Dnevnik 10.mart 2013.

JAZ IZME\U JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA

SKANDINAVcI ZAVOLELI NA[U DIVQA^

Radnike ovde nema ko da {titi

Vikinzi s pu{kama otkrivaju Vojvodinu str. 7

N

NOVI SAD *

E

str. 5

D

E

Q

N

NEDEQA 10. MART 2013. GODINE

I

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXXl BROJ 23730 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

NASLOVI

INTERVJU NEDEQE

Jasenko Houra

str. 12

Du{an sakulski Vizija iz diplomskog postaje deo Srema

aleksander Bilinis

Zaposlene u „Zastavi” {titi}e u Detroitu

TEMA „DNEVNIKA”

Fiksirawe dinara str. 4

Ponesite ki{obran Najvi{a temperatura 11 °S

Deset goDIna Posle

str. 2 i 3

Electing the new Pope

Dom Svete Marte: Tokom konklave kardinali Domus Sanctae Sme{taj kardinala Marthae:Lodgings borave u Vatikanu i nije im

Birawe 266. rimskog pape koji u~estvuju u konklavi dozvoqen bilo kakavany dodir for cardinals taking are not permitted po~iwe u utorak,unexpected 12. marta. resignation has set in sa spoqa{wim svetom Pope Benedict’s part in conclave Kroz istoriju, najkra}i izbor motion the centuries-old process of electing a new Kardinale o~ekuje trajaoAll je tri sata, are summoned to Rome for Saint Peter’s pope. cardinals Bazilika kratka vo`wa autobusom najdu`iat– the triVatican godine which is followed Basilica Svetog Petra aa meeting

PREDSTOJI PREGRUPISAVAWE U DOMA]EM BANKARSKOM SEKTORU

do Siksitinske kapele gde }e glasati

by the Papal election, or Conclave KONKLAVA: Novog papu }e

Conclave All cardinals under age of birati 115 kardinala

80 mla|ih – currently – are eligible to vote od 80117 godina Origin Europe61 28)28) Evropa 60(Italy (Italija Latin America 19 Lat. Amerika 19 Great Veliko Bell NorthAmerika America 14 Sev. 14 zvono Asia/Oceania 12 11 Azija/Okeanija Africa 11 11 Afrika Balkon Balcony

Tarcisio Bertone: Cardinal Camerlengo, Tara}izio Bertone: kardinal koji }e nadgledati ceo or Chamberlain, will supervise izborni proces whole election process

St. Peter’s Square Trg sv. Petra

Bira se novi papa Voting proceedings

1 Day One: Cardinals celebrate Mass before walking in procession to Sistine Chapel 2 After entering chapel, Cardinals place hand on Gospel andswear oath of secrecy under penalty of excommunication 3 Latin command “Extra Omnes” instructs everyone S C

S

C

str. 11

I bankari }e ostajati bez posla

str. 5

2

dnevnik

nedeqa10.mart2013.

INTERVJU

BO JAN PAJ TI], ZA ME NIK PRED SED NI KA DE MO KRAT SKE STRAN KE

Zo ran je bio tra gi~ no usa mqen o sle di ce ubi stva Zo ra na \in |i }a se i da nas ose }a ju jed na ko sna `no i jed na ko bol no kao {to su se ose }a le pre de set go di na. Iz gu bi li smo tog 12. mar ta 2003. naj ta len to va ni jeg po li ti ~a ra na ovim pro sto ri ma, vi zi o na ra i istin skog dr `av ni ka. A na kon we go ve smr ti sto ti ne hi qa da mla dih je iz gu bi lo ve ru u bo qe su tra i re {i lo da na pu sti ze mqu.

Za jed nim ve li kim ta la som to kom de ve de se tih, po sle Zo ra no vog ubi stva usle dio je dru gi, od no se }i naj da ro vi ti je, naj o bra zo va ni je, naj spo sob ni je. Oni da nas vu ku na pred, ne Sr bi ju, ne go Ne ma~ ku, Ka na du, SAD, Nor ve {ku... i bo jim se da ova ze mqa te {ko mo `e na dok na di ti to li ke gu bit ke – ka `e za „Dnev nik” za me nik pred sed ni ka De mo krat ske stran ke i pr vi ~o vek Vla de Voj vo di ne dr Bo jan Paj ti} l Gde je Sr bi ja da nas, de set go di na po sle?

– Me sto na ko jem se na la zi mo je pri rod na po sle di ca ~i we ni ce da je iz o sta la lu stra ci ja, i mi da nas ima mo vla du sa sta vqe nu od qu di ko ji su de ve de se tih go di na bi li vi so ko po zi ci o ni ra ni u po li ti~ kim struk tu ra ma ko je su du go ro~ no, za vi {e de ce ni ja, una za di li Sr bi ju.

A iz o sta nak lu stra ci je je po sle di ca ~i we ni ce da je Zo ran, u `e qi da na {e dru {tvo te meq no iz me ni, bio tra gi~ no usa mqen. Vo ji slav Ko {tu ni ca, kao be ne fi ci jar po dr {ke ko ju je DOS pri do bio kod gra |a na Sr bi je, ~i nio je sve da u su {ti ni re a fir mi {e bez bed no sne, fi nan sij ske i po li ti~ ke struk tu re ko je su de va sti ra le ze mqu. Za pra vo, Zo ran za te i ta kve ko re ni te pro me ne dr `a ve i dru {tva ni je ta da imao po dr {ku ni ve li kog de la DOS-a, pa ni ogrom nog bro ja gra |a na, i to tre ba otvo re no re }i. l Ali ni je sa mo iz o sta nak lu stra ci je vra tio pu le ne de ve de se tih na vlast. Ose }a li DS od go vor nost {to se to do go di lo?

P

– De mo krat skoj stran ci se, re ci mo, pre ba cu je to {to je 2008. u{la u ko a li ci ju sa SPS-om. Me |u tim, za bo ra vqa se da je u tom tre nut ku spa sa va no {to se spa si ti mo `e. Jer, da ni smo po vu kli taj po tez, vlast bi for mi ra li SRS, DSS i SPS. I ja sno je da bi ta ko a li ci ja zna ~i la pot pu no od u sta ja we od evrop skih in te gra ci ja, za o- {tra va we od no sa sa su se di ma, vo di la bi pot pu nom kra hu eko nom ske sa rad we sa Za pa dom, i da qe bi smo ima li vi ze... Sto ga, ko li ko god da je za ~la no ve DS-a taj ma ne var bio emo ci o nal no, pa ~ak i fi zi o lo {ki te `ak za sva ri ti, ipak je vo dio ze mqu na pred. l Ne pre ba cu je se DS-u sa mo sa rad wa sa so ci ja li sti ma, ve} mu se spo ~i ta va i da je za pro te klih de set go di na do bra no na pu stio Zo ra no vu po li ti ku, te da je upra vo zbog to ga u ve li koj me ri od go vo ran za „po vra tak de ve de se tih”?

– Ka da se go vo ri o Zo ra nu \in |i }u, ~e sto se ne ki we go vi dnev no-po li ti~ ki po te zi tu ma ~e kao dog ma. Zo ran \in |i} je bio ide a- li sta, jer je ve ro vao da je u Sr bi ji mo gu }e, u re la tiv no krat kom ro ku, stvo ri ti onaj ni vo in sti tu ci o nal ne raz vi je no sti, ste pe na sve sti i rad nih na vi ka ko je ka rak te ri {u raz vi je ne ze mqe Evro pe. Isto vre me no, bio je prak ti ~an po li ti ~ar ko ji je po vla ~io po te ze u da tom tre nut ku neo p hod ne da bi se na ve de ni ci qe vi re a li zo va li.

Iako su mno gi od tih po te za bi li, po ka za }e se, ite ka ko nu `ni, ipak su na i la zi li na kri ti ku ne sa mo we go vih re ak ci o nar nih opo ne na ta, ko ji su ne dvo smi sle no po dr `a va li ha {ke op tu `e ni ke, rat ne zlo ~in ce i taj ku ne ko ji su na pro pa sti dr `a ve ste kli svo ja bo gat stva, ne go i mno gih tzv. li be ral nih in te lek tu al nih kru go va, upra vo onih ko ji su

„To {to ga ~esto ’prizivaju’ i oni koji su mu bili quti protivnici govori da je Zoran \in|i} pobe|ivao ne samo za `ivota, nego je svoje politi~ke oponente pobedio i nakon smrti” po sle naj vi {e la men ti ra li nad tim {to ga vi {e ne ma.

De mo krat ska stran ka od kad je osno va na pa do da nas ni je me wa la svo ju po li ti ku, a ka mo li iz ne ve ra va la ono {to je Zo ran ~i nio, ali mo ra mo raz li ko va ti stra te gi ju i tak ti ku, ko ji su se pri la go |a va li od re |e nom vre me nu i tre nut ku.

Jer, ni je mo gu }e u okol no sti ma iz 2013. ili 2008. po vla ~i ti iden ti~ ne dne vo po li ti~ ke po te ze kao 2000. ili 2003. l Jed na od naj po zna ti jih \in |i }e vih sen ten ci od no si la se na „gu ta we `a ba”, {to je po li ti ka ko ju je ipak te {ko ve za ti za DS po sle we go ve smr ti. Po re |e wa ra di, u vre me dok je on bio pre mi jer po dr {ka de mo kra ta ma se kre ta la iz me |u 10 i 15 po sto, jer we go vi po te zi ni -

ka da ni su bi li na ro ~i to po pu lar ni; ka sni je je pre ma {i va la i 30 pro ce na ta, ali ni je ma lo onih ko ji oce wu ju da je DS za rad to li kog rej tin ga pri gr lio de ma go gi ju…

– Ne sto ji te za da DS po sle Zo ra na ni je po vla ~io ri zi~ ne po li ti~ ke po te ze, da se okre nuo mar ke tin gu, de ma go gi ji... Mo der ni za ci ja i re for mi sa we dru {tva u Sr bi ji od u vek su na i la zi li na ve o ma sna `an ot por. Uosta lom, 2007. smo sve ga go di nu da na bi li u vla di da bi smo iz we iza {li ka da smo shva ti li da ta da {wi pre mi jer Vo ji slav Ko {tu ni ca ne ma na me ru da vo di evrop sku po li ti ku, jer nam ni je bi la bit na vlast ve} ku da ide Sr bi ja. Na evrop skoj po li ti ci je ste 2008. do bio DS {i ro ku po dr {ku gra |a na, ali upra vo sto ga je

Foto: N. Stojanovi}

DE SET GO DI NA PO SLE: ZO RAN \IN \I] (2003 - 2013)

NI KA DA IS PRI PO VE DAN PRI LOG ZA BI O GRA FI JU

Bri ga oca Dra go mi ra

vo jim bun tov ni~ kim de lo va wem na Fi lo zof skom fa kul te tu \i |i} je „pro iz veo“ pro ble me i ro di te qi ma, {to se po go to vo od no si lo na oca Dra go mi ra, vi so ko voj no li ce, pen zi o ni sa no u ~i nu pot pu kov ni ka JNA. Ipak, imao je pot pu nu po dr {ku svo jih ro di te qa, o ~e mu sve do ~i i aneg do ta to kom we go vog krat ko traj nog bo rav ka u SAD, dok je ~e kao sti pen di ju za na sta vak post di plom skih stu di ja u Ne ma~ koj, ko ju je za „Dnev nik“ is pri ~ao ta da {wi ju go slo ven ski kon zul u Va {ing to nu Sto jan Kraj no vi}.

– Bu du }i da sam i sam u di plo ma ti ju do {ao iz JNA, Dra go mir \in |i} je po slao pi smo na am ba sa du u ko jem me je za mo lio da se „na |em“ we go vom si nu Zo ra nu i da mu obez be dim kar tu za po vra tak u Ju go sla vi ju, ko ju }e on ka sni je re fun di ra ti – pri se }a se Kraj no vi}, ko jem je Va {ing ton bio di plo mat ska me |u sta ni ca iz me |u Del hi ja i Ber li na.

– Do bi jem pi smo, pro ~i tam ga i sta vim u sef, i sko ro i za bo ra vim na we ga. Kad, jed nog da na do -

S

la zim na po sao, a is pred kan ce la ri je se di mlad, lep i ure dan ~o vek. U|em i ka `e mi se kre ta ri ca da me za raz go vor mo li iz ve sni drug Zo ran \in |i}. Po zo vem ga unu tra, vi {e se ni ne se }am ko jim je kon zu lar nim po slom ta da do {ao, otvo rim sef, dam mu da pro ~i ta o~e vo pi smo.

On ~i ta, sme je se, vaq da tro nut ro di teq skom bri gom, ka `e „ne ka, hva la, sam }u se ja sna }i“.

– Ipak, po {a qem ga kod jed nog na {eg ~o ve ka, Ju go slo ve na, ko jem smo sla li na {e dr `a vqa ne uko li ko im je tre bao po vre me ni po sao ne {to da za ra de. Po sle par me se ci svra tim do tog pri ja te qa, pi tam ga za \in |i }a, ka `e bio je, krat ko je ostao, sam je se bi kar tu za ra dio i oti {ao u Ne ma~ ku – pri ~a Kraj no vi}, i pri zna je da je bio ne ma lo iz ne na |en ka da je po ~et kom de ve de stih, po po vrat ku u Ju go sla vi ju, ta da u ras pa da wu, shva tio da je je dan od li de ra de mo krat ske opo zi ci je upra vo onaj „Dra go mi rov ma li“ iz pre dvor ja we go ve va {ing ton ske kan ce la ri je. n Mili} Miqenovi}

Ve snik Sr bi je ko ju su sa wa le ge ne ra ci je n Pi{e: @arko Kora}

D

e set go di na po sle ubi stva pred sed ni ka Vla de Re pu bli ke Sr bi je dr Zo ra na \in |i }a mno go se ja sni je vi di ono {to su sto ti ne hi qa da Be o gra |a na i qu di iz ce le Sr bi je in tu tiv no zna li, ka da su }ut ke sa ti ma ~e ka li na uli ca ma Be go ra da da kre nu u ko lo nu ko ja }e po sled wi put is pra ti tu wi ho vog pre mi je ra do Ale je ve li ka na. Oni su ce lim svo jim bi }em ose tli da je u pi ta wu pu caw u ~o ve ka ko ji je per so ni fi ko vao no vu na du Sr bi je, tek iza {lu iz stra {nog raz dro bqa po li ti ke ko ja je uni {ti la na {e su se de u biv {oj Ju go sla vi ji – a na kra ju i nas sa me.

Jer, Zo ran \in |i} ni je na sle dio ure |e nu Sr bi ju i ni je bio sa mo je dan od mno gih pre mi je ra ko je je ona u svoj isto ri ji ima la. On je bio do slov no pr vi po sle rat ni pre mi jer ze mqe ko ja je pr vi put u svo joj isto ri ji bi la iz op {te na iz me |u na rod ne za jed ni ce i u su ko bu sa svo jim isto rij skim sa ve zni ci ma. We mu je pri pa la ogrom na od go vor nost i, ka ko je on ~vr sto ve ro vao, ve li ka ~ast, da po mog ne Sr bi ji da po no vo sta ne na no ge i po sta ne mo der no i uspe {no dru {tvo.

Ni je imao ilu zi ja da je u pi ta wu lak ili krat ko tra jan za da tak. I ni je imao ilu zi ja da }e ima ti mno go sa ve zni ka u ze mqi na tom pu tu.

S ka rak te ri sti~ nom op ti mi zmom ve ro vao je da je upor nost do voq na i da }e, vre me nom, sve vi {e qu di po ~e ti da de li we go ve ide je i da ra di na ob no vi ve o ma za pu {te nog dru {tva.

Za pra vo, iz da na {we per spek ti ve, upra vo je ~u do vi {no ko li ko ma lo qu di je shva ta lo {ta `e li da ura di i ko li ko mno go qu di ga je spo ti ca lo na sva kom ko ra ku we go vog pu ta. Od pred sed ni ka ta da {we dr `a ve i ne kih od li de ra we go ve ko a li ci je DOS, pa sve do ni za ne vla di nih or ga ni za ci ja i ne za vi snih me di ja,

svu da se po ja vqi va lo otvo ren an ta go ni zam pre ma we mu i we go vom ra du.

Vr lo ma lo qu di je sprem no da nas da ozbiq no od go vo ri na pi ta we zbog ~e ga su ome ta li Zo ra na \in |i }a u ra du i za {to ga ni su po dr `a va li. Ta isto rij ska gre {ka je mo `da naj bo qa sli ka dru {tva ko je je on po ku {a vao da pro me ni.

Upra vo oni ko ji su bi li obra zo va ni i sve sni sta wa u ko me se Sr bi ja na la zi la, ni su `e le li da iza |u iz svo je sa mo za qu bqe no sti i po gre {nog sta va da je Sr bi ju ne mo gu }e pro me ni ti.

I to je obe le `i lo su {tin ski ne {to vi {e od dve go di ne ra da Vla de Zo ra na \in |i }a. Op ti mi zam i ve ra u pro me nu, i ve li ka usa mqe nost na tom za dat ku. Ka da bih mo rao da upo tre bim dve re ~i ko je bi naj bo qe opi sa le rad Zo ra na \in |i }a u Vla di, one bi bi le upra vo te – op ti mi zam i usa mqe nost.

Bez stvar ne po dr {ke u dru {tvu, on je upor no po ku {a vao da uli je ve ru qu di ma da je za i sta mo gu }a jed na dru ga ~i ja Sr bi ja i da se za wu vre di bo ri ti. On je si gur no je di ni pre mi jer u isto ri ji Sr bi je ko ji se we nim gra |a ni ma ni je udva rao, pri ~a ju }i im pri ~e o isto rij skim ne prav da ma i usu di ma we nog ge o graf skog po lo `a ja. Je di no i pra vo „vje ru ju“ Zo ra na \in |i }a je bi lo da smo sa mi od go vor ni za svo ju sud bi nu i da sa mo upor nim ra dom mo `e mo da pro me ni mo ze mqu u ko joj `i vi mo. On je do slov no to mi slio ka da je jed nom pri li kom re kao: Sr bi ja, to smo mi svi. Ko li ko se mi pro me ni mo, to li ko }e i Sr bi ja da se pro me ni.

I we go va i na {a Sr bi ja po ~e la je pod we go vim vo| stvom da se me wa. Sa mo ne ko to li ko

upo ran, mo gao je da po stig ne da se, sa ta ko ma lo sa rad ni ka, ura di ta ko mno go.

Mi ko ji smo bi li we go vi sa rad ni ci, zna mo ko li ko upor no je tra `io qu de ko ji }e mu po mo }i u tom mo nu men tal nom po slu. Bio je ~o vek kao i svi mi, pra vio je i gre {ke, ali ni ka da ni je od u stao od svo je sli ke Sr bi je kao ure |e ne dr `a ve i sre |e nog dru {tva. Znao je da mi ka `e: „Do sta wih je po ku {a lo da Sr bi ju na pra vi mo der nom dr `a vom, {to je te {ko u pre te `no agrar nom i kon zer va tiv nom dru {tvu. Ni ko ni je us peo do kra ja. Na ma se zbog ni za isto rij skih okol no sti pru `a {an sa da u to me uspe mo!”

Ako su to re ~i vi zi o na ra, on da je on bio vi zi o nar. Iza we go vih jed no stav nih re ~i ~e sto se kri lo vi {e smi sla ne go {to su qu di bi li sve sni. Da nas sve {to je go vo rio, de lu je go to vo pro ro~ ki. Tek da nas ka da qu di gle da ju we go ve sta re go vo re, ima ju uti sak da im se obra }a iz bu du} no sti ko ju su ta da `e le li, ali ni su bi li sprem ni da do voq no ra de za wu.

Ka da sam po sle ope la Zo ra nu \in |i }u iza {ao iz hra ma Sve tog Sa ve i kao deo po vor ke do {ao do be o grad skog tr ga Sla vi ja, bio sam za pa wen ti {i nom i bro jem qu di ko ji su ~e ka li da ga is pra te. I to je bio tre nu tak ka da sam za `e leo da mo `e ma kar sa mo na krat ko da vi di oku pqe ne qu de.

Da vi di da su we go ve re ~i, ma da sa ve li kim za ka {we wem i uz stra ho vi tu li~ nu `r tvu, ipak sti gle do sr ca qu di. Da mu `i vot ni je po tro {en uza lud, kao to li kim te len to va nim qu di ma u isto ri ji Sr bi je. On je u svo joj tra gi~ noj smr ti po stao sim bol na de da je mo gu }a po li ti ka ko ja je za i sta po sve }e na do bro bi ti ce log dru {tva, da Sr bi ja istin ski mo `e da se me wa i da po sto je qu di ko ji su sprem ni da za to `r tvu ju svoj `i vot.

Kao ne ka kav an ti~ ki ju nak, Zo ran \in |i} je bio i ostao ve snik one Sr bi je ko ju su sa wa le ge ne ra ci je na {ih pre da ka – Sr bi je ko ja ne ubi ja svo je naj bo qe k}e ri i si no ve, ve} ih upor no sle di u wi ho voj bor bi za sre} no dru {tvo. (autor je bio pot pred sed nik u \in |i }e voj vla di)

dnevnik

nedeqa10.mart2013.

„Pri ~a o na sle |u je pot pu no ne pri me re na. Zo ran \in |i} je bio pred sed nik De mo krat ske stran ke i on DS ni ka da ne bi me wao ni za {ta” „Ne sto ji te za da DS po sle Zo ra na ni je po vla ~io ri zi~ ne po li ti~ ke po te ze, da se okre nuo mar ke tin gu, de ma go gi ji...” veoma rizi~no i nimalom popularno bilo posle toga u}i u koaliciju sa SPS-om, tim pre {to, ponavqam, niko ne uzima u obzir {ta bi se sa zemqom de{avalo da nismo progutali tu itekako veliku `abu.

I nije ta~no da u te ~etiri godine mandata, osim vizne liberalizacije, nije bilo drugih rezultata: zavr{ena je saradwa s Tribunalom u Hagu, u velikoj su meri normalizovani odnosi u regionu, reformisani su vojska i bezbednosne slu`be, doneti su Statut APV i Zakon o nadle`nostima Vojvodine... Da DS nije povla~ila te poteze, srpsko dru{tvo danas ne samo da ne bi imalo evropsku perspektivu, nego ne bi uop{te imalo perspektivu da su ga ~etiri godine vodili radikali, socijalisti i DSS. l sve to gra|ani, me|utim, nisu ba{ visoko ocenili na majskim izborima 2012, pri ~emu je bilo dosta onih „prirodnih glasa~a demokrata” koji su, {to belim listi}ima {to apstinencijom, okrenuli le|a ds-u ?

– Ne bih se s tim slo`io. Zaboravqa se da su stranke, koje su tvorile Vladu, dobile na tim izborima zna~ajno vi{e glasova nego 2008. Su{tinski, i lane u maju su se stvorile pretpostavke za jo{ jedan mandat, {to se u uslovima ekonomske krize nije dogodilo nigde u Evropi, osim u Crnoj Gori. I da nisu, na`alost, Boris Tadi} i DS izgubili predsedni~ke izbore, politi~ka konstelacija, koja je postojala do 2012, verovatno bi ostala ista. To, naravno, ne zna~i da nije bilo gre{aka, naprotiv, ali ~ini mi se da se suvi{e lako prelazi preko svega onog {to je u tom periodu dobro ura|eno. l da li je u proteklih 10 godina od lika i dela Zorana \in|i}a stvoren svojevrstan mit, jer vi{e wegovu politiku ne ba{tine samo ~lanovi ds-a ili demokratama ideolo{ki bliskih stranaka, ve} ga ~esto „prizivaju” i oni koji su

mu bili quti protivnici. tako lider sps-a ivica da~i} poru~uje da bi ga „i \in|i} danas podr`ao”…

– To govori da je Zoran \in|i} pobe|ivao ne samo za `ivota, nego je svoje politi~ke oponente pobedio i nakon smrti. Dana{wa vlada, koja je gotovo listom sastavqena od doju~era{wih gorqivih protivnika evropskih integracija, reformi, demokratizacije dru{tva, decentralizacije... sada se bar deklarativno zala`e i za evropske integracije, i za reforme, i za demokratizaciju, i za decentraliza-

uvreda za \in|i}a

l deo intelektualne elite sve otvorenije poredi aleksandra vu~i}a sa Zoranom \in|i}em?

– To je pre svega uvreda za Zorana \in|i}a. Pretpostavqam da taj deo intelektualne elite ima razloge za{to to ~ini, s tim da ti razlozi sigurno nisu ideolo{ki niti su zasnovani na ozbiqnom promi{qawu stawa u zemqi, nego su pragmati~ne prirode – kakve, u to ne bih ulazio.

A ukoliko nije tako, ukoliko zaista misle da se mo`e staviti znak jednakosti izme|u \in|i}a i Vu~i}a, onda se intelekt te i takve intelektualne elite samo mo`e staviti pod znak pitawa. ciju. Zapravo, svi oni su su{tinski preuzeli politiku Demokratske strane, Zoranovu politiku. A u takvim okolnostima ne mo`ete se prema nekom ko je personifikacija svega evropskog u Srbiji odnositi na na~in kao {to ste se prema wemu odnosili dok ste jo{ uvek nosili bexeve sa Milo{evi}evim ili [e{eqevim likom. l ipak, u javnosti se ~esto pokre}e pitawe ko je istinski ba{tinik Zoranovog politi~kog nasle|a: ds, ldp, Zoran @ivkovi},

Hra b rost je re]i isti n u  La ko je po sta vqa ti po pu li sti~ ke zah te ve i na vo di ti qu de da vas u to me po dr `a va ju. Hra brost je to me da se rad ni ci ma ka `e isti na.  Sr bi ja ne ma do voq no nov ca i to }e bi ti slu ~aj naj ma we ne ko li ko na red nih go di na, a ve ro vat no i ka sni je. Ovaj ne do sta tak mo `e se ubla `i ti sa mo vi {e stru kim po ve }a wem ulo ge dru gih fak to ra, kao {to su li~ na ener gi ja, zna we, or ga ni za ci ja, br zi na re a go va wa. Je di ni od go vor na ma wak ener gi je je ste – ubr za no kru `e we ener gi je.  Na{ ciq je tran spa rent na vlast, pro vid na vlast, sta kle na vlast. Na{ ciq je da se u ovoj ze mqi, za sva ki di nar ko ji je uzet od na ro da zna {ta se s wim de {a va, od onog tre nut ka kad u|e u bu yet, pa do onog tre nut ka ka da do |e do svog kraj weg ko ri sni ka. Fi nan si je su ono po qe gde je kon tro la naj te `a, ali i gde je naj va `ni ja.  Ve li kih pro me na ne ma bez ve li kih na po ra. Ve li kih pro me na ne ma bez no vih pra vi la, kre a tiv no sti i od lu~ no sti. Ve li ke pro me ne se ne do ga |a ju sa me po se bi, evo lu tiv no, pre ra sta wem jed nog si ste ma u dru gi.

One se do ga |a ju dis kon ti nu i te tom, lo mqe wem oko va i us po sta vqa wem no vih od no sa.  @i vot je, na ro ~i to u po li ti ci, stal ni pro ces do no {e wa od lu ka i pre u zi ma wa od go vor no sti. Me |u tim, qu di to ne `e le. Ve }i na qu di do ne se ma li broj od lu ka a osta lo osta vi u ne de fi ni sa nom sta wu. To ne tr pim. Tra `im da qu di bu du „za“ ili „pro tiv“. Oni to do `i vqa va ju kao pri ti sak. Bu dim ih iz sna, a oni ne vo le da ih ne ko bu di iz tog sna.  Za uspeh sva kog po sla mo ra da po sto ji plan, da se ta~ no zna {ta se ho }e, ne da se eks pe ri men ti {e, iako nam je to na ci o nal na oso bi na.  Mi smo iza bra ni, mi ima mo mi si ju. Ta mi si ja na ma li~ no, na {oj ge ne ra ci ji, ne mo `e da do ne se ni ka kvu po ~ast, ni ka kvo ma te ri jal no bla go sta we, jer vre me u ko me na {a ge ne ra ci ja de lu je je vre me od ri ca wa.  Kao ~o ve ka ko ga dr `e pod vo dom 50 go di na, u we go voj `e qi da do |e do va zdu ha, do ki se o ni ka, ta ko i Sr bi ju ne mo `e ni {ta da za u sta vi na tom pu tu do ki se o ni ka, a to je Evro pa, to je po ro di ca de mo krat skih, mo der nih, raz vi je nih ze ma qa.

slobodnomisle}i intelektualci koji nisu u partijama..?

– Pri~a o nasle|u je potpuno neprimerena. Zoran \in|i} je bio predsednik Demokratske stranke i on DS nikada ne bi mewao ni za {ta.

Uostalom, u DS-u su i ~lanovi wegove porodice i qudi koji su i u Zoranovo vreme verovali da Demokratska stranka jedina mo`e mewati Srbiju.

I danas je to tako. Ne postoji u Srbiji stranka koja mo`e prikupiti vi{e podr{ke za ideje za koje se Zoran zalagao i biti nosilac evropskog projekta od DS-a. l Mo`e li se uop{te govoriti o tome gde bi srbija bila danas, deset godina posle, da Zoran nije ubijen? ili se to uvek svodi na spisak na{ih neostvarenih `eqa o tome kako bismo voleli da nam dr`ava izgleda, bez kriti~kog sagledavawa {ta bi i on objektivno mogao da uradi u ovoj i ovakvoj zemqi?

– Upravo to i jeste problem {to se, namerno ili nesvesno, zaboravqa ono o ~emu smo ve} govorili, da su protiv mnogih Zoranovih ideja i poteza bili i levi i desni, i mnoge stranke DOSa i opozicija, i bezbednosne slu`be i nevladine organizacije... Zaboravqa se da ve}inska Srbija nije podr`avala ideju ubrzane evropeizacije zemqe, ideju korenitog, i zbog toga veoma bolnog reformisawa dru{tva, i da je on te 2003. su{tinski iza sebe imao samo svoju porodicu, svoj DS i nekoliko prijateqa koji su ga dobro poznavali i zbog toga mu mu bezrezervno verovali. Na`alost, Srbija je gotovo aklamacijom po~ela da pozdravqa sve {to je on ~inio i da ga veli~a tek nakon {to je ubijen. Jer tada su i oni koji su gun|ali, koji su mu oponirali, kojima je smetala wegova pragmati~nost, ili energi~nost, ili revolucionarnost, ili im se naprosto nije svi|ao, po~eli objektivnije da sagledavaju stvaran svet oko sebe.  Miroslav Staji}

3

KARMA KOMA

^

Pro me tej i hr~ ki

ud no zvu ~i, ali je `i va isti na: br zo pro la zi de set go di na u ze mqi u ko joj vre me spo ro te ~e, jer se ni {ta za pra vo ne de {a va. To zna ~i da se stal no ne {to mu va i zbi va, ali is ku stve ni zbir tih be zna ~aj no sti ma len je, sko ro ni {ta van, ne ma tu ma te ri ja la ko ji bi tvo rio ne ka kvu isto ri ju, osim po ne kog spo red nog po gla vqa u onoj Bor he so voj Op {toj isto ri ji be{ ~a {}a. Za to ov de stal no ne ko ne ko ga ras te `e i za te `e, a vi dqi vi se ak te ri na {e sra mo te i pro pa sti ne pre sta no pre svla ~e u no ve i no ve ode `de i u`i vqa va ju se u sve su ma nu ti je i wi ma ne pri klad ni je ulo ge, ali {ta je sve to na go mi li, ko ji je ko na ~an „umet ni~ ki do jam“? Sve je ba{ kao u lo {em po zo ri {tu: mno go vi ke ni za {ta. Sve ne ko aka we i tr ~a we po sce ni, a za pra vo – ni {ta, pra zni na, tu post i do sa da. Za to vre me go to vo da sto ji, za to {to u ma si efe mer nih zbi va wa ne ma ni ka kvog istin skog De {a va wa. Sve li ~i na bes kraj no tr ~a we onog po slo vi~ nog hr~ ka ko ji na bi je le pu ki lo me tra `u na onom svom ro ler ko ste ru u ka ve zu, a da se za pra vo ne po me ri s me sta. We mu, hr~ ku, to je vaq da u re du, jer su bi lo ka kav po mak, zbi va we i pro me na iona ko ne gde s onu stra nu we go vog, da pro sti te, „ho ri zon ta sve sti“. Otu da, i da le ko iz van spi ska we go vih po tre ba. Ta ko se mo `e le po `i ve ti ka da si hr ~ak, jer si ro ti ma li hr~ ki je su bi }a iz van isto ri je.

Zo ran \in |i}, po li ti~ ki fi lo zof ko ji je po stao po li ti ~ar ne pre sta ju }i da bu de fi lo zof, ubi jen je one mar tov ske sre de pre ta~ no de set go di na; zna mo ko ga je ubio, ve ru je mo da zna mo i za {to, a ne ki od nas dr `e da zna ju i ko „za pra vo“ sto ji iza to ga. Ta ko je to u nas: uvek ov de ne ko i ne {to sto ji „iza“ sve ga, ni {ta ni je ono {to je ste ne go uvek u sve mu slu ti mo i je dan ne vi dqi vi a kqu~ ni deo, po ne kad za to {to je za i sta to me ta ko, a ~e {}e za to jer nam je svest o dru {tvu i qu di ma ta ko for ma ti ra na da vi {e ni ti zna mo ni ti `e li mo da mi sli mo iz van obra sca „za ve re“, {to op skur ni je i ne ve ro vat ni je, to bo qe. Kod nas bi ona „Oka mo va bri tva“ mo gla da se ~e da no no} no, i jo{ ne bi po sti gla sve da po se ~e {to je za se ~u zre lo.

Ka ko god bi lo, Zo ran \in |i} bio je ho da ju }a su prot nost toj la `no uz bur ka noj ni {tav no sti, tom aisto rij skom ne-de {a va wu u ko jem u~ma la pa lan ~ur da du ha i sve sti be slo ve sno `i vo ta ri svo je da ne. I zbog to ga je, sve dok sam to me i ne za bo ra vqam ni kad, na se be pri mio ogrom nu mr `wu, i ona ga je pra ti la dok ga ni je ubi la, mr `wu ka kvom ni ko pre ni po sle we ga ni je bio po ~a {}en u toj me ri.

Ni je mr `wa po li ti~ ka ov de ni {ta no vo ni neo bi~ no, i ne ma ko ga se ni je mr ze lo, i do brog i lo {eg. Ne ki su mr ze li Ti ta, dru gi kra qa, jed ni Mi lo {e vi }a, dru gi Dra {ko vi }a, jed ni

[e {e qa a dru gi ^an ka, ne ki Ko {tu ni cu a ne ki ^e du, ali ne pam tim da se iko ga ko ga se mr ze lo, mr ze lo ta ko stra sno, ta ko te me qi to i du bo ko, ta ko sve o bu hvat no ka ko se, na ro ~i to od 2000. mr ze lo Zo ra na \in |i }a ta mo gde ga se mr ze lo, a mr ze lo ga se svu gde oda kle je iz bi ja la ja ra i pa ra mr zi la~ kog i ru {i teq skog gne va zbog we go vog po ku {a ja da Sr bi ju po kre ne iz pred smrt ne oba mr lo sti i vra ti je (ili uve de?) u isto ri ju, u ne ko nad-hr~ kov sko po sto ja we. Na kon cu, ako ba{ ho }e te: i ta ko „oprav da no“ se mr ze lo tog ~o ve ka, u tom smi slu da su u we mu in stink tiv no do bro pre po zna li pra vog ne pri ja te qa ono ga {to je su.

U tom smi slu, na i me, da Zo ran \in |i} uisti nu je ste bio ne {to dru go, i da je sa mim so bom i svo jim ha bi tu som, na ~i nom na ko ji je mi slio, go vo rio i ra dio, a tek on da i svo jim kon kret nim po li ti~ kim po te zi ma kao opo zi ci o na ra i kao vla da ra, uisti nu bio ve snik ne ~e ga dru ga ~i jeg, na po slet ku i jed nog ko na~ nog do ki nu }a sta wa ple men ske `a bo kre ~i ne u ko joj su oni ko ji su vo le li da ga mr ze vo le li da pre tra ja va ju svo je pu ste da ne, isto vre me no eks pro pri ra ju }i vre me i ener gi ju i svih nas osta lih, svih nas ko ji smo se ne ka ko ba tr ga li po ku {a va ju }i da se otrg ne mo iz te lo {e bes ko na~ no sti. Da li nam je Zo ran \in |i} po ma gao u to me? Bi }e da to pi ta we ni je do voq no do bro. Vi {e ima smi sla za pi ta ti se da li smo mi we mu po ma ga li u na po ru da nam po mog ne.

Pa, je smo li? Uglav nom ni smo.

A ogrom na, di vqa mr `wa ko ja je pre ma tom ~o ve ku bi la usme re na ma lo je ko me od nas bi la bla go vre me ni sig nal da ne ko ko ga to li ko ak tiv no i stra sno ne vo le svi oni ko ji ne vo le ni mo gu} nost da ova ze mqa kre ne bi lo ku da iz svo je ~a u re, elem, da ta kav ~o vek ne mo `e bi ti dru go ne go je dan od nas, za pra vo je dan od naj bo qih me |u na ma. I onaj ko ji je pri stao na to da mu bu de su |e no da bu de naj su ro vi je ka `wen za svo ju pro me tej sku dr skost.

Da nas, vi dim, sva ko bi da bu de bar po ne ko par ~e Zo ra na \in |i }a, sa da kad im to iz gle da bez o pa sno jer im i sam \in |i} iz gle da bez o pa sno, do voq no du go mr tav. Evo gde se ~ak i oni ko ji su bi li do sled no na su prot noj stra ni od sve ga {to je bio ka ~e i ke {a ju o tu fi gu ru, a kao da to ni je do voq no od vrat no, bog me se na |e i po ne ko da im u to me po mog ne, po ne ko od onih ko ji bi mo ra li zna ti da u~e stvu ju u fa bri ko va wu jed ne na ro ~i to opa ke la `i. Ta kvo je to vre me na sta lo, bez Zo ra na \in |i }a, ta ko da je to vaq da ko na~ ni huq ski tri jumf we go vih ubi ca: ubi li su ce log ~o ve ka da bi se da nas slo bod no pre tva ra li da su bar ne ko par ~e we ga sa mog.  teofil pan~i}

dr Bo[ko Mijatovi] ocewuje \in\i]evu vladu kao najBoqu posle 5. oktoBra

I danas bi mu ekonomija bila na prvom mestu „J

edan od najve}ih problema Srbije je proces modernizacije u privredi, odnosno reorganizacije patrijarhalne privrede kojom dr`ava upravqa u modernu tr`i{nu privredu sa socijalnim tonovima. To je u osnovi prisutno u politi~kom poqu, programima stranaka i javnim debatama, ali ne postoji nikakav konsenzus o tome da li zaista ho}emo evropsku tr`i{nu ekonomiju sa svim pravima i obavezama koje idu uz takav koncept”.

Ovako je glasila jedna od brojnih dijagnoza premijera prve demokratski izabrane vlade Srbije Zorana \in|i}a, kome je, da bude sasvim jasno – ekonomska agenda bila na prvom mestu. ^oveka koji je svoju tragi~nu sudbinu ulo`io u promene i bio, kako neko re~e, „«motivacioni trener svima nama“,» a ~ega su mnogi, na`alost, tek naknadno postali svesni.

– \in|i} je bio ube|en da jedino nova politi~ka ekonomija mo`e da doprinese boqitku i da je to osnovna pretpostavka oblikovawa moderne Srbije koja bi bila u stawu da prati glavne trendove, komunicira sa svetom i ima spremne odgovore na probleme. Teoreti~ar visokog ranga u svojoj se politi~koj karijeri nije upu{tao u apstrakcije, nego se pona{ao kao ~ovek iz prakse – ka`e za na{ list Bo{ko Mijatovi}, direktor ekonomskih studija beogradskog Centra za liberalno-demokratske studije, stru~wak za makroekonomiju i javne politike, tranziciju i privatizaciju.

Kako nam otkriva Mijatovi}, \in|i}u je mawkao makroekonomski ugao, on nije poznavao ekonomsku nauku, ali se bavio biznisom i bio je dobar poslovni ~ovek.

– Uostalom, makroekonomiju znaju samo ekonomisti, dakle profesionalci, i niko drugi, ali Zoran je u~io, slu{ao je, puno je ~itao, znao je koliko zna a koliko ne zna.

Bio je veoma inteligentan i po{to je shv-

atao {ta ne zna, ulagao je napor da to nau~i. Imao je zdrav rezon i razumeo `ivot boqe nego drugi politi~ari. A to je vi{e nego dovoqno za premijera, po{to nije wegov posao da se ba{ detaqno razume u ekonomiju, trebalo bi da to rade ministri ekonomije i finansija, dok je na premijeru da brine strate{ko-politi~ke brige...

Sagovornik „Dnevnika” isti~e da je \in|i} dobro shvatio da je srpska ekonomija posle sankcija i ratova tokom devedesetih u gadnoj krizi, i da se mora promeniti osnovni model privrede s nekakve Milo{evi}eve dr`avno - kapitalisti~ke - socijalisti~ke, kakva god li je ve} bila, na tr`i{ni, privatno-svojinski model.

– \in|i} je imao zdrav pristup koji za struku nije bio ne{to posebno nov, ali je dovoqno dobar da izvodi ekonomske reforme u liberalnom pravcu, da forsira tr`i{nu ekonomiju, ali i da sna`no razvija socijalni sektor, tj. da za{titi gubitnike u tranziciji koliko je to mogu}e.

Pravio je kombinaciju liberalne ekonomije i socijalne za{titne politike dr`ave {to je, ~ini mi se, bio razuman pristup za po~etak tranzicije u Srbiji...

Bo{ko Mijatovi} veruje da bi \i|i}, da je `iv i da je u takvoj poziciji, i danas video prioritet upravo u radu na ekonomskim pretpostavkama. Dakle, dr`ao bi politiku pod kontrolom, gledao {ta mo`e da uradi u ekonomskom `ivotu i - doveo bi dobre qude, najboqe {to bi mogao da na|e, da se bave tim pitawima.

– Da podsetim, dobar deo \in|i}eve vlade je bio sastavqen od nepartijskih kadrova, stru~waka iz raznih oblasti, pa ~ak i oni koji su bili partijski, iz redova Demokratske stranke, nisu bili tako visoko pozicionirani u stranci, nego su ~ak do{li sa margine. A to je vrlina: poku{avao je da sastavi jaku ekspertsku a ne jaku politi~ku vladu. I se}am se, imao je pr-

obleme i kukao je na neke svoje ministre koje je dobio zbog koalicionog karaktera vlade, ali su to ipak bili qudi koje je mogao da kontroli{e. Mada ta vlada nije izgledala sjajno u to vreme - mogao sam da vidim i boqi sastav od tog, pokazuje se da je bila najboqa od 5. oktobra. Sve slede}e

„Zo ran je je di ni pre mi jer u isto ri ji Sr bi je ko ji se we nim gra |a ni ma ni je udva rao” „Znao je koliko zna, a koliko ne zna. A to {to nije znao, trudio se da nau~i” vlade bile su po sastavu samo lo{ije i lo{ije...

Prema vi|ewu dr Bo{ka Mijatovi}a, dr`avi bi sada bilo najboqe da reformi{e samu sebe, svoje institucije.

– Nema tu ~arobnog {tapi}a, pa da se ka`e ’treba uvesti ovaj kurs, onaj kurs’, nego da se krene u institucionalne reforme, {to je prioritet. Pogledajte, recimo, ovu aferu s mlekom. To je skandalozno i pokazuje kako dr`ava funkcioni{e. I onda jo{ ne}e da priznaju, ni biv{a predsednica Narodne skup{tine a sada{wa ministraka zdravqa ni resorni ministar u poqoprivredi, nego muvaju, sakrivaju, pozivaju gra|ane da odlu~e ho}e li da piju to mleko ili ne - pa za{to onda postoji ministarstvo? Ne treba tu neki ~-

arobni {tapi} da ne do|e do zaraze kukuruza, a ako do|e, to mora da se re{i na vreme, da se taj kukuruz uni{ti a ne da ide u dr`avne rezerve...

Sve u svemu, Bo{ko Mijatovi} ocewuje da je \in|i} stvarno imao dobre namere, kao i da je ta prva generacija reformski opredeqenih qudi u Srbiji imala istinski veliki reformski potencijal. @elela je da podigne Srbiju na neke vi{e visine, da se zemqa unapredi i pribli`i Evropi. A ove kasnije generacije, po Mijatovi}u, dale su prednost marketingu, rejtingu, „Potemkinovim selima“»... I zato smo tu gde jesmo, na istom nivou, ako ne i gorem nego {to je bio trenutak u kome je „zaorao“ \in|i}.  Reqa Kne`evi}

4

dnevnik

nedeqa10.mart2013.

CITATI

„

Za nas iz SPO, dobijawe datuma za pridru`ivawe Srbije EU krovna je bitka svih na{ih bitaka. I to }e se desiti, a kada se to desi, onda }emo biti dvostruko zadovoqni zbog Srbije i zbog nas samih.

Tada }emo videti i Srbija }e videti da sve `rtve SPO za novu, evropsku, demokratsku Srbiju, utemeqenu na sistemu svropskih vrednosti ne}e biti uzaludne Vuk dra{kovi}, lider Srpskog pokreta obnove

”

Pa je vi}: U ju nu „pred fa za pre go va ra wa” Di rek tor Kan ce la ri je za EU in te gra ci je Mi lan Pa je vi} iz ja vio je da su evrop ski li de ri naj bli `i od lu ci da u ju nu, na sa mi tu u Bri se lu, Sr bi ji ne da ju ta ~an da tum, ali da odo bre po ~e tak iz ra de pre go va ra~ ke plat for me za pri stu pa we EU. Na taj na ~in bi le bi po mi re ne raz li ke unu tar sa me Uni je, za do vo qe na po zi ci ja Ne ma~ ke ko ja sma tra da je jo{ ra no za kon kre tan da tum, ali i oda to pri zna we Sr bi ji za o~i gled ne na po re ko je ula `e u po sti za wu do go vo ra sa Pri {ti nom. „To bi bi lo sred we re {e we, ne ka vr sta pret fa ze pre go va ra wa”, ka zao je Pa je vi}.

Va sin na ~e lu PO DS Jed no gla snom od lu kom svih pri sut nih de le ga ta, na 11. re dov noj Iz bor noj skup {ti na Po kra jin skog od bo ra DS voj vo |an ske de mo kra te su za svog no vog pred sed ni ka je iza bra la Mi ro sla va Va si na, aku tel nog po kra jin skog se kre ta ra za pri vre du, rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va u Vla di APV. Iako je bi lo pred vi |e no da se o Va si nu kao je di nom kan di da tu za pred sed ni ka PO DS de le ga ti iz ja sne taj no, na pret hod no odr `a nom za tvo re nom de lu sed ni ce od lu ~e no je da se o we go vom iz bo ru de le ga ti iz ja sne jav no, {to

smo po ne kad i bi li opi je ni vla {}u, sa da se mo ra mo okre nu ti ide a li ma Zo ra na \in |i }a, mo ra mo se okre nu ti voj vo |an skim ide a li ma, ko ji su op {te qud ski ide a li”.

De le ga ti ma Skup {ti ne se, na kon iz bo ra Va si na obra tio i za me nik pred sed ni ka DS, ujed no voj vo |an ski pre mi jer Bo jan Paj ti}, ko ji je o no vom pred sed ni ku Po kra jin skog od bo ra go vo rio kao o ~e sti tom, vred nom i hra brom bor cu sa vi zi jom o~u va wa voj vo |an skog du ha, ko ga, ka ko je re ka, kra se po {to va we re da i ra da, ali i po li ti~ kih

\ilas eskivirao medije Ma da je se si ji voj vo |an skih de mo kra ta pri su stvo vao i li der DS Dra gan \i las, za hva qu ju }i do sa da ne za be le `e nom pro to ko lar nom ma ne vru, ni ko od pred stav ni ka me di ja ni je imao pri li ku da ga ni vi di ni ~u je. Na i me, me di ji su oba ve {te ni da Iz bor na skup {ti na po ~i we u 14 sa ti, ali ni oni no vi na ri ko ji su do {li sat vre me na ra ni je ni su us pe li da se su sret nu s pred sed ni kom DS-a, po {to je on odr `ao go vor na za tvo re nom de lu sed ni ce ko ja je po ~e la – ta~ no u pod ne. Od mah na kon svog obra }a wa, \i las je i na pu stio skup. je po lu ~i lo iz bo rom bez uz dr `a nog ili gla sa pro tiv.

Za hva qu ju }i se na uka za nom po ve re wu, Mi ro slav Va sin je po ru ~io da we gov iz bor do `i vqa va pre sve ga kao je din stvo voj vo |an skog de la DS u ostva ri va wu ide a la ko ji ma se ru ko vo dio i Zo ran \in |i}. „Do ka za li ste da ne mo ra ju po sto ja ti po bed ni ci i po ra `e ni i da je `i vot no bi ti i pr vi i dru gi i tre }i...”, ka zao je Va sin to kom svog ina u gu ral nog go vo ra u otvo re nom de lu sed ni ce. „Ako

opo ne ne na ta. „Ni je la ko bi ti gro mo bran, ne sa mo ~la no va DS, ve} i svih pri stoj nih qu di u Voj vo di ni”, ka zao je Paj ti}.„^i we ni ca da je Mi ro slav Va sin bio je di ni kan di dat za pred sed ni ka po kra jin skog od bo ra DS-a ne zna ~i da u DS-u ne ma unu tra {we utak mi ce, ve} na pro tiv, zna ~i da je on, zbog svo jih kva li te ta, lo gi ~an iz bor, prak ti~ no ’od ne go van’ da oba vi te `ak za da tak ko ji je po sta vqen is pred DS-a u Voj vo di ni”.. n Mi li} Mi qe no vi}

„Pri {ti na ni je Da ~i }a shva ti la ozbiq no” o ru ku ko ju je Ivi ca Da ~i} po slao Ha {i mu Ta ~i ju to kom po sled weg wi ho vog bri sel skog su sre ta „da na se ver KiM mo `e da do |e sa mo s oru` jem”, ni ko u pri {tin skoj de le ga ci ji ni je shva tio ozbiq no, tvr dio u izjavi „Dnev ni ku” je dan od u~e sni ka tog sa stan ka, pot pred sed nik Vla de Ko so va Slo bo dan Pe tro vi}. Po we go vim re ~i ma, ton samog su sre ta je bio ohra bru ju }i i raz go va ra lo se ve o ma ozbiq no i ko rekt no, bez ob zi ra na ~i we ni cu da je pro blem ko ji tre ba re {i ti ve o ma ose tqiv za obe stra ne. „Pi ta we in ge ren ci ja za jed ni ce srp skih op {ti na je ste te {ko, ali se ipak na dam da }e bi ti po stig nut za do vo qa va ju }i kom pro mis. Re ci mo, po sto je }e nad le `no sti op {ti na na Ko so vu su do sta ve li ke, ~ak i ve }e ne go u Re pu bli ci Sr bi ji, i tre ba do bro od va ga ti {ta bi zna ~i lo wi ho vo pre no {e we na ne kog tre }eg, po go to vo u smi slu re {a va we sva ko dnev nih pro ble ma gra |a na. U sva kom slu -

P

~a ju, u na stav ku pro ce sa mo ra ju se pro na }i re {e wa ko ja }e bi ti i spro vo di va na te re nu. Do go vo ri je su va `ni, ali od to ga je jo{ va `ni ja wi ho va im ple men ta ci ja, a ne da osta nu mr tvo slo vo na pa pi ru ko je }e kao ta kvo sa mo pra vi ti pro ble me”, ka `e Pe tro vi}.

Go vo re }i o pred sto je }oj po se ti Ke trin E{ton, ko ja u Pri {ti nu do la zi sre di nom sed mi ce, Pe tro vi} se na da da }e ima ti vre me na za ozbiq ni ji raz go vor sa vi so kom pred stav ni com EU, ka ko bi joj de taq ni je pre do ~io pro ble me onog de la srp ske za jed ni ce ko ji `i vi ju `no od Ibra. „Wi hov je `i vot mno go te `i, a wi ho vi stra ho vi su mno go ve }i, tim pre {to je ~i tav fo kus di ja lo ga u Bri se lu usme ren ka se ve ru”, ob ja {wa va Pe tro vi}, uz na po me nu da po sto je uve ra va wa, i iz EU i iz SAD, da Sr bi u en kla va ma ne }e bi ti ko la te ral na {te ta di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne. n M. S.

MO@E LI SE fIkSIraTI kurS dInara?

Ola ko se od ba cu je do bro re {e we mah da u|e u de fla ci ju (op {ti pad ce na) da bi se do ma }e ce ne pri la go di le ova kvom kur su. Ta kav kurs je i da qe pot pu no odr `iv, ali de fla ci ja na kra tak rok de sti mu li {e pri vre du i stva ra re ce si ju. Za to je naj bo qe fik si ra ti ga na da na {wem ili ne {to ni `em ni vou – re ci mo 115 ili 120 di na ra za evro.

Ta ko |e, mno gi po gre {no sma tra ju da je ma kro e ko nom ska sta bil nost pred u slov odr `i vo sti fik snog kur sa. Uzro~ nost je, me |u tim, su prot na: fik sni kurs se upra vo uvo di da bi ostva rio ma kro e ko nom sku sta bil nost. Fik sni kurs se po seb no pre po ru ~u je ze mqa ma sa neo d go vor nom do ma }om mo ne tar nom po li ti kom, kao {to je to u Sr bi ji ve} de ce ni ja ma slu ~aj. Va lut no pra vi lo ogra ni ~a va pro stor za in fla tor nu po li ti ku

Pi {u: Sla vi {a Ta si} i Pa vle Mi haj lo vi}

av na de ba ta o ob li ku kur sa u Sr bi ji op te re }e na je mno gim ne ra zu me va wi ma u ve zi fik snog re `i ma kur sa, {to je do ve lo do to ga da se ide ja we go vog uvo |e wa u jav no sti ola ko od ba cu je. Jer, iz bor re `i ma kur sa za vi si od ka rak te ri sti ka pri vre de, a u slu ~a ju Sr bi je, na su prot uve ra va wi ma od stra ne de la stru~ ne jav no sti, svi po zna ti kri te ri ju mi ja sno go vo re u pri log fik snom kur su. Sr bi ja je ma la, otvo re na i ma kro e ko nom ski ne sta bil na pri vre da, tr go vin ski i fi nan sij ski ve za na za evro zo nu i sa ve} iz ra zi to ra {i re nom ne for mal nom upo tre bom evra.

U ne dav noj stu di ji pod na zi vom „Fik sni kurs za di nar“, ob ja sni li smo za {to je fik sni kurs di na ra mno go bo qe re {e we od sa da {we va lut ne ne iz ve sno sti. Kqu~ na stvar, ko ju u ve zi fik snog kur sa tre ba zna ti, je ste da je on vr lo po uz dan i jed no sta van za odr `a va we sve dok se stro go po {tu je jed no pra vi lo. To je va lut no pra vi lo, po ko jem se do ma }i di nar ski no vac mo `e {tam pa ti is kqu ~i vo na osno vu pri li va de vi za u ze mqu.

Ako bi se Na rod na ban ka Sr bi je za kon ski oba ve za la da po {tu je to pra vi lo, fik sni kurs bi do neo ma kro e ko nom sku sta bil nost, uneo iz ve snost i bla go tvor no de lo vao na pri vre du Sr bi je.

U jav no sti se iz no se raz li ~i ti ar gu men ti pro tiv fik snog kur sa, ali oni su Prose~na godi{wa inflacija u zemqama u tranziciji 2002-2012. za sno va ni na ne ra zu me va wu su {ti ne cen tral ne ban ke, te da je kre di bi li tet do ma }oj va lu ti, ovog re `i ma – po {to va wu po me nu tog va lut nog pra vi {to su upra vo bi li mo ti vi uvo |e wa fik snog kur sa u la. Jer, u tim uslo vi ma NBS ne bi ima la po tre be da ni zu tran zi ci o nih ze ma qa. Uosta lom, da nas ze mqe sa kurs po seb nim ve {ti na ma odr `a va ili „bra ni“. Na fik snim kur som ima ju zna ~aj no ni `u in fla ci ju. pro tiv, fik sni kurs je pri rod ni i auto mat ski me ha ni Ne ki, pak, is ti ~u da je za fik sni kurs neo p hod na ja zam emi to va wa di na ra sa ula skom de vi za u NBS i, s ka ili kon ku rent na pri vre da. Na su prot uvre `e nom dru ge stra ne, po vla ~e wa di na ra ka da de vi ze iz la ze. I mi {qe wu, kva li tet i kon ku rent nost pri vre de ne sve {to NBS u re `i mu fik snog kur sa tre ba da ra di je igra ju ni ka kvu ulo gu u odr `a wu kur sa. Ako cen tral na ste da ne in ter ve ni {e i ne re me ti ovaj me ha ni zam. ban ka sle di po me nu to va lut no pra vi lo, ona mo `e odr ^e sto se ~u je da Sr bi ja ne }e bi ti spo sob na da odr `a ti fik sni kurs ~ak i sa ne po sto je }om pri vred nom. `i fik sni kurs, jer su za we go vo odr `a va we po treb ne Ne sa mo da mno ge ze mqe u okru `e wu Sr bi je (Hr vat ve li ke de vi zne re zer ve, te da bi se za li he de vi za NBS ska, BiH, Ma ke do nia, Al ba ni ja i Bu gar ska), ~i ja pri br zo is to pi le. To ne sto ji, jer je kod fik snog kur sa do vre da ni je ni {ta na ro ~i to bo qa, bez pro ble ma odr `a ma }i pri mar ni no vac u uskoj ve zi sa de vi znim re zer va va ju fik sne kur se ve, ne go fik sne kur se ve pre ma evru ma. Ako se po gle da ju fik sni kur se vi, ko ji funk ci o ni odr `a va i do bar broj afri~ kih ze ma qa sa mno go sla {u u ze mqa ma po put Esto ni je, Li tva ni je, Slo va~ ke, bi jim eko no mi ja ma. Jed no stav no, sna `na pri vre da ni Bu gar ske ili BiH, ni jed na od wih, ni u vre me naj ve }e je uslov za odr `iv fik sni kurs. Ali po na {a we cen kri ze, ni je osta la bez de vi znih re zer vi ni ti je ika da tral ne ban ke po va lut nom pra vi lu – je ste. po sto ja la opa snost da se one is to pe. Pri fik snom kur Ko ji je on da glav ni raz log pro ti vqe wa fik snom su de vi zne re zer ve su sa mo na li~ je do ma }eg pri mar nog kur su? Je dan je ra {i re no ne ra zu me va we we go vog me ha nov ca i do kle god se pro por ci ja iz me |u do ma }eg nov ca ni zma, ~ak i od stra ne mno gih ugled nih eko no mi sta. i de vi znih re zer vi odr `a va, sam wi hov ni vo ~ak ni je Dru gi raz log su in te re si u i oko NBS. U si ste mu fik ni bi tan. Bit no je sa mo da do ma }i di nar ski no vac ne snog kur sa NBS funk ci o ni {e kao jed na ve li ka me pre la zi taj ni vo. Ina ~e, da nas je u Sr bi ji di nar ski wa~ ni ca: ona vi {e ne mo `e vo di ti sa mo stal nu mo ne pri mar ni no vac ma wi od 3 mi li jar de evra, dok de vi zne tar nu po li ti ku, ne mo `e in ter ve ni sa ti na de vi znom re zer ve pre la ze 10 mi li jar di evra. Da kle, NBS ima tr `i {tu, od re |i va ti ka mat nu sto pu i uop {te gle da ~ak i mno go vi {e de vi znih re zer vi ne go {to joj je za no, we na ulo ga se dra sti~ no sma wu je. Zbog to ga su svi fik sni kurs po treb no. gu ver ne ri ko je je Sr bi ja po sle Dra go sla va Avra mo vi Da qe, ~u je se da je iz bor ni voa na ko jem se kurs fik }a ima la, bi li pro tiv fik snog kur sa. Me |u tim, dok si ra po ten ci ja lan pro blem. Na pro tiv, ovo ni je ni ka da je va `nost stru~ wa ci ma Na rod ne ban ke, iz ve sno je kav pro blem – kurs je naj bo qe fik si ra ti za ni jan su da po sto je }i re `im pli va ju }eg di na ra i pro iz voq nih ni `e od tr `i {nog ni voa na ko jem se tre nut no na la zi. in ter ven ci ja NBS ve} du gi niz go di na na no si {te tu Te o rij ski, na bi lo ko jem ni vou da se kurs fik si ra, on naj ve }em de lu pri vre de i sta nov ni {tva. }e, uz strikt no po {to va we va lut nog pra vi la, osta ti (Slavi{a Tasi} je docent ruske akademije za sta bi lan. U prak si, mo `e da bu de ne pri jat no ako je di nacionalnu ekonomiju a Pavle Mihajlovi} je nar u po ~et ku pre jak. Ako se di nar, re ci mo, fik si ra ekonomista iz Beograda) na 100 di na ra za evro, to zna ~i da }e Sr bi ja mo ra ti od -

J

dnevnik

nedeqa10.mart2013.

T E M A „ D N E V N I K A ” : I DAQE PRISUTAN VELIKI JAZ IZME\U JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA

VESTI

Rad ni ke ovde ne ma ko da za {ti ti o ko zna ko ji put ka sni utvr |i va we mi ni mal ne ce ne ra da za rad ni ke u Sr bi ji: is te kla je ona ko ja je bi la utvr |e na na sko ro go di nu da na, a o no voj ne ma do go vo ra – ne sa mo da je spor na za po slo dav ce ve} i sa mu dr `a vu. Ta ko dr `a va, ume sto da kroz ve }u ce nu ra da po mog ne za po sle ni ma u pri vat nom sek to ru, ko ji se iona ko ni {ta ne pi ta ju ve} mo ra ju da se za do vo qe mr vi ca ma ko je im ga zda da je, odu go vla ~i i cew ka se. Pri to me je ista ta dr `a va da la po gre {nu pro ce nu, jer je pri li kom pro {log utvr |i va wa mi ni mal ne ce ne ra da od 115 di na ra po sa tu tvr di la da }e in fla ci ja bi ti oko 6 pro ce na ta, dok je ona pre ma {i la 12 in dek snih po e na na go di {wem ni vou. Ka da je to ve} ta ko, on da se po ve }a we mi ni mal ca ba rem za rast tro {ko va `i vo ta ne bi sme lo do vo di ti u pi ta we.

No, ono {to je lo gi~ no i {to ne bi tre ba lo da bu de spor no – ov de odav no ni {ta ne zna ~i. Ako je nor mal no da pri vat ni ga zda {ti ti svoj ka pi tal i gle da da za ra di {to vi {e, pri to me ne bi ra ju }i sred stva ka ko }e to po sti }i, on da bi isto ta ko bi lo nor mal no da dr `a va svet ra da i svet ka pi ta la gle da istim o~i ma, jer we na ulo ga je da pre ma svi ma bu de pra vi~ na i da sve pod jed na ko za {ti ti. To sva ka ko ne zna ~i tre ba da one mo gu }a -

P

va pri vat nog ga zdu da za ra di, ali mo ra da stvo ri uslo ve da onaj ko za tog ga zdu ra di – za to bu de i pla }en, ba rem u vi si ni mi ni mal ne ce ne ra de. Upra vo sto ga i je ste mi ni mal na ce na ra da bit na: ona je je di no za {ta se da nas rad nik za po slen u pri vat nom sek to ru mo `e uhva ti ti.

E sad, ka ko se za po sle ni kod pri vat ni ka sa mi ne mo gu bo ri ti za mi ni mal nu ce nu ra da, oni u sin di ka te iz jav nog sek to ra gle da ju kao u bo go ve i od wih o~e ku ju mno go. Jer, sem {to su sin di ka ti u jav nom sek to ru do bro or ga ni zo va ni, rad ni ci ko ji da nas ima ju sre }u da ra de u dr `av nim i jav nim pred u ze }i ma kroz {traj ko ve mo gu po sti }i sve – pa i ve }u mi ni mal nu ce nu ra da. Wi ho va ob u sta va ra da pa ra li {e ce lu dr `a vu, dok {trajk kod pri vat ni ka ni kog ne bo li. Isto ta ko, ni kog ne bo li ni to {to oko 50.000 rad ni ka da nas u Sr bi ji ne pri ma pla tu re dov no, {to ve} me se ci ma ni je od ne lo ku }i ni di na ra, a oko 300.000 wih pri ma ma we od ono ga {to bi sva ki ga zda kao mi ni mal nu ce nu ra da utvr |e nu od stra ne dr `a ve mo rao da po {tu je.

O pro ble mi ma za po sle nih u jav nim pred u ze }i ma svi sve zna ju i o wi ma se da ni ma ras pra vqa, i dok im dr `a va da je ga ran ci je za no va za du `i va wa, oni po ve }a va ju

Ombudsman: Poni`eni svet rada Sr bi ji se to le ri {e ne pa }a we do pri no sa za po sle ni ma i ne is pla }i va we za ra da, a qu di pri sta ju da ra de bes plat no i u lo {im uslo vi ma u na di da }e se ta kva si tu a ci ja pro me ni ti, oce nio je i re pu bli~ ki om bud sman Sa {a Jan ko vi}. Om bud sman is ti ~e i da to le ri sa we ne pla }a wa do pri no sa za po sle ni ma i ne is pla }i va we za ra da pred sta vqa “ula ga we u so ci jal nu pro past”, {to je, ka ko ka `e, ogrom na dru {tve na opa snost, osim {to pred sta vqa kr {e we za ko na i obes pra vqi va we za po sle nih.

– Sa da {we sta we je ne pri hva tqi vo. Qu di pri sta ju da ra de bes plat no, hva ta ju }i se za ne ku na du kao slam ku, {to po je di ni po slo dav ci zlo u po tre bqa va ju. Isto vre me no, dr `a va upor no, po pu li sti~ ki, iz be ga va da ga si fir me ko je zlo u po tre bqa va ju i is ko ri {}a va ju bes pla tan rad. U ta kvim uslo vi ma mno gi su, prak ti~ no na tu |em bes plat nom ra du, ste kli pri vat na bo gat stva i pro gla {a va ju se ve li kim me na xe ri ma. S tim se mo ra pre sta ti.

To }e bi ti bol no i zna ~i }e ga {e we fir mi ko je de ce ni ja ma po sto je sa mo na pa pi ru, ali mo ra mo po gle da ti isti nu u o~i – upo zo ra va Jan ko vi}, do da ju }i da mu se rad ni ci ~e sto obra }a ju zbog pro ble ma na rad nom me stu ali da we gov po sao ni je da kon tro li {e po slo dav ce ve} rad dr `av nih or ga na.

ce ne svo jih uslu ga. Dr `a va se zdu {no bo ri da im po mog ne pa ra ma po re skih ob ve zni ka ka ko bi, a bi lo je i to ga, iz be gli ban krot. S dru ge stra ne, jo{ u to ku ga {e wa po `a ra jav na pred u ze }a de le za po sle ni ma ba sno slov ne pla te – ba sno slov ne u od no su na one ko je se is pla }u ju u pri vat nom sek to ru – a wi ho vi ~el ni ci ima ju pri ma -

ra da’, gde u jed noj dr `a vi po sto je dva tr `i {ta ra da i za sva ko od wih va `e raz li ~i ta pra vi la. Na jed noj stra ni su oni ~i ja su rad na me sta re la tiv no si gur na i bo qe pla }e na, a na dru goj rad ni~ ka pra va ni su za {ti }e na, ne ma si gur no sti ni rad nog me sta ni re dov ne pla te. Tre ba li uop {te „za kqu ~i va ti” da je u Sr bi ji taj

5

Vra }e no 110 to na mle ka

`a vi sek tor “hit” i {to je da nas pri vi le gi ja ra di ti u we mu.

Naj ve }i, i mo glo bi se re }i je di ni kri vac, za pra vo je dr `a va ko ja ni je stvo ri la uslo ve da pra va rad ni ka bu du za {ti }e na bar u pri bli `no is toj me ri bez ob zi ra na po slo dav ca. Ulo ga dr `a ve je da bu de fer pre ma “svoj svo joj de ci”, a ne da ih de -

Cr no gor ske tr go vin ske fir me vra ti le su u Sr bi ju 110 to na mle ka sa po ve }a nom kon cen tra ci jom afla tok si na, sa op {tio je ju ~e mi ni star po qo pri vre de CG Pe tar Iva no vi}. Po we go vim re ~i ma, na sta vqen je trend sma we wa afla tok si na i u mle ku cr no gor skih pro iz vo |a ~a. Mi ni star je ka zao da je u to ku iden ti fi ka ci ja po je di na~ nih pro iz vo da ~a u ~i jem je mle ku pro na |en afla tok sin, a na veo je da se i da qe pro ve ra va kon ta mi ni ra nost sto~ ne hra ne, te da li afla tok si na ima u ja ji ma.

Ce ne hra ne bi }e sta bil ne Ce ne hra ne u Sr bi ji u na red nom pe ri o du tre ba lo bi da bu du sta bil ne, a kod ne kih pro iz vo da mo gle bi da bu du i ni `e do 10 pro ce na ta, oce ni li su stru~ wa ci u an ke ti agen ci je Ta njug. „I da qe osta je pro blem pa da pro me ta i ma le ku pov ne mo }i sta nov ni {tva ko ja je na ne ki na ~in ogra ni ~a va ju }i fak tor ra sta ce na. Ku pov na mo} je u pa du, ali kri za sa pri su stvom afla tok si na u mle ku i pad pro me ta u ma lo pro da ji za 41 pro ce nat, sva ka ko }e uti ca ti da }e ce ne mle ka osta ti na sa da {wem ni vou ili }e i}i na ni `e”, re kao je eks pert u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Vo ji slav Stan ko vi}. Po we go vim re ~i ma, za li he p{e ni ce, je sti vog uqa i {e }e ra su sta bil ne, ali su ce ne tih pro iz vo da vi so ke i mo gle bi bi ti ni `e iz me |u pet i 10 pro ce na ta. „Ce ne me sa u Sr bi ji ni su se me wa le pet, {est me se ci, a ne tre ba o~e ki va ti ve }a po sku pqe wa ba rem do ju na ove go di ne”, tvr di pred stav nik PKS.

wa ko ja su ne ko li ko pu ta ve }a od onih ko ji do bi ja ju pred sed nik i pre mi jer Sr bi je.

Ali ka ko ob ja sni ti rad ni ku u pri vat noj fir mi, ko ji dnev no ~e sto ra di i po 10 sa ti, da we gov ga zda ne ma ni za mi ni ma lac, dok za po sle ni ma u jav nim pred u ze }i ma, ko ja gr ca ju u gu bi ci ma, sva kog me se ca na ra ~un le `u pet pu ta ve }e pla te? I da, zbog to ga, na rav no uop {te ni ne ma re {to mi ni ma lac jo{ ni je utvr |en i {to se i ne zna da li }e bi ti isti kao pret hod nih go di nu da na ili }e, mo `da, za ko ji di nar ili pa ru bi ti uve }an...

Za po sle ni u pri vat nom sek to ru na pro sto su pre pu {te ni sa mi se bi i po red to ga {to je zva ni~ no re gi stro va no ~ak 25.000 sin di kal nih or ga ni za ci ja. U eko nom skoj na u ci po sto ji ter min ’du al no tr `i {te

mo del vi {e no pri su tan ka da se upo re de jav ni i pri vat ni sek tor.

U srp skom pri vat nom sek to ru se i mno go vi {e ra di i mno go se vi {e za ki da rad ni ci ma, po ~ev od pla }a wa pre ko vre me nog i ra da vi ken dom, re gre sa, to po log obro ka, go di {weg od mo ra... U dr `av nom to ga ne ma, a i pla te su vi {e stru ko ve }e i ne za vi se od to ga na ko ju je no gu ga zda ustao. I dok je na Za pa du nor mal no da pla te u jav nom sek to ru bu du ni `e i da naj kva li tet ni ji rad ni ci od la ze kod pri vat ni ka ko ji ih pri vla ~i do brim pri ma wi ma i be ne fi ci ja ma, kod nas je si tu a- ci ja obr nu ta – san prak ti~ no svih ko ji ra de kod pri vat ni ka je da se do ~e pa ju dr `av ne fir me i mir no ~e ka ju sta rost.

Da ka ko, ni su pri vat ne ga zde glav ni kri vac {to je jav ni i dr -

li na bit ne i spo red ne. Tim pre {to ti «rad ni ci „dru gog re da”» iz dr `a va ju dr `av ne me zim ce i pla } a j u sku p u ce n u wi ho vog ras ka la {nog po na {a wa.

U sva kom slu ~a ju, da je dr `a va iskre no hte la u pro te klim go di na ma da utvr di pra vi la igre, pri vat ni ci bi ih po {to va li.

Jer, i po red to ga {to na re zer vnoj klu pi ima sko ro 800.000 ne za po sle nih, ni je la ko na }i do bre rad ni ke ko ji }e ra di ti za mi zer ne pla te. Pri vat ni ci bi igra li po dr `av nim pra vi li ma a rad ni ci bi li za {ti }e ni, ako ni {ta dru go, ba rem na ni vou mi ni mal ne ce ne ra da. Ova ko, ceh pla }a ju za po sle ni u pri vat nom sek to ru, ko ji su u stra hu da }e osta ti bez bi lo ka kvog po sla pri nu |e ni da }u te i tr pe. n Qu bin ka Ma le {e vi}

Pre vre me na ot pla ta du ga Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} pred lo `i }e Vla di da se pre vre me no ot pla ti spoq ni dug u iz no su od 430 mi li o na do la ra jer je ostva ren bu xet ski su fi cit u ja nu a ru za hva qu ju }i zna ~aj nom ra stu pri ho da od do pri no sa za so ci jal no osi gu ra we i od po re za na imo vi nu, a po osno vu pri me ne za ko na o uslov noj po re skoj am ne sti ji. Mi ni star stvo u sa op {te wu na vo di da naj no vi ji po da ci na ni vou kon so li do va nog ra ~u na bux e ta po ka zu ju da je u ja nu a ru ostva ren su fi cit od 3,8 mi li jar di di na ra. Kon so li do va ni pri ho di bu xe ta u ja nu a ru iz no si li su 116 mi li jar di di na ra, dok su ukup ni ras ho di bi li 112,2 mi li jar di di na ra.

PREDSTOJI PREGRUPISAVAWE U DOMA]EM BANKARSKOM SEKTORU

I ban ka ri }e osta ja ti bez po sla an kar ski sek tor u Sr bi ji na la zi se u za ni mqi voj po zi ci ji: u ve }i ni ze ma qa Evrop ske uni je o~e ku ju se pro me ne po li ti ke i pre ma ban ka ma, i to }e se ne mi nov no od ra zi ti i na srp sko tr `i {te. Pre sve ga pu tem sma we wa bro ja ba na ka kod nas. Po zna ti stru~ wak dr Bran ko @i va no vi} sto ga upo zo ra va da je ne ko li ko ban kar skih gru pa ci ja iz EU ve} na ja vi lo da }e raz mo tri ti da qe pri su tvo na na {em tr `i {tu, pa se shod no to me mo `e o~e ki va ti ra ci o na li za ci ja pla sma na, pa ~ak i pro da ja ba na ka.

– U ne ko li ko ba na ka u dr `av nom vla sni {tvu ima mo iz ra `e nu, ka ko se to ka `e, “kon cen tra ci ju ri zi ka”. Sa mim tim tre ba {to pre na }i re {e we za wi ho vo po slo va we u bu du} no sti. Po da ci go vo re da je na {e ban kar sko tr `i {te na din ve sti ra no. Ra stu ne na pla ti va po ta `i va wa sa11,3 od sto, ko li ko je bi lo kon cem 2008, na 19,9 ko li ko je bi lo u de cem bru pro {le go di ne. U sko ro istom pe ri o du be le `i mo i pad ade kvat no sti ka pi ta la sa 21,9 po sto u de cem bru 2008. na 16,4 pro cen ta u sep tem bru pro {le go di ne.

Po @i va no vi }e vim re ~i ma, kao re zul tat ovih po ka za te qa ima mo ra ci o na li za ci ju po slo va wa ba na ka.

– To se ogle da kroz sma we we bro ja za po sle nih i re duk ci ju mre `e fi li ja la.

Ovo je ve} ura di la Hi po ban ka, a sli ~an trend pra te i dru ge. Uve ren sam, re ci mo, da }e na kon spa ja wa NBG Voj vo |an ske ban ke i EFG ban ke u na red nih go di nu da na bi ti sma wen broj za po sle nih u tim ku }a ma. Po red to ga, stra ne ban ke ne ob na vqa ju pla sma ne i kros bor der kre di te. No vac vra }a ju u ma ti~ -

B

ne ku }e, pri ~e mu pro ce ne go vo re da je to la ne bi la su ma od ~ak jed ne i po mi li jar de evra.

Ru ku na sr ce, od ka ko su stra ne ban ke i po ~e le da do la ze na na {e tr `i {te, slu {a mo da ih je mno go i da }e ne mi nov no do }i tre nu tak po vla ~e wa. @i va no vi} pod se }a da naj kon zer va tiv ni ja ban kar ska pra vi la ope ri {u s jed nom uni ver zal nom ban kom na mi lion sta nov ni ka.

– Na to tre ba do da ti i po ten ci ja le pri vre de, a po ovoj ra ~un ci is pa da da Sr bi ji na sred wi rok ne tre ba vi {e od 12 do 15 ba na ka. Po red to ga, ban kar sko tr `i {te Sr bi je o~e ku je tran sfor ma ci ja i zbog re struk tu i ra wa ba na ka u EU. Po ve }an ni vo ri zi ka i no va re gu la ti va ve} su po kre nu li pro ces kon so li da ci je ba na ka, ne sa mo u ze ma qa ma Uni je, ne go i na pe ri fer nim tr `i {ti ma gde i mi spa da mo. Isti na, za sa da jo{ ni je pot pu no ja sno ka kve }e to sve po sle di ce po vu }i. Mo glo bi, na pri mer, do }i do znat ni jeg pro do ra ba na ka iz ze ma qa ko je ne ma ju se di {te u EU. A mo `e mo se na da ti i spa ja wu po sto je }ih ba na ka, te akvi zi ci ji od no sno kon so li -

da ci ji bez pro me ne vla sni~ ke struk tu re. Jer, svi ovi pro ce si ne }e za o bi }i ban ke u Austri ji, Ita li ji, Gr~ koj , Fran cu skoj, Be li ji... pa je sa svim re al no o~e ki va ti da }e se ose ti ti i kod nas.

Na rav no, oprav da no je pi ta we i ka ko }e se u ta kvim uslo vi ma po na {a ti do ma }e ban ke. Po @i va no vi }e vim re ~i ma, o to me po seb no tre ba vo di ti ra ~u na, po go to vo kad se ima ju u vi du ne dav na is ku stva s ban ka ma ko je ima ju zna ~aj ni dr `av ni udeo u vla sni~ koj struk tu ri a gde su uo~e ni ozbiq ni pro pu sti u upra vqa wu i ru ko vo |e wu ovim ku }a ma.

– Dr `a va ima ogra ni ~e na sred stva za do ka pi ta li za ci ju tih ba na ka, a pi ta we za {ti te bu xe ta od sce na ri ja ko je smo vi de li kod Agro ban ke i Raz voj ne ban ke Voj vo di ne tre ba da bu de pri o ri tet. Za to je neo p hod no hit no na pra vi ti stra te gi ju za te ku }e, od no sno do ne ti od lu ku o da qim ko ra ci ma - {to mo gu bi ti pro da ja, do ka pi ta li za ci ja, spa ja we sa dru gim ban ka ma ili, kao kraj wa me ra, brz ste ~aj od no sno li kvi da ci ja.

Da ka ko, ni ka ko ni je pre po ru~ qi vo lo mi ti pre ko ko le na, ve} je, upo zo ra va

Svoj se svome raduje Po oce ni dr Bran ka @i va no vi }a, Du nav ban ka }e lak {e na }i kup ca ne go RBV ili Pri vred na ban ka Be o grad. „Ra di se o ma woj ban ci, a tu je lak {e po sti }i do go vor sa po ten ci jal nim in ve sti to ri ma i na }i kom pro mis. Po seb no {to se NBS te {ko od lu ~u je da da je ’ze le no sve tlo’ za grin fild in ve sti ci je i do pu sti ne kom fi nan sij skom igra ~u ula zak na na {e tr `i {te bez ku po vi ne ban ke ko ja ov de ve} po slu je. Ina ~e, uve ren sam da }e se ov de ban ke ukrup wa va ti po prin ci pu ’svoj se svo me ra du je’, od no sno da }e se me |u sob no spa ja ti ita li jan ske ili ban ke sa ger man skog pod ru~ ja. Uosta lom, to smo ve} i vi de li u gr~ kom slu ~a ju”, ka `e dr @i va no vi}.

Dr Branko @ivanovi}:

sa go vor nik „Dnev ni ka”, za sva ku od tih ba na ka neo p hod no ura di ti du bin sku ana li zu po slo va we i na te me qu we do no si ti ra ci o nal ne od lu ke.

– Ako ana li za po ka `e da je u ne koj od tih ku }a po treb no za dr `a ti vla sni {tvo dr `a ve, opet je neo p hod no mak si -

mal no ra ci o na li zo va ti po slo va we. A to bi mo glo da pod ra zu me va ukrup wa va we, do ka pi ta li za ci ju. Deo pre o sta le ak ti ve naj bo qe je pro da ti br zo i fer, bi lo po je di na~ no bi lo spa ja wem u jed nu ban ku. U sva kom slu ~a ju, pri li kom do no {e wa ko na~ ne od lu ke tre ba ima ti u vi du sve po ten ci jal ne ne ga tiv ne efek te po dr `av nu ka su ako stva ri u tim ku }a ma kre nu lo {im pu tem. @i va no vi} ob ja {wa va da kod pro da je ovih ban ka ne tre ba o~e ki va ti re no mi ra ne gru pa ci je iz EU - iz u zev, mo `da, Doj ~e ban ke. No, za to bi se mo gle po ja vi ti ru ske ban ke, kao i one u ko ji ma do mi ni ra arap ski ka pi tal.

– In ve sti ci o ni i hex fon do vi ta ko |e bi mo gli iza bra ti ne ku od tih ba na ka kao od sko~ nu da sku za ula zak na ovo tr `i {te. Isti na, po sto je na tom pu tu ne ka ogra ni ~e wa, ali ona ni su stro ga. Tre ba o~e ki va ti i kom pa ni je ko je `e le da se ukqu ~e u ovu oblast zbog svo jih po slov nih in te re sa, kao {to je Te le nor. Da ka ko, naj po `eq ni ji in ve sti tor je Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj i iz ve sno je da }e se naj lak {e pro da ti ban ke ko je pro la ze pro ces tran sfor ma ci je uz po mo} EBRD-a, kao {to je Ko mer ci jal na ban ka. n Du {an ka Vu jo {e vi}

6

dnevnik

nedeqa10.mart2013.

ni su da nas u Sr bi ji naj spo red ni ja va `na stvar na sve tu – bez wih se ne mo `e, ali s wi ma ni ko ne zna {ta bi. Za pra vo, stva ri sto je ova ko: bez jav nih ser vi sa, ova kvih ka kvi su sa da, bi se jo{ i mo glo, ali se to ne ki ma ne bi do pa lo; s wi ma se zna {ta bi se, ali se to, opet, ne ki ma ne bi do pa lo.

U oba jav na ser vi sa, na ci o nal nom i ov da {wem, po kra jin skom, zbog fi nan sij skih pro ble ma s te {kom zeb wom gle da ju u bu du} nost, od no sno u pred sto je }e me se ce: da qe od to ga za wih po ~i we na u~ na fan ta sti ka. U obe ku }e per ma net no sti `e sve ma we nov ca od TV pret pla te, jer istu, ka ko tvr di di rek tor RTS Alek san dar Ti ja ni}, pla }a ma we od 30 po sto do ma }in sta va.

Ta ku }a je zbog sve ve }e du bi o ze ve} uze la bes ka mat ni kre dit od dr `a ve u iz no su od 1,8 mi li o na evra, ali to te {ko da }e im pu no po mo }i: go di {we im je po treb no 100 mi li o na evra, a la ne su ras po la ga li sa sve ga 67.

Ra di o te le vi zi ji Voj vo di ne, od no sno po kra jin skom jav nom ser vi su, me se~ no maw ka 60 mi li o na di na ra – ume sto 180 mi li on a, ko li ko je po treb no za nor mal no funk ci o- ni sa we (u {ta je ukqu ~e no vra }a we de la du go va), od pret pla te u tu ku }u ne sti `e vi {e od 120 mi li o na di na ra. Ko li ko je si tu a ci ja alar mant na naj bo qe ose }a ju za po sle ni, wih oko 1.500, ko ji ma su kra jem pro {le go di ne po ~e le da ka sne pla te od se dam do 10 da na. A le gen da, ina ~e, ka `e da su pla te u RTV-u do sa da bi le to li ko ured ne i da je pre ma wi ho voj is pla ti ba `da ren atom ski sat...

– Na pla ta TV pret pla te na te ri to ri ji Voj vo di ne pa la je is pod 50 po sto, od no sno za vi {e od 20 pro ce na ta ma wa je ne go pro {le go di ne – ka `e za “Dnev nik” San da Sa vi}, di rek tor ka pro gra ma RTV. – Za pra vo, ni kad ni je bi lo go re ka da je re~ o na pla ti pret pla te.

Go to vo kom ple tan no vac ko ji se ube re od pret pla te u RTV se tro {i na pla te, osta tak ide na po kri va we kraj weg mi ni mu ma dru gih tro {ko va. A ve} su kre nu le i tu `be od po je di nih do ba vqa ~a pre ma ko ji ma se

O

prVi tUnEL kroZ FrU[kU GorU „iskopan” jo[ 1981.

Vizija iz diplomskog postaje deo Srema u nel kroz Fru {ku go ru i no va sa o bra }aj ni ca, ko ji }e po ve za ti No vi Sad i Ru mu, bi }e za vr {e ni do 2015, na ja vi li su u pe tak pred stav ni ci po kra jin ske i re pu bli~ ke ad mi ni stra ci je. Jo{ kra jem pro {le go di ne s ki ne skom kom pa ni jom „Pu te vi i mo sto vi” pot pi san je pred u go vor o iz grad wi, a ovih da na se o~e ku je i pa ra fi ra we ko na~ nog ugo vo ra, ko ji pred vi |a i da ra do ve kroz kre dit ni pa ket fi nan si ra Eks im ban ka Ki ne.

Ovim aran `ma nom ob u hva }e na je, ina ~e, i iz ra da idej nog i glav nog pro jek ta, s ob zi rom na to da u ovom tre nut ku od neo p hod ne do ku men ta ci je po sto ji sa mo pro stor ni plan ko ri do ra, ~i ji je autor Za vod za ur ba ni zam Voj vo di ne.

Ma lo je, ina ~e, po zna to da je pr vi ide ju o pro la sku tu ne la kroz Fru {ku go ru „lan si rao”, i to jo{ 1981. kao di plom ski rad, dr Du {an Sa kul ski, da nas ru ko vo di lac In ter di sci pli nar nog is tra `i va~ kog cen tra za upra vqa we ri zi ci ma

T

nim ga so vi ma ne vre di ni tro {i ti re ~i...

Sta vqa ju }i sve ele men te na pa pir, mla di je gra |e vi nac za kqu ~io da bi, da ka ko, naj bo qe bi lo ka da put uop {te ne bi ni pro la zio tu da, ali ka ko to, na rav no, ni je re al no, va qa lo je smi sli ti ne ko pri hva tqi vo re {e we. Pre pre ku je pred sta vqa la i ~i we ni ca da je Fru {ka go ra iz du `e na, te se na pro sto ne is pla ti ra di ti obi la zni cu. Pa ako ve} ta ko mo ra, raz mi {qao je mla di Sa kul ski, on da daj da se bar taj put ne vi di - da se iz gra di tu nel.

– Ide ja mi je bi la da za o bi |em Irig i pro |em tu ne lom kroz Fru {ku go ru, a da se po sto je }a sa o bra }aj ni ca za dr `i za lo kal nu upo tre bu. Pred vi deo sam da se Irig obi |e s le ve stra ne i da se no va sa o- bra }aj ni ca on da „uve de” u tu nel, ko ji bi iz la zio 100-200 me ta ra le vo od ne ka da {we so la ne i ukqu ~i se u sa da {wi pa ra gov ski put. Pr vo bit na ide ja je bi la da se ra di auto put. U dru goj va ri jan ti, s ma -

„Na dam se da me ni ko ne }e po gre {no raz u me ti, ali tre ba bi ti na ~i sto s tim da ako su Ki ne zi uze li ne {to da ra de, oni su u sta wu da na te ren do ne su ap so lut no sve svo je, do zad weg rad ni ka i lo pa te, za kqu~ no s pat ka ma i ko ko {ka ma, i da pot pu no za tvo re gra di li {te, to li ko da ni ko sa stra ne ne }e ni nos mo }i ta mo da pro mo li” (dr Du {an Sa kul ski) od ha zar da s ka ta stro fal nim po sle di ca ma i do cent na De part ma nu za in `e wer stvo za {ti te `i vot ne sre di ne na no vo sad skom FTN-u.

Ovaj ro |e ni Ru mqa nin, ko ji je vi {e go di na bio na u~ ni sa vet nik pri Uni ver zi te tu UN u Bo nu, a i van red ni je pro fe sor WITS uni ver zi te ta u Jo ha nes bur gu, is pri ~ao nam je ka ko je to kom {ko lo va wa „po la vi ken da pro vo dio na Ven cu”, jer ta da ni je bi lo ni odvo je nih tra ka, pa ka da se auto bus „za ku ca” iza ne kog ka mi o na, pu to va we je zna lo da tra je, i tra je...

– Po {to sam bio sti pen di sta „Srem pu ta”, tre ba lo je da mi di plom ski na Gra |e vin skom fa kul te tu u Be o gra du bu de ne {to {to je kon kret no, ope ra tiv no, pri men qi vo – na vo di dr Sa kul ski. – i pr vo mi je pa la na pa met re kon struk ci ja tog fru {ko gor skog pu ta, jer sam prak ti~ no sva ko dnev no gle dao ka ko ne sa mo {to ta sa o bra }aj ni ca pro pa da, ne go i ka ko Irig zbog vi bra ci ja to ne i pro pa da, s ob zi rom da je jo{ ta da si tu a ci ja bi la za pla ka ti. Ku }e su, jed no stav no, pu ca le jer ni su mo gle da iz dr `e to li ke di na mi~ ke uda re, a o iz duv -

wim bu xe tom, da to bu de po lu a u to put, pri ~e mu bi niz br do i{la jed na tra ka a uz br do dve. To je, ina ~e, bio je dan od pr vih di plom skih ra do va gde su kom plet ni pro ra ~u ni ra |e ni na ra ~u na ru, i ge o me tri ja i ko lo vo zi...

Na rav no, i dr Sa kul ski pri zna je da we go ve za mi sli iz di plom skog ra da sa da vi {e „ne pi ju vo du”, po {to je do sta ku }a u me |u vre me nu iz gra |e no na tom po te su. Uz to, sa da po sto ji i op ci ja se ver-jug me |u na rod nog pu ta i obi la zni ce oko No vog Sa da, pa bi bi lo lo gi~ no, na vo di na{ sa go vo re nik, da se no va tra sa po me ri u tom prav cu. Na rav no, to me bi mo ra li da pret ho de is tra `ni ra do vi, pa eko nom ska op ti mi za ci ja...

– Ka da sam od la zio u Ju `nu Afri ku 1994, bio sam u kon tak tu s ko le gom iz Ru me Bog da nom \ur |e vi }em, s ko jim sam za jed no ra dio u No vom Sa du. We mu sam pre dao moj di plom ski i upra vo je on o~u vao tu ide ju o tu ne lu da ne pad ne u za bo rav. Mo ram pri zna ti da ni sam upo znat u ko joj je sa da fa zi pro jek to va we tu ne la, ali mo ram da upo zo rim na ~i we ni cu da se bez za i sta

ozbiq nih is tra `nih ra do va ne mo `e iz ra di ti va qan pro je kat. Na i me, pro stor Fru {ke go re iz u zet no je pod lo `an kli zi {ti ma. Ka da ide te iz No vog Sa da pre ma Ven cu po la tra se „{e ta”, i to je ozbi qan i te o rij ski, a po go to vo prak ti ~an pro blem...

To, me |u tim, ne zna ~i da dr Sa kul ski vi {e ni je va tre ni za go vor nik iz grad we fru {ko gor skog tu ne la, na pro tiv. Ka ko nam je ob ja snio, raz lo zi „za” su broj ni, i to ne sa mo eko nom ski, ne go, mo `da i pre sve ga, eko lo {ki. Jer, na vo di, naj vi {e ugqen mo nok si da i ugqen di ok si da emi tu je se pri ma lim br zi na ma, u „le ru”, ka da je i naj ve }a po tro {wa go ri va. Da kle, ne ma ni {ta go re po oko li nu od to ga ka da mi le }i tom fru {ko gor skom uz br di com, pro |e ka mion. A jed nom ih je, i to zi mus, ka `e, iz bro jao 12 u ko lo ni.

– U sva kom slu ~a ju, na te me qu pret hod nih ana li za de fi ni {e se ne ki mi ni mum stan dar da, ko ji se mo ra is po {to va ti. Ka kva je pro jek ci ja eks plo a ta ci je, na ko ji pe riod, eko nom ska is pla ti vost, od ~e ga }e se fi nan si ra ti... Ali ni za `i vu gla vu ne tre ba se igra ti kva li te tom iz grad we!

Po we go vim re ~i ma, bez ob zi ra na na ja ve da }e ceo po sao bi ti fi nan si ran kroz kre dit ni aran `man s ki ne skom Eskim ban kom, mo ra se in si sti ra ti na to me da na {i stru~ wa ci oba ve zno u~e stvu ju i u pro jek to va wu i u iz grad wi objek ta i u nad zo ru.

– Ne znam, na i me, ko li ko su na {i qu di ra di li s Ki ne zi ma, ali ja s wi ma imam od re |e na is ku stva jo{ iz mog vre me na ra da za Uje di we ne na ci je. Na dam se da me ni ko ne }e po gre {no raz u me ti, ali tre ba bi ti na ~i sto s tim da ako su Ki ne zi uze li ne {to da ra de, oni su u sta wu da na te ren do ne su ap so lut no sve svo je, do zad weg rad ni ka i lo pa te, za kqu~ no s pat ka ma i ko ko {ka ma, i da pot pu no za tvo re gra di li {te, to li ko da ni ko sa stra ne ne }e ni nos mo }i ta mo da pro mo li. Oni }e, na rav no, po sao za vr {i ti, a bo jim se da }e mo mi sve to kroz kre dit pla ti ti ti, plus ka ma tu, dok }e oni uzi ma ti pro fit. Jer ne ra di se ov de o pro jek tu u ko ji }e oni ulo `i ti svoj no vac i on da to kom go di na uzi ma ti od re |e ni pro ce nat od tu ne la ri ne i pu ta ri ne.

Mo `da ta kav stav, pri zna je, pred sta vqa i od re |e ni `al za onom na {om vr hun skom gra |e vi nar skom ope ra ti vom, ali i pro jek tan ti ma, ko ji su ne ka da gra di li po la Afri ke, Azi je, SSSR-a...

– Ako i{ta po kre }e i po di `e pri vre du jed ne ze mqe, to su in fra struk tur ni ra do vi. Hr vat ska je ste za du `e ni ja od Sr bi je, ali su po di gli kre di te i iz gra di li in fra struk tu ru, ko ja }e im u per spek ti vi ite ka ko do ne ti pri hod, i ve} ga do no si. Uosta lom, sa da `mu re} ki mo `e te da ose ti te ka da ste iza {li iz Hr vat ske i u{li u Sr bi ju, i obr nu to. Na `a lost, zna ju }i ko pre go va ra s Ki ne zi ma ni {ta me ne bi iz ne na di lo, pa ni to da na {i gra |e vin ci pot pu no bu du is kqu ~e ni iz ovog po sla. Ali mi slim da se na pro sto mo ra na }i na ~in da se ube de Ki ne zi da an ga `u ju na {e qu de i na is tra `nim ra do vi ma, i u okvi ru pro jek tant skog ti ma, i na kra ju da an ga `u ju na {u ope ra ti vu, ko ja ta kva-ka kva je ipak po sto ji. Mo `da vi {e ne ma mo svu neo p hod nu me ha ni za ci ju, ali si gur no ni smo za bo ra vi li da ra di mo! n Vesna ^eki}

„ D N E V N I K I S T R A @ U J E ” : Za[to pokrajinski

Svi bi a niko ga ne iz mi ru ju oba ve ze i sad je pi ta we da na ka da }e ra ~un po kra jin skog ser vi sa bi ti blo ki ran.

– Ne }e nas ni ko za tvo ri ti, to ni ko ne sme da ini ci ra zbog Evro pe i ~i we ni ce da ima mo pro gram na je zi ci ma na ci o nal nih ma wi na, ali za to }e mo se sa mi uga si ti, uko -

i me, glat ko je od ba cio ide ju o to me da se na kna da za RTS i RTV ubu du }e pla }a uz po rez na ne kret ni ne.

Pri hva tqi vi je re {e we vi ce pre mi jer, me |u tim, ni je po nu dio. Ba rem ne eks pli cit no.

S mo de lom ko je je pred lo `i lo Mi ni star stvo kul tu re i in for -

li ko se ne pro na |e ne ko re {e we za fi nan si ra we jav nih se ri sa – is ti ~e sa go vor ni ca „Dnev ni ka”.

Jed no ta kvo re {e we ne dav no je pred lo `i lo Mi ni star stvo kul tu re, ali je ono jo{ istog da na “ubi je no”. Stra na~ ki {ef mi ni stra Pet ko vi }a, Alek san dar Vu ~i}, na -

mi sa wa, gle, ne sla `u se ni u Vla di Voj vo di ne. Sa da {wi mo del na pla te pre ko jav nog pred u ze }a za elek tro di stri bu ci ju po ka zao se kao ne e fi ka san, ali ni mo del na pla te pre ko po re ske upra ve ne bi dao zna ~aj no dru ga ~i je re zul ta te, sem {to bi tu dr `a va mo gla lak {e da spro ve de me re pri nud ne na pla te, ka `e za na{ list Sla vi {a Gru ji}, po kra jin ski se kre tar za kul tu ru i jav no in for mi sa we. Za Gru ji }a je „u do ba eko no nom ske kri ze” naj ce lis hod ni je re {e we – di rekt no bu xet sko fi nan si ra we.

– Ta~ no, to s jed ne stra ne, ma kar {to se ti ~e fi nan si ra wa, jav ne ser vi se vra }a na ni vo jav nih pred u ze }a, ali je, s dru ge stra ne, so ci jal no ugro `e nim ka te go ri ja ma sta nov ni {tva ovaj mo del pri hva tqi vi ji od bi lo ko je vr ste tak se ko ju svi pla }a ju jed na ko, ne za vi sno od to ga ko li ki im je ku} ni bu xet i da li ga uop {te ima ju – na vo di Gru ji}.

Vra }a we na bu xet sko fi nan si ra we, me |u tim, te {ko da bi pro {lo bri sel sko si to, jer taj mo del prak ti~ no zna ~i da vi {e ne bi -

skandalozan pritisak na javni servis Ne za vi sno udru `e we no vi na ra Sr bi je i Ne za vi sno dru {tvo no vi na ra Voj vo di ne oce ni li su kao skan da lo znu iz ja vu funk ci o ne ra SPS Du {a na Ba ja to vi }a ko ji zah te va pro me nu ure |i va~ ke po li ti ke RTV i pre ti sme nom ru ko vo de }ih qu di. Ta dva no vi nar ska udru `e wa su oce ni la da je ta iz ja va skan da lo zan pri ti sak na jav ni ser vis i we go vu ne za vi snost, kao i di rek tan udar na me dij ske slo bo de. Pri iz ri ca wu op tu `bi na, ka ko ka `e, pri stra snu ure |i va~ ku po li ti ku RTV-a, Ba ja to vi} se ni je po zvao ni na jed no is tra `i va we, ni ti je iz neo ~i we ni ce ko je na bi lo ko ji na ~in mo gu da pot kre pe we go vu tvrd wu. „Na mer no je za bo ra vio – ili ni je ni znao za to – da su mo ni to rin zi me dij skih sa dr `a ja upra vo utvr di li da je RTV jed na od ret kih me dij skih ku }a ko ji su to kom pred iz bor ne kam pa we iz ve {ta va li urav no te `e no i pro fe si o nal no“, na vo di se u zajedni~kom sa op {te wu NUNS-a i NDNV-a . Ka ko se do da je, Ba ja to vi} se tom iz ja vom pri kqu ~io kam pa wi pro tiv voj vo |an skog jav nog ser vi sa ko ja je za po ~e ta pri lo zi ma u ul tra na ci o na li sti~ kim me di ji ma, uz ocenu da potpredsednik socijalista me di je do `i vqa va is kqu ~i vo kao sred stvo za po li ti~ ku pro mo ci ju.

ZEMAQSKI DANI TEKU

O

da }u vam taj nu: zvao me prek si no} ured nik ovog ne deq nog „Dnev ni ka”. Al’, da ne gre {im du {u, mo ram mu pri zna ti da to ret ko ~i ni. Odav no je pro {ao 5. ok to bar 2000-te i imam pu nu auto no mi ju u pi sa wu svih iz ve {ta ja i ko men ta ra. Imao sam ja tu slo bo du i ra ni je, pa i pod cr ve no-cr nom ko a li ci jom (istom ovom ko ja je i da nas na vla sti, sa mo bez Slo be i [e ki ja, je dan je umro, a dru gog su `i vog sa hra ni li, i to ba{ ovi we go vi), ni su mi mo gli ni {ta, ova ko „ne do ka znom“, sa mo {to sam to po ko ji put ne `no i go to vo neo set no pla }ao: mal’ su spen zi ja ma, mal’ sla wi ma na pri nud ni od mor, mal’ ot ka zi ma na po slu – ta ko jed no osam-de vet go di na. Pa je i to pro {lo, pa nam se i vra ti lo.

I {to me je zvao ured nik? Da me kao ko le gu za mo li, ajd do bro, da mi su ge ri {e, da da nas ne pi {em o Zo ra nu \in |i }u. Tj. o de se to go di {wi ci we go ve smr ti. Jer su mu na tu istu te mu pi sa li mal te ne svi na ko je ra ~u na u ovom ne deq nom iz da wu. Ajd, do bro, ka `em mu, ne mo ram jo{ i ja. To {to bih ja da nas re kao o po koj nom pre mi je ru ve ro vat no je naj ma we za ni mqi vo, bez ob zi ra {to sam mu ba{ ja bio glav ni i od go vor ni ured nik i iz da va~ we go ve po sled we kwi ge, ko ja je iza {la je dva dva

su ~im }emo iza} i po me se ca pre onog sra mot nog aten ta ta.

Ne za ni mqi vo je sve mo je pi sa we jed no stav no sto ga {to ja imam jed nu pri mi tiv nu i za o sta lu, go to vo se qa~ ku na vi ku da se dr `im svog mi {qe wa o sve mu i sva kom (i jo{ ko je ~e mu) mo `da i po 20-30 go di na, za raz li ku od, re ci mo, za sva ku oblast ili te mu nad le `ne Ve sne Pe {i}, ko ja mu je bi la pr vi sa bo rac, a sad i Ivi cu iz @i to ra |e i Mr ku Be ku ta na i Ba ki ja An |el ko vi }a pro gla {a va za ^er ~i la i [ar la de Go la. Za i sta, u tom SPS-u sve sam go De Gol! I dr `i nam dru ga ri ca-go spo |adru ga ri ca Ve sna Pe {i}, ne ka da {wa am ba sa dor ka u Mek si ku, sa svim zglav na pre da va wa pod rad nim na slo vom: kon ver ti ti ma tre ba ve ro va ti, zar ne? Pre ku ju ~e je bi la i na osni va~ koj skup {ti ni `e na SPS (dal se to no vi AF@ ra |a, ili Nu {i }ev UJE@?) pa se no vi na ri ma prav da la da je ona to shva ti la kao pro sla vu Da na `e na, a ni je zna la da to ima ne ke ve ze sa SPS-om. Po vu kla je, da kle, ma lo i na svog no vog, a ubu du }e sva ka ko i omi qe nog pred sed ni ka dr `a ve, ko ji, kao {to je odav no po zna to, ni kad ni je re kao ono {to su no vi -

na ri pre ne li, ne go su ga po gre {no raz u me li.

Ali la ko je Ve sni da pro sla vqa 8. mart, ka ko me |u na rod ni, ta ko ~ak i in ter na ci o nal ni Dan `e na, kad (jo{ za sad) ni je dr `a vqan ka Be lo ru si je. A ve se lim Be lo ru ski wa ma je to ove go di ne za bra we no uka zom pred sed ni ka Re pu bli ke, jer je do ti~ ni pro gla sio tro dnev nu na ci o nal nu `a lost zbog smr ti Uga ^a ve za, pred sed ni ka ze mqe ko ja je uda qe na sa mo 20.000 ki lo me ta ra od Min ska. A da mu je, ne daj Bo `e, po gi nu lo pe de se tak ru da ra – we go vih su na rod ni ka i dr `a vqa na ze mqe ko jom de ce ni ja ma vla da, pro gla sio bi – jed no dnev nu `a lost.

Na{ pred sed nik je tog bla `e no po ~iv {eg Uga ^a ve za, dik ta to ra Ve ne cu e le, ko ji je ne dav no ustav nim pro me na ma iz dej stvo vao za se be neo gra ni ~e ni pred sed ni~ ki man dat, sa mo post hum no od li ko vao iz iste one ku ti je or de wa u ko ju je pre ne de qu da na za hva tio da post hum no na gra di po koj nog en gle skog kwi `ev ni ka-no be lov ca Ha ral da Pin te ra i si ja set dr `av ni ka Uz be ki sta na, Turk me ni sta na, a ne ka se pri pre me i ovi iz In fosta na, ima mo mi to ga na pre tek,

dnevnik

nedeqa10.mart2013.

7

JAVNI SERVIS @IVI OD DANAS DO SUTRA

smo imali javne servise, ve} dr- uspeli, tako da je RTV ostao {to je `avne medije. i bio – provincijalna televizija – Kad se finansira{ iz buxeta, male gledanosti. A za posti}i tazna se ko ti je gazda – prime}uje kav ’uspeh’ zaista nisu potrebne veSanda Savi}. – To vi{e ne bi bio like zarade”. U RTV-u }e vam, naravno, re}i sasvim druga~ije. javni servis.

Ali, i kad bi stvarno sve bilo Ali, ~ak i kad politi~ko gazdovawe medijima nije na takav na~in tako lo{e, crno i negledqivo – zaformalizovano, u percepciji jav- {to bi se uop{te neko toliko banosti ono postoji, makar zbog toga vio RTV-om? Zbog, oh, istine i {to se smatra „normalnim” da ta- brige za svaki utro{eni dinar grakvom izazovu/plenu politi~ari ne |ana ove zemqe? Aha, da. Pa, koliumeju da odole, a usto ne mo`e da ko politi~arima uop{te zna~i teim {kodi; naprotiv. Niti se iz levizija koja se po uticaju i gledanosti samo u snovima mo`e meriti Brisela vidi.

– Politi~ke stranke, naro~ito s Tijani}evim RTS-om?

Ako je toliki, ispada neopravone na vlasti, nastoje da imaju presudan uticaj na medije – priznaje dan, publicitet RTV dobio zbog Gruji}. – Ali, zato postoji javno ne~ijeg, ka`u, li~nog revan{izma, mnewe i wega treba daqe razvijati ili mo`da zbog skretawa pa`we s da bi se taj uticaj amortizovao i li~nih briga, i, dakle, sve to nema ama ba{ nikakve smawio, ako ve} ne veze s ru{ewem akmo`e potpuno da se Na pla ta TV pret pla te tuelne pokrajinizbegne. ske vlasti, ostaje Iz Vlade Vojvona te ri to ri ji utisak da su polidine, u kojoj je DS Voj vo di ne pa la je ti~ari, kad je re~ o najve}a stranka, is p od 50 po s to, RTV, u jednoj stvaRTV-u ne sti`u niod no sno za vi {e od ri ipak trebalo da kakvi novci, izuzev povremeno za odre- 20 pro ce na ta ma wa je se i te kako me{aju, umesto da se go|ene projekte ili ne go pro {le go di ne dinama igraju “zaonomad za socijalnimqive geograni program, pa ipak ta se ku}a u {irokom luku fije” u pronala`ewu novog prosmatra „Pajti}evom televizijom”: stora za pokrajinski javni servis, tom opaskom se s rukovodstvom koji je od 1999. u podstanarskom RTV-a zavr{avaju svi razgovori u statusu, u zgradi ~ije prostorije su Beogradu o finansijskoj pomo}i pogodne eventualno za gledawe TV programa, nikako za wegovo stvapokrajinskom servisu.

Tako misli verovatno i ~itava rawe. Wihovo rentirawe uop{te vladaju}a koalicija u zemqi, a ne nije malo, ~ak i kad se ne izmiruje.

U uslovima drasti~no smawenog samo potpredsednik SPS-a Du{an Bajatovi}. Bajatovi} je, naime, ko- prihoda o pretplate, velikih troliko prekju~e za ure|iva~ku poli- {kova – dobro, neka se u to ura~utiku RTV-a rekao da je podre|ena naju i te previsoke plate menaxsamo Demokratskoj stranci, i za- menta – te predimenzioniranog tra`io da se to {to pre promeni broja zaposlenih i neadekvatnih „ina~e }e biti zatra`ena smena uslova za rad, RTV-u su potrebna ~uda da bi opstala. Ili, boqe resvih rukovode}ih qudi u RTV-u„.

Bajatovi} je istom zgodom pome- }i, ~uda da bi izbeglo (samo)ga{enuo i famozne visoke plate menax- we. A ovo potowe, ma {ta ko mimenta RTV, rekav{i da je ~uo da po- slio, i nije tako nerealna opcija, jedinci imaju ve}u platu od wegove. ~im pokrajinski sekretar za kulIli, mo`da, svih wegovih? U sva- turu i javno informisawe Slavikom slu~aju, najve}a plata u pokra- {a Gruji} ka`e da bi takav epilog jinskom javnom servisu sa stimula- bio - iznena|uju}i!

– Ni strategija razvoja medija, cijama dosegla je kotu od oko 260.000 dinara, pri ~emu se odresci ni Nacrt zakona o javnom inforredovno ka~e na oglasnim tablama misawu i medijima, ni Nacrt zakou RTV-u, pa otuda nije ni potrebno na o elektronskim medijima – kada bilo ko zbog toga „cima” povere- `e Gruji} – ne predvi|aju ga{ewe nika [abi}a. No, po oceni nezavi- Pokrajinskog javnog servisa, tako snih posmatra~a, te menaxerske i da bi suprotna odluka bila ne samo uredni~ke zarade nisu toliko skan- iznena|uju}a, ve} bi imala karakdalozne po iznosu, ve} u odnosu na ter ograni~enog dr`avnog udara u ispuwewe zadatka koji je dobio no- medijskoj sferi.

Postoji li spremnost da se to vi ure|iva~ki tim, ~iju okosnicu ~ine biv{i urednici B92, a to je spre~i? pove}awe gledanosti: „U tome nisu n Denis Kolunyija

pred ^aveza al sa mo za od li ko va wa, ka mo sre }e da nam pre tek ne i za hle ba i mle ka, za onu tzv. po tro {a~ ku kor pu.

Ali, eto, da se ne bru ka mo, za ovo {e pr tqa vo i skan da lo zno po pra vqa we ugle da ze mqe na ra di kal ski na ~in, za to }e uvek bi ti, „gde ima tu se i pre si pa“, sre bro, zla to, di ja man ti, „di ja man ti su ve~ ni“, „di ja man ti su `e ni ni naj bo qi pri ja te qi“ pe va le su Me ri lin Mon ro i Yejn Ra sel u fil mu Ha u ar da Hok sa „Mu {kar ci (yentlme ni) vo le pla vu {e“. Fil mu sni mqe nom jo{ 1953, kad ja ni sam bio ni ro |en, a To ma Ni ko li} imao ve} dve go di ne i ba{ se spre mao da di plo mi ra na jed nom no vo sad skom pri vat nom fa kul te tu – u osni va wu.

I da ne vo qa bu de ve }a, sad kad smo do zvo li li da nas i je dan Lu ka {en ko u svom otu `nom `a lo va wu pre tek ne, mi pra vi mo jo{ jed nu gre {ku, ~i sto teh ni~ ko-tak ti~ ke pri ro de. Jed no stav no - ni smo do bro is pla ni ra li su ~im }e mo iza} pred ^a ve za. Sad na tu gran di o znu sa hra nu naj bo qeg Ka stro vog pri ja te qa („po sle ~i je smr ti je ce la

s v e t s k a i s t o r i j a osta la udo vi ca“, ka ko su go vo ri li no vi na ri TV Sa ra je vo 8. ma ja 1980) mi sad {a qe mo Oli ve ra An ti }a, onu mo ral nu gro ma du od ~o ve ka i prav ni ka, pro fe so ra, rek to ra i {a hov skog ve le maj sto ra ko ji ~ak i pro tiv svog voj vo de [e {e qa vo di u {a hu sa 2:0, a we mu je to pr vo pu to va we u La tin sku Ame ri ku.

Ume sto da smo le po po sla li re in kar ni ra nog SPS-ov ca Zo ra na-Ba ki ja An |el ko vi }a, ko ji je tu ne dav no, za onog pret hod nog Slo bi nog vak ta, avi o nom Vla de Sr bi je od le teo u Mek si ko na Svet sku smo tru ska u ta, bu du }i da je ba{ ne ka ko u to vre me ob na {ao i funk ci ju pred sed ni ka Sa ve za iz vi |a ~a SR Ju go sla vi je.

Biv {e, da kle, a ne pro pa le. Za onu kra qe vi nu se go vo ri lo da je pro pa la, a za ovu na {u brat stve no-je din stve nu sa mo da se ras pa la. n \or|e Randeq

Foto: Jaroslav Pap

RTV, ne `e li

LOVCI IZ NORDIJSKIH ZEMAQA DOBRANO SE ZAGREJALI ZA OVDA[WU DIVQA^

Vi kin zi ot kri li i voj vo |an ska lo vi {ta riznajem da mi je bilo te- `mani, ve} se na wima sti~u i va{ko da zamislim poslov- `na poznanstva, ali i “kupe” dobre nog ~oveka iz Malmea ka- ideje, lovne ponude koji na na{im ko sa sa~marom pod mi{kom baza prostorima jo{ uvek nisu prisutpo Karaku{i, Apatinskom ritu, ne, a mogu}nosti za wih postoje. A Mono{toru… dok mu se ova na{a mi se trudimo da ispratimo sve vojvo|anska zemqa lepi za ~izme. {to se danas tra`i u lovnom turiAli to {to nisam naro~ito ma- zmu, od poligona za lov na fazane i {tovita ne zna~i da nekoliko tura ga|awe glinenih golubova, do orga{vedskih lovaca ve} nije boravila nizacije grupnih lovova na divqe posledwih meseci u ovda{wim lo- sviwe, koji naro~ito vole na{i vi{tima, a bi}e ih jo{, najavquje gosti iz [panije. direktorica “Vojvodina{uma” Ina~e, potpuno je pogre{na Marta Taka~, i to ne samo iz [ved- predstava da lovci nisu zahtevni ske, nego i iz Danske, Norve{ke… gosti. Naprotiv, oni danas tra`e Plod je to ekskluzivnog ugovora, vrhunsku uslugu u svakom pogledu, potpisanog lane na sajmu “Lorist” dakle ne samo onu koja se odnosi na u Novom Sadu sa jednim od najve}ih lov, ve} i ugostiteqsku, kulinarskandinavskih tusku, i kada su u piroperatora “Limtawu sme{tajni Afla tok si na ne ma popo trevelom”. kapaciteti... Nau hra ni za di vqa~ – Lovci iz norravno, pri tome su dijskih zemaqa nisve to oni spremni kada ranije nisu dolazi na na{ te- i da dobro plate. Ba{ kao {to plaren. To je tr`i{te koje nam do sa- }aju i za ulovqenu divqa~, koju bi da nije bilo dostupno – obja{wava mnogi od wih rado poneli ku}i, sagovornica “Dnevnika”. – S druge ali to u posledwe dve decenije nastrane, i tamo{wi lovci su poka- prosto nije bilo izvodqivo. zali veliku zainteresovanost za – Od 1991. lovci iz inostranna{e prostore, s obzirom na to da stva bili su u prilici da iz Srbiovde nikada nisu lovili. Ono {to je iznesu samo trofej, ali ne i meprivla~i stranog gosta jeste i tra- so ulovqene divqa~i. Me|utim, sadicionalan na~in lova, koji je do- da je u toku HAS SAP standardiza`ivqaj za svakog istinskog lovca, cija na{e hladwa~e kod Ka}a, jedijer se moraju prekora~ati kilome- ne u Srbiji koja }e zadovoqavati tri i kilometari Vojvodine da bi sve standarde za preradu i izvoz se nai{lo na `eqenu divqa~. A mesa divqa~i na tr`i{te EU. I upravo takav lov je ne{to {to je u ona }e do kraja maja biti spremna mnogim dr`avama gotovo izumrlo, da primi prve ozbiqne koli~ine ve} se umesto toga lovcima nude mesa, {to }e zna~ajno unapredi po“{toperice” i ogra|eni prostori tencijale lovnog turizma. Strau kojima nema nikakvog izazova. nim lovcima }e, naime, to puno U posledwih dvadesetak dana zna~iti, jer puno wih bi veoma ra“Vojvodina{ume” su predstavile do ponelo i lovinu ku}i, a prevassvoju ponudu na dva velika svetska hodno se to odnosi na Italijane, sajma lovnog turizma, u Madridu i jer ne treba zaboraviti da je pernaSalcburgu, i na wima, saznajemo, ta divqa~ deo wihovog svakodnevprodali gotovo sve svoje aran- nog jelovnika `mane.

Primarni ciq „Vojvodina{u– Ti sajmovi nam iz godine u go- ma” je da na temequ HAS SAP standinu donose kvalitetne lovce, koji darda dobije izvozni broj, koji je nas posle preporu~uju i svojim va`an i da bi bili prepoznatqivi prijateqima. Na takav na~im smo na evropskom i svetskom tr`i{tu. ve} dobili puno novih gostiju – naMeso divqa~i }e se u hladwa~i vodi Marta Taka~. – Na sajmovima smrzavati na temperaturi od mise, me|utim, ne prodaju samo arannus 35 stepeni, {to zadovoqava sve

P

Tra`i}e se lova~ki {e{iri Na pro{lom „Loristu” promovisan je vojvo|anski lova~ki {e{ir, u ~iji je dizajn ulo`eno i puno truda, ali i istra`iva~kog rada. „Za sada smo predvideli da deo opreme qudi koji kod nas rade u lovstvu bude i taj vojvo|anski lova~ki {e{ir. Na`alost, pomaka kada je re~ o nekoj {iroj proizvodwi jo{ uvek nema, ali uverena sam u to da kada lovci vide te {e{ire na glavama na{ih radnika, da }e i sami po`eleti da ih imaju, makar kao suvenir. Uostalom, tako je bilo i sa zimskom kapom, kao i sa {umarskom torbom, koju danas tra`e i oni koji nemaju nikakve veze sa strukom”, navodi direktorica „Vojvodina{uma”.

evropske standarde za nesmetan izvoz mesa, ali }e se u woj raditi i temeqna kontrola zdravstvene ispravnosti pristigle lovine, zatim wena konfekcija, pa pakovawe, nakon ~ega }e biti organizovana i distribucija na adrese inostranih lovaca. U svakom slu~aju, o~ekuje se da bi ova investicija (vredna preko 500.000 evra) mogla pove}ati broj poklonika lova iz drugih zemaqa za ~ak deset puta. I kamo sre}e da ih bude toliko, jer divqa~i ima dovoqno.

– Ne samo da divqa~i ima dovoqno, nego je i wen kvalitet vi{e nego zadovoqavaju}i. Kod srnda}a, recimo, sara|ujemo i sa ovda{wim lova~kim dru{tvima te ~esto na{e goste iz ino- Marta Taka~ stranstva vodimo i na wihove terene. Kada je, pak, re~ o jele– Recimo, prilikom nabavke kunima, mislim da smo ponudu digli kuruza, p{enice... pre bilo kakve na izuzetno visok nivo i zaista neisporuke insistiramo na analizi mamo nikakav problem da prodamo kvaliteta, jer na{a odgovornost je svu tu kvalitetnu divqa~ u toku ogromna. I divqa~ mo`e da se razlovne sezone. Pri tome se mahom boli i da imamo zbog toga ozbiqne radi ba{ o stranim lovcima, jer za probleme, a da ne govorim o tome visoku trofejnu divqa~ treba izkoliko je va`no da sve ono {to se dvojiti puno novca. Ilustracije odstreli, da li kroz lov ili uzgojradi, cena visokotrofejnog jelena ni odstrel, mo`e bezbedno da zavru zlatnoj medaqi prema{uje 20.000 {i na ne~ijoj trpezi. Trenutno je, evra... recimo, u toku tenderska nabavka

Farma jelena i muflona U sklopu {ireg projekta, ~iju okosnocu ~ini izgradwa hladwa~e za divqa~, „Vojvodina{ume” su predvidele i osnivawe farmi muflona i jelena lopatara u Ristova~i, koje bi se zajedno prostirale na gotovo 70 hektara. „Jeleni i mufloni uzgojeni na farmama ne smatraju se trofejima, ali ne treba zaboraviti da je meso divqa~i zbog svoje vanredne nutricionisti~ke vrednosti veoma tra`eno na evropskom i svetskom tr`i{tu. U tom smislu puno }e nam zna~iti da ove na{e dve farme {to pre profunkcioni{u, i verujem da }emo sve {to je potrebno uspeti da uradimo do po~etka oktobra, odnosno ovogodi{weg ’Lorista’”, najavquje Marta Taka~, uz napomenu da mati~ni fond obe vrste divqa~i ve} postoji i ne}e biti potrebe za uvozom.

Afera navodnog „nestanka” divqa~i iz Kara|or|eva pokrenula je i pitawe prebrojavawa u na{im lovi{tima srnda}a, jelena, divqih sviwa... Marta Taka~ napomiwe da je to veoma va`an posao upravo kako bi se izbegle situacije da je jedno stawe na terenu a drugo „po papirima”.

– U prebrojavawe divqa~i se po pravilu kre}e prvih dana marta, i u wega su ukqu~eni prakti~no svi na{i zaposlenici koji rade u lovstvu, bez obzira na gazdinstvo. Na taj na~in se em posao br`e uradi, em je mawa mogu}nost za eventualno „na{timavawe brojki”. Ponekad tako|e pose`emo i za tzv. kontrolnim brojawem. Naprosto, to koliko ima divqa~i na nekom terenu izuzetno je bitno znati ne samo zbog tzv. lovnih osnova, odnosno planirawa lova i lovnih dana, nego i zbog ishrane divqa~i.

Jer, „Vojvodina{ume” redovno hrane divqa~ tokom cele godine, s tim {to je, naravno, ishrana poja~ana za zimskih dana. Pri tome se, navodi Marta Taka~, itekako vodi ra~una o kvalitetu hrane.

hrane za fazane i tek }emo zbog problema sa aflatoksinom videti {ta }e biti u ponudi. Ali sigurno je da ako bude bilo kakvih odstupawa u propisanom kvalitetu, sve }emo vratiti.

Veliku opasnost za divqa~ predstavqaju i lovokradice. U posledwe vreme lovokra|a je ipak zna~ajno smawena, jer „Vojvodina{ume” imaju na terenu ozbiqno organizovane ~uvarske slu`be.

– Lovo~uvari veoma profesionalno rade svoj posao, ~esto dovode}i u opasnost i svoj `ivot, jer ne treba zaboraviti da su lovokradice - naoru`ane. Pro{le godine nam je u Banatu radnik ozbiqno povre|en. Sre}om, oporavio se, a wegovo po`rtvovawe smo i nagradili prilikom proslave desetogodi{wice preduze}a. Ipak, ve} samo prisustvo na{ih qudi na terenu daje rezultat, a imamo dobru saradwu i sa policijom, kao i sa lova~kim udru`ewima. Na`alost, potpuno je druga pri~a da li to kada se kod nekog otkrije i pun zamrziva~ u krivolovu odstreqene divqa~i na kraju dobije i adekvatan sudski epilog... n Miroslav Staji}

8

dnevnik

nedeqa10.mart2013.

[ O R O M

S

B O R O M

Ra di jo ni ko ukqu ~i vo ni je, svi su ga pa li li i ga si li. Ko je teo da ga po ja ~a il uti {a, taj ga je od vr no il za vr no, ko i mi li caj ci {to su na du `no sti ra di li va ko se ni je di va ni lo ve} mlo go vi {e od ja kog fr ta qa ve ka. Ni ko vi {e ta ko ne di va ni a mlo go sve ta je, ga rant, za bo ra vi lo da su kad god i ~u li ovu re ~e ni cu, da je „Ja vi jo ra di jo“. Mo `da su ve} i po mr li oni {to su je pam ti li, ko zna, ra di jo ni {ta o wi ma ne ja vqa. U ono do ba kad se ra di jo slu {o vi {e neg {to je svet gle dio u te le vi zor, qu di su ima li: dva oka, dva uve ta, svoj mo zak, svog {e fa, svog di rek to ra, svog ga zdu, svoj po so, svog ido la, svoj `i vot i svo je nov ce. Mlo gi su ima li i svoj ra di jo. Oni ko ji za ra di jo jo{ ni su bi li za ra di li, oni {to su nov ce tro {i li na pre ~e stva ri za na pre dak, slu {a li su kom {ij ski ra di jo. Ako je u kom {i lu ku bio sa mo je dan ra di jo, taj je ce lo pro le }e i le to pro vo dio na pro zo ru, ko ne ka uda va ~a na ki bi cven ste ru. Ni je mer ko ko tu da ide, ne go je kom {i lu ku ja vqo {ta ima no vo i svi ro im je ceo dan.

Sva ki ra di jo apa rat u to do ba bio je ba `da ren ~im je iz fa bri ke iza {o. Jo{ ta mo su maj sto ri od re di li {ta ima da se slu {a i to su mu i na pi sa li na sta klu od ska le. Na tom sta klu je ste pe na sto bi lo po re |a no tri de se tak il mal ko ja ~e ra di jio sta ni ca iz be log sve ta i dve - tri od na {i. Nas je on dak bi lo dva dest mi li jo na. Di va ni lo se i da nas i Ru sa ima dve sta mi li jo na, a bez Ru sa po lak ka mi jo na.

Il su kad god ka mi jo ni bi li zdra vo ve li ki il smo lo {e ra ~u na li, al na kra ju je is pa lo da

O

tvo ri ma, uga |a lo i po ga |a lo. ^a skom se re {a va lo i ni je se o tom ba{ mlo go di va ni lo. Kad smo ima li na rod nu mu zi ku ima li smo i na rod nu mi li ci ju. Sve je bi lo za na rod i u to do ba s pe smom ni ko ku bu rio ni je. Ko je slu {o ra di jo, pro pe vo je jo{ u {pil ho zna ma a ko je do {o u bu va ru, pro pe vo je uz na rod nu mi li ci ju jo{ isti dan. I mi li ci ja je ima la ra di jo, pa kad u~e tog iz bu va re da pro pe va, on dak od vr nu ra di jo do da ske, da se ba{ ne ~u je dok ne na {ti ma ju tog be }a ra da le po pe va.

I ra di jo je kad god mo ro da bu de na {ti mo van i na me {ten.

Sva ki od oni’ ra di ja je imo ma gi~ no oko. Mo go je i gluv ~o vek da ga na me sti na sta ni cu. Kad je ra di jo bio na sta ni ci ma gi~ no oko je bi lo naj u `e. Ni je to bi lo ba{ ko pra vo oko, maj sto ri su na vek di va ni li da je to lam pa ko ja si ja ze le nu {traf tu i kad je {traf ta du ga~ ka, ra di jo ni je na sta ni ci a kad je {traf ta ko rec ka na sre di ni, on dak bo qe ne mo` bi ti i na me {ten je ra di jo ka ko tre ba. Kad ni je bio na sta ni ci, ra di jo je kr ~o.

Ni ko kr ~a we ni je vo lo, pa se to oma po pra qa lo sa dug me tom od ska le, mal ko le vo il de sno. Na

sta ni ca ko ju su mi {e vi od re di li u toj svo joj di ver zi ji. Bi lo je u to do ba sra mo ta da se la `e, na rod je imo po ve re wa i u no vi na re i u ra di jo. [to ~u ju na ra di ju to je bi la sve ti wa i isti na ko ju ni je tre ba lo ni na su du do ka zi va ti. Za to se on dak i di va ni lo „Ja vio ra di jo“, kad je ko god teo da svi ma ka `e da je to pro ve re na in for ma ci ja i isti na.

Ni je to na pre do va we ra di ja i osta lih elek tron skih me di ja bi lo bez `r ta va. Sva ka re vo lu ci ja je ima la i `r tve i he ro je.

Pr va `r tva ko ja je pa la u sla vu na pret ka ra di ja bi la je frau Ga bri je la. Po se lu {a ko ja je i{la od ku }e do ku }e i usme no pre no si la uglav nom tra ~e ve, sko ro da je osta la bez po sla i za in te re so va nih za wen pro gram. Ali ro di la se no va he ro i na u ovoj me dij skoj re vo lu ci ji, do bi li smo Ra di jo Mi le vu. Tra di ci ja je te {kom mu kom o~u va na. On dak je do {la te le vi zi ja.

Pr vi’ fr taq ve ka je bi lo fe le - fe le s ra di jom. On dak vi {e ni je, pa je i pe sma is pe va na da te le vi zi ja ubi ja ra dio zve zdu.

Svi su je pe va li kao hit. Po sle je ve} bi lo ka sno, o~o je ra di jo po o~i nu.

V I [ E O D I S T O R I J E : DVA VEKA OD

^o vek ko ji je li ce i du {u a da je ma |ar ski hi dro teh ni~ ki in `i wer Jo `ef Ki{ (19. mart 1748 -13. mart 1813.) pred kraj 18. ve ka, ta~ ni je ne gde oko 1780, za ga zio u ta da mo ~var no i po na lo gu hab zbur {kog Ca ra Jo si fa Dru gog tek na se qe no Sred we Po du na vqe (da na {wa sred wa Ba~ ka), ve ro vat no ni sam ni je mo gao da pret po sta vi da }e, za hva qu ju }i we go vom pro jek tu spa ja wa Du na va i Ti se, `i te qi ov da {wi po sta ti bo ga ti ji za jed no od naj plod ni jih ze mqi {ta u Evro pi. Na kon na pu {ta wa voj ne slu `be, kao ci vil ni in `e wer Dvor ske ko mo re, Ki {ov za da tak je bio da na te re nu ko ji se pro te `e od Apa ti na, pre ko Vr ba sa do Be ~e ja, ra d i na pro j ek t i m a ko j i }e omo gu }i ti nor mal ni ji `i vot u tom pod ru~ ju.

Jer, hi qa de po ro di ca iz ju go za pad nih ne ma~ kih po kra ji na sti glo je po car skoj na red bi u da na {wi Vr bas, Ku lu, Cr ven ku, Sa vi no Se lo, Rav no Se lo, Ba~ ko Do bro Po qe, Sr bo bran, Si vac i Lov }e nac, ali s ob zi rom na to da se sva ova na se qa na la ze na sa mom obo du Te le~ ke vi so rav ni, is pod wih su se pro sti ra le ba re, mo ~va re, bla ti {ta i te re ni ob ra sli tr skom.

Zbog ma la ri je od ko je su ko lo ni sti ma sov no umi ra li, kao i ~i we ni ce da je prak ti~ no ne mo gu }e bi lo ob ra |i va ti mo ~var no ze mqi {te, ko lo ni za ci ja u obe }a nu ze mqu pre ti la je da se pre tvo ri u pot pu nu ka ta stro fu.

Ki{ je naj pre ra dio na par ce li sa wu ze mqi {ta ra di po de le po se da ne ma~ kim ko lo ni sti ma, a po tom i na iz grad wi no vih i pro {i ri va wu po sto je }ih na se qa. Pa ra lel no s tim, sni ma ju }i ove te re ne, do {ao je do za kqu~ ka da bi vo da sa pod ru~ ja Ku le mo gla da se od ve de do ta ko zva ne Cr ne ba re u bli zi ni Vrba sa . We gov pre dl og je p rihva}en i 17 85. je i sk opa n odvodni ka nal { irine je dn og metr a izm e|u Kule i Vr basa u k oj em s u se skupq ale po vr {i nsk e i pod zemne vode i ot icale u Crnu bar u. Ki{ i c arska a dm inist ra cija s u bi li prezadovo qni u~ink om o vog kanali}a, pa je ve} nar edn e god in e zapo ~e to wego vo pro{irewe na dva m etra i pro du`ewe sv e do Sivca , ~ime je za pr avo po~elo is u{ivawe z emqi{ta iz okoline Sivca i C rvenke.

K

Ja vi jo ra di jo je ta ko. Ko je teo da slu {a ra di jo, mo ro je da raz u me {ta se ta mo di va ni. Kad god je ode kod nas svet u se lu di va nio na bar tri on da {wa je zi ka i jed no pet {est ovi je zi ka ko ji su oto ju~ po sta li wi ma svo ji a na ma tu |i.

Raz u me li smo se svi. Ako ko god i ni je umo da raz u me di van, ra zu mo je mu zi ku. On dak je po sto ja la mu zi ka ko ja je ima la re ~i, me lo di ju, ima la je onog {to je na pi so i onog {to je pe va. Po sle su tog dru gog, {to je pe va kr sti li da je iz vo |a~. Iz vo |a ~i su kad god bi li u cir ku su, ta mo su iz vo di li ke re fe ke i zva li su ih cir ku za ne ri. Po sle su i ovi mo der ni iz vo |a ~i {to pe va ju po ~e li ta ko, al ajd, val da je ta ka mo da. Ima li smo u to do ba na {u na rod nu i na {u za bav nu.

Na {u na rod nu mu zi ku su svi raz u me li, val da su joj za to ta ko ime i na de nu li. Ima li su pra vog ku ma, ni je oma no na kr {te wu. Za bav na mu zi ka je bi la i na {a i stra na, ni smo mi ni on dak bi li osim sve ta. Vo lo je na{ na rod i stra ne pe sme, al su ih pe va li na {i pe va ~i i na na {em je zi ku, pre pe va ne.

Na {a na rod na mu zi ka se pe va la na mlo go na {ih je zi ka i vo di lo se ra ~u na da se ko ji ne za bo ra vi. Na o pa ko da ko ga za bo ra ve, to bi on dak Drug iz Ko mi te ta oma o{tro osu dio na pr vom sa stan ku. Na tom sa stan ku bi Par ti ja bi la in for mi sa na i o po stup ku ko ji je ve} bio spro ve den i ka ko su neo d go vor ni dru go vi, dr `av ni ne pri ja te qi i pro vo ka to ri bi li ka `we ni.

Ni je se on dak dr `a lo po pri -

Stara mapa Velikog ba~kog kanala

ra di ju su pr vo bi li sa mo to~ ki }i pa tek po sle dug ma di pre ki da ~i. Kad se to~ ki} za vr ne on dak on {kqoc ne i uga si ra di jo.

Ra di jo ni ko ukqu ~i vo ni je, svi su ga pa li li i ga si li. Ko je teo da ga po ja ~a il uti {a, taj ga je od vr no il za vr no, ko i mi li caj ci {to su na du `no sti ra di li.

Bi lo je i u to do ba mi {e va, al ni su ko lo vo di li, ko da nas. Ve li ka je ne vo qa bi la kad mi{ u|e u ra di jo. Ska la se po me ra la na ka nap, ka ko se dug me od ska le okre }a lo, ta ko su se i sta ni ce me wa le. Mi {e vi ma ni u to do ba ni je bi lo do mu zi ke i on dak su sa mo vo le li da gric ka du tu |e i da pra vi du {te tu. Pr vo {to su ra di li je da iz gric ka du ka nap od ska le.

Ko i svi na {i ne pri ja te qi, mi {e vi su ra di li no }u, dok je po {ten svet i rad ni~ ka kla sa spa vo. Spa vo je i ra di jo, {to bi svi ra li u pra zno kad je on dak no} bi la za spa va we. Sa mo su mi {e vi, lo po vi i ne pri ja te qi na {ih na ro da i na rod no sti bi li bud ni, al i oni ni si pa li li sve tlo, da ih ne ot kri ju. On dak vi {e ne bi bi li ne pri ja te qi, neg bi do bi li il s pa pu ~om il s kor ba ~om, za vi si dal ima du ~e tir il dve no ge. Di ver zi ju su la ko ot kri va li, la ko je i{lo dig me od ska le i sta ni ca se ni je me wa la. Sre }a u ne sre }i je bi la {to je ra di jo osto na sta ni ci pa je mo go da svi ra dok ne do |e maj stor da na me sti i uple te no vi ka nap oko to~ ki }a. On dak je na rod bio skro man, ni je mu sme ta lo {to ne mo` mlo go da bi ra, do sta je bi la i ta jed na

Sve je da nas o~ lo da se ne zna {ta je ~i je, ko {ta ja vqa i ko ko ga slu {a i ko me da svet ve ru je. In ter net je naj ve }i cir kus da na {wi ce, ta mo ima sve, al ne vre di ni {ta. Fa li mu isti na i po ve re we. S we ga ne mo{ obri sa ti ni pra {i nu ni la`, ko ni krv, pi {to qe, cr ne hro ni ke.

Te le vi zo ri su po sta li sve ta wi i ta wi i ko te ra mo du taj bi ra da ku pi ta wi od sta rog. Ta ko je i pro gram ta nak, ko i te le vi zor. Kan da da nam je i te le vi zi ja po koj na, ko i ra di jo {to smo sa ra ni li. No vi ne vi {e ni za glan ca we pro zo ra ni ko ne ko ri sti. Je di no {to jo{ no vi na ma ve ru je mo su ~i tu qe.

Mo `da nam ne ki ra di jo i ja vqa {to god, al xa ba kad svi ra u pra zno odav no. Te le vi zo ri nam slu `e ko no} ne lam pe, in ter net nam mo zak po pi jo i ni ko vi {e ni skim ne di va ni, sa mo ble ji mo u ekran, sa mi ko ono {to pe sni ci zo vu cvet na li va di. Mi smo to druk ~i je zva li, al ajd. Xa ba vam je da ne kom de ra nu i di va ni te da kad god ni je bi lo ni ka kvih te le fo na pa smo opet mo gli i da se spo ra zu me mo i da se do go vo ri mo i da se sret ne mo.

Bo jim se da }u pro pu sti ti kad se de si ono glav no, ne }e ima ti ko da mi ja vi il ne }u ume ti da na |em isti nu. Dok ovi na {i pre ve du i ti tlu ju da i mi sva ti mo o kim je re~, ode voz. Osta li mi na sta ni ci da ~e ka mo dru gi, al ni ko da nam ja vi kad taj ide. Ne zna mo jo{ ni kud ide ni s ko je stra ne da ga ~e ka mo. Ipak je frau Ga bri je la bi la naj si gur ni ja. n Bo ra Oti}

K op awe ov og kanala je zav r{ eno 1787. a K i{ u se id eja „o sl adila ”, pa su on i w egov tr i go dine m la |i br at G abor p o~e li da p remer avaju i te re n izme |u Dunava i Tis e. Po sle dvos tru ke prov er e dobijenih rezultata vi{e nije b ilo dilema: izme|u ove d ve reke postoji visinska ra zlika od 7, 3 me t ra, { to je sasvim dovoqno da se one sp oj e kanalo m ~iji }e se to k oslawati n a gr avitac io nu silu.

U to vreme (1788.) Dv orska k omora je Jo `efa Ki{ a imenovala za rukovode}eg in `e wera z a Ba~k u, s tim d a je, pored svo ji h in `iwers kih obaveza, bio zad u`en i za snab-

i Fran cu sk a rev olucija z ako~ili „ zeleno s vetlo”.

– Me| utim, Ki{ovi ni su miroval i, ve } su po dnosi li no ve pre dloge i nacrte, u nadi da }e ko na~no sti}i odobrewe.

Ali kako w ega n ik ako nije bi lo, Jo`ef Ki{ se u d ec embru 1791. up ut io za Be~ , gde ga je primio presto lonasledni k, koji s e li~no za interesovao z a ceo pro je kat. I kada je 1792. car Franc stupio na pr es to, klupko j e po~elo d a s e odmota va – navod i Orbo vi}.

Dan a 2 7. mar ta 1793. Dv orska ko mo ra j e sa bra }om Ki { zakqu~il a ug ovor o gr ad wi , koji j e detaqno pr opisao o ba -

Kanal pokrenuo celokupnu privredu Ka da je 1802. go di ne do vr {en, Ka nal Dunav - Tisa bio je dug 110 ki lo me ta ra, a plo vid ba od Bez da na do u{}a Ti se skra }e na je za ~ak 258 ki lo me ta ra. Zna ~aj ovog skra }e wa jo{ je uo~ qi vi ji ka da se ima u vi du da su u to vre me bro do ve vu kli qu di ili sto ka: od Bez da na do Gra di {ta plo vid ba je sa da tra ja la 10 da na kra }e, a u uz vod nom sme ru ~ak 20 da na. Pod sti caj ko ji su od ka na la do bi li tr go vi na, za nat stvo, sa o bra }aj, a ne {to ka sni je i in du stri ja, uti ca li su na ubr zan raz voj na se qa ko ja su na we ga bi la na slo we na. Uz to, pro stra ni za mo ~va re ni te re ni du` oba la Ka na la su isu {e ni i pre tvo re ni u po qo pri vred no ze mqi {te, ko je se da nas sma tra jed nim od naj plod ni jih u Evro pi. dev awe vojsk e drvima i gra| om k ao i za reguli sawe plovi db e na ovom p odru~ju.

Do zvola za i zg ra dw u Velik og kana la dobijen a j e 1792, kada je osnovano i u dru`e we pod naz ivo m “Pr iv ilegov ano ugarsko kraqevsko b rodar sko dr u{ tv o” koje }e u pravqat i kanalom i infras trukturom koja ide u z wega. P o r e~ima P avla Or bo vi}a, istori~ ar a u vrbas kom muzeju, b ra}a K i{ s u plan po dn ela na o dobrew e Dvorskoj ko mori, a li su r atovi s a Turskom

Sve~ana akademija u Vrbasu Po re ~i ma Pa vla Or bo vi }a, o Jo `e fu Ki {u se re la tiv no ma lo zna na ovim pro sto ri ma, a na srp skom je zi ku we go vo de lo se de taq ni je opi su je u sve ga ne ko li ko kwi ga. Zbog to ga je vr ba ski mu zej do neo od lu ku da 13. mar ta obe le `i dva ve ka od we go ve smr ti.

Tim po vo dom u zgra di vr ba ske op {ti ne bi }e odr `a na sve ~a na aka de mi ja, u pla nu je i pri ka zi va we fil ma o Ve li kom ba~ kom ka na lu auto ra Ka ro qa Ko va ~a, dok }e kod vr ba ske pre vod ni ce tog da na bi ti iz ve den per for mans u okvi ru ko jeg }e bi ti i po sta vqe na spo men ta bla ko ja }e sve do ~i ti o zna ~a ju Ki {o vog pro jek ta.

vez e i p ri vi legije, a prv i a{ovi s u u mo~varn o tlo po bo deni 6. maja i st e godine .

– Takozvan e regalije (k r~ me , mesa re , mlino ve) i prav o na ribo lov Dvors ka komora je za dr`ala z a sebe , a predu zim a~ima, odn osn o dru{t vu na ~ ijem je ~elu bio Jo `e f Ki{, prizna to je sam o pravo na br odarstvo i plovi db u i dobi ti ko je iz toga budu pro istekle.

Pri tom e je svak om e dato pr avo d a svo jim brodov im a plovi kanalom, s tim da Dru{ tvu pl ati d a`b in e. ..

Me|ut im , rado vi nisu tekl i p o plano vi ma bra}e K i{ .

Izgra dwa je v rl o sporo na pr edovala, a n ajve}i prob lem je predstavqao nedostatak radni ka . Prema raspol o` ivim pod acima, na po~etku ih j e bilo o ko 2. 000, ali se taj broj iz m eseca u mesec s mawivao. Ume sto tra`e nih 4.000 voj nika, Mona rhi ja je p os la la samo dva puka iz B aj e i j ed an broj slova -

dnevnik

nedeqa10.mart2013.

9

UPOTREBA @IVOTA

Gu stav Pon grac, otac vrd ni~ kog vo za

Jo `ef Ki{ je ro |en u Bu di mu 19. mar ta 1748. go di ne u ofi cir skoj po ro di ci ko ja je od 1681. go di ne ima la ple mi} ku ti tu lu. De tiw stvo je, pre ma ne kim iz vo ri ma, pro veo u oko li ni Apa ti na, a za tim je sa bra tom Ga bo rom za vr {io in `i wer sku voj nu aka de mi ju u Be ~u. Na kon {ko lo va wa 1768. od la zi na stu dij sko pu to va we u En gle sku, gde je u to vre me u bi la u to ku iz grad wa slo `e nog ka nal skog si ste ma ko ji je do pri neo raz vo ju tr go vi ne i za nat stva u ne kim de lo vi ma bri tan skog ostr va. Po po vrat ku ku }i, Ki{ je stu pio u slu `bu Kra qev ske dvor ske ko mo re, a 1782. do {ao je u Ba~ ku i tu se bi ku pio vi {e do ba ra. Po se do vao je ku }e i ze mqu u No vom Vr ba su, Cr ven ki i Fel dvar cu. Pre ma po sto je }im po da ci ma, `e nio se dva pu ta i imao je dvo je de ce, si na Mi ha e la i k}er ku Ka ro li nu. Ina ~e, Jo `ef Ki{ je bio i pr vi evan ge li~ ki cr kve ni in spek tor ba~ kosrem skog se ni o ra ta i tu po ~a snu funk ci ju oba vqao je od osni va wa cr kve nog se ni o ra ta 1791. sve do smr ti. sa po gle dom na obli `wu pre vod ni cu. Tu }e pro ve sti svo je po sled we da ne i, u ne po sred noj bli zi ni, bi ti sa hra wen po sop stve noj `e qi. U Ki {o voj za o- stav {ti ni sa ~u va na je i jed na sve ska is pi sa na we go vom ru kom na ne ma~ kom i la tin skom je zi ku. Na slo vio ju je Ro do slov na kwi ga, na cr tav {i na po sled woj stra ni, ne po sred no pred smrt, plo ~u za svoj nad grob ni spo me nik i epi taf. Ne znat no iz me wen, on i da nas sto ji na we go vom gro bu kod vr ba ske pre vod ni ce: “Ov de po ~i va Jo `ef Ki{, ma |ar ski ple mi} o ~i joj be smrt no sti sve do ~i Fran cov ka nal, a o smrt no sti ovaj mer mer...” n Ni ko Per ko vi}

Gustav vitez Pongrac, vlasnik rudnika u Vrdniku i graditeq pruge Ruma–Vrdnik (1889)

I ako sa da, naj pre udah ne mo du bo ko, za `mu ri mo na le vo oko a na de sno oko za mi sli mo naj pre be lu {tru dlu pru `nog na si pa ob li ko va nu od iz dro bqe nog ka me wa i bli sta ve {i ne i pra go ve, ima ju }i u vi du ci vi li za cij ski kon tekst smi ra ja 19 ve ka i, s wim u gla vi, jed no ko lo se~ nu {in sku in fra struk tu ru sa svim onim pra te }im ma te ri jal nim i lo gi sti~ kim ele men ti ma jed nog ta ko slo `e nog i mo der nog, {o kant nog i `i vog or ga ni zma za sa o bra }aj no is ku stvo, stan dar de i kri te ri ju me onog za pre `nog kow sko-vo lov skog i blat wa vo-pra {wa vog do ba na kon ti nen tu Sre mu, i ako sa da za mi sli mo na toj pru zi za di mqe nu i za huk ta lu `i vo ti wu par wa ~u, Pon gra co va fru {ko gor ska pru ga, ko ja je star tu ju }i sa rum ske sta ni ce, lu~ no pre se ca la vo gaw ski drum kod pe ri fe rij skih rum skih ku }a, iz la zi la u po qe i iza le |a Pa vlo va ca, {i ro kom i za o bqe nom do li nom re ke Ku do{, stre mi la pre ma Pla ni ni i za ku ca va la se u Vrd nik (ta~ ni je u rud nik ugqa pod sa mom {u mom), pre po ru ~i }e nam se ne kao srem sko ne go kao svet sko ~u do!

“Hi tim da vam ja vim iz Vrd ni ka”, iz ve {ta vao je us hi }e ni vrd ni~ ki do pi snik Za sta ve o isto rij skom do ga |a ju. “Ju tros pri speo je ova mo pr vi po seb ni osob ni vlak te nam do ve ze no vo ga {e fa na {e sta ni ce, oko pod ne pak do {ao je dru gi vlak, te do no se nam svo osta lo oso bqe na {e no ve vi ci nal ne `e qe zni ce Ru ma–Vrd nik. Vrd ni~ ka je sta ni ca ba{ kod ma na sti ra Ra va ni ce. Go spo da ~i nov ni ci, pod ~i nov ni ci, pa i po slu `no oso bqe skroz su ma |ar ske na rod no sti i ne od vlast ni ka `e qe zni ce ne go od dr `a ve na me {te ni qu di. Grad wa re ~e ne `e qe zni ce je ko na~ no do vr {e na, a pru ga pre da ti }e se 8. (20.) ju na o. g. jav nom pro me tu. Od da na 14.

(26.) do da na 16. (28.) ju na o. g. i}i }e osob ni vlak iz Vrd ni ka u Ru mu pa i obrat no re do vi to sva kog sa ta {to }e bi ti vr lo ugod no za put ni ke jer mo }i }e ma od ku da do {li do ma na sti ra te ne }e ni ko mo ra ti gu ta ti sil ne pra {i ne kao i le |a ~u va ti od sil ni kol ski ru da. Ko na ko va ti ne }e mo }i i ona ko ni ko u Vrd ni ku, jer je Vrd nik sa da ve} pre pun sva ko vr snih maj dan skih o`e we ni rad ni ka.”

I ta ko je le ta 1889. go di ne pr vi voz Bu dim pe {ta–Vrd nik uplo vio u sta ni cu «“» Vrd ni ki szénrakodó”. n @eq ko Mar ko vi}

NAOPA^KE

Plemi} iz Budima

l 5. je 0,5.

~k ih re gruta , {t o nij e bi lo dov oq no.

Za be le`eno je i da je za ko pa we Vel ikog ba~kog k anal a bi lo dovede no neko liko s totina ro bija{a i f rancuski h zarobq e nika, koji su zbog i zgl adnelos ti i slab e opreme ima li prili~ no l o{ u~in ak. Stoga su veoma brzo vra}en i u zatv or e i logo re – d aka ko, o ni k oji su p re `i ve li . Ina~ e, osim m aw ka rad ne sn age, K i{ a su mu~ ili i dru gi proble mi po ve zani s kon figurac ij om terena i v isokim vo do staje m Dunava i p odzemn ih voda, na koje ni ka ko nije mogao uticati, a zbog koj ih su rado vi pon ek ad ne de qama stajali ili bili na minimumu. Ipak, kanal je polako napredovao i nakon ~etiri godine bio je plovan do Malog Stapara.

Nakon jedne anonimne prijave 1796. godine da se kanal ne radi po pro jek tu, da ra do vi ka sne, da }e tro {ko vi znat no pre ma {i ti fik sno ugo vo re nu vred nost i da se fi nan sij sko i ma te ri jal no po slo va we lo {e oba vqa, ak ci o na ri Dru {tva su po ~e li stra ho va ti za svoj ka pi tal i – Jo `ef Ki{ je pao u ne mi lost. Iako je za sve imao ra zum na ob ja {we wa, raz dor iz me |u Dru {tva i Ki {a bi vao je sve ve }i, to li ki da su mu na kra ju we go vi ogor ~e ni pro tiv ni ci ~ak pre ba ci va li da ne zna ni {ta o grad wi ka na la i po zi va li ga da pod ne se ostav ku.

– Do {lo je do o{trog su ko ba i po tom du go traj nog pro ce sa.

Ki{ se 1797. po vu kao iz Dru {tva za grad wu ka na la i nad zor nad po slo vi ma pre u zeo je Sta ni slav He pe, je dan od di rek to ra Dru {tva. Ubr zo se po ka za lo da Ki{ ne sno si ni ka kvu kri vi cu, jer u da tim pri li ka ma ni He pe ni je mo gao mno go da u~i ni, pa je ka nal za vr {en tek po sle pet go di na (1802), i to uz niz ne do sta ta ka. Me |u tim, ti me je Ki {o vo de lo ipak bi lo do vr {e no i ono je u pot pu no sti oprav da lo na de ko je su u we ga po la ga ne – ka `e Or bo vi}.

Iz ba ci va we iz dru {tva i na ~in na ko ji je to ura |e no, bio je te `ak uda rac za Jo `e fa i Ga bo ra Ki {a, ko ji su na taj na ~in iz gu bi li sav no vac ulo `en u Ka nal, {to ih je do ve lo i do pot pu nog fi nan sij skog slo ma.

Jo `ef Ki{ }e se vra ti ti na svoj ra ni ji po lo `aj ru ko vo de }eg ko mor skog in `i we ra za Ba~ ku, a ka da je ko na~ no pen zi o ni san, po sle 42 go di ne ver nog slu `e wa, od Ko mo re je do bi jao sa mo ~e tvr ti nu su me ko ja mu je pri pa da la kao pen zi ja. Go di {we to je, pre ma Ki {o voj za be le {ci, iz no si lo sve ga 312 fo rin ti. Tri pu ta to li ko od bi ja lo mu se od pen zi je na ime ot pla te du ga usta no vqe nog po sle ko na~ nog ob ra ~u na sa Dru {tvom za grad wu ka na la.

Na mir nom me stu, ma lo iz van Vr ba sa, sa gra dio je let wi ko vac

l Da nas otrov no mle ko, su tra med, pre ko su tra – no va ko a li ci ja.

iz me nio Voj vo di ne

l Dru gi mi ni star }e is pra vi ti gre {ku Vla de – ga ran tu je pr vi.

SMRTI JO@EFA KI[A

l Sve u svo je vre me.

Ni {ta u na {e.

Spomenik Jo`efu Ki{u u blizini vrbaske prevodnice

Ilija Markovi}

^

no vi na ma), ne go od o zgo iz Bu dim pe {te, spe ci jal ni dr `av ni voz ma |ar ske `e le zni ce MAV, ko joj je Gu stav vi tez Pon grac, shod no ugar skom za ko nu, pre dao svo ju pri vat nu pru gu na upra vu, uz bu |e ni svet je si {ao na {in sku ma gi stra lu ko ja se kroz do li nu re ke Ku do{, pre ko hlo ro fil ne po ga ~e vrd ni~ kog pa {wa ka u Do lu, ca kli la kao sre bro i mi ri sa la na sve `i no vac i bo qi `i vot. U gu `vi se na {ao i sed mo go di {wi Pa vle An |e li}. We ga je na do ~ek aj zli ba na po veo de da...

“Ju tro je bi lo tmur no, pri ~o je moj kum Pa ja, spu sti la se ki {a, pa je svet iza {o na pru gu da do ~e ka aj zli ban u ka ba ni ca ma i ve} {ta je ko imo da pre ba ci pre ko gla ve...” iz ja vio mi je ~i ka Ko sta Pet ko vi}. «“» Jed ni su ga ~e ka li go re na sta ni ci, a kum Pa vle je bio sa oni ma ko ji su ga ~e ka li is pred se la u Do lu na kri vi ni. Ta mo se, pri ~o je, pod bre gom Pe }i ne, na oku ki, stvo ri la pri li~ na gu `va! Je dva su ~e ka li da vi de put ni~ ki aj zli ban. I kad god se o vrd ni~ kom vo zu po ve la pri ~a, se }am se, kum Pa vle – je di ni `i vi sve dok do la ska pr vog vo za u Vrd nik – po mi wo je stra {nu ki {u, qu de pod ka ba ni ca ma, po red pru ge... i {a lio se... Ne ki su sa so bom, ka `e, po ne li }e bad, a ne ki se no! A za {to? Pa, po {to na tom de lu pru ge, kod kre ~a ne, po ~i we us pon pre ma ^i nov ni~ kom re du, pa ako aj zli ban sta ne, jed ni }e ga, kao, na ra ni ti se nom, a dru gi }e ga, kao, po kri ti }e ba di ma da ne po ki sne i da ne na vu ~e upa lu plu }a... Ha-ha-ha...”

“Pa, je l stao?” kquc nuo sam Pet ko vi }a. “I da li se kum Pa vle se }ao tre nut ka ka da je u Do lu na i {ao voz?”

“Ce li `i vot se }o se te sli ke i vaq da je i umro sa wom! Ka `e, kad, od je da red, do le od pa {wa ka, huk }e ne {to cr no, ogrom no. To se, pri ~o je kum Pa ja, pu {i lo i zvi `da lo, bog te vi dio... I on da su svi za vo zom po onoj ki {i pru gom o~ li na sta ni cu!”

l Vla di je za pe ta Ahi lo va pe ta.

e ka ju }i u Ru mi za vi ~aj ni vrd ni~ ki voz, za gle dan u za hr |a li i za tra vqe ni gvo zde ni frag ment dru gog vrd ni~ kog ko lo se ka, pred o~i ma mi se be li mla di ri |o bra di la bud u sa lon skom di zaj nu na su mra~ noj pod lo zi je se we {u me, po lu o smeh nu tog i su per i or nog, di rekt nog i ja snog po gle da sa se di men ti ma to ple emo ci je, ukra {en za vi je nim br ko vi ma bo je ba gre mo vog me da i {me ker skim raz deq kom kao zna kom in ter punk ci je po vi {e vi so kog ni klo va nog ~e la op {i ve nog sko ro rav nim {i {ka ma, oslo wen lak tom o da sku par kov ske klu pe na ko joj se de }i bla go nag nut u stra nu po zi ra po ro di~ nom sli ka ru u eks tra va gant nom, re lak si ra nom sta vu ve drog i ro man ti~ nog bo e ma ili pe sni ka, ob u ~en u me di te ran skom ple mi} kom sti lu, let wi be li ras kop ~a ni sa ko pre ko ne `ne ko {u qe kao od flis-pa pi ra, tan ke be le pan ta lo ne na cr tu, {i ro ki cr ni plat ne ni po jas oko di ja frag me i oko po dig nu te krag ne, slo mqe nih uglo va, la ba vo ve za na {i ro ka kra va ta s gra fi kom sve tlo pla vih vo do rav nih {traf ti. Po red we ga, na klu pi, let wi sve tlo si vi {e {ir sa {i ro kom be lom lajs nom, nov ~a nik (dis kret no po lo `en po red {e {i ra) i u le vom uglu auto gram por tre ti ste s fo to graf skom ve {ti nom u pr sti ma, du ho vi ti i ne na me tqi vi pot pis na bri du da ske: Vla ho Bu ko vac.

Gu stav vi tez Pon grac, ele gant ni bur `uj i bon vi van sa uqa ne Bu kov ~e ve fo to gra fi je, sin i ve }in ski na sled nik bri li jant nog austro u gar skog mag na ta Gvi do na vi te za Pon gra ca, no se }eg stu ba za gre ba~ ke gra |e vin skoin du strij sko-tra go va~ ke di na sti je slo ve na~ kog ko re na – fa mi li je ko ja je ko pi ra la ple mi} ku kul tu ru – bio je na pre gi bu 19. i 20. ve ka ve }in ski vla snik kom pa ni je “Vrd ni ker ko hlen berg werk in Agram”, ge ne ral ni di rek tor rud ni ka ugqa u Vrd ni ku, vla snik ide je i autor jed ne od pr vih voj vo |an skih pru ga Ru ma–Vrd nik (1889), otac i pr vi ma {i no vo |a vrd ni~ kog vo za! Une si mo sa da `i vu krv sta ti sti ke u ovaj po ma lo he mo fi li~ ni pa sus. Pre fru {ko gor ske pru ge Vrd nik–Ru ma, ro |e ne su na kon ti nen tu Sre mu sle de }e pru ge nor mal nog ko lo se ka pod upra vom MAV-a: No vi Sad–Ze mun (1883), In |i ja–Srem ska Mi tro vi ca (1883), Ze mun–Sav ski most (1884), Srem ska Mi tro vi ca–Sav ska oba la (1885). U go di ni u ko joj je u sa o bra }aj pre da ta vrd ni~ ka pru ga (1889), otvo re ne su sle de }e pru ge u Voj vo di ni: Zre wa nin (Ve li ki Be~ ke rek)–Ja {a To mi} (Mo do{), krak pru ge Dr `av na gra ni ca–Me |a–Dr `av na gra ni ca i pru ga Se ~aw–Mar gi ta, sve tri su vi ci nal ne i iz gra di le su ih “To ron tal ske vi ci nal ne `e le zni ce nor mal nog ko lo se ka 1889–1912”. Za tim, pru ga nor mal nog ko lo se ka Su bo ti ca–Sen ta–Be ~ej, gra |e na pod upra vom “Ba~ ko-bo dro {kog udru `e wa vi ci nal ne `e le zni ce 1889–1889” i, naj zad, pru ga Hor go{–Ras pu ti ca (Sen ta).

Smi sao Pon gra co ve fru {ko gor ske `e le zni~ ke pu sto lo vi ne svo dio se pre sve ga na go li eko nom ski in te res mla dog ti gra ka pi ta li zma, ko me je bio ciq da iz ka lo ri~ nog vul kan skog `dre la Vrd ni~ kog ba se na is ko pa, tran spor tu je i pro da {to vi {e ugqa; ali ka ko `i vot ima svo ju ra ~u ni cu, vrd ni~ ka rud ni~ ka pru ga (19,8 km), ko ja se raz mo ta na sa rum ske sta ni ce za vla ~i la pod ple} ku Fru {ke go re, ma lo po ma lo, po sta la je mno go vi {e od svo je in du strij ske pri ro de. Mi kro ko smos za se be. Put ni ci i `e le zni~ ko ple me sa Pon gra co ve pru ge, neo bi~ ni, go to vo in tim ni i fa mi li jar ni pej za` oko vrd ni~ kog vo za, oko we go vih par wa ~a i {i no bu sa, do pri ne li su fe no me nu da, ve ru jem, ni je bi lo ~o ve ka ko ji ni je vo leo tu ma lu sle pu fru {ko gor sku `e le zni cu.

Sve {to do me ne do la zi oslo bo |e no iz po mr ~i ne, ali i iz kao ko lo mast gu stog mra ka ar hiv skih du bi na, a do la zi na ka {i ~i cu, tim je ova pr va vo `wa vrd ni~ kim vo zom, ve ru jem, put ni ci ma u va go nu da na {we pri ~e jo{ sla |a, uosta lom kao {to je sve {to je ma lo sla |e od ve li kog, i sve {to je me ko ja ~e od tvr dog (Lao Ce), upu }u je na to da je fru {ko gor ski svet ra tar sko-sto ~ar ske za pre `ne ci vi li za ci je – svet ko ga je pru ga Ru ma–Vrd nik pro bi la kroz di ja frag mu! – opre zno, skep ti~ no, pod sme {qi vo, dis tan ci ra no gle dao na pret hod ni cu gra di te qa, in `e we re, ge o me tre, li~ ku fi zi~ ku si lu, dok su iz Ru me i Vrd ni ka, po red Pa vlo va ca, raz vla ~i li pan tqi ke, za ku ca va li prit ke u le snu po ga ~u i tra si ra li pra vac kroz ~a rob ne, {a ga lov ske pej za `e do li ne re ke Ku do{. August Ma ri ja Vi dra, je dan od Pon gra co vih in `e we ra u pr vom pla nu kar ton ske fo to gra fi je osu te smr to no snim pe ga ma i na pr sli na ma na epi te lu `e la tin ske emul zi je, po sta vqen u sta vu po lu pro fi la, ak cen to van {e {i rom {i ro kog obo da s uzi com ume sto lajs ne, ko ji mu da je {mek Spil ber go vih pu sto lo va, upa ko van u ka ri ra nom sa kou s dva re da dug ma di, za kop ~an do gr la, i u pan ta lo na ma pum pa ri ca ma upa sa nim u du bo ke cr ne {pic lov ske ~i zme, dr `i u ru ci lu lu i, s |o nom oslo we nom na di vqe me so ne ka kvog pod zi da, for si ran u sta vu mo }i i nar ci so id no sti, Pon gra cov in `e wer Vi dra nad gle da li~ ke fi zi kal ce ko ji sta ti ra ju fo to gra fu Fri dri hu [tru ma je ru, ta ko sna `no pri sut nom u tom na me {te nom pri zo ru da ga ja sno vi dim po red tro kra kih no ga ra s gla vom pod kr pe nom ka pu qa ~om fo to graf ske ma {i ne.

Si tu ci ja sa obe }a nom vrd ni~ kom pru gom, na go ve {taj bo qeg `i vo ta ko ji je ne ko li ko go di na plu tao u va zdu hu, ot ka ko su rum ske {vap ske no vi ne ob ja vi le da za gre ba~ ki in du stri ja lac vi tez Pon grac dre {i ke su za no vu `e le zni cu ko ja }e se za bo sti u Pla ni nu pod sa ma re bra sred wo ve kov ne Ku le, gla so vi i gla si ne o rud ni~ koj pru zi ko je su ska ka le kao bu ve od uha do uha, pri ma ne i iz ob li ~a va ne me |u ov da {wim sve tom sa pro vin ci jal nim za zo rom od ve li kih ide ja i s fru stra ci jom, sum wi ~a vo {}u i ne ve ri com ma lih for ma ta, od je da red je svo to pa ro hi jal no pi ja ~a re we po ~i {}e no kao ~e li~ nom me tlom, ka da je kroz ma gi~ nu do li nu re ke Ku do{ po ku qao ve li ki no vac, ka da je Pon gra co va kom pa ni ja “Vrd ni ker ko hlen berg werk in Agram” po ka za la zu be do vla ~e wem u Vrd nik ma {i na i ma te ri ja la, gru pi sa wem qud stva i, naj zad, po pi si va wem vo lov skih i kow skih za pre ga s ko ji ma se ra ~u na lo kao s ho no rar nim pre vo zom dro bqe nog ka me na za {tru dlu na si pa.

Pre la zim na sve do ~an stvo! Onog let weg mo krog ju tra 1889. go di ne, ka da su go re u Vrd ni ku (i do le kod kre ~a ne na ka pi ji Vrd ni ka) ~e ka li kao oze blo sun ce pr vi put ni~ ki voz iz Ru me na ta ze iz gra |e noj Pon gra co voj `e le zni ci nor mal nog ko lo se ka – po {to su je to ga pro le }a, ka da su je li~ ki pla }e ni ci za vr {i li po sle dve go di ne grad we, “raz ga zi li” prob ni za pre `ni vo zo vi – onog ve li ~an stve nog, bli sta vog i stra {nog da na, ka da je iz Ru me ja vqe no da pr vi put ni~ ki voz do la zi u Vrd nik, ali ne iz Za gre ba (ka ko je du go na ja vqi va no u sla von sko-sri jem skim `u pa nij skim

10

dnevnik

nedeqa10.mart2013.

TRGOVINSKI PREGOVORI EU I SAD: POVRATAK U VIN-VIN SITUACIJU?

Rad ni ka u „Za sta vi” {ti ti }e u De tro itu n Pi{e: Aleksander Bilinis z mno go raz lo ga, ak tu el ni mo me nat za Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni EUSAD je po zi ti van, raz voj ni i kao ta kav za slu `u je na {u pa `wu. Jer, osim eko nom skog, ima i po ten ci jal ni so ci jal ni i stra te {ki zna ~aj.

Pre sve ga, raz mo tri mo onaj eko nom ski. Tr go vi na SAD i EU vred na je hi qa du mi li jar di do la ra, iako sva ka stra na Atlan ti ka tr gu je s onom dru gom ma we ne go pret hod nih go di na, jer je eks plo ziv ni rast tr `i {ta u raz vo ju pre u sme rio tr go vi nu na no ve de sti na ci je. De li mi~ no to je ste po zi tiv no, ali be ne fi ti od tr go vi ne s part ne ri ma ko ji ima ju sli ~an `i vot ni stan dard jo{ uvek su pri ma mqi vi. Pre ma “Vol strit `ur na lu“, sma we ne ta ri fe u pro sto ru Atlan ti ka re zul ti ra }e ra stom vred no sti tr go vi ne od pre ko 10 od sto. Me |u sob na tr go vi na Evro pqa na i Ame ri ka na ca i spo sob nost da se po sao neo p te re }en ta ri fa ma raz vi ja, do ve {}e, po sve mu su de }i, do po ve }a wa i in ve sti ci ja s obe stra ne Ve li ke ba re.

Ne ma sum we da }e po ve }an pro tok ro be, po seb no u obla sti pri rod nih re sur sa, sti mu lu sa ti tr go vi nu i lu ke na atlan skoj oba li SAD, ko ja je pri li~ no osla bqe na raz me nom na Pa ci fi ku. Pri mer po ten ci jal ne ko ri sti za obe obla -

I

sti ti ~e se i naft nih pro iz vo da. Pri rod ni gas ko {ta 3,40 do la ra za hi qa du kub nih me ta ra u Ame ri ci, dok je u Evro pi u pro se ku 11 do la ra na hi qa du kub nih me ta ra (da i ne po mi we mo ogrom nu ce nu u Sr bi ji!). Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni SAD i EU obez be di }e eko nom sku lo gi ku za iz grad wu ter mi na la te~ nog pri rod nog ga sa du` atlan ske oba le Sje di we nih Dr `a va, a Evro pi obez be di ti al ter na tiv ni iz vor ener gi je. Tre ba pri to me ima ti na umu da se SAD na ve li ka vra ta vra }a na ener get sku sce nu i da }e do 2020. po svoj pri li ci opet bi ti naj ve }i svet ski pro iz vo |a~.

Ko li ko god bi li va `ni eko nom ski be ne fi ti, ja bih re kao da su stra te {ki i so ci jal ni be ne fi ti jed na ko va `ni, ako ne i va `ni ji.

Ni su za xa be ame ri~ ki sin di ka ti iz ra zi li po dr {ku trans-atlan skom do go vo ru, jer oni do bro zna ju da su evrop ski rad ni, zdrav stve ni i stan dar di o~u va wa `i vot ne sre di ne, ~e sto vi {i ne go u SAD. Pre ~e sto su Ame ri kan ci i Evro pqa ni mo ra li da se tak mi ~e sa tr `i {ti ma u raz vo ju gde rad ni~ ka pra va i `i vot na sre di na ili ni su

za {ti }e ni ili se ne spro vo de. Iz me |u EU i SAD ima }e mo, za pra vo, naj rav no prav ni je tr `i {te u da na {wem eko nom skom sve tu.

Va qa raz mi sli ti i o to me: rad ni ci u De tro i tu bri nu }e o uslo vi ma ra da u, re ci mo, Kra gu jev cu, jer ako rad nik u srp skoj auto-in du stri ji ne ma sli~ ne be ne fi te i za {ti tu, on da mo gu pro iz vo di ti auto mo bi le u ne fer pred no sti.

Za {ti ta rad ni ka u De tro i tu mo `e, da kle, u kraj wem uti ca ti i na za {ti tu po sla i pra va rad ni ka u Kra gu jev cu. Tim pre jer je tre nut no ma lo po li ti~ ke vo qe ili mo }i da se pro me ne uslo vi ra da u Ki ni, ili ~ak u Mek si ku – ko ji ima Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni sa SAD i Ka na dom (NAF TA), ali pro blem za {ti te ta mo {wih rad ni ka i bri ge o `i vot noj sre di ni osta je aku tan.

U sva kom slu ~a ju, dok u Evro pi umno go me va ri ra ju prav ni okvi ri, ni vo ko rup ci je i spro vo |e wa za ko na, od no sno vla da vi na pra va, Evrop ska uni ja gle da na u ce li ni je ste tr go vi ni ski part ner sa se tom prav nih i eko lo {kih vred no sti sli~ nim oni ma ko ji vla da ju u SAD. U tom smi slu slo bod na raz me na pre ko Atlan ti ka si gur no ne }e bi ti tr ka ka ko do ta }i dno u smi slu za ra da, rad nih pra va i za {ti te `i vot ne sre di ne, ne go to mo `e bi ti, ~ak, tr ka ka ko bi ti naj bo qi. I pri mer za osta tak sve ta. (autor je finansijski analiti~ar)

VESTI EU upo zo ri la BiH

Uhap {en Abu Ka ta da

Evrop ska uni ja upo zo ri la je vla sti BiH da ove go di ne ne }e mo }i da pod ne su zah tev za ~lan stvo u EU uko li ko se to kom mar ta ne po stig ne do go vor o ustav nim pro me na ma. Zva ni~ ni ci Uni je `e le da vi de re {e wa ve} na sle de }em sa stan ku sa vla sti ma BiH, ko ji je pred vi |en za sre di nu apri la. „^el ni ci vi {e ne ma ju vre me na za gu bqe we, jer ako SSP ne stu pi usko ro na sna gu, on da }e bi ti te {ko da BiH pod ne se ve ro do sto jan zah tev za ~lan stvo”, re kla je Ma ja Ko ci jan ~i}, port pa rol ka Ke trin E{ton.

Ra di kal ni isla mi sti~ ki ver ski vo |a Abu Ka ta da, ko ji je bio de sna ru ka Osa me bin La de na u Evro pi, uhap {en je u Lon do nu. Pri pad ni ci bri tan ske po gra ni~ ne agen ci je uhap si li su Ka ta du ne ko li ko da na uo~i mo gu }eg we go vog iz ru ~e wa Jor da nu, gde je osu |en u od su stvu za ume {a nost u te ro ri sti~ ke na pa de 1998. go di ne. Tabloid „San” ob ja vio je fo to gra fi je Abu Ka ta de ka ko ga od vo de po li cij ski zva ni~ ni ci. Ovaj ta bloid je, ta ko |e, na pi sao da je po li ci ja pre tre sla wegovu ku }u.

PISMO „DNEVNIKU” IZ PARIZA

@on gle ri lo vom naj zad pod lu pom n Pi{e: Du{an Simin o go di lo se je se nas da je te ret ni brod kr cat ame ri~ kom p{e ni com is plo vio iz Wu Or le an sa (SAD) za Bor do (Fran cu ska). Na tran sa tlant skom pu tu ce lo ku pan te ret bio je pre pro da van dva na est pu ta. To }e re }i da su ame ri~ ki far me ri za ra di li mi ni mum tr `i {ne ce ne, a da su evrop ski kup ci pla ti li kraj wi pro iz vod naj sku pqe mo gu }e. Pro la ze }i kroz vla sni~ ke pa pi re dva na est tr go va ca – ce na je sva kom do ne la do voq nu za ra du. Za ovo su se po bri nu li trej de ri, ber zan ski igra ~i ko ji ’ja {u’ na ekran skim kri vu qa ma: wi ho va je ce lo kup na pa met da pre ma br zi ni us pi wa wa si nu sa pret po sta ve tre nu tak kul mi na ci je, pre ne go {to po~ ne da se su no vra }u je. Da kle, da ku pu ju dok jo{ ra ste. Za ovo zna we da nas se ko ri ste al go ri tam ski pro gra mi, {tos je u to me da se pra vo vre me no tu ma ~e.

Trej de ri su sr ce ban kar ske fi nan sij ske za ra de – bez ula `e wa u vred nost ra da ulo `e nog u pro iz vod. Wi ma, ~ak, ni je ni va `no {ta ku pu ju i pro da ju. Da li iza kri vu qa u ra znim bo ja ma sto ji naf ta, ku ku ruz ili he mij ski de ri va ti, ni je od lu ~u ju }e za tran sak ci ju.

Va `no je da je {to uno sni ja su ma u igri, ka ko bi raz li ka iz me |u ku pqe ne u jed nom tre nut ku ro be i pro da te u sle de }em bi la {to ve }a.

Trej de ri su sim bol ba ra ta wa ogrom nim nov cem kao igra~ ka ma ili kar ta ma. Za wih je sve vir tu el no, u broj ka ma, ne ma tu ni qud skog zno ja ni `i vog ~o ve ka...

D

Ako su trej de ri ta kva sor ta, {ta bi tek dru go bi li mo} ni ban ka ri i qu di ko ji upra vqa ju in du strij skim gi gan ti ma po vla ~e wem po lu ga fi nan sij ske mo }i? Oni ko ji ubi ra ju go di {we po vi {e mi li o na u sna `nim va lu ta ma akon to li~ nih pri ma wa? Obi~ no ih pra ti pri ~a da ih funk ci ja ~i ni usa mqe nim zbog te re ta od go vor no sti i od ri ca wa ko ja ih pri ti ska ju.

Me |u tim, ta kva mo} ipak ove ’ne sre} ni ke’ ~i ni sre} nim.

Po sta ju }i ga zde na vr ho vi ma pi ra mi da oni aku mu li ra ju dve kqu~ ne pred no sti ko je se pre kla pa ju: vlast i no vac. Na ovo nam skre }e pa `wu ne dav no psi ho lo {ko is tra `i va we Ma je Koen s uni ver zi te ta Ber kli (u Ka li for ni ji). Ka da stva ri kre nu niz br do, ga zde po sta ju ma we ose tqi ve i osta ju spo koj ni je od onih ko ji vlast tr pe. Ovi po sled wi, lo ci ra ni pre ma dnu hi je rar hi je, la ko gu be sa mo po u zda we, dok oni pr vi lak {e po no vo sta ju na no ge.

Na sli ~an za kqu ~ak do {la je i Jo na Ki fer s uni ver zi te ta u Tel Avi vu (Iz rael). Pre ma re zul ta ti ma wenog is tra `i va wa, do bro ose }a we u svo joj ko `i (sa mo o se }a we) iskazano je za 16% vi {e kod mo} ni ka u od no su na one dru ge, jer na pro sto – vi {e su u skla du sa so bom».

Ipak, ka ko se tek kr ~i no vi te ren za is tra `i va wa, ne iz ne na |u je od lu ka Kra qev ske ban ke Ho lan di je, Ne der landshe Bank, da ga zde ko ji po slu ju s ve li kim nov cem (u osi gu ra va ju }im kom pa ni ja ma, pen zi o nim fon do vi ma…) bu du pod vrg nu te du bin skim psi ho lo -

{kim ana li za ma. Na i me, po sled wih go di na bi lo je ne ma lo ban kro ta. Do to ga je do {lo po sle su per vi zi ja i kon tro la ko je su uka za le da je rad gla ve {i na pun {u pqi na, iako da su ga zde – ali ne i do bri do ma }i ni – pri ka zi va li svoj rad kao re gu la ran.

Pro je kat je na zvan Kul tu ra, or ga ni za ci ja i pot pu nost. Za mo del je po slu `io kri te ri jum: ako ga zda ne uzi ma u ob zir ri zik svo jih od lu ka zna ~i da upra vqa sa mo voq no, od ba cu je lo {e po sle di ce i mi sli da ne ma {ta da na u- ~i. A to stva ra sna `ne pret po stav ke da mu se fir ma, ra ni je ili ka sni je, su o ~i s ne pre mo sti vim te {ko }a ma.

Ve} je tri de se tak ga zda pro {lo ovu uqud nu pro ce du ru i ni je im svi ma pod jed na ko bi lo ni te {ko ni la ko. Ne ki su brun da li, ~ak u po ~et ku od bi ja li. Me |u tim, oce na Ko mi si je mo gla je da im uti ~e na da qu ka ri je ru. Ako do bi ju ’na ran xa sto’ sve je u re du, ’cr ve no’ ogla {a va zo nu opa sno sti.

Oce wi va we spo sob no sti za ga zdo va we fi nan sij skim gi gan ti ma od stra ne dr `av ne ko mi si je u ci qu da se pred u pre de ri zi ci, pi o- nir ski je po du hvat za ko ji se svet ske ad mi ni stra ci je sa da in te re su ju. Vi {e ni je do voq no ima ti do bre re zul ta te iza se be i do mo }i se vi so kih po lo `a ja, po treb no je ima ti kva li te te ko ji ga ran tu ju do bre re zul ta te i u bu du} no sti.

Da se ne za pad ne u vir tu e lan `i vot u vir tu el nom sve tu qu di ko ji `on gli ra ju tu |im pa ra ma. (autor je urednik na francuskom Kanalu 5)

NEOBI^AN POKLON IZ SRBIJE STIGAO U ZAGREB I IZAZVAO PA@WU REGIJE

Ka da nas zmi je spo je

Predrag Risti} - zmije su bile wegova velika qubav

pro {lo sti, onoj bli `oj, smr ti su nas uglav je bi lo naj te `e, to tra je i tra ja }e za u vek... we go vo nom raz dva ja le. Bi li smo ogor ~e ni, qu ti, ne pri su stvo. Zmi je su bi le Pre dra go va ve li ka qu qu di ma ne qu di, i jed ni i dru gi, bez raz li ke. bav, a me ne je ta qu bav fa sci ni ra la. Sa da je naj bit Sa da nas je smrt spo ji la, nas iz Sr bi je i vas ih Hr ni je da su one zbri nu te, u je di noj ze mqi u re gi o nu vat ske. Smrt ~o ve ka omi qe nog i me |u na ma i me |u ko ja je bi la u mo gu} no sti da obez be di sva sred stva va ma, ~i ji su od la zak pro pra ti li baj ke ri od Var da i is pu ni uslo ve nad le `nog srp skog mi ni star stva. ra pa do Tri gla va i fo ru ma {i da le ko van na {e ne Ta ko se ostva ri la i na {a `e qa da ne bu du da le ko ka da za jed ni~ ke dr `a ve. I ni ko ni je re kao ni jed nu od nas. A mo ja oba ve za i od go vor nost je da se bri ru `nu re~, svi su `a li li. nem za mo ju po ro di cu i se be, jer vre me ne ~i ni da Da nas, sko ro go di nu da na od tu ga ne sta ne.

Je le na nam pri zna je da joj je kob nog pa da s mo to ra, Pre Ko l ek c i j a Pe|inih otrov n i c a, ipak lak {e {to su ne ke od drag Ri sti} je opet us peo da nas uje di ni, da nas odu {e vi. U naj vred ni ja u re gi ji, po klo we na naj o trov ni jih zmi ja na sve tu u je za gre ba~ kom ZOO vr tu si gur nim ru ka ma, na jed nom stva ri, odu {e vio nas je gest me stu i u istom onom bro ju u we go ve po ro di ce, ko ja je ko jer u na {im ne ma uslo va kom ih je on i osta vio... lek ci ju od 22 Pre dra go ve za wi ho vo dr `a we - Jed nim ma lim de lom je ste otrov ni ce, naj vred ni ju u re mi lak {e, ali isto ta ko mi gi ji, po klo ni la za gre ba~ kom ZOO vr tu. Me |u tim zmi ja ma na la ze se i ga bon ska sli mo da je s wi ma oti {ao i deo na {eg Pe |e…

I ta ko, zmi je kre nu {e na put od Ra qe kod Sme de qu ti ca, no sa ta qu ti ca, ju `no a me ri~ ka ~e gr tu {a... sve ret ko vi |e ni rep ti li ko je je Pre dra go va se stra re va, rod ne Pe |i ne va ro {i, u Za greb. Pret hod no su Je le na sa svo jim ro di te qi ma ~u va la ~i ta vih se dam na {e vla sti za vr {i le sve iz vo zne, a Za greb uvo zne me se ci. Qu ba vi ni je ne do sta ja lo, na sle di la ju je od pa pi re. Po sre |i va wu do ku me na ta ci je na vra ta po bra ta ko ji je od ma le na bio za qu bqe nik u sve `i vo - ro di ce Ri sti} su po ku ca li za gre ba~ ki zo o lo zi ti we, po seb no zmi je. Svo ju pr vu zmi ju uhva tio je, is - Ivan Ci zeq i Ne ven Vr ba ni} i pre u ze li ret ko vre dan pa ket. pri ~a la nam je Je le na, jo{ kao sed mo go di {wak.

- I kad se ot ki ne to li ki deo vas, zar se mo `e te A za Pre dra go vu ko lek ci ju otrov ni ca bi li su za ikad s tim po mi ri ti? - na sta vqa Je le na. - Ono {to in te re so va ni mno gi. Zo o lo {ki vrt iz Be ~a `e leo

U

je, re ci mo, ga bon sku qu ti cu, dru gi ma je za oko za pa la ~e gr tu {a... ali je po ro di ca in si sti ra la na to me da sve zmi je osta nu za jed no, da im bu du bli zu ka ko bi ih mo gli po vre me no obi la zi ti, i da ka ko u uslo vi ma ka kve su ima le kod Pe |e.

Pri sti gav {i u Za greb zmi je su pro {le ka ran tin i usko ro }e po se ti o ci ima ti pri li ku da u`i va ju u wi ho voj le po ti, na rav no kroz de be la sta kla, jer {to je si gur no, si gur no je. Za pra vo, upra va za gre ba~ kog ZOO vr ta mno go je za bri nu ti ja za si gur nost za po sle nih, pa je iz tog raz lo ga po sti gla do go vor sa Se rum-de po om iz Ber li na ko ji }e obez be di ti pro tiv o trov za sve otrov ni ce.

Ipak, ako je su di ti po odu {e vqe wu ko ja je za vla da lo me |u kom {ij skim zo o lo zi ma, iz gle da da im taj se rum i ne }e bi ti po tre ban. O~i gled no ra ~u na ju na qu bav i do bru hra nu. Po me nu ti Ivan Ci zeq, zva ni~ no ku ra tor za ri be, vo do zem ce i gmi zav ce u Zoo vr tu u Za gre bu, naj za po sle ni ji je po sled wih da na.

– Po ro di ca je `e le la da se `i vo ti we sme ste u {i roj re gi ji i da bu du za jed no. Upra va na {eg ZOO vr ta je usta no vi la da mo `e mo pri hva ti ti sve zmi je, pa smo se i ja vi li Ri sti }i ma. Pre dra ga smo po zna va li sa mo po sred no, po ~u ve wu, ni ko od nas ga ni je li~ no sreo. Deo `i vo ti wa iz we go ve ko lek ci je je za {ti }en, pa se svi po slo vi ve za ni za wih od vi ja ju pre ko CI TI ES-a, ko ji kon tro li {e me |u na rod nu tr go vi nu `i vo tiw skih vr sta – re kao je Ivan ko ji se sva -

ko dnev no, od ka da ih je pre u zeo iz Be o gra da, bri ne o zmi ja ma.

U ovom po ma lo „opa snom“ po slu po ma `e mu i Ivo Pe ra i}, ~o vek sa ser ti fi ka tom za rad sa otrov ni ca ma.

– Hra nim ih, ~i stim i sva ko dnev no pro ve ra vam da li je sve u re du. Ru ku na sr ce, vi {e po sla imam s dru gim gmi zav ci ma ne go s wi ma. Iako sam po ~eo da ra dim pre sa mo se dam da na, ove zmi je su me odu {e vi le. Po seb no su za ni mqi ve azij ske otrov ni ce ko je, kao i zve ~ar ke, plen hva ta ju u mra ku po mo }u to plot nih re cep to ra: sli ku pri ma ju po put in fra cr ve ne ka me re i plen de tek tu ju pre ko we go ve to plo te. Pre le pe su – pun je Ivo uti sa ka.

On pod se }a i da su, osim otrov ni ca, u Za greb sti gli i jed na boa i dva pi to na, ko ji su od mah po sta li zve zde.

Za pra vo, ~i ni se da se sko ro o ne kom do ga |a ju ni je pi sa lo to li ko ko li ko o „zmij skoj“ sa rad wi dva glav na gra da, o ve li kom ge stu obi~ nih qu di ko ji su `e le li da de lo `i vi i po sle ~o ve ka. Do bro je i to {to smo se uz dr `a li od „pa tri ot skih pi ta wa“, i {to smo shva ti li da je po klon dat u pra ve ru ke. Re ci mo, u be o grad skom ZOO vr tu ne ma uslo va za bri gu o otrov ni ca ma. Ti me, da kle, ni smo ni {ta iz gu bi li ve} smo do bi li, a jed na po ro di ca je u~i ni la vi {e od ne kih po li ti ~a ra...

Mno gi bi u ovom slu ~a ju re kli i da se po klo nu se u zu be ne gle da. Ma da, ko bi se usu dio? n Zorica Dragojevi}

dnevnik

nedeqa10.mart2013.

11

Va ti kan na novom is pi tu n Pi{e: @ivica Tuci} z bor 266. rim skog pa pe po ~i we u uto rak, 12. mar ta. Bi ra ju ga sa mo kar di na li, oni ko ji su mla |i od 80 go di na, i u Va ti kan ih je pri spe lo 115. Na kon mi se u ba zi li ci Sv. Pe tra, po pod ne po ~i we gla sa we. Pa pa Be ne dikt XVI iza bran je, pod se ti mo, za sa mo dva da na, u ~e tvr tom kru gu. Po treb na je dvo tre }in ska ve }i na, a broj gla sa wa ni je ogra ni ~en.

Isto rij ski re kord je bi ra we pa pe za sa mo tri sa ta iz 1503. Naj du `i, pak, iz bor tra jao je tri go di ne, za vr {en je 1271: ka ko se ni ka ko ni su mo gli do go vo ri ti, Ri mqa ni su kar di na le ote ra li u grad Vi ter bo i za tvo ri li ih u jed nu ku lu, bez hle ba i vo de. Tek ta da je iz bor br zo do vr {en.

Za pa pu mo `e bi ti iza bran sva ki ka to lik ko ji je kr {ten, mu {ka rac i star bar 35 go di na, to zna ~i da ne mo ra bi ti ni sve {te nik, a jo{ ma we bi skup, ili kar di nal. No, ako se iza be re la ik, on se od mah ru ko po lo `i do ran ga bi sku pa.

Od ka da je pa pa Be ne dikt XVI pod neo ostav ku 11. fe bru a ra, ne ma da na da i ozbiq ni ji li sto vi u sve tu ne do ne se svo ju li stu de se tak „naj i zgled ni jih kan di da ta”.

Me |u wi ma je ne ko li ko Ita li ja na, La ti no a me ri ka na ca, ali i Afri ka na ca. Mo ra se, ipak, kon sta to va ti da ni ko ne va `i za iz ra zi tog fa vo ri ta. Ita li ja ni, da ka ko, pri `eq ku ju da to bu de wi hov su na rod nik. Ta ko je, ka `u, to kom isto ri je go to vo uvek bi lo.

Ka to li~ ka cr kva je, me |u tim, glo bal na, naj ve }a me |u svi ma, sa mi li jar du i 200 mi li o na ver ni ka. Ka ko de lu je na svim kon ti nen ti ma, raz li ke u woj su znat ne; sta we u Evro pi sva ka ko ni je kao u Afri ci. Otu da je te {ko na }i ne ko ga ko raz u me i usa gla {a va pre o ku pa ci je svih re gi o na.

Ali to ko }e bi ti no vi pa pa ite ka ko je va `no i za sve dru ge hri {}an ske cr kve. Pra vo sla vqe, iako ve o ma re zer vi sa no pre ma eku me ni zmu, `e li da sle de }i pa pa na sta vi pu te vi ma Be ne dik ta – da bu de kon zer va ti van, tra di ci o na li sta, an ti re for mi sta. Tre ba, na i me, za jed no bra ni ti svet od de ka den ci je, pro pa da wa mo ra la, se ku la ri zma, fe mi ni zma, ho mo sek su a li zma, ni hi li zma, re la ti vi zma i jo{ mno go to ga, sma tra Mo skva. Ru ska cr kva je Be ne dik tu nu di la „stra te {ko part ner stvo”, pre ma ko me je on bio su zdr `an. Jer, ta mo se `a li {to svet ni je „kao do sko ro”, ka da je ve ra, za pra vo cr kva, po je din ci ma i dr `a va ma vi {e zna ~i la. No, ta po zi ci ja je, bar u Evro pi, ne po vrat no iz gu bqe na i ni je dan sa vez je ne bi po vra tio.

U sva kom slu ~a ju, to {to bi pra vo slav ni o~e ki va li od sle de }eg pa pe, ni je u sre di {tu raz mi {qa wa ka to li~ ke jav no sti.

Pa pa Be ne dikt se po mno gi ma ni je „sna {ao” u kom plek sno sti sta wa cr kve i sve ta. Na to me mu ni je za me ri ti, i sam je to uvi deo i po vu kao se, sve ka ko bi omo gu }io da dru gi po gla var po ku {a da sa ~u va „brod cr kve” od olu ja.

Ne ki mu, za pra vo, kao naj hra bri ji ko rak we go vog pon ti fi ka ta oce wu ju upra vo – po vla ~e we.

Duh otva ra wa cr kve Dru gim va ti kan skim sa bo rom mo ra se re a fir mi sa ti i osna `i ti da bi cr kva bi la „bli ska na ro du” i otvo re na pre ma sve tu (bez da se s wim iden ti fi ku je) i da na {wi ci. Rim ski cen tra li zam po ka zao se {tet nim za cr kvu, on da je mo gu} nost zlo u po tre ba, ne ra zu me va wa, ne sa bor no sti, otu |e wa od kli ra i na ro da, ka ri je ri zma. Sa da se tra `i ja ~a we kon ci li jar no sti, do no {e we od lu ka, ne is kqu ~i vo od po je din ca, pa pe, ve} od {i rih me ha ni za ma, ko ji de lom po sto je a de lom ih tre ba uve sti. Tre ba, ka ko se za go va ra, oja ~a ti kom pe ten ci je na ci o nal nih i re gi o nal nih bi skup skih kon fe ren ci ja. „Je dan (pa pa) ne mo `e da sve ~i ni”, po ru ka je do brog de la ver ni ka, ali i sve {te ni ka i ne ma log bro ja bi sku pa. @e li se otva -

I

ra we pre ma ate i sti ma i ag no sti ci ma, in te lek tu al ci ma, sek su al nim i dru gim ma wi na ma. Na pro sto, in te re so va we za re li gi ju ni je u sve tu spla snu lo, ono se dru ga ~i je ma ni fe stu je. Znat no se, za pra vo, pro {i ru je broj onih ko ji ma Bog ni je tu|, ni ve ra, ali ima ju pro blem sa cr kvom kao in sti tu ci jom.

Ap so lut noj ve }i ni ne od go va ra ce li bat sve {ten stva, jer je do veo do dra sti~ nog pa da bro ja sve {te ni ka. Ima na ~i na da se on ubla `i, tim pre {to ne bi sva ki kli rik auto mat ski `e leo da stu pi u brak. I me sto `e ne u cr kvi je ak tu el no pi ta we, ~ak i me |u kar di na li ma (Val ter Ka sper) se

raz mi {qa o drev noj in sti tu ci ji |a ko ni sa, ko je ne bi ima le slu `bu za ol ta rom. Ta ko |e, ne ma ras po lo `e wa ni za da va we kon ce si ja naj kon zer va tiv ni jim kru go vi ma, po put le fe vri sta, {to se uzi ma Be ne dik tu za mi nus.

Re~ ju, ono {to se o~e ku je od sle de }eg pa pe, upra vo je ono na ~e mu se do sa da {wi ni je an ga `o vao. I ka da su sti za la u Va ti kan kre di bil na pi sma sto ti ne ne ma~ kih te o lo ga, ili isto to li ko austrij skih sve {te ni ka, {ta tre ba po kre nu ti, o ~e mu raz mi sli ti, {ta iz me ni ti, to je na i la zi lo na ig no ran ci ju, od ba ci va we, ~ak i na po ku {aj dis kre di ta ci je. Ali te ak ci je ni su osta -

le bez od je ka, i sto ga su u me |u vre me nu ozbiq no uze te k zna wu.

Pa pa Be ne dikt za slu `u je po {to va we i sim pa ti ju kao te o log ko ji je raz mi {qao o zna ~aj nim te ma ma, to je ob ja vio i u en ci kli ka ma. Na to me hri {}an stvo tre ba da mu je za hval no. Ura dio je „ko li ko je mo gao” i od go vor no usta no vio da we gov na sled nik sa da tre ba da po ku {a na dru ga ~i ji na ~in. Bit ke ko je se ne mo gu do bi ti ne tre ba vo di ti. Okvi ri hri {}an stva, ta ko |e i ka to li ~an stva, omo gu }u ju da se kre ne u ob no vu, re e van ge li za ci ju, sa mo pre i spi ti va we, sa mo kri ti~ nost... to su vr li ne, a ne sla bost.

Nu `an je za pra vo Tre }i va ti -

kan ski sa bor, ko ji se mo ra pri pre ma ti od 5 do 10 go di na.

Po ne kim ana li ti ~a ri ma, me |u 115 „gla sa ju }ih” kar di na la iz u zet no ih je ma lo ko ji ovaj sa da {wi pre te {ki te ret, ja ram, mo gu da po ne su. Ima pri bo ja va wa da }e sve i}i „po sta rom”, {to bi za ce lo kup no hri {}an stvo bi lo opa sno. Ve ro do stoj nost i kre di bil nost ni ko me ni je za ga ran to va na, ona se, ka da je re~ o cr kva ma, uru {a va. Taj pro ces, me |u tim, ni je ne za u sta viv, kod ver ni ka i znat nog de la kli ra po sto ji va paj za ak ci jom, ali za wu je po treb na sna ga i pre sve ga vo qa – „i Bog }e u to me po mo }i”.

Kon kla va idu }e sed mi ce je na „mi le ni jum skom is pi tu”, mo `e se kre nu ti na pred, osta ti u sa da {woj ne pri hva tqi voj stag na ci ji, ali i po }i u na zad. Op ti mi sti tre ba da su su zdr `qi vi, ali ne bez na de. Pe si mi sti ma se sa ve tu je da ne pre na gle. Pu te vi su one ko ji od lu ~u ju o no vom pon ti fek su iz ne nad no od ve li u Rim. I ve} za Us krs, 31. mar ta, mo }i }e se kon sta to va ti da li }e bi ti is pu we na o~e ki va wa ve }i ne i pre vla da ti bar ume r e n a ra dost i sim p a ti j a pre ma no vom pr vom bi sku pu i na sled ni ku tro na sve to ga pr vo a po sto la Pe tra. (autor je verski analiti~ar)

12

dnevnik

nedeqa10.mart2013.

inteRVjU neDeqe

JA SEN KO HO U RA,

Umo ran sam od o~eo je kao klinac sa 17, 18 godina. Razvio se kroz proces, ~udan sklop okolnosti razvijawa afiniteta. „Nema tu mnogo {ta da vam pri~am. Bitno je da va{ krug, miqe iz kog izlazite, bude dobro odabran. Ina~e, ovo su vam prava vremena za raditi kreativno, to je i svetski dizajner Mirko Ili} lepo rekao, da su ovo idealna vremena da budete kreativni jer vam ionako niko ne}e platiti, pa je fantasti~no biti kreativan. Pitate me da li }e ’Kazali{te’ eksperimentisati vi{e, u kom }e pravcu oti}i na{a muzika? Znate, ja nemema pet `ivota.

Nas muzi~are, kada ulazimo u studio, nemojte precewivati.

Nismo mi toliko mudri da znamo {ta radimo, onako perfidno. Radi se o qudima koji su vrlo nesigurni kada ulaze u ne{to i te{ko je oceniti {ta }e se dogoditi.

Nepredvidivo je, ali postoji proces, imate pravo na razli~ite faze, a u kojoj }emo se mi na}i – ne znam. Ja sam samo deo benda, moram ra~unati na nepredvidivost ostalih ~lanova, pa da vidimo kuda }e ’Kazali{te’ i}i”, govori nam Jasenko Houra, lider grupe “Prqavo kazali{te” koja 16. marta nastupa u Novom Sadu nakon punih – 29 godina.

O samom koncertu i onome {to ~eka Novosa|ane, Houra ka`e: „Nije se na{ nastup mewao. Kada se krene, uve`ba, to je to. Nemamo mi bitnog koncepta, nema tu neke filozofije”. l Da li je u pra vu Sa raj li ja Dra gan Ko `o vi}, ko ga no vi nar Bo ris De `u lo vi} ~e sto ci ti ra, ka da ka `e “bio je to rat bla ta i as fla ta i - iz gu bi li smo”?

– O irealnim situacijama iz realnog sveta posredstvom pri~e mo`e se sva{ta re}i. ^uo sam puno fantasti~nih citata, koji vam na trenutak dr`e vodu, na trenutak ne. Zavisi i do toga kako vi prolazite u `ivotu. Nisam ba{ jako siguran u navedenu postavku, ali na neki na~in mo`e dr`ati vodu. Me|utim, ne bih se ba{ mogao specijalno slagati sa stavovima iznetim u kratkim re~enicama. l Po sle du go go di na ste u Sr bi ji, da li je to znak da se ne {to pro me ni lo?

– Verovatno se svi odnosi vremenom mewaju. Nisam bio u Novom Sadu od 1984, tada smo svirali turneju „Sve je lako kad si mlad”.

P

ZOM BI - POP KUL TUR NA PRI ^A O MR TVOM KOM [I JI KO JI HO DA

Ne ma glu pqeg zli kov ca d kako je civilizacija po~ela decu da pla{i kojekakvim karakonxulama, nije izmi{qen jadniji, jaloviji i glupqi zlikovac od zombija. Mrtav, ru`an, u stawu raspadawa, bez trunke svesti, spor i trapav - u stawu je da radi samo jednu stvar. Da se doklatari do vas i poku{a da vam odgrize koji komad mesa.

Nije besmrtan. Ne trebaju vam srebrni meci, glogovo koqe, svetle}e sabqe i kilo zlatnog krsta oko vrata.

Klepite ga nekom lev~om po tintari i gotova stvar.

Takav zlikovac, jo{ jednom, dakle – nikakav, uspeo je, i pored katastrofalnih performansi, da se upi{e me|u najpopularnije likove popularne kulture u posledwoj deceniji. Kako? Pa, lako. O vukodlacima ve} dugo niko nema {ta da ka`e. Duhovi i aveti su imali svojih pet minuta. Vampire, te zlikova~ke aristokrate, uspela je da uni{ti „Sumrak saga”, filmski serijal o vampirima vegeterijancima u nekom emo-hipster-budibogsnama fazonu. Dovoqan je jedan letimi~an pogled na glavnu glumicu Kristen Stjuart, kojoj je facijalna ekspresija na nivou kuvane noge, pa da nam se zgadi ta, nekada tako privla~na, vampirska kultura.

Sve to na radost najglupqeg horor izdanka Zombija, koji se klatario kroz filmsku industriju nikad ulep{avan, nikad mewan, bez ikakvog plana osim da vam utera strah u kosti kad svet napravi sebi nalik.

Ali da se vratimo korenima. Pre ko zna koliko vekova, neka ve{ti~ara, karipska proro~ica i mrsomuditeqka mahnula je otkinutom pile}om nogicom iznad nekog zagrcnutog jadnika, koji se namah zaka{qao i probudio zbuweniji nego ikad. Nastao je vudu ritual, kojim su na Karibima mrtve {atro vra}ali u `ivot, {ire}i taj folklor od doba osvaja~a po celom svetu.

Ima te dramaturgije o qudima na ivici `ivota i smrti u svim mitologijama sveta. Jo{ od Epa o Gilgame{u i ranih romana poput „Franken{tajna” Meri [eli, pri~a o `ivim mrtvacima budila je ma{tu. No, tek 1929. ameri~ki pisac Vilijam Sibruk napisao je roman „Magi~no ostrvo” i u wemu prvi put upotrebio naziv „zombi”, ukucav{i ga ~vrsto u sazve`|e monstruma kojima su nas pla{ili. Par godina kasnije snimqen je i ~uveni film „Beli zombi” sa Belom Lugo{ijem u glavnoj ulozi.

Da bi zombiji postali popularni ~ekalo se ipak do 1968. Tada je snimqen film „No} `ivih mrtvaca”.

Iako niskobuxetno, ovo ostvarewe za kratko vreme steklo je kultni status. Re`iser Xorx Romero osmislio je pri~u o satelitu koji pada na zemqu i {iri radijaciju koja qude pretvara u zombije. Na jednoj maloj farmi okupqa se ekipa pre`ivelih u `eqi da obnovi svet. Naizgled jednostavno, ali „No} `ivih mrtvaca” bila je o{tra paralela na politi~ke prilike sredine pro{log veka. Film je bio metafora ameri~kog pro`dirawa tre}eg sveta, samodestruktivnosti, paranoje od invazije komunizma, rasne netrpeqivosti... Mnogo je ~lanaka i studija napisano o ovom filmu, a jedno im je zajedni~ko: Romerov film jedan je od najva`nijih filmova u istoriji uop{te, van horor `anra.

Snimqeno je nakon toga na stotine zombi filmova.

Bilo je velikih ostvarewa poput „Zore mrtvaca” i katastrofalno lo{ih poput „Plana 9 iz svemira”. Ponekad bi nas zombiji slatko nasmejali kao u filmovima ’Shaun of the dead’ u kojem najnesposobniji lik mora da spasava svet ili Zombilend.

Danas su zombiji junaci u najkvalitetnijim horor ostvarewima. Po kvalitetom ovde se podrazumeva dobra pri~a, a majstor za dobru filmsku pri~u je re`iser Frenk Darabont, poznat po sjajnim ostvarewima

O

Pet najboqih Top liste su subjektivna stvar. Kada su filmovi o zombijima u pitawu, stvar je ipak mnogo lak{a za pore|ewe. Dakle, prvih pet najboqih zombi filmova do sada: 5. „28 dana kasnije” - Deni Bojl, proslavqen kasnije filmom „Milioner iz blata” doneo je u ovom filmu sve: horor, akciju i sumornu postapokalipti~nu sada{wost.

4. „Reanimator” - Malo Franken{tajna na po~etku, a onda potpuno zombijevsko ludilo. Nije za slabe stomake.

3. „Zora mrtvaca” (2004) - Zek Snajder napravio je rimejk istoimenog filma iz 1978. godine. Mawak originalnosti, dosta humora i akcije i zombiji koji tr~e kao sprinteri.

2. „Zora mrtvaca” (1978) - Ekipa koja poku{ava da pre`ivi u {oping molu okru`ena zombijima.

Zombiji u {opingu. Poznato?

1. „No} `ivih mrtvaca” - Tu je sve po~elo. Crno beli prikaz zombijevskog sveta bezna|a. Film koji mnogo govori o ~oveku i svetu.

poput „Bekstva iz [o{enka”, „Zelene miqe” i “Magle”. On je kreirao seriju „Hodaju}i mrtvaci” i za sobom povukao milione gledalaca u haos zombi apokalipse. Serija se trenutno nalazi u tre}oj sezoni, a najavqena je i ~etvrta. Snima se po crno-belom istoimenom stripu i obiluje dobro osmi{qenim likovima u svetu koji su pregazili zombiji.

Darabont, naime, zna {ta je strah savremenog ~oveka. U eri pti~ijih i sviwskih gripa, side i bole{tina na ~iji se naziv panika {iri nezadr`ivo qubazno{}u medija, pri~a o opstanku, izolovanosti, padu civilizacije itekako je aktuelna. Stari lisac tako|e zna da strah ne le`i u bu~nim prepadaju}im scenama ve} u promi{qawu bezizlaznih situacija, klaustrofobiji kontaminiranog sveta u kojem malobrojni ~ovek postaje ~oveku vuk i najve}i neprijateq. Zombiji oba{ka.

I dok se u ve}ini filmova poput „28 dana kasnije”, „Topla tela” i drugim, nada nazire na kraju, „Hodaju}i mrtvaci” nude iskqu~ivo iskonsku paniku, nedostatak nade, o~aj i svet u kojem je gubqewe razuma po-

gubnije od susreta sa zombijima. [ta vi{e o~ekivati od horor pri~e?

Majkl Xekson mu je osamdesetih godina dao vetar u le|a spotom za pesmu „Triler”. Masovna produkcija eskalirala je filmovima „28 dana kasnije”, nastavkom „28 nedeqa kasnije”, serijalom „Pritajeno zlo”... Epoha u kojoj se zombiji motaju po svetu uskoro bi mogla biti preba~ena i u rimsko vreme jer se sprema snimawe filma „Zombiji protiv gladijatora”. Scenario pi{e majstor horora Klajv Barker i te{ko je zamisliti {ta bi sve mogao da nam donese. Trend se tu nikako ne zaustavqa. Planetarno popularni Bred Pit be`a}e ove godine pred hordom zombija u filmu „Svetski rat Z”. Producenti su spiskali 290 miliona dolara u ovo ostvarewe, koje prema prvim trejlerima ima sve {anse da bude blokbaster. U ovom filmu izbija svetska pandemija koja qude pretvara u zombije, padaju vlade, ~itave armije bivaju uni{tene, a na slu`beniku je UN (naravno - Pitu) da spa{ava svet. „Svetski rat Z” je kwi`evno delo Maksa Bruksa koji se proslavio kwigom „Priru~nik za pre`ivqavawe zombija”. Kada su ga pitali zbog ~ega toliko voli da pi{e o zombijima rekao je: „Zato {to iz mene isteruju sva srawa. Oni su poput bolesti, bez racija, samo ~isti instinkt za preuzimawem i razmno`avawem”.

To je dobar opis straha od zombija. On iz nekog razloga umire i vra}a se u `ivot. Bilo da je to zbog radijacije, hemijskih napada, mutiranih virusa i kojekakvih otrova (mal’ ne reko’ aflatoksin), on svoj novi `ivot zapo~iwe tumaraju}i svetom kao besku}nik, gladan jedino qudskog mesa, bez ikakve svesti, znawa, snova, `eqa. Nema plan. Nije sposoban da se unapredi.

Nikoga ne mo`e da prevari. Wegova snaga je u ~oporu i prirodi koja ga tera da nikada ne odustane.

Zombi je i jedna velika metafora koju politi~ki osve{}eni qudi vole da upotrebe za „svetinu”. Za sve one koji gaze jedni preko drugih ne bi li se prvi domogli novog modela telefona, jeftinijeg uqa ili mesta u autobusu. Za sve koji, gegavo i tromo – ba{ kao zombiji, gutaju pri~e politi~ara, wihove la`i, i ni{ta ne shvataju}i ~ekaju u redu da ih zaokru`e na izborima. Za sve `rtve globalizacije koje nose iste patike, slu{aju istu zatupastu muziku, piju istu kafu i gutaju isti pomfrit.

Sve ovo nikada ne}ete na}i u filmovima o vampirima. Ponajmawe u onome u {ta ih je pretvorila spla~ina zvana „Sumrak saga”. n Pe tar Kla i}

l Da li vam se smu ~i lo ka da me di ji u Sr bi ji for si ra ju “Ru `u Hr vat sku” i sve {to pra ti pe smu?

– Mislim da sam to pitawe odavno pre`vakao, ne znam {ta bih specijalno rekao sada. Da li mi se smu~ilo, ili ne? Verovatno.

Ne vidim razlog da o tome uop{te pri~am, toliko je traktata napisano o tome, ne znam {ta bi vi{e ~ovek rekao. l Da li ste iz vu kli ne ku po u ku iz ce le pri ~e?

– Ne znam koju bih pouku uop{te trebao izvu}i. l Ka da su srp ski na ci o na li sti ~u li da }e te svi ra ti ov de

Val cer s vam pi rom Prethodni gost “Intervjua nedeqe” kwi`evnik Pero Zubac pitao je „na nevi|eno” Jasenka Houru kako prona}i bogate dobrotvore koji }e pomo}i institucije od dru{tvenog zna~aja, a za koje dr`ava nema para?

– Mislim da se u `ivotu mecenstvo ne}e vi{e ponoviti, mada je istorija cikli~na. Danas je nepotrebno o tome govoriti, qudi moraju vi{e ra~unati jedni na druge, ne samo u oblasti o kojoj pri~amo. Mislim da je potrebno da radite, a o mecenama ne treba razmi{qati jer to uvek mo`e postati valcer s vampirom.

di gla se ve li ka me dij ska bu ka, ali je br zo spla sla; da li se na ci o na li zam umo rio?

– Ne bih u{ao u kompletno sagledavawe tog problema, mada to jeste ono {to sam zavr{io – politi~ke nauke. Neki put sam umoram da bih pri~ao o politi~kim stvarima i ocewivao cela dru{tva, niti imam vremena, niti `equ da ne{to sagledavam. To je pri~a za televizijske analize, petkom nave~e, onda bi mo`da bilo interesantno. Mi sada kre}emo u deo politi~kog razgovora, a ja sam malo umoran od toga. Ekonomija je mnogo interesantnija pri~a. l Za {to?

– Zato {to se mi bavimo poslom, vi i ja. Nau~ili smo da moramo `iveti od onoga {to napravimo, ali je ~iwenica da vrhunski sport i {ou biznis nisu za siroma{na dru{tva, u tome je problem. l S ka kvim pla no vi ma }e bend do ~e ka ti ula zak Hr vat ske u EU? – Mogu re}i svoj li~ni stav, glupo mi je da govorim u ime ~lanova benda. Moja su o~ekivawa oprezna,

dnevnik

nedeqa10.mart2013.

LI DER „PR QA VOG KA ZA LI [TA”

po li ti ke

naprosto, mi smo iza{li iz generacije koja je kupovala farmerice i plo~e u Trstu. Nije nam to nepoznato, da neko ne pomisli da pripadamo generaciji evroskeptika.

Generalno, sada je situacija takva da iziskuje promo}urnost. ^iwenica je da mi dolazimo iz dosta neravnopravnog odnosa, bi}e vrlo te{ko na po~etku i s time se qudi moraju pomiriti. Ekonomski odnos je jedan prema osam, kada pri~amo o dr`avama koje su okolo Hrvatske. Dana{wi prag siroma{tva u EU je 800 evra, i kada to gledate ima puno razloga da se cela situacija polagano uredi i bi}e to jedna te{ka bitka za svetskog prvaka u 12 rundi. Ali, naravno da }e ulaskom u EU neke stvari biti puno jednostavnije. l Ko li ko je ozbi qan su kob na re la ci ji “ve ro na u ka i cr kva” pro tiv “te le snog od go ja u {ko la ma i gra |an skog dru {tva”?

– Uop{te mi ne pada na pamet da kometari{em odnose u tom delu javnosti. Da li je to potrebno?

Najbitniji je rad, ne u {kolstvu, ve} kako }ete vi sa svojom decom raditi kod ku}e, usmeravati ih.

Mi se trudimo decu usmeravati humanisti~ki, a koliko je sukob ozibqan, verujte mi, na neki na~in sam prezatvoren i ne stignem posmatrati neke sukobe koje vi gledate sa strane. Nekada ne sti`em, a neki put mi nisu ni interesantni. Uvek }e ovde biti referendumskih pitawa i stvari koje ne}e biti re{ene preko no}i. To nisu kratki, lagani procesi. l Na kon pank ko re na po ~e li ste da ko ke ti ra te sa glav nim to kom?

– [to, zar je mejnstrim lo{?

Ne, zanima me taj odnos i kreativna igra?

– Mejnstrim je pogre{no stavqen u kategoriju koja je lo{a. U svetu je on dobar. Svi kre}u iz andergraunda da bi posle nekog vremena postali mejnstrim, jer ne mo`ete ceo vek biti andergraund.

“Kle{“ je krenuo iz andergraunda, pa je snimio “London koling” koji se prodao u deset miliona primeraka i postao glas osamdesetih. l Kako se mladi, andergraund bendovi snalaze u kulturnom okviru koji lo{e stoji?

– Za{to mislite da je lo{e u kulturi? Nije lo{e, nego mi nismo mnogo ukqu~eni u wu. Naprosto, od briga i onog dela koji se zove egzistencijalni strah, mi zaboravqamo, puno mawe pratimo.

Mo`da ne vi i ja, ali qudi globalno mawe prate kulturu. Ali ne mislim da je ta pri~a toliko lo{a, ima briqantnih, neverovatno lucidnih qudi. Promenio se pristup informacijama, masovna kultura je totalno druga~ija od andergraund kulture. Mladi }e to srediti, na wima je. l Da li su sprem ni za ta kav po du hvat?

– Moje dru`ewe s wima u posledwih godinu dana je pokazalo da ho}e. Recimo, Stipan Tadi} je mo`da najve}i slikar u posledwih sto godina, ima i gomila mladih dizajnera koji su spektakularni. Ipak, primetno je da se pona{aju po obrascu obespravqenih, nemaju pravog vo|u, ve} se pronalaze po grupacijama, interesno su povezani. Stawe nije lo{e, imaju snage, samo je medijska slika stvorila privid {ta je dobro, a {ta ne, a oni se ne nalaze nigde. l Da li je pre u ve li ~a na po pu lar nost srp skih folk pe va ~a u Hr vat skoj?

– Ne, oni jesu popularni me|u klincima. Danas je mo`da je potpuno druga~ije, mla|e generacije imaju svako svoju plejlistu, vrlo {iroku. Jedna pesma je “Metalika”, druga narodwak... l Pi tam jer mi se ~i ni bi zar nim da hr vat ski na ci o na li sti slu {a ju srp ski folk, i obr nu to?

– Mladi gospodine, jedno ne iskqu~uje drugo (smeh). l Sla `em se, ali ukqu ~u je li ce mer je?

– Pitawe vam je dobro, i mene to zanima, ali nemam pojma {ta bih vam rekao. n Igor Mihaqevi}

13

S U S R E T I : EDIN KA RA MA ZOV, LA U TI STA I GI TA RI STA SVET SKOG GLA SA

Taj ni qu bav nik `e na u pu bli ci Edinu Karamazovu, wegovim resitalima, koncertima sa vode}im ansamblima za ranu muziku i snimcima za velike izdava~ke ku}e ve} godinama samo u superlativima pi{u najpresti`niji svetski listovi. Ipak, planetarnu mu je popularnost donela saradwa sa Stingom. Album “Songs From the Labyrinth”, na kojem Karamazov i negda{wi frontmen grupe „Polis” izvode dela engleskog kompozitora iz 16. veka Xona Daulenda, ~ak 13 sedmica bio je prvi na Bilbordovoj listi klasike i prodat je u milionskom tira`u. Nakon veoma uspelog nastupa sa makedonskom peva~icom Kaliopi, odr`anog pre tri godine u Sinagogi, najpoznatiji svetski lautista ponovo gostuje u Novom Sadu 16. marta, kada }e se pridru`iti Orkestru bez granica, ansamblu sastavqenim od vrhunskih mladih umetnika sa prostora biv{e SFRJ. l Upla {i li ste nas svo je vre me no tvrd wom da „mu zi ka kao za nat iz u mi re”. Jer, ako i iskre na mu zi ka umre, ako ne sta ne po sve }e ni ka i za qu bqe ni ka, {ta }e nam osta ti..?

Ima mo li se ipak ~e mu na da ti, ili }e mo na kra ju bi ti pri nu |e ni da se na vik ne mo na ba nal no, jef ti no, bqu ta vo…?

– „Banalno, jeftino, bqutavo”, kako vi to lepo ka`ete, jeste ono {to danas jedemo, vidimo, miri{emo, slu{amo... I bojim se da povratka nema za ve}inu qudskog roda. Ali danas postoji i „originalno, sve`e i vredno”.

Neka svako bira za sebe. Ali ne}emo o qudima, zar ne? A jo{ mawe o muzici. Jer, muzika nije na{a, muzika nije ~ovekov izum.

Mislim da zato i nema smisla da govorimo o ne~emu {to nije na{e. Naprosto, presme{no je upotrebqavati re~i o ne~emo {to nema doticaja s re~ima. I naravno da muzika ne}e izumreti. Izumre}e qudi… A muzika }e ~ekati ... Kao Aladinov duh, koji ~eka da ga neko probudi… l U ovom na {em sve tu “se le bri ti ja” go to vo pa ne ve ro vat no zvu ~i vest da ne ko ko je autor jed nog od naj pro da va ni jih al bu ma umet ni~ ke mu zi ke ika da, ko je na stu pao u naj pre sti `ni jim svet skim dvo ra na ma i sa naj ve }im ime ni ma,

O

bez ika kvog ustru ~a va wa za svi ra “s ban dom” na du bro va~ kim uli ca ma ili odr `i kon cert u ma loj pan ~e va~ koj ga le ri ji.

– Svako pametan zna da je svejedno gde se svira. Muzika je, za razliku od filma, fudbala ili vo`we spejs-{atla – umetnost.

Ali, rekli smo da ne}emo o muzici. Bar ja ne}u o muzici, jer o muzici nemam {ta za re}i. Ali ako `elite, mo`emo o filmu ili spremawu fi{ paprika{a (smeh). Selebriti su Emir Kusturica, Ceca ili onaj slatki Tarzanov majmun~i}. Ti qudi - i jedan mali slatki majmun~i} - na sre}u, ne znaju ko sam ja, tako da u tom „svetu selebritija” ne mo`e da zvu~i ~udno bilo {ta o meni.

Jer, selebriti se bave ne~im drugim, a ne slu{awem mojih skromnih muzi~kih projekata u pan~eva~koj galeriji . l Ali mo `e li se da nas u sve tu umet no sti uop {te po be }i od pra vi la - ili iz la zi{ i iz fri `i de ra, ili te ne ma? Da li ste, re ci mo, tr pe li zbog od lu ke da u jed nom tre nut ku uspo ri te s na stu pi ma ka ko bi ste se bi osta vi li do voq no pro sto ra za ve `ba we?

– Stvarno ne znam da li postoji ijedna osoba na svetu koju bi naro~ito zanimalo moje mi{qewe o bilo ~emu! A i da postoji, ne verujem da bih na ovu temu imao bilo {ta pametno za re}i... [kolovao sam se za muzi~ara.

Nisam ni govornik, nisam ni pametan a nisam ni pesnik. Ali zato oplemewujem du{e qudima na koncertu. Ili svoju, dok ve`bam. l U No vom Sa du }e te svi ra ti u dru {tvu mla dih umet ni ka iz Or ke stra bez gra ni ca. [ta bi ste im re kli ako od vas, re ci mo, po tra `e sa vet da li da ipak odu sa ovih pro sto ra?

Ili ako vas upi ta ju da li je za umet ni ka po zor ni ca za i sta je di na pra va ku }a?

– Jako se radujem koncertu u Novom Sadu, jer Novi Sad je Dunav. A Dunav je `ivot. I ako neko `eli da „ode sa ovih prostora” neka za po~etak, po|e Dunavom. A ja znam da }e se Dunavom i vratiti. Ina~e, za mene pozornica jeste jedini pravi dom. Samo na pozornici muzikom mogu iskazati ono {to `elim, mislim i ose}am. Samo sam na pozornici ono {to zaista jesam: mali, prolazni sluga ne~ega {to je bezvremensko i plemenito… ili imam iluziju da sam gospodar vreme-

na... ili tajni qubavnik svakoj `eni u publici... Kako kada (smeh)… l Na da le ko je po zna ta pri ~a o va {em pr vom su sre tu sa Stin gom, po ~et kom de ve de se tih u re sto ra nu jed nog cir ku sa u Ham bur gu, gde ste „svi ra li Mo car ta dok su go sti je li pat ku”. A da li se va ma to kom broj nih pu to va wa do go di lo da „na le ti te” na ne kog u ko me pre po zna te istin ski ta le nat, iskre nost, ve ru… I da li ste po `e le li da s wim/wom ne {to od svi ra te, sni mi te, na stu pi te na kon cer tu…

– Da. @eleo bih da sviram sa jo{ nekoliko umetnika, ali im nisam „ni do kolena”. Ipak, nisam tu`an zbog toga jer imam sre}u i ~ast da sviram sa onima koji `ele da sviraju sa mnom. A ba{ za to vredi `rtvovati na{ mali qudski `ivot. l Iako ste vi {e pu ta pri zna li da istin ski u`i va te u „re pro du ko va wa tu |ih ose }a wa pre to ~e nih u no te”, ne na stu pi li po ne kad i za si }e we? I ako se po ja vi, ka ko ga le ~i te?

– Ne znam, jo{ se nisam zasitio. Umre}u uz Bahovu u ~akonu pre ili kasnije. n Mi{a Voq~ko

PUT OKO SVETA

HO MO FO BI^ NI BAN KO MAT: Ban ko mat u jed nom ba ru u Por to ri ku po ka zao se kao ho mo fo bi ~an.

Na i me, ma {i na je jed noj mu {te ri ji iz ba ci la no vac i po tvr du na ko joj je na en ge skom pi sa lo i „Mr zi mo pe de re„. Ban ka ko ja je vla snik ban ko ma ta uve re na je da je re~ o ha ko va wu, ali im i da qe ni je ja sno ka ko je do to ga do {lo. Raz ne or ga ni za ci je `e sto ko su osu di le „ho mo fo bi~ ni ban ko mat”.

ZA TVOR ZBOG RA STI WA: Sta ri na od bli zu 90 go di na, Zdrav ko P. iz Va qe va, od le `ao je pet da na u KPZ za ma lo let ni ke jer je od bio da pla ti ka znu od 5.000 di na ra za ne ras kr ~e no ra sti we po red pu ta. Po sre di je kla si~ na br qo ti na bi ro kra ti je, jer je Zdrav ko ra sti we uklo nio na kon opo me ne iz op{t ne.

Kad mu je ipak sti gla ka zna, od bio je da ju pla ti, pa je po li ci ja bi la pri ne |e na da u za tvor sme sti ovog te {kog pre stup ni ka.

KOB NI SEKS: Smr to no sni seks je sve...sem kad stra snu ak ci ju su ro vo pre ki ne - lav! To se do go di lo jed nom pa ru na se ve ru Zim bab vea.

Od na pa da la va sa mo je mu {ka rac us peo da po beg ne, pot pu no go. Ona ko go i une zve ren, je dva je us peo da za u sta vi vo zi lo na pu tu i po zo ve po mo}. Za `e nu, me |u tim, ni je bi lo po mo }i.

JED NA JE MAJ KA: Ja pan ska po li ci ja pri ve la je tri od ra sle oso be po {to je ot kri ve no da su oko tri go di ne `i ve li s ko stu rom svo je maj ke.

Mu {ka rac (65) i we go ve se stre (59 i 52) ne vi de da u po ~i ni li i{ta lo {e, tvr de }i da je wi ho va maj ka po sta la bog i da je u pro ce su pre la ska u vi {u di men zi ju. Eto, maj ka se stvar no vo li kao bog.

14

monitor

nedeqa10.mart2013.

dnevnik

H o r o s k o p 10. mart 2013.

OVAN 21.3-19.4.

Присутна је напетост. Боравак у кућном окру жењу није превише препоручљив. Најбоље ћете се осећати ако у преподневним сатима кренете на неки вид рекреације, а у вечерњим у излазак.

BIK 20.4-20.5.

Неће вас пратити најјаснија комуникација с окружењем. Неке ваше коментаре саговорници ће доживети на сасвим погрешан начин. Такође, и са пријатељима је могуће неразумевање.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Оптерећује вас позиција у којој се налазите и тренутно не видите начин како да је успешно превазиђете. Издржите још мало, ускоро ће вам се отворити потпуно нове могућности.

Нерасположени сте, али склони маштању. Није препорука да кренете на даљи пут, нити да се договарате о организацији сличних активности. Студенти, покушајте са другим техникама учења.

Помало се изолујете од других јер вам прија самоћа, иако то није одлика вашег карактера. Пријаће вам лагана музика, као и занимљив филм. Ипак, потреба за еротским контактима је наглашенија.

Немате слуха за партнерове предлоге и идеје, самим тим и комуникација је отежана. Потрудите се да имате више разумевања, поједини планови могу имати значајну перспективу.

Zoran Delibos VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Највише проблема могу очекивати Шкорпије које у емотивним односима немају брачни статус. Нећете моћи да разумете партнера, поготово што имате утисак да нешто битно крије од вас.

Ситуација у кући је помало напета и свака погрешно изговорена реч може да прерасте у озбиљну расправу. Највише нејасноћа везано је за непланиране породичне трошкове.

Са партнером ћете изразити јасно неслагање о будућим заједничким плановима. Будите крајње опрезни и врло сконцентрисани у саобраћају, поготово у вечерњим сатима.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Иако не знате шта бисте пре урадили од заосталих обавеза, најбоље ћете се организовати ако се опустите и прво почнете с послом који највише волите да радите. Ефекти ће бити више него добри.

Није најбољи тренутак за преиспитивање сопствених животних вредности, а поготово не за радикалне преокрете. Искористите своје креативне потенцијале и позабавите се старим хобијима.

Хиперсензитивног расположења сте. Свака погрешно изговорена реченица из вашег окружења може деловати врло незгодно. Покушајте да се изолујете и опустите уз омиљену музику.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Понесите кишобран

Vojvodina Novi Sad

17

Subotica

14

Sombor

15

Kikinda

17

Vrbas

14

B. Palanka

17

Zreњanin

17

S. Mitrovica 18 Ruma

17

Panчevo

18

Vrшac

17

Srbija Beograd

18

Kragujevac

19

K. Mitrovica 18 Niш

20

Evropa

NOVI SAD: Relativno toplo i promenqivo obla~no vreme uz ~estu ki{u. Vetar umeren jugozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 9, a maksimalna do 17 stepeni.

VOJVODINA: Toplo i promenqivo obla~no vreme uz ~estu ki{u. Vi{e padavina bi}e na severu. Vetar umeren jugozapadni i zapadni. Pritisak ispod normale. Minimalne jutarwe temperature od 7 do 10, a maksimalne od 14 u Subotici do 18 stepeni na jugu Vojvodine.

SRBIJA: I daqe toplo. Na severu Srbije prete`no obla~no sa povremenom ki{om, a u centlranim i ju`nim predelima sun~anije sa malom {ansom za pquskove krajem dana. Vetar slab do umeren jugozapadni i zapadni.

Pritisak ispod normale. Minimalne jutarwe temperature od 5 do 11, a maksimalne od 14 u Subotici do 20 stepeni i Ni{u.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Do ~etvrtka promenqivo obla~no i relativno toplo vreme sa povremenom ki{om i mogu}im loklanim pquskovima. U ~etvrtak zahla|ewe sti`e sa severa uz ki{u koja na prelazu ka petku prelazi u susne`icu i sneg i u ni`im predelima. U petak svugde hladnije sa snegom na severu i ki{om na jugu uz daqi pad temperature. U subotu hladno sa snegom koji prestaje u toku dana. Od nedeqe suvo.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike bi}e i daqe relativno nepovoqne za hroni~ne bolesnike, pa im se preporu~uje da smawe fizi~ke napore i poslu{aju savete lekara. Mogu}i su glavoboqa, reumatski bolovi i razdra`qivost kod svih osetqivih osoba. U saobra}aju je potrebna dodatna opreznost.

Madrid

11

Rim

16

London

8

Cirih

11

Berlin

-2

Beч

14

Varшava

-4

Kijev

-3

Moskva

-7

Oslo

-4

St. Peterburg -8 Atina

20

Pariz

15

Minhen

11

Budimpeшta

14

Stokholm

-3

Ди Каприо као Џек Николсон Ле о нар до ди Ка прио је доказано одличан глумац, а открио је још један таленат - уме да имитира. Током недавног гостовања на јапанској телевизији, ради промоције филма „Ђанго”, водитељка емисије је замолила Ди Каприја да имитира неког колегу.

- Па, умем да подигнем обрве као Џек Ни кол сон - рекао је 38-годишњи глумац и направио фацу апсолутно идентично као славни старији колега.

SUDOKU

VIC DANA Пита Мујо Хасу: - Је л‘, јаране, како васпитаваш своју децу, батинама или лепим речима?

- Лепим речима, наравно - рече Хасо.

- А батине?

- Применим и то понекад, али искључиво у самоодбрани!

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

279 (-9)

Slankamen

389 (-15)

Jaшa Tomiћ

Apatin

360 (-12)

Zemun

434 (-12)

Bogojevo

335 (-11)

Panчevo

434 (-10)

Smederevo

548 (-10)

Baч. Palanka 336 (-11) Novi Sad

339 (-16)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

226 (-9)

S. Mitrovica

450 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

272 (-8)

Beograd

387 (-13)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

309 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

385 (-14)

NERA

Hetin

78 (-6)

TISA

18 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusiћ

60 (4)

Reшeњe:

DUNAV

Novosadska nedeqa10.mart2013.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (14), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Pet legendi” (12.35, 14.30), „Hobit” (17), „Pijev `ivot” (15.30), „Zvon~ica i tajna krila” (13.15, 15, 15.30), „Semijeva velika avantura” (13.30), „Haos u ku}i - matorci dolaze” (15.45), „\angova osveta” (22), „Ana Karewina” (19.30), „Ivica i Marica: lovci na ve{tice” (22.20), „Krugovi” (20.15), „Jadnici” (16.30), „Hi~kok” (20.10), „U dobru i u zlu” (18, 22.30), „Falsifikator” (20.20, 22.15), „OZ (35mm)” (13, 17.45), „Linkoln” (16.30, 19.20, 22.10), „Mama” (22.25), „OZ veliki i mo}ni” (12.30, 15, 17.30, 20).

POZORI[TA SNP: Scena „Jovan \or|evi}”, koncert Nine Badri} (20).

Po zo ri {te mla dih: velika sala „Mala sirena„ (11), velika sala „Estrogen” (20).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PO ^E LA ME \U NA ROD NA KON FE REN CI JA „DU NAV SKI MO STO VI”

Za pad ni Bal ka n na putu ka EU Gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi} pri su stvo vao je sve ~a nom pri je mu u Grad skoj ku }i po vo dom Me |u na ro de kon fe ren ci je „Du nav ski mo sto vi - ulo ga hri {}an ske de mo kra ti je u pri bli `a va wu za pad nog Bal ka na Evrop skoj uni ji”, ko ju za jed ni~ ki or ga ni zu ju Slo ve na~ ka na rod na stran ka i Srp ski po kret ob no ve to kom vi ken da.

- Da na {wem dru {tvu po treb ni su qu di ko ji }e vo di ti ra ~u na o pra vim vred no sti ma i svu sna gu usme ri ti na ja ~a wu in sti tu ci ja ko je svo jim ra dom do pri no se s jed ne stra ne po bo {a wu stan dar da, a s dru ge mak si mal nom ostva ri va wu qud skih pra va. Si gu ran sam da }e di sku si ja Me |u na rod ne kon fe ren ci je po sve }e na uje di wa va wu gra do va i ze ma qa Bal ka na u iz na la `e wu naj bo qih re {e wa u vi tal nim obla sti ma `i vo ta uro di ti plo dom, i po me ri ti stva ri una pred - is ta kao je gra do na ~el nik Vu ~e vi}.

Na pri je mu su se pri sut ni ma obra ti li i am ba sa dor Re pu bli ke Slo ve ni je u Sr bi ji Franc But, pred sed nik Srp skog po kre ta ob no ve Vuk Dra {ko vi} i pred sed nik Slo ve na~ -

ke na rod ne stran ke Franc Bo go vi~. Rad ni deo Kon fe ren ci je se na sta vqa da nas, od 10 ~a so va u ve li koj sa li Skup {ti ne gra da, a u~e sni ci }e ima ti krat ka uvod na iz la ga wa o te ma ma, kao {to su in te gra ci ja za pad nog Bal ka na u EU, so ci jal no-tr `i {na eko nom ska po li ti ka na rod nih stra na ka u Evro pi, po jam i

De `u ra ju dve apo te ke

vred no sti hri {}an ske de mo kra ti je, struk tu ra i rad de mo hri {}an skih stra na ka u Evro pi i dr `a va ma Bal ka na, me to de me |u par tij ske sa rad we, hri {}an ska de mo kra ti ja i evrop ska ide ja, do me ti {i re wa Evrop ske uni je, na kon ~e ga }e usle di ti di sku si ja.

Z. D. Fo to: R. Ha yi}

SI NO] U NO VO SAD SKOM PO ZO RI [TU

„Ope ra ul ti ma” pre mi jer no iz ve de na

Apo te ke “Saj mi {te”, Ru me na~ ka 106 (021/4770-464, 063/643-088 ) i „Bu le var”, Bu le var Mi haj la Pu pi na 7 (021/4720-756, 063/643-072 ) de `u ra ju da nas od 7.30 do 20 sa ti. Rad nim da ni ma i ne de qom od 20 do 7.30 sa ti na red nog da na de `u ra ta ko |e apo te ka „Bu le var”.

Pred sta va „Ope ra ul ti ma„ u re `i ji Ko ka na Mla de no vi }a, pre m i j er n o je iz v e d e n a si no} na sce ni No vo sad skog po zo ri {ta - Uj vi de ki sin haz.

Ra |e na na osno vu dva ~u ve na Bo m ar { e o v a ko m a d a, „Se viq ski ber be rin„ i „Fi ga ro va `e n id b a„, po ko j i m a su nasta le po zna ta Ro si ni je va i Mo car to va ope ra, i ova pred sta va ko ri sti for mu ope re.

Pr vi deo pred sta ve je za pra vo pa ro di ja ope re, ve se la ko -

SAHRANE Na Gor wem sta rom gro bqu u Fu to gu da nas }e bi ti sa hra we na Qu bi ca Ma ri ne Ra do va nov (1932) u 11 ~a so va. Na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu u 13 ~a so va bi }e sa hra wen Qub mir Mi lo {a Ge ri} (1948) i Ro sa Ko ste Te {i} (1935) u 15 sa ti.

me di ja u be lim to no vi ma, a dru gi je u cr noj bo ji, su mor nih to no va, i pred sta vqa, po re di te qe vim re ~i ma, ozbiq nu sa ti ru o gra du i ze mqi u ko joj `i vi mo, dok go vo ri o istim te ma ma ko je je Bo mar {e uneo u „Fi ga ro vu `e nid bu”. U glav nim ulo ga ma su Aron Ba la, Emi na Elor, Edu ard Sa b o, Zol t an Ir m er, Ago ta Si la |i, Ga bor Pon go, I{tvan Ke re, Li via Ban ka i dru gi.

N. P-j.

NOVITET NA ZVA NI^ NOJ IN TER NET STRA NI CI KAR LO VA^ KE OP [TI NE

In for ma ci je iz ur ba ni zma i pre ko saj ta Od po lo vi ne fe bru a ra na zva ni~ nom saj tu lo kal ne sa mo u pra ve u Srem skim Kar lov ci ma, http://www.srem ski-kar lov ci.org.rs, u po seb nom fol de ru pod na zi vom Ode qe we za ur ba ni zam, ko mu nal ne po slo ve i za {ti tu `i vot ne sre di ne, mo gu se pro na }i sve in for ma ci je iz obla sti ko ji ma se ba vi ovo ode qe we Op {tin ske upra ve u kar lo va~ koj op {ti ni. For mi ra w em po s eb n e stra n i c e na ofi ci jel nom op {tin skom saj tu to ode qe we na sto ji da pru `i {to ve }i broj in for ma ci ja gra |a ni ma Srem skih Kar lo va ca, kao i oni ma ko ji ne `i ve u ovom me stu, ali ima ju in te -

re sa da zna ju {ta se u we mu de {a va, a {ta se pla ni ra, te ka ko naj lak {e mo gu da za vr {e ne ke po slo ve.

- Po sto je in for ma ci je ko je smo du `ni po za ko nu da ob ja vi mo na ne koj on lajn in ter net adre si, kao {to su re gi stri lo k a c ij s kih i gra | e v in s kih do zvo la i in ve sti to ra – ob ja {wa va na ~el ni ca Ode qe wa za ur ba ni zam, ko mu nal ne po slo ve i za { ti t u `i v ot n e sre d i n e Du {an ka Ja wu {i}. - Sma tra li smo da je naj bo qe da se ti oba ve zni i svi dru gi po da ci na la ze na zva ni~ nom op {tin skom saj tu, te smo ta ko i ura di li. Sva ko ko u|e na ovaj sajt

pre ma sop stve nim po tre ba ma i in t e r e s o v a w u pro n a } i }e {ta mu tre ba.

Po s e t i o c i op { tin s ke in ter net sta ni ce u ovom fol de ru mo gu na }i sve ur ba ni sti~ ke pla no ve, wi hov gra fi~ ki pri kaz sa tek stom ko ji ih ob ja {wa va, ali i spi sak pla no va ~i ja je iz ra da u to ku. Ima ju mo gu} nost i da po gle da ju pre zen ta ci ju po te sa kao {to su Do ka i ^e rat, Ma gar ~ev breg E{i ko vac - ]u {i lo vo, cen tar Kar lo va ca, Ko viq sko-pe tro va ra din ski rit. Pru `e na im je pri li ka da sa zna ju {ta im je sve po treb no za iz grad wu, do grad wu, na do grad wu ili pot -

pu nu re kon struk ci ju obje ka ta, te da vi de uput stvo za ra do ve za ko je se ne iz da je gra |e vin ska do zvo la.

Na saj t u se na l a z e i svi obra sci iz obla sti ur ba ni zma ko je gra |a ni mo gu da pre u zmu, a usko ro }e se na }i i for mula ri iz ko mu nal ne de lat nosti. @e q a za p o s le n ih u ovom ode qe wu je ste i da ko ri sni ci ma pru `e mo gu} nost da sa zna ju sve no vo sti ta ko da su osmi sli li i pod fol der ve sti, ko ji }e se kao i svi osta li pre ma pri li vu in for ma ci ja vre me nom po pu wa va ti.

Z. Ml.

Iz lo `ba „Bri sa we” Iz lo `ba „Bri sa we” Li di je Ma rin kov Pa vlo vi} bi }e otvo re na su tra u 20 ~a so va u „Ga le ri ji” na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 9. „Ga le ri ja” je otvo re na rad ni ma da nom od 10 do 20 ~a so va i su bo tom od 9 do 13 ~a so va, a iz lo `ba }e tra ja ti do 28. mar ta.

I. D.

SNS: „@u ta pod mor ni ca” du bo ko za ro ni la Grad ski odo br Srp ske na pred ne stran ke re a gu ju }i na na pa de iz ta bo ra Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke u sa op {te wu na vo di da Grad ~i ni sve da za {ti ti in te res gra |a na i da je po kre nuo ini ci ja ti vu za re vi zi ju po stup ka sa ATP „Voj vo di na„. U sa op {te wu se na gla {a va da su pro na |e na fal si fi ko va na do ku men ta, ko ja su ko ri {}e na to kom tog spo ra i da grad ska vlast isto vre me no vo di ra ~u na i o pra vi ma za po sle nih u ATP „Voj vo di na„. „Ako je ’`u toj pod mo ri ci’ za i sta sta lo do to ga da ’po dr `i sva ki pred log ak tu el ne vla sti ko ji je usme ren na za {ti tu in te re sa gra |a na’, on da ne ka No vo sa |a ni ma pr vo ob ja sne za {to su do ve li Grad

u ova kvu si tu a ci ju, ka da je sa ni ra we gre {a ka iz pro {lo sti je dan od naj va `ni jih za da ta ka grad ske la sti”, na vo de na pred wa ci.

Re a go va we GO SNS po dru gi put za dva da na usle di lo je, po {to je pr vo GO DS za tra `io od gra do na ~el ni ka Mi lo {a Vu ~e vi }a da ob ja sni su no vrat stan dar da gra |a na, jer pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku pro se~ na pla ta u gra du ma wa je za jed nu tre }i nu u od no su na isto vre me pro {le go di ne.

Na to sa op {te we od go vrio je GO SNS , re kav {i da vo de }a gar nu tur ta grad ske vla sti ne pre sta no ra di na su zbi ja wu pro ble ma, ko je su osta vi li pro {li pred stav ni ci vla sti.

Z. D.

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa10.mart2013.

„STI LOS ART” I „DNEV NIK” DA RU JU

NO VO SAD SKE DI ZAJ NER KE NA NE DE QI MO DE U BIR MIN GE MU

Eko kolekcija kao novi izraz sestara Popovi} Na in ter na ci o nal noj Ne de qi mo de, ko ja se odr `a va da nas u Bir min ge mu u En gle skoj, no vo sad ske di zaj ner ke, se stre Ti ja na i Mi la Po po vi} pri ka za }e svo ju naj no vi ju ko lek ci ju „Af ter ko lors” za je sen-zi mu 2013. Ovo je wi hov ~e tvr ti na stup u En gle skoj, a sa da to ~i ne na po ziv sa mog or ga ni za to ra. Na ovom mod nom do ga |a ju bi }e u dru {tvu di z aj n e r a iz Li b a n a, Hong Kon ga, Pa ri za, Ka li for n i j e i dru g ih ze m a q a, {to wi ho vo u~e {}e po di `e na za i sta va `an ni vo.

- S ob zi rom na to da is kqu ~i vo na po ziv or ga ni za to ra ide mo kao go stu ju }i di zaj ne ri, sma tra mo da su pu bli ka, no vi na ri i kup ci pri pre mqe ni za na{ do la zak - ka za la je Ti ja na Po po vi}, pre od la ska u En gle sku. - Bir min gem je dru gi grad po ve li ~i ni u En gle skoj, ali za raz li ku od

Lon do na ne ma to li ko bo gat mod ni i kul tur ni sa dr `aj, ta ko da }e ovaj do ga |aj si gur no bi ti u fo ku su de {a va wa.

Do da la je da sa da po dru gi put iz l a ` u sa pri j a t e q em ko l um b ij s kim di z aj n e r om Ri kar do Ra mos de Le o nom.

Ovo go di {wa ko lek ci ja deo je kon cep ta ko ji se osla wa na eko di z ajn i re c i k la ` nu umet nost, a se stre sma tra ju da je to ono {to ih iz dva ja u mo ru dru gih di zaj ne ra. Ko lek ci ju ~i ne odev ni pred me ti na sta li kao po sle di ca de kon struk ci je for me i pri me ne re ci kla `e ot pad nih si ro vi na i ma te ri ja la.

-”Af ter ko lors” je mra~ na i si ro va, apo ka lip ti~ na, ni hi li sti~ ka. Go vo ri o od ra sta wu, men tal nom, emo tiv nom, psi h i~ k om, dru { tve nom, so ci jal nom. Tra `i od go vo re na pi ta we „{ta se do ga |a po sle bo ja, po sle de tiw -

Tijana i Mila Popovi}

stva, po s le `i v o t a, po s le sve ta”. Do mi ni ra ju tam ni to no vi, cr na sa po ne kim bron za n im, bor d o, ul t ra m a r in pla vim i zlat nim mo men tom.

Ko ri {}e ni su te {ki ma te ri j a l i, ko ` a, gu m a, PVC, pla s ti k a sa do s ta la n a c a, mre `e, nit ni, kop ~i, me tal nim de ta qi ma - opi sa la je na {a sa go vor ni ca.

Po sle Bir min ge ma, Po po vi }e ve }e u apri lu u~e stvo va ti na Ne de qi mo de u Sko pqu sa istom ko lek ci jom, a na da ju se da }e je ve} kra jem ma ja pred sta vi ti i u No vom Sa du. Ka ko ka `u, po no sne se {to su „is kqu ~i vo ta len tom i na por nim ra dom po sti gle sve do sa da u ze mqi i ino -

dnevnik

„Zauvek” Alison Noel Iz da va~ ka ku }a „Sti los Art” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ri va }e da nas dvo je ~i ta la ca sa po jed nim pri mer kom kwi ge „Za u- vek” Ali son Noel. Kwi ge }e do bi ti dvo je naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se ja ve od 16.30 do 16.35 sa ti na broj te le fo na 528-765. ^i ta o ci kwi ge mo gu da pre u zmu u pro dav ni ci „Sti lo sa” u Je vrej skoj 28. Rad no vre me pro dav ni ce je rad nim da nom od 7.30 do 20 ~a so va, a su bo tom od 8 do 19 ~a so va. [e sna e sto go di {wa Ever Blum, je di na je pre `i ve la sa o bra }aj nu ne sre }u u ko joj su na stra da li svi osta li ~la no vi we ne po ro di ce. Na kon {to se opo ra vi la od po vre da i pre {la kod tet ke u Ka li for ni ju, Ever je u sta wu da vi di svo ju mr tvu se stru,

da raz li ku je aure qu di i da pro ~i ta sve wi ho ve skri ve ne mi sli.

Pro go we na no vim mo }i ma ona `e li da se sa kri je od sve ta, me |u tim, ka da u we nu {ko lu do |e Dej men, iz u zet no zgo dan, lep i pa me tan mlad mu {ka rac, ugla |e nih ma ni ra, Ever ne mo `e vi {e da se dr `i po stra ni. Za qu bi ti se u Dej me na iz u zet no je opa sno jer on ba{ i ni je ono {to se u pr vi mah ~i ni, a kao lik ko ji u sve uno si kon trast po ja vqu je se i ta jan stve na Dri na, ni ma lo na iv na su par ni ca. Za ra wa ju }i sve du bqe u Dej me no ve taj ne Ever se su o ~a va sa mno gim pi ta wi ma na ko ja ne ma pra vih od go vo ra. Je di no {to je sa svim si gur no je ste da se ona sve vi {e za qu bqu je u Dej me na.

A. L.

Fo to: B. Lu ki}

stran stvu i {to se kva li tet wi ho vog ra da pre po zna je na me sti ma gde je kon ku ren ci ja ogrom na”. Ove di zaj ner ke su pr vi put 2009. go di ne pred sta vi le autor ske mo de le u Lon do nu sa klek ci jom „Cve }e ro man ti ke”. U tom gra du ima le su i iz lo `bu u „Pop ap” bu su gde su iz lo `e ni mo de l i 10 in t er n a c i o n al n ih mla d ih di z aj n e r a. Pro { le go di ne pro sla vi le su se ko lek ci jom iz vi so ke mo de „Vi le iz sr ca {u me”. Go sto va we Ti ja ne i Mi le Po po vi} na ma ni fe sta ci ji u Bir min ge mu po d r ` a v a Agen c i j a za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za Re pu bli ke Sr bi je.

A. Je ri ni}

Fo to B. Lu ~i}

16

Bilbord glavu „~uva” U po je di ne po slo ve ne ki se to tal no udu be da na ~i sto „iz gu be gla ve”, {to se ja sno mo `e pri me ti ti na ovoj fo to gra fi ji. [a lu na stra nu, ali fo to a pa rat je ba{ {kqoc nuo u tre nut ku si mul ta nog ra da na mer de vi na ma osta viv {i dva rad ni ka „obez gla vqe na”. Oni, na rav no, na to ni su obra }a li pa `wu jer se po sao ne }e sam ura di ti, ta~ ni je, bil bord se ne }e sam po sta vi ti. Sva sre }a da je bar vre me bi lo le po i da ovi mom ci ni su mo ra li da se smr za va ju dok vred no ra de.

B. M.

NA SREM SKOJ STRA NI MNO GO NEO BE LE @E NIH ULI CA

Ku}e bez broja ni navigacijski ure|aji ne nalaze

Zbog ne po {to va wa oba ve ze da na zi vi tr go va i uli ca bu du obe le `e ni pro pi sa nim ta bla ma, a ku }e od go va ra ju }im bro je vi ma naj vi {e pro ble ma u Srem skim Kar lov ci ma ima ju za po sle ni u Za vo du za hit nu me di cin sku po mo}. Ako se zna da je za efi ka snost u wi ho vom ra du bez ma lo od pre sud ne va `no sti da {to

stra ni, gde je pod ru~ je ko je po kri va mo ve o ma raz u |e no. Jo{ ve }e te {ko }e nam stva ra ju ku} ni bro je vi i s tim ima mo mu ke i u gra du, a ne sa mo u okol nim me sti ma.

Re jon Ban sto la u Kar lov ci ma je u tom po gle du naj pro ble ma ti~ ni ji, jer su ta mo `i te qi po sop stve nom na ho |e wu da va li

Po da nu nam je ina ~e lak {e da se sna |e mo zbog to ga {to mo `e mo da za tra `i mo in for ma ci je od pro la zni ka, ali no }u ta kvu mo gu} nost ne ma mo.

U Kar lov ci ma je od lu kom o ko mu nal nom ure |e wu pro pi sa no da na zi vi uli ca i tr go va mo ra ju bi ti obe le `e ni od go va ra ju }im ta bla ma, a zgra de i ku }e

pre stig nu do pa ci jen ta, on da je ja sno za {to su neo be le `e ne ili po gre {no obe le `e ne uli ce i ku }e, ve li ka pre pre ka u de lo va wu hit ne po mo }i.

- Ja ko je va `no da ima mo ta~ nu adre su ka ko bi smo sti gli {to pre da pa ci je na ta - ka `e port pa rol Za vo da za hit nu me di cin sku po mo} dr Sa wa Po kra jac Ne na di}. - Fak tor vre me na je u na {em po slu vr lo bi tan i ako je u pi ta wu ne ko ur gent no sta we, ko li ko }e mo br zo do }i, mo `e da bu de pre sud no po pa ci jen ta. Na ovaj pro blem na ro ~i to se `a le ko le ge ko je ra de na srem skoj

ime na uli ca ma i bi ra li bro je ve ku }a. U ta kvim si tu a ci ja ma ni kar te ko ji ma su vo zi la hit ne po mo }i opre mqe na ni su od ko ri sti, kao ni ure |aj za na vi ga ci ju, po {to uli ce ni su zva ni~ no ube le `e ne.

- Do bra okol nost je {to se u ne {em dis pe ~er skom cen tru re gi stru je sva ki te le fon ski po ziv, pa u slu ~a ju ne ja sno }a do ko jih mo `e do }i zbog to ga {to su qu di ka da nas zo vu upla {e ni i uz bu |e ni, dis pe ~er po zo ve taj broj i tra `i do dat no ob ja {we we ka ko da do |e mo do pa ci jen ta - ka `e dr Po kra jac Ne na di}. -

bro je vi ma. Vla sni ci zgra da i ku }a su du `ni da ozna ke ku} nih bro je va po sta ve na vid nom me stu i odr `a va ju je u ~i stom sta wu.

Ka ko sa zna je mo u kar lo va~ koj in spek ci ji, od lu kom je pro pi sa na i ka zna od 5.000 do 20.000 di na ra uko li ko se gra |a ni oglu {e o tu oba ve zu, a za bra we no neo vla {}e no ozna ~a va we ili ski da wa ta bli sa ku} nim bro je vi ma i na zi vi ma uli ca.

Za ozna ~a va we uli ca, tr go va i ku} nih bro je va nad le `na je Slu `ba za ka ta star ne po kret no sti.

Z. Ml.

tv program

dnevnik

Александар Филиповић

06.00 07.00 07.30 09.00 09.15 11.00 12.00 13.00 15.30 16.00 17.30 20.30 22.00 22.30 00.30 01.00

Забавни програм Документарни програм ВОА Кратке вести Цртани филм Више од откоса Кратке вести Глас завичаја Војвођанске вести Културни програм Војвођанске вести Филм Војвођанске вести Филм ВОА Ноћни програм

Таблоид Гости емисије су Даниела Борчева, Милан Митровић и Рака Радовић. У специјалној репортажи са „Беосонга“, Александар Филиповић разговара са победницима „Беосонга“, члановима групе „Моје 3”, с Марином Туцаковић, Сашом Милошевићем Маретом, Душаном Свиларом... Уредник и водитељ: Александар Филиповић (РТВ 1, 14.00) 07.00 08.00 08.05 08.30 09.45 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 17.55 18.45 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.50 00.20 01.10 02.05 03.00

07.30 08.00 08.30 09.00 09.50 10.10 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 01.05

Верски недељник Вести Прсте да полижеш Чудесно путовање једне корњаче, цртани Лулу Академац Кад зазвони Бразде Вести Еко: Шуме Војводине, Моровићке шуме Центар света Додати живот годинама Таблоид Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Нека песма каже Двоугао ТВ Дневник Све(т) око нас Поаро: Уочи свих светих Државни посао ТВ Дневник Да Винчи-Изгубљено благо Преживели Војвођански дневник Спортска хроника Филмска премијера: Чаробни сањар, филм Грување Поаро: Уочи свих светих Циклус француских ТВ новела: Три тихе мисе, филм Све(т) око нас

Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Циклус француских ТВ новела: Три тихе мисе, филм Мозаик Лулу Емисија на словачком Духовка (слов) Емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Под истим кровом Чији је то салаш, емисија (мађ).са титл.на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Урбана џунгла (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Телеклуб (рум) ТВ Спорт (мађ) Као на небу, филм ТВ Продаја

08.00 09.06 11.05 12.15 12.34 13.05 13.15 13.35 14.16 14.57 15.25 16.14 17.20 17.50 18.28 19.02 19.30 20.05 21.00 21.57 00.00 00.28 01.09 01.51 02.30

nedeqa10.mart2013.

Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Кукурику шоу 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Сат На путу за Монтевидео Задња кућа, Србија Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник На путу за Монтевидео Ја имам таленат - специјал Шта жене желе, филм Дневник Луд, збуњен, нормалан Балканском улицом Време је за бебе Задња кућа, Србија

08.05 Цртани филм 08.30 Добра земља 10.30 Топшоп 11.00 Вести Б92 11.35 Два и по мушкарца 13.20 Филм: Супермен 3 15.30 Свет на длану 16.00 Вести 16.35 Филм: Коло среће 18.30 Вести 19.05 Филм: Текен 21.00 Утисак недеље 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 23.55 Филм: Момачко вече у Вегасу 01.30 СФРЈ за почетнике

Моћни ренџери

КОШАРКА: АБА ЛИГА

Партизан - Игокеа (РТС 2, 16.55)

Кукурику шоу 06.30 Филм 08.00 7 НС дана 08.25 Сремски Карловци од суботе до суботе 09.00 Филм 10.30 Велики одмор 11.00 Седам слика 12.00 Бели мантил 12.15 Туристички водич 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 НС вертикале 13.30 Лична грешка 14.00 Вести

Ево нас код вас Данас ова емисија има вид и истраживачког новинарства, документарног програма, естрадне политике, али и забаве. Емисија по којој се познаје Новосадска телевизија, запажена на свим фестивалима. Била је и остала највише награђивана емисија наше продукције. Аутор: Карољ Ковач (Новосадска ТВ, 20.00) 14.05 15.35 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00

Филм: Пудл Спрингс Тоскана 1. део Вести Бунтовник из Кејпа Вести Вреле гуме Храна и вино ИЦТ плус Објектив Витраж Ево нас код вас Бунтовник из Кејпа Објектив 7 НС дана Филм

09.30 Преглед Евролиге 10.10 Шпанска лига: Барселона – Депортиво 12.00 Спортски времеплов 12.05 НБА уживо 12.10 На данашњи дан 12.30 Украјинска лига: Говерла – Днипро 14.30 Премијер лига: Фулам –Челси 16.30 Премијер лига, голови 17.00 Премијер лига: Ливерпул – Тотенхем 19.00 НБА: Оклахома Сити – Бостон 21.15 АТП Мастерс Индијан Велс

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 07.00 Фарма, 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.30 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Улови трофеј, 15.00 Недељни магазин, 15.30 Спорт, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Ауто флеш, 18.30 Инвестиције, 19.00Филм, 20.30 Изблиза, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

Редакција Дечјег и Школског програма ТВ Београд почиње емитовање нове луткарске серије за предшколце. Серија има 15 епизода у трајању од 15 минута. Серија има сталне ликове: лутку петла Крештислава Петлића и његовог другара дечака Саву Теслића младог научника у покушају. Петла глуми и анимира глумица Зорана Милошаковић Тасић, а дечака глумац Срђан Јовановић. (РТС 1, 12.15)

07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.45 17.00 19.00 19.15 20.15 21.55 00.20 01.20

Домаћин Галилео Жене Филм: Краљ џунгле Филм: Опасна романса Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Филм: Дама која убија Филм: Рамбо Вести Шешир професора Косте Вујића Друг Црни у НОБ-у Филм: Следећа три дана Став Србије Филм: Савршена жена

Елизабет Бенкс

Следећа три дана Улоге: Расел Кроу, Елизабет Бенкс, Лијам Нисон, Оливија Вајлд Режија: Пол Хагис (Прва, 21.55)

17

07.00 Амен ађес 08.00 Дозволите...

08.56 Сирене 09.21 Бернард 09.24 Путовање са Теријем 09.46 Заниманје дете 09.58 Вита студентис 10.30 Мој љубимац 11.00 Бразде 12.00 Потрошачки саветник 12.32 Е-ТВ 13.03 Траг у простору 13.30 Културако аресипе 14.00 Српски источници 14.30 Тема Србије на вези 15.10 Верски календар 15.44 Живот са медведима 16.07 Срби у Холивуду 16.55 Кошарка: АБА лига, Партизан - Игокеа, пренос 17.40 Стоп спорт 18.55 Ватерполо: ЛШ, Партизан - Бреша, пренос

ВАТЕРПОЛО: ЛШ

Партизан - Бреша (РТС 2, 18.55) 20.05 Недељом увече 21.05 Декалогија о материји и смрти, портрет Живојина Павловића 22.03 Ликовна колонија РТС 22.21 Јелен топ десет 23.06 Вита студентис 23.37 Викенд евронет 00.05 Кошарка: АБА лига, Партизан - Игокеа (р) 01.39 Ватерполо: Лига шампиона, Партизан - Бреша (р) 02.47 Срби у Холивуду 04.29 Ликовна колонија РТС 04.45 Јелен топ десет 05.30 Мој љубимац

06.30 07.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.15 16.15 18.15 19.30 20.00 21.00 22.00 23.45 00.45 03.00

Слике живота Добро јутро Моја велика свадба Топ спид Гранд парада Академци специјал Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Добро вече Србијо Национални дневник Курсаџије Звездара Тренутак истине ВИП рум Филм: Неверна жена Филм: Убиј ме нежно

08.00 10.00 11.00 12.45 13.00 15.30 17.15 19.00 20.00 22.00 00.00 01.45 02.00 03.00

Филм: Прича о ајкулама Амиџи шоу Филм: Легенда о јахачу китова Сити вести Филм: Сакупљач костију Филм: Остани кул Филм: Не качи се са Зоханом Биљана за вас Тешка реч Филм: Стражар Филм: Прогласите ме кривим Сити вести Тријумф љубави Филм: Стражар

Ева Лонгорија

Стражар Никада није постојао издајник у тајној служби САД... до сада. Докази указују на Пита Гарисона, једног од најповерљивијих људи службе. У бекству, са двоје непопустљивих федералних истражитеља за вратом, Гарисон мора да скине љагу са свог имена и спречи атентат на председника, пре него што буде касно. Улоге: Мајкл Даглас, Кифер Садерленд, Ким Бесинџгер, Ева Лонгорија Режија: Кларк Џонсон (Пинк 2, 22.00)

Пре много векова у Јапану, сила таме је претила нашем Универзуму, бацајући цивилизацију на колена. Клан храбрих ратника је био позван да уништи древно зло – самураји ратници који су се генерацијама обучавали у породицама са дугом традицијом ратовања. (Хепи, 12.50) 05.30 07.30 09.00 09.20 09.45 10.00 11.15 11.20 11.40 12.05 12.30 12.50 13.40 13.55 14.05 15.35 15.50 16.15 17.55 18.55 19.30 21.00 22.00 00.00 02.10

Добро јутро, Србијо Знање на поклон Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби школа шарма за принцезе, анимирани филм Монстер хај Бен 10 Покемони Бакуган 3 Нинџа корњаче Моћни ренџери Телешоп Вести Чађава механа Телешоп Моја Србија Ћирилица Снага октана Телемастер Једна жеља једна песма Гламур кафе Филм Филм Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

18

dnevnik

nedeqa10.mart2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

8

BAUK LIBERALIZMA NAD VOJVODINOM

Pi{e: Mirko ^anadanovi} 08.05 09.55 10.50 11.45 15.25 16.20 17.15 18.10 18.40 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.10 01.40

Алесандрова кухиња Најбољи амерички кувар Краљица слаткиша Мисија „Мени„ Грађевинске интервенције Затрпани Уштедети купујући - обрачун најбољих Храна - Од задовољства до зависности Повратак Хани Бу Бу Амиши - Живот ван заједнице Необичан секс Верујете ли у чуда? Неконтролисано испуштање гасова Довољно стара да му буде мајка Приче о злочинима са Афродитом Џоунс Храна - Од задовољства до зависности Повратак Хани Бу Бу Амиши - Живот ван заједнице

07.55 Исток-Запад: Путовања из средишта Земље 11.25 Гуге – изгубљено краљевство Тибета 12.25 Дешифровање мајанског кода 13.25 Каћуша – мала жена у великом рату 14.15 Ловци на митове 15.15 Кајање Џејн Остин 16.50 Египат 17.50 Ловци на митове 18.50 Героуов закон 20.00 Лондонска болница 21.10 Ћелија 22.10 Живо оружје 23.10 Древни доктори 00.10 Тајм тим година 01.10 Средњи век

08.00 Завера Розвел 09.30 Крцко орашчић 10.30 Палчица 12.00 Сведоци 14.00 Освета за смрт 16.00 Циганска магија 18.00 Никад не одустај 20.00 Избрисана сећања 22.00 Долина несталих 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Ни кад не од у стај Ор лан до у Фло ри ди мо жда из гле да као Ме сец за Џеј ка ко ји је ро ђен у Ајо ви. При ви ле го ва ни ти неј џе ри овог кра ја зу је по свом бо га том ком ши лу к у у ску пим ауто мо би ли ма, као клин ци ко ји су до би ли пре ви ше, пре ра но. За њих је жи вот јед на ве ли ка жур ка... Уло ге: Шон Фарис, Ембер Херд, Џимон Хоунсоу Ре жи ја: Џеф Вадлов (Синеманија, 18.00)

Ембер Херд

06.00 06.50 07.15 08.05 09.45 11.25 14.05 15.45 16.40 17.35 19.30 20.00 21.00 22.10

Судије за стил Нова девојка Улица сећања Гимназијске трауме Увод у анатомију Очајне домаћице Прерано нас је напустио Џордан Пројекат „Модна писта„ Џордан Нова девојка Очајне домаћице Секс и град Сексуално васпитање

СЕ РИ ЈА

Очај не до ма ћи це (Фокс лајф, 20.00)

08.17 Златна кинотека: Крвави престо, филм 10.02 Ни да ни не 11.05 Убиство, написала је 12.00 Дневник 1 12.29 Плодови земље 13.25 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.37 Дивљи у срцу 16.27 Баштованка 17.10 Бревстерови милиони, филм 18.49 Скица за портрет 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Све у 7!, квиз 21.10 Одмори се, заслужио си 21.46 Дамин гамбит, ток шоу 22.35 Дневник 3 23.11 Почивали у миру 00.02 Путем европских фондова 00.20 Бревстерови милиони, филм 01.57 Expecting Mary, филм

Линда Греј

Оче ку ју ћи Ме ри Ме ри има ше сна ест го ди на и уско ро тре ба да се по ро ди. Већ ме се ци ма пу ту је по зе мљи ауто сто пом, по бе гла је од мај ке и очу ха, ко ји су је те ра ли да по ба ци, и по ку ша ва да стиг не до оца, ве ру ју ћи да ће је он раз у ме ти и при хва ти ти. Јед не ве че ри, кад је ноћ за тек не на пу ту, у ка ми он је при ми Хо рас ко ји обе ћа да ће је од ве сти до Ве га са. На ње но чу ђе ње, он не ис пи ту је шта ра ди са ма, труд на, но ћу на пу ту... Уло ге: Олесија Рулин, Линда Греј, Елиот Гулд, Сибил Шепард, Дела Рис Ре жи ја: Ден Гордон (ХРТ 2, 13.28) 07.48 Мумини 08.11 Градић Вокавил 08.37 Завршница такмичења Вацлав Хумл 09.25 Крањска Гора: Скијање (СК), слалом (М), 1. вожња 10.16 Цртани филм 10.40 Библија 10.50 Портрет Цркве и места 11.00 Ријека: Миса, пренос 12.01 Залагаоница 12.25 Крањска Гора: Скијање (СК), слалом (М), 2. вожња 13.28 Очекујући Мери, филм 16.00 Кошарка, АБА Лига: Цибона Унион Олимпија, пренос 15.06 Бебибонус 15.38 Међународни боксерски турнир „Златко Хрбић”, снимак 16.00 Олимп 16.55 Кошарка, АБА Лига: Цибона : Унион Олимпија, пренос 18.40 Јеловници изгубљеног времена 19.00 Магазин ЛП 19.30 Кришке сира 4, док. серија 20.00 Звездани ратови 4: Нова нада, филм 22.03 Циклус култних филмова: Богови и чудовишта, филм 23.50 Ин Мјузик Фестивал 00.45 Др Хаус

04.00 06.10 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.30 20.00 22.00 00.00

Народ против Лерија Флинта Странац међу нама Остани уз мене Злочин и казна Удар Друга шанса Капоти Ратне птице Супротно од секса Џеронимо. америчка легенда Еротски филм

07.30 Блеф слепог човека 09.00 Једина права љубав 10.30 Победници 12.00 Паклене улице 14.00 Прва забрањена љубав 15.30 Одбегле кћерке 17.00 Осветник са гитаром 19.00 Биографија - Хелена Бонам Картер 20.00 Хана и њене сестре 22.00 Сећања на звездану прашину 00.00 Прва забрањена љубав

Rat je bio boqi a{ko Romac je bio protiv toga „da se zali visok stepen zrelosti i komunisti~ke odnadmudrujemo o tome {ta jesu a {ta nigovornosti da gledaju istini u o~i”. Sazreli su su anarholiberalizam i tehnokratipristaju}i da blate svoj ~etvorogodi{wi rad! zam”. On je od po~etka shvatio da je va`no da se Nije `eleo da „analizira situaciju”, nego reproglase krivci, a ne preciziraju krivice. {io da „slobodno uka`e na neka podru~ja koja Ipak, smatrao je boqim termin anarholiberaimaju idejni i zna~aj”: liberalizam i oportulizam, jer liberalizam „gra|anima mo`e da bunizam, kao politi~ka praksa vode}eg dela SK de i simpati~an”. Ali, najva`nije je {to je „TiVojvodine; elitizam i liderstvo; sejawe elemeto rekao: anarholiberalizam”.

Malo je ko znao da tako sledi Tita, a jo{ je mawe bilo onih koji su u tome Romcu bili ravni po sta`u. On se sa politi~kim podelama me|u komunistima suo~io jo{ 1937, u Kaznioni u Sremskoj Mitrovici. Mada nije znao o ~emu se radi, odmah je shvatio kako se treba opredeliti. „Tada sam bio mlad komunista, neiskusan.

Mnoge stvari nisam razumeo”, pri~ao je 1982. „Me|utim, upao sam na robiju, gde su se vodile razne diskusije. Nisam mnogo razumeo {ta je to, ko je u pravu, ko nije. Kad je stiglo pismo druga Tita, ja sam mu se prikqu~io. Zna~i, to je bila prva moja borba u kojoj se nisam znao sna}i, osim {to sam se vezao za liniju CK, s drugom Titom na ~elu”.

Sad je opet stiglo pismo druga Tita, a Romac je me|u prvima obave{ten da Tito li~no vodi akciju protiv liberala, i u toj akciji, ra~una pre svega na podr{ku starih kadrova. Odmah se I drug J. V. @arko je birao pogre{ne strane „znao sna}i” i prvi Izvr{nom birou, odnosno Dolancu, poslao denuciraju}e pismo protiv ponata nepoverewa prema vrhu SKJ, i priprema krajinskog rukovodstva. Optu`io nas je da, sem za razgovor kod Tita kao drasti~an primer to{to branimo Nikezi}a, usporavamo borbu za ga; izolacija ratnih kadrova; privatizacija kaTitovu liniju u Vojvodini, vi{e kritikujemo drovske politike i gubqewe klasnog kriterirevolucionarne kadrove nego klasne neprijatejuma; konfrontirawe kadrova iz Ba~ke, Banata qe, ~ak i „najzaslu`nijeg me|u zaslu`nima” Joi Srema... vana Veselinova @arka smo stavili na sporeGovore}i o „sejawu nepoverewa”, Mati} je, dan kolosek. Nije se vi{e se}ao da je ba{ on kao i svi drugi, pogre{io smer: od prvog mopri~ao nama mla|ima da je taj „najzaslu`niji menta je to bilo Titovo i Dolancovo nepovereme|u zaslu`nima” u Miwe u legalno politi~ko trova~koj kaznioni, gde rukovodstvo Srbije i Mada je „zapostavqeni” Srem su zajedno robijali, bio u Vojvodine. To nestatufrakciona{koj grupi tarno ograni~avawe zapo broju `iteqa znatno mawi Petka Mileti}a, a posle stupao je, na `alost, i od Banata i Ba~ke, me|u Rankovi}ev poslu{nik.

Dorowski. Kritikuju}i predstavnicima Vojvodine u vrhu mene {to sam uo~i razSmatrao je da su za liSrbije i SFRJ imao je tre}inu, govora s Titom okupio beralizam najkrivqi na vode}im pokrajinskim dru{tveno-politi~ke ”oni koji su dozvolili da predstavnike Vojvodine do|u do izra`aja druk~i- funkcijama polovinu, a na visokim na pripremni sastanak, je misli nego one zajed- polo`ajima u JNA najvi{e kadrova rekao je: „Nikad u na{oj ni~ki smi{qene”. Razlipraksi nije bilo, da kad ~ite misli {tetne su i jer onemogu}avaju ”pravo drugarstvo i prija- idemo kod druga Tita da razgovaramo, mi utvrteqstvo”, kakvo je u Partiji postojalo ”pre ra- |ujemo bilo kakav zajedni~ki stav. Jer, kod druga Tita mogu}e je da mi razli~ito mislimo, ta, u toku rata, i posle rata”. i on treba da vidi na{a mi{qewa i na{e arguNajgore je u miru! mente zato da se on mo`e opredeliti“. ”Posle rata smo pro{li razne okuke. U borO neta~nosti Mati}eve tvrdwe da smo radibi protiv IB smo govorili sasvim jasno, ako je li na „odstrawivawu ratnih kadrova” dovoqno neko informbirovac, znalo se gde je bilo wegoje govorio i sastav ovog skupa. A najmawe je bivo mesto u dru{tvu. Posle je do{lo vreme obralo ta~no da su izolovani kadrovi iz Srema: ma~una sa \ilasom. Opet znalo da ako je neko zada je Srem i po broju stanovnika i radni~ke stupao \ilasove teze, mi smo wega osudili, i klase znatno mawi i od Ba~ke i od Banata, i on je dao ostavku. Do{ao je period Brionskog plenuma. Rekli smo – rankovi}ev{tina! Ko za- me|u predstavnicima Vojvodine u najvi{im drstupa teze Rankovi}a, mi smo ta~no znali ko je, `avnim i politi~kim telima Srbije i Jugoslavije bilo ih je tre}ina, na vode}im pokrajinrekli smo mu da je on taj.” skim funkcijama polovina, a visokim polo`aO~aravaju}e jednostavno: mi smo znali, rekli i osudili, a oni su bili ono {to smo im mi ka- jima u JNA bilo najvi{e.

Generalu nije imao ko da ka`e da se osvrne zali da jesu, i znalo se gde im je mesto!

Na kraju je Romac ipak bio milostiv prema oko sebe. „Osvrnuo” se samo na Milenka Bojanama: „Ja nisam za se~ewe glave.” Drugo pomilo- ni}a [ecka, predsednika republi~ke vlade. vawe na tom sastanku. Tako je stvaran utisak da Ukorio ga je jer je govorio prete`no o ekonoliberali zaslu`uju se~ewe glave, ali da se to miji, a „preko dosada{we politi~ke prakse ne}e dogoditi samo jer je na{a partija tradici- pre{ao bez ijedne re~i samokritike”. Upozoonalno humana i na{a revolucija ne jede svoju rio je i druge „koji su doprinosili da se takva (liberalisti~ka) politika konstitui{e”. Bio decu.

Geral Petar Mati} Dule je ocenio da su “no- je to poziv na samoponi`avawe ili politi~ko vo rukovodstvo PK i delom Sekretarijat poka- samoubistvo.

P СЕРИЈА

Монк (Универзал, 14.00) 08.00 10.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.30

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Монк Скандал Добра жена Премијера Браћа и сестре Филм: Пасје поподне Филм: Нокаут

08.15 Вирус атек 08.35 Уврнути чупавци, филм 09.15 Галилео 10.25 Колеџицом по свету, прилично 11.30 Смртоносних 60, док. серија 13.00 Прасе Бејб у граду, филм 14.50 Агент Коди Бенкс 2, филм 16.45 Љубав је на селу, док. сапуница 17.40 РТЛ екстра Магазин 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Дантеов врх, филм 22.00 ЦСИ Мајами 00.35 Брзина бега, филм 02.10 Астро шоу

Бр зи на бе га Ме ли са и Ни на ужи ва ју у во жњи Ка ли фор ни јом све док их на ауто пу ту не за у ста ви по ли циј ска па тро ла. По ли ца јац шар ми ра де вој ке и уве ри их да по ђу с њим у по ли циј ску ста ни цу. Али у ста ни ци по ли ца јац по чи ње да за во ди Ме ли су и по ку ша да је си лу је... Уло ге: Маргита Тери, Лејла Александер, Метју Глејв, Џек Келер Ре жи ја: Ерик Чејмберс (РТЛ, 00.35)

Маргита Тери

08.10 09.05 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Амерички оружари Земља звечарки Краљеви аукција Трговци Лет изнад Аљаске Злато Беринговог мора Радионица Џесија Џејмса Преживљавање Човек, жена, дивљина Како се прави? Човек, жена, дивљина Преживљавање Чудовишта из реке Позадина авионских несрећа Чудо да сам жив Човек, жена, дивљина Преживљавање

08.30 09.45 11.15 12.15 13.45 15.30 18.00 20.00 21.00 22.15 23.45 00.45

Крос-кантри скијање Алпско скијање Крос-кантри скијање Биатлон Скијашки скокови Биатлон Бициклизам Брзо клизање Скијашки скокови Бокс Биатлон Скијашки скокови

Књи гу Мирка Чанадановића „БА УК ЛИ БЕ РА ЛИ ЗМА НАД ВОЈ ВО ДИ НОМ” мо же те ку пи ти у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) за 756 ди на ра, или на ру чи ти пре ко те ле фо на 021/6622–609 и меј ла knji za ra4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa: Politika [tamparija d.o.o. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

oglasi

dnevnik

MU [KA RAC 45 god. 180/90, upoznao bi slobodnu `enu prijatnog izgleda iz N. Sada ili okoline, radi dru`ewa, braka. Telefon: 061/717-78-00.

70709

^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce. Vi{egodi{we iskustvo. Profesor - dolazim. Telefoni: 6-311-482, 064/322-19-49.

70679 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon: 70411 021/6399-305.

DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon: 021/6399-305.

70412 IS KU SAN PRO FE SOR: za studente i u~enike - matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Veoma povoqno. Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644.

70505 MA STER MA TE MA TI KE i specijalista za nastavu garantovano uspe{no priprema studente i |ake. Telefon: 064/33-78-271.

70626 DI PLO MI RA NI in`ewer elektrotehnike i ra~unarstva daje ~asove matematike, fizike za osnovce, a za sredwo{kolce ~asove matematike, fizike i elektotehnike. Tele70719 fon: 063/77-06-939.

KU] NA NE GA bolesnih, starih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, fizioterapeute, za korisnike u zemqi i inostranstvu. Te70618 lefon: 021/400-148.

EVRO PA, Novi Sad: potrebne bebisiterke, medicinske pedijatrijske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, doma}ice ku}e, fizioterapeuti, kuvari, konobarice, sprema~ice, vaspita~ice. Telefon 021/400-148.

70619 AGEN CI JA za ~uvawe dece i podu~avawe svih uzrasta za poslove u Novom Sadu i Evropi. Nudimo bebisiterke, vaspita~ice, profesorke. Telefon 021/400-148.

70621 PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik.

Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo.

70413 Telefon 021/6399-305.

ME WAM dvosoban stan 54m2, adaptiran u dvoiposoban, IV sprat, lift, Novo naseqe, za odgovaraju}u ku}u u predelu Bocki, Popovice, Sremske Kamenice ili Petrovaradina. Telefon 062/233-612.

69690

IZ DA JEM praznu ku}u blizu centra, Kara|or|eva 27, Salajka, bez gazde, 120 evra. Telefon 064/21-20-222.

70417 IZ DA JEM dvosoban komforan name{ten stan u novogradwi u Petrovaradinu. Telefon 021/431-563 i 063/74-00-209.

70504 IZ DA JEM name{ten dvosoban stan 60m2, na Bulevaru osobo|ewa kod Stadiona „Vojvodine”. Telefon 062/572-351.

70688 IZ DA JEM garsoweru, nova Detelinara, ugao Kopernikove i Bul. Evrope. Telefon 063/1372-869.

70717 IZDAJEM garsoweru 20m2, kuhiwa odvojena, super name{tena, II sprat SPENS. Telefon: 063/1230-779.

70718 IZ DA JEM name{tenu garsoweru za studentkiwe ili zaposlene, Ulica Petra Drap{ina. Telefon 064/1610-330.

70420 IZ DA JEM dvosoban, komforan, name{ten stan kod `elezni~ke stanice. Odmah useqiv. Telefoni: 022/461-744, 063/461-501.

70526 IZ DA JEM name{tenu garsoweru 24m2 na Novoj Detelinari. Kuhiwa komplet, ve{ ma{ina, KTV. Useqiva 1. 4. 2013. Telefon 060/0359633.

70550 IZ DA VA WE nekretnina, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202.

70656 IZ DA JEM dvosoban stan 63m2, kompletno name{ten+klima, KTV, Liman III, kod Doma zdravqa, po`eqno studentkiwe, familija. Telefon 065/4000-445.

70672

IZ DA VA WE I ZA KUP stanova Novi Sad, name{teni ili praznijednosobni, dvosobni, trosobni - ku}e, lokali. Mileti}eva 51!! Nazovite, do|ite - povoqne cene. www.bomTelefoni: byx-nekretnine.com.

062/518-544, 021/526-387, 062/518-545.

709758 IZ DA VA WE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih, na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004 ili nas potra`ite na www.solis-nekretnine.com.

709764 HIT NO! Izdajem jednoiposoban stan u Vojvo|anskih brigada - „Aleksandar” gradwa - 36m2, 2. sprat, komplet kvalitetno name{ten. Cena 200 evra - nije fiksno. Telefon 064/823709850 6604.

PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-800 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefoni: 063/522-202, 70655 063/519-533.

MLA DOM BRA^ NOM PA RU iz Sombora potreban u zakup nov jednosoban stan u Novom Sadu. Pla}amo www.bombyx-nekretniunapred.... ne.com.

Telefoni: 021/526-387, 062/518-544.

709756 TRO ^LA NA porodica iz Zrewanina tra`i u zakup luks dvosoban - trosoban stan u Novom Sadu. Na du`i period. www.bombyx-nekretnine.com.

Telefoni: 021/6622-746, 062/518-545.

709759 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu.

063/519-533, 063/522202 novisad@ sta70659 novi.rs

KU PU JEM li~no za sebe od vlasnika ukwi`en stan od 40 do 50m2 u zgradi sa liftom do 5. sprata. Telefon: 063/528-759.

70574 KU PU JE MO stan 30 - 40m2 u Novom Sadu, u zgradi sa centralnim grejawem, do IV sprata, brzo useqewe.

Ke{ isplata odmah!!!! www.bombyxnekretnine.com. Telefoni: 021/6622746, 062/518-545.

709757 KU PU JE MO trosoban stan u Novom Sadu 60-80m2, po`eqno: Limani, Grbavica, oko centra, do IV sprata. Brza isplata u ke{u!!!! www.bombyx-nekretnine.com. Telefoni: 021/6622709760 746, 062/518-545.

KU PU JEM stan u centru ili na boqoj lokaciji. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

711401

NA NO VOJ DE TE LI NA RI dva odli~na dupleksa 95m2, 85.000 ima povrat PDV-a direktno od investitora. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 065/850-66-16, 451-318.

711450 PRO DA JEM odli~an nov dupleks kod Socijalnog, 100m2, odmah useqiv. Cena samo 76.500 sa PDV-om.

Hitna prodaja. Telefon 064/4232217. [ifra: 21873, www.solis-nekretnine.com.

709793

PRO DA JEM dvori{ni jednosoban stan od 32m2 i {upu od 16m2 u strogom centru Jevrejska ulica. Telefoni: 063/7852743, 021/6612531.

70553 PRO DA JEM dvori{ni stan kod Alma{ke crkve, CG, 30m2, agencije iskqu~ene. Telefon 064/831943.

70685 STRO GI CEN TAR, jednosoban stan u prizemqu 28m2, cena 26.000. Telefon 063/1118085.

70661 PRO DA JEM novu odmah useqivu garsoweru u Tolstojevoj ulici na visokom prizemqu, 22m2, ukwi`ena, cena: 25.900e, hitno. Telefon 064/0907-343.

70674 GAR SO WE RA - nova, 18m2, 12.500E, u legalizaciji. Telefon: 060/7411971.

70692 LI MAN I, 33m2, II sprat, sve jedinice odvojene, Fru{kogorska 19b, u blizini fakulteta, cena 1340E/m2.

Telefon: 063/580-302.

70586 PRO DA JEM dvori{ni stan Telep, Laze Lazarevi}a 38m2, 1, 5 soban, gas, PVC prozori, vrata, nova struja, povoqno! Telefon 062/4200-14.

70591 U STRO GOM centru kod Ribqe pijace, prodajem, odli~an jednosoban stan ukwi`en, V sprat sa liftom, bez posrednika.Telefoni: 063/563077, 021/462-364.

70657 JED NO SO BAN, ukwi`en stan od 29m2 u Ul. Vojvode [upqikca br. 39 kod Socijalnog prodajem. Telefon: 064/4081996.

70385 U UL. SVE TI SLA VA KA SA PI NO VI ]A 32m2, ukwi`ena, garsowera na II spratu. Hitno. Telefoni: 451-318, 523-193.

711426 BU LE VAR KRA QA PE TRA ukwi`ena, useqiva garsowera 23m2 u zgradi sa liftom. Odvojena kuhiwa, novo kupatilo. U ceni kompletan name{taj!! Telefon 063/777-6233.

711457 PRO DA JEM ukwi`enu garsoweru na Grbavici, kod Medicinske {kole, 26m2 na 3. spratu, odmah useqiva.

Cena 24.750 evra. [ifra:24164 Telefoni: 064/112-62-39; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

709770

NA NAJ LEP [EM DE LU Novog naseqa prodajem odmah useqivu, ukwi`enu garsoweru. Drugi sprat, gradila „Budu}nost”, terasa, klima. Povr{ina 32m2, cena 33.000 evra. Telefoni: 063/527-459; 021/520-231. [ifra:24789, www.solis-nekretnine.com.

709771 HIT NA PRO DA JA! Garsowera u centru, kod Ribqe pijace, novija zgrada, bez ulagawa, ukwi`eno. Povr{ina 19m2 - cena samo 17.000 evra!

Telefoni: 063/1321-470; 021/520-231. www.solis-nekretni[ifra:24925, 709772 ne.com.

BU LE VAR OSLO BO \E WA 29m2, IV sprat, lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 25.800. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 709818 633-7853.

GAR SO WE RA, centar - Wego{eva, 30m2, odli~na, ukwi`ena, hitno, povoqno 28.500E. Telefoni: 021/6618381; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

709814 GAR SO WE RA, centar 20m2, visoko prizemqe, bez ulagawa, name{tena, ukwi`ena, odli~na lokacija, hitno, preporu~ujemo, cena 17.500E. Telefoni: 021/661-8381; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

709809 BUL. OSLO BO \E WA, ukwi`ena renovirana garsowera, 30m2 26.500E. Telefoni: 063/444-743, 709802 021/522-177.

BUL. OSLO BO \E WA, ukwi`ena renovirana garsowera, 23.900E. Telefoni: 063//444-743, 021/526-622.

709804 NO VI SAD, Sentandrejski put, 28m2, nova, ukwi`ena - 21.000E. Telefoni: 063/444-743, 021/526-622.

709798 TE ME RIN SKI PUT, ukwi`ena garsowera, II sprat, 21.500E. Telefoni: 064/215-60-90, 021/522-177.

709796 SA JAM, kod Hotela „Park” - garsowera od 20m2 - novija zgrada, miran kraj, lift, CG, useqiva odmah! Cena 22.000 evra. Telefoni: 064/823-6617, 709831 021/542-779.

BU LE VAR: ukwi`ena garsowera preko puta „Dnevnika” - 26m2, terasa, CG, dvori{na strana. Cena 26.800 evra.

Telefoni: 064/823-6617, 709832 021/6614-200.

SOM BOR SKI BU LE VAR: 20m2 garsowera sa potpuno odvojenom kuhiwom, CG, lift, ukwi`ena, odmah useqiva. Cena dogovor! Telefoni: 709841 064/823-6601, 021/542-779.

LI MAN II: garsowera od 26m2, 1. sprat, lift, ukwi`ena, oidmah useqiva. Cena 31.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6604.

709843 NO VA useqiva garsowera sa PDVom 25m2, 3. sprat, lift, terasa, CG, dvori{no orjentisana, cena - 26.800 evra sa PDV-om. Telefoni: 064/8236610, 021/542-779.

709854 UKWI @EN - 33m2 - jednosoban - mogu} jednoiposoban - renoviran, CG, odmah useqiv, odli~an raspored, cena 22.800E. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963.

709862 LI MAN - 31m2-ukwi`en jednosoban stan preure|en u jednoiposoban, useqiv, terasa, lift, CG cena 32.000E. Telefoni: 064/823-6617, 021/542-779.

709836 SO CI JAL NO, @itni trg, odli~an noviji stan, na II spratu, cena 32.000.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

711403 HIT NO, Ulica Ilije Bir~anina ekstra zgrada „Arena” gradila, nov kompletno name{ten, odmah useqiv, ukwi`en stan, cena 31.500 sa name{tajem. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

711404 OD LI ^AN jednosoban 39m2, kod Sajma, Pariske komune, I sprat sa liftom, zgrada od fasadne cigle, sre|en, mogu}e dobijawe jednoiposobnog (od trpezarije-soba). Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021135.

709864 NO VO NA SE QE, prodajem jednosoban stan, klasi~nog rasporeda, ukwi`en...

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

709875 SOM BOR SKI BU LE VAR, 30m2, jednosoban, 25.000E. Odli~an. Telefoni: 021/522-177, 060/474-3563.

709801 GO GO QE VA ULI CA - jednoposoban - ukwi`en, 3. sprat, terasa, lift, ju`na strana, odvojena kuhiwa, cena sa name{tajem 38.100E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

709826 JED NO SO BAN, Liman I, 40m2, ukwi`en, odmah useqiv, hitno, veoma povoqno 39.500E. Telefoni: 021/661-8381; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

709813 NO VI BU LE VAR 32m2, IV sprat, lift, ukwi`en, nov, odmah useqiv 33.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

709819 MI LEN KA GR ^I ]A 32m2, jednosoban, ukwi`en, prazan, odmah useqiv 25.000 nije fiksno. Telefoni: 444-107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

709820 NAJ PO VOQ NI JE - Novo naseqe, stan 36m2 za 26.500 evra, ukwi`en, odmah useqiv. [ifra:24130. Telefoni: 064/134-0459; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

709773 UKWI @EN jednosoban stan u starijoj ku}i, 38m2, cena 20.000 evra.

Pogledajte fotografije na www.solis-nekretnine.com. [ifra stana: 24877. Telefoni: 021/520-231; 065/2019-011.

709774

NO VO, 34m2 jednosoban stan u blizini Futo{ke pijace, ukwi`en, bez ulagawa, 3. sprat, terasa. [ifra: Telefoni: 021/451-570, 24885, www.solis-nekretni064/112-6239, ne.com.

709775 JED NO SO BAN stan 40m2, Savina, gradila „Budu}nost”, III sprat, ukwi`en, useqiv, mo`e biti 1.5-soban. Povoqno - 37.900. www.bombyxnekretnine.com. Telefoni: 021/526387, 063/518-546.

709763 RE NO VI RAN stan 32m2 [ekspirova kod Limanske pijace sa jo{ 20m2 terase. Odli~na prilika! Telefon 711458 060/6211-685.

RI BQA PI JA CA!!! Deo bli`i Dunavu jednosoban stan, useqiv, ukwi`en od 31m2, na dvori{te okrenu, terasa. Telefon 063/500-213.

711479 JED NO SO BAN stan 41m2 na Novom nasequ u Ul. Stevana Hristi}a, cena 35.000. Telefoni: 451-318, 060/07537-82. [ifra 1004745, www.nekretnine-moj dom.

711427 DE TE LI NA RA jednosoban stan sa odvojenom kuhiwom, odmah useqiv, odli~no stawe, za 19.700. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

709873 HIT NA PRO DA JA! Odli~an JS 30m2, Futo{ki put, V sprat, nema lift, legalan stan, pogled na Fru{ku goru, cg, odvojena kuhiwa sa trpez., kl. parket, cena samo 19.900.

Telefoni: 021/523-700, 065/5536-212.

711492

PRO DA JEM dvosoban stan, 45m2, Sajam, Ulica Stevana Mokrawca, odli~an, renoviran, bez ulagawa, cena dogovor. Telefon 069/777-605.

70361 PRO DA JEM dvosoban stan 52m2, 900Em2, okolina `elezni~ke stanice. Telefon: 063/7380-223, od 9 do 19 ~asova.

70572 DVO SO BAN, 53m2, Pariske komune 9, visoko prizemqe, delimi~no renoviran, ostava, terasa, mo`e i za poslovni prostor, hitna prodaja. Te70660 lefon: 063/70-35-924.

LI MAN I ukwi`en dvosoban stan na IV sprat, lift, terasa, 52.000e.

Telefoni: 063/1118085, 063/1114242.

70662 PRO DA JE MO dvosoban ukwi`en stan od 60m2 na Novom nasequ za 43.000. Telefon 6447-622.

70680 PRO DA JE MO stan od 47m2 u Bra}e Ribnikar ulici u novijoj zgradi.

Stan je ukwi`en i odmah useqiv. Telefoni: 644-622, 063/540-165.

70681 PRO DA JE MO ukwi`en stan od 53m2 na Limanu dva za 44.500 terasa, sa lepim pogledom. Telefoni: 6447622, 063/540-165.

70713 JED NO I PO SOB NI 52m2, Mileve Mari}, ukwi`en.

Telefon 063/1938024.

70409 PRO DA JE MO odmah useqiv jednoiposoban stan 40, 86 Bra}e Drowak, drugi sprat, direktno od investitora, povra}aj PDV! Cena: 1100/m2 agencija. Telefon 063/522202.

70658 PRO DA JEM nov jednoiposoban stan kod @. Stanice 36.000 ukwi`en. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

70712 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS 35m2, Cara Du{ana, V sprat, lift, ukwi`en, novija zgrada, odv. kuhiwa, u odli~nom stawu, cena samo 28.900.

Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

711491 NA NO VOM BU LE VA RU 42m2 lep stan u novijoj zgradi na petom spratu, lift, terasa, cena 33.000. Slike na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1001684. Telefoni: 523-193, 060/308-89-93.

711428 JED NO I PO SO BAN stan 36m2 na Novoj Detelinari pred useqewe, prvi sprat, cena 34.000. Telefoni: 063/101-06-61, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

711429 KO STE RA CI NA 40m2, ~etvrti sprat, 42.500 - prazan, odmah useqiv. [ifra 1004821, www.nekretnine-mojdom.com. Telefon 063/101-06-61.

711430 U ZO NE DO VOJ ZGRA DI mawi jednoiposoban stan lep nov stan na Novom bulevaru, cena 37.000. [ifra 1004993, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 060/075-37-82, 451-318.

711431 NOV ukwi`en jednoiposoban stan u centru 42m2 na III spratu, lift, terasa, 65.000. Telefoni: 523-193, 065/850-66-16, www.nekretnine-mojdom, slike na {ifri 1005103.

711432 U PE TRA DRAP [I NA nov prazan i ukwi`en stan 47m2 na III spratu 58.000. Telefoni: 451-318, 065/85066-16, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1005076.

711433 OD LI ^AN, kompletno renoviran jednoiposoban stan 38m2 Pariske komune, III sprat, lift, terasa. Odmah useqiv, ukwi`en! Cena 36.000.

Telefon 060/6211-685.

711460 DVA JED NO I PO SOB NA stana na prodaju, - Dr Ribara 44m2, IX sprat 44.000E, Pariske komune 41m2, II sprat - 37.000E. Useqivi - ukwi`eni!!!

Telefoni: 021/6622-746, 062/518-545, www.bombyx-nekretnine.com.

709761 JED NO I PO SO BAN, S. bulevar, 42m2, nov, ukwi`en, 3. sprat, lift, odli~an stan, veoma povoqno. Telefoni: 021/661-8381; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

709811

nedeqa10.mart2013.

JED NO I PO SO BAN, Liman II, 54m2, renoviran, bez ulagawa, ukwi`en, mo`e dvoiposoban, blizina fakulteta, Merkatora, Spensa itd. Veoma povoqno. Telefoni: 021/6618381; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

709812 HIT NA PRO DA JA, Nova Detelinara, JIS, 44m2 - 46.400E, novo, odmah useqivo, predato za ukwi`bu.

Telefoni: 021/522-177, 063/444-743.

709806 AV GU STA CE SAR CA nov, odli~an jednoiposoban, ukwi`en stan, 40m2, dvori{no orjentisan. Telefoni: 709876 528-137, 063/538-166.

GUN DU LI ]E VA, odli~nog rasporeda jednoiposoban stan, 42m2, na tre}em spratu sa liftom, ukwi`en.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

709877 NA GR BA VI CI, ukwi`en noviji jednoiposoban stan, cena 43.300. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 711405 NO VO NA SE QE, odli~an 1.5 stan od 48m2, ukwi`en, renoviran, cena 40.500. Telefon 636-8429, www.bo711406 mil.rs.

NO VA DE TE LI NA RA, jednoiposoban ukwi`en stan na I spratu po ceni od 34.000. Telefon 636-6952, 711407 www.bomil.rs.

NO VA DE TE LI NA RA, ^ika Stevina ul., odli~an, ukwi`en 1.5 stan od 39m2 po ceni od 40.200. Telefon 711408 636-6952, www.bomil.rs.

NO VO NA SE QE - [onsi, odli~an 1.5-2.0 stan od 53m2, cena 46.500. Telefoni: 636-8429, 063/828-8377, 711409 www.bomil.rs.

NO VO NA SE QE: renoviran jednoiposoban stan u Bra}e Drowak, 48m2, 1. sprat, lift terasa, CG, PTV, u sve prostorije iz hodnika. Cena 43.200 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/8236604.

709835 [ON SI ukwi`en - odmah useqiv 37m2 - klasi~an raspored, 3. sprat, terasa, lift, CG, cena 34.000E. Telefoni: 064/823-6610, 021/6614-200.

709838 TOL STO JE VA ULI CA 40m2 - jednoiposoban, useqiv odmah - ukwi`en, 1. sprat, terasa, uli~no orjentisan, kuhiwa odvojena sa prozorom CG, odli~an raspored, cena dogovor.

Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

709861 POD BA RA: nov, brzo useqiv 37m2, lift, terasa, CG, odli~na gradwa.

Cena sa PDV-om 43.000E. Telefoni: 064/823-6604, 021/661-4200.

709857 POD BA RA: jednoiposoban, 35m2, nov, legalan, mo`e i subvencionisani kredit - 80% zavr{ena gradwa, 2. sprat, CG, terasa, lift. Cena 41.000 evra sa PDV-om. Telefoni: 064/823709859 6601, 021/661-4200.

USE QIV mawi jednoiposoban stan u novoj zgradi u blizini Sajma 25m2, 3. sprat, terasa, CG, odli~an raspored. Cena 25.500 evra. Telefoni: 064/823-6610, 542-779.

709845 RI BQA PI JA CA: nov, useqiv jednoiposoban stan 36 m2, 1. sprat, terasa, CG, predat za ukwi`bu... Cena 41.200 evra. Telefoni: 064/823-6617, 661-4200.

709846 GR BA VI CA: jednoiposoban, nov, ukwi`en, 3. sprat, lift, terasa, CG... Cena 38.100 evra. Telefoni: 064/823-6604, 542-779.

709847 JED NO I PO SO BAN, komplet renoviran, ukwi`en stan od 37m2 na 3. spratu. Hitna prodaja. Cena 36.000 evra. Telefoni: 064/823-6610, 542779.

709848 TUR GE WE VA stan, 45m2, odmah useqiv, jako lako mo`e biti jednoiposoban, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

709874 HIT NO!!! @elezni~ka stanica 50m2 - ukwi`en-odmah useqiv dvosoban stan, terasa, CG, odli~an raspored, cena 38.700E. Telefoni: 064/8236617, 021/661-4200.

709855 NOV - 52 m2 - ukwi`en - neuseqavan, terasa, grejawe, odli~an raspored.

Cena 43.300 evra. Telefoni: 064/8236601, 661-4200.

709856 DVO SO BAN 53m2 - useqiv - ukwi`en, 2. sprat, CG, terasa, renovirano kupatilo, cena 37.100E - nije fiksno.

Telefoni: 064/823-6617, 021/542-779.

709858 HIT NO!!! Bulevar: perfektan dvosoban stan kod T - kafea, 50m2, 1. sprat, perfektan raspored - odvojena kuhiwa, terasa, luks sre|en, brzo useqiv, ukwi`en! Cena 58.800 evra.

Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200.

709839 SO CI JAL NO: dvosoban, 62m2, lift, 2 terase, CG, odli~no stawe, lako mogu}a prepravka u dvoiposoban. Ukwi`en. Cena 54.300 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604.

709844 ]IR PA NO VA ULI CA: 57m2, ukwi`en dvosoban - mogu} dvoiposoban - redovna eta`a, lift, terasa, CG, u odli~nom stawu. Cena 58.700 evra.

Telefoni: 064/823-6617, 021/424-963.

709834 NO VO NA SE QE: ukwi`en dvosoban, odmah useqiv stan od 56m2 - renovirano kupatilo, 1. sprat, terasa, CG, zgrada od fasadne cigle. Cena 41.200 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200.

709829 GR BA VI CA: nov, neuseqavan dvosoban, 40m2, 1. sprat, terasa, CG, neprolazne sobe, odli~an raspored, kvalitetna gradwa. Cena sa PDV-om. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

709830 LI MAN kod „Merkatora” odli~an dvosoban stan od 53m2, cena 42.200.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

711410

19

@. STA NI CA, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 41.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

711411 CEN TAR, okolina Ribqe pijace i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 42.000. Telefon 636711412 8429, www.bomil.rs.

RI BQA PI JA CA, dvosoban stan, 64m2, odli~nog rasporeda, kao dvoiposoban, ukwi`en, dvostran, na lepom mestu za 54.000. Telefoni: 528137; 063/538-166.

709878 GR BA VI CA, nov, ukwi`en dvosoban stan, 47m2, na prvom spratu, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 709879 063/538-166.

LI MAN TRI, u kvalitetnoj zgradi, odli~nog rasporeda dvosoban stan, 60m2, na prvom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

709880 KA ]E DE JA NO VI], odli~nog rasporeda dvosoban stan, 59m2, na tre}em spratu sa liftom, u blizini osnovne {kole... Telefoni: 528-137, 063/538-166.

709881 LI MAN I, klasi~an dvosoban 54m2, Veqka Petrovi}a, IV sprat sa liftom, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, lepa terasa, ukwi`en. Tel. 063/517846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021136.

709865 OD LI ^AN dvosoban, 41m2, izme|u Socijalnog i Bulevara oslobo|ewa, Slova~ka ulica, visoki parter, gleda u dvori{te, lepa terasa, ukwi`en, 39.500. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021140.

709866 TUR GE WE VA, klasi~an dvosoban, 64m2, izme|u Bulevara osobo|ewa i Betanije, fasadna cigla, renoviran, komforan stan, velika terasa, lepe sobe, odvojena kuhiwa i trpezarija, ukwi`en, 63.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021139.

709867 DVO SO BAN, Sajam - Slobodana Baji}a, 52m2, I sprat, nov, mo`e i sa gara`om 18m2 u istoj zgradi, lep stan, vredi pogledati. Telefoni: 021/6618381; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com.

709807 UKWI @EN, dvosoban stan,74m2, odli~an, D. Vasiqeva, II sprat, lift, Telefoni: 021/522-177, terasa.

063/7809-909.

709803 NO VA DE TE LI NA RA, dvosoban, useqiv, 44m2 - 45.500E, terasa, I sprat. Ukwi`en, lift. Hitna prodaja. Telefoni: 064/215-60-90, 021/526709797 622.

MI [E DI MI TRI JE VI ]A, odli~an dvosoban 54m2 u zgradi od samo 4 stana. Useqiv, novo. Mo`e kredit.

Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09.

709795 NO VA DE TE LI NA RA 53m2, lift, terasa, ukwi`en 40.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

709821 DVO SO BAN stan 54m2, Liman IV novije zgrade - gradila „Budu}nost” 1.300 Kaplara - ukwi`en - 56.500E. www.bombyx-nekretnine.com. Telefoni: 021/526-387, 063/518-546.

709762 USE QIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, 3. sprat, odvojena kuhiwa, ostava, kupatilo-prozor, ukwi`en, bez posrednika. Telefoni: 421437 ili 063/534-505.

709751 NO VA DE TE LI NA RA, 51m2, dvosoban stan na III spratu, kvalitetna gradwa, ukwi`eno... Pozovite... [ifra:21347. Telefoni: 021/427-277; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com.

709776 OD LI^ NA PO NU DA, @elezni~ka ulica, na uglu sa Maksima Gorkog, klasi~an komforan dvosoban stan od 60m2, drugi sprat, u novijoj zgradi kvalitetne gradwe, stan ukwi`en i odmah useqiv, cena po~etna 71.000 evra. [ifra:24747.

Telefoni: 064/2003-103; 021/520-231, www.solisnekretnine.com.

709777 PRO DA JEM luks dvosoban stan u Cara Du{ana. Novija zgrada, ukwi`en, 50m2 - 49.500 evra. Telefoni:0 65/461-8233, 021/520-231. [ifra: 2477, www.solis-nekretnine.com.

709778 KOM FO RAN porodi~ni stan u novijoj zgradi, kod Socijalnog, dvosoban, mogao bi lako biti 2.5-soban, 65m2 za cenu od 61.800. Ukwi`en, mogu}a kupovina na kredit. [ifra:24707. Telefoni: 065/20-19-013, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

709779 PRO DA JEM klasi~an dvosoban stan 48m2, u blizini Keja i centra, hitna prodaja, cena samo 43.000 evra. [ifra:24829. Telefoni:0 21/427-277; 065/461-82-33, www.solis-nekretnine.com.

709780 UKWI @EN stan klasi~nog rasporeda, u blizini Sajma, u Mokraw~evoj ulici, 48m2, lift, terasa, cena 46.400 evra. Pogledajte nacrt stana i fotografije na www.solis-nekretnine.com. [ifra:24677. Telefoni: 051/520-231; 065/20-19-011.

709781 PRO DA JEM dvosoban stan od 48m2, prvi sprat, odmah useqiv, ukwi`en, mo`e i na kredit. Lokacija Satelit, cena samo 33.800. Telefoni: 064/11262-39; 021/520-231. [ifra: 22601, www.solis-nekretnine.com.

709782 OMLA DIN SKOG PO KRE TA iza Ma{inske {kole, ukwi`en dvosoban stan od 50m2, III sprat, terasa.

Povoqno, 39.700E. Telefon 060/6211685.

711461

20

oglasi

nedeqa10.mart2013.

NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA odli~an, komforan dvosoban stan od 63m2, II sprat, lift, terasa. Ukwi`en. Povoqno, 51.500E. Telefon 060/621-1685.

711462 OD MAH USE QIV dvosoban noviji stan na Novom nasequ 54m2, III sprat, lift, terasa. Povoqno! Cena 44.500. Telefon 063/108-8017. 711463 IZ VAN RE DAN dvosoban stan 57m2 Balzakova kod doma zdravqa, II sprat, lift, terasa, renoviran.

Ukwi`en. Cena 55.000. Telefon 711464 063/108-8017.

KOM PLET NO renoviran dvosoban stan 48m2 Balzakova, I sprat, lift, terasa, ju`na strana, dvori{na. useqiv!

Telefon Ukwi`en, 711465 063/7776-233.

PA RI SKE KO MU NE, 67m2, IV sprat, lift, dve terase, kompletno renoviran, odmah useqiv, ukwi`en!

59.500. Telefon 063/108-8017. 711466 PRO DA JEM lep dvosoban stan, mogu}nost preure|ewa u dvoiposoban, u blizini „Merkatora”. Pozovite!!!

Telefon 063/500-213.

711480 CA RA DU [A NA!!! Starija gradwa stan sa grejawem na struju od 43m2 u odli~nom stawu, useqiv sa terasom.

711481 Telefon 063/500-213.

LI MAN III!!! U odli~noj zgradi klasi~an dvosoban stan sa posebnom trpezarijom, odli~nom terasom od 56m2 ni`e spratnosti!!! Telefon 711482 063/500-213.

OSLO BO \E WA!!!

BU LE VAR Mirniji deo bli`e stanici odli~an stan od 75m2 na tre}em spratu sa liftom, hitno i povoqno!!! Telefon 065/250-0213.

711483 OD LI ^AN ukwi`en stan 42m2 u najboqoj zgradi kod Sajma. Dvori{na, ju`na strana. Lift, terasa, bez ulagawa. Telefon 063/108-8017.

711459 LI MAN 2. Dragi{e Bra{ovana 58m2, komplet renoviran, posledwi sprat, cena 52.500. [ifra 1002528, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 065/850-66-16.

711434 SA JAM, Stevana Mokrawca, dvosoban 55m2 IV sprat, klasi~an raspored, ukwi`en, prazan odmah useqiv, cena 49.500. [ifra 1005023. Telefoni: 063/101-06-61, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com.

711435 DVO SO BAN stan u Save Kova~evi}a 57m2, cena 51.500 dobar raspored, lift, terasa, ukwi`en. [ifra 1005169, www.nekretnine-mojdom. Telefoni: 451-318, 063/172-61-43.

711436 DVO SO BAN na Grbavici 50m2 luks opremqen stan ukwi`en. Slike na 1005149, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 523-193, 063/17261-43.

711437 NA NO VOM BU LE VA RU odli~an nov dvosoban stan 42m2, cena 41.200, lift, terasa. [ifra 1005168, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 063/172-61-43.

711438 U DI MI TRI JA AVRA MO VI ]A kompletno renoviran stan 62m2, hitna prodaja 54.200. [ifra 1004816, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 065/850-66-16.

711439 NA NO VOJ DE TE LI NA RI nov neuseqavan stan 56m2 na prvom spratu idealan raspored uredni papiri 63.100. Telefoni: 451-318, 060/07537-82. [ifra 1004214, www.nekretnine-mojdom.com.

711442 KOD SO CI JAL NOG, ukwi`en stan 50m2, izuzetno sre|en, bez ulagawa, brzo useqiv. Telefon 6615-117.

711496 KOD JO VI NE GIM NA ZI JE, ukwi`en stan 57m2, klasi~nog rasporeda, besprekorno stawe, ugradna kuhiwa, luksuzno kupatilo, malo stanara. Telefon 6615-117.

711497 BU LE VAR, izuzetno povoqno, ukwi`en dvosoban stan 63m2, ni`a spratnost, odmah useqiv, cena 51.500. Telefon 6615-117.

711498 BU LE VAR, ukwi`en dvosoban stan 50m2, vrlo povoqno - 39.000. Telefon 6615-117.

711499 HIT NA PRO DA JA! Izuzetan DS 47m2, Bul. Novo naseqe, IV sprat, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, odli~na zgrada, bez ve}ih ulagawa, klima, cena samo 34.900. Telefoni: 021/523-700, 065/55-36-212.

711493 JEDNOIPOSOBAN, Bulevar Kraqa Petra, 40m2, ukwi`en, terasa.

Telefoni: 060/418-3223 i 064/1143730.

70756

DVOSOBAN - DVOIPOSOBAN, Bul. Kraqa Petra, prvi sprat, terasa, ukwi`en, useqiv, komplet name{ten. Telefon: 060/418-3223 i 064/1143730.

70757

BEZ PO SRED NI KA, prodajem dvoiposoban stan, 68m2, na Limanu 2, ukwi`eni, bez ulagawa. Telefoni: 063/840-2208, 021/454-776.

70625 PRO DA JEM ukwi`en stan na Limanu IV, ul. Narodnog fronta, 4. sprat od 80m2, cena 67.000e. Telefon: 70638 064/888-3428.

HIT NA PRO DA JA! Liman I, Ul. Drage Spasi}, trosoban stan, dve terase, gleda na Dunav. Ukwi`en, brzo useqiv. 57m2 za samo 56.000 evra. Telefoni: 063/1321-470; 021/520-231. [ifra:25051, www.solis-nekretni709791 ne.com.

PRO DA JE MO novoji dvoiposoban stan 65m2 na Grbavici za 41.500, ukwi`en. Telefon: 6447-622.

70682 SA LAJ KA, useqiv dvoiposoban stan 58m2, ul. Petra Drezdi}a br. 29, renoviran, prvi sprat, tri terase, mogu}a zamena za vikendicu uz doplatu. Cena 35.000 evra. Telefon 70689 062/366-505.

PRO DA JEM stan u Turgewevoj ulici, 2. sprat, 75m2, cena 65.000e, ili mewam za mawi uz doplatu. Telefoni: 060/180-80-44, 064/233-79.80.

70649 KO SOV SKA ULI CA, trosoban noviji stan, ukwi`en, veoma funkcionalan, ni`a spratnost, prodajem povoqno. Telefoni: 063/1114142, 063/1118085.

70663 HIT NO PRO DA JE MO nov odmah useqiv trosoban stan 67m2, u dr.

Svetislava Kasapinovi}a 52.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

70715 GR BA VI CA, Mi{e Dimitrijevi}a: 58m2 - ukwi`en, komplet renoviran dvoiposoban stan, 2. sprat, terasa, CG. Cena 61.800 evra. Telefoni: 709852 064/823-6617, 021/424-963.

NA NO VOM NA SE QU 68m2 dvoiposoban stan na drugom spratu, lift, terasa, ukwi`en, hitna prodaja. Telefoni: 060/308-89-93, 451-318. [ifra 1000101, www.nekretnine-mojdom.com.

711443 U MA JE VI^ KOJ ULI CI kod Betanije 63m2 dvoiposoban stan na 3. spratu ukwi`en, noviji stan, 63.000. [ifra 1004200, www.nekretnine-moj711444 dom.com.

NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle veliki stan, u neposrednoj blizini {kole i vrti}a. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

709884 ]IR PA NO VA ULI CA, noviji, useqiv dvoiposoban stan od 54m2 u suterenu zgrade. CG, kwi`i se kao stambeni prostor, 27.000E. Telefon 060/621-1685.

711467 LI MAN IV, 64m2 Bulevar cara Lazara, IV sprat, lift, dve terase.

Ukwi`en. Cena 54.600. Telefon 063/7776-233.

711468 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en.

Cena sa name{tajem 57.000E. Telefon 063/108-8017.

711469 IZ U ZET NA PO NU DA! Nov, odmah useqiv stan, na Novom nasequ, 2.5soban po strukturi. Prvi sprat, 59m2 za samo 51.500 evra. [ifra:20912. Telefoni: 065/2019-010, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

709783 JE DIN STVE NA PRI LI KA! Kompletno renoviran 2.5-soban stan u samom centru, Ulica Maksima Gorkog. Mogu}a prodaja sa gara`om. Cena povoqna. Telefoni: 065/20-19013; 021/520-231. [ifra: 25001, www.solis-nekretnine.com.

709784 DVO I PO SO BAN stan 52m2, funkcionalan, 3. sprat, kuhiwa-prozor, brzo useqiv, ukwi`en, bez posrednika. Na{ kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505.

709752 NO VA DE TE LI NA RA, nov dvoiposoban, ukwi`en, neuseqavan, dva sanitarna ~vora, povrat PDV-a, lift, terasa 63.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

709822 KA TO LI^ KA POR TA, dvoiposoban stan, 61m2, IV sprat, dva ulaza, velika dnevna soba, dve spava}e sobe, odvojena kuhiwa, sa terase pogled na centar i tvr|avu, dvori{na strana, pripadaju}i podrum 12m2, 47.000.

Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013295.

709868 BU LE VAR, Ulica Toplice Milana, odli~an dvoiposoban, nov stan, cena 59.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

711413

@E LE ZNI ^A STA NI CA, klasi~an 2.5 stan od 67m2 na I spratu, odli~no stawe, renovirano kupatilo, cena 62.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

711414 TO PLI CE MI LA NA: dvoiposoban 49m2 - perfektan stan, ukwi`en, useqiv, CG, terasa, dvori{na strana, ostaju 3 nova ameri~ka plakara.

Cena 59.800 evra. Telefoni: 064/823709842 6610, 542-779.

NO VO! Grbavica: dvoiposoban, 4. sprat, dvostrano orijentisan. Kvalitetna i legalna gradwa. Lift, terasa, CG. Cena 57.800 evra sa PDVom. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779.

709851 LI MAN - 64m2 - trosoban - odli~an raspored, ukwi`en - useqiv, komplet sre|en, 4. sprat, terasa, lift, CG, cena 66.000E. Telefoni: 064/823709863 6617, 021/542-779.

NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an kompletno renoviran klasi~an 3.0 stan na II spratu, prelepo okru`ewe-zelenilo, cena 61.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

711415 NO VA DE TE LI NA RA, „Dinamika”, zgrada vrhunskog kvaliteta, odli~an nov 3.0 stan od 71m2, klasi~nog rasporeda sa odvojenom kuhiwom sa prozorom, odvojeno kupatilo i wc, ukwi`en. Telefoni: 063/828-8377, 636-8429, www.bomil.rs.

711416 LI MAN, ukwi`en stan od 80m2 na IV spratu, cena 70.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

711417 CEN TAR, u Vase Staji}a, trosoban stan od 83m2 odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i renoviran,odmah useqiv, cena 87.500 mo`e i sa gara`om - cena 91.000. Telefoni: 636-6952, 063/82883-77, www.bomil.rs.

711418 NOV trosoban stan, 57m2, Temerinska, II sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, ostava, posebno wc, terasa, dve spava}e sobe, prazan, dvori{no orijentisan, useqiv, ukwi`en na pro709869 davca. Tel. 063/517-846.

KOD SPEN SA, kvalitetan, kompletno renoviran trosoban stan, 78m2, u dobroj zgradi, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 709882 BU LE VAR 84m2, lift, terasa, ukwi`en, prazan, odmah useqiv 72.100. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

709823 LI MAN 72m2 - ukwi`en trosoban stan, gradila „Budu}nost” - sendvi~ zid, lift, terasa, CG , bez ulagawa, ju`na strana. Cena 75.000 evra. Tel.: 064/823-6601, 021/6614-200.

709827 BRA ]E JO VA DI], poluname{ten trosoban stan, 160E+dep. Telefoni: 063/11-24-911, 021/526-622.

709805 USE QIV brzo, trosoban stan 100m2, dve terase, dobar raspored, isto~na strana, ukwi`en, bez posrednika. Na{ tel. 421-437 ili 063/534-505.

709753 PE TRO VA RA DIN - Blok 8, prodajem hitno stan 74m2, na 5. spratu sa liftom, ukwi`en, potrebno sre|ivawe, cena 51.500 evra, a mo`e i zamena za skupqi u Novom Sadu. [ifra:24714. Telefoni: 021/451-570; 064/134-04-59, www.solis-nekretnine.com.

709785 BU LE VAR - Stadion, 87m2 klasi~an trosoban stan na 3. spratu, lift, terasa, ukwi`en, cena 82.000 evra. [ifra:24838. Telefoni: 021/427-277; 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com.

709786 TRO SO BAN stan od 77m2, ~etvrti sprat, useqiv, Ulica @elezni~ka, centar grada, cena 76.000 evra, za informacije pozvati 064/112-62-39; 021/520-231. [ifra: 24514, www.solisnekretnine.com.

709787 GR BA VI CA klasi~an porodi~an stan, 76m2, na 2. spratu, potrebno investiciono ulagawe, a zato je cena 61.800. [ifra: 17022. Telefoni: 021/6624-325, 064/200-3103, www.solisnekretnine.com.

709788 NA SE QE - kod ambulante, trosoban stan 88m2 na 2. spartu, bez ulagawa, dvostran, malo stanova, ukwi`en, izuzetno lep i svetao. Cena povoqna. [ifra: 22892. Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, www.solisnekretnine.com.

709789 IZ U ZET NA PO NU DA! Noviji trosoban stan od 80m2 u mawoj zgradi.

Poseban kvalitet stanu daju veliki dnevni boravak, odvojena kuhiwa, dva kupatila i lepa polukru`na terasa sa pogledom na park. Telefoni:0 65/20-19-010; 021/520-231. [ifra:24983, www.solis-nekretnine.com.

709790 HIT NA PRO DA JA trosobnog renoviranog stana od 75m2 na Bulevaru oslobo|ewa, III sprat, lift, terasa, ukwi`en. Povoqno! 62.000 eura. Telefon 060/6211-685.

711470

NA LI MA NU III kod Limanskog doma zdravqa trosoban stan 72m2, lift, terasa, ukwi`en, cena 63.000.

Telefoni: 451-318, 060/308-89-93. na www.nekretnine-mojSlike 711448 dom.com.

NA NO VOJ DE TE LI NA RI prazan i odmah useqiv nov trosoban stan 60m2, prvi sprat sa gara`om u istoj zgradi. Cena sa gara`om 69.000 kqu~ u agenciji. [ifra 1004505, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 523711449 19,3 060/308-89-93.

LI MAN I!!! Odli~an trosoban stan od 64m2 ni`e spratnosti za sre|ivawe odmah useqiv!!! Hitno!!! Telefon 063/500-213.

711486 CEN TAR!!! Blizu Spensa i Radni~kog trosoban stan od 83m2, ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Telefon 063/500-213.

711484 U JE VREJ SKOJ ULI CI kod Sinagoge dva nova trosobna stana od 66m2 na prvom i drugom spratu sa liftom useqivo oko nove godine. [ifra 1004376. Telefoni: 060/075-37-82, 451-318, 523-193, www.nekretnine-moj711445 dom.com.

TRO SO BAN stan, Rumena~ki put 75m2, ukwi`en, prvi sprat, prazan, 60.000. [ifra 1004735, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 523-193, 711446 065/850-66-16.

NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA u vojnoj odli~noj zgradi 78m2 na 4. spratu, lift, terasa, ukwi`en, cena 71.000. Telefoni: 063/101-06-61, 451318, www.nekretnine-mojdom.com.

711440 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv TS dvori{ni 58m2, Suboti~ka, PR, delimi~no renoviran, pripadaju}a terasa od 20m2 ispred stana, pvc stolarija, sig. vrata, nov laminat, novo kupatilo, cena samo 16.500. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

711495 HIT NA PRO DA JA! Odli~an TS 74m2, Liman III, Balzakova, kvalitetna zgrada-fasadna cigla, lift, terasa, isto~na strana, odv. kuhiwa, prave tri sobe, ukwi`en, cena samo 63.500.

Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

711489 HIT NA PRO DA JA! Klasi~an TS 95m2, Radni~ka, V sprat, nije zadwi, lift, terasa, dvori{na strana, novija zgrada, 2 san. ~vora, pogled na Dunav i Tvr|avu, ukwi`en, cena Telefoni: 021/523-700, 88.500.

711490 063/536-212.

NA NO VOM NA SE QU 99m2 odli~an trosoban dupleks, ukwi`en, prazan, odmah useqiv, cena 67.000. Slike na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1004105. Telefoni: 523-193, 063/101-06-61.

711447

PRO DA JEM luksuzan stan od 102m2 na tre}em spratu u Stra`ilovskoj ulici i gara`u 25m2, zgrada iza Razvojne banke. Telefon: 063/880-23-20.

70675 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina nov troiposoban dupelks, 89m2, useqiv odmah, predat za ukwi`bu. Agencije iskqu~ene. Telefon 70045 063/33-22-90.

PRO DA JEM, mewam za mawi nov 3.5, 81m2, zgrada sa 4 stana, Novo naseqe, svojim dvori{tem i zatvorenim parkingom. Telefon 063/501-671.

70516 TRO I PO SO BAN dupleks stan na Grbavici 87m2 ukwi`ena novija zgrada, hitna prodaja 67.000. {ifra 1001998, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 063/10106-61.

711451 LI MAN, troiposoban stan, 93m2, na ~etvrtom spratu sa liftom, ukwi`en, odli~an raspored. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

709885 UKWI @EN troiposoban stan od 63m2 u Ulici Seqa~kih buna, III sprat, terasa. Odli~na cena, 51.900E. Telefon 063/108-8017.

711471 OD LI ^AN, ukwi`en, odmah useqiv komforan troiposoban stan u @elezni~koj ulici, 83m2, hitno i povoqno! 65.000E. Telefon 060/621-1685.

711472 TRO I PO SO BAN stan 95m2 Milo{a Crwanskog, lift, terase. Izvanredan, ukwi`en! Cena 87.600. Telefon 063/777-6233.

711473 MAK SI MA GOR KOG 89m2, troiposoban stan na visokom parteru, dvostran, visina plafona 3.20m 83.000.

Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

709824 SA LON SKI troiposoban, 96m2, centar, Stra`ilovska ulica kod Isidorine gimnazije, III sprat bez lifta, ukwi`en, mo`e zamena za garsoweru, hitno! 69.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013277.

709870 NO VO NA SE QE, odli~an 3.5 stan u Ul. Du{ana Danilovi}a od 87m2 po ceni od 67.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

711419 BU LE VAR, kod „Da~mana”, 80m2 ukwi`en troiposoban stan, 2. sprat, terasa, CG, odli~an raspored, odr`avan - bez ulagawa. Cena 67.000 evra.

Telefoni: 064/823-6617, 021/542-779.

709840 LUKS ~etvorosoban - Sajam 144m2 1. sprat, lift, terasa, CG, pametna zgrada, ukwi`en - odmah useqiv, perfektan raspored. Cena dogovor. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

709853

dnevnik

CEN TAR - kod Izvr{nog ve}a: ekstra sre|en, komplet renoviran salonac od 112m2, 1. sprat - dnevna soba, 2 spava}e, radna, devoja~ka soba, kuhiwa sa trpezarijom, 2 sanitarna ~vora, sopstveno dvori{te sa egzoti~nim biqkama, podrum... Cena 124.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823709849 6604.

BU LE VAR EVRO PE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72.100.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

711420 GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za mawi stan. Telefon 711421 063/828-83-77, www.bomil.rs.

EKS KLU ZI VAN ~etvorosoban, 120m2, Tolstojeva, Grbavica, sa liftom, dva kupatila, staklena ba{ta na terasi, gara`a, ukwi`en. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021137.

709871 SA LO NAC kod Foruma na prvom spratu, 112m2, dvostrano orjentisan, lepa dvori{na terasa. Telefoni: 709883 528-137, 063/538-166.

N. DE TE LI NA RA 83m2, ~etvorosoban, lift, terasa, ukwi`en, gleda na dvori{te, cena 55.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 709825 444-107, 633-7853.

RA VA NI^ KA, 155m2, ukwi`en, kompletno renoviran, u blizini {kole i vrti}a. Odli~an! Cena 180.000E. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09.

709794 USE QIV ~etvorosoban stan 147m2, odli~an polo`aj, veliki dnevni boravak, wc, kupatilo, tri terase, gara`a, ukwi`en. Kontakt tel. 421-437 709754 ili 063/534-505.

U NE PO SRED NOJ BLI ZI NI Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. Telefoni: 063/520-296; 021/427-277. [ifra: 13867, www.solis-nekretnine.com.

709792 GR BA VI CA, Pu{kinova ulica, 136m2, besprekorno stawe, sjajan raspored, brzo useqiv. Dva kupatila, sauna. Hitno! Cena 103.000E. Telefon 063/108-8017.

711474 BLI ZI NA SPEN SA, ekskluzivan penthaus bez kosina, 153m2, iz lifta u stan, panoramski pogled. Ukwi`en. Gara`a u zgradi! Telefon 711475 063/108-8017.

AN TO NA ^E HO VA, 114m2, ekskluzivan stan u novogradwi. Vila sa ~etiri stana, ekstra oprema, dvori{te, parking. Vlasnik. Telefon 063/108-8017.

711476 LEP salonski stan 110m2, u blizini Dunavskog parka. Telefon 063/500213.

711485 EKS TRA PO NU DA!!! Odli~an nov ~etvorosoban stan od 84m2 od „Budu}nosti” u Kornelija Stankovi}a.

Ukwi`en odmah useqiv!!! Telefon 711487 063/500-213.

LI MAN IV!!! ^etvorosoban stan od 100m2 na lepom mestu odli~nog rasporeda!!! Pozovite!!! Telefon 711488 063/500-213.

NOV prazan odmah useqiv ~etvorosoban stan 120m2 na uglu B. oslobo|ewa i Petra Drap{ina, lift, terasa, 3 sanitarna ~vora. Telefoni: 063/101-06-61, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1005102.

711452 KEJ, salonac, jedan stan - jedan sprat, hitna prodaja ukwi`en. Telefoni: 451-318, 065/850-66-16. [ifra 1004551, www.nekretnine-mojdom.com.

711441 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en ~etvorosoban stan 87m2, bez ulagawa, zidala „Budu}nost”. Telefon 6615-117.

711500 OD LI ^AN petosoban 100m2, Pu{kinova, III sprat, lift, dve terase, blind vrata, klima, |akuzi, novija zgrada, dvostrano orijentisan, odv. kuhiwa, ukwi`en, cena samo 107.000.

Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

711494

UGAO Bulevara Evrope i Futo{kog puta, ku}a 80m2, sa perionicom.

Agencije iskqu~ene.

Telefon 063/33-22-90.

70044 NO VI SAD, Nikole Tesle, preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215.

70428 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwi`ena. Telefoni: 061/249-8409, 062/107-29-96.

70492 PRODAJEM jutro zemqe u \ur|evu (Detelara). Telefon: 064/4511-924.

70493 KU ]A na sprat sa poslovnim prostorom na prodaju. Stevana Sin|eli}a 5, 150m pre Cepter naseqa. Novi Sad. Telefon: 063/503-620.

70529 KOD JOD NE BA WE prodajem zasebni deo ku}e sa pripadaju}im placem i kolskim ulazom, gradsko grejawe.

Telefoni: 063/1118085, 063/1114142.

70664 KOD SA RA JEV SKE ulice prodajem ku}u za adaptaciju od 450m2, cena 216.000. Telefon 063/1114142. 70665 TI TEL - [ajka{ prodajem ku}u sa placom 3000m2.

Telefon 064/9376437, 9 - 15 sati.

68630 PE TRO VA RA DIN - ku}a za ru{ewe, ukwi`ena, na dobroj lokaciji.

Jeftina. Telefon 063/585-076.

70576

PE TRO VA RA DIN ku}a 260m2, 3 godine stara sa {est stanova, zavr{ena, ukwi`ena, plac 750m2, kod pijace i {kole. Cena samo 155.000E. Tele70577 fon 063/152-052-1.

SE VER NI Telep ukwi`enu spratnu ku}u, 180m2 na placu od 643m2, odli~na ulica, eta`no grejawe, {estosobna. Cena: 155.000e. Telefoni: 70667 063/1114142, 063/1118085.

PRO DA JEM urbanisti~ki sre|ene placeve u Rumenki 1/1. Telefoni: 70481 6215-584, 064/114-84-27.

PA RA GO VO, plac 1085m2, 9e, dozvoqena gradwa, ulica Bokvica, povoqno, na rate. Aca. Telefoni: 063/ 532362, 021/6624-269.

70556 PRO DA JEM parcelu u industrijskoj zoni, pored Koteks produkta u blizini autoputa, sva infrastruk70362 tura. Telefon: 063/66-69-69.

PAR CE LA 1.45ha na autoputu E75, Novi Sad - Beograd, sa desne strane, front 70m, zamena za stan + doplata.

70363 Telefon: 062/66-69-69.

GRA \E VIN SKI placevi na Novom nasequ, dozvoqene izgra|enosti P + 2, 3000 + 7000m2, struja, voda, gas, telefon. Telefon: 062/66-69-69.

70365 PE TRO VA RA DIN - placevi za gradwu, 460m2, 650m2, 800m2, 1300m2, 2000m2, 3300m2, 6000m2... Povoqno.

70578 Telefon 063/585-076.

PRO DA JEM placeve u Veterniku iza Lipovog gaja prema Dunavu 50010000m2 za poslovno-stambenu delatnost, struja, voda, gas, telefon. Te70364 lefon 062/66-69-69.

PRO DA JEM vikendicu na 1.700m2 placa pod vo}wakom, kompletna infrastruktura, tvrda gradwa, ukwi`eno. Potez: Mala Testera. Telefon 060/766-88-10.

70335 KU PU JEM luks ku}u na dobroj lokaciji u Novom Sadu do 300.000 eura ili plac za gradwu ku}e-vile na atraktivnoj lokaciji oko Betanije ili Jodne Bawe u Novom Sadu do 150.000. Telefon 063/82-88-377, www.bomil.rs.

711402 SA LAJ KA - ku}a 105m2, plac 400m2, eta`no grejawe na gas, zidano ciglom, miran kraj. Cena dogovor. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779, 709860 064/823-6601, 021/661-4200.

NO VI SAD, Slana Bara, u idealnom delu ukwi`ene ku}e, 65 m223.000E. Hitna prodaja. Telefoni: 063/11-24-911, 021/526-622.

709800 KU ]A na Telepu 65m2 odmah useqiva, ukwi`ena. Cena 37.000. [ifra 3000421, www.nekretnine-mojdom. Telefoni: 523-193, 063/172-61-43.

711425 UKWI @E NA ku}a u odli~nom stawu od 65m2 u Rakova~koj ulici po ceni od 37.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

711422 PRO DA JE SE ku}a u blizini Ribqe pijace. Telefon 063/500-213.

711478 KLI SA, prodajem noviju petosobnu ku}u u najlep{oj ulici. Izvanredno stawe, lokal, pomo}ne prostorije, eta`no grejawe. Ekstra! Povoqno!

Telefon 063/108-8017.

711456 KU ]A, Popovica, 60m2/2160m2, struja, voda, ukni`eno, na glavnom putu, dobar front, lepo zelenilo, pogled, mo`e zamena za dvosoban stan.

Telefoni: 021/661-8381; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

709808 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwi`ena 80.000 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

709817 SREM SKA KA ME NI CA: dvojna prizemna ku}a u centru, ukupno oko 200m2 sa nusprostorijama, plac zajedni~ki - preko 9 ari, front preko 20 metara. Ukwi`eno. Odli~na lokacija. Cena za sve 120.000 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200, 064/823-6617.

709837 ZBOG OD LA SKA u inostranstvo hitno prodajemo ku}u-stan u Lipovom gaju 152m2 komplet sre|ena, ~uvarska slu`ba, parking gara`a, cena 128.500. Slike na www.nekretninemojdom. [ifra 3000044. Telefoni: 523-193, 060/308-89-93.

711424 ^AR DAK, odli~na ku}a 200m2, dve gara`e, prelep plac pod ~etinarima 1000m2. Eta`no grejawe. Novi sad na dlanu! Povoqno! Telefon 063/7776233.

711455 KU ]A 110m2, trosobna, sa nusprostorijom - jednosobnim stanom, plac 500m2, izlazi na 2 ulice. Komplet sre|ena, zidano ciglom. Brzo useqiva. Cena 56.600. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6601, 021/424-963.

709828 LE DIN CI nova ukwi`ena spratna ku}a 100 m2, plac 1300m2, voda, struja, gas, telefon, kablovska, odmah useqiva, cena 61.800E. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779.

709833 GRA \E VIN SKI PLA CE VI za gradwu porodi~ne ku}e, u blizini Najlon pijace, Ulica \akona Avakuma, cena veoma povoqna. Pozovite 063/182-76-27.

709767 MO [O RIN, 2 ha, obradivo zemqi{te, 16500 evra. Telefoni: 021/522177, 060/474-3563.

709799 MI [E LUK III, prodajem gra|evinsku parcelu od 1.000m2, za gradwu porodi~ne ku}e. Za vi{e informacija pozovite 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

709766

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

PRO DA JEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14.

70439

nedeqa10.mart2013.

21

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

KU PU JEM ordene, medaqe, sabqe, bode`e, bajonete, stare vojne uniforme, {lemove, {apke, vojne oznake i ostale antikvitete. Telefon: 70548 063/1964817.

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Tel.: 67085 063/8-318-180, 021/451-409.

VI NO: portugizer, rizling, kaberne, soviwon od 150 dinara. Petrova69145 radin. Tel. 066/401-613.

PRO DA JEM sadnice kajsije, jabuke, {qive, tre{we, duwe i drugih vo}nih vrsta, nadomak Novog Sada. Tel. 70683 021/6614-380, 063/8351-900.

CR NI JA SEN - prodajem odli~ne sadnice visine oko 2.5 m. Brane, Kr~edin, tel.: 064/136-59-41.

70691

Dragica \eri} preminula 9. 3. 2013. u 68. godini.

PLAC, Popovica, 10 ari, gra|evinska zona, cena samo 22.5E/m2. Telefoni: 021/661-8381; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

709815 PLAC, BOC KE, 10 ari i 15,5 ari, gra|evinska zona, lepo okru`ewe i pogled, 50m uvu~eno od glavnog asfaltnog puta, ekstra placevi, cena povoqna. Telefoni: 021/661-8381; www.kvart-nekretni063/128-97-97, ne.com.

709816 RA KO VAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Cena 10.000. Telefon 063/10880-17.

711453 ^OR TA NOV CI, odli~na ku}a 80m2 i gara`a, plac 1000m2, kod vile Stankovi}. Mo`e i zamena za stan u NS. Telefon 063/7776-233.

711454 BA^KI PETROVAC, 2500m2, gra|evinski plac sa dokumentacijom za gradwu. Telefon: 060/418-3223.

70759 PARAGOVO, plac 1400m2 na glavnom putu. 1m2 / 20e. Telefon: 063/8670723 26-504.

IZ DA JEM uli~ni lokal u Gogoqevoj 28m2, izlog, telefon, kuhiwa, klima, re{etka. Telefon 063/504-893.

70129 ATRAK TIV NA lokacija - blizina autoputa Beograd - Novi Sad - Subotica, 100m2 kancelarijskog i 200m2 magacina, teretni ulaz i sopstveni parking. Telefon 064/175-17-75.

70584 IZ DA JEM uli~ni lokal sre|en zavr{en u novoj zgradi od 25m2 u Temerinskoj 30 blizu centra. Telefon 064/314-9682.

70710 IZDAJEM lokal 8m2 + 5m2, top lokacija, Maksima Gorkog. Telefon: 063/344-711.

70711 PRO DA JEM ili mewam za mawi stan+doplata uli~ni lokal u Laze Tele~kog od 20m2. Telefon: 063-501671.

70517 LO KAL, 18m2, sa sanitarnim ~vorom i telefonom na Bulevaru Kneza Milo{a br. 21, cena 8200E. Telefon: 063/587-698.

70702 KU PU JEM lokal u Ul. Kraqevi}a Marka od V. Bojovi}a do B. K. Petra, povr{ine oko 50m2, ili 2 mawa koji mogu da se spoje u jedan ve}i.

Prednost ukwi`enim. Gotovinska isplata! Telefoni: 065/20-19-006, 064/134-04-59.

709765 ZA IZ DA VA WE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

709755 PRO DA JEM razra|en i opremqen lokal na Grbavici, 40m2 uli~ni sa ba{tom, cena 80.000 evra. [ifra:80027 Telefon 063/520-296, www.solis-nekretnine.com.

709768 TOP PO NU DA - kod Futo{ke pijace, kupite uli~ni lokal na Bulevaru, u novom objektu koji je u pripremnoj fazi gradwe, mogu}nost kupovine 100-250m2 uli~nog lokala.

Za sve dodatne informacije pozovite 064/2003-103.

709769 PRO DA JEM lokal vi{enamenski u @elezni~koj ulici, 83m2, povoqno...

Telefon 063/538-166.

709872 LO KAL 80m2 ili dva lokala 53m2+27m2 komplet sre|eni sa portalom, spu{teni plafoni - hitno 49.500 a mo`e i pojedina~no. Telefoni: 523-193, 451-318, 062/882-95-88, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 8000076.

711423

PO TREB NA dva radnika za izradu i monta`u ALU i PVC stolarije.

Telefon 021/897-207, 0d 7 do 15 ~asova.

70676 AGEN CI JI za nekretnine „Magnat”, potreban agent prodaje sa iskustvom. Prijave na telefon 063/108-8017 ili 021-452-942. 711477

PO SLOV NO-STAM BE NI objekat, ^enej-glavni put, 900m2 objekta na placu od 10.000 m2. Cena 380.000. Telefoni: 021/661-8381; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

709810

KU PU JEM sve vrste automobila starija i novija, mo`e i havarisana.

Telefoni: 021-822-714 i 063-708-1969504 39.

KU PU JEM sve vrste automobila mo`e i havarisana, isplata maksimalna na licu mesta, dolazim odmah po pozivu. Telefoni: 064/33-77-695, 062/823-12-98, 021/824-611.

70342

KU PU JEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495.

70575 HIT NO! Povoqno prodajem vi{e komada alternatora anlasera, novi reparirani, farova raznih, prekida~a svetli 101-jugo. Telefon: 021/6624-151, \oka.

70642 PRO DA JEM vilerov goblen „Tajnu ve~eru” original. Tel. 063/8734630.

70671 PRODAJEM mawu kaqevu pe}, rastavqena. Telefon: 064/4511-924.

70672

POMEN

O`alo{}eni: }erka Violeta, zet Aleksandar, unuka Milica i unuk Marko Kne`evi}.

70770

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

Dragici \eri}

Dragici \eri}

od: Sr|ana, Sandre, An|elije, Miqana i Sofije Toma{evi}.

PRO DA JEM traktor IMT 5170, `itnu sejalicu IMT 23 reda, predwu ka{iku za stajwak IMT, grabuqe „balerina” za detelinu 2, 8m. Te70370 lefon: 063/766-9111.

od prijateqa Dragana i Nade Kne`evi}.

70771

70772

Dalibor Krsti} PRO DA JEM televizor, daqinski 35 eura, fri`ider 25 eura, el. {poret 20 eura, televiozor je nov. Prevoz do ku}e besplatan, nakupcima ne prodajem. Telefon: 063/7746-129.

70684

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 11. 3. 2013. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Preminuo je otac na{e snahe i na{ dragi prijateq

Sa tugom i nevericom opra{tamo se od

Sa ponosom te se se}amo, sa mnogo qubavi ~uvamo od zaborava, a sa tugom u srcu `ivimo bez tebe.

Milica, Danica, @are i @eqko.

KU PU JEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728.

70587

BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421452, 064/131-2135.

70419 KRO JA^, {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu. Temerinska 8, dvori{te. Telefon 6612-570 od 9-12 i od 15-19.

70519 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

70551 KRE ^E WE, gletovawe, odgu{ewa kanalizacije, zamena i postavqawe sanitarija, postavqawe laminata, lepqewe plo~ica.

Telefon: 064/1827-405 i 6311-047.

70620 OTAC I SIN vr{e molersko-farbarske usluge kvalitetno i povoqno. Telefoni: 060/0765195, 064/0765195, 021/300-5769.

70631

KU PU JEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Telefoni: 021/421-516, 064/15725-14.

70437

70765

POMEN Dana, 11. 3. 2013. godine navr{ava se 40 dana od kako nas je napustio na{ dragi

\ure

Zoran Sto{i} Osta}e nam trajno u najlep{em se}awu.

Vera Nikoli} sa sinom Goranom.

^uva}emo te u lepoj uspomeni.

Porodica Mari}.

70775

70769

Sa po{tovawem opra{tamo se od

i

tugom

Dana, 9. 3. 2013. u 79. godini, preminuo je na{ voqeni suprug, otac, deda i tast

Dalibor Krsti} 1974 - 2013.

Sve nam vi{e nedostaje{. Na{a qubav prema tebi osta}e ve~no.

Te{ka je istina da te nema.

Zoran Sto{i}

Vesne Andri}

Ispra}aj pokojnika odr`a}e se u ponedeqak, 11. 3. 2013. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: deca Milana i Miodrag, supruga Veselinka i roditeqi Julkica i Miodrag.

Porodica Vukobratovi}.

Sa qubavqu, po{tovawem i bolom: supruga Danica, }erka Svetlana, unuke Ma{a i Vawa i zet Darko Nikoli}.

70764

70776

70768

22

^iTUQe l POMeni

nedeqa10.mart2013.

Po{tovanoj i voqenoj ta{ti

Qubici Radovanov

od zeta Nine.

Posledwi pozdrav zetu

dnevnik

Dana 11. 3. 2013. godine navr{ava se sedam godina od kako se upokojila na{a supruga, mama, baka i prabaka

POMEN

Vojislavu Ra{kovi}u

Manojlo - Mane

Bosiqka

2000 - 2013.

2004 - 2013.

Stevan Topalov Tinka Jovanovi}

Bruji}

od: svastike An|e, Jovanke i Nade i {uraka Mi{e sa porodicom.

ro|. Vidi}

Va{i najmiliji.

70612

Posledwi pozdrav na{oj dragoj babi

3 Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 8. 3. 2013. godine napustio na{ voqeni suprug, otac i brat

od: praunuka Uro{a i Nikole, unuke Maje i unuka Vlade.

Sahrana je danas, 10. 3. 2013. godine, u 11 ~asova, na Gorwem Starom grobqu, u Futogu.

70743

Draga sestro

Suprug Ja{a i }erke Marija i Qubica sa porodicama.

70432

70611

POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom ocu, dedi i pradedi

10. 3. 2006 - 10. 3. 2013.

Mile Petakovi} 1993 - 2013.

20 godina je pro{lo, a mi se i daqe sa tobom domun|avamo i savetujemo. I nedostaje{ nam.

Milanu Novakovu @igi

Qubici Radovanov

Vojislav Ra{kovi} Sahrana je u ponedeqak, 11. 3. 2013. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Marija, k}erke Vojislava i Sowa, brat Sr|an i sestre Marija, Javorka i Borjana sa porodicama i ostala mnogobrojna rodbina i prijateqi.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da }e se pomen odr`ati u sredu, 13. 3. 2013. godine, na grobqu, u @abqu, u 10.30 ~asova.

S qubavqu i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na Tebe.

Qiqana, Nikola, Maja, Bora, Ana i Alisa.

O`alo{}eni: brat Nikola, snaja Sada, Jasminka, Danijela sa porodicom.

3

voqeni

70750

Dana 9. 3. 2013. godine preminuo je moj kum

PETNAESTOGODI[WI POMEN

Rajko Zeqkovi}

22. 12. 1946 - 16. 3. 1998.

2009 - 2013.

Dragi na{, godine prolaze, ali Ti si uvek u na{im mislima i srcima.

Hvala Ti za sve dragi na{!

Supruga Zora, }erka Du{ica, sin \uro, zet Goran, snaja Danijela i unuci Simona, \or|e i Marko.

Simo Mijatovi} Borisav - Bata Gavrilovi}

Vreme mereno veli~inom jednog smelog i neostvarqivog sna - ono gotovo i ne postoji.

1978 - 2010.

Tvoj brat \or|e sa porodicom.

Sve tvoje nam nedostaje i niko te ne mo`e zameniti: mami, tati, bratu, sestri i tvojoj }erkici.

Sahrana nam voqenog Bate je danas, 10. 3. 2013. godine, u 14 ~asova, u Ravnom Selu.

Oti{ao si ... al’ ne i iz na{eg srca.

Tvoji najmiliji.

70480

70425

Voqena, nikad zaboravqena, pro{la je godina od kako nisi sa nama.

GODI[WI POMEN Pro{la je tu`na godina od kada nas je napustila na{a voqena mama i Baja

O`alo{}eni: supruga Du{anka, sinovi Goran i Darko sa porodicama.

70464

70773

SE]AWE Ove godine se navr{ava deset godina od kako nisu sa nama na{i dragi roditeqi

Posledwi pozdrav voqenom sinu, bratu, ujaku i dedi

Miladinka Ratkovi} Oti{la si tiho kao {to si i `ivela. Tvoja blaga priroda i sklonost da bude{ dobra sa svima u~inili su te posebnom.

Osta}e{ nam u najlep{em se}awu.

Lela sa sinovima Nenadom i Predragom i wihovim porodicama.

70747

Posledwi pozdrav dragom zetu

70592

SE]AWE

POMEN

2004 - 2013. organizator televizije, filma i pozori{ta

Dule sine, tri godine te mama ~eka da se odnekud pojavi{, suze da mi obri{e{, da budemo zajedno kao nekad.

Sedam godina je od smrti moga supruga. Oti{ao si na put bez povratka, ali ne iz se}awa.

70643

Preminuo je na{ suprug, otac i deda

Miroslav N. Rako~evi}

Du{an Mak Dule

opti~ar

70722

70754

tvojom dobrotom pomagala si najbli`e, a za uzvrat oti{la si sa tugom i razo~arana od tvoje najbli`e.

Milan ]ulum

Se}awe na tebe }e uvek ~uvati supruga Milanka.

Porodica Novakov.

POMEN

Qubice

iz Futoga 7. 3. 1929 - 9. 3. 2005.

S qubavqu, po{tovawem i velikom tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoji unuci Stevan i Marko.

Uvek u na{im se}awima, ~uvamo je od zaborava.

S qubavqu i ponosom ~uvamo vas u na{im `ivotima.

70753

70744

Osam godina od kako nisi sa nama.

70329

Japu{ Marija - Mari{ka

Qubomiru M. Geri}u

Jelena Popovi} ro|. Kopli} 2012 - 2013.

Po dobrom }emo te pamtiti, s ponosom pomiwati, od zaborava ~uvati, dok smo `ivi voleti.

K}i Buba, unuci Pe|a i Boki sa porodicama.

70629

Posledwi pozdrav Marijinoj mami

TU@NO SE]AWE

Vesni Andri}

Vladimir Stankovi}

12. 3. 2003 - 12. 3. 2013.

\ura Markov pravnik Ponosni smo {to smo te imali.

Sa po{tovawem, pamti}u ga kao dobrog i plemenitog ~oveka.

Radmila Budi{in.

70767

\uri Markovu

Japu{ Frawa

Bio je dobar ~ovek i neka mu je laka zemqa.

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na vas i nikada vas ne}emo zaboraviti.

Gaga i Mirko Cvjetan.

Va{i: sinovi Ivan i Zlatko, snaje Qiqa i Daca, unuci Marija, Sr|an, Ana, Ivan i Tamara Japu{ iz Veternika.

70766

70600

Ve~no o`alo{}eni: majka Gina, sestra Branka, zet \or|e, sestri~ina Natalija i sestri} Sr|an sa porodicom.

od: Dejana, Marka, Andreja i Predraga.

S qubavqu, tugom i po{tovawem osta}e{ zauvek u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

70745

70742

70740

^iTUQe l POMeni

dnevnik

ro|. Mili} 24. 12. 1924 - 24. 1. 2009.

23

Posledwi pozdrav.

POMEN Dragim roditeqima s qubavqu.

Velinka Kova~evi}

nedeqa10.mart2013.

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena

\ura Markov

dr Milivoj Kova~evi}

S po{tovawem i zahvalno{}u se opra{tamo od dragog kolege.

24. 1. 1925 - 12. 12. 2005.

Sin Bo{ko i k}i Du{anka sa porodicama.

Aktivni i penzionisani radnici Policijske uprave Novi Sad.

70635 3044/P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula u 59. godini

Sofija Dragi} 1921 - 2013. \ura Markov

Saveta Senci ro|. Bugar~evi}

Sa tugom se opra{tamo od na{eg dragog deda \ure.

Dina, Koqa, Tea i Gale.

Sahrana je u ponedeqak, 11. 3. 2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ene porodice Senci i Raki}.

preminula 8. 3. 2013. u 92. godini. Sahrana }e se obaviti 10. marta, u 15 ~asova, na grobqu, u Liparu.

70763 70758

Sa velikim bolom i tugom obave{tavam prijateqe i rodbinu da je prestalo da kuca srce mog dragog supruga

Napustila kom{inica

nas

je

na{a

O`alo{}ene porodice Dragi} i Rodi}.

3045-P1

Saveta - Sa{ka Senci

\ure Vuje Markova

Dana 8. 3. 2013. godine preminula je na{a voqena

1954 - 2013.

1935 - 2013.

Posledwi pozdrav od kom{ija iz Ulice Milo{a Baji}a 5.

Sahrana }e se obaviti na pravoslavnom grobqu u Srbobranu, u nedequ, 10. 3. 2013. godine, u 15 ~asova.

70755

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

O`alo{}ena supruga Du{anka Markov.

70762

Navr{ilo se 40 dana od kada je zaspala ve~nim snom na{a draga majka, baka i svekrva

Obele`avaju}i tu`ni pomen na{oj majci sa du`nim pijetetom, po{tovawem i zahvalno{}u se}amo se na{eg plemenitog oca

Miomira Mari} Mila 1944 - 2013.

Sahrana }e se obaviti 10. 3. 2013. godine, u 15.30 ~asova, na grobqu, u Ka}u.

O`alo{}ena deca sa porodicama.

Sofija Dragi} 1921 - 2013.

70760

Posledwi pozdrav kom{iji

Milijana Lau{evi}

Dala si nam putokaze u `ivotu, nau~ila si nas da je `ivot pun sre}e i qubavi.

Ve~no }emo ~uvati uspomenu na tebe.

Radomira Lau{evi}a

Dugujemo im do`ivotnu zahvalnost za sve {to su u~inili za nas, i ~uvamo uspomene na nezaboravne trenutke iz na{eg zajedni~kog porodi~nog `ivota.

Wihovi: sinovi Dragan i Gojko, snahe Indira i Sla|ana i unuci Tatjana, Maja, Nikola i Goran.

70721

Qubi{i Geri}u

O`alo{}eni: }erke Mirjana, Gordana i Desanka, unuci Biqana, Milan, Bogdan, Aleksandar i Du{an sa porodicama.

od porodica Stoji} i Kne`evi}.

3045-P2 70751

24

nedeqa10.mart2013.

OGLASi

dnevnik

SPORT

dnevnik

SA SED NI CE LEN BI ROA U BU DIM PE [TI

Be o gra du faj nal – for Glav ni grad Sr bi je Be o grad }e 31. ma ja i 1. ju na bi ti do ma }in faj nal - fo ra Li ge {am pi o na za va ter po li ste. Ta od lu ka je do ne ta na sed ni ci LEN Bi roa ko ja je odr `a na u ma |ar skoj pre sto ni ci Bu dim pe {ti. Po sled wi put je za vr {ni tur nir naj e lit ni jeg klup skog va ter po lo tak mi ~e wa u Sr bi ji odr `an 2000. go di ne i to u Be ~e ju. Na sed ni ci LEN Bi roa bi li su Alek san dar [o {tar, ~lan glav nog te la Evrop ske fe de ra ci je vo de nih spor to va, i Mar ko Ste fa no vi}, ge ne ral ni se kre tar Va ter po lo sa ve za Sr bi je i ~lan Ko mi si je za mar ke ting.

- Pre sud ni su bi li na {i adu ti, za tim or ga ni za ci o ni us pe si, kao i ugled ko ji Alek san dar

[o {tar ima u va ter po lo sve tu.

Bi lo je raz go vo ra i pre go vo ra, a na kra ju smo ~ak do bi li i po voq ni je uslo ve za or ga ni za ci ju ne go {to nam je to u pre li mi nar nim kon tak ti ma bi lo na ja vqe no. Ovo je jo{ je dan ve li ki uspeh za na{ Sa vez - re kao je Mar ko Ste fa no vi}.

Be o grad je bio or ga ni za tor FI NA Ku pa 2002, Svet ske li ge 2005, Evrop skog pr ven stva 2006, Evrop skog ju ni or skog pr ven stva 2008. i Uni ver zi ja de 2009, a Ni{ je bio do ma }in za vr {nog tur ni ra Svet ske li ge 2010.

- Do bi ja li smo naj vi {e oce ne za or ga ni za ci ju tih tak mi ~e wa, a sa da nam osta je da pri o ne mo na po sao, uz na du da }e se na {i klu bo vi na }i na faj nal - fo ru do dao je [o {tar.

G. M.

De nis [e fik

[e fik po to pio Eger Barseloneta - Oradea 15:5 Crvena zvezda - Eger 13:6 Olimpijakos - Spartak 9:8 Monpeqe - Seged 6:9 Vuqagmeni - Marsej 16:12 Galatasaraj - Sintez 9:6

Danas [urman - Jug Partizan - Bre{a

(15) (19)

li ki od mor oti {li sa pred no {}u od 9:3. Na po ~et ku tre }eg de la An dri ja Pr la i no vi} je po ve }ao pred nost. Jo{ jed nom su u ovoj de o ni ci cr ve no - be li ima li se dam go lo va pred no sti (11:4), a on da su usle di la dva po got ka Ege ra ko ji je sam wio na 11:6. Po ku {ao je sve tre ner Ege ra \er| Ge ren da{, pa je za me nio i in di spo ni ra nog Zol ta na Se ~i ja na go lu. Da vid Bi stri {a wi se po ka zao kao bo qe re {e we, ali to ni je za u sta vi lo Zve zdu.

- Ni smo se na da li ovom re zul ta tu, po be du smo o~e ki va li, ali s ma wom raz li kom. Do tri jum fa smo do {li od li~ nom od bra nom, na ro ~i to s igra ~em ma we i si gur nom re a li za ci jom u na pa du, po go to vo s igra ~em vi {e. Ali, ne ma opu {ta wa, jer nas ~e ka `e stok re van{ - re kao je tre ner Cr ve ne zve zde De jan Sa vi}.

G. M.

PR VA UTAK MI CA ^E TVRT FI NA LA PLEJ-OFA

No vo sa |an ke na do mak po lu fi na la Voj vo di na - Ja go di na 2001 79:59 (20:5, 22:21, 19:13, 18:20) - 1:0 NO VI SAD: Ma la dvo ra na SPC”Voj vo di na”, gle da la ca: 150, su di je: Di mi}, Iva no vi}, Mr |a (svi Be o grad).

VOJ VO DI NA NIS: Po po vi} 22, ^or to 3, Bo {ko vi} 2, Kr we tin 8, Ze ko vi} 3, Pi per 6, Ha li mi} 3, ]i ri}, [e sni} 13, Bu ~e vac 19.

JA GO DI NA 2001: Ni ko li}, Ra do vi}, \or |e vi} 7, Bran ko vi}, Stu bli}, Ho be qi} 12, Ma rin ko vi}, Ste va no vi} 2, Gru bor 23, Mi ti} 11, Ko va ~i}, Zla ta no vi} 4.

U pr voj utak mi ci ~e tvrt fi nal -

SVET SKI KUP ZA JU NI O RE

Jo{ jed no sla vqe Vo {e

No vo zla to za na{ dubl Ana @o fia Few ve {i i Vik to ria Tru `in ski osvo ji le su ti tu lu u igri pa ro va na Svet skom ku pu u GFRan cu skoj ta ko {to su u fi na lu po be di le do ma }e sto no te ni ser ke Be ro – Fe fer sa 3:0 (7, 6, 8). ^la ni ce STK „No vi Sad“ su na pu tu ka no vom zla tu, u ne iz ve snim me ~e vi ma od i gra nim u pet se to vi ma, eli mi ni sa le pr ve no si o ce Hr va ti ce Je ger – Ra ko vac (u ~e tvrt fi na lu) i Ru mun ski dubl ]o ba nu – Di a ko nu (u po lu fi na lu).

Za nim wi vo je da je u po sle dqi ~as obez be |en od la zak u Fran cu sku po zaj mi com sto no te ni skog klu ba No vi Sad s ob zi rom na to da sto no te ni ski sa vez Sr bi je ni je imao sred sta va za fi nan si ra we tro {ko va od la ska na to tak mi ~e we.

Voj vo di na - Ru dar 37:32 (21:15) NO VI SAD: Ha la SC „Sla na ba ra”, gle da la ca 100, su di je: Ko sa no vi} i Ni ko li} (Pan ~e vo). Sed mer ci: Voj vo di na 4 (3), Ru dar 6 (5). Is kqu ~e wa: Voj vo di na 8, Ru dar 8 mi nu ta.

VOJ VO DI NA: Dam wa no vi}, Po pov 6, M. Ra di {i} 1, Ele zo vi} 4 (2), Ba ri {i} 4, Ve se li nov 3, Stje pa no vi} 2, Aba xi} (5 od bra na), Sto ja no vi} 4, L. Ar se ni} (9 od bra na, 1 sed me rac), Pu {i ca 2, Jo {i} 6, Mar ja nac 1, Stan ko vi} 4 (1), Bog da no vi}, ]ur ko vi}.

RU DAR: Ivo {e vi}, Avra mo vi} 1, Ri sti} 3 (3), Mer do vi}, Stoj ko vi} 3, V. Vu ko vi} 6, Aj da ~i}, M. Vu ko vi}, Ne deq kov, Ra di sa vqe vi} 3, Stoj ko vi} 6, Zlta no vi} (4 od bra ne, 1 sed me rac), Mi lo {e vi} 2 (2), Ra do ji ~i} 4, Di mi tri je vi} 4.

Osvo ji li su ru ko me ta {i Voj vo di ne no va dva bo da u bor bi za ti tu lu i odr `a li ko rak s Par ti za nom. U ma lom der bi ju bi li su bo qi od Ru da ra, ko ji im je do sta du go za da vao mu ke i to na ro ~i to u pr vom po lu vre me nu.

Ko stol ~a ni su ne ko li ko pu ta bi li i u vo| stvu s go lom raz li ke, a on da je u fi ni {u Qu bo mir Jo {i} s ne ko li ko go lo va na ~i nio se ri ju od 4:0, a pri do da va li su se Ba ri {i} i Po pov.

@EN SKA SU PER LI GA

Voj vo di na – ^o ka 4:1 Qu bo mir Jo {i}

Na od mor su cr ve no - be li oti {li s pet go lo va pred no sti i to im je mno go zna ~i lo u na stav ku. Me |u tim, u ovom du e lu ni jed na eki pa ni je po sve }i va la pa `wu od bra ni, jer da je ste ne bi pa lo ~ak 69 go lo va.

U dru gom de lu do ma }i su na go lu ima li i mla dog Lu ku Ar se ni }a, ko ji je do bro bra nio, a we go vi klup ski dru go vi uspe va li su da odr `a va ju pred nost, ma da su pre ti li od li~ ni Vla -

Fo to: F. Ba ki}

dan Vu ko vi}, Stoj ko vi} i Ra do ji ~i}. U 38. mi nu tu na se ma fo ru je sta ja lo 26:19, a du go }e se pre pri ~a va tui gol ko ji je u 46. mi nu tu po sti gao Ste van Po pov. We ga je ri val ski igra~ dr `ao s le |a na li ni ji, ali on je {ra u bom po go dio mre `u. Ma lo se za ku va lo u fi ni {u, kad su Ko stol ~a ni do {li na tri raz li ke. No, vi {e ni su mo gli.

M. Pa vlo vi}

Cr ven ka - Ju go vi} Uni met 28:31 (10:17)

Cr ve na zve zda - Eger 13:6 (5:2, 4:1, 2:3, 2:0)

ne se ri je plej - ofa pr ven stva Sr bi je, ko {ar ka {i ce Voj vo di ne NIS su nad i gra le eki pu Ja go di ne.

Mla de na Mi ki }a, od i gra la jed nu od naj bo qih par ti ja u se zo ni i sa mno go op ti mi zma }e pu to va ti u ~e tvr tak u Ja go di nu na re van{ su sret, gde }e po ku {a ti da izbo re pla sman u po lu fi na le plej - ofa ve} na kon dve utak mi ce. ^e tvrt fi nal na se ri ja se igra na dve po be de. Re van{ je u Ja go di ni u~e tvr tak 14. mar ta od 20 ~a so va, a even tu al na maj to ri ca u No vom Sa du 16. mar ta.

I. Gru bor

25

MU [KA SU PER LI GA

Ka }a ni ma der bi za ~e qa

OSMI NA FI NA LA LI GE [AM PI O NA

BE O GRAD: Ba zen „Ta {maj dan”, gle da la ca: 500, su di je: Bu{ ([pa ni ja) i Ka pu ti (Ita li ja).

Igra~ vi {e: Cr ve na zve zda 12 (8), Eger 11 (3). Pe ter ci: Eger 3 (2).

CR VE NA ZVE ZDA: [e fik (15 od bra na), S. Ra {o vi} 1, Ra |en 2, Ivo {e vi}, Stoj ~i} 1, Pi je tlo vi} 2, Avra mo vi} 2, V. Ra {o vi} 2, Ran |e lo vi} 2, Va pen ski, Pr la i no vi} 1, E{kert, Drak si mo vi}.

EGER: Se ~i (4 od bra ne), Ge rit se, Ba to ri 1, Gre jem 2, Sa lo mon, Ko va~ 1, Me zei 1, Var ga, Lu ka{, Gor-Na| 1, Bi ro{, Bund {uh, Bi stri {a wi (4 od bra ne).

Va ter po li sti Cr ve ne zve zde ube dqi vo su nad i gra li eki pu Ege ra u pr voj utak mi ci osmi ne fi na la Li ge {am pi o na. Iza bra ni ci De ja na Sa vi }a lak {e od o~e ki va nog sti gli su do ve li kih se dam go lo va pred no sti pred re van{ u Ege ru 20. mar ta. Po ~e tak utak mi ce pro te kao je u iz jed na ~e noj bor bi u ba ze nu, da bi kod re zul ta ta 3:2 za Zve zdu De nis [e fik od bra nio pe te rac Pe te ru Bi ro {u i ta ko na ja vio fan ta sti~ nu par ti ju. To kao da je po ne lo igra ~e Zve zde, ko ji su sa dva go la Sa ve Ran |e lo vi }a na kra ju pr ve ~e tvr ti ne vo di li sa 5:2.

Na sta vi li su do ma }i i u dru goj ~e tvr ti ni u istom rit mu, pa su na ve -

nedeqa10.mart2013.

CR VEN KA: Dvo ra na „Slo bo dan ^i le Mi {ko vi}”, gle da la ca oko 700, su di je: Kne `e vi} i Lon ~a re vi} (Be o grad). Sed mer ci: Cr ven ka 6 (3), Ju go vi} 3 (1), is kqu ~e wa: Cr ven ka 6, Ju go vi} 10 mi nu ta.

CR VEN KA: N. Ra ~i} (6 od bra ne), @e ga rac 5, Ra do wi} 3, Tun guz, Sla vu qi ca 2, V. Ra ~i} 1, Pe ro vi} 1, Ni ko li}, Mi ri}, Mje ri ma~ ka (4 od bra ne), \u ro vi}, Gru ji~ }i 2, Gu gle ta 3, Ze qak 7, Jo lo vi} 4.

JU GO VI] UNI MET: Do bri je vi} (3 od bra ne, sed me rac), Vr go vi}, Va si} 13, Be lo{, Kan ka ra{ 1, Ra da ko vi} 2, Pe tro vi}, Tra var 5, Kr sman ~i} 1, Su xum 2, Vu ~i }e vi} 1, Cr no gla vac, Ste jin 1, Ili}, Pe ro vi} (13 od bra na, sed me rac), Vu ko vqak 5.

Na ta lo nu je bio ve li ki ulog, ali ru ko me ta {i Cr ven ke ni su us pe li da uzmu ni mr vi cu i mo ra li su te {ka sr ca i sa ne ve ri com, kao i wi ho vi na vi ja ~i, da se po mi re da go sti ma iz Ka }a pri pad ne ceo plen. Oni ta ko mo gu mir no da o~e ku ju na sta vak pr ven stva, dok je do ma }i ni ma ostao sko ro si gu ran

put u ni `i rang tak mi ~e wa. [to je to ta ko osta je za ne ku i ne ~i ju na knad nu ana li zu, ali je za to ja sno kao na dla nu {ta se de si lo na ovoj utak mi ci. Ju go vi} je ve} u pr vom mi nu tu po veo go lom Va si }a a on da je usle dio i po go dak Ste ji na i to je bio na go ve {taj ne pri jat nog iz ne na |e wa za Cr ven ku, bez ob zi ra {to su we ni igra ~i us pe li da u 5. mi nu tu iz jed na ~e na 2:2.

Ceo osta li tok su sre ta osta }e upam }en da do ma }a eki pa ni u jed nom tre nut ku vi {e ni je us pe la da do |e do si me tri~ nog re zul ta ta, a ka mo li vo| stva. Pot pu na do mi na ci ja Ka }a na re zul ti ra sve ube dqi vi joj pred no {}u ~ak i do osam go lo va raz li ke (9:17) u po sled wem mi nu tu pre od mo ra.

To kom dru gog po lu vre me na na slu }i vao se uz bu dqi vi ji kraj, s ob zi rom da se Ra do wi} i dru go vi ni su pre da va li a u igri Ka }a na, pred vo |e ni no vim tre ne rom Ru di }em, na zi ra lo se i po ma lo sa mo za do voq stva i opu {te no sti. Ta ko do la zi do po ste pe nog to pqe wa raz li ke, da bi ona pri sa mom kra -

Vojvodina - Rudar Crvenka J. - Jugovi} U. Vrbas K. - Crvena zvezda Radni~ki - Napredak Kolubara - PKB Partizan - @elezni~ar

37:32 28:31 24:21 27:26 26:25 38:23

Danas Zaje~ar - Metaloplastika 1. Par ti zan 18 16 2. Voj vo di na 18 16 3. Vr bas 18 12 4. Ru dar 18 8 5. Ko lu ba ra 18 8 6. Na pre dak 18 8 7. Me ta lopl. 17 8 8. Ju go vi} 18 6 9. PKB 18 5 10. Za je ~ar 17 7 11. Rad ni~ ki 18 7 12. C. zv. (-8) 18 9 13. Cr ven ka 18 3 14. @e l. (-2) 18 4

2 0 0 2 1 5 1 9 1 9 1 9 0 9 3 9 4 9 010 011 1 8 213 014

(18)

548:439 505:427 474:465 471:468 513:520 464:477 416:403 473:481 490:495 479:491 458:484 472:473 449:427 468:531

34 32 25 17 17 17 16 15 14 14 14 11 8 6

ju bi la u dva na vra ta sve de na na po dva go la (26:28 u 56. i 27:29 u 58. mi nu tu). Ipak, da le ko je to bi lo od iz ne na |e wa i pot pu nog pre o kre ta jer je po pu sti la i kon cen tra ci ja i sna ga do ma }ih.

T. Jo vo vi}

DA NAS PO ^I WE MU [KI PLEJ-OF

No vo sa |a ni kraj Ibra Da nas se igra ju pr vi me ~e vi ~e tvrt fi na la plej-ofa za od boj ka {e, a no vo sad ska Voj vo di na NS se me go sto va }e kra qe va~ koj Rib ni ci (19). No vo sa |a ni su s dve po be de u po sled wim su sre ti ma li ga {kog de la pr ven stva do {li na pe tu po zi ci ju i ne ma ju pred nost do ma }eg te re na. Ipak, u dva me ~a ko je su igra li ove se zo ne Rib ni ca i Voj vo di na NS se me, oba pu ta su sla vi li Kra qev ~a ni (oba pu ta 3:2) i si gur no je da je ovaj duel naj ne i zve sni ji od svih pa ro va ~e tvrt fi na la.

- Pr ven stvo ula zi u za vr {nu fa zu. Do sta se ovih da na li ci ti ra s tim da li je ovo naj lo {i ji ji pla sman Voj vo di ne. Po da ci go vo re da smo u se zo ni 2001/02. bi li {e sti i iz ba ci li tre }e pla si ra ni Mla di rad nik, a ne ku go di nu ka sni je smo ta ko |e kao pe ti bi li bo qi od ~e tvr te Cr ve ne zve zde. Pe ta po zi ci ja ni je za do vo qa va ju }a, ali ovog mo men ta, jo{ je i do bra. Ima mo ri va la s ko jim mo `e mo da igra mo rav no prav no, {an se su go to vo iste. Kra qev ~a ni zbog utak mi ce

vi {e kod ku }e ima ju ma lu pred nost, ali to ne mo ra da bu de od lu ~u ju }e. Dva me ~a u li gi smo iz gu bi li od wih, ali oba po sle pet se to va i to je la ko mo glo da se za vr {i i u na {u ko rist. Sma tram da s pra vom mo `e mo da raz mi {qa mo po zi tiv no i da svu ener gi ju i kon cen tra ci ju usme ri mo na pr vu utak mi cu, da tu od i gra mo naj bo qe mo gu }e. Sa mo da bu de mo zdra vi i da pru `i mo mak si mum, sa {to ma we gre {a ka – is ta kao je sport ski di rek tor Ni ko la Ma ri}.

Pa ro vi ~e tvrt fi na la U ~e tvrt fi na lu plej-ofa (da nas) sa sta ju se Cr ve na zve zda – Spar tak (Q) (18), \er dap – Par ti zan (18), Rad ni~ ki (K) – Mla di rad nik (18), Rib ni ca – Voj vo di na NS se me (19). U po lu fi na le }e pro }i ti mo vi ko ji pr vi do |u do dve po be de. Re van{ me ~e vi su na pro gra mu u ~e tvr tak (14. mar ta), a even tu al ne maj sto ri ce 17. mar ta.

[ef stru ke cr ve no-be lih Ni ko la Sa la ti} is ti ~e da bi bi lo lo {e da Vo {a za vr {i se zo nu u mar tu.

- Oe se zo ne smo se i na ve li ki broj mla dih igra ~a, po ~e li smo sa dva mla da di za ~a, a po sle smo do ve li is ku sni jeg. Pr vo tim ce mo ram da po hva lim, ovih da na tre ni ra ju ja ko do bro, pre vag nuo je sport ski mo tiv i na dam se da }e ta ko da osta ne i u me ~e vi ma ko ji sle de. U~i ni }e mo sve, pru `i ti mak si mum i po tru di ti se da is ko ri sti mo sva ku {an su. Rib ni ca je sa sta vqe na od mla dih, ali i od is ku snih igra ~a – re kao je tre ner Ni ko la Sa la ti} Mla di ko rek tor i ovo se zon ski naj e fi ka sni ji po je di nac u cr ve nobe lom Dra `en Lu bu ri} na da se brej ku na star tu plej-ofa.

- Me ~e vi u li gi su po ka za li da s Rib ni com mo `e mo da bu de mo u ega lu, ali se na dam da }e ovo ga pu ta ni jan se bi ti na na {oj stra ni.

Tre ba da raz mi {qa mo po zi tiv no, da od i gra mo mak si mal no u Kra qe vu i, {to da ne, da pro ba mo da iz bo ri mo brejk – po ru ~io je igra~ Lu bu ri}.

M. Ri sti}

NO VI SAD: Sto no te ni ska sa la SPC „Voj vo di na“, gle da la ca 50. Su di ja,. Na| ba ta Ka roq (No vi Sad).

Re zul ta ti: Sa vi} – Mi lo va no vi} 3:1 (7, 2, -9, 7), Mi jin – Haj nal 1:3 (9, -2, -5, -3), Ra do wi} – Kor ma wo{ 3:2 (4, 8, -5, -9, 4), Sa vi} – Haj nal 3:1 (6, 6, -9, 5), Ra do wi} – Mi lo va no vi} 3:0 (4, 3 ,7).

U su sre tu `en ske Su per li ge, bo do vi su za slu `e no osta li u no vov sad skom Spen su.

S. S. TUR NIR U IN DI JAN VEL SU

Je le na is pa la Je le na Jan ko vi} ni je se na i gra la na tur ni ru u Ka li for ni ji. U pr vom me ~u, u dru gom ko lu, pre tr pe la je po raz od Ru ski we Sve tla ne Ku zwe co ve 6:0, 2:6, 5:7. Jan ko vi }e va je pro tiv 46. te ni ser ke sve ta po no vo de mon stri ra la svo ju to plohlad no igru.

TAN GO LI MAN DO ^E KU JE PI ROT (20.30)

Po be da ne ma al ter na ti vu Do go re lo je fud ba le ri ma Tan go Li ma na do no ka ta. Ope ra ci ja o~u va wa elit nog fut sal sta tu sa odav no je ot po ~e la, a je dan od ri va la ko ji bi mo gao da po pra vi mr {a vi bo dov ni sal do No vo s a |a na je sva ka ko KMF Pi rot. Ove dve eki pe, ve ~e ras od 20.30 ~a so va, od me ri }e sna ge u ma loj dvo ra ni Spen sa.

- Ve ~e ra {wi duel s Pi ro }an ci ma je, mo `da, kqu~ ni u bor bi za op sta nak u pr voj fut sal li gi.

Za to je za nas u ovoj utak mi ci je di na op ci ja po be da. Do po be de mo ra }e mo do bro da se ozno ji mo, jer su Pi ro }an ci ne zgod na i bor be na eki pa – re kao je tre ner No vo sa |a na Ne nad Po pov.

J. Ga li} ABA LIGA Zadar - Radni~ki Budu}nost - Split

75:68 66:47

PRVA LIGA (M) Vojvodina - Tami{ Vr{ac - OKK Beograd Borac - BKK Radni~ki Jagodina - Sloga Smederevo - Sloboda

83:84 95:84 91:84 87:98 87:69

PRVA LIGA PLEJ - AUT (@) Student - Beo~in 20:0 Srbobran - [umadija 48:55 DRUGA LIGA (M) Meridiana - Plana 108:85 PRVI ME^EVI @ENSKOG PLEJ-OFA

Maksimalne Suboti~anke NIS Spartak- Dinamo 3:0(25:8, 25:20, 25:13) Crvena zvezda - Kolubara 3:0 (25:23, 25:23, 25:18) Jedinstvo- TENT3:0 (25:19, 25:14, 27:25).

26

sport

nedeqa10.mart2013.

dnevnik

PR VA LI GA SR BI JA

Iwac ulo vio ka na rin ce No vi Sad - Be `a ni ja 0:1 (0:0) NO VI SAD: Stadion De te li na ra, gledalaca: 700, sudija: Trailovi} (Zaje~ar). Strelac: Nenad Iwac u 66. minutu. @uti kartoni: Babi}, Petri}, Kordi} (Novi Sad), Radinovi} (Be`anija).

NO VI SAD: Risti} 7, Simi} 6 (od 73. Roksa -), Kova~evi} 6, Babi} 7, Petri} 6, (od 79. Jerini}), Radoja 6 (od 59.

Baji} 7), Balabanovi} 6, Kordi} 7, Bogunovi} 6, Maksimovi} 6.

BE @ A N I J A: Bo `o vi} 7, Bre`an~i} 7, Jak{i} 6, Grubeli} 7, Putin~anin 7, Nedeqkovi} 7, Iwac 8 (od 79. \okovi} - ), Radinovi} 6 (od 88. Petrovi} - ), Radulovi} 6, Purovi} 6 (od 59. Nikoli} -), Anteq 7.

Fudbaleri Novog Sada do`iveli su neprijatan poraz na prole}noj premijeri. ^ovek odluke na Detelinari bio je na pa da~ la vo va Ne nad Iwac koji je na asistenciju Gorana Anteqa u 66. minutu zatresao mre`u kanarinaca.

Pored poraza, doma}ina treba da bri ne i gol ge ter ski post koji sada iznosi neverovatnih 665 minuta.

Zna~aj utakmice uticao je na oprezan start oba rivala. U 19. minutu Novosa|ani su do{li do prve prilike. Nakon prodora Kordi}a po desnoj strani, usledio je pas Bogunovi}a koji se na{ao o~i u o~i sa golmanom Bo`ovi}em, koji je bio br`i od kapitena `utih.

Novu {ansu Novosa|ani su imali u 28. minutu kada je Kova~evi} izveo slobodan udarac sa 25 metara, a lopta se odbila

No vi Sad - Be `a ni ja 0:1 Rad ni~ ki - Ba nat 0:0 Te le op tik - Pro le ter 2:2 Slo ga - Ko lu ba ra 3:1 ^u ka ri~ ki - Vo `do vac 2:0 Na pre dak - In |i ja 4:0 Je din stvo - Mla dost (L) 0:0 Ti mok - Mla de no vac 0:0 Me ta lac - Bo rac (da nas, 14)

1. Na pre dak 2. ^u ka ri~ ki 3. Vo `do vac 4. Je din stvo 5. Bo rac 6. Pro le ter 7. Me ta lac 8. In |i ja 9. Mla dost 10. Te le op tik 11. Be `a ni ja 12. Mla de no vac 13. Slo ga(K) 14. Rad . (NP) 15. Ti mok 16. No vi Sad 17. Ba nat 18. Ko lu ba ra

Gol man Ri sti} (No vi Sad) in ter ve ni {e is pred Ra du lo vi }a (Be `a ni ja)

o `ivi zid i krenula pod same ra{qe, ali je ponovo Bo`ovi} odli~no intervenisao.

Te le op tik - Pro le ter 2:2 (1:0) Proleter iz Novog Sada iako je izjedna~io u posledwim sekunadama me~a bio je blizu da odnese tri boda sa Teleoptika. Doma}i su dosta slabo igrali i oba gola su dali iz prekida. U 13. minutu Markovi} je izveo korner, Miqkovi} je kod druge stative neometan loptu glavom poslao u mre`u.

Posle lepe akcije Ivani}a u 61. minutu Babi} je iskosa sa leve strane pogodio suprotan ugao.

Samo dva minuta kasnije posle gre{ke odbrane gostiju a Piper je pokazao na belu ta~ku. Siguran sa 11 metara bio je Miqkovi}.

Gosti su imali nekoliko prilika a rezultat su poravnali u nadoknadi Kav~i} je izveo slobodan udarac, a Vujaklija je skrenuo loptu u dowi levi ugao. D. Iva ni}

Pra zne mre `e Rad ni~ ki (NP) - Ba nat 0:0 NO VA PA ZO VA: Gradski stadion, gledalaca oko 1.000, sudija I. Brdar (Novi Sad). @uti kartoni: @i`i}, Vukovi} (Banat).

Crveni karton: Vukovi} (Banat).

RAD NI^ KI: Uro{evi} 6, Sara~evi} 6, Bonxi} 5 (Dragi~evi} 6), Kova~evi} 6, Puni{i} 7, Zagorac 6, Radin 6, Pavlovi} 6, Petkovi} 6 (Pekari} 6), Jovi} 7, \orovi} 6 (Bale{evi} -).

BA NAT: Baji} 6, Vukovi} 5, \or|evi} 7, @i`i} 6, Jovi} 7, Bogi} 6, Krajinovi} 6, Radivojevi} 6 (Stankovi} 7), Mihajlovi} 6 (Antanasijevi} -), Tripkovi} 6 (Stoji}i} -), Markovi} 6.

Ravnopravna igra, dva tima podjednake vrednosti. Novopazov~ani su po~eli me~ neorganizovano, pa je ekipa Banata u pr-

2 5 7 9 5 7 4 7 7 7 3 6 6 7 7 5 5 5

2 3 3 2 4 4 6 5 6 6 9 7 7 7 7 10 10 11

45:12 44 23:12 35 23:8 31 20:14 30 22:11 29 22:20 28 21:15 25 15:17 25 18:23 22 16:21 22 19:18 21 11:14 21 15:23 21 13:18 19 13:25 19 11:25 14 8:26 14 12:25 11

U sle de }em ko lu (16/17.mar ta) sa sta ju se: No vi Sad - Te le op tik, In |i ja - ^u ka ri~ ki, Ba nat - Pro le ter, Ko lu ba ra - Rad ni~ ki (NP), Bo rac - Slo ga, Vo `do vac Me ta lac, Mla dost (L) - Na pre dak, Mla de no vac - Je din stvo Pu te vi, Be `a ni ja - Ti mok.

Iz jed na ~e we na kra ju ZE MUN: Stadion Sportski centar Teleoptik, gledalaca 200, sudija Piper (^a~ak), strelci: Ivkovi} u 13. i Miqkovi} u 63. (iz penal) za Teleoptik, a Babi} u 61. i Vujaklija u 90+1. minutu za Proleter. @uti kartoni: \uli} (Teleoptik), Drini}, Babi} (Proleter).

TE L E O P T IK: Ja no {e vi} 6, \u li} 6, Bjurn 7, Mar ko vi} 7, Qu ji} 6 (Ge or gi je vi} ), Zo ri} 6, Miq ko vi} 8, Mi lo va no vi} 6, Jan ko vi} 6 (\u gur li} 6), Pe tro vi} 6, Iv ko vi} 7.

PRO LE TER: Nasti} 7, Tanasin 7, Dragojevi} 7, Krasi} 7, Ivani} 8, Kova~evi} 6, Leti} 6, Babi} 7 (Kav~i} -), Drini} 6 (Vujaklija 7), Bo{kovi} 7, Tanu{ev 7 (Stan~eti} -).

18 14 18 10 18 8 18 7 17 8 18 7 17 7 18 6 18 5 18 5 18 6 18 5 18 5 18 4 18 4 18 3 18 3 18 2

vom poluvremenu imala inicijativu. Za to vreme Banat je imao veoma povoqne prilike. Novopazov~ani su imali u prvom delu samo jednu jedinu priliku i to u 44. minutu kada je Jovi} pogodio pre~ku.

Samo {to je po~elo drugo poluvreme Vukovi} je s le|a sru{io Pavlovi}a koji je bio u prodoru ka golu Banata, pa mu je sudija pokazao drugi `uti, a potom i crveni karton. Radni~kog je preuzeo incijativu, opsedala gol Baji}a , ali ~vrsta odbrana gostiju nije dozvolila da napada~i novopazova~ke ekipe postignu pogodak. Banat je preko Tripkovi}a i Markovi}a iz kontri poku{avao povremeno da ugrozi gol doma}e ekipe.

J. Vu ko vi}

Fo to: B. Lu ~i}

U nastavku susreta trener Jankovi} je u vatru je ubacio Filipa Baji}a. Kanarinci su

poku{ali da stignu do toliko `eqenog gola, ali u 66. minutu usledio je hladan tu{ za doma}e. Anteq je centrirao s desne strane, odbrana kanarinca se uspa va la, pa usa mqe nom Iwcu nije bilo te{ko da po{aqe loptu iza le|a Risti}a.

Do kra ja su sre ta, do ma }i fudbaleri su imali terensku inicijativu, koji nisu uspeli da materijalizuju.

I. Gru bor

Ra dost fud ba le ra [al kea

NE MA^ KA BUN DES LI GA

[al keu der bi U derbiju 25. kola nema~ke Bundeslige, [alke je u derbiju bio boqi od Dortmunda sa 2:1, dok je Bajern uspeo da preokrene i pobedi Fortunu sa 3:2. [alke je poveo u 12. minutu nakon lepe akcije koju su izveli Heger i U~ida, a Dreksler je savladao Vajdenfelera. Ekipa iz Gelzenkirhena je duplirala prednost u 35. minutu. Loptu je u kazneni prostor ubacio U~ida, Huntelar je bio na pravom mestu i glavom postigao pogodak. Rezultat smawuje Levandovski u 59. minutu, nakon asistencije Bla{~ikovskog. ’Milioneri’ su u nekoliko navrata mogli do izjedna~ewa, ali je odbrana [al kea reago vala na pravi na~in. Doma}i fudbaleri su u fini{u mogli i do ubedqivije pobede, ali je rezultat ostao nepromewen.

Bajern je uspeo da preokrene protiv Forutune na Alijanc

areni, i tako stigne do 16 uzastopne pobede u svim takmi~ewima. Bavarci su posledwi put osvojili mawe od tri boda na me~u sa Menhengladbahom odigranom 14 decembra. Bajern sada ima 20 bodova prenosti u odnosu na Dortmund. Fudbaleri iz Mihnena su do pobede stigli te`e nego {to se o~ekivalo. Gosti su dva puta imali prednost, ali je iskustvo i dobra igra doma}ih ipak presudila.

Rezultati: Bajern – Fortuna 3:2 (Boli 16, Miler 45, Lamberc 71, Riberi 74, Boateng 86), [alke – Borusija Dortmund 2:1 (Dreksler 12, Huntelar 35, Levandovski 59), Frajburg – Volfsburg 2:5 (Kruse 2, Makaidi (ag) 7, Vijeriwa 16, Oli} 22, 49, Flum 65, Dijego 90), Majnc – Bajer Leverkuzen 1:0 (Ivan{ic 61 (p)), Grojter Firt – Hofenhajm 0:3 (Firmiwo 12, Hoselu 16, Vajs 50)

Ube dqi vi Kru {e vqa ni Na pre dak - In |i ja 4:0 (2:0) KRU [E VAC: Stadion gradski, gledalca 3000, sudija: Vseli no vi} (Va qe vo), strel ci: Mirosavqevi} u 16. i 33, Boji} u 56. i 79. minutu. @uti kartoni: Savi} i Dukanac (In|ija) NA P RE D AK: Kr zna ri} 7, Jeremi} 7, Udovi~i} 7, Kokovi} 7, Jani~i} 7, B. ilo{evi} 7, Gavri} 7 (od 83. Baji} -), @eravica 7 (od 78. N. ilo{evi} -), Mirosavqevi} 8, Boji} 8, Truji} 7 (od 89. Petrovi} -) IN \ I J A: Mi li no vi} 6, @ivkovi} 6, Savi} 6, Jakovqevi} 6, Dukanac 6, Zeli} 6, Krivokapi} 6 (od 38. Stankovi} 6), Petrovi} 6 (od 60. Avri} 6), Ko{uti} 7, Ivkovi} 7, Dubaji} 6 (od 73. Lemaji} -) O~ekivao i ubedqivo, lider je savladao poletne In|ijce, koji su, iako nekompletni i gripom i kartonima desetkovani, hra bro, spu {te nog gar da iza{li na megdan doma}inu.

Poveo je Napredak u 16. minutu, posle lepe akcije kapiten Mirosavqevi} je silovito i precizno tukao po zemqi i lopta je odsela u mre`i. Mgao

je borbeni Truji} da duplira prednost pet minuta kasnije, spustio mu je kapiten loptu, kao na tacni, ali usledio je neprecizan {ut. Mre`a Milinovi}a, po drugi put, se zatresla u 33. minutu, po{to je Dukanac u kaznenom prostoru oborio Boji}a, a najstro`u kaznu Mirosavqevi} pretvorio u ubedqivu prednost.

Nisu zeleno – beli bili demoralisani, iz svake, iole povoqnije prilike poku{avali su da ugroze Krznari}a, pre svih Ko{uti}, koji je u 39. minutu, iz slobodnog udarca ciqao u ra{qe, ali na visini zadatka je bio Napretkov ~uvar mre`e.

Nije Boji} uspeo da matira Milinovi}a u prvom poluvremenu, jeste u drugom, dva puta.

Krznari} nije dozvolio gostima ni po~asni pogodak, a posledwu {ansu imao je Avri} u 89. minutu, na{ao se o~i u o~i sa Napretkovim golmanom, koji je nogom, u posledwem trenut ku, us peo da sa ~u va svo ju mre`u.

S. Mi lu ti no vi}

PRE MI JER LI GA

Renyer si sla ve Kada se 19. maja budu svodili ra~uni u Premijer ligi i bilo poznato ko }e u ^empion{ip, minuli krug }e mnogo zna~iti.

Deset kola pre kraja prvenstva u direktnim duelima odlu~ivalo se o opstanku u eliti i do{lo je do tumbawa. Kvins Park Renxers prvi put od povratka u Premijer ligu dobio je dva uzastopna me~a i stigao po broju bodova Reding, koji je u direktnom duelu sa Aston Vilom do-

`iveo poraz kod ku}e i zna~ajno umawio {anse za opstanak. Sada strepi i Sanderlend koji je pora`en od KPR na „Loftus Roudu”, a znatno vi{e strepeo bi i Sautempton da Artur Boruc u nadoknadi vremnea nije odbranio penal Grentu Holtu i osvojio bod za svoj tim.

U 29. kolu Premijer lige: KPR - Sanderlend 3:1, Reding Aston Vila 1:2, VBA - Svonsi 2:1, Nori~ - Sautempton 0:0.

NA VI JA ^I ZA PA LI LI ZGRA DU FS EGIP TA: Na vi ja ~i u Ka i ru za pa li li zgra du Fud bal skog sa ve za Egip ta, po {to je sud po tvr dio smrt ne pre su de 21 oso bi zbog u~e {}a u na re di ma na me ~u pro {le go di ne ka da je stra da lo 74 na vi ja ~a. Oosim zgra de fud bal ske fe de ra ci je na vi ja ~i su za pa li li i obli `wi po li cij ski klub, a oko 2.000 de mon stra na ta blo ki ra pro la zak tra jek ta Su ec kim ka na lon.

SPORT

dnevnik

nedeqa10.mart2013.

JELEN SUPERLIGA SRBIJE

Troj ka za mir u ku }i Crvena zvezda - Novi Pazar 3:0 (2:0) BE O GRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 14.332, sudija Vasi} (@ednik), strelci: Milivojevi} u 32. Mudrinski u 34. i Milija{ u 61. minutu. @uti kartoni: Milija{, Ve{ovi} (Crvena zvezda).

CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} -, Ve{ovi} 6, Panti} 6, Petkovi} 6, Mladenovi} 6, Milivojevi} 7, Milija{ 7, Lazovi} 7, Savi~evi} 6 (Kadu -), Milunovi} 6

), Bojevi} 5, V. Vujovi} 5 (Kecap -), Rahmanovi} 5, Markovi} 5 (Z. Vujovi} -), Popovi} 5.

Zvezda je ubedqivom pobedom protiv Novog Pazara donekle povratila mir u svoje redove nakon izuzetno korpulentne nedeqe. Utisak o igri koja je opet bila bleda, spora i bezidejna nije popravqena. Posao na putu do novih bodova bio je olak{an protiv izuzetno boja`qive i oslabqene ekipe Novog Pazara

na{em najve}em stadionu. Lako su gosti zaustavqali anemi~ne napade doma}ina. A onda je usledio pad koncentracije, nekoliko po~etni~kih gre{aka i Zvezda je to znala~ki za dva minuta, sa dva pogotka kaznila. Najpre je Lazovi} pravovremenom asistencijom omogu}io Milivojevi}u da iz drugog plana u|e u kazneni prostor i lepim lob udarcem matira nesigurnog Jankovi}a. Potom je ~uvar mre`e Paza-

Ne ma wa Ko ji}

Va qak ru {i re dom Jagodina - Partizan 0:1 (0:1) JA GO DI NA: Stadion Jagodine, gledalaca 7.500, sudija Santra~ (Pavli{), strelac: Koji} u 44. minutu. @uti kartoni: Petri~evi}, Tomi} (Jagodina), Lazevski, Ili} (Partizan).

JA GO DI NA: Rajkovi} 7, Milinkovi} 6 (Petri~evi} 6), Momir 5, Tomi} 6, Cvetkovi} 6, Arsenijevi} 6, Lepovi} 5 (Duki} 6), Gogi} 5, M. Stojanovi} 6 (S. Stojanovi} -), \uri} 5.

PAR TI ZAN: Stojkovi} 6, Miqkovi} 7, Lazevski 7, Pajovi} 7, Ivanov 7, Smiqani} 7, Bra{anac 7, Ili} 7 (S. Markovi} -), Luka 7 (Silva 6), Koji} 7 (Ninkovi} 6), Mitrovi} 6.

Fudbeleri Partizana nastavili su trijumfalni niz u prole}noj polusezoni. Posle Doweg Srema i BSK-a crno-beli su u derbiju kola savladali Jagodinu.

Posle dve pobede na po~etku prole}nog {ampionata crno-beli nisu mewali dobitnu kombinaciju, dosu{e bilo je malih kozmeti~kih promena. Umesto Pauqevi}a igrao je Miqkovi},a povre|enog [}epovi}a u napadu zamenio je Mitrovi}. Doma}in je na teren istr~ao sa jednim napada~em. Beogra|ani su od po~etka forsirali presing `elev{i {to pre da savladaju Rajkovi}a. Vrlo brzo Partizan je poku{ao preko Mitrovi}a da do|e do gola, ali je {ut sa 18

metara zaustavio golman doma}ina. Ne{to kasnije napada~ gostiju je ponovo bio u prilici, ali je u posledwem momentu je izblokiran. Doma}in je igrao na kontranapade i u 18. minutu stvorio priliku. Momir je centrirao sa leve strane, a na petercu je loptu proma{io Stojanovi}. U 21. minutu velika {ansa za Partizan. Mitrovi} je uzeo loptu Rajkovi}u, dodao do Koji}a, a ovaj sa deset metara prebacio pre~ku. Ne{to kasnije nova prilika za goste. Koji} je proigrao Mitrovi}a, ovaj {utirao sa 12 metara, a Rajkovi} sjajno intervenisao. Dominacija Beogra|ana isplatila se u 44. minutu.

Bra{anac je proigrao Koji}a na drugoj stativi a ovaj savladao Rajkovi}a. Na poluvreme se oti{lo zaslu`enim vo|stvom Partizana.

U nastavku su se doma}i otvorili pa je vi|en jo{ boqi fudbal.

Partizan je nastavio da napada i vrlo brzo imao je {ansu da sve re{i. Koji} je {utirao iskosa sa leve strane, ali je Rajkovi} odbranio. Od 57. minuta doma}in poja~ava vezni red i umalo izjedna~io.

Stojanovi} je {utirao sa deset metara, ali pored gola.

Crno-beli su se orijentisali na kontre. Ta~ku na utakmicu mogao je u 88. minutu da stavio Silva, ali je na petercu proma{io loptu.

I. Lazarevi}

Radost fudbalera Crvene zvezde posle vode}eg gola

(Dauda -), Mudrinski 7 (Mihajlovi} -).

NO VI PA ZAR: Jankovi} 5, Lotinac 5, Vasiqevi} 5, Topi} 5, Mili} 5, Stani} 5 (Nenadi} -

koja je u glavni grad stigla sa `eqom da primi {to mawe golova.

Punih pola ~asa vladala je prava fudbalska uspavanka na

Po ru ke sa se ve ra i pro teh ni ka Opet je ambijent na Marakani bio pravi fudbalski, sve vreme oko 15.000 gledalaca bodrilo je crveno-bele pesmom.

Specifi~na je bila i koreografija gde je na vrhu severa koji je dekorisan crveno-belim kartonima i balonima bilo ispisano - Te 2013. godine -, da bi se ispod nabrajala neka bitna de{avawa u svetu od nuklearne probe koju je izvela Severna Koreja preko \okovi}evog tre}eg trijumfa u Australije do smrti Uga ^aveza, a na kraju konstatacija - U najte`oj situaciji do sada Zvezda je proslavila 68. ro|endan...

Sve je izgledalo veoma efektno, naravno za~iweno neizbe`nom pirotehnikom zbog koje }e i onako prazna kasa biti ponovo olak{ana zbog kazne disciplinske komisije FSS.

raca slabo intervenisao nakon udarca Milija{a, odbijenu loptu u gol je zakucao Mudrinski.

Sve vreme crvno -beli su imali inicijativu, Pazarci nisu ozbiqnije atakovali ka golu Bajkovi}a ali su u fini{u me~a stvorili dve izgledne prilike preko Rahmanovi}a i Popovi}a.

Ta~ku na ovu ne preteranu utakmicu stavio je lepim pogotkom kapiten Nenad Milija{, koji je sa dvadesetak metara o{tro {utirao, lopta je po klizavom terenu odsko~ila i prevarila Jankovi}a.

Da li }e ovaj trijumf crvenobelima skinuti sa ple}a ogromnu priholo{ku balast pokaza}e naredni dueli.

Z. Rangelov

Go lu bo vi is pu sti li Ura gan uga sio ro man ti ku Hajduk - OFK Beograd 3:0 (3:0) po be du Spartak Zlatibor voda - Javor 1:1 (1:0)

SU BO TI CA: Gradski stadion, gledalaca 700, sudija Karaxi} (Beograd), strelci: ^ovi} u 25. za Spartak Zlatibor voda, \or|evi} u 90+3. minutu za Javor. @uti kartoni: Adamovi}, Noskovi}, [arac (Spartak Zlatibor voda), Mi{i}, Josovi}, Vidi}, Radivojevi}, Kongajing (Javor). Crveni karton: Kongajing (Javor).

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Aleksi} 7, Kova~evi} 7, Torbica 8, ^ovi} 8, Despotovi} 7 (Noskovi} -), Novakovi} 8, [arac 7, Antoni} 7 (Popara), Pu{kari} 7, Farka{ 7, Adamovi} 7.

JA VOR: Lazovi} 7, \or|evi} 8, Josovi} 7, Plav{i} 7, Vali|o 7, Vidi} 7, \oki} 7 (Kosti} 7), Radivojevi} 7, Mi{i} 8 (Radosavqevi}), Veselinovi} 7 (Kongajing -), Owilo 7.

Dobra fudbalska predstavana Gradskom stadionu. Rivali su dokazali da su s pravom visoko kotirani. Vi|ena su dva lepa gola sa mnogo {ansi na obe strane. Doma}i su pripretili u 5. minutu kada je kapiten Torbica sa leve strane centrirao, a Despotovi} je glavom tukao, ali je Vla{i} izbacio loptu sa same gol linije. Gosti su ~potom izveli dve lepe akcije, prcvi put je Radivojevi} zakasnio za deli} sekunde,a potom je Mi{i} {utirao sa 18 metara, ali je golman Aleksi} izbacio loptu u korner.

Najzad radost na tribina, Novakovi} se oslobodio nekoliko gostuju}ih igra~a i lepo centrirao do slobodnog Nemawe ^ovi}a koji je glavom sa 10 metara poslao loptu u desni ugao Lazovi}a.

U drugom delu me~a Spartak je bio boqi, golubovi su stvarali {anse ali ~vrsta odbrana Javora bila na mestu. Mo`da su Suboti-

~ani mogli ne{to vi{e da u~ine posle gre{ke Vali|a, ali je Despotovi} slabo {utirao, pravo u golmana Lazovi}a. Malo kasnije Pu{kari} je pro{ao po levoj strani uputio loptu do Kova~evi}a, ali se on spetqao i {ansa je propala.

Najboqu {ansu gosti su imali u 70. minutu kada je sa desne strane Owilo asistirao slobodnom Mi{i}uali je golman Aleksi} krajwim naporom loptu izbacio u korner. Par minuta kasnije ponovo o{tro {utira Mi{i} a ponovo je golman Spartaka bio na mestu. Sa-

KU LA: Stadion Hajduka, gledalaca 2.000. Sudija: Gruji} ( Ni{), strelci: Rusmir u 5. Adamovi} u 9. i Sekuli} u 19. minutu. @uti kartoni: Lali}, ]ulum i Vukovi} ( Hajduk), a Batoiha ( OFK Beograd).

HAJ DUK: Bra} 7, Cvetkovi} 7, Pekari} 7 (Vukovi} -), Lali} 7, M. Veselinovi} 7, Rusmir 8, ]ulum 7, Sekuli} 9, Adamovi} 7 (od 15. To{i} 7), L. Veselinovi} 7, Ki{ 7, ( Milutinovi} -).

OFK BE O GRAD: Luka~ 6, Petkovi} 6, Axi} 5, Vasiqevi} 5, Puno{evac 6, Trivunovi} 6 (Ivanovi} -), Batioha 6, Pavlovi} 6, Grbi} 6 ( Miji} -), Jovanovi} 6 ([krbi} 6).

Dvadeset minuta kulskog uragana ugasio je beogradsku romantiku. Tri {kolske akcije, tri efektna gola i ve} nakon dvadeset minuta bilo je jasno da bodovi ostaju u Kuli. Prva akcija doma}ih u 5. minutu. Ki{ je glavom spustio loptu Sekuli}u, koji je odigrao dupli pas i onda sjajan centar{ut Ki{a, a na pravom mestu, desetak metara udaqen od gola gostiju

De jan Ru smir

bio je Rusmir, samo je {kolski poklopio loptu i pogodio desni ugao Luka~a.

Druga akcija u 9. minutu. Sjajna reakcija sudije Gruji}a koji je, nakon o~iglednog prekr{aja nad kapitenom Hajduka Lazarom Veselinovi}em na centru, pustio prednost. Sekuli} je u{ao me|u pet igra~a gostiju i onda lucidno vi-

deo da mu se prikqu~uje Adamovi}.

Prosledio mu je loptu, ali tako da je iskusni Adamovi} samo nani{anio i sa 17 metara pogodio daqi ugao golmana OFK Beograda.

Tre}a akcija u 19. minutu. Slobodan udarac za Hajduk na centru igrali{ta Kuqani su veoma brzo izveli, lopte se dokopao To{i}, pretr~ao Axi}a i centrirao po zemqi. Na drugoj stativi loptu zahvata Sekuli} i sa desetak metara {utirao. Luka~ je poku{ao da ukroti loptu, ali ona je pre{la gol crtu.

Sve posle toga bilo je rutinsko odra|ivawe posla Hajduka, ali i u takvoj igri, u drugom poluvremenu imali su sjajnu priliku da pobedu u~ine jo{ ubedqivijom. Opet iz akcije u 76. minutu To{i}, pa Rusmir, pa Sekuli} idealno u prazan prostor upu}uje loptu. Nameru je shvatio kapiten Hajduka Lazar Veselinovi}, prihvatio loptu i sa petnaestak metara {utirao po zemqi, no ovoga puta Luka~ je dobro intervenisao, tako da nije bilo promene rezulatata. OFK Beograd, ba{ ni{ta. \. Bojani}

27

Pra zne pu {ke Dowi Srem - Sloboda Point 0:0 NO VI SAD: Stadion „Kara|or|e“, gledalaca 500, sudija: Krsti} (Beograd). @uti kartoni: Bukorac (Dowi Srem), Pilipovi}, Krsti} i Ran|elovi}.

DO WI SREM: Kova~evi} - , Josimov 7, Prqevi} 7, Bukorac 7, Zec 7 (od 82. Jo vano vi}), Kruni} 8 (od 75. Luki}), Damwanovi} 7, Terzi} 7, Laki}evi} 6, Miladinovi} 6 (od 46. [kori} 7).

SLO BO DA PO INT: Rankovi} 8, Vasili} 7 (od 55. Jani}ijevi} 6), Baji} 6, Lovri} 7, Gojkovi} 7, Pejovi} 6 (od 89. Davrinov), Pilipovi} 6, Puri}, Tijago 6, Krsti} 7 (od 75. Memedovi}), Ran|elovi} 6.

Na `alost, neefikasnost fudbalera Doweg Srema postaje hroni~na. Me|utim, mo`da i najve}i razlog {to je na kraju do{lo do podele bodova je izvanredni golman Slobode Point Dejan Rankovi}. Vrlo brzo je postala jasno da su se gosti orjentisali na ne{to defanzivniju igru, uz povremene kontranapade. U glavnoj ulozi u prvom poluvremenu bio je nadapada~ Doweg Srema Rade Kruni}, koji je u 14. i 40. minutu odli~no {utirao, ali je Rankovi} bio na mestu. Gosti su ozbiqno pripretili u 42. minutu, kada je Krsti} zakasnio posle dodavawa Pilipovi}a.

Kqu~ni detaq je vi|en u 45. minutu: posle proigreavawa Damwanovi}a, Kruni} sjajno reaguje i osloba|a se svog ~uvara, vu~e loptu u stranu u {utira ka golu gostiju. Lovri} je , visoko podignutih ruku, bio ispred gola i ostaje nejasno, dali je lopta pogodila wega u ruku ili u pre~ku.

Inicijativa doma}ina nastavila se i u nastavku utakmice.

Josimov odli~no izveo slobodan udarac, a sjajne prilike propustili su Damwanovi} u 57. i Kruni} u 59. minutu., Josimov je ozbiqno pripretio u 62. minutu {utem iz slobodnog udarca. @. Radivojevi}

Smederevo - Rad 1:1 (1:0) SME DE RE VO: Stadion Smedereva, gledalaca 1.000, sudija N. An|elkovski (Ka~arevo), strelci: Sikini} u 34. za Smederevo, a Lukovi} u 93. minutu za Rad. @uti kartoni: Sikini}, Bo`ovi}, Hrmar (Smederevo), \ur|evi} (Rad).

SME DE RE VO: Soldatovi} 7, Risti} 7, Sikini} 7, @ivkovi} 6 (Hrmar -), Blagojevi} 6, Stojanovi} 6 (Radosavqevi} 6), Atanackovi} 7, Bo`ovi} 6, Miqkovi} 6, Vejovi} 6 (^uki} -), Omega 7.

RAD: Jovanovi} 7, ]irkovi} 6, Vitas 7, Adamovi} 6 (Damjanovi} 7), Jagodi} 6 (Lukovi} 7), \ur|evi} 7, Pr{o 6 (Pavlovi} 7), Gwatovi} 6, Raspopovi} 7, Perovi} 6, Lekovi} 6.

Od samog po~etka doma}in je diktirao tempo i ve} u 4. minutu na centar{ut Bo`ovi}a Sikini} je glavom uzdrmao pre~ku. Boqu igru u prvom poluvremenu Smederevci su krunisali vo|stvom u 34. minutu kada je na centar{ut Miqkovi}a Sikini} odli~no reagovao i glavom pogodio suprotan ugao Jovanovi}a. Posle bezuspe{nih poku{aja Pavlovi}a, Damjanovi}a i Perovi}a u nadoknadi vremena gra|evinari su stigli do izjedna~ewa. Na odbijenu loptu natr~ao je Lukovi} i pogodio levi gorwi ugao.

T. Gli{i}

SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA Rukomet

Duel No va ko vi }a i Vi di }a

mo {to je u{ao u igru Filip Kosti} je imao {ansu da izjedna~i, ali je loptu poslao sa {est metara pored gola. Kada se o~ekivali da }e bodovi ostati u Subotici, gosti su izjedna~ili u nadoknadi vremena. Kova~evi} je na nedozvoqen na~in zaustavio Radivojevi}a,a Predrag \or|evi} je o{trim udarcem pogodio desni gorwi ugao golmana Aleksi}a.

S. Stojiqkovi}

Superliga za mu{karce - ZAJE^AR: Zaje~ar – Metaloplastika (18).

Prva mu{ka liga, sever – NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Proleter Agro`iv (18).

Prva `enska liga, sever – KIKINDA: Mladost – Radni~ki (19).

Ko{arka ABA li ga - ZA GREB: Ci bo na - Olim pi ja (17), BE O GRAD: Par ti zan mts - Igo kea (17), SOL NOK: Sol nok - MZT Sko pqe (19).

Prva liga (m) - BEOGRAD: Mega Vizura - FMP (12.30).

Prva liga, plej-of (`) - BEOGRAD: Partizan Galenika - [abac (18), Radivoj Kora} - Radni~ki (20.30).

Odbojka Pr va `en ska li ga – GOR WI MI LA NO VAC: Ta ko vo – Cr no ko sa (18).

Pr va mu {ka li ga – NO VI PA ZAR: No vi Pa zar ju ni or – Slo ven (19).

Druga `enska liga – sever – VRBAS: Vrbas – Iton Srem tempo (17.45), KIKINDA: Ki 0230 – Mladost (I) (14.30).

Druga mu{ka liga – sever – VRBAS: Vrbas – Vojvodina NS seme 2 (20),

KOVIN: Bavani{te – Proleter (18), NOVI SAD: Novi Sad – Futog (20).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga – cen tar – NO VI SAD: No vi Sad – FOK (12.45), Voj vo di na 2 – ^emp 07 (14.45), @A BAQ: @a baq – Fu tog vest (14.15).

Prva vojvo|anska `enska liga – sever – BE^EJ: Be~ej – Mladost (BP) (20).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga – cen tar – NO VI SAD: Bo ta fo go – Du nav vo lej 2 (11), [ID: Vest – Si rig (19.30).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga – se ver – BA^ KA PA LAN KA: Mer kur – Ki kin da (15.30).

Sport

BE O GRA DU FAJ NAL - FOR: Glav ni grad Sr bi je Be o grad }e 31. ma ja i 1. ju na bi ti do ma }in faj nal - fo ra Li ge {am pi o na za vater po li ste.

Str. 25 JELEN SUPER LIGA SRBIJE – 18. KOLO

Ko so vi} i{ ~u pao bod BSK Bor~a – Vojvodina 3:3 (2:1) BOR ^A: Sta dion „Vi zeq park“, gle da la ca: 500. Su di ja: Bog da no vi} (Kra qe vo).

Strel ci: Aj ko vi} u 14 i Ade mo vi} u 35, Nu hi (iz je da na e ster ca) u 72. mi nu tu za BSK, a Ouma ru u 40. i 81.(iz je da na e ster ca) i Ko so vi} u 90+5. mi nu tu za Voj vo di nu. @u ti kar to ni: Bo `i ~i}, Pla ni}, Ade mo vi}, Nu hi (BSK), Ali vo di}, Pa vlo vi}, Ka tai (Voj vo di na).

do ja 6, Ali vo di} 7, Ouma ru 8, Ka tai 6 (Ko so vi} 7).

Ni ka da u isto ri ji eki pa BSK-a ni je us pe la da odu zme ma kar i je dan bod Voj vo di ni. Za to su No vo sa |a ni, ali po lo `a ja na ta be li, bi li fa vo ri ti. Me |u tim, do ma }in je hra bro u{ao u utak mi cu, tru dio se da pot pu no za tvo ri pri la ze svom go lu i kroz kon tra na pa de tra `io i pro na la zio {an su. Ima li su Bor ~a ni tri jumf u xe pu, ali je

da je lop ta po go di la le vog be ka cr ve no-be lih Vla da na Pa vlo vi }a i na {la se u mre `i.

Ve} u 19. mi nu tu usle di la je do bra kom bi na ci ja Vu li }e vi }a i Ali vo di }a, ko ji je od li~ no pri hva tio lop tu, ali ga je u na le tu, u {e sna e ster cu BSK sru {io Bo `i ~i} i su di ja Bog da no vi} po ka zao je na be lu ta~ ku.

Me |u tim, Da ni lo vi} je pro ~i tao na me ru Ka ta i ja i od bra nio we gov uda rac.

U na stav ku sli~ na sli ka, cr ve no - be li su bi li bo qi, ali su opet Bor ~a ni po sti gli gol. Po sle jed nog cen tar {u ta Pa vlo vi} je lo {e in ter ve ni sao i sru {io u {e sna e ster cu Aj ko vi }a. Su di ja je bez raz mi {qa wa po ka zao po dru gi put na be lu ta~ ku. Aja zdin Nu hi bio je ne u mo qiv, po slav {i Su pi }a u jed nu, a lop tu u du gu stra nu. U 80. mi nu tu po ja vio se tra ~ak na de za go ste. Mil ko No va ko vi} je u svom {e sna e ster cu, po sle du -

BOR ^A: BSK Bor ~a – Voj vo di na 3:3 (2:1) KU LA: Haj duk – OFK Be o grad 3:0 (3:0) NO VI SAD: Do wi Srem- Slo bo da Po int 0:0 SU BO TI CA: Spar tak Zla ti bor vo da – Ja vor 1:1 (1:0) SME DE RE VO: Sme de re vo – Rad 1:1 (1:0) BE O GRAD: Cr ve na zve zda – No vi Pa zar 3:0 (2:0) JA GO DI NA: Ja go di na – Par ti zan 0:1 (0:1)

Danas KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 – Rad ni~ ki (N) (13, TV) 1. Par ti zan 18 15 1 2 52:12 46 2. Cr ve na zve zda 18 12 2 4 37:24 38 3. Voj vo di na 18 9 8 1 20:12 35 4. Ja go di na 18 10 2 6 20:15 32 5. Rad 18 7 7 4 21:14 28 6. Slo bo da Po int 18 7 7 4 22:22 28 7. Ja vor 18 8 3 7 28:17 27 8. Spar tak ZV 18 6 6 6 25:21 24 9. OFK Be o grad 18 6 4 8 20:22 22 10. Haj duk 18 5 4 9 20:21 19 11. No vi Pa zar 18 4 7 7 18:23 19 12. Rad nil~ ki (N) 17 4 6 7 15:27 18 13. Do wi Srem 18 4 5 9 13:22 17 14. BSK Bor ~a 18 4 3 11 17:42 15 15. Rad ni~ ki 1923 17 2 7 8 13:24 13 16. Sme de re vo 18 1 6 11 8:31 9 U sle de }em ko lu (16. mart) sa sta ju se – NO VI SAD: Voj vo di na – Do wi Srem, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 – Haj duk, BE O GRAD: Rad – Spar tak ZV, Par ti zan – OFK Be o grad, NI[: Rad ni ki – Cr ve na zve zda, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar – Sme de re vo, IVA WI CA: Ja vor – BSK, U@I CE: Slo bo da Po int – Ja go di na.

NOVAK \OKOVI]

For ma je tu ali – po la ko Od bra na BSK - a in ter ve ni {e is pred Abu ba kar Ouma rua

Po dr {ka s tri bi na Fud ba le ri Voj vo di ne ima li su u Bor ~i ve li ku po dr {ku s tri bi na. Oko 150 na vi ja ~a po ku {a va lo je da po kre ne cr ve no-be le, ali bez ve li kog uspe ha.

BSK BOR^A: Da ni lo vi} 7, Pla ni} 7, No va ko vi} 6, Ra du no vi} 6, Bo `i ~i} 6, Ro ga~ 7, Jo va no vi} 6, Nu hi 7, Ma ti} 7 (Ra di vo je vi}), Aj ko vi} 7 (Jo va no vi}), Ade mo vi} 8 (@i va no vi}).

VOJVODINA: Su pi} 7, Vu li }e vi} 6, Jo ki} 6, \u ri} 6, Pa vlo vi} 6, A|u ru 6 (Vra we{ 6) , Po le ta no vi} 6 ([u {war 6), Ra -

Ko so vi} u 95. mi nu tu to spre ~io i iz jed na ~io re zul tat.

Ka da je ma lo ko to o~e ki va lo, u 14. mi nu tu, usle di la je kon tra do ma }i na, po le voj stra ni pro dro je Edin Ade mo vi} ko ji je upu tio o{tar cen tra {ut na dru gu stra nu {e sna e ster ca gde je bio Sr |an Aj ko vi}. Usle dio je o{tar uda rac pre ma mre `i Su pi }a, ~i ni se

Fo to: F. Ba ki}

Voj vo di na je go spo da ri la te re nom, a opet je BSK do {ao do go la. Ak ci ja do ma }i na i{la je po de snoj stra ni, cen tri rao je Pla ni} i lop ta je pre le te la sve igra ~e. Me |u tim, u sr cu {e sna e- ster ca do ~e kao ju je Ade mo vi} i vo lej udar cem sa vla dao Su pi }a.

Mo ti vi sa ni i ras tr ~a ni do ma }i igra ~i mak si mal no su is ko ri sti li sla bu igru od bra ne No vo sa |a na i do sta la ko sti gli do ve li ke pred no sti.

Ipak, u 40. mi nu tu usle di la je le pa ak ci ja. Abu ba kar Ouma ru po be gao je svo jim ~u va ri ma, po gle dao gde se na la zi Da ni lo vi} i po go dio su prot ni ugao we go vo go la.

e la s Ouma ru om, igrao ru kom, a su di ja je po dru gi put na utak mi ci po ka zao na be lu ta~ ku za No vo sa |a ne. Si gu ran iz vo |a~ pe na la bio je Ouma ru.

Voj vo di na je sve ka tr te ba ci la u na pad, Pr vo se [u {war pre du go na me {tao, pa je uda rac gla vom Ali vo di }a Da ni lo vi }od bra nio.

Me |u tim, u po sled wim tre nu ci ma me ~a, Da ni lo vi} je po stao tra gi ~ar. Na jed nu du bin sku lop tu je is tr ~ao, bok so vao ve o ma lo {e, a na pra vom me stu na {ao se mla di Ne boj {a Ko so vi} ko ji je pre ci zno, s ne kih 20 me ta ra po go dio mre `u i iz jed na ~io re zul tat.

A. Predojevi}

PRVENSTVO BALKANA

Sr bi ji dva zla ta i sre bro So w a Sto l i} i Ame la Ter zi} osvo ji le su zlat ne me da qe na Bal kan skom pr ven stvu u kro su u Zre wa ni nu, a Mir ko Pe tro vi} sre br nu me da qu u kon k u r en c i j i se n i o r a.

Srp ski atle ti ~a ri za be le `i li su sjaj ne re zul ta te na Bal kan skom {am pi o na tu u kro su, ko ji je odr `an u Zre wa ni nu.

So wa Sto li} je osvo ji la zlat nu me da qu jer je sta zu du gu osam ki lo me ta ra u kon ku ren ci ji se ni or ki pre {la u vre menu 28,00 mi nu ta. Iza we kroz ciq su pro {le Tur ki wa Tur kan Oza te (28,25 mi nu ta) i Rumun ka Kri sti ja na Fru muz (28,38).

Ame la Ter zi}

Ame la Ter zi} je tr ku mla |ih se ni or ki na {est ki lo me ta ra za vr {i la ta ko |e na pr vom me stu. Ostva ri la je vre me 21,11 mi nu ta, is pred Ru mun ke Ma da li ne Mo ni ke Flo ree (21,24 mi nu ta) i Tur ki we Se vi laj Ej te mis (21,58 mi nu ta). Sre br no od li~ je kod se ni o ra pri pa lo je Mir ku Pe tro vi }u ko ji je sa mo ~e ti ri se kun de u ci qu za o stao za po bed ni kom Ru mu nom Ma ri ju som Jo ne sku om - 31,09 mi nu ta.

Sr bi ja je u ekip noj kon ku ren ci j i osvo j i l a ukup n o ~e ti r i me da qe - tri bron za ne u kon ku ren ci ji ju ni o ra, ju ni or ki i se ni o ra i jed nu sre br nu kod mla |ih se ni or ki.

No vak \o ko vi} ose }a da je bli zu for me u ka kvoj je bio 2011. go di ne - ka da je osvo jio 10 ATP ti tu la - ali da ne `e li da se op te re }u je mi sli ma o jo{ gran di o znoj se ri ji po be da. U 2013. ima skor 13-0 u zva ni~ nim me ~e vi ma.

- Na ~in na ko ji sam po ~eo go di nu iz gle da isto kao 2011. Za tu

go di nu me ve `u le pa se }a wa, jer je bi la da le ko naj u spe {ni ja u mo joj ka ri je ri.

Ali, ra no je re }i {ta }e se da qe do ga |a ti. Ne bih ni {ta da prog no zi ram”, re kao je \o ko vi}.

- @e lim da u`i vam u sva kom tre nut ku, da idem ko rak po ko rak i dam sve od se be. On da }e mo vi de ti do kle }u sti }i.

No vak je pre dve go di ne do bio 70 od 76 me ~e va, osvo jiv {i pr vih se dam tur ni ra na ko ji ma je u~e stvo vao. We gov niz od 41 po be de pre ki nuo je Ro xer Fe de rer u po lu fi na lu Ro lan Ga ro sa. Od ja nu a ra je No le osvo jio Austra li jan open i tur nir u Du ba i ju, ~i me je niz bez po ra za pro du `io na 18 me ~e va, ukqu ~u ju }i pro {lo go di {wi za vr {ni Ma sters u Lon do nu i je dan su sret u okvi ru Dej vis ku pa. Po sled wi ga je sa vla dao Sem Kve ri na Ma ster su u Pa ri zu, kra jem ok to bra.

- Za sa da je do bro. Ni sam mo gao da po `e lim bo qi po ~e tak od tri jum fa u Austra li ji i Du -

ba i ju, igra ju }i na omi qe noj, tvr doj pod lo zi, ko ja naj vi {e odgo va ra mo joj igri. Osva ja we Austra li jan ope na uvek mi da je ve li ko sa mo po u zda we i mi slim da je to je dan od glav nih raz lo ga mo je do bre igre u ovo do ba go di ne - do dao je \o ko vi}.

Naj bo qi u In di jan Vel su bio je 2008. i 2011, dok je 2007. iz gu bio u fi na lu od Ra fa e la Na da la. @reb pr vog Ma ster sa u 2013.

No vak \o ko vi}

je ta kav da bi [pa nac u ~e tvrt fi na lu mo gao da se sa sta ne sa Fe de re rom.

- Sjaj no je {to se Ra fa vra tio, za sport, na vi ja ~e i sve ko ji vo le te nis, jer je on ve o ma po pu la ran i ha ri zma ti ~an igra~. Gle dao sam ne ko li ko we go vih me ~e va u po sled we vre me. I da qe je im pre si van na {qa ci, ta ko da se ni je mno go to ga pro me ni lo. On je kraq {qa ke.