Dnevnik 5.januar 2013. by Dnevnik Web

NOVI SAD *

SUBOTA 5. JANUAR 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23668 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

OVE [KOLSKE GODINE U OSNOVNIM [KOLAMA U VOJVODINI

Najmawe prvaka u posledwih pet godina

str. 13

TRGOVCIMA PRODAJA ODLI^NO IDE

NASLOVI

Politika

Sutra bo`i}ni dvobroj

2 Danas sastanak dr`avnog vrha o rezoluciji o KiM 2 Nikoli}: Euleks nije statusno neutralan

Ekonomija 5 Gas sigurno skupqi od 1. februara 5 Pragove obijaju nezaposleni lekari, agronomi, arhitekte...

NASTAVQA SE OBRA^UN OKO LOKALNE VLASTI U BA^U

str. 3

Foto: N. Stojanovi}

Napredwaci „zauzeli” zgradu op{tine

Novi Sad

Badwaci i `ito ja~i od krize

str. 7

ZAKON O ZATEZNOJ KAMATI UNOSI NOVINE U PLA]AWE ZAOSTALIH POTRA@IVAWA

Koga zategne kamata na dinare, obra}e bostan

str. 4

U ^URUGU OBELE@ENA GODI[WICA ZLOGLASNE RACIJE MA\ARSKIH FA[ISTA

Obla~no s ki{om

9 Na peticiji za roditeqa negovateqa 20.000 potpisa 9 Sistematizacija u „Zelenilu”: Nepotrebni radnici s fakultetom

Vojvodina 10 Ruma: @ongleri razveselili mali{ane

Crna 11 „Zemunci” u Srbiji posle {panske kazne 11 Nakitom skidala crnu magiju

Dru{tvo Najvi{a temperatura 10 °S

13 Bo`i}na poslanica patrijarha Irineja

MINISTARSTVO POQOPRIVREDE TRA@I REVIZIJU SPORAZUMA S EVROPSKOM UNIJOM

Carine posledwa linija odbrane doma}eg agrara

str. 6

Foto: B. Lu~i}

PRAVNE ZAVRZLAME PRETE @IVINARSKOJ FIRMI

Dr`ava da spre~i ~erupawe Pra{tawe nas mora „Agro`iva” spojiti

str. 6

str. 12

SPORT

n ANA I NOVAK IGRAJU ZA TROFEJ

n FAVORITI SE PROVUKLI

n STARTUJE DAKAR RELI

n [E[UMOVO UPOZOREWE

str. 14 – 17

POLiTikA

subota5.januar2013.

PRED SED NIK SR BI JE TO MI SLAV NI KO LI]

„S ob zi rom na to da jo{ uvek ni je sti gao od go vor na zah tev, sa svim je o~i gled no da Euleks ni je sta tu sno ne u tral na mi si ja i ni je u sta wu da osi gu ra bez bed nost bi lo ko ga, pa ni pred sed ni ka Sr bi je na Ko so vu i Me to hi ji, ~i m e se obe s mi {qa va po sto ja we te in sti tu ci je na te ri t o r i j i Po k ra j i ne”, uka zu je se u sa op {te wu. Ni ko li} o~e ku je da se u na stav ku pre go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne obez be di pri me na me |u na rod nih pro pi sa i Re zo lu ci je 1244, do da je se u sa op {te wu, a pre sve ga da se omo gu }i bez bed nost svih gra |a na ko ji bo ra ve na te ri to ri ji Ko so va i Me to hi je, bez ob zi ra na na ci o nal nu pri pad nost.

Gu de qe vi}: Mi ne od lu ~u je mo – Euleks ni je u lan cu od lu ~i va wa o to me ko me se odo bra va ili od bi ja ula zak na Ko so vo – iz ja vi la je ju ~e za Ra dio „Slo bod na Evro pa” port pa rol ka te mi si je Ire na Gu de qe vi} po vo dom sa op {te wa pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a da Euleks ni je od go vo rio na we gov zah tev da u ma na sti ru Gra ~a ni ca pri su stvu je bo `i} noj li tur gi ji. – Zah tev za ula zak srp skih zva ni~ ni ka na Ko so vo {a qe se spe ci jal nom pred stav ni ku Evrop ske uni je u Be o gra du. Kan ce la ri ja spe ci jal nog pred stav ni ka Evrop ske uni je u Pri {ti ni pro sle |u je taj zah tev Vla di Ko so va, a od go vor se vra }a na isti na ~in, ta ko da smo mi sa mo in for mi sa ni o sve mu to me. ru Gra ~a ni cam i oce nio da Euleks o~i gled no ni je sta tu sno ne u tral na mi si ja. U sa op {te wu Pres-slu `be pred sed ni ka Sr bi je na vo di se da je Ni ko li} 28. de cem bra 2012. go di ne pod neo zah tev mi si ji Euleks u Pri {ti ni da 7. ja nu a ra u Gra ~a ni ci u~e stvu je u bo `i} noj li tur gi ji.

„Ogra ni ~e wa slo bo de kre ta wa pred sta vqa ju gru bu po vre du osnov nih qud skih pra va de fi ni sa nih u Po ve qi Uje di we nih na ci ja”, oce wu je se u sa op {te wu, {to je ne pri hva tqi vo „s aspek ta ci vi li za cij skih vred no sti za ko je se i Evrop ska uni ja za la `e”.

\u ri}: Pri {ti na {a qe lo{ sig nal pred na sta vak di ja lo ga Sa vet nik pred sed ni ka Sr bi je Mar ko \u ri} iz ja vio je si no} da je od lu ka pri vre me nih in sti tu ci ja sa mo u pra ve u Pri {ti ni da spre ~e pri su stvo pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a bo `i} noj li tur gi ji u ma na sti ru Gra ~a ni ca ve o ma ne ga ti van sig nal pred za ka za ni na sta vak di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne u Bri se lu. – To je sig nal da ne po sto ji re {e nost da se po sti `u obo stra no pri hva tqi va re {e wa – re kao je \u ri} u iz ja vi Ta nju gu. On je oce nio da su „pri vre me ne in sti tu ci je sa mo u pra ve ti me po sla le po ru ku ne to le ran ci je”. – Ma na stir Gra ~a ni ca je ba {ti na Uneska i EU kroz mi si ju

DA NAS SA STA NAK DR @AV NOG VR HA O RE ZO LU CI JI O KiM

Ko na ~an do go vor pred sed ni cu Vla de Sr bi je

Euleks ni je sta tu sno ne u tra lan Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} naj o {tri je je ju ~e osu dio ne spo sob nost Eulek sa na Ko so vu i Me to hi ji da od go vo ri na we gov zah tev da pri su stvu je bo `i} noj li tur gi ji u ma na sti -

dnevnik

Euleks ima od go vor nost da obez be di ver ska pra va i sva osnov na qud ska i gra |an ska pra va svih qu di, kao i slo bo du kre ta wa – pod se tio je sa vet nik pred sed ni ka Ni ko li }a. – Ti me je de mon stri ra na i ne spo sob nost mi si je Euleks da oba vi osnov nu funk ci ju u zo ni svo je od go vor no sti i taj an ti ci vi li za cij ski ~in ni u ko jem slu ~a ju ne mo `e do pri ne ti smi ri va wu u od no si ma iz me |u dve stra ne. Oni ko ji sto je iza ovog an ti ci vi li za cij skog ~i na se va ra ju ako mi sle da }e Sr bi ja zbog ta kvih po stu pa ka bi ti ma we od lu~ na u bor bi za za {ti tu svog sta nov ni {tva i ostva ri va we svo jih le gi ti mih in te re sa na Ko so vu i Me to hi ji.

Do go vor o ko na~ nom tek stu re zo lu ci je o Ko so vu i Me to hi j i ni j e po s tig n ut pa }e kqu~ ni sa sta nak vo de }ih qu di vla da ju }e ko a li ci je bi ti odr àn da nas, a ka ko sa zna je mo, jed no od glav nih pi ta wa je da li }e se u tek stu na }i i ustav na for mu la ci ja da su Ko so vo i Me to hi ja sa stav ni i neo tu |i vi deo Re pu bli ke Sr bi je. Ka ko je vi ce pre mi jer Ra sim Qa ji} ot krio u in ter vjuu za na{ list, ko na~ na re {e wa do ula ska u ovu go di nu ni su bi la za o kru è na, ali je dan od po la znih prin ci pa si gur no }e bi ti da Sr bi ja ni ka da ne }e pri zna ti sa mo pro gla {e nu ne za vi snost Ko so va. Na da na {wem sku pu pre o sta lo je da se uta na ~e osnov ni prin ci pi iz plat for me pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a, ko ji }e, da kle, da se pre to ~e u tekst ko ji }e i}i pred mi ni stre i po sla ni ke. Plat for ma }e, u sva kom slu ~a ju, bi ti pra te }i do ku ment uz re zo lu ci ju, ali se o pred sed ni ko vom pred lo gu ne }e gla sa ti. Ka ko je ot krio vi ce pre mi jer Qa ji} u raz go vo ru za „Dnev nik”, po seb na sed ni ca Vla de s re zo lu ci jom na dnev nom re du, ko joj }e pri su stvo va ti i {ef dr à ve, bi }e odr à na u uto rak, 8. ja nu a ra.

U me |u vre me nu, ne ki iz vo ri tvr de da je plan da se odr `i i jo{ je dan krug kon sul ta ci ja sa {e fo vi ma po sla ni~ kih klu bo va i pred stav ni ci ma Sr ba s Ko so va i Me to hi je. Po tom }e re zo lu ci ja, naj ra ni je do 11. ja nu a ra, sti }i u Skup {ti nu, gde }e se o woj iz -

ja sni ti po sla ni ci. î tav taj pro ces za po ~et je na ja vom {e fa dr à ve da spre ma plan za re {e we ko sov skog pi ta wa, u jav no sti je pra }en uti skom o ne sla ga wi ma pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a s ne kim ba zi~ nim de lo vi ma ko je pred la è Ni ko li} sa svo jim ka -

NI KAD GRA NI CA: Ak ti vi sti ini ci ja ti ve „Ni kad gra ni ca Ko so vo je Sr bi ja” po sta vi li su ju~e u Beogradu u Knez Mi ha i lo voj ram pu i `i cu sim bo li {u }i da je iz me |u Sr bi je i Ko so va po sta vqe na gra ni ca. Or ga ni za to ri pro te sta su gra |a ni ma de li li let ke na ko ji ma je pi sa lo „Ni kad gra ni ca - Ko so vo je Sr bi ja”, a na po le |i ni su sta ja li iz vo di iz spo ra zu ma ko ji su srp ska i ko sov ska stra na po sti gli u Bri se lu. To kom ak ci je na zva ne „Uli ca za tvo re nog sr ca” or ga ni za to ri su raz vi li tran spa rent na ko me je pi sa lo „Ta mo gde je Gra ~a ni ca, ne }e bi ti gra ni ca”.

Pre {e vo: Sud bi na spo me ni ka ne iz ve sna Iako se bli `i 17. ja nu ar, rok ko ji je pre mi jer Ivi ca Da ~i} od re dio za ukla wa we spo me ni ka pri pad ni ci ma ta ko zva ne Oslo bo di la~ ke voj ske Pre {e va, Bu ja nov -

ca i Me dve |e u cen tru Pre {e va, jo{ se ne zna ko }e, ka da i ka ko to u~i ni ti. U ovom tre nut ku nad le `ni dr `av ni or ga ni ne sa op {ta va ju de ta qe o na ~i nu na ko ji }e to pi ta we bi ti re {e no, ali je Ta nju gu po tvr |e no da po sto je od re |e ne kon sul ta ci je s lo kal nim vla sti ma. U Ko or di na ci o nom te lu za

Pre {e vo, Bu ja no vac i Me dve |u za Ta njug ka `u da je va `no da se pro na |e re {e we ko je }e bi ti u skla du sa za ko nom, kao i da se pro blem re {i mir nim pu tem, dok me di ji pre no se da su u re {a va we slu ~a ja ukqu ~e ni i stra ni di plo mat ski pred stav ni ci. Am ba sa da SAD u Be o gra du po no vi la je ju ~e da osu |u je pret we na si qem ko je su, po me dij skim iz ve {ta ji ma, iz ne li biv {i pri pad ni ci Oslo bo di la~ ke voj ske Pre {e va, Me dve |e i Bu ja nov ca, i po zva la na re {a va we po li ti~ kih ne sla ga wa kroz di ja log. Lo kal ne vla sti i Al ban ci s ju ga Sr bi je sma tra ju da spo me nik ne tre ba da iri ti ra ni ko ga i da ni je po sta vqen pro tiv srp skog na ro da, ali upo zo ra va ju na to da bi we go vo even tu al no ru {e we „bi lo ne zgod no u ovom tre nut ku”.

bi net skim ti mom, ali i ot po rom ko sov sko me to hij skih Sr ba jer du go ni su bi li upo zna ti s tim ka kva su re {e wa dr àv nog vr ha. Do ku ment je u jed noj fa zi pre do ~en pred stav ni ci ma kqu~ nih ce na ta ra svet ske mo }i, na rav no i am ba sa do ri ma dr à va ~la ni ca EU, jer se ko sov sko pi ta we di rekt no ve zu je za na sta vak evrop skog pu ta ze mqe. Gra |a ni su pred No vu go di nu sa zna li i da se za pra vo ra di o dva do ku men ta, plat for mi i re zo lu ci ji, i da sa mo ovaj dru gi ide na usva ja we u par la ment. Raz voj ni put dr àv ne stra te gi je za KiM bio je ta ko pra }en i obr ti ma i ostao taj na za jav nost Sr bi je sve do ovog ~a sa ka da se tekst ko na~ no usa gla {a va, a si gur no je, bar u od no su na o~e ki va wa ko ja su se mo gla ~u ti, tre ba lo bi da za do vo qi mno ge „uku se„ i o~i to da }e u we mu mno gi ak te ri na }i ono {to ni je po wi ho vom. No, ka ko tvr de na {i di plo mat ski iz vo ri, ta da s me sta ame ri~ ke dr àv ne se kre tar ke Hi la ri Klin ton je to kom po sled we po se te Be o gra du u prat wi vi so ke pred stav ni ce EU Ke trin E{ton „bi la ja sna sa {e sto me se~ nim va {ing ton skim ro kom”, a to su ve} po mno go me ~u ve ni da ni ra nog pro le }a, te sta vo va ko je o~e ku je mo iz Bri se la. D. Mi li vo je vi}

Ele zo vi}: IO jo{ ne ras pra vqa o man da ti ma Pred sed nik Iz vr {og od bo ra DS-a Du {an Ele zo vi} iz ja vio je ju ~e pre kon sti tu tiv ne sed ni ce Iz vr {nog od bo ra De mo krat ske stran ke da na woj ne }e bi ti re ~i o po sla ni~ kim man da ti ma biv {ih mi ni sta ra iz re do va DS-a ko je je Glav ni od bor stran ke po zvao da pod ne su ostav ke. Ele zo vi} je Ta nju gu, po vo dom pi sa wa me di ja da }e IO na sed ni ci od lu ~i ti o po kre ta wu di sci plin skog po stup ka pro tiv „ne po slu {nih biv {ih mi ni sta ra”, re kao da jo{ ni je ni utvr |e no da li }e to pi ta we bi ti u nad le `no sti Od bo ra. No vo i za bra ni pred sed nik DS-a Dra gan \i las ne ko li ko pu ta je po zi vao mi ni stre iz pret hod ne vla de da pod ne su ostav ke

na po sla ni~ ke funk ci je zbog lo {eg ra da te vla de, na kon ~e ga je Glav ni od bor stran ke i zva ni~ no po zvao biv {e mi ni stre da to u~i ne. Do sa da su ostav ke pod ne li ne ka da {wi pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}, mi ni stri Oli ver Du li}, Sne `a na Ma lo vi}, ~i je ostav ke je par la ment i kon sta to vao, dok je po sled wi ostav ku pod neo Mi lan Mar ko vi}, s tim {to par la ment jo{ ni je sti gao da je ove ri. Od biv {ih mi ni sta ra ostav ke su od bi li da pod ne su Du {an Pe tro vi} i Vuk Je re mi}, dok osta je da se vi di {ta }e stran ka od lu ~i ti o even tu al nim ostav ka ma mi ni sta ra ko ji su po nu di li man da te – Bo `i da ra \e li }a, Go ra na Bog da no vi }a i Dra ga na [u ta nov ca.

Ofi ci ri na no vim du `no sti ma Pred sed nik Ni ko li}, na osno vu Za ko na o Voj sci Sr bi je, do neo je uka ze o po sta vqe wi ma na no ve du `no sti i raz re {e wi ma ge ne ra la i pu kov ni ka Voj ske Sr bi je. Do sa da {wi na ~el nik Upra ve za obu ku i dok tri nu Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-ma jor Jo vi ca Dra ga ni} po sta vqen je za di rek to ra In spek to ra ta od bra ne, sa op {ti lo je Mi ni star stvo od bra ne. Do sa da {wi ko man dant Kop ne ne voj ske ge ne ral-ma jor Mi lan Moj si lo vi} po sta vqen je za {e fa Voj nog pred stav ni {tva u Mi si ji Re pu -

bli ke Sr bi je pri NA TO. Bri gad ni ge ne ral Va so Gu ji}, do sa da {wi na ~el nik Ka bi ne ta mi ni stra od bra ne, po sta vqen je za na ~el ni ka Voj nog ka bi ne ta pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je, na vo di se u sa op {te wu. Do sa da {wi ko man dant 1. bri ga de Kop ne ne voj ske, bri gad ni ge ne ral \o ki ca Pe tro vi}, po sta vqen je za ko man dan ta Ko man de za obu ku. Na vo di se i da je do sa da {wi na ~el nik {ta ba Ko man de Kop ne ne voj ske, pu kov nik Zo ran Lu bu ra, po sta vqen za ko man dan ta 4. bri ga de

Kop ne ne voj ske. Raz re {a va ju se od du `no sti i pred la `u za dru ga po sta vqe wa do sa da {wi na ~el nik Upra ve za qud ske re sur se Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je pu kov nik Pe tar Bo {ko vi}, na vo di se u sa op {te wu. Do sa da {wi za me nik di rek to ra Voj no be zbed no sne agen ci je pu kov nik Dra gan Smiq ko vi} i do sa da {wi ko man dant 2. bri ga de Kop ne ne voj ske, pu kov nik Mi li} Sta ni}, ta ko |e se raz re {a va ju od du `no sti i pred la `u za dru ga po sta vqe wa, na vo di se u sa op {te wu.

TVIT CRTICA Ko je ta eli ta No vi nar Dra gan Ja wi} po de lio je sa svo jim fa no vi ma na laj ni je dan ci tat: „Mi ima mo za ro bqe nu dr `a vu, na de lu je za ve ra eli te pro tiv stru~ no sti – pro fe sor Zo ran Pa vlo vi}„. Nad ci ta tom se „za mi slio“ i eks mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac: „Kqu~ no pi ta we je ko je eli ta i ~i me se ona do ka zu je! Sve se iz me {a lo i za to je na ka rad no„. A Ja wi} do da je i ovo: „Evo ti naj no vi ji pri mer, iz bor ~o ve ka s estra de na funk ci ju u mi ni star stvu...„

Sne `no za du `e we No vo i za bra nim po mo} ni kom mi ni stra sa o bra }a ja „tvi te ra {i” su se ba vi li i ju ~e. Ta ko je no vi nar ka Bo ja na Ba ~i} uka za la: „A Mir ko vi} ni je po {te no ni ugre jao sto li cu a ve} kre nuo u rat s Din ki }em. Ne ma {ta, ~o vek ko ji bri ne o op {tem do bru #sarka za m„.

I L DP-ovac Bojan \u ri } je „u ~udu „: „M rkowi } ka`e da je Mir kovi} zadu`en za sneg, Mi rkovi} d a }e otkriva ti lopov e... N eko kr ad e sneg!? Sva {ta„. Na opasku „ tvitera {a„: „Men i je ne ko p ro {le godine ukrao Sn e{ka Beli}a. O~ ekujem r asplet“, \ ur i} preporu~uje: „Ne va` i za lawski sne g, to vidi s Mirkom Cvetk ovi}e m! Sad, ka d j e rasprav a SNS i URS uzdignut a na niv o ’ ko je b oqi muzi~ar’, kona~no }e premij er mo}i da s e um e{a„.

Za bl istao S a{a Ali ima i on ih koj i ne s um wa ju u Mir kovi}ev e s p o s obno s t i . Poslanik P S S -a Dragomir Kari } po ru~uje s laj ne: „Po{t ovani m inist ri , ne pot cewujte estradne menaxere ! To je rud ar ski po sa o! Pola Srbije ne r adi! To je v a{ probl em, Sa{a }e oprav dati im enov awe . ^ ov ek koji m o`e da org an izuje koncerte C eci, Zdra v ku, ’Roli ngs touni si ma ’, Mariji,

gde dolazi po 100.000 qudi j e kr e ator i blistav i organiza tor„.

}o{k u„ , D ragi{i} dodaj e: „Proro~ an s tva su im du ho vna pre th odnica „.

Gde je (`v )azbu ka

[umadijsk i ~aj z a Moni ku

Dok se neki bave e s t radom , minis t a r Mla|an Di nki} na lajn i naja vquje {t a }e s ve zna ~i ti Progr am podr {k e softver sk oj i ITindustrij i. Povodo m to ga analit i~a r Nik ola Tan asi } ga save tu je : „A d a za po~ etak pr ila godite obrazovn i sistem potrebama ob ra zovawa? Neko bi moga o studen te da u~i da ~i ta ju i pi {u pre fakulte ta „.

Sti gao deda M il oje Lider Pokreta ra dnika i seqaka Zo ra n Dragi{ i} podv la ~i: „Siguran zn ak da su u Srb iju s ti gla zla vremen a su raz na p roro~ans tva po novinama. Op et ’deda Miloje ’„. .. Na opas ku „t vitera{a” : „Men i su znak z lih vr em ena bank e, ko ckarnice i kl adi onice n a s va kom

F unk ci oner DSS -a @ivot a St ar~evi} name ra v a da hitno p oseti Emira Kus turicu. „^ itam u novina ma da 19. januara moram oti}i na 6. Kustendorf, na Mokru goru! Prosto moram... #jak_motiv #Monika_Bellucci„. Star~evi}a po svemu sude}i ve} dr`i dobro raspolo`ewe: „Moj 1000. ’tvit’ je mali jubilej koji moramo proslaviti uz {umadijski ~aj. @iveli!„

Prazni~ne muke Napredwak Mario Maleti} mu~i svoju prazni~nu muku: „Ugojio sam se dva kilograma. Sre}ni praznici i prijatno„. S. St.

politika

dnevnik

subota5.januar2013.

NA STA VQA SE OB RA ^UN OKO LO KAL NE VLA STI U BA ^U

Na pred wa ci „za u ze li” zgra du op {ti ne U Ba ~u su na sta vqe ni po li ti~ ki ob ra ~u ni oko lo kal ne vla sti, ko ji su, po jed noj ver zi ji do ga |a ja, ju ~e pre {li u fi zi~ ki su kob, ka da je oko 40 ak ti vi sta na pred wa ka u{lo u skup {tin sku zgra du i iz ba ci lo no ve op {tin ske funk ci o ne re, pred vo |e ne de mo kra ta ma. Na pred wa ci,

pred s ed n ik op { ti n e Og w en Mar ko vi} (DS) za na{ list ka `e: – Upa li su biv {i pred sed nik op {ti ne, pred sed ni ca SO, wi ho vi za me ni ci i ~e tr de se tak qu di – na veo je Mar ko vi}. – Po zvao sam po li ci ju, ko ja je do {la, ali su re kli da oni ne zna ju ko je

vi} ka `e da su qu di ko ji su bi li u skup {tin skim pro sto ri ja ma mir no iza {li. – Mi ima mo od lu ku Osnov nog su da u No vom Sa du po ko joj ti qu di ne ma ju pra vo pri vre me nog po se da i upo tre be op {tin skog pe ~a ta – ka za la je Li di ja [a ma no vi}. – Po pi li smo ka fu s go -

nim za me ni kom i jo{ ~e tvo ro qu di. – Ni ko ni kog ni je gur nuo, {a ma rao, po la sa ta smo raz go va ra li, na rod je za tim u{ao i oni su iza {li – ka zao je na {em li stu Pu {a ra. On je do dao da su pri sut ni ma u SO po ka za li re {e we Osnov -

Bo gu no vi}: Cir kus i dr `a va

Mar ko vi}: Ni je jed no te isto

– Uhva ti li su ih za ru ke i no ge i iz ba ci li – pre neo je na {em li stu funk ci o ner DS-a To mi slav Bo gu no vi}, du go go di {wi pred sed nik op {ti ne Ba~. – Bio sam ta mo, ali sam oti {ao jer ni sam hteo da gle dam taj cir kus. Raz mi {qam o to me da na pu stim ovu dr `a vu. Po li ci ja je od bi la da asi sti ra, iako mi ima mo skup {tin sku ve }i nu od 15 od bor ni ka, dok oni ne ma ju ni de set i iako po sto ji mi {qe we nad le `nog mi ni star stva da je no va ve }i na le gi tim na.

Pre ju ~e ra {weg do ga |a ja u SO Ba~, u pro {lu su bo tu je no va od bor ni~ ka ve }i na pred vo |e na de mo kra ta ma u Ba ~u na uli ci odr à la jav nu sed ni cu, a za tim bur gi jom obi la bra vu zgra de SO i u{la unu tra. – To ni je jed no te isto. Jer, ni ko ne mo è da spre ~i od bor ni ke da u|u u SO, a mi ve} dve ne de qe ni smo mo gli da u|e mo i odr ì mo sed ni cu iako ima mo ve }i nu – ka zao je no vo i za bra ni pred sed nik op {ti ne Og wen Mar ko vi} (DS).

me |u tim, tvr de da ni ka kvog gu ra wa iz pro sto ri ja SO ni je bi lo ve} da su de mo kra te sa me iza {le ka da im je po ka za no re {e we Osnov nog su da u No vom Sa du, je di ni ce u Ba ~u. U pro sto ri ja ma SO Ba~ ju ~e uju tro su bi li pred stav ni ci no ve op {tin ske vla sti ko ju su ta mo ne dav no sa sta vi li DS, LSV i SRS. Pred sed nik SO ko ju je ta od bor ni~ ka ve }i na iza bra la Dra gan Me di} (DS) pre neo je na {em li stu da je oko 40 ak ti vi sta SNS-a u{lo na sa sta nak op {tin skog ru ko vod stva tra `e }i da na pu ste zgra du. – Bio sam u Ra di ju i od go va rao na pi ta wa gra |a na, a ka da sam se vra tio, ni su mi da li da u|em u zgra du SO – ka zao je Me di}. – Obra tio sam se po li ci ji, ko ja je za u ze la stav „fran cu ske so ba ri ce”, stav ne ke na iv no sti. Re kli su sa mo da oni ne do zvo qa va ju da do |e do su ko ba. Me di} je na veo da je sed ni cu SO Ba~ za ka zao za 10. ja nu ar i da ta da tre ba da se re {e ne ra {~i {}e ni od no si u ve zi sa za ku pom dr `av ne ze mqe, za ko ju, ka ko je na veo, naj vi {e „ape ti ta” ima biv {i pred sed nik op {ti ne. O to me {ta se ju ~e de {a va lo unu tar SO, no vo i za bra ni

Bu gar ski: Ba ha to po na {a we i ve li ka po li ti~ ka svi wa ri ja Voj vo |an ski se kre tar za lo kal nu sa mo u pra vu Bra ni slav Bu gar ski o{tro je ju ~e osu dio upad ak ti vi sta Srp ske na pred ne stran ke u zgra du op {ti ne Ba~. „Ba ha to po na {a we, uzur pi ra we pr vo vla sti, a sa da i zgra de op {ti ne je po li ti~ ko na si qe ka kvo je ret ko vi |a no i de ve de se tih go di na pro {log ve ka. To je ve li ka po li ti~ ka svi wa ri ja”, po ru ~io je Bu gar ski u sa op {te wu za jav nost. Oce nio je da „za sle pqe ne bor bom pro tiv ko rup ci je”, bez bed no sne struk tu re „na mer no” osta vqa ju pro stor svo jim po li ti~ kim isto mi {qe ni ci ma da „di vqa ju”. „Iako se na re pu bli~ kom ni vou pred sta vqa ju kao stran ka ko ja se za la è za prav nu i de mo krat sku dr à vu, ak ti vi sti SNS-a u Ba ~u po ku {a va ju da na si lu, su prot no Usta vu i za ko ni ma, uzur pi ra ju in sti tu ci je te voj vo |an ske op {ti ne”, na veo je Bu gar ski. Do dao je da SNS u Ba ~u od bi ja da pri me ni mi {qe we Mi ni star stva za re gi o nal ni raz voj i lo kal nu sa mo u pra vu Sr bi je, u ko jem se ka è da je na le gi ti man na ~in iz vr {e na pro me na vla sti, ~i me di rekt no ugro à va ju prav ni po re dak na {e dr à ve. Bu gar ski je po zvao pred sed ni ka Vla de Sr bi je i mi ni stra unu tra {wih po slo va Ivi cu Da ~i }a da hit no pr du zme ak ci ju pro tiv oso ba ko je pro tiv za ko ni to è le da pre u zmu in sti tu ci je u Ba ~u. u pra vu i da su tu sa mo da ne bu de si le. Ali, si le je bi lo jer je dva de se tak qu di {~e pa lo za me ni ka pred sed ni ka SO i iz gu ra lo ga. S dru ge stra ne, pred sed ni ca SO ko ja je iza bra na iz re do va ko a li ci je SNS-a i SPS–PUPS-a Li di ja [a ma no -

spo di nom Me di }em i wi ho vim se kre ta rom i oni su iza {li mir nim pu tem. Sli~ no tvr di i do sko ra {wi pred sed nik op {ti ne Ba~ Mir ko Pu {a ra (SNS), ko ji je ju ~e, ka ko je opi sao, u{ao u pro sto ri je SO sa svo jim za me ni kom, skup {tin skom pred sed ni com i we -

DS: Na sil ni~ ko po na {a we SNS

SNS: Ne }e mo do zvo li ti pri me nu na si qa SNS ne }e do zvo li ti pri me nu na si qa bi lo gde na te ri to ri ji Sr bi je, po seb no ka da je re~ o po li ti~ kom pro ce su iz bo ra, od no sno raz re {e wa lo kal nih or ga na vla sti, na vo di se u sa op {te wu, koje je potpisao potpredsednik SNS-a Igor Mirovi}. „Op {tin ski od bor SNS u Ba ~u i svi od bor ni ci Skup {ti ne op {ti ne du `ni su da

nog su da u No vom Sa du, je di ni ce u Ba ~u, po ko jem, ka ko je na veo, taj sud od bi ja zah tev tu ì o ca, od no sno pred stav ni ka no ve vla sti pred vo |e ne de mo kra ta ma, da im se od mah i bez od la ga wa omo gu }i ula zak u po sed i ko ri {}e we op {tin skog pe ~a ta. – Osnov ni sud je to od bio i obra zlo ìo ti me da se jo{ vo di sud ski spor – do dao je Pu {a ra, pod se }a ju }i na to da je re~ o spo ru pred Uprav nim su dom i do da ju }i da }e od lu ku po {to va ti ka kva god bi la. Uprav ni sud ju ~e ni je od go vo rio na pi ta we „Dnev ni ka” da li je u slu ~a ju op {ti ne Ba~ do ne ta od lu ka. Po li ti~ ka kri za oko lo kal ne vla sti u Ba ~u tra je od pro {log 14. de cem bra, ka da je no va od bor ni~ ka ve }i na, sa sta vqe na po {to je od bor ni ca Mir ja na Vu ko vi} pre {la iz SNS-a u DS, odr à la sed ni cu SO i sme ni la do ta da {we ru ko vod stvo. Pr vo bit no, po sle pro {lo go di {wih maj skih iz bo ra, lo kal nu vlast u Ba ~u for mi ra li su SNS i SPS–PUPS uz po mo} od bor ni ka Li di je [a ma no vi}, biv {e li ga {i ce, i Bo ri sla va An to ni }a, ne ka da {weg ra di ka la. S. Ko va ~e vi}

spro vo de od lu ke Su da, i za to do do no {e wa ta kve od lu ke, ne }e u~e stvo va ti u oba vqa wu jav nih funk ci ja u Skup {ti ni op {ti ne Ba~”, po ru ~i la je SNS. Ta par ti ja po zva la je sve or ga ne vla sti na te ri to ri ji Voj vo di ne da u sve mu po stu pa ju u skla du sa Usta vom i za ko nom, bez ob zi ra na po li ti~ ke raz li ke.

Ge ne ral ni se kre tar De mo krat ske stran ke Bal {a Bo `o vi} iz ja vio je ju ~e da DS naj o {tri je osu |u je „skan da lo zno na sil ni~ ko po na {a we” Srp ske na pred ne stran ke u Ba ~u i po zi va mi ni stra unu tra swih po slo va Ivi cu Da ~i }a i sve nad le `ne dr `av ne or ga ne da hit no re a gu -

ju i us po sta ve red. „Uko li ko mi ni star po li ci je i dru gi nad le `ni dr `av ni or ga ni ne sta nu na put si le xij skom po na {a wu SNS u Ba ~u bi }e pot pu no ja sno da u Sr bi ji ne vla da ju Ustav i za kon, ve} bru tal na par tij ska dik ta tu ra”, na veo je Bo `o vi} u pi sa noj iz ja vi.

REKLI SU

[a bi}: Ne mam po dr {ku iz vr {ne vla sti Po ve re nik Ro do qub [a bi} ka è da za po sao ko ji ra di ima po dr {ku vla sti i opo zi ci je u Skup {ti ni, ali da se ne mo è po hva li ti i po dr {kom iz vr {ne vla sti. [a bi} je, go stu ju }i na RTS-u, re kao da je ve li ko pri zna we {to su we gov iz ve {taj u Skup {ti ni po dr à li i vlast i opo zi ci ja, i do dao da je par la ment in si sti rao na to me da se re {i pro blem ne do stat ka pro sto ri ja po ve re ni ka za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i maw ka ka dra i da }e se usko ro zna ti ka kav }e bi ti od go vor Vla de Sr bi je. On je na veo da je za stra {u ju }e {to pe ti na dr àv nih or ga na od dru gih dr àv nih or ga na ne mo è do bi ti in for ma ci je od jav nog zna ~a ja. On je uka zao na to da je ve o ma opa sno {to po je di ni pod za kon ski ak ti ka sne i po ~e ti ri go di ne i da za to ne po sto ji oprav da we. – Opa sna je ilu zi ja da su mo gu }i do bri re zul ta ti u bor bi pro tiv ko rup ci je ako ima mo pro blem do stup no sti in for ma ci ja od jav nog zna ~a ja – na veo je [a bi}.

\i las: Ne znam {ta }e bi ti s Be o gra dom Dra gan \i las ne zna {ta }e se de si ti s vla {}u u Be o gra du, ali upo zo ra va na to da ni za ko ga ne bi bi lo po li ti~ ki pa met no da me wa iz bor nu vo qu Be o gra |a na. – Ni sam ro |en kao gra do na ~el nik. Imam do go vo re s ko a li ci o nim part ne ri ma – re kao je on za B92. \i las je pod se tio i na to da je ve} re kao da ga in te re su ju dva man da ta. – Ve ru jem u to da sva ki ~o vek ko ji je na ne koj funk ci ji ne tre ba vi {e od osam go di na da bu de na toj funk ci ji. Imam do go vo re s ko a li ci o nim part ne ri ma. Vo di ti grad Be o grad ni je ba vqe we po li ti kom u ko jem vi da nas mo `e te da ti jed nu iz ja vu, su tra dru gu, pre ko stra tre }u... da na rod vi {e i ne zna {ta ste, kad i o ~e mu pri ~a li. Ov de ima te kon kret ne stva ri – do ne se te od lu ku i spro vo di te je ako u wu ve ru je te. Ako je do bra, Be o gra |a ni }e je sa svim si gur no vi de ti, ba{ kao i ako ni je – ka zao je on.

slu^aj mirkovi]

Da ~i}: Kri ti kuj te u Vla di, ne jav no Pre mi jer Ivi ca Da ~i} ka `e da ni je do bro {to je Mla |an Din ki} jav no kri ti ko vao do la zak estrad nog me na xe ra Sa {e Mir ko vi }a na me sto po mo} ni ka mi ni stra sa o bra }a ja. – Din ki} je tu iz neo li~ no mi {qe we i mi slim da je po treb no i da qe se dr `a ti prak se da se o sve mu raz go va ra na sa stan ci ma {e fo va ko a li ci je, a ne u jav no sti – re kao je Da ~i}. On je re kao da mi sli da ni je do bro {to je to Din ki} ura dio, i do dao da je to ve ro vat no po sle di ca pro ble ma i od no sa ko ji po sto je u Za je ~a ru iz me |u Bo {ka Ni ~i }a i Sa {e Mir ko vi }a. – Ni je prak sa, i do sa da to ni je bio slu ~aj, i ne }e bi ti ni na -

da qe, da se ko men ta ri {u ka drov ska re {e wa ko ja do la ze od dru gih ~la ni ca vla da ju }e ko a li ci je – ka zao je pre mi jer. Po we go vim re ~i ma, do sa da se ni ko na ta kav na ~in ni je od re |i vao pre ma bi lo ko jem dru gom pred lo gu ko ji je Vla da usva ja la. – Ka drov ska ko mi si ja Vla de raz ma tra sve te pred lo ge i to je me sto gde se iz no se pri med be, ako ih ima – ka zao je Da ~i}. Vla da Sr bi je po sta vi la je estrad nog me na xe ra Sa {u Mir ko vi }a za po mo} ni ka mi ni stra sa o bra }a ja Mi lu ti na Mr ko wi }a, a re {e we o we go vom po sta vqe wu do ne la na po sled woj sed ni ci 29. de cem bra.

Mir ko vi}: Din ki} uni {tio srp sku pri vre du – Ni ka da ne bih ni pri stao da me an ga `u je ~o vek ko ji je uni {tio srp sku pri vre du – po ru ~io je ju ~e no vi po mo} nik mi ni stra sa o bra }a ja Sa {a Mir ko vi}, re a gu ju }i na iz ja vu mi ni stra fi nan si ja i pri vre de Mla |a na Din ki }a da ga ni ka da ne bi an ga `o vao u svom mi ni star stvu. – Ja we gov po mo} nik ni kad ne bih ni bio jer ne bi mo gao da me an -

ga `u je s ob zi rom na to da sam uvek ra dio s vr hun skim zve zda ma – re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re Mir ko vi}. Ne bi mo gao da me an ga `u je, ob ja snio je Mir ko vi}, „jer sa ~o ve kom ko ji je uni {tio srp sku pri vre du ja ne bih mo gao da sa ra |u jem”. On je do dao da, zbog ko a li ci o- nih od no sa, ni je hteo od mah da od go vo ri na Din ki }e vu iz ja vu.

Din ki}: Mo je mi {qe we, a ne par tij ski stav Li der Uje di we nih re gi o na Sr bi je i mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} iz ja vio je ju ~e da je pot pu no be smi sle no da se we go vo li~ no mi {qe we o po sta vqe wu me na xe ra Sa {e Mir ko vi }a na me sto po mo} ni ka mi ni stra sa o bra }a ja pre no si na me |u par tij ski ni vo. – Ja sam re kao sve {to sam imao i mi slim da to ne ma ni ka ka ve ve ze s me |u part ner skim od no si ma – re kao je Din ki} u Tr ste ni ku. On je is ta kao da od li~ no sa ra |u je i s pred sed ni kom dr `a ve To mi sla vom Ni ko li }em i s pr vim pot pred sed ni kom Vla de Sr bi je i pred sed ni kom SNS-a Alek san drom Vu ~i }em, kao {to do bro sa ra |u ju i URS i SNS.

Mr ko wi}: Bri nu }e o sne gu Mi ni star sa o bra }a ja Mi lu tin Mr ko wi} iz ja vio je za „Blic„ da }e se we gov no vi po mo} nik Sa {a Mir ko vi} ubu du }e bri nu ti za ~i {}e we sne ga na pu te vi ma. Mr ko wi} je re kao da je za do vo qan {to sa da ima po mo} ni ka ko ji }e da bri ne o sne gu. On je na veo da svog, od no sno kan di da ta SPS-a, ni je imao, ali

da ve ru je da bi we gov pred log pro {ao. – Sa {u Mir ko vi }a pred lo `io je SNS. Ko bi ga dru gi pred lo `io? Is pu wa va uslo ve ko ji po sto je pre ma si ste ma ti za ci ji, di plo mi ra ni je prav nik, ima 20 go di na is ku stva. Sad }e on da bri ne o ~i {}e wu sne ga na pu te vi ma – ob ja snio je Mr ko wi}.

Mi haj lo vi}: A ni je mu sme tao vo za~? Pot pred sed ni ca SNS-a Zo ra na Mi haj lo vi} za tra `i la je od pred s ed n i k a te par t i j e Alek san dra Vu ~i }a da hit no sa zo ve sed ni cu Pred sed ni {tva SNS-a da bi od go vo ri li na na pa de ko a li ci o nih part ne ra po vo d om po s ta v qa w a estrad n og me na xe ra Sa {e Mir ko vi }a za po mo} ni ka mi ni stra sa o bra }a ja. Ona je do da la da wi ho vom ko a li ci o nom part ne ru mi ni stru Mla |a nu Din ki }u ni je sme tao

vo za~ s ko jim je bio u ko a li ci ji, a ko ji je da nas po mo} nik gra do na ~el ni ka Be o gra da Dra ga na \i la sa. – Sme ta mu ne ko ko je, po {tu ju }i sve pro ce du re, di plo mi rao na Prav nom fa kul te tu. Da kle, mi u SNS-u, po {tu ju }i sve pro fe si je, ka da su u pi ta wu od go vor ne funk ci je, iz me |u vo za ~a i di plo mi ra nog prav ni ka uvek }e mo iza bra ti di plo mi ra nog prav ni ka – za kqu ~i la je Zo ra na Mi haj lo vi}.

Sme de re vo: Do go vor za pro me nu vla sti SPS, URS i SNS pot pi sa li su u Sme de re vu spo ra zum o sa rad wi kao ko rak ka for mi ra wu no ve lo kal ne vla sti u tom gra du, ko ju ~i ne „Po kret za Sme de re vo„, DS i SPS. Gra do na ~el ni ca Sme de re va je Ja sna Avra mo vi}, osni va~ „Po kre ta za Sme de re vo„. Od ukup no 70 od bor ni ka u lo kal nom par la men tu, SPS, URS i SNS ima ju 24. Pred sed nik URS-a u Sme de re vu Mi lan Do pu |a re kao je da su pot pi sni ci spo ra zu ma o sme ni vla sti u Sme de re vu u pre go vo ri ma s dru gim od bor ni ci ma ko ji bi po dr `a li taj spo ra zum. On je ka zao da je s part ne ri ma u Re pu bli ci de fi ni sa na plat for ma na osno vu ko je }e po zva ti sve od bor ni ke ko ji ho }e da po dr `e tu ini ci ja ti vu da svo jim gla som u~e stvu ju u for mi ra wu „no ve, pra ved ni je vla sti u Sme de re vu”. U Sme de re vu je na vla sti Ko a li ci ja „Po kret za Sme de re vo„, SPS i De mo krat ska stran ka, dok su u opo zi ci ji URS i SNS.

ekonomija

subota5.januar2013.

MI LAN BA ^E VI] O GA SO VO DU KROZ SR BI JU

dnevnik

ZA KON O ZA TE ZNOJ KA MA TI UNO SI NO VI NE U PLA ]A WE ZA O STA LIH PO TRA @I VA WA

„Ju `ni tok” kre }e u ja nu a ru

Ko ga za teg ne ka ma ta na di na re, obra }e bo stan

– Gradwa gasovoda „Ju`ni tok” na teritoriji Srbije po~e}e do kraja januara – izjavio je ministar prirodnih resursa, ru dar stva i pro stor nog planirawa Mi lan Ba ~e vi}. On je rekao da je prvobitno najavqeni po~etak izgradwe pomeren jer se ~eka dolazak predstavnika Ruske Federacije koji bi prisustvovao sve~anosti. Ba~evi} je u intervjuu agenciji Beta kazao da je sve spremno za po~etak radova i da je prvobitni plan o startu gradwe gasovoda s 20. decembra 2012. pomeren na zah-

Iz prethodne godine u novu preneli smo dosta starih problema. Svakom je wegova muka najteà. U Srbiji je podosta onih koji su preneli i breme starih dugova. Ako ve} nisu mogli da ih plate na vreme, znaju da }e im obaveze rasti i u 2013, ali }e bar ta~no znati koliko. Na samom koncu decembra pro{le godine po~ela je primena novog Zakona o zateznoj kamati. Regulativa o toj kaznenoj stopi za neredovno izmirivawe obaveza odnosi se na dugove preduze}a dràvi, gra|ana i pravnih lica Poreskoj upravi i javnim komunalnim preduze}ima te na ono {to privrednici potraùju jedni od drugih. Bankarski dugovi i wihove zatezne kamate nisu

regulisani ovim propisom ve} drugim. Zakon o zateznoj kamati predvi|a da se taj kazneni iznos ubudu}e obra~unava tako {to }e se stopa od osam posto dodavati na refernentu stopu narodne banke ~ija valuta je predmet dugovawa. Konkretno, ko duguje u dinarima, mo`e ra~unati na stopu od 11,25 posto, koliko je sada referentna kamata na dinar, plus osam posto. To zna~i da je zatezna kamata trenutno na godi{wem nivou 19,25 posto. Ta stopa je promenqiva i kreta}e se u skladu s promenom referentne stope NBS-a. S obzirom na to da je ona jedan od osnovnih instrumenta kojima NBS uti~e na inflaciju, u 2013. NBS ima vrlo ambiciozan

plan da je s 13 posto svede na najvi{e 5,5. Ukoliko cene po~nu brzo da rastu, eto i ve}e referentne stope pa i zatezne kamate. Nije zgoreg podsetiti na to da smo u pro{lu godinu zakora~ili s raferentnom stopom od 9,5 posto. [to se ti~e sada{weg nivoa zatezne kamate, koji je blizu 20 posto, dobro je znati da toliko iznosi i stopa za povoqnije dinarske kredite, tako|e na godi{wem nivou. Drugim re~ima, vi{e se isplati uzeti kredit i otplatiti dug nego gomilati zateznu kamatu, naravno, ako se mo`e. Kolika je ona ipak najboqe pokazuje ra~unica: za dug od sto hiqada dinara kamata na godi{wem nivou bi}e 19.250 po trenutno va`e}oj zate-

znoj stopi. Daqe je sve u raqama inflacije. Kamata na dug u rubqama je 16,25 posto, {to je tako|e prili~no visoko. Zato su evri, ameri~ki dolari i {vajcarski fanci bar po zateznoj kamati prili~no jeftini. Euribor je trenutno ispod jednog procenta, a kada se na to doda zakonskih osam posto,

SR BI JU IZ RE CE SI JE VA DE „FI JAT” I PO QO PRI VRE DA

tev „Srbijagasa„, kao operativnog nosioca posla. Ministarstvo prostornog planirawa je u okviru svoje nadle`nosti pri pre mi lo pro stor no planska dokumenta za taj gasni sistem, rekao je on. Ba~evi} je podsetio na to da dr`ava Srbija ima udeo od 49 odsto u vlasni{tvu nad 470 kilometara gasovoda koji prolazi kroz 21 op{tinu, 11 gradova i deset regiona Srbije. Ministar je kazao i da se, kao na sta vak pro jek ta „Ju `ni tok”, razra|uje mogu}a varijanta plana ju`nog kraka tog gasovoda, od Ni{a ka jugu, do granice Makedonije, trasom koja bi delom i{la kroz Kosovo.

Jav ni dug mo ra pa sti – Od 1. januara 2014. kre}e period vi{egodi{eweg pada javnog duga, s ciqem da se do 2020. vrati u granice dozvoqenog – izjavio je dr`avni sekre tar u Mi ni star stvu fi nansija i privrede Vlaj ko Se ni}. On je za Radio-televiziju Srbije rekao da je „realno da }e i tokom 2013. godine taj dug da raste” i da smo „u zoni kada mo`emo govoriti o krizi javnog duga”. – Na{a projekcija je da }e javni dug rasti do 65 odsto bruto dru{tvenog proizvoda, a od 1. januara 2014. godine kre}e period vi{egodi{eweg pada javnog duga s ciqem da se do 2020. vrati u granice dozvoqenog – kazao je Seni}. Javni dug je ve} odavno prema{io zakonsku granicu od 45 od sto BDP-a, Sr bi ja du gu je 17,56 milijardi evra, ili 60,5 odsto svega {to stvorimo za godinu dana.

Pri vre da }e po ra sti, a ne za po sle nost nas uda vi ti? Kada se podvu~e crta ispod realnih ekonomskih i politi~kih analiza ove ekonomske godine, jasno je da Srbiju i na{u ekonomiju o~ekuje rast proizvodwe, ali ne i zaposlenosti. [tavi{e, uz rast BDP-a od dva posto male su {anse i da se sa~uvaju sva sada{wa radna mesta jer ima predvi|awa i procena da }e nezaposlenost pre}i 30 odsto. Elem, doma}e i me|unarodne institucije predvi|aju da }e bruto doma}i proizvod ove godine porasti najmawe dva posto, a s druge strane, osnovni ekonomski pokazateqi kaù da bez rasta BDP-a od pet posto, i to kontinuiranog, nema rasta zaposlenosti. „Fijat„ i poqoprivreda su jedine {ansa da se srpska privreda izvu~e iz recesije i zabeleì kakavtakav ekonomski rast, a ako se toj „ekipi” prikqu~e i NIS, izvozom naftnih derivate iz obnovqene pan~eva~ke Rafinerije i ako smederevska @elezara pokrene ozbiqnu proizvodwu i izvoz, mogu} je i mali ekenomski oporavak. S tim {to se pod oporavkom ne moè smatrati rast bruto doma}eg proizvoda od dva posto jer je to samo peglawe lawskog pada od 1,9 odsto. Potpredsednik Ve}a Saveza samostalnih sindikata Srbije Zo ran Mi haj lo vi} predvi|a da }e naredne godine u Srbiji bez posla ostati na hiqade radnika. On procewuje da }e stopa nezaposlenosti u Srbiji pre}i 33 odsto. Mihajlovi} je krajem pro{le godine procenio da u Srbiji u ovom trenutku ima vi{e od milion nezaposlenih. On tvrdi da }e

Pomo} E vro pe i ru ski kred it Finansirawe deficita buxeta za ovu godinu obezbe|eno je prodajom srpskih evroobveznica od milijardu dolara u septembru, ~ime je pokriven deficit do maja 2013, a novom prodajom evroobveznica u novembru, od tako|e milijardu dolara, obezbe|eno je buxetsko finansirawe za celu narednu godinu. U najavi je ruski kredit za buxet Srbije od milijardu dolara, a Svetska banka je ve} nagovestila da }e direktno pomo}i buxet Srbije sa 400 miliona dolara, ali je to uslovila potpisivawem novog aran`mana s Me|unarodnim monetarnim fondom. U okviru Instrumenta za pretpristupnu pomo} (IPA), od 2007. do 2013. Srbija }e od EU godi{we bespovratno dobijati oko 200 miliona evra, {to ukqu~uje i 100 miliona evra buxetske podr{ke i oko12 miliona evra za projekte prekograni~ne saradwe. tako visoka stopa nezaposlenosti proizvesti nezadovoqstvo u narodu koji }e re{ewa potra`iti na ulici. S druge strane, ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Ve ri ca Ka la no vi} izjavila je da }e resorno ministarstvo u 2013. izdvojiti oko 6,5 milijardi dinara za nerazvijena podru~ja, izra`avaju}i nadu da }e to biti

godina u kojoj }e dr`ava zaustaviti pove}awe nezaposlenosti. – Bez podr{ke privrednim subjektima nema novih zapo{qavawa, nema o~uvawa radnih mesta i nema investicija za koje je Ministarstvo predvidelo posebne povlastice – naglasila je Verica Kalanovi}. U Vladi se uzdaju i u novi buxet i nove nove mere. Stupio je na sna-

gu Zakon o buxetu za 2013. godinu, koji predstavqa najva`niji potez Vlade od wenog formirawa, a zasniva se na projekcijama rasta privrede od dva posto, inflacije do 5,5 posto i na buxetskom deficitu upola mawem u odnosu na 2012. godinu, do 3,3 odsto bruto-doma}eg proizvoda. Predvi|eni prihodi u buxetu su 965,7 milijardi dinara, rashodi 1.087,6 milijardi, a deficit 121,9 milijardu dinara. Po re~ima ministra finansija Mla |a na Din ki }a, buxet za 2013. je veliki korak u fiskalnoj konsolidaciji zemqe i najva`niji je potez sada{we Vlade Srbije od wenog formirawa, a posebno zbog toga {to je prvi put posle {est godina po{tovan zakonski okvir i buxet usvojen na vreme. Po usvojenom buxetu, ekonomska i fiskalna politika u 2013. bi}e usmerene na makroekonomsku stabilnost, ubrzawe privrednog rasta i usporavawe pada zaposlenosti, smawewe fiskalnog deficita i usporavawe rasta javnog duga i sprovo|ewe strukturnih reformi. Kada je re~ o fiskalnoj konsolidaciji u celini u 2013. godini, ona se zasniva na poreskoj reformi, ograni~enom rastu plata zaposlenih u javnom sektoru i penzija, u{tedama kroz sprovo|ewe reformi, kao i pove}awu efikasnosti javnog sektora. Buxetom za 2013. i setom novih finansijskih zakona predvi|eno je zaustavqawe rasta javnog duga i smawewe spoqnotrgovinskog deficita. E. Dn .

ispada da se na sto hiqada pla}a 8.753 dinara. Kod dolara i {vajcarskih franaka dobija se jo{ mawa suma. Me|utim, dugovawa koja su vezani za te valute na doma}em terenu, van bankarskih kredita, nema mnogo. One koji ih imaju }e ubudu}e mawe da brine kamata, ali }e zato da strepe od kursne liste kao i evrodu`nici jer se glavnica uve}ava shodno ja~awu i slabqewu dinara, a u praksi se mnogo ~e{}e de{avalo to drugo. Mada je doma}a valuta godinu po~ela dobro, s 112,34 dinara za evro po sredwem kursu NBS-a, ne treba zaboraviti da smo pro{lu po~eli sa 104,63. Ono {to je isto i u staroj i Novoj godini – najboqe ni{ta ne dugovati. D. V.

PRO DU @E NO RAD NO VRE ME GRA NI^ NIH PRE LA ZA

\a la i Baj mok ra de do 19 ~a so va Radno vreme malograni~nih prelaza Bajmok–Ba~alma{ i \ala–Tisasiget je produèno do 19 ~asova. Pomenuti grani~ni prelazi do ju~e su zimi radili od 7 do 17, a leti od 7 do 18 ~asova. U Pograni~noj policiji saznajemo da }e, osim promene radnog vremena, od danas pomenute malograni~ne prelaze uz dràvqane Srbije mo}i da koriste i dràvqani zemaqa Evropske unije.

Po najnovijim informacijama, novi grani~ni prelaz izme|u Srbije i Ma|arske kod Ba~kih Vinograda i A{othaloma bi}e otvoren na prole}e. Sve je izgra|eno, samo treba da se zavr{e odre|ene tehni~ke strvari, obja{wavaju u policiji. Kako je najavqeno, u martu treba da se potpi{e ma|arsko-srpski sporazum o bratskoj saradwi i tada se o~ekuje i zvani~no otvarawe grani~nog prelaza Ba~ki Vinogradi – A{othalom. S. I.

NE MA DO GO VO RA DR @A VE I „AL PI NE” O CE NI MO STA PRE KO DU NA VA

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

110,1116

112,3588

114,9431

109,7745

Australija

dolar

88,1316

89,9302

91,9986

87,8618

Kanada

dolar

85,3512

87,0931

89,0962

85,0900

Danska

kruna

14,7597

15,0609

15,4073

14,7145

Norve{ka

kruna

15,1096

15,4180

15,7726

15,0634

[vedska

kruna

12,9139

13,1774

13,4805

12,8743

[vajcarska

franak

91,0390

92,8969

95,0335

90,7603

V. Britanija

funta

135,6723

138,4411

141,6252

135,2570

SAD

dolar

84,4091

86,1317

88,1127

84,1507

Kursevi iz ove liste primewuju se od 4. 1. 2013. godine

„Be {ka” ko {ta 62 mi li o na, a za vr {i }e na su du – Novi most preko Dunava kod Be{ke bi}e pla}en najvi{e 62 miliona evra, a problem oko cene s kompanijom „Alpina„ bi}e najverovatnije re{en arbitra`om – izjavio je ju~e vr{ilac du`nosti generalnog direktora „Puteva Srbije„ Zo ran Drob wak za Tanjug. – Most je jeftino pogo|en i sada „Alpina„ poku{ava da podigne cenu. ^elnik „Puteva Srbije” je napomenuo da ve}ina izvo|a~a radova spusti cenu da bi dobila posao i kasnije poku{ava to da promeni, i istakao da su zahtevi za pove}awe cene neosnovani. „Putevi Srbije” priznaju da je izvo|a~ radova imao dodatne tro{kove koji su poskupeli prvobitno, 2006. godine ugovorenu cenu za izgradwu mosta od 37 mi-

liona evra. Drobwak je kazao da se po „Fidik” standardu cena mo`e pove}ati kada je to opravdano, ali ne koliko „Alpina„ tra`i. Pojedini mediji prenose da „Alpina” za

izgradwu novog mosta kod Be{ke tra`i oko 100 miliona evra. Problem je u tome {to je izgradwa zapo~ela na osnovu idejnog projekta, a ne i glavnog, koji je predvi-

deo i dodatne radove. Ukoliko izvo|a~ radova nije zadovoqan odlukom, prva instanca je, po ugovoru, nezavisni „Fidik” inèwer koji donosi svoj stav, a ukoliko jedna od strana u postupku nije zadovoqna, drugi u~esnik moè pokrenuti arbitraù, navode u „Putevima Srbije„. On je kazao da }e arbitraù voditi nezavisan strani konsultant. Novi most kod Be{ke je izgra|en pored starog i, s obzirom na to da je identi~an starom, nazvan je „Blizanac”. Ti mostovi su deo autoputa od Novoga Sada do Beograda, odnosno deo Koridora 10. Novi most duìne 2,2 kilometra otvoren je za saobra}aj u oktobru 2011. godine.

ekOnOMiJA

dnevnik

subota5.januar2013.

U VOJ VO DI NI BEZ PO SLA OKO 20.000 QU DI S VI SO KOM STRU^ NOM SPRE MOM

AERS DAO ZE LE NO SVE TLO ZA CE NE ENER GE NA TA

Gas sigurno skupqi od 1. februara

„Sr bi ja gas„ }e po ve }a ti ce ne ga sa za jav ne snab de va ~e 10,38 po sto, i pro da va }e im taj ener gent po 36,7 di na ra kub ni me tar, ukqu ~u ju }i tro {ko ve tran spor ta, ob ja vi la je ju ~e Agen ci ja za ener ge ti ku Re pu bli ke Sr bi je (AERS), ko ja je da la sa gla snost na tu od lu ku. Te no ve ce ne za jav no snab de va we „Sr bi ja gas„ }e pri me wi va ti od 15. ja nu a ra za sve kup ce pri kqu ~e ne na di stri bu tiv ni si stem, osim za do ma }in stva, za ko je }e no ve ce ne po ~e ti da va `e od 1. fe bru a- ra. Pro s e~ n o po v e } a w e ce n a jav nog snab de va wa za sve kup ce pri kqu ~e ne na di stri bu tiv ni si stem JP „Sr bi ja gas” je 9,9 pro ce na ta (na 39,13 di na ra kub ni me tar), a za do ma }in s tva 9,3 pro c e n a t a (na 41,32 di nar ku bik, bez PDV-a, ko ji je osam po sto). Sa vet Agen ci je za ener ge ti ku dao je 31. de cem bra 2012. go di n e sa g la s nost na od l u k u Uprav nog od bo ra „Sr bi ja ga sa„ o po sku pqe wu ce na pri rod nog ga sa za jav no snab de va we, sa op {tio je AERS, i na veo da se ni tom ce nom ne po kri va ju u ce l i n i sa d a { wi tro { ko v i uvo za ga sa. Agen ci ja je pro ve ra va la oprav da nost tog zah te va na osno vu do ku men ta ci je i po da ta ka ko je joj je JP „Sr bi ja gas„ do sta vi lo to kom de cem bra 2012.

Pragove obijaju nezaposleni lekari, agronomi, arhitekte... Da je u Sr bi ji vi sok pro ce nat ne za po sle nih do bro je po zna to, a go to vo da ne ma da na da se broj onih ko ji ne ra de ne po ve }a. Za tva ra we ne kog po go na, pro dav ni ce... odav no vi {e ni je vest, a do bi ja we rad nog me sta sve je te è. O to me sve do ~e i po da ci o bro ju ne za po sle nih: na kra ju no vem bra u Sr bi ji ih je bi lo ukup no 755.442, od to ga u Voj vo di ni 200.503, od no sno 26,5 od sto. Od ukup nog bro ja ne za po sle nih u Voj vo di ni, s vi so kom stru~ nom spre mom je 19.202, od ko jih je 11.840 mu {ka ra ca i 7.362 è ne. Me |u oni ma ko ji su se {ko lo va li naj ma we 16 go di na i ste kli di plo mu ne kog fa kul te ta, a ko ji su sa da na evi den ci ji Na ci o nal ne slu `be za po {qa va wa- NSZ i na da ju se da }e ste ~e no zna we ne gde i pri me ni ti, ima raz li ~i tih stru ka – onih tra è nih i onih ma lo ma we tra è nih, ali su {tin ski, sve ga je ne ko li ko za ni ma wa ko ja su de fi ci tar na i gde je na ~e ka wu sve ga ne ko li ko qu di. Stu di je me di ci ne iz u zet no su atrak tiv ne i mno go mla dih od lu ~u je se za taj fa kul tet. Iako se mo è re }i da ih na evi den ci ji NSZ-a ne ma mno go, si gur no je da se s tim ne bi slo ì lo 207 do ko to ra me di ci ne, od ko jih je 160 è na, kao ni dok to ri sto ma to lo gi je, ko jih je 164, me |u ko ji ma je 124 è ne. Na evi den ci ji NSZ-a je i 214 di plo mi ra nih po qo pri vred nih in è we ra za pro iz vod wu bi qa, od ko jih su 102 è ne, di plo mi -

ra nih po qo pri vred nih in è we ra je 32 (14), di plo mir nih in è we ra za sto ~ar stvo i ì vi nar stvo 73 (26), agro e ko no mi sta 93 (50), ve te ri na ra 75, (34), dok to ra ve te ri nar ske me di ci ne 25 (7), dok na po sao ~e ka i 153 di plo mi ra na in è we ra pre hram be ne teh no lo gi je, od ko jih je 106 è na. Na evi den ci ji je i 189 di plo mi ra nih in è we ra ma {in stva – ma ster, od ko jih je 26 è na, dok je di plo mi ra nih ma {in skih in è we ra – kon struk to ra 46 (6), a di plo mi ra nih ma {in skih in è we ra za pro iz vod no ma {in stvo 36 (8). Me |u 55 di plo mi ra nih in è we ra za ener ge ti ku je {est è na, dok na po sao sa stru kom ma ster in è we ra elek tro teh ni ke i ra ~u nar stva ~e ka 90 ne za po sle nih, od ko jih je 24 è ne. Na po sao di plo mi ra nog in è we ra za he mij sku i far ma ce ut sku teh no lo gi ju ~e ka ukup no wih 116, od ko jih je 77 è na, dok je bez po sla 46 ma ster in è we ra teh no lo gi je, od ko jih je ~ak 35 è na. Po sve mu su de }i, mla di se od lu ~u ju za stu di je ar hi tek tu re iako je wi ho va broj ka na ev di en ci ji NSZ-a zna ~aj na: na po sao ~e ka 285 ma ster in è we ra ar hi tek tu re, me |u ko ji ma je 175 è na, ma ster in è we ra gra |e vi nar stva je 122 (53), di plo mi ra nih in è we ra za drum ski sa o bra }aj je 62 (19), a ma ster in è we ra sa o bra }a ja 75, me |u ko ji ma je 22 è ne. Stu di je eko no mi je su od u vek, upr kos ve li kom bro ju svr {e nih stu de na ta ko ji su na evi den ci ji

Ofi ci ri, mark si sti, va ja ri... Za ni mqi vo je da me |u ne za po sle ni ma i je dan kwi èv nik, ma da ni je pot pu no ja sno gde je ta stru ka neo p hod na za oba vqa we ne kog po sla. Me |u oni ma ko ji tra è po sao su i ofi ci ri po li ci je, ofi ci ri, pro fe so ri mark si zma, fi lo zo fi, va ja ri, sli ka ri... NSZ-a, ~e sta od lu ka mla dih pri oda bi ru fa kul te ta, a sli~ no je i s bu du }im prav ni ci ma. Ta ko je na evi den ci ji NSZ-a ~ak 1.186 za zva wem di plo mi ra ni prav nik – ma ster, od ko ji je je 730 è na, dok je di plo mi ra nih prav ni ka 153 (98). Eko no mi sta bez po sla ipak je vi {e: ~ak 1.802 di plo mi ra na eko no mi ste za op {tu eko no mi ju, ban kar stvo i fi nan si je, me |u ko ji ma je da le ko vi {e è na – 1.123, di plo mi ra nih eko no mi sta za unu tra {wu i spoq nu tr go vi nu je 168 (103), ma ster eko no mi sta je

252 (189), di plo mi ra nih eko no mi sta je 57 (42), a sa za ni ma wem di plo mi ra ni eko no mi sta za tu ri zam i ugo sti teq stvo i di plo mi ra ni tu ri zmo log ~e ka 214 ne za po sle nih, od ko jih je 158 `e na. S di plo mom ma ster me na xe ra na po sao ~e ka 352 ne zap so le na, od ko jih je 209 `e na... Na evi den ci ji NSZ-a, na rav no, mno go je i onih ko ji su iz bo rom svog za ni ma we bu du} nost po sve ti li obra zo va wu, a s ob zi rom na broj onih ko ji tek tre ba da sta nu is pred ka te dre, ~i ni se da }e bi ti vi {e u~i te qa i

pro fe so ra ne go de ce. Ta ko je bez po sla u no vem bru ove go di ne bi lo ~ak 523 pro fe so ra raz red ne na sta ve, {to se ne kad zva lo u~i te qi ca/u~i teq, i u skla du s tra di ci jom, me |u wi ma je da le ko vi {e è na – 480. Bez po sla je 213 pro fe so ra srp skog je zi ka i kwi èv no sti, od ko jih je 163 è ne, pro fe so ra isto ri je je 117 (60 su è ne), en gle skog je zi ka i kwi èv no sti 82 (76), fi zi~ ke ku lu tre 145 (49), fi zi~ kog vas pi ta wa i spor ta 63 (22), ge o gra fi je 112 (86), bi o lo gi je 57 (51), ra ~u nar ske gru pe pred me ta 70 (49), fi lo zo fi je i lo gi ke 44 (30)... Di plo mi ra nih fi lo lo ga je 74 (60), ma ster fi lo lo ga 50 (45), di plo mi ra nih pe da go ga 47 (44), ma ster pe da go ga 78 (72), di plo mir nih psi ho lo ga je 55 (49), ma ster psi ho lo ga 125 (116), ma ster so ci o lo ga 45 (30), ma ster po li ti ko lo ga 52 (26), ma ster eko lo ga 77 (62), ma ster bi o lo ga 73 (53), ma ster he mi ~a ra 83 (66), ma ster bi o he mi ~ar 34 (29). Te broj ke – ko je su, za pra vo, qu di – tre ba lo bi da za bri nu one ko ji kre i ra ju pri vre du i dru {tvo. Jer, ako je sa mo u Voj vo di ni go to vo 20.000 vi so ko o bra zo va nih qu di, raz li ~i tih stru ka, i pro iz vod nih i ne pro iz vod nih, bez po sla i bez ve li ke na de da }e se ne {to zna ~aj no iz me ni ti, tre ba se za pi ta ti ku da smo se upu ti li. Go di ne pro la ze, zna we ble di, pa xa ba {ko lo va we, od ri ca we, trud – ba ~e no je u ve tar. D. Mla |e no vi}

POQOPRivRedA

subota5.januar2013.

PRAV NE ZA VR ZLA ME PRE TE @I VI NAR SKOJ FIR MI

dnevnik

MI NI STAR STVO PO QO PRI VRE DE TRA @I RE VI ZI JU SPO RA ZU MA S EU

Dr `a va da spre ~i Ca ri ne po sled wa ~e ru pa we li ni ja od bra ne „Agro `i va” do ma }eg agrara

Nere{eno pravno pitawe moglo bi preko no}i uni{titi ìti{tanski “Agroìv”, koji upo{qava 1.328 radnika, zakqu~eno je na ju~era{wem sastanku ~lanova radnog tela, formiranog sa zadatkom da spre~i daqe otu|ivawe imovine te kompanije u vlasni{tvu Javnog preduze}a “Srbijagas”. Najve}em doma}em proizvo|a~u ìvinskog mesa, naime, preti dezintegracija sistema zbog najavqene prodaje dela imovine. Su{tina problema je u tome {to je oko 70 do 80 odsto proizvodnih kapaciteta u kojima “Agroìv” posluje u vlasni{tvu privrednih dru{tava u ste~aju. Jer, kompanija je pre pote{ko}a koje su je zadesile u 2008. godini, kada je nad wom pokrenut ste~aj, poslovala kao sistem s vi{e od 30 povezanih i zavisnih dru{tava. Samo pokretawe ste~aja nad “Agroìvom” uticalo je na sudbinu tih dru{tava tako {to je u toku 2009, 2010. i 2011. godine i nad wima zapo~eto sprovo|ewe

veliki broj farmi i sve inkubatorske stanice koje danas koristi “Agro`iv”. Ako bi kompanija ostala bez tog dela u proizvodnom procesu, bio bi doveden u pitawe daqi opstanak sistema. Zbog toga je od najodgovornijih

Iz gu ra li „Pe rut ni nu” Predrag Amiì} je rekao da “Agroìv” posluje dobro, {to potvr|uju i rezultati. Po wegovim re~ima, ukupan prihod 2011. godine iznosio je 25 miliona evra, dok je lane udvostru~en. – Danas kontroli{emo oko 60 odsto doma}eg trì{ta, a pre nego {to je “Srbijagas” kupio “Agroìv”, taj procenat je bio svega 15 odsto. Uspeli smo s na{eg trì{ta da “istisnemo” firmu “Perutnina” iz Ptuja – napomenuo je Amiì}. ste~ajnog postupka. Kada je “Srbijagas” 2010. odlu~io da kupi “Agroìv”, postao je vlasnik brenda i samo maweg dela imovine kompanije. Po osnovu zakqu~enih ugovora o zakupu “Agroìv” je, me|utim, nastavio kori{}ewe potrebnih proizvodnih kapaciteta koji su ostali u vlasni{tvu dru{tava u ste~aju. Ali, prvi problemi izbili su na povr{inu pre nekoliko meseci. Tada su u ste~ajnom postupku prodate farme u Srpskom Itebeju, Hetinu i Banatskom Kara|or|evu i kompanija je samo uz velike napore i snala`qivost menaxementa nekako uspela da premosti taj problem. Uo~i Nove godine, me|utim, zapretila je jo{ ve}a opasnost. Najavqena je prodaja “@ivinoplusa”, kao pravnog lica, u ~ijem sastavu je

Bri tan ci za GMO u EU Britanski ministar za poqoprivredu Oven Pa ter son se zaloìo za ubrzawe procesa odobravawa genetski modifikovanih useva u Evropskoj uniji. Po wegovim re~ima, GM-usevi nude „nesporne koristi”, ukqu~uju}i mawe kori{}ewe pesticida i dizela. Paterson je upozorio na to da zbog jakog otpora javnosti ve}eg dela EU biotehnolo{kim usevima, Unija sve vi{e zaostaje na tom poqu, prenosi Rojters. ^lanice poqoprivrednog komiteta Evropskog parlamenta Mej rid Mek gi nis je napomenula da lobirawe protiv GM-useva posledwih nekoliko godina slabi, ali da je protivqewe i daqe znatno. Ministar Paterson isti~e da GM-usevi ne predstavqaju nikakvu novu zastra{uju}u tehnologiju ve} ne{to {to se primewuje u velikom delu sveta. On je izneo podatak da je GM-useve u 2011. gajilo 16 miliona poqoprivrednika u 29 zemaqa sveta. Paterson je naveo da, na primer, vrsta GM-pirin~a, poznata pod nazivnom „zlatni pirina~„, moè spre~iti da 400.000 do 500.000 mladih osoba oslepi. Taj pirina~ je genetski modifikovan tako da neutrali{e mawak vitamina A, od kojeg pate milioni dece i trudnica, {to moè dovesti do nepovratnog slepila.

qudi lokalne samouprave, menaxmenta kompanije i sindikata hitno formirana radna grupa s ciqem da u saradwi s Pokrajinskom i Republi~kom vladom spre~i daqe otu|ivawe imovine koju “Agroìv” koristi putem zakupa. – U nagove{taju je prodaja pravnog lica “@ivinoplus”, {to bi zna~ilo gubitak celog sistema. Ako bi se krajem februara desila prodaja tog privrednog dru{tva, “Agroìv” vi{e ne bi postojao – ocenio je ju~e generalni direktor “Agroìva” Pre drag Ami ì}, i naglasio da postoje dva na~ina da se problem re{i. Jedan je da dràva, odnosno “Srbijagas”, stane iza “Agroìva” i kupi “@ivinoplus” u ste~aju, {to, po Amiì}evom mi-

{qewu, u ovom trenutku nije realna opcija, a drugi je da se odloì prodaja privrednog dru{tva u ~ijem su sastavu farme i inkubatori. Na pitawe “Dnevnika” da li postoji mogu}nost da “Agroìv” samostalno, uz bankarske kredite, otkupi “@ivinoplus”, Amiì} je odgovorio da to nije mogu}e jer imovina kompanije nije toliko vredna da bi se mogla zaloìti. Pokrajinski sekretar za privredu, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin, koji je prisustvovao ju~era{wem sastanku radne grupe, istakao je da je “Agroìv” od strate{kog zna~aja za celu Srbiju. – S tolikim brojem zaposlenih on se ne moè posmatrati kao kompanija od lokalnog ili pokrajinskog zna~aja, ve} od nacionalnog. “Agroìv” je to i po svojim kapacitetima i po brendu – kazao je Vasin, i ocenio da je da su dràva i “Srbijagas” povukli sjajan potez kada su odlu~ili da kupe “Agroìv”, posle ~ega je do{lo do oporavka tog preduze}a. Vasin je obe}ao da }e Vlada Vojvodine u~initi sve da pomogne ìti{tanskoj kompaniji, ali u skladu s nadle`nostima koje su, kako je primetio, ograni~ene. – Uputi}emo molbu Vladi Srbije da ne dozvoli da “Agroìv” bude raspar~an. On treba da ostane kao celina – poru~io je Vasin. @. Ba la ban

Ministarstvo poqoprivrede }e sastaviti listu poqoprivrednih proizvoda za koje }e od EU zatraìti produàvawe carinske za{tite nakon 2014. godine, najavquju iz tog ministarstva. Podsetimo, odmah po dolasku na mesto ministra poqopri vre de, Go r an Kne ` e v i} izjavio je da }e se s Evropom razgovarati o odlagawu libera li za ci je uvo za po qo pri vrednih proizvoda iz EU, a to je „Dnevniku” potvrdio i pre nekoliko dana. – Do razgovora }e sigurno do}i. S partnerima iz EU u stalnom smo kontaktu, re{avamo pitawe po pitawe i problem po problem – kazao je Kneèvi}. Na listi poqoprivrednih proizvoda za koje }e se traìti carinska za{tita i nakon posledwe, {este godine tranzicionog perioda za liberalizaciju trgovine, bi}e mahom proizvodi od vo}a i me so. Dr àv ni se kre tar u Ministarstvu poqopirivrede Da ni lo Go lu bo vi} ju~e je za portal „EurAktiv Srbija„ izjavio da u tu grupu spadaju proizvodi vo}arstva i klani~ne industrije, poput sviwskog mesa, ~iji izvoz u EU do sada nije bio zna~ajniji. – To su pre svega proizvodi na nivou nulte carinske za{tite za koje }emo statisti~ki da utvrdimo da imaju problem u slu~aju konkurencije iz EU – rekao je Golubovi}. Kako je kazao, Evropska komisija }e na sastanku pododbora za poqoprivredu krajem januara odgovoriti da li je mogu}e prihvatiti zahtev Srbije za produàvawe carinske za{tite pojedinih proizvoda i posle 2014. godine. Golubovi} je ocenio da }e prihvatawe zahteva Srbije „biti vrlo te{ko”, budu}i da to nije pitawe pregovora o poqoprivredi ve} revizije celokupnog Pre la znog tr go vin skog sporazuma i ponovnih pregovora sa svim ~lanicama koje bi tom prilikom mogle Srbiji postaviti nove uslove.

Golubovi} je kazao da je ministar Kne`evi} na sastanku sa {efom Delegacije EU u Sr bi ji Ven s a n om De ` e r om izneo inicijativu. – Nadamo se da }emo u odre|enom stepenu nai}i na razumevawe Evropske komisije i na}i na~in da to i administrativno i prakti~no bude najmawe komplikovano – kazao je Golubovi}. Ina~e, kad je re~ o poqoprivrednim proizvodima, za

trgovini i trgovinskim pitawima (PTS), koji omogu}ava nesmetane trgovinske odnose s EU. S po~etkom prime ne PTS-a, od 1. ja nu ra 2009. godine, po~elo je fazno ukidawe carina na poqoprivredne (i industrijske) proizvode poreklom iz EU. Taj spo ra zum ima pri vre me ni karakter, a primewiva}e se do pot pu ne ra ti fi ka ci je SSP-a u svim zemqama ~lani ca ma Uni je. U tre nut ku

Kon ku rent nost pre sve ga – U narednom periodu, zna~i do 2014, Srbija mora linearno kod svih proizvoda poqoprivrednog porekla da radi na podizawu produktivnosti, {to je jedan od osnovnih faktora konkuretnosti – kaè za „Dnevnik” stru~wak PKS-a Vo ji slav Stan ko vi}. – Nismo na pravi na~in iskoristili taj tranzicioni period jer mere agrarne politike nisu doprinosile podizawu konkuretnosti, a tu se pre svega misli na pla}awe po hektaru. oko 96 odsto poqoprivrednih proizvoda carina }e 2014. biti nula. Me|utim, u delu gde Srbija ima doma}u proizvodwu, ti proizvodi osta}e za{ti }e ni ca ri na ma i po sle 2014. Re~ je oko 400 tarifnih linija poqoprivrednih proizvoda, me|u kojima su vo}e, povr}e, ìtarice, meso, mleko... Za wih }e posle 2014. carina biti od 20 do 80 odsto osnovne carine. Pod se ti mo, do ra ti fi ka cije Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu primewuje se Prelazni sporazum o

pot pi si va wa PTS-a, ve ro vatno su pregovara~i imali pred sobom svetliju sliku o na pret ku Sr bi je na evrop skom putu, na kojoj smo ve} bili pred vratima EU. Ovako, poqoprivreda }e se za godinu dana na}i na brisanom prostoru jer }e se suo~iti s evrop skom kon ku ren ci jom koja iza sebe ima ve}e podsticaje, ure|enije tr`i{te, stan dar de... S tog sta no vi {ta, napori da se izdejstvuje ca rin ska za {ti ta i na kon 2014. sada imaju smisla. S. Glu {~e vi}

Gde smo pri spe li Ako se po p{e ni ci s dve kra ve pa or ska go di na po zna je – bi }e do bro P{enica je u Srbiji zasejana na oko 550.000 hektara, oko 80 odsto povr{ina zasejano je optimalnom roku, tako da se, ako ne bude ve}ih klimatskih oscilacija, ove godine o~ekuje dobar rod.

– P{enica je najboqa vest s kojom zavr{avamo 2012. i ulazimo u 2013. godinu – ka`e za „Dnevnik” dirktor Instituta za ratarstvo i povrtrstvo u Novom Sadu prof. dr Mi ro slav Ma le {e vi}. – Najpre, zasejane povr{ine su solidne, a pri tome je usev u odli~nom stawu u ovom trenutku. Odavno p{enica u ova doba godine nije tako dobro iz-

gledala te, posmatraju}i iz sada{we perspektive, mo`emo o~ekivati solidan rod. Me|utim, bli`u procenu ima}emo tek u martu. – Tada }e se boqe znati koji je to potencijal, {to bi moglo dr-

àvu i sve proizvo|a~e osloboditi straha od toga da li }e bilans biti dobar. S obzirom na to da }e kukuruza biti „knap„, p{enica }e velikim delom to da „ispegla„. Recimo, mo}i }e da zameni deo kukuruza u sto~noj hrani – kaè Male{evi}, uz napomenu da treba dosta uloìti u prihrawivawe, za{titu i neke druge mere. – Mo`da je jedina

mana to {to su proizvo|a~i, po{to su sejali u suvo zemqi{te, za svaki slu~aj posejali mao vi{e semena nego {to bi trebalo pa je ta p{enica sada mo`da malo gu{}a nego {to èlimo. Ali, to }emo dràti pod kontrolom pa }emo preporukama uticati na to da ne do|e do polegawa. Elem, ako je p{enica nagove{taj boqe godine, boqe ne moè biti, veli na{ sagovornik. Naravno, jo{ nema dovoqno padavina jer sve ovo {to smo dosad imali jedva da je prokvasilo zemqi{te do 50 cantimetara. – Budno pratimo situaciju, i ako se desi da u januaru, februaru pa sve do plovine marta ne bude ozbiqnijih padavina – a vaqa znati da od tih zimskih rezervi vlage ipak zavisi sve daqe – mi }emo na vreme, u direktnim kontaktima i preko medija obavestiti proizvo|a~e kako da prilagode tehnologiju gajewa u tako ograni~enim koli~inama zemqi{nih rezervi vode. Ne moèmo se, ina~e, osloniti samo na teku}e padavine. To se pokazalo i u ekstremnoj 2012, a pokaza}e se i narednih godina – kaè Male{evi}. S. G.

– Sto~arstvo u Srbiji je na najniìm granama, a srpski seqak u proseku po gazdinstvu gaji mawe od dve krave, dok je taj prosek u Evropskoj uniji oko 50 grla – istakao je profesor Poqoprivrednog fakulteta u Zemunu Cvi jan Me ki}. Profesor Meki}, koji je na Poqoprivrednom fakultetu {ef Katedre za gajewe i reporodukciju doma}ih ìvotiwa, kazao je da sunovarat u doma}em sto~arstvu traje stalno od devedesetih godina pro{log veka. – Broj grla u sto~arstvu se konstantno smawuje... U 2009. smo proizveli 100.000 tona june}eg mesa, a ove godine 18.000 tona mawe – istakao je Meki} u intervjuu za najnoviji broj lista „Poqoindustrija”. Profesor je naveo da je u 2011. proizvedeno 81.000 tona gove|eg, 271.000 tona sviwskog, 24.000 ov~ijeg, 103.000 tona ìvinskog mesa i oko 48.000 tona ostalih ìvotiwskih masno}a, {to je „prili~no malo”. Meki} je naveo da Srbija u izvozu nije iskoristila ni deset odsto dozvoqene kvote za izvoz june}eg mesa na trì{te EU jer nema dovoqnih koli~ina.

Po popisu iz 2011, u Srbiji ima 937.000 svih kategorija goveda, a od toga osnovno stado za rasplod broji svega 542.000 krava i junica. Ima ne{to mawe od 3,3 miliona sviwa, od ~ega krma~a i suprasnih nazimica svega 485.000, dok je ovaca 1,46 milion {to je opet nedovoqno, ocenio je Meki}. Predo~io je da seqaci

vi{e nemaju ekonomsku ra~unicu da se bave sto~arstvom, a glavni problem je paritet cena, budu}i da je u novembru kilogram ìve vage teleta ko{tao 350 dinara, a za tele teìne 150 kilograma je trebalo izdvojiti 52.500 dinara, odnosno 460 evra. Ukoliko je seqak tovio doma}e june do mase od 500 kilograma, a cena tovne junadi je 230 dinara po kilogramu ìve vage, kod prodaje se dobije 115.000 dinara, ili 1.020 evra. Pri tom je tro{io koncentrat, energiju, radio i ostvario gubitak, zakqu~io je Meki}.

Bo`i}ni koncert u Sinagogi Tra d i c i o n al n i bo ` i} n i kon cert Ho ra Sa bor ne cr kve „Sve ti Ge or gi je”, 16. po re du, odr `a }e se u uto rak, 8. ja nu a ra u 20 ~a so va u Si na go gi, uli ca Je vrej ska 11. Spe ci jal ni go sti su ~la n o v i Ka m er n og ho r a Aka de mi je umet no sti, a ulaz je bes pla tan. G. ^.

DA NAS I SU TRA NA TR GU SLO BO DE

Pesmom u susret Boì}u Pro sla va pra zni ka na Tr gu slo bo de na sta vqa se da nas ma ni fe sta ci jom „Vre me da ri va wa - u su sret Bo ì }u”, ko ja po ~i we u 12 sa ti na stu pom u~e ni ka mu zi~ ke {ko le „Me lo di jum”. Na kon win po la zni ci ve ro na u ke iz Sr bo bra na od i gra }e pred sta vu „Ro |e we Isu sa Hri sta”. Pro gram }e se na sta vi ti sa po lu ~a sov nim na stu pi ma an sam bla “Mal ba {a” i iz vo |e wem bo ì} nih pe sa ma de~ jeg ho ra sa sta vqe nog od po la zni ka pra vo slav ne

ve ro na u ke. Dnev ni deo ma ni fe sta ci je za vr {a va se iz vo |e wem po zo ri {ne pred sta ve ma li {a na ko ji po ha |a ju ve ro na u ku pri hra mu Va ve de wa pre sve te Bo go ro di ce iz Srem skih Kar lo va ca. Ve ~er wi pro gram po ~i we u 18 sa ti na stu pom cr kve nih ho ro va „An ti fon„ i „Sve ti Ste fan De ~an ski„. Kon cert tra di ci o nal nih bo `i} nih pe sa ma sa Ko so va i Me to hi je od`a }e KUD „Vi la”, a ma ni fe sta ci ja

Novosadska subota5.januar2013.

se za vr {a va kon cer tom mu zi~ ke gru pe „Nit” ko ji }e iz ve sti splet tra di ci o nal nih mu zi ka sve ta. Pred sta vom an sam bla „Mi la na Mal ba {e„ u 18 sa ti su tra na tr gu slo bo de na sta vqa se obe le `a va we Bo `i }a na Tr gu slo bo de. Po sle wih na stu pa an sambl„Lu ~e zar ni je”, ko ji }e iz ve sti splet ru skih na rod nih pe sa ma i „Se stre Sto kin” iz Su bo ti ce, a pro gram se za tva ra na stu pom in klu ziv nog ho ra „Ison”. A. L.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

V remeploV

TR GOV CI SPREM NI ZA PRED STO JE ]E PRA ZNI KE

Na nebu srpski aeroplan Usred da na, 5. ja nu a ra 1915. nad No vim Sa dom je le teo srp ski iz vi |a~ ki aero plan, pr vi put od po ~et ka Pr vog svet skog ra ta. Austro - ugar ske vla sti su bi le vi {e ne go za bri nu te. Jer, po sle po ra za na Ce ru i Ko lu ba ri i bez gla vog na pu {ta wa Be o gra da, ko ji tek {to su bi li oku pi ra li, sa da je jo{ sti gao i avion! Le ti li ca je la ga no na pra vi la

krug nad gra dom, iza zi va ju }i odu {e vqe we mno gih Sr ba ko ji su se na {li na uli ca ma i u dvo ri {ti ma. Voj na po li ci ja i `an dar me ri ja je sme sta po ~e la da hap si one ko ji su naj gla sni je po zdra vqa li pi lo ta u avi o nu. Ubr zo su iz le pqe ni pla ka ti po gra du sa pret wom smr }u oni ma ko ji da ju bi lo ka kve zna ke pi lo tu! N. C. U NE DE QU NA [TRAN DU

Humanitarni maskenbal za mali{ane

Dru gi hu ma ni tar ni ma sken bal po sve }en ma li {a ni ma iz Si gur ne de~ je ku }e u No vom Sa du bi }e odr `an na otvo re nom kli za li {tu na [tran du u ne de qu 6. ja nu a ra od 16 do 18 ~a so va. Ula zni ce i iz najm qi va we kli zaq ki u tom ter mi nu se ne }e na pla }i va ti, a gra |a ni se po zi va ju da se i ovog pu ta oda zo vu u {to ve }em bro ju i do ne su slat ki {e i igra~ ke kao po klo ne ma li {a ni ma iz ove usta no ve. Oni ko ji bu du ima li naj ma {to vi ti je ma ske bi }e na gra |e ni po klo ni ma iz „Be ne to na”, svi po se ti o ci bi }e po ~a {}e ni „Ma cval” ~a je vi ma. B. M.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

Badwaci i ìto idu kao alva Pri p re m e za pred s to j e } i na r a do s ni j i hri { }an ski pra znik Bo ì}, ko ji se sla vi po ju li jan skom ka len da ru po ne de qak, uve li k o su po ~ e l e. N a j p r o d a v a n i j i pro iz vod ovih da na bi }e bad wa ci i ì to, jer su, po re ~i ma tr g o v a c a, No v o s a |a ni sprem ni da iz dvo j e no v ac, ka k o bi is pra ti li ver ske i tra di ci o nal ne obi ~a je. Pro dav ci su pri p re m i l i do v oq n e ko l i ~ i n e bad wa ka i o~e ku ju da }e do su tra sve ras pro da ti. - Pro da ja je do bro po ~ e l a. Qu d i ve} dva da na ku pu ju bad wa ke i ì to, ali o~e ku je mo da }e naj vi {e po sla bi ti da nas i su tra - ka è tr gov ki wa Mi li ca Pe tro vi}. - Naj vi {e se pro da ju ovi jef ti ni ji bad wa ci, ali ima i ku pa ca, ko ji uzmu ma lo bo ga ti je aran `ma ne. Ve} dve go di ne pro da jem

bad wa ke i sva ki put uspem ne {to da za ra dim. Su gra |a ni }e za ì to mo ra ti da iz dvo je od 50 do 150 di na ra, bad wa ci su od 50 do 100, a ke sa sla me mo è se pa za ri ti za 50 di na ra. Kod tr go va ca se mo gu na }i i bo ì} ni aran `ma ni za tr pe zu, ~i je

Ora si 850 di na ra Ki lo gram ora ha mo è se ku pi ti za 850 di na ra, le {ni ci i ba dem su 800, a su vo gro `|e je 300 di na ra. Za ki lo gram su ve {qi ve sa ko {ti ca ma su gra |a ni }e mo ra ti da iz dvo je 180 di na ra, dok je o~i {}e na {qi va 320. Su ve smo kve ko {ta ju 200 di na ra, a kaj si ja je 500. [to se ti ~e sve èg vo }a, na pi ja ca ma je naj vi {e na ran xi, ~i ja je ce na 80 di na ra i man da ri na za ko je tr gov ci tra è 100 di na ra. Ki lo gram ja bu ka mo è se pa za ri ti za 55 di na ra, dok su one ma lo kva li tet ni je 80. Kru {ke su 130 di na ra, ba na ne 100, a ki lo gram ki vi ja 70 di na ra.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

se ce ne kre }u od 200 do 600 di na ra. Po sla ima ju i pro dav ci na pi ja ca ma, ko ji su svo je te zge snab d e l i ve l i k im iz b o r om su vog i ko {tu ni ~a vog vo }a. Ka ko smo od wih sa zna li pro da ja se udvo stru ~i la, a naj vi {e se ku pu ju ora si i su ve {qi ve. - Sko ro sva ro ba, ko ju na ba vi mo pred pra zni ke se ras pro da, jer ta da qu di i po sled wi di nar da ju ka ko bi pri pre mi li bo ga ti ju tr pe zu. Naj vi {e se pro da je su vo i sve è vo }e, ko je }e se po slu ì ti za Bad we ve ~e, kao i ora si za ko la ~e. Spu stio sam ce ne ro be ko li ko je god to mo g u } e, pa o~e k u j em da }u ovih da na ima ti do bar pa zar ka è tr go vac sa Fu to {ke pi ja ce Amir Ho da i lar. Pen z i o n er k a Na d a Va si}, ko ju smo ju ~e za te kli na Fu to {koj pi ja ci ka è, da i po red ma l ih pri m a w a uvek u{te di ne ki di nar za Bo ì}. - Da nas se te {ko ì vi, pen zi ja mi je ma la, ali za bo ì} nu tr pe zu mo ra bi ti. Ku pi }u ma lo vo }a i ne ke po trep {ti ne za ko la ~e, ni {ta mno go, ali ipak da se ose ti da je pra znikka è Va si }e va. Na ta {a Rad man Fo to: N. Sto ja no vi} I. Dra gi}

NOVOSADSKA HrONIKA

subota5.januar2013.

Ki o sci GSP-a da nas ra de Januarske mese~ne markice za gradski i prigradski prevoz danas }e mo}i da se kupe na kioscima kod Futo{ke pijace, u Stra`ilovkoj ulici i na Novom nasequ, od 6 do 20 ~asova. Kiosk kod Limanske pijace bi}e danas

otvoren od 7 do 14 ~asova. Od 10 do 17 ~asova markice }e se prodavati kod Robne ku}e „Bazar„, na platou Spensa, uglu Bulevara oslobo|ewa i Ulice Maksima Gorkog i kod nekada{we Lutrije Vojvodine. Z. D.

NA „NOVOSADSKIM DE^JIM ZIMZARIJAMA 2”

Ra di o ni ce o Bo ì }u i mu zi ci Radionicom “Nizvodno do Crnog mora”, koja }e se odràti danas od 11 do 13 sati u „Tra~ku”, Jevrejska 15, nastavqa se program “Novosadskih de~jih zimzarija 2”. Namewena je deci uzrasta od sedam do 10 godina, a broj u~esnika je ograni~en na 15. Prijave su obavezne na broj telefona 063/ 85 91 982. U OKlubu, koji se nalazi u Ulici Igwata Pavlasa 2-4, organizovana je radionica “Boì}”, koja }e se odràti od 10 do 13 sati. Mali{ani od ~etiri do sedam godina upozna}e se sa obi~ajima najradosnijeg hri{}anskog pra-

znika, a u kreativnom delu pravi}e maske i u~estvovati na maskenbalu. Prijave su obavezne na brojeve telefona 060/ 02 91 924 i 060/ 02 91 926. Muzi~ka radionica “^arobna frula” odr`a}e se danas od 11 do 12 sati u De~jem kulturnom centru, Ulica Ive Lole Ribara 6. Namewena je deci od ~etiri do sedam godina, koja }e u~iti muziku i plesove razli~itih naroda. Broj u~esnika je ograni~en na 15, a prijave su obavezne putem SMS-a na brojeve telefona 060/ 63 38 613 i 063/ 52 11 23. N. R.

VE^ERAS U KARLOVCIMA

SA ZIMSKOG „RASPUSTILI[TA”

Hra bri ti gri} osvo jio de cu Pri~a o tigri}u bez pruga koji je u potrazi za hrabro{}u odu{evila je mali{ane koji su ju~e odlu~ili da prepodne provedu na zimskom „Raspustili{tu”. Zanimqiva predstava „Pozori{ta iz kofera” prikazala je {ta je hrabrost, kako se sti~e i kako svako od nas moè postati junak kada do|e pravo vreme, ba{ kao {to je i junak ove pri~e to postao kad je kroz oluju i mrak pojurio po doktora, kako bi pomogo svojoj bolesnoj majci. Tako je zaradio svoj pruge, a malim gledaocima izvukao osmeh na lice, a jedan od najglasnijih u aplauzu bio je sedmogodi{wi Mar ko Kri àn. - Jako mi se dopala ova pri~a jer je vesela, kao i sve ovde. Bio sam i na radionici sa glinom, gde sam pravio ribu i brod, a svidela mi se i ova sa ìcom, jer je bila ba{ zanimqiva, iako sam bio jedini de~ak - kazao je ovaj mali{an.

We go vu dru ga ri cu Iva n u No v ak odu {e vi la je ra di o ni ca pra vqe wa lu ta ka od ì ce, jer, ka ko ka è, ni kad pre se ni je ti me ba vi la i „uvek je do bro na u ~i ti ne {to no vo, to ne mo è da {ko di„. Ra di o ni cu je vo di la Ne l a Mi l u t i n o v i} ko ja je ak ce nat osta vi la na de~ joj ima gi na ci ji. - Ma{ta radi sva{ta. Deca su sebi dala odu{ka, pa smo tako dobili svemirsku macu, ~udesnu bubu, ukrasne visuqke za sobu, ~arobni {tapi}, balerine. Na slede}oj radionici ~eka ih jo{ iznena|ewa kad }emo praviti lutke od vune, igra~ke poput onih sa kojima su se igrale na{e bake - navela je Nela Milutinovi}. Ina~e, „Raspustili{te” je tradiconalna de~ja manifestacija koja traje ve} tri decenije. Prema re~ima predsednice Dru{tva „Raspusti-

Kon cert „Or fe li na” Novosadski Vokalni studio „Orfelin” pod dirigentskom upravom Ta ma re Pe ti je vi} odrà}e koncert ve~eras od 19 sati u sve~anoj sali Karlova~ke gimnazije. Na programu su srpske narodne boì}ne pesme i boì}ne pesme evropskih naroda. Kao gosti nastupi}e Ra do sla va Vor gi}@ur ò van (sopran), Sne à na

A}i mo vi} i Nor bert Ku run ci (violine), Lu na Ive ti} (flauta) i devoj~ice So fi ja i Mir ja na Lu ki} iz Karlovaca. Pokroviteqi koncerta su Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisawe, Skup{tina op{tina Sremski Karlovci, Karlova~ka gimnazija i Bogoslovija. Z. Ml.

Januarska predavawa za dijabeti~are po~iwu s temom „Dijabeti~ar-edukator” koje }e biti odr`ano u utorak, 8. januara, u 17 ~asova u Savetovali{tu za dijabetes Doma zdravqa, u ambulanti na Limanu. Naredno predavawe bi}e odr`ano 15. januara u istom objektu i u isto vreme, a na temu „Prevencija dijabetesnog stopala”. Telefon za informacije u Savetovali{tu je 021/4879-437. I. D.

BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.30), „razbija~ ralf” (13.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18.05), „@elim te” (20.10), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45, 16, 16.15, 17.45, 19,19.30, 21, 21.35, 22.15, 22.40), „Pijev `ivot” (15.30, 19.30, 22.25), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 15, 17.45), „Kad svane dan” (18), „Yek ri~er” (20, 22.40), „Kraq pingvina” (11.30), „Semijeva velika avantura” (13.15), „Teksa{ki masakr motornom testerom” (22) Kulturni centar novog Sada: „Beni se vra}a ku}a” (17), „Marli” (18.30) i „Kad svane dan” (21)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}”, opera „Travijata”, poklon publici, besplatne ulaznice na blagajni SNP

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u sedam sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Mi li ca Ve le mir i Ma ja Mi le ta {ki iz Novog Sada, Ani ta Mi {kol ci i Ka mi la Zu wi iz Temerina, DE^AKE: Te o do ra Kr sti}, Da li bor ka Jev ti}, Dan ka Ge or gi je vi}, Iva na Po po vi}, Va wa Kur ja kov, Mir ja na Jak {i}, Sta na Mi li} i Bo ja na Ko sti} iz Novog Sada, Mi li ca Ko tu{ iz Kisa~a, Ja sna Ka pe lan iz Ba~ke Palanke, So wa Ku ki} iz Temerina, Bo ja na Kri vo ka pi} iz Rakovca, Qu bi ca Pe tro vi} iz In|ije i Mi li ja na Sti je po vi} iz Veternika.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Rajko Mileta Stupar (1932) u 9.45 (urna), Dara Jovana Dopu|a (1930) u 10.30, Radomir Konstadina Petrovi} (1926) u 11.15, Nada Daneta Mar~eti} (1928) u 12, Dimitrije Milivoja Jan~i} (1943) u 12.45, Du{an Time Ba{i} (1926) u 13.30 i Milorad Mili}a Lakovi} (1946) u 14.15. Na Katoli~kom grobqu bi}e sahrawen Robert Lasla Bali (1969) u 13. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Rada Jovana Labus (1953) u 13.

Druèwe se nastavqa 8. januara Program zimskog „Raspustili{ta” nastavqa se u utorak, 8. januara, u 10 ~asova, maratonom crtanih fimova. Pola sata nakon toga slede kreativn radionice poput dramske, likovne i slikawa na staklu, lego, pravqewa lutki od vune, ali i razgovora o zdravqu i ~isto}i. U okviru Muzi~ke radionice „Do Re Mi”, i pod dirigentskom palicom profesorice Lu ne Ive ti}, u 11.30 ~asova odrà}e se karaoke. U podne nastupaju luckasti klovnovi i kwièvnik To de Ni ko le ti}, a pola sata kasnije je projekcija filma „Dru`ba Pere Kvrìce”. Program je besplatan i odràva se na Novosadskom otvorenom univerzitetu, u Radni~koj ulici 20a. li{te” Qi qa ne Gan tar koncept rada je oduvek isti, a ciq je animirati, edukovati i pokrenuti najmla|e. - Ovde dete moè da kaè {ta misli, radi {ta ho}e, ide od radionice do radionice, moè da bude svoj ~ovek i isproba {ta mu se najvi{e dopadne u programu. Poenta je pokrenuti ga i di}i iz stolice, da uz zabavu i nau~i ne-

Pre da va wa za di ja be ti ~a re

DANAS U GRADU

DNEVNIK

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

{to. Tako su pro{le nedeqe imali mogu}nost da gledaju filmove stare kinematografije, saznaju {ta je scenarista, re`iser, kako se izvode animacije te im je Qu bo mir [i mo vi} [i me objasnio {ta su animacije u pirotehnici, ali i upozorio na wihovo nepravilno kori{}ewe - predo~ila je Gantar. A. Jerini}

Pra zni~ na ce na ula zni ca za „Pr qa vo ka za li {te” Koncert legendarne zagreba~ke grupe „Prqavo kazali{te” odr`a}e se 16. marta u velikoj sali Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina”. Za najvernije i najbr`e fanove, organizovana je i prazni~na akcija koja traje do 7. januara, a u kojoj }e mo}i da dobiju

karte za parter po ceni od 990 dinara. Redovne cene karata su 1.290 za Zapad 2, 1.490 za parter, 1.690 za Zapad 1 i 1.990 dinara za Istok, a mogu se kupiti na blagajni Spensa, prodajnim mestima „Gig – stiksa”, kao i na wihovom sajtu. G. ^.

POZIV KOMPANIJAMA I NEZAPOSLENIM OSOBAMA

Rad na prak sa za mla de U okviru programa „Biznis mla di Sr bi je„ ras pi san je tre}i konkurs za radne prakse upu}en kompanijama i mladim nezaposlenim osobama. Mladi do 30 godina starosti sa sredwim i vi so kim ste pe nom stru~ne spreme nakon prakse od dva meseca }e dobiti uverewe o obavqenoj praksi od poslo dav ca i „Bi znis mla dih

Srbije„. S druge strane ova or ga ni za ci ja obez be |i va }e me se~ nu nov ~a nu na dok na du koja je namewena refundaciji osnov nih tro {ko va rad ne prakse, a od poslodavca se samo o~ekuje da praktikantima obezbede mentore koji }e pomagati i pratiti wihov rad. Sve kompanije zainteresovane za ovakvu vrstu podr{ke

^ITAOCI PI[U SMS

mogu da se prijave na konkurs do 31. januara 2013. godine putem sajta www.bi zni smla dih sr bi je.org dok je konkurs za praktikante na istoj adresi otvoren do 10. februara. Ovaj program ima za ciq podr{ku i ekonomsko osna`ivawe mladih putem razvoja preduzetni{tva i radnih praksi. A. L.

065/47-66-452

Ku }e le gal ne za yabe Ura! Za 100 evra mogu da ozakonim moju ku}erinu. Urbanisti~ki zavod mo`emo slobodno uki nu ti. Eto nam u{tede za buxet. Dobro, ajd neka ostane koji arhitekta da mi ucrta ku}icu u plan grada, reda radi. A i birokratija da se ne mu ~i oko gra |e vin skih dozvola! 064/2466... *** Dok na {i su se di po kratkom postupku donose razumne zakone da spre~e prodaju zemqi{ta - oranica stran ci ma, kod nas se sve ne {to nu di ~ak i {eicima i to ba{ vojvo|anska?! 064/8624...

*** Odr`avawe rudne rente na ovom nivou je neverovatan pri-

vredni kriminal. Opravdawe koje smo ~uli od odgovornih da se daleko najni`a naftna renta na

svetu ne moè podi}i na regularan nivo je podatak za Riplija i protiv razvoja ove dràve. 063/5243... *** ... U vezi rente NISa .... Rusi nemaju milosti. Vidite po{to je gorivo. Kada àlite Ruse onda vi platite rentu. Za{to ne poklonite Rusima va{a imawa? 063/1264... *** Sada znam {ta zna~i kada je neko preterao. Kaù: „Zlo ne vaqa“ ili „Mrka kapa”. Jeste Mrka ovoga puta preterao. Ako mu je do estrade neka ide na Pinkoviziju, a ministarstvo neka prepusti sposobnijim ili pametnijim. 065/9137...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

GRA\ANI PODR@ALI RODITEQE TE[KO BOLESNE DECE

Na pe ti ci ji za ro di teqa ne go va teqa 20.000 pot pi sa staraju o svojim najmla|ima, dok roditeqima koji rade omogu}ava da dobiju stru~nu medicinsku negu za dete u svojoj ku}i. Omogu}avawem ovog statusa nezaposlene majke bi dobile odre|enu nadoknad,u kako bi mogle u ku}nim uslovima da brinu o svom detetu, a zaposlene majke bi imale pravo na du`e bolovawe, a ne samo do detetove pete godine `ivota, kako to zakon sada propisuje. Prema re~ima Bojane Mirosavqevi}, majke male Zoje koja boluje od te{ke Batenove bole-

Za ne{to mawe od mesec dana preko 20.000 gra|ana je podr`alo peticiju za priznavawe statusa roditeqa negovateqa, kako bi bilo spre~eno da deca u situacijama te{ke bolesti i invaliditeta budu nu`no izme{tena iz svojih porodica. Da bi predlog u{ao u skup{tinsku proceduru neophodno je da se sakupi 30.000 potpisa, a u me|uvremenu Kancelarija za{titnika gra|ana u Beogradu radi na izradi amandmana za promenu zakona koji, ako bude usvojen, omogu}ava roditeqima te{ko bolesne dece da se u svojoj ku}i

izme|u 800 i 1.000 evra za lekove, a 500 evra za specijalnu hranu, koja se daje entralno deci oboleloj od Batenove bolesti. Zbog toga su se obratili Republi~kom Fondu za zdravstveno osigurawe od kojih jo{ uvek ~ekaju odgovor. Za{titnik gra|ana je reagovao i opomenuo Fond da su u obavezi da odgovore na pismeno podneti zahtev roditeqa, koji imaju svu neophodnu dokumentaciju. Peticija za pomo} roditeqima mo`e se potpisati na internet stranici www.zi vo torg.org. I. D.

sti, apsurdno je da dràva daje novac hraniteqima, ukoliko roditeqi èle da brinu o svom detetu. Tako|e, neke bolesti se pogor{avaju tek u kasnijoj ìvotoj dobi deteta, te nije dobro propisano da majke imaju pravo na bolovawe samo za prvih pet godina deteta i zbog toga traè da se granica bolovawa produì. Jo{ jedan veliki problem roditeqa je {to nemaju podr{ku dràve u nabavci lekova, koji na crnom trì{tu ko{taju i po nekoliko stotina evra. Bojana kaè da mese~no mora da izdvoji

PO[IQKE POST EKSPRESA KASNILE ZA PRAZNIKE

[log sti gao pre te ra pi je Srboqub Lazi} iz Bukovca poslao je u subotu 29. decembra post ekspresom po{iqku lekova za svog oca koji se le~i od posledica mo`danog udara u Starom Slankamenu. U po{ti mu je re~eno da }e po{iqka najkasnije sti}i u ponedeqak u podne 31. decembra, me|utim po wegovim re~ima po{iqka je stigla tek u ~etvrtak 1. januara, a na nesre}u otac koji je ostao bez lekova do`iveo je jo{ jedan mo`dani udar. - Zvao sam u ponedeqak i tokom nedeqe vi{e puta da vidim {ta je sa lekovima koje sam poslao. Jedini odgovor koji sam

dobijao je „ne zna se”, te da je po{iqka verovatno jo{ u Beogradu. Da sam znao da }e tako biti

ma u prenosu odre|enog broja po{iqaka 31. decembra”, te da iskreno `ale {to je uru~ena pr-

odneo bih lekove pe{ke - rekao je Lazi}. Iz Po{te Srbije ka`u da je po{iqka kasnila zbog „proble-

vog narednog radnog dana, u ~etvrtak 3. januara. Rukovodilac odeqewa za prodaju usluga i marketing Po{te Jasmina Pe-

ji} dodala je i da ne mogu da komentari{u o tome kada je ~ovek zvao i raspitivao se za po{iqku, jer se to ne moè proveriti, pogotovo jer nisu radili ve}inu tih dana. - Po{ta preuzima odgovornost za prekora~ewe roka i po{iqalac ima pravo na nadoknadu {tete - zakqu~ila je Peji}. Me|utim, Lazi} kaè da je {teta ve} je u~iwena i ni~im vi{e ne moè da se ispravi. A. Latas

SISTEMATIZACIJA RADNIH MESTA U „ZELENILU”

Ne po treb ni rad ni ci s fa kul te tom SUTRA U CENTRU

Po de la bad wa ka na Tr gu slo bo de

Polovinom janaura trebalo bi da se zavr{i sistematizacija radnih mesta u JKP „Gradsko zelenilo” prema kojoj bi, od 80 radnika sa visokom stru~nom spremom, wih izme|u 30 i 35 bili progla{eni za tehnolo{ki vi{ak izjavio je direktor ovog preduze}a Milan Novakovi}. Pre ma we go vim re ~i ma pre ko broj ni }e do bi ti otpremni -

mu u okvi ru Za ko na o ra du, a fir ma je spremna da no vac za to obez be di i po zaj mi com od Gra da. Pri od re |i va wu vi {ka rad ni ka, ve li di rek tor, vo di }e se ra ~u na da iz pred u ze }a odu oni ko ji ni si bi li do voq no upo sle ni to kom rad nog vre me na. - Vi{ak radne snage utvrdi}e se na nov na~in, jer je u dosada-

Povodom Bo`i}a, u organizaciji Grada Novog Sada i Nacionalnog parka ”Fru{ka gora”, sutra u 10 ~asova na Trgu slobode bi}e besplatna podela badwaka. Predstavnici Grada i Nacionalnog parka pozvali su gra|ane da ne seku badwake, da ne bi nanosili {tetu {umama Nacionalnog parka. Podeli badwaka }e prisustvovati zamenik i pomo}nik gradona~elnika Borko Ili} i Vladimir Stojkovi}. Z. D.

U KARLOVCIMA

Sutra nalagawe, pa paqewe U susret najradosnijem hri{}anskom prazniku Boì}u, u centru Sremskih Karlovaca }e sutra, na Badwi dan, biti odràno centralno nalagawe i paqewe badwaka. Ovaj ~in usledi}e nakon ve~erweg bogosluèwa u Sabornoj crkvi, koje po~iwe u 17 sati. Prisutnima }e se obratiti episkop sremski Vasilije i predstavnik op{tine. Pred po~etak i tokom ve~erweg bogosluèwa ispred crkve bi}e deqeni osve}eni badwaci, koje su pripremile ~lanice Kola srpskih sestara i odbornici karlova~ke Skup{tine. Tokom ve~eri u organizaciji op{tine, gra|ani }e dobiti i naranxe, jabuke i kuvano vino. Z. Ml.

Terenski radnici potrebniji od kancelarijskih

Tehnolo{ki vi{ak neminovnost U svim komunalnim preduze}ima postoji tehnolo{ki vi{ak radnika i gradske firme se i daqe nalaze pod pritiskom novog zapo{qavawa, pa sistem vi{e ne mo`e da funkcioni{e. Gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi} ka`e za “Dnevnik” da bi voleo da odlazak prekobrojnih bude u ekonomsko - socijalnom dijalogu i da se na prole}e u otvorenom razgovoru potpi{e novi kolektivni ugovor na nivou grada. - Pri progla{avawu tehnol{kog vi{ka treba voditi ra~una da li }e se i}i na procentualno smawewe broja zaposlenih ili ciqano, po kategorijama posla koji radnici obavqaju - smatra Vu~evi}.

{wim pro gla{ewi ma preko brojnih bilo zloupotreba. Podse}am da je 31. decembra 2011. godine iz „Zelenila” oti{lo 49 radnika i da je Grad za wihove otpremnine obezbedio oko 50 miliona dinara. „Zelenilu” su potrebni radnici sa niòm {kolom za rad na terenu jer je evi dentno po ve}awe zelenih povr{ina koje firma odràva. Sada na{a sezona traje cele godine, pa i zimi radimo kao u ostala tri godi{wa doba - napomiwe Novakovi}. Direktor dodaje da, u bruto iznosu, mese~no radnik sa visokom {kolom ko {ta preduze}e oko stotinu hiqada dinara, dok upola mawe staje radnik sa niìm obrazovawem. U „Zelenilu„ ima 359 radnika na neodre|eno vreme i 60 radnika uposlenih na odre|eno. Preduze}e je u jednom danu - 1. septembra pro{le go di ne, pri mi lo 102 radnika na neodre|eno i 29 odre|eno vreme. Novoprimqena radna snaga stigla je u periodu kada je bilo izvesno da }e na lokalnom ni vou no va ko ali ci ja do|i na ~elo Novog Sada. Direktor JKP „Gradsko zelenilo” Milan Novakovi} napomiwe i da je troje radnika dobilo otkaze. - To su zaposleni koje, na àlost, ima svako komunalno preduze}e, primaju platu, a ne dolaze na posao - isti~e Novakovi}. Kako je naveo, firma je 14. septembra 2012. godine imala gubitak od oko 292 miliona dinara, a jo{ se sabira kakav }e saldo zabeleìti na koncu pro{le godine. Z. Deli}

subota5.januar2013.

GRAD OLAK[AO PLA]AWE PORESKOG DUGA

Ot pis ka ma te re dov nim pla ti {a ma Na posledwoj pro{logodi{woj sednici Skup{tina grada donela je odluku o uslovnom otpisu kamata i mirovawa duga, na osnovu koje }e novosadski poreski obveznici imati pogodnosti prilikom otplate duga na osnovu poreza na imovinu, komunalnih i boravi{nih taksi i naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, odnosno vazdu{arine. Tako }e, kako se navodi u saop{tewu iz kabineta gradona~elnika, poreski obeznici mo}i da steknu pravo na mirovawe glavnog duga dospelog do 31. oktobra 2012. godine, ako dospele obaveze iz perioda od 1. novembra 2012. do 31. decembra 2012. godine plate najkasnije do 31. januara ove godine. Poreski obveznik, kome dug miruje, du`an je da od 1. januara redovno pla}a teku}e obaveze. Onima koji glavni dug otplate u celosti bi}e otpisana kamata.

Malim poreskim obveznicima, koji redovno pla}aju obaveze, bi}e otpisana polovina kamate po isteku ove godine, a preostala kamata po isteku 2014. godine. Velikim poreskim obveznicima, koji redovno pla}aju porez, po isteku prve polovine ove godine bi}e otpisana polovina kamate, a preostala kamata bi}e otpisana po isteku 2013. godine. Svima koji su do 31. oktobra 2012. godine izmirili sav dug, sem kamate i koji do 31. januara plate porez za novembar i decembar pro{le godine, nadle`na uprava po slu`benoj du`nosti otpisa}e kamatu, navodi se u saop{tewu. Informacije mogu da se dobiju u Gradskoj poreskoj upravi, Bulevar Mihaila Pupina 3, 4. sprat, kancelarija 408 ili telefonom na brojeve 4871-765 i 4871-751. S. Kr.

vOJvOdinA

subota5.januar2013.

dnevnik

УРУ ЧЕ НЕ НА ГРА ДЕ РЕ ГИ О НАЛ НЕ ПРИ ВРЕД НЕ КО МО РЕ ЗРЕ ЊА НИН

Добрим фирмама криза није препрека

Кар не вал ска по вор ка у Бо жић ној ули ци

БО ЖИЋ НА УЛИ ЦА НА ГРАД СКОМ ТР ГУ У РУ МИ

Жон гле ри раз ве се ли ли ма ли ша не

РУ МА: Јуче је у “Божићној улици” на Градском тргу за сву децу, родитеље и грађане приређена новогодишња аниматорска карневалска поворка. Удружење “Креативни погон” из Новог Сада који чине бројни жонглери, штулаши и кловнови забављали су малишане у преподневним часовима на тргу. “Божићна улица” је манифестација коју другу годину за редом организује Туристичка организација општине Рума, а за циљ има својим трајањем да споји католички и православни Божић. За потребе ове манифе стације на Главном румском тргу формирана је улица од кућица са тридесетак штандова, где бројни излагачи имају прилику да представе своју разноврсну понуду. Ту се пре свега могу пробати и купити кулинарски специјалитети карактеристични за ово поднебље, затим ракија, вино, мед и слаткиши. На неколико штандова налази се велики избор новогодишњих украса и уметничких предмета домаће радиности, књига и

свих оних предмета који доприносе празничном расположењу. Након карневала и ватромета на свечаном коктелу проглашени су овогодишњи победници четири расписана конкурса у “Божићној улици”. Директорка Туристичке организације општине Рума Мир ја на Ву ја си но вић захвалила се свима на учешћу и уручила награде првопласиранима. Новчане награде за најлепши румски излог, балкон и двориште, освојиле су даме: раднице ПС Фасхион-а које су најлепше украсиле излог Ило на Ник шић чији је балкон одисао правом празничном атмосфером и Ми ле на До бри је вић која је своје двориште украсила празничном темом. На конкурсу за најлепшу фотографију са мотивом Руме победио је Игор Гру би шић. Његова фотографија биће касније штампана као разгледница и постављења у већем формату на паноу са панорамом Руме код Великог парка да сви суграђани могу да погледају. М. Ма ру шић

Ни ко ли на пр ва зре ња ни нска бе ба ЗРЕ ЊА НИН: Мала Николина прва је беба рођена у зрењанинском породилишту у 2013. години, а након ње, током новогодишње ноћи и јутра, рођене су још две бебе – једна девојчица и један дечак. Све мајке и бебе су добро и порођаји су протекли у најбољем реду. Срећна мајка прворођене бебе Ире на Ивић, иначе већ мајка двоје деце, била је добро расположена и поручила је женама које имају једно дете да се на томе не заустављају и да их имају што више. Иначе, у години која је за нама у зрењанинском породилишту обављена су 1.453 порођаја и рођено је 1.473 деце - 761 дечак и 712 девојчица. Рођено је и 20 близанаца - 24 дечака и 16 девојчица. Судећи по броју порођаја у првих неколико часова нове године, очекивања и жеље су да број новорођене деце у Зрењанину надмаши прошлогодишњи. Приликом посете породилишту, у друштву градоначелника Зрењанина Ива на Бо шња ка, директорка Опште болнице “Др Ђорђе Јоановић” др Гор да на Ко зло вач ки наговестила је неке од активности које ће се у зрењанинској здравственој установи реализовати током 2013.

ЗРЕ ЊА НИН: На свечаној седници Скупштине Регионалне привредне коморе Зрењанин уручене су традиционалне награде најуспешнијим предузећима и појединцима у Средњобанатском округу. Награде је добило седам колектива и исто толико појединаца за изузетне резултате у производњи и другим областима привређивања, као и за допринос развоју и унапређењу привреде региона током 2012. године. Плакете РПК Зрењанин добили су Рибарско газдинство “Ечка” из Лукиног Села, највећи слатководни рибњак са годишњом производњом од преко 3.000 тона рибе, као и компанија “Колпа” која је 2003. стартовала као прва фирма у Слободној зони Зрењанин, а која данас целокупну своју производњу опреме за купатила, у вредности од 6,5 милиона евра, пласира на иностраном тржишту. Међу награђенима су и “Максимовић градња” за извођење занатско грађевинских радова, “Мат трејд” за превоз путника, затим Пољопривредно друштво “Матичар” из Конака за пољопривредну производњу коју организује на 2.000 хектара у овом банатском селу, као и “ББ Трејд ” из Житишта за успешно пословање истоименог трговинског ланца, и “Агрорит” из Меленаца за друмски транспорт.

Добитници признања Коморе за 2012. годину у виду дипломе и новчане награде су власник и директор ДОО “Мера” Ђор ђе Влат ко вић, власница стоматолошке ординације др Рад ми ла Но та рош, власник фирме “ЦЕ – ХИД” Бра ни слав Про ха ска, новинар регионалног недељника “Зрењанин” Зо ран Де дић, власница СЗТР “ББ” из Новог Бечеја Гор да на Му цул и Дра го слав Хан ђа из СПР “Мадрас” у Српској Црњи. Директор зрењанинске филијале ДДОР “Нови Сад” Ми лан Па жин добитник је посебне награде са плакетом за вишегодишњи успешан рад и руковођење, те ангажовање у коморском систему. Комисија за доделу награда зрењанинске Регионалне привредне коморе оценила је да су награђени колективи и појединци међу најуспешнијим члановима ове асоцијације и да су постигли изузетне резултате у областима привређивања у којима су ангажовани. Они су се такође ангажовали у освајању нових производних програма, примени савремених технологија и информисању јавности о раду привреЖ. Б. де региона.

БЕЗ ДАН СКА ТКАЧ НИ ЦА ДА МА СТА ДО БИ ЛА НО ВОГ ВЛА СНИ КА

Жа кар до ви раз бо ји опет луп ка ју

СОМ БОР: Јединствена ручна ткачница свиленог дамаста у Бездану, „Новитет“, коју су донедавни власници довели у изузетно тешку и инеизвесну ситуацију, добила је новог власника већ приликом првог покушаја продаје из стечаја. Наиме, мада се неколико фирми и појединаца интересовало за погоне у којима је својевремено „лупкало“ чак 18 аутентичних дрвених разбоја система „Жакард“, давне претече ЦНЦ машина, депозит за лицитацију одржану последњих дана прошле године је уплатио само Ран ко Пет ко вић из Сомбора, који је тако до власништва над „Новитетом“ дошао по почетној цени. - У цео овај посао смо ушли пре свега због намере да се у Бездану и даље тка свилени дамаст, пошто је ово једина преостала ручна ткачница дамаста у Европи, а убеђени смо да имамо знања и искуства да уникатне производе “Новитета” можемо успешно пласирати и на инострано тржиште - није у разговору за “Дневник” крила оптимизам супруга новог власника безданског “Новитета” Је ле на Пет ко вић.- Несумњиво су највећа вредност “Новитета” раритетни разбоји, али и његов бренд и лого, за који сматрамо да може имати лепу перспективу на захтевном европском, али и светском тржишту, а први озбиљнији резултати промене власничке структуре могли би да се забележе колико на пролеће. Ткачница свиленог дамаста у Бездану “Новитет-Дунав” формално је настала 1952. године, али почетак

- Очекујем да и ова година буде у знаку континуитета у развоју Болнице, али и бројне препреке које ћемо, верујем, успешније савладавати, јер имамо више знања и искуства.Очекујем, такође и почетак пројекта скрининга карцинома дебелог црева, дојке и грлића материце, али и да постанемо регионални центар за координацију, едукацију и акредитацију за секундарни ниво здравствене заштите на нивоу Војводине, што је договорено пре неколико дана - истакла је Козловачки. Ж. Б.

Ткач ни ца сви ле ног да ма ста по но во ра ди

производње дамаста у највећем селу сомборског атара вуче корене из 19 века, тачније 1871. године, када су овде почели да “лупкају” први разбоји система “Жакард”, чувеног француског мануфактуристе ЖозеМари Жакарда, ткајући дамаст од специјално обрађеног лана из Чешке и Енглеске. Ослоњен на нешто раније проналаске својих земљака Базила Бушона, Жан-Баптист Фалкона и Жана Вокансона, Жакард је патентирао разбој са системом бушених картица у бесконачном низу, претечи аутоматског управљања, које разбоју, покретаном људским рукама и ногама, издају “наредбе” о узорцима шара на дамастним основама. Мада је за то време, због по-

БЕ ЧЕЈ: Обележавање рођења Христовог верници српске православне вероисповести обележиће на традиционалан начин у сва три храма бечејске општине, бачкоградиштанском посвећеном преображењу Господњем, петровослеском Преносу моштију светог оца Николаја и бечејском-светом великомученику Георгију. Божићна богослужења почела су јуче Царским часовима, настављају су данашњим светим литургијама у јутарњим сатима и Бденијем у вечерњим сатима. Сутрашњи Бадњи дан је резервисан за бројне предбожићне активности, а једна од најважнијих је, свакако, набављање, освећење и паљење бадњака. И док су једни задржали породични обичај да у природи сами исеку бадњак, други долазе у цркву по већ освећен. У једином срп-

једностављења производње, али и довођењу ткања до савршенства, представљао праву револуцију у ткачкој мануфактури, рад на разбојима “Жакард” захтева обуку од неколико година, како би са њега силазили беспрекорни узорци дамаста. Сигурно највећа занимљивост, везана за безданску ткачницу дамаста је та да је то једина таква активна радионица у Европи, пошто сачувани примерци Жакардових разбоја, поред Француске, постоје као музејски и демонстрациони примерци још само у “Националном музеју текстила” у бугарском Сливену и “Академији лепих уметности - Стржемински” у пољском Лођу. М. Ми ље но вић

ском православном храму сутрашњи Бадњи дан почеће светом литургијом у 9 сати, наставие се богослужењем у 15 сати и освећењем и паљењем бадњака у црквеној порти од 16 сати, после чега ће се послуживати кувано вино. Најсвечаније ће, по традицији, бити током Божићног јутрење у поноћ. Тада је и посета храму највећа, где доминирају млади. Свету божићну литургију 7. јануара у 9 сати карактерише, уз присуство одраслих, и бројност деце. Божићно бденије је заказано за 18 сати. Другог дана Божића, светом литургијом у 9 сати и Бденијем у 18 сати обележава се Сабор пресвете Богородице, а иста богослужења у истим терминима одржаће се и трећег дана божићног славља, када се слави Свети арВ. Ј. хиђакон Стефан.

За обнову објек ата кул ту ре 40 ми ли о на ди на ра

КИ КИН ДА: Буџетом Јавног предузећа „Дирекција за изградњу града„ у Кикинди, за адаптацију културних институција у граду предвиђено је 40 милиона динара. Све културне институције налазе се у објектима који су на Градском тргу. Они су стари и под заштитом су државе, те је за сваки посао неопходна сагласност Завода за заштиту споменика из Суботице, што додатно компликује припрему документације и поскупљује радове. - Реч је о зградама које су старе више од 100 година и већина има проблема са кровном конструкци-

КИ КИН ДА: Локална самоуправа уручила је 75 стипендија од по 6.000 динара најбољим студентима кикиндске општине. Председник општине Са во До бра нић истакао је да би најбоље било када би се велики број ових одличних студената, након стечене дипломе, вратио у родни град. -Право на стипендију имали су студенти са најмање просечном оценом девет, и студенти слабијег материјалног стања са најмање просечном оценом осам. Велика већина од вас има просек изнад девет. Међу стипендистима су четири студента који имају просечну оцену 10. Осморо студената освојило је прво место приликом уписа на факултет. Шесторо су чланови Менсе, а четворо ђаци генерације у својим средњим школама. У складу са Правилником о додели стипендија, ове године први пут стипендирамо и студенте другог степена студија. И у наредној години општина Кикинда наставиће да регресира превоз свих студената - рекла је секретарка Секретаријата за друштвене делатности општине Кикинда Гор да на Па жин. Студенти су захвалили представницима локалне самоуправе на додељеним стипендијама и ово за сада виде као врло леп новогодишњи поклон, који ће им доста помоћи током школовања у наредА. Ђ. них годину дана.

„Рас пуст је смор – Му зеј не”

Су тра па ље ње бад ња ка

Ма ла Ни ко ли на са ма мом Ире ном Ивић

До де ље не сту дент ске сти пен ди је

јом. Протеклих година на сваком објекту у којем се налазе установе културе рађене су адаптације међутим свим објектима неопходне су реконструкције које у просеку, по згради, коштају од 30 до 40 милиона динара. Толико средстава нема, али је предвиђено од 1,5 до пет милиона динара за најнеопходније радове каже директорица Дирекције Оли ве ра Кан тар. -У 2013. години завршаваће се зграда Народне библиотеке „Јован Поповић„ у коју је прошле године уложено шест милиона динара, а ове је планирано пет. Овај

објекат има вишеструке проблеме међу којима је највећи проблем влага у зидовима која долази из подрума и са тавана, те је неопходно више средстава. Из Завода за заштиту споменика из Суботице обећали су да ће покушати да обезбеде средства из надлежног Министарства за реконструкцију овог објекта. За адаптацију крова зграде у којој се налази Културни центар, Партизан и некадашња Пореска служба издвојиће се четири милиона динара јер овај објекат прокишњава. За Народно позориште планирано је пола милиона динара.

КИ КИН ДА: „Распуст је смор – Музеј не!”, назив је зимског дечјег кампа који се и овог распуста одржава у Народном музеју у Кикинди и намењен је деци од 8 до 12 година. Камп је почео 26. децембра прошле године, а после новогодишњих празника настављен је 3. јануара када је одржана радионица „Детектив у музеју”, док је јуче одржана радионица о праисторији - „Сви смо ми из Африке”. Након Божића, 9.јануара ће се деца забављати уз друштвене игре, квизове и компјутерске игрице, 10.јануара ће се учити о историји Кикинде. Деци ће 11.јануара бити приказане препариране животиње из многих крајева света, које су у власништву кикиндског Музеја, али нису у сталној поставци. У Кампу је тренутно седамнаесторо деце, а организатори истичу да има још места. Камп је отворен од 11 до 13 сати, и све је бесплатно. А. Ђ.

Почиње из му ља ва ње Та ми ша ПАН ЧЕ ВО: Најављивано измуљавање Тамиша почеће 9. јануара, а кренуће се од друмског моста на Тамишу. Олакшавајућа околност је то што су скоро сви власници пловила до почетка јануара пријавили колико им времена треба да их уклоне са воде, док су чланови удружења спортских риболоваца „Херој Марко Кулић„ и „Тамиш„, то већ урадили. Из Тамиша ће муљ бити уклањан помоћу речног багера, а радови ће се одвијати у фазама до 20. јануара. У првој фази чистиће се дно Тамиша од друмског моста до Амфитетра на кеју, а друга фаза обухвата радове до преводнице. За велике бродове који нису могли да се изваде из воде предвиђено је да се померају по фазама рада. З. Дг.

CRnA HROnikA

dnevnik

DO ME TI AK CI JE „AR MAGE DON” U SR BI JI

sek su al no zlo sta vqao jed nu de voj ~i cu. - Bu kval no ju je dr ào u rop skom po lo à ju. Kad iza |e na po qe, da vao joj je rok od tri mi nu ta, gde je ona tr ~e }i mo ra la da se vra }a ku }i i da iz vr {a va na lo ge ko je joj je on da vao pu tem Skaj pa. Jed nog tre nut ka joj je ~ak re kao, ka da je od bi la po slu {nost, da }e mo ra ti da se ubi je - re kao je on. Kao i kod ve }i ne de ce ko ja su `r tva pe do fi li je na in ter en tu, ro di te qi ni su ni slu ti li {ta se de {a va s wi ho vim de te tom. Is tra ì va we In sti tu ta za psi ho lo gi ju uka zu je da je sva ko pe to de te `r tva di gi tal nog na si qa, a sa mo 15 od sto ro di te qa ko ri sti in ter net.

IDU ]E NE DE QE NA STA VAK IS TRA GE ZA MAL VER ZA CI JE U PU TAR SKIM PRED U ZE ]I MA

No vi sve do ci pro tiv Mi{ko vi }a 10. ja nu a ra

Zbog pe do fi li je 15 uhap {e nih

U ak ci ji „Ar ma ge don” to kom 2012. uhap {e no 15 je oso ba zbog pe do fi li je i pod ne te su 34 kri vi~ ne pri ja ve pro tiv 63 oso be, pre no si B-92. @r tve in ter net pe do fi la bi la su i de ca iz Sr bi je, naj ~e {}e na dru {tve noj mre `i Fej sbuk, ka `e na ~el nik Ode qe wa za bor bu pro tiv vi so ko-teh no lo {kog kri mi na la Sa {a @i va no vi}. - U jed nom slu ~a ju iz vr {i lac kri vi~ nog de la pu tem Fej sbu ka pred sta vio se kao mla |i de ~ak. Otvo rio je pro fil i pri hva tio ve li ki broj na {e de ce - re kao je on. @i va no vi} je do dao da je ne ko li ko de ce ko mu ni ci ra lo s wim i pu tem Skaj pa, a po li ci ji je is pri ~ao ka ko je uce na ma

subota5.januar2013.

U Tu `i la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal 10. i 11. ja nu a ra se na sta vqa sa slu {a we sve do ka u is tra zi pro tiv vla sni ka „Del ta hol din ga” Mi ro sla va Mi {ko vi }a i jo{ de vet osum wi ~e nih za mal ver za ci je s pu tar skim pred u ze }i ma. – Pla ni ra no je sa slu {a we se dam-osam sve do ka u ve zi s kri vi~ nim de li ma za ko ja se te re te osum wi ~e ni – re kao je Ta nju gu bra ni lac jed nog od osum wi ~e nih, Mi la \u ra {ko vi }a, advo kat Zo ran Ate qe vi}. On je na po me nuo da jo{ ne ma in for ma ci je o to me ko su li ca po zva na da sve do ~e, ali da oni iz ve sno ni su po sled wi sve do ci u toj is tra zi. Mi {ko vi }u, we go vom si nu Mar ku, za tim vla sni ku „Ni bens gru pe” Mi lu \u ra {ko vi }u i jo{ ~e tvo ri ci osum wi ~e nih pri tvor od 30 da na is ti ~e 11. ja nu a ra, ka da }e kri vi~ no van pre tre sno ve }e Spe ci jal nog su da od lu ~i ti o to me da li }e im ga pro du `i ti do jo{ naj vi {e dva me se ca.

Uko li ko i po is te ku jo{ dva me se ca osta nu iza re {e ta ka, Za ko nik o kri vi~ nom po stup ku pred vi |a da o da qem pro du `e wu pri tvo ra od lu ~u je Ape la ci o ni sud u Be o gra du, sve do po di za wa op tu `ni ce ko ja u tom slu ~a ju mo ra da usle di u ro ku od {est me se ci od pri tva ra wa osum wi ~e nih. Mi {ko vi }u je pri tvor od re |en zbog opa sno sti od bek stva, bo ja zni da }e to kom is tra ge uti ca ti na sve do ke, kao i zbog uz ne mi re wa jav no sti. Ka da se sa slu {a ju svi sve do ci, Mi {ko vi }u kao raz log za pri tvor mo gu osta ti opa snost od bek stva i uz ne mi re we jav no sti. Opa snost od bek stva mo gao bi ot klo ni ti po la ga wem jem stva, a po sled wi raz log ce ni }e sud s ob zi rom na okol no sti ce log pro ce sa. U Tu `i la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal Ta nju gu je re ~e no da ni su ta~ ne in for ma ci je da je Mi {ko vi }e va od bra na po nu di la jem stvo od 19 mi li o na evra za we go vu od bra nu sa slo bo de, {to je po tvr dio i Mi {ko vi }ev bra ni lac Zden ko To ma no vi}.

Mi ro slav Mi {ko vi}

Osim Mi {ko vi }a, u pri tvo ru je i we gov sin Mar ko, vla snik „Ni bens gru pe” Mi lo \u ra {ko vi} i jo{ ~e tvo ri ca osum wi ~e nih, dok se tro ji ca bra ne sa slo bo de. Vla snik „Del ta hol din ga„, we gov sin Mar ko, vla snik fir me „Me ra in vest ment”, \u ra {ko vi} i jo{ se dam osum wi ~e nih uhap {e ni su u 12. de cem bra zbog sum we da su zlo u po tre bom slu `be nog po lo -

`a ja iz vla ~i li no vac iz pu tar skih pred u ze }a i se bi pri ba vi li ko rist od oko 30 mi li o na evra, i pro tiv svih de se to ro }e bi ti spro ve de na is tra ga. Mi {ko vi }i i \u ra {ko vi} se te re te da su, od 2005. do kra ja 2010. go di ne, kao su vla sni ci u pri va ti zo va nom Pred u ze }u za pu te ve „Ni{„, a pre ko we ga i su vla sni ci vi {e pred u ze }a za pu te ve – „Be o grad”, „Kra gu je vac”, „Vra we”, „Srem put”, „Ba~ ka put” i dru gih, neo sno va no iz tih pred u ze }a iz vu kli no vac i imo vi nu. Osum wi ~e ni su od za jed ni~ kog po sla za ra di li oko 30 mi li o i na evra, od ~e ga je Mar ku Mi {ko vi }u pri pa lo od 17 do 19 mi li o na, \u ra {ko vi }u de set mi li o na, a pred u ze }u „Hem slejd” 1,2 mi lion evra.

„ZE MUN CI”, PO SVOJ PRI LI CI, NE ]E SKO RO BI TI IZ RU ^E NI NA [OJ DR @A VI

U ZU BI NOM PO TO KU, NA SE VE RU KiM

Uhap {en od be gli ro bi ja{ iz „Za be le” Ko sov ska po li ci ja uhap si la je ju ~e uju tru u Zu bi nom Po to ku na se ve ru Ko so va jed nog od be glog ro bi ja {a iz za tvo ra „Za be la” kod Po `a rev ca, re kao je Ta nju gu iz vor iz ko sov ske po li ci je. Re gi o nal ni port pa rol ko sov ske po li ci je Be sim Ho ti iz ja vio je Ta nju gu da je ta oso ba uhap {e na ju ~e u osam ~a so va i da je „pre da ta ode qe wu Po gra ni~ ne po li ci je u Pri {ti ni na da qu pro ce du ru”. RTS je ja vio da se ra di o Sr |a nu L., ko ji je u de cem bru pro {le go -

di ne po be gao iz za tvo ra „Za be la”, gde je s jo{ tro ji com za tvo re ni ka bio osum wi ~en za kra |u stva ri na po qo pri vred nom do bru. Sr |an L. je iz dr `a vao ka znu za vi {e kri vi~ nih de la, me |u ko ji ma i te {kog ubi stva po ~i we nog pri li kom raz boj ni {tva u Kru {ev cu apri la 2002. go di ne. Iste go di ne u ju lu u Zu bi nom Po to ku ga je uhap si la po li ci ja Un mi ka zbog kri jum ~a re wa ma ri hu a ne, a po tom iz ru ~en je pra vo sud nim or ga ni ma Sr bi je, pre neo je RTS.

TI TE QAN KA SE TE RE TI DA JE VA RA LA ME [TA NE GAR DI NO VA CA I VI LO VA

Na ki tom ski da la cr nu ma gi ju

Ti tel ska po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv S. N. (1967) iz te op {ti ne zbog osno va ne sum we da je iz vr {i la vi {e pre va ra, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du. Kri vi~ na pri ja va je te re ti da je u no vem bru do la zi la u ku }e me {ta na u Gar di nov ci ma i Vi lo vu, ube |u ju }i ih da joj da ju zlat ni na kit da bi s we ga u ne -

kom ma na sti ru „ski nu la cr nu ma gi ju“. Pri tom je pre va re nim gra |a ni ma tra `i la i no vac, na vod no za pre voz do ma na sti ra. Bu du }i da se vi {e ni je po ja vqi va la, ni ti se ja vqa la na broj kon takt te le fo na, gra |a ni su slu ~aj pri ja vi li po li ci ji, ko ja je ope ra tiv nim ra dom iden ti fi ko va la osum wi ~e nu za na ve de no kri vi ~ no de lo, do da je se u sa op {te wu. M. V.

U Sr bi ju po sle {pan skih ka zni Od lu ke {pan skog su da o iz ru ~ e w u dvo j i c e pri p ad n i k a „ze mun skog kla na”, Vla di mi ra Mi li sa vqe vi }a i Si ni {e Pe tri }a Sr bi ji, uslov ne su i od la ù wi ho vu eks tra di ci ju dok se ne okon ~a ju kri vi~ ni po stup ci ko ji se pro tiv wih vo de u [pa ni ji. To su ta ko |e pr vo ste pe ne od lu ke i po {to su wi ho vi bra ni o ci ulo ì li àl be, ~e ka se wi ho va pra vo sna `nost, od no sno od lu ka vi {e sud ske in stan ce. Od lu ka o mol bi Sr bi je za iz ru ~e we Lu ke Bo jo vi }a jo{ ni je do ne ta, a we mu, kao i Mi li sa vqe vi }u i Pe tri }u, 9. fe bru a ra is ti ~e eks tra di ci o ni pri tvor, po tvr dio je Bo jo vi }ev bra ni lac Dra go slav Og wa no vi}. Po Kon ven ci ji o eks tra di ci ji, ka da je li ce uhap {e no po po ter ni ci dru ge ze mqe ko ja tra ì we go vo iz ru ~e we, eks tra di ci o ni pri tvor mo è tra ja ti naj vi {e go di nu da na, u ko jem ro ku za mo qe na dr à va mo ra da od lu ~i o mol bi za iz ru ~e we. Uko li ko se u tom ro ku ne od lu ~i, uhap {e ni ma mo ra da bu de uki nut pri tvor, ali po {to se Bo jo vi}, Mi li sa vqe vi} i Pe tri}, uhap {e ni u Va len si ji u fe bru a ru 2012, i u [pa ni ji sum wi ~e za vi {e kri -

U MI [A RU, KOD [AP CA

Po gi nuo bi ci kli sta Je dan bi ci kli sta po gi nuo je u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la u me stu Mi {ar, na pu tu [a bac–Obre no vac, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u [ap cu. Ne sre }a se do go di la u ~e tvr tak, ka da je vo za~ put ni~ kog vo zi la „fi jat sti lo” {a ba~ kih re gi star skih ozna ka, I. D. (30) iz Vla sa ni ce, pod sum wom da je pod uti ca jem al ko ho la i usled ne pri la go |e ne br zi ne, pred wim de lom vo zi la uda rio bi ci kli -

stu ko ji se kre tao uz de snu stra nu pu ta. Vo za~ je na kon {to je iza zvao sa o bra }aj nu ne sre }u na pu stio li ce me sta, a po gi nuo je bi ci kli sta Bran ko ^. (45) iz Ora {ca. Pri pad ni ci po li ci je li {i li su I. D.slo bo de i od re di li mu me ru za dr `a va wa do 48 sa ti, na kon ~e ga }e u za kon skom ro ku, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve den na sa slu {a we is tra `nom su di ji Osnov nog su da u [ap cu. (Ta njug)

PO @AR U LE SKOV CU

Stra da la sta ri ca – U po à ru, ko ji je iz bio ju ~e u jed noj ku }i u Le skov cu, na stra da la je sta ri ja è na ~i ji se iden ti tet utvr |u je – iz ja vio je Ta nju gu na ~el nik Ode qe wa za van red ne si tu a ci je Mi o drag Mar ja no vi}. Po àr je iz bio oko se dam ~a so va u Uli ci @i ke Ili }a u ku }i u

ko joj je sta ri ca sa ma ì ve la. Va tro ga sci su we no te lo pro na {li po red kre ve ta. Mar ja no vi} je ka zao da }e se na kon de taq ne is tra ge zna ti ta ~an uzrok po à ra. U po sled wih me sec da na na pod ru~ ju Le skov ca u po à ri ma u ku }a ma po gi nu le su tri oso be.

Lu ka Bo jo vi}

vi~ nih de la, te {ko da }e se na }i na slo bo di dok za wih ne od go va ra ju. Sud u Ma dri du mo `e im od re di ti pri tvor ne ve za no za pra vi la eks tra di ci je, po svo jim za ko ni ma i zbog kri vi~ nih de la za ko ja se te re te u [pa ni ji. – Pro tiv wih su u [pa ni ji po kre nu ti kri vi~ ni po stup ci za ne d o z vo q e n o po s e d o v a w e oru` ja, fal si fi ko va ne pa so {e i opi ra we hap {e wu – re kao je Bo jo vi }ev bra ni lac, i na po me nuo da je ubi stvo Mi la -

No va sli ka Vla di mi ra Mi lo sa vqe vi }a

na Ju ri {i }a jo{ u fa zi is tra ge i da za we ga ni ko od wih ni je zva ni~ no osum wi ~en. Og wa no vi} je na po me nuo da jo{ ni je za vr {e na DNK ana li za ko sti ju pro na |e nih u ma drid skoj re ci Man za na res, za ko je se sa mo ve ru je da pri pa da ju Ju ri {i }u. Bo jo vi}, Mi li sa vqe vi} i Pe tri} uhap {e ni su 9. fe bru a ra 2012. u Va len si ji u [pa ni ji, a me sec da na ka sni je Sr bi ja je upu ti la i zva ni ~an zah tev za iz ru ~e we uz do ku men ta ci ju o wi ho vim zlo ~i ni ma u Sr bi ji ko ja je na pi sa na na oko 2.000 stra na. [pan ski sud je za sad do neo pr vo ste pe ne od lu ke ko ji ma je 20. de cem bra odo brio iz ru ~e we Mi li sa vqe vi }a, a Pe tri }a kra jem no vem bra, dok o Bo jo vi }u za sa da ne ma od lu ke. Obo ji ca ima ju pra vo da ulo è àl bu na te od lu ke i tek po wi ho voj pra vo sna `no sti i odo bre wu {pan skog mi ni stra prav de mo gu bi ti iz ru ~e ni iz [pa ni je u Sr bi ju, ali uz is pu we we uslo va ko je na lo ì {pan ski sud i po na vqa we su |e wa za kri vi~ na de la za ko ja su osu |e ni u od su stvu u Sr bi ji. Svo jim pr vo ste pe nim od lu ka ma {pan ski sud je ve} od lo -

ìo iz v r { e w e eks t ra d i c i j e srp skih kri mi na la ca dok ne bu du okon ~a ni kri vi~ ni po stup ci u toj dr à vi, od no sno dok ne od slu è ka zne na ko je bi even tu al no mo gli bi ti osu |e ni. Mi ni star stvo prav de Sr bi je ko j e je kra j em fe b ru a r a 2012. za tra ì lo iz ru ~e we sve tro ji ce uhap {e nih po srp skoj

po ter ni ci za broj na kri vi~ na de la, jo{ ni je zva ni~ no oba ve {te no o od lu ka ma {pan skog su da. U Mi ni star stvu je re ~e no da od lu ka o Pe tri }e vom iz ru ~e wu ni je sti gla u tu in sti tu ci ju, kao ni o Mi li sa vqe vi }e vom, dok je za Bo jo vi }a je se nas tra `e na do pu na do ku men ta ci je ko ja je pro sle |e na [pa ni ji. [pan ski pra vo sud ni or ga ni spro vo de is tra gu po vo dom ubi stva Mi la na Ju ri {i }a, zva nog Ju re, ta ko |e od be glog „ze mun ca„, ~i je su ko sti pro na |e ne u ma drid skoj re ci Man za na res na kon hap {e wa Bo jo vi }a, Mi li sa vqe vi }a i Pe tri }a. Tim po vo dom u ok to bru su {pan ski tu `i o ci u Be o gra du sa slu {a li „ze mun ce” Sret ka Ka li ni }a i Mi lo {a Si mo vi }a, a po pi sa wu me di ja, Ka li ni} je za Ju ri { i } e v o ubi s tvo op t u ` io Bo jo vi }a. Bo jo vi }u, ko ji je vi {e od go di nu i po bio u bek stvu, u od su stvu se su di zbog tri ubi stva i dva po ku {a ja ubi stva. Mi li sa vqe vi} je pra vo sna `no osu |en na 40 go di na za tvo -

Oru` je na |e no kod Bo jo vi }a

Pe tri} iz Mag di ne gru pe Si ni {a Pe tri} je 1994. go di ne bio osu |en na smrt nu ka znu u Su bo ti ci kao sa u ~e snik u li kvi da ci ja ma ko je je po ~i ni la gru pa Ma rin ka Mag de, iza ko je je osta lo 14 le {e va. Po {to je u vre me zlo ~i na bio ma lo le tan, ka zna mu je pre i na ~e na na 15 go di na za tvo ra. To kom 1999. go di ne, zbog do brog vla da wa, pu {ten je na slo bo dan vi kend iz srem sko mi tro va~ kog za tvo ra, {to je is ko ri stio da po beg ne.

ra zbog kri vi~ nih de la ko je je iz vr {io kao pri pad nik „ze mun skog kla na” i na 35 go di na za tvo ra zbog u~e {}a u ubi stvu pre mi je ra \in |i }a, za ot mi cu vla sni ka „Del te” Mi ro sla va Mi {ko vi }a na se dam go di na za tvo ra, a u od su stvu mu se su di za ista ubi stva za ko ja se te re ti Bo jo vi}. Za Mi li sa vqe vi }em se tra ga lo de vet go di na, od 12. mar ta 2003. go di ne, ka da je u Be o gra du ubi jen pre mi jer Zo ran \in |i}, a Bo j o v i } u se iz g u b io trag 2010, na kon hap {e wa Ka li ni }a u Za gre bu. (Ta njug)

dru[tvo

subota5.januar2013.

U ^U RU GU OBE LE @E NA GO DI [WI CA ZLO GLA SNE RA CI JE MA \AR SKIH FA [I STA

Pra {ta we nas mo ra spo ji ti U zloglasnom „Topalovom magacinu” u ûrugu, ~ija unutra{wost nije mewana jo{ od Drugog svetskog rata, ju~e je odràn parastos `rtvama racije ma|arskih fa{ista koji su u januaru 1942. godine samo u ovom mestu ubili oko 3.000 qudi, uglavnom Srba, Jevreja i Roma. Parastos u prostoriji gde je pre sedam decenija ubijeno oko 500 ûruàna, sluìli su lokalni sve{tenici Pe tar Tri vu no vi} i Slo bo dan La zi}, a prema re~ima Ja smi ne Ju ri {in, sekretarke Udruèwa „Racija 1942”, postoje izgledi da }e “Topalov magacin” uskoro biti preure|en u muzej posve}en `rtvama racije. Prema re~ima ma|arskog ambasadora u Srbiji, Oska ra Ni ko vi ca, koji je, kao i pro{le godine, prisustvovao pomenu `rtvama racije, nijedan zlo~in se ne moè naknadno poni{titi i uzaludno bi bilo traìti olak{avaju}e okolnosti za po~inioce i suvislo ob-

Fo to: B. Lu ~i}

ja{wewe za ono {to se desilo. - Prema hri{}anskom predawu postoje tri faze pra{tawa. ^ovek prvo mora priznati svoju krivicu i svoj greh, zatim se mora pokajati duboko u svom srcu i na kraju na kolenima i

Sr bi ja i Ma |ar ska za jed no gra de mu zej Prema re~ima Jasmine Juri{in, projekat pretvarawa oronulog “Topalovog magacina” u muzej posve}en `rtvama racije ve} postoji jer ga je volonterski uradila grupa projektanata. Prema najavama ma|arskog ambasadora i savetnice predsednika To mi sla va Ni ko li }a, obe dràve }e podràti ovaj projekat. - Ohrabruju nas ove poruke koje smo danas dobili i ~ini se da }e na{a ideja kona~no biti realizovana. Ono {to moram da istaknem je da }emo se jednako zalagati i za ure|ewe spomenika za ma|arske `rtve iz 1944. i ’45. godine koji postoji, ali koji je poprili~no devastiran jer do istinskog pomirewa moè da do|e samo ako obe strane prihvate punu istinu o onome {to se dogodilo pre sedam decenija - rekla je Juri{in.

sa kapom u ruci pri}i bli`wem i tra`iti opro{taj. Danas ov de sto jim i mo lim za opro{taj `rtve i wihove potomke. Me|utim ni to nije dovoqno, jer moramo ~uti poruke iz wihovih grobova, a oni nam poru~uju da ne dozvolimo da nas neko opet posva|a jer jedino tako wihove `rtve mogu dobiti smisao - rekao je Nikovic. On je dodao da ^urug jeste jedno od mesta gde treba da se gradi istorijsko pomirewe dva ponosna naroda i da }e se na tome i daqe raditi. Pomenu `rtvama fa{isti~ke racije prisustvovala je i savetnica predsednika Srbije Ja smi na Ma ri}-Mi tro vi}, koja je rekla da ne treba da dozvolimo da grehovi spajaju na{a dva naroda, ve} da nam spona bude obostrano pra{tawe. N. Per ko vi}

dnevnik OGOR ^E WE IZ BE GLI^ KIH PO RO DI CA KO JE SU KROV NAD GLA VOM DO BI LE NA SE VE RU BA NA TA

Ne spo koj stvo zbog za ku pa i ot ku pa Izbegli~ke porodice u Podlokawu i Banatskom Aran|elovu, koje su posle napu{tawa svojih ogwi{ta u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini krov nad glavom stekle na severu Banata, nezadovoqne su i smatraju neprihvatqivim {to im iz Komesarijata za izbeglice iz Beograda zahtevaju da zakqu~e ugovore o zakupu i u|u u proces otkupa, za skromne stanove od tridesetak kvadrata. Me|u wih su ponu|eni ugovori uneli nespokojstvo, a ogor~ewe je iskazano i na skupu u Podlokawu na izmaku minule godine, zato {to na wihov protestni prigovor upu}en Komesarijatu za izbeglice pre pola godine, nisu dobili nikakav odgovor. U Podlokawu su se nevoqnici uselili krajem 1999. godine u 22 stambene jedinice u 11 izgra|enih dvojnih ku}a u vidu donacije, dok se u Banatskom Aran|elovu uz humanitarnu donaciju deset porodica sku}ilo i sopstvenim snagama na principu samopomo}i i samogradwe. Pod ovako obezbe|enim krovom, izbegli~ke familije predo~avaju da na severnom rubu dr`ave `ive na rubu egzistencije, te da nisu materijalno ni kreditno sposobne da u|u u wihov otkup. Za izbegli~ku familiju Sve ti sla va Ta ti }a, Podlokaw se u~inio „obe}anom zemqom” pa je ovamo do{ao iz Kikinde, me|utim, sve se

Sve ti slav Ta ti}

ne pita kako ìvimo. Dok se deca jini vratiti pa je data u zakup ne{koluju, imamo porodi~nu penziju, kom iz Sombora. Ni{ta nije bilo a posle ostajem bez primawa jer i od obe}awa da }e se izgraditi posam imala 34 godine kada je suprug gon za hladno ce|ewe uqa i otvoristradao - jada se Branka Derikrava. ti radna mesta, tako da se ose}amo Za razliku od izbegli~kih faizigranim. Od nas 42 koji smo ostamilija koje su se u Podlokawu nali samo su dvoje u radnom odnosu i selile dobiv{i kqu~ u ruke, u Baimamo tri penzionera, kada ima natskom Aran|elovu je u pilot posla radimo sezonske poslove u projektu zbrinuto 10 porodica, u pogonu za preradu arpaxika firme pet dvojnih ku}a, tako {to su im „BIS”, a sve je mawe obezbe|eni placevi i projekti, a sezonskog posla u [vajdarska organizacija za pomo} poqoprivredi jer se u katastrofama SDR je preko Kozemqa obra|uje memesarijata za izbeglice i UNHCRhanizacijom i hemia obezbe|ivala neophodan gra|ejom. Da ne dobijamo vinski materijal. Zo ran Mo mi} iz socijalnu pomo} ne Banatskog Aran|elova podse}a da znam kako bi preìsu izbegli~ke porodice tada bile veli. Stalna dilesuo~ene sa dono{ewem odluke da ma, da li ovde ostati li da se integri{u na osnovu poili oti}i, sada je i voqnosti koje su ponu|ene konkurpoja~ana sa pritisom, zatraè odlazak u neku tre}u scima da po~nemo zemqu, ili da kada se steknu uslovi pla}ati zakup za vrate tamo odakle su do{le. stanove, ali nemamo - Meni i ostalima ponuda je bikuda. Mada ovde od la primamqiva da se sku}imo u izgra|enih stanova Banatskom Aran|elovu - kaè za izbegli~ke poroMomi}. - Nama je tada obe}ano u dice osam zvrji praBran ka i @eq ka De ri kra va konkursnim uslovima da }emo dozno, neki ve} godibiti gra|evinski mateirjal, po svelo na skroman sirotiwski ì- nama propadaju, jer nikog ne {aqu 3,5 hektara zemqe u humanitarni vot u selu udaqenom 19 kilometara da se nastani. I dok ti stanovi zakup, zaposlewe ~lana porodice propadaju od nas se traì da pla}aod Novog Kneèvca i 36 km od Kii da }emo po sticawu dràvqanmo zakup i otkup, pod izgovorom da kinde. stva dobiti ku}e u vlasni{tvo, - Po pola ku}e, stanove od 30 }e se taj novac koristiti za gradwu bez prava otu|ewa narednih pet kvadrata, dobili smo iz donacije novih ku}a, iako neke propadaju ogor~en je Tati}, napomiod [vajcarske organizacije za powu}i da je propao i pokumo} u katastrofama SDR, a kada {aj da se ovde zbrinu nesmo prihvatili takvo re{ewe uvevoqnici sa Kosova, jer ravani smo da }emo se nakon pet do kada su qudi do{li i videset godina upisati kao vlasnici. deli koliko je selo zabaMe|utim, Komesarijat za izbegli~eno, okrenuli su se i ce se 2003. godine upisao kao vlaoti{li. snik, po~etkom pro{le godine doBran ka De ri kra va i bili smo raspis da potpi{emo ugodve wene }erke ìve od vore o zakupu, potom nas je obilaporodi~ne penzije, ste~ezila tro~lana delegacija Komesane po{to je ostala bez surijata vrlo ùstro i uz pretwe napruga koji je nekada radio govarala da potpi{emo ugovore, uz u novokneèva~koj Fanagove{taje da }e nas i sa policibrici „Lepenka”. Starija jom iseqavati ako to ne u~inimo. }erka @eqka je zavr{ila Traè da prvo {est meseci pla}aVisoku {kolu za vaspitamo zakup i posle po~nemo sa otku~e u Kikindi, mla|a Dupom stanova ili da ih napustimo. {anka je na studijama u Pisali smo protestno pismo KoNovom Sadu. mesarijatu, ali nikakav odgovor - Za{to bi sada otkunismo dobili - kaè Tati}. pqivali ne{to {to je izU Podlokaw su se pre ne{to vigra|eno od humanitarne {e od 13 godine naselile 22 porodonacije, koja je data za dice sa 90 du{a, a Tati} predo~ava na{e zbriwavawe. Pre do- Zo ran Mo mi} da je u me|uvremenu u druga mesta u godina. Ku}e smo sagradili i doseqavawa u Podlokaw pet godina Srbiji oti{lo 23, u Hrvatsku se bili re{ewa u kojima je potvr|esmo boravili u Crnoj Bari. Do{li vratilo 17, preminulo je wih sedno da }emo postati vlasnici. smo nadaju}i da }e nam biti boqe, moro, tako da ih je ostalo 42. Mnogo toga nam je obe}ano, napida }emo re{iti egzistencijalne - Prilikom naseqavawa obe}asmeno garantovano, ali nije sve probleme. Obe}ano je da }e stanono je da }e svaka porodica dobiti ispo{tovano od strane dràve i vi pre}i u na{e vlasni{tvo, ali po 3,5 hektara zemqe u humanitarKomesarijata za izbeglice. Zakon ne znam zbog ~ega se odugovla~ilo. ni zakup, {to smi i dobili 2003, o izbeglicama je u me|uvremeno Umesto da gledaju da nam pomognu, ali nakon tri godine morali smo 2010. godine izmewen i od nas se na nama treniraju strogo}u, a niko zemqu koja je bila u dràvnoj svosada traì da u|emo u proces zakupa i otkupa. Nama koji smo samoizgradwom podigli ku}e nude Ko me sa ri jat ni je imao pra vo otkup, {to se kosi sa ugovorom da po sta ne vla snik koji smo kao korisnici pomo}i potpisali zajedno sa predstavni- Da bi dobili materijal za samoizgradwu prva ta~ka bila je kom Mesne zajednice Banatsko da podnesemo zahtev za jugoslovensko dràvqanstvo, da bi mogli Aran|elovo, lokalne samouprave da stanove ukwiìmo, jer sa izbegli~kim statusom nismo mogli op{tine Novi Kneèvac, povereda budemo vlasnici nekretnina – kaè Zoran Momi}. - Apsurd je nikom za izbeglice i predstavnida nam je ponu|eno da potpi{emo ugovor u Sudu da ulazimo u otkom Komesarijata za izbeglice, kup stanova bez unapred utvr|ene cene i uslova, nego sa nekim UNHCR-a i donatora. Mi i SDR koeficijentima koji nama ne zna~e ni{ta. Smatramo da Komesasmo svoje obaveze ispo{tovali, rijat za izbeglice nije imao pravo da se ukwiì kao vlasnik kudok ostali nisu. }a iz humanitarne donacije, pa to jo{ i prodaju. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

dRU[TvO

dnevnik

Ako za bo ra vim te be, Ko so vo...

On je podsetio da se ovogodi{wi Bo`i} slavi pred po~etak sve~anog obele`avawa 1.700

godi{wice Milanskog edikta, kojim je car Konstantin hri{}anima „dao slobodu i pravo da

OVE GODINE U OSNOVNIM [KOLAMA U VOJVODINI

BO@I]NA POSLANICA PATRIJARHA IRINEJA

Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Iri nej poru~io je u Bo`i}noj poslanici da bi Srbi trebalo da zapamte i nau~e svoje potomke da uskliknu: „Ako zaboravim tebe, Kosovo, i tebe, Metohijo, neka me zaboravi desnica moja!”. - Zapamtite i nau~ite decu svoju, da bi oni nau~ili decu svoju naglasio je Irinej - da je izgnani jevrejski narod skoro 20 vekova ~ekao dan povratka zemqi otaca svojih, a srpski narod pet vekova ~ekao oslobo|ewe Stare Srbije. Ovozemaqska pravda i pravo ne jem~e na pravo na svoje, „pa ni `ivot onde gde postojimo otkad postojimo”, ocenio je patrijarh i upitao „da li se, uostalom, pravda mo}nika ovoga sveta ikada druga~ije ispoqavala”.

subota5.januar2013.

Hrista slobodno proìvqavaju”, {to je sada, kako je ukazao, uskra}eno sve{tenicima Ohridske arhiepiskopije. Wenog poglavara, arhiepiskopa Jo va na, napomenuo je Irinej, drè zato~enog u tamnici oni koji ve} vi{e decenija ne dozvoqavaju da „rizu Hristovu, bezbo`nom rukom razderanu, ponovo sastavimo”. Partijarh je napomenuo i da je Boì} dan utehe i nade za sve izbegle i izgnane Srbe, koje je pozvao da ne o~ajavaju i ne tuguju, jer bi trebalo da se sete da je najve}i i najpoznatiji izgnanik u qudskom rodu bio Isus Hristos. Poglavar SPC je pozvao i Srbe u dijaspori da ne zaborave svoju veru i jezik, „bogomoqe i grobove svojih predaka i svoje svetosavske korene”. D. M.

Naj ma we pr va ka u po sled wih pet go di na U u~ionice 348 osnovnih {kola u Vojvodini minulog septembra selo je 19.093 prvaka, {to je za 527 mawe nego lane, a i najmawe u posledwih pet godina. Najve}i broj i ovogodi{wih prvaka je u ~isto prva~kim odeqewima, ali ih je i 1.209 u 139 kombinovanih odeqewa, kojih je lane bilo za {est vi{e. I ove godine nastava u {kolama u Vojvodini ostvaruje se na {est jezika. Najvi{e prvaka, 16.745, ~asove slu{a na srpskom jeziku, a u odnosu na pro{lu godinu mawe ih je za 403, dok je broj odeqewa pove}an za pet. Oni su raspore|eni u 851 odeqewu 322 {kole i 154 izdvojena odeqewa u svih 45 lokalnih samouprava. Prose~an broj u~enika u odeqewima s nastavom na srpskom jeziku je 20. Najve}i broj u~enika raspore|en je u 750 nekombinovanih odeqewa, u kojima ima prose~no 22 u~enika, dok u 101 kombinovanom odeqewu (za pet odeqewa vi{e nego lane), ukupno ima 525 |aka.

{kola i jednom izdvojenom odeqewu, u sedam lokalnih samouprava. Izborne ~asove slova~kog jezika s elementima nacionalne kulture ove godine poha|a 84 prvaka, u 26 {kola, raspore|enih u osam lokalnih samouprava, a u odnosu na pro{logodi{wu generaciju, mawe ih je za dvoje. U osam lokalnih samouprava, ove {kolske godine, u 11 {kola i 10 isturenih odeqewa organizovana je nastava na rumunskom jeziku i to za 125 prvaka raspore|enih u 21 odeqewe, tako da ih je u u~ionici, u proseku, po {estoro. I mada je broj od 188 prvaka Rumuna u vojvo|anskim {kolama za 20 mawi nego lane, u odnosu na pro{lu {kolsku godinu, prva~ke lekcije na rumunskom jeziku dobija sedam |aka vi{e, dok je broj odeqewa ostao isti. Na ovom nastavnom jeziku ima devet nekombinovanih i 12 kombinovanih odeqewa prvog razreda, {to je dva nekombinovana odeqewa mawe nego lane. Od svih

Mada u odeqewima prvog razreda ove godine ima 2.072 prvaka Ma|ara, nastava na ma|arskom jeziku organizovana je za 1.793 prvaka u 66 osnovnih {kola i 36 isturenih odeqewa raspore|enih u 26 lokalnih samuprava. Ovi prvaci raspore|eni su u 130 odeqewa, u kojima ima prose~no po 14 |aka. Najve}i broj ovih pravaka je tako|e u nekombinovanim odeqewima, u kojima ih je u proseku po 16, dok ih je 67 u 19 kombinovanih odeqewa. Za mawe od 15 u~enika u odeqewu nastava na ma|arskom se organizuje u 21 lokalnoj samoupravi, u 30 {kola i 24 izdvojena odeqewa. U odnosu na pro{lu godinu, prvaka Ma|ara je za 194 mawe, ali se neznatno pove}ao broj onih koji nastavu slu{aju na svom materwem jeziku, a pove}ao se i to za bezmalo 20 procenata i broj onih koji dva puta nedeqno, u okviru izborne nastave, imaju ~asove ma|arskog je-

ovih odeqewa, samo u jednom ima vi{e od 15 |aka. Rumunski jezik s elementima nacionalne kulture za izborni predmet izabralo je 35 prvaka, u {est {kola, u pet lokalnih samouprava, a to je za 15 |aka mawe nego lane. Nastava na rusinskom jeziku u prvom razredu ove {kolske godine organizovana je u tri lokalne samouprave, u tri {kole, za 43 |aka raspore|ena u ~etiri odeqewa. Na ovom jeziku nema nastave u izdvojenim, niti u kombinovanim odeqewima. Pro{le godine ovakvih prvaka bilo je 11 vi{e. Ina~e, u {kolama u Vojvodini u prvim razredima ima ukupno 101 prvak Rusin, {to je za troje mawe nego lane. Za izborne ~asove svog materweg jezika s elementima nacionalne kulture ove godine opredelilo ih se 38, {to je za jednog u~enika vi{e nego lane. Oni su raspore|eni u 18 {kola, u osam lokalnih samouprava.

Bo `i} na ~e stit ka pred sed ni ka Paj ti }a Povodom predstoje}eg Bo`i}a, predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bo jan Paj ti} uputio je ~estitku poglavarima, sve{tenstvu i vernicima koji ovaj najsve ~a ni ji hri {}an ski pra znik pro slavqaju po julijanskom kalendaru. U svojoj ~estitki predsednik Pajti} po-

èleo je da ovaj praznik vernici provedu u miru, bla go sta wu, okru è ni qubavqu bli`wih, ispuweni verom i nadom. Predsednik Skup{tine AP Vojvodine I{tvan Pa stor ~estitao je gra|anima Boì} s èqom da veliki hri{}an-

ski praznik provedu u miru, slozi, po{tovawu i krugu svojih najbliìh. Bo ì} na ~e stit ka pot pred sed ni ka Vlade APV i pokrajinskog sekretara mr An do ra De li ja izraàva èqu da qubav, milost, pravda, istina i sloboda oìve u svesti i srcima qudi.

GAZDE ODLU^UJU O 14. JANUARU KAO (NE)RADNOM DANU

Dan od mo ra po sle Srp ske no ve go di ne? Pred zaposlenima u Srbiji je neradni Bo`i}, a da li }e dobiti jo{ jedan praznik zavisi od poslodavaca. Naime, Vlada Srbije je preporu~ila dr`avnim organima, lokalnim samoupravama i svim privrednim subjektima da se za neradni dan proglasi 14.januar kada se u Srbiji slavi Srpka nova godina. Kako je re~ o preporuci, jer 14. januar nije me|u zvani~nim verskim praznicima iako se oduvek

slavio kao Srpska nova godina ili Vasiqevdan, to zna~i da ona nije obavezuju}a kao i da ne postoje kazne za gazde koje to ne prihvate. Prema obja{wewu iz Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike na poslodavcima je da sami odlu~e ho}e li prihvatiti preporuku Vlade ili ne. No, ukoliko odlu~e da prihvate da 14.januar bude praznik onda prema Zakonu o radu imaju obavezu da za-

poslenima koji tog dana rade jer to od wih zahteva proces proizvodwa isplate zakonom odre|enu nadoknadu za prazni~ni rad. Drugim re~ima, gazde koje prihvate da je re~ o prazni~nom danu ne mogu delu radnika dozvoliti da ne radi a onima koji rade da ne isplati posebnu nadoknadu koja je predvi|ena za prazni~ni rad. Ukoliko Vlada Srbije odlu~i da 14.januar uvrsti u verske praznike mora}e podneteti izmene i

dopune Zakona o dràvnim i verskim praznicima , a to zna~i da poslanici Skup{tine Srbije moraju podràti taj predlog kako bi on i zvan~no dobio zakonski okvir. Kako je ovo prvi put da se preporu~uje 14.januar kao neradni dan ostaje nejasno da li }e to vaìti samo za ovu ili za sve naredne godine ili }e se kao zvani~ni praznik uvrstiti u dràvne i verske praznike Srbije. Q. Male{evi}

PREVENTIVNI GINEKOLO[KI PREGLEDI MOGU]I I ^E[]E OD JEDNOM U TRI GODINE

No vi pra vil nik ot kla wa ne ja sno }e Pokrajinski ombudsman je povodom razli~itog tuma~ewa odredbi Pravilnika o sadr`aju i obimu prava na zdravstvenu za{titu iz obaveznog zdravstvenog osigurawa i o participaciji, odnosno o obimu preventivnih mera, zatra`io poja{wewe od Ministarstva zdravqa u vezi sa preventivnim ginekolo{kim pregledima. Ministarstvo zdravqa je obavestilo Pokrajinskog ombudsmana

da ène od 15 i vi{e godina mogu ~e{}e, a najmawe jednom u tri, odnosno dve godine, da obavqaju preventivne ginekolo{ke preglede. @ene u generativnom dobu, od 15 do 49 godina, jednom u dve godine mogu obaviti preventivni pregled koji sadrì i ginekolo{ki pregled u vezi sa planirawem porodica. Pravilnikom su propisani i drugi pregledi èna koji imaju preventivni karakter kao

{to su palpatorni pregled dojki (ène od 19 do 34 godine - jednom u pet godina), ciqani pregled radi ranog otkrivawa raka grli}a materice (ène od 25 do 69 godina jedanput u tri godine), kao i ciqani pregled radi ranog otkrivawa raka dojke (ène od 45 do 69 godina - jednom u dve godine. Ministarstvo zdravqa obavestilo je Pokrajinskog ombudsmana da priprema pravilnik o sadràju

i obimu prava na zdravstvenu za{titu iz obaveznog zdravstvenog osigurawa i participaciju za ovu godini, kojim }e se nejasno}e u razumevawu obima i sadràja prava na zdravstvenu za{titu èna pojasniti. Bi}e nastavqena praksa preventivnih pregleda èna i uvedeni programi skrininga raka grli}a materice i raka dojke u skladu sa standardima zemaqa u okruèwu i svetu. Q. M.

VESTI Jav ni po ziv pri vat nim apo te ka ma Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe uputio je ju~e javni poziv svim zainteresovanim apotekama koje nisu u Planu mre`a za zakqu~ivawe ugovora radi pru`awa usluga izdavawa lekova i odre|enih vrsta pomagala koji se propisuju na lekarski recept. Na osnovu ovog poziva pravo na zakqu~ivawe ugovora sa RFZO imaju sve privatne apoteke ili apotekarske ustanove osnovane sredstvima u privatnoj svojini koje ispuwavaju uslove za obavqawe farmaceutske delatnosti. Ispuwenost ovih uslova dokazuje se re{ewem Ministarstva zdravqa o ispuwenosti uslova za obavqawe delatnosti, re{ewem o registraciji privrednog subjekta i potvrdom Ministarstva zdravqa da za apoteku, u vreme podno{ewa ponude za zakqu~ewe ugovora sa RFZO, nije na snazi bila zabrana obavqawa delatnosti. Zainteresovane privatne apoteke zakqu~uju ugovor sa filijalom RFZO na ~ijem podru~ju imaju sedi{te. U javnom pozivu nije naveden rok u kojem zainteresovane privatne apoteke treba da se jave za zakqu~ewe ugovora. Q. M.

Ul tra zvu~ ni apa rat po ro di li {tu u Sen ti Op{toj bolnici u Senti predstavnici Fonda B92 u dru{tvu donatora isporu~ili su ju~e novi ultrazvu~ni aparat i dva inkubatora za potrebe najmla|ih. Nabavku novog ultra`vu~nog aparata marke „To{iba” u vrednosti 45.000 evra omogu}ila je kompanija AD Fabrika {e}era „TETO„ iz Sente, pa je generalna direktorka Te o do ra De ak u ime kompanije, na novi aparat postavila plo~icu sa nazivom donatora. Dva nova inkubatora za potrebe porodili{ta u Op{toj bolnici u Senti obezbe|ena su donacijama Mi la na Po po vi }a i Javnog preduze}a „Vojvodina{ume„, ~iji je predstavnik, Mi len ko Ili}, pomo}nik direktora za kori{}ewe {uma, tako|e prisustvovao uru~ewu opre-

me. U ime Milana Popovi}a, plo~icu sa wegovim imenom je na novi inkubator postavio koordinator akcije „Bitka za porodili{ta” Ilir Ga {i. M. Mr.

Srp ski je zik u~i 4.000 u~e ni ka u di ja spo ri U buxetu za ovu godinu za {kole u dijaspori predvi|eno je 150 miliona dinara, a mreà {kola na srpskom u dijaspori od druge polovine ove godine bi}e {ira za jo{ tri {kole, ali jo{ uvek nije odlu~eno u kojim dràvama }e biti otvorene. U okviru mreà {kola na sprskom jeziku u dijaspori u 230 grupa oko 4.000 u~enika u~i Srpski jezik i kwièvnost, Moja otaxbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda. Najvi{e srpskih |aka ima u [vedskoj, Nema~koj, Italiji, Belgiji, Gr~koj i Kipru, a mreà {kola dobro funkcioni{e. âk su u wima, bez obzira {to su u drugim dràvama, isti dnevnici, |a~ke kwiìce i svedo~anstva koja deca dobijaju i {to je najva`nije s tim dokumentima oni mogu da nastave {kolovawe i u Srbiji. Trenutno ~asove materweg jezika u dijaspori srpskoj deci drì 25 stalno zaposlenih i 19 honorarnih nastavnika. Kako je nastavni~ki kadar iz Srbije, a re~ je o onima koji imaju nastavni~ki fakultet i licencu, ugovori im se sklapaju na godinu dana, a konkursi se organizuju na svake ~etiri. Q. M.

Sme wen ge ne ral ni in spek tor voj ne bez bed no sti Vlada Srbije smenila je generalnog inspektora vojnih slu`bi bezbednosti Bo `i da ra Ba no vi }a i na to mesto postavila Mi la di na Vu ja no vi }a. Banovi} je na mesto generalnog inspektora Vojnobezbednosne i Vojnoobave{tajne agencije postavqen u februaru 2011, na period od pet godina, a na predlog ministra odbrane i Saveta za nacionalnu bezbednost.

Na sta va se odr `a va na srp skom, ma |ar skom, slo va~ kom, ru mun skom, ru sin skom i hr vat skom je zi ku zika s elementima nacionalne kulture. Ove godine wih je 339, a raspore|eni su u 44 {kole u 20 lokalnih samouprava. Nastavu na slova~kom jeziku ove {kolske godine slu{a 354, od ukupno 427 prvaka Slovaka. U odnosu na pro{lu {kolsku godinu, u odeqewima s nastavom na ovom jeziku je pet prvaka vi{e. Ova nastava organizovana je u 11 lokalnih samouprava u 14 {kola i jednom izdvojenom odeqewu, a |aci su raspore|eni u 25 odeqewa, pa ih je u u~ionici u proseku 14. U odnosu na pro{lu godinu vi{e ih je za 3,5 procenta. I ve}ina ovih prvaka je u nekombinovanim odeqewima u kojima u proseku ima po 17 u~enika, ali ih je i 27 u {est kombinovanih odeqewa. Nastava na slova~kom za mawe od 15 u~enika organizovana je u {est

Ve} desetu godinu u Vojvodini je organizovana i nastava na hrvatskom jeziku i to u jednoj lokalnoj samoupravi, u dve {kole i dva izdvojena odeqewa. Tako u ~etiri odeqewa sada ima 33 prvaka, dok je lane u {est odeqewa bio 31 prvak. Od ovih odeqewa tri su nekombinovana i sva tri s mawe od 15 u~enika, dok je lane bilo samo jedno ovakvo odeqewe. Jedno odeqewe je kombinovano, a lane ih je bilo pet. Ina~e, u {kolama u Vojvodini ove godine ima 308 prvaka Hrvata, {to je za {est mawe nego lane. Od onih koji nastavu ne slu{aju na svom materwem jeziku, za wega kao izborni predmet s elementima nacionalne kulture izjasnilo se 28 u~enika, u sedam {kola, u pet lokalnih samouprava, {to je za sedam prvaka mawe nego lane. D. Deve~erski

Bes plat ni uy be ni ci i ove go di ne \aci od prvog do ~etvrtog razreda osnovnih {kola }e i ove godine dobiti bestplatne uxbenike. Plan je da se ovaj projekat pro{iri i na naredne generacije ukoliko ekonomske okolnosti to budu dozvolile, navodi ministar prosvete @ar ko Ob ra do vi}: - Podela besplatnih uxbenika nastavi}e se i ove godine za |ake od prvog do ~etvrtog razreda osnovnih {kola, a plan je da se pro{iri i na naredne generacije kada to dozvoli ekonomska situacija.

SPORT

subota5.januar2013.

PRED SVET SKO PR VEN STVO RU KO ME TA [A U [PA NI JI

Pr va utak mi ca naj va `ni ja Srp ski ru ko met ni re pre zen ta ti vac @ar ko [e {um re kao je da }e utak mi ca pro tiv Ju `ne Ko re je bi ti naj te `a u gru pi. Dva de set {e sto go di {wi igra~ Rajn Ne ker Lo ve na is ta kao je

sto. Na rav no, tu su i Fran cu zi, a po mom mi {qe wu i Hr va ti ko ji ima ju ve o ma do bar tim - na po me nuo je [e {um. Mar ko Vu jin do dao je da je dva ~e ka po ~e tak Svet skog pr ven -

Da nas s Ma ke do ni jom, su tra s Egip tom Vu ko vi }e ve iza bra ni ke o~e ku ju jo{ dva pri ja teq ska me ~a pred po la zak u [pa ni ju. Da nas u ni {kom â i ru o~e ku je ih duel sa kom {i ja ma iz Ma ke do ni je (18.30), a su tra od 15.45 ~a so va u Vr wa~ koj Ba wi or lo vi }e od me ri ti sna ge sa se lek ci jom Egip ta. Oba me ~a pre no si }e RTS, a utak mi ca u Vr wa~ koj Ba wi bi }e hu ma ni tar nog ka rak te ra. Sav pri hod je na me wen le ~e wu de ve to go di {we Te o do re Stje pa no vi} iz Vr wa~ ke Ba we. va `nost i te ì nu me ~a zbog kva li te ta ri va la, ali i ~i we ni ce da je pr vi na {am pi o na tu sve ta u [pa ni ji. - Uve ren sam da }e nam naj te à bi ti utak mi ca pro tiv Ko re je. Oni ima ju spe ci fi ~an stil igre i ve o ma su ja ki, u {ta smo se uve ri li i na Olim pij skim igra ma u Lon do nu ka da smo ih je dva po be di li. Pr va utak mi ca na tur ni ru je uvek va `na, a po sle to ga }e mo po ku {a ti da osvo ji mo pr vo ili dru go me sto u gru pi,

stva u [pa ni ji i da mu igra we za na ci o nal ni tim pred sta vqa ve li ko za do voq stvo. - @eq no ~e ka mo {am pi o nat sve ta, ne ma tre me. ^i we ni ca da je u ru ko me tu iz u zet na kon ku ren ci ja za naj vi {i pla sman sa mo je do dat ni iza zov za nas. Ve ru je mo u se be, mla di mom ci su se do bro uklo pi li, igrao sam sa wi ma u kva li fi ka ci ja ma i znam da ima ju po zi tiv nu dr skost ko ja nam je i te ka ko po treb na - re kao je Vu jin.

dnevnik DA NAS FI NA LE HOP MAN KUPA

Sr bi ja i [pa ni ja za tro fej Ana Iva n o v i} i No vak \o ko vi} iz bo ri li su dru go fi na le za Sr bi ju na Hop man ku pu. Sa Ne ma~ kom ni su ima li ni ka kvih pro ble ma. Naj bo qe ran gi ra ni srp ski igra ~i bo ri }e se da nas u Per tu za ti tu lu pro tiv {pan skog tan de ma Ana bel Me di na Ga ri ges Fer nan do Ver da sko. Me~ iz me |u Sr bi je i [pa ni je bi }e i duel biv {eg qu bav nog pa ra, jer je po zna to da su Ana i Fer nan do bi li u ve zi pre ne {to vi {e od ~e ti ri go di ne. Po sle No va ka, ko ji je de kla si rao Nem ca To mi ja Ha sa (6:2, 6:0), Iva no vi }e va je bi la jo{ ube dqi vi ja pro tiv Ta tja ne Ma lek - 6:0, 6:1. Srp ki wa na Hop man ku pu igra od li ~an te nis, ta ko da Ne mi ca ni je ima la {an se pro tiv na {e naj bo q e ran g i r a n e te n i s er ka. Me~ je tra jao sa mo 37 mi nu ta. - Ovaj tur nir je po se ban, jer smo do dat no mo ti vi sa ni za jed ni {tvom ko je No va ka i me ne no si iz me ~a u me~ - re kla je Iva n o v i } e v a i do d a l a: Igra la sam od li~ no. Sve mi je po la zi lo za ru kom i na dam se da }u u ovoj for mi na sta vi ti i u fi na lu.

Ana i No vak se da nas pro tiv [pa na ca bo re za pe har

Ne ka da {wa pr va te ni ser ka sve ta oce ni la je pred sto je }i me~ pro tiv [pa ni je kao ve li ki iza zov. - Bi }e te {ko pro tiv [pa ni je, ali se na dam da }e mo pu bli ci pri re di ti ve li ki {ou - po ru ~i la je Iva no vi}. \o ko vi} je imao za ni jan su te `i po sao pro tiv Ha sa. Naj bo qi igra~ sve ta la ko je po veo sa 4:0, a sve {to je we gov ri val us peo da ura di je da ve `e dva ge ma i pri |e na 2:4. Sr bin je do kra ja me ~a pot pu no pro na {ao ri tam. No le je ve zao osam ge mo va i obez be dio pr vi poen za Sr bi ju na pu tu ka fi na lu, svoj duel za vr {io je za sat i dva mi nu ta. Je l e n a Jan k o v i} i No v ak \o ko vi} igra li su 2008. go di ne pr vo fi na le pro tiv SAD. Mar di Fi{ i Se re na Vi li jams ima li su vi {e uspe ha u bor bi za ti tu lu. Ju go sla vi ja je sa Go ra nom Pr pi }em i Mo ni kom Se le{ bi la naj bo qa na tre }em tur ni r u 1991. go d i n e. [pa n i j a ima tri ti tu le i na la zi se na dru g om me s tu ve~ n e li s te. Naj v i { e uspe h a na Hop m an ku pu ima la je re pre zen ta ci ja SAD, ko j a je osvo j i l a ~ak {est pe ha ra.

JU NI OR SKI TUR NIR U MEK SI KU

Mi lo je vi }u du pla kru na

@ar ko [e {um upo zo ra va na kva li tet se lek ci je Ju `ne Ko re je

ka ko bi smo ima li lak {eg ri va la u osmi ni fi na la - re kao je [e {um. On je is ta kao za do voq stvo at mos fe rom u na ci o nal nom ti mu i po seb no na gla sio da su svi igra ~i zdra vi. - Sre }an sam jer tre nut no ne ma po vre da. U eki pi vla da do bra at mos fe ra, mla di igra ~i su se uklo pi li i na dam se po zi tiv nom re zul ta tu u [pa ni ji. Pre ma we go vim re ~i ma fa vo ri ti za zlat nu me da qu su do ma }i ni [pan ci, ak tu el ni svet ski i olim pij ski {am pi o ni Fran cu zi i Hr va ti. - [pa ni ja je do ma }in i sva ka ko da je na svom te re nu je dan od glav nih kan di da ta za pr vo me -

Se lek tor Ve se lin Vu ko vi} na gla sio je da je eki pa sjaj no ra di la pret hod nih pet da na i da mom ci è le {to du è da se za dr è u Spa ni ji. - Ima li smo pet ve za nih tre nin ga, mom ci su od li~ no ra di li, ima ju ve li ki mo tiv uo~i pr ven stva sve ta i na dam se da }e im se is pu ni ti è qa da se {to du è za dr è u [pa ni ji - po ru ~io je Vu ko vi}. [am pi o nat sve ta odr à va se od 11. do 27. ja nu a ra, a Sr bi ja }e igra ti u C gru pi u Sa ra go si sa se lek ci ja ma Slo ve ni je, Poq ske, Ko re je, Be lo ru si je i Sa u dij ske Ara bi je. Pr vi me~ Sr bi ja igra u su bo tu 12. ja nu a ra od 15.45 pro tiv re pre zen ta ci je Ko re je.

Mla da zve zda srp skog te ni sa Ni ko la Mi lo je vi} oki tio se du plom kru nom na ju ni or skom tur ni ru u Mek si ku. Ni ko la je {am pi on ski pe har po di gao i u singl i dubl kon ku ren ci ji. Kao dru gi no si lac, Mi lo je vi} je u ~e tvrt fi na lu sa vla dao pe tog ko stu ra {a Pe ru a n c a Jor g e Brian Pan t a Her re ro sa 6:4, 6:1, u po lu fi na lu je bio bo qi od Bel gi jan ca Cle ment Ge en sa 6:3, 6:1, dok je u bor bi za ti tu lu la ko nad i grao Ja pan ca Na o ki Na ka ga wu 6:0, 6:3. Tro fej u du blu Ni ko la je osvo jio u pa ru sa Por to ri kan cem Sil vom, u fi na lu su kao pr vi no si o ci sa vla da li par Mi o ~i} â&#x20AC;&#x201C; Nu nez (Hr vat ska, ^i le) 7:5, 6:3. - Sre }an sam i za do vo qan u~in kom na tur ni ru u Mek si ku. Za i sta sja jan po ~e tak go di ne. Na sta vqam da qe, ve} idem u Ko sta ri ku na sle de }i ve li ki tur nir, pa sle di od la zak u Austra li ju gde su re zul tat ska o~e ki va wa ta ko |e ve li ka â&#x20AC;&#x201C; re kao je za sajt TSS Mi lo je vi}. Am bi ci je Mi lo je vi }a osva ja we naj ve }ih svet skih tur ni ra.

- De fi ni tiv no naj ve }a am bi ci ja za 2013. go di nu je da osvo jim ju ni or ski grand slam, a on da po la ko da kre }em da igram fju ~er se. U 2012. Mi lo je vi} je osvo jio tur nir u Ma le zi ji, Ma ni li, Ha leu, Na go ji, ipak naj vi {e u se } a w u }e mu osta t i Vimbldon. - To je moj omi qe ni grand slam. Naj b o q i pla s man na gren sle mu u Lon do nu bio mi je ~e t vrt f i n a l e, ali na ` a lost mo rao sam da pre dam taj me~ zbog po v re d e tr b u { nog mi {i }a, ta ko da se na dam da }u ga osvo ji ti 2013. go di ne. Osmi ju ni or sve ta }e od na red ne ne de qe bi ti me |u tri na sve tu. I da qe }e ra di ti na usa vr {a va wu svo je igre. - Mi slim da bih tre bao jo{ da ra dim na ser vi su, ka ko bih {to lak {e pre {ao u se ni o re jer sam sa osnov ne li ni je uvek imao do bre udar ce. U se zo ni ko ja je ve} po ~e la za me ne od i gra }u sve grand sle mo ve i po la ko pro bi ja ti put u se ni or skom te ni su â&#x20AC;&#x201C; is ta kao je Mi lo je vi}.

PRI JEM ZA BRON ZA NE [A HI STE: Gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi} i ~lan Grad skog ve }a za sport i omla di nu Pre drag Svi lar pri mi li su ~la no ve {a hov ske re pre zen ta ci je No vi Sad - Sr bi ja, ko ja je na Pr vom svet skom ku pu gra do va u {a hu osvo ji la tre }e me sto. - Ovo je jed na od naj lep {ih ve sti ko ja je sti gla kra jem pro {le go di ne i dra go mi je {to pr vom pri je mu u 2013. go di ni pri su stvu ju na {i {a hi sti. Kao {to su i obe }a li ka da smo ih is -

Ni kola Mi lo je vi} s tro fe jom u Mek si ku

pra }a li na ovo va `no tak mi ~e we, mak si mal no su se po tru di li i to je re zul ti ra lo bron za nom me da qom. Po no sni smo na wih, na da mo se da }e mo ima ti pri li ke i u na red nom pe ri o du da ih do ~e ku je mo i da }e nas po no vo ob ra do va ti sa naj bo qim re zul ta ti ma - na gla sio je gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} i ~e sti tao ~la no vi ma {a hov ske re pre zen ta ci je No vi Sad - Sr bi ja. Pre ma re ~i ma pot pred sed ni ka [a hov skog sa ve za Sr bi je Mi ro sla va Ko pa we, u po sled we 23 go di ne ovo je pr va me da qa na te ri to ri ji

Sr bi je i biv {e Ju go sla vi je u mu {koj ekip noj kon ku ren ci ji. Na pr vom svet skom ku pu gra do va u {a hu, odr `a nom u Uje di we nim Arap skim Emi ra ti ma, u~e stvo va le su eki pe 24 gra da. Za eki pu No vog Sa da igra li su ve le maj sto ri Ivan Iva ni {e vi}, Ro bert Mar kus, Mi lo{ Pe ru no vi}, Ni ko la Se dlak, re zer va Du {an Po po vi}, a se lek tor je bio ve le maj stor Bo {ko Abra mo vi}. Po bed nik pr ven stva je eki pa ho land skog gra da Hu ge ve na, a na dru go me sto pla si ra la se eki pa Ba ku iz Azer bejyana.

SPORT

dnevnik

subota5.januar2013.

JUBILARNI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Ka fe Dva kra qa i Tra di ci ja so ci ja li sti se pro vu kli Sve je zanimqivije na 50. jubilarnom „Dnevnikovom” turniru u malom fudbalu, ju~era{wi dan proteko je u uzbudqivim i neizvesnim borbama,a bilo je i pravih drama, ali na kraju favoriti su ipak uspeli da se plasiraju u osminu finala. Na ivici poraza bili su i dva posledwa popobednika na{eg turnira Kafe Dva kraqa i ekipa Tradicija socijalisti, ali su ipak posle penala izborili mesto me|u 16 najboqih timova. Ekipa 19. decembar bez ve}ih problema pro{la je u osminu finala sigurnom pobedom nad ekipom Maks auto od (4:1). Uspavanku u prvom poluvremenu prekinuo je Sini{a Babi} golom s penala i doveo 19. decembar u vo|stvo. Veterni~ani su bili ozbiqniji i kvalitetniji rival i u nastavku, pa su veoma brzo golovima Ivana ^asnija posle solo akcija i Dragana Kva~i}a do{li do sigurnih 3:0. Tra~ak nade ekipi Maks auto doneo je Ivan Pete golom posle odbijene lopte, a kona~nih 4:1 i sigurnu pobedu 19. decembru zape~atio je Goran [vowa. Ekipa Kafe Dva kraqa, osvaja~ na{eg turnira od pre dve godine na jedvite jade pro{la je u osminu finala. Iako su ve} prvom poluvremenu kraqevi imali vo|stvo od 4:1 Du{ko Trivunovi}, bra}a Powevi}, Raki} i dru{tvo, su se opustili. To su igra~i Klarisa iskoristili i preko Mare{}uka (dva gola) i Danijela Dujkovi}a izborili penale. Nekoliko minuta pre kraja pri

Re zul ta ti Mla |i pi o ni ri Pe tar Pu a ~a - In deks Auto mo da- Ka zi no Ga ja

4:0 4:2

Pi o ni ri Ka zi no Ga ja - Gro fo vi Cr ve na zve zda - Yentlme ni

3:2 2:1

Se ni o ri Zup ~a ni ci Vu ves - Pi ce ri ja Mo de na Sta klo Mi li }e vi} KR Adri a na - Ma do na Maks auto - 19. de cem bar Ka fe Dva kra qa - Kla ris Tra di ci ja so ci ja li sti - Auto ku }a Se ku li} No vo na se qe - Stu dio Be rar

2:0 1:2 1:4 7:6(4:4) 4:3 (1:1) 3:1

Ve te ra ni Ra dio Pla ne ta – Vi ki liks Pe ka ra Ma li na - Ju `na Ba~ ka

6:4 2:6

Su bo ta, 5. ja nu ar

Mo me nat s utak mi ce Zup ~a ni ci Vu ves – Pi ce ri ja Mo de na

vo|stvu 4:3 Raki} je sa penala mogao da donese mo`da i odlu~uju}e vo|stvo ekipi Kafe Dva kraqa, ali je wegov {ut odbranio Kalini}. KOd izvo|ewa penala odlu~ila je {esta serija kada su golmani {utirali. Obradovi} je prvo odbranio {ut Kalini}u a malo zatim sna`nim udarcem pogodio mreù. Tradicija socijalisti, branilac trofeja Dnevnikovog turnira tako|e je posle penala na{la put u osminu finala savladav{i Auto ku}u Sekuli}. O~ekivala se velika borba, sa malo golova, a tako je i bilo. @eqko A}anski doveo je socijaliste u vo|stvo, ali je u nastavku \uro Latkovi} izjedna~io {utem iz daqine. Prilikom izvo|ewa sedmeraca A}anski, Ma}uènski i Novakovi} bili su precizni, s druge strane, Milo{ Simovi} i Latkovi} su pogodili mreù, ali je {ut Topoli}a odbranio golman Nikitovi}. Novo naseqe pobedilo je Studio Berar (3:1) posle velike drame i nervozne igre. Odluka je pala u drugom delu Nemawa Vigwevi} je

Fo to: F. Ba ki}

doveo Novo naseqe u vo|stvo, a potom je ssu sudije iskqu~ile Branimira \uri}a, koji je , poku{ao da se fizi~ki obra~una sa sudijom. Naravno Novosa|ani su iskoristili igra~a vi{e i re{ili me~. Ekipa Zu~anici Vuves savladala je Piceriju Modena (2:0) i plasirala se u osminu finala. Pokazali su Ka}ani karakter i borbenost, a predvo|eni sjajnim Vladimirom Sila|ijem, ina~e strelcom oba pogotka, prosto su pro{etali do osmine finala. Modena je imala nekoliko prilika i pre~ku, a tragi~ar je bio Bo{kovi} koji je proma{io penal. U duelu Stakla Mili}evi} kroja~ke radwe Adriane i Madone pru{talo je na obe strane. Temerinci su krenuli `ustro od starta ali su Novosa|ani ipak prvi stigli do vo|stva preko Dragana Dragoqevi}a, a tim rezultatom se oti{lo i na odmor. Nekoliko minuta igre u drugom delu bilo je dovoqno Borku Pavlovi}u da povisi s penala. Kako se tenzija na terenu polako dizala tako su i Temerinci

uspevali da teì{te igre prebace na polovinu rivala. Iz jedne muwevite akcije Neboj{a Sekuli} postigao gol. Ipak, to je bilo sve od Temerinaca pa se moè re}i da su Drini}, Trebovac i Pavlovi} na kraju zasluèno pro{li. Poznati su prvi polufinalisti Dnevnikovog turnira u kategoriji mla|ih pionira. To su ekipe Petra Pua~a i Auto mode koje su opravdale epitet favorita i rutinski do{le do plasmana u polufinala gde }e me|usobno odmeriti snage. U duelu Petra Pua~e i Indeksa ve} na poluvremenu je bilo jasno da }e klinci iz [kole fudbala rutinski izboriti plasman daqe. Nakon 15 minuta rezultat je glasio 2:0, a strelci su bili Nemawa Vukmanovi} i Marko Pobri}. U nastavku indeksovci su bacili sve katre u napad, imali nekoliko izglednih prilika ali nisu imali sre}e. Na drugoj strani ponovo su Pobri} i Vukmanovi} bili uspe{ni. Sli~na situacija vi|ena je u duelu Auto moda i Kazino Gaja. Auto

14.00: Ra dio Pla ne ta– Zo ra (mp) 14.35: No vi Sad – In dek so va tri bi na (mp) 15.10: Ju ni o ri - FK No vi Sad (p) 15.45: NS Agro - @i to pre ra da (p) 16.20: Ca ri grad - Pi ce ri ja La for ca (s) 16.55: Ga lak ti ko si - CI AK (s) 17.30: Mi ma da lajn - Ka fe Pan da Li man (s) 18.05: Mil ka Ca ni} (G)- Be li dvo ri (s) 18.40: Uni ver zi tet Edu kons - Te o do ro vi} ke ra mi ka (s) 19.15: No vi Sad gas - Teh no mer(s) 19.50: Kla ris– Osip im peks (v) 20.25: Gra mont Ja maj ka – NPR Pa ni} (v) moda je na poluvremenu imala prednost od dva gola,a strelci su bili Jug Stanojev i Stefana Kosti}. Tek {to je po~elo drugo poluvreme rezultat je povisio je Ranko Veselinovi}. Uzvratili su klinci iz Kazina Gaja, a na 3:1 je smawio Rastko \uki} s penala. Ipak, sve dileme i eventualnu neizvesnost otklonio je Stanojev drugim golom. U ~etvrtfinalnom me~u pionirskih timova bilo je ne{to vi{e neizvesnosti. Igra~i Kazina Gaje su do polufinala stigli u posledwim trenucima me~a golom Nikole Gaji}a koji glavom poslao loptu pod pre~ku. Po~etak susreta pripao je Grofovima u ~ijim redovima se istakao dvostruki strelac Stefan Galovi}, ali su Novosa|a-

ni uspeli da preko Petra Mi}ina izjedna~e, i taman kada su sudije htele da osdviraju kraj me~a jedan bezbazlen centar{ut zavr{io je blizu gola, a Gaji} fantasti~no reagovao i postao junak me~a. Fudbaleri Crvene zvezde uspeli su da slave protiv Xentlmena (2:1). Zvezda{i su prvo poluvreme re{ili u svoju korist, a strelac je bio Miqa Vukovi} koji je u dosada{wem delu turnira, verovali ili ne, postigao sve golove za Zvezdu. Tek {to je po~elo drugo poluvreme uzvratili su Xentlmeni, a strelac je bio Milo{ Milo{evi} iz penala. Ipak, u fini{u susreta nakon tre}eg kornera Zvezda{i su sa penaltika do{li do minimalne, ali zlata vredne pobede. M. Ri sti} I. Gru bor

SENIORI – [EMA ZAVR[NICE Dva kraqa

7 (4)

Klaris

6 (4)

Carigrad Dva kraqa

P. La forca

10. januar

Kafe pab Taverna

Ju`na Ba~ka

10. januar

Milka Cani}

Kafe pab Taverna

Beli dvori 12. januar

Maks auto

19. decembar

12. januar

Mimada lajn 19. decembar

Panda Liman

10. januar

Mewa~nica Ris

Herba lajf

Novo naseqe

Studio Berar

Vuves

P. Modena

10. januar

Galaktikosi

Mewa~nica Ris

CIAK

13. januar

Univerzitet Edukons Teodorovi} keramika

Novo naseqe 10. januar

10. januar

Novi Sad gas

Vuves

Tehnomer 12. januar

Staklo Mili}evi}

Madona

Madona 10. januar

Tradicija socijal. 4 (1) Auto ku}a Sekuli} 3 (1)

T. socijalisti

12. januar

Kafe Avantgard

Bet kompani

F@ Lampone

Auto otpad @ika

10. januar

F@ Lampone

SPORT

subota5.januar2013.

Tur ska obe }a na ze mqa srp skih fud ba le ra Ne ma wa To mi}, Mi lan Mi tro vi}, Go ran ^a u {i}, An drej Mr ke la. Svi oni su ove zi me za me ni li srp ske te re ne za tur ske. Ne ma wa To mi}, do sa da {wi

Mi lan Ste pa nov igra u Mer si ni

ve zi sta Par ti za na, pot pi sao je tro i po go di {wi ugo vor sa Gen ~ler bir li gi jem, dok je do sa da {wi {to per Ra da, 24-go di {wi Mi lan Mi tro vi} sta vio pot pis na, ta ko |e, tro i po go di {wi ugo vor sa Mer si nom, pret po sled we pla si ra nim klu bom tur skog {am pi o na ta. Po sled wih da na

sta re go di ne, Mi tro vi} je bio na pre go vo ri ma i pro bi u Di na mu iz Min ska (Be lo ru si ja), ali ni je za vr {io tran sfer, pa se vra tio u Rad. Me |u tim, vr lo br zo mu je pro na |en no vi an ga `man. Ako se to me do da da su ove zi me iz Ra da u Tur sku oti {la jo{ dvo ji ca igra ~a, Go ran ^a u {i} i An drej Mr ke la (obo ji ca u Eski {e hir), ja sno je da je Tur ska hitde sti na ci ja srp skih fud ba le ra u te ku }em pre la znom ro ku. To mi }u }e sa i gra ~i bi ti Ra do sav Pe tro vi}, De jan Le ki}, Du {ko To {i}. Mi lo{ Kra si} je ~lan Fe ner bah ~ea, a u Mer si nu igra i de fan zi vac Mi lan Ste pa nov, ne ka da {wi fud ba ler Voj vo di ne. Da kle, sa ~e tvo ri com no vo pri do {lih ove zi me, srp ski fud bal }e u tur skom pr ven stvu pred sta vqa ti ukup no de ve to ri ca igra ~a.

FI NAN SIJ SKA KRI ZA PRO [LOST ZA PAR TI ZAN

UEFA upla ti la no vac Fi nan sij ska kri za zbog ko je Par ti zan uma lo ni je na tri go di ne iz ba ~en iz Evro pe je pro {lost, Evrop ska fud bal ska fe de ra ci ja (UEFA) is pla ti la je Be o gra |a ni ma oko dva mi li o na evra na ime ovo se zon skog tak mi ~e wa pod we nim okri qem.Cr no - be li su za ra di li fi nu su mu, ko ja im omo gu }a va da is pla te du go va wa rad noj za jed ni ci i igra ~i ma. Uz to, ako se uzme u ob zir da su cr no - be li za ra di li mi lion i po evra od pro da je Ne ma we To mi }a tur skom Gen ~ler bir li gi ju, kao i iz ve snost tran sfe ra Ste fa na [}e po vi }a i Sre te na Sre te no vi }a u ju `no ko rej ski Bu san, do la zi se do nov ca ko ji }e omo gu }i ti i ku po vi nu no vih igra ~a. Za sa da se po u zda no ne zna ko }e po ja ~a ti cr no - be le, a naj bli ì to me je gol man Spar ta ka Zla ti bor vo de Bra ni mir Alek si}, po {to Vla di mir Stoj ko vi} ima ino stra ne po nu de i ove zi me naj ve ro vat ni je }e na pu sti ti Be o grad. Pro da ja Sre te na Sre te no vi }a ju `no ko rej skom Bu sa nu ne }e na te ra ti cr no - be le da po tra è no vog {to pe ra. Ivan Iva nov od bio je po nu du jed nog ru skog klu ba i naj ve ro vat ni je }e do le ta osta ti u Hum skoj. Iva nov je pre ne ki dan, da pod se ti mo, od bio i po nu du ukra jin skog Vo li na. Cr no - be li }e ove zi me ve ro vat no an ga ò va ti zad weg ve znog igra ~a jer je Me do Ka ma ra u pre go vo ri ma oko od la ska, dok je Go ran Lo vre po slat na po zaj mi cu.

Gre gor [li ren ca u er

Sa mo vr hun ski pro fe si o nal ci od la ze u ve li ke klu bo ve Zim ski pre la zni rok za fud ba le re jo{ ni je po ~eo, a u Voj vo di ni ve} ima do sta no vi na. Za sa da, one se od no se sa mo na od la ske igra ~a, jer su naj pre spo ra zum no ras ki nu ti ugo vo ri sa Al ma mi jem Mo re i rom ( pre {ao u re do ve {pan skog tre }e li ga {a Sa la man ke) i Mi la nom Bo jo vi }em (po stao ~lan gr~ kog dru go li ga {a Pa ne to li ko sa).Za tim je ugo vor sa ~la nom {pan ske Pri me re Se vi qom pot pi sao Mi ro slav Ste va no vi}, na sta viv {i na taj na ~in svo je vr sni trend da naj bo qi igra ~i Vo {e od la ze u ve li ke ino stra ne klu bo ve. Ugo vo ri su is te kli Mi ro sla vu Vu li }e vi }u (tra ì an ga `man van gra ni ca Sr bi je) i Da ni e lu Moj so vu. - Dra go mi je {to je Ste va no vi} po stao pr vi igra~ po sle 30 go di na ko ji je iz Voj vo di ne oti {ao u [pa ni ju i to u Se vi qu ko ja je ve o ma ozbi qan klub, je dan od naj ve }ih u ta mo {wem fud ba lu - re kao je pred sed nik Uprav nog od bo ra no vo sad skog su per li ga {a Rat ko Bu to ro vi}. - Na taj na ~in na gra |en je we gov ve li ki pro fe si o na li zam, pri vr è nost klu bu ~i ji je dres no sio i ~i we ni ca da ni ka da ni je na pra vio ni naj ma wi eks ces. Ujed no, to je i pri mer osta lim igra ~i ma {ta se tra ì u naj ra zvi je ni jim fud bal skim ze mqa ma ko je

ja ko do bro pra te zbi va wa na tr `i {tu. Osta la je Voj vo di na prak ti~ no bez oso vi ne po de snoj stra ni ko ju su ~i ni li Vu li }e vi} i Ste va no vi}? - Ni {ta ne ra di mo ne plan ski. Ni smo osta li bez re {e wa na de snoj stra ni, jer ni smo za bo ra vi li, ni pre cr ta li Smi qa ni }a za ko jeg ve ru jem da }e da se vra ti, tu su i

De le ti}, pa Spre mo, Ja wu {e vi}... Na rav no da raz mi {qa mo i o po ja ~a wi ma i vo di mo od re |e ne pre go vo re po tom pi ta wu. Da li po sto ji in te re so va we za jo{ ne ke igra ~e Voj vo di ne, od no sno ho }e li bi ti jo{ od la za ka? - Re kao sam to i ra ni je, po no vi }u i ovom pri li kom- svi igra ~i mo gu da odu uko li ko za wih stig ne ade kvat na po nu da. Ujed no, po sto ji

Ni ku da ne `u ri mo

Ivan Iva nov osta je u Hum skoj

Par ti zan je do bio po hva lu za rad sa svo jim mla dim igra ~i ma. La zar Mar ko vi} i Ma ti ja Na sta si} ( ni mi nut ni je od i grao u se ni or skoj eki pi, a sa da je uzda ni ca Man ~e ster si ti ja) pre ma ame ri~ kom sport skom saj tu Bli ~er ri port svr sta ni su me |u 50 naj bo qih mla dih fud ba le ra sve ta. Sajt kao kva li te te pr vog na vo di ne ve ro vat nu br zi nu i efi ka snost jer je na 60 utak mi ca za pr vi tim po sti gao 13 go lo va. Pod vla ~i se da je Mar ko vi} sa 18 go di na ve} od i grao {est utak mi ca za A re pre zen ta ci ju i po sti gao je dan gol. I. La za re vi}

[li ren ca u er {am pi on ski

[li ren ca u er je do po be de u svom rod nom gra du do {ao sko rom od 253,7 bo do va i sko ko vi ma od 131,5 i 123 me ta ra i ta ko

RAT KO BU TO RO VI], PRED SED NIK UO FK VOJ VO DI NA

NE BOJ [A VIG WE VI], TRE NER CR VE NO-BE LIH

^E TI RI SKA KA O NI CE

Austri j a n ac Gre gor [li ren ca u er ube dqi vo je tri jum fo vao na sko ko vi ma u austrij skom In sbru ku i pre u zeo vo| stvo na tur ne ji ^e ti ri ska ka o n i c e pred we n o fi n a l e.

dnevnik

do {ao do 44. tri jum fa u Svet skom ku pu, {to zna ~i da ga sa mo dva de le od sti za wa re kor da le g en d ar n og Ma t i j a Ni k e n e na.Dru go me sto, sa vi {e od de set bo do va ma we, za u zeo je Po qak Ka mil [toh, dok se na tre } em ste p e ni ku po bed ni~ kog po sto qa na {ao An d ers Bar dal iz Nor ve {ke. Po b ed n ik u Ober stdor fu i G a r m i { - P a r t e n k i r h e n u , N o r v e ` a n i n An d ers Ja k ob sen je bio tek sed mi i sa pr vog je pao na dru g o me s to i pred ve li ko fi na le, u ne de qu u Bi {ofsho fe nu, ima 10,7 bo do va ma we od [li ren ca u e ra u bor bi za tro fej.

[ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Ne boj {a Vig we vi} odav no je na pra vio plan i pro gram zim skih pri pre ma, ko je }e po ~e ti 9. ja nu a ra. - Sve do 1. fe bru a ra, uko li ko nam to vre me bu de do zvo li lo, bo ra vi }e mo u No vom Sa du re kao je Vig we vi}. - U An ta li ju od la zi mo 1. fe bru a ra i ta mo }e mo, uz tre nin ge, od i gra ti {est ja kih utak mi ca. Ri va li }e nam bi ti poq ski ti mo vi Gur wik (3. fe bru a ra) i Po lo ni ja (6. fe bru a ra), a on da i B tim austrij skog Ra pi da (7. fe bru a ra), slo va~ ka @i li na (10. fe bru a ra) i gru zij ska Lo ko mo ti va (11. fe bru a ra). Jo{ uvek tra `i mo ri va la za 12. fe bru ar i ta da }e li sta bi ti kom ple ti ra na.

Po ja vi la se u me di ji ma in for ma ci ja da, uko li ko Abu ba kar Ouma ru bu de na pu stio No vi Sad, ima te sprem no re {e we iz Bra zi la? - Ima mo kon tak te s Bra zil cem, kao i s igra ~i ma iz Ko lum bi je i Hon du ra sa - sa op {tio je Vig we vi}. - Ni ku da ne `u ri mo i mo ra mo da bu de mo ve o ma pa `qi vi pri do vo |e wu igra ~a. Ima mo ve li ke am bi ci je na pro le }e u Ku pu Sr bi je i za to pro ma {a ja po tom pi ta wu ne sme da bu de. [ta }e bi ti s fud ba le ri ma ko ji su je se nas na stu pa li na po zaj mi ca ma u dru gim klu bo vi ma, pre svih [u {wa rom, Ko va ~e vi }em i Iva ni }em? - Svi oni po ~e }e pri pre me s na ma i on da }e mo da od lu ~i mo da li }e osta ti u Voj vo di ni ili }e pro du `i ti bo ra vak na po zaj mi ca ma.

MA RI JAN CVET KO VI], PR VO TI MAC BA^ KE TO PO LE

Na pro le }e mo ra mo bo qe

Fud ba le ra Ba~ ke To po le Ma ri ja na Cvet ko vi }a stru~ wa ci svr sta va ju me |u naj bo qe {top te re u Srp skoj li gi - Voj vo di na. Do {ao je iz Sen te, br zo se uklo pio u sa stav To pol ~a na, iz bo rio me sto u po sta vi i ~e sto je bio me |u naj i stak nu ti jim po je din ci ma u je se wem de lu pr ven stva. Pa u za u pr ven stvu pro vo di u rod nom Baj mo ku, gde smo ga i sre li. - Za vr {i li smo sa ra dom pre me sec i po da na, {to ne zna ~i da sam za bo ra vio na fud bal, tre ni ram re dov no, ho }u da bu dem spre man za start pri pre ma - ka `e Cvet ko vi}. Fud bal ski ta le nat Ma ri jan je po ka zao u Ma ri jan Cvet ko vi} pr vom ti mu Rad ni~ kog iz Baj mo ka gde je ~e ti ri go di ne ner i za to se na dam bo qim igra bio naj bo qi igra~. Za tim je dve ma i re zul ta ti ma u na stav ku pr se zo ne ve o ma uspe {no igrao u ven stva. Sen ti, da bi pro {log le ta pre Cvet ko vi }e ve am bi ci je su da {ao u Ba~ ku To po lu i imao za - za i gra u vi {em ran gu ne go {to pa `e nu ro lu. Kao {to per ve o ma je Srp ska li ga. je opa san i za pro tiv ni~ ke gol - U pro le} nom de lu pr ven stva ma na. eki pa mo ra da igra bo qe ne go - Po lu se zo nu smo za vr {i li na {to je igra la je se nas, {to pod 13. me stu,{to je sla bi je od o~e - ra zu me va i mo je kva li tet ni je ki va nog, uve ren sam da }e mo na par ti je i ve }u afir ma ci pro le }e igra ti bo qe. Ni sam po - ju.Sport ski je i qud ski da ve ru gre {io {to sam iza brao Ba~ ku jem u li~ ni na pre dak i na stup u To po lu s ob zi rom da sam imao vi {em ran gu, ma da po no va qam vi {e po nu da,klub je od li~ no or - da mi je u Ba~ koj To pli le po ga ni zo van, upra va ko rekt na, a is ta kao je Cvet ko vi}. @eq ko Ra ~i} je iz van re dan tre S. Sto jiq ko vi}

mo gu} nost da }e mo sa jo{ ne kim fud ba le ri ma ras ki nu ti ugo vo re. Za pet i po go di na od ka ko je na ~e lu no vo sad skog ti ma, Rat ko Bu to ro vi} je re a li zo vao ~i tav niz vred nih tran sfe ra. @eq ko Br ki} no si dres ita li jan skog Udi ne zea, Goj ko Ka ~ar i Slo bo dan Me do je vi} na stu pa ju u ne ma~ koj Bun des li gi, Du {an Ta di} s ve li kim uspe hom igra za ho land ski Tven te, Dra gan Mr |a na stu pa u [vaj car skoj, Ste va no vi} je sa da igra~ Se vi qe... Ho }e li im se ove zi me pri dru ì ti i De jan Me leg, mo mak za ko jeg je za in te re so van Ajaks? - Ve li ki Ajaks sa mo tre ba da pla ti ce nu ko ju smo tra ì li i Me leg ve} su tra mo è da po sta ne we gov ~lan. Ovih da na po ja vi la se i in for ma ci ja da po sto ji mo gu} nost da Voj vo di na od Olim pi ja ko sa ot ku pi ugo vor Alek san dra Ka ta i ja? - Ve li ka je ve ro vat no }a da }e mo ot ku pi ti od gr~ kog klu ba Ka ta i jev ugo vor - re kao je Rat ko Bu to ro vi}. FK Voj vo di na je ju ~e ras pi sao kon kurs za iz bor di rek to ra klu ba i di rek to ra mar ke tin ga ko ji je otvo ren do 20. ja nu a ra. A. Pre do je vi}

DE^ JI TUR NIR U RU MI

No vo sad ske eki pe naj bo qe Usta no va Sport ski cen tar Ru ma bi la je po kro vi teq De ~i jeg fe sti va la fud ba la -No vo go di {wa ra dost 2013, u okvi ru ko jeg se odr `an tur ni ri u ma lom fud ba lu. Re zul ta ti 2005. go di {ta: Sport ski klub Ru ma – [F Pe tar Pu a ~a (No vi Sad) 0:1, [F Ro zen borg (Be o grad) – AF Bam bi (Zre wa nin) 1:1, SK Ru ma – AF Bam bi 2:2, [F Ro zen borg – Rad ni~ ki (Srem ska Mi tro vi ca) 6:2, AF Bam bi – Rad ni~ ki 4:0, [F Pe tar Pu a ~a – [F Ro zen borg 3:2, [F Pe tar Pu a ~a – Rad ni~ ki 3:0, AK Ru ma – [F Ro zen borg 2:0, SK Ru ma – Rad ni~ ki 4:1 i [F Pe tar Pu a ~a – AF Bam bi 1:1. Ta be la: [F Pe tar Pu a ~a 10, SK Ru ma 7, AF Bam bi 6, [F Ro zen borg 4 i Rad ni~ ki bez bo do va.Naj bo qi gol man je Mar ko Sto ja nov ([F Pe tar Pu a ~a), dok je De nis Staj ki (SK Ru ma) naj bo qi igra~ i sa 5 go lo va naj bo qi stre lac. Re zul ta ti 2004. go di {ta, gru pa A: SK Ru ma – Rad ni~ ki (Srem ska Mi tro vi ca) 0:0, J.J sport (In |i ja) –

[u le Bo le sni kov (No vi sad) 0:7, SK Ru ma – J.J Sport 2:0, [u le Bo le sni kov – Rad ni~ ki 2:0, SK Ru ma – [u le Bo le sni kov 0:5 i Rad ni~ ki – J.J sport 1:0. Gru pa B: Slo ven sun ce (Ru ma) – AF Ivan Ob ra do vi} (Obre no vac) 0:0, R.M.R (No vi sad) – [F Bo à \ur ko vi} (No va Pa zo va) 3:3, Slo ven sun ce – R.M.R 4:0, [F Bo à \ur ko vi} – AF Ivan Ob ra do vi} 0:0, Slo ven Sun ce – [F Bo à \ur ko vi} 4:0 i AF Ivan Ob ra do vi} – R.M.R 3:0. Utak mi ca za 3. me sto: AF Ivan Ob ra do vi} – SK Ru ma 1:0, fi na le: [u le Bo le sni kov – Slo ven sun ce 2:0. Naj bo qi gol man je Ni ko la Sto ja di no vi} (AF Ivan Ob ra do vi}), naj bo qi igra~ Mi li vo je Ma rin ko vi} (Slo ven sun ce), a Mi lo{ Po po vi} ([u le Bo le sni kov) sa 6 go lo va naj bo qi stre lac. De ~i ji fud bal ski fe sti val otvo rio je Mi ro slav Po li mac, se kre tar Sa ve za spor to va Ru me, a teh ni~ ki or ga ni za tor bio je SK Ru ma. @. Ra di vo je vi}

TUR NIR VE TE RA NA U TE ME RI NU

Gra di na po bed nik Na tur nir ve te ra na u ma lom fud ba lu (Plus 35) u Te me ri nu u~e stvo va lo je 12 eki pa. U utak mi ci za 3. me sto Mla dost (Ba~ ki Ja rak) je po be di la eki pu Kro ja~ ka rad wa Adi ja na/ Sta klo Mi li ~e vi} 3:2, a u fi na lu Gra di na Euro ko merc je sa vla da la Auto me di ku sa 2:0. Naj bo qi igra~ je Dra gan Man di}, naj bo qi stre lac Igor Vu ko vi}, a naj bo qi gol man Alek san dar Pje vi}. U pred i gri fi nal ne utak mi ce pi o ni ri TSK-a sa vla da li su vr {wa ke iz Slo ge bo qim iz vo |e wem pe na la. Pri hod sa tur ni ra upla }en je za na bav ku slu {nog apa ra ta de ~a ku iz Si ri ga. - Tur nir je oprav dao o~e ki va wa, a sle de }i }e si gur no bi ti jo{ ma sov ni ji. Da na po me nem da je lo kal na sa mo u pra va iz dvo ji la 274 hi qa de di na ra za na bav ku lop ti za po tre be vr ti }a, osnov nih i sred we {ko le – re kao je Mi lan Te pi}, ~lan Op {tin skog ve }a za re sor spor ta. M. M.

SPORT

dnevnik

subota5.januar2013.

DA NAS STA RTU JE DA KAR RE LI

Sag maj ster pe ti put, Mi la no vi} i Veq ko vi} de bi tu ju Da kar re li star tu je da nas u Li mi uz pi ta wa ko ja se ti ~u bez bed no snih i eko lo {kih pro ble ma ko ji pra te ovu tr ku. Tr ka du ga 8.400 ki lo me ta ra vo di }e od pre sto ni ce Pe rua do San tja ga u î leu, gde se za vr {a va 20. ja nu a ra. Naj te ì re li na sve tu, ko ji je pr vi put odr àn 1978. go di ne i tra di ci nal no je star to vao u Pa ri zu za No vu go di nu, pro la ze }i kroz Sa ha ru, u po sled wih pet go di na odr à va se na tlu Ju `ne Ame ri ke, ka ko bi se iz be gli bez bed no sni pro ble mi u Afri ci. Ovo go di {we uzda we Re li ja Da kar ve} je na i {ao na kri ti ke pa le on to lo ga, ko ji

tvr de da ova ma sov na tr ka,u ko joj u~e stvu je 450 vo zi la, ozbiq no o{te }u je fo si le ki to va i del fi na ko ji da ti ra ju od pre 20 mi li o na go di na. - Ima mo ve} ozbiq no o{te }e ne fo si le zbog pro la ska vo zi la - re kao je za AFP di rek tor pe ru an skog pa le on to lo {kog in sti tu ta Kar los Vil do so. Re li Da kar je, ta ko |e, u bez bed no snom smi slu pod zna kom pi ta wa, s ob zi rom da je ova tr ka to kom go di na uze la ve li ki da nak. Do sa da je ukup no stra da lo pre ko 60 qu di, me |u ko ji ma je 25 tak mi ~a ra. Pre go di nu da na, pr vog da na tr ke `i vot je iz -

Bo jan Mi la no vi} i Darko Veq ko vi} prvi put na Da kar re li ju

gu bio ar gen tin ski vo za~ Hor he Mar ti nes Bo e ro. Ove go di ne an ga `o va no je 150 qu di kao bez bed no sno oso bqe, kao i 60 le ka ra i hi rur ga, uz pet he li kop te ra i de set me di cin skih vo zi la ko ji }e nad zi ra ti tr ku. - Ovo je eks trem ni sport i ri zik uvek po sto ji - re kao je di rek tor tr ke Etjen La viw. Ti tu lu u kon ku ren ci ji auto mo bi la bra ni de se to stru ki {am pion Fran cuz Ste fan Pe ter han sel, a u kon ku ren ci ji su jo{ [pa nac Kar los Sa inc i Na ser Al Al ti jah iz Ka ta ra, ko ji su bi li naj bo qi na Da ka ru 2010, od no sno 2011. go di ne. Kod mo to ci kli sta ti tu lu bra ni Fran cuz Si ril De spre, ko ji je i sa da fa vo rit zbog od su stva glav nog ri va la pret hod nih go di na Mar ka Ko me iz [pa ni je. Od na {ih vo za ~a na stu pi }e Ga bor Sag maj ster na mo to ru i Bo jan Mi la no vi} i Dar ko Veq ko vi} u kon ku ren ci ji auto mo bi la. Pe tu go di nu za re dom Sag maj ster }e pred sta vqa ti Sr bi ju na Da ka ru u kon ku ren ci ji mo to ci kli sta, a kao svoj ciq is ti ~e pla sman me |u pr vih 50. Sag maj ster je pr va tri u~e {}a na Da ka ru us peo da za vr {i,

NBA LI GA

Po be da Mi ne so te u Den ve ru U na stav ku pr ven stva ame ri~ ke pro fe si o nal ne ko {ar ka {ke li ge (NBA) Mi ne so ta je kao gost sa vla da la Den ver sa 101:97.

Alek sej [ved (Mi ne so ta)

^ak {e sto ri ca igra ~a go stu ju }eg ti ma ima lo je dvo ci fren ko{ ge ter ski u~i nak, a pred vo di li su ih Xej Xej Ba rea i ru ski re pre zen ta ti vac Alek sej [ved sa po 17 po e na. Tri po e na ma we uba ci li su Luk Rid na u er i An drej Ki ri len ko, dok je pr vi as Mi ne so te Ke vin Lav do po vre de imao u~i nak 12 ko {e va i 17 sko ko va. Biv {i cen tar be o grad skog Par ti za na Ni ko la Pe ko vi} utak mi cu je za vr {io sa 11 po e na i {est uhva }e nih lop ti. U po ra `e nom Den ve ru po 16 ko {e va uba ci li su Ko sta Ku fos i Taj Lo son. U dru goj utak mi ci Wu jork je u Me di son Skver Gar de nu sa vla dao San An to nio Spars sa 100:83 i ta ko pre ki nuo niz od se dam uza stop nih po be da Spar sa. Naj za slu `ni ji za po be du Wu jor ~a na bi li su Kar me lo En to ni sa 23 i Xej Ar Smit sa 20 po e na.

bi ti naj te `e na da mo se da }e nam to {to smo od mor ni po mo }i da do |e mo do ci qa tog da na, a po tom i na sta vi mo da qe - re kao je Mi la no vi} . Mi la no vi} ima ve li kog is ku stva na kru `nim sta za ma, na ko ji ma se ove go di ne oki tio ti tu lu {am pi o na, a od lu ku da u~e stvu je na Da ka ru do neo je u po sled wem tre nut ku. Veq ko vi} }e mu bi ti na vi ga tor i pred put u Ju `nu Ame ri ku pro {ao je po seb nu obu ku za ono {to ga ~e ka. - Moj po sao je mno go ozbiq ni ji ne go {to mno gi mi sle, po {to bi sva ka gre {ka mo gla mno go da nas ko {ta. Moj po sao je da gle dam put nu kwi gu i woj ve ru jem vi {e ne go ono me {to vi di mo pred so bom. Na dam se da }e mo se do bro sna }i i do }i do ci qa - is ta kao je Veq ko vi}. Tra sa tr ke ide du` oba le Ti hog oke a na, pre ne go {to skre ne u unu tra {wost Ar gen ti ne i u|e u An de, uz 14 eta pa ko je pro la ze kroz tri dr `a ve.

ABA LI GA: PAR TI ZAN DO MA ]IN CI BO NI

Sva ki me~ kva li fi ka ci o ni Tre n er ko { ar k a {a Par t i z a n a Du {ko Vu j o { e v i} re kao je da }e od du e la sa za gre ba~ kom Ci bo nom sva ki me~ bi ti kao kva li fi ka ci o ni za pla sman u Evro li gu. - Ima li smo du gu pa u zu to kom ko je smo mar qi vo i vred no ra di li. Tru di li smo se da po ja ~a mo broj tre nin ga i op te re }e we igra ~a i ve ru jem da }e to da se vi di ve} pro tiv Ci bo ne. Od sa da sva ka utak mi ca bi }e iz u zet no va `na i gle da }e mo je kao na kva li fi ka c i j e za elit n o evrop s ko tak mi ~e we - re kao je Vu jo {e vi}. On je pod se tio da su du e li Par ti za na i Ci bo ne od u vek bi li ve li ki iz u zet no za ni mqi vi i der bi ji.

- Ta ko je bi lo u biv {oj dr à vi, a ta ko je i sa da. Ci bo na ima do bar sa stav, pro ble me su re {i li u ho du i do ve li ne ko li ko po ja ~a wa. Ima ju ve li ke am bi ci je i ako bu du è le li da ih is pu ne mo tra }e su tra da od i gra ju na vr hun skom ni vou is ta kao je tre ner cr no-be lih. Vu jo {e vi} je ka zao i da o~e ku je da pu bli ka od i gra zna ~aj nu ulo gu i da ten zi ju zbog im pe ra ti va po be de pre tvo ri u ne {to po zi tiv no za Par ti zan. Za cr no-be le bi tre ba lo da de bi tu je fran cu ski ko {ar ka{ @o fri La vrw. - ê ka mo da stig nu pa pi ri za we ga i tre ba lo bi da bu de u sa sta vu. Ipak, ne bi tre ba lo o~e ki va ti da po sle sa mo dvatri tre nin ga ve} pro tiv Ci bo ne po ka è sve {to zna. Ve -

Da nas BE O GRAD: Par ti zan - Ci bo na (21), SOL NOK: Sol nok - [i ro ki (17), SKO PQE: Sko pqe - Bu du} nost (17), LAK TA [I: Igo kea - Rad ni~ ki (17), QU BQA NA: Ce de vi ta - Split (18)

Su tra ZA DAR: Za dar - Kr ka (17)

De bi tu je: @o fri La vrw

ru jem da }e nam do ne ti do dat nu ~vr sti nu pod ko {em. Znam da bi ce la eki pa br `e ra sla ka da bi smo ima li jed nog is ku snog cen tra, ali ta kvih ili ne ma ili mi u ovom tre nut ku ne mo `e mo da ih pri u {ti mo ob ja snio je Vu jo {e vi}. Tre ner cr no-be lih je re kao da je jo{ ra no go vo ri ti o gru pi

ti mo va ko ji su iz dvo ji li u bor bi za pla sman na za vr {ni tur nir i do dao da o~e kuj je ve li ku bor bu za pr vo me sto ko je do no si di rek tan pla sman u Evro li gu i ve li ke pri vi le gi je. Utak mi ca 16. ko la Ja dran ske li ge iz me |u Par ti za na i Ci bo ne igra se ve ~e ras od 21 sat u dvo ra ni Pi o nir.

ZVE ZDA GO STU JE U QU BQA NI

ZA NI MQI VOST

Re kord do re kor da Ne ve ro va tan re zul tat ko {ar ka {kog me ~a u Ki ni, a jo{ ne ve ro vat ni je je da je je dan igra~ na toj utak mi ci dao 75 po e na i po sta vio re kord. Ime na ko {ar ka {kih ti mo va iz Ki ne vam, naj ve ro vat ni je, ni {ta ne zna ~e, ali red je da ih po me ne mo, s ob zi rom na re zul tat ko ji se ret ko po sti `e i vi |a. Eki pa Xe |i jan ga Re kor der: Kvin si Du bi je po be di la [an si 154:129 (36:25, 31:38, 42:26, 45:40), a po e na, od ~e ga de vet troj ki. Za ni jo{ lu |i je po da tak da je je dan mqi vo, naj bli `i sa i gra~ po u~in igra~ na toj utak mi ci po sti gao ~ak ku u tom me ~u bio je Edi Ka ri sa 20 75 po e na, a dru gi 60 i imao 29 uhva po e na. Du bi je bek {u ter, bio je }e nih lop ti! tri se zo ne u NBA (Sa kra men to, Ko {ar ka{ po bed ni~ ke Kvin si To ron to), pa je po sle igrao u Tur Du bi je za 35 mi nu ta po sti gao 75 skoj, [pa ni ji i sa da u Ki ni. Ovim

Ga bor Sag maj ster opet na naj te `em re li ju na sve tu

dok je pro {le go di ne, ka da je pr vi put re li vo èn i u Pe ruu, od u stao. - Mi slim da mo gu da se pla si ram me |u pr vih 50. Ciq je da stig nem na ciq u San ti ja go, {te de }u na mo to ru ko li ko god bu dem mo gao. Psi hi~ ki i fi zi~ ki sam pot pu no spre man. Ru ta je ve o ma te {ka, ve} od dru gog da na ula zi mo u di ne i u pr vih pet da na se o~e ku je naj te ì po sao za sve. Or ga ni za to ri ~ak ka ù da o~e ku ju da }e 50 od sto u~e sni ka od u sta ti ta da, a to je za i sta ve li ki broj. Si gur no je da }u zbog to ga {te de ti mo tor ko li ko god mo gu, a po tom po ku {a ti da se pro bi jem - re kao je Sag maj ster za B92. Mi la no vi} i Veq ko vi} }e vo zi ti Opel An ta ru. - Na{ ciq je da za vr {i mo Da kar. S ob zi rom da ni Dar ko ni ja ne ma mo ni ka kvog is ku stva u re li ju sve sni smo ka kvi su nam do me ti. Po {to su or ga ni za to ri spre mi li ta kvu ru tu da }e pr vih ne ko li ko da na

u~in kom je po sti gao no vi re kord u ki ne skoj ko {ar ci po bro ju da tih po e na na utak mi ci. Pret hod ni re kord po sta vio je mar ta 2010. go di ne Am dre Emet ka da je po sti gao 71 poen u dre su [an dong King sto na. I po ra `e na eki pa ima la je svog he ro ja. ^arls Gejns je po sti gao 60 po e na i imao ~ak 29 sko ko va! Da sve bu de jo{ neo bi~ ni je, po da tak u ve zi sa Gej nsom. On je do {ao u eki pu [an si na kon {to je iz we ot pu {ten Mar kus Vi li jams, jer je utvr |e no da je pu {io ma ri hu a nu. Za ni mqi vo je to da je upra vo Vi li jams pre te ka zne na pra vio iden ti ~an u~i nak na jed nom me ~u - 60 po e na i 29 sko ko va.

U`e le li se utak mi ca Zve zda }e da nas u Qu bqa ni igra ti pro tiv Olim pi je u 16. ko lu ABA li ge, a u sre du u Evro ku pu pro tiv Ul ma u go sti ma.Gust ras po red, me |u tim, ne

bri ne tre ne ra Vla du Vu ko i ~i }a. - To je sa mo je dan od pet ili {est me se ci ko li ko }e se jo{ igra ti. Ne mi slim da su to kom ja -

Do bar sa vet pa ra vre di: Vla da Vu ko i ~i} (de sno)

nu a ra pro tiv ni ci i utak mi ce la ki, da le ko od to ga, ali mi slim da i utak mi ce to kom fe bru a ra i mar ta i te ka ko ima ju svo ju te ì nu, kao i ono {to nas ~e ka u apri lu i ma ju, a da ne go vo rim u sa mom fi ni {u se zo ne - ka zao je Vu ko i ~i}. Zve zda sa Olim pi jom igra ve ~e ras od 19 ~a so va. - Qu bqan ~a ni su bez sva ke sum we tim ko ji naj o zbiq ni je kon ku ri {e za jed no od pr va ~e ti ri me sta ko je vo de na faj nal-for ABA li ge - is ta kao je Vu ko i ~i} i do dao: Sva ka pa u za i pre kid tak mi ~e wa uvek sa so bom no si ne ku ne iz ve snost ka ko }e tim da re a gu je, da li se po pra vi la for ma, da li su ne ki igra ~i na pre do va li ili do ì ve li pad. Me |u tim, i po red te ne iz ve sno sti isto ta ko po sto ji i do za po ja ~a ne mo ti va ci je. Jer, ka da u pro se ku me se~ no igra te osam, de vet utak mi ca i ka da se na pra vi ova kva pa u za svi se za è le utak mi ca.

svet

subota5.januar2013.

AMERI^KI PRED SED NIK OSTA JE BEZ NAJ VER NI JEG EKO NOM SKOG SA VET NI KA

Gajt ner od la zi, Oba ma u bri ga ma VA [ING TON: Plan ministra finansija SAD Timotija Gajtnera da napusti funkciju krajem januara doveo je Belu ku}u u nezgodan polo`aj, budu}i da bi ameri~ki predsednik Barak Obama ostao bez najverni jeg eko nom skog sa vet ni ka uo~i slede}e rasprave o fiskalnoj situaciji u Kongresu. Gajtner, koji se godinama borio sa finansijskom krizom, a zatim i sa zakonodavcima iz redova republikanaca u 2011. oko podizawa granice javnog duga, ve} neko vreme `eli da napusti vladu, prenosi Rojters. Ministarstvo finansija je navelo da ne}e komentarisati kada bi Gajtner mogao da ode dok wegov naslednik ne bude imenovan, a agencija Blumberg navodi da bi to moglo da se desi krajem januara. Obama je izabrao Gajtnera kao vo|u nedavno okon~anih pregovora sa Kon-

Pla }a we sa mo ke {om VA TI KAN: Turisti u Vatikanu od Nove godine ulaznice za muzeje, suvenire ili bilo {ta drugo mogu da pla}aju samo gotovinom po{to je italijanska centralna banka odlu~ila da blokira elektronsko pla}awe u gradu-dràvi. List „Korijere dela Sera” pi{e da je blokada uvedena jer Sveta stolica jo{ nije u potpunosti ispunila sve bezbednosne mere koje propisuje Evropska unija u ciqu spre~avawa prawa novca. To zna~i da italijanske banke nemaju dozvolu da rade na teritoriji Vatikana, a „Doj~e bank Italija”, koja je oko 15 godina pruàla Vatikanu usluge elektronskog pla}awa, saop{tila je da je Banka Italije ovla{}ewa povukla nakon 31. decembra, javio je AP. Vatikan tvrdi da nastoji da re{i ovaj problem za hiqade turista koji pose}uju wegove popularne muzeje, ali zasad nije komentarisao navodne razloge za blokadu elektronskog pla}awa. U ciqu poboq{awa mera za otkrivawe i spre~avawe prawa novca, Vatikan je pre samo nekoliko meseci angaòvao jednog {vajcarskog stru~waka, navodi ameri~ka agencija. Muzeji, suvenirnice i turisti~ki obilasci veliki su izvori prihoda za Vatikan.

Timoti Gajtner

gresom o izbegavawu “fiskalne provalije”, odnosno rasta poreza i buxetske {tedwe, koji su pretili da ameri~ku ekonomiju gurnu nazad u recesiju. Me|utim, dogovor kojim je sa~uvana

ve}ina poreskih olak{ica iz vre me na Bu {a sa dr ì i niz kqu~ nih fi skal nih ro ko va, kojima se automatska buxetska {tedwa odlaè do marta, a granica vladinog zaduìvawa nije

pove}ana. Obama se tako na{ao u te{koj poziciji, budu}i da }e, po svoj prilici, morati da imenuje novog ministra finansija i zatraì od Senata da odobri wegov izbor, u vreme ka da se za ko no dav ci na la ze usred jo{ jedne rasprave o buxetu. Jav ni dug SAD je 31. de cem bra 2012. do sti gao li mit od 16,4 bi li o na do la ra, a zva ni~ ni Va {ing ton je na do brom pu tu da u fe bru a ru osta ne bez sred sta va. Uko li ko Kon gres na vre me ne po dig ne gra ni cu za du ì va wa, SAD bi mo gle da ban kro ti ra ju i uz bur ka ju tr ì {ta {i rom sve ta. Gajt ner je mno go po mo gao re pu bli kan skom pred sed ni ku Xor xu Bu{u, a za tim i Oba mi, to kom kre dit ne kri ze iz 2007-2009, pr vo kao pred sed nik Fe de ral nih re zer vi Wu jor ka, a za tim kao mi ni star fi nan si ja.

RE A GO VA WE RU SA NA DE PAR DJE O VO NO VO DR @A VQAN STVO

„@e ra re, do |i na trg s ru skim pa so {em” MO SKVA: Rusi su ju~e sa smehom, nevericom i pove}om do zom iro ni je re a go va li na vest da je Kremq dao dràvqanstvo francuskom glumcu @eraru Depardjeu. U pismu koje je emitovala Ruska televizija Depardje je naveo da voli ruskog pred sed ni ka Vla di mi ra Putina i nazvao Rusiju „velikom demokratijom”. „Impresioniran je na{om demokratijom - to zna~i da je potpuno poludeo”, napisao je korisnik Fejsbuka Vladimir Sokolov. Levi~arski politi~ar Eduard Limonov pozvao je Depardjea da u~estvuje na protestima protiv Putina i rizikuje susret sa policijom. „@erare, do|i na Trijum@erar Depardje i Vladimir Putin falni trg 31. januara sa novim ruskim paso{em u xepu”, napi{}emo ga kako gura kolica u Tviteru televizijska voditeqsao je Limonov na svom blogu. radwi, ~eka na analizu krvi u ka. Depardje, kao drugi ruski Agencija AFP navodi dràvqani, mora da Depardje sasvim sida ima pri ja vu gurno ne}e prihvatiti Spre mna sam da ga re gi stru jem na svoj stan boravka. ovu ponudu budu}i da ga Mnogi, ipak, gde mo è da osta ne ko li ko è li je na nedavnoj konfesumwaju u moral(Ti na Kan de la ki) renciji za {ampu Punu is prav nost tin na zvao bli skim da va wa dr à prijateqem. Mnogi u Rusiji na- poliklinici ili u redu za penvqanstva Depardjeu. Orek na{alili su se da }e Depardje sa- ziono”, napisao je novinar i vo di da we go vo pro ti vqe we da ìveti kao ruski penzioner bloger Anton Orek na sajtu po- pla}awu poreza u Francuskoj ako se odrekne francuskog drpu lar ne ra dio sta ni ce Eho. pokazuje da „vi{e voli novac àvqanstva zbog predloènog „Spremna sam da ga registrujem od zemqe. Dajmo onda paso{e pove}awa poreske stope za bo- na svoj stan gde moè da ostane svima sa mnogo novca i ne}mo gate na 75 procenata. „Sre- koliko èli”, napisala je na morati da pla}amo porez!”

dnevnik

^E[KA

Kla u su is ti ~e man dat, iz bo ri idu }e sed mi ce PRAG: Ustavni sud ê{ke je ju~e odbacio zahtev da se odloè prvi direktni predsedni~ki izbori planirani 11. i 12. januara, saop{tio je taj sud. „Izbori }e se odràti idu}e sedmice, kada su i zakazani”, rekao je generalni sekretar Ustavnog suda Tomas Langa{ek, prenela je agencija AFP. @albu sudu je uloìo senator Tomio Okamura po{to je izbrisan sa liste predsedni~kih kandidata zbog nepravilnosti.

„Zahtev je odbijen”, rekao je Langa{ek. Prva runda predsedni~kih izbora zakazana je za 11. i 12. januar, a druga runda }e biti dve nedeqe kasnije sa dva kandidata sa najvi{e glasova dobijenim u prvoj rundi. Do sada, predsednika ^e{ke birala su oba doma parlamenta. Evroskepti~nom predsedniku Vaclavu Klausu isti~e drugi mandat 7. marta. Favoriti na predsedni~kim izborima su politi~ar desnog centra Jan Fi{er i levi~ar Milo{ Zeman.

NEMA^KA

Alt ma jer: Nu kle ar ke ne ma ju bu du} nost BER LIN: Nuklearna energija nema nikakvu budu}nost u Nema~koj, potvrdio je nema~ki ministar za za{titu `ivotne okoline Peter Altmajer. „Ne vidim da postoji bila kakva mogu}nost da se u Nema~koj obnovi proizvodwa nuklearne energije”, bez obzira na to ko vlada unutra{wom politi~kom scenom, izjavio je Altmajer, ~lan Demohris}anske unije (CDU) koju predvodi nema~ka kancelarka Angela Merkel, prenela je novinska agencija AFP. Altmajer je reagovao na nedavnu izjavu evropskog komesara za energetiku Gintera Etinga, koji je 31. decembra za nema~ki list „Rajni{ post” da }e se u Nema~koj

Peter Altmajer

i „za 40 godina” proizvoditi elektri~ne energije u nuklernim centralama. Evropski komesar nije iskqu~io ni mogu}nost da se u Nema~koj u budu}nosti postave nova nuklearna postrojewa.

FILIPINI

Na pa da~ ubio de ve to ro qu di MA NI LA: Napada~ sa poluautomatskim pi{toqem ubio je ju~e najmawe devetoro qudi i ranio 11, divqaju}i kroz sirotiwski kvart u predgra|u Manile, glavnog grada Filipina, saop{tile su vlasti. Napad se dogodio na oko 40 kilometara ju`no od Manile i zavr{io pogibijom napada~a dok je razmewivao vatru s policijom, rekao je istra`ni zvani~nik Arnulfo Lopez. Lopez je agenciji AFP izjavio da je napada~ pucao nasumice, na svakog ko bi mu se na{ao na putu. Jedna sedmogodi{wa devoj~ica je me|u poginulima dok je ~etvoro dece raweno, naveo je Lo-

pez. On je rekao da je napada~ Ronald Bae, sredove~ni ~ovek koji se jedanput kandidovao i izgubio izbore za seoskog stare{inu. Lopez je rekao da jo{ nisu utvr|eni motivi napada, ali kom{ije isti~u da je on pio preko svake mere prethodne ve~eri. Svedoci navode da je divqawe po~elo u blizini Baeove ku}e u naseqenom delu mesta Kavit i da su wegove kom{ije me|u `rtvama. Lopez je rekao da je Baea pucao u devoj~icu u wenoj ku}i. Okr{aj se zavr{io pogibijom Baea koji je koristio poluautomatsku 45-ticu.

SIRIJA

Eks plo zi ja bombe u Damasku DA MASK: Najmawe devetoro qudi je poginulo u eksploziji automobila bombe u sirijskoj prestonici Damasku, saop{tila je ju~e sirijska Opservatorija za qudska prava dok istovremeno stiù izve{taji o èstokim okr{ajima u okolini glavnog aerodroma i vojne vazduhoplovne baze na severu zemqe.Dràvna novinska agencija SANA saop{tila je da je re~ o teroristi~kom napadu, po{to sirijski reìm pobuwenike i protivnike predsednika Ba{ara el Asada naziva teroristima.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLA DI MIR PU TIN Ruski predsednik Vladimir Putin godine bio je 2012. najuticajniji ~ovek na svetu, procenio je ameri~ki ~asopis „Forin polisi”. Kako prenose ruski mediji, Putin je zauzeo drugo mesto na listi, ali imaju}i u vidu da prvo mesto nije dodeqeno nikome, ruski predsednik je prakti~no poneo titulu najuticajnijeg.

UGO Â VES Predsednik Venecuele Ugo âves i daqe je lo{e i bori se sa ozbiqnom upalom plu}a dok opozicija koristi wegovo stawe za „psiholo{ki rat” radi destabilizacije zemqe, navedeno je u ju~era{wem saop{tewu najbliìh âvesovih saradnika. âves (58) se ve} vi{e od tri sedmice bori sa komplikacijama nakon ~etvrte operacije tumora, na Kubi, neizvesno je da li }e mo}i 10. januara da se inauguri{e.

JA NIS STUR NA RAS Gr~ka mora da na vreme primeni novi paket fiskalnih reformi, kako bi krajem meseca dobila novu tran{u pomo}i od Evropske unije, izjavio je ju~e gr~ki ministar finansija Janis Sturnaras. „Moramo da budemo spremni, moramo da izglasamo predlog zakona o porezima do 11. januara, to nam je sada najva`nije”, rekao je nakon sastanka sa premijerom Antonisom Samarasom.

Ubica iz [vajcarske odgovoran i za ubistvo u Alpima? @ENEVA: Ubica koji je u {vajcarskom selu Delon upucao troje qudi i jo{ dvoje ranio bi}e ispitan u policiji i zbog misterioznog ubistva britanske porodice u Alpima u septembru, prenosi britanski „Telegraf”. Prvobitno se smatralo da je britansku porodicu likvidirao pla}eni ubica ali policija je saop{tila da bi to moglo biti i delo ubice sa psihi~kim problemima. Osumwi~eni za prekju~era{we ubistvo u [vajcarskoj pretio je Mesto zlo~ina u [vajcarskoj... ...i Francuskoj policiji prilikom poku{aja hap{ewa, te su policajci pucali i ranili ga, Masovna ubistva retko se doga|aju u [vajcartela Saada al-Hili, naturalizovanog a potom su ga odveli u pritvor, javila je agenskoj, iako je posedovawe oru`ja {iroko Britanca ro|enog u Iraku, wegove supruge i cija Rojters. Napada~ je stanovnik sela rasprostraweno. Kako navodi „Telegraf”, ta{te. Delon, star oko 30 godina, koji je bi naoruàn `rtve u oba napada su ubijene preciznim Wegove dve k}erke su preìvele napad. poluautomatskom pu{kom i jako pijan. hicima u glavu i grudi, dok su raweni Jedna od wih se tokom pucwave krila u koliOn je sve tri svoje `rtve poznavao. Jedan od pogo|eni u ramena i karlicu. U septembru ma i ostala da leì satima nepomi~no ispod dvojice rawenih mu{karaca je penzionisani pro{le godine na parkingu u Alpima na tela ubijenih roditeqa dok je policija nije policajac za kojeg se smatra da je wegov ujak. jugoistoku Francuske u kolima su prona|ena prona{la.

kultura

dnevnik УСКОРО ПРАИЗВЕДБА У СУБОТИЧКОМ ПОЗОРИШТУ „КОСТОЛАЊИ ДЕЖЕ”

У ђавољој пећини „Са дозволом тетке Баби и НАСА“ суботичко позориште „Костолањи Деже“ припрема праизведбу текста „Војаџер“ Андраша Винаија, коју режира Ласло Кесег. Премијера је заказана за 11. јануар, а на репертоару првог месеца нове године издваја се трилогија „Пас-порт“. Куриозитет „Војаџера“ је то што је то текст који је специјалнио наручен за Позориште „Костолањи Деже“ од писца из Мађарске. Пишући га, Андраш Винаи је имао на уму ансамбл специфичне естетике, познат баш по томе да ретко игра класичне драмске текстове. Редитељ Ласло Кесег је такође гост из Мађарске, али пореклом одавде. Кесег је и раније радио у „Костолањи Деже“, представу „Крв“, по тексту Серхија Белбела. Тизер са почетка текста је заправо наслов сижеа који је пуштен уз најаву праизведбе. У њему се назире да се представа бави самообмањивањем. Користећи термин „makyo“ (ђавоља пећина), који је у зен медитацији у употреби и као метафора за јед-

ну врсте илузије, аутори су описали стање које се грубо може дефинисати као активност ума која нема никакве користи за власника. „Лажно, неразумно пресеравање које чинимо зато што немамо храбрости да се суочимо са сопственим божанским јаством. Љубомора је makyo. Притужба је makyo. Летаргичан посао без страсти је makyo. Летаргичан, хладан секс је такође makyo. Исто тако је и опипавање новчаника makyo. Сви страхови су makyo...“, наводи се у најави. Прича прати Пала који не познаје makyo. Њему ће се догодити нешто што ће битно променити његово поимање света. У представи „Војаџер“ Пала ће играти Имре Елек Микеш, а његове компањоне Кристина Ваго (Вера), Габор Месарош (Геза), Кинга Мезеи (Тетка Баби, Џина) и Борис Кучов (Шахаш). Музику је компоновао Акош Жагер Варга, сценографију је креирала Марија Калабић, а костиме Марина Сремац. Аситент редитеља био је Роберт Ленард. И. Бурић

ОСТВАРЕЊА СА АМЕРИЧКЕ МЕТАКРИТИК ЛИСТЕ

Најбољи филмови у домаћим биоскопима Најбоље оцењени филм на угледном америчком сајту „metacritic.com„ - акциона драма „00:30 - Тајна операција” у режији Кетрин Бигелоу биће премијерно приказан у Београду 24. јануара, најавио је домаћи дистрибутер „Миленијум филм”. Критичари су на друго место ставили филм „Мастер” Пола Томаса Андерсона који ће „Миленијум„ приказати на предстојећем Фесту, а у дистрибуцији од 28. фебруара. Међу првих десет на овој листи је и филм „У добру и у злу” Дејвида О. Расела, који ће исти дистрибутер приказати такође на Фесту и затим у биоскопима од 7. марта. Претходно ће наша публика моћи да види и филм Квентина Тарантина који се пласирао на десето место „Ђангова освета”. Дистрибутер „Так„ већ је најавио премијеру за 16. јануар. Од филмова који су добили највише оцене у Београду су до сада на различитим фестивалима приказани „Свети мотори” Леа Каракса, „Арго„ Бена Афлека, „Звери јужних дивљина” Бена Зајтлина и „Ово није филм” Џафара Панахија. За сада није објављено када ће наша публика моћи да види преостале филмове са „метакритик„ листе - „Краљевство излазећег Месеца„ Веса Андерсона, „Линколн„ Стивена Спилберга и „Љубав„ Михаела Ханекеа.

Снажни удар велике енергије и полетности Од времена када је као „чудо од детета“, а затим и у разним каснијим развојним фазама наступао у Новом Саду (сећамо се из тог времена и једног концерта из 1992, али и његовог учешћа на Номусу 2011, о чему је такође писано у Дневниковој културној рубрици) Стефан Миленковић је у широј популацији постао синоним за уметника из света класичне музике. Чињенице да је „наш“ а међународно познат, неконвенционалан у односима с публиком и колегама, симпатичан и доброг спортског изгледа, додатно су увећале Миленковићеву популарност, тако да се за његова гостовања увек тражи карта више. У препуној Синагоги, у предвечерје новогодишњих празника свирао је с Гудачима св. Ђорђа, нашим најбољим камерним оркестром који је овим концертом крунисао прославу двадесетогодишњице деловања, представивши се, разуме се, у потпуно подмлађеном, додатно амбициозном и беспрекорно уиграном саставу. У складу са уобичајеним концептом да сваки значајнији програм припреме с неким другим уметничким „шефом“ (претходни слављенички пројекат, вече Хајднове музике, одржано прошлог новембра у Београду, настудирали су с нашом угледном виолончелисткињом Ксенијом Јанковић), свој традиционални новогодишњи концерт Гудачи св. Ђорђа „избрусили“ су са Миленковићем као концертмајстором, па је и у главној тачки вечери, „Успоменама из Фиренце“ Петра Чајковског, харизматични виолиниста стајао за првим пултом. Ово последње камерно дело најзначајнијег музичког ствараоца

„Велики рат” на енглеском вила кућа „Моно и мањана„, требало би да се појави 28. јун 2014. године, тачно на стогодишњицу почетка Првог светског рата, а промоција је планирана у Лондону у конгресном простору Војничког гробља британских ратника из Првог светског рата. Домаћи критичари су „Вели-

СТЕФАН МИЛЕНКОВИЋ И ГУДАЧИ СВ. ЂОРЂА НА НОВОГОДИШЊЕМ КОНЦЕРТУ У СИНАГОГИ

НОВИ РОМАН АЛЕКСАНДРА ГАТАЛИЦЕ У БРИТАНИЈИ ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Писац Александар Гаталица потписао је са кућом „Istros book„ уговор за енглеско издање романа „Велики рат„, саопштио је књижарски ланац „Вулкан”. „Велика је ствар за сваког писца када се за његов роман заинтересује издавач на енглеском језику. Необичност овог превода је што су контакти и заинтересованост куће ‘Istros book‘ почели још током писања романа, те је прва понуда дата практично на невиђено, због важности теме, величине годишњице која се приближава, али и, што ми је посебно драго, препознате вредности романа и то само на основу неколико одломака које је Вил Фирт превео још током писања романа„, истакао је Гаталица. Превод на енглески језик, према његовим речима, важан је и стога што „отвара врата и другим језицима, те има назнака да ће се пројекту превода књиге до стогодишњице Првог светског рата придружити и издавачи на немачком и француском језику”. Енглеско издање романа „Велики рат„, који је у Србији обја-

subota5.januar2013.

Књижевни магазин, новембар 2012). Савремен роман о највећем историјском преокрету на почетку 20. века, у избору је за овогодишњу НИН-ову награду. „Велики рат„ није само портрет много људских судбина, већ убедљива слика слома велике

руског романтизма, у оригиналу написано за гудачки секстет (а у преради за гудачки оркестар још познатије), баш је својим изражавањем животне радости прикладно за обележавање лепог јубилеја, те је снажни „удар“ велике енергије и полетности, којим је импулсивно започело, красио комплетно

извођење. У целини обележена и складом, преданошћу и инструменталним виртуозитетом, интерпретација је савршено следила упутства композитора: први став треба свирати „с великом ватром у срцу“, други изводити „заносно певајући, трећи бучно, а четврти весело и пркосно“. У том смислу, најоствареније је било тумачење другог, врло нежно, корално започетог и медитерански (налик баркароли) обојеног става, с дивним дијалогом виолончела и виоле којој је поверена и „руска“ тема трећег става. Огромни завршни брио и фантастична фугирана градација

у којој све оркестарске групе наизменично подсећају на све карактеристичне теме ауторовог „сећања на боравак у Фиренци у зимским месецима, с погледом из Русије“, био је могућ само захваљујући изузетној припремљености јединственим дахом обједињеног ансамбла.

ђе оркестарских група, нарочито у поетично остварена сола виоле и виолончела. Лакоћа тонски племените, експресивно снажно обликоване мелодије и ефектан, ритмички прегнантан, „ситни“ виртуозитет Стефана Миленковића до пуног изражаја дошли су потом и у „шпанском“ аромом обавијеној „Интродукцији и ронду капричозу“ Камија Сен Санса (у аранжману Владимира Кораћа, за виолину и „олујне“, у прелазима, гудаче), а на крају и у мајсторском, енергичном, управо еуфоричним уметниковом „погледу“ на трансформисани џез у духовитим Прелидима Џорџа Гершвина, такође у Кораћевој инструментацији и с изванредно „разумевајућом“ и сконцентрисаном гудачком подршком. Одушевљене реакције током сусрета с нашим најомиљенијим извођачем из домена такозване „озбиљне“ музике поново нас доводи до недоумица и питања зашто већина његових „фанова“ није развила потребу да доФото: С. Дорошки ђе и на друге концерте Иако су Гудачи св. Ђорђа на че- класичне музике. Тада би стекла лу с Миленковићем већ овде уло- навику да се заинтересује и шта се жили сву срчаност и дух, остало на њима изводи, односно да поглеје још доста отворености и за да у програмски листић, али и да представљање композиција у ко- не тапше када аплаузу није време. јима је солиста био управо он. Или је то можда све у складу с наОсећајући потребу да открије и стојањем за постизањем праве забављачку страну своје личности спонтаности, Миленковићевом (можда и превише необавезни, необичном личношћу, односно с понешто „американизирани“ при- добром уиграношћу и забављачступ комунукацији), Миленковић ким карактером какав се већином се обраћао аудиторијуму најављу- очекује од новогодишњих концерајући наредна дела. Прво, „Мелан- та. Судећи по расположењу и похолична серенада“ Чајковског, нашању посетилаца и њиховог неосвајало је скоро вокалним богат- посредног „идола“, можда тако и ством кантилена и нијанси прене- јесте! тих и на „разговоре“ солисте и воМарија Адамов

СВЕТСКА ЛИТЕРАРНА СЦЕНА: ШТА ЋЕМО ЧИТАТИ У 2013.

Нове књиге аутора бестселера Од нових авантура Џејмса Бонда и Бриџит Џонс до нових романа Хилари Мантел и Стивена Кинга, 2013. обећава узбудљиву књижевну годину. Љубитељи литературе Бриџет Џонс могу да одахну, јер се 2013. очекују нове авантуре симпатичног лика Хелен Филдинг. Они са нешто „озбиљнијим„ књижевним укусом сачекаће трећи део трилогије Хилари Мантел о Томасу Кромвелу. ош један двоструки добитник Ман Букер награде Џ.М. Куци објављује нови роман. „The Child-

hood of Jesus„ (Исусово детињство) је мистериозна прича о дечаку и мушкарцу који стижу у нову земљу без икаквих успомена и сећања, пише БиБиСи. У плану су и нове књиге некадашњих добитника букера Џулијана Барнса и Маргарет Атвуд, а Халед Хосеини („Ловац на змајеве“) враћа се после паузе од шест година на сцену са „And the Mountains Echoed„. Током 2013. очекују се и нова дела Џона Ле Кареа, Кејт Еткинсон и Трејси Шевалије као и нови роман о Џејмсу Бонду из пера

Вилијама Бојда. Елизабет Гилберт, ауторка књиге „Једи, моли, воли„, враћа се роману после 12 година са „The Signature of All Things„. За оне који желе да виде нове таленте ту је деби Тајре Селаси „Ghana Must Go„, породична драма из пера британско-америчке списатељице. Стивен Кинг ће у септембру представити наставак свог хорора „Исијавање„ у коме, 36 година касније доктор Слип прати Денија Торанса, дечака који је преживео ужасне догађаје у првој књизи.

ЧЕТВРТИ НАЈПРОДАВАНИЈИ АЛБУМ СВИХ ВРЕМЕНА

Аделин „21” прави хит

ки рат„ окарактерисали као „прворазредну сензацију наше књижевности и најуспешнији роман 21. века„ (Драшко Ређеп, „С обе стане смрти„, Вечерње новости, децембар 2012) и као „један од најбољих романа у последњих 10 година„ (Младен Весковић, „Историја јесте велика тема„,

наде у срећну будућност човечанства. Пратећи судбине више од 70 јунака, на свим зараћеним странама, Гаталица је обликовао победнике и поражене, генерале и оперске певаче, војнике и шпијуне, мале, обичне људе, успевајући да обухвати читаву епоху. (Танјуг)

Албум ‘’21’’ британске певачице Адел постао је четврти најпродаванији албум свих времена у Великој Британији. Према подацима продаје званичне компаније музичких листа, албум „21” је престигао албум групе Оасис „(What‘s The Story) Morning Glory?’’, преносе британски медији. Албум манчестерског бенда из 1995. године продат је у 4,555 милиона примерака, док је „21” продат у 4,562 милиона примерака. Компилација хитова групе Abba „Gold - Greatest Hits” из 1992. године нашао се на трећем месту са 5,046 милиона продатих примерака док се албум Битлса

„Sergeant Pepper‘s Lonely Hearts Club Band” нашао на другом ме-

сту са 5,059 милиона продатих копија. Албум највећих хитова групе Queen из 1981. године на првом је месту најпродаванијих албума са 5,866 милиона продатих примерака. Прошле године, Аделин други албум именован је за најпродаванији албум соло извођача у Великој Британији у 21. веку. Он је такође провео 101 недељу на званичној листи топ 75 албума, а од тога је 23 недеље био на месту број један. Нумера „Someone Like You” са истог албума недавно је проглашена за најпопуларнију песму године на караокама.

LekAR

subota5.januar2013.

dnevnik

PRE TE RI VA WE U JE LU I PI ]U MO@E DO NE TI ZDRAV STVE NE PRO BLE ME

O b a z r i v o s mas nom hran o m i a l k o h o l om D

a ni pra zni ka su ko ji se u ja nu a ru re |a ju je dan za dru gim, pri li ka su da se opu sti mo, ra zo no di mo, pro ve se li mo, dru `i mo s pri ja te qi ma i rod bi nom... a sve to u na {em na ro du ne za mi sli vo je bez bo ga te tr pe ze. Na sto lu se mo gu na }i sva ko ja ke |a ko ni je, ma sne i sla sne, je de se go to vo ceo

dan do du bo ko u no}, a re zer ve hra ne na kr ca ne su i u fri ì de ru. da kle, {to se hra ne ti ~e, „ne ma zi me”. Ni ko ne mo è da ka è da za te da ne ni je jeo i pio vi {e ne go {to bi tre ba lo, {to }e se sva ka ko dra zi ti na ki lo gra me ko ji se za ~as na ta lo è, ali pro ble mi zbog pre o bim ne ma sne i slat ke hra ne mo gu bi ti i da le ko ve }i: od `ga ra vi ce i pro ble ma s va re wem do to ga da „pro ra di” ~ir, po kre ne se ka men u ù ~i, po ra ste krv ni pri ti sak i ho le ste rol... Da vam pra zni ko va we ne pre sed ne, uz sa vet da kon to li {e te ko li ko hra ne uno si te,

evo de set sa ve ta ka ko da se ve seli te uz pu nu tr pe zu a da iz beg ne te zdrav stve ne pro ble me. 1. Pij te pu no vo de to kom da na da bi ste eli mi ni sa li de hi dri ra nost. Kon zmi ra we al ko ho la, ma sna hra na, i ne do sta tak vo de su ne ki od glav nih raz lo ga za {to qu di ose }a ju da su se pre je li i da su te {ki, na kon pra zni ka. ^ak i }e li je u va {em te lu tre ba ju ade kvat nu vo du da bi do bro funk ci o ni sa le ta ko da tre ba da pi je te naj ma we 2 li tra vo de da bi ste iz ba ci li ma sno }u i tok si ne. 2. Uzi maj te kva li tet ne sa pla men te B kom pleks vi ta mi na i vi ta min C jer se oba gu be pri li kom pu {e wa i kon zu mi ra wa al ko ho la 3. Je di te vo }e uju tro, na pra zan sto mak - vo }e je naj bo qa hra na ko ja ~i sti lim fni si stem i omo gu }a va da se lim fa kre }e nor mal no. Lim fni si stem iz ba cu je tok si ne, ma sno }u i me ta bo li~ ke pro duk te, uma wu je bol, za pa le wa, sma wu je ce lu lit i na go mi la ne tok si ne u te lu. 4. Je di te vi {e ze le ne sa la te, sve `eg pa ra daj za, ku pu sa... za spra vqa we sa la ta iz be ga vaj te ma jo nez i pa vla ku, a ko ri sti te ma lo ma sli no vog uqa i li mu nov sok. 5. Pra vi te pa u zu iz me |u je la i to naj ma we tri sa ta. 6. Iz be ga vaj te da je de te slat ki {e, ili hra nu za sla |e nu ve {ta~ kim za sla |i va -

~i ma. Ume sto to ga, uzmi te vo} ku ili biq ni ~aj za sla |en sa ne ko li ko ka pi ste vie - biq ke ko ja sa dr ì pri rod nu sup stan cu ko ja je 1000 pu ta sla |a od {e }e ra a ne ma lo {ih efe ka ta na ni vo {e }e ra u kr vi. 7. Ukqu ~i te ve `be u va{ dnev ni ras po red. Mi ni mum od 20 mi nu ta in ten ziv nog ve `ba wa }e ubr za ti cir ku la ci ju lim fe u va {em te lu, po ve }a }e vam ener gi ju i po mo }i va {em te lu da sa go ri ka lo ri je. To je je dan od naj bo qih na ~i na da se pod stak ne lim fa i da eli mi ni {e na sla ge ma sno }e i ce lu li ta u va {em te lu. 8. Iz be ga vaj te mar ga rin i hi dro ge ni zo va nu hra nu kao i hra nu sa trans ma snim ki se li na ma. 9. Iz be ga vaj te hra nu ko ja sa dr ì ve {ta~ ke bo je, adi ti ve i kon zer van se. 10. Ukqu ~i te pa suq u va {u is hra nu, do daj te ga u su pe, sa la te ili u dru ga je la. Ma hu nar ke se naj ~e {}e pre vi de kao zdra va hra na, iako su bo ga te pro te i ni ma, di jet nim vlak ni ma i slo è nim ugqe nim hi dra ti ma i ~i ste va {a cre va, sta bi li zu ju {e }er u kr vi i dr è vas si tim sa ti ma. J. B.

Ma mur luk, ceh za ~a {i cu vi {e M

a mur luk, ver ni pra t i l ac „no }i po s le”. U gla v i tut w i, o~i n i kap ci te {ki, mu} ni na, vr to gla vo ca, ma lak sa lost... sve su to po sle di c e pre t e r i v a w a sa al k o h o l im pi } i m a. Pri je ne go {to ode te u kre vet na kon pre vi {e pi } a, po s to j e na ~ i n i ka ko spre ~i ti simp to me ma mur lu ka.

dri ra ti te }e jo{ vi {e na {ko di ti va {em tr bu hu. Mle ko i osta li mle~ ni pro iz vo di ta ko |e ni su do bra ide ja.

Naj bo qa for mu la H2O

Po je di te jed nu ka {i }i cu me da, ili do daj te ma lo me da u vo du ili ~aj. Po mo }i }e ubla `a va wu su vo }e u gr lu.

\us Sok od ce |e ne na ran |e je do bra ide ja. Vi ta min C }e vam da ti po treb nu ener gi ju.

Med

Uzi ma we ve li ke ko li ~i ne vo de pre spa va wa je efek ti van na ~in spre ~e va wa simp to ma de hi dra ci je ko je ose ti te ju tro po sli je. Vo da }e vam po mo }i u is pi ra wu al ko ho la iz te la.

Tost I tost je do bra ide ja, ali bez ika kvog na ma za.

Ka fa

NE ZA BO RA VI TE NA VO DU

Za {to je va `no za po ~e ti dan s dve ~a {e vo de 1. Pi je we vo de na pra zan sto mak (uju tru) pro ~i {}a va de be lo cre vo i olak {a va mu da ap sor bu je hran qi ve ma te ri je iz hra ne. 2. Pod sti ~e pro iz vod wu no vih krv nih zr na ca i mi {i} nih }e li ja. 3. Hlad na vo da po ma è mr {a vqe wu. Ako uju tru po pi je te po la li tre vo de na nor mal noj t e m p e r a t u r i (hlad na vo da), to }e ubr za ti ju tar wi me ta bo li zam za 24 od sto. To pla (mla ka) vo da }e po mo }i pro ces eli mi na ci je i ~i {}e wa cre va i di ge stiv nog trak ta. 4. î ni ko ù sjaj ni jom. Vo da po ma è da se iz ba ce tok si ni iz kr vi, {to }e po mo }i da va {a ko à ima ~ist i sja jan iz gled. 5. Urav no te ù je lim fni si stem. Lim fne `le zde urav no te -

`u ju te le sne te~ no sti i bo re se pro tiv in fek ci ja, po ma `u }i vam sa sva ko dnev no funk ci o ni {e te na naj bo qi na ~in.

Biq na vlak na za bo qe va re we o sto je va `ne ma te ri je ko je ne mo `e mo da sva ri mo, ali su ipak neo p hod ne za na {u is hra nu. Iako tzv.

je lo od in te gral nih `i ta ri ca, jer su ove na mir ni ce po seb no bo ga te biq nim vlak ni ma - za nas ne svar qi vim de lo vi ma biq -

biq na vlak na ne sva re na pro |u kroz cre va, i ne da ju ni ener gi ju ni ka lo ri je, ona su osnov zdra ve is hra ne. Za {to? Biq na vlak na su va `an ele ment ko ji re gu li {e va re we i sma nju je ni vo ho le ste ro la i {e }e ra u kr vi. Za to je ve o ma va `no da se sva ko dnev no kon zu mi ra te ne {to sve `eg vo }a i po vr }a, ili bar ne ko

ne hra ne. Ta vlak na su glav ni sa stoj ci omo ta ~a biq nih }e li ja i na wih ne uti ~u en zi mi ko ji va re hra nu. Imaj te na umu da biq nih vla ka na ne ma u na mir ni ca ma `i vo tiw skog po re kla, a ima ih ve o ma ma lo ili uop {te ne ma u ra fi ni sa noj, in du strij ski pre ra |e noj hra ni.

Vi ta mi ni

Iako ste vid no is cr pqe ni i umor ni i ka fa vam se ~i ni kao ide al na za raz bu |i va we, iz be ga vaj te je. Ko fein }e vas jo{ vi {e de hi -

Ako ne `e li te je sti vo }e ili po pi ti |us, uzmi te vi ta min C ili ne ku dru gu vr stu mul ti vi ta mi na.

VESTI Vak ci na pro tiv ~e ti ri vr ste gri pa

Oba zri vo sa vo} nim fra pe i ma iz pro dav ni ca

Ame ri~ ka Upra va za hra nu i le ko ve odo bri la je no vu se zon sku vak ci nu pro tiv gri pa, far ma ce ut ske kom pa ni je „Glak so Smit Klajn”. Ova kva dri va lent na vak ci na pod na zi vom se mo `e ko ri sti ti za imu ni za ci ju de ce sta ri je tri go di ne, kao i za za {ti tu od ra slih oso ba pro tiv pod ti po va gri pa A i B. Do sa da {we tri va lent ne vak ci ne ni su {ti ti le od jed ne vr ste vi ru sa gri pa ti pa B, ko ji se od 2000. go di ne ja vqa u ma wem ili ve }em obi mu, dok je „flu a- riks” pr va in tra mu sku lar na vak ci na ko ja {ti ti od ~e ti ri vr ste vi ru sa. U {est od po sled wih 11 go di na do mi nant na je bi la ba{ vr sta B vi ru sa od ko je tro va lent na vak ci na ni ju {ti ti la, is ti ~u stru~ wa ci. U „Glak so Smit Klaj nu” na po mi wu da }e vak ci na bi ti sprem na za se zo nu gri pa 2013/14.

Vo} ni fra pei ku pqe ni u pro dav ni ca ma mo gu da sa dr è vi {e ka lo ri ja i {e }e ra od ga zi ra nih na pi ta ka. Wih, me |u tim, ~e sto bi ra ju qu di na di je ti ko ji è le da za me ne od re |e ne za sla |e ne na pit ke vo }em.Jed no od is tra ì va wa ko je su pre ne li fran cu ski me di ji po ka zu je da se u tim na pi ci ma na la zi znat na ko li ~i na {e }e ra. Auto ri is tra ì va wa, iz me |u osta log, is ti ~u da su ti na pi ci do bar iz vor vo }a i mi ne ra la, ali da mo gu da sa dr è mno go {e }e ra i ka lo ri ja.Qu bi te qi ma fra pea se za to pred la è da ih sa mi pra ve, {to omo gu }a va kon tro lu wi ho vog sa dr à ja.

Pod ve zi va we `e lu ca Is tra `i va we spro ve de no na 60 oso ba u Austra li ji po ka za lo je da pa ci jen ti s in -

dek som te le sne ma se (BMI) ve }im od 30 su u sta wu da iz gu be do 20 od sto te ì ne za hva qu ju }i ope ra ci ji pod ve zi va wa è lu ca. Oko 73 od sto pa ci je na ta u{lo je u „re mi si ju” di ja be te sa, od no sno ne tre ba vi {e da uzi ma ju le ko ve za re gu li sa we {e }e ra.Po re |e wa ra di, go ja zni bo le sni ci ko ji su pri mje wi va li di je tu iz gu bi li su sa mo 15 od sto te le sne ma se.Prof. Pol O’Brajen, hi rurg i vo |a is tra ì va wa pre do ~io je re zul ta te is tra ì va wa pre ma ko ji ma je vi {e od 30 od sto Austra li ja na ca go ja zno i bo lu je od {e }e ra.Sva ke go di ne oko 3.000 sta nov ni ka Austra li je pod vrg ne se pod ve zi va wu è lu ca u svr hu sma wi va wa te le sne ma se.Me to da pod ve zi va wa è lu ca oba vqa se ta ko da se po seb no kon stru i ran „re men” sme sti oko è lu ca sma wu ju }i mu vo lu men. Ope ri sa na oso ba „pri si qe na” je da sma wi svo je obro ke i te meq no sa `va }e hra nu.

OdMOR

dnevnik

subota5.januar2013.

Како максимално уживати у путовању Н

едостатак новца, мало слободних дана, проблеми код куће или на послу... Увек постоји довољно разлога да се не упустите у авантуру звану путовање. Ипак, доносимо вам неколико савета како да предузмете кораке који ће ове године резултирати авантуристичким и незаборавним излетима. Путујте сами, чак и када путујете у групи С времена на време човеку је потребно време за себе, а путовања су одлична прилика да, упознајући друге средине, упознате и себе. Чак и када путујете у групи, одвојите бар неколико сати да сами лутате непознатим улицама или уживате у активностима које вас чине срећнима. Не дозволите да вас непознавање језика задржава код куће Одувек сте желели да упознате бајковита француска села, али не говорите француски језик и мислите да никада не бисте могли да преживите тако авантури-

стичко путовање? Не очајавајте, довољно је да научите неколико основних израза и да се ослоните на говор тела. Уз малу помоћ гестикулације моћи ћете да започнете комуникацију. Уосталом, језик се најбоље учи кад се нађете на његовом изворишту. Не волите организована путовања и крстарења? Дајте им шансу То што се поносите авантурама које сте сами организовали, непланираним путовањима која су деловала као немогућа мисија, је за сваку похвалу. Ипак, барем једном идите на организовани излет или уплатите туристички аранжман. Видећете да има предности у томе што не морате да бринете о организационим детаљима, чиме ћете имати више времена за уживање. Кад сте на одмору, одмарајте се Ако добете свега неколико дана годишњег одмора, искористите их за одмор! Трудите се да током слободних дана не мислите

на посао и пословне обвезе. Никако не дозволите да вас лоша финансијска ситуација доведе у позицију да кажете: “Немам новца за путовање па нећу ни ићи на одмор”. Сигурно постоје места која никада нисте посетили у вашем граду или околини. Путовање у суседни град не мо-

ра да кошта много, али може донети лепе успомене Уживајте у оном што вам је познато Наравно да је препоручљиво да испробате локалне укусе и мирисе те да се препустите непознатим чарима изазова. Али, с времена на време није на од-

мет да се вратите сигурном терену и тако се спремите за нове изазове. Сасвим је у реду да свратите у ресторан брзе хране који вам је познат. Осећај познатог уживања повећаће вам самопоуздање. Ипак, не заборавите да на путовање идете како бисте, између осталог, упознали и тамошње обичаје, кухињу, културу, ... Започните са штедњом новца за путовања Финансијска ситуација вероватно никада неће бити довољно повољна да бисте без проблема могли одвојити новац за десетодневно путовање. Ипак, одвојите посебан рачун за путовања или купите “касицу прасицу” у којој ћете чувати ситниш с намјером да одете барем на једнодневни излет. Ако имате амбициозније намере, направите план за штедњу и видно га истакните тик уз фотографије предела којег желите да посетите. Мотивације никад доста!

На путовању урадите барем једну ствар која вас плаши Путовање у непознато представља најочигледнији излаз из “зоне комфора” и познатог окружења, па је и за то потребна одређена доза храбрости. Кад сте се већ одважили на авантуру, играјте се с границама вашег страха. То не значи да бисте требали да испробате све опасне ствари и рескирате свој живот, али одважите се да направите нешто чега сте се одувек бојали. Ињекција адреналина може вам добро доћи. Не допустите да вас уплаше страхови других Када већ причамо о страховима, никако не допустите да вас други људи уплаше својим негативним искуствима и страховима. У реду је да се посаветујете се с онима који су већ посетили дестинацију коју сте наумили да откријете, али имајте на уму да су људи различити и да у путовањима уживају на различите начине.

И ПРИЈАТНО И КОРИСНО

Путовати скоро бесплатно Д

оба студирања, док још увек имате празника и распуста на претек, а немате већих обавеза, идеално је искористити за путовања. Али већини студената проблем су финансије, због којих многи пропуштају сјајну прилику да путују. Ипак постије начини како да свет обиђете скоро па бесплатно. Ако желите да видите свет, сада је идеално време да почнете да планирате летње празнике. Британски Телеграф доноси списак од неколико начина на које можете путовати бесплатно. Стипендије за путовања Неке организације, као на пример УН или Унеско, нуде стипендије за путовања. Да бисте добили новац, морате да им предочите јасан, уверљив план и уверите их да је ваш пут вредан њихове помоћи. Углевном се цене путовања која ће појачати лични или културални развој, али свака организација има своје прописане критеријуме.

Пријављујте се на конкурсе и наградне игре Многе установе или новине и други медији нуде различите награде у кроз конкурсе које објављују: за кратку причу, песму, пројекат... Иако ово није сигуран пут до новца за путовање, вреди покушати: нећете ништа изгубити. Студирајте у иностранству Пријавите се у програм Ерасмус на свом факултету и пробајте да испослујете годину дана

студентске размене и студирања у другом граду. То искуство ће вас неизмерно обогатити. Постаните туристички водич Летње месеце можете искористити и за зараду у туризму, односно на преношење знања туристима о локалним знаменитостима. Мораћете бити пуни самопоуздања и шармантни како бисте успели, али могли бисте зарадити довољно да покријете трошкове неког већег путовања.

Стопирајте и спавајте на каучима Стопирање не мора бити опасно ако подузимате мере опреза. Комбиновано с коучсурфингом, односно спавањем на каучима странаца који нуде кров над главом свим путницима, можете путовати далеко и дуго без да трошите на транспорт и смештај. Радите на фарми Ако вам не смета да запрљате руке, можете потражити сезонске послове на фармама у иностранству. Услови се разликују од послодавца до послодавца, али обично се нуди смештај и храна у замену за рад. Искористите нова пријатељства Клише да ћете на студијама упознати нове људе из различитих делова земље или света је тачан: искористите нова пријатељства и за упознавање њиховог краја. Пут ћете морати платити, али ће барем смештај, храна и туристички водич бити бесплатни.

No stal gi jom po [ar gan skoj osmi ci u z ej s ki voz „No s tal g i j a” }e u zim skom pe ri o du sa o bra }a ti na [ar gan skoj osmi ci do 25. ja nu a ra, sa op {ti le su @e le zni ce Sr bi je. Voz ide sva ko dnev no na re la ci ji Mo kra Go ra - Ja ta re - Mo kra Go ra sa po la skom u 11.40 sa ti. Uko li ko ima ve }eg in te re so va wa za vo `wu „No stal gi jom” uvo de se i van red ni po la sci u 13.30 sa ti. Ce na ka ra ta za vo `wu „No stal gi jom” to kom zi me je ve} tre }u se zo nu ne pro me we na i iz no si 300 di na ra, bez ob zi ra na uz rast put ni ka. I ove zim ske se zo ne mu zej sko-tu ri sti~ ki voz mo `e da se iz naj mi za vo `wu na re la ci ja ma Mo kra Go ra - [ar gan Vi ta si Mo kra Go ra i Mo kra Go ra - Vi {e grad Mo kra Go ra, a ce na za ku pa iz no si 60.000 di na ra za vo `wu di zel vu ~om i 120.000 za vo `wu par wa ~om. „No stal gi ja” se mo `e za ku pi ti i za no} nu vo `wu , ali sa mo na re la ci ji Mo kra Go ra - Ja ta re - Mo kra Go ra, po ce ni od 70.000 di na ra. Tu ri sti ma su u mu zej sko-tu ri sti~ kom kom plek su [ar gan ska osmi ca na ras po la -

ga wu i sme {taj ni ka pa ci te ti @e le zni ca Sr bi je u mo te lu Mo kra Go ra, ko na ~i {tu Osmi ca i u pla nin skoj ku }i, sa oko 60 le `a je va. Ce ne no }e wa u dvo kre vet nim i tro kre vet nim so ba ma, kao i u tro kre vet nim apart ma ni ma, kre }u se od 1.680 do 5.400 di na ra. Uslu ge u re sto ra ni ma iz no se - 300 di na ra za do ru ~ak, 600 di na ra za ru ~ak i 600 di na ra za ve ~e ru. U ugo s ti t eq s kim objek t i m a mu z ej skotu r i s ti~ k og kom p lek s a [ar g an s ka osmi ca tu ri sti ma su na ras po la ga wu i polu p an s i o n s ke i pan s i o n s ke uslu g e. „No stal gi ja” je u ovo go di {woj let woj sezo ni, ko ja je tra ja la od 15. apri la do 31. ok to bra, u 658 vo `wi pre ve zla oko 80.000 put ni ka. In te re so va we do ma }ih i ino stra nih tu ri sta za vo `wu mu zej sko-tu ri sti~ kim vo zom na [ar gan skoj osmi ci iz go di ne u go di nu sve je ve }e, na ve de no je u sa op {te wu. Od pro {le se zo ne vla da ve li ko in te re so va we i za pu to va we pru gom Mo kra Go ra - Vi {e grad, ko ja je na kon 37 go di na, po no vo pu {te na u tu ri sti~ ki sa o bra }aj.

Da li bi ste od se li u ho te lu „Lo pov” a l o ostr v o Tjuv h ol men u Nor ve {koj u 18. ve ku bi lo je me sto gde su pro te ri va ni i ubi ja ni oko re li kri mi nal ci. Sa da je to umet n i~ k a i ar h i t ek t on s ka ~e tvrt Osla. Po sled wa atrak ci ja na ovom ostr vu je ho tel na zvan po stra {noj isto ri ji. Ovaj umet ni~ ki osmi {qen “Lo pov” (The Thief) ima }e ~ak i svog ku sto sa, biv {eg di rek to -

ra Nor ve {kog na ci o nal nog mu ze ja. On se po bri nuo za opre ma we sva ke od 120 so ba umet ni~ kim de li ma, a po zajm qi va }e ra do ve i iz Astrup Fi arn li mu ze ja sa vre me ne umet no sti ko ji se na la zi u kom {i lu ku. Uz to, ho tel }e u~e stvo va ti u pro jek tu nor ve {kog Cr ve nog kr sta i pro da va ti se ri ju vr hun skih por tre ta, ka ko bi pri ku pio no vac za biv {e za tvo ren ke

ko ji tre ba da se re in te gri {u u dru {tvo. Pro je kat u okvi ru kog je na stao ovaj ho tel na zvan je ROM 13. “Broj 13 ne za slu `e no je do bio lo {u re pu ta ci ju. Isto je i sa Tjuv hol me nom. Sva ko za slu `u je no vu {an su. De lo vi gra da. Ne sre} ni bro je vi. I qu di”, sto ji na saj tu ovog neo bi~ nog ho te la. Iz vor: www.b92.net

Почела сезона бечких балова

а Новом годином почела је и сезона балова у главном граду Аустрије. Јединствен амбијент, традиција и разноврсна понуда балова привлачи све више Бечлија и њихових гостију. Према анкети коју је спровела Привредна комора Беча, на листи најомиљенијих балова налазе се традиционални Оперски бал (7. 2. 2013.), Бал филхармоничара (24. 1. 2013.), Бал ловаца (28. 1. 2013.), Бал кафеџија (8. 2. 2013.) као и Бал правника (9. 2. 2013.). На питање због чега желе да посете неки од балова, 75 одсто испитаника је као главни разлог навело амбијент и елегантну одећу, док је 65 одсто навело плес и то пре свега класичне плесове.

„Многе гране привреде као што су фризери, трговци, гастрономи, таксисти или школе плеса профитирају од организације балова“, каже председница Привредне коморе Беча, Бригита Јанк. Када је у питању фризура, ове године се даме најчешће одлучују за тзв. „Big Hair” фризуру, уредно подигнуту косу, док код хаљина ове године доминирају класичне боје црна и сребрна са тоновима црвене, розе, смарагдно зелене и јарко плаве боје. У плесним школама је осим валцера повећано интересовање за фокстрот и латиноамеричке плесове: танго, салсу и балбоу. Светосавски бал се у Бечу одржава 25. јануара 2013. године у хотелу “Parkhotel Schonbrunn“.

OGLASi l ^iTUQe

subota5.januar2013.

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Sa tu gom se opra {ta mo od dra gog i po {to va nog ku ma

dnevnik

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj ku mi

Po sled wi po zdrav du go go di {wem pri ja te qu

Po sled wi po zdrav Zi gi je voj ba bi

Ra doj ki Glu {i ca FRU [KO GOR SKA ULI CA, 4. sprat, bez lif ta, use qiv, re no vi ran, u ka ta stru, ke{-kre dit, 37 hi qa da. Te le fon 063/239-411. 65531

Mi lo ra du La ko vi }u Mi ki ci

Ra di

Mi ki ce La ko vi }a

od: ku mo va Slo bo da na i An |el ke sa de com.

Mi ki ci La ko vi }u od Iva na i Bo ja ne.

FRU [KA GO RA, Ali be go vac, pla ce vi: 6.850, 5.100, 3.400, 1.700m2 ide al ni za sve na me ne, put, stru ja, 8km od No vog Sa da. Te le fon 069/18-26-726. 66706

Po ro di ca La lo {e vi}.

Ku mi }i Du {an i Na ta {a sa po ro di ca ma.

67010

Po sled wi po zdrav div nom dru gu

Hva la ti za tvo ju do bro tu.

67005

Po sled wi po zdrav ku mu

Sa {a Ste fa no vi} sa po ro di com.

Po sled wi po zdrav dra gom i po {to va nom ro |a ku

KU PU JEM sve vr ste vo zi la, mak si mal no pla }am. Is pla ta od mah. Te le fon 064/27-69-638. 66466

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 66856

Mi ki

Mi lo ra du Ba ta su

Ba ta Er de qan sa po ro di com. FAR MA iz Ste pa no vi }e va pro da je: de be le svi we‚ pra si }e, po lo van ka vez za ko ke no si qe. Do sta va na adre su. Po voq no. Te le fo ni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 66924

od po ro di ce Lu ka vac - Maks.

Du {ku Ba {i }u Ako je tvo je vre me mo ra lo sta ti, na {a qu bav i se }a we na tvoj ple me nit i ve dar duh tra ja }e ve~ no. Tvo ji, po ro di ca Ma ri}.

67016

66998

66992

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N Da nas su se na vr {i le ~e ti ri go di ne od smr ti

Na{ iz u zet ni, ple me ni ti, le pi i is kre ni drug

Bra ni mi ra - Bran ka Osto ji }a

Mi ki ca La ko vi}

U 12 sa ti po se ti }e mo we gov grob i na we ga po lo `i ti cve }e. S qu ba vqu i po {to va wem ~u va ju uspo me nu: Na da La si ca sa svo jom po ro di com.

osta je za u vek u mi sli ma we go vog IVa, ge ne ra ci je 64. go di ne, gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj”.

66999

67012

67004

Opra {ta mo se od na {eg

67006

Po sled wi po zdrav pri ja te qu

Opra {ta mo se od na {eg dra gog pri ja te qa i ko le ge

66989

Da na pr vog ja nu a ra 2013. go di ne, pre dao je du {u Go spo du, na{

KU PU JEM sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po ret, sta re auto mo bi le za ot pad, ka ro se ri je, ~i stim po drum, ta va ne, od no sim {ut. Te le fo ni: 6618-846, 064/9533-943, 063/84-85-495 66820

Mi lo rad Ba tas

Po sled wi po zdrav

Mi lo ra da La ko vi }a Du {a na Ba {i }a ^u va }e mo uspo me nu na tvo ju do bro tu i ple me ni tost. Osta }e{ ve~ no da `i vi{ u na {em se }a wu.

Mi lo ra du La ko vi }u

Osta ju za u vek se }a wa na da ne pro ve de ne u dru `e wu i ra du. Slo bo dan Kne `e vi} - Kme za i we go va po ro di ca.

od: Mi la na, Be be i Sta {e Su bo tin.

67011

1959 - 2013. Sa hra na je oba vqe na 2. 1. 2013. go di ne, na pra vo slav nom gro bqu, u Ru men ki. Za hva qu je mo svi ma ko ji su is pra ti li na {eg Mi lo ra da i svi ma ko ji sa u ~e stvu ju u na {em bo lu. Va si li je i Na ta {a. 66997

67008

Po sled wi po zdrav naj bo qem uj ki na sve tu

Po sled wi po zdrav ko le gi

Dra ga na {a Ne co, uvek }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

Dra gi ci Ze jak Tvo ji: Slo bo dan, Na da i Sa wa. Vla da i Ja sna Utor nik.

67015

67013

S ne iz mer nom tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da nas je na pu sti la na {a vo qe na ma ma, su pru ga, ba ka i ta {ta

Mi lo ra du La ko vi }u

Dr. sci Ne ven ka Axi}

Mi lo ra du La ko vi }u

ro|. Isa ko vi} An |el ka, Wil lem Krystien, Mi len ko, De jan, Sla vi ca sa de com. 67003

Po sled wi po zdrav dra gom

od advo kat ske kan ce la ri je „Su bo tin”.

Se stri }i Pe |a i Sa {a, sna he San dra i Ka ta ri na, unu ke Len ka i Ni ko li na.

67009

66996

Sa ne iz mer nom tu gom opra {tam se od je di nog i vo qe nog bra ta

Dra gi ca Ze jak ro|. Mal ~i} 1943 - 2013. Sa hra na je u su bo tu, 5. 1. 2013. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Mi lo ra du Ba ta su We ni ne u te {ni: Ra do{, Gor da na, Sve tla na, Lo la, Do ro te ja, Ili ja, An drej, Igor i Mi lo{.

67014

Mi lo ra da La ko vi }a

od pri ja te qa i {kol skih dru go va iz G - 41: Ko mad, Maks, Vu~ ko, Sr |an, Bo ka i Ste va.

Se stra Ve ra Vuk sa no vi}.

67007

66995

^iTUQe l POMeni

dnevnik

subota5.januar2013.

O S M O G O D I [ W I P O M E N

Po sled wi po zdrav na {em ve li kom pri ja te qu

Sa tu gom i ne ve ri com opra {ta mo se od na {eg mi log i ple me ni tog oca i su pru ga

Di mi tri je Jan ~i} Po sled wi po zdrav dra gom kom {i ji Mi ti od kom {i ja iz Ba no {to ra. Po ro di ce: Kra qe va~ ki, Ivan ~i}, Ma ki je vi}, Na sti}, Vu ko jev, Pi ro {ki, \u ra {ko vi}, Bje lan, Sliv ka, Sma ji} i Mi lo {e vi}.

Mi lo ra da La ko vi }a

Mi lo ra du La ko vi }u Mi ki ci

advo ka ta

Pan ta Ne na do vi} Ve~ no o`a lo {}e na po ro di ca Mrk {i}.

3. 1. 2005 - 3. 1. 2013.

Sa hra ni }e mo ga da nas, 5. ja nu a ra 2013. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. Su pru ga Ta tja na La ko vi} sa si no vi ma Ni ko lom i Mi la nom.

Da ni i go di ne pro la ze a na {a qu bav pre ma te bi je ve~ na.

66966

66990 66983

Sa tu gom se opra {ta mo od na {eg dra gog stri ca

Po sled wi po zdrav pri ja te qu i ko le gi

dra gom

Po sled wi po zdrav La ki je vom ta ti

Oti {ao je na{ dra gi

Sa qu ba vqu i po {to va wem opra {ta mo se od na {eg dra gog ze ta

Tvo ji: So wa, Sa {a i Be ba.

66956

S E ] A W E

Du {a na Ba {i }a Bio si po nos na {e fa mi li je, uvek si zra ~io do bro tom i qu ba vqu i za to }e{ osta ti u na {im sr ci ma za u vek.

Mi lo ra du La ko vi }u

Tvo ji: Ra do slav, Je le na, Go ran i Mi le na.

Mi ro slav Lo ti na i Mi o drag Par la}.

od: Dan ke, Si mo ne, So we, Ba ne ta, Du ce, To mi }a, I{tva na i Zla je.

66988

66991

66984

S po {to va wem se opra {ta mo od uva `e nog ko le ge, du go go di {weg advo ka ta

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj ko le gi ni ci

od ko le gi ni ca i ko le ga iz PU â&#x20AC;&#x17E;Ra do sno de tiw stvoâ&#x20AC;? No vi Sad.

66987

Oti {ao je na{ ve li ki pri ja teq

4. 7. 1973 - 5. 1. 2013.

66976

66968

Po vo dom iz ne nad ne smr ti na {eg dra gog ku ma

Mi lo ra da - Mi ki ce La ko vi }a advo ka ta

Ne ka vas na {a ve~ na qu bav ~u va od za bo ra va.

opra {ta ju se: ku ma An |el ka i kum Pe tar - Pe ca Mi {u li} sa de com.

Po ro di ce: An to ni} i \ur |ev.

461-P

66939

Da na, 3. 1. 2013. go di ne pre mi nu la je mo ja maj ka

Po sled wi po zdrav sva sti ki i tet ki

Sa hra na je da nas, 5. 1. 2013. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Dar ko, Mi li ca i De jan Bo ti}.

O`a lo {}e ne }er ke, unu ci i osta la rod bi na.

66985

66982

Sa po {to va wem se opra {ta mo od na {eg ko le ge

Mi lo ra da La ko vi }a

Mi li ci Kru ni}

advo ka ta u No vom Sa du od: Mir ka, Mi ro sla va i Mir ja ne sa po ro di com.

Ogra nak AK Voj vo di ne u No vom Sa du. 66981

66975

66980

Po sled wi po zdrav

P O M E N

Iz ne na da i pre ra no si nas na pu stio. Po sled wi po zdrav dra gom pri ja te qu

advo ka ta So wa i Ti ja na Sto ja sa de com.

Da ra Do pu |a

Mi lo rad La ko vi}

Mi lo ra da La ko vi }a

Uz ve li ko hva la na sve mu tvoj kum La le Be qan ski.

Gru ja An to ni}

5. 1. 1990 - 5. 1. 2013.

Mi lo ra da La ko vi }a Advo kat ska ko mo ra Voj vo di ne u No vom Sa du.

iz u ze tan drug ce log `i vo ta i do bar ~o vek. Vi {e ne }e bi ti isto.

Zo ra An to ni}

Ka ti ci Kre ki} advo ka ta u No vom Sa du

Mi ki ca

Mi lo ra du La ko vi }u

Po sled wi pri ja te qu

Da na, 5. 1. 2013. go di ne na vr {a va se ~e tr de set tu `nih da na od ka ko nas je na pu stio na{ vo qe ni

po zdrav

dra gom

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj i vo qe noj kom {i ni ci

Ra di La bus

Mi ki ci La ko vi }u

\o ka Ko va ~e vi}

od Bog da na Jan ~i }a sa po ro di com. 66986

Za wim tu gu ju: we go va su pru ga Jo van ka, }er ka Ka }a i sin Ste van sa po ro di com. 66979

Po {to va na i do bra kom {i ni ce, tvo ja ple me ni tost i do bro ta nas oba ve zu je da te ~u va mo od za bo ra va. Po ~i vaj u mi ru. Tvoj kom {i ja Bog dan Maj ki} sa }er kom Dra ga nom i we nom po ro di com. 66970

Du {a nu Ba {i }u

Ra di La bus

od po ro di ca: Ma jer, Zo ra ja i Ba wac.

Po ro di ca Mar ja no vi}: Rad mi la, Ste vo i \or |e.

66967

66957

^iTUQe l POMeni

subota5.januar2013.

Po sled wi po zdrav

dnevnik

G O D I [ W I P O M E N

Sa du bo kim bo lom opra {ta mo se od du go go di {weg ce we nog sa rad ni ka i pri ja te qa.

Po sled wi po zdrav dra goj i vo qe noj se stri i tet ki

Dra gan Kru ni}

Mi li ci Kru ni}

Po no sni smo {to si bio i {to }e{ za u vek bi ti u na {im mi sli ma i na {im sr ci ma.

ro|. ^u ri} Tvo ju qu bav i do bro tu ni ka da ne }e mo za bo ra vi ti. Tvo ji: se stra Kri sti na, se stri ~i ne So fi ja i Be ba sa po ro di ca ma.

od: bra ta Mi {e, sna je Zo re i po ro di ca Ru `i} i Ste pan ~ev.

66964

66959

Dra goj Na ni, po sled wi po zdrav.

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj

Ra da La bus

Ra di La bus Na ni

Za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

Tvo ju do bro tu i ple me ni tost ve~ no }e mo ~u va ti u na {im sr ci ma.

Tvo ji naj mi li ji: Mar ta, Sr |an i Du {an.

â&#x20AC;&#x17E;DDOR NO VI SADâ&#x20AC;? a.d.o. NO VI SAD.

66938

221/P

P O M E N

Po sled wi po zdrav dra goj

Da vid Ma ti} 1930 - 1994. iz Ti te la

Tvo ji naj mi li ji: po ro di ca Ma ti}.

66962

66933

Po sled wi po zdrav mom dra gom i ne iz mer no vo qe nom Du ci

P O M E N vo qe noj ma mi

Iko ni ji Crn ~e vi}

1926 - 2013.

6. 7. 2012 - 6. 1. 2013.

We go va vo qe na Mi ra.

66937

66914

Po sled wi ko le gi ni ci

po zdrav

od ko le gi ni ca i ko le ga iz pro dav ni ce obu }e iz Fu to ga.

66928

Tvo ja do bro ta je ne pre va zi |e na. O`a lo {}e ni: se stra Bu ba i zet Dra go sa de com i wi ho vim po ro di ca ma. 66945

66946

66940

Da nas, 5. 1. 2013. go di ne na vr {a va se ~e tr de set da na od ka ko ni je sa na ma na{ dra gi

Naj dra `em pri ja te qu po zdrav

Bes kraj no nam ne do sta je{. S qu ba vqu i tu gom, tvo ji ma ma i ta ta.

Ra de La bus

Aca, Je li ca, Bor ko i Bog dan. 66961

ro|. Dun di} iz Iri ga

Sa ve li kim bo lom i tu gom opra {ta mo se od na {e dra ge

Ra di La bus

Za u vek }e mo ~u va ti uspo me nu na wu.

Dra ga ni Mar ti}

dra goj

ro|. Te o fa no vi}

od: Ma re, Ja ce, Jo ve, De ja na i Mi la na.

P O M E N Da nas, 5. 1. 2013. go di ne, na gro bqu u Iri gu, odr `a }e mo ~e tr de se to dnev ni po men na {oj

Ve ra Jo va no vi}

We ni: sin Sa {a i sna ha Je le na.

Na de Xe leb xi}

Du {ku Ba {i }u

66927

66932

Tvo ja }er ka Ve ra.

Tri na est go di na je pro {lo od smr ti na {e dra ge

@i vot ne ma re pri zu! U sr cu mom pra zni na ne po sto ji, deo we ga osta je{ za u vek. U du {i mo joj spo koj vla da jer ve ru jem da te an |e li ~u va ju. Tvo ja se stra Je le na sa po ro di com.

Go di {wi po men je da nas, 5. ja nu a ra, u 11 ~a so va, na Do wem gro bqu u Srem skim Kar lov ci ma.

Sa tu gom te se se }am.

66960

Po sled wi po zdrav na {em dra gom

ro|. Dun di} 1. 9. 1971 - 29. 11. 2012.

Da na, 5. 1. 2013. go di ne na vr {i la se tu `na go di na od ka ko nas je na pu sti la na {a mi la

Du {a nu Ba {i }u Sa hra na je da nas, 5. 1. 2013. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Dra ga na Mar ti}

od kom {i ja: Ka ta ri ne, An dre ja, Dra ga ne i Si ni {e Spre mi}.

Tvo ji: bra ta nac Mi ro slav i sna ja Mil ka.

66963

P O M E N

ba ka Qu bi ci

Uvek si sa na ma. Tvo ji: Vla di mir i Je le na sa po ro di ca ma.

Mi lo rad La ko vi}

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a vo qe na

Ra da La bus iz Fu to ga

Mi lo ra du La ko vi }u

Bra ni slav Ke rac

Mi lan Do bro sa vqev sa po ro di com.

O`a lo {}e na po ro di ca.

Po sto je tra go vi ko ji se ne bri {u, se }a wa ko ja ne ble de, po sto je qu di ko ji ni ka da ne od la ze, ve} `i ve kroz uspo me ne onih ko ji ih vo le. Po ro di ca Ba tak.

66969

66935

66951

Ra da La bus 1953 - 2013. Sa hra na je da nas, 5. 1. 2013. go di ne, u 13 ~a so va, na cen tral nom gro bqu u Fu to gu, gde }e bi ti i skup za sa hra nu. O`a lo {}e ni: su prug Ra de sa po ro di com La bus i po ro di ca Pe ri}. 66943

^iTUQe l POMeni

dnevnik

subota5.januar2013.

Da na, 7. ja nu a ra 2013. go di ne na vr {a va se pet go di na od ka ko je pre mi nu la na {a dra ga se stra, tet ka i ba ka

Pro |e ~e tr de set tu `nih da na od smr ti tvo je, pri ja te qu moj

Sa ve li kom tu gom i bo lom oba ve {ta va mo po {to va nu rod bi nu i pri ja te qe, da nas je po sle du ge i te {ke bo le sti, na pu stio na{ vo qe ni

Mi la din Ka lu |e ro vi} Mr ko

Ru `i ca Ju ri {in iz @a bqa

A se }a wa ne ble de.

Po ~i vaj u ti {i ni ve~ nog mi ra. We ni naj mi li ji.

Ivan.

66758

66826

P O M E N

Na vr {a va se 40 tu `nih da na od smr ti na {eg dra gog

Di mi tri je Jan ~i} 1943 - 2013. Jo van Pi li po vi} Sa hra na je da nas, 5. 1. 2013. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. O`a lo {}e ni: su pru ga \ur |in ka, sin Mi li voj, sna ja Va wa i unu ka Kse ni ja.

Qu ba T. Sa mar xi }a Znao si da smo te vo le li, ali ni kad ne }e{ sa zna ti ko li ko nam ne do sta je{. Za hva qu je mo se: ro |a ci ma, ku mo vi ma, pri ja te qi ma, kom {i ja ma na iz ra zi ma sa u ~e {}a, te le gra mi ma i pri lo `e nom cve }u. O`a lo {}e na po ro di ca Sa mar xi}.

66952

66866

Pro {le su dve go di ne od ka da je pre sta lo da ku ca tvo je ve li ko i ple me ni to sr ce. Uspo me na na te be osta je ve~ na u na {im sr ci ma.

Tvo ji: su pru ga So ka }er ke Qu bi ca i Mir ja na sa po ro di com. 66697

P O M E N

Po sled wi po zdrav dra gom pri ja te qu

Na vr {a va ju se dve tu `ne go di ne od smr ti na {eg dra gog

To do ra Ata nac ko va iz Ka }a

Da na, 3. 1. 2013. go di ne na vr {i lo se dva na est go di na od ka ko ni je sa na ma na{ vo qe ni

Mi lo van Mi lu ti nov 1930 - 2001.

Vre me pro la zi, a bol i tu ga osta ju.

Mi ti Jan ~i }u

Na vr {a va se naj tu `ni jih ~e tr de set da na od ka da nas je na pu stio na{ vo qe ni

Tu gu ju za wim we go vi naj mi li ji.

od Jo a ki ma i Te re zi je Ka wuh.

Na vr {a va ju se dva de set dve go di ne od ka da ni je sa na ma na {a vo qe na

66877

Vo le ga i ~u va ju od za bo ra va we go vi: Lu la, Mi ra, Bo ris, Bo jan i Oqa.

66953

Pro {lo je 40 da na od ka ko nas je na pu stio na{ vo qe ni

66775

Sne `a na \ur |e vi}

Po sled wi po zdrav na {em dra gom

iz \ur |e va 1939 - 2012. Tvo ja po ro di ca.

66865

Da na, 8. 1. 2013. go di ne na vr {a va se ~e tr de set tu `nih da na od smr ti mog dra gog bra ta

Pro {lo je go di nu da na od smr ti na {eg dra gog

\or |a Sa zda ni }a Mi la din Ka lu |e ro vi} Mr ka

O`a lo {}e na po ro di ca. 66942

P O M E N

Vo qe ni ne umi ru. @i ve }e{ ve~ no u na {im sr ci ma.

Pe tar Vu ka di no vi}

Ra do sla va Gu zi ne Ni ka da te ne }u pre `a li ti. Po ~i vaj u mi ru, so ko le moj div ni.

Su prug sa de com, unu kom i unu ka ma.

Tvoj brat Ne boj {a.

66941

66936

Da nas, 5. ja nu a ra 2013. go di ne na vr {a va ju se ~e ti ri tu `ne go di ne od ka da ni je vi {e sa na ma na {a naj dra `a mi la ma ma i ba ka

66891

Da na, 4. ja nu a ra pro {le su dve go di ne od smr ti na {e ba ke, maj ke i supru ge

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je u 79. go di ni pre mi nu la na {a dra ga su pru ga, maj ka i ba ka

Mi ti Jan ~i }u

O`a lo {}e na po ro di ca.

Du {i ca An te qe vi} 5. 1. 2009 - 5. 1. 2013. Po men naj mi li joj obe le `i }e mo da nas, 5. ja nu a ra, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Mi li ca Kru ni} od: Vla di mi ra, Dra ga ne i Awe Ka wuh.

ro|. ^u ri} Sa hra na je da nas, 5. 1. 2013. go di ne, u 13 ~a so va, na mo {o rin skom gro bqu. O`a lo {}e ni: su prug Jo van, sin Mi lo{ i }er ka Zo ran ka sa po ro di ca ma.

66954

66950

Za u vek tu gu ju i `a lo sni za wom osta ju: }er ka Se ka, sin Alek san dar i unu ci Ni ko la i Mi lo{.

66904

So fi je Mi {~e vi} S po {to va wem, qu ba vqu i tu gom, uspo me nu na wu ~u va ju we ni: su prug Mi lan, }er ka Da ni ca, sin Du {an, unu ~ad Dra ga na, Ne ma wa i Ti ja na. 66890

tv program

subota5.januar2013.

07.00 Но во го ди шња ча ро ли ја, про грам за де цу 08.05 Му зи ча ри ве ли ког ср ца 08.50 Лу лу 09.00 Кад за зво ни 09.30 НО во го ди шњи ко ра ци - шоу клов на 09.50 Лу лу 10.00 Хај де са мном у об да ни ште 10.30 Пи там се, пи там се 11.00 Пу те ви на де 11.30 Агро мо за ик 12.00 Ве сти 12.10 Ака де мац 12.35 Увек ме да ља 13.00 Пре ми јер ка 14.00 Све стран ци 14.25 Пр сте да по ли жеш 15.00 Ве сти за осо бе са оште ће ним слу хом 15.05 Пет ка за ње 16.20 По вра так на се ло 16.45 По тро шач ки ре пор тер 17.00 ТВ Днев ник 17.25 Дво у гао 17.30 По лит би ро 18.00 По а ро:Уби ство на игра ли шту за голф 1.део 18.55 Пр сте да по ли жеш 19.15 Др жав ни по сао 19.30 ТВ Днев ник 20.05 Елит на је ди ни ца 21.05 Гла мур ту жур 22.00 Вој во ђан ски днев ник 22.35 Ну жно уби ство, филм 00.00 По а ро: Уби ство на игра ли шту за голф 1. део

10.00 10.30 11.00 13.00 16.00 16.45 18.00

Е-ТВ Ме ри ди ја ни ма Пе ри скоп/Осаа Без цен зу ре Здра вље је лек Док. про грам Ви ше од от ко са

11.00 11.05 12.27 12.45 13.00 13.14 13.47 14.20 14.30

Више од откоса (Панонија, 18.00) 20.00 20.30 21.35 22.00 22.30 00.00

Вој во ђан ске ве сти Ћа ска ње Док. про грам Вој во ђан ске ве сти Филм ски про грам Глас Аме ри ке

Нужно убиство

07.00 07.20 09.30 10.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.30 15.00 15.45 16.05 16.30 16.55 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.45 22.45

Еми си ја ром ске му зи ке Па ле та-ко ла жна еми си ја Еми си ја ру мун ске му зи ке До бро ве че, Вој во ди но (слов) Па ле та-ко ла жна еми си ја По слов ни успех, еми си ја на ма ђар ском са ти тлом на срп ски Ве сти (мађ) Па ле та-ко ла жна еми си ја Но во го ди шњи га ла кон церт Вој во ђан ског сим фо ниј ског окре стра Му зи ча ри ве ли ког ср ца Но во го ди шњи ко ра ци - шоу клов на Хај де са мном у об да ни ште Пи там се, пи там се Кад ку ћа ни је те сна ТВ Днев ник (хрв) ТВ Днев ник (слов) ТВ Днев ник (рус) ТВ Днев ник (рум) ТВ Днев ник (ром) ТВ Днев ник (мађ) Спорт ске ве сти (мађ) По слов ни успех, еми си ја на мађ. са титл. на срп ском До бро ве че, Вој во ди но (мађ) Све ча на ака де ми ја по во дом 45 го ди на ма ђар ског про гра ма у ТВ Но ви Сад Еми си ја (мађ) НО во го ди шњи га ла кон церт Вој во ђан ског сим фо ниј ског ор ке стра

15.22 15.25 17.00 17.05 18.30 18.59 19.30 20.05 20.58 23.35 23.40 01.22 02.00 02.47 03.16 03.49 04.22 04.54 05.47

Ве сти Ју тар њи про грам Ју тар њи днев ник Ју тар њи про грам Ве сти Жи ки на ша ре ни ца Те нис: Хјун даи Хоф ман куп 2013, фи на ле, пре нос Ве сти Ди зни на РТС Га стро но мад Днев ник Спорт плус Уви ђај Екс клу зив но Ве сти ТВ ли ца...као сав нор ма лан свет Ве сти Мон те ви део, бог те ви део Ве сти Мо би Дик, филм Ква дра ту ра кру га Сла га ли ца Днев ник Мон те ви део, бог те ви део Гла ди ја тор, филм Ве сти Шер лок 4., филм Екс клу зив но Ве сти(02.00,03.00,04.00,05.00) Ква дра ту ра кру га Мо ја ле па Ср би ја Уви ђај Ле ти, ле ти пе смо мо ја ми ла Мон те ви део бог те ви део Вер ски ка лен дар

Ексклузивно: Ана Ивановић Толико пута смо се са Аном Ивановић радовали и туговали када није успела да оствари свој циљ. Толико пута је давала углавном кратке изјаве, често доста контролисане читавом армијом оних који воде рачуна о њеној каријери. Ауторка: Мира Адања-Полак (РТС 1, 13.47)

Винсент Гало

Двојица америчких обавештајаца патролорају у Авганистану, када наиђу на једног талибанског борца, који их убија, иако је престрављен и нервозан. Док покушава да побегне, Авганистанца хвата америчка војска. Улоге: Винсент Гало, Емануел Зајнер, Зак Коен Режија: Јержи Сколимовски (РТВ 1, 22.35)

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 10.40

07.20 До бра зе мља 08.20 До ку мен тар на се ри ја: Атлан ти да 09.35 Цр та ни фил мо ви 11.00 Ве сти Б92 11.35 При ја те љи 14.05 Филм: Ко нан уни шти тељ 16.00 Ве сти 16.45 Филм: Ђа ку зи вре мен ска ма ши на 18.30 Ве сти 19.15 Филм: Рат све то ва 21.15 Филм: Ти то и ја 23.45 Ве сти Б92 00.20 Спорт ски пре глед 00.15 Филм: Кад ја гањ ци утих ну 02.55 До ку мен тар на се ри ја: Атлан ти да

РУКОМЕТ

Србија Македонија (РТС 2, 18.27) 06.02 06.07 06.17 07.15 08.00 08.26 08.30 08.53 09.03 09.26 09.32 09.42 10.28

Се риј ски про грам Азбу ка ро ди тељ ства До ку мен тар ни про грам Ар гу мен ти Ве сти Ево нас код вас Ве сти Му со ли ни и ја Ве сти Бун тов ник из Кеј па Ве сти Си гу ран ква драт Бе ли ман тил Се дам НС да на Срем ски Кар лов ци Објек тив Ви траж Се ћа ња Се дам НС да на Бун тов ник из Кеј па Објек тив Лич на гре шка До ку мен тар ни про грам

09.00 09.30 10.10 10.45 17.30 17.40 18.15

Мо бил 1 На ја ва ФА куп НБА не дељ но Хоп ман куп, фи на ле На да на шњи дан Свет фуд ба ла ФА куп: Вест Хем – Ман че стер ју нај тед Пре глед Евро ли ге НБА: ЛА Кли перс – ЛА Леј керс АТП Че нај 1/2 Фи на ле НБА ак ци ја ФА куп: Брај тон – Њу касл

20.15 20.45 22.30 02.00 02.30

17.15 19.00 20.00 22.00 00.00 00.45 01.00 02.45 04.15

Филм: Ван зе маљ ци са та ва на До бро ве че, Ср би јо Филм: Опа ти це у бек ству Си ти ве сти Филм: Па као прав де Филм: Спа ва ћу кад бу дем мр тав Филм: Ме ци из над Бро две ја Дис трекшн Филм: Ја, све док Филм: Сед ми знак Три јумф љу ба ви Си ти ве сти Филм: Љу бав и оста ле не во ље Филм: Ја, све док Филм: Сед ми знак

Партизан Цибона (РТС 2, 20.55)

00.11 01.34

Про фил и про фит Књи га ути са ка Свет здра вља Мо ја ле па Ср би ја Гра ђа нин Дру ги век Бе о град . ве чи ти град Но во го ди шњи кон церт беч ке фил хар мо ни је Вре ле гу ме Ру ко мет: Ср би ја-Ма ке до ни ја, пре нос Ме да ље за у век По тро шач ки са вет ник Ко шар ка: АБА ли га, Пар ти зан - Ци бо на, пре нос Злат ни хит ли бер 2012. Ре ли: Да кар се ри ја: Ар ген ти на-Чи ле Да ме пе ва ју Вре ле гу ме

07.00 11.00 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.10 02.45 04.15

До бро ју тро Ви кенд ви зи ја Жи вот у трен ду Голд му зич ки ма га зин Филм: Па ја и Ја ре - ка ми он џи је Ма ла не ве ста Ма га зин ин На ци о нал ни днев ник Кур са џи је Зве зде гран да Филм: До бри па стир Филм: Чу вар Филм: До бри па стир Филм: Чу вар

11.00 11.30 12.11 12.39 13.12 13.41 14.16 15.21

20.00 20.23 20.55 22.50 23.44

08.30 10.00 13.45 15.20 17.00 18.00 19.00 19.15 20.00 21.00 00.00

Да тум Вер ски ка лен дар Зна ње има ње ТВ ли ца...као сав нор ма лан свет Со фи јин свет Бер нард Пу сто ло ви не Мар ка и Ма је Ри там џун гле Зу ја ли ца Да тум Вер ски ка лен дар Вер ски мо за ик Ср би је Кли ни ка вет

08.00 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00

КОШАРКА, АБА ЛИГА

17.55 18.27 06.30 10.30 11.00 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00

dnevnik

До ма ћин Су леј ман Ве ли чан стве ни Филм: Ма ска Филм: Ма ска 2 Фолк Га ли лео Ве сти Нај сме шни је ре кла ме Су леј ман Ве ли чан стве ни Пр ви глас Ср би је Филм: Ма ска

05.00 Филм ски про грам, 07.00 Уз ка фу, 07.15 Под сја јем зве зда, 09.00 Жи ва ва тра, 10.00 Шоу - Па ро ви, 12.00 Зр но по зр но, 13.30 У ме ђу вре ме ну, 14.00 Топ 10, 15.00 Пи пи шоу, 17.00 Су бо том по под не, 20.00 Филм ски про грам, 22.00 Ре тро спек ти ва не де ље, 23.00 Фешн сто ри, 01.00 Су бо том по под не, 04.00 Осве та

08.45 Ски Ја хо ри на, 09.15 Кућ ни ви део, 09.30 Фо кус, 12.40 Ба ње Ср би је, 13.00 На здра вље, 13.30 Кућ ни ви део, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Ин декс, 16.25 Фо кус, 17.05 Ски Ја хо ри на, 17.40 Ин фо Пулс, 20.00 Фо кус, 20.45 Ин фо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Ба ње Ср би је, 23.30 Фо кус, 00.00 Ин фо Пулс, 00.30 Ту ри стич ке раз глед ни це, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фо кус, 01.15 Ски Ја хо ри на, 01.45 Му зи ка

08.00 Де чи ји про грам, 09.00 Игра мо се, 10.00 Фар ма, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Из бли за, 17.00 Би бер, 17.30 Зоо пу зле, 18.00 У на шем ата ру, 19.00 АБС шоу, 19.30 Би бер, 20.00 Прес пре сек, 21.00 Филм, 22.30 Би бер, 23.00 Филм, 01.00 Ноћ ни про грам

12.00 Ку хи њи ца,13.00 Џу бокс, 14.00 До ку мен тар ни про грам, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Па ор, 16.45 Филм, 18.30 Сре март, 19.30 Цр та ни филм, 20.00 Док тор Ху, 21.00 Пут ви на, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу про грам: Па ро ви, 00.50 Глас Аме ри ке

Порша де Роси

Ја, сведок У једном од тунела коришћених за кријумчарење дроге пронађена су бројна мртва тела сиромашних становника Тихуане. Припадник организације за заштиту људских права почиње да открива шокантну везу између америчке владе и мексичких власти. Улоге: Џејмс Спејдер, Џеф Денијелс, Порша де Роси Режија: Руди Херингтон (Пинк 2, 20.00)

Покемони Прича почиње са Ешом, десетогодишњим дечаком Покемон тренером, који сања о томе да постане Покемон мајстор. Са својим највернијим пријатељем Пикачу, Еш је стигао у регију Унова где ће проживети многе авантуре, он ће да се сусретне са још пуно нових Покемона и учествоваће у многим борбама... (Хепи, 12.55) 05.30 Ју тар њи про грам 07.30 Зна ње на по клон 09.00 Зо ки на ве се лој фар ми 09.30 Тај ни свет ме де Бен џа ми на 09.45 Те ле шоп 10.00 Бар би Зла то ко са, ани ми ра ни филм 11.20 Пра знич ни кви зић 11.40 Винкс 12.10 Мон су но 12.55 По ке мо ни 13.15 Моћ ни рен џе ри 13.40 Те ле шоп 13.55 Ве сти 14.05 Ви кенд по под не – Брв на ра 15.30 Те ле шоп 16.00 Јед на же ља, јед на пе сма 17.30 Скан да ло зно 18.25 Мо ја Ср би ја 18.55 Те ле ма стер 19.30 По ли ца јац са Пе тло вог бр да, филм 21.00 Го ли жи вот 22.30 Лу да ку ћа 00.00 Игра ни филм 01.45 Смрт на Ни лу, филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Би блиј ске при че, 07.30 Пр слук аге ин, 09.30 Де чи ја се ри ја, 10.05 Икс арт, 11.20 Уди ца, 12.00 Ак цен ти, 12.30 Ис под по клоп ца, 14.00 Ак цен ти, 14.10 Пун гас, 15.00 Пре зент, 16.00 Ак цен ти, 16.30 От кос, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Пи смо гла ва, 20.00 Филм Ин фо, 20.30 Ве зе, 21.00 То ко ви мо ћи, 21.30 Иза зо ви исти не, 22.00 Са јам Ин фо нет, 22.30 Ак цен ти да на, 23.00 Филм 08.00 Хра на и ви но, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 11.30 Хра на и ви но, 12.00 Пут ви на, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агрос фе ра, 18.00 Ве зе, 18.45 Но ди, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 Па но ра ма оп шти не Жи ти ште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Слу жба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota5.januar2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пи ше: Ијан Мекдоналд 06.00 08.00 11.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.30 01.30 04.20 05.10

07.40 Уштедети купујући 08.35 Венчаница из снова 09.00 Девојчице и дијадеме 09.55 Краљ посластичара као кувар 10.50 Алесандрова кухиња 11.45 Шта не треба обући 16.20 Шминкање са Клио 17.15 Алесандрова кухиња 18.10 Стручњак за торте 19.05 Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем 20.00 Зависници од хране 20.55 Моја тајна 21.50 Чудни облици зависности 22.45 Војник који је променио пол 23.40 Прекомерна тежина у трудноћи 00.40 Зависници од хране: епизода 5 01.40 Моја тајна

Никол Кидман

Аустра ли ја 08.00 Исток-Запад: Путовања из средишта Земље 11.10 Човекова историја 14.10 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 17.40 Фарма из Едвардијанског доба 18.55 Ловци на митове 20.00 Војиничев код – најтајанственији рукопис на свету 21.00 Тајне историје. Краљица девица 22.05 Хрватски владари 23.10 Човекова историја 00.10 Преживети напредак 01.50 Проблем са Толстојем

08.00 Мунзи 09.30 Ускршња бајка 10.30 Хајди 12.00 Филм: Shine a light 14.00 Филм: Битка код црвене стене 16.00 Филм: Два играча са клупе 18.00 Филм: П.С. и волим те 20.00 Филм: Сумрак 22.00 Филм: Нимино острво 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Ни ми но остр во Све мо же да се де си на Ни ми ном остр ву. Ту, жи вах на де вој ч и ц а по име н у Ним, окру же на сво јим жи во тињ ским при ја те љи ма и ин спи ри са на ле ген да ма и књи га ма, во ди не ве ро ва тан жи вот ко ји је од раз ње ног оми ље ног књи жев ног ју на к а: Алек са Ро ве ра, ли ка из књи ге ко ју је на пи са ла же на ко ја не из ла зи из ста на... Уло ге: Ебигејл Бреслин, Џоди Фостер, Жерар Батлер Ре жи ја: Џенифер Флекет (Синеманија, 22.00)

Се вер на Аустра ли ја 1939. го ди не, не да ле ко од Дар ви на. Кад от ме на Бри тан ка Са ра стиг не на ранч свог су пру га, са зна да је он упра во уби јен и да је има ње пред про па шћу. Чвр ста у на ме ри да пре у зме ства ри у сво је ру ке и оства ри по кој ни ко ве пла но ве, Са ра од лу чи да ве ли ко кр до сто ке уз по моћ ло кал них ста нов ни ка про да вој сци... Уло ге: Никол Кидман, Хју Џекмен, Дејвид Венам, Брајан Браун, Џек Томпсон Ре жи ја: Баз Лурман (ХРТ 1, 20.15) 08.10 Кинотека - циклус класичног вестерна 10.14 Кућни љубимци 10.44 Скица за портрет 11.00 Нормалан живот 12.00 Дневник 1 12.35 Ветерани мира 13.20 Духовни изазови 13.50 Призма 14.35 Еко зона 15.04 Репортери 16.00 Ледена пространства Арктика, док. серија 17.29 Испод Личке Пљешевице 18.05 Лепом нашом 19.10 Преглед недеље 19.30 Дневник 20.15 Аустралија, филм 23.05 Дневник 3 23.42 У магли злочина 01.16 Филмски маратон: М.А.С.Х, филм 03.15 Филмски маратон: Млади Били Јонг, филм

07.00 Ружица Шаренић 07.15 Мерлин 08.00 Нови клинци с Беверли Хилса 08.45 Мала ТВ 09.19 Телетабис 09.45 Истеривач чудовишта, филм за децу 11.10 Свадбено лудило, филм 12.35 Филм 14.25 Чувари здравља 14.55 КС аутомагазин 15.25 Спорт у 2012. 16.55 Кошарка, АБА Лига: Цедевита - Сплит, пренос 18.45 Загреб: Светски скијашки куп (М) - ждријеб, пренос 20.00 Иво Гамулин Гиани и пријатељи, снимак концерта 21.50 Документарни филм 23.13 Пети дан, ток шоу 00.13 Репортери 01.08 Лажи ми 01.50 Трачара 02.30 Секс и град 02.53 Ноћни музички програм

08.00 09.50 12.00 14.00 16.00 17.50 20.00 22.00 00.00 00.55 01.50

Соколови Јентл Недужни Корак испред Дилерски послови Индијански тркач Тајанствени јунаци Мехур од сапунице Причаоница Еротски филм Еротски филм

Џоди Фостер

08.00 Софи Паркер 09.40 Шапат духова 12.10 Секс и град 14.20 Судије за стил 15.10 Мелиса и Џои 16.55 Кугар Таун 17.45 Хоуп и Фејт 18.15 Увод у анатомију 21.00 Дивљи дани 22.50 Сексуално васпитање 23.45 Једном давно

06.00 Необичан пар: Поново заједно 07.30 Очајничко путовање: Прича Алисон Вилкокс 09.00 Божићна песма за једну диву 10.30 Божићни поклон 12.00 Било једном у Мексику 14.00 Ноћ храбрости 15.30 Очајничко путовање: Прича Алисон Вилкокс 17.00 Лоренцово уље 19.00 Некад и сад 20.00 Момци с Мадисона 21.45 Шифра Меркур 23.30 Ноћ храбрости

Мистерије Хејвена Монк Вокер, тексашки ренџер Филм: Све најбоље Филм: Опијена љубављу Филм: Пољубац у поноћ Филм: Завет Плаве крви Мистерије Хејвена Све по закону Мистерије Хејвена

07.40 Ју-Ги-Ох! 09.05 Вирус атек 09.40 Училица 10.30 Принц открива Америку, филм 12.50 Велики снежни изазов, филм 14.35 Последњи провод, филм 16.35 Марли и ја, филм 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Опасно плаветнило, филм 21.55 Пророчанства - ТВ премијера, филм 00.10 Специјални извештај, филм 02.50 Дум, филм

Опа сно пла вет ни ло Џа ред Кол за ра ђу је за жи вот спа ша ва ју ћи те ре те из олу пи на с дна мо ра и жи ви с де вој ком Са ман том, струч ња ком за мор ске псе. Иако је пар сре ћан на чи ном жи во та ко ји во де на остр ву, Џа ред са ња о жи во ту на ви со кој но зи. Ка да под во дом про на ђе олу пи ну ави о на ко ји је швер цо вао дро гу за то ће му се ука за ти шан са... Уло ге: Пол Вокер, Џесика Алба, Скот Кен, Ешли Скот, Џош Бролин Ре жи ја: Џон Стоквел (РТЛ, 20.00)

Џесика Алба

08.10 09.05 09.55 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Мегаградитељи Моћни бродови Опасни летови Врхунско градитељство Људских руку дело – Азија Мегаградитељи Како се прави? Кризне ситуације Разоткривање митова Како се прави? Трагом аукција Краљеви аукција Трговци војним старинама Тајне Бин Ладеновог скровишта 00.00 Да ли бисте преживели? 00.55 Трагом аукција 01.50 Краљеви аукција

08.30 08.45 09.15 10.30 11.00 12.30 13.15 14.30 15.45 16.00 17.30 19.00 22.00 23.00 23.30 00.00 00.30 01.30

Сви спортови Рели Нордијско скијање Скијашки скокови Скијашки скокови Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Биатлон Нордијско скијање Скијашки скокови Биатлон Билијар Тенис Рели Рели Скијашки скокови Биатлон Рели

Без досадних секунди

„It Won’t Be Long” (Ле нон–Ма карт ни) Ле нон – трана као сингл, изазвала је толико радијског емитовокал, ритам-гитара; Ма карт ни – пратећи вокал, вања и реакција публике да ју је ЕМИ фебруара бас; Ха ри сон – пратећи вокал, соло-гитара; Стар – 1964. издао као насловну песму ЕП плоче која се бубњеви. Снимано: 30. јул 1963. у Еби роуду 2. Про- одлично продавала. Тадашњи интервјуи показују да дуцент: Џорџ Мартин. Техничар: Норман Смит. Об- је у овој фази Макартни Ленона сматрао вођом грујављено у УК: 22. новембар 1963 (ЛП With The Bea- пе, а тај осећај је више-мање био ехо публике. С пеtles) Објављено у САД: 10. април 1964 (ЛП The Be- смом „All My Loving” почели су да га сматрају равatles’ Second Album) ноправнијим његовом партнеру. У међувремену су „It Won’t Be Long” је песма којом почиње албум, ривали „Битлса„ посматрали како се песме оваквог као прва Ленонова и Макартнијева оригинална пе- комерцијалног потенцијала лежерно бацају на ЛП сма коју су снимили за With The Beatles. Увидели су плоче. да се фраза „yеах yеах” из песме „She Loves You” „I Wanna Be Your Man” (Ле нон–Ма карт ни) Стар може експлоатисати као заштитни знак па та песма – дупло снимљени вокал, бубњеви, маракас; Ма одмах успо ставља одговарајући образац „позива и одговора”. Међутим, форма те песме је необична јер почиње молским рефреном, затим се креће према кратком дурском стиху, враћа у рефрен и онда иде право у дугу хроматски силазну фразу од средњих осам тактова, са сложеним вокалним аранжманом. Све се врти око лењих полустепена, а средњих осам тактова их прате с повишењима и шестицама типичнима за ауторов каснији рад, као и његова игра речи у „be long” (бити дугачак) и „belong” (припадати, прим. прев.) – вербални еквивалент уским интервалима. Песма је досегла двадесет и три покушаја пре него што је задовољила очекивања. Упркос томе, микс је лош: бас је пресветао, а Харисонове импровизације сувише далеко од звука остатка бенда. Та песма никада није била део наступа уживо и показује знакове брзоплетог аранжирања, а Макартнијева деоница на басу, осим његовог А да и ми радимо своје песме? – Кит и Мик удвајања с Харисоном на крају сваког рефрена, необично је опрезна. Ако изузмемо то, карт ни – пратећи вокал, бас-гитара; Ле нон – пратепесма има карактеристичну храброст и снагу, оку- ћи вокал, ритам-гитара; Ха ри сон – соло-гитара; пирајући пажњу својим ефектним неправилности- Џорџ Мар тин – оргуље „хемонд„. Снимано: 11. и ма, сликовитим променама угођаја и наглим дина- 12. септембар, 3. и 23. октобар 1963. у Еби роуду 2. мичким обратима. Нагомилавајући изненађење на Продуцент: Џорџ Мартин. Техничар: Норман Смит. изненађење, песма скреће од тврдоће „твист ритма” Објављено у УК: 22. новембар 1963 (ЛП With The ка мекој софистицираности у стилу групе Мирац- Beatles), САД: 20. јануар 1964 (ЛП Meet The Beaлес у средњих осам тактова, да би клишеизирано за- tles). вршила једном од омиљених дурских седмица груРазмишљајући о овом рок стандарду 1980. годипе, у стилу америчких певачких квартета. Филозо- не, Ленон га се присећа као углавном Макартнијефија раних „Битлса„ је била да све чврсто упакују, вог. Када их је изненада позвао менаџер The Rolling без иједне досадне секунде, пошто је време за сни- Stonesa Ендрју Луг Олдам, Ленон и Макартни су се мање било драгоцено. појавили у клубу Студија „All My Loving„ (Ле 51 у Грејт Њупорт стриту с нон–Ма карт ни) – По да ци полудорађеном МакартниТа да шњи ин тер вјуи по ка зу ју да је као и за „It Won’t Be јевом идејом, „да им не дау овој фа зи Ма карт ни Ле но на Long„ ју одмах нешто велико„. сма т рао во ђ ом, а тај осе ћ ај је Песма „All My Loving”, Мик Џегер и Кит Ричардс, ви ше-ма ње био ехо пу бли ке. коју је Макартни написао с којима су били у другарС пе смом „All My Loving” по че ли два месеца раније, током ским одно сима, сложили турнеје с Ројем Орбисосу се да је оно што су понусу да га сма тра ју рав но прав ни јим ном, била је необична због дили било у складу с њихонастанка њеног текста. вим стилом. Иако је резулМакартни га је смислио једног поподнева у аутобу- тат био далеко од ремек-дела, Џегер и Ричардс били су, а касније, кад је нашао клавир, урадио је музику. су толико задивљени тиме да песма може да се У тој безбрижној, „епистоларној песми”, мера ства- склопи за неколико минута да су одлучили да ће од ра мелодију, марширајући тријумфално горе-доле тог тренутка сами да пишу свој материјал те су убркроз скалу Е-дура, с типичном макартнијевском зо постали једини уверљиви ривали „Битлсима„ хармонијском живошћу и обиљем. Аранжман укљу- што се тиче ауторских песама у Енглеској током чује широко шетајући бас, зачињен Леноновим хи- 1964. и 1965. трим гитарским триолама, украденима из песме Изабрана као Старова соло тачка за нови албум, „Da Doo Ron Ron” групе Crystals. Снимљена је по- започета је одмах у изворном стилу „Битлса„. Међусле тринаест покушаја и једна је од најуспешније тим, иако припросто једноставна, та песма проузроснимљених песама на албуму With The Beatles због ковала је много проблема. Бржа је од верзије The отвореног и спонтаног звука и минималног насни- Rolling Stonesa и има примесу финоће Леноновог мавања. појачала „вокс„, као вибрато Боа Дидлија, али та пеНевиност британске поп музике раних шездесе- сма је осредња. Стар је пева с дубоко одсутном сртих савршено је пречишћена у елоквентној једно- чаношћу, а усиљени повици осталих чланова имају ставности те песме. Иако никада није била разма- мало ефекта. Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota5.januar2013.

dnevnik

5. januar 2013. OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

Коначно схватате да снага ваше воље не може утицати баш на све. Ваш его је, наравно, у лошем стању, али то ће вам помоћи да сазрите. Прихватате да нисте у праву и својевољно прихватате критике. На неки начин, сада сте завршили тек прву годину факултета мудрости!

Данас бисте се могли осећати мало утучено. Могли бисте почети да сумњате у своје амбиције и циљеве. Немојте дозволити да вас то обесхрабри. Све је боље него што изгледа. Схватите да сте данас склони преувеличавању. Вечерас изађите и забавите се.

BLIZANCI Збуњујући развој догађаја у животима 21.5- 21.6. чланова породице могао би учинити да

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

се осећате лоше. Могло би бити проблема и са самом кућом. Можда треба да се обрати пажња на цеви или електричне инсталације. Уколико је члан породице узрујан, обратите пажњу на њега. Склоните друге проблеме с пута.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Данас сте, изгледа, фрустрирани. Постоји само једна особа која у вама може изазвати толико беса, а то сте ви сами. Данашњи аспекти утичу на кризу свести, чији је резултат промена става. Од сада би требало обратити пажњу на то да бирате речи.

Наука, истраживање простора или нека друга поља захтевају присуство јаког тимског духа. Пошто сте тако тврдоглави, нисте баш најбољи пример за одржавање динамике групе. С обзиром на то, нисте баш тимски играч, осим ако нисте предводник тима. Такво чудо је можда и могуће.

Данас бисте се могли осећати мало лоше под утицајем накупљеног физичког и психичког умора. Успорите, ако је могуће. Ово није дан да се претрпате обавезама нити да започињете нове пројекте. Неки неспоразум могао би вас узнемирити, покушајте да останете сталожени.

JARAC 22.12-20.1.

Нисте довољно слободни. То посебно важи за вашу везу. Уз тренутну астралну енергију можете очекивати да ће ланци бити покидани. Време је да више учествујете у животу. Реците шта вам је на уму. Реците људима шта желите. Превазиђите страх од одбијања. Неки ауторитети који су вам до сада били водичи могли би вам се сада супротставити. Сада је тренутак да оставите своје страхове по страни и кренете својим путем. То је несумњиво позитивно. То значи да сазревате. Нема ничег лошег у томе да понекад потражите помоћ. Признајте да имате тенденцију да бежите од проблема у вези. То би вас могло увући у компликоване ситуације. Не усуђујете се увек да кажете шта мислите и то вам умањује одлучност и блокира енергију. Покушајте данас себе да спречите да побегнете. Преузмите одговорност за своје поступке.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Као особа која воли да експериментише новим идејама, бићете пресрећни због периода који ће наступити. Како ће комуникација, заједништво и дружељубивост владати наредних неколико недеља, биће савршен моменат да изађете у свет и покажете своје квалитете.

Сређивање канцеларије и плаћање рачуна су данас приоритети. Могли бисте се осетити претрпаним и бити у искушењу да све оставите по страни. Боље је да све радите полако и завршите на време. Не морате све одједном. Проведите мирно вече код куће.

Тренутно сте заробљени између две велике жеље – да радите нешто да бисте угодили себи и да угодите другима. Овај други порив је у вашој природи. Решење би могло бити да се запитате зашто вам је толико битно да будете прихваћени од других људи.

TRI^-TRA^

Кеј ти Холмс без деч ка V REMENSKA

Стра ни ме ди ји су пи са ли да је ле па глу ми ца Кејти Холмс, ко ја је би ла у бра ку са Томом Крузом, на шла деч ка, али је убр зо њен пот па рол де ман то вао ту при чу. Пре ма ре чи ма ње ног при ја те ља, она је на вод но три не де ље у ве зи са глум цем Џејком Гиленхалом. Пи са ло се да су они не раз двој ни већ три не де ље и да има ју мно го то га за јед нич ког. „Жи вот јој се скроз про ме нио отка ко је оста ви ла его и- стич ног То ма и са да ужи ва у сва ком тре нут ку.”, пи са ли су аме рич ки та бло и ди. Убр зо се огла сио Кеј тин пот па рол, ко ји је де ман то вао те на во де. „Она сво је сло бод но вре ме про во ди са Сури и има мно го оба ве за око пред ста ве на Бро две ју и она не ма вре ме на за мом ке”. Згод ни Ги лен хал, ко ји се про сла вио уло гом геј ка у бо ја у „Пла ни ни Брок бек”, ва жи за ве ли ког за вод ни ка.

PROGNOZA

Облачно с кишом

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

НО ВИ САД: Oблачно с кишом повремено. Дуваће умерен до појачан северозападни ветар. Притисак мало изнад нормале. Температура од 3 до 7 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Облачно с кишом повремено, уз престанак падавина током попонева на северу и западу Војводине. Дуваће умерен до појачан северозападни ветар. Притисак мало изнад нормале. Температура од 2 до 10 степени. СР БИ ЈА: Облачно с кишом повремено, уз престанак падавина током поподнева на северу Србије. На планинама ће падати снег, а увече ће се суснежица и снег јавити и у нижим пределима на југоистоку земље. Дуваће умерен до појачан северозападни ветар. Притисак мало изнад нормале. Температура од 1 до 10 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У недељу ујутру могућа суснежица и снег у централним и јужним пределима, а затим суво. У Војводини разведравање, а затим и у осталим крајевима. У понедељак поново киша, понегде и суснежица, у вишим крајевима снег. У уторак хладније и суво. У среду и четвртак претежно суво уз температуру мало изнад просека.

БИ О ме те О РО лО шкА пРОг НО зА зА СР БИ Ју: Опрез се саветује срчаним и церебро-васкуларним бoлесницима, а нарочито особама с хипертензијом. Од метеоропатсих реакција могу се јавити реуматски болови и несаница. Додатна опрезност у саобраћају.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

-2

Oslo

-1

St. Peterburg -4 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Син је довео кући три девојке и говори мајци: - Мама, погоди која је моја вереница? - Ова на крају, с леве стране… - Како знаш!? - Чим је ушла, почела је да ме нервира!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

271 (-18)

Slankamen

340 (-8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

350 (-16)

Zemun

393 (-8)

Bogojevo

315 (-16)

Panчevo

397 (-5)

Smederevo

534 (-2)

Baч. Palanka 315 (-13) Novi Sad

302 (-11)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

167 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

231 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

332 (-8)

NERA

Hetin

92 (-2)

TISA

-20 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

S. Mitrovica 395 (-28) Beograd

Kusiћ

346 (-8)

43 (-1)

Reшeњe:

DUNAV