IZVOR ZDRAVLJA
Na svim kontinentima širom planete Zemlje može se naći makar jedna biljna vrsta koja pripada grupi bobičastog voća. Neke od biljaka iz ove grupe svima su dobro poznate, a postoje i one koje prema klasifikaciji botaničara spadaju u tu grupu, a izgled ploda je nekarakterističan za bobičasto voće. Činjenica da u tu grupu spada banana, bundeva, pa čak i kafa koju svakodnevno konzumiramo za većinu ljudi bi bila iznenađujuća, jer prva pomisao kod svih je usmerena na jagode, maline i borovnice.
Autor: DR SCI. UROŠ ČAKAR
B
rojna istraživanja potvrđuju da bobičasto voće ima pozitivan efekat na zdravlje ljudi. Ono je bogat izvor prirodnih antioksidanasa, vitamina i minerala. Odlikuje se prijatnim ukusom, pa je pogodno za svakodnevno konzumiranje. Te raznobojne bobice prirodnim sastavom mogu da pomognu u prevenciji hroničnih oboljenja kao što su kardiovaskularna i kod problema sa moždanom cirkulacijom. Glavna karakteristika plodova bobičastog voća jeste varijetet boja njihovih plodova, a za to su najodgovorniji biljni pigmenti. Maline Jedan od najznačajnijih proizvoda Srbije iz grupe bobičastog voća je
32
malina. Priroda je obdarila izuzetnim zdravstvenim efektom na ljudski organizam. Bogata je prirodnim vlaknima koja sve više nedostaju svakodnevnoj ishrani, a veoma su bitna za proces varenja hrane. Ne mogu se zanemariti ni ostali biomolekuli. Na prvom mestu je vitamin C, pa se iz ovog voća može zadovoljiti čak 25 odsto preporučenog unosa. Nepravedno bi bilo da ne pomenemo i neke biogene elemente koji su važni za biohemijske procese u organizmu, a mogu se naći u malinama. Takav element je i mangan. Maline imaju nizak sadržaj prirodnih masti. Sadrže i polifenole - jedinjenja koja su najodgovornija za antioksidantna svojstva ovog voća, koja smanjuju rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Plod maline je bogat flavonoidima, ali i salicilnom kiselinom za koju se od davnina zna da deluje antiinflamatorno. Maline sadrže i karotenoide, ali je njihova žućkasta boja maskirana antocijanima. Jagode Jagode spadaju u grupu bobičastog voća i ističu se značajnim zdravstvenim efektom. Ovo voće je izuzetan izvor vitamina među kojima prednjači folna kiselina. Bogate su vitaminom C, gde se u osam jagoda srednje veličine, može naći više ovog vitamina nego u jednoj pomorandži. Jagode imaju mali sadržaj zasićenih masti, holesterola i natrijuma. Ovo voće je značajan izvor kalijuma koji je važan za srčanu aktivnost. Lepu crvenu boju, plod ovog voća duguje flavonoidima koji imaju i antioksidativna svojstva, pa mogu biti značajni u prevenciji arterijskih plakova i suženja arterija. Jagode su najukusnije kada se konzumiraju sveže. Moderne tehnike uzgajanja su malo produžile interval u kome je ovo voće dostupno kao sveže, ali nedovoljno da bi bilo pristupačno tokom cele godine. Kod smr-
Bobič vo znutih jagoda sadržaj nutrijenata, pa čak i antioksidativnih supstanci nije u velikom procentu manji u odnosu na sveže. Zbog svog prijatnog i osvežavajućeg ukusa jagoda se dodaje u mnoge proizvode kao što su jogurt, mleko i sladoled. Ipak, najpoznatiji desert su jagode sa šlagom koji se konzumira u celom svetu, a pogotovo na jednom od najprestižnijih teniskih turnira, Vimbldonu. Borovnice Značajan predstavnik ove grupe voća je i borovnica. To voće je bogato mikronutrijentima, ali ima i značajnih količina mangana, vitamina C, vitamina K i vlakana koja su veoma bitna za ishranu. Sadržaj zasićenih masti je APOTEKA / 134 / 2022.
