. Ve li ki no vac se obr }e i ~e sti su i agre siv ni ob ra ~u ni kon ku rent skih gru pa. Po Mar se ni }e vim re ~i ma, u No vom Sa du i oko li ni tre nut no ne ma ne kih ve }ih gru pa ko je se ti me ba ve, a to me je do pri neo i do la zak ve li kih kom pa ni ja ko je se ba ve tr go vi nom auto mo bi li ma i ko je kup ci ma nu de si gur nu i

I od „nepokretnih” lopovi izvuku korist

On do da je da se, osim kla si~ ne kra |e, u na {em okru `e wu de {a va ju i slu ~a je vi pre va ra s ren ta kar vo zi li ma: – Je dan od u~e sni ka iz naj mi ne ko bo qe vo zi lo, po put no vog „pa sa ta“ ili sli~ nog, po tom do |e do Ma |ar ske, pre spa va u ho te lu, a po ma ga ~u pre da kqu ~e ve. Uju tru se obi~ no pri ja vi kra |a, a za tim se od po li ci je tra `i

kom plet nu uslu gu uz raz ne po god no sti. Me |u tim, i da qe se vi {e od 90 od sto kra |a vo zi la u Ju `no ba~ kom okru gu de {a va u sa mom No vom Sa du. – No vi Sad je kao ve li ka spa va o na. De lo vi kao {to su No vo na se qe i li ma ni su pri vla~ ni za kra dqiv ce, na ro ~i to od po no }i do zo re, ali oni idu za auto mo bi lom ko ji se tra `i ili

Dekoderi dostupni na internetu

Od ja nu a ra ukra de no 40 vo zi la Za pr va tri me se ca ove go di ne u No vom Sa du ukra de no je 40 auto mo bi la, a go to vo sva ka dru ga kra |a, iako je pri ja vqe na po ne po zna tom iz vr {i o cu, ra sve tqe na je, go vo ri sta ti sti ka no vo sad ske Po li cij ske upra ve. Pro {le go di ne je u Ju `no ba~ kom okru gu pri ja vqe no 200 kra |a vo zi la, a u 2011. go di ni ih je za be le è no 303. je ve} po ru ~en, ta ko da lo po vi ma u kraj wem slu ~a ju ni je bit no gde }e ga pro na }i. Na rav no, lak {e }e ga ukra sti u ne kom za ba ~e nom, neo sve tqe nom kra ju, ali su se ne ke kra |e de {a va le i usred be la da na na vr lo pro met nim me sti ma – ka è in spek tor Mar se ni}. Ka ko do da je, u kra |i auto mo bi la obi~ no u~e stvu ju dvo ji ca, od ko jih je dan ~u va stra ù dok dru gi obi ja ko la. Me |u kri mi nal ci ma ve {ti na kra |e ko la se sma tra za na tom i naj ~e {}e oni ko ji se ti me ba ve i ne tra è dru go „za ni ma we”. – U za vi sno sti od to ga da li kra du za se be ili za ne kog {e fa, po ko li ma do bi ja ju od ne ko li ko sto ti na evra do ne ko li ko hi qa da. Po ne kim po da ci ma, ukra de ne no ve li mu zi ne „pa sat„ pro da ju se za oko 2.000 evra, a ako è le br è da se re {e ukra de nog vo zi la, pro da ju ga i po ni òj ce ni. Or ga ni zo va ni je gru pe ima ju stal ne kup ce ukra de nih ko la, mre ù pro da je sku pqih de lo va jer se na taj na ~in mo è vi {e

PROMENA KRIVI^NOG ZAKONA STU PA NA SNA GU

Od da nas zlo u po tre be po no vom ~la nu Vo za~ sku te ra star 33 go di ne za do bio je te {ke te le sne po vre de, opa sne po `i vot, u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se u pe tak po pod ne do go di la na dr `av nom pu tu iz me |u Zre wa ni na i @i ti {ta. Po li cij ska upra va u Zre wa ni nu je sa op {ti la da se sa o bra }aj ka do go di la oko 13.30 ~a so va, ali ni je na ve la iden ti tet po vre |e nog ko ji je, na kon uka za ne le kar ske po mo }i u Ur gent nom cen tru zre wa nin ske bol ni ce,

pre ve zen u Kli ni~ ki cen tar „No vi Sad„. Pret po sta vqa se da je do ne zgo de do {lo ka da je vo za~ sku te ra uda rio u pri ko li cu ka mi o na ko ji je bio za u sta vqen de li mi~ no na pu tu, a uzro ci sa o bra }aj ke jo{ se utvr |u ju. Uvi |aj na li cu me sta oba vi li su is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Zre wa ni nu u pri su stvu za me ni ka osnov nog jav nog tu `i o ca i slu `be ni ci Po li cij ske upra ve. @. B.

NO @EM NA PAO MA LO LET NI KA

Uhap {en zbog po ku {a ja ubi stva Ni {ka po li ci ja je ju ~e u to ku da na iden ti fi ko va la i uhap si la Ste fa na T. (1991) iz oko li ne Ni {a, zbog sum we da je iz vr {io po ku {aj ubi stva, sa op {ti la je Po li cij ska upra va u Ni {u. Pro tiv Dar ka K. (1991) i Ste fa na T. (1992) iz oko li ne Ni {a Po li cij ska upra va je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu u re dov nom po stup ku zbog osno va ne sum we da su po ma ga li iz vr {i o cu. Ka ko sto ji u sa op {te wu, sum wa se da je osum wi ~e ni Ste fan

T., ko ji je bio u dru {tvu s Dar kom K., u su bo tu oko tri sa ta po sle po no }i, na pu tu u se lu Je la {ni ca, po sle kra }eg su ko ba jed nom se dam na e sto go di {wem mla di }u iz oko li ne Ni {a na neo te {ke te le sne po vre de no `em s tri ubo da u pre de lu grud nog ko {a. Osum wi ~e nom je od re |en pri tvor do 48 sa ti, na kon ~e ga }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji ra di sa slu {a wa. E. D.

No va od red ba Kri vi~ nog za ko na iz ~la na 234 „zlo u po tre ba od stra ne od go vor nog li ca” stu pa na sna gu da nas, a tu ì o ci ima ju rok da svo je op tu `ne ak te uskla de s iz me na ma za ko na do 1. ju la ove go di ne. Ta za kon ska od red ba }e eli mi ni sa ti do sa da {we ne do u mi ce oko od go vor no sti vla sni ka i di rek to ra pri vat nih pred u ze }a (ko ji su do sa da od go va ra li ta ko |e za kri vi~ no de lo zlo up tre be slu `be nog po lo à ja iz ~la na 359), a ko je su se po sled wih go di na ja vqa le i u do ma }em, ali i u stra nom pra vo su |u ka da je u pi ta wu iz ru ~e we okri vqe nih za to de lo. Po ~e tak pri me ne no ve za kon ske od red be ne ma ni ka kvog uti ca ja na nad le `nost Tu ì la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal i Po seb nog ode qe wa Vi {eg su da u Be o gra du (Spe ci jal nog su da) jer oni osta ju nad le `ni za kri vi~ na de la iz ~la na 359 – zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja, kao i za kri vi~ no de lo zlo u po tre ba od stra ne od go vor nog li ca. – Stvar na nad le `nost za kri vi~ na de la zlo u po tre ba od stra ne od go vor nog li ca iz sta va 3 iz me na ma Za ko na o su do vi ma bi }e po ve re na vi {im su dov -

ma, pre ma to me ne }e bi ti ogla {a va wa vi {ih su do va stvar no ne na dle `nim za naj te ì ob lik de la iz ~la na 234, stav 3, za ko ji je pro pi sa na ka zna za tvo ra do de set go di na – ka zao je dr àv ni se kre tar Mi ni star stva prav de i dr àv ne upra ve Da ni lo Ni ko li}. Po we go vim re ~i ma, pred log tih iz me na je pro {ao Vla du i u skup {tin skoj je pro ce du ri, a vre me do po ~et ka pri me ne Za ko na o su do vi ma bi }e is ko ri {}e no za pre ci zi ra we i ure |e we op tu `ni ca ka da je re~ o od go vor nim li ci ma. Ta ko }e ubu du }e mno gi od oko 4.000 okri vqe nih za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja u Sr bi ji, bi lo da su u fa zi is tra ge, op tu è wa ili su |e wa, a ko ji ni su no si o ci jav nih i dr àv nih funk ci ja, od po ne deq ka od go va ra ti za kri vi~ no de lo zlo u po tre be od stra ne od go vor nog li ca. Kri vi~ ni za kon se me wa ta ko {to su vla sni ci fir mi, di rek to ri, ~la no vi i pred sed ni ci uprav nih od bo ra ak ci o nar skih dru {ta va, sa da „iz me {te ni„ iz ~la na 359 i do {li su „pod udar” no vog ~la na 234. Od go vor no li ce ko je, is ko ri {}a va wem svog po lo à ja ili ovla {}e wa, ne za -

ko ni to pri ba vi imo vin sku ko rist, bi }e ka `we no za tvo rom od {est me se ci do tri go di ne, od no sno, ako ko rist pre la zi 1,5 mi lion di na ra, do de set go di na, pred vi |a taj no vi ~lan. Kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja pri me wi va }e se sa mo u od no su na iza bra na i ime no va na li ca i dr àv ne slu `be ni ke, ali ne vi {e i na od go vor na li ca iz obla sti pri vre de, pri vat nih pred u ze }a, ak ci o nar skih dru {ta va. Po ra ni jim za kon skim re {e wi ma, ko ja su po zna va la sa mo zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja kao kri vi~ no de lo, {to je stva ra lo ve li ku kon fu zi ju i u do ma }oj i u me |u na rod noj prav noj prak si, ka zne su se kre ta le od {est me se ci do pet go di na za tvo ra, a za te ì ob lik od dve do 12 go di na za tvo ra. Iz su da, me |u tim, upo zo ra va ju na to da bi upra vo ta pro me na, ko ja sa so bom vu ~e ni ù za pre }e nu ka znu, mo gla uti ca ti na kon kret ne po stup ke ko ji su u to ku kao {to je Agro ban ka jer bi se glav no op tu è ni u tom slu ~a ju vi so ke ko rup ci je mo gli vr lo br zo na }i na slo bo di po stu pa wu na sna gu za kon ske od red be. (Ta njug)

za ra di ti, a naj vi {e za ra |u ju gru pe ko je uspe va ju da fal si fi ku ju do ku men ta pa ukra de na ko la pre pro da ju kao re gu lar na. – De {a va se da kon tro lom vo zi la utvr di mo da je ukre de no, a da vo za~ kog za tek ne mo za i sta ne zna ni {ta o to me jer je pre we ga auto mo bil pro {ao kroz ne ko li ko „ru ku„ – ka è Mar se ni}. Po we go vim re ~i ma, upr kos sve bo qoj za {ti ti ko ja se ugra |u je u no vi je auto mo bi le, ve {tim lo po vi ma ne tre ba vi {e od ne ko li ko mi nu ta da ih ukra du. –Ka ko na pre du je teh no lo gi ja kod pro iz vo |a ~a, ta ko se i lo po vi ob u ~a va ju za no ve stva ri. Re ci mo, de ko der ko ji se ko ri sti u kra |a ma za no ve mo de le „be-em-vea” mo è se na }i u pro da ji na saj tu u jed noj su sed noj dr à vi za 8.000 evra. U po nu di se ka è da je sva ka upo tre ba na od go vor nost kup ca, ali se re gu lar no nu di za pla }a we ke {om ili kar ti com – ka è na{ sa go vor nik. M. Vu ja ~i} PO KU [AJ PRE VA RE

Ne ma is tra ge, sa mo pro ve ra Di rek tor po li ci je Sr bi je Mi lo rad Ve qo vi} re kao je da se vr {e pro ve re da li je bi lo even tu al nih zlo u po tre ba i ne za ko ni tog ski da wa nov ca sa ra ~u na ne ko li ko srp skih fir mi. -Ne ma ni ka kve is tra ge i ne ma pret kri vi~ nog po stup ka, za sa da se sa mo vr {e pro ve re - pre ci zi rao je Ve qo vi}. Na i me, u me di ji ma se po ja vi la in for ma ci ja da je or ga ni zo va na gru pa pre va ra na ta, ko ri ste }i fal si fi ko va ne sud ske pre su de za pri nud nu na pla tu, ski nu la oko mi lion evra sa ra ~u na kom pa ni ja „Te le nor” i „S li zing” i Agen ci je za kon tro lu le te wa. Na vod no je to u~i we no ta ko {to su fal si fi ko va nu sud sku pre su du o pri nud noj na pla ti i sa svim do ku men ti ma po sla li na iz vr {e we Po seb nom ode qe wu Na rod ne ban ke Sr bi je za pri nud nu na pla tu u Kra gu jev cu, a uz pre su du je po slat i fal si fi ko va ni na log za iz vr {e we. Na fal si fi ko va nim pre su da ma su, na vod no, stajali `i ro-ra ~u ni „Te le no ra”, „S li zin ga” i Agen ci je za kon tro lu le te wa, a no vac je tre bao da se pre ba ci na ra ~un naj ve ro vat ni je la `ne fir me u ino stran stvu. Iz pomenutih pred u ze }a su po tvr di li po te {ko }e sa `i ro ra ~u nom, ali ni je po tvr |e no da im je ski nut no vac. E. D.

FILMSKA PLANETA

ponedeqak 15. april 2013.

NA 6. BELDOKSU 35 DOMAЋIH I STRANIH DOKUMENTARACA

Za otvarawe „Jugoslavija” Marte Popivode Na 6. me|unarodnom festivalu Beldoks, od 26. do 30. aprila, bi}e prikazano 35 dokumentarnih filmova, najavio je osniva~ i direktor tog festivala Mladen Vu{urovi}. Otvarawe }e biti u „Sava centru” sa filmovima „Jugoslavija” Marte Popivode (koprodukcija Srbije, Francuske i Nema~ke) i „Dragan Vende” autora Dragana von Petrovi}a (Nema~ka, Srbija). Zatim }e se doma}i i strani dokumentarci prikazivati

u Do mu omla di ne, Dvo ra ni kulturnog centra, Domu kulture Studentski grad, bioskopu Fontana i Mikser hausu, a tako|e u Kulturnom centru Novog Sada i u drugim gradovima. Program je podeqen u kategorije srpski takmi~arski filmovi, srpski informativni program, me|unarodni takmi~arski program, muzi~ki dokumentarci, revijalni program i retrospektiva filmova Krisa Markera.

Selekciju su zajedno obavili Vu{urovi}, filmski teoreti~ar i kriti~ar Miroqub Stojanovi} i rediteq Vladimir Perovi}.Od stranih filmova pa`wu privla~e „Ma{ina koja ~ini da sve nestaje” Tanatina Gur~ijanija (Gruzija, Nema~ka), „ûvari” Drora Moreha (Izrael, Francuska, Nema~ka, Belgija), „în ubistva” Yo{ue Openhajmera (Danska, Norve{ka, Velika Britanija). U svetu ceweni sineasta Openhajmer bi}e gost Beldoksa, a interesantno je da je svojevremeno bio u~enik slavnog srpskog rediteqa Du{ana Makavejeva. O~ekuje se i dolazak popularnog muzi~ara Vlade Divqana, povodom ciklusa muzi~kih dokumentaraca.Akcenat je ove godine na doma}oj produkciji, sa ~ak 20 filmova ovda{wih autora. Me|u wima su „Valter” Andreja A}ina, „Kumanovska bitka” Petra Petrovi}a, „Odavde nema nazad” Milana Smiqani}a... ân selekcione komisije Stojanovi} ocenio je da je ovogodi{wi program u celini vrlo kvalitetan i sadràjan, atraktivan i povremeno inovativan. On je dodao da se doma}i dokumentarci vi{e ne razlikuje mnogo od stranih, ~ak ni u produkcionom smislu.

DARKO BAJI]: IMA NADE ZA „AVALA FILM„

Do leta predlozi, pa trajno re{ewe Predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije (FCS) Darko Baji} izjavio je Tawug u da posle nedavnog sastanka predstavnika filmske umetnosti i Agencije za privatizaciju o sudbini „Avala filma„ ima utisak da je mogu}e ponovno stvarawe tehni~ke baze na{e kinematografije. „Dogovor je da do leta postavimo sve konkretne predloge na sto, da nastavimo pregovore i da na|emo trajno re{ewe za funkcionisawe Avala filma„, rekao je Baji}. Nekada najve}i studio u Srbiji i na Balkanu sada je u ste~aju. Tim povodom sastali su predstavnici Agencije za privatizaciju, Ministarstva kulture i informisawa i filmskih instutucija.

„Mislim da smo do{li do dogovora da krenemo u razre{avawe ovog decenijskog problema Avala filma i to u pravcu ponovnog stvarawa tehni~ke baze srpske kinematografije„, rekao je Baji}. On je objasnio da je tehni~ka baza veoma va`na „jer veliki novac odlazi preko granice za postprodukciju srpskih filmova u stranim laboratorijama, a mi imamo kadar, svoje tehnolo{ke snage unutar Srbije„. „Izuzetno mesto za to je upravo Avala film, koji bi svojim prostorima omogu}io da se ponovo uspostavi tehni~ka filmska baza Srbije„, istakao je Baji}. Uz dogovoreni nastavak razgovora i saradwe sa Gradom Beogradom i Vladom Srbije, `eli-

ДОКУМЕНТАРАЦ МАРКА НОВАКОВИЋА

Poeti~an film o princezi Oliveri Dokumentarno-igrani film „Put ruàma posut”, o princezi Oliveri Lazarevi}, bi}e istorijski ta~an, ali }e imati i poetsku dimenziju, rekao je Tanјуг u rediteq Marko Novakovi}. Snimawe je po~elo прошле sedmice na lokalitetima na Smederevskoj tvr|avi, u produkciji Fonda „Princeza Olivera”. Upravnica Fonda Jelena Mandi} rekla je Tanjug u da se ta organizacija trudi da kroz razli~ite medije osvetli sudbinu k}erke kneza Lazara i knegiwe Milice, koja je nakon Kosovske bitke predata Turcima kao zalog za mir i poslata u harem sultana Bajazita. Ve} je objavqena monografija o Oliveri Lazarevi} (13731444), iz pera suosniva~a Fonda Olivere [aranovi}, a sada je tekst dramatur{ki uobli~ila Nata{a Drakuli}. Za snimawe je angaòvan izvr{ni producent „Beomedija”, dodala je Mandi}eva. Ona je najavila „sredwi metar” (oko 45 minuta), napomiwu}i da bi po koli~ini i lepoti ve} snimqenog ili pripremqenog materijala o ovoj temi mogao da se pravi i dugometra`ni film. Narator je Milan Caci Mihailovi}. U igranim rekonstrukcijama princezu Oliveru u starijim i mla|im danima igraju Vesna Stanojevi} i Aleksandra Manasijevi}. U ansamblu su Tawa Bo{kovi} (knegiwa Milica), Dragan Mi}anovi} i Qubomir Bulaji} (Despot Stefan), Ivan Jevtovi} (Bajazit Prvi), Aleksandra Nikoli} (Jela Bal{i}). Ekipa trenutno radi na Kalemegdanu, gde je odràna i konferencija za novinare. Rediteq je napomenuo da pre ovog projekta nije mnogo znao o, kako

je rekao, neverovatnoj sagi iz sredweg veka. „Ni mnogi mladi je ne znaju. Zato je odli~no {to postoji ova kwiga, a meni je ~ast da radim na filmu. Po~eli smo ga pre sedam-osam meseci prete`no kao

ona.Mi}anovi} je naglasio da mu je ~ast {to u~estvuje u ovom projektu. „To mi je prvi put kako radim dokumentarno-igranu formu, a gledam i svi|aju mi se takvi filmovi na kanalu Diskaveri”, kazao je on.

Mar ko No va ko viћ

dokumentarac, ali je vremenom narastao umetni~ki i kreativno”, izjavio je on. @eqa je da film bude gotov do Vidovdana, kada se obele`ava godi{wica Kosovske bitke, {to je i po~etak na{e pri~e. Zatim je u planu distribucija na DVD izdawu i na televizijama, naveo je Novakovi}. Vesna Stanojevi}, koja je radi ove uloge do{la iz Londona, istakla je da je uvek inspirativno igrati na svom jeziku. „Dodatni motiv mi je to {to svi mi koji `ivimo u inostranstvu ose}amo du`nost, isto kao princeza Olivera, da na neki na~in doprinesemo ako ne poboq{awu stawa u zemqi, onda bar boqoj slici o woj”, rekla je

U nastavku snimawa u planu su autenti~ne lokacije {irom Srbije (crkva Lazarica, ostaci Lazarevog grada u Kru{evcu, tvr|ava u Ba~u, manastiri Manasija, Studenica, Ravanica). Bi}e kori{}ena bogata arhivska gra|a, umetni~ki predmeti, inserti iz dokumentarnih i igranih filmova, mape. Producenti isti~u da je film prilika da se oìvi nedovoqno istraèn deo sredwovekovne srpske istorije. Princeza Olivera je uspela da se dostojanstveno izbori sa neda}ama koje joj je ìvot na turskom dvoru doneo, da uz to pomogne Srbiji, da se u wu vrati i nastavi da pomaè vladavinu svog brata Despota Stefana.

Kinezi povukli Tarantinov film iz bioskopa Film Kventina Tarantina „\angova osveta” povu~en je iz bioskopa u Kini na sam dan premijere, uprkos vi{enedeqnoj promociji i prethodnog brisawa scena krvi i nasiqa. Bioskopi {irom Kine saop{tili su danas da su dobili na-

re|ewe da povuku film sa repertoara zbog, kako im je re~eno, „izvesnih tehni~kih problema”. Tarantino, kome je ovo trebalo da bude prvo predstavqawe kineskoj publici, prethodno je pristao da iz „\agove

osvete” izbaci pojedine scene nasiqa kako bi film pro{ao stro gu ki ne sku cen zu ru ko ja obi~no stavqa branu na nasiqe, seks i {kakqive politi~ke teme. Ipak, povla~ewe filma prvog dana prikazivawa je neuobi~ajeno.

Darko Baji}

mo da razgovaramo i sa poveriocima, dodao je on. „Oni mogu da budu ’kqu~ni igra~i’ da napravimo jako pozitivnu pri~u i za jedne i za druge - i za filmsku industriju i za poverioce, da iz ovog problema iza|emo konstruktivno i da gradimo dobar posao za ovu zemqu„, zakqu~io je Baji}. Kako je saop{tila Agencija za privatizaciju, teme sastanka bile su o~uvawe „Avala filma„ kao kulturnog dobra Srbije, ali i re{avawe problema nagomilanih dugovawa te institucije. Daqu koordinaciju aktivnosti preuze}e Ministarstvo kulture i informisawa. Savetnik ministra kulture Aleksandar Avramovi} ocenio je da je sastanak bio samo prvi korak u pravom smeru i da se moraju intenzivirati napori i dr`avnih institucija i stru~ne javnosti kako bi se na{lo najboqe re{ewe za „Avala film„.

NA OTVARAWA KANSKOG FESTIVALA

Odri Totu voditeqka ceremonije Francuska glumica Odri Totu, poznata po ulozi u filmu „ûdesna sudbina Amelije Pulen”, bi}e voditeqka ceremonija otvarawa i zatvarawa Me|unarodnog filmskog festivala u Kanu koji po~iwe slede}eg meseca, saop{tio je jedan od organizatora. Ceremonija otvarawa 66. Filmskog festivala zakazana je za 15. maj, a Festival se zavr{ava 26. maja, prenosi AP. Ostvarewe Baza Lurmana „Veliki Getsbi” otvori}e ovogodi{wi festival, a Stiven Spilberg bi}e predsednik ìrija filmske smotre na Azurnoj obali. „ûdesna sudbina Amelije Pulen” je doìvela veliki uspeh na blagajnama {irom sveta, ali i kod filmske kritike. Posledwi film Odri Totu „L’Ecume des Jours„ rediteqa Majkla Gondrija ima}e svoju premijeru u Francuskoj kasnije ovog meseca. Voditeqka pro-

{logodi{we ceremonije otvarawa i zatvarawa Kanskog fe-

stivala bila je zvezda filma „Glumac” Berenis Bi`u.

За Џejn Kempion nagrada „Zlatna ko~ija” Novozelandska rediteqka Џejn Kempion dobi}e nagradu Zlatna ko~ija, koja se do|equje u okviru selekcije Petnaest dana re`isera na filmskom festivalu u Kanu.

Ka ko pre no si Bи-Bи-Си, Kempion je jedina `ena dobitni ca Zlat ne pal me, ko ju je osvojila za „Klavir” (1993). Taj film je dobio vi{e od 30 me|unarodnih nagrada, kao i

Oskara za najboqi originalni scenario. Wen prvi kratki film, „Peel„, osvojio je nagradu kratkog metra u Kanu 1986. Posledwi put se predstavila u Kanu 2009. sa filmom „Sjajna zvezda” o qubavi pesnika Џona Kitsa i Fani Braun u 19. veku. [ezdesetogodi{wa rediteqka }e na ovogodi{wem festivalu predsedavati `irijem selekcije kratkog metra i Sinefondacije, fondacije Kanskog festivala za promociju mladih talenata. Nagrada „Zlatna ko~ija” ustanovqena je 2002, a me|u prethodnim dobitnicima su holivudska legenda Klint Istvud i iranski rediteq Џafar Panahi. Pro{le godine, „Zlatnu ko~iju” je dobio turski rediteq Nuri Bilge Џejlan. (Танјуг)

kultura

ponedeqak 15. april 2013.

ZA VR [EN SED MI VOJ VO \AN SKI FE STI VAL KLA SI^ NE GI TA RE U NO VOM SA DU

„Ope ra ul ti ma” No vo sad skog po zo ri {ta za otva ra we

U KI KIN DI VE ^E RAS PO ^I WE FE STI VAL PRO FE SI O NAL NIH PO ZO RI [TA VOJ VO DI NE

Tra ga we za no vim for ma ma Dru gu go di nu za re dom Na rod no po zo ri {te Ki kin da je do ma }in Fe sti va la pro fe si o nal nih po zo ri {ta Voj vo di ne, ko ji po ~i we ve ~e ras i tra je do 21. apri la. Pred sta ve za 63. iz da we na {eg naj sta ri jeg fe sti va la bi rao je re di teq Du {an Pe tro vi}, a o naj bo qi ma }e od lu ~i va ti glu mi ca Kri sta Sor ~ik (Ma |ar ska/ Sr bi ja), re di teq i pe da gog Ni ki ta Mi li vo je vi} i dra ma turg Ja sen Bo ko (Hr vat ska). Se lek tor Pe tro vi} se od lu ~io da iz bo rom pred sta vi ono {to je uo~io kao glav nu ka rak te ri sti ku se zo ne – tra ga we za no vim for ma ma, odo sno autor ska ino va tiv nost. Od 38 pri ja vqe nih pred sta va, sa bit nom ne sra zme rom u pro duk ci ji za ve ~er wu sce nu i pro duk ci ji pred sta va za de cu i mla de (31 na spram se dam), oda brao je {est ostva re wa “za od ra sle” i pet za “ma le qu de”. U se lek ci ji su: “Ga leb” A. P. ê ho va, u re ì ji To mi ja Ja ne ì ~a (Srp sko na rod no po zo ri {te), “û do u Po sko ko voj Dra gi” An te To mi }a (adap ta ci ja i dra ma ti za ci ja Ma je Pe le vi}), u re ì ji Sne à ne Tri {i} (Na rod no po zo ri {te Su bo ti ca), “Grad de mo na – Pas-port Su bo ti ca” An dra {a Ur ba na (Po zo ri {te “Ko sto la wi De è”/ Udru è we “Mask”, Se ge din), “â rob wak”

Fe do ra [i li ja, u re ì ji Bo ri sa Li je {e vi }a (Na rod no po zo ri {te Som bor), “Ope ra ul ti ma” Bo mar {e/ Mla de no vi}/ \ar ma ti, u re ì ji Ko ka na Mla de no vi }a (No vo sad sko po zo ri {te), “Ro zmer sholm” Hen ri ka Ib ze na, u re ì ji An ke Bra du (No vo sad sko po zo ri {te), “Ti gri} Pe tar” Ha ne Ja nu {ev ske i An dra {a Ve re {a, u re ì ji An dra {a Ve re {a (De ~i je po zo ri {te Su bo ti ca), “Baj ka o vi te zu bez ko wa”Mar te Gu {wov ske, u re ì ji Ja ro sla va An to wu ka (Po zo ri {te mla dih No vi Sad), “Ru `no pa ~e” Ugqe {e [aj tin ca, u re ì ji Ire ne Tot (Na rod no po zo ri {te “To {a Jo va no vi}” Zre wa nin), “Mar ko Kra qe vi}” Mi ro qu ba Ne do vi }a, u re ì ji Alek san dra Bo ì ne (Na rod no po zo ri {te Som bor), “Dah” Ine Bo ì da ro ve, u re ì ji Ve sel ke Kun }e ve (De~ je po zo ri {te Su bo ti ca). Fe sti val pro fe si o nal nih po zo ri {ta Voj vod ne ve ~e ras }e otvo ri ti glu mac No vak Bil bi ja, a pr va pred sta va na pro gra mu bi }e “Ope ra ul ti ma” No vo sad skog po zo ri {ta. Za tva ra we Fe sti va la za ka za no je za nde qu, ka da }e ì ri pro gla sti ti la u- re a te, a u ~ast na gra |e nih Na rod no po zo ri {te Ki kin da }e, kao do ma }in, iz ve sti pred sta vu “Slu ~aj Kan did” Vol te ra, u adap ta ci ji i re ì ji An |el ke Ni ko li}. I. B.

Upr kos su mor noj sva ko dne vi ci, na kul tur nom pla nu ima, po vre me no, i le pih zbi va wa ko ja qu di ma do ne su bar tra ~ak ve dri ne i le po te. Jed no od ta kvih do ga |a wa bio je i upra vo za vr {e ni, sed mi po re du Voj vo |an ski fe sti val kla si~ ne gi ta re, odr `an u No vom Sa du od 11. do 14. apri la, ko ji je oku pio ve li ki broj qu bi te qa i po klo ni ka ovog in stru men ta, od onih naj m la | eg uz r a s ta, u~e ni ka osnov nih i sred wih mu zi~ kih {ko la do emi nent nih pro fe so ra, so li sta i kom po zi to ra svet skog ran ga. Po pri ro di stva ri, naj ve }e in te re so va we pu bli ke pri vu kao je ra zno vr stan i za ni mqiv pro gram kon cert nih na stu pa do ma }ih i go stu ju }ih mu zi ~a ra, ko ji je ovo ga pu ta pro te kao u zna ku do mi na ci je ka mer ne mu zi ke. Pr ve fe sti val ske ve ~e ri, po sle uvod nog re si ta la stu de na ta Mu zi~ ke aka de mi je iz Se ge di na, pri re |e ni su kon cer ti cr no gor skog dua gi ta ra ko ji su ~i ni li Go ran Kri vo ka pi} i Da ni jel Ce ro vi}, ko ji su ma e stral no iz ve li iz u zet no zah te van i atrak ti van pro gram, a po tom i srp sko-aus trij skog ka mer nog tri ja u sa s ta vu: Vu ka {in Mi {ko vi}, gi ta ra, Lo renc Pi hler, fla u ta i Pe ter Pi hler, kla ri net, sa ne {to po pu lar ni jim re per to a rom ko ji je ta ko |e na i {ao na do bar od ziv pu bli ke. Pro gram fe sti val skih kon ce ra ta na sta vqen je u su bo tu so li sti~ kim na stu pom na {eg gi t a r i s te mla | e ge n e r a c i je Du {a na Nov ko vi }a, po sle ko jeg su u Stu di ju M na stu pi li ~la no vi be o grad skog tri ja gi ta ra „Ami kus“ u sa sta vu: Mi lo{ Ja wi}, Og wen Gr ~ak i Slo bo dan Mi li vo je vi}, pred sta viv {i se di na mi~ nim i pre fiwe n im tu m a ~ e w i m a tran skrip ci ja de la Ba ha, Mo car ta i Bi zea. Cen tral ni kon cert ni do ga |aj fe sti va la bio je me |u tim si no} ni autor ski kon cert ve li kog ru skog sa vre me nog kom po zi to ra za gi ta ru Ni ki te Ko -

Ese ji \er |a Kon ra da VE ^E RAS U BE O GRAD SKOJ KOM BANK ARE NI

Bi jon se kre }e na svet sku tur ne ju

Iz ope re „Ma dam Ba ter flaj”

Ope ra “Ma dam Ba ter flaj” \a ko ma Pu ~i ni ja bi }e iz ve de na ve ~e ras u 19 ~a so va na sce ni “Jo van \or |e vi}” Srp skog na rod nog po zo ri {ta, pod di ri gent skim vo| stvom Mi ki ce Jef ti }a. Na kon dve go di ne pa u ze, ova ope ra je po no vo na re per to a ru SNP –a, i bi }e iz ve de na i 19. apri la. U ulo ga ma su: Svi tla na De kar / La u ra Pa vlo vi} (]o ]o San), Je le na Kon ~ar (Su zu ki), Jan ko Si na di no vi} / Alek san dar Sa {a Pe tro vi} (Pin ker ton), Ve ri ca Pe ji} (Kejt Pin ker ton), Ne boj {a Ba bi} / Va sa Staj ki} ([ar ples), Igor Ksi on `ik, Bra ni slav Ja ti}, Go ran Kr ne ta, @eq ko R. An dri}, i dr. N. P-j.

Po bed nik je An ton Ba ra nov Naj u spe {ni ji me |u tak mi ~a ri ma svi ra li su na za vr {nom kon cer tu, pri re |e nom 12. apri la u Stu di ju M. U ovoj fi nal noj eta pi tak mi ~e wa na stu pi li su mla di mu zi ~a ri iz Ru si je, Hr vat ske, Ukra ji ne, Slo ve ni je, Ita li je, Sje di we nih Ame ri~ kih Dr à va, Ru mu ni je i Gr~ ke, od ko jih su od lu kom fe sti val skog ì ri ja pro gla {e ni po bed ni ci: pr vu na gra du osvo jio je An ton Ba ra nov iz Ru si je, dru ga na gra da do de qe na je Pe tru û li }u iz Hr vat ske a tre }e me sto po de li li su gi ta ri sti Mar ko Top ~i iz Ukra ji ne i Jo zef Pal mer iz SAD. Na kon kur su za naj bo qu no vu kom po zi ci ju za gi ta ru po be dio je Ita li jan Mar ko Ra ma li, a dru ga na gra da do de qe na je ra ni jem po bed ni ku istog kon kur sa Jan ku Ra {e ti iz Poq ske, dok je tre }a na gra da do de qe na Si do @om bo ru iz Ma |ar ske.

{ki na, sa dve svet ske pre mi je re no vih de la ovog auto ra, ko ja su iz vo di li pro sla vqe ni gi ta ri sta i la u ti sta Edin Ka ra ma zov, Gu da~ ki kvar tet TAJJ, vi o lon ~e list ki wa Ire na Za go rac, pi ja nist ki wa Slo bo dan ka Ste vi} i dru gi. Voj vo |an ski fe sti val kla si~ ne gi ta re, (ko ji svo jim pro gra m om o~i g led n o na d i l a z i o~e ki va ne okvi re ma le re gi o nal ne mu zi~ ke smo tre), i ove go di ne ob u hva tio je i dva iz u zet no zna ~aj na i je din stve na ta mi ~e wa, ko ja za pra vo no vo sad s ku gi t a r i s ti~ k u fe { tu sme { ta ju me | u naj z na ~ aj n i je ma n i f e s ta c i je to g a ti p a u sve tu: Svet sko in ter net gi ta ri sti~ ko ta mi ~e we i Me |u na rod no tak mi ~e we za no ve kom po zi ci je za gi ta ru. Na ovim kon k ur s i m a u~e s tvo v a l o je sto t i n ak mla d ih da r o v i t ih kon cer ta na ta i kom po zi to ra iz ce log sve ta, ko ji su svo je snim ke po sta vi li na in ter net. U okvi ru fe sti va la odr à no je i Po kra jin sko tak mi ~e we mla dih gi ta ri sta „Jo van Jo vi ~i}“, na ko jem je na stu pio ve li ki broj mla dih ta len to va nih u~e ni ka gi ta re iz ce le Sr bi je, kao i iz dru gih ze ma qa re gi o na. Odr à va ne su uobi ~a je ne maj stor ske ra di o ni ce a pri re |e no je i pred sta vqa we in stru me na ta do ma }ih gra di te qa gi ta ra. Fe s ti v al je or g a n i z o v a l a Aso ci ja ci ja gi ta ri sta Voj vo di ne pod po kro vi teq stvom Po kra jin s kog se k re t a r i ja t a za kul tu ru i jav no in for mi sa we i Upra ve za kul tu ru gra da No vog Sa da a po mo} su ta ko |e pru ì li i ve li ki pro iz vo |a~ ì ca za gi ta ru „Sa va rez“ iz Fran c u s ke, ugled n a ne m a~ k a iz da va~ ka mu zi~ ka ku }a „[an te rel“, Mu zi~ ka {ko la „Isi dor Ba ji}“, na{ list „Dnev nik“, RT Voj vo di ne. Svi su oni bi li po dr {ka na po ri ma i en tu zi ja zmu qu di iz AGV, ko ji su upr k os ne m a l im te { ko } a m a uspe {no or ga ni zo va li ovu je din stve nu i iz u zet no zna ~aj nu mu zi~ ku ma ni fe sta ci ju. B. Hlo àn

NO VO IZ „AR HI PE LA GA”

VE ^E RAS NA SCE NI SNP-a

Po no vo „Ma dam Ba ter flaj”

Fo to: M. Mar ko vi}

U zna ku ka mer ne mu zi ke

Pla ne tar na me ga zve zda Bi jon se poc ci we ve ~e ras svet sku tur ne ju „The Mrs. Carter Show World Tour„, kon cer tom u Kom bank are ni u Be o gra du. Ma siv na pro duk ci ja za kon cert do ve ze na je u 27 {le pe ra, a teh ni~ ki i pro duk ci o- ni tim ko ji pra ti tur ne ju ~i ni 100 oso ba. Ogrom na pro duk ci ja Bi jon se pod ra zu me va dve bi ne - glav nu, ko ja }e bi ti na is to~ noj stra ni, i ma wu, okru glog ob li ka na za pad noj stra ni. Bi jon se }e na bi ni pra ti ti bend od osam mu zi ~a ra, tri pra te }a vo ka la, osam ple sa ~i ca i dva ple sa ~a. Ula zni ce za pr vi na stup jed ne od naj po pu lar ni jih pe va ~i ca da na {wi ce u Sr bi ji, ras pro da te su u re kord nom ro ku, za ~e ti ri da na. „The Mrs. Carter Show World Tour„ je we na pr va tur ne ja po sle tri go di ne i pla ni ra no je tra je go di nu da na. Ob u hva ti }e po dva de se tak gra do va u Evro pi i Se ver noj Ame ri ci, dok }e u dru gom kru gu obi }i Ju `nu Ame ri ku, Austra li ju i Azi ju. (Ta njug)

U iz da wu be o grad skog „Ar hi pe la ga“ vih da na ob ja vqe na je kwi ga iza bra nih ese ja \er |a Kon ra da „Iz ve {taj o sta wu du ha“ u iz bo ru i pre vo du Ar pa da Vic ka. Ovo je re pre zen ta ti van iz bor ese ja jed nog od vo de }ih sa vre me nih evrop skih pi sa ca i pr vo ra zred nog sve do ka evrop ske isto ri je dru ge po lo vi ne 20. ve ka i na {ih da na. Ese ji u kwi zi „Iz ve {taj o sta wu du ha“ pi sa ni su po sled wih tri de set go di na i pred sta vqa ju dra go ce no sve do ~an stvo o evrop skoj kul tu ri, dru {tvu i po li ti ci u mo der nim vre me ni ma, sa op {tio je iz da va~. Po znat kao is tan ~an ana li ti ~ar i po sma tra~ i kao sna àn i ne po ko le bqiv kri ti ~ar vla sti u ne k o l i k o re ` i m a i isto r ij s kih okol n o s ti, \er| Kon rad je u svo jim iza bra nim ese ji ma ob li ko vao ne sva ki da {we lu cid nu i pro dor nu sli ku sta wa du ha u sa vre me noj Evro pi. Ne ko li ko je osnov nih to ko va u ese ji ma \er |a Kon ra da. Jed no je pi ta we an ti po li ti ke kao osnov nog ì vot nog i in te lek tu al nog sta va ovog ve li kog pi sca i in te lek tu al ca. Po Kon ra du, an ti po li ti ka kao iz raz sa mo sve snog ~o ve ka i od go vor nog gra |a ni na mo ra bi ti iz me |u po li ti ke, kao de lat no sti ko ja ne pre sta no mo ra bi ti kon troli sa na, i apo li ti~ no sti kao iz ra za pot pu ne gra |an ske neo d go vor no sti i pre pu {ta wa jav nih po slo va i jav nog pro sto ra u ru ke neo gra ni ~e ne po li ti~ ke vla sti. Dru go je ras pra va o to me {ta je Sred wa Evro pa i za {ta je Evro pa do bra. Po se ban seg ment Kon ra do vih ese ja pred sta vqa ju raz mi {qa wa o ulo zi i du `no sti ma gra |a na, o evrop skom na sle |u kao za jed ni~ kom is ku stvu svih Evro pqa na, o du `no sti ma gra do na ~el ni ka, o gra du kao ro ma nu, o sta no vi {tu `r tve. î tav niz Kon ra do vih ese ja pred sta vqa se }a wa na mr t ve pri ja t e q e i ve l i k e sa v re m e n i k e: I{tvana Er ke wa, Da ni la Ki {a i Alek san dra Ti {mu. Di si dent u do ba ko mu ni zma, zbog ~e ga sko ro dve de ce ni je ni je mo gao da ob ja vqu je kwi ge u Ma |ar skoj, Kon rad je i u post ko mu ni sti~ kim vre me ni ma ostao sa mo sve stan i kri ti~ ki an ga ò van in te lek tu a lac. U pr voj po lo vi ni de ve de se tih bio je pred sed nik Me |u na rod nog PEN.

Kon ra do vo mi {qe we o po li ti ci, dru {tvu i kwi `ev no sti na sta lo je u zna ku ne pot ku pqi vog sve do ~e wa. Otu da je on je dan od naj u gled ni jih evrop skih in te lek tu a la ca ko ji se ni u jed nom po li ti~ kom ili dru {tve nom tre nut ku ni je us te zao da go vo ri pro tiv stru je i pro tiv ve }in skog mi {qe wa ili da bu de usa mqen. De la \er |a Kon ra da pre ve de na su na sve ve }e svet ske je zi ke. U iz da wu „Ar hi pe la ga“ ob ja vqe ni su i Kon ra do vi ro ma ni „Od la zak od ku }e i po vra tak ku }i“ (2008) i „Po mra ~e we sun ca, na br du” (2009). K. R.

VOJVODINA

ponedeqak 15. april 2013.

SVE ^A NO OTVO RE NA SPO MEN-KU ]A BRA ]E TAN U BE ^E JU

Sim bol na u ke, umet no sti i to le ran ci je BE ^EJ: Na sve ~a nom otva ra wu spo men-ku }e bra }e Tan, na jed nom me stu bio je oku pqen ve li ki broj ugled nih li~ no sti i dr `av nih zva ni~ ni ka iz Ma |ar ske i Sr bi je, me |u ko ji ma je bio i pred sed nik Skup {ti ne AP Voj vo di ne I{tvan Pa stor, {to na naj bo qi na ~in uka zu je

da je re~ o iz u zet no zna ~aj nom do ga |a ju. - Ovo je dan ka da zbra ti mqe ni oda je mo du `nu po {tu zna me ni tim Be ~ej ci ma, slav nom he mi ~a ru Ka ro qu Ta nu i re no mi ra nom sli ka ru Mo ru Ta nu i is ka zu je mo svo ju za hval no sti po {to va we pre ma wi ho vim `i vo -

Edu ka tiv ni cen tar Spo men-ku }a bra }e Tan je svo je vr sni kul tur ni i edu ka tiv ni cen tar, ko ji spa ja na u ku, umet nost i za ba vu, nu di bo ga te sa dr `a je svim uz ra sti ma, u ko ji vre di za vi ri ti. U jed nom kri lu zgra de sme {te ne su spo men so be Ka ro qa i Mo ra Ta na, a u dru gom je in ter ak tiv ni na u~ ni park sa 26 in te re sant nih in ter ak tiv nih eks po na ta i broj nim ilu stra ci ja ma, na me we nim, pre sve ga, de ci {kol skog uz ra sta. Na zi do vi ma su dve li kov ne iz lo `be: „Sta ri por tre ti be ~ej skih gra |a na“, ko ja bro ji 18 de la, i „Be ~ej kao mo tiv sli ka ra“ sa 41 de lom iz fon da Grad skog mu ze ja Be ~ej. Rad no vre me spo men-ku }e je rad nim da nom od 10 do 19 sa ti, po je di na~ na ula zni ca je 200 di na ra, a ula zni ca „bu me rang“ za dve po se te i po klo nom na dar, je 400 di na ra.

Na otva ra wu bi lo i na u~ nih eks pe ri me na ta

ti ma, de li ma i do stig nu }i ma. Mo ram da iz ra zim za hval nost Dru {tvu in te lek tu a la ca „Bra }a Tan“, Vla di Re pu bli ke Ma |ar ske i Fon du za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo di ne, ko ji su idej no, du hov no i ma te ri jal no po mo gli da ka pi tal no zda we, ko je je }e bi ti du {a i sr ce Be -

Sred wo {kol ci iz Ma |ar ske u Be ~e ju BE ^EJ: U okvi ru pro gra ma „[ko la bez gra ni ca“, ko ji fi nan si ra Vla da Ma |ar ske, de le ga ci ja Sred we stru~ ne {ko le i gim na zi je „Ka roq Tan“ iz Bu dim pe {te, ko ja je ovih da na u go sti ma brat skoj sred wo {kol skoj usta no vi u Adi, s raz lo gom je po se ti la Be ~ej. Jer, svet ski pri zna ti he mi ~ar Ka roq Tan, ~i je ime wi ho va {ko -

la no si, ro |en je i od ra stao u Be ~e ju. - Uz pri su stvo pr vog se kre ta ra ma |ar ske am ba sa de u Be o gra du Pe te ra Ka pro na cia, go sti iz Ma |ar ske su po lo `i li ve nac na spo men plo ~u u Grad skoj ku }i Be ~ej, po se ti li re pli ku rod ne ku }e bra }e Tan, ob i {li su ov da {we cr kve i dru ge kul tur no-isto rij ske zna -

me ni to sti u gra du. Go ste je pri mio i po zdra vio pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne Be ~ej Pe ter Kne zi, a u ime go sti ju za hva lio se na sr da~ nom do ~e ku pro fe sor Pe ter Pap, re kla nam je ~la ni ca Op {tin skog ve }a za du `e na za obra zo va we, kul tu ru i ci vil ne or ga ni za ci je An drea Gal go-Fe ren ci. V. Jan kov

~e ja, za bli sta u pu nom sja ju re kao je pred sed nik op {ti ne Be ~ej mr Vuk Ra do je vi}. Re~ je o ide ji ko ja je ti wa la de ce ni ju i po. Pr vo bit no je u pla n u bi l a re k on s truk c i ja vred n og zda w a gra | an s ke eklek ti~ ke ar hi tek tu re iz 19. ve ka, ali se vre me nom do {lo na ide ju da se iz te me qa iz gra di re pli ka rod ne ku }e bra }e Tan. Ka da je Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne 2011. go di ne odo brio sred stva u vi si ni 300.000 evra, re a li za ci ja pro jek ta Po kra jin skog za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re je kre nu la, su bo ti~ ka fir ma „Ju mol“, sa po di zvo |a ~i ma iz Be ~e ja i No vog Sa da kva li tet no je iz ve la ra do ve i do na ci jom Vla d e Ma | ar s ke, u vi s i n i 110.000 evra, za vr {e na je pr va fa z a pred v i | e n og pro jek t a. Ta ko je na me stu do sko ra {weg ru gla u cen tru Be ~e ja, osva nu la ar hi tektnska le po ti ca, ~i ja }e na me na bi ti da pred sta vi i pro m o v i { e le p o t u na u k e i umet no sti, kao i vred no sti ko je se kri ju u qud skoj kre a tiv no sti. ^ast da pre se ku tra ku i sve ~a no otvo re obje kat pri pa la je dr ` av n oj se k re t ar k i Mi n i star stva qud skih re sur sa Vla de Ma |ar ske dr Ro `i Hof man i po mo} ni ku u Mi ni star stvu pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja Vla de Sr bi je dr Jo va nu Ba zi }u. V. Jan kov

AK CI JA QU BI TE QA PRI RO DE

O~i {}en Ma li pe sak BE LA CR KVA: Dru {tvo za za {ti tu i pro u ~a va we pti ca Sr bi je i na u~ no-is tra ì va~ ko dru {tvo stu de na ta bi ol o gi je i eko lo gi je „Jo sif Pan ~i}“ iz No vog Sa da, u sa rad wi sa aso ci ja ci jom ne vla di nih or ga ni za ci ja iz Be le Cr kve, ko je se ba ve o~u va wem ì vot ne sre di ne, od re dom iz vi |a ~a „@ra ko Zre wa nin U~a“, te op {tin skom Kan ce la ri jom za mla de i eko lo {kim dru {tvom iz Vr {ca, or ga ni zo va lo je ak ci ju ~i {}e wa po te sa po zna tog kao Ma li pe sak, u De li blat skoj pe {~a ri, iz me |u Du pqa je i Gre ben ca. Ak ci ju su, u~e {}em me ha ni za ci je, po dr à la i jav na pred uz e }a „Be lo cr kvan ski vo do vod i ka na li za ci ja“ i „Be lo cr kvan ski ko mu na lac“. Ovaj lo k a l i t et bi usko r o tre ba lo da po sta ne deo za {ti -

Me ha ni za ci jom po mo gla i jav na pred u ze }a

No vac od van te le sne za pre ven ci ju PAN ^E VO: U buyetu gra da Pan ~e va osta lo je vi {e od dva mi li o na di na ra od pro gra ma za van te le snu oplod wu. Deo pre o sta log nov ca bi }e is ko ri {}en za pre da va wa osnov ci ma u vi {im raz re di ma i sred wo {kol ci ma o spre ~a va wu ma lo let ni~ kih trud no }a, ko ja su naj ~e {}i uzrok ste ri li tea. - Za 15 `e na bi lo je po treb no ~e ti ri i po mi li o na di na ra. Ka ko smo ove go di ne ima li {est mi li o na di na ra, a iz pro {le je pre ne to dva i po, ~e ti ri mi li o na je slo bod no. Pre o sta li no -

vac mo è se is ko ri sti ti na dva na ~i na, da se po me ri sta ro sna gra na ci ca è na ko je od la ze na oplod wu i za odr à va we pre da va wa u {ko la ma na te ri to ri ji gra da. Ste ri li tet u ka sni jem do bu je ~e sto uzro ko van pre ki di ma trud no }e u ma lo let ni~ kom uz ra stu. U Sr bi ji ot pri li ke od 40 do 50 hi qa da è na abor ti ra u jed noj go di ni. Zbog to ga smo se od lu ~i li za pre da va wa - ob ja snio je ~lan Grad skog ve }a za du èn za zdrav stvo dr Du {an Ma li}. Z. Dg.

}e nog pod ru~ ja „Ka ra{-Ne ra“, jer po s e d u je ka r ak t e r i s ti k e iz vor nih step skih sta ni {ta i u woj ì vi zna tan broj ret kih i ugro è nih di vqih vr sta. U ak ci ji je u~e stvo va lo 120 qu bi te qa pri ro de i pti ca, me |u ko ji ma je bio i po kra jin ski se kre tar za ur ba ni zam i za {ti tu ì vot ne sre di ne dr Slo bo dan Pu zo vi}. Zna tan deo ovog pro sto ra je o~i {}en, yako vi sa sme }em su uklo we ni, ali je osta lo jo{ to ga da se ura di, a ka ko su svi u~e sni ci na gla si li da se ra di na nad zo ru i edu ka ci ji, da se od ovog iz u zet nog pro sto ra ne bi vi {e pra vi le di vqe de po ni je. Wi ho va po ru ka je da ot pad ru ì pre deo, de gra di ra ì vot nu sre di nu i ugro à va ì vi svet. M. V.

Pod sti ca we za po {qa va wa mla dih BE ÊJ: Je dan od efe ka ta pro jek ta „Kre i ra we i raz voj lo kal nih po li ti ka – evrop ska di men zi ja dva“, ko ji je re a li zo vao ki kind ski Cen tar za po dr {ku è na ma, a po dr à la Fon da ci ja za ovo re no dru {tvo, je odr àn va we Osni va~ ka skup {ti na Sa ve za udru è wa gra |a na za pod sti caj za po {qa va wa mla dih „Mla di ra de“. Sku pu u be ~ej skom ho te lu „Be la la |a“, po red ki kind skog Cen tra, pri su stvo va li su osni va ~i Sa ve za, Be ~ej sko udru è we mla dih BUM, Di {trikt 0230 iz Ki kin de, Ki kind ska ini ci ja ti va mla dih - KIM,

LDA iz Su bo ti ce, Li der Net iz Be ~e ja, Mo je par ~e Evro pe iz @i ti {ta, Omla din ski klub No vi Be ~ej, Ro ma Ro ta iz Ki kin de... - Na{ ciq je da raz vi ja mo no ve prak se i obla sti za po {qa va wa mla dih u lo kal nim za jed ni ca ma, po ve zu ju }i dr àv ne in sti tu ci je, pri vred ne su bjek te i udru è wa. Kao ko a li ci ja udru è wa sa te ri to ri je Voj vo di ne, po seb no iden ti fi ku je mo po sto je }e i kre i ra mo no ve po slov ne i tr ì {ne pri li ke za mla de i u part ner stvu sa mla di ma - is ta kla je u ime or ga ni za to ra sku pa Ma ri ja Sr di}. V. J.

OTVO RE NA PO LI CIJ SKA IS PO STA VA U ARAD CU

Si gur ni ji `i vot na se lu ARA DAC: Po li cij ska upra va u Zre wa ni nu mi nu log je vi ken d a i zva n i~ n o otvo r i l a svo ju is p o s ta v u u Arad c u. Pri li kom sve ~a nog otva ra wa po li cij skih pro sto ri ja, u se lu na do mak Zre wa ni na, kon sta to va no je da do ovog ko ra ka ni je do { lo zbog po v e } a w a kri mi na li te ta, ili ugr o `e no sti sta nov ni {tva po bi lo ko joj osno vi, ve}, pre sve ga, zbog pre ven ci je i na sto ja wa da se me { ta n i ose } a ju si g ur n i je. Na ~el nik Po li cij ske upra ve Bo jan Ma r ko vi} ob ja snio je da ara da~ ka is po sta va te ri to ri jal n o pri p a d a ode q e w u u grad skom na se qu Ba gqa{. - Ovo je, prak ti~ no, kan ce la r i ja ko ja funk c i o n i { e u

Bo jan Ma r ko vi}

sklo p u tog ode q e w a. We n a glav na na me na je da gra |a ni mo gu da us po sta ve kon takt s po li ci jom, bi lo da se in for mi {u o od re |e nim pi ta wi ma ostva re svo ja pra va, ili pri ja ve ne ko kri vi~ no de lo. Ara dac ni smo oda bra li zbog ne ke na ro ~i te ugr o `e no sti, jer on mo `e bi ti “po kri ven” i iz sa mog gra da, ve} smo od go vo ri li na ini ci ja ti vu, po te klu iz Me sne za jed ni ce. Broj po li ca ja ca }e mo od re |i va ti po po tre bi i svi ko ji su na ras po la ga wu u ode qe wu na Ba gqa {u, bi }e na ras po la ga wu i ov de – re kao je Ma r ko vi}. Pred sed nik Sa ve ta MZ Ara dac Ni ko la Jo si mov is ta kao je da je otva ra we po li cij ske is po sta ve zna ~aj no, po seb no jer je se lo me {o vi ta na ci o nal na sre di na. - U se lu je do sta sta ra~ kih do ma }in sta va, ko ja do sa da ni su ima la re {e wa za sit ni je kra |e ko je su se de {a va le, a po ~e tak ra da po li cij ske is po sta ve je dan od na ~i na da ta kvih pro ble ma vi {e ne bu de re kao je Jo si mov. Sve ~a nom otva ra wu pro sto ri ja, sme {te nih u zgra di Me sne za jed ni ce, pri su stvo va li su i na ~el nik Sred wo ba nat skog uprav nog okru ga Du {an [i jan i gra do na ~el nik Zre wa ni na Ivan Bo {wak. Zre wa nin ski lo rd mer je oce nio da je Ara dac do bar pri mer ka ko lo kal n a sa m o u p ra v a, okrug i pred stav ni ci MUP-a mo gu da za po~ nu re {a va we od re |e nih pro ble ma u ne koj me snoj za jed ni ci @. Ba la ban

PRO TEST KI KIND SKIH PI JA ^A RA PRO TIV TR @I [NIH IN SPEK TO RA

Na „cr no” vi {e ne mo `e KI KIN DA: Ka ko je i na ja vqe no iz Mi ni star stva fi nan si ja, spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ju, tr `i {ni in spek to ri za po ~e li su kon tro lu pro da je ro be na pi ja ca ma. Na pi ja ci u Ki kin di, to kom kon tro le, uo~e ne su ne pra vil no sti, te su

Tr `i {ni in spek to ri su od sek to ra Tr `i {ne in spek ci je do bi li na log da kon tro li {u vo do in sta la ci o ni ma te ri jal, ka ko u re dov nim objek ti ma, ta ko i na pi ja ca ma. To kom 33 in spek cij ske kon tro le u Se ver no ba nat skom okru gu pre kr {aj nim or ga ni ma pod ne to je

Ko mi si ja ni je op {tin ska Pro dav ci su se à li li na vi so ke ka zne, ali pre ma re ~i ma in spek to ra, vi si nu ka zne ne od re |u ju oni, ne go nad le `ni sud. Re vol ti ra ni pro dav ci su se oku pi li i kre nu li u zgra du Op {ti ne, gde su sa wi ma raz go va ra li pred stav ni ci lo kal ne sa mo u pra ve: se kre tar Se kre ta ri ja ta za in spek cij ske po slo ve Mi lu tin Ga vri lov, po mo} nik pred sed ni ka Op {ti ne Bra ni slav ô lak, na ~el nik Okru ga Vla di mir Ili} i na ~el nik Op {tin ske upra ve Bran ko Qu bo ja. Ka ko je is tak nu to,pi ja ca je neo p hod na Ki kin di, te je sto ga i osno va no Jav no pred u ze }e „Grad sko ze le ni lo i pi ja ca”, gde uslo vi ma i na ~i nu ra da na pi ja ci pro dav ci uvek mo gu da se ras pi ta ju. Ipak, in spek ci ja, ko joj su upu }e ne àl be, ni je op {tin ska, ne go re pu bli~ ka, na po me nuo je Bran ko Qu bo ja, te oni ne ma ju in ge ren ci je. pro tiv pro da va ca, ko ji su kr {i li pro pi se, po kre nu ti pre kr {aj ni po stup ci. Ka zne, ko je su tom pri l i k om iz r e ~ en,e kre }u se i do 100 hi qa da di na ra. Ka ti ca Baj kin pro da je na pi ja ci i ima re {e we o re gi stra ci ji, a pro tiv we je ipak po kre nu ta pre kr {aj na pri ja va: - Imam re {e we u ko jem sto ji da mo gu da pro da jem hra nu, pi }e i du van na pi ja~ nim te zga ma. Nig de ni je na ve de no da ro ba ne sme da bu de ma |ar skog po re kla, ve} is kqu ~i vo do ma }eg. Do {li su in spek to ri po pi sa li ro bu i na pi sa li pri ja vu. Po red re dov ne upla te za te zgu i dnev nog za ku pa, sa da mo ram da pla tim i ka znu. I pro da vac na pi ja ci Ne deq ko Avra mov do bio je re {e we, u ko jem sto ji da mo ra da pla ti 100 hi qa da di na ra.

14 zah te va za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka. Za {to su pri ja v e pod n e t e ob ja { wa v a re pu bli~ ki tr `i {ni in spek tor za po slen u Ki kin di Ne boj {a Bra ti}: -Svi pro tiv ko jih su na pi sa ne pre kr {aj ne pri ja ve ne po se du ju is pra ve o na bav ci ro be. To zna ~i da su ro bu na ba vqa li na „cr no” i sta vi li je u pro met pre ne go {to su do bi li ra ~un ili ot prem ni cu. Na te re nu smo pri me ti li i da pro dav ci ne vo de kwi gu pro me ta i uslu ga i ne iz da ju ra ~u ne za pro da tu ro bu, {to je ka `wi vo i pro tiv za ko ni to. U po ne de qak, ka ko je is ta kao na ~el nik Se ver no ba nat skog uprav nog okru ga Vla di mir Ili}, bi }e or ga ni zo van sa sta nak svih in spek cij skih slu `bi na ko jem }e bi ti iz net pro blem pi ja~ nih pro da va ca. A. \u ran

vojvodina

ponedeqak 15. april 2013.

SRU [IO SE SPO ME NIK KUL TU RE U CEN TRU ZRE WA NI NA

Ku }a Fil ko vi }a osta la bez kro va Pred la `u ma we po re ze

SED NI CA SO CI JAL NO-EKO NOM SKOG SA VE TA OP [TI NE STA RA PA ZO VA

Pred u zet ni ci pro tiv ne le gal nog po slo va wa STA RA PA ZO VA: Prva radna sednica Socijalno-ekonomskog saveta op{tine Stara Pazova je otvorila jedno od ozbiqnih pitawa svakodnevne prakse „siva ekonomija i rad na crno u op{tini Stara Pazova”. Privatni preduzetnik i ~lan Saveta Slavko Bo`anosi} rekao je da u gra|evinarstvu 80 odsto radnika radi na crno, ali i pita kako to re{iti, kada se zakoni ne po{tuju. Re~eno je da je, na primer, na izgradwi biciklisti~ke staze od Stare do Nove Pazove, gde su radovi bili povereni austrijskoj firmi, 90 odsto radnika bilo anga`ovano na crno, a to je finansirala lokalna samouprava, preko Direkcije za izgradwu. Temu je inicirala predstavnica lokalne samouprave u ovom telu Marina Qubinkovi}, jer smatra da u zakonskim aktma ima osnova da se ne{to preduzme, posebno {to policija i Poreska uprava mogu oduzeti robu onima koji nelegalno posluju. Jovo Bjeli}, kao predstavnik poslodavaca, smatra da treba napraviti sistem u kojem }e qudi na temequ interesa

urediti svoj biznis, zato predlaè da op{tina pruì {ansu novootvoreni radwama i preduze}ima, da u toku jedne godine budu oslobo|eni da`bina i nakon tog perioda, uvedu posao u legalne tokove. Wegov predlog da op{tina Stara Pazova pred nadle`na ministarstva iza|e sa inicijativom da pokrene pilot-projekat drasti~nog smawewa poreza i doprinosa iz li~nog dohotka zaposlenih, prihvatili su svi ~lanovi Saveta, jer smatraju da bi to doprinelo, ne samo poboq{awu standarda radnika, nego i broja registrovanih radwi i preduze}a, a time i prilivu novca u dràvne kase. Predstavnici poslodavaca su inicirali da se, u ciqu unapre|ewa socijalnog preduzetni{tva, u staropazova~koj op{tini osnuje socijalno preduze}e, koje bi zapo{qavalo minimalno 80 odsto radnika iz socijalnih kategorija (radnici stariji od 50 godina, Romi, invalidi, izbeglice, korisnici socijalne pomo}i). Savet je prihvatio inicijativu. A. Ma li

ZRE WA NIN: Krov sa zgrade u Ulici kraqa Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a 26, u Zrewaninu, koji je po~eo da se uru{ava pro{log meseca, sru{io se. Iako se objekat koji je pod za{titom dràve nalazi na glavnoj gradskoj xadi, niko od prolaznika, sre}om, nije povre|en. Na~elnik Odeqewa komunalne policije, inspekcijsko - nadzornih poslova i vanrednih situacija Igor Virijevi} izjavio je da se desilo ono {to je bilo o~ekivano i zbog ~ega je pre nekoliko dana Skup{tina grada donela odluku o uslovima i merama za uklawawe gra|evinskih objekata pod za{titom dràve. - Na àlost, uru{io se krov sa dela zgrade pod za{titom dràve, ali dobra okolnost je {to smo ranije postavili za{titnu ogradu i {to niko od prolaznika nije povre|en - rekao je Virijevi}. Zbog daqeg uru{avawa zgrade u centru Zrewanina postoji opasnost i po susednu gra|evinu, na broju 24, zbog ~ega }e nadle`ne

gradske slu`be, po Virijevi}evim re~ima, narednih dana odrediti mere za{tite. Iz oronule gra|evine su, ina~e, pre ~etiri godine iseqeni i zakupci poslovnog prostora i stanari, i to je sve {to je ura|eno, jer obnove nema na vidiku. Istori~arka umetnosti Vesna Karavida veli da je zgrada na broju 26 jedna od najstarijih u glavnoj ulici. - Sedamdesetih godina pro{log veka progla{ena je za spomenik kulture, a potom je dobila i status kulturnog spomenika od velikog zna~aja. Wena vrednost utoliko je ve}a {to se nalazi u kulturno – istorijskoj celini od zna~aja za republiku – napomenula je Karavida. Uprkos tim karakteristikama, lokalna samouprava je naumila da sru{i objekat, a pre toga da od Zavoda za za{titu spomenika kulture zatra`i da “skine” za{titu sa wega. Ali, ovakvi planovi izazvali su o{tru reakciju istori~ara umetnosti Bojana Koj~i}a iz Zavoda za za{titu

Sre }a da ni ko ni je po vre |en

spomenika kulture. On je istakao da je procedura za brisawe iz registra spomenika kulture, veoma komplikovana i spora, i da se u proteklih pola veka skoro i ne mo`e na}i niti jedan primer skidawa za{tite sa nekog objekta, pa sigurno ne}e i sada. Po wegovim re~ima, moraju da postoje ozbiqni razlozi zbog kojih bi se jedan objekat koji je

progla{en za spomenik kulture sada brisao iz registra. A, zapu{tawe i zanemarivawe gra|evine sigurno nije dovoqan razlog. - [to se ti~e zgrade u Ulici kraqa Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a 26, poznate kao ku}a Filkovi}a, Zavod nikada ne}e pristati na pokretawe procedure skidawa za{tite – poru~io je Koj~i}. @. Ba la ban

VESTI Ak ci o ni plan za mla de NO VI KNE @E VAC: Op{tina Novi Kne`evac se na{la me|u 18 op{tina iz Srbije koje su ukqu~ene u projekat za izradu lokalnog akcionog plana za mlade koji organizuju Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije i Nema~ke organizacije za me|unarodnu saradwu GIZ. Aktivnostima je predvi|eno formirawe radne grupe za izradu lokalnog akcionog plana za mlade, prikupqawe podataka o potrebama mladih i izradu potrebnih dokumenata kroz ~etiri jednodnevna treninga u Beogradu uz stru~nu pomo} mentora i treninga.

^lan Op{tinskog ve}a Novog Kneèvca za omladinu i sport Sa{a Neckov kaè da je ovaj projekat od velikog zna~aja za mlade u svim naseqenim mestima ove severnobanatske op{tine jer }e se raditi na podizawu kvaliteta wihovog ìvota, raznovrsnijeg angaòvawa i konstruktivnijeg provo|ewa slobodnog vremena. M. Mr.

Kwi èv no ve ~e ZRE WA NIN: Promocija kwige “Taj mali bioskop u na{im glavama” autorke Mirjane Marin{ek Nikoli} bi}e odràna ve~eras u 19 ~asova, u maloj sali Kulturnog centra Zrewanina. Na promociji }e, pored autorke, govoriti kwièvnik Radovan Vlahovi}

i umetnik Milutin Mi}i}. O`ivqavaju}i kulturu grada Zemuna s po~etka 20. veka, spisateqka u ovom romanu povezuje svet umetnosti i `ivota, prostor i vreme. @. B.

Go stu je mju zikl

NO VI KNE @E VAC: Mjuzikl „Ko~operitis izvesne dame u pubertetu”, prema tekstu Qubi{e Ostoji}a, muziku Svetozara i Nemawe Ne{i}a i koreografiju Isidore Vl~ek, iz produkcije Muzi~ke {kole „Isidor Baji}„ iz Novog Sada, gostuje ve~eras u Novom Kne`evcu. U sali Pozori{ta po~etak predstave je ve~eras, u 19,30 sati, a ulaz je besplatan. M. Mr.

monitor

ponedeqak 15. april 2013.

H o r o s k o p 15. april 2013. OVAN 21.3-19.4.

Ko mu ni ka ci ja vam je na gla {e ni ja. La ko i br zo }e te u~i ti i za kqu ~i va ti i ni je dan po sao vam ne }e te {ko pa da ti. Ma te ri jal na si tu a ci ja se po ra vqa. Ne moj te pre te ri va ti s hra nom.

BIK 20.4-20.5.

Ose }a te se do bro i po zi tiv no. Ima te po tre bu da udo vo qa va te se bi. Ne moj te pre te ri va ti s tro {e wem nov ca, po go to vo na ne po treb ne stva ri. De ca vas mo gu ob ra do va ti le pim ve sti ma.

Zoran Delibos

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

Ima te `e qu da se po sve ti te se bi i is pu we wu li~ nih `e qa. Po tre ba za ulep {a va wem je na gla {e ni ja te }e ma lo ko us pe ti da odo li va {em {ar mu. Do bri kon tak ti s ino stran stvom. I da qe zra ~i te rad nom ener gi jom i ini ci ja ti vom te sti mu la tiv no uti ~e te na sa rad ni ke. Emo tiv ni od no si se una pre |u ju pa se po tru di te da vi {e vre me na pro vo di te s part ne rom.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

Ini ci ja tiv ni ste i di na mi~ ni. Ima te mno go no vih ide ja i pla no va. Dru è we s bli skim pri ja te qi ma sti mu la tiv no pod sti ~e do bro ras po lo è we. Na po slov nom pla nu su mo gu }a no va udru ì va wa.

STRE LAC 24.11- 21.12.

RAK 22.6-22.7.

Pro men qi vog ste ras po lo è wa, ali ni ka ko ne moj te pro pu sti ti no ve po slov ne iza zo ve. Pri ja }e vam bo ra vak u po ro di~ nom okru è wu, ali i dru è we s bli skim pri ja te qi ma.

JA RAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Do bro ste ras po lo `e ni i pu ni op ti mi zma. Kon tak ti s ino stran stvom su na gla {e ni i mo gu do ne ti do bre po slov ne kon tak te. Ako ste stu dent, mo `e te o~e ki va ti do bre re zul ta te.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

Po ja ~a ni su va {i kre a tiv ni po ten ci ja li. U ko mu ni ka ci ji ste su per i or ni, {to je po sle di ca brit kog uma i do mi {qa to sti. Ima }e te po tre bu da vi {e vre me na pro vo di te u kru gu po ro di ce.

RI BE 20.2-20.3.

Po v re m e n o ste pro m en q i v og ras po lo `e wa, ali kon tak ti s mla |im ~la no vi ma po ro di ce se una pre |u ju. Pra vi je tre nu tak da ja sno de fi ni {e te svo je mi {qe we i o~e ki va wa u da qoj bu du} no sti.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Na gla {e ni ja vam je ini ci ja ti va, pre sve ga na po slov nom pla nu. Ne moj te pro pu {ta ti {an se za pro fe si o nal ni na pre dak. Fi nan si je se po pra vqa ju pa i vi ose }a te zna ~aj ni je ras te re }e we.

Do brog ste ras po lo è wa te po zi tiv no uti ~e te na okru è we. Od no si s part ne rom se po boq {a va ju pa je pra vi tre nu tak da oba vi te raz go vor na te mu ko ja vas du go op te re }u je. U po ro di ci je pri sut na di na mi ka. Me |u tim, vi ste do bro ras po lo è ni. Na po slov nom pla nu su mo gu }e do bre ve sti, pre sve ga ako sa ra |u je te s oso ba ma iz ino stran stva.

TRI^-TRA^

Vik to ri ja Be kam sma wi la gru di V REMENSKA

Vik to ri ja Be kam pod vr gla se ope ra ci ji ugra |i va wa ma wih si li ko na, pi {e bri tan ska {tam pa. Pre ne ko li ko go di na jav no je go vo ri la ka ko `a li zbog po ve }a wa gru di, a sa da je iz gle da re {i la pro blem. „Ka da po gle dam fo to gra fi je od pre ne ko li ko go di na, u`a snem se. Vi dim da mi gru di sto je pre vi so ko i da se vi di da su ve {ta~ ke„, re kla je Vik to ri ja. Le pa bri ne ta ne dav no je usli ka na sa znat no skrom ni jim de kol te om, pa je o~i gled no da je na kon ro |e wa ~etvrtog deteta smawila grudi.

PROGNOZA

VIC DANA

Ma lo sve `i je

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 17 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 16 Niш

Evropa

NO VI SAD: Pre te `no sun ~a no. Ve tar slab se ver ni. Pri ti sak iz nad nor ma le. Mi ni mal na tem pe ra tu ra oko 5, a mak si mal na dnev na do 18 ste pe ni. VOJ VO DI NA: Pre te `no sun ~a no uz slab dnev ni raz voj obla ka na ju go i sto ku Ba na ta. Ve tar slab se ver ni. Pri ti sak iz nad nor ma le. Mi ni mal ne ju tar we tem pe ra tu re od 3 do 6 ste pe ni, amak si mal ne od 16 do 18 ste pe ni. SR BI JA: U po ne de qak na kon sve èg ju tra, to kom da na pre te `no sun ~a no. Na ju gu i is to ku Sr bi je dnev ni raz voj obla ka mo è uzro ko va ti krat ko traj nu ki {u i re |e lo kal ne pqu sko ve po pod ne. Ve tar slab se ver ni. Pri ti sak iz nad nor ma le. Mi ni mal ne ju tar we tem pe ra tu re od 3 do 8 ste pe ni, a mak si mal ne od 14 na ju go i sto ku do 19 ste pe ni na za pa du Sr bi je. Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: Od utor ka pre te `no sun ~a no i sve to pli je vre me uz dnev ni raz voj obla ka. BI O ME TE O RO LO [KA PROG NO ZA: O~e ki va ne bi o me te o ro lo {ke pri li ke }e bi ti re la tiv no po voq ne za ve }i nu hro ni~ nih bo le sni ka, uz ume re ne ak tiv no sti i slo je vi to ode va we to kom da na. Iz ve sna opre znost se i da qe sa ve tu je sr ~a nim bo le sni ci ma. Me te o ro pat ske re ak ci je u bla òj for mi su mo gu }e kod ose tqi vih oso ba na ro ~i to na is to ku i ju go i sto ku ze mqe. Po treb no je po ve }a we pa `we u sa o bra }a ju.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 9 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Vo ze se è na i mu` ko li ma. Za u sta vi ih po li ca jac i obra ti se vo za ~u: – Vo zi li ste 65 km, a do zvo qe no je 55 km. – Ni sam vo zio ta ko br zo – re ~e mu`. – [to la è{, kad si vo zio 70 km? – ogla si se è na. – Ni ste sta vi li po jas – za me ri po li ca jac. – Upra vo sam ga ski nuo – od go vo ri mu`. – Opet la è{, ni si ga imao! – do da de è na. – Za ve ì! – re ~e mu`. Po li ca jac pi ta è nu: – Da li on uvek ta ko pri ~a s va ma? – Ne, sa mo kad je pi jan.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

316 (-4)

Slankamen

569 (-5)

Apatin

403 (-8)

Zemun

612 (-2)

Tendencija opadawa

Bogojevo

383 (-11)

Panчevo

606 (0)

STARI BEGEJ

Smederevo

668 (-2)

Baч. Palanka 412 (-10) Novi Sad

472 (-7)

Tendencija opadawa i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

TISA

342 (-28) N. Kneжevac

190 (-4)

Tendencija stagnacije

SAVA 700 (-1)

S. Mitrovica

668 (0)

Senta

690 (2)

Beograd

568 (-2)

Novi Beчej

566 (1)

Tendencija stagnacije

Titel

593 (-2)

NERA

Tendencija stagnacije

Kusiћ

162 (0)

Reшeњe:

DUNAV

Novosadska ponedeqak 15. april 2013.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

IZ BUYETA U O[ „\OR \E NA TO [E VI]” STI GLO MA LO NOV CA

Fo to: R. Hayi}

Osnov na {ko la “\or |e Na to {e vi}” do bi la je iz grad skog buyeta sa mo 12.282 di na ra, sa na zna kom da se ta su ma upo tre bi za ku po vi nu kwi ga za bi b li o t e k u. Ka k o sa z na je m o, ova {ko la je od gra da tra ì la no vac ka ko bi po pra vi la krov ko ji pro ki {wa va, a ne da na ba vi kwi ge za bi bli o te ku. No vi nar “Dnev n i k a” do b io je na uvid spi s ak pro g ra m a in v e sti c i o n ih ak t iv n o s ti za osnov ne {ko le u gra du i pri grad s kim na s e q i m a, a sem ove, jo{ 28 {ko la do bi lo je iden ti~ nu ci fru. Tra gom ove ve sti za mo li li smo di rek to ra O[ “\or | e Na t o { e v i}” Ne d eq k a \or | i } a da pro k o men ta ri {e ka ko }e uto {i ti do bi je ni no vac. - Ne }e mo ku po va ti kwi ge, jer ih u {kol skoj bi bli o te ci ima do voq no, ali }e mo, za sve pa re, ku pi ti la vo re za {ko lu, jer nam krov pro ki {wa va. Sva ke go di ne ista pri ~a, Grad od nas tra ì da na pra vi mo pro jek te kroz ko je tre ba da pri ka è mo za {ta nam je po tre ban no vac, a on da se ne pri jat no iz ne na di mo ka da vi di mo da ni smo me |u {ko la ma u ko je se ula è u ka pi tal na odr à va wa zgra de. Kod nas su zi do vi po pu ca li, stru ja ni je izo lo va na, pa po sto ji mo gu} nost da ne ko na stra da. Ste pe ni ce kod glav nog ula za u {ko lu su ru i ni ra ne, jer ni su re no vi ra ne od 1953. go di ne, ka da je {ko la sa gra |e na. No vac iz buyeta ni smo tra ì li za

Ispred ulaza u [trand gu`va je bila jo{ ju~e po podne

DA NAS NA [TRAN DU „ZE LE NI LO” O^E KU JE TE @AK PO SAO

Spi sko vi za ka bi ne ve} po pu we ni Na cen tral nom pla tou [tran da da nas od 8 do 16 ~a so va no vim za kup ci ma bi }e iz da to pre o sta lih 65 ka bi na za na stu pa ju }u let wu se zo nu. Me |u tim, ka ko stva ri sto je, ov de se ra ~u ni ca ne }e po klo pi ti, jer su se i ove go di ne gra |a ni sa mo or ga ni zo va li i da ni ma su de li li bro je ve za ka bi ne. Do ju ~e po pod ne po de qe no je 132 bro ja. Ve }i nom se ra di o su gra |a ni ma ko ji ima ju jo{ go di nu ili dve da u|u u „pri vi le go va ne” i do bi ju sta tus sta rog za kup ca, od no sno onih ko ji pet go di na za re dom ima ju iz najm qe nu ka bi nu i pri li kom pot pi si va wa ugo vo ra ima ju pri o ri tet. No vo sa |a ni iz or ga ni za ci o nog od bo ra za do de lu bro je va ka ù da ni su za do vo qi ka ko je „Grad sko ze le ni lo” po de li lo No vo sa |a ne na sta re i no ve za kup ce i sma tra ju da je to sra mot na od lu ka pred uz e }a. - Pret po sta vqa mo da }e i da nas bi ti ne spo ra zu ma, jer se mno gi ni su upi sa li na spi sko ve i do }i }e po po zi vu „Ze le ni la” - ka ù su gra |an ke ko je sa sve skom de ù ra ju is pred glav nog ula za u [trand. - Ove go di ne osta lo je mno go ma we ka bi na za iz da va we ne go la ne. [ta se de si lo i ko je do bio te ka bi ne ne zna se, ali ako se uzme u ob zir

da je ove se zo ne mno go ma we oso ba sa in va li di te tom ima lo pri o ri tet za ka bi nu, gde se de nu lo jo{ 60 ka bi na. Pro {le go di ne za no ve za kup ce osta lo je 109, a ove sa mo 65 ka bi na. Na {e sa go vor ni ce, ko je su è le le da osta nu ano nim ne, ka ù da se sme wu ju na tri sa ta, a i no }u su na ula zu u grad sku pla ù. - Od ka da se ra di po spi sku, sve je mno go lak {e, jer qu di zna ju ka da tre ba da do |u sa svo jim bro jem. Za ovu si tu a ci ju sa ka bi na ma kri vo je „Grad sko ze le ni lo”, jer su pre ne ko li ko go di na do ne li sram nu od lu ku da uvek pri o ri tet ima ju sta ri za kup ci. Na da mo se da }e no vi di rek tor ovo uki nu ti i da }e svi bi ti rav no prav ni pri li kom za ku pa ka bi na. Ta da ne bi bi lo ni bro je va, ni sva |a - ka ù na {e sa go vor ni ce i do da ju da se de {a va da po la ka bi na zvr ji pra zno to kom le ta, jer ni ko ne do la zi, a one su na vod no za ku pqe ne. Ce na za ku pa ma le ka bi ne je 12.000, a ve li ke 15.000 di na ra. Za slo bod ne ka bi ne vla da ve li ko in te re so va we, te }e, sa svim iz ve sno, da nas na [tran du bi ti gu `ve i for mi ra we re do va. Q. Na to {e vi}

Fo to: Q. Na to {e vi}

Ume sto po prav ke kro va, pla ti }e la vo re

Direktor Nedeqko \or|i} ukazuje na plafon koji proki{wava i popucale zidove

re kon struk ci ju ce log kro va, ve} sa mo da se ru pe za kr pe, ka ko {ko la ne bi jo{ vi {e pro pa da la – ka `e di rek tor \or |i}. On na po mi we da su pre se dam go di na do bi li no vu ogra du i je dan auto mo bil za na bav ku na mir ni ca. Me |u tim, to vo zi lo ne ko ri ste, jer ne ma ju pa ra za re gi stra ci ju.

OBE LE @A VA SE SVET SKI DAN ZDRA VQA

Bes plat ni pre gle di na Po zo ri {nom tr gu Dom zdra vqa „No vi Sad” }e da nas; od 10 do 13 ~a so va, or ga ni zo va ti ak ci ju bes plat nih prev ntiv nih pre gle da na Po zo ri {nom tr gu, a po vo dom obe le `a va wa Svet skog da na zdra vqa. U okvi ru ak ci je gra |a ni }e mo }i da iz me re krv ni pri ti sak

i {e }er u kr vi, od re de te le snu ma su, ura de EKG mo ni to ring, kao i da na u ~e o sa mo pre gle du doj ke. Ta ko |e, po se ti o ci ak ci je ima }e pri li ku da se po sa ve tu ju sa zdrav stve nim rad ni ci ma u ve zi sa svo jim zdra vqem. I. D.

- Pro {le go di ne gra |e vin ska in spek ci ja na lo ì la je da hit no pod zi da mo {ko lu, jer je po to nu la 15 cen ti me ta ra. Za taj po sao od gra da smo do bi li no vac, ali sa mo za to {to je hit no na lo è no da se ne {to u~i ni – na o mi we \or |i}. Upr kos svim po te {ko }a ma, ova {ko la i da qe va ì za jed nu

od naj bo qih i wu se upi su ju de ca iz dru gih de lo va gra da. Uz to, jed na je od ret kih {ko la u ko joj u~e ni ci ne pla }a ju sport ske ak tiv no sti, a u pro du `e nom bo rav ku ima ju so bi cu za od mor sa kre ve ti ma i te le vi zo rom i odvo je nu u~i o ni cu za u~e we i pi sa we do ma }ih za da ta ka. Q. Na to {e vi}

OD DA NAS DO 30. APRI LA

Pri ja ve za upis de ce u vr ti }e Pri ja ve za upis de ce u Pred {kol sku usta no vu „Ra do sno de tiw stvo” pod no se se od da nas u uprav noj zgra di, Uli ca Pa vla Si mi }a 9 (pri ze mqe). Ro di te qi ma li {a na mo gu do ku men ta ci ju da pre da ju sva kog rad nog da na od 8 do 17 sa ti i su bo tom od 8 do 14 ~a so va, naj ka sni je do 30. apri la. Iz „Ra do snog de tiw stva” pod se }a ju da pri ja vu tre ba da pod ne su i ro di te qi ~i ja su de ca na li sti ~e ka wa. Sve do dat ne in for ma ci je mo gu se na }i na saj tu usta no ve www.pred skol ska.rs Q. Na.

VESTI

Pa nel di sku si ja „Kul tu ra Ro ma u Voj vo di ni-pro ble mi i re {e wa”, odr `a }e se da nas u 16 sa ti, u Za vo du za kul tu ru Voj vo di ne, Uli ca voj vo de Put ni ka 2. Pri su stvo va }e za me nik di rek to ra Kan ce la ri je za qud ska i ma win ska pra ve Dra go qub Ac ko vi}, se kre tar Na ci on al nog sa ve ta rom ske na ci o nal ne ma wi ne Dra gan Va siq ko vi}, pro fe sor Aak de mi je umet no sti Zo ran Mu li}, pred sed nik udru `e wa „Fra lip” Sa va Alek san dro vi}, spi sa te qi ca Ma ja Fa mi li}... Di sku si ja je deo pro jek ta „Ra zno li ko va we” po sve} nog afir ma ci ji kul tur ne ra zno li ko sti u Voj vo di ni. A. J.

Kon cert Jo si pe Li sac

Eks tra va gant na mu zi~ ka di va Jo si pa Li sac na stu pi }e 7. ma ja u Srp skom na rod nom po zo ri {tu. Ona ove go di ne obe le `a va ~e ti ri de ce ni je od ob ja vqi va wa pr vog al bu ma „Dnev nik jed ne qu ba vi”, a pu bli ka }e po red pe sa ma s po me nu tog al bu ma ~u ti i dru ge hi to ve - „Ma gla”, „Hir, hir, hir”, „Gdje Du nav qu bi ne bo”, „Da nas sam lu da”... Ula zni ce se mo gu ku pi ti na bla gaj ni SNP-a i u mu zi~ koj pro dav ni ci „Mun gos„ po ce ni od 2.200 i 2.500 di na ra za par ter, od no -

sno 1.800 i 2.000 di na ra za me sta na bal ko nu. I ovaj kon cert je, kao i svi ve }i na stu pi Jo si pe Li sac u pro te klih dva de set go di na, po sve }en we noj ve li koj qu ba vi Kar lu Me ti ko {u, ko ji je pre mi nuo 1991. go di ne. J. Z.

Pro mo ci ja kwi ge „Dnev nik 2” Pro mo ci ja kwi ge „Dnev nik 2„ Imrea Va ra di ja bi }e odr `a na ve ~e ras u 18 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35. U~e stvu ju Kin ga [a gi Var ga, dr Ja no{ Ba wai, dr Eni ke [aj ti i dr Ti bor Va ra di. Pro mo ci ja je na ma |ar skom je zi ku. G. ^.

Bes pla tan al bum ben da „Fron tlajn” No vo sad ski pank bend „Fron tlajn”, u no vom sa sta vu, iz dao je svoj dru gi stu dij ski al bum „Dru gi do la zak” sa no vih 11 pe sa ma. ^la no vi ben da od lu ~i li su da qu bi te qi ma `e sto kog zvu ka omo gu }e bes plat no pre u zi ma we al bu ma i to sa saj ta www.noc tur ne ma ga zi ne.net. G. ^.

„Pe sma nad pe sma ma”

Tu ma ~e we „Pe sme nad pe sma ma” bi }e odr `a no ve ~e ras u 18 sa ti u Klu bu Je vrej ske op {ti ne, Je vrej ska 11/1. Go vo ri }e Qi qa na Le pu {a. A. J.

Fo to:R.Hayi}

Kul tu ra Ro ma u Voj vo di ni

PO RO DI^ NO U@I VA wE U PAR KU: Pri ro da se na po kon pro bu di la, sve je oze le ne lo, {a re ne kro {we mi ru {u po par ko vi ma, a ze mqa se po sle sil ne ki {e pro su {i la. Za to je ne de qa ide a lan dan za po ro -

di~ ne {et we i re kre a ci ju. Raz ne „vra to lo mi je” s lop tom, ali i bez we ma li {a ni su pra vi li po Du nav kom par ku. Bi lo je i onih ko ji su po ka za li svo je ume }e u pra vqe wu zve zde na tra vi, do da va wu lop te,

vo `wi skej ta... I dok su klin ci tr~ ka li, od ra sli su od ma ra li na klu pa ma, u`i va ju }i u sun cu i ob na vqa ju }i ener gi ju za da na {wi rad ni dan. Q. Na.

ponedeqak 15. april 2013.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Luka i Mia opet po pu lar na ime na Devoj~ice Ka ta ri na - Ane Gr wa i Dra h o m i r a Klu ~ i k a, Kri sti na - Be a te i Edva ra Ka dva wa, Mi li ca - Bo ja ne Vu ki} i Mi lo {a Sta ni sa vqe vi }a, Mi la - Bo ja ne i Da ni e la Na ge la, Mar ta - Bo ja ne Ku koq Gez i Ada ma Ge za, Vi o la - Va le ri je Var ga La zar i Ati le Var ge, An |e la - Ve sne i Mi la na Vla {kog, Dra ga na - Vik to ri je Mi lo {e vi} i Dra ga na Ve se li no va, Ma ri n a - Go r a n a Mr | a n a i Sla | a n a Pe { i } a, Ja n a Gor da ne Bla nu {a i Vla di mi ra Jo ka no vi }a, Ni ko li na - Da ni je le Sta men ko vi} i Igo ra Mi ki }a, Mi li ca Di ja ne i Ra do mi ra Ra do vi }a, Ema nu e la - Do bro sla ve i Slav ka Ho fe ra, No ra Dra ga ne \i las i Ar pa da Za var ka, Te o do ra - Dra ga ne Stje pa no vi} i La sla Geb har ta, Ja na - Dren ke i Mi la na Or lo vi }a, Ni na - Du {i ce i Du {a na Cvje ti }a ni na, Abi gel - \en |i [er fe ze i \er |a La ba wi ja, An ki ca - \ul fi de Zej nel i To {e Pr vu qa, Ka ta ri na - Iva ne i Da mi ra Ra |e, He le na - Iva ne Jan ko vi} i Da li bo ra Ga na, Sa ra - Ili ja ne i De ja na Cr no mar ko vi }a, Le na - Je le ne i Alek san dra Di mi tri je vi }a, An |e la - Je le ne i Mi la na Ru de `a, San dra Je le ne Pe {i} i De ja na Ste va no vi }a, Vi {wa - Jo van ke i Qu b o m i r a Ra d a k o v i } a,

Una - Kri sti ne Ru `i ~i} Ba wa{ i Jo vi ce Ba wa {a, Ni ko li ja - Qi qa ne i Go ra na Ta di }a, Iskra - Qu bi ce i Fi li pa [i mo na, Ha na - Ma ri ne i Bo ri sla va Ra do je vi }a, Ka ta ri na - Ma ri ce i Dar k a Ra d i } a, Mi l i c a Mi le ne Je la ~a i Sto ja na Pi li po vi }a, Pe tra - Mi le ne Stoj ko vi} i Pe tra Vu~ ko vi }a, Ma wa - Mi li ja ne i Da vo ra Pra ni }a, Ana sta si ja Na ta li je i Ja ro sla va Kre koa, Ve ra - Na ta {e Ku zma no vi} \ur |e vi} i Mi lo {a \ur |e vi }a, Du wa - Ne ve ne i Sr |a na Bla go je vi }a, Lu na Ol ge Bog da no vi} i Da li bo ra Stu pa ra, Ana - Oli ve re i Vla da na Le ~i }a, Anet - San dre i Ati le [o {a, Ne ve na - Sa ne le i Dra ga na ]u ka, Mia - Sa ne le i Mar ka Er ce ga, Mia - Sla |a ne i Bra ni sla va Sa vi }a, Je le na - Sla |a ne i Go ra na Sa vi }a, Va len ti na - Slo bo dan ke i Da li bo ra Dviz ca, Qu bi ca Smi qa ne i Pa vla Raj ~e vi }a, Sa ra - Sne `a ne i De ja na Fel dva ri ja, Sta {a - So we i Dar ka Ze ~e vi }a, Awa - Su za ne i Ra doj ka No va ko vi }a, Le o na - Ta ma re Ko lom par i Zo ra na Mar ko va, Po li na Ta ti a ne i Alek se ja So bo le va, No ra - Ta tja ne i An dre ja [ir ke, Ta ra - Ta tja ne i To mi sla va Si ri {kog, Se na da - Fa ti me Asa no vi} i Ir fa na Ko va ~i ja. Be ba Ali sa, ma ma Ni ko li na, ta ta Mi len ko i ma la Na |a Ko va ~e vi}

Ven~ani Mi ro sla va Ste fa no vi} i Qu bo Bla go je vi}, Sa bi na Kal mar i Er vin Tot, Ma ri ja Ra ki} i Mi {a Mir ko vi}, Ami ra Fe ra ti i Ar men Ah me ti, Ma ri ja na Mi lan ko vi} i Go ran Kr sti}, Da ni ca Ili} i Sa mir Ja rar, Ve ri ca Jo va no vi} i De jan Pi ju ko vi}, Oti li ja Lajht ner i Ni ko la-Fra wa Lajht ner, Iva na Jo `i} i Dra gan Baq ko vi}, Ga bri je la ^er i De jan Ba ra wi, Mir ja na Ste pa no vi} i Mi lo van Ma ri}, Da ni je la Co cek i Mi lo{ Bo gi ~e vi}.

De~aci Uro{ - Ani ce i Pre dra ga Bran ko va, Stra hi wa - Bo ja ne i Mi lo mi ra Ma le {a, An drej - Bo ja ne i Ra do va na Ra di vo je vi }a, Dar ko - Vi er ke \u ga i Dar ka Sli {e ka, Sve to zar - Da ni je le i Du {a na De li }a, Si ni {a - Da ni je le Kri {an i Ne boj {e Pu ha la, Lu ka - Da ni je le Mi {ko vi} [ar va ri i [an do ra [ar va ri ja, An drej - Da ri je Ra do va no vi} i La za ra Ata na sko vi }a, Alek sa - Dra go sla ve Dra go qe vi} i Va we Rob ni ka, Sr |an - Iva ne i Jo va na [kun dri }a, Ili ja - Iva ne i Sa {e Mi len ko vi }a, [a u lin - Ire ne Slo bo da, Alek sa - Ja sne i Ju go sla va Mi tro vi }a, Da vo rin - Ja sne [ir ke i Bo ri sa Ma ru {i }a, Fi lip - Je le ne Era ko vi} [e vo i Iva na [e ve, Lu ka - Je le ne i Mar ka Tr bo je vi }a, Vik tor - Je le ne i Mi tra Vu ji ~i }a, Mi le - Je le ne i Pre dra ga Vu le ti }a, Ste fan - Je le ne i Sr |a na Evi }a, \or |e - Je le ne Mi li dra go vi} Ze ~e vi} i Ili je Bur sa }a, Pa vle - Jo va ne i Du {a na \i sa lo va, Ma te ja - Jo va ne i Ste va na Mar ko vi }a, Ne ma wa - Qi qa ne i Vla di mi ra ^u li }a, Fi -

lip - Ma ri je i Vla di mi ra \o ki }a, Vuk - Ma ri je i Mi la na Mi li ni }a, Fi lip - Ma ri ja ne i Go ra na Go loa, Mi ha i lo - Ma ri ja ne Stan ko vi} i Mi la na Ka ti }a, Si mo - Ma ri ne i Ste va na Pr pe, Uro{ - Mi la ne i Bo ba na Ra di sa vqe vi }a, Vuk Mi la ne i Ne na da Mu dri ni }a, Lu ka - Mil ki ce i Ne na da Ra do vi }a, Sr |an - Ma ri ja ne i Ni ko le Zo ti na, Mla den - Na ta {e Tri vu no vi} i Bo ri sa Mi la no vi }a, Vuk - Oli ve re Va si} û~ ko vi} i Obre na û~ ko vi }a, Ste van - Rad mi le i Dra go sla va Bu ga ri na, Ma rian - Re na te Be ker Un gur i Mi ha e la Un gu ra, Mi lo{ - San dre i Sr |a na Si mi }a, An dri ja - Sa ne le i Pe tra To pi }a, Mi haj lo - Sa we i Alek san dra Panyi}a, Ste van - Sa {ke Mi kle u{ i Iva na Pr vu qa, Sa {a - Sve tla ne i Stra hi we Ar tu ko va, Mi lo{ - Sla |a ne Dra gi ~e vi} i Da vo ra Vu ji ~i }a, Ste fan - Sne à ne i Go ra na Ja go di }a, Stra hi wa - Sr |a ne i Vla di mi ra Ko va ~a, Ko sta - Ta ma re Gru bor i Go ra na Mi ji }a, Alek san dar - Ti ja ne i Bra ni sla va Go lu bo vi }a.

Umrli Jo vi ca \a ko no vi} (1944), Vla di mir Jo va no vi} (1990), Du {an ]u li brk (1936), Dra gan An dri} (1946), Mi haq Ba lint (1957), Vla di mir Be ser me wi (1934), Vil mo{ Bo hoc ki (1942), Ne ve na Bu gar ski ro|. Bu di} (1923), Qu bi ca Vla hu {i} ro|. Jan ki} (1952), Ivan ka Vu li} (1933), Mi li sav Gru ji} (1953), Sa va Gru jo vi} ro|. Zu ki} (1935), Jo van Gu bi ca (1924), Mi le va Da ki} ro|. Mi ha qe vi} (1955), Mi le na Di vqak ro|. Mi kin (1928), Zden ko Drem pe ti} (1944), Na da Kaj zer ro|. Ma ki} (1944), Mi li ca Ko ra} ro|. Vu ji no vi} (1921), Alek san dar Mi ko vi} (1953), Ste van Mi ri} (1954), Ivan ka Mo ~aj ro|. Kle {i} (1937), Zol tan Pa vlo vi} (1967), Mi lo rad Pe ji} (1921), La jo{ Pe {ti (1946), Sto ji ca Pi li po vi} ro|. ]u li brk (1936), Gor da na Plav {i} (1930), Slo bo dan Ra do va no vi} (1935), Ismet Reyepaj (1957), Mi o mir Stan ko vi} (1931), Mi haj lo Stan ~i} (1936), Ste van Sto ji nov (1940), \u ro Stu par (1967), @ar ko Ta na si je vi} (1930), Du {an ka Far ka{ ro|. Ani ~i} (1950), Ra di vo je Fi li po vi} (1956), Du {an [u kun da (1955), So ka \i las ro|. [a rac (1932), Sa bi na Kal mar i Er vin Tot

Ni ko la Jan ko vi} (1941), Bo {ko Je lo vac (1947), Ra da Ba wac ro|. Kr sti} (1940), Ru ì ca Va hun ro|. Ni ì} (1952), Ka ra ti na Ba~ ka li} ro|. Je re mi} (1946), Je fa Bo sni} ro|. Zu bi} (1937), \u ra Vr ba {ki (1927), Ste vo Vu ja to vi} (1941), Bo ja Vuk {a ro|. Lu ki} (1949), Ka ti ca Di ni} ro|. Za ri} (1931), Mi ra Za go rac ro|. Mar ja no vi} (1955), Sve to zar Ive zi} (1947), Dra gan Kne è vi} (1947), Len ka Kr kan ro|. Ma le {e vi} (1941), Go spa Maj ki} ro|. Ko va ~e vi}(1932), Mi lan ka Mar ja no vi} ro|. Jo vi ~i} (1928), Sve to zar Ne deq ko vi} (1932), Jo van Ni ko li} (1964), So fi ja Pa vlo vi} ro|. Pa vlo vi} (1939), \or |e Pa ra |e no vi} (1935), Zdrav ko Pe ri} (1951), Ra doj ka Pet ko vi} ro|. Jo va no vi} (1933), Du {an Ra doj ~in (1934), Mi lo rad Ra ki} (1940), So fi ja Ri stov ski ro|. Za gor ~i} (1933), Ve ro ni ka Sta ki} ro|. [u bow (1955), Bra ni slav Te o do si je vi} (1929), Na da Ti ho stup ro|. Zeq ko vi} (1960), Ve li mir Fi li po vi} (1927), Pa vel [ir ka (1943), Ol ga [kr bi} (1947), Dra gan Ra {ko vi} (1934), Na ta li ja Mi li nov ro|. Mir kov (1944), Mir ko Gu slov (1963).

NOVOSADSKA HRONIKA „DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

Danas U GRaDU POZORI[TA SNP: Sce na „Pe ra Do bro no vi}”, dra ma, „\a kon” (19.30), Sce na „Jo van \or |e vi}”, ope ra, „Ma dam Ba ter flaj” (19)

BIOSKOPI Are na: „Ma da ga skar 3: Naj tra `e ni ji u Ero pi” (14.15), „Le de no do ba 4: Po me ra we kon ti ne na ta” (12.30), „Pet le gen di” (15.45), „Zvon ~i ca i taj na kri la” (13, 13.30), „Fal si fi ka tor” (20.30), „OZ ve li ki i mo} ni” (15, 15.15, 17.30), „Vra ti mi ime” (17.50), „Kruds 3D” (12, 13.15, 14, 16, 16.10, 18), „Yek ubi ca di vo va” (17.45, 17.55, 22), „Bun tov ni ce” (20.15), „Do ma }in” (18.05, 22.05), „21: Ko na~ no pu no le tan” (20), „Yi Aj Yo: Od ma zda” (20.05, 22.30), „Sto ker” (20.20, 22.20), „Slo mqe ni grad” (22.15), „Qu bav do la zi ka sni je” (20.10), „Zam be zi ja” (12.15, 14.15, 16.15), „Vre li Majk” (22.25)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, 4899–000 (uto rak–su bo ta 10–18, pe tak 12–20): stal na po stav ka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 2, 528–185 (10–18, ~e tvr tak 13–21): stal na po stav ka „Srp ska li kov na umet nost pr ve po lo vi ne 20. ve ka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Va se Sta ji }a 1: stal na po stav ka

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”, po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 14 sa ti i od 18 do 22 ~a sa, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896 - 301:Iz lo `ba abo riyin skih umet ni ka „Bo gat stvo du ha” do 10. ma ja (po ne de qak - su bo ta od 8 do 16 ~a so va)

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Marija I{tvana Gluvaji} (1940) u 10.30 sati, Luka Nedeqka Dujin (1947) u 11.15, Igwatije Damjana Milutinovi} (1947) u 12, Du{anka Mirka Poznanovi} (1938) u 12.45, Soka Milo{a Nasti} (1939) u 13.30, Olga Du{ana Gvozdenac (1919) u 14.15, Danica @ivana Luki} (1963) u 15, @ivojin Jovana Mladenovi} (1932) u 15.45 i Mihajlo Du{ana Svilar (1947) u 16.15 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Mileva Du{ana Kruq (1948) u 15 sati. Na Starom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Olga \ure [kari~i} (1927) u 13 sati. Na grobru Novi Majur u Petrovaradinu bi}e sahrawen Frawo Frawa Greguri} (1942) u 15 sati.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Roman o emocijama i tajnama Izadava~ka ku}a „Laguna„ u saradwi s „Dnevnikom„ dariva}e ponedeqkom, sredom i petkom ~itaoce na{eg lista sa dve kwige. Dva ~itaoca, koja se prva jave na broj telefona 528-765 od 13 do 13.05 ~asova, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, dobi}e kwigu „Davni sati“ Kejt Morton. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari „Laguna„, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Idit Ber~il nikada nije bila bliska s majkom. Jednog popodneva sti`e im davno zagubqeno pismo sa povratnom adresom zamka Milderherst i taj doga|aj izaziva neobi~nu reakciju Iditine majke. Idit po~iwe da

ponedeqak 15. april 2013.

sumwa da je emocionalna udaqenost me|u wima oduvek bila paravan iza kojeg je majka krila neke stare tajne. Prate}i trag pisma Idit odlazi u Milderherst, kod neobi~nih sestara Blajt i otkriva da je wena majka tu boravila kao trinaestogodi{wa devoj~ica za vreme Drugog svetskog rata. Dve starije sestre su bliznakiwe i ve}i deo `ivota starale su se za mla|u, koja se promenila otkako ju je verenik ostavio 1941. Me|u oronulim zidinama zamka Idit traga za maj~inom pro{lo{}u i otkriva vi{e nego {to je o~ekivala – istinu o doga|ajima koji su se odigrali u „davnim satima“. N. R.

TELEfONI

Ekolo{ki dinar sliva se u dolmu, obalu, park... îm vodostaj Dunava bude takav da radnici i mehanizacija mogu na obali da rade, po~e}e ure|ewe prostora nizvodno od objekta koji pripada Udruèwu sportskih ribolovaca „Dunav” u Sremskim Karlovcima, saznajemo u Odeqewu za urbanizam, komunalne poslove i za{titu ìvotne sredine u karlova~koj op{tini. Nakon ~i{}ewa i kr~ewa tog terena, u planu je da se postave klupe, kompleti stolova i klupa, kao i kante za otpatke. Na pe{~anom delu predvi|ena su dva terena za odbojku u pesku, a u wihovoj blizini tu{evi i jedan mobilni toalet. Na ulazu u taj kompleks, kod prostora namewenog za ~amce ~lanova ribolova~kog udruèwa, bi}e postavqena rampa kojom }e biti onemogu}en prolazak automobila. Ovo je samo jedan od programa za za{titu i unapre|ewe ìvotne sredine, koji }e tokom prve polovine godine u Karlovcima biti realizovani s namerom da se odre|ena mesta u~ine atraktivnim sugra|anima. - Akcenat }emo ove godine staviti na ure|ewe nasipa, dela obale gde je divqa plaà, de~jih igrali{ta i prostora uz nekada{wu deponiju na Doki kaè na~elnica Odeqewa za urbanizam, komunalne poslove i za{titu ìvotne sredine Du{anka Jawu{i}. - Kada je re~ o obali, èqa nam je za po~etak da svima, posebno mladima, omogu}imo pristup reci u celoj zoni. Narednih godina }e se nastaviti sa sre|ivawem tog prostora i oboga}ivawem sadràja. U planu je ure|ewe i za{tita parka iza osnovne {kole. Ukoliko vreme bude pogodovalo,

S pro{logodi{we akcije ~i{}ewa karlova~ke obale

svi zacrtani poslovi bi, nadaju se u ovom odeqewu, mogli biti zavr{eni tokom narednih mesec dana. - [to se ti~e nasipa, krajwa namera nam je da on s obe strane puta koji vodi ka Dunavu bude tako ure|en da sugra|ani mogu da ga koriste za {etwu i rekreaciju, a to zna~i da mora biti kompletno osvetqen i asfaltiran - napomiwe Jawu{i}eva. - Kako je to velika investicija u ovom trenutku za op{tinu, odlu~ili smo se da postepeno idemo ka tom ciqu. Prvo {to na nasipu treba uraditi i to je u toku, jeste sanacija i ~i{}ewe deponije uzvodno od hotela „Dunav”. Da bismo spre~ili daqe odlagawe otpada, postavili smo novu kapiju na toj strani dolme. Ravnawe vrha na-

sipa, {to je ujedno i priprema za asfaltirawe u dogledno vreme, zatravqivawe padina nasipa tamo gde je to neophodno, te popravka svetiqki kako bi osvetqenost tog prostora bila boqa, su slede}i potezi. U delu dolme do antenskog stuba bi}e postavqene klupe s korpama za sme}e, a stazice koje od nasipa vode ka Dunavu }e biti raskr~ene. I s druge strane nasipa bi}e klupe i izgra|ena javna rasveta paralelno sa budu}im terenima za bi~ volej. Za sve ove radove, ra~unaju}i i ure|ewe Doke, {kolskog parka i de~jih igrali{ta potrebno je 1,4 miliona dinara, a novac je obezbe|en iz buyetskog fonda za za{titu i unapre|ewe `ivotne sredine. Z. Milosavqevi}

nOVOsaDsKI VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Va tro ga sci 193 Hit na po mo} 194 Ta~ no vre me 195 Pre da ja te le gra ma 196 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) Kontakt centar grada Novog Sada 0800 021 021 SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 19991, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, i 6350-740

de^ji dnevnik

ponedeqak 15. april 2013.

Je se we ju tro Sti gla je je sen. Hlad no je, obla~ no, qu di su do bro ob u ~e ni u jak ne. Hla dan ve tar du va i ki da zlat no li {}e s gra na sta rog dr ve }a. Ne bo je obla~ no i pu no si vih obla ka, ko ji ~e ka ju da pu ste pr ve ka pqi ce sve è ki {e. Po ne kad iza obla ka iza |e Sun ce, sve oba sja i sve bu de ta ko sjaj no kao pa la ta od sta kla. Pti ce pe va ju, us put tra è }i hra nu. û ju se ra zni zvu ci. Bru ji te ste ra i ~u ju se trak to ri. La ju i psi, ko ji po ku {a va ju da nad ja ~a ju cr kve na zvo na. To me ~e sto pro bu di, ali i ta ko pre du go spa vam. î ni mi se da je je sen naj kra }e i naj za ni mqi vi je go di {we do ba. [a re no li {}e kra si oko li nu i moj kraj. Je sen

mi uvek do ne se plo do ve ko je vo lim da je dem. Po vre me no na i |em na ne ki ke sten, ko ji mi po tvr |u je da je sen i da qe tra je. Ka da odem u {et wu, uvek uzmem bar je dan ke sten i sta vim ga u xep, sa ~u vam ga i dam ma loj se stri ko ja ga, po sle iz ve snog vre me na, iz gu bi. Vo lim je se we ju tro, za to {to je le po, a ne vo lim ga za to {to mo ram da ra dim do ma }i ili idem u {ko lu. Kon stan tin Ca re vi}, IV-1 O[ „23. ok to bar” Srem ski Kar lov ci

Salilaj Kadrija, I-6, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”, ^erevi}

U par ku Mo ja po ro di ca i ja smo {e ta li Du nav skim par kom u je sen. Dok smo {e ta li po sta zi, vi de li smo pu no ra zno boj nog li {}a. Dr ve }e je pra zno jer je le po, {a re no li {}e s gra na po la ko opa da lo. Tra va je po leg nu ta i mo kra zbog ki {e i mra za. Obla ci su bi li tmur ni i iz wih je pa da la sit na ki {i ca. Cve }e je isto le po, ali ne ko i ni je za to {to je uve lo. Ono ma lo je ze ro u par ku je isto pra zno, za to {to su we go vi sta nov ni ci, la bu do vi, oti {li na to pli ja me sta.

Pti ce ne ka ko tra è hra nu jer je hlad no i one isto od le te, da tra è to pli ji dom. Je sen nam do no si raz ne plo do ve kao {to su: ja bu ke, gro `|e, pa pri ke i jo{ mno go to ga. Ki {e u je sen ima do sta. Me ni je je sen jed no od naj lep {ih go di {wih do ba za to {to nam do no si pu no ra do sti, le po te i pu no le pih mi ri sa. Jo van Ko sa no vi}, IV-d O[ „Jo èf Ati la” No vi Sad

De da Moj de da ima pu no me da. Bri ne se o me ni kao {to ja po {tu jem we ga! Uz we ga ja sam `iv i zdrav, ~ak bu dem vre dan kao mrav! I ka da on ne bu de tu, me ni }e osta ti za u vek u snu! Od vo }a vo lim da je dem ja bu ke i gro `|e, a sve to ima moj de da \or |e! Do bri voj Ran |e lo vi}, III-3 O[ „Ni ko la Te sla” No vi Sad

Ka ko sam sa vla dao strah Sva ko de te ima svoj strah, a ~ak i od ra sli ga ima ju. Moj naj ve }i strah je vi si na. Bio je to lep, sun ~an dan. Bio sam kod ba be i de de. Dok sam se igrao, ta ta me je zvao na te le fon da mi ka è da smo se pre se li li u No vi Sad. Re kao je da }e mo bi ti u zgra di na po sled wem spra tu. Kad sam pre ki nuo ve zu sve naj go re sam mi slio o to me. Kad smo moj ta ta i ja sti gli is pred na {e zgra de, vi deo sam da i ni je ta ko ve li ka. Kad smo sti gli u stan, po gle dao sam kroz pro zor. U po ~et ku mi se vr te lo u gla vi, ali vre me nom sam po ~eo i da uì vam. Kad po gle dam u obla ke, ~i ni mi se da mo gu da ih do dir nem. Kad bi pti ~i ca pro {la, po mi slio bih da mo gu da je do hva tim. Us peo sam da pre va zi |em taj strah. Sva ki strah mo è da se po be di ako mu se su prot stavi mo.

Dejan [ekuqica, II razred, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

Pro le }e Sne ga ne ma na po qi ma. Pr {la je zi ma. Pro cve ta lo je cve }e. Sti glo je pro le }e. Pti ce do la ze s ju ga. Dr ve }e je oze le ne lo. De ca se le po igra ju s lop tom. Tra va je le po ze le na i me ka.

Mar ko Mi li}, I-4 O[ „Mi lo{ Cr wan ski” No vi Sad

Nikola Spasojevi}, IV-6, O[ „Du{an Radovi}”, Novi Sad

â rob na ku }i ca me vo di u omi qe ni kraj mo je ze mqe Vo lim igru s dru go vi ma u obli `woj {u mi. Jed nog pro le }a, ne mo gu da se se tim kad, ugle dao sam u {u mi pre le pu dr ve nu ku }i cu. Si gu ran sam da tu ni je ra ni je bi la. Sta ja la je is pod ogrom nog i ra sve ta log dr ve ta ko je, ta ko |e, ni sam ra ni je vi deo. Zra ~i la je spo koj no {}u kad sam u{ao u wu. Mi ri sa la je na pa pir i ma sti lo i ce la je bi la is pu we na sta rim, {a re nim kwi ga ma. Uzeo sam jed nu od wih i ogrom no pro stran stvo pre le pih pej sa à je bi lo is pred me ne. Ku }i ca-vre me plov pru ì la mi je ne {to neo ~e ki va no. Po èo sam ja ko da se po no vo na |em na na {oj pre le poj pla ni ni Ko pa o ni ku i to se u ti li ~as pre tvo ri lo u stvar nost. Tre slo se sve, ali me ni je bi lo strah. Do sta je vre me na pro {lo, ko zna ko li ko i kad, ali od jed nom mi je bi lo do sta hlad no. Kroz pro zor ku }i ce bes kra jan be li pej sa` pru ào se une do gled. Pr vi su sed bio mi je, ne }e te mi

ve ro va ti, pra vi De da Mraz. Ot kud ja tu i ot kud on ta mo, ni ka da mi ne }e bi ti ja sno. Ka len dar na zi du po ka zi vao je rav no pet da na do No ve go di ne. Ko ja je go di na bi la, osta }e mo ja taj na. Pet da na pro veo sam u ve li kom ra du, ali umor ose }ao ni sam. Mi slio sam na svu de cu ko ja ~e ka ju igra~ ke u no vo go di {woj ve ~e ri. De da Mraz je bio ve o ma za do vo qan sa mnom kao po mo} ni kom. Re kao mi je da mo gu da se traj no za po slim. Po je di ne igra~ ke ima le su ne {to sa svim neo bi~ no, pa se mo ra lo oti }i ma lo da qe od na {e ra di o ni ce. ^i ni lo mi se da na sva kom dr ve tu vi dim lam pi o ne, po klo ne za pa ko va ne u pa pi re s ime ni ma mo jih dru go va. Sko ~io sam od sre }e. Od jed nom, is pod me ne po ~eo je da puc ke ta led. U de li }u se kun de na {ao sam se u hlad noj vo di. Mi slio sam da je sa mnom go to vo. Pro {lo je mno go vre me na, ne znam ni sam ko li ko, dok u da qi ni ni sam za ~uo zvon ~i }e De da Ma ra zo vih san -

ki. Upla {en {to me du go ni je bi lo, kre nuo je za mnom. â rob ni na pi tak, ko ji sam po pio u de da Mra zo voj ra di o ni ci, po vra tio mi je sna gu. No vo go di {we ve ~e pro {lo je ve o ma le po. Sva de ca sve ta do bi la su po klo ne, a ja sam se umo ran i sre }an vra tio u ku }i cu. Bio sam usa mqen i sil no sam è leo da se vra tim svo joj ku }i. Sve se za tre slo, vr te lo u krug, sme wi va la su se go di {wa do ba i kad je do {lo pro le }e, ja sam se na {ao ba{ u svom to plom kre ve tu. Cvr kut pti ~i ca, mi ris ras cve ta log cve }a, gra ja de ce is pod mog pro zo ra, pu ni li su mi sr ce ra do {}u. Otr ~ao sam do obli `we {u me, le vo-de sno, go re-do le ku }i ce bi lo ni je. I da nas, po sle mno go go di na, ~e sto po è lim da po no vo pro na |em ta kvu ~a ro li ju. Alek san dar Va si}, VII-1 O[ „Jo van Kur su la” Var va rin

Kon stan tin Pa vlo vi}, IV-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

„Sa wa la sam...” Obo `a vam da svi ram kla vir. To mi je hobi. Pre ne ko li ko go di na sa wa la sam ~u de san san. Bi la sam na aka de mi ji umet ni ka. Bi lo je mno go de ce. Ne ki su pe va li, ne ki svi ra li, a ne ki su igra li. Do {lo je vre me da se pred sta vim i pop nem na bi nu. Ru ke su mi bi le hlad ne i sva sam se tre sla. Ima la sam ve li ku tre mu. Ka da sam za vr {i la sve tri kom po zi ci je, usta la sam i po klo ni la sam se. Do bi la sam gla san apla uz. Pr va oso ba ko ju sam vi de la, bi la je mo ja se stra, ko ja je bi la za di vqe na mo jim na stu pom. Ma -

mi su kre nu le su ze na o~i, a na ta ti se vi de lo da je ve o ma po no san. Ta da sam po gle da la `i ri. Je di no su me ni, od sve te de ce tap {a li. Bi la sam pre sre} na. Ka sni je smo sa zna li re zul ta te. Osvo ji la sam pr vo me sto. I od jed nom sam ~u la ne ~i ji glas: „Bu di se, Ma jo!” Shva ti la sam. To je bio sa mo san. Ali taj san se po sle ne ko li ko go di na i ostva rio. Na tak mi ~e wu iz kla vi ra sam osvo ji la pr vo me sto i svi smo bi li pre sre} ni. Ma ri ja Le mi}, VI-g O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

Uro{ Uskokovi}, II-1, O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad

STUDENTSKI DNEVNIK

ponedeqak 15. april 2013.

MI NA STA NI KI], STU DENT KI WA ME DI CIN SKOG FA KUL TE TA, DRU GO PLA SI RA NA U „LA BO RA TO RI JI SLAV NIH”

De ta qi u na stu pu pri vla ~e pu bli ku Nikola Begovi} na jednom nastupu

NI KO LA BE GO VI], LA U RE AT GI TAR SKOG TAK MI ^E WA U LE SKOV CU

Mu zi ka je put kroz vre me i pro stor Stu dent tre }e go di ne kla si~ ne gi ta re na Aka de mi ji umet no sti Uni ver zi te ta u No vom Sa du Ni ko la Be go vi} la u re at je ovo go di {weg In ter na ci on al nog fe sti va la gi ta re, odr à nog kra jem mar ta u Le skov cu. Tak mi ~e we oce wu je kao iz u zet no zah tev no, ali je na we mu us peo da is ka è svoj ta le nat i bu de pro gla {en za naj bo qeg gi ta ri stu. – Tak mi ~e we u Le skov cu je, kao i sva ke go di ne, fe sti val ko ji po ka zu je sve vi {e in te re so va wa za raz vi ja we kla si~ nih gi ta ri sta u ze mqi, od onih naj ma wih, pa do di plo mi ra nih. Kon ku ren ci ja je ja ka, ì ri zah te van, ali us peo sam da po stig nem mak si mum i po sta nem la u- re at, a uz to do bi jem i le pu nov -

i pu to va wa kroz pro stor i vre me – iskren je na{ sa go vor nik. Osim na tak mi ~e wi ma, Ni ko la je na stu pao na ra znim kon cer ti ma, fe sti va li ma kla si~ ne, rok i et no mu zi ke {i rom Bal ka na i Evro pe, kao so li sta, ali i s ra znim ben do vi ma, i to s ve li kim uspe hom. Uz {ko lo va we i ak tiv no svi ra we, ta len to va ni gi ta ri sta ba vi se i pe da go {kim ra dom,pod u ~a va ju }i mla |e gi ta ri ste. Osim kla si~ nim, ba vi se i dru gim mu zi~ kim prav ci ma, svi ra ju }i i na elek tri~ noj gi ta ri za rok bend „Sab bat ka“ i et no bend „Pa niks duo“, a na stu pa ju {i rom ze ma qa biv {e Ju go sla vi je i Evro pe. U bu du} no sti se be vi di, ka ko ka `e, u jav nom iz vo |e wu.

Ka da je u Gim na zi ji „Isi do ra Se ku li}“ ~vr sto re {i la da na pi {e ma tur ski rad na te mu „Rak doj ke je uni seks“, Mi na Sta ni ki}, sa da su dent ki wa pr ve go di ne me di ci ne na Me di cin skom fa kul te tu u No vom Sa du, ni je ni sa wa la da }e je ta te ma od ve sti do dru gog me sta na na ci o nal nom tak mi ~e wu u „La bo ra to ri ji slav nih“, ko je je po ~e kom apri la odr à no u Be o- gra du. „La bo ra to ri ja slav nih“, ili „Fa me lab“, odr à va se ve} sed mu go di nu za re dom u Sr bi ji (a de set u sve tu), uz po dr {ku Bri tan skog sa ve ta i RTS-a. To je jednstve na pri li ka da se {i ro ka, ne na u~ na pu bli ka upo zna s na u~ nim te ma ma na po pu la ran i za ba van na ~in, a mla dim na u~ ni ci ma da na u ~e ve {ti nu ko mu ni ka ci je i ta ko po pu la ri {u na u ku. Na {i stu den ti i mla di is tra ì va ~i ve} su ima li za pa è nih uspe ha na svet skom tak mi ~e wu pro te klih go di na, a ovo go di {wa po bed ni ca u Sr bi ji, Mi o na Pet ko vi} iz Ni {a u ju nu }e se tak mi ~i ti u svet skoj „La bo ra to ri ji slav nih„ u ê l- tena mu u Ve li koj Bri ta ni ji.

Dru ga je bi la Mi na Sta ni ki}, a tre }e pla si ra na An |el ka Ka le zi},stu dent ki wa mo le ku lar ne bi o lo gi je u Be o gra du, ro |e na u No vom Sa du. Mi na je za tak mi ~e we ~u la od pri ja te qi ce i, ne o~e ku ju }i da }e je po zva ti, po sla la pri ja vu i te mu. – Mi sli la sam da se na to tak mi ~e we pri ja vqu ju ozbiq ni na u~ ni ci ko ji ima ju ne ki rad iza se be, {to je ste isti na, ali su vra ta otvo re na i za nas ko ji smo tek na pra gu sve ta na u ke. Po sla la sam tekst na te mu ko ju sam za ma tur ski rad ob ra di la u gim na zi ji jer mi se i ta da ~i ni lo, a i sa da mi se ~i ni, da vr lo ma lo qu di iz mo je oko li ne, i uop {te, zna da od ra ka doj ke ne obo le va ju sa mo `e ne. Za ma trur ski rad po mo} sam do bi la od prof. dr Mi la na Bre be ri ne s In sti tu ta za on ko lo gi ju u Srem skoj Ka me ni ci, a za „La bo ra to ri ju slav nih„ sve to tre ba lo je sve sti na tri mi nu ta go vo ra. Ni je bi lo la ko i od ce log tek sta ko ji sam po sla la u pri ja vi do fi na la su „pre `i ve le“ sa mo dve re ~e ni ce – pri ~a Mi na i do da je da je mno go na u ~i la na „Fa me la bu“.

Ni je za pro da ju ve} za uì tak - Mi slim da mla di mu zi ~a ri u Sr bi ji ima ju ve li ki pro blem, osim ako se opre de le na te zga re we po ka fi }i ma i za do vo qe svo je po tre be na taj na ~in. Sma tram da je to ka ta stro fal no – a ve }i na mla |e po pu la ci je u ze mqi je ta kva i ima taj stav – a kva li tet mu zi ke ne bih da ko men ta ri {em. Po sto je i dru ga ~i ji mu zi ~a ri, ko ji na mu zi ku gle da ju i raz vr sta va ju je na do bru i lo {u. Ne do ì vqa va mo mu zi ku kao „ma te ri jal„ za pro da ju, ko mer ci ja li za ci ju i mar ke ting, ne go se tru di mo da iz we iz vu ~e mo mak si mum, na emo tiv nom ili bi lo ko jem ni vou uìt ka. ê stit ke na kon kon cer ta, auto gra mi, fo to gra fi sa we, ra zni dru gi ge sto vi za sva kog umet ni ka pred sta vqa ju od raz za do voq stva qu di ko ji slu {a ju wi ho vu mu zi ku. Od to ga ne ma ni ~eg lep {eg – za kqu ~u je Ni ko la Be go vi}. ~a nu na gra du, ko ju }u upo tre bi ti za da qe usa vr {a va we – ka è Be go vi}. U gi ta ru se, ka è, za qu bio jo{ 1999, ka da je po we nim ì ca ma pre bi rao u dvo ri {tu, u hla do vi ni dr ve ta, a dru {tvo mu je pra vio ver ni pas dok su ih pre le ta li NA TO-ovi avi o ni. Od ra stao je uz do ma }u i svet sku poprok, bluz i kla si~ nu mu zi ku, a bio je i u~e snik „Mi ni-ti ni fe sti va la„. Stu di je gi ta re bi le su lo gi ~an ko rak na kon sred we {ko le, s ob zi rom na to da ja u Aka de mi ji vi deo me sto gde mo è do dat no da se usa vr {i. – Sma tram da mi ove stu di je mo gu obez be di ti uslo ve za kva li tet no sti ca we mu zi~ kih do stig nu }a, ko ja su mi ve om a va `na da bih, osim kva li tet nog iz vo |e wa i usa vr {a va wa ko ja ne ma ju kraj wu gra ni cu, imao i mo gu} nost edu ka ci je i pre no {e wa zna wa mla |i ma. Mu zi ka osim zvu ka pru à neo pi pqi vu i neo do qi vu mo gu} nost ma {ta wa

– Na kon za vr {et ka ovih stu di ja, pla ni ram da se na ne kom svet skom mu zi~ kom kon zer va to ri ju mu usa vr {a vam i stek nem po treb na zna wa, uz upo zna va we i osta lih mu zi~ kih pra va ca. Na kon svih usa vr {a va wa ne bih od bio po sao na ne koj aka de mi ji ili kon zer va to ri ju mu, uko li ko bi se uka za la ta kva {an sa. U da qoj bu du} no sti na me ra vam da se ba vim jav nim iz vo |e wem, kon cer ti ma, ali, na à lost, iz gle da da }u to mo ra ti u ne koj dru goj ze mqi jer se kod nas umet nost ne ce ni ko li ko bi tre ba lo – na vo di mla di mu zi ~ar. Do da je da je le po svi ra ti, ugo di ti se bi i dru gi ma, ali i da se mo ra ì ve ti od ra da, a we gov rad je mu zi~ ki per for mans. Po we go vim re ~i ma, kao {to ne ko te ì da ima kva li tet no sred stvo za rad, ta ko i do bar mu zi ~ar mo ra da ima kva li te tan in stru ment, a ce ne ta kvih gi ta ra su i do 20.000 evra. A. Je ri ni}

Na pobedni~kom tronu „Laboratorije slavnih”: Mina, Miona i An|elka (sleva nadesno)

Tri bi na o bo low skom pro ce su Tri bi na „Kva li tet obra zo va wa i bo low ski pro ces„ odr à }e se da nas u 17 sa ti, u Ve li koj sa li Kul tur nog cen tra gra da, Ka to li~ ka por ta 5. Na tri bi ni }e bi ti re ~i o kva li te tu obra zo va wa, o pred no sti ma i ma na ma bo low skog pro ce sa kao i o pred lo zi ma za re {a va we pro ble ma i po boq {a va we obra zov nog si ste ma. Go vo ri }e prof. dr Zi ta Bo {wak pro rek tor ka za na sta vu Uni ver zi te ta u No vom Sa du, prof. dr Zo ra na Lu à nin s PMF-a i prof. dr Bo ò Mi lo {e vi} sa Fi lo zof skog fa kul te ta. Ovo je dru ga tri bi na u ci klu su pod na zi vom „Uni ver zi tet na pre kret ni ci”, ko ji or ga ni zu je Sa vez stu de na ta Fi lo zof skog fa kul te ta. A. J.

Me di ci na, je dre we, ken do Mi na Sta ni ki} ro |e na je 1993. u No vom Sa du. Osim za qu bqe no sti u me di cin sku na u ku, ve} de set go di na ak tiv no se ba vi je dre wem, od ~e ga je pet ~lan re pre zen ta ci je Sr bi je! Tre nut no ima zva we su di je, a ka ko ka è, pla ni ra i da usko ro po la è za zva we tre ne ra. Uz ovaj omi qe ni sport, u iz ba ci va wu stre sa po ma è joj ken do, a ve o ma vo li da pu tu je i za to ko ri sti sva ku pri li ku. Ne na me ra va da se za dr ì sa mo na me di ci ni ve} se na da da }e jed nog da na za vr {i ti i isto ri ju umet no sti te da }e se i to me po sve ti ti. Po sle audi ci je na RTS-u, usle di la je tro dnev na obu ka za de set fi na li sta, ko ju je dr à la Ti man dra Hark nes, pi sac, pro du cent i „Fa me Lab„ ko mu ni ka tor. Od we je, ka è Mi na, do bi la dra go ce ne sa ve te o to me na {ta da obra ti pa `wu i ka ko da i ka sni je ko ri sti ste ~e no zna we. – Na u ~i li smo ve o ma mno go: ka ko da sva ko dnev ne si tu a ci je, na ko je ne obra }a mo pa `wu, upo tre bi mo u svom iz la ga wu, ka ko da ukqu ~i mo pu bli ku u pre da va we, ka ko da po~ ne mo pri ~u, ka ko da na pra vi mo in te re sant ne pre la ze, ka ko da odr ì mo go vor za ni mqi vim, ka ko da po be di mo tre mu, ka ko i ka da da upo tre bqa va mo re kvi zi te, ka ko da se {e ta mo po bi ni i {ta da ra di mo s ru ka ma, ko li ko je va `na in to na ci ja, {ta da na gla si mo, ka da da se vra ti mo na ne ki deo u iz la ga wu... In te re sant no je, re ci mo, to da, ka da è li te da ukqu ~i te pu bli ku, ko ja je uglav nom pa siv na, tre ba po sta vqa ti pi ta wa na ko je }e od go vo ri ti di za wem ru ke jer se uglav nom ve }i na wih sti di da go vo ri pred ve li kim bro jem qu di – ob -

ja {wa va Mi na Sta ni ki}, ko ja na me ra va da se usa vr {a va u obla sti na u~ ne ko mu ni ko lo gi je. Su mi ra ju }i uti ske, ka è da joj je naj dra è {to qu di ma mo è da ob ja sni ne ke na u~ ne isti ne i da oni to shva te, da im bu de ra zu mqi vo “iako te ma o ra ku doj ke ni je ba{ po god na za za ba van pri stup jer, na à lost, po ga |a ve li ki broj qu di“. Na gla {a va da joj je dra go {to uspe va da pro{ ri ri na u~ ne in for ma ci je u svo joj oko li ni. – Od gim na zij skog ra da do sa da do sta sam to ga na u ~i la o ana to mi ji, o la tin skim ter mi ni ma, ali ipak je to sve po ~e tak. Za ni ma ju me kar ci no mi i mi slim da }e to osta ti mo je po qe in te re so va wa i ubu du }e. Po {to je u „La bo ra to ri ji slav nih” u~e stvo va lo jo{ ~e tvo ro stu de na ta iz No vog Sa da, ima mo ide ju da u ka feu „Cul tu re ex can ge“ usko ro na pra vi mo na u~ ni ka fe i da i ta ko na u ku pri bli ì mo obi~ nim qu di ma – na ja vqu je Mi na Sta ni ki}, i pre po ru ~u je svim mla dim ko le ga ma da pro |u kroz „Fa me lab“. Ve sna Vu ko jev

„NO] BI O LO GI JE” NA PRI ROD NO-MA TE MA TI^ KOM FA KUL TE TU

Na u ka i za ba va za qu bi te qe pri ro de

Ma ni fe sta ci ja „No} bi o lo gi je”, tre }a po re du, odr à }e se 19. apri la, od 16 ~a so va do po no }i, na De part ma nu za bi o lo gi ju i eko lo gi ju Pri rod noma te ma ti~ kog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Kroz vi {e od 60 in ter ak tiv nih ra di o ni ca, stu den ti, sa rad ni ci i pro f e s o r i po k u { a } e da osvo je pu bli ku spa ja ju }i za ba vu i na u ku i ~a ri ma bi o lo gi je pri bli è joj pri ro du i une su pro le }e u ì vot. Po se ti o ci }e mo }i da u~e stvu ju u „is ko pa va wu“ di no sa u ru sa, da izo lu ju DNK, pro u ~e svo je oti ske, „dru è“ se s Li -

ne om i Pan ~i }em. Ta ko |e, ima }e pri li ku da se za ba ve u raz li ~ i t im kvi z o v i m a, pro v e r e svo je zna we iz bi o lo gi je, dru è se sa ì vim sle pim mi {e vi ma, in sek ti ma ~ud nih ob li ka i ve li ~i na, pa u ko vi ma... Ove go di ne or ga ni zu je se i ma sken bal u ko jem }e u~e stvo va ti u~e ni ci ni ìh raz re da iz ne ko li ko no vo sad skih osnov nih {ko la kao i kre a tiv na ra di o ni ca za ma l e uni v er z i t et s ke kom {i je – pred {kol ce iz vr ti }a „Mr vi ca“. Sta ri jim po se ti o ci ma na me we na su raz li ~i ta za ni mqi va pre da va wa i pro jek ci je fil mo -

va. Od fo ren zi ~a ra iz MUP-a, iz Na c i o n al n og kri m i n a l i sti~ kog cen tra Od se ka u No vom Sa du, mo }i }e da sa zna ju ka ko se na me stu zlo ~i na ni {ta ne mo `e sa kri ti, od mo le ku lar nih bi o lo ga ~u }e {ta su to ge n e t i~ k i mo d i f i k o v a n i or ga ni zmi (GMO), ka kve su ko ri sti i po ten ci jal ne opa sno sti za pri ro du i ~o ve ka od wi ho ve upo tre be. Ta ko |e i da sa zna ju ko me sve to me~ ka Ma ri ja {a qe SMS-po ru ke, kao i da po gle d a ju fil m o v e „\u r a me dved“ Jo v a n a Me m e d o v i } a i „Re ka `i vo ta“ Oli ve ra Foj ka ra. A. J.

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, te le fon rek to ra ta: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, in ter net-adre sa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6, Dekanat: 021/485-2055, stu dent ska slu `ba:{ef studentske slu`be 485-2222. re fe rent za ra ~u nar stvo i automatiku: 021/485-2229. re fe rent za ma {in stvo: 021/485-2226. re fe rent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 re fe rent za in du strij sko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za gra fi~ ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za {ti te ì vot ne sre di ne 021/485-2225. re fe rent za ar hi tek tu ru: 021/485-2223. re fe rent za gra |e vi nar stvo 021/485 2228, re fe rent za sa o bra }aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ì ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 8, te le fon: 021/485-3500, stu dent ska slu `ba: 021/485-3379. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, te le fon: 021/450 628, stu dent ska slu `ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Haj duk Veqkova 3, te le fon 021/420 - 677, stu dent ska slu `ba: 021/6624-377. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \u re Jak {i }a 7, cen tra la: 021/422 - 177. Broj `i rora ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bu le var ca ra La za ra 1, te le fo ni: 021/485-3600, stu dent ska slu `ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, te le fon: 021/485-2700. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 1, te le fon: 021/6350 377, stu dent ska slu `ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov }en ska 16, te le fon 021/450 - 188, stu dent ska slu `ba: 021/450 - 188 lo kal 122. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Pod go ri~ ka 4, cen tra la: 025/22 - 030, stu dent ska slu `ba: 025/28 - 986. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Ko za ra~ ka 2a, cen tra la: 024/554 - 300. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \u re \a ko vi }a bb, in ter net adre sa www.tf.zr.ac.yz, te le fon: 023/550 - 525, stu dent ska slu `ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. ok to bar”: 021/654-1188, “Fe je{ Kla ra”: 021/469-367, “Slo bo dan Ba ji}”: 021/458-158, “Veqko Vla ho vi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bu le var Mi haj la Pu pi na: 021/457-460, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a (kan ti na): 021/6350-547.

09.05 09.30 10.10 11.00 11.05 11.48 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.45 00.25 00.50 01.35

07.00 07.50 08.20 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.40 15.10 16.10 16.4 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.05

tv program

ponedeqak 15. april 2013.

Монсуно Винкс 5 Палета Вести Професионалци Државни посао Име мог сокака Вести Знање имање Чари риболова Хроника Славоније, Барање и западног Срема Преживели Вести за особе са оштећеним слухом Оперативци Све(т) око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Добар посао ТВ Дневник Оперативци Излазак из.... Војвођански дневник Један на један Бесни пси Професионалци Добар посао Јаззик 2012. Све(т) око нас

Таблоид Ликови европског идентитета Шајкашки батаљон у књизи Путеви наде Бразда (мађ) Мађарска народна музика Шебешћен Марта (мађ) Мађарска галерија историјских ликова (мађ) Урбана џунгла (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Телеклуб (рум) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (Јеленлет) (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Концерт ученика Вере Ковач Виткаи (мађ) Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Доброта, филм Палета

Џоди Витакер

Доброта Ово је филм о милионима „добрих” људи који су се нашли у спирали хаоса, завере и пораста националног социјализма. Јохан Халдер је немачки професор књижевности. Тридесетих година нерадо прихвата идеје нацистичке партије. У различитим емотивним правцима га повлаче људи међу којима се креће: супруга, мајка, љубавница и пријатељ Јеврејин. Улоге: Виго Мортенсен, Џејсон Ајзакс, Џоди Витакер, Стивен Мекинтош, Марк Стронг, Џема Џоунс Режија: Висент Аморим (РТВ 2, 21.30)

06.00 07.30 09.00 09.00 10.00 11.00 13.10 15.30 16.00 17.00 18.00 18.25 20.00 20.30 22.00 00.30

Док. програм ВОА Свет животиња Цртани филм Вести Излог страсти Војвођанско поподне Војвођанске вести Док. програм Свет животиња Излог страсти Меридијанима Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести ВОА

Никита Михалков

Дванаест

09.00 09.10 09.35 10.05 11.00 11.10 12.05 13.00 13.10

Вести Храна и вино Цртани филм Клиника Вести Ево нас код вас Серија Вести Пут за Евонли

СЕРИЈА

Закон улице Снажна и бескомпромисна криминалистичка драма, непредвидива и реалистична, која нас на суптилан начин води кроз радњу, с различитим заплетима. У фокусу су два лика - Џејмс Либерти, социјални радник и Кевин Хантер, криминалац на условној слободи. Улоге: Роб Мороу, Скот Коен, Ерика Александер, Кејт Гринхаус (Новосадска ТВ, 23.30) 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 18.51 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30 00.10

Ленија Вести Дворци Баварске Храна и вино Објектив (слов) Објектив (мађ) Закон улице Документарни програм Новосадско поподне Реч за данас Како се каже Објектив Пут за Евонли Истрага Спринт Документарни програм Објектив Клиника Закон улице Серија

06.30 07.00 09.30 10.30 19.00 20.30 20.40 21.00

Најјачи човек Светски спорт Преглед Евролиге АТП Мастерс Монте Карло Тенис студио НБА уживо На данашњи дан Португалски куп 1/2 Финале: Бенфика – Пакос Фереира 23.00 Преглед Премијер лиге 23.55 Преглед шпанске лиге 01.00 Преглед холандске лиге

Прича о 12 поротника у једном руском граду, који морају да одлуче да ли је млади Чечен крив за мистериозно убиство свог очуха, руског официра у пензији. За осуду или ослобађање, потребна је једногласна одлука. Њих једанаесторо гласа за осуду. Само један гласа против... Улоге: Сергеј Маковетскиј, Никита Михалков, Сергеј Гармаш, Валентин Гафт, Алексеј Петренко, Јуриј Стојанов Режија: Никита Михалков (РТС 1, 21.00)

13.35 14.25 15.00 16.00 16.46 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 23.40 23.55 00.40 00.45 01.40

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Позориште у кући Гастрономад Вести Лов и риболов Вести Триста тринаеста Дневник Спорт плус Стоп спорт Појмовник раног хришћанства До усијања Ауторски дуети Ковач-Зафрановић: Вечерња звона Евронет Задња кућа, Србија Ово је Србија Бољи живот Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Бољи живот Дванаест, филм Дневник До усијања Евронет Горе-доле Бумеранг, филм

06.00 06.15 06.40 08.10 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.25 21.30 23.35 23.50 01.40 01.45 02.30 03.30

Ексклузив Експлозив Кад лишће пада Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Љубав и казна Несреће у ваздуху Тачно 1 ВИП Како време пролази Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Љубав и казна Како време пролази Филм: Сезона лова на вештице Ноћни журнал Филм: Ватрена Роуз Срећне вести ВИП Несреће у ваздуху Љубав и казна

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.30 09.55 10.00 11.00 11.05 12.00 12.15 12.30 12.45 12.50 13.30

06.02 07.01 07.20 07.25 07.35 07.58 08.22 08.29 09.09 09.38 09.51 10.21 11.00 11.30 12.00 12.45 13.15 14.15 14.55 15.24 15.37 16.00 16.50 17.20 18.10 18.40 19.10 19.55 20.25 22.00 22.50 23.20 23.50 00.20 01.20 02.20 03.45 04.15 05.00

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Пустоловине Марка и Маје Пчелица Маја Ана Добрић Верујте, али не претерујте Повратак дабра Очима физике Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Контекст Југослав Бошњак: Књига о Јову Емисија из екологије Трезор Верујте, али не претерујте Повратак дабра Очима физике Читање позоришта Сат Све боје живота Изван сумње Мера за музику Свет здравља Верски мозаик Србије На прву лопту Одбојка-Плеј оф: ПартизанЦрвена звезда, финале 2, пренос Изван сумње Европа и Срби Савремено тумачење српске историје Либела Партибрејкерс Трезор Одбојка-Плеј оф: ПартизанЦрвена звезда, финале 2 На прву лопту Сат Све боје живота

Драган Лакићевић

Европа и Срби Драган Лакићевић је српски песник, приповедач, романсијер, тумач и приређивач књижевности. Његова дела су, до сада, превођена на руски, грчки, енглески, немачки, шведски, холандски, пољски, италијански, румунски и јерменски језик. Уредник, сценариста и водитељ: Војислав Лалетин (РТС 2, 22.50)

06.30 07.00 11.00 12.00 13.00 13.20 15.00 15.50 16.00 17.30 18.30 19.05 20.00 20.45 21.15 23.30 00.00 01.00 02.00 03.00 05.00

Нежељене Добро јутро Фарма - уживо Тренутак истине Први национални дневник Фарма- уживо Тачно у подне Национални дневник Фарма - уживо Прељубници Национални дневник Мала невеста Фарма- преглед дана Бинго Гранд народ пита Фарма- уживо Прељубници Пабло Ескобар Фарма - уживо Филм: Црни гром Филм: Демонски господар

Доме, слатки доме Кажипрст Вести Велики брат ВИП (уживо) Ларин избор Велики брат ВИП (уживо) Велики брат ВИП (уживо) Вести Спортски преглед Велики брат ВИП (уживо) Титова кухиња Вести Ларин избор Велики брат ВИП (уживо) Између две ватре Велики брат ВИП (преглед дана / избацивање) 23.30 Велики брат ВИП (уживо) 00.00 Вести 00.35 Велики брат ВИП (уживо) 08.25 09.30 10.00 10.35 12.00 13.15 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.05 20.05 20.30 21.30

Џенифер Гарнер

Ухвати и остави После смрти свог вереника, Греј се усељава код његових најбољих пријатеља. И док већина чини све што може да је орасположи, Фриц се понаша као да га није брига. Али једном када га Греј заиста упозна, схватиће зашто је њен вереник толико ценио Фрица. Улоге: Џенифер Гарнер, Тимоти Олифант, Џулијет Луис Режија: Сузана Грант (Пинк 2, 20.00) 08.00 09.00 10.00 11.45 12.00 14.00 15.00 15.45 16.45 17.25 18.15 19.00 20.00 22.00 00.00 01.30

Цртани филм ВИП рум Филм: Мера освете Сити вести Филм: Жмурке Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Кашмирска мафија Наследници Тјудорови Ескобар- господар зла Филм: Ухвати и остави Филм: Убиствено заносна Филм: Гејси Тријумф љубави

Абу - мали диносаурус Некада давно земљом је владао Краљ диносаурус. Све је било лепо, док једна лисица, ђаволски чаробњак са двора, није бацила чини на краља и његово срце претворила из доброг у зло. Краљевством је завладао страх... Међутим, дубоко у шуми један камен се одломио од стене и скотрљао у подножје планине. Неколико дана касније, из преполовљеног камена, појавило се јаје из кога је извирио Абу, мали црвени диносаурус, син страшног Краља диносауруса. (Хепи, 08.40) 05.00 08.00 08.20 08.40 09.15 09.30 09.40 10.00 10.40 11.25 12.10 12.50 13.40 13.55 14.00 15.40 16.00 16.30 17.55 18.30 18.50 20.30 22.10 23.20 00.00 00.40 02.45

Добро јутро, Србијо Мегаминималс Тајни свет меде Бенџамина Абу-мали диносаурус Телешоп Вилењаци у боји Метеор и моћни камиони Земља коња Покемони Монсуно Моћна чигра Моћни ренџери Телешоп Вести Филм Телешоп Чађава механа Сузе Босфора Телемастер Насловна страна, квиз Филм Ћирилица Револуција Механа Гламур Филм Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

07.00 Аморе Латино, 08.00 Кућица у цвећу, 08.30 Биографије, 09.00 Кухињица, 09.30 ИТ Нетворк, 10.00 Играмо се, 11.00 Фарма, 12.00 Перископ, 13.00 Прес пресек, 14.00 Лек из природе, 14.55 Инфо, 15.30 ФАМ, 16.00 Аморе Латино, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Изблиза, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.00 Енергетска ефикасност, 20.15 Отворени екран - ретроспектива, 21.15 Здраво је лепо, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

ponedeqak15. april 2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ДО БРИ ЦА ЋО СИЋ ИЗ ЗА ГРЕ БАЧ КОГ УГЛА

Пи ше: Дар ко Ху де лист 07.40 Спасавање оронулих грађевина 08.35 Шминкање са Клио 09.30 Богата млада, сиромашна млада 10.25 Медијум са Лонг Ајланда 11.20 Највећи губитник 12.15 Верујете ли у чуда? 13.10 Четири куће - Америка 14.05 Изазов у креативности 15.00 Мали људи, велики свет 15.25 Краљ посластичара као кувар 16.20 Луди за кућом - Америка 17.15 Шминкање са Клио 18.10 Богата млада, сиромашна млада 19.05 Алесандрова кухиња 19.35 Стручњак за торте 20.00 Повратак Хани Бу Бу 20.30 Дечији рођендани за памћење 20.55 Гојазни 21.50 Ургентни центар 22.45 Свингерске супруге 23.40 Ургентни центар 00.40 Повратак Хани Бу Бу

09.00 Исток-Запад: Путовања из средишта Земље 10.00 Прича о науци 11.00 Ратници 12.00 Стопама Пучинија 13.00 Фарма из рата 14.00 Тајм тим година 15.00 Исток-Запад: Путовања из средишта Земље 16.00 Траговима Тинтина 17.00 Ловци на митове 18.00 Фарма из рата 19.00 Изгубљени древни градови 20.00 Потрага за Александровим изгубљеним светом 21.00 Грађевинска чудеса: Џиновски Буда 22.00 Оруђа смрти 23.00 Тајни рат 00.00 Тајм тим година

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.58 Екопија, док. серија 11.10 Преуреди па продај! 6, док. серија 12.00 Дневник 1 12.37 Пркосна љубав 13.23 Др Оз 3, ток-шоу 14.33 Треће доба 15.04 Глас домовине 15.57 Краљ винограда 16.45 Хрватска уживо 17.48 Како видим свога комшију, док. серија 18.22 Пуна кућа Рафтера 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.33 Потрошачки код 21.06 Нулта тачка 22.11 Дневник 3 22.49 На рубу науке 23.43 Без одушевљења, молим! 00.17 Убица у близини, филм 01.43 Закон и ред 02.25 Ловци на натприродно

Бар ба ра Хер ши

Уби ца у бли зи ни Пре не го што је по стао се риј ски уби ца, Тед Бан ди је био та лен то ва ни мла ди прав ник пред ко јим је би ла успе шна ка ри је ра. Пр во уби ство по чи нио је по сле три де се те го ди не, иако је ка сни је от кри ве но да је још као че тр на е сто го ди шњак убио осмо го ди шњу де вој чи цу из ком ши лу ка, ко ја је де це ни ја ма сма тра на не ста лом... Уло ге: Бар ба ра Хер ши, Би ли Кем бел Ре жи ја: Пол Ша пи ро (ХРТ 2, 13.22)

Ми ки Ма ној ло вић

Вре ме чу да

Рад ња фил ма де ша ва се у се лу Ви та ни ја, сеп тем бра 1945. го ди не, по окон ча њу Дру гог свет ског ра та. Но ва ре во лу ци о нар на власт за по чи ње бор бу про тив на род них оби ча ја и ве ре и по кре ће про цес „ис те ри ва ња Бо га“. Се ос ка шко ла је из го ре ла у по жа ру, а вла сти про ва љу ју у цр кву и ис те ру ју по па... Уло ге: Ми ки Ма ној ло вић, Дра ган Мак си мо вић, Мир ја на Ка ра но вић, Ба та Стој ко вић Ре жи ја: Го ран Па ска ље вић (Си не ма ни ја, 22.00) Завера Розвел Мунзи Кунг фу стори оф таији панда Живот и смрт Питера Селерса 13.15 Купи ми елиота 16.00 Неваљали Деда Мраз 18.00 Кобна опсесија 20.00 Прича о војнику 22.00 Време чуда 00.00 Еротски филм

08.00 08.30 09.30 11.00

08.45 09.10 10.00 10.50 11.20 11.45 11.55 12.50 13.45 14.45 15.40 16.10 17.05 17.35 18.05 18.35 19.05 20.00 20.55 21.55 22.55 23.50 00.45 01.40

Како сам упознао вашу мајку Приватна пракса Џордан Мелиса и Џои Лудница у Кливленду Брза италијанска кухиња Пројекат „Модна писта„ Мајке плесача Водич за стил Тима Гана Пројекат „Модна писта„ Судије за стил Али Мекбил Хоуп и Фејт Како сам упознао вашу мајку Мелиса и Џои Лудница у Кливленду Очајне домаћице Џордан Како је бити Ерика Увод у анатомију Приватна пракса Очајне домаћице Водич за стил Тима Гана Пројекат „Модна писта„

07.03Мала ТВ 07.33 Тинтинове пустоловине 07.56 Телетабиси 08.20 Ватрена кулгла 08.45 Амика 09.10 Школски сат 09.55 Баштованка 10.21 Јеловнициизгубљеног времена 10.42 Последњи лов, филм 12.21 Недељом у два 13.22 Убица у близини, филм 14.51 Деграси 15.13 Школски сат 16.00 Регионални дневник 16.34 Долина сунца 17.16 Лепом нашом 18.17 Директ 18.47 Музика, музика... 19.09 Мала ТВ 19.39 Путовања једног гурмана, док. серија 20.10 Туристичка класа 20.42 Амерички снови, филм 22.29 Закон и ред 23.12 Увек је сунчано у Филаделфији 23.35 Ловци на натприродно 00.14 Звездана врата 00.56 Капри 01.52 Мућке 02.21 Ноћни музички програм

08.00 Мртав као ја: Живот после смрти 10.00 Изгубљена веза 12.00 Странац међу нама 14.00 Вештичија љубав 16.00 Светлост дана 18.00 Сесил Б. Дементни 20.00 Велики Лебовски 22.00 Потпуни доживљај 00.00 Еротски филм 01.10 Еротски филм

Вештичија љубав Наивни амерички компјутерски геније Мајкл стиже у Париз да склопи важан посао. Тамо бива уплетен у жестоки окршај добрих и злих вештица... Улоге: Ванеса Паради, Џил Белоуз, Жана Моро, Жан Рено, Дабни Колман Режија: Рене Манзор (ТВ 1000, 14.00)

Љу бав за у век Сред њо школ ски пар Грејс и Мајкл сре ћу се по сле два де сет го ди на на оку пља њу ге не ра ци је. Њи хо ви пу те ви су се раз и шли ка да су оти шли на раз ли чи те ко ле џе. Убр зо схва та ју да њи хо ва љу бав још увек тра је, иако се ни су ви де ли го ди на ма, али ства ри ком пли ку ју... Уло ге: Ре на Со фер, Дин Мек дер мот, Бар ба ра Еден Ре жи ја: Ке вин Ко нор (Уни вер зал, 23.20) 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

Плаве крви Краљевски болесници Убиства у Мидсамеру Пандури новајлије Монк Плаве крви Краљевски болесници Убиства у Мидсамеру Пандури новајлије Монк Видовњак Добра жена Скандал Филм: Љубав заувек Пандури новајлије

07.30 Вирус атек 08.00 РТЛ Хотспот 08.35 Кобра 11 10.50 Небо и земља 11.55 РТЛ екстра Магазин 13.00 Библија 14.50 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Небо и земља 20.00 Библија 21.00 Ружа ветрова 22.05 РТЛ Вести 22.30 Ђавоље ждрело, филм 00.35 ЦСИ Мајами

Ђа во ље ждре ло Же ле ћи ко нач но да по бег не од свих стре со ва ко ји оп те ре ћу ју њи хов жи вот у ве ли ком гра ду, Ку пер Тил сон и ње го ва по ро ди ца на пу шта ју Њу јорк и од ла зе у за пу ште ну ку ћу на се лу. За хва љу ју ћи ни зу за стра шу ју ћих ин ци де на та по ста је ја сно да про шлост ку ће кри је мрач не тај не… Уло ге: Де нис Квејд, Ше рон Сто ун, Сти вен Дорф, Џу ли јет Лу ис Ре жи ја: Мајк Фигс (РТЛ, 22.30)

Џу ли јет Лу ис

09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Мегаградитељи Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Заборављени пртљаг на аукцији Амишка мафија Људи из Јукона Незаконите дестилерије Рос Кемп: Свет криминала

10.30 11.30 13.30 14.00 15.00 16.00 17.15 18.00 21.00 22.30 00.30 01.15

Тенис Дизање тегова Сви спортови Фудбал Бициклизам Билијар Фудбал Сви спортови Рвање Сви спортови Фудбал Сви спортови

Se o sko plem stvo, mo rav ska va ri jan ta Go spo |a Raj na \u la ko vi}, se stra Do bri ~i ne je se ni za kla li 14 svi wa. U ~a bro vi ma su dr à li po koj ne su pru ge Bo ì ce, je na sled nik tzv. ple mi} - mast i wo me su {i li me so, za nad ni ~a re, ro |a ke i ke obi te qi iz Ve li ke Dre no ve, ali ne u for mal - se stru uda tu za su di ju ne gde u is to~ noj Sr bi ji. nom smi slu ri je ~i, ve} po spe ci fi~ nom na ~i nu Uda na je s ve li kim mi ra zom od 300.000 di na ra. po na {a wa i, u lo kal nim okvi ri ma go to vo ne mjer Te je se ni 1941. Do bri ca je pr vi put vi dio Bo ì qi vom bo gat stvu. @i vje li su po sve dru ga ~i je ne go cu i od mah se za qu bio. Ona je ta da ima la sa mo 13osta li se qa ci, ba{ kao pra vo se o sko go spod stvo. 14 go di na. ]o si} se u wi ho vu ku }u ni je usu |i vao u}i jer je – Bi la je le po raz vi je na de voj ~i ca – opi sao mi znao da kao obi ~an se qak tu ne pri pa da. „Tu su”, ju je ]o si} – ba{ naj lep {a u se lu. S ple te ni ca ma, re kao mi je, „ula zi li sa mo nad ni ~a ri, ro |a ci i bli ski i ret ki pri ja te qi”. Bi li su ap so lut no naj bo ga ti ji i naj u gled ni ji u ci je loj Dre no vi. „Gla va po ro di ce, To {a \u lak”, re kao mi je ]o si}, „da vao je se qa ci ma no vac na za jam, ali ni je bio ze le na{. Kod we ga je va ì lo pra vi lo: vo se ve è za ro go ve, a ~o vek za re~. I moj de da je i{ao kod we ga, u kri zi da tra ì no vac. I ka è \u lak we mu: ‘Da }u ti, ali kad }e{ mi mo }i vra ti ti?’ Ka è: tad i tad. Ta~ no tog da na on mo ra êt ni ci ubi li i de du ]o si }e ve è ne To {i da od ne se no vac. U su prot nom, on mu vi {e ni kad zaj mi ti ne }e.” s ve li kim o~i ma, div no gra |e na, gra ci o zna, pra To {a je imao si na Mi ku i dva unu ka, Slo bo da na vil na sva, te lo sa vr {e ne le po te. (Bo ì ~i nog i Raj ni nog oca) i Ra cu: Na pi ta we kad je Bo ì ci pr vi put iz ja vio qu – Sta ri ji, Slo bo dan, bio je fi zi~ ki vr lo bav, re kao mi je: atrak ti van ~o vek, lep i cr no ma wast; To {a ga je – Pred moj od la zak u par ti za ne. Te no }i, 14. sep dao u gim na zi ju te je za vr {io ~e ti ri raz re da. Ra - tem bra 1941. ja po la zim za ko me sa ra Tr ste ni~ koca je bio plav, ali za To {u plav ~o vek ni je lep. I vr wa~ ke ~e te. Kra qe vo je bi lo op ko qe no, bo re se on, da mu se u fa mi li ji ne za pad ne pla vi, vra ti ~et ni ci i par ti za ni da osvo je grad, a moj od red Slo bo da na da bu de se qak i da na sta vi cr no ma wa - pred stra à. Mi se do pi su je mo za vre me ra ta. Ona stu lo zu, a pla vog Ra cu po {a qe u gim na zi ju, pa na je 1944. kao sko jev ka u par ti za ne oti {la iz te bo fa kul tet. ga te ku }e u 16. go di ni, pr vo u [e stu pa Pr vu pro Slo bo dan se oè nio naj bo ga ti jom dje voj kom le ter sku. Ra to va la je pri ne koj pri {tap skoj ~e ti, Dre no ve, mi ra`yij kom, ko ja mu je do ni je la jo{ se - i sti gla sve do Bo san skog Bro da. Do ì ve la je rat dam-osam hek ta ra ze mqe. ko ji ja ni sam: ar ti qe „Osim {to je bio je lep”, rij sku paq bu, ro vo ve... opi sao mi ga je ]o si}, „bio U me |u vre me nu je to Ve} je bio po~eo rat i partizani je lum per, {va ler, {ef De trpeli te{ke poraze kad je ]osi}a ogrom no ima we \u la mo krat ske stran ke u se lu. A ko vih pa lo na Raj nu. wegov partijski {ef pozvao brat Ra ca – ko mu nist, pred Jer, de da Mi ku je 1944. sed nik stu de na ta Be o grad - na ve~eru. Do~ekala ga je gospodski ta man pred do la zak Ru skog uni ver zi te ta.” postavqena trpeza bogata{ke ku}e: sa ubio ne ki ~et nik, Slo bo da nu su se po ~e la ra otac Slo bo dan je ve} beli stolwaci, dupli tawuri, |a ti de ca, ali – avaj, sa mo bio umro, we go va se è sal ve te, slu àv ke no se èn ska. ê ti ri }er ke. O~aj na pre u da la u Kra qe vo. jela i pi}e... ni qu di. Osta ku }a bez do ma – Raj na je osta la se }i na i na sled ni ka. qan ka i ima we na sle – Slo bo dan je – pam ti Do di la jer su sve we zi ne bri ca – ì vio ras pu sni~ ki. û ve ni Ci ga ni iz se stre oti {le. [ko lu ju se i po tro {e svo je, a ima Kru {ev ca, ~im ga ugle da ju, po ~e li bi da pe va ju we osta ne ono me ko ji osta je na ze mqi. Ima tu lo we mu naj dra è pe sme. No }u ka fa na i {va ler ke, a gi ke. dan s nad ni ~a ri ma, ko pa we, ko {e we i poq ski ra Ali – ne za u vi jek. Do bri ca i Bo ì ca \u la ko do vi. U jed noj ko sid bi on, umo ran i ne i spa van, vi} su se 1947. vjen ~a li i du go ì ve li u Be o gra du, leg ne na ot kos vla àn i hla dan, i do bi je upa lu kod Kri ste \or |e vi} („go spo |e Kri ste”, vr lo ose plu }a, a po tom i tu ber ku lo zu. Le ~io se u Gol ni ku, buj ne Be o gra |an ke ko ja je ima la go spod ski pe di u Slo ve ni ji. Do |e ku }i pred rat, bo lu je i ne do pu - gre, ali je iz me |u dva ra ta i u Dru gom svjet skom ra {ta da ga de ca vi de u ku }i. Ne go kad ih se za è li, tu su ra |i va la s par ti za ni ma, pa i sa mim Ti tom). ona mu do |u pod pro zor da ih vi di. Umro je 1940. – Bo ì ca – pri ~ao mi je ]o si} – ne pri sta je da Ra ca do |e 1941. iz Be o gra da i u Dre no vi po sta ne Raj na osta ne u se lu. I po zo ve je kod nas. Po~ ne Raj se kre tar par tij ske or ga ni za ci je. Tad sam pr vi put na da po la è pri vat no gim na zi ju i za vr {i osam u{ao u \u la~ ku avli ju jer mi je se kre tar Par ti je raz re da, s od li~ nim uspe hom. Ode na Prav ni fa ~o vek iz te ku }e. kul tet i po sta ne od li ~an prav nik. Bi la je di rek Ta da je Do bri ca je imao 19 go di na. tor ka tr go va~ kog pod u ze }a „Rud nap„. A ima we se – U je sen 1941, na kon pr vih ve li kih po ra za srp - da de u za dru gu i kol hoz ga upro pa sti. skih par ti za na u bor ba ma pro tiv Ne ma ca i ~et ni Da nas, kad Bo ì ce vi {e ne ma, ]o si }e va k}er ka ka, na ma, ko mu ni sti ma, Ra ca jed nom pri re di ve ~e - Ana pri gr li la je Raj nu, svo ju tet ku, kao svo ju dru ru. A u wi ho voj ku }i tr pe za po sta vqe na go spod - gu maj ku. Tu je svo ju qu bav iz ra zi la i ma te ri jal no: ski: be li stol wa ci, du pli ta wi ri, sal ve te, slu - ku pi la joj je (isti na od o~e vih pa ra) stan u ku }i do àv ke ko je no se je la i pi }e... I ja do znam da su te ]o si }e vih.

Kwi gu Dar ka Hu de li sta „MOJ BE O GRAD SKI DNEV NIK (Su sre ti i raz go vo ri s Do bri com ]o si }em 2006–2011), u iz da wu za gre ba~ kog „Pro fi la”, mo è te na ba vi ti u svim bo qim srp skim kwi à ra ma. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802). Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reportaè i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

LEKAR/ OGLASI l ^ItuqE

ponedeqak 15. april 2013.

Zdra vqe u ~a {i vo de Le ka ri upo zo ra va ju da je ~o ve~ jem or g a n i z mu po t reb n o oko dve li t re vo d e dnev n o. Uko li ko se uno si ma we od ove ko li ~i ne i to tra je go di na ma, do la zi do mno gih po re me }a ja me ta bo li zma. Je dan od wih je i zgru { a v a w e kr v i. Ova k va krv cr pi vo du iz }e li ja krv nih su do va ko ji, da bi se za {ti ti li od tog od u z i m a w a vo d e, stva ra ju ma sne na sla ge - ho le ste rol. Unos vo de je od po seb ne va `no s ti. Iako se pod uno s om te~ no sti sma tra i su pa, so ko vi, ka fa, ~aj... le ka ri sa ve tu ju da je obi~ na ~a {a vo de ne za me wi va. Oso be u tre }em do bu ~e sto ne ose }a ju `e|, pa im se sa ve tu je da to kom da na ne ko li k o pu t a po p i ju ~a { u vo d e bez ob z i r a na to {to ni s u `ed ni. Do bro je po pi ti i ~a {u-dve mi ne ral ne vo de, ali s wom ne tre b a pre t e r i v a t i jer mo ` e do ve sti do stva ra wa ka me na u bu bre gu i be {i ci. Du go se sma tra lo da vo da u fi zi o lo gi ji ne ma ne ku bit ni ju funk ci ju, da ona sa mo pre no si sup s tan c e ras t vo r e n e u woj. Da n as se zna da je hroni~ n i ne do sta tak vo de u or gani zmu kri vac za mno ga obo qe wa. Uko li ko ne ma do voq no vo de u te lu, ak ti vi ra se me ha ni zam za {ted wu vo de, ko ji obez be |u je vo du za oba vqa we naj vi tal ni jih funk ci ja, uki da ju }i je

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 72771

STRANOJ KOMPANIJI potrebni menayeri prodaje i prezenter za rad u sali. Visoko ili vi{e obrazovawe. Telefon 063/516154. 72885

oni ma za ko je u tom tre nut ku pro ce ni da su ne bit ne. Mo zak ima pri o r i t et i on mo r a da do bi je do voq no vo de. Zbog to ga go to vo sve osta le funk ci je po ~i wu da pa te. Ne do sta tak vo de uti ~e i na krv ni pri ti sak. Krv ni su do vi re a gu ju ta ko {to sma wu ju svoj pre~ nik. Ka pi lar na mre `a se ste ` e i do l a z i do po v e } a w a

pri t i s ka. Usled ne d o s tat k a vo de mo è da do |e i do o{te }e wa slu zo ko è è lu ca i na stan k a ~i r a. Uko l i k o se ne uno si do voq no vo de, pan kre as ne pro iz vodi do voq no na tri jum-bi k ar b o n a t a, `le z de iz os no ve ne lu~e do voq no slu zi, {to dovo di do ta we wa za {ti t nog slo ja i ki se li na o{ te }u je zid è lu ca.

Cr ve nim me som pro tiv ane mi je Ane mi ja na sta je zbog sma we nog bro ja cr ve nih krv nih zr na ca, do ~e ga do la zi zbog gu bit ka kr v i, sla b i je pro i z v od w e krv nih }e li ja, wi ho ve po ja ~a ne raz grad we ili zbog kom bi na ci je tih bo le sti. Naj ~e {}e se ja vqa zbog ne do stat ka gvo `|a u or ga ni zmu, ko je je sa stav ni deo he mo glo bi na. On omo gu }a va tran sport ki se o ni ka u kr vi. Ane m i ja pred s ta v qa skup zna k o v a i simp t o m a ko ji na sta ju u tim slu ~a je vi ma. Simp to mi i zna ci ane mi je ~e sto su od g o v or na te ` i n u i tra ja w e

SE]AWE

hi p ok s i je tki v a, od n o s no ne do stat ka ki se o ni ka. Ozbiq na ane mi ja mo è bi ti udru è na s po ja vom sla bo sti, umo rom, vr to gla vi com, gla vo bo qom, zu ja wem u u{i m a, bqe s ko v i m a pred o~i ma... Da bi se od re di la pra v a te r a p i ja, u di jag n o sti ci pr vo mo ra da se utvr di uzrok na stan ka ane mi je. Ana l i z om kr v i utvr | u je se da li po s to ji ane m i ja, ali i ble di lo ko è i, po seb no, pre de l a oko o~i ju ta k o | e mo g u uka za ti na wu. Uko li ko ane mi ja ne tra je du è i uko li ko ni je

Navr{ila se godina od kada nisi sa nama, ali }e{ uvek `iveti u na{im srcima. ]erka Jelena i unuka Milana. 72890

SE]AWE Danas, 15. 4. 2013. godine navr{ava se godina od kako nije sa nama na{a po{tovana jetrva i strina

Marija Obri} Maca ^uvaju je u uspomenama i se}awu Marinka, Radmila i Milka. 72924

Preminuo je na{ dragi brat i ujak

Slobodan Skaki} te {ka, mo è se po ku {a ti iz le ~ i t i is h ra n om. Cr v e n a me sa, a po seb no xi ge ri ca, naj bo qi su put da se po boq {a krv na sli ka. Ali, s xi ge ri com va qa bi ti oba zriv, ne pre te ri va t i s we n om kon z u m a c i jom jer obi lu je ho le ste ro lom. ê sto se mo ` e ~u t i da su spa na}, ko pri va i ze qe do bri za ane mi ju. Ovo li {}e je ste bo ga to gvo ` |em, ali na{ or g a n i zam ga oda tle sla bo ap sor bu je. Naj bo qa is ko ri {}e nost gvo `|a je iz cr ve nog me sa i ja ja. U na rod noj me di ci ni po zna ti iz vo ri gvo `|a su i ku pi no vo vi no, ~aj od ko pri ve, bo rov ni ce... Uko li ko se pro me nom u is hra ni ne po stig nu bo qi re zul ta ti, va qa uzi ma ti pre pa ra te gvo `|a. Vi ta min C po ma è ap s orp c i ji gvo ` |a, pa bi uz na mir ni ce ko je su bo ga te gvo `|em va qa lo uzi ma ti sa la tu, li mun ili ne ki dru gi iz vor vi t a m i n a C. Tre b a zna t i da ze le ni i cr ni ~aj sa dr è sup stan ce ko je sma wu ju ap sorp ci ju gvo `|a. J. B.

Hor mon ska te ra pi ja u me no pa u zi ipak ko ri sti Pred no sti nad ma {u ju ri zi ke kod è na ko je ko ri ste hor mo ne u me no pa u zi, da bi se oslo bo di le simp to ma kao {to su to pli ta la si (va lun zi), ali ih tre ba uzi ma ti sa mo ka da su simp to mi za i sta te {ki i to to kom kra }eg pe ri o da, uka zu je jed na no va ame ri~ ka stu di ja. Uko li ko po~ nu da uzi ma ju ma le do ze hor mo na to kom ra ne me no pa u ze, è ne }e se ose }a ti bo qe, pri ~e mu se ri zik od sr ~a nih bo le sti ne }e po ve }a ti, utvr d io je ame r i~ k i tim iz @en s ke bol n i c e Bri gam, u Bo sto nu, ko jim je ru ko vo di la dr Yo En Men son. Kri ti ~a ri za me ra ju ovom is tra ì va wu {to je oba vqe no na ma wem bro ju è na (wih 700) i tra ja lo su vi {e krat ko da bi se mo gao pro ce ni ti ri zik obo le va wa od ra ka plu }a i doj ke zbog hor m on s ke te r a p i je, od ~e g a è n e naj v i { e stra hu ju.U~e sni ce stu di je su ima le iz me |u 42 i 58 go di na i do bi ja le su ili ma lu do zu estro gen skih pi lu la ili pla ce bo. Na kon ~e ti ri go di -

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {poret, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 72597 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta odnosim {ut, kupujem stare automobile, gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, izlazimo van grada. Telefoni: 021/6618846, 064/9533943, 063/8485945. 72830

Marija Obri} 15. 4. 2012 - 15. 4. 2013.

ne je utvr |e no da estro gen ni je imao uti ca ja na krv ni pri ti sak ili otvrd wa va we ar te ri ja, da su obe vr ste me di ka me na ta sma wi le va lun ge, una pre di le gu sti nu ko {ta ne ma se i po boq {a le ras po lo è we i sek su al ni ì vot is pi ta ni ca. Uz to je kod uzi ma wa estro gen skih pi lu la do {lo do po ve }a wa do brog i sni à va wa lo {eg ho le ste ro la, ali su po ve }a ni i tri gli ce ri di. S dru g e stra n e, estro g en s ki fla s ter t i ni s u de lo va li na ho le ste rol, ali su po boq {a li sa dr àj {e }e ra u kr vi i ose tqi vost na in su lin, {to ih mo `da ~i ni bo qim iz bo rom za go ja zne è ne u me no pa u zi, ko je su pod ve }im ri zi kom od {es }er ne bo le sti. U jed nom odvo je nom is tra ì va wu, San yaj Asta na, ge ri ja trij ski stru~ wak sa Vi skon sin skog uni ver zi te ta je utvr dio da i estro gen ske pi u lu le i fla ste ri sma wu ju de pre si ju i ank si o- znost, ali ni su od uti ca ja na kog ni tiv ne spo sob no sti i me mo ri ju.

Posledwi pozdrav od porodice Markovi}.

72987

Oprostili smo se od saigra~a

Slobodana Skaki}a [ahisti sa ^eneja.

72988

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Olgi [kari~i} od kom{ija iz zgrade Kolo Srpskih sestara 23.

72975

OGLASI l ^Ituqe Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da nam je na{ dragi i voqeni

Frawo Greguri} Grega

Posledwi pozdrav

3 Posledwi pozdrav bratu i deveru

Mihajlu Svilaru

preminuo u 72. godini. Posledwi ispra}aj je u ponedeqak, 15. 4. 2013. godine, u 15 ~asova, na Novomajurskom grobqu u Petrovaradinu.

ponedeqak 15. april 2013.

od porodice Ugre{i}.

O`alo{}ena porodica Greguri}.

3 dragom

Stanimiru Stamenkovi}u od sestre Slavke i porodice Markovi}.

Sa velikom tugom i bolom, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac i svekar

Stanimir Stamenkovi} 1937 - 2013. Sahrana je u utorak, 16. 4. 2013. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu. O`alo{}eni: sin Sini{a i snaja Zorica.

72989

Frawo Greguri} Grega

O`alo{}eni: supruga Zora, sin Dalibor, snajka Natali, }erka Anita i zet Dejan.

Posledwi pozdrav mojoj dragoj kom{inici

Dimitriju Stefanovi}u Miti

od: Dane, Cice, Sande, Mihajla i Dragana.

posledwi pozdrav od kolega iz gra|evinske inspekcije. 72978

72970

72981

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 74. godini preminula na{a draga

Umro je moj dragi

Voja

â&#x20AC;&#x17E;slast, ni~iji biti san, me|u toliko vje|aâ&#x20AC;?

Soka Nasti} 1939 - 2013.

Mi}e Babina

Sahrana je danas, 15. 4. 2013. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica.

72990

Dragom i po{tovanom prijatequ

Na{em dragom prijatequ i kolegi

iz Jaska

od Vlade Novakovi}a sa porodicom.

Napustio si nas prerano, sudbina je bila ja~a od nas, nismo joj se mogli suprotstaviti, a o~i vide{e kraj da nema te. Znaj da bi sve dali da te vratimo, jer uvek }e ostati praznina u na{im srcima, qubav prevelika, bol prete{ka, a tuga za tobom ve~na. Malo je ve~nosti ostalo da ti poka`emo koliko smo ti zahvalni, koliko nam nedostaje{ i koliko je qubavi prema tebi ostalo. Ovaj svet i ne zna {ta je izgubio, ali bitno je da mi znamo. Postoji ne{to {to nikad ne}e umreti, a to je qubav i se}awe na te. Neka te an|eli ~uvaju i neka ti Bog podari ve~iti mir u wemu.

Posledwi pozdrav

Mi}i

72983

72984

72979

Posledwi pozdrav mom bratu

Posledwi pozdrav od: babe Dare, ujaka \or|a i Gorana, tetaka Qiqe i Goge sa porodicama Kockarevi}, Novakovi} i @aki}.

Jano{.

72991

72980

Posledwi pozdrav sestri}u i bratu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 14. 4. 2013. godine, u 52. godini preminuo na{

72971

Frawi Greguri}u iz Petrovaradina

JEDNOGODI[WI POMEN

baka Olgi Hvala za tople re~i i dobrotu.

posledwi pozdrav, prijateqi Mandi}i.

Dimitrije - Mita Stefanovi}

od: Anke, Milana i Nata{e.

Sahrana je danas, 15. 4. 2013. godine, u 14 ~asova, na mesnom grobqu u Jasku. O`alo{}eni: majka Vida, sestre Milica i Jelica.

Qubica Krwai}.

72976

72985

72972

72973

Posledwi pozdrav

Miti

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav svom drugu

Posledwi pozdrav

\or|e Stojanovi}

Mihajlu Svilaru

@ivot se gasi, ali se}awa i uspomene zauvek ostaju u mojim mislima i srcu.

@ivojinu Mladenovi}u

Soki Nasti}

Miroslavu

Mihajlu Svilaru

Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju.

Milenko, Igor, Jelena, Ana, Dragana, @arko i Kosta.

od porodice Nikoli}.

72986

72982

Sin Sa{a. Tvoji: Qiqa, Bata, Stefan i Bo{ko iz Veternika. 72911

72913

od Radoslava Leti}a Raleta sa porodicom.

Porodica Smiqani}.

72968

72974

sport

ponedeqak 15. april 2013.

SU PER LI GA RUKOMETA[A Na pre dak - Ju go vi} 31:24 Rad ni~ ki - Ru dar 27:28 Cr ven ka - Vr bas 28:28 Za je ~ar - Voj vo di na 24:26 Par ti zan - PKB 28:26 Ko lu ba ra - C. zve zda 28:28 @e le zni ~ar - Me tal. (su tra, 18.30) 1. Par ti zan 2. Voj vo di na 3. Vr bas 4. Me ta lopl. 5. Ru dar 6. Ko lu ba ra 7. Za je ~ar 8. Na pre dak 9. Rad ni~ ki 10. Ju go vi} 11. PKB 12. C. zve zda (-8) 13. @e lez.(-2) 14. Cr ven ka

22 22 22 21 22 22 22 22 22 22 22 22 21 22

19 20 12 10 10 9 10 9 9 7 6 10 7 4

2 0 2 1 1 3 0 1 0 3 4 2 0 3

1 2 8 10 11 10 12 12 13 12 12 10 14 15

678:549 615:518 574:585 528:511 568:569 613:622 624:623 580:600 566:591 574:589 605:620 585:583 561:615 551:647

40 40 26 21 21 21 20 19 18 17 16 14 12 11

PR VA MU [KA LI GA SE VER

Pra znik u @a bqu

@SK – @e le zni ~ar 34:27 (17:12) @A BAQ: Sport ski cen tar, gle da la ca: 500, su di je: Kne ì} (Vr bas) i Ra do va nov (Ba~ ka Pa lan ka), sed mer ci: @SK 3 (3), @e le zni ~ar 8 (5), is kqu ~e wa: @SK 10, @e le zni ~ar 6 mi nu ta. @SK: Bo si} (1 sed me rac), Ke zi ja 2, Dra go qe vi} 2, B. Mar ko vi} 3, Bo sni} 5 (3), Maq ko vi} 4, Mi lu ti no vi} 2, A. Mar ko vi} 3, Spa so jev 9, Ste va no vi} (14 od bra na), Smo qan 2, Mi lo {e vi} 1, Ko tla ja 1 (1 od bra na), Ma ki tan, M. Bo ja ni}, Vi tez. @E LE ZNI ÂR: N. Arse ni} 11 (4), Bu ba lo, Dr o bac, Pa vi} 6 (1), Ri sti} 1, Dut ka, Du ki} 2, Be qi} 1, [ja ki ni} (6 od bra na), Ba li} 2, Kri à nov ski 2, Pa vlo vi} 2, Se ku li} (5 od bra na). Ru ko met ni pra znik u @a bqu. U su bo tu,od pod ne do uve ~e, pr o de fi lo va lo je pre ko 100 de ~a ka iz @a bqa i No vog Sa da, ko ji su u me |u sob nim utak mi ca ma od me ri li sna ge pri pre ma ju }i se za pred sto je }i me |u na rod ni tur nir „Ra sti mo – Tr of ej gra da No vog Sa da“. Da sve bu de pra zni~ no po bri nu li su se mom ci iz pr ve eki pe @SK- a ko ji su po be di li In |ij ce. Zna ~aj utak mi ce je u~i nio da obe eki pe pr vih 15 mi nu ta od i gra ju u gr ~u. Pre va gu u tom de lu me ~a su za do ma }e na pra vi li gol man Ivan Ste va no vi} i Ivan Spa so jev, a ka sni je su se i osta li raz ma ha li, na ro ~i to à baq ski mla di }i od ko jih se u bu du} no sti o~e ku je da bu du no si o ci eki pe. Pu bli ka, po no vo oku pqe na u br o ju u ko jem bi @SK- u po za vi de li i mno gi su per li ga {i, je zna la da po zdra vi sve po te ze do ma }ih mla di }a. Po za vr {et ku utak mi ce sla vi lo se i na te re nu i na tri bi na ma, jer su do ma }i ni pre bri nu li sve bri ge oko op stan ka, a In |ij ci ma to tek pred sto ji u po sled wem ko lu pr o tiv Ti te qa na. J. Ga li}

ZA VR [NI CA PR VEN STVA SR BI JE

Zve zda i Rad ni~ ki za tro fej Va ter po li sti Par ti za na ne }e bra ni ti ti tu lu pr va ka Sr bi je, jer su u po lu fi na lu plej - ofa po sle dva me ~a (11:8, 9:7) po ra è ni od Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca. Kra gu jev ~a ni }e ta ko, po sle osva ja wa Ku pa Evro pe, ima ti pri li ku da se bo re za jo{ je dan tro fej, ovo ga pu ta pr va ka Sr bi je. U fi na lu }e im ri val bi ti Cr ve na zve zda, ko ja je ve} uze la tro fej do ma }eg Ku pa i ko ja je dva pu ta sa po 13:7 sa vla da la no vo sad sku Voj vo di nu. Fi na le se igra na tri po be de, a ter mi ni su 27. april, 4,7, 11. i 15. maj. Ma lo je ne do sta ja lo Par ti za nu da na svo joj Ba wi ci iz bo ri maj sto ri cu. Po sle re gu lar nog de la bi lo je 7:7, a on da je Rad ni~ ki u pro du è ce i ma re {io pi ta we fi na li ste. Utak mi ca je bi la uz bu dqi va, a za vr {ni ca vi {e ne go dra ma ti~ na, pa je tre ner Par ti za na Vla di mir Vu ja si no vi}, ne za do vo qan od lu ka ma su di ja {ut nuo ~uw ko jim se obe le à va pro stor od pet me ta ra i za ra dio je cr ve ni kar ton. I tre ner Rad ni~ kog De jan Udo vi ~i} bio je ne za do vo qan ar bi tri ma,za ra dio je ù ti kar ton zbog pri go vo ra. - Kao i u ì vo tu i u spor tu ima ne lo gi~ nih stva ri,ta ko je bi lo i sa da, sve {to smo ra di li ove go di ne ni smo us pe li i da na pla ti mo. Pro ba li smo da po be di mo spo qa {we fak to re, ali ni smo us pe li. Ose tio sam ne prav du i svo jim ge stom sam po ku {ao da uka èm na stva ri ko je ne funk ci o ni {u u na {em spor tu. Ima mo naj bo qu li gu i naj bo qe igra ~e,na à lost, sve pro prat ne stva ri su nam u to tal nom ra su lu - re kao je Vu ja si no vi} i ~e sti tao Rad ni~ kom na pro la sku u fi na le. Pr vo ti mac kra gu je va~ kog ti ma i re pre zen ta ti vac Fi lip Fi li po vi} is ta kao je da je we go va eki pa za slu ì la fi na le i

Mao Asada

PO SLE IGA RA U SO ^I JU

Asa da se po vla ~i

Fo to:R.Hayi}

Detaq iz duela Vojvodina - Crvena zvezda

~e sti tao sa i gra ~i ma i stru~ nom {ta bu. - Za slu è no smo u fi na lu, sva {ta smo pro {li ove se zo ne. Po ka za li smo duh i ka rak ter. ê sti tam i igra ~i ma Par ti za na, no mi smo ipak kva li tet ni ji. O~e ku je nas spek takl u fi na lu, do sto jan naj kva li tet ni jih evrop skih {am pi o na ta - re kao je Fi li po vi}. Uz do sta ma we dra ma ti ke pro te klo je dru go po lu fi na le. Zve zda je za slu è no pro {la u fi na le, a Voj vo di na je po ka za la da bor be no {}u i agre siv no {}u mo è do ne kle da joj pa ri ra. Tre ner No vo sa |a na De jan Sta no je vi} ni je u pop tu no sti bio

za do vo qan iz da wem svo jih pu le na. Kao i u pr vom me ~u, i u re van {u je bio za do vo qan hra bro {}u i bor be no {}u, ali je uka zao i na ne do stat ke. - Ni smo od i gra li ko lek tiv no, ve} na in di vi du al ne ne re zon ske {u te ve u pr vom de lu, a mi ta ko ne mo è mo da igra mo. Ne ma mo igra ~e kva li te ta [e fi ka, Pr la i no vi }a, Pi je tlo vi }a, pa sa mo sna gom ko lek ti va mo è mo ne {to da u~i ni mo. Ima li smo ve li ki broj gre {a ka i pri mi li pu no go lo va, ali dra go mi je {to smo us pe li da se vra ti mo u tre }oj ~e tvr ti ni. Ta da je do iz ra à ja do {la na {a agre siv nost, bor be nost i sna ga ko lek ti va.

^im smo opet pre sta li ta ko da igra mo Zve zda je opet ste kla vi so ku pred nost i po be di la -re kao je Sta no je vi} i ~e sti tao cr ve no - be li ma pla sman u fi na le. We gov ko le ga De jan Sa vi} bio je za do vo qan i po be dom i re zul ta tom. - Ima li smo vi so ku pred nost, a on da je do {lo do ne shva tqi vog pa da u tre }oj ~e tvr ti ni. Ali, ubr zo je sve do {lo na svo je me sto. Iako smo pri mi li ne ko li ko jef ti nih go lo va, za do vo qan sam igrom, na ro ~i to u od bra ni. Ovo je do bra uver ti ra za ~e tvrt fi nal ni duel Li ge {am pi o na pro tiv Se ge da - re kao je Sa vi}. G. Ma le no vi}

RO TER DAM SKI MA RA TON

Re ga sa po bed nik

Eti o pqa nin Ti la hun Re ga sa po be dio je na Ro ter dam skom ma ra to nu od li~ nim re zul ta tom 2:05,37 mi nu ta. Dva de set tro go di {wi Re ga sa ostva rio je ta ko pr vu po be du u ka ri je ri u ma -

TUR NIR VE TE RA NA

Be la Me sa ro{ kao mla di} Be la Me sa ro{, le gen da su bo ti~ kog i ju go slo ven skog sto nog te ni sa, po be dio je na pr vom otvo re nom tur ni ru („Me mo ri jal Er vin Dan ka”) za ve te ra ne (pre ko 60 go di na). U iz van red nom

Be o gra da i Mi ro qu bu Si mo vi }u iz kra gu je va~ kog Rad ni~ kog. Ste fan Ko sta di no vi} (Spar tak) pri re dio je ve li ko iz ne na |e we po be div {i u fi na lu u ap so lut noj ka te go ri ji sa 3:2 go sta

Naj bo qi u ka te go ri ji od 40 do 50 go di na bio je Mi lu tin Gla va {ki iz Be ~e ja. U fi na lu je sa 3:0 po be dio Dar ka Po po vi }a (Som bor). Tre }a me sta osvo ji li su Da vor Tin tor (Mla -

dok su bron za ne me da qe pri pa le Pe ri ci Pe jo vi }u (Be ~ej) i Jo va nu Ko va ~e vi }u (Mla dost, No va Pa zo va). Tak mi ~e we je oku pi lo 70 ve te ra na iz Sr bi je i Ma |ar ske.

KUP SR BI JE U GA \A WU GLI NEN IH GO LU BO VA

Ne di} po be dio

Pe ra Ne di}, stre lac na gli ne ne go lu bo ve – trap iz klu ba Je din stvo trap (Sta ra Pa zo va), po be dio je u dru gom Ku pu Sr bi je u Ko vi lo vu, is pred Mak si ma Ege qe (Du nav, Fu tog) i Bran ka Dr qa ~e (Ri ko {et, Be o grad). U~e stvo va lo je 35 stre la ca, a ga |a lo se po no vim pra vi li ma na 125 me ta u osnov nom de lu, po tom po lu fi na le i me ~e vi za me da qe. U du el u za zla to, Ne di} je sa 12 po go da ka bio ube dqiv u od no su na mla dog Ege qu. Bron za ni tro fej pri pao je po sle do dat nog ras pu ca va wa Bran ku Dr qa ~i. Po sle 15 hi ta ca Dr qa ~a i Jak {i} su ima li po 12 po go da ka, ali je u ras pu ca va wu Dr qa ~a bio pre ci zni ji i osvo jio tre }e me sto. Ekip no je sla vi lo Je din stvo trap Sta ra Pa zo va (314), is pred be o grad skog Ri ko {e ta (303) i Gro fa Ka li {te (277). U tak mi ~e wu u ski tu po be dio je Jo van Ama no vi}, is pred Go ra na Sto ja di no vi }a i Ne na da Ra do vi }a (svi No vi Sad). Tre }i Kup Sr bi je odr `a }e se 27. i 28. apri la.

Ak tu el na olim pij ska vi ce {am pi on ka u umet ni~ kom kli za wu Ja pan ka Mao Asa da na ja vi la je kraj ka ri je re po sle Iga ra u So ~i ju 2014. Dvo stru ka svet ska pr va ki wa iz 2008. i 2010. re kla je da po okon ~a wu kli za~ ke ka ri je re è li da se po sve ti ne kim dru gim stva ri ma u ì vo tu. - Ni je u pi ta wu pad mo je fi zi~ ke kon di ci je i kli za~kh spo sob no sti, ve} è qa da se opro bam i u dru gim obla sti ma - re kla je 22. go di {wa Asa da. Ona je na gla si la da }e u So ~i ju po ku {a ti da kli za naj bo qe u ka ri je ri. Naj ve }a su par ni ca ja pan ske kli za ~i ce, ak tu el na olim pij ska {am pi on ka Ju `no ko rej ka Kim Ju Na na ja vi la je pro {le go di ne da }e se po vu }i po sle Iga ra u So ~i ju i da }e po ku {a ti da se kan di du i je za ~lan stvo u Me |u nard nom olim pij skom ko mi te tu.

Tilahun Regasa

ra to nu. We gov re zu la tat je vi {e od mi nut is pod re kor da sta ze, ko jeg od 2009. vre me nom 2:04,27 dr `i Ke ni jac Dan kan Ki bet Ki rong. Dru go me sto za u zeo je jo{ je dan Eti o pqa nin Ge tu Fe le ke, ko ji je po no vio pla sman sa pro {lo go di {weg ma ra to na, u vre me nu 2:06,46, a tre }i je bio Ke ni jac Se mi Ki tva ra re zul ta tom 2:07,22 sa ta. BE^ KI MA RA TON

Ke nij ci do mi ni ra li

Najuspe{niji stonotenisrei u svim starosnim kategorijama

fi na lu po sle pet is cr pqu ju }ih se to va Me sa ro{ (Spar tak, Su bo ti ca) je sa vla dao Fra wu Ga la ca (Su bo ti ca trans). Dve bron ze pri pa le su Pre dra gu Ili }u iz

iz Ma |ar ske Vik to ra Fe ren ca (Se ge din). Bron za ne me da qe osvo ji li su Ro bert Mar ki (Se ge din) i Mi haq [o ti (@e le zni ~ar Euro dr vo, Su bo ti ca).

dost, No va Pa zo va) i Mi lan Tr bo vi} (Spar tak). Su bo ti ~a nin Sto jan Be la (@e le zni ~ar Euro dr vo) po be dio je u fi na lu Mi lo {a Kra ma ru {i }a (Be o grad),

Tro fe je i rob ne na gra de obez be dio je Sto no te ni ski sa vez Su bo ti ce, dok je po ro di ca Er vi na De a ka pru `i la svu po dr {ku or ga ni za to ri ma.

Ke ni jac Hen ri Su gut po bed nik je Be~ kog ma ra to na u vre me nu 2:08,18 mi nu ta. Ovo je bi la we go va tre }a po be da u Be ~u u ~e ti ri go di ne, po sle tri jum fa 2010. i 2012. Su gut je po be dio is pred su na rod ni ka So lo mo na Kip ta, ko ji je na ci qu za ka snio 16 se kun di i Yefri ja Ndun gua, sa za o stat kom od 24 se kun de za po bed ni kom. U kon ku ren ci ji ma ra ton ki naj br `a u vre me nu 2:24,32 sa ta bi la je Ke nij ka Flo me na ^e je~ ko ja je po pra vi la li~ ni re kord za sko ro de set mi nu ta. Eti o pqa nin Haj le Ge bre se la ci je po be dio je u po lu ma ra to nu tre }u go di nu za re dom, u vre me nu 1:01,14 sa ta. Dru gi na ci qu bio je Ke ni jac Ho sea Kip kem boj (1:02,21), a tre }i u istom vre me nu Eti o pqa nin Me ku ant Aje nev.

SPORT AGRO @IV SU PER LI GA SR BI JE

ponedeqak 15. april 2013.

VE LI KA NA GRA DA KI NE

Me ga sru {i la i Zve zdu Me ga Vi zu ra - Cr ve na zve zda 83:76 (31:19, 15:12, 17:27, 20:18) KRU [E VAC: Ha la spor to va, gle da la ca: 2.786, su di je: Vo ji no vi}, Gli {i}, Se dlar. ME GA VI ZU RA: Re qi} 1, Kr sti} 2, Dan gu bi} 10, Dr ~a 9, Avra mo vi} 18, Mi }i} 11, Lu ko vi} 3, Ve li~ ko vi} 12, Ca ki} 2, Bo ji}, Mar ja no vi} 15.

zo va nom osva ja ~u Ku pa ni da po ve de to kom me ~a i na kra ju, pred 2.786 po se ti la ca kru {e va~ ke Ha le spor to va, iz vo je va la naj ve }u po be du u klup skoj isto ri ji. Go sti su je di ni put iz jed na ~i li u svom pr vom na pa du (2:2), a po tom sa mo dva put pri la zi li pro tiv ni ku na „jed nu

Do mi na ci ja Alon sa i Fe ra ri ja Sa{a Avramovi} (Mega)

CR VE NA ZVE ZDA: \o ki}, Cvet ko vi} 3, Braun 2, Su bo ti} 2, Ra ko ~e vi} 24, La zi} 12, Si mo no vi} 2m Mi lo va no vi}, Sa vo vi} 23, Ka ti} 2, Ra di vo je vi} 6, Skot. Ko {ar ka {i Me ga Vi zu re po be di li su Cr ve nu zve zdu sa 83:76, u der bi me ~u pe tog ko la Agro `iv Su per li ge Sr bi je, od i gra nom u Ha li spor to va u Kru {ev cu. Tim De ja na Mi lo je vi }a je na taj na ~in do {ao do ~e tvr te po be de i to po {to je vo dio od pr vog do po sled weg mi nu ta, a u ne ko li ko na vra ta imao je i ~ak 18 po e na pred no sti. Me ga Vi zu ra ni je do pu sti la fa vo ri -

lop tu” (54:57, pa 62:63, u 32. mi nu tu). Me |u tim, u tim mo men ti ma do ma }i su ko ri sti li pri su stvo El to na Bra u na na te re nu, la ko po en ti ra li pod ko {em i hva ta li lop te u Zve zdi nom re ke tu. Naj bo qi igra~ po bed ni~ kog ti ma Sa {a Avra mo vi} po kre nuo je se dam mi nu ta pre kra ja ve li ku se ri ju svog ti ma (14:0), ko ju vi ce {am pion ni je us peo da stig ne ni se ri jom po go |e nih troj ki (~e ti ri) u za vr {ni ci. Mi lo je vi }e vi igra ~i mir no su pri ve li me~ kra ju i u fi ni {u is ko ri sti li i ~i we ni cu da su u po sled wi mi nut u{li bez ijed nog fa u la.

NBA LI GA

Tri jumf Bo sto na U na stav ku pr ven stva ame ri~ ke pro fe si o nal ne ko {ar ka {ke li ge (NBA) Bo ston je kao gost sa vla dao Or lan do sa 120:88. U pre o sta le tri utak mi ce po stig nu ti su ovi re zul ta ti: [ar lot - Mil vo ki 95:85, Mem fis - L.A. Kli pers 87:91 i Mi ne so ta Fi niks 105:93.

U PO SLED WOJ UTAK MI CI 5. KO LA SU PER LI GE

Vo {a u Kra gu jev cu

Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga sa go stu ju ve ~e ras Rad ni~ kom u Kra gu jev cu u 5. ko lu Su per li ge Sr bi je. No vo sa |a ni su u pret hod na ~e ti ri ko la tri pu ta sla vi li a po ra `e ni su od Par ti za na. Kra gu jev ~a ni, ko ji su tak mi ~e we u Ja dran skoj li gi za vr {i li na tre }oj po zi ci ji i igra }e u faj nal fo ru, ostva ri li su po dve po be de i po ra za u su per i ci, {to je ma lo iz ne na |e we.

Kon stan tin - Slo bo da M. Vi zu ra - Cr ve na zve zda Par ti zan - Me ta lac Da nas Rad ni~ ki - Voj vo di na 1. Par ti zan 2. M. Vi zu ra 3. C. zve zda 4. Voj vo di na 5. Rad ni~ ki 6. Kon stan tin 7. Slo bo da 8. Me ta lac

5 5 5 4 4 5 5 5

5 4 3 3 2 1 1 0

0 1 2 1 2 4 4 5

79:59 83:76 86:68

429:320 388:381 418:378 304:282 333:323 348:399 342:438 392:429

(19) 10 9 8 7 6 6 6 5

U {e stom ko lu (17. apri la - sre da) sa sta ju se: Voj vo di na Sr bi ja gas Me ga Vi zu ra, Slo bo da - Rad ni~ ki, Par ti zan mts - Kon stan tin, Me ta lac - Cr ve na zve zda.

Stefan Stoja~i}

No vo sa |a ni ni ka da ni su po be di li da na {weg ri va la, ma da su gu bi li ve o ma te sno, od jed nog do tri ko {a raz li ke. To ne uti -

~e na ras po lo `e we u re do vi ma cr ve no - be lih, ali u iz ja va ma su od me re ni. - Na{ do ma }in je fa vo rit, {to ne zna ~i da se mi una pred pre da je mo. Mo `da je do {lo vre me da i ta ne u god na tra di ci ja pad ne. Svi igra ~i su sprem ni za ve li ku bor bu. Da kle, sve je na na ma. Mi igra mo sve bo qe i mo ra mo da raz mi {qa mo pre svih o Me ga Vi zu ri, ko ja nam je ve li ki kon ku rent za pla sman na ~e tvr tu po zi ci ju, ko ja vo di u Ja dran sku li gu. Na{ ciq je da za i gra mo u tom tak mi ~e wu - is ta kao je bek cr ve no - be lih Ste fan Sto ja ~i}. M. Pa vlo vi}

Tre }a tr ka i tre }i po bed nik u {am pi o na tu For mu le je dan. Na i me, po sle Fin ca Ki mi ja Ra i ko ne na (Lo tus) u Austra li ji i Nem ca Se ba sti ja na Fe te la (Red Bul) u Ma le zi ji, u Ki ni je sla vio [pa nac Fer nan do Alon so za vo la nom Fe ra ri ja. Dvo stru ki svet ski pr vak pot pu no je do mi ni rao u [an ga ju i za slu `e no sti gao do 31. gran pri ja u ka ri je ri i ta ko se po bro ju po be da u naj br `em cir ku su iz jed na ~io sa Bri tan cem Najyelom Men se lom. Dru go me sto u Ki ni osvo jio je

Vo za ~i 1. Fe tel (Ne ma~ ka, Red Bul) 52, 2. Ra i ko nen (Fin ska, Lo tus) 49, 3. Alon so ([pa ni ja, Fe ra ri) 43, 4. Ha mil ton (V. Bri ta ni ja, Mer ce des) 40, 5. Ma sa (Bra zil, Fe ra ri) 30, 6. Ve ber (Austra li ja, Red Bul) 26, 7. Ro zberg (Ne ma~ ka, Mer ce des) 12, 8. Ba ton (V. Bri ta ni ja, Me kla ren) 12, 9. Gro `an (Fran cu ska, Lo tus) 11, 10. Di Re sta (V. Bri ta ni ja, Fors In di ja) 8, 11. Ri kar do (Austra li ja, To ro Ro so) 6, 12. Zu til (Ne ma~ ka, Fors In di ja) 6, 13. Hil ken berg (Ne ma~ ka, Za u ber) 5, 14. Pe rez (mek si ko, Me kla ren) 2, 15. Ver we (Fran cu ska, To ro Ro so) 1.

Re zul ta ti 1. Alon so ([pa ni ja, Fe ra ri) 1:36:26.945, 2. Ra i ko nen (Fin ska, Lo tus) +10.168, 3. Ha mil ton (V. Bri ta ni ja, Mer ce des) +12.322, 4. Fe tel (Ne ma~ ka, Red Bul) +12.525, 5. Ba ton (V. Bri ta ni ja, Me kla ren) +35.285, 6. Ma sa (Bra zil, Fe ra ri) +40.827, 7. Ri kar do (Austra li ja, To ro Ro so) +42.691, 8. Di Re sta (V. Bri ta ni ja, Fors In di ja) +51.084, 9. Gro `an (Fran cu ska, Lo tus) +53.423, 10. Hil ken berg (Ne ma~ ka, Za u ber) +56.598, 11. Pe res (Mek si ko, Me kla ren) +1:03.860, 12. Ver we (Fran cu ska, To ro Ro so) +1:12.604, 13. Bo tas (Fin ska, Vi li jams) +1:33.861, 14. Mal do na do (Ve ne cu e la, Vi li jams) +1:35.453, 15. Bjan ki (Fran cu ska, Ma ru sja) +1 krug, 16. Pik (Fran cu ska, Ka ter hem) +1 krug, 17. [il ton (V. Bri ta ni ja, Ma ru sja) +1 krug, 18. Van Der Gar de (Ho lan di ja, Ka ter hem) +1 krug. Ra i ko nen za o stav {i de set se kun di, a po sled we me sto na po di ju mu za u zeo je Bri ta nac Lu is Ha mil ton iz Mer ce de sa. U ve o ma uz bu dqi voj i za ni mqi voj tr ci ma lo je ne do sta ja lo ak tu el nom svet skom {am pi o nu Se ba sti ja nu Fe te lu da se do mog ne po di ju ma. On je u po sled wih pet kru go va us peo da na dok na di ve li ki za o sta tak i u fi ni {u na pad ne Ha mil to na, ali su mu prak ti~ no me tri ne do sta ja li da ga i pre stig ne.

Kon struk to ri Fernando Alonso

Fe ra ri je u Ki ni do mi ni rao, po seb no je bo lid Fer na na da Alon sa od li~ no funk ci o ni sao to kom vi ken da, a da eki pa ni je na pra vi la gre {ku u tak ti ci sa dru gi vo za ~em Fe li pe om Ma som, mo gli su da za be le `e i bo qi re zul tat. Alon so je od ve zao tr ku bez gre {ke i sla vio bez pro ble ma, ~ak je u fi ni {u do bio in struk ci je iz bok sa da ne mo ra da for si ra. Ma sa je na kra ju bio {e sti. Osta li ri va li tru di li su se tak ti ka ma da nad mu dre eki pu cr nog ko wi }a, ali po ka za lo se bez u spe {no. - Tim je ura dio fan ta sti ~an po sao i bi la je ovo za nas od li~ na tr ka od star ta. Ni smo ima li ni je dan ve li ki pro blem.Bi li smo pod pri ti skom po sle od u sta ja wa u Ma le zi ji, ali sam sa da za do vo qan po ~et kom se zo ne.

Jo{ uvek je ra no prog no zi ra ti {ta }e bi ti, mo ra mo da sa ~e ka mo le to i vi di mo ko su kon ku ren ti. Na dam se da }u bi ti me |u wi ma. U ovom tre nut ku su Lo tus, Red Bul i Mer ce des u is toj po zi ci ji kao i mi - re kao je Alon so. Red Bul je raz o ~a rao u Ki ni. Po {to su uvi de li da su spo ri ji i od Fe ar ri ja i od Mer ce de sa, u ti mu je od lu ~e no da se Fe tel ne bo ri za pol po zi ci ju, pa je star to vao sa de ve te po zi ci je, a tak ti ka je bi la da u tr ci tek na kra ju vo zi na me kim pne u ma ti ci ma, ko ji su se ve o ma br zo tro {i li na ovoj sta zi. To kom tr ke iz gu bio je do sta vre me na u pre ti ca wu, a on da je po ku {ao to sve da na dok na di u po sled wih pet kru go va i uma lo da mu je i us pe lo. We gov ko le ga, Austra li -

Gu ti je res i Ve ber ka `we ni Este ban Gu ti je res iz Za u be ra i Mark Ve ber iz Red Bu la ka `we ni su zbog in ci de na ta na tr ci u Ki ni i bi }e po me re ni pet, od no sno tri me sta na star tu sle de }e tr ke u Ba hre i nu. Gu ti je res je zbog pre ve li ke br zi ne pri li kom skre ta wa u kri vi ni uda rio u vo zi lo Adri ja na Zu ti la, na kon ~e ga su obo ji ca od u- sta li od tr ke. Ve ber je u po ku {a ju da obi }e @an Eri ka Ver wea iz eki pe To ro Ro so i u 17. kru gu uda rio je u we gov bo lid.

1. Red Bul 78, 2. Fe ra ri 73, 3. Lo tus 60, 4. Mer ce des 52, 5. Fors In di ja 14, 6. Me kla ren 14, 7. To ro Ro so 7, 8. Za u ber 5 ja nac Mark Ve ber zbog pro ble ma sa go ri vom u kva li fi ka ci ja ma je dis kva li fi ko van i kre nuo je iz bok sa. Do 17. kru ga se do bro dr `ao, a on da je po sle in ci den ta sa mla dim Fran cu zom @an Erik Ver we om (To ro Ro so) o{te tio bo lid. I po red za me ne pred weg de la u bok su Ve ber je ubr zo mo rao da od u sta ne zbog kva ra. Ni od Me kla re na ni {ta bo qe. Yen son Ba ton je bio na is toj tak ti ci kao i Fe tel i do kra ja je, iz vu kav {i mak si mum iz svog bo li da, na ciq sti gao kao pe ti. We gov klup ski ko le ga Mek si ka nac Ser hio Pe rez za vr {io je tek na 11. me stu, mu ~io se ve }im de lom tr ke, a osta }e za pam }e no da je uma lo ko {tao tr ke Ki mi ja Ra i ko ne na. Ali, Fi nac je i po red o{te }e nog bo li da od 17. kru ga od li~ nom vo `wom do {ao do dru gog me sta i no vih bo do va za Lo tus. Na red nog vi ken da o~e ku ju nas no va uz bu |e wa na sta zi [a kir, gde se vo zi Ve li ka na gra da Ba hre i na. G. M.

Fe tel te ra Ve be ra u Le Man se ri ju? Vo za~ Red Bu la Mark Ve ber mo gao bi sle de }e go di ne For mu lu 1 da za me ni Svet skim {am pi o na tom iz dr `qi vo sti, pre no si Le Man ra dio. Zva ni~ na ra dio sta ni ca Svet skog {am pi o na ta iz dr `qi vo sti i tr ke “24 ~a sa Le Ma na” ob ja vi la je da je Austra li ja nac pot pi sao pe to go di {wi ugo vor sa Por {e om, ko ji }e se 2014. go di ne vra ti ti u naj ja ~u kla su – LMP1. Gla si ne ko je su po ve zi va le Ve be ra sa ne ma~ kim pro iz vo |a ~em po ja vi le su se po sle Ve li ke na gra de Ma le zi je i kon tro verz nog po te za we go vog tim skog ko le ge Se ba sti ja na Fe te la. Na toj

tr ci Red Bul je obo ji ci vo za ~a re kao da za dr `e svo je po zi ci je, ali se mla di Ne mac oglu {io o te na red be i pre te kao Ve be ra i na kra ju tri jum fo vao. Austra li ja nac je po sle te tr ke re kao da }e od ra di ti ugo vor sa austrij skom eki pom do kra ja, od no sno do za vr {et ka ovo go di {weg {am pi o na ta, a da }e po tom vi de ti {ta }e. Ve ber je ve} u~e stvo vao na “24 ~a sa Le Ma na”, jed noj od naj pre sti `ni jih tr ka na sve tu, 1999. go di ne kao vo za~ Mer ce de sa. Ipak, Austra li ja nac tu tr ku ne pam ti po do brom, po {to se na Mul san prav cu okre nuo tri pu ta, a mno go pu ta to -

Mark Veber

kom ka ri je re re kao je da je Le Man pre vi {e opa san. Ovo go di -

{we iz da we le gen dar ne tr ke na pro gra mu je 22. i 23. ju na.

sport

ponedeqak 15. april 2013.

20. KOLO

SRPSKA LIGA – VOJVODINA Ce ment - Je din stvo (SP) ^SK Pi va ra - Tek sti lac Srem - Mla dost (BJ) Rad ni~ ki ([) - Rad ni~ ki (S) Pa li} - Di na mo Slo ga (T) - Sen ta Ba~ ka To po la - Rad ni~ ki (SM) Du nav - Do li na

Si la |i pre ki nuo post Te me ri na ca Slo ga - Sen ta 2:0 (1:0)

Te me rin ci Su vajyi} i Ko va ~e vi} za u sta vqa ju na pad Sen te

Mla di ofan zi vac Te me ri na ca od li~ no se sna {ao u 15. mi nu tu

Vi di} od lu ~io po bed ni ka Srem - Mla dost (BJ) 1:0 (1:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Sta dion Sre ma, gle da la ca 150, su di ja B. Pa {tar (Su bo ti ca), stre lac Vi di} u 21. mi nu tu. @u ti kar to ni: Kan tar, Vi {e kru na (Mla dost). SREM: Br ko vi} 8, Sta ni mi ro vi} 7, Je re mi} 7, Mi len ko vi} 6, Sa la ti} 7, Ka rayi} 7, Di mi tri je vi} 8, Rat ko vi} 6, Iv ko vi} 7 (Mi jo vi} -), Vi di} 8 (^o vi} -), La ki} 6 (Ste va no vi} 7). MLA DOST: Lo li} 8, \u ki} 6 (Ko si} -), Ra ti} 7, Iva ni} 6, To mi} 6, Kan tar 7, Dra go qe vi} 6, Di ki} 7, Kli su ra 6 (Vi {e kru na ), Po pin 7, Mak si} 6. U su sre tu Sre ma i ja ra~ ke Mla do sti, u dva raz li ~i ta po lu vre me na, ipak je pri ka zan do pa dqiv fud bal. Mi trov ~a ni su u pr vom de lu me ~a ima li stal nu te ren sku ini ci ja ti vu, a u 21. min tu ras po lo `e ni Mi lo{ Vi di} je bio pri se ban, po sle asi sten ci je Iv ko vi }a, po stig ne je gol od lu ke. U na stav ku Ja ra ~a ni su pru ze li ini ci ja ti vu, stal no su ata ko va li, naj ~e {}e pre ko Ni ko le Po pi na, na gol do ma }i na, ali je gol man Vi do je Br ko vi} ostao ne sa vla div. R. Ar tu kov

[i |a ni de kla si ra li Som bor ce Rad ni~ ki([) - Rad ni~ ki (S) 7:1 (4:1) [ID: Grad ski sta dion, gle da la ca pre ko 100, su di ja Pan to vi} (Ru ma), strel ci: Sta ni} u 5. 82. i 87. Po ri} u 27. i 43. ]i ri} u 56. Iv ko vi} u 9. za Rad ni~ ki ([), Bo {ko vi} u 33. mi nu tu za Rad ni~ ki (S). @u ti kar to ni: Iv ko vi} (Rad ni~ ki [.), Ba qak (Rad ni~ ki S.). RAD NI^ KI ([): Ma ti} 7, Sa vi no vi} 7, Pe tro vi} 7, Drob wak 7, Aper li} 7, Si mi ki} 7, Sta ni} 8, Vu ko vi} 7 (Ne di} -), Iv ko vi} 7 (Smi qa ni} -), ]i ri} 7, Po ri} 8 (Sa vi} -). RAD NI^ KI (S): Stan ko vi} 6, Ra ki} 7 (Ho ci e slav ski -), Ba qak 6, De sni ca 6, [pe har 6, Bo ji} 6, Bo {ko vi} 7, Fa ber 6, Ma kar 7, Ro mi} 7, Ko va ~e vi} 6. Pra vi de bakl Som bo ra ca u [i du. Odav no ov da {wi qu bi te qi fud ba la ni su ta ko za do voq no na pu sti li sta dion, jer su ima li pri li ke da u`i va ju u pra voj ka no na di go lo va i do broj i efi ka snoj igri svo jih qu bi ma ca. Naj bo qi igra~ utak mi ce Dra gi {a Sta ni} iz van red nim udar cem sa ne kih 16 me ta ra na ~eo je

ki }a i Zo ra na Zu ki }a. Pet mi nu ta ra ni je po go dak je po sti gao i De jan Vu ka qe vi}, ali po ni {ten je zbog of sajd po zi ci je. Dva pu ta sjaj no je in ter ve ni sao do ma }i gol man Ne ma wa Jor gi}, u 5. i 22. mi nu tu, i spre ~io je da se u li stu stre la ca upi {u \u ri} i Sa ra pa. Broj ~a no osla bqe ni po sle is kqu ~e wa Mar ka \u ki }a u 52. mi nu tu do ma }i ni su iz gu bi li kom plas. Iz me ne tre ne ra Ni ko le Me selyije bi le su pun po go dak, po {to je za tvo rio sve pri la ze go lu, dok je u na pa du po no vo za bli stao Vla di mir Si la |i. Nad mu drio je sta ti~ ne ~u va re, iza {ao is pred gol ma na @iv ko va i za ku cao lop tu pod pre~ ku, uz gro mo gla san apla uz sa do bro po pu we nih tri bi na. M. Me ni }a nin

mre ù gol ma na go sti ju Stan ko vi }a. Pet mi nu ta ka sni je Sr |an Iv ko vi} je po ve }ao na 2:0, a u 27. mi nu tu Mla den Po ri} do vo di u vo| stvo [i |a ne od 3:0, pa je svi ma ta da bi lo ja sno da }e bo do vi osta ti u [i du. Ne ma wa Bo {ko vi} je u 33. mi nu tu iz ne na dio gol ma na Ma ti }a i po sti gao po ~a sni gol za svo ju eki pu. Po sle kor ne ra naj bo qe se sna {ao Po ri} i sa vla dao ne si gur nog gol ma na Stan ko vi }a. I u na stav ku igra ~i tre ne ra Mi la na Mi tro vi }a igra ju an ga ò va no i agre siv no, a ka pi ten [i |a na Ma ri jan ]i ri} iz so lo pro do ra po ve }a va na 5:1. Sve do de se tak mi nu ta pre kra ja igra lo se na sre di ni te re na, a ta da na sce nu stu pa za pa è ni i ras po lo è ni Sta ni} i sa jo{ dva go la po sta vqa ko na ~an re zul tat i neo ~e ki va no ube dqiv tri jumf svo je eki pe. Za i sta le pa fud bal ska pred sta va u re ì ji ras po lo è nih i efi ka snih [i |a na, a svih osam vi |e nih go lo va je sva ki bio lep na svoj na ~in. M. ]ur ~i}

u ka zne nom pro sto ru Sen te i kru ni sao le pu ak ci ju Mar ka \u -

20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

11 10 9 9 9 9 8 8 7 8 7 5 7 6 5 5

5 6 6 5 4 3 5 4 6 1 3 9 2 4 6 5

4 4 5 6 7 8 7 8 7 11 10 6 11 10 9 10

30:14 32:14 23:13 19:12 22:28 25:24 22:17 20:22 21:23 16:25 19:21 19:22 22:31 19:30 14:18 20:29

U sle de }em ko lu (17. apri la - sre da) sa sta ju se: Du nav - Ce ment, Do li na Ba~ ka To po la, Rad ni~ ki (SM) - Slo ga (T), Di na mo - Rad ni~ ki ([), Rad ni~ ki (S) - Srem, Sen ta - Pa li}, Mla dost (BJ) - ^SK Pi va ra, Tek sti lac - Je din stvo (SP).

Ra duj ko vi} bli stao u Be o ~i nu Ce ment - Je din stvo (SP) 0:0 BE O ÎN: Sta dion Ce men ta, gle da la ca oko 200, su di ja V. Bla òn (Ru ma). @u ti kar to ni: Vu ja sin, Ku koq, ô vi} (Ce ment), Ivi}, Igra~ (Je d in stvo). CE MENT: Su ba {i} 7, Ku koq 7, Pa stor 7, Bur sa} 7, ô vi} 8, Va si qe vi} 7 (Lu ka ja -), Vu ja sin 7, Mar ko vi} 6 (Ga {pa re vi} 6), Ra ki} 7, Ki{ 7, Mi li }e vi} 7. JE DIN STVO: Ra duj ko vi} 9, [u {a 7, Igra~ 7, Lu ~i} 7, Steg wa ji} 7, Ili} 6, @a ku la 6, Vla i sa vqe vi} 6 ([a po wa 6), Sto ja nov 6, Fa bok 6 (Mr ka ji} 6), Jan ko vi} 6. Srem ski der bi za vr {en je bez po bed ni ka. Fud ba le ri ma Be o ~i na po be da je bi la neo p hod na u bor bi za op sta nak, pa su za to od sa mog po ~et ka kre nu li u na pa de ka go lu Sta ro pa zov ~a na. Ima li su vi {e lop tu u no ga ma, stva ra li su i pri li ke, ali ni jed nu ni su re a li zo va li za hva qu ju }i po naj vi {e sjaj nom gol ma nu Je din stva Ra duj ko vi }u. Go sti su se opre de li li za ~u va we svog go la, igra li su mir no i ra ci o nal no i ~e ka li pri li ku da iz kon tra na pa da ugri ze gol Ce men ta. U dru gom po lu vre me na be o ~in ci su jo{

Mo me nat iz utak mi ce u Be o ~i nu iz me |u Ce men ta i Je din stva

ja ~e na pa da li i stvo ri li ne ko li ko ba{ do brih {an si, no

strel ci ni su us pe li da nad mu dre ~vr stu od bra nu Je din -

stva i da sa vla daju Ra duj ko vi }a. B. Star ~e vi}

Do ma }in pro ma {io pe nal Ba~ ka To po la - Rad ni~ ki (SM) 0:0 BA^ KA TO PO LA: Grad ski sta dion, gle da la ca 200, su di ja Mi ja ji lo vi} (Vr {ac). @u ti kar to ni: \u ka no vi}, Ko so vi}, Ci co vi}, Top ~a gi}, Mi lo va no vi} (Ba~ ka To po la), Pa vlo vi}, Ko va ~i} (Rad ni~ ki). Cr ve ni kar ton: To do ro vi} (B. To po la) i Ivi} u (Rad ni~ ki). BA^ KA TO PO LA: Kro ni} 7, Ci co vi} 7, To do ro vi} 6, Top ~a gi} 6, \u ka no vi} 7, Pe ru ni ~i} 7 (Pe jo vi} -), Ko so vi} 7 (Bo jo vi} ), Mi lo va no vi} 7, Mar ti no vi} 7 (Ma slo va ra -), Tut we vi} 8, Ke ke zo vi} 8.

RAD NI^ KI: Re li} 7, Pa vlo vi} 6, Ri sti} 6, Na gli} 7, Pr {i} 7, Sko ru pan 8, Lac ko vi} 6 (\ur |e vi} 6), So viq 7, Ste vi} 7, Ivi} 6, Ko va ~i} 6 (Tre bo vac 6). U pr vom mi nu tu do ma }i tim je imao pri li ku da po ve de, iz opr av da no do su |e nog pe na la Top ~a gi} ni je po go dio mre `u, lop ta je oti {la kraj sta ti ve. To ni je obes hra bri lo Ba~ ku To po lu, na pa da li su i stvo ri li pri li ku za vo| stvo, ide a lan cen tar {ut Mi lo va no vi }a Pe ru ni ~i} ni je pre -

tvo rio u gol. Go sti su se na kon to ga otvo ri li, za i gra li an ga `o va ni je ne go do ta da i po ~e li da re a| ju {an se, Sko ru pan dva pu ta i Na gli}. Do kra ja po lu vre me na To po la je bi la bo qa, ima la je {an su u 40. mi nu tu, Ke ke zo vi} je o{tro {u ti rao a gol man Re li} od bra nio. U 43. mi nu ta go sti osta ju sa 10 igra ~a po {to je Ivi} za ra dio dru gi `u ti kar ton. U na stav ku do ma }in si lo vi to kre }u ka go lu Re li }a i stva ra {an se, ali strel ci ni ka ko ni su uspe va li da sa va la da ju Re li }a.

U 75. mi nu tu i do ma }i ni osta ju sa de set igra ~a , To do ro vi} je do bio dru gi `u ti kar ton. U po sled wih de se tak mi nu ta go sti su bi li opa sni ji, da bi u na dok na di vre me na De jan Ke ke zo vi} po go dio pre~ ku , lop ta se od bi la u po qe, su di ja je svi rao faul za go ste i utak mi ca je za vr {e na bez po bed ni ka. Gu bqe wem dva bo da na svom te re nu To pol ~a ni ma sva ka ko sle di `e sto ka bor ba za op sta nak u li gi. S. St.

Is pu ni li obe }a we

Pan ~ev ci za slu `e no

^SK Pi va ra – Tek sti lac 2:0 (1:0)

Pa li} - Di na mo 1:3 (0:0)

^E LA RE VO: Sta dion Pi va re, gle da la ca 25o, su di ja: Bo {ko vi} (Som bor). Strel ci: Vu ka no vi} u 9. i Vu ka so vi} ku 79. mi nu ti. @u ti kar to ni: U.Je vi}, [vo wa, Vu ka no vi} (^SK Pi va ra), Kr znar, Dok ni}, Ka u rin, Cr wan ski (Tek sti lac). ^SK PI VA RA: Tan ko si} -, B. Je vi} 7 (Vu ka nac –), U. Je vi} 7, [vo wa 7, Vu~ ko vi} 7, N. Ili} 7, Iv ko vi} 7, Te pi} 7 (Ba ji} 7), Vu ka no vi} 8, M. Plav {i} 7 (Ne deq ko vi} 7), Vu ka so vi} 8.

TEK STI LAC: Andri ja {e vi} 7, Se ke ru{ 7 (Og we no vi} -), Kr {i} 7, Kr znar 6, Dok ni} 7, Pe ro vi} 6, Ka u rin 7, Cr wan ski 7, Jo so vi} 6, \o ro vi} 7, Ku li} 7. Obe }a li su fud ba leri ^SK Pi va re da }e sa vla da ti go ste iz Oyaka i obe }a we is pu ni li. Sve do vo| stva, pr vih sko ro de se tak mi nu ta go sti su pre ba ci li te `i {te igre na do ma }u po lo vi nu, {to je mo `da bi la i smi {qe na tak ti ka tre ne ra Iva no vi}a, pa je ^SK iz pr ve kon tre po sti gao

38 36 33 32 31 30 29 28 27 25 24 24 23 22 21 20

Fo to:S. [u {we vi}

TE ME RIN: Sta dion Slo ge, gle da la ca 400, su di ja Pa pi {ta ([id), stre lac: Si la |i u 15. i 66. mi nu tu. @u ti kar to ni: Si la |i, [te fek, Su vajyi} (Slo ga), Va sin, Ma ra{ (Sen ta). Cr ve ni kar ton: \u ki} (Slo ga). SLO GA: Jor gi} 7, Vu ka qe vi} 8, [te fek 7, Mi qa no vi} 7, Ko va ~e vi} 8, Su vajyi} 7, \u ki} 7, To mi} 7 (Jo ci} 7), Si la |i 9, Le ti} -), Zu ki} 8, Ka li nov 7 (Mi lo vi} -). SEN TA: @iv kov 6, Ru dan 6 (Ma li no vi} -), Be sla} 6, Sa ra pa 7, \e ri 6, Ka ka{ 7, Gu ji} 7, Kun ti} 6 (Ze ~e vi} 6), Ma ra{ 6, Va sin 7, \u ri} 6 (Ge ci} 6). Ta~ ku na re al i za tor ski post stre la ca Slo ga od 332 mi nu ta sta vio je Vla di mir Si la |i.

1. Do li na 2. Rad ni~ ki (SM) 3. Slo ga 4. ^SK 5. Du nav 6. Rad ni~ ki ([) 7. Sen ta 8. Tek sti lac 9. Je din stvo (SP) 10. Rad ni~ ki (S) 11. Mla dost 12. Srem 13. Pa li} 14. Ce ment 15. B. To po la 16. Di na mo

0:0 2:0 1:0 7:1 1:3 2:0 0:0 2:1

gol. Vu ka so vi} je po vu kao lop tu sa sre di ne te re na, uba cio je Vu ka no vi }u u pra zan pro stor, a ovaj je sa dva na e stak me ta ra po go dio ciq. Dru gom po god ku pret ho di la je {an sa Vu ka no vi }a, lop ta je iz auta uba ~e na na pe te rac go sti ju a ovaj je iz pr ve po slao lop tu po red sta ti ve u gol aut. Od mah po tom Vu ka so vi} je do bi je nu lop tu pre neo na dru gu sta ti vu, opa lio kao iz to pa i po go dio ciq za ko na~ nih 2:0. V. Vu ja no vi}

PA LI]: Sta dion „Jan ko Pe ja no vi}”, gle da la ca 150, su di ja Mak si mo vi} (In |i ja), strel ci: Ma ti ja {e vi} u 68. za Pa li}, Oè go vi} u 48. Ar tu bi na u 71. i 76. mi nu tu za Di na mo. @u ti kar to ni: Ka ran fi lov ski, ]ir ka, Oè go vi}, Ar bu ti na (Di na mo). PA LI]: I}i to vi} 6 (Pe {i} 6), To mi} 6, Bje dov 6, Kav ~i} 6, Slep ~e vi} 6, Mi li} 7, Bog dan 6, (Mi lo vac 6), Mar ko vi} 7, Ma ti ja {e vi} 7, Raj ko va ~a 6, Po àr 6 (Bran ko vi} 6).

DI NA MO: Ra di vo je vi} 7, Ka ran fi lov ski 7, Ma ti} 6 (An |e lov ski 6), Ka ti} 7, ]ir ka 7, Oè go vi} 8, Ni ko lov 6 (La zi} 6), Bla }u no vi} 6, \o ki} 8, \u ki} 7 (Ar bu ti na 8), Ra doj ~i} Fud ba le ri Pa li }a do ì ve li su po raz od od li~ ne eki pe Di na ma iz Pan ~e vo. Sa mo {to je po ~e lo dru go po lu vre me go sti su po ve li pre ko Oè go vi }a. Pa li }a ni su ta da kre nu li na sve ili ni {ta i u 68. mi nu tu Ma ti ja {e vi} je iz jed na -

~io. Go sti se ni su opre de li li da ~u va ju ma kar bod, kre nu li su u ata ke i u 71. mi nu tu pre ko Ar bu ti ne opet po ve li - 2:1. Po sle sa mo par mi nu ta isti igra~ je opet bio stre lac, {to je Pan ~ev ci ma do ne lo ka pi tal od 3:1. Pa li }a ni su ima li {an su u 80. mi nu tu da sma we prd nost Pan ~e va ca,Mar ko vi} je iz veo slo bo dan uda rac, lop ta se od bi la od `i vog zi da, ali ni je pre va ri la Ra di vo je vi }a. S. Sto jiq ko vi}

sport UZ TRI JUMF PAR TI ZA NA U IVA WI CI

Fud ba le ri Par ti za na pro slava qa ju po be du u Iva wi ci

Ver me zo vi} se sla è sa oce nom da je we gov tim iz gu bio sa mo po u zda we po sle tri ve za na ne u spe ha i na da se da }e fud ba le ri u na red ne utak mi ce u}i da le ko ras po lo è ni ji. - Ni smo bi li hra bri pro tiv Ja vo ra. Ve za le su nam se no ge i igra li smo lo {e. Ne pam tim da smo na pra vi li to li ko gre {a ka jo{ ot ka ko sam ja po stao tre ner. U na red nom ko lu sle di duel s Ra dom. - Ako bu de mo ova ko igra li lo {e nam se pi {e. Bi }e nam jo{ te è ne go pro tiv Ja vo ra. Rad je od li~ na eki pa, uvek èq na po be da i do ka zi va wa.Ra ~u na mo na po dr {ku na vi ja ~a, ona bi nam mno go zna ~i la pro tiv gra |e vi na ra – na po me nuo je Ver me zo vi}. I. La za re vi}

KA PI TEN ZVE ZDE NE NAD MI LI JA[

Ne gle da mo ta be lu Vra tio je Por tu ga lac Sa Pin tu Zve zdu na po bed ni~ ki ko lo sek, ~e tvr ti tri jumf u ni zu za ba le èn je u me ~u sa Spar ta ka om ZV(4:1) . Iako tre ner hva li re dom u~i nak svih igra ~a, u pr vi plan je sta vio tro stru kog strel ca Ne na da Mi li ja {a, naj za pa è ni jeg ak te ra na Ma ra ka ni ko ja je opet bi la de ko ri sa na sa pre ko 20.000 gle da la ca. - Sre }an sam i za do vo qan {to sam ne ke ju bi le je ukra sio na pra vi na ~in. Da kle, naj pre 4000. gol u pr ven stvi ma, za tim pro tiv Spar ta ka moj 150. na stup i 50. po go dak u ka ri je ri u naj dra èm dre su. Vre me na za sla vqe ne ma, okre }e mo se sle de }em pro tiv ni ku(BSK), sva ka na red na utak mi ca je naj va `ni ja- mir no ka è ka pi ten Zve zde. l Su bo ti ~a ni su sjaj no pa ri ra li fa vo ri tu, po seb no u pr vom po lu vre me nu. - Mo `da je re zul tat pre vi sok u od no su na de {a va wa na te re nu. Na ma je u gla vi bio onaj ne u go dan po raz u Su bo ti ci, è le li smo re van{. Po di gli smo se na kon iz jed na ~e wa, ste kli no vu pred nost pred od la zak na od mor.

De taq iz su sre ta Cr ve na zve zda – Spar tak ZV

HAJ DUK SKO ^IO NA TA BE LI

[am pion odah nuo Po sle tri utak mi ce bez po be de cr no- be li su u Iva wi ci sa vla da li Ja vor i odr `a li na ta be li pred nost nad Cr ve nom zve zdom od ~e ti ri bo da.[am pion je odah nuo, me |u tim pri ka za na igra u Iva wi ci ni je za hva lu. Naj va `ni je za cr no – be le u Iva wi ci bi lo je da osvo je tri bo da i po pra ve at mos fe ru.O fud ba lu ko ji su pri ka za li pred 3.500 gle da la ca ve ro vat no vi {e i ne raz mi {qa ju, a osvo je ni bo do vi }e im bi ti ve tar u le |a za duel sa Ra dom. - Od i gra li smo u gr ~u, ve ro vat no je va `nost me ~a uti ca la da ne pru `i mo do bru par ti ju – re kao je tre ner Vla di mir Ver me zo vi}.

ponedeqak 15. april 2013.

l Na sta vak je bio mno go kva li tet ni ji. - Ve ro vat no smo pru ì li naj bo qu par ti ju ovog pro le }a. Igra li smo jed no stav no, br zo i efi ka sno. Funk ci o ni sa la je kon tra, a us pe li smo da za dr ì mo lop tu do voq no du go u svom po se du i ta ko ne do zvo li mo pro tiv ni ku da nas ozbiq ni je ugro zi. l Par ti za no va bo dov na pred nost se dam ko la pre kra ja iz no si pod no {qi vih mi nus 4. - Ve ru jem da sve ni je go to vo. Ne op te re }e u je mo se ta be lom. Vra ti li smo sa mo po u zda we ko je mo è da nam po mog ne u fi ni {u se zo ne, da sve utak mi ce re {i mo u svo ju ko rist. Bit no je da na sva kom tre nin gu i me ~u da je mo mak si mum, jer to je uslov da se na da mo {an si i da se even tu al no do mog ne mo tro na. Jo{ je ra no da raz mi {qa mo o ve ~i tom der bi ju i we go vom zna ~a ju za is hod tr ke za ti tu lom- re kao je Ne nad Mi li ja{, ko ji je pro tiv Spar ta ka po tvr dio za vi dan ni vo for me. Z. Ran ge lov

Lak {e se di {e Fud ba le ri Haj du ka su ob ra do va li svo je pri sta li ce, na go sto va wu u Sme de re vu osvo ji li su dra go ce ne bo do ve(1:0). - Naj bit ni je je da smo po be di li. [to se utak mi ce ti ~e, u pr vom po lu vre me nu smo uglav nom bi li ne ak tiv ni i ne do voq no am bi ci o zni, da bi u dru gom od i- gra li mno go bo qe i agre siv ni je. Us po sta vi li pas igru i stvo ri li do sta po voq nih pri li ka, pa smo na kra ju za slu è no sla vi li go lom po stig nu tim iz pre le pe ak ci je. Po {te no smo sti gli do vred ne po be de – re kao je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Mi lan Mi la no vi}. I pred go sto va we u Sme de re vu stra teg Haj du ka je is ti cao da su u bor bi za op sta nak po treb ni i bo do vi sa go sto va wa, te i zbog to ga tri jumf u Sme de re vu ima ve li ku spe ci fi~ nu te ì nu.Sa da se lak {e di {e. - Pred ovaj su sret smo bi li na po zi ci ji na ta be li ko ja vo di u ni ì rang, a sa da smo opet iz nad vo de, da kle u po voq ni joj si tu a ci ji.Po be da u Sme de re vu je

]u lum je go lom u Sme de re vu do neo Ku qa ni ma tri bo da

plod ko lek tiv ne igre u ko joj je sva ki po je di nac dao svoj do pri nos, ne ko ve }i, ne ko ma wi, ali svi su se svoj ski bo ri li– is ta kao je Mi la no vi}. \. Bo ja ni}

PR VO TI MAC DO WEG SRE MA SA [A TE O FA NOV

Bod po bod – op sta nak Po sle vr lo te {kog go sto va wa u Ni {u, bo dov ni sal do Do weg Sre ma bo ga ti ji je za bod(1:1). Ma lo ili mno go? - [ef Bo gi} Bo gi }e vi} do bro nas je pri pre mio za utak mi cu - ka è pr vo ti mac Sa {a Te o fa nov - Skre nu ta nam je pa `wa na wi ho ve bo~ ne igra ~e i {pi ce ve. Do bro smo u{li u me~ i bi li bo qi u pr vom po lu vre me nu. Po ve li smo na kon mog cen tar {u ta, gol man Ke si} je od bio lop tu, a Vu ko bra tu ju je gla vom spro veo u mre ù. Ni ste us pe li da sa ~u va te ceo plen ? - Na na {u à lost, do ma }in je br zo iz jed na ~io. Bi lo je le -

pih pri li ka za nas i u dru gom po lu vre mu, na ro ~i to je bi la iz gled na [ko ri }e va. Po de lom ple na mo `e mo bi ti za do voq ni, bod po bod i op sta nak je sve re al ni ji. U do woj po lo vi ni ta be le iz u zet no se za ku va lo. O~e ku je nas vr lo te {ka utak mi c a pro t iv kra g u je v a~ k og Rad ni~ kog u na red nom ko lu. S ob zi rom na na{ i wi hov po lo `aj na ta be li iz bo ra ne ma mo, mo ra mo da po be di mo. Re la tiv no po vo qan ras po red u na red nim ko li ma mo ra mo da is ko ri sti mo i da {to pre obez be di mo op sta nak - ja san je Te o fa nov. @. Ra di vo je vi}

Sport

BRA JANT PA U ZI RA DE VET ME SE CI Pr vi as Lej ker sa i je dan od naj bo qih ko {ar ka {a da na {wi ce Ko bi Bra jant pa u zi ra }e iz me |u {est i de vet me se ci, jer je mag net nom re zo nan com utvr |e no da mu je u me ~u pro tiv Gol den Stej ta pu kla Ahi lo va te ti va, zbog ~e ga je ope ra ci ja neo p hod na. Ve li ko je pi ta we da li }e on i na sta vi ti ka ri je ru ima ju }i u vi du da }e po sle opo rav ka ima ti 35 go di na.

UZ NERE[EN ISHOD VOJVODINE U UTAKMICI SA SLOBODOM POINT IZ U@ICA

Izostala nagrada za sjajnu partiju Fud ba le ri Voj vo di ne su u {a re no li kom sa sta vu od i gra li ne re {e no sa uì~ kom Slo bo dom, ali pre ma pri ka za nom za slu ì li su tri bo da. Fud bal ska ne prav da jo{ jed nom se ume {a la i do ne kle po kva ri la ce lo kup ni do ì vqaj pu bli ci, ko ja ta ko |e za slu ù je po hva le.

TURNIR U MEKSIKU.

Jovana Jak{i} za titulu

sti ju. Na va la, pred vo |e na Ali vo di }em i Ka ta i jem,se po i gra va la sa ri va lom, ali ni je bi lo pra ve za vr {ni ce. Gol man go sti ju Ran ko vi} za slu `io je vi so ku oce nu, bra nio je iz van red no i naj za slu `ni ji je {to je we gov tim osvo jio bod. Vaq da je zbog to ga i za slu `io sre }u, jer Ali vo di} je to pov skim udar cem u

tre nut ku, a do kra ja smo pro pu sti li de se ti ne iz gled nih {an si. Po zna to je da nam je naj ve }i ciq ove se zo ne osva ja we Ku pa i mi slim da }e mo sprem ni oti }i na go sto va we OFK Be o gra du u sre du i pro }i u fi na le – re kao je Vig we vi}. Sto jan Vra we{ bio je stre lac iz jed na ~u ju }eg go la za No vo sa -

ji mo pe har Ku pa. Tre ba sa mo da pri pa zi mo da nam se gre {ke ne po na vqa ju i ta da }e sve bi ti do bro – re kao je Vra we{. U sre du Voj vo di na go stu je OFK Be o gra du u re van{ me ~u po lu fi na la Ku pa. Ima pred nost od 1:0 iz pr vog du e la, a na stu pi }e naj ve ro vat ni je u naj ja ~em sa sta vu.

Jo va na Jak {i} bo ri }e se za tro fej na tur ni ru u Mek si ku(na grad ni fond 25.000 do la ra) po {to je u po lu fi nal nom me ~u sa vla da la do ma }u tak mi ~ar ku Mar se lu Za ka ri jas sa 2:6, 7:5, 6:1.Ri val ka Jak {i }e voj u fi na lu ITF tur ni ra u Po za Ri ki bi }e Ame ri kan ka Yuli jen Koen, ko joj je Ma ri ja Iri goen iz Mek si ka pre da la me~ po sle sa mo jed nog ge ma. Jo va na Jak {i} je u Po za Ri ku do pu to va la kao 291. te ni ser ka sve ta, a pla sman u fi na le do neo joj je skok od 29 me sta, pa je tre nut no na 262. po zi ci ji VTA li ste.Even tu al na po be da u fi na lu jo{ bi po boq {a la wen rej ting, pa bi mo gla da bu de na 251. me stu. TURNIR U MONTE KARLU

Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} i Po qak Lu ka{ Ku bot u~e {}e na tur ni ru u Mon te Kar lu u kon ku ren ci ji du blo va za vr {i li su u pr vom ko lu. Tip sa re vi} i Ku bot su po ra `e ni od @i la Si mo na iz Fran cu ske i Ru sa Mi ha i la Ju `nog sa 6:7 (4:7), 6:3, 10:7, po sle jed nog sa ta i 32 mi nu ta igre. EVROLIGA

Srbi na ceni ê tvo ri ca srp skih ko {ar ka {a kan di da ti su za MVP-ja Evro li ge Mi lo{ Te o do si}, Ne nad Kr sti} (CSKA), Ne ma wa Bje li ca (Ka ha) i Du {ko Sa va no vi} (Ana do lu Efes). Fa vo ri ti za osva ja we ti tu le naj ko ri sni jeg igra ~a su Di mi tris Di ja man ti dis (PAO), Va si lis Spa nu lis (Olim pi ja kos), Huan Kar los Na va ro (Bar sa) i Ru di Fer nan des (Real). U naj u èm iz bo ru na la zi se ne ko li ko biv {ih igra ~a Par ti za na: Nej tan Yavai, Se mih Er den, Kur tis Yerels, Ste fon La zme i na tu ra li zo va ni Ma ke do nac Le ster Bo Me kej leb. Me |u pet igra ~a sa naj vi {e gla so va tre nut no vo di ko {ar ka{ Pa na ti na i ko sa Di mi tris Di ja man ti dis, we gov sa i gra~ Ste fon La zme je dru gi, a pra ti ih dvo jac Olim pi ja ko sa Ko stas Pa pa ni ko lau i Va si lis Spa nu lis. Naj bo qih pet za o kru ù je jo{ je dan igra~ PAO Ro ko Le ni Uki}. Od na {ih ko {ar ka {a naj bo qe su pla si ra ni Mi lo{ Te o do si} na de ve toj po zi ci ji i Ne nad Kr sti} na me stu is pod. Gla sa we }e tra ja ti do 27. apri la.

Fo to: F. Ba ki}

Janko i Kubot ispali

Alek san dar Ka tai je pru `io sjaj nu par ti ju u me ~u s U`i ~a ni ma

Po ka za lo se da No vo sa |a ni ma za tri jumf ni je bi la do voq na iz van red na igra i dva de se tak iz gled nih pri li ka za gol, jer su sve ga dve is ko ri sti li, a U`i ~a ni su, ni kri vi ni du `ni, po sti gli ta ko |e dva go la i ot ki nu li bod fa vo ri tu. Ni je mo gao tre ner do ma }ih Ne boj {a Vig we vi} da ra ~u na na ka `we ne Su pi }a i Vu li }e vi }a, kao ni na ro vi te A|u rua, Ra do ju i Jo ki }a, dok je Ouma ru od i grao dru go po lu vre me. Ipak, upr kos iz me na ma u ti mu, Vo {a je bi la na vr hun skom ni vou i oko 70 mi nu ta igra lo se pred go lom go -

pr vom po lu vre me nu po go dio sta ti vu. [ef stru ke No vo sa |a na Ne boj {a Vig we vi} ni je ne za do vo qan bo dom. - Pre ma pri ka za noj igri, `e qi i hte wu kod svih igra ~a, ne mo gu da bu dem ne za do vo qan. Iz o sta la je na gra da u vi du tri bo da za na {u do bru par ti ju, ali tre ba po hva li ti i Slo bo du ko ja je iz dr `a la sve na {e na le te. Po sle ra nog vo| stva, na sta vi li smo da stva ra mo {an se, no lop ta ni je hte la u gol. Pri mi li smo dva po got ka zbog na {ih ne smo tre no sti, iz jed na ~i li u pra vom

|a ne, ka da je vo lej udar cem sa vla dao Ran ko vi }a, po sle uba ~e ne lop te Ali vo di }a. On `a li za pro pu {te nim pri li ka ma. - Od i gra li smo ve o ma do bro, ali je po be da iz o sta la. Stvo ri li smo pre gr{t {an si i `ao mi je {to je fud bal ta kva igra gde ne po be |u je uvek bo qi. Slo bo dan je dva pu ta {ut nu la na gol i oba pu ta po go di la. Ne mo gu a da ne spo me nem dve sjaj ne pri li ke ko je sam pro pu stio u sa moj za vr {ni ci, jer da sam da sam po go dio si gur no bi smo tri jum fo va li. Ipak, ne }e nas ovaj ne re {en is hod spu ta ti u na me ri da osvo -

- Bez ob zi ra na 1:0 iz No vog Sa da, ide mo u Be o grad da po be di mo i pro |e mo u fi na le. Uop {te ni je va `no na ko ji }e mo na ~in pro }i, da li }e mo ima ti igru ili ne, naj va `ni je je da se pro |e mo u fi na le. OFK je do bra eki pa, sa sta li smo se ne ko li ko pu ta ove se zo ne i sma tram da je kva li tet na na {oj stra ni. Ko li ko znam, sve ka zne smo iz dr `a li, opo ra vi li su svi ko ji su se `a li li na po vre de i u pu nom sa sta vu }e mo u Be o grad – is ta kao je Sto jan Vra we{. M. Risti}

Nadal: Divim se Borusiji [pan ski te ni ser Ra fael Na dal, ina ~e na vi ja~ Real Ma dri da, odao je pri zna we pro tiv ni ku kra qev skog klu ba u po lu fi na lu Li ge {am pi o na Bo ru si ji iz Dort mun da. - Bo ru si ja za i sta igra do bro. Vo lim wi hov br zi stil i po seb no se di vim Mar ku Roj su - re kao je Na dal.

Na dal je na gla sio da sma tra da je tre ner Dort mun da Jir gen Klop sja jan stru~ wak. Sed mo stru ki osva ja~ Ro lan Ga ro sa is ta kao je da sma tra da me |u po lu fi na li sti ma Li ge {am pi o na ne ma fa vo ri ta. - Naj bo qa ~e tri ti ma su u po lu fi na lu. Sve je mo gu }e i ni jan se }e od lu ~i ti - re kao je Na dal.

[pan ski te ni ser je, ipak, pri znao da se na da {pan skom fi n a l u. Dru g i po l u f i n al n i par Li ge {am pi o na ~i ne Ba jern i Bar se lo na. Na dal, ko ji je tre nut no pe ti na ATP li sti, od po ne deq ka }e u~e stvo va ti na Ma ster su u Mon te Kar lu i ju ri }e svo ju de ve tu ti tu lu u Kne `e vi ni.

Mati} blizu Junajteda Ser Aleks Fer gu son pre dva me se ca iz ra zio je è qu da u re do vi ma Man ~e ster ju naj te da vi di Ne ma wu Ma ti }a. Ta è qa mo gla bi br zo da se is pu ni, jer ka ko tvr di „Gar di jan” srp ski igra~ je bli zu pre la ska na Old Tra ford. Fer gu so no vi qu di za du è ni za sni ma we po ten ci jal nih po ja ~a wa iz ve sti li su ga da je Ma ti} na me ~e vi ma Ben fi ke, na ko ji ma su ga po sma tra li u {am pi o na tu Por tu ga la i ~e tvrt fi na lu Li ge Evro pe, za slu ìo naj vi {e oce ne i zbog to ga je po stao pr vi pik en gle skog klu ba na spi sku igra ~a ko je bi è le li da vi de u svom ve znom re du. U Man ~e ste ru su po ~e li da raz mi {qa ju o Ma ti }u u tre nut ku ka da je Pol Skols kre nuo po no vo da spo mi we pen zi ju, dok Bra zi lac An der son ni je us peo da se na met ne u ve znom re du, zbog ~e ga je ne iz ve sna we go va bu du} nost na Old Tra for du. Majkl Ke rik do bro je igrao ove se zo ne, mla di Tom Kle ver li ta ko |e ima ve li ki po ten ci jal, ali Fer gu son upr kos tvr di da u we go vom ti mu naj vi {e {kri pi ba{ u tom de lu, na kon {to ni je us peo da do ve de Ve sli ja Snaj de ra u dva na vra ta. Ben fi ka, ko ja je sa Ma ti }em ne dav no pot pi sa la ugo vor do le ta 2018, zna da je srp skom fud ba le ru po ra sla ce na i da se na la zi na me ti ne ko li ko ve li kih klu bo va, pa je od re di la da klub mo è da na pu sti uz obe {te }e we od 45 mi li o na evra. Do bro upu }e ni tvr de da Ju naj ted ni je spre man da iz dvo ji to li ko nov ca, {to bi mo gla da bu de pre pre ka u re a li za ci ji tog tran sfe ra. Ve li ka pred nost Ma ti }a mo gla bi da bu de ta {to je ve} igrao u Pre mi jer li gi, u êl si ju. On je me |u plav ce sti gao 2009. go di ne, ali se ni je mno go na i grao, pa je u ja nu a ru 2011. pro sle |en u Ben fi ku za jed no sa 25 mi li o na fun ti u za me nu za {to pe ra Da vi da Lu i za. Od ta da Ma ti} je mno go na pre do vao {to su po tvr di le i we go ve igre ove se zo ne, jer je tre nut no je dan od naj bo qih fud ba le ra por tu gal skog ti ma.

KUP PORTUGALA

Braga posle pola veka Fud ba le ri Spor ting Bra ge osvo ji li su Li ga Kup Por tu ga la, {to je pr vi tro fej za ovaj klub po sle 47 go di na i osva ja wa Ku pa 1966. go di ne. Bra ga je u fi na lu u Ko im bri sa vla da la fa vo ri zo va ni Por to mi ni mal nim re zul ta tom, a stre lac go la bio je Alan iz pe na la u su dij skoj na dok na di pr vog po lu vre me na.