Dnevnik 12.mart 2013. by Dnevnik Web

NOVI SAD *

UTORAK 12. MART 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23732 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

POLICIJA NA PODRU^JU SREMSKE MITROVICE JUÊ NA[LA REMEK-DELO UKRADENO IZ NOVOSADSKOG MUZEJA 8. JANUARA 2006. I UHAPSILA ÊTVORO OSUMWIÊNIH

Prona|ena Rembrantova slika

str. 9

I N T E R V J U : MLA\AN DINKI], MINISTAR FINANSIJA I PRIVREDE

KADA ]E SE ZAVR[ITI SANACIJA STAROG MOSTA PREKO DUNAVA KOD BE[KE

Bi}e para za penzije i plate

Razvuklo se krpqewe starijeg blizanca

str. 4

Vizija koju danas po{tuju i veliki protivnici

str. 3

Foto: B. Lu~i}

SRBIJA DESET GODINA NAKON ZORANA \IN\I]A

str. 4 GRADONA^ELNIK NOVOG SADA POZVAO POSLODAVCE

ZA[TO SE TE[KE SAOBRA]AJNE NESRE]E DE[AVAJU PRED ZORU

Povratak iz provoda najkriti~niji

Posao za 93 pripravnika

str. 15

Povremena ki{a

str. 9

Najvi{a temperatura 16 °S

NASLOVI

Idila na novosadskom [odro{u

Ekonomija 4 Srbijagas kupuje akcije Jugorosgasa 5 Poskupqewe struje nije odlo`ila briga za gra|ane 5 Vlada predla`e otpis kamata na dug za grejawe

Crna 9 Usred dana tu~a maloletnika u centru Novog Sada

Kultura

Tre}e doba

Foto: S. [u{wevi}

6 Pretplatu moraju da vra}aju i najsiroma{niji

Dru{tvo 7 Tele~ka: Misa za vojnike Hortijeve Ma|arske 7 Zdravstveni podaci slu`bena tajna

12 Somborski „Bane”: Pet i po plata na dugom {tapu 12 Kikinda: ^itaonica na novoj adresi 13 Zrewanin: Prole}e pokre}e gra|evinske radove 13 Apatin: Austrijanci }e da grade luku, Italijani da {iju

Novi Sad 11 „Opera ultima”: Kad glumci utihnu

Vojvodina 12 Subotica: Novi `ivot ~eka Zelenu fontanu

15 Proradila no}na pedijatrija u Vr{a~koj 15 Starovi} na ~elu „Noviteta”? 17 Dnevno 25 poklopaca dobija noge

POLiTikA

utorak12.mart2013.

dnevnik

poslani^ke teme

Din ki} tra `i jed no gla sje

DR @AV NI VRH SR BI JE SI NO] U BRI SE LU S KE TRIN E[TON

Srp ska za jed ni ca na se ve ru i da tum Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}, pre mi jer Ivi ca Da ~i} i vi ce pre mi jer Alek san dar

Upi tan ka kav je to pa pir, Ni ko li} je re kao da je to na crt pra va ko ja bi ima la srp ska za -

Ko ci jan ~i}: Ne ma ni ka kvog non-pej pe ra Bri sel ska stra na ne }e iz ne ti ni ka kav non-pej per, iz ja vi la je da nas port pa rol ka E{to no ve Ma ja Ko ci jan ~i}. „Ne ma ni ka kvog non-pej pe ra. Da nas su kon sul ta ci je u okvi ru di ja lo ga. Di ja log je u kqu~ noj fa zi i za na pre dak Sr bi je va `no je da u tom di ja lo gu po sti gli na pre dak i u tom prav cu idu na {e kon sul ta ci je da nas”, re kla je Ko ci jan ~i}. Na pi ta we no vi na ra da pro ko men ta ri {e iz ja ve ne kih srp skih zva ni~ ni ka da bi se na sa stan ku mo gao o~e ki va ti ne ki kon kret ni ji do go vor po pi ta wu da tu ma za po ~e tak pre go vo ra o ~lan stvu, ona je re kla da je pro ce du ra za do bi ja we da tu ma po zna ta, a da je ovaj sa sta nak deo kon sul ta ci ja u okvi ru di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne i „ni {ta vi {e”. Vu ~i} u Bri se lu sa sta li su se si no} sa {e fi com evrop ske di plo ma ti je i po sred ni com u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne Ke trin E{ton, ko ja je ini ci ra la su sret. Sa sta nak je po ~eo ne {to po sle 19 ~a so va u zgra di spoq no-po li ti~ ke slu `be EU. Be o grad in si sti ra na zna ~aj nim ovla {}e wi ma za bu du }u za jed ni cu srp skih op {ti na, dok Pri {ti na od bi ja da za jed ni ca ima iz vr {ne nad le `no sti. Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e da }e dr `av nom vr hu to kom raz go vo ra u Bri se lu bi ti po nu |en „ne ki pa pir” ko ji je, za sa da, ap so lut no ne pri hva tqiv za Sr bi ju. „Pret po sta vqam da }e nam u Bri se lu bi ti po nu |en ne ki pa pir ~i ji sam na crt vi deo, a ako ne bu de iz me na u tom pa pi ru, on je ap so lut no ne pri hva tqiv za Sr bi ju”, re kao je Ni ko li} no vi na ri ma is pred am ba sa de Ve ne cu e le u Be o gra du.

jed ni ca u okvi ru pri {tin ske ad mi ni stra ci je i da su to pra va ko ja su u Pri {ti ni pred vi |e na

ovla {}e wa po ce nu da u ju nu ne do bi je da tum. Vi ce pre mi jer Alek san dar Vu ~i} po ru ~io je uo~i pu ta u Bri sel da }e dr `av ni vrh pre ne ti je din stven stav po vo dom ne for mal nog do ku men ta EU o Ko so vu i do dao da, bez ob zi ra na is hod raz go vo ra, ve sti ne }e bi ti do bre. Pre na red ne run de di ja lo ga, ko ja je za ka za na za 20. mart, vi so ka pred stav ni ca EU Ke trin E{ton po se ti }e Pri {ti nu. E{ton }e u Pri {ti ni 14. mar ta raz go va ra ti sa ko sov skim pre mi je rom Ha {i mom Ta ~i jem i li de ri ma ko sov skih po li ti~ kih par ti ja ra di po sti za wa kom pro mi sa o funk ci o ni sa wu srp skih in sti tu ci ja. U okvi ru di ja lo ga pred vi |e ne su jo{ dve run de raz go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne, 20. mar ta i 6.

Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} po zvao je ju ~e po sla ni ke Skup {ti ne Sr bi je da jed no gla sno ra ti fi ku ju me |u dr àv ne spo ra zu ma Sr bi je sa Uje di we nim Arap skim Emi ra ti ma iz vi {e zna ~aj nih obla sti - po qo pri vre de, od bra ne, uza jam nog pod sti ca wa i za {ti te ula ga wa vred nih mi li jar du do la ra. Po lo vi na od ove ci fre ve za na je sa mo za ugo vo re ve za ne za agrar- na gla sio je Din ki}. On je na ja vio da }e do kra ja me se ca de le ga ci ja vla de pu to va ti u UAE, gde }e pot pi sa ti oba ve zu ju }i ugo vor sa Al Da hrom u obla sti po qo pri vre de, ali }e se raz go va ra ti i o stra te {kom part ner stvu JAT - a sa wi ho vim avio pre vo zni kom Eti had. -Kom pa ni ja Al Da hra }e ulo ì ti oko 400 mi li o na do la ra u pro pa le kom bi na te, ukqu ~u ju }i i mo der ni za ci ju mre è ka na la za na vod wa va we, a do dat nih 100 mi li o na do la ra bi }e na me we no se qa ci ma za ku po vi nu opre me, ka ko bi mo gli da mo der ni zu ju svo ju pro iz vod wu. Dru gi deo iz raz voj nog kre di ta Abu Da bi ja bi }e is ko ri {}en za in ve sti ra we u mre ù ka na la za na vod wa va we ove go di ne u Voj vo di ni i Ma ~vi, a pra ve se stu di je iz vo dqi vo sti da se u na red ne dve do tri go di ne to pro {i ri na ce lu Sr bi ju- re kao je mi ni star.

[ta do bi ja Voj vo di na Stran ke vla da ju }e ko a li ci je po dr `a }e me |u na rod ne spo ra zu me za UAE. Sa dru ge stra ne deo opo zi ci je iz no si o{tre kri ti ke, a pr va u ras pra vi LSV na ja vqu je da ne }e da ti “ze le no sve tlo”.

SVM ne da ze mqi {te Ka ko je na ja vio po sla nik SVM Ar pad Fre mond za ovu stran ku je ne pri hva tqiv deo aran `ma na sa UAE ve zan za po qo pri vre du. -Mi iz SVM na ovaj spo ra zum gle da mo kao i na spo ra zum iz gla san pre ~e ti ri i po go di ne iz me |u Vla de Sr bi je i Ru ske fe de ra ci je. SVM je bi la jed na od tri stran ke ko je ni su gla sa le za tu ra ti fi ka ci ju. I ovom pri li kom bi }e mo pro tiv spo ra zu ma sa UAE jer se dru ga ugo vor na stra na fa vo ri zu je. Na à lost ni je tra è no mi {qe we po kra jin ske vla de, od no sno po kra jin skog se kre ta ri ja ta za po qo pri vre du, a ni smo ~u li ni mi {qe we eks pert skog ti ma ko ji je for mi ra la vla da APV pre ne ko li ko me se ci. U ovom spo ra zu mu ne ma de ta qa, ali po sto ji pred u go vor kroz ko ji se vi di da }e UAE ku pi ti vi {e dr àv nih kom pa ni ja ko je ima ju vla sni {tvo u po qo pri vred nom ze mqi {tu, naj vi {e na te ri to ri ji APV. Sma tra mo da }e na ovaj na ~in Sr bi ja iz gu bi ti pra vo na vla sni {tvo po qo pri vred nog ze mqi {ta, ko je je pri rod no bo gat stvo, upo zo rio je Fre mond. Din ki} od go va ra kon tra pi ta wem : Zna te li ko li ko da nas stran ci ob ra |u je ze mqe u Voj vo di ni? Du plo vi {e od ovo ga {to je u pred lo gu sa Al Da hrom. ne sme ta ju vam kom pa ni je iz ma |ar ske, iz hr vat ske, Ir ske, ot kud sad o|ed nom pro blem u va {oj stran ci sa Emi ra }a ni ma, upi tao je Din ki},uz na po me nu “ ako se tre ba pla {i ti za ne ke na ci o nal ne in te re se, ne tre ba da se pla {i mo od dr à ve ko ja je hi qa da ma ki lo me ta ra da le ko od Sr bi je”.

Po nu da Bri se la: Se ve ru spe ci jal ni sta tus, Sr bi ji da tum? Dr `av nom vr hu Sr bi je }e u raz go vo ru sa {e fi com evrop ske di plo ma ti je Ker trin E{ton bi ti po nu |e no naj vi {e {to Sr bi ja tre nut no mo `e da do bi je, a to su od re |e ne in sti tu ci je vla sti na se ve ru Ko so va i Me to hi je i ne ka vr sta spe ci jal nog sta tu sa za tu oblast, a pri hva ta we te po nu de otvo ri lo bi put za do bi ja we da tu ma, sa zna je Ta njug. Iz vor Ta nju ga upu }en u pre go va ra~ ki pro ces na vo di da, uko li ko to {to Bri sel po nu di bu de pri hva tqi vo za Be o grad, E{ton bi u iz ve {ta ju sa ko jim 16. apri la iz la zi pred Sa vet mi ni sta ra pre po ru ~i la da se Sr bi ji od re di da tum za ot po ~i wa we pre go vo ra o ~lan stvu u EU. za ko ni ma o lo kal noj sa mo u pra vi i dru gim ak ti ma. Pre od la ska u Bri sel, pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} na ja vio je da Be o grad ne }e od u sta ti od sta va da za jed ni ca ima zna ~aj na

apri la, a 16. api la Ke trin E{ton }e iz ve sti ti Sa vet mi ni sta ra EU o re zul ta ti ma di ja lo ga i iz ne ti pre po ru ku da li Sr bi ji tre ba odo bri ti da tum za pre go vo re sa EU.

DSS: Uce wi va~ ki od nos EU Raz go vo ri zva ni~ ni ka Sr bi je i Evrop ske uni je pri li ka su da se ras pra ve od no si Be o gra da i Bri se la, iz ja vio je ju ~e port pa rol De mo krat ske stran ke Sr bi je Pe tar Pet ko vi} i pod se tio na stav we go ve stran ke da je od nos EU pre ma Sr bi ji uce wi va~ ki. Raz go vo ri u Bri se lu su ve o ma va `ni i pred sta vqa ju vr lo zna ~aj nu pri li ku da se do kra ja sa EU ras pra ve od no si ko je Sr bi ja ima sa Bri se lom, pre ci zi rao je Pet ko vi}. Pre ma we go voj oce ni, EU kao pri mar ni ciq ima da pre ko evrop skih in te gra ci ja Sr bi ji ot me Ko so vo. To je

ta kri ti~ na ta~ ka u od no si ma ko ja mo ra da se ras pra vi, ob ja snio je Pet ko vi} i do dao da EU sa da `e li da za tvo ri pri ~u o Ko so vu, a da Sr bi ji kao na gra du po nu di da tum za po ~e tak pre go vo ra. Pet ko vi} sma tra da bi Sr bi ja tre ba lo da pro gla si po li ti~ ku ne u tral nost i us po sta vi no ve rav no prav ne od no se sa EU, pre sve ga u po gle du eko nom ske sa rad we. On je za to da se Be o grad za hva li Bri se lu na pre go vo ri ma i da se Sr bi ja okre na se bi, svom raz vo ju i za {ti ti na ci o nal nih in te re sa, re kao je Pet ko vi}.

- Go spo di ne mi ni stre mo ram da vam ka èm da po sla ni ci LSV ne }e po dr à ti ovaj spo ra zum, ta ko da ne }e te do bi ti po dr {ku ce log par la men ta- na ja vio je {ef po sla ni~ kog klu ba Li ge Bo jan Ko stre{. Mi u Voj vo di ni uvek ne ka ko stre pi mo, jer po sle iz ve snog vre me na shva ti mo da smo iz vu kli de bqi kraj, is ta kao je Ko stre{, pod se }a ju }i da je “ od pro da je NIS –a Ru si ma iz gu bqe no 900 mi li o na evra”. -Ka ko je mo gu }e da se na te ri to ri ji APV, ~i ni mi se da ste re kli 7.000 hek ta ra, da je u za kup, ne {to se pro da je, a da voj vo |an ska ad mi ni stra ci ja ne bu de pi ta na, an ga ò va na, ni ti ukqu ~e na u ovaj po sao- upo zo rio je Ko stre{. –LSV ni ko ni je uve rio da su ovi spo ra zu mi do bri za Voj vo di nu i da po sla ni ci bi ti pro tiv spo ra zu ma sa UAE, a da je u ovom pa ke tu je di no pri hva qiv spo ra zum o iz be ga va wu dvo stru kog opo re zi va wa. Re pli ci rao je mi ni star Din ki} uz tvrd wu da ne ma me sta po re |e wu ovog ugo vo ra, a NIS –om, jer je ugo vo re na du plo ve }a ce na po hek ta ru od tr ì {ne. -Ni je ta~ no da ni sam imao raz go vo re sa po kra jin skom ad mi ni stra ci jom, li~ no sam raz go va rao sa Bo ja nom Paj ti }em pre par ne de qa. Raz go va rao sam i sa Go ra nom Je {i }em. Upra vo za hva qu ju }i tim kon su lo ta ci ja ma od lu ~i li smo da 16.000 hek ta ra dr àv nog ze mqi {ta ume sto Emi ra }a ni ma po nu di mo voj vo |an skim po qo pri vred ni ci ma- na veo je Din ki}, tvr de }i da je “ kom plet nu li stu pro je ka ta za od vod wa va we i na vod wa va we do bio od po kra jin ske ad mi ni stra ci je”. - Voj vo di na od ma kar ovog pr vog ko ra ka ima si gur no naj ve }u ko rist ka da go vo ri mo o po qo pri vre di. Na {a ide ja je da sa Emi ra }a ni ma vi di mo ka ko da iz ba lan si ra mo ko ri sti i za cen tral nu Sr bi ju, gde bi se vi {e ula ga lo u po vr tar stvo i vo }ar stvo, na ja vqu je Din ki}.

Ne po ve re we LDP-a LDP ne ma ni {ta pro tiv stra nih ula ga wa, ali se pi ta, ka ko je na ve la Ju di ta Po po vi}, ka ko se mo è ve ro va ti vla di, ~i ji pre mi jer iz ja vqu je da se la ga lo go di na ma o Ko so vu. -Na ~e mu gra di te kre di bi li tet vla de i tra ì te od opo zi ci je da vas po dr è, ka ko }e te nas ube di ti da ovi za ko ni na kra ju ne }e bi ti su {ta su prot nost od onog op ti mi zma ko ji ste iz no si li. Ne bi bi lo pr vi put od stra ne vla de i vas ko ji ste du go u ra znim vla da ma da u~i ni ta ko ne {to, jer uvek se kriv ci tra è na ne kom dru gom me stu- pre do ~i la je Ju di ta Po po vi}. Tre ba tra ì ti in ve sti ci je u ce lom sve tu, ne sa mo u EU, is ta kao je po sla nik DSS Ne nad Po po vi}, po hva liv {i po sao sa UAE. Po dr {ku aran `ma nu sa UAE na ja vqu je i {ef klu ba Za jed no za Sr bi ju Du {an Pe tro vi} na po mi wu }i da je re~ o jav nom in te re su i po slu od ko ri sti za Sr bi ju.

Pre kid u po men \in |i }u Re dov na sed ni ca Skup {ti ne ko ja je za po ~e ta 7. mar ta bi }e da nas pre ki nu ta zbog odr `a va wa po seb ne sed ni ce na ko joj }e se po sla ni ci ma obra ti ti pred sed nik Par la men tar ne skup {ti ne Sa ve ta Evro pe @anKlod Mi won. Za se da we }e bi ti na sta vqe no tek su tra, zbog obe le `a va wa go di {wi ce ubi stva pre mi je ra Sr bi je Zo ra na \in |i }a. S. Stan ko vi}

TVIT CRTICA Sta no vi i li va de

Gde je c irkus

^iji j e Krle

Eks mi ni star voj ni Dra gan [u ta no vac sa op {ta va na laj ni : Stan za Ko la {in ca!!! Od go va ra mu funk ci o ner DSS @i vo ta Star ~e vi} : Ma la ko }e mo za Ko la {in ca. Ko li ko sta no va sa ku pi ste za #DS ? Pri dru `u je se pi ta wi ma i Dra ga na Trif ko vi} iz DSS – a : Ma la ko }e mo za sta no ve. [ta je sa pa {wa ci ma na Vra ~a ru, ne ma mo gde ov ce da is te ra mo na is pa {u? A [u ta no vac }e krat ko : Sa `a qe vam slu ~aj.

^la nica pr ed se dn i{ tva SNS i narodna p os lan ica Maja Gojkovi} najavquje : Legalizacija objekata bez gra|evinske dozvole#sku pstina sr bije ka`e j oj @barski6 : Na ul as ku u ovu ze mqu stran ci ma ne treba tra` it i ulaz ne vize, ve} treba, napla }i vati ul az nicu za najve }i cirk us na planeti! Maja se ne s la`e : Volim Srb iju i nik ad a za moju zemq u, nika da ne bi h rekla da je c irk us .

Na kon gostovawa ek{avetnika Neboj{e Krsti}a u Utisku nedeqe, tvitera{i pitaju : Je li Krsti} jo{ u DS, ili je ovo stav DS, da se dis tan ci ram na vre me..? Od go va ra Bor ko Ste fa no vi} : Je ste ~lan. Ali je gost Kr sti}, a ne DS. U di le mi je @dzind ze ri la : Kao gra |a nin..ok, on da DS ne ma stav... Bor ko tvr di : Na rav no da ima stav. Vr lo ne ga ti van i o SNS i o ovoj vla sti i o Vu ~i }u. Kao {to zna te.. @dzind ze ri la uka zu je : Vre me je da se ja sno zna ko je u DS, kud ide, {ta `e li, a Bor ko }e: ve ruj te, ni je la ko, ali se zna. Sve vi {e.

Jo, ili po A @nenadc ick o poru~ uje na la jni : Ja ov e god in e u~ im albans ki . Potpredsednica SPS Dijana Vukomanovi} mu odgovara : Da smo o Kosovu pr i~ ali n a albans kom , kao {to Albanci pri~aju na srpskom , ne bi m or ali sad a n a engleskom. Il i “ jo“ i li “p o“.

Ko je ostavqen Fu nkcion er ka S RS Vjerica R ad eta podse}a na “ Jor govanki nih 5 .000 evra m es e ~no, zabor avila da je obe} ala d a }e smawiti pl atu”. Repli cir a joj fu nk ci oner SNS M ario Mal eti} : Je dno pitawe za vas, kada } ete pres tati da napadat e qud e koji su b ili ~ la nov i SRS – a, kao nek a ostavq ena `e na ?

Gde }e se kre ta ri Di rek tor Elek tro voj vo di ne i {ef po kra jin skog od bo ra JS Sr |an Kru `e vi} za kqu ~u je : #utisak je da odo{e ministri.

Socijalista, proslavqeni bokser Nenad Borov~anin ga pita : a dr`avni sekretari? :-) Kru`evi} mu odgovara : neki sekretari treba da zamene ministre.

@uto, ù}e... Prvi ~ovek “Dveri” Vladan Gli{i} ovako ocewuje stranke i poru~uje sa lajne : DS - LDP – SNS = ùto – ù}e – najù}e !

Bulevar(ci) Nakon {to je Aleksandar Vu~i} vi{e puta citirao poznatog filozofa, direktorka Centra za evroatlantske sutidije Jelena Mili} se pita : I {ta sad, bulevar Zorana \in|i}a umesto u bulevar Ratka Mladi}a da prekrstimo u bulevar Maksa Vebera.... S. St.

politika

dnevnik

SRBIJA DESET GODINA NAKON ZORANA \IN\I]A

Vi zi ja ko ju da nas po {tu ju i ve li ki pro tiv ni ci Sr bi ja deset go di na na kon ubi stva pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, {ta je bo qe, {ta lo {i je, ka kva nam je sce na. Od go vo re iz svog objek ti va da ju po li ti ~a ri, a fo kus je na ~i we ni ci da je od vi zi je o EU da nas stvo ren kon sen zus o evrop skom pu tu dr à ve, kao uslo vu za bo qi ì vot gra |a na. - U ne kim stva ri ma je Sr bi ja da nas bo qa, u ne kim ni je na pra vqen pro gres, ali je \in |i} sva ka ko bio pr vi ko ji je imao vi zi ju mo der ne dr à ve i ve li ki pro dor je

Za pot pred sed ni cu NS Du brav ku Fi li pov ski Sr bi ja je deset go di na na kon ubi stva pre mi je ra, pr ven stve no u te {koj eko nom skoj kri zi. - Ze mqa je su o ~e na sa mno gim pro ble mi ma ko je de ce ni ja ma una -

vla da ju }em blo ku, raz u me bor bu Zo ra na \in |i }a na je dan dru gi na ~in. Dru ga ~i je de lu je te kao stran ka iz per spek ti ve opo zi ci je, a dru ga ~i je ka da u|e te u vlast i su o ~i te se sa mno gim pro ble mi ma.Me ni je dra go {to se sa te stra -

i oko to ga da tre ba da se do go vo ri mo sa Al ban ci ma na KiM, i ka da se bu de zav {i la ova fa za raz go vo ra ima }e mo je dan bi stri ji po gled na to ka ko da na naj bo qi mo gu }i na ~in usme ri mo svo ju ze mqu. Po me ni dr `a va mo ra da

Kao i uvek vreme je najboqi sudija. Zoran \in|i} i wegova politika nemaju ~ega da se boje pred istorijom (Du{an Petrovi}) na pra vqen za hva qu ju }i we mu, jer je \in |i }e va glav na od li ka bi la hra brost i vi zi ja. Ni je gle dao da nas za da nas, ve} da nas u na red nih deset go di na i ba{ zbog to ga ga mno gi ni su raz u me li, pa je bio ne po pu la ran dok je bio ìv. Go vo rio je ne ke stva ri ko je qu di ni su hte li da ~u ju, iako se bi le ko ri sne za raz voj ze mqe.Ne ke stva ri su u me |u vre me nu ura |e ne i da nas smo mno go bo qe pri mqe ni u me |u na rod noj za jed ni ci ne go u do ba Mi lo {e vi }a- oce wu je za na{ list mi ni star fi nan si ja i pri vre de i li der URS Mla |an Din ki}. Po we go vim re ~i ma u ne kim sek to ri ma je po stig nut na pre dak u ze mqi, dok su u dru gim ne, a Sr bi ja je ka ko is ti ~e naj spo ri ja u re for mi pra vo su |a i bor bi pro tiv ko ru op ci je. - Dok ova Vla da ni je for mi ra na tu smo za i sta bi li lo {i, ali evo i tu se ~i ne po ma ci, ma da mo è mo bi ti si gur ni da su u~i we ni ka da se na pra vi stvar na re for ma pra vo su |a, ka da se su di po za ko nu, br zo, ne pri stra sno i efi ka sno.To tre nut no Sr bi ja ne masma tra Din ki}. Ko men ta ri {u }i to {to naj ve }i opo nen ti \in |i }a da nas go vo re o bli sko sti s we go vim ide ja ma, Din ki} na gla {a va da je to naj ve }i uspeh we go ve po li ti ke, ali da bi bi lo bo qe da je ta kav kon szus po stig nut dok je bio ìv. - Ni je tre ba lo da ~o vek bu de ubi jen da bi se ve }i na pri klo ni la we go vim ide ja ma.î we ni ca da ono {to da nas Da ~i} i Vu ~i} go vo re o we mu da nas mo è da bu de sa stis fak ci ja za \in |i }e vu po ro di cu, jer su ide je us pe le da mu do spu i do ne ka da {wih pro tiv ni ka, a to ni je la ko- za kqu ~u je li der URS.

zad ni su re {e ni, i jo{ uvek se bo ri mo za ula zak u EU, pri ti snu ti uslo vqa va wi ma i na iz me ni~ nom po dr {kom ko ja me ni li ~i kao bor ba iz me |u {ta pa i {ar ga re pe.Pri to me ova Vla da po ku {a va da se iz bo ri sa ko rup ci jom i kri mi na lom i ima do sta na pret ka i kon kret nih re zul ta ta u to me.To su tri kqu~ ne stva ri va `ne za Sr bi ju da nas, eko nom ski opo ra vak ko ji tre ba da do ne se po ve }a we `i vot nog

ne po li ti ~a sce na Sr bi je me wa, {to oni ko ji ga ni su po dr `a va li ili su ga kri ti ko va li sa da na dru gi na }in vi de \in |i }e vu bor bu, ko ju je na `a lost mo rao da pla tiza kqu ~u je pot pred sed ni ca NS. Sr bi ja da nas, deset go di na na kon \i |i }a, ima kon sen zus da tre ba da ide u EU i to je naj va `ni je za ovu ze mqu, sma tra {ef po sla ni~ kog Klu ba „Za jed no za Sr bi ju” Du {an Pe tro vi}.

se pre u re di, da je tre nu tak da se to ~i ni, da u|e mo u Ustav ne pro me ne, da Voj vo di na, Be o grad i osta li deo Sr bi je ima ju iste in sti tu ci je i nad le `no sti i na pra vi mo tu su {tin sku de cen tra li za ci ju i da dr `a va pre sta ne da bu de smet wa raz vo ju, ve} da po sta ne lo ko mo ti va ko ja }e otvo ri ti mo gu} nost qu di ma da is ko ri ste svo je li~ ne po ten ci ja le sa do brim or ga ni zo va wem pri vre -

SNS: Velika bruka i greh Go vo re }i o to me {ta je zna men ka Sr bi je de set go di na na kon te tra gi~ ne 2003. za me nik {e fa poslni~ kog Klu ba SNS Zo ran Ba bi} sma tra da je Sr bi ju ka rak te ri sao ja ko dug pe riod de va sti ra wa vred no sti i in sti tu ci ja, si ste ma, osi ro ma {e wa gra |a na. To do ne kle, ka ko uka zu je „mo `e da prav da i maw kom vi zi je, ali i svet kom eko nom skom kri zom”. - Ali ono {to je oka rak te ri sa lo tu go di nu je ne {to za i sta te {ko i za po ro di cu \in |i}, ali i ce lo kup nu ze mqu, ve li ka i bru ka i greh, {to }e nas kroz isto ri ju pra ti ti. I ja se za i sta na dam i `e lim da je smrt Zo ra na \in |i }a po sled wa u ni zu ta stan dar da gra |a na i sma we we ne za po sle no sti, ula zak u EU, pre go vo ri oko KiM. Fi li pov ski is ti ~e da je da nas na po li ti~ koj sce ni vi {e to le ran ci je i ma we su ko ba. Ka da je u pi ta wu sa da {wa bli skost ne ka da {wih pro tiv ni ka s \in |i }e vom po li ti kom ona kon sta tu je da je „ipak pro {lo deset go di na”. - SNS ko ja je na ka da bi la opo zi ci ja, sa da kao vla da ju }a i pr va u

kvog ob ra ~u na u Sr bi ji sa svo jim vo |a ma i da je taj niz pre de ce ni ju pre ki nut. @ao mi je sbog sve ga i we ga li~ no, po ro di ce i zbog ener gi je i vi zi je ko ju je no sio so bom- ka è funk ci o ner SNS. Ko me na tri {u }i ~i we ni cu kad je da nas po stig nut kon sen zus oko EU u ze mqi i da su vi zi ja ma \in |i }a bli ski i oni ko ji su ga na pa da li Ba bi} is ti ~e da je do bro da sem stra na ka sa ma lom po dr {kom kod gra |a na „svi mi ima mo za jed ni~ ku ta~ ku da je pi ta we pu no prav nog ~lan stva u EU ne sa mo na {a è qa i san, ve} da na to me in ten ziv no ra di ova Vla di i tra ì po dr {ku u svim po sla ni~ kim gru pa ma u Skup {ti ni Sr bi je”.

- To je raz log zbog ko ga su svi ko ji su ne ka da bi li u DS ili se oku pqa ji oko te cen tral ne ide je Sr bi ja na Za pa du po ~e li da se ba ve po li ti kom. Nor mal no da je `i vot na pra vi lo ve li ke ra ne u po li ti~ kom bi }u Sr bi je. Ta 2000. go di na je otvo ri la jed nu per spek ti vu i po ne {to se ostva ri lo po ne {to ne, ali mi slim da je naj bit ni je ipak da mi da nas ide mo pre ma EU, ima mo knsen zus

DS: Mi smo nau~ili lekciju [ef po sla ni~ kog Klu ba DS u Skup {ti ni Sr bi je Bo ri slav Ste fa no vi} je mi {qe wa da je Sr bi ja da nas u go roj po zi ci ji ne go pre 10 go di na „ako gle da mo na duh i na du u na ro du”. Ste fa no vi} is ti ~e da je ubi stvom \in |i }a Sr bi ja zna ~aj no uspo re na, ali „ne i za u sta vqe na”. Ste fa no vi} sma tra da je \in |i} jed na od naj ve }ih li~ no sti u srp skoj isto ri ji, ali da je mno go va ì je od to ga we go vo na sle |e i po li ti ka ko ja tre ba da se pre to ~i u de lo. -Ka da to u~i ni mo Sr bi ja }e naj zad bi ti jed no nor mal no me sto za ì vot- ka è vi so ki funk ci o ner DS i uka zu je da tvrd we \in |i }e vih opo ne na ta da im je we go va ide ja i po li ti ka bli ska do kaz „ko li ko je we go va vi zi ja bi la sna `na”.

- Sve {to je do bro ra |e no u Sr bi ji po sle \in |i }a, ra di lo se ja ko spo ro, ote à no, su vi {e za je dan ì vot ni vek.To je pre sve ga od nos po li ti~ kih eli ta ko je ni su ima le do voq no hra bro sti, di na mi ke i è qe da kre nu br è i sna `ni je ne kad u ne po pu lar ne me re, kal ku li {u }i s ma sov nom po dr {kom i po pu li zmom- ka è Ste fa no vi} adre si ra ju }i to na no vu vlast, ali isto vre me no pri zna ju }i da deo od go vor no sti sno si i DS za vre me dok je bi la na vla sti. - Ne tre ba za bo ra vi ti da ko god je bio na vla sti u ovoj ze mqi ni je ra dio sa mo do bre, ve} i lo {e stva ri, i da ne tre ba stva ri gle da ti cr no - be lo, po ru ~u je vi so ki fun ci o ner DS, i pod se }a da je we go va stran ka cen tu ra |e nog pla ti la na iz bo ri ma i „na u ~i la svo ju lek ci ju”.

de, kon sta tu je Pe tro vi}. On sma tra da su \in |i }e vi pro tiv ni ci da nas bli ski we go voj po li ti ci za to „{to je to bi la pra va po li ti ka”. - Kao i uvek, vre me je naj bo qi su di ja. Zo ran \in |i} i we go va po li ti ka ne ma ju ~e ga da se bo je pred isto ri jom, za kqu ~u je li der „Za jed no za Sr bi ju”. Pot pred sed ni ca i po sla ni ca LDP Na ta {a Mi }i} ka è da joj deset go di na po sle „Sr bi ja iz gla da kao jed no ne sre} no dru {tvo i ne do vr {e na dr à va.” - Mi slim da smo de ce ni ju iz gu bi li u raz vod wa va wu i be à wu od su {ti ne, i da je to po raz za nas kao dru {tvo - do da je Mi }i} ko ja ka è da ne ve ru je u iskre nost ne ka da {wih \in |i }e vih opo ne na ta ko ji tvr de da su im we go vi sta vo vi da nas bli ski. - Le po je eto {to su se pro me ni li, ali ja ni ka da ne }u da za bo ra vim na ja ve kr va vog pro le }e u Skup {ti ni, ali i mi nu te, da ne, me se ce, go di ne ko je su po tro {li da bi sa ple ta li i obe smi {qa va li re form sku po li ti ku Zo ra na \in |i }a - ka è Na ta {a Mi }i}. D. Milivojevi}

REKLI SU Vu lin: Smrt ni je bi la uza lud na Li der Po kre ta so ci ja li sta Alek san dar Vu lin iz ja vio je ju ~e da je biv {i pred sed nik Sr bi je i SRJ Slo bo dan Mi lo {e vi} svo jim ì vo tom do ka zao da we go va smrt ni je bi la uza lud na, a smr }u da we gov ì vot ni je bio bez smi sla. Vu lin je, na kon {to je po lo ìo cve }e na grob Mi lo {e vi }a ko ji je pre mi nuo pre se dam go di na u pri tvo ru Ha {kog tri bu na la, re kao da je to li ko go di na pro {lo „od ubi stva Slo bo da na Mi lo {e vi }a i od ka ko ne ma ni tra ga prav di i isti ni o sve mu {to se do ga |a lo u Tri bu na lu u Ha gu”. „Se dam go di na ka sni je mo `da smo bo ga ti ji sa mo za jed no sa zna we da smo i ta da bi li u pra vu ka da smo go vo ri li da Tri bu nal ni je ni sud, da je me sto ko je je stvo re no da bi oprav da lo sve bom be, na si qe i zlo ~i ne ko ji su se de {a va li nad Sr bi ma to kom ra to va na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je i to kom NA TO agre si je” re kao je Vu lin.On je re kao i da se dam go di na ka sni je Sr bi do la ze da Mi lo {e vi }u oda ju po {to va we.

Mr ko wi}: Mi lo {e vi }u be o grad ski bu le var Je dan od onih ko ji uvek do la zi na grob Slo bo da nu Mi lo {e vi }u i ni kad ni je krio svo je di vqe we biv {em li de ru je ak tu el ni mi ni star sa o bra }a ja Mi lu tin Mr ko wi}. On ka `e da se tek da nas shva ta zna ~aj Mi lo {e vi }a ko ji je pre iz ru ~e wa Ha gu pred vi deo sve {to }e se do ga |a ti u Sr bi ji. „Si gu ran sam da }e vr lo br zo, a to je i mo ja `e qa, je dan od be o grad skih bu le va ra no si ti ime Slo bo da na Mi lo {e vi }a. Na taj na ~in }e gra |a ni Sr bi je iz ra zi ti po {to va we pre ma svom biv {em pred sed ni ku i Sr bi je i Ju go sla vi je“, ka zao je Mr ko wi}. Na pi ta we no vi na ra o ko jim gra |a ni ma Sr bi je on go vo ri, jer na gro bu Mi lo {e vi }a ni je bi lo ni ko ga, on je krat ko re kao: „Za vr {io sam, ne bih ni {ta re kao, {to bi re ko Aca Vu ~i}, ta~ ka. Ne moj da se qu ti te, da qe pi ta wa ne ma.“

utorak12.mart2013.

Ta ba ko vi}: DS ni je po stu pi la po za ko nu Gu ver ner Jor go van ka Ta ba ko vi} ka è da je ne ar gu men to va na iz ja va li de ra DS-a Dra ga na \i la sa da je od bi la pred log te stran ke da, kao ga ran ci ju za de blo ka du ra ~u na par ti je, za lo è li~ ne me ni ce ~la no va. - Ra ~un DS-a ni je blo ki ra la cen tral na ban ka, ve} Raz voj na ban ka Voj vo di ne me ni com po da tom kre di tu - sa op {ti la je Ta ba ko vi}. „Na zah tev Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, 5. mar ta 2013. go di ne, a po osno vu me ni ce u ko rist te ban ke, na pla }e no je 30 hi qa da di na ra. Me ni ca je, ina ~e, iz da ta na iz nos od oko 360 mi li o na di na ra. De mo krat ska stran ka je istog da na upu ti la zah tev Ode qe wu pri nud ne na pla te NBS u Kra gu jev cu u ko jem se na vo di da su sred stva na ra ~u ni ma sa ko jih je iz vr {e na pri nud na na pla ta iz u ze ta od pri nud ne na pla te od lu kom Vla de i u ko jem se tra ì da im se ra ~u ni od mah de blo ki ra ju”, sa op {ta va gu ver ner NBS. U sa op {te wu se na vo di da je po stu pak iz u zi ma wa sred sta va od pri nud ne na pla te re gu li san ta ko {to prav no li ce kod po slov ne ban ke na osno vu ak ta Vla de ili na dru gi pro pi san na ~in otva ra te ku }i ra -

~un na ko jem se evi den ti ra ju sred stva iz u ze ta od pri nud ne na pla te, {to po slov na ban ka ozna ~a va na te ku }em ra ~u nu. „Na zah tev DS-a je od go vo re no istog da na. Ob ja {we no

im je da ni su po stu pi li na za ko nom pro pi san na ~in, uka za no je da je Na rod na ban ka Sr bi je u sve mu po stu pi la po za ko nu i da pro blem mo gu da re {e u ne koj od svo jih po slov nih ba na ka. Po sle ovog od go vo ra, do dat nih zah te va ni je bi lo”, na vo di se u sa op {te wu gu ver ne ra.

Vu ~i}: Bi }e sme we ni ne ki mi ni stri Pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je i li der SNS Alek san dar Vu ~i} na ja vio je prek si no} da }e bi ti sme we nih mi ni sta ra iz we go ve stran ke, ali da }e bi ti ana li zi ran i rad mi ni sta ra iz dru gih stran ka. Vu ~i} je u „Uti sku ne de qe” na B92 re kao da je od for mi ra wa vla de go vo rio o dve stva ri - le gi ti mi te tu i pro la znim vre me ni ma u re zul ta ti ma ra da, te da su iz SNS po nu di li re kon struk ci ju, jer sma tra ju da su ne ki mo gli i bo qe. Vu ~i} je na po me nuo da je ovo pr vi slu ~aj u mo der noj srp skoj po li ti~ koj isto -

ri ji da stran ka ko ja je u uspo nu tra `i re kon struk ci ju i nu di ana li zu ra da svo jih mi ni sta ra.Sa dru ge stra ne, pre ma we go vim re ~i ma, ova vla da je ste bo qe ra di la u sva kom po gle du od pret hod ne, ali po no vio da su ne ki mo gli i bo qe. Vu ~i} je ka zao da }e o mi ni stri ma iz SNS od lu ku do ne ti ve o ma br zo, ali ni je mo gao da pre ci zi ra i o ko jim mi ni stri ma je re~, is ta kav {i da }e o to me od lu ku do ne ti Glav ni od bor na pred wa ka.”[to se nas ti ~e ne moj te da bri ne te, bi }e sme we ni mi ni stri”, za kqu ~io je Vu ~i}.

U VOJVODINI ^LANOVI DS-a BIRALI [EST ^LANOVA PREDSEDNI[TVA DS

Po ve re we do bi li Je {i}, Vu ~i ni}... ^la no vi De mo krat ske stran ke iza bra li su pre kju ~e {est pred sed ni ka stra na~ kih okru `nih od bo ra u Voj vo di ni, ko ji su auto mat ski po sta li i ~la no vi pred sed ni {tva DS-a, sa op {tio je ju ~e Po kra jin ski od bor te stran ke. Na pr vim ne po sred nim unu tar stra na~ kim iz bo ri ma po ve re we voj vo |an skih de mo kra ta do bi li su Go ran Je {i} za pred sed ni ka Srem skog od bo ra, Sa {a Vu ~i ni} za pred sen di ka Se ver no ba~ kog od bo ra, Ana To ma no va Ma ka no va za pred sed ni cu Ju `no ba~ kog od bo ra, Mi ro slav Kri {an za pred sed ni ka Ju `no ba nat skog od bo ra, Ta ma{ Tot za pred sed ni ka Se ver no ba nat skog od bo ra i @eq ko Dvo -

`ak za pred sed ni ka Za pad no ba~ kog od bo ra. Pr vi ne po sred ni iz bo ri, ka ko se na vo di, spro ve de ni su na 43 bi ra~ ka me sta u {est okru `nih od bo ra, dok }e se iz bo ri za ~el ni ka Sred we ba nat skog od bo ra odr `a ti 13. mar ta, ~i me }e bi ti okon ~an ovaj unu tar stra na~ ki iz bor ni ci klus u Po kra ji ni. - Pred sed ni ci okru `nih or ga ni za ci ja iza bra ni di rekt nim pu tem su po funk ci ji i ~la no vi pred sed ni {tva De mo krat ske stran ke, te }e sa mim tim ima ti va `nu ulo gu u spro vo |e wu po li ti ke stran ke na ni vou okru ga, u sa rad wi sa lo kal nim od bo ri ma za kqu ~u je se u sa op {te wu. B. D. S.

[a bi} opo mi we SNP Na {i Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti Ro do qub [a bi} ka è da je pred stav ni ka SNP Na {i upo zo rio da ne ob ja vqu ju spi sak osni va ~a Voj vo |an ske par ti je, jer bi to bi lo di rekt no su prot no Za ko nu o za {ti ti po da ta ka o li~ no sti, kao i da bi ~ak mo glo pred sta vqa ti i kri vi~ no de lo iz ~la na 146. Kri vi~ nog za ko ni ka pre no si RTS. [a bi} je re kao da je pred stav ni ka SNP Na {i Igo ra Ma rin ko vi }a, ko jeg je pri mio 1. mar ta na Ma rin ko vi }ev zah tev, upo zo rio i da bi ih ob ja vqi va we spi ska osni va ~a Voj vo |an ske par ti je mo glo su o ~i ti sa oprav da nim re ak ci ja ma ve li kog bro ja gra |a na o ~i jim po da ci ma se ra di. Or ga ni za ci ja SNP Na {i ju ~e je ob ja vi la ime na oso ba ko je su da le svoj pot pis za osni va we Voj vo |an ske par ti je i op tu ì li tu stran ku da je „fal si fi ko va la„ pot pi se vi {e od 1.000 oso ba, dok je Voj vo |an ska par ti ja na ja vi la tu `bu pro tiv SNP Na {i i op tu ì la ih da na sta vqa ju prak su sa sta vqa wa „cr nih li sta za od strel„.

ekonomija

utorak12.mart2013.

INTERVJU

dnevnik

MLA \AN DIN KI], MI NI STAR FI NAN SI JA I PRI VRE DE

Bi }e do voq no pa ra i za pen zi je i za pla te DU [AN BA JA TO VI] NAJAVIO

Sr bi ja gas ku pu je ak ci je Ju go ros ga sa Pred log ugo vo ra ko jim bi JP da po zi tiv no mi {qe we o to me. „Sr bi ja gas„ bi lo omo gu }e no da Ina ~e, JP „Sr bi ja gas” tre nut ku pi do dat nih 25 od sto ak ci ja no ima 25 od sto ude la u „Ju go „Ju go ros ga sa” sti gao je u kom pa ros ga su” - za jed ni~ kom pred u- ni ju i prav na slu `ba ve} raz ma ze } u sa „Ga s pro m ek s por t om”, tra taj pred log, iz ja vio je ge ne ko je se ba vi tr go vi nom ga sa za ral ni di rek tor tog pred u ze }a srp sko tr `i {te. Du {an Ba ja to vi}. Po we go vim Ba ja to vi} je na ja vio da }e re ~i ma, taj po sao bi tre ba lo da 27. mar ta pred sed nik Uprav nog bu de fi nan si od b o r a „Ga ran pre ra spo spro m a” Alek de lom de la in - Po nu da o iz jed na ~a va wu sej Mi ler po se v e s t i c i o n o g ti ti JP „Sr bi vla sni~ kog od no sa kre di ta ko ji je ja g as” i da }e JP „Sr bi ja gas” i JP „Sr bi ja gas” ta da i for mal „Ga spro mek spor ta” do bio od no bi ti pot pi Evrop ske in ve san du g o r o~ n i u „Ju go ros ga su” sti ci o ne ban ugo vor o is po je ko ret na ke, ali ni je ru k a m a ru s kog (Du {an Ba ja to vi}) pre ci zi rao ko ga s a Sr b i j i. li ki bi bio iz Pro s e~ n a ce n a nos. za ovu go di nu je Ba ja to vi} je re kao da je po 370 do la ra za 1.000 me ta ra kub nu da o iz jed na ~a va wu vla sni~ nih, s tim {to }e srp ske fa kog od no sa JP „Sr bi ja gas„ i bri ke ko je ko ri ste ve li ke ko „Ga spro mek spor ta„ u „Ju go ros li ~i ne ga sa, kao {to su Azo ta ga su„ ko ret na, da je aran `man ra, Pe tro he mi ja, Me ta nol skoprak ti~ no do go vo ren i da ne sir }et ni kom bi nat, ima ti do vi di raz log da Vla da Sr bi je ne dat ne po pu ste.

- Pa ra za pen zi je ima i su tu a ci ja u bu xe tu ni ka da ni je bi la sta bil ni ja ob zi rom da smo u ja nu a ru ima li su fi cit na kon so li do va nom ra ~u nu bu dè ta, i da smo po sled wih ne ko li ko me se ci obez be di li li kvi donst sve do je se ni. Ta ko da ne ma mo ni ka vih pro ble ma da re dov no is pla }u je mo sve po tre be, i pen zi je i pla te u jav nom sek to ru, sve {to je u nad le `no sti dr à ve- iz ja vio je za „Dnev nik” mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} na ja vqu ju }i „mir ne vo de” za naj sta ri je ì te qe u ze mqi, a i one ko ji za vi se od is pla ta iz bu xe ta. l Va {a ide ja je da se pre vre me no vra ti 430 mi li o na do la ra ra ni jeg du ga. Ot kud ba{ sa da? Mno ge je za ~u di la po {to smo ju ri li pa re po sve tu zbog maw ka sred sta va za in ve sti ci je. - Us pe li smo da u ovih {estse dam me se ci zna ~aj no obo ri mo ka mat ne sto pe i na ino stra nom tr ì {tu za na {e evro ob ve zni -

ce, a i na do ma }em. Tre nut no ka da Sr bi ja emi tu je har ti je od vred no sti na do ma }em tr `i {tu ka mat na sto pa u di na ri ma je ne {to iz nad de vet, a bi la je 13- 14 ka da sam po stao mi ni star fi nan si ja. S dru ge stra ne 7,45 je bi la ka mat na sto pa na do la re na me |u na rod nom tr `i {tu, a sa da

Fi skal ni sa vet gre {i - Upozorewe Fiskalnog saveta da bi buxetski deficit mogao da dostigne 4,5 umesto 3,6 posto BDP-a, neozbiqna je i neprecizna projekcija - rekao je Dinki}. Oni nisu uzeli u obzir podatke za celu dr`avu, ve} su gledali samo Republiku, a u januaru je Republika imala deficit od sedam milijardi, ali smo na drugim ra~unima imali vi{ak od 11 milijardi, pa je ukupan vi{ak bio 3,8 milijardi dinara. Prvi put nismo imali deficit nego suficit u buxetu.

na po sled woj emi si ji evro ob ve zni ca us pe li smo da je obo ri mo na 4,8. Ima ju }i u vi du da su ne ki kre di ti u pr {lo sti uze ti po znat no ve }im ka ma ta ma 6,7 - 7 po sto na {a ide ja je da sa da, po {to ima mo do bru li kvid nost u bu dè tu je dan deo sred sta va is ko ri sti mo da pre vre me no ot pla ti mo sku pe kre di te i ti me sma wi mo te ku }e tro {ko ve na ime ot pla te ka ma ta. Ide ja je s ob zi rom da s jed ne stra ne ima mo do voq no sred sta va da fi nan si ra mo pla te, pen zi je, po tre be dr à ve i bu xet ski de fi cit da pre vre me no ot pla ti mo sku pe kre di te, jer sa da mo è mo da na |e mo jef ti ni ji no vac. l Ho }e li sko ro sti }i MMF mi si ja?

- Oni do la ze 8. ma ja i ta da }e mo ima ti dve mi si je, jed nu ko ja }e da oba vi re dov nu ana li zu ~la na 4 Sta tu ta MMF. To ra de sva kih go di nu-dve da na u svim ze mqa ma. Dru ga je pre go va ra~ ka mi si ja o po ten ci jal nom aran `ma nu. l I ka kvom re zul ta tu mo `e mo da se na da mo nakon posete Fon da? - Na ma ne tre ba no vac MMF, ve} nam je Fond po tre ban zbog kre di bi li te ta, ka ko bi do dat no obo ri li ka mat ne sto pe za na {e evro ob ve zni ce, i ka ko bi da li si gur nost za ve }e in ve sti ci je. Da kle, no vac si gur no ne }e mo tra `i ti od MMF, ali ho }e mo da se kon sul tu je mo o po treb nim re for ma ma ko je bi po ve }a le kre di bi li tet Sr bi je. D. Mi li vo je vi}

FI SKAL NI SA VET UPO ZO RA VA DA DE FI CIT PO LA KO IZ MI ^E KON TRO LI

Sr bi ja du `na re kord nih 19 mi li jar di evra

KA DA ]E SE ZA VR [I TI SA NA CI JA STA ROG MO STA PRE KO DU NA VA KOD BE [KE

Vla da Sr bi je mo ra da obez be di da bu xet ski de fi cit u ovoj go di ni osta ne u pla ni ra nim okvi ri ma, kao i da se sma wi u 2014. da bi spre ~i la kri zu jav nog du ga, iz ja vio je ju ~e pred sed nik Fi skal nog sa ve ta, Pa vle Pe tro vi}. Pe tro vi} je, na kon fe ren ci ji za no vi na re, is ta kao da fi skal ni to ko vi iz pro {le i pr va dva me se ca ove go di ne uka zu ju da bi kon so li do va ni bu xet ski de fi cit dr `a ve u 2013. mo gao da do stig ne 4,5 od sto BDP, ume sto pla ni ra nih 3,6 od sto. Ako se na to do da ju i tro {ko vi no vih in -

re a gu je i spre ~i ta kav raz voj do ga |a ja. Ka ko je na veo, u pr va dva me se ca 2013. ostva ren je za bri wa va ju }e vi sok de fi cit re pu bli~ kog bu xe ta od oko 35 mi li jar di di na ra, a uko li ko se sli~ ni tren do vi na sta ve do kra ja go di ne, de fi cit }e pre ma {i ti 200 mi li jar di di na ra, ume sto pla ni ra nih 122 mi li jar de. Uzrok to me su ma wi pri ho di od PDV-a za sko ro 13 mi li jar di di na ra, kao i ma wi pri hod od po re za na do bit, dok su ras ho di ostva re ni po pla nu, re kao je Pe tro vi}.

`en sva kog ja nu a ra od 2008. go di ne, osim la ne, jer lo kal ne sa mo u p ra ve se z on s ki po ~ et k om go di ne ima ju su fi cit u ja nu a ru. Pe tro vi} je na po me nuo da je jav ni dug na kra ju pro {le go di ne pre ma {io 18 mi li jar di evra, od no sno 63 od sto BDP-a, a na kra ju fe bru a ra ove go di ne ve ro vat no je po ras tao i iz nad 19 mi li jar di evra. On je is ta kao i da pri vre me no sma we we jav nog du ga u ja nu a- ru ni je ne u o bi ~a je na po ja va i ne zna ~i za o kret ka sma we wu jav nog du ga, kao i da pre vre me no ot pla }i va we ni je traj no sma -

ter ven ci ja dr `a ve, kao {to je, re ci mo, po mo} „@e le za ri Sme de re vo”, stvar ni de fi cit bi mo gao da do stig ne i pet od sto BDP-a, upo zo rio je on i do dao da bi vla da mo ra la na vre me da

Pe tro vi} je na po me nuo i da ni je ne u o bi ~a je no da na ni vou dr `a ve u ja nu a ru bu de ostva ren su fi cit, {to je ra ni je sa op {tio mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki}, i da je on za be le -

we we du ga, ve} se ti me sa mo sku pqi dug za me wu je jef ti ni jim. Pe tro vi} je na gla sio da je stvar no sma we we du ga mo gu }e tek sa sma we wem bu xet skog de fi ci ta od na red ne go di ne, i do dao da re la tiv no la ko za du ì va we Sr bi je i dru gih ze ma qa u pro te klom pe ri o du mo è da bu de kon tra pro duk tiv no, jer su ni ì tro {ko vi za du ì va wa po sle di ca pa da svet skih ka ma ta, a u ma woj me ri do ma }e fi skal ne kon so li da ci je. „Ovi svet ski tren do vi mo gu la ko da se pre o kre nu i osta ve Sr bi ju u pro ble mu”, na veo je on. E. Dn.

Raz vu klo se kr pqe we sta ri jeg bli zan ca S ob zi rom na po voq ne vre men ske uslo ve ko ji su gra di te qi ma omo gu }i li ra ni ji po ~e tak ovo go di {we gra |e vin ske se zo ne, mno ge in te re su je ka da }e se za vr {i ti po prav ka sta rog mo sta pre ko Du na va kod Be {ke, ~i ja sa na ci ja tra je jo{ ot ka ko je iz gra |en no vi most bli za nac, ko ji je pre u zeo sa o bra }aj u oba sme ra. Ka ko je zi mus u

Me | u t im, ka k o je za na{ list iz ja vio od go vor ni ru ko vo di lac ra do va u austrij skoj „Al pi ni” Mi lo rad Ste va no vi}, iako je glav ni na po sla na sa na ci ji sta rog mo sta za vr {e na, ipak, ima tu jo{ mno go da se ra di: od vod wa va we s mo sta i pri la znih pu te va i wi ho vo as fal ti ra we. Na mo stu ra di oko 50 rad ni ka „Mo sto grad -

Uza lud ni ro ko vi Ra do vi na sta rom mo stu tre ba li bi, po svim ra ~u ni ca ma, da se okon ~a ju ovo pro le }e, me |u tim, o~i to da ne tre ba da se na ga |a s ro ko vi ma, jer se to - bar ka da je re~ o be{ ~an skim mo sto vi ma, po ka za lo uza lud nim. Pod se }a wa ra di, ugo vo re ni rok za te po slo ve bio je naj du `e tri go di ne - dve za iz grad wu no vog mo sta, i go di nu za sta ri, {to bi zna ~i lo da su svi ra do vi kod Be {ke tre ba li da se za vr {e do 2009. go di ne. Me |u tim, ra do vi na sta rom mo stu ni su ni mo gli da po~ nu pre ne go {to se iz gra dio no vi most, na ko ji je pre ba ~en sa o bra }aj u oba sme ra. vre me ka da je sneg pre ki nuo ra do ve, na ja vqe no da je osta lo za ovo go di {wu gra |e vin sku se zo nu oko me sec i po da na po sla, a ra do vi na po prav ci su po ~e li jo{ po ~et kom fe bru a ra, svi za in te re so va ni su iz ra ~u na li da bi ra do ve tre ba lo okon ~a ti kra jem ove ne de qe.

we”, ko ja je an ga ò va na kao po di zvo |a~, i tre nut no se u~vr {}u ju pe {a~ ke sta ze u du ì ni od 4.410 me ta ra. U is toj du ì ni su za me we ne i mo stov ske ogra de, a pri pre ma se i za me na od boj nih ogra da u skla du s no vim pro pi som o be zeb dno sti sa o bra }a ja.

Jo{ pri li kom iz grad we no vog mo sta sta ri je oja ~an s do we stra ne i ot klo wen je pro blem u ve zi s kli zi {tem, a uleg nu }e mo sta de li mi~ no je is pra vqe no ko ri {}e wem la kih ma te ri ja la. Ne i ma ri ka ù da su broj ni gra |e vin ski ra do vi uo~e ni na knad no i ni su bi li pred vi |e ni pr vo bit nim pla nom sa na ci je. Pra vo sta we mo sta vi de lo se tek ka da se po di gao as falt i pre gle da la be ton ska osno va. Sta ri most iz gra |en je 1975. i u to vre me je bio naj du ì most u Evro pi i svet ski re kor der u be ton skim pred na preg nu tim kon ti nu al nim gre da ma. Pro jek to vao ga je in è wer Bran ko @e èq, bio je dug 2,5 ki lo me tra, ali je to kom NA TO bom bar do va wa sru {en deo, pa je skra }en na 2.205 me ta ra, ko li ko je du ga ~ak i no vi most bli za nac. Me |u na rod ni ten der za iz grad wu no vog mo sta i re kon struk ci ju po sto je }eg ras pi san je jo{ 2004, ugo vor s iza b ra n im iz v o | a ~ e, austrij skom fir mom „Al pi na” pot pi san je 2006, iz grad wa je po ~e la 2008, no vi most za vr {en je kra jem 2011. R. Da u to vi}

Ozbiq ni re zo vi nu `ni Pa vle Pe tro vi} je pod se tio da je Vla da Sr bi je pri hva ti la da u 2014. go di ni sma wi bu xet ski de fi cit za 1,7 od sto BDP-a, i za tim da na sta vi da ga sni `a va do iz ba lan si ra nog bu xe ta u 2016. go di ni, ali da za sa da ne po sto je pla no vi ka ko }e se to po sti }i. Pre ma we go vim re ~i ma, ne do sta je 400 do 450 mi li o na evra u{te da da bi se po sti gao taj ciq za na red nu go di nu, {to je red ve li ~i na sma we wa za ra da u jav nom sek to ru i pen zi ja za pet od sto, ili po ve }a wa PDV-a za dva pro cent na po e na, ali to ne bi bi le eko nom ski oprav da ne me re.

ekOnOMiJA

dnevnik

VLA DA IMA PRED LOG ZA OP [TI NE I TO PLA NE

PRED SED NIK BA^ KO PA LA NA^ KE OP [TI NE BO JAN RAD MAN O „KA RA \OR \E VU”

Ot pi sa ti ka ma te na dug za gre ja we Lokalnim samoupravama bi}e upu}ena preporuka da toplane otpi{u kamate na dugove gra|ana i privrede za grejawe. Ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Ve ri ca Ka la no vi} rekla je da }e predlo`eni otpis kamata va`iti samo uz reprogram dugovawa, odnosno otplatu glavnice na rate. Kalanovi}eva je rekla da }e preporuka o otpisu kamata na dugovawa gra|ana i privrede za grejawe i}i istoremeno sa predlogom o otpisu kamata na dugovawa toplana za energente. „To radimo zbog gra|ana, da bi se stavila ta~ka na problem dugova i da bi toplane pre{le

utorak12.mart2013.

^i je wi ve Voj ska bra ni od pa o ra

na odr`iv na~in poslovawa”, objasnila je ministarka. Kalanovi}eva je istakla da }e Ministarstva lokalne samouprave i energetike u narednih nekoliko dana razmotriti da predlo`e Vladi otpis kamata na dugovawa toplana. „Kad se radi o glavnom dugu, tu nema razgovora. Glavni dug mora da se vrati”, rekla je Kalanovi}eva. Ministarka energetike Srbije Zo ra na Mi haj lo vi} izjavila je da su dugovawa toplana izme|u 35 i 37 milijardi dinara, dok potro{a~i toplanama u Srbiji duguju oko 20 milijardi dinara. U Srbiji ima 58 toplana koje su vlasni{tvu lokalnih samouprava.

Predsednik Op{tine Ba~ka Palanka Bo jan Rad man izjavio je ju~e za „Dnevnik“ da su ga poqoprivrednici iz Mladenova i Obrovca informisali da je prime}eno poja~ano prisustvo pripadnika Vojske Srbije koji, navodno treba da spre~e ulazak poqoprivrednika u wive koje su jesenas zasejali ili uzorali. Re~ je o wivama koje je do sada decenijama koristila nekada{wa Vojna ustanova „Kara|or|evo“

Poqoprivrednici tvrde da je vojska poja~ala svoje prirsustvo u atarima Kara|or|eva, Mladenova i Obrovca zbog toga {to se, navodno o~ekuje delegacija iz Emirata. Radman isti~e da je Ba~kopalana~ka op{tina zatra`ila za{titu zakonitosti, jer su i od Ministarstva poqoprivrede dobili zvani~no tuma~ewe da sva dr`avna zemqa, pa i ona koju koristi Vojska, mora i}i na licitaciju.

ZA [TO JE ZA MAJ PO ME REN SKOK CE NE ELEK TRI^ NE ENER GI JE

Bri ga za gra |a ne ni je od lo `i la po sku pqe we stru je

Nedavni protest zemqoradnika

koja je od pre par godina pripojena Vojnoj ustanovi „Morovi}“. Saznali smo da je re~ o oko dve od 3.600 hektara obradive zemqe „Kara|or|eva“, a jedan deo godinama obra|uje i Zemqoradni~ka „Lovrenac“ iz Mladenova. - Po qo pri vred ni ci su ogor~eni, jer kao i ja se pitaju: ~ije wive vojnici treba da brane od paora – kaè Radman. – Poqoprivrednici }e protestvovati, jer vojska èli da raspolaè dràvnim oranicama i da nikome ni{ta ne pla}a, a posebna je

Da }e struja u Srbiji biti skupqa najavquje se jo{ od kraja pro{le godine, ali se za sada jo{ uvek ne zna od kada }e kilovat biti skupqi. Naime, krajem godine bilo je najavqeno da }e elektri~na energija poskupeti krajem grejne sezone, potom je re~eno da }e to biti u februaru, pa onda ovog meseca, zatim najverovatnije od aprila. A sada - najverovatnije od maja. Dakle, poskupqewe struje se odla`e iz meseca u mesec, a ako bi neko pomislio da je to zbog brige za gra|ane i wihove nov~anike - prevario bi se. Naime, da bi struja poskupela potrebno je napraviti nekoliko koraka pre toga, a oni jo{ uvek nisu na~iweni. Treba re}i da su za postojawe tih koraka i obaveznosti

- Ministarvo odbrane, odnosno pojedini ~inovnici ne `ele da po{tuju Zakon tvrdi Radman. – Zbog toga op{tina Ba~ka Palanka trpi godi{we {tetu od nekoliko desetina miliona dinara. I pored toga {to je prilikom dogovarawa o davawa u zakup ove zemqe zakupcima iz Emirata jasno re~eno da }e 40 odsto zakupnine pripadati lokalnoj samoupravi sada, verovatno i to otpada pa }e Ba~ka Palanka godi{we gubiti oko 60 miliona dinara. Ja sam dao nalog da i ova zemqa u|e u Program godi{weg

Bi }e pro ble ma

Ra ~u ni i ra ~u ni ca I dok se po~etak promene cene struje odla`e, najavqeni procenat poskupqewa je isti, jer se govori o „skoku” od 10 do 12 odsto, mada }e, ako bude usvojeno ono {to se predla`e novim tarifnim sistemom, za potro{a~e koji tro{e vi{e struje kilovat poskupeti vi{e od najavqenog procenta. Naime, novom tarifnim sistemom predvi|eno je da se promeni granica kilovata na prelazu iz plave u crvenu zonu, te bi sa sada{wih 1.600 ona mogla biti spu{tena na 1.200. Uz to, najavqeno je i da }e do}i do promene odnosa cene kilovata u dnevnoj i no}noj tarifi. Ova promena odnosi se na potro{wu u najskupqoj, crvenoj zoni, a sa sada{weg odnosa jedan naprama ~etiri, planirano je da on bude jedan naprama tri. Ukoliko bi obe promene bile usvojene - raniji ulazak u crvenu tarifu i smawewe odnosa izme|u dnevne i no}ne tarife, sigurno je da bi potro{a~ima koji se greju na struju ra~un bio znatno vi{i nego sada. I bez poskupqewa, a uz wega, procenat od 10 ili 12 odsto sigurno }e biti prema{en.

da se oni urade znali oni koji su trebali da ih na~ine, pa ih ipak nisu na~inili. Su{tinski, za poskupqewe struje od aprila, nema dovoqno vremena neophodnog da se ispo{tuj potrebna procedura za pove}awe cene. Pre svega, Elektroprivreda Srbije treba da se restrukturira, {to je predvi|eno Zakonom o energetici, a u novembru pro{le godine usvojene su polazne osnove za restrukturirawe i korporativizaciju EPS-a. Ova kompanija treba od javnog preduze}a EPS da preraste u akcionarsko dru{tvo, {to podrazumeva da EPS mora imati javnog snabdeva~a i javnog distributera. Dakle, restrukturirawe je preduslov da bi, po novoj koncepciji, EPS od Agencije za energetiku mogao tra`iti pove}awe cene.

Po re~ima Du {a na Da ko vi }a iz AERS-a osnovni uslov da struja poskupi je formirawe javnog snadbeva~a. Potrebno je da se izabere direktor preduze}a za javno snadbevawe, a onda da se ova odluka izglasa i na sednici Vlade Srbije. Potom snadbeva~ treba da tra`i licencu od AERS-a, a tek nakon dobijawa licence, sledi predlog nove cene. Posledwi korak je po{tovawe roka od 15 dana od odluke o poskupqewu, koliko je obavezno kako bi se potro{a~i obavestili o promeni cene. Po{to je pro{lo ve} nekoliko destetak dana marta, te{ko da se mo`e o~ekivati da }e sve {to je potrebno i biti ura|eno do po~etka aprila, pa je mogu}e da }e poskupqewe sa~ekati maj. D. Mla |e no vi}

Bo jan Rad man kaè i da se boji da }e biti problema, jer kako }e biti zakupcima, ili nekom drugom, kada svakodnevno budu svedoci protestima poqoprivrednika iz oklolnih sela?! Jo{ jednom bi istakao da je ministar Mla |an Din ki} vrlo kooperativan, ali „neko“ iz Ministarstva odbrane tera svoje. Kao da zaboravqaju da je na stotine radnika nekada{weg „Kara|or|eva“ ostalo bez posla, a zemqu su dugo gadina radili zakupci iz druge sredine, rekao je Radman. pri~a {to je ta zemqa sada predmet dugogodi{weg zakupa od stra ne za ku pa ca iz Emirata. U takvom aran`manu posebno bi bila o{te}ena Op {ti na Ba~ ka Pa lan ka. Cela ova pri~a ne}e se dobro zavr{iti, jer ko moè da zabra ni po qo pri vred ni ci ma da traè licitaciju za dràvnu zemqu {to im garantuje i Zakon o dràvnom poqoprivrednom zemqi{tvu.

zakupa dr`avnog zemqi{ta, a sada Vojska silom treba da rasteruje paore. Tako|e, nezvani~no smo od izvora iz Vojske Srbije saznali da je poja~ano prisustvo vojnika koji treba da spre~e ulazak paora u wive, ali da podrobnije informacije potra`imo u Ministarstvu odbrane koje se do kraja radnog vremena nije oglasilo. M. Sy.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1

109,9723

112,2166

114,7976

109,6356

Australija

dolar

86,3950

88,1582

90,1858

86,1306

Kanada

dolar

82,2653

83,9442

85,8749

82,0135

Danska

kruna

14,7450

15,0669

15,4134

14,7204

Norve{ka

kruna

14,7656

15,0289

15,3746

14,6832

[vedska

kruna

13,1977

13,4670

13,7767

13,1573

[vajcarska

franak

88,8521

90,6654

92,7507

88,5801

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

126,2019 84,5875

128,7774 86,3138

131,7393 88,2990

125,8155 84,3286

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 3. 2013. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (572,36 0,06)

Morava, Jagodina

20,00

1.800

27.000

Niva, Novi Sad

16,53

698

3.490

AIK banka, Ni{

0,00

1.650

24.799.500

Alfa plam, Vrawe

8,21

6.168

117.200

NIS, Novi Sad

0,34

880

6.500.816

Go{a monta`a, Velika Plana

6,30

2.244

1.539.176

Imlek, Beograd

0,00

3.050

0,00

5,45 Promena

7.700 Cena

77.000 Promet

Soja protein, Be~ej

0,72

840

191.825.883

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.600

0,00

-10,34

260

26.000

Energoprojekt holding, Beograd

0,74

677

4.665.965

Dijamant agrar, Zrewanin

-9,79

1.890

491.400

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,59

495

99.478

Filip Moris, Ni{

-5,45

850

17.000

Jubmes banka, Beograd

Vaqaonica bakra, Sevojno

-5,00

950

33.250

-1,01

10.389

31.167

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-3,52 Promena

2.990 Cena

448.530 Promet

-3,52

2.990

448.530

Metalac, Gorwi Milanovac

1,81

2.189

177.315

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.100

500.200

Alfa plam, Vrawe

8,21

6.168

117.200

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

490

308.700

Tigar, Pirot

0,00

200

0,00

TE - TO, Senta Pet akcija s najve}im padom Lasta, Beograd

Galenika Fitofarmacija, Zemun Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej

0,72

840 191.825.883

NIS, Novi Sad

0,34

880

6.500.816

Dijamant agrar, Zrewanin

-9,79

1.890

491.400

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

490

308.700

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

300

300.000

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

TRe]e dOBA

utorak12.mart2013.

dnevnik

PRI VRE MEN OB RA ^UN ^E KA OJA DIO MNO GE NO VE PEN ZI O NE RE

„Pret pla tu” mo ra ju da vra }a ju i naj si ro ma {ni ji Za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} utvr dio je da je Re pu bli~ ki fond PIO ne pra vil no po stu pao od lu kom o ostva ri va wu pra va gra |a na iz pen zij skog i in va lid skog osi gu ra wa, jer ne do no si re {e we o utvr |i va wu pre pla }e nog iz no sa pen zi je, kao i ko na~ nom iz no su. Ta ko |e, ne pra vil no ko ri sti in sti tut obez be |i va wa do ka za ka da je po treb no utvr di ti ~i we ni~ no sta we ili iz vo di ti do ka ze. Za to je pre po ru ~io Fon du PIO da pri li kom utvr |i va wa po tre be za po vra }a jem vi {e is pla }e nih pen zi ja ili dru gih nov ~a nih

pri ma wa iz pen zij skog i in va lid skog osi gu ra wa do no se re {e we o utvr |i va wu pre pla }e nog iz no sa pen zi je, u ko me }e na ve sti vi si nu pre pla }e nog iz no sa i na ~in po vra }a ja. Ta ko |e je pre po ru ~io da Fond bla go vre me no do no si re {e wa o ko na~ nom iz no su pen zi ja po slu `be noj du `no sti. Ali, ka k o do l a z i do to g a da ne k i pen z i o n e r i na k on {to do b i j u ko n a~ n o re {e w e mo r a j u da vra t e “vi {ak” ko j i im je na kon pri v re me n og re {e w a is pla } i v an na ime me s e~ n e pen zi j e?

Go to vo 90 od sto no vih re {e wa Re pu bli~ kog fon da PIO su za pra vo sa mo pri vre me na, a tek na kon iz vr snog vre me na sti ù i ko na~ na. Ka ko je ~e sto u wi ma is pi sa na su ma ma wa od one ko je je do ta da sti za la, mno gi ma ni je ja sno za {to je ta ko, iako ima ju iste go di ne rad nog sta à i ì vo ta. Za m e n ik di r ek t o r a Fon d a PIO Zo r an Jo s i p o v i} ob j a {wa va da raz li ka na sta je po {to u ob ra ~un za pen zi ju ula zi i po sled wa go di na sta à, za ko ju po da ci o ob ra ~u nu pro se~ ne za ra de sti ù ka sni je, pa se za to

Kra jem mar ta tre }a ra ta so ci ja le Kra jem ovog me se ca pen zi o ne ri ma ~i ja je pri na dle `nost bi la ma wa od 15.000 di na ra sti `e tre }a ra ta jed no krat ne po mo }i. Ta ko }e mal te ne po la mi li o na naj si ro ma {ni jih do bi ti po 4.000 di na ra i to pre ne go {to su se na d a l i, jer je is p al t a bi l a na j a v qe n a za april. U Vla di Sr bi je tvr de da su u bu xe tu sprem ne dve mi li jar de di na ra. Pra vo na po mo} dr `a ve od 16.000 di na ra, ko ja se is pla }u -

je u ~e ti ri jed na ke ra te, ste kli su svi u Sr bi ji ~i ja je pen zi ja av gu sta pro {le go di ne bi la ma wa od 15.000 di na ra. Dve ra te is pla }e ne su la ne u sep tem bru i de cem bru, dok je ~e tvr ta pla ni ra na za av gust. Ovu so ci ja lu do bi }e i oni ko ji su deo pen zi je ste kli po pro pi si ma stra nih dr `a va, pod uslo vom da zbir ta dva pri ma wa ne pre la zi 15.000 di na ra. Ta kvih je tre nut no 13.000.

pr vo mo ra iz da ti pri vre me no re {e we, ko je va ì dok ne stig nu svi po da ci, i tek ta da se iz da je ko na~ no re {e we. No, ono se ~e sto ~e ka i po go di nu-dve, a kad stig ne pen zi o ner shva ti da mu je pro sek za ra da po sled wih 12 me se ci bio ma wi. Od onih ko ji su po pri vre me nom re {e wu do bi ja li vi {e ne go {to im je de fi ni tiv no od re |e no tra ì se da vra te no vac i to ih naj vi {e bri ne. To je, ina ~e, ka rak te ri sti~ no za po sled wih 10 go di na, od ka da je pri vre da u re ce si ji, pa su u ve } i n i pred u z e } a ma l a pri ma wa ili su rad ni ci na mi ni mal cu. Po se ban pro blem je i {to su, po pra vi lu, pen zi o ne ri sa naj ni ìm pri na dle `no sti ma pri nu |e ni da vra }a ju no vac Fon du PIO. Ni su ti iz no si ve li ki, ali je su ako je me se~ ni ~ek je dva 12.000 di na ra. Re {e we ovog pro ble ma Fond PIO }e tra ì ti kroz iz me ne nad le `nog za ko na i pred lo ì ti iz da va we ko na~ nih re {e wa, a ne du plih. Qu bin ka Ma le {e vi}

ME TAL CE VE TE RA NE PRO TE RA LA KOM PJU TER SKA GE NE RA CI JA

Biv {u fir mu naj bo qe iz be ga va ti Me ta lo stru gar u pen zi ji Pe ter Bal da iz Ade vre me uglav nom pro vo di sa unu ci ma, stal ni je po se ti lac Re kre a ci o nog par ka „Adi ca”, a pre fe ri ra i pe ca we na Ti si i Zla ti ci. Na tur ne je oba ve zno kre }e u prat wi ku} nog qu bim ca, {kot skog ov ~a ra Le si ja, pe {i ce ili bi ci klom, pa u tan de mu obi la ze i lo kal no fud bal sko igra li {te. - Sret nem se sa sta rim dru ga ri ma iz pred u ze }a, pri se ti mo se ka ko je ne kad bi lo i upo re |u je mo ka ko je sad. Ku ka mo u ho ru {to se na rod ne ka ko po vu kao, gle da sa mo svo ju bri gu – vaj ka se maj stor. ^e ti ri de ce ni je je ra dio u ne ka da {wem gi gan tu me tal ne in du stri je, fa bri ci „Po ti sje”,

jed no vre me kao po slo vo |a, ali uglav nom za stru gom. - Bi la je to iz u zet na era za i sta mo} ne svet ske fir me, ko ja je upo {qa va la 2.110 qu di. Po no san sam {to sam bio u eki pi ko ja je pra vi la i po 1.500 stru go va i dru gih alat nih ma {i na, pro da va nih na svim kon ti nen ti ma, od Ju `ne Afri ke do Aqa ske. Na `a lost, vi {e se ne usu |u jem ni da pro |em kraj ne ka da {we fa bri ke, ma da bli zu sta nu jem. Du {a mi pla ~e, go to vo je sve upro pa {}e no {to su ge ne ra ci je stva ra le - set no pri ~a Bal da. Sa mo i ro ni~ no i sar ka sti~ no do da je ka ko bi we mu i ko le ga ma is pi sni ci ma, da se su o ~e s ras pa dom “dru ge ku }e”, bi la po treb na

Peter Balda

KA KO LE KAR KA @E

Pro le} ni elan u ma lim do za ma I po red pro bu |e nog pret pro le} nog ela na mno gi ve o ma br zo ose te umor i ma lak sa lost. Le ka ri to tu ma ~e is cr pqe no {}u or ga ni zma po sle du ge zi me, zbog is to {e nih za li ha vi ta mi na i mi ne ra la, hor mon skih pro me na, sla bog sna, fi zi~ ke

[oping ume da iscrpi

ne a k t iv n o s ti i ~e s tih zim s kih pre hla da. Te lo ni je spo sob no da se br zo pri la go di pro me na ma tem pe ra tu re, at mos fer skog pri ti ska i dru gih me te o ro lo {kih uslo va. Iako se pro le} ni umor sma tra nor m al n om po j a v om, po s eb n o za sta ri je oso be i hro ni~ ne bo le sni ke, ne tre ba ga za ne ma ri va ti i ak tiv no sti va qa pri la go di ti te le snim mo gu} no sti ma. Za to je naj bo qe iz be ga va ti pre du ge {et we i osta le fiziчке активности pri la -

go d i t i kon d i c i j i, zdrav s tve n om sta wu i ras po lo è wu. Do bar san je naj bo qi na ~in za oslo ba |a we od umo ra. Od la zak na spa va we i usta ja we uvek tre ba da su u isto vre me, jer se ta ko po boq {a va kva li tet sna. Ne tre ba se bo ri ti pro tiv zna ko va po spa no sti, kao {to su ze va we, dre me` ili po pu {ta we kon cen tra ci je, jer se ta ko raz bi ja san. I unos ka l o r i j a se mo r a uskladиti, a za se ni o re ogra ni ~en je na oko 2.000 ka lo ri ja dnev no. Be lan ~e vi ne su neo p hod ne za ob na vqa we }e li ja, {e }er je va àn iz vor ener gi je, li pi di sa stav ni deo gra |e }e li ja i re zer va ener gi je, a vi ta mi ni i mi ne ra li neo p hod ni za niz pro ce sa. Pro tiv umo ra ko ri sni su vi ta mi ni C i B kom ple ka sa. Mi ne ra li, pre sve ga kal ci jum, mag ne zi jum, ka li jum, fos for i na tri jum, va àn su sa stav ni deo qud skog or ga ni zma. Naj bo qe ih je uzi ma ti kroz hra n u: vo } e, po v r } e, me s o, mle ko i mle~ ne pro iz vo de. Da би se za do voqиле dnev ne po tre be za vi ta mi ni ma i mi ne ra li ma, obro ci tre ba da su {to ra zno vr sni ja, a u je lov nik je oba ve zno ukqu ~i ti bar dva obro ka sve èg se zon skog vo }a i po vr }a. La ke {et we ili vo `wa bi ci kla do voq ni su da se ob no vi kon di ci ja, di {e pu nim plu }i ma i podsтакне cirkulacijа kr vi. Opre zno tre ba ko ri sti ti i bla go det pr vog sun ~a wa, ali ka ko je ko à ne pri pre mqe na, ne tre ba je излагати сунцу du è od de se tak mi nu ta i ve} od po ~et ka pro le }a oba ve zno je ko ri {}e we za {tit ne krem. J. Bar bu zan

per ma nent na prat wa hit ne po mo }i i po greb ne slu `be. - Kla si~ nih stru ga ra i glo da ~a sve je ma we, sva ka ~ast mla |a ri ji ko ja se ospo so bi la za rad na CNC ma {i na ma s kom pju ter skim upra vqa wem, ali se bo jim da pre to ga ni su sa vla da li osno ve na {e me tal ske stru ke. Pe te ra smo za te kli to kom pre da ha u de se tak ki lo me ta ra du goj {et wi. Ipak, na pe ca we od la zi mo to ci klom, i skro man ulov je do vo qan da upot pu ni tr pe zu, o ko joj bri ne su pru ga Kla ra, ina ~e pro fe si o nal na ku va ri ca sa pen zi jom za ra |e nom u a|an skom „Vi na ru” i mol skoj „Zo ri”. M. Mi tro vi}

Godinu na frontu RS priznaje kao dve

Iz Sa ra je va tra è i po tvr de o rat nom sta ù Dr à vqa ni Sr bi ji ko ji su deo rad nog sta à ste kli u Bo sni i Her ce go vi ni, pa im deo pen zi je pri pa da iz te eks-Ju dr à ve, do bi li su ovih da na oba ve {te we od Fe de ral nog za vo da BiH da, sem o bo rav ku, do sta ve i po tvr du o pri pad no sti voj noj je di ni ci od 1992. do 1996. Da kle, rat ni sta` je u Fe de ra ci ji uslov za pen zi ju! Oko 60.000 pen zi o ne ra u Sr bi ji pri ma me {o vi te pen zi je, a iz fon do va biv {ih ju go slo ven skih re pu bli ka sti ù im pri zna wa sra zmer na sta ù u ta mo {wim pred u ze }i ma. Pro ble ma ne ma ju oni ko ji su pret hod nih go di na oti {li u pen zi ju, ve} oni ko ji tek pri ku pqa ju do ka ze o rad nom sta ù. Fond PIO Sr bi je ob ja {wa va da je sa mo u pro te klih ne ko li ko me se ci sti glo vi {e od 70 ne ga tiv nih re {e wa iz BiH bez va lid nog ob ja {we wa. Na i me, to {to sa da Fe de ral ni za vod za pen zi o ne re BiH tra ì od na {ih dr à vqa na ni ka ko se ne mo è po ve zi va ti sa rad nim sta òm jer on ni je isto {to i rat ni. Ka ko je Spo ra zum o so ci jal nom osi gu ra wu Sr bi je

i BiH pot pi san jo{ 2004, ne ja sno je za {to ga Sa ra je vo sad ne po {tu je i tra ì ono ~e ga ne ma u bi la te ral nim me |u dr àv nim ak ti ma. Fe de ral ni za vod PIO BiH na gla {a va da po tvr du o rat nom sta ù tra ì ra di utvr |i va wa nad le `nog no si te qa osi gu ra wa unu tar BiH, do da ju }i da ako je ne ko bio pri pad nik Re pu bli ke Srp ske, nad le `nost osi gu ra wa pri pa da ta mo {wem PIO. No, i po r ed ova k vog obra z lo ` e w a, osta je ne ja sno ka kve ve ze ima ju rad ni i rat ni sta`, jer su to svu da u sve tu sa svim dru ga ~i je ka te go ri je i na osno vu wih se ne od re |u je pen zi ja. Va `no je da na {i dr à vqa ni ima ju upla }en rad ni sta` za go di ne ko je su pre ras p a da SFRJ ra di l i u BiH, a po tvr de o rat nom sta ù su bit ne sa mo za one ko ji su è le li da u RS ostva re sta` u dvo stru kom tra ja wu za pe riod od 1992. do 1996, jer to za kon omo gu }a va. Oni ma ko ji ni su bi li na fron tu rad ni sta` je do vo qan za pen zi ju, kad is pu ne osta le uslo ve. Q. M.

RO DI TE QI MA WE KO [TA JU KAD SU U KOM [I LU KU NE GO KOD KU ]E

Nem ci iz vo ze ba ke po is to~ noj Evro pi

So ci jal no osi gu ra we sta ri jih i bo le snih je dan je od stu bo va ne ma~ kog si ste ma so ci jal ne za {ti te, ali je i ono u po sled we vre me u kri zi, zbog na glog po ve }a wa bro ja Ne ma ca sta ri jih od 65 go di na, ko ji ma je po treb na po seb na ne ga. Kad ne mo `e{ da se sna |e{ u Ne ma~ koj, re {e we po tra `i{ u kom {i lu ku. Po ve de ni is ku stvom sa spe ci ja li sti~ kom zdrav stve nom za {ti tom, Nem ci se ma sov no pri ja vqu ju za ge ron to lo {ke cen tre u dru gim ze mqa ma EU, pre sve ga

u Slo va~ koj i Ma |ar skoj, jer su ta mo tro {ko vi vi {e stru ko ma wi, a ne ga na istom ili sli~ nom ni vou. Do sa da su Nem ci u ne ka da {wim ze mqa ma Is to~ nog blo ka za ma le pa re sre |i va li zu be, po ve }a va li gru di i za te za li li ce, a bo ga mi i ope ri sa li sr ce. Ova kav vid zdrav stve nog tu ri zma ve o- ma je po pu la ran me |u sred wom kla som, u na {oj ze mqi je tek u za ~et ku, ali, po sve mu su de }i, po red zdrav stve nih rad ni ka, ko rist }e ima ti i ge ron to lo {ki rad ni ci.

Iza Gvozdene zavese i nove grudi su jeftinije

U po sled we dve go di ne ne ko li ko hi qa da Ne ma ca pre se li lo se u Slo va~ ku, ê {ku i Ma |ar sku, a to me je pot po mo glo otva ra we gra ni ca, {to je pri vat nim ge ron to lo {kim cen tri ma u ovim ze mqa ma pru ì lo {an su da pri vu ku stra ne sta na re iz bo ga ti jih ze ma qa. Ne ma~ ka je, za jed no s Ja pa nom, Ko re jom i Ho lan di jom, ze mqa u ko joj dva od sto bu xe ta od la zi na bri gu o qu di ma ko ji ne mo gu da ì ve sa mo stal no, bi lo zbog bo le sti ili sta ro sti. Usta no vio ga je pre 120 go ti na Oto fon Bi zmark i jed no je od naj sta ri jih so ci jal nih da va wa u sve tu. Ipak, iz voz ba ka, ka ko ovu po ja vu iro ni~ no na zi va ju u Ne ma~ koj, po ka zao je da i ovaj si stem ima ogra ni ~e wa. Jer, uz pen zi ju i in va lid ski do da tak, ovaj no vac ne omo gu }a va sva kom Nem cu sta ri jem od 65 go di na da se bi obez be di do bru ne gu, jer je ce na bo rav ka u do mu dra sti~ no sko ~i la u po sled wih ne ko li ko go di na. Ako ne ma~ ki pen zi o ner oda be re dom u Slo va~ koj, re ci mo, ima }e do voq no za udo ban ì vot. Kad to me do da mo i ge ne ral no ma we ì vot ne tro {ko ve u is to~ nim ze mqa ma, la ko je za kqu ~i ti da Nem ci ne gle da ju bla go na klo no na ovu vr stu iz vo za, jer osim ba ka i de ka, u Slo va~ ku, ê {ku i Ma |ar sku iz vo ze i deo svo jih po re skih iz dva ja wa. U Ne ma~ koj se, ina ~e, ozbiq no ra di na po ve }a wu bro ja kre ve ta u do mo vi ma za ~i ta vih 800.000, a ge ron to lo {ke se stre naj tra è ni je su za ni ma we. Ogla si o pri je mu u rad ni od nos po sla ti su {i rom Evro pe, pa i u Sr bi ju, a sve to }e do dat n o op te r e ti ti ne ma~ k i bu x et, upo zo ra va ju fi nan sij ski stru~ wa ci. Iva na Vu ja nov

dru[tvo

dnevnik MINISTARSTVO zDRAVQA ODgOVORILO POVERENIkU zA zA[TITU PODATAkA O LI^NOSTI

Zdrav stve ni po da ci slu `be na taj na

Na kon {to je po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti Ro do qub [a bi} upu tio pi smo Mi ni star stvu zdra vqa u ko me uka zu je na broj ne pro ble me u ve zi sa za {ti tom po da ta ka o li~ no sti u zdrav stvu iz ovog Mi ni star stva sti `e od go vor da je za {ti ta po da ta ka ure |e na na si -

me re utvr |e ne za ko nom. Oblast za {ti te po da ta ka o li~ no sti u si ste mu zdrav stve ne za {ti te ure |e na je Za ko nom o zdrav stve noj za {ti ti. U we mu je is tak nu to i to da po da ci o zdrav stve nom sta wu, od no sno po da ci iz me di cin ske do ku men ta ci je, spa da ju u po dat ke o li~ no sti pa ci je na ta i pred sta vqa ju taj ne po -

Pacijent je vlasnik svog medicinskog kartona Vo |e we re gi stra pa ci je na ta je, oce wu ju u Mi ni star stvu zdra vqa, pri hva tqi vo sa mo u obla sti ma u ko ji ma po sto ji {i ri jav no zdrav stve ni in te res. Vla snik po da ta ka o zdrav stve nom sta wu je pa ci jent, ta ko da je zdrav stve na usta no va u pri vat noj prak si, ko ja pre sta ne da po sto ji, du `na da vra ti pa ci jen tu me di cin sku do ku men ta ci ju ko ju je vo di la. stem ski na ~in, uskla |e na sa sta vo vi ma i pre po ru ka ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, do da ju }i da }e se u na red nom pe ri o du ra di ti na we nom una pre |e wu do no {e wem Za ko na o evi den ci ja ma u obla sti zdrav stva. Iz tog mi ni star stva po ru ~u ju i da zdrav stve na in spek ci ja oba vqa nad zor nad kon tro lom za {ti te po da ta ka iz me di cin ske do ku men ta ci je i pred u zi ma

dat ke. Za kon tro lu li~ nih po da ta ka ko ji se na la ze u me di cin skoj do ku men ta ci ji osi gu ra nih li ca nad le `ni su ovla {}e ni dok tor me di ci ne, dok tor sto ma to lo gi je, di plo mi ra ni far ma cut. Svi oni su, ka ko is ti ~u u Mi ni star stvu zdra vqa, po za ko nu oba ve zni da ~u va ju li~ ne po dat ke osi gu ra ni ka kao slu `be nu taj nu. Q. M.

OP[TINA @ITI[TE NAgLO gUBI STANOVNI[TVO

Sela spala na dve stotine du{a Ma da je sim bol @i ti {ta od pre ne ko li ko go di na po stao film ski ju nak Ro ki Bal boa, bok ser ko ji nas je na u ~io da se ni ka da ne tre ba pre da va ti, ova sred wo ba nat ska op {ti na gu bi bit ku ka da je re~ o de mo gra fi ji. Sve je ma we de ce i mla dih, a se la osta ju pu sta. Ne ga ti van trend na ro ~i to je iz ra `en u na se qi ma uz gra ni cu sa su sed nom Ru mu ni jom, ~i ji se broj sta nov ni ka me ri sa sve ga ne ko li ko sto ti na. Pri me ra ra di, u Me |i `i vi ne {to vi {e od 800 qu di, ma hom sta ri jih, dok je si tu a-

u po sled wih de set go di na broj sta nov ni ka sma wio za oko 3.000, {to zna ~i da je ne sta lo jed no ve li ko se lo. Gle da ju }i una zad dve de ce ni je, broj sta nov ni ka je opao za 6.500. - Mi smo sre di na sa ve li kim pro cen tom sta ra~ kih do ma }in sta va. O~e ku je mo da ove go di ne kre ne mo sa in ve sti ci ja ma jer je to je di ni put da mla di osta nu ov de – pri me }u je Mi li }ev. O to me da u ovom tre nut ku za mla de ne ma per spek ti ve u @i ti {tu po sve do ~i li su i ne dav ni po da ci Re gi o nal ne pri -

I klu pe u @i ti {tu za `e le le se za do voq no-umor nih pro le} nih {e ta ~a

ci ja jo{ dra sti~ ni ja u Ba nat skom Vi {wi }e vu, sa dve sto ti nak `i te qa, ili u He ti nu u ko me je da nas na sta we no oko 500 me {ta na. Pred sed nik op {ti ne @i ti {te Du {an Mi li }ev ve li da ova po gra ni~ na i ne raz vi je na ko mu na, po po sled wem po pi su, ima 18.554 sta nov ni ka. Sta ti sti ka je po ka za la i da se

vred ne ko mo re u Zre wa ni nu po ko ji ma je, od svih pet op {ti na u sred wem Ba na tu, naj ni `a za ra da u ja nu a ru bi la upra vo u `i ti {tan skoj op {ti ni i iz no si la je sve ga 29.696 di na ra u ne to iz no su, {to je za 24,2 od sto ma we od pro se ka ostva re nog u Re pu bli ci Sr bi ji. @. Balaban

utorak12.mart2013.

Uz POMO] MA\ARSkOg MINISTARSTVA SPOQNIh POSLOVA, TELE^kI kUD POSTAVIO SPOMEN-PLO^U hONVEDIMA

Mi sa za voj ni ke Hor ti je ve Ma |ar ske

Uz po mo} ma |ar skog mi ni star s tva spoq n ih po s lo v a, Kul tur no umet ni~ ko dru {tvo “Pe te fi [an dor” u Te le~ koj, se lu som bor skog grad skog pod ru~ ja, u ta mo {woj ri mo ka to li~ koj cr kvi de vi ce Ma ri je, po sta vi lo je mer mer nu spo menplo ~u po sve }e nu tri de se to ri ci hon ve da, voj ni ka Hor ti je ve Ma |ar ske, ko ji su po gi nu li to kom Dru gog svet skog ra ta ili umr li u za ro bqe ni {tvu na kon we ga. Sve ~a noj mi si po sve }e nu ovom do ga |a ju i sa mom ot kri va wu spo men obe le` ja, po sta vqe nom na unu tra {wem zi du cr kve, pri su stvo vao je La slo Ha ra sti ja, sa vet nik Am ba sa de Ma |ar ske u Be o gra du. Spo men obe le` je je po sta vqe no u znak se }a wa na tri de se to ri cu me {ta na mo bi li sa nih u ma |ar sku

re gid no {}u svo je vre me nih ko mu ni sti~ kih re `i ma po sle rat ne Ju go sla vi je i Ma |ar ske”. - Ima pu n o stva r i u na { oj isto r i j i ko j e se mo r a j u pre i spi t a t i, i upra v o za t o su na {e dve dr ` a v e i for m i r a l e

„Niko nije smeo ni re~ da prozbori”

Spo men-plo ~a u cr kvi de vi ce Ma ri je

SPO: Ukloniti obele`je Po kra jin ski od bor Srp skog po kre ta ob no ve za Voj vo di nu za tra `io je hit no ukla wa we spo men plo ~e po sta vqe ne u znak se }a wa na ma |ar ske hon ve de. Po mi {qe wu Srp skog po kre ta ob no ve, ova kvi po te zi mo gu sa mo da na {ko de sta bil nim me |u na ci o nal nim od no si ma u Voj vo di ni, a naj vi {e {te te mo gu da na ne su upra vo ma |ar skoj na ci o nal noj ma wi ni. Funk ci o ner LSV Ti bor Va{ ka `e da iz ne na |u je i za bri wa va to {to je ta bla sti gla iz ino stran stva, pa ma kar i sa ob ja {we wem da je re~ o ra du iza bra nom na kon kur su. On sma tra da ni je slu ~aj no iza bra no me sto gde je plo ~a po sta vqe na, da kle cr kva kao ver ski obje kat, i da u ovom tre nut ku “u Voj vo di ni je i na {oj i ma |ar skoj za jed ni ci naj ma we po tre ban ova kav gest”.

voj sku to kom Dru gog svet skog ra ta, ko ji se ni ka da ni su vra ti li iz we ga, a obe le` je su ot kri l i }er k a i sin po k oj n ih hon ve da, Ka sa Te re za i \er| Va ci. Ako{ El v e | i, pred s ed n ik KUD “Pe t e f i [an d or”, za “Dnev nik” je po tvr dio kqu~ nu ulo gu ovog KUD u po sta vqa wu spo m en obe l e` j a po g i n u l im hon ve di ma, ko je je kroz od go va ra ju }i kon kurs do bi lo po mo} ma |ar skog Mi ni star stva spoq nih po slo va na gla {a va ju }i da se “mo ra ju is pra vi ti isto rij ski fal si fi ka ti uzro ko va ni

- O tim qu di ma ko ji su bi li mo bi li sa ni i ko ji su ne zna no ka ko po gi nu li ili umr li u Ru si ji, ni ko de ce ni ja ma ni je smeo ni re~ da pro zbo ri, po ro di ce im ni su sme le na se o skom gro bqu po sta vi ti ni naj o bi~ ni ji krst us tvr dio je za “Dnev nik” Ako{ El ve |i, do pro {le go di ne kao funk ci o ner De mo krat ske za jed ni ce voj vo |an skih Ma |a ra ~lan som bor skog Grad skog ve }a. za j ed n i~ k u ko m i s i j u ko j a mo ra is p ra v i t i fal s i f i k a t e na s ta l e na k on Dru g og svet skog ra t a - ka z ao je El v e | i, uz vla s ti t o mi { qe w e da re ` im re g ent Mi k lo { a Hor t i j a sve do 1944, od n o s no oku p a c i j e Ma | ar s ke od stra n e na c i s ti~ ke Ne m a~ k e, ni j e imao ka r ak ter fa { i s ti~ k og re ` i m a. M. Mi qe no vi}

PREDSEDNICA UDRU@EWA NOVINARA SRBIJE QIQANA SMAJLOVI]

Jav ni ser vis mo ra bi ti otvo ren za sve kri ti ke Jav ni ser vis po de fi ni ci ji mo ra bi ti otvo ren za sve kri ti ke i uvek spre man na raz go vor o svo joj ure |i va~ koj po li ti ci, a to zna ~i da ne sme una pred da po li ti~ ki eti ke ti ra one ko ji ga kri ti ku ju, ka è za „Dnev nik” pred sed ni ca Udru è wa no vi na ra Sr bi je Qi qa na Smaj l o v i}, po v o d om kri t i k a ko je je na ra ~un Ra di o te le vi zi je Voj vo di ne ne da vo iz neo pot pred sed nik SPS-a Du {an Ba ja to vi} i re ak ci ja ko je su po tom usle di le. - Ne mam ni ka kve sum we da je Ba ja to vi }e va kri ti ka ure |i va~ ke po li ti ke RTV-a po li ti~ ki mo ti vi sa na. On to, uosta lom, i ne kri je - ka è Smaj lo vi }e va, ko men ta ri {u }i iz ja vu funk ci o ne ra SPS-a, iz re ~e nu pro {le ne de qe na kon fe ren ci ji za no vi na re, da ta stran ka tra ì hit nu pro me nu ure |i va~ ke po li ti ke RTV-a jer sma tra ju da na toj te le vi zi ji ni su do voq no za stu pqe ni, da su o{te }e ni i da jav ni ser vis ne mo è da se sta vi u funk ci ju jed ne par ti je, kon kret no De mo krat ske stran ke. No, po re ~i ma pred sed ni ce UNS-a, upa dqi vo je da se i RTV bra ni na po li ti~ ki na ~in, od no sno po li ti~ kim na pa di ma na Ba ja to vi }a i sve dru ge ko ji kri ti ku ju ovu te le vi zi ju, od bi ja ju }i sva ku mo gu} nost da je ma kar i deo tvrd wi o pri stra sno sti jav nog ser vi sa u ko rist glav nih

vla da ju }ih stra na ka u Voj vo di ni ute me qen. - Ta ko se pre ma kri ti ka ma ne od no si ni Bi-Bi-Si, ko ji pred sta vqa svet ski stan dard objek tiv no sti i ne pri stra sno sti jav nog ser vi sa, a stal no je pred met na pa da i kri ti ke sa svih stra na - na po mi we Qi qa na Smaj lo vi}. Po go to vo je ne pri hva tqi vo, is ti ~e ona, da se pi ta wa o za ra da ma ru ko vo de }eg ka dra RTV-a „kao s nok ta od bi ja ju„. Sma tra da su sve to te me za raz go vor i da ni je dan jav ni ser vis ne sme da iz be ga va ta kav raz go vor ta ko {to }e po li ti~ ki na pa sti svo je kri ti ~a re. Na i me, Ba ja to vi} je za tra ìo spi sak pr vih 20 pla ta u po kra jin skom jav nom ser vi su, jer je, ka è, ~uo da su ve }e i od we go ve. Iz RTV-a je po tom di rek tor in fo ra tiv nog pro gra ma Igor Bo ì} u iz ja vi za „Blic” po ru ~io da su to „baj ke o astro nom skim pri ma wi ma” ko je se „ko ri ste za po li ti~ ke na pa de na ru ko vod stvo ko je je po pra vi lo pro gram”, kao i da „istup Ba ja to vi }a po ka zu je iz ~i je ku hi we do la ze i {ta im je ciq, a to je da ovla da ju ure |i va~ kom po li ti kom jav nog ser vi sa Voj vo di ne”. Ogla si li su se NUNS i NDNV u za jed ni~ kom sa op {te wu za jav nost, na vo de }i da Ba ja to vi} ni je iz neo ~i we ni ce za svo je tvrd we i da se „pri kqu ~io kam pa wi pro tiv voj vo |an skog

Neko voli RTV, a neko „Pe~at” U no voj po le mi ci o voj vo |an skom jav nom ser vi su, Smaj lo vi }e va ka è da „i NUNS i NDNV i OEBS ima ju pra vo da vo le ure |i va~ ku po li ti ku RTV-a, ali to ne zna ~i da i svi dru gi mo ra ju da vo le istu po li ti ku„. - Ne ko vo li RTV, a ne ko vo li „Pe ~at„, dok tre }i ne vo le ni jed no ni dru go. No, za raz li ku od jav nog ser vi sa, pri vat ni po li ti~ ki ne deq nik ne ma oba ve zu da bu de ne pri stra san i objek ti van - ka è pred sed ni ca UNS-a. jav nog ser vi sa ko ja je za po ~e ta pri lo zi ma u ul tra na ci o na li sti~ kim me di ji ma”. Ina ~e, RTV je ne ta ko dav no bio u ì ì jav no sti zbog tek sta „Di su na {i TV nov ci” ob ja vqe nog u „Pe ~a tu”, ali se taj po ku {aj po le mi ke o tro {e wu nov ca u jav nom ser vi su od i grao na ne -

kom dru gom „te re nu”. UNS se, ka ko je ta da u tek stu „O no vi na ri ma i nov ci ma” u „Vre me nu” na pi sa la Smaj lo vi }e va, „la ko od lu ~io da po dr `i ko le ge s voj vo |an ske te le vi zi je ko ji su pro te sto va li {to im se pre bro ja va ju na ci o nal na krv na zrn ca” . S. kova~evi}

Zdrav stve na edu ka ci ja sred wo {ko la ca Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu re a li zo va }e pro je kat “Zdrav stve no vas pi ta we o re pro duk tiv nom zdra vqu”, ~i ji je ciq po ve }a we sve sti o zna ~a ju re pro duk tiv nog zdra vqa sred wo {kol ske po pu la ci je u Voj vo di ni. Edu ka ci ja }e bi ti spro ve de na u pet stru~ nih i isto to li ko gim na zi ja u 10 gra do va u Voj vo di ni: Sta roj Pa zo vi, Be ~ e j u, Iri g u, Som b o r u,

No vom Sa du, Srem skim Kar lov ci ma, Zre wa ni nu, Vr {cu, Pan ~e vu i Ali bu na ru. Po vo dom re a l i z a c i j e tog pro jek ta ras pi san je kon kurs za stru~ nu prak su. Kon kurs stru~ ne prak se za rad u {ko la ma od no si se na stu den te za vr {nih go di n a di p lom s kih i ma s ter stu di ja na Me di cin skom fa kul te tu i ma ster stu di ja na Fi lo zof skom fa kul te tu Od sek za

psi ho lo gi ju. Bi }e iza bra no 20 kan di da ta ko j i }e edu k o va ti u~e ni ke dru gog raz re da. For mi ra }e se edu ka tor ski tim ko ji }e iza bra nim {ko la ma, u pe ri o du od 1. sep tem bra ove do 1. ju na na red ne go di ne, dr `a ti van na stav nu edu ka ci ju o zdrav stve nom vas pi ta wu. Edu ka to ri }e bi ti ob u ~a va ni pre ma je din stve nom pri ru~ ni ku, a za mi {qe no je da se pro -

gram re a li zu je u skla du sa sa vre me nim evrop skim te o ri ja ma obra zo va wa ko je ukqu ~u ju in ter ak tiv ne me to de i in for ma tiv no- ko mu ni ka ci o ne teh no lo gi je. Kon kurs je otvo ren do 15 mar ta, a pred nost }e ima ti kan di da ti ko ji ve} ima ju is ku stva u ra du sa mla di ma ili u omla din skim or ga ni za ci ja ma. Q. M.

utorak12.mart2013.

OGLASi

dnevnik

crna HrOnika

dnevnik U ZREWANINU PO^EO PONOVQENI POSTUPAK PROTIV BRANISLAVA KEWI]A, OKRIVQENOG ZA UBISTVO SUPRUGE

Su |e we advo ka tu po no vo bez pri su stva jav no sti Ponovqeni sudski postupak protiv zrewaninskog advokata i biv{eg sudije Op{tinskog suda Bra ni sla va Ke wi }a (51) po~eo je u Vi{em sudu u Zrewaninu, ali i ovog puta javnosti nije dozvoqeno da prisustvuje

Branislav Kewi}

su|ewu, po tvr |eno je ju~e “Dnevniku” u ovom sudu. Kewi} je u prvostepenom postupku, vo|enom pred zrewaninskim Vi{im sudom, osu|en na kaznu za-

tvora u trajawu od 35 godina zbog svirepog ubistva supruge Jasmine (37). Apelacioni sud u Novom Sadu, me|utim, uvaìo je àlbu optuènog “zbog bitne povrede odredaba postupka”, pa je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno su|ewe. Otac pokojne Jasmine, Mir ko ]o ro vi}, kazao je da je zgroèn ovakvom odlukom Apelacionog suda. - Ovo je nepravda, naro~ito prema uspomeni na moju pokojnu }erku – rekao je ]orovi}. Kako je navedeno u ukinutoj presudi, Kewi} je 4. februara 2011. godine, u porodi~noj ku}i, u [trosmajerovoj ulici, u Zrewaninu, supruzi zadao 36 ubodnih rana u predelu lica, vrata i grudi. Kod `rtve je, usled toga, do{lo do spoqa{weg i unutra{weg krvarewa, pa je nesre}na èna izdahnula na licu mesta. Ni prvostepeni postupak nije bio otvoren za javnost zbog interesa i za{tite maloletne dece supru`nika koji su se upoznali i ranije zajedno radili u zrewaninskom sudu. @. B.

SU\EWE ZA POKU[AJ UBISTVA U KAFANI KOD NAJLON PIJACE U NOVOM SADU

Op tu `e ni: Ni sam hteo da ubi jem

U ponovqenom postupku protiv Sret ka Za ri na (37) iz Novog Sada, optuènom za poku{aj te{kog ubistva u novosadskoj kafani kod Najlon pijace, nakon presude Vi{eg suda na deset godina zatvora, ju~e su pred velikiim ve}em kojim predsedava sudija Sve ti mir Po po vi} saslu{ani svedok i ve{tak neuropsihijar. Svedok Ismet K. ostao je pri svojim ranije datim izjavama i kazao da je video s kratkog rastojawa da su optuèni otac i sin uleteli s palicama u kafanu i muwevito prebili o{te}ene koji su sedeli za stolom, ostavili ih da leè u krvi na podu i pobegli automobilom. Na predlog branioca po slu`bnoj du`nosti optuènog Zarina advokata Zo ra na Alek si }a, uz preporiku neropsihijatra, ve}e je ju~e prihvatilo da sin okrivqenog ne u~estvuje vi{e u ovom postupku kao svedok, odnosno da ne dolazi na suo~ewe sa svedokiwom ~ije se izjava bitno razlikuje od wegove. Ipak, odbilo je wegov predlog da se radi novi nalaz, nakon dospelih i obrazloènih osnovnih i dopunskih, tima neuropsishiajtra i to ponaro~ito psihologa ( koji se nisu do sada nisu posebno izjasnili). Nakon ovoga optuèni je reagovao i zamolio sud, uz suze, da mu veruje . Sudija Popovi} mu je na ovo odgovorio: - Sretko, vi{e puta ste mewali svoje iskaze u postupku, to je va{e pravo kao optènog, ali nam nije jasno za{to ste vodili sina od 14 godina u kafanu da se obra~unavate. Taj o{te}eni nije vi{e ~ovek ve} biqka. - Kunem Vam se sudija, ja nisama imao nameru da ubijem za ~ega se

teretim. Ima tu i alkohola. Nek ne strada moja porodica, a ja treba da ispa{tam za to {to sam uradio - odgovorio je optuèni. Podsetimo, prema navodima optu`nice, 20 februara pretpro{le godine, dvadesetak minuta posle pono}i, Novosa|anin Sretko Zarin (37) s 14–godi{wim sinom, prema kojem je izdvojen postupak, poku{ao je s umi{qajem li{iti ìvota vi{e lica u lokalu „\ovani libero“ (biv{i lokal „Askur|el” kod Najlon pijace) na Temerinskom putu 173 tako {to je prethodno sedeo s o{te}enima Du {a nom B. i Sve to za rom J., s kojima se posva|ao, a potom je napustio navedni ugostiteqski objekat uz napomenu da }e se vratiti da plati ra~un. Kad se vratio zajedno sa sinom i doneo metalnu {ipku duga~ku oko pola metra, a wegov sin s kabelom sli~ne duìne, odmah po ulasku u kafanu pri{li su stolu i napali ovu dvojicu. Optuèni je, navodno, vi{e puta udario Du{ana B. u glavu, dok je wegov maloletni sin okrivqen da je nekoliko puta udario Svetozara J. u glavu i telo, usled ~ega su ovi pali, da bi potom optuèni Zarin metalnom {ipkom naizmeni~no udario vi{e pita u glave i tela Du{ana i Svetozara. Posle ovog, okrivqeni je sa sinom iza{ao iz lokala i u{li su u kola kojima su se odvezli ku}i. Tako je okrivqeni, zajednno sa sinom, naneo te{ku telesnui povredu opasnu po ìvot usled kojih je kod o{te}enog do{lo do slabosti desne strane tela, epilepsije i psihoorganskog sindroma, a Svetozaru J. te{ke telesne povrede. M. Vuja~i}

Ju~e oko 13 ~asova u Ulici Jovana Suboti}a, iza pozori{ta, do{lo je do masovne tu~e u kojoj je u~estvovalo vi{e maloletnika. Prema nezvani~nim informacijama, najverovatnije je re~ o grupi sredwo{kolaca, ~lanova navija~kih grupa, od kojih su trojica zavr{ila u policiji, dok je jedan sa lak{im povredama primqen u De~ju bolnicu. Kod privedenih poolicija je prona{la tri teleskopske palice, jedan no`, navija~ku bakqu i fantomku. E. D.

POLICIJA NA PODRU^JU SREMSKE MITROVICE JU^E NA[LA REMEK-DELO ^UVENOG UMETNIKA, NESTALO IZ NOVOSADSKOG MUZEJA 8. JANUARA 2006.

Pro na |e na ukra de na Rem bran to va sli ka, ~etvoro uhap{eno Akcijom Uprave Kriminalisti~ke policije i novosadske kri mi nali sti~ ke po li ci je prona|ena je Rembrantova slika „Portret Rembrantovog oca„ iz 1630. godine, neprocewive vrednosti, saznaje RTS. Slika je prona|ena na podru~ ju Sremske Mi tro vi ce, a zbog toga su privedene ~etiri osobe u novosadsku policiju. Di men zi je ukradene sli ke „Portret Rembrantovog oca” iz

ska Mole i „Glava Hrista”, delo nepoznatog holandskog ili nema~kog autora iz 16. veka. Autenti~nost slike potvrdili su eksperti. Kako se tada navodilo, pqa~ka je bila „elegantna”, osim toga {to nije bilo povre|enih, sve slike su izva|ene iz ramova u kojima su bile bez ikakvih o{te}ewa. Nakon kra|e, stru~waci su procenili da Rembrantova sli-

Iz novosadskog muzeja 8. januara 2006. godine ukradene su jo{ tri slike - Rubensova „Seneka”, „Pejza` sa pecaro{em” Pjera Fran~eska Mole i „Glava Hrista”, delo nepoznatog holandskog ili nema~kog autora iz 16. veka 1630. godine su 28 puta 22,5 centimetara. Slika je 8. januara 2006. godine ukradena iz Novosadskog muzeja, kada su dve maskirane i naoru`ane osobe vezale ~uvara i osim ove, ukrali jo{ tri slike - Rubensova „Seneka”, „Pejza` sa pecaro{em” Pjera Fran~e-

ka vredi najmawe 2,5 miliona funti. Tada se spekulisalo i o tome da li je delo zaista naslikao ~uveni holandski majstor ili neko od wegovih u~enika. Ina~e, „Portret oca” je kraden i ranije, sredinom 90-ih, nakon ~ega je prona|en u [paniji.

Rembrantova slika koju je policija prona{la

Kopije ukradeni umetni~kih dela

Foto: N. Stojanovi}

ZA[TO SE TE[KE SAOBRA]AJNE NESRE]E DE[AVAJU PRED ZORU

Po vra tak iz pro vo da naj kri ti~ ni ji U roku od samo sat vremena, u no}i izme|u subote i nedeqe, u dve te{ke saobra}ajne nesre}e, `ivot je izgubilo troje mladih qudi, dok je jo{ dvoje te{ko povre|eno. Ne samo {to su se dogodile u gotovo isto vreme, ve} su se ove dve nesre}e u Novom Sadu i Zmajevu desila na skoro identi~an na~in. Obe grupe mladi}a i

(1985) i Vawa Peru{inovi} (1989) koji su stradali na kod Zmajeva biti sahraweni danas u Ba~kom Dobrom Poqu. Nakon saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije novosadskog Vi{eg suda, okrivqenom Ne ma wi S. (1991), kojem se pripisije da je bio za upravqa~en „reno megana”je odre|en pri-

Marko [imun poginuo dve nedeqe pre `enidbe

MASOVNA TU^A MALOLETNIKA U CENTRU NOVOG SADA

Ra di le pa li ce i no`

utorak12.mart2013.

Automobil nakon nesre}e izgoreo

devojaka su se vra}ali iz izlaska, voza~i su u oba slu~aja izgubili kontrolu nad vozilom i sleteli s puta, prakti~no bez ko~ewa. Tijana Simov (1991), devojka koja je poginula u nesre}i na Futo{kom putu u Novom Sadu, sahrawena je ju~e na Gradskom grobqu, dok }e Marko [imun

tvor. „Dnevnik„ nezvani~no saznaje da je kod wega, nakon nesre}e, utvr|eno 0,6 promila alkohola u krvi. Svake godine u Srbiji u saobra}ajnim nesre}ama pogine oko hiqadu qudi, a me|u wima i veliki broj mladih od 20 do 30 godina starosti. Po pravilu,

mladi}i i devojke gube `ivote u saobra}aju, najvi{e zbog vo`we pod dejstvom alkohola i neprilago|ene brzine. Marko [imun iz Ba~kog Dobrog Poqa poginuo je samo desetak dana pre svoje svadbe, za koju je, kako ka`u wegovi prijateqi ve} sve pripremio. Par dana pre nesre}e sa svojom devojkom Tamarom je odabrao odelo i ven~anicu, kupio burme i s nestrpqewem ~ekao 23. mart, kada su trebali da se ven~aju i usele u wegovu porodi~nu ku}u koju je nedavno renovirao. S wih dvoje se zla sudbina zaista okrutno poigrala. Markov otac je 1992. godine, kada je Marku bilo svega sedam godina, ubijen u prodavnici u Ba~kom Dobrom Poqu nakon bezazlene sva|e oko politike. Markova

devojka Tamara je tako|e pre dvadesetak godina ostala bez oca, koji je poginuo u saobra}ajnoj nesre}i, a u subotu uve~e je ostala i bez svog verenika. Vawa Peru{inovi} (1989), koja je tako|e poginula u nesre}i kod Zmajeva, je kobne ve~e ri osta la sa svo jim dru {tvom u izlasku u jednom zmajeva~kom kafi}u, iako ju je tokom ve~eri brat pozvao da se s wim vrati ku}i za Ba~ko Dobro Poqe. U ovom mestu o Vawi se mogu ~uti samo najlep{e stvari - kako je nedavno u roku diplomirala na Pedago{kom fakultetu i kako je bila odli~na ko{arka{ica. Na `alost, prethodni vikend je zauvek zaustavio `ivote troje mladih qudi i ostavio wihove porodice i prijateqe u {oku i neverici. Prema re~ima Je le ne Ju ri {in, portparolke Klini~kog centra Vojvodine, Pa vle M., koji je te{ko povre|en u nesre}e koja se desila u Novom Sadu i daqe se nalazi u te{kom stawu na odeqewu intenzivne nege. Bo ja na S., koja je povre|ena u istom udesu, ju~e je preba~ena na kliniku za ortopediju i dobro se oporavqa od zadobijenih povreda. Te{ko povre|ena devojka u nesre}i kod Zmajeva, Jul ka J., ju~e je iz novosadskog Klini~kog centra preba~ena na operaciju u Beograd u bolnicu na Bawici. N. Perkovi}

svet

utorak12.mart2013.

dnevnik

NA PE TOST NA KO REJ SKOM PO LU O STR VU

Zdru è ni ma ne vri Se u la i Va {ing to na SEUL: Ju`na Koreja i Sjediwene Dràve po~ele su ju~e druge vojne ve`be u kojima u~estvuje na hiqade vojnika i pored pretwi Severne Koreje da }e raskinuti sporazum o primirju i preduzeti odlu~ne mere odmazde. Po~etak dvonedeqnih manevara „Kqu~no re{ewe”, koje se odràvaju uz postoje}e godi{we zdruène vojne ve`be Seula i Va{ingtona, usledilo je posle nedeqa pove}awa napetosti na Korejskom poluostrvu i rato-

borne retorike Pjongjanga da }e preduzeti preventivni nuklearni rat zbog sankcija UN. Severna Koreja je osudila zdruène manevre kao provokativnu pripremu za invaziju i saop{tila da od ju~e prestaje da vaì sporazum o primirju sa Jugom potpisan 1953. kojim je okon~an Korejski rat. Glavni list Severne Koreje, „Rodogn Sinmun”, objavio je da je od ju~e sporazum o primirju nevaè}i, kako je Pjongjang ranije najavio Ministarstvo za ujedniwewe u

Seulu potvrdilo je ju~e da je Sever sproveo u delo i drugo obe}awe da }e prekinuti veze preko crvenog telefona kojim su Seul i Pjongjang odr`avali kontatke kada je bilo potrebno. „Sever nije odgovorio na na{e pozive jutros”, rekao je predstavnik ministarstva. Vru}a linija je uspostavqena 1971. a Sever ju je prekidao pet puta do sada 2010. posledwi put, prenele su agencije. „Sa sporazumom o primirju koji je raznet u parampar~ad...

niko ne moè predvideti {ta }e se de{avati od sada pa nadaqe”, napisao je Rodong Sinmun. Otkazivawe sporazuma o primirju teoretski otvara vrata nastavku neprijateqstava izme|u dve Koreje koje nikada nisu potpisale ugovor o miru i prakti~no su i daqe u ratu. Stru~waci kaù da Severna Koreja ipak ne raspolaè raketama koje bi mogle da dobace nuklearne bombe od Sjediwenih Dràva, mada su Japan i Ju`na Koreja u wihovom dometu.

IZ BOR NO VOG RI MO KA TO LI^ KOG PO GLA VA RA

Gla sa we za pa pu po ~i we da nas u 17 sa ti VA T I K AN: U Sikstinskoj kapeli u Vatikanu danas u 17 sati po~e}e rad konklave koja }e izabrati novog rimokatoli~kog poglavara, javila je Verska informativna agencija. Ju~e je nastavqeno zasedawe „pretkonklave”, na kojem u~estvuju svi kardinali, a danas }e u bazilici Svetog Petra prvi me|u kardinalima, An|elo Sodano, slu`iti sve~anu misu povodom izbora rimskog pontifeksa. Rimokatoli~ki kardinali u petak su odredili utorak za po~etak konklave, tako da }e se iz bazilike kardinali koji u~estvuju u izboru pape povu}i u Sikstinsku kapelu. U 17.00 }e po~eti rad konklave, kojim }e rukovoditi kardinal \ovani Batista Re, a sreda je prvi „puni dan rada konklave”, sa dva prepodnevna i dva popodnevna glasawa, navodi VIA. Tako }e biti i u ~etvrtak i petak, ukoliko nijedan od kardinala ne dobije dvotre}insku ve}inu - 77 od 115 glasova. Uko-

Kar di na li na oku pu, od lu ka se o~e ku je

liko papa ne bude izabran do subote, tog dana konklava ne}e zasedati. U nedequ }e se, nakon bogoslu`ewa, posle podne nastaviti glasawe. Ako se i tada, nakon novih sedam glasawa ne izabere papa, pravi se pauza. Ako papa ne bude izabran nakon 34 glasawa, tada }e se kar-

dinali odlu~ivati za jednog od dvojice kardinala koji su dobili najvi{e glasova. U proteklih 100 godina, nijedna konklava nije trajala du`e od pet dana. Italijanska i nema~ka {tampa pi{u, uo~i konklave na kojoj se bira novi papa, da bi slede}i

poglavar rimokatoli~ke crkve mogao da bude kardinal nema~kog porekla iz Sao Paula Odilo [erer. Italijanski kardinali, wih 27, „uvideli su da nijedan wihov sunarodnik ne bi imao dovoqnu podr{ku”, navodi {tampa i dodaje da su se zbog toga dvojica veoma uticajnih me|u wima, An|elo Sodano i \ovani Batista Re, odlu~ili da lobi ra ju za [e re ra, pre no si Verska informativna agencija.U Nema~koj, gde je kardinal [erer dosad bio mawe poznat, posledwih dana se, tako|e, govori o wegovom mogu}em izboru za papu. [erer ima 63 godine i za papu je „relativno mlad”. Me|utim nije, kako se misli, modernista i reformator.VIA navodi da se kardinali, koje je ve}im delom imenovao Benedikt [esnaesti, pribojavaju promena i reformista, mada znaju da sada{we stawe crkve nije zado(VIA) voqavaju}e.

Ja pan odao po {tu `r tva ma cu na mi ja TO K IO: Japan je ju~e obeleìo drugu godi{wicu katastro falng cu na mi ja ko ji je odneo skoro 19.000 ìvota i iza zvao naj go ri nu kla er ni udes u svetu posle êrnobila. Na ceremoniji u Tokiju kojoj je prisustvovao car Akihito i carica Mi}iko, kao i u pogo|enim mestima du` obale, odata je po{ta za 15.881 qudi koji su poginuli u cunamiju i 2.668 drugih koji se vode kao nestali.

Ta~no u 14 sati i 46 minuta, u momentu kada je 11. marta 2011. obalu na severoistoku Japana pogodio zemqotres ja~ine devet stepeni po Rihteru, qudi su pognutih glava minu tom }u ta wa oda li po {tu `rtvama. Sna`ni zemqotres pokrenuo je ubila~ki cunami koji je progutao naseqa du` obale i o{tetio nuklearnu centralu „Fuku{ima Dai}i” u kojoj je zbog prestanka rada sistema

za hla|ewe do{lo do topqewa jezgra u tri nuklearna reaktora i eksplozija. To je izazvalo veliku kontamiaciju vazduha i okoline i curewe radioaktivne vode u okean. Napori da se obnovi katastrofom pogo|eni region napreduju sporo. Pre ma zva ni~ nim po da ci ma 315.196 qudi je jo{ bez trajnog sme{taja, mnogi u privremenim izbegli~kim centrima. Tako|e ju~e , stotine evakui sa nih iz ra di o ak tiv no {}u

zaga|ene zone oko nuklearke podneli su tu`bu sudu tra`e}i nadoknade za wihove patwe i gubitke, prenele su agencije. Vlasti tvrde da je o{te}eno postrojewe Fuku{ima sada bezbedno i da vi{e nema ispu{tawa radioaktivnog materijala. Tvrdi se da se prehrambeni artikli proizvedeni u regionu redovno kontroli{u na radioaktivnost pre isporuke trgovinama.

UKRATKO No ve sank ci je Ira nu BRI SEL: Zbog kr{ewa qudskih prava ministri spoqnih poslova EU poo{trili su sankcije Iranu i pro{irili listu o zabrani putovawa i zamrzavawu finansijskih ra~una. Ministri su produ`ili postoje}e sankcije EU u narednih 12 meseci i dodali jo{ devet osoba na takozvanu crnu listu, na kojoj se sada nalazi 87 qudi kojima se zabrawuju putovawa u zemqe EU i ~iji su ra~uni u bankama blokirani, prenela je agencija AFP. Sankcije zbog kr{ewa qudskih prava odvojene su od onih zbog iranskog programa oboga}ivawa uranijuma. Ukupno 490 kompanija i 105 qudi je pod sankcijama EU, koje pored zabrane putovawa i zamrznutih ra~una ukqu~uju i stroge restrikcije u trgovini i nov~anim transakcijama kao i embargo na naftu.

Ba uk pro tiv Bu da ka ZA GREB: Ministar uprave Hrvatske Arsen Bauk nalo`io je da se promene imena svih ulica koje nose ime ratnog zlo~inca i visokog usta{kog funkcionera Mila Budaka, kao i Ulicu 10. aprila, koja se nalazi u selu Slatinski Drenovac U deset gradova i op{tina jo{ uvek postoje Budakove ulice ˜– u Slavonskom Brodu, Vinkovcima, Virovitici, Pagu, Pleternici, Komi`i, Lovincu, Jasenici, Kla-

karu, a u Pako{tanama ~ak dve, pi{e rije~ki „Novi list„. Od uprava tih lokalnih samouprava i op{tine ^a~inci, na ~ijem podru~ju je ulica posve}ena danu osnivawa NDH, Ministarstvo uprave zatra`ilo je odluke o imenovawu spornih ulica, kako bi se utvrdilo da li su u skladu s Ustavom i zakonima, navodi rije~ki dnevnik. Mile Budak, hrvatski pisac i politi~ar, jedan je od osniva~a usta{kog pokreta i tvorac re{avawa „srpskog pitawa” u Hrvatskoj – jednu tre}inu ubiti, jednu proterati, jednu pohrvatiti (pokatoli~iti). Wemu se pripisuje i usta{ka krilatica „Srbe na vrbe”.

Bek stvo iz za tvo ra FE RES: Na severu Gr~ke nedaleko od granice sa Turskom pobegla su sedmorica zatvorenika iz zatvora javqa AP, pozivaju}i se na policiju. Zatvorenici su pobegli iz novosagra|enog zatvora

iskakawem kroz prozor u dvori{te, posle ~ega su se provukli kroz ogradu, saop{tila je lokalna policija u gradu Feres. Policija traga za trojicom Ira~ana i ~etvoricom zatvorenika iz Al`ira, Egipta, Sirije i Turske, koji su osu|eni za {verc qudi i trgovinu drogom, navodi se u saop{tewu.

Al Ka i da od go vor na za ma sa kr BAG DAD: Odgovornost za napad u Iraku u kojem je pro{le nedeqe ubijeno 48 sirijskih i devet ira~kih vonika preuzeo je ogranak teroristi~ke organizacije Al Kaida. Islamska dràva u Iraku je na svom sajtu objavila da je u pustiwi u provinciji Anbar, nedaleko od granice sa Sirijom, naoruàna grupa uspela da presretne konvoj u kojem su bili sirijski vojnici i pripadnici proreìmskih snaga. Sirijski vojnici u Iraku su traìli uto~i{te posle borbi sa pobuwencima u svojoj zemqi. Ira~ani su Sirijce vra}ali u zemqu preko drugog grani~nog prelaza.

Ma sov no tro va we TRI PO LI: [esnaest qudi je preminulo, a vi{e od 300 je hospitalizovano u Libiji zbog trovawa falsifikovanim alkoholnim pi}em napravqenim na bazi metanola, saop{tilo je ju~e libijsko Ministarstvo zdravqa. „Bilans smrtnih slu~ajeva je dostigao 16, a otrovanih 310”, navelo je ministarstvo, upozoravaju}i da bi broj `rtava mogao biti ve}i, preneo je AFP. [ef sanitarne slu`be u medicinskom centru u Tripoliju, Jusef al-Vafi, objasnio je da je preliminarna analiza pokazala da su se simptomi trovawa pojavili posle konzumirawa falsifikovanog alkoholnog pi}a koje je sadr`avalo metil-alkohol. Metil-alkohol, ili metanol, jeste proizvod koji mo`e da izazove otkazivawe bubrega, slepilo ili epilepti~ni napad, pa ~ak i smrt.

Ko je mo zak na pa da MO SKVA: Igra~ Boq{oj baleta, optu`en da je naredio napad kiselinom na direktora teatra, nije bio i mozak operacije, navodi teatar po{to je policija zatvorila istragu. „Sumwamo da je Pavel Dmitri~enko bio mozak napada na Sargeja Filina”, rekla je portparolka teatra Katerina Novikova agenciji Interfaks. Solista Dmitri~enko optu`en je pro{le sedmice za nano{ewe te{kih telesnih povreda Filinu zajedno sa po~iniocem koji je bacio kiselinu Filinu u lice. Ako budu osu|eni mogli bi obojica da dobiju po 12 godina zatvora.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI LEH VALENSA Nobelovac za mir i biv{i poqski predsednik Leh Valensa o{tro kritikuje poslanike homoseksualce iz Sejma poqskog parlamenta, govore}i da bi trebalo da se sakriju u zadwe klupe, iako tu ideju ne priznaje 59 odsto Poqaka. „Qudi se rukovode politi~kom korektno{}u. A u stvari 99 odsto wih misli kao ja, a protiv je samo jedan odsto”, rekao je Valensa za „@e~pospolitu”.

FIDEL KASTRO Biv{i kubanski predsednik Fidel Kastro istakao je da je smr}u venecuelanskog predsednika Uga âvesa, {ampiona siroma{nih, Kuba izgubila najboqeg prijateqa kojeg je ikad imala. Kastro je, u kolumni objavqenoj u listu Komunisti~ke partije „Granma”, istakao da je vest o âvesovoj smrti, iako nije bila neo~ekivana, bila teàk udarac, prenela je agencija Rojters.

ROSEN PLEVNELIJEV Predsednik Bugarske Rosen Plevnelijev smatra da bi wegovoj zemqi odgovarala ekspertska vlada po ugledu na italijansku vladu Marija Montija. „@eleo bih da radimo kao {to je Monti u Italiji radio”, rekao je bugarski predsednik za austrijski list „Standard”. „Treba da upotrebimo pozitivnu energiju koju sada mo`emo da na|emo na ulicama ili na internetu u Bugarskoj”.

Obe sio se op tu `e ni za si lo va we stu dent ki we WU DEL HI: Voza~ autobusa u kome je u decembru studentkiwa silovana i ubijena obesio se ju~e u zatvoru Tihar u Wu Delhiju, saop{tili su zvani~nici, pa je slu~aj koji je izazvao gnev i proteste {irom Indije dobio dramati~ni obrt. Branilac Rama Singa ka`e da je wegov klijent bio pribran i smiren u petak kada je razgovarao sa wim i da je sa wim u }eliji bilo drugih zatvorenika, pa se postavqa pitawe da li je to bilo samoubistvo i kako je mogu}e da ~uvari u naj~uvanijem zatvoru u Indiji nisu ni{ta primetili. Branilac i predstavnik zatvorske uprave rekli su da Sing nije bio pod prismotrom jer nije smatrano da postoji opasnost od suicida. Policija je saop{tila da je Sing bio vo|a petorice punolet-

Protesti protiv nasiqa nad `enama

nih i jednog maloletnika kojima se sudi za silovawe i ubistvo 23-godi{we studentkiwe fizioterapije 16. decembra u indijskoj prestonici. Ovaj zlo~in je izazvao proteste {irom zemqe, motivisao je poo-

{travawe zakona koji se odnose na silovawe i pokrenuo ù~nu raspravu o visokoj stopi zlo~ina nad ènama u Indiji. Sva {estorica optuènih su se izjasnili da nisu krivi za silovawe i ubistvo. Upra-

va zatvora Tihar je nalo`ila istragu nakon {to je Sing prona|en obe{en u svojoj }eliji ju~e ujutro oko pet ~asova po lokalnom vremenu, rekao je portparol zatvora Sunil Gupta. Singov branilac V.K. Anand je za Rojters kazao da wegov klijent nije izgledao uznemireno u petak kada je razgovarao sa wim. Sing je dr`an u }eliji sa drugim zatvorenicima, rekao je branilac, dok je biv{a direktorka zatvora Kiran Bedi tvrdila da Sing treba da bude izolovan od ostalih zatvorenika. Su|ewe petorici punoletnih po~eo je pro{log meseca, a maloletniku pro{le nedeqe. Me|u wima su Singov brat Muke{ Sing, trener Vinaj [arma, ~ista~ autobusa Ak{aj Kumar Sing i prodavac vo}a Pavan Kumar. (Roj ters)

kultura

dnevnik У ЕДИЦИЈИ СТО СЛОВЕНСКИХ РОМАНА „АРХИПЕЛАГА”

„Игра анђела и шишмиша” Алеша Чара Издавачка кућа „Архипелаг„ представила је роман „Игра анђела и шишмиша„ Алеша Чара (1971) једног од најзначајнијих словеначких писаца нове генерације. Главни уредник „Архипелага„Гојко Божовић који заступа Србију у Форуму словенских култура организатора пројекта „Сто словенских романа“ казао„ је да је овај Чаров најпознатији роман укључен у словеначку „ли-

терарну репрезентацију„ иако је његово дебитантско дело ( 1998). За Божовића је веома значајно што је од почетка пројекта, пре више од три године, формирана екипа младих преводилаца за словенске језике, јер осим руског, нисмо имали више од једног или двоје: он је скренуо пажњу на песникињу Ану Ристовић која је усавршила превођење са словеначког и до сада је, укључујући и Чаров роман, превела за „Архипелаг„неколико наслова. Такође, приметио је Божовић, око овог пројекта се формирао и круг критичара који својим текстовима која прате објављена дела, доприносе популаризацији нама непознатих аутора. У случају Чара, овај роман прати критички поговор проф. др Тихомира Брајовића. Тако се, нагласио је Божовић, постиже жељени циљ библиотеке „Сто словенских романа„ да се

приближе и популаришу литературе блиских народа који, због језичке баријере, немају увид у савремену продукцију својих „рођака„. У оквиру ове едиције у Србији је објављено до сада 16 наслова док су друге земље објавиле девет српских романа а ускоро излазе још два ( Срђана Ваљаревића и Драгана Великића). Божовић је представио Чара као романсијера, приповедача, преводиоца, сценаристу и уредника културног додатка листа „Дневник„ из Љубљане, чија су дела превођена на стране језика и заступљен је у више антологија савремене словеначке приповетке. „Роман „Игра анђела и шишмиша„ одмах је препознат као изврсно књижевно дело које уводи један самосвојан књижевни глас а ни данас није изгубио ништа на тематској провокативности, друштвеној критици, продорности и оштрини властите ироније, нити пак на узбудљивој представи о немогућој, забрањеној, на крају и саблажњивој љубави између каталочког свештеника и адолесцентне девојке „, казао је Божовић. Чарово дело, према оцени Божовића, „засеца у само средиште најизазовнијих тема савременог друштва: лажни јавни и лични морал, хипокризија, слом друштвених вредности...” „Смештајући ликове и догађаје романа у деведесете 20 века , у подалпски рударски градић утонуо у вечиту монотонију и малограђански менталитет, Чар се наслања на веома продуктивну линију словеначке литературе од Јанка Керсника, преко Ивана Цанкара и Славка Грума, па до Андреја Хинга, Витомила Зупана и Душана Јовановића„ истакао је Божовић, и додао да се „може читати и као словеначка реплика на планетарни књижевни хит, прослављени ‘Трејнспотинг‘ Ирвина Велша„. (Танјуг)

utorak12.mart2013.

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Кад глумци утихну Опера ултима, по Бомаршеовим делима „Севиљски берберин“ и „Фигарова женидба“, режија Кокан Младеновић, Ујвидеки синхаз/ Новосадско позориште У најновијој представи у Новосадском позоришту се сјајно поклопио наслов са оним што се крије иза њега. „Опера ултима“ наговештава врхунски, крајњи циљ, али истовремено може да означава и последњи, финални чин. Ката Ђармати као драматург и Кокан Младеновић као идејни адаптатор и редитељ споја Бомаршеових чувених дела („Севиљски берберин“, „Фигарова же-

да су касније маскирани у опере, јер их је, уз енормну популарност „на улици“, волела чак и аристократија. Кокан Младеновић у првом делу задржава комички дискурс („Севиљски берберин“), буфо, рекло би се оперским речником, изразито црнохуморан. Пролог и основни тон делу даје уредба градске управе Новосадском позоришту да на репертоар поставе

Бунтовно позоришно штиво и представа

нидба“), одлучили су се за оба ова плана, па је њихова опера, уместо китњасте културне манифестације једног добростојећег друшта, постала бунтовно позоришно штиво које се одбијањем глумаца да глуме, завршава раскидом уговора. Заправо, вероватно је мање познато и ауторски тим је добро урадио своју задаћу, Бомаршеови комади одувек су имали револуционарни потенцијал. Писани у кључу комедије дел арте, са промућурним и гладним јунаком когa по последњој моди малтретирају мање вредни с више пара или моћи, може се рећи

Иванчици Ђерић награда „Биљана Јовановић”

„Чврста наративна структура која уланчава два временска оквира и неколико жанровских поступака, од реалистичког, у коме је вешто инкорпориран псеудо кри-

ми-заплет, до метапрозног дискурса где цитати познатих стрипова, техником асоцијације, чине потпуно нови слој романа, показује да је Ђерићeва остварила завидан ниво прозаистичке вештине и убедљивости, и написала вишеслојан роман о незаслуженој патњи и жртвама, али и о личним одлукама и пожртвовању”, стоји у образложењу жирија. Награда „Биљана Јовановић” је установљена 2005. године и додељује се уз континуирану финансијску подршку Министарства културе Републике Србије. Досадашњи добитници су: Срђан Ваљаревић (2005), Даница Вукићевић и Ибрахим Хаџић (2006), Немања Митровић и Угљеша Шајтинац (2007), Јелена Ленголд (2008), Милена Марковић и Слободан Тишма (2009), Владислава Војновић (2010) и Срђан Срдић (2011).Датум уручења награде биће накнадно саопштен.

љене форме и обрасце које попуњава тако солидно да формално, и од папира, на матрицу, његова опера у Новосадском позоришту боља је од стотине оних које су саме себи сврха. Посебно је смешна та симулација, та Розинина хаљина која фронтално делује као раскош, а бочно, из профила, види се да је тако и направљена – дводимензионално (костимографија Марина Сремац). Музич-

Фото: Б. Лучић

оперу, пошто већ лепо знају да глуме, играју и певају (свака сличност са стварним догађајима је намерна). Опера, права, велика и лепа, може да се уради само од папира, а врхунац ироније уследиће у другом чину, који је право изненађење и већ озбиљна расправа са жанром и улогом позоришта у време кад се те улоге одричемо или од ње правимо ташту машкараду. Још у време режије мјузикла „Чикаго“, Кокан Младеновић је показао да зна наизглед бенигно да претвори у критичко. Што је још важније, он до тога долази кроз сам жанр, уста-

ке нумере се убрзавају и успоравају, што је духовито и због претходног коментара да оркестар у просценијуму буде од картона, а кад улогу диџеја преузме Cherubin d’amore, онда све прераста у чарличаплиновске ситуације у којој и оперске арије и дугачке, драмски неплодотворне сцене и (међу)радње бивају једноставно премотане. Брзо говорити је једно, брзо се кретати друго, али брже или спорије певати, уклапати се у урнебесне звучне аранжмане, није ни једно, ни друго, ни треће, него је то фактички немогуће, али само ван ансамбла

Новосадског позоришта. Редом из поделе, ево тих подвижника који би на светској сцени, да може да прође та небулоза да сцена буде тржиште, вредели много више него сви фудбалери ове земље: Едуард Сабо (Гроф Алмавива), Золтан Ширмер (Бартоло), Емина Елор (Розина), Арон Балаж (Фигаро), Габор Понго (Дон Базил), Cherubin d’amore (Иштван Кереши), Агота Силађи (Сузана), Ливиа Банка (Марселина), Атила Гириц (Дон Круцијо), Габриела Црнковић (Фаншета). У другом делу представе, након што је Алмавива срећно свршио са Розином, Фигарове невоље се настављају, а свако показује своје право лице, па и позориште, опера... Пуни беса, резигнације, ликови се појављују онакви какви јесу, статични, постојани у свом разочараном и разочаравајућем хабитусу, немогућности промене, одумирању... Сцена у којој јединог неоптерећеног, позитивног лика, Cherubin d’amore, шаљу у рат, недвосмислено подсећа на сцене из „Косе“, а упозорава да друштво без осећаја за уметност, очекује страшна судбина. Цео други чин буди језу и евоцира мрак који настаје кад глумац, кад његово тело утихне. Композиторка Ирена Поповић чија се музика у представама све више распознаје и пре погледа у програм, понудила је снажну музичку матрицу за овај део представе („Фигарова женидба“). Нешто налик на new age music, новосадска референца би био Митар Суботић Суба, директно евоцира побуну, ангажман. Конвергирајући ка мјузиклу, демаскирајући извођаче у грађанска одела, коначно се дала осетити она застрашујућа аутодеструктивност изгледа да ће све да изгори осим политичких агенди, па и позориште. Застрашујућа аутодеструктивност која прелази у слатку неизвесност – ликовни уметници су у Новом Саду већ палили своје радове, хоће ли и глумци своје?! И то, парадоксално, путем најбоље демонстрације те моћи – музичко сценског спектакла. Игор Бурић

ВЕЧЕРАС НА СЦЕНИ СНП-a

ПРИЗНАЊЕ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ДРУШТВА

Књижевници Иванчици Ђерић додељена је награда „Биљана Јовановић” за 2012. годину, коју додељује Српско књижевно друштво, а за роман „Несрећа и стварне потребе” у издању куће „Ренде”. Одлуку је већином гласова донео жири у саставу: Јелена Ленголд (председник), Јасмина Врбавац и Ален Бешић. У јакој конкуренцији од 160 пристиглих наслова и седам књига у најужем избору, роман Ђерићеве се издвојио озбиљношћу теме која прати последице распада Југославије, наведено је у саопштењу Српског књижевног друштва. Реч је о, како је приметио жири, убедљиво исприповеданој судбини стрип-цртача Уне, чији се живот креће у расцепу између несреће, чије последице још увек осећа, и животних потреба које је терају да упркос свему настави даље.

Гостује сомборско позориште Народно позориште из Сомбора гостује вечерас у 19.30 часова на сцени „Пера Добриновић“ Српског народног позоришта, с „Представом Хамлета у селу Мрдуша Доња“. Ову комедију Иве Брешана адаптирао је и режирао Кокан Младеновић, а играју: Саша Торлаковић, Давид Тасић Даф, Ивана В. Јовановић, Бра-

ша Доња. Ради развитка „мултикултурног мултиетницизма“ у село Мрдуша Доња Европска комисија за еврорегионалне интеграције донира осамсто хиљада евра под условом да се у селу изгради Мултикултурни центар и развије култура. Мате одлучи да за себе задржи највећи део новца, већи део подели Пуљи и

млета у Мрдуши Доњој“, ругајући се нашој властољубивости, похлепи и примитивизму, а ми се нисмо променили. Прошло је двадесет година од како сам почео да режирам у Сомбору, покушавши да кроз „Аферу недужне Анабеле“, „Ружење народа у два дела“, „Опсаде цркве Светог спаса“, или „Балканског

нислав Јерковић, Нинослав Ђорђевић, Богомир Ђорђевић, Марко Марковић, Биљана Кескеновић, Срђан Алексић, Татјана Шанта Торлаковић, Ксенија Марић Ђорђевић, Живорад Илић и Олгица Несторовић. „Ова комедија, иако написана пре четрдесет година, и даље је актуелна, и говори о нашој властољубивости, похлепи и примитивизму које се не мењају већ, нажалост, опстају као неуништива девијација нашег менталитета и нашег времена. Мате Букара је главни човек у селу Мрду-

Мачку, а остатак раздели осталим сељанима. Новца више нема, а за недељу дана, баш на Видовдан, треба да дође представница Европске комисије на увид ситуације. Једини сељак који је био у позоришту и погледао представу је Шимурина, који им преприча садржај Шекспировог Хамлета и предложи да га спреме. Сељанима се прича допадне и Мате, одслушајући први пут радњу једног позоришног комада, одлучи да сви заједно спреме и одиграју Хамлета... - Прошло је четрдесет година од када је Иво Брешан написао „Ха-

шпијуна“, говорим о неуништивим девијацијама нашег менталитета и нашег времена, али – ми се нисмо променили. Букара и остала фукара су и даље ту, агресивнији него икада, примитивни и осокољени, пресвучени у нове боје нових политичких партија, вазда спремни да зграбе и дограбе, откину и уједу, способни да из сваког историјског амбиса испузе неокрњени, гладни моћи и жедни успеха по сваку цену – речи су редитеља ове представе Кокана Младеновића. Н. Пејчић

ПОПУЛАРНИ БЕЛГИЈСКИ САСТАВ НА ОПРОШТАЈНОЈ ТУРНЕЈИ

„Ваја кон Диос” у октобру у Београду Белгијски састав „Ваjа кон Диос„, предвођен певачицом Дани Клајн, наступиће 12. октобра у Комбанк арени у Београду, у оквиру своје опроштајне турнеје, најавио је јуче организатор, продукција „Playlive”. На концерту у Београду бенд ће своје обожаваоце подсетити на највеће хитове: „Nah neh nah„, „Johnny”, „Just A Friend Of Mine„, „Don’t Cry For Louie„, „Puerto Rico„ у оригиналном аранжману из деведесетих година, када је овај бенд и доживео светску популарност. Улазнице су у продаји по ценама од 3.800 и 3.300 динара за партер (седење), 2.400 и 2.600 динара за трибине и 1.700 динара (стајање), а организатори подсећају да су претходни концерти

групе „Ваја кон Диос„ у Србији били распорадати. Бенд су 1986. године основали Дани Клајн, Дирк Суфс и Вили Ламбрегт, а светску славу су стекли песмама „Just A Friend Of Mine„, „What‘s a Woman?”, „Nah Neh Nah„, „Don‘t Cry for Louie„, „Puerto Rico„, „Heading for a Fall„, „Johnny”, „Sunny Days„ и „Don‘t Break My Heart”. У протеклих 25 година овај култни састав објавио је шест студијских и три компилацијска албума и продао више од 10 милиона албума и три милиона синглова. Дани Клајн је 1. јануара напунила 60 година и после опроштајне турнеје жели да се посвети мирнијем животу. Недавно је објавила своју аутобиографију под називом „Memoirs„.

vOJvOdinA

utorak12.mart2013.

dnevnik

МПИ „БАНЕ” ГОДИНАМА У ЛИКВИДАЦИЈИ

Пет и по пла та на ду гом шта пу

Сада ругло, а ускоро поново украс

Зелену фонтану чека нови живот

СУБОТИЦА: Реконструкција Зелене фонтане у Суботици треба да почне средином године. У ту сврху град је издвојио 50 милиона динара из градског буџета. Зелена фонтана је настала 30. јуна 1985. године, када је градоначелник био Ђерђ Сорад. Новац за реконструкцију фонтане је обезбеђен, а и за наредну годину се планирају слична средства. Приликом избора извођача радова, водиће се рачуна о цени, квалитету материјала и одрживости објекат. - У току је доношење одлуке о избору материјала за покривање зелене фонтане између

„Жолнаи керамике“ и зелено нијансираног гранита, а коначну одлуку о томе како ће фонтана изгледати, даће одборници града. Фонтана се неће рушити и задржаће садашњи изглед. Неопходно је да се спусти ниво ограде Зелене фонтане, ради бољег визуелног изгледа, потребна је потпуна реконструкција водоводних и одводних инсталација, које су сада у подножју испод фонтанске каде заливене у бетон - рекао је градоначелник Модест Дулић. Грађевински радови би требало да почну средином године, а завршили би се до јуна 2014.године. С. Иршевић

Читаоница на новој адреси

КИКИНДА: Читаоница Народне библиотеке „Јован Поповић„ налази се на новој адреси -Трг српских добровољаца 28. Читаоница је измештена крајем године с обзиром на то да је у просторији, у Библиотеци у којем је била смештена, пао део плафона. Због безбедности запослених и корисника, читаоница је најпре била измештена у зграду „Партизана „. Према речима директорице Библиотеке Радмиле Перовић, заједно са локалном самоуправом обратили су се Министарство културе, међутим одговор још увек није стигао. А. Ђ.

СОМ БОР: Триде сетак бивших радника сомборске Метало-пре ра ђи вач ке ин ду стри је „Ба не” од локaлне вла сти у Сомбору затражило је помоћ у вези са наплатом својих зао сталих плата. Већина радника има и извршне судске пре суде, али дуг не могу да наплате, јер је предузеће годинама у ликвидацији. Наиме, некадашњи гигант „Бане” у ликвидацији је од лета 2009. године, а око 500 радника потражује пет и по плата. Некадашњи радници кажу да ликвидација, која је ушла у четврту годину, погодује власнику „Банета”, јер стално одлаже плаћање обавеза. У про секу, радницима се дугује око 200.000 динара, уз припадајуће камате. Подсећања ради, МПИ „Бане” је својевремено приватизован по „Милошевићевом моделу“, одно сно већински је био у власништву радника. Након неколико афера по словодства, које никада нису добиле свој судски епилог, 2008. године, одлуком тадашњих акционара, „Бане“ је за 1,3 милиона евра продат београдској фирми „Прогалвано микрометал“, предузећу које је било једно од највећих продаваца брава и грађевинског окова, основног производа МПИ „Ба не“. Та да шња обећања власника „Прогалвана“ Пе тра Ђор ђе ви ћа, упућена Скупштини акционара, која је одлучивала о продаји, била су више него ружичаста: од обнављања опреме, проширења палете производа, до повећања обима продаје. Како је нови власник образложио, зарад рационализације, продат је један од старијих објеката, заједно са

ста рим ма шин ским пар ком. Радници су очекивали нови узлет фирме, која је својевремено запошљавала 2.000 радника и била доминантна у производњи бра ва и око ва у овом де лу

о уласку у процес ликвидације, што је, без икаквих резултата, тада изазвало проте сте прео сталих радника МПИ „Бане“. ам про цес ли кви да ци о ног по ступка, који је водила дота-

Покорнић остао председник БНС СУБОТИЦА: Председник Националног савета буњевачке националне мањине остаје Бранко Покорнић. Његову функцију је потврдило Министарство правде и државне управе. Проблем у Буњевачком националном савету настао је 5. јанура, када је потпредседник Националног савета Никола Бабић сазвао седницу, на којој је присуствало 13 од 23 члана овог савета и када је за председницу постављена је Сузана Кујунџић Остојић. Покорнић каже да је Министарство утврдило да ова седница није одржана по статуту, па је предлог одбијен, а Покорнић је остао председник БНС. С. И.

Књиге за библиотеку

Пуст улаз у фабрику права слика стања

Европе (између осталог и једина фирма на Балкану за производњу бродског окова), међутим, једва годину дана касније, уз образложење да је по словање до веде но у пи та ње због светске економске кризе, гласовима које је контролисао већинским пакетом акција (60 одсто), Скупштина акционара у јулу 2009.године. на предлог власника. ипак доно си одлуку

да шња ди ректор ка Ма р и н а Не сто ро вић, између оста лог, довео је и до продаје готово свих про из вод них по го на и припадајуће опреме, тако да се може рећи да некада гигантска металопрерађивачка индустрија „Бане“ у Сомбору, сем формално, ни не по стоји, па је велико питање од чега би се уопште радници и могли намирити. М. Миљеновић

ВРБАС: Породица недавно преминулог Врбашанина Славка Вујошевића, дугогодишњег руководица многих фарми у општини Врбас и Сурчину, као и активног члана Удружења српско-руског пријатељства „Род“, поклонила је Народној библиотеци „Данило Киш“ 42 књиге на руском језику. Вршиоцу дужности директора НБ „Данило Киш“ Дарку Крчмару књиге је предала удовица Славка Вујошевића Зора Вујошевић. - Уз књиге на руском језику, Народној библиотеци поклањам и књигу, коју је Славко објавио последњих дана свог живота и која носи наслов „Моје свињарство - радост стварања“ - рекла је Зора Вујошевић. - Планирамо да поред фонда књига на енглеском, оформимо и фондове књига на руском и немачком језику. Ове књиге ће наћи своју употребну сврху у нашој библиотеци и чин породице Вујошевић је сам по себи изузетан рекао је Крчмар. М. Кк.

vojvodina

dnevnik

Амбасадор Русије у Суботици СУБОТИЦА: Амбасадор Русије у Београду Александар Васиљевич Чепурина боравио је током викенда у Суботици. Приликом своје посете граду на северу Бачке, рекао је да очекује сарадњу у области енергетике и културе, као и о могућностима суботичких привредника да храну, коју производе, пласирају на руско тржиште, а са градоначелником Суботице договорио је сарадњу и на пољу културе и привреде. Након састанка са градоначелником, Александар Чепурин је, студентима суботичког Економског факултета, одржао предавање, на тему „Економска сарадња Србије и Русије у будућности”. Посебно је им је интересантна област пољопривреде, нарочито извоз воћа и поврћа у Руску Федерацију, као и културе и образовања, односно да се врати руски језик у школе. Руска делегација, Друштво српско-руског пријатељста „Свети Александар Невски“ у Суботици, Странка Руса Србије и Српско-руско друштво Шабац положили су јуче венце на Споменик црвеноармејцима на Православном гробљу у Дудовој шуми. С. И.

Матурантима путоказ до посла БЕЧЕЈ: Сајам образовања и каријерног информисања по имену “Мисли на време, паметно бирај!” одржаће се данас, сутра и прекосутра у организацији Бечејског удружења младих БУМ. Ово је трећи пут како се организује сајам оваквог профила у мултимедијалној учионици овдашње Гимназије. - Оваква врста скупа намењена је матурантима три овдашње средње школе, Гимназије, Економске и Техничке школе. На основу спроведене анкете по школама, позвали смо представнике десет најтраженијих факултета и високих школа по избору бечејских средњошколаца и они ће одржати презентације. Биће представљени смерови факултета, предмети током школовања, говориће се и о пријемном испиту, објасниће се Болоњски систем школовања, биће речи и о условима за добијање места у студентским домовима и многим другим интересантним стварима - рекао је председник бечејских “бумоваца” Александар Ђекић. Распоред презентација које ће се одржавати од 14 до 18 сати објављен је на огласним таблама у три бечејске средње школе, а може се видети и на сајту БУМ: www.BUM-Becej.org. В. Ј.

Братимљење с европским општинама КИКИНДА: Кикиндска општина има потписан Споразум о братимљењу са 13 градова из Румуније, Мађарске, Федерације Босне и Херцеговине, Норвешке, Израела, Бугарске, Републике Српске и Словачке. -Ове године би требало да успоставимо сарадњу на основу пројеката и културних манифестација и са Шпанијом, Француском, Немачком и Словенијом. Још од 2004. године успешно сарађујемо са Мађарском, са њиховим градом Кишкунфелеђхазом, када нам је кроз пројекте одобрено око 50 хиљада евра, за заједничку културну сарадњу наших општина. Временом је успостављена успешна сарадња и са мађарским градом Мако и румунским Жомбољом и Решицама. Заједно смо сарађивали на многим пројектима, који су нам били одобрени, као што је Азил за псе и „Зелени Банат” - каже помоћник председника општине задужен за туризам и међурегионалну сарадњу Шандор Талпаи. Успешна прекогранична међурегионална сарадња обезбедила је представницима кикиндске општине боравак у Бриселу, где је, захваљујући тамошњој Канцеларији Војводине, уговорено да Кикинда представи своје привредне гране и туризам 10. октобра, на манифестацији „Отворени дани европских регија и градова” у Бриселу. А. Ђ.

utorak12.mart2013.

„Чорба од канаринца”

ИЗГРАДЊА ОБИЛАЗНИЦЕ И СОЦИЈАЛНИХ СТАНОВА ОД СЛЕДЕЋЕГ МЕСЕЦА

Пролеће покреће грађевинске радове ЗРЕЊАНИН: Већ од следећег месеца, са почетком грађевинске сезоне, локална самоуправа у Зрењанину имаће прилику да докаже како најаве о великим инвестицијама, попут изградње обилазнице око града и социјалних станова, нису била само празна обећања. Помоћник градоначелника Зрењанина Дарко Каран тврди да су решени имовинско правни односи за локације које се налазе на траси обилазнице и да је по први пут град у буџету обезбедио 63 милиона динара за експропријацију земљишта и 12 милиона динара за израду пројектно - техничке документације. - Власници земљишта, које се налази на траси обилазнице, у 95 одсто случајева су сагласни са ценама постигнутим на расправама, које су водили градска имовинско-правна служба и правобранилаштво. Неки грађани, међутим, желе замену земљишта и то успорава процес. Али, све то не отежава добијање локацијске дозволе, односно даље процедуре око изградње оби-

Дарко Каран показује трасу обилазнице

лазнице – објашњава Каран. Локална самоуправа је прошле године потписала протокол са Јавним предузећем „Путеви Србије” о начину изградње обилазнице око града, што практично значи да је обезбеђен новац

за преко потребни обилазни пут. Вредност тог протокола је 775 милиона динара. Од тога, град се обавезао да 75 милиона динара уложи у пројектну документацију и експропријацију земљишта.

- Реално је очекивати да током ове године буде одрађена прва траса, у дужини од 2,2 километра, на деоници од Михајловачког пута до Првомајске улице, као и да започне изградња моста који је обухваћен пројектом – наглашава Каран. Још један грађевински подухват, који предстоји у предстојећем периоду, јесте изградња станова за социјално угрожена лица, за шта је град Зрењанин од државе добио 27 милиона динара. Уговор о овој инвестицији потписан је 31. децембра 2012. године и тада су прослеђена средства на рачун ЈП „Градска стамбена агенција”. - У току је израда пројектнотехничке документације. Локација је већ одређена и у улици Тителски ред биће подигнуто десет кућа за социјално угрожена лица. Републичка стамбена агенција, као супервизор, надзираће радове – каже помоћник зрењанинског градоначелника. Ж. Балабан

ОПОЗИЦИОНИ СВМ КРИТИКУЈЕ, ОПШТИНСКА ВЛАСТ АДЕ УЗВРАЋА

Политичка Не деле се пакети само корист на рачун сиромашних када су избори

АДА: Савез војвођанских Мађара (СВМ) упутио је критике општинској власти Аде, у првом реду да локална самоуправа трећу годину како ради Народна кухиња, није била поуздан партнер. Како је указао шеф одборничке грипе

Тибор Вилагош

СВМ-а у СО Ада Тибор Вилагош, Народне кухиње функционишу у 75 општина у Србији, што је скоро половина општина, па се поставља питање зашто не може да функционише у Ади. - Сиромашнима и онима који гладују не треба неко да им пружа помоћ и дели пакете само када су избори, него и другим данима - рекао је Вилагош. Секретар Црвеног крста Аде Вилмош Крижан оптужио је општинску власт за саботирање програма Народне кухиње, тако што је 2011. године финансијска подршка била само три месеца, лане два месеца, а у овој години још ништа. - Сада је доведено у питање да ли ће програм Народне кухиње

уопште опстати у Ади. Предузели смо конкретне кораке, да ублажимо ситуацију, да се могу употребити намирице које имамо у магацину. У програм су ускочиле месне заједнице од 1.марта је поново покренут рад Народне кухиње за два месеца, тако што се оброк за сто особа кува, али не сваког радног дана како је било предвиђено него сваки други дан понедељком, среодм и петком. Две месне заједнице Аде и МЗ Мол обезбедеиле се 240.000 динара, па ће се према речима Крижана утрошити бар део намирница и изићи у сусрет људима који гладују. Поред наставка програма Народне кухиње, према речима Крижана, од почетка другог полугодишта се у школи у Молу за ужину за 50 ученика обезбеђује хлеб и неки намаз, а од половине фебруара се у ађанској школи помаже ужином 30 ђака. Општина је коначно расписала тендер за обезбеђење 100 оброка за ученике, а Крижан критикује потез локалне самоуправе да се поново избегава укључивање Црвеног крста и Народне кухиње, него да општина сама обезбеди топле оброке најугроженије основце. - То је за сваку похвалу, међутим, школска година траје од почетка септембра до средине јуна, а не само два месеца од 1.априла до краја маја, како је предвиђено да ће се финансирати оброци за угрожену децу. Ово што општина ради није само неодговорност, него велика грешка локалне самоуправе што не води рачуна о гладној деци и најугроженијем становништву каже Крижан. М. Митровић

АДА: Председник ађанске општине Золтан Билицки реагујући на оптужбе из СВМ-а које се односе на финансирање Народне кухиње, изјавио је да Црвени крст Аде у последње време у политичке сврхе желе да искористи своје деловање и заједно са Савезом војвођанских Мађара, направе „добре политичке поене“ на рачун сиромашног и социјално угроженог становништва. - Локална самоуправа је одлучила да 2013. године самостално организује подлеу оброка путем јавне кухиње. Општина је почела претпрошле године из сопствене касе да обезбеђује стотину оброка дневно за угрожену децу из основних школа. Прошле године се у програм укључио Црвени крст Аде, међутим, већ тада је Црвени крст своју улогу између осталог видео у томе да за себе тражи одређена средства за плате. Секретар Вилмош Крижан је поднео као трошкове лична примања на рачун средстава намењених исхрану социјално угрожене деце, па је локална самоуправа одлучила да у овој години програм настави самостално – рекао је Билицки. Разлог је био и што локална самоуправа не подржава да се Црвени крст Аде користи у политичке сврхе, додао је Билицки. Општина је пре неколико дана расписала јавну набавку за избор најповољније понуде за припрему 100 оброка за угрожену децу, од угоститеља и Дома за старе и пензионере у Молу. Циљ је да се уговор потпише најкасније 2.априла са најпо-

вољнијим понуђачем. Председник општине је додао да је у буџету општине за ову годину планирано за делатност јавне кухиње 500.000 динара, од чега је до сада утрошено око 60.000 на основу рачуна Црвеног крста, па остаје 440.000.

ЗРЕЊАНИН: Позоришна представа “Чорба од канаринца”, по тексту Милоша Радовића а у режији Сташе Копривице, биће изведена у Културном центру Зрењанина, вечерас, у 20 часова. Главни ликови у представи су Јеца и Меда, а улоге тумаче Мина Лазаревић и Љубомир Бандовић. Цена карте износи 500 динара. Ж. Б.

Парастос Зорану у помен

БЕЧЕЈ: Општински одбор Демократске странке у Бечеју, као и претходних девет година, деценију од убиства првог демократски изабраног премијера Србије др Зорана Ђинђића обележиће парастосом у овдашњој цркви посвећеној Светом великомученику Георгију. Тим поводом обавештавају да ће се парастос служити данас у 10 сати и позивају поштоваоце лика и дела др Зорана Ђинђића да им се придруже у молитви и давању помена. В. Ј.

Општина финансира вантелесну оплодњу

ПАНЧЕВО: Из буџета Панчева је, за трећи покушај вантелесне оплодње, за све парове са територије града, обезбеђено шест милиона динара. Сви заинтересовани парови могу да се пријаве филијали Републичког фонда за здравствено осигурање, а пријаве се примају до 20. марта. Од четрнаест до сада пријављених жена. само њих две испуњавају све прописане услове. Жене које остваре право на трећи покушај вантелесне оплодне, биће упућиване у КЦ Србије „Клинику за гинекологију и акушерство“ у Београду. З. Дг.

Преглед очног притиска

ПАНЧЕВО: У Очној болници у Панчеву данас, од 9 до 13 часова, лекари ће бесплатно мерити очни притисак. Грађанима за овај преглед није потребан упут, а лекари Очне болнице га препоручују свим оболелима од кардиоваскуларних болести, кратковидим особама и особама у чијим породицама постоје оболели од глаукома. З. Дг.

Золтан Билицки

- Са Центром за социјални рад и Удружењем „Дуга“ саставиће се списак социјално угрожених основаца и добијаће кувани оброк за ручак, до краја школске године. Пошто у мају планирмао ребаланс буџета уколико буде потребно обезбедићемо додатна средства и за прво полугодиште наредне школске године од почетка септембра до половине децембра ове године – најавио је Билицки, правдајући кашњење јавне набавке због измене Закона о јавним набавкама, истовремено одбацујучи тврдње СВМ.-а и Црвеног крста да ће јавна кухиња престати са функциониснајем. М. Мр.

Играоница за џабе

РУМА: У оквиру ИМПРЕС пројекта „Унапређење предшколског васпитања и образовања у Републици Србији“, који финансира Европска унија и подржава Министарство просвете, науке и технолошког развоја, у сарадњи са општином Рума, предшколсла установа „Полетарац“ за сву децу узраста од три до 5, 5 година, која нису уписана у предшколску установу, организовала је бесплатан двочасовни програм „Играоница“. Поред инклузије и помоћи деци најмлађег узраста, овај програм ће у многоме помоћи и родитељима. Двочасовно дружење ће бити организовано у новоизграђеном монтажном вртићу, који је захваљујући ИМПРЕС пројекту и изграђен. М. Ма.

УСКОРО НОВЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ У АПАТИНСКОЈ ОПШТИНИ

Аустријанци ће градити луку, Италијани шити АПАТИН: Општинско веће је на јучерашњој седници прихватило писмо намере инвеститора „Calzedonija SpA“, „Filte SpA“, „Giemme SpA“ i „Maglificio Ripa SpA“ из Италије везано за изградњу постројења за ткање и оплемењивање текстила у Робнотранспортном центру односно у будућој бесцаринској зони која се гради на око 160 хектара. Поменутим инвестирорима је додељено земљиште од десет хектара ради формирања слободне зоне и подстицања локалног економског развоја, а сагласност треба да да и Република Србије.

Ове фирме изградиле би погон за производњу и дистрибуцију доњег рубља и чарапа али и за ткање и оплемењивање текстила од плетива због чега је и тражена локација поред Дунава с тим да ће изградити и фабрику за пречишћавање отпадних вода. Почетак производње планиран је за октобар наредне године. Вредност инвестиције је 30 милиона евра, а у првој фази би се изградило 20.000 квадратних метара производног објекта и магацини и у другој фази још 40.000 квадартних метара. У октобру 2014. запослило би се

сто а до 2019. било би укупно 320 запослених. Прихваћено је и писмо намере инвестирора A.S.A. International Envirinemental Service из Аустрије који жели да успостави сарадњу на пољу управљања чврстим комуналним отпадом. За сада, овај инвестирор је изградио еколошку депонију у Кикинди и у Лапову. Услуге компаније обухватају уређење депоније, сакупљањре, транспорт и одлагање, соортирање и рециклирање чврстог комуналног опада, летње и зимско одржавање саобраћајница и одржавање зелених површина.

- Више од пет година интензивно смо разговарали да се на нивоу Западнобачког управног одбора направи регионални центар за прераду отпада у близини Сомбора. Све мале општине су се договориле, али је Сомбор оклевао.Сада и ми хоћемо да направимо сабирну депонију као у Сомбору и селекцију отпада. Друго имамо своје комунално предузеће и све треба прво сагледати, јер је најгоре да остане овако разбацано смеће по граду- рекао је председник апатинске општине др Живорад Смиљанић. Ј. Прелчец

monitor

utorak12.mart2013.

dnevnik

H o r o s k o p 12. mart 2013. OVAN 21.3-19.4.

Би ће те ве о ма на пе ти и по вре ме но екс пло зив ни. По је ди ни чла но ви по ро ди це ста рим ко мен та ри ма ла ко вас мо гу из ба ци ти из так та, али и по је ди ни уче сни ци са о бра ћа ја ко ји не по шту ју про пи се.

BIK 20.4-20.5.

У ко му ни ка ци ји сте не пред ви ди ви. Нај ви ше про бле ма мо же те има ти с прет по ста вље ни ма, по себ но ако бу де те у при ли ци да из ла же те сво је ста во ве. Бу ди те опре зни ји на пе шач ком пре ла зу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Још увек вас пра ти ути сак да ни сте на истим та ла сним ду жи на ма с бли ским окру же њем. Нај ви ше не ра зу ме ва ња мо же се ис по љи ти у ко му ни ка ци ји с при ја те љи ма од по ве ре ња. Има те при лив рад не енер ги је, али вас пра ти по вре ме на на пе тост и же ља за ра ди кал ним про ме на ма. По ку шај те да се ма ло опу сти те, па ће те и ре зул та ти ма би ти ви ше не го за до вољ ни.

Чвр сто за сту па те сво је ста во ве, али сте и отво ре ни за на пред не иде је. Ме ђу тим, ко м у ни к а ци ја с парт не ром вам ни је на кло ње на, па по ку ша вај те да не ула зи те у озбиљ не рас пра ве.

На по слу вас оче ку је при лич на тен зи ја. Ако ра ди те у сек то ру бан кар ства и еко но ми је, по себ но бу ди те опре зни с до ку мен ти ма. Мо гу ћи су про бле ми због про пу ста не мар ног ко ле ге.

Zoran Delibos VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ни сте пре ви ше рас по л о же ни, па ла ко мо же те ве о ма тем пе ра мент но ко му ни ци ра ти, по себ но у ку ћи, али и с ко ле га ма на по слу. Кре ћи те се ви ше, би ће те опу ште ни ји. Ни сте пре ви ше рас по ло же ни за ко му ни ка ци ју. Не ра зу ме ва ње ће би ти ис так ну то с мла ђим чла но ви ма по ро ди це. Не ће те има ти пре ви ше раз у ме ва ња за њи хо ве нео бич не ис ту пе.

До бро сте рас по ло же ни и пу ни но вих рад них иде ја. Ме ђу тим, не ће те има ти раз у ме ва ња за нов ча не зах те ве сво јих уку ћа на, по го то во што су из ва шег угла не ра ци о нал ни и не по треб ни.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Рас по ло же ни сте за љу бав, али с парт не ром ла ко мо же те ући у бе сми сле ну пре пир ку. По ку шај те да не исту па те с ра ди кал ним ни ти аван гард ним пред ло зи ма. Ве че је по вољ но за из ла зак.

На пе ти сте и има те же љу да сви ма ка же те све што искре но ми сли те. То и ни је нај бо ља иде ја, са че кај те ма л о, би ће бо љих при ли к а. Опре зно у са о бра ћа ју, на ро чи то с уни фор ми са ним ли ци ма.

Има те рад ну и ор га ни за ци о ну ини ци ја ти ву, али вас оп те ре ћу ју про бле ми с фи нан си ја ма. Ни је пра ви мо ме нат да са сво јим уку ћа ни ма, по себ но не с парт не ром, оба вља те сло же ни је раз го во ре.

TRI^-TRA^

Гру ди од пет ми ли о на до ла ра V REMENSKA

Повремена киша

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 16 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 14 Niш

Џе ни фер Лав Хју ит (34), која тренутно игра проститутку у серији „Списак клијената” мреже „Лајфтајм”, рекла је у једном интервјуу да размишља да осигура груди на пет милиона долара. „Обожавам своје груди. Размишљам да их осигурам. Када би ме неко сутра позвао и рекао да могу то да урадим за 2,5 милиона за сваку, сигурно бих то урадила”, рекла је Џенифер. Упитана да ли је то можда превелика цифра, Џенифер је кроз смех рекла: „Мислим да вреде толико”. У серији „Списак клијената„ Џенифер глуми Рајли Паркс, самохрану мајку која је проститутка.

PROGNOZA

Evropa

НОВИ САД: Мало топлије и променљиво облачно са сунчаним интервалима и повременом кишом средином дана и по подне. Ветар слаб јужни и југозападни. Притисак испод нормале. Минимална температура 7, а максимална 15 степени. ВОЈВОДИНА: Мало топлије и променљиво облачно уз сунчане периоде и повремену кишу и пљускове по подне. Ветар слаб јужни и југозападни. Притисак испод нормале. Минимална температура 6, а максимална 16s степени. СРБИЈА: Променљиво и релативно топло. У првом делу дана сунчани периоди, киша само понегде на западу. По подне повремена киша и пљускови с грмљавином и у осталим пределима. Ветар слаб јужни и југозападни. Притисак испод нормале. Минимална температура 4, а максимална 17 степени. Прогноза за Србију у наредним данима: У среду релативно топло с повременом кишом. У четвртак јака киша и топло пре подне, а по подне нагло захлађење, увече снег на западу и северу. У петак хладно са снегом, дуваће јак северозападни ветар. У суботу снег престаје. У недељу сунчано, пораст температуре и топљење снега. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Могуће тегобе код особа с респираторним обољењима, а свим хроничним болесницима саветује се умерена физичка активност. Поспаност, главобоља и раздражљивост могуће су метеоропатске реакције. Препоручује се опрез у саобраћају.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

-2

Kijev

-1

Moskva

-8

Oslo

-1

St. Peterburg -5 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

-1

VIC DANA Мла ди лав, уз не ми рен пре по чет ка свог пр вог на сту па у цир ку су, упла ше но пи та оца: - Та та, ко су сви ови љу ди? - Не бој се, си не. Иза ре ше та ка су!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

214 (26)

Slankamen

380 (-2)

Apatin

390 (22)

Zemun

427 (-3)

Bogojevo

354 (13)

Panчevo

427 (-3)

Baч. Palanka

342 (7)

Smederevo

546 (-2)

Novi Sad

335 (4)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

218 (-1)

S. Mitrovica

463 (4)

Tendencija porasta

Senta

268 (-1)

Beograd

379 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

309 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

376 (-2)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

90 (2)

TISA

16 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

120 (42)

Reшeњe:

DUNAV

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak12.mart2013.

U AMFITEATRU SPENSA

Oma` tvor cu de~ je ope re „[um ska kra qi ca” U znak se }a wa na pe tro va ra din skog kom po zi to ra Fra wa [te fa no vi }a, Hr vat sko kul tur no umet ni~ ko dru {tvo „Je la ~i}“ or ga ni zu je ve ~e ras u 20 ~a so va u am fi te a tru Sport skog i po slov nog cen tra „Voj vo di na“ bo gat mu zi~ ki pro gram pod na zi vom „Fra wo [te fa no vi} – kraq de~ je ope re“. Na stu pi }e De~ ji hor Mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}“, po zna ti ji kao „Ba ji }e vi sla vu ji“, hor sa sta vqen od ne ka da {njih |a ka pe tro va ra din ske osnov ne {ko le iz pe ri o da ka da je ona no si la ime Vla di mi ra Na zo ra, vo kal no in stru -

men tal ni sa stav „Te ki je“, te me {o vi ti pe va~ ki hor i tam bu ra {ki ana sambl „Je la ~i}“. U~e sni ci }e iz vo di ti de la ovog ne do voq no po zna tog kom po zi to ra, ko ji je svo je vre me no bio i di rek tor {ko le u Pe tro va ra di nu. „Ba ji }e vi sla vu ji“ pod upra vom di ri gent ki we Ane Ko va ~i} pe va }e od lom ke iz naj po zna ti jeg [te fa no vi }e vog de la, de~ je ope re „[um ska kra qi ca“, ko ja je osam de se tih go di na pro {log ve ka bi la iz vo |e na na sce ni Srp skog na rod nog po zo ri {ta. Z. Ml.

AKCIJA „DNEVNIKA” I „VULKAN IZDAVA[TVA”

„Per li ce” So fi je Be net

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Vul kan iz da va {tvo” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬r i¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge “Per li ce” So fi je Be net u iz da wu „Vul kan iz da va {tva“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. So fi ja u no voj kwi zi, na me we noj de voj ~i ca ma i ti nej xer ka ma do no si no ve avan tu re svo jih ju na ki wa. De voj ke su se vra ti le! Ako su vas “Kr pi ce” na sme ja le i ras pla ka le, po mo gle vam da raz u me te mo du i pod sta kle na to da pro me ni te gar de ro bu i na ~in raz mi {qa wa, spre mi te se za `e sto ku vo `wu. Dru ga ri su po no vo u ak ci ji, sa mo {to se ~i ni da je bu du} nost ras pa ra na. Vra na je ste kla svet sku

DNEVNIK

DANAS PO^IWU „ANTI]EVI DANI”

\or |e D. Si bi no vi} do bit nik na gra de „Mi ro slav An ti}” Ma ni fe sta ci ja po sve }e na pe sni ku Mi ro sla vu Mi ki An ti }u „An ti }e vi da ni” po ~i we da nas u 11 ~a so va, otva ra wem Umet ni~ ke ko lo ni je MA 2013. u ho te lu „Be li lo„ u Srem skim Kar lov ci ma. Pred sed nik Skup {ti ne gra da Si ni {a Se vi} na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je pred sta vio je pro gram ove ma ni fe sta ci je, ko ja se odr `a va po {e sti put, a cen tral ni dan je ~e tvr tak, 14. mart, dan ka da je u Mo kri nu 1932. go di ne, ro |en Mi ka An ti}. - Tog da na obi }i }e mo pe sni kov grob i po lo `i ti cve }e, a ma ni fe sta ci ju }e zva ni~ no otvo ri ti gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi}, u Du nav skom par ku, po red Mi ki nog spo me ni ka. U Li kov nom sa lo nu Kul tur nog cen tra

bi }e otvo re na iz lo `ba Mi ki nih cr te `a, a u Sve ~a noj sa li Grad ske ku }e bi }e uru ~e na na -

D. Si bi no vi} za zbir ku po e zi je „Na se qe be lih ku }a”, ko ju je ob ja vi la Kwi `ev na op {ti na Vr -

Za{titni znak delo Mome Kapora Od ove go di ne, za {tit ni znak na svim pro pa gand nim ma te ri ja li ma za ma ni fe sta ci ju „An ti }e vi da ni” bi }e por tret Mi ro sla va An ti }a - cr te` ko ji je Mo mo Ka por na cr tao 1972. go di ne. Dra {ko Re |ep ju ~e je pro ~i tao pi smo udo vi ce Mo me Ka po ra, Qi qa ne Ka por, u ko me je ona da la sa gla snost za ko ri {}e we de la svog su pru ga. gra da „Mi ro slav An ti}„ za naj bo qu kwi gu po e zi je ob ja vqe nu u Sr bi ji - re kao je Se vi}, ko ji je i pred sed nik Or ga ni za ci o nog od bo ra ove ma ni fe sta ci je. Ovo go di {wi do bit nik na gra de „Mi ro slav An ti}„je \or |e

{ac. ^lan ì ri ja Dra {ko Re |ep obra zlo ìo je ovo go di {wi iz bor. - Ori gi nal no osmi {qe na i kom po no va na, kwi ga \or |a D. Si bi no vi }a za sno va na je na ume {nom i du ho vi tom pro ì ma wu

mit ske i stvar no sne pe sni~ ke gra |e, od Bi bli je i he len ske an ti ke do fe no me na sva ko dne vi ce. Po ne kad go ro pad no re ~it, iro ni ~an do ci ni zma, Si bi no vi} po ka zu je is tan ~an smi sao za re gi stro va we kqu~ nih po ja va na {eg ne vre me na, sle de }i tra go ve An ti }e ve po e ti ke - re kao je Re |ep. U okvi ru „An ti }e vih da na”, ko ji tra ju do su bo te, or ga ni zo va ni su su sre ti pe sni ka s {ko lar ci ma, okru gli sto na te mu An ti }e ve po e zi je, pred sta vqa we we go ve bi o gra fi je i pro jek ci ja do ku men tar nog fil ma „Spo me nik”. De ta qan pro gram na la zi se na in ter net stra ni ci an ti ce vi da ni.rs. J. Zdjelarevi}

NOVOSA\ANI PUTUJU U U@ICE

Pro mo ci ja pla nin skog skejt bor da

sla vu, No ni se za gre ja la za jed nog pre div nog de~ ka, Xe ni se pri pre ma za no vu ulo gu... Ali ovo ga pu ta Edi je u ne vo qi! Pro ne la se vest da de ca ro bo vi u In di ji {i ju Vra ni nu no vu ko lek ci ju. Do kle su ove de voj ke sprem ne da idu da bi sa ~u va le svo je sno ve? A. Va.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (14), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Pet legendi” (12.35, 14.30), „Hobit” (17), „Pijev `ivot” (15.30), „Zvon~ica i tajna krila” (13.15, 15, 15.30), „Semijeva velika avantura” (13.30), „Haos u ku}i - matorci dolaze” (15.45), „\angova osveta” (22), „Ana Karewina” (19.30), „Ivica i Marica: lovci na ve{tice” (22.20), „Krugovi” (20.15), „Jadnici” (16.30), „Hi~kok” (20.10), „U dobru i u zlu” (18, 22.30), „Falsifikator” (20.20, 22.15), „OZ (35mm)” (13, 17.45), „Linkoln” (16.30, 19.20, 22.10), „Mama” (22.25), „OZ veliki i mo}ni” (12.30, 15, 17.30, 20)

POZORI[TA SNP: Scena „Pera Dobrinovi}”, gostovawe Narodnog pozori{ta iz Sombora „Predstava Hamleta u selu Mrdu{a Dowa” (19.30), Kamerna scena, drama, „Presre}ni qudi” (20.30) Po zo ri {te mla dih: velika sala „Testosteron” (20)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pet ka u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Je le na Bar bul iz Ba~ kog Pe tro vog Se la (oba de ~a ka), DE VOJ Î CE: Sve tla na Mar ti no vi}, Ag ne{ Va ka wac, Ta ma ra Si mo vi}, Ma ri ca Zu bi}, Ni na Ku ki}, Mi li ja na Ta {in, Ta tja na û lo, Le po sa va Pe tro vi} i Ma ja Ni ko lin iz No vog Sa da, Ru ì ca Mi li ~i} iz Ba~ kog Jar ka, Alek san dra Ra din iz Ka }a, An ge la Ko va~ iz Be ~e ja, Qu bi ca Bu la to vi} iz In |i je, Ve ra êr ni ~ek iz Srem ske Ka me ni ce, Kri sti na Su bo tin i Ma ri ca Kru ni} iz Mo {o ri na, Di ja na La ti no vi} sa Rim skih [an ~e va, Ani ta Loc iz Ba~ kog Gra di {ta, Ta ma ra Zeq ko vi} iz Ve ter ni ka, Da ni je la Anu {i ak iz Ki sa ~a, De ja na Da mja nac iz Zre wa ni na, Da ni ca Mar ko vi} iz Se len ~e, Ivan ka Zo ri} iz No vog Slan ka me na, Sla vi ca Be ni} iz Pe tro va ra di na, Ve sna Ku ri na iz [aj ka {a, An |el ka Ugri nov iz Ve ter ni ka i Jo va na Gri va iz Pri gre vi ce, DE Â KE: Ire na Lo me no va, Na ta {a Na sta si je vi}, Sve tla na Mi li vo je vi}, Ma ri ja na Isa i lo vi}, Ra mi za Uka, Je le na Vi da ko vi}, Ma ri ja Ran |e lo vi}, Ana Ja ca no vi}, Sve tla na Zo ri} i Je le na Ni ko li} iz No vog Sa da, Mir ja na Fu to iz Ka }a, Sne à na Se ku li} i Ni na \or |e vi} iz Fu to ga, Na da Ro di} iz @a bqa, Je le na Bla ì} iz Mla de no va, Sla |a na Ka ~a ven da iz Be {ke, Dra èn ka Ko la rov iz Ba~ ke Pa lan ke, Ta wa Ru ì}-Ka li ni} iz [aj ka {a, Je le na Po po vi} iz ê re vi }a i Mir ja na Ne {o vi} iz Srem ske Ka me ni ce.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Milenko Tabakovi} (1959) u 9.45 sati, Milica Jovana Trivi} (1927) u 10.30, Milica \ura|a Vitas (1953) u 11.15, Milica \ure Radinovi} (1932) u 12, Jovan Save Avramov (1936) u 12.45, Jovanka Mihajla Kozma (1927) u 13.30, Mom~ilo Milutina Radivojevi} (1927) u 14.15 i Miroslav Mom~ila \ur|i} (1967) u 15 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahraweni Jovan Pera Doli} (1965) u 13 sati i Jawa Daneta Jari} (1941) u 15 sati.

No vo sad ski Klub pla nin skog skejt bor da „ATB” go sto va }e 6. i 7. apri la na ma ni fe sta ci ji „Ma un ti bor ding vi kend” u Ve li kom par ku u Uì cu, gde }e we go vi ~la no vi pro mo vi sa ti eks trem ne spor to ve. Ka ko je nav de no u Klu bu du go go di {we is ku stvo u vo `wi pla nin skog skejt bor da i or ga ni zo va we tra di ci o nal ne ma ni fe sta ci je „Iza zov u pla nin skom skejt bor du”, iz ne dri lo je pro fe si o nal ne vo za ~e i evrop ske vi ce {am pi o ne. Na osno vu ovih uspe ha sti gao je po ziv vo di~ kog Udru è wa „Ka pe du num” iz Uì ca da se naj bo qi no vo sad ski vo za ~i da ske za sve te re ne pred sta ve Uì ~a ni ma. - Od la zak „ATB” klu ba u Uì ce je zna ~a jan iz vi {e raz lo ga. U pi ta wu je po pu la ri za ci ja spor ta iz van No vog Sa da, ak ti vi ra we {to vi {e vo za ~a u Sr bi ji, ja ~a we sa -

TelefONI

mog spor ta, or ga ni zo va we tr ka unu tar na {e ze mqe, a sa mim tim i po ve }a we bro ja vo za ~a ko ji bi pred sta vqa li Sr bi ju na evrop skim tak mi ~e wi ma. Ovo je sva ka ko i ve li ki ko rak ka po di za wu pr -

ve „daun hil” sta ze u Sr bi ji na Ta ri - ob ja snio je di rek tor „ATB” Slo bo dan Ba no vi}. Ina ~e, ~la no vi „ATB” su na fru {ko gor skim pa di na ma iz gra di li jed nu od naj du `ih i naj br `ih

sta za u sve tu, du gu 700 me ta ra, a us pe li su i da po sta nu do ma }i ni pr vog Svet skog pr ven stva u pla nin skom skejt bor du u bor der kro su, ko je }e se odr `a ti 6. i 7. sep tem bra ove go di ne u Bu kov cu. A. J.

NOVOSADSKI VODI^

VA@NIJI BROJeVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTeKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROF. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

420-374

ZDRAVSTVeNA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 19991, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Is kqu ~e wa stru je

Dnev no 25 po klo pa ca do bi je no ge ja uhvati lopove – ka`e Santra~. On navodi i da „Vodovod“ mora da nabavi i saobra}ajne znakove koji upozoravaju na odsustvo poklopca ili re{etke. Me|utim, gra|ani se pitaju za{to su cele ulice ostale bez re{etki, a tako stvorene rupe zvrje prazne ili iz wih viri grawe i ostali priru~ni materi jal ko jim kom{i je obezbe|uju ove kratere. Da podsetimo, pro{le godine nestalo je preko hiqadu poklopaca {ahtova i slivni~kih re{etki, te je stoga „Vo-

dovod“ nedavno podneo krivi~ne prijave protiv nepoznatih lica „koja organizovanim kri mi nal nim ak tivno sti ma otkupa ukradenih re{etki i poklopaca ugro`avaju `ivote i bezbednost gra|ana Novog Sada“. Iz „Vodovoda“ napomiwu da lanac trgovine ukradenim re{etkama i poklopcima i daqe nije prekinut, iako je policija uspela da uhapsi nekoliko grupa lopova. Direktna {teta iznosila je 18 miliona dinara, a tu se jo{ ubrajaju i od{tete za povrede qudi i o{te}ewa vozila koji

No vi Sad: od 8 do 14 sati zgrada Higijenskog zavoda u Futo{koj ulici; od 8 do 10 Bulevar kraqa Petra Prvog 13, 15, 17, Bulevar oslobo|ewa 21, Projektni biro Vojvodina, Apoteka “Bulevar”, “Borba”, Informacioni centar; od 8 do 13 povremeno i po potrebi u pojedinim ulicama Adamovi}evog naseqa i naseqa Telep. Pe tro va ra din: od 8 do 13 sati deo vikend naseqa Puckaro{ prema Zano{u. Be o ~in: od 8.30 do 12.30 naseqe Dunav. Foto: A. Erski

upadaju u rupe i koje dose`u desetine miliona dinara. Kao glavne krivce iz „Vodvoda“ i daqe navode organizatore posla – otkupqiva~e sekundarnih sirovina i starog gvo`|a. S. Krsti}

EKIPE „CIKLONIZACIJE” UNI[TAVAJU PODRUMSKE KRVOPIJE

To plo vre me raz bu di lo ko mar ce Izrazito toplo vreme za ovo do ba go di ne, uz vi so ku vla `nost, okida~ je za pove}ane aktivnosti i brè razmnoàva we ko ma ra ca, te su eki pe “Ci klo ni za ci je” pret hod nih da na spro vo di le si ste mat ske tretmane protiv insekata koji su preìveli zimu. - Re~ je o komarcima koji prezimqavaju u vla`nim podrumima, podstanicama i kanalizacioniom otvorima - kaè za „Dnevnik” menaxer za odnose sa javno{}u “Ciklonizacije” Da rio A}i mo vi}. – Te komarce uni{tavamo tokom ~itave godine, a sada akciju poja~avamo, kako na ovim lokacijama ne bi do{lo do najezde krvopija. Kako obja{wava, potencijala izvori{ta ovih komaraca su

prethodnih godina mapirana i jedinstveni Geografski informaci o ni si stem “Ci klo ni za ci je” daje preporuke za wihov monitoring i tretmane, a ekipe izlaze na teren i po pozivu gra|ana. - Zavr{eni su larvicidni tretmani i tretmani protiv odraslih jedinki na Novom nasequ u kvartu Seqa~kih buna, Du{ana Danilovi}a, Kneza Milo{a, Bate Brki}a, kao i delovima Limana, posebno u Ulici 1300 kaplara. U ovim zgradama podrumi su konstantno pod vodom i idealni su razmo`avawe komaraca, ka`e A}imovi}. On poziva gra|ane, da ukoliko imaju problema sa komarcima, to jave Kol centaru „Ciklonizacije“ na broj 641 23 22 ili elektronski preko sajta www.ci klo ni za ci ja.net. Q. Nato{evi}

Hu ma ni tar na ak ci ja na Prav nom fa kul te tu Humanitarna akcija “Stop diskriminaciji”, koju povodom 8. aprila Svetskog dana Roma organizuje Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, po~ela je ju~e, a traja}e do petka 5. aprila. Svakog radnog dana od 10 do 14 sati sugra|ani mogu doneti obu}u, ode}u, {kolski pribor, sveske, slikovnice, kwige,

lektire i romane i predati ih u prostorijama Saveza studenata tog fakulteta. Sve prikupqene stvari bi}e poklowene Svrati{tu za decu ulice. Akcija je organizovana kako bi se skrenula pa`wa na ra{ireno rasisti~ko pona{awe mladih qudi, ali i na te`ak polo`aj i siroma{tvo romskog naroda. N. R.

Gra fit mr `we na CK13 Grafit “Pravoslavqe ili smrt” osvanuo je ju~e na kapiji Omladinskog centra CK 13, a potpisan je internet stranicom Srbske akcije. Iz Omladinskog centra kaù da to nije usamqen primer {irewa govora mr`we, stvarawa atmosfere straha i pozivawa na istrebqewe onih, koji se ne slaù sa nacionalisti~kim i klerofa{isti~kim politikama u Novom Sadu, ali i {ire. Osu|uju taj i sve druge doga|aje, koji pozivaju na nasiqe i nadaju se da }e nadle`ne institucije prona}i po~inioce i adekvatno ih kazniti, „jer nespre~avawem i nesankcionisawem ovakvog ~ina on moè prerasti u otvoreno i direktno nasiqe„. N. R.

Film i vi deo u Voj vo di ni Prezentacija odabranih filmova i razgovor sa autorom Kar pom A~i mo vi }em Go di nom u okviru projekta „Tehnologija narodu!” na temu film i video u Vojvodini, odr`a}e se sutra u 18 sati u kino sali Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37. Razgovor }e se fokusirati na ulogu Karpa A~imovi}a Godine kao filmskog autora u kontekstu produkcije filma u Vojvodini i Jugoslovenske kinematografije uop{teno, a bi}e prikazani filmovi „Gratinirani mozak Pupilije Ferkeverk” i „Zdravi qudi za razonodu”. Karpo A~imovi} Godina je slovena~ki snimateq, filmski rediteq, monta`er i scenarista i jedan od najzna~ajnijih predstavnika jugoslvenskog „crnog talasa” {ezdesetih i ranih sedamdesetih godina 20. veka. D. R.

VESTI

POLICIJA NIKAKO DA PRONA\E KRIVCE

Trend kra|e slivni~kih re{etki i poklopaca {ahtova ne da se nije smawio, ve}, kako navodi Da vor San tra~ iz „Vodovoda i kanalizacije“, dostigao je takve razmere da radnici ovog preduze}a ne sti`u da zamene dnevno re{etki i poklopaca koliko ih se ukrade. - Dnevno zabele`imo i do 25 ukradenih poklopaca i re{etki, a mi uspevamo da zamenimo do petnaestak. U toku smo nabavke oko hiqadu komada re{etki i poklopaca, ali napomiwem da re{ewe nije da ih mi zamewujemo, ve} da polici-

utorak12.mart2013.

Pre da va we Go ran ke Ma ti} Fotografski klub Vojvodina u galeriji FUJI, Narodnog fronta 55, predstavi}e ve~eras u 19. 30 ~asova istori~arku umetnosti i fotografa Go ran ku Ma ti}, urednicu fotografije na RTS-u. Goranka Mati} se profesionalno bavi fotografijom od 1980. godine. ^lanica je ULUPUDUS-a foto sekcija. Fotografije objavquje u „Xuboksu”, „Startu”, „Svjetu”, „Politici”, “Liberationu”, “Delu”. Tokom osamdesete radi omote plo~a za “Idole”, Bajagu, Bala{evi}a. Izlagala je u zemqi i inostranstvu na vi{e samostalnih izlo`bi.

Kon cert |a ka Mu zi~ ke {ko le Koncert u~enika solo pevawa Muzi~ke {kole „Isidor Baji}” bi}e odr`an ve~eras u 18 sati, u Dru{tvu qubiteqa cve}a i zelenila, Zmaj Jovina 3/1. U pitawu je klasa |aka profesorice Sen ke Ne deq ko vi}. Ulaz je slobodan. A. J.

Pred sta va stu de na ta glu me Predstava ”@ivoti drugih pisma sebi” bi}e odr`ana sutra u 20.30 sati u maloj sali Pozori-

^ITAOCI PI[U SMS

{ta mladih. Ovaj pozori{ni komad igra se po tekstu i u izvo|ewu studenata master studija glume Akademije umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Ni ki te Mi li vo je vi }a i asistenta Bo ri sa Li je {e vi }a. I. S.

Bes plat no me re we o~ nog pri ti ska Povodom Nedeqe borbe protiv glaukoma, O~no odeqewe Doma zdravqa organizuje besplatno merewe o~nog pritiska. Akcija }e se odr`ati danas u ambulantama na Limanu i „Jovan Jovanovi} Zmaj”, od 8 do 12 i od 14 do 18 ~asova. Pacijentima kojima bude prime}en povi{en o~ni pritisak, bi}e savetovano da do|u na daqu dijagnostiku, kako bi preventivo delovali na sve ~e{}e oboqewe, glaukom. Gra|ani treba da ponesu sa sobom zdravstvenu kwi`icu. I. D.

Pro mo ci ja kwi ge pe sa ma Promocija kwige pesama “Hvala ti za mir u hlebu” Mi haj la Go lu bo vi }a bi}e odr`ana ve~eras u 19 ~asova u ^itaonici Gradske biblioteke, Dunavska 1. U~estvova}e Alek san dra Ma rin ko vi} Ob rov ski, Na ta li ja Ja ni}, Dra gan Stoj me no vi}, Pa vle Mi li voj sin i autor. A. Va.

Na stup kvin te ta „Lig ne us ko lo ris” Koncert klasi~ne muzike studenata Akademije umetnosti bi}e odr`an sutra u 19.30 ~asova u Zbirci strane umetnosti Muzeja grada na Petrovaradinskoj tvr|avi. U pitawu je duva~ki kvintet „Ligneus koloris”, koji ~ine: Ve sna Mi tar (flauta), Hri sti na Ko va ~e vi} (oboa), Ni ko la ]i ri} (horna), Ele o no ra Sti pi} (fagot) i Dra `en Ti kve {a (klarinet). Ulaz je besplatan. I. D.

065/47-66-452

Ista mu ka sva ki dan Muka mi je od politi~ara, vlasti, opozicije, mleka, kukuruza, huligana i wihovog pu{tawa iz zatvora, nacionalnih penzija i jo{ mnogo toga. Svaki dan iz dana u dan jedno te isto. 063/8272... * * * ^ovek uhvati ribu ili dve i odmah kazna, nov~ana ili }uza, a

* * * Ho}emo izbore ne}emo, ho}emo, ne}emo.. toplo, ladno. Sve je to sporedno, ali ho}emo nove uslove - pod jedan nema potpisa, pod dva - nema para od dr`ave za iste. Pa ko voli; nek izvoli. Ipak su izbori ozbiqna stvar te neka u~ustvuju samo profesionalci, tj kada GB, USA imaju

novi vlasnici u svojim pogonima naprave masovni pomor ribe kao na Tisi, od 5 do 50 tona, ali oni imaju za{titu od onih istih koji ka`wavaju sirotiwu (biv{u sredwu klasu). Wima se zaga|enost meri kao kod mleka. 060/0227...

dve tri stranke ili jedna D, F ili E imaju 3 ili 4 stranke, pa onda je to vreme do{lo i kod nas. Nema vi{e i gotovo ali izbornost mora biti preko 50 odsto, u protivnom ponavqati na 6 meseci u me|uvremenu da radi samo tehni~ki minimum narav-

no, bez pri~e jer sve se dokazuje radom! 065/9137... * * * Evo predloga kako da elimini{emo pijane voza~e iz saobra}aja: pove}ajmo dozvoqenu granicu 10 puta i pijanih vi{e nema. Genijalno!!! 063/5426... * * * Gospodo SNS i SPS nije mi jasno o va{im rezultatima o radu prvo svaki dan opada standard, drugo pove}avaju se narodne kuhiwe, tre}e o bezbednosti hrane, ~etvrto èlezaru ponovo pokre}ete, a koliko je ta èlezara progutala para i koliko }e jo{ da proguta plus radnici ne rade i dobijaju plate ko }e popuwavati gubitke kada budu nastali? Verovatno poreznici 063/1264... * * * Gospodo nije mi jasno kako je mleko moglo iza}i iz mlekare kada mlekare imaju svoje laboratorije, treba po~eti istragu u mlekarama. Setite se {ta je bilo u Kini sa mlekom. Tamo nisu rekli da je politika ume{ana, ve} su tu gospodu pohapsili. 063/1264... * * * Neka taksi udruèwa izgledaju kao cirkus, sa nalepqenim trakama i dve tri table na kolima. Vlasnici udruèwa taje porez i teraju taksiste da potpi{u ugovor na mawi iznos mese~ne nadoknade. Gde su inspekcije ili ih ne interesuje svoj posao. 065/6117... * * * Stra{no kako su pojedini voza~i GSP-a bahati, linije 79 i 84 u zadwih nedequ dana, iìvqavaju se na putnicima, vredjaju stare qude, a GSP jo{ ho}e i da podignu cenu karata za takve ‘’usluge’’. Boqe i}i pe{ke! 064/4432... * * * Ovaj ministar poqoprivrede Kneèvi} se izgleda boqe razume u gra|evinsko zemqi{te nego u poqoprivredno. 063/5699...

Зоран Ђинђић као митски херој Да ли су две и по године владавине Зорана Ђинђића у Србији биле ексцес у историји ове државе? Шта је највредније што нам је оставио и како га данас доживљавамо? Ауторка: Наташа Крстин (РТВ 1, 23.00) 06.30 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.25 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 22.00 22.35 23.00 23.30 00.15 01.10 01.30 01.55 03.35

07.30 07.50 08.15 08.40 09.30 10.35 11.00 11.35 12.00 12.30 12.40 13.10 14.05 14.35 15.00 15.10 16.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.20

tv program

utorak12.mart2013.

Добро јутро, Војводино Државни посао Универзум Вести Палета Најглупљи амерички преступници Двоугао Агро мозаик Име мог сокака Вести Таблоид Грување Вести Нека песма каже Вести за особе са оштећеним слухом Оперативци Други сусрет Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Документ ТВ Дневник Зоран Ђинђић-хипотека, док. филм Војвођански дневник Један на један Зоран Ђинђић као митски херој Универзум Лутер Најглупљи амерички преступници Документ Зоран Ђинђић-хипотека, док. филм Зоран Ђинђић као митски херој, специјална емисија

Здраво живо Здравље пре свега Све(т) око нас Гламоур тоујоур Стефан Миленковић и Гудачи Св.Ђорђа Музички програм Пет деценија Светине гимназије ЕКО-Шуме Војводине Чари риболова Вести (мађ) Изравно емисија (хрв) Додати живот годинама Вреди знати Све(т) око нас Потрошачки репортер Наши дани (мађ) Емисија (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Романе ђиља-емисија ромске музике Добро вече, Војводино (ром) Лутер Грување Палета-колажна емисија на словачком са српским титлом

07.30 08.00 09.00 09.15 10.05 10.30 11.00 12.00 12.05 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.30 00.30

09.10 09.35 10.00 10.05 11.10 11.35 12.00 13.00 13.05 14.05 14.30 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.20 17.30 18.45 18.50 19.00 19.30 20.30 21.25 22.00 22.30 23.10 23.20 00.05

ВОА Панорама Кратке вести Свет животиња Културни програм Документарни програм Излог страсти Кратке вести Документарни програм Без цензуре Војвођанске вести Панорама Свет животиња Војвођанске вести Излог страсти Документарни програм Војвођанске вести Документарни програм Изазов истине Војвођанске вести Културни програм Панорама ВОА

Храна и вино Цетани филм Трас Велике тајне малог места Азбука родитељства Сремски Карловци од суботе до суботе Ујак из Америке Вести Пут за Евонли Истрага Спринт Мистерије КГБ-а Храна и вино Објектив (слов) Објектив (мађ) Закон улице Трас Новосадско поподне Реч за данас Како се каже Објектив Пут за Евонли Седам слика Мистерије КГБ-а Објектив Велике тајне малог места Неон сити Закон улице Ујак из Америке

Јутарњи програм Јутарњи дневник Позориште у кући Квадратура круга Путопис Београд вечити град Дневник Спорт плус Појмовник раног хришћанства До усијања Драмски писци ТВ БеоградБојана Андрић: Погрешна процена 14.34 Како се то ради 15.20 Ово је Србија 16.05 Бољи живот 16.49 Гастрономад 17.00 Дневник РТ Војводина 17.20 Шта радите, бре 17.45 Београдска хроника 18.26 Око магазин 19.01 Слагалица 19.30 Дневник 20.05 Срешћемо се у будућности 21.20 Атентат на Ђинђића - медијска позадина 22.45 Последњи дан Зорана Ђинђића 23.40 Дневник 23.55 До усијања 00.39 Тихи сведок 01.32 Ноћни биоскоп: Скривено, филм 03.27 Позориште у кући 04.30 Око магазин 05.03 Београд вечити град 05.48 Верски календар

Скривено Жорж Лорен је водитељ телевизијске емисије посвећене књижевности и сретно ожењен човек који са својом супругом Аном и сином Пјероом живи мирним животом париске више средње класе. Њихов живот се потпуно мења када Жорж почне да добија видео траке са снимцима њега и његове породице. Улоге: Данијел Отеј, Жилијет Бинош, Морис Бенишу, Ани Жирардо Режија: Михаел Ханеке (РТС 1, 01.32)

СЕРИЈА

Пут за Евонли Улоге: Сара Поли, Џеки Барот, Лили Кодин, Седрик Смит, Дејвид Фокс, Мег Рафман, Захари Бенет, Дорис Патрик, Стокард Ченинг Режија: Стивен Шурјак и Алан Кинг (Новосадска ТВ, 19.30)

09.30 10.30 11.15 13.15 13.20 15.00 16.00 18.30 19.00

Преглед белгијске лиге Преглед Евролиге АТП Мастерс Индијан Велс НБА уживо Шпанска лига: Сарагоса – Гранада Преглед Премијер лиге НБА: Сан Антонио – Оклахома Сити СК Студио АТП Мастерс Индијан Велс

08.25 09.30 10.00 10.35 12.05 12.55 14.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.05 20.00

06.05 08.00 09.04 10.10 10.34 11.10 12.00 12.15 12.31 12.36 13.26

Данијел Отеј

06.00 06.15 06.40 08.10 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 20.20 21.20 22.10 00.00 00.15 01.45 01.35 02.30 03.15

Ексклузив Експлозив Кад лишће пада Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Љубав и казна Несреће у ваздуху Тачно 1 Лас Вегас Како време пролази Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Љубав и казна Лото Како време пролази Дама без блама Филм: Од колевке до гроба Ноћни журнал Филм: Прича о ИП мену Срећне вести Лас Вегас Несреће у ваздуху Љубав и казна

dnevnik

21.00 23.00 23.35 23.55 01.20

Доме, слатки доме Кажипрст Вести Интернат Цртани филмови Нинџа ратници Филм: Рођен за криминал Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Титова кухиња Вести Нинџа ратници Филм: Зоран Ђинђић - Неиспричане приче Инфо-специјал. Десет година од убиства премијера Ђинђића Вести Спортски преглед Интернат Филм: Обећана земља

Феј Мастерсон

Човек без лица Од трагичне несреће после које је остао унакажен, Џастин Меклеод се скрива у својој кући за одмор. У међувремену је локално становништво почело о њему да говори, као о изобличеном лудаку с ужасном прошлошћу. Улоге: Мел Гибсон, Ник Стал, Маргарет Витон, Феј Мастерсон Режија: Мел Гибсон (РТС 2, 21.59)

01.16 02.14 03.12 03.56 04.31 05.15

Слагалица Тролови Пчелица Маја Ана Добрић Енциклопедија за радознале Досије икс и окс Ликовне технике Математика у срцу Све боје живота Магазин Лиге шампиона Ад либитум Траг Грађанин Гитар арт фестива Породични кругови Трезор Енциклопедија за радознале Досије икс и окс Ликовне технике Математика у срцу Као мехур од сапунице Време је за бебе Животна средина и здравље Свилена тога Ја имам таленат Тролови Пчелица Маја Ана Добрић ТВ мрежа Хит либрис Свилена тога Човек без лица, филм Све што треба знати о... Душко Гојковић и Биг бенд РТС 2 Трезор Ја имам таленат Као мехур од сапунице Време је за бебе Све што треба знати о... Душко Гојковић и Биг бенд РТС

07.00 11.00 13.00 13.05 14.00 15.15 15.55 16.15 17.00 18.30 19.10 20.45 21.30 22.30 23.30 00.00 01.00 01.30 03.00 05.00

Добро јутро Звезде гранда Први национални дневник Звезде гранда Тачно у подне Наследници Национални дневник Кување и мување Прељубници Национални дневник Мала невеста ДНК Папарацо лов Амиџи шоу Прељубници Пабло Ескобар Кување и мување Филм: Боксер из сенке Филм: Клан вампира Филм: Боксер из сенке

06.47 07.21 07.47 08.11 08.18 08.45 08.52 09.07 09.37 10.07 10.31 11.04 11.33 12.01 12.38 13.00 14.00 14.27 14.34 14.49 15.13 15.58 16.34 17.02 17.56 18.55 19.21 19.45 20.02 20.28 21.04 21.59 23.46 00.30

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 17.30 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Цртани филм Шопингхоличарке Филм: Подржавање Сити вести Филм: Резервне убице Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Гром у рају Коп на Пинку Ескобар - господар зла Филм: Убити Ирца Филм: Иза граница Гимназија Тауер Филм: Ми више не живимо овде

Клајв Овен

Иза граница Као гошћа на добротворној гала вечери, Сара Џордан, наивна припадница високог друштва постаје сведок позива у помоћ од стране уљеза на забави, бунтовног хуманитарца доктора Ника Калахана. Његов позив, упућен у име сиромашне деце о којој води бригу, из темеља мења Сарин живот. Улоге: Анђелина Џоли, Клајв Овен, Тери Поло, Лајнус Роуч Режија: Мартин Кембел (Пинк 2, 22.00)

Повратак малог тигра Бели тигрови су веома важна и ретка врста. Кроз овај цртани, малишани уче о томе колико је битно да чувају свет око себе и да се морају борити против људи који желе животињама да нанесу зло. (Хепи, 08.50) 05.00 08.00 08.20 08.50 09.15 09.20 09.40 09.45 10.00 10.50 11.30 11.55 12.15 13.00 13.40 13.55 14.00 15.00 15.55 16.00 16.15 17.55 18.30 18.50 20.00 21.00 22.30 23.30 01.00 03.00

Добро јутро, Србијо Покемони Ешли краљ мајмуна Повратак малог тигра Мегаминималс Зоки на веселој фарми Монстер хај Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Генератор Рекс Покемони Моћни ренџери Телешоп Вести Гламур Црвено Вести Телешоп Сузе Босфора Телемастер Насловна страна, квиз Филм Чађава механа Граница Позајми ми ауто Филм Филм Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

07.00 Аморе Латино, 08.00 Фарма, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 11.00 Ауто флеш, 11.30 Изблиза, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 16.00 Аморе Латино, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Ухвати трофеј, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

07.30 07.50 08.15 08.40 09.30 10.35 11.00 11.35 12.00 12.30 12.40 13.10 14.05 14.35 15.00 15.10 16.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.20

tv program

utorak12.mart2013.

07.30 08.00 09.00 09.15 10.05 10.30 11.00 12.00 12.05 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.30 00.30

09.10 09.35 10.00 10.05 11.10 11.35 12.00 13.00 13.05 14.05 14.30 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.20 17.30 18.45 18.50 19.00 19.30 20.30 21.25 22.00 22.30 23.10 23.20 00.05

СЕРИЈА

09.30 10.30 11.15 13.15 13.20 15.00 16.00 18.30 19.00

08.25 09.30 10.00 10.35 12.05 12.55 14.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.05 20.00

06.05 08.00 09.04 10.10 10.34 11.10 12.00 12.15 12.31 12.36 13.26

Данијел Отеј

06.00 06.15 06.40 08.10 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 20.20 21.20 22.10 00.00 00.15 01.45 01.35 02.30 03.15

dnevnik

21.00 23.00 23.35 23.55 01.20

Феј Мастерсон

01.16 02.14 03.12 03.56 04.31 05.15

07.00 11.00 13.00 13.05 14.00 15.15 15.55 16.15 17.00 18.30 19.10 20.45 21.30 22.30 23.30 00.00 01.00 01.30 03.00 05.00

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 17.30 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Клајв Овен

dnevnik

utorak12.mart2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

BAUK LIBERALIZMA NAD VOJVODINOM

Pi{e: Mirko ^anadanovi} 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 12.45 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.05 11.05 12.10 12.45 13.45 14.45 15.45 16.50 17.50 18.50 19.50 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Велики пројекти Шминкање са Клио Паклена Кели Четири венчања - Америка Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Повратак Хани Бу Бу Дечији рођендани за памћење Опседнута мајка Велике ромске свадбе Америка Посластичарски ас Краљ посластичара као кувар Велики пројекти Шминкање са Клио Паклена Кели Алесандрова кухиња Стручњак за торте 24 сата у Ургентном центру Гојазни (УК) Шокантне породичне тајне У спаваћој соби са др Лором Берман Ургентни центар 24 сата у Ургентном центру

Наполеон Исток-Запад Египат 1066. Животиње које су ушле у историју Древни светови Најгори послови у историји Тајм тим година XИИ Исток-Запад Ловци на митове Најгори послови у историји Разбијачи шифара Германска племена Оруђа смрти Наполеон Ловци на митове Тајм тим година XИИ Синатра – мрачна звезда

08.00 Завера Розвел 09.30 Кунг фу стори о Таији панди 11.00 Божији оклоп 2: Операција Кондор 13.15 Остерманов викенд 16.00 Скоро сасвим обична прича 18.00 Америчка пита 20.00 Избрисана сећања 22.00 Зло 00.00 Еротски филм

Ско ро са свим обич на при ча По сле три и по го ди не - ко ли ко су про ве ли за јед но Ире на и Вла да до ла зе до пре лом не тач ке свог од но са по што се, на кон ви ше од че ти ри го ди не, у Бе о град вра ћа Ма ри ја, де вој ка с ко јом је Вла да сту ди рао и у ко ју је не ка да био за љу бљен. То је тре ну так пра вог ис пи та за ве зу... Уло ге: Вук То шко вић, Ми ли ца За рић, Сте фан Ка пи чић, Хри сти на По по вић, Бо ба Ла ти но вић, Да ра Џо кић Ре жи ја: Ми лош Пе три чић (Си не ма ни ја, 16.00)

07.20 08.20 10.20 12.20 13.20 14.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 00.20 01.20

Ми ки Рурк

Ку рир Мар кант ни „До ста вљач„ је од лу чан про фе си о на лац спе ци ја ли зо ван за до ста ву свих вр ста по шиљ ки. Он је нај по у зда ни ја осо ба за тај по сао, јер их без пи та ња ис по ру чу је и на не мо гу ћа ме ста. Он је уса мље ник ко ји жи ви у тро шном ста ну, у ко јем му је је ди но дру штво миш ког тре ти ра као кућ ног љу бим ца... Уло ге: Џе фри Дин Мор ган, Ми ки Рурк, Џо си Хо, Тил Швај гер, Ли ли Теј лор, Ми гу ел Фе рер Ре жи ја: Ха ни Абу-Асад (ХРТ 1, 23.22) 07.00 09.59 10.43 11.11 12.00 12.38 13.27 14.33 15.03 15.18 15.29 16.15 17.15 18.15 18.21 19.10 19.30 20.10 21.03 22.46 23.14 23.22 00.53 02.26 03.16

07.01 07.31 07.53 08.17 08.44 09.10 09.56 10.40 13.10 14.46 15.10 16.00 16.35 17.20 18.01 18.49 18.59 19.31 20.00 21.43 22.36 23.18 23.40 00.19 01.01 01.54

Добро јутро, Хрватска Светски вртови, док. серија Вести из културе Драга Геневив 3, док. серија Дневник 1 Пркосна љубав Др Оз, ток-шоу Међу нама Културна баштина Скица за портрет Лугарница Конклаве почињу Папа Бенедект XVI - порука за трећи миленијум ХАК - промет инфо 8. спрат, ток-шоу Тема дана Дневник Параван Циклус хрватског филма: Изгубљени завичај Дневник 3 Спорт Курир, филм Мадам из високог друштва, филм Самохрани отац Ловци на натприродно

Мала ТВ Шаолински пажеви Телетабис Џони и Џоана Псећа опходња Школски сат Долина сунца Осликани вео, филм Мадам из високог друштва, филм Деграси Школски сат Регионални дневник Долина сунца Дамин гамбит, ток шоу Ни да ни не Цртани филм Мала ТВ Кришке сира 4, док. серија Лето без дадиље, филм Самохрани отац Злочиначки умови Уби ме досада 2 Ловци на натприродно Др Хаус Луди од љубави Секс и град

Хри сти на По по вић

06.25 06.50 07.40 08.10 08.35 09.05 09.55 10.45 11.15 11.40 11.50 13.40 14.35 15.30 16.00 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Софи Паркер Али Мекбил Софи Паркер Прва петорка Како сам упознао вашу мајку Увод у анатомију Џордан Мелиса и Џои Кугар Таун Брза италијанска кухиња Лудница у Кливленду Паранормална искуства познатих лицности Све што нисте знали о љубави Судије за стил Али Мекбил Прва петорка Како сам упознао вашу мајку Мелиса и Џои Кугар Таун Очајне домаћице Џордан Освета Очајне домаћице Увод у анатомију Очајне домаћице

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.20 20.00 21.50 00.00 00.55 01.50

Божја службеница Агнес О, брате где си? Мртав као ја Оженио сам убицу Били Елиот Страх Пирана 2. мрестилиште Индијански тркач Еротски филм Еротски филм Еротски филм

07.30 Љубавна питања 09.00 Момци с Медисона 10.00 Вокер, тексашки ренџер: Ватрено крштење 11.30 Шевина песма 13.00 Момци с Медисона 14.00 Шпијунска игра 16.00 Мафијаши 17.45 Момци с Медисона 18.30 Љубавна питања 20.00 Момци с Медисона 21.00 Крађа вредног уметничког дела 22.45 Лице с ожиљком

Три реке Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Све по закону Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Све по закону Монк Хаваји 5-0 Премијера Скандал Добра жена Браћа и сестре Хаваји 5-0 Све по закону

07.55 Моји xепни љубимци 08.10 Ју-Ги-Ох! 08.35 Вирус атек 09.05 Кобра 11 11.25 Ексклузив таблоид 11.45 Крв није вода 13.00 Ружа ветрова 13.55 Сулејман Величанствени 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.20 Десет разлога зашто те мрзим, филм 00.10 Опаки играчи, филм 02.00 Астро шоу 03.00 Долазак

Десет раз ло га за што те мр зим Кет је ле па, па мет на, али одре ши та и ди рект на де вој ка ко ја због свог ка рак те ра од би ја му шки род, на не за до вољ ство ње не мла ђе се стре Ба јан ке ко јој је отац за бра нио из ла ске на спој док Кет не на ђе деч ка... Уло ге: Хит Ле џер, Џу ли ја Стајлс, Џо зеф Гор дон-Ле вит, Ла ри са Олеј ник Ре жи ја: Џил Јан гер (РТЛ, 22.20)

Џу ли ја Стајлс

08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Разоткривање митова Упозорени сте! Темељи метропола Пен и Телер – Лаж или истина 00.00 Чари путовања

08.30 09.15 10.15 11.00 15.00 16.45 17.45 19.45 20.30 00.30 01.15

Фудбал Биатлон Скијашки скокови Билијар Бициклизам Скијашки скокови Скијашки скокови Билијар Билијар Бициклизам Мотоспортови

Ba~ko-banatska antisremska koalicija al [oti je procenio kako je najboqe da se strukturi, te o ve}em broju mladih i èna, usvojene brani }utawem. Kasnije mi je rekao: „Pozna- u rukovodstvu SKJ. Ne moèmo bacati u vetar ono ju}i me, oni se nisu mogli nadati da }u pore- {to smo ju~e odlu~ili, samo zato {to je pogo|en i }i to {to sam rekao. Hteli su da me izazovu da ka- neko od „na{ih“. Nedopustivo je da se {iri sumwa u èm jo{ koju teù re~ (da ni Tito ne moè biti iz- sposobnosti novoizabranog PK pre nego {to je on i nad partijskog statuta, da Partijom ne rukovodi je- po~eo da radi. dan ~ovek, da }e Partija postojati i posle wega), i Nije odobrio zamerku za navodno prebrzo podtako ispadnem jo{ ve}i antititovac, pa da me od- mla|ivawa partijskih rukovodstava, jer je od 47 kanmah utuku. ]utawem sam ostao pri svome.” didovanih za PK bilo samo {est mla|ih od 27 godiJovan Veselinov @arko je ovako opisao svoj poli- na. Dramati~nim prikazima uznemirenosti u Sremu ti~ki status: „Ja sam ~lan Saveta federacije, a zna- suprotstavio je izve{taje koje PK dobija od opte {ta Savet radi. Zato sam uvek primoran da ne{to pro~itam, pa vidim kakvo je stawe u na{oj partiji i zemqi.” Dabome da su svi znali da taj savet ne radi ni{ta. Ali, niko nije smeo da kaè da ne radi, jer onaj ko treba da ga uposli, {ef dràve Tito, ne mari za wegove savete. Tek kad su mu ustrebali da skine politi~ko rukovodstvo Srbije, setio se „starih kadrova”. Kako Tito nije mario za wihove savete, hteli su da nama budu tutori, na {ta mi nismo pristali. Svako prema zaslugama je mogao da bude po{toZaludni sede ~lanovi Saveta federacije van, ali ne i ovla{}en. Veselinov je uglavnom ponovio zamerke koje je iz- {tinskih rukovodstava, u kojima se i ne pomiwe neo na Tepav~evom i mom sastaku sa 20 istaknutih korte{ewe. Obratio se i direktno Veselinovu: vojvo|anskih partijsko-politi~kih li~nosti iz Be- „Bilo bi boqe, @arko, da si se nekim utiscima ograda i Novog Sada posle pokrajinske partijske oteo. Srem je zna~ajno zaduìo celu Vojvodinu, ali konferencije, januara 1969. Tad je on izrazio sumwu moramo i}i ukorak s novim vremenom i potrebama.“ u sposobnost novoizabranog PK - iako ve}inu ~laJa sam skrenuo pa`wu na ~iwenicu da je od trinanova nije poznavao! - da uspe{no rukovodi pokrajin- estoro predloènih u PK koji su se posle izbora skom partijskom organizacijom. On je stavove CK na{li u dowem delu liste bilo jedanaestoro poliSKJ o kadrovskoj politici razumeo tako da „u ruko- ti~kih profesionalca, i da Stoj{i}, Kruni} i vodstvu treba da ostanu i stari kadrovi, koji ne- Krmpoti} nisu dobili samo nedovoqno glasova (Du{to zna~e za ovu пartiju i ovu zemqu, a da se isto- {an Popovi} 113 glasova od 187 vaè}ih) nego najvremeno uvuku i mla|i kadrovi“. mawe (Stoj{i} samo 72, Kruni} 91, J. Krmpoti} 97). Rekao je da ne zna kolika je uzemirenost na tere- To govori o smawenoj popularnosti politi~kih nu, jer na pokrajinskoj izbornoj konferenciji su profesionalaca. Od 196 onih koje su za ~lanove PK „propali“ neki poznati qudi iz Srema (Krmpoti}, predloìle osnovne organizacije, ~ak 158 ranije Stoj{i}, Kruni}), ali je zabrinut zbog onog {to je nisu bili partijski funkcioneri. Biti kandidovan „~uo ovde-onde“. Treba vi{e ne zna~i biti izaspre~iti „da se najstariji bran. To {to su me|u osam Jovan Veselinov je sumwao da se kadrovi, zaslu`ni za mnopoliti~kih profesionalage stvari u izgradwi Vojca koji nisu izabrani troorganizovano {iri nepoverewe vodine, na|u na drugoj prema nekim poznatim politi~arima, jica poznatih Sremaca ne strani i po~nu da oponiramoè se tuma~iti kao ba~naro~ito iz Srema, a smetalo mu je ko-banatsko ju“. suprotstavqai {to se u Novom Sadu „digla Sve {to je i kako rekao, we Sremu. tolika buka”, jer Bata Vlajkovi} vodilo je zakqu~ku da izNova je u Veselinovqeborna konferencija nije voj kritici PK bila samo nije na vreme platio porez bila pripremqena kako tvrdwa da su revolucionartreba (za {ta smo odgovorni kadrovi deqeni na verne ni i Tepavac, kao predsednik, i ja, kao sekretar i neverne. „Verni su konsultovani, a neverni progaPK), da delegati nisu prilikom glasawa pokazali wani. „Ja ne znam u koju sam ja grupu svrstan.“ Nije potrebnu politi~ku zrelost, u javnosti je mnogo se se}ao ni da je bio progawan ni da je bio konsultoomalovaàvawa revolucionarnih kadrova, podbu- van, ali je znao da je ba{ tako postupano sa starim wivawa mladih protiv starih, potcewivawa ravno- kadrovima! Tvrde}i da „nije nimalo slu~ajno {to merne regionalne zastupqenosti (Ba~ka, Banat, smo imali u Srbiji takav centar otpora Titovoj poSrem) u pokrajinskim organima, pa i organizovanog litici”, nije se uzdrào ni od najteìh optu`bi: {irewa nepoverewa prema pojedinim poznatijim „Taj liberalizam, kompromis sa nacionalizmom i politi~arima, naro~ito iz Srema. Zamerio je i {to bezidejnost koja je vladala, pokrivala је velikosrpse u Novom Sadu „digla tolika buka“, jer Bata Vlaj- ske hegemonisti~ke te`we prema celoj Jugoslavikovi} nije na vreme platio porez. ji.” Povezao nas je sa velikosrpskim hegemonizmom Tepavac je, na kraju toga sastanka, podsetio da su kojim su bili obuzeti srpski rukovodioci koji su se odluke o smawewu broja ~lanova u komitetima, kao 1948. izjasnili za Rezoluciju IB, a potom Rankovi} i o suàvawu nadle`nosti komiteta, ograni~ewu i wegove pristalice. reizbora, deprofesionalizaciji i obaveznom izboA onda smo se pojavili jo{ i mi – velikosrpski ru polovine novih ~lanova u rukovodstvima, ve}ini hegemonisti s maskom bezidejnosti! To nam nije iz neposredne proizvodwe, adekvatnoj nacionalnoj pripisao ba{ niko ozbiqan, u celoj Jugoslaviji.

Књи гу Мир ка Ча на да но ви ћа „БА УК ЛИ БЕ РА ЛИ ЗМА НАД ВОЈ ВО ДИ НОМ” мо же те ку пи ти у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) за 756 ди на ра, или на ру чи ти пре ко те ле фо на 021/6622–609 и меј ла knji za ra4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802). Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

utorak12.mart2013.

OGLASi

dnevnik

OGLASi

utorak12.mart2013.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav prijatequ

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 70748

Dragom ujaku

Miroslavu

Keboja, Bane i Doktor. POTREBNA dva radnika za izradu i monta`u ALU i PVC stolarije. Telefon: 021/897207, od 7 do 15 ~asova. 70676

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 70575

70871

Zbogom kolegi

Jovanu Save Avramovu

posledwi pozdrav od: Dude, @eqka i Bobana sa porodicama.

Miroslavu Zauvek u se}awu i plemenita du{a.

tvoj

lik

Plemenik Pop 70866

70870

Posledwi pozdrav na{em kolegi.

Miroslav \ur|i} producent 1967 - 2013. Prerani odlazak ostavi}e nenadoknadivi gubitak za RTV. Kao odgovornog ~oveka i radnika, se}a}emo te se sa po{tovawem. Radiodifuzna ustanova Vojvodine Radio-Televizija Vojvodine 172-P

Posledwi pozdrav na{em biv{em predsedniku, saradniku, prijatequ i ocu na{eg kolege

Jovanu Avramovu REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA NOVI SAD. 171-P

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je preminula na{a draga

Nena Lon~ar Bila si plemenita i dobra, bila je ~ast poznavati te i `iveti sa tobom sve ove godine. Sahrana je danas, 12. 3. 2013. godine, u 14 ~asova, u Ba~kom Brestovcu. O`alo{}ena sestra Du{a sa sinom i suprugom. 70873

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav na{em Baji

Marku [imunu

utorak12.mart2013.

Poslednji pozdrav kolegi sa posla

Marku [imunu

od strica Mirka sa porodicom.

od: strica Milana i tetke Radmile sa porodicom.

70850

70853

Posledwi pozdrav na{em Baji

Marku Šimunu Baji Zašto odlaze najbolji? Nikada nećemo preboleti odlazak velikog druga, odličnog radnika.

Posledwi pozdrav na{em Baji

Kolektiv Gvožđare „ITI” iz Vrbasa.

70847

Posledwi pozdrav na{em Baji

Marku [imunu

od strica Wego{a sa porodicom.

od strica Radenka sa porodicom.

Posledwi pozdrav na{em Baji

od strica Jago{a sa porodicom.

Marku [imunu

70852

70854

70851

Posledwi pozdrav mojoj dragoj mami

Posledwi pozdrav na{em Baji

od Rodoquba Kne`evi}a sa porodicom.

Marku [imunu

70857

Posledwi pozdrav na{em Baji

Marku [imunu

od strica Radivoja sa porodicom.

Jovanki

od strica Miroslava sa porodicom.

]erka Edita i zet \or|e.

70856

Sa velikom tugom u srcu opra{tamo se od na{e drage

70849

70842

Posledwi pozdrav po{tovanoj gospo|i

POMEN Danas se navr{ava 40 dana od kada je preminula na{a draga

Marku [imunu

Marko [imun

Jovanke Kozme

Jovanki od Voja i Deje.

Ispra}aj }e se odr`ati danas, 12. 3. 2013. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Vole te i tuguju tvoji najmiliji.

od porodice Fodor.

70841

70846

70858

Dragi na{ prijatequ, tvoj vedri lik i dobrota osta}e nam u ve~nom se}awu. Neka te an|eli ~uvaju u ve~nosti i miru.

Zlatica Jovanovi} Uvek }e ostati u na{im srcima.

Tvoj E4 sa razrednom, Ekonomska {kola „Svetozar Mileti}”.

Porodice: Ninkovi} i Hajnrih.

70868

70867

^iTUQe l POMeni

utorak12.mart2013.

dnevnik

DVADESETPETOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav na{em dragom bratu i deveru

POSLEDWI POZDRAV

12. 3. 1988 - 12. 3. 2013.

dipl. in`. Jovanu Avramovu Bo{ko B. An|eli} Wegovi: Milena, Sofija i Tihomir [uvakov.

70864

agronom iz Siriga Vreme ne le~i, samo potvr|uje stra{nu istinu da te nema. Ve~no te ~uvamo od zaborava.

Supruga Gordana, deca Neboj{a i Olivera sa porodicama.

Vawi Lon~ar

70731

Ponosni smo {to je bila dugogodi{wi ~lan na{eg kolektiva!

Sa velikom tugom }emo se se}ati wenog lika.

Miroslav \ur|i}

SE]AWE

Moje maleno, ti si bio `ivot moj i sve dok zemqom hodam bi}u samo tvoja. Moje maleno, zna{ ti to...

Danas, 12. marta 2013. godine, obele`i}emo petu godinu bez tebe.

Tvoj Mali. 70860

Prerano nas je napustio na{

Kompanija â&#x20AC;&#x17E;Prezidentâ&#x20AC;? @ivko [oklova~ki @ika 10. 9. 1946 - 12. 3. 2008. 70863

S qubavqu i ponosom mislimo na tebe i nosimo u srcima.

Miroslav \ur|i} Ostalo je hiqadu neispri~anih pri~a, ali wegov lik i glas ve~no `ivi u na{im srcima.

POSLEDWI POZDRAV

Sahrana je danas, 12. 3. 2013. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sestra Milica Pal~ek, sestri~ine Duwa i Vawa i zet Zdenko.

Supruga Katica, k}erka i zet Natalija i Nikola i unuke Na|a i Ma{a.

70843

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

Marku [imunu

70823

Navr{ava se deset godina od kako nije sa nama na{a voqena

Marija Uzelac

Miroslavu

Volimo Te zaborava.

Vawi Lon~ar

od {kolskih drugara - odeqewe IV-3 SE[ Svetozar Mileti}.

od porodica \or|evi} i Tomi}.

70862

70861

... I daqe ne verujemo da je ovo istina... Posledwi pozdrav

Sa po{tovawem,

Vlado Bo{wak

~uvamo

Sin Branislav, snaja Lepa i unuka Maja sa porodicom. 70815

Danas se navr{ava deset tu`nih godina od kada sa nama nije na{ mili

Darko Kne`evi} Vladimirki Lon~ar Vawi od Nene i Bube.

12. 3. 2003 - 12. 3. 2013. Po~ivaj u miru, mili na{. Vole te i tuguju za tobom: mama, tata i sestra Vera sa porodicom.

70859 70855

70752

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da nas je posle kra}e i te{ke bolesti napustio na{ voqeni

Posledwi pozdrav dragom

Peri

Pero Doli}

utorak12.mart2013.

Peri

1965 - 2013. od porodice Kerkez. od porodice Vola{.

Sahrana je danas, 12. 3. 2013. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu. 70826

Tu`nim srcem obave{tavamo da je na{a draga }erka i sestra preminula 11. 3. 2013. godine

Dragi na{ tata, prerano si nas napustio.

21. 9. 1927 - 12. 3. 2011.

Milica Vitas

Gojko ^etnik

Sahrana je danas, 12. 3. 2013. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S ponosom i tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

POMEN

O`alo{}eni: unuk Konstantin, unuka Teodora, }erke Gorana i Zorana, zetovi Darko i Mihajlo, sestra Verica i suprug Zoran.

Tvoji: supruga Danica, }erka i sinovi sa porodicama.

70833

70811

Posledwi pozdrav mojoj tetki

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

Staniki Zeremski

Peri Doli}u

Pero Doli}

Vladimirka Lon~ar Vawa

Sa dubokim bolom javqamo da je u 60. godini, iznenada preminula

70832

70827

Tijani

ro|. Moldovanov iz Turije

1964 - 2013. Sahrana je danas, 12. 3. 2013. godine, u 13 ~asova, u Oxacima. O`alo{}ene porodice Lon~ar i Meselxija.

Zauvek }emo te voleti i ~uvati uspomenu na tebe. Tvoji: supruga Mirjana i sinovi Sr|an i Jovan.

70835

Posledwi kom{iji

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

pozdrav

70828

70834

dragom

Navr{avaju se dve godine od kako sa nama nije na{a

Du{anka Bogdan - Mijin

Peri

Tomislavu Go{i}u Stanari zgrade Balzakova 27.

od porodice Milovanovi}.

od porodica: [krbi}, [umar, Latinovi} i An|elkovi}.

70806

Danas, 12. 3. 2013. godine navr{avaju se dve godine od smrti na{eg dragog

dipl. in`. Zorana Milovanovi}a

Weni najmiliji.

Posledwi pozdrav mami i babi

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

Stanika Trive Zeremski

Jawi Jari}

Peri

70616

70807

70829

Posledwi pozdrav dragom

ro|. Moldovanov 1923 - 2013.

u 91. godini. od porodice Sirar.

od }erke Sne`ane Vukobrat sa porodicom.

preminula 10. 3. 2013. godine. Sahrana je danas, 12. 3. 2013. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Turiji. O`alo{}eni: }erka Marica, bratanica Nada i zet Milan.

70830

70838

70820

Porodice Dra`i} i Vasili}. 70824

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 78. godini preminuo na{ dragi i voqeni

Peri

Jovan Avramov

70819

Se}amo te se uvek sa po{tovawem i zahvalno{}u za svu dobrotu i qubav koju si nam pru`io.

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a majka, baka i prabaka

Sahrana je u sredu, 13. 3. 2013. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od kumova Ba{i}a.

Supruga, deca, unuci, snaja i zetovi.

70814

Milena Dra`i}

Wena Julkica sa decom.

Jawi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula u 72. godini na{a draga supruga i majka

Jawa Jari}

dipl. in`. Sahrana je danas, 12. 3. 2013. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od porodice Jo{i}.

O`alo{}eni: sin Arijan, }erka Tatjana, snaha Spomenka, zet Oto, unuci Dario i Gala. 70825

70831

od sestre Milosave i sestri}a Miroslava Radovanov. 70837

Sahrana mile nam pokojnice obavi}e se 12. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, iz porodi~ne ku}e, u Futogu. Suprug Sveta i sin Mladen sa porodicom. 70836

sport

utorak12.mart2013.

NO VI OBRT U SLU ^A JU JA NI]

PR VA FUT SAL LI GA

Pri ko ~en {am pion

Be ~ej – Eko no mac 3:3 (3:3) BE ^EJ: Sportska dvorana OSC Mladost,ledalaca: 1000, sudije: Damir Radovi} i Bo`idar Nin~i} (obojica iz Beograda). Strelci: Arvai u 11, Novakovi} u 13. i Tomin u 14. minutu za Be~ej, a Koci} u 1. i 14. i Suruxi} u 10. miBe~ej – Ekonomac 3:3 Kolubara – Smederevo 0:0 Tango – Pirot 5:1 Kopernikus – Marbo 1:2 Vrawe – VIK Naisus sino}

1. Ekonomac 2. VIK Naisus 3. Marbo 4. Kolubara 5. Kopernikus 6. Pirot 7. Tango 8. Be~ej 9. Smederevo 10. Vrawe

13 11 12 9 12 8 13 5 13 5 12 4 12 3 12 4 13 3 12 1

1 0 1 3 1 2 4 1 2 3

1 3 3 5 7 6 5 7 8 8

72:26 34 42:35 27 39:24 25 44:39 18 39:39 16 23:40 14 46:46 13 35:44 13 24:41 11 25:55 6

nutu za Ekonomac. @uti kartoni: Novakovi} (Be~ej), Koci}, Aksentijevi}, Vesi} (Ekonomac). Crveni kartoni: Koci} (Ekonomac) u 22. minutu i predstavnik Ekonomca Veroqub Dugali} u 30. minutu. Nagomilavawe prekr{aja: Be~ej 8 (5+3), Ekonomac10(5+5). BE ^EJ: Andri} 8 (14 odbrana), Vu~kovi} 6, Iki} -, [}epanovi} 6, Tomin 7, Novakovi} 7, @ivi} 7, Kobiqski -, [o{o 7, Lazi} 7, Arvai 7, Vadanski -. EKO NO MAC: Aksentijevi} 7 (13 odbrana), Grci} 7, Cvetanovi} 6, Suruxi} 7, Bojovi} 6, Radin -, Koci} 7, Vesi} 7, Raki} 6, Raj~evi} 6, Jawi} 6, Mili}evi} -. [ampion iz Kragujevca je u{topovan kraj Tise. Be~ejci su prvi put ove sezone igrali nere{eno i osvojili va`an bod u borbi za {estu poziciju, koja vodi u doigravawe po zavr{etku liga{kog dela takmi~ewa. I {to je vrlo bitno, u dobroj igri i pred nave}im brojem gledalaca u teku}oj sezoni. V. Jan kov

Dra go ce ni bo do vi

dnevnik

Na ta {a se vra }a u Ma |ar sku Posle olimpijskih igara u Londonu Nata{a Jani} je odlu~ila da se vrati u Srbiju i da ponovo vesla za na{u zemqu. Me|utim, nije sve teklo glatko, ma|arski kajaka{ki savez nije èleo da joj izda is pi sni cu, tra ìo je 150.000 evra. Na{ Savez nije pristao na ultimatume uveren da }e Arbitra`na komisija evropskog kajaka{kog saveza dozvoliti da Nata{a ve} ove godine vesla za Srbiju. Me|utim, Arbitra`na komisija nije imala razumevawa za Nata{u i odlu~ila je da u naredne dve godine trostruka olimpijska {ampionka ne moè da vesla za na{u zemqu. O~ekivalo se da }e se dva saveza u me|uvremenu dogovoriti, Nata{a je oti{la na pripreme u Meksiko, ali kako pomaka u razre{ewu ovog spora nema od-

lu~ila je da vesla za Ma|arsku. Ovih dana uputila je pismo ma|arskom kajaka{kom savezu u kojem isti~e da je jo{ jednom razmislila i da je odlu~ila i da se i daqe takmi~i u dresu ma|arske reprezentacije. „Vodili su me novi izazovi, porodica i qubav prema domovini - Srbiji. U me|uvremenu morala sam priznati da je ma|arski kajaka{ki sport najja~i u svetu, da ima jedinstven sistem i da su mi potrebni novi izazovi. Srbija ima sjajne mla de ka ja ka {e, iz van red ne qude, ali u kajaku nema sportskog duha, {to mi nedostaje. Sve sam se ve} dogovorila s porodicom i odlu~ila da povu~em zahtev koji sam uputila me|unarodnoj kajaka{koj federaciji„ - stoji, izme|u ostalom, u pismo Nata{e Jani} ma|arskoj kajaka{koj federaciji. G. K.

- Papin je izuzetan momak i veliki {ampion. Nas dvojica smo spona izme|u srpskog i ruskog kik boksa. Na ringu nije bilo respekta, ali borba je bila fer. Posle borbe on je bio u modricama, a meni je napukao biceps. Drago mi je {to je na{ me~ progla{en za najb o q i . Imao sam publiku protiv se-

Tan go Li man - Pi rot 5:1 (2:1) NO VI SAD: Mala dvorana Spensa, gledalaca 250, sudije: Bo`ovi} (Kula) i Kara~oni (Sombor), strelci: Prijvoi} u 12, Raki} u 16, @eravica u 32. i 35, Mitrovi} u 39. minutu za Tango Liman, Kosti} u 17. minutu za Pirot, gomilawe prekr{aja: Tango Liman 7 (1-6), Pirot 12 (6-6), `uti karton: Sen~i} (Pirot). TAN GO LI MAN: Vorgi} 8, Raki} 8, Stanojevi} 7, Vidosavqevi} 7, @eravica 8, Prijovi} 8, Pokrajac 7, Mitrovi} 7, Ili} 7, Vasiqevi} 7. PI ROT: Stoji} 6, Sen~i} 6, Poti} 6, Stankovi} 6, Kosti} 7, Jon~i} 6, Pe{i} 6, Joni} 6, Mani} 6, Jovanovi} 6. Fudbaleri Tango Limana osvojili su dragocene bodove u borbi za o~uvawe elitnog statusa. Pobedom nas Pirotom od 5:1, Novosa|ani su napravili dobru uvertiru pred sutra{wu (20 ~asova, Spens) utakmicu s Be~ejcima, koja je ozna~ena kao najva`nija u ovoj sezoni. J. Ga li} PR VEN STVO SR BI JE ZA DA ME

Ube dqi ve Be o gra |an ke

l Ima li novih poziva za borbe? - Revan{ izme|u mene i Papina odr`a}e se 23. juna u Moskvi. Rekao sam svoju cifru i ~e kam od go vor. Ta ko |e, 20. aprila bori}u se protiv Stiva Mek Kinena iz Australije. Me~ }e se odr`ati u Milanu, u disciplini K-1 do 95 kilograma. Dakle, odmara}u se dva - tri dana i po~eti da treniram, a moram i da zale~im povredu. Radi}u s mojim trene ri ma Mi lo {om Mi lu ti no vim i Ilijom Maleti}em.

Hokeja{ka reprezentacija Srbije za igra~e do 18 godina startovala je ubedqivo na Svetskom prvenstvu Divizije 2 (Grupa B), koje se odr`ava u Beogradu.Orli}i su pobedili Australi1. Belgija 2. Holandija 3. [panija 4. Srbija 5. Island 6. Australija

2 2 2 2 2 2

2 2 1 1 0 0

0 0 0 0 0 0

0 0 1 1 2 2

10:1 6 10:4 6 5:8 3 10:3 3 3:7 0 0:15 0

ju 7:0. Me|utim, u drugoj utakmici izabranici selektora Jovice Rusa pora`eni su od [panije 2:3. Ju~e je bio slobodan dan, a ve~eras od 20 ~asova oklopnici Srbije odmeri}e snage u derbiju kola sa vr{wacima iz Belgije koji su zabele`ili dve ubedqive pobede. Selekcija koja osvoji prvo mesto izbori}e plasman u vi{i rang, a najslabija }e se preseliti u Diviziju 3. Rezultati - 1.kolo: Belgija Island 3:1, [panija - Holandija 2:6, Srbija - Australija 8:0. 2. kolo: Holandija - Island 4:2, Australija - Belgija 0.7, Srbija [panija 2:3. Danas - 3.kolo: Holandija - Australija (13), [panija - Island (16.30), Srbija - Belgija (20). I. G. PR VEN STVO SR BI JE ZA NA DE I JU NI O RE U SAM BOU

Do mi ni ra li Rad ni~ ki i Par ti zan

som Aleksejem Papinom, najboqim borcem u svojoj zemqi, ina~e Nenadov je veliki prija teq. Po sle pet `e sto kih rundi, sudija je podigao ruku na{em borcu. Pagonisu je ovo bila {esta titula najboqeg na planeti, a tre}a u profesionalnoj verziji. - Organizacija revije kik boksa bila je izuzetna, a ja sam dobio poziv za u~e{}e od predsednika VAKO pro fede-

da mi okre}e le|a, stisnuo sam ga dobro, bacio sam ga i na pod i tu rundu ubedqivo sam dobio. l Vas dvojica ste veliki prijateqi, kako to izgleda u ringu?

^e ka do bru po nu du l Kada }ete pre}i u klasi~ni boks? - Odavno sam najavio da }u se baviti klasi~nim boksom i ~ekam dobru ponudu. Sparingujem s te{ka{em Ba~ke Rokom Urbancom, dobri smo prijateqi i ~esto igramo i {ah.

Vra ~ar - Voj vo di na 15:2 (7:0, 4:0, 4:0, 0:2) BE O GRAD: CFK Vra~ar, gledalaca: 50, sudije: [najder i Beqin. VRA ÂR: Gruji}, Radosavqevi} 2, Vukajlovi}, Risti}, Dugowi}, Glu{}evi} 4, Vuksnaovi} 2, Markov 3, Anstasija 3, Miladinovi} 1, ]urai, âbrilo, Teodorovi}. Risti} VOJ VO DI NA: Vojni}, Markovi}, Devi}, Talijanov, Boguvski, Sedanov, Tele~ki 1, Todi}, Ilin, Mandi} 1, Priboj. Vaterpolistkiwe Vra~ara ubedqivo su nadigrale novajliju u prvenstvu Srbije za ène, ekipu Vojvodine iz Novog Sada 15:2. Partizan je savladao Sentu 16:12, dok je Ta{majdan bio slobodan. G. M.

Odigrane su prve utakmice ~etvrtfinala plej-ofa prvenstva Srbije za ko{arka{ice.Vojvodina je ubedqivo savladala Jagodinu- 79:59, Partizan [abac - 92:47, Radivoj Kora} kragujeva~ki Radni~ki- 75:37, dok su u vr{a~kom Milenumu ko{arka{ice Crvene zvezde napravile brejk i slavile protiv Vr{ca 90:88. U sredu se u revan{ utakmicama sastaju se: [abac - Partizan Galenika (19), Radni~ki - Radivoj Kora} (19) i Crvena zvezda - Vr{ac (18.30), a u ~etvrtak Jagodina - Vojvodinu (20). Eventualne majstorice na programu su u 16/17. marta. Plasman u polufinale izbori}e ekipe koje izbore dve pobede. I. G.

Po raz or li }a

Ti tu le me in spi ri {u racije Enio Fasonija - rekao je Pagonis. l Kakva je borba bila izme|u vas i Papina? - Neizvesna do samog kraja, iako sam u svakoj rundi imao prednost. Odu{evila me je wegova snaga i hrabros i mogu re}i da je izuzetno fizi~ki jak. On je jedan od najboqih ruskih boraca. Bio sam u nok daunu u prvoj rundi, po{to me je pogodio levim kro{eom. Me|utim, on je u petoj rundi po ~eo

Vr {~an ke iz gu bi le

SVET SKO PR VEN STVO

S NE NA DOM PA GO NI SOM, [E STO STRU KIM SVET SKIM [AM PI O NOM

^u ve ni Mon te Karlo nekoliko dana imao je u gostima i Ne na da Pa go ni sa, najboqeg svetskog kik boksera u verziji VAKO pro, koja je najkvalitetnija na planeti. Sna`ni Novosa|anin borio se u ovom mon den skom gra du za svet sku pro fe sionalnu titulu u lou kiku, u kategoriji do 94,1 kilograma, sa Ru-

^E TVRT FI NA LE PLEJ-OFA (@)

be, jer na tribinama je bilo mnogo Rusa, ali u petoj rundi svi su navijali za mene. l Koliko vam zna~i nova svetska profesionalna titula? - Mnogo mi zna~i, svaka nova titula me inspiri{e da krenem u borbu za narednu, imam jo{ jedan {ampionski pojas u riznici i {estu titulu u kategorija u kojoj sam prvak. Lou kik je Papinova disciplina i verujem da smo se borili u K-1 da bih ga nokautirao u drugoj rundi.

PR VA MU [KA LI GA – SE VER

No vo pa zov ~a ni sru {i li fa vo ri ta No va Pa zo va – Pro le ter Agro ìv 30:27 (15:14) NO VA PA ZO VA: Hala O[ „Sveti Sava“, gledalaca oko 100, sudije: Jovandi} i Sekuli} (Pan~evo), sedmerci: Nova Pazova 6 (4), Proleter 7 (6), iskqu~ewa: Nova Pazova 14, Proleter 12 minuta. NO VA PA ZO VA: Ili} (5 odbrana), Kuki}, Grbi}, @ivkovi} 1(1), Nrdeqkovi} 7(1), Poti} 6(2), Guduri} 3, Naran~i}, Laki}, G. Kova~evi} 4, M. Kova~evi}, ]ojba{i} (11 odbrana, 1 sedmerac), Ostoji} 2, Labudovi}, Mihajlovi} 7. PRO LE TER AGRO @IV: Xami} (8 odbrana, 1 sedmerac), Dimitri} 1, O. Joki} 8(5), Trnini} 2, V. Kneèvi} , Bjelica, âgaq,

Ili} (6 odbrana), A}imovi}, Ga}imovi}, F. Joki} 1, Kostelac 1, Davidovi} 2, Gojkovi} 6, M. Kneèvi} 6(1). Novopazov~ki rukometa{i su dobrom i osmi{qenom igrom zasluèno pobedili odli~nu ekipu iz Zrewanina, koja je u ovom duelu vaìla za favorita. Gosti su u 16. minutu mali prednost od jednog gola, ali je Nova Pazova prvo poluvreme zavr{ila u svoju korist. U nastavku puleni Vladislava Rosi}a su zaigrali jo{ boqe i stekli prednost od ~etiri gola, koju su odràvali i na kraju zasluèno trijumfovali. J. Vu ko vi}

l Osvojili ste sve {to se mo `e u ovom spor tu osvojiti, zar vam nije dosta? - Nova titula je uvek i novi pod strek za sle de }u. Sva ki izazov je za mene podstrek da radim jo{ vi{e. Ovom prilikom `elim da se zahvalim i mojim drugarima, wih desetorica su bili u Monte Karlu i veoma bu~no me bodrili, {to je nai{lo na op{e simpatije naglasio je Nenad Pagonis. M. Pa vlo vi}

PR VA @EN SKA LI GA – SE VER

Baj mo ~an ke stro ge u~i te qi ce Mla dost (SC) - Rad ni~ ki 12:41 (4:20) KI KIN DA: SC Jezero, gledalaca 50, sudije: Radakovi} i Bakmaz (oba Novi Sad), sedmerci: Mladost 2 (2), Radni~ki 1 (1), iskqu~ewa: Mladost - Radni~ki 4 minuta. MLA DOST: Trnini}, Ra{eta 5 (2), Jo{anovi} 2, Gli{in, Ze}evi}, Grmi} 4, Lakovi}, Krsti}, Popovi}, Simi}, ]osi} 1. RAD NI^ KI: Matija{evi}, \avi} 3, Tumbas 11, Makulovi} 2 (1), Petri} 2, Komenda 5, Rothpflug 10, Boki} 2, Saka~ 2, Tot, Toma{kovi}, @igmond 4. Bajmo~anke su bile stroge u~iteqice u me~u s nejakom ekipom Mladosti. M. S.

Prvenstvo Srbije u sambou za nade i juniore odràno je u Somboru i uprkos malom odzivu takmi~ara bilo je vrlo zanimqivih borbi. [teta za mali odziv takmi~ara (40), jer ovo je bila prilika da se nametnu selektoru za predstoje}e Evropsko prvenstvo, koje se idu}eg meseca odràva u Limasolu na Kipru. Na takmi~ewu dominiralu su takmi~ari i takmi~arke iz Obrenovca i novosadskog Partizana, koji su bili i najmasovniji u~esnici. Titule su osvojili – kadetkiwe do 40 kilogarama: Mila Popovi} (Partizan, Novi Sad), - do 44: An|ela Radu{ki, do 48: Milijana Peri}, do 52: Bojana Roki} (sve Radni~ki, Obrenovac), do 56: An|ela Lon~ar (Ba~ka, Sombor), do 60: Andrijana Leàji} (CBV, Stani{i}), do 65: Nada Pani} (LSK, La}arak). Kadeti – do 48: Danilo Po~u~a (Partizan), do 52: Lazar Radosavqevi} (Radni~ki), do 56: Vojin Raj{i} (Vojvodina, Novi Sad), do 60: NIkola Vorkapi} (LSK), do 65: Nikola Pavlovi} (Radni~ki), do 70: Du{an Salkanovi} (Ba~ka), preko 87 kilograma: Nikola Mra~ajac (Partizan). Junioke – do 60: Andrea Fabijan, do 64: Stefana Vojinovi}, do 68: Bojana Joli}, do 72: Ivana Jandri} (sve Partizan), do 80: Dejana Markovi} (Radni~ki), preko 80: Milica @abi} (Partizan). Rukovodilac takmi~ewa bio je Rade Markovi} iz Obrenovca, a sudili su Dragan Komazec iz Stani{i}a i Novosa|ani Branko Savi} i Asim Reki}. Vaqa ista}i da prvi put na ovakvim prvenstvima nije bilo nijedne zamerke arbitrima. Odli~an organizator prvenstva bio je Sambo klub Ba~ka. S. J.

SPORT

dnevnik

utorak12.mart2013.

VOJ VO DI NA SU TRA DO ^E KU JE OFK BE O GRAD U PR VOJ UTAK MI CI PO LU FI NA LA KU PA SR BI JE (18)

Spek takl za pu ne tri bi ne

Ivi ca Jo va no vi} ve ru je u uspeh svo je eki pe

Po tro {i li su u Bor ~i pra vo na sla bi ji dan, a su tra(18 ~a so va) na vi ja ~i o~e ku ju od fud ba le ra Voj vo di ne da po ka `u pra vo li ce, do bru igru i obez be de pred nost za mi ran re van{ na Ka ra bur mi. Pred No vo sa |a ni ma je pr va utak mi ca po lu fi na la Ku pa Sr bi je, ri val im je OFK Be o grad i mo ra }e da pre sko ~e ovu pre pre ku ako `e le da u|u u fi na le i na kon to ga po ku {a ju da pr vi put u 99-go di {woj isto ri ji klu ba pri gr le po bed ni~ ki pe har u ovom tak mi ~e wu.

Bes pla tan ulaz Ulaz na tri bi ne sta di o na „Ka ra |or |e” je bes pla tan, a gle da o- ci ko ji è le da pre u zmu bes plat ne ula zni ce mo gu to da u~i ne da nas na pro daj nim me sti ma kom pa ni je „Gig stiks”. To su „Pa ri ski ma ga zin” u uli ci Kra qa Alek san dra 12 (od 10 do18 ~a so va), kwi à ra „Bu le var buks” na Bu le va ru Oslo bo |e wa 60 (od 8 do 21 sat), kwi à ra „Se ren di pi ti”, u uli ci Su tje ska 2 (od 8 do 21 ~as) i ka fe „Ma ki ja to” u Tr `nom cen tru Mer ka tor (od 8 do 22 ~a sa). Su tra }e se ula zni ce di stri bu i ra ti na sta di o nu od 16 do 18 ~a so va. Ka ko smo sa zna li, do ju ~e je ve} pre u ze to oko 3.000 ula zni ca, {to sve do ~i o ve li kom in te re so va wu za me~ i pret po stav ka je da }e se oku pi ti oko 9.000 gle da la ca, ko li ko je ka ra ta i od {tam pa no.

wi ho vih sim pa ti ze ra, o~e ku je se re ak ci ja i igra ~a i tre ne ra no vo sad ske eki pe. Vig we vi} je is ta kao da jo{ ni je od lu ~ io ho } e li bi t i ne k ih pro me na u eki pi, na gla siv {i da su pro me ne neo p hod ne, pre sve ga one u gla va ma fud ba le ra. To se na ro ~i to od no si na mom ke ko ji igra ju u sred wem re du. Ne jed nom, Vig we vi} je re kao da ima {e sto ri cu igra ~a u kon ku ren ci ji za tri me sta, a u do sa da {we tri utak mi ce stan dard ni su bi li A|u -

OFK BE O GRAD PRED KUP ME^ S VOJ VO DI NOM

Jo va no vi} {i ri op ti mi zam

Fud ba le ri OFK Be o gra da su u na stva ku pr ven stva do ì ve li dva po ra za i jed nom re mi zi ra li, uz gol raz li ku 1:6. Ne {to ne {ti ma kod ro ma ti ~a ra ko ji su tra s Voj vo di nom igra ju po lu fi na le Ku pa. Alarm je upa qen kod ,,ro man ti ~a ra“ ali oni se ne bri nu. Ba rem ta ko ka è na pa da~ Ivi ca Jo va no vi}. - Po sle du gog pe ri o da u pri li ci smo da osvo ji mo Kup.Op te re ti li smo se ti me, kao i ~i we ni com da je Voj vo di na iz u ze tan ri val pa su i re zul ta ti u pr ven stvu ta kvi ka kvi su. Ne è li mo da pro pu sti mo pri li ku, ve ru je mo da mo è mo do tro fe ja - op ti mi sta je na pa da~ OFK- a Ivi ca Jo va no vi}. Na vi ja ~i su ne za do voq ni, u do wem de lu ta be le ste. - Ni smo za bo ra vi li da igra mo fud bal. Pri pre me smo od ra di li od li~ no, ve ru jem da je pi ta we vre me na ka da }e mo po ~e ti da igra mo

ona ko ka ko zna mo. U Ku pu smo igra li od li~ no, iz me |u osta log, eli mi ni sa li smo i Zve zdu.Ina ~e, na vi ja ~i ima ju pra vo {to su ne za do voq ni, ali po pra vi }e mo se. Voj vo di na je od li~ no po ~e la po lu se zo nu ? - Voj vo di na je sjaj na eki pa, sa Par ti za nom i Cr ve nom zve zdom naj vi {e je po ka za li u pr ven stvu. Pri laz utak mi ci u No vom Sa du bi }e kao onaj ka da smo igra li sa Zve zdom, jer sa mo ta ko mo `e mo do `e qe nog uspe ha. Da li vas bri ne ube dqiv po raz u Ku li pred utak mi cu u No vom Sa du ? - Ni ko ne vo li da gu bi, s tim {to je me~ s No vo sa |a ni ma pot pu no dru ga ~i ji u od no su na onaj u Ku li. Uve ren sam da }e mo pro tiv Voj vo di ne po ka za ti svo je pra vo li ce op ti mi sta je Ivi ca Jo va no vi}. I. La za re vi}

RE VAN [I ^E TVRT FI NA LA PLEJ-OFA

Go lu bi ce u Pan ~e vu

Alek san dra Cve ti ~a nin (Spar tak)

Da nas i su tra se igra ju re van{ me ~e vi ~e tvrt fi a la plej-ofa za od boj ka {i ce. Po sle pr vih su sre ta fa vo ri ti su oprav da li o~e ki va wa, a re van {i se igra ju kod sla bi je pla si ra nih eki pa iz li ga {kog de la pr ven stva. Da nas se sa sta ju - PAN ^E VO: Di na mo - NIS Spar tak (0:1) (19), su tra LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra Cr ve na zve zda (0:1) (20), OBRE NO VAC: TENT - Je din stvo (U) (0:1) (20), LAJ KO VAC: @e le zni ~ar Vi zu ra (0:1) (20). M. R.

Fud ba le ri Voj vo di ne

Za da tak pred ti mom tre ne ra Ne boj {e Vig we vi }a ve o ma je ozbi qan, bez ob zi ra na ~i we ni cu da ro man ti ~a ri u me~ ula ze po s le de b a k la u Ku l i (0:3).î we ni ca je da od po ~et ka pro le} ne po lu se zo ne Be o gra |a ni igra ju sla bi je od o~e ki va nog, o ~e mu sve do ~e wi ho vi re zul ta ti. Na star tu su re mi zi ra li s Do wim Sre mom u No vom Sa du (0:0), po tom su kod ku }e po ra è ni od Ja go di ne (1:3), da bi ne u speh u du e lu s Haj du kom po tvr dio da pla vo-be li ima ju pro ble ma. - OFK Be o grad igra sla bi je ovog pro le }a - slo ìo se i {ef stru~ nog {tab Voj vo di ne Ne boj {a Vig we vi}. - Ne sme mo, ipak, da za bo ra vi mo da je re~ o kva li tet nom ti mu s ve o ma do brim stru~ nim {ta bom, ko ji si gur no u Ku pu ima ve li ke am -

Fo to: F. Ba ki}

bi ci je. Ipak, mi mo ra mo u oba me ~a da bu de mo eki pa ko ja se pi ta na te re nu, da ko na~ ni ras plet za vi si sa mo od nas i od na {e igre, jer sa mo u tom slu ~a ju mo è mo da ra ~u na mo na pro la zak u fi na le. Ne è lim da se po seb no ba vim ana li zom su par ni ka, ve} raz mi {qam je di no o mo joj eki pi i o to me ka ko da u pr v om su s re t u obez b e d i m o pred nost. Ne bih se slo ìo s tim da od te utak mi ce sve za vi si, ali mi je i te ka ko va `no da od i gra mo ona ko ka ko ume mo i mo è mo i ob ra du je mo na {e na -

Ja vor–Ja go di na u 14 ~a so va Po red dvo bo ja iz me |u Voj vo di ne i OFK Be o gra da u No vom Sa du, u po lu fi na lu Ku pa sna ge }e od me ri ti i Ja vor i Ja go di na. Pr vi su sret igra se su tra od 14 ~a so va u Iva wi ci, a re van{ me ~e vi na pro gra mu su 17. apri la u Be o gra du i Ja go di ni. vi ja ~e. Si gu ran sam da }e tri bi ne na {eg sta di o na su tra bi ti is pu we ne i da je pred na ma istin ski sport ski spek takl. Po sle re mi ja u Bor ~i i iz da wa cr ve no-be lih ko je ni je bi lo u skla du s o~e ki va wi ma

S Do wim Sre mom u ne de qu U na red nom pr ven stve nom ko lu fud ba le ri Voj vo di ne do ~e ku ju na „Ka ra |or |u” eki pu Do weg Sre ma iz Pe }i na ca. Utak mi ca se igra u ne de qu, 17. ja nu a ra, a po ~e tak je u 17 ~a so va.

ru i Ra do ja, dok su {an su po jed nom do bi li Ko so vi} (Sme de r e v o), Vra w e{ (Spar t ak ZV) i Po l e ta n o vi}. Je di n o Vuk Mi to {e vi} ni je bio u kom bi na ci ji, a sa da sva ka gre {ka u pro ce ni mo è sku po da ko {ta cr ve no-be le u od no su na za cr ta ni ciq. On je odav no po z nat, Voj v o d i n a è l i da osvo ji tro fej u Ku pu i su tra }e joj na te re nu tre ba ti ras po lo è ni, ras tr ~a ni i hra bri fud ba le ri. A. Pre do je vi}

Sport

NATA[A JANI] VRA]A SE U MA\ARSKU Nata{a Jani}, trostruka olimpijska {ampionka u kajaku, je pro{le godine odlu~ila da se takmi~i za nacionalni tim Srbije. Ma|arski savez je tra`io za dozvolu 150.000 evra. Nata{a je u me|uvremenu uputila pismo ma|arskom savezu s molbom da i daqe brani boje wihove reprezentacije. Str. 26

TUR NIR U IN DI JAN VEL SU

Fo wi ni na mu ~io \o ko vi }a Neo ~e ki va no, po sle la ga nih 6:0 u pr vom se tu, No vak \o ko vi} se pro pi sno na mu ~io da sa vla da tem pe ra ment nog Ita li ja na Fa bi ja Fo wi ni ja u dru gom ko lu tur ni ra u In di jan Vel su. Po sle 109 mi nu ta i tri se ta, naj bo qi svet ski te ni ser je uz do sta pro li ve nog

Mo ja gre {ka No vak \o ko vi} u pot pu no sti ni je bio za do vo qan svo jim iz da wem. - Bi lo je ve o ma te {ko. Fa bio je od i grao do bro u dru gom se tu, ali je to bi la mo ja gre {ka. Do {ao sam do brej ka za 4:2, a on da za i grao o~aj no. Po sle to ga je sve bi lo mo gu }e - re kao je \o ko vi} . Bez ob zi ra na pad u igri, \o ko vi} je iz ja vio da ni je za bri nut. - Ve} sam bio u sli~ nim si tu a ci ja ma, po seb no u uvod nim me ~e vi ma. Ipak, na kra ju sam ura dio ono {to je tre ba lo. Po be da je ostva re na i ose }am se do bro zbog to ga - za kqu ~io je \o ko vi}, pr vi ko stu ra{ u In di jan Vel su. zno ja po sta vio stva ri na svo je me sto i pla si rao se u na red nu run du po be dom nad 36. te ni se rom na ATP li sti - 6:0, 5:7, 6:2. Na red ni No va kov ri val bi} Gri go ri Di mi trov. Ako po sto ji per fek ci ja u te ni su woj je bio bli zu srp ski as u pr vom se tu ko ji je re {io u svo ju ko -

Ba jern bez Ri be ri ja Baj hern }e u sre du u re van{ me ~u osmi ne fi na la Li ge {am pi o na igra ti kod ku }e pro tiv Ar se na la bez Fran ka Ri be ri ja, ko ji je po vre dio sko~ ni zglob. Osim Ri be ri ja, na te ren ne }e iza }i ni su spen do va ni Ba sti jan [vajn {taj g er i de f an z o vac @e rom Bo a teng. Upr kos ovim iz o stan ci ma, Ba var ci su fa vo ri ti, po {to su u pr voj utak mi ci u Lon do nu po be di li Ar se nal sa 3:1. ZA RA DE

Be kam naj bo ga ti ji Biv {i ka pi ten re pre zen ta ci je En gle ske Dej vid Be kam, tre nut no igra~ Pa ri Sen @er me na, naj bo ga ti ji je fud ba ler na sve tu. Be kam pre ma is tra `i va wu saj ta goal.com ube dqi vo vo di na li sti sa 175 mi li o na fun ti, iako se sa svo jim sa da {wim klu bom do go vo rio da ce la we go va pla ta bu de pro sle |e na u hu ma ni tar ne svr he. Dru gi na li sti je naj bo qi fud ba ler sve ta Li o nel Me si, ko ji je te `ak 115,5 mi li o na fun ti, dok je tre }e me sto pri pa lo zve zdi Re a la Kri sti ja na Ro nal da sa 112 mi li o na fun ti. Sle de Ka ka (66,5), Ro nal di wo (63), Sa mjuel Eto (52), Vejn Ru ni (50), Zla tan Ibra hi mo vi} (47), Ri val do (45,5) i Rio Fer di nand (42). Na li sti 50 naj bo ga ti jih ne ma ni jed nog srp skog fud ba le ra.

Novak \okovi} nije zabrinut zato {to je od Italijana izgubio set

rist na ide a lan na ~in, bez iz gu bqe nog ge ma. Po i gra vao se Sr bin

sa, u tim tre nu ci ma, pot pu no ne mo} nim Ita li ja nom ko ji je bio to -

li ko in fe ri o ran da ni do brejk pri li ke ni je do {ao u {est ge mo -

va. Eks pre sno je \o ko vi} do bio pr vi set i na ja vio sko ri za vr {e tak me ~a. Ko li ko je No vak bio nad mo }an u od no su na ri va la naj bo qi po ka za teq je de mon stra ci ja eufo ri je Fo wi ni ja po osva ja wu pr vog ge ma, po ~et kom dru gog se ta, ka da je po bed ni~ ki di gao ru ke u vis i odu {e vio pu bli ku. De lo va lo je to sim pa ti~ no, ali is po sta vi lo se da je to bio po ~e tak No va ko vog ho da po mu ka ma. Jer, u na stav ku je Ita li jan za i grao mak si mal no agre siv no sa osnov ne li ni je, slao je neo d bra wi ve vi ne re, us po sta vio kon tro lu i ~e kao pri li ku da po ve de od lu ~u ju }i na pad na \o ko vi }a. Po sle brej ka za 4:2 u ko rist na {eg te ni se ra na zi ra la se Fo wi ni je va eli mi na ci ja. Ali, ì la vi Ita li jan je uz vra tio brej kom, pa jo{ jed nim za vo| stvo 6:5 i, ko na~ no, osva ja wem se ta. Iz u zet no va àn je bio dug pr vi gem u od lu ~u ju }em se tu ko ji je pri pao No va ku, i ma da je Fo wi ni uz vra tio za 1:1, srp ski as je bio si gu ran na ser vi su i u tre }em ge mu. ê tvr ti je bio kqu~ ni za is hod me ~a. Ma da, ni je de lo va lo da }e se sre} no za vr {i ti po naj bo qeg na sve tu, jer je Fo wi ni po veo sa 40:0! Usle di la je se ri ja po e na No va ka ko ji je slao neo d bra wi ve di ja go na le i sti gao do iz jed na ~e wa, is ko ri stiv {i ka sni je dru gu brejk lop tu. Neo sva ja we pret hod nog ge ma pot pu no je de sta bi li zo va lo Fo wi ni ja ko ji je po stao ner vo zan, la ko je iz gu bio i na red ni za 4:1, i do kra ja bio lak plen za ta da mno go opu {te ni jeg \o ko vi }a.

Je le na sta la i u du blu Je le na Jan ko vi} za vr {i la je u~e {}e na tur ni ru u In di jan Vel su. Po sle po ra za u sin glu od Sve tla ne Ku zwe co ve, ona je u pa ru sa Mir ja nom Lu ~i} Ba ro ni za u stva qe na u dru gom ko lu du bla. Bo qe od srp sko- hr vat skog dvoj ca bi le su Ru ski wa Na |a Pe tro va i Slo ven ka Ka ta ri na Sre bot nik, tre }i fa vo ri ti za ti tu lu, re zul ta tom 6:2, 7:6. Jan ko vi }e va i Lu ~i} Ba ro ni za u~e {}e na tur ni ru u In di jan Vel su do bi le su spe ci jal nu po ziv ni cu or ga ni za to ra.

PO SLE KRA ]E PA U ZE

Iva na tre ni ra

Po sle osva ja wa pe tog me sta na Evrop skom pr ven stvu u dvo ra ni, ko je je ne dav no

DA NAS I SU TRA PRE O STA LE RE VAN[ UTAK MI CE OSMI NE FI NA LA LI GE [AM PI O NA

Me si ima re cept za Mi lan Naj ve }e iz ne na |e we pr vih me ~e va osmi na fi na la Li ge fud bal skih {am pi o na do go di lo se u Mi la nu gde je do ma }in glat ko sa vla dao Bar se lo nu sa 2:0 . Ma lo je onih ko ji su pred vi |a li da }e u ovoj se zo ni sla ba {ni ro so- ne ri la ko nad vi si ti Ka ta lon ce.Igra ~i Bar se lo ne su na San Si ru igra li ne do pu sti vo sla bo i bez i dej no. - Mno go to ga lo {eg nas je sna {lo, pre sve ga bo lest tre ne ra Ti ta Vi la no ve i Abi da la. Sa da je si tu ca i ja po voq ni ja i imao re cept ka ko da po be di mo Mi lan. Igra }e mo mno go an ga `o va ni je i bor be ni je ne go u pr vom me ~u. Na rav no, na{

Da nas Bar se lo na - Mi lan (pr vi me~ 0:2) (su di Ka {ai, Ma |ar ska) (20.45), [al ke – Ga la ta sa raj (1:1) (Erik son , [ved ska) (20.45)

Su tra Ba jern – Ar se nal (3:1) (20.45) Mal ga – Por to (0:1) (20.45)

te ren je mno go {i ri ne go onaj na San Si ru, pa }e mo ima ti vi {e pro sto ra. Igra }e mo ofan ziv no, uosta lom mi dru ga ~i je i ne zna mo - ka `e Li o nel Me si.

Lionel Mesi se na San Siru gotovo nije video

Xor di Ru o ra, ko ji me wa Ti ta Vi la nu, ne ma ve }ih pro ble ma oko sa sta va ti ma, ]a vi je iz dr `ao tre ning pa }e se ve ro vat no na }i u start noj po sta vi, a ve ro vat no }e me~ po red Pe dra po ~e ti i Vi qa. S dru ge stra ne, eki pa Mi la na ima do sta pro ble ma, u sa \e no vom po vre dio se na pa da~ \an pa o lo Pa ci ni i na we ga tre ner Ale gri ne mo `e da ra ~u na. - Ima mo ve li ku pred nost, ve ru jem da }e mo je sa ~u va ti i pla si ra ti se u ~e tvrt fi na le. Ne }e mo se sa mo bra ni ti, igra }e mo kao na San Si -

ru, ako po stig ne mo gol on da su nam {an se za pro laz da qe ve li ke - sma tra tre ner Mak si mi lja nu Ale gri. U Gel zen kir he nu se sa sta ju [al ke i Ga la ta sa raj. Mi nu lih ne ko li ko da na tur ski ga star baj te ri su op se da li Gel zen kir hen tra è }i kar tu za me~, ali su do bi li sa mo ne ko li ko hi qa da ula zni ca. - Pre ì ve li smo pra vi pa kao u Is tan bu lu, iz dr à li sve pri ti ske i sa da mir no ~e ka mo re van{ – ka è tre ner [al kea Jens Ke ler. Uve ren sam da }e mo po be di, bi li smo bo qi i u pr vom okr {a ju.

odr à no u Ge te bor gu, re kor der ka Sr bi je u sko ku udaq Iva na [pa no vi} ima la je kra }u pa u zu. Ona je, me |u tim, ju ~e za vr {e na i Iva na je na sta vi la s tre nin zi ma . - Opo ra vi la se od sto ma~ nog vi ru sa ko je ju je one mo gu }io da na EP sko ~i da qe i ju ~e smo na sta vi li s ra dom - re kao je Iva nin tre ner Go ran Ob ra do vi}. Prak ti~ no smo po ~e li pri pre me za se zo nu na otvo re nim te re ni ma, a we na kru na tre ba lo bi da bu de Svet sko pr ven stvo, ko je se u Mo skvi odr à va od 10. do 18. av gu sta. Me na xer [pa no vi }e ve Da ni jel Vest fild iz u zet no je, ba{ kao i ja, za do vo qan Uosta lom, ove se zo ne ni smo ni jed we nim sko ko vi ma to kom ove zi nom po kle kli u Li gi {am pi o na, ne me i ne }e bi ti pro ble ma da joj vi dim raz log za {to bi to sa da u~i obez be di me sto na mi tin zi ma ni li. Di ja mant ske li ge, po seb no ako Tur ci ve ru ju da sa Drog bom i se ima u vi du da tre nut no ima Snaj de rom mo gu da pri re de iz ne na osmi re zul tat u sve tu (6,73 me |e we i eli mi ni {u do ma }i na. ta ra, pre sko ~e nih na Bal ka ni ja - Pro {le su tri ne de qe od pr vog di). Ge ne ral nu pro ve ru for me me ~a, Drog ba i Snaj der su sa da u ima }e mo na Me di te ran skim mno go bo qoj for mi, {to nas hra igra ma kra jem ju na i ve ru jem da bri u ve ri da mo è mo do uspe ha.Ube |en sam da ne }e mo iz gu bi ti }e Iva na pot pu no sprem na oti i da }e mo po sti }i gol - op ti mi sta }i na sa mit naj bo qih atle ti ~a je tre ner Fa tim Te rih. ra sve ta. G. Ko va~ A. P.