INTERAKCIJE LEKOVA NA KOJE TREBA OBRATITI PAŽNJU

Interakcije lekova

na koje treba obratiti pažnju

Autor: PROF. DR JANKO SAMARDŽIĆ, KLINIČKI FARMAKOLOG, MEDICINSKI FAKULTET U BEOGRADU

PREMA DEFINICIJI, POJAM INTERAKCIJA PODRAZUMEVA PROMENU DEJSTVA JEDNOG LEKA POD UTICAJEM DRUGOG LEKA, HRANE ILI ALKOHOLA.

Oblast interakcija lekova vrlo je kompleksna i opširna, zbog čega se danas govori, pre svega, o klinički značajnim interakcijma lekova – a to su one koje nisu samo teorijske, već realno utiču na zdravlje pacijenta, bezbednost i efikasnost terapije. Važno je napomenuti i to da nisu sve interakcije štetne i da ponekad interakcije mogu biti i poželjne i korsine - npr. kod kombinacije pojedinih lekova protiv bolova koji zajednički mnogo efikasnije deluju. U savremenoj medicini nije moguće izbeći propisivanje većeg broja lekova istovremeno jednom pacijentu. Pored toga, postoji i sve veći broj lekova koji se kupuju bez lekarskog recepta. Smatra se da već uzimanje više od 3 leka predstavlja opasnost za nastanak interakcija. U takvim okolnostima se naglo povećava mogućnost da jedan lek utiče na dejstvo drugog i pri tome postoje dve vrste interakcija: sinergizam (ako jedan lek pojačava dejstvo drugog ili se dejstva sabiraju) i antagonizam (ako jedan lek poništava dejstvo drugog leka). Ipak, nisu sve interakcije klinički značajne. U praksi su najznačajnije interakcije u kojima učestvuju lekovi iz sledećih grupa: antikoagulansi (lekovi protiv zgrušavanja krvi), antihipertenzivi (lekovi za snižavanje povišenog krvnog pritiska), antiaritmici (lekovi za nepravilan rad srca), antiepileptici (lekovi za terapiju epilepsije), antidijabetici (lekovi koji se koriste za terapiju šećerne bolesti), pojedini antibiotici i druge kritične grupe lekova. Iako je većina zdravstvenih radnika upoznata sa interakcijama lekova, dešava se da se zbog velikog broja propisanih lekova za pacijenta previdi njihova potencijalna interakcija, odnosno međusobno dejstvo koje može imati i ozbiljne posledice. Zbog toga je neophodna stalna edukacija i pravovremena informisanost, kako zdravstvenih radnika tako i pacijenata, jer se jedino na taj način može postići racionalna primena i kombinacija lekova. S druge strane, ponekad zaboravljamo da postoje interakcije lekova i hrane i pića koja uzimamo. Konzumira-

nje alkohola značajno utiče na metabolizam lekova u našem organiz-

mu, posebno antibiotika. Ako se uzme u obzir da su antibiotici među

Konzumiranje alkohola značajno utiče na metabolizam lekova u našem organizmu, posebno antibiotika

najkorišćenijim lekovima kod nas, rizik od interakcija je ogroman. Naime, alkoholna pića treba strogo izbegavati dok smo pod antibiotiskom terapijom, jer primena i male količine alkohola može da izmeni metabolizam antibiotika pa više nismo sigurni da li treba da promenimo doziranje leka. Ako neko na primer uzima alkohol tokom antibiotske terapije, mi više ne znamo da li za lek koji se uobičajeno uzima na 8 sati, treba povećati frekvencu uzimanja i davati svakih 6 sati ili smanjiti frekvenciju pa da se uzima na svakih 12 sati. Ono što je sigurno, jeste da nećemo imati punu efikasnost, a može biti ugrožena i bezbednost pacijenta.

Lekovi i hrana

Već duže vreme je poznato da pojedine vrste hrane mogu umanjiti ili pojačati efikasnost delovanja pojedinih vrsta lekova. Zna se da masna hrana usporava pražnjenje želuca, pa samim tim smanjuje iskoristljivost generalno svih lekova. Ipak, međusobne interakcije hrane i lekova mogu se značajno razlikovati od osobe do osobe pod uticajem brojnih faktora, kao što su uzrast osobe, pol, zdravstveno stanje, udružene bolesti i drugo. Naučna istraživanja u vezi sa proučavanjem interakcija hrane i lekova ukazuju da se one najčešće javljaju kod dece i starijih osoba, kao i kod osoba sa hroničnim oboljenjima. Nemoguće je nabrojati sve namirnice koje mogu uticati na delovanje lekova. Jedan od najbolje proučenih primera je sok od grejpfruta koji stupa u značajne interakciju sa nekim lekovima kao što su lekovi za snižavanje nivoa holesterola u krvi, pojedini lekovi za sniženje krvnog pritiska, antibiotic, antidepresivi i lekovi protiv anksioznosti. Još značajniji primer je uticaj pojednih namirnica na antikoagulantne lekove, odnosno lekove koji sprečavaju zgrušavanja krvi. Antikoagulansi (varfarin i sl.) koriste se u različitim stanjima kod kojih postoji povećana sklonost ka trombozi i to kod srčanih bolesti, u prevenciji moždanog udara kod strogo selektovanih pacijenata i bolesti perifernog krvotoka. Pojedini lekovi protiv bolova, poput aspirina i ibuprofena mogu već u malim dozama da istisnu antikoagulantne lekove i da se kao posledica javi patološko krvarenje. Međutim, kod ovih lekova, ni hranu ne smemo zanemariti. Hrana koja razređuje krv može da sadrži neke supstance koje su hemijski slične salicilatima (aspirin) i ne preporučuje se u većim količinama kod osoba koje su na ovoj terapiji a to su: đumbir, cimet, kari, origano, višnje, suvo grožđe, borovnice, grejpfrut, mandarine i pomorandže. Pore toga, primena velikih doza vitamina E koji utiče na porast nivoa vitamina K može predisponirati trombozu tj. umanjiti efekat antikoagulantnih lekova. Hrana koja sadrži vitamin E i koja se ne savetuje ovim pacijentima je spanać, brokoli i vitaminski preparati sa velikom dozom vitamina E. Od ostalih namirnica koje mogu poremetiti učinak terapije antikoagulansima je sojino i riblje ulje, alkohol, veće količine belog luka, pa čak i maslinovo ulje. Drugi primeri klinički značajnih interakcija su istovremena primena mleka i mlečnih proizvoda koji svojim sadržajem kalcijuma mogu smanjiti iskoristljivost tetraciklinskih antibiotika, dok kofeinski napici (npr. kafa, čaj, coca-cola i sl.) mogu u kombinaciji sa antipsihoticima (lekovi za terapiju najtežih mentalnih oboljenja) sprečiti njihovu resorpciju i terapijsko delovanje. Konačno, alkohol se ne preporučuje ni u jednoj kombinaciji s lekovima.

Kako znati jeste li baš Vi u opasnosti

od interakcije lekova? Ukoliko uzimate veći broj lekova, hronični ste bolesnik, starije životne dobi ili uzimate neke od prethodno navednih lekova, postoji rizik od interakcija i treba se posavetovati sa lekarom ili farmaceutom. Uz to treba napomenuti da su interakcije najintenzivnije kada se u terapiju uvodi ili iz nje isključuje neki lek koji može da stupi u interakciju. Ukoliko lekar i farmaceut propuste da Vam daju savete kako se lek pije pre ili posle jela, koju hranu treba izbegavati a koja je poželjna, ovi odgovori se mogu naći u uputstvu koje se dobija uz svaki lek.

predstavljamo

Pravilan tretman rana i ožiljaka

Korak 1: Zaustavljanje krvarenja

Ako rana krvari, potrebno je zaustaviti krvarenje pritiskom na ranu sterilnom gazom natopljenom hidrogen-peroksidom.

ZABLUDA:

Rane se čiste alkoholom Alkohol širi krvne sudove i pogoršava krvarenje iz rane, pa tako otežava zarastanje!

Apotekarski alkohol može da se koristi za alkoholne obloge, ali se nikada ne stavlja na oštećenu kožu!

Korak 4: Zaštita rane – po potrebi

Kod lakših površinskih rana ogrebotina i posekotina, previjanje rane nije neophodno. Kod većih povreda (oderotina, opekotina i ogrebotina veće površine) i „vlažnih“ rana, nakon nanošenja antibiotika poželjno je ranu prekriti sterilnom kompresom.

Korak 2: Ispiranje rane fiziološkim rastvorom ili vodom

Sve vrste rana neophodno je očistiti, kao i kožu oko rane (od čestica prašine i peska) jer one predstavljaju otvorena vrata za prodor mikroorganizama u telo.

Korak 3: Prevencija infekcije – topikalnim antibiotikom

Topikalni antibiotik je adekvatno rešenje za ovakve tipove rana i neizostavni je deo svake kućne i putne apoteke. Tyrosur® gel se nanosi na čistu ranu, bezbojan je, ne peče i ne masti odeću. Može se koristiti na vlasištu i drugim delovima tela obraslim dlakama, na licu ili pregibima. lovima tela obraslim dlakama, na licu ili pregibima. Tyrosur® prašak za kožu, namenjen za , namenjen za površinske, umereno vlažne rane. Pogodan je za tretman rana kod dece, jer se rana tretira bezbolno, bez direknog dodira. Tyrosur® se u Nemačkoj proizvodi duže od 50 godina, u našim apotekama dostupan je bez lekarskog recepta, i važan je deo svake kućne i putne apoteke.

Korak 5: Prevencija nastanka ožiljka Korak 5: Prevencija nastanka ožiljka

Sa prevencijom nastanka ožiljnog tkiva, započinje se 5 dana nakon povrede ili neposredno nakon skidanja konaca, ukoliko je u pitanju hirurška intervenicja. Nemački lek Contractubex® gel deluje dubo deluje duboko u koži i smanjuje ožiljak zahvaljujući farmakološki aktivnim sastojcima: ekstrakt crnog luka, alantoin i heparin.

Aktivni sastojci gela deluju tako što:

• Sprečavaju formiranje prekomernog ožiljnog tkiva • Smanjuju crvenilo, svrab i osećaj zatezanja • Smanjuju crvenilo, svrab i osećaj zatezanja • Čine ožiljak glatkim i poboljšavaju elastičnost • Čine ožiljak glatkim i poboljšavaju elastičnost Za vidljive rezultate tretman ožiljaka bi trebalo da traje miZa vidljive rezultate tretman ožiljaka bi trebalo da traje minimum 9 meseci, dok je process formiranja ožiljnog tkiva nimum 9 meseci, dok je process formiranja ožiljnog tkiva najaktivniji. Pored lokalnog tretmana ožiljnog tkiva, takonajaktivniji. Pored lokalnog tretmana ožiljnog tkiva, takođe je važno da se ožiljak ne izlaže suncu prvih 6 meseci i da đe je važno da se ožiljak ne izlaže suncu prvih 6 meseci i da se nekoliko puta u toku dana ožiljak izmasira jačim pritiscise nekoliko puta u toku dana ožiljak izmasira jačim pritiscima. Vremenom će se ožiljak smanjivati, omekšavati i bledeti i Vaše samopouzdanje će se vratiti.

Pre upotrebe detaljno pročitati uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.