ZDRAVLJE U VAŠIM RUKAMA
Promenite štetne navike odmah Pripremila: JELENA BLAGOJEVIĆ
„U
Srbiji ljudi znatno više obolevaju, ali i umiru, nego u mnogim evropskim zemljama od hroničnih nezaraznih bolesti koje se mogu sprečiti promenom životnih navika. Nepravilna ishrana najčešće dovodi do gojaznosti, hipovitaminoza, hroničnog deficita u imunološkom sistemu, a posle dužeg vremena i do pojave dijabetesa i drugih metaboličkih poremećaja. Gojaznost je najčešće povezana sa smanjenom fizičkom aktivnošću, dok su hipertenzija i kardiovaskularne bolesti u direktnoj vezi sa lošim navikama u ishrani, pušenjem, nedostatkom fizičkih aktivnosti, ali i odsustvom zdravstvene kulture”, kaže prim. dr Verica Lela Ilić, epidemiolog. “Jedan od faktora koji utiče na pojavu hroničnih nezaraznih bolesti, a ne spade u loše navike je i uticaj spoljašnje sredine. Ljudima se, na primer, preporučuje konzumiranje zdrave hrane, a nepoznanica je gde se ta zdrava hrana može da nađe, kako i gde se proizvodi
20
i da li se njenom proizvođaču može uvek i verovati. U Srbiji, ali i mnogim državama u okruženju nedostaje zakonska regulativa koja propisuje način proizvodnje zdrave hrane”, ističe prim. dr Verica Lela Ilić, epidemiolog. „Važna je preventiva za koju se u svetu, a posebno u Srbiji, izdvaja malo finansijskih sredstava, bez obzira na činjenicu da sve do sada rađene studije iz ove oblasti ukazuju da je jeftinije za pojedinca, ali i državu i njene zdravstvene fondove, uložiti finansijska sredstva u zdravstvenu preventivu, nego kasnije u lečenje“, podseća prof. dr Lela Ilić. KONCEPT SMANJENJA ŠTETNOSTI Psihijatar dr Igor Pantić, vanredni profesor na Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i pridruženi profesor na Univerzitetu u Haifi u Izraelu, ističe da se koncept “smanjenja štetnosti“ (engl.
Koje su loše navike koje ljudi najčešće prave a koje imaju negativan uticaj na zdravlje, kao i na koji način se one mogu zameniti manje štetnim alternativama objasnili su nedavno u Beogradu na konferenciji za novinare “Ne čekajte pet do 12! Promenite štetne navike odmah!” prim. dr Verica Lela Ilić, epidemiolog, prof. dr Igor Pantić, psihijatar i dr Saša Plećević (Dr Feelgood).
“Harm reduction” ) odnosi na skup mera koje društvo, zdravstvene službe, kompanije ili pojedinci primenjuju u cilju minimiziranja štete nanete nekim oblikom ljudskog ponašanja. Kod ovog koncepta, polazi se od pretpostavke da je šteta već naneta i da se ne može odmah i u potpunosti ukloniti, pa se stoga traga za manje štetnim alternativama koje bi mogle da ublaže očekivane posledice. APOTEKA / 134 / 2022.
