Issuu on Google+

NOVI SAD *

SUBOTA 5. JANUAR 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23668 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

OVE [KOLSKE GODINE U OSNOVNIM [KOLAMA U VOJVODINI

Najmawe prvaka u posledwih pet godina

str. 13

TRGOVCIMA PRODAJA ODLI^NO IDE

NASLOVI

Politika

Sutra bo`i}ni dvobroj

2 Danas sastanak dr`avnog vrha o rezoluciji o KiM 2 Nikoli}: Euleks nije statusno neutralan

Ekonomija 5 Gas sigurno skupqi od 1. februara 5 Pragove obijaju nezaposleni lekari, agronomi, arhitekte...

NASTAVQA SE OBRA^UN OKO LOKALNE VLASTI U BA^U

str. 3

Foto: N. Stojanovi}

Napredwaci „zauzeli” zgradu op{tine

Novi Sad

Badwaci i `ito ja~i od krize

str. 7

ZAKON O ZATEZNOJ KAMATI UNOSI NOVINE U PLA]AWE ZAOSTALIH POTRA@IVAWA

Koga zategne kamata na dinare, obra}e bostan

str. 4

U ^URUGU OBELE@ENA GODI[WICA ZLOGLASNE RACIJE MA\ARSKIH FA[ISTA

Obla~no s ki{om

9 Na peticiji za roditeqa negovateqa 20.000 potpisa 9 Sistematizacija u „Zelenilu”: Nepotrebni radnici s fakultetom

Vojvodina 10 Ruma: @ongleri razveselili mali{ane

Crna 11 „Zemunci” u Srbiji posle {panske kazne 11 Nakitom skidala crnu magiju

Dru{tvo Najvi{a temperatura 10 °S

13 Bo`i}na poslanica patrijarha Irineja

MINISTARSTVO POQOPRIVREDE TRA@I REVIZIJU SPORAZUMA S EVROPSKOM UNIJOM

Carine posledwa linija odbrane doma}eg agrara

str. 6

Foto: B. Lu~i}

PRAVNE ZAVRZLAME PRETE @IVINARSKOJ FIRMI

Dr`ava da spre~i ~erupawe Pra{tawe nas mora „Agro`iva” spojiti

str. 6

str. 12

SPORT

n ANA I NOVAK IGRAJU ZA TROFEJ

n FAVORITI SE PROVUKLI

n STARTUJE DAKAR RELI

n [E[UMOVO UPOZOREWE

str. 14 – 17


2

POLiTikA

subota5.januar2013.

PREDSEDNIKSRBIJETOMISLAVNIKOLI]

„Sobziromnatodajo{uvek nije stigao odgovor na zahtev, sasvim je o~igledno da Euleks nijestatusnoneutralnamisija i nije u stawu da osigura bezbednost bilo koga, pa ni predsednika Srbije na Kosovu i Metohiji, ~im e se obes mi{qavapostojawete institucije na terit or ij i Pok raj ine”, ukazuje se u saop{tewu. Nikoli} o~ekuje daseunastavkupregovora Beograda i Pri{tine obezbedi primena me|unarodnih propisa i Rezolucije 1244, dodaje se u saop{tewu, a pre svega da se omogu}i bezbednost svih gra|ana koji boravenateritorijiKosovaiMetohije,bezobzirananacionalnu pripadnost.

Gudeqevi}:Mineodlu~ujemo – Euleks nije u lancu odlu~ivawa o tome kome se odobrava ili odbija ulazak na Kosovo – izjavila je ju~e za Radio „SlobodnaEvropa”portparolkatemisijeIrenaGudeqevi} povodom saop{tewa predsednika Srbije Tomislava Nikoli}a da EuleksnijeodgovorionawegovzahtevdaumanastiruGra~anicaprisustvujebo`i}nojliturgiji.–Zahtevzaulazaksrpskih zvani~nika na Kosovo {aqe se specijalnom predstavniku EvropskeunijeuBeogradu.Kancelarijaspecijalnogpredstavnika Evropske unije u Pri{tini prosle|uje taj zahtev Vladi Kosova,aodgovorsevra}anaistina~in,takodasmomisamo informisaniosvemutome. ru Gra~anicam i ocenio da Eulekso~iglednonijestatusno neutralnamisija.Usaop{tewu Pres-slu`be predsednika SrbijenavodisedajeNikoli}28. decembra 2012. godine podneo zahtev misiji Euleks u Pri{tinida7.januarauGra~anici u~estvujeubo`i}nojliturgiji.

„Ograni~ewa slobode kretawa predstavqaju grubu povredu osnovnih qudskih prava definisanih u Poveqi Ujediwenih nacija”, ocewuje se u saop{tewu, {to je neprihvatqivo „s aspekta civilizacijskih vrednostizakojeseiEvropskaunijazala`e”.

\uri}:Pri{tina {aqelo{signalpred nastavakdijaloga Savetnik predsednika Srbije Marko \uri} izjavio je sino} da je odluka privremenih institucija samouprave u Pri{tini da spre~e prisustvo predsednika Tomislava Nikoli}a bo`i}noj liturgiji u manastiru Gra~anica veoma negativan signal pred zakazani nastavak dijaloga Beograda i Pri{tineuBriselu. – To je signal da ne postoji re{enost da se posti`u obostrano prihvatqiva re{ewa – rekaoje\uri}uizjaviTanjugu. Onjeoceniodasu„privremeneinstitucijesamoupravetime poslaleporukunetolerancije”. – Manastir Gra~anica je ba{tina Uneska i EU kroz misiju

DANASSASTANAKDR@AVNOGVRHAOREZOLUCIJIOKiM

Kona~andogovorpred sednicuVladeSrbije

Euleksnije statusno neutralan PredsednikSrbijeTomislav Nikoli} najo{trijejeju~eosudio nesposobnost Euleksa na KosovuiMetohijidaodgovori na wegov zahtev da prisustvuje bo`i}noj liturgiji u manasti-

dnevnik

Euleksimaodgovornostdaobezbedi verska prava i sva osnovna qudska i gra|anska prava svih qudi, kao i slobodu kretawa – podsetio je savetnik predsednika Nikoli}a. – Time je demonstrirana i nesposobnost misije Euleks da obavi osnovnu funkcijuuzonisvojeodgovornostii tajanticivilizacijski~inniu kojemslu~ajunemo`edoprineti smirivawu u odnosima izme|u dve strane. Oni koji stoje iza ovog anticivilizacijskog ~ina sevarajuakomisleda}eSrbija zbogtakvihpostupakabitimawe odlu~nauborbizaza{titusvog stanovni{tva i ostvarivawe svojih legitimih interesa na KosovuiMetohiji.

Dogovor o kona~nom tekstu rezolucije o Kosovu i Metohij i nij e pos tign ut pa }e kqu~nisastanakvode}ihqudi vladaju}e koalicije biti odr`an danas, a kako saznajemo, jedno od glavnih pitawa je da li}eseutekstuna}iiustavnaformulacijadasuKosovoi Metohija sastavni i neotu|ivi deo Republike Srbije. KakojevicepremijerRasimQaji} otkriouintervjuuzana{ list, kona~na re{ewa do ulaskauovugodinunisubilazaokru`ena, ali jedan od polaznih principa sigurno }e bitidaSrbijanikadane}epriznatisamoprogla{enunezavisnostKosova. Na dana{wem skupu preostalo je da se utana~e osnovni principi iz platforme predsednika Tomislava Nikoli}a, koji }e, dakle, da se preto~e u tekstkoji}ei}ipredministre i poslanike. Platforma }e, u svakomslu~aju,bitiprate}idokument uz rezoluciju, ali se o predsednikovom predlogu ne}e glasati. Kakojeotkriovicepremijer Qaji} u razgovoru za „Dnevnik”, posebna sednica Vlade s rezolucijom na dnevnom redu, kojoj }e prisustvovati i {ef dr`ave,bi}eodr`anauutorak, 8.januara.

U me|uvremenu, neki izvori tvrde da je plan da se odr`i i jo{ jedan krug konsultacija sa {efovimaposlani~kihklubova ipredstavnicimaSrbasKosova iMetohije.Potom}erezolucija,najranijedo11.januara,sti}i uSkup{tinu,gde}eseowojiz-

jasniti poslanici. ^itav taj proceszapo~etjenajavom{efa dr`avedaspremaplanzare{ewekosovskogpitawa,ujavnosti je pra}en utiskom o neslagawima premijera Ivice Da~i}a s nekim bazi~nim delovima koje predla`eNikoli}sasvojimka-

NIKADGRANICA:Aktivistiinicijative„NikadgranicaKosovojeSrbija”postavilisuju~euBeograduuKnezMihailovojrampui`icusimboli{u}idajeizme|uSrbijeiKosovapostavqenagranica.Organizatoriprotestasugra|animadelili letkenakojimajepisalo„Nikadgranica-KosovojeSrbija”,a napole|inisustajaliizvodiizsporazumakojisusrpskaikosovskastranapostigliuBriselu.Tokomakcijenazvane„Ulica zatvorenogsrca”organizatorisurazvilitransparentnakome jepisalo„TamogdejeGra~anica,ne}ebitigranica”.

Pre{evo:Sudbina spomenikaneizvesna Iako se bli`i 17. januar, rok kojijepremijerIvicaDa~i} odredio za uklawawe spomenika pripadnicima takozvane Oslobodila~kevojskePre{eva,Bujanov-

ca i Medve|e u centru Pre{eva, jo{seneznako}e,kadaikakoto u~initi. U ovom trenutku nadle`ni dr`avni organi ne saop{tavajudetaqeona~inunakoji}eto pitawebitire{eno,alijeTanjugu potvr|eno da postoje odre|ene konsultacije s lokalnim vlastima. U Koordinacionom telu za

Pre{evo,BujanovaciMedve|uza Tanjugka`udajeva`nodaseprona|ere{ewekoje}ebitiuskladu sa zakonom, kao i da se problem re{i mirnim putem, dok mediji prenose da su u re{avawe slu~ajaukqu~eniistrani diplomatski predstavnici. Ambasada SAD u Beogradu ponovila je ju~e da osu|uje pretwe nasiqem kojesu,pomedijskimizve{tajima, izneli biv{i pripadnici Oslobodila~kevojskePre{eva,Medve|e i Bujanovca, i pozvala nare{avawepoliti~kihneslagawakrozdijalog. LokalnevlastiiAlbancisjugaSrbijesmatrajudaspomenikne trebadairitiranikogaidanije postavqenprotivsrpskognaroda, aliupozoravajunatodabiwegovo eventualnoru{ewe„bilonezgodnouovomtrenutku”.

binetskim timom, ali i otporom kosovskometohijskih Srba jer dugo nisu bili upoznati s tim kakva su re{ewa dr`avnog vrha. Dokument je u jednoj fazi predo~enpredstavnicimakqu~nih cenatara svetske mo}i, naravno i ambasadorima dr`ava ~lanicaEU,jersekosovskopitawe direktno vezuje za nastavak evropskog puta zemqe. Gra|anisupredNovugodinusaznaliidasezapravoradiodvadokumenta, platformi i rezoluciji,idasamoovajdrugiidena usvajawe u parlament. Razvojni put dr`avne strategije za KiM bio je tako pra}en i obrtima i ostaotajnazajavnostSrbijesve doovog~asakadasetekstkona~nousagla{ava,asigurnoje,bar uodnosunao~ekivawakojasuse mogla~uti,trebalobidazadovoqi mnoge „ukuse„ i o~ito da }e u wemu mnogi akteri na}i ono {to nije po wihovom. No, kako tvrde na{i diplomatski izvori, tada s mesta ameri~ke dr`avne sekretarke Hilari Klinton je tokom posledwe posete Beogradu u pratwi visoke predstavniceEUKetrinE{ton „bila jasna sa {estomese~nim va{ingtonskim rokom”, a to su ve}pomnogome~uvenidaniranog prole}a, te stavova koje o~ekujemoizBrisela. D.Milivojevi}

Elezovi}:IOjo{ neraspravqa omandatima Predsednik Izvr{og odbora DS-aDu{anElezovi} izjavioje ju~e pre konstitutivne sednice Izvr{nog odbora Demokratske strankedanawojne}ebitire~i o poslani~kim mandatima biv{ih ministara iz redova DS-a kojejeGlavniodborstrankepozvao da podnesu ostavke. Elezovi} je Tanjugu, povodom pisawa medijada}eIOnasedniciodlu~iti o pokretawu disciplinskog postupka protiv „neposlu{nihbiv{ihministara”,rekao dajo{nijeniutvr|enodali}e to pitawe biti u nadle`nosti Odbora. Novoizabrani predsednik DS-aDragan\ilas nekolikoputa je pozivao ministre iz prethodne vlade da podnesu ostavke

naposlani~kefunkcijezboglo{egradatevlade,nakon~egaje Glavni odbor stranke i zvani~nopozvaobiv{eministredato u~ine. Dosadasuostavkepodnelinekada{wipremijerMirkoCvetkovi}, ministri Oliver Duli}, Sne`ana Malovi}, ~ije ostavke jeparlamentikonstatovao,dok jeposledwiostavkupodneoMilanMarkovi},stim{toparlamentjo{nijestigaodajeoveri. Odbiv{ihministaraostavkesu odbilidapodnesuDu{anPetrovi} iVukJeremi},dokostajeda sevidi{ta}estrankaodlu~iti o eventualnim ostavkama ministarakojisuponudilimandate– Bo`idara \eli}a, Gorana Bogdanovi}a iDragana[utanovca.

Oficirinanovimdu`nostima Predsednik Nikoli}, na osnovu Zakona o VojsciSrbije,doneojeukazeopostavqewima na nove du`nosti i razre{ewima generala i pukovnika Vojske Srbije. Dosada{wi na~elnikUpravezaobukuidoktrinuGeneral{taba VojskeSrbijegeneral-majorJovicaDragani} postavqen je za direktora Inspektorata odbrane,saop{tilojeMinistarstvoodbrane. Dosada{wikomandantKopnenevojskegeneral-major Milan Mojsilovi} postavqen je za {efa Vojnog predstavni{tva u Misiji Repu-

blike Srbije pri NATO. Brigadni general VasoGuji}, dosada{wina~elnikKabinetaministraodbrane,postavqenjezana~elnikaVojnog kabineta predsednika Republike Srbije, navodiseusaop{tewu. Dosada{wi komandant 1. brigade Kopnene vojske, brigadni general \okica Petrovi}, postavqenjezakomandantaKomandezaobuku. Navodiseidajedosada{wina~elnik{taba Komande Kopnene vojske, pukovnik Zoran Lubura, postavqen za komandanta 4. brigade

Kopnenevojske.Razre{avajuseoddu`nostii predla`uzadrugapostavqewadosada{wina~elnikUpravezaqudskeresurseGeneral{taba Vojske Srbije pukovnik Petar Bo{kovi}, navodiseusaop{tewu. Dosada{wi zamenik direktora VojnobezbednosneagencijepukovnikDraganSmiqkovi} idosada{wikomandant2.brigadeKopnene vojske, pukovnik Mili} Stani}, tako|e se razre{avajuoddu`nostiipredla`uzadruga postavqewa,navodiseusaop{tewu.

TVIT CRTICA Kojetaelita Novinar Dragan Jawi} podelio je sa svojim fanovimanalajnijedancitat:„Miimamozarobqenu dr`avu, na delu je zavera elite protiv stru~nosti–profesorZoranPavlovi}„. Nad citatom se „zamislio“ i eksministar odbraneDragan[utanovac:„Kqu~nopitawejeko jeelitai~imeseonadokazuje!Sveseizme{alo izatojenakaradno„. A Jawi} dodaje i ovo: „Evo ti najnoviji primer,izbor~ovekasestradenafunkcijuuministarstvu...„

Sne`nozadu`ewe Novoizabranimpomo}nikomministrasaobra}aja„tvitera{i”susebaviliiju~e.TakojenovinarkaBojanaBa~i} ukazala:„AMirkovi}nijepo{tenoniugrejaostolicuave}krenuourat s Dinki}em. Nema {ta, ~ovek koji brine o op{temdobru #sarkazam„.

I LDP-ovac Bojan \uri} je „u ~udu„: „Mrkowi} ka`e da je Mirkovi} zadu`en za sneg, Mirkovi} da }e otkrivati lopove... Neko krade sneg!?Sva{ta„. Na opasku „tvitera{a„: „Menijeneko pro{le godine ukrao Sne{ka Beli}a. O~ekujem rasplet“, \uri}preporu~uje:„Neva`izalawski sneg,to vidisMirkomCvetkovi}em! Sad,kadje raspravaSNSiURSuzdignutananivo’kojeboqi muzi~ar’, kona~no }e premijer mo}i da se ume{a„.

ZablistaoSa{a Ali ima i onih koji ne sumwaju u Mirkovi}eve  sp os obnos ti . Poslanik P SS -a DragomirKari} poru~ujeslajne:„Po{tovani ministri, ne potcewujte estradne menaxere! Tojerudarskiposao! PolaSrbije neradi!To je va{ problem, Sa{a }e opravdati imenovawe. ^ovek koji mo`e da organizuje koncerte Ceci, Zdravku, ’Rolingstounisima’, Mariji,

gde dolazi po 100.000 qudi j e kre ator i blistaviorganizator„.

}o{ku„, Dragi{i} dodaje: „Proro~anstva su im duhovnaprethodnica„.

Gdeje(`v)azbuka

[umadijski~aj zaMoniku

Dok se neki bave e st radom,  minist ar Mla|an Dinki} na lajni najavquje {ta }e sve zna~iti Program podr{ke softverskoj i ITindustriji. Povodom toga analiti~ar Nikola Tanasi} ga savetuje:„Adazapo~etakprilagoditeobrazovnisistempotrebama obrazovawa?Nekobi mogao studentedau~ida~itajuipi{uprefakulteta„.

Stigao dedaMiloje Lider Pokreta radnika i seqaka Zoran Dragi{i} podvla~i:„SiguranznakdasuuSrbiju stigla zla vremena su razna proro~anstva po novinama.Opet’dedaMiloje’„... Naopasku„tvitera{a”:„Menisuznakzlihvremenabanke,kockarniceikladionicenasvakom

Funkcioner DSS-a @ivota Star~evi} nameravadahitnoposetiEmiraKusturicu. „^itamu novinamada19.januaramoramoti}i na 6. Kustendorf, na Mokru goru! Prosto moram... #jak_motiv #Monika_Bellucci„. Star~evi}a po svemu sude}i ve} dr`i dobro raspolo`ewe: „Moj 1000. ’tvit’ je mali jubilej koji moramo proslaviti uz {umadijski ~aj. @iveli!„

Prazni~nemuke Napredwak Mario Maleti} mu~i svoju prazni~nu muku: „Ugojio sam se dva kilograma. Sre}niprazniciiprijatno„. S.St.


politika

dnevnik

subota5.januar2013.

3

NASTAVQASEOBRA^UNOKOLOKALNEVLASTIUBA^U

Napredwaci„zauzeli” zgraduop{tine U Ba~u su nastavqeni politi~ki obra~uni oko lokalne vlasti,kojisu,pojednojverziji doga|aja,ju~epre{liufizi~ki sukob, kada je oko 40 aktivista napredwaka u{lo u skup{tinsku zgradu i izbacilo nove op{tinske funkcionere, predvo|enedemokratama.Napredwaci,

preds edn ik op{ tin e Ogw en Markovi} (DS) za na{ list ka`e: –Upalisubiv{ipredsednik op{tine, predsednica SO, wihovi zamenici i ~etrdesetak qudi–naveojeMarkovi}.–Pozvaosampoliciju,kojajedo{la, alisureklidaonineznajukoje

vi} ka`edasuqudikojisubili u skup{tinskim prostorijama mirnoiza{li. –MiimamoodlukuOsnovnog suda u Novom Sadu po kojoj ti qudinemajupravoprivremenog poseda i upotrebe op{tinskog pe~ata–kazalajeLidija[amanovi}. – Popili smo kafu s go-

nim zamenikom i jo{ ~etvoro qudi. –Nikonikognijegurnuo,{amarao,polasatasmorazgovarali,narodjezatimu{aoionisu iza{li – kazao je na{em listu Pu{ara. Onjedodaodasuprisutnima uSOpokazalire{eweOsnov-

Bogunovi}:Cirkus idr`ava

Markovi}:Nije jednoteisto

–Uhvatilisuihzarukei noge i izbacili – preneo je na{em listu funkcioner DS-a Tomislav Bogunovi}, dugogodi{wipredsednikop{tine Ba~. – Bio sam tamo, ali sam oti{ao jer nisam hteo da gledam taj cirkus. Razmi{qam o tome da napustimovudr`avu.Policijaje odbila da asistira, iako mi imamo skup{tinsku ve}inu od15odbornika,dokoninemajunidesetiiakopostoji mi{qewe nadle`nog ministarstva da je nova ve}ina legitimna.

Pre ju~era{weg doga|aja u SOBa~,upro{lusubotujenova odborni~ka ve}ina predvo|ena demokratama u Ba~u na uliciodr`alajavnusednicu,a zatim burgijom obila bravu zgradeSOiu{launutra. – To nije jedno te isto. Jer, nikonemo`edaspre~iodbornikedau|uuSO,amive}dve nedeqenismomoglidau|emoi odr`imo sednicu iako imamo ve}inu–kazaojenovoizabrani predsednik op{tine Ogwen Markovi}(DS).

me|utim, tvrde da nikakvog gurawaizprostorijaSOnijebilove}dasudemokratesameiza{lekadaimjepokazanore{ewe OsnovnogsudauNovomSadu,jediniceuBa~u. U prostorijama SO Ba~ ju~e ujutrosubilipredstavnicinoveop{tinskevlastikojusutamonedavnosastaviliDS,LSVi SRS. Predsednik SO koju je ta odborni~ka ve}ina izabrala Dragan Medi} (DS) preneo je na{emlistudajeoko40aktivistaSNS-au{lonasastanakop{tinskog rukovodstva tra`e}i danapustezgradu. –BiosamuRadijuiodgovarao napitawagra|ana,akadasamse vratio, nisu mi dali da u|em u zgradu SO – kazao je Medi}. – Obratiosamsepoliciji,kojaje zauzelastav„francuskesobarice”, stav neke naivnosti. Rekli susamodaoninedozvoqavajuda do|edosukoba. Medi} je naveo da je sednicu SOBa~zakazaoza10.januarida tadatrebadasere{enera{~i{}eniodnosiuvezisazakupom dr`avne zemqe, za koju, kako je naveo, najvi{e „apetita” ima biv{ipredsednikop{tine. O tome {ta se ju~e de{avalo unutar SO, novoizabrani

Bugarski:Bahatopona{aweivelika politi~kasviwarija Vojvo|anskisekretarzalokalnusamoupravuBranislavBugarski o{trojeju~eosudioupadaktivistaSrpskenaprednestrankeuzgraduop{tineBa~. „Bahatopona{awe,uzurpiraweprvovlasti,asadaizgradeop{tinejepoliti~konasiqekakvojeretkovi|anoidevedesetihgodina pro{logveka.Tojevelikapoliti~kasviwarija”,poru~iojeBugarskiusaop{tewuzajavnost. Oceniojeda„zaslepqeneborbomprotivkorupcije”,bezbednosne strukture „namerno” ostavqaju prostor svojim politi~kim istomi{qenicimada„divqaju”. „Iakosenarepubli~komnivoupredstavqajukaostrankakojasezala`ezapravnuidemokratskudr`avu,aktivistiSNS-auBa~upoku{avajudanasilu,suprotnoUstavuizakonima,uzurpirajuinstitucijetevojvo|anskeop{tine”,naveojeBugarski. DodaojedaSNSuBa~uodbijadaprimenimi{qeweMinistarstva zaregionalnirazvojilokalnusamoupravuSrbije,ukojemseka`eda jenalegitimanna~inizvr{enapromenavlasti,~imedirektnougro`avajupravniporedakna{edr`ave. Bugarski je pozvao predsednika Vlade Srbije i ministra unutra{wih poslova Ivicu Da~i}a da hitno prduzme akciju protiv osoba kojeprotivzakonito`eledapreuzmuinstitucijeuBa~u. upravuidasutusamodanebudesile.Ali,silejebilojerje dvadesetak qudi {~epalo zamenikapredsednikaSOiizguralo ga. S druge strane, predsednica SO koja je izabrana iz redova koalicije SNS-a i SPS–PUPS-a Lidija [amano-

spodinom Medi}em i wihovim sekretarom i oni su iza{li mirnimputem. Sli~no tvrdi i doskora{wi predsednikop{tineBa~Mirko Pu{ara (SNS), koji je ju~e, kakojeopisao,u{aouprostorije SO sa svojim zamenikom, skup{tinskom predsednicom i we-

DS:Nasilni~ko pona{aweSNS

SNS:Ne}emodozvoliti primenunasiqa SNS ne}e dozvoliti primenu nasiqabilogdenateritorijiSrbije, posebno kada je re~ o politi~kom procesu izbora, odnosno razre{ewa lokalnih organa vlasti,navodiseusaop{tewu,kojeje potpisao potpredsednik SNS-a Igor Mirovi}. „Op{tinski odborSNSuBa~uisviodbornici Skup{tine op{tine du`ni su da

nogsudauNovomSadu,jediniceuBa~u,pokojem,kakojenaveo,tajsudodbijazahtevtu`ioca, odnosno predstavnika novevlastipredvo|enedemokratama,daimseodmahibezodlagawa omogu}i ulazak u posed i kori{}ewe op{tinskog pe~ata. – Osnovni sud je to odbio i obrazlo`iotimedasejo{vodisudskispor–dodaojePu{ara, podse}aju}i na to da je re~ osporupredUpravnimsudomi dodaju}ida}eodlukupo{tovatikakvagodbila. Upravni sud ju~e nije odgovorionapitawe„Dnevnika”da lijeuslu~ajuop{tineBa~donetaodluka. Politi~kakrizaokolokalne vlasti u Ba~u traje od pro{log14.decembra,kadajenova odborni~ka ve}ina, sastavqena po{to je odbornica MirjanaVukovi} pre{laizSNS-au DS,odr`alasednicuSOismeniladotada{werukovodstvo. Prvobitno,poslepro{logodi{wihmajskihizbora,lokalnu vlast u Ba~u formirali su SNS i SPS–PUPS uz pomo} odbornika Lidije [amanovi}, biv{e liga{ice, i Borislava Antoni}a, nekada{weg radikala. S.Kova~evi}

sprovode odluke Suda, i zato do dono{ewatakveodluke,ne}eu~estvovatiuobavqawujavnihfunkcija u Skup{tini op{tine Ba~”, poru~ila je SNS. Ta partija pozvalajesveorganevlastinateritorijiVojvodinedausvemupostupaju u skladu sa Ustavom i zakonom,bezobziranapoliti~kerazlike.

GeneralnisekretarDemokratske stranke Bal{a Bo`ovi} izjavio je ju~e da DS najo{trije osu|uje „skandalozno nasilni~ko pona{awe” Srpske napredne strankeuBa~uipozivaministra unutraswih poslova Ivicu Da~i}a i sve nadle`ne dr`avneorganedahitnoreagu-

juiuspostavered.„Ukoliko ministar policije i drugi nadle`nidr`avniorganine stanunaputsilexijskompona{awu SNS u Ba~u bi}e potpunojasnodauSrbijine vladaju Ustav i zakon, ve} brutalna partijska diktatura”,naveojeBo`ovi}upisanojizjavi.

REKLI SU

[abi}:Nemam podr{kuizvr{nevlasti PoverenikRodoqub[abi} ka`edazaposaokojiradiimapodr{kuvlastiiopozicijeuSkup{tini,alidasenemo`epohvalitiipodr{komizvr{nevlasti.[abi}je,gostuju}inaRTS-u,rekaoda jevelikopriznawe{tosuwegovizve{tajuSkup{tinipodr`aliivlastiopozicija,idodaodaje parlamentinsistiraonatomedasere{iproblem nedostatkaprostorijapoverenikazainformacije od javnog zna~aja i mawka kadra i da }e se uskoro znatikakav}ebitiodgovorVladeSrbije.Onjenaveodajezastra{uju}e{topetinadr`avnihorgana oddrugihdr`avnihorgananemo`edobitiinformacijeodjavnogzna~aja.Onjeukazaonatodajeveomaopasno{topojedinipodzakonskiaktikasneipo~etirigodineidazatonepostojiopravdawe. –Opasnajeiluzijadasumogu}idobrirezultatiuborbiprotivkorupcijeakoimamoproblemdostupnostiinformacijaodjavnogzna~aja –naveoje[abi}.

\ilas:Neznam{ta}e bitisBeogradom Dragan\ilas nezna{ta}esedesitisvla{}u uBeogradu,aliupozoravanatodanizakoganebi bilo politi~ki pametno da mewa izbornu voqu Beogra|ana. –Nisamro|enkaogradona~elnik.Imamdogovoreskoalicionimpartnerima–rekaojeonzaB92. \ilasjepodsetioinatodajeve}rekaodaga interesujudvamandata. – Verujem u to da svaki ~ovek koji je na nekoj funkcijinetrebavi{eodosamgodinadabudena tojfunkciji.Imamdogovoreskoalicionimpartnerima.Voditigrad Beogradnijebavqewepolitikomukojemvidanasmo`etedatijednu izjavu,sutradrugu,prekostratre}u...danarodvi{einezna{taste, kadio~emupri~ali.Ovdeimatekonkretnestvari–doneseteodluku isprovoditejeakouwuverujete.Akojedobra,Beogra|ani}ejesasvimsigurnovideti,ba{kaoiakonije–kazaojeon.

slu^aj mirkovi]

Da~i}:Kritikujte uVladi,nejavno Premijer Ivica Da~i} ka`e da nije dobro {to je Mla|an Dinki} javno kritikovao dolazak estradnog menaxera Sa{e Mirkovi}a namestopomo}nika ministrasaobra}aja. – Dinki} je tu izneo li~no mi{qewe i mislim da je potrebnoidaqesedr`atiprakse da se o svemu razgovara na sastancima {efova koalicije, a neujavnosti–rekaojeDa~i}. On je rekao da misli da nije dobro{tojetoDinki}uradio, idodaodajetoverovatnoposledicaproblemaiodnosakojipostoje u Zaje~aru izme|u Bo{ka Ni~i}a iSa{eMirkovi}a. –Nijepraksa,idosadatonijebioslu~aj,ine}ebitinina-

daqe, da se komentari{u kadrovska re{ewa koja dolaze od drugih~lanicavladaju}ekoalicije–kazaojepremijer. Po wegovim re~ima, do sada se niko na takav na~in nije odre|ivao prema bilo kojem drugompredlogukojijeVladausvajala. – Kadrovska komisija Vlade razmatrasvetepredlogeitoje mesto gde se iznose primedbe, akoihima–kazaojeDa~i}. Vlada Srbije postavila je estradnog menaxera Sa{u Mirkovi}a za pomo}nika ministra saobra}aja Milutina Mrkowi}a, a re{ewe o wegovom postavqewudonelanaposledwojsednici29.decembra.

Mirkovi}:Dinki} uni{tiosrpskuprivredu –Nikadanebihnipristaodame anga`uje ~ovek koji je uni{tio srpsku privredu – poru~io je ju~e novi pomo}nik ministra saobra}ajaSa{aMirkovi},reaguju}ina izjavu ministra finansija i privredeMla|anaDinki}a daganikada ne bi anga`ovao u svom ministarstvu. – Ja wegov pomo}nik nikad ne bihnibiojernebimogaodamean-

ga`ujesobziromnatodasamuvek radiosvrhunskimzvezdama–rekao je na konferenciji za novinare Mirkovi}. Nebimogaodameanga`uje,objasnio je Mirkovi}, „jer sa ~ovekomkojijeuni{tiosrpskuprivredujanebihmogaodasara|ujem”. On je dodao da, zbog koalicio- nihodnosa,nijehteoodmahdaodgovorinaDinki}evuizjavu.

Dinki}:Mojemi{qewe, anepartijskistav Lider Ujediwenih regiona Srbije i ministar finansija i privredeMla|anDinki} izjaviojeju~edajepotpunobesmislenodase wegovoli~nomi{qeweopostavqewumenaxeraSa{eMirkovi}a namestopomo}nikaministrasaobra}ajaprenosiname|upartijski nivo. –Jasamrekaosve{tosamimaoimislimdatonemanikakavevezesme|upartnerskimodnosima–rekaojeDinki}uTrsteniku. Onjeistakaodaodli~nosara|ujeispredsednikomdr`aveTomislavomNikoli}em isprvimpotpredsednikomVladeSrbijeipredsednikom SNS-a Aleksandrom Vu~i}em, kao {to dobro sara|uju i URSiSNS.

Mrkowi}:Brinu}e osnegu Ministar saobra}aja Milutin Mrkowi} izjavio je za „Blic„ da }e se wegov novi pomo}nik Sa{a Mirkovi} ubudu}ebrinutiza~i{}ewesnegana putevima. Mrkowi} je rekao da je zadovoqan {to sada ima pomo}nikakoji}edabrineosnegu.Onjenaveodasvog,odnosno kandidataSPS-a,nijeimao,ali

da veruje da bi wegov predlog pro{ao. –Sa{uMirkovi}apredlo`io je SNS. Ko bi ga drugi predlo`io? Ispuwava uslove koji postoje prema sistematizaciji, diplomiranijepravnik,ima20godinaiskustva.Sad}eondabrine o ~i{}ewu snega na putevima – objasniojeMrkowi}.

Mihajlovi}:Anijemu smetaovoza~? Potpredsednica SNS-a Zorana Mihajlovi} zatra`ila je od preds edn ik a te part ij e Aleksandra Vu~i}a da hitno sazove sednicu Predsedni{tva SNS-adabiodgovorilinanapadekoalicionihpartnerapovod om pos tav qaw a estradn og menaxera Sa{e Mirkovi}a za pomo}nikaministrasaobra}aja. Onajedodaladawihovomkoalicionom partneru ministru Mla|anu Dinki}u nije smetao

voza~skojimjebioukoaliciji, a koji je danas pomo}nik gradona~elnika Beograda Dragana\ilasa. –Smetamunekokoje,po{tuju}i sve procedure, diplomiraonaPravnomfakultetu.Dakle,miuSNS-u,po{tuju}isve profesije,kadasuupitawuodgovornefunkcije,izme|uvoza~a i diplomiranog pravnika uvek}emoizabratidiplomiranog pravnika – zakqu~ila je ZoranaMihajlovi}.

Smederevo:Dogovor zapromenuvlasti SPS, URS i SNS potpisali su u Smederevu sporazum o saradwi kaokorakkaformirawunovelokalnevlastiutomgradu,koju~ine „PokretzaSmederevo„,DSiSPS.Gradona~elnicaSmederevajeJasnaAvramovi},osniva~„PokretazaSmederevo„.Odukupno70odbornikaulokalnomparlamentu,SPS,URSiSNSimaju24. PredsednikURS-auSmederevuMilanDopu|a rekaojedasupotpisnicisporazumaosmenivlastiuSmederevuupregovorimasdrugim odbornicimakojibipodr`alitajsporazum.OnjekazaodajespartnerimauRepublicidefinisanaplatformanaosnovukoje}epozvati sveodbornikekojiho}edapodr`etuinicijativudasvojimglasom u~estvujuuformirawu„nove,pravednijevlastiuSmederevu”. USmederevujenavlastiKoalicija„PokretzaSmederevo„,SPSi Demokratskastranka,doksuuopozicijiURSiSNS.


4

ekonomija

subota5.januar2013.

MILANBA^EVI] OGASOVODUKROZSRBIJU

dnevnik

ZAKONOZATEZNOJKAMATIUNOSINOVINEUPLA]AWEZAOSTALIHPOTRA@IVAWA

„Ju`nitok” kre}e ujanuaru

Kogazategnekamata nadinare,obra}ebostan

– Gradwa gasovoda „Ju`ni tok” na teritoriji Srbije po~e}e do kraja januara – izjavio je ministar prirodnih resursa, ru dar stva i pro stor nog planirawa MilanBa~evi}. On je rekao da je prvobitno najavqeni po~etak izgradwe pomeren jer se ~eka dolazak predstavnika Ruske Federacije koji bi prisustvovao sve~anosti. Ba~evi} je u intervjuu agenciji Beta kazao da je sve spremno za po~etak radova i da je prvobitni plan o startu gradwe gasovoda s 20. decembra 2012. pomeren na zah-

Iz prethodne godine u novu preneli smo dosta starih problema. Svakom je wegova muka najte`a. U Srbiji je podosta onih koji su preneli i breme starih dugova. Ako ve} nisu mogli da ih plate na vreme, znaju da }e im obaveze rasti i u 2013, ali }e bar ta~no znati koliko. Na samom koncu decembra pro{le godine po~ela je primena novog Zakona o zateznoj kamati. Regulativa o toj kaznenoj stopi za neredovno izmirivawe obaveza odnosi se na dugove preduze}a dr`avi, gra|ana i pravnih lica Poreskoj upravi i javnim komunalnim preduze}ima te na ono {to privrednici potra`uju jedni od drugih. Bankarski dugovi i wihove zatezne kamate nisu

regulisani ovim propisom ve} drugim. Zakon o zateznoj kamati predvi|a da se taj kazneni iznos ubudu}e obra~unava tako {to }e se stopa od osam posto dodavati na refernentu stopu narodne banke ~ija valuta je predmet dugovawa. Konkretno, ko duguje u dinarima, mo`e ra~unati na stopu od 11,25 posto, koliko je sada referentna kamata na dinar, plus osam posto. To zna~i da je zatezna kamata trenutno na godi{wem nivou 19,25 posto. Ta stopa je promenqiva i kreta}e se u skladu s promenom referentne stope NBS-a. S obzirom na to da je ona jedan od osnovnih instrumenta kojima NBS uti~e na inflaciju, u 2013. NBS ima vrlo ambiciozan

plan da je s 13 posto svede na najvi{e 5,5. Ukoliko cene po~nu brzo da rastu, eto i ve}e referentne stope pa i zatezne kamate. Nije zgoreg podsetiti na to da smo u pro{lu godinu zakora~ili s raferentnom stopom od 9,5 posto. [to se ti~e sada{weg nivoa zatezne kamate, koji je blizu 20 posto, dobro je znati da toliko iznosi i stopa za povoqnije dinarske kredite, tako|e na godi{wem nivou. Drugim re~ima, vi{e se isplati uzeti kredit i otplatiti dug nego gomilati zateznu kamatu, naravno, ako se mo`e. Kolika je ona ipak najboqe pokazuje ra~unica: za dug od sto hiqada dinara kamata na godi{wem nivou bi}e 19.250 po trenutno va`e}oj zate-

znoj stopi. Daqe je sve u raqama inflacije. Kamata na dug u rubqama je 16,25 posto, {to je tako|e prili~no visoko. Zato su evri, ameri~ki dolari i {vajcarski fanci bar po zateznoj kamati prili~no jeftini. Euribor je trenutno ispod jednog procenta, a kada se na to doda zakonskih osam posto,

SRBIJUIZRECESIJEVADE„FIJAT”IPOQOPRIVREDA

tev „Srbijagasa„, kao operativnog nosioca posla. Ministarstvo prostornog planirawa je u okviru svoje nadle`nosti pri pre mi lo pro stor no planska dokumenta za taj gasni sistem, rekao je on. Ba~evi} je podsetio na to da dr`ava Srbija ima udeo od 49 odsto u vlasni{tvu nad 470 kilometara gasovoda koji prolazi kroz 21 op{tinu, 11 gradova i deset regiona Srbije. Ministar je kazao i da se, kao na sta vak pro jek ta „Ju `ni tok”, razra|uje mogu}a varijanta plana ju`nog kraka tog gasovoda, od Ni{a ka jugu, do granice Makedonije, trasom koja bi delom i{la kroz Kosovo.

Javnidug morapasti – Od 1. januara 2014. kre}e period vi{egodi{eweg pada javnog duga, s ciqem da se do 2020. vrati u granice dozvoqenog – izjavio je dr`avni sekre tar u Mi ni star stvu fi nansija i privrede VlajkoSeni}. On je za Radio-televiziju Srbije rekao da je „realno da }e i tokom 2013. godine taj dug da raste” i da smo „u zoni kada mo`emo govoriti o krizi javnog duga”. – Na{a projekcija je da }e javni dug rasti do 65 odsto bruto dru{tvenog proizvoda, a od 1. januara 2014. godine kre}e period vi{egodi{eweg pada javnog duga s ciqem da se do 2020. vrati u granice dozvoqenog – kazao je Seni}. Javni dug je ve} odavno prema{io zakonsku granicu od 45 od sto BDP-a, Sr bi ja du gu je 17,56 milijardi evra, ili 60,5 odsto svega {to stvorimo za godinu dana.

Privreda}eporasti, anezaposlenost nasudaviti? Kada se podvu~e crta ispod realnih ekonomskih i politi~kih analiza ove ekonomske godine, jasno je da Srbiju i na{u ekonomiju o~ekuje rast proizvodwe, ali ne i zaposlenosti. [tavi{e, uz rast BDP-a od dva posto male su {anse i da se sa~uvaju sva sada{wa radna mesta jer ima predvi|awa i procena da }e nezaposlenost pre}i 30 odsto. Elem, doma}e i me|unarodne institucije predvi|aju da }e bruto doma}i proizvod ove godine porasti najmawe dva posto, a s druge strane, osnovni ekonomski pokazateqi ka`u da bez rasta BDP-a od pet posto, i to kontinuiranog, nema rasta zaposlenosti. „Fijat„ i poqoprivreda su jedine {ansa da se srpska privreda izvu~e iz recesije i zabele`i kakavtakav ekonomski rast, a ako se toj „ekipi” prikqu~e i NIS, izvozom naftnih derivate iz obnovqene pan~eva~ke Rafinerije i ako smederevska @elezara pokrene ozbiqnu proizvodwu i izvoz, mogu} je i mali ekenomski oporavak. S tim {to se pod oporavkom ne mo`e smatrati rast bruto doma}eg proizvoda od dva posto jer je to samo peglawe lawskog pada od 1,9 odsto. Potpredsednik Ve}a Saveza samostalnih sindikata Srbije ZoranMihajlovi} predvi|a da }e naredne godine u Srbiji bez posla ostati na hiqade radnika. On procewuje da }e stopa nezaposlenosti u Srbiji pre}i 33 odsto. Mihajlovi} je krajem pro{le godine procenio da u Srbiji u ovom trenutku ima vi{e od milion nezaposlenih. On tvrdi da }e

Pomo}Evropeiruskikredit Finansirawe deficita buxeta za ovu godinu obezbe|eno je prodajom srpskih evroobveznica od milijardu dolara u septembru, ~ime je pokriven deficit do maja 2013, a novom prodajom evroobveznica u novembru, od tako|e milijardu dolara, obezbe|eno je buxetsko finansirawe za celu narednu godinu. U najavi je ruski kredit za buxet Srbije od milijardu dolara, a Svetska banka je ve} nagovestila da }e direktno pomo}i buxet Srbije sa 400 miliona dolara, ali je to uslovila potpisivawem novog aran`mana s Me|unarodnim monetarnim fondom. U okviru Instrumenta za pretpristupnu pomo} (IPA), od 2007. do 2013. Srbija }e od EU godi{we bespovratno dobijati oko 200 miliona evra, {to ukqu~uje i 100 miliona evra buxetske podr{ke i oko12 miliona evra za projekte prekograni~ne saradwe. tako visoka stopa nezaposlenosti proizvesti nezadovoqstvo u narodu koji }e re{ewa potra`iti na ulici. S druge strane, ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave VericaKalanovi} izjavila je da }e resorno ministarstvo u 2013. izdvojiti oko 6,5 milijardi dinara za nerazvijena podru~ja, izra`avaju}i nadu da }e to biti

godina u kojoj }e dr`ava zaustaviti pove}awe nezaposlenosti. – Bez podr{ke privrednim subjektima nema novih zapo{qavawa, nema o~uvawa radnih mesta i nema investicija za koje je Ministarstvo predvidelo posebne povlastice – naglasila je Verica Kalanovi}. U Vladi se uzdaju i u novi buxet i nove nove mere. Stupio je na sna-

gu Zakon o buxetu za 2013. godinu, koji predstavqa najva`niji potez Vlade od wenog formirawa, a zasniva se na projekcijama rasta privrede od dva posto, inflacije do 5,5 posto i na buxetskom deficitu upola mawem u odnosu na 2012. godinu, do 3,3 odsto bruto-doma}eg proizvoda. Predvi|eni prihodi u buxetu su 965,7 milijardi dinara, rashodi 1.087,6 milijardi, a deficit 121,9 milijardu dinara. Po re~ima ministra finansija Mla|ana Dinki}a, buxet za 2013. je veliki korak u fiskalnoj konsolidaciji zemqe i najva`niji je potez sada{we Vlade Srbije od wenog formirawa, a posebno zbog toga {to je prvi put posle {est godina po{tovan zakonski okvir i buxet usvojen na vreme. Po usvojenom buxetu, ekonomska i fiskalna politika u 2013. bi}e usmerene na makroekonomsku stabilnost, ubrzawe privrednog rasta i usporavawe pada zaposlenosti, smawewe fiskalnog deficita i usporavawe rasta javnog duga i sprovo|ewe strukturnih reformi. Kada je re~ o fiskalnoj konsolidaciji u celini u 2013. godini, ona se zasniva na poreskoj reformi, ograni~enom rastu plata zaposlenih u javnom sektoru i penzija, u{tedama kroz sprovo|ewe reformi, kao i pove}awu efikasnosti javnog sektora. Buxetom za 2013. i setom novih finansijskih zakona predvi|eno je zaustavqawe rasta javnog duga i smawewe spoqnotrgovinskog deficita. E.Dn.

ispada da se na sto hiqada pla}a 8.753 dinara. Kod dolara i {vajcarskih franaka dobija se jo{ mawa suma. Me|utim, dugovawa koja su vezani za te valute na doma}em terenu, van bankarskih kredita, nema mnogo. One koji ih imaju }e ubudu}e mawe da brine kamata, ali }e zato da strepe od kursne liste kao i evrodu`nici jer se glavnica uve}ava shodno ja~awu i slabqewu dinara, a u praksi se mnogo ~e{}e de{avalo to drugo. Mada je doma}a valuta godinu po~ela dobro, s 112,34 dinara za evro po sredwem kursu NBS-a, ne treba zaboraviti da smo pro{lu po~eli sa 104,63. Ono {to je isto i u staroj i Novoj godini – najboqe ni{ta ne dugovati. D.V.

PRODU@ENORADNOVREME GRANI^NIHPRELAZA

\alai Bajmokrade do19~asova Radno vreme malograni~nih prelaza Bajmok–Ba~alma{ i \ala–Tisasiget je produ`eno do 19 ~asova. Pomenuti grani~ni prelazi do ju~e su zimi radili od 7 do 17, a leti od 7 do 18 ~asova. U Pograni~noj policiji saznajemo da }e, osim promene radnog vremena, od danas pomenute malograni~ne prelaze uz dr`avqane Srbije mo}i da koriste i dr`avqani zemaqa Evropske unije.

Po najnovijim informacijama, novi grani~ni prelaz izme|u Srbije i Ma|arske kod Ba~kih Vinograda i A{othaloma bi}e otvoren na prole}e. Sve je izgra|eno, samo treba da se zavr{e odre|ene tehni~ke strvari, obja{wavaju u policiji. Kako je najavqeno, u martu treba da se potpi{e ma|arsko-srpski sporazum o bratskoj saradwi i tada se o~ekuje i zvani~no otvarawe grani~nog prelaza Ba~ki Vinogradi – A{othalom. S.I.

NEMADOGOVORADR@AVEI„ALPINE”OCENIMOSTAPREKODUNAVA

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

EMU

evro

1

110,1116

112,3588

114,9431

109,7745

Australija

dolar

1

88,1316

89,9302

91,9986

87,8618

Kanada

dolar

1

85,3512

87,0931

89,0962

85,0900

Danska

kruna

1

14,7597

15,0609

15,4073

14,7145

Norve{ka

kruna

1

15,1096

15,4180

15,7726

15,0634

[vedska

kruna

1

12,9139

13,1774

13,4805

12,8743

[vajcarska

franak

1

91,0390

92,8969

95,0335

90,7603

V.Britanija

funta

1

135,6723

138,4411

141,6252

135,2570

SAD

dolar

1

84,4091

86,1317

88,1127

84,1507

Kurseviizovelisteprimewujuseod4.1.2013.godine

„Be{ka”ko{ta62miliona, azavr{i}enasudu – Novi most preko Dunava kod Be{ke bi}e pla}en najvi{e 62 miliona evra, a problem oko cene s kompanijom „Alpina„ bi}e najverovatnije re{en arbitra`om – izjavio je ju~e vr{ilac du`nosti generalnog direktora „Puteva Srbije„ ZoranDrobwak za Tanjug. – Most je jeftino pogo|en i sada „Alpina„ poku{ava da podigne cenu. ^elnik „Puteva Srbije” je napomenuo da ve}ina izvo|a~a radova spusti cenu da bi dobila posao i kasnije poku{ava to da promeni, i istakao da su zahtevi za pove}awe cene neosnovani. „Putevi Srbije” priznaju da je izvo|a~ radova imao dodatne tro{kove koji su poskupeli prvobitno, 2006. godine ugovorenu cenu za izgradwu mosta od 37 mi-

liona evra. Drobwak je kazao da se po „Fidik” standardu cena mo`e pove}ati kada je to opravdano, ali ne koliko „Alpina„ tra`i. Pojedini mediji prenose da „Alpina” za

izgradwu novog mosta kod Be{ke tra`i oko 100 miliona evra. Problem je u tome {to je izgradwa zapo~ela na osnovu idejnog projekta, a ne i glavnog, koji je predvi-

deo i dodatne radove. Ukoliko izvo|a~ radova nije zadovoqan odlukom, prva instanca je, po ugovoru, nezavisni „Fidik” in`ewer koji donosi svoj stav, a ukoliko jedna od strana u postupku nije zadovoqna, drugi u~esnik mo`e pokrenuti arbitra`u, navode u „Putevima Srbije„. On je kazao da }e arbitra`u voditi nezavisan strani konsultant. Novi most kod Be{ke je izgra|en pored starog i, s obzirom na to da je identi~an starom, nazvan je „Blizanac”. Ti mostovi su deo autoputa od Novoga Sada do Beograda, odnosno deo Koridora 10. Novi most du`ine 2,2 kilometra otvoren je za saobra}aj u oktobru 2011. godine.


ekOnOMiJA

dnevnik

subota5.januar2013.

5

UVOJVODINIBEZPOSLAOKO20.000QUDISVISOKOMSTRU^NOMSPREMOM

AERSDAOZELENOSVETLO ZACENEENERGENATA

Gas sigurno skupqi od 1. februara

„Srbijagas„}epove}aticene gasa za javne snabdeva~e 10,38posto,iprodava}eimtaj energentpo36,7dinarakubni metar, ukqu~uju}i tro{kove transporta, objavila je ju~e Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS), koja je dalasaglasnostnatuodluku. Te nove cene za javno snabdevawe „Srbijagas„ }e primewivati od 15. januara za sve kupce prikqu~ene na distributivnisistem,osimzadoma}instva, za koje }e nove cene po~eti da va`e od 1. februa- ra. Pros e~n o pov e} aw e cen a javnog snabdevawa za sve kupce prikqu~ene na distributivni sistem JP „Srbijagas” je 9,9 procenata (na 39,13 dinara kubni metar), a za doma}ins tva 9,3 proc en at a (na 41,32dinarkubik,bezPDV-a, kojijeosamposto). SavetAgencijezaenergetikudaoje31.decembra2012.godin e sag las nost na odl uk u Upravnogodbora„Srbijagasa„ oposkupqewucenaprirodnog gasa za javno snabdevawe, saop{tiojeAERS,inaveodase ni tom cenom ne pokrivaju u cel in i sad a{ wi tro{ kov i uvoza gasa. Agencija je proveravalaopravdanosttogzahteva na osnovu dokumentacije i podatakakojejojjeJP„Srbijagas„dostavilotokomdecembra2012.

Pragove obijaju nezaposleni lekari, agronomi, arhitekte... Da je u Srbiji visok procenat nezaposlenih dobro je poznato,agotovodanemadanada sebrojonihkojineradenepove}a. Zatvarawe nekog pogona, prodavnice... odavno vi{e nije vest, a dobijawe radnog mesta sve je te`e. O tome svedo~e i podaciobrojunezaposlenih:na kraju novembra u Srbiji ih je bilo ukupno 755.442, od toga u Vojvodini200.503,odnosno26,5 odsto. Od ukupnog broja nezaposlenih u Vojvodini, s visokom stru~nom spremom je 19.202, od kojih je 11.840 mu{karaca i 7.362`ene.Me|uonimakojisu se {kolovali najmawe 16 godina i stekli diplomu nekog fakulteta, a koji su sada na evidencijiNacionalneslu`bezapo{qavawa-NSZinadajuseda }e ste~eno znawe negde i primeniti, ima razli~itih struka – onih tra`enih i onih malo mawetra`enih,alisu{tinski, svegajenekolikozanimawakojasudeficitarnaigdejena~ekawusveganekolikoqudi. Studijemedicineizuzetnosu atraktivne i mnogo mladih odlu~ujesezatajfakultet.Iako semo`ere}idaihnaevidencijiNSZ-anemamnogo,sigurnoje da se s tim ne bi slo`ilo 207 dokotora medicine, od kojih je 160`ena,kaonidoktoristomatologije, kojih je 164, me|u kojimaje124`ene. NaevidencijiNSZ-ajei214 diplomiranihpoqoprivrednih in`ewerazaproizvodwubiqa, od kojih su 102 `ene, diplomi-

ranih poqoprivrednih in`ewera je 32 (14), diplomirnih in`ewera za sto~arstvo i `ivinarstvo73(26),agroekonomista93(50),veterinara75,(34), doktora veterinarske medicine 25 (7), dok na posao ~eka i 153 diplomirana in`ewera prehrambene tehnologije, od kojihje106`ena.Naevidencijijei189diplomiranihin`ewera ma{instva – master, od kojih je 26 `ena, dok je diplomiranih ma{inskih in`ewera – konstruktora 46 (6), a diplomiranih ma{inskih in`ewera za proizvodno ma{instvo 36 (8). Me|u 55 diplomiranih in`ewera za energetiku je {est `ena, dok na posao sa strukom master in`ewera elektrotehnike i ra~unarstva ~eka 90 nezaposlenih,odkojihje24`ene. Na posao diplomiranog in`ewera za hemijsku i farmaceutsku tehnologiju ~eka ukupno wih116,odkojihje77`ena,dok jebezposla46masterin`ewera tehnologije, od kojih je ~ak 35 `ena. Po svemu sude}i, mladi se odlu~uju za studije arhitekture iako je wihova brojka na evdienciji NSZ-a zna~ajna: naposao~eka285masterin`ewera arhitekture, me|u kojima je 175 `ena, master in`ewera gra|evinarstva je 122 (53), diplomiranihin`ewerazadrumski saobra}aj je 62 (19), a master in`ewera saobra}aja 75, me|ukojimaje22`ene. Studije ekonomije su oduvek, uprkosvelikombrojusvr{enih studenatakojisunaevidenciji

Oficiri,marksisti,vajari... Zanimqivojedame|unezaposlenimaijedankwi`evnik,mada nijepotpunojasnogdejetastrukaneophodnazaobavqawenekog posla. Me|uonimakojitra`eposaosuioficiripolicije,oficiri,profesorimarksizma,filozofi,vajari,slikari... NSZ-a, ~esta odluka mladih priodabirufakulteta,asli~no je i s budu}im pravnicima. Tako je na evidenciji NSZ-a ~ak1.186zazvawemdiplomiranipravnik–master,odkojijeje 730 `ena, dok je diplomiranih pravnika 153 (98). Ekonomista bez posla ipak je vi{e: ~ak 1.802 diplomirana ekonomiste za op{tu ekonomiju, bankarstvo i finansije, me|u kojima jedalekovi{e`ena–1.123,diplomiranihekonomistazaunutra{wu i spoqnu trgovinu je 168(103),masterekonomistaje

252(189),diplomiranihekonomistaje57(42),asazanimawem diplomiraniekonomistazaturizamiugostiteqstvoidiplomiraniturizmolog~eka214nezaposlenih, od kojih je 158 `ena.Sdiplomommastermenaxeranaposao~eka352nezapsolena,odkojihje209`ena... NaevidencijiNSZ-a,naravno,mnogojeionihkojisuizborom svog zanimawe budu}nost posvetiliobrazovawu,asobziromnabrojonihkojitektreba da stanu ispred katedre, ~ini se da }e biti vi{e u~iteqa i

profesora nego dece. Tako je bez posla u novembru ove godinebilo~ak523profesorarazrednenastave,{tosenekadzvalou~iteqica/u~iteq,iuskladu s tradicijom, me|u wima je dalekovi{e`ena–480.Bezposlaje213profesorasrpskogjezikaikwi`evnosti,odkojihje 163`ene,profesoraistorijeje 117(60su`ene),engleskogjezika i kwi`evnosti 82 (76), fizi~ke kulutre 145 (49), fizi~kogvaspitawaisporta63(22), geografije 112 (86), biologije 57 (51), ra~unarske grupe predmeta 70 (49), filozofije i logike 44 (30)... Diplomiranih filologaje74(60),masterfilologa 50 (45), diplomiranih pedagoga47(44),masterpedagoga 78 (72), diplomirnih psihologaje55(49),masterpsihologa 125 (116), master sociologa 45(30),masterpolitikologa52 (26),masterekologa77(62),masterbiologa73(53),masterhemi~ara83(66),masterbiohemi~ar34(29). Te brojke – koje su, zapravo, qudi – trebalo bi da zabrinu one koji kreiraju privredu i dru{tvo.Jer,akojesamouVojvodini gotovo 20.000 visokoobrazovanih qudi, razli~itih struka, i proizvodnih i neproizvodnih,bezposlaibezvelikenadeda}esene{tozna~ajno izmeniti,trebasezapitatikuda smo se uputili. Godine prolaze,znawebledi,paxaba{kolovawe,odricawe,trud–ba~enojeuvetar. D.Mla|enovi}


6

POQOPRivRedA

subota5.januar2013.

PRAVNEZAVRZLAMEPRETE@IVINARSKOJFIRMI

dnevnik

MINISTARSTVOPOQOPRIVREDETRA@IREVIZIJUSPORAZUMASEU

Dr`avadaspre~i Carineposledwa ~erupawe linijaodbrane „Agro`iva” doma}egagrara

Nere{eno pravno pitawe moglo bi preko no}i uni{titi `iti{tanski “Agro`iv”, koji upo{qava 1.328 radnika, zakqu~eno je na ju~era{wem sastanku ~lanova radnog tela, formiranog sa zadatkom da spre~i daqe otu|ivawe imovine te kompanije u vlasni{tvu Javnog preduze}a “Srbijagas”. Najve}em doma}em proizvo|a~u `ivinskog mesa, naime, preti dezintegracija sistema zbog najavqene prodaje dela imovine. Su{tina problema je u tome {to je oko 70 do 80 odsto proizvodnih kapaciteta u kojima “Agro`iv” posluje u vlasni{tvu privrednih dru{tava u ste~aju. Jer, kompanija je pre pote{ko}a koje su je zadesile u 2008. godini, kada je nad wom pokrenut ste~aj, poslovala kao sistem s vi{e od 30 povezanih i zavisnih dru{tava. Samo pokretawe ste~aja nad “Agro`ivom” uticalo je na sudbinu tih dru{tava tako {to je u toku 2009, 2010. i 2011. godine i nad wima zapo~eto sprovo|ewe

veliki broj farmi i sve inkubatorske stanice koje danas koristi “Agro`iv”. Ako bi kompanija ostala bez tog dela u proizvodnom procesu, bio bi doveden u pitawe daqi opstanak sistema. Zbog toga je od najodgovornijih

Izgurali„Perutninu” Predrag Ami`i} je rekao da “Agro`iv” posluje dobro, {to potvr|uju i rezultati. Po wegovim re~ima, ukupan prihod 2011. godine iznosio je 25 miliona evra, dok je lane udvostru~en. – Danas kontroli{emo oko 60 odsto doma}eg tr`i{ta, a pre nego {to je “Srbijagas” kupio “Agro`iv”, taj procenat je bio svega 15 odsto. Uspeli smo s na{eg tr`i{ta da “istisnemo” firmu “Perutnina” iz Ptuja – napomenuo je Ami`i}. ste~ajnog postupka. Kada je “Srbijagas” 2010. odlu~io da kupi “Agro`iv”, postao je vlasnik brenda i samo maweg dela imovine kompanije. Po osnovu zakqu~enih ugovora o zakupu “Agro`iv” je, me|utim, nastavio kori{}ewe potrebnih proizvodnih kapaciteta koji su ostali u vlasni{tvu dru{tava u ste~aju. Ali, prvi problemi izbili su na povr{inu pre nekoliko meseci. Tada su u ste~ajnom postupku prodate farme u Srpskom Itebeju, Hetinu i Banatskom Kara|or|evu i kompanija je samo uz velike napore i snala`qivost menaxementa nekako uspela da premosti taj problem. Uo~i Nove godine, me|utim, zapretila je jo{ ve}a opasnost. Najavqena je prodaja “@ivinoplusa”, kao pravnog lica, u ~ijem sastavu je

Britanci zaGMOuEU Britanski ministar za poqoprivredu Oven Paterson se zalo`io za ubrzawe procesa odobravawa genetski modifikovanih useva u Evropskoj uniji. Po wegovim re~ima, GM-usevi nude „nesporne koristi”, ukqu~uju}i mawe kori{}ewe pesticida i dizela. Paterson je upozorio na to da zbog jakog otpora javnosti ve}eg dela EU biotehnolo{kim usevima, Unija sve vi{e zaostaje na tom poqu, prenosi Rojters. ^lanice poqoprivrednog komiteta Evropskog parlamenta MejridMekginis je napomenula da lobirawe protiv GM-useva posledwih nekoliko godina slabi, ali da je protivqewe i daqe znatno. Ministar Paterson isti~e da GM-usevi ne predstavqaju nikakvu novu zastra{uju}u tehnologiju ve} ne{to {to se primewuje u velikom delu sveta. On je izneo podatak da je GM-useve u 2011. gajilo 16 miliona poqoprivrednika u 29 zemaqa sveta. Paterson je naveo da, na primer, vrsta GM-pirin~a, poznata pod nazivnom „zlatni pirina~„, mo`e spre~iti da 400.000 do 500.000 mladih osoba oslepi. Taj pirina~ je genetski modifikovan tako da neutrali{e mawak vitamina A, od kojeg pate milioni dece i trudnica, {to mo`e dovesti do nepovratnog slepila.

qudi lokalne samouprave, menaxmenta kompanije i sindikata hitno formirana radna grupa s ciqem da u saradwi s Pokrajinskom i Republi~kom vladom spre~i daqe otu|ivawe imovine koju “Agro`iv” koristi putem zakupa. – U nagove{taju je prodaja pravnog lica “@ivinoplus”, {to bi zna~ilo gubitak celog sistema. Ako bi se krajem februara desila prodaja tog privrednog dru{tva, “Agro`iv” vi{e ne bi postojao – ocenio je ju~e generalni direktor “Agro`iva” Predrag Ami`i}, i naglasio da postoje dva na~ina da se problem re{i. Jedan je da dr`ava, odnosno “Srbijagas”, stane iza “Agro`iva” i kupi “@ivinoplus” u ste~aju, {to, po Ami`i}evom mi-

{qewu, u ovom trenutku nije realna opcija, a drugi je da se odlo`i prodaja privrednog dru{tva u ~ijem su sastavu farme i inkubatori. Na pitawe “Dnevnika” da li postoji mogu}nost da “Agro`iv” samostalno, uz bankarske kredite, otkupi “@ivinoplus”, Ami`i} je odgovorio da to nije mogu}e jer imovina kompanije nije toliko vredna da bi se mogla zalo`iti. Pokrajinski sekretar za privredu, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, koji je prisustvovao ju~era{wem sastanku radne grupe, istakao je da je “Agro`iv” od strate{kog zna~aja za celu Srbiju. – S tolikim brojem zaposlenih on se ne mo`e posmatrati kao kompanija od lokalnog ili pokrajinskog zna~aja, ve} od nacionalnog. “Agro`iv” je to i po svojim kapacitetima i po brendu – kazao je Vasin, i ocenio da je da su dr`ava i “Srbijagas” povukli sjajan potez kada su odlu~ili da kupe “Agro`iv”, posle ~ega je do{lo do oporavka tog preduze}a. Vasin je obe}ao da }e Vlada Vojvodine u~initi sve da pomogne `iti{tanskoj kompaniji, ali u skladu s nadle`nostima koje su, kako je primetio, ograni~ene. – Uputi}emo molbu Vladi Srbije da ne dozvoli da “Agro`iv” bude raspar~an. On treba da ostane kao celina – poru~io je Vasin. @.Balaban

Ministarstvo poqoprivrede }e sastaviti listu poqoprivrednih proizvoda za koje }e od EU zatra`iti produ`avawe carinske za{tite nakon 2014. godine, najavquju iz tog ministarstva. Podsetimo, odmah po dolasku na mesto ministra poqopri vre de, Gor an Kne` ev i} izjavio je da }e se s Evropom razgovarati o odlagawu libera li za ci je uvo za po qo pri vrednih proizvoda iz EU, a to je „Dnevniku” potvrdio i pre nekoliko dana. – Do razgovora }e sigurno do}i. S partnerima iz EU u stalnom smo kontaktu, re{avamo pitawe po pitawe i problem po problem – kazao je Kne`evi}. Na listi poqoprivrednih proizvoda za koje }e se tra`iti carinska za{tita i nakon posledwe, {este godine tranzicionog perioda za liberalizaciju trgovine, bi}e mahom proizvodi od vo}a i me so. Dr `av ni se kre tar u Ministarstvu poqopirivrede Danilo Golubovi} ju~e je za portal „EurAktiv Srbija„ izjavio da u tu grupu spadaju proizvodi vo}arstva i klani~ne industrije, poput sviwskog mesa, ~iji izvoz u EU do sada nije bio zna~ajniji. – To su pre svega proizvodi na nivou nulte carinske za{tite za koje }emo statisti~ki da utvrdimo da imaju problem u slu~aju konkurencije iz EU – rekao je Golubovi}. Kako je kazao, Evropska komisija }e na sastanku pododbora za poqoprivredu krajem januara odgovoriti da li je mogu}e prihvatiti zahtev Srbije za produ`avawe carinske za{tite pojedinih proizvoda i posle 2014. godine. Golubovi} je ocenio da }e prihvatawe zahteva Srbije „biti vrlo te{ko”, budu}i da to nije pitawe pregovora o poqoprivredi ve} revizije celokupnog Pre la znog tr go vin skog sporazuma i ponovnih pregovora sa svim ~lanicama koje bi tom prilikom mogle Srbiji postaviti nove uslove.

Golubovi} je kazao da je ministar Kne`evi} na sastanku sa {efom Delegacije EU u Sr bi ji Vens an om De` er om izneo inicijativu. – Nadamo se da }emo u odre|enom stepenu nai}i na razumevawe Evropske komisije i na}i na~in da to i administrativno i prakti~no bude najmawe komplikovano – kazao je Golubovi}. Ina~e, kad je re~ o poqoprivrednim proizvodima, za

trgovini i trgovinskim pitawima (PTS), koji omogu}ava nesmetane trgovinske odnose s EU. S po~etkom prime ne PTS-a, od 1. ja nu ra 2009. godine, po~elo je fazno ukidawe carina na poqoprivredne (i industrijske) proizvode poreklom iz EU. Taj spo ra zum ima pri vre me ni karakter, a primewiva}e se do pot pu ne ra ti fi ka ci je SSP-a u svim zemqama ~lani ca ma Uni je. U tre nut ku

Konkurentnostpresvega – U narednom periodu, zna~i do 2014, Srbija mora linearno kod svih proizvoda poqoprivrednog porekla da radi na podizawu produktivnosti, {to je jedan od osnovnih faktora konkuretnosti – ka`e za „Dnevnik” stru~wak PKS-a VojislavStankovi}. – Nismo na pravi na~in iskoristili taj tranzicioni period jer mere agrarne politike nisu doprinosile podizawu konkuretnosti, a tu se pre svega misli na pla}awe po hektaru. oko 96 odsto poqoprivrednih proizvoda carina }e 2014. biti nula. Me|utim, u delu gde Srbija ima doma}u proizvodwu, ti proizvodi osta}e za{ti }e ni ca ri na ma i po sle 2014. Re~ je oko 400 tarifnih linija poqoprivrednih proizvoda, me|u kojima su vo}e, povr}e, `itarice, meso, mleko... Za wih }e posle 2014. carina biti od 20 do 80 odsto osnovne carine. Pod se ti mo, do ra ti fi ka cije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu primewuje se Prelazni sporazum o

pot pi si va wa PTS-a, ve ro vatno su pregovara~i imali pred sobom svetliju sliku o na pret ku Sr bi je na evrop skom putu, na kojoj smo ve} bili pred vratima EU. Ovako, poqoprivreda }e se za godinu dana na}i na brisanom prostoru jer }e se suo~iti s evrop skom kon ku ren ci jom koja iza sebe ima ve}e podsticaje, ure|enije tr`i{te, stan dar de... S tog sta no vi {ta, napori da se izdejstvuje ca rin ska za {ti ta i na kon 2014. sada imaju smisla. S.Glu{~evi}

Gdesmoprispeli Akosepop{enici sdvekrave paorskagodinapoznaje –bi}edobro P{enica je u Srbiji zasejana na oko 550.000 hektara, oko 80 odsto povr{ina zasejano je optimalnom roku, tako da se, ako ne bude ve}ih klimatskih oscilacija, ove godine o~ekuje dobar rod.

– P{enica je najboqa vest s kojom zavr{avamo 2012. i ulazimo u 2013. godinu – ka`e za „Dnevnik” dirktor Instituta za ratarstvo i povrtrstvo u Novom Sadu prof. dr Miroslav Male{evi}. – Najpre, zasejane povr{ine su solidne, a pri tome je usev u odli~nom stawu u ovom trenutku. Odavno p{enica u ova doba godine nije tako dobro iz-

gledala te, posmatraju}i iz sada{we perspektive, mo`emo o~ekivati solidan rod. Me|utim, bli`u procenu ima}emo tek u martu. – Tada }e se boqe znati koji je to potencijal, {to bi moglo dr-

`avu i sve proizvo|a~e osloboditi straha od toga da li }e bilans biti dobar. S obzirom na to da }e kukuruza biti „knap„, p{enica }e velikim delom to da „ispegla„. Recimo, mo}i }e da zameni deo kukuruza u sto~noj hrani – ka`e Male{evi}, uz napomenu da treba dosta ulo`iti u prihrawivawe, za{titu i neke druge mere. – Mo`da je jedina

mana to {to su proizvo|a~i, po{to su sejali u suvo zemqi{te, za svaki slu~aj posejali mao vi{e semena nego {to bi trebalo pa je ta p{enica sada mo`da malo gu{}a nego {to `elimo. Ali, to }emo dr`ati pod kontrolom pa }emo preporukama uticati na to da ne do|e do polegawa. Elem, ako je p{enica nagove{taj boqe godine, boqe ne mo`e biti, veli na{ sagovornik. Naravno, jo{ nema dovoqno padavina jer sve ovo {to smo dosad imali jedva da je prokvasilo zemqi{te do 50 cantimetara. – Budno pratimo situaciju, i ako se desi da u januaru, februaru pa sve do plovine marta ne bude ozbiqnijih padavina – a vaqa znati da od tih zimskih rezervi vlage ipak zavisi sve daqe – mi }emo na vreme, u direktnim kontaktima i preko medija obavestiti proizvo|a~e kako da prilagode tehnologiju gajewa u tako ograni~enim koli~inama zemqi{nih rezervi vode. Ne mo`emo se, ina~e, osloniti samo na teku}e padavine. To se pokazalo i u ekstremnoj 2012, a pokaza}e se i narednih godina – ka`e Male{evi}. S.G.

– Sto~arstvo u Srbiji je na najni`im granama, a srpski seqak u proseku po gazdinstvu gaji mawe od dve krave, dok je taj prosek u Evropskoj uniji oko 50 grla – istakao je profesor Poqoprivrednog fakulteta u Zemunu CvijanMeki}. Profesor Meki}, koji je na Poqoprivrednom fakultetu {ef Katedre za gajewe i reporodukciju doma}ih `ivotiwa, kazao je da sunovarat u doma}em sto~arstvu traje stalno od devedesetih godina pro{log veka. – Broj grla u sto~arstvu se konstantno smawuje... U 2009. smo proizveli 100.000 tona june}eg mesa, a ove godine 18.000 tona mawe – istakao je Meki} u intervjuu za najnoviji broj lista „Poqoindustrija”. Profesor je naveo da je u 2011. proizvedeno 81.000 tona gove|eg, 271.000 tona sviwskog, 24.000 ov~ijeg, 103.000 tona `ivinskog mesa i oko 48.000 tona ostalih `ivotiwskih masno}a, {to je „prili~no malo”. Meki} je naveo da Srbija u izvozu nije iskoristila ni deset odsto dozvoqene kvote za izvoz june}eg mesa na tr`i{te EU jer nema dovoqnih koli~ina.

Po popisu iz 2011, u Srbiji ima 937.000 svih kategorija goveda, a od toga osnovno stado za rasplod broji svega 542.000 krava i junica. Ima ne{to mawe od 3,3 miliona sviwa, od ~ega krma~a i suprasnih nazimica svega 485.000, dok je ovaca 1,46 milion {to je opet nedovoqno, ocenio je Meki}. Predo~io je da seqaci

vi{e nemaju ekonomsku ra~unicu da se bave sto~arstvom, a glavni problem je paritet cena, budu}i da je u novembru kilogram `ive vage teleta ko{tao 350 dinara, a za tele te`ine 150 kilograma je trebalo izdvojiti 52.500 dinara, odnosno 460 evra. Ukoliko je seqak tovio doma}e june do mase od 500 kilograma, a cena tovne junadi je 230 dinara po kilogramu `ive vage, kod prodaje se dobije 115.000 dinara, ili 1.020 evra. Pri tom je tro{io koncentrat, energiju, radio i ostvario gubitak, zakqu~io je Meki}.


Bo`i}ni koncert u Sinagogi Trad ic io n aln i bo` i}n i koncert Hora Saborne crkve „Sveti Georgije”, 16. po redu, odr`a}eseuutorak,8.januara u 20 ~asova u Sinagogi, ulica Jevrejska11.Specijalnigosti su ~lan ov i Kam ern og hor a Akademijeumetnosti,aulazje besplatan. G.^.

DANASISUTRANATRGUSLOBODE

Pesmom u susret Bo`i}u Proslava praznika na Trgu slobode nastavqasedanasmanifestacijom„Vremedarivawa-ususretBo`i}u”,kojapo~iweu12 satinastupomu~enikamuzi~ke{kole„Melodijum”. Nakon win polaznici veronauke iz Srbobrana odigra}e predstavu „Ro|ewe IsusaHrista”.Program}esenastavitisa polu~asovnimnastupimaansambla“Malba{a” i izvo|ewem bo`i}nih pesama de~jeg horasastavqenogodpolaznikapravoslavne

veronauke.Dnevnideomanifestacijezavr{ava se izvo|ewem pozori{ne predstave mali{anakojipoha|ajuveronaukuprihramuVavedewapresveteBogorodiceizSremskihKarlovaca. Ve~erwi program po~iwe u 18 sati nastupomcrkvenihhorova„Antifon„i„Sveti Stefan De~anski„. Koncert tradicionalnihbo`i}nihpesamasaKosovaiMetohije od`a}e KUD „Vila”, a manifestacija

Novosadska subota5.januar2013.

se zavr{ava koncertom muzi~ke grupe „Nit” koji }e izvesti splet tradicionalnihmuzikasveta. Predstavom ansambla „Milana Malba{e„ u 18 sati sutra na trgu slobode nastavqa se obele`avaweBo`i}anaTrguslobode.Posle wih nastupa ansambl„Lu~ezarnije”, koji }e izvestispletruskihnarodnihpesamai„SestreStokin”izSubotice,aprogramsezatvaranastupominkluzivnoghora„Ison”. A.L.

hronika

Telefoni:0214806-834,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

V remeploV

TRGOVCISPREMNIZAPREDSTOJE]EPRAZNIKE

Na nebu srpski aeroplan Usreddana,5.januara1915. nadNovimSadomje leteosrpskiizvi|a~kiaeroplan,prviputodpo~etkaPrvogsvetskograta.Austro-ugarskevlastisubilevi{enegozabrinute.Jer,posleporazanaCeruiKolubariibezglavognapu{tawaBeograda, koji tek {to su bili okupirali, sada je jo{stigaoiavion!Letilicajelaganonapravila

krugnadgradom,izazivaju}iodu{evqewemnogih Srbakojisusena{linaulicamaiudvori{tima. Vojna policija i `andarmerija je smesta po~ela da hapsi one koji su najglasnije pozdravqali pilota u avionu. Ubrzo su izlepqeni plakati po gradusapretwomsmr}uonimakojidajubilokakveznakepilotu! N.C. UNEDEQUNA[TRANDU

Humanitarni maskenbal za mali{ane

Drugi humanitarni maskenbal posve}enmali{animaizSigurne de~jeku}euNovomSadubi}eodr`annaotvorenomklizali{tuna [tranduunedequ6.januaraod16 do 18 ~asova. Ulaznice i iznajmqivawe klizaqki u tom terminu sene}enapla}ivati,agra|ani se pozivaju daseiovogputaodazovu u {to ve}em broju i donesu slatki{eiigra~kekaopoklonemali{animaizoveustanove.Onikoji buduimalinajma{tovitijemaske bi}enagra|enipoklonimaiz„Benetona”,sviposetiocibi}epo~a{}eni„Macval”~ajevima. B.M.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska3, tel:426-555,525-261, radnimdanomod8do20, subotomod8do14

Badwaci i `ito idu kao alva Prip rem e za preds toj e} i nar ados nij i hri{ }anskipraznikBo`i}, koji se slavi po julijanskom kalendaru ponedeqak, uvelik o su po~ el e. N a j p r o d a v a n i j i proizvod ovih dana bi}ebadwacii`ito,jersu,pore~ima trg ov ac a, Nov os a|anispremnidaizdvoj e nov ac, kak o bi ispratili verske i tradicionalneobi~aje.Prodavci su prip rem il i dov oqn e kol i~ in e badwaka i o~ekuju da }e do sutra sve rasprodati. - Prodaja je dobro po~ el a. Qud i ve}dvadanakupujubadwakei `ito, ali o~ekujemo da }e najvi{e posla biti danas i sutra - ka`e trgovkiwa Milica Petrovi}. - Najvi{e se prodajuovijeftinijibadwaci, ali ima i kupaca, koji uzmumalobogatijearan`mane. Ve} dve godine prodajem

badwake i svaki put uspem ne{todazaradim. Sugra|ani }e za `ito morati da izdvoje od 50 do 150 dinara, badwaci su od 50 do 100,akesaslamemo`esepazariti za 50 dinara. Kod trgovacasemoguna}iibo`i}niaran`manizatrpezu,~ije

Orasi850dinara Kilogram oraha mo`e se kupiti za 850 dinara, le{nici i badem su 800, a suvo gro`|e je 300 dinara. Za kilogram suve {qivesako{ticamasugra|ani}emoratidaizdvoje180dinara,dokjeo~i{}ena{qiva320.Suvesmokveko{taju200dinara,akajsijaje500.[toseti~esve`egvo}a,napijacamajenajvi{enaranxi,~ijajecena80dinaraimandarinazakojetrgovcitra`e100dinara.Kilogramjabukamo`esepazaritiza 55dinara,doksuonemalokvalitetnije80.Kru{kesu130dinara,banane100,akilogramkivija70dinara.

RADIOLO[KIKABINET „DIJAGNOSTIKACENTAR”, rendgen,ultrazvuk, mamografija, [afarikova13, tel:572-646,571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKAORDINACIJA, „PROf.DRDRA^A”, PetraDrap{ina50, radiod9do13 iod16do19sati tel:522-594i063/746-1693

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul.oslobo|ewa48/I Tel:442-645,677-91-20 „KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul.M.Pupina15, tel:6611-299,6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS„ZORAN”, automehani~ar -autoelektri~ar, tehni~kipregled, Reqkovi}eva57, Petrovaradin, tel:6433-748 PREVODDOO, NoviSad,Resavska3, svevrsteprevo|ewa, inostranepenzije, tel:6350-664,6350-740

se cene kre}u od 200 do 600 dinara. Poslaimajuiprodavcina pijacama, koji su svoje tezge snabd el i vel ik im izb or om suvog i ko{tuni~avog vo}a. Kakosmoodwihsaznaliprodajaseudvostru~ila,anajvi{e se kupuju orasi i suve {qive. -Skorosvaroba,kojunabavimo pred praznike se rasproda, jer tada qudi i posledwi dinar daju kako bi pripremili bogatiju trpezu. Najvi{e se prodaje suvo i sve`evo}e,koje}eseposlu`iti za Badwe ve~e, kao i orasizakola~e.Spustiosam cene robe koliko je god to mog u} e, pa o~ek uj em da }u ovihdanaimatidobarpazarka`e trgovac sa Futo{ke pijace Amir Hodailar. Penz io n erk a Nad a Vasi},kojusmoju~ezateklinaFuto{kojpijaci ka`e, da i pored mal ih prim aw a uvek u{tedi neki dinar za Bo`i}. -Danassete{ko`ivi, penzija mi je mala, ali za bo`i}nu trpezu mora biti. Kupi}u malovo}ainekepotrep{tine za kola~e, ni{tamnogo,aliipakda se oseti da je praznikka`eVasi}eva. Nata{aRadman Foto:N.Stojanovi} I.Dragi}


8

NOVOSADSKA HrONIKA

subota5.januar2013.

KiosciGSP-a danasrade Januarske mese~ne markice za gradski i prigradski prevoz danas }e mo}i da se kupe na kioscima kod Futo{ke pijace, u Stra`ilovkoj ulici i na Novom nasequ, od 6 do 20 ~asova. Kiosk kod Limanske pijace bi}e danas

otvoren od 7 do 14 ~asova. Od 10 do 17 ~asova markice }e se prodavati kod Robne ku}e „Bazar„, na platou Spensa, uglu Bulevara oslobo|ewa i Ulice Maksima Gorkog i kod nekada{we Lutrije Vojvodine. Z. D.

NA „NOVOSADSKIM DE^JIM ZIMZARIJAMA 2”

RadioniceoBo`i}u imuzici Radionicom “Nizvodno do Crnog mora”, koja }e se odr`ati danas od 11 do 13 sati u „Tra~ku”, Jevrejska 15, nastavqa se program “Novosadskih de~jih zimzarija 2”. Namewena je deci uzrasta od sedam do 10 godina, a broj u~esnika je ograni~en na 15. Prijave su obavezne na broj telefona 063/ 85 91 982. U OKlubu, koji se nalazi u Ulici Igwata Pavlasa 2-4, organizovana je radionica “Bo`i}”, koja }e se odr`ati od 10 do 13 sati. Mali{ani od ~etiri do sedam godina upozna}e se sa obi~ajima najradosnijeg hri{}anskog pra-

znika, a u kreativnom delu pravi}e maske i u~estvovati na maskenbalu. Prijave su obavezne na brojeve telefona 060/ 02 91 924 i 060/ 02 91 926. Muzi~ka radionica “^arobna frula” odr`a}e se danas od 11 do 12 sati u De~jem kulturnom centru, Ulica Ive Lole Ribara 6. Namewena je deci od ~etiri do sedam godina, koja }e u~iti muziku i plesove razli~itih naroda. Broj u~esnika je ograni~en na 15, a prijave su obavezne putem SMS-a na brojeve telefona 060/ 63 38 613 i 063/ 52 11 23. N. R.

VE^ERAS U KARLOVCIMA

SA ZIMSKOG „RASPUSTILI[TA”

Hrabritigri} osvojiodecu Pri~a o tigri}u bez pruga koji je u potrazi za hrabro{}u odu{evila je mali{ane koji su ju~e odlu~ili da prepodne provedu na zimskom „Raspustili{tu”. Zanimqiva predstava „Pozori{ta iz kofera” prikazala je {ta je hrabrost, kako se sti~e i kako svako od nas mo`e postati junak kada do|e pravo vreme, ba{ kao {to je i junak ove pri~e to postao kad je kroz oluju i mrak pojurio po doktora, kako bi pomogo svojoj bolesnoj majci. Tako je zaradio svoj pruge, a malim gledaocima izvukao osmeh na lice, a jedan od najglasnijih u aplauzu bio je sedmogodi{wi MarkoKri`an. - Jako mi se dopala ova pri~a jer je vesela, kao i sve ovde. Bio sam i na radionici sa glinom, gde sam pravio ribu i brod, a svidela mi se i ova sa `icom, jer je bila ba{ zanimqiva, iako sam bio jedini de~ak - kazao je ovaj mali{an.

We go vu dru ga ri cu Ivan u Nov ak odu {e vi la je ra di o ni ca pra vqe wa lu ta ka od `i ce, jer, ka ko ka `e, ni kad pre se ni je ti me ba vi la i „uvek je do bro na u ~i ti ne {to no vo, to ne mo `e da {ko di„. Ra di o ni cu je vo di la Nel a Mil ut in ov i} ko ja je ak ce nat osta vi la na de~ joj ima gi na ci ji. - Ma{ta radi sva{ta. Deca su sebi dala odu{ka, pa smo tako dobili svemirsku macu, ~udesnu bubu, ukrasne visuqke za sobu, ~arobni {tapi}, balerine. Na slede}oj radionici ~eka ih jo{ iznena|ewa kad }emo praviti lutke od vune, igra~ke poput onih sa kojima su se igrale na{e bake - navela je Nela Milutinovi}. Ina~e, „Raspustili{te” je tradiconalna de~ja manifestacija koja traje ve} tri decenije. Prema re~ima predsednice Dru{tva „Raspusti-

Koncert„Orfelina” Novosadski Vokalni studio „Orfelin” pod dirigentskom upravom Tamare Petijevi} odr`a}e koncert ve~eras od 19 sati u sve~anoj sali Karlova~ke gimnazije. Na programu su srpske narodne bo`i}ne pesme i bo`i}ne pesme evropskih naroda. Kao gosti nastupi}e RadoslavaVorgi}@ur`ovan (sopran), Sne`ana

A}imovi} i Norbert Kurunci (violine), LunaIveti}(flauta) i devoj~ice Sofija i Mirjana Luki} iz Karlovaca. Pokroviteqi koncerta su Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisawe, Skup{tina op{tina Sremski Karlovci, Karlova~ka gimnazija i Bogoslovija. Z. Ml.

Januarska predavawa za dijabeti~are po~iwu s temom „Dijabeti~ar-edukator” koje }e biti odr`ano u utorak, 8. januara, u 17 ~asova u Savetovali{tu za dijabetes Doma zdravqa, u ambulanti na Limanu. Naredno predavawe bi}e odr`ano 15. januara u istom objektu i u isto vreme, a na temu „Prevencija dijabetesnog stopala”. Telefon za informacije u Savetovali{tu je 021/4879-437. I. D.

BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.30), „razbija~ ralf” (13.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18.05), „@elim te” (20.10), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45, 16, 16.15, 17.45, 19,19.30, 21, 21.35, 22.15, 22.40), „Pijev `ivot” (15.30, 19.30, 22.25), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 15, 17.45), „Kad svane dan” (18), „Yek ri~er” (20, 22.40), „Kraq pingvina” (11.30), „Semijeva velika avantura” (13.15), „Teksa{ki masakr motornom testerom” (22) Kulturni centar novog Sada: „Beni se vra}a ku}a” (17), „Marli” (18.30) i „Kad svane dan” (21)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}”, opera „Travijata”, poklon publici, besplatne ulaznice na blagajni SNP

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u sedam sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: MilicaVelemir i MajaMileta{ki iz Novog Sada, AnitaMi{kolci i KamilaZuwi iz Temerina, DE^AKE: Teodora Krsti}, Daliborka Jevti}, Danka Georgijevi}, Ivana Popovi}, Vawa Kurjakov, Mirjana Jak{i}, Stana Mili}i BojanaKosti} iz Novog Sada, MilicaKotu{ iz Kisa~a, Jasna Kapelan iz Ba~ke Palanke, Sowa Kuki} iz Temerina, Bojana Krivokapi} iz Rakovca, Qubica Petrovi} iz In|ije i Milijana Stijepovi} iz Veternika.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Rajko Mileta Stupar (1932) u 9.45 (urna), Dara Jovana Dopu|a (1930) u 10.30, Radomir Konstadina Petrovi} (1926) u 11.15, Nada Daneta Mar~eti} (1928) u 12, Dimitrije Milivoja Jan~i} (1943) u 12.45, Du{an Time Ba{i} (1926) u 13.30 i Milorad Mili}a Lakovi} (1946) u 14.15. Na Katoli~kom grobqu bi}e sahrawen Robert Lasla Bali (1969) u 13. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Rada Jovana Labus (1953) u 13.

Dru`ewe se nastavqa 8. januara Program zimskog „Raspustili{ta” nastavqa se u utorak, 8. januara, u 10 ~asova, maratonom crtanih fimova. Pola sata nakon toga slede kreativn radionice poput dramske, likovne i slikawa na staklu, lego, pravqewa lutki od vune, ali i razgovora o zdravqu i ~isto}i. U okviru Muzi~ke radionice „Do Re Mi”, i pod dirigentskom palicom profesorice Lune Iveti}, u 11.30 ~asova odr`a}e se karaoke. U podne nastupaju luckasti klovnovi i kwi`evnik TodeNikoleti}, a pola sata kasnije je projekcija filma „Dru`ba Pere Kvr`ice”. Program je besplatan i odr`ava se na Novosadskom otvorenom univerzitetu, u Radni~koj ulici 20a. li{te” Qiqane Gantar koncept rada je oduvek isti, a ciq je animirati, edukovati i pokrenuti najmla|e. - Ovde dete mo`e da ka`e {ta misli, radi {ta ho}e, ide od radionice do radionice, mo`e da bude svoj ~ovek i isproba {ta mu se najvi{e dopadne u programu. Poenta je pokrenuti ga i di}i iz stolice, da uz zabavu i nau~i ne-

Predavawazadijabeti~are

DANAS U GRADU

DNEVNIK

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

{to. Tako su pro{le nedeqe imali mogu}nost da gledaju filmove stare kinematografije, saznaju {ta je scenarista, re`iser, kako se izvode animacije te im je Qubomir [imovi}[ime objasnio {ta su animacije u pirotehnici, ali i upozorio na wihovo nepravilno kori{}ewe - predo~ila je Gantar. A. Jerini}

Prazni~nacenaulaznica za„Prqavokazali{te” Koncert legendarne zagreba~ke grupe „Prqavo kazali{te” odr`a}e se 16. marta u velikoj sali Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina”. Za najvernije i najbr`e fanove, organizovana je i prazni~na akcija koja traje do 7. januara, a u kojoj }e mo}i da dobiju

karte za parter po ceni od 990 dinara. Redovne cene karata su 1.290 za Zapad 2, 1.490 za parter, 1.690 za Zapad 1 i 1.990 dinara za Istok, a mogu se kupiti na blagajni Spensa, prodajnim mestima „Gig – stiksa”, kao i na wihovom sajtu. G. ^.

POZIV KOMPANIJAMA I NEZAPOSLENIM OSOBAMA

Radnapraksazamlade U okviru programa „Biznis mla di Sr bi je„ ras pi san je tre}i konkurs za radne prakse upu}en kompanijama i mladim nezaposlenim osobama. Mladi do 30 godina starosti sa sredwim i vi so kim ste pe nom stru~ne spreme nakon prakse od dva meseca }e dobiti uverewe o obavqenoj praksi od poslo dav ca i „Bi znis mla dih

Srbije„. S druge strane ova or ga ni za ci ja obez be |i va }e me se~ nu nov ~a nu na dok na du koja je namewena refundaciji osnov nih tro {ko va rad ne prakse, a od poslodavca se samo o~ekuje da praktikantima obezbede mentore koji }e pomagati i pratiti wihov rad. Sve kompanije zainteresovane za ovakvu vrstu podr{ke

^ITAOCI PI[U SMS

mogu da se prijave na konkurs do 31. januara 2013. godine putem sajta www.biznismladihsrbije.org dok je konkurs za praktikante na istoj adresi otvoren do 10. februara. Ovaj program ima za ciq podr{ku i ekonomsko osna`ivawe mladih putem razvoja preduzetni{tva i radnih praksi. A. L.

065/47-66-452

Ku}elegalnezayabe Ura! Za 100 evra mogu da ozakonim moju ku}erinu. Urbanisti~ki zavod mo`emo slobodno uki nu ti. Eto nam u{tede za buxet. Dobro, ajd neka ostane koji arhitekta da mi ucrta ku}icu u plan grada, reda radi. A i birokratija da se ne mu ~i oko gra |e vin skih dozvola! 064/2466... *** Dok na {i su se di po kratkom postupku donose razumne zakone da spre~e prodaju zemqi{ta - oranica stran ci ma, kod nas se sve ne {to nu di ~ak i {eicima i to ba{ vojvo|anska?! 064/8624...

*** Odr`avawe rudne rente na ovom nivou je neverovatan pri-

vredni kriminal. Opravdawe koje smo ~uli od odgovornih da se daleko najni`a naftna renta na

svetu ne mo`e podi}i na regularan nivo je podatak za Riplija i protiv razvoja ove dr`ave. 063/5243... *** ... U vezi rente NISa .... Rusi nemaju milosti. Vidite po{to je gorivo. Kada `alite Ruse onda vi platite rentu. Za{to ne poklonite Rusima va{a imawa? 063/1264... *** Sada znam {ta zna~i kada je neko preterao. Ka`u: „Zlo ne vaqa“ ili „Mrka kapa”. Jeste Mrka ovoga puta preterao. Ako mu je do estrade neka ide na Pinkoviziju, a ministarstvo neka prepusti sposobnijim ili pametnijim. 065/9137...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

GRA\ANI PODR@ALI RODITEQE TE[KO BOLESNE DECE

Napeticijizaroditeqa negovateqa20.000potpisa staraju o svojim najmla|ima, dok roditeqima koji rade omogu}ava da dobiju stru~nu medicinsku negu za dete u svojoj ku}i. Omogu}avawem ovog statusa nezaposlene majke bi dobile odre|enu nadoknad,u kako bi mogle u ku}nim uslovima da brinu o svom detetu, a zaposlene majke bi imale pravo na du`e bolovawe, a ne samo do detetove pete godine `ivota, kako to zakon sada propisuje. Prema re~ima Bojane Mirosavqevi}, majke male Zoje koja boluje od te{ke Batenove bole-

Za ne{to mawe od mesec dana preko 20.000 gra|ana je podr`alo peticiju za priznavawe statusa roditeqa negovateqa, kako bi bilo spre~eno da deca u situacijama te{ke bolesti i invaliditeta budu nu`no izme{tena iz svojih porodica. Da bi predlog u{ao u skup{tinsku proceduru neophodno je da se sakupi 30.000 potpisa, a u me|uvremenu Kancelarija za{titnika gra|ana u Beogradu radi na izradi amandmana za promenu zakona koji, ako bude usvojen, omogu}ava roditeqima te{ko bolesne dece da se u svojoj ku}i

izme|u 800 i 1.000 evra za lekove, a 500 evra za specijalnu hranu, koja se daje entralno deci oboleloj od Batenove bolesti. Zbog toga su se obratili Republi~kom Fondu za zdravstveno osigurawe od kojih jo{ uvek ~ekaju odgovor. Za{titnik gra|ana je reagovao i opomenuo Fond da su u obavezi da odgovore na pismeno podneti zahtev roditeqa, koji imaju svu neophodnu dokumentaciju. Peticija za pomo} roditeqima mo`e se potpisati na internet stranici www.zivotorg.org. I. D.

sti, apsurdno je da dr`ava daje novac hraniteqima, ukoliko roditeqi `ele da brinu o svom detetu. Tako|e, neke bolesti se pogor{avaju tek u kasnijoj `ivotoj dobi deteta, te nije dobro propisano da majke imaju pravo na bolovawe samo za prvih pet godina deteta i zbog toga tra`e da se granica bolovawa produ`i. Jo{ jedan veliki problem roditeqa je {to nemaju podr{ku dr`ave u nabavci lekova, koji na crnom tr`i{tu ko{taju i po nekoliko stotina evra. Bojana ka`e da mese~no mora da izdvoji

PO[IQKE POST EKSPRESA KASNILE ZA PRAZNIKE

[logstigaopreterapije Srboqub Lazi} iz Bukovca poslao je u subotu 29. decembra post ekspresom po{iqku lekova za svog oca koji se le~i od posledica mo`danog udara u Starom Slankamenu. U po{ti mu je re~eno da }e po{iqka najkasnije sti}i u ponedeqak u podne 31. decembra, me|utim po wegovim re~ima po{iqka je stigla tek u ~etvrtak 1. januara, a na nesre}u otac koji je ostao bez lekova do`iveo je jo{ jedan mo`dani udar. - Zvao sam u ponedeqak i tokom nedeqe vi{e puta da vidim {ta je sa lekovima koje sam poslao. Jedini odgovor koji sam

dobijao je „ne zna se”, te da je po{iqka verovatno jo{ u Beogradu. Da sam znao da }e tako biti

ma u prenosu odre|enog broja po{iqaka 31. decembra”, te da iskreno `ale {to je uru~ena pr-

odneo bih lekove pe{ke - rekao je Lazi}. Iz Po{te Srbije ka`u da je po{iqka kasnila zbog „proble-

vog narednog radnog dana, u ~etvrtak 3. januara. Rukovodilac odeqewa za prodaju usluga i marketing Po{te Jasmina Pe-

ji} dodala je i da ne mogu da komentari{u o tome kada je ~ovek zvao i raspitivao se za po{iqku, jer se to ne mo`e proveriti, pogotovo jer nisu radili ve}inu tih dana. - Po{ta preuzima odgovornost za prekora~ewe roka i po{iqalac ima pravo na nadoknadu {tete - zakqu~ila je Peji}. Me|utim, Lazi} ka`e da je {teta ve} je u~iwena i ni~im vi{e ne mo`e da se ispravi. A. Latas

SISTEMATIZACIJA RADNIH MESTA U „ZELENILU”

Nepotrebniradnici sfakultetom SUTRA U CENTRU

Podela badwakana Trguslobode

Polovinom janaura trebalo bi da se zavr{i sistematizacija radnih mesta u JKP „Gradsko zelenilo” prema kojoj bi, od 80 radnika sa visokom stru~nom spremom, wih izme|u 30 i 35 bili progla{eni za tehnolo{ki vi{ak izjavio je direktor ovog preduze}a Milan Novakovi}. Pre ma we go vim re ~i ma pre ko broj ni }e do bi ti otpremni -

mu u okvi ru Za ko na o ra du, a fir ma je spremna da no vac za to obez be di i po zaj mi com od Gra da. Pri od re |i va wu vi {ka rad ni ka, ve li di rek tor, vo di }e se ra ~u na da iz pred u ze }a odu oni ko ji ni si bi li do voq no upo sle ni to kom rad nog vre me na. - Vi{ak radne snage utvrdi}e se na nov na~in, jer je u dosada-

Povodom Bo`i}a, u organizaciji Grada Novog Sada i Nacionalnog parka ”Fru{ka gora”, sutra u 10 ~asova na Trgu slobode bi}e besplatna podela badwaka. Predstavnici Grada i Nacionalnog parka pozvali su gra|ane da ne seku badwake, da ne bi nanosili {tetu {umama Nacionalnog parka. Podeli badwaka }e prisustvovati zamenik i pomo}nik gradona~elnika Borko Ili} i Vladimir Stojkovi}. Z. D.

U KARLOVCIMA

Sutra nalagawe, papaqewe U susret najradosnijem hri{}anskom prazniku Bo`i}u, u centru Sremskih Karlovaca }e sutra, na Badwi dan, biti odr`ano centralno nalagawe i paqewe badwaka. Ovaj ~in usledi}e nakon ve~erweg bogoslu`ewa u Sabornoj crkvi, koje po~iwe u 17 sati. Prisutnima }e se obratiti episkop sremski Vasilije i predstavnik op{tine. Pred po~etak i tokom ve~erweg bogoslu`ewa ispred crkve bi}e deqeni osve}eni badwaci, koje su pripremile ~lanice Kola srpskih sestara i odbornici karlova~ke Skup{tine. Tokom ve~eri u organizaciji op{tine, gra|ani }e dobiti i naranxe, jabuke i kuvano vino. Z. Ml.

Terenski radnici potrebniji od kancelarijskih

Tehnolo{ki vi{ak neminovnost U svim komunalnim preduze}ima postoji tehnolo{ki vi{ak radnika i gradske firme se i daqe nalaze pod pritiskom novog zapo{qavawa, pa sistem vi{e ne mo`e da funkcioni{e. Gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi} ka`e za “Dnevnik” da bi voleo da odlazak prekobrojnih bude u ekonomsko - socijalnom dijalogu i da se na prole}e u otvorenom razgovoru potpi{e novi kolektivni ugovor na nivou grada. - Pri progla{avawu tehnol{kog vi{ka treba voditi ra~una da li }e se i}i na procentualno smawewe broja zaposlenih ili ciqano, po kategorijama posla koji radnici obavqaju - smatra Vu~evi}.

{wim pro gla{ewi ma preko brojnih bilo zloupotreba. Podse}am da je 31. decembra 2011. godine iz „Zelenila” oti{lo 49 radnika i da je Grad za wihove otpremnine obezbedio oko 50 miliona dinara. „Zelenilu” su potrebni radnici sa ni`om {kolom za rad na terenu jer je evi dentno po ve}awe zelenih povr{ina koje firma odr`ava. Sada na{a sezona traje cele godine, pa i zimi radimo kao u ostala tri godi{wa doba - napomiwe Novakovi}. Direktor dodaje da, u bruto iznosu, mese~no radnik sa visokom {kolom ko {ta preduze}e oko stotinu hiqada dinara, dok upola mawe staje radnik sa ni`im obrazovawem. U „Zelenilu„ ima 359 radnika na neodre|eno vreme i 60 radnika uposlenih na odre|eno. Preduze}e je u jednom danu - 1. septembra pro{le go di ne, pri mi lo 102 radnika na neodre|eno i 29 odre|eno vreme. Novoprimqena radna snaga stigla je u periodu kada je bilo izvesno da }e na lokalnom ni vou no va ko ali ci ja do|i na ~elo Novog Sada. Direktor JKP „Gradsko zelenilo” Milan Novakovi} napomiwe i da je troje radnika dobilo otkaze. - To su zaposleni koje, na `alost, ima svako komunalno preduze}e, primaju platu, a ne dolaze na posao - isti~e Novakovi}. Kako je naveo, firma je 14. septembra 2012. godine imala gubitak od oko 292 miliona dinara, a jo{ se sabira kakav }e saldo zabele`iti na koncu pro{le godine. Z. Deli}

subota5.januar2013.

9

GRAD OLAK[AO PLA]AWE PORESKOG DUGA

Otpiskamate redovnimplati{ama Na posledwoj pro{logodi{woj sednici Skup{tina grada donela je odluku o uslovnom otpisu kamata i mirovawa duga, na osnovu koje }e novosadski poreski obveznici imati pogodnosti prilikom otplate duga na osnovu poreza na imovinu, komunalnih i boravi{nih taksi i naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, odnosno vazdu{arine. Tako }e, kako se navodi u saop{tewu iz kabineta gradona~elnika, poreski obeznici mo}i da steknu pravo na mirovawe glavnog duga dospelog do 31. oktobra 2012. godine, ako dospele obaveze iz perioda od 1. novembra 2012. do 31. decembra 2012. godine plate najkasnije do 31. januara ove godine. Poreski obveznik, kome dug miruje, du`an je da od 1. januara redovno pla}a teku}e obaveze. Onima koji glavni dug otplate u celosti bi}e otpisana kamata.

Malim poreskim obveznicima, koji redovno pla}aju obaveze, bi}e otpisana polovina kamate po isteku ove godine, a preostala kamata po isteku 2014. godine. Velikim poreskim obveznicima, koji redovno pla}aju porez, po isteku prve polovine ove godine bi}e otpisana polovina kamate, a preostala kamata bi}e otpisana po isteku 2013. godine. Svima koji su do 31. oktobra 2012. godine izmirili sav dug, sem kamate i koji do 31. januara plate porez za novembar i decembar pro{le godine, nadle`na uprava po slu`benoj du`nosti otpisa}e kamatu, navodi se u saop{tewu. Informacije mogu da se dobiju u Gradskoj poreskoj upravi, Bulevar Mihaila Pupina 3, 4. sprat, kancelarija 408 ili telefonom na brojeve 4871-765 i 4871-751. S. Kr.


10

vOJvOdinA

subota5.januar2013.

dnevnik

УРУЧЕНЕНАГРАДЕРЕГИОНАЛНЕПРИВРЕДНЕКОМОРЕЗРЕЊАНИН

Добрим фирмама криза није препрека

КарневалскаповоркауБожићнојулици

БОЖИЋНАУЛИЦАНАГРАДСКОМТРГУУРУМИ

Жонглери развеселили малишане

РУМА: Јуче је у “Божићној улици” на Градском тргу за сву децу, родитеље и грађане приређена новогодишња аниматорска карневалска поворка. Удружење “Креативни погон” из Новог Сада који чине бројни жонглери, штулаши и кловнови забављали су малишане у преподневним часовима на тргу. “Божићна улица” је манифестација коју другу годину за редом организује Туристичка организација општине Рума, а за циљ има својим трајањем да споји католички и православни Божић. За потребе ове манифе стације на Главном румском тргу формирана је улица од кућица са тридесетак штандова, где бројни излагачи имају прилику да представе своју разноврсну понуду. Ту се пре свега могу пробати и купити кулинарски специјалитети карактеристични за ово поднебље, затим ракија, вино, мед и слаткиши. На неколико штандова налази се велики избор новогодишњих украса и уметничких предмета домаће радиности, књига и

свих оних предмета који доприносе празничном расположењу. Након карневала и ватромета на свечаном коктелу проглашени су овогодишњи победници четири расписана конкурса у “Божићној улици”. Директорка Туристичке организације општине Рума МирјанаВујасиновић захвалила се свима на учешћу и уручила награде првопласиранима. Новчане награде за најлепши румски излог, балкон и двориште, освојиле су даме: раднице ПС Фасхион-а које су најлепше украсиле излог Илона Никшић чији је балкон одисао правом празничном атмосфером и Милена Добријевић која је своје двориште украсила празничном темом. На конкурсу за најлепшу фотографију са мотивом Руме победио је ИгорГрубишић. Његова фотографија биће касније штампана као разгледница и постављења у већем формату на паноу са панорамом Руме код Великог парка да сви суграђани могу да погледају. М.Марушић

Николинапрва зрењанинскабеба ЗРЕЊАНИН: Мала Николина прва је беба рођена у зрењанинском породилишту у 2013. години, а након ње, током новогодишње ноћи и јутра, рођене су још две бебе – једна девојчица и један дечак. Све мајке и бебе су добро и порођаји су протекли у најбољем реду. Срећна мајка прворођене бебе Ирена Ивић, иначе већ мајка двоје деце, била је добро расположена и поручила је женама које имају једно дете да се на томе не заустављају и да их имају што више. Иначе, у години која је за нама у зрењанинском породилишту обављена су 1.453 порођаја и рођено је 1.473 деце - 761 дечак и 712 девојчица. Рођено је и 20 близанаца - 24 дечака и 16 девојчица. Судећи по броју порођаја у првих неколико часова нове године, очекивања и жеље су да број новорођене деце у Зрењанину надмаши прошлогодишњи. Приликом посете породилишту, у друштву градоначелника Зрењанина Ивана Бошњака, директорка Опште болнице “Др Ђорђе Јоановић” др Гордана Козловачки наговестила је неке од активности које ће се у зрењанинској здравственој установи реализовати током 2013.

ЗРЕЊАНИН: На свечаној седници Скупштине Регионалне привредне коморе Зрењанин уручене су традиционалне награде најуспешнијим предузећима и појединцима у Средњобанатском округу. Награде је добило седам колектива и исто толико појединаца за изузетне резултате у производњи и другим областима привређивања, као и за допринос развоју и унапређењу привреде региона током 2012. године. Плакете РПК Зрењанин добили су Рибарско газдинство “Ечка” из Лукиног Села, највећи слатководни рибњак са годишњом производњом од преко 3.000 тона рибе, као и компанија “Колпа” која је 2003. стартовала као прва фирма у Слободној зони Зрењанин, а која данас целокупну своју производњу опреме за купатила, у вредности од 6,5 милиона евра, пласира на иностраном тржишту. Међу награђенима су и “Максимовић градња” за извођење занатско грађевинских радова, “Мат трејд” за превоз путника, затим Пољопривредно друштво “Матичар” из Конака за пољопривредну производњу коју организује на 2.000 хектара у овом банатском селу, као и “ББ Трејд ” из Житишта за успешно пословање истоименог трговинског ланца, и “Агрорит” из Меленаца за друмски транспорт.

Добитници признања Коморе за 2012. годину у виду дипломе и новчане награде су власник и директор ДОО “Мера” ЂорђеВлатковић, власница стоматолошке ординације др Радмила Нотарош, власник фирме “ЦЕ – ХИД” БраниславПрохаска, новинар регионалног недељника “Зрењанин” Зоран Дедић, власница СЗТР “ББ” из Новог Бечеја ГорданаМуцул и ДрагославХанђа из СПР “Мадрас” у Српској Црњи. Директор зрењанинске филијале ДДОР “Нови Сад” МиланПажин добитник је посебне награде са плакетом за вишегодишњи успешан рад и руковођење, те ангажовање у коморском систему. Комисија за доделу награда зрењанинске Регионалне привредне коморе оценила је да су награђени колективи и појединци међу најуспешнијим члановима ове асоцијације и да су постигли изузетне резултате у областима привређивања у којима су ангажовани. Они су се такође ангажовали у освајању нових производних програма, примени савремених технологија и информисању јавности о раду привреЖ.Б. де региона.

БЕЗДАНСКАТКАЧНИЦАДАМАСТАДОБИЛАНОВОГВЛАСНИКА

Жакардовиразбоји опетлупкају

СОМБОР: Јединствена ручна ткачница свиленог дамаста у Бездану, „Новитет“, коју су донедавни власници довели у изузетно тешку и инеизвесну ситуацију, добила је новог власника већ приликом првог покушаја продаје из стечаја. Наиме, мада се неколико фирми и појединаца интересовало за погоне у којима је својевремено „лупкало“ чак 18 аутентичних дрвених разбоја система „Жакард“, давне претече ЦНЦ машина, депозит за лицитацију одржану последњих дана прошле године је уплатио само Ранко Петковић из Сомбора, који је тако до власништва над „Новитетом“ дошао по почетној цени. - У цео овај посао смо ушли пре свега због намере да се у Бездану и даље тка свилени дамаст, пошто је ово једина преостала ручна ткачница дамаста у Европи, а убеђени смо да имамо знања и искуства да уникатне производе “Новитета” можемо успешно пласирати и на инострано тржиште - није у разговору за “Дневник” крила оптимизам супруга новог власника безданског “Новитета” ЈеленаПетковић.- Несумњиво су највећа вредност “Новитета” раритетни разбоји, али и његов бренд и лого, за који сматрамо да може имати лепу перспективу на захтевном европском, али и светском тржишту, а први озбиљнији резултати промене власничке структуре могли би да се забележе колико на пролеће. Ткачница свиленог дамаста у Бездану “Новитет-Дунав” формално је настала 1952. године, али почетак

- Очекујем да и ова година буде у знаку континуитета у развоју Болнице, али и бројне препреке које ћемо, верујем, успешније савладавати, јер имамо више знања и искуства.Очекујем, такође и почетак пројекта скрининга карцинома дебелог црева, дојке и грлића материце, али и да постанемо регионални центар за координацију, едукацију и акредитацију за секундарни ниво здравствене заштите на нивоу Војводине, што је договорено пре неколико дана - истакла је Козловачки. Ж.Б.

Ткачницасвиленогдамастапоноворади

производње дамаста у највећем селу сомборског атара вуче корене из 19 века, тачније 1871. године, када су овде почели да “лупкају” први разбоји система “Жакард”, чувеног француског мануфактуристе ЖозеМари Жакарда, ткајући дамаст од специјално обрађеног лана из Чешке и Енглеске. Ослоњен на нешто раније проналаске својих земљака Базила Бушона, Жан-Баптист Фалкона и Жана Вокансона, Жакард је патентирао разбој са системом бушених картица у бесконачном низу, претечи аутоматског управљања, које разбоју, покретаном људским рукама и ногама, издају “наредбе” о узорцима шара на дамастним основама. Мада је за то време, због по-

БЕЧЕЈ: Обележавање рођења Христовог верници српске православне вероисповести обележиће на традиционалан начин у сва три храма бечејске општине, бачкоградиштанском посвећеном преображењу Господњем, петровослеском Преносу моштију светог оца Николаја и бечејском-светом великомученику Георгију. Божићна богослужења почела су јуче Царским часовима, настављају су данашњим светим литургијама у јутарњим сатима и Бденијем у вечерњим сатима. Сутрашњи Бадњи дан је резервисан за бројне предбожићне активности, а једна од најважнијих је, свакако, набављање, освећење и паљење бадњака. И док су једни задржали породични обичај да у природи сами исеку бадњак, други долазе у цркву по већ освећен. У једином срп-

једностављења производње, али и довођењу ткања до савршенства, представљао праву револуцију у ткачкој мануфактури, рад на разбојима “Жакард” захтева обуку од неколико година, како би са њега силазили беспрекорни узорци дамаста. Сигурно највећа занимљивост, везана за безданску ткачницу дамаста је та да је то једина таква активна радионица у Европи, пошто сачувани примерци Жакардових разбоја, поред Француске, постоје као музејски и демонстрациони примерци још само у “Националном музеју текстила” у бугарском Сливену и “Академији лепих уметности - Стржемински” у пољском Лођу. М.Миљеновић

ском православном храму сутрашњи Бадњи дан почеће светом литургијом у 9 сати, наставие се богослужењем у 15 сати и освећењем и паљењем бадњака у црквеној порти од 16 сати, после чега ће се послуживати кувано вино. Најсвечаније ће, по традицији, бити током Божићног јутрење у поноћ. Тада је и посета храму највећа, где доминирају млади. Свету божићну литургију 7. јануара у 9 сати карактерише, уз присуство одраслих, и бројност деце. Божићно бденије је заказано за 18 сати. Другог дана Божића, светом литургијом у 9 сати и Бденијем у 18 сати обележава се Сабор пресвете Богородице, а иста богослужења у истим терминима одржаће се и трећег дана божићног славља, када се слави Свети арВ.Ј. хиђакон Стефан.

Заобнову објеката културе 40милионадинара

КИКИНДА: Буџетом Јавног предузећа „Дирекција за изградњу града„ у Кикинди, за адаптацију културних институција у граду предвиђено је 40 милиона динара. Све културне институције налазе се у објектима који су на Градском тргу. Они су стари и под заштитом су државе, те је за сваки посао неопходна сагласност Завода за заштиту споменика из Суботице, што додатно компликује припрему документације и поскупљује радове. - Реч је о зградама које су старе више од 100 година и већина има проблема са кровном конструкци-

КИКИНДА: Локална самоуправа уручила је 75 стипендија од по 6.000 динара најбољим студентима кикиндске општине. Председник општине Саво Добранић истакао је да би најбоље било када би се велики број ових одличних студената, након стечене дипломе, вратио у родни град. -Право на стипендију имали су студенти са најмање просечном оценом девет, и студенти слабијег материјалног стања са најмање просечном оценом осам. Велика већина од вас има просек изнад девет. Међу стипендистима су четири студента који имају просечну оцену 10. Осморо студената освојило је прво место приликом уписа на факултет. Шесторо су чланови Менсе, а четворо ђаци генерације у својим средњим школама. У складу са Правилником о додели стипендија, ове године први пут стипендирамо и студенте другог степена студија. И у наредној години општина Кикинда наставиће да регресира превоз свих студената - рекла је секретарка Секретаријата за друштвене делатности општине Кикинда Гордана Пажин. Студенти су захвалили представницима локалне самоуправе на додељеним стипендијама и ово за сада виде као врло леп новогодишњи поклон, који ће им доста помоћи током школовања у наредА.Ђ. них годину дана.

„Распустје смор –Музејне”

Сутрапаљењебадњака

МалаНиколинасамамом ИреномИвић

Додељене студентске стипендије

јом. Протеклих година на сваком објекту у којем се налазе установе културе рађене су адаптације међутим свим објектима неопходне су реконструкције које у просеку, по згради, коштају од 30 до 40 милиона динара. Толико средстава нема, али је предвиђено од 1,5 до пет милиона динара за најнеопходније радове каже директорица Дирекције ОливераКантар. -У 2013. години завршаваће се зграда Народне библиотеке „Јован Поповић„ у коју је прошле године уложено шест милиона динара, а ове је планирано пет. Овај

објекат има вишеструке проблеме међу којима је највећи проблем влага у зидовима која долази из подрума и са тавана, те је неопходно више средстава. Из Завода за заштиту споменика из Суботице обећали су да ће покушати да обезбеде средства из надлежног Министарства за реконструкцију овог објекта. За адаптацију крова зграде у којој се налази Културни центар, Партизан и некадашња Пореска служба издвојиће се четири милиона динара јер овај објекат прокишњава. За Народно позориште планирано је пола милиона динара.

КИКИНДА: „Распуст је смор – Музеј не!”, назив је зимског дечјег кампа који се и овог распуста одржава у Народном музеју у Кикинди и намењен је деци од 8 до 12 година. Камп је почео 26. децембра прошле године, а после новогодишњих празника настављен је 3. јануара када је одржана радионица „Детектив у музеју”, док је јуче одржана радионица о праисторији - „Сви смо ми из Африке”. Након Божића, 9.јануара ће се деца забављати уз друштвене игре, квизове и компјутерске игрице, 10.јануара ће се учити о историји Кикинде. Деци ће 11.јануара бити приказане препариране животиње из многих крајева света, које су у власништву кикиндског Музеја, али нису у сталној поставци. У Кампу је тренутно седамнаесторо деце, а организатори истичу да има још места. Камп је отворен од 11 до 13 сати, и све је бесплатно. А.Ђ.

Почиње измуљавање Тамиша ПАНЧЕВО: Најављивано измуљавање Тамиша почеће 9. јануара, а кренуће се од друмског моста на Тамишу. Олакшавајућа околност је то што су скоро сви власници пловила до почетка јануара пријавили колико им времена треба да их уклоне са воде, док су чланови удружења спортских риболоваца „Херој Марко Кулић„ и „Тамиш„, то већ урадили. Из Тамиша ће муљ бити уклањан помоћу речног багера, а радови ће се одвијати у фазама до 20. јануара. У првој фази чистиће се дно Тамиша од друмског моста до Амфитетра на кеју, а друга фаза обухвата радове до преводнице. За велике бродове који нису могли да се изваде из воде предвиђено је да се померају по фазама рада. З.Дг.


CRnA HROnikA

dnevnik

DOMETIAKCIJE„ARMAGEDON”USRBIJI

seksualno zlostavqao jednu devoj~icu. -Bukvalnojujedr`aouropskom polo`aju. Kad iza|e napoqe, davao joj je rok od tri minuta, gde je ona tr~e}i moraladasevra}aku}iidaizvr{avanalogekojejojjeondavao putem Skajpa. Jednog trenutka joj je ~ak rekao, kada je odbila poslu{nost, da }e moratidaseubije-rekaojeon. Kao i kod ve}ine dece koja su`rtvapedofilijenainterentu,roditeqinisunislutili {ta se de{ava s wihovim detetom. Istra`ivawe Instituta za psihologijuukazujedajesvako peto dete `rtva digitalnog nasiqa, a samo 15 odsto roditeqakoristiinternet.

11

IDU]ENEDEQENASTAVAKISTRAGEZAMALVERZACIJEUPUTARSKIMPREDUZE]IMA

Novisvedociprotiv Mi{kovi}a10.januara

Zbogpedofilije 15uhap{enih

U akciji „Armagedon” tokom2012.uhap{eno15jeosoba zbog pedofilije i podnete su 34krivi~neprijaveprotiv63 osobe,prenosiB-92. @rtve internet pedofila bilasuidecaizSrbije,naj~e{}enadru{tvenojmre`iFejsbuk,ka`ena~elnikOdeqewa zaborbuprotivvisoko-tehnolo{kog kriminala Sa{a @ivanovi}. - U jednom slu~aju izvr{ilackrivi~nogdelaputemFejsbukapredstaviosekaomla|i de~ak. Otvorio je profil i prihvatio veliki broj na{e dece-rekaojeon. @ivanovi}jedodaodajenekoliko dece komuniciralo s wimiputemSkajpa,apolicijijeispri~aokakojeucenama

subota5.januar2013.

UTu`ila{tvuzaorganizovani kriminal 10. i 11. januara se nastavqa saslu{awe svedoka u istrazi protiv vlasnika „Delta holdinga”MiroslavaMi{kovi}a i jo{ devet osumwi~enih za malverzacijesputarskimpreduze}ima. – Planirano je saslu{awe sedam-osamsvedokauveziskrivi~nim delima za koja se terete osumwi~eni – rekao je Tanjugu branilacjednogodosumwi~enih, Mila \ura{kovi}a, advokat ZoranAteqevi}. On je napomenuo da jo{ nema informacije o tome ko su lica pozvanadasvedo~e,alidaoniizvesnonisuposledwisvedociutoj istrazi. Mi{kovi}u, wegovom sinu Marku, zatim vlasniku „Nibens grupe”Milu\ura{kovi}uijo{ ~etvorici osumwi~enih pritvor od30danaisti~e11.januara,kada }e krivi~no vanpretresno ve}e Specijalnog suda odlu~iti o tome da li }e im ga produ`iti do jo{najvi{edvameseca.

Ukolikoipoistekujo{dvameseca ostanu iza re{etaka, Zakonikokrivi~nompostupkupredvi|adaodaqemprodu`ewupritvoraodlu~ujeApelacionisuduBeogradu,svedopodizawaoptu`nice kojautomslu~ajumoradauslediu rokuod{estmeseciodpritvarawaosumwi~enih. Mi{kovi}ujepritvorodre|en zbogopasnostiodbekstva,bojazni da }e tokom istrage uticati na svedoke, kao i zbog uznemirewa javnosti. Kada se saslu{aju svi svedoci,Mi{kovi}ukaorazlogza pritvor mogu ostati opasnost od bekstva i uznemirewe javnosti. Opasnostodbekstvamogaobiotklonitipolagawemjemstva,aposledwi razlog ceni}e sud s obziromnaokolnosticelogprocesa. UTu`ila{tvuzaorganizovani kriminalTanjugujere~enodanisu ta~ne informacije da je Mi{kovi}evaodbranaponudilajemstvood19milionaevrazawegovu odbranusaslobode,{tojepotvrdio i Mi{kovi}ev branilac ZdenkoTomanovi}.

MiroslavMi{kovi}

OsimMi{kovi}a,upritvoruje iwegovsinMarko,vlasnik„Nibens grupe” Milo \ura{kovi} i jo{ ~etvorica osumwi~enih, dok setrojicabranesaslobode. Vlasnik „Delta holdinga„, wegov sin Marko, vlasnik firme „Mera investment”, \ura{kovi} ijo{sedamosumwi~enihuhap{enisuu12.decembrazbogsumweda suzloupotrebomslu`benogpolo-

`aja izvla~ili novac iz putarskih preduze}a i sebi pribavili korist od oko 30 miliona evra, i protiv svih desetoro}ebitisprovedenaistraga. Mi{kovi}i i \ura{kovi}seteretedasu,od2005. do kraja 2010. godine, kao suvlasniciuprivatizovanom Preduze}u zaputeve„Ni{„,a preko wega i suvlasnicivi{epreduze}azaputeve – „Beograd”, „Kragujevac”, „Vrawe”,„Sremput”,„Ba~kaput”i drugih,neosnovanoiztihpreduze}a izvukli novac i imovinu. Osumwi~enisuodzajedni~kogposla zaradili oko 30 milioina evra,od~egajeMarkuMi{kovi}u pripalood17do19miliona,\ura{kovi}udesetmiliona,apreduze}u„Hemslejd”1,2milionevra.

„ZEMUNCI”,POSVOJPRILICI,NE]ESKOROBITIIZRU^ENINA[OJDR@AVI

UZUBINOMPOTOKU,NASEVERUKiM

Uhap{enodbegli robija{iz„Zabele” Kosovska policija uhapsila je ju~e ujutru u Zubinom Potoku na severuKosovajednogodbeglogrobija{a iz zatvora „Zabela” kod Po`arevca,rekaojeTanjuguizvor izkosovskepolicije. Regionalni portparol kosovske policije Besim Hoti izjavio jeTanjugudajetaosobauhap{ena ju~euosam~asovaidaje„predata odeqewu Pograni~ne policije u Pri{tininadaquproceduru”. RTSjejaviodaseradioSr|anu L., koji je u decembru pro{le go-

dinepobegaoizzatvora„Zabela”, gdejesjo{trojicomzatvorenika bioosumwi~enzakra|ustvarina poqoprivrednomdobru. Sr|anL.jeizdr`avaokaznuza vi{ekrivi~nihdela,me|ukojima ite{kogubistvapo~iwenogprilikom razbojni{tva u Kru{evcu aprila2002.godine.Istegodineu juluuZubinomPotokugajeuhapsila policija Unmika zbog krijum~arewamarihuane,apotomizru~en je pravosudnim organima Srbije,preneojeRTS.

TITEQANKASETERETIDAJEVARALAME[TANE GARDINOVACAIVILOVA

Nakitomskidala crnu magiju

Titelska policija je podnela krivi~nu prijavu protiv S. N. (1967) iz te op{tine zbog osnovanesumwedajeizvr{ila vi{eprevara,saop{tilajeju~ePolicijskaupravauNovom Sadu. Krivi~na prijava je tereti dajeunovembrudolazilauku}e me{tana u Gardinovcima i Vilovu,ube|uju}iihdajojdaju zlatninakit da bis wegaune-

kom manastiru „skinula crnu magiju“.Pri tomjeprevarenim gra|animatra`ilainovac,navodnozaprevozdomanastira. Budu}i da se vi{e nije pojavqivala, niti se javqala na brojkontakttelefona,gra|ani su slu~aj prijavili policiji, kojajeoperativnimradomidentifikovala osumwi~enu za navedenokrivi~nodelo,dodaje se u saop{tewu. M.V.

USrbijuposle {panskihkazni Odluke {panskog suda o izru~ ew u dvoj ic e prip adn ik a „zemunskog klana”, Vladimira Milisavqevi}a iSini{ePetri}a Srbiji,uslovnesuiodla`uwihovuekstradicijudok se ne okon~aju krivi~ni postupcikojiseprotivwihvode u[paniji.Tosutako|eprvostepeneodlukeipo{tosuwihovi branioci ulo`ili `albe, ~eka se wihova pravosna`nost, odnosno odluka vi{e sudskeinstance. Odluka o molbi Srbije za izru~ewe Luke Bojovi}a jo{ nijedoneta,awemu,kaoiMilisavqevi}uiPetri}u,9.februara isti~e ekstradicioni pritvor, potvrdio je Bojovi}evbranilacDragoslavOgwanovi}. Po Konvenciji o ekstradiciji,kadajeliceuhap{enopo poternici druge zemqe koja tra`i wegovo izru~ewe, ekstradicionipritvormo`etrajatinajvi{egodinudana,ukojemrokuzamoqenadr`avamora da odlu~i o molbi za izru~ewe. Ukoliko se u tom roku ne odlu~i, uhap{enima mora da bude ukinut pritvor, ali po{toseBojovi},Milisavqevi} i Petri}, uhap{eni u Valensiji u februaru 2012, i u [panijisumwi~ezavi{ekri-

UMI[ARU,KOD[APCA

Poginuobiciklista Jedanbiciklistapoginuojeu saobra}ajnojnesre}ikojasedogodila u mestu Mi{ar, na putu [abac–Obrenovac, saop{tila je ju~e Policijska uprava u [apcu. Nesre}a se dogodila u ~etvrtak,kadajevoza~putni~kogvozila „fijat stilo” {aba~kih registarskih oznaka, I. D. (30) iz Vlasanice, pod sumwom da je pod uticajem alkohola i usled neprilago|enebrzine,predwim delom vozila udario bicikli-

stukojisekretaouzdesnustranu puta. Voza~ je nakon {to je izazvaosaobra}ajnunesre}unapustio lice mesta, a poginuo je biciklista Branko ^. (45) iz Ora{ca. Pripadnicipolicijeli{ili su I. D.slobode i odredili mu meruzadr`avawado48sati,nakon~ega}euzakonskomroku,uz krivi~nu prijavu, biti privedennasaslu{aweistra`nomsudijiOsnovnogsudau[apcu. (Tanjug)

PO@ARULESKOVCU

Stradalastarica –Upo`aru,kojijeizbioju~eu jednojku}iuLeskovcu,nastradalajestarija`ena~ijiseidentitet utvr|uje – izjavio je Tanjugu na~elnik Odeqewa za vanredne situacijeMiodragMarjanovi}. Po`arjeizbiookosedam~asovauUlici@ikeIli}auku}iu

kojoj je starica sama `ivela. Vatrogasci su weno telo prona{li pored kreveta. Marjanovi} je kazaoda}esenakondetaqneistrage znatita~anuzrokpo`ara. U posledwih mesec dana na podru~juLeskovcaupo`arimau ku}amapoginulesutriosobe.

LukaBojovi}

vi~nihdela,te{koda}esena}inaslobodidokzawihneodgovaraju. SuduMadridumo`eimodrediti pritvor nevezano za pravila ekstradicije, po svojim zakonima i zbog krivi~nih delazakojasetereteu[paniji. – Protiv wih su u [paniji pokrenuti krivi~ni postupci za ned oz voq en o pos ed ov aw e oru`ja, falsifikovane paso{e i opirawe hap{ewu – rekao je Bojovi}ev branilac, i napomenuodajeubistvoMila-

NovaslikaVladimiraMilosavqevi}a

naJuri{i}ajo{ufaziistrageidazaweganikoodwihnije zvani~no osumwi~en. Ogwanovi}jenapomenuodajo{nije zavr{enaDNKanalizakostijuprona|enihumadridskojreciManzanares,zakojesesamo verujedapripadajuJuri{i}u. Bojovi}, Milisavqevi} i Petri}uhap{enisu9.februara2012.uValensijiu[paniji, a mesec dana kasnije Srbija je uputilaizvani~anzahtevzaizru~ewe uz dokumentaciju o wihovim zlo~inima u Srbiji koja jenapisananaoko2.000strana. [panski sud je za sad doneo prvostepeneodlukekojimaje20. decembraodobrioizru~eweMilisavqevi}a, a Petri}a krajem novembra,dokoBojovi}uzasada nemaodluke.Obojicaimajupravodaulo`e`albunateodlukei tek po wihovoj pravosna`nosti i odobrewu {panskog ministra pravde mogu biti izru~eni iz [panije u Srbiju, ali uz ispuwewe uslova koje nalo`i {panski sud i ponavqawe su|ewa za krivi~nadelazakojasuosu|eni uodsustvuuSrbiji. Svojim prvostepenim odlukama {panski sud je ve} odlo-

`io izv r{ ew e ekst rad ic ij e srpskih kriminalaca dok ne budu okon~ani krivi~ni postupci u toj dr`avi, odnosno dok ne odslu`e kazne na koje bieventualnomoglibitiosu|eni. Ministarstvo pravde Srbije koj e je kraj em feb rua r a 2012. zatra`ilo izru~ewe sve trojice uhap{enih po srpskoj

poternici za brojna krivi~na dela,jo{nijezvani~noobave{teno o odlukama {panskog suda. U Ministarstvu je re~enodaodlukaoPetri}evomizru~ewunijestiglautuinstituciju,kaonioMilisavqevi}evom,dokjezaBojovi}ajesenas tra`ena dopuna dokumentacijekojajeprosle|ena[paniji. [panski pravosudni organi sprovodeistragupovodomubistvaMilanaJuri{i}a,zvanog Jure, tako|e odbeglog „zemunca„, ~ije su kosti prona|ene u madridskoj reci Manzanares nakon hap{ewa Bojovi}a, Milisavqevi}a i Petri}a. Tim povodomuoktobrusu{panski tu`ioci u Beogradu saslu{ali„zemunce”SretkaKalini}a i Milo{a Simovi}a, a po pisawu medija, Kalini} je za Juri{ i} ev o ubis tvo opt u` io Bojovi}a. Bojovi}u,kojijevi{eodgodinuipobioubekstvu,uodsustvusesudizbogtriubistvai dvapoku{ajaubistva. Milisavqevi} je pravosna`noosu|enna40godinazatvo-

Oru`jena|enokodBojovi}a

Petri}izMagdinegrupe Sini{aPetri}je1994.godinebioosu|ennasmrtnukaznuu Subotici kao sau~esnik u likvidacijama koje je po~inila grupa Marinka Magde, iza koje jeostalo14le{eva.Po{tojeu vreme zlo~ina bio maloletan, kaznamujepreina~enana15godinazatvora. Tokom 1999. godine, zbog dobrogvladawa,pu{tenjenaslobodan vikend iz sremskomitrova~kog zatvora, {to je iskoristiodapobegne.

razbogkrivi~nihdelakojeje izvr{io kao pripadnik „zemunskog klana” i na 35 godina zatvorazbogu~e{}auubistvu premijera\in|i}a,zaotmicu vlasnika „Delte” Miroslava Mi{kovi}a na sedam godina zatvora,auodsustvumusesudi zaistaubistvazakojaseteretiBojovi}. Za Milisavqevi}em se tragalodevetgodina,od12.marta 2003. godine, kada je u BeograduubijenpremijerZoran\in|i}, a Boj ov i} u se izg ub io trag 2010, nakon hap{ewa Kalini}auZagrebu. (Tanjug)


12

dru[tvo

subota5.januar2013.

U^URUGUOBELE@ENAGODI[WICAZLOGLASNERACIJE MA\ARSKIHFA[ISTA

Pra{tawenas moraspojiti U zloglasnom „Topalovom magacinu” u ^urugu, ~ija unutra{wost nije mewana jo{ od Drugog svetskog rata, ju~e je odr`an parastos `rtvama racije ma|arskih fa{ista koji su u januaru 1942. godine samo u ovom mestu ubili oko 3.000 qudi, uglavnom Srba, Jevreja i Roma. Parastos u prostoriji gde je pre sedam decenija ubijeno oko 500 ^uru`ana, slu`ili su lokalni sve{tenici PetarTrivunovi} i SlobodanLazi}, a prema re~ima Jasmine Juri{in, sekretarke Udru`ewa „Racija 1942”, postoje izgledi da }e “Topalov magacin” uskoro biti preure|en u muzej posve}en `rtvama racije. Prema re~ima ma|arskog ambasadora u Srbiji, Oskara Nikovica, koji je, kao i pro{le godine, prisustvovao pomenu `rtvama racije, nijedan zlo~in se ne mo`e naknadno poni{titi i uzaludno bi bilo tra`iti olak{avaju}e okolnosti za po~inioce i suvislo ob-

Foto:B.Lu~i}

ja{wewe za ono {to se desilo. - Prema hri{}anskom predawu postoje tri faze pra{tawa. ^ovek prvo mora priznati svoju krivicu i svoj greh, zatim se mora pokajati duboko u svom srcu i na kraju na kolenima i

SrbijaiMa|arskazajednogrademuzej Prema re~ima Jasmine Juri{in, projekat pretvarawa oronulog “Topalovog magacina” u muzej posve}en `rtvama racije ve} postoji jer ga je volonterski uradila grupa projektanata. Prema najavama ma|arskog ambasadora i savetnice predsednika Tomislava Nikoli}a, obe dr`ave }e podr`ati ovaj projekat. - Ohrabruju nas ove poruke koje smo danas dobili i ~ini se da }e na{a ideja kona~no biti realizovana. Ono {to moram da istaknem je da }emo se jednako zalagati i za ure|ewe spomenika za ma|arske `rtve iz 1944. i ’45. godine koji postoji, ali koji je poprili~no devastiran jer do istinskog pomirewa mo`e da do|e samo ako obe strane prihvate punu istinu o onome {to se dogodilo pre sedam decenija - rekla je Juri{in.

sa kapom u ruci pri}i bli`wem i tra`iti opro{taj. Danas ov de sto jim i mo lim za opro{taj `rtve i wihove potomke. Me|utim ni to nije dovoqno, jer moramo ~uti poruke iz wihovih grobova, a oni nam poru~uju da ne dozvolimo da nas neko opet posva|a jer jedino tako wihove `rtve mogu dobiti smisao - rekao je Nikovic. On je dodao da ^urug jeste jedno od mesta gde treba da se gradi istorijsko pomirewe dva ponosna naroda i da }e se na tome i daqe raditi. Pomenu `rtvama fa{isti~ke racije prisustvovala je i savetnica predsednika Srbije JasminaMari}-Mitrovi}, koja je rekla da ne treba da dozvolimo da grehovi spajaju na{a dva naroda, ve} da nam spona bude obostrano pra{tawe. N.Perkovi}

dnevnik OGOR^EWEIZBEGLI^KIHPORODICAKOJESUKROVNAD GLAVOMDOBILENASEVERUBANATA

Nespokojstvozbog zakupaiotkupa Izbegli~ke porodice u Podlokawu i Banatskom Aran|elovu, koje su posle napu{tawa svojih ogwi{ta u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini krov nad glavom stekle na severu Banata, nezadovoqne su i smatraju neprihvatqivim {to im iz Komesarijata za izbeglice iz Beograda zahtevaju da zakqu~e ugovore o zakupu i u|u u proces otkupa, za skromne stanove od tridesetak kvadrata. Me|u wih su ponu|eni ugovori uneli nespokojstvo, a ogor~ewe je iskazano i na skupu u Podlokawu na izmaku minule godine, zato {to na wihov protestni prigovor upu}en Komesarijatu za izbeglice pre pola godine, nisu dobili nikakav odgovor. U Podlokawu su se nevoqnici uselili krajem 1999. godine u 22 stambene jedinice u 11 izgra|enih dvojnih ku}a u vidu donacije, dok se u Banatskom Aran|elovu uz humanitarnu donaciju deset porodica sku}ilo i sopstvenim snagama na principu samopomo}i i samogradwe. Pod ovako obezbe|enim krovom, izbegli~ke familije predo~avaju da na severnom rubu dr`ave `ive na rubu egzistencije, te da nisu materijalno ni kreditno sposobne da u|u u wihov otkup. Za izbegli~ku familiju SvetislavaTati}a, Podlokaw se u~inio „obe}anom zemqom” pa je ovamo do{ao iz Kikinde, me|utim, sve se

SvetislavTati}

ne pita kako `ivimo. Dok se deca jini vratiti pa je data u zakup ne{koluju, imamo porodi~nu penziju, kom iz Sombora. Ni{ta nije bilo a posle ostajem bez primawa jer i od obe}awa da }e se izgraditi posam imala 34 godine kada je suprug gon za hladno ce|ewe uqa i otvoristradao - jada se Branka Derikrava. ti radna mesta, tako da se ose}amo Za razliku od izbegli~kih faizigranim. Od nas 42 koji smo ostamilija koje su se u Podlokawu nali samo su dvoje u radnom odnosu i selile dobiv{i kqu~ u ruke, u Baimamo tri penzionera, kada ima natskom Aran|elovu je u pilot posla radimo sezonske poslove u projektu zbrinuto 10 porodica, u pogonu za preradu arpaxika firme pet dvojnih ku}a, tako {to su im „BIS”, a sve je mawe obezbe|eni placevi i projekti, a sezonskog posla u [vajdarska organizacija za pomo} poqoprivredi jer se u katastrofama SDR je preko Kozemqa obra|uje memesarijata za izbeglice i UNHCRhanizacijom i hemia obezbe|ivala neophodan gra|ejom. Da ne dobijamo vinski materijal. ZoranMomi} iz socijalnu pomo} ne Banatskog Aran|elova podse}a da znam kako bi pre`isu izbegli~ke porodice tada bile veli. Stalna dilesuo~ene sa dono{ewem odluke da ma, da li ovde ostati li da se integri{u na osnovu poili oti}i, sada je i voqnosti koje su ponu|ene konkurpoja~ana sa pritisom, zatra`e odlazak u neku tre}u scima da po~nemo zemqu, ili da kada se steknu uslovi pla}ati zakup za vrate tamo odakle su do{le. stanove, ali nemamo - Meni i ostalima ponuda je bikuda. Mada ovde od la primamqiva da se sku}imo u izgra|enih stanova Banatskom Aran|elovu - ka`e za izbegli~ke poroMomi}. - Nama je tada obe}ano u dice osam zvrji praBrankai@eqkaDerikrava konkursnim uslovima da }emo dozno, neki ve} godibiti gra|evinski mateirjal, po svelo na skroman sirotiwski `i- nama propadaju, jer nikog ne {aqu 3,5 hektara zemqe u humanitarni vot u selu udaqenom 19 kilometara da se nastani. I dok ti stanovi zakup, zaposlewe ~lana porodice propadaju od nas se tra`i da pla}aod Novog Kne`evca i 36 km od Kii da }emo po sticawu dr`avqanmo zakup i otkup, pod izgovorom da kinde. stva dobiti ku}e u vlasni{tvo, - Po pola ku}e, stanove od 30 }e se taj novac koristiti za gradwu bez prava otu|ewa narednih pet kvadrata, dobili smo iz donacije novih ku}a, iako neke propadaju ogor~en je Tati}, napomiod [vajcarske organizacije za powu}i da je propao i pokumo} u katastrofama SDR, a kada {aj da se ovde zbrinu nesmo prihvatili takvo re{ewe uvevoqnici sa Kosova, jer ravani smo da }emo se nakon pet do kada su qudi do{li i videset godina upisati kao vlasnici. deli koliko je selo zabaMe|utim, Komesarijat za izbegli~eno, okrenuli su se i ce se 2003. godine upisao kao vlaoti{li. snik, po~etkom pro{le godine doBranka Derikrava i bili smo raspis da potpi{emo ugodve wene }erke `ive od vore o zakupu, potom nas je obilaporodi~ne penzije, ste~ezila tro~lana delegacija Komesane po{to je ostala bez surijata vrlo `ustro i uz pretwe napruga koji je nekada radio govarala da potpi{emo ugovore, uz u novokne`eva~koj Fanagove{taje da }e nas i sa policibrici „Lepenka”. Starija jom iseqavati ako to ne u~inimo. }erka @eqka je zavr{ila Tra`e da prvo {est meseci pla}aVisoku {kolu za vaspitamo zakup i posle po~nemo sa otku~e u Kikindi, mla|a Dupom stanova ili da ih napustimo. {anka je na studijama u Pisali smo protestno pismo KoNovom Sadu. mesarijatu, ali nikakav odgovor - Za{to bi sada otkunismo dobili - ka`e Tati}. pqivali ne{to {to je izU Podlokaw su se pre ne{to vigra|eno od humanitarne {e od 13 godine naselile 22 porodonacije, koja je data za dice sa 90 du{a, a Tati} predo~ava na{e zbriwavawe. Pre do- ZoranMomi} da je u me|uvremenu u druga mesta u godina. Ku}e smo sagradili i doseqavawa u Podlokaw pet godina Srbiji oti{lo 23, u Hrvatsku se bili re{ewa u kojima je potvr|esmo boravili u Crnoj Bari. Do{li vratilo 17, preminulo je wih sedno da }emo postati vlasnici. smo nadaju}i da }e nam biti boqe, moro, tako da ih je ostalo 42. Mnogo toga nam je obe}ano, napida }emo re{iti egzistencijalne - Prilikom naseqavawa obe}asmeno garantovano, ali nije sve probleme. Obe}ano je da }e stanono je da }e svaka porodica dobiti ispo{tovano od strane dr`ave i vi pre}i u na{e vlasni{tvo, ali po 3,5 hektara zemqe u humanitarKomesarijata za izbeglice. Zakon ne znam zbog ~ega se odugovla~ilo. ni zakup, {to smi i dobili 2003, o izbeglicama je u me|uvremeno Umesto da gledaju da nam pomognu, ali nakon tri godine morali smo 2010. godine izmewen i od nas se na nama treniraju strogo}u, a niko zemqu koja je bila u dr`avnoj svosada tra`i da u|emo u proces zakupa i otkupa. Nama koji smo samoizgradwom podigli ku}e nude Komesarijatnijeimaopravo otkup, {to se kosi sa ugovorom dapostanevlasnik koji smo kao korisnici pomo}i potpisali zajedno sa predstavni- Da bi dobili materijal za samoizgradwu prva ta~ka bila je kom Mesne zajednice Banatsko da podnesemo zahtev za jugoslovensko dr`avqanstvo, da bi mogli Aran|elovo, lokalne samouprave da stanove ukwi`imo, jer sa izbegli~kim statusom nismo mogli op{tine Novi Kne`evac, povereda budemo vlasnici nekretnina – ka`e Zoran Momi}. - Apsurd je nikom za izbeglice i predstavnida nam je ponu|eno da potpi{emo ugovor u Sudu da ulazimo u otkom Komesarijata za izbeglice, kup stanova bez unapred utvr|ene cene i uslova, nego sa nekim UNHCR-a i donatora. Mi i SDR koeficijentima koji nama ne zna~e ni{ta. Smatramo da Komesasmo svoje obaveze ispo{tovali, rijat za izbeglice nije imao pravo da se ukwi`i kao vlasnik kudok ostali nisu. }a iz humanitarne donacije, pa to jo{ i prodaju. Tekstifoto: M.Mitrovi}


dRU[TvO

dnevnik

Akozaboravimtebe, Kosovo...

On je podsetio da se ovogodi{wi Bo`i} slavi pred po~etak sve~anog obele`avawa 1.700

godi{wice Milanskog edikta, kojim je car Konstantin hri{}anima „dao slobodu i pravo da

13

OVE GODINE U OSNOVNIM [KOLAMA U VOJVODINI

BO@I]NA POSLANICA PATRIJARHA IRINEJA

Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej poru~io je u Bo`i}noj poslanici da bi Srbi trebalo da zapamte i nau~e svoje potomke da uskliknu: „Ako zaboravim tebe, Kosovo, i tebe, Metohijo, neka me zaboravi desnica moja!”. - Zapamtite i nau~ite decu svoju, da bi oni nau~ili decu svoju naglasio je Irinej - da je izgnani jevrejski narod skoro 20 vekova ~ekao dan povratka zemqi otaca svojih, a srpski narod pet vekova ~ekao oslobo|ewe Stare Srbije. Ovozemaqska pravda i pravo ne jem~e na pravo na svoje, „pa ni `ivot onde gde postojimo otkad postojimo”, ocenio je patrijarh i upitao „da li se, uostalom, pravda mo}nika ovoga sveta ikada druga~ije ispoqavala”.

subota5.januar2013.

Hrista slobodno pro`ivqavaju”, {to je sada, kako je ukazao, uskra}eno sve{tenicima Ohridske arhiepiskopije. Wenog poglavara, arhiepiskopa Jovana, napomenuo je Irinej, dr`e zato~enog u tamnici oni koji ve} vi{e decenija ne dozvoqavaju da „rizu Hristovu, bezbo`nom rukom razderanu, ponovo sastavimo”. Partijarh je napomenuo i da je Bo`i} dan utehe i nade za sve izbegle i izgnane Srbe, koje je pozvao da ne o~ajavaju i ne tuguju, jer bi trebalo da se sete da je najve}i i najpoznatiji izgnanik u qudskom rodu bio Isus Hristos. Poglavar SPC je pozvao i Srbe u dijaspori da ne zaborave svoju veru i jezik, „bogomoqe i grobove svojih predaka i svoje svetosavske korene”. D. M.

Najmaweprvakau posledwihpetgodina U u~ionice 348 osnovnih {kola u Vojvodini minulog septembra selo je 19.093 prvaka, {to je za 527 mawe nego lane, a i najmawe u posledwih pet godina. Najve}i broj i ovogodi{wih prvaka je u ~isto prva~kim odeqewima, ali ih je i 1.209 u 139 kombinovanih odeqewa, kojih je lane bilo za {est vi{e. I ove godine nastava u {kolama u Vojvodini ostvaruje se na {est jezika. Najvi{e prvaka, 16.745, ~asove slu{a na srpskom jeziku, a u odnosu na pro{lu godinu mawe ih je za 403, dok je broj odeqewa pove}an za pet. Oni su raspore|eni u 851 odeqewu 322 {kole i 154 izdvojena odeqewa u svih 45 lokalnih samouprava. Prose~an broj u~enika u odeqewima s nastavom na srpskom jeziku je 20. Najve}i broj u~enika raspore|en je u 750 nekombinovanih odeqewa, u kojima ima prose~no 22 u~enika, dok u 101 kombinovanom odeqewu (za pet odeqewa vi{e nego lane), ukupno ima 525 |aka.

{kola i jednom izdvojenom odeqewu, u sedam lokalnih samouprava. Izborne ~asove slova~kog jezika s elementima nacionalne kulture ove godine poha|a 84 prvaka, u 26 {kola, raspore|enih u osam lokalnih samouprava, a u odnosu na pro{logodi{wu generaciju, mawe ih je za dvoje. U osam lokalnih samouprava, ove {kolske godine, u 11 {kola i 10 isturenih odeqewa organizovana je nastava na rumunskom jeziku i to za 125 prvaka raspore|enih u 21 odeqewe, tako da ih je u u~ionici, u proseku, po {estoro. I mada je broj od 188 prvaka Rumuna u vojvo|anskim {kolama za 20 mawi nego lane, u odnosu na pro{lu {kolsku godinu, prva~ke lekcije na rumunskom jeziku dobija sedam |aka vi{e, dok je broj odeqewa ostao isti. Na ovom nastavnom jeziku ima devet nekombinovanih i 12 kombinovanih odeqewa prvog razreda, {to je dva nekombinovana odeqewa mawe nego lane. Od svih

Mada u odeqewima prvog razreda ove godine ima 2.072 prvaka Ma|ara, nastava na ma|arskom jeziku organizovana je za 1.793 prvaka u 66 osnovnih {kola i 36 isturenih odeqewa raspore|enih u 26 lokalnih samuprava. Ovi prvaci raspore|eni su u 130 odeqewa, u kojima ima prose~no po 14 |aka. Najve}i broj ovih pravaka je tako|e u nekombinovanim odeqewima, u kojima ih je u proseku po 16, dok ih je 67 u 19 kombinovanih odeqewa. Za mawe od 15 u~enika u odeqewu nastava na ma|arskom se organizuje u 21 lokalnoj samoupravi, u 30 {kola i 24 izdvojena odeqewa. U odnosu na pro{lu godinu, prvaka Ma|ara je za 194 mawe, ali se neznatno pove}ao broj onih koji nastavu slu{aju na svom materwem jeziku, a pove}ao se i to za bezmalo 20 procenata i broj onih koji dva puta nedeqno, u okviru izborne nastave, imaju ~asove ma|arskog je-

ovih odeqewa, samo u jednom ima vi{e od 15 |aka. Rumunski jezik s elementima nacionalne kulture za izborni predmet izabralo je 35 prvaka, u {est {kola, u pet lokalnih samouprava, a to je za 15 |aka mawe nego lane. Nastava na rusinskom jeziku u prvom razredu ove {kolske godine organizovana je u tri lokalne samouprave, u tri {kole, za 43 |aka raspore|ena u ~etiri odeqewa. Na ovom jeziku nema nastave u izdvojenim, niti u kombinovanim odeqewima. Pro{le godine ovakvih prvaka bilo je 11 vi{e. Ina~e, u {kolama u Vojvodini u prvim razredima ima ukupno 101 prvak Rusin, {to je za troje mawe nego lane. Za izborne ~asove svog materweg jezika s elementima nacionalne kulture ove godine opredelilo ih se 38, {to je za jednog u~enika vi{e nego lane. Oni su raspore|eni u 18 {kola, u osam lokalnih samouprava.

Bo`i}na~estitkapredsednikaPajti}a Povodom predstoje}eg Bo`i}a, predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajti} uputio je ~estitku poglavarima, sve{tenstvu i vernicima koji ovaj najsve ~a ni ji hri {}an ski pra znik pro slavqaju po julijanskom kalendaru. U svojoj ~estitki predsednik Pajti} po-

`eleo je da ovaj praznik vernici provedu u miru, bla go sta wu, okru `e ni qubavqu bli`wih, ispuweni verom i nadom. Predsednik Skup{tine AP Vojvodine I{tvanPastor ~estitao je gra|anima Bo`i} s `eqom da veliki hri{}an-

ski praznik provedu u miru, slozi, po{tovawu i krugu svojih najbli`ih. Bo `i} na ~e stit ka pot pred sed ni ka Vlade APV i pokrajinskog sekretara mr Andora Delija izra`ava `equ da qubav, milost, pravda, istina i sloboda o`ive u svesti i srcima qudi.

GAZDE ODLU^UJU O 14. JANUARU KAO (NE)RADNOM DANU

DanodmoraposleSrpskenovegodine? Pred zaposlenima u Srbiji je neradni Bo`i}, a da li }e dobiti jo{ jedan praznik zavisi od poslodavaca. Naime, Vlada Srbije je preporu~ila dr`avnim organima, lokalnim samoupravama i svim privrednim subjektima da se za neradni dan proglasi 14.januar kada se u Srbiji slavi Srpka nova godina. Kako je re~ o preporuci, jer 14. januar nije me|u zvani~nim verskim praznicima iako se oduvek

slavio kao Srpska nova godina ili Vasiqevdan, to zna~i da ona nije obavezuju}a kao i da ne postoje kazne za gazde koje to ne prihvate. Prema obja{wewu iz Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike na poslodavcima je da sami odlu~e ho}e li prihvatiti preporuku Vlade ili ne. No, ukoliko odlu~e da prihvate da 14.januar bude praznik onda prema Zakonu o radu imaju obavezu da za-

poslenima koji tog dana rade jer to od wih zahteva proces proizvodwa isplate zakonom odre|enu nadoknadu za prazni~ni rad. Drugim re~ima, gazde koje prihvate da je re~ o prazni~nom danu ne mogu delu radnika dozvoliti da ne radi a onima koji rade da ne isplati posebnu nadoknadu koja je predvi|ena za prazni~ni rad. Ukoliko Vlada Srbije odlu~i da 14.januar uvrsti u verske praznike mora}e podneteti izmene i

dopune Zakona o dr`avnim i verskim praznicima , a to zna~i da poslanici Skup{tine Srbije moraju podr`ati taj predlog kako bi on i zvan~no dobio zakonski okvir. Kako je ovo prvi put da se preporu~uje 14.januar kao neradni dan ostaje nejasno da li }e to va`iti samo za ovu ili za sve naredne godine ili }e se kao zvani~ni praznik uvrstiti u dr`avne i verske praznike Srbije. Q. Male{evi}

PREVENTIVNI GINEKOLO[KI PREGLEDI MOGU]I I ^E[]E OD JEDNOM U TRI GODINE

Novipravilnikotklawanejasno}e Pokrajinski ombudsman je povodom razli~itog tuma~ewa odredbi Pravilnika o sadr`aju i obimu prava na zdravstvenu za{titu iz obaveznog zdravstvenog osigurawa i o participaciji, odnosno o obimu preventivnih mera, zatra`io poja{wewe od Ministarstva zdravqa u vezi sa preventivnim ginekolo{kim pregledima. Ministarstvo zdravqa je obavestilo Pokrajinskog ombudsmana

da `ene od 15 i vi{e godina mogu ~e{}e, a najmawe jednom u tri, odnosno dve godine, da obavqaju preventivne ginekolo{ke preglede. @ene u generativnom dobu, od 15 do 49 godina, jednom u dve godine mogu obaviti preventivni pregled koji sadr`i i ginekolo{ki pregled u vezi sa planirawem porodica. Pravilnikom su propisani i drugi pregledi `ena koji imaju preventivni karakter kao

{to su palpatorni pregled dojki (`ene od 19 do 34 godine - jednom u pet godina), ciqani pregled radi ranog otkrivawa raka grli}a materice (`ene od 25 do 69 godina jedanput u tri godine), kao i ciqani pregled radi ranog otkrivawa raka dojke (`ene od 45 do 69 godina - jednom u dve godine. Ministarstvo zdravqa obavestilo je Pokrajinskog ombudsmana da priprema pravilnik o sadr`aju

i obimu prava na zdravstvenu za{titu iz obaveznog zdravstvenog osigurawa i participaciju za ovu godini, kojim }e se nejasno}e u razumevawu obima i sadr`aja prava na zdravstvenu za{titu `ena pojasniti. Bi}e nastavqena praksa preventivnih pregleda `ena i uvedeni programi skrininga raka grli}a materice i raka dojke u skladu sa standardima zemaqa u okru`ewu i svetu. Q. M.

VESTI Javnipozivprivatnimapotekama Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe uputio je ju~e javni poziv svim zainteresovanim apotekama koje nisu u Planu mre`a za zakqu~ivawe ugovora radi pru`awa usluga izdavawa lekova i odre|enih vrsta pomagala koji se propisuju na lekarski recept. Na osnovu ovog poziva pravo na zakqu~ivawe ugovora sa RFZO imaju sve privatne apoteke ili apotekarske ustanove osnovane sredstvima u privatnoj svojini koje ispuwavaju uslove za obavqawe farmaceutske delatnosti. Ispuwenost ovih uslova dokazuje se re{ewem Ministarstva zdravqa o ispuwenosti uslova za obavqawe delatnosti, re{ewem o registraciji privrednog subjekta i potvrdom Ministarstva zdravqa da za apoteku, u vreme podno{ewa ponude za zakqu~ewe ugovora sa RFZO, nije na snazi bila zabrana obavqawa delatnosti. Zainteresovane privatne apoteke zakqu~uju ugovor sa filijalom RFZO na ~ijem podru~ju imaju sedi{te. U javnom pozivu nije naveden rok u kojem zainteresovane privatne apoteke treba da se jave za zakqu~ewe ugovora. Q. M.

Ultrazvu~niaparatporodili{tu uSenti Op{toj bolnici u Senti predstavnici Fonda B92 u dru{tvu donatora isporu~ili su ju~e novi ultrazvu~ni aparat i dva inkubatora za potrebe najmla|ih. Nabavku novog ultra`vu~nog aparata marke „To{iba” u vrednosti 45.000 evra omogu}ila je kompanija AD Fabrika {e}era „TETO„ iz Sente, pa je generalna direktorka Teodora Deak u ime kompanije, na novi aparat postavila plo~icu sa nazivom donatora. Dva nova inkubatora za potrebe porodili{ta u Op{toj bolnici u Senti obezbe|ena su donacijama MilanaPopovi}a i Javnog preduze}a „Vojvodina{ume„, ~iji je predstavnik, Milenko Ili}, pomo}nik direktora za kori{}ewe {uma, tako|e prisustvovao uru~ewu opre-

me. U ime Milana Popovi}a, plo~icu sa wegovim imenom je na novi inkubator postavio koordinator akcije „Bitka za porodili{ta” IlirGa{i. M. Mr.

Srpskijeziku~i4.000u~enika udijaspori U buxetu za ovu godinu za {kole u dijaspori predvi|eno je 150 miliona dinara, a mre`a {kola na srpskom u dijaspori od druge polovine ove godine bi}e {ira za jo{ tri {kole, ali jo{ uvek nije odlu~eno u kojim dr`avama }e biti otvorene. U okviru mre`a {kola na sprskom jeziku u dijaspori u 230 grupa oko 4.000 u~enika u~i Srpski jezik i kwi`evnost, Moja otaxbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda. Najvi{e srpskih |aka ima u [vedskoj, Nema~koj, Italiji, Belgiji, Gr~koj i Kipru, a mre`a {kola dobro funkcioni{e. ^ak su u wima, bez obzira {to su u drugim dr`avama, isti dnevnici, |a~ke kwi`ice i svedo~anstva koja deca dobijaju i {to je najva`nije s tim dokumentima oni mogu da nastave {kolovawe i u Srbiji. Trenutno ~asove materweg jezika u dijaspori srpskoj deci dr`i 25 stalno zaposlenih i 19 honorarnih nastavnika. Kako je nastavni~ki kadar iz Srbije, a re~ je o onima koji imaju nastavni~ki fakultet i licencu, ugovori im se sklapaju na godinu dana, a konkursi se organizuju na svake ~etiri. Q. M.

Smewengeneralniinspektor vojnebezbednosti Vlada Srbije smenila je generalnog inspektora vojnih slu`bi bezbednosti Bo`idaraBanovi}a i na to mesto postavila Miladina Vujanovi}a. Banovi} je na mesto generalnog inspektora Vojnobezbednosne i Vojnoobave{tajne agencije postavqen u februaru 2011, na period od pet godina, a na predlog ministra odbrane i Saveta za nacionalnu bezbednost.

Nastavaseodr`avanasrpskom,ma|arskom, slova~kom,rumunskom, rusinskomihrvatskomjeziku zika s elementima nacionalne kulture. Ove godine wih je 339, a raspore|eni su u 44 {kole u 20 lokalnih samouprava. Nastavu na slova~kom jeziku ove {kolske godine slu{a 354, od ukupno 427 prvaka Slovaka. U odnosu na pro{lu {kolsku godinu, u odeqewima s nastavom na ovom jeziku je pet prvaka vi{e. Ova nastava organizovana je u 11 lokalnih samouprava u 14 {kola i jednom izdvojenom odeqewu, a |aci su raspore|eni u 25 odeqewa, pa ih je u u~ionici u proseku 14. U odnosu na pro{lu godinu vi{e ih je za 3,5 procenta. I ve}ina ovih prvaka je u nekombinovanim odeqewima u kojima u proseku ima po 17 u~enika, ali ih je i 27 u {est kombinovanih odeqewa. Nastava na slova~kom za mawe od 15 u~enika organizovana je u {est

Ve} desetu godinu u Vojvodini je organizovana i nastava na hrvatskom jeziku i to u jednoj lokalnoj samoupravi, u dve {kole i dva izdvojena odeqewa. Tako u ~etiri odeqewa sada ima 33 prvaka, dok je lane u {est odeqewa bio 31 prvak. Od ovih odeqewa tri su nekombinovana i sva tri s mawe od 15 u~enika, dok je lane bilo samo jedno ovakvo odeqewe. Jedno odeqewe je kombinovano, a lane ih je bilo pet. Ina~e, u {kolama u Vojvodini ove godine ima 308 prvaka Hrvata, {to je za {est mawe nego lane. Od onih koji nastavu ne slu{aju na svom materwem jeziku, za wega kao izborni predmet s elementima nacionalne kulture izjasnilo se 28 u~enika, u sedam {kola, u pet lokalnih samouprava, {to je za sedam prvaka mawe nego lane. D. Deve~erski

Besplatniuybenici iovegodine \aci od prvog do ~etvrtog razreda osnovnih {kola }e i ove godine dobiti bestplatne uxbenike. Plan je da se ovaj projekat pro{iri i na naredne generacije ukoliko ekonomske okolnosti to budu dozvolile, navodi ministar prosvete @arkoObradovi}: - Podela besplatnih uxbenika nastavi}e se i ove godine za |ake od prvog do ~etvrtog razreda osnovnih {kola, a plan je da se pro{iri i na naredne generacije kada to dozvoli ekonomska situacija.


14

SPORT

subota5.januar2013.

PREDSVETSKOPRVENSTVORUKOMETA[A U[PANIJI

Prvautakmica najva`nija Srpski rukometni reprezentativac@arko[e{umrekaoje da }e utakmica protiv Ju`ne Koreje biti najte`a u grupi. Dvadeset{estogodi{wi igra~ Rajn Neker Lovena istakao je

sto.Naravno,tusuiFrancuzi, apomommi{qewuiHrvatikojiimajuveomadobartim-napomenuoje[e{um. MarkoVujindodaojedajedva ~eka po~etak Svetskog prven-

DanassMakedonijom, sutrasEgiptom Vukovi}eve izabranike o~ekuju jo{ dva prijateqska me~a predpolazaku[paniju.Danasuni{kom^airuo~ekujeihduel sakom{ijamaizMakedonije(18.30),asutraod15.45~asovauVrwa~kojBawiorlovi}eodmeritisnagesaselekcijomEgipta. Obame~aprenosi}eRTS,autakmicauVrwa~kojBawibi}e humanitarnogkaraktera.Savprihodjenamewenle~ewudevetogodi{weTeodoreStjepanovi}izVrwa~keBawe. va`nostite`inume~azbogkvaliteta rivala, ali i ~iwenice dajeprvina{ampionatusvetau [paniji. - Uveren sam da }e nam najte`abitiutakmicaprotivKoreje. Oni imaju specifi~an stil igre i veoma su jaki, u {ta smo se uverili i na Olimpijskim igramauLondonukadasmoihjedvapobedili.Prvautakmicana turniru je uvek va`na, a posle toga}emopoku{atidaosvojimo prvo ili drugo mesto u grupi,

stvau[panijiidamuigraweza nacionalni tim predstavqa velikozadovoqstvo. - @eqno ~ekamo {ampionat sveta,nematreme.^iwenicada je u rukometu izuzetna konkurencija za najvi{i plasman samojedodatniizazovzanas.Verujemousebe,mladimomcisuse dobro uklopili, igrao sam sa wimaukvalifikacijamaiznam daimajupozitivnudrskostkoja nam je i te kako potrebna - rekaojeVujin.

dnevnik DANASFINALEHOPMANKUPA

Srbijai[panija zatrofej Ana Ivan ov i} i Novak\okovi}izborilisudrugofinale za Srbiju na Hopman kupu. Sa Nema~kom nisu imalinikakvihproblema.Najboqe rangirani srpski igra~i bori}esedanasuPertuzatitulu protiv {panskog tandema Anabel Medina Gariges Fernando Verdasko. Me~ izme|uSrbijei[panijebi}ei duel biv{eg qubavnog para, jerjepoznatodasuAnaiFernando bili u vezi pre ne{to vi{eod~etirigodine. Posle Novaka, koji je deklasirao Nemca Tomija Hasa (6:2,6:0),Ivanovi}evajebila jo{ubedqivijaprotivTatjane Malek - 6:0, 6:1. Srpkiwa naHopmankupuigraodli~an tenis, tako da Nemica nije imala{anseprotivna{enajboq e rang ir an e ten is erka. Me~ je trajao samo 37 minuta. -Ovajturnirjeposeban,jer smo dodatno motivisani zajedni{tvomkojeNovakaimenenosiizme~aume~-rekla je Ivan ov i} ev a i dod al a: Igrala sam odli~no. Sve mi je polazilo za rukom i nadam seda}uuovojforminastavitiiufinalu.

AnaiNovaksedanasprotiv[panacaborezapehar

Nekada{waprvateniserka sveta ocenila je predstoje}i me~protiv[panijekaovelikiizazov. - Bi}e te{ko protiv [panije,alisenadamda}emopublici prirediti veliki {ou -poru~ilajeIvanovi}. \okovi} je imao za nijansu te`iposaoprotivHasa.Najboqi igra~ sveta lako je poveo sa 4:0, a sve {to je wegov rivaluspeodauradijedave`e dva gema i pri|e na 2:4. Srbinjedokrajame~apotpuno prona{ao ritam. Nole je vezao osam gemova i obezbedioprvipoenzaSrbijunaputu ka finalu, svoj duel zavr{iojezasatidvaminuta. Jel en a Jank ov i} i Nov ak \okovi}igralisu2008.godine prvo finale protiv SAD. Mardi Fi{ i Serena Vilijams imali su vi{e uspeha u borbizatitulu. Jugoslavija je sa Goranom Prpi}em i Monikom Sele{ bila najboqa na tre}em turnir u 1991. god in e. [pan ij a imatritituleinalazisena drug om mes tu ve~n e lis te. Najv i{ e uspeh a na Hopm an kupu imala je reprezentacija SAD, koj a je osvoj il a ~ak {estpehara.

JUNIORSKITURNIRUMEKSIKU

Milojevi}uduplakruna

@arko[e{umupozoravanakvalitetselekcijeJu`neKoreje

kakobismoimalilak{egrivala u osmini finala - rekao je [e{um. Onjeistakaozadovoqstvoatmosferom u nacionalnom timu i posebno naglasio da su svi igra~izdravi. -Sre}ansamjertrenutnonemapovreda.Uekipivladadobra atmosfera, mladi igra~i su se uklopiliinadamsepozitivnom rezultatuu[paniji. Premawegovimre~imafavoriti za zlatnu medaqu su doma}ini[panci,aktuelnisvetski i olimpijski {ampioni FrancuziiHrvati. -[panijajedoma}inisvakakodajenasvomterenujedanod glavnih kandidata za prvo me-

Selektor Veselin Vukovi} naglasiojedajeekipasjajnoradila prethodnih pet dana i da momci `ele {to du`e da se zadr`euSpaniji. - Imali smo pet vezanih treninga, momci su odli~no radili,imajuvelikimotivuo~iprvenstvasvetainadamseda}eim seispuniti`eqadase{todu`ezadr`eu[paniji-poru~io jeVukovi}. [ampionat sveta odr`ava se od11.do27.januara,aSrbija}e igrati u C grupi u Saragosi sa selekcijamaSlovenije,Poqske, Koreje, Belorusije i Saudijske Arabije. Prvi me~ Srbija igra usubotu12.januaraod15.45protivreprezentacijeKoreje.

Mlada zvezda srpskog tenisa Nikola Milojevi} okitio se duplom krunom na juniorskom turniru u Meksiku. Nikola je {ampionski pehar podigao i u singl i dubl konkurenciji. Kao drugi nosilac, Milojevi} je u ~etvrtfinalu savladaopetogkostura{aPerua nc a Jorg e Brian Pant a Herrerosa 6:4, 6:1, u polufinalujebioboqiodBelgijancaClementGeensa6:3,6:1,dok jeuborbizatitululakonadigraoJapancaNaokiNakagawu 6:0,6:3.TrofejudubluNikola je osvojio u paru sa Portorikancem Silvom, u finalu su kao prvi nosioci savladali par Mio~i} – Nunez (Hrvatska,^ile)7:5,6:3. - Sre}an sam i zadovoqan u~inkom na turniru u Meksiku.Zaistasjajanpo~etakgodine.Nastavqamdaqe,ve}idem u Kostariku na slede}i veliki turnir, pa sledi odlazak u Australijugdesurezultatska o~ekivawatako|evelika–rekaojezasajtTSSMilojevi}. AmbicijeMilojevi}aosvajawenajve}ihsvetskihturnira.

- Definitivno najve}a ambicija za 2013. godinu je da osvojim juniorski grand slam, a onda polako da kre}em da igramfju~erse. U2012.Milojevi}jeosvojio turnir u Maleziji, Manili, Haleu,Nagoji,ipaknajvi{eu se} aw u }e mu ostat i Vimbldon. - To je moj omiqeni grand slam. Najb oq i plas man na gren slemu u Londonu bio mi je ~et vrtf in al e, ali na` alost morao sam da predam taj me~ zbog pov red e trb u{ nog mi{i}a,takodasenadamda}u gaosvojiti2013.godine. Osmi junior sveta }e od narednenedeqebitime|utrina svetu. I daqe }e raditi na usavr{avawusvojeigre. -Mislimdabihtrebaojo{ da radim na servisu, kako bih {to lak{e pre{ao u seniore jersamsaosnovnelinijeuvek imao dobre udarce. U sezoni kojajeve}po~elazameneodigra}u svegrandslemoveipolako probijati put u seniorskom tenisu – istakao je Milojevi}.

PRIJEM ZA BRONZANE [AHISTE: Gradona~elnikNovogSadaMilo{Vu~evi}i ~lanGradskogve}azasportiomladinuPredragSvilarprimilisu~lanove{ahovskereprezentacijeNoviSad-Srbija,kojajenaPrvom svetskom kupu gradova u {ahu osvojila tre}emesto. -Ovojejednaodnajlep{ihvestikojajestiglakrajempro{legodineidragomije{toprvom prijemu u 2013. godini prisustvuju na{i {ahisti.Kao{tosuiobe}alikadasmoihis-

NikolaMilojevi}strofejomuMeksiku

pra}alinaovova`notakmi~ewe,maksimalno susepotrudiliitojerezultiralobronzanom medaqom. Ponosni smo na wih, nadamo se da }emoimatiprilikeiunarednomperioduda ihdo~ekujemoida}enasponovoobradovati sanajboqimrezultatima-naglasiojegradona~elnik Milo{ Vu~evi} i ~estitao ~lanovima {ahovskereprezentacijeNoviSad-Srbija. Prema re~ima potpredsednika [ahovskog savezaSrbijeMiroslavaKopawe,uposledwe 23 godine ovo je prva medaqa na teritoriji

Srbijeibiv{eJugoslavijeumu{kojekipnoj konkurenciji.Naprvomsvetskomkupugradovau{ahu,odr`anomuUjediwenimArapskim Emiratima,u~estvovalesuekipe24grada.Za ekipu Novog Sada igrali su velemajstori IvanIvani{evi},RobertMarkus,Milo{Perunovi},NikolaSedlak,rezervaDu{anPopovi},aselektorjebiovelemajstorBo{ko Abramovi}.Pobednikprvenstvajeekipaholandskog grada Hugevena, a na drugo mesto plasiralaseekipaBakuizAzerbejyana.


SPORT

dnevnik

subota5.januar2013.

15

JUBILARNI50.„DNEVNIKOV”TURNIRUMALOMFUDBALU

KafeDvakraqaiTradicija socijalistiseprovukli Sve je zanimqivije na 50. jubilarnom „Dnevnikovom” turniru u malom fudbalu, ju~era{wi dan proteko je u uzbudqivim i neizvesnim borbama,a bilo je i pravih drama, ali na kraju favoriti su ipak uspeli da se plasiraju u osminu finala. Na ivici poraza bili su i dva posledwa popobednika na{eg turnira Kafe Dva kraqa i ekipa Tradicija socijalisti, ali su ipak posle penala izborili mesto me|u 16 najboqih timova. Ekipa 19. decembar bez ve}ih problema pro{la je u osminu finala sigurnom pobedom nad ekipom Maks auto od (4:1). Uspavanku u prvom poluvremenu prekinuo je Sini{a Babi} golom s penala i doveo 19. decembar u vo|stvo. Veterni~ani su bili ozbiqniji i kvalitetniji rival i u nastavku, pa su veoma brzo golovima Ivana ^asnija posle solo akcija i Dragana Kva~i}a do{li do sigurnih 3:0. Tra~ak nade ekipi Maks auto doneo je Ivan Pete golom posle odbijene lopte, a kona~nih 4:1 i sigurnu pobedu 19. decembru zape~atio je Goran [vowa. Ekipa Kafe Dva kraqa, osvaja~ na{eg turnira od pre dve godine na jedvite jade pro{la je u osminu finala. Iako su ve} prvom poluvremenu kraqevi imali vo|stvo od 4:1 Du{ko Trivunovi}, bra}a Powevi}, Raki} i dru{tvo, su se opustili. To su igra~i Klarisa iskoristili i preko Mare{}uka (dva gola) i Danijela Dujkovi}a izborili penale. Nekoliko minuta pre kraja pri

Rezultati Mla|ipioniri PetarPua~a-Indeks Automoda-KazinoGaja

4:0 4:2

Pioniri KazinoGaja-Grofovi Crvenazvezda-Yentlmeni

3:2 2:1

Seniori Zup~aniciVuves-PicerijaModena StakloMili}evi}KRAdriana-Madona Maksauto-19.decembar KafeDvakraqa-Klaris Tradicijasocijalisti-Autoku}aSekuli} Novonaseqe-StudioBerar

2:0 1:2 1:4 7:6(4:4) 4:3(1:1) 3:1

Veterani RadioPlaneta–Vikiliks PekaraMalina-Ju`naBa~ka

6:4 2:6

Subota,5.januar

MomenatsutakmiceZup~aniciVuves–PicerijaModena

vo|stvu 4:3 Raki} je sa penala mogao da donese mo`da i odlu~uju}e vo|stvo ekipi Kafe Dva kraqa, ali je wegov {ut odbranio Kalini}. KOd izvo|ewa penala odlu~ila je {esta serija kada su golmani {utirali. Obradovi} je prvo odbranio {ut Kalini}u a malo zatim sna`nim udarcem pogodio mre`u. Tradicija socijalisti, branilac trofeja Dnevnikovog turnira tako|e je posle penala na{la put u osminu finala savladav{i Auto ku}u Sekuli}. O~ekivala se velika borba, sa malo golova, a tako je i bilo. @eqko A}anski doveo je socijaliste u vo|stvo, ali je u nastavku \uro Latkovi} izjedna~io {utem iz daqine. Prilikom izvo|ewa sedmeraca A}anski, Ma}u`enski i Novakovi} bili su precizni, s druge strane, Milo{ Simovi} i Latkovi} su pogodili mre`u, ali je {ut Topoli}a odbranio golman Nikitovi}. Novo naseqe pobedilo je Studio Berar (3:1) posle velike drame i nervozne igre. Odluka je pala u drugom delu Nemawa Vigwevi} je

Foto:F.Baki}

doveo Novo naseqe u vo|stvo, a potom je ssu sudije iskqu~ile Branimira \uri}a, koji je , poku{ao da se fizi~ki obra~una sa sudijom. Naravno Novosa|ani su iskoristili igra~a vi{e i re{ili me~. Ekipa Zu~anici Vuves savladala je Piceriju Modena (2:0) i plasirala se u osminu finala. Pokazali su Ka}ani karakter i borbenost, a predvo|eni sjajnim Vladimirom Sila|ijem, ina~e strelcom oba pogotka, prosto su pro{etali do osmine finala. Modena je imala nekoliko prilika i pre~ku, a tragi~ar je bio Bo{kovi} koji je proma{io penal. U duelu Stakla Mili}evi} kroja~ke radwe Adriane i Madone pru{talo je na obe strane. Temerinci su krenuli `ustro od starta ali su Novosa|ani ipak prvi stigli do vo|stva preko Dragana Dragoqevi}a, a tim rezultatom se oti{lo i na odmor. Nekoliko minuta igre u drugom delu bilo je dovoqno Borku Pavlovi}u da povisi s penala. Kako se tenzija na terenu polako dizala tako su i Temerinci

uspevali da te`i{te igre prebace na polovinu rivala. Iz jedne muwevite akcije Neboj{a Sekuli} postigao gol. Ipak, to je bilo sve od Temerinaca pa se mo`e re}i da su Drini}, Trebovac i Pavlovi} na kraju zaslu`eno pro{li. Poznati su prvi polufinalisti Dnevnikovog turnira u kategoriji mla|ih pionira. To su ekipe Petra Pua~a i Auto mode koje su opravdale epitet favorita i rutinski do{le do plasmana u polufinala gde }e me|usobno odmeriti snage. U duelu Petra Pua~e i Indeksa ve} na poluvremenu je bilo jasno da }e klinci iz [kole fudbala rutinski izboriti plasman daqe. Nakon 15 minuta rezultat je glasio 2:0, a strelci su bili Nemawa Vukmanovi} i Marko Pobri}. U nastavku indeksovci su bacili sve katre u napad, imali nekoliko izglednih prilika ali nisu imali sre}e. Na drugoj strani ponovo su Pobri} i Vukmanovi} bili uspe{ni. Sli~na situacija vi|ena je u duelu Auto moda i Kazino Gaja. Auto

14.00:RadioPlaneta–Zora(mp) 14.35:NoviSad–Indeksovatribina(mp) 15.10:Juniori-FKNoviSad(p) 15.45:NSAgro-@itoprerada(p) 16.20:Carigrad-PicerijaLaforca(s) 16.55:Galaktikosi-CIAK(s) 17.30:Mimadalajn-KafePandaLiman(s) 18.05:MilkaCani}(G)-Belidvori(s) 18.40:UniverzitetEdukons-Teodorovi}keramika(s) 19.15:NoviSadgas-Tehnomer(s) 19.50:Klaris–Osipimpeks(v) 20.25:GramontJamajka–NPRPani}(v) moda je na poluvremenu imala prednost od dva gola,a strelci su bili Jug Stanojev i Stefana Kosti}. Tek {to je po~elo drugo poluvreme rezultat je povisio je Ranko Veselinovi}. Uzvratili su klinci iz Kazina Gaja, a na 3:1 je smawio Rastko \uki} s penala. Ipak, sve dileme i eventualnu neizvesnost otklonio je Stanojev drugim golom. U ~etvrtfinalnom me~u pionirskih timova bilo je ne{to vi{e neizvesnosti. Igra~i Kazina Gaje su do polufinala stigli u posledwim trenucima me~a golom Nikole Gaji}a koji glavom poslao loptu pod pre~ku. Po~etak susreta pripao je Grofovima u ~ijim redovima se istakao dvostruki strelac Stefan Galovi}, ali su Novosa|a-

ni uspeli da preko Petra Mi}ina izjedna~e, i taman kada su sudije htele da osdviraju kraj me~a jedan bezbazlen centar{ut zavr{io je blizu gola, a Gaji} fantasti~no reagovao i postao junak me~a. Fudbaleri Crvene zvezde uspeli su da slave protiv Xentlmena (2:1). Zvezda{i su prvo poluvreme re{ili u svoju korist, a strelac je bio Miqa Vukovi} koji je u dosada{wem delu turnira, verovali ili ne, postigao sve golove za Zvezdu. Tek {to je po~elo drugo poluvreme uzvratili su Xentlmeni, a strelac je bio Milo{ Milo{evi} iz penala. Ipak, u fini{u susreta nakon tre}eg kornera Zvezda{i su sa penaltika do{li do minimalne, ali zlata vredne pobede. M.Risti} I.Grubor

SENIORI–[EMAZAVR[NICE Dvakraqa

7(4)

Klaris

6(4)

Carigrad Dvakraqa

P.Laforca

10.januar

KafepabTaverna

2

Ju`naBa~ka

1

10.januar

MilkaCani}

KafepabTaverna

Belidvori 12.januar

Maksauto

1

19.decembar

4

12.januar

Mimadalajn 19.decembar

PandaLiman

10.januar

Mewa~nicaRis

4

Herbalajf

2

Novonaseqe

3

StudioBerar

1

Vuves

2

P.Modena

0

10.januar

Galaktikosi

Mewa~nicaRis

CIAK

13.januar

UniverzitetEdukons Teodorovi}keramika

Novonaseqe 10.januar

10.januar

NoviSadgas

Vuves

Tehnomer 12.januar

StakloMili}evi}

1

Madona

2

Madona 10.januar

Tradicijasocijal. 4(1) Autoku}aSekuli} 3(1)

T.socijalisti

12.januar

KafeAvantgard

2

KafeAvantgard

1

Betkompani

4

F@Lampone

0

Autootpad@ika

10.januar

F@Lampone


16

SPORT

subota5.januar2013.

Turskaobe}ana zemqasrpskih fudbalera Nemawa Tomi}, Milan Mitrovi}, Goran ^au{i}, Andrej Mrkela.Svionisuovezimezamenili srpske terene za turske. NemawaTomi},dosada{wi

MilanStepanovigrauMersini

vezista Partizana, potpisao je troipogodi{wi ugovor sa Gen~lerbirligijem, dok je dosada{wi {toper Rada, 24-godi{wi MilanMitrovi}staviopotpis na,tako|e,troipogodi{wiugovor sa Mersinom, pretposledweplasiranim klubom turskog {ampionata. Posledwih dana

stare godine, Mitrovi} je bio napregovorimaiprobiuDinamu iz Minska (Belorusija), ali nije zavr{io transfer, pa se vratiouRad.Me|utim,vrlobrzo mu je prona|en novianga`man. Ako se tome dodadasuovezimeiz Rada u Tursku oti{la jo{ dvojica igra~a, Goran^au{i} i Andrej Mrkela (obojica u Eski{ehir), jasno jedajeTurskahitdestinacija srpskih fudbalera u teku}em prelaznomroku.Tomi}u }e saigra~i biti Radosav Petrovi}, Dejan Leki}, Du{ko To{i}. Milo{ Krasi} je ~lan Fenerbah~ea,auMersinuigraidefanzivac Milan Stepanov, nekada{wifudbalerVojvodine. Dakle, sa ~etvoricom novoprido{lih ove zime, srpski fudbal }e u turskom prvenstvu predstavqati ukupno devetoricaigra~a.

FINANSIJSKAKRIZAPRO[LOSTZAPARTIZAN

UEFAuplatilanovac Finansijska kriza zbog koje Partizanumalonijenatrigodineizba~enizEvropejepro{lost, Evropska fudbalska federacija (UEFA) isplatila je Beogra|animaokodvamilionaevranaime ovosezonskog takmi~ewa pod wenimokriqem.Crno-belisuzaradilifinusumu,kojaimomogu}ava da isplate dugovawa radnoj zajednici i igra~ima. Uz to, ako se uzmeuobzirdasucrno-belizaradilimilionipoevraodprodaje Nemawe Tomi}a turskom Gen~lerbirligiju, kao i izvesnost transferaStefana[}epovi}ai Sretena Sretenovi}a u ju`nokorejski Busan, dolazi se do novca koji}eomogu}itiikupovinunovihigra~a. Zasadasepouzdanoneznako}e poja~ati crno - bele, a najbli`i tome je golman Spartaka Zlatibor vode Branimir Aleksi}, po{toVladimirStojkovi}imainostraneponudeiovezimenajverovatnije }e napustiti Beograd. Prodaja Sretena Sretenovi}a ju`nokorejskom Busanu ne}e nateraticrno-beledapotra`enovog {topera. Ivan Ivanov odbio je ponudu jednog ruskog kluba i najverovatnije }e do leta ostati u Humskoj. Ivanov je pre neki dan, da podsetimo, odbio i ponudu ukrajinskog Volina. Crno - beli }eovezimeverovatnoanga`ovati zadweg veznog igra~a jer je Medo Kamara u pregovorima oko odlaska,dokjeGoranLovreposlatna pozajmicu.

Gregor[lirencauer

Samovrhunski profesionalciodlaze uvelikeklubove Zimski prelazni rok za fudbalere jo{ nije po~eo,auVojvodinive} imadostanovina.Zasada,oneseodnosesamonaodlaske igra~a, jer su najpre sporazumno raskinuti ugovori sa Almamijem Moreirom ( pre{ao u redove {panskog tre}eliga{a Salamanke)iMilanomBojovi}em(postao ~langr~kogdrugoliga{aPanetolikosa).Zatimjeugovorsa~lanom {panske Primere Seviqom potpisao Miroslav Stevanovi}, nastaviv{i na taj na~in svojevrsni trenddanajboqiigra~iVo{eodlaze u velike inostrane klubove. Ugovori su istekli Miroslavu Vuli}evi}u(tra`ianga`manvan granicaSrbije)iDanieluMojsovu. -Dragomije{tojeStevanovi} postaoprviigra~posle30godina koji je iz Vojvodine oti{ao u [panijuitouSeviqukojajeveomaozbiqanklub,jedanodnajve}ih u tamo{wem fudbalu - rekao je predsednik Upravnog odbora novosadskog superliga{a Ratko Butorovi}.-Natajna~innagra|en je wegov veliki profesionalizam, privr`enost klubu ~iji je dres nosio i ~iwenica da nikada nije napravio ni najmawi eksces. Ujedno, to je i primer ostalim igra~ima{tasetra`iunajrazvijenijimfudbalskimzemqamakoje

jakodobropratezbivawanatr`i{tu. OstalajeVojvodinaprakti~no bezosovinepodesnojstranikoju su ~inili Vuli}evi} i Stevanovi}? - Ni{ta ne radimo neplanski. Nismo ostali bez re{ewa na desnojstrani,jernismozaboravili, niprecrtaliSmiqani}azakojeg verujem da }e da se vrati, tu su i

Deleti},paSpremo,Jawu{evi}... Naravnodarazmi{qamoiopoja~awimaivodimoodre|enepregovorepotompitawu. Da li postoji interesovawe za jo{ neke igra~e Vojvodine, odnosnoho}elibitijo{odlazaka? -Rekaosamtoiranije,ponovi}u i ovom prilikom- svi igra~i mogudaoduukolikozawihstigne adekvatnaponuda.Ujedno,postoji

Nikudane`urimo

IvanIvanovostajeuHumskoj

Partizan je dobio pohvalu za rad sa svojim mladim igra~ima. LazarMarkovi}iMatijaNastasi}(niminutnijeodigraouseniorskoj ekipi, a sada je uzdanica Man~ester sitija) prema ameri~kom sportskom sajtu Bli~er riportsvrstanisume|u50najboqih mladihfudbalerasveta.Sajtkao kvalitete prvog navodi neverovatnu brzinu i efikasnost jer je na60utakmicazaprvitimpostigao 13 golova. Podvla~i se da je Markovi} sa 18 godina ve} odigrao {est utakmica za A reprezentacijuipostigaojedangol. I.Lazarevi}

[lirencauer {ampionski

[lirencauer je do pobede u svom rodnom gradu do{ao skoromod253,7bodovaiskokovimaod131,5i123metaraitako

RATKOBUTOROVI],PREDSEDNIKUOFKVOJVODINA

NEBOJ[AVIGWEVI],TRENERCRVENO-BELIH

^ETIRISKAKAONICE

Austrij an ac Gregor[lirencauerubedqivojetrijumfovao na skokovima u austrijskom Insbruku i preuzeo vo|stvonaturneji^etiriskakao n ic e pred wen o fin al e.

dnevnik

do{ao do 44. trijumfa u Svetskom kupu, {to zna~i da ga samodvadeleodstizawarekorda leg end arn og Mat ij a Nik en ena.Drugomesto,savi{eoddesetbodovamawe,zauzeojePoqak Kamil [toh, dok se na tre} em step eniku pobedni~kogpostoqana{ao And ers Bardal iz Norve{ke. Pob edn ik u Oberstdorfu i G a r m i { - P a r t e n k i r h e n u , N o r v e ` a n i n And ers Jak obsen je bio tek sedmi i sa prvog je pao na drug o mes to i predvelikofinale,unedequuBi{ofshofenu, ima 10,7 bodova mawe od [lirencauera u borbi za trofej.

[ef stru~nog {taba Vojvodine Neboj{a Vigwevi} odavno je napravio plan i programzimskihpriprema,koje}epo~eti9.januara. -Svedo1.februara,ukolikonamtovreme bude dozvolilo, boravi}emo u Novom Sadu rekaojeVigwevi}.-UAntalijuodlazimo1. februaraitamo}emo,uztreninge,odigrati {est jakih utakmica. Rivali }e nam biti poqski timovi Gurwik (3. februara) i Polonija(6.februara),aondaiBtimaustrijskogRapida(7.februara),slova~ka@ilina (10. februara) i gruzijska Lokomotiva (11. februara). Jo{ uvek tra`imo rivala za 12. februaritada}elistabitikompletirana.

Pojavila se u medijima informacija da, ukolikoAbubakarOumarubudenapustioNoviSad, imatespremnore{eweizBrazila? -ImamokontaktesBrazilcem,kaoisigra~imaizKolumbijeiHondurasa-saop{tiojeVigwevi}.-Nikudane`urimoimoramodabudemo veomapa`qivipridovo|ewuigra~a.Imamovelikeambicijenaprole}euKupuSrbijeizato proma{ajapotompitawunesmedabude. [ta}ebitisfudbalerimakojisujesenasnastupalinapozajmicamaudrugimklubovima,pre svih[u{warom,Kova~evi}emiIvani}em? -Svionipo~e}epripremesnamaionda}emo daodlu~imodali}eostatiuVojvodiniili}e produ`itiboravaknapozajmicama.

MARIJANCVETKOVI],PRVOTIMACBA^KETOPOLE

Naprole}emoramo boqe

Fudbalera Ba~ke Topole Marijana Cvetkovi}a stru~waci svrstavaju me|u najboqe{toptereuSrpskoj ligi - Vojvodina. Do{aojeizSente,brzose uklopio u sastav Topol~ana, izborio mestoupostavii~estoje biome|unajistaknutijimpojedincimaujesewem delu prvenstva. PauzauprvenstvuprovodiurodnomBajmoku, gdesmogaisreli. - Zavr{ili smo sa radom pre mesec i po dana, {to ne zna~i da sam zaboravio na fudbal,treniramredovno, ho}u da budem spreman zastartpriprema-ka`eCvetkovi}. Fudbalski talenat Marijan je pokazao u MarijanCvetkovi} prvom timu Radni~kog izBajmokagdeje~etirigodine nerizatosenadamboqimigrabionajboqiigra~.Zatimjedve mairezultatimaunastavkuprsezone veoma uspe{no igrao u venstva. Senti,dabipro{logletapreCvetkovi}eve ambicije su da {ao u Ba~ku Topolu i imao za- zaigra u vi{em rangu nego {to pa`enurolu.Kao{toperveoma jeSrpskaliga. jeopasanizaprotivni~kegol-Uprole}nomdeluprvenstva mana. ekipa mora da igra boqe nego -Polusezonusmozavr{ilina {to je igrala jesenas, {to pod13. mestu,{to je slabije od o~e- razumeva i moje kvalitetnije kivanog, uveren sam da }emo na partije i ve}u afirmaciprole}eigratiboqe.Nisampo- ju.Sportskijeiqudskidaverugre{io {to sam izabrao Ba~ku jemuli~ninapredakinastupu Topolu s obzirom da sam imao vi{em rangu, mada ponovaqam vi{eponuda,klubjeodli~noor- da mi je u Ba~koj Topli lepo ganizovan, uprava korektna, a istakaojeCvetkovi}. @eqkoRa~i}jeizvanredantreS.Stojiqkovi}

mogu}nost da }emo sa jo{ nekim fudbalerimaraskinutiugovore. Zapetipogodinaodkakojena ~elu novosadskog tima, Ratko Butorovi} je realizovao ~itav niz vrednihtransfera.@eqkoBrki} nosi dres italijanskog Udinezea, Gojko Ka~ar i Slobodan Medojevi} nastupaju u nema~koj Bundes ligi,Du{anTadi}svelikimuspehomigrazaholandskiTvente,Dragan Mr|a nastupa u [vajcarskoj, Stevanovi}jesadaigra~Seviqe... Ho}eliimseovezimepridru`itiiDejanMeleg,momakzakojegje zainteresovanAjaks? - Veliki Ajaks samo treba da platicenukojusmotra`iliiMelegve}sutramo`edapostanewegov~lan. Ovihdanapojavilaseiinformacija da postoji mogu}nost da Vojvodina od Olimpijakosa otkupiugovorAleksandraKataija? -Velikajeverovatno}ada}emo otkupitiodgr~kogklubaKataijev ugovor-rekaojeRatkoButorovi}. FK Vojvodina je ju~e raspisao konkurszaizbordirektorakluba i direktora marketinga koji je otvorendo20.januara. A.Predojevi}

DE^JITURNIRURUMI

Novosadskeekipe najboqe UstanovaSportskicentarRuma bilajepokroviteqDe~ijegfestivala fudbala -Novogodi{wa radost2013,uokvirukojegseodr`an turniriumalomfudbalu. Rezultati2005.godi{ta:SportskiklubRuma–[FPetarPua~a (NoviSad)0:1,[FRozenborg(Beograd)–AFBambi(Zrewanin)1:1, SKRuma–AFBambi2:2,[FRozenborg – Radni~ki (Sremska Mitrovica)6:2,AFBambi–Radni~ki4:0,[FPetarPua~a–[FRozenborg 3:2, [F Petar Pua~a – Radni~ki 3:0, AK Ruma – [F Rozenborg2:0,SKRuma–Radni~ki4:1 i[FPetarPua~a–AFBambi1:1. Tabela:  [F Petar Pua~a 10, SKRuma7,AFBambi6,[FRozenborg 4 i Radni~ki bez bodova.Najboqi golman je Marko Stojanov ([F Petar Pua~a), dok je Denis Stajki(SKRuma)najboqiigra~i sa5golovanajboqistrelac. Rezultati 2004. godi{ta, grupa A: SK Ruma – Radni~ki (Sremska Mitrovica)0:0,J.Jsport(In|ija)–

[ule Bolesnikov (Novi sad) 0:7, SKRuma–J.JSport2:0,[uleBolesnikov – Radni~ki 2:0, SK Ruma – [uleBolesnikov0:5iRadni~ki– J.Jsport1:0.GrupaB:Slovensunce (Ruma) – AF Ivan Obradovi} (Obrenovac)0:0,R.M.R(Novisad)– [FBo`a\urkovi}(NovaPazova) 3:3, Sloven sunce – R.M.R 4:0, [F Bo`a \urkovi} – AF Ivan Obradovi}0:0,SlovenSunce–[FBo`a\urkovi}4:0iAFIvanObradovi}–R.M.R3:0. Utakmica za 3. mesto: AF Ivan Obradovi} – SK Ruma 1:0, finale: [ule Bolesnikov – Sloven sunce 2:0.NajboqigolmanjeNikolaStojadinovi} (AF Ivan Obradovi}), najboqiigra~MilivojeMarinkovi}(Slovensunce),aMilo{Popovi}([uleBolesnikov)sa6golova najboqistrelac. De~iji fudbalski festival otvorio je Miroslav Polimac, sekretarSavezasportovaRume,atehni~kiorganizatorbiojeSKRuma. @.Radivojevi}

TURNIRVETERANAUTEMERINU

Gradinapobednik Naturnirveteranaumalomfudbalu (Plus 35)uTemerinuu~estvovaloje12 ekipa.Uutakmiciza3.mestoMladost(Ba~kiJarak)jepobedilaekipuKroja~karadwaAdijana/StakloMili~evi}3:2,aufinaluGradinaEurokomercjesavladalaAutomedikusa2:0.Najboqiigra~jeDraganMandi},najboqistrelacIgorVukovi},anajboqigolmanAleksandarPjevi}.UpredigrifinalneutakmicepioniriTSK-asavladalisu vr{wakeizSlogeboqimizvo|ewempenala.Prihodsaturniraupla}en jezanabavkuslu{nogaparatade~akuizSiriga. -Turnirjeopravdaoo~ekivawa,aslede}i}esigurnobitijo{masovniji.Danapomenemdajelokalnasamoupravaizdvojila274hiqadedinarazanabavkuloptizapotrebevrti}a,osnovnihisredwe{kole–rekao jeMilanTepi},~lanOp{tinskogve}azaresorsporta. M.M.


SPORT

dnevnik

subota5.januar2013.

17

DANASSTARTUJEDAKARRELI

Sagmajsterpetiput, Milanovi}iVeqkovi} debituju Dakar reli startuje danas u Limi uz pitawakojaseti~ubezbednosnihiekolo{kih problema koji prate ovu trku. Trka duga 8.400 kilometara vodi}e od prestonice Perua do Santjaga u ^ileu, gdesezavr{ava20.januara.Najte`ireli nasvetu,kojijeprviputodr`an1978.godine i tradicinalno je startovao u ParizuzaNovugodinu,prolaze}ikrozSaharu,uposledwihpetgodinaodr`avase natluJu`neAmerike,kakobiseizbegli bezbednosni problemi u Africi. Ovogodi{weuzdaweRelijaDakarve}je nai{ao na kritike paleontologa, koji

tvrdedaovamasovnatrka,ukojoju~estvuje450vozila,ozbiqnoo{te}ujefosile kitovaidelfinakojidatirajuodpre20 milionagodina. -Imamove}ozbiqnoo{te}enefosile zbog prolaska vozila - rekao je za AFP direktor peruanskog paleontolo{koginstitutaKarlosVildoso. ReliDakarje,tako|e,ubezbednosnom smislupodznakompitawa,sobziromda jeovatrkatokomgodinauzelavelikidanak.Dosadajeukupnostradalopreko60 qudi, me|u kojima je 25 takmi~ara. Pre godinudana,prvogdanatrke`ivotjeiz-

BojanMilanovi}iDarkoVeqkovi}prviputnaDakarreliju

gubio argentinski voza~ Horhe MartinesBoero.Ovegodineanga`ovanoje150 qudi kao bezbednosno osobqe, kao i 60 lekara i hirurga, uz pet helikoptera i desetmedicinskihvozilakoji}enadziratitrku. -Ovojeekstremnisportirizikuvek postoji - rekao je direktor trke Etjen Laviw. Titulu u konkurenciji automobila brani desetostruki {ampion Francuz Stefan Peterhansel, a u konkurenciji sujo{[panacKarlosSainciNaserAl AltijahizKatara,kojisubilinajboqi na Dakaru 2010, odnosno 2011. godine. Kod motociklistatitulubraniFrancuzSirilDespre,kojijei sada favorit zbog odsustva glavnog rivala prethodnih godina Marka Komeiz[panije. Odna{ihvoza~anastupi}e Gabor Sagmajster na motoru i Bojan Milanovi} i Darko Veqkovi} u konkurenciji automobila. Petu godinu zaredom Sagmajster }e predstavqati SrbijunaDakaruukonkurenciji motociklista, a kao svoj ciq isti~e plasman me|u prvih 50. Sagmajsterjeprvatriu~e{}a naDakaruuspeodazavr{i,

NBALIGA

PobedaMinesote uDenveru Unastavkuprvenstvaameri~ke profesionalne ko{arka{ke lige (NBA) Minesota je kao gostsavladalaDenversa101:97.

Aleksej[ved(Minesota)

^ak {estorica igra~a gostuju}eg tima imalo je dvocifren ko{geterski u~inak, a predvodilisuihXejXejBareairuski reprezentativac Aleksej[vedsapo17poena. Tripoenamaweubacili su Luk Ridnauer i Andrej Kirilenko, dok je prviasMinesoteKevin Lav do povrede imao u~inak 12 ko{eva i 17 skokova. Biv{i centar beogradskog Partizana Nikola Pekovi} utakmicu je zavr{io sa 11 poena i {est uhva}enih lopti. U pora`enom Denveru po 16 ko{eva ubacilisuKostaKufos iTajLoson. U drugoj utakmici Wujork je u Medison Skver Gardenu savladao San Antonio Spars sa 100:83 i tako prekinuo nizodsedamuzastopnih pobeda Sparsa. Najzaslu`niji za pobedu Wujor~ana bili su KarmeloEntonisa23iXejAr Smitsa20poena.

bitinajte`enadamoseda}enamto{to smoodmornipomo}idado|emodociqa togdana,apotominastavimodaqe-rekaojeMilanovi}. Milanovi} ima velikog iskustva na kru`nimstazama,nakojimaseovegodineokitiotitulu{ampiona,aodlukuda u~estvujenaDakarudoneojeuposledwem trenutku. Veqkovi} }e mu biti navigatoripredputuJu`nuAmerikupro{ao jeposebnuobukuzaono{toga~eka. - Moj posao je mnogo ozbiqniji nego {tomnogimisle,po{tobisvakagre{ka mogla mnogo da nas ko{ta. Moj posao je dagledamputnukwiguiwojverujemvi{e nego onome {to vidimo pred sobom. Nadamseda}emosedobrosna}iido}i dociqa-istakaojeVeqkovi}. Trasatrkeidedu`obaleTihogokeana, pre nego {to skrene u unutra{wost Argentineiu|euAnde,uz14etapakoje prolazekroztridr`ave.

ABALIGA:PARTIZANDOMA]INCIBONI

Svakime~kvalifikacioni Tren er ko{ ark a{a Part iz an a Du{ko Vuj o{ ev i} rekao je da }e od duela sa zagreba~kom Cibonom svaki me~ biti kao kvalifikacionizaplasmanuEvroligu. - Imali smo dugu pauzu tokomkojesmomarqivoivredno radili. Trudili smo se da poja~amo broj treninga i optere}eweigra~aiverujemda }e to da se vidi ve} protiv Cibone. Od sada svaka utakmica bi}e izuzetno va`na i gleda}emojekaonakvalifikac ij e za elitn o evrops ko takmi~ewe-rekaojeVujo{evi}. On je podsetio da su dueli Partizana i Cibone oduvek bili veliki izuzetno zanimqiviiderbiji.

- Tako je bilo u biv{oj dr`avi,atakojeisada.Cibona imadobarsastav,problemesu re{ili u hodu i doveli nekoliko poja~awa. Imaju velike ambicijeiakobudu`elelida ihispunemotra}esutradaodigraju na vrhunskom nivou istakaojetrenercrno-belih. Vujo{evi}jekazaoidao~ekujedapublikaodigrazna~ajnu ulogu i da tenziju zbog imperativa pobede pretvori u ne{topozitivnozaPartizan. Zacrno-belebitrebalodadebituje francuski ko{arka{ @ofriLavrw. - ^ekamo da stignu papiri zawegaitrebalobidabudeu sastavu. Ipak, ne bi trebalo o~ekivati da posle samo dvatri treninga ve} protiv Cibone poka`e sve {to zna. Ve-

Danas BEOGRAD:Partizan-Cibona(21),SOLNOK:Solnok-[iroki (17), SKOPQE: Skopqe - Budu}nost (17), LAKTA[I: Igokea-Radni~ki(17),QUBQANA:Cedevita-Split(18)

Sutra ZADAR:Zadar-Krka(17)

Debituje:@ofriLavrw

rujem da }e nam doneti dodatnu ~vrstinu pod ko{em. Znam da bi cela ekipa br`e rasla kadabismoimalijednogiskusnog centra, ali takvih ili nema ili mi u ovom trenutku ne mo`emo da ih priu{timo objasniojeVujo{evi}. Trener crno-belih je rekao dajejo{ranogovoritiogrupi

timovakojisuizdvojiliuborbizaplasmannazavr{niturniridodaodao~ekujjeveliku borbuzaprvomestokojedonosidirektanplasmanuEvroliguivelikeprivilegije. Utakmica 16. kola Jadranske lige izme|u Partizana i Cibone igra se ve~eras od 21 satudvoraniPionir.

ZVEZDAGOSTUJEUQUBQANI

ZANIMQIVOST

Rekorddorekorda Neverovatan rezultatko{arka{kog me~a u Kini, a jo{ neverovatnijejedaje jedan igra~ na toj utakmicidao75poena i postavio rekord. Imena ko{arka{kih timova iz Kine vam, najverovatnije, ni{ta ne zna~e,aliredjedaih pomenemo,sobzirom na rezultat koji se retko posti`e i vi|a. Ekipa Xe|ijanga Rekorder:KvinsiDubi je pobedila [ansi 154:129(36:25,31:38,42:26,45:40),a poena, od ~ega devet trojki. Zanijo{ lu|i je podatak da je jedan mqivo,najbli`isaigra~pou~inigra~natojutakmicipostigao~ak kuutomme~ubiojeEdiKarisa20 75poena,adrugi60iimao29uhvapoena. Dubi je bek {uter, bio je }enihlopti! tri sezone u NBA (Sakramento, Ko{arka{ pobedni~ke Kvinsi Toronto),pajeposleigraouTurDubi je za 35 minuta postigao 75 skoj,[panijiisadauKini.Ovim

GaborSagmajsteropetnanajte`emrelijunasvetu

dokjepro{legodine,kadajeprviputrelivo`eniuPeruu,odustao. -Mislimdamogudaseplasiramme|u prvih50.CiqjedastignemnaciquSantijago,{tede}unamotorukolikogodbudemmogao.Psihi~kiifizi~kisampotpuno spreman. Ruta je veoma te{ka, ve} oddrugogdanaulazimoudineiuprvih petdanaseo~ekujenajte`iposaozasve. Organizatori~akka`udao~ekujuda}e 50 odsto u~esnika odustati tada, a to je zaistavelikibroj.Sigurnojeda}uzbog toga {tedeti motor koliko god mogu, a potompoku{atidaseprobijem-rekaoje SagmajsterzaB92. Milanovi} i Veqkovi} }e voziti OpelAntaru. -Na{ciqjedazavr{imoDakar.SobziromdaniDarkonijanemamonikakvog iskustvaurelijusvesnismokakvisunam dometi.Po{tosuorganizatorispremilitakvurutuda}eprvihnekolikodana

u~inkom je postigao novirekordukineskoj ko{arci po broju datihpoenanautakmici. Prethodni rekord postavio je marta 2010. godine Amdre Emet kada je postigao 71 poen u dresu [andong Kingstona. I pora`ena ekipa imala je svog heroja. ^arls Gejns je postigao 60 poena i imao ~ak29skokova!Dasve bude jo{ neobi~nije, podatak u vezi sa Gejnsom. On je do{ao u ekipu [ansi nakon{tojeizweotpu{tenMarkusVilijams,jerjeutvr|enodaje pu{iomarihuanu.Zanimqivojeto dajeupravoVilijamspretekazne napravioidenti~anu~inaknajednomme~u-60poenai29skokova.

U`eleliseutakmica Zvezda }e danas u Qubqani igrati protiv Olimpije u 16. kolu ABA lige, a u sredu u EvrokupuprotivUlmaugostima.Gust raspored, me|utim, ne

brine trenera Vladu Vukoi~i}a. - To je samo jedan od pet ili {est meseci koliko }e se jo{ igrati.Nemislimdasutokomja-

Dobarsavetparavredi:VladaVukoi~i}(desno)

nuara protivnici i utakmice laki,dalekoodtoga,alimislimdai utakmicetokomfebruaraimarta itekakoimajusvojute`inu,kaoi ono{tonas~ekauapriluimaju,a danegovorimusamomfini{usezone-kazaojeVukoi~i}. ZvezdasaOlimpijomigrave~erasod19~asova. -Qubqan~anisubezsvakesumwe tim koji najozbiqnije konkuri{ezajednoodprva~etirimesta kojevodenafajnal-forABAlige - istakao je Vukoi~i} i dodao: Svaka pauza i prekid takmi~ewa uvek sa sobom nosi neku neizvesnostkako}etimdareaguje,dali sepopravilaforma,dalisuneki igra~inapredovaliilido`iveli pad. Me|utim, i pored te neizvesnostiistotakopostojiidozapoja~anemotivacije.Jer,kadauproseku mese~no igrate osam, devet utakmicaikadasenapraviovakva pauzasviseza`eleutakmica.


18

svet

subota5.januar2013.

AMERI^KIPREDSEDNIKOSTAJEBEZNAJVERNIJEGEKONOMSKOGSAVETNIKA

Gajtnerodlazi, Obamaubrigama VA[INGTON: Plan ministra finansija SAD Timotija Gajtnera da napusti funkciju krajem januara doveo je Belu ku}u u nezgodan polo`aj, budu}i da bi ameri~ki predsednik Barak Obama ostao bez najverni jeg eko nom skog sa vet ni ka uo~i slede}e rasprave o fiskalnoj situaciji u Kongresu. Gajtner, koji se godinama borio sa finansijskom krizom, a zatim i sa zakonodavcima iz redova republikanaca u 2011. oko podizawa granice javnog duga, ve} neko vreme `eli da napusti vladu, prenosi Rojters. Ministarstvo finansija je navelo da ne}e komentarisati kada bi Gajtner mogao da ode dok wegov naslednik ne bude imenovan, a agencija Blumberg navodi da bi to moglo da se desi krajem januara. Obama je izabrao Gajtnera kao vo|u nedavno okon~anih pregovora sa Kon-

Pla}awe samo ke{om VATIKAN: Turisti u Vatikanu od Nove godine ulaznice za muzeje, suvenire ili bilo {ta drugo mogu da pla}aju samo gotovinom po{to je italijanska centralna banka odlu~ila da blokira elektronsko pla}awe u gradu-dr`avi. List „Korijere dela Sera” pi{e da je blokada uvedena jer Sveta stolica jo{ nije u potpunosti ispunila sve bezbednosne mere koje propisuje Evropska unija u ciqu spre~avawa prawa novca. To zna~i da italijanske banke nemaju dozvolu da rade na teritoriji Vatikana, a „Doj~e bank Italija”, koja je oko 15 godina pru`ala Vatikanu usluge elektronskog pla}awa, saop{tila je da je Banka Italije ovla{}ewa povukla nakon 31. decembra, javio je AP. Vatikan tvrdi da nastoji da re{i ovaj problem za hiqade turista koji pose}uju wegove popularne muzeje, ali zasad nije komentarisao navodne razloge za blokadu elektronskog pla}awa. U ciqu poboq{awa mera za otkrivawe i spre~avawe prawa novca, Vatikan je pre samo nekoliko meseci anga`ovao jednog {vajcarskog stru~waka, navodi ameri~ka agencija. Muzeji, suvenirnice i turisti~ki obilasci veliki su izvori prihoda za Vatikan.

Timoti Gajtner

gresom o izbegavawu “fiskalne provalije”, odnosno rasta poreza i buxetske {tedwe, koji su pretili da ameri~ku ekonomiju gurnu nazad u recesiju. Me|utim, dogovor kojim je sa~uvana

ve}ina poreskih olak{ica iz vre me na Bu {a sa dr `i i niz kqu~ nih fi skal nih ro ko va, kojima se automatska buxetska {tedwa odla`e do marta, a granica vladinog zadu`ivawa nije

pove}ana. Obama se tako na{ao u te{koj poziciji, budu}i da }e, po svoj prilici, morati da imenuje novog ministra finansija i zatra`i od Senata da odobri wegov izbor, u vreme ka da se za ko no dav ci na la ze usred jo{ jedne rasprave o buxetu. Jav ni dug SAD je 31. de cem bra 2012. do sti gao li mit od 16,4 bi li o na do la ra, a zva ni~ ni Va {ing ton je na do brom pu tu da u fe bru a ru osta ne bez sred sta va. Uko li ko Kon gres na vre me ne po dig ne gra ni cu za du `i va wa, SAD bi mo gle da ban kro ti ra ju i uz bur ka ju tr `i {ta {i rom sve ta. Gajt ner je mno go po mo gao re pu bli kan skom pred sed ni ku Xor xu Bu{u, a za tim i Oba mi, to kom kre dit ne kri ze iz 2007-2009, pr vo kao pred sed nik Fe de ral nih re zer vi Wu jor ka, a za tim kao mi ni star fi nan si ja.

REAGOVAWERUSANADEPARDJEOVONOVODR@AVQANSTVO

„@erare,do|inatrg sruskimpaso{em” MOSKVA: Rusi su ju~e sa smehom, nevericom i pove}om do zom iro ni je re a go va li na vest da je Kremq dao dr`avqanstvo francuskom glumcu @eraru Depardjeu. U pismu koje je emitovala Ruska televizija Depardje je naveo da voli ruskog pred sed ni ka Vla di mi ra Putina i nazvao Rusiju „velikom demokratijom”. „Impresioniran je na{om demokratijom - to zna~i da je potpuno poludeo”, napisao je korisnik Fejsbuka Vladimir Sokolov. Levi~arski politi~ar Eduard Limonov pozvao je Depardjea da u~estvuje na protestima protiv Putina i rizikuje susret sa policijom. „@erare, do|i na Trijum@erar Depardje i Vladimir Putin falni trg 31. januara sa novim ruskim paso{em u xepu”, napi{}emo ga kako gura kolica u Tviteru televizijska voditeqsao je Limonov na svom blogu. radwi, ~eka na analizu krvi u ka. Depardje, kao drugi ruski Agencija AFP navodi dr`avqani, mora da Depardje sasvim sida ima pri ja vu gurno ne}e prihvatiti Spremnasamdagaregistrujemnasvojstan boravka. ovu ponudu budu}i da ga Mnogi, ipak, gdemo`edaostanekoliko`eli je na nedavnoj konfesumwaju u moral(TinaKandelaki) renciji za {ampu Punu is prav nost tin na zvao bli skim da va wa dr `a prijateqem. Mnogi u Rusiji na- poliklinici ili u redu za penvqanstva Depardjeu. Orek na{alili su se da }e Depardje sa- ziono”, napisao je novinar i vo di da we go vo pro ti vqe we da `iveti kao ruski penzioner bloger Anton Orek na sajtu po- pla}awu poreza u Francuskoj ako se odrekne francuskog drpu lar ne ra dio sta ni ce Eho. pokazuje da „vi{e voli novac `avqanstva zbog predlo`enog „Spremna sam da ga registrujem od zemqe. Dajmo onda paso{e pove}awa poreske stope za bo- na svoj stan gde mo`e da ostane svima sa mnogo novca i ne}mo gate na 75 procenata. „Sre- koliko `eli”, napisala je na morati da pla}amo porez!”

dnevnik

^E[KA

Klausuisti~emandat, izboriidu}esedmice PRAG: Ustavni sud ^e{ke je ju~e odbacio zahtev da se odlo`e prvi direktni predsedni~ki izbori planirani 11. i 12. januara, saop{tio je taj sud. „Izbori }e se odr`ati idu}e sedmice, kada su i zakazani”, rekao je generalni sekretar Ustavnog suda Tomas Langa{ek, prenela je agencija AFP. @albu sudu je ulo`io senator Tomio Okamura po{to je izbrisan sa liste predsedni~kih kandidata zbog nepravilnosti.

„Zahtev je odbijen”, rekao je Langa{ek. Prva runda predsedni~kih izbora zakazana je za 11. i 12. januar, a druga runda }e biti dve nedeqe kasnije sa dva kandidata sa najvi{e glasova dobijenim u prvoj rundi. Do sada, predsednika ^e{ke birala su oba doma parlamenta. Evroskepti~nom predsedniku Vaclavu Klausu isti~e drugi mandat 7. marta. Favoriti na predsedni~kim izborima su politi~ar desnog centra Jan Fi{er i levi~ar Milo{ Zeman.

NEMA^KA

Altmajer:Nuklearke nemajubudu}nost BERLIN: Nuklearna energija nema nikakvu budu}nost u Nema~koj, potvrdio je nema~ki ministar za za{titu `ivotne okoline Peter Altmajer. „Ne vidim da postoji bila kakva mogu}nost da se u Nema~koj obnovi proizvodwa nuklearne energije”, bez obzira na to ko vlada unutra{wom politi~kom scenom, izjavio je Altmajer, ~lan Demohris}anske unije (CDU) koju predvodi nema~ka kancelarka Angela Merkel, prenela je novinska agencija AFP. Altmajer je reagovao na nedavnu izjavu evropskog komesara za energetiku Gintera Etinga, koji je 31. decembra za nema~ki list „Rajni{ post” da }e se u Nema~koj

Peter Altmajer

i „za 40 godina” proizvoditi elektri~ne energije u nuklernim centralama. Evropski komesar nije iskqu~io ni mogu}nost da se u Nema~koj u budu}nosti postave nova nuklearna postrojewa.

FILIPINI

Napada~ubio devetoroqudi MANILA: Napada~ sa poluautomatskim pi{toqem ubio je ju~e najmawe devetoro qudi i ranio 11, divqaju}i kroz sirotiwski kvart u predgra|u Manile, glavnog grada Filipina, saop{tile su vlasti. Napad se dogodio na oko 40 kilometara ju`no od Manile i zavr{io pogibijom napada~a dok je razmewivao vatru s policijom, rekao je istra`ni zvani~nik Arnulfo Lopez. Lopez je agenciji AFP izjavio da je napada~ pucao nasumice, na svakog ko bi mu se na{ao na putu. Jedna sedmogodi{wa devoj~ica je me|u poginulima dok je ~etvoro dece raweno, naveo je Lo-

pez. On je rekao da je napada~ Ronald Bae, sredove~ni ~ovek koji se jedanput kandidovao i izgubio izbore za seoskog stare{inu. Lopez je rekao da jo{ nisu utvr|eni motivi napada, ali kom{ije isti~u da je on pio preko svake mere prethodne ve~eri. Svedoci navode da je divqawe po~elo u blizini Baeove ku}e u naseqenom delu mesta Kavit i da su wegove kom{ije me|u `rtvama. Lopez je rekao da je Baea pucao u devoj~icu u wenoj ku}i. Okr{aj se zavr{io pogibijom Baea koji je koristio poluautomatsku 45-ticu.

SIRIJA

Eksplozijabombe uDamasku DAMASK: Najmawe devetoro qudi je poginulo u eksploziji automobila bombe u sirijskoj prestonici Damasku, saop{tila je ju~e sirijska Opservatorija za qudska prava dok istovremeno sti`u izve{taji o `estokim okr{ajima u okolini glavnog aerodroma i vojne vazduhoplovne baze na severu zemqe.Dr`avna novinska agencija SANA saop{tila je da je re~ o teroristi~kom napadu, po{to sirijski re`im pobuwenike i protivnike predsednika Ba{ara el Asada naziva teroristima.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI VLADIMIRPUTIN Ruski predsednik Vladimir Putin godine bio je 2012. najuticajniji ~ovek na svetu, procenio je ameri~ki ~asopis „Forin polisi”. Kako prenose ruski mediji, Putin je zauzeo drugo mesto na listi, ali imaju}i u vidu da prvo mesto nije dodeqeno nikome, ruski predsednik je prakti~no poneo titulu najuticajnijeg.

UGO^AVES Predsednik Venecuele Ugo ^aves i daqe je lo{e i bori se sa ozbiqnom upalom plu}a dok opozicija koristi wegovo stawe za „psiholo{ki rat” radi destabilizacije zemqe, navedeno je u ju~era{wem saop{tewu najbli`ih ^avesovih saradnika. ^aves (58) se ve} vi{e od tri sedmice bori sa komplikacijama nakon ~etvrte operacije tumora, na Kubi, neizvesno je da li }e mo}i 10. januara da se inauguri{e.

JANISSTURNARAS Gr~ka mora da na vreme primeni novi paket fiskalnih reformi, kako bi krajem meseca dobila novu tran{u pomo}i od Evropske unije, izjavio je ju~e gr~ki ministar finansija Janis Sturnaras. „Moramo da budemo spremni, moramo da izglasamo predlog zakona o porezima do 11. januara, to nam je sada najva`nije”, rekao je nakon sastanka sa premijerom Antonisom Samarasom.

Ubica iz [vajcarske odgovoran i za ubistvo u Alpima? @ENEVA: Ubica koji je u {vajcarskom selu Delon upucao troje qudi i jo{ dvoje ranio bi}e ispitan u policiji i zbog misterioznog ubistva britanske porodice u Alpima u septembru, prenosi britanski „Telegraf”. Prvobitno se smatralo da je britansku porodicu likvidirao pla}eni ubica ali policija je saop{tila da bi to moglo biti i delo ubice sa psihi~kim problemima. Osumwi~eni za prekju~era{we ubistvo u [vajcarskoj pretio je Mesto zlo~ina u [vajcarskoj... ...i Francuskoj policiji prilikom poku{aja hap{ewa, te su policajci pucali i ranili ga, Masovna ubistva retko se doga|aju u [vajcartela Saada al-Hili, naturalizovanog a potom su ga odveli u pritvor, javila je agenskoj, iako je posedovawe oru`ja {iroko Britanca ro|enog u Iraku, wegove supruge i cija Rojters. Napada~ je stanovnik sela rasprostraweno. Kako navodi „Telegraf”, ta{te. Delon, star oko 30 godina, koji je bi naoru`an `rtve u oba napada su ubijene preciznim Wegove dve k}erke su pre`ivele napad. poluautomatskom pu{kom i jako pijan. hicima u glavu i grudi, dok su raweni Jedna od wih se tokom pucwave krila u koliOn je sve tri svoje `rtve poznavao. Jedan od pogo|eni u ramena i karlicu. U septembru ma i ostala da le`i satima nepomi~no ispod dvojice rawenih mu{karaca je penzionisani pro{le godine na parkingu u Alpima na tela ubijenih roditeqa dok je policija nije policajac za kojeg se smatra da je wegov ujak. jugoistoku Francuske u kolima su prona|ena prona{la.


kultura

dnevnik УСКОРО ПРАИЗВЕДБА У СУБОТИЧКОМ ПОЗОРИШТУ „КОСТОЛАЊИ ДЕЖЕ”

У ђавољој пећини „Са дозволом тетке Баби и НАСА“ суботичко позориште „Костолањи Деже“ припрема праизведбу текста „Војаџер“ Андраша Винаија, коју режира Ласло Кесег. Премијера је заказана за 11. јануар, а на репертоару првог месеца нове године издваја се трилогија „Пас-порт“. Куриозитет „Војаџера“ је то што је то текст који је специјалнио наручен за Позориште „Костолањи Деже“ од писца из Мађарске. Пишући га, Андраш Винаи је имао на уму ансамбл специфичне естетике, познат баш по томе да ретко игра класичне драмске текстове. Редитељ Ласло Кесег је такође гост из Мађарске, али пореклом одавде. Кесег је и раније радио у „Костолањи Деже“, представу „Крв“, по тексту Серхија Белбела. Тизер са почетка текста је заправо наслов сижеа који је пуштен уз најаву праизведбе. У њему се назире да се представа бави самообмањивањем. Користећи термин „makyo“ (ђавоља пећина), који је у зен медитацији у употреби и као метафора за јед-

ну врсте илузије, аутори су описали стање које се грубо може дефинисати као активност ума која нема никакве користи за власника. „Лажно, неразумно пресеравање које чинимо зато што немамо храбрости да се суочимо са сопственим божанским јаством. Љубомора је makyo. Притужба је makyo. Летаргичан посао без страсти је makyo. Летаргичан, хладан секс је такође makyo. Исто тако је и опипавање новчаника makyo. Сви страхови су makyo...“, наводи се у најави. Прича прати Пала који не познаје makyo. Њему ће се догодити нешто што ће битно променити његово поимање света. У представи „Војаџер“ Пала ће играти Имре Елек Микеш, а његове компањоне Кристина Ваго (Вера), Габор Месарош (Геза), Кинга Мезеи (Тетка Баби, Џина) и Борис Кучов (Шахаш). Музику је компоновао Акош Жагер Варга, сценографију је креирала Марија Калабић, а костиме Марина Сремац. Аситент редитеља био је Роберт Ленард. И.Бурић

ОСТВАРЕЊА СА АМЕРИЧКЕ МЕТАКРИТИК ЛИСТЕ

Најбољи филмови у домаћим биоскопима Најбоље оцењени филм на угледном америчком сајту „metacritic.com„ - акциона драма „00:30 - Тајна операција” у режији Кетрин Бигелоу биће премијерно приказан у Београду 24. јануара, најавио је домаћи дистрибутер „Миленијум филм”. Критичари су на друго место ставили филм „Мастер” Пола Томаса Андерсона који ће „Миленијум„ приказати на предстојећем Фесту, а у дистрибуцији од 28. фебруара. Међу првих десет на овој листи је и филм „У добру и у злу” Дејвида О. Расела, који ће исти дистрибутер приказати такође на Фесту и затим у биоскопима од 7. марта. Претходно ће наша публика моћи да види и филм Квентина Тарантина који се пласирао на десето место „Ђангова освета”. Дистрибутер „Так„ већ је најавио премијеру за 16. јануар. Од филмова који су добили највише оцене у Београду су до сада на различитим фестивалима приказани „Свети мотори” Леа Каракса, „Арго„ Бена Афлека, „Звери јужних дивљина” Бена Зајтлина и „Ово није филм” Џафара Панахија. За сада није објављено када ће наша публика моћи да види преостале филмове са „метакритик„ листе - „Краљевство излазећег Месеца„ Веса Андерсона, „Линколн„ Стивена Спилберга и „Љубав„ Михаела Ханекеа.

Снажни удар велике енергије и полетности Од времена када је као „чудо од детета“, а затим и у разним каснијим развојним фазама наступао у Новом Саду (сећамо се из тог времена и једног концерта из 1992, али и његовог учешћа на Номусу 2011, о чему је такође писано у Дневниковој културној рубрици) Стефан Миленковић је у широј популацији постао синоним за уметника из света класичне музике. Чињенице да је „наш“ а међународно познат, неконвенционалан у односима с публиком и колегама, симпатичан и доброг спортског изгледа, додатно су увећале Миленковићеву популарност, тако да се за његова гостовања увек тражи карта више. У препуној Синагоги, у предвечерје новогодишњих празника свирао је с Гудачима св. Ђорђа, нашим најбољим камерним оркестром који је овим концертом крунисао прославу двадесетогодишњице деловања, представивши се, разуме се, у потпуно подмлађеном, додатно амбициозном и беспрекорно уиграном саставу. У складу са уобичајеним концептом да сваки значајнији програм припреме с неким другим уметничким „шефом“ (претходни слављенички пројекат, вече Хајднове музике, одржано прошлог новембра у Београду, настудирали су с нашом угледном виолончелисткињом Ксенијом Јанковић), свој традиционални новогодишњи концерт Гудачи св. Ђорђа „избрусили“ су са Миленковићем као концертмајстором, па је и у главној тачки вечери, „Успоменама из Фиренце“ Петра Чајковског, харизматични виолиниста стајао за првим пултом. Ово последње камерно дело најзначајнијег музичког ствараоца

„Велики рат” на енглеском вила кућа „Моно и мањана„, требало би да се појави 28. јун 2014. године, тачно на стогодишњицу почетка Првог светског рата, а промоција је планирана у Лондону у конгресном простору Војничког гробља британских ратника из Првог светског рата. Домаћи критичари су „Вели-

19

СТЕФАН МИЛЕНКОВИЋ И ГУДАЧИ СВ. ЂОРЂА НА НОВОГОДИШЊЕМ КОНЦЕРТУ У СИНАГОГИ

НОВИ РОМАН АЛЕКСАНДРА ГАТАЛИЦЕ У БРИТАНИЈИ ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Писац Александар Гаталица потписао је са кућом „Istros book„ уговор за енглеско издање романа „Велики рат„, саопштио је књижарски ланац „Вулкан”. „Велика је ствар за сваког писца када се за његов роман заинтересује издавач на енглеском језику. Необичност овог превода је што су контакти и заинтересованост куће ‘Istros book‘ почели још током писања романа, те је прва понуда дата практично на невиђено, због важности теме, величине годишњице која се приближава, али и, што ми је посебно драго, препознате вредности романа и то само на основу неколико одломака које је Вил Фирт превео још током писања романа„, истакао је Гаталица. Превод на енглески језик, према његовим речима, важан је и стога што „отвара врата и другим језицима, те има назнака да ће се пројекту превода књиге до стогодишњице Првог светског рата придружити и издавачи на немачком и француском језику”. Енглеско издање романа „Велики рат„, који је у Србији обја-

subota5.januar2013.

Књижевни магазин, новембар 2012). Савремен роман о највећем историјском преокрету на почетку 20. века, у избору је за овогодишњу НИН-ову награду. „Велики рат„ није само портрет много људских судбина, већ убедљива слика слома велике

руског романтизма, у оригиналу написано за гудачки секстет (а у преради за гудачки оркестар још познатије), баш је својим изражавањем животне радости прикладно за обележавање лепог јубилеја, те је снажни „удар“ велике енергије и полетности, којим је импулсивно започело, красио комплетно

извођење. У целини обележена и складом, преданошћу и инструменталним виртуозитетом, интерпретација је савршено следила упутства композитора: први став треба свирати „с великом ватром у срцу“, други изводити „заносно певајући, трећи бучно, а четврти весело и пркосно“. У том смислу, најоствареније је било тумачење другог, врло нежно, корално започетог и медитерански (налик баркароли) обојеног става, с дивним дијалогом виолончела и виоле којој је поверена и „руска“ тема трећег става. Огромни завршни брио и фантастична фугирана градација

у којој све оркестарске групе наизменично подсећају на све карактеристичне теме ауторовог „сећања на боравак у Фиренци у зимским месецима, с погледом из Русије“, био је могућ само захваљујући изузетној припремљености јединственим дахом обједињеног ансамбла.

ђе оркестарских група, нарочито у поетично остварена сола виоле и виолончела. Лакоћа тонски племените, експресивно снажно обликоване мелодије и ефектан, ритмички прегнантан, „ситни“ виртуозитет Стефана Миленковића до пуног изражаја дошли су потом и у „шпанском“ аромом обавијеној „Интродукцији и ронду капричозу“ Камија Сен Санса (у аранжману Владимира Кораћа, за виолину и „олујне“, у прелазима, гудаче), а на крају и у мајсторском, енергичном, управо еуфоричним уметниковом „погледу“ на трансформисани џез у духовитим Прелидима Џорџа Гершвина, такође у Кораћевој инструментацији и с изванредно „разумевајућом“ и сконцентрисаном гудачком подршком. Одушевљене реакције током сусрета с нашим најомиљенијим извођачем из домена такозване „озбиљне“ музике поново нас доводи до недоумица и питања зашто већина његових „фанова“ није развила потребу да доФото: С. Дорошки ђе и на друге концерте Иако су Гудачи св. Ђорђа на че- класичне музике. Тада би стекла лу с Миленковићем већ овде уло- навику да се заинтересује и шта се жили сву срчаност и дух, остало на њима изводи, односно да поглеје још доста отворености и за да у програмски листић, али и да представљање композиција у ко- не тапше када аплаузу није време. јима је солиста био управо он. Или је то можда све у складу с наОсећајући потребу да открије и стојањем за постизањем праве забављачку страну своје личности спонтаности, Миленковићевом (можда и превише необавезни, необичном личношћу, односно с понешто „американизирани“ при- добром уиграношћу и забављачступ комунукацији), Миленковић ким карактером какав се већином се обраћао аудиторијуму најављу- очекује од новогодишњих концерајући наредна дела. Прво, „Мелан- та. Судећи по расположењу и похолична серенада“ Чајковског, нашању посетилаца и њиховог неосвајало је скоро вокалним богат- посредног „идола“, можда тако и ством кантилена и нијанси прене- јесте! тих и на „разговоре“ солисте и воМаријаАдамов

СВЕТСКА ЛИТЕРАРНА СЦЕНА: ШТА ЋЕМО ЧИТАТИ У 2013.

Нове књиге аутора бестселера Од нових авантура Џејмса Бонда и Бриџит Џонс до нових романа Хилари Мантел и Стивена Кинга, 2013. обећава узбудљиву књижевну годину. Љубитељи литературе Бриџет Џонс могу да одахну, јер се 2013. очекују нове авантуре симпатичног лика Хелен Филдинг. Они са нешто „озбиљнијим„ књижевним укусом сачекаће трећи део трилогије Хилари Мантел о Томасу Кромвелу. ош један двоструки добитник Ман Букер награде Џ.М. Куци објављује нови роман. „The Child-

hood of Jesus„ (Исусово детињство) је мистериозна прича о дечаку и мушкарцу који стижу у нову земљу без икаквих успомена и сећања, пише БиБиСи. У плану су и нове књиге некадашњих добитника букера Џулијана Барнса и Маргарет Атвуд, а Халед Хосеини („Ловац на змајеве“) враћа се после паузе од шест година на сцену са „And the Mountains Echoed„. Током 2013. очекују се и нова дела Џона Ле Кареа, Кејт Еткинсон и Трејси Шевалије као и нови роман о Џејмсу Бонду из пера

Вилијама Бојда. Елизабет Гилберт, ауторка књиге „Једи, моли, воли„, враћа се роману после 12 година са „The Signature of All Things„. За оне који желе да виде нове таленте ту је деби Тајре Селаси „Ghana Must Go„, породична драма из пера британско-америчке списатељице. Стивен Кинг ће у септембру представити наставак свог хорора „Исијавање„ у коме, 36 година касније доктор Слип прати Денија Торанса, дечака који је преживео ужасне догађаје у првој књизи.

ЧЕТВРТИ НАЈПРОДАВАНИЈИ АЛБУМ СВИХ ВРЕМЕНА

Аделин „21” прави хит

ки рат„ окарактерисали као „прворазредну сензацију наше књижевности и најуспешнији роман 21. века„ (Драшко Ређеп, „С обе стане смрти„, Вечерње новости, децембар 2012) и као „један од најбољих романа у последњих 10 година„ (Младен Весковић, „Историја јесте велика тема„,

наде у срећну будућност човечанства. Пратећи судбине више од 70 јунака, на свим зараћеним странама, Гаталица је обликовао победнике и поражене, генерале и оперске певаче, војнике и шпијуне, мале, обичне људе, успевајући да обухвати читаву епоху. (Танјуг)

Албум ‘’21’’ британске певачице Адел постао је четврти најпродаванији албум свих времена у Великој Британији. Према подацима продаје званичне компаније музичких листа, албум „21” је престигао албум групе Оасис „(What‘s The Story) Morning Glory?’’, преносе британски медији. Албум манчестерског бенда из 1995. године продат је у 4,555 милиона примерака, док је „21” продат у 4,562 милиона примерака. Компилација хитова групе Abba „Gold - Greatest Hits” из 1992. године нашао се на трећем месту са 5,046 милиона продатих примерака док се албум Битлса

„Sergeant Pepper‘s Lonely Hearts Club Band” нашао на другом ме-

сту са 5,059 милиона продатих копија. Албум највећих хитова групе Queen из 1981. године на првом је месту најпродаванијих албума са 5,866 милиона продатих примерака. Прошле године, Аделин други албум именован је за најпродаванији албум соло извођача у Великој Британији у 21. веку. Он је такође провео 101 недељу на званичној листи топ 75 албума, а од тога је 23 недеље био на месту број један. Нумера „Someone Like You” са истог албума недавно је проглашена за најпопуларнију песму године на караокама.


20

LekAR

subota5.januar2013.

dnevnik

PRETERIVAWEUJELUIPI]UMO@EDONETI ZDRAVSTVENEPROBLEME

O b a z r i v  o s mas  nom hran  o m  i  a l k o h o l  om D

anipraznikasukojiseujanuarure|ajujedanzadrugim,prilikasudase opustimo,razonodimo,proveselimo, dru`imosprijateqimairodbinom...asve touna{emnarodunezamislivojebezbogatetrpeze.Nastolusemoguna}isvakojake |akonije,masneislasne,jedesegotovoceo

dandodubokouno},arezervehranenakrcanesuiufri`ideru.dakle,{tosehrane ti~e,„nemazime”. Niko ne mo`e da ka`e da za te dane nije jeoipiovi{enego{tobitrebalo,{to}e se svakako draziti na kilograme koji se za ~asnatalo`e,aliproblemizbogpreobimne masneislatkehranemogubitiidalekove}i: od `garavice i problema s varewem do toga da „proradi” ~ir, pokrene se kamen u `u~i,porastekrvnipritisakiholesterol... Davampraznikovawenepresedne,uzsavetdakontoli{etekolikohraneunosite,

evodesetsavetakakodaseveseliteuzpunu trpezu a da izbegnete zdravstvene probleme. 1. Pijte puno vode tokom dana da biste eliminisali dehidriranost. Konzmirawe alkohola, masna hrana, i nedostatak vode sunekiodglavnihrazlogaza{toqudiose}ajudasuseprejelii da su te{ki, nakon praznika. ^ak i }elije u va{em telu trebajuadekvatnuvodudabidobrofunkcionisale tako da treba da pijete najmawe2litravodeda biste izbacili masno}uitoksine. 2. Uzimajte kvalitetne saplamente B kompleksvitaminai vitaminCjerseoba gube prilikom  pu{ewaikonzumirawa alkohola 3. Jedite vo}e ujutro,naprazanstomak -vo}ejenajboqahranakoja~istilimfni sistemiomogu}avadaselimfakre}enormalno. Limfni sistem izbacuje toksine, masno}u i metaboli~ke produkte, umawuje bol, zapalewa, smawuje celulit i nagomilanetoksineutelu. 4.Jeditevi{ezelenesalate,sve`egparadajza,kupusa...zaspravqawesalataizbegavajtemajonezipavlaku,akoristitemalomaslinovoguqailimunovsok. 5.Pravitepauzuizme|ujelaitonajmawetrisata. 6.Izbegavajtedajedeteslatki{e,ili hranu zasla|enu ve{ta~kim zasla|iva-

~ima. Umesto toga, uzmite vo}ku ili biqni ~aj zasla|en sa nekoliko kapi stevie - biqke koja sadr`i prirodnu supstancukojaje1000putasla|aod{e}eraanemalo{ihefekatananivo{e}eraukrvi. 7. Ukqu~ite ve`be u va{ dnevni raspored.Minimumod20minutaintenzivnogve`bawa}eubrzaticirkulacijulimfeuva{emtelu,pove}a}evamenergijuipomo}i va{emteludasagorikalorije.Tojejedan odnajboqihna~inadasepodstaknelimfa idaelimini{enaslagemasno}eicelulitauva{emtelu. 8. Izbegavajte margarin i hidrogenizovanuhranukaoihranusatransmasnimkiselinama. 9. Izbegavajte hranu koja sadr`i ve{ta~keboje,aditiveikonzervanse. 10.Ukqu~itepasuquva{uishranu,dodajtegausupe,salateiliudrugajela.Mahunarke se naj~e{}e previde kao zdrava hrana, iako su bogate proteinima, dijetnimvlaknimaislo`enimugqenimhidratima i ~iste va{a creva, stabilizuju {e}erukrviidr`evassitimsatima. J. B.

Mamurluk,cehza~a{icuvi{e M

amurluk,verni prat il ac „no}i pos le”. U glav i tutw i, o~in i kapci te{ki, mu}nina, vrtoglavoca, malaksalost... sve su to posledic e pret er iv aw a sa alk oh ol im pi} im a. Prijenego{toodeteu krevet nakon previ{e pi} a, pos toj e na~ in i kako spre~iti simptomemamurluka.

drirati te }e jo{ vi{e na{koditi va{em trbuhu. Mleko i ostali mle~ni proizvodi tako|enisudobraideja.

Najboqa formulaH2O

Pojedite jednu ka{i}icu meda, ili dodajte malomedauvoduili~aj. Pomo}i }e ubla`avawu suvo}eugrlu.

\us Sok od ce|ene naran|e je dobra ideja. Vitamin C }e vam dati potrebnuenergiju.

Med

Uzimawe velike koli~ine vode pre spavawa je efektivan na~in spre~evawa simptoma dehidracije koje osetite jutro poslije. Voda}evampomo}iuispirawualkoholaiztela.

Tost Itostjedobraideja,alibezikakvognamaza.

Kafa

NEZABORAVITENAVODU

Za{tojeva`no zapo~etidansdve ~a{evode 1. Pijewe vode na prazan stomak (ujutru) pro~i{}ava debelo crevo i olak{ava mu da apsorbuje hranqive materije iz hrane. 2.Podsti~eproizvodwu novih krvnih zrnaca i mi{i}nih}elija. 3. Hladna voda poma`e mr{avqewu.Akoujutrupopijete pola litre vode na normalnoj t e m p e r a t u r i (hladna voda), to }e ubrzati jutarwimetabolizamza 24  odsto. Topla (mlaka) voda }e pomo}i proces eliminacije i ~i{}ewacrevaidigestivnogtrakta. 4. ^ini ko`u sjajnijom.Vodapoma`e da se izbace toksini iz krvi, {to }e pomo}i da va{a ko`a ima~istisjajanizgled. 5. Uravnote`uje limfni sistem.Limfne`lezdeuravnote-

`ujutelesnete~nostiiborese protiv infekcija, poma`u}i vam sa svakodnevno funkcioni{etenanajboqina~in.

Biqnavlaknazaboqe varewe ostoje va`ne materije kojenemo`emodasvarimo,alisuipakneophodne za na{u ishranu. Iako tzv.

P

jelo od integralnih `itarica, jer su ove namirnice posebno bogate biqnim vlaknima - za nasnesvarqivimdelovimabiq-

biqna vlakna nesvarena pro|u krozcreva,inedajunienergiju nikalorije,onasuosnovzdrave ishrane. Za{to? Biqna vlakna suva`anelementkojireguli{e vareweismanjujenivoholesterola i {e}era u krvi. Zatojeveomava`nodasesvakodnevno konzumirate ne{to sve`egvo}aipovr}a,ilibarneko

nehrane.Tavlaknasuglavnisastojciomota~abiqnih}elijai nawihneuti~uenzimikojivare hranu. Imajtenaumudabiqnihvlakana nema u namirnicama `ivotiwskogporekla,aimaihveoma malo ili uop{te nema u rafinisanoj, industrijski prera|enojhrani.

Vitamini

Iakostevidnoiscrpqeniiumorniikafavamse~inikaoidealnazarazbu|ivawe,izbegavajteje.Kofein}evasjo{vi{edehi-

Ako ne `elite jesti vo}e ili popiti |us, uzmite vitamin C ilinekudruguvrstumultivitamina.

VESTI Vakcinaprotiv~etiri vrstegripa

Obazrivosavo}nim frapeimaizprodavnica

Ameri~ka Uprava za hranu i lekove odobrilajenovusezonskuvakcinuprotiv gripa, farmaceutske kompanije „Glakso Smit Klajn”. Ova kvadrivalentna vakcinapodnazivomsemo`ekoristitizaimunizacijudecestarijetrigodine,kaoiza za{tituodraslihosobaprotivpodtipova gripaAiB.Dosada{wetrivalentnevakcine nisu {titile od jedne vrste virusa gripatipaB,kojiseod2000.godinejavqa u mawem ili ve}em obimu, dok je „flua- riks”prvaintramuskularnavakcinakoja {titi od ~etiri vrste virusa. U {est od posledwih 11 godina dominantna je bila ba{ vrsta B virusa od koje trovalentna vakcinaniju{titila,isti~ustru~waci. U „Glakso Smit Klajnu” napomiwu da }e vakcina biti spremna za sezonu gripa 2013/14.

Vo}ni frapei kupqeni u prodavnicama mogu da sadr`e vi{e kalorija i {e}era od gaziranih napitaka. Wih, me|utim, ~esto biraju qudi na dijeti koji `ele da zamene odre|enezasla|enenapitkevo}em.Jednood istra`ivawakojesuprenelifrancuskimediji  pokazuje da se u tim napicima nalazi znatna koli~ina {e}era. Autori istra`ivawa,izme|uostalog,isti~udasutinapicidobarizvorvo}aiminerala,alidamogu dasadr`emnogo{e}eraikalorija.Qubiteqima frapea se zato predla`e da ih sami prave,{toomogu}avakontroluwihovogsadr`aja.

Podvezivawe`eluca Istra`ivawesprovedenona60osobau Australijipokazalojedapacijentisin-

deksom telesne mase (BMI) ve}im od 30 su u stawu da izgube do 20 odsto te`ine zahvaquju}i operaciji podvezivawa `eluca. Oko 73 odsto pacijenata u{lo je u „remisiju” dijabetesa, odnosno ne treba vi{edauzimajulekovezaregulisawe{e}era.Pore|ewa radi, gojazni bolesnici koji su primjewivali dijetu izgubili su samo 15 odsto telesne mase.Prof. Pol O’Brajen, hirurg i vo|a istra`ivawa predo~io je rezultate istra`ivawa premakojimajevi{eod30odstoAustralijanacagojaznoibolujeod{e}era.Svakegodine oko 3.000 stanovnika Australije podvrgne se podvezivawu `eluca u svrhu smawivawatelesnemase.Metodapodvezivawa`elucaobavqasetakodaseposebnokonstruiran„remen”smestioko`elucasmawuju}imuvolumen. Operisanaosoba„prisiqena”jedasmawisvojeobrokeitemeqno sa`va}ehranu.


OdMOR

dnevnik

subota5.januar2013.

21

Како максимално уживати у путовању Н

едостатак новца, мало слободних дана, проблеми код куће или на послу... Увек постоји довољно разлога да се не упустите у авантуру звану путовање. Ипак, доносимо вам неколико савета како да предузмете кораке који ће ове године резултирати авантуристичким и незаборавним излетима. Путујте сами, чак и када путујете у групи С времена на време човеку је потребно време за себе, а путовања су одлична прилика да, упознајући друге средине, упознате и себе. Чак и када путујете у групи, одвојите бар неколико сати да сами лутате непознатим улицама или уживате у активностима које вас чине срећнима. Не дозволите да вас непознавање језика задржава код куће Одувек сте желели да упознате бајковита француска села, али не говорите француски језик и мислите да никада не бисте могли да преживите тако авантури-

стичко путовање? Не очајавајте, довољно је да научите неколико основних израза и да се ослоните на говор тела. Уз малу помоћ гестикулације моћи ћете да започнете комуникацију. Уосталом, језик се најбоље учи кад се нађете на његовом изворишту. Не волите организована путовања и крстарења? Дајте им шансу То што се поносите авантурама које сте сами организовали, непланираним путовањима која су деловала као немогућа мисија, је за сваку похвалу. Ипак, барем једном идите на организовани излет или уплатите туристички аранжман. Видећете да има предности у томе што не морате да бринете о организационим детаљима, чиме ћете имати више времена за уживање. Кад сте на одмору, одмарајтесе Ако добете свега неколико дана годишњег одмора, искористите их за одмор! Трудите се да током слободних дана не мислите

на посао и пословне обвезе. Никако не дозволите да вас лоша финансијска ситуација доведе у позицију да кажете: “Немам новца за путовање па нећу ни ићи на одмор”. Сигурно постоје места која никада нисте посетили у вашем граду или околини. Путовање у суседни град не мо-

ра да кошта много, али може донети лепе успомене Уживајте у оном што вам је познато Наравно да је препоручљиво да испробате локалне укусе и мирисе те да се препустите непознатим чарима изазова. Али, с времена на време није на од-

мет да се вратите сигурном терену и тако се спремите за нове изазове. Сасвим је у реду да свратите у ресторан брзе хране који вам је познат. Осећај познатог уживања повећаће вам самопоуздање. Ипак, не заборавите да на путовање идете како бисте, између осталог, упознали и тамошње обичаје, кухињу, културу, ... Започните са штедњом новца за путовања Финансијска ситуација вероватно никада неће бити довољно повољна да бисте без проблема могли одвојити новац за десетодневно путовање. Ипак, одвојите посебан рачун за путовања или купите “касицу прасицу” у којој ћете чувати ситниш с намјером да одете барем на једнодневни излет. Ако имате амбициозније намере, направите план за штедњу и видно га истакните тик уз фотографије предела којег желите да посетите. Мотивације никад доста!

На путовању урадите барем једну ствар која вас плаши Путовање у непознато представља најочигледнији излаз из “зоне комфора” и познатог окружења, па је и за то потребна одређена доза храбрости. Кад сте се већ одважили на авантуру, играјте се с границама вашег страха. То не значи да бисте требали да испробате све опасне ствари и рескирате свој живот, али одважите се да направите нешто чега сте се одувек бојали. Ињекција адреналина може вам добро доћи. Не допустите да вас уплаше страхови других Када већ причамо о страховима, никако не допустите да вас други људи уплаше својим негативним искуствима и страховима. У реду је да се посаветујете се с онима који су већ посетили дестинацију коју сте наумили да откријете, али имајте на уму да су људи различити и да у путовањима уживају на различите начине.

ИПРИЈАТНО И КОРИСНО

Путовати скоро бесплатно Д

оба студирања, док још увек имате празника и распуста на претек, а немате већих обавеза, идеално је искористити за путовања. Али већини студената проблем су финансије, због којих многи пропуштају сјајну прилику да путују. Ипак постије начини како да свет обиђете скоро па бесплатно. Ако желите да видите свет, сада је идеално време да почнете да планирате летње празнике. Британски Телеграф доноси списак од неколико начина на које можете путовати бесплатно. Стипендије за путовања Неке организације, као на пример УН или Унеско, нуде стипендије за путовања. Да бисте добили новац, морате да им предочите јасан, уверљив план и уверите их да је ваш пут вредан њихове помоћи. Углевном се цене путовања која ће појачати лични или културални развој, али свака организација има своје прописане критеријуме.

Пријављујте се на конкурсе и наградне игре Многе установе или новине и други медији нуде различите награде у кроз конкурсе које објављују: за кратку причу, песму, пројекат... Иако ово није сигуран пут до новца за путовање, вреди покушати: нећете ништа изгубити. Студирајте у иностранству Пријавите се у програм Ерасмус на свом факултету и пробајте да испослујете годину дана

студентске размене и студирања у другом граду. То искуство ће вас неизмерно обогатити. Постаните туристички водич Летње месеце можете искористити и за зараду у туризму, односно на преношење знања туристима о локалним знаменитостима. Мораћете бити пуни самопоуздања и шармантни како бисте успели, али могли бисте зарадити довољно да покријете трошкове неког већег путовања.

Стопирајте и спавајте на каучима Стопирање не мора бити опасно ако подузимате мере опреза. Комбиновано с коучсурфингом, односно спавањем на каучима странаца који нуде кров над главом свим путницима, можете путовати далеко и дуго без да трошите на транспорт и смештај. Радите на фарми Ако вам не смета да запрљате руке, можете потражити сезонске послове на фармама у иностранству. Услови се разликују од послодавца до послодавца, али обично се нуди смештај и храна у замену за рад. Искористите нова пријатељства Клише да ћете на студијама упознати нове људе из различитих делова земље или света је тачан: искористите нова пријатељства и за упознавање њиховог краја. Пут ћете морати платити, али ће барем смештај, храна и туристички водич бити бесплатни.

Nostalgijompo[arganskojosmici uz ejs ki voz „Nos talg ij a” }e u zimskom periodu saobra}ati na [arganskoj osmici do 25. januara, saop{tile su @eleznice Srbije. Voz idesvakodnevnonarelacijiMokraGora -Jatare-MokraGorasapolaskomu11.40 sati.Ukolikoimave}eginteresovawaza vo`wu„Nostalgijom”uvodeseivanredni polasciu13.30sati. Cena karata za vo`wu „Nostalgijom” tokom zime je ve} tre}u sezonu nepromewena i iznosi 300 dinara, bez obzira na uzrastputnika. Iovezimskesezonemuzejsko-turisti~kivozmo`edaseiznajmizavo`wunarelacijama Mokra Gora - [argan Vitasi Mokra Gora i Mokra Gora - Vi{egrad Mokra Gora, a cena zakupa iznosi 60.000 dinarazavo`wudizelvu~omi120.000za vo`wu parwa~om. „Nostalgija” se mo`e zakupiti i za no}nu vo`wu , ali samo na relacijiMokraGora-Jatare-MokraGora,poceniod70.000dinara. Turistima su u muzejsko-turisti~kom kompleksu[arganskaosmicanaraspola-

gawuisme{tajnikapaciteti@eleznica Srbije u motelu Mokra Gora, kona~i{tu Osmicaiuplaninskojku}i,saoko60le`ajeva. Cene no}ewa u dvokrevetnim i trokrevetnimsobama,kaoiutrokrevetnim apartmanima, kre}u se od 1.680 do 5.400dinara.Uslugeurestoranimaiznose - 300 dinara za doru~ak, 600 dinara za ru~aki600dinarazave~eru. U ugos tit eqs kim objekt im a muz ejskotur is ti~k og komp leks a [arg ans ka osmica turistima su na raspolagawu i polup ans io ns ke i pans io ns ke uslug e. „Nostalgija” je u ovogodi{woj letwoj sezoni,kojajetrajalaod15.aprilado31. oktobra,u658vo`wiprevezlaoko80.000 putnika. Interesovawe doma}ih i inostranih turista za vo`wu muzejsko-turisti~kim vozom na [arganskoj osmici iz godineugodinusvejeve}e,navedenojeu saop{tewu. Odpro{lesezonevladavelikointeresovaweizaputovaweprugomMokraGora -Vi{egrad,kojajenakon37godina,ponovopu{tenauturisti~kisaobra}aj.

M

Dalibisteodseli uhotelu„Lopov” al o ostrv o Tjuvh olmenuNorve{koju18. vekubilojemestogde suproterivaniiubijaniokoreli kriminalci. Sada je to umetn i~k a i arh it ekt ons ka ~etvrtOsla.Posledwaatrakcija na ovom ostrvu je hotel nazvanpostra{nojistoriji. Ovaj umetni~ki osmi{qen “Lopov”(The Thief)ima}e~aki svog kustosa, biv{eg direkto-

M

ra Norve{kog nacionalnog muzeja.Onsepobrinuozaopremawe svake od 120 soba umetni~kim delima, a pozajmqiva}eradoveiizAstrupFiarnli muzeja savremene umetnosti kojisenalaziukom{iluku.Uz to,hotel}eu~estvovatiuprojektu norve{kog Crvenog krsta i prodavati seriju vrhunskih portreta, kako bi prikupionovaczabiv{ezatvorenke

kojitrebadasereintegri{uu dru{tvo. Projekat u okviru kogjenastaoovajhotelnazvan jeROM13. “Broj 13 nezaslu`eno je dobiolo{ureputaciju.Istojei saTjuvholmenom.Svakozaslu`uje novu {ansu. Delovi grada. Nesre}ni brojevi. I qudi”, stoji na sajtu ovog neobi~noghotela. Izvor:www.b92.net

С

Почела сезона бечких балова

а Новом годином почела је и сезона балова у главном граду Аустрије. Јединствен амбијент, традиција и разноврсна понуда балова привлачи све више Бечлија и њихових гостију. Према анкети коју је спровела Привредна комора Беча, на листи најомиљенијих балова налазе се традиционални Оперски бал (7. 2. 2013.), Бал филхармоничара (24. 1. 2013.), Бал ловаца (28. 1. 2013.), Бал кафеџија (8. 2. 2013.) као и Бал правника (9. 2. 2013.). На питање због чега желе да посете неки од балова, 75 одсто испитаника је као главни разлог навело амбијент и елегантну одећу, док је 65 одсто навело плес и то пре свега класичне плесове.

„Многе гране привреде као што су фризери, трговци, гастрономи, таксисти или школе плеса профитирају од организације балова“, каже председница Привредне коморе Беча, Бригита Јанк. Када је у питању фризура, ове године се даме најчешће одлучују за тзв. „Big Hair” фризуру, уредно подигнуту косу, док код хаљина ове године доминирају класичне боје црна и сребрна са тоновима црвене, розе, смарагдно зелене и јарко плаве боје. У плесним школама је осим валцера повећано интересовање за фокстрот и латиноамеричке плесове: танго, салсу и балбоу. Светосавски бал се у Бечу одржава 25. јануара 2013. године у хотелу “Parkhotel Schonbrunn“.


22

OGLASi l ^iTUQe

subota5.januar2013.

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Satugomseopra{tamooddragog ipo{tovanogkuma

dnevnik

Posledwipozdravna{ojdragoj kumi

Posledwipozdravdugogodi{wem prijatequ

Posledwi pozdrav Zigijevoj babi

RadojkiGlu{ica FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat,bezlifta,useqiv,renoviran,ukatastru,ke{-kredit,37hiqada.Telefon063/239-411. 65531

MiloraduLakovi}u Mikici

Radi

MikiceLakovi}a

od:kumovaSlobodana iAn|elkesadecom.

MikiciLakovi}u odIvana iBojane.

FRU[KA GORA, Alibegovac, placevi: 6.850, 5.100, 3.400, 1.700m2 idealni za sve namene, put, struja, 8km od Novog Sada. Telefon069/18-26-726. 66706

Porodica Lalo{evi}.

Kumi}iDu{an iNata{a saporodicama.

67010

Posledwipozdravdivnomdrugu

Hvalatizatvojudobrotu.

67005

Posledwipozdravkumu

Sa{aStefanovi} saporodicom.

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanomro|aku

KUPUJEM sve vrste vozila, maksimalno pla}am.Isplataodmah.Telefon064/27-69-638. 66466

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawekada,lajsneokokade.I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864,021/6394167. 66856

Miki

MiloraduBatasu

BataErdeqan saporodicom. FARMA izStepanovi}evaprodaje: debelesviwe‚prasi}e,polovankavezzakokenosiqe.Dostavanaadresu.Povoqno.Telefoni:021/717-058, 063/521-559,063/539-051. 66924

odporodiceLukavac-Maks.

Du{kuBa{i}u Akojetvojevrememoralostati, na{a qubav i se}awe na tvoj plemenit i vedar duh traja}e ve~no. Tvoji,porodica Mari}.

67016

66998

66992

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N Danas su se navr{ile ~etiri godineodsmrti

Na{izuzetni,plemeniti,lepi iiskrenidrug

Branimira-Branka Ostoji}a

MikicaLakovi}

U 12 sati poseti}emo wegov grobinawegapolo`iticve}e. Squbavquipo{tovawem ~uvajuuspomenu: NadaLasica sasvojomporodicom.

ostajezauvekumislimawegovog IVa,generacije64.godine, gimnazije „JovanJovanovi}Zmaj”.

66999

67012

67004

Opra{tamoseodna{eg

67006

Posledwipozdravprijatequ

Opra{tamoseodna{egdragogprijateqaikolege

66989

Danaprvogjanuara2013.godine, predaojedu{uGospodu,na{

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {poret, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/9533-943,063/84-85-495 66820

MiloradBatas

Posledwipozdrav

MiloradaLakovi}a Du{anaBa{i}a ^uva}emo uspomenu na tvoju dobrotuiplemenitost. Osta}e{ ve~no da `ivi{ u na{emse}awu.

MiloraduLakovi}u

Ostaju zauvek se}awa na dane provedene u dru`ewu i radu. SlobodanKne`evi}-Kmezaiwegovaporodica.

od:Milana, Bebe iSta{eSubotin.

67011

1959-2013. Sahrana je obavqena 2. 1. 2013. godine,napravoslavnomgrobqu, uRumenki. Zahvaqujemo svima koji su ispratili na{eg Milorada i svima koji sau~estvuju u na{em bolu. Vasilije iNata{a. 66997

67008

Posledwipozdravnajboqemujki nasvetu

Posledwipozdravkolegi

Dragana{aNeco,uvek}e{ostatiuna{imsrcima.

DragiciZejak Tvoji: Slobodan,Nada iSawa. Vlada iJasnaUtornik.

67015

67013

Sneizmernomtugomobave{tavamorodbinuiprijateqe da nas je napustila na{a voqena mama, supruga, baka i ta{ta

MiloraduLakovi}u

Dr.sciNevenkaAxi}

MiloraduLakovi}u

ro|.Isakovi} An|elka, WillemKrystien, Milenko,Dejan,Slavica sadecom. 67003

Posledwipozdravdragom

odadvokatske kancelarije„Subotin”.

Sestri}i Pe|a iSa{a, snaheSandra iKatarina, unukeLenka iNikolina.

67009

66996

Saneizmernomtugomopra{tamseodjedinogivoqenog brata

DragicaZejak ro|.Mal~i} 1943-2013. Sahrana je u subotu, 5. 1. 2013. godine, u 15 ~asova, na Gradskomgrobqu,uNovomSadu.

MiloraduBatasu Wenineute{ni: Rado{,Gordana,Svetlana,Lola, Doroteja,Ilija,Andrej,Igor iMilo{.

67014

MiloradaLakovi}a

odprijateqai {kolskihdrugovaizG-41: Komad,Maks,Vu~ko,Sr|an,Boka iSteva.

SestraVeraVuksanovi}.

67007

66995


^iTUQe l POMeni

dnevnik

subota5.januar2013.

O S M O G O D I [ W I P O M E N

Posledwipozdravna{emvelikomprijatequ

23

Satugominevericomopra{tamoseodna{egmilogi plemenitogocaisupruga

DimitrijeJan~i} Posledwipozdravdragom kom{ijiMitiodkom{ija izBano{tora. Porodice:Kraqeva~ki, Ivan~i},Makijevi}, Nasti},Vukojev,Piro{ki, \ura{kovi},Bjelan,Slivka, Smaji} iMilo{evi}.

MiloradaLakovi}a

MiloraduLakovi}uMikici

advokata

PantaNenadovi} Ve~noo`alo{}enaporodica Mrk{i}.

3.1.2005-3.1.2013.

Sahrani}emo ga danas, 5. januara 2013. godine, u 14.15 ~asova,naGradskomgrobquuNovomSadu. Supruga TatjanaLakovi} sasinovimaNikolom iMilanom.

Dani i godine prolaze a na{a qubavprematebijeve~na.

66966

66990 66983

Satugomseopra{tamoodna{eg dragogstrica

Posledwi pozdrav prijatequikolegi

dragom

Posledwi pozdrav Lakijevom tati

Oti{aojena{dragi

Sa qubavqu i po{tovawem opra{tamo se od na{eg dragog zeta

Tvoji:Sowa, Sa{aiBeba.

66956

S E ] A W E

Du{anaBa{i}a Bio si ponos na{e familije, uvek si zra~io dobrotom i qubavqu i zato }e{ ostati u na{imsrcimazauvek.

MiloraduLakovi}u

Tvoji: Radoslav,Jelena, Goran iMilena.

MiroslavLotina iMiodragParla}.

od: Danke,Simone,Sowe, Baneta,Duce, Tomi}a,I{tvana iZlaje.

66988

66991

66984

S po{tovawem se opra{tamo od uva`enog kolege, dugogodi{wegadvokata

Posledwipozdravna{ojdragoj koleginici

odkoleginicaikolega izPU„Radosnodetiwstvo� NoviSad.

66987

Oti{aojena{velikiprijateq

4.7.1973-5.1.2013.

66976

66968

Povodomiznenadnesmrtina{egdragogkuma

Milorada-MikiceLakovi}a advokata

Neka vas na{a ve~na qubav ~uvaodzaborava.

opra{tajuse:kumaAn|elka ikum Petar-PecaMi{uli} sadecom.

Porodice:Antoni} i\ur|ev.

461-P

66939

Dana,3.1.2013.godinepreminula jemojamajka

Posledwi pozdrav svastiki i tetki

Sahranajedanas,5.1.2013.godine, u10.30~asova,naGradskomgrobqu uNovomSadu.

Darko,Milica i DejanBoti}.

O`alo{}ene}erke,unuci iostalarodbina.

66985

66982

Sapo{tovawemseopra{tamoodna{egkolege

MiloradaLakovi}a

MiliciKruni}

advokatauNovomSadu od: Mirka,Miroslava iMirjane saporodicom.

OgranakAKVojvodineuNovomSadu. 66981

66975

66980

Posledwipozdrav

P O M E N

Iznenadaipreranosinasnapustio.Posledwipozdrav dragomprijatequ

advokata Sowa iTijanaStoja sadecom.

DaraDopu|a

MiloradLakovi}

MiloradaLakovi}a

Uzvelikohvalanasvemu tvojkumLaleBeqanski.

GrujaAntoni}

5.1.1990-5.1.2013.

MiloradaLakovi}a AdvokatskakomoraVojvodineuNovomSadu.

izuzetan drug celog `ivota i dobar~ovek. Vi{ene}ebitiisto.

ZoraAntoni}

KaticiKreki} advokatauNovomSadu

Mikica

MiloraduLakovi}u

Posledwi prijatequ

Dana,5.1.2013.godinenavr{ava se~etrdesettu`nihdanaodkako nasjenapustiona{voqeni

pozdrav

dragom

Posledwipozdravna{ojdragoj ivoqenojkom{inici

RadiLabus

MikiciLakovi}u

\okaKova~evi}

odBogdanaJan~i}a saporodicom. 66986

Zawimtuguju: wegovasuprugaJovanka, }erkaKa}aisinStevan saporodicom. 66979

Po{tovana i dobra kom{inice, tvoja plemenitost i dobrota nas obavezuje da te ~uvamo od zaborava. Po~ivajumiru. Tvojkom{ija BogdanMajki} sa}erkomDraganom iwenom porodicom. 66970

Du{anuBa{i}u

RadiLabus

odporodica:Majer, Zoraja iBawac.

PorodicaMarjanovi}: Radmila,Stevo i \or|e.

66967

66957


24

^iTUQe l POMeni

subota5.januar2013.

3

Posledwipozdrav

dnevnik

G O D I [ W I  P O M E N

Sa dubokim bolom opra{tamo se od dugogodi{weg cewenogsaradnikaiprijateqa.

Posledwi pozdrav dragoj i voqenojsestriitetki

DraganKruni}

MiliciKruni}

MiliciKruni}

Ponosni smo {to si bio i {to }e{ zauvek biti u na{immislimaina{imsrcima.

ro|.^uri} Tvoju qubav i dobrotu nikada ne}emozaboraviti. Tvoji:sestraKristina, sestri~ineSofija iBeba saporodicama.

od:brata Mi{e,snajeZore i porodica Ru`i} iStepan~ev.

66964

66959

DragojNani,posledwipozdrav.

Posledwipozdravna{ojdragoj

RadaLabus

RadiLabusNani

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoju dobrotu i plemenitost ve~no }emo ~uvati u na{im srcima.

Tvojinajmiliji:Marta,Sr|an iDu{an.

„DDORNOVISAD�a.d.o.NOVISAD.

66938

221/P

P O M E N

Posledwipozdravdragoj

DavidMati} 1930-1994. izTitela

Tvojinajmiliji: porodicaMati}.

66962

66933

Posledwi pozdrav mom dragom i neizmerno voqenom Duci

P O M E N voqenojmami

IkonijiCrn~evi}

1926-2013.

6.7.2012-6.1.2013.

WegovavoqenaMira.

66937

66914

Posledwi koleginici

pozdrav

od koleginicaikolegaiz prodavniceobu}eizFutoga.

66928

Tvojadobrotajeneprevazi|ena. O`alo{}eni:sestraBuba izetDrago sadecom iwihovimporodicama. 66945

66946

66940

Danas, 5. 1. 2013. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kakonijesanamana{dragi

Najdra`emprijatequpozdrav

Beskrajnonamnedostaje{. Squbavquitugom,tvojimama itata.

RadeLabus

Aca,Jelica,Borko iBogdan. 66961

ro|.Dundi} izIriga

Savelikimbolomitugomopra{tamoseodna{edrage

RadiLabus

Zauvek }emo ~uvati uspomenu nawu.

DraganiMarti}

dragoj

ro|.Teofanovi}

od: Mare,Jace,Jove,Dejana iMilana.

P O M E N Danas,5.1.2013.godine,nagrobquuIrigu,odr`a}emo ~etrdesetodnevnipomenna{oj

VeraJovanovi}

Weni: sinSa{aisnahaJelena.

NadeXelebxi}

Du{kuBa{i}u

66927

66932

Tvoja}erkaVera.

Trinaest godina je pro{lo od smrtina{edrage

@ivot nema reprizu! U srcu mom praznina ne postoji, deowegaostaje{zauvek.Udu{imojojspokojvladajer verujemdatean|eli~uvaju. TvojasestraJelena saporodicom.

Godi{wi pomen je danas, 5. januara, u 11 ~asova, na Dowem grobquuSremskimKarlovcima.

Satugomtesese}am.

66960

Posledwipozdravna{emdragom

ro|.Dundi} 1.9.1971-29.11.2012.

Dana,5.1.2013.godinenavr{ila se tu`na godina od kako nas je napustilana{amila

Du{anuBa{i}u Sahrana je danas, 5. 1. 2013. godine, u 13.30 ~asova, na GradskomgrobquuNovomSadu.

DraganaMarti}

odkom{ija:Katarine, Andreja,Dragane i Sini{eSpremi}.

Tvoji:bratanacMiroslav isnajaMilka.

66963

P O M E N

bakaQubici

Uveksisanama. Tvoji:Vladimir iJelena saporodicama.

MiloradLakovi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{avoqena

RadaLabus izFutoga

MiloraduLakovi}u

BranislavKerac

MilanDobrosavqev saporodicom.

O`alo{}enaporodica.

Postojetragovikojisenebri{u, se}awa koja ne blede, postoje qudikojinikadaneodlaze,ve} `ive kroz uspomene onih koji ihvole. PorodicaBatak.

66969

66935

66951

RadaLabus 1953-2013. Sahranajedanas,5.1.2013.godine,u13~asova,nacentralnom grobquuFutogu,gde}ebitiiskupzasahranu. O`alo{}eni:suprugRade saporodicomLabus iporodicaPeri}. 66943


^iTUQe l POMeni

dnevnik

subota5.januar2013.

Dana,7.januara2013.godinenavr{avasepetgodinaod kakojepreminulana{adragasestra,tetkaibaka

3

25

Pro|e ~etrdeset tu`nih dana odsmrtitvoje,prijatequmoj

Savelikomtugomibolomobave{tavamopo{tovanurodbinui prijateqe, da nas je posle duge i te{ke bolesti, napustio na{ voqeni

Miladin Kalu|erovi}Mrko

Ru`icaJuri{in iz@abqa

Ase}awaneblede.

Po~ivajuti{inive~nogmira. Weninajmiliji.

Ivan.

66758

66826

P O M E N

Navr{avase40tu`nihdanaodsmrtina{egdragog

DimitrijeJan~i} 1943-2013. JovanPilipovi} Sahrana je danas, 5. 1. 2013. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobquuNovomSadu. O`alo{}eni:supruga\ur|inka, sinMilivoj,snajaVawa iunukaKsenija.

QubaT.Samarxi}a Znao si da smo te voleli, ali nikad ne}e{ saznati kolikonamnedostaje{. Zahvaqujemo se: ro|acima, kumovima, prijateqima, kom{ijama na izrazima sau~e{}a, telegramima i prilo`enomcve}u. O`alo{}enaporodicaSamarxi}.

66952

66866

Pro{lesudvegodineodkadaje prestalodakucatvojevelikoi plemenito srce. Uspomena na tebeostajeve~nauna{imsrcima.

Tvoji:suprugaSoka }erkeQubica iMirjana saporodicom. 66697

P O M E N

Posledwipozdravdragomprijatequ

Navr{avajusedvetu`negodine odsmrtina{egdragog

TodoraAtanackova izKa}a

Dana,3.1.2013.godinenavr{ilo sedvanaestgodinaodkakonije sanamana{voqeni

MilovanMilutinov 1930-2001.

Vreme prolazi, a bol i tuga ostaju.

MitiJan~i}u

Navr{ava se najtu`nijih ~etrdeset dana od kada nas je napustiona{voqeni

Tugujuzawim wegovinajmiliji.

odJoakima iTerezijeKawuh.

Navr{avaju se dvadesetdve godine od kada nije sa nama na{avoqena

66877

Volegai~uvaju odzaboravawegovi: Lula,Mira, Boris,Bojan iOqa.

66953

Pro{lo je 40 dana od kako nas jenapustiona{voqeni

66775

3

Sne`ana\ur|evi}

Posledwipozdravna{emdragom

iz\ur|eva 1939-2012. Tvojaporodica.

66865

Dana,8.1.2013.godinenavr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od smrtimogdragogbrata

Pro{lojegodinudanaodsmrti na{egdragog

\or|aSazdani}a Miladin Kalu|erovi}Mrka

O`alo{}enaporodica. 66942

P O M E N 

Voqenineumiru. @ive}e{ve~nouna{imsrcima.

PetarVukadinovi}

RadoslavaGuzine Nikada te ne}u pre`aliti. Po~ivajumiru,sokolemojdivni.

Suprug sa decom, unukom iunukama.

TvojbratNeboj{a.

66941

66936

Danas, 5. januara 2013. godine navr{avaju se ~etiri tu`ne godine od kada nije vi{e sa nama na{a najdra`a mila mama ibaka

66891

Dana, 4. januara pro{le su dve godine od smrti na{e bake, majkeisupruge

Tu`nimsrcemobave{tavamoro|akeiprijateqedajeu 79.godinipreminulana{adragasupruga,majkaibaka

MitiJan~i}u

O`alo{}enaporodica.

Du{icaAnteqevi} 5.1.2009-5.1.2013. Pomen najmilijoj obele`i}emo danas,5.januara,u11~asova,na GradskomgrobquuNovomSadu.

MilicaKruni} od: Vladimira,Dragane i AweKawuh.

ro|.^uri} Sahrana je danas, 5. 1. 2013. godine, u 13 ~asova, na mo{orinskomgrobqu. O`alo{}eni:suprugJovan,sinMilo{ i}erkaZoranka saporodicama.

66954

66950

Zauvektugujui`alosni zawomostaju: }erkaSeka,sinAleksandar iunuciNikola iMilo{.

66904

SofijeMi{~evi} Spo{tovawem,qubavqui tugom,uspomenunawu ~uvajuweni: suprugMilan,}erkaDanica, sin Du{an,unu~ad Dragana, NemawaiTijana. 66890


26

tv program

subota5.januar2013.

07.00 Новогодишњачаролија,програмзадецу 08.05 Музичаривеликогсрца 08.50 Лулу 09.00 Кадзазвони 09.30 НОвогодишњикораци-шоу кловна 09.50 Лулу 10.00 Хајдесамномуобданиште 10.30 Питамсе,питамсе 11.00 Путевинаде 11.30 Агромозаик 12.00 Вести 12.10 Академац 12.35 Увекмедаља 13.00 Премијерка 14.00 Свестранци 14.25 Прстедаполижеш 15.00 Вестизаособесаоштећеним слухом 15.05 Петказање 16.20 Повратакнасело 16.45 Потрошачкирепортер 17.00 ТВДневник 17.25 Двоугао 17.30 Политбиро 18.00 Поаро:Убиствонаигралишту заголф1.део 18.55 Прстедаполижеш 19.15 Државнипосао 19.30 ТВДневник 20.05 Елитнајединица 21.05 Гламуртужур 22.00 Војвођанскидневник 22.35 Нужноубиство,филм 00.00 Поаро:Убиствонаигралишту заголф1.део

10.00 10.30 11.00 13.00 16.00 16.45 18.00

Е-ТВ Меридијанима Перископ/Осаа Безцензуре Здрављејелек Док.програм Вишеодоткоса

11.00 11.05 12.27 12.45 13.00 13.14 13.47 14.20 14.30

Вишеодоткоса (Панонија,18.00) 20.00 20.30 21.35 22.00 22.30 00.00

Војвођанскевести Ћаскање Док.програм Војвођанскевести Филмскипрограм ГласАмерике

Нужноубиство

07.00 07.20 09.30 10.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.30 15.00 15.45 16.05 16.30 16.55 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.45 22.45

Емисијаромскемузике Палета-колажнаемисија Емисијарумунскемузике Добровече,Војводино(слов) Палета-колажнаемисија Пословни успех, емисија на мађарскомсатитломнасрпски Вести(мађ) Палета-колажнаемисија Новогодишњигалаконцерт Војвођанскогсимфонијског окрестра Музичаривеликогсрца Новогодишњикораци-шоу кловна Хајдесамномуобданиште Питамсе,питамсе Кадкућанијетесна ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Пословниуспех,емисијана мађ.сатитл.насрпском Добровече,Војводино(мађ) Свечанаакадемијаповодом 45годинамађарскогпрограмауТВНовиСад Емисија(мађ) НОвогодишњигалаконцерт Војвођанскогсимфонијског оркестра

15.22 15.25 17.00 17.05 18.30 18.59 19.30 20.05 20.58 23.35 23.40 01.22 02.00 02.47 03.16 03.49 04.22 04.54 05.47

Вести Јутарњипрограм Јутарњидневник Јутарњипрограм Вести Жикинашареница Тенис:ХјундаиХофманкуп 2013,финале,пренос Вести ДизнинаРТС Гастрономад Дневник Спортплус Увиђај Ексклузивно Вести ТВлица...каосавнормалан свет Вести Монтевидео,богтевидео Вести МобиДик,филм Квадратуракруга Слагалица Дневник Монтевидео,богтевидео Гладијатор,филм Вести Шерлок4.,филм Ексклузивно Вести(02.00,03.00,04.00,05.00) Квадратуракруга МојалепаСрбија Увиђај Лети,летипесмомојамила Монтевидеобогтевидео Верскикалендар

Ексклузивно: АнаИвановић Толико пута смо се са АномИвановић радовалии туговаликаданијеуспелада остварисвојциљ. Толикопутаједавалауглавномкратке изјаве,честодостаконтролисане читавом армијом оних који воде рачуна о њеној каријери. Ауторка: МираАдања-Полак (РТС1,13.47)

ВинсентГало

Двојица америчких обавештајаца патролорају у Авганистану,каданаиђунаједног талибанског борца, који их убија,иакојепрестрављени нервозан. Док покушава да побегне, Авганистанца хвата америчкавојска. Улоге: Винсент Гало, ЕмануелЗајнер,ЗакКоен Режија: Јержи Сколимовски (РТВ1,22.35)

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 10.40

07.20Добраземља 08.20Документарнасерија: Атлантида 09.35Цртанифилмови 11.00 ВестиБ92 11.35 Пријатељи 14.05Филм:Конануништитељ 16.00Вести 16.45Филм:Ђакузивременска машина 18.30Вести 19.15Филм:Ратсветова 21.15Филм:Титоија 23.45ВестиБ92 00.20Спортскипреглед 00.15Филм:Кадјагањциутихну 02.55Документарнасерија: Атлантида

РУКОМЕТ

Србија Македонија (РТС 2,18.27) 06.02 06.07 06.17 07.15 08.00 08.26 08.30 08.53 09.03 09.26 09.32 09.42 10.28

Серијскипрограм Азбукародитељства Документарнипрограм Аргументи Вести Евонаскодвас Вести Мусолиниија Вести БунтовникизКејпа Вести Сигуранквадрат Белимантил СедамНСдана СремскиКарловци Објектив Витраж Сећања СедамНСдана БунтовникизКејпа Објектив Личнагрешка Документарнипрограм

09.00 09.30 10.10 10.45 17.30 17.40 18.15

Мобил1 НајаваФАкуп НБАнедељно Хопманкуп,финале Наданашњидан Светфудбала ФАкуп:ВестХем –Манчестерјунајтед ПрегледЕвролиге НБА:ЛАКлиперс –ЛАЛејкерс АТПЧенај1/2Финале НБАакција ФАкуп:Брајтон–Њукасл

20.15 20.45 22.30 02.00 02.30

17.15 19.00 20.00 22.00 00.00 00.45 01.00 02.45 04.15

Филм:Ванземаљцисатавана Добровече,Србијо Филм:Опатицеубекству Ситивести Филм:Пакаоправде Филм:Спаваћукадбудем мртав Филм:МециизнадБродвеја Дистрекшн Филм:Ја,сведок Филм:Седмизнак Тријумфљубави Ситивести Филм:Љубавиостале невоље Филм:Ја,сведок Филм:Седмизнак

Партизан Цибона (РТС 2,20.55)

00.11 01.34

Профилипрофит Књигаутисака Светздравља МојалепаСрбија Грађанин Другивек Београд.вечитиград Новогодишњиконцертбечке филхармоније Врелегуме Рукомет:Србија-Македонија, пренос Медаљезаувек Потрошачкисаветник Кошарка:АБАлига,Партизан -Цибона,пренос Златнихитлибер2012. Рели:Дакарсерија: Аргентина-Чиле Дамепевају Врелегуме

07.00 11.00 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.10 02.45 04.15

Добројутро Викендвизија Животутренду Голдмузичкимагазин Филм:ПајаиЈаре-камионџије Маланевеста Магазинин Националнидневник Курсаџије Звездегранда Филм:Добрипастир Филм:Чувар Филм:Добрипастир Филм:Чувар

11.00 11.30 12.11 12.39 13.12 13.41 14.16 15.21

20.00 20.23 20.55 22.50 23.44

08.30 10.00 13.45 15.20 17.00 18.00 19.00 19.15 20.00 21.00 00.00

Датум Верскикалендар Знањеимање ТВлица...каосавнормалан свет Софијинсвет Бернард ПустоловинеМаркаиМаје Ритамџунгле Зујалица Датум Верскикалендар ВерскимозаикСрбије Клиникавет

08.00 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00

КОШАРКА,АБАЛИГА

17.55 18.27 06.30 10.30 11.00 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00

dnevnik

Домаћин СулејманВеличанствени Филм:Маска Филм:Маска2 Фолк Галилео Вести Најсмешнијерекламе СулејманВеличанствени ПрвигласСрбије Филм:Маска

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Подсјајемзвезда,09.00Живаватра,10.00Шоу -Парови,12.00Зрнопозрно,13.30Умеђувремену,14.00Топ10,15.00Пипишоу,17.00Суботомпоподне,20.00Филмски програм,22.00Ретроспективанедеље,23.00Фешнстори,01.00Суботомпоподне,04.00Освета

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30Кућнивидео,13.45Топшоп,16.00НСИндекс,16.25Фокус,17.05СкиЈахорина,17.40ИнфоПулс,20.00Фокус,20.45 ИнфоПулс,21.20Филм,23.00БањеСрбије,23.30Фокус,00.00ИнфоПулс, 00.30Туристичкеразгледнице,00.40Аутошоп,00.45Фокус,01.15СкиЈахорина,01.45Музика

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Фарма, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Изблиза, 17.00 Бибер, 17.30 Зоо пузле, 18.00Унашематару,19.00АБСшоу,19.30Бибер,20.00Преспресек,21.00 Филм,22.30Бибер,23.00Филм,01.00Ноћнипрограм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм:Парови,00.50ГласАмерике

Порша де Роси

Ја,сведок У једном од тунела коришћених за кријумчарење дроге пронађена су бројна мртва тела сиромашних становника Тихуане. Припадник организације за заштиту људских права почиње да открива шокантну везу између америчке владе и мексичких власти. Улоге: Џејмс Спејдер, Џеф Денијелс, Порша де Роси Режија:Руди Херингтон (Пинк 2,20.00)

Покемони Прича почиње са Ешом, десетогодишњим дечаком Покемон тренером, који сања о томе да постане Покемон мајстор. Са својим највернијим пријатељем Пикачу,Еш је стигао у регију Унова где ће проживети многе авантуре,он ће да се сусретне са још пуно нових Покемона и учествоваће у многим борбама... (Хепи,12.55) 05.30 Јутарњипрограм 07.30 Знањенапоклон 09.00 Зокинавеселојфарми 09.30 Тајнисветмеде Бенџамина 09.45 Телешоп 10.00 БарбиЗлатокоса, анимиранифилм 11.20 Празничниквизић 11.40 Винкс 12.10 Монсуно 12.55 Покемони 13.15 Моћниренџери 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.05 Викендпоподне –Брвнара 15.30 Телешоп 16.00 Једнажеља,једна песма 17.30 Скандалозно 18.25 МојаСрбија 18.55 Телемастер 19.30 ПолицајацсаПетловог брда,филм 21.00 Голиживот 22.30 Лудакућа 00.00 Игранифилм 01.45 СмртнаНилу, филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30Дечијасерија,10.05Иксарт,11.20Удица, 12.00Акценти,12.30Исподпоклопца,14.00Акценти,14.10Пунгас,15.00Презент,16.00Акценти,16.30Откос,18.00Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30Изазовиистине,22.00СајамИнфонет,22.30Акцентидана,23.00Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Хранаивино,12.00Путвина,13.00Квиз,14.30МаксКју, 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30Хранаивино,20.00ПанорамаопштинеЖитиште,20.30Филм,2.део, 22.00Мозаикдана,22.30Служба21,23.00Филм


dnevnik

subota5.januar2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

20

27

„БИТЛСИ”И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пише:Ијан Мекдоналд 06.00 08.00 11.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.30 01.30 04.20 05.10

07.40 Уштедетикупујући 08.35 Венчаницаизснова 09.00 Девојчицеидијадеме 09.55 Краљпосластичаракао кувар 10.50 Алесандровакухиња 11.45 Штанетребаобући 16.20 ШминкањесаКлио 17.15 Алесандровакухиња 18.10 Стручњакзаторте 19.05 Најбољибритански ресторансаГордоном Ремзијем 20.00 Зависнициодхране 20.55 Мојатајна 21.50 Чудниоблицизависности 22.45 Војниккојијепромениопол 23.40 Прекомернатежинау трудноћи 00.40 Зависнициодхране: епизода5 01.40 Мојатајна

Никол Кидман

Аустралија 08.00 Исток-Запад:Путовањаиз средиштаЗемље 11.10 Човековаисторија 14.10 Скривенаблагаафричке, аустралијскеииндијске уметности 17.40 ФармаизЕдвардијанског доба 18.55 Ловцинамитове 20.00 Војиничевкод– најтајанственијирукописна свету 21.00 Тајнеисторије.Краљица девица 22.05 Хрватскивладари 23.10 Човековаисторија 00.10 Преживетинапредак 01.50 ПроблемсаТолстојем

08.00 Мунзи 09.30 Ускршњабајка 10.30 Хајди 12.00 Филм:Shine a light 14.00 Филм:Биткакодцрвене стене 16.00 Филм:Дваиграчасаклупе 18.00 Филм:П.С.иволимте 20.00 Филм:Сумрак 22.00 Филм:Ниминоострво 00.00 Еротскифилм 01.00 Еротскифилм

Ниминоострво Све може да се деси на Ниминомострву.Ту,живахна девојч иц а по имен у Ним, окружена својим животињским пријатељима и инспирисана легендама и књигама, води невероватанживоткојијеодразњеног омиљеног књижевног јунак а: Алекса Ровера, лика из књиге коју је написала жена која не излази из стана... Улоге: Ебигејл Бреслин, Џоди Фостер, Жерар Батлер Режија:Џенифер Флекет (Синеманија, 22.00)

Северна Аустралија 1939. године, недалеко од Дарвина.КадотменаБританкаСарастигненаранчсвогсупруга,сазнадајеонуправоубијени дајеимањепредпропашћу.Чврстаунамеридапреузме ствари у своје руке и остварипокојниковепланове, Сара одлучи да велико крдо стокеузпомоћлокалнихстановникапродавојсци... Улоге: Никол Кидман, Хју Џекмен, Дејвид Венам, Брајан Браун, Џек Томпсон Режија:Баз Лурман (ХРТ 1, 20.15) 08.10 Кинотека-циклускласичног вестерна 10.14 Кућниљубимци 10.44 Скицазапортрет 11.00 Нормаланживот 12.00 Дневник1 12.35 Ветеранимира 13.20 Духовниизазови 13.50 Призма 14.35 Екозона 15.04 Репортери 16.00 Леденапространства Арктика,док.серија 17.29 ИсподЛичкеПљешевице 18.05 Лепомнашом 19.10 Прегледнедеље 19.30 Дневник 20.15 Аустралија,филм 23.05 Дневник3 23.42 Умаглизлочина 01.16 Филмскимаратон:М.А.С.Х, филм 03.15 Филмскимаратон:Млади БилиЈонг,филм

07.00 РужицаШаренић 07.15 Мерлин 08.00 НовиклинцисБеверли Хилса 08.45 МалаТВ 09.19 Телетабис 09.45 Истериваччудовишта,филм задецу 11.10 Свадбенолудило,филм 12.35 Филм 14.25 Чувариздравља 14.55 КСаутомагазин 15.25 Спорту2012. 16.55 Кошарка,АБАЛига: Цедевита-Сплит,пренос 18.45 Загреб:Светскискијашкикуп (М)-ждријеб,пренос 20.00 ИвоГамулинГиании пријатељи,снимакконцерта 21.50 Документарнифилм 23.13 Петидан,токшоу 00.13 Репортери 01.08 Лажими 01.50 Трачара 02.30 Сексиград 02.53 Ноћнимузичкипрограм

08.00 09.50 12.00 14.00 16.00 17.50 20.00 22.00 00.00 00.55 01.50

Соколови Јентл Недужни Коракиспред Дилерскипослови Индијанскитркач Тајанственијунаци Мехуродсапунице Причаоница Еротскифилм Еротскифилм

Џоди Фостер

08.00 СофиПаркер 09.40 Шапат духова 12.10 Секс и град 14.20 Судијезастил 15.10 Мелиса и Џои 16.55 Кугар Таун 17.45 Хоуп и Фејт 18.15 Увод у анатомију 21.00 Дивљи дани 22.50 Сексуално васпитање 23.45 Једном давно

06.00Необичанпар:Поново заједно 07.30Очајничкопутовање:Прича АлисонВилкокс 09.00 Божићнапесма заједнудиву 10.30Божићнипоклон 12.00БилоједномуМексику 14.00 Ноћхрабрости 15.30Очајничкопутовање:Прича АлисонВилкокс 17.00 Лоренцовоуље 19.00 Некадисад 20.00 МомцисМадисона 21.45 ШифраМеркур 23.30Ноћхрабрости

МистеријеХејвена Монк Вокер,тексашкиренџер Филм:Свенајбоље Филм:Опијенаљубављу Филм:Пољубацупоноћ Филм:Завет Плавекрви МистеријеХејвена Свепозакону МистеријеХејвена

07.40Ју-Ги-Ох! 09.05Вирусатек 09.40Училица 10.30ПринцоткриваАмерику, филм 12.50Великиснежниизазов,филм 14.35Последњипровод,филм 16.35Марлиија,филм 18.30РТЛДанас 19.10Галилео 20.00Опасноплаветнило,филм 21.55Пророчанства-ТВпремијера, филм 00.10Специјалниизвештај,филм 02.50Дум,филм

Опасно плаветнило Џаред Кол зарађује за живот спашавајући терете из олупинасднамораиживис девојком Самантом, стручњакомзаморскепсе.Иакоје пар срећан начином живота који воде на острву, Џаред сањаоживотунависокојнози. Када под водом пронађе олупинуавионакојијешверцовао дрогу за то ће му се указатишанса... Улоге: Пол Вокер, Џесика Алба, Скот Кен, Ешли Скот, Џош Бролин Режија:Џон Стоквел (РТЛ, 20.00)

Џесика Алба

08.10 09.05 09.55 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Мегаградитељи Моћни бродови Опасни летови Врхунско градитељство Људских руку дело –Азија Мегаградитељи Како се прави? Кризне ситуације Разоткривање митова Како се прави? Трагом аукција Краљеви аукција Трговци војним старинама Тајне Бин Ладеновог скровишта 00.00 Да ли бисте преживели? 00.55 Трагом аукција 01.50 Краљеви аукција

08.30 08.45 09.15 10.30 11.00 12.30 13.15 14.30 15.45 16.00 17.30 19.00 22.00 23.00 23.30 00.00 00.30 01.30

Сви спортови Рели Нордијско скијање Скијашки скокови Скијашки скокови Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Биатлон Нордијско скијање Скијашки скокови Биатлон Билијар Тенис Рели Рели Скијашки скокови Биатлон Рели

Без досадних секунди

„It Won’t Be Long” (Ленон–Макартни) Ленон – трана као сингл, изазвала је толико радијског емитовокал, ритам-гитара; Макартни – пратећи вокал, вања и реакција публике да ју је ЕМИ фебруара бас; Харисон – пратећи вокал, соло-гитара; Стар – 1964. издао као насловну песму ЕП плоче која се бубњеви. Снимано: 30. јул 1963. у Еби роуду 2. Про- одлично продавала. Тадашњи интервјуи показују да дуцент: Џорџ Мартин. Техничар: Норман Смит. Об- је у овој фази Макартни Ленона сматрао вођом грујављено у УК: 22. новембар 1963 (ЛП With The Bea- пе, а тај осећај је више-мање био ехо публике. С пеtles) Објављено у САД: 10. април 1964 (ЛП The Be- смом „All My Loving” почели су да га сматрају равatles’Second Album) ноправнијим његовом партнеру. У међувремену су „It Won’t Be Long” је песма којом почиње албум, ривали „Бит��са„ посматрали како се песме оваквог као прва Ленонова и Макартнијева оригинална пе- комерцијалног потенцијала лежерно бацају на ЛП сма коју су снимили за With The Beatles. Увидели су плоче. да се фраза „yеах yеах” из песме „She Loves You” „I Wanna Be Your Man” (Ленон–Макартни) Стар може експлоатисати као заштитни знак па та песма – дупло снимљени вокал, бубњеви, маракас; Маодмах успо ставља одговарајући образац „позива и одговора”. Међутим, форма те песме је необична јер почиње молским рефреном, затим се креће према кратком дурском стиху, враћа у рефрен и онда иде право у дугу хроматски силазну фразу од средњих осам тактова, са сложеним вокалним аранжманом. Све се врти око лењих полустепена, а средњих осам тактова их прате с повишењима и шестицама типичнима за ауторов каснији рад, као и његова игра речи у „be long” (бити дугачак) и „belong” (припадати, прим. прев.) – вербални еквивалент уским интервалима. Песма је досегла двадесет и три покушаја пре него што је задовољила очекивања. Упркос томе, микс је лош: бас је пресветао, а Харисонове импровизације сувише далеко од звука остатка бенда. Та песма никада није била део наступа уживо и показује знакове брзоплетог аранжирања, а Макартнијева деоница на басу, осим његовог А да и ми радимо своје песме? – Кит и Мик удвајања с Харисоном на крају сваког рефрена, необично је опрезна. Ако изузмемо то, картни – пратећи вокал, бас-гитара; Ленон – пратепесма има карактеристичну храброст и снагу, оку- ћи вокал, ритам-гитара; Харисон – соло-гитара; пирајући пажњу својим ефектним неправилности- Џорџ Мартин – оргуље „хемонд„. Снимано: 11. и ма, сликовитим променама угођаја и наглим дина- 12. септембар, 3. и 23. октобар 1963. у Еби роуду 2. мичким обратима. Нагомилавајући изненађење на Продуцент: Џорџ Мартин. Техничар: Норман Смит. изненађење, песма скреће од тврдоће „твист ритма” Објављено у УК: 22. новембар 1963 (ЛП With The ка мекој софистицираности у стилу групе Мирац- Beatles), САД: 20. јануар 1964 (ЛП Meet The Beaлес у средњих осам тактова, да би клишеизирано за- tles). вршила једном од омиљених дурских седмица груРазмишљајући о овом рок стандарду 1980. годипе, у стилу америчких певачких квартета. Филозо- не, Ленон га се присећа као углавном Макартнијефија раних „Битлса„ је била да све чврсто упакују, вог. Када их је изненада позвао менаџер The Rolling без иједне досадне секунде, пошто је време за сни- Stonesa Ендрју Луг Олдам, Ленон и Макартни су се мање било драгоцено. појавили у клубу Студија „All My Loving„ (Ле51 у Грејт Њупорт стриту с нон–Макартни) – Подаци полудорађеном МакартниТадашњиинтервјуипоказујудаје као и за „It Won’t Be јевом идејом, „да им не дауовојфазиМакартниЛенона Long„ ју одмах нешто велико„. сма т раово ђ ом,атајосе ћ ајје Песма „All My Loving”, Мик Џегер и Кит Ричардс, више-мањебиоехопублике. коју је Макартни написао с којима су били у другарСпесмом„All My Loving”почели два месеца раније, током ским одно сима, сложили турнеје с Ројем Орбисосу се да је оно што су понусудагасматрајуравноправнијим ном, била је необична због дили било у складу с њихонастанка њеног текста. вим стилом. Иако је резулМакартни га је смислио једног поподнева у аутобу- тат био далеко од ремек-дела, Џегер и Ричардс били су, а касније, кад је нашао клавир, урадио је музику. су толико задивљени тиме да песма може да се У тој безбрижној, „епистоларној песми”, мера ства- склопи за неколико минута да су одлучили да ће од ра мелодију, марширајући тријумфално горе-доле тог тренутка сами да пишу свој материјал те су убркроз скалу Е-дура, с типичном макартнијевском зо постали једини уверљиви ривали „Битлсима„ хармонијском живошћу и обиљем. Аранжман укљу- што се тиче ауторских песама у Енглеској током чује широко шетајући бас, зачињен Леноновим хи- 1964. и 1965. трим гитарским триолама, украденима из песме Изабрана као Старова соло тачка за нови албум, „Da Doo Ron Ron” групе Crystals. Снимљена је по- започета је одмах у изворном стилу „Битлса„. Међусле тринаест покушаја и једна је од најуспешније тим, иако припросто једноставна, та песма проузроснимљених песама на албуму With The Beatles због ковала је много проблема. Бржа је од верзије The отвореног и спонтаног звука и минималног насни- Rolling Stonesa и има примесу финоће Леноновог мавања. појачала „вокс„, као вибрато Боа Дидлија, али та пеНевиност британске поп музике раних шездесе- сма је осредња. Стар је пева с дубоко одсутном сртих савршено је пречишћена у елоквентној једно- чаношћу, а усиљени повици осталих чланова имају ставности те песме. Иако никада није била разма- мало ефекта. Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

subota5.januar2013.

dnevnik

5. januar 2013. OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

Коначно схватате да снага ваше воље не може утицати баш на све. Ваш его је, наравно, у лошем стању, али то ће вам помоћи да сазрите. Прихватате да нисте у праву и својевољно прихватате критике. На неки начин, сада сте завршили тек прву годину факултета мудрости!

Данас бисте се могли осећати мало утучено. Могли бисте почети да сумњате у своје амбиције и циљеве. Немојте дозволити да вас то обесхрабри. Све је боље него што изгледа. Схватите да сте данас склони преувеличавању. Вечерас изађите и забавите се.

BLIZANCI Збуњујући развој догађаја у животима 21.5- 21.6. чланова породице могао би учинити да

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

се осећате лоше. Могло би бити проблема и са самом кућом. Можда треба да се обрати пажња на цеви или електричне инсталације. Уколико је члан породице узрујан, обратите пажњу на њега. Склоните друге проблеме с пута.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Данас сте, изгледа, фрустрирани. Постоји само једна особа која у вама може изазвати толико беса, а то сте ви сами. Данашњи аспекти утичу на кризу свести, чији је резултат промена става. Од сада би требало обратити пажњу на то да бирате речи.

Наука, истраживање простора или нека друга поља захтевају присуство јаког тимског духа. Пошто сте тако тврдоглави, нисте баш најбољи пример за одржавање динамике групе. С обзиром на то, нисте баш тимски играч, осим ако нисте предводник тима. Такво чудо је можда и могуће.

Данас бисте се могли осећати мало лоше под утицајем накупљеног физичког и психичког умора. Успорите, ако је могуће. Ово није дан да се претрпате обавезама нити да започињете нове пројекте. Неки неспоразум могао би вас узнемирити, покушајте да останете сталожени.

JARAC 22.12-20.1.

Нисте довољно слободни. То посебно важи за вашу везу. Уз тренутну астралну енергију можете очекивати да ће ланци бити покидани. Време је да више учествујете у животу. Реците шта вам је на уму. Реците људима шта желите. Превазиђите страх од одбијања. Неки ауторитети који су вам до сада били водичи могли би вам се сада супротставити. Сада је тренутак да оставите своје страхове по страни и кренете својим путем. То је несумњиво позитивно. То значи да сазревате. Нема ничег лошег у томе да понекад потражите помоћ. Признајте да имате тенденцију да бежите од проблема у вези. То би вас могло увући у компликоване ситуације. Не усуђујете се увек да кажете шта мислите и то вам умањује одлучност и блокира енергију. Покушајте данас себе да спречите да побегнете. Преузмите одговорност за своје поступке.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Као особа која воли да експериментише новим идејама, бићете пресрећни због периода који ће наступити. Како ће комуникација, заједништво и дружељубивост владати наредних неколико недеља, биће савршен моменат да изађете у свет и покажете своје квалитете.

Сређивање канцеларије и плаћање рачуна су данас приоритети. Могли бисте се осетити претрпаним и бити у искушењу да све оставите по страни. Боље је да све радите полако и завршите на време. Не морате све одједном. Проведите мирно вече код куће.

Тренутно сте заробљени између две велике жеље – да радите нешто да бисте угодили себи и да угодите другима. Овај други порив је у вашој природи. Решење би могло бити да се запитате зашто вам је толико битно да будете прихваћени од других људи.

TRI^-TRA^

КејтиХолмс бездечка V REMENSKA

Страни медији су писали да је лепа глумицаКејти Холмс,којајебилаубракусаТомом Крузом,нашладечка,алије убрзоњенпотпаролдемантоваотупричу. Према речима њеног пријатеља, она је наводно три недеље у вези са глумцем Џејком Гиленхалом. Писало се да су онинераздвојнивећтринедељеидаимају много тога заједничког. „Живот јој се скрозпромениооткакојеоставилаегои- стичногТомаисадауживаусвакомтренутку.”,писалисуамеричкитаблоиди. УбрзосеогласиоКејтинпотпарол,који је демантовао те наводе. „Она своје слободно време проводи са Сури и има многообавезаокопредставенаБродвеју ионанемавременазамомке”. Згодни Гиленхал, који се прославио улогомгејкаубојау„ПланиниБрокбек”, важизавеликогзаводника.

PROGNOZA

Облачноскишом

Vojvodina Novi Sad

7

Subotica

8

Sombor

10

Kikinda

6

Vrbas

6

B. Palanka

7

Zreњanin

5

S. Mitrovica

9

Ruma

9

Panчevo

7

Vrшac

5

Srbija Beograd

7

Kragujevac

6

K. Mitrovica

6

Niш

6

Evropa

НОВИСАД: Oблачно с кишом повремено. Дуваће умерен до појачан северозападни ветар. Притисак мало изнад нормале. Температура од 3 до 7 степени. ВОЈВОДИНА: Облачно с кишом повремено, уз престанак падавина током попонева на северу и западу Војводине. Дуваће умерен до појачан северозападни ветар. Притисак мало изнад нормале. Температура од 2 до 10 степени. СРБИЈА: Облачно с кишом повремено, уз престанак падавина током поподнева на северу Србије. На планинама ће падати снег, а увече ће се суснежица и снег јавити и у нижим пределима на југоистоку земље. Дуваће умерен до појачан северозападни ветар. Притисак мало изнад нормале. Температура од 1 до 10 степени. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: У недељу ујутру могућа суснежица и снег у централним и јужним пределима, а затим суво. У Војводини разведравање, а затим и у осталим крајевима. У понедељак поново киша, понегде и суснежица, у вишим крајевима снег. У уторак хладније и суво. У среду и четвртак претежно суво уз температуру мало изнад просека.

БИОметеОРОлОшкАпРОгНОзАзАСРБИЈу: Опрез се саветује срчаним и церебро-васкуларним бoлесницима, а нарочито особама с хипертензијом. Од метеоропатсих реакција могу се јавити реуматски болови и несаница. Додатна опрезност у саобраћају.

Madrid

13

Rim

14

London

10

Cirih

9

Berlin

9

Beч

10

Varшava

3

Kijev

1

Moskva

-2

Oslo

-1

St. Peterburg -4 Atina

14

Pariz

10

Minhen

6

Budimpeшta

9

Stokholm

1

VIC DANA Син је довео кући три девојке и говори мајци: - Мама, погоди која је моја вереница? - Ова на крају, с леве стране… - Како знаш!? - Чим је ушла, почела је да ме нервира!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

271 (-18)

Slankamen

340 (-8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

350 (-16)

Zemun

393 (-8)

Bogojevo

315 (-16)

Panчevo

397 (-5)

Smederevo

534 (-2)

Baч. Palanka 315 (-13) Novi Sad

302 (-11)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

167 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

231 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

332 (-8)

NERA

Hetin

92 (-2)

TISA

-20 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

S. Mitrovica 395 (-28) Beograd

Kusiћ

346 (-8)

43 (-1)

Reшeњe:

DUNAV


Dnevnik 5.januar 2013.