Dnevnik 11.mart 2013. by Dnevnik Web

NOVI SAD *

PONEDEQAK 11. MART 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23731 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Foto: R. Hayi}

DVE TE[KE SAOBRA]AJNE NESRE]E U NOVOM SADU I ZMAJEVU

Troje mladih poginulo, dvoje u te{kom stawu

str. 9

BLO KI RA NI RA ^U NI DS PO NO VO PO KRE ]U PRI ^U O FI NAN SI RA WU STRA NA KA

Ne do re ~en za kon i ne za si te par ti je

str. 2

Politika 2 Nikoli}, Da~i} i Vu~i} danas u Briselu 3 Testirawe vlasti u Vojvodini i Beogradu 3 Deset godina od ubistva Zorana \in|i}a

Ekonomija

ZA [TO JE VLAST „ZA BO RA VI LA” NA MI NI MAL NU CE NU RA DA

Mi ni stri po be gli od po ve }a wa mi ni mal ca? str. 4 OSTA LO JO[ MA LO ZA PRI JA VU PO RE ZA NA NAJ VE ]E PLA TE

Voj vo |an ski bo ga ta {i ra de u ban ka ma... str. 5

REPORTA@E

NASLOVI

5 Legalizacija legalizuje kriminal i pqa~ku?

Dru{tvo 7 Lasti{ i klikeri umesto ekrana ME WA JU LI PO LI TI^ KI PRI TI SCI OD NO SE U VOJ VO \AN SKOJ KO A LI CI JI

DS, LSV i SVM slo`ni oko imo vi ne APV, EPS-a, pa i NIS-a str. 2

SVI MO DE LI FO TO KE RA MI ^ARA MI LANA PO PO VI]A

Ume Pop i od ba be da na pra vi de voj ku str. 6

Crna

Filmska 10 „Zlatni globus” na kanadski na~in

Vojvodina 13 ^oka: Svaki peti na socijali 13 Bo~ar: Vi{e spomenika nego stanovnika

Novi Sad 15 Na jesen u klupama 3.200 prvaka 15 Zatvara se kwi`ara „Most” 17 Put do hleba vodi i u Arapske Emirate

Studentski 19 Otkrili magiju koktela

Posle podne ki{a 9 Sekirom napao kom{iju

Najvi{a temperatura 15 °S

POLiTikA

ponedeqak11.mart2013.

BLO KI RA NI RA ^U NI DS PO NO VO PO KRE ]U PRI ^U O FI NAN SI RA WU STRA NA KA

Ni ko li}, Da ~i} i Vu ~i} da nas u Bri se lu Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}, pre mi jer Ivi ca Da ~i} i pr vi pot pred sed nik vla de Alek san dar Vu ~i} bo ra vi }e da nas u Bri se lu na po ziv vi so ke pred stav ni ce Evrop ske uni je za spoq nu po li ti ku i bez bed nost Ke trin E{ton. Ovaj su sret, ka ko je E{ton ra ni je po ru ~i la u sa op {te wu, deo je kon sul ta ci ja pre sed me run de po li ti~ kog di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne ko ja }e bi ti odr `a na 20. mar ta u Bri se lu. Iako vre me sa stan ka ni je zva ni~ no sa op {te no, pret po sta vqa se da }e bi ti po pod ne, jer }e E{ton to kom da na pred se da va ti sa stan kom Mi ni star skog sa ve ta EU na ko me }e se uglav nom go vo ri ti o si tu a ci ji na Bli skom Is to ku i u Afri ci. E{ton }e u ~e tvr tak po se ti ti Pri {ti nu, gde }e raz go va ra ti sa Ha {i mom Ta ~i jem i li de ri ma ko sov skih po li ti~ kih par ti ja.

Srp ski pre mi jer iz ja vio je ju ~e da u Bri se lu ne o~e ku je da bi lo ko na bi lo ko ga vr {i pri ti ske, ve} da bu de ja sni je da li je mo gu }e pro na }i re {e we za se ver Ko so va. On je po no vio da, uko li ko Pri {ti na ne }e da pri hva ti pred log Be o gra da za za jed ni cu srp skih op {ti na, ni srp ska stra na ne mo `e da pri hva ti ni {ta is pod to ga.Da ~i} je pod se tio da je na pro {lom sa stan ku po sto jao pred log da se do go vo re ne ki op {ti prin ci pi i da se to pa ra fi ra. „Ti prin ci pi ni su pred vi |a li iz vr {nu vlast za Sr be na se ve ru. Ni sam hteo da pot pi {em. Mo `e da mi nu di bi lo ko bi lo {ta, ali ni ka da ne }u pot pi sa ti ni {ta {to ni je do bro za Sr bi ju i {to ne obez be |u je funk ci o ni sa we i op sta nak srp ske za jed ni ce na Ko so vu. Da kle, od bio sam da pa ra fi ram”, re kao je Da ~i}.

POT PRED SED NI CA VLA DE SU ZA NA GRU BJE [I]

Da tum i „pi ta we ì vo ta i smr ti” Sr bi ja ima ve li ke {an se da u ju nu do bi je da tum za po ~e tak pre go vo ra sa EU, ali ako se to ne do go di, to ne }e bi ti „pi ta we ì vo ta i smr ti”, iz ja vi la je pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je za du è na za evrop ske in te gra ci je Su za na Gru bje {i}.”Ako ko jim slu ~a jem da tu ma ne bu de, ne }e pa sti ne bo na Sr bi ju, ali }e po dr {ka evro in te gra ci ja ma bi ti jo{ ma wa”, re kla je Gru bje {i }e va za por tal „Te le graf”. Pre ma we nim re ~i ma, ne za vi se pre go vo ri sa Pri {ti nom od od lu ke o da tu mu, ve} od lu ka o da tu mu za vi si od pre go vo ra sa Pri {ti nom i pre go vo ri }e, do bi li da tum u ju nu ili ne, bi ti

na sta vqe ni, jer se oni vo de da bi se pi ta we Ko so va re {i lo Ona je ka za la da je sprem na na oce nu we nog ra da i da su u URS u sprem ni da raz go va ra ju o re kon struk ci ji vla de uko li ko to pi ta we bu de po kre nu to. Gru bje {i }e va je do da la da se URS ne pla {i ni iz bo ra.. Ko men ta ri {u }i na ja vu pr vog pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je Alek san dra Vu ~i }a da su van red ni iz bo ri u Sr bi ji mo gu }i na kon od lu ke Bri se la o da tu mu, ona je ka za la da }e, ako bu de iz bo ra, we na stran ka (URS) po ko zna ko ji put iz ne na di ti de `ur ne ana li ti ~a re i is tra `i va ~e jav nog mwe wa.

Vu lin: Na iz bo re sa SNS Pred sed nik Po kre ta so ci ja li sta Alek san dar Vu lin iz ja vio je ju ~e da je Sr bi ja, na kon for mi ra wa no ve vla de, po sta la po {te ni ja i pra ved ni ja i na ja vio da }e na bu du }im iz bo ri ma ta stran ka u~e stvo va ti za jed no sa Srp skom na pred nom stran kom. Vu lin je, po sle sed ni ce Glav nog od bo ra te stran ke u Be o gra du, no vi na ri ma iz ja vio da u Sr bi ji stva ri jo{ ni su ona kve ka kve bi tre ba lo da bu du i ka kve Sr bi ja za slu `u je da bu du, ali da su se one zna ~aj no pro me ni le. Pred sed nik Po kre ta so ci ja li sta do dao je i da }e na sle de }im iz bo ri ma, bez ob zi ra na to ka da se oni bu du ras pi sa li, ta stran ka iza }i za jed no sa Srp -

dnevnik

skom na pred nom stran kom za to {to je Alek san dar Vu ~i} je di ni ~o vek ko ji je imao hra bro sti i sna ge da se su prot sta vi naj ve }em zlu u Sr bi ji, a to su ko rup ci ja, kri mi nal i pri va ti za ci ja. Ka ko je ob ja snio, Po kret so ci ja li sta }e s pred sed ni kom SNS Vu ~i }em na sta vi ti da se bo ri za ono u {ta za jed no ve ru ju, „a to je bo qa i pra ved ni ja Sr bi ja”. Vu lin je za 24. mart ove go di ne na ja vio i dru gi kon gres Po kre ta so ci ja li sta na ko me }e po ka za ti u ko joj me ri je par ti ja po ra sla i oja ~a la, da }e na woj bi ti pred sta vqen ma ni fest no vog so ci ja li zma, ali i da je to, ka ko je re kao, je di na par ti ja bor be ne le vi ce u Sr bi ji.

Ne do re ~en za kon i ne za si te par ti je De mo krat skoj stran ci blo ki ra ni su ra ~u ni zbog kre di ta ko ji su uze li od Raz voj ne ban ke Voj vo di ne pred iz bo re, {to je bi lo do voq no za po li ti~ ki su kob sa mi ni strom fi nan si ja Mla |a nom Din ki }em. Dok de mo kra te op tu ù ju mi ni stra da ne odo bra va upla tu za re do van rad stran ke iz bu xe ta, ovaj od go va ra da se tim nov cem po za ko nu ne mo gu vra }a ti kre di ti za iz bo re. Ne ma wa Ne na di}, pro gram ski di rek tor Tran spa rent no sti Sr bi ja (TS), na vo di da je isti na da vra }a we kre di ta za kam pa wu iz sred sta va ko je stran ka do bi je od dr à ve za fi nan si ra we svog re dov nog ra da ni je iz ri ~i to za bra we no. - No vac iz bu xe ta ne bi smeo da se ko ri sti za po kri va we tro {ko va kam pa we. Zna ~i da tro {ko vi kam pa we mo ra ju bi ti pod mi re ni iz ne kog dru gog iz vo ra fi nan si ra wa, ali to je po seb no pi ta we nad ko jim Mi ni star stvo fi nan si ja ne ma ap so lut no ni ka kve nad le `no sti. Da kle, mi ni star tsvo fi nan si ja mo ra, ako to do sa da ni je u~i ni lo, sva kog me se ca tran {u De mo krat skoj stran ci, bez za la è wa u to {ta }e oni po sle sa tim nov cem ra di ti. Oni ako pre kr {e za kon ko ri ste }i ta sred stva za ne {to {to ne sme ju, za to }e od go va ra ti. Ali ne pred Mi ni star stvom fi na si ja, ve} }e se to utvr di ti u po stup ku kon tro le za ko ji je nad -

cem ko ji iz bu d`e ta do bi ja za fi nan si ra we re dov nog ra da, ve} iz dru gih iz vo ra fi nan si ra wa. „Mi ni star stvo je oba ve zno da De mo krat skoj stran ci re dov no pre no si sred stva iz bu xe ta u od re |e nom iz no su na ra ~un ko ji ta stran ka ko ri sti za fi nan si ra we

di na ra uze li od RBV i sa da se zbog we ga na la ze u du bi o zi. Ka da je re~ o du gu de mo kra ta, oni su od Mi ni star stva fi nan si ja da im odo bri ta ko zva nu ad mi ni stra tiv nu za bra nu na 19 mi li o- na di na ra, ko li ko im me se~ no sle du je iz bu xe ta. To bi im omo gu }i lo re pro gram na 36 me se ci pre o sta log du ga od 335 mi li o na di na ra i od blo ki ra lo ra ~u ne. Da li je to iz vo dqi vo, za kon o fi nan si ra wu stra na ka ne pre ci zi ra. On na ~el no odva ja na ~i ne fi nan si ra wa iz bu xe ta i dru gih iz vo ra. Za ko nom je pred vi |e na

Me se~ na apa na `a

Sku pa stra na~ ka pred iz bor na pro mo ci ja

re dov nog ra da. S dru ge stra ne, is pla te za fi nan si ra we tro {ko va iz bor ne kam pa we je tre ba lo iz vr {i ti, a pre ma po da ci ma ko ji ma Agen ci ja ras po la `e su i iz vr {e ne, u ro ku od pet da na od pro gla {e wa re zul ta ta iz bo ra”, sa op {ti la je Agen ci ja.

Mi li o ni Pred iz bo ru kam pa wu stran ke fi nan si ra ju iz vi {e iz vo ra, a do na ci ja ma pri vat nih li ca i pri vred nih su bje ka ta ~e sto se ne mo `e u}i u trag. Aga ne ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je ob zna ni la je da su stran ke po tro {i le oko 20 mi li o na evra na fi nan si ra we pred iz bor ne kam pa we iz jav nih iz vo ra, od no sno iz bu xe ta. Naj vi {e su po tro {i le Srp ska na pred na stran ka i De mo krat ska stran ka - po ne {to vi {e od ~e ti ri mi li o na evra, SPS ne {to vi {e od 1,5 mi li o na, LDP ne {to ma we od 900.000 evra, a URS oko 800.000 evra. Ko li ko je nov ca kroz kam pa we ukup no pro te klo, do sa da ni Agen ci ja ni je us pe la da utvr di. le `na Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je - re kao je Ne na di}. Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je po ru ~i la je da kre dit ko ji je stran ka do bi la za po tre be fi nan si ra wa iz bor ne kam pa we ne bi tre ba lo da se ot pla }u je nov -

vo ra fi nan si ra wa ko ji su po li ti~ kom su bjek tu do stup ni. U Sr bi ji se sti ~e uti sak da je sva ki pro ce nat bu xe ta iz dvo jen za stran ke u iz bor noj i dru gim go di na ma, ma li. Ipak, bo de o~i da su sa mo pro te kli iz bo ri pro gu ta li oko 20 mi li o na evra bu xet skog

U sa op {te wu se na vo di i da kre dit ko ji je uzet za po tre be fi nan si ra wa iz bor ne kam pa we ne bi tre ba lo da se ot pla }u je nov cem ko ji je iz bu xe ta do bi jen za fi nan si ra we re dov nog ra da, ve} u skla du sa Za ko nom, iz dru gih iz -

nov ca. Na pra viv {i no vi za kon pro {le go di ne, po li ti ~a ri su pro me ni li pro ce nat ko ji se iz dva ja iz bu xe ta. Ume sto 0,15 od sto na go di {wem ni vou, uma we no za tran sfe re dru gim ni vo i ma vla sti i or ga ni za ci ja ma oba ve znog so ci jal nog osi gu ra wa, pro pi sa li su iz dva ja we od 0,15 od sto bu xe ta Sr bi je, APV i je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve. Na taj na ~in oni su, u stva ri, udvo stru ~i li iz nos na ko ji ra ~u na ju, iako su Ve ne ci jan ska ko mi si ja i Evrop ska uni ja upo zo ra va le na to da to ne bi sme lo da se ~i ni. Da bi po kri le iz bor ne tro {ko ve, ve }i na par ti ja uzi ma la je kre di te. Na pred wa ci su za maj sku pro mo ci ju od Uni ver zal ban ke uze li ukup no 54,5 mi li o na di na ra, i taj su iz nost do sa da vra ti li. URS je po mo} tra `io od Ko mer ci jal ne ban ke. Do bi li su 62 mi li o na di na ra, dve tre }i ne su vra ti li, a osta lo vra }a ju na ra te. U is toj ban ci kre dit od 25 mi li o na di na ra uze li su ra di ka li i do sa da su dug vra ti li. De mo kra te su kre dit u iz no su od 330 mi li o na

Po red nov ca za iz bo re, stran ke u Sr bi ji me se~ no za re do van rad pro gu ta ju 104 mi li o na di na ra. Na ovaj iz nos ra ~u na 25 par la men tar nih stra na ka, a vi si na za vi si od bro ja po sla ni ka. Ta ko naj vi {e do bi ja ju na pred wa ci, go to vo 25 mi li o na di na ra. Sle di DS ko ja do bi ja oko 19 mi li o na. Osta le stran ke sra zmer no ma we u~e stvu ju u de o bi ovog ko la ~a. mo gu} nost da po li ti~ ki su bjekt sred stva za fi nan si ra we re dov nog ra da ili tro {ko va iz bor ne kam pa we obez be di za du `i va wem kod ba na ka i dru gih fi nan sij skih or ga ni za ci ja u Sr bi ji. „Me |u tim, prav na pri ro da kre di ta ni je do kra ja ja sna u sa mom Za ko nu, jer se na jed nom me stu on tre ti ra kao ob lik fi nan si ra wa iz pri vat nih iz vo ra, a na dru gom me stu, kao ob lik fi nan si ra wa ko ji je iz dvo jen iz po de le jav nih i pri vat nih iz vo ra fi nan si ra wa” sma tra ju u Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je. Za ko nom, ta ko |e, ni je iz ri ~i to pro pi sa no u ko jem ro ku, sa kog ra ~u na i iz ko jih iz vo ra sred sta va se ot pla }u je kre dit ko ji je po li ti~ ki su bjekt uzeo ra di fi nan si ra wa tro {ko va iz bor ne kam pa we, {to mo `e stvo ri ti ne do u mi ce u pri me ni, ko je bi tre ba lo ot klo ni ti pre ci zi ra wem od re da ba Za ko na. P. Kla i}

TELEKS PARLAMENT Da nas re dov no Skup {ti na Sr bi je na sta vqa da nas pr vu sed ni cu pro le} nog re dov nog za se da wa ras pra vom o pred lo gu vla de da se ra ti fi ku je vi {e spo ra zu ma sa Uje di we nim Arap skim Emi ra ti ma...

Na rod ne skup {ti ne, ko ju je sa zvao ~el nik par la men ta Ne boj {a Ste fa no vi}. Za ovu sed ni cu pred sed nik Na rod ne skup {ti ne utvr dio je dnev ni red sa jed nom ta~ kom: Obra }a we Na rod noj skup {ti ni @an Klod Mi wo na, pred sed ni ka Par la men tar ne skup {ti ne Sa ve ta Evro pe...

Su tra po seb no

Za da ta te ma

Se si ja }e bi ti pre ki nu ta su tra, ka ko bi mo gla bi ti odr `a na Pr va po seb na sed ni ca

Skup {ti na }e 14. mar ta jo{ jed nom pre ki nu ti te ku }u sed ni cu, jer je ~e tvr tak od -

re |en kao Dan za od go va ra we na po sla ni~ ka pi ta wa u ve zi sa ak tu el nom te mom. Utvr |e no je da te ma o ko joj }e de ba to va ti par la men tar ci bu de: Bez bed nost hra ne u Re pu bli ci Sr bi ji i zdra vqe gra |a na – stan dar di i od go vor nost za wi ho vo spro vo |e we. Dan za od go va ra we na po sla ni~ ka pi ta wa u ve zi sa ak tu el nom te mom od re |en je na pred log Po sla ni~ ke gru pe Li be ral no de mo krat ska par ti ja... S. St.

TVIT CRTICA I mi raz pri de Da po sto ji ve za iz me |u na u ke i po li ti ke po ku {a va da do ka è ‫‏‬ @Nema wa Rakovic: Demokrat ska s tra nka } e ovom brzinom cepaw a pr e sti}i do b o`j e ~ estice nego ov i i z CER N- a. Odgov ar a mu {ef poslani~kog k luba demo krata Borisl av Stefanovi}: Onda }e isto biti sa svi ma u ovoj z emqi. J er o vi s ve rasta~ u brè od svetlosti… Na opasku @ Nemawa Rakov ic: Slaèm se, a li od DS-a ip ak o~e kujem malo vi{e o d SNS-a: ) B orko kaè: I tr eba. Zato i ne o~ekuj c epawe D S. Toga ne}e biti, n iti ga i ma. Ov i { to od laze.. Mira z bih im d ao ..

Veza n a vezu Ras pravqa ju}i o d os lednos ti u po litici eksminis tar voj ni D ragan [uta no va c ka` e izme |u ostal og: K ada u n eko liko god p ro menite vi{e partija imate krizu politi~kog identiteta kao @M ajaGojkovi c, vr eme i pol it i ka postaju r elativ ni . Ovo ni je “pr omaklo” fu nkcionerki SNS Maji G oj kovi}: Dob ro jutro. Da bila sam ~l an SRS, o sn ovala NP i s pojili s mo s e u SNS. A k riz u identiteta nemam.

Pit a se [utano vac: Gde nestade UR S ili G17 tj. D in ki}? Na ~ ijoj lis ti ste izab ra ni od strane gra|ana u pa rlament ? K a` em ja, zbrkalo se t o. Maja ne „odst upa ”: Koali cija isto kao koa li cij a sa k ojom je n astupila biv {a DS. Znate p or tp arolka Jerkov je bi la L SV, a sada je DS . A [uta novac } e : Uz sv o uva`avawe, nije za pore|ew e! Kakv e ide olo{k e ve ze ima SRS sa G17 i SNS? Potpuna p ol iti~ka su protnos t.

mladi} ~itao kwige kao manijak, pa da bi jednog dana bio uticajan tvitera{ a to je sad, kao da sam znao. Wegov fan je i funkcioner SPO Milan \uki} koji ga pita: Kako se ta~no zove ona pesma {to si je napisao za g|u Paldum, sad sam poga|ao u kafani, ja jo{ ~ekam tvoje pismo ili…? Vuka{inovi} je precizan: Ja te pjesmom zovem.

Ko }e g de ^la n IO D SS @ivot a Star~e vi } u pozora va na l aj ni: Da~i} p on udio V u~i }u p remijer sk o mesto. Koliko su taj polo`aj i zblamirali Cvetkovi} i on, ne ~udi {to je ovaj odbio #kriza_institucija A novinar Pe|a Vasiqevi} ima svoj apsekt vi|ewa aktuelnih de{avawa: Premijer je u ponedeqak u Briselu, {to zna~i da ne}e posetiti grob svog biv{eg predsednika Slobodana Milo{evi}a..

^eka li ko pismo Poznati roker Mili} Vuka {i novi} svakodnevno je na lajni: Sad mi je jasno za{to sam kao

i ovako potpisana: Najve}a je Milica. U Prizrenu.

Vala je gala

Direktor Foruma za bezbednost i demokratiju Milan Mi}a Jovanovi} negoduje sa lajne zbog dana{weg boravka najvi{ih funkcionera u Brisleu: E sad da ~ujemo - ko je odobrio da Predsednik dràve i Predsednik Vlade i wegov Prvi zamenk ISTOVREMENO budu odsutni iz zemqe? Dopisnk RTS iz Brisela Du{an Gaji} obja{wava: Pa to je dràvni vrh, nema {ta ko wima da odobrava : ) Jovanovi} se ne slaè: U normalnim i pristojnim dràvama to je nezamislivo! Kad je ve} tako, nek povedu i Predsednika parlamenta, da bude gala! : -)))

Tu`no je… Najve}a je Milica Gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi} oka~io je na Tviteru nekoliko slika na~iwenih tokom boravka novosadske delegacije na KiM, zajedno sa Aleksandrom Vulinom. Jedna od wih je

Poslanik LSV u Skup{tini Vojvodine Aleksandar Marton zapisao je na lajni: SPO je 9.mart u Zrewaninu obeleìo sedewem (prebega) u odborni~koj grupi SPS. Lepa uspomena na deveti mart 1991. godine. Dodaje i ovo: Tu`no je {to se \in|i}a setimo samo u martu mesecu. Wegove ideje bi trebale da ìve stalno. Kaèm, tu`no je {to nije tako… S. St.

politika

dnevnik

Te sti ra we vla sti u Voj vo di ni i Be o gra du ci ja ti va za pro me nu vla sti u Be o ga du ne za vi si od wih, ve} od SNS. Pre ma we nim re ~i ma, vla da ju }a ko a li ci ja ne }e bi ti u de fan zi vi ka da je re~ o po li ti~ koj kon ku ren ci ji sa opo zi ci jom, ve} }e „ja ~e pre i spi ta ti wi ho vo ume }e vla da wa Be o gra dom i Voj vo di nom”. U tom kon t ek s tu, pot p red s ed n i c a SPS je pod se ti la da sle de re dov ni lo -

ka ni iz bo ri u be o grad skim op {ti na ma Ze mun i Vo `do vac, a da se na upra vo za vr {e nim lo ka nim iz bo ri ma u tri voj vo |an ske op {ti ne - Zre wa ni nu, Apa ti nu i Sr bo bra nu po ka zao upra vo taj ofan ziv ni na stup ko a li ci je pre ma opo zi ci ji. Vu ko ma no vi} je do da la da je u te tri op {ti ne SPS pot pi sa la ko a li ci on e spo ra zu me sa SNS, ~i me je de mon stri ra no je din stvo i ja ~i na dve stran ke.

ME WA JU LI PO LI TI^ KI PRI TI SCI OD NO SE U VOJ VO \AN SKOJ KO A LI CI JI

DS, LSV i SVM u har mo ni ji oko pi ta wa imo vi ne APV, EPS-a, pa i NIS-a Kam pa wa Srp ske na pred ne stran ke za ras pi si va we van red nih po kra jin skih iz bo ra, ko joj su se pri dru `i le i osta le ~la ni ce re pu bli~ ke ko a li ci je, i ko ja je ne ka ko u dru gi plan od gur nu la i afe ru sa mle kom, mo gla bi mo `da ne u tra li sa ti i od re |e ne raz li ke i po li ti~ ke su je te ko je su po slo vi~ no op te re }i va li funk ci o ni sa we vla da ju }e ko a li ci je u Voj vo di ni. Na i me, pa ra lel no sa po li ti~ kim pri ti sci ma ko ji su na kon vi {e me se~ nih po sti zbor nih pre kom po no va wa lo kal nih vla sti {i rom Voj vo di ne pre u sme re ni na po kra jin sku am di ni stra ci ju, me wa ju se iz gle da i uzu si funk ci o ni sa wa voj vo |an ske ko a li ci je. Ta ko je iz Skup {ti ne i Vla de sa mo u to ku pro {le ne de qe na ja vqe no ne ko li ko in ci ja ti va ko je upu }u ju na od re |e ne pro me ne u ko a li ci o ni od no si ma. Me |u wi ma je sva ka ko i ona ve za na za o`i vqa va we slu ~a ja NIS, ko ji je pret hod nih go di na po ten ci ra la Li ga so ci jald me o kra ta Voj vo di ne, ali bez po dr {ke De mo krat ske stran ke i Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra. No, pre ne ko li ko da na pred sed nik par la men ta I{tvan Pa stor po zvao je Ba no vi nu da ipak raz mo tri pred lo ga LSV o po tre bi obe {e te }e wa APV zbog pri va ti za ci je NIS-a.

[ef po sla ni~ kog klu ba LSV Bra ni slav Bo ga ro {ki po zdra vio je ovaj gest pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne, oce niv {i da je to pr vi ozbi qan ko rak ko ji je pred u ze la Skup {ti na Voj vo di ne u tom po gle du.

da je ta kom pa ni ja pro da ta is pod ce ne. Bo ga ro {ki je oce nio da je do bro {to Po kra ji na ima ini ci ja ti vu i u po gle du na ja vqe nog re struk tu ri ra wa Elek tro pri vre de Sr bi je i {to in si sti ra na de -

DESET GO DI NA OD UBI STVA ZO RA NA \IN \I ]A

POT PRED SED NI CA SPS DI JA NA VU KO MA NO VI]

- Li de ri vla da ju }e ko a li ci je slo `i li su se da }e do }i do re kon struk ci je vla de na re pu bli~ kom ni vou, a u istom pa ke tu }e m o te s ti r a t i sna g u De m o k rat s ke stran ke u kon tek stu vla sti u Voj vo di ni, ko ja tre ba da bu de mo tor raz vo ja Sr bi je i Be o gra da, kao {to DS te sti ra nas- re kla je ju ~e pot pred sed ni ca So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Di ja na Vu ko ma no vi}. Ona je za Ta njug i pod se ti la da ini -

ponedeqak11.mart2013.

ugo vo rom sa Ru skom Fe de ra ci jom ta kom pa ni ja pri va ti zo va na. Na i me, pro {le ne de qe u Vla di Voj vo di ne for mi ra na je i rad na gru pa ko ja bi u ro ku od dve ne de qe tre ba lo da usa gla si pred log Po kra ji ne ve zan za re struk -

DS zo ve u {et wu DS po zva la je sve da se 12. mar ta pri kqu ~e „[et wi za Zo ra na”, ko jom }e gra |an ska Sr bi ja na sim bo li ~an na ~in po ka za ti da vi zi ja Zo ra na \in |i }a i da qe `i vi. Gra |an ska Sr bi ja }e ta ko oda ti po {tu pre mi je ru ko ji je svoj `i vot dao bo re }i se za vred no sti mo der ne i evrop ske Sr bi je, sa op {ti la je DS. \in |i} je, ka ko je na ve de no, ceo svoj

`i vot po sve tio re for mi sa wu i mo der ni za ci ji na {eg dru {tva i osta vio nam oba ve zu da we go vu vi zi ju mo der ne i evrop ske Sr bi je ostva ri mo.„[et wa za Zo ra na”, ko ju DS or ga ni zu je sa Li be ral no de mo krat skom par ti jom, kre }e ta~ no u 12 sa ti s Te ra zi ja,a za vr {a va se na No vom gro bqu, gde }e gra |a ni oda ti po ~ast po koj nom pre mi je ru Sr bi je.

LDP: Re zo lu ci ja o po li ti~ koj po za di ni ubi stva Li be ral no-de mo krat ska par ti ja upu ti la je ju e ~e par la men tu, uo~i de se to go di {wi ce od ubi stva pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, pred log re zo lu ci je ko jom bi se naj vi {e za ko no dav no te lo oba ve za lo na po dr {ku utvr |i va wu po li ti~ ke po za di ne aten ta ta i in si sti ra lo da u utvr |i va wu te isti ne ne bu de po je di na ca i gru pa ko ji su iz nad za ko na i prav de. U re zo lu ci ji ko ja je ju le pred sta vqe na na Glav nom od bo ru stran ke na vo di se i da Na rod na skup {ti na sma tra ne do pu sti vom prak su da bi lo ko ji no si lac po li ti~ ke stra na~ ke ili jav ne funk ci je osta ne po {te |en gra |an ske oba ve ze da pred po li ci jom i pra vo su |em od go vo ri na sva pi ta wa ko ja op te re }u ju ze mqu i dru {tvo u ve zi s po li ti~ kom po za di nom ubi stva \in |i }a. Ka ko se na vo di u do ku men tu, ~i je je pu no ime Re zo lu ci ja o oba ve zi utvr |i va wa svih okol no sti pri pre me i iz vr {e wa ubi stva pred sed ni ka vla de Zo ra na \in |i }a, dr `a va ne }e mo }i da se iz gra di kao mo der na i

si gur na za jed ni ca sve dok pu na isti na ne bu de utvr |e na. U re zo lu ci ji se na vo di da Na rod na skup {ti na kao pred stav ni~ ko te lo svih gra |a na tra `i

pru `a we ne sum wi vog in sti tu ci o nal nog od go vo ra na pi ta we po li ti~ ke mo ti va ci je or ga ni za ci je i ulo ge svih od go vor nih u toj po li ti~ ko - kri mi nal noj za ve ri.

DS: Za bra ni ti SNP Na {i Tra `i se obe {te }e we APV zbog pri va ti za ci je NIS-a

On je do dao da je i re al nost ve} po tvr di la da je isti na ono {to Li ga tvr di ve} go di na ma: - Ako je ula ga we u NIS ot pla }e no u ro ku od dve-tri go di ne, on da je sa svim evid net no

cen tra li za ci ji tog si ste ma i o~u va wu sta tu sa Elek tro voj vo di ne. Uka zao je, me |u tim, da je ta ko |e tre bao da se ra ni je po ka `e sli ~an in te res i za NIS, od no sno tad kad je me |u dr `av nim

Vra }a we imo vi ne Po sled wih da na po no vo su ak tu e li zo va ni i pro ble mi u od no si ma po kra jin ske i re pu bli~ ke vla sti ve za ni za vra }a we imo vi ne APV. Ovaj pro ces je, tvr de u Po kra ji ni, po pri li~ no maw kav jer ni su do ne ti ade kvat ni pod za kon ski ak ti ko ji ma bi se pre ci zni je re gu li sa li imo vin ski od no si, a po {to je ta pre ci znost iz o sta la u sa mom za kon skom tek stu. Na to je ovih da na uka zao i pred sed nik Skup {ti ne APV. Pa stor je i tim po vo dom po zvao Vla du Voj vo di ne da hit no pre du zme me re ka ko bi se pro ble mi ot klo ni li. On je sa op {tio i da Re pu bli~ ka vla da ni je od go vo ri la na voj vo |an ski pred log da se utvr di pri pa da ju }i udeo Po kra ji ne u osnov nom ka pi ta lu No vo sad skog saj ma i na lo `i Cen tral nom re gi stru har ti ja od vred no sti da iz vr {i pre nos pra va vla sni {tva nad 328.764 ak ci je, {to iz no si 42,34 od sto ukup nog bro ja ak ci ja. - Su de }i po jav nom dis kur su, sli~ no mo `e mo da o~e ku je mo i u od no su na dru gu svo ji nu ko ja Voj vo di ni mo ra da se vra ti u skla du sa Za ko nom o jav noj svo ji ni- upo zo rio je Pa stor. Pod se tio je i da je jo{ kra jem apri la 2012. go di ne is te kao za kon ski rok u ko jem je Re pu bli~ ka vla da bi la u oba ve zi da

do ne se akt ko jim }e se utvr di ti sred stva ko ja Voj vo di ni pri pa da ju na osno vu we nih ula ga wa i po tre be za ostva ri va we nad le `no sti na po slo vi ma ru dar stva, ener ge ti ke, saj mo va i dru gih pri vred nih ma ni fe sta ci ja, jav nog in for mi sa wa, za {ti te kul tur nih do ba ra i dru gih. Oce nio je da Vla da APV mo ra hit no da re a gu je na ta kvu si tu a ci ju „jer zbog ne re {a va wa tih pro ble ma tr pe po kra jin ska pred u ze }a i in sti tu ci je”. O imo vin sko-prav nim od no si ma od lu ~i va lo se i na po sled woj sed nci po kra jin skog par la men ta, na ko joj su po sla ni ci po dr `a li za kqu~ ke Vla de APV ve za ne za re {a va we „spo ra” sa gra |e vin skim ze mqi {tem na Pe tro va ra disnkoj adi, na ko jem je ina ~e pred vi |e na iz grad wa fa bri ke vo de. To ze mqi {te je u svo ji ni Po kra ji ne, ali je zbog utvr |e nog jav nog in te re sa od lu kom Vla de Sr bi je oba vqen ad mi ni stra tiv ni pre nos svo ji ne. Po kra ji na po dr `a va pro je kat iz grad we no ve fa bri ke vo de u No vom Sa du, ali in si sti ra da se pro ce we ni iz nos vred no sti ovog gra |e vin skog ze mqi {ta une se kao udeo APV u ka pi ta lu JP „Vo do vod i ka na li za ci ja” No vi Sad.

tu ri ra we EPS-a, a ko ji bi se po tom na {ao i pred po kra jin skim po sla ni ci ma. Pot pred sed nik Vla de APV Dra go slav Pe tro vi} o~e ku je da }e se Skup {ti na Voj vo di ne o tom pi ta wu iz ja {wa va ti za tri ne de qe i ti me se ukqu ~i ti u taj pro ces. On je po seb no is ta kao ~i we ni cu da u iz ra di pred lo ga Po kra ji ne u~e stvu ju go to vo sve par la men tar ne stran ke u po kra jin skom par la men tu, iz u zev Srp ske na pred ne stran ke. Do dao je da o~e ku je da }e se i na pred wa ci ipak pri kqu ~i ti tom pro ce su u na red nim ne de qa ma. Ko men ta ri {u }i zah tev I{tav na Pa sto ra da se Vla da od re di i u po gle du in ci ja ti ve LSV za obe {e te }e we APV zbog pri va ti za ci je NIS-a, Pe tro vi} je ka zao da }e usle di ti „si ste mat ska ana li za ce lo kup ne si tu a ci je i efe ka ta te pri va ti za ci je, kao i mo gu} no sti kad je re~ o even tu al nim ko ra ci ma po kra jin ske ad mi ni stra ci je u tom po gle du„. - Pred log go spo di na Pa sto ra vi dim kao je dan pod sti caj da se pri pre mi mo za kva li tet nu ras pra vu oko even tu la nog otva ra wa ovog pi ta wa u Skup {ti ni Voj vo di ne - re kao je Pe tro vi}. B. D. Sa vi}

REKLI SU Dra {ko vi}: Na dao sam se da }e Ju go sla vi ja op sta ti

Ka la no vi}: Re kon struk ci ja bez bol ni ja od iz bo ra

Na dao sam se da }e op sta ti Ju go sla vi ja, ali ona je po ~i va la na kul tu Ti ta i we go voj kon tro li slu `bi i par ti je, re kao je li der SPO Vuk Dra {ko vi}.„Na dao sam se da }e op sta ti Ju go sla vi ja. Ali znao sam da je ona od 1945. po ~i va la sa mo na dve no ge. U obe su ugra |e ne mi ne sa da qin skim pa qe wem. Pr va no ga je Ti to sam, we gov ap so lu ti zam i ha ri zma, a dru ga we go va ko mu ni sti~ ka vlast, slu `be bez bed no sti i voj ska. Kad je on umro, Ju go sla vi ja je osta la bez jed ne no ge”, re kao je Dra {ko vi} na Pr voj TV. „U me ni je go re la ne ka na da da }e to bi ti po vod za pre u stroj stvo Ju go sla vi je i okre ta we stra te {koj pu to ka za ka Evrop skoj za je di ni ci, i da }e to bi ti sig nal Sr bi ji kao vo de }oj dr `a vi u okvi ru Ju go sla vi je da se okre ne pre ko mu ni sti~ koj tra di ci ji. Du go se ni je ve ro va lo da je Ti to umro“, ka `e Dra {ko vi}.

Pot pred sed ni ca Uje di we nih re gi o na Sr bi je Ve ri ca Ka la no vi} iz ja vi la je da u ovom mo men tu ne ma raz lo ga za ras pi si va we van red nih par la men tar nih iz bo ra u Sr bi ji, oce wu ju }i da je iz ve sni ja re kon struk ci ja vla de. „Re kon struk ci ja vla de je bez bol ni je re {e we, iz bo ri su kraj we re {e we”, na gla si la je Ka la no vi }e va za RTV.Ona je uka za la da bi u Voj vo di ni tre ba lo ras pi sa ti van red ne po kra jin ske iz bo re, jer po sto je in di ci je da sa mi gra |a ni è le pro me ne, upo zo ra va ju }i da je se ver na srp ska po kra ji na, kao re gion po ~e la eko nom ski da za o sta je. Vi so ka funk ci o ner ka URS-a je is ta kla da se ona ne za la è za iz bo re da bi vla da ju }a ko a li ci ja po sva ku ce nu pro me ni la od nos sna ga na po li ti~ koj sce ni u po kra ji ni, ve} je pod se ti la da su pro {le ne de qe na van red nim lo kal nim iz bo ri ma gra |a ni po ka za li da ne è le da DS ima ap so lut nu vlast u Voj vo di ni.

De mo krat ska stran ke za tra ì la je ju ~e za bra nu ra da SNP Na {i i ka `wa va we onih ko ji su osmi sli li i spro ve li wi ho vu po sled wu kam pa wu pro tiv ubi je nog pre mi ej ra i li de ra DS Zo ra na \in |i }a. De mo kra te od nad le `nih dr àv nih or ga na tra è i ukla wa we, ka ko su u sa op {te wu na gla si li, sram nih pla ka ta i sank ci o ni sa we u~i ni la ca. DS je uka za la da „sram nom kam pa wom pro tiv ubi je nog pred sed ni ka DS i Vla de Sr bi je, SNP Na {i, pod tim ili ne kim dru gim ime nom, na sta vqa svo je ak tiv no sti pu ne mr `we, na si qa, po zi va na lin~ i pro gon qu di ko ji im, po bi lo kom wi ho vom me ri lu, ne od go va ra ju”. De mor ka te u sa op {te wu pod se }a ju da je \in |i} dao ì vot za iz grad wu dru {tva ko je je u sve mu su prot no ono me za {ta se ta i wi ma sli~ ne „eks tre mi sti~ ke re tro grad ne or ga ni za ci je” za la ù.

„\in |i} je ubi jen upra vo u at mos fe ri mr `we ka kvu da nas po ku {a va da stvo ri ova or ga ni za ci ja, ko ja je u svo joj pro {lo sti ve} sa sta vqa la spi sko ve ne po dob nih me di ja i or ga ni za ci ja, pre ki da la tri bi ne, iz lo `be, kon cer te i sku po ve ko ji joj se ni su do pa da li, pre ti la pa tro li ra wem wi ho vih troj ki uli ca ma da se ne bi odr `a va li do ga |a ji ko je su oni sma tra li ne po dob ni ma, pre ti la po li ti~ kim pro tiv ni ci ma...”, na vo di se u sa op {te wu. DS je upi ta la Ustav ni sud Sr bi je, ko ji je, ka ko su pod se ti li, u no vem bru pro {le go di ne od bio zah tev re pu bli~ kog tu `i la {tva za za bra nu po kre ta, da li u Sr bi ji ima ko da za bra ni mr `wu i {ta jo{ tre ba da se de si da bi ta or ga ni za ci ja uve ri la one ko ji o to me od lu ~u ju u de struk tiv nost i opa snost svo jih ide ja i ak tiv no sti?

SNP Na {i: Od go vor na skan da lo znu kam pa wu SNP Na {i su ju ~e sa op {ti li da su po ~e li ak ci ju le pqe wa pla ka ta u Aran |e lov cu, Mla de nov cu i No vom Sa du pod na zi vom „Stra ni agent, a ne dr `av ni he roj”. „To je od go vor na skan da lo znu kam pa wu ko ja se u Sr bi ji vo di sa ci qem da se po koj ni pre mi jer dr Zo ran \in |i} u jav no sti pred sta vi kao vi zi o nar i po li ti ~ar ko jeg ge ne ra ci je tre ba da sle de”, na ve de no je u sa op {te wu.

MI NI STAR MR KO WI] O RA DU DA ^I ]E VOG KA BI NE TA

Ni smo pri ~a li ko bi od mi ni sta ra bio za me wen Vla da Sr bi je jo{ ni je raz ma tra la ko bi od mi ni sta ra mo gao da bu de za me wen, iz ja vio je ju ~e mi ni star sa o bra }a ja Mi lu tin Mr ko wi}. Mr ko wi} je za B92 re kao da mu ni je po znat da tum sed ni ce na ko joj bi to bi la glav na te ma. On je ka zao da So ci ja li stic ka par ti ja Sr bi je ima sprem nu oce nu svo jih mi ni sta -

ra i da unu tar stran ke po tom pu ta wu ne po sto je ni ka kvi su ko bi. „Ka da smo ima li sed ni cu Pred sed ni {tva gde smo nas ~e to vo ro pod ne li iz ve {taj {ta smo ura di li , oce na je da smo svi uglav nom za do vo qi li na svo jim me sti ma i da pro ble ma ne ma”, re kao je Mr ko wi} i de man to vao da je qut, kao {to pre no se ne ki me di ji.

ponedeqak11.mart2013.

ekonomija

dnevnik

ZA [TO JE VLAST „ZA BO RA VI LA” NA MI NI MAL NU CE NU RA DA

Mi ni stri po be gli od po ve }a wa mi ni mal ca? RAZ VI JA WE IT – PUT KO JI NE SME MO ZA O BI ]I

Vi so ka teh no lo gi ja Sr bi ju spa sa va - Priroda proizvodwe ~ipova je jako intenzivna po pitawu is tra `i va wa i raz vo ja. Jo{ od 70-tih godina pro{log ve ka ta in du stri ja po {tu je Murov zakon: da se svake dve godine udvostru~i kapacitet ~ipa i cela industrija investira upravo u tom ciqu da se odr`i po{tovawe tog zakona, {to je sad ve} 40 godina. Tako da je stepen inovacija ogroman i jako je bitno da se u proizvodnom procesu stalno sprovode unapre|ewa i inovacijeizjavila je za „Dnevnik” Jasna Mati} iz Ministarstva finansija i privrede, prilikom nedavne posete Novom Sadu gde je u~estvovala na okruglom stolu „Akcija za unapre|ewe IT u Srbiji”. - Mi jo{ uvek nismo imali te detaqne razgovore o tome {ta bi kona~no bilo u Srbiji, recimo, u po~etnim fazama. Bitno je to {to mi ima mo na ~el nu spremnost na{ih univerziteta da se otvaraju posebni smero vi, obra zov ni pro fi li, predmeti koji bi se bavili upravo tom primarnom proizvodwom ~ipova, {to mi do sada nismo razvijali i {kolova-

li. Mi imamo dosta stru~waka u oblasti programirawa, tzv. softvera{a, ali ne u samoj proizvodwi. Jer, tu su potrebne i neke druge struke, nisu samo programeri i elektrotehni~ari, nego vi{e tehnolozi, fizi~ari i drugi. Unapre|ewe IT u Srbiji bi za nas bila sjajna razvojna {ansa. Kada govorimo o mogu}nosti razvijawa proizvodwe ~ipova u Srbiji, pogotovo posle najave da je kompanija „Mubada la” iz Uje di we nih Arap skih Emirata zainteresovana da kod nas gradi fabriku ~ipova (investicija te{ka ~etiri milijarde dolara) na{a sagovornica potvr|uje da je nezaobilazno da razvijamo nove materijale i nanotehnologije. Ona podse}a da je u okviru velikog programa investicija u nauku u Srbiji, zapo~etog pre par godina, planiran i jedan projekat izgradwe nanocentra. Na wemu se ve} radi i, ka`e, to je jedan od elemenata koje }emo prikazati investitorima iz Abu Dabija i nada se da }emo dobiti povoqnu ocenu. V. ^.

Krajem pro{le nedeqe poslodavci su opet, ne~im izazvani, o{tro digli glas protiv pove}awa minimalne cene rada, a pre}utnu podr{ku izgleda imaju i od vlade koja ne {aqe svoje ministre na sednicu Socijalno-ekonomskoog saveta-SES-a. Visina minimalne zarade u Srbiji, za sada stoji, iako je krajem nedvano trebalo da bude odràna redovna sednica SES-a, na kojoj se o~ekivalo da se donese odluka o pove}awu minimalne cene rada. Trebalo, ali nije, po{to nisu do{li predstavnici Vlade Srbije. Obja{wewa za nedolazak nije bilo, pa je to i razlog {to je iznos minimalne zarade isti kao i do sada. Da pod se ti mo, mi ni mal na cena rada u Srbiji sada je 115 dinara po satu, odnosno minimalna mese~na zarada iznosi oko 21.000 dinara, a kopqa se lome oko svega 2.000 dinara mese~no. Niame, Savez samostalnih sindikata Srbije je jo{ ranije predloìo da visina minimalne zarade, bez poreza i doprinosa, za period januar–avgust 2013. godine bude 130 dinara po satu. To bi na, mese~nom nivou, zna~ilo pove}awe od oko 1.600 dinara, jer bi, minimalna zarada koja podrazumeva obra~un 174 radna ~asa prose~no, iznosila 22.620 dinara, odnosno re~ je o pove}awu od 13,04 posto. Protiv pove}awa minimalne cene rada u prvoj polovini 2013. godine su predstavnici Udruèwa poslodavaca, koji siti~u da bi na taj na~in, a zbog oslabqene privredne ak-

tivnosti i pada industrijske proizvodwe, Srbija za strane investitore postala nekonkurentna. Uz to, poslodavci is-

vawe, ~ak i ako su dva minimalca u doma}instvu i ako ono broji tri ~lana. Te{ko da se, bez obzira na sve vrste finan-

Odr à va we sed ni ce bi lo je oba ve zno, jer je i na osno vu za ko na bi lo neo p hod no da se utvr di mi ni mal na ce na ra da (Bra ni slav â nak) ti~u i da je stawe u privredi i daqe veoma lo{e te da bi svako daqe optere}ivawe preduzet ni ka ko ~i lo iz la zak iz krize. Po svem su du e }i, ne do la skom na sednicu svoj stav je pokazala i Vlada Srbije. Nije sporno da svako pove}awe zara da op te re }u je po slo dav ce, ali je isto tako nesporno da je iz nos od dva de se tak hi qa da dinara zaista izuzetno mali i da nije dosta ni za preìvqa-

sijske gimnastike i prebacivawa dinara preko ruke vi{e puta, s toliko malo mogu plati ti i osnov ni ko mu nal ni tro{kovi i kupiti dovoqno osnovnih `ivotnih namirnica za jedan mesec. Jer za jednu vek nu hle ba i li tar mle ka dnev no, me se~ no tre ba oko 3.500 dinara, a vaqda bi trebalo i ne{to staviti i izme|u dva par~eta hleba. Po re ~i ma pred sed ni ka Sindikata Nezavisnost” Bra-

nislava ânka, neodràvawe sednice SES-a pokazuje odnos dràve prema socijalnom dijalogu i, naàlost, to ne ostavqa mnogo prostora za nadu da }e se ne{to promeniti. - Odr à va we ove sed ni ce bilo je obavezno, jer je i na osnovu zakona bilo neophodno da se utvrdi minimalna cena rada - kaè ânak. - To {to predstavnci Vlade Srbije nisu do{li na sednnicu ne pokazuje samo weihov odnos prema u~esnicima u dijalogu, ve} i prema radnicima. Po mi{qewu predsednika Saveza samostalnog sindikata Voj vo di ne Go ra na Mi li }a, neodràvawe sednice zbog nedostatka kvoruma i nedolaska pred stav ni ka Vla de Sr bi je nije dobro. - Stav na{eg sindikata o pove}awu minimalne cene rada poznat je ve} neko vreme i smatram da predlog pove}awa sa sada{wih 115 dinara na 130 dinara zaista nije mnogo i da ne bi zna~ajno opteretio poslodavce - kaè Mili}. - Su{tinski, ne radi se o nekoj velikoj promeni, jer bi se, prakti~no, zadràlo sada{we stawe jer je to procenat inflacije. On ukazuje da nije poznato za {to pred stav ni ci Vla de Srbije nisu do{li na sednicu SES-a, ali da, bez obzira da li je nedolazak bio opravdan ili ne, razgovore i dijalog treba zapo~eti, te da on o~ekuje da }e u najskorije vreme bi ti odr à na sed ni ca SES-a i na woj biti usvojeno pove}awe minimalne cene rada. D. Mla| eno vi}

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak11.mart2013.

OZBIQ NO UPO ZO RE WE MRE @E ZA RE STI TU CI JU DR @A VI

Le ga li za ci ja le ga li zu je kri mi nal i pqa~ ku? DIN KI] IMA RE [E WE ZA SPOQ NI DUG

Hit no vra }a we sku pih kre di ta Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} pred lo ì }e Vla di da se iz vr {i pre vre me na ot pla ta spoq nog du ga Sr bi je u iz no su od 430 mi li o na do la ra. „Uko li ko Vla da pri hva ti pred log mi ni stra Din ki }a, ovo raz du ì va we dr à ve bi lo bi iz vr {e no ve} do kra ja apri la”, sa op {ti lo je Mi ni star stvo fi nan si ja i pri vre de. Ka ko se na vo di, pre vre me na ot pla ta sku pih kre di ta iz pro {lo sti mo gu }a je za hva qu ju }i zna ~aj noj li kvid no sti ko ja je obez be |e na u bu xe tu Re pu bli ke Sr bi je u po sled wih ne ko li ko me se ci. „S ob zi rom na to da su me re fi skal ne po li ti ke da le iz u zet no do bre re zul ta te u oba ra wu ka ma ta na jav ni dug, ka ko na me |u na rod nom, ta ko i na do ma }em fi nan sij skom tr ì {tu, Mi ni star stvo fi nan si ja i pri vre de sma tra da su se sa da ste kli uslo vi za pre vre me nu ot pla tu sku pih kre di ta iz pro {lo sti.Raz du ì va we dr à ve na ova kav na ~in do ne }e u{te de i u te ku }im ras ho di ma bu xe ta u ovoj i na red nim go di na ma, s ob zi rom na to da }e omo gu }i ti ma wa iz dva ja wa za ot pla tu ka ma ta”, do da je se u sa op {te wu. Mi ni star stvo na po mi we da naj no vi ji po da ci na ni vou kon so li do va nog ra ~u na bu xe ta po ka zu ju da je u ja nu a ru ostva ren su fi cit od 3,8 mi li jar di di na ra. Kon so li do va ni pri ho di bu xe ta u ja nu a ru iz no si li su 116 mi li jar di di na ra, dok su ukup ni ras ho di bi li 112,2 mi li jar di di na ra. Kon so li do va ni ra ~un bu xe ta ob u hva ta jav ne fi nan si je ~i ta ve dr à ve, tj. sta we na ra ~u ni ma re pu bli ke, po kra ji ne, gra do va i op {ti na, pen zi o nog fon da, fon da zdrav stve nog osi gu ra wa i fon da za osi gu ra we od ne za po sle no sti. Bu xet ski su fi cit u ja nu ar u ostva ren je, pre sve ga, za hva qu ju }i zna ~aj nom ra stu pri ho da od do pri no sa za so ci jal no osi gu ra we i od po re za na imo vi nu, a po osno vu pri me ne za ko na o uslov noj po re skoj am ne sti ji. I u fe bru a ru je na sta vqen trend ra sta ovih pri ho da, s ob zi rom na to da je u me |u vre me nu Vla da Sr bi je od lu ~i la da se rok za ula zak u si stem uslov ne po re ske am ne sti je pro du ì do kra ja mar ta. „Na osno vu ova kvih kre ta wa, a u skla du sa usvo je nom fi skal nom stra te gi jom, mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} pred lo ì }e Vla di Sr bi je da se iz vr {i pre vre me na ot pla ta de la spoq nog du ga u iz no su od 430 mi li o na do la ra”, pre ci zi ra se u sa op {te wu.

Mre `a za re sti tu ci ju na ja vi la je da }e {e fo vi ma svih po sla ni~ kih gru pa i po sla ni ci ma, kao i pred sed ni ku i pot pred sed ni ci ma par la men ta, ko ji }e raspravqati o divqoj gradwi, uputiti kompletan tekst najnovije odluke Ustavnog suda

izvorni tekst nacrta tog zakona, „neskriveno pokazuje da je osnovna namera - legalizacija kriminala i nezakonite uzurpacije dr`avne imovine”. Udru`ewe u svom saop{tewu, isti~e i „da je namera tog zakona bila da se omogu}i

Odlukom Ustavnog suda Srbije ogla{ene neustavnim sve odredbe Zakona o planirawu i izgradwi iz 2009. godine, koje se odnose na legalizaciju Srbije (USS), kojim su ogla{ene neustavnim sve odredbe Zakona o planirawu i izgradwi iz 2009. godine, koje se odnose na legalizaciju. Odlukom Ustavnog suda od 6. decembra 2012. godine, utvr|ena je neustavnost postoje}ih odredbi o legalizaciji. To Udru`ewe }e posebno ukazati na to, da

besplatni prenos gra|evinskog zemqi{ta, vrednog nekoliko milijardi evra, u svojinu nekolicine privilegovanih u~esnika u postupcima tzv. privatizacije dru{tvenog kapitala”. Navodi se da podaci pokazuju da najve}i nelegalni graditeqi u Srbiji nisu obi~ni gra|ani,

ve} „partijski kontrolisane lokalne samouprave, Republika, javna preduze}a i privredna dru{tva pod kontrolom partija,

odnosno tajkuna, kao i kriminalci”. Naveden je primer da je samo na teritoriji op{tine Stari

grad u Beogradu, od 1.085 podnetih zahteva, 178 podnela samo Luka Beograd, odnosno 16 odsto, dok su isti pojedina~ni zahtevi gra|ana ~ak i trostruko registrovani. Udruèwe }e poslanike podsetiti i na Zakon o posebnim uslovima prodaje odre|enih nepokretnosti u dràvnoj svojini, kojim je krajem 1999. godine, pod izgovorom „obnove zemqe”, poslovni prostor na najboqim lokacijama, po simboli~nim cenama pre{ao u ruke „posebnih” biznismena. Udruèwe traì da se uskladi Zakon o planirawu i izgradwi sa evropskim standardima, da bi se, kako navode, spre~ilo otimawe gra|evinskog zemqi{ta kroz neadekvatne zakonske procedure, koje sluè za prawe novca organizovanog kriminala.

OSTA LO JO[ MA LO ZA PRI JA VU PO RE ZA NA NAJ VE ]E PLA TE

Voj vo |an ski bo ga ta {i ra de u ban ka ma, NIS-u... Ta~ no 15. mar ta is ti ~e rok za pri ja vqi va we po re za na do ho dak gra |a na. Do tog da tu ma svi ko ji su za ra di li bar di nar vi {e od tro stru ke pro se~ ne pla te u Sr bi ji za 2012. tre ba da pod ne su po re sku pri ja vu. Jo{ kra jem ja nu a ra re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku sa op {tio je da je su ma za opo re zi va we ove go di ne 2.067.480 di na ra. Ovaj po rez sva ke go di ne u Sr bi ji pri ja vi oko 20.000 gra |a na, a jo{ oko hi qa du po re zni ci ot kri ju pri li kom pro ve ra. Gra |a ni ko ji su za ra di li la ne od po me nu te su me od pre ko dva mi li o na pa do {e stor stru kog srp skog pro se ka, pla ti }e po rez po sto pi od 10 od sto. Ko je pre ma {io pro sek pu ta {est i za ra dio bar 4.134.960, ima pro gre siv nu sto pu pa }e mu se na osno vi cu za pla }a we ra ~u na ti sto pa od 15 pro ce na ta. Bo ga ti ima ju pra vo na ol ka {i ce, pre sve ga li~ ni od bi tak, od nosno za iz dra à va we sa mag se be, to je 40 od sto plus po 15 pro ce na ta za sva kog iz dr à va nog ~la na po ro di ce. S tim {to ove ol ka {i ce u zbi ru ne sme ju pre }i 50 od sto osno vi ce za opo re zi va we. Po r ed na { ih gra | a n a, ob veznci ovog po re za su i stran ci ko ji su re zi den ti i ov de ì ve i ra de. Ali oni po rez mo gu pla ti ti i u svo joj ma ti~ noj ze mqi uko li ko im je to po god ni je i ako Sr bi ja sa wom ima za kqu ~en spo ra zum o iz be ga va wu dvo -

Naj bo ga ti jih tek 68 Upo re do sa pri ja vqi va wem po re za na do ho dak u to ku je i pri ja vqi va we ve za no za una kr snu pro ve ru imo vi ne. Pri ja vu tre ba da pod ne su svi ko ji po se du ju imo vi nu vred ni ju od 35 mi li o na di na ra i to do kra ja ovog me se ca. Do sa da se po re skoj upra vi ja vi lo wih 68. Pri li~ no skrom na broj ka, za sa da, a vre me po la ko is ti ~e. Ako oni ve} ni su a`u ri ni mo `da }e kom {i luk bi ti jer je min si tra stvo pri vre de i fi nan si ja na ja vi lo da ra ~u na na po mo} „uz bu wu va ~a”. Sig nal „ra dio Mi le ve„ mo gao bi bi ti dra go cen pu to kaz po re zni ci ma. A i me di ji mo gu da po mog nu ta ko se ne dav no pi sa lo i pri ~a lo o to me da su se jed na spor ti sta i pol ti ~ar na sa jam skoj pri red bi u Be o gra du po sva |a li oko to ga ko }e ku pi ti jah tu vren du 200.000 evra. A ko ima to li ko zreo je za una kr sno isp ti va we. stru kog opo re zi va wa. Me |u qu di ma ko ji iz mi ru ju ove oba e ze ima po do sta stra na ca. [to se

Voj vo di ne ti ~e u pr vih de set bar plo vi na spa da u vr hu {ku stra nih ba na ka i NIS-a.

Za n i mqi vo je da po ~ et n a osno vi ca za opo re zi va we kre }e od par mi li o na. A oni ko ji naj vi {e za ra |u ju su mi li o ni ma i mi li o ni ma da le ko oda tle. Ta ko je pro {le go di ne po rez na za ra du u 2011 naj vi {e pla tio Be o g ra | a n in ko j i je u po r e s ku pri ja vu upi sao su mu od ~ak 185,3 mi li o na, {to }e re }i da je za ra |i vao 15,4 mi li o na me se~ no. U Voj vo di ni je po za ra di za pret p ro {lu go di n u naj b o q i bio `i teq No vog Sa da sa su mom od 166 mi li o na di na ra. On je me se~ no in ka si o rao 13 mi li o n a. U osno vi c u za ob r a ~ un ovog po re za ula ze, po red pla te, i dru gi pri ho di. To su su me do bi je ne od za ku pa, iz najm qi va wa po kret nih stva ri, no vac ste ~en sport skim ak tiv no sti ma, ali i su me ko je se do bi ja ju po osno vu ~an stva u uprav nim i nad zor nim od bo ri ma i sli~ nim te li ma. Naj vi {e je me |u bo ga ti ma prav ni ka i eko no mis ta, za lu ta tu pone ki in `e wer ili le kar. Bo ga ti ni su oba ve zni da une su za ni ma we a i ka da to u~i ne ono mno go ne go vo ri. Ni ko ne upi su je sta tus ili de lan tost ko jom se ba vi kao re ci mo: di rek tor jav nog pred u ze }a, po li ti ~ar... Ta ko da javnst ne ma pra vu sli ku o qu di ma ko ji ima ju enorm no vi so ke pri ho de. Oni ko ji iz beg nu pod no {e we pri ja ve, a in spek to ri ih na knad no ot kri ju, mo gu o~e ki va ti ka znu od pet do 50.000 di na ra. D. V.

LI CE I NA LI^ JE PO SKU PQE WA STRU JE, GA SA...

Ce nom kri ju lo {e po slo va we? Mi ni star ka ener ge ti ke Zo ra na Mi haj lo vi} na gla si la je da se pro ti vi ide ji da se, kroz po ve }a we ce na ener ge na ta, po mog ne EPS-u ili Sr bi ja ga su da bo qe po slu ju. „Ni ka da kroz ce ne ne tre ba da se na pla }u je lo {e po slo va we ili to {to ni su na pla }e na po tra ì va wa‘’’’, is ta kla je Mi haj lo vi} u in ter vjuu za Me |u na rod ni ra dio Sr bi ja. Ona je uka za la da se no vi di rek tor EPS-a su o ~io s ozbiq nim pro ble mi ma i ogrom nim po tra ì va wi ma od oko mi li jar du evra, ko li ko pri vre da i gra |a ni du gu ju, a {to je vi {e go di {wi pro blem. Zbog to ga je, do da la je ona, Vla da usvo ji la me re za pre va zi la è we te {ke fi nan sij ske si tu a ci je u toj kom pa ni ji, pr vi po tez je ot pi si va we ka ma ta do ma }in stvi ma, a po tom }e bi ti odo bren i re pro gram du go va. Me |u tim, uko li ko se re pro gram ne bu de po {to vao, gra |a ni Sr bi je }e pr vi put bi ti u pri li ci da bu du is kqu ~e ni sa mre è, re kla je Mi haj lo vi}. Isto vre me no, Vla da od EPS-a tra ì da pro na |e unu tra {we re zer ve i sni zi tro {ko ve, i to ne u ve zi rad ne sna ge, ne go osta lih tro {ko va, {to zna ~i da se pro ve ri ko li ko tro {e pri vred na dru {tva na raz li ~i te uslu ge, jer se ve ru je da su tu mo gu }e u{te de od 10 do 15 od sto.

SKRO MAN PRO MET I RA ST IN DEK SA

„So ja pro tein” do mi ni ra na ber zi

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Kupovni Va`i za za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

109,5330

111,7684

114,3391

109,1977

Australija

dolar

85,6797

87,4283

89,4392

85,4174

Kanada

dolar

81,1175

82,7730

84,6768

80,8692

Danska

kruna

14,6853

14,9850

15,3297

14,6403

Norve{ka

kruna

14,7283

15,0289

15,3746

14,6832

[vedska

kruna

13,1994

13,4688

13,7786

13,1590

[vajcarska

franak

88,5402

90,3471

92,4251

88,2691

V. Britanija

funta

125,3525

127,9107

130,8526

124,9688

SAD

dolar

83,6704

85,3780

87,3417

83,4143

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 3. 2013. godine

Pro te klih pet tr go va~ kih da na do ne li su skrom nu in ve sti ci o nu ak tiv nost na Be lek su, prem da su glav ne svet ske ber ze sti gle do no vih vi {e go di {wih mak si mu ma, a Wu jor {ka ber za ostva ri la isto rij sku naj vi {u vred nost obo riv {i pret hod ni re kord iz 2007. go di ne. Do ma }e tr `i {te ak ci ja po ra slo je ne ve li kih 0,16 od sto na 572 po e na i od po ~et ka go di ne no si po zi ti van pri nos od 9,2 od sto. Uku pan pro met u tr go va wu pro te kle sed mi ce iz no sio je 2,8 mi li o na evra i bio je vi {e ne go du plo sla bi ji u od no su na pret hod nu ne de qu. Po no vo je be ~ej ski So ja pro tein do mi ni rao u tr go va wu, a naj ve }i deo pro me ta ostva ren na ce ni od 834 di na ra {to je no vi vi {e go di {wi mak si mum u tr go va wu ovom har ti jom. So ja je za be le `i la pro met od 125,8 mi li o na di na ra, a u te ku }oj go di ni je

is pro me to va no vi {e od osam od sto od ukup nog bro ja ak ci ja. Sa ma kom pa ni ja, pre ma od lu ci van red ne skup {ti ne iz de cem bra 2012. go di ne, od sle de }e sed mi ce po ~e }e ot kup sop stve nih ak ci ja od ne sa gla snih ak ci o na ra po kwi go vod stve noj vred no sti od

827 di na ra. Ina ~e, So ja pro tein je to kom ne de qe ob ja vio re zul ta te po slo va wa za pro te klu po slov nu go di nu u ko joj je za be le `en sna `an rast pri ho da, dok je ne to do bit osla bi la sko ro 40 pro ce na ta usled po vi {e nih fi nan sij skih i osta lih ras ho da.

So li dan pro met od 42,4 mi li o na di na ra za be le `io je Aero drom „Ni ko la Te sla“ ko ji je ne de qu okon ~ao iz nad psi ho lo {ke gra ni ce od 500 di na ra. Naj ve }a do ma }a va zdu {na lu ka sti za la je kra jem sed mi ce do ni voa od 505 di na ra, dok je naj ve }i deo pro me ta ostva re na ko ti od 500 di na ra. No vi ve li ki ak ci o nar ove kom pa ni je po stao je in ve sti ci o ni fond Gu sta via ko ji je na kon ne dav nih ku po vi na u{ao me |u de set naj ve }ih ak ci o na ra. Tra di ci o nal no naj pro met ni ja har ti ja, Naft na in du stri ja Sr bi je , ve }im de lom sed mi ce je be le `i la sla bu in ve sti ci o nu ak tiv nost. Uku pan pro met u tr go va wu ovom har ti jom iz no sio je 37 mi li o na di na ra, dok je na ne deq nom ni vou ova ak ci ja iz gu bi la na vred no sti 1,7 od sto. Me |u pro met ni je har ti je svr stao se i gor wo mi la no va~ ki pro iz vo |a~ po su |a i boj le ra, Me ta lac.

RePORTA@e

ponedeqak11.mart2013.

dnevnik

svoje Modele FotoKerAMi^Ar MilAN popovi] iz bA^Ke pAlANKe Ulep[AvA zA svA vreMeNA

Ume Pop i od babe da napravi devojku Milan Popovi} Pop savladao tri umetnosti

ad je pre jed no pet na e stak go di na Mi lan Po po vi} shva tio da od kla si~ ne fo to graf ske rad we u Ba~ koj Pa lan ci ne mo }i da iz dr à va è nu i dvo je de ce, ne ka ko se skr pio da ku pi „ma {i ne ri ju“ i pre {al ta na fo to ke ra mi ku. Mi lan, po pre zi me nu po znat kao Pop, da nas ob u ~a va ko le ge po ce loj dr à vi. - Svo je vre me no sam na pu stio mar ke tin {ku slu `bu, ne ka da po zna te pa la na~ ke fa bri ke „Ma je vi ca“, ko ja je pro iz vo di la naj sa vre me ni ju po qo pri vred nu me ha ni za ci ju, pri de pum pe i ci ster ne, alat ne ma {i ne pre ci zne u mi kron, ima li smo liv ni cu, pre ko 1.500 za po sle nih i i{li po svim saj mo vi ma {i rom Evro pe - se }a se Pop. On da su do {la dru ga vre me na, otvo rio je fo to rad wu, ali su se po ja vi li di gi tal ni „idi o ti“ i opet je mo rao kre nu ti od nu le. Sre }om, Po po vi }i su vi tal na lo za, otac je do {ao pr vo u Ba nat, a po sle u Pa lan ku iz bi ha} kog kra ja. Vi deo po to mak Mi lan da ne ma {an se ako sam se bi ne stvo ri no vi po sao. - Do du {e, on je za me ne bio skup, jer sam mo rao da pla tim par hi qa da ma ra ka, ko li ko su tra ì li da mi „pro da ju“ za nat – se }a se Pop. – Ina ~e, ovo je kod nas ret ko za ni ma we, ko li ko znam u Sr bi ji se wi me ba vi mak si mum 30 sa no vi jom te ho lo gi jom, dok wih oko 70 ra di na sta ri na ~in ko ji sve vi {e li ~i na do ma }u ra di nost. Ne ma {ko le za ovu stru ku, pa „ukra de no“ zna we bu kval no sku po pla }a{, a teh no lo gi ja na pre du je stra {no. Ita li -

ja ni su tu, kao i u di zaj nu, ne pri ko sno ve ni, a „Du po no ve“ ame ri~ ke ma {i ne naj ja ~e. Sva {ta se mo `e ura di ti na ke ra mi ci, ali ovu pro fe si ju mno gi po ve zu ju sa gro tesk nim pro fi te ri ma To pa lo vi }e vi ma aka de mi ka Du {a na Ko va ~e vi }a, iako za pra vo ka me no re sci ski da ju kaj mak. Re ci mo, cr no-be la fot ka za spo me nik for ma ta 11 pu ta 14 cen ti me ta ra kod fo to ke ra mi ~a ra ko {ta 10 evra, a na ru ~e na kod ka me no re sca ko {ta oko 30, ko ji sa mo na ru ~u ju sli ku kod fo to ke ra mi ~a ra. U bo ji je kod fo to ke ra mi ~a ra 25-30 evra, za vi sno od `e qa, dok ka me no re sci „fak tu ri {u“ bli zu 50 – tvr di Po po vi}. Na gla {a va i da na{ na rod je di no ne {te di na ven ~a wi ma i sa hra na ma. - Ovaj za nat to li ko br zo na pre du je da je i qu di u stru ci te {ko da bu du stal no u to ku – na gla {a va

Mi lan. – Ni je sve u ma {i na ma, bo ja ma i fo li ja ma, ma da su ja ko bit ne, ve} da bu de{ pod jed na ko do bar u tri umet no sti - fo to gra fi ji, ke ra mi ci i gra fi ci! Naj no vi jom teh ni kom mo è se od sta ra~ kog li ka po koj ni ce ili po koj ni ka, na pra vi mo lep sre do ve~ ni par ~i ji }e lik na spo me ni ku ga ran to va no tra ja ti 50-60 go di na, a po ro di ca }e ih vo le ti (ako su ih vo le li dok su bi li ì vi), ako se se te da im po ne kad do |u na grob. Sa da se go to vo sve mo è ra di ti ra ~u na ri ma, ali por cu lan mo ra u pe} i na tem pe ra tu re od 850 ste pe ni, {to je mal te ne kao u vul kan skom gro tlu, pa na kra ju se sve sve de na pro ti sak dug me ta na ma {i ni, ko ja sli ku ko pi ra na ke ra mi ci. I, gle ~u da Ru si su naj da qe oti {li u ovoj teh no lo gi ji. Po po vi} tvr di da je {an sa fo to ke ra mi ke u su ve ni ri ma, ka kve on pra vi, ali zbog bes pa ri ce ili op {te le tar gi je, ni ko nad le àn da se se ti i po nu di ne {to va ro {kim go sti ma kao po klon ili ro bu. - Ovo je jed na od pod vr sta pri me we ne umet no sti i sa mo od ma {te za vi si {ta }e se na }i na {o qi, pe pe qa ri, ta wi ri }i, ta wi ru,

I velikani mogu da se dobro upakuju

va zi, od no sno sta klu i por ce la nu. Re ci mo, op {ti na Ba~ ka Pa lan ka je pro me ni la svoj grb, ali ma da ima svo ju Tu ri sti~ ka or ga ni za ci je, ma lo ko je vi deo da po sto je su ve ni ri s tim no vim zna me wem. A kad ne ko pred lo `i i vlast pri hva ti da se u ne koj uli ci sa hi qa du nu me ri, ko zna zbog ~e ga, pro me ni na ziv, svi ko ji tu `i ve mo ra ju da

lo, {pe ci je za tzv. sa vre me nu po qo pri vre du su od sva kog se o skog do ma }in stva na ~i ni le gi gant ski ma ga cin ra znih ~a rob nih ~or bi. Jer, na {e wi ve `i ve pri ka ~e ne na he mi ju sva kom sta bqi kom, sva kim li stom i kla som stru je pe sti ci di, in sek ti ci di, fun gi ci di, bak tri ci di, pa ~ak i avi ci di (za pti ce). Ko re we je, pak, uro we no u tlo ko je je pre po sled weg ora wa “tre ti ra no” to tal nim her bi ci -

ste ~e ti ri bo je, a ov de ose tqi vi po li mer. Sa mo de set gra ma bo je ume da ko {ta 20-25 evra. Mno go je kom pli ko va nih stva ri ko je ni mo `e, a mo `da i ne tre ba da raz u me sva ko, ali kao i u sve mu bit ne su ni jan se. Va `no je da vas pra vi maj stor na pra vi ti lep {im bar po la ve ka po sle – ve~ na ja pa mjat! Milo{ suyum

U KA]U televizor, dizAlice, sejAlice i biciKl rAde NA solArNi pogoN

PRE^ANSKA LEKSIKA e ~i su kao bu ve: ska ~u s jed nog zna ~e wa na dru go, ka ko ih ve} qu di vi de u ra znim vre me ni ma i si tu a ci ja ma. [pe ci ja je ne kad bi la sa mo lek, “ja ka me di ci na” ka ko bi ka za li In di jan ci, po sle se pre se li la iz apo te ka u {pe ce ra je, du }a ne s raz nom tzv. ko lo ni jal nom ro bom, da bi sad do spe la ~ak do wi va. Sku pi i po re cep tu mu} ka ni le ko vi za ubla `a va we go ru {i ce i {u qe va (“k’o ru kom od ne se no”) za me we ni su ma jo ra ni ma, neo p hod nim u me {e wu ko ba si ca i ku le na. Na rav no, kan ce ro ge nim. Ko zna da li ba{ bla go. I dok se te {pe ci je sve pa `qi vi je me re i pre ska ~u kod onih ko ji ma je de be lo cre vo mi -

pro me ne li~ ne do ku men te i ko zna {ta jo{ dru go! Be o grad i No vi Sad, ima ju, re ci mo, sa mo po jed nog „mo der nog“ fo to ke ra mi ~a ra, a Pa lan ka ~ak dvo ji cu. - Ima sta ro mod nih, ali i onih ko ji pra te no vi te te – do da je Po po vi}. – Ni je to pro ste, ni jef ti no, jer, re ci mo, u gra fi ci se ko ri -

Sunce okre}e i ra`aw

[pecije

ili za {to su i na {e wi ve na he mi ji dom, ka ko se na la tin skom ka `e – ubi ca bi qa ka! Ne ta ko dav no, pre ja ~e od po la ve ka, je di na {pe ci ja za za {ti tu bi qa ka bi la je fa mo zna bor dov ska ~or ba. Sme {a ras to pqe nog ba kar nog sul fa ta, kri sta la pla vog ka me na, i kre ~a. Bor dov ska je po gra du Bor dou, gde je, ka `u, iz mi {qe na i oda kle kre nu la u kre ~e we vi no gra da, ~u va la list i grozd od mno g ih bo l e s ti i ne k ih {te to ~i na. Mo `da to za i sta

ni je bi lo do voq no mo} no, ali je i u to do ba bi lo gro `|a. Ako ne ko pu ce i ni je bi lo opra no ki {om pre ber be, do voq no je bi lo po to pi ti ga u ~i stu vo du. Ako je i po sle to ga ma lo sku pqa lo usta, mo go si bar da bu de{ si gu ran da ne }e{ do bi ti `va le jer je pla vi ka men i za wih bio za kon. On da je he mi ja po sta la mo da. Ni su se pla vi li sa mo vi no gra di ve} se `u ti lo i vo }e od onog ~u -

ve nog uqa ko jim sad tru ju pse lu ta li ce (u stva ri, si ro ~ad bez go sa). Ko zna {ta }e su tra iz za li ha na vod nih spa si la ca use va bi ti ta ko |e pro gla {e no otro vom. Pa ra }i plu go vi, sr po vi, {a lo vi, ko se i ko si ri, a na ro ~i to mo ti ke, ni su vi {e po qo pri vred ne alat ke. Po sle ora wa, a i pre we ga, iz me |u se tve i è tve u wi ve ula ze sa mo pr ska li ce. Po de se tak pu ta. Wi ma se use vi i pri hra wu ju – ze mqa je sve si ro ma {ni ja hra nom jer se vi {e ne |u bri staj wa kom, je di na or gan ska ma te ri ja ko ja joj se vra }a su mr {a ve str wi ke, ne {to is ta ru pa nih sta bqi ka i xom be, ko re we ku kru zo vi ne, ko ji list ku pu sa. Do bro, ta ko je vaq da u ce lom raz vi je nom sve tu, ali po tre ba za or gan skom pro iz vod wim ipak ja ~e. Iz mi {qa ju se sor te ot por ne na ne ke bo le sti i {te to ~i ne pa mo è{ bi ra ti da li }e{ se tro va ti {pe ci ja ma ili stra ho va ti da je i sa mo se me otrov no. Ne gde se vra }a ju tra di ci ji, kra ve u Fran cu skoj opet {e ta ju li va da ma, pro ba ju se biq ni pre pa ra ti za te ra we lep ti ra i bu ba, ne tr ~i se za vi so kim pri no som, a si gur no se za sa di to po la ne tre ti ra ju to tal nim her bi ci dom kao kod nas, ve} se tra va i dru gi iz dan ci is pod mla di ca se ku tri me ri ma, ma ~e ta ma… Ta ko se ~u va ju i sad ni ce i ono ne {to dru gog ì vog sve ta is pod wih ko ji to tal to tal no ubi ja. Ppo gle daj sa mo “{u me” oko Be ge~ ke ja me. pavle Male{ev (gra|a za kwigu „Nasred ~etir’ {ora”)

en zi o ni sa ni elek tro mon ter iz Ka }a Mi lan Plav {i} (80) za po sled we dve de ce ni je iz u meo je tri de se tak pro na la za ka na so lar ni po gon. î ka Mi le to vi ko lek to ri za br zo za gre va we vo de, so lar na vr {a li ca so je, se ja li ca sit nog po vr }a, so lar na pum pu za vo du ili te le vi zor i ra dio na so lar ni po gon, na gra |e ne su na naj ve }oj do ma }oj esna fa skoj ma ni fe sta ci ji „Te sla fe stu”, gde je ne dav no pro mo vi sao i so lar ni kli ma ure |aj. - No vi Sad ima ot pri li ke 2.100 sun ~a nih sa ti go di {we i glu po je da se to ne is ko ri sti. Ja sam se sa so lar nom ener gi jom pr vi put upo znao 1980, kad je u Ka} do la zio pro fe sor no vo sad skog Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka @i vo jin ]u lum kod ne kog svog ro |a ka i do neo da qu di ma po ka è ko lek tor. Ni sam imao poj ma da je sna ga Sun ca nam àr kog to li ko ja ka i od mah sam se odu {e vio - pri ~a Mi le. - Po ~eo sam da ide na we go va fa kul tet ska pre da va wa i we mu sam za pra vo i naj za hval ni ji za sve svo je pro na la ske, jer sam vr lo br zo po ~eo i sam da kon stru i {em. Pr vi svoj ko lek tor na pra vio sam od jed nog sta rog pro zor skog ok na i ne kog jo{ sta ri jeg za mr zi va ~a. Sle de so lar ni re {o, ra àw, di za li ce za uto var i is to var te re ta, bi cikl, pu wa~ za sve mo bil ne te le fo ne… uwa~- Jo{ ni je dan svoj pro na la zak ni sam za {ti tio, jer bih za re gi stra ci ju sa mo jed nog mo rao

da {te dim od pen zi je jed nu ~i ta vu go di nu. Ne ko li ko do ma }ih fa bri ka je dav no bi lo za in te re so va na za mo je iz u me, ali su i oni od u sta li. Jer, ja sve pra vim od de lo va ko ji se mo gu na }i ov de

ni kad za se be ni tor bu ni je bo jao. Za {to je sa da opa sno iza }i na {or i hi qa du di na ra u xe pu, ni we go vom pro na la za~ kom umu ni ka ko ni je ja sno. Na rad noj ak ci ji pr vi put je oti -

Ventilator na ka~ketu radi besplatno

kod nas, ne tre ba ni {ta da se uvo zi, pa ne mo gu me na xe ri da se „ugra de” – ob ja {wa va de da Mi le, dok mu gla vu hla di so lar na ka pa, ko ju je ta ko |e sam kon stru i sao, po put pro fe so ra Bal ta za ra iz po pu lar nog cr ta nog fil ma. Jed no stav no, ne mo `e da mu ru ke bu du za lud ne, kad ve} mo `e da na pra vi ma {i nu, ka kve ne ma. De da Mi le je ro |en u Ko vi qu, 14. fe bru a ra, na Dan za qu bqe nih, a u Ka} se pre se lio 1957, gde je bio «zva ni~ ni» pred stav nik „«Elek tro voj vo di ne»„. Pam ti ka ko je i{ao po se lu da «na pla }u je svo je uslu ge, pu nu tor be ti nu pa ra no sio, ali se

Fo to: Ni ko la Sto ja no vi}

{ao ja nu a ra 1947, kad je sa gru pom omla d i n a c a ra{ ~ i s tio de set ki lo me ta ra tram vaj ske pru ge u No vom Sa du. Na kon to ga, vi {e pu ta je ku bi ka {io, ve ru ju }i da gra di ze mqu u ko joj }e do stoj no i do sto jan stve no ì ve ti. - Po sle ra ta je bi lo mno go te {ko, jer je oku pa ci ja sve po je la. Ipak, ne gde od po lo vi ne pe de se tih kre nu lo je na bo qe. Ne ka ko smo gu ra li, sve ve ru ju }i da }e su tra bi ti bo qe. I stvar no je bi lo. Dok je Ti to ì veo, ì ve li smo i mi, a on da je sve oti {lo u tan da ri ju – uz di {e no stal gi~ no de da Mi le. Qiqana Nato{evi}

dru[tvo

dnevnik FAKULTET „MIHAJLO PUPIN”

Do no vo sti mo bil nim te le fo nom Tehni~ki fakultet “Mihajlo Pupin” u Zrewaninu u sredu }e promovisati najzna~ajnije projekte koji }e obele`iti naredne mesece u ovoj visoko{kol-

koraka u realizaciji zacrtane strategije Fakulteta da stvori tehnolo{ke mogu}nosti naprednog komunicirawa studenata sa ustanovom – isti~e dekan Mi lan Pa vlo vi}. Plan ovda{weg Tehni~kog fakulteta, koji deluje u okviru Novosadskog univerziteta, jeste i uspostavqawe saradwe sa Be~ejom, u ciqu sprovo|ewa Let-

Svet u Zrewaninu

skoj ustanovi, a sve pod sloganom “Fakul tet u javno sti”. Planovi su vezani za razvoj visokog obrazovawa u ovoj regiji, poboq{awe uslova studirawa, ali i sveukupnu saradwu sa privredom i institucijama. Jedan od projekata je prva android aplikacija fakultetske ustanove u Srbiji, kojom }e studenti i gra|ani putem mobilnih telefona biti svakodnevno informisani o novostima u vezi rada Fakulteta. - Tako|e, bi}e dostupne sve informacije koje su zna~ajne za upis i prijemni ispit, kao i pristup besplatnoj elektronskoj nastavi za prijemni. Ova aplikacija jo{ jedan je u nizu

- Na Fakultetu }e biti odr à na i kon fe ren ci ja pod nazivom “Transformacija akademskog obrazovawa, trì{te rada i konkurentnost regionalne privrede”, a realizova}emo i projekat “Svet u Zrewaninu” koji obuhvata {est me|u na rod nih kon fe ren ci ja koje se tre}u godinu za redom odr à va ju na na {em Fakultetu, i na kojima je do sada u~estvovalo 26 zemaqa sa 1.047 radova – najavio je Pavlovi}. we studentske prakse u institucijama tog grada, kao osnove za razvoj profesionalne karijere. Usledi}e i tre}i ciklus Letwe stru~ne prakse u Zrewaninu, u saradwi sa udruèwem “Zrewaninski poslovni krug”. @. Balaban

ponedeqak11.mart2013.

KAKO OBRAZOVAWE DECE VRATITI NA PRAVI PUT

La sti{ i kli ke ri ume sto ekra na Za{to i kako }e uz re~enice „Slobodan ska~e“, „Uzmi jabuku“ ili „@ito gori“ deca lak{e i brè nau~iti geografske pojmove i jo{ mnogo toga o u~ewu, igri i obrazovawu {to bi moglo da popravi na{ obrazovni sistem, govorio je studentima, prosvetnim radnicima, ali i roditeqima, na izuzetno pose}enom predavawu, na pro{le nedeqe zavr{enom Sajmu obrazovawa „Putokazi“, ~lan Komiteta svetske MENSE za darovitu decu i saradnik UNICEF-a za rano obrazovawe i jedan je od tvoraca Nikola Tesla centra dr Ran ko Ra jo vi}. - Primena otkri}a neuro-fiziologije u pedagogiji mogu mnogo da pomognu kod poreme}aja u u~ewu, kojih ima sve vi{e - kaè dr Rajovi}. - Sada znamo da je bitan razvoj deteta do {este godine i da su posledice gre{aka u tom periodu veoma ozbiqne, pa je od kqu~nog zna~aja kako se u tom periodu pona{aju i roditeqi i vaspita~i. Po re~ima dr Rajovi}a, dete ne bi smelo u vrti}u da se sputava u pokretima, a u osnovnoj {koli, sve do 12. godine, za wegov razvoj najva`niji su muzi~ko, likovno i fizi~ko, jer kroz u~ewe ovih predmeta dete se u tom uzrastu najvi{e razvija. - U pred{kolskom periodu, brzina i broj stvarawa veza (sinapsi) izme|u neurona je neuporedivo ve}i nego posle sedme godine - kaè dr Rajovi}. Unutar mozga se odigrava borba za dominaciju me|u neuronima, stvaraju se nove veze izme|u aktivnih neurona i novi komandni putevi. Podsti~e se razvoj va`nih centara u mozgu, formira se ~itava mreà no-

Igre memorije - Za mla|i pred{kolski uzrast treba organizovati vreme tako da su deca {to vi{e u prirodi, u igrama loptom, vija~om, lasti{em. Potrebno je {to vi{e igara sa rotacijom oko svoje ose, ve`be ravnote`e, tr~awe, preskakawe, provla~ewe. Deca veoma rano pokazuju sposobnost prepoznavawa slo`enih apstraktnih simbola kao {to su marke automobila ili zastave zemaqa, ali tu sposobnost treba daqe razvijati kroz igre memorije, slagalice i sli~no. vih puteva. Neaktivni neuroni odumiru, a neaktivni putevi se gube. U toj stimulaciji neurona je odgovor na pitawe ho}e li dete da dosegne svoje biolo{ke potencijale ili ne. Mnogi roditeqi, ne znaju}i, dozvoqavawem pojedinih aktivnosti onemogu}avaju pravilan razvoj

svoje dece. Preterano gledawe televizije, igrawe video igrica, nedostatak grafomotori~kih aktivnosti, fizi~ka neaktivnost o{te}uju i smawuju razvoj pojedinih biolo{kih potencijala. Roditeqi nehotice rade pogre{ne stvari, ne znaju}i kako da na optimalan

na~in stimuli{u de~ji razvoj. Do sedme godine dete bi trebalo da gleda edukativne emisije na televiziji i crtane filmove jedan do dva sata najvi{e, a na kompjuteru da provodi oko pola sata do sat vremena dnevno - savetuje dr Rajovi}. Sa vla da va we poj mo va bez napora, kroz igru, na na~in za koji se zala`e dr Rajovi} ve} se primewuje u nekim vrti}ima i {kolama u na{oj zemqi, ali i u nekim evropskim zemqama. Na ovaj na~in deca ne samo da lako u~e pojmove, nego i kako da povezuju i upotrebqavaju ~ak i ono znawe i sposobnosti koje imaju, ali u~e}i na klasi~an na~in ne znaju da upotrebe. D. Deve~erski

POVERENIK ZA INFORMACIJE ZATRA@IO BOQU ZA[TITU LI^NIH PODATAKA U ZDRAVSTVU

Cr ve na slo va za HIV sta tus?! NEDEQA GLAUKOMA

O~ ni pri ti sak ugro à va vid Od 10. do 16. marta obeleàva se Svetska nedeqa glaukoma, a ciq je da se gra|anima skrene pa`wa o potrebi za redovnim pregledima kod o~nog lekara jer je to jedini na~in da se bolest otkrije u ranom stadijumu. Klinika za o~ne bolesti Klini~kog centra Vojvodine tokom naredne nedeqe organizova}e akciju „Otvorena vrata”, kada }e gra|ani bez uputa, bez zdravstvene kwiìce i bez zakazivawa mo}i da provere o~ni pritisak. Akcija }e se organizovati u Poliklinici Klini~kog centra Vojvodine svakog dana, pomenutih datuma, od 9 do 17 ~asova.

brojne probleme u vezi sa za{titom podataka o li~nosti u zdravstvu. On ocewuje da su zakoni koji reguli{u evidencije u oblasti zdravstva zastareli i

nose informacije u na{ mozak o onome {to vidimo. To je tihi kradqivac vida ili bolest tihog slepila, jer se uglavnom javqa bez simptoma i bez tegoba, a napreduje neopaèno dok ne dovede do slepila. Glaukom je neizle~iva bolest, ali se moè spre~iti ili usporiti. - Zbog tihe progresije bolesti vi{e od 50 odsto qudi u svetu nije svesno da ima glaukom kaè dr Babi}. - Do danas nije prona|en lek za izle~ewe glaukoma i gubitak vida zbog wega je trajan i nepovratan. Postoji nekoliko vrsta glaukoma. Kod nas i u Evropi dominira primarni

Gla u kom je ti hi kra dqi vac vi da ili bo lest ti hog sle pi la, jer se uglav nom ja vqa bez simp to ma i bez te go ba, a na pre du je neo pa è no dok ne do ve de do sle pi la Povodom predstoje}eg Svetskog dana glaukoma na Klinici za o~ne bolesti KCV organizovana je konferencija za {tampu. Kako je istakao upravnik Klinike za o~ne bolesti docent dr Vla di mir â na da no vi}, pored katarakte i o{te}ewa vida zbog {e}erne bolesti, glaukom je jedan od vode}ih uzroka slabovidosti i slepila qudi, a procewuje se da jedan do ~etiri odsto populacije boluje od primarnog glaukoma. Po re~ima na~elnika Odeqewa za bolesti predweg segmenta oka i glaukoma docenta dr Ni ko le Ba bi }a glaukom je hroni~na i progresivna bolest koja dovodi do o{te}ewa vidnog ìvca na mestu izlaska iz oka, gde se

Poverenik za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti Ro do qub [a bi} uputio je nedavno Ministarstvu zdravqa pismo u kome ukazuje na

glaukom otvorenog ugla. Ranije se povi{en o~ni pritisak izjedna~avao sa glaukomom, me|utim glaukom se javqa i kod osoba sa normalnim vrednostima o~nog pritiska. Faktori rizika za nastanak glaukoma su povi{en o~ni pritisak, jedini od faktora na koji se moè terapijski delovati, zatim starija ìvotna dob, pozitivna porodi~na anamneza, visoka kratkovidost, dijabetes... Kada se ustanovi glaukom, lekovima ili hirurgijom bolest se moè usporiti ili se moè zaustaviti daqi gubotak vidne funkcije. Zato je rana detekcija osnova za prevencije slepila uzrokovanog glaukomom. J. Barbuzan

prevazi|eni {to, uz nedostatak organizacionih, tehni~kih i kadrovskih mera, ima za posledicu ugro`avawe prava pacijenata za za{titu podataka o li~nosti. - Va`e}i zakoni u oblasti zdravstva ne daju odgovore na ~itav niz bitnih pitawa koja se

za kori{}ewe podataka iz medicinske dokumentacije u svrhu nau~nih istra`ivawa, a istovremeno su sve ~e{}i zahtevi za formirawe raznih registara obolelih od pojedinih bolesti pri ~emu se kao svrha naj~e{}e navodi upravo nau~noistra`iva~ki rad - obja{wava [abi}.

Na me di cin skim kar to ni ma, do ku men ta ci ji, ~ak i re cep ti ma, zdrav stve no oso bqe ve li kim cr ve nim slo vi ma ozna ~a va HIV sta tus i ta ko tu in for ma ci ju ~i ni do stup nom {i ro kom kru gu qudi svakodnevno otvaraju kao {to su ko sve, za{to i pod kojim uslovima mo`e pristupiti medicinskim podacima pacijenata. Zakon o zdravstvenoj za{titi ne reguli{e {ta se doga|a sa podacima pacijenata kada zdravstvena ustanova u privatnoj svojini prestane da postoji. Tako|e, zakon uop{te ne reguli{e uslove

On ukazuje i na ~iwenicu da na medicinskim kartonima, dokumentaciji, ~ak i receptima, zdravstveno osobqe velikim crvenim slovima ozna~ava HIV status i tako tu informaciju ~ini dostupnom {irokom krugu qudi, zbog ~ega su pacijente neretko izlo`eni primitivnom sigmatizovawu. Q. M.

VESTI Stu di je u Be ~u jef ti ni je ne go u Sr bi ji? [kolovawe na Be~kom univerzitetu jeftinije je nego na ve}ini fakulteta u Srbiji: za strane studente {kolovawe godi{we ko{ta oko 700 evra, dok je za doma}e i one koji dolaze iz zemaqa EU besplatno, izve{tava Tanjug. Tokom protekle nedeqe Univerzitet, koji ima oko 93.000 studenata, posetili su akademci iz Jagodine, {to im je omogu}ila skup{tina tog grada. Mladi iz Srbije raspitivali su se za uslove {kolovawa, pa su, pored cene, saznali da ovde nema prijemnog ispita. Ta~nije, student iz Srbije treba da polo`i prijemni ispit na onom doma}em fakultetu koji ho}e da studira u Be~u i ta potvrda mu je dovoqna za upis. To se ne odnosi na fakultete psihologije i publicistike, jer su tu prijemni obavezni. Potrebno je i znawe nema~kog na nivou B2.

Sme{taj u studentskim domovima prose~no ko{ta oko 300 evra, hrana oko 200, ali studentima iz Srbije deo ovih tro{kova mo`e da pokrije neka od mnogobrojnih stipendija koje daju razne fondacije i dr`avne uprave.

Pro tiv na si qa ni su do voq ne sa mo si gur ne ku }e Do polovine februara u porodi~nom nasiqu u Srbiji ubijeno je 11 osoba, ukqu~uju}i i dvoje dece, dok su od po~etka ove godine u sigurnim ku}ama u Beogradu boravile 74 `ene i 62 dece, izjavila je koordinatorka u Savetovali{tu protiv nasiqa u porodici Ve sna Sta no je vi}, upozoravaju}i da se problem nasiqa ne mo`e re{avati samo otvarawem sigurnih ku}a. - U ovoj godioni je do polovine februara ubijeno 11 odraslih osoba i dvoje dece. Ako se tim trendom nastavi do kraja godine, ima-

}emo 100 osoba ubijenih u porodi~nim sva|ama – izjavila je Stanojevi}.

Za {ti ta trud ni ca i po ro di qa Za{titnik gra|ana }e tokom ove godine posebno pa`wu posvetiti za{titi trudnica i porodiqa na poslu i koliko se uspe{no preduzimaju mere protiv rodno zasnovanog nasiqa. Ombudsman }e poja~ati kontrolu rada organa vlasti u obezbe|ivawu isplate naknade za vreme trudni~kog bolovawa, porodiqskog odustva i odsustva radi nege deteta i za{tite od otkaza za vreme trudno}e. Republi~ki ombudsman smatra i da je pogre{na odluka da se smawi kvota za upis èna na Vojnu akademiju. U konkursu za Vojnu akademiju stoji da }e biti primeqeno do 15 odsto kandidata ènskog pola, umesto da se utvrdi najniì procenat za prijem kadetkiwa koji garantuje bar minimalnu zastupqenost èna. Q. M.

svet

ponedeqak11.mart2013.

HR VAT SKA I SLO VE NI JA PRED RE [E WEM PRO BLE MA QU BQAN SKE BAN KE

Me mo ran du mom ko na~ no pre va zi la `e we spo ra ZA GREB: Na Memorandum o saglasnosti hrvatske i slovena~ke vlade o re{avawu problema Qubqanske banke u okviru sukcesije, koji }e pokrenuti i ratifikaciju hrvatskog pristupnog ugovora s Evropskom unijom, danas }e u Mokricama svoj potpis staviti premijeri Zoran Milanovi} i Janez Jan{a. Potpisivawem Memoranduma bi, nakon 20 godina, problem prenete devizne {tedwe Qubqanske banke trebalo, ako ne u potpunosti, bar stavqen u okvir u kojem }e se prona}i re{ewe. Radi se o kompromisu kojim su obe strane zadovoqne - Slovenija jer je vratila pitawe Qubqan-

Vlade dveju zemaqa na{le kompromis

ske banke u okvir sukcesijskih pregovora, za {ta se zalagala, a Hrvatska jer je dobila „otvoren

put” prema EU, pri ~emu tu`be hrvatskih banaka o prenetoj {tedwi nije povukla ve} ih stavila,

kako je rekao premijer Milanovi}, „u mirovawe”. Premijeri su u ~etvrtak, nakon {to su Memorandum u Zagrebu parafirali ministarka spoqnih i evropskih poslova Vesna Pusi} i dr`avni sekretar u kabinetu slovena~kog premijera u odlasku Tone Kajzer, poru~ili da su „zadovoqni” postignutim dogovorom. Vlade Slovenije i Hrvatske odlu~ne su da se {to pre izna|e sveobuhvatno re{ewe za Qubqansku banku i u tom ciqu }e nastaviti sa aktivnim pregovorima pod okriqem Banke za me|unarodna poravnawa u Bazelu, na tragu ugovora o sukcesiji. (Hi na)

PRO MO CI JA KAN DI DA TA ZA PRED SED NI KA CR NE GO RE

Vu ja no vi}: \u ka no vi}: An ti srp stvo Kan di da tu ra Le ki }a ne mo ral na ne ma bu du} nost POD GO RI CA: Lider Demokratske partije socijalista (DPS) Milo \ukanovi} kazao je da je kandidatura Miodraga Leki}a za predsednika Crne Gore nemoralna, jer se, kako je naveo, ~elnik Demokratskog fronta zalagao da ta dr`ava ne bude samostalna.On je rekao da Leki} ima problem da sebi i drugima objasni ono {to je ra-

dio uo~i referenduma o crnogorskoj nezavisnosti. - Tada je, kao jedan od Ko{tuni~inih pla}enika, i{ao u Va{ington, ali ne samo tamo, nego je dolazio i u Podgoricu da ube|uje doma}u i inostranu javnost da Crnoj Gori ne dozvoli pravo na referendumu. Zaista je nemoralno da Leki}, posle samo {est godina od vremena kada je sve uradio da Crne Gore ne bude, sada `eli da bude wen predsednik- kazao je \ukanovi}. On je, na promociji kandidata DPS Filipa Vujanovi}a za predsednika Crne Gore u Herceg Novom, rekao da bi crnogorskoj vladi bilo neuporedivo lak{e da sara|uje sa predsednikom dr`ave koji deli isti vrednosni sistem sa izvr{nom vla{}u, nego da se svakodnevno nadmudruje sa nekim ko ima sasvim druga~ije vrednosne stavove i ~iji je osnovni ciq da destabilizuje Crnu Goru. (Ta njug)

POD GO RI CA: Predsedni~ki kandidat Demokratske partije socijalista Filip Vujanovi} izjavio je da je Crna Gora opredeqena da sa Srbijom gradi odnose kao sa prijateqskom i bliskom dràvom, ali da nema bliskosti i partnerstva ukoliko bude antisrpstva u Crnoj Gori i anticrnogorska u Srbiji. - Takav odnos ne moè se graditi u Crnoj Gori na antisrpstvu, a u Srbiji na anticrnogorstvu. Ni antisrpstvo, ni anticrnogorstvo, ni antibo{wa{tvo, ni antialbanstvo, ni ni{ta {to je protiv me|unacionalnog sklada ne vodi dobroj budu}nosti - rekao je on. Vujanovi} je na tribini u Herceg Novom, kazao da je uvek vodio politiku jasnog ciqa, zalaù}i se za dobre odnose Crne Gore sa svim susedima. - U dràvnoj politici prema regionu afirmisao sam dobrosusedske odnose, bez spornih pitawa, sa otvorenim prostorom

za saradwu, sa partnerstvom sa svima, uz po{tovawe svih - naveo je on. Za svog protivkandidata Miodraga Leki}a Vujanovi} je kazao da se zalagao protiv referenduma o nezavisnosti Crne Gore, {to bi, kako je ocenio, bilo najpogubnije re{ewe. To bi bilo najpogubnije i za Crnu Goru i za Srbiju. (Ta njug)

PO SLE SMR TI UGA ^A VE SA

Pred sed ni~ ki iz bo ri 14. apri la KA RA KAS: Predsedni~ki izbori u Venecueli bi}e odràni 14. aprila, saop{tila je izborna komisija, nakon ~ega je po~ela registracija predsedni~kih kandidata. Posle smrti predsednika Venecuele Uga âvesa, za vr{ioca du`nosti {efa dràve imenovan je Nikolas Maduro, koji je u subotu poloìo zakletvu, na ceremoniji koju je opozicija bojkotovala, tvrde}i da nije po ustavu. Maduro }e na izbore

iza}i kao kandidat vladaju}e partije, dok je opoziciona koalicija, ubrzo po{to je izborna komisija saop{tila datum izbora, jednoglasno za svog kandidata izabrala Enrikea Kaprilesa. Kapriles je na Tviteru napisao da je zahvalan za ponudu i da }e uskoro saop{titi da li je prihvata. Kapriles je u na izborima u oktobru izgubio od ^avesa, koji je, odlaze}i na operaciju kancera na Kubu u decembru, odredio Ma-

dura za svog naslednika, podsetile su agencije.Tako|e je najavqeno da }e op{ti izbori biti raspisani u narednih 30 dana. Glavna venecuelanska opoziciona koalicija bojkotovala je polagawe zakletve, a wen lider Kapriles je izjavio da je postavqewe Madura neustavno i da bi, prema ustavu, predsednik Narodne skup{tine trebalo da preuzme ulogu v.d. predsednika dr`ave. (Ta njug)

dnevnik

UKRATKO Pro te sti QU BQA NA: êtiri osobe su privedene na ~etvrtom po redu protestnom skupu protiv vladaju}ih politi~kih elita u Qubqani, na kome se okupilo blizu 5.000 qudi.Skup je zavr{en mirno, a nekoliko stotina demonstranata ostalo je i posle wegovog zavr{etka na Kogresnom trgu. Nekoliko ulica u prestonici je bilo zatvoreno, ali nisu zabeleèni ve}i incidenti. Demonstranti su ponovili da nisu orijentisani ni levi~arski ni desni~arski i da je ono {to ih sve ujediwuje „borba protiv korupcije, pohlepnosti i nasiqa”. Pojedini govorni ci su za tra ì li pot pu nu promenu sistema u Sloveniji, na vo de }i da no va vla da ili vanredni izbori ne}e promeniti ni{ta. (STA)

Obra zlo è we ostav ke ZA GREB: Hrvatski ministar turizma Veqko Ostoji} je, umesto najavqenog obrazloèwa o razlozima podno{ewa ostavke u sedi{tu Ministarstva turizma, odlu~io da se javnosti obrati u pisanoj formi i ponovio da nije u~inio ni{ta protivzakonito i da se na taj ~in odlu~io zbog pritisaka.Resorni ministar je zbog optu`bi da je o{tetio buxet Hrvatske podneo ostavku, koju je i prihvatio premijer Zoran Milanovi}. Ostoji} je dovo|en u vezu s malverzacijama oko prenamene zemqi{ta u Istri u {ta su bili ume{ani i ~lanovi wegove porodice, a sada tvrdi da su doga|awa proteklih dana i pritisci kojima je bio izloèn rezultirali odlukom koja je, prema wegovoj proceni, „u ovom trenutku jedina ispravna”. (Hina)

U po à ru na stra da lo se dam oso ba BER L IN: Najmawe sedam osoba, me|u kojima {estoro dece, poginulo je u poàru koji je izbio u jednoj zgradi u jugozapadnom delu Nema~ke, a za sada nema dokaza da li je poàr, u kojem se sumwa da je nastradala cela porodica, namerno izazvan. Portparol nema~ke policije Klaus Hinderer je rekao da jo{ nije utvr|en identitet `rtava poàra u Baknangu kod [tutgarta.Policija za sada nema dokaza da je poàr podmetnut ili da se u pozadini doga|aja nalazi mr`wa prema strancima, prenose nema~ki mediji. Poàr, ~iji uzroci, tako|e, jo{ nisu rasvetqeni, izbio je pro{lu no} u jednoj zgradi sa vi{e stanova, a prvi podaci ukazuju da je u poàru, mo`da, izgorela cela jedna porodica.Poàr je pod kontrolom,

povre|eni u bolnici, a policija i daqe istra`uje uzroke nesre}e, me|u kojima se pomiwe i mogu}nost da je uzrok jedan neispravni {poret. Prvi alarm za po`ar dat je u 4 sata i 30 minuta, a u zgradi se, u tom momentu, nalazilo najmawe 13 osoba, premda poli ci ja ne is kqu ~u je mo gu} nost da ih je bilo i vi{e.

Tre }a `r tva sa mo za pa qi va wa SO FI JA: Tre}i Bugarin umro je od posledica samozapaqivawa, u jeku protesta protiv rastu}eg siroma{tva i korupcije {irom zemqe. Ventsislav Vasilev, 53-godi{wi nezaposleni otac petoro dece, polio se benzinom i zapalio ispred kancelarije gradona~elnika u bugarskom gradu Radnevo. On je u bolnicu primqen sa te{kim posledicama udisawa dima i sa opekotina na vi{e od 75 odsto tela, i danas je preminuo. Pro{log meseca 36-godi{wi demonstrant Plamen Goranov se samozapalio ispred gradske skup{tine u Varni, {to je dovelo do ostavke premijera bugarske desni~arske vlade Bojka Borisova. Jo{ jedan mladi Bugarin preminuo je od posledica samozapaqivawa u Velikom Trnovu, 19. februara, ali policija je zakqu~ila da je wegov ~in bio rezultat {izofrenije. (AFP)

Re kon struk ci ja vla de PE KING: Svekineski narodni kongres doneo je odluku o rekonstrukciji vlade koja podrazumeva smawewe broja ministarstava za dva i ukidawe i reorganizaciju nekih dràvnih agencija, {to predstavqa najve}u reformu kabineta od 1998. godine. U najva`nije promene spada ukidawe mo}nog, ali skandalima uzdramanog ministarstva za èleznicu, ~ije }e nadle`nosti preuzeti ministarstvo saobra}aja, dok }e korporacija za èleznice preuzeti komercijalne funkcije ministarstva èleznica. Nacionalna Komisija za planirawe porodice - agencija koja kontroli{e kontroverznu politiku jednog deteta - spoji}e se sa ministarstvom zdravqa. To bi, smatraju analiti~ari, moglo da ostavi komisiju bez politi~ke podr{ke neophodne za odràwe politike koja porodicama dopu{ta ra|awe samo jednog potomka, iako vlada misli da planirawe porodice mora da se nastavi „na osnovu stabilne i niske stope nataliteta”. Tako|e, vlada planira da pove}a bezbednost hrane i lekova teko {to }e ukinuti nekoliko nadle`nih agencija ~iju }e odgovornost preuzeti agencija za hranu i lekove na nivou ministarstva. (Roj ters)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KRI STI NA KIRH NER Na referendumu na Foklandskim ostrvima stanovnici }e se izjasniti da li `ele da zadr`e sada{wi politi~ki status britanske prekomorske teritorije. Oni se nadaju da }e rezultat referenduma predstavqati udarac u lice sve ratobornijoj argentinskoj predsednici Kristini Kirhner koja rasplamsava diplomatske tenzije sa Londonom oko Foklandskih ostrva.

[IN ZO ABE Mitinzi protiv nuklearki odr`avaju se i {irom Japana, uo~i druge godi{wice od zemqotresa i cunamija 11. marta 2011. koji su izazvali nezapam}enu nuklearnu katastro fu.De mon stran ti su ja sno iz ra zi li svoju voqu premijeru [inzo Abeu, od kojeg tra`e demontirawe svih nuklearnih elektrana u Japanu.

NEL SON MAN DE LA Dobitnik Nobelove nagrade za mir Nelson Mandela (94) proveo je no} u bolnici u Pretoriji. Biv{i predsednik Ju`noafri~ke Republike, Mandela je pre tri meseca le~en od infekcije na plu}ima i kamena u `u~i. Mandela se nije pojavqivao u javnosti od finala Svetskog prvenstva u fudbalu 2010. godine, {est godina nakon povla~ewa.

Be~ ka fil har mo ni ja ot kri va isti nu o svo joj pro {lo sti BE^: Be~ka filharmonija, poznata {irom sveta, objavi}e detaqe svoje istorije tokom nacisti~kog doba, odgovaraju}i time na brojne optu`be da prikriva neslavnu pro{lost. Orkestar poznat po Novogodi{wem koncertu koji se prenosi direktno svake godine u vi{e od 80 zemaqa, ima mawe poznatu pro{lost da je bio instrument nacisti~ke propagande od 1939. godine.Filharmonija je retko kada, pre tog perioda, izvodila dela porodice [traus, kao {to je valcer “Na plavom Dunavu”. Novogodi{wi koncert slu`io je za promociju nacisti~ke propagande o `eqenom imixu po zamisli Jozefa Gebelsa. On je, u svojim dnevnicima, napisao da bi austrijska metropola trebalo da bude vi|ena kao grad kulture, muzike, optimizma.

Novogodi{wi koncert u Be~koj filharmoniji

Jedan od tri ~lana Komisije istori~ara Fric Trumpi rekao je da je Novogodi{wi koncert smi{qen pod nacisti~-

kim re`imom.Komisija }e svoj iz ve {taj ob ja vi ti na saj tu Filharmonije, a on }e sadr`ati, po prvi put, i detaqe o 13

muzi~ara koji su izba~eni iz orkestra zbog svog jevrejskog porekla ili protivqewa aneksiji Austrije Tre}em rajhu. Od tih 13 muzi~ara pet je umrlo u koncentracionim logorima. Istori~ar be~kog Univerziteta Bernadete Majerhofer isti~e da je izbacivawe jevrejskih muzi~ara po~elo ~ak i pre 1938. pod austro-fa{izmom, period u kojem je vlast u Be~u bila okrenuta italijanskom susedu. Be~ka filharmonija je obe}ala da }e izneti i detaqe o dodeli “prstena ~asti”, priznawa koje je uru~eno 1942. Balduru fon [irahu, nacisti~kom upravitequ Be~a koji je zatvorio o~i pred deportacijom na desetine hiqada Jevreja.Ina~e [irahu je napravqena kopija “prstena ~asti”, po{to je izgubio original, nakon {to je pu{ten iz zatvora. (Roj ters)

crna HrOnika

dnevnik

ponedeqak11.mart2013.

KO BAN PO VRA TAK IZ NO] NOG IZ LA SKA

Dvoje strada lo kod Zma je va U no }i iz me |u su bo te i ne de qe oko dva sa ta do go di la se te {ka sa o bra }aj na ne sre }a iz me |u Zma je va i Ba~ kog Do brog Po qa u ko joj su Mar ko [. (1985) i Va wa P. (1989), obo je iz Ba~ kog Do brog Po qa iz gu bi li ì vo te. Pre ma re ~i ma de ùr nog is tra `nog su di je Mir ja ne Vig we vi} ko ja je iz vr {i la uvi |aj na li cu me sta, do ne sre }e je do {lo ka da je vo za~ auto mo bi la „opel kor sa„, Mar ko [., iz za sa da ne u tvr |e nih raz lo ga, iz gu bio kon tro lu nad vo zi lom, i uda rio u dr vo ko je se na la zi lo sa le ve stra ne pu ta od Zma je va pre ma Ba~ kom Do brom Po qu. U auto mo bi lu se u tre nut ku ne sre }e na la zi lo pe to ro qu di, dve oso be su iz gu bi le ì vot na li cu me sta, dok su tri oso be te è po -

vre |e ne. Pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, auto mo bil se na kon uda ra u dr vo za pa lio i tri `i vo ta su spa {e na za hva qu ju }i slu ~aj nim pro la zni ci ma ko ji su na i {li pu tem i iz za pa qe nog auto mo bi la iz vla ~i li put ni ke. Dve oso be sa lak {im po vre da ma su pri mqe ne u Op {tu bol ni cu Vr bas, dok je Julka J. sa te {kim po vre da ma pre ba ~e na u Kli ni~ ki cen tar u No vom Sa du.Pre ma re ~i ma po zna ni ka pe to ro mla dih ba~ ko po qa ca se vra }a lo iz no} nog iz la ska iz jed nog od ka fi }a u Zma je vu, a Mar ko [. je na vod no tre bao da se vra ti u Zma je vo po jo{ jed nu gru pu dru ga ra. Ka ko smo sa zna li, Mar ko [. je za sve ga de se tak da na tre bao da se o`e ni i sve je bi lo prak ti~ no sprem no za ven ~a we.

Na mestu udesa nije bilo tragova ko~ewa

Foto: R. Hayi}

KO BAN PAD KOD GVO ZDA^ KIH PLA NI NA

Po gi nu la pr va ki wa Sr bi je u pa ra glaj din gu Biv {a dr `av na pr va ki wa u pa ra glaj din gu, Sa wa Ri sti} (41), po gi nu la je u su bo tu po pod ne na ob ron ci ma Gvo zda~ kih pla ni na kod Ba ji ne Ba {te ka da je to kom le ta,

Sawa Risti}

iz za sa da ne u tvr |e nih raz lo ga is pa la sa se di {ta svo je le te li ce. Do tra ge di je je do {lo to kom jed nog ru tin skog le ta, a pre ma pr vim na la zi ma is tra ge, naj ve ro vat ni ji uzrok ne sre }e je teh ni~ ka gre {ka usled ko je je do {lo do is pa da wa iz se di {ta. Ina ~e sa wa ri sti} je jed na od ret kih `e na kod nas ko ja se

- Ra dio je u gvo `|a ri u Vr ba su, ko ju dr `e we go vi ro |a ci. Bio je stvar no do bar mo mak i eto we go vu po ro di cu je na kon dva de set go di na za de si la jo{ jed na ne sre }a, jer je we gov otac ubi jen u pro dav ni ci na kon jed ne obi~ ne sva |e oko po li ti ke - ka `e je dan od po zna ni ka ove po ro di ce. Pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, Va wa P. je ne dav no di plo mi ra la na Pe da go {kom fa kul te tu, a kob ne no }i je sa dru {tvom bi la u pro vo du. Na vod no je to kom ve ~e ri, wen brat u jed nom tre nut ku po zvao da kre nu za jed no za Ba~ ko Do bro Po qe, ali je ona od lu ~i la da osta ne jo{ ne ko vre me u Zma je vu i ka sni je kre nu la sa gru pom svo jih dru ga ra i po zna ni ka. M. K. N. P.

ak tiv no ba vi la ovim eks trem nim spor tom, a dr `av ni pr vak je bi la u di sci pli ni pre ci zno sle ta we. U su bo tu po pod ne kod Gvo zda~ kih pla ni na sa wom su na le tu bi la

Foto: P. Vujanac

jo{ dvo ji ca pa ra glaj de ri sta iz va qev skog klu ba „Fa na tik”, ali oni ni su mo gli sa si gur no {}u da ka `u {ta se ta~ no de si lo i ko ji je bio uzrok Sa wi nog pa da. Oni su vi de li da se ne {to ~ud no de {a va sa wom i we nom le te li com, ali im je ubr zo iz ma kla iz vi do kru ga E. D.

Sta na ja ubio or tak s Ko so va? Pod go ri~ kog bi zni sme na i su vla sni ka fir me „Rok {ped„, An to na Sta na ja (42) ko ji je u pe tak ubi jen u Su da nu, pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma ubio je we gov po slov ni part ner, Al ba nac sa Ko so va. Sta naj je, ka ko pre no se cr no gor ski me di ji, ubijen u ho te lu, na kon {to ga je se kre tar oba ve stio da ga tra `i je dan po slov ni part ner ra di raz go vo ra. Kao naj ve ro vat ni ji uzrok ubi stva, na vo di se dug ko ji je ovaj ko sov ski part ner imao pre ma Sta na ju. Porodica Stanaj se oglasila kratkim saop{tewem o tragi~noj smrti wihovog ~lana.Stanaj je u Sudanu imao firmu za proizvodwu duvana, a u toj zemqi se nastanio nakon {to ga je Okru`ni sud u Beogradu pre dve godine osudio na kaznu zatvora i nov~anu kaznu od 100.000 evra, zbog {verca cigareta u regionu. Stanaj je, me|utim, pu{ten uz kauciju od 400.000 evra.

Od siline udarca „megan” se prepolovio

Foto: R. Hayi}

Tijana Simov

TE [KA SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A U NO VOM SA DU

De voj ka po gi nu la, mla di} u te {kom sta wu U su bo tu oko je dan sat po sle po no }i, na Fu to {kom pu tu kod „Uni ve rek spor ta” do go di la se te {ka sa o bra }aj na ne sre }a u ko joj je smrt no stra da la Ti ja na Si mov (1991), dok su jo{ dve oso be te `e po vre |e ne. Pre ma pr vim in for ma ci ja ma, u „re no me ga nu”, ko ji se kre tao iz Fu to ga pre ma No vom Sa du, na la zi le su se ~e ti ri oso be. Iz jo{ ne raz ja {we nih okol no sti, po sle ras kr sni ce Fu to {kog pu ta i Som bor skog bu le va ra, vo za~ Ne ma wa S. (1991) je iz gu bio kon tro lu nad vo zi lom i

uda rio u dr vo sa de sne stra ne ko lo vo za. Od si li ne uda ra, we go va vr {wa ki wa Ti ja na S. po gi nu la je na li cu me sta dok su dve oso be sa te {kim po vre da ma pre ba ~e ne u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne. Ka ko nam je po tvr di la Je le na Ju ri {in, port pa rol ka Kli ni~ kog cen tra, u no vo sad ski Ur gent ni cen tar pri mqe na je Bo ja na S. (1995) i ona je u sta bil nom sta wu na po lu in te ziv noj te ra pi ji. Pa vle M. (1994) je u Ur gent ni cen tar pri mqen sa po vre da ma opa snim po `i vot i pod stal nim

je nad zo rom le ka ra. Vo za~ Ne ma wa S. pro {ao je pro {ao bez po vre da. De `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Vi {eg su da Nenad Simovi} ko ji je oba vio uvi |aj iz ja vio je ju ~e za „Dnev nik”da je na re dio van red ni teh ni~ ki pre gled za vo zi lo i na lo `e no je va |e we uzor ka kr vi vo za ~a da bi se utvr di la al ko ho li sa nost. Osum wi ~e nom vo za ~u je od re |e na po li cij ska me ra za dr `va wa do 48 sa ti na kon ~e ga }e bi ti pri ve den na sa slu {a we. N. P.

„TA LA^ KA KRI ZA” NA NO VO SAD SKOJ GR BA VI CI TRA JA LA PAR SA TI

Se ki rom na pao kom {i ju Zbog sum we da je po ~i nio po ku {aj ubi stva, no vo sad ska po li ci ja je ju ~e pri ve la Stevana R. (1976), ko ji je bez ika kvog po vo da u hod ni ku zgra de u ko joj `i vi, u uli ci Vla di mi r a Ni k o l i } a 4, se k i r om na p ao svog kom { i j u B. I. (1947) i na neo mu sre }om sa mo lak {e po vre de. Na pa da~ se na kon to ga vra tio u svoj stan, u ko jem su osim we ga bi li i we go va maj ka i mla |i brat. Po do la sku po li ci je on ni je hteo da raz go va ra sa po li caj ci ma ni ti da otvo ri vra ta sta na u ko ji se za bra ka di rao. Na kon ne u spe {nih pre go vo ra, po li ci j a je uz po mo} pri p ad n i k a in t er v ent n e je di ni ce na sil no upa la u stan i sa vla da la Ste va na R. To kom upa da u stan, po li caj ci ma su pru `a li ot por svo tro je qu di za te ~e nih u sta nu i tom pri li kom dvo ji ca po li ca ja ca su lak {e po vre |e ni. Je dan od po li ca ja ca je uje den za ru ku, dok je dru gi do bio ugriz za no gu.

Pre ma re ~i ma kom {i ja iz ovog ula za, ovo ni je pr vi put da Ste van R. pra vi pro ble me. Pre tri go di ne, zbog ve li ke ga la me i sva |e ko ja je do pi ra la iz wi ho vog sta na je dan kom { i j a je in t er v e n i s ao i po zvao po li ci ju zbog ~e ga mu je ne du go za tim, Ste van se ki rom raz va lio vra ta sta na. Si n o} sam ~u l a lup w a v u iz wi h o v og sta n a, ali se ka s ni je smi r i l a. Znam da je taj sta ri j i sin imao ra n i j e psi h i~ kih pro b le m a i da je vi { e pu t a i{ao na le ~ e w e. ^u l i smo da je bi l o i pro b le m a sa dro g om, ali ovo je sad ve} pre v r { i l o sva k u me r u - ka ` e jed n a od kom { i n i c a iz ovog ula z a. Na p a d a ~ a su na k on par sa t i „ta l a~ k e kri z e”, bo s og iz v e l i i od v e z li ma r i c om, a pre m a ne z va n i~ n im in f or ma c i j a m a, Ste v an R. }e ve r o vat n o bi t i osum w i ~ en za po ku { aj ubi s tva, dok }e we g o v a maj k a i brat do b i t i pri j a v e za ome t a w e i na p ad na slu `be n a li c a. N. Per ko vi}

Policija izvodi Stevana R.

PRI JA VA PRO TIV TRO JI CE BRA ]E

Iz nu di li 200.000 di na ra Kri mi na li sti~ ka po li ci ja iz Ki kin de pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv bra }e Milo{a P. (1978), Luke P. (1987) i Perice P. (1982) svi iz Ru skog Se la zbog su me we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo iz nu da na {te tu Roberta Saba iz Ru skog Se la. Sa bou su bra }a, od de cem bra 2012. do fe bru a ra ove go di ne, pre ti la da }e na u di ti we mu i we go voj po ro di ci i na taj na ~in od we ga iz nu di li 200.000 di na ra. Ro bert Sa bo ka `e da su ga bra }a na te ra la da pot pi {e la `ni ugo vor ko ji }e bi ti ove ren od advo ka ta da im da je 215.000 di na ra. - ^e ka li su me is pred ban ke ka da sam po di gao kre dit i uze li mi sav no vac sa pri ~om

da }e ga od ne ti kod advo ka ta. Ka da sam to ve ~e bio kod advo ka ta re ~e no mi je da no vac ni je sti gao do we ga. No vac im je bio neo p ho dan, ka ko su me ni re kli, da po mog nu da im brat iza |e iz za tvo ra. Pre ti li su mi uko li ko ne dam no vac da }e na u di ti mo joj po ro di ci: da }e ih pre bi ti ili ne {to go re - pri ~a o{te }e ni Sa bo. Slu ~aj, ob ja {wa va Sa bo, ni je od mah pri ja vio po li ci ji jer su mu bra }a Pe tro vi} pre ti la da }e uko li ko to ura di ne ko ga od we go ve po ro di ce ubi ti. -Me se~ na ra ta kre di ta ko ji sam po di gao je de vet hi qa da di na ra, a pla ta je 20.000. Iako sam ih pri ja vio po li ci ji pla {im se za svo ju po ro di cu – ka `e Sa bo.

Ve} du è vre me me sna za jed ni ca po ku {a va da re {i pro blem ko ji me {ta ni ima ju sa ovom rom skom po ro di com, ka è pred sed nik Ru skog Se la Imre Ka bok: -Da va li smo im gra |e vin ski ma te ri jal, ce ra de, hra nu, vo |e ni ti me da de ca u toj po ro di ci bu du zbri nu ta. Na kon do bi ja wa po mo }i krat ko vre me ova po ro di ca ne pra vi pro ble me, ali opet ima mo pro blem da se bes prav no use qa va ju na pre va ru ili si lom ka è Ka bok. Kri zni {tab ovoj po ro di ci do de lio je 2.200 blo ko va za sa na ci ju ku }e usled {te ta od po pla ve, me |u tim taj gra |e vin ski ma te ri ja pre pro dat je za krat ko vre me. A. \.

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak11.mart2013.

НА ФЕСТИВАЛИМА У АМЕРИЦИ

„Црна Зорица” на „Синеквесту” Дугометражни играни филм „Црна Зорица„ редитеља Радослава Павковића и Христине Хаџихаралабус имаo je америчку премијеру у званичној селекцији фестивала „Синеквест„ (Cin еqu est), који је одржан у Сан Хозеу у Калифорнији. Фестивал је почео 26. фебруара и трајao je до 10. марта. Филм je учествovao у селекцији „Glo bal Landsca pes Film Com pe ti tion„ и имаo је три пројекције, после којих је уследио и разговор публике са ауторима. После „Синеквеста” филм „Црна

dnevnik РУСКИ ФИЛМ КАТАСТРОФЕ

Публика хрли да види „Метро”

Зорица” учествоваће на фестивалу у Фениксу у Аризони. Неки од угледних гостију овог фестивала били су нобеловац Салман Ружди, глумац Харисон Форд, писац Чак Паленик... У црнохуморној бајци о уклетој девојци која доноси несрећу сваком ко се у њу заљуби главне улоге играју Љума Пенов и Бранислав Трифуновић. Продуцент филма је „Супер Филмс Инт.” из Београда, а копродуценти су компаније из Пољске, Грчке и са Кипра. (Танјуг)

ПРЕМИЈЕРА НОВОГ ДОМАЋЕГ ФИЛМА 17. АПРИЛА

„(С)Кидање” Косте Ђорђевића Дебитантски дугометражни играни филм Косте Ђорђевића „(С)Кидање„ биће премијерно приказан у Београду 17. априла у „Сава центру„, најавио је дистрибутер „Мегаком филм”. Млади, али већ вишеструко награђивани редитељ и сценариста Ђорђевић снимио је љубавну причу са елементима комедије о троје младих људи различитог социјалног статуса, који су опседнути љубављу према погрешној особи. Главе улоге играју Драгана Дабовић, Никола Ракочевић и Марко Јанкетић. У глумачкој екипи су и Небојша Глоговац, Слободан Нинковић, Срђан Милетић, Радослав Миленковић и Наташа Марковић, као и гостујућа звезда из Хрватске Наташа Јањић. Према речима аутора, „(С)Ки дање” је филм о потреби за испуњењем без обзира на последице, филм посвећен свим

Никола Ракочевић у сцени из филма

заљубљеним особама и онима који су због тога несхваћени, филм који брани достојанство заљубљених. Радња је смештена у Савамалу. Јунаци се срећу у пролазу, спаја их место живота и нереа-

лизована љубав. Окружује их насиље, порнографија, проституција у разним облицима, свеприсутна идеја да се насилним путем може купити, добити и освојити љубав. Током једног дана и ноћи, након низа трагикомичних, понекад и апсурдних ситуација кроз које пролазе, њихови путеви се укрштају. У фанатичној потрази за предметом своје опсесије, сво троје завршавају у сумњивом ноћном клубу у последњем покушају да остваре снове. „Бити опседнут је исто што и бити зависан од нечега или некога. Имплицитно, овај филм је прича о свима нама, о нашој непомирљивости са сопственим животом, о одрастању и условима у којима одрастамо, о једној генерацији, о узалудној борби за опстанак идеала у свету који идеале побија”, изјавио је Ђорђевић. (Танјуг)

Главни хит у руским биоскопима је домаћи филм катастрофе „Метро”, који је за кратко време зарадио 9,7 милиона долара. Драма путника заробљених у тунелима метроа у којима надире вода са свих страна, након пуцања потпорних зидова, успела је чак да потпуно засени нови акциони трилер Арнолда Шварценегера „Последња битка” који је, такође, ових дана почео да се приказује у Русији. Филм младог руског редитеља Антона Мегердичева говори о то-

ме шта би могло да деси у случају мега-поплаве у московском метроу, којим се годишње превезе више од две милијарде путника. Паралелно с техногенском катастрофом, тече и прича о хирургу (игра га Сергеј Пускепалис, најпознатији по филму „Како сам завршио лето”) коме се породица распада и који се у тренутку налета воде задеси у вагону са жениним љубавником. Премда је радња смештена у руску престоницу, сцене поплаве

снимљене су у Самари, граду на Волги, око 1.000 колометара јужно од Москве, јер власти московског метроа нису желеле да екипи дају дозволу за снимање. Публика која је видела филм вели да су поједине сцене веома реалистичне, па чак и узнемирујуће, док критичари поздрављају ново Мегердичево остварење као први успешни покушај да се сними домаћи филм катастрофе по узору на сличне холивудске блокбастере. (Танјуг)

Кери Фишер поново као принцеза Леја Кери Фишер, која је тумачила лик принцезе Леје у оригиналној трилогији „Ратови звезда“, поновиће ову улогу у предстојећем остварењу „Star Wars: Epi so de VII“. Глумица је ову вест потврдила за „Palm Be ach Il lu stra ted„ када је упитана о томе да ли ће се појавити у најновијем филму. Фишерова је у интервју такође открила како свој лик види данас: „Старија жена.

Налази се у интергалактичком дому за старе. Мислим да ће бити иста као што је била и раније, само спорија и мање жељна великих битки“. „Star Wars: Epi so de VII“ у биоскопима ће се појавити 2015. године, а режија је поверена Џеј Џеј Ејбрамсу, који је био задужен и за нови серијал филмова „Звезданих стаза“.

С ПРВЕ ДОДЕЛЕ НОВИХ ФИЛМСКИХ И ТВ НАГРА ДА CANADIAN SCREEN AWARDS

„Златни глобус” на канадски начин (Специјално за „Дневник”) Кад не што не функ ци о ни ше, он да то тре ба по пра ви ти или за ме ни ти! Упра во то је учи ни ла и Ака де ми ја за ка над ски филм и те ле ви зи ју. Са гле да ва ју ћи учи нак до са да шњих нај ви ши ка над ских филм ских и тв на гра да- “Џи ни ја” и “Џе ми ни ја”, ла ко је уста но ви ла да оне ни су би ле де ло твор не. Био је скром ни ин те рес за њих у јав но сти, са ни ским “реј тин гом” гле да но сти, ко ји се стро по шта вао из го ди не у го ди ну. Сто га, Ака де ми ја је од лу чи ла да окре не лист и стар ту је из но ва! По кре ну ла је за јед нич ке ка над ске на гра де ма лог и ве ли ког екра на, чи ји је циљ да до ма ћој филм ској и тв-про дук ци ји убри зга то ли ко по треб ни гла мур са “цр ве ног те пи ха” и обез бе ди ме диј ску па жњу ши ром зе мље, ко ја је че сто из о- ста ја ла у про те кле три де це ни је. Тра ди ци о нал но, до ма ћа пу бли ка сво је очи окре ће ка су сед ном Хо ли ву ду! Ипак, укуп ни го ди шњи еко ном ски до при нос ка над ске филм ске и тв про дук ци је из но си чак 7, 6 ми ли јар ди до ла ра, што је за ви дан учи нак. Да ли ће би ти по оној из ре ци: Тре ћа-сре ћа!? Пр во су по сто ја ле “Ка над ске филм ске на гра де” (1949-1978), за тим “Џи ни ји” и “Џе ми ни ји (1980-2012), а ево са да су стар то ва ле ује ди ње не “Ка над ске екран ске на гра де” (Canadian Screen Awards), хи брид ко ји је под сво јим ки шо бра ном за јед но оку пио це ло куп ну ов да шњу филм ску и те ле ви зиј ску про дук ци ју. Две на гра де у јед ној! По свом фор ма ту, ове на гра де за пра во ли че на хо ли вуд ске “Злат не гло бу се”, ко ји се та ко ђе до де љу ју па ра лел но и за филм ску и тв про дук ци ју. “Гла му ро зни. Та лен то ва ни. Ка над ски!” – ово је био звуч ни мо то ина у гу рал них “Ка над ских екран ских на гра да”, чи ја га ла-це ре мо ни ја је одр жа на 3. мар та, у ве ле леп ном зда њу “Со ни цен тра” у То рон ту. У ана ли ма ће оста ти за пи са но да је пр ви до бит ник но ве на гра де по стао Џеј сон Бак стон, аутор из Ха ли фак са, ко јем је уру че на по зла ће на ста ту е та за нај бо љи де би тант ски игра ни филм под на зи вом “Кос” (“Blackbird”), со ци јал ну дра му ко ја ис тра жу је

моћ и опа сно сти дру штве них ме ди ја и зло ста вља ња пу тем Ин тер не та. “Ух, ова ста ту е та је при лич но те шка!” – спон та но је из ја вио Бак стон. Ака де ми ја за ка над ски филм и те ле ви зи ју, ко ја је ор га ни за тор и по кре тач ових на гра да, се мак си мал но за ло жи ла да “нај зве зда ни ју” ноћ у ка над ском филм ском и тв све ту пре тво ри у пр во ра зред ни до га ђај за до ма ћу јав ност. До де ли на гра да је по све ћен ве ли ки пу бли ци тет, као ни кад до сад, др жав на те ле ви зи ја “CBC” је на на ци о нал ној мре жи обез бе ди ла дво ча сов ни пре нос, по зва не су нај по пу ла ра ни је и нај у глед ни је лич но сти, у про стра ним хо ло ви ма “Со ни Цен тра” (на по љу је сте за ла кла сич на ка над ска зи ма!) је при ре ђен до ла зак на цр ве ни те пих, по угле ду на Хо ли вуд, са до те ра ним да ма ма и го спо дом у све ча ним то а ле та ма и оде ли ма, ко ји су од го ва ра ли и на оно чу ве но пи та ње: “Ко га (шта) но си те?“ (“Whom you wearing?”), ко је из гле да нај ви ше ин те ре су је гле да лач ке ма се, жеqне гла му ра и сја ја. На це р е м о н и ј у су по з ва н и афир ми с а ни ка над ски глум ци на “при вре ме ном ра ду” у Хо ли ву ду: Вен ди Кру сон, Ка те рин О’Ха р а, Сан д ра О, ко м и ч ар

Џејмс Кром вел, хо ли вуд ски глу мац ко шар ка шке ви си не. Од при сут них до ма ћих зве зда и стар ле та, нај ве ћу па жњу фо то ре пор те ра и ка мер ма на је при ву као иза зов ни и сек се пил ни трио Џо ди Кла ман, Ро ни Не гус и Ма ри Зил ба, из “ри ја ли ти шо уа” “Пра ве до ма ћи це из Ван ку ве ра” (“Real Housewives of Vancouver”), ко је су ка над ски од го вор на по пу лар не хо ли вуд ске “Очај не до ма ћи це”. Ме ђу на гра ђе ни ма, ти ту лу нај сим па тич ни јег па ра ве че ри су за слу жи ли Еми ли Хејнс и Џејмс Шоу, чла но ви му зич ке гру пе “Ме трик”, ко ји су пле ни ли сво јом не по сред но шћу и при род но шћу. Они су осво ји ли на гра ду за нај бо љу ори ги нал ну пе сму под на зи вом “Же ља да жи вим”, из фил ма “Ко смо по лис” Деј ви да Кро нен бер га. “На пи са ли смо ову пе сму а

„Зло у нама” најкомерцијалнији филм Ким Нгу јен с на шим са рад ни ком

Фото: Бранка Миличевић

Мно ги су се за пи та ли: где су дру ге по пу лар не ка над ске зве зде из Хо ли ву да - Ра јан Реј нолдс, Ра јан Го слинг, Ви ли јам Шат нер, Мајк Ме јерс, Џим Ке ри, До налд Са тер ленд?... Спе ци јал ну на гра ду за њен из ван ред ни до при нос фил му и те ле ви зи ји Ака де ми ја је на ме ни ла фа тал ној пла ву ши Ким Ка трал, али се она, авај, на раз о ча -

вољ но по ву кла са филм ске сце не, је осво ји ла на гра ду за нај бо љу драм ску глу ми цу у тв-се ри ји “Бом ба шке де вој ке” (“Bomb Girls”), о хра брим же на ма ко је су за вре ме Дру гог свет ског ра та у фа бри ка ма пра ви ле му ни ци ју за ка над ске вој ни ке на рат ном фрон ту у Евро пи. Убе дљи во нај ин тер вју и са ни ја осо ба ина у гу рал не до де ле је био упра во Џејмс Кром вел, ко ји је осво јио на гра ду за нај бо љу му шку глав ну уло гу у фил му “Још увек мо ја” (“Still Mine”), игра ју ћи оста ре лог чо ве ка из Њу Бран сви ка ко ји се у свом на сто ја њу да са гра ди удоб ни ју ку ћу за сво ју обо ле лу су пру гу (кве беч ка глу мач ка ле ген да Же не вјев Би жо), су прот ста вља кру тим би ро крат ским пре пре ка ма. Овај филм је ка над ска вер зи ја “Оска ром” на гра ђе ног аустриј ског фил ма “Љу бав” ре ди те ља Ми ха е ла Ха не кеа. “Наш фим са др жи свје тли ју и ве дри ју стра ну у од но су на Ха не ке о ву “Љу бав”. Би ло ми је ве о ма за бав но и ин спи ра тив но да играм у овом фил му по ред Же не вјев Би жо. Кад сам био млад, био сам лу до заqубљен у њу, она је би ла не ве ро ват но атрак тив на. У овом фил му, на по кон сам до био де вој ку мо јих сно ва” – ка зао је у ша ли

„Приче које казујемо” Саре Поали Мул ти-та лен то ва на Са ра По ли, ува же на ре ди тељ ка и глу ми ца из То рон та, је на ста ви ла сво ју по бед нич ку тра ди ци ју са “Џи ни ја” осво јив ши са да и “Ка над ску екран ску на гра ду” за нај бо љи до ку мен тар ни филм, под на зи вом “При че ко је ка зу је мо” (“Stories We Tell”), у ко јем от кри ва сво је по ро дич не тај не, уз шо кант но са зна ње да њен та та у ства ри ни је и њен би о ло шки отац! За нај бо љу драм ску тв-се ри ју про гла ше на је по ли циј ска са га “Flashpoint”, ко ја је, иро нич но, по сле пет го ди на еми то ва ња упра во ски ну та са про гра ма! Нај бо ља ко мич на тв-се ри ја је “Less Than Kind”, цр но ху мор ни пор трет јед не је вреј ске дис функ ци о нал не по ро ди це. Мар тин Шорт - ка над ски Би ли Кри стал, ко ји је као до ма ћин шо уа, пе вао, играо, чак и ле тео, за ба вља ју ћи ауди то ри јум сво јим лу цид ним ша ла ма. Ипак, и по ред све га, те ве че ри ипак ни је би ло оног на ја вљи ва ног сја ја од ко јег за ста је дах. Ова пр ва ноћ је би ла до бра ако се по сма тра тек као по че так но ве ере.

ши ла про сла вље ну ве те ран ку Же не вјев Би жо! ”По бу ње ник” је не дав но био и у уском “оска ров ском” кру гу од пет но ми но ва них за нај бо љи стра ни филм. И по ред ве о ма по зи тив них оце на и при зна ња на ме ђу нард ним фе сти ва ли ма, ово де ло Ки ма Нгу је на је у ка над ским би о ско пи ма оства ри ло скром ну за ра ду од са мо ми ли он до ла ра. “Пра вље ње овог фил ма је тра ја ло пу них осам го ди на. По све ћу јем га же на ма у Кон гу, чи јој сна зи, хра бро сти и жи ла во сти се ди вим! – ре као је аутор Ким Нгу јен, дво стру ки по бед ник. “Ка над ске екран ске на гра де” се до де љу ју у чак 116 ка те го ри ја, па су ор га ни за то ри би ли при си ље ни да “ком пре су ју” га ла-це ре мо ни ју. У ди рект ном тв-пре но су је би ло по кри ве но уру че ње ста ту -

ре ње при сут них, ни је по ја ви ла да ста ту е ту при ми лич но. То рон то ипак ни је Лос Ан ђе лес! За уте ху, ов де су за то до шла два хо ли вуд ска глу мач ка ве те ра на - Џејмс Кром вел и Мег Ти ли, ко ји су на гра ђе ни за сво је кре а ци је, иза зи ва ју ћи при том нај ве ћу ме диј ску па жњу. 53-го ди шња Мег Ти ли, ко ја се сво је вре ме но сво је -

Про бле ма са за ра дом на “бокс-офи си ма” ни је имао фу ту ри стич ки ак ци о ни три лер-хо рор “Зло у на ма: Од ма зда” (“Resident Evil: Retribution”), са Ми лом Јо во вић у глав ној уло зи, ко ји је у Ка на ди оства рио за ра ду од 5,4 ми ли о на до ла ра, за шта је на гра ђен “Злат ном рол ном” за нај ко мер ци јал ни ји ка над ски филм у 2012. го ди ни. Ина че, филм је укуп но за ра дио 250 ми ли о на до ла ра ши ром све та. Про ду цент овог филм ског се ри ја ла је Дон Кар мо ди, ко ји је са до сад осво је них се дам “Злат них рол ни” по стао ко мер ци јал но нај у спе шни ји ка над ски про ду цент. “Не мам спе ци јал ни ре цепт за пра вље ње фил мо ва! Јед но став но, про ду ци рам оне при че за ко је сма трам да ме за ба вља ју” - от крио нам је тај ну свог за на та Дон Кар мо ди. да прет ход но уоп ште ни смо ни ви де ли филм ски ма те ри јал!”- ка за ла је пла во ко са Еми ли Хејнс. У филм ској про дук ци ји, све у куп ни по бед ник пр ве до де ле је по стао “По бу ње ник” (“Rebelle”), кве беч ког си не а сте Ки ма Нгу је на. Овом по тре сном де лу о 12-го ди шњој де вој чи ци ко ја је у гра ђан ском ра ту у Кон гу бру тал но при си ље на да се при дру жи оло шкој гру пи по бу ње нич ких вој ни ка при па ло је чак 10 на гра да (од 12 но ми на ци ја): за нај бо љи филм, ре жи ју, ори ги нал ни сце на рио, глав ну жен ску и му шку спо ред ну уло гу, мон та жу, фо то гра фи ју, сце но гра фи ју, звук и мон та жу зву ка. Ју на ки њу фил ма, Ра шел Мван зу, ре ди тељ Нгу јен је про на шао до слов но на ули ца ма Кин ша се. Она је глу ми ца-на тур шчик ко ја је у кон ку рен ци ји за на гра ду над ма -

е та по бед ни ци ма у са мо 14 нај ва жни јих ка те го ри ја, што је на и шло на нео до бра ва ње јед ног де ла јав но сти. Џорџ Стром бо ло пу лос, ко ји је до био на гра ду за нај бо љег до ма ћи на го вор ног тв-шо уа, је имао са мо ре чи охра бре ња и по др шке за амал га мо ва не “Ка над ске екран ске на гра де”: “По гле дај те сва ова ве ли ка име на ко ја су присут на ве че рас. То је “Стар Поwер”! Ве о ма је ва жно да су филм ске и тв на гра де са да ује ди ње не, јер то оку пља и под сти че љу де из обе про дук ци је да за јед но кре а тив но де лу ју. За јед но пет годи на од са да би ће видљи ви ефек ти ства ра ња ових на гра да” – по ру чио је по пу лар ни Стром бо. Оста је да се ви ди да ли ће се об и сти ни ти ње го ве про ро чан ске речи! Бо јан Ж. Бо сиљ чић

kultura

dnevnik

„Убити Зорана Ђинђића” у Београду

Владимир Копицл нови директор

Позоришна представа „Убити Зорана Ђинђића“ у продукцији Студентског културног центра Нови Сад се „враћа на место злочина“. Симболичког датума, сутра, 12. марта, на дан убиства српског премијера, први пут ће бити изведена у Београду, у Установи културе „Вук Караџић“, на сцени „Александар Поповић“. Представа је настала по мотивима истоимене драме коју су написали Рајко Ђурић и Златко Паковић. Паковић је аутор адпатације и режије и према његовим речима то је „освета свима онима који су прижељкивали Ђинђићево убиство и њиме се окористили“. - Њима се треба изругивати на смрт, јер они чине све да грађани и грађанке Србије буду незадовољни и суморни - каже Паковић. „Паковићев кабаре не посеже само за живописним сценама, сонговима и кореографијом, забави још гротескнијој, ужаснијој због теме о којој говори, него он подстиче и осећај блискости међу истомишљеницима којима у друштвеној реалности не преостаје ништа друго него да се дозивају у тами“, записао је критичар на-

шег листа поводом премијере крајем прошле године. У представи играју Никола Ђуричко, Емина Елор, Бојан Димитријевић, Јована Стипић,

СВЕ БОгАТИЈА ДИСКОгРАФИЈА ВОЈВОЂАНСКОг КОМпОЗИТОРА И ИНСТРУМЕНТАЛИСТЕ

рум његовог рада, нешто попут музичког тестамента. У њему су обједињене све маркантне линије Ковачевог деловања у распону од контемплације преко ритуалности па све до плеса, по чему га светска публика највише и познаје („Последњи балкански танго“).

СА НАСТУпА У НОВОСАДСКОЈ СИНАгОгИ

промоција у Заводу за културу Војводине У Заводу за културу Војводине у среду 13. марта, у 20 сати, биће одржана промоција нових Ковачевих издања. Присутнима ће се, сем аутора и његових сарадника, обратити и гости из Београда, музички критичар Урош Смиљанић и Ковачев генерални агент, музички уредник и промотер Бојан Ђорђевић, као и Милорад Ђурић, заменик покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање. Модератор разговора биће музичка уредница Радио Новог Сада, Јованка Беба Степановић.

„Не само ретроспектива, никако омаж самом себи, ‘Catalogue of Memories‘ је сиже Борисових размишљања, дестилат његових музичких интересовања… Спој контемплативног и безвременог са једне стране и телесног, те временом – ритмом и темпом – одређе-

ног са друге, јесте у срцу албума... То је музика којом промичу успомене на плесове који су играни пре него што смо се родили и која мапира будућности иза не пуког краја историје већ иза свих крајева свих наших личних историја. Она нас ослобађа да будемо ко год хоћемо, чак и ми сами ако желимо“, записао је Урош Смиљанић у рецензији. Други куриозитет албума „Catalogue of Memories“ је то што је на њему забележен наступ 15 врхунских

Игор Филиповић, Милијана Макевић. Сценограф је био Никола Џафо, композитор Божидар Обрадиновић, а текст сонгова је написао Томислав Марковић. И. Б.

ВЕЧЕРАС НА СЦЕНИ пОЗОРИШТА МЛАДИХ

Борис Ковач објавио два нова албума

Реномирани војвођански композитор и инструменталиста Борис Ковач, објавио је два нова CD издања, камерну музику „Catalogue of Memories“ у извођењу New Ritual Ensemble и албум „On Eastern Way“ који је Ковач, као аутор половине композиција и извођач на дрвеним дувачким инструментима, снимио са изузетним јерменским виртуозом на хармоници и такође аутором композиција, Давидом Јенгибаријаном. „Catalogue of Memories“ објављен је у продукцији „Kachara MM“ студија, а снимак је начињен у раскошној акустици новосадске Синагоге. Извршни продуцент албума „On Eastern Way“ био је Интерзон фестивал, а CD је, сем новосадског фестивала актуелне музике, објавила и издавачка кућа „Narrator Records“ из Будимпеште. По речима самог аутора „Catalogue of Memories“ представља сума-

ЗНАЧАЈНО гОСТОВАЊЕ пРЕДСТАВЕ СТУДЕНТСКОг КУЛТУРНОг ЦЕНТРА НОВИ САД

У ЗАВОДУ ЗА КУЛТУРУ ВОЈВОДИНЕ

Владимир Копицл изабран је за новог директора Завода за културу Војводине. На том месту он је заменио редитеља Тибора Вајду. До смене у руководству ове покрајинске институције културе дошло је након што је Вајди истекао мандат, а нови директор је изабран на конкурсу. Владимир Копицл је истакнути новосадски уметник, песник и књижевник. Дуги низ година је радио у нашем листу, као критичар, новинар и уредник. Од 2008. до 2011. године био је помоћник градоначелника Новог Сада, а 2012. је изабран за члана Градске управе задуженог за културу. У међувремену, био је и в. д. директора Музеја савремене уметности Војводине.

ponedeqak11.mart2013.

представа „Насиље нема оправдања”

домаћих извођача (гудачки квартет ТАЈЈ, пијанисткиња Слободанка Стевић, етно певачица Светлана Спајић...) који су уз перкусионистичку подршку младог и веома талентованог Лава Ковача, музицирали са изузетним сензибилитетом и прецизношћу.

Крајњи продукт је врхунско „дигипек“ издање са изузетном графиком и пропратном књижицом на 24 странице. Дистрибуцију албума су преузели: „ReR Megacorp“ из Лондона и „Multimedia Records“ из Београда. Покровитељ продукције оба издања био је Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање, док је саму реализацију CD издања „Catalogue of Memories“ омогућила Градска управа за културу Новог Сада. И. Бурић

Центар за развој неформалног образовања и The/Arto, Драмски студио „Лептиров облак“ и Позориште младих најављују за вечерас у 19 часова у Позоришту младих премијеру позоришне представе „Насиље нема оправдања – планирајте породицу без насиља” аутора Зијаха А. Соколовића, у оквиру пројекта Популационог фонда Уједињених нација „Подизање свести о правима осетљивих група и репродуктивном здрављу” Представа „Насиље нема оправдања – планирајте породицу без насиља” настала је у режији Зијаха А. Соколовића у оквиру The/Arto пројекта који је започет у Салцбургу, а касније реализован и у Загребу, с идејом да кроз драмску уметност едукује децу основношколског и средњошколског узраста о важним друштвеним темама и проблемима као што су насиље у породици, дрога, корупција, репродуктивно здравље и сексуално образовање. Представом „Насиље нема оправдања – планирајте породицу без насиља” пројекат ће први пут бити реализован у Новом Саду. - Сваке године више од 1,6 милиона људи умре због последица насиља, а статистички подаци откривају само део стварног стања. Ова представа у трајању од 45 минута, са двоје глума-

ца, конципирана је тако да се одвија у школским учионицама као идеја „позориште у учионици – уметност у школи”. Представа кроз непосредан контакт са децом разоткрива различите ситуације насиља у свакодневном животу и на ефектан начин едукује децу о једном од највећих проблема данашњице. Ова представа олакшаће професорима и деци да на забаван и креативан начин приступе препрекама у разумевању – напомињу организатори овог пројекта. У представи играју Милијана Макевић и Марко Марковић. Н. П-ј.

КЊИгА О пОпУЛАРНОЈ ЛИВЕРпУЛСКОЈ ЧЕТВОРКИ ИЈАНА МЕКДОНАЛДА У ИЗДАЊУ „КЛИЈА“

Револуција у глави – песме Битлса и шездесете Књига о планетарно популарној ливерпулској четворки Битлсима „Револуција у глави Песме Битлса и шездесете„ Ијана Макдоналда, коју је објавила издавачка кућа Клио у преводу Павла Бобића, представљена је у Дому омладине Београда (ДОБ). Књигу су, у оквиру манифестације „The Beatles On„, обележавање 50 година Битлса, која ће бити одржана на 14. Гитар Арт фестивалу, представили Клио, Гитар Арт фестивал и ДОБ. Уредник Клиа Зоран Пауновић, један од заслужних за појављивање ове књиге на српском језику, казао је да се у обиљу књига о Битлсима одлучио управо за Макдоналдову, јер је најобухватнија. „Савременик Битлса и љубитељ ове групе, аутор је имао амбицију не само да представи популарну четворку, да их прикаже објективно, већ и свет у коме су живели као и свет иза њих„, оценио је Пауновић. Према оцени Петра - Пеце Поповића, књига „Револуција у глави - Песме Битлса и шездесете„ Макдоналда један је од најауторитативнијих радова о Битлсима написаних до данас. Ова књига је имала четири издања од како је објављена у Великој Британији 1994. и није нимало лака, не може се читати у даху, јер када неко критички пише о групи која се толико воли, као што се воле Битлси до данас, тешко се може сложити са свим што пише, казао је Поповић.

„Имам 47 књига о Битлсима, али сам убеђен да је ова најбоља и најобимнија„, рекао је он и додао да аутор није „штедео популарну групу„, објективно је указивао на недостатке њихових стваралачких домета.

Књига има неколико делова, а детаљно је објашњен однос чувеног уметничког двојца Ленон-Макартни, како је настајала музика Битлса као спој бунтовног Ленона и далеко музикалнијег Макартнија. Посебан тон овој својеврсној енциклопедији Битлса даје осврт на бунтовне шездесете, односно на политичке, друштвене и економске околности у којима је стварао легендарни бенд. Према оцени Поповића, најзначајнији утицај Битлса је што су променили свест о томе како се ствара, некада су свет померали појединци, а Битлси су показали да стваралаштво може бити последица колективног рада. Битлси су били присутни у Београду од самог почетка захваљући кошаркашу Радивоју Кораћу који је први донео њихов деби албум у Радио Београд, пре 50 година. „Дошли су са најбољима, уграђени су у стваралаштво најбољих„, казао је Поповић. Према његовим речима, Битлси су успели оно што није Хитлер, Стаљин па ни Тито, освојили су свет без иједног метка. Он је подсетио на речи Душка Радовића да „ако овај наш свет ишта разликује од осталих у свемиру, онда је то музика Битлса„. Такође, из њиховог примера београдски бендови су научили да без стида изађу пред публику и родитеље и кажу да ће се

овим „блесавим„ послом бавити до краја живота, они су изазвали револуцију у глави да радимо оно што желимо, казао је музичар Дејан Цукић, један од најбољих познавалаца Битлса у региону. Књига о најбољој поп групи свих времена чија је музика обогатила животе милиона људи, једна је од омиљених Цукићевих књига, али

генерације у генерацију, изнова откривају њихову музику, а ствараоци проналазе инспирацију за нова дела. Међу њима је и београдска четворка група „The Best be at„, најбољи извођачи музике Битлса у региону који ће сутра отворити манифестацију „The Be a tles On„ у Дому синдиката чиме ће бити отворен 14. Гитар Арт

Обраде најлепших мелодија Концерт на свечаном отварању овогодишњег Гитар Арта имаће три музичке целине без паузе, а највеће хитове популарне четворке из Ливерпула у различитим аранжманима изводиће познати музичари из Србије и региона: Александра Ковач са хором „Београдски глас„, Дадо Топић, Нено Белан, Влатко Стефановски, Бисера Велетанлић, Васил Хаџиманов, Кики Лесендрић и други. Посебну обраду најлепших мелодија Битлса спремају Корнелије Бата Ковач са својим триом и уметнички директор Гитар Арт фестивала, грчки гитариста Костас Коциолис с Београдским гудачким оркестром „Душан Сковран„. Трећи сегмент концерта заједно ће извести сви учесници и публика у великој дворани Дома синдиката, а извешће и неке од највећих нумера, „химни„ Битлса, које данас певају цели стадиони. чак ни он не може да чита брзо, јер је аутор озбиљан аналитичар са којим мора повремено да се свађа. Планетарно популарна ливерпулска четворка „Битлси„ данас се сматра једним од највећих културних феномена 20. века, милиони обожавалаца у свету, из

фестивал. Песме Битлса овај бенд је извео пре промоције књиге у ДОБ, а то ће урадити и у Дому синдиката на отварању Гитар Арта и манифестације којом ће бити обележено 50 година од изласка првог албума Битлса „Ple a se, Ple a se me„, ЕМИ 1963.

vOJvOdinA

ponedeqak11.mart2013.

КОМПАНИЈА „МЕКАПЛАСТ” ПЛАНИРА ДА ШИРИ ПРОИЗВОДЊУ

Посао за још шездесет радника ЗРЕЊАНИН: Компанија “Мекапласт” из Монака, која у зрењанинским погонима упошљава 194 радника, до краја године запослиће још шездесетак људи, најавио је јуче генерални директор ове фабрике у Србији Дору Рошка. Он је, приликом посете градоначелника Зрењанина Ивана Бошњака овој компанији, додао да ће нови аранжмани са светским произвођачима аутомобила диктирати раст броја радника у “Мекапласту”. - Одлучили смо да погоне изградимо у Србији због “Фијата” у Крагујевцу који је наш главни купац. За две недеље кренућемо и у реализацију новог пројекта за “Сузуки”, односно за фабрику отворену у Мађарској, а у плану је и да проширимо сарадњу са “Фијатом”, пошто ће бити рађена верзија

аутомобила за америчко тржиште – казао је Рошка и додао је да је за ову годину планирана производња у висини од 25 милиона евра. “Мекапласт”, такође, планира да у Зрењанину, у наредне две – три године, изгради технички центар како се убудуће не би бавио само израдом пластичних делова за аутомобиле, већ и развојем. - Наши планови дугорочно су везани за Зрењанин – додао је Рошка. Производни погон компаније “Мекапласт” простире се у две производне хале, укупне површине 5.900 метара квадратних. Фабрика, у коју је до сада уложено више од десет милиона евра, представља највећу француску инвестицију у Србији у последње две године. Ж. Б.

ПРОТЕСТ ПАНЧЕВАЦА ЗБОГ ПРЕСТАНКА МЕРЕЊА АЕРОЗАГАЂЕЊА

Квалитет ваздуха битан

ПАНЧЕВО: Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине донело је одлуку да се прекине финансирање мобилне мерне станице за мерење квалитета ваздуха у Панчеву. То је изазвало револт грађана. Незадовољство овом одлуком јавно су исказали „Зелени Србије“ и Демократска омладина Панчева. Својим протестом су покушали да укажу на важност постојања покретних мерних станица за праћење квалитета ваздуха и да наведу Републику да још једном размисли о потреби финансирање оваквог начина мерења аерозагађења у Панчеву. Потпредседник Демократске омладине Панчева Стефан Јосимов изјавио је на протесту да трошкове мерних станица не треба да плаћају Панчевци. - Наш скуп нема политички карактер, овде смо као грађани Панчева, који желе да укажу на

Богатство и шаренило фолклора

КАЊИЖА: Вече фолклора на сцени кањишког Дома уметности, пред пуним гледалиштем, у суботу увече приредило је Српско културно уметничко дурштво „Свети Сава„ из Кањиже. Богатство и шаренило фолклора, уз пратњу музичких оркестара, разгалили су публику. Поред фолклорних ансамбала домаћина више узраста, наступили су гости из КУД „Свети Сава„ из Чоке и КУД „Лоле„ из Бачког Петровог Села. Они су се представили разноврним репертоаром, од песама и игара из Срема, Баната, Пчиње, Бујановца, Димитровграда и дургих крајева Србије, до шопских игара и игара из Босилеградског крајишта, Студеничког краја и

Успешан наступ фолклораца на кањишкој сцени

околине Сарајева, а играо се и кабаретски чардаш. Улазница за концерт био је добровољни при-

dnevnik

лог, за подршку рада САКУД „Свети Сава„ у Кањижи. Текст и фото: М. Митровић

Иван Караћ на протесту у Панчеву

озбиљан проблем, настао када је Републичко министарство решило да прекине финансирање мерних станица. Одлучили смо да поднесемо три захтева локалној и републичкој власти:

да се настави праћење аерозагађења, да Републичко министарство настави да финансира мерне станице и да се на наредној седници Скупштине града, која је у четвртак, уврсти расправа о

финансирању мерних станица рекао је Јосимов са чијим ставовима се сложио и председник „Зелених Србије“ Иван Карић. Карић се нада се да ће Влада Републике Србије поново финансирати мерне станице из еколошких накнада локалним самоуправама и да ће оформити буџетски фонд за заштиту животне средине. - Ово је само један у низу протеста које ћемо организовати. Осим Панчева које је црна тачка Србије, угрожени су и у Обреновцу, Лазаревцу, Смедереву, Бору, Пожаревцу и Костолцу. Ти градови немају квалитетну контролу животне средине, а доста су загађени од стране великих индустријских постројења. Надамо се да ћемо овим протестом донекле скренути пажњу грађана Војводине и Србије на еколошку ситуацију - рекао је Иван Карић. З. Дг.

БЕЧЕЈСКА ОПШТИНА У КОНТИНУИТЕТУ СТИПЕНДИРА 40 СТУДЕНАТА

Нових 18 стипендиста

БЕЧЕЈ: Свечани чин потписивања уговора о стипендирању нових 18 студената одржан је минуле суботе у Градској кући Бечеј. Председник општине Бечеј мр Вук Радојевић потписао је уговоре са сваким стипендистом понаособ, а читаву акцију својим присуством подржали су председник локалног парламента Петер Кнези, председница Комисије за доделу стипендија Андреа Галго-Ференци и чланица Општинског већа Светлана Вулетић. - Било је много кандидата, али њих 30 је испунило критеријум конкурса, да имају просечну оцену осам, па смо морали да се одлучимо за 18 студената са укупно највише бодова из услова конкурса - рекла нам је Андреа Галго-Ференци.

Потписивање уговора о стипендирању

Стипендисти ће добијати из општинског буџета по 7.000 динара месечно током десет месеци у години. Ранијом одлуком Скупштине општине Бечеј, из општинске касе стипендира се укупно 40 студената. Како се сваке године ослобађају ме-

ста за нове стипендисте, то је ове године било 18 упражњених места. Нови стипендисти ће ретроактивно добити стипендије од октобра прошле године и надаље уредно закључно с јулом ове године. В. Јанков

vOJvOdinA

dnevnik НАКОН ГОСТОВАЊА НА ПЕТРОВАРАДИНСКОЈ ТВРЂАВИ

„Тамбурица фест” враћа се у Дероње ОЏАЦИ: Значајна манифестација „Тамбурица фест“, након једне године паузе и одржавања на Петроварадинској тврђави, враћа се у „престоницу“ тамбураша, у село Дероње. Највећи празник тамбури-

шње фестивале, а то је пољопривредни сајам на коме ће пољопривредници из оџачке општине добити прилику да изложе све своје производе - рекао је помоћник председнице општине Васил Настоски.

Ове године улаз бесплатан

Процена руководства оџачке општине је да одржавање ове манифестације, може донети вишеструку корист за општину и њене становнике. Ово је први разлог што су се потрудили да врате „Тамбурицу“ у Дероње. Ове године ће улаз бити бесплатан, а прилику да раде за време трајања манифестације, добиће становници оџачке општине, као и угоститељи. Цене угоститељских услуга биће прилагођене стандарду становника ове средине. це у Србији, али и у региону, установљен је у Дероњама, у селу са највише тамбурашких банди и традицијом тамбурашке музике и тамбураша. Четири године се у Дероњама одржавао фестивал тамбуре, а онда је прошле године, на изненађење многих, пресељен на Петроварадинску тврђаву, али, на задовољство свих становника оџачке општине, од ове године се празник тамбурице враћа у Дероње. Локална самоуправа је определила 10 милиона динара из општинског буџета за ову манифестацију, што је наишло на подељене коментаре.Уз помоћ Регионалне развојне агенције „Бачка“, општина Оџаци, као генерални покровитељ манифестације, учиниће да се о Дероњама и оџачкој општини сазна далеко преко граница наше земље, одакле ће доћи учесници овогодишње манифестације. - У оквиру манифестације биће и једна новина у односу на досада-

Идеја са пољопривредним сајмом, односно излагањем производа пољопривредника из оџачке општине, реализована је за време трајања божићних и новогодишњих празника, у оквиру „Божићног базара“. -На нашу адресу су стигле само речи похвале за организацију „Божићног базара“, а сигурно ће тако бити и када се ради о „Тамбурици“. Сигуран сам да ће сваке године за ове манифестације бити све више заинтересованих. Поред примедби да све то много кошта, могу да кажем да све што вреди мора и да кошта. Новац који је опредељен за ову манифестацију, а то је 10 милиона динара из општинског буџета, веома брзо ће бити враћен, а корист за нашу општину ће бити далеко већа. Овогодишњи „Тамбурица фест“ ће подржати Министарство културе, као и Покрајински секретаријат за културу - додао је НастоС. Милер ски.

Бочарско гробље у суботу било посећено

Више споменика него становника

БОЧАР: Захваљујући Задушницама, дану када се Хришћани сећају преминулих, многа мања села постају живахнија. Јер, тога дана се посећују гробови преминуле родбине и пријатеља. Изузетак није минуле суботе било ни најмање насеље новобечејске општине Бочар. Поред мештана села, с непуне две хиљаде становника, тога дана на гробљу су били и бројни Бочарци, које је живот расуо по „белом свету“. - Поред цвећа и свећа, на гробове се доносе храна и пиће. Храна да се нахрани сиротиња,

да у молитвама помене покојника, а пиће по старој доброј изреци: за душу и у своју гушу - рекао нам је некада певац у бочарској Православној цркви посвећеној Архангелу Гаврилу осамдесетчетворогодишњи Сава Мечкић – Бенга. Многи тврде да два гробља у Бочару, православно и католичко, имају више надгробних споменика него сада становника, па је разумљиво што је Бочар највећи у време Задушница и Васкрса, када се, такође, по обичају посећују гробови предака. В. Јанков

ponedeqak11.mart2013.

У НЕ РАЗ ВИ ЈЕ НОЈ ЧО КАН СКОЈ ОП ШТИ НИ

Сва ки пе ти жи тељ на со ци ја ли ЧО КА: У неразвијеној и девастираној чоканској општини све је израженије сиромаштво, уз повећање броја корисника социјалних примања, јер се све више грађана обраћа Центру за социјални рад због решавања основних егзистенцијалних проблема. Број корисника социјалне помоћи у чоканској општини је достигао 2.255 лица, што је сваки пети житељ. Лане је број корисника социјалних примања повећан за 10 посто, а евидентан је знатни пораст деце и младих са асоцијалним понашањем, јер је регистровао њих 64 који су дошли у сукоб са законом. Директорка Центра за социјални рад у Чоки Алек сан дра Ра и че вић преодочава да од укупног броја корисника социјалних примања, 890 су деца или млади, одраслих је 1.254, старих особа је 192, а да је највећи пораст корисника у оставривању права на новчану социјалну помоћ. У прошлој години чак 777 породица са 1.874 чланова примало је социјалну помоћ, а поред тога из општинске касе су једнократну новчану помоћ добиле 172 породице, захтева је било далеко више, али због ограниченог буџета није се свима могло удовољити. - Највећи број помоћи је дат за храну и трошкове лечења, а 16 лица је сахрањено о трошку Центра за социјални рад. Од укупног броја

корисника новчаних социјалних помоћи 1.319 лица је радно способно и евидентирано код Националне службе запошљавања, међутим, шансе за запошљавање су минималне - каже Раичевићева.

Клу б „Би ти ОК”: рад с мла ди ма са асо ци јал ним по на ша њем

Алек сан дра Ра и че вић

Услугу туђе нега и помоћ као и увећану туђу негу користило је њих 180, а Центар је обезбедио услугу смештаја за 16 деце у хранитељске породице, док су 32 одрасле и старе особе смештене у домове. - Број деце и младих са асоцијалним понашањем и у сукобу са законом је далеко већи у односу на

претходну годину, па је у циљу превенције Центар у претходној години уз подршку Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију оформио Клуб за младе „Бити ОК”. Очекујемо да ефекти рада клуба буду у остваривању утицаја на младе и њихово усмеравање ка пожељним обрасцима понашања. За 16 деце реализовани су васпитни налози укључивања у рад хуманитарних организација или послове социјалног, локалног или еколошког карактера. Резултати су задовољавајући и овакав вид санкционисања уз групни рад у клубу даје резултате наглашава Раичевићева.

У Центру за социјални рад Чоке констатују да ова и истоветне установе у другим срединама у тешким временима носе највећи терет беде и немаштине, суочавајући се са са последицама дугогодишње економске кризе које се рефлектују на породичне функције, међу којима су најчешћи поремећени породични односи, насиље и неадекватна брига о деци. У порасту је малолетничка деликвенција и небрига породице о својим остарелим члановима. Уз социјална давања у подршци најугроженијим Чоканима, значајан је и рад Народне кухиње у организацији Црвеног крста где се свакодневно припреме 150 оброка. Текст и фото: М. Ми тро вић

ЗРЕЊАНИН ЈОШ НЕ КОРИСТИ ГЕОТЕРМАЛНЕ ВОДЕ

Јефтина енергија чека анализе

ЗРЕЊАНИН: Када је Нафтна индустрија Србије ранијих година израђивала бројне нафтне бушотине, у Зрењанину и околини, откривене су знатне резерве геотермалних вода различитих капацитета и температура. Намера овдашње локалне самоуправе јесте да отпочне нову етапу у коришћењу ових обновљивих ресурса, али за сада се није отишло даље од саме жеље. Заменик градоначелника Чедомир Јањић вели да се зна за постојање геотермалних вода на неколико локалитета и да је намера да се налазишта искористе у вишенаменске сврхе, посебно јер је реч о јефтином, обновљивом извору енергију који је уз то и еколошки прихватљив. - Досадашња истраживања су показала да је потенцијал неспоран и да су бушотине захватиле водоносне хоризонте до максималне дубине од 900 метара. Међутим, истраживачи нису улазили у анализу да ли на већим дубинама од постојећих има значајнијих резер-

Зрењанин лежи на изворима геотермалних вода

ви термалних вода које би се, уз савремену технологију, могле вишенаменски користити – каже Јањић. То би, дакле, требало испитати у наредном периоду, а онда ће надлежни добити и одговор на питање има ли економске оправданости за коришћење геотермалних вода у већој мери.

- Очекивања су велика. Комерцијална налазишта омогућила би, између осталог, топлификацију читавог града Зрењанина, што би свакако значајно утицало на цену грејања. Позитивне примере већ можемо видети у Мађарској, Румунији, Чешкој, Бугарској и

Бечејци оверили четири визе БЕЧЕЈ: Најмлађи бечејски рецитатори су, на Зонској смотри „Песниче народа мог“, која је одржана 7. марта у Градској библиотеци у Суботици у категорији нижих разреда, основци Милана Деспотовић и Страхиња Лам из ОШ „Север Ђуркић“ и Балаж Какоњи из ОШ „Петефи Шандор“, оверили су визе за Покрајинску смотру, која ће се од 19. до 21. априла традиционално одржати у Сечњу. Четврти путник за Сечањ из Бечеја је ученик ОШ „Здравко Гложански“ Сава Радовић, који се такмичио у средњем узрасту. В. Ј.

другим земљама, са далеко скромнијим ресурсима, које су одавно уочиле предности геотермалне енергије – истиче заменик градоначелника и додаје да би се доцније, у пројекат искоришћавања геотермалних потенцијала, укључила и раније најављена изградња аква парка. Геотермална вода је обновљиви извор енергије и задовољава све еколошке услове у току експлоатације. Налазимо је испод површине земље у изузетно великим резервоарима на различитим дубинама, а у ретким случајевима она избија и на самој површини. Развијене земље у свету, а и земље у развоју, користе геотермалну енергију. Ову воду, као изузетан природни ресурс, могуће је користити за топлификацију насељених места, грејање стакленика за производњу поврћа, цвећа и лековитог биља, али и за спортско – рекреативно – бањске намене и за пиће. Ж. Балабан

Ујединили се синдикати ЗРЕЊАНИН: Независни синдикат радника у култури Војводине, са седиштем у Зрењанину, и Независни синдикат културе и уметности Србије из Београда одлучили су да се удруже и убудуће јединствено наступају. - Стање у области културе и положај запослених је у великој мери забрињавајући и захтева што хитније покретање социјалног дијалога на свим нивоима, од локалног, преко покрајинског, до републичког, уз учешће репрезентативних синдиката. Овим удруживањем смо значајно ојачали преговарачку снагу и друштвени утицај – рекао је председник Синдиката из Зрењанина Ласло Тот. Ж. Б.

monitor

ponedeqak11.mart2013.

dnevnik

H o r o s k o p 11. mart 2013. OVAN 21.3-19.4.

Оп те ре ћу је вас на пе та ко м у ни ка ци ја у по ро дич ном окру же њу про у зро к о ва на рас пра вом о нов цу. Тен зи је су по ви ше не на ро чи то с мла ђим чла но ви ма по ро ди це.

BIK 20.4-20.5.

По ма ло сте на пе ти и де кон цен три са ни, те се пре по ру чу је да бу де те па жљи ви ји у са о бра ћа ју. Пра ти ће вас и не ја сна ко му ни ка ци ја са окру же њем. Бу ди те па жљи ви с нов ча ним тран сак ци ја ма.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Од но си с парт не ром су ве о ма на пе ти. Све ви ше се уда ља ва те и де лу је да ни ка да не ће те ус пе ти да пре ва зи ђе те су прот ста вље не ста во ве, по себ но око по ро дич ног нов ца.

Иако се ве о ма тру ди те да одр жи те по зи тив ну и кон струк тив ну ко му ни ка ци ју у по слов ном окру же њу, не ра зу ме ва ње с ко ле га ма, по себ но због при сту па по слу, ви ше је не го очи глед но.

Има те пу но пла но ва, ме ђу тим, бу ди те опре зни, по себ но у ве зи са по слов ним до го во ри ма с бли ским при ја те љи ма. Ко му ни ка ци ја мо же би ти по зи тив на, али ре а ли за ци ја мо же би ти оте жа на.

Оп те ре ће ни сте си ту а ци јом у ку ћи. Ни ка ко не успе ва те да са уку ћа ни ма уса гла си те исти си стем вред но сти. Та ко ђе, пра ти вас ути сак да ни ка да не ће те ре ши ти свој ста тус на по зи ти ван на чин.

Zoran Delibos VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Обра ти те па жњу при ли ком нов ча них тран сак ци ја. Ни је по во љан мо ме нат за бан кар ске кре ди те, ни ти за по зај ми це од бли ских при ја те ља. До бра ко му ни ка ци ја с над ре ђе ни ма.

Ни сте за до вољ ни сво јим ста ту сом, по го то во у парт нер ском од но су. Има те ути сак да се у по тре ба ма и же ља ма све ви ше уда ља ва те. Из бег ни те рас пра ве и са прет по ста вље ни ма.

Ка да је по сао у пи та њу, зве зде вам ни су пре ви ше на кло ње не. Из бе га вај те по слов не до го во ре, а по себ но по ве ди те ра чу на о до ку мен ти ма. Оте жа на ко м у ни к а ци ја са стран ци ма.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По ја ча на вам је по тре ба за ко му ни ка ци јом и пу то ва њи ма. Ме ђу тим, мо ра те би ти ве о ма опре зни у са о бра ћа ју и са до ку мен ти ма. Сту ден ти, по тру ди те се да бу де те што ја сни ји при ли ком из ла га ња.

По тру ди те се да у ко му ни ка ци ји с при ја те љи ма, али и мла ђим чла но ви ма по ро ди це, бу де те што то ле рант ни ји јер је то је ди ни пут да на пра ви на чин раз у ме те њи хо ве су штин ске по тре бе.

Већ вас по ла ко ума ра си ту а ци ја да те ку ће про бле ме са ми ре ша ва те. По ку шај те да окру же њу ја сно из не се те сво је ста во ве и оче ки ва ња, као и бу ду ћу ор га ни за ци ју за јед нич ких по сло ва.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Де ми и Ештон ипак на су ду

PROGNOZA

По подне киша

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 15 Ruma

Panчevo

Vrшac

Evropa

NOVI SAD: Obla~no s povremenom ki{om sredinom dana i po podne. Temperatura 5-6 stepeni ni`a u odnosu na vikend. Vetar slab jugozapadni ili promenqiv. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 8, a maksimalna 14 stepeni. VOJVODINA: Malo hladnije nego za vikend, prete`no obla~ano i ~esta ki{a, posebno po podne i uve~e. Vetar slab ju`ni i jugozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 6 stepeni, a maksimalna 15 stepeni. SRBIJA: Malo hladnije nego ju~e, uz vi{e oblaka i povremenu ki{u. Mogu}i su i kratkotrajni lokalni pquskovi. Samo }e na jugu biti sun~ano i toplo. Vetar slab promenqivog pravca ili jugozapadni i zapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 5 stepeni, a maksimalna18. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak i sredu promenqivo obla~no i relativno toplo, s povremenom ki{om. U ~etvrtak zahla|ewe, uve~e susne`ica i sneg na zapadu i severu. U petak svugde hladnije, sa snegom, uz pad temperature. U subotu prestaje sneg. U nedequ ujutru mraz i sun~ano tokom dana, uz porast temperature.

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 17 Niш

Де ми Мур (50) и Ештон Ку чер (35) нису заједно већ две године, а Кучер је прошлог децембра поднео захтев за развод. Пар је најпре намеравао да тачку на шест година брака стави споразумно, али ствари су се искомпликовале. Извор близак глумцу каже да је запело око новца. Мурова ће под не ти соп стве ни захтев за развод, што ће њихов случај препустити суду. Ештон ужива с Милом Кунис, док се Деми Мур, наводно, виђа с власником ланца ре сторана Ха ри јем Мор то ном.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ka situacija }e relativno nepovoqno uticati na ve}inu hroni~nih bolesnika. Izra`enije tegobe mogu ose}ati osobe sa kardio-vaskularnim problemima i astmati~ari. Meteoropatske reakcije su mogu}e u vidu neraspolo`ewa i pospanosti. Izvestan oprez se i daqe savetuje svim u~esnicima u saobra}aju.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

-3

Beч

Varшava

-4

Kijev

-5

Moskva

-7

Oslo

-17

St. Peterburg -4 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

-3

VIC DANA При ла зи го спо ђа Ла ли ној те зги на пи ја ци и пи та: - Ла ло, је су ли ти кра став ци ве ли ки? - Ови круп ни је су, а ови сит ни ни су - од го во ри Ла ла.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

288 (-9)

Slankamen

382 (-7)

Apatin

368 (8)

Zemun

430 (-4)

Bogojevo

341 (6)

Panчevo

430 (-4)

Smederevo

548 (0)

Baч. Palanka 335 (-1) Novi Sad

331 (-8)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

219 (-7)

S. Mitrovica

459 (9)

Tendencija porasta

Senta

269 (-3)

Beograd

383 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

309 (0)

Tendencija porasta

Titel

378 (-7)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

88 (10)

TISA

16 (-2)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

78 (18)

Reшeњe:

DUNAV

OD DANAS ZA NOVOSA\ANE STARIJE OD 65 GODINA

Po ~i we iz ra da bes plat nih ka ra ta Grad ski pre vo znik od da nas pri ma zah te ve gra |a na sta ri jih od 65 go di na za bes pla tan pre voz po gra du za ovu go di nu. Zah te vi se pod no se na ki o sci ma Jav nog grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a „No vi Sad„ od 6 do 20 ~a so va u [a fa ri ko voj uli ci, kod Fu to {ke pi ja ce i kod @e le zni~ ke sta ni ce, u Stra `i lov skoj uli ci i na ki o sku na No vom na se qu. Na {al te ri ma 12, 15,16, 17 i 18 Me |u me sne auto bu ske sta ni ce (MAS) zah te vi se

pod no se od 7 do 14.30 ~a so va, a na ki o sku kod Li man ske pi ja ce, od 6 do 13 sa ti. Ki o sci kod ne ka da {we „Lu tri je Voj vo di ne”, na pla tou Spen sa i na uglu Bu le va ra oslo bo |e wa i Uli ce Mak si ma Gor kog ra di }e od 10 do 17 ~a so va. Uz zah tev sta ri ji od 65 go di na tre ba da pod ne su li~ nu kar tu na uvid, fo to ko pi ju li~ ne kar te, sli ku ne sta ri ju od po la go di ne i da pla te 1.500 di na ra za iz ra du go di {we kar te. Go to ve kar te

Novosadska ponedeqak11.mart2013.

}e mo }i da pre u zmu za dva da na na istom me stu gde su pod ne li zah tev. Iz ra da bes plat nih kar ta za ko ri sni ke ko ji ih pr vi put do bi ja ju po ~e la je 4. mar ta na {al te ru broj 12 na MAS-u. No vo sa |a ni sta ri ji od 65 go di na tre ba lo bi da ovo go di {we kar te za bes pla tan grad ski pre voz iz va de do 15 apri la, jer od 16. apri la ne }e va `i ti kar te iz 2012. go di ne. Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

NOVAC OBEZBE\EN, RADOVI PO^IWU NA PROLE]E

Na sta vqa se iz grad wa vr ti }a u Rad ni~ koj uli ci

UPIS PO^IWE 1. APRILA

U klu pa ma 3.200 pr va ka U osnov nim {ko la ma u No vom Po sto ji mo gu} nost da de te ra Sa du usko ro po ~i we upis |a ka u ni je kre ne u {ko lu, sa {est do pr vi raz red, a uko li ko ro di te - {est i po go di na, ali tek na kon qi ili sta ra te qi ma li {a na ne pro ve re sprem no sti za po la zak is pu ne tu za kon sku oba ve zu, mo - u {ko lu. Ta ko |e, ako de te sta ri gu bi ti ka `we ni nov ~a no i to je od se dam i po go di na, zbog bo od 5.000 do 25.000 di na ra. Ove le sti ili dru gih raz lo ga ni je go di ne u gra du }e bi ti upi sa no upi sa no u pr vi raz red, mo è da oko 3.200 |a ka pr va ka. Tri hi - se upi {e u pr vi ili od go va ra ju qa de pred {ko la ca je tre nut no u }i raz red na osno vu pret hod ne vr ti }i ma “Ra do snog de tiw stva”, pro ve re zna wa. [ko la je du `na a 200 u pri vat nim da upi {e sva ko vr ti }i ma. Na je de te sa svog pod sen u {ko lu kre - Za neupisane prvake ru~ ja. Me |u ti, na }u de ca ro |e na od zah tev ro di te qa, roditeqima kazna 1. mar ta 2006. do a u skla du sa mo i do 25.000 dinara 1. mar ta 2007. go gu} no sti ma, de te di ne, upis po ~i mo è po ha |a ti i we 1. apri la i zva ni~ no }e tra - {ko lu ko joj te ri to ri jal no ne ja ti do kra ja ma ja, ali su {ko le pri pa da. du `ne da pri ma ju pr va ke sve do Ina ~e, vas pi ta ~i ce iz Pred 1. sep tem bra. {kol ske usta no ve “Ra do sno de Od do ku men ta ci je tre ba po ne - tiw stvo” ve} su po ~e le da vo de ti iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e - svo je pred {kol ce u osnov ne nih, po tvr du o pre bi va li {tu, {ko le ko je se na la ze u bli zi ni do kaz o zdrav stve nom pre gle du vr ti }a. Ta ko su u ~e tvr tak pred de te ta i po tvr du da je de te po ha - {kol ci iz vr ti }a “No vo sa |an |a lo pri prem ni pred {kol ski ~e” po se ti li svo je dru ga re, |a ke pro gram. De ca iz ose tqi vih pr va ke u O[ “@ar ko Zre wa dru {tve nih gru pa mo gu da se nin”. Bi li su im go sti na ~a su upi {u u {ko lu bez do ka za o pre - sr skog je zi ka i tih 45 mi nu ta bi va li {tu ro di te qa i do ku men - ima li su pri li ku da pi ta ju ma lo ta ci je. Ma li {a ne te sti ra ju sta ri je dru ga re ka ko im je u {kol ski psi ho lo zi i pe da go zi, {ko li. Pred {kol ce je naj vi {e a mo ra ju da oba ve i si ste mat ski za ni ma lo da li su pr va ci sa vla pre gled kod pe di ja tra, spe ci ja - da li azbu ku i da li su na u ~i li li ste za ORL, o~ nog le ka ra i da sa bi ra ju i od u zi ma ju. Pr va ci lo go pe da. Za de cu sa mo to ri~ - su im od go vo ri li da se sve la ko kim i ~ul nim smet wa ma {ko la sa vla da i po ru ~i li su im da se mo è da do ne se in di vi du al ni ne pla {e {ko le. obra zov ni plan. Q. Nato{evi}

CIKLUS TRIBINA U KCNS

[ko la ri ne i tro {ko vi stu di ja Ci klus tri bi na “Uni ver zi tet na pre kret ni ci” po ~e }e da nas u 20 ~a so va u Kul tur nom cen tru, Ka to li~ ka por ta 5, a pr vo pre da va we }e bi ti “[ko la ri ne i tro {ko vi stu di ja”. U~e stvo va }e pro de kan za fi na si je Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka Vla di mir Ka ti},

{ef ka te dre za kom pa ra tiv nu kwi `ev nost na Fi lo zof skom fa kul te tu Mi o drag Ra do vi} i ru ko vo di lac od se ka za ma te ma ti ku i fi zi ku u teh ni ci Ra do{ Ra di vo je vi}. Tri bi nu }e vo di ti di plo mi ra ni kom pa ra ti sta-fi lo log \or |e Pe tro vi}. A. Va.

„Zna me ni ti Je vre ji Sr bi je” Kwi ga „Zna me ni ti Je vre ji Sr bi je” bi }e pred sta vqe na da nas u 18 ~a so va u Klu bu je vrej ske op {ti ne, u Je vrej skoj uli ci 11, na pr vom spra tu. Go vo re Alek san dar Gaon i Te o dor Ko va~. J. Z.

Na 3.500 metara kvadratnih mesta za 460 mali{ana

Vr ti} u Rad ni~ koj ima }e oko 3.500 me ta ra kva drat nih, bi }e iz gra |en na lo ka ci ji iz m e | u uli c a Rad n i~ k e,

Stra ` i l ov s ke i Bu l e v a r a ca r a La z a r a na par c e l i 772/1. KO No vi Sad. Ima }e pri ze mqe i pr vi sprat sa 19

Fo to: N. Sto ja no vi}

rad nih so ba ko je }e mo }i da ko ri sti 460 de ce, od no sno 19 gru pa. Q. Na.

ZATVARA SE KWI@ARA „MOST”

VESTI

Ume sto ro |en da na, ka ta nac na vra ta Sle d e } e go d i n e, 4. apri l a, kwi à ra „Most” pro sla vi la bi svoj dva de se ti ro |en dan. Ove go di ne, sva je pri li ka da }e ume sto ro |en da na, kwi à ra na svo ja vra ta sta vi ti ka ta nac. Ka ko ka è Ko ra na Ko lun xi ja iz kwi à re „Most”, u pro te klih me sec da na, od ka da je na ja vqe no za tva ra we, a ot po ~e la to tal na ras pro da ja ko ja ga pra ti, broj mu {te ri ja se po ve }ao. Da kle, si tu a ci ja ne mo è bi ti pa ra dok sal ni ja. - Raz lo zi za za tva ra we su ~i sto eko nom ski. Op {ta je kri za, a s dru ge stra ne otvo ri le su se dru ge kwi à re ko je na dru ga ~i ji na ~in pri vla ~e kup ce. Mi ra ni je ni smo ima li nov ca za re kla mu, a i ka ko da se re kla mi ra kwi à ra? Ni je to bu tik da pra vi to tal nu ras pro da ju van se zon ske ode }e. No, od kad smo „iz re kla mi ra li” za tva ra we ima mo vi {e ku pa ca. [to je do bro, jer }e mo mo }i da po kri je mo ne ka du go va wa - ka è ona. S ob zi rom na to da je kwi à ra „Most” s No vo sa |a ni ma od 1994. go di ne, ne ~u di ~i we ni ca da su se mno gi emo tiv no ve za li za po drum u Zmaj Jo vi noj uli ci 22, za kwi ge, pro dav ce i at mos fe ru ove kwi à re. Oni vi {i va zda su vi {e vo di li ra ~u na da ne uda re gla vom u pla fon dok si la ze niz ste pe ni ce, od onih

Is kqu ~e wa stru je

Fo to: F. Ba ki}

Fo to: F. Baki}

Grad je obez be dio 180 mi li o na za „Ra do sno de tiw stvo”, a od tog no va ca na sta vi }e se dru ga fa za iz grad we vr t i } a u Rad n i~ k oj uli c i. ^lan Grad skog ve }a za du èn za obra zo va we Ra do mir Da be ti} ka è za „Dnev nik” da }e se ovaj no vac, sem za vr ti} u Rad ni~ koj, ras po de li ti i za ne ke dru ge ra do ve u usta no vi. - Pa r e su obez b e | e n e, usko r o ras p i s u j e m o ten d er za iz vo |a ~a ra do va, a ka da pro |e za kon ski rok i pro ce du ra oko ten de ra, kre }e se s po slom. Mi slim da }e mo sve us pe ti da ura di mo u ro ku i da }e ra do vi kre nu ti na pro le }e - ka è Da be ti}. Ina ~e, ra do vi na iz grad wi ovog vr ti }a u star tu su ka sni li pet me se ci. Tre ba lo je da po~ nu u ju lu 2011. go di ne, ali zbog ra znih pro ble ma, iz grad wa je ot po ~e la de cem bra iste go di ne. Pr vo bit ni plan je bio da gru bi ra do vi bu du go to vi za 45 da na. Za pr vu fa zu ra do va iz dvo je no je iz grad skog bu xe ta 87 mi li o na di na ra, a pre ma pr vo bit nom pla nu za dru gu fa zu je tre ba lo obez be di ti 62 mi li o na.

Paradoksalno je da se od kada je najavqeno zatvarawe i otpo~ela totalna rasprodaja, broj mu{terija pove}ao ni ìh ko ji su, s dru ge stra ne, bri ga li da se ne okli znu. - Ima qu di ko ji do |u tu `ni zbog ove si tu a ci je, ali ima i onih ko ji do |u sa mo da bi kwi gu pla ti li {to jef ti ni je. Ne znam da li su sa mi No vo sa |a ni za slu ì li da ima ju ova kvu kwi à ru, jer gde su bi li do sa da? - ka è Ko ra na. Ka ko do da je, u kwi à ri „Most„ mo gu se ku pi ti kwi ge po

ce ni od sto, dve sto ili tri sto di na ra, uz na po me nu da sni `e we va `i za iz da wa „Pro me te ja„ i sta ri ja iz da wa ko ja ima ju na lage ru. - Kwi ge dru gih iz da va ~a ne sta vqa mo na po pust jer nam se ne is pla ti. Vra ti }e mo ih iz da va ~i ma jer sva ka da qa pro da ja tih kwi ga pra vi no ve ra ~u ne za sle de }i mesec. J. Zdjelarevi}

No vi Sad: od 8 do 13 ~a so va po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma Ada mo vi }e vog i na se qa Te lep; od 8 do 11 sa ti Pe re Po pa di }a 2-32 i 1123, Te o d o r a Man d i } a 10-54, Trg 23. ok to bra 1; od 9 do 12 sa ti sa la {i Saj lo vo kod pred u ze }a „Auto ka ro se ri ja”; od 8 do 14 ~a so va zgra da Hi gi jen skog za vo da u Fu to {koj uli ci; od 8 do 10 sa ti Bu le var kra qa Pe tra Pr vog 13, 15 i 17, Bu le var oslo bo |e wa 21, Pro jekt ni bi ro Voj vo di na, Apo te ka „Bu le var, „Bor ba”, In for ma ci o ni cen tar. Pe tro va ra din: od 8 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Puc ka ro{ pre ma Za no {u. Be o ~in: od 8.30 do 12.30 sa ti na se qe Du nav.

Me re we o~ nog pri ti ska Po v o d om Ne d e q e bor b e pro tiv gla u ko ma, O~ no ode qe we Do ma zdra vqa or ga ni zu je bes p lat n o me r e w e o~ n og pri ti ska. Ak ci ja je za ka za na za su tra u am bu lan ta ma na Li ma nu i „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, od 8 do 12 i od 14 do 18 ~a so va. Pa ci jen ti ma ko ji ma bu de pri me }en po vi {en o~ ni pri ti sak, bi }e sa ve to va no da do |u na da qu di jag no sti ku, ka ko bi pre ven ti vo de lo va li na sve ~e {}e obo qe we, gla u kom. Gra |a ni tre ba da po ne su sa so bom zdrav stve nu kwi `i cu. I. D.

ponedeqak11.mart2013.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Sto ti nu ma li {a na za ne de qu da na Blizanci Ma ri ja i Mia - Ane Paj van ~i} Ci zeq i Ju re Ci ze qa, Ni ko la i Fi lip - Da ni je le Str ba~ ki Gla vi} i Dra ga na Gla vi }a.

Devoj~ice So wa - Alek san dre i Ili je De spo to va, Ma {a - Ali se i Zo ra na Sto ja no vi }a, Na ta {a An dree i Vla di mi ra Lo mi an skog, Te o do ra Bo ja ne i Bor ka Dra go qe vi }a, Dra ga na - Bo ja ne i Ve se li na Di vi ja~ kog, Ele na - Bra ni sla ve i Mir ka Ba u e ra, Li di ja - Ve re i De ja na Qu bo je vi }a, Ele na - Da ni je le i Veq ka Ni ni }a, Mia - Da ni je le Ku ri xe Si me u no vi} i Ni ko le Ku ri xe, Ta ra - Dan ke i Vla di mi ra Kqa je vi }a, Du {i ca - Da ri ce i Mi la na Fa ra no va, Pe tra - Di ja ne i Bra ni sla va Pro ha ske, Va wa - Zla te i Ni ko le Ko va ~e vi }a, Mi li ca Mon ce rat - Zla te No va kov Ki stler i Nej ta na Xejms Ki stle ra, La na - Zo ri ce Mr {i} i De ja na Vla du {i }a, Ka ta ri na - Iva ne i Vla di mi ra Ra ti }a, Du wa - Iva ne i Zo ra na Sa lon skog, Kse ni ja - Iva ne i Igo ra Ga ri }a, Vi o- le ta - Ja dran ke Vu le ti} Vr tu ni} i Dra ga na Vr tu ni }a, No e mi - Jar mil ke Ce rov ski i Na ta nael Mi ha la Ce rov skog, Ele na - Je le ne i Mi ro sla va Vi da no vi }a, An drea - Je le ne Pa vi} ^a nak i Ni ko le ^an ka, Te o do ra - Jo ke i No ve \u ri }a, Se li na - La u re An to ni}-Ku -

ruc i \u le Ku ru ca, Ma tea - Li di je Hla pec i Sa {e Ivan ~u ka, An |e la - Qi qa ne i Jo vi ce Ve li~ ko va, Mi li ca - Mag da le ne Mar ki i Mi la na Pe tro vi }a, Ti ja na - Ma je i Ra do va na Ra do sa vqe vi }a, Ti ja na - Ma ri je i Bo ja na û br la, Ja na - Ma ri je Mi la {i no vi} [e re me {i} i Sr |a na [e re me {i }a, Mir ja na - Ma rine i @eq ka Kr {i }a, An |e la - Ma ri ne Kolari} Ko lar ski i Mi ro sla va Ko lar skog, Jo va na - Mi le ne i Alek san dra Pe tro vi }a, Du wa - Mi le ne i Zo ra na Sa vo vi }a, Ni na Mi li ce i Fi li pa \u ri }a, Iva na - Mi li ce No va ko vi} i Bog da na Di mi }a, Le na - Mi re Zeq ko vi} i Mar ka Avri }a, Ja na - Na di ce Ma to vi} i Bo{ka Cr no mar ko vi }a, Na |a Na ta {e i Iva na ]u zo vi }a, Alek san dra - Ni ne i Mi la na [ola je, Ele na - Oli ve re i Qubo mi ra Sta ma to vi }a, An |e la - Ru ì ce i \u ra |a La zi ~i }a, Le na - Sla |a ne i Go ra na Hrn ~ja ra, Je le na - Sne à ne i Dar ka Ja ji na, Isi do ra - So we i Slo bo da na Du di }a, Ma {a So fi je i Bra ni sla va Ste va no vi }a, Mia - Su za ne i Mila na û pi }a.

Ven~ani Ti ja na Ma ru {i} i Pre drag Ig wa tov, Je le na Mar ja no vi} i Ne nad Mi ka la~ ki, Ana Der vi {e vi} i En dru Dej vid Sti vens, Ja dran ka Pan te le mo nov i Mi ro slav Ga ji nov, Bra ni sla va So viq i Ne nad Bi {}an, Mi li ca Sa vi} i De jan Zan fi ro vi}, Mir ja na Pe ji} i Ko sta [pi ri}, Da ni e la Sil va {i i De jan Va si}, Sla |a na Ru ka vi na i Sla |an Go lub, Svje tla na

Ba b o v i} i Ra d o m ir Bo ` o v i}, Bo ja n a Isa kov i Nor bert Far ka{, Ne ven ka Iva no vi} i Mir ko Ni {ka no vi}, Ve dra na Po po vi} i Igor @i van ~ev, Ma ri ja Bu za{ i Mar k o Jo v a n o v i}, Rad m i l a Jak { i} i Ivan Mi lu ti no vi}, An |e li ja Sto ja no vi} i Edin Ah med spa hi}, Mo ni ka San to {i i Zo ran To mi}, Dra ga na Do {lov i Ne boj {a Mla de no vi}.

Bo jan i Ja smi na To do ro vi} sa si nom Da ni lom

De~aci Ma te ja - Alek san dre i Iva na Po pa di }a, Da rio - Alek san dre i Igo ra Kor pa {a, Vik tor - Alek san dre Kra ji {nik, No vak - Alek san dre Mi ja to vi} i De ni sa Ka ~a ven de, Og wen - Bo ja ne i Mi li vo ja Sre do je va, Uro{ - Ve re i Ni ko le To ja gi }a, Ni ko la - Ve sne i Mi o dra ga A}i mo vi }a, Jo van Da ni je le i De ja na Ko sti }a, Bra ni slav - Di ja ne i Igo ra Sto ja no vi }a, Mar ko - Dra ga ne i Alek san dra Dic ko va, Veq ko - Dra ga ne Li ~i ne i Dar ka Ne deq ko va, Mi lo{ - Dra gi ce i Ni ko le Po zni }a, Te o dor - Zo ra ne i Vla di mi ra Vuj ~i }a, Vla di mir Ive i Do bri sla va Gr bi }a, Sa {a - Iva ne Ki{ i Go ra na Ne de, Ugqe {a - Ja ne ]ir ko vi} i Da li bo ra Me da ra, Da ni lo - Ja smi ne i Bo ja na To do ro vi }a, La zar - Je le ne i Lu ke Ple }a {a, Mi ro slav - Je le ne i Mi la na Pa vlo vi }a, Re qa - Jo va ne i An dre ja Faj ge qa, Ste fan - Jo va ne i Bo ri sa Zo ri }a, An dri ja - Jo va ne i Sa {e Uzel ca, Mak sim - Jor da ne i Gri go ri ja Nin ko va, Ivan - Ka ta ri ne Ke ven ske i Ja na Iva na Ke ven skog, Veq ko - Ma je i Pre dra ga

Era ka, Da vid - Ma je Jo vi} ]o lak i Da ni e la ]o la ka, Bra ni slav - Ma rie i Sa mu e la Mi {}e ca, Alek sa - Ma ri je Bo ro je i Bo {ka û pi }a, Ni ko la - Ma ri je i De ja na Ka ra no vi }a, Mi haj lo - Ma ri je i Igo ra Ili ji na, Bo {ko - Ma ri je i Mi li sa va Ba gi }a, Mi ro slav - Ma ri ja ne i Bran ka Ba bi }a, Dra gan - Mi li ce i Ace Ba ri }a, Sre} ko - Mi li ce Mit ko vi} i Mom ~i la Kne è vi }a, Og wen - Mi qe Ob ra do vi} i Sa ve Go li }a, Vu ka {in - Mir ja ne i Dar ka Mla |e no vi }a, Ne ma wa - Na ta {e Kan za mar i Si ni {e De ra ji }a, Vu ka {in - Oli ve re i De ja na Si mi }a, Mi ha i lo - Rad mi le i Go ra na Ili }a, Ste fan - Ra du {e i Ne na da Da mja no vi }a, Mar ko - San dre i Vla di mi ra Pro da no vi }a, Ni ko la - Sve tla ne i Ili je Pre li }a, Mi lan - Sve tla ne i Sla vi {e Mi le ti }a, Lu ka - Sla vi ce i Do bri ce Cvi ja no vi }a, Pe tar - Sne à ne i @eq ka Plav {i }a, Ni ko la So we i Dra gi {e Mar ti no vi }a, Vu ka {in - Ta ma re Vu ka {i no vi}, Mak sim - Ta tja ne i Dra ga na Pri ce, Mar ko - Ti ja ne i Dra ga na [o la je.

Umrli

Bo ja na Isa kov i Nor bert Far ka{

Mi li ca \u ki} ro|. Sre} kov (1933), An ka \ur |ev ro|. Ba ni} (1928), \or |e \u ren di} (1946), Mi lan ]e ran (1965), Bor ka Axi} ro|. Oqa ~a (1941), So fi ja An ti} (1924), La jo{ A~ (1947), Be la Bo ro vi} (1930), Je li ca Vi }en ti} ro|. Ili} (1965), Qu bi ca Vu ja kli ja ro|. La li} (1920), Mla |en Vu ko vi} (1937), Bra ni slav Vu li} (1931), Ri sto Ga vri lo vi} (1926), Pa vle Gal (1916), Ka ti ca Go sto ji} ro|. Dra ga nov (1954), Du {an ka De li} ro|. Ovu ka (1957), Sa vo De li ba {i} (1925), Smi qa Dra ku li} ro|. Ra di} (1922), Mi ro sla va Ili} (1929), Ra do slav Ili} (1946), Sla vo qub Kqe {tan (1962), Mi le Kne `e vi} (1949), Ma ri ja Ko va~ (1937), Ani ca Ko va ~e vi} ro|. Ko va~ (1934), Du {an Ko va ~e vi} (1928), Dra gan Ko ko vi} (1959), Pet ko Ko pri vi ca (1939), La zar Kr sti} (1954), Mir ko La bro vi} (1929), Du {ko Lu ki} (1967), Ivi ca Lu ki} (1953), Bu di mir Man di} (1939), Mi li ca Ma ri} (1929), Mi la Ma ti} ro|. Ma ri} (1933), Mi lin ka Mi qa no vi} ro|. Bu }an (1937), Ste van Mi lo {e vi} (1968), Sav ka Mo skaq ro|. Br ki} (1924), Stan ka Naj de nov (1949), Mi li ca Ni ko li} ro|. Fer ko vi} (1959), Pa vle Pa le` (1938), Na |i ja Par ~i} (1930), Mi le va Pa u ni} ro|. Vr ba {ki (1942), Ama li ja Po pin ro|. Sva tli~ (1928), La zar Po po vi} (1950), Mi lo rad Ra do wi} (1949), Bo siq ka Sa vi} ro|. Se gi} (1929), Zo ra Sen }an ski (1919), Ka ja Se ~uj ski ro|. Kra su qa (1917), Mla den Se ~uj ski (1934), Mir ja na Smi qi} (1959),

Jo van Stri ~e vi} (1935), Mi la na Tur ~i} (1986), Ma ra Uk {a no vi} ro|. Ko ~a no vi} (1943), Ro za li ja Fa bo ro|. Svo rew (1936), Qu bi sav Cvet ko vi} (1928), Ve se li na Cvi ja no vi} ro|. Ge li} (1939), Qu bin ka Co ji} ro|. Ni ko li} (1934), Alek san dar ^e {qar (1948), Dra gan ^i tlu ~a nin (1956), Slav ko [o la ji} (1933), Al bert Ro land Valz (1928), Ste van Ko tla ji} (1930), Ma ri jan Sa} (1928), Rad mi la Glin ti} ro|. Glin ti} (1927), Qu bo mir \er ma no vi} (1934), Zor ka Je li sa vac ro|. Ba wac (1928), Rat ko Bje lo vi} (1959), Ju ca Ba }a no vi} (1927), Gro zda na Br dar ro|. Kr ti ni} (1948), Ka ti ca Bre zo vac ro|. Bje la jac (1946), Ti bor Gu ga no vi} (1960), Va so Gu deq (1928), Sto jan De li} (1957), Vi o le ta Ivan ko vi} ro|. Ari zan kov ska (1955), Slo bo dan Isa kov ski (1924), Sla vi ca Ka laj xi ja ro|. Opar ni ca (1975), Mi lan Ko va ~e vi} (1944), Bra ni sla va Lu ki} (1977), An dri ja Ma ri ~i} (1933), Do bri la Mi qe vi} ro|. Ivi} (1937), Da ni je la Mi lo {e vi} (1978), Dra gi ca Ne deq ko vi} ro|. Ko ci} (1957), Alek sa Ni ko li} (1942), Zla ti ca Ni ko li} ro|. Ra do vi} (1949), Ti to Ob ra do vi} (1944), Jo van ka Pe kez ro|. Zeq ko vi} (1931), Ja dran ka Pe trov ro|. Li ~i na (1953), Stan ka Po pov ro|. Had na |ev (1930), Sve to zar Pu zi} (1937), Mom ~i lo Ra di vo je vi} (1927), Ivi ca Sre mac (1937), Bo re Stan ~e vi} (1948), Vi to mir Ste fa no vi} (1944), Zor ka To {i} ro|. Tri vu no vi} (1948), Pa ja He ver (1928), Evi ca Cve to je vi} (1934).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Godi{we karte davaocima krvi Klub emi nent nih do bro voq nih da va la ca kr vi „Iz vor ni klub 100” or ga ni zu je pri ku pqa we do ku men ta ci je za obez be |i va we go di {wih po ka znih ka ra ta za bes plat no pu to va we na svim grad skim i pri grad skim li ni ja ma. Ovo pra vo va `i za su gra |an ke ko je su da le 50 i vi {e pu ta krv i za su gra |a ne ko ji su da ri va li ovu dra go ce nu te~ nost 100 i vi {e pu ta. Po treb no je do ne ti li~ nu kar tu na uvid, fo to ko pi ju li~ ne kar te, jed nu fo to gra fi ju i 1.500 di na ra za iz ra du po ka zne kar te, a do ku me na ta ci ja }e se pri ku pqa ti od 11. do 15. mar ta, od 10 do 12 ~a so va, u Me snoj za jed ni ci „Brat stvo -Te lep”, Uli ca Ila ri o na Ru var ca 18a. I. D.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„Zli vuk” Yejmsa Patersona Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ da ri va }e po ne deq kom, sre dom i pet kom ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va

ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬}e kwi gu „Zli vuk“ Xej msa Pa ter so na. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri „La gu -

na„, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Aleks Kros se bo ri pro tiv naj o krut ni jeg i naj mo} ni jeg ubi ce na kog je do sa da na i {ao – ta jan stve nog gra bqiv ca po zna tog pod na dim kom Vuk. Pr vi Kro sov slu ~aj otkad je pre {ao u FBI zbu nio je we go ve no ve ko le ge. Po ~i ta voj ze mqi ne ko usred be la da na kid na pu je mu {kar ce i è ne i ne sta je bez tra ga. Aleks shva ta da ti qu di ni su ote ti zbog ot ku pa. Wih su ku po va li i pro da va li, a iz gle da da je Vuk zlo ~i na~ ki um ko ji sto ji iza te stra {ne tr go vi ne. On uvo di no vu vla du uà sa u or ga ni zo van kri mi nal. Iako se di vi ne is crp nim re sur si ma FBI-ja, Aleks po sta je ne str pqiv zbog ne spret no sti u Bi rou i pre te ra ne oba zri vo sti u tre nut ku kad tre ba stu pi ti u ak ci ju. I sam vuk sa mot wak, on mo ra da se upu sti u tra ga we za no vim ple nom i po ku {a da spa se ne ke `r tve dok su jo{ ì ve. Dok se slu ~aj za ku va va, Alek su kqu ~a i kod ku }e. Biv {a ve re ni ca Kri sti na Xon son na pra sno se vra }a u we gov ì vot – ali ne iz raz lo ga ko je bi Aleks vo leo. N. R.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: najtra`eniji u eropi” (14), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Pet legendi” (12.35, 14.30), „Hobit” (17), „Pijev `ivot” (15.30), „Zvon~ica i tajna krila” (13.15, 15, 15.30), „Semijeva velika avantura” (13.30), „Haos u ku}i - matorci dolaze” (15.45), „\angova osveta” (22), „Ana karewina” (19.30), „ivica i Marica: lovci na ve{tice” (22.20), „krugovi” (20.15), „Jadnici” (16.30), „Hi~kok” (20.10), „U dobru i u zlu” (18, 22.30), „Falsifikator” (20.20, 22.15), „OZ (35mm)” (13, 17.45), „Linkoln” (16.30, 19.20, 22.10), „Mama” (22.25), „OZ veliki i mo}ni” (12.30, 15, 17.30, 20)

POZORI[TA SNP: Scena „Pera dobrinovi}”, drama „najavqeno ubistvo (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” opera, „Trubadur„ (19). No vo sad sko po zo ri {te: „Opera ultima” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski karlovci, karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, vase Staji}a 1: stalna postavka

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Zora Stevana Sen}anski (1919) u 9.45 ~asova - urna, Zoran Pavla Sto{i} (1934) u 10.30 - ispra}aj, Saveta \or|a Senci (1954) u 12, Vojislav \ura Ra{kovi} (1940) u 12.45, Dragica Milo{a \eri} (1944) u 13.30 i Tijana Zorana Simov (1991) u 14.15 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Lazar Du{ana Rokvi} (1939) u 15 sati.

ponedeqak11.mart2013.

KAD POSLA NEMA KOD KU]E

Put do hleba vodi i u Arapske Emirate Tr ka za po slom u No vom Sa du ne je wa va. S jed ne stra ne di plo mi ra ni stu den ti bez is ku stva ne mo gu nig de da kon ku ri {u, dok sa dru ge stra ne sta ri je oso be, sa ma ko li ko is ku stva, ret ko ko `e li da za po sli zbog wi ho vih go di na. Zbog lo {e eko nom ske si tu a ci je ve lik broj fir mi se za tvo rio i sa mim tim je i rad nih me sta ma we, a bes pa ri ca sve ve }a. U vre me kri ze i ve li ke ne zapo sle no sti, mno gi gra |a ni tra `e po sao u ino stran s tvu. Ka k va je si tu a ci ja u gra du

sve d o ~ i i di r ek t or agen c i j e za za p o {qava w e “Aga v a” Pe t ar Dra g i ~ e v i}, koji ka `e da im se dnev no obra ti oko sto ti nak gra |ana.

- Ima mo tri te le fon ske li ni je i sve tri zvo ne po ceo dan - ka è Dra gi ~e vi}. Po red to ga na na{ mejl stig ne od 20 do 30 pri ja va dnev no. Pro blem je {to mi ne ma mo to li ko po nu da ko li ko qu di tra ì po sao, a i {to se uglav nom ja vqa ju gra |a ni sa stru ka ma ko je se vi {e ne tra è. To su uglav nom qu di ko ji su ra di li u fa bri ka ma ili kom pa ni ja ma ko je su se za tvo ri le,

a svo je zna we od ta da ni su usa vr {a va li. Oni bi mo ra li da idu na ne ke obu ke ka ko bi uop {te mo gli da kon ku ri {u. Za to se de {a va sva ko dnev no da pre ko 90 od sto wih od bi je mo, re al no sa mo nam od u zi ma ju vre me. U ino stran stvu naj vi {e se tra è ku va ri, ko no ba ri i po mo} ni rad ni ci, dok su od gra |e vin skih rad ni ka po treb ni zi da ri, te sa ri, ar mi ra ~i, fa sa de ri i ke ra mi ~a ri. Od ma {i na ca po treb ni su va ri o ci, a od zdrav stve nih rad ni ka tra è se me di cin ske se stre. Du ì na osta ja wa pre ko „gra ne„ za vi si od vr ste po sla, se zon ski tra ju do tri me se ca, dok se na ne ke ide na neo d re |e no. - Po slo vi se naj vi {e nu de u Ne ma~ koj i Uje di we nim Arap skim Emi ra ti ma, dok se se zon ski pre ko le ta mo è ra di ti u Gr~ koj, Hr vat skoj i Slo ve ni ji. Iz gle da da kri za po la ko sla bi, ne kod nas ve} u sve tu, jer ima mo vi {e po nu da ne go pro {le i pre dve go di ne. Ipak, tre ba na po me nu ti da je za ve }i nu po slo va po treb no ima ti pa so{ Ma |ar ske, Hr vat ske ili Ru mu ni je, dok se, na pri mer, u Gr~ ku i Uje di we ne Arap ske Emi ra te mo è i}i i sa srp skom put nom is pra vom - re kao je di rek tor “Aga ve”. A. Varga

Kurs za odvikavawe od pu{ewa

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Besplatna sterilizacija pasa i ma~aka Kar lo va~ ko Dru {tvo za za {ti tu `i vo ti wa i pri ro de „Hi po” sva ke su bo te or ga ni zu je bes plat nu ste ri li za ci ju pa sa i ma ~a ka u svo jim pro sto ri ja ma u Uli ci mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 41 u Srem skim Kar lov ci ma. Ova ak ci ja tra je pu ne dve go di ne i po re ~i ma pred sed ni ce Dru {tva Je li sa ve te Fi li po vi}, za ni ma we za wu je iz da na u dan sve ve }e. - In te re so va we je zna ~aj no po ra slo od je se nas, ka da smo po -

TELEfONI

sle let we pa u ze na sta vi li da bes plat no ste ri li {e mo pse i ma~ ke, ta ko da smo sa da pre bu ki ra ni - ka è Fi li po vi }e va. Ter mi ni su nam za ne ko ko su bo ta una pred po pu we ni. Bez ob zi ra na ve li ko in te re so va we „Hi po„ za sa da ne ma mo gu} no sti da uve de jo{ je dan ter min za ovu ak ci ju. Oni ko ji è le da ste ri li {u qu bim ce tre ba da za ka ù ter min na broj te le fo na 064/803 23 44. Pri li kom in ter ven ci je

tre ba da po ne su i li~ nu kar tu. Ova ak ci ja je jed na od naj u spe {ni jih pro gra ma ko je je Dru {tvo za za {ti tu `i vo ti wa i pri ro de u Srem skim Kar lov ci ma od osni va wa or ga ni zo va lo. Do sa da je stri li sa no vi {e od 400 pa sa i ma ~a ka, a iako je pr ven stve no na me we na Kar lov ~a ni ma, vo lon te ri ovog udru `e wa i ve te ri nar Fjo dor [ar ~ev ne }e od bi ti da pri me i one ko ji do |u iz ne kog dru go me sta u oko li ni. Z. Ml.

Cen tar za pre ven ci ju Do ma zdra vqa or ga ni zu je no vu gru pu za od vi ka va we od pu {e wa, ko ja po ~ i w e u po n e d e q ak, 11. mar ta, u 18 ~a so va. Oni ko ji `e le da se oslo bo de ove lo {e na vi ke mo gu u na ve de no vre me da do |u u Ru me na~ ku 102, a pri ja ve za po ha |a we ovog kur sa pri mau se na broj te le fo na 021/479-0668 i 064/80-88-120. Kurs je bes pla tan i tra je pet da na. I. D.

NOVOSADSKI VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 192 vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 0800 -300-330 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 19991, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

de^Ji dnevnik

ponedeqak11.mart2013.

dnevnik

Naj lep {i ku tak

jed noj mir noj uli ci, da le ko od cen tra gra da i bu ke, na la zi se sta ra i za me ne, dra ga ku }a. U woj se ro dio moj de da. S uli~ ne stra ne su dva dvo kril na pro zo ra ko ja po sma tra ju sve do ga |a je s uli ce. Kad pro |e{ kroz ka pi ju, put od sta rih cre po va te vo di do ula za ku }e. Dva ste pe ni ka le po kra se ve ran du. Ku }a ni je ve li ka. Ima tri so be i ku hi wu. De da je ka sni je do gra dio ku pa ti -

lo. Zbog hlad no }e, ni ko ne `i vi u toj ku }i. Ko ri sti mo je sa mo za po ro di~ ne pro sla ve. Na spram ula znih vra ta je glav na pro sto ri ja. U woj je ma siv ni sto sa {est sto li ca i u }o {ku ve li ka, dr ve na ko mo da sa ra znim fi gu ri ca ma od sta kla, a od mah po red iko na sve te Pet ke. Du ga ~ak uski hod nik spa ja sve pro sto ri je. Me ni naj dra `a i naj lep {a so ba je ona ko ju moj de da na zi va „pe ka ra”. Do bi la je

na ziv jer se tu na la zi pe}. To je naj to pli ja so ba. Ta sta ra de di na ku }a mi je ja ko dra ga. Kad imam ne ki pro blem, naj vi {e vo lim da do |em tu jer kad udah nem sve` va zduh, sve mi bu de lak {e i ose }am se bo qe. Alek san dar Vuk sa no vi}, VI-a O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

Jesen u parku Jesen je lepa kao mali zeka. Oktobar je taj letu je kraj. ^ista~i ~iste kao magle gliste. Nema nam bega uskoro }e snega. Ovo je rima do|e nam zima.

Ni ko la Stoj ko vi}, I-5, O[ „Jo van Po po vi}”, Ba no {tor

Alek sa Sr da no vi}, III-3 O[ „Ni ko la Te sla” No vi Sad

Mi la na Pa vlo vi}, II-4, O[ „\u ra Jak {i}”, Ka}

Mi ste ri o zna pri ~a

e ~i ja ma {ta do se è do naj u da qe ni jih pla ne ta, pa i da qe u ko smos. Bez bri `nost de ~i je igre i sme ha, a i ra do zna lost za svet oko nas, pod sti ~e na bes ko na~ ne lu do ri je i ve li ke ~a ro li je, ko je sa mo de te po se du je. I ja sam jed no ta kvo de te, ko je ~e sto po è li da u va tro me tu zve zda i ko vi tla cu sna i ja ve do hva ti Me sec. ê sto lu tam mi sli ma u ne pre gled nom pro stran stvu zve zda nog ne be skog svo da. Ta ko jed ne neo bi~ ne no }i, po sma tra ju }i sve tlu ca vost va si o ne, pro bu di la mi se iskra ma {te i no {en kri li ma sve tlo sne br zi ne, na |oh se na zlat noj po vr {i ni Me se ca. Oko me ne su pr {ta li me te o ri kao pr ska li ce. Mo gao sam vi de ti sve {to me ~e ka u bu du} no sti. Ose tio sam strep wu, ali i za di vqe nost ma gi~ nim pre de lom. Od jed nom se is pred me ne, la ga no, spu stio neo bi ~an brod kru {ka stog ob li ka. Iz we ga su iza {la bi }a da le ke bu du} no sti. Pri ja teq ski su pru ì li ru ke i ja sam pri hva tio po ziv da kre ne mo pre ma wi ho voj pla ne ti. Unu tra {wost bro da me je o~a ra la. Sav je bio od sta kla i {a re nih dug mi }a, a na ogrom nom ekra nu vi de li

su se mi li o ni ga lak si ja. Bio sam op ~i wen dok smo pro la zi li po red dru gih pla ne ta, sa ko jih mi se ~i ni lo da mi ma {u i po zdra vqa ju. Br zi nom mu we sti gli smo na wi ho vu neo bi~ nu pla ne tu Fan ta zon. Pre dam nom se uka zao no vi sve tlu ca vi svet, oivi ~en mle~ nom sta zom sit nog bi se ra. Fan ta zon ci su me mi ro qu bi vo do ~e ka li. Pri ~ao sam im o na {oj vo di, {u ma ma, ì vo ti wa ma, ~i stom va zdu hu. Bi li su tu `ni {to mi ima mo vo de u iz o bi qu i na gla si li da je {te dqi vo ki ri sti mo, jer oni ni su bi li ta kvi, za to im je pla ne ta sa da si va, be ton ska i be ì vot na. U jed nom tre nu ose tio sam da mi mo ja ze mqa ne do sta je. Bio sam za do vo qan, {to sam upo znao dru gi svet i tu |a is ku stva. Uti ca }u na svo je Ze mqa ne da ~u va ju pri rod ne le po te. Kre nuh svo joj pla vet noj lop ti no se }i me da qon, na ko me je pi sa lo: „Ti mo è{ sve - sa mo po è li”. Ne }u ih, si gur no, iz ne ve ri ti. Po tru di }u se da oprav dam wi ho va o~e ki va wa. Mi lo{ Ra do sa vqe vi}, VII-1 O[ „Jo van Kur su la” Var va rin

Sme {na pri ~a

ed nog let weg ju tra, dok je sneg pa dao, ja sam kre nuo da usta jem. Obu kao sam pi ya mu, is pr qao zu be i lo {e ve ~e rao. Otvo rio sam |a~ ku tor bu, iz ba cio kwi ge na po qe i po {ao u {ko lu. Ta mo sam se pri stoj no sme stio. Le gao sam na sto, a na sto li cu sam sta vio za tvo re ne no vi ne. ^as se za vr {io, a ja sam po ~eo da ne u~im. Tru dio sam se da za bo ra vim sva slo va i gra ma ti~ ka pra vi la. A ja ko sam se mu ~io da se se tim svih svo jih pra vo pi snih gre {a ka. Jer le po mla di qu di ka `u da se na gre {ka ma ne u~i. Mi lan Ste fa no vi}, III-2 O[ „Vuk Ka ra yi}” No vi Sad

Bla go onom ko raz u me go vor pri ro de, ze mqe, {u me S

ve oko nas je pri ro da i mi smo deo we. Za to, tre ba da se tru di mo da je bo qe upo zna mo i raz u me mo, ali i sa ~u va mo. Sa mo ta ko mo è mo uti ca ti na we nu ob no vu i opo ra vak jer po ~e stim vre men skim ka ta stro fa ma {i rom na {e pla ve pla ne te, vi di mo da se pri ro da po bu ni la pro tiv qud skog uni {ta va wa. Ma li je broj onih, ko ji se po na {a ju u skla du s pri ro dom, po {tu ju we ne za ko ne, ~u va ju je i bri nu o woj sva kim svo jim po stup kom. Ve }i na, na à lost, ima ma }e hin ski od nos pre ma maj ci pri ro di. Ako po gle da mo re ke u na {oj oko li ni, vi de }e mo go mi lu sme }a, ko je qu di go di na ma ne mar no ba ca ju u wi ho va ko ri ta, ume sto u kan te za ot pat ke. Na u ka ka è da je za raz grad wu jed ne pla sti~ ne bo ce ba ~e ne u pri ro du, po treb no oko 80 go di na. Ot pad ne vo de iz fa bri ka se ta ko |e, bez pred hod nog fil tri ra wa, is pu {ta ju u re ke, pa je po mor ri ba ve o ma ~est u po sled we vre me. Na {a ze mqa je ve o ma le pa i ra zno li ka i we no pri rod no bo gat stvo za di vqu je mno ge stra ne tu ri ste ko ji je po se }u ju. Mi se po na {a mo ve o ma neo d go vor no pre ma bla gu, ko je nam je pri ro da ne se bi~ no da ro va la i svo jim ne ma rom i ne pa `wom un {ta va mo je. Ako ne è li mo da bu de mo uni {te ni u ne koj pri rod noj ka ta stro fi, ko ja bi bi la po sle di ca ve kov nog za ga |e wa, mo ra mo se pro me ni ti iz ko re na. Od ma lih no gu, jo{ u

Ja volim tebe, a ti voli{ drugu [ta }e ti ona, kad kraj mene je ìvot tvoj? [ta }e ti re~i wene, kada ima{ sve kod mene? Da li weno sunce, mo`da, lep{e sja? Pa zar nikad ne}e{ shvatiti koliko te volim ja!? Povre|uje{ me re~ima svojim, Ali ja mirno i hrabro stojim, Pona{am se kao da ni~eg se ne bojim! Razmisli da li je dobro {to radi{ to, I da li je dobro {to u mom srcu stvara{ lom?! Qubim te, a znam da gubim te! Ona ti je draga I bitna je stavka tvog ìvota, A ja ostajem samo odsvirana noga! Ne zna{ koliko mene boli {to tvoje srce sada wu voli! Ti kaè{: „Divna je ona! Razume sve moje boli, a ti si ta koja ne zna da me voli!” Pa, dobro... Oti}i }u daleko, Oti}i }u iz ìvota tvog, Samo ona neka bude sre}na kraj voqenog de~ka mog! Ne}u te moliti da ne ode{ od mene, Ne}u traìti da zaboravi{ na wu, Ti idi woj, A ja }u i daqe biti tu! Mrzim ovo vreme {to imam pred sobom, Mrzim i dane kad nisam s tobom! Ali sa sudbinom se mora{ sloìti, Moram ti dozvoliti da ode{ woj i doìvi{ pad, Zato {to kaè{ da ti je kod we lep{e sad! Vide}e{ koliko gre{i{ i gre{ku veliku pravi{, Ostavi}u te woj, Ali ponekad moè{ da se javi{! Vera, qubav i nada ~inili su nas, Sada toga nema, nestalo je za ~as! Nestalo je kao dim cigarete, Ciqao si u moje srce, A to je moja najslabija meta! Svesna sam da moram daqe sama kroz ovaj ìvot, koje je kao jeziva tama! Ona te ne}e voleti vi{e od mene, Ne zna kakav je tvoj ìvot I kakve su tvoje uspomene! Misli{ da }e ti biti boqe kraj we, Ali budi siguran da ne}e uspeti da ostvari tvoje sne! Ne}e te voleti koliko i ja, Za tvoju qubav boriti se ne}e, Veruj da kraj we ne}e{ imati sre}e! Ipak ti èlim da blista{ kao mladi biser s wom, Da je voli{ kao {to si mene voleo, Ali da je ne napusti{ na na~in na koji si mene napustio! Ne mogu te mrzeti i zaboraviti tek tako, Jer ko zna da voli, Ne zaboravqa i mrzi lako! Kri sti na Va si}, VII-1 O[ „Bo ra Ra di}” Ba va ni {te

Alek san dar Ere mi}, II-1, O[ „Stan ki} Mi lan U~a”, Ku ma ne vr ti }u, de cu tre ba vas pi ta va ti da bu du bri `ni pre ma pri ro di. Da pra vil no i re ci kli ra we sme }a i po {to va we pra vi la po sta nu auto mat ski i nor mal ni, kao {to je di sa we, ili rad sr ca. Ogra ni za ci je ko je se bo re za o~u va we pri ro de, tre ba lo bi da bu du na u ju ti caj ni je na sve tu, a ne one ko je se bo re za pro fit na ra ~un pri ro de. Sva ko bi tre -

ba lo da za sa di bar po jed no dr vo u ì vo tu i ta ko pru ì do pri nos o~u va wu pla ne te i ì vo ta na woj. Film „Wlly”, go vo ri o ma lom ro bo tu ko ji ì vi na Ze mqi iz bu du} no sti, pret pra noj sme }em i bez ì vo ta. Qu di su po be gli sa we i mo gu da se vra te sa mo ako biq ka po no vo oì vi i pro cve ta. Ovaj de ~i ji film i ni je ba{ ne re a lan, ali ako qu -

di na sta ve sa svo jim ne ma rom pre ma pri ro di, mo `da }e i bi ti. Za to, ume sto uz igri ce iza |i mo u {u me i po red re ke i oslu {ni mo, {ta nam pri ro da po ru ~u je. Ja min Kur ta no vi}, VII-1 O[ „Jo van Kur su la” Var va rin

Moja omiqena `ivotiwa

oja omiqena ìvotiwa je zec.On ìvi svuda po svetu i nije ba{ korisna ìvotiwa. Lovci ih love da bi imali hrane i krzna. Zec je veoma simpati~an i pla{qiv. Zec mi je omiqena ìvotiwa zato {to je umiqat i voli da se mazi. Ana Gaji}, II-7 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak11.mart2013.

OSMO MAR TOV SKO IZ NE NA \E WE STU DE NA TA HO TE LI JER STVA I GA STRO NO MI JE NA PMF-u

Otkrili magiju pripremawa koktela Vrlo originalno, ve{to, s puno qubavi i truda studentkiwe i studenti druge godine Hotelijerstva i gastronomije na Prirodno-matemati~kom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu u petak, su priredili osmomartovsko iznena|ewe za svoje koleginice, profesorke i goste u holu centralne, plave zgrade PMF-a. Demonstrirali su pravqewe koktela raznim metodama i wima po~astili prisutne. Jedanaestoro studenata svoje „~arobne napitke”, {arene, ukusne, lepo servirane... napravilo je i predstavilo uz odgovaraju}u muzi~ku podlogu. Prva je svoj koktel i ume}e demonstrirala Marija Mla|enovi} koja je, uz muziku iz hit TV serije “Seks i grad”, napravila poznati „kosmopoliten”. - Izabrala sam ovu pesmu jer je i ovaj koktel preko we i stekao popularnost. Veoma mi se svi|a pravqewe ove vrste napitaka i volim to da radim, ali sam imala malu tremu tokom prezentacije -

Ma ri ja Mla |e no vi} pri pre mi la ~u ve nii „ko smo po li ten”

Za bav no, edu ka tiv no i vr lo pit ko: s he pe nin ga na PMF-u

Tribina „[kolarine i tro{kovi studirawa” bi}e odr`ana ve~eras u Novom Sadu, na Tribini mladih u Kulturnom centru grada, Katoli~ka porta 5. Go vo ri }e pro de kan za finansije Fakulteta tehni~ kih na u ka UNS-a prof. dr Vladimir Kati}, prof. dr Rado{ Radivojevi}, tako|e s FTN-a i prof. dr Miodrag Radovi} sa Fi lo zof skog fa kul teta. Ovo je jedan od tribina iz ciklusa „Univerzitet na prekretnici” koji organizuje Savez studenata Filozofskog fakulteta. A. J.

Ana Gu li}

ANA GU LI] NA ^E LU SA VE ZA STU DE NA TA FTN-a

Prva devojka u „mu{koj foteqi” Otkad postoji Savez studenata novosadskog Fakulteta tehni~kih nauka (SSFTN), sad je po prvi put na wegovom ~elu jedna studentkiwa, koja }e ovo telo voditi u narednih godinu dana. Za predsednicu je izabrana Ana Guli}, studentkiwa inèwerskog menaxmenta koja je za to mesto konkurisala ponukana time {to Departman za industrijsko inèwerstvo i menaxment ima najvi{e studenata i da zato Savez studenata treba da vodi neko s pomenutog departmana. Ona je ~lanica Saveza od prve godine studija i kaè da je aktivna od prvog dana. - Bila sam predstavnica Saveza studenata menaxmenta i organizovala sam Menaxerijadu 2012, kao najve}e okupqawe studenata menaxmenta. Tako|e, organizovala sam i kreativnu radionicu za pisawe projekata, Motivacioni vikend Saveza studenata, odlazak na Sajam kwiga u Beograd, a svake godine, na moju inicijativu, obeleàvamo na FTN-u „Svetski dan borbe protiv side„- kaè Ana. Wena ideja je da, svojim radom u Savezu, afirmi{e mla|e koleginice, da budu aktivnije i da vi{e ne smatraju da je studentsko organizovawe samo “mu{ki” posao. - Odgovornost je svakako izuzetno velika s obzirom da sam

prva studentkiwa koja je dobila ne samo ozbiqnu funkciju u udruèwu nego i na Fakultetu. @elim time i da podstaknem mla|e koleginice da se aktivnije ukqu~e u studentsko organizovawe i budu aktivnije u dru{tvu uop{te- obja{wava Ana Guli}. Skup{tina SSFTN-a usvojila je wenu listu planiranih aktivnosti za 2013. Pored ve} tradicionalnih organizovawa „ijada“, ona posebno izdvaja tribinu i gostovawe „Beogradskog sindikata„ na FTN-u. Kaè da je jo{ pre upisa na studije za FTN ~ula „da je najorganizovani fakultet na Univerzitetu u Novom Sadu u {ta se i sama uverila„. Inèwerski menaxment je odabrala zato {to „se pronalazi u toj struci„, jer ju je oduvek interesovalo organizovawe i funkcionisawe kompanija, o upravo to vas u~i ovaj studijski program. - Planiram da osnovne studije zavr{im do jula, pa da poku{am da na|em zaposlewe, i, ukoliko to bude mogu}e, paralelno s poslom upi{em i zavr{im master studije, i to sve ovde u na{oj zemqi- isti~e Ana Guli} i dodaje da smatra da mladi treba da ostanu ovde i ostvare se, jer su oni ti koji sutra treba da vode ovu zemqu napred. A. Je ri ni}

TRI BI NA STU DENT SKOG SA VE ZA ME DI CIN SKOG FA KUL TE TA

TRI BI NA U KCNS

[kolarine i tro{kovi studirawa

Fo to: R. Hayi}

iskrena je Marija, koja je uspe{no probila led. A onda su se re|ali i „duwopoliten„, „piwakolada„, „martini„, „menhetn„, „tekila sanrajz„ i mnogi drugi kokteli. Pripremaju}i napitke, studenti su obja{wavali i wihovu istoriju, a mnogima je ovo bila jedinstvena prilika da se bave spravqawem koktela. - Praksu sam radio u restoranu, pa iako sam radio u {anku nemam iskustvo s koktelima, ve} samo s jednostavnim pi}ima. Odu{evio sam se ovom prezentacijom, dobili smo priliku da nau~imo nove stvari. Mogli bi ~e{}e da se organizuju ovakvi doga|aji jer su i zabavni i edukativni- kaè student hotelijerstva Aleksa Devi}. - Voleo bih kad zavr{im studije da radim u restoranu, budem menaxer ili da imam i vodim svoj takav lokal. Moji se trenutno time bave, pa se polako prikqu~ujem poslu - obja{wava Aleksa za{to je upisao ba{ ovaj smer. I dok su posetioci na jednoj strani hola mogli da posmatraju ve{te studente, te pone{to i nau~e, oni nestrpqiviji mogli su da degustiraju pet vrsta unapred pripremqenih koktela- „kosmopoliten„, „tekilu sanrajz„, „piwakoladu”, „melonbol„ i „plavu lagunu”. Svi su èleli da probaju napitke koji su mamili svojim jarkim bojama, pa je zamamna ponuda planula i pre zavr{etka prezentacije. Posledwi je predstavqen koktel „sveà veverica„ - osvaja~ Zlatne medaqe na Republi~kom takmi~ewu 2011, ~iju je recepturu prezentovala studentkiwa hotelijerstva Ruìca Bilanovi}. - Pored vo}a, koktel sadrì i le{nik i veoma je ukusan. Letos kada sam bila na praksi u Gr~koj pravila sam razli~ite koktele. Pored ovih koje smo sad predstavili, pripremala sam i druge, kao {to je „san francisko„, „seks na plaì„ i dr. U Gr~koj sam stekla osnovno iskustvo u baru. Bilo je veoma naporno, ali na{lo se vremena i za plaù i izlaske - prise}a se Ruìca. Kad stekne fakultetsku diplomu, kaè, volela bi da ode u Francusku. Ako stigne tamo, svejedno bi joj bilo da li radi u hotelu ili nekom ve}em baru. A. Var ga

Sve uloge ène u modernom svetu Panel diskusijom interesantnog naziva „Sve uloge ène”, obeleèn je Dan èna na Medicinskom fakultetu, u organizaciji Studentskog saveza ovog fakulteta. Kako bi akademcima, posebno studentkiwama, pribliìli kakve ih sve uloge ~ekaju nakon studija, organizatori su se potrudili da dovedu dve eminentne profesorke koje su s prisutnima podelile svoja iskustva u raznim ulogama koje se ti~u karijere, dru{tva, prijateqa, porodice. - Kad je bio mali, moj sin je mislio da se ène ra|aju s uro|enim znawem o kuvawu, pa je imao obi~aj da mi kaè „Ti zna{ da kuva{, mi, mu{karci, ne znamo”opisala je jednu anegdotu profesorka dr Aleksandra Kapamaxija, na~elnica Odeqewa za planirawe porodice Klinike za gine-

kologiju i aku{erstvo Klini~kog centra Vojvodine. - @ene su danas dobile sva{ta emancipacijom, puno prava ali i obaveza pored onih koje su im i pre toga pripadale. Naro-

~ito ovde na Balkanu gde se od `ene o~ekuje i da kuva, sprema, ra|a decu, bavi se wima, ima posao... Sve se to mo`e posti}i, ali je neophodno mnogo znawa, strpqewa i tolerancije- rekla

je profesorka Kapamaxija, se}aju}i se da u studentskim danima nije danono}no bdela nad kwigom, a da joj je mu` dao puno razumevawe kad su u pitawu bila vi{ednevna bolni~ka deùrstva od 24 sata. Profesorka anatomije dr Marija Mihaq-Milovanov objasnila je da ima ulogu predava~a, supruge, fotografkiwe, qubiteqke hortikulture, a studente je posavetovala da svoje poslovne obaveze ne nose ku}i, gde treba da se posvete porodici i sebi. - Kad odem u peziju, stavi}u slamnati {e{ir, oti}i u ba{tu i napraviti „ratni plan” koju ruù gde da zasadim i kojim redom. U ìvotu je najbitnije imati plan jer samo tako }ete izbalansirati sve obaveze i uloge koje vas tek ~ekaju-poru~ila je dr Mihaq-Milovanov.

Kako je nagla{eno, ova tribina nije bila feministi~ka, niti je iskqu~ivala mu{karce, ve} joj je ciq bio da probudi svest mladih èna o sposobnostima u modernom svetu, koji, nekad, zaista puno o~ekuje od wih. Po re~ima moderatorke tribne, studentkiwe prodekanke Medicinskog fkulteta Qiqane Nedi}, u planu je da se studenti jo{ edukuju, jer je va`no da shvate da postoji i jo{ mnogo toga izvan fakulteta. Ona je najavila i tribine u vezi s genetski modifikovanim organizmima, ekologijom, zlostavqawem èna, otvarawe savetovali{ta za studente, i jo{ mnogo drugih akcija tokom prole}a i leta. Na osmomartovskoj tribini odràn je i trening o upravqawu vremenom koji je vodila Sawa Kqaji} s Filozofskog fakulteta. A. J.

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, te le fon rek to ra ta: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, in ter net-adre sa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6, Dekanat: 021/485-2055, stu dent ska slu `ba:{ef studentske slu`be 485-2222. re fe rent za ra ~u nar stvo i automatiku: 021/485-2229. re fe rent za ma {in stvo: 021/485-2226. re fe rent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 re fe rent za in du strij sko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za gra fi~ ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za {ti te ì vot ne sre di ne 021/485-2225. re fe rent za ar hi tek tu ru: 021/485-2223. re fe rent za gra |e vi nar stvo 021/485 2228, re fe rent za sa o bra }aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ì ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 8, te le fon: 021/485-3500, stu dent ska slu `ba: 021/485-3379. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, te le fon: 021/450 628, stu dent ska slu `ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Haj duk Veqkova 3, te le fon 021/420 - 677, stu dent ska slu `ba: 021/6624-377. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \u re Jak {i }a 7, cen tra la: 021/422 - 177. Broj `i rora ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bu le var ca ra La za ra 1, te le fo ni: 021/485-3600, stu dent ska slu `ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, te le fon: 021/485-2700. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 1, te le fon: 021/6350 377, stu dent ska slu `ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov }en ska 16, te le fon 021/450 - 188, stu dent ska slu `ba: 021/450 - 188 lo kal 122. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Pod go ri~ ka 4, cen tra la: 025/22 - 030, stu dent ska slu `ba: 025/28 - 986. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Ko za ra~ ka 2a, cen tra la: 024/554 - 300. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \u re \a ko vi }a bb, in ter net adre sa www.tf.zr.ac.yz, te le fon: 023/550 - 525, stu dent ska slu `ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. ok to bar”: 021/654-1188, “Fe je{ Kla ra”: 021/469-367, “Slo bo dan Ba ji}”: 021/458-158, “Veqko Vla ho vi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bu le var Mi haj la Pu pi na: 021/457-460, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a (kan ti na): 021/6350-547.

Педесет година Светине гимназије Једна од наших најреномиранијих средњошколских установа, новосадска Гимназија „Светозар Марковић” прославља ове године значајан јубилеј: пет деценија свог постојања и рада. Уредник и сценариста: Борислав Хложан (РТВ 1, 13.30) 06.30 08.55 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.45 00.35 01.00

07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.40 15.10 16.10 16.4 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00 23.10 23.35

tv program

ponedeqak11.mart2013.

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Универзум Вести Палета Најглупљи амерички преступници Кад зазвони Име мог сокака Вести Бразде Чари риболова Пет деценија Светине гимназије Вести Преживели Вести за особе са оштећеним слухом Оперативци Све(т) око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Вреди знати ТВ Дневник Оперативци Други сусрет Војвођански дневник Један на један Универзум Лутер Најглупљи амерички преступници Вреди знати

Таблоид Кад кућа није тесна-Суботица Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Мађарска народна музика Мађарска галерија историјских ликова: Секељ Бералан (мађ) ВИВЕ 2010. (мађ) Урбана џунгла (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Телеклуб (рум) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (Јеленлет) (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Емисија (мађ) Наши дани (мађ) Верска емисија (мађ) Сањалица, филм Потрошачки репортер Палета-колажна емисија на ромском са српским титлом Палета-колажна емисија на македонском са српским титлом

06.00 07.00 07.30 08.00 09.00 09.15 10.05 10.30 11.00 12.00 12.05 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.30 00.30

09.10 09.30 10.33 10.47 11.00 11.10 12.05 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30

Забавни програм Документарни програм ВОА Документарни програм Кратке вести Свет животиња Културни програм Документарни програм Излог страсти Кратке вести Документарни програм Глас завичаја Војвођанске вести Панорама Свет животиња Војвођанске вести Излог страсти За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Културни програм Панорама ВОА

Храна и вино Серија Трас Реч за данас Вести Ево нас код вас Серија Вести Пут за Евонли Ленија Вести Серија Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино

Како се каже Водич кроз српски језик. Најчешће грешке, заблуде и недоумице. Савети за исправно, лепо и креативно изражавање и одговор на питање: „А како се каже?” Ауторка: Нада Зековић (Новосадска ТВ, 18.51) 17.00 17.30 18.45 18.51 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30 00.10

Мистерије КГБ-а Новосадско поподне Реч за данас Како се каже Објектив Пут за Евонли Истрага Спринт Мистерије КГБ-а Објектив Велике тајне малог места Закон улице Серија

09.30 Одбојка Серија А1: Латина - Модена 11.15 АТП Мастерс Индијан Велс 13.20 НБА недељно 14.00 ФА куп: Манчестер јунајтед – Челси 15.50 На данасњи дан 16.00 НБА: Оклахома Сити – Бостон 18.15 Премијер лига вести 18.30 СК Студио 19.00 АТП Мастерс Индијан Велс 01.30 НБА: Сан Антонио – Оклахома Сити

06.05 08.00 09.05 10.09 10.36 11.06 12.00 12.15 12.30 12.42 12.46 13.36 14.28 15.15 16.00 16.49 17.00 17.20 17.45 18.27 19.02 19.30 20.05 20.49 22.21 23.05 23.27 00.23

Јутарњи програм Јутарњи дневник Позориште у кући Лов и риболов Еко караван Триста тринаеста Дневник Спорт плус Стоп спорт Појмовник раног хришћанства До усијања Драмски писци ТВ БеоградБојана Андрић: Осмех Маргарит Јурсенар Како се то ради Ово је Србија Бољи живот Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Бољи живот Мали свет, филм До усијања Дневник Тихи сведок Ноћни биоскоп: Торенте 3, филм

Бранко Ђурић

Мали свет Петак, 16. септембар, као и сваки други петак: један доктор жели да се убије, два полицајца праве погрешан избор, а један осумњичени мисли да никада неће бити ухваћен. Радница у посластичарници, жена осумњиченог, верује у љубав, полицајац верује у судбину, а доктор, који жели да се убије, верује у то да је крај његовог живота неизбежан. Улоге: Мики Манојловић, Лазар Ристовски, Бранко Ђурић, Богдан Диклић, Ирена Мићијевић-Родић, Оливера Марковић Режија: Милош Радовић (РТС 1, 20.49)

06.00 06.15 06.40 08.10 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.25 21.20 23.20 23.35 01.30 01.35 02.30 03.15 05.15

Ексклузив Експлозив Кад лишће пада Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Љубав и казна Несреће у ваздуху Тачно 1 Лас Вегас Како време пролази Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Љубав и казна Како време пролази Филм: Рамбо 2 Ноћни журнал Филм: Алиби за једну ноћ Срећне вести Лас Вегас Несреће у ваздуху Филм: На граници Љубав и казна

Наука 2013: У сусрет сетви У Србији прошле јесени засејано 600.000 ха пшенице а очекује се да ће овога пролећа бити посејано око 1.400.000 ха кукуруза... Према тим подацима Србија спада међу пет водећих земаља у Европи, али ако упоредимо приносе ту смо међу најслабијима. Уредница: Александра Шарковић (РТС 2, 22.19) 06.02 07.40 08.06 08.30 08.37 09.18 09.46 10.15 10.43 11.21 11.52 12.20 12.55 13.22 14.19 15.00 15.29 16.00 16.45 17.15 18.18 18.41 19.10 20.00 20.30 21.00 21.53 22.19 22.45 23.15 23.59 00.35 01.30 02.39 03.09 03.35 03.57 04.41 05.25

Концерт за добро јутро Тролови Пчелица Маја Ана Добрић Верујте, али не претерујте ОШ ‘’Владислав Рибникар‘’ Корак ка физици Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Контекст Станко Шепић Еко рецепт за здрав живот Трезор Верујте, али не претерујте ОШ ‘’Владислав Рибникар‘’ Корак ка физици Сат Све боје живота Свилена тога Ад либитум Свет здравља Верски мозаик Србије Породични кругови На прву лопту Свилена тога Читање позоришта Наука 2013. Европа и Срби Све што треба знати о... Време је на мојој страни Трезор Сат Све боје живота Наука 2013 Породични кругови Верски мозаик Србије Све што треба знати о... Време је на мојој страни

07.00 11.00 12.30 13.00 13.20 14.00 15.15 15.55 16.15 17.00 18.30 19.10 20.45 21.20 23.00 23.30 00.30 01.00 02.45

Добро јутро Тренутак истине Нежељене Први национални дневник Курсаџије Тачно у подне Наследници Национални дневник Кување и мување Прељубници Национални дневник Мала невеста Бинго Гранд народ пита Прељубници Пабло Ескобар Кување и мување Филм: Аутострада насиља Филм: Можда љубав

dnevnik

08.25 09.30 10.00 10.35 12.05 12.50 14.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.05 20.00 21.05 23.00 23.35 23.55 01.25

Доме, слатки доме Кажипрст Вести Интернат Цртани филмови Нинџа ратници Филм: Лоши полицајци Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Титова кухиња Вести Нинџа ратници Између две ватре Филм: Смртна пресуда Вести Спортски преглед Интернат Филм: Игра осећаја

08.00 09.00 10.00 11.45 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 17.30 18.00 20.00 22.15 00.00 01.00

Цртани филм ВИП рум Филм: Стражар Сити вести Филм: Прогласите ме кривим Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Гром у рају Коп на Пинку Ескобар - господар зла Филм: Подражавање Филм: Резервне убице Гимназија Тауер Филм: Дрвосеча

Кира Сеџвик

Дрвосеча Дванаестогодишња затворска казна осуђеног педофила Волтера ближи се крају и његови страхови од повратка у заједницу се повећавају. Када се коначно нађе на слободи, он покушава да своје друштвено неприхватљиво и кажњиво понашање задржи за себе и почне да живи нормалним животом. Улоге: Кевин Бејкон, Кира Сеџвик, Моз Деф, Бенџамин Брет Режија: Никол Касел (Пинк 2, 01.00)

Еце Услу

СЕРИЈА

Сузе Босфора Снажна прича о трагичној судбини Лале, докторке, која након сазнања да има тумор на мозгу, напушта своју породицу. Бригу о своје две девојчице препушта васпитачици из обданишта, прелепој Зејнеп коју је сматрала прикладном заменом у свом дому. Улоге: Еце Услу, Синан Сумер, Бурцу Кара, Гокан Тепе, Седа Гувен Режија: Хилал Сарал (Хепи, 16.15) 05.00 08.00 08.20 08.50 09.15 09.20 09.40 09.45 10.00 10.50 11.30 11.55 12.15 13.00 13.40 13.55 14.00 15.00 15.55 16.00 16.15 17.55 18.30 18.50 20.30 22.00 23.00 00.30 03.00

Добро јутро, Србијо Покемони Ешли краљ мајмуна Повратак малог тигра Мегаминималс Зоки на веселој фарми Монстер хај Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Генератор Рекс Покемони Моћни ренџери Телешоп Вести Гламур Црвено Вести Телешоп Сузе Босфора Телемастер Насловна страна, квиз Филм Ћирилица Револуција Филм Филм Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

07.00 Аморе Латино, 08.00 Дечији програм, 08.30 Лек из природе, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Зоо пузле, 11.00 Фарма, 12.00 Перископ, 13.00 Прес пресек, 14.55 Инфо, 16.00 Аморе Латино, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - ретроспектива, 21.15 Здраво је лепо, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak11.mart2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

BAUK LIBERALIZMA NAD VOJVODINOM

Pi{e: Mirko ^anadanovi} 11.20 Најбољи британски ресторан с Г. Р. 13.10 Најгора мама на свету 15.00 Посластичарски ас 16.20 Велики пројекти 18.10 Паклена Кели 19.35 Стручњак за торте 20.00 Повратак Хани Бу Бу 20.30 Дечији рођендани за памћење 20.55 Опседнута мајка 21.50 Велике ромске свадбе 22.45 У спаваћој соби с др Л. Берман 23.40 Ургентни центар

08.00 Наполеон 09.00 Исток-Запад 10.05 Изгубљени гусарски брод Црнобрадог 11.00 Героуов закон 12.10 Животиње које су ушле у историју 12.45 Древни светови 13.45 Најгори послови у историји 14.45 Тајм тим година XII 15.45 Исток-Запад 16.50 Ловци на митове 17.50 Најгори послови у историји 18.50 Египат 19.55 1066. 21.00 Фајт клаб 22.00 Наполеон 23.00 Ловци на митове 00.00 Тајм тим година XII 01.00 Синатра – мрачна звезда

08.00 Завера Розвел. 09.30 Кунг фу стори о Таији панди 11.00 Гнев у зору 13.15 Циганска магија 16.00 Долина несталих 18.00 Божији оклоп 2: Операција Кондор 20.00 Америчка пита 22.00 Скоро сасвим обична прича 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Аме рич ка пи та Џим, Оз, Финч и Ке вин су че ти ри при ја те ља ко ји скла па ју пакт да ће из гу би ти не ви ност до ма ту ре. То се ис по ста вља као ни ма ло лак за да так. Оз по чи ње да пе ва не би ли при ву као па жњу де во ја к а. Ке вин по ку ша ва да убе ди сво ју де вој ку да спа ва са њим. Финч ши ри трач о њи хо вом пак ту... Уло ге: Џеј сон Бигс, Крис Клајн, То мас Јан Ни ко лас, Та ра Ре ид, Ме на Су ва ри Ре жи ја: Пол Вајс (Си не ма ни ја, 20.00)

07.00 09.59 10.45 11.07 12.00 12.15 12.37 13.23 14.33 15.05 15.35 15.50 16.45 17.46 18.21 19.10 19.30 20.35 21.10 22.15 22.52 23.45 00.07

Добро јутро, Хрватска Вртови света, док. серија Резервисан термин Драга Геневив 3, док. серија Дневник 1 Спорт Пркосна љубав Др Оз, ток-шоу Треће доба Глас домовине ТВ календар Лугарница Хрватска уживо Позориште у кући 8. спрат, ток-шоу Тема дана Дневник Потрошачки код Нулта тачка Дневник 3 На рубу науке Лудница у Кливленду Краљ и краљица Мунлајт Беја, филм 01.32 Самохрани отац 02.24 Ловци на натприродно 03.03 Др Оз, ток-шоу

На о ми Вотс

Осли ка ни вео Лон дон 1925. Ки ти је упо зна ла мла дог, ин те ли гент ног, сти дљи вог и по ма ло до сад ног др Вол те ра, али згод ну при ли ку за брак. Ње га за ни ма ју за ра зне бо ле сти и но во пе че ни брач ни пар од ла зи у Ки ну. Он је по све ћен по слу и по ро ди ци док Ки ти ула зи у ве зу са шар мант ним ди пло ма том Чар ли јем... Уло ге: На о ми Вотс, Едвард Нор тон, Ли ев Шрај бер Ре жи ја: Џон Ку ран (ХРТ 2, 20.43) 06.59 07.29 07.52 08.17 08.44 09.10 09.58 10.42 12.21 13.22

Ме на Су ва ри

06.00 06.25 06.50 07.40 08.10 08.35 09.05 09.55 10.45 11.15 11.40 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.00 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 22.55 23.55

Судије за стил Софи Паркер Али Мекбил Софи Паркер Прва петорка Како сам упознао вашу мајку Увод у анатомију Џордан Мелиса и Џои Кугар Таун Брза италијанска кухиња Пројекат „Модна писта„ Мајке плесача Паранормална искуства познатих лицности Све што нисте знали о љубави Судије за стил Али Мекбил Прва петорка Како сам упознао вашу мајку Мелиса и Џои Кугар Таун Очајне домаћице Џордан Лудница у Кливленду Увод у анатомију Очајне домаћице

14.49 15.12 16.00 16.35 17.18 18.20 18.49 19.09 19.42 20.10 20.43 22.48 23.41 00.21 00.46 01.26 02.08 03.07 03.35

Мала ТВ Шаолински пажеви Телетабис Џони и Јохана Псећа опходња Школски сат Долина сунца Шокачка рапсодија 2012., снимак концерта Недељом у два Краљ и краљица Мунлајт Беја, филм Деграси Школски сат Регионални дневник Долина сунца Лепом нашом Директ Цртани филм Мала ТВ Кришке сира 4, док. серија Туристичка класа Осликани вео, филм Самохрани отац Злочиначки умови Уби ме досада Ловци на натприродно Др Хаус Луди од љубави Секс и град Ноћни музички програм

08.00 Друга шанса 10.00 Срећни бројеви 12.00 Капоти 14.00 Божја службеница Агнес 16.00 Мртав као ја. Живот после смрти 18.00 Супротно од секса 20.00 Феар 22.00 Смртоносне мисли 00.00 Еротски филм 00.55 Еротски филм 01.55 Еротски филм

07.30 Шевина песма 09.00 Момци с Медисона 10.00 Прва забрањена љубав 11.30 Зојин тајни живот 13.00 Момци с Медисона 14.00 Хана и њене сестре 16.00 Сећања на звездану прашину 17.45 Момци с Медисона 18.30 Шевина песма 20.00 Момци с Медисона 21.00 Шпијунска игра 23.00 Мафијаши

Stradawe „manipulisanih manipulanata” ivan Berisavqevi} nas je odmah optu`io za „izrazito frakciona{ku i klika{ku borbu za presti` i punu vlast u kasnijim fazama razvoja Jugoslavije, u kojoj su vode}i qudi iz Vojvodine, neki (Tepavac) donedavno, a neki i sad na vrlo istaknutim funkcijama u Federaciji ([oti i Tikvicki), najpotpunije sudelovali”. Dodao je da su i „raniji predsednik PK (^anadanovi}), sekretar (Radoj~in) i drugi bili ukqu~eni u tu zaveru”, ali „i sami

radili u toku rata, ali znam da on dolazi u Gradski komitet i preti: ’Neka se ne bojimo, nego da budemo jedinstveni, ni{ta oni meni ne mogu, nema vi{e [oti Pala, samo jedan, trebam ja wima. ” Zakqu~io je Jovanovi}: Ja nisam za se~ewe glave, ali ako mislimo da na zdravim osnovama baziramo na{u politiku, onda je to po{teno”. I tre}i put smo izvukli ìvu glavu! Ida Sabo je izjavila da „posle rata nismo imali teù situaciju u Partiji”. Ni posle IB Rezolucije, jer „to je bio spoqni neprijateq, a mi smo jedinstveno i veoma brzo reagovali”. Niko da je podseti (prvi Alimpi}, jer je u vreme obra~una s IB bio funkcioner Udbe) kako je izgledalo to „brzo reagovawe”, i po koju cenu je uspostavqeno „jedinstvo”: ~itav dru{tveni ìvot, ukqu~uju}i i KPJ, bio je pod kontrolom Udbe, desetine hiqada komunista iskqu~eno je iz Partije, samo u Vojvodini uhap{eno blizu 5500 lica, na pustim jadranskim ostrvima brutalno je prevaspitavano preko 16.000 „bande”, me|u kojima 12.000 boraca NOV, vi{e od 2000 aktivnih oficira i podoficira, preko trista u~esnika Oktobarske revolucije, {panskih boraca i predratnih ~lanova KPJ, oko @ivan Berisavqevi} 160 ministara, podministara i narodbili manipulisani, kako i su oni manipulisali nih poslnika, nekoliko ~lanova CK KPJ, dva drugima”. ~lana Politbiroa CK KPJ. Najpasniju klevetni~ku optu`bu za zaveru Od svega toga bila je, po sudu Ide Sabo, gora protiv dru{tvenog poretka, sre}om, ni Tito ni situacija 1972! Otkrila je liberalizam i u prouticajni funkcioneri iz drugih republika, koslavi pedesetogodi{wice KPJ: „To je li~ilo na likogod da su podràli na{u smenu, nisu ovu proslavu malogra|anske liberalisti~ke parti„punu istinu”. Toliko daleko protiv nas mogli je, a ne akademiju KPJ. ” su da odu samo „na{i”. Za to smo bili krivi Dimitrije \urkovi}, taNa svako negativno odre|ivawe na{ih qud- da rediteq SNP, koji je uradio scenario sve~anoskih osobina i politi~kih postupaka, Berisa- sti, Ivan Horovic, koji je uradio pozivnicu, i ja, vqevi} je uvek dodavao jo{ neko! Govore}i „samo kao podnosilac referata o razvoju komunisti~na~elno”, prika~io nam je ravno 12 etiketa: li- kog pokreta u Vojvodini. Trebalo je da bude vi{e berali, frakciona{i, klika{i, birokrati, ka- cve}a, parola, zavetnih izjava, borbenih pesama! rijeristi, manipulanti, grupa{i, sekta{i, demaGeza Tikvicki je rekao kako misli da je PK gozi, ~vrstoruka{i, brbqivci, interesxije. „pravilno obavezao svoje ~lanstvo na jedinstvo” Isa Jovanovi}, ve} godinama penzioner u Beoi ”smatra da to obavezuje i wega”. SK je ”zaista gradu, nije pripadao postao, ve} dugo, kako se ovom skupu, ali saziva~i ovde figurativno kaè, @ivan Berisavqevi} nam je sastanka su znali da taj diskusioni klub.“ izuzetak ne moraju pravPo{to je godinama bio prika~io ravno 12 negativnih dati. Bilo im je veoma ambasador u Ma|arskoj, nietiketa: liberali, frakciona{i, va`no da, pored Jovana je u~estvovao u kreirawu klika{i, birokrate, karijeristi, Veselinova, imaju jo{ politike PK, a oni koji ga manipulanti, grupa{i, sekta{i, nekoga ko }e po zaslugakritikuju jesu, pita se zademagozi, ~vrstoruka{i, ma (kao narodni heroj) i {to primedbe koje sad izbiv{i sekretar PK KP nose nisu kad je za to bila brbqivci, interesyije za BiH, zatim organizaprilika. „PK je radio kacioni sekretar PK za ko je umeo i mogao. Gre{io Vojvodinu, pa ministar u republi~koj vladi, a uz je i na nekim krupnim pitawima, ali sam uveren da to i kao ro|eni Vojvo|anin iz Izbi{ta, u Bana- su namere bile po{tene. Isto tako mislim da je i tu, mo}i da [otiju, Tikvickom, Jojki}u i Reli}u taj aktiv od 40-50 qudi imao odre|enih rezultata, skre{e ako ne budu dovoqno samokriti~ni i pa je ovakvo drasti~no odvajawe dvojice qudi od kopriznaju da su biv{em rukovodstvu bili (lo{i) lektiva, preo{tro, i ne daje pravu sliku.“ savetnici. Ali, i kad je kritikovao rad PK, nije kazao ono {to su zastupnici novog kursa smatrali da Usredsredio se na [otija i Tikvickog. „[ta je mora. Najmawe su o~ekivali kako }e traìti da bio motiv druga Pala da radi ono {to je radio? se ne osu|uju samo dva ~oveka, i predloìti da se Ko je wega uvredio, da je izgubio poverewe u nas i kaè i {ta je bilo dobro u prethodnom periodu. Partiju? Mi ne moèmo da prozovemo celu partiKritikova}e ga zato Kmezi}, Stoj{i} i Romac. ju za ono {to su radili ânadanovi}, Radoj~in, Pal [oti je je na Jovanovi}evu optu`bu da je Geza Tikvicki i drugi, koji su sistematski pomadelovao kao lider i savetnik odgovorio: „Ja sam gali da do|e do ove situacije. Za{to ti drugovi ne kod biv{eg predsednika na{e partije i sekretabi lepo rekli, onda bismo postigli jedinstvo: mi ra, koje smo birali legalno bio doslovno samo smo istupali tako, misle}i da je pravilna politijednom, a moji drugovi znaju da ja nikad nisam ka koju je sprovodio ânadanovi}. Ja ne mogu da imao ambicija da postanem vo|a.” kaèm da je meni drug [oti antipati~an, mi smo

СЕ РИ ЈА

Уби ства у Мид са ме ру (Уни вер зал, 16.20) 07.20 08.20 10.20 12.20 13.20 14.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 00.20 01.20

Три реке Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Све по закону Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Све по закону Монк Хаваји 5-0 Премијера Добра жена Скандал Браћа и сестре Хаваји 5-0 Све по закону

07.50 Ју-Ги-Ох! 08.15 Вирус атек 08.45 Кобра 11 10.55 Дантеов врх, филм 13.10 РТЛ екстра Магазин 14.00 Крв није вода 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.20 Опаки играчи, филм 00.05 Долазак 01.50 Астро шоу 02.50 ЦСИ Мајами

Опа ки игра чи Сле вин је у по се ти ста ром при ја те љу Ни ку, али не на ла зи га у ње го вом апарт ма ну, а ком ши ни ца Линд си за бри ну та јер је не стао те се бо ји за ње го ву си гур ност. Сле ви на на пад ну си ле џи је, ко ји ве ру ју да су на па ли Ни ка јер се овај на ла зи у Ни ко вом апарт ма ну... Уло ге: Брус Ви лис, Мор ган Фри мен, Џош Харт нет, Бен Кингсли, Лу си Лиу Ре жи ја: Пол Мек ги ган (РТЛ, 22.20)

Лу си Лиу

08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Дајнамо, чудесни мађионичар Преваранти на делу Наука у служби магије Чудовишта из реке Прича о бандама са Росом Кемпом

08.30 10.00 12.00 13.15 15.15 16.30 18.00 19.00 19.45 20.45 21.00 22.30 23.30 00.30 01.15

Крос-кантри скијање Биатлон Скијашки скокови Фудбал Бициклизам Фудбал Скијашки скокови Фудбал Биатлон Сви спортови Рвање Борилачки спорт Скијашки скокови Фудбал Сви спортови

Књи гу Мир ка Ча на да но ви ћа „БА УК ЛИ БЕ РА ЛИ ЗМА НАД ВОЈ ВО ДИ НОМ” мо же те ку пи ти у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) за 756 ди на ра, или на ру чи ти пре ко те ле фо на 021/6622–609 и меј ла knji za ra4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

ponedeqak11.mart2013.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Draga na{a

Posledwi pozdrav dragoj

Ti}o, {ta je ìvot... S nevericom i bolom gledamo kako nas je ìvotna nesre}a zbliìla, toliko nas je sad zauvek razdvojila... A bila si uvek tu kad je najteè... Nikada te ne}emo zaboraviti i uvek }emo te voleti. Tvoji drugari Mi}ko i Nino.

Tijani od drugova koji nisu u mogu}nosti da te posledwi put isprate. Neka te ~uvaju an|eli. Milo{, Marko, Meda i Bube.

70797

Posledwi pozdrav dragoj

70795

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Tijani

najlep{em an|elu me|u an|elima. Sa puno bola i tuge od porodica Lisul i Todorovi}.

O`alo{}ena porodica Manevski.

70796

70794

Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu, dedi i prijatequ

Posledwi pozdrav dragom te~i i zetu

Tomislavu Go{i}u

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 70748

Zoranu Sto{i}u

od porodice Davidovac.

od: Lele, Sowe, Svetlane i Bate Oti}.

70799

70787

Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu i dedi

Posledwi pozdrav Sowinom i Vojkinom tati

Tomislavu Go{i}u

Vojislavu Ra{kovi}u

POTREBNA dva radnika za izradu i monta`u ALU i PVC stolarije. Telefon: 021/897207, od 7 do 15 ~asova. 70676

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33943, 063/84-85-495. 70575

od: }erke Vesne, zeta @eqka, unuke Dane i unuka Danila.

od Bojane Ilij} sa porodicom.

70777

70800

Posledwi pozdrav dragom drugu i prijatequ

Qubomiru Geri}u Geri Neka ti je laka zemqa. Maturanti â&#x20AC;&#x17E;Jovan Jovanovi} Zmajâ&#x20AC;?. IV-3, generacija 1967/68. 70780

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon te{ke bolesti preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Tomislav Go{i} Sahrana je danas, 11. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu. O`alo{}ena porodica. 70798

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj kumi

ponedeqak11.mart2013.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Dragici \eri}

od Nata{e i Lazara Nestorov.

Tijana Simov Ti}a

70786

Penzioneri „Srbijagas”-a s tugom se opra{taju od na{e drage

30. 3. 1991 - 10. 3. 2013. „Tiho no}i moje zlato spava za glavom joj od bisera grana, a na grani k’o da ne{to bruji to su pali si}ani slavuji”

Ti}i Uvek }e{ biti u na{im srcima i mislima.

Dragice \eri} Posledwi pozdrav od wenih koleginica i kolega.

70788

3 Posledwi pozdrav dragom dedi

O`alo{}eni: baba Mira, deda Branko i ujka Sale.

Posledwi pozdrav `ive}e{ ve~no u nama. Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 11. 3. 2013. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: majka Vesna, otac Zoran i sestra Bokica. 70792

Posledwi pozdrav Cecinom tati.

na{em

70793

Lazaru Rokvi}u

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 9. marta, u 74. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

1939 - 2013. Deda, ~uva}emo te u srcu.

Dragica \eri}

Zoran Sto{i}

Mila mama, mnogo }e{ mi nedostajati. Rale, Eva, Oqa i Lidija.

Tvoja Violeta.

Tvoji voqeni unuci Sr|an i Bobana.

3 Posledwi pozdrav bratu, stricu i ujaku

voqenom

70785

70784

70790

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 64. godini preminula na{a supruga, majka i baka

Lazar Rokvi}

Posledwi pozdrav

1939 - 2013. Sahrana je danas, 11. 3. 2013. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Rokvi}. 70789

Posledwi pozdrav dragom Baji

Bosiqka Zeqkovi}

Lazaru Rokvi}u

ro|. Todorov

1939 - 2013.

Sahrana }e se obaviti 11. 3. 2013. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Starim Ledincima.

od porodica Rokvi} i [tula iz In|ije.

O`alo{}eni: suprug Mihajlo, sin Borislav, snaja Danijela i unuci Ksenija i Nikola.

70791

70778

Dragici \eri} S qubavqu i tugom, `ive}e{ uvek u na{im uspomenama. ]erka Violeta, zet Aleksandar, unuci Milica i Marko. 70783

Posledwi pozdrav

DESETOGODI[WI POMEN

SE]AWE na na{e najmilije

Marku [imunu

Bosiqki Zeqkovi}

Rajku Grahovcu

od babe Stanke i tetke Kose.

od tetke Jovane sa porodicom.

Vreme prolazi, tuga i se}awa ostaju.

Sad ostaju samo uspomene i lepa se}awa. Mo`da si oti{la sa ovog sveta, ali mi }emo te nositi u svojim srcima zauvek.

Tvoja Dragica.

Tvoji najmiliji.

Igor

i Antun Kar}a{

1972 - 2004.

1945 - 2010.

Po~ivajte u miru, an|eli vas ~uvali.

70351

70781

70782

70779

Porodica Kar}a{. 70640

SPORT

ponedeqak11.mart2013.

dnevnik

T E M A „ D N E V N I K A ” : NASIQE NA NA[IM SPORTSKIM TERENIMA

Evropska iskustva preto~iti u srpsku stvarnost

Nema mu ravnog: Nenad Pagonis

ME^ ZA SVETSKU TITULU U LOU KIKU

Nenad Pagonis {ampion sveta Naj bo qi srp ski bo rac Ne n ad Pa g o n is osvo jio je ti tu lu pro fe s i o n al n og pr va k a sve ta u di sci pli ni luo kik, po {to je na spek ta ku lar noj kik boks re vi ji bio bo qi od Ru sa Alek se ja Pa pi na, su dij skom od lu kom 2:1 u ko rist na {eg bor ca. U iz u zet no te {kom me ~u Pa go ni s a je iz n e n a dio agre s i van start Pa pi na, pa je u pr vih ne ko li ko run di ~ak dva pu ta bio u nok da u nu. Ipak, Pa go nis je us peo da se iz vu~ ~e iz te {ke si tu a ci je i pre |e u kon tra o fan zi vu, da bi se ri jom uda ra ca u pe toj run di po slao pro tiv ni ka na pod, {to je bio i kqu~ ni mo me nat pri li kom su dij skog gla sa wa. -Dra go mi je {to smo pu nim tri bi na ma u Mon te Kar lu i hi qa da qu bi te qa spor ta ko ji su {i rom Evro pe ovaj spek takl po -

sma tra li pre ko ma lih ekra na pru ì li vr hun ski uì tak i od li~ nu bor bu, ka kva je i bi la na ja vqi va na. Obo ji ca smo me ~u pri stu pi li faj ter ski i bez pu no kal ku la ci ja, a u ta kvim okol no sti ma pre su |u ju sr ce i è qa, ko ja je o~i gled no ovo ga pu ta bi la na mo joj stra ni. Dra go mi je da sam se po no vo po peo na kik bok ser ski Olimp pod za sta vom Sr bi je, uz sve ~e stit ke Pa pi nu za od li~ nu bor bu - re kao je Pa go nis po sle me ~a. Dva de set pe to go di {wi No vo sa |a nin u do sa da {woj ka ri je ri tri pu ta je osva jao na slov pr va ka Evro pe, dok je pre du e la u Mon te Kar lu ve} imao pet pri zna wa za naj bo qeg kik bok se ra pla ne te. Pa go ni sa ve} sle de }eg me se ca o~e ku je na stup na naj pre sti `ni jem tak mi ~e wu u kik bok su, ko je }e se odr à ti u Mi la nu.

DRUGO KOLO PRVE LIGE – SEVER

Goran Despotovi} bez premca NO V I SAD: Bok ser s ka sa l a Spen s a, gle da la ca 50, su di je: Gli gi} (Fu tog), Se ku li} i Bi si} (No vi Sad), Kr stin (Zre wa nin) i Pa ni} (@a baq). Re zul ta ti - pi o ni ri - do 29 kg: Ame to vi} (Zlat ni gong) Pje vac (Slo ven) 4:3, do 34: Ra du (Ki kin da) - Aje to vi} (Ce ment) 12:5 (pre kid u 3.r.). [ko lar ci do 33: Jo va no vi} (Slo ven) - Ka ra ma ni (Ce ment) 6:6, do 35: Mi lo {ev (Di na mo) - Ma le {e vi} (Zlat ni gong) 11:6, do 50: To mi} (Ma ~va) - Vu jo {e vi} (âr nok) 5:3, do 56: Mi tro vi} (Ba nat) Ame to vi} (Ju go bok sing, Le sko vac) 7:1, do 62: Zla ta no vi} (F 89) - Mi ti} (Ju go bok sing) 7:0, do 65: Voj vo di} (âr nok) - Jo va no vi} (Ju go bok sing) 0:2 (pre kid u 1.r.), do 68: Kr sti} (âr nik) - Spa si} (Sr bi ja, Sur du li ca) 2:3 (pre kid u 1.r.). Ju ni o ri - do 46: N. Ku ki} (Slo ven) Gli go ri} (Spar tak) 4:13, do 54: Mi ja i lo vi} (Ma ~va) - Gr mu {a (âr nok) 6:6, Ro gi} (Ma ~va) Bar ber (Ki kin da) 9:5, do 60: Ron t o (Ki k in d a) - Bor ~ i} (Ba~ ka) 6:11, Rad no vi} (Ki kin da) - Ma le {e vi} (Zlat ni gong) 6:6. Mla di - do 56: Osat kov ski ([aj k a { i) - A. Gli g o r i} (Spar tak) 2:0 (bb), do 64: Vu~ ko vi} (Lo zni ca) - Sto {i} (Sr bi ja) 6:11, do 69: Du. Klin cov (Srem) - Mar k o v i} (Ma ~ va) 11:5, Dr. Klin cov (Srem) - Pre le vi} (F 89) 5:5, do 75: Po du na vac (No vi Sad) - Ze li} (âr nok) 12:2, Bog da nov ski (Di na mo) - Be qe vi} (âr nok) 7:12, do 81: Pa ni} (No vi Sad) - Gr bi}

(Di n a m o) 12:3, Mak s i m o v i} (âr nok) - Ter no vac (Voj vo di na) 4:11. Se ni o ri - do 60: Do mon k o{ (Ki k in d a) - Rap k i} (Ma ~va) 2:5, do 69: Miq ko vi} (Are na, Vla sot ni ce) - Lu ki} (Ma ~va) 9:11, Zbu} no vi} (âr nok) - Za vi {i} (F 89) 8:4, do 81: Sto jak (No vi Sad) - Ra da no vi} (Ma ~va) 12:9 (dik fa li fij ka ci ja u 3.r.), N. Ku ki} ([aj ka {i) Pe {i} (Ju go bok sing) 8:7, Gli {i} (Ce ment) - Ko sti} (Sr bi ja) 4:12 (diks. u 3.r.), Pe tro vi} (Olimp) - Sto j a n o v i} (Ju g o bok s ing) 3:4 (pre k id u 2.r.), Kon di} (No vi Sad) - Kne è vi} (Car La z ar) 6:11, iz n ad 91: Man ku lov ski (Di na mo) - Du ra ko vi} (Ju go bok sing) 7:6, De spo to vi} (Ma ~va) - Stan ko vi} (Ju go bok sing) 9:2, De ni} (Uni ti) Jef ti} (Sr bi ja) 10:3. U 2. ko lu Pr ve li ge - se ver u bok su na ring u No vom Sa du iza {lo je ~ak 33 pa ra. Da opro ba ju sna ge s voj vo |an skim rat ni ci ma rin ga do {li su i bor ci iz Le skov ca, Sur du li ce i Vla so tin ca, jer za wih ova li ga je naj kva li tet ni ja. Bi lo je ne ko li ko ve o ma do brih bor bi, a bez prem ca bio je po vre me ni na{ re pre zen ta ti vac u su per te {koj ka te go tri ji Go ran De spo to vi}. On je pro gla {en i za naj bo qeg me |u se ni o ri ma, ko jih je bi lo naj vi {e na me ~u. Kod mla dih taj na slov po neo je Mi lan Pa ni} (No vi Sad), me |u ju ni o ri ma Igor Ro gi} (Ma ~va). U kon ku ren ci ji {ko la ra ca naj bo qi je bio Vla di mir Zla ta no vi} (F 89), a kod pi o ni ra Alek san dar Ra du (Ki kin da). M. P.

Sr bi ja je do bi la po sled wu opo me nu pred is kqu ~e we iz svih fud bal skih tak mi ~e wa u Evro pi uko li ko ne pre du zme o{tri je ko ra ke u bor bi pro tiv hu li ga na. Na i me, ni je taj na da je UEFA uz ne mi re na i za bri nu ta zbog po ra sta na si qa na utak mi ca ma ko je igra ju srp ski ti mo vi. Pred sed nik UEFA Mi {el Pla ti ni po slao je pre ne ko li ko da na srp skom pre mi je ru Ivi ci Da ~i }u pi smo u ko jem tra ì da se hit no re {i na si qe na sport skim te re ni ma . Istu po ru ku Da ~i }u pre neo je i Gri go rij Sur kis, ~lan Izv{r nog od bo ra UEFA. Pre mi jer Ivi ca Da ~i} ob ja {wa va da pre ma ma pi pu ta, ko ji je Sr bi ja do sta vi la UEFA kao pred log pla na za re {a va we ovog pro ble ma, sto ji da se mo ra hit no for mi ra ti rad na gru pa u ko joj }e bi ti pred stav ni ci vi {e dr àv nih in sti tu ci ja i or ga na. Do ma ja tre ba da bu de iz ra |e na stra te gi ja za su zbi ja we na si qa u spor tu i ak ci o ni plan za we no spro vo |e we. Za for mi ra we rad ne gru pe za du èn je Veq ko Oda lo vi}, ge ne ral ni se kre tar Vla de Sr bi je, a u woj }e, iz me |u osta lih, bi ti za stu pqe ni pred stav ni ci mi ni star sta va omla di ne i spor ta, pro sve te i na u ke i unu tra {wih po slo va, Bez bed no sno-in for ma tiv ne agen ci je i Vr ho vov nog ka sa ci o nog su da. Pre ne go {to se kre ne sa iz ra dom stra te gi je bi }e ana li zi ra no me |u na rod no is ku stvo u spre ~a va wu na si qa na sport skim te re ni ma ka ko bi se zna lo da li tre ba for mi ra ti po seb na ode qe wa su do va i tu ì la {tva ko ja bi se ba vi la pro ce su i ra wem na sil ni ka.

Razmena informacija No, sa ma Evro pa ima la je pret hod nih de ce ni ja mno go pro ble ma sa na si qem na sport skim te re ni ma, ali je po seb nim me ra ma i an ga ò va wem ce lo kup nog dru {tva us pe la da ga sve de na pri hva tqi vu me ru, pa ~ak i u pot pu no sti ob u zda. Od lu kom Sa ve ta EU iz 2002.go di ne pred lo è no je svim ~la ni ca ma da osnu ju na ci o nal nu kan ce la ri ju za raz me nu in for ma ci ja o bez bed no sti fud bal skih ta mi ~e wa ko ja }e bi ti nad le `na sa sa rad wu pri li kom or ga ni zo va wa do ga |a ja ko ji ukqu ~u je vi {e od jed ne dr à ve. Ova od lu ka je do pu we na 2007. go di ne, ka da je do go vo re no da sva ka dr à va ~la ni ca omo gu }i svo joj kan ce la ri ji pri stup raz li ~i tim ba za ma po da ta ka, ko je vo di po li ci ja, o ri zi~ nim li ci ma, za tim da se za po~ ne sa raz me wi va wem kri ti~ nih si tu a ci ja, kao i da sva ka kan ce la ri ja po sta ne od go vor na za li stu pre po ru ka.

Srbija priprema strategiju protiv nasiqa na sportskim terenima

dam ~la ni ca EU ni su us pe le da raz vi ju ba zu po da ta ka, ni ti ima ju pri stup dru goj ba zi sa in for ma ci ja ma o to me ko mo `e pred sta vqa ti pret wu na sta di o nu, s tim {to su kre nu le u taj po sao. Me |u wi ma su Fin ska, Ir ska, Le to ni ja, Luk sem brug, Por tu ga li ja, Slo va~ ka i Slo ve ni ja. Iz istog iz ve {ta ja pro iz i la zi da ana li zu kri ti~ nih si tu a ci ja, naj ~e {}e fud bal skih utak mi ca, ne ra de sa mo ~e ti ri ~la ni ce EU: Ki par, Slo va~ ka, Luk sem burg i Ir ska, ali i da ve }i na dr `a va ra di po lu go di {we iz ve {ta je , dok ne deq ne ima ju sa mo Ne ma~ ka i Ve li ka Bri ta ni ja. Pr va me |u kon ven ci ja ma Sa ve ta Evro pe na la zi se u iz ve {ta ju

Engleska prva krenula En gle ska je bi la pr va dr `a va ko ja je jo{ 1989.go di ne do ne la po se ban Za kon o fud bal skim na vi ja ~i ma ko jim je pro pi san ve }i broj kri vi~ nih de la i pre kr {a ja ko ji se mo gu u~i ni ti od stra ne na vi ja ~a ili or ga ni za to ra fud bal skih utak mi ca. Ta ko se, pre ma wi ho vom za ko nu, ula zak na te ren ka `wa va sa go di nu i po da na za tvo ra, ukla wa we ogra de iz me |u te re na i pu bli ke vi {e go di {wa za bra na ula ska na sta di o ne. Ka `we ni na vi ja ~i ima ju oba ve zu da po li ci ji pod no se pa so{ ~e ti ri ne de qe pre go sto va wa re pre zen ta ci je u ino -

jojm, iz rek nu za bra nu ula ska na sta dion i ona va ì ne za vi sno od sud ske ka zne. Pre dve go di ne oko 3.000 hu li ga na u Ne ma~ koj je ima lo za bra nu pri bli à va wa svim sta di o ni ma u ovoj dr à vi. Ina ~e, bor ba pro tiv agre siv nih na vi ja ~a i or ga ni zo va nih hu li ga na na sta di o ni ma i oko wih u Ne ma~ koj tra je go di na ma , a po red kon stant nog ja ~a wa ka zne ne po li ti ke ka rak te ri {e je i po sto ja we vi {e od 40 ta ko zva nih “fen-pro je ka ta”. Wi hov pri mar ni ciq je pre ven ci ja na vi ja~ kog na si qa zbog ~e ga su u stal nom kon tak tu sa agre siv nim na vi ja ~i ma, pri sut ni su na sta di o ni ma, po se du ju pri li kom su ko ba na vi ja ~a i ~u va ra re da. U pro jek te su ukqu ~e ni so ci o lo zi,

U Hrvatskoj sudija ka`wava na licu mesta Ka ko pred sto ji fud bal ski me~ iz me |u re pre zen ta ci ja Hr vat ske i Sr bi je, tre ba pod se ti ti da je ova na {a su sed na dr `a va pro blem na si qa na sta di o ni ma i sport skim ma ni fe sta ci ja ma re gu li sa la po seb nim Za ko nom o spre ~a va wu ne re da na sport skim na tje ca wi ma ko je je usvo ji la 2003.go di ne i ko jeg je me wa la i do pu wa va la ne ko li ko pu ta. Po sled wim iz me na ma znat no su po o {tre ne ka zne ne od red be i to ta ko da su po li ci ja i re da ri do bi Ode qe wa za in for ma tiv no-is tra `i va~ ke i bi bli o te~ ke po slo ve Skup {ti ne Sr bi je o na si qu na sport skim pri red ba ma, ko ja je do ne ta u obla sti ka zne nog pra va a od no si se na sport bi la je Evrop ska kon ven ci ja o na si qu i ne do li~ nom po na {a wu gle da la ca na sport skim pri red ba ma. ^la nom 3. ovog ak ta pre ci zi ra no je

Padaju i najte`i udarci

Pre ma iz ve {ta ju o spro vo |e wu ovih evrop skih od lu ka vi di se da 11 ze ma qa ~la ni ca EU ima ba zu po da ta ka o ri zi~ nim li ci ma: Austri ja, Bel gi ja, Ki par, ^e {ka, Ne ma~ ka, Gr~ ka, Ita li ja, Poq ska, Ru mu ni ja, [ved ska i Ve li ka Bri ta ni ja, dok de vet ze ma qa ima dru ga ~i ju ba zu po da ta ka, ali sa in for ma ci ja o oni ma ko ji se ne do li~ no po na {a ju na sport skim me ~e vi ma. Tu su: Bu gar ska, Dan ska, Esto ni ja, Fran cu ska, Ma |ar ska, Li tva ni ja, Mal ta, Ho lan di ja i [pa nij. Se -

vi~ na de la i pre kr {a je na sport skim te re ni ma.

da dr `a ve pot pi sni ce pre u zi ma ju na se be oba ve zu da pri me ne, ili ako je po treb no usvo je za ko ne ko ji ma se pred vi |a da oni za ko je se utvr di da su kri vi za pro tiv prav na po na {a wa u ve zi sa na si qem ili ne do li~ nim po na {a wem gle da la ca bu du ade kvat no ka `we ni, ili za vi sno od kon kret nog slu ~a ja do |u pod udar od go va ra ju }ih ad mi ni stra tiv nih me ra. Ta kvom od red bom na met nu ta je oba ve za na ci o nal nim za ko no dav stvi ma da do ne su od go va ra ju }e za ko ne ko ji tre ba da pro pi {u kri -

li ve }a ovla {}e wa. Hr vat ska je 2006.go di ne uve la ba zu po da ta ka iz gred ni ka na sport skim te re ni ma , ima in for ma ci je o na vi ja ~i ma sa ku pqe ne na jed nom me stu, ko ri sti raz me nu u okvi ru me |u na rod ne po li cij ske sa rad we i zna ko joj do la zi u go ste. Ta ko |e, jed no od za kon skih re {e wa je i to da su di ja za pre kr {a je pri su stvu je fud bal skim utak mi ca ma vi so kog ri zi ka i ima pra vo da iz gred ni ke ka `wa va na li cu me sta.

stran stvu. U En gle skoj is tra `ni su di ja de ù ra na sta di o nu, tri bi ne nad zi ru re da ri ko ji na sil ni ka od mah we mu pri vo de i on im iz ri ~e vi so ke nov ~a ne ka zne na li cu me sta ako je re~ o ma wem pre kr {a ju ili na la è we go vo od go vo |e we u po li ci ju. Isti is tra `ni su di ja mo è ~ak i na lo ì ti de por ta ci ju stra nih iz gred ni ka iz ze mqe.Zbog stra ha od sank ci ja en le ski hu li ga ni su po sled wih go di na od u sta li i od prak se ma sov nih tu ~a na fud bal skim tri bi na ma . Zna ~aj no je sma wen i broj tu ~a na pri la zu sta di o ni ma. Ima la je Ita li ja i osam de se tih pra vi la o su zbi ja wu na si qa na sport skim tak mi ~e wi ma ali je od 2007.go di ne, ka da je po gi nuo po li ci jac na fud bal skoj utak mi ci na Si ci li ji, usvo ji la Za kon o bor bi pro tiv na si qa u spor tu ko jim su po ja ~a ne ka zne ne me re i to ta ko da je za na si qe na sport skim te re ni ma pred vi |e na ka zna za tvo ra od pet do 15 go di na . Pro pi sa no je i no vo kri vi~ no de lo “po se do va we pi ro teh ni~ kih sred sta va” (ba kqe i sig nal ne ra ke te), a uve de na je i nov ~a na ka zna u vi si ni od 20.000 do 100.000 evra za fud bal ske klu bo ve ko ji po dr à va ju rad re gi stro va nih iz gred ni ka na vi ja~ kih gru pa. U Ita li ji je oba ve zno po ka zi va we li~ ne kar te pri li kom ku po vi ne kar te i ula ska u sta dion, hu li ga ni ma je za bra wen pri stup od jed ne do pet go di na, a MUP spro vo di nad zor sport skih pri red bi i od mah ka da uo~i ne kog od hu li ga na iz vo di ga sa sta di o na. U Ne ma~ koj sa mi fud bal ski klu bo vi ne okle va ju da na sil nim na vi ja ~i ma, u sa rad wi sa po li ci -

pe da go zi, psi ho lo zi a ~e sto i biv {i iz gred ni ci sa hu li gan skom pro {lo {}u. Za ni mqi vo je na po me nu ti da u Ne ma~ koj, pre ma po sled wim ras po lo ì vim po li cij skim po da ci ma, ima oko 13.000 hu li ga na, od ko jih je oko 10 od sto bli sko eks trem no de sni ~ar skim or ga ni za ci ja ma i gru pa ma, kao i to da se sa da ne re di i tu ~e do ga |a ju ve }i nom na fud bal skim utak mi ca ma dru ge i tre }e li ge. Bel gi ja je tek 1998.go di ne po ~e la ozbiq ni je da sank ci o ni {e hu li ga ni zam do no {e wem Za ko na o bez bed no sti na fud bal skim utak mi ca ma. Pred vi |e ne su i nov ~a ne ka zne od 250.000 evra za or ga ni za to re i od 250 do 5.000 evra za na vi ja ~e ili za bra na pri su stvo va wa utak mi ca ma za ma lo let na li ca u tra ja wu od tri me se ca do pet go di na. Bu gar ska od 2004. go di ne uvo di ter min “sport ski hu li ga ni zam” i sank ci je ko je za iz vr {i o ce mo gu bi ti za tvor i nov ~a ni iz no si . [ved ski Za kon o bor bi pro tiv hu li ga ni zma usvo jen je 2008.go di ne. Za kon da je ovla {}e we po li ci ji da spre ~i ula zak na sport ske pri red be onih li ca ko ja su pret hod no ka `we na za ak te na sil ni~ kog po na {a wa i evi den ti ra ni kao iz gred ni ci. Fe de ral nim za ko nom u [vaj car skoj us po sta vqe n je na ci o nal ni re gi star hu li ga na, za bra na pu to va wa za re gi stro va ne iz gred ni ke, za bra na ula ska na sta dion do jed ne go di ne, oba ve zno pri ja vqi va we re gi stro va nih hu li ga na u po li cij sku sta ni cu na dan odr à va wa utak mi ce, kao i pre ven tiv no za dr à va we u pri tvo ru u tra ja wu od 24 ~a sa. Qubinka Male{evi}

SPORT

dnevnik

PR VI ME ^E VI MU [KOG PLEJ-OFA

PR VA MU [KA LI GA - SE VER

Tra di ci ja sa ~u va na

Me ta lac – Som bo re lek tro 28:23 (12:12)

FU TOG: Dom spor to va, gle da la ca 300, su di je: Man di} i Ko va ~i} (No vi Sad). Sed mer ci: Me ta lac 4 (4), Som bo re lek tro 1 (1), is kqu ~e wa: Me ta lac 10, Som bo re lek tro 4 mi nu ta. ME TA LAC: Ili} 2, Po li}, Gra ji}, Eri}, Ko ki} 1, Ra di} 2, Voj vo di}, To ja gi} 1, \u ki} 3, Pri bi ~e vi}, Mi len ko vi}, Jo ji} 5, Iva no vi} 5, Ra doj ~i} 9 (4), Zo ri}, De ve tak. SOM BO RE LEK TRO: Bo go je vi}, De ha ji} 1, Dra {ko vi} 5 (1), Ni ko li}, Ku zman 2, Be sla} 3, N. Ko ji}, Mi jo vi} 6, Ko po ran, L. Ko ji}, Gar di jan 1, Bo {ko vi} 1, Ko pa wa 4, Va ki, Ne na di}, Tr bo je vi}. Ni ovo ga pu ta ru ko me ta {i Me tal ca ni su iz ne ve ri li tra di ci ju da, tek ka da na po ~et ku su sre ta ri val stek ne ozbiq ni je vo| stvo, po ~i wu da pa le mo to re. Ta ko je bi lo i pro tiv Som bo ra ca, ko ji su po ve li 3:0, da bi tek on da iza bra ni ci @eq ka Vu ja kli je po ~e li da se bu de. Pr vi put do ma }in je iz jed na ~io kod re zul ta ta 4:4, da bi do kra ja pr vog po lu vre me na vi |e na re zul tat ska klac ka li ca. U dru gih 30 mi nu ta su sre ta sve je bi lo u zna ku do ma }i na. Za hva qu ju }i ~vr {}oj i po kre tqi vi joj od bra ni u ko joj su do mi ni ra li To ja gi} i Ra di}, kao i od bra na ma Po li }a, Fu to à ni su po ve li de vet go lo va raz li ke, gde su gol ge ter ski bi li ras po lo è ni Ra doj ~i}, Iva no vi} i Jo ji}. Ka da je bi lo iz ve sno da }e sla vi ti, tre ner do ma }ih Vu ja kli ja je {an su pru ìo mla |a ri ji, ko ja je do ne kle oprav da la po ve re we. J. Ga li}

Te me rin ci pre ki nu li post Mla dost TSK – @e le zni ~ar 36:32 (16:15)

TE ME RIN: Dvo ra na JKP Te me rin, gle da la ca: 200, su di je: Pe {i} i Ra do je vi} (Cr ven ka). Sed mer ci: Mla dost TSK 4 (4), @e le zni ~ar 5 (5), is kqu ~e wa: Mla dost TSK 10, @e le zni ~ar 6 mi nu ta. MLA DOST TSK: Ar da li} (3 od bra ne), Pan te li}, Oku ka, Li si ca, Kne `e vi}, Gru ji ~i} 11 (4), Ko va ~e vi} 7, Jo va no vi} 5, \u ri} 7, Ma noj lo vi} (4 od bra ne), Sta ro vlah 1, Po kra jac 4, La u {ev, Ter zi}, Mar ja no vi} 1, An |e li} (3 od bra ne). @E LE ZNI ^AR (I): Se ku li} (8 od bra na), N. Ar se ni} 9 (4), An de si li} 2, Dro bac, Pa vi} 5, Ri sti}, Dut ka, Du ki} 1, Be qi}, Ba li} 4, Per nar 4 (1), Pa vlo vi} 3, Pi li} 4.

ponedeqak11.mart2013.

Brejk No vo sa |a na Rib ni ca – Voj vo di na NS se me 2:3 (14:25, 26:24, 16:25, 25:21, 12:15) KRA QE VO: Ha la kraj Ibra, gle da la ca: 500, su d i j e: Pe tro vi} (U`i ce), Si mo no vi} (Be o grad). RIB NI CA: Ja ni }i je vi} 6, Oko { a n o v i} 21, Ja n u z o v i}, Mo }i} (l2), Jan ko vi} (l1), ra do vi} 1, Bi }a nin 3,Ma rin ko vi} 11, Vi li ma no vi},Lu ki}, Traj ~ev ski 3, Ra de vi} 20. VOJ VO DI NA NS SE ME: ^u b ri l o 15, Mar t i n o v i} 8, Ro qi} 15, Ve se li no vi} 9, Ka -

Zve zda se na mu ~i la Re zul ta ti pr vih me ~e va ~e tvrt fi na la plej-ofa – BE O GRAD: Cr ve na zve zda – Spar tak (Q) 3:1 (27:25, 25:21, 21:25, 25:19), KLA DO VO: \er dap – Par ti zan 3:1 (25:23, 22:25, 25:23, 25:23), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki – Mla di rad nik 3:0 (25:20, 25:13, 25:23), KRA QE VO: Rib ni ca – Voj vo di na NS se me 2:3 (14:25, 26:24, 16:25, 25:21, 12:15). Re van{ su sre ti igra ju se 14, a even tu al ne maj sto ri ce 17. mar ta.

ti}, Vr ban, @i va no vi}, Br za ko vi}, Pet ko vi} 4, Lu bu ri} 20, Stan ko vi} 2, Ka pur (l). Od b oj k a { i Voj v o d i n e NS se me na pra vi li su brejk na star t u plej-ofa sa v la d av { i Rib ni cu u Kra qe vu i ta ko su do {li na ko rak do pla sma na u po lu fi na le. U~i ni li su No vo sa |a ni ono {to su obe }a li pred po ~e tak ~e tvrt fi nal ne

se r i j e, od i g ra l i hra b r n o, bor be no, re {e ni da ne za vr {e se zo nu, iako su post se zon sko do i gra va we mo ra li da po~ nu na go sto va wu. Trud se is pla tio i cr ve no-be li su Kra qev ~a n i m a ser v i r a l i hlad n u osve tu za dva mi ni mal na po ra za u li ga {kom de lu pr ven stva. Pre m a sve m u pri k a z a n om ove se zo ne, duel Kra qev ~a na i No vo sa |a na mo ra le su da od lu ~e ni jan se, a ta ko je bi lo i ovo ga pu ta. Vo {a je po ~e la me~ kao da joj `i vot za vi si i fu ri o zno po ve la. Se va li su ser vi si, uz blok i do bru od bra nu, pa se Kra qev ~a ni ni su pro pi sno ni za gre ja li, a ve} su bi li u za o stat ku. Sta b i l i z o v a l i su do m a } i sta we na te re nu i po sle bo qe igre u dru goj po lo vi ni se ta po ve li s dva po e na raz li ke, ali je Vo {a do ne la ne iz ve snost i iz jed na ~i la u po sled wem mo m en t u (24:24), me | u tim, ni je ima la sna ge za pre o kret. Tre } i set pro t e k ao je u istom scen ra i ju kao i pr vi. Vo {a je bi la na vi so kom ni vou i sve joj je po la zi lo za ru kom, pa je jo{ jed nom Rib ni ca bi la go to vo iz gu bqe na, ma da ne do voq no da ka pi tu li ra bez bor be. Pre nu la se dru `i na sa Ibra i po no vo us po sta vi la kon tro lu, iako je bi la u za o stat ku 10:13 u ~e tvr tom se tu. Po bed ni ka je mo ra la da od lu ~i taj-brejk lu tri ja. Po sle uvod nih 3:1 za Vo {u, Rib ni ca je uz vra ti la do 4:4, a on da od re zul ta ta 7:7 usle di la je, is po sta vi lo se, od lu ~u ju }a se -

Ne ma wa ^u bri lo

ri ja cr ve no-be lih 3:0. Ka da su se od le pi li na 10:7, No vo sa |a ni se vi {e ni su osvr ta li i

je zdi li su ka po be di i vred nom brej k u na star t u plejofa. M. R.

Tre }e me sto za u zeo je ita li jan ski Bu sto Ar si cio ko ji je u du e lu po ra `e nih po lu fi na li -

sta sa vla dao Ga la ta sa raj po sle ve li ke bor be- 3:2 (25:21, 25:15, 23:25, 22:25, 15:11). Za Ga la ta sa raj igra la je Bri `it ka Mol nar, ali za ve li ki deo uvod na tri se ta ko je je pro ve la u igri ni je osvo ji la po e ne. Ti tu la naj ko ri sni je igra ~i ce fi nal nog tur ni ra pri pa lo je Jo va ni Bra ko ~e vi}, ko ja je u fi na lu ima la 14, u po lu fi na lu 21 poen, a Na ta {a Kr sma no vi} je za ra di la ti tu lu naj bo qeg blo ke ra. Sr bi ja je u fi na lu ima la jo{ jed nog pred stva ni ka, dru gi su di ja bio je Go ran Gra din ski iz Be o gra da, a pred snik OSS i pr vi pot pred sed nik CEV-a Alek san dar Bo ri ~i} do de lio je me da qe dru go pla si ra noj Ra bi ti iz Ba kua. M. R.

S PR VIM ^O VE KOM VA RA DI NA MI LO RA DOM GR GU RO VI ]EM

Is pa da we ne zna ~i i ga {e we Milan Oku ka (TSK)

Po sle se dam ko la bez po be de, ~i ji epi log je pad na ta be li za ~e ti ri ste pe ni ka, ru ko me ta {i Mla dost TSK iz Ba~ kog Jar ka pro na {li su iz laz iz la vi rin ta, iako je me~ sa klu pe od gle dao po vre |e ni bek Mi lan Li si ca. ^u va ri mre `e do ma }i na ni su se pro sla vi li, pr vu od bra nu upi sa li su tek u 19. mi nu tu, {to su go sti iz In |i je is ko ri sti li da pet na est mi nu ta bu du u stal nom vo| stvu. Za pre o kret su se po bri nu li Ne nad Gru ji ~i} i Si mo \u ri}, pa je do ma }in u 38. mi nu tu ste kao ka pi tal od tri go la (21:18). Pred vo |e ni ta len to va nim Ni ko lom Ar se ni }em, go sti ni su is ti ca li be lu za sta vu, po no vo su uhva ti li pri kqu ~ak i u 45. mi nu tu po rav na li re zul tat – 24:24. Ja ra ~a ni su kre nu li na sve ili ni {ta, ta kav pri stup je uro dio plo dom, jer je Ra do je Ko va ~e vi} sa ne ko li ko efekt nih go lo va, pro bu dio gle da o ce i ot klo nio di le me oko po bed ni ka. M. Me ni }anin

Od boj ka {i ce Va ra di na za vr {i le su tak mi ~e we u Su per li gi Sr bi je na po sled wem me stu i sle de }e se zo ne igra }e u Pr voj li gi. Ve li ki pro ble mi s tre nin zi ma, igra~ kim i tre ner skim ka drom uze le su da nak mla dom sa sta vu ko ji je, po sle pr ve su per li ga {ke se zo ne gde je sti gao do po lu fi na la plej-ofa, u na red noj bio na fe we ra {koj po zi ci ji.

De taq s me ~a Va ra di na i TENT-a

U od no su na pret hod nu se zo nu, ka da su Va ra din ke na pra vi le naj ve }i uspeh `en ske od boj ke u Srp skoj Ati ni, tim je ostao bez se dam igra ~i ca, a do ve de no je ne ko li ko mla |ih de vo ja ka ko je, ru ku na sr ce, ni su mo gle da iz ne su su per li ga {ke zah te ve. Fi nan sij ski pro ble mi od ra zi li su se i na tre ni ra we,klub je iz gu bio pra vo na ha lu na Sla noj ba ri i kre nuo je u okol ne ha le.

Si gur ni cr no-be li Par ti zan - Bre {a 9:5 (2:0, 3:0, 1:2, 3:3)

[AM PI O NAT ZA VA TER PO LIST KI WE

Bli sta la Jo va na Bra ko ~e vi}

tur nir. Po be da u fi na lu bi la je 36 ovo se zon ska Va kif ban ke u svim tak mi ~e wi ma, bez po ra za.

LI GA [AM PI O NA

BE O GRAD: Ba zen „Ba wi ca”, gle da la ca: 1.000, su di je: Bo rel ([pa ni ja) i Ko ri zna (Poq ska). Igra~ vi {e: Par ti zan 9 (5), Bre {a 7 (1). PAR TI ZAN: So ro (13 od bra na), Ma to vi}, Man di} 1, Vi co, Su bo ti} 2, Rac kov, ]uk, De do vi} 2, û~ ko vi}, Mi tro vi} 2, Ba sa ra, Jo ki}, Vu ki }e vi} 2. BRE [A: Del Lun go (8 od bra na), Va len ti no, Pre {u ti, Le gren ci, Lon ~ar 2, Kal ka te ra 1, Ma ma re la, No ra, Bin ki, Elez 1, \or |i 1, Fjo ren ti ni, Mo ra ti. Va ter po li sti Par ti za na sa vla da li su, u pr voj utak mi ci osmi ne fi na la Li ge {am pi o na, eki pu ita li jan ske Bre {e sa 9:5. Beogra|ani su pi ta we po bed ni ka re {i li u pr ve dve ~e tvr ti ne, ko je su fe no me nal no od i gra li. Od li~ na od bra na, ko ju je pra tio efi ka san na pad, na ro ~i to s igra ~em vi {e, re zul ti ra la je vo| stvom od 5:0. Ita li ja ni su do pr vog go la sti gli tek po ~et kom tre }eg pe ri o da - 5:1. U na stav ku utak mi ce, iako je sma wio tem po, Par ti zan je odr à vao si gur no vo| stvo. No, Ita li ja ni su to is ko ri sti li da ma lo ubla è po raz. Si gur noj po be di cr no - be lih do pri no je i od li~ ni Slo bo dan So ro na go lu. U dru goj utak mi ci du bro va~ ki Jug je ube dqi vo nad i grao eki pu [ur ma na 19:1. G. M.

FAJ NAL FOR LI GE [AM PI O NA ZA DA ME

Od boj ka {i ce Va kif ban ke iz Is tan bu la klup ske su pr va ki we Evro pe, dru gi put u tri go di ne. Tur ki we su, pred vo |e ne sjaj nom srp skom re pre zen ta tiv kom Jo va nom Bra ko ~e vi}, u fi na lu faj nal fo ra Li ge {am pi o na sa vla da le azer bej xan sku Ra bi tu iz Ba kua s 3:0, po se to vi ma 25:17, 25:20, 25:23. U re do vi ma Ra bi te, ko ja je po sled wih go di na po zna ta kao srp ska ko lo ni ja, od na {ih igra ~i ca naj za pa `e ni ja bi la je Na ta {a Kr sma no vi} (5 po e na), dok su Sa wa Sta ro vi} i Mi ra Go lu bo vi} pre se de le fi na le. I po sle po lu fi nal nih su sre ta bi lo je ja sno da }e ti tu la {am pi o na Evro pe osta ti u Is tan bu lu, gde je odr `an fi nal ni

- Ima li smo mno go pro ble ma, ka ko fi nan sij skih, ta ko i u po gle du eki pe. Sve je po ~e lo neo d la skom na Bal kan ski kup u Tur sku zbog sla be fi nan sij ske si tu a ci je, a ni smo mo gli da se oslo ni mo na po mo} Gra da jer je ta da bi la ak tu el na pro me na vla sti. Ipak, iako osla bqe ni u od no su na ra ni ju se zo nu, ma lo nam je fa li lo da bu de mo mi ni mum de ve ti i igra mo ba ra` za op sta nak u eli ti. Vra ti li smo se u na {u sa lu tek 8. ja nu a ra, a do ta da smo tre ni ra li u @a bqu, Te me ri nu, Be o ~i nu, Srem skim Kar lov ci ma, gde su ne u slov ne sa le za naj ja ~i rang. Sve se to od ra `a va lo na eki pu ko ja ni je mo gla da iz dr `i pri ti sak igra wa u Su per li gi - re kao je pr vi klup ski ~o vek Mi lo rad Gr gu ro vi}. l U na red noj se zo ni igra }e te u Pr voj li gi. - Ta~ no. Is pa da we iz eli te ne zna ~i i auto mat sko ga {e we klu ba, ma da se o to me pri ~a lo po od boj ka {kim ku lo a ri ma . Ve} smo na ~i ni li ko ra ke u po boq {a wu or ga ni za ci je, do ve li no ve qu de i na da mo se br zom ozdra -

vqe wu. No vi Sad mo ra da ima su per li ga {a i u~i ni }e mo sve da se {to pre vra ti mo u eli tu, ne mo ra to da bu de ciq u na red noj se zo ni, ali mi sli mo o to me. Na dam se da }e mo u na red noj se zo ni ima ti ve }u po mo}, ka ko Gra da, ta ko i dru gih in sti tu ci ja i da }e mo za jed ni~ kim sna ga ma do }i do `e qe nih ci qe va. l U ovoj se zo ni eki pu je vo di lo ~ak pet tre ne ra. - Mo ja naj ve }a gre {ka u pro te kloj se zo ni je bi la {to ni sam imao sre }e s tre ne ri ma. Ko li ko sam po go dio s do vo |e wem Ca ko vi }a pre tri se zo ne, to li ko ove go di ne ni sam us peo da an ga `u jem ~o ve ka ko ji }e bi ti jed no sa eki pom i ko ji }e iz de vo ja ka iz vu }i sve naj bo qe na te re nu. Raz mi {qa mo i o to me, jer da bi s mo pra v i l i do b ru pri ~u za bu du} nost, mo ra mo da re {i mo pi ta we {e fa stru ke od ko ga }e da kre ne do bra ide ja i ko ji }e ra dom da nas vra ti u naj ja ~i rang u Sr bi ji - is ta kao je pr vi ~o vek va ra di na Mi lo rad Gr gu ro vi}. M. Ri sti}

Sen }an ke po to pqe ne Sen ta – Par ti zan 12:16 (4:3, 2:4, 5:5, 1:4) BE ÊJ: Pli va li {te za tvo re nog ba ze na OSC Mla dost, gle da la ca: 50. Su di je: \er| Ba ~a wi i Zo ran Dra gin (obo ji ca iz No vog Sa da). Igra ~i ca vi {e: Sen ta 3(1), Par ti zan 2(1), Pe ter ci: Sen ta -, Par ti zan 1(1). SEN TA: Bu raw, Be nak 1, Len |el, Ve lez 2, Kin ~e{ 4, Fe ke te, Mew hart, Ba log, Tot, Pa ta ki 5. PAR TI ZAN: [e jat, Ja ni} 1, Stan ko vi}, Pri ca 2(1), Ti mo ti je vi} 2, Jok si mo vi} 1, Ve si} 5, Pe rov ski 5, Ili}, Cvtko vi}, La zi}. U pre mi jer noj utak mi ci no vog {am pi o na ta Sr bi je za da me, Sen }an ke su u be ~ej skom ba ze nu ugo sti le Par ti zan i do ì ve le po raz. Ka pi ten Kri sti na Kin ~e{ i @o ka Pa ta ki su pre ma lo za ri tam Sen }an ki to kom ce le utak mi ce, a na dru goj stra ni ras po lo è ne su bi le ka pi ten Mi li ca Pe rov ski i An |e la Ve si}. V. J. PR VA B LI GA

Li der dr ì ri tam Be ~e jac – Ze mun 11:8 (4:2, 2:2, 4:2, 1:2) BE ÊJ: Pli va li {te za tvo re nog ba ze na OSC Mla dost. Gle da la ca: 100. Su di je: Vla di mir Pe tro vi} (Zre wa nin) i Zo ran Dra gin (No vi Sad). Igra~ vi {e: Be ~e jac: 7(1), Ze mun 3(1). Pe ter ci: Be ~e jac 2(2), Ze mun 3(3). BE Ê JAC: Jer ko vi} (11 od bra na), Ko ro vqev 1, Pr ko so va~ ki, Kr sto no {i} 5(2), Da vi dov, Cve ti} 2, Pe len gi}, Mar ko vi}, To mi }e vi} 2, Na }uk 1. ZE MUN: Mar ko vi} (3 od bra ne), Vi lad sen 1, Oreq, Qu be no vi} 1, Per ko vi} 2(2), [ik man 1, Pan te li}, Mi lo {e vi}, Jo va no vi}, Mak si mo vi} 1, Ti mo ti}, \u ki}, Cvet ko vi} 2(1). Li der pr vo li ga {kog B ka ra va na Be ~e jac odr à va po bed ni~ ki ri tam. No va `r tva bi li su Ze mun ci, ko ji bi go sto va we kraj Ti se na pu sti li ube dqi vi je po ra è ni da po ~et kom po sled we ~e tvr ti ne, po sle {ra u be i svog pe tog go la na utak mi ci, iz vo de ni je iza {ao Go ran Kr sto no {i}. Po ku {a li su Ze mun ci ta da agre siv ni jom igrom da ura de ne {to vi {e, ali je on da do iz ra à ja do {ao kva li tet gol ma na Zo ra na Jer ko vi }a. V. J.

sport

ponedeqak11.mart2013.

S DRAGANOM ZEKOVI]EM, IGRA^EM VOJVODINE SRBIJAGAS

KAPITEN DOWEG SREMA MILO[ JOSIMOV O ME^U SA SLOBODOM

Mla ka igra ne do no si bo do ve Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja gas po ra è ni su u Be o ~i nu od Ta mi {a 83:84. Po ka za lo se da im Pan ~ev ci ba{ ne le è, s tim {to po raz ni je uneo ne mir u re do ve cr ve no – be lih po {to su obez be di li pla sman u Su per li gu. Mo gla je Vo {a u fi ni {u da na ~i ni pre o kret, ali Ta mi{ je za slu ìo osvo jio dva bo da. Naj bo qi igra~ u re do vi ma do ma }ih bio je kril ni cen tar Dra gan Ze ko vi}. - Pan ~ev ci su vo di li od po ~et ka utak mi ce, a mi smo i ovo ga pu ta ne ka ko mla ko igra li. To nam se do ga |a lo u mi nu lih ne ko li ko du e la i bi lo je sa mo pi ta we da na ka da }e mo bi ti ka `we ni. Ovo nam je do bra opo me na i tre ba lo bi da se pri se ti mo su sre ta s Na pret kom na Sla noj ba ri, kad smo po ra è ni ta ko |e zbog sli~ ne igre. Me |u tim, po sle ne u spe ha s Kru {e vqa ni ma za i gra li smo mno go bo qe, pa ve ru jem da }e i sa da bi ti ta ko – re kao je Ze ko vi}. Voj vo di ni sle de jo{ dve utak mi ce do kra ja pr ven stva u Pr voj li gi, u su bo tu }e u Be o ~i nu do ~e ka ti Bo rac, a u po sled wem ko lu go stu je naj ve }em ri va lu Me ga Vi zu ri.

Vejn Runi

Prva liga Srbije (M) Bo rac - BKK Rad ni~ ki Ja go di na - Slo ga Sme de re vo - Slo bo da Kon stan tin - Me ta lac Vr {ac - OKK Be o grad Me ga Vi zu ra - FMP Voj vo di na - Ta mi{ 1. Me ga Vi zu ra 2. Voj vo di na SG 3. Me ta lac 4. Kon stan tin 5. Vr {ac 6. Slo bo da 7. FMP 8. Bo rac 9. Ta mi{ 10. OKK Be o gr. 11. Sme de re vo 12. BKK Rad n. 13. Slo ga 14. Ja go di na

24 19 5 24 18 6 24 15 9 24 1410 24 1311 24 1311 24 1212 24 1212 24 1113 24 1113 24 915 24 816 24 816 24 519

91:84 87:98 87:69 76:73 95:84 81:74 83:84 2147:1910 2060:1819 1813:1762 1764:1658 1974:1982 1797:1833 1834:1754 1771:1795 1779:1757 1972:1989 1777:1853 1797:1914 1878:2041 1735:2031

43 42 39 38 37 37 36 36 35 35 33 32 32 29

{ko }a zbog po vre da i bo le sti. U na red ne dve utak mi ce pro ve ri }e mo ko li ko mo `e mo u Su per li gi i ube |en sam da }e mo igra ti od li~ no. Do la zi nam plej mej ker Mar ko Bol ti} iz BKK Rad ni~ kog, a ko li ko znam, po ja ~a }e mo se i na po zi ci ja ma pe ti ce i troj ke. Kad po pu ni mo sa stav, bi }e sve bo qe. Ve ru jem da }e mo se usko ro vra ti ti i na SPENS, jer to je na{ te ren, ma da

SER ALEKS FERGUSON, MENAYER JUNAJTEDA

Ru ni osta je Ser Aleks Fer gu son i da qe tvr di da Ru ni si gur no osta je fud ba ler Man ~e ster ju naj te da, ali me di ji na Ostr vu sa da pla si ra ju pri ~u o to me da }e mu bi ti sma we na pla ta. - Dajem svoju re~, Vejn Runi ostaje u Man~ester junajtedu izjavio je Ferguson, odbacuju}i tako pisawa pojedinih britanskih medija da bi Runi mogao da napusti Old Traford. Ali, pod kojim uslovima }e Runi ostati u Junajtedu? Ako ostane... Naime, Runiju }e, otkrivaju mediji na Ostrvu, biti ponu|en novi ugovor (sada{wi isti~e 2015. godine), ali }e mu plata biti skresana. Sada, Runi nedeqno dobija 230.000 funti. - Nema problema u vezi s ugovorom. Kada bude trebalo da razgovaramo, to }emo i u~initi. Ono {to je sigurno jeste da ne `elimo da odlaze dobri igra~i - rekao je Ferguson o 27godi{wem fudbaleru. Mediji na Ostrvu {pekuli{u da se iza takvog javnog nastupa Fergusona ipak krije najava da bi Runiju mogla da bude smawena plata u budu}nosti. On je Pol Gaskoin, on je Bobi ^arlton. On je najboqi engleski fudbaler. Pri~ao sam s wim i rekao mu da mora da prevazi|e ovaj trenutak. On ulazi u zrele godine. Imao je mnogo problema s povredama, bole{}u, ali i kao takav dao je 14 golova. Zavr{i}e sezonu s bar 20, nema sumwe - uveren je trener Junajteda.

Dra gan Ze ko vi}

- U oba du e la mo ra mo da pru ì mo sve od se be i Bor cu vra ti mo mi lo za dra go, a i Me ga nam je qu ti ri val i è li mo po be du zbog pre sti à. Vi {e ova kvi pro pu sti ne bi tre ba lo da nam se de {a va ju. Isti na, ni je igrao Fi lip ô vi} i jo{ ne ki mom ci su po vre |e ni bi li na par ke tu, ali u to me ne tra ìm ali bi. l Da li to zna ~i da mo è te mno go vi {e i bo qe? - Ka ko da ne. Mi slim da nam je utak mi ca s Ta mi {om bi la naj lo {i ja. Me |u tim, ne tre ba da za bo ra vi mo da smo stal no ima li po te -

Be o ~in ci ma sva ka ~ast. O~e ku jem da }e u Su per li gi bi ti mno go vi {e na vi ja ~a na tri bi na ma i da }e nas mak si mal no bo dri ti. l Va{ ciq je i pla sman u Ja dran sku li gu? - Sa mo mak si mal nom bor be no {}u mo è mo da stig ne mo i do dru gog ci qa. U pro te kloj se zo ni bi li smo ~e tvr ti i ma lo smo se raz o ~a ra li kad smo sa zna li da }e u Ja dran skoj li gi ume sto nas igra ti Sol nok. Kad nam sa stav bu de po pu wen, po ka za }e mo ko li ko mo è mo, a mo è mo bo qe ne go do sa da – na gla sio je Dra gan Ze ko vi}. M. Pavlovi}

NBA LIGA

Lej ker si u plu su Lej ker si su po sle neverovatnog me~a u Wu Orleansu (108:102) i protiv Toronta opet dobili gotovo izgubqen me~ (118:116) posle produ`etka. Gubili su sa 15 poena, kada je palicu preuzeo Kobi Brajant. Minut i po pre kraja regularnog dela me~a Toronto je vodio sa 107:103, a Kobi je sa dve trojke u posledwih 30 sekundi bio najzaslu`niji za to {to su Lejkersi stigli do ekstra tajma. Reptorsi su posle minimalnog vo|stva ponovo dozvolili doma}inu da stigne do egala. Stiv Ne{ je u odlu~uju}im trenucima pogodio trojku za 115:115, ali je Brajant zatim doneo prednost i Lejkersi su ga sa~uvali do posledweg sudijskog zvi`duka. Kobi je duel zavr{io sa 41 poenom, 12 asistencija i {est skokova i prvi put ove sezone Lejkersi su ostvarili pozitivan skor u odnosu pobeda i poraza - 32:31. U pobedni~kom

dnevnik

timu istakli su se i Dvajt Hauart sa 24 poena i 13 skokova i pet blokada, kao i Stiv Ne{ koji je ukwiìo 22 poena, uz ~etiri uhva}ene lopte Kod Toronta najupe~atqivi utisak ostavio je Demar Derozan sa 28 poena, i po pet skokova i asistencija. Bruklin je savladao Va{ington sa 95:78, a najzaslu`niji je bio Deron Vilijams. On je postigao 42 poena, od ~ega je pogodio ~ak 11 trojki, iz 16 poku{aja. Rezultati: [arlot - Oklahoma 94:116, Orlando - Indijana 86:115, Bruklin - Va{ington 95:78, Detroit - Dalas 99:102, Golden Stejt - Hjuston 88:94, Klivlend - Memfis 92:103, Majami - Filadelfija 102:93, îkago - Juta 89:88, San Antonio - Portland 106:136, Sakramento Finiks 121:112, LA Lejkers Toronto 118:116 (produètak), Boston - Atlanta 107:102 (produètak).

Jo va na Cr no go rac

TRKA U IZRAELU

Jo va ni na no va po be da Ni pu na 24 ~a sa po {to je upi sa la pr vu po be du u se zo ni, Jo va na Cr no go rac po no vo je sla vi la u Izra e lu na no voj kros – kan tri tr ci C2 ka te go ri je. Na sta zi u Mi {mar Ha e me ku, naj bo qa srp ska bi ci klist ki wa po no vo ni je ima la pra vu kon ku ren ci ju za upi si va we jo{ 30 bo do va na UCI svet skoj rang li sti. Raz li ka iz me |u Jo va ne i pr vih ri val ki po no vo je bi la oko ~e ti ri mi nu ta. Ni pa kle nih 30 ste pe ni, ni mu~ ni na od iz rel ske vo de, ni su ome le srp sku pr va ki wu u pla nin skom bi ci kli zmu, na dru mu i u ci klo kro su da ostva ri mak si mum. - Psi hi~ ki mi je bi lo mno go lak {e ne go pret hod nog da na za to {to sam ve} od ve zla jed nu sa vr {e nu tr ku. Tre ba lo je sa mo da na sta vim u istom rit mu. Od star ta sam i{la svoj tem po i pra vi la od lu ~u ju }u raz li ku. Ose }a la sam se mo} no na spu stu. Po sta je ja sno i da su mi i tr ke na Ki pru, to kom dru ge po lo vi ne fe bru a ra, do sta po mo gle jer sam se do bro uvo za la. Da na sta vim da po sti `em naj vi {e uspe he po bri nu }e se i stru~ ni tim ko ji ~i ne prof. dr. Ser gej Osto ji}, doc. dr. Mar ko Sto ja no vi} i Bog dan Ili} – re kla je Jo va na Cr no go rac.

Ima mo za ~im da `a li mo Ni {ta no vo u Do wem Sre mu, igra do bra i te~ na, ali bez ma te ri ja li za ci je.Ta ko je bi lo i u su sre tu sa Slo bo dom(0:0). - Sva ka ana li za utak mi ca Do weg Sre ma svo di se na isto - ka `e Mi lo{ Jo si mov, ka pi ten pe }i na~ kog su per li ga {a. - Bez broj {an si, a lop ta u gol ni ka ko

U tre nut ku ka da je Ke ru ni} pro {ao kom plet nu od bra nu ri va la pro sto je ne ve ro vat no da ni je po sti gao gol. Me |u tim, po sto ji di le ma oko te {an se, jer mno gi do ma }i igra ~i, kao i gle da o ci, tvr de da je Lo vri} igrao ru kom pre ne go {to je lop ta po go di la pre~ ku. - ^ak je i po mo} ni su di ja sig na li zi rao igra we ru kom. Me |u -

pri ka za li smo od li ~an i mo de ran fud bal. Ri val bu kval no ni je pre {ao sre di nu te re na, dr `a li smo jak ri tam.Do bro smo igra li i u od bra ni, agre siv no, na ivi ce fa u la. Slo bo da Po int je od li~ na eki pa i si gu ran sam da }e u na stav ku pr ven stva di za ti for mu i svi ma pred sta vqa ti tvrd orah. Okre }e mo se osta lim utak mi ca ma u na di da }e mo {to

Mi lo{ Jo si mov (de sno), ka pi ten Do weg Sre ma

ne }e! Pro sto je ne ve ro vat no {ta smo sve pro ma {i li mi. Mo ra li bi ne {to po tom pi ta wu da ura di mo.Za i sta ima mo za ~im da `a li mo, pro pu {ti li su {an se Dam wa no vi}, Bu korc, Lu ki}, [ko ri}, a naj bo qu mo `da Kru ni}.

tim, glav ni su di ja ni je to uva `io.Ni sam taj mo me nat vi deo naj bo qe i ne bih ko men ta ri sao, ali sam mi {qe wa da je Kru ni} mo rao da po stig ne gol i u tom slu ~a ju ove po le mi ke ne bi bi lo. Mo `e da nas ra du je na {a igra. U dru gom po lu vre me nu

pre obez be di ti op sta nak, {to po igra ma za slu `u je mo. U me~ sa Voj vo di nom, jed nom od naj bo qu ih na {ih eki pa, mo ra mo u}i ja ko i da se na da mo }e mi sli No vo sa |a na bi ti okre nu te Ku pu na da se Jo si mov. @. Radivojevi}

SPORT

dnevnik

VOJ VO DI NA U BOR ^I DO BO DA STI GLA U 95. MI NU TU

Opo me na u pra vom tre nut ku O~e ki va li su No vo sa |a ni u Bor ~i ~i tav plen, na kra ju su mo ra li

pro ble me s ko ji ma smo se u igri su sre ta li - re kao je dan po sle utak mi ce Ne boj {a Vig we vi},

{i mo gre {a ka i ba{ on da smo ih pra vi li i bi li smo psi hi~ ki po re me }e ni. U na stav ku smo, ipak,

Ni no Pe ka ri} zbog po vre de mo rao pre kra ja van te re na

HAJ DUK SI LO VIT PRO TIV OFK BE O GRA D

[e fu na dar Fud ba le ri Haj du ka su sa tri go la is pra ti li OFK Be o grad pa je lo gi~ no da ima ju mno go raz lo ga za za do voq stvo. - Ve o ma nam je va `no {to smo se vra ti li na kon ne pri jat nog po ra za u Ni {u. Sve nam je i{lo na ru ku, sjaj no smo otvo ri li utak mi cu, pr va tri {u ta ka go lu go sti ju su za vr {i la na pra vom me stu i ne pre o sta je mi ni {ta dru go ne go da se na dam da }e mo ovu igru po no vi ti i u na red nim utak mi ca ma. Evi dent no je da eki pa iz utak mi ce u utak mi cu igra sve bo qe – ni je skri vao za do voq stvo tre ner Haj du ka Ran ko De li}. [ta su ~la no vi stru~ nog {ta ba re kli igra ~i ma u pa u zi, s ob zi rom na vo| stvo od 3:0. svla ~i o ni ci na pe na e sto mi nu tom od mo ru? - Ni smo tra `i li da pre pu sti mo ini ci ja ti vu go sti ma, ali ve ro vat no je to me ma lo ku mo va lo na { e ube d qi v o vo| s tvo. OFK je spo sta vio rav no te `u, ali smo mi ve o ma do bro de lo va li u zad woj li ni ji, sve wi ho ve po ku {a je u za ~et ku za u sta vqa li smo i mir no pri ve li utak mi cu kra ju.

Tri iz me ne su bi le pri nud ne. Pr vi je te ren na pu stio stre lac dru gog go la Ne nad Ada mo vi}, u 15. mi nu tu. - Ada mo vi} je mo rao da na pu sti igru, na kon su da ra gla va ma we mu je he ma tom prak ti~ no za tvo rio le vo oko, na da mo se da }e od utor ka u}i u tre na `ni pro ces. I is ku sni Ni no Pe ka ri} je za tra ìo iz me nu. - Ka da oba vi le kar ske pre gle de vi de }e mo ka kvo je sta we we go ve po vre de. Osta je nam sa mo da se na da mo da po vre da ni je te è pri ro de, jer zna se {ta na {oj eki pi zna ~i zna we i is ku stvo Pe ka ri }a. U 84. mi nu tu Sa {a Ki{ je na pu stio te ren. - Ki{ je iza {ao zbog umo ra, pre sko ~io je je dan deo pri pre ma, po la ko se vra }a i mi slim da }e nam bi ti od ve li ke ko ri sti u na stav ku pr ven stva – re kao je De li}. Fud ba le ri su uglas re kli da po be du po sve }u ju {e fu Mi la nu Mi la no vi }u, ka ko bi mu ko li ko-to li ko ubla ì li bol zbog smrt nog slu ~a ja u po ri di ci, zbog ~e ga ga i ni je bi lo na klu pi Haj du ka. \. Bo ja ni}

UZ TRI JUMF PAR TI ZA NA U JA GO DI NI

Bra {a nac u cen tru pa `we Fud ba le ri Par ti za na ve za li su u Ja go di ni pe tu uza stop nu po be du(1:0) u pr ven stvu, ra ~u na ju }i i dva du e la u je se woj po lu se zo ni. Cr no - be li su se u~vr sti li na pr vom me stu i te {ko da ih ne ko oda tle mo `e sklo ni ti. [am pion je i je se nas igrao do bro, ali od bra na ni je bi la ta ko ~vr sta kao sa da. Na tri utak mi ce ovog pro le }a ni je pri mqen gol a po stig nu to je se dam.

Is ko ri stio {an su: Dar ko Bra {a nac

7:0. Igra ju cr no - be li do bro, a pra vo je ~u do ka ko u Ja go di nu ni su do bi li me~ ube dqi vi je. U pr vom der bi ju ovog pro le }a, ka ko je me~ na ja vio tre ner Vla di mir Ver me zo vi}, Par ti zan je igrao na evrop skom ni vou. Br zo su se igra ~i oslo ba |a li lop te i stvo ri li pri li ke. Ono {to je no vi na je i pre sing na pro tiv ni~ kom de lu te re na, trend ko ji se u Evro pi odo ma }io. Cr no be li su ne ke me |u na rod ne utak mi ce gu bi li upra vo zbog to ga {to ni su od go va ra li zah te vu

mo der nog fud ba la. Be o gra |a ni Ja go din ci ma ni su da li oka da sklo pe, {to je do ne lo tri bo da. Ipak, naj ve }i do bi tak cr no - be lih ovog pro le }a je kva li te tan igra~ na sre di ni te re na, Dar ka Bra {an ca je po sle go di na pro ve de nih na po zaj mi ca ma na po kon do bio pri li ku i uz Sa {u Ili }a glav na je po lu ga ti ma, {to je po ka zao i asi sten ci jom Ko ji }u za po be do no sni po go dak. Bra {a nac igra i cen tral nog i le vog ve znog i od li~ no se sna la zi na obe po zi ci je. Ako na sta vi ova ko mo è bi ti pra va za me na za is ku snog Ili }a. - Na po kon sam do bio pri li ku, a ve} sam mi slio da klub vi {e ne ra ~u na na me ne.Tre ner Ver me zo vi} uka zao mi je {an su i mo ram pri zna ti da za sa da to do bro ide. Tru di }u se da i ubu du }e pru àm svoj mak si mum ka ko bi ce men ti rao me sto u pr vom ti mu - ka è Bra {a nac. Da li su go di ne pro ve de ne na po zaj mi ca ma kod vas pro bu di le inat ? - U smi slu da se na met nem stru~ nom {ta bu- da. Za vi sti ni je bi lo, ko god je igrao ume sto me ne do bro je is pu nio svo ju ulo gu. Na zim skim pri pre ma ma sam shva tio da mi je ovo po sled wa pri li ka da na stu pim u pr vom ti mu i dao sam sve od se be. To se svi de lo tre ne ru Ver me zo vi }u i na dam se da }u ta ko na stvi ti. Pro tiv BSK-a ste po sti gli gol iz kor ne ra. Ka kav je ose }aj bio po sle to ga ? - Fan ta sti ~an po {to sam na dru goj utak mi ci na ko joj sam do bio pri li ku po sti gao gol. Iskre no, ni sam dga |ao gol, hteo sam da po go dim Iva no va, ali je lop ta za vr {i la u mre ì iskren je je Bra {a nac. I. La za re vi}

ponedeqak11.mart2013.

JE LEN SU PER LI GA – 18. KO LO 0:1(0:1) Rad n. 1923 – Rad n. (N) 3:3(2:1) BSK Bor ~a – Voj vo di na 3:0(3:0) Haj duk – OFK Be o grad Do wi Srem - Slo bo da Po int 0:0 Spar tak– Ja vor 1:1 (1:0) 1:1(1:0) Sme de re vo – Rad C. zve zda – No vi Pa zar 3:0 (2:0) Ja go di na – Par ti zan 0:1(0:1) 1. Par ti zan 18 15 2. C. zve zda 18 12 3. Voj vo di na 18 9 4. Ja go di na 18 10 5. Rad 18 7 6. Slo bo da 18 7 7. Ja vor 18 8 8. Spar tak ZV 18 6 9. OFK Be o g. 18 6 10. Rad n. (N) 18 5 11. Haj duk 18 5 12. No vi Pa zar 18 4 13. Do wi Srem 18 4 14. BSK Bor ~a 18 4 15. Rad n. 1923 18 2 16. Sme de re vo 18 1

1 2 2 4 8 1 2 6 7 4 7 4 3 7 6 6 4 8 6 7 4 9 7 7 5 9 3 11 7 9 6 11

52:12 37:24 20:12 20:15 21:14 22:22 28:17 25:21 20:22 16:27 20:21 18:23 13:22 17:42 13:25 8:31

46 38 35 32 28 28 27 24 22 21 19 19 17 15 13 9

U sle de }em ko lu (16. mart) sa sta ju se – NO VI SAD: Voj vo di na – Do wi Srem, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 – Haj duk, BE O GRAD: Rad – Spar tak ZV, Par ti zan – OFK Be o grad, NI[: Rad ni ki – Cr ve na zve zda, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar – Sme de re vo, IVA WI CA: Ja vor – BSK, U@I CE: Slo bo da Po int – Ja go di na.

PR VA LI GA SR BI JE Abu ba kar Ouma ru po sti `e gol iz pe na la u Bor ~i

da bu du pre za do voq ni ti me {to su sse ku }i vra ti li s bo dom. BSK je imao u xe pu po be du, do 80. mi nu ta vo dio je 3:1, ka da su naj pre Abu ba kar Ouma ru, a on da, u po sled wem, pe tom mi nu tu na do kan de i 18-go di {wi Ne boj {a Ko so vi} ma ti ra li gol ma na Da ni lo vi }a i obez be di li Voj vo di ni re mi - 3:3.

Fo to: F. Ba ki}

{ef stru ke u no vo sad skom su per li ga {u. - To kom pri pre ma, ka da smo bi li u ta kvim si tu a ci ja ma, vra }a li smo se igrom i o~e ki vao da to ura di mo i u Bor ~i. Me |u tim, na {a re ak ci ja ni je bi la do bra, jer smo ima li mu ke s kon cen tra ci jom igra ~a i wi ho vom mir no }om.

NE BOJ [A KO SO VI]:

Sre }an sam zbog go la Osmna e sto go di {wi Ne boj {a Ko so vi} po sti gao je zla ta vre dan gol za Voj vo di nu u po sled wem mi nu tu su dij ske na dok na de za osva ja we bo da. - Na rav no da sam sre }an {to sam po go dio mre ù i do neo bod mom ti mu. Ipak, vi {e bih vo leo da ni sam igrao a da smo u Bor ~i sti gli do po be de. No, {ta je tu je, ide mo da qe, ne sme mo da do zvo li mo da nam se po na vqa ju sla bo sti ko je smo po ka zli u du e lu s BSK-om - re kao je Ko so vi}. Bi la je to za gle da we ve o ma za ni mqi va utak mi ca, u ko joj je do ma }in pre pu stio ini ci ja ti vu go sti ma, a on da, kroz kon tra nap de, tra ìo i pro na la zio {an su da ma ti ra gol ma na Su pi }a. S dru ge stra ne, za raz li ku od pret hod nih me ~e va, Voj vo di na je igra la ja ko spo ro, bez pre sin ga na po sled wu li ni ju od bra ne i ta kav od nos uma lo joj se vra tio è sto kim {a ma rom. - Ne pri jat no sam bio iz ne na |en re ak ci jom mo jih igra ~a na Si gu ran tri jumf cr ve no- be lih u du e lu sa No vim Pa za rom (3:o) pred sta vqa me lem za ra ne pro u zro ko va ne re mi jem pro tiv gra |e vi na ra ko ji je do neo bur nu ne de qu na Ma ra ka ni. Va `nom tri jum fu, u ko jem igra ni je bi la na za vid nom ni vou, tre ner Alek san dar Jan ko vi} ne gle da u zu be, na pro tiv. - Sve smo ura di li u prav cu do bre pri pre me za No vi Pa zar. Re ak ci ja eki pe je bi la ade kvat na. Po be da je sa svim za slu è na, mo `da smo mo gli i jo{ ne ki gol da po stig ne mo. Ostva ri li smo od re |e ne ci qe ve u igri ko ja nam je u uspo nu - br za cir ku la ci ja lop te, tran zi ci ja, ini ci ja ti ve iz dru gog pla na pre ko Ve {o vi }a i Mla de no vi }a, sa do sta ri zi ka, {to sa mo po ka zu je da sa mo po u zda we ra ste. Go lo vi su nas ras te re ti li da igra mo opu {te ni je u dru gom de lu - re kao je Jan ko vi}. Bez ob zi ra na tre ne ro ve hva lo spe ve, re al no tim je iz gle dao skrom no pro tiv osla bqe nog i ne mo ti vi sa nog Pa za ra. - Ne znam ka ko je do {ao taj trend me re we za do voq stva u pro cen ti ma oko na {e igre. Po sto je pa ra me tri,je dan je po sed lop te, ima li smo je sko ro 68 pro ce na ta. Svi smo za slu `ni {to tr pi mo pri ti sak, ali ne be ì se od od go vor no sti. Bit na mi je re ak ci ja svih u klu bu, pre sve -

Pe nal ko ji je u 19. mi nu tu pro ma {io Alek san dar Ka tai, po sle pre kr {a ja nad Ali vo di }em, po ka zao se kao je dan od kqu~ nih mo me na ta utak mi ce. - Sla `em se. Taj pe nal sti gao je ne po sred no po sle vo| stva BSK-a i mo rao je da nam omo gu }i to da se trg ne mo i za i gra mo ka ko mo `e mo. Ka ta i jev pro ma {aj uneo je do dat nu do zu ner vo ze i dru gi gol do ma }i na sti gao je kao po sle di ca sve ga to ga. Uz sve, po ~e li smo da se pla -

us pe li da stig ne mo do re mi ja, ali ni sam ose tio ni ka vo za do voq stvo zbog to ga. Kom ple tan uti sak o na {oj igri bio je lo{ i evi dent no je da }e mo pod hit no mo ra ti da na u ~i mo da tr pi mo udar ce. ^e ka vas u sre du pr va utak mi ca po lu fi na la Ku pa Sr bi je s OFK Be o gra dom. Ho }e li bi ti ne kih pro me na u eki pi? - Ima mo dva da na da se smi ri mo i na dam se da su igra ~i shva ti li da pro me ne, pre sve ga, mo ra ju da bu du u wi ho vim gla va ma. Pro me ne u smi slu na ~i na raz mi {qa wa, a igra~ ke iz me ne mo gu da na pra vim, ali one ne }e vre de ti pu no uko li ko fud ba le ri na te re nu ne po ka `u zre lost i od go va ra ju }i ni vo shva ta wa si tu a ci je. Mo ra }e mo da raz bi stri mo gla ve, da osta vi mo me~ u Bor ~i iza se be i da od i gra mo do bro. O~e ku je nas spek takl, pu ne tri bi ne i na {a oba ve za je da po ku {a mo da stvo ri mo pred nost pred re van{ 17. apri la na Ka ra bur mi. Ipak, re~ je o dve utak mi ce i ukup ni po bed nik }e oti }i u fi na le i bi lo bi pre te ri va we ako bi ne ko re kao da sve za vi si od pr vog su sre ta. U Bor ~i smo do bi li opo me nu, sa da tre ba da od re a gu je mo ka ko va qa i iz vu ~e mo od go va ra ju }e po u ke - do dao je Ne boj {a Vig we vi}. A. Pre do je vi}

Me ta lac - Bo rac No vi Sad - Be `a ni ja Rad ni~ ki - Ba nat Te le op tik - Pro le ter Slo ga - Ko lu ba ra ^u ka ri~ ki - Vo `do vac Na pre dak - In |i ja Je din stvo P. - Mla dost (L) Ti mok - Mla de no vac

1:0 0:1 0:0 2:2 3:1 2:0 4:0 0:0 0:0

1. Na pre dak 18 14 2. ^u ka ri~ ki 18 10 3. Vo `do vac 18 8 4. Je din stvo 18 7 5. Bo rac 18 8 6. Me ta lac 18 8 7. Pro le ter 18 7 8. In |i ja 18 6 9. Mla dost 18 5 10. Te le op tik 18 5 11. Be `a ni ja 18 6 12. Mla de no vac18 5 13. Slo ga(K) 18 5 14. Rad n. (NP) 18 4 15. Ti mok 18 4 16. No vi Sad 18 3 17. Ba nat 18 3 18. Ko lu ba ra 18 2

44 35 31 30 29 28 28 25 22 22 21 21 21 19 19 14 14 11

2 2 45:12 5 3 23:12 7 3 23:8 9 2 20:14 5 5 22:12 4 6 22:15 7 4 22:20 7 5 15:17 7 6 18:23 7 6 16:21 3 9 19:18 6 7 11:14 6 7 15:23 7 7 13:18 7 7 13:25 5 10 11:25 5 10 8:26 5 11 12:25

U sle de }em ko lu (16/17.mar ta) sa sta ju se: No vi Sad - Te le op tik, In |i ja - ^u ka ri~ ki, Ba nat - Pro le ter, Ko lu ba ra Rad ni~ ki (NP), Bo rac - Slo ga, Vo `do vac - Me ta lac, Mla dost (L) - Na pre dak, Mla de no vac Je din stvo Pu te vi, Be `a ni ja Ti mok.

JAN KO VI] ZA DO VO QAN ZVE ZDI NIM IZ DA WEM U ME ^U S PA ZA ROM

For ma u uspo nu

ga igra ~a i wi ho va è qa, ko ja nas je vo di la u ovoj utak mi ci. Za do vo qan je sam, {to ne zna ~i da je ovo na{ mak si mum. Na kon du è pa u ze Zve zdi na mre à osta la je ne tak nu ta. - Broj pri mqe nih go lo va bio je ne do pu sti vo ve li ki i us po sta vqa we de fan ziv ne sta bil no sti bio nam je ciq na pri pre ma ma. Tre ba lo nam je tri ko la da obez be di mo kon tro lu u od bra ni, pu to kaz je tu. Uka zao je Zve zdin stra teg na jo{ ne ke do bre stva ri: - Us pe li smo i da raz i gra mo Ka dua,neo p ho dan je u ro ta ci ji. Gur nu li smo u va tru i dvo ji cu no vih, Mi haj lo vi }a i Da u du, ko ji je zbog svo je br zi ne i sna la `qi vo sti po tre ban eki pi. Ni je jo{ spre man. La zo vi} je naj zad po ~eo da po ka zu je bo qe li ce. Vi de li smo otre sti ti jeg Dar ka,sa we go vim po ten ci ja lom. U od re |e nom je pro ble mu, kao i svi igra ~i zbog ~i ta ve klup ske si tu a ci je. On je uvek pr vi na uda ru kad je lo {e. Pra vi Dar ko }e zna ~i ti Zve zdi u na stav ku se zo ne - is ta kao je Jan ko vi}. Z. Ran ge lov

De taq iz su sre ta Cr ve na zve zda - No vi Pa zar

Fo to: S. cen tra la

Sport

PA GO NIS [AM PION SVE TA Ne nad Pa go nis, na{ naj bo qi kik-bok ser svih vre me na osvo jio je ti tu lu svet skog pr va ka u di sci pli ni lou kik, po be div {i u spek ta ku lar nom me ~u, u Mon te Kar lu, Ru sa Alek se ja Pa pi na. Str. 24

ABA LI GA

TUR NIR U IN DI JAN VEL SU

Ana se za gre va la

Naj bo qi ka da je naj va `ni je Par ti zan MTS - Igo kea 73:64 (13:17, 25:13, 20:18, 15:16) BE O GRAD: Ha la Pi o nir, gle da la ca 6.500, su di je: Ra do vi}, Her ceg (oba Hr vat ska)i Mi lo je vi} (Ma ke do ni ja). PAR TI ZAN MTS: La u verg ne 6, Mi lu ti nov 2, Ve ster man 6, Gor di} 4, Lu ~i} 13, Mi lo sa vqe vi} 7, Bog da no vi} 5, Ga gi} 11, Mu sli, ^a ka re vi}, Gor don 11, Ber tans 8. IGO KEA: Ada mo vi}, Do zet 13, Jo ro vi} 15, Ko ma ti na 1, Ga jo vi}, [u lo vi}, Boc ka, Br ki} 11, Ha -

monds 6, Jok si mo vi} 4, Edvards 9, [tan ber ger 5. Tri pu ta je Par ti za na u te ku }oj se zo ni mo rao da po la `e oru` je pred sjaj nom eki pom Igo kee, ali je ovo ga pu ta u Pi o ni ru sla vio u jed noj od naj va `ni jih utak mi ca se zo ne, ka da je bi lo naj va `ni je bi li su do ma }i ko {ar ka {i naj bo qi. Iza bra ni ci Du {ka Vu jo {e vi }a do bi li su tim iz Lak ta {a re zul ta tom 73:64 (13:17, 25:13, 20:18, 15:16), pa sa da za u zi ma ju tre }u po zi ci ju na

Ko{arka{i Partizana i Igokee vodili `estoko borbu u Pioniru

DRA GAN BA JI], TRE NER IGO KEE

Igra li smo 15 mi nu ta

Po raz Igo kee od Par ti za na do ve la je u pi ta we wi ho vo pr vo me sto pred za vr {ni tur nir. - Do bro smo otvo ri li utak mi cu, igra ~i su is po {to va li do go vor iz svla ~i o ni ce. To je tra ja lo 15 mi nu ta dok Par ti zan ni je po ka zao svo je naj ja ~e oru` je, ofan ziv ni skok i ste kao osam po e na pred no sti na po lu vre me nu. U dru gom de lu smo po ku {a li da sku pi mo od bra nu i is kon tro li {e mo skok, ali ni smo ima li sna ge, a Par ti zan je po go dio ne ko li ko {u te va pre ko ru ke - re kao je tre ner Dra gan Ba ji}, ko ji je pro ko me ta ri sao i de {a va wa van par ke ta: - Sva ova de {a va wa su sva ka ko uti ca la na igra ~e. Po seb no po sle utak mi ce sa Cr ve nom zve zdom. Mo ji igra ~i su od kr vi i me sa i ni su bi li imu ni na to, dva po ra za su mo `da bi la po sle di ca to ga. Stal no su nam go vo ri li da }e mo pa sti, po sle 4, pa po sle 8, pa po sle 12 ko la, a mi ni smo pa li. Je dan dru gar iz Zve zde mi je re kao da }e mo mo ra ti da po vu ~e mo ru~ nu da ne bi na vu kli MMF na vrat. Tre ba pro {i ri va ti do var nu.

ta be li ABA li ge, iako ima ju isti broj po be da i po ra za kao Rad ni~ ki i Bu du} nost. Sa mo je u pr voj ~e tvr ti ni li der us peo da is ko ri sti gr~ kod do ma }i na i da stvo ri pred nost od pet po e- na, da bi Par ti zan sjaj no od go vo rio u dru goj ~e tvr ti ni. Od li~ nom od bra nom i pri seb no {}u u na pa du cr no-be li su us pe li da pre o kre nu re zul tat i da na po lu vre me odu sa osam po e na pred no sti, ko ji su ga ran to va li mir u na stav ku me ~a.

Fo to: Sport ska cen tra la

73:64 Par ti zan - Igo kea 74:62 Ci bo na - Union Olim pi ja Sol nok - MZT Sko pqe 81:72 75:68 Za dar - Rad ni~ ki Bu du} nost - Split 66:47 (da nas, 18.30) Kr ka - Ce de vi ta [i ro ki - C. zve zda (da nas, 20.30) 1. Igo kea 2. C. zve zda 3. Bu du} nost 4. Rad ni~ ki 5. Par ti zan 6. Union 7. MZT Sko p. 8. Ce de vi ta 9. Ci bo na 10. Sol nok 11. Kr ka 12. Za dar 13. Split 14. [i ro ki

24 23 24 24 24 24 24 23 24 24 23 24 24 23

18 6 17 6 15 9 15 9 15 9 13 11 12 12 12 11 9 15 8 16 9 14 8 16 8 16 7 16

1842:1704 1869:1668 1722:1620 1941:1840 1758:1697 1827:1812 1787:1799 1703:1692 1857:1852 1719:1923 1574:1679 1764:1864 1677:1829 1702:1763

Ana Iva no vi} je, kao 13. no s i l ac, u dru gom ko lu (u pr vom ko lu bi la slo bod na) la ko iza {la na kraj sa 16-go di {wom na dom ame ri~ kog te ni sa Tej lor Ta u send. Ona je kao 471. te ni ser ka na VTA li sti do bi la vajld kard, ali je pro tiv Ane us pe la da se za dr `i na te re nu sa mo 75 mi nu -

je se u In di jan Vel su na gra |u je sa 80 bo do va i 26.000 do la r a, od ukup n og na g rad n og fon da 5.030.408 (to li ko iz no si i u mu {koj kon ku ren ci ji). Da In di jan Vels ne zo vu za xa be Pe ti gren slem go vo ri i po d a t ak da }e po b ed n i c i i mu {kog i `en skog sin gla za ra d i t i po mi l i o n a do la ra i 1.000 bo do va.

42 40 39 39 39 37 36 35 33 32 32 32 32 30

Tre }a ~e tvr ti na do ne la je egal bor bu, ali su cr no-be li sa de set po e na pred no sti u{li u po sled wu de o ni cu ko ja je pre lo mqe na troj kom Da vi sa Ber tan sa mi nut pre kra ja ka da je do ma }in imao +7. Le to nac je po go dio iz te {ke po zi ci je i vra tio Par ti za nu pred nost od de set po e na, pa Igo kea ni je ima la {an su da se vra ti u me~ iako je to po ku {a la u po sled wem mi nu tu. Cr no-be le je pred vo dio ka pi ten Vla di mir Lu ~i} sa 13 po stig nu tih po e na, 5 sko ko va i 3 asi sten ci je, dok su Ga gi} i Gor don po sti gli po 11 po e na. Kod go sti ju je Jo ro vi} uba cio 15 po e na a Do zet 13, {to, ipak, ni je bi lo do voq no da Igo kea osta ne ne po ra `em na u Pi o ni ru. Par ti zan sa da ima 15 po be da i na la zi se na do mak pla sma na na faj nal-for, a Igo kea }e u po sled wa dva ko la mo ra ti da po be di uko li ko `e li da osta ne na pr voj po zi ci ji u li gi.

Ana Ivanovi}

]ao, Je le na Je le na Jan ko vi} ni je se na i gra la na tur ni ru u Ka li for ni ji. U pr vom me ~u, u dru gom ko lu, pre tr pe la je po raz od Ru ski we Sve tla ne Ku zwe co ve - 6:0, 2:6, 5:7. Jan ko vi }e va je pro tiv 46. te ni ser ke sve ta po no vo de mon stri ra la svo ju to plo-hlad no igru. Pr vi set do bi la je sa nu lom i ka da se ~i ni lo da }e joj to da ti do dat no sa mo po u zda we da u na stav ku la ko okon ~a duel, ona je do zvo li la pro tiv ni ci da pre u zme in ci ja ti vu. Ru ski wa je naj pre sti gla do izejd na ~e wa u se to vi ma (6:2), a za tim je u ne iz ve snom tre }em se tu do bi la ne ko li ko va `nih po e na, ko ji su pre lo mi li me~. Ku zwe co va pre du e la sa Xej Xej la ga no sa vla da la ^e hi wu An dreu Hla vac ko vu (6:3, 6:1), dok je Je le na, kao 18. fa vo rit za ti tu lu, na star tu bi la slo bod na.

DU [KO VU JO [E VI], TRE NER PAR TI ZA NA

Po hva le sjaj nim go sti ma

Du {ko Vu jo {e vi} je po hva lio eki pu iz Alek san drov ca, po tom igru Gor do na i Lo ver wa i do dao da su cr no-be li na do mak pla sma na na faj nal-for. - Ima mo sud bi nu da uvek o~e ku je mo da sva ki ri val pro tiv nas od i gra mak si mal no mo ti vi sa no. Bi lo bi pri li~ no glu po re }i da je Igo kea iz ne na |e we ko je ne }e iz dr `a ti. Oni su dva ko la pre kra ja {am pi o na ta na pr vom me stu i do ~e ka li smo ih kao eki pu ta kve sna ge. Eki pa sa sta vqe na od is ku snih igra ~a, ko ji ni su osva ja li tro fe je, ali to je kod wih raz vi lo `e qu za uspe hom. Ne }e sa mo za ra du, ve} i tro fe je. Oni su sjaj ni, wi ho vi kva li te ti se sa bi ra ju u ova kvoj si tu a ci ji. Na dam se da su svi sve sni wi ho vog ovo se zon skog uspe ha - is ta kao je Vu jo {e vi}, a po tom po hva lio svo je iza bra ni ke. - Mi smo u me |u vre me nu na pre do va li. Mo ram da po hva lim Lo ver wa i Gor do na, ko ji su nam do ne li ~vr sti nu pod ko {em. Gu bi li smo kon tro lu i ose }aj za vre me u po je di nim na pa di ma, ali mi slim da smo po ka za li da tre ba da ima mo vi so ke am bi ci je. Ima jo{ do sta pro sto ra da ovaj tim na pre du je i mi slim da }e mo na por nim ra dom i te po sle di ce ra da do }i do iz ra |a ja u na red nim utak mi ca ma.

ta i osvo ji tri ge ma - 6:1, 6:2. U dru gom ko lu je do bi la pri li ku da se re van {i ra Ne mi ci Mo ni Bar tel za po raz u pr vom me | u s ob n om okr { a j u, pro { le se z o n e na {qa c i [tut gar ta- 7:6, 7:5. U me ~u sa Ta u send, Ana je do {la do ~ak 20 brejk lop ti i is ko ri sti la se dam, {to je bi lo do voq no za tre }e ko lo ko -

Uko li ko nad i gra Bar tel, Iva no vi }e va bi u ~e tvr tom ko lu mo gla da se sa sta ne sa (7) Sa man tom Sto sur, (32) [u aj Peng ili ne kom od sla bi je ran gi ra nih te ni ser ki. To ne }e bi ti ni ma lo la ko, jer Bar tel igra od li~ no ove se zo ne i ve} ima jed nu ti tu lu, osvo je nu u Pa ri zu, dok je igra la fi na le Ho bar ta i po lu fi na le Oklen da.

De bakl Tip sa re vi }a Jan ko Tip sa re vi} je pret preo vi {e ne go ube dqiv i ne pri ja tan po raz od Le ton ca Er ne sta Gul bi sa. Za sa mo 50 mi nu t a Gul b is je de k la s i r ao Tip sa re vi }a 6:2, 6:0. [ta je uzrok ube dqi vog po ra za Tip sa re vi }a te {ko je pro ce ni ti. Ono {to je bi lo o~i gled no na te re nu je ste da Tip sa re vi} ni je bio ni sen ka te ni se ra ka kav ume da bu de.

To li ko je bio iz ner vi ran zbog o~aj ne igre da je to kom pr vog se ta ne ko li ko pu ta lo mio re ket, a pri re zul ta tu 2:5 za ri va la ni je is ko ri stio brejk {an su. To ga je pot pu no slo mi lo i de pri mi ra lo, pa se vi {e ni je ni bo rio. Gul bi su je ovo dru ga po be da nad Tip sa re vi }em u wi ho vom ~e tvr tom du e lu, od no sno pr va od 2008. go di ne.