Dnevnik 14.april 2013.

PROF. Dr LEON KOJEN

ISKUSTVA SUDIJE VIDE PETROVI] [KERO

Beogradu nu`na promena politike

I krv zna da padne zbog me|e str. 7

N

NOVI SAD *

E

str. 4

D

E

Q

N

I

NEDEQA 14. APRIL 2013. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXXl BROJ 23765 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

PRED SED NIK NO VO SAD SKOG SNS-a MI LO[ VU ^E VI] DAN NA KON PRO TE STA IS PRED VLA DE VOJ VO DI NE

NASLOVI

Paj ti} ne go vo ri isti nu, ne ka pod ne se ostav ku Pred sed nik Grad skog od bo ra SNS Mi lo{ Vu ~e vi} is ta kao je ju ~e da pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} „ne go vo ri isti nu“ u ve zi sa pro te stom ko ji je u pe tak odr `an is pred zgra de ne ka da {we Ba no vi ne u No vom Sa du i po no vo za tra `io we go vu ostav ku, po vla ~e we na ja vqe ne de kla ra ci je o APV i van red ne po kra jin ske iz bo re.

- Bo jan Paj ti} je re kao da su u~e sni ci pro te sta pro ta go ni sti „jo gurt re vo lu ci je“ iz 1988. Paj ti} ne go vo ri isti nu. Ja sam tad i{ao u sed mi raz red osnov ne {ko le „Va sa Sta ji}“ u No vom Sa du, a ve }i na ovih qu di ni su se ni ro di li ili su ta da bi li ma li – re kao je Vu ~e vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re.

– Paj ti} je re kao da }e bi ti ha os i da je pro test po ku {aj ru {e wa in sti tu ci ja. On ne go vo ri isti nu. Pro test je pro te kao mir no, ni je bi lo ni ka kvih in ci de na ta i gra |a ni Voj vo di ne su na we mu is ka za li svo je ne za do voq stvo.

ALEKSANDAR QUBI]

^ekamo ponudu za Telekom str. 5

@ika Gojkovi}

Blizu izbori u APV i u Beogradu

Stjepan Mesi}

Anticivilizacijski rat protiv }irilice

Milo{ Vu ~e vi} je na gla sio da Paj ti} „ne go vo ri isti nu“ ni ka da ka `e da su na pro te stu bi li qu di ko ji ne `i ve u Voj vo di ni, kao ni u ve zi s na ja vqe nom de kla ra ci jom o ustav nim i za kon skim pra vi ma, ~i ja na ja va je ina ~e bi la po vod za pro test u No vom Sa du.

- Za to, kao i zbog re zul ta ta wi ho ve vla sti 13 go di na, zah te va mo da Bo jan Paj ti} pod ne se ostav ku – re kao je Vu ~e vi}.

Vu ~e vi}, ko ji je i gra do na ~el nik No vog Sa da, za hva lio se svim gra |a ni ma Voj vo di ne ko ji su u~e stvo va li na pro te stu i „po ka za li da ni smo ni ka kve hor de zla, ni var va ri, da ne ru {i mo, da ne raz bi ja mo, da ne ba ca mo jo gur te ni bi lo ko je dru ge pred me te i da mi isto je smo ’Voj vo di na’ i da ima mo de mo krat sko pra vo da is ka `e mo svo je po li ti~ ko ne sla ga we sa po li ti kom Vla de ko ju pred vo di Bo jan Paj ti}”. str. 2 i 3

DA LI SU NOSIOCI IDEJE AUTONOMIJE IZGUBILI VE]INSKU PODR[KU U POKRAJINI? POKRAJINI?

VOJVODINA ]E MORATI DA BIRA

AN TI KO RUP CIJ SKA KAM PA WA

Progovorite sad ili }utite zauvek str. 4

Bora Oti}

Uspomene

Jelena Kon~ar

^ula su nam prezasi}ena

INTERVJU NEDEQE

Ana \or|evi}

Malo sve`ije Najvi{a temperatura 18 °S

Foto: S. [u{wevi}

str. 12

str. 2

2

nedeqa 14. april 2013.

PREMIJER NE ISKQU^UJE MOGU]NOST DA IZVE[TAJ O NAPRETKU SRBIJE BUDE PROMEWEN

Da ~i}: Sva nu }e i 17. april Pre mi jer Ivi ca Da ~i} na gla sio je da 16. april ni je „dan D”, da se od lu ka o da tu mu za Sr bi ju do no si u ju nu i da se ne mo `e is kqu ~i ti mo gu} nost da iz ve {taj o na pret ku Sr bi je bu de pro me wen uko li ko do ta da do |e do no vih ~i we ni ca.

– Ka da je re~ o iz ve {ta ji ma, taj se iz ve {taj pod no si 16. apri la, ali ne znam da li mo `e bi ti do pu wen i pro me wen uko li ko do |e do ne kih no vih ~i we ni ca – da do |e do ne ga tiv nih, si gur no bi se pro me ni lo, zna ~i da i ako do |e do po zi tiv nih, pret po sta vqam da bi tre ba lo da do |e do na gla {a va wa to ga u iz ve {ta ju – ka zao je pre mi jer na re gi o nal noj mi ni star skoj kon fe ren ci ji.

Po we go vim re ~i ma, 16. april, ka da i vi so ka pred stav ni ca EU Ke trin E{to n i Evrop ska ko mi si ja pod no se iz ve {taj za Sa vet mi ni sta ra EU, ko ji 22. apri la od lu ~u je o to me da li }e pre po ru ~i ti od re |i va we da tu ma za Sr bi ju, ni je „dan D”.

– Ne }e se ta da sru {i ti svi na {i sno vi o evrop skim in te gra ci ja ma, ni ti o Ko so vu i Me to hi ji. Sva nu }e i 17. april – re kao je Da ~i}. – Sr bi ja `e li da se po stig ne od re |e no re {e we za Ko so vo i Me to hi ju, ali ne po sva ku ce nu. Ako to ni je kva li tet no re {e we ko je se mo `e spro ve sti, ne vre di ga pot pi si va ti. Isto ta ko, s na {e stra ne tre ba pa `qi vo da od me ri mo {ta je ono {ta ho }e mo i {ta je neo p ho dan uslov da bi smo mi na to pri sta li,.

Na pi ta we no vi na ra da li }e 15. ili 16. apri la pu to va ti u Bri sel na na sta vak di ja lo ga, Da ~i} je re kao: „Ne”.

Paj ti} treba da Sa 1. strane

On je na veo da bi se u Bri sel ve ro vat no i{lo na kon ne ka kvih pre go vo ra ili na pot pi si va we ne kog do ku men ta, ali da je u ovom tre nut ku te {ko re }i da li }e se to de si ti, i ka da. Po we go vim re ~i ma, da je pi ta we Ko so va la ko re {i ti, re {io bi ga ne ko ra ni je.

De `ur stva na se ve ru Ko so va Pred stav ni ci kri znih {ta bo va ~e ti ri srp ske op {ti ne na se ve ru Ko so va do ne li su od lu ku da se po ja ~a kon tro la ma gi stral nog pu ta Pri {ti na-Ra {ka u me stu Ru da re zbog in ten ziv nog pri su stva i kre ta wa spe ci jal nih je di ni ca „RO SU” ko je su pod ko man dom ko sov skih in sti tu ci ja.

Ka ko pre no si RTS od pret hod ne no }i su u Zve ~a nu i kod Ru da ra or ga ni zo va na po ja ~a na de `ur stva gra |a na i za po sle nih u rad nim or ga ni za ci ja ma.

De `ur stvo }e tra ja ti od 19 ~a -

PRED SED NIK NO VO SAD SKOG SNS-a MI LO[ VU ^E VI]

so va do 7 uju tru. Po ja ~a no de `ur stvo uve de no je na po ten ci jal no ri zi~ nim lo ka ci ja ma i na sta vi }e se i na red nih da na. Sa obe stra ne ma gi stral nog pu ta po sta vqe ne su ba ri ka de od gu ma, a do ve zen je i kon ter jner.

Za me nik ko man dan ta {ta ba skup {ti ne op {ti ne Zve ~an Mi o drag Aci} re kao je da je {tab za van red ne si tu a ci je op {ti ne Zve ~an, s ob zi rom na pret wu ko ja do la zi iz Pri {ti ne, do neo od lu ku da or ga ni zu je po ja ~a no de `ur stvo. „Or ga ni zo va }e mo po ja ~a no

de `ur stvo, bez ba ri ka da, ko je }e sa mo pra ti ti si tu a ci ju zbog sva ko dnev nog pre la ska slu `bi, ka ko ko sov ske po li ci je i wi ho vih je di ni ca za ko je ne zna mo ko su”, re kao je Aci}.

Pre ma we go vim re ~i ma, mno gi gra |a ni se sa mi ja vqa ju i u de `ur stva }e bi ti ukqu ~e ne sve rad ne or ga ni za ci je ko je ima ju slo bod ne qu de, kao i lo kal na sa mo u pra va. „U ve ~er wim ~a so vi ma to de `ur stvo }e bi ti po ja ~a no, sa mo da bi smo bi li bud ni svih 24 ~a sa”, re kao je Aci}.

- Zah te va mo da se po vu ~e sram na de kla ra ci ja, da Bo jan Paj ti} pod ne se ostav ku i da se ras pi {u van red ni iz bo ri za Skup {ti nu AP Voj vo di ne – re kao je Milo{ Vu ~e vi}.

On je ka zao da u to me ne ma „ni {ta spek ta ku lar no“ i da DS isto zah te va van red ne iz bo re na re pu bli~ kom ni vou, ali da od SNS-a „ni kad ni ste ~u li da je to ne ci vi li za cij ski, ne de mo krat ski, da je to fa {i sti~ ki, da je to ru {i la~ ki“.

- Ma da, kad im se po nu de iz bo ri, oni se vr lo br zo po vu ku – re kao je Vu ~e vi} i do dao da je SNS sprem na za iz bo re na svim ni vo i ma. – Ako mi sle da su sprem ni, evo, mi ih po zi va mo da se oku {a mo, a po seb no ih ~e ka mo u AP Voj vo di ni.

On je ka zao da „me di ji mo gu da pre ne su da je bi lo 5.000 qu di na pro te stu, ili da je do {lo 5.000 ne kih mar so va ca ko ji ne ma ju ve ze s Voj vo di nom“, ali da vlast „sa mo nek’ ras pi {e iz bo re, da vi di mo ko je le gi ti man a ko ni je“.

Ko men ta ri {u }i re a go va wa iz DS-a da su na pro te stu bi li qu di ko ji ne `i ve u Voj vo di ni, Vu ~e vi} je re kao da se na da da se „ovo pre bro ja va we krv nih zr na ca po li ti ~a ra u Sr bi ji, od no sno Voj vo di ni, ne }e na sta vi ti, po {to po sto ji bo ja zan da mi ko ji mi sli mo dru ga ~i je od Bo ja na Paj ti }a mo `e mo bi ti pro te ra ni iz Voj vo di ne“.

On je pri tom po zvao pred stav ni ke me di ja da raz mi sle ka ko tre ba okva li fi ko va ti ta kve iz ja ve po li ti ~a ra, „gde se pre bro ja va ju po li ti ~a ri i oda kle su po re klim, da li su iz ovog me sta ili iz onog me sta“.

- SNS ni kad ne }e vo di ti ta kvu po li ti ku – is ta kao je Vu ~e vi}.

DA LI SU NO SI O CI AUTO NO MI STI^ KE IDE JE IZ GU BI LI VE ]IN SKU PO DR [KU U APV?

Voj vo di na }e mo ra ti da bi ra go vim re ~i ma, na de lu po ku {aj kon tra spi no va wa, gde Paj ti} pri ~om o na vod noj ugro `e no sti auto no mi je po ku {a va da po li ti~ ki pre `i vi, do ne kle sli~ no, do da je Vu ka di no vi}, kao {to i we go vi pro tiv ni ci na sto je da te zom o Paj ti }e vom se pa ra ti zmu `e le da iz dej stvu ju van red ne iz bo re. Na{ sa go vor nik na kra ju oce wu je da kri za mo `e i}i u dva prav ca: ili ka po vla ~e wu De kla ra ci je i po ste pe nom smi ri va wu si tu a ci je ili, pak, ka Paj ti }e vom da qem za te za wu ko nop ca i od me ra va wu sna ga sa vla dom u Be o gra du:

Pre pu ca va wa su ko bqe nih po li ti~ kih ak te ra u Voj vo di ni, za sno va na uglav nom na raz li ka ma u sa sta vu po kra jin ske i re pu bli~ ke vla sti, kul mi ni ra la su ovih da na is po sta vqa wem De kla ra ci je o za {ti ti ustav nih i za kon skih pra va Voj vo di ne, ~i ji je autor Vla da APV, te po to wim mi tin gom pro tiv se pa ra ti zma, kao od go vo rom po kra jin ske opo zi ci je a re pu bli~ ke po zi ci je. Iako u su ko bu dva ni voa vla sti, ko ji ti wa ve} me se ci ma, obe stra ne iz raz li ~i tih raz lo ga pod se }a ju na ne ka da {wu “jo gurt-re vo lu ci ju”, sve

Iz bo ri ne bi bi li smak sve ta

Na re du je Be o grad

Ne ko li ko po sled wih iz la za ka na bi ra li {ta u Vo vo di ni po ka za li su da se do ne kle pro me ni lo ras po lo `e we bi ra~ kog te la, od no sno da su pro me we ni do sa da {wi po li ti~ ki od no si. „Da kle, ne spor no je do {lo do opa da wa uti ca ja DS-a i po ra sta rej tin ga SNS-a, s tim da je, na rav no, dru go pi ta we da li je to po auto ma ti zmu do voq no za van red ne iz bo re. Ipak, ras pi si va we van red nih po kra jin skih iz bo ra je ste je dan od mo gu }ih sce na ri ja, i ne mi slim da bi to bio smak sve ta. Je di no {to ni sam si gu ran da je to u ovom tre nut ku glav ni dr `av ni pri o ri tet”, ka `e Vu ka di no vi}.

Du {ko Ra do sa vqe vi} o~e ku je da se na red nih da na mo `e o~e ki va ti „igra ne ra va”, jer je osnov ni smi sao po li ti~ ke ak ci je SNS-a i wi ho vih part ne ra da se ve} une zve re na Vla da APV do ve de u pa ni~ nu si tu a ci ju ka ko bi se od we is ho do va li van red ni iz bo ri. „Pri to me, ova po li ti~ ka ak ci ja ne }e za o bi }i ni glav ni grad, po {to vla da ju }e stran ke na Voj vo di nu i Be o grad gle da ju kao na dva neo svo je na pod ru~ ja”, na vo di sa go vor nik „Dnev ni ka”, upo zo riv {i da ni ka ko ni je do bro {to se u tim po li ti~ kim pre vi ra wi ma po na vqa at mos fe ra i re to ri ka iz 90ih go di na.

{to se do ga |a ne sum wi vo je otvo ri lo pi ta we pred ka kvim je to, za pra vo, iz bo rom Voj vo di na?

Po li ti~ ki ana li ti ~ar \or |e Vu ka di no vi} is tu ra we Voj vo di ne u pr vi plan oce wu je kao, s jed ne stra ne, `e qu SNS-a i wi ho vih part ne ra na re pu bli~ kom ni vou da ve om a vi sok rej ting ka pi ta li zu ju po ku {a jem da se pro me ni i vlast DS-a u Po kra ji ni. S dru ge stra ne, ka `e sa go vor nik „Dnev ni ka”, u tom im je na u mu na ru ku i{ao i sam Bo jan Paj ti} neo pre znom, lo {e tajm ni go va nom, i pri to me pri li~ no ten den ci oz nom de kla ra ci jom o od no si ma Voj vo di ne i Be o gra da.

– Bez ob zi ra na to {ta je bio pra vi Paj ti }ev mo tiv, te {ko je

po ve ro va ti u to da je on ba{ to li ko po li ti~ ki na i van pa da tek ta ko, bu kval no su tra dan na kon {to je Be o grad do bio ul ti ma tum od Bri se la, lan si ra pri ~u o ne ka kvoj ugro `e no sti Voj vo di ne. Jer, to je te {ko mo glo bi ti shva }e no dru ga ~i je ne go kao otvo re ni i do dat ni pri ti sak na Vla du da ka pi tu li ra pred Bri se lom i Pri {ti nom – ka `e Vu ka di no vi}.

Po oce ni po li ti ko lo ga dr Du {ka Ra do sa vqe vi }a, pre kju ~e ra {wi mi ting pred Ba no vi nom ne mo `e se ipak sa gle da va ti kao po li ti~ ka ak ci ja za od bra nu dr `av nog je din stva Sr bi je, ve} is kqu ~i vo kao na me ra opo zi ci o nih stra na ka u APV da na ta la su po dr {ke ko ju ima SNS u Sr bi ji, taj trend is ko ri -

ste za no ve iz bo re i pre u zi ma we vla sti u Voj vo di ni.

– To, da kle, ne ma ni ka kve ve ze sa od bra nom od se pa ra ti zma, jer we ga u Voj vo di ni ne ma, a po seb no ne u de lo va wu De mo krat ske stran ke. Na pro tiv, DS je po dr {kom Usta vu 2006. go di ne pri sta la na po ni `a va ju }u po zi ci ju Voj vo di ne, a na tom fo nu je bio i po to wi in fe ri or ni od nos pre ma pret hod noj Re pu bli~ koj vla di, kao i do sa da {we de fan ziv no dr `a we u od no su na ak tu el nu cen tral nu vlast – sma tra Ra do sa vqe vi}.

Te zu ko ja se mo gla ~u ti pro te klih da na, pa i na kon pro te sta odr `a nog u pe tak, da je ugro `en ustav ni po lo `aj Voj vo di ne ili we na auto no mi ja, Vu ka di no vi} od lu~ no od ba cu je. Pre je, po we -

– Mi slim da su {an se pod jed na ke i da Paj ti}, ohra bren ti me {to je uspe {no pre `i veo taj po lu po ku {aj ’jo gurt re vo lu ci je’ kre ne da qe i uba ci de kla ra ciu u Skup {tin sku ras pra vu i ta ko po ja ~a i po dig ne ulog u od m e r a v a w u sna g a sa re p u bli~ kom vla dom, a ko ja bi on da mo ra la da po ja ~a i po no vi pri ti ske za we go vu sme nu. Sve to bi do ve lo do ja ~e kri ze, ra di ka li za ci je, po la ri za ci je pa i in ter na ci o na li za ci je pro ble ma {to ni ko me do bro na mer nom u ovom tren tu ku ne bi tra ba lo da od go va ra. Jer ve }i na gra | a n a za p ra v o sa m o `e l i nor ma lan, mi ran i ne {to bo qi `i vot. n Bran ka Dra go vi} Sa vi} n Mi ro slav Sta ji}

No vo sad ski gra do na ~el nik je re kao da je ube |en da je na pro te su is pred Po kra jin ske vla de bi lo pre ko 30.000 gra |a na Voj vo di ne, a po vo dom opa ske da je ve li ki broj auto bu sa bio par ki ran na ke ju u No vom Sa du, upi tao je ka ko su ina ~e gra |a ni mo gli da do |u – he li kop te ri ma?

Po re ~i ma Vu ~e vi }a, DS je po ku {a vao da na pra vi kon tra mi ting, ali „ni su us pe li da sku pe 5.000 qu di iz ce le Sr bi je“.

Upi tan o pla ka ti ma i gra fi ti ma ko ji su dan po sle pro te sta osva nu li na uli ca ma Voj vo di ne, a po zi va ju na „smrt Bo ja na Paj ti }a“ i na „Voj vo di nu re pu bli ku“, Vu ~e vi} je ka zao da osu |u je bi lo ko je po ru ke ko je {i re go vor mr `we „bez obi ra na to da li su usme re ne na re pu bli ku

gra da gde je sme {te na po kra jin ska ad mi ni stra ci ja i mi slim da svi ovi qu di se be do `i vqa va ju kao gra |a ne Voj vo di ne – re kao je Vu ~e vi}.

On je po zvao sve po li ti~ ke ak te re da ne po di `u ten zi je i da se „ne igra ju va trom“, {to, do dao je, i je ste po ru ka ko ju su hte li da po {a qu s mi tin ga.

- Vi di te ko li ko je {te tan pred log de kla ra ci je i do ~e ga sad to do vo di u Voj vo di ni. Ali opet, s dru ge stra ne, ne }e za u sta vi ti one pro ce se ko ji su po kre nu ti i ko ji se mo ra ju od i gra ti – oce nio je Vu ~e vi}.

Osvr }u }i se na, ka ko je ka zao, „ne ve ro vat nu iz ja vu“ Bo ja na Paj ti }a u in ter vjuu na {em li stu, pred sed nik no vo sad skih na pred wa ka je upi tao „ko jom lo gi -

Po ~i we pri ku pqa we pe ti ci je Mi lo{ Vu ~e vi} je na ja vio da }e SNS „ve} su tra“ or ga ni zo va ti u No vom Sa du sku pqa we pot pi sa po dr {ke, od no sno pe ti ci je gra |a na No vog Sa da i Voj vo di ne ko ji po dr `a va ju wi ho va tri zah te va – o po vla ~e wu de kla ra ci je, ostav ci pre mi je ra Paj ti }a, od no sno we go ve vla de i o ras pi si va wu iz bo ra.

- Na sta vi }e mo taj vid po li ti~ ke bor be, od no sno pro mo ci ju na {ih sta vo va i tra `e we po dr {ke od od gra |a na No vog Sa da i Voj vo di ne – na veo je je on i do dao da }e se „vi de ti da li }e Vla da Voj vo di ne bi ti ra zum na i ra ci o nal na“.

Voj vo di nu, od no sno dr `a vu Voj vo di nu ili uki da we Voj vo di ne“.

Osu dio je i pla ka te ko ji po zi va ju na „smrt Alek san dra Vu ~i }a”, a ko ji su se ta ko |e po ja vi li ju ~e u No vom Sa du.

Vu ~e vi} je na veo da je za do vo qan br zom re ak ci jom po li ci je ko ja je na dan pro te sta od u ze la je dan „sra man tran spa rent“, jer, ka ko je ka zao, po ru ka s pro te sta ni je bi la pro tiv Voj vo di ne.

- Ja se be do `i vqa vam kao deo Voj vo di ne, kao gra do na ~el ni ka No vog Sa da, kao gra do na ~el ni ka

kom se on vo dio i ka ko je do {ao do po da tka da smo mi svi ko ji smo bi li na mi tin gu pro ta go ni sti jo gurt re vo lu ci je“.

Upi tan da li za SNS po sto ji ne ki rok za is pu we we zah te va ko je su upu ti li s pro te sta, Vu ~e vi} je od go vo rio da je rok kra tak, ma da ni je de fi ni san, do dao je, u sat ili dan.

- Vi de }e mo da li }e se ras pra va o ovoj de kla ra ci ji vra ti ti u in sti tu ci je, od no sno da li }e o to me ras pra vqa ti nad le `ni od bo ri Skup {ti ne AP Voj vo di ne i da li }e bi ti ra zu ma u

„Od bi ja mo da se na rod no te lo ko ma da” „Na ve li kom pro test nom zbo ru ni zbor „pro tiv se pa ra ti zma”. pro tiv se pa ra ti sti~ kog ra da u ze Skup, to kom ko jeg su broj ni go vor mqi i na stra ni, ~i ji je ciq ras ni ci re dom osu |i va li “ra zor ni par ~a va we i de o ba na {e dr `a ve, rad ne ko li ci ne qu di ko ji su se bi isto vre me no sa iz re ~e nom osu dom uzur pi ra li pra vo da go vo re u ime ta kvog ra da iz ve snih na {ih po li na {e i da svo jim iza ja va ma uno se ti ~a ra, is po qe na je na ve li ~an za bu nu”, za vr {en je akla ma tiv nim stven na ~in...” [ta god da ste po mi sli li, ovo je ipak ci tat iz iz ve {ta ja no vi na ra „Ju go slo ven skog dnev ni ka” o pr vom jav nom oku pqa wu u No vom Sa du – pro tiv voj vo |an skog se pa ra ti zma.

Skup je odr `an 20. fe bru a ra 1933. u pu noj sa li no vo sad skog ho te la Slo bo da, a pri su stvo va lo je “oko 4000 li ca”.

Na i me, ko ri ste }i iz ve snu li be ra li za ci ju {e sto ja U Novom Sadu se prvi put nu ar skog re `i ma kra qa protestovalo protiv Alek san dra, opo zi ci o ne vojvo|anskog separatizma stran ke su 1932. go di nu is pre osam decenija ko ri sti le da iz ne su svo je po gle de na bu du }e ustav no ustroj stvo Ju go sla vi je. Po red op {teg zah te va za de mo kra ti usva ja wem re zo lu ci je. U woj se, po za ci jom po li ti~ kog `i vo ta, iz Za red osta log, ka `e da “svi Voj vo |a gre ba, Qu bqa ne i Sa ra je va po zi ni naj o dlu~ ni je od bi ja ju sva ki po ku va no je na od ba ci va we uni ta ri zma {aj da se dr `av ni or ga ni zam i na a za fe de ra li za ci ju dr `a ve. Na rod no te lo ko ma da na ma we je di ni tom tra gu, gru pa opo zi ci o nih po li - ce sa jav no-prav nim atri bu tom sa ti ~a ra je 28. de cem bra 1932. do ne mo stal no sti i na tri na ro da”. la tzv. No vo sad sku re zo lu ci ju, ko Tri me se ca ka sni je vla sti su, u jom se za tra `i lo da u bu du }em `e qu da po ka `u da Voj vo di na „ne ure |e wu dr `a ve “Voj vo di na sa zna za se pa ra ti zam i auto no mi Sre mom tra `i isti po lo `aj ko ji zam”, or ga ni zo va le jo{ ma sov ni ji }e ima ti i osta le po kra ji ne” (Hr skup - sa 40.000 qu di ko ji su do vo vat ska, Slo ve ni ja...). |e ni iz svih kra je va Du nav ske ba – Iako je gru pa ci ja ko ju je ovu no vi ne spe ci jal nim vo zo vi ma i ide ju iz ne la u sa moj Voj vo di ni bro do vi ma. U No vom Sa du se na ima la ne ve li ki po li ti~ ki uti caj, a voj vo |an ski se pa ra ti zam po no vo sa ma Re zo lu ci ja je zbog kon tro li upo zo ro va lo tek 55 go di na ka sni je, sa ne {tam pe do pr la do tek ogra ni - a ovaj put pro ka za no je bi lo voj vo ~e nog de la jav no sti, no si o ci vla |an sko ru ko vod stvo - po ~e lo je mi sti su bi li ogor ~e ni {to u vre me tin zi ma u ju lu 1988. a ko ji su svo ju te {kih spoq nih i unu tra {wih pri kul mi na ci ju ima li 5. i 6. ok to bra ti sa ka do la zi do otva ra wa pi ta wa 1988, u ~u ve noj „jo gurt re vo lu ci ji”, Voj vo di ne – pod se }a za „Dnev nik” s tim da su we go ve po sle di ce po prof. dr Slo bo dan Bje li ca sa Od - “Dru gu Ju go sla vi ju” bi le su da le ko se ka za isto ri ju no vo sad skog Fi dra ma ti~ ni je od onih po “Pr vu Ju lo zof skog fa kul te ta. – Kao re ak go sla vi ju”, ko je je pro iz ve la sa lon ci ju na Re zo lu ci ju grad ske i ba no - ska at mos fe ra ho te la Slo bo da vin ske vla sti su, uz po mo} raz li ili eg zal ti ra nost na sta di o nu ~i tih udru `e wa gra |a na, or ga ni „Ka ra |or |e”. zo va le 20. fe bru a ra 1933. ma sov n De nis Ko lunyija

nedeqa 14. april 2013.

DAN NA KON PRO TE STA IS PRED VLA DE VOJ VO DI NE

podnese ostav ku

Vladi Vojvodine da se ne igraju vi{e s tom deklaracijom, pogotovo u ovom neverovatno te{kom periodu na{e dr`ave – rekao je Vu~evi}. – Ukazali smo na to da se otvara Pandorina kutija sa tom deklaracijom. Na`alost, oni to i daqe ne shvataju, a ovi potezi, ove izjave i najave pokazuju da o~igledno ne sa-

gledavaju racionalno stawe u Vojvodini.

Predsednik novosadskog SNS-a smatra da je u deklaraciji koju Vlada Vojvodine predla`e Skup{tini na usvajawe sporan „momenat, obrazlo`ewe i namera“ tog dokumenta.

- Tu deklaraciju ne mo`ete sagledati izdvojeno iz wihove

De le gi ti mi sa na vlast Bo ja na Paj ti }a Podsetiv{i na rezultate DS-a na nedavnim dopunskim pokrajinskim izborima u Srbobranu, Zrewaninu i Apatinu, na lokalnim izborima u Kovinu, kao i na rezultate glasawa u novosadskim mesnim zajednicama (Limanu 2, Limanu 3, Ju`nom Telepu, Salajci, Kisa~u...), Vu~evi} je ocenio da posle prekju~era{weg protesta „niko vi{e ne mo`e da ima sumwu da je delegitimisana Vlada Bojana Pajti}a“: - Najtvr|a upori{ta DS-a upravo u Novom Sadu su padala i padaju na izborima za mesne zajednice. I to je odraz delegitimisawa vlasti DS-a i Bojana Pajti}a.

kontinuirane politike. Ta deklaracija nije sama od sebe pala na politi~ku scenu Vojvodine.

Ona jeste plod jedne politike na koju smo vi{e puta ukazivali.

Posebno je sporno politi~ko obrazlo`ewe iste, a za mene je ekstremno opasna ona definicija koja defini{e neko istorijsko pravo gra|ana Vojvodine.

Meni je to kao pravniku vrlo jasan pokazateq definisawa suvereniteta Vojvodine, ali u kontekstu da je to konstitutivan elemenat Republike Srbije koji u jednom trenutku mo`e da ka`e: Pa mi `elimo da idemo na drugu stranu. A mi ne bismo `eleli da se jednog dana probudimo u drugoj dr`avi – naveo je Vu~evi} i podsetio da je ranije upozoravao na „izmi{qawe nacije, jezika, poku{aj falsifikovawa istorije, VANU“. n S. Kova~evi}

Osu da gra fi ta i plakata mr `we u No vom Sa du U Novom Sadu je ju~e na Podbari, na Trgu Save Vukosavqe va, osvanuo grafit „Srbi mar{ iz Vojvodine” i jo{ nekoliko uvredqivih poruka na ra~un Srba i ~elnika Srpske napredne stranke (SNS), rekao je ju~e zamenik predsednika Gradskog odbora SNS Damir Zobenica.

- Javqali su nam se sugra|ani koji su na nekoliko lokacija u gradu videli uvredqive grafi te kako za srpski narod, tako i za SNS. [okirani smo ovim, jer je ovo o~ito reakcija vladaju}e stranke u Pokrajini, {to je miting u Novom Sadu uspeo. Ja sam Srbin i ne}u nigde da be`im - naveo je Zobenica.

Gradski odbor SNS u Novom Sadu najo{trije je osudio vulgarne grafite usmerene protiv Aleksandra Vu~i}a, separatisti~ke grafite {irom gradova Vojvodine, kao i plakate na kojima se preti smr}u Bojanu Pajti}u.

pozivaju na ubistvo predsednika vojvo|anske Vlade Bojana Pajti}a „logi~an nastavak hajke koja se danima vodi protiv we ga”.

Tako|e, u vi{e mesta u Voj vodini, kako je prenela agencija Beta, osvanuli su grafiti

je osudio pretwe smr}u Bojanu Pajti}u i zatra`io da se dija log o pitawu autonomije Vojvodine sa ulice vrati u Skup{tinu Vojvodine.

- ^iwenica je da su se dan nakon mitinga „Stop razbijawu Srbije” pojavili plakati sa

INTERVJU

3

@I KA GOJ KO VI], PRED SED NIK PO OD BO RA SPO

Bli zu iz bo ri u Voj vo di ni i Be o gra du Niko od u~esnika protesta nije o~ekivao da }e DS sutra raspisati pokrajinske izbore, ali svedoci smo, dodu{e u bla`oj formi, da su se i LSV, pa i SVM, koji je tradicionalni partner demokrata, ipak ogradili od onoga {to DS radi i govori posledwih nedeqa. Demokratama je bez obzira {to imaju jaku ve}inu u pokrajinskom parlamentu prostor poprili~no su`en, pogotovu ako sve afere koje su do sada bile u medijima, dobiju i potvrdu nadle`nih organa. Tada }e pozicija DS i pokrajinske vlasti biti vrlo te{ka, izjavio je u intervjuu „Dnevniku” predsednik PO SPO i poslanik ove stranke u Skup{tini Srbije @ika Gojkovi}, jedan od u~eniska protesta protiv aktuelne vlasti u Vojvodini, i wenih poteza. l Zah te vi is po ru ~e ni na pro te stu, po vla ~e we de kla ra ci je, od la zak po kra jin skog pre mi je ra Bo ja na Paj ti }a i no vi iz bo ri o~i to ni su na i {li na otvo re na vra ta Ba no vi ne?

- To je i logi~no, opozicija tra`i izbore, a vlast gleda da se {to vi{e zadr`i, i logi~no je da ne}e lako prihvatiti nove izbore, pogotovu ako su racionalni i prate istra`ivawe javnog mwewa koje pokazuje gde su demokrate danas. U velikom su padu, upravo zbog svih tih afera, koje je izme|u ostalog prouzrokovala i pokrajinska vlast. l Ho }e li po Va ma bi ti iz bo ra?

Li~no, mnogo bli`i su izbori u Beogradu i Vojvodini, nego na republi~kom nivou. U ovih osam meseci do{lo je do prekomponovawa, i ovo {to danas odslikava vojvo|anski parlament nije nimalo realno kada je u pitawu bira~ko telo Srbije. ^ak bi se usudio re}i da nikada nije bilo realno. DS je prakti~no uvek zloupotrebqavala nacionalne mawine, i u drugom krugu fakti~ki zahvaquju}i wihovim glasovima dobijala izbore, i toliku prednost u Skup{ini Vojvodine. Oni su sa 20 i ne{to posto glasova uvek imali skoro 50 posto vlasti u Vojvodini, {to je popuno nerealno, ali wima je to odgovaralo. Mislim da se situaci ja mewa ne samo kada je u pitawu promena bira~kog tela izme|u SNS i DS, ve} se mewa i pozicija nacionalnih mawina, koje u ovom momentu, odnosi se na stranke najve}ih mawina, jako dobro mere kojoj }e se strani prikloniti. l Gde vi di te raz log da u ovom mo men tu Vla da Voj vo di ne, s pre mi je rom na ~e lu, iza |e sa pred lo `e nom de kla ra ci jom?

To mi stvarno deluje apsurdno, i jedan od razloga zbog koga se SPO prikqu~io mitingu u Novom Sadu. Ovo {to sada radi DS je ne samo izigravawe voqe bira~a, ve} i podsmevawe svima onima koji misle svojom glavom. Imali su osam godina apsolutnu vlast i u pokrajini i republici, i ako je DS htela, mogla je da otcepi Vojvodinu, da urade {ta god su hteli. I sada posle svih tih godina, obra}am se wima, gde ste sedeli i samo uzimali novac iz Razvojnog fonda i na svaki drugi na~in, a jako dobro znamo kako se odlivao i kroz javna preduze}a. I sada dolaze u poziciju, kada ima pada rejting i stvari izlaze na videlo, da pokre}u jednu ovakvu inicijativu. Meni je to samo skretawe pa`we na neke druge i deluje mi jako jeftino i jadno, a samo svedo~i o stawu rasula u DS. l Pred lo `e ni do ku ment u star tu ni je na i {ao na odo bra va we, ~ak ni kod tra di ci o nal nih part ne ra DS? To jeste ta~no, a ja mogu da ka`em na{ stav. Mi nemamo probem najve}im delom sa tim dokumentom. SPO je uvek video Vojvodinu kao lokomotivu na evropskom putu, i mi ne}emo sada da budemo licemeri, sve stranke koje su bile na mitingu u Novom Sadu su mnogo vi{e pri{le programu SPO nego mi nekome od wih. I daqe se zala`emo za autonomiju Vojvodine i mislimo isto o tom pitawu, ali nam je dosta vi{e da ga neko koristi u jeftine politi~ke svrhe, ma ko to bio. I to je jedna od tema koja je u petak najvi{e iritirala qude na mitingu, ali i politi~ke partije u posledwih nekoliko nedeqa. l Gra |a ni s pa `wom pra te de {a va wa, jer je o~i to u`a sa va we i na sa mu po mi sao o kon se kven ca ma, uko li ko se pa ra ti sti~ ke te `we po sto je?

To je ta~no, qudi su prepla{eni. Stalno se pote`e pitawe Kosova, Vojvodine , Sanyaka, nikada se ne}emo smirivati, uvek }emo imati takve te-

me da bi se qudi pla{ili. Pla{imo cionizmom, mawine nekim drugim strankama, to je jednostavno na{ na~in i razmi{qawa i politi~kog razgovora koji smo imali, i jo{ uvek je tu. Moje li~no mi{qewe je da je sve to prazna pri~a, ~ak sam pre godinu-dve dana imao priliku da vidim istra`ivawe gde se jasno vidi, ma koliko apsurdno zvu~alo, da su qudi u [umadiji u ve}em procentu da se ona otcepi od Srbije, nego {to bi to qudi u Vojvodini `eleli. U Vojvodini je najve}im delom srpski `ivaq, a s druge strane sam ube|en da i stranke nacionalnih mawina koje participiraju u pokrajini ne bi `elele da se ona otcepi, jer misle da bi time izguble zna~aj. To je jedna prazna pri~a, na koju se jo{ uvek, na`alost, lepi onaj najneobrazovaniji, najneinformisaniji deo bira~-

Ovo {to sada radi DS je ne samo izigravawe voqe bira~a, ve} i podsmevawe svima onima koji misle svojom glavom. Imali su osam godina apsolutnu vlast i u pokrajini i republici kog tela. I naravno da su takvi qudi skloni manipulaciji, koju neke stranke ve{to koriste. l Ho }e te ovim da ka `e te da je Voj vo di na za i sta re kla ne se pa ra ti zmu i raz bi ja wu Sr bi je?

Potpuno sam siguran. Srbin sam koji `ivi u Vojvodini, dolazim iz multinacionalne sredine kakav je Sombor, koja je i za vreme rata odr`ala dobar odnos me|u qudima. Nikada nisam osetio da tako ne{to postoji, da ima veze me|u qudima koji se za tako ne{to zala`u. Pojedina~nih slu~ajeva naravno da imate u svakoj zemqi, ali taj procenat u Vojvodii je izuzetno mali imaju}i u vidu sva te{ka vremena koja su ostala iza nas, i manipulante razne u politi~kim partijama, koje kao {to rekoh to jako ve{to koriste. l Je dna od po ru ka iz Ba no vi ne, od no sno pre mi je ra Paj ti }a, da su stran ke i qu di ko ji su iza {li i tra `i li no ve iz bo re, za pra vo pro ta go ni sti ju gurt re vo lu ci je. To je i Va ma im pu ti ra no?

Najlak{e je re}i tako ne{to. Dolaze}i na miting slu{ao sam vesti i {ta govore o nama koji }emo u~estvovati, kako }e to biti jogurt revolucija {to je jadno re~eno. Iako smo uvek kao narod podeqeni mi smo se skupili, i to je ono {to nas je fati~ki ujedinilo, jer je od Vojvodine napravqeno nerazvijeno podru~je, a vlast je dovela qude na ivicu egzistencije. U srcu `itnice qudi gladuju, sela nestaju, mo`da nemam toliko godina, ali bar pamtim od 2000. godine, Vojvodina nikada nije imala mawu prose~nu platu od Srbije, vi{e nezaposlenih nego {to je prosek u Srbiji. I to stawe je razlog, iako uvek tra`imo vi{e ciqeve, za{to su se qudi okupili u Novom Sadu, `ivotne teme su ih odvele na protest ispred Vlade Vojvodine. n D. Milivojevi}

DSS: Nakaradni sistem

Na belim plakatima na vi{e mesta u glavnom gradu Vojvodine bilo je ispisano „Smrt”, a ispod toga je prikazan lik pred sednika Vlade Vojvodine Bojana Pajti}a u prekri`enom saobra}ajnom znaku (ispod kojeg pi{e i „wegovim sau~esnicima”).

Demokratska stranka ju ~e je saop{tila da su plakati koji

„Vojvodina na{a dika – bi}e republika”, koje je potpisala „Mlada Vojvodina”. Grafiti su ukra{eni i sa tri zvezdice sa vojvo|anske zastave, koje predstavqaju Srem, Banat i Ba~ku.

Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Bojan Kostre{ najo {trije

pretwama Pajti}u, ali i grafiti „Vojvodina Republika”, ukazuje da se pitawe autonomije u Vojvodini do`ivqava izuzetno emotivno i da ga zato treba vratiti sa ulice tamo gde mu je i mesto - u Skup{tinu Vojvodine - naveo je Kostre{. n Q. Na. n E. D.

Potpredsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Ra{kovi} Ivi} smatra da je predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajti} „nepristojno odgovorio narodu” i da treba da podnese ostavku, a „jedini izlaz le`i u vanrednim pokrajinskim izborima” i dubokim promenima koje bi posle toga usledile. „Vaqda je svakome jasno da izlaz iz te situacije le`i samo u izborima i u dubokim i korenitim promenima koje bi posle izbora usledile, a ukoliko se to ne desi, ima}emo daqe izazivawe sukoba, jer je na sceni fakti~ko ru{ewe pravnog i ustavnog poretka Srbije i ima}emo secesiju Vojvodine”, navela je Ra{kovi} Ivi}, a prenosi Tawug.

Ona smatra da je Pajti} „veoma nepristojno odgovorio narodu”, {to, kako isti~e, pokazuje da on „istrajava na politici koja je za gra|ane u Vojvo-

dini neprihvatqiva, zbog ~ega treba da podnese ostavku”. Pajti}evu izjavu da „gra|ani Vojvodine nisu nikad tolerisali niti }e tolerisati nasiqe”, Ra{kovi} Ivi} vidi kao „pravu pretwu nasiqem i ona pokazuje na autokrati~nost wegovog re`ima”. „Takvo pona{ewe kod qudi budi strah {ta je sve taj politi~ar spreman da uradi da bi se zadr`ao na vlasti. Dolazimo u situaciju da je jedan ~ovek u stawu da upropasti i opqa~ka celu jednu pokrajinu pozivaju}i se na podr{ku dve tre}ine svojih sau~esnika u vojvo|anksom parlamentu”, rekla je Ra{kovi} Ivi}.

Visoka funkcionerka DSS-a je istakla i da je u Vojvodini trenutno „nakaradni sistem”, po{to, kako je ocenila, „Pajtich kontroli{e oko dve tre}ine parlamenta sa 10 odsto podr{ake gradjana Vojvodine”.

4

nedeqa 14. april 2013.

INTERVJU

A

LEON KO JEN, NE KA DA [WI KO OR DI NA TOR TI MA SRBIJE NA PRE GO VO RI MA O KiM

Be o gra du neo p hod na pro me na po li ti ke

ko ak tu el ni pre go vo ri Be o gra da i Pri {ti ne bu du kru ni sa ni uspe hom, fak ti~ ko pri zna we ko sov ske ne za vi sno sti bi }e le ga li zo va no sklo pqe nim spo ra zu mom, tvr di u in ter vjuu „Dnev ni ku” prof. dr Leon Ko jen, ne ka da {wi ko or di na tor dr `av nog ti ma Sr bi je na be~ kim pre go vo ri ma o Ko so vu.

– U ne iz ve sno sti na sta loj po sle od bi ja wa Evrop ske uni je da pri hva ti plan Be o gra da o za jed ni ci srp skih op {ti na na Ko so vu za bo ra vqa se {ta je Sr bi ja ve} da la Al ban ci ma na bri sel skim pre go vo ri ma. Za sve ga tri me se ca Sr bi ja je us po sta vi la gra ni cu sa KiM, pri sta la da Sr be ko ji `i ve u po kra ji ni tre ti ra kao gra |a ne ne za vi snog Ko so va i pri hva ti la da uki ne svo je le gi tim ne in sti tu ci je na se ve ru po kra ji ne. Ti me je o~i gled no pre kr {en Ustav Sr bi je, na ko ji se srp ski funk ci o ne ri vi {e i ne po zi va ju ka da go vo re o Ko so vu. Uosta lom, srp ski pre mi jer i glav ni pre go va ra~ re kao je da Ustav la `e go vo re }i o KiM i da se on za to na we ga ne oba zi re, i ta iz ja va za sad je pro {la bez po sle di ca. Svim ovim po stup ci ma Be og rad se ve} opa sno pri bli `io fak ti~ kom pri zna wu ne za vi snog Ko so va i Sr bi ja }e po sta ti pr va dr `a va u no vi joj evrop skoj isto ri ji ko ja se do bro voq no od re kla va `nog de la svo je te ri to ri je a da za uz vrat ni je do bi la prak ti~ no ni {ta – upo zo rio je pro fe sor Ko jen. l Ali Be o grad se na da do bi ja wu da tu ma za pre go vo re sa EU o ~lan stvu i na taj na ~in ko na~ noj po tvr di evrop ske per spek ti ve za Sr bi ju. Da li je to ba{ „ni {ta”?

– Po sled wih da na ~u je mo da je „jo{ ra no” go vo ri ti o do bi ja wu fa mo znog da tu ma, ali i ka da se taj da tum do bi je on {to se ti ~e ~lan stva u EU ne zna ~i mno go. Tur ska je zva ni~ no otvo ri la pre go vo re o pri stu pa wu 2005. i prak ti~ no je jo{ na po ~et ku. Do bi ja we da tu ma va `ni je je kao po kri }e za srp sku po li ti~ ku eli tu ne go {to otva ra bi lo ka kvu pred vi dqi vu per spek ti vu za Sr bi ju. Sa ma EU u ta kvom je pre vi ra wu da ni ko ne zna ka ko }e ta~ no iz gle da ti za pet ili de set go di na. Ali, ka ko god da ta da bu de po li ti~ ki or ga ni zo va na - ~vr {}e ne go sa da, u ne koj vr sti fe de ra ci je ili po lu fe de ra ci je, ili, na pro tiv, ra slo je na na dve ili tri zo ne - sa da {we pri li ke u Bu gar skoj i Gr~ koj vr lo su po u~ ne za Sr bi ju. ^ak i da Sr bi ja za evro skep ti ci zam ne ma dru gih raz lo ga, vr lo tvrd stav EU pre ma svo jim si ro ma {ni jim ~la ni ca ma tre ba lo bi da na ve de srp sku po li ti~ ku eli tu da se za mi sli: „bo qi `i vot” u EU za Sr be je mo `da bio ostvar qiv pre 15 ili 20 go di na, kao i za dru ge si ro ma {ni je na ro de, ali da nas je to ilu zi ja. l A us po sta vqa we za jed ni ce srp skih op {ti na na Ko so vu ko je tra `i Be o grad? Da li je i to „ni {ta”?

– Osim Sr ba ko ji su funk ci o ne ri pri {tin skog re `i ma, Sr bi ko ji `i ve u po kra ji ni ni su odu {e vqe ni tim pred lo gom, a u ~e ti ri op {ti ne se ver nog Ko so va i sta nov ni {tvo i we go vi li de ri od bi ja ju uki da we sa da {wih, le gi tim nih in sti tu ci ja Re pu bli ke Sr bi je. Sr bi na KiM do bro zna ju da na ne za vi snom Ko so vu ne ma ju ni ka kvu bu du} nost. ^ak i da se pri hva te zah te vi Be o gra da, ko ji kroz za jed ni cu srp skih op {ti na tra `i ne {to vi {e za svo je su na rod ni ke ne go {to pred vi |a Ah ti sa ri jev plan, Sr bi se ver no od Ibra bi li bi da le ko ma we za {ti }e ni ne go {to su to sa da, gde su iz van do ma {a ja ko sov skih vla sti, a po lo `aj Sr ba ju `no od Ibra, ta da de fi ni tiv no uto pqe nih u ogrom nu i ne pri ja te qa ku al ban sku ve }i nu, te {ko da bi bio bo qi. l Da li je re al no na da we ko sov skih Sr ba da bi di ja log sa Pri {ti nom mo gao da bu de vra }en pod okri qe Sa ve ta bez bed no sti UN? – To ne bi bi lo jed no stav no, ali ni je neo stvar qi vo. Pro blem je u to me {to bi to pod ra zu me va lo pot pu nu pro me nu sa da {we po li ti ke `r tvo va wa sve ga zbog EU. Ta po li ti ka je ira ci o nal na, jer Sr bi ji ne do no si ni {ta osim stal nih i opa snih ne vo qa - da nas na Ko so vu i u Pre {ev skoj do li ni,

su tra u Voj vo di ni i Sanyaku. Da ni je ta ko ta ko, i da je srp ski po ku {aj da se umi lo sti ve mo} ne za pad ne ze mqe po put SAD i Ne ma~ ke dao bi lo ka kav re zul tat, da li bi Da ~i} u Mo skvi po kaj ni~ ki iz ja vqi vao da je Ru si ja naj bo qi pri ja teq Sr bi je dok mu s ru ske stra ne go vo re da iz no vi na sa zna ju za srp ske spoq no po li ti~ ke po te ze? Srp ski po li ti ~a ri tre ba lo bi naj zad da shva te da u ovom de lu sve ta Ne ma~ ka pre sve ga po dr `a va Hr vat sku, a SAD Al ba ni ju i Al ban ce uop {te, i da toj pro stoj ~i we ni ci pri la go de svo ju po li ti ku.

Dok se to ne de si, Sr bi ja }e, kao sa da, stal no tr pe ti po ra ze i ~u di ti se za {to je ta ko. U da na -

– Sve za vi si od to ga ka ko bi srp ski li de ri gle da li na tu ~i we ni cu. Ako bi upr kos to me na sta vi li s po li ti kom „`r tvuj mo sve ra di EU”, fak ti~ ko pri zna we ne za vi snog Ko so va br zo bi bi lo le ga li zo va no na je dan ili dru gi na ~in, po sle be zna ~aj nih ustu pa ka Be o gra du da bi se pred srp skom jav no {}u po raz pred sta vio kao po be da. Da nas je to, na `a lost, ve ro vat ni ji is hod. Ali, ako bi to bi lo shva }e no kao {an sa da se Be o grad od rek ne pro tiv u stav nih ustu pa ka Al ban ci ma na bri sel skim pre go vo ri ma po sled wih me se ci, to bi mo glo bi ti sa mo do bro. Na rav no da bi u tom slu ~a ju za pad ne ze mqe bi le ne za do voq ne, da se de fi ni tiv no ne

{wem sve tu ni je ni ka kva tra ge di ja za jed nu ma lu ze mqu da ne bu de {ti }e nik Va {ing to na, Ber li na i Bri se la. Ali upor no tra `e we sa ve zni ka ta mo gde ih o~i gled no ne mo `e{ na }i, mo `e za i sta da se za vr {i tra gi~ no. l [ta bi se do go di lo ako bi sa da {wi pre go vo ri sa Pri {ti nom pro pa li?

bi „do bio da tum” i da bi pro za pad ni me di ji u Be o gra du sve to tre ti ra li kao smak sve ta. Sr bi ja bi u tom slu ~a ju za svo ju ko sov sku po li ti ku mo ra la da po tra `i dru ge sa ve zni ke, iste one ko je je ve} ima la u do ba Ah ti sa ri je vih pre go vo ra, i s wi ho vom po mo }i si gur no bi po sti gla da le ko vi {e ne go sa da. Jer, pre go vo ri bi se na sta vi li ~im bi u Va {ing to nu, Ber li nu i Bri se lu shva ti li da je Sr bi ja za i sta pro me ni la po li ti ku. Re {e we ko sov skog pi ta wa ne tre ba sa mo Be o gra du: ono je da le ko po treb ni je Al ban ci ma na Ko so vu, ko je eko nom ska bes per spek tiv nost, po li ti~ ka ne iz ve snost i so ci jal no bez na |e pri ti ska ju mno go vi {e ne go nas u Sr bi ji. l Me |u tim, pre mi jer Da ~i} i mno gi dru gi, di rekt no ili iz o ko la, uvo de te zu da je Ko so vo iona ko iz gu bqe no, {to bi zna ~i lo da se, fak ti~ ki pri zna ju }i ko sov sku ne za vi snost, Sr bi ja za pra vo ni ~e ga i ne od ri ~e?

– Ze mqa ko ja je ne ku te ri to ri ju iz gu bi la voj nom agre si jom - a to se do go di lo Sr bi ji - ne pre sta je ti me da na wu le gi tim no po la `e pra vo. Ka da }e, i na ko ji na ~in, to pra vo bi ti ostva re no, sa svim je dru ga stvar. Po ra `e na u Dru gom svet skom ra tu, oku pi ra na, ra zo re na sa ve zni~ kim bom bar do va wem, zbog svo je kri vi ce mo ral no ba ~e na na ko le na pred ce lim sve tom, Za pad na Ne ma~ ka je u svom „osnov nom za ko nu” iz 1949. go di ne na pi sa la da }e se on pri me wi va ti na dru ge ne ma~ ke po kra ji ne (to jest, na te ri to ri ju ta da {we Is to~ ne Ne ma~ ke) ka da joj one bu du pri sa je di we ne, {to se i do go di lo po sle pa da Ber lin skog zi da. Ade na u er ni je, kao Da ~i} go vo re }i o Ko so vu, re kao ne ma~ kim prav ni ci ma ko ji su ra di li na „osnov nom za ko nu” da se pro {e ta ju Dre zde nom i Laj pci gom, pa da mu se on da vra te s druk ~i jim usta vom. n Miroslav Staji}

Da li je sle de }i „da tum za Voj vo di nu”? l Ka ko gle da te na ko men tar pre mi je ra Da ~i }a iz „Frank fur ter al ge maj ne caj tun ga” da bi se Be o grad i Pri {ti na la ko do go vo ri li o raz me ni te ri to ri ja, ali je Va {ing ton pro tiv to ga?

– Ako je to za i sta re kao, Da ~i} je u svom ig no ri sa wu Usta va Sr bi je do sled ni ji ne go {to je iko mi slio. Da li to zna ~i da }e su tra bi ti za in te re so van ako mu, re ci mo, iz Ber li na i Bri se la po nu de da „do bi je da tum” i dve-tri mi li jar de evra po voq nih kre di ta, a da Sr bi ja za uz vrat sa ma pre da Ma |ar skoj sve op {ti ne u Voj vo di ni sa ma |ar skom ve }i nom? Sr bi su ne ka da, kao i dru gi ma wi evrop ski na ro di ko ji su se sa mi iz bo ri li za na ci o nal no oslo bo |e we i sop stve nu dr `a vu, u tu dr `a vu ve ro va li i s raz lo gom je po {to va li. Po la ve ka ko mu ni sti~ ke ide o lo gi je i we na se lek tiv na ob no va kroz de lo va we tzv. Dru ge Sr bi je u~i ni li su svo je. In dok tri ni ra ni, a da to ga ~e sto ni su ni sve sni, Da ~i} i mno gi dru gi ne shva ta ju da za ma we na ro de na ci o nal na dr `a va ni je pre `i ve li mit ko jeg se tre ba oslo bo di ti u „Evro pi bez gra ni ca”, ne go ne za men qiv ga rant op stan ka i bez bed nog `i vo ta.

DO MA ]E FI NAN SIJ SKE KU ]E U VE LI KIM PRO BLE MI MA ZBOG LO [IH KRE DI TA

Ban ka ma za ro bqe no 5,8 mi li jar di evra

S

rbi ja ve} odav no ni je El do ra do za po slo ve ba na ka: kre dit na ak tiv nost ve} go di na ma stag ni ra ili pa da, a doc wa ra ste. Ka da u sek to ru pri vre de ma kar ma lo zaj mo vi po ra stu, to je go to vo si gu ran znak da je bi lo ne ka kvih pro gra ma sub ven ci o ni sa nih kre di ta od stra ne dr `a ve. Na `a lost, i oni sve ma we mo gu da spa su pri vre du u pro ble mi ma. O to me do voq no go vo re po da ci Udru `e wa ba na ka Sr bi je, od no sno Kre dit nog bi roa: za kqu~ no s kra jem mar ta prav nim je li ci ma ukup no da to 96.000 zaj mo va (1.606 mi li jar di), a od to ga je 24.000 ka sni lo s iz mi ri va wem oba ve za. To zna ~i da ra tu ni su pla ti li du `e od 15 da na od tre nut ka do spe }a. Ni {ta bo qa sli ka ni je ni kod pred u zet ni ka: od 72.000 po zaj mi ca (111,79 mi li jar di), u ka {we wu je bi lo 20.000.

Po ta kvoj sli ci ni gra |a ni ne mo gu da bu du mno go bo qi: su ma kre di ta je kra jem pro {log me se ca iz no si la 590 mi li jar di, a od 1.310.000 zaj mo va u ot pla ti je ka sni lo 132.000. Isti na, gra |a ni ma je du `e tre ba lo da po~ nu da ka sne jer se za wih doc wa ra ~u na ka da pre ma {e 60 da na od tre nut ka ka da je tre ba lo da iz mi re oba ve ze. U sva kom slu ~a ju, ovi po da ci ne sa mo da ne slu te na do bro ve} i an ga `u ju pri li~ nu su mu nov ca. Se kre tar Udru `e wa ba na ka Sr bi je Ve ro qub Du ga li} ka `e da je po osno vu lo {ih zaj mo va i re zer va ci ja za wih ban ka ri ma blo ki ra no ~ak 600 mi li jar di di na ra, {to je znat na su ma.

– Lo {i kre di ti su po sle di ca istog ta kvog sta wa u pri vre di. De lom su ban ke lo {e bi ra le kli jen te a de lom je kri za u~i ni la svo je. Ho }u da ka `em da deo ban ka ra ni je do bro i pro fe si o nal no oba vio svoj po sao ka da su pro ce wi va li kre dit nu spo sob nost kli jen ta. S dru ge stra ne, bi lo je ko mi te na ta ba na ka ko ji su do bro ra di li i po svim pro ce na ma ri zi ka su za slu `i va li da im se odo bri kre dit. Me |u tim, po je di na pred u ze }a je te {ko po go di la kri za – re ci mo kom pa ni je ko je ra de u gra |e vin skoj in du stri ji – pa su usle di li pro ble mi kod re dov nog ser vi si ra wa oba ve za. Po je di na pred u ze }a su do {la u si tu a ci ju da su wi ho vi po slov ni part ne ri ima li te {ko }a i zbog ne mo gu} no sti da iz mi re oba ve ze – ob ja {wa va za na{ list eko nom ski stru~ wak Mi loj ko Ar si}.

Tek, po pra vi lu, ka da ima mno go ne na pla }e nih kre di ta, pri vred ni ci se okre }u dr `a vi. O~e ku ju da se sred stva na mi re iz dr `av ne ka se na ra ~un po re skih ob ve zni ka – svih nas, ili da Na rod na ban ka sma wi re zer vu. Ar si} ob ja {wa va da sa da ne bi tre ba lo sma wi va ti re zer va ci je kod ba na ka, ni ti im do zvo li ti da na taj na ~in po kri va ju gu bit ke na sta le zbog ne pla }e nih kre di ta.

– Ta ko |e, ne tre ba taj tro {ak pre ba ci va ti na dr `a vu.

Na pro tiv, ba{ tu tre ba vo di ti dru ga ~i ju po li ti ku. Na{ glav ni pro blem je {to ne ma mo ~vr sto buyet sko ogra ni ~e we. Iz dr `av ne ka se se fi nan si ra ju ne sol vent na pred u ze }a, bi lo da su to ona jav na ko ja ne po slu ju po zi tiv no ili se ra di o kom pa ni ja ma u re struk tu i ra wu. Po red to ga , tu su i fan tom ska pred u ze }a ko ja u do slu hu sa po je di nim ban ka ma uzi ma ju kre di te ko je ne na me ra va ju da vra te. Sve te tro {ko ve ni ka ko ne tre ba is po sta vqa ti po re skim ob ve zni ci ma. Dru gim re ~i ma, ban ke bi mo ra le da re {e pro ble ma ti~ ne kre di te sa me, i to ta ko {to }e ih na pla ti ti.

– Uko li ko fir me ni su u sta wu da pla te dug, osta je ak ti vi ra we hi po te ka ili dru gih sred sta va obez be |e wa. Ako ni na kon to ga ne mo gu da se iz mi re oba ve ze, pre o sta ju ste ~aj ili li kvi da ci ja za kli jen te. Do god nam na tr `i {tu ra de ne sol vent na pred u ze }a, bi }e pro ble ma s na pla tom kre di ta i ima }e mo ve li ke re zer va ci je. Ka da bi sve to ura di le, ban ke bi do {le u si tu a ci ju da ima ju sol vent ni je kli jen te i iz dva ja le bi mno go ma we sred sta va za re zer va ci ju – tvr di Ar si}.

Di rek tor glav ne fi li ja le AIK ban ke za Voj vo di nu Slo bo dan Ra ci} uve ren je da su ve li ke re zer va ci je ba last za mno go ban ke i da su tre nut no za gu {i le na {e fi nan sij sko tr `i {te, te da iz laz sva ka ko tre ba na }i. U ovom tre nut ku ban ka ri se tru de da da ju kre di te za ko je pro ce ne da ne }e bi ti pro ble ma ti~ ni i po vu }i to kom ot pla te ve }u re zr va ci ju. Na `a lost de {a va se da do bar i sol ven tan kli jent ne ma isto ta kve po slov ne part ne re, pa se pre ko no }i na |e u blo ka di. Ri zik da se to do go di na spr skom tr `i {tu je ne ve li ki – ve} ogro man.

– Vr ti mo se u kru gu gu bi ta ka i vi so kih re zer va ci ja – sma tra Ra ci}. – Re {e we sto ga tre ba na }i {to pre da bi fi nan sij sko tr `i {te uop {te mo glo da pro funk ci o ni {e. n Du{anka Vujo{evi}

AN TI KO RUP CIJ SKA KAM PA WA U ZE MQI SR BI JI

Pro go vo ri te sad ili }u ti te za u vek P

ro go vo ri te. ]u ta we o ko rup ci ji je we no odo bra va we! Ovo su slo ga ni an ti ko rup cij ske kam pa we, za po ~e te pro te kle sed mi ce, u ko joj se uka zu je na dra ma ti~ ne po dat ke da ko rup ci ja sva ke go di ne u Sr bi ji “po je de” vi {eod 500 ki lo me ta ra pu te va, 7.500 me di cin skih apa ra ta i 350 {ko la. Ta ko Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je, uz po dr {ku Evrop ske uni je, i na ovaj na ~in po ku {a va da po dig ne svest jav no sti o {tet no sti ko rup ci je ne sa mo za eko no mi ju i buyet dr `a ve, ve} i da na ja san na ~in ob ja sni gra |a ni ma ka kve po sle di ce osta vqa na wi hov sva ko dnev ni `i vot.

Da je ko rup ci ja ra zo ri la srp sko dru {tvo, kao i da ni {ta pro te klih go di na ni je u~i we no da se ona sma wi, zna ve }i na gra |a na Sr bi je. U ne dav no oba vqe nom is tra `i va wu jav nog mwe wa po ka za lo se da sva ki dru gi gra |a nin Sr bi je sma tra da je ko rup ci ja u ze mqi ve -

o ma za stu pqe na, a tek sva ki de se ti pre po zna je vlast ko ja se bo ri pro tiv ko rup ci je.

Da bi bor ba pro tiv ko rup ci je bi la uspe {na, sma tra ju gra |a ni, po treb no je oja ~a ti in sti tu ci je i po o {tri ti ka zne a ne po zi va ti po je din ce da ra de po sao ko ji dr `a va ne mo `e ili ne }e. Tim pre

{to se na pri ja vqi va we ko rup ci je po zi va ju za po sle ni u jav nom sek to ru ili se tra `i da se upre pr stom u ne kog od wih. Jer, onaj ko ima sre }eda da nas ra di u jav nom sek to ru, ma {ta mu dr `a va kao sa ve snom gra |a ni nu obe }a va la, te {ko da }e se od lu ~i ti da pri ja vi ko rup ci ju. Zbog to ga ve ro vat no i ima rad nu

kwi `i cu, i to u tre nut ku ka da no vog za po sle wa ne ma i ka da na re zer vnoj klu pi ne za po sle nih se di sko ro mi lion qu di.

Tre ba li uop {te pod se }a ti da je ne ko li ko sa ve snih gra |a na u pro te klom pe ri o du pri ja vi lo ko rup ci ju u dr `av nim in sti tu ci ja ma i to je po pra vi lu zna ~i lo da su osta ja li bez po sla , a iz o sta la je i ade kvat na dr `av na za {ti ta. Tek na kon pri ti ska jav no sti oni su vra }e ni ta mo oda kle su iz ba ~e ni, ali je wi hov op sta nak u pred u ze }u ili usta no vi ko ju su “cin ka ri li”, pod ve li kim zna kom pi ta wa. “Od ma zda”, ko ju bi upra vo za kon ko ji ne po sto ji u Sr bi ji tre ba lo da spre ~i, bi }eiz vr {e na kadtad – a on da sa ve snom gra |a ni nu ne ma po mo }i.

Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je je 2011.go di ne, u ne do stat ku za ko na o uz bu wi va wu i za {ti ti uz bu wi va ~a, usvo ji la pra vil nik o za {ti ti li ca ko ja pri ja ve sum wu na ko rup ci ju. Pra vi -

lik ure |u je i od go vor nost ru ko vo di o ca or ga na jav ne vla sti za even tu al nu od ma zdu i za {i tu ano nim no sti uz bu wi va ~a… Me |u tim, da bi za po sle ni u jav nim slu `ba ma do bio za {ti tu on mo ra da pod ne se, po red ve ro do stoj nih do ka za, i zah tev za za {ti tu u ko ji uno si li~ ne po dat ke i ta ko ot kri va svoj iden ti tet – sa mim tim i oni ma na ~i ju se ko rup tiv nu de lat nost uka zu je.

Pro blem je u to me {to se uvek ot kri je jav ni slu`b nik ko ji je pri ja vio ko rup ci ju – a ade kvat na za {ti ta iz o sta ne. To je i raz log za {to mno gi od u sta ju od pri ja vqi va wa ko rup ci je ~ak i ka da za wu ima ju do ka ze, od no sno fo to ko pi je do ku me na ta. Strah od od ma zde i ne po ve re we u dr `a vu da }e ih za {ti ti ja ~i su od sa ve sti da ne ko ra di ono {to ne sme i {to ne bi tre ba lo.

Tek ka da dr `a va bu de spo sob na da za {ti ti sa ve sne i od go vor ne, ko rup ci ja }e se sma wi ti. Uvek }e bi ti onih ko ji vo le da ne {to sta ve u svoj yep, ali se to mo `e dr `a ti na “pri stoj nom ni vou“. Onom ko ji ne ra za ra ce lo dru {tvo i ne uzi ma mu iz oka sto ti ne ki lo me ta ra pu te va, {ko le, bol ni ce… n Qubinka Male {evi}

nedeqa 14. april 2013.

E

lektroprivreda Srbije u ovom mo men tu uop {te nije na prodaju, dok bi Vlada svakako razmotrila kredi bil nu po nu du za ku po vi nu Telkoma „Srbija”, ukoliko bi takva postojala, ka`e dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Aleksandar Qubi}.

– Telekom je ve} bio nu|en na tr`i{tu i nije na{ao strate{kog partnera. Generalno, ukoliko postoji strate{ki partner koji bi ovoj kompaniji obezbedio dugoro~nu stabilnost, inovacije i ulagawa i zadr`avawe prvog mesta u zemqi i u regionu, siguran sam da }e Vlada razmotriti takvu ponudu – objasnio je Qubi} i intervjuu za “Dnevnik”.

On je potvrdio da }e 500 miliona dolara koje je Rusija odobrila Srbiji, biti dostupno za mesec i po, kao i da }e se upotrebiti za vra}awe dela dr`avnog duga Londonskom klubu.

Podsetimo, ruski kredit uzet je na 10 godina, uz dve godine po~eka i fiksnu kamatu od 3,5 od-

INTERVJU

ALEK SANDAR QUBI], DR @AV NI SEKRE TAR U MI NI STAR STVU FI NANSI JA

^ekamo dobru ponudu za Telekom

sto, dok se na dugove Londonskom klubu pla}a 6,75 odsto kamate. Po Qubi}evim re~ima, taj nam novac nije potreban za teku}e finansirawe buyeta, s obzirom na to da je Srbija prodajom evroobveznica ve} obezbedila potrebna sredstva za funkcionisawe dr`ave.

– Mi smo dobro razmotrili stawe u finansijama i u skladu sa usvojenom fiskalnom strategijom, Ministarstvo finansija i privrede predlo`ilo je Vladi, {to je ona i usvojila, da se krajem aprila izvr{i prevremena otplata dela spoqnog duga u iznosu od 430 miliona dolara. Sada radimo na tome da

Izbori bi zaustavili Srbiju l Postoje ocene u javnosti da su reforme zapo~ete nakon pro{logodi{wih izbora ve} zaustavqene zbog mogu}nosti novog izlaska na birali{ta. Koliko bi izbori u ovoj godini {tetili srpskoj ekonomiji?

– Ministarstvo finansija radi i planira svoje aktivnosti bez obzira na pri~e o izborima. Za Srbiju je va`no da ima stabilan fiskalni sistem. Mi, dakle, radimo u punom kapacitetu kao da }e slede}i izbori biti u redovnom roku i ne kalkuli{emo sa prevremenim izborima. S druge strane, u slu~aju nekih prevremenih izbora, to bi svakako {tetilo zemqi, imaju}i u vidu na{u kulturu da, dok su izbori potpuno, prestaje sve da radi, jer svi ~ekaju rezultate. Srbija ne mo`e da dopusti sebi luksuz da stoji, ve} mora da radi svaki dan jer jedino tako mo`e i}i napred.

se skupi krediti iz pro{losti zamene jeftinijim. A to mo`emo da uradimo s obzirom na to da su mere fiskalne politike dale izuzetno dobre rezultate u obarawu kamata na javni dug, kako na me|unarodnom, tako i na doma}em finansijskom tr`i{tu, a razdu`ivawe nam donosi u{tede i u ovoj i u nared-

nim godinama: pre svega, ima}emo mawa izdavajawa za otplatu kamata. l Fiskalni savet je izrazio sumwu da }e Vlada uspeti da zadr`i buyetski deficit na planiranom nivou od 3,6 odsto BDP-a.

Vlada je te sumwe odbacila kao neosnovane...

– U januaru smo imali odli~an rezultat u buyetu: Republika je imala mawak od sedam milijardi, ali smo na drugim ra~unima imali suficit od 11 milijardi, tako da je ukupan sufi cit na ra~unu ~itave dr`ave bio 3,8 milijardi dinara. U februaru smo imali mawak samo u republi~kom buyetu, ali sa druge strane smo imali vi{ak prihoda na konsolidovanom ra~unu.

Fiskalni savet {to se ti~e februara gledao je samo deficit republi~kog buyeta, ali podaci za penzioni i zdravstveni fond, lokal i Vojvodinu sti`u

kasnije. Iz tog razloga, nalo`eno je dr`avnim organima da ranije dostavqaju podatke o stawu i kako bi podaci za ~itavu dr`avu mogli da se objavquju dosta br`e. l Da li Ministarstvo finansija ima podr{ku u Vladi za politiku fiskalne konsolidacije i smawewe deficita na jedan odsto BDP-a u na rednim godinama, s obzirom na izjave pojedinih minista ra o potrebi za ve}om potro{wom?

– Ministarstvo finansija i privrede ima potpunu podr{ku Vlade Srbije kada je re~ o politici fiskalne konsolidacije, pre svega zato {to samo planirawe buyeta i nivoa buyetskog deficita nije odluka iskqu~ivo ovog ministarstva ve} ~itave Vlade, odnosno koalicije u celini. Bilo kakvo druga~ije razmatrawe ili razmi{qawe na tu temu smo ve} videli i to bi Srbiju moglo da dovede u vrlo nezgodan polo`aj. l Pojedini ekonomisti smatraju da sni`ena cena „fijata 500L” na konto subvencija koje fabrika u Kragujevcu dobija od dr`ave prakti~no zna~i da poreski obveznici Srbije poma`u sloju bogatih koji mogu da kupe taj auto?

TE M A „DNEV N I K A”: NOVI VOJVO\ANSKI HIT - TARTUFI

Gqive koje pune yepove B

ilo je u Vojvodini planta`a pu`eva i farmi nojeva, gajio se kikiriki, u posledwe vreme popularni su aronija, go|i i ostale bobice ali, sve su prilike, novi hit bi}e - tartufi. Jer, ra~unica je – dodu{e zasad samo na papiru – vi{e nego odli~na.

Zbog we planta`e tartufa u celoj zemqi, pa i u Vojvodini, ni~u kao gqive posle ki{e, barem tako tvrde organizatori ove proiz vodwe. Za to su ~ule i na{e kom{ije, zavide nam i to ne kriju. Hrvatski mediji, naime, ovih dana lamentiraju nad silnim tartufima koji su, umesto da zavr{e na tamo{wim planta`ama, do{li u Srbiju.

“Jutarwi list”, recimo, navodi da Hrvatska uprkos idealnoj klimi, geografskim uslovima i milion hektara neobra|ene zemqe, iz Srbije uvozi maline, kupine, ribizle, le{nike, orahe, pa ~ak i lavandu. Toj listi bi, vele, uskoro mogao da se doda i poznati istarski brend - tartufi. Hrvati pi{u da je kompanija “Grin laboratoris”, ~ije je sedi{te u Londonu, lane registrovala predstavni{vo u Beogradu za jugoisto~nu Evropu. Zbog lak{eg poslovawa i sre|enije zemqi{ne politike, u masovnu planta`nu proizvodwu tartufa odlu~ili su da investiraju ba{ u Srbiji a ne u Hrvatskoj, navodi “Jutarwi”.

U svakom slu~aju, kako je krenulo i kako kreatori ovog biznisa u Srbiji o~ekuju, kod nas }e tek

da zavlada pomama za ovim poslom, unosnijim, po pomenutoj ra~unici s papira, od gajewa bilo koje poqoprivredne kulture.

Tartufi se po “engleskom receptu” gaje na planta`ama leske.

Prema podacima koje smo dobili u kompaniji “Grin laboratoris”, ovog prole}a u Vojvodini ni~e 75 planta`a tartufa, od ukupno 335 u Srbiji. Da zainteresova-

nost za ovu proizvodwu raste brzinom gqive, govori wihov podatak da je pre samo nekoliko meseci, pro{le jeseni, u Srbiji bilo 133 planta`a, od ~ega u Voj -

I crni i beli Tartufa, ba{ kao i drugih gqiva, ima vi{e vrsta. Po vredno sti izdvajaju se crni i beli. Beli tartuf spada u najkvalitet nije i najskupqe tartufe. Naj~e{}e je veli~ine koko{ijeg jajeta, a mo`e da bude i kao mawa lubenica ili diwa. Plodonosno te lo imaja karakteristi~an miris i prijatan ukus. Beli tartuf raste u zajednici s hrastom, leskom, topolom, lipom i drugim biqkama. Beli tartuf izuzetno se ceni u nekim razvijenim zemqama zapada gde god ima bogatih korisnika skupih hotelskih usluga.

Kolevka crnog tartufa kako se smatra je Francuska.

Osim Francuske crni tartuf se danas gaji planta`no u Italiji i [paniji. On `ivi u zajednici sa hrastom, leskom, bukvom i drugim biqkama. Wegova veli~ina ploda je mawa nego kod belog tartufa i kre}e se od veli~ine oraha pa do veli~ine pomoranxe. Podse}a na najkvalitetnije vrste si reva. Jede se presno ili termi~ki obra|eno. Sve to ~ini tartufe posebnim u odnosu na druge vrste gqiva, pa im je i visoka cena na tr`i{tu koja se kre}e ~ak od 500 do 5.000 evra po kilogramu.

vodini svega 14, te da se pravi bum o~ekuje ove jeseni.

Uz podse}awe da je investicioni fond “Grin laboratoris” 2007. godine osnovao nekoliko svetskih firmi koje ula`u u isplative projekte o~ekuju}i zna~ajnu dobit, direktor ove kompanije u Beogradu Milan Beader ka`e za na{ list da je u okviru prve faze projekta u Srbiji potpisano vi{e

od 130 ugovora sa budu}im uzgajiva~ima tartufa. Wima je za jesewu sadwu na ukupno 33 hektara podeqeno 12.000 sertifikovanih sadnica leske sa micelijumom tartufa proizvedenih u Italiji.

Poqoprivrednici su besplatno dobili najsavremeniji i najkvalitetniji sadni materijal, {to, kako ka`e na{ sagovornik, vredi nekoliko hiqada evra po planta`i. “Grin laboratoris” je obezbedio i stru~nu i tehni~ku pomo} in`iwera poqoprivrede za vo}arstvo, prehrambenu tehnologiju, za{titu biqa, koji }e im biti na raspolagawu tokom celog trajawa ugovora.

U kampawi prole}ne sadwe 2013. sklopqeno je jo{ oko 350 ugovora, odnosno isto toliko novih planta`a koje }e biti zasa|ene. Poqoprivredni proizvo|a~i koji su u{li u posao s ovom kompanijom, dobili su uputstva o pokretawu proizvodwe, na~inu sadwe i agrotehni~kim merama. Prvi korak je, zapravo, izrada elaborata,

tj. biznis plana, {to tako|e obezbe|uje “Grin laboratoris”. To je, obja{wava Milan Beader, prakti~no jedino finansijsko ulagawe koje proizvo|a~ ima, a iznosi 300 evra bez PDV-a.

Ugovori se potpisuju na 20 godina, a u tom periodu obezbe|en je otkup i tartufa i le{nika po svetskim cenama, tvrdi na{ sagovornik i dodaje da 70 odsto tako

On dodaje da su u prvoj fazi projekta prose~ne parcele povr{ine 10 do 30 ari, na kojima }e biti posa|eno od 50 do 150 sertifikovanih sadnica leske sa micelijumom tartufa. Prvi prinosi le{nika o~ekuju se u periodu od tre}e do pete godine, a tartufa od tre}e do sedme. “Grin laboratoris” je izveo i kalkulaciju do biti: na planta`i tartufa od 20 ari na sadnicima leske se za tri godine mo`e o~ekivati prihod od 16.500 evra, a nakon deset godina i desetak hiqada evra vi{e.

Elem, na planta`i od 20 ari mo`e da se zasadi 100 sadnica leske. O~ekivani prinosi le{nika su tri do pet kilograma, a tartu fa 100 do 300 grama po sadnici.

Prvi rod se o~ekuje od tre}e do sedme godine, a maksimalni prinosi od osme do dvanaeste godine. Planta`a tartufa daje prinos od 40 do 50 godina sa tridesetak godina maksimalnih prinosa. Prema ra~unici, u kojoj su uzeti u obzir prose~ni o~ekivani prinosi i cene na svetskom tr`i{tu, u prvom rodu nakon tri godine sto sadnica leske daje rod vredan 1.500 evra (300 kilograma po pet evra), a prihodi od tartufa su 15.000 evra (15 kilograma po hi qadu evra), {to je ukupno 16.500 evra.

Na plan ta `i od 20 ari ka da rod bu de mak si ma lan, od de se te do tri de se te go di ne, pri hod je, po kal ku la ci ji „Grin la bo ra to ris” – 27.500 evra dobijenog prihoda ide proizvo|a~u, a 30 odsto kompaniji.

– Planta`a je ekonomski isplativa oko 50 godina, a sakupqawe plodova tartufa radi stru~ni tim. Obezbe|eno je i skladi{tewe u hladwa~ama direktno na parcelama proizvo|a~a. S druge strane, proizvo|a~i su u obavezi da se doma}inski ophode prema planta`i i u tom slu~aju prinosi, a samim tim i prihodi, maksimalni su u odnosu na minimalnu cenu po~etnih ulagawa i srazmerno male povr{ine planta`a. Proizvo|a~i su, tako|e, du`ni da vode evidenciju faktora i rezultata proizvodwe, a podaci dobijeni posle nekoliko godina, poslu`i}e za daqe unapre|ivawe proizvodwe tartufa u Srbiji – ka`e nam Beader.

Kada rod bude maksimalan, od desete do tridesete godine, prihod je, po kalkulaciji „Grin laboratoris“ – 27.500 evra. Naime, leska tada daje rod od pet kilograma, le{nik ko{ta pet evra, a kako je re~ o stotinu sadnica, to je 2.500 evra. Tartufa nakon desete godine bude 250 grama po sadnici, {to je 25 kilograma. Po hiqadu evra, eto 25.000. Suma sumarum – pomenutih 27.500 evra.

– Ako odbijemo tro{kove pokretawa proizvodwe i odr`avawa, koji su minimalni u odnosu na prihode – poru~uje Beader – mo`emo zakqu~iti da ne postoji poqoprivredna kultura koja donosi ovakve prihode, i to uz zagaranto vani vi{egodi{wi otkup. n Sla|ana Glu{~evi}

5

– “Fijat” je jedan od najve}ih investitora u Srbiji, zapo{qava 2.500 qudi, a zaposli}e jo{ 1.400 do kraja slede}e godine. S obzirom na to da se na{a ekonomija suo~ava s velikim brojem nezaposlenih, ova investicija je zna~ajna jer generi{e i radna mesta kod proizvo|a~a komponenti i kompanija koje opslu`uju FAS. Uostalom, svaka kompanija koja dolazi iz te bran{e i zapo{qava qude mo`e da ra~una na iste podsticaje za otvarawe novih radnih mesta. Jer, na{a automobilska industrija je prepoznata kao strate{ka grana, pored IT, odbrambene industrije i poqoprvrede. l Nije li „Fijat” ipak mogao i po druga~ijem modelu da iza|e u susret ovda{wim kupcima?

– „Fijat„ je odlu~io da deo sredstva, koje je dobio za podsticaje na ime otvarawa novih radnih mesta, preusmeri na gra|ane Srbije kojima }e model „500L” biti jeftiniji za 3.000 evra. Ina~e, ne bih nazvao te qude bogatim gra|anima zbog toga {to je cena od 10.000 evra za ovaj autombil. Jer, ako pogledate informacije o prose~no pla}enom automobilu u Srbiji, o cenama uvezenih novih automobila i uvezenih polovnih automobila, ne bih rekao da je re~ o posebno privilegovanoj grupi. U svakom slu~aju, mi moramo da podsti~emo zapo{qavawe i svaki investitor koji do|e i otvara fabrike je dobrodo{ao u Srbiju i ima iste uslove kao i svi koji su ve} ovde i koriste podsticaje za otvarawe novih radnih mesta. n Vladimir ^vorkov

VESTI

I jaja poskupquju Cene jaja pred Uskrs dosti}i }e, kako se o~ekuje, 15 do 16 dinara za komad, izjavio je savetnik u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimovi}, uz napomenu da se jaja na pijacama sada vkre}uod 12 do 14 dinara po komadu. „Pad kupovne mo}i potro{a~a }e se sigurno osetiti i u toj oblasti potro{we, pa }e u doma}instvima broj ofar ba nih ja ja bi ti bar za tre}inu mawi u odnosu na ranije godine. Umesto ranijih od 50 do 60 komada jaja, sada }e se za te namene tro{iti od 20 do 30 komada, tako da cena ipak ne bi trebalo da ide u nedogled”, procewuje Budimovi}.

Optimalni dinar Generalni sekretar Udru`ewa banaka Srbije Veroqub Dugali} ocenio je da su u postoje}im ekonomskim uslovima fluktuiraju}i devizni kurs i sada{wa politika NBS optimalno re{ewe za na{u zemqu. „Problem je u tome {to se od deviznog kursa o~ekuje da izle ~i sve one probleme koje imamo u ekonomiji - da podsti~e izvoz, smawi regionalne razlike, pove}a zaposlenost i `ivotni standard. Sve su to lepe `eqe, ali to nije uloga deviznog kursa”, rekao je Dugali}, napomiwu}i da osnovne prednosti fiksnog kursa, koji se sve ~e{}e pomiwe, jesu lak{e ra~unawe svih poslova, posebno uvozno-izvoznih, ali je, s druge strane, slabost {to se ~itava ekonomska politika podre|uje odr`avawu takvog kursa.

nedeqa 14. april 2013.

VOJVO\ANSKI ADVOKATI UPOZORAVAJU NA NEDOUMICE OKO NOVE ODREDBE KZ-a

@ena (ne)mo`e za oltar Pi{e: @i vi ca Tu ci}

N

e dav no ime no va we Ane Pa vlik za sve {te ni cu Slo va~ ke evan ge li sti~ ke cr kve za Be o grad, iza zva lo je pa `wu jav no sti. Kon sta to va no je da je to za srp sku pre sto ni cu „pr vi put u isto ri ji”. U in ter net ko men ta ri ma pre o vla |i va la je po zi tiv na re ak ci ja, a ne ki ni su zna li ka ko da je oslo ve. U isto vre me, ni je bi lo ilu zi ja da bi pra vo slav na i ka to li~ ka cr kva kod nas, ili gde dru ge, ta ko ne {to do pu sti le. Go spo |a „maj ka” Pa vlik ni je je di na `e na za ol ta rom u Sr bi ji, u we noj cr kvi ih ima jo{ ~e ti ri, kao i kod re for ma ta i me to di sta.

U pro te stan ti zmu `e na sve {te ni ca ima sve vi {e, u ne kim cr kva ma vi {e od tre }i ne kle ra, ta ko |e i ne ko li ko u epi sko pa tu.

Za ~et nik pro te stan ti zma u 16.ve ku, Mar tin Lu ter, kao i oni ko ji su no vo u~e we raz ra |i va li, sva ko na svoj na ~in, Kal vin, Cvin gli, Me lan hton, ni su do {li na ovu po mi sao, iako su go vo ri li da je sve {ten stvo sva kom ver ni ku pri stu pa~ no. Tek u 20. ve ku, pr vo ma ri ja vi ti (1929), a po do sta ka sni je evan ge li ci, re for ma ti, an gli kan ci, me to di sti, kve ke ri i ar mi ja spa sa do pu {ta ju ovu no vi nu. Ne ga ti van stav po red pra vo slav nih i ri mo ka to li ka, ima ju i svi mo no fi zi ti (Jer me ni, Kop ti), kao i ma we no vi je za jed ni ce po put no vo a po sto la ca, adven ti sta, mor mo na i dru gih.

Kod Je vre ja, tzv. li be ral nih, ima ra bin ki ve} se dam de ce ni ja.

Pr va je bi la u Ber li nu, Re gi na Jo nas. De vet go di na je de lo va la, pr vo u si na go gi, po tom kao za to ~e ni ca kon cen tra ci o nih lo go ra, a u Au{vi cu je umr la 1944. Da nas ra bin ki ima na de se ti ne, naj ma we pak u Izra e lu.

U isla mu ima po ne gde `e na ko je pred vo de mo li tve u yami ja ma. Ma ro kan ski kraq kao „za {tit nik ve re“ do pu stio je da `e ne, po sle od go va ra ju }eg {ko lo va wa, pre u zmu ne ke slu `be ko je su do sa da oba vqa li is kqu ~i vo ima mi. Broj ni mu sli man ski te o lo zi upo zo ra va ju da je ovo ne do pu sti vo, iz me |u osta log i zbog to ga {to `e na u to ku me se ca ima „ne ~i sti pe riod kad is pu {ta krv“. Ovo ob ja {we we ko ri ste i u hri {}an stvu i je vrej stvu ta ko |e.

Ret ki za go vor ni ci `en skog sve {ten stva u pra vo sla vqu i ka to li ~an stvu ra do pod se }a ju na |a ko ni se u sta rim vre me ni ma cr kve. Po zna ta su ime na ne ko li ko wih. U ca ri grad skom hra mu sve te So fi je ih je, na pri mer, u vre me ca ra Ju sti ni ja na, po red ~e tr de set |a ko na – bi lo {est. Pri pre ma le su, po {to su pri mi le ne ku vr stu ru ko po lo `e wa, de voj ke i `e ne za kr {te we, ra di le sa udo vi ca ma, bo le sni ca ma, pod u ~a va le, sa ve to va le gre {ni ce. Va se qen ski sa bo ri ih po mi wu. Od 12. ve ka ih na

Is to ku vi {e ne ma, na Za pa du ve} od osmog. Do ka zi da su ika da ima le bo go slu `be nu ulo gu, ne po sto je.

Ob no va slu `be |a ko ni sa u pra vo sla vqu ni je is kqu ~e na. O to me se u je lin skom sve tu raz mi {qa, ti ran ski ar hi e pi skop Ana sta si je je to u ne ko li ko na vra ta po mi wao. Ne ki pod se }a ju da je ru ski si nod pred boq {e vi sti~ ki pre vrat ta kvu od lu ku do neo, ali te ror nad cr kvom je we no spro vo |e we one mo gu }io. Pre vi {e go di na u Ni `wem Nov go ro du pra vo slav ka Fo ti na pred sta vi la se jav no sti kao „pr va ru ska sve {te ni ca“, to me |u tim ni ko ni je uzeo ozbiq no i pa lo je u za bo rav.

U pra vo sla vqu, kao i u ri mo ka to li ~an stvu, za sve {te no slu `i teq ke iz dog mat skih raz lo ga ne ma me sta, ta kvi zah te vi se tre ti ra ju kao eks trem ni fe mi ni zam. Ra di se o ti po lo gi ji – sve {te nik je du `an bi ti obra zom Isu sa Hri sta, on na sta vqa we go vo slu `e we. Kod `e ne je ti po lo gi je Bo go ro di ce, bez we ne bi bi lo spa se wa qud skog ro da.

Pa ra graf 1024 Ko dek sa ka non skog pra va ka to li ka je iz ri ~it – sve {te nik mo `e po sta ti sa mo kr {te ni mu {ka rac. Cr kva da nas, re }i }e u ovim cr kva ma, ne ma pra vo da me wa dvo mi le ni jum sku tra di ci ju i mo ra da osta ne ver na prak si uve de noj od sa mog Hri sta. On me |u apo sto li ma ni je imao `e ne, ma da su ga broj ne okru `i va le i po ma ga le mu. Sve {ten stvo ni je za ni ma we kao ma ko je dru go da bi se tra `i la rav no prav nost po lo va, ono je Hri stov dar svo joj cr kvi, gla si ob ja {we we. U cr kva ma se an ga `u je sve vi {e `e na, mo na hi wa i mir jan ki, ali da le ko od ol ta ra. De {a va se s vre me na na vre me na Za pa du da ne ki bi skup ili sve {te nik ru ko po lo `i `e ne i ta kvi bi va ju od mah iz op {te ni iz cr kve. Ve }i na ver ni ka u an ke ta ma na vo di da ne bi ima la ni {ta pro tiv, a to cr kve tu ma ~e kao ne po zna va we ve re i jed nu od re la ti vi za ci ja.

Sto ti ne ne ma~ kih naj u gled ni jih te o lo ga pre dve go di ne u svom me mo ran du mu vr hu cr kve, a ne ma we i austrij skih sve {te ni ka, ne sla `e se s uobi ~a je nom ar gu men ta ci jom pro ti vqe wa.

Si gur ni su da }e pre ili ka sni je do }i do pro me ne zva ni~ nog sta va. Sma tra ju da je va `no da se otvo ri te ma. Ne mo gu ra ~u na ti sa tim, me |u tim, da }e im no vi pa pa Fran ci sko, kao i we gov pret hod nik, bi ti sa go vor nik po ovom pi ta wu. Na Is to ku ni pr vi me |u pra vo slav nim pa tri jar si ma, ca ri grad ski Var to lo mej, ne bi o ovo me di sku to vao, ni ti sta vio u ka ta log te ma za sve pra vo slav ni sa bor. (autor je verski analiti~ar)

Naj no vi ja ame ri~ ka na u~ na stu di ja o na vi ka ma pu {a ~a a po seb no o pr voj ju tar woj ci ga re ti, po ka za la je da oni ko ji po seg nu za pr vim di mom od mah po sle bu |e wa u se be une su naj ve }u ko li ~i nu otrov nih ma te ri ja. To prak ti~ no zna ~i da u`i va o ci ma du va na ko ji po seg nu za ci ga re tom pre ne go {to va qa no otvo re o~i, pre ti ve li ki ri zik od zlo }ud nih bo le ti plu }a i usne {u pqi ne. Na te me qu ana li ze re zul ta ta stu di je za kqu ~e no je da ako se ve} mo ra pri pa li ti „ci gar du va na”, to on da tre ba u~i ni ti naj ra ni je 5 mi nu ta po sle do ru~ ka. n E. N. L.

Od sutra neustavna zbrka?

P

o sta vqa se pi ta we za ko ni to sti no ve od red be Kri vi~ nog za ko na iz ~la na 234 – “zlo u po tre ba od stra ne od go vor nog li ca” ko ja stu pa na sna gu u po ne de qak, na po me nu to je na tri bi ni u Advo kat skoj ko mo ri Voj vo di ne u No vom Sa du. Kri vi~ ni za kon se me wa ta ko {to su vla sni ci fir mi, di rek to ri, ~la no vi i pred sed ni ci uprav nih od bo ra ak ci o nar skih dru {ta va, sa da „iz me {te ni” iz ~la na 359, i do {li su „pod udar” no vog ~la na 234 - zlo u po tre ba po lo `a ja od stra ne od go vor nog li ca.

– Da li je to sa da no vo kri vi~ no de lo, da li se ono pr vi put po ja vqu je u KZ -u i da li oso be pro tiv ko jih se ve} vo di kri vi~ ni po stu pak mo gu kri vi~ no od go va ra ti po no vom de lu ve} od su tra? - upi tao je advo kat @ar ko Ni ko li}.

No va od red ba Kri vi~ nog za ko na iz ~la na 234. „zlo u po tre ba od stra ne od go vor nog li ca” tre ba lo je da eli mi ni {e do sa da {we ne do u mi ce oko od go vor no sti vla sni ka i di rek to ra pri vat nih pred u ze }a za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja iz ~la na 359.

Na tri bi ni je uka za no da }e ubu du }e mno gi od oko 4.000 okri vqe nih za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja u Sr bi ji, bi lo da su u fa zi is tra ge, op tu `e wa ili su |e wa, a ko ji ni su no si o ci jav nih i dr `av nih funk ci ja, od su tra od go va ra ti za kri vi~ no de lo “zlo u po tre be od stra ne od go vor nog li ca”. To se, pak, ko si s od red ba ma Usta va po ko ji ma se ni ko ne mo `e ogla si ti kri vim za de lo ko je ni je bi lo pred vi |e no za ko nom, ni ti se za ta kvo de lo mo `e iz re }i ka zna, tvr de advo ka ti.

- Pod se }am, ~lan 234 KZ-a bio je pre iz me na kri vi~ no de lo “Ne sa ve stan rad u pri vred nom po slo va wu”, a na slov i tekst is pod na slo -

Fo to:B. Lu ~i}

6

Advokatska komora Vojvodine nije sre}na predlo`enim re{ewem

Pod se ti mo, ino vi ra we ~la na va ko ji ga de fi ni {u sa da su pot KZ i raz dva ja we kri vi~ nog de la pu no iz bri sa ni. Ume sto to ga de zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja ter mi ni sa no je kri vi~ no de lo na “pri vat ni” i “jav ni ele ment” „Zlo pu po tre ba po lo `a ja od go vor je usle di lo na zah te ve iz ino nog li ca“, uz pot pu no dru ga ~i ju de stran stva gde po je di ne po ter ni fi ni ci ju, pa mi slim da je re~ o ce za op tu `e ni ma ni su mo gle bi no vom de lu - iz ja vio je advo kat ti re a li zo va ne. Ta mo {wa za ko Go ran Ili}. no dav sta va ne po zna ju to kri vi~ Advo kat Vla di mir Ho ro vic no de lo ona ko ka ko je na {im Kri oce nio je po vo dom po me nu tog pro vi~ nim za ko ni kom od re |e no. U pi sa da je na de lu “ve `ba we prav od go va ra ju }oj re zo lu ci ji Evrop ne gim na sti ke” i da u ovoj si tu a ci ji ne mo `e da go vo ri kao ozbi - skog par la men ta iz ra `a va se i za bri nu tost “zbog u~e sta lih qan kri vi ~ar i prav nik. tvrd wi o zlo u po tre ba ma ~la na - Ra di se o zlo na mer nom sa ~i 359 KZ-a ko jim se re gu li {e zlo u wa va wu pro pi sa ko ji po ku {a va ju po tre ba slu `be nog po lo `a ja, a da su do ve, a na taj na ~in i za stup ko ja je pra }e na na ni ke, tu `i o ce i vod nom {i ro kom bra ni o ce, uve du u Propisi se moraju pri me nom ne za ko pot pu no ne za ko ni uskladiti ni tog za mr za va wa to po stu pa we. Wi imo vi ne prav nih i ho vom strikt nom sa Ustavom pri me nom, ako (Vladimir Horovic) fi zi~ kih li ca.

Na gla {a va mo da osta nu ta kvi ka su ova kve tvrd we kvi su, su do vi, tu `i la {tva pa i od bra na, po stu pa ju - pod ri le po ve re we u vla da vi nu }i i po zi va ju }i se na wih – ~i ni li pra va u dr `a vi”. Po zi va ju se i dr `av ni or ga ni da od mah pri bi kar di nal nu gre {ku. Naj hit ni je stu pe iz me na ma KZ-a ka ko bi se se ovi pro pi si mo ra ju uskla di ti s obez be di lo we go vo usa gla {a va Usta vom - na gla sio je Ho ro vic.

we s evrop skim stan dar di ma, i da se pre sta ne s op tu `e wi ma za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u pri vat nim i kom pa ni ja ma ko je su u ve }in skom de lu u pri vat noj svo ji ni, te da se ob u sta ve kri vi~ ni po stup ci ko ji su u to ku.

Evrop ski par la ment je uka zao da su sli~ ne od red be ugra |e ne i u no vi ~lan. Na gla {e no je da od red be ~la na 234 KZ -a ne mo gu bi ti pri me we ne na go we we iz vr {i la ca u pri vat nom sek to ru ili od go vor nih li ca, kao ni na pre kva li fi ka ci ju sa da {wih slu ~a je va, te su po zi va ju dr `av ni or ga ni da ob u sta ve sve kri vi~ ne po stup ke pro tiv tih li ca. Slu ~a je vi za mr znu tih sred sta va tre ba da bu du re {e ni ~im je pre mo gu }e, jer po sto je }a si tu a ci ja po go ra {a va sta we srp ske eko no mi je, obra zlo `io je EP pre me sec da na.

Ina ~e, ne me wa se sa mo prav na kva li fi ka ci ja kri vi~ nog de la za ko ja }e ubu du }e od go va ra ti od go vor na li ca u pri vat nim pred u ze }i ma, kao i ~i we ni~ ni opis kri vi~ nih de la za ko ja se te re te, ve} i vi si na za pre }e ne za tvor ske ka zne. Upra vo ta pro me na ko ja so bom po vla ~i ni `u za pre }e nu ka znu, mo gla bi da uti ~e na kon kret ne po stup ke ko ji su uto ku kao {to je „Agro ban ka”, jer bi glav no op tu `e ni u tom slu ~a ju vi so ke ko rup ci je mo gli da se vr lo br zo na |u na slo bo di. Ka da se pro me ni kva li fi ka ci ja kri vi~ nog de la za ko je od go va ra ju, ot pa {}e kao raz log za pri tvor ~el ni ka „Agro ban ke”, „Del ta hol din ga”, „Ni bens gru pe” i dru gih, i su do vi }e, shod no za ko nu, mo ra ti da ih pu ste da se bra ne sa slo bo de. n Mi {a Vu ja ~i}

U SRBIJI, BA[ KAO I U SVETU, RASTE BROJ KORISNIKA

Vikend pilula podigne dve milijarde dolara K

a da se pre 15 go di na po ja vi la pr va pi lu la za „le ~e we“ im po ten ci je, iza zva la je pra vi sek su al ni bum. Kre vet ski `i vot mi li o na mu {ka ra ca - ali i `e na - pro me ni la je jed na ma la pla va pi lu la rom bo id nog ob li ka. „Vi ja gru“, ili „pla vi di ja mant“, ka ko je ne ki zo vu, iz mi sli li su na u~ ni ci Faj zer la bo ra to ri je, a upo tre ba je pr vi put do zvo qe na u Ame ri ci, pr vih da na pro le }a 1998. go di ne. Ne zva ni~ ni po da ci go vo re da je ovu pi lu lu, za ko ju ve li ki broj mu {ka ra ca tvr di da je ~a rob na, do sa da pro ba lo oko 50 mi li o na qu di, ma da se ta ~an broj ne zna, jer se u mno gim de lo vi ma sve ta pre pa rat pro da je na cr no.

Iako fi nan sij ska si tu a ci ja u Sr bi ji ni je sjaj na, iz gle da da ne ma kri ze ka da je u pi ta wu ku po vi na pre pa ra ta za im po ten ci ju, od no sno za sek su a nu dis funk ci ju. Ce ne su pri li~ no vi so ke, jer jed na pi lu la mo `e da ko {ta od 500 do 1.000 di na ra. Me |u tim, to ne uti ~e ne ga tiv no na pro da ju, na pro tiv. Jer i kod nas, ba{ kao i u sve tu, ra ste broj ko ri sni ka ovih pi lu la.

Sr bi u pro se ku ima ju sek su al ne od no se dva do ~e ti ri pu ta ne deq no, uglav nom uve ~e u kre ve tu, pri ~e mu sek su al ni od nos tra je oko 15 mi nu ta, po ka za lo je jed no is tra `i va we sek su al nih na vi ka. Prit om, v e} ina mu{karac a sm atra da j e za dobar seks naj va`nij a ja ka ere kci ja, dok `e ne predno st daju ma`e wu.

U ti m pod ac ima se, ~ ini s e, kriju i glavni seks ua lni p robl emi i mu{kar aca i `ena.

Kako ka `e d r Sava B oj ovi} iz ordinc ije „P lo dnost „, do k sta riji mu {karci ima ju prob le ma sa s maweno m s eksualnom funkc ij om , mla|e mom ke najv i{ e mu ~i nesi -

gur nost kak o da osvoje i zadovoqe `e nu. Naravno, ne t re ba za bo raviti n i uticaj s vakodn evn ih probl ema i ko nstant no g stres a.

Jer u pravo s tr es i sekiracij a dovode do l u~ ewa h or mona pro laktina, ko ji sma wu je seksu alnu ` equ i u bi ja sperm ato zo ide.

B ro jn a su istra`ivaw a ra|ena u svetu o probl emu se ksu alne di sfu nkcije. Raz lozi su raz no li ki i indi vid ua ln i, ali s vo de se na dve osno vne grupe problema: psihi~ kim i orga nskim. Istra` iva ~i sa uni verziteta u B er linu d o{l i su do zakqu ~ka da se kod mla|i h mu{ karaca ~ e{}e sre}u p sih i~ ki prob lem i, a k od s ta rijih f izi~ ki.

Mnoga p sihi~ka i fi zi~ ka stawa

mog u da bu du uzr ok privremene er ektilne di sfunkc ije i m u{karci bi trebal o da ih smatr aju z a normalnu p ojavu. Me|utim, ako se tako ne shvate, mogu dovesti do straha, koji kasnije mo`e ponovo da dovede do erektilne disfunkcije.

Organski poreme}aji, pak, mogu da budu vaskularni, endokrini, traumatski... I hroni~ne bolesti mogu da budu krive za seksualnu disfunkciju. Tako, na primer, ~ak 35 do 50 odsto mu{karaca dijabeti~ara zbog promena na krvnim sudovima ima problema sa impotencijom. Tako|e, kod gotovo 70 odsto bolesnika sa aterosklerozom javqa se seksualna disfunkci-

ja, a tu su i oboleli od multiple skleroze, bubre`ne bolesti, alkoholi~ari...

Odgovor na pitawe za{to raste broj qudi u svetu koji uzimaju neki od preparata za seksualnu disfunkciju nije lako dati. Tako psihijatri iz Luizijane (SAD) tvrde da se radi o sve ~e{}im genetskim poreme}ajima koji izazivaju impotenciju, a dr Markes Iglasijo iz [panije navodi da je dana{wi ja~i pol preoptere}en reklamama ma~o mu{karaca i stavom u javnosti da seksualna mo} kod `ena najvi{e govori o kvalitetu mu{karaca.

Time tuma~i i sve ve}u upotrebu pilula, a ne stvarnom impotencijom kod mu{karaca. Ima i onih koji

nedeqa 14. april 2013.

SUDIJA VIDA PETROVI] [KERO UPOZORAVA DA EKONOMSKA KRIZA DRAMATIZUJE IMOVINSKE SPOROVE

I krv zna da padne zbog me|e P

o me ren ka men me |a{, po la kvar da ta za to {to je to kva drat vi {e ili ma u we go vim o~i ma ogrom no. S we u „po gre {nim ru ka we go vog aspek ta to su ve li ke ma“ i dru ge imo vin ske za vr - stva ri a u stvar no sti je ne zla me, od u vek su la ko stva ra ret ko re~ o bi zar nim spo ro le {an ~e ve i iz me |u naj ro |e vi ma. Obi~ no su to pred me ti ni jih. Otu da ve li ki broj imo u ko ji ma se ras pra vqa ju ro vin skih slu ~a je va sti `e sva |a~ ki ili kom {ij ski od no si. ko dnev no pred srp ske su di je, Sud tu za pra vo po ku {a va da ko je jo{ uvek de qu br do od ne raz re {i qud ske sud bi ne. ko li ko hi qa da pred me ta ko ji Qu di ko ji se spo re ve o ma su, pr ko se }i vre me nu i lo gi - te {ko pod no se si tu ci je ko je su ci, po ne li na ko ri ca ma `i go obi ~an „go li“ `i vot i po sto ji ve svih dr `a va i su do va ko je opa snost da do |u u ne ku fa zu su se ov de sme wi va le od sre iz nu re no sti od o~e ki va wa da di ne 20 ve ka. ostva re svo je vi |e we pra ved Na pri mer, be o grad sko pra nog re {e wa. vo su |e jo{ uvek re {a va po – Su di ji ni je la ko ni u sud imo vin skoj par ni ci ko ja je po ni ci ni na te re nu, na uvi |a ju – kre nu ta 1973, pred ta da {wim is ti ~e su di ja [ke ro, i pri se Okru `nim su dom, a vo de je }a se jed nog spo ra zbog ku }e. – {est pri vat nih tu `i la ca Svi ma je ku }a bi la bit na, ras Vida Petrovi}-[kero pro tiv dva de set tu `e nih s pra vqa lo se ko je zi dao i ko tim da se sta we to kom 40 go li ko, da bi se na kra ju utvr di - ret ko su di ju do ~e ka ni ma lo di na na obe stra ne me wa lo lo da je na pra vqe na od li mo va umil no ku ~e, ukqu ~u ju se ala zbog – smr ti stra na ka! U me sa raz va qe nih me tal nih bu ri ra mi ili se de {a va ne {to |u vre me nu je za ka za no vi {e }a. Ali spor je bio stra {an, tre }e, a sud mo ra da odr `i od 90 ro ~i {ta i pro me we no jer ko iz gu bi i tu ku }u, ne ma red. A na uvi |a ju se oku pi po la je da na est su di ja, a po stu pak je gde da `i vi, to je pot pu ni se la. Ili u grad skom na se qu, u tri pu ta bio u pre ki du, ukup u`as za sva kog od wih. Ali sud ne koj uli ~i ci, ki bi cu ju sve no oko 5 go di na. U od no su na i u tom slu ~a ju mo ra da oba vi kom {i je... ovu par ni cu slu ~aj Kra gu je va sve rad we da bi mo gao da do De {a va se, pri ~a Pe tro vi}~a ni na, ko ji se od 1991. spo ri ne se pra vo re {e we, jer u su - [ke ro, da, ka da su stran ke ve s kom {i ja ma zbog me |e, ~i ni prot nom mo `e te ima ti ozlo o ma qu te, za to {to se ure |u je se jo{ „mla dim“. je |e ne li~ no sti ko je kroz ne ki me |a ili za to {to se de li – Imo vin ski spo ro vi ni su pe riod mo gu iz re vol ta na pra - imo vi na, ~i ne i ne ke de ti wa jed no stav ni, pa ni oni oko me vi ti ha os... ste, ko mi~ ne pa ko sti , ali zbog |e, iako mo gu da de ko jih sud mo `e la lu ju kao da je re {e ko da iz gu bi svoj Be o grad sko pra vo su |e jo{ uvek re {a va auto ri tet. Na pri we do sti `no ve} iz po imo vin skoj par ni ci, la skom ve {ta ka – mer, tu `e ni na me ka `e za „Dnev nik“ sti usred wi ve so ko ja je po kre nu ta daleke 1973. godine su di ja Vr hov nog ka fru, sta vi fla {e sa ci o nog su da Vi da s vo dom, so kom, i Pe tro vi}-[ke ro. – I {to je Po seb na pri ~a su do go dov - dok na ~e tr de stak ste pe ni eko nom ska kri za u dru {tvu {ti ne ko je su di ja do `i vqa va Cel zu i ju so vih `e `e sun ce, se ve }a, spo ro va ima vi {e. ^o ka da iza |e na te ren, jer je di, osve `a va se i sva ko ma lo vek upra vo ka da mu je te {ko stran ka ma uvek sud kriv, a ne po na vqa: „Sa mo ne ka sud ra di ima po tre bu da se su di i za wi ho vi me |u sob ni od no si. Ne - svoj po sao. Ba{ `a lim {to sud

Osobama koje imaju sr~ane probleme ne preporu~uje se kori{}ewe hemijskih preparata koji poti~u potenciju, jer wihovo dejstvo mo`e da dovede do predinfarktnog stawa. Tako|e, zabrana va`i i za osobe koje uzimaju nitroglicerin. U na{oj zemqi je do sada 160 qudi umrlo od pilua za potenciju. Prirodni preparati su mawe {tetni, ali se i prilikom wihove kupovine treba dobro informisati o samom proizvodu

Seksi ~okolada Jedan {vajcarski proizvo|a~ ~okolade radi na kreirawu poslastice koja }e uticati na libido poput „vijagre”. Re~ je o takozvanoj „turbo ~okoladi” sa visokom koncentracijom biqne hemikalije pod nazivom flavonol, koja se nalazi u kakau, a do sada je bila uni{tavana prilikom uobi~ajene proizvodwe ~okolade. U kompaniji ka`u da su na korak do proizvodwe „seksi ~okoladice“ koja }e, tvrde, potpuno mo}i da zameni „plavi dijamant” krivicu svaquju na kvalitet hrane, ubrzan tempo `ivota, zaga|enu `ivotnu sredinu...

– U svakoj od ovih tvrdwi je deo istine – ka`e psihijatar dr Dragojlo Kati} iz ordnacije „Eros”.

– Ako se zna da su vaskularne i kardiovaskularne bolesti u svetu u porastu, razumqivo je da sve ve}i broj mu{karaca ima problema i sa impotencijom. Ili, ako se zna da je sve vi{e osoba u tre}em `ivotnom dobu, kvalitetan seks naj~e}e obezbe|uje pilula. Naravno, ubrzan tempo `ivota, stres, nedovoqno fizi~ke aktivnosti, promewen na~in ishrane... sve to uti~e na ~ovekov organizam, pa i na seksualne `eqe i mogu}nosti...

Impotencija se mo`e le~iti injekcijama, penilnim protezama, hirur{kim zahvatima... Ipak, pravu revoluciju napravilo je medikamentozno le~ewe, posebno tzv. vikend pilula. Deluje ~itavih 36 sati, {to zna~i da je dovoqno uzeti dve tablete nedeqno i mu{karac }e uvek biti spreman za seks.

Pritom, ovaj lek jo{ nije pokazao dramati~ne ne`eqene efekte, pa mogu da ga koriste i dijabeti~ari, pa ~ak i drugi bolesnici, uz, naravno, redovnu lekarsku kontrolu. Stoga vaqda i ne treba da ~udi {to je lane „vijagra” iz mu{kih yepova diqem sveta izvukla vi{e od dve milijarde dolara!!! n Jasna Barbuzan

U

VESTI I MUP za Tijanu

Ak ci ji „Po mo zi te ma loj Ti ja ni da do bi je no vo sr ce” pri dru `i li su se i pri pad ni ci MUP-a i 37.050 po li cij skih slu `be ni ka sa ku pi lo je vi {e od 37 mi li o na di na ra, od no sno 439.364 ame ri~ ka do la ra, za po mo} toj de voj ~i ci ko joj je ko ja je u pe tak ot pu to va la na tran splan ta ci ju sr ca u Hju ston. Pre mi jer i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} oce nio je da je „od ziv pri pad ni ka MUPa bio iz u ze tan” i po `e leo de voj ~i ci us pe{an i brz opo ra vak.

Nije pritvor, nego...

i ve {ta ci ne sme ju od stran ke uze ti ni {ta - pa ni vo du”.

– U ogrom noj ve }i ni slu ~a je va, stran ke `e le da se spo ro vi {to pre okon ~a ju zbog tro {ko va po stup ka ko ji za i sta mo gu da bu du stra {ni – ob ja {wa va Vi da Pe tro vi} [ke ro.

– S dru ge stra ne, ima slu ~a je va ka da se stran ka to li ko u`i vi u svoj po stu pak, da ma ko li ko pri ~a da `e li da se isti okon ~a, ona to, u stva ri, ne `e li. Par ni ca po sta je deo we nog `i vo ta i ako se slu ~aj no na ne ki na ~in okon ~a, stal no pi {e no ve pod ne ske, {i ri tu `bu, pre i na ~a va je. A ako se slu ~aj no okon ~a, stran ka mal te ne pa da u o~aj, ima niz pri tu `bi oda kle tra `i no ve i no ve par ni ce.

Na `a lost, naj ve }i pro blem je {to imo vin ski spo ro vi mo gu da eska li ra ju u`a snim si tu a ci ja ma na si qa, jer je ne ko pot -

PREPARATA ZA POTENCIJU

Obazrivo s pilulom

7

po sled we dve de ce ni je, gra |a ni ove dr `a ve pre `i ve li su ra to ve, bom bar do va we, hi pe rin fla ci ju, si vu i sla bu eko no mi ju, nar ko i drum sku ma fi ju, re for me {kol stva i pra vo sud nog si ste ma, aten ta te i {traj ko ve gla |u, cen zu re i ri ja li ti emi si je, sve ~e ka ju }i ne ko bo qe su tra, bi lo u Evro pi, bi lo van we. U tom ha o su de ve de se tih ro |e na je i ge ne ra ci ja ~i ji }e ta bloi za ko ji dan po ~e ti da nam ulep {a va ju iz lo ge, 17. ma ja }e ba ca ti kwi ge u vis, a do kra ja go di ne }e, ako bu de iz bo ra, ve }i na od wih pr vi put is ko ri sti ti pra vo gla sa. I ka kva je ta ge ne ra ci ja XY? Pre ma is tra `i va wu Za vo da za pro u ~a va we kul tur nog raz vit ka, ko je je pro {log me se ca iza zva lo ogrom nu pa `wu jav no sti, ma tu ran ti u Sr bi ji ne ma ju ja snu pred sta vu {ta je de mo kra ti ja i ko je su we ne vred no sti, slo bod no vre me vo le da pro vo de u ka fi }i ma, a ido li su im Bo ra \or |e vi}, Kar le u {a i He min gvej. Ne slu {a ju kla si~ nu mu zi ku, ne po se }u ju mu ze je i u osno vi ih umet nost na ro ~i to ne in te re su je. Is tra `i va we je, pod se ti mo, spro ve de no u 25 gra do va Sr bi je, i to u „bo qim“ ode qe wi ma, a ve }i na an ke ti ra nih u~e ni ka je pret hod ni raz red za vr {i la sa od li~ nim uspe hom.

– Ka da se upo re de re zul ta ti ana li ze o istom pi ta wu od pre 25 go di na, vi dqi ve su ogrom ne raz li ke u od go vo ri ma – ob ja {wa va psi ho te ra pe ut Zo ran Mi li vo je vi}. – Ta da smo jo{ `i ve li u si ste mu gde je po sto ja la ide ja da ne {to tre ba da ti dru {tvu, ka ko bi to bi lo pre po zna to kao ne {to vred no. Da nas je si tu a ci ja obr nu ta, od no sno po je di nac o~e ku je da se dru {tvo `r tvu je za we ga. Za to se de {a va da de ca, ume sto li~ no sti ko je su za du `i le dr `a vu ili ~o ve ~an stvo, za uz o re bi ra ju slav ne i bo ga te li~ no sti, od no sno qu de ko ji ima ju pu no pa ra, ali ne nu de ni {ta.

Iako vi so ko ce ne ka ko do ma }e, ta ko i stra ne pi sce, da na {wi od li ka {i pro ~i ta ju naj vi {e tri kwi ge go di {we, no vi ne ~i ta sva ki tre }i ma tu rant, a ma ga zi ne ku pu ju naj ma we jed nom ne deq no.

Ka ko is ti ~e Alek sej Ki{ ju has, asi stent na Od se ku za so ci o lo gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta u No vom Sa du, sa ma broj ka od tri kwi ge go di {we ne zna ~i mno go, jer se da nas u for mi kwi ge ob ja vqu je „sve i sva {ta“.

– Kwi ga i ~i ta we ne zna ~e isto {to i pre 50 go di na, ka da su kwi ge bi le ret kost pa se sa mim tim vo di lo ra ~u na o to me {ta se ob ja vqu je, od no sno sta vqa me |u ko ri ce. Iz bo ra je vi {e, a ne ma we, sa mo {to to so bom no si od re |e nu od go vor nost.

Ako go vo ri mo o zna ~a ju da sred wo {kol ci sa mo stal no sti ~u ne ka kva zna wa, u bo qoj po zi ci ji }e bi ti sred wo {kol ci ko ji ce le go di ne ne }e pro ~i ta ti ni jed nu kwi gu, ali }e za to po gle da ti pet do brih do ku men ta ra ca o pri rod nom sve tu ili Dru gom svet skom ra tu, od onih sred wo {ko la ca ko ji

pu no ogor ~en za to {to sma tra da ni je ostva rio svo je pra vo, da mu je ugro `e na imo vi na, a kroz imo vi nu i we gov `i vot, eg zi sten ci ja, upo zo ra va su di ja Vi da Pe tro vi} [ke ro i pod se }a na po zna te tra ge di je: pre dve go di ne, gra |an ka jed nog bor skog na se qa je u auto bu su {est pu ta ubo la u vrat i gla vu kom {i ju s ko jim se niz go di na su di la zbog me |e iz me |u dvo ri {ta wi ho vih pro di~ nih ku }a; u na se qu na pod ru~ ju lo zni~ ke op {ti ne, po ~et kom pro {le go di ne, po sle jed ne od broj nih sva |a zbog ne re {e nih imo vin skih od no sa oko me |e, kom {i ja je ubio kom {i ni cu. A dva imo vin ska spo ra bi la su kob na i po su di je - je dan u Ni {u pre pet ne a stak go di na, te onaj ko ji se 8. ju na 2007. do go dio u Oyaci ma, ka da su stra da li i advo kat i su di ja. n Ja ska Ja ko vqe vi}

Su di ja za pret hod ni po stu pak iz re kao je me ru za bra ne na pu {ta wa bo ra vi {ta biv {em pred sed ni ku Tr gov ni skog su da u Be o gra du Go ra nu Kqa je vi }u, osum wi ~e nom za u~e {}e u zlo u po tre ba ma oko pri va ti za ci je „Sar ti da”. Ka ko je ju ~e sa op {ti lo Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal, ista me ra je od re |e na i biv {em ste ~aj nom uprav ni ku u pred u ze }u „Sar tid“ Bra ni sla vu Ig wa to vi }u, ta ko |e, osum wi ~om u toj afe ri, dok je Ne ma wa Ko le sar, ne ka da {wi {ef ka bi ne ta pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, u pri tvo ru od pre dve sed mi ce.

Kqa je vi}, kao i Ko le sar - sum wi ~e se da su uti ca li na to da sme de rev ska @e le za ra bu de gur nu ta u ste ~aj. Po sle to ga je, ka ko se sum wa, pro da ta is pod ce ne, a fir mi „Ju-Es stil Bal kan“ omo gu }e na ko rist od naj ma we 17 mi li o na do la ra.

O starima po evropski U Be o gra du je ju ~e odr `an sa sta nak Glav nog od bo ra Evrop skog udru `e wa di rek to ra i pru `a la ca uslu ga du go ro~ ne ne ge za sta re oso be (EDE), pr vi put ot ka ko je Sr bi ja po sta la we gov ~lan 2007. go di ne. Dr `av na se kre tar ka mi ni star stva ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke Bran ki ca Jan ko vi} iz ja vi la je da Sr bi ja „ni ka ko ni je na za ~e qu u raz vo ju si ste ma so ci jal ne za {ti te, po seb no in sti tu ci ja za {ti te sta rih li ca”, a da je raz me na is ku sta va u ovoj obla sti ve o ma va `na jer se ce la Evro pa su o ~a va sa pro ble mom de mo graf skog sta re wa dru {tva. Po re ~i ma pred sed ni ka EDE @a na Bo le ra iz Luk sem bur ga, skup 30 aso ci ja ci ja iz ce le Evro pe zna ~a jan je za una pre |e we ide ja i me naymen ta kva li te ta u ovoj obla sti i raz me nu pri me ra do bre prak se. Pod se ti mo, EDE je osno van 1989. go di ne, a Sr bi ja je je di na od 18 ~la ni ca ovog udru `e wa ko ja ni je i ~la ni ca EU.

MLADIMA I DAQE DRU@EWE NAJBITNIJE – INTERNET TEK NA ^ETVRTOM MESTU

Yabe im solimo...

}e pro ~i ta ti pet kwi ga, ali }e to bi ti kwi ge za sa mo po mo} i ra zni sa ve ti za bo qi `i vot, bla zi ra ne is po ve sti TV-vo di teq ki, sla du wa va pse u dok wi `ev nost...

Po oce ni sa go vor ni ka „Dnev ni ka”, sli~ na je si tu a ci ja i sa od no som pre ma na rod noj mu zi ci, kla si ci, ro ku, po pu... sa ak cen tom na stav da sta ri je ge ne ra ci je ne bi tre ba lo da od re |u ju mla di ma ka ko da tro {e slo bod no vre me:

su prot no: no voj ge ne ra ci ji i da qe je na pr vom me stu dru `e we sa pri ja te qi ma i za ba va. In ter net se, kao na ~in za is pu wa va we slo bod nog vre me na, na la zi tek na ~e tvr tom me stu, i to iza te le vi zi je i dru `e wa s po ro di com. Ve li ko iz ne na |e we su pri to me pro gra mi ko ji ma tu ran ti pra te na te le vi zi ji: is pa da, na i me, da su naj ma we za in te re so va ni za ri ja li ti faj ta we i po li ti~ ke emi si je. Ta ko da i da qe osta je otvo re no pi ta we ko ja to on da ge ne ra ci ja pra ti dve naj gle da ni je emi si je u ovom tre nut ku: Ve li kog bra ta i Far mu.

Vred no sti i ci qe vi na {e ze mqe, ko ja go di na ma bo lu je od pro gre siv nog si ro ma {tva, po li ti~ ke ne sta bil no sti i ko rup ci je, me wa ju se iz da na u dan, kao i qu di ko ji ih za stu pa ju, pa sto ga i ne ~u di ne za in te re so va nost mla dih za dnev nu po li ti ku, we ne u~e sni ke i „wi ho ve“ pro ble me.

To i ni je na ro ~it pro blem, ko li ko ~i we ni ca da ve li ki broj ma tu ra na ta u Sr bi ji ne zna da na n Vi {e od 85 % mla dih ima ve de ni ele men tar ne vred no sti otvo ren pro fil na Fej sbu ku na ko ji ma je dru {tvo za sno va no, n In ter net sva ko dnev no a brak sa oso bom dru ge na ci o ko ri sti 75% mla dih nal no sti sma tra ne po `eq nim. n Ve sti na te le vi zi ji pra ti – U ra to vi ma ko ji su se vo di 60% ma tu ra na ta li na ovom pro sto ru, mno gi po n Sa mo 8,7% mla dih se u je din ci su iz gu bi li i `i vo te i slo bod no vre me ba vi spor tom udo ve i bli `we, zbog tih ra to – Da su Ame ri kan ci ta ko ure |i va li vre me svo va su iz gu bi li ka pi ta le. A u ta kvoj si tu a ci ji je joj omla di ni, ni ka da se ne bi po ja vi li ni xez ni naj lak {e okri vi ti ne kog dru gog za sop stve ne ro ken rol. A i u wi ma se tam bu ra o qu bav noj pat tra ge di je i ne u spe he. A kog ni tiv no naj u dob ni je je wi, te le snim za do voq stvi ma i pro la znim vred okri vi ti one sa ko ji ma smo ra to ve vo di li (Al no sti ma. Mu zi ko lo zi zna ju raz li ke iz me |u ovih ban ce, Hr va te, Bo {wa ke, Ame ri kan ce) ili stan `an ro va, i one su ve ro vat no dra ma ti~ ne, ali so dard ne „de `ur ne kriv ce“ (Ro me, Je vre je), a ne se ci o lo {ki je to prak ti~ no ista stvar, od no sno is be sa me za to {to smo te ra to ve vo di li – ob ja pu wa va istu dru {tve nu funk ci ju - za ra zo no dom, {wa va Ki{ ju has. – Re ci mo, ako dva de set i vi {e upo zna va wem, dru `e wem i sli~ no. Da kle, ne mi go di na per pe tu i ra te po ru ke da su Al ban ci zli slim da tre ba da ku ka mo za {to mla di ne slu {a ju kov ci, ne ma tog ma |i o ni ~ar skog {ta pi }a ko ji }e kla si~ nu mu zi ku i kr {i mo pr ste jer ne od la ze u u~i ni ti da se da nas ka `e „sa mo smo se {a li li, bi bli o te ke. U wi ma su iona ko ve} tet ke ko je ne mi sli mo to za i sta“. Ne mo gu }e je ko lek tiv no uglav nom uzi ma ju qu bav ne ro ma ne. se pro bu di ti jed nog ju tra i od lu ~i ti „sa da vi {e Upr kos mi {qe wi ma da je in ter net za vo dqiv i ne }e mo da mr zi mo“, ~ak i da nam se ta kve po ru ke da do pri no si otu |e wu, te da vir tu el ni svet la ko {a qu sva ko dnev no sa te le vi zi je ili oda kle ve}. mo `e da za me ni onaj stvar ni, i ovo je is tra `i va A i ne {a qu se. we, ba{ kao i ne ka pre |a {wa, za pra vo po ka za lo n Do ris Sa vi ~i}

8

nedeqa 14. april 2013.

[ OR OM

S

B O R O M

U~ili nas u {koli da qudski mozak najdu`e pamti lepe stvari a da one gadne potisnemo negde u buyak. Kanda da je kadgod tako i bilo, dok smo imali na{e mozgove. Ondak je krenulo ispirawe, velika je navala bila

U

spomene su lepe a se}awa mogu da budu i ru`na. Tako bi trebalo, al navek ima neki lo{ gvint u glavi i o}e matica da oblizne navoj.

Ondak bude svakojako. Popusti i {raf i pam}ewe, pa se uspomene i se}ewa pome{aju i kad ~eqade omatori bude tu svega.

E, zato postoje slike, suveniri, tetova`e, leksikoni, vrata od {ifowera, fri{ka betonska staza, kora od drveta i jo{ sto andraka i suvenira, da se ne zaboravi i uspomena da se sa~uva. Kanda da najdu`e traje ona na spomeniku.

Kadgod nije bilo ni slikera, ni plajvaza, ni artije, ni mlogo pismenog sveta al ko kanda da je bilo vi{e uspomena neg danaske. ^uvali ih u glavi a ne na artiji il digod na stela`i. U

ba. S takim niko nigdi crvenio nije, mogli smo kud smo teli i niko nas ni{ta pito nije, sem kako smo i jel istina da je kod nas ba{ tako lepo ko {to se pripoveda. [to bi koga lagali kad nam je tako i bilo. Ko je i{o na put, donosio je ku}i suvenir, da upamti du`e di je bio. Iz Italije se ondak donosilo sve i sva{ta. Iz Ma|arske nije bilo {ta da se donese, tamo je bila velika sirotiwa i Rusi. Mogo si da ode{ i da se provede{ za male novce, da ti sviraju svirci i da ober kelner obigrava oko tebe, al sem kola~a ni o~ina nije bilo da se ovamo donese, za uspomenu. Al pamtimo i bez suvenira kako je bilo. Talijani su ve} bili boqi, namirisali su nas jo{ kod Novske i spremno ~ekali da pazarimo uspomene iz Trsta i Venecije. ^ime su nas oma|ijali o~in }e ih znati, al kogod odatle nije dono plasti~nu gondolu, pli{ani prekriva~ za bra~ni krevet il lutku koja trep}e i ka`e „Ma-ma“ kad je okrenu na le|a, taj ko i da nije bio u Italiji.

Paziro se sva{ta {to je trebalo i zbog ~ega se tamo i i{lo, a ovo je bilo onako, za uspomenu i da se zna. Jedino {to nikad nismo saznali kolko su nam novaca uzeli na taj fini na~in i za te fine uspomene.

Kad se na more i{lo, i{lo se kod nas, na na{e more. Ondak se i more od nas odrodilo. Ko da smo znali kako }e nam biti pa smo se tako i vladali. Ko je bio na moru, taj se vra}o crn, crwi neg kad se ode kod nas uvaqa u pra{inu. Pra{ina se opere br`e, al brzo izbledi i morska farba. Da ne izblede uspomene s mora, ~uvali smo ih na nakol-

Uspomene to doba se malko }utalo a mlo go radilo. Bilo je i ondak gun|awa al nije bilo korova od de mokratije, pa se znalo ko {ta sme naglas da ka`e a {ta se divani kad se lampa ugasi. To gun|awe u pomra~ini protiv vlasti nije smeo ni pauk u buyaku da ~uje. Penyer je bio blizu a jo{ ondak su zidovi imali u{i.

Naopako da kogod tu| ~uje pa da javi onima ko {ta gun|a. Taj {to gun|a ne bi se dobro provo.

Uspomene su se u to doba ~uvale kroz divan. Divanilo se i kad je svet crn~io i kulu~io, divanilo se i uve~e za astalom, divanilo se o sve~ari, na da}ama, nedeqom prid crkvom, na sokaku kad se qudi sretnu, na klupi prid penyerima kad udari omorina. U to doba se }utalo samo o tom {to se nije smelo naglas kasti, al i to je bila uspomena. Pamtijo je narod a upamtile su i generacije, makar {to se smelo nije i {to nije bilo ni artija ni slikera.

Ondak je do{lo doba da svega imamo. Vole ~ovek da ima, tu smo gori i od mi{eva i hr~kova. Oni samo navuku u rupe da imaju do prole}a a nama nikad dosta nije. Kanda da su qudi najalaviji na svetu. Dao bog pa nismo ba{ svi taki, al se ~askom pokvarimo. Posle te take ne mo{ poznati al ni oni nas vi{e ne poznaju, fala bogu. E, kad je odjedared do{lo da ima svega, tolko uspemena nije mo glo da se dr`i u glavi pa su qudi po~eli da pi{u, da se sliku jedu i da pazare suvenire. To je bila garancija da }e im uspome ne navek biti prid o~ima. U gla vi vi{e nije bilo mesta. Glave su nam napunili s komunizmom, ordewem, pohvalama, zahvani cama i zna~kama, fraj letova wima za `goqave i goqe, krom pirom preko sindikata, fi}a ma za svakog a trista}ima za one boqe, sveskama na uzane i {iroke linije umesto tablica i pisaqki, mastiqavim olovka ma koje su bile zarezane s oba dva kraja i to s razlogom – s jedne strane pisale su crveno a s druge plavo. U to doba plavo je bilo za svaki dan a crveno sa mo za praznike, neradne dane i kad kogod {togod pogre{i.

Crveno je bilo i za qubavna pisma, da se oma vidi i zna. Cr ven nam je bio i paso{ u to do -

ko mesta. Prvo {to se radilo kad kogod ode na more bilo je da po{qe svima razglednicu, da se javi da je stigo, di je, kakvo je vreme i kako mu je. Ondak ta uspomena nekad stigne pre a nekad i posle tog {to je tamo bio. Uku}ani i oni drugi ~iju atresu mete ispod marke, zadenu tu anziskartu digod za staklo u kredenac, i ondak im {ume talasi sve dok se razglednica ne smota ko veliki talas, da se vi{e ni nevidi {ta je na woj.

Nema veze, svi su znali da je to uspomena i ko je wima piso.

Znali su i kako mu je i kakvo je tamo vreme, makar {to su je svi pro~itali barem jedared i to jo{ otkad.

Posle razglednice stignu pokloni i suveniri. Garant da imamo jo{ digod koje izrezbareno drveno magare s one dve kante oka~ene o samar. To je bi la glavna uspomena s mora. Svakom svoje, wima ostalo more a nama narasle magare}e u{i. Al ne drvene, neg prave. Yabe sad wa~emo, pada ki{a i kad magarac ne wa~e a ima i ko da prognozira vreme.

Ko je volo muziku taj je imo i gramofon i plo~e. Ostale su ko uspomene na doba kad je muzika imala melodiju, tekst i veseqe, da ga prenese na narod. Te vesele uspomene s plo~a su po ~eli da dele na desetine. Muzika {ezdesetih, sedamdesetih, zlatne osamdesete i posle je po~elo ono turbo i `urbo.

Kad smo svatili da smo i mi odsvirali svoje, po~eli smo ko s muzikom. Se}amo se osamdesetih, devedesetih, devedeset devete, dve iqade ravno i ovih posle dvehiqadite.

U~ili nas u {koli da qudski mozak najdu`e pamti lepe stva ri a da one gadne potisnemo ne gde u buyak. Kanda da je kadgod tako i bilo, dok smo imali na{e mozgove. Ondak je krenulo ispirawe, velika je navala bi la, ko kad su Amerikanci drk}ali od zlatne groznice i kad su poludili za ispirawem zlata.

Tako su nama isprali zlatne mozgove. Vi{e zlata sad imamo u zubima nego u mozgu. U vodu za isprawe su nakrkali {tirka, u{tirkali su nas da se ne mrda mo i da stojimo tu di nas name ste. n Bo ra Oti}

B

uqkes, selo formirano kao jedno od mnogih u kojem su, odlukom dvora Habzburga novu domaju prona{le [vabe doseqene u Ba~ku u drugoj polovini 18. veka, dana{wim stanovnicima Vojvodine i Srbije mo`e biti, gotovo bez izuzetka, poznato samo kao Magli}, selo u kome radi najuspe{nija srpska ~ipsara. Ipak, u „interregnumu“ izme|u prvih stanovnika, osniva~a sela, podunavskih [vaba i dana{wih `iteqa ovog naseqa u neposrednom susedstvu Ba~kog Petrovca i obli`weg Novog Sada, potomaka BiH Srba kolonizovanih u „osmoj ofanzivi“, u Buqkesu se govorilo iskqu~ivo gr~ki, jer u periodu od 1945. do 1949. u dana{wem Magli}u nije bilo nijednog „uveta“ a da nije bilo potomak Jelina. Naime, odlukom dr`avnog vrha taze oslobo|ene Jugoslavije na ~elu sa Josipom Brozom, Buqkes, dana{wi Magli}, stavqen je na raspolagawe Narodnooslobodila~kog armiji Gr~ke, ELAS-u, vojnom krilu Komunisti~ke par-

EKSPERIMENT BUQKES, GR^KA REPUBLIKA U

Duh Jelina u tije Gr~ke, koji je u periodu neposredno posle ~uvenog Varkiza dogovora, tek iza{ao iz kratkotrajnog gra|anskog rata u Gr~koj zapo~etog paralelno s osloba|awem kolevke civilizacije od Vermahta.

Taj prvi talas pripadnika ELAS-a, koji je brojao oko 4.500 ve}inom mu{karaca, zapqusnuo je ba~ku ravnicu u maju 1945, da bi u mesecima i godinama koje su usledile Buqkes postao potpuno autonomna, eksteritorijalna gr~ka oblast sa svojim si stemom {kolstva, zdravstva, policijom, pa i vlastitom monetom, „buqke{kim dinarom“.

Naravno, zna~aj ove oblasti je postao dramati~no ve}i otpo~iwawem nove epizode gra|anskog rata u Gr~koj 1947. godine,

u kome je tada{we jugoslovensko komunisti~ko rukovodstvo „dr`alo stranu“ ideolo{koj bra}i iz ELAS-a, zbog ~ega se zvani~no priznata gr~ka Vlada `alila i Ujediwenim nacijama, optu`uju}i Tita i Jugoslaviju da upravo u Buqkesu, po wiho-

kobom Tito – Staqin, po{to je Jugoslavija morala da se okrene Zapadu koji je podr`avao zva ni~nu Atinu, po~iwu da rastu tenzije u ovoj gr~koj mini-republici. Kako je u godinama i decenijama koje su usledile zva ni~na jugoslovenska politika

Gde su Gr ci, tu je i po zo ri {te O bogatom kulturnom `ivotu u Buqkesu svedo~i i ~iwenica da je jedna od retkih gra|evina podignutih u vreme boravka gr~kih komunista u dana{wem Magli}u bilo pozori{te. Podignuto kao Talijin hram za nekih 400 gledalaca, sa sve vitkim gr~kim stubovima na ulazu, ovo pozori{te je bilo sru{eno svega godinu dana nakon ukidawa „eksperimenta Buqkes“. Ne zbog nekog zatirawa istorije, ve} zbog banalne ~iwenice da konstruktori tog zdawa nisu ra~unali na vojvo|anske podzemne vode, pa je postojala opasnost od samoobru{avawa. Upravo tamo se na pisawe „primio“ i Aleksis Parnis, znameniti gr~ki kwi`evnik i heroj Kiparskog oslobodila~kog rata protiv Britanaca, koji za sve ove decenije nije „ni za jotu“ promenio svoje levi~arske stavove.

- Ponedeqkom sam radio na ideji, utorak i sredu provodio u pisawu, ~etvrtak i petak bismo ve`bali a subotom bismo igra li te komade - svedo~i stari partizan Aleksis, podjednako prijateq Borisa Pasternaka i arhiepiskopa Makariosa, komuniste kojeg je `ivotni put proveo kroz Buqkes.

Aleksis Parnis (desno) i arhiepiskop Makarios

vom mi{qewu, organizuje kamp za obuku terorista.

Kako bilo, Buqkes u tom periodu `ivi kao i svako drugo mesto u komunisti~koj Jugosla viji, samo se sve odvija na gr~kom, pa tada{wi Buqke{ani {aqu i svoju gr~ku brigadu na radnu akciju za izgradwu pruge [amac - Sarajevo. Ipak, porazom ELAS-a u wegovom posledwem upori{tu, severnoj Gr~koj, definitivno uzrokovanim i su-

bila otopqavawe odnosa sa Gr~kom, istoriografija i publicistika je jednostavno previdela ceo „eksperiment Buqkes“, pa se ni do dana da{aweg ne zna pouzdano kako je do{lo do trodnevnog oru`anog sukoba, pravog rata, unutar gr~ke samouprave u Buqkesu, {to je dovelo do intervencije Jugoslovenske armije i policije. Sasvim je realna pretpostavka, izvedena iz svedo~ewa malobrojnih savre-

KVEN LUN ILI PUT SVILE DVA MILENIJUMA

Veli~anstvo bez Pi {e: Mi li voj Er de qan

P

ut svile i danas delimi~no postoji, kao najvi{i asfaltni put na svetu koji povezuje Sinkjang u Kini i Pakistan, odnosno Ka{gar i Islamabad – 1.300 kilometara dugi „karakorum hajvej“. Izgradwa je zapo~eta 1959, otvoren je 1982, a za strance 1986. godine. Zahvaquju}i tome retko pose}eno podru~je izrasta u turisti~ki atraktivnu destinaciju. Na jednomese~nu ekspediciju tuda su krenuli iz Srbije Miodrag Jovovi} (Vrbas), Predrag Zagorac (Beograd), Igor Radosavqevi} (Ni{), @eqko Duli} (Bukovac), vo|a ekspedicije Iso Plani} (Subotica) i autor ove reporta`e Milivoje Erdeqan (Novi Sad).

Poku{avamo da zamislimo drevno doba kada su karavani nedeqama i mesecima prelazili najvi{e 50 kilometara dnevno, pa potom jo{ 7.000 kilometara izme|u Kine i Rima u drugom veku pre Hrista, i nekoliko vekova kasnije do Vizantije. Veliki Put svile je, u stvari, bio razgranata mre`a trgova~kih puteva sve do sredweg veka i pronalaska pomorskih puteva, kad gubi zna~aj. Od veka do veka razlikovale su se zemqe ko-

Erdeqan (drugi s desna) i ostali ~lanovi ekspedicije

jima je prolazio: Turkmenistan, Tayikistan, Uzbekistan, Kirgistan, Pakistan, Avganistan, Iran, Irak, Sirija...

S razvojem Puta svile osnivana su mnoga naseqa u kojima su karavani zastajali radi okrepqewa i trgovine. Brzo bi stekli slavu i postajali duhovni i ekonomski centri starih kraqevina. Na natovarenim bisagama kowa, magaraca i kamila najvrednija i najluksuznija roba je bila svila, ali i za~ini, ~aj, hartija ili porculan.

Zvu~no ime Put svile koje je ovu

Put je ravan, bez puno rupa, ali saobra}aj ba{ i nije `iv...

rutu pretvorilo u mit, nastalo je tek 1877. godine kada je nema~ki geograf Ferdinand fon Rihtho fen skovao slo`enicu „zajden {trase„ u svojoj kwizi o Kini.

Ovaj romanti~ni izraz brzo je usvojen kako na Zapadu tako i na Istoku – za nimalo romanti~no pute{evstvije.

A ispred nas zinula je praznina, na rubu smo vrele pustiwe.

Wen naziv Takla Makan dolazi od turskog izraza: “U|i i vi{e ne}e{ iza}i.” Duga 960 km od zapada prema istoku i 420 km {iroka, najve}a je pustiwa u Kini. Otprilike po sredini pustiwe otkrivene su velike rezervi nafte i gasa. Vidqivi su kanali kojima sa udaqenih izvora dovodili vodu za navodwavawe useva. Poku{avaju da je pripitome, ukrote, pustiwa je sada samo u tragovima.

Put je ravan, bez rupa, a saobra}aj `iv, uglavnom kamionski. Kod svakog malo ve}eg mesta, nailazimo na policijske patrole. Samo nas upisuju, ili ~ak ni to, voza~ nam obja{wava da je to vojna zona i za kretawe je potrebna posebna dozvola. Sela imaju samo po nekoliko ku}a, prizemnih, ra{irenih uz put. Ku}e su od blata, bez krovova, sa ravnim plo~ama. Kowske zaprege i pretovareni biciklovi ~e{}i su od automobila, kao crevca vuku se po putu. Pratimo reku Ghez uzvodno, kroz stenovit masiv izbrazdan mre`om dubokih

kawona iznad kojih vise gole stene braon, `ute, sive, qubi~aste, crvene i zelene boje.

Na ulasku u Ghez klanac, stajemo posle pre|enih 100 km na jednu pra{wavu zaravan usred ni~ega, na 2400 metara nadmorske visine. Malo daqe je gu`va: rampa, policija i nova zgrada. Deluje kao prava carina, a u stvari je samo kontrola papira koje moramo imati da bi se kretali krajem. Na {alteru samo pogled u paso{, po gled u o~i i – hajd daqe. Lokalno stanovni{tvo zazire od kineske vojske: otvaraju torbe, vade ode}u, pretresaju svaku vre}icu. Drhte nemo}no, za wih je ovo prava carina.

Daqe je sve kr{evito, divqe s vratolomnim vrhovima i sunovratnom dolinom. Samo malo par~e neba se vidi. ^ujemo huk reke, koju ~as vidimo, a ~as ne, jer se gubi u bezdanu koji razmi~e stene. S leve strane zale|eni vrhovi bqe{te pod zracima sunca, dok s desne na reci se gradi velika brana za hidroelektranu. Pogled nam se u treptavoj podnevnoj izmaglici lepi za daleku kupu Kongura (7649 m), najvi{eg vrha Kven Luna. Promenu unose krda jakova, poneka seoska ku}ica usred ni~ega ili retki kamioni. Ku}e su od svega par kvadratnih metara, boje okolne pra{ine, ujedno su i prodavnice.

Nismo uspeli da odgonetnemo – prodavnice ~ega? Od ~ega ovde qudi `ive, nije nam jasno. Ovde i narednih 100 km do grada Tashkurgan, gotovo iskqu~ivo `ive Kirgizi.

Kven Lun ili Kun Lun [an je planinski venac sastavqen od niza nezavisnih uzvi{ewa koja se prostiru na severnom obodu tibetanske visoravni. Sa oko 3.000 km je najdu`a planina Azije. Kada smo iza{li na visoravan, gde godi {we pada svega 20 mm ki{e, uskliknuli smo zbog prizora. Sasvim neo~ekivano ispred nas uka zao se Mustag Ata (7.545 m), u prevodu s ujgurskog „Otac ledenih planina“. Prizor nestvarne lepote – planinski div ukra{ava Kara Kol jezero prema ~ijoj vodi okre}e svoje misti~no lice. Obala je razu|ena i bogata brojnim zalivi-

nedeqa 14. april 2013.

^opor u salon vagonu kraqa Petra

Nije ba{ razigrano prevozno sredstvo, ali mo`e da pro|e...

ma, po lu o str vi ma i rto vi ma, gde Pred ve ~e is pred na {ih jur ti se skri va ju be le jur te kraj ko jih su je kao na kor zu. De ca ko ja su iz raz i gra ni ko wi. ra do zna lo sti mo ta la oko nas ne S je di ne te ra se re sto ra na na mo le za no vac ili slat ki{. Ume oba li je ze ra po ku {a va mo da do ku sto to ga, qu ba zno pi ta ju za he mij ~i mo ma gi ju sa vr {e nog skla da ske olov ke. Stal no nam je pred pri ro de. Pret po sta o~i ma Mu stag vqa se da je u ovo me Ata, kao ne ka sto uda rio me te o rit Kara Kol jezero dugo je kvo bo `an pre 5 mi li o na go di - 22 kilometra, {iroko stvo! Va zdu na. Ka ra Kol je ze ro {nom li ni jom 33 km, a duboko 236 le `i u ru pi ko ja je u je ja ko bli zu, a stva ri kra ter ve li - metara. Na nadmorskoj pe {ke po treb ~i ne 45 km. Je ze ro je no je dve ne de visini od 3.914m du ga~ ko 33, a 24 km qe uspo na. U nije za kupawe {i ro ko i du bo ko 236 pod no` ju skri me ta ra. Vo da je sla ve ne su do li ne na. Vi {e pu ta dnev no pot pu no ko je svo ju le po tu ot kri va ju tek pro me ni bo ju u za vi sno sti od po ka da im se pri bli `i mo. lo `a ja sun ca i obla ka. Ni je ba{ za Ta mo, iza do me ta na {eg po gle ku pa we na 3.914 me ta ra. da na la zi se ciq na {eg da na Mi ni bus nas je do ve zao do kraj - {weg pu to va wa, na{ skri ve ni weg od re di {ta, ivi ce ob ro na ka buyak - ba zni kamp. Ko wi, ma gar go lih pla ni na. Iz gle da kao se lo, ci, ov ce i kra ve le wo pa su una ko ali se sa mo po ne ko jo{ ba vi sto - lo. Po sled we pa stir sko na se qe ~ar stvom. ^o ba ni po ku {a va ju da je ^at mak – qu di nas po zi va ju da se ba ve tu ri zmom. Ka `u da je ovo sed ne mo s wi ma, po pi je mo ~aj i se lo bu du} no sti, ali u kom ve ku po pri ~a mo. Is pred ula za po re |a }e ta bu du} nost do }i – ne zna ju. na su va go ve |a ba le ga za lo `e we, Sti go smo u Su ba {i na 3.750 me ta - a sa dru ge stra ne mir no dre ma ra nad mor ske vi si ne, po la znu ta~ ve li ki cr ni pas. Mu stag Ata je za ku za us pon na Mu stag Atu. Ne ko li - wih od ka da zna ju za se be `i vot, ko sta rih koc ka stih ku }i ca ob le le po ta, ne do sti `nost, smi sao, pqe nih bla tom pr ko se vre me nu. mu ka, qu bav…

Iz no si mo 300 ki lo gra ma opre me Ta kav je Put svi le. ku pqe ne u ci vi li za ci ji za na {u (autor je planinar eks pe di ci ju. i svetski putnik)

Fo to: @. Mar ko vi}

i ru `a ma me se ~ar ka ma (bez ru `a) za ~uo {tap ko ji svi ra, fla u ta.

Opet. Iz te ku }e ~u la se mu zi ka i dva-tri da na ra ni je. Ta da je ogra di pri {ao ceo ~o por. Me |u tim, ovo ga pu ta, sa mo se mo ja ma len kost – {to sva ka ko, po ka za }e se, ni je bi lo slu ~aj no – odvo ji la od ~o po ra u do sa |i va wu i pri {la ogra di, raz gr nu la jor go van i kroz `i ~a nu za ve su ugle da la, opet, onog ku {tra vog be o grad skog stu den ta na sme ja nih, toplih o~i ju, ka ko se di na sto li ci pred vra ti ma i svi ra fla u tu. Po zvao me u dvo ri {te. Sa mo me ne. Ma lo me pro pi ti vao. I is pra tio me s law skom ja bu kom.

“Gde si ti ne sto?” pi tao me je vo |a, go spo dar ~o po ra sa No ve ko lo ni je. – “I ot kud ti ja bu ka, a?”

“Dao mi Qu ba, ovaj stu dent {to svi ra...”, od go vo rih u prat wi fla u ti nog zvu ka. I za gri zoh ja bu ku.

Vo |a mi ote vo} ku iz usta. “Daj tu ja bu ku da po de li mo... Ti bi sam da po je de{, a? – A mi? Na ma ni {ta, je l!”

Ja bu ku je sma zao vo |a.

A onaj be o grad ski stu dent {to je svi rao na {ta pu ce log tog le ta po ~et kom se dam de se tih po sta }e Qu bo mir Di mi tri je vi}, otac an sam bla “Re ne sans”. Put nik vrd ni~ kog vo za. Ja za ~a nin. Kom {i ja pre ko bre ga. Tu su we go vi iz gra di li ili ku pi li ku }u. ^o por je imao ~i ni se pri rod nu po tre bu da se uvu ~e u han gar lo `i o ni ce, gde su ga ma mi la sva ko ja ka `e le zni~ ka ~u de sa, ali ha la je bi la pod lo ko tom i sva je sre }a da je bi lo ta ko. @i vo se se }am onog su vog zim skog da na s po ~et ka ove pri ~e, ka da su u lo `i o ni cu ba nu la tri rad ni ka iz `e le zni~ ke sek ci je Ru ma, ko joj je bi la pod re |e na vrd ni~ ka sta ni ca dok je bi la u `i vo tu, da oba ve ne ke po slo ve skop ~a ne sa eks po na ti ma u ha li. I ni {ta ma we ja sno se }am se na {eg ~o po ra, ko ji se za te kao kod okret ni ce za ma le lo ko mo ti ve, gde smo se za ba vqa li opo na {a ju }i akro ba te na tra pe zu, ba lan si ra ju }i no gu pred no gu, odr `a va ju }i rav no te `u ra {i re nih ru ku na iz u kr {ta nim {i na ma gvo zde ne kru `ni ce u`qe bqe ne u plit ku ali |a vol ski opa snu be ton sku ru pu, igra ju }i se sa `i vo tom na za hr |a loj i za pe ~e noj gvo `|u ri ji rin gi {pi la za lo ko mo ti ve. Ka ko su rad ni ci za so bom za tvo ri li te {ka da {~a na vra ta ha le, ta ko se ~o por, mo ti vi san is kr slom si tu a ci jom, mo men tal no oka ~io na re {et ka sto sa }e vi so kih pro zo ra s obr va ma raz lu pa nih ne pro zir nih sta ka la, za gla vio li ca u koc ka ste ra mo ve i usred sre dio se na de {a va wa u ha li. Do vi ki va li smo rad ni ci ma da nas pu ste u ha lu. Po sle ne kog vre me na je dan od rad ni ka pri |e pro zo ri ma iz nu tra. Mo `e, re ~e, ali sa mo je dan od nas. [ven ko vao je po gle dom pre ko na {ih li ca u koc ka ma pro zo ra.

“Ti, ma li!” re ~e rad nik i ka `i prst upe ri pre ma mo joj ma len ko sti. “Do |i na vra ta, ja }u ti otvo ri ti...”

Svi me po gle da {e ne ka ko ~ud no. U{ao sam u ha lu de poa kao da ula zim u cr kvu. I od ta da sam ver nik `e le zni~ ke re li gi je. Za vi snik od vo zo va. Na ro ~i to od lo ko mo ti va. Zgod nih lo ko mo ti va. n @eqko Markovi}

NAOPA^KE

romantike

Uni{teni salon vagon kraqa Petra Prvog na `elezni~koj stanici Vrdnik 1977. godine

l Ne samo da Kosovo nije na{e, nego ni mi nismo svoji.

KASNIJE

l Sizif je dokazao da gurawe ima smisla i ako se ne osvoji vrh.

Va`an je mit.

o to me da pri ~a ju. Po go to vo ne o tom tro dnev nom oru `a nom su ko bu unu tar gr~ ke en kla ve u rav noj Ba~ koj.

- Ja ko ve li ki broj qu di je sa mo pro la zio kroz Buq kes, do la zi li su na opo ra vak i vra }a li se u Gr~ ku. Po ga {e wu „eks pe ri men ta Buq kes“ naj ve }i deo Gr ka iz Ma gli }a je raz ve jan na sve ~e ti ri stra ne sve ta, a ve }i na sve do ka tog vre me na da nas vi {e ni je `i va. I oni ko ji bi mo gli ne {to vi {e da ka `u o to me, jed no stav no ne `e le da pri ~a ju o tom vre me nu - ka `e Sku te lis.

On sum wa da bi i li~ na sve do ~e wa mo gla da ob ja sne mi ste ri ji oru `a nog su ko ba i ga {e wa „eks pe ri men ta Buq kes“.

- To kom ’90-tih i ra to va bio sam svu gde, vi deo i ~uo sva {ta... jed no je si gur no, ni ko ne go vo ri isti nu - skep ti ~an je Sku te lis u o~e ki va wu ko na~ nog otva ra wa taj nih ar hi va iz tog vre me na ko je bi mo glo ba ci ti no vo sve tlo na „eks pe ri ment Buq kes“. n Aleksandar Bilinis n Mili} Miqenovi}

l Na{a trava, na{a krava, na{ jogurt, na{a revolucija – va{e maslo.

Danas 50 buqke{kih dinara vredi ~itavu istoriju

me ni ka tog do ga |a ja, da se ra di lo o su ko bu dve stru je gr~ kih ko mu ni sta, onih ko ji su osta li ver ni Sta qi nu i onih ko ji su sma tra li da je wi hov „do ma }in“ Ti to u pra vu.

Epi log ovog dra ma ti~ nog i ni ka da do voq no raz ja {we nog do ga |a ja, bio je ise qa va we naj ve }eg de la sta nov ni ka Buq ke sa u ze mqe pod kon tro lom SSSR-a, pre sve ga u Ma |ar sku i ^e ho slo va~ ku, dok je pre o sta lih 800 Buq ke {a na mo glo da iza be re gde }e na sta vi ti `i vot u ta da {woj Ju go sla vi ji, pa su se mno gi od wih od lu ~i li za Ma ke do ni ju, ka ko bi bi li {to bli `i svo joj pra voj do mo vi ni.

Ni je dan od ro |e nih Buq ke {a ni na, Ado nis Sku te lis, ka mer man RTV Voj vo di ne i `i teq No vog Sa da, ne zna ta ~an po vod za ga {e we „eks pe ri men ta Buq kes“, jer ka ko ka `e u zva ni~ noj, iz dr `av nih ar hi va „oslo bo |e noj“ isto ri ji, ne po sto ji mno go tra go va o ovoj gr~ koj mi ni re pu bli ci, a we ni sa vre me ni ci, pa i we gov otac, ni ka da ni su `e le li

sme uop {ta va ti, iz le da da ne po zna je ka te go ri je prav de i ne prav de – od re di la ne ko vre me we go vu pred vod ni~ ku po zi ci ju u hi je rar hi ji ma lo let nog ~o po ra. Na{ ~o por se u stva ri, na ja {i re uzev, za ba vqao naj pre }o{karewem po na se qu, za tim vr{qawem i pqa~kawem po br do vi tom {um sko-poq skom okru `e wu na {eg rad ni~ kog mi kro ko smo sa, s pod ra zu me va ju }im vo} nim prepadima (tre {we, gro `|e, lu be ni ce), za tim makqa`ama sa kla snim ne pri ja te qi ma iz okru `e wa, se qa~ kom de com i wi ho vim ~o po ri ma iz Vrd nik se la i Ja ska, s pod ra zu me va ju }im ratovima stre la ma, ma ~e vi ma i pra} ka ma (ka u bo ji i In di jan ci, par ti za ni i Nem ci), i da bo me, po sla sti ca u ka te go ri je za ba ve bi la nam je `e le zni~ ka sta ni ca.

Do bro voq no }u sa da, sve stan ri zi ka od pri stra sno sti pre ma se bi, po lo `i ti vrat na paw ove ru bri ke i `r tvo va ti pri vat nost po mo }u ne ke vr ste in tro spek ci je sop stve nog de tiw stva. U svr hu tog eks pe ri men ta iza zi vam u se bi dve si tu a ci je za ko je mi slim da su me `igosale u ~o po ru. Pr va si tu a ci ja ne ma di rekt ne ve ze sa mo jom `e le zni~ kom pri ~om i op se si jom i ti ~e se jed nog od onih ne kr {te nih da na ka da se ~o por – ne zna ju }i {ta da ra di od se be – do sa |i vao u vo} wa ku kod ku }e Pi `e mo vih, vo} no-vi no gra dar sko za le |e No ve ko lo ni je; je dan je du bio na gla vi, dru gi je pra vio stoj na ru ka ma, tre }i je kru `io oko sta bla, ~e tvr ti je le `ao s no ga ma u va zdu hu i “vo zio bi ci kli” – vo |a je bu be ru {te ve na bi jao na za {i qe ne gran ~i ce i sme jao se po sma tra ju }i ih ka ko se s gran ~i ca ma u tr bu hu ba tr ga ju u po ku {a ju da po beg nu – {e sti je ze vao, sed mi je ga |ao `a be u da pre si ji vo} wa ka gde je fi lo so va la ze mqa... I on da se iza vi so ke mi ri {qa ve ogra de gu sto ob ra sle jor go va nom u dru gom sta wu

l Vlada je obavila sizifovski posao.

Izgurala NE na vrh.

K

a da su pre ~e tr de set go di na rad ni ci `e le zni~ ke sek ci je iz Ru me, do bri an |e li ta da jo{ mo je neo sve {}e ne `e le zni~ ke op se si je, pu sti li sa mo mo ju ma len kost u ~u de sni svet de poa vrd ni~ ke `e le zni~ ke sta ni ce (ta da ve} mr tve ne ko li ko go di na), prem da su i osta li ~la no vi de ~i jeg kla na in si sti ra li da u|u u ha lu lo `i o ni ce za ma le lo ko mo ti ve, na kon {to smo se od mah po do la sku rad ni ka iz Ru me oka ~i li na re {et ka ste pro zo re zgra de i – dok su se oni ba vi li oko {in skih `i vo ti wa – sni ma li si tu a ci ju u uto ~i {tu za sta re lo ko mo ti ve i va go ne, u~i ni li su me ne sa mo ju na kom da na u `i vo tu i u hi je rar hi ji ma log mu {kog ~o po ra sa No ve ko lo ni je, ne go su tim “slu ~aj nim” iz bo rom, po me ni su de }i, ras plam sa li jed nu `e rav cu emo ci je, sim pa ti je i stra sti pre ma vo zo vi ma, vrdni~kim vozovima, ko ja se ne ga si u me ni, evo, svih ovih ~e tr de set ~e ti ri go di na, ot ka ko vo zo vi iz me |e Ru me i Vrd ni ka ne zvi `de kroz ~a rob nu sce no gra fi ju do li ne re ke Ku do{, gde su zvi `da li od 1889. go di ne na jed noj od pr vih pru ga kon ti nen ta Sre ma.

I ka da sam u ha li (pra ve }i za zu bi ce oni ma na pro zo ri ma) is ko ri stio pri li ku da se pri bli `im snu i do tak nem gvo zde no me so svo je pr ve `e le zni~ ke qu ba vi, {ta vi {e da se pop nem u otvo re nu tam no ze le nu ka bi nu ma le lo ko mo ti ve Ra me, s dim wa kom kao s fi {e kom, ko ja je kra jem 19. ve ka na pru zi uskog ko lo se ka vu kla dr va u bo san skim {u ma ma, bi lo je ja sno da od me ne mo `e da bu de sa mo ma {i no vo |a ili no vi nar.

Put ni ku sa ne deq nim “Dnev ni kom” pod ob ra va ma udob no, ve ru jem, sme {te nom u ku peu da na {we pri ~e – npr., mom pri ja te qu i svet skom `e le zni~ kom put ni ku dr Zo ra nu N. Bun da lu, prof. Vi so ke `e le zni~ ke {ko le iz Be o gra da – vo zo qu bi te qu ko ji je u sta wu da pod ki {o bra nom ha le vrd ni~ kog de poa za mi sli u pu noj re zo lu ci ji fan ta sti~ nu me na `e ri ju od de se tak lo ko mo ti va i lo ko mo ti vi ca, put ni~ kih i sa lon va go na i dre si na, eks po na te be o grad skog @e le zni~ kog mu ze ja sa pru ge uskog i nor mal nog ko lo se ka, ko je je mu zej iz me stio privremeno u ha lu lo `i o ni ce vrd ni~ ke `e le zni~ ke sta ni ce {e zde set pr ve, za jed no sa sa lon va go nom kra qa Pe tra Pr vog sa nor mal nog ko lo se ka, je di nim osta vqe nim eks po na tom iz van zgra da (doc ni je opqa~ ka nim i uni {te nim), do voq no je i ovih ne ko li ko pa ra me ta ra da do ~a ra se bi zlat nu ko lek ci ju ko ja je dva de set dve (pri vre me ne) go di ne – pre ne go {to su je od ne li na ka mi o ni ma osam de set tre }e – sku pqa la pra {i nu i pa o ~i nu pod kqu ~em sta re vrd ni~ ke lo `i o ni ce, kop ka la fa no ve `e le zni ce i pro vo ci ra la lo po ve i van da le da se uvu ku u ha lu.

Se }am se, s ob zi rom da su na zgra di van da li raz lu pa li re {et ka ste pro zo re, spo qa su se u po lu tam noj utro bi lo `i o ni ce/de poa mo gli vi de ti svi eks po na ti, a naj ne o bi~ ni ja par wa ~a, ra se Bor zi ka, za pra vo je bi la “na stav no sred stvo” za po tre be `e le zni~ ke {ko le, lo ko mo ti va ras po re ne utro be, s de lo vi ma u jar kim bo ja ma (sr cem, plu }i ma, cre vi ma), vi zu el no i su ge stiv no ta ko upe ~a tqi va `e le zni~ ka ma {i na, da je i da nas bi stro vi dim u toj ~u de snoj ha li. Me ne je, pak, oma |i ja la i za vr te la mi mo zak po me nu ta lo ko mo ti vi ca Ra ma, go di {te 1873, pa tu qa sta par wa ~a “je di na iz te se ri je sa ~u va na u sve tu”, ~i ju sam neo do qi vost i slat ko }u upo re dio sa par ~e tom tor te, pa da sa da tu bom bo we ru na {i na ma u na stav ku da na {we `e le zni~ ke pri ~e, s u`i va wem, po je de mo... ^o por de ce sa No ve ko lo ni je, ko smo po lit ske rad ni~ ke ~e tvr ti sa gra |e ne pre sto go di na na bu ti na ma fru {ko gor ske {u me, sto ti nu i ku sur {a blon skih ku }a u {est re do va ras po lu }e nih na po dva sta na, mu {ki ~o por – `en sko tu (jo{ uvek) ni je ima lo {ta da tra `i! – ~i ji sam uva `e ni ~lan bio po ne pi sa nim za ko ni ma fi zi~ ke, rod ne i pol ne pri pad no sti (bio sam fo to graf ~o po ra), gra vi ti rao je po pri ro di za ni mqi vih, bli skih i do stup nih stva ri pre ma ta da ve} mr tvoj `e le zni~ koj sta ni ci u pod no` ju Ko lo ni je. Ma lo po ma lo, ~o por je pri sva jao ra ni je opu sto {e ni sa lon va gon kra qa Pe tra Pr vog Ka ra |or |e vi }a, osta vqen po red lo `i o ni ce, te rao je od we ga dru ge ~o po re, {to iz gle da da i ni je bi lo te {ko, s ob zi rom da, s jed ne stra ne, na ma te ri to ri jal no naj bli `i seqa~ki ~o por iz Vrd nik se la, ni je imao ni broj nost ni ja kog vo |u ni onu unu tra {wu ko he zi ju (i ra to bor nost) svoj stve nu na {em radni~kom ~o po ru, a s dru ge stra ne, dva ki lo me tra uda qe ni mo} ni radni~ki ~o por sa Sta re ko lo ni je – na{ pri rod ni kla sni sa ve znik po rud ni~ koj li ni ji – ni je imao te ri to ri jal ne pre ten zi je pre ma sa lon vo ga nu i uspa va noj `e le zni~ koj sta ni ci, i bo gu hva la {to ni je, po {to je to bio bro jan, mo no li tan i fi zi~ ki su per i o ran ~o por, s ja kim vo |om, ne kim Slo ven cem, ko ji bi nas ili asi mi lao ili, u naj go rem slu ~a ju, ote rao iz kra qev skog va go na.

Le{ isto rij ske teh ni ke, sa lon ko la iz ju go slo ven ske kra qev ske `e le zni~ ke {ta le u Be o gra du, po ~et kom se dam de se tih jo{ su sa ~u va la po ne {to od aute ni ti~ nog sa lon skog ar se na la, po put glo ma znih ras po re nih fo te qa is pa lih fe de ra, ko je su tu osta le jer ih lo po vi ni su mo gli iz ne ti, po kr qa nog ka na be ta, or ma ra bez vra ta, me sin ga nog flo ral nog okvi ra raz lu pa nog ogle da la, la va boa... ^i ni mi se da se nig de ~o por ni je ose }ao ta ko po ve za nim i sa mo do voq nim kao u cr noj {koq ki tog ubo ga qe nog va go na ori ja {kih di men zi ja, ja sno raz gra ni ~e noj te ri to ri ji iz nad ze mqe na to~ ko vi ma, ta ko re }i u “tvr |a vi” ko ja se mo gla u slu ~a ju na pa da bra ni ti iz nu tra, s pro zo ra bez sta ka la, i nig de se ni su od i gra va li ta ko uz bu dqi vi i dra ma ti~ ni okr {a ji, mu {ke dru {tve ne igre ili voj ne ve `be unu tar kla na, kao ka da bi na{ vo |a – dok pqu {ti ki {a ili ve je sneg – va gon suv kao ba rut po de lio na dve po lo vi ne, sva ka po lo vi na jed noj gru pi, i on da ko man do vao po ~e tak ma kqa `e ~i ji je smi sao bio osvo ja we ma ~e vi ma pro tiv ni~ ke po lo vi ne va go na (ukqu ~u ju }i i bor be na ni ~i joj te ri to ri ji na kro vu). ^o por sa No ve ko lo ni je na stao je po ~et kom se dam de se tih go di na, pr vih go di na ot ka ko su vo zo vi pre sta li da dah }u ~a rob nom do li nom re ke Ku do{, a vo |a je bio sta ri ji de ~ak, sta ri ji for mal no uzev, ~i ja je vi si na i sna ga – vr lo ne pra ved no, ali pri ro da, ako se

Ilija Markovi}

Ba~koj

UPOTREBA @IVOTA

l Mo`emo se odre}i sebe, ali ne i Kosova.

DANA[WEM MAGLI]U

9

10

nedeqa 14. april 2013.

HRVATSKA U SENCI VUKOVARSKIH DVOJEZI^NIH TABLI

Anticivilizacijski rat protiv }irilice Pi {e: Stje pan Me si}

K

a da bi smo su di li pre ma na {im me di ji ma, pri ~e mu mi slim i na one u Hr vat skoj i na one u Sr bi ji, mo ra li bi smo za kqu ~i ti ka ko da na {wa Hr vat ska, a po seb no hr vat sko-srp ski od no si, `i vi u sje ni }i ri li ce, od no sno spo ra oko po sta vqa wa dvo je zi~ nih ta bli ({to zna ~i i na }i ri li ci) u Vu ko va ru. Naj kra }e re ~e no: ni {ta ne to~ ni je od to ga!

Kao pr vo, taj je spor na met nut, is kon stru i ran. Kao dru go, oni ko ji ga ta ko agre siv no na me }u ni ti su pred stav ni ci svih bra ni te qa (ve te ra na), ni ti su pred stav ni ci svih Vu ko va ra ca. A kao tre }e, u pi ta wu uop }e ni je }i ri li ca, ne go po li ti ka.

Isti na je, do du {e, da je zlo u po tre bom me di ja, a jo{ vi {e zlo u po tre bom ide a la bor be za slo bo du i neo vi snost (u ~e mu su dje lu ju i ne ki pred stav ni ci Cr kve), pa i zlo up o tre bom uspo me ne na ne ke qu de – po put no vi na ra Si ni {e Gla va {e vi }a ko ji su po zna ti naj {i roj jav no sti iz vre me na bor bi u Vu ko va ru – uspje lo za ve sti ne ba{ za ne ma riv broj qu di. I svi oni da nas pa pa gaj ski po na vqa ju ka ko bi }i ri li ca u Vu ko va ru zna ~i la na sta vak ra ta i agre si je. Da ih ne tko upi ta {to zna ~i to {to go vo re, si gu ran sam da ni sa mi ne bi zna li ob ja sni ti.

Jer, svat ko tko se u Hr vat skoj bo rio pro tiv Mi lo {e vi }e ve agre siv ne po li ti ke pre kra ja wa gra ni ca, do bro zna da se bo rio pro tiv te po li ti ke i oru `a ne si le ko ja ju je na me ta la, a ne pro tiv – }i ri li ce. No, iz „idej nog cen tra“ ko ji sto ji iza sve ga (a on je ne sum wi vo stra na~ ko-po li ti~ ki obo jen) lan si ra na je ko li ko jed no stav -

VESTI

Izbori za EU U Hr vat skoj, ko ja bi 1. ju la tre ba lo da po sta ne 28. ~la ni ca EU, da nas }e bi ti odr `a ni pr vi po re du iz bo ri za Evrop ski par la ment. Na iz bo ri ma se za 12 po sla ni~ kih man da ta nad me }e 336 kan di da ta. Po sla ni ci }e bi ti bi ra ni na go di nu da na, do re dov nih iz bo ra za Evrop ski par la ment ko ji }e bi ti odr `a ni na red ne go di ne.

na, to li ko i pri mi tiv na, ali kraj we opa sna for mu la: }i ri li ca je isto {to i Sr bin, a Sr bin je isto {to i ~et nik. I ma da se u Sr bi ji po ne ka da po vla ~e po te zi ko ji ta kvoj for mu li idu na ru ku, svat ko ra zu man zna da je ona po sve ne u te me qe na. Ali pro la zi, kod ne kih ba rem.

Ba{ kao {to pro la zi i to da sa mo pro gla {e ni Sto `er za obra nu hr vat skog Vu ko va ra na mi tin ge iz vo di qu de u uni for ma ma, da s tri bi na pri je te }i gr me qu di u uni for ma ma (na kon him ne i mo li tve!) i da se sa svim ne skri ve no i otvo re no iz ri ~u upo zo re wa, a za pra vo pri jet we ak tu al noj vla sti („Ne moj te is ku {a va ti na {e str pqe we“, „Na dam se da se ne }e mo mo ra ti svi oku pi ti“, „Po sta vqa we ta bli sa }i ri li com spri je ~it }e mo i si lom“ i to me sli~ no). Ni tko se ni ne sje ti re }i ka ko je za ko nom re gu li ra no u ko jim se pri li ka ma biv {i pri pad ni ci Oru `a nih sna ga ima ju pra vo po ja vi ti u uni for ma ma. Na ova kvim mi tin zi ma – sva ka ko ne.

Otu da je po sve ja sno za {to sam re a gi ra ju }i na ne dav no oku pqa we na za gre ba~ kom glav nom tr gu, re kao ka ko je taj skup te {ko oci je ni ti dru ga ~i -

U

no vom Vi ki li sko vom cu na mi ju od pre ko 1,7 mi li o na po ver qi vih di plo mat skih do ku me na ta, ko ji ma su Asan `o vi sa rad ni ci to kom pro te kle ne de qe u svom pre po zna tqi vom ma ni ru ski nu li ozna ku po ver qi vo sti, na red za po pu wa va we pra zni na u pro {lo sti do {la je era u ko joj je do mi ni rao 56. ame ri~ ki dr `av ni se kre tar, gu ru svet ske di plo ma ti je Hen ri Ki sinyer.

Na kon 2011, ka da je obe lo da we no vi {e od 800 de pe {a ko je su pi sa ne u Am ba sa di SAD u Be o gra du, na Vi ki lik so vom saj tu po no vo su se na {lo pra vo br do de pe {i iz te ali i mno gih dru gih ame ri~ kih am ba sa da ko je su bi le pro sle |i va ne u Va {ing ton u pe ri o du od 1973. do 1976. Me |u naj za ni mqi vi jim su sva ka ko one ko je

je, ne go kao udar na ustav ni i za kon ski po re dak Re pu bli ke Hr vat ske. O~e ki va no, ja vi li su se od mah „de `ur ni bra ni te qi de mo kra ci je“, ne bi li me „pod u ~i li“ da se u de mo kra ci ji mo `e de mon stri ra ti i pro tiv usta va i za ko na. Ja to sva ka ko znam, za raz li ku od wih ko ji ne zna ju ili ne `e le zna ti, da ne ma te pra ve de mo kra ci je ko ja bi tr pje la da se jav no pri je ti si lom ka ko bi se spri je ~i lo pro vo |e we ne ~e ga {to jam ~e Ustav i po zi tiv ni za ko ni.

Po na vqam: mar gi nal ci ko ji su si pri svo ji li pra vo da na stu pa ju kao pred stav ni ci svih bra ni te qa i svih Vu ko va ra ca, sa mo su mo bi li zi ra ni pi ju ni.

Wi hov je stvar ni za da tak da pod fir mom bor be pro tiv }i ri li ce ra de na ru {e wu ak tu al ne vla sti, a u slu `bi pro zir nih po li ti~ kih ci qe va. A da su mo bi li zi ra ni, ja sno je ve} i ka da se vi di stu paw or ga ni za ci je wi ho vih sku po va (po seb ni vlak, de se ci unajm qe nih auto bu sa itd). To ne mo `e ni ka kav sto `er, ali ite ka ko mo `e ja ka i or ga ni zi ra na po li ti~ ka stran ka.

U ovo me tre nut ku za Hr vat sku wi ho vi is pa di ni su ve li ki pro blem, ni ti bi smje li po sta ti ve li ki pro blem u {i rem

kon tek stu od no sa iz me |u Hr vat ske i Sr bi je, i u jo{ {i rem kon tek stu sko rog hr vat skog ula ska u Evrop sku uni ju. Na gla {a vam ovo „ne bi smje li po sta ti ve li ki pro blem“, jer to~ no je da ne bi smje li, ali bi mo gli. Sve ovi si o to me ka ko }e se po sta vi ti ak tu al na vlast u Hr vat skoj ko ja bi mo ra la bi ti svje sna ~i we ni ce da „mi tin ga {i“ po sta ju sve ja ~i, sve dr ski ji i sve agre siv ni ji, sa sva kim sku pom na ko je ga ne ma ade kvat nog od go vo ra. A taj od go vor ni je i ne mo `e bi ti upo zo ra va we na ~i we ni cu da je }i ri li ca (bo san ~i ca) bi la u ne ko do ba i hr vat sko pi smo, ma ko li ko da je to to~ no i ne po bit no.

Od go vor mo `e bi ti sa mo i je di no ja sno kva li fi ci ra we „ra ta pro tiv }i ri li ce“ kao an ti ci vi li za cij skog i an ti de mo krat skog po te za u slu `bi po li ti ke te do sqed no pro vo |e we Usta va i za ko na Re pu bli ke Hr vat ske. Sa mo ta ko bit }e mo vje ro do stoj ni ka da Sr bi ju, re gi ju i svi jet uvje ra va mo da nam je sta lo do do brih od no sa s Be o gra dom (a oni su po treb ni ko li ko na ma, to li ko i Be o gra du), ba{ kao i ka da Evrop sku uni ju uvje ra va mo da ne ma pro mje ne u na {oj po li ti ci pre ma na ci o nal nim ma wi na ma.

Okli je va we i tak ti zi ra we mo `e bi ti uvod u kri zu ka kve sa da (jo{) ne ma. U in te re su de mo krat ske i prav ne dr `a ve Hr vat ske, dr `a ve rav no prav nih gra |a na, u in te re su sta bil no sti re gi je, za ko ju su od no si Za gre ba i Be o gra da iz nim no va `ni, kao i u in te re su pri hva }a wa Hr vat ske u Evrop skoj uni ji kao istin ski de mo krat ske ze mqe, mo ra mo ra di ti na to me da ta kva kri za ni ka da i ne iz bi je. (autor je biv {i pred sed nik Re pu bli ke Hr vat ske)

VIKILIKS OBJAVIO DEPE[E KOJE POTVR\UJU DA AMERI NISU MOGLI NI DA SE PRIBLI@E TITOVOM OKRU@EWU

[u{ka se, {u{ka...

ob ra |u ju pi ta wa even tu al nih Ti to vih na sled ni ka, pi ta we Ti to vog zdra vqa, od no sa sa SSSRom… Ta ko |e, ob ja vqe ne su va `ne de pe {e ko je ot kri va ju ma we po zna te do ga |a je u od no si ma Be o gra da i Va {ing to na i wi ho vih NA TO sa ve zni ka, a u te le gra mi ma se po seb na pa `wa po kla wa raz vo ju pro jek ta Nu kle ar ne elek tra ne Kr {ko, me |u na rod nim ak ti vo sti ma Ju go sla vi je, tret ma nu di si de na ta, su |e wi ma...

Ta ko se u de pe {i od 16. de cem bra 1976. spo mi we oce na ~la na Cen tral nog ko mi te ta Sa ve za ko mu ni sta Hr vat ske ko ji su sret iz me |u Ti ta i Bre `we va odr `an me sec da na ra ni je, opi su je kao “ja ko te `ak i ne zgo dan”. U tom raz go vo ru Bre `wev je zah te vao da Ju go sla vi ja svo je ja dran ske lu ke ustu pi na ko ri {}e we flo ti SSSR-a, {to je, me |u tim, Ti to od bio.

Bri ga ko ju su ame ri~ ke di plo ma te po ka zi va le za Ti to vo zdra vqe ima la je svo je upo ri {te u ge o po li ti~ kim pro mi {qa wi ma bu du} no sti Ju go sla vi je na kon smr -

ti we nog “naj vo qe ni jeg si na”.

Pri me }u je se, ta ko, da je zbog Ti to vih zdrav stve nih pro ble ma tra di ci o nal ni slet 1975. tra jao dva put kra }e ne go pret hod nih go di na, a sve to se gar ni ra opi som ta da {weg pred sed ni ka dr `a ve – we go vom ofar ba nom ko som i pod bu lim li cem.

U de pe {i od 22. ma ja 1973. go di ne po sta vqa se, ne pr vi put, pi ta we Ti to vog na sled ni ka, a kao glav ni kan di dat pre po zna je se Sta ne Do lanc, kao oso ba ~i ji je po lo `aj u Sa ve zu ko mu ni sta “od ve li ke va `no sti za sve po treb ne ma ne vre u slu ~a ju smr ti

Let u pli}ak

Sovjeti u pripravnosti

Bo ing 737 in do ne `an ske kom pa ni je La jon er se pri ze mqio ju ~e u mor skom pli }a ku, 200 do 300 me ta ra od oba le, ne us pev {i da do seg ne pi stu aero dro ma Ngu rah Rai u Den pa sa ru, na Ba li ju, ob ja vi lo je in do ne `an sko mi ni star stvo sa ob ra }a ja. Sre }om, svi put ni ci i po sa da su pre `i ve li ovaj udes, a avion je do le teo iz Ban dun ga na Za pad noj Ja vi.

Ame ri~ ka am ba sa da u Bu dim pe {ti u de pe {i od 25. mar ta 1974. ana li zi ra so vjet sko-ma |ar ske voj ne od no se, po red osta log i u sve tlu po se te mar {a la Gre~ ka za vre me Bo `i }a. We gov do la zak i ne sprem nost Ma |a ra na po se tu uka zu je na to da se ne {to po seb no mo ta u gla va ma So vje ta, na vo di se u de pe {i. Pri me }u ju da je u to vre me bi lo ne ko li ko voj nih ma ne va ra ko ji su tra ja li du `e ne go obi~ no, s ve li kim u~e {}em re zer vi sta, te da po sto je i dru gi po ka za te qi ja ~a wa voj ne mo }i ma |ar ske ar mi je.

Ti me su, ka `e se da qe, po tvr |e ne gla si ne o po ja ~a nom uti ca ju so vjet ske ar mi je u Ma |ar skoj. “Sto ga, za bri nu tost u po gle du pri pre ma So vjet skog Sa ve za da iz vr {i voj ni pri ti sak na Ju go sla vi ju, na kon Ti to ve smr ti, do bi ja re al ne osno ve.”

Potres u Japanu

Uzbuna zbog Brozovog zdravqa

Naj ma we 24 oso be su po vre |e ne u ze mqo tre su ko ji je ju ~e ra no uju tro po go dio za pad Ja pa na, sa op {ti li su lo kal ni zva ni~ ni ci. Pre ma no vim po da ci ma me te o ro lo {ke slu `be i po li ci je, ze mqo tres je bio mag ni tu de 6,3 ste pe na, a epi cen tar je bio ne da le ko od lu~ kog gra da Ko bea.

Po sle po tre sa je za be le `en po rast ni voa mo ra, ali ni je iz da to upo zo re we od cu na mi ja.

Zdra vqe Jo si pa Bro za Ti ta bi la je ~e sta te ma de pe {i ko je su iz am ba sa de u Be o gra du upu }i va ne u Stejt de part ment u pe ri o du od 1973. do 1976. U jed noj ta kvoj od 17. ok to bra 1974, po zi va ju }i se na sa zna wa voj nog ata {ea u sa mom vru austrij ske vla de, na vo di se da se Ti to vo zdra vqe “ubr za no uru {a va”, ali i to da se zva ni~ ni ci Var {av skog pak ta oku pqa ju u Ma |ar skoj ka ko bi raz mo tri li pla no ve o “pa ci fi ka ci ji Ju go sla vi je” na kon Ti to ve smr ti. Uz na po me nu da svi iz vo ri in for ma ci ja u de pe {i mo ra ju bi ti za {ti }e ni, pre no se se i go vor ka wa iz be o grad skih le kar skih kru go va o to me da je Ti to 12. ok to bra do `i veo mo `da ni udar i da je iz gu bio mo} go vo ra!

Kardeq je Amerima bio „drugi pik” za Titovog naslednika

ili in va lid no sti pred sed ni ka”.

U to vre me Do lanc je bio se kre tar Iz vr {nog bi roa CK SKJ i je dan od naj mo} ni jih ju go slo ven skih po li ti ~a ra.

Po la go di ne ka sni je, 2. ok to bra 1973, drug Sta ne vi {e ni je u igri, ve} se po mi wu gla si ne “ko je od sko ra kru `e Be o gra dom” o to me da ju go slo ven sko ru ko vod stvo “ozbiq no raz ma tra” mo gu} nost da bu de uve de na funk ci ja pot pred sed ni ka dr `a ve, a na ko joj je vi |en Edvard Kar deq. “Mo gu }e je da ru ko vod stvo u Kar de qu, kao zna ~aj nu oso bu u me |u re pu bli~ kim od no si ma, vi di Ti to vog na sled ni ka”. Ovu in for ma ci ju pro sle dio je iz ve sni za pad ni di plo ma ta ko ji se po zvao na iz vor “ve o ma bli zak Ti tu” ko ji je svo ju kre di bil nost do ka zao u pro {lo sti.

Iz ob ja vqe nih de pe {a vi di se da ame ri~ ka am ba sa da o~i to uop {te ni je bi la in fli tri ra na u dr `av ni i voj ni vrh, jer o mno gim va `nim do ga |a ji ma svo jim pret po sta vqe ni ma u Va {ing to nu re fe ri {e na osno vu “go vor ka wa”.

Re ci mo, iako je ja sno da je bi la ve o ma za in te re so va na da sa zna raz lo ge za sme nu ge ne ra la Iva na Mi {ko vi }a s po zi ci je Ti to vog sa vet ni ka za bez bed nost, u de pe {a ma do mi ni ra ju tek spe ku la ci je za “pu {ta we niz vo du” ~o ve ka ko ji je do 1973. vo dio mo} ni KOS. Ali to za pra vo ni je ni {ta no vo. Ti to i we go vo okru `e we su ite ka ko do bro zna li da va `ne stva ri ~u va ju u „unu tar ~e ti ri zi da”. Uosta lom, va qa se sa mo pod se ti ti ka ko su za pad ne di plo ma te osta le za te ~e ne ka da im je na jed nom pri je mu 1952. go di ne Jo van ka pred sta vqe na kao – Ti to va su pru ga. n De nis Ko lunyija

nedeqa 14. april 2013.

SVI APSURDI ISTRA@IVAWA EVROPSKE CENTRALNE BANKE

Mrtav kapital na Mediteranu

N

em ci su is pa li si ro ma - ima u vla sni {tvu ku }u ili stan je {ni, a Ita li ja ni {te dqi i po sle di ca „so ci jal nog sta no va vi pre ma is tra `i va wu wa” po sle Dru gog svet skog ra ta i Evrop ske cen tral ne ban ke ob ja ~i we ni ce da ve }i na rad no ak tiv vqe nom sre di nom ne de qe. [pan nih `i te qa ta mo ima ugo vo re na ci i Gr ci uop {te ne sto je ta ko lo od re |e no vre me i ra |e ren ti ra {e, a Ki pra ni, ko ji ma je po tre ban sta no ve ne go {to se za du `u je na po jas za spa sa va we od ban krot du gi niz go di na. Qu di u ju `nim stva i ko ji uo~i sa stan ka u Da bli ze mqa ma Evro pe, pak, te `e da nu mi ni sta ra fi nan si ja evro zo ne ima ju svo je ku }e i da se ba ve ma zah te va ju pro me nu evrop ske po li lim bi zni som – „u se i u svo je kqu ti ke i do dat nu po dr {ku za svo ju se”. po su sta lu pri vre du, ~ak su bo qi i Ka ko su ku }e u evrop skim raz od Ne ma ca! Ne vo qa je, me |u tim, me ra ma naj ve }a vred nost, vi {ak {to je ECB ske ni ra la eko nom sko pod sta na ra u Ne ma~ koj ~i ni Nem sta we 62.000 do ma }in sta va u 15 ce ma we imu} nim i od [pa na ca, ze ma qa, ali po ~et kom 2009. To ko ji su ve o ma do bro „po kri ve ni” prak ti~ no zna ~i da se ova iz ne na kva dra ti ma – vla sni ka ne kret ni |u ju }a sli ka, ko ja se uka za la, ne na u [pa ni ji ima ~ak 83 od sto. mo `e pre to ~i ti u po u zda ne za Pro se~ no bo gat stvo po do ma }in kqu~ ke, bu du }i stvu u [pa ni ji je da su ne ki is pi sto ga pro ce we no na ta ni ci pro ce 291.000 evra, a u Ne Te{ko da je [panija wi va li vred ma~ koj na 195.000. boqestoje}a od nost svo je imo Ali te {ko da je Nema~ke, ali... vi ne pre ne go [pa ni ja sa zva ni~ {to su, re ci mo, nom ne za po sle no ce ne ne kret ni na dra sti~ no pa le {}u od 26% bo qe sto ji od Ne ma~ to kom eko nom ske kri ze EU. ke gde je ta sto pa 5,4%. Isto ta ko, Uosta lom, ka ko to da Ki pra ni na Ki pru je pro se~ na vred nost do ima ju vred ni ja do ma }in stva od ma }in stva ~ak 671.000 evra, ali je Ne ma ca? Upo re |i va wem broj ki o bo gat stvo ta mo kon cen tri sa no u imov nom sta wu, ko je ukqu ~u je ne ru ka ma ma le gru pe qu di. kret ni ne, auto mo bi le, de po zi te u Ve }a do ma }in stva sa vi {e od ban ka ma, in ve sti ci je i pen zi o nu ra slih, na pri mer na Ki pru, Mal {ted wu, uma we nu za kre dit nu za ti ili Slo va~ koj, ten di ra ju da du `e nost bo gat stvo, pri ho de i aku mu li {u i ve }u vred nost imo du go ve po do ma }in stvu (a ne po je vi ne, po seb no u ne kret ni na ma, ne di na ca), ze mqe u ko ji ma ve }e po go ma wa, ko ja pre o vla da va ju u Ne ro di ce `i ve u za jed ni ci na svo jim ma~ koj, Ho lan di ji, Austri ji ili po se di ma is pa da ju i bo ga ti je. Na Fin skoj. U sva kom slu ~a ju, za ECB rav no, ja sno je da to ni je do voq no je mo `da kqu~ ni na laz ovog is tra za ta~ nu pred sta vu o `i vot nom `i va wa po tvr da da pre za du `e ne stan dar du, ali ipak pred sta vqa jav ne fi nan si je ze ma qa ju ga ne do ne ka kav po ka za teq. voq no ser vi si ra ju wi ho vi re la Ma we od po lo vi ne ne ma~ kih do tiv no bo ga ti gra |a ni, te da to po ma }in sta va ras po la `e vla sti tim kre }e pi ta we oprav da no sti sa da ku }a ma i sta no vi ma, de li mi~ no {we prak se da po re ski ob ve zni ci za to {to je re~ o jed noj od dr `a va se ve ra Evro pe iz dva ja ju vi {e nov evro zo ne ko ja ne do pu {ta po re ske ca za sa ni ra we pri vre de na pe ri olak {i ce na osno vu hi po te ka to fe ri ji. Dru gim re ~i ma, po da ci po kom ot pla te kre di ta, ali u igri oce ni ana li ti ~a ra da ju za pra vo su i dru gi isto rij ski, kul tu ral ni oni ma ko ji tra `e ve }e po re ze za i in sti tu ci o nal ni fak to ri: uz bo ga ti je ko ji po se du ju ka pi tal u po re sku po li ti ku, to {to ma we od ne kret ni na ma – na Me di te ra nu.

50 po sto Ne ma ca (i Austri ja na ca) n E. N. L.

U po li ti~ ki rat bri tan skih kon zer va ti va ca i la bu ri sta zbog, pro ce we no je, ogrom nih tro {ko va sa hra ne Mar ga ret Ta ~er 17. apri la, ukqu ~i li su se i ostrv ski me di ji. Uz upo zo re we vla di Dej vi da Ka me ro na da je i sa ma ^e li~ na lej di hte la skro man po greb, „sed ma si la” tra `i od Da u ning stri ta da ob ja vi po dat ke o to me ko li ko }e ce la pro ce si ja ko {ta ti, isto vre me no pra ve }i vla sti te kal ku la ci je. Pre ma jed noj od wih, iz ye pa po re skih ob ve zni ka }e na ime sa hra ne Mar ga ret Ta ~er bi ti iz vu ~e no vi {e od 10 mi li o na fun ti. n E. N. L.

11

12

nedeqa 14. april 2013.

INTERVJU NEDEQE

ANA \OR \E VI], RE DI TEQ KA

Na ro du ne tre ba kul tu ra U

Iz po zo ri {ne ra dio igre po H. F. Lav kraf tu

NAJ STA RI JE PO ZO RI [TE U POQ SKOJ DIK TI RA NAJ NO VI JE TREN DO VE

No vo u sta rom ovo u starom“ moto je nove N uprave Narodnog starog teatra u Krakovu (Poqska) koju pred vodi internacionalno renomirani rediteq Jan Klata, ~iju su jednu predstavu – „Transfer“ – imali prilike da vide i Novosa|ani na Sterijinom pozorju. Klata je za prve dve premijere odlu~io da uzdrma ustaqeni red stvari pa je po~etkom marta izvedena autoreferentna pozori{na radio igra – zvu~ni performans „U ovoj ku}i ~eka uspavani mrtvi Katulu“, koji je po pripovetci Hauarda Lavkrafta re`irao Mihal Bor~uh. Re~ je o `ivom radio prenosu ~itawa teksta u specijalnom vizuelnom okru`ewu, uz u~e{}e muzi~ara.

Drugom premijerom dodatno je promewena dinamika najstarijeg

pozori{ta Poqske, ku}e koja u kontinuitetu radi od 1731. godine. Ponovo kontrasta radi, za autora je izabran trenutno najprobojniji iz nove generacije rediteqa – K{i{tof Garba~evski, koji je kreirao politi~ki provokativnu video predstavu „Svita poqskih kraqeva“. U woj glumci igraju pored, ispod i iznad scene, sa retkim dizawem zastora i igrom u`ivo, dok se sve wihove akcije montiraju i prenose projekcijom u`ivo. Dodatni kuriozitet druge predstave Narodnog starog tea tra, pod umetni~kom upravom u kojoj radi i pozori{ni poslenik iz Srbije - Goran Iwac, je to da premijeru ne prate fotografije, nego crte`i. n Igor Bu ri}

Po no vo ra di Rij ksmu ze um

Amsterdamu je ju~e, posle U deset godina renovirawa, ponovo otvoren jedan od naj~uvenijih muzeja na svetu Rijksmuzeum, u kojem se izme|u ostalog mogu videti Rembrantova „No}a stra`a”, kao i poznata ostvarewa Johana Vermera, Franca Halsa i Hobeme.

Muzej je otvorila holandska kraqica Beatriks. To je bila jedna od wenih posledwih zvani~nih du`nosti, po{to se 30. aprila povla~i sa prestola.

Tokom renovirawa muzeja, koje

J

elena Kon~ar je na opersku scenu stupila jo{ kao studentkiwa 2000. godine, i od tada je bila Madalena u “Rigoletu”, Alisa u “Lu~iji od Lamermura”, Suzuki u “Madam Baterflaj” , Mercedes u “Karmen”, Lola u “Kavaleriji rustikani”, Adal|iza u “Normi”, Mizeta u “Boemima”, Prilepa u “Pikovoj dami”... Osim na sceni SNP-a, pevala je i u “Madlenianumu”, u “Hofmanovim pri~ama” (Niklaus), a stipendija Mu zikteatra iz Be~a 2006. joj je do nela ulogu Marseline u “Figaro voj `enidbi” u wihovoj produkci ji. Usledio je i debi u Narodnom gledali{~u u Mariboru s ulogom Rozine u “Seviqskom berberinu”.

Posledwih godina na sceni SNP-a publika je pamti kao Silvu u “Kne giwi ~arda{a”, Elviru u “Don \ovaniju”, Rozinu u “Seviqskom ber berinu”, Zorku u “Milevi” i odne davno kao Gospo|icu NN u operi “Posqedwi qetni cvijet” autora Zorana Jurani}a, sa kojom je ovih dana gostovala u Hrvatskom narodnom kazali{tu, u okviru Mu zi~kog bijenala u Zagrebu.  I zvo |e we „Cvi je ta” u Za gre bu je po mno gi ma bi lo do sad naj bo qe?

– Mislim da je to interaktivna pri~a, jer je predstava ne{to u ~emu u~estvuju ne samo oni koji je iz vode, nego i publika. To je prosto razmena energije, a znam od rani je da je zagreba~ka publika mnogo

je ko{talo 489 miliona dolara, mnoga remek dela iz wegove stalne postavke bila su pozajmqivana za izlo`be {irom sveta. Neke od naj~uvenijih slika, me|u kojima i „No}a stra`a” bile su izlo`ene u delu muzeja koji je bio otvoren za publiku. Raspored umetni~kih dela u muzeju je sada u velikoj meri promewen, i 8.000 eksponata je u 80 sala raspore|eno hronolo{ki. Muzej je, ina~e, godi{we pose}ivalo preko dva miliona qudi.

ovom trenutku, ona ne zna ko je prava elita. “Mo`da su elita upravo zato {to }ute jer ~im progovori{, ispadne{ glup.

Nemogu}e je re}i u dana{we vreme ni{ta novo ni bitno. Ni{ta izre~eno nema te`inu. A {to se mladih ti~e, treba postaviti pitawe da li je ba{ sasvim ta~no da oni ne ispoqavaju bunt.

Mi mislimo da bi trebalo da ose}aju bunt koji smo mi ose}ali, na na~in koji smo mi ose}ali, a zapravo smo u zabludi u vezi s oblikom bunta koji o~ekujemo da oni ispoqe. Jer, oni ispoqavaju bunt koji mi ne prepoznajemo. Oni ignori{u sve vrednosti koje smo mi ustanovili, pa i sam bunt, i to jeste wihov bunt. Wih se ni najmawe ne ti~e ni{ta {to mi od wih o~ekujemo, pamtimo, ni jedna na{a borba. Mo`emo da mislimo da su oni neobrazovani, neosve{}eni, inertni, oni ne znaju kako je izgledala SFRJ, ne razumeju podelu na leviciu i desnicu, ne „radi“ ih dnevna politika, ali zato je svaki drugi od wih u stawu da provali {ifru bilo kog sajta. Ne mislim da su oni izgubqena generacija, mislim da je wihov poriv za `ivotom ogroman i da je ispoqavawe tog poriva ba{ onaj bunt mladih koji nam je potreban” govori rediteqka Ana \or|evi}, s kojom se dru`imo povodom premijere “\akona” u Srpskom narodnom pozori{tu, a kog potpisuje.

O delu, legatu Isidore Sekuli} i nama u wima, rediteqka ka`e: “Srpsko dru{tvo vi{e ni{ta ne razume osim buke. Buke se pla{i i buku proizvodi, da bi odagnalo strah. U toj buci, ne raspoznaje se lako glas nekog toliko prefiwenog kao {to je Isidora Sekuli}. Ali nije se raspoznavao ni u weno vreme. Mene duhovi poput wenog ~itavog `ivota privla~e i opredeqewe da se wome bavim u pozori{tu traje koliko i moje bavqewe pozori{tem”, podvla~i \or|evi}, koja nam opisuje srpsko dru{tvo u kontekstu arhetipskih kontrasta i odgovara na pitawe da li nam je identitet, kog su nam puna usta, zamagqen porazima koje trpimo.

– Na{e dru{tvo je duboko materijalisti~ko, raskala{no, hedonisti~ko, iako siroma{no, autodestruktivno i zemaqsko do krajwih granica. Religioznost je svedena na sujeverje i praznu obi~ajnu formu. Ona se besramno eks ploati{e da bi se utvrdio nacionalni identitet koji je u biti stvari identitet gubitnika.

Duhovno stvarala{tvo u svim sferama, religije, qubavi, umetnosti, svakodnevnog `ivota je prezreno. Takav je i svet predstavqen u “\akonu”. Samo {to “\akon” ne govori o tom svetu, jer taj svet nije vredan uprizorewa, ve} govori o pojedincima koji imaju prilike da se odupru isku{ewu da dele sudbinu tog sveta.  Ka ko ra co na li zu je te ne pri sta ja we da se iz vu ~e mo iz pa la na~ kog gli ba, pre sve ga u na {im gla va ma?

– Palanka jeste u glavi, ne pre svega, nego uop{te. Izvu}i se iz palanke u sebi – to je zastra{uju}a pomisao, jer na {ta nailazi onaj koji izlazi iz sebe, to jest privida sebe koji su mu servirali nasle|e i vaspitawe? Nepristajawe na izlaz iz palanke je ustvari nepristajawe na izlazak iz sigurnosti i tu je problem.

Ho}emo da budemo prihva}eni, da pripadamo, da pripadamo stadu, jer nam pripadnost stadu pru`a iluziju da smo voqeni. Sasvim qudski i sasvim razumqivo. I potpuno pogubno.  Ka ko pre va zi }i Nu {i }e ve kla si ke i u~i ni ti pi sca za sta re lim?

– Mo`da Nu{i} u`iva status proroka ali ja smatram da jeste prevazi|en. Stvarnost prikazana u wegovim komadima je skoro idili~na u odnosu ovu aktuelnu. Kod Nu{i}a ministri podnose ostavku zbog pona{awa svoje `ene. Pa kako to nije prevazi|eno? Danas ministri finansiraju karijere svojih qubavnica dr`avnim novcem. Mo`da su to radili i u Nu{i}evo vreme ali on nije pisao o tome. Nama treba da se desi novi Nu{i}, krajwe je vreme. Mo`da se i desio, ali ga nema na repertoarima, nego le`i u nekim fiokama. To je verovatnije nego da ga uop{te nema.  Ka ko iz gle da kul tu ra bez nov ca?

– Odbijam da ka`em sve {to ose}am, jer ne `elim da se izlo`im komentarima koje sam vi|ala na internet portalima, a povodom, recimo, izno{ewa podataka o platama zaposlenih u Ateqeu 212 ili povodom ukidawa buyeta za kinematografiju, komentara koji su postavqali tzv. obi~ni gra|ani, narod, a koji su me duboko zaboleli. Ne}u re}i koliko nam je lo{e i koliko smo zbuweni i poni`eni jer mi je jasno da prose~an gra|anin ove zemqe ionako misli da smo obi~ni paraziti. Narodu ne treba kultura.

Qudi su sa ogor~ewem reagovali na visinu plata glumaca, stvorila se atmosfera lin~a, a povodom ubijawa na{e kinematografije. Iako je ova uvek bila omiqena kod istog tog naroda, prose~ni ~itaoci su listom likovali {to se vi{e niz wihovog yepa izdvajati za film. I kako ~ovek da se ose}a? Kako da uop{te radi?

Re{ewe sigurno postoji, samo mi se ~ini da }e mnogo toga kod nas samih koji se bavimo kultu rom morati da se promeni.  Ka `e te da ste pre pu {te ni li~ noj ini ci ja ti vi, a ne pu tu ko ji su uta ba li ta le nat i pri zna wa, ka ko to iz gle da?

– ^itam, vezujem se za tekst, zovem pozori{ta, nudim tekst, i tako iznova i iznova. Svaki put moram iznova da se predstavim. Neke moje kolege vre|a da to rade. Vre|a i mene.

Trudim se da ne mislim o tome, jer u protivnom mogu da zavr{im u potpunoj neproduktivnosti.

 I ma li in te lek tu al na eli ta oprav da we za sa mo i zo la ci ju?

- Naravno da ima. Ima ono „Stu pi dity – do ing the sa me thing over and ex pec ting dif fe rent re sult“ (Glupost - raditi istu stvar iznova i o~ekivati druga~iji rezultat, prim.prev). Zbog ~ega bi govorili? Ponovo? Kome?  Da li je po li ti~ ki te a tar te ko vi na pro {lo sti?

– Pozori{te se uvek bavilo i bavi}e se politi~kim temama. Odvojiti politiku od sadr`aja pozori{ta je nemogu}e. Pitawe koje ja postavqam, ipak, je koliko je zrela politi~ka misao kojom se moderno pozori{te bavi, koliko je inovativna i koliko je zaista provokativna.

Ukoliko su politi~ke ideje u pozori{tu iste one koje zastupaju politi~ke partije, nemam razloga da idem u pozori{te. Ono mora da u svojim vizijama ide daqe od onoga {to nam nudi politi~ki mejnstrim, da bi opravdalo svoje postojawe. To se te{ko posti`e, po{to politi~ke partije vode pozori{ta, tako da se u institucionalnim pozori{tima mo`e pogledati samo politi~ki teatar koji ide niz dlaku vladaju}im strukturama. To je dosadno, ulagiva~ko pozori{te, ~ija se hrabrost svodi na marketin{ki trik.

Van institucija, opet, pozori{te gotovo da uop{te ne postoji. Da budemo iskreni, ono i ne mo`e postojati bez finansijera, a to ga direktno dovodi u ropski polo`aj. Radi se o paradoksu – iako je od svog nastanka i po svojoj prirodi politi~ka tribina najhrabrijih, u wemu nekakva ozbiqno subverzivna ideja mo`e samo da se kri{om pod metne, i to ne trajno.  [ta mu dre ko ~i da se su o ~e s pro ble mi ma i na sta ve na pred?

- Mudri i pametni dobro pamte i brzo uo~avaju obrazac po kojem se iznova i iznova sve vra}a na po~etak, ma {ta se zbilo. Budala za boravqa i time odr`ava svoju vitalnost. Mudar pamti i susti`e ga umor. n Igor Mi ha qe vi}

I N T E R V J U : JE LE NA KON ^AR, ME CO SO PRAN, JU NA KI WA OPE RE „PO SQED WI QET NI CVI JET” SNP-a

^u la su nam pre za si }e na vi{e otvorena za ne{to novo i moderno. Eto, koliko ve} godina postoji Muzi~ki bijenale, i publika je vi{e pripremqena za sve {to je komponovano novijeg datuma, i ume odmah da prepozna ne{to {to je kvalitetno.  Mu zi ka u ovoj ope ri je sa vre me na, ne sa dr `i du ge me lo dij ske li ni je, pa ose }a wa ni je ba{ la ko is po qi ti?

– Jeste, druga~ije su se emocije ispoqavale u baroku, klasicizmu, romantizmu… Svako vreme ima svoje na~ine na koje se ose}awa ispoqavaju. U dana{we vreme to je ovako. Na prvo slu{awe, deluje mo`da ~ak i ravno, bez preveli kih oscilacija u emocijama. Ali, s obzirom na to da `ivimo u ovakvo vreme, na{a su ~ula prezasi}ena raznim sadr`ajima koji nam se nu de, i ja zato mislim da je maestro napravio dobar posao. Jer, „Cvi jet” je ipak nerealna pri~a, i tu nema mesta za puno pravih i istinskih emocija. Na~inom na ko ji je napisao operu, Jurani} je uspeo to da poka`e, ba{ zato {to se ~ini da je sve ravno, bez po~etka i kraja. Mo`da je ba{ to bilo potrebno da do~ara neku iluziju.

Po sao uvek tre ba tra `i ti  Da li je, u si tu a ci ji ka da ne ma no vih oper skih pred sta va, do bit na kom bi na ci ja okre nu ti se so lo pe sma ma i kon cert nim na stu pi ma?

– Kako da ne, jer ako ne postoji repertoar koji bi se mogao pevati na sceni, ako peva~ nije uposlen - a to je savet svim mojim mla|im i sada{wim kolegama - uvek treba da tra`i posao, sam sebi da organizuje koncerte. Ima toliko lepog repertoara, lidova koji nisu dugo izvo|eni u Novom Sadu...  Na kon „Cvi je ta”, ima li ne kih dru gih pla no va, ili je u

oper skoj umet no sti sve kod nas go to vo sta lo?

– Stalno se trudim da ne{to radim, ~ak iako na{a sredina i nije ne{to preterano inspirativna, i qudi se ne bave pra}ewem svetskih tokova. Svake godine vodim ra~una o obele`avawu jubileja kompozitora, a ove godine su to Verdi i Vagner. U velikom opusu Verdijevih opera nema puno uloga koje bi odgovarale mom glasu, lirsko-koloraturnom mecosopranu; ali sam se zato odlu~ila da priredim koncert Vagnerovih solo pesama, poznati ciklus “Vezendonk lider”, i jo{ nekoliko pesama van wega. To }e biti koncert sa orkestrom SNP-a 5. juna na sceni “Pera Dobrinovi}”, pod dirigentskom palicom Aleksandra Koji}a. Ovo je moj prvi solisti~ki koncert sa orkestrom, iz kojeg stoji cela moja operska ku}a, tako da je to za mene priznawe za trud i rad, od kojeg ni{ta lep{e nisam mogla da o~ekujem.  Mo `e li se ov de uop {te ima ti am bi ci ja da se ne {to ura di?

– Jako je te{ko, sama sam imala toliko padova. Entuzijazam nestane, jer ne mo`e ~ovek ve~ito da “pumpa” energiju, a da nema neku inspiraciju. Ali, u radu je spas,

i kad god do|e te{ko, treba se ne~im uposliti. Treba stvarno misliti {ta daqe raditi. Uvek treba imati neke planove, ne treba nikad ostati bez planova. To je moj recept, tako da sam jo{ pro {le godine po~ela da razmi{qam {ta bih mogla da radim, i setila se ovog dobrog Vagnerovog ciklusa.  Ka ko vi di te svo ju ka ri je ru da qe?

– Naravno da imam planove da vi{e putujem i da neki drugi qudi ~uju za mene. Trenutno je to te{ko izvodqivo, ali ne ka`em da nije mogu}e. Razmi{qam o tome, ali zbog krize je te{ko ostvarqivo, jedino su mo`da neke zapadne zemqe u boqoj situaciji. Kod nas jo{ uvek nije dobra situacija i finansijski je sve to te{ko propratiti. Ali, mislim da }e sve do}i na svoje, da ~ovek treba samo da radi, a da se dobar glas, u ovom slu~aju ba{ konkretno, daleko ~uje, i da se taj rad uvek nekako isplati. Evo, slede}eg meseca imam ponovo koncert u Hrvatskoj, u Slavonskoj Po`egi. U pitawu je godi{wica Milke Trnine, poznate operske peva~ice, za koju je sam Pu~ini rekao da je najboqa Toska.

Mawe se zna da je osniva~ poznate {vajcarske fabrike ~okolade bio wen veliki po{tovalac i po wenom imenu nazvao svima dobro poznatu “Milka” ~okoladu. n Na ta {a Pej ~i}

nedeqa 14. april 2013.

NA ME\UNARODNOM FESTIVALU PROZE ALBAHARI, GATALICA, PISAREV...

K

Kwi`evna elita u Novom Sadu

ul tur ni cen tar No vi Sad or ga ni za tor je i do ma }in 7. me |u na rod nog fe s ti v a l a pro z e PRO S E FEST, ko ji }e se odr `a ti od 17. do 19. apri l a. Pu b li c i }e se pred s ta v i t i osam auto r a: Alek s an d ar Ga t a l i c a, Ugqe {a [aj ti nac, \or |e Pi sa rev (Sr bi ja), Da vid Al ba ha ri (Sr bi ja/Ka na da), Be kim Sej ra no vi} (BiH), Soe Val des (Ku ba), Ne dim Gur sel (Tur ska) i Ol ga To kar ~uk (Poq ska). Sem `i vih ~i ta wa

uz u~e {}e kwi `ev nih kri ti ~a ra, spe ci fi~ nost ovog fe sti va la pro ze su raz go vo ri sred wo {ko la ca sa pi sci ma, ko ji se vo de u gim na zi ja ma.

Pret hod nih go di na kwi `ev ni ke su pred sred wo {kol skom pu bli kom in ter vju i sa li |a ci gim na zi ja “Bran ko Ra di ~e vi}” u Srem skim Kar lov ci ma, “Jo van Jo va no vi} Zmaj” i “La za Ko sti}” u No vim Sa du. Od ove go di ne u~e sni ci PRO SE FE STA pred sta vi }e se i u gim na zi ja -

ma “Isi d o r a Se k u l i}” i “Sve t o z ar Mar ko vi}”.Fe sti val }e u sre du uve ~e u KC NS otvo ri ti kwi `ev nik Ra do van Be l i Mar ko vi}. Tom pri l i kom bi } e uru ~e na i me |u na rod na kwi `ev na na gra da “Mi lo van Vi da ko vi}” . To kom fe sti va la bi }e pred sta vqe na kwi ga Soe Val des “Am ba sa do ro va k}i”, u pre vo du na srp ski Bo ja ne Ko va ~e vi} Pe tro vi}, ko ju je u edi ci ji “PRO SE FEST” ob ja vio KC NS. nRad mi la Lo ti na

David Albahari

13

14

tv program

nedeqa 14. april 2013.

06.00 07.30 08.00 09.30 10.00 11.00 13.00 15.30 16.00 17.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30

Док. програм ВОА Излог страсти Цртани филм Вести Више од откоса Војвођанско поподне Војвођанске вести Док. програм Филм Војвођанске вести Музички блок Војвођанске вести Арт бокс ВОА

Дивља Јужна Америка Серијал „Дивља Јужна Америка - Од Анда до Амазона“ истражује узбудљиву, разнолику и јединствену флору и фауну, које покривају драматичне пејсаже великог јужноамеричког континента. То је територија великих екстрема, која се протеже од Екватора до Антарктика. (РТВ 1, 20.05) 06.35 07.00 08.00 08.05 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 18.00 18.45 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.50 00.20 01.10 02.00 02.50 03.15 04.10

07.35 08.00 08.30 09.00 10.00 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

Прсте да полижеш Верски недељник Вести Монсуно Академац Кад зазвони Знање имање Вести Еко Центар света Додати живот годинама Таблоид Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Нека песма каже Двоугао ТВ Дневник Све(т) око нас Валандер Државни посао ТВ Дневник Дивља Јужна Америка Преживели Војвођански дневник Спортска хроника Филмска премијера: Доброта, филм Грување Валандер Стил и град Све(т) око нас Таблоид Нека песма каже

Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Стил и град Нова занимања Кроз Карпате Духовка (слов) Емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Устоличење новог реформатског бискупа у Војловици (мађ) Под истим кровом Емисија (рус) са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Урбана џунгла (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Телеклуб (рум) ТВ Спорт (мађ) Транссибирска железница, филм

06.30 07.00 08.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00 12.15 12.30 13.00 13.05 13.30

Моји џепни љубимци Серијски програм Цртани филм Трас Велики одмор Јужни Пацифик Седам слика Бели мантил Туристички водич Азбука родитељства Вести НС вертикале Сремски Карловци, од суботе до суботе 14.00 Вести

Ево нас код вас Временом „Ево нас код вас” добија одлике еклектичности и данас ова емисија има вид и истраживачког новинарства, документарног програма, естрадне политике, али и забаве... Аутор: Карољ Ковач (Новосадска ТВ, 20.00) 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00

Филм Вести Бунтовник из Кејпа Вести Вреле гуме Храна и вино ИЦТ плус Објектив Витраж Ево нас код вас Бунтовник из Кејпа Објектив 7 НС дана Филм

06.00 Шпанска лига: Ваљадолид – Хетафе 08.30 Ф1 Шангај – Трка 11.00 НБА: Мемфис – ЛА Клиперс 13.00 Премијер лига: Њукасл – Сандерленд 15.05 Премијер лига: Сток – Манчестер јунајтед 17.00 ФА куп 1/2 Финале: Челси – Манчестер Сити 19.00 НБА: Мајами – Чикаго 21.30 Ф1 Шангај – Трка 23.15 Холандска лига: ПСВ – Ајакс

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену 07.00 Цртани филм, 08.00 Биографије, 09.00 Недељни магазин, 09.30 Инвестиције, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.30 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 13.30 Здравље је лек, 14.00 Улови трофеј, 15.00 Модни магазин, 15.30 Спорт, 16.30 Изблиза, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Енергетска ефикасност, 18.00 Ауто флеш, 18.30 Инвестиције, 19.00 Филм, 20.30 Поглед, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.16 12.32 13.00 13.15 13.30 14.17 14.58 15.15 15.24 16.03 16.09 16.13 17.05 17.09 17.44 18.24 19.00 19.30 20.05 20.55 23.00 00.15 00.32 01.00

Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Кукурику шоу 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Играни програм Вести Лед Вести Задња кућа, Србија Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Лед Тристан и Изолда, филм Убиство Дневник Јелен топ 10 Луд, збуњен, нормалан

Ј уг осл ав Па нт ел ић и Б ај ага

Јелен топ 10 П рви г ости н овог в од ит еља ем ис ије, Ј уг осл ава Па нт ел ића у н овој с ез они ем ис ије „Ј елен топ 10”, б иће Б ај ага и И нстру кт ори. Уз пр егршт н ов ит ета од ове н ед еље ем ис ија н уди гл ед а оц има и ве рним ф ан ов има на јгл ед ан ије рок ТВ ем ис ије, п овр атак у ст удио и ж иве сви рке бе нд ова. (РТС 1, 00.15)

07.55 10.30 11.00 11.35 13.00 15.30 16.00 16.35 18.00 18.30 19.05 21.00 23.00 00.00 00.35 01.00 01.30

Рат змајева ТВ театар: „Хасанагиница” Април је месец који ће, бити посвећен снимцима позоришних представа српских театара... Вечерас у ТВ театру је предвиђена премијера ТВ верзије позоришне представе „Хасанагиница”, по тексту песника, драмског писца и академика, Љубомира Симовића. (РТС 2, 21.15) 06.02 07.00 07.45 07.50 08.00 09.00 09.24 09.28 09.50 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.20 15.00 16.00 16.20 16.50 17.55

07.10 08.10 09.10 10.45 13.00 14.00 15.30 17.20 19.00 19.15 20.15 22.00 00.00 01.00

Домаћин Жене Филм: Манату Филм: Операција Делта одред Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Филм: Адреналин: Додатно убрзање Филм: Хајде да се волимо Вести Жене са Дедиња Друг Црни у НОБ-у Филм: Блејд 3 Став Србије Филм: Гвоздени орао 3

Манату Миклерови су наизглед обична породица. Матијас и супруга Лаура имају 3 деце, тинејџере Рона и Никија и седмогодишњу ћерку Бети. Због свакодневних брига и обавеза, они често заборављају шта заправо значи бити породица. Улоге: Сузана Симон, Маркус Нафкен, Пасквал Алеарди, Емилија Шуле Режија: Едзард Онекен (Прва, 09.10)

Добра земља Топшоп Вести Б92 Велики брат ВИП (уживо) Два и по мушкарца Свет на длану Вести Велики брат ВИП (уживо) Разгибавање Вести Филм: Рат змајева Утисак недеље Велики брат ВИП (дневни преглед) Вести Б92 Велики брат ВИП (уживо) Депецхе моде солсаверс ливе 2012. Велики брат ВИП (уживо)

19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 00.05 00.35 01.05 01.30 02.45 04.45 05.30

06.00 07.00 11.00 12.00 12.45 13.45 14.30 15.15 16.15 18.15 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 04.00

Музика за добро јутро Амен адјес Датум Верски календар Дозволите Сирене Бернард Путовање са Теријем Здраво кино Школски програм Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Магазин Србије на вези Вива Вокс Острво орангутана Чопор Белдокс фестивал: „Опело за Бобија Фишера” Рукомет (ж): Црвена звездаМиленијум, пренос Магазин Лиге шампиона Тајне биљака 10 година регионалног позоришта у Новом Пазару ТВ театар: Хасанагиница Ко је убио принцезу Монд (опера) Школски програм Викенд евронет Магазин лиге шампиона Тајне биљака 10 година регионалног позоришта у Новом Пазару Јелен топ 10 Мој љубимац

Слике живота Добро јутро Фарма - уживо Топ спид Гранд парада Фарма уживо Академци специјал Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Добро вече, Србијо Национални дневник Звездара Фарма - избацивање Тренутак истине ВИП рум Фарма уживо Филм: Старање о Хенрију Филм: Музика из друге собе

Према корејском предању, створења налик змајевима вратиће се на Земљу и уништити је. Репортер Итан Кендрик открива да има истине у овој легенди и да су се змајеви заиста вратили на Земљу. Једини начин да се они зауставе јесте да се пронађе млада жена Сара, која има моћ да заустави застрашујућа створења... Улоге: Џејсон Бер, Аманда Брукс, Роберт Форстер Режија: Хинг-ре Шим (Б92, 19.05)

Гормити Прича о Гормитима почиње на удаљеном острву у далекој прошлости. Гормити су били мирољубив народ који је од давнине насељавао острво Горм. Под вођством Старог мудраца, чувара тајни и магије, живели су складно у свом селу под Ватреном планином. Село је заправо вулкан, који никада Гормитима није представљао опасност. Све до дана када планина није експлодирала. (Хепи, 12.05) 05.30 07.30 09.20 09.35 09.50 10.00 10.25 11.40 12.05 12.45 13.10 13.40 13.55 14.05 15.35 15.50 16.15 17.55 18.55 19.30 21.40 22.45 23.45 01.15 02.45

Добро јутро, Србијо Знање на поклон Телешоп Зоки на веселој фарми Бајка о Тибету Винкс 5 Острво с благом Дино ратник Гормити Моћна чигра Нинџа корњаче Телешоп Вести Чађава механа Телешоп Моја Србија Ћирилица Револуција Телемастер Једна жеља, једна песма Гламур кафе Луда кућа Филм Филм Филм

Аманда Брукс

08.00 10.00 11.00 12.45 13.00 15.30 17.15 19.00 20.00 22.00 00.00

Филм: Зачарана Ела Амиџи шоу Филм: Шина: Краљица џунгле Сити вести Филм: Читалачки клуб Џејн Остин Филм: 88 минута Филм: Пандур лоповских навика Биљана за вас Тешка реч Филм: Мера освете Филм: Жмурке

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

nedeqa14. april 2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

18

15

ДОБРИЦА ЋОСИЋ ИЗ ЗАГРЕБАЧКОГ УГЛА

Пише: Дарко Худелист 07.40 08.05 09.55 10.50 11.45 15.25 16.20 17.15 18.10 18.40 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.10 01.40

Новац на јеловнику Алесандрова кухиња Најбољи амерички кувар Соул фуд породица Нова нада посластичара Нови модни креатори Исповести сакупљача животиња Компулзивно гомилање Обрачун кувара Повратак Хани Бу Бу Амиши - Живот ван заједнице Средњошколке као маме Верујете ли у чуда? Бебе у канцеларији Огромна деца Право место злочина Обрачун кувара Повратак Хани Бу Бу Амиши - Живот ван заједнице

08.00 Париз, тамо где се родила модерна уметност 10.00 Дневник скулптура 13.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 16.00 Тајне Партенона 17.05 Александрија. највећи град 18.00 Потрага за Александровим изгубљеним светом 19.00 Прича о науци 20.00 Лондонска болница 21.05 Ханибал 22.45 Хитлерови фалсификатори 23.45 Тајм тим година XИИ 00.40 Потрага за Александровим изгубљеним светом 01.40 Оруђа смрти

Лорен Грејем

Неваљали Деда Мраз

Вили Т. Стоук није само просечни Деда Мраз из тржног центра. Као и сваке године, и ове божићне празнике Вили проводи путујући од једног до другог тржног центра у Средњој Америци. Када један мали дечак помеша правог Деда Мраза са овим лажним, он почиње да схвата право значење божићних празника... Улоге: Били Боб Торнтон, Лорен Грејем, Џон Ритер, Берни Мак Режија: Тери Звигоф (Синеманија, 22.00) 08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

08.05 09.45 11.25 14.05 16.15 16.45 17.40 19.30 20.00 21.00 22.10 23.10 00.05 01.00

Завера Розвел Црна стрела Пут око света за 80 дана Звезде љубави Америчка дивота Купи ми Елиота Живот и смрт Питера Селерса Кобна опсесија Неваљали Деда Мраз Еротски филм Еротски филм

Увод у анатомију Приватна пракса Очајне домаћице ЕдТВ Судије за стил Пројекат „Модна писта„ Џордан Нова девојка Очајне домаћице Секс и град Сексуално васпитање Мајке плесача Како је бити Ерика Нова девојка

08.00 10.00 12.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.30

Мел Гибсон

Човек без лица У лето 1968. дечак Чак Норстат жели да иде на војну академију, али његову мајку више занима да нађе новог мужа. Породица заједно летује у својој викендици недалеко од Бостона. У том градићу живи и „човек без лица”... Улоге: Мел Гибсон, Ник Стал, Маргарет Витон, Феј Мастерсон, Габи Хофман, Џефри Луис Режија: Мел Гибсон (ХРТ 1, 17.17) 08.13 Златна кинотека: Срећна породица, филм 10.02 Ни да ни не 11.06 Убиство, написала је 12.00 Дневник 1 12.30 Плодови земље 13.24 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.39 Дивљи у срцу 16.29 Баштованка 17.17 Човек без лица, филм 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.17 Одмори се, заслужио си 20.55 Избори - специјална емисија 23.00 Дневник 3 23.36 Путем европских фондова 23.55 Избори - специјална емисија 00.26 Човек без лица, филм 02.15 Пази да не буде гужве, филм

Убиства у Мидсамеру Филм: Ајкула 3 Убиства у Мидсамеру Монк Скандал Добра жена Убиства у Мидсамеру Филм: Шакал Филм: Битка за Лос Анђелес

07.50 Уврнути чупавци 08.35 Бибин свет 09.30 Галилео 10.25 РТЛ Хотспот 11.15 Шашави петак, филм 13.10 Принцезини дневници 2: Краљевске заруке, филм 15.30 У добру, злу и кичу, док. серија 16.30 Љубав је на селу, док. сапуница 17.40 РТЛ екстра Магазин 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Библија 21.50 РТЛ Вести - Избори за Европски парламент 22.10 ЦСИ Мајами 00.50 Луда вожња, филм 02.35 Астро шоу

МИНИ СЕРИЈА

Библија Ноје трпи божији бес док плови арком и објашњава како је Бог створио свет. Абрахам стиже у Обећану земљу, али тек мора да докаже своју веру у Бога. Мојсије сазнаје своје право порекло и окреће се Богу. Слушајући Његове речи ослобађа свој народ од египатског фараона преласком Црвеног мора. Мојсије свом народу доноси последњу поруку од Бога у облику десет заповести. Џошуа постаје вођа Израелаца. Аутори серијала су Рома Дауни и Марк Бурнет. Улоге: Диого Моргадо, Рома Дауни, Дарвин Шов, Грег Хикс, Амбер Роуз Рива, Вил Хјустон, Кон О’Нил (РТЛ, 20.00)

07.10 Мумини 07.35 Градић Вокавил 07.59 Европски концерт Берлинске филхармоније из Мадрида 09.07 Пази да не буде гужве, филм 10.47 Библија 10.57 Јосиповац: Миса, пренос 12.05 Ускрсфест 2013, снимак 13.39 До последњег збора 16.00 Олимп - емисија о спорту 17.15 Ватерполо, Јадранска лига пренос финала 18.55 Рукомет, СЕХА Лига - пренос финала 20.50 Последњи лов, филм 22.33 Циклус култних филмова: Озбиљан човек, филм 00.18 Црно-бели свет - Кастав, снимак концерта 01.19 Звездана врата 02.01 Капри

Вил Хјустон 08.00 10.00 12.00 14.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.30

Симпатико Разгледнице из пакла Пијаниста Мртав као ја: Живот после смрти Странац међу нама Вештичија љубав На другој страни, смрт Пун месец Еротски филм Еротски филм

09.00 Нема издаја 10.30 Љубав и издаја 12.00 Осиње гнездо Патрише Корнвел 14.00 После Џимија 15.30 Засебан мир 17.00 Усамљена бела жена 2 19.00 Некад и сад 20.00 Видим дупло 22.00 Флеч 00.00 После Џимија 01.30 Засебан мир

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30

23.00 00.00 00.55

Град мотора Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Амерички оружари Потрага за Бигфутом Краљеви аукција Заборављени пртљаг на аукцији Златна грозница Злато Беринговог мора Трговци аутомобилима Преживљавање Најдубље зарањање Како се прави? Човек, жена, дивљина Прљави послови - Аустралија Преживљавање удвоје (Бразилска верзија) Опасни летови Арго: Шта се заиста догодило Човек, жена, дивљина

09.30 10.45 11.45 12.00 13.00 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.15 22.15 23.15 23.30 00.15

Тенис Дизање тегова Мотоспортови Супербајк Дизање тегова Бициклизам Дизање тегова Аутомобилизам Тенис Коњички спорт Бокс Фудбал Мотоспортови Суперспорт Супербајк

14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

На другој страни, смрт Старији лезбејски пар не жели да прода кућу инвести торима који руше њихов крај и граде небодере. Убрзо им упадају у кућу и демолирају је. Случај истражује приватни детектив Доналд Стрејчи, ко ји је и сам хомосексуалац... Улоге: Чад Ален, Себасти јан Спенс, Марго Кидер, Га бријел Роуз, Нелсон Вонг Режија: Рон Оливер (ТВ 1000, 20.00)

Pa tri jarh iz mo rav skog so ka ka U ]o si }e voj Ve li koj Dre no vi do ~e kao me je na nio no `em smr to no sne ozqe de. U ku }i su tad Mi lan Ra di}, u~i teq, za tim upra vi teq se o ske bi li Do bri ~i ni ro di te qi i naj mla |i brat Bo go osnov ne {ko le, jed ne od naj bo qih u Sr bi ji, a od sav. Do bri ca je smje sta iz Be o gra da do pu to vao kad je u mi ro vi ni, kwi `ni ce. Iz nim no bo ga to op - da sa hra ni bra ta. skr bqe ne, ali je ci je li je dan od jel po sve }en ]o – Ceo `i vot sam pra vo slav nu No vu go di nu do si }e vom opu su, we go vim i kwi ga ma o we mu. Se be `i vqa vao kao tre nu tak u ko jem mo ja maj ka s no mi je Ra di} pred sta vio kao jed nog od naj ve }ih `em u sr cu le le ~e se o skim so ka ci ma – re kao mi {to va te qa ]o si }e va li ka i dje la. Sa mo {to mi je ]o si}. ni je re kao da je Do bri ca za we ga Bog. Na vr hu oma weg bre `uq ka iz nad Dre no ve je Pr va dre no va~ ka de sti na ci ja ko ja me za ni ma la naj mar kant ni ji obje kat – ve li ka i vr lo li je pa bi la je spo men-~e sma. Na i me, mno gi se i da nas pra vo slav na cr kva, neo bi~ no di na mi~ ne (za se lo sje }a ju ]o si }e ve pri stup ne aka dem ske be sje de iz mo `da ne ti pi~ ne) ar hi tek tu re. Vi di se da ni je 1977, po li ti~ ki za pa qi vog tek sta, u ko jem je iz re kao mi sao {to je umno go me obi qe `i la we go vo jav no i po li ti~ ko dje lo va we.

Me |u Sr bi ma ona je ja ko po pu lar na, dok je me |u dru gim ju go sla ven skim na ro da (o po li ti~ kim fo ru mi ma da i ne go vo rim), naj o {tri je osu |i va na.

Ta mi sao gla si: „Ka kav smo mi to na rod i qu di ko ji u ra to vi ma to li ko gi nu za slo bo du da sa mim po be da ma osta nu bez we? Ka ko nam to ne ko u ku }i ot me ono {to nam na bo ji {tu ni je mo gao mno go stru ko ja ~i ne pri ja teq? Ka ko to da qu di to li ko do sto jan stve ni, po no sni, hra bri u ra tu, pri sta ju na to da u mi ru tra ju po ni `e ni i po kor ni?” Te meq na po ru ka ove mi sli je ja sna: stva ra we je Ju go sla vi je 1918. bi la za Sr be kar di - Pop Nisa bio simpatizer qoti}evskog „Zbora” nal na po vi je sna gre {ka, ko ju su sku po pla ti li. I za to sad kao na rod is pa {ta ju (dok su se sa gra |e na tek ta ko – wu je za `i vo ta po di gao pa svi dru gi ju go sla ven ski na ro di tom po vi je snom tri jarh Ger man, pra vim ime nom Hra ni slav \o „gre {kom”, zva nom Ju go sla vi ja, de be lo oko ri ri}, ko ji je bio vr hov ni po gla var SPC pu ne 32 go sti li). di ne, od 1958. pa sve do 1990.

Ta mi sao o Sr bi ma kao do bit ni ci ma u ra tu a ]o si }a i pa tri jar ha po ve zu ju ~e ti ri stva ri. gu bit ni ci ma u mi ru je mno go sta ri ja ne go {to se Pr vo, obo ji ca su iz istog kra ja. U Dre no vi je mi sli. Do kaz je i ]o si }ev nat pis na toj ~e smi: „U ro |en Ger ma nov otac (ta ko |er sve }e nik), a Ger ra to vi ma Sr bi je 1912–1918. je iz Ve li ke Dre no man u Jo {a ni~ koj Ba wi, gdje je we gov otac 1899. ve ra to va lo 554 voj ni ka. Po gi nu lo i umr lo od ra bio pa roh. Ger man je u Dre no vi ujed no po ha |ao i ta i bo le sti na bo ji {ti ma, kroz Al ba ni ju i u lo osnov nu {ko lu i osta vio sna `an pe ~at u se lu – go ri ma 290 voj ni ka. Za op sta nak i slo bo du iz se kao da se tu i ro dio. la odo {e u isto ri ju. Po bed ni ci u tri ra ta a wih Dru go, Do bri ca i pa tri jarh bi li su i ro |a ci u po ra zi {e u jed nom mi ru i osta do {e ne po be |e ni. tre }em ko qe nu. ]o si} mi je ob ja snio: „@e na Hra Pam te ih is pi sni ci i po ni sla va \o ri }a bi la je tom ci.” Is pod nat pi sa se stra od tet ke mog oca I Tito je bio odu{evqen novim da tum – sep tem bar 1968. @i ke. Za to sam ja Hra ni Jed nu od naj gla so vi ti sla va na zi vao, ‘te ~a Ni poglavarom SPC, ]osi}evim jih i naj kon tro verz ni jih ro|akom Hranislavom. Znao je re}i: sa’.” Tre }e, za vri je me te za u svom `i vo tu ]o si} gog svjet skog ra ta naj Da tvoj te~a German nije patrijarh, Dru je, da kle, jav no pla si rao sta ri ji Ger ma nov sin Mi po sta vio bih ga za mi ni stra naj pri je u rod nom se lu, a le bio je we gov, ]o si }ev vawskih poslova Jugoslavije! on da je go di na ma do dat no sko je vac. „Ja sam Mi le ta bru sio, sve dok, 1977, ni pre veo u sko jev ce” – to~ Toliko je dobar diplomata! je s wom iza {ao pred SA no mi je ta ko iz ja vio Do NU i svu jav nost. bri ca. Ovaj po da tak oso De sti na ci ja br. 2 bi la je ]o si }e va rod na ku }a. bi to do bi va na te `i ni ka da se zna da je sam Ger U woj smo za te kli Bo go sa va, Do bri ~i na brat, man u ra tu bio sim pa ti zer qo ti }e va ca. {est go di na mla |eg. Fi zi~ ki mu sli ~i, ali ni je I ~e tvr to, Do bri ca se osob no bio an ga `i rao, ni pri bli `no ta ko mar kan tan. Naj sta ri jem bra a na po ti caj osni va ~a srp ske Ud be, ka sni je i tu je naj sli~ ni ji kad ho da, ona ko, ma lo po gnu to, pred sjed ni ka Iz vr {nog vi je }a Sr bi je, Slo bo da kao da ge ga. In te re si rao sam se za tra gi~ nu sud na Pe ne zi }a Kr cu na, da na kon smr ti do ta da {weg bi nu sred weg bra ta Ra do sla va (Ra de). Do bri ca pa tri jar ha SPC Vi ken ti ja za no vog pa tri jar ha mi je pri ~ao da ga je uo~i srp ske No ve go di ne bu de po sta vqen, tj. iza bran, upra vo Ger man. Ger 1957. za klao je dan vr {wak iz se la, s ko jim se ma nov iz bor za pa tri jar ha bio je, naj ve }im di je pret hod no o{tro, i to po li ti~ ki, po sva |ao. lom, ]o si }e vo dje lo.

Sva |a je iz bi la u ka fa ni. Do bri ca sa mo po u zda Ti to je bio odu {e vqen Ger ma nom pa ga je ja ko no zna da je taj Ra din vr {wak ne ko vri je me pri hva lio pred ]o si }em i na wi ho vu za jed ni~ kom je to ga pro veo na Go lom oto ku, kao po li ti~ ki za pu to va wu „Ga le bom” 1961. tvo re nik. S Ra dom se, ka `e, sva |ao i pri je i po – Ka zao mi je: „Slu {aj, Do bri ce, da tvoj te ~a sli je to ga, a ina ~e je pri pa dao ne koj od met nu toj ni je pa tri jarh, ja bih ga po sta vio za mi ni stra sku pi ni tr ste ni~ kih ko mu ni sta, ~i je je ~la no ve vaw skih po slo va Ju go sla vi je! To li ko je do bar, ne po sred no na kon ra ta hva tao ta da {wi KNOJ. we go vi raz go vo ri s am ba sa do ri ma i stra nim dr Na kon te zad we sva |e, taj je ubo ji ca do pra tio `av ni ci ma su ap so lut no bez pri mjed be, od li ~an Ra do sla va do we go ve ku }e i, u pi ja nom mu sta wu je di plo mat i ne po gre {i vo za stu pa dr `av ne in (pi ja ni su bi li obo ji ca), prak ti~ ki is pred pra ga, te re se!”

Kwi gu Dar ka Hu de li sta „MOJ BE O GRAD SKI DNEV NIK (Su sre ti i raz go vo ri s Do bri com ]o si }em 2006–2011), u iz da wu za gre ba~ kog „Pro fi la”, mo `e te na ba vi ti u svim bo qim srp skim kwi `a ra ma.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802). Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

16

monitor

nedeqa 14. april 2013.

H o r o s k o p 14. april 2013.

OVAN 21.3-19.4.

Do brog ste ras po lo `e wa, ali i vr lo di rekt ni. Po ku {aj te da u opu {te nim raz go vo ri ma ne po di `e te ne p o t reb n u ten z i ju. Od l a z ak na kra }i put }e vam pri ja ti, ali i kon tak ti sa stran ci ma.

BIK 20.4-20.5.

Opu {te ni ste i ima te po tre bu dan pro ve de te u skla du sa svo jim po tre ba ma. Ne pre te ruj te s he do ni zmom, a po seb no bu di te opre zni s hra nom. Po po dnev na {et wa }e vam pri ja ti.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Pro men qi vog ste ras po lo `e wa, ali ipak op ti mi sti~ ni. Do bre ve sti ve za ne za po boq {a we fi nan sij ske si tu a ci je }e vas ob ra do va ti. Or ga ni zuj te se s pri ja te qi ma za ve ~er wi iz la zak.

Po vre me no ste na pe ti i ima te po tre bu da di rekt no i otvo re no oba vi te raz go vor s uku }a ni ma na te mu fi nan si ja. Tro {ko vi su iz ma kli kon tro li i ta ~i we ni ca lo {e uti ~e na va {e ras po lo `e we.

Od li~ no }e te se ose }a ti u kru gu pri ja te qa. Svo jim su ge sti ja ma po zi tiv no }e pod sti ca ti da qe pla no ve. Ma te ri jal na si tu a ci ja se po pra vqa i vi ste sve sni da do la zi va {ih „pet mi nu ta“.

Me wa te ras po lo `e wa i ne pri ja vam dru {tvo dru gih oso ba. I sa mi zna te da se rad na an ga `o va nost u va {em slu ~a ju naj vi {e is pla ti – do ve de vas u rav no te `u i opu sti vas.

Zoran Delibos

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Rad ni elan vas ne na pu {ta, ali po ku {aj te da se bar na tre nu tak opu sti te. Re kre a tiv ni sport s pri ja te qi ma je od li ~an iz bor. Emo tiv ni od no si su do bri, a po seb no je na gla {e na `e qa za ero ti kom.

Pro men qi vog ste ras po lo `e wa i ne pre vi {e re al ni. Pa `qi vo sa slu { aj t e part n e r o v e su g e s ti je, raz mi sli te o wi ma, ali se ne moj te upu {ta ti u ozbiq ni je ras pra ve.

Sma wi te br zi nu dok vo zi te!

Naj bo qe }e te se ose }a ti ako se po za ba vi te sre |i va wem ku }e i po slo va ko je od la `e te ve} ne ko vre me. Po ku {aj te da bu de te kre a tiv ni i da ne ke stva ri or ga ni zu je te za prak ti~ ni ju upo tre bu.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Ni ste ras po lo `e ni za rad ve} ste sklo ni da se opu sti te i vre me pro ve de te u skla du sa svo jim za do voq stvi ma. Neo ba ve zna {et wa s pri ja te qi ma ili od la zak na kul tur nu ma ni fe sta ci ju.

Kre a tiv ni ste i du ho vi ti. Naj bo qe }e te se ose }a ti ako vre me pro ve de te s bli skim pri ja te qi ma ili s mla |im ~la no vi ma svo je po ro di ce. Bu di te opre zni s vo dom, mo gu }e su po pla ve!

Do bro se ose }a te u kru gu po ro di ce i bli skih pri ja te qa. Me |u tim, u po je di nim pe ri o di ma da na po vre me no }e bi ti pri sut no me lan ho li~ no ras po lo `e we. Mu zi ka vas opu {ta.

TRI^-TRA^

Naj tra `e ni ji fra jer na sve tu V REMENSKA

PROGNOZA

Ma lo sve `i je

Vojvodina Novi Sad

17

Subotica

16

Sombor

17

Kikinda

16

Vrbas

17

B. Palanka

17

Zreњanin

17

S. Mitrovica 19 Ruma

18

Panчevo

18

Vrшac

17

Srbija Beograd

17

Kragujevac

18

K. Mitrovica 18 Niш

18

Bri ta nac Dej vid Gan di, ro |en 1980. u Esek su, naj pla }e ni ji je ma ne ken na sve tu. Od ra stao u rad ni~ koj po ro di ci, Dej vid je po be dio na jed nom te le vi zij skom iz bo ru le po ta na pa ubr zo pot pi sao ugo vor s ma ne ken skom agen ci jom i po stao za {tit no li ce ku }e „Dol ~e&Ga ba na„.@e ne su 2007. uz di sa le na Tajms skve ru u Lon do nu, gde je bio po sta vqen ogro man bil bord s re kla mom za par fem „lajt blu”, ~i ja je bio zve zda. Pri pi su je mu se za slu ga {to su vo de }i di zaj ne ri od u sta li od mr {a vih ma ne ke na de ~a~ kog li ka i opre de li li se za mi {i }a ve, pra ve mu {kar ce.

Po red {e ta wa po mod noj pi sti i fo to gra fi sa wa za ~a so pi se i kam pa we, Dej vid pi {e blog za „Vog„, u~e stvu je u pro jek ti ma raz vi ja wa apli ka ci ja i ba vi se hu ma ni tar nim ra dom. U mar tu je ras ki nuo sa de voj kom, ma ne ken kom Sa rom En Ma klin, pa je sa da slo bo dan.

Evropa Madrid

24 NO VI SAD: Ma lo sve `i je i pre te `no su vo uz sun ~a ne pe ri o de i dnev ni raz voj obla ka. Po sto ji {an sa za krat ko traj nu ki {u. Ve tar Rim 20 slab do ume ren se ver ni i se ve ro za pad ni. Pri ti sak iz nad nor ma le.

London 18 Mi ni mal na tem pe ra tu ra oko 8, a mak si mal na dnev na do 17 ste pe ni.

VOJ VO DI NA: Ma lo sve `i je uz sun ~a ne pe ri o de i dnev ni raz voj Cirih 18 obla ka. Ve tar slab do ume ren se ver ni i se ve ro za pad ni. Pri ti sak iz Berlin 17 nad nor ma le. Mi ni mal ne ju tar we tem pe ra tu re od 6 do 9, a mak si mal 18 Beч ne od 16 do 18 ste pe ni.

SR BI JA: Ma lo sve `i je uz mo gu }u krat ko traj nu ki {u i lo kal ne 15 Varшava pqu sko ve u cen tral nim i ju `nim pre de li ma Sr bi je, dok bi na se ve ru Kijev 13 bi lo pre te `no su vo. Ve tar ume ren se ver ni i se ve ro za pad ni. Pri ti sak iz nad nor ma le. Mi ni mal ne ju tar we tem pe ra tu re od 6 do 10, a Moskva 10 mak si mal ne od 16 do 19 ste pe ni, u Ti mo~ koj Kra ji ni do 21 ste pen.

Oslo 5 Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: U po ne de qak pre te `no su vo, a krat ko traj na ki {a i pqsu ko vi su mo gu }i uglav nom na ju - St. Peterburg 5 gu Sr bi je. Od utor ka pre te `no sun ~a no i sve to pli je vre me uz dnev Atina 24 ni raz voj obla ka.

BI O ME TE O RO LO [KA PROG NO ZA: O~e ku je se re la tiv no po voq na bi o me te o ro lo {ka si tu a ci ja iz nad na {eg pod ru~ ja za ve }i nu hro ni~ nih bo le sni ka. Pre po ru ~u je se ade kvat no ode va we i ak tiv no sti u skla du sa dnev nim tem pe ra tu ra ma. Iz ve sna opre znost se sa ve tu je sr ~a nim bo le sni ci ma i ast ma ti ~a ri ma.

Pariz

22

Minhen

18

Budimpeшta

17

Stokholm

9

VIC DANA Bi li Mu jo i Ha so u za tvo ru.

Mu jo na |e ne ki flo ma ster i po ~e da cr ta, a Ha so }e: – Ne moj, ba, Mu jo, da {a ra{ po zi do vi ma, is te ra }e nas!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

320 (-13)

Slankamen

574 (0)

Apatin

411 (-15)

Zemun

614 (2)

Tendencija opadawa

Bogojevo

394 (-17)

Panчevo

606 (3)

STARI BEGEJ

Smederevo

670 (2)

Baч. Palanka 422 (-13) Novi Sad

479 (-4)

Tendencija opadawa i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

TISA

370 (-22) N. Kneжevac

194 (-2)

Tendencija stagnacije

SAVA 699 (5)

S. Mitrovica

668 (-3)

Senta

688 (6)

Beograd

570 (0)

Novi Beчej

565 (4)

Tendencija stagnacije

Titel

595 (0)

NERA

Tendencija stagnacije

Kusiћ

162 (-8)

Reшeњe:

DUNAV

Novosadska nedeqa 14. april 2013.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SUTRA SE O^EKUJE GU@VA NA [TRANDU

VELIKA AKCIJA ^I[]EWA FRU[KE GORE

Za nove zakupce ostalo 65 kabina

Na cen tral nom pla tou [tran da su tra od 8 do 16 ~a so va no vim za kup ci ma bi }e iz da to pre o sta lih 65 ka bi na za na stu pa ju }u let wu se zo nu. Iz „Grad skog ze le ni la“ pod se }a ju da je ce na za ku pa ma le ka bi ne 12.000, a ve li ke 15.000 di na ra.

Za slo bod ne ka bi ne vla da ve li ko in te re so va we, te }e, sa svim

hronika

iz ve sno, su tra na [tran du bi ti gu `ve i for mi ra we re do va.

- Mo li mo pro {lo go di {we za kup ce da u uto rak, 16. apri la, u pre po dnev nim sa ti ma, uklo ne ka tan ce i iz ne su stva ri iz ka bi na, ka ko bi na {irad ni ci mo gli da ih de taq no o~i ste ura de de ra ti za ci ju – ape lu ju iz “Ze le ni la”.

Q. Na.

„STILOS ART” I „DNEVNIK” DARUJU

„^udnologija”

Iz da va~ ka ku }a „Sti los Art” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ri va }e da nas dvo je ~i ta la ca sa po jed nim pri mer kom kwi ge „^ud no lo gi ja” auto ra Ri ~ar da Vajz ma na. Kwi ge }e do bi ti dvo je naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se da nas ja ve od 16.30 do 16.35 sa ti na

broj te le fo na 528-765. Do bit ni ci }e kwi ge mo }i da pre u zmu u „Sti los” pro dav ni ci u Je vrej skoj 28. Rad no vre me pro dav ni ce je rad nim da nom od 7.30 do 20 ~a so va, a su bo tom 8 do 16 sa ti. Broj te le fo na u pro dav ni ci je 021/525-537.

A. L.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma da ga skar 3: Naj tra `e ni ji u Ero pi” (14.15), „Le de no do ba 4: Po me ra we kon ti ne na ta” (12.30), „Pet le gen di” (15.45), „Zvon ~i ca i taj na kri la” (13, 13.30), „Fal si fi ka tor” (20.30), „OZ ve li ki i mo} ni” (15, 15.15, 17.30), „Vra ti mi ime” (17.50), „Kruds 3D” (12, 13.15, 14, 16, 16.10, 18), „Yek ubi ca di vo va” (17.45, 17.55, 22), „Bun tov ni ce” (20.15), „Do ma }in” (18.05, 22.05), „21: Ko na~ no pu no le tan” (20), „Yi Aj Yo: Od ma zda” (20.05, 22.30), „Sto ker” (20.20, 22.20), „Slo mqe ni grad” (22.15), „Qu bav do la zi ka sni je” (20.10), „Zam be zi ja” (12.15, 14.15, 16.15), „Vre li Majk” (22.25)

POZORI[TA Po zo ri {te mla dih: ma la sa la „Kos i li si ca„ (11) Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896 – 301, Iz lo `ba abo riyin skih umet ni ka „Bo gat stvo du ha” do 10. ma ja (po ne de qak - su bo ta od 8 do 16 ~a so va)

Umro nekada{wi gradona~elnik Mihajlo Svilar Ne ka da {wi gra do na ~el nik No vog Sa da Mi haj lo Svi lar (1947- 2013) pre mi nuo je u No vom Sa du. Po za ni ma wu eko no mi sta, bio je di rek tor AMB „Gra fi ke”, gra do na ~el nik, na rod ni po sla nik. Svi lar je od ra stao na Sa laj ci, gde je za vr {io Osnov nu {ko lu „Vuk Ka rayi}”. Di plo mi rao je na Eko nom skom fa kul te tu u Su bo ti ci (1975). Po li ti kom je po ~eo da se ba vi 1990.go di ne, kad je pri stu pio opo zi ci o noj stran ci Srp skom po kre tu ob no ve.

Na lo kal nim iz bo ri ma 1992. pr vi put je iza bran za od bor ni ka u Skup {ti ni No vog Sa da, a na re pu bli~ kim iz bo ri ma 1993. po stao je na rod ni po sla nik. I na dru gim lo kal nim iz bo ri ma 1996. do bio je man dat u okvi ru ko a li ci je „Za jed no” i iza bran je za pred sed ni ka

Skup {ti ne op {ti ne, kao pr vi gra do na ~el nik iz re do va opo zi ci je po sle Dru gog svet skog ra ta. Man dat mu je skra }en (1996-97) zbog po li ti~ kih raz mi mo i la `e wa sa vr hom stran ke (SPO). Ko me mo ra ci ja }e bi ti odr `a na su tra u pod ne, u ve li koj sa li Skup {ti ne gra da No vog Sa da.

SAHRANE Na Me snom gro bqu u Ve ter ni ku da nas }e bi ti sa hra we na Mi ro sla va Jo va na Ra du lo vi} (1926) u 13 sa ti.

Fo to: R. Hayi}

Ri~arda Vajzmana

Priroda spremna za maratonce i izletnike Oko 300 u~e sni ka to kom ju ~e ra {we ve li ke ak ci je ~i {}e wa Fru {ke go re pri ku plio je 1.000 yako va sme }a sa iz le ti {ta, je ze ra i pri la znih pu te va.

- U ak ci ji ko ja je uspe {no spro ve de na, bez ob zi ra na ki {u ko ja je pret hod ne no }i pa da la, na 46 lo ka ci ja Na ci o nal nog par ka „Fru {ka go ra” sa ku pqe no je za i sta mno go ot pa da – re kao je na na{ list di rek tor NP „Fru {ka go ra” Do bri vo je An to ni}. -

^i ni se da sva ke go di ne ima sve ma we sme }a i to za hva qu ju }i po di za wu eko lo {ke sve sti gra |a na i iz let ni ka, ~e mu upra vo do pri no se i okva kve ak ci je, ali i za hva qu ju }i ~i we ni ci da se pro stor Fru {ke go re, od no sno na ci o nal nog par ka, re dov no odr `a va i kon tro li {e, po seb no uo~i Fru {ko gor skog ma ra to na i pr vo maj skih pra zni ka.

Pre ma we go vim re ~i ma, ~i {}e we se na sta vqa i na red ne

sed mi ce, ka da }e qu bi te qi pri ro de za }i ma lo du bqe u {u me, jer sa da to ni su mo gli zbog vla ge i bla ta. Ovoj ak ci ji su se pri kqu ~i li pla ni na ri, u~e ni ci osnov nih i sre wih {ko la, u~e ni ci Po li cij ske {ko le u Srem skoj Ka me ni ci, rad ni ci jav nih pred u ze }a... Ak ci ja ~i {}e wa je spro ve de na u pet {um skih upra va Srem ska Ka me ni ca, Be o ~in, Le `i mir, Er de vik i Vrd nik, na ~i joj te ri to ri ji se na la zi Na ci o -

HUMANITARNA AKCIJA UDRU@EWA STUDENATA MEDICINE IFMSA

Slatki{ i igra~ka za de~ji osmeh

Me |u na rod no udru `e we stu de na ta me di ci ne IFMSA Sr bi ja or ga ni zu je us kr {wu ak ci ju pri ku pqa wa slat ki {a, gric ka li ca, so ko va, {kol skog pri bo ra i igra ~a ka na me we nih de ci ko ja bo ra ve u Si gur noj ku }i u No vom Sa du. U ho lu Me di cin skog fa kul te ta, is pred Am fi te a tra 1, bi }e po sta vqen sto gde }e vo lon te ri sva ko dnev no, do pet ka 19. apri la, de `u ra ti od 9 do 15 ~a so va, a qu di do bre vo qe mo gu do ne ti po klo ne za ma li {a ne. Ka ko je ob ja sni la ko or di na tor ka za qud ska pra va i mir Na ta {a Jo vi ~i}, udru `e we se, iz me |u osta log, ba vi pri ku pqa wem po mo }i za so ci jal no ugro `e ne, sta re i bo le sne kao i de cu bez ro di teq skog sta ra wa.

– Kam p a w a „Slat k i{ za osmeh” je osmi {qe na pre ne ko li ko go di na s ci qem da se, uo~i ve li kih pra zni ka kao {to su Bo `i} i Us krs, kroz pri ku pqa we slat ki {a, igra ~a ka i {kol skog pri bo ra i or ga ni zo va we te mat skih hu ma ni tar nih `ur ki sa ku pe po klo ni za so ci jal no ugro `e ne ma li {a ne ko ji ma pe riod oko pra zni ka, zbog si tu a ci je u ko joj su, ume sto sre }e i ra do sti do no si sa mo jo{ ve }u tu gu i ose }aj usa mqe no sti. Na taj na ~in `e li mo da im po ka `e mo da ni su za bo ra vqe ni i da nam je do wih sta lo – re kla je Na ta {a Jo vi ~i}.

Do da la je da }e, po za vr {et ku ak ci je, bi ti or ga ni zo va na us kr {wa pred sta va pod na zi vom „Ivi ca i Ma ri ca” ko ju }e iz ve sti ko sti mi ra ni stu den ti no vo sad skog Me di cin skog fa kul te ta. Na {a sa go vor ni ca ka `e da kroz rad wu te pred sta ve `e le da de ci, na wi ma pri la go |en na ~ in, uka ` u na zna ~ aj

nal ni park „Fru {ka go ra“. Po red za po sle nih u Na ci o nal nom par ku, na {u pla nin sku le po ti cu od sme }a su ju ~e ~i sti li i pred stav ni ci Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Po kre ta go ra na, Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za ur ba ni zam i za {ti tu `i vot ne sre di ne i mno gi dru gi qu bi te qi pri ro de i Fru {ke go re. Za u~e sni ke su bi le obez be |e ne ru ka vi ce, ke se, kao i okre pqe we – sok i sen dvi~. Q. Nato{evi}

VESTI Kapijom protiv sme}a Pro la zak auto mo bi li ma i dru gim mo tor nim vo zi li ma na dol mu s le ve stra ne pu ta ka Du na vu u Srem skim Kar lov ci ma vi {e ni je mo gu} bez po seb nog odo bre wa iz kar lo va~ ke op {ti ne.

Ka ko bi spre ~i li ne kon tro li sa no ba ca we sme }a nad le `ni su sta vi li no vu ka pi ju i usta no vi li no vi re `im ko ri {}e wa. Ka pi ja je za kqu ~a na, a ovla {}e we za pro la zak i za dr `a va we na tom pro sto ru ima ju sa mo rad ni ci JKP „Be li lo” i JP Na ci o nal ni park „Fru {ka go ra”. Osim slu `be obez be |e wa op {ti ne, kqu~ od ka pi je ima po li ci ja, kao i za po sle ni u ko mu nal nom ode qe wu.

Osta li kqu~ mo gu da do bi ju, uz oba ve zu da ga vra te, sa mo uz odo bre we pred sed ni ka op {ti ne i na ~el ni ka op {tin ske upra ve ili na ~el ni ka Ode qe wa za ur ba ni zam, ko mu nal ne po slo ve i za {ti tu `i vot ne sre di ne. Z. Ml.

Izlo`en orden narodnog heroja I pro{le godine studenti su prikupqali pomo} za najugro`enije mali{ane

obra zo va wa ta ko {to }e kroz igru bi ti pri ka za ni sva ko dnev ni od la zak u {ko lu kao i opa sno sti ko je de cu vre ba ju na pu tu od ku }e do {ko le. Na kon pred sta ve de ci }e bi ti uru ~e ni po klo ni, {a re na ja ja i po slu `e na tor ta. Ipak, ka ko na vo di, neo p h od n o je da se qud s ka svest pro bu di jer uvek po sto je oni ko ji su u te `oj si tu a ci ji ne go mi sa mi i ko ji ma je po mo}, ali i sa o se }aj nost, neo p hod na.

– Po is ku stvi ma iz pret hod nih go di na, na `a lost, mo ra mo re }i da je oda ziv stu de na ta i na s tav n og ka d ra bio ve o m a lo{. Me |u tim, su de }i po hu ma ni t ar n im ak t iv n o s ti m a ko je smo spro vo di li od po ~et ka go -

di ne, re klo bi se da je svest, sa o se }aj nost i bri ga za dru ge ko na~ no pro ra di la i da su qu di po ~e li ma lo vi {e pa `we da po sve }u ju hu ma no sti i da u~e stvu ju u ova kvim ak tiv no sti ma – pre do ~i la je ko o rid na tor ka IFMSA Na ta {a Jo vi ~i}.

Na k on ak c i ja „Slat k i{ za osmeh” pla ni ra no je da se or ga ni zu je jo{ ne ko li ko hu ma ni tar nih kam pa wa za po mo} de ci. ^la no vi ove or ga ni za ci je pla ni ra ju da u ma ju po se te Rom ski de~ ji cen tar, da obe le `e 1. jun, Me |u na rod ni dan de ce, ali i da osmi sle pre da va wa na te mu na si qa u po ro di ci i na si qa nad de com.

A. J.

Pred met me se ca iz lo `en u Mu ze ju Voj vo di ne je or den je na rod nog he ro ja, auto ra i ku stu sa Vo ji sla va Mar ti no va. Za bo ra vqen u pro te klih dva de se tak, a usta no vqen pre se dam de set go di na, ovo je do bar po vod za pri se }a we na he ro je ko ji su po ni kli na tlu da na {we Voj vo di ne.

Mu zej se na la zi u Du nav skoj uli ci broj 35, a or den }e bi ti iz lo `en do 15 ma ja.

A. L.

De`uraju dve apoteke Apo te ke “Saj mi {te”, Ru me na~ ka 106 (021/4770-464, 063/643088 ) i „Bu le var”, Bu le var Mi haj la Pu pi na 7 (021/4720-756, 063/643-072 ) de `u ra ju da nas od 7.30 do 20 sa ti. Rad nim da ni ma i ne de qom od 20 do 7.30 sa ti na red nog da na de `u ra ta ko |e apo te ka „Bu le var”.

18

nedeqa 14. april 2013.

novosadska hronika

PRED LOG NO VO SAD SKE BI CI KLI STI^ KE INI CI JA TI VE

Do zvo qe na zo na za baj ke re

wa za {tit nih ka ci ga i pr slu ka, pra vo pr ven stva, vo `wu kon tra sme rom u jed no smer nim uli ca ma, kon flik te pe {a ka sa bi ci kli sti ma, pa i bi ci kli sta me |u sob no, mo gu} no sti le gal ne vo `we u pa ru na pu tu, iz u zet ke od oba ve ze ko ri {}e wa bi ci kli -

ma ko je je ob ja vi la Agen ci ja za bez bed nost sa o bra }a ja, u Sr bi ji bi ci kli sti su ugro `e na ka te go ri ja.No vo sad ska bi ci kli sti~ ka ini ci ja ti va pred la `e ino va ci ju Za ko na, usva ja we no vih re {e wa, ali i mo di fi ka ci ju po sto je }ih.

i po ve }a wu bez bed no sti - pre do ~io je Mar ko Trif ko vi}.

Na ja va o iz ra di novog Zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima je zatekla bicikliste relativno spremne, te su u roku od tri meseca svoje predloge predali biciklisti~ki save-

TAKMI^EWE U DE^ JEM SE LU U SREM SKOJ KA ME NI CI

[ko lar ci pru `a li pr vu po mo }

Fo to: S. [u{wevi}

No vo sad ska bi ci kli sti~ ka ini ci ja ti va (NSBI) sa sta vi la je pred lo ge za po boq {a we Za ko na o bez bed no sti sa ob ra }a ja, be le `e }i raz li ~i te na ~i ne ugro `a va wa i uz ne mi ra va wa bi ci kli sta u sa ob ra }a ju, ali nu de }i i re {e wa pro ble ma. ^la no vi NSBI ovaj do ku ment po sla li su rad noj gru pi Mi ni star stva sa o bra }a ja i Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va, ka ko bi se po me nu ti Za kon po boq {ao. Pre ma re ~i ma pred sed ni ka ovog udru `e wa Mar ka Trif ko vi }a oni po ku {a va ju da is ko ri sti sve mo gu} no sti ka ko bi uti ca li na po boq {a we po lo `a ja bi ci kli sta, ali i {to bo qe in for mi sa li nad le `ne o pro ble mi ma bi ci kli sta. Iz me |u osta log, uka zu ju na oku pi ra we bi ci kli sti~ kih po vr {i na, ne ja san sta tus elek tri~ nog bi ci kla i sport ske bi ci kli ste, ko ji ima ju spe ci fi~ ne pro ble me kao u~e sni ci u sa o bra }a ju.

- Una pre |e we po sto je }eg za ko na i vi {e ne go neo p hod no. Na {i pred lo zi se od no se na ~i tav niz si tu ac i ja: pi ta we ko ri {}e -

Fo to: R. Hayi}

Pro me na Za ko na za rad bez bed no sti dvo to~ ka {a

Mu ke zbog pre pre ka na pu tu

sti~ ke sta ze i tra ke, uz rast bi ci kli sta u raz li ~i tim si tu a ci ja ma i sli~ no - re kao je Trif ko vi}.

Po dat ke su na ba vqa li na raz li ~i te na ~i ne, ko ri ste }i zva ni~ no do stup ne in for ma ci je i stu di je in sti tu ci ja, di rekt nom ko mu ni ka ci jom sa wi ho vim pred stav ni ci ma, u raz go vo ru sa bi ci kli sti ma, dru gim udru `e wi ma, kon sul ta ci ja ma sa stru~ wa ci ma u obla sti sa o bra }a ja...

Pre ma Trif ko vi }em re ~i ma ne ka od re {e wa pre u ze ta su od gra do va ko ji ostva ru ju uspeh u po pu la ri za ci ji bi ci kla i po ve }a wu bez bed no sti bi ci kli sta.

Ipak, ka ko ka `e, pre ma po da ci -

- Pri me ra ra di, u Ve li koj Bri ta ni ji po sto ji kon cept kom bi no va nog pe {a~ ko-bi ci kli sti~ kog pre la za ko ji se na zi va „pe li ka nov pre laz”, dok ta kva po vr {i na kod nas ne po sto ji. Uvo |e we me {o vi tih bi ci kli sti~ ko-pe {a~ kih po vr {i na bi ur ba ni sti ma omo gu }i lo da re {e ne ke pro ble me ko ji su tre nut no ili ne re {i vi ili po ve za ni sa enorm nim iz da ci ma. U Ame ri ci po sto je „de qe ne tra ke” u ko ji ma va `i po se ban re `im me {o vi tog bi ci kli sti~ kog i mo tor nog sa o bra }a ja. Ko ri {}e we do dat nih bo ja i pik to gra ma u obe le `a va wu tih po vr {i na do pri no si ve }oj uo~a i vo sti bi ci kli sta u sa o bra }a ju

zi, k lubovi i udru `ewa. Bici klisti s u o va j put bi li prili~no aktivni u borbi za svoje interese, pa su, uz NSBI, predloge slali i Biciklisti~ki savez Vojvodine, udru`ewa „Ulice za bicikliste” i „Ciklo Svet Srbija” iz Beograda, „Vozi Ulice” iz [apca. Radna grupa Ministarstva saobra}aja je davala razli~ite najave povodom najavqivanih iz me na, po put do zvo qe nog par ki ra wa na tro to a ru, ve }e od go vor no sti pu ta ra, no ve si ste me obu ke u auto{ko la ma i sli~ no. Pred log ko ji je upu tio NSBI mo `e se na }i i na wi ho vom saj tu www.nsbi.org.rs.

A. Je ri ni}

Cr ve ni krst No vog Sa da or ga ni zo vao je ju ~e u De~ jem se lu u Srem skoj Ka me ni ci grad sko tak mi ~e we eki pa osnov nih i sred wih {ko la u pru `a wu pr ve po mo }i. U~e ni ci, od no sno pod mla dak Cr ve nog kr sta, tru di li su se da pri ka `u ste ~e no zna we u pru `a wu pr ve po mo }i, ali i {to re a li sti~ ni ji pri kaz po vre da za do bi je nih u sa o bra }aj ka ma, pri li kom pa da...

- Ciq ovog tak mi ~e wa, ko je se or ga ni zu je du gi niz go di na, je ste da {to ve }i broj mla dih qu di na u ~i da pru `a pr vu po mo} u bi lo ko joj si tu a ci ji, ako ona to iz i sku je. Po seb no je in te re sant no {to ove go di ne u~e stvu ju i mo to ra {i „NS raj der sa”, te je si mu li ra na sa o bra }aj na ne -

sre }a, a tak mi ~a ri su mo ra li u naj bo qem sve tlu da pri ka `u svou ospo so bqe nost u zbri wa va wu po vre |e nih - re kao je ju ~e za „Dnev nik” se kre tar CKNS Stra hi wa Go be qi}.

Do pri nos ovom nad me ta wu ju ~e su da li i {min ke ri, si mu lan ti, su di je, ~la no vi za teh ni~ ku po dr {ku, za tim pod mla dak Cr ve nog kr sta Gra da, me di cin sko oso bqe Za vo da za hit nu me di cin sku po mo} „No vi Sad”,kao i Po li cij ska upra va No vi Sad ode qe we sa o bra }aj ne po li ci je, Va tro ga sni sa vez No vi Sad i ~la no vi „NS raj der sa„ No vi Sad. Naj bo qe pla si ra ne eki pe idu na po kra jin sko tak mi ~e we, ko je }e bi ti odr `a no u ma ju.

Q. Na.

Bes plat no me re we pri ti ska i {e }e ra u kr vi Bes p lat n o me r e w e pri t i ska, {e }e ra i ma sno }e u kr vi za `i te qe Pod ba re bi }e or ga ni zo va no sva kog tre }eg po ne deq ka u me se cu od 8 do 10 sa ti u MZ “Pod ba ra”, Uli ca Ko sov ska 41. Su gra |a ni, }e pla -

ti t i sa m o par t i c i p a c i ju za test tra ke.

Pred sed nik Sa ve ta te me sne za jed ni ce Da li bor Ro `i} pri ma }e u po ne de qak,15. apri la, od 17 do 19 sa ti `i te qe Pod ba re.

N. R.

OGLASI

nedeqa 14. april 2013.

19

EKONOMISTA penzioner, 75 god. penzija 46.000, dvosoban komforan stan tra`i `enu pribli`nih godina radi zajedni~kog `ivota - braka. Posle moje smrti 70% od moje penzije. [ifra” Lepo je biti skupa”.

72900

^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefoni: 021/6-311-482, 064/322-19-49.

72717 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305.

72621 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

72622

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

72623

IZ DA JE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504-629.

72820

IZ DA JEM na du`e vreme dvosoban name{ten stan 46m2 sa klimom na Novom nasequ. Telefon 064-93-26-930.

72726 IZ DA JE se jdnosoban name{ten stan - 45 kvadrata - Novo naseqe kod Robne ku}e. Telefon 064/896-2402.

72869 NA ME [TEN dvosoban stan, na Bulevaru, blizu Medicinskog fakulteta se izdaje. Telefon 063/601-661.

72245 IZ DA JEM stan 55m2 Novo naseqe Bul. Vojvode Stepe 117, prednost ima onaj koji ima svoje stvari. Telefoni: 452- 817, 065/43277-52.

72570 IZ DA JEM nov dvosoban 51m2 na Keju, blizina gimnazije, fakulteta, 2 obdani{ta, Ribqa i Kvanta{ka pijaca, Dunavski park, parking. Telefoni: 523304, 063/1949-660.

72625 IZ DA JEM garsoweru na Novom nasequ, na lepom i mirnom mestu (iza robne ku}e), komforna, mo`e za dve osobe. Telefon 063/8074425.

72640 IZ DA JEM jednosoban name{ten komforan stan u blizini sajma. Telefoni: 467-086, 064/3388588.

72667 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan, 60m2, na Bulevaru oslobo|ewa, kod stadiona „Vojvodine”, cena dogovor. Telefon 062/572-351.

72709 IZ DA JEM dvosoban stan, 51m2, name{ten, Cara Du{ana, sa francuskim le`ajem 180E. Telefon 064/090-7889.

72715 IZ DA JEM jednosoban kompletno name{ten (CG, interfon, kablovska, internet) stan blizu fakulteta. Idealno za mladi bra~ni par ili dva studenta.

Telefon 063/539-840.

72744 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan od 54m2 u Marka Kraqevi}a.

Telefon 6330-891, 063/1966-890.

72775 IZ DA JEM jednoiposoban stan na Novom nasequ, poluname{ten, komforan, na tre}em spratu. Telefon: 064/146-3083.

72781

IZ DA JEM name{ten dvosoban komforan stan, 47m2, ulica Maksima Gorkog - kod Spensa.

Uslu`ni telefon: 6369-363 i 064/3298-171.

72783 IZ DA JEM name{tenu garsoweru u Jevrejskoj ulici, pasa` Papilon, informacije na 062/508594.

72788 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta no vi.rs. Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202.

72798 IZ DA JEM, nename{ten trosoban stan, novogradwa, Klisa.

Telefon 064/888-4644.

72818 IZ DA VA WE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih, na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004 ili nas potra`ite na www.so lis-ne kret ni ne.com.

721172 LI MAN 3 - Iza Merkatora i NIS-a izdajem klasi~an trosoban stan sa ogromnom terasom od 30m2, name{ten, prizemqe, CG, topla voda. Mo`e i sa ku}nim qubimcem, 160 evra mese~no. [ifra: 110196. Tel. 064/134-0459, 065/2019-006, www.so lis-ne kret ni ne.com.

721173 IZ DA JEM luks name{tene stanove u A. Cesarca 45m2-230E i 35m2-220E+dep. I prazan dvosoban u S. Kova~evi}a, 58m2150E. Tel. 063/780-9909, www.sta tus-ne kret ni ne.com.

10014

TRA @IM u zakup name{ten jednosoban ili jednoiposoban stan, kvart od Izvr{nog ve}a do Dunava. Telefon 063/500627.

72672 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu.

063/519-533, 063/522202 no vi sad@ sta no vi.rs 72799 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-800 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana. Telefoni: 063/522-202, 063/519533.

72800

KU PU JEM trosoban stan u Novom Sadu, bez posrednika. Telefon 062/962-0349.

72504 KU PU JEM li~no za sebe od vlasnika ukwi`en stan od 40 do 50m2 u zgradi sa liftom do 5. sprata.Telefon 063/528-759.

72765 KU PU JEM stan u centru ili na boqoj lokaciji. Telefon 060/04-07-003, www.bo mil.rs.

721202

RA VA NI^ KA, 155m2, ukwi`en, kompletno renoviran, u blizini {kole i vrti}a. Odli~an! Cena 180.000E. www.sta tus-ne kret ni ne.com.

Tel. 021/526-622, 063/780-99-09.

10015

MI [E DI MI TRI JE VI ]A, 54m2, nov, useqiv, I sprat, 56.000E. Tel. 021/522-177, 063/780-9909, www.sta tus-ne kret ni ne.com.

10016

PRO DA JEM 2 garsowere u okviru jednog stana, 41m2, centar, Petra Drap{ina, 42.000E. Telefon 064/090-7889.

72714 PRO DA JU se 2 garsowere blizu @eqezni~ke stanice 12.500E. i 24.500E. Telefon 060/74-11975.

72754 BEZ PO SRED NI KA, 41m2, bulevar, prodajem, mewam za mawi ili Suboticu, Sombor, ukwi`en, renoviran, ameri~ki plakari, kuhiwa, klima, 41.000E. Telefon 062/1722585.

72613 U STRO GOM CEN TRU kod Ribqe pijace, prodajem, odli~an jednosoban stan ukwi`en, V sprat sa liftom, bez posrednika.Telefon 063/563-077, 021/462-364.

72696 PRO DA JEM 32m2 jednosoban stan, ukwi`en, Maksima Gorkog, cena 35.000E. Telefon 064/0907889.

72712 PRO DA JEM klasi~an jednosoban stan od 33m2, za 23.600E. Stan je ukwi`en i domah useqiv. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165.

72811 BU LE VAR: ukwi`ena garsowera preko puta „Dnevnika” 26m2, terasa, CG, dvori{na strana. Cena 25.800 evra. Tel. 064/823-6617, 021/6614-200.

721233 GAR SO WE RA 23m2 - klasi~an raspored, nova - useqiva, grejawe, kwi`ewe 1/1 cena - 18.700E. Tel. 064/823-6617, 021/6614200.

721239 NO VA garsowera od 25m2, kvalitetna gradwa, kwi`ewe 1/1.

Cena 19.000 evra. Tel. 064/8236601, 542-779.

721246 NA NAJ LEP [EM DE LU Novog naseqa prodajem odmah useqivu, ukwi`enu garsoweru. Drugi sprat, gradila „Budu}nost”, terasa, klima. Povr{ina 32m2.

Cena 29.500 evra. [ifra:24789. Tel: 063/527-459; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

721180 MA LA ukwi`ena garsowera u centru grada, idealno za izdavawe, mo`e i na kredit banke.

Cena 21.000. [ifra: 24113.

Tel. 065/2019013, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

721181 GAR SO WE RA u Kisa~koj ulici, 24m2, ukwi`ena 1/1, odli~an za izdavawe. [ifra:25105 Tel. 021/520-231; 063/433-738, www.so lis-ne kret ni ne.com.

721182 GR BA VI CA Gogoqeva, nova, ukwi`ena garsowera, II sprat, cena 28.900. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

721204 USE QI VA 18m2 nova garsowera, klasi~an raspored, grejawe, kwi`ewe 1/1. Cena - 14.000E. Tel. 064/823-6601, 021/6614200.

721258 BU LE VAR KRA QA PE TRA, ukwi`ena, useqiva garsowera, 23m2 u zgradi sa liftom. Odvojena kuhiwa, novo kupatilo. U ceni kompletan name{taj!!! Tel. 063/777-6233.

722451

20

nedeqa 14. april 2013.

HIT NA prodaja odmah useqive novije ukwi`ene garsowere 24m2 Futo{ki put, IV sprat. Cena: 16.000. Povoqno! Tel. 063/108-8017.

722452 U UL. SVE TI SLA VA KA SA PI NO VI ]A 32m2 ukwi`ena garsowera na II spratu. Hitno. Tel. 451-318, 523-193, {ifra 1003166, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

722422 LE PA garsowera u Ulici Petra Drap{ina 30m2, novija zgrada, ukwi`en, mo`e biti jednosoban svetao gleda na ulicu, prvi sprat. Tel. 0658506616, 451318, {ifra 1005225 www.ne kret ni ne-moj dom.com.

722423 GAR SO WE RA, centar, bez ulagawa, name{tena, odli~na za izdavawe, cena 17.500 evra.

Tel. 063/128-97-97.

722753 HIT NA PRO DA JA! Ukwi`ena GA 26m2, Ilije Bir~anina, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, novogradwa, pvc, kl. parket, odli~an, cena 27.900 mo`e popust – za ke{! Tel. 021/520-727, 063/536-212.

722720 JED NO SO BAN, Liman I, 40m2, ukwi`en, mo`e pretvarawe u jednoiposoban, ekstra lokacija, hitno, povoqno. Tel. 021/450417; 064/996-97-55, www.kvartne kret ni ne.com.

722751 NO VO NA SE QE odmah useqiv, lep jednosoban stan 35m2 na drugom spratu sa liftom, ima terasu. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

722762 NO VO NA SE QE odmah useqiv, lep jednosoban stan 35m2 na drugom spratu sa liftom, ima terasu. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

722777 JED NO SO BAN stan 41m2 na Novom nasequ u Ul. Stevana Hristi}a, cena 35000. Tel. 451318, 0600753782, {ifra 1004745, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

722424 LI MAN III, odli~an jednosoban stan 28m2 Narodnog fronta kod Limanskog parka. Odvojena kuhiwa sa prozorom. Tel. 060/6211-685.

722453 OD LI ^AN jednosoban stan 26m2 na Detelinari. Ukwi`en, III sprat, terasa, odvojena kuhiwa. Cena: 20.000. Tel. 060/6211685.

722454 RE NO VI RAN klasi~an jednoso ban stan 34,5m2 iza robne ku}a na Novom nasequ, Partizanskih baza. II sprat, lift, terasa.

Ukwi`en. Cena: 31.500. Tel. 063/108-8017.

722455 UKWI @EN - 33m2 - jednosoban - mogu} jednoiposoban - renoviran, CG, odmah useqiv, odli~an raspored. Cena 22.800 evra.

Tel. 064/823-6601, 021/424-963.

721260 CEN TAR, salonac 38m2 , prvi sprat, 41.200. www.ne kret ni nemoj dom.com, {ifra 1005367.

Tel. 523-193, 0658506616.

722426 NA SA TE LI TU jednosoban stan 33m2 ukwi`en prazan odmah useqiv 23.000. Tel. 451-318, 0658506616, www.ne kret ni nemoj dom.com, {ifra 1005216.

722427 KOD STA NI CE 29m2 klasi~an jednosoban na drugom spratu, cena 25.400, {ifra 1005493, www.ne k ret n i n e-moj d om.com.

Tel. 451-318, 0658506616.

722428 NO VI BU LE VAR 32m2, IV sprat, lift, ukwi`en, nov, od mah useqiv 33.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

721264 LI MAN, odli~an ukwi`en kla si~an 1.0 stan, cena 32.000. Telefon 060/04-07-003, www.bo mil.rs.

721205 HIT NO prodajem jednosoban stan na Nasequ za 26.500 evra.

Ukwi`en. [ifra: 24130. Tel. 021/451-570, 064/134-0459, www.so lis-ne kret ni ne.com.

721183 JED NO SO BAN, komforan, ukwi`en i odmah useqiv stan, cena samo 21.000 evra. Tel. 063/132-14-70.

721184

OGLASI UKWI @EN jednosoban stan 24m2, tre}i sprat, terasa, odvojena kuhiwa, cena 22.000 evra. [ifra:25259.

Tel. 021/427-277; 065/20-19-011, www.so lis-ne kret ni ne.com.

721185 STRO GI CEN TAR - Mileti}eva ul. - 38m2 - ukwi`en odmah use qiv stan, 1 sprat, CG, renoviran cena 39.200E. Tel. 064/8236610, 542-779.

721247 LI MAN - 28m2 - kod Limanskog parka, jednosoban stan - ukwi`en - useqiv, terasa, lift, CG cena -32.000E. Tel. 064/8236617, 021/542-779.

721250 LI MAN - 31m2 - ukwi`en jednosoban stan preure|en u jednoiposoban, useqiv, terasa, lift, CG cena - 31.000E. Tel. 064/8236617, 021/542-779.

721236 SA JAM, okolina „ABC” centra, odmah useqiv ukwi`en noviji 1.0 stan od 26m2, cena 27.000.

Telefon 060/04-07-003, www.bo mil.rs.

721203 SA JAM, ukwi`ena garsowera, odli~na, 30.000E, lift, terasa. www.sta tus-ne kret ni ne.com. Tel. 021/526-622, 064/215-60-90.

10001 CA RA DU [A NA, 25m2, ukwi`ena, luksuzno name{tena, 31.000E. www.sta tus-ne kret ni ne.com.

Tel. 021/526-622, 066/978-18-19.

10002 GR BA VI CA, ukwi`ena garso wera, II sprat, terasa, odvojena kuhiwa sa pr. ventilacijom, 32.000E. www.sta tus-ne kret ni ne.com.

Tel. 021/522-177, 066/978-18-19.

10003 CEN TAR, ukwi`ena garsowera, 26m2-22.500E, renovirana. www.sta tus-ne kret ni ne.com. Tel. 021/526-622, 063/444-743.

10004 GR BA VI CA, noviji, ukwi`en jednosoban, I sprat 34m232.900. www.sta tus-ne kret ni ne.com.

Tel. 021/522-177, 063/444-743.

10005 CEN TAR, ukwi`ena garsowera, 31.500E, odli~na. Odmah useqiva! Tel. 021/526-622, 064/21560-90. www.sta tus-ne kret ni ne.com.

10006

PRO DA JEM noviji 1.5-soban ukwi`en stan, 41m2, centar, Petra Drap{ina, 42.000E. Telefon 064/090-7889.

72713 PRO DA JE MO odmah useqiv jednoiposoban stan 40, 86 Bra}e Drowak, drugi sprat, direktno od investitora, povra}aj PDV! Cena: 1100/m2 - agencija. Telefon 063/522202.

72797 PRO DA JEM nov ukwi`en jednoiposoban stan na Salajci, za 40.000E. Telefoni: 021/6447622, 063/540-165.

72807 PRO DA JEM nov jednoiposoban stan u blizini Master centra i @. stanice za 36.000E. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165.

72808 PRO DA JE MO jednoiposoban ukwi`en stan na Limanu za 44.500E. Lep pogled sa terase.

Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165.

72814 STAN 49m2 novogradwa, odmah useqiv, internet, kablovska, interfon, grejawe na gas, posebno brojilo, drugi sprat, Telep, 850E/m2. Telefon 065 8555568.

72561 VLA SNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwi`en, useqiv, ima lift. Mo`e na kredit. Telefon 064/128-47-49.

72563 @E LE ZNI^ KA STA NI CA, dvosoban, 49m2, 1. sprat, dvostrano orijentisan, terasa, ukwi`en, 45.000, klasi~an raspored.

Telefon 064/134-5307, bez posrednika.

72578 PRO DA JEM sre|en dvosoban odmah useqiv stan u Ulici Kra qevi}a Marka 13, na drugom spratu, 70m2, Novi Sad. Telefon 063/7525-687.

72593

PRO DA JEM nov dvosoban 51m2 na Keju, blizina gimnazije, fakulteta, 2 obdani{ta, Ribqa i Kvanta{ka pijaca, Dunavski park, parking. Telefon 523304, 063/1949-660.

72626 SA JAM, dvosoban, 45m2, ukwi`en, prvi sprat, odli~an raspored, Stevana Mokrawca. Mo`e i na kredit, 41.000. Telefon: 069/777-605.

72718 PRO DA JE MO u B. Ribnikar dvosoban ukwi`en stan, 47m2.

Stan je odmah useqiv. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165.

72812 PRO DA JE MO dvosoban stan u Kosan~i} Ivana ulici za 51.500E, drugi sprat sa liftom. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165.

72813 HIT NO!!! Mokraw~eva ulica: 37m2 - jednoiposoban, ukwi`en, 2. sprat, terasa, lift, ostava, podrum, kuhiwa u dnevnoj sobi...

Cena 36.000 evra - nije fiksno.

Tel. 064/823-6604, 021/542-779.

721228 NO VO NA SE QE: renoviran jednoiposoban stan u Bra}e Drowak, 48m2, 1. sprat, lifgt terasa, CG, PTV, u sve prostorije iz hodnika. Cena 43.200 evra. Tel. 021/542-779, 064/8236617.

721235 BU LE VAR EVRO PE: useqiv jednoiposoban, 1. sprat, terasa, CG, zgrada od 8 godina. Odli ~an!!!! Cena - 33.500E. Tel. 064/823-6617, 021/542-779.

721232 JED NO I PO SO BAN 31m2 - nov useqiv, 2. sprat, terasa, grejawe, kwi`ewe 1/1, cena 23.900E. Tel. 064/823-6617, 021/ 542-779.

721256 POD BA RA: jednoiposoban, 35m2, nov, legalan, mo`e i subvencionisani kredit - 90% zavr{ena gradwa, 4. sprat, CG, terasa, lift, Cena 40.800 evra sa PDV-om. Tel. 064/823-6604, 021/661-4200.

721257 USE QIV mawi jednoiposoban stan u novoj zgradi u blizini Sajma - 25m2, 3. sprat, terasa, CG, odli~an raspored. Cena 25.500 evra. Tel. 064/823-6610, 542-779.

721244 BU LE VAR EVRO PE 37m2 - jednoiposoban, 3. sprat, terasa, lift, CG, useqiv, cena 37.650E. Tel. 064/823-6601, 6614200.

721245 HIT NO prodajem stan 40m2, II sprat, na Novoj Detelinari za 36.000 evra. Ukwi`en, terasa. [ifra:24944. Tel. 021/520231; 063/132-14-70, www.so lisne kret ni ne.com.

721186 NO VO, 34m2 jednoiposoban stan sa terasom, u blizini Futo{ke pijace, ukwi`en, bez ulagawa, tre}i sprat. [ifra:24885. Tel. 021/427-277; 064/112-62-39, www.so lis-ne kret ni ne.com.

721187 HIT NO, Ulica Ilije Bir~anina ekstra zgrada „Arena” gradila, nov kompletno name{ten odmah useqiv ukwi`en stan, cena 31.500 sa name{tajem. Telefon 060/04-07-003, www.bo mil.rs.

721206 NA GR BA VI CI, ukwi`en noviji jednoiposoban stan, cena 43.300. Telefon 060/04-07-003, www.bo mil.rs.

721207 NO VA DE TE LI NA RA, jednoipo soban ukwi`en stan na I spratu po ceni od 34.000. Telefon 060/04-07-003, www.bo mil.rs.

721208 CEN TAR, okolina Ribqe pijace i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 40.000. Telefon 060/04-07-003, www.bo mil.rs.

721215 CEN TAR, ukwi`en noviji jednoiposoban stan od 50m2, cena 46.500. Telefon 060/04-07-003, www.bo mil.rs.

721216 JED NO I PO SO BAN stan 36m2 na Novoj Detelinari useqiv, prvi sprat, cena 35.000. Tel. 063/10-10-661, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

722429 NO VA DE TE LI NA RA 41m241.200, odmah useqiv, sre|en, ukwi`en, lift, terasa, okrenut na dvori{te, {ifra 1005390, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 063/10-10-661.

722430

TOL STO JE VA ULI CA 40m2 jednoiposoban, useqiv odmah ukwi`en, 1. sprat, terasa, uli~no orjentisan, kuhiwa odvojena sa prozorom CG, odli~an raspored, cena - 46.400E. Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

721259 NO VA DE TE LI NA RA - jednoi posoban nov - 33m2 - 1. sprat, CG, terasa, lift, cena sa PDVom 35.700E. Tel. 021/542-779, 064/823-6601.

721262 OD LI ^AN ukwi`en stan 41m2 u najboqoj zgradi kod Sajma.

Dvori{na, ju`na strana. Lift, terasa, bez ulagawa. Cena: 39.200. Tel. 063/108-8017.

722456 BRA ]E DRO WAK, 48m2, I sprat, lift, velika terasa, dve ostave. Ukwi`en. Odli~an. Povoqno, 40.000E. Tel.063/1088017.

722457 OD LI ^AN stan 42m2 na Savini, Novo naseqe, „Budu}nost” zidala. Ukwi`en, terasa, useqiv.

Cena: 34.500.

Tel. 060/6211-685.

722458 SPENS, odmah useqiv jednoiposoban stan 32m2 na III spratu.

Ukwi`en. Cena:29.000. Tel. 060/6211-685.

722459 NA NO VOM BU LE VA RU 42m2 lep stan u novijoj zgradi na petom spratu, lift terasa cena 33.000, slike na www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1001684.

Tel. 523-193, 0603088993.

722425 AV GU STA CE SAR CA nov, odli~an jednoiposoban,40m2 ukwi `en stan dvori{no orjentisan za 45.500, cena nije fiksna. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

722778 GUN DU LI ]E VA odli~nog ras poreda jednoiposoban stan 42m2 na tre}em spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528137, 063/538-166.

722779 NO VA DE TE LI NA RA nov, ukwi`en jednoiposoban stan 44m2 na prvom spratu sa liftom.

Telefoni: 528-137; 063/538-166.

722780 RU ME NA^ KA jednoiposoban stan 38m2, odli~an, nov, dvori {no okrenut, ima parking mesto.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

722781 KOD RI BQE PI JA CE odmah useqiv stan 42m2 na tre}em spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

722776 AV GU STA CE SAR CA nov, odli~an jednoiposoban,40m2 ukwi `en stan dvori{no orjentisan za 45.500, cena nije fiksna. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

722763 GUN DU LI ]E VA odli~nog ras poreda jednoiposoban stan 42m2 na tre}em spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528137, 063/538-166.

722764 NO VA DE TE LI NA RA nov, ukwi`en jednoiposoban stan 44m2 na prvom spratu sa liftom.

Telefoni: 528-137; 063/538-166.

722765 RU ME NA^ KA jednoiposoban stan 38m2, odli~an, nov, dvori {no okrenut, ima parking mesto.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

722766 JED NO I PO SO BAN stan, centar – top lokacija, odli~no potkrovqe, 36m2, luks – bez ulagawa, novo, hitno, povoqno. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

722757 TUR GE WE VA stan 45m2 odmah useqiv, jako lako mo`e biti jednoiposoban, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

722760

KOD RI BQE PI JA CE odmah useqiv stan 42m2 na tre}em spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

722761 JED NO I PO SO BAN, Somborski bulevar, 42m2, hitno povoqno.

Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

722752 BRA NI MI RA ]O SI ]A jednoiposoban 31m2, V sprat sa liftom. Stan je u mansardi i pripada mu jo{ 20m2 pod kosinama, terasa, {upa na tavanu. Ukwi`en. 28.000. Tel. 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs.

722707 TUR GE WE VA, klasi~an dvosoban 64m2, izme|u Bulevara oslobo|ewa i Betanije, fasadna cigla, renoviran, komforan stan, velika terasa, lepe sobe, odvojena kuhiwa i trpezarija, ukwi`en, hitno. Tel. 063/517846.

722708 NA KE JU, dvosoban 68m2, u odli~noj zgradi sa liftom, velike sobe, odvojeno kuhiwa i trpezarija, dve terase, pogled na Dunav, Tvr|avu, gara`a 14m2, ukwi`eno. Tel. 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1021146.

722709 KLA SI ^AN dvosoban 65m2, Radni~ka, III sprat, odli~na zgrada, blizina Dunava, sa gara`om 16m2, ukwi`en. Povoqno. Tel. 063/517-846, www.li derne kret ni ne.co.rs.

722710 NO VI JI dvosoban 33m2, centar, Stevana Sremca, besprekoran, ostaje nova kuhiwa, ameri~ki plakar, glada na dvori{te, treba videti stan! Dogovor. Tel. 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1021153.

722711 HIT NA PRO DA JA! Odli~an DS 57m2, Kraqevi}a Marka, II sprat, terasa, renoviran, ostava, brzo useqiv, dvostrano orijentisan, ukwi`en, cena samo: 45.000. Tel. 021/520-727, 063/536-212.

722718 DVO SO BAN, Novo naseqe, 59m2, 3. sprat, ukwi`en, odmah useqiv, mirna lokacija, zelenilo, parking, cena izuzetna49.500 evra. Tel. 021/450417; 063/128-97-97, www.kvartne kret ni ne.com.

722758 KOD RI BQE PI JA CE renoviran dvosoban stan 64m2 u funkciji dvoiposobnog, na drugom spratu. Telefoni: 528-137; 063/538-166.

722767 GR BA VI CA nov, ukwi`en dvosoban stan 47m2 na prvom spratu, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

722768 TUR GE WE VA stan 45m2 odmah useqiv, jako lako mo`e biti jednoiposoban, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

722775 KOD RI BQE PI JA CE renoviran dvosoban stan 64m2 u funkciji dvoiposobnog, na drugom spratu. Telefoni: 528-137; 063/538-166.

722782 GR BA VI CA nov, ukwi`en dvosoban stan 47m2 na prvom spratu, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

722783 DVO SO BAN stan kod Stanice 50m2 na III spratu, nema lift, nije posledwi, sprat, ukwi`en, hitna prodaja 39.700, {ifra 1005210. Tel. 451-318, 063/1010-661, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

722434 LI MAN, Balzakova 56m2, drugi sprat, prazan, odmah useqiv, raspored odli~an, vlasnik. Cena 55.000. Tel. 063/10-10-661.

722435

OGLASI

NA NO VOM NA SE QU 47m2 na IV spratu, lift, terasa, ukwi`en, cena 39.200, {ifra 1005317, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

Tel. 451-318, 0631726143.

722436 NA BU LE VA RU VOJ VO DE STE PE 59m2 III sprat terasa, ukwi`en, prazan, odmah useqiv, cena 50.000, {ifra 1005482, www.ne kret ni ne-moj dom. Tel. 523-193, 063/10-10-661. 722437 LEP prazan, renoviran, odmah useqiv dvosoban stan na Lima ni II, Dragi{e Bra{ovana 59m2, kqu~ u agenciji, cena 53.500.

Slike na www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1002528. Tel. 451-318, 0658506616.

722438 RE NO VI RAN dvosoban stan 51m2 u Solunskoj ulici. Ukwi`en, terasa, nije posledwi. Cena: 36.000. Tel. 060/6211-685.

722460 U PE TRA DRAP [I NA nov prazan i ukwi`en stan 47m2 na III spratu 58.000. Tel. 451-318, 0658506616, www.ne kret ni nemoj dom.com, {ifra 1005076.

722431 SA JAM Stevana Mokrawca, dvosoban 55m2 IV sprat, klasi~an raspored, ukwi`en, prazan odmah useqiv, mo`e na kredit 47.500, {ifra 1005023. Tel. 063/10-10-661, 451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

722432 AVI JA CI JA 50m2, terasa, odmah useqiv, ukwi`en, zgrada od fasadne cigle 33.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

721265 STA NI CA 55m2, dvosoban, ukwi`en, terasa, odvojena kuhiwa sa trpezarijom 41.200. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs Tel. 444-107, 633-7853.

721266 GR BA VI CA, 52m2 klasi~an dvosoban stan, dve odvojene sobe, kuhiwa sa trpezarijom, ukwi`en 48.400 nije fiksno.

Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

721267 PRO DA JEM lep dvosoban stan od 62m2 odli~nog rasporeda, ukwi`en, svetao, odli~na terasa, kod Merkatora. Pozovite!!!

Tel. 065/25-00-213.

722406 BRA ]E KR KQU[!!! Starija gradwa sa grejawem na struju od 43m2 u odli~nom stawu, useqiv sa terasom. Tel. 065/25-00-213.

722407 CA RA DU [A NA, u kvalitetnoj novijoj zgradi, odli~an dvosoban stan sa odvojenom kuhiwom 49m2, cena 49.500. Telefon 060/04-07-003, www.bo mil.rs.

721209 NO VO NA SE QE - [onsi, odli~an 1.5-2.0 stan od 53m2, cena 46.500. Telefon 063/828-8377, www.bo mil.rs.

721210 [I RI CEN TAR, odli~an ukwi`en noviji dvosoban stan od 45m2, cena 39.000. Telefon 060/04-07-003, www.bo mil.rs.

721211 SA JAM, u Mi~urinovoj ulici odli~an dvosoban ukwi`en no viji stan od 46m2, cena 47.500.

Telefon 060/04-07-003, www.bo mil.rs.

721212 LI MAN kod „Merkatora” odli ~an dvosoban stan od 53m2, cena 42.200. Telefon 060/04-07003, www.bo mil.rs.

721213 @. STA NI CA, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300.

Telefon 060/04-07-003, www.bo mil.rs.

721214 OD LI^ NA PO NU DA, @ele zni~ka ulica, na uglu sa Maksima Gorkog, klasi~an komforan dvosoban stan od 60m2, drugi sprat, u novijoj zgradi kvalitetne gradwe, stan ukwi`en i odmah useqiv, cena samo 68.000 evra, a mo`e i kredit. [i fra:24747. Tel. 064/2003-103; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

721188 KOD MA STER CEN TRA Novosadskog sajma, ukwi`en dvosoban stan od 45m2, bez ulagawa za samo 43.000 evra. Prvi sprat.

Tel. 064/423-2217, 021/520-231. [ifra: 13407, www.so lis-ne kret ni ne.com.

721189

PRO DA JEM dvosoban stan od 48m2, prvi sprat, odmah useqiv, ukwi`en, mo`e i na kredit. Lokacija Satelit, cena samo 33.800. Tel. 064/112-62-39; 021/520-231. [ifra: 22601, www.so lis-ne kret ni ne.com.

721190 SO CI JAL NO, odli~na zgrada i odli~an stan sa dve spava}e sobe, 49m2, hitna prodaja, cena samo 51.500 evra. [ifra:16975. Tel. 021/520-231; 060/018-94-22, www.so lis-ne kret ni ne.com.

721193 PRO DA JEM noviji stan u Cara Du{ana. Bez ulagawa. Dvosoban, u funkciji dvoiposobnog.

Povr{ina 50m2 - cena samo 46.500. Hitno. [ifra:24770.

Tel. 064/423-2217, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

721194 UKWI @EN 48m2 - dvosoban renoviran, 2. sprat, terasa, CG, odmah useqiv, cena - 32.000E. Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

721241 DVO SO BAN 51m2 - Cankareva ulica, ukwi`en - useqiv, lift, terasa, CG, cena 43.100E. Telefoni: 064/823-6610, 542-779.

721242 \UR \A BRAN KO VI ]A: 44m2 nov neuseqavan, dvosoban stan, CG, terasa... Cena sa PDV-om 51.500 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6617.

721243 HIT NO!!! @elezni~ka stanica 50m2 - ukwi`en - odmah useqiv dvosoban stan, terasa, CG, odli~an raspored, cena - 38.700E. Tel. 064/823-6617, 021/6614200.

721254 NOV - 52m2 - ukwi`en - neuseqavan, terasa, grejawe, odli~an raspored. Cena 41.200 evra i 57m2 - neuseqavan, 2. sprat za 44.000E. Tel. 064/823-6601, 6614200.

721255 DVO SO BAN 46m2 - Ul. Maksima Gorkog, 2. sprat, lift, CG, ukwi`en - prazan, odmah useqiv cena - 51.500E. Tel. 064/8236610, 021/6614-200.

721238 GR BA VI CA: nov, neuseqavan dvosoban, 40m2, 1. sprat, terasa, CG, neprolazne sobe, odli~an raspored, kvalitetna gradwa. Cena sa PDV-om. Tel. 064/823-6604, 021/542-779.

721231 PRODAJEM dvonamenski stan pos. prostor 41,50m2 novogradwa sirovo stawe, struja, voda, kanal. Futo{ka. Cena 13.800E. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/72298-24.

72879 LI MAN III, ukwi`en dvosoban stan, 54m2-43.500E. www.sta tusne kret ni ne.com. Tel. 064/215-6090, 021/522-177.

10007 CA RA DU [A NA, ukwi`en dvo soban stan, 51m2, odli~an, odmah useqiv. Tel. 021/526-622, 021/522-177, www.sta tus-ne kret ni ne.com.

10008 [I RI CEN TAR, ukwi`en JIS, odmah useqiv 44m2-47.000E, IV, Lift, terasa. Tel. 021/526-622, 021/522-177, www.sta tus-ne kret ni ne.com.

10009

HIT NO! Povoqno, dvoiposoban stan 75m2, okolina @elezni~ke stanice, 58.000E. Telefon 060/713-70-70.

72650 PRO DA JE MO na Grbavici noviji dvoiposoban stan 65m2, za 41.500E. Ukwi`en. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165.

72815 PRO DA JEM trosoban stan 86m2 - 80.000E. Liman 4. Telefon 064/112-72-14.

72286 TRO SO BAN novogradwa, odmah useqiv, interfon, kablovska, internet, grejawe na gas, posebno brojilo, drugi sprat, Telep.

900E/m2, 68m2. Telefon 065/ 8555568.

72562 PRO DA JEM bez posrednika trosoban stan na Limanu II, sa dvori{ne strane, ulica Bo{ka Buhe, povr{ine 69m2. Telefon 064/357-25-10.

72707 PRO DA JE MO trosoban stan 82m2, u blizini Master centra za 67.000E. Stan je odmah useqiv i ukwi`en. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165.

72809 DVO I PO SO BAN nov - 46m2 odli~an raspored, 1. sprat, terasa, CG, cena sa PDV-om 48.100E. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200.

721237 BAL ZA KO VA: dvoiposoban, 72m2, odli~an raspored, odr`avan, ukwi`en... Cena samo 62.850 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6604.

721251 IZ U ZET NA PO NU DA! Nov, odmah useqiv stan, na Novom nasequ, 2.5-soban po strukturi.

Prvi sprat, 59m2 za samo 51.500 evra. [ifra 20912. Tel. 065/2019-010, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

721191

JE DIN STVE NA PRI LI KA! Kompletno renoviran 2.5-soban stan u samom centru, Ulica Maksima Gorkog. Mogu}a prodaja sa gara`om. Cena 69.000. Tel. 065/20-19-013; 021/520-231. [ifra:25001, www.so lis-ne kret ni ne.com.

721192 @E LE ZNI^ KA STA NI CA, kla si~an 2.5 stan od 67m2 na I spratu, odli~no stawe, renovirano kupatilo, cena 62.200. Telefon 060/04-07-003, www.bo mil.rs.

721217 U DI MI TRI JA AVRA MO VI ]A kompletno renoviran stan 62m2. Hitna prodaja 52.500, {ifra 1004816, www.ne kret ni nemoj dom.com. Tel. 451-318, 0658506616.

722433 JI RI ^E KO VA ULI CA 60m2 ukwi`en, renoviran, useqiv, CG, 2. sprat, terasa, lift, cena - 68.500E. Tel. 064/823-6617, 021/542-779.

721261 BE O GRAD SKI KEJ, odli~an dvoiposoban stan od 71m2, lift, terasa, pogled na Dunav.

Ukwi`en! Cena 50.500. Tel. 0606211-685.

722461 POT PU NO nov, odmah useqiv mawi dvoiposoban stan 48m2 Cara Du{ana bli`e Limanu.

Ekstra zgrada i oprema! Lift, terasa. Tel. 063/108-8017.

722462 KOD AUTO KU ]E PE TRO VI] u Kamenici, odli~an dvoiposoban stan 46m2 zgradi sa fasadnom ciglom. I sprat, ukwi`en. Cena:31.000.

Dogovor!

Tel. 063/7776-233.

722463 LI MAN I, Drage Spasi}, odli~an dvoiposoban stan od 58m2, IV sprat, lift, terasa, ju`na strana. Ukwi`en. Tel.063/7776233.

722464 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena.

Ukwi`en. Cena sa name{tajem 57.000E. Tel. 063-108-8017.

722465

nedeqa 14. april 2013.

U MA JE VI^ KOJ ULI CI kod Betanije 63m2 dvoiposoban stan na 3 .spratu ukwi`en novi ji stan 63.000, {ifra 1004200, www.ne k ret n i n e-moj d om.com.

Tel. 063/10-10-661, 523-193.

722439 DVO I PO SO BAN stan na Lima nu III 66m2 kod Limanskog parka, povoqno 61.800 odvojena kuhiwa, ukwi`en. Tel. 523-193, 0658506616, {ifra 1005228, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

722440 LI MAN IV dvoiposoban stan kod Doma zdravqa 64m2 na IV spratu, lift, terasa, ukwi`en.

Hitno 54.500, {ifra 1000260, www.ne k ret n i n e-moj d om.com.

Tel. 451-318, 0631726143.

722441 NO VA DE TE LI NA RA, 64m2, drugi sprat, ukwi`en, povoqno 61.800 - nije fiksno!!! [ifra 1002444. Tel. 0658506616, 523193.

722444 GR BA VI CA preko puta hotela Aleksandar, dvoiposoban nov, ukwi`en stan 65m2 sa parking mestom. Telefoni: 528-137; 063/538-166.

722784 GR BA VI CA preko puta hotela Aleksandar, dvoiposoban nov, ukwi`en stan 65m2 sa parking mestom. Telefoni: 528-137; 063/538-166.

722769 OD LI ^AN dvoiposoban stan 70m2, izme|u Lutrije i Betanije, Bulevar oslobo|ewa, dvostrano orijentisan, ukwi`en, useqiv, 65.000. Tel. 063/517846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1021149.

722712 DVO I PO SO BAN stan u Kamenici 46m2, I sprat, blizina bolnice, mirna ulica, zgrada od fasadne cigle, centralno gradsko grejawe, ukwi`en. Hitno, 31.000. Tel. 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1021154.

722713 PR VO KLA SAN trosoban stan 80m2, Novo naseqe, Seqa~kih buna, III sprat, bez ulagawa, ukwi`en, 67.000. Tel. 063/517846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1021148.

722714 LUKS salonski trosoban stan 114m2, Vojvode Putnika, I sprat, renoviran, odvojena garsowera, sa posebnim ulazom, velika terasa na dvori{te, treba videti stan! Tel. 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1021155.

722715 KOD SPEN SA kvalitetan, kom pletno renoviran trosoban stan 78m2, u dobroj zgradi, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

722770 KOD SPEN SA kvalitetan, kom pletno renoviran trosoban stan 78m2, u dobroj zgradi, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

722785 NO VO NA SE QE, ukwi`en, trosoban, 78m2, renoviran, bez ulagawa, pored robne ku}e, preporu~ujemo. Tel. 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-ne kret ni ne.com.

722755 NA NO VOM NA SE QU klasi~an trosoban stan 78m2 na prvom spratu, ukwi`en terasa lift na mirnoj lokaciji, cena 65.000.

Tel. 523-193, 0628829588, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

722445 NA NO VOM NA SE QU 80m2 na III spratu sre|en odmah useqiv, cena 67.000, {ifra 1003048, www.ne k ret n i n e-moj d om.com.

Tel. 451-318, 063/10-10-661.

722446 U JE VREJ SKOJ ULI CI kod Sinagoge dva nova trosobna stana od 66m2 na prvom i drugom spratu sa liftom useqivo oko nove godine, {ifra 1004376. Tel. 0600753782, 451318 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com.

722442 NA LI MA NU III kod Limanskog doma zdravqa trosoban stan 72m2 lift terasa ukwi`en cena 63.000. Tel. 451-318, 0603088993, slike na www.ne kret ni ne-moj dom.com.

722443 MAK SI MA GOR KOG, blizina Spensa, 87m2, III sprat, lift, terasa, sjajan raspored, useqiv, ukwi`en! Cena 80.000. Tel. 060/6211-685.

722466

21

LI MAN I, Fru{kogorska, lift, terasa, 78m2. Odli~an raspored, isto~na strana. Ukwi`en!

67.000E - dogovor! Tel. 0637776-233.

722467 OD LI ^AN trosoban stan 72m2 Balzakova kod doma zdravqa.

Lift, velika terasa, odli~an raspored.

Ukwi`en!

Cena:63.000. Tel. 063/7776-233.

722468 LI MAN IV, Banovi} Strahiwe 75m2, odli~an trosoban stan na II spratu, lift, terasa, ukwi`en.

Cena: 69.500.

Tel. 063/7776-233.

722469 GR BA VI CA - Bra}e Ribnikar 80m2 - trosoban - ukwi`en, 1. sprat, terasa, lift, CG, zgrada stara 8 g. Cena sa gara`om od 15 m2 u prizemqu 90.000E. Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

721253 CEN TAR!!! Blizu Spensa i Radni~kog trosoban stan od 83m2, ukwi`en useqiv po dogovoru!!!

Tel. 063/500-213.

722408 LEP 3.0 salonski stan 110m, u blizini Dunavskog parka. Tel. 063/500-213.

722409 SUN ^A NI KEJ!!! Pogled na Dunav, trosoban stan!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

722410 U BLI ZI NI SU DA u novijoj zgradi!!! Besprekorno sre|en trosoban stan od 102m2 sa prelepom terasom. Tel. 063/500213.

722411 MAK SI MA GOR KOG!!! Trosoban komforan stan od 92m2 sa gara`om, ukwi`en, useqiv, svetao!!! Tel. 063/500-213.

722412 BU LE VAR 84m2, lift, terasa, ukwi`en, prazan,odmah useqiv 72.100. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 6337853.

721268 BE O GRAD SKI KEJ II sprat, lift, terasa, trosoban sa velikom trpezarijom, odmah useqiv 80.500. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 6337853.

721269 NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an kom pletno renoviran klasi~an 3.0 stan na II spratu, prelepo okru`ewe-zelenilo, cena 61.800. Telefon 060/04-07-003, www.bo mil.rs.

721218 NO VA DE TE LI NA RA, „Dinamika”, zgrada vrhunskog kvaliteta, odli~an nov 3.0 stan od 71m2, klasi~nog rasporeda sa odvojenom kuhiwom sa prozorom, odvojeno kupatilo i wc, ukw`en. Telefon 063/828-8377, www.bo mil.rs.

721219 CEN TAR, Ul. Mike Anti}a, salonski stan od 75m2, cena 71.000. Telefon 060/04-07-003, www.bo mil.rs.

721220 LI MAN, ukwi`en stan od 80m2 na IV spratu, cena 70.000. Telefon 060/04-07-003, www.bo mil.rs.

721221 CEN TAR, u Vase Staji}a, trosoban stan od 83m2 odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i renoviran, odmah useqiv, cena 87.500 mo`e i sa gara`om - cena 91.000.

Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

721222 TRO SO BAN stan od 77m2, ~etvrti sprat, useqiv, ulica @elezni~ka, centar grada, cena 72.000 evra, za informacije pozvati 064/112-62-39; 021/520231. [ifra:24514, www.so lisne kret ni ne.com.

721195 IZ U ZET NA PO NU DA! Noviji trosoban stan od 80m2 u mawoj zgradi. Poseban kvalitet stanu daju veliki dnevni boravak, odvojena kuhiwa, dva kupatila i lepa polukru`na terasa sa pogledom na park. Tel. 065/20-19010; 021/520-231. [ifra: 24983, www.so lis-ne kret ni ne.com.

721196 HIT NO!!! Petrovaradin, uz Preradovi}evu ulicu: 82m2 trosobna ukwi`ena ku}a, kom plet renovirana, PVC stolarija, plac 350m2 - front 18m. Cena 70.100 evra - nije fiksna.

Tel. 064/823-6601, 021/6614200.

721229

22

nedeqa 14. april 2013.

HIT NA PRO DA JA, trosoban stan 65m2, na Bulevaru cara Lazara, odli~an raspored, dve spava}e sobe, prostran veliki boravak, parking mesto u dvo ri{tu, nova zgrada, ukwi`en. [ifra:14217. Tel. 021/451570; 065/20-19-004, www.so lisne kret ni ne.com.

721198 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv TS dvori{ni 58m2, Subo ti~ka, PR, delimi~no renoviran, pripadaju}a terasa od 20m2 ispred stana, pvc stolarija, sig. vrata, nov laminat, novo kupatilo, cena samo: 13.900.

Tel. 021/520-727, 063/536-212.

722719 SLA NA BA RA, idealan deo ku }e trosoban stan-65m2-23.000E. Odli~an! www.sta tus-ne kret ni ne.com.

Tel. 021/522-177, 063/11-24-911.

10010 GR BA VI CA, ukwi`en dupleks, trosoban, 73m2. Odli~an! Mo`e kredit! www.sta tus-ne kret ni ne.com.

Tel. 021/526-622, 063/178-43-42.

10011 CA RA DU [A NA, prelep ukwi`en dvoiposoban stan, 53m2, I sprat. Odli~an odmah useqiv.

Tel. 021/526-622, 021/522-177, www.sta tus-ne kret ni ne.com.

10012

PRO DA JEM, mewam za mawi nov 3.5, 81m2, zgrada sa 4 stana, Naseqe, svojim dvori{tem, parkingom, deo u ratama. Telefon 063/501-671.

72128 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina nov troiposoban dupelks, 89m2, useqiv odmah, predat za ukwi`bu. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/33-22-90.

72311 PRO DA JEM troiposoban stan 82m2, u M. Gorkog ulici, na tre}em spratu, sa liftom, za 77.000E. Telefoni: 021/6447622, 063/540-165.

72810 NO VO NA SE QE 64m2 - troiposoban stan u novoj zgradi kod robne ku}e, ukwi`en, 40m2 potkrovqa iznad stana u ceni, lift, terasa cena 56.600E. Tel. 064/823-6601, 021/424-963.

721249 BU LE VAR, kod „DA^MANA”, 80m2 - ukwi`en troiposoban stan, 2. sprat, terasa, CG, odli~an raspored, odr`avan - bez ulagawa. Cena 67.000 evra. Tel. 064/823-6617, 021/542-779.

721240 NO VO NA SE QE,odli~an 3.5 stan u Ul. Du{ana Danilovi}a od 87m2 po ceni od 67.000. Telefon 060/04-07-003, www.bo mil.rs.

721223 MAK SI MA GOR KOG 89m2, troiposoban stan na visokom parteru, dvostran, visina plafona 3.20m 83.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

721270 SA LAJ KA, 76m2 nov ukwi`en troiposoban stan, mogu}nost kupovine gara`e u istoj zgradi 78.250. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 6337853.

721271 LI MAN III!!! Kod pijace originalan troiposoban stan na tre}em spratu!!! Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213.

722413 LI MAN III, troiposoban stan 86m2 izvanrednog rasporeda kod Limanske pijace. III sprat, lift, terasa, ukwi`en. Povoq no! Cena:74.000. Tel. 063/1088017.

722470 LI MAN troiposoban stan 93m2 na drugom spratu sa liftom, ukwi`en, odli~an raspored. Te lefoni: 528-137, 063/538-166.

722787 LI MAN troiposoban stan 93m2 na drugom spratu sa liftom, ukwi`en, odli~an raspored. Te lefoni: 528-137, 063/538-166.

722772 SA LON SKI troiposoban 96m2, centar, Stra`ilovska ulica kod Isidorine gimnazije, III sprat bez lifta, ukwi`en, mo `e zamena za garsoweru, hitno!

69.000. Tel. 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1013277.

722716

EKS KLU ZI VAN troiposoban 86m2, Seqa~kih buna, III sprat, kompletno renoviran, luks name{ten i opremqen stan, pripadaju}a ostava u podrumu i na tavanu 20m2, Hitno! Tel. 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1021150.

722717 GR BA VI CA nov, ukwi`en dvoeta`ni stan bez kosina 130m2 na tre}em spratu sa liftom, parking mesto u dvori{tu. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

722773 SA LO NAC kod Foruma na prvom spratu 112m2, dvostrano orjentisan, lepa dvori{na terasa.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

722771 GR BA VI CA nov, ukwi`en dvoeta`ni stan bez kosina 130m2 na tre}em spratu sa liftom, parking mesto u dvori{tu. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

722788 SA LO NAC kod Foruma na prvom spratu 112m2, dvostrano orjentisan, lepa dvori{na terasa.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

722786 SA JAM, odli~an, nov ~etvoro soban stan 114m2 na dva nivoa bez kosina. Lift, terasa, ukwi`en. Cena: 88.000. Hitno! Povoqno! Tel. 060/6211-685.

722471 AN TO NA ^E HO VA, 114m2 i 153m2 ekskluzivni stanovi u novogradwi. Vila sa ~etiri stana, ekstra oprema, dvori{te, parking. Vlasnik. Tel. 063/108-8017.

722472 NOV prazan odmah useqiv ~etvorosoban stan 120m2 na uglu B. oslobo|ewa i Petra Drap{ina, lift, terasa, 3 sanitarna ~vora. Tel. 063/10-10-661, 523193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1005102.

722447 U VOJ VO DE PUT NI KA ~etvo rosoban salonski stan na IV spratu lift terasa parking mesto lep ukwi`en povr{ine 101m2, {ifra 1005295, www.ne k ret n i n e-moj d om.com.

Tel. 523-193, 0658506616.

722448 LI MAN IV!!! ^etvorosoban stan od 100m2 na lepom mestu odli~nog rasporeda!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 722414 CEN TAR!!! Salonski ~etvorosoban stan od 140m2 plus kom pletan tavanski prostor izuzetno pogodan i za kancelarije!!! Tel. 063/500-213.

722415 NO VO NA SE QE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2, kod {kole i vrti}a, dvostran, svetao, ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Tel. 065/25-00-213.

722416 N. DE TE LI NA RA 83m2, ~etvorosoban, lift, terasa, ukwi`en, gleda na dvori{te, cena 55.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 6337853.

721272 BU LE VAR EVRO PE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72.100. Telefon 060/04-07-003, www.bo mil.rs.

721224 GR BA VI CA, prodajem nov, od mah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za mawi stan. Telefon 063/828-8377, www.bo mil.rs.

721225 BU LE VAR EVRO PE, ekstra 4.0 stan, nov prazan, ukwi`en, 150m2, cena 118.500. Telefon 060/04-07-003, www.bo mil.rs.

721226 OD LI ^AN nov ukwi`en name {ten stan na Bulevaru Evrope, blizu Limana i Cara Du{ana povr{ine 110m2 za cenu 93.000. [ifra 25049. Tel. 063/1827627, 021/427-277, www.so lisne kret ni ne.com.

721197 CEN TAR - kod Izvr{nog ve}a: ekstra sre|en, komplet renoviran salonac od 112m2, 1. sprat dnevna soba, 2 spava}e, radna, devoja~ka soba, kuhiwa sa trpe zarijom, 2 sanitarna ~vora, sopstveno dvori{te sa egzo ti~nim biqkama, podrum... Cena 124.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6604.

721248

OGLASI LUKS ~etvorosoban - Sajam 144 m2 - 1. sprat, lift, terasa, CG, pametna zgrada, ukwi`en - odmah useqiv, perfektan raspored. Cena dogovor. Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

721252 U NE PO SRED NOJ BLI ZI NI Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. Tel. 063/520-296; 021/427277. [ifra: 13867, www.so lisne kret ni ne.com.

721199 PRO DA JEM odli~an 4.0-soban stan. Ukwi`en kao dve stambe ne jedinice. IV sprat, gradila „Budu}nost”. Povr{ina 126m2. [ifra: 25213. Tel. 063/520296, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

721200 EKS KLU ZIV NO U PO NU DI Grbavica, u novoj gradwi, pravi ~etvorosoban stan odli~nog rasporeda, ukwi`en na 100m2, drugi sprat, sa dva pripadaju}a gara`na mesta u dvori{tu zgrade... za sve dodatne informacije pozovite 064/2003-103.

721201 CEN TAR, Spens, 4.0-soban, nov, neuseqavan, 85m2, dva nivoa, povoqno! www.sta tus-ne kret ni ne.com.

Tel. 021/522-177, 063/178-43-42.

10013

STA NO VE, ku}e, vile, vikendice, placeve, lokale, lokaciju za zgradu - 1, vlasnik kupujem. Potrebni stanovi za izdavawe.

Telefoni: 6621-797, 6215-260, 063/598-463.

72862 FU TOG - prodajem dvojnu petosobnu spratnu ku}u 150m2 plus u suterenu gara`a i ostava, od mah useqiva.

Telefoni: 063/589-946, 060/611-6417.

72850 PRO DA JEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2, cena po dogovoru. Telefon 063/545-613.

72130

UGAO Bulevara Evrope i Futo{kog puta, ku}a 80m2, sa perionicom. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/33-22-90.

72312 NO VI SAD, Nikole Tesle, preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75215.

72706 TE LEP, porodi~na ku}a 93m2 + 44m2, povoqno. Kontakt telefon 063/896-7201.

72732 PRO DA JEM ku}u u Petrovaradinu 130m2+30. Name{tena, dobra lokacija u dva nivoa sa mawim placem. Cena 95 000- dogovor. Telefon 062-82-59-145.

71612 PE TRO VA RA DIN - Ka~i}eva, ku}a 150m2. gara`a 20m2. plac 600m2, ukwi`eno 1/1 useqivo i povoqno. Telefon 063/585-076.

72750 PE TRO VA RA DIN - 32.000Eura.

Ukwi`ena ku}a 90m2 kod ambu lante, plac 300m2. Ekstra povoqno. Telefon 063/152-052-1.

72756 PRO DA JEM ku}u u Sremskoj Kamenici (izuzetna lokacija) ili mewam za dvosoban stan u Novom Sadu i doplatu. Telefon 060-766-88-10.

72609 SE VER NI TE LEP, zona Buleva ra Evrope prodaje se novija spratna ku}a 200m2 +90m2 suteren, EG. Telefon 401-904.

72773 SREM SKI KAR LOV CI, useqiva prizemna ku}a blizu centra, 75 kvadrata sa dvori{tem, jedan vlasnik, papiri u redu. Telefoni: 063/156-09-56, 064/2369546, 021/882-753.

72447 PO TREB NA gra|evinska parcela za izgradwu naseqa kao Lipov gaj, uve}anog za: bazen, market, {kolu, ambulantu, stadion.

Telefoni: 021/6621-797, 021/6215-260, 063/598-463.

72865 NO VI SAD - @A BAQ glavni put, plac 10.000m2. front 300m2. cena 3, 7 eura/m2. Telefon 063/152-052-1.

72757

FRU [KA GO RA - Staro selo, placevi: 1700, 3400, 5100, 6800m2, 8 km od grada, put, struja, izvor na placu. Telefon: 069/18-26-726.

72098 ME WAM 20 ari gra|evinskog placa, dozvoqena gradwa ~etiri ku}e za porodi~no stanova we za dva stana, CG, ni`e spratnosti. Telefon 064/5010409.

72636 RU MEN KA: ku}a dva trosobna stana, dve gara`e, lokal, odli~no gra|ena, prodajem - mewam za stan Novi Sad. Telefoni: 021/6215-260, 021/6621-797, 063/598463.

72863 PE TRO VA RA DIN: dva placa hitno prodajem za 7000 i 8000E, voda, struja, gas u blizini. Te lefoni: 021/451-472 i 062/9732260.

72864 PRO DA JEM dva placa 7.20 i 15 ari i stariju ku}u u centru Jaska. Telefon 063/297-956.

72309 PRO DA JEM placeve Banstol potez Brde{ 300x100m 65x16m 100x15m. Telefon 060/408-7727.

72400 IZ DA JEM name{ten trosoban stan u ulici Save Kova~evi}a, cena 200E mese~no. Telefon 064/85-55-584.

72557 SREM SKI KAR LOV CI, prodajem dva jutra zemqe za sve namene, vlasnik.

Telefon 061/6240019.

72612 PA RA GO VO, plac 1085m2, 8E, dozvoqena gradwa, ulica Bo kvica, povoqno, na rate, mo`e i zamena. Aca. Telefoni: 063/ 532-362, 021/6624-269.

72724 PE TRO VA RA DIN - glavni put plac 1500m2 izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa. Cena 15evra/m2. Telefon 063/585076.

72752 PE TRO VA RA DIN - placevi za gradwu - 485m2, 650m2.800 m2.

1200.m2 2000m2, 6000m2. Jeftino. Telefon 063/585-076.

72758 PRO DA JEM plac na Popovici povr{ine 1100m2, regija Buyak, sa prelepim pogledom na grad.

Telefon 064/178-97-89. 72762

BU KO VAC ku}a 35m2, kupatilo, svi prikqu~ci, plac 800m2, 23.500E. Raovac ku}a 90m2, gara`a 20m2, useqiva, plac 800, 37.000E. Telefon 063/587-602.

72828 BU KO VAC, vo}wak 110 stabala {qive, plac 3.300m2 samo 8.000E. Alibegovac vikendica 35m2, vo}wak 1100m2 + gra|evinski materijal za gradwu. Telefon 063/587-602.

72829 PRO DA JEM gra|evinski plac Adice 500m2 - 15.000E. Telefon 064/115-06-39.

72645 PRO DA JEM zemqu K.O. Novi Sad- 4, Gorwe Sajlovo 15x385 5.780m2, od Zavoda za urbanizam dobio UTU uslove za zgrdawu objekata u funkiciji poqo privredne proizvodwe, zemqa pored puta, struja, gas, voda, zemqa je 5 km od centra grada. Telefon 021/66-17-415, 063/81143-40.

72759 PRO DA JEM placeve izme|u Veternika i Novog Sada (kod Novog naseqa, blizu Ul. Mileve Mari}), dimenzije 17, 27x32, 00m. Telefon 021/822-158.

72819 PRO DA JEM vikendicu na Div~ibarima, 120m2, 60m2 terasa, plac 600m2, ukwi`eno, cena: 60.000E. Telefon 021/ 717-352.

72106 PRO DA JEM vikendicu na 1.700m2 placa pod vo}wakom, kompletna infrastruktura, tvrda gradwa, ukwi`eno. Potez: Mala Testera. Telefon 060/766-88-10.

72610 PA @WA - salonska predratna vila u Ulici vojvode Kni}anina, ku}a od 145m2 na placu od 600m2, sa centralnim grejawem, odli~na, lepo dvori{te, dobar raspored, ukwi`ena.

Tel. 065/20-19-006, 064/1340459, {ifra: 269, www.so lis-ne kret ni ne.com.

721178 UKWI @E NA ku}a u odli~nom stawu od 65m2 u Rakova~koj ulici po ceni od 37.000. Telefon 060/04-07-003, www.bo mil.rs.

721227 KU ]A, Salajka, 115/410m2, veoma povoqno, hitno. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

722756 U PE TRO VA RA DI NU ku}a 120m2 na placu od 420m2 komplet sre|ena, front do ulice 20m, cena 87.500, {ifra 3000022. Tel. 523-193, 063/1010-661.

722419 S.KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwi`ena 80.000 nije fiksno. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

721263 U KA ME NI CI kod crkve i {kole 80m2 ku}e na placu od 350m2.

Povoqno 41.200. Tel. 451-318, 0658506616, www.ne kret ni nemoj dom.com, {ifra 3000135.

722421 KU ]A 112m2, trosobna, sa nusprostorijom - jednosobnim stanom, plac 523m2. Ukwi`ena, u dobrom stawu. Komplet infra struktura. Brzo useqiva. Cena 61.800 - nije fiks. Tel. 021/6614-200, 064/823-6604.

721230 LE DIN CI nova ukwi`ena spratna ku}a 100m2, plac 1.370m2, voda, struja, gas, telefon, kablovska, odmah useqiva, cena - 61.800E. Tel. 064/8236604, 021/542-779.

721234 ^O RTA NOV CI - prelepa ku}a sa bazenom 90m2 na placu od 3100m2. Kamin, PVC, visok nivo opreme. Potpuno ravan plac.

Pogledajte fotografije na www.so lis-ne kret ni ne.com pod {ifrom: 287. Tel. 064/1340459, 065/2019-006.

721179 ^OR TA NOV CI, odli~na ku}a 80m2 i gara`a, plac 1000m2, kod vile Stankovi}. Mo`e i zamena za stan u NS. Tel. 063/7776-233.

722449 ^AR DAK, odli~na ku}a 200m2, dve gara`e, prelep plac pod ~etinarima 1000m2. Eta`no grejawe. Novi Sad na dlanu! Po voqno! Tel. 063/7776-233.

722450

OGLASI l ^ITUQE

NA ^ARDAKU u Kamenici ku}a sa pogledom na Novi Sad u tri eta`e sa tri stana, dve gara`e u ku}i, lokal, plac 1000m2. Hitno, {ifra 3000330. Tel. 523193, 0603088993, www.nekretnine-mojdom.com.

722420 KU]A, Popovica – Fru{kogorska ulica, 60/2260m2, ukwi`eno, mo`e zamena za stan, lep plac bogat zelenilom. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

722750 MI[ELUK III, prodajem gra|e vinsku parcelu do 1.000m2, za gradwu porodi~ne ku}e. Za vi{e informacija pozovite 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

721174 PLAC, Mi{eluk III, 764m2, ukni`en, ura|ena konverzija, namena-vi{eporodi~no stanovawe, mo`e zamena za stan, ku}u, vikendicu, lokal. Tel. 021/450417; 063/128-97-97, www.kvartnekretnine.com.

722754 U BLIZINI NAJLON PIJACE i Ka}ke petqe, 4 placa na prodaju, pored Gazimestanske ulice, dozvoqena gradwa-porodi~no stanovawe, 450m2 - 14.500 evra, nije fiksno i mo`e dogovor. Pozovite 063/182-76-27.

721175 PLACEVI u gra|evinskoj zoni, ukwi`eni, Popovica 1006m2, Bocke 985m2, 1550m2 odli~ni placevi, treba pogledati. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

722749 TELEP. Ukwi`ena ku}a, plac 1200m2 u blizini Limana IV, cena 85.000E. www.status-nekretnine.com.

Tel. 021/526-622, 063/780-99-09.

10017 ODLI^NA spratna ku}a, Veternik, 220m2/500m2, prelepa, odmah useqiva, 99.000E. Tel. 021/526-622, 021/522-177.

10018 [AJ KA [KO-MO [O RIN SKI atar 10 jutara u komadu63.000E. Tel. 064/215-60-90. www.status-nekretnine.com.

10019 PLAC u Veterniku, 425m2, Blizu glavnog puta, 23.000E. Odli~an.

Tel. 066/978-18-19, www.status-nekretnine.com.

10020

IZDAJEM dva lokala na glavnom putu Petrovaradin - Sr. Karlovci. Telefon 063/297956.

72310 IZDAJEM lokal 25m2, pe{a~ka frekvencija, centar Novog Sada, @elezni~ka 11, za zlataru i sl. Telefon 062/86-987-06.

72324 VEOMA povoqno skup{tina stanara izdaje uli~ni lokal na Bulevaru kraqa Petra I 28 sa centralnim grejawem. Video nadzor. Telefon: 063/8415-437.

72683 ADVOKAT tra`i ortaka u kan celariji kod suda, uslovi po voqni. Telefon 064/228-7218.

72685 IZDAJEM lokal 22+10m2, Kisa~ka ulica- 100E. Telefon 064/146-54-74.

72774 PRODAJEM ili mewam za ma wi stan+doplata uli~ni lokal u Laze Tele~kog od 20m2. 063501-671.

72129 PRODAJEM lokal 70m2. ugao Bra}e Drowak i An|e Rankovi}, dva ulaza, mogu}nost galerije, visina 5m, potpuno nov. Tele fon 064/88-88-102.

72749

PRODAJEM lokal vi{enamenski u @elezni~koj ulici 83m2 povoqno.... Telefon 063/538166.

722774 PRODAJEM lokal vi{enamenski u @elezni~koj ulici 83m2 povoqno.... Telefon 063/538166.

722759 PRODAJEM razra|en i opremqen lokal na Grbavici, 40m2 uli~ni sa ba{tom, cena: 80.000 evra. [ifra: 80027. Tel. 063/520-296, www.solis-nekretnine.com.

721176 TOP PONUDA - centar, kod Keja, odli~an uli~ni lokal sa velikim izlogom. Kompletno renoviran, useqiv odmah, ukwi`en. Idealan za ugostiteqski objekat ili izlo`beno prodajni salon. Povr{ina 185m2. [ifra: 80039. Tel. 063/527-459, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

721177 U PETROVARADINU prodajem lokal 70m2 sa stanom 30m2, dve gara`e 25m2, Ul. Preradovi}eva br. 34. Telefon: 069/488-5003.

72893

KUPUJEM sve vrste automobi la mo`e i havarisana, isplata maksimalna na licu mesta, dolazim odmah po pozivu. Telefoni: 064/33-77-695, 062/823-1298, 021/824-611.

72120 GOLF 3 1997 godi{te, 2000 GTI, ABS, Air - beg, klima. Registrovan do jula meseca, cena dogovor. Telefon 060/6339302.

72567

SEJA^ICA za kukuruz - pneumatska, ~etvororedna, osje~ka.

Telefon 064/300-49-64. 72703

KUPUJEM klime: nove i polovne, ispravne i neispravne.

Telefoni: 065/4444383, 062/9732260, 021/6215260.

72868

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728.

72671

TAPETARSKE usluge, brzo, kvalitetno i povoqno. Telefoni 021/6394-686 i 064/170-1863.

71357 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135.

72174 ROLETAR, popravqam i izra|ujem sve vrste roletni i venecijanera. Telefon 064/1127141.

72577 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

72771 KROJA^, {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta.

Najpovoqnije u gradu. Temerin ska 8, dvori{te.Telefon 6612570 od 9-12 i od 15-19.

72772 KU]NI MAJSTOR - montiram name{taj, kuhiwe, brave, {ar ke, sanitarije, popravke vrata, prozora, roletni, kre~ewe, farbawe, rasveta... Telefon 065/6824-398.

72823 SAMO ZA penzionere i prosve tare molersko-farbarski ra dovi. Telefon: 064/230-6898, 021/6435, 6430-549.

72689 MOLERSKO-FARBARSKE USLUGE, radim i mawe poslove, majstor Miki. Telefon 063/173-26-92.

72579 PANSION za male pse, vrhun ski komfor, pa`wa, nega, {i {awe {i-cua i drugih malih pa sa. Telefon 062/1722585.

72614

nedeqa 14. april 2013.

23

Posledwi pozdrav KUPUJEM ordene, medaqe, sabqe, bode`e, bajonete, stare vojne uniforme, {lemove, {apke, vojne oznake i ostale antikvitete. Telefon: 063/1964817.

72114 KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

67085

VINO iz na{ih vinograda: portugizer, klaret, rajnski rizling, kaberne soviwon. Cena od 150 dinara. Petrovaradin.

Telefon 066/401-613.

71345

AGENCIJA za ~uvawe dece i podu~avawe svih uzrasta za poslove u Novom Sadu i Evropi.

Nudimo bebisiterke, vaspita~ice, profesorke. Telefon 021/400-148.

72745 EVROPA, Hrvatsko primorje: potrebni kuvari, kuvarice, konobarice, {ankeri, picemajstori, zidari, bebisiterke, medicinske sestre, laboranti, gerontonegovateqice, ma|arski, hrvatski paso{.

Telefon 021/496-333.

72746 KU]NA NEGA bolesnih, starih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, fizioterapeuta, za korisnike u zemqi i inostranstvu. Telefon 021/400-148.

72747 AGENCIJI za nekretnine u Petra Drap{ina 10, potrebni agenti za prodaju i izdavawe nekretnina. Tel.: 021/6621-797, 021/6618-184, 063/598-463, 021/451-472.

72866 AGENCIJI za nekretnine „Magnat”, potreban agent prodaje sa iskustvom. Prijave na telefon 063/108-8017 ili 021-452-942.

722473 STRANOJ kompaniji potrebni menayeri prodaje i prezenter za rad u sali. Visoko ili vi{e obrazovawe.

Telefon 063/516154.

72885

Dragi

Mihajlu Svilaru

Miroslave ^ast nam je bila imati te za prijateqa.

Gradsko ve}e Grada Novog Sada.

Vladimir Zeremski sa porodicom.

3053/P1

72967

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Mihajlu Svilaru

Mi}i - Gr|i od porodica Karanovi} i Sekuli}.

Nikada te ne}emo zaboraviti i osta}e{ ve~no u na{im se}awima.

nekada{wem predsedniku Skup{tine Grada Novog Sada Milo{ Vu~evi} Gradona~elnik Novog Sada.

3053/P

72964

Posledwi pozdrav na{oj dragoj sestri

Uz iskreno sau~e{}e porodici odajemo po{tu

Mihajlu Svilaru

Leli S velikom tugom i bolom opra{tamo se od tebe, a uvek }e{ `iveti u na{im srcima i uspomenama.

Tvoje sestre Sava i Bosa sa porodicama.

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {poret, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut.

Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495.

72597 PRODAJEM vilerov goblen „Tajnu ve~eru” original. Telefon 063/8734630.

72739 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta odnosim {ut, kupujem stare automobile, gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, izlazimo van grada. Telefoni: 021/6618-846, 064/9533943, 063/8485945.

72830 KUPUJEM televizore Sony, Samsung sa lo{om slikom, ne ispravnim ekranima, ve{ ma{ine, ostalu tehniku ispravnu i neispravnu. Dobro pla}am.

Telefon 061/7134395.

72837 PRODAJEM televizore u odli~nom stawu 35E, el. {poret 30E, televizor je ne kori{}en, nov. Nakupcima ne prodajem. Telefon 063/7746129.

72838 U LETWIM BA[TAMA zamewujemo tuje!, isporu~ujemo i ugra|ujemo. Telefon 062/304531.

72853 PRODAJEM piqevinu u krugu sajma. Telefon 063/509-390.

72880

nekada{wem predsedniku Skup{tine Grada Novog Sada

biv{em predsedniku Skup{tine Grada Novog Sada Skup{tina Grada Novog Sada Predsednik.

3050/P

72959

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Tu`nim srcem javqamo rodbini i prijateqima da je preminula u 87. godini

Olga [kari~i}

Miroslavu

ro|. Bla`evi} od Vesne i Pe|e Kostadinovi}.

Sahrana je u ponedeqak, 15. 4. 2013. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranyament u Petrovaradinu.

O`alo{}ene }erke Mira i Nada, sa porodicama.

72963

72962

Ko }e sada lomiti ~a{e od kristala i ko }e qubiti usne sa kojih med kapqe?

Miroslav Babin Posledwi pozdrav Gr|i od: Gevere, Gage, ]ebe, Piqeta, Goge, Mi{e, Le{keta, \anija, Novke.

Mi}a Babin Posledwi pozdrav od porodice Stoj{i} sa ^eneja.

„Obe}o si Mito.....”

72960

72966

24

^ITUQE l POMENI

nedeqa 14. april 2013.

Posledwi pozdrav majci na{eg kolege

Dana, 20. 4. 2013. godine, u 11 ~asova, na slova~kom grobqu u [idu odr`a}e se pomen

2011 - 2013.

od Milanovih koleginica i kolega iz „Dnevnik-Poqoprivrednika�.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava i vremena.

Zauvek si u na{im srcima.

Samuel \emrovski Samec 1947 - 2013.

Opra{tamo se od dugogodi{weg po{tovaoca vrhunskog golubara, na{eg drugara.

Golubari Novog Sada.

Tugujem za tobom.

POMEN

72915

72920

72560

DESETOGODI[WI POMEN na{oj voqenoj

Sne`ani Ostojin

Mileva Kruq Lela

Tvoj prijateq Bata Vu~urovi}.

O`alo{}eni: suprug Mime, sin Sa{a, snaja Biqana i unuci Tijana i Danilo.

72916

72914

POMEN

Posledwi pozdrav

Pro{le su tri godine od kako nisi sa nama. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Tvoji najmiliji.

Sahrana mile nam pokojnice obavi}e se na Alma{kom grobqu u ponedeqak, 15. 4. 2013. godine, u 15 ~asova.

72847

14. 4. 2010 - 14. 4. 2013.

Supruga Zorica, sin Goran, snaja \ur|inka i unuci Jelena i Luka.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 12. 4. 2013. godine preminula na{a draga supruga, majka, svekrva i baka

Nikoli Rodi}u

2008 - 2013.

Pet godina od smrti tragi~no preminulog sina i brata, nikad pre`aqenog, nikad zaboravqenog.

Savo Kuzmanovi}

Uvek sa tobom, tvoja mama Seka i mala Duwa.

3052-P

Posledwi pozdrav

TROGODI[WI POMEN

Dejanu Dimitrijevi}u Deji

Ani Kuku~ka

Miroslavi Radulovi}

Dragom sinu i bratu

obele`i}emo danas, 14. 4. 2013. godine, u 11 ~asova.

Mnogo nam nedostaje{ i sa ponosom te pomiwemo. Sa qubavqu te ~uvamo u na{im srcima i sa velikom tugom `ivimo bez tebe.

Tuguju: suprug Marjan, sin Dalibor, }erka Ksenija i sestra Zorica sa porodicama.

Pena Stanimirov Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. ]erka Qiqana, zet Pavle i unuka Zorana.

72743

72704

PETOGODI[WI POMEN

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav bratu

SE]AWE

2011 - 2013.

mojim roditeqima

Luka ]ali} 1928 - 2007.

Marko Derbakov

Nikoli Rodi}u

6. 3. 1995 - 14. 4. 2013.

Qubinka ]ali} 1934 - 2008.

od porodica: Soviq, Tula} i Bogdanovi}.

Godine prolaze, a se}awe ne bledi.

Luki

Marinko Petkovi}

15. 4. 1993 - 15. 4. 2013.

od sestre Milanke Davidovi} sa decom.

72901

Posledwi pozdrav

\or|e Dobanova~ki I posle dvadeset godina jednako nam nedostaje{.

Pomen }e se odr`ati danas, 14. 4. 2013. u 11 ~asova.

Supruga Vera i sinovi Nova i Paja sa porodicama.

Porodice Kosti} i Petkovi}.

72875

72854

Dana, 14. 4. 2013. godine navr{ava se 7 godina od prerane smrti na{eg dragog tate i supruga.

POMEN Danas,14. 4. 2013. navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{a najdra`a majka i baka

72906

Posledwi pozdrav bratu

Anica Derbakov 14. 4. 2011 - 14. 4. 2013.

Nikad zaboravqen.

]erka Brana sa porodicom.

Uspomenu i se}awe na Vas ~uva }erka Jovanka sa decom.

72903

72843

Posledwi pozdrav na{em dugogodi{wem saborcu i prvom demokratskom Gradona~elniku Novog Sada, posle Drugog svetskog rata

Luki

Luki

Leona Popovi}

Jovica Peji}

1936 - 2012.

1962 - 2006. od snaje Hristine Dujin sa decom.

od sestre Radmile sa porodicama Budi{in i \uki~in.

72907

72908

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Volimo te i ~uvamo od zaborava.

Sin Jovan i supruga Jela.

Posledwi pozdrav na{em dragom ocu, svekru i dedi

Posledwi pozdrav bratu

72891

3

Ceo `ivot si posvetila nama, sve si nas ~uvala pazila i volela.

U na{im srcima }e{ `iveti vesela, dobra, mila i nikad zaboravqena. ]erka Sawa i unuk Aleksandar.

72886

3

Mihajlu Svilaru Stanika Jovanovi} Luki

Luki Dujinu

Gradski odbor SPO Novi Sad.

72961

Deset godina se navr{ava od rastanka sa voqenom majkom, svekrvom i bakom. Vreme prolazi ali praznina i bol u srcu ne prestaje.

od Alekse i Milke Dujin sa decom.

od wegovih najmilijih.

S qubavqu te se se}amo: sinovi Vlade, Jezdimir i Jovan i }erka Milunka sa porodicama.

72910

72909

72899

Miroslava \uri} 1938 - 16. april 2010.

Uvek u mislima sa Tobom, Tvoj Brane.

72902

^ITUQE l POMENI

nedeqa 14. april 2013.

Posledwi pozdrav tetka

Na{ dragi

Igwat Milutinovi}

25

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminula u 87. godini moja majka, svekrva i baka

Miroslava Radulovi} Mira

Miri

Uvijek }emo te se sje}ati.

1926 - 2013.

Sahrana je danas, 14. aprila, u 13 ~asova, u Veterniku.

Tvoji kumovi: Marina, \oko, Milan i Katarina.

od porodice Mari~i}.

72905

72941

Posledwi pozdrav prijatequ

Opra{tamo kom{inice

se

od

na{e

Mihajlo Svilar

O`alo{}eni: sin Milan, snaja Dragica i unuci Lidija i Neboj{a.

72940

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e voqene majke

1947 - 2013. preminuo je nakon kratke i te{ke bolesti.

Mi}i Svilaru

Od na{eg dragog Mi}e oprosti}emo se u ponedeqak, 15. aprila 2013. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od \ure i Irene sa porodicom.

72917

3 Upokojio se u Gospodu

Danice Luki} i izra`avamo sau~e{}e porodici.

iskreno

Stanari zgrade ul. Bra}e Ribnikar 43.

S velikom tugom: supruga Qubica, sinovi Sr|an i Predrag, snaha Karolina i unuke Milena i Natalija.

Danice Luki} Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posledwi ispra}aj u ponedeqak, 15. 4. 2013. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sinovi Neboj{a i Dejan.

72955

72956

[ESTOMESE^NI POMEN

JEDANAESTOGODI[WI POMEN

na{em an|elu daje se u nedequ, 14. 4. 2013. godine, u 10 ~asova.

72922

Mihajlo Svilar

Jelena Amiyi}

Na{ mili i voqeni

9. 7. 1979 - 15. 4. 2002.

Nemawa

Vje~naja pamjat.

[vrle, ve~no }emo te voleti. \or|e, Divna i Vi{wa Ga~i}.

Qubavi na{a, `ivot je stao tog 10. oktobra za tvoju majku, tatu i brata.

72919

72927

Posledwi pozdrav Pe|inom i Sr|anovom tati

Posledwi pozdrav

Mama i tata.

72770

Danas, 14. 4. 2013. godine navr{ava se 40 dana bez na{eg dragog i voqenog

Georgije - @or` Bogi~evi} novinar u penziji „Dnevnika” i „Eliksira” na{a divna zvezdo, zatreperi ponekad iz no}nog beskraja, da imamo snage `iveti bez Tebe i Tvoje bezgrani~ne odanosti.

Mihajlu Svilaru od \or|a Petrovi}a sa porodicom.

]erke Jasmina, Teodora, unuka Qiqana i supruga Qiqana sa sestri~inom Milom.

Mihajlu Svilaru

Petnaestog aprila navr{ava se ~etrdeset dana otkako nas je napustio na{ voqeni suprug, otac, deda i tast

od porodice Medi}.

iz Gospo|inaca od stanara iz @elezni~ke ulice br. 1

@ive}e{ ve~no u na{im srcima.

S qubavqu i po{tovawem tvoji najmiliji: supruga Justa, }erke Slavica i Amalija sa porodicama.

72925

72646

Supruga An|elka, }erka Sowa i tvoji najmiliji.

72736

72918

Posledwi pozdrav prijatequ

@ivojinu Mladenovi}u

Qubomir Ivanov

Vitomira Stefanovi}a Vite Pomen }emo obele`iti u 11.50 sati, na Gradskom grobqu.

Dok `ivimo, bi}e ve~no voqen, spomiwan i nezaboravqen.

72895

72904

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Milanu Reqi}u

Tebi zauvek na{a qubav.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo

@ivojin Mladenovi} dipl. in`.

od porodice Kova~evi}.

72958

Sahrana je na Gradskom grobqu, u ponedeqak, 15. 4.

2013. godine, u 15.45 ~asova.

O`alo{}ene: supruga Jelica i }erka Jovana.

72957

26

^ITUQE l POMENI

nedeqa 14. april 2013.

Posledwi pozdrav

Posledwi dragom

Miroslavu Babinu

od porodice Mladenovi}.

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav drugu

Posledwi pozdrav dragom

Miroslavu - Mi}i Babinu Zauvek }e{ ostati plamen koji gori u na{im srcima. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Posledwi pozdrav voqenom suprugu i ocu

Miroslavu Babinu

Miroslavu

Praznina i bol ostaju u na{im srcima, u nama.

Gr|i

od: Milkice, Dragana, Nikole i Nemawe.

Mirjana, Miroslav, Branko i Dragan Kne`evi}.

72935

Dubokim bolom i velikom tugom opra{tamo se od dragog

Miroslava - Mi}e Babina

72946

Posledwi pozdrav dragom

72931

72953

od drugara Dragoquba sa porodicom.

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav na{em drugu

72947

Miroslavu Babinu

Bo`e, podari Mi}i i na{em Sa{i rajsko naseqe i u~ini gde god da su neka im je lepo... zajedno su.

Posledwi pozdrav dragom kumu

Gr|i Mi}i

od porodice Bogojevi}.

Saose}aju sa porodicom, Du{ko i Julkica Subotin i Nata{a.

od: Ninye, Brankuqe, Maju{a, Drage i Seleta.

72954

72934

72921

Posledwi pozdrav i nikad pre`aqenom

Posledwi pozdrav

Zauvek tvoje: Jovana i Nata.

dragom

Miroslavu Babinu

Posledwi pozdrav na{em dragom Porodica Ninkov.

od kumova, Steve i Stanke Anoj~i}.

72949

72950

Miroslavu

Posledwi pozdrav dragom kumu

Miroslavu

Miroslavu Babinu Bra{i

Posledwi pozdrav

Sa ogromnim bolom se opra{tamo od tebe, veliki prijatequ i brate. od Tomice sa porodicom.

od ~ika Mije sa porodicom.

72937

72938

Posledwi pozdrav na{em drugu

Posledwi pozdrav svome zetu

Tvoji: Milica, Slavica i bra{a Bo{ko.

72929

Miroslavu Babinu od Vladimira i Milu{ke Anoj~i}.

Miroslavu Babinu Mi}i od Kaje i \or|eta Raki}a sa porodicom.

72952

Gr|i

Miroslavu Babinu

Tvoji: stric Mladenko, strina Vuka, brat Milenko, Goca, Vule i Keka.

72928

72943

72939

na{em

Miroslavu Babinu

Posledwi pozdrav kumu

od porodice Zagor~i}.

Aca i Miroslav.

pozdrav

72951

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Stanite dani, stanite no}i, stanite godine...

Posledwi dragom

Posledwi pozdrav na{em dragom

Posledwi sestri}u

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav svome voqenom zetu

Miroslavu Babinu Mi}i

Miroslavu Babinu Gr|i Osta}e{ se}awu.

nam

u

Miroslavu Babinu

S po{tovawem, kum Stevan Raki} sa porodicom.

najlep{em od ujaka i ujne.

72945

Vreme }e pro}i, a se}awe i qubav prema tebi ostaju.

Porodica Stejin.

Porodica Alekse Bajilova.

72944

Miroslavu - Mi}i Babinu

72926

72942

^ITUQE l POMENI Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav najmilijem kumu

pozdrav

27

nedeqa 14. april 2013.

dragom

Miroslavu Babinu Gr|i od porodice Jovanov.

72930

Tu`na srca i sa velikim bolom opra{tam se od velikog ~oveka i mog prijateqa od ro|ewa, od mog

Miroslavu Babinu

Miroslav Babin Bio si mi i bi}e{ uvek sve na svetu.

„Zora rudi dan se budi, a kum tra`i jastuk beli�.

Miroslava Babina

Neka te an|eli ~uvaju.

S qubavqu }u te ~uvati u srcu, s po{tovawem }u te ~uvati od zaborava.

Tvoji kumovi: Zoran, Emilija, Aleksa i An|elija.

72948

Tvoja seja Milica, zet Slavko, Ta{a i Milan.

Tvoja Nale.

72936 72933

Sa velikom tugom i bolom, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi sin, suprug i otac

Miroslav Babin Mi}a 1973 - 2013.

Sahrana je danas, 14. 4. 2013. godine, u 16 ~asova, na Ka}kom grobqu.

Zauvek tvoja o`alo{}ena porodica Babin.

72932

28

nedeqa 14. april 2013.

oglasi

sport

nedeqa 14. april 2013.

29

DANAS SE VOZI VELIKA NAGRADA KINE

Fetel tek deveti na startu Kobi Brajant

NBA LIGA

Kobi pokidao Ahilovu tetivu Ko bi Bra jant ve ro vat no je za vr {io se zo nu jer je po ki dao Ahi lo vu te ti vu u fi ni {u me ~a pro tiv Gol den Stejt Vo ri or sa, zbog ko je }e mo ra ti na ope ra ci ju.

S ob zi rom da je do kra ja re gu lar nog de la se zo ne osta lo jo{ sa mo ne ko li ko utak mi ca, te {ko je o~e ki va ti da }e se Bra jant vra ti ti i za i gra ti za tim u plej-ofu NBA li ge.

Ko bi je neposredno po{to se povred io pod v eliki m b olovima i o~igledn o uzmenirem rekao da ne m o`e da h od a i da im a l o{ os e}a j.

Nekol iko sati kasnije oglasio s e i p ok az ao da se ne p redaje. Kobi je i zr azio r azo~ara we povredom, upitao se da j e ovo kra j wegove ka rijere, ali se ond a ohra br io i n ajavio bob u i po vratak na tere n.

- Sav trening i `rtv a su ba~eni k roz prozor je dn im kora ko m k oji sa m ura di o milion pu ta. Fru stracij a je o gromna. Qutw a je bes. @a {to se ovo do|avola dogodilo!? N ema ni kakvo g pr okletog smis la.

Sad a treba da se opora vim od ovog a i b udem isti igra~ u 3 5.

god ini? Kako do|avol a t o da uradi m? Nemam ide ju - nije b ilo mnogo op timizma na st artu Kobi je ve pri~e .

- Imam li dovoqno j aku voqu da prebrod im ovo? Mo `da j e tr ebalo da se zaval im u stolicu za quqawe i ev oc ir am uspomen e iz pro {losti . Mo` da se ovako zavr{a va moja pri~a.

Mo`da me je vreme o vaj put po bedilo . Ali mo `da i n ij e. Pola ~ etiri j e ujutru, nog a mi je k ao teg , vrti mi s e u gla vi od lekov a protiv bolova , potpuno sam b u dan .

Nakon {to je iskazao svo je em oc ije fanovi ma, Brajant se sm irio i pru`io p odr{ku sv ojim saigra ~ima.

- Znam da je ov o duga poruka , ali ` iju. T o j e prvi korak novog izazova . Izgleda da } u biti „ tr ener� os tatak sez one. Ima m vere u moj e saigra ~e. Pro}i }e oni daqe. Hvala s vim igra~ima na podr{ci. M nogo vas volim.

Mamba se o|avquje.

Brajant je do povrede imao 34 poena (9/21 iz igre) uz 5 skokov, a Lejkersi su pobedili Voriorse 118:116 i nastavili put ka plej-ofu.

Bri ta nac Lu is Ha mil ton star to va }e sa pol po zi ci je na da na {woj Ve li koj na gra di Ki ne u For mu li je dan ko ja se vo zi na sta zi u [an ga ju. Ovo je Ha mil to nu pr va pol po zi ci ja u Mer ce de su, a 27. u ka ri je ri. Dru {tvo }e Bri tan cu u pr vom re du pra vi ti Fi nac Ki mi Ra i ko nen iz Lo tu sa.

Dru gi red re zer vi san je za [pan ca Fer nan da Alon sa iz Fe ra ri ja i Nem ca Ni ka Ro zber ga iz Mer ce de sa. Ak tu el ni svet ski pr vak Ne mac Se ba sti jan Fe tel iz Red Bu la kre nu }e tek sa de ve tog me sta.

Pi lo ti su tak ti zi ra li, ~u va li gu me i tek tri mi nu ta pre kra ja kva li fi ka ci ja iza {li na sta zu. Ima li su vre me na sa mo za je dan br zi krug, pa je do {lo do ve li kih iz ne na |e wa. Fe tel i Hil ken berg ni su us pe li da iz ve zu krug, pa i ni su ima li vre me u kva li fi ka ci ja ma.

- Ne znam {ta se do go di lo, pa pu ~i ca za ko~ ni cu mi je od jed nom pro pa la. Mi slim da sam iz gu bio pri ti sak u ko~ ni ca ma. Pri li kom ko ~e wa ne {to se po kva ri lo u bo li du, ali gu ma ni je ja ko o{te }e na.

Alon so, Ha mil ton i Ra i ko nen

To kom pr va dva de la kva li fi ka ci ja Mer ce des i Fe ra ri su bi li iz ju zet no br zi, za to smo kre nu li ka sni je, ali ni sam us peo da za vr {im krug ka ko sam `e leo, pa sam se vra tio u boks. Mo `da }e sve do bro is pa sti, jer sa da mo gu da bi ram gu me. Za sa da zna mo je di no da me ke gu me ne tra ju du go - re kao je Fe tel po za vr {et ku kva li fi ka ci ja.

Da kle, Ni ko Hil ken berg }e da nas star to va ti sa de se tog me sta.

Is pred wih dvo ji ce na }i }e se Bra zi lac Fe li pe Ma sa iz Fe ra ri ja kao pe ti, Fran cuz Ro man Gro `an iz Lo tu sa kao {e sti, Austra li ja nac Da ni jel Ri kar do iz To ro

Ro sa kao sed mi i Bri ta nac Yen son Ba ton iz Me kla re na kao osmi.

Naj ve }e iz ne na |e we pri re dio je Austra li ja nac Mark Ve ber iz Red Bu la ko ji je imao 14. vre me u kva li fi ka ci ja ma, ali je dis kva li fi ko van, pa }e da nas kre nu ti sa za ~e qa. On se za u sta vio po red sta ze po sle sa mo jed nog br zog kru ga to kom dru gog de la zva ni~ nog tre nin ga zbog pro ble ma sa go ri vom, a po {to ni je imao do vo qan uzo rak go ri va u bo li du (je dan li tar), po no vim pra vi li ma je dis kva li fi ko van.

Da na {wa tr ka za Ve li ku na gra du Ki ne u [an ga ju po ~i we u de vet ~a so va.

G. M.

30

sport

nedeqa 14. april 2013.

SE HA LI GA POD SPON ZOR STVOM GA SPRO MA

RE VAN[ PO LU FI NA LA PLEJ - OFA

Voj vo di na i Par ti zan u re gi o nal noj li gi dva klu ba od lu ~i ti na knad no.

Re gi o nal na ru ko met na li ga ko na~ no je do bi la ge ne ral nog spon zo ra ko ji }e po kri ti tro {ko ve svih eki pa (slu `be na li ca, sme {taj i pre voz). Re~ je o ru skoj fir mi Ga sprom ko ja je po sti gla do go vor sa ~el ni {tvom li ge o ~e tvo ro go di {wem spon zo ri sa wu li ge, a ra di se o vred no sti ugo vo ra od oko 1,5 mi li o na evra. Li ga }e se u bu du} no sti zva ti „Ju `ni tok”. Upra vo je Ga sprom pre lo mio da u we mu igra -

do ni je, BiH, Slo va~ ke, Be lo ru si je, Poq ske, Ma |ar ske i Sr bi je). Za sa da je po zna to de set klu bo va (Voj vo di na, Par ti zan, Brest, Ta tran, Za greb, Nek se, Bo rac, Lov }en, Var dar i Me ta lurg), dok }e se o pre o sta la

ju ti mo vi iz ze ma qa kroz ko je }e pro la zi ti taj ga so vod.

-Ga sprom `e li da fi nan si ra ru ko met nu li gu ko ja bi no si la ime wi ho vog ve li kog pro jek ta, da kle zva la bi se Ju `ni tok li ga, i za hva qu ju }i wi ma li ga }e

Za je ~ar - Voj vo di na 24:26 (10:15)

1. Par ti zan 2. Voj vo di na 3. Vr bas 4. M-pla sti ka 5. Ko lu ba ra 6. Za je ~ar 7. Ru dar 8. Rad ni~ ki 9. Ju go vi} 10. Na pre dak 11. PKB 12. C. zve zda (-8) 13. @e lez.(-2) 14. Cr ven ka

22 22 22 21 22 22 21 21 21 21 22 22 21 22

19 20 12 10 9 10 9 9 7 8 6 10 7 4

2 0 2 1 3 0 1 0 3 1 4 2 0 3

28:28 24:26 28:26 28:28 (18) (19.30) 1 2 8 10 10 12 11 12 11 12 12 10 14 15

678:549 615:518 574:585 528:511 613:622 624:623 540:542 539:563 550:558 549:576 605:620 585:583 561:615 551:647

40 40 26 21 21 20 19 18 17 17 16 14 12 11.

dak ~i me su re {i li sve di le me oko pi ta wa po bed ni ka.

I. G. PO LU FI NA LE PLEJ-OFA

Go lu bi cama maj sto ri ca

Od boj ka {i ce NIS Spar ta ka iz bo ri le su maj sto ri cu po lu fi na la plej-ofa ko ja je na pro gra mu su tra. Sla vi le su Su bo ti ~an ke 3:1 na go sto va wu Vi zu ri, po se to vi ma 25:15, 25:22, 23:25, 25:21.

CR VEN KA: Dvo ra na „Slo bo dan ^i le Mi {ko vi}”, gle da la ca oko 450, su di je: Triv ko vi} i Mi lo sa vqe vi} (Be {ka). Sed mer ci: Cr ven ka 4 (4), Vr bas 1 (1), is kqu ~e wa: Cr ven ka 8, Vr bas 6 mi nu ta.

CR VEN KA: N. Ra ~i}, @e ga rac 10, Ra do wi} 1, Tun guz, Sla vu qi ca, V. Ra ~i} 3, Pe ro vi}, Mi ri}, Mje ri ma~ ka, \u ro vi}, Gru ji ~i} 4, Gu gle ta 6, Ze jak 1, Jo lo vi} 3.

VR BAS: Vla i sa vqe vi}, Mi tro vi}, Kom ne ni} 1, Or bo vi} 4, J. Voj vo di} 4, V. Voj vo di} 7, De li ba {i} 3, Bo san ~i}, N. Pe ro vi} 4, Vra ne{, Vo ji ~i}, San ~a nin 1, V. Pe ro vi} 3, Mi li} 1.

Re mi jem Cr ven ~a ni su se sko ro si gur no opro sti li od Su per li ge. Vr ba {a ni su bi li do mi nant ni u naj ve }em de lu su ser ta, na ro ~i to po ~et kom dru gog po lu vre me na ka da su u dva na vra ta vo di li i sa po pet go lo va pred no sti (15:20, 16:21). U 55. mi nu tu do ma }i su naj pre iz jed na ~i li a on da i po ve li go lom Jo lo vi }a ( 27:26), ali ni su us pe li da to i o~u va ju. Mo ra se re }i da im je u po sled wim tre nu ci ma ne do sta ja lo i ma lo sre }e ka da je Gu gle ta kod 28:28 {u ti rao sa de snog kri la ali je lop ta po go di la su prot nu sta ti vu, a su di je ozna ~i le kraj su sre ta. T. Jo vo vi} SU PER LI GA KO[ARKA[A Kon stan tin - Slo bo da 79:59 Da nas M. Vi zu ra - Cr ve na zve zda (17) Par ti zan - Me ta lac (18.30)

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Fud bal Srp ska li ga Voj vo di na BE O ^IN: Ce ment - Je din stvo (SP), ^E LA RE VO: ^SK Pi va ra Tek sti lac, SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Mla dost, [ID: Rad ni~ ki - Rad ni~ ki (S), PA LI]: Pa li} - Di na mo, TE ME RIN: Slo ga - Sen ta, BA^ KA TO PO LA: Ba~ ka To po la - Rad ni~ ki (SM), STA RI BA NOV CI: Du nav Do li na.

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Is tok STAR ^E VO: Bo rac - Rad ni~ ki (K).

Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Za pad NO VI SAD: In deks - Haj duk (B) (10 ~a so va), Bo rac - Mla dost

NO VI SAD: Ba zen Sla na ba ra, gle da la ca: 300, su di je: Vi ri je vi} (Zre wa nin) i Ra ga~ (Be o grad). Igra~ vi {e: Voj vo di na 11 (2), Cr ve na zve zda 8 (4).

Pe ter ci: Voj vo di na 2 (2).

VOJ VO DI NA: Ma rin ko vi} (6 od bra na), Bo san ~i} 2, Mak si mo -

(T), MLA DE NO VO: Bu du} nost Sta ni {i}.

Utak mi ce po ~i wu u 16 sati.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da - NO VI SAD: Ka bel - Me ta lac (10 ~a so va), [AJ KA[: Bo rac Je din stvo, TE ME RIN: TSK Sta ri grad, BA^ KO DO BRO PO QE: Su tje ska - Pe tro va ra din, STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac Ba~ ka 1923.

Utak mi ce po ~i wu u 15.30 sati.

Grad ska li ga No vog Sa da NO VI SAD: Sla vi ja - Vi no gra dar, Mla dost - Fru {ko gor ski par ti zan, SU SEK: Su sek - Sre mac Bo mal, BA NO [TOR: Pro le ter - @e le zni ~ar, ^E NEJ: ^e nej - Si rig, RA KO VAC: Bo rac - Fu tog, KI SA^: Ta tra - Di na mo, S. KA ME NI CA: Fru {ko go rac Ba~ ka. Me~evi po ~i wu u 16.

Ko {ar ka Dru ga li ga Sr bi je (m) - ZE MUN: Mla dost - Na pre dak (K) (16), OBRE NO VAC: Rad ni~ ki @e le zni ~ar (18).

Dru ga li ga - se ver (m) (plej - of) - RU MA: Ru ma - Ve li ka Ki kin da (19).

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce KRU [E VAC: Na pre dak - Ju go vi} Uni met (19.30), KRA GU JE V AC: Rad n i~ k i - Ru d ar (18).

Su per li ga za da me - BE O GRAD: Cr ve na zve zda - BMS Mi le ni um (18).

Pr va mu {ka li ga, se ver NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va Me ta lac (18).

pen ski, Pr la i no vi} 3, Ba la}, Drak si mo vi} (4 od bra ne).

Va ter po li sti Cr ve ne zve zde u dva su sre ta sa po 13:7 sa vla da li su Voj vo di nu i pla si ra li se u fi na le plej - ofa pr ven stva Sr bi je. Iako je re zul tat i u dru gom su sre tu bio kao i u pr vom, sa da je Voj vo di na lo {e po -

opet, kao i u pr ve dve ~e tvr ti ne, po ku {a la in di vi du al nim ak ci ja ma , {to pro tiv eki pe kao {to je Cr ve na zve zda ne pro la zi. Dok su do ma }i igra li ko lek tiv no, agre siv no i bor be no, na ro ~i to u od bra ni, mo gli su i da pa ri ra ju Zve zdi, ali ve }i deo su sre ta ni su ta ko igra li.

Ne ma qa Mat ko vi} {u ti ra na gol Zve zde

vi}, Vuk sa no vi} 2, Mi li ~i} 1, Va si} 1, Ge ra to vi}, Ro ga no vi}, We go van, Ubo vi}, Mat ko vi} 1, Cu ki}, Pe ti}.

CR VE NA ZVE ZDA: [e fik (12 od bra na), S. Ra {o vi} 2, Stj~i} 2, Ivo {e vi} 2, Mi li }e vi}, Pi je tlo vi} 2, Avra mo vi} 1, V. Ra {o vi}, Ran |e lo vi} 1, Va -

~e la, ali je u tre }oj ~e tvr ti ni us pe la da se vra ti u me~.

Vo di li su Be o gra |a ni sa 7:1 na po lu vre me nu, ali su on da u tre }oj de o ni ci ima li pad u igri. To su is ko ri sti li No vo sa |a ni i se ri jom od 4:0 do {li na mi nus od dva go la (5:7). Me |u tim, do kra ja me ~a Voj vo di na je

U dru gom po lu fi na lu Rad ni~ ki je kroz dve po be de nad do sa da {wim {am pi o nom Par ti za nom sti gao do fi na la gde ga ~e ka Zve zda. U re van {u na Ba wi ci bi lo je 9:7 po sle pro du `e ta ka. U re gu lar nom de lu bi lo je 7:7.

G. Ma le no vi}

PRVA LIGA SRBIJE

Sil ni Sla no bar ci In |i ja - Pro le ter 0:2 (0:1) IN \I JA: Sta dion krod @e le zni~ ke sta ni ce, gle da la ca 500, su di ja ]e ro mi lac (Be o grad), strel ci: Dri ni} u 27. i Vu ja kli ja u 85. mi nu tu. @u ti kar to ni: To ma no vi} (In |i ja), @i gi}, Ne deq ko vi}, Ba bi}, Vu ja kli ja (Pro le ter). Cr ve ni kar to ni: @iv ko vi}, Du ga ji} (In |i ja), Ba bi}, Vu ja kli ja (Pro le ter).

Utak mi ca sa broj nim kar to ni ma ~ak ~e ti ri cr ve na, dva di rekt na a dva po sle par nih `u tih i sla ba igra do ma }i na vi |e no je na sta di o nu kog @e le zni~ ke sta ni ce. Pro le ter je u sve mu nad ma {io In |i ju, po sti gao je dva go la i pot pu no za slu `e no od neo bo do ve. Ima li su No vo sa |a ni u dru gom po lu vre me nu ne ko li ko sto po stot nih pri li ka, u

Fo to: D. Iva ni}

Na sta vqen niz Cr ven ka - Vr bas Za je ~ar - Voj vo di na Par ti zan - PKB Ko lu ba ra - C. zve zda Da nas Rad ni~ ki - Ru dar Na pre dak - Ju go vi}

Voj vo di na - Cr ve na zve zda 7:13 (1:3, 0:4, 3:3, 2:3)

Cr ven ka - Vr bas 28:28 (14:16)

MU [KA SU PER LI GA

ZA JE ^AR: SRC „Kra qe vi ca”, gle da la ca: 1.500, su di je:Stoj ko vi} (Ni{) Ni ko li} (Le sko vac).

Sed mer ci: Za je ~ar 4(3), Voj vo di na 3 (1). Is kqu ~e wa: Za je ~ar 10, Voj vo di na 8 mi nu ta.

ZA JE ^AR: Ko ci} (13 od bra na), @i ki}, Merkl, [ip ka 3, M. ]i ri}, Gen ~i} 2, @u pa wac 2, Ni ko li}, Pet ko vi} 10 (2), Sta no je vi} 5, A. ]i ri}, To mi}, Ja ni }i je vi}, \or |e vi} 1, De ni} 1 (1).

VOJ VO DI NA: Abayi} (13 od bra na), Po pov, Ra di {i}, Ele zo vi} 5, Ba ri {i} 2, Ve se li nov, Stje pa no vi}, Sto ja no vi} 6, Ar se ni}, ^up ko vi}, Pu {i ca 2, Jo {i} 6 (1), Mar ja nac 4, Stan ko vi} 1, Bog da no vi}, ]ur ko vi}.

Do ma }i sa stav us peo je da pru `i ja ~i ot por No vo sa |a ni ma sa mo u pr vih de se tak mi nu ta. Cr ve no - be li su pred vo |e ni Sto ja no vi }em, Jo {i }em i Ele zo vi }em, vr lo br zo su po sta vi li stva ri na svo je me sto i na od mor oti {li sa ube dqi vom pred no {}u od pet go lo va.

(10:15).

U na stav ku su sre ta Za je ~ar ci su us pe li da sma we za os ta tak, ima li su vi {e od igre i u sa moj za vr {ni ci us pe li da uhva te pri kqu ~ak za cr ve no- be li ma U 59. mi nu tu ru ko me ta {i Voj vod ne ima li su sa mo je dan gol vi {ka (24:25). Me |u tim, do ma }a eki pa ni je us pe la da iz jed na ~i a go sti po sti `u i svoj 26. po go -

da oku pqa klu bo ve ko ji do la ze iz ze ma qa kroz ko je pro la zi Ga spro mov ga so vod. Ne ma sum we da bi to mo gla da po sta ne, na kon Bun de sli ge, naj ja ~a ru ko met na li ga u Evro pi, ko ja bi osim tak mi ~ar skog pro bu di la i mar ke tin {ko za ni ma we. Ono {to je za nas naj va `ni je je to da su svi tro {ko vi po kri ve ni, kao i oni za pr va ka li ge. Klu bo vi su du `ni da obez be de Ger flor pod lo gu za igra we, dvo ra nu mi ni mal nog ka pa ci te ta 2.000 me sta, {est TV pre no sa i led dis plej – po ja snio o je di rek tor Voj vo di ne Dar ko Jev ti}.

Za sad se iz SE HA li ge, ko ja ula zi u za vr {ni cu svo je tek dru ge se zo ne, ne mo `e pla si ra ti ni u jed no europ sko tak mi ~e we, ali i to bi se u do gled no vre me mo glo pro me ni ti. A da li }e na {i klu bo vi na stu pa ti pa ra lel no u do ma }em tak mi ~e wu i evrop ske fe de ra ci je Jev ti} ka `e: -Tek sa da }e se pra vi ti mo del do ma }eg tak mi ~e wa. Ima pred log da u Su per li gi u~e stvu je 12 klu bo va, bez Voj vo di ne i Par ti za na. Po okon ~a wu dvo kru `nog si ste ma, Voj vo di na i Par ti zan bi bi li pri kqu ~e ni i sa pr vih {est eki pa bo ri li bi se za ti tu lu kroz dve gru pe, dok bi se pre o sta lih {est eki pa bo ri lo za op sta nak.

J. Ga li}

Fo to: R. Hayi}

Ru ko me ta {i Voj vo di ne iz No vog Sa da i be o grad skog Par ti za na od sle de }e se zo ne tak mi ~i }e se u re gi on al noj SE HA li gi. De fi ni ti van do go vor o u~e {}u klu bo va iz Sr bi je u naj a trak tiv ni jem tak mi ~e we je po stig nut na sa stan ku ko ji je ju ~e odr `an u Sko pqu, gde je u to ku faj nal-for SE HA li ge. U no for mi ra noj li gi }e u~e stvo va ti ukup no 12 klu bo va iz re gi o na (Hr vat ske, Cr ne Go re, Ma ke -

Zve zda i Rad ni~ ki u fi na lu

Mi }i} (Pro le ter) u ak ci ji

IN \I JA: Mi li no vi} 6, Ste van ~e vi} 6 (La za rev ski 6), \u ka nac 6, Sa vi} 6, @iv ko vi} 6, To ma no vi} 7, Ze li} 6, Pe tro vi} 6 (Stan ko vi} 6), Du ba ji} 5, Di mi trov 6, Le ma ji} 5 (Iv ko vi} 6).

PRO LE TER: Na sti} 7, Ta na sin 6, Ta nu {ev 6, @i gi} 7 (Kra si} 6), Ko va ~e vi} 7, Ne deq ko vi} 6, Ba bi} 6, Dri ni} 8 (Vu ja kli ja 7), Mi }i} 8 (Iva ni} -), Stan ~e ti} 6, Kav ~i} 7.

53. mi nu tu Ne deq ko vi} je po go dio pre~ ku pa je po be da mo gla bi ti i ube dqi vi ja.

Pr vi gol je po stig nut u 27. mi nu tu, is ku sni Dri ni} je na le voj stra ni pre va rio Sa vi }a, u{ao u ka zne ni pro stor i pre ci znim udar cem po go dio su prot nu stra nu go la. Po be do no sni po go dak de lo je re zer vi ste Vu ja kli je. Pre ki nut je je dan na pad do ma }e eki pe na sre di ni te re na, du bin sku lop tu je pri -

Be `a ni ja - Me ta lac Mla de no vac - Slo ga (K) Mla dost (L) - Rad ni~ ki (NP) In |i ja - Pro le ter Vo `do vac - Ba nat Bo rac - Ko lu ba ra No vi Sad - ^u ka ri~ ki Je din stvo Pu te vi - Te le op tik Ti mok - Na pre dak

1:3 0:0 1:0 0:2 2:0 4:1 0:2 2:1 0:1

1. Na pre dak 22 17 2. ^u ka ri~ ki 23 13 3. Je din stvo 23 10 4. Vo `do vac 23 10 5. Me t.. (GM) 23 10 6. Pro le ter 22 9 7. Bo rac 22 9 8. In |i ja 23 7 9. Slo ga (K) 23 6 10. Be `a ni ja 23 7 11. Mla d. (L) 23 6 12. Te le op tik 23 5 13. Ti mok 22 5 14. Mla de n. 22 5 15. Ba nat 23 6 16. Rad n. (NP) 22 5 17. Ko lu ba ra 22 4 18. No vi Sad 22 3

54 46 40 38 36 35 33 30 28 27 27 24 24 23 23 22 18 15

3 7 10 8 6 8 6 9 10 6 9 9 9 8 5 7 6 6

2 3 3 5 7 5 7 7 7 10 8 9 8 9 12 10 12 13

50:12 33:16 28:17 27:13 29:18 26:25 27:16 18:24 16:23 23:23 20:28 17:26 16:27 12:17 15:30 17:23 18:31 11:34

U sle de }em ko lu sa sta ju se- da nas: ^u ka ri~ ki - Ti mok, a u sre du igra ju: Te le op tik - Bo rac, Ko lu ba ra - Vo `do vac, Ba nat - In |i ja, Pro le ter - Mla dost (L), Rad ni~ ki (NP) - Mla de no vac, Slo ga (K) - Be `a ni ja, Me ta lac - No vi Sad, Na pre dak - Je din stvo Pu te vi. hva tio Vu ja kli ja, po be dao ~u va ri ma, za o bi {ao Mi li ni }a i po sla lop tu ne bra we nu mre `u.

D. Vu }en ti}

Vo `dov ~a ni kon kret ni ji Vo `do vac – Ba nat 2:0 (1:0) BE O GRAD: Sta dion: BASK are na, gle da la ca: 200, su di ja: Jo va ne ti} (U`i ce), strel ci: \i las u 37. i Nov ko vi} u 60. mi nu tu. @u ti kar to ni: Da be ti} (Vo `do vac), @i `i} (Ba nat).

VO @DO VAC: Po po vi} 7, Ja {i} 7, Osto ji} 7, Ka ran 7, Da be ti} 7, Sin |i} 7, Sto ja no vi} 7

(od 58. \u ri ~i} 7), A. Stoj ko vi} 7, Pr te wak 7 (od 69. Alek si} -), \i las 8, Nov ko vi} 7 (od 83. Mi lo vac -).

BA NAT: Ba ji} 6, Vu ko vi} 6, Jo vi} 7, @i `i} 6, Kraj no vi} 6,(od 62. An ta na si je vi} 6), Ra di vo je vi} 7, \or |e vi} 7, Bo gi} 7, Hr wak 6(od 76. To mi} -), Trip ko -

vi} 6 (od 68. Stan ko vi} -), Mar ko vi} 6.

Upr kos ne {to ve }em po se du lop te na stra ni Ba na ta, Vo `dov ~a ni su kon kret ni jim na pa di ma, po sle tri utak mi ce po sta, do {li do no vog, za slu `e nog sla vqa.

S. Sto ji}

sport

nedeqa 14. april 2013.

31

JE LEN SU PER LI GA

Po no ta ma Mi li ja {a Cr ve na zve zda - Spar tak Zla ti bor vo da 4:1 (2:1)

Ili} s be le ta~ ke do vo di Par ti zan u vo| stvo

Va qak se po kre nuo Ja vor - Par ti zan 0:1 (0:1) IVA WI CA: Grad ski sta dion, gle da la ca 3.500, su di ja Go gi} (No vi Sad), stre lac: Ili} u 1. mi nu tu (iz pe na la). @u ti kar to ni: Va li |o (Ja vor).

JA VOR: Ni ko li} 6, \or |e vi} 6, Va li |o 6, Bla {i} 6, Mi lo vi} 6, Mom ~i lo vi} 6, \o ki} 6, Vi di} 6, Ve se li no vi} 6 (Iva no vi} -), Ra di vo je vi} 7, Ko sti} 6 (Osto ji} -, Mi {i} -).

PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 7, Miq ko vi} 6, La zev ski 5 (Vol kov 6), Iva nov 6, Pa jo vi} 6, Smi qa ni} 6, Bra {a nac 7, Ili} 7, Jo ji} 6 (S. Mar ko vi} 6), Ko ji} 6, Eli o mar 6 (Lu ka -).

Fud ba le ri Par ti za na pre ki nu li su niz od tri utak mi ce bez po be de i vra ti li do bru at mos fe ru u svoj ta bor. Va qak je us peo da sla vi, ali ni ma lo la ko, kao {to se i o~e ki va lo.

Par ti zan je do mi ni rao ve }im de lom pr vog po lu vre me na, ali to ni je bi la igra za sla do -

ku sce. Ve ro vat no je ner vo za op hr va la cr no-be le usled ve li ke va `no sti me ~a. Be o gra |a ni su na od mor oti {li sa go lom vi {ka i to iz pe na la ko ji je iz veo Ili} ve} u 1. mi nu tu. U {e sna e ster cu Bra {an ca je fa u li rao Va li |a.

U 10. mi nu tu Eli o mar, je imao le pu {an su, ali je we gov {ut gla vom za vr {io po red go la. Od 30. mi nu ta Ja vor je pre u zeo in ci ja ti vu i po sle pro do ra Ra di vo je vi }a, Ko sti} jse na {ao sam is pred Stoj ko vu i }a, ali je gol man Par ti za na no gom us peo da od bra ni we gov {ut.

Do 55. mi nu ta na sta vi la se ini ci ja ti va Iva wi ~a na, ali bez pri li ka za gol. Po tom su se pre nu li cr no-be li, ali ta ko |e bez za vr {ni ca. Od 75. mi nu ta ri tam utak mi ce je pao {to je po mo glo cr no-be li ma da sa ~u va ju mi ni mal nu pred nost.

I. La za re vi}

Srem ci osvo ji li bod Rad ni~ ki-Do wi Srem 1:1 (0:1) NI[: Sta dion na ^a i ru. Gle da lac: oko 2.500. Glav ni su di ja: Slo bo dan Ve se li no vi} (Va qe vo) 7. Strel ci: Qu bin ko vi} u 53. Za Rad ni~ ki, Vu ko brat u 40.

Za Do wi Srem.

RAD NI^ KI: Ke si} 5, Sta men ko vi} 6, M.Pe tro vi} 6, Dra gi }e vi} 7, \or |e vi} 6, Ko la re vi} 7, Pej ~i} 7, A.Jo va no vi} 7, Qu bin ko vi} 7 (od 81. Lu ki} - ), M.Jo va no vi} 5, [ku le ti} 6.

DO WI SREM: Be li} 7, Jo si mov 6, Vu ko brat 7 (od 81.Mar ~e ta-), Bu ko rac 6, Zec 7, Te of a nov 6, La ki}-Pe {i} 6 (od 40. Pr qe vi} 6), Lu ki} 6 (od 60. Dam wa no vi} 6), [ko ri} 6, Jan ko vi} 6.

Na op {te iz ne na |e we su sret je po ~e to ve li kom ini ci ja ti vom go sti ju, ko ji su pre ko Te o fa no va ima li ve li ku pri li ku ve} u 4.mi nu tu da do |u u vo| stvo. We gov uda rac, me |u tim za vr {io je po red sta ti ve Rad ni~ kog. Pet mi nu ta ka sni je, dok su ni {ki fud ba le ri jo{ uvek tra `i li se be i Jo si mov je bio u pri li ci, ali je po sle we go vog {u ta Dra gi }e vi} blo ki rao lop tu i spre ~io si gu ran po go dak.

Tek po sle ove dve ve li ke opo me ne do ma }i igra ~i su se tr gli i kre nu li da igra ju ona ko ka k o se od wih o~e k u je. U 26.mi nu tu pr va ve li ka i pra va {an sa za do ma }e. \or |e vi} je cen t ri r ao sa de s ne stra n e, lop tu je u ka zne nom pro sto ru okr znuo [ku le ti} i pro sle dio je Mi la nu Jo va no vi }u, ko ji je

is ko sa {u ti rao i sa vla dao Be li }a. Lop ta je kre nu la pa ra lel no sa gol li ni jom i na wu star to va li Qu bin ko vi} i La ki}-Pe {i} iz eki pe go sti ju, ko ji je ipak bio spret ni ji i iz ba cio je kor ner.

A, on da pra vi {ok na ^a i ru: iz ve li su go sti slo bo dan uda rac sa sre di ne te re na, lop ta je ~i ta vu ve~ nost pu to va la ka go lu do ma }i na i ka da se o~e ki va lo da }e je do ma }i gol man uhva ti ti bez pro ble ma, Ke si} se od lu ~io da je iz bok su je u po qe. Na pra vio je ta kav kiks, ka kav se ret ko vi |a, lop tu je po slao u ne bo, a ve tar ju je vra tio ka mre `i Rad ni~ kog. Pre ma woj je po tr ~ao ne ko li ko fud ba le ra, a naj br `i bio je Te o fa nov, ko ji je sa mo do dir nuo i po slao u mre `u.

Po ~e tak na stav ka pri pao je do ma }im fud ba le ri ma, re |a li su se na pa di, ali su opet pr vu {an su, u 52.mi nu tu ima li go sti.

Sam je pred Ke si }a iz bio [ko ri}, ali je tra qa vo {u ti rao.

Ve} u sle de }em na pa du Rad ni~ ki je iz jed na ~io. Na le voj stra ni, na sa moj kor ner li ni ji za lop tu se iz bo rio Alek san dar Jo va no vi}, cen tri rao je do Pej ~i }a na ivi ci ka zne nog pro sto ra, a ovaj je vra tio pred gol gde se od li~ no sna {ao Qu bin ko vi} i za tre sao mre `u.

Do kra ja me ~a Ni {li je su ima le ne ko li ko pri li ka, ali ni su us pe li da sa vla da ju Be li }a.

S. @.

BE O GRAD: Sta dion Cr ve ne zve zde, gle da la ca 22.000, su di ja \o ki} (U`i ce), strel ci: Mi li ja{ u 20. 35. (iz pe na la) i 58. La zo vi} u 54. za Cr ve nu zve zdu, a ^o vi} u 26. mi nu tu za Spar tak Zla ti bor vo da. @u ti kar to ni: Ka du, Baj ko vi}, Mla de no vi} (Cr ve na zve zda), Ko va ~e vi}, Bra ti}, Pu {ka ri} (Spar tak Zla ti tor vo da).

CR VE NA ZVE ZDA: Baj ko vi} 6, Ve {o vi} 7, Spa ji} 6, Mi ki} 6 (Pet ko vi} 7), Mla de no vi} 6, Ga ri do 7, Mi li ja{ 8, Ka du 7 (Mi li vo je vi} -), La zo vi} 8 (O`e go vi} -), Ka sa li ca 6, Da u da 7.

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si} 6, Far ka{ 6, Bra ti} 6, An to ni} 6 (Po pa ra -), Pu {ka ri} 6, [a rac 6, No va ko vi} 7, Ko va ~e vi} 7, ^o vi} 7, Tor bi ca 6 (Me zei -), De spo to vi} 6 (Mi li vo jev -).

Zve zda je na sta vi la po bed ni~ ki ri tam. Ostva ri li su cr ve no-be li i ~e tvr ti uza stop ni tri jumf pod ko man dom no vog tre ne ra Sa Pin tua. Ipak, bez ob zi ra na vi sok re zul tat Spar tak je pro pi sno na mu ~io Be o gra |a ne i pred sta vio se u le pom sve tlu. Uz ma lo vi {e sport ske sre }e mo gli su Su bo ti ~a ni i do po voq ni jeg is ho da.

Za ni mqi vo i ve o ma efi ka sno pr vo po lu vre me. Neo ~e ki va no, Spar tak je u{ao u me~ agre siv ni je i or ga ni zo va ni je od Zve zde.

Ali, do ma }in je pr vi do {ao do vo| stva u 20. mi nu tu. Ide a lan cen tar {ut Ve {o vi }a is ko ri stio je Mi li ja{ ko ji je u sko ku sna `no i pre ci zno lop tu za hva tio gla vom i ma ti rao Alek si }a.

Su bo ti ~a ni su po ja ~a li ri tam

Mi li ja{ po sti `e vo de }i gol za Zve zdu

{to se br zo is pla ti lo. U 26. mi nu tu No va ko vi} je po de snoj stra ni uma kao Mla de o vi }u, ser vi rao lop tu ^o vi }u ko ji je sa ne ko li ko me ta ra po slao u gol.

U je ku bo qe igre Spar tak je jo{ jed nom ka `wen. Bio je to po klon is ku snog Vi da ka Bra ti }a ko ji je ne smo tre no re a go vao u ka zne nom pro sto ru, igrao ru kom, a su di ja \o ki} je bez raz mi {qa wa po ka zao na be lu ta~ ku. Ka pi ten Mi li ja{ bio je si gu -

ran iz vo |a~ naj stro `e ka zne u 35. mi nu tu.

Na sta vqe no je sa uz bu |e wi ma i u dru gom po lu vre me nu. Opet su go sti od li~ no kre nu li, a u 53. mi nu tu mo `da i kqu~ ni de taq me ~a. U svom {e sna e ster cu Spa ji} je igrao ru kom, ali ovo ga pu ta se su di ja \o ki} ni je ogla sio. Bio je to o~i gled ni ji pe nal od ono ga ko ji je do su dio u ko rist do ma }i na. Ne ma di le me Spar tak je o{te }en a po sle ova kve ne prav da kao da je pao mo -

ral eki pi Pe tra Kur ~u bi }a.

Zve zda je to zna la~ ki ka zni la.

Ve} u 54. mi nu tu sev nu la je mu we vi ta kon tra ko ji su pred vo di li Mi li ja{ a is ta kao se i pra vo vre me nom asi sten ci jom Da u da dok je ras po lo `e ni La zo vi} bio re a li za tor. Od li~ nu par ti ju za ~i nio je ka pi ten Ne nad Mi li ja{ jo{ jed nim po got kom u 58. mi nu tu po sle le pe ak ci je u ko joj je La zo vi} maj stor ski pro na {ao ka pi te na.

Z. Ran ge lov

]u lum za op sta nak

Bez ro man ti ke

Sme de re vo - Haj duk 0:1 (0:0)

Rad - OFK Be o grad 1:0 (1:0)

SME DE RE VO: Sta dion Sme de re va, gle dal ca 500, su di ja Vu ka di no vi} (Be o grad), stre lac ]u lum u 88. mi nu tu. @u ti kar to ni: ]u ki}, Bo `o vi} (Sme de re vo).

SME DE RE VO: M. @iv ko vi} 7, Ri sti} 6, ]u ki} 6, D. @iv ko vi} 6 (Kr mar -), Mi lo sa vqe vi} 6, Bla go je vi} 6, Bo `o vi} 6, Miq ko vi} 6, Ra do sa vqe vi} 6, Ve qo vi} 6, Ome ga 7.

HAJ DUK: Pe ri} 7, Mi lu ti no vi} 7, Cvet ko vi} 6 (Vu ko vi} -), Pe ka ri} 7, La li} 6, ]u lum 7, Ada mo vi} 7, To {i} 6 (Mi ro sa vqev -), Ve se li no vi} 7, Ru smir 7, Se ku li} 7 (Var ga -).

Der bi za ~e qa pri pao je Ku qa ni ma ko ji su u po sled wim tre nu ci ma su sre ta go lom ]u lu ma sti gli do mo `da, spa so no snih bo -

do va. Po ~e tak su sre ta na go ve {a vao je ofan zi vu go sti ju, ali su ve o ma br zo do ma }i ni pre u ze li ini ci ja ti vu i ve} u 15. mi nu tu ma lo je ne do sta ja lo da po stig nu gol. Na kon ak ci je Veq ko vi }a i D. @iv ko vi }a lop ta se od bi la do Mi lo {a Ra do sa vqe vi }a ko ji je sa 18 me ta ra upu tio sna `an uda rac ali na we go vu `a lost ume sto mre `e lop ta je po go di la pre~ ku i od bi la se u po qe.

Ima li su Sme de rev ci do od la ska na od mor jo{ ne ko li ko po ku {a ja a u na stav ku pot pu no dru ga sli ka. Go sti su pre u ze li ini ci ja ti vu i ve} u 51. mi nu tu Ve se li no vi} je sa 17 me ta ra do bro za gre jao dla no ve gol ma na @iv ko vi }a. Sa mo dva mi nu ta ka sni je Ve se li no vi }u se uka za -

la sto po stot na pri li ka, ka da je na pro i gra va we Ru smi ra utr ~ao u ka zne ni pro stor, ali je we gov uda rac iz ne po sred ne bli zi ne sjaj nom in ter ven ci jom za u sta vio gol man @iv ko vi}.

Uma lo da Ku qa ni zbog ovih pro ma {a ja bu du ka `we ni a pri li ku za to ni je is ko ri stio ]u ki} u 65. mi nu tu ka da je ne za po sle ni Pe ri} us peo da od bi je we gov uda rac a Ra do sa vqe vi} tu lop tu po {a qe van okvi ra go la. U 72. mi nu tu no vi po ku {aj Ve se li no vi }a iz okre ta, a na su prot noj stra ni i re zer vi ste Kr ma ra. I ka da se ~i ni lo da }e se su sret za vr {i ti bez po bed ni ka na cen tar {ut Mi lu ti no vi }a ]u lum je sa pet me ta ra, neo me tan gla vom po slao lop tu pod pre~ ku.

T. Gli {i}

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Pre o kret Ar se na la Pr ve me ~e ve 33. ko la Pre mi jer li ge obe le `i li su pre o kret Ar se na la. No ri~ je vo dio na Emi ra ti ma do 85. mi nu ta, a on da je Ar se nal za dva mi nu ta pre o kre nuo za hva qu ju }i kon tro verz nom pe na lu te auto go lu, da bi na kra ju sla vio 3:1.

Li ver pul je do mi ni rao u Re din gu, tor pe do vao gol do ma }i -

Voj vo |an ska li ga Is tok Rad ni~ ki - AFK 2:0, Ko za ra - Bu du} nost (SC) 0:3, Vr {ac - Ki kin da 1:0, Ko lo ni ja - Bi le }a nin 5:2, Ba~ ka 1901 - Za dru gar 7:0, Je din stvo (BK) - Pro le ter 1:1 (BK), Je din stvo - Slo bo da 7:0.

Voj vo |an ska li ga Za pad Po let - Ju go vi} 4:0, Slo ga - Ba~ ka (BP) 0:1, Sr bo bran - Cr ve na zve zda 0:2, Pr vi maj - Cr ven ka 1:1, Omla di nac - Mla dost (BP) 2:0.

Sla vqe fud ba le ra Ar se na la

na, ali je gol man Aleks Me kar ti bra nio sa vr {e no. Na kra ju je Li ver pul iz be gao po raz za hva qu ju }i svom gol ma nu.

Naj si gur ni ji je bio Ever ton ko ji je sa 2:0 sa vla dao Kvins Park Renyers. Ka ra me le su po ve le kra jem pr vog po lu vre me na go lom Da ni je la Gib so na, da bi po be du po tvr dio Vik tor Ani ~e -

be u de se tom mi nu tu na stav ka.

Tim iz Li ver pu la je po no vo u igri za pla sman u Evro pu.

Sa dru ge stra ne, KPR je po sle ovog po ra za, go to vo si gur no is pao iz li ge, po {to po sle 33 utak mi ce ima 24 bo da, se dam ma we od San der len da, ko ji ima i utak mi cu ma we. Aston Vi la i Fu lam su igra li 1:1, po veo je do ma }in pre ko [ar la N’Zog bi je u de se tom mi nu tu dru gog po lu vre me na, ali je Vi la park po no vo ostao raz o ~a ran. Sa mo de set mi nu ta ka sni je Fa bi jan Delf je za tre sao sop stve nu mre `u, pa je Fu lam pe tim auto go lom u we go vu ko rist u se zo ni osvo jio bod.

Pre mi jer li ga, 33. ko lo: Ar se nal - No ri~ 3:1 (0:0) ( Ar te ta 85p, Ba song 88ag, Po dol ski 92 Tar ner 57), Aston Vi la - Fu lam 1:1 (0:0) ( N’Zog bia 55 - Delf 66ag), Ever ton - KPR 1:0 (1:0) (Gib son 40, Ani ~e be 56), Sa u temp ton - Vest Hem 1:1 (0:0) (Ra mi res 59 - Ke rol 66), Re ding Li ver pul 0:0.

BE O GRAD: Sta dion na Ba wi ci, gle da la ca oko 1.200, su di ja Gloyevi} (Vr bas), stre lac \ur |e vi} u 14. mi nu tu. @u ti kar to ni: Sta no je vi}, Ras po po vi}, Lu ko vi} (Rad), Lu ka}, Go lu bo vi} (OFK Be o grad). Cr ve ni kar to ni: Sta no je vi} (Rad), ^a vri} (OFK Be o grad).

RAD: Kqa ji}, Sta no je vi}, ]ir ko vi} (Ada mo vi}), Vi tas, Jo va no vi} (Ja go di}), \ur |e vi} (Lu ko vi}), Pr {o, Ras po po vi}, Pe ro vi}, Mi lo {e vi}, Le ko vi}.

OFK BE O GRAD: Lu ka~, ^a vri}, Go lu bo vi}, Ayi}, Va si qe vi} (Iva no vi}), Ni ko li}, Z|e lar, Ba ti jo ha, Tri vu no vi} (Mi ji}), Gr bi}, Tu fegyi}.

Uro{ \ur |e vi} po sti gao je {e sti gol u {am pi o na tu i u 14. mi nu tu do veo gra |e vi na re u vo| stvo pro tiv ro man ti ~a ra u ma lom pre sto ni~ kom der bi ju.

Is po sta vi lo se da je to bio i je di ni po go dak u ne pre te ra no za ni mqi voj utak mi ci.Mla di na pa da~ otvo rio je Mi la na Lu ka ~a na pas Sa {e Jo va no vi }a, ko ji ga je sjaj no pro i grao sa sre di ne te re na. \ur |e vi} je re a go vao u ma ni ru is ku snog strel ca. U fi ni {u utak mi ce is ku qen je po je dan igra~ obe eki pe. Pr vo je u 84.

OFK Be o grad ostao bez Alek san dra ^a vri }a, ko ji je do bio cr ve ni kar ton zbog po vla ~e wa Slav ka Pe ro vi }a. Po tom je van te re na mo rao i Mi lo{ Sta no je vi} zbog o{trog fa u la i dru gog `u tog kar to na.

PS@ pred ti tu lom Eki pa Pa ri Sen @er me na na sta vqa da ko ra ~a ka ti tu li {am pi o na Fran cu ske, sa vla da la je fe we ra {a Troa 1:0 u go sti ma.

Na kon bol ne eli mi na ci je iz Li ge {am pi o na bez po ra za od Bar se lo ne, Pa ri `a ni su bez Zla ta na Ibra hi mo vi }a na sta vi li put ka pr voj ti tu li od 1994. go di ne.

Sport

KAR TE JEF TI NI JE U NE MA^ KOJ Kar te za po lu fi nal ne utak mi ce Li ge {am pi o na ko je }e bi ti od i gra ne u Ne ma~ koj bi }e sko ro upo la jef ti ni je od ula zni ca za me ~e ve u [pa ni ji. Za utak mi cu iz me |u Ba jer na i Bar se lo ne u Min he nu je po treb no iz dvo ji ti od 40 do 150 evra, dok }e ce na ka ra ta za re van{ bi ti od 90 do 360 evra. Sli ~an od nos je i u ce na ma ka ra ta za duel Real Ma dri da i Bo ru si je. Kar te za po lu fi na le na “San tja go Ber na beu” ko {ta ju od 70 do 325 evra, dok u Ne ma~ koj od 45 do 170 evra.

SJAJNA FUDASJSKA UTAKMICA NA KARA\OR\U

JE LEN SU PER LI GA – 23. KO LO

Neverovatni proma{aji Novosa|ana Vojvodina - Sloboda Point 2:2 (1:1) NOVI SAD: Sta dion Ka ra |or |e, gle da la ca 6.500, su di ja Ob ra do vi} (Ja go di na), strel ci: Ali vo di} u 10. Vra we{ u 66. za Voj vo di nu, a Fi li po vi} u 31. i Va si li} u 52. mi nu tu za Slo bo da Po int. @u ti kar to ni: Vra we{ (Voj vo di na),

Fud ba le ri Voj vo di ne i u`i~ ke Slo bo de po de li li su bo do ve na Ka ra |or |u po sle sjaj ne utak mi ce u ko joj bi, po sle sve ga vi |e nog, pra ved no bi lo da su bo do vi osta li u No vom Sa du. Pro sto je ne ve ro vat no ko li ko {an si ni su is ko ri sti li No vo sa |a ni dok su sa dru ge stra ne U`i -

stra ni. Do mi ni rao je Ali vo di} ko ji je sva ku ak ci ju za vr {a vao na ba ~e nom lop tom. Me |u tim, na pa da ~i su se pro pi sno is pro ma {i va li (Ka ta ji i [u {war) a mre `a U`i ~a na kao da je bi la za ~a ra na. Da su na pa da ~i Voj vo di ne bi li ne {to kon cen tri sa ni ji u na pa du do 30. mi nu ta mre `a

{ku do ma }e od bra ne. Od ta da pa do kra ja su sre ta vi |e na je „vik to ri ja„ pred go lom go sti ju.

Voj vo di na je sve kar te ba ci la u na pad, po no vo je Ali vo di} bio opa san po bo ko vi ma, upo {qa vao je na va lu a u 66. mi nu tu we gov cen tar {ut is ko ri stio je Vra we{ i vo le jom iz jed na ~io.

NO VI SAD: Voj vo di na - Slo bo da

2:2 (1:1)

IVA WI CA: Ja vor - Par ti zan

0:1 (0:1)

BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Spar tak ZV

4:1 (2:1)

SME DE RE VO: Sme de re vo - Haj duk

0:1 (0:0)

NI[: Rad ni~ ki - Do wi Srem

1:1 (0:1)

BE O GRAD: Rad - OFK Be o grad

1:0 (1:0)

NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Ja go di na

2:1 (2:0)

KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - BSK Bor ~a 0:0 1. Par ti zan 23 17 3 3 57:15 54 2. Cr ve na zve zda 23 16 2 5 48:27 50 3. Voj vo di na 23 12 9 2 28:16 45 4. Ja go di na 23 12 3 8 26:19 39 5. Rad 22 9 7 6 24:18 34 6. Slo bo da Po int 23 7 11 5 28:29 32 7. Rad ni~ ki (N) 23 8 7 8 23:31 31 8. OFK Be o grad 23 8 5 10 23:26 29 9. Ja vor 23 8 4 11 30:25 28 10. Spar tak ZV 22 7 6 9 29:29 27 11. No vi Pa zar 23 6 8 9 23:31 26 12. BSK Bor ~a 23 7 5 11 23:45 26 13. Haj duk 23 6 6 11 27:31 24 14. Do wi Srem 23 6 6 11 20:28 24 15. Rad ni~ ki 1923 23 5 8 10 20:30 23 16. Sme de re vo 23 1 6 16 9:38 9 U sle de }em ko lu (20/21. apri la) sa sta ju se- KU LA: Haj duk - Voj vo di na, U@I CE: Slo bo da Po int - Ja vor, BE O GRAD: Par ti zan - Rad, OFK Be o grad - No vi Pa zar, JA GO DI NA: Ja go di na - Rad ni~ ki (N), NO VI SAD: Do wi Srem - Rad ni~ ki 1923, BE O GRAD: BSK Bor ~a - Cr ve na zve zda, SU BO TI CA: Spar tak ZV Sme de re vo.

SVETSKO PRVENSTVO DIVIZIJE 2 U ZAGREBU

Fo to: F. Ba ki}

Furija na startu

Jed na od mno go broj nih gu `vi pred go lom U`i ~a na

Kne `e vi}, Fi li po vi}, La za re vi}, Kr sti}, Ba ji} (Slo bo da Po int).

VOJVODINA: @a ku la 6, Traj ko vi} 7, Ali vo di} 9, [u {war 6 (Ouma ru 6), Vra we{ 8, Ko so vi} 6 (Ili} -), Po le ta no vi} 6, \u ri} 7, Smi qa ni} 7, Pa vlo vi} 7, Ka tai 8.

SLOBODA POINT: Ran ko vi} 9, Va si li} 7, Kne `e vi} 6, Ran |e lo vi} 6 (Jo va no vi} -), Pe jo vi} 7 (Kr sti} -), Goj ko vi} 6, Fi li po vi} 8, Di ja go 5, Ole rum 6 (Me me do vi} -), La za re vi} 7, Ba ji} 7.

~a ni is ko ri sti li dve ne smo tre no sti do ma }e od bra ne i po sti gli go lo ve vred ne bo da.

Sve ga tri mi nu ta bi lo je po treb no do ma }im fu da ble ri ma da stek nu te ren sku in ci ja ti vu ali uvod nu {an su Ko so vi }a za u sta vio je Ran ko vi}. Ata ci Voj vo di ne da li su re zul tat u 10. mi nu tu ka da je naj bo qi po je di nac su sre ta En ver Ali vo di} is ko ri stio cen tar {ut Pa vlo vi }a i do veo do ma }e u vo| stvo. Mu we vi ti su bi li na pa di do ma }ih, naj pre po le voj, a ka sni je po de snoj

go sti ju bi tre ba la bi ti pu na.

Kao po pra vi lu, za ne is ko ri {}e ne {an se sle di la je ka zna.

Go sti su pr vi put sti gli do ka zne nog pro sto ra Voj vo di ne u 31. mi nu tu i Sto jan Fi li po vi} je is ko ri stio kon fu zi ju u od bra ni do ma }ih i iz jed na ~io. Do po lu vre me na, ve li ke {an se ima li su do ma }i, naj pre [u {war i Ko so vi}, ali su mre `e osta le mir ne.

Na star tu dru gog po lu vre me na hla dan tu{ za do ma }e. U 52. mi nu tu Va si li} je do veo Slo bo du u vo| stvo is ko ri stiv {i gre -

Po vu kla se pot pu no Slo bo da pod na le ti ma Voj vo di ne, bra ni la se sa svih de set igra ~a a naj ve }e za slu ge za bod idu gol ma nu Ran ko vi }u ko ji je bra nio lop te upr kos ne kim za ko ni ma fi zi ke.

Odu go vla ~i li su go sti i po ku {a va li da ukra du sva ki se kund ali na pa di do ma }ih ni su je wa va li.

Dva pu ta je u istom na pa du Ran ko vi} za u sta vqao {u te ve Vra we {a iz ne po sred ne bli zi ne a po sled wu ve li ku {an su ni je is ko ri stio Ka tai vo lej udar cem sa li ni je pe ter ca. M. Risti}

Ho ke ja {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je sti gla je ju ~e u Za greb gde }e u na red nih ne de qu da na vo je va ti bit ke na Svet skom pr ven stvu Di vi zi je 2. Po red se lek ci je Sr bi je i do ma }i na Hr vat ske, na ovom tak mi ~e wu u~e stvo va }e i re pre zen ta ci je Austra li je, Bel gi je, Islan da i [pa ni je.

Pr vi me~ na {a se lek ci ja igra ve ~e ras od 20.15 ~a so va pro tiv se lek ci je [pa ni je.

Se lek tor re pre zen ta ci je Sr bi je Ni ko la Be ra na {am pi o nat u Za gre bu po veo je 19 igra ~a i tri gol ma na, a to su: Mi lan Lu ko vi} (Par ti zan), Ar se ni je Ran ko vi} (Cr ve na zve zda) i Pe tar Ste pa no vi} (Be o star), be ko vi – Mi haj lo Ko ra}, Dra gan Ko ma zec, Alek sa Lu ko vi} (svi Par ti zan) , Ste fan Ili} (ASD HC Va re ze), Ro bert Sa ba do{ (Du na uj va ro{, Ma |ar ska) i Ugqe {a No va ko vi} (LA Stars St. Pol ten),

na pa da ~i – Ne ma wa Jan ko vi}, Mar ko Mi lo va no vi}, Ne nad Ra ko vi}, Sr |an Ri sti}, Fi lip Trim ~e vi}, Di mi tri je Fi li po vi} (svi Par ti zan), Mi lo{ Ba bi} (ESC Darm {tat), Mar ko Br ku {a nin (Cr ve na zve zda), Ne ma wa Vu ~u re vi} (Brej sbriy Fan toms), Alek sa De spo to vi} (Vi tez), Do mi nik Plav {i} (MAC, Ma |ar ska), Mar ko Sre to vi} (Lund Yajants) i Vik tor ^en ge ri (NS Stars).

I. Grubor

SUTRA PO^IWE MASTERS TURNIR U MONTE KARLU

Novak \okovi} izbegao Nadala do finala Pr vi re ket sve ta No vak \o ko vi} mo gao bi da se su sret ne sa Ra fa e lom Na da lom tek u fi na lu Ma ster sa u Mon te Kar lu, od lu ~e no je `re bom. \o ko vi} je kao pr vi no si lac slo bo dan u pr vom ko lu, a u dru gom ga ~e ka bo qi iz du el a Mi ha e la Ju `nog iz Ru si je i [pan ca Da ni je la Hi me no-Tra ve ra.

Srp skom te ni se ru po ten ci jal ni pro tiv ni ci u tre }oj run di mo gli bi da bu du Ame ri ka nac Yon Iz ner ili Huan Mo na ko iz Ar gen ti ne.

Ve} u ~e tvrt fi na lu \o ko vi} bi mo glo da do |e do srp skog du e la, po {to bi mo gao da se sa sta ne sa Vik to rom Tro ic kim,

ko ji bi pret hod no mo gao da igra sa Ar gen tin cem Hu a nom Mar ti nom del Po trom. Tro ic ki u pr vom ko lu igra sa Jar kom Ni e mi ne nom iz Fin ske. No va kov po ten ci jal ni pro tiv nik u po lu fi na lu mo gao bi da bu de ^eh To ma{ Ber dih.

Isto kao No vak, i Jan ko Tip sa re vi} je slo bo dan u pr vom ko lu, a u dru gom ga ~e ka su sret sa po bed ni kom du e la iz me |u Bel gi jan ca Gza vi jea Ma li sa i Gri go ra Di mi tro va iz Bu gar ske. U tre }em ko lu Jan ku }e po ten c i jal n i pro t iv n ik bi t i @il Si mon iz Fran cu ske, od ko jeg je iz gu bio na pret hod nom Ma ster su, ko ji je igran u Ma ja mi ju.

U is toj ~e tvr ti ni kao Jan ko na la zi se Na dal i wih dvo ji ca bi mo gli da se su sret nu u ~e tvrt fi na lu. [pa nac }e u Kne `e vi ni ju ri ti svo ju de ve tu ti tu lu na tom tur ni ru, a na star tu ga ~e ka duel sa bo qim iz su sre ta Austra li jan ca Ma rin ka Ma to {e vi }a i Fer nan da Ver da ska iz [pa ni je.

Na dal bi u po lu fi na lu mo gao da se sa sta ne sa dru gim re ke tom sve ta En di jem Ma ri jem, ko ji u dru gom ko lu igra sa po bed ni kom du e la Ho lan |a ni na Ro bi na Ha sea i jed nog kva li fi kan ta. Bri tan ski te ni ser se na la zi u is toj ~e tvr ti ni `re ba sa @o-Vil fre dom Con gom iz Fran cu ske.

No vak \o ko vi} i En di Ma rej ju ~e na eg zi bi ci ji na tr gu Ka zi no u Mon te Kar lu