Istorija knjizevnosti za prvi razred srednje škole

·

Dr JOVAN DERETI] dr ZLATA BOJOVI] dr MARIJA MITROVI]

ни

ке

ISTORIJA KWI@EVNOSTI

За

во

д

за

уџ

бе

ZA I RAZRED SREDWE [KOLE

Recenzenti akademik MIROSLAV PANTI] dr BRANKO POPOVI], profesor Pedago{ke akademije za vaspita~e u Beogradu dr NIKOLA BANI]EVI], prosvetni savetnik u Beogradu MILENA SIBINOVI], profesor gimnazije u Beogradu Уредник и Urednik одговорни уредник ТАТЈАНА КОСТИЋ mr BRANISLAVA MARKOVI] Odgovorni urednik Главни уредник TATJANA KOSTI] ДРАГОЉУБ КОЈЧИЋ

ни

ке

Za издавача izdava~a За dr MILOQUB ДРАГОЉУБALBIJANI], КОЈЧИЋ, direktorдиректор i glavni urednik

уџ

бе

Prosvetni savet Republike Srbije odobrio je upotrebu ovog uxbenika svojim re{ewem broj 650-297/84 od 26. juna 1984. godine.

за

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

За

во

д

37.016:82(075.3) 37.016:821-82(075.3) DERETI], Jovan, 1934–2002 ДЕРЕТИЋ, Јован, 1934-2002 Istorija kwi`evnosti : za I razred Историја за I разред средње школе / sredweкњижевности {kole / Jovan: Dereti}, Zlata Bojovi}, Јован Деретић, Злата Бојовић, Марија Митровић.

- 20.

Marija Mitrovi}. – 19. izd. – Beograd : изд. - Београд за уџбенике, 2016 (Београд : Планета Zavod za: Завод uxbenike, 2012 (Beograd : принт).Birograf).

- 162 стр. ; –20162 cmstr. ; 20 cm ТиражTira` 1.500. 3.000.

ISBN 978-86-17-19340-7 (брош.)

ISBN 978-86-17-17826-8 1. Бојовић, Злата [аутор], 1939- 2.1939– Митровић, Марија 1. Bojovi}, Zlata [autor], [аутор], 2. 1941Mitrovi}, Marija [autor], 1941– COBISS.SR-ID 221358348 COBISS.SR-ID 190279692 ISBN 978-86-17-17826-8 ISBN 978-86-17- 19340-7

© ZAVOD ZA UXBENIKE, Beograd, 1984–2012. © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд Ovo delo ne sme se umno`avati, i na bilo koji (1984–2016) na~in reprodukovati, celini u delovima, bez pismenog и odobrewa Ово делоu не сме сеniti умножавати, фотокопирати на било izdava~a. који други начин

репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

UVOD

ке

ISTORIJSKI PRISTUP KWI@EVNOM DELU

За

во

д

за

уџ

бе

ни

Na po~etku sredwe {kole u~enik upoznaje jedan novi pristup kwi`evnom delu. Kroz osnovnu {kolu i sopstveno ~itawe mladi ~italac je ve} stekao mnoga, ali – rekli bismo – pojedina~na znawa o pojedinim kwi`evnim delima; ta znawa nisu te`ila za sistematizovawem, za uspostavqawem izvesnog vremenskog sleda u literaturi. Istorija kwi`evnosti nadokna|uje, upravo, ovu prazninu, poku{ava da sagleda pojedina dela i wihove autore u vremenskim relacijama.

Za{to ka`emo da je nepoznavawe toka zbivawa u kwi`evnosti praznina i za{to je ba{ za kwi`evnost, pa i muziku, slikarstvo i ostale umetnosti va`no upoznati trag tih umetnosti u vremenu?

Jo{ u anti~ko doba poku{avalo se sa tuma~ewem i razvrstavawem onoga {to je stvoreno u kwi`evnosti, i do dana dana{weg taj poku{aj ~ini nezaobilaznu kariku izme|u kwi`evnog nasle|a i savremenog stvarala{tva. Ne samo kwi`evni istori~ari, kriti~ari i sami kwi`evni stvaraoci nego i obi~ni ~itaoci ose}aju potrebu za poznavawem kwi`evne pro{losti. Zna~ewe kwi`evnog dela bi}e za ~itaoca {ire i potpunije ako ga ~ita u kontekstu literature iz koje je ono izraslo. Prou~avawem kwi`evne pro{losti otkrivamo modele, na~ine pojavqivawa i delovawa umetni~kih dela; mnogi od tih modela deluju i danas, ili su pak dana{wi nastali kao opreka, kao antimodel onog tradicionalnog.

Pisawe o kwi`evnim delima po~elo je, takore}i, paralelno sa delima koja ~ine osnovicu ~itave evropske literature, paralelno, dakle, sa anti~kim, gr~kim kwi`evnim tekstovima. Sve do pred kraj XVIII veka termin literatura (prema latinskoj re~i lit3

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

tera – slovo) ozna~avao je u~ewe o jeziku i literaturi, poznavawe onoga {to je napisano, dakle, sve ono {to danas nazivamo kwi`evnom kulturom. ^ak i {ire: ukqu~ivao je i prou~avawe jezika i gramatike. Od kraja XVIII i po~etka XIX veka taj isti internacionalni termin, koji postoji u svim evropskim jezicima, dobija zna~ewe koje i danas ima. To vi{e nije oznaka za sveukupne tekstove iz svih disciplina koje se bave istorijom, duhovnim `ivotom naroda, biografijom, etnologijom, gramatikom, tuma~ewem svetih i drugih tekstova... nego samo za takozvanu lepu kwi`evnost, za umetni~ke tekstove stvorene u jeziku; to je, dakle, oznaka za umetnost re~i. [ta je to {to omogu}uje i name}e ovakvu granicu, {to iziskuje su`avawe podru~ja na samo jednu, specifi~nu, literarnu sliku sveta – {iroko je i slo`eno pitawe i o wemu }e docnije jo{ biti re~i. Za sada je za nas va`no to da ve} i sam termin literatura, koji se i danas u svim evropskim jezicima koristi kao oznaka za umetnost re~i, upu}uje na dana{wu potrebu ~oveka da kwi`evna dela razmatra, prou~ava. Kwi`evno delo je oduvek privla~ilo ~itaoca, navodilo ga da i sam o wemu ne{to ka`e, da komentarom, sopstvenim tuma~ewem pone{to u wemu naglasi ili da se sa ne~im u wemu spori. Mo`emo re}i da kwi`evno delo postoji, `ivi, deluje tako {to neprestano izaziva ~itaoca da ga tuma~i, da otkriva neka nova, do tada neuo~ena zna~ewa i aspekte.

Kao i sve ostale discipline, tako je tuma~ewe i razvrstavawe kwi`evnih dela mewalo svoju prirodu tokom vekova: do bitnog zaokreta do{lo je tokom XVIII veka. Do tada, do razdobqa klasicizma, kwi`evna dela iz pro{losti, pre svega iz anti~ke kwi`evnosti, slovila su kao uzorna za sva vremena, kao „klasi~na“. Termin „klasi~no“ objediwavao je vremensko i vrednosno zna~ewe. A upravo protiv toga ustaje nova, istorijska svest, svest o toku i neponovqivosti onoga {to je jednom pro{lo. Zasnovana na toj svesti o istorijskoj perspektivi, istorija kwi`evnosti pro{la je tokom dva veka svoga intenzivnog modernog `ivota kroz vi{e razli~itih faza: weno se te`i{te pomeralo sa kwi`evnog `ivota (pozitivizma) na biografiju pisca (biografizam), pa na kwi`evno delo kao takvo (formalizam, strukturalizam), da bi u najnovije vreme u svoj vidokrug razmatrawa uvela i ~itaoca (teorija recepcije).

Danas mo`emo re}i da istorija kwi`evnosti prati sudbinu kwi`evnih dela tokom vremena, vode}i ra~una, upravo, o speci4

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

fi~nosti kwi`evnog teksta (kojima se podrobnije bavi teorija kwi`evnosti). Istoriju kwi`evnosti interesuje trajawe kwi`evnih dela u vremenu, ona prati hod literature, wen specifi~an razvoj, tokom kojeg literatura ne postaje ni boqa ni lo{ija u estetskom smislu, nego samo druk~ija. Ona to ~ini tako {to prati i kwi`evni i dru{tveni `ivot tokom vremena, zatim odlike samih dela, a u novije vreme i na~in ~itawa, slu{awa i gledawa tih dela tokom vremena. Kwi`evna istorija poku{ava da razabere puteve, dimenzije i osobine koje kwi`evnom delu dodequju „ve~ni `ivot“, ili pak da podvu~e da jedno kwi`evno delo u svome vremenu mo`e biti i negativno primqeno, a docnije, istim tim osobinama koje su izazvale negativnu ocenu mo`e privu}i pa`wu i u}i naknadno u celinu zna~ajnih kwi`evnih ostvarewa.

Ona ukazuje i na suprotne primere – kada jedna epoha i jedna sredina prihvate neko delo ili nekog autora kao izuzetno zna~ajnog, a onda mu slede}a epoha oduzima ne samo oreol slave nego osporava svaki atribut zna~aja i zna~ewa za novog ~itaoca. Kwi`evna istorija, nadaqe, poma`e ~itaocu da u pojedinim savremenim delima otkrije odjeke i tragove kwi`evnih dela nastalih u prethodnim epohama.

U umetnosti, pa ni u kwi`evnosti, ne postoji sukcesivan, pravolinijski razvoj od ni`ih ka vi{im strukturama, od estetski mawe zna~ajnih, ka izuzetnim delima. Neko mo`e i danas smatrati Ilijadu najboqim delom koje je ikada pro~itao. Svako vreme, svaka sredina i stvaralac, ipak, ne zapo~iwu svoju stvarala~ku delatnost ni od ~ega i ni iz ~ega: umetnost je rezultat delovawa qudskog duha, a ovaj dela u skladu sa ukusom svoga vremena i sredine. Istorija kwi`evnosti poku{ava da osvetli, da doku~i, upravo, duhovna i stilska na~ela epohe, odnosno da uo~i kakvim se stvarala~kim principima slu`e stvaraoci razli~itih epoha.

U tuma~ewu kwi`evnog dela i u wegovom stvarnom, neposrednom do`ivqavawu veoma je bitno smestiti ga u odre|enu epohu.

Svako vreme karakteri{u neki op{ti tokovi i tendencije, neke teme, stilske i jezi~ke osobine. Uspemo li – na osnovu pro~itanih dela, kwi`evnoistorijskih priru~nika, studija i hrestomatija – da uhvatimo te osobenosti epohe, te wene karakteristi~ne tendencije i tokove, svako novo pro~itano delo nastalo u tom vremenu otvara}e pred nama stalno nova i sve dubqa zna~ewa i mi 5

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

}emo ga ~itati sa ve}im interesovawem. Servantesovog Don Kihota mo`emo, mo`da, ~itati i bez ikakvih prethodnih znawa i napomena, ali ako iz istorije kwi`evnosti znamo da je [panija Servantesovog vremena bila preplavqena vite{kim romanima i da se Servantesov junak pona{a po modelu takvog, kwi{kog viteza, na{ do`ivqaj tog junaka i dela u celini }e biti jo{ puniji. A ako uz to shvatimo da se taj roman javio kao opreka, kao negacija i parodija jedne veoma razvijene stvarala~ke prakse onoga vremena, onda i za ubudu}e vaqa da smo spremni da u kwi`evnosti od renesanse naovamo tra`imo, upravo, te opreke: upravo, iz negacije prethodne tradicije izrastaju nova, velika dela. Poezija T. S. Eliota se te{ko mo`e razumeti bez poznavawa ~itave evropske, pa ~ak i afri~ke umetni~ke tradicije; renesansnu poeziju ne mo`emo razumeti bez poznavawa anti~ke, a Wego{a bez poznavawa na{e narodne epike, evropskog romantizma i dru{tvene situacije toga vremena itd. Istorija kwi`evnosti treba da nam pribli`i, upravo, taj kontekst, da nam omogu}i da {to autenti~nije, na {to li~niji na~in, a istovremeno u skladu sa objektivnim, stvarnim istorijskim ~iwenicama do`ivimo svako kwi`evno delo koje nam je u nasle|e ostavila pro{lost, ali i dela koja sada nastaju. Kwi`evnost jednoga naroda ili kwi`evnost u celini merena samo dana{wim shvatawima o principima stvarala{tva mo`e i mora izgledati jadna i siroma{na. Istorija kwi`evnosti treba, upravo, da otkriva razli~ite modele `ivotne prakse tokom vremena, kako ~italac koji pripada dana{woj kwi`evnoj i `ivotnoj praksi ne bi odbacio dela iz pro{losti zato {to nije u stawu da se identifikuje sa wima, zato {to, nepripremqen, u wima ne prepoznaje svoje probleme i svoju stvarnost.

Donose}i podatke o ranijim modelima `ivqewa i stvarawa, istorija kwi`evnosti ne}e uvek biti zanimqiva nauka sama po sebi. Ali ona sama po sebi i nije ciq: ona je samo put, samo metod kr~ewa puteva ka stvarnom do`ivqaju umetni~kog dela. A jedino stvarno do`ivqeno delo mo`e biti i vrednosno pozitivno oceweno.

Istorija kwi`evnosti kao nauka koja prou~ava kwi`evna dela u istorijskom nizu, postavqaju}i ih u kontekst sa pojavama u kwi`evnosti koje su prethodile, kao i sa onima koje su do{le posle, 6

ни

ке

a suo~avaju}i kwi`evnost i sa drugim disciplinama duha istoga vremena, kao i sa istorijskim i dru{tvenim ~iniocima datoga trenutka – takva istorija kwi`evnosti po~ela se intenzivno razvijati tokom XIX veka. Ve} tada je evropska kwi`evnost od antike do tog trenutka bila tuma~ena kao jedna celina u kojoj mla|a razdobqa po~ivaju na starim temeqima; istovremeno, u okviru evropske kwi`evnosti uo~ene su pojedine, srazmerno homogene celine, to jest nacionalne kwi`evnosti; u okviru izu~avawa ovih jedinica, pak, nametala se potreba za opisivawem razlika u duhovnim i stilskim na~elima, razlika koje se javqaju tokom vremena. Povu~ene su, dakle, granice izme|u pojedinih nacionalnih kwi`evnosti, kao i izme|u epoha. Krajem XIX veka nastale su i danas ~uvene istorije francuske, zatim engleske, nema~ke kwi`evnosti itd.

бе

Nacionalna kwi`evnost (pojam, vidovi izu~avawa)

За

во

д

за

уџ

Nije slu~ajno {to se istorija kwi`evnosti kao istorija jednog korpusa, jedne grupe dela stvorenih u jednome dru{tvu ili narodu pojavila paralelno sa te`wom za nacionalnim osve{}ewem i kulturnom samoafirmacijom pojedinih nacionalnih zajednica.

Pod pojmom kwi`evnost (jednog) naroda ne podrazumeva se samo zbir dela objavqenih na jeziku toga naroda nego i odre|eni skup kwi`evnih vrednosti, vezanih uz probrana, najboqa dela koja je taj narod dao; taj skup vrednosti je svojevrsni „odraz“ toga naroda, ali i kreativni elemenat wegove dru{tvene svesti. Umetni~ka ostvarewa iz pro{losti, ka`emo obi~no, ~ine svetle putokaze ka budu}nosti. Vra}aju}i se u kwi`evnu pro{lost svoga naroda, svaki wegov predstavnik sti~e predstavu o kontinuitetu, o duhovnom identitetu svoje nacije. Na{i narodi su dugo bili pod tu|inskom vla{}u, podre|eni tu|im dr`avnim i kulturnim institucijama, a zbog siroma{tva, {kola je predstavqala luksuz... Tako je, sve doskora, wihova kwi`evnost imala i jednu funkciju koja ne proizlazi iz prirode umetnosti koja joj je naknadno pridodata i koja je rezultat odre|enih istorijskih prilika – funkciju prosve}ivawa i osve{}ivawa. Istorija kwi`evnosti mora voditi ra~una i o ovoj, specifi~noj funkciji, koju je kwi`evnost malih 7

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

naroda imala, i mo`da jo{ u izvesnoj meri ima, ali ona nipo{to ne sme da zanemari ni onu funkciju kwi`evnosti koja je prvobitna, koja proizlazi iz kwi`evnog dela kao umetni~kog u pravom smislu te re~i. To }e se najboqe posti}i ako se nacionalne kwi`evnosti posmatraju u {irem kontekstu: ju`noslovenskom, ali i evropskom, odnosno svetskom.

U izvesnom smislu, ~ak, istorija kwi`evnosti, koja je po~ela da se razvija kao istorija nacionalne kwi`evnosti i koja uvek to i jeste (ona prati razvoj kwi`evnosti jednog naroda), suprotna je prirodi kwi`evnog dela. Kwi`evnost – kao umetnost – jeste duhovni fenomen, a duh ne zna za granice. U sredwem veku, na primer, zapadnoevropsku kwi`evnost (namewenu eliti) objediwavao je zajedni~ki, latinski jezik. Pa i renesansna kwi`evnost, iako nastaje na narodnim jezicima, kao objediwavaju}i elemenat sadr`i anti~ku kwi`evnost, koja joj je trajni izvor inspiracija i uzora. Zapravo je tek romantizam prvi pravi nacionalni kwi`evni pravac. Nacionalne specifi~nosti postaju potom sve uo~qivije u kwi`evnosti, mada i nadaqe postoje kwi`evni pravci i – posebno – avangardni tokovi koji se povezuju horizontalno, koji podsticaj nalaze izvan nacionalne kwi`evnosti (takav je bio ekspresionizam, nadrealizam, a danas, recimo, „novi roman“). Sve nam to kazuje da istorija kwi`evnosti ne mo`e da bude samo pregled stvarala{tva jedne nacije ve} mora da pru`a uvid u celinu (bar) evropske kwi`evne tradicije.

Elementi kwi`evnoistorijske sistematizacije

Unutar obimne gra|e koju istorija kwi`evnosti izu~ava razaznajemo pojedine mawe celine koje nam poma`u da se lak{e kre}emo i savla|ujemo tu obimnu gra|u. Pre svega, uo~avamo dva toka kwi`evnosti: pisani i usmeni. Unutar usmene i unutar pisane kwi`evnosti razaznajemo, pak, razli~ite kwi`evne rodove i vrste.

Pisana kwi`evnost tokom svog postojawa prolazi kroz razli~ita razdobqa i sti~e razli~ite stilske osobine. Ove podele na usmenu i pisanu kwi`evnost, na stilove i razdobqa i na rodove i vrste jesu osnovni elementi kwi`evnoistorijske sistematizacije.

8

a) Usmena i pisana kwi`evnost

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Najstariji i najdugotrajniji oblik umetnosti re~i jeste usmena (narodna) kwi`evnost. Za wu se mo`e re}i da je stara koliko i ~ovek, koliko i wegova potreba da svoje emocije i saznawa iska`e.

Kada se pojavilo pismo, po~ela je da nastaje i takozvana pisana kwi`evnost. Svaka od wih ima svoje stilske osobenosti koje su rezultat stvarala~kih mogu}nosti jezika, zavisno od toga da li se jezik koristi u usmenom razgovoru ili u pisanoj formi.

Usmena kwi`evnost se razlikuje od pisane pre svega po tome {to je osnovni praoblik svake umetni~ke tvorevine u usmenoj kwi`evnosti podlo`an stalnim promenama i novim uobli~avawima. Kada jedan umetnik pi{e kwi`evno delo, oblik koji mu on daje je kona~an, svaki put kada se delo prenosi, pre{tampava, recituje, izvodi, ono se prenosi ba{ u tom obliku u kojem je i nastalo. Preno{ewe umetni~kih tvorevina iz usmene tradicije podrazumeva uvek slobodan, stvarala~ki odnos prema delu. Peva~i ili kaziva~i narodnih pesama u~estvuju sa vi{e ili mawe darovitosti i smisla u oboga}ivawu ili pojednostavqivawu pesme ili pri~e koju kazuju. Tako, umesto individualne i nepromenqive umetni~ke tvorevine, dobijamo kolektivnu umetni~ku tvorevinu koja je bez kona~nog, autenti~nog oblika; u usmenoj kwi`evnosti postoji uvek niz paralelnih varijanata jednog dela, jedne pesme ili pri~e.

Usmena tradicija ima i svoj, usmeni stil, koji odgovara usmenom na~inu kazivawa: preno{ewe jedne umetni~ke tvorevine olak{avaju sve vrste ponavqawa. Pojedini motivi, pa i ~itavi si`ei, posebno u proznim i du`im epskim vrstama, imaju {iroku internacionalnu rasprostrawenost. U poeziji, stalni epiteti, ustaqena izra`ajna sredstva, ustaqena metri~ka shema za odgovaraju}e sadr`aje (recimo, deseterac u srpskoj i hrvatskoj narodnoj epici) i niz drugih ustaqenih formula slu`e peva~u kao ~vrsto upori{te jer se ponavqaju u mnogim pesmama i tako daju vremena i peva~u i slu{aocu da se kroz ne{to wemu ve} poznato pripremi za ne{to novo, specifi~no ba{ za tu pesmu.

Upravo zato {to ima potrebu da koristi ustaqena izra`ajna sredstva, usmena kwi`evnost ~uva u svojim sadr`ajima i neke slojeve zna~ewa koji pripadaju mnogo ranijim vremenima od onog 9

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

u kojem je nama poznata varijanta pesme nastala. Mitolo{ke predstave i slike, odre|eni paganski obi~aji i simboli, sve se to mo`e i{~itati i iz poezije nastale u poznom sredwem veku, pa i docnije.

Kao izraz ~ovekovog iskustva, wegovog shvatawa `ivota i istorije, usmena kwi`evnost je, kao i pisana, istovremeno i izraz epohe i sredine u kojoj nastaje. Iako se usmena ili tradicionalna kwi`evnost – kako se ona jo{ naziva – sporo mewa (zbog potrebe da se oslawa na tipizirana jezi~ka i stilska sredstva), wena tematika, dru{tveni odnosi koje odra`ava i wena idejna polazi{ta govore nam da je ona, bar u na{im krajevima, nastala ve}inom tokom sredweg veka, ali i docnije, sve do kraja XIX veka.

Usmena kwi`evnost nastaje u proznim i stihovanim oblicima.

Kao najvi{a, najpopularnija forma usmene kwi`evnosti uzima se epska poezija, jer, upravo, ona prenosi svest naroda o istorijskim zbivawima, a i po strogim estetskim merilima tvorevine kao {to su Ilijada, Odiseja, skandinavska Eda, finska Kalevala ili na{e epske narodne pesme spadaju u sam vrh umetni~kih tvorevina.

Prvobitno, ve}i deo pesama imao je i muzi~ku pratwu, melodiju koja je pratila tekst. Ista melodija koristila se za sadr`inski razli~ite pesme, a bilo je i pesama koje su se pevale na vi{e na~ina. Jasno je stoga da je ritam u usmenoj poeziji bio i ostao veoma va`an elemenat poetskog; specifi~an ritam otkrivamo i u pesmama ili izrekama, koje su se samo recitovale, pa ~ak i u proznim vrstama, kao {to su bajke, legende, basne itd.

Usmena kwi`evnost podrazumeva i specifi~an odnos izme|u izvo|a~a (peva~a, kaziva~a) i slu{aoca (gledaoca). U prou~avawu usmene kwi`evnosti, pored strukture same pesme, pripovetke ili (re|e) drame, pa`wu izu~avaoca privla~i i pitawe o vremenu, mestu i postanku dela, o oblikovawu i izvo|ewu tih dela, o pam}ewu i varirawu du`ih epskih celina. Kako u usmenoj kwi`evnosti autor obi~no nije poznat, izostaje izu~avawe biografije pisca, ali je zato pa`wa zaokupqena onim ustaqenim temama i formulama koje se ponavqaju i slu`e peva~u kao ~vrsta upori{ta, olak{avaju}i mu opevawe nekog novog doga|aja ili do`ivqaja.

10

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Iako usmena kwi`evnost danas nema onaj dru{tveni status i onaj uticaj koji je nekada imala, istorija kwi`evnosti nastoji da prati istorijski saodnos usmene i pisane kwi`evnosti. Sredwovekovna kwi`evnost, na primer, odvijala se naizgled na dva sasvim odvojena koloseka: usmena kwi`evnost stvarana na narodnom jeziku `ivela je u narodu, me|u obi~nim qudima (otud joj naziv narodna, ili jo{ jedan naziv: pu~ka), dok je pisana kwi`evnost bila namewena samo vi{im dru{tvenim stale`ima (ve} i zato {to je prepisivawe kwiga, pa i sama {kola bila samo za odabrane, za monahe i feudalce). Sredwovekovna kwi`evnost u pisanoj formi nastajala je ili na latinskom (katoli~ke zemqe), ili na crkvenoslovenskom i gr~kom (pravoslavne zemqe). Me|utim, zanimqivo je da su mnoge teme i motivi prisutni u pisanoj kwi`evnosti (vite{ki romani, hronika) prelazili u usmenu tradiciju; isto tako je, mada je zvani~no odbacivana i dru{tveno nepriznata, usmena tradicija sredwega veka uticala na svoju pisanu paralelu brojnim motivima i stilskim re{ewima.

U docnijim razdobqima, od renesanse naovamo, ~e{}i i vidniji je uticaj usmene kwi`evnosti na pisanu: od stiha, stope, stilskih figura, forme, strofe, na~ina razvijawa fabule do jezika, sve se to prelivalo iz usmene u pisanu tradiciju. ^ak i najnovija kwi`evnost, naro~ito poezija, sadr`i novo osmi{qavawe motiva, tema i pesni~kog jezika usmenog stvarala{tva.

За

b) Stilovi i razdobqa

Posmatramo li bilo koju istoriju umetnosti (slikarstva, muzike, literature...), uo~i}emo da se od renesanse (od XVI veka) naovamo ~e{}e pomiwu razni stilovi i razdobqa, da se umetnost od toga vremena razvija kao smena niza stilskih osobina umetni~kih dela. U takozvanom razdobqu sredwega veka, razdobqu koje obuhvata veoma dug period od (pribli`no) V veka, pa do pojave renesanse i humanizma (XV i XVI vek), stilske razlike nisu dolazile do izra`aja jer je princip kreativnosti, tvora{tva shvatan druk~ije: ciq je bio ostvariti odre|eni, unapred dati model.

Stoga su u tom razdobqu dugog sredweg veka karakteristi~ne i uo~qive tzv. `anrovske razlike, odnosno razlike koje postoje izme|u pojedinih vrsta i oblika pisawa: znalo se kako se pi{e `ivotopis, kako pastorala, kako crkvena drama ili misterij itd.

11

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Kwi`evna dela su pisana prema unapred utvr|enim modelima, va`ila je tzv. normativna poetika. Razlike u stilu bile su tada mnogo mawe uo~qive, pa iako se radi o veoma dugom vremenskom periodu, jedva da se mo`e govoriti o stilskim razlikama izme|u ranog, visokog i poznog sredweg veka.

U razdobqu renesanse, paralelno sa savr{enim podra`avawem anti~kih uzora, koje su humanisti postavili na pijadestal kwi`evnosti i umetnosti kao savr{ene primere qudskog stvarala{tva, svi zna~ajniji autori odstupaju od norme i poku{avaju izraziti individualne voqe i ose}awa. Nastaje veliki zaokret od normativne ka imaginarnoj poetici, od `eqe za podra`avawem unapred utvr|enih pesni~kih modela ka imaginaciji kao osnovnom principu povezivawa i o`ivqavawa gra|e u kwi`evnom delu.

Mo`e se stoga re}i da se celokupna evropska kwi`evnost deli na tri velike epohe: antiku, sredwi vek i novi vek. U anti~kom periodu stvorena su dela trajne, klasi~ne vrednosti; na~in na koji su ta dela stvorena shva}en je u sredwem veku kao model kojeg se vaqa dr`ati prilikom stvarawa novih dela. Tako u sredwem veku mo`emo govoriti o utvr|enom, unapred poznatom modelu pisawa kao o osnovnom principu kwi`evnog stvarawa. Od renesanse, pa nadaqe, a naro~ito od romantizma naovamo, pisac se vi{e ne trudi da ponovi i o`ivi postoje}i model, da u poznatu formu ulije novu sadr`inu, nego da princip imaginacije, zami{qawa i izmi{qawa novog bude osnovni tvora~ki princip i forme i sadr`ine.

Ali i ova, kao i sve ostale podele unutar kwi`evnog materijala, samo je uslovna: kao {to se bez imaginacije ne mogu ovaplotiti utvr|ene pesni~ke forme (sonet, komedija, tragedija, `ivotopis, pastorala...), bez po{tovawa odre|enih, ustaqenih pravila (metri~kih, ritmi~kih u poeziji, `anrovskih u prozi...), ne mo`e ni imaginacija do}i do izra`aja u kwi`evnom delu. A zatim: renesansa nije prodrla u sve evropske kwi`evnosti (na primer, `ivela je samo na uskom priobalnom jadranskom pojasu), i, {to je jo{ va`nije, bila je ubrzo potisnuta stilom koji je opet mnogo vi{e podrazumevao i iziskivao rutinu, a mawe imaginaciju (to je barok). Tokom XVII veka o`iveo je ponovo katoli~ki, umnogome sredwovekovni duh, tako da je u mnogim sredinama i mnogim kwi`evnostima – pa i u ve}ini na{ih – nova, imaginativna literatura, zapravo, zapo~eta u razdobqu romantizma.

12

бе

ни

ке

Kwi`evnost, dakle, tokom svoga postojawa prolazi kroz razna razdobqa ili periode: u odre|enim, vremenski ome|enim razdobqima vladaju odre|ene kwi`evne norme, standardi i tendencije. Iako nijedno umetni~ko delo nikada ne}e potpuno ostvariti sistem normi perioda u kojem je nastalo, poznavawe tih normi i modela pru`a nam kqu~eve za wegovo razumevawe.

U okviru evropske kwi`evne tradicije obi~no govorimo o antici, sredwem veku i novom veku. U okviru ovog posledweg razlikujemo: renesansno, barokno, klasicisti~ko, romanti~arsko, realisti~ko i moderno razdobqe. Svako od tih razdobqa kwi`evnosti ima neke specifi~nosti. U jednom razdobqu mo`e biti vi{e paralelnih ili uzastopnih stilskih orijentacija. Razdobqe moderne, na primer, objediwuje impresionisti~ke, simbolisti~ke, pa ~ak i neke naturalisti~ke crte. Kada suo~avamo wihove stilske crte, svako od wih postaje za nas bogatije i punije zna~ewem.

уџ

v) Rodovi i vrste

За

во

д

за

Kwi`evna dela prema tome na koji na~in jedno konkretno delo koristi pesni~ki jezik razvrstali su jo{ anti~ki mislioci Platon i Aristotel. Dana{wa teorija i istorija kwi`evnosti koriste, uglavnom, onu podelu umetnosti re~i koju su zasnovali teoreti~ari iz vremena romantizma ([legel, Hegel). Prema toj teoriji, postoje tri osnovna kwi`evna roda: lirika, epika i drama. Motivi, teme i izra`ajna sredstva povezuju se me|usobno sasvim druk~ije u lirskom delu, a druk~ije u epskom ili dramskom. O merilima kojima se utvr|uje kom kwi`evnom rodu jedno delo pripada, kao i uop{te o svojstvima kwi`evnih rodova i vrsta, govori se podrobno u teoriji kwi`evnosti, odnosno jednoj od wenih disciplina koja se naziva genologija (genus = rod).

Istorija kwi`evnosti bavi se jednim specifi~nim aspektom te podele: ona prati kako se jedan kwi`evni rod, ili jo{ vi{e: kwi`evna vrsta (ili `anr) mewa tokom vremena, kada je koji kwi`evni rod ili vrsta dominantan, a kada opet dolazi do me|usobnog preplitawa pojedinih `anrova. Na primer, lako }emo uo~iti da u realizmu dominira proza, u romantizmu poezija; da je drama XIX veka prete`no istorijska, a tek krajem toga i 13

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

po~etkom XX veka po~iwe da se bavi problemima svoga vremena (gra|anska drama). Sve ve}i zna~aj i privla~nost danas imaju takozvane polukwi`evne vrste: biografije, autobiografije, memoari, filozofski eseji itd.

Istorija kwi`evnosti, dakle, prati istorijski aspekt podele kwi`evnosti na rodove i vrste i pri tom se bavi onim kwi`evnim vrstama koje su u datom razdobqu dominantne ili na kojima se uo~avaju najve}e promene.

14

Prvi deo

KWI@EVNOST STAROG VEKA

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Kwi`evnost je relativno mlada umetnost, naro~ito u pore|ewu sa slikarstvom i vajarstvom.

Prva likovna dela koja su nam poznata stara su oko dvadeset hiqada godina. „Ona su ura|ena sa sigurno{}u i precizno{}u koje su daleko od skromnih po~etaka“, ~itamo u Istoriji umetnosti H. V. Xensona (H. W. Janson). Pre deset do petnaest hiqada godina nastalo je pe}insko slikarstvo u Altamiri ([panija) i Dordowi (Francuska). Na zidovima pe}ina urezane su, naslikane ili isklesane `ivotiwe u pokretu. Jedan od najlep{ih prizora je na slici iz pe}ine Altamira, poznatoj pod nazivom Raweni bizon. Na woj je prikazana `ivotiwa na izdisaju. Ona se sru{ila na zemqu, „jer wene noge nisu u stawu da nose te`inu tela, ali ~ak i u tom stawu potpune bespomo}nosti glava je oborena u odbranu od kopqa lovaca koji joj prete iz doweg levog ugla – kakva `iva slika i kako puna `ivota“.

Da li je pe}inski ~ovek, koji je tako vanredno umeo da se likovno izrazi, imao poeziju i kakva je ona bila – o tome ni{ta ne znamo. Arheolo{ka istra`ivawa, po prirodi stvari, nisu mogla ni{ta da otkriju o jeziku praistorijskog ~oveka, a jo{ mawe o wegovoj eventualnoj poeziji. Tek kada je prona|eno pismo, ostvaren je glavni preduslov da se ~uvaju proizvodi umetnosti re~i.

Ali ni pojava pisma nije automatski dovela do fiksirawa tekstova koji imaju kwi`evno-umetni~ki zna~aj. U svojoj najranijoj fazi kori{}ewe pisma bilo je ograni~eno prete`no na prakti~ne potrebe. Prvi umetni~ki spomenici nastali su mnogo kasnije, kada je pismo bilo dovoqno usavr{eno da su se wime mogle

15

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

zabele`iti i najslo`enije poruke i kada je homo sapiens dostigao takav stepen razvitka da je postao svestan vrednosti takvih tekstova i potrebe da oni budu zapisani i spaseni od zaborava. Prvi sa~uvani pesni~ki tekstovi nastali su u starom Egiptu pre oko ~etiri i po hiqade godina, a prvo veliko delo svetske kwi`evnosti sumersko-vavilonski ep o Gilgame{u prona|en je na glinenim plo~ama starim oko tri hiqade sedam stotina godina.

Poezija je, svakako, starija od prvih zapisanih kwi`evnih spomenika, starija i od pronalaska pisma. O tome kakva je bila ta prvobitna poezija mo`e se stvoriti pribli`na slika na osnovu novijih etnografskih i folkloristi~kih istra`ivawa kulture onih naroda kod kojih nije bilo pismenosti ili je pismenost bila ograni~ena na samo uske krugove. Ta istra`ivawa pokazala su da na stadijumu usmene kulture mo`e postojati visoko razvijena kwi`evnost s razgranatim sistemom `anrova i iznijansiranim oblicima verbalnog izraza. ^ak i velike pesni~ke tvorevine, kakvi su epovi, mogu nastati, prenositi se i ~uvati usmenim putem.

Da su pojavi prvih kwi`evnih spomenika u istoriji sveta prethodili dugi periodi zrewa, mo`e se zakqu~iti i na osnovu toga {to se neka od najve}ih dela svetske kwi`evnosti javqaju na po~ecima ili u najranijim periodima pojedinih literatura. Takav je ve} pomenuti ep Gilgame{ u sumersko-vavilonskoj kwi`evnosti, zatim Vede u indijskoj, [i king u kineskoj, biblijska Tora u hebrejskoj, Ilijada i Odiseja u helenskoj kwi`evnosti.

Kulturni narodi starog veka ostavili su svetu bogato kwi`evno nasle|e na kojem }e se temeqiti kwi`evni i kulturni razvitak naroda, koji }e se pojaviti na istorijskoj pozornici u sredwem i novom veku. Bez razumevawa velikih kwi`evnih tvorevina nastalih u starom veku na raznim ta~kama tri kontinenta: Afrike, Azije i Evrope, ne mo`e se shvatiti kwi`evno stvarawe u sada postoje}im kwi`evnostima u svetu. Za nastanak i razvoj kwi`evnosti evropskog kruga najva`niju ulogu imale su anti~ka, tj. gr~ka i rimska kwi`evnost i hebrejsko-hri{}anska Biblija, a na Bibliju su, opet, uticale sumersko-vavilonska i egipatska kwi`evnost.

16

KWI@EVNOST STAROG ISTOKA Pesme i pri~e starog Egipta

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

U plodnoj dolini reke Nila na|eni su drevni tragovi qudskog postojawa i stvarawa. U tre}em hiqadugodi{tu pre nove ere nastala je prva egipatska dr`ava. U woj je stvoreno jedno od najranijih pisama sveta – hijeroglifi. Najstariji zapisi kwi`evnih tekstova poti~u iz XXV – XXIII veka pre nove ere.

Iako pod sna`nim uticajem religije, kwi`evnost starog Egipta nije bila ograni~ena religioznim i mitolo{kim temama.

Ona se odlikuje neobi~nom raznovrsno{}u tema i `anrova. Sa~iwavaju je: tekstovi u grobnicama (Tekstovi piramida, Kwiga mrtvih), mitske pri~e, bajke, pri~e iz `ivota, religiozna i qubavna lirika, istorijski i didakti~ki spisi, rudimentarni oblici drame itd. Karakteristi~no je da u staroj egipatskoj kwi`evnosti nema epa. Najlep{e tvorevine te kwi`evnosti su pesme i pri~e.

Poezija je bila raznovrsna. Pevane su pohvalne pesme i himne bogovima, suncu, reci Nilu, pobedni~ke pesme faraonima. Me|u bo`anskim himnama najpoznatija je Himna Atonu (suncu), ~iji je autor faraon reformator Ehnaton (XIII vek pre n. e.). Wene odjeke nalazimo u starozavetnim psalmima. Sa~uvani su, isto tako, tekstovi tu`balica, pesama o radu, gozbenih pesama. [ezdesetak qubavnih pesama ~ini najdragoceniji deo pesni~kog zave{tawa starog Egipta. One iznena|uju nesputanim, ~esto senzualnim odnosom prema qubavnoj temi. „Motivi su o~ekivani: razdvojenost, ~e`wa, bolest od qubavi, ali i slast qubavnog u`ivawa, i qepota obna`enog tijela. U pjesmi se redovno podrazumijeva neki jednostavan prirodni ambijent; u wemu qubavnici `ive, koji put ba{ kao pastir i pastirica, prema wemu se u pjesmi gradi anegdota, a on je – ba{ta, livada, drvo, cvijet, potok, divqa guska, lov~eva mre`a – i glavni izvor bogatome repertoaru pjesni~kih slika.

Zanimqivo je da se u ulozi lirskog subjekta pojavquje u ovim pjesmama podjednako ~esto `ena koliko i mu{karac, i da se `ena u toj ulozi ne predstavqa nipo{to sputanija“ (Svetozar Petrovi}).

Poseban `anr u kwi`evnosti starog Egipta predstavqaju pouke mudraca. Najstariji pisac takvih pouka Ptahotep (XXIV vek pre n. e.) jeste prvi poznati autor u istoriji svetske kwi`evnosti. Vrhunski izraz staroegipatske misaonosti nalazimo u filo17

за

уџ

бе

ни

ке

zofskoj pesmi koja se u na{im prevodima naziva ili Raspra s vlastitom du{om ili Razgovor umornog od `ivota sa svojom du{om.

Ona je ispuwena egzistencijalnim pesimizmom. ^ovek umoran od `ivota i razo~aran `eli smrt kao oslobo|ewe od nevoqa i posledwe uto~i{te.

Iz starog Egipta poti~u neke od najstarijih i najlep{ih pri~a sveta. Takva je Pri~a o dva brata. U prvom delu ona je gotovo realisti~ka tako da li~i na pri~u iz `ivota. Tu se govori o tome kako je mla|i brat morao da slu`i starijeg i obavqa najte`e seoske poslove za wega sve do trenutka kada je morao be`ati u svet jer je nepravi~no optu`en za zavo|ewe snahe. U drugom delu, o do`ivqajima mla|eg brata u stranom svetu, pri~awe prelazi u sferu bajke i mita, a junak dobija mnoga obele`ja bo`anskog bi}a. Od ostalih najva`nije su: Sinuheova pri~a, istorijski zasnovana, saop{tena u prvom licu, o prognaniku iz Egipta i wegovom `ivotu u stranim zemqama, Pri~a o re~itom seqaku, o tome kako se on tu`i faraonu na nepravde svog gospodara, zatim Pri~a o faraonu Hufu i ~arobnici, Brodolom~eva pri~a, Bajka o ukletom kraqevi}u i dr.

Gilgame{

За

во

д

U dolini dveju reka, Tigra i Eufrata, na podru~ju koje su Grci nazvali Mesopotamija (Me|ure~je), pojavio se najstariji kulturni narod sveta – Sumerci. Oni su stvorili pismo poznato pod imenom klinasto pismo. Wime su pisali po glinenim plo~ama koje su se potom pekle, {to je omogu}avalo da se odli~no ~uvaju.

Sumerci su stvorili bogatu kwi`evnost i predali je u nasle|e narodima semitskog porekla, Vaviloncima i Asircima, koji su posle wih zavladali u Mesopotamiji. Sumerski jezik, i posle i{~eznu}a naroda koji je wime govorio, dugo se ~uvao kao klasi~ni jezik kulture, na sli~an na~in kao {to }e se nekoliko hiqada godina kasnije dogoditi s latinskim jezikom u zapadnoj Evropi sredweg veka. Sa~uvano nasle|e sumersko-vavilonske ili mesopotamijske kwi`evnosti veoma je bogato i raznovrsno. U ru{evinama prestonice Asirije Ninive prona|eni su ostaci najstarije biblioteke sveta, koja se po svom osniva~u asirskom kraqu Asurbanipalu (VII vek pre n. e.) naziva Asurbanipalova biblioteka. U 18

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

woj je, po nekim procenama, bilo oko 200 000 „kwiga“, od kojih su se mnoge sastojale od desetine, pa i stotine glinenih plo~a. U toj biblioteci sa~uvan je najve}i deo kwi`evne zaostav{tine drevne Mesopotamije.

U kwi`evnosti Me|ure~ja glavno mesto zauzima epsko stvarawe. Me|u kra}im i du`im epovima najva`niji su herojski ep Gilgame{ i mitolo{ki spev o stvarawu sveta Enuma eli{, nazvan tako po po~etku prvog stiha („Kada gore“). Osim epova, pisane su himne bogovima i hramovima, pla~evi nad razorenim hramovima, basne, pogrebne pesme, elegije, {aqive i satiri~ne pesme.

Najve}e delo sumersko-vavilonske kwi`evnosti i, ujedno, prvo veliko delo u istoriji svetske kwi`evnosti, ep Gilgame{, prona|eno je u ru{evinama Asurbanipalove biblioteke na 12 nepotpuno sa~uvanih plo~a. Sa~uvana verzija poti~e, po svoj prilici, iz XVII veka pre n. e., ali tragove pesni~ke tradicije o Gilgame{u nalazimo mnogo ranije, u sumerskim vremenima. Gilgame{ je drevni sumerski junak kojeg su potom preuzeli Vavilonci i Asirci i drugi drevni narodi Bliskog istoka. Ponikao iz hiqadugodi{we pesni~ke tradicije, ep o Gilgame{u je produkt visoko razvijene kulture, po mislima i ose}awima koje izra`ava i u pogledu umetni~ke obrade udaqen od svojih mitskih i folklornih izvora.

Junak speva je kraq drevnog grada Uruka. U po~etku on se pojavquje kao osioni, neobuzdani vladar koji je zbog svoje prekomerne snage dozlogrdio podanicima. „Silna je wegova mo} nad nama“, `ale se gra|ani Uruka bogovima. Bogovi kao protivte`u Gilgame{u stvaraju divqeg ~oveka Enkidua. Ovaj `ivi u slobodnoj prirodi, me|u stokom, sve dok mu Gilgame{ nije poslao `enu da ga pripitomi. Posle toga Enkidu odlazi u Uruk i izaziva Gilgame{a na rva~ko nadmetawe. Borba je ostala nere{ena i dva protivnika postaju prijateqi i nerazdvojni drugovi. Oni zajedno izvr{e mnoga herojska dela kakva doli~e epskim junacima: putuju u daleku kedrovu {umu da ubiju stra{no ~udovi{te Humbabu, savla|uju nebeskog bika kojeg su na zahtev bogiwe I{tar, ~iju je qubav Gilgame{ oholo odbio, poslali bogovi da opusto{e Uruk. Prijateqstvo dva junaka pomu}uju zlokobne slutwe o skoroj Enkiduovoj smrti. Posle povratka iz kedrove {ume Enkidu pada u te{ku bolest i umire. Ophrvan `alo{}u za prijateqem, Gilgame{ izbezumqeno juri preko poqa. On se suo~ava sa stra{nom mi{qu da i wega ~eka 19

бе

ни

ке

isti kraj i da su uzaludna sva nastojawa da se izbegne zajedni~ka sudbina. „Upla{io sam se smrti i zato jurim preko stepe“ – tim re~ima Gilgame{ izra`ava svoje nespokojstvo. U potrazi za tajnom `ivota i smrti junak kre}e na put. On ide „putawom sunca“, prolazi kroz ~udesne predele, susre}e bogove i bogiwe i na kraju dospeva na ostrvo, gde prebiva wegov predak Utnapi{tim sa svojom `enom, jedina dva qudska bi}a kojima su bogovi podarili besmrtnost. Na tom mestu (IX plo~a) ukratko je ispri~ana sumerska pri~a o op{tem potopu i o tome kako su bogovi Utnapi{tima i wegovu `enu jedine spasli od propasti. U jednom trenutku Gilgame{ je bio na domaku besmrtnosti, jer ga je wegov predak nau~io kako da do|e do travke ve~nog `ivota, ali tada se pojavi zmija i ukrade mu travku. Na kraju speva Gilgame{ se spu{ta do vrata podzemnog sveta i razgovara sa senkom Enkidua o „sudbini mrtvih“. Re~i koje je ~uo od prijateqa samo su poja~ale wegovu strepwu:

д

за

уџ

„Enkidu prijateq koga je tvoja ruka dodirivala, postao je blato zemqe, pun je pra{ine, potonuo je u prah, prah je postao“.

во

Posle toga Gilgame{ se vra}a u svoj dvor i umire u snu.

За

„^ovek bola i radosti“ – tako se u spevu karakteri{e Gilgame{. Wegova priroda je dvojna: on je dve tre}ine bog, a samo jednom tre}inom ~ovek. Ali ta tre}ina sasvim je prevladala. Sudbina mu je zajedni~ka sa sudbinom svih drugih qudskih bi}a. Po podvizima koje je izvr{io Gilgame{ je sli~an gr~kom mitskom heroju Heraklu, a zbog svoje tragi~ne unutarwe podeqenosti i svesti o neizbe`nosti smrti najbli`i je Ahilu, junaku Ilijade. On li~i i na Fausta zato {to se ne miri sa sudbinom, {to tra`i izlaz, kako za sebe, tako i za druge qude (travku besmrtnosti on je hteo da sa~uva ne samo za sebe nego i za svoje sugra|ane), ali za razliku od Fausta, on taj izlaz ne nalazi. Ni bogovi ni bogiwe ~iji mu je svet bio dostupan nisu mu, ipak, mogli pomo}i da bude ne{to drugo do samo ~ovek.

20

Iz drevne indijske riznice

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Indusi su na{a jezi~ka bra}a. Klasi~ni indijski kwi`evni jezik sanskrit spada u indoevropsku porodicu jezika. Iz sanskrita su se razvili moderni indijski jezici.

Indijsko kwi`evno nasle|e je ogromno, u wemu se nalaze mnoga dela neobi~ne du`ine, najopse`nija kwi`evna dela koja su ikada stvorena.

Indijska kwi`evnost po~iwe skupinom dela poznatih pod imenom Vede. Sama re~ veda poti~e od indoevropskog korena „vid“, {to zna~i i znati i videti. Vede su bo`anske, sakralne kwige. One sadr`e znawe o natprirodnom, koje ~oveka dovodi u vezu s bo`anskim silama i omogu}ava mu da uti~e na wih. Pisane su u stihovima i ritmi~koj prozi, a nastale su oko hiqadu pet stotina godina pre nove ere. ^uvane su preko tri hiqade godina usmenim putem, i to s takvom ta~no{}u da me|u mnogim wihovim zapisima nema gotovo nikakvih razlika. „Najve}a djela indijske literature – koja spadaju u najve}a djela svjetske literature ispjevali su nepismeni qudi. I sa~uvali su ih od zaborava nepismeni qudi“ (Vesna Krmpoti}). Prva i najva`nija od Veda, Rigveda, sadr`i preko hiqadu himni ispevanih u slavu raznih bo`anstava vedskog panteona. Ti najstariji uzorci indoevropskog stiha odlikuju se neobi~nom izra`ajnom snagom i misaonom dubinom, kao {to se mo`e videti iz odlomka himne bogiwi zemqe, koji navodimo u prevodu Vesne Krmpoti}: „Cvijet na{ih rije~i u pjesmi na{e hvale odzvawa za tebe, o ti {to se pru`a{ u daqine, ti prejasna, koja {aqe{ nabrekli oblak kao dobru sre}u {to nasusret hrli; i koja, nepomi~na, svojom snagom dr`i{ drve}e {umsko u uspravnom rastu, kad se iz muwevitih tvojih oblaka poplavne ki{e ru{e“.

Kwi`evnoj slavi drevne Indije najvi{e doprinose dva velika epa – Mahabharata i Ramajana. Prvi od wih, Mahabharata (velika pesma o plemenu Bharata), jeste xinovska epska kompozicija 21

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

od 120 000 indijskih dvostihova ({loka), stvarana u toku osam stole}a (od IV veka pre nove ere do IV veka nove ere). Osnovna epska pri~a o sukobu dve grane kraqevske porodice Bharata, koji se zavr{ava me|usobnim uni{tavawem u bici na Kuruk{etri, se`e u indoevropsku starinu. U tu pri~u kao prostrani okvir ukqu~ena su mnoga druga dela: istorijske hronike, juna~ki i mitolo{ki epovi, filozofski spevovi itd. Me|u tim umetnutim delima nalazi se prekrasna, kod nas prevedena, Pesma o kraqu Nalu, u stvari, samostalan ep o qubavi, rastanku i ponovnom, kona~nom sjediwewu Nala i wegove verne `ene Damajante. Ogromnu popularnost u Indiji u`iva i Bhagavad-gita (Pesma gospodwa), filozofsko-religiozna poema umetnuta u {estu kwigu epopeje. „Jezik ove poeme obiluje sna`nim i veli~anstvenim slikama; i mada je usredoto~ena na filosofsko izlagawe odre|ene doktrine, ne mawka joj ni izuzetna psiholo{ka dramatika“ (Vesna Krmpoti}). Drugi veliki ep, Ramajana, ima u osnovi svoje radwe najomiqeniju qubavnu pri~u Indije, pri~u o progowenom kraqevi}u Rami i wegovoj odanoj `eni Siti. To je romanti~ni, lirski spev, izraz profiwenih misli i rafiniranih ose}awa, pun ma{tovitih, ~udesnih, bajkovitih slika i prizora, ~iji su junaci postali idealni uzori mu{karca i `ene u Indiji.

Me|u pripovednim delima stare Indije najpoznatija je Pan~atantra (Petokwi`je), zbirka pou~nih pri~a i basana. Karakteristi~na je i forma dela. Svaka od pet kwiga ima okvirnu pri~u unutar koje se unose mnoge druge pri~e, a svih pet kwiga uokvireno je pri~om datom u uvodnoj glavi kwige u kojoj se iznosi motivacija stvarawa zbirke od pet kwiga. Taj na~in komponovawa, koji mo`emo nazvati pri~a sa okvirom ili okvirna pri~a, primewivan je i kasnije u mnogim delima svetske kwi`evnosti, me|u kojima su najpoznatija arapska zbirka Hiqadu i jedna no} i Boka~ov Dekameron.

Stara Indija stvorila je i specifi~nu vrstu drame, sasvim razli~itu od evropske drame. Me|u indijskim dramskim delima najlep{e je [akuntala, lirski intonirana qubavna pri~a o sudbini istoimene junakiwe. Wen autor je najve}i klasi~ni pesnik Indije Kalidasa (IV vek). Od ostalih Kalidasinih dela najpoznatiji je lirski spev Oblak glasono{a, o qubavnim porukama rastavqenih qubavnika saop{tavanim oblaku.

Indija je postojbina najrasprostrawenije religije Azije – budizma. Osniva~ te religije Sidarta Gautama, poznat pod imenom 22

ни

ке

Buda („prosvetqeni“), bio je kne`evi} iz plemena Sakja. Budizam je inspirisao ogromnu kwi`evnost, kako na indijskom, tako i na drugim jezicima Azije (kineskom, japanskom, korejskom).

Za razliku od Kine koja je kod nas postala poznata tek u novije vreme, o Indiji se zna jo{ od sredweg veka. Ona se spomiwe i u na{im narodnim pesmama. I neke kwi`evne tvorevine Indije dospele su do nas posredstvom Vizantije u sredwem veku. Jedan od poznatih sredwovekovnih romana Stefanit i Ihnilat ima poreklo u indijskoj Pan~atantri, a drugi, jo{ poznatiji, Varlaam i Joasaf, sadr`i hristijanizovanu pri~u o Budi. Ali na{i kwi`evnici i ~itaoci u sredwem veku nisu znali ni{ta o dalekom poreklu tih dela. Upoznavawe sa izvornim delima indijske kwi`evnosti po~iwe kod nas tek u drugoj polovini XIX veka.

бе

Kineska lirika i mudrost

За

во

д

за

уџ

Stari Kinezi stvorili su slo`eno piktografsko pismo, kojim se i danas slu`e wihovi potomci. Najstariji zapisi iz perioda [ang-Jin (1776–1122. g. pre n. e.) pokazuju da je wihov jezik imao gotovo sve karakteristike dana{weg kineskog jezika.

Na po~ecima kineske kwi`evnosti nalazi se korpus dela poznat pod imenom „pet klasi~nih kwiga“ ili „pet kanonskih kwiga“.

Wihov autor, ili, ta~nije, kodifikator, bio je mudrac Konfucije (Kung Fu-Cu, 551–479. g. pre n. e.). Prva i najva`nija od tih kwiga [i king (Kwiga pesama) donosi antologiju najstarije kineske lirike sa trista pet pesama razli~itih po temama, `anrovima i vremenu postawa. U woj ima narodnih pesama koje prate ritam godi{wih doba, zatim prazni~kih i `rtvenih pesama, panegirika, legendi o herojima, narativne lirike, qubavnih pesama, pesama nadahnutih do`ivqajem prirode.

Tako je kineska kwi`evnost po~ela u znaku lirike koja }e i u narednim epohama ostati jedna od osnovnih wenih vrednosti. Na sli~nim osnovama kao i kineska, i pod wenim neposrednim uticajem razvile su se kasnije japanska i korejska lirika. Taj lirizam Dalekog istoka, kada je otkriven u Evropi, izazvao je divqewe pesnika i qubiteqa poezije. U wemu su na{li iskonsku neposrednost izraza kojoj je evropska poezija te`ila kao svom idealu. Za na{eg pesnika Milo{a Crwanskog, sastavqa~a prvih antologija kineske 23

уџ

бе

ни

ке

i japanske lirike kod nas, lirizam Dalekog istoka zna~i „vrhunac svega prozra~nog, mirnog, ve~nog, eteri~nog, do ~ega duh i ose}aj mogu do}i“.

Drugi veliki izraz kineskog duha nalazimo u filozofskim delima, u kwigama mudrosti. Najzna~ajnija od wih, poznata pod naslovom Tao te king (Kwiga o tao), poti~e od polulegendarnog mudraca zvanog Lao Ce (doslovno „stari u~iteq“). Tao je osnovni pojam kineske filozofije, ~ije je zna~ewe: put, istina, osnovno na~elo. Karakteristika kineskih filozofskih tekstova je wihova kratko}a i nepovezanost pojedinih izreka. Kineski filozofi izra`avali su svoju misao u obliku aforizama, jezgrovitih izreka, sentencija, ili aluzija i primera. Nedostatak sistematske povezanosti me|u izrekama nadokna|en je sugestivno{}u tih tekstova, a ta osobina pribli`ava filozofske spise poeziji. Zato je Crwanski odabrane tekstove mudraca unosio u svoju antologiju kineske poezije. „Lao Cea ne unose, ina~e, u lirske antologije, ja mu dajem glavno mesto“, ka`e on. Jedan od glavnih delova kwige Tao te king, u prevodu na{eg pesnika, glasi ovako:

За

во

д

за

„Ima ne{to, {to sve zavr{i, {to prethodi postanku i neba i zemqe.

Tako tiho.

Tako prazno.

Samostalno i nepromenqivo.

Mo`e se smatrati majkom svih stvari.

Ne znam mu imena.

Ja ga zovem Tao. I samo, jer ne nalazim re~i, iz nu`de, nazvao bih to ne{to: Veliko“.

ANTI^KA KWI@EVNOST Dve najstarije kwi`evnosti na evropskom kontinentu (gr~ka i rimska) nazivaju se zajedni~kim imenom anti~ka kwi`evnost ili, s obzirom na to da su obe postale uzor za sve kasnije evropske kwi`evnosti, imenom klasi~na kwi`evnost. Od wih je prva po postawu i zna~aju stara gr~ka ili helenska kwi`evnost.

24

Ilijada

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Na po~etku stare gr~ke kwi`evnosti stoje dva wena najve}a dela, epovi Ilijada i Odiseja. Wihov autor je polulegendarni slepi pesnik Homer, za koga se misli da je `iveo u VIII veku pre n. e. Ali te dve pesni~ke tvorevine svojom slo`enom strukturom i stilskom utan~ano{}u daleko odska~u od svakog po~etni{tva. One su morale nastati kao proizvod dugotrajne pesni~ke tradicije koja je mogla biti stara i hiqadu godina. U vezi s postawem tih dela i li~nosti wihovog autora, u nauci je jo{ u anti~kim vremenima otvoreno tzv. homersko pitawe. Postoje razne teorije o tome. Tridesetih godina XX veka ameri~ki klasi~ni filolog Milmen Peri sa svojim u~enikom Albertom Lordom do{ao je u Jugoslaviju da na terenu prou~ava `ivot epske poezije. Upore|uju}i rezultate svojih istra`ivawa s rezultatima do kojih dovodi analiza stiha, stila i strukture Homerovih epova, oni su do{li do zakqu~ka da je Homer bio usmeni epski pesnik, peva~ pri~a, da su Ilijada i Odiseja ponikle u okvirima razvijene epske usmene tradicije i da su, pre zapisivawa, i same `ivele kao usmene tvorevine.

Ilijada i Odiseja dva su tematski povezana dela. Oba spadaju u epski ciklus o Trojanskom ratu u koji, osim wih, ulaze i mnogi drugi, kasnije izgubqeni epovi.

Trojanski rat, najva`niji doga|aj u ranoj gr~koj istoriji na Balkanu, odigrao se po predawu oko 1200. god. pre n. e. O wemu je kolektivna imaginacija isplela mnoge pri~e i legende. Najva`nija od tih pri~a neposredno prethodi doga|ajima o kojima govore oba speva, tako da je za razumevawe tih doga|aja i wihovih protagonista neophodno da se upoznamo s glavnim momentima pri~e. Po toj pri~i rat je izazvala zavada me|u `enskim bo`anstvima i otmica `ene. Na svadbu epirskog kraqa Peleja i morske nimfe Tetide, koji }e postati roditeqi najve}eg gr~kog junaka Ahila, bili su pozvani svi bogovi i bogiwe, osim bogiwe sva|e Iride. Ova, uvre|ena, da bi se osvetila, baci u dvoranu gde se slavila svadba zlatnu jabuku s natpisom „Najlep{oj“. Ta tzv. jabuka razdora }e dovesti do Trojanskog rata. U sva|i koja nastane oko toga kome pripada jabuka najupornije su bile tri glavne bogiwe: Hera, `ena vrhovnog boga Zevsa, Atina, bogiwa mudrosti, i Afrodita, bogiwa qubavi i lepote. Zevs, kad se pojave pred wim da presudi, lukavo 25

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

izbegne opasnost da bude sudija u tom delikatnom pitawu i predlo`i da tu ulogu preuzme mladi i lepi Paris, sin trojanskog kraqa Prijama, koji je u to vreme napasao svoja stada na planini Idi. Tri bogiwe odu kod wega i svaka mu obe}a veliku nagradu ako presudi u wenu korist: Hera mu obe}a da }e postati vladar najbogatije kraqevine, Atina da }e biti najmudriji i najmu`evniji, a Afrodita da }e mu dati najlep{u `enu na svetu za suprugu. Parisu se dopadne najvi{e tre}a nagrada i on presudi u korist bogiwe qubavi. Parisov sud je drugi u lancu sudbinskih doga|aja koji su doveli do trojanskog rata. Tre}i i najneposredniji uzrok je otmica lepe Helene, `ene spartanskog kraqa Menelaja, koju je, posle vi{e godina, izvr{io Paris uz pomo} Afrodite. Otmica izazove gnev Grka (koji se u spevu nazivaju Ahejci) i iz svih gr~kih malih kraqevina podignu se junaci i s vojskom na la|ama krenu na Troju da oslobode Helenu. Me|u junacima najva`niji su bili: Menelajev brat Agamemnon, kraq Mikene, izabran za vo|u cele ahejske vojske, lukavi Odisej, kraq Itake, mudri Nestor, najstariji me|u ahejskim junacima, i polubo`anski Ahil, sin kraqa Peleja, koji je u me|uvremenu stasao u najve}eg ahejskog junaka. Gr~ka vojska opsedala je Troju deset godina, dok je na kraju nije osvojila – i to na prevaru. Ilijada govori o jednoj epizodi iz desete godine vojevawa pod Trojom, a Odiseja peva o lutawima Odisejevim na povratku u domovinu posle pada Troje.

Ilijada (kao i Odiseja) po~iwe invokacijom, tj. zazivawem muze.

Tema je imenovana u prvom stihu koji glasi: „Gnev mi, bogiwo, pevaj, Ahileja Peleju sina“.

Tim usmerewem te`i{te radwe pomera se sa spoqa{wih na unutra{wa zbivawa, od doga|aja na psihologiju junaka. Trojanski rat je samo pozadina epske radwe, dok su u sredi{te pa`we postavqeni doga|aji koji ili proizlaze iz strasti glavnog junaka, iz wegovog gneva, srxbe na kraqa kraqeva Agamemnona, ili im je ona bila povod. Neposredni uzrok sva|e je `ena, kao {to je `ena bila uzrok i Trojanskog rata. Agamemnon je pod pretwom bogova morao vratiti svoju robiwu Hriseidu wenom ocu, Apolonovom sve{teniku, i da bi se naplatio za taj gubitak, oduzeo je Ahilu wegovu robiwu Briseidu, a Ahil, uvre|en i gnevan, odlu~io je da se 26

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

povu~e iz borbe. Najve}i deo epa (II–XV pevawe) govori o borbama ispod opsednute Troje i o prilikama u gr~kom taboru i u gradu, me|u Trojancima, za vreme Ahilove odsutnosti. U tim borbama odlikuju se mnogi drugi junaci o ~ijim podvizima pevaju pojedina pevawa ili wihovi delovi. Na trojanskoj strani najve}i junak je Hektor, sin kraqa Prijama. Wemu s gr~ke strane ne mo`e odoleti niko osim Ahila. Zato, dok je Ahil odsutan, Trojanci dobijaju izrazitu prednost na bojnom poqu. Kada ahejska vojska uzmakne k la|ama i kad zapreti opasnost da la|e budu spaqene, Ahil pristane da Patroklo, wegov nerazdvojni drug, u|e u borbu, i to u Ahilovom odelu, s wegovim oru`jem i na dvokolicama koje su vukli Ahilovi besmrtni kowi. Dva pevawa o Patroklu (XVI i XVII), o wegovim podvizima i smrti i o borbama oko wegovog tela i opreme, predstavqaju kulminaciju u razvoju epske radwe. U sedam posledwih pevawa (XVIII–XXIV) Ahil je ponovo u sredi{tu zbivawa. On odlu~uje da se vrati u borbu i bog kova~ Hefest kuje mu ogroman {tit, u zamenu za onaj koji su Trojanci ugrabili s Patrokla. Raspaqen novim gnevom, ali sada na neprijateqe Trojance, Ahil besomu~no ulazi u borbu i u ludilu osvete ubija sve koji mu do|u pod ruku. Na kraju, susre}e se s glavnim neprijateqem Hektorom, ubicom Patrokla, i savla|uje ga uz pomo} bogiwe Atine. Ali wegova osveta ni time nije zadovoqena. On danima mrcvari ubijenog Hektora tako {to wegovo telo vezuje za svoje dvokolice i tri puta juri okolo Troje nao~igled svih Trojanaca. Ahilov gnev se sti{ava tek kada se na nagovor bogova Hektorov stari otac Prijam pojavi pred wim i zatra`i telo mrtvog sina na otkup. Ahil se sa`ali nad neprijateqem i ispuni mu sve zahteve. Ep se zavr{ava pogrebom Hektorovim i da}om koju su Trojanci priredili posle pogreba.

Uprkos svojoj du`ini (od preko 15 000 dugih stihova, heksametara), Ilijada je sa~uvala puno unutarwe jedinstvo i preglednost radwe. Aristotel je hvalio Homera „{to nije poku{ao da opeva ceo Trojanski rat“, „jer to bi postala suvi{e obimna i nepregledna pesma“ ili, ako ne bi preterao u obimu, „to bi bilo suvi{e zamr{eno zbog {arene sadr`ine“. Umesto da prika`e ~itav rat, Homer je uzeo samo jedan doga|aj kao osnovu, a ostale je uklopio u radwu kao epizode. Na taj na~in u Ilijadi, uz strogo jedinstvo radwe, imamo najve}u raznovrsnost pojedinosti. Umetni~ka snaga epa je i u jednom i u drugom, u koherentnosti i celovitosti radwe i u 27

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

umetni~koj lepoti i veli~anstvenosti pojedinosti. Od velikih scena u epu mo`e se ukazati samo na neke: gledawe s bedema i divqewe trojanskih staraca lepoti Helene (III pevawe), rastanak Hektora i wegove `ene Andromahe (VI p.), borbe oko Patroklova tela i pla~ Ahilovih besmrtnih kowa (XVII p.), Hektorova smrt (XXII p.), Prijamov dolazak kod Ahila (XXIV p.) i dr. Spev se odlikuje `ivom, dramati~nom i preglednom naracijom. Radwa se odvija spontano, mno{tvo epizoda i opisa usporava naraciju ali ne umawuje interesovawe za epsko izlagawe. Opisi su mnogostruki i razvijeni, s mnogim detaqima. Opis Ahilovog {tita, na primer, razvijen je u preko 220 stihova (XVIII p.). Osnovna te`wa Homerovog stila jeste, kao {to je primetio Erih Auerbah, „da se oblikovane pojave, opipqive i vidqive u svim delovima, sasvim ta~no predstave u svojim prostornim i vremenskim odnosima“, tako da „ni{ta ne sme ostati skriveno i neizre~eno“. Time se mogu objasniti i Homerova op{irna pore|ewa. Kad poredi neki trenutak u radwi ili neki predmet {to se pojavquje na sceni s ne~im {to je izvan radwe a blisko je svakodnevnom iskustvu, onda se taj predmet s kojim se vr{i pore|ewe opisuje na{iroko i s mno{tvom detaqa. Osim naracije i deskripcije, u Ilijadi imamo i tre}i elemenat – dijalog. Homerovi junaci svuda govore, u skup{tini, na bojnom poqu, u slu~ajnim susretima itd. Kad se sukobe, junaci se najpre bore re~ima, pa tek onda oru`jem. Zbog velike zastupqenosti upravnog govora u tekstu, dijaloga i monologa, i zbog umetni~ke snage kojom su govori oblikovani, kriti~ari ponekad nazivaju Homerove epove epskim dramama.

Velika snaga Ilijade le`i i u karakterizaciji likova. Aristotel je primetio da kod Homera nema nijednog lika „bez karaktera“. Glavni junak Ahil dat je s najvi{e {irine i dubine. On je najrazvijeniji lik, najbogatiji po pojedina~nim crtama, s najvi{om amplitudom emocija i pona{awa, od besomu~ne svireposti do ne`nosti i blagosti. Dato je i mno{tvo drugih likova, od kraqa Agamemnona do roba Tersita. Ose}aju se nabujalost i snaga qudske li~nosti. Pesnik je pun hvale za svoje junake u oba tabora, za wihovu snagu, lepotu, hrabrost, re~itost. ^ak je i prezreni rob Tersit zaslu`io jedan superlativ: za wega je re~eno da je „gromoglasni govornik“. Me|u `enskim likovima izdvajaju se trojanska kraqica Hekaba, lepa Helena i, naro~ito, Andromaha. Ona je sim28

за

уџ

бе

ни

ке

bol bra~ne i materinske qubavi, skromna, povu~ena, predana porodi~nim obavezama i `enskim poslovima. U radwi neposredno u~estvuju i bogovi. Oni se bore na jednoj ili na drugoj strani, sukobqavaju se, bilo me|usobno, bilo sa smrtnim junacima.

Qudski i bo`anski svet, iako razli~iti, nisu odvojeni jedan od drugoga. I po svojim osobinama qudi i bogovi su bliski: bogovi su antropomorfni, a qudi obdareni bo`anskim svojstvima, ili, kako je primetio jedan anti~ki kriti~ar, „Homer koliko je to samo bilo mogu}e u Ilijadi qude prikazuje kao bogove a bogove kao qude“. Ali, ipak, izme|u qudi i bogova postoji jedna su{tinska razlika, presudna za wihov polo`aj i wihovu sudbinu. Bogovi su „ve~no mladi i besmrtni“, dok su qudi smrtna bi}a. Ono {to je za bogove igra i razbibriga, za qude ima egzistencijalno, sudbinsko zna~ewe.

Neposredno u~e{}e bogova u radwi na kontrastan na~in nagla{ava ono {to je u spevu najva`nije, tragiku ~ovekova polo`aja.

Nijedno qudsko bi}e nije po{te|eno bola i muke, jer je to zajedni~ki udes, kako se u spevu ka`e, „kukavnih smrtnika“ ili „nesre}nih qudskih stvorewa“. U jednoj od najsna`nijih epizoda u epu besmrtni kowi Ahilovi izlaze iz krvavog okr{aja i, stoje}i nepomi~no, oplakuju Patroklovu smrt. Wih ugleda Zevs i, sa`aliv{i se na wihovu sudbinu, ka`e:

За

во

д

„Jadnici, za{to vas poklonismo Peleju kraqu, smrtnom ~oveku, a vi ste mladi i besmrtni oba!

Zato l’ da budete tu`ni k’o nesre}na qudska stvorewa?

Nema zanago ni{ta kukavije nego je ~ovek od svih bi}a {to di{u na zemqi i gmi`u po woj...“ Mnogobrojne nasilne i prevremene smrti koje se ni`u iz jednog pevawa u drugo stalno poja~avaju osnovno, tragi~no ose}awe karakteristi~no za Ilijadu. Tragi~na protivure~nost ratovawa i herojstva na{la je najpuniji izraz u glavnom junaku Ahilu. Sin smrtnog ~oveka i bogiwe, „najboqi od Ahejaca“, on je ~ovek „najkra}eg veka“ i taj wegov usud poznat je i wemu i svima drugim iz wegove okoline. Ahil je svestan da }e uskoro umreti i ta svest ispuwava ga dubokom tugom. Kao pandan wegovoj individualnoj tragici javqa se kolektivna tragika Trojanaca. Kao {to Ahil zna da ga pre pada Troje ~eka smrt, tako su isto Trojanci svesni da im pred29

stoji skora propast. Tu kolektivnu svest izra`ava najodlu~niji me|u trojanskim junacima Hektor slede}im re~ima: „Jer ja dobro znadem u du{i i u srcu svome: do}i }e dan u koji i sveti }e propasti Ilij (Troja), Prijam sam i narod kraqa vi~noga kopqu“.

бе

ни

ке

To saznawe lebdi nad sudbinom Troje kroz ceo spev, kao {to i svest o Ahilovoj smrti provejava kroz sve wegove re~i i radwe. Ta dva doga|aja, iako ni jedan ni drugi nisu obuhva}eni vremenskim okvirima speva, imaju presudan zna~aj za wegov dubqi smisao, za wegovu tragi~nu lepotu i za umetni~ke vrednosti izra`ene u wemu. Zasnovana na prastaroj usmenoj tradiciji, Ilijada nije samo epopeja o ratovawu tu|ih, neprijateqskih naroda, ona je, sli~no epu o Gilgame{u ali s nesravwivo ve}om pesni~kom snagom, i tragi~na poema o sudbini ~oveka.

уџ

Gr~ka lirika i drama

За

во

д

за

Najstariji period stare gr~ke kwi`evnosti ispuwen je epskim pesni{tvom. Osim Homera, tada se javio i drugi epski pesnik anti~ke Gr~ke Hesiod, tvorac mitolo{ke i didakti~ke epike.

Posle epskog razdobqa usledilo je razdobqe ispuweno prete`no lirskom poezijom, a nakon wega do{lo je razdobqe drame koje predstavqa vrhunac u razvoju stare gr~ke kwi`evnosti.

Gr~ka lirska poezija tesno je povezana s muzikom. Pesme su pratili muzi~ki instrumenti, a ponekad i igra. Od instrumenata najva`nija je bila lira, iz ~ijeg je imena izveden naziv lirika. Osim muzike, za lirske pesme je karakteristi~no i to {to su ose}awa u wima dobila najva`nije mesto (nasuprot doga|ajima u epu). Me|u lirskim vrstama najva`nije su: elegije, ode, horske pesme, epigrami i dr. Od pesnika najve}i je bio Pindar (521–441. g. pre n. e.), pisac epinikija ili trijumfalnih oda u slavu pobednika na olimpijskim igrama i drugim gr~kim sportskim takmi~ewima. Od ostalih pesnika izdvajaju se: ratni~ki i rodoqubivi pesnik Tirtej, pesnikiwa qubavi i lepote Sapfo, mudri zakonodavac Solon, veseli, razigrani Anakreon (po wemu se pesme koje pevaju o radostima `ivota nazivaju anakreonskim) i dr.

30

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Nastanak drame povezan je s kultom boga prirode Dionisa. Iz horskih pesama u ~ast tog boga, ditiramba, razvila se tragedija, a iz veselih pesama pevanih u procesijama na dionizijskim sve~anostima ponikla je komedija.

T r a g e d i j a je najsavr{eniji produkt stare gr~ke kwi`evnosti. Ona se razlikuje od kasnijih oblika drame. Wenu osnovu ~ini tragi~ki hor koji joj daje lirsko obele`je. Radwa se razvija u dijalozima izme|u vo|e hora (korifeja) i samog hora, izme|u hora i glumca i izme|u samih glumaca. Teme su obi~no uzimane iz mitologije i epske tradicije a re|e iz savremene istorije. Pozori{te u kojem su igrane bilo je pod vedrim nebom i sastojalo se od tri dela: scene za glumce, orkestre za hor i polukru`nog gledali{ta ili amfiteatra sme{tenog obi~no uz neko uzvi{ewe. Klasi~no doba gr~ke kwi`evnosti obele`avaju tri velika tragi~ara: Eshil, Sofokle i Euripid. Prvi od wih Eshil (525–456. g. pre n. e.) odlikuje se religioznim lirizmom, uzvi{enim ose}awima i grandiozno{}u u idejama, jeziku i stilu. Od sedam wegovih sa~uvanih tragedija najboqe su: Okovani Prometej, Persijanci i trilogija Orestija (koju ~ine si`ejno povezane drame: Agamemnon, Hoefore i Eumenide). Sofokle (495–405. g. pre n. e.) formalnim novinama doprineo je razvoju dramske forme. On je poja~ao dramsku radwu nau{trb lirike, dijalog nau{trb hora, qudski element na ra~un bo`anskog. Sofokle je tvorac velikih tragi~nih karaktera. I od wega je sa~uvano svega sedam tragedija, me|u kojima su Antigona, Car Edip, Elektra i Edip na Kolonu, sve istinska remek-dela. Tre}i veliki tragi~ar Euripid (480–406. g. pre n. e.) pribli`io je tragi~ku radwu obi~nom `ivotu. Aristotel je naveo da je „Sofokle izjavio da on prikazuje qude onakve kakvi treba da budu, a Euripid onakve kakvi jesu“. Od sedamnaest sa~uvanih Euripidovih tragedija najva`nije su one u kojima su u prvom planu `enski likovi: Medeja, Ifigenija u Aulidi, Ifigenija na Tavridi, Trojanke i dr.

Gr~ka k o m e d i j a po svojim razvojnim etapama deli se na staru, sredwu i novu komediju. Stara komedija ~uvala je mnoge elemente svoje folklorno-ritualne predistorije. Za wu su karakteristi~ni razuzdana veselost, opscene {ale, fantastika, satira, politi~ka aktualnost. Komi~ki horovi, koji ~ine va`an elemenat wene strukture, bili su obi~no kostimirani u `ivotiwske likove. Najve}i umetnik stare komedije je Aristofan (445–385. g.

31

pre n. e.). Od jedanaest wegovih sa~uvanih komedija najpoznatije su: Ptice, @abe, Oblakiwe i Zoqe. Sredwa komedija je prelazna faza izme|u stare i nove komedije. U novoj komediji gubi se hor a radwa se pribli`ava svakodnevnom `ivotu. U woj se pojavquju tipski karakteri: {krti i ~angrizavi starci, rasipni i lakomisleni sinovi, prevejane sluge, pro`drqivi ~ankolizi, gramzive hetere, zaqubqene devojke i dr. Od wenih predstavnika najva`niji je Menandar (340–292. g. pre n. e.), od kojeg je sa~uvana samo jedna komedija u celini (Nam}or) i vi{e odlomaka iz drugih. Nova gr~ka komedija preko rimskih posrednika (Plaut, Terencije) odigrala je najva`niju ulogu u nastanku i razvoju evropske komedije.

ни

ке

Gr~ka proza i kritika

За

во

д

за

уџ

бе

U staroj Gr~koj fikcionalna proza zauzimala je skromno mesto.

Najranije se pojavila basna, ~iji je nastanak tradicija vezivala za polulegendarnog Ezopa. Tek u poznoj antici razvile su se primitivne forme romana. Gr~ka proza dostigla je najve}i procvat u vrstama koje u`e ne spadaju u kwi`evnost, u filozofiji, istoriji i besedni{tvu. Filozofija je od po~etka negovala kwi`evne oblike i stilske postupke. Rani filozofi pisali su ~ak svoja dela u stihu (Parmenid i dr.). Najve}i anti~ki prozni pisac je filozof Platon, tvorac dijaloga kao forme izme|u filozofije i kwi`evnosti. Kwi`evna naracija najrasko{nije se razvila u delima gr~kih istori~ara Herodota i Tukidida, a najve}e savr{enstvo stilskog izraza dosegnuto je u gr~koj besedni~koj prozi, ~iji je glavni predstavnik Demosten.

U gr~koj kwi`evnosti razvile su se i dve kwi`evnoteorijske discipline: poetika i retorika. Poetika se bavila na~elima pesni~ke umetnosti, a retorika je iz teorije besedni{tva prerasla u teoriju proznog izraza uop{te i stilistiku. Prve traktate iz poetike i retorike napisao je Aristotel.

Helenizam

Osvajawa Aleksandra Makedonskog (druga polovina III v. pre n. e.) doprinela su me{awu gr~ke kulture sa kulturama starog Istoka i kao rezultat tih procesa nastao je helenizam. Glavni kulturni cen32

бе

ни

ке

tar pomerio se iz Atine u Aleksandriju, novoosnovani grad u Egiptu. U Aleksandriji su osnovane velike kulturne ustanove: Biblioteka sa oko dvesta hiqada kwiga i Muzej ~ija je uloga bila sli~na onoj kakvu danas imaju akademije i univerziteti. U wima je negovano nau~no prou~avawe gr~kog jezika i kwi`evnosti. Gr~ka kwi`evnost nastavila je svoj `ivot i posle rimskih osvajawa gr~kih zemaqa. Ta pozna gr~ka kwi`evnost, iako nije dostigla sjaj i veli~inu svojih prethodnih, klasi~nih razdobqa, odlikovala se obilnom produkcijom i delima vi{e stvaralaca izuzetne vrednosti, kao {to su lirski pesnik Teokrit (prva polovina II v. pre n. e.), poznat najvi{e po svojim idilama, u aleksandrijskom periodu, veliki biograf Plutarh (I v. pre n. e.), ~ije je glavno delo Uporedni `ivotopisi postalo glavni uzor biografije kao kwi`evne vrste, i satiri~ar Lukijan od Samosate (II v. n. e.), u rimskom periodu.

уџ

Rimska kwi`evnost

За

во

д

за

Od Homera do tre}eg veka stare ere gr~ka kwi`evnost bila je jedina na evropskom kontinentu. Sredinom tre}eg veka ra|a se nova literatura – rimska. Wena pojava, razvoj, procvat i opadawe povezani su sa istorijom Rima, koji je od grada dr`ave postao najpre gospodar Italije a zatim centar svetskog carstva, da bi na kraju pao pred najezdom varvara. Jezi~ki izraz rimske kwi`evnosti zasnivao se na govoru pokrajine Lacio, okolo Rima, po kojoj je jezik dobio naziv latinski. U wenom formirawu i razvoju presudnu ulogu imao je gr~ki uticaj. Prvi rimski pisci bili su ili prevodioci ili imitatori klasi~nih gr~kih dela. Ali, premda je do kraja ostala u okvirima helenskih kwi`evnih uzora, rimska kwi`evnost stekla je punu nacionalnu samosvojnost i dala veliki broj stvaralaca univerzalnog zna~aja, me|u kojima se isti~u: komediografi Plaut i Terencije, lirski pesnici Katul, Tibul, Propercije, filozofski pesnik Lukrecije, mitolo{ki pesnik Ovidije, besednik i filozof Ciceron, tvorac rimskog proznog stila, istori~ar Tacit i, iznad svih, dva najve}a rimska pesnika Vergilije i Horacije, od kojih je prvi u klasi~nom epu Eneida postao rimski pandan Homeru, a drugi je u svojim odama i satirama dao klasi~ne obrasce pesme na latinskom jeziku.

33

Rimska kwi`evnost je druga klasi~na kwi`evnost Evrope. Ona je bila posrednik izme|u helenske kwi`evnosti i kasnijih evropskih literatura, a i sama je preko svojih najve}ih pisaca postala uzor kasnijim stvaraocima na svim evropskim jezicima. Latinski jezik bio je sve do najnovijih vremena zajedni~ki kulturni jezik zapadne Evrope.

BIBLIJA

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Najzna~ajnija kwiga koja nam je ostala u nasle|e iz staroga veka i sve do danas jedna od naj~itanijih kwiga na svetu jeste Biblija. Primarno, to je veliki zbornik religioznih spisa, sakralna kwiga, Sveto pismo, kako se jo{ naziva, dve svetske religije, jevrejske i hri{}anske, a po na~inu izlagawa sadr`ine, po formama diskursa i po stilskom izrazu ona je istovremeno i zbornik kwi`evnih tekstova. U Bibliji su sabrani spisi koji su stvarani preko hiqadu i pet stotina godina na dva jezika, na hebrejskom i gr~kom. Prvi, hebrejski deo Biblije naziva se Stari zavet, a drugi, hri{}anski – Novi zavet. Spisi koji su u{li u sastav Starog i Novog zaveta nazivaju se kanonskim zato {to su ih pojedine verske zajednice prihvatile kao obavezne, kao kanon. U pogledu starozavetnih spisa postoji razlika izme|u jevrejskog i hri{}anskog kanona, a u okvirima hri{}anstva razlike izme|u kanona pojedinih konfesija. U pravoslavnoj Bibliji, na primer, nema nekih starozavetnih spisa koji se nalaze u katoli~koj. Religiozni spisi koji nisu ukqu~eni u Bibliju nazivaju se apokrifi (skrivene, tajne kwige). Kao {to postoji starozavetni i novozavetni kanon, tako postoji i starozavetni i novozavetni apokrif.

Biblija se kod Slovena najpre pojavila u staroslovenskom prevodu ]irila i Metodija (druga polovina IX veka), a na srpski jezik ijekavskim izgovorom Bibliju su preveli Vuk Karaxi} (Novi zavjet, 1847) i \ura Dani~i} (Stari zavjet, 1868).

Stari zavet

Stari zavet sadr`i predawe, istoriju i religiozno u~ewe hebrejskog naroda. Starozavetni spisi ili kwige dele se po sadr`ini na tri skupine: Petokwi`je ili Pet kwiga Mojsijevih (hebrejski 34

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Tora, zakon), Proroci, koji se opet dele na Starije i Mla|e proroke, i ostali Spisi. Po kwi`evnim osobinama razlikuju se prevashodno narativni tekstovi u koje spadaju Petokwi`je i Stariji proroci od proro~ke literature u koju spadaju Mla|i proroci i od Spisa od kojih svaki ima osobenu strukturu.

Petokwi`je sastoji se od pet kwiga koje se tradicionalno pripisuju Mojsiju. Prva kwiga ili Postawe sadr`i predawe o najranijoj istoriji Jevreja (do pada u egipatsko ropstvo). Ona po~iwe pri~om o stvarawu sveta: „U po~etku stvori Bog nebo i zemqu“.

Prvi ~ovek Adam `iveo je u rajskom vrtu. Bog, stvoriv{i ga po svom liku, dao mu je da koristi sve darove zemqe, izuzev plodova s drveta saznawa, koje mu je zabranio. Ali Adamova `ena Eva, zavedena od lukave zmije (kasnije poistove}ene sa |avolom), nagovorila je mu`a da zagrize jabuku saznawa. Zbog tog tzv. prvobitnog greha Adam i Eva izgnani su iz raja na zemqu da rade i mu~e se na woj.

Posle toga, poimenice, navode se Adamovi potomci do potopa i posle potopa do predaka hebrejskog naroda. U taj rodoslov ranog ~ove~anstva utkane su mnoge pri~e: o prvom zlo~inu (kako je Kain ubio brata Aveqa), o potopu i Nojevoj barci (kako je Bog potopom uni{tio qudski rod zbog wegovih grehova i kako je spasao pravednog Noja, wegovu porodicu i od svega `ivog po jedan primerak), o pometwi jezika i vavilonskoj kuli (kako su sinovi ~ove~ji po~eli da grade kulu do neba i kako je Bog kaznio wihovu gordost time {to ih je jezi~ki izdelio tako da su prestali da se razumevaju izme|u sebe).

Ta genealogija predstavqa uvod u povest o precima hebrejskog naroda, o ~etiri wihova patrijarha, o Avramu, Isaku, Jakovu, zvanom Izraiq i Josifu. Naj{ire je razvijena pri~a o prekrasnom Josifu i wegovoj bra}i. Bra}a su pozavidela Josifu zato {to je bio iznad wih i {to ga je otac Jakov najvi{e voleo, pa su ga zbog toga bacili u jamu. Odatle su ga izbavili nekakvi egipatski trgovci i prodali ga kao roba u svojoj zemqi. Posle mnogih peripetija (od kojih je najva`nija ona kada je `ena Josifova gospodara poku{ala da zavede Josifa, pa kad ju je ovaj odbio, ona ga optu`ila za zavo|ewe, zbog ~ega je ba~en u tamnicu). Josif je na ~udesan na~in dospeo na polo`aj prvog ministra Egipta i taj svoj polo`aj iskoristio da dovede oca i bra}u i naseli ih u egipatskoj zemqi.

Time se zavr{ava kwiga Postawe.

35

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Naredne ~etiri kwige (Izlazak, Levitska, Brojevi, Zakoni ponovqeni) govore o bekstvu hebrejskog naroda iz Egipta, u kojem su posle Josifove smrti od povla{}enog naroda pretvoreni u robove, i o wihovom ~etrdesetogodi{wem lutawu po pustiwi i divqini od Egipta do Kanaana (Palestine), zemqe koju je Bog obe}ao Avramu da }e je dati wegovim potomcima. Glavni junak te ~etiri kwige je Mojsije, izbaviteq, vo|a i zakonodavac hebrejskog naroda. Kao nekad Avram i Jakov, i Mojsije neposredno komunicira s Bogom, koji mu prenosi zapovesti i zakone za hebrejski narod.

Petokwi`je se zavr{ava Mojsijevom smr}u. Pre toga Bog uzme Mojsija i izvede ga na goru Navav, da mu poka`e zemqu koju je wegovom narodu obe}ao od davnina: „Ovo je zemqa, za koju sam se zakleo Avramu, Isaku i Jakovu govore}i: sjemenu tvojemu da}u je. Pokazah ti je da je vidi{ o~ima svojima, ali u wu ne}e{ u}i“. Tako Mojsije umire na granici obe}ane zemqe.

Na Petokwi`je se nastavqa niz spisa narativno-istorijskog karaktera u kojima se govori o sudbini jevrejskog naroda od naseqewa Kanaana do povratka iz vavilonskog ropstva i ponovnog zidawa Jerusalima: Kwiga Isusa Navina, Kwiga o sudijama, Prva i Druga kwiga Samuilova, Prva i Druga kwiga o carevima, Prva i Druga kwiga Dnevnika, Kwiga Jezdrina, Kwiga Nemijina. U wima je sadr`ana istorija Izraiqa protkana mnogim pri~ama, legendama, ~udima, me|u kojima se mnoge izdvajaju umetni~kom snagom i lepotom, kao {to su: pri~a o div-junaku Samsonu, wegovim podvizima i smrti zbog izdaje `ene mu Dalile, pri~a o prvom caru Izraiqa Saulu, pri~a o Davidu i Golijatu, o prijateqstvu Davida i Jonatana, o premudrom Solomonu, o ~udima proroka Ilije i dr.

U skupinu narativno-istorijskih tekstova spadaju i neki kra}i spisi novelisti~kog karaktera, kao {to su: Kwiga o Ruti, Kwiga Jezdrina, Kwiga o Jestiri, Kwiga proroka Jone.

Proro~ku literaturu Starog zaveta ~ine kwige ~etiri velika proroka: Isaije, Jeremije, Jezekiqa i Danila, i dvanaest malih.

Proroci su qudi nadahnuti Bogom, koji narodu prenose bo`je poruke. Za razliku od istorijskih spisa u kojima se pripoveda o delima proroka, proro~ke kwige donose re~i proroka. U wima je potisnuta naracija a najvi{e prostora zauzimaju bo`je poruke, opomene, pouke, zatim vizije koje se naj~e{}e odnose na ono {to }e se tek dogoditi. Neki od proro~kih spisa spadaju u najlep{e i naj36

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

dubqe manifestacije hebrejskog duha. Uzvi{enost wihovog eti~kog u~ewa i plemenitost wihovih predstava o Bogu ~ine ih dragocenim religioznim dokumentima, a kvaliteti wihovog izraza obezbe|uju im visoko mesto u carstvu svetske kwi`evnosti.

Izme|u istorijsko-narativnih i proro~kih kwiga nalazi se skupina kwiga koje se obi~no obele`avaju zajedni~kim nazivom Spisi: Kwiga o Jovu, Psalmi Davidovi, Pri~e Solomunove, Kwiga propovednikova i Pesma nad pesmama. Za wih se mo`e re}i da su najvi{e autonomne od biblijskih spisa i najbli`e literaturi u u`em smislu.

Kwiga o Jovu spada u velika dela svetske kwi`evnosti. Ona ima mnogo dramskog u sebi, napisana je najve}im delom u dijalogu a sadr`i i izvesnu dramsku tenziju, tako da je nazivana dramom mudrosti, filozofskom dramom, dramom unutra{weg `ivota, moralnom dramom. Osnovni problem je eti~ki: otkuda zlo u svetu?, za{to dobri stradaju a zli bivaju sre}ni? Radwa se odigrava na dva plana – nebeskom i zemaqskom. U prologu na nebu, posle kratkog uvoda o Jovovom bogatstvu i pravednosti, Bog se kladi sa Satanom da }e pravedni Jov izdr`ati najgora isku{ewa a da ne}e odstupiti od svoje dobrote. Jov gubi bogatstvo, ginu mu sva deca, `ena ga napu{ta a on sam biva pogo|en nesnosnim svrabom. Posle tog narativnog uvoda po~iwe dijalog izme|u Jova i wegovih prijateqa, koji su do{li „da ga po`ale i potje{e“. Jov se brani od wihovog mi{qewa da je morao u~initi neki veliki greh, pa ga je zato stigla kazna. On postavqa mnoga pitawa o grehu i stradawu, o prirodi pravde i o ~ovekovoj sudbini da bi na kraju optu`io Boga zbog wegove ravnodu{nosti i udaqenosti od qudi {to pate tako da ne mogu na}i put do wega. Na kraju se ~uje glas samog Boga koji progovara „iz vihora“: „Ko je to {to zamra~uje savjet rije~ima nerazumno?“ On ne odgovara na Jovova pitawa nego mu predo~ava da je ~ovek mali i da ne mo`e shvatiti dubqi smisao bo`jih namera. U sporu Jovovom s prijateqima on, ipak, podr`i Jova, potvrdi da je on najpravedniji od svih qudi i povrati mu sve {to je izgubio. U ovoj kwizi ~ovekov odnos prema Bogu shva}en je na druk~iji na~in nego u drugim delovima Biblije. ^ovek ne prima bez roptawa svoju ni~im zaslu`enu patwu. On postavqa pitawa o smislu bo`jih namera i Bog, na kraju, odobrava wegove `albe i samoodbranu.

37

Psalmi su zbirka od 150 duhovnih pesama koje je tradicija pripisala caru Izraiqa Davidu. Psalmi su najuzvi{eniji izraz duboke religioznosti hebrejskog naroda. Wihove kwi`evne vrednosti su u konkretnosti pesni~kih slika, u jednostavnosti i prirodnosti izraza, u univerzalnosti ose}awa koja su u wima izra`ena.

Po sadr`ini mogu se razvrstati u vi{e grupa: kolektivne himne i hvalospevi, individualni hvalospevi, kolektivne i individualne lamentacije, kraqevski psalmi, blagoslovi i kletve, prognani~ki psalmi i dr. Kao primer mo`emo navesti Psalam 137, o tuzi prognanih Jevreja za svojom zemqom i o mr`wi prema neprijatequ:

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

„Na vodama Vavilonskim sje|asmo i plakasmo opomiwu}i se Siona.

O vrbama sred wega vje{asmo harfe svoje.

Ondje iskahu koji nas zarobi{e da pjevamo, i koji nas obori{e da se veselimo: ’pjevajte nam pjesmu Sionsku’.

Kako }emo pjevati pjesmu Gospodwu u zemqi tu|oj?

Ako zaboravim tebe, Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja.

Neka prione jezik moj za usta moja, ako tebe ne upamtim, ako ne uzdr`im Jerusalima svrh veseqa svojega.

Napomeni, Gospode, sinovima Edomovijet dan Jerusalimski, kada govori{e: raskopajte, raskopajte ga do temeqa.

K}eri Vavilonska, krvnico, blago onome ko ti plati za djelo koje si nam u~inila!

Blago onome koji uzme i razbije djecu tvoju o kamen!“ Pri~e Solomunove su zbirka poslovica, aforizama i mudrih izreka pripisanih caru Solomonu, sinu Davidovu. Naziv pri~a u Dani~i}evom prevodu poti~e od crkvenoslovenske re~i pri~ta (poslovica). Smisao zbirke nazna~en je u kratkom uvodu: „Da se poznaje mudrost i nastava, da se razumiju rije~i razumne, da se prima nastava u razumu, u pravdi, u sudu i u svemu {to je pravo, da se daje ludima razboritost, mladi}ima znawe i pomwivost“.

Kwiga propovednikova predstavqa najvi{i izraz starozavetne misaonosti, pripisuje se „sinu Davidovu, caru u Jerusalimu“, tj.

Solomonu. To je li~ni prozni ogled u kojem, premda mu nedostaje sistematsko razvijawe ideja, ima vi{e jedinstva nego u Pri~ama Solomunovim. Melanholi~na razmi{qawa osetqivog i otvorenog 38

~oveka obuzetog zagonetkom qudskog `ivota i kosmi~kog poretka protkana su pesimisti~kim pogledom na svet. Osnovne misli i raspolo`ewe mogu se videti na osnovu uvodnih stavova:

уџ

бе

ни

ке

„Ta{tina nad ta{tinama, veli propovjednik, ta{tina nad ta{tinama, sve je ta{tina.

Kaka je korist ~ovjeku od svega truda wegova, kojim se trudi pod suncem?

Nara{taj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemqa stoji u vijek.

Sunce izlazi i zalazi, i opet hiti na mjesto svoje odakle izlazi.

Vjetar ide na jug i obr}e se na sjever: ide jednako obr}u}i se, i u obrtawu svom vra}a se.

Sve rijeke teku u more, i more se ne prepuwa; odakle teku rijeke, onamo se vra}aju da opet teku.

Sve je mu~no da ~ovjek ne mo`e iskazati; oko se ne mo`e nagledati niti se uho mo`e naslu{ati. [to je bilo to }e biti, {to se ~inilo to }e se ~initi, i nema ni{ta novo pod suncem“.

За

во

д

за

Pesma nad pesmama tako|e se pripisuje caru Solomonu. To je svadbena pesma, idili~na po svom karakteru, s elementima naj~istije erotske lirike, bez i~ega religioznog i sakralnog. Zato je ~esto postavqano pitawe kako je delo takve sadr`ine moglo uop{te u}i u Sveto pismo i u vezi s tim pru`ana su razna obja{wewa. Izraz slobodnih, nesputanih ose}awa i qubavnih ~e`wi orijentalnog qubavnika i wegove neveste, Pesma spada u vrhunska dostignu}a qubavne lirike u svetskoj kwi`evnosti. U woj ima dosta folklornih elemenata. Wena forma nosi izvesna dramska obele`ja: smewuju se pesme mlado`ewe, neveste i dva hora, jednog koji ~ine prijateqi mlado`ewe i drugog koji ~ine „k}eri jerusalimske“, drugarice nevestine. Najlep{i su opisi lepote nevestine, puni neobi~nih pore|ewa i metafora.

Novi zavet

Novi zavet je deo Biblije. U wemu se govori o `ivotu Isusa Hrista, o wegovom religioznom u~ewu i o wegovim u~enicima i sledbenicima. Vi{estruko kra}i od Starog zaveta, Novi zavet sastoji se od 39

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

27 spisa razne du`ine, koji se po sadr`ini dele na tri skupine: Jevan|eqe, Apostol, koji se sastoji od Apostolskih dela i Apostolskih poslanica, i Otkrovewe. Po kwi`evnim osobinama, pak, jednu skupinu ~ine Jevan|eqe i Apostolska dela kao narativni spisi, drugu apostolske poslanice, tre}u Otkrovewe. Novozavetni spisi nastajali su, misli se, tokom druge polovine I veka i po~etkom II veka nove ere.

Jevan|eqe postoji u ~etiri kanonske verzije (ostala, apokrifna jevan|eqa su izvan korpusa Novog zaveta), koje se po svojim autorima nazivaju: Jevan|eqe po Mateju, Jevan|eqe po Marku, Jevan|eqe po Luki i Jevan|eqe po Jovanu. Ta ~etiri pisca nazivaju se jevan|elistima. Tri prva jevan|eqa imaju istu osnovu i u mnogim se detaqima podudaraju te se stoga nazivaju sinopti~kim (od gr~ke re~i koja zna~i „vi|en istim o~ima“). ^etvrto, Jevan|eqe po Jovanu, stoji za sebe i poseduje vlastite kvalitete. Sva ~etiri su svojevrsne biografije. U wima se daje izve{taj o `ivotu Isusa Hrista, sina bo`jeg, koji se ovaplotio u ~oveka radi iskupqewa qudskih grehova i spasewa qudskog roda. U~ewe Isusa Hrista izla`e se u wima, uglavnom, na tri na~ina: u izrekama i propovedima Isusovim, u kratkim alegorijskim pri~ama ili parabolama koje on pri~a i, na posredan na~in, u izve{taju o wegovim delima, stradawu i smrti na krstu i wegovom vaskrsewu iz mrtvih tre}eg dana posle smrti.

Jevan|eqe po Marku je, kako se misli, najranije postalo. To je kratak, neposredan i neukra{en izve{taj o najva`nijim trenucima iz Hristova `ivota. U wemu je obuhva}en samo period delatnosti Isusa Hrista od kr{tewa kod Jovana Krstiteqa do raspe}a i vaskrsewa. Jevan|eqe po Mateju je op{irnije i potpunije. Ono po~iwe rodoslovom Isusa Hrista i govori o wegovom ~udesnom ro|ewu i o ranim godinama. U izlagawu doga|aja pokazuje se te`wa da se pojedini trenuci iz Hristova `ivota dovedu u vezu sa proro~anstvima iz Starog zaveta i da se predstave kao ispuwewe tih proro~anstava. U tekst su ukqu~ene mnoge kratke izreke Hristove i pet wegovih velikih beseda. Od wih je najva`nija Beseda na gori.

U woj se neobi~nom jednostavno{}u iznose najdubqe istine o `ivotu i ~oveku i predo~ava se osnovna ideja Hristova u~ewa, ideja o carstvu nebeskom. Istu uzvi{enu jednostavnost otkrivamo u mnogobrojnim parabolama. One su namewene onima kojima nedostaje duhovna priprema za neposredan pristup istini. To je pribli`a40

бе

ни

ке

vawe istini na posredan na~in, pomo}u pri~e, kao {to se to mo`e videti iz parabola o seja~u i semenu (gl. 13) u kojoj imamo pri~u, zatim poetiku parabole i tuma~ewe alegorije. Jevan|eqe po Luki odlikuje se poetskom lepotom i kwi`evnom elegancijom. U literarnom pogledu kao pripovest to je najrazvijenije od tri sinopti~ka jevan|eqa. Wegov autor je gr~ki lekar koji je bio saputnik apostola Pavla na wegovim misionarskim putovawima. Jevan|eqe po Jovanu, iako govori o istoj li~nosti, razlikuje se od sinopti~kih jevan|eqa i po misaonim osnovama i po kwi`evnim kvalitetima. U wemu se `ivot Isusa Hrista tuma~i sa stanovi{ta gr~ke neoplatonisti~ke filozofije kao inkarnacija bo`anske re~i, logosa. Wegov sve~ani i veli~anstveni stil pada u o~i naro~ito ako se uporedi s prirodnim i jednostavnim izlagawem u sinopti~kim jevan|eqima. Radi upore|ewa, mo`emo navesti tri kratka odlomka, i to iz jevan|eqa po Mateju, po Luki i po Jovanu. O ~udesnom ro|ewu Isusa Hrista Matej pri~a slede}im re~ima:

За

во

д

за

уџ

„A ro|ewe Isusa Hrista bilo je ovako: kad je Marija, mati wegova, bila ispro{ena za Josifa, a jo{ dok se nijesu bili sastali, na|e se da je trudna od Duha svetoga.

A Josif mu` wezin, budu}i pobo`an, i ne hote}i je javno sramotiti, namisli je tajno pustiti.

No kad tako pomisli, a to mu se javi u snu an|eo Gospodwi govore}i: Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Marije `ene svoje; jer ono {to se u woj za~elo od Duha je svetoga.

Pa }e roditi sina, i nadjeni mu ime Isus; jer }e on izbaviti svoj narod od grijeha wegovijeh“.

Iz Jevan|eqa po Luki navodimo uvodne, poeti~ke retke i po~etak pri~e o ro|ewu Jovana Krstiteqa: „Budu}i da mnogi po~e{e opisivati doga|aje koji se ispuni{e me|u nama, Kao {to nam preda{e koji isprva sami vidje{e i sluge rije~i bi{e: Namislih i ja, ispitav{i sve od po~etka, po redu pisati tebi, ~estiti Teofile, Da pozna{ temeq onijeh rije~i kojima si se nau~io.

41

U vrijeme Iroda, cara Judejskoga bija{e neki sve{tenik od roda Avijana, po imenu Zarija, i `ena wegova od plemena Aronova, po imenu Jelisaveta.

A bijahu oboje pravedni pred Bogom, i `ivqahu u svemu po zapovijestima i uredbama Gospodwijem bez mane.

I ne imadijahu djece; jer Jelisaveta bje{e nerotkiwa, i bijahu oboje stari“.

A evo sada ~uvenog po~etka Jevan|eqa po Jovanu:

за

уџ

бе

ни

ке

„U po~etku bje{e rije~, i rije~ bje{e u Boga, i Bog bje{e rije~.

Ona bje{e u po~etku u Boga.

Sve je kroz wu postalo, i bez we ni{ta nije postalo {to je postalo.

U woj bje{e `ivot, i `ivot bje{e vidjelo qudima.

I vidjelo svijetli u tami i tama ga ne obuze.

Posla Bog ~ovjeka po imenu Jovana.

Ovaj do|e za svjedo~anstvo da svjedo~i za vidjelo da svi vjeruju krozaw.

On ne bje{e vidjelo, nego da svjedo~i za vidjelo“.

За

во

д

Apostolska dela nastavqaju se neposredno na Jevan|eqa i govore o tome {ta se dogodilo posle Hristove smrti i vaskrsewa: o delovawu wegovih u~enika, apostola, o wihovim misionarskim putovawima, o formirawu rane crkve. Najvi{e pa`we posve}eno je apostolu Pavlu, koji je od progoniteqa hri{}ana postao glavni propovednik nove vere. To je kratak, jednostavno pisan ali nezavr{en spis, po stilu i na~inu izlagawa blizak sinopti~kim jevan|eqima. Wegov autor je tre}i jevan|elist Luka.

Posle narativnih spisa o Hristu i apostolima dolazi zbirka od 21 pisma apostola. Ona se nazivaju apostolske poslanice. U wima nalazimo izraze ranog hri{}anskog mi{qewa, kao i ~iwenice i probleme koji se ti~u uvo|ewa hri{}anskih zakona i obi~aja. Najzna~ajnije su poslanice apostola Pavla, kojih ima ~etrnaest. Kao primer wegove misli i stila mo`emo navesti odlomak o qubavi iz Prve poslanice Korin}anima: „Ako jezike ~ovje~ije i an|elske govorim a qubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zve~i.

42

ке

I ako imam proro{tvo i znam sve tajne i sva znawa, i ako imam svu vjeru da i gore premje{tam, a qubavi nemam, ni{ta sam.

I ako razdam sve imawe svoje, i ako predam tijelo svoje da se sa`e`e, a qubavi nemam, ni{ta mi ne poma`e.

Qubav dugo trpi, milokrvna je; qubav ne zavidi; qubav se ne veli~a, ne nadima se.

Ne ~ini {to ne vaqa, ne tra`i svoje, ne srdi se, ne misli o zlu, Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini, Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi.

Qubav nikad ne prestaje, a proro{tvo ako }e i prestati, jezici ako }e umuknuti, razum ako }e nestati. _____________________________

бе

ни

A sada ostaje vjera, nada, qubav, ovo troje; ali je qubav najve}a me|u wima“.

За

во

д

за

уџ

Najneobi~nija kwiga Novoga zaveta jeste posledwa, Otkrovewe Jovana bogoslova ili Apokalipsa. Ona se razlikuje od ostalih novozavetnih spisa po nizu osobenosti, kao {to su: misti~ni simbolizam, alegorizacije, razvijene shematizacije zasnovane na broju sedam, vizionarska i ekstati~na poezija, proro~anstva o pobedi Boga gneva nad neprijateqima. Zna~ewa pojedinih slika i simbola nisu sasvim jasna, te je spis te`ak za razumevawe. Ali, uprkos tome, ovo remek-delo profetske imaginacije u`ivalo je ogromnu popularnost i bivalo ~esto citirano ili kori{}eno kod pisaca raznih naroda i u raznim vremenima. Kao primer apokalipti~ke imaginacije mo`emo navesti po~etak 10. glave: „I vidjeh drugoga, an|ela jaka gdje silazi s neba, koji bje{e obu~en u oblak, i duga bje{e na glavi wegovoj, i lice wegovo bje{e kao sunce, i noge wegove kao stubovi ogweni; I ima{e u ruci svojoj kwi`icu otvorenu, i metnu nogu svoju desnu na more, a lijevu na zemqu.

I povika glasom velikijem, kao lav kada ri~e; i kada on povika, govori{e sedam gromova glasove svoje“.

Apokalipsa se zavr{ava vizijom sudweg dana i obnove sveta nakon wega.

43

Drugi deo

SREDWOVEKOVNA KWI@EVNOST

SREDWI VEK KAO KULTURNOISTORIJSKA EPOHA

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

U uvodnom delu, u odeqku pod naslovom Stilovi i razdobqa – gde je sredwi vek suo~en sa antikom kao epohom koja mu prethodi i novim vekom, epohom koja mu sledi – ve} smo mogli uo~iti izvesne karakteristike ovog, gotovo desetovekovnog perioda koji nazivamo sredwi vek. Rekli smo da u tom periodu dominiraju utvr|eni modeli pisawa i da su razlike koje postoje izme|u pojedinih vrsta i oblika pisawa, dakle, izme|u pojedinih kwi`evnih `anrova mnogo izra`enije i ve}e nego tzv. stilske razlike izme|u dela nastalih u Francuskoj ili Italiji. Tako }e se tzv. vite{ki roman, na primer, javiti u francuskoj, ali i u vizantijskoj kwi`evnosti, i to ne samo sa istom temom (npr., o Aleksandru Velikom) nego }e i na~in obrade, na~in vo|ewa radwe biti sli~an.

Osnovni princip stvarala{tva u sredwem veku (prihvatawe postoje}ih modela pisawa) sasvim je suprotan shvatawu stvarala~kog principa u tzv. novom veku, u kojem se stvarala{tvo izjedna~uje sa imaginacijom, svojstvom zami{qawa i izmi{qawa. To, me|utim, ne zna~i da danas mo`emo odbaciti sredwovekovnu kwi`evnost kao nekreativnu i neinventivnu. Mnoge pesni~ke forme i metri~ki principi o`ivotvoreni u sredwem veku utkali su se u sve docnije evropske kwi`evnosti. I uop{te, iz dana{we, naknadne perspektive sagledavamo da je kwi`evnost sredwega veka nezaobilazni temeq mnogih evropskih nacionalnih kwi`evnosti. Tu su za~ete francuska, engleska, nema~ka... srpska, hrvatska kwi`evnost. Istina, renesansa je svoje postojawe utemeqivala na ru{ewu tradicije sredwega veka; upravo zato {to su nacionalne kwi`evnosti svoj prvi procvat do`ivele u doba renesanse, od we 44

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

je preuzet i negatorski odnos prema sredwem veku (kwi`evnost sredweg veka potcewivana je kao „mra~na“, „fanatizovana“, „iskqu~ivo verska“). Takav odnos prema toj eposi prisutan je i u prvim nacionalnim istorijama kwi`evnosti iz XIX i prve polovine XX veka. Napredovawe istorijske i kwi`evnoistorijske spoznaje dovelo je, me|utim, do zakqu~ka da su literatura i kultura sredweg veka izuzetno zna~ajne, najpre kao spojni ~lan izme|u antike, koja propada, i zapadne evropske kulture, koja se vrlo sporo izgra|uje, a isto tako, i kao prostor i vreme za~etka mnogih nacionalnih literatura.

Moderni svet jeste potpuno nov i vlastit, autenti~an, ali je on i duboko i {iroko pro`et anti~kom kulturom, predawima, oblikovawem prava i dr`ave, filozofije i umetnosti po uzoru na antiku. Tek taj spoj modernog i anti~kog daje evropskom duhu dubinu, puno}u i kompleksnost. Kako slovenska pismenost po~iwe znatno kasnije (IX vek), mi u ovoj kwizi ne govorimo {ire o anti~koj kwi`evnosti, ali to ne zna~i da se elementi te kulture nisu ulili i u svest na{eg ~oveka. Ta svojevrsna spona antike i modernog doba jeste sredwi vek. Sredwi vek preuzima, ali i preobra`ava antiku: „Ta preobrazba mo`e se ostvariti u vrlo razli~itim oblicima. Ona mo`e zna~iti osiroma{ewe, zapu{tenost, gubqewe izra`ajnosti, neispravno shva}awe, ali i u~eno skupqawe, po~etni~ko sricawe, revnosno opona{awe likovnih uzoraka, usvajawe likovnih sadr`aja, ushi}eno u`ivqavawe“ (Ernst Robert Kurcijus).

Renesansa i humanizam su na novi, stvarala~ki i kriti~niji na~in pri{li anti~koj tradiciji, nadovezuju}i se, pre svega, na helenske, a mawe na rimske uzore. Za mnoge kwi`evnosti koje su pro{le kroz renesansu upravo taj period ozna~ava sponu sa antikom. Ali, vide}emo docnije, i renesansa je u izvesnom smislu proizi{la iz sredweg veka, opiru}i mu se, ali i prihvataju}i neke wegove dominantne oblike i metri~ke obrasce. Prema tome, sredwi vek je dao i neke svoje, u istoriji kwi`evnosti nezaobilazne forme (sredwovekovni ep, vite{ki roman, trubadursku liriku...), koje su bitno obele`ile ne samo tu epohu nego su se prema wima odre|ivala i docnija razdobqa. Tako|e, bilo je podru~ja, a me|u wima je i ve}i deo na{e zemqe, u koja renesansa nije prodrla, pa se antika u kulturnu tradiciju tih naroda utkala najpre 45

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

ba{ kroz sredwovekovne spise. Ovo osobito va`i za na{u staru srpsku kwi`evnost, koja je imala izrazito razvijenu sredwovekovnu kulturnu i kwi`evnu tradiciju.

Epoha sredwega veka postoji u dva svoja srodna, ali ipak odvojena tipa: u najve}em delu dana{we zapadne Evrope (Italija, Francuska, [panija, Nema~ka, Engleska i ostale, mawe zemqe) celokupna kulturna i administrativna delatnost odvija se na latinskom jeziku. U Gr~koj, jednom delu Balkanskog poluostrva, Maloj Aziji i Egiptu kultura i kwi`evnost `ive na gr~kom jeziku. Hebrejski, gr~ki i latinski bila su tri „sveta“ jezika na kojima su se mogle ~itati svete kwige i obavqati slu`ba bo`ja. U IX i X veku, sa prvim po~ecima slovenske pismenosti, po~iwe borba za priznavawe slovenskog (danas poznatog kao staroslovenski ili starocrkvenoslovenski) jezika kao zvani~nog jezika liturgije.

Mo`emo, dakle, zakqu~iti da postoji zapadna (latinska) i isto~na (gr~ka i ne{to mla|a slovenska) sredwoevropska kultura i kwi`evnost.

Iz ovog perioda najbrojnija su dela na latinskom jeziku. Propast Rimskog carstva nije shva}ena kao kona~ni raspad jedne epohe i civilizacije: velika germanska dr`ava Karla Velikog (VII vek) tuma~ena je kao obnova, prenos (translatio – kqu~na re~ ove epohe, koja zna~i upravo to: prenos, obnavqawe nekada{we istorije i nekada{we kulture u novim uslovima) Rimskog carstva. Preuzeti su i na~in organizovawa dr`ave i jezik. Tako u najve}em delu dana{we zapadne Evrope latinski postaje zvani~ni jezik administracije, obrazovawa, nauke i umetnosti tokom ~itavog sredweg veka.

Isto~ni deo Rimskog carstva se posle dugotrajnih kriza tako|e stabilizovao (pod carem Heraklijem, u VII veku) i otada mo`emo govoriti o pravom Vizantijskom carstvu. Ugro`avana upadima Arapa i zauzimawem pojedinih delova carstva (Persija, Sirija, Egipat) a sa severa upadima Slovena, Vizantija je svoju kulturu i veru uspela da pro{iri samo na sever, na slovenska plemena. U ovom, isto~nom delu sveta, literatura i kultura su se razvijale na gr~kom i slovenskom (staroslovenskom) jeziku. Docnije, uve}avawem razlike izme|u zapadne, katoli~ke i isto~ne, pravoslavne crkve, uve}avaju se i razlike u stilu i `anrovima koji se neguju u literaturama na latinskom i onih na gr~kom i staroslovenskom.

46

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Bez obzira na razlike u jeziku, sredwovekovna literatura ima niz sli~nosti. Ona je, kao i dru{tvo iz kojeg izrasta, strogo stale{ka: postoje kwi`evne forme koje neguje crkva (osim liturgijskih tekstova, tu su i teolo{ki traktati, besede ili homilije, verske, teolo{ke, alegorijske i pou~ne pesme, crkvena himnika, `itija svetih, misterije, moraliteti i druge duhovne drame) i kwi`evne forme koje neguju feudalci i vladari (istoriografska i pravna dela, zbornici, enciklopedije). Kako su jezici zvani~ne administracije i nauke bili tu|i obi~nom ~oveku i wegovoj svakodnevnoj komunikaciji, ve} negde od IX veka javqaju se na romanskim, germanskim i slovenskim jezicima razne kwi`evne forme, a, pre svega, juna~ki epovi (anglosaksonski Beovulf, francuski Pesme o Rolanu, {panski Pesma o Sidu, germanski Pesma o Nibelunzima, ruski Slovo o pohodu Igorovom). Qubavna tematika u vite{koj dru{tvenoj sredini po~ela je veoma rano da se preta~e u stihove na profanom, narodnom jeziku, najpre (od XI veka) u Francuskoj (Provansa), a zatim u Nema~koj, Austriji, [paniji i Portugalu. To je takozvana trubadurska poezija, u okviru koje se razvio niz vrlo slo`enih pesni~kih i metri~kih formi (npr., kancona, sestina), koje su se utkale u docniju poeziju gotovo svih evropskih naroda.

Qubav je bila u sredi{tu pa`we i tzv. vite{kih romana, koji su po~eli da se javqaju tokom XII veka u Francuskoj, ali su se onda pro{irili ne samo na susedne zemqe nego ih sre}emo i u Vizantiji (roman o Aleksandru Velikom, o Tebi, o Troji, o Troilu i Kresidi, Varlaamu i Joasafu, Eneji, kraqu Arturu i vitezovima Okruglog stola...). Ovi romani su ispevani ili ispri~ani i sa mnogo detaqa i ~ak osnovnom tematikom iz anti~ke, dalekoisto~ne i stare bretonske tradicije i predawa.

Tokom poznog sredweg veka, pod uticajem Ovidija i Horacija, javqa se i na latinskom jeziku svetovna, ~ak protivcrkvena poezija, ~ije su teme slobodna, ~ulna qubav, vino, radost `ivota, priroda i godi{wa doba... Pisali su je, uglavnom, mladi qudi, studenti i putuju}i sve{tenici (vaganti) i ona nosi naziv vagantska poezija. Najpoznatija zbirka takvih pesama (oko 300) jeste Carmina burana iz XIII veka. Iz ove tradicije, sa istom tematikom i odnosom prema `ivotu, ali pisana na narodnom jeziku, iznikla je i poezija Fransoa Vijona, najve}eg liri~ara poznog sredweg veka.

47

POSTANAK SLOVENSKE PISMENOSTI ]IRILO I METODIJE

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Posle dugih seoba preci Ju`nih Slovena nastanili su se tokom VI i VII veka na prostranom podru~ju od Alpa do Crnog mora, unutar granica koje je nekad zahvatalo Rimsko carstvo, gde su bogati ostaci materijalne kulture svedo~ili o veli~ini minulih vremena. U novoj postojbini nastavili su da `ive na stari na~in: u plemenskim i rodovskim zajednicama utemeqenim na patrijarhalnim odnosima, dr`e}i se drevnih obi~aja i verovawa. Ali ve} od po~etka delovali su i ~inioci suprotnog karaktera: me{awe sa ostacima zate~enog stanovni{tva balkanskih provincija, doticaji s poznoanti~kim, helenskim i latinskim svetom, kao i politi~ki odnosi s Vizantijskim carstvom, na ~iju su se teritoriju najve}im delom naselili. Pod uticajem tih ~inilaca, naro~ito posle primawa hri{}anstva, zapo~eli su procesi dubqeg etnopoliti~kog, dru{tvenog i kulturnog preobra`aja slovenskih plemena, ~iji }e kona~ni rezultat biti: konstituisawe feudalnih odnosa, stvarawe dr`avnih organizacija, ra|awe sredwovekovne hri{}anske kulture. Ti procesi tekli su veoma sporo, naro~ito u unutra{wim, planinskim podru~jima, udaqenim od sredi{ta tada{weg kulturnog sveta. Oni su, uz to, zahvatili uglavnom gorwe, feudalne slojeve dru{tva, dok se narod za sve to vreme u biti malo mewao. U novom, hristijanizovanom obliku on je ~uvao svoja stara verovawa, hri{}anski sveci zamenili su paganska bo`anstva poprimiv{i mnoge wihove osobine, sa novim junacima nastavili su da `ive drevni mitovi, dok su paganski obredi i obi~aji ostali gotovo nepromeweni sve do najnovijih vremena, uprkos stalnom nastojawu crkve da ih iskoreni.

U prvim vekovima `ivota u novoj domovini, dubqem prodoru kulture me|u ju`noslovenska plemena najvi{e su smetale jezi~ke 48

barijere. Jedini kulturni jezici Evrope tog doba bili su gr~ki i latinski; oni su imali svoja ure|ena pisma, na wima su pisane kwige, wima se slu`ilo i propovedalo u crkvama. Tek kada su dobili sopstveno pismo i po~eli da pi{u kwige na svom jeziku, Sloveni su bili u mogu}nosti da {iroko prihvate savremenu hri{}ansku kulturu i da tokom sredweg veka i sami daju toj kulturi zna~ajan stvarala~ki doprinos.

Delatnost ]irila i Metodija

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Na po~etku slovenske kwige stoji smela inicijativa jednog slovenskog vladara i misionarsko-prosvetiteqski rad dva u~ena stranca. Moravski knez Rastislav bio je prvi slovenski vladar koji je u potpunosti shvatio zna~ewe novog, mo}nog oru`ja, pisane re~i i kwige, i to ne samo za duhovno uzdizawe naroda nego i za politi~ku borbu. U drugoj polovini IX veka Moravska (u dana{woj ^e{koj i Slova~koj) nalazila se u vazalnom polo`aju prema Frana~koj imperiji, a nema~ko-latinsko sve{tenstvo, koje je imalo duhovnu vlast u zemqi, bilo je glavni oslonac tu|inske vlasti. Narodu nerazumqiva latinska kwiga bila je simbol dominacije stranaca. U takvim okolnostima moravski knez se obratio vladaru druge velike sile tog doba – Vizantije, s molbom da mu po{aqe u~ene qude koji }e slovenskom narodu propovedati hri{}ansku nauku ne na tu|em nego na wegovom sopstvenom jeziku.

Car se odazvao toj molbi i u Moravsku je uputio (863) dva u~ena Grka, Konstantina (u kalu|erstvu nazvanog ]irilo) i Metodija.

Dva brata, rodom iz Soluna, ve} od detiwstva su dobro poznavali jezik okolnog slovenskog stanovni{tva. Konstantin – ]irilo, koji, iako mla|i, dolazi uvek na prvo mesto u wihovom zajedni~kom pomiwawu, pripadao je intelektualnoj eliti vizantijske prestonice. Stekao je najve}e obrazovawe do kojeg se tada moglo do}i. Na visokoj {koli u Carigradu studirao je uz bogoslovske nauke i sve osnovne anti~ke discipline, ~itao i prevodio Homera i druge anti~ke pisce i filozofe. Po zavr{etku studija radio je jedno vreme kao bibliotekar patrijar{ijske biblioteke u Svetoj Sofiji a zatim je predavao filozofiju u istoj {koli gde je i studirao. Jo{ tada je zbog svoje u~enosti nazvan filozofom. Bio je i vrstan filolog. Poznavao je, pored gr~kog i slovenskog jezi49

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

ka, i mnoge orijentalne jezike i wihova pisma. Zbog toga je slat me|u druge narode u zna~ajne verske i politi~ke misije. Dolazak me|u Slovene bio je wegova tre}a misija. Stariji brat Metodije pre odlaska u Moravsku bio je jedno vreme vizantijski namesnik u nekoj slovenskoj oblasti, a zatim se zamona{io i postao iguman manastira. Dva brata, oba darovita iako na razli~it na~in – Konstantin kao ~ovek od kwige i nauke, visokog moralnog poleta i smele inicijative, a Metodije kao ~ovek prakti~na duha, energi~an, istrajan, dobar organizator – me|usobno su se izvanredno dopuwavali u svom prosvetiteqskom radu me|u Slovenima.

Konstantin je veliki za~etnik. Prema wegovom `ivotopisu, on je jo{ pre odlaska u Moravsku stvorio slovensku azbuku i po~eo da prevodi na slovenski jezik Jevan|eqe. Kao ~ovek od ideje, on je umeo pridobiti qude za svoj poduhvat, kao u~iteq i prosvetiteq okupiti oko sebe u~enike koji }e produ`iti wegovo delo. U prvoj fazi wihove delatnosti, od 863. do 869, on je vodio glavnu re~. U tih nekoliko godina udareni su temeqi crkvenoslovenske kulture: stvoreno je prvo slovensko pismo, konstituisan prvi slovenski kwi`evni jezik, zapo~et kwi`evni rad na tom jeziku, uvedena slovenska crkvena slu`ba. Dva brata su delovali najpre u Moravskoj a zatim su svoj rad pro{irili i na susednu Panoniju.

U te dve slovenske dr`ave, koje }e mawe od pola veka kasnije, usled najezde Ma|ara, nestati sa istorijske pozornice, stvoreni su prvi centri slovenske pismenosti. Konstantin je umro 869. u Rimu, gde je zajedno sa svojim bratom do{ao da kod pape opravda svoju delatnost. Neposredno pred smrt se zakalu|erio, primiv{i mona{ko ime Kiril (]irilo). Papa je odobrio uvo|ewe slovenske slu`be i ubrzo potom postavio Metodija za prvog slovenskog arhiepiskopa na podru~ju Moravske i Panonije.

Metodijeva uloga, ranije sporedna, dolazi do punog izraza posle ]irilove smrti, kada je u najte`im prilikama trebalo nastaviti i pro{iriti zapo~eti posao. Protivnici slovenske kwige trudili su se svim silama da u korenu zatru zapo~eto delo i da fizi~ki onemogu}e wegove nosioce. Otpor wihovom radu pru`ale su ne samo unutra{we konzervativne snage, koje se prirodno opiru svakoj novini, nego i spoqa{wi neprijateq, latinsko sve{tenstvo, koje je u slovenskoj kwizi videlo prepreku vlastitim te`wama da slovenski `ivaq dr`i u podre|enosti. Papino priznawe 50

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

slovenske slu`be jo{ vi{e je oja~alo taj otpor. Protiv Metodija kao slovenskog arhiepiskopa vo|ena je duga i uporna borba, u kojoj su sudelovali i spoqni i unutra{wi protivnici slovenske kwige i crkve. Jednom prilikom on je silom odveden iz Panonije u Nema~ku, gde je tri godine dr`an u tamnici. Uprkos stalnom pritisku, slovenska pismenost stalno je napredovala, bogatila se novim delima i {irila se na nove prostore.

Posle Metodijeve smrti (885) delo ]irila i Metodija nastavili su wihovi u~enici. Po predawu bilo ih je pet, a najzna~ajniji su me|u wima Kliment i Naum. Po{to su proterani iz Moravske, oni su se razi{li po zemqama slovenskog juga i u novim, povoqnijim uslovima ra{irili i izborili kona~nu pobedu za delo svojih u~iteqa. Nove {kole slovenske kwige, me|u kojima su najva`nije ohridska u Makedoniji (za wu je vezan rad Klimenta i Nauma) i preslavska u isto~noj Bugarskoj, postale su `ari{ta iz kojih su se {irile slovenska re~ i hri{}anska misao po zemqama slovenskog juga i istoka.

Delatnost ]irila i Metodija i wihovih u~enika, bez obzira na mesto gde se odvijala, imala je op{teslovenski karakter. ]irilometodijevsko nasle|e posta}e zajedni~ka osnova kwi`evnosti crkvenoslovenskog kruga koji je u sredwem veku obuhvatao kwi`evno stvarawe Ju`nih i Isto~nih Slovena, a u najranijem periodu tako|e i stvarala{tvo moravsko-panonskih Slovena. Za daqi razvoj svih tih kwi`evnosti presudnu ulogu su imali slovensko pismo, zajedni~ki kwi`evni jezik i kwi`evnost }irilometodijevske epohe.

SLOVENSKO PISMO

Iz epohe nastanka slovenske pismenosti ostale su dve azbuke, danas poznate pod imenom glagoqica i }irilica. Prva je sastavqena po obrascu gr~kog kurzivnog pisma, sa primetnim uticajima nekih isto~nih pisama (koptskog, arapskog, jermenskog), dok je druga samo varijanta gr~kog ustavnog pisma. U odnosu na model na koji su se ugledale, glagoqica pokazuje mnogo ve}u samostalnost od }irilice.

Koja je od ove dve azbuke starija? Koju je od wih stvorio Konstantin?

51

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Prvi slavisti smatrali su da je starija }irilica, o kojoj ve} i samo ime govori kao o ]irilovom pismu. Kasnija istra`ivawa dala su prednost glagoqici, iz vi{e razloga: {to su najstariji spomenici, od kojih neki poti~u sa podru~ja delatnosti ]irila i Metodija (Pra{ki odlomci, Kijevski listi}i), pisani glagoqicom, zatim {to tekstovi sa~uvani u glagoqskim rukopisima imaju arhai~nije jezi~ke odlike, kao i {to }irilski spomenici iz razdobqa kad je glagoqica (osim u Hrvatskoj) sasvim nestala nose wene tragove ili sadr`e pojedine re~i pisane wome. Sve to govori da je upravo glagoqica pismo koje je stvorio ]irilo. Ona je, izgleda, prvobitno i nosila naziv „kirilovica“. Kasnije, kada je preovladala lak{a i prakti~nija }irilica i postala glavno slovensko pismo, ona je, po svoj prilici, od starije azbuke preuzela ime. ]irilovo pismo zna~ajno je ne samo zato {to je prvo nego i zato {to spada me|u najsavr{enija pisma koja su do tada stvorena. To je fonetsko pismo, u kome svaki znak ima utvr|enu glasovnu vrednost. Sastavqa~ glagoqice „tako je ta~no posmatrao glasovni sastav slovenskog jezika, da je za svaku nijansu uneo znak koji mu je izgledao potreban“ i ta „ta~nost u bele`ewu glasova je takva da joj se i danas divimo“, rekao je Vatroslav Jagi}. Kao idealno fonetsko pismo, ]irilova azbuka bila je model za kojim su i{li, neposredno ili posredno, tvorci drugih slovenskih azbuka ili reformatori onih postoje}ih.

За

STAROSLOVENSKI JEZIK

Po{to je stvorio azbuku, Konstantin je po~eo da prevodi s gr~kog bogoslu`ne kwige. U tim prevodima stvoren je prvi slovenski kwi`evni jezik, koji se u tim najstarijim vremenima naziva jednostavno slovenskim jezikom, a danas staroslovenskim, ponekad i starocrkvenoslovenskim jezikom, {to je, u stvari, najta~niji naziv. Postoje dve glavne teorije o etni~kom poreklu tog jezika: panonska i makedonska. Po prvoj, koju su zastupali slavisti Jernej Kopitar i Frawo Miklo{i~, u osnovi staroslovenskog nalazi se jezik panonskih Slovena, kojem je od `ivih slovenskih jezika najbli`i slovena~ki. Makedonsku teoriju, koja je danas uglavnom prihva}ena u nauci, izneo je i dokazao Vatroslav Jagi}: staroslo52

бе

ни

ке

venski jezik zasniva se na dijalektu makedonskih Slovena iz okoline Soluna, koji su ]irilo i Metodije jo{ od detiwstva poznavali. Zanimqivo je spomenuti da je taj dijalekat, kojem je bilo su|eno da postane osnova prvog kwi`evnog jezika Slovena, kasnije sasvim i{~ezao.

U stvarawu staroslovenskog veliku je ulogu imala, osim dijalekta od kojeg je izgra|en, ~iwenica {to je on nastao u procesu prevo|ewa tekstova s gr~kog, tada najbogatijeg i najrazvijenijeg kwi`evnog jezika. Uticaj gr~kog ispoqio se na raznim planovima: u leksici, tvorbi re~i, sintaksi, u razradi stilisti~kih sredstava i postupaka umetni~kog prikazivawa i izra`avawa. Taj visokorazvijeni kwi`evni jezik postao je zajedni~ka ba{tina svih slovenskih literatura koje su prihvatile }irilometodijevsku tradiciju. Poput latinskog u sredwem veku, on je bio ~isti kwi`evni jezik i razvijao se iskqu~ivo kao instrument kulture.

уџ

STAROSLOVENSKA KWI@EVNOST

За

во

д

за

Za rad ]irila i Metodija i wihovih u~enika vezan je nastanak slovenske prevodne i izvorne kwi`evnosti. Ta kwi`evnost stvarana je na staroslovenskom, pa je mo`emo nazvati staroslovenskom kwi`evno{}u, kako bi se razlikovala od kwi`evnosti koje su nastajale kasnije na redakcijama tog jezika i za koje se upotrebqavaju etni~ki nazivi: srpska, makedonska, hrvatska i dr.

Ona prethodi svim ovim literaturama.

Po~etak kwi`evnog rada vezuje se za prevodila{tvo. Prevo|ene su najpre bogoslu`bene kwige. Prva kwiga bila je Jevan|eqe.

Wu je preveo Konstantin, verovatno uz Metodijevu pomo}. Za Konstantinova `ivota prevedeni su jo{ Psaltir, Apostol i odabrane crkvene slu`be. Metodije je nastavio rad na prevo|ewu osnovnih crkvenih kwiga. Iz wegovog `itija saznajemo da je on za osam meseci zajedno sa dva popa skoropisca preveo ceo Stari zavet. Isti izvor pripisuje mu prevod Nomokanona (crkvenih zakona) i Paterika (dela svetih otaca). Tako su Sloveni jo{ za `ivota prvih prosvetiteqa dobili skoro celu Bibliju, najva`nije obredne kwige i druga zna~ajna dela starohri{}anske kwi`evnosti. Prevodila~ki rad nastavili su wihovi u~enici. Po sa~uvanim rukopisima se vidi da je prevo|ewe osnovnih crkvenih kwiga glavni deo 53

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

celokupnog kwi`evnog rada staroslovenske epohe. Me|u tim rukopisima najva`nija su jevan|eqa: Zografsko, Marijinsko i Vatikansko jevan|eqe, od glagoqskih, odnosno Jevan|eqe popa Save i Ostromirovo jevan|eqe, od }irilskih spomenika. Pored toga, prona|eni su rukopisi sa psalmima, molitvama, zbirkama beseda, svetiteqskih `itija itd. Sa~uvani spomenici, koji su, naravno, samo mali deo onoga {to je u toj eposi ura|eno, pokazuju kakva je bila glavna orijentacija u nekoliko prvih stole}a slovenske kwi`evnosti.

Uz prevodila~ki rad zapo~iwe, mo`da ve} u moravsko-panonskom razdobqu, izvorno kwi`evno stvarawe. Prema onome {to je do danas sa~uvano, smatra se da je nastanak originalne slovenske kwi`evnosti tesno povezan s ustanovqewem sveta~kog kulta prvih slovenskih u~iteqa. Krug spisa o ]irilu i Metodiju ~ini najva`niji deo kwi`evnosti staroslovenske epohe. Tu se prvi put javqaju tri osnovna `anra kultne kwi`evnosti – `itije, pohvalno slovo i slu`ba – koji }e u svim kwi`evnostima crkvenoslovenskog kruga, posebno u srpskoj, imati izuzetno zna~ajno mesto.

U }irilometodijevsku kultnu literaturu ulaze slede}i spisi: dva `itija, ]irilovo i Metodijevo, tri slu`be, slu`ba ]irilu i slu`ba Metodiju, zatim zajedni~ki Kanon obojici i dva pohvalna slova – jedno posve}eno ]irilu a drugo obojici prosvetiteqa. Wihovi autori naj~e{}e su nepoznati; izuzetak su Pohvala ]irilu, ~iji je autor Kliment Ohridski, i Slu`ba Metodiju, koju je napisao Konstantin Prezviter.

Me|u ovim spisima najva`nija su dva `itija – ]irilovo i Metodijevo – poznata pod zajedni~kim nazivom Panonske legende. ]irilovo `itije ili, kako glasi wegov puni naslov, @ivot i do`ivqaji i podvizi oca na{eg Konstantina Filosofa, prvog nastavnika i u~iteqa slovenskog naroda, jeste prva slovenska hagiografija i, svakako, jedno od prvih originalnih dela slovenske kwi`evnosti. Kao i u drugim sli~nim delima, i u wemu se ~udesno i legendarno me{a sa pri~awima o stvarnim doga|ajima. Posebna pa`wa posve}ena je Konstantinu kao mudracu, u~itequ i filozofu. Tokom celog dela (zapravo, posle prvih, uvodnih poglavqa posve}enih junakovom detiwstvu i mladosti) on je stalno u polo`aju ~oveka kojeg pitaju ili je suo~en s okolnostima koje od wega tra`e odgovor. Wegovo `itije je, u stvari, niz odgovora na pitawa koja su mu postavqana, niz razgovora i beseda. Prvo pitawe bilo je „{ta je 54

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

filozofija?“, da bi kasnije usledili dijalozi–polemike: s patrijarhom Jovanom o zna~ewu ikona, sa Saracenima (Arapima) o prednostima hri{}anstva nad islamom, sa Hazarima o verskim, politi~kim i drugim pitawima, s „trojezi~nicima“, protivnicima slovenske kwige, o pravu svakog naroda da slu{a bo`ansku re~ na svom jeziku. Dijalo{ki elemenat zastupqen je u @itiju mnogo vi{e od narativnog, raspravqawe o idejama zauzima vi{e prostora od pripovedawa o doga|ajima. O trogodi{wem radu Solunske bra}e u Moravskoj ima svega dve-tri {ture re~enice, ali to nije sve {to je re~eno o wihovoj misiji jer posle toga dolazi polemika s „trojezi~nicima“ i velika Konstantinova odbrana slovenske kwige, koja ~ini ne samo vrhunac poglavqa o moravskoj misiji nego i smisaoni zakqu~ak dela. ]irilovo `itije jeste `itije filozofa i istovremeno filozofsko `itije, koje ima ne~ega od klasi~nog anti~kog dijaloga.

Metodijevo `itije (pun naslov: Uspomena i `ivot bla`enoga oca na{ega Metodija, arhiepiskopa moravskoga), nastalo najverovatnije odmah posle wegove smrti, po obimu je znatno mawe od ]irilovog, a po na~inu izlagawa odlikuje se sa`eto{}u i ose}awem za stvarnost. Legendarni momenat iz wega je sasvim istisnut, pri~awe je zbijeno, s mnogo podataka, kao u pravom istorijskom spisu. Ponegde se izve{taj dopuwuje zanimqivom pojedino{}u, anegdotom, razgovorom u~esnika. Dok se ]irilovo `itije pribli`ava filozofskom dijalogu, Metodijevo ima ne~eg od klasi~ne anti~ke biografije. I jedno i drugo `itije, uz sve razlike me|u wima, pokazuje da su ih pisali qudi koji su raspolagali ne samo hri{}anskom nego i anti~kom filozofskom i kwi`evno-retorskom kulturom.

Originalno kwi`evno stvarawe staroslovenske epohe nije se ograni~ilo samo na spise u kojima se veli~aju slovenski prvou~iteqi ]irilo i Metodije. Vrlo rano su nastali i spisi koji sadr`e uzno{ewe ili odbranu najva`nijih tekovina wihovog rada, azbuke i prvih kwiga na slovenskom jeziku. Neki od tih spisa su u stihu. Metodijev u~enik Konstantin Prezviter, ~ija je delatnost vezana za Makedoniju ili Bugarsku, napisao je prve stihove na staroslovenskom jeziku, te je on, na taj na~in, prvi slovenski pesnik. Od wega poti~u dve du`e pesme: Azbu~na molitva i Proglas jevan|eqa, obe u tzv. vizantijskom dvanaestercu, a prva sa akrostihom (po~etna slova stihova daju slovensku azbuku). Te pesme pro55

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

`ete su sna`nim rodoqubivim, slovenskim ose}awem. Pesnik u wima izra`ava radost {to je „slovensko pleme“ dobilo svoju azbuku i prve kwige na svom jeziku. Kratki polemi~ki spis O pismenima je prvo delo te vrste u slovenskoj kwi`evnosti. Napisao ga je nepoznati kalu|er koji se, zbog odva`nosti koju je u wemu ispoqio, obi~no naziva Crnorizac Hrabar. Ponos zbog dobitka azbuke i op{teslovensko ose}awe povezani su u tom spisu sa `u~nom polemikom s protivnicima slovenske kwige.

56

TEMEQI SREDWOVEKOVNE KWI@EVNOSTI

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Staroslovenska kwi`evnost zapo~ela je sa prevodima i taj vid aktivnosti bi}e najva`niji u svim na{im literaturama sredweg veka. Najve}i deo na{e stare biblioteke ~inila su dela prevedena s gr~kog, zatim s latinskog i drugih jezika. Osnovni biblijski spisi prevedeni su jo{ u staroslovenskoj eposi. Taj fond se kasnije sve vi{e uve}avao, u po~etku prevashodno delima ranohri{}anske kwi`evnosti, da bi u kasnijim vremenima te`io da obuhvati {to vi{e kwi`evnih proizvoda iz vizantijske i zapadnoevropske riznice. Na{a sredwovekovna prevodna kwi`evnost pokazuje takvo bogatstvo i raznolikost da se u odnosu na wu originalno stvarawe jedva prime}uje. Ona obuhvata najpre biblijske spise, zatim apokrifnu literaturu, hagiografije, duhovno pesni{tvo, crkveno besedni{tvo, beletristi~ku prozu, u koju spadaju romani, pripovetke i basne, istoriografiju, pravna dela, bogoslovske spise i druge vidove u~ene kwi`evnosti.

Osnovna kwiga sredwovekovne hri{}anske kulture i na Istoku i na Zapadu bila je Biblija. Za sve hri{}ane ona je sveta kwiga, te je nazivaju Sveto pismo. To je veliki zbornik spisa razli~itog karaktera grupisanih u dve skupine, od kojih se prva naziva Stari zavet a druga Novi zavet ({ire o Bibliji, v. str. 29–38). Od starozavetnih spisa u na{oj sredwovekovnoj kwi`evnosti najvi{e su bili prisutni psalmi ili Psaltir, zbirka religioznih himni, molitava i pesama koja je pripisivana izraiqskom caru Davidu.

Psaltir je bio bogoslu`bena kwiga, svakodnevno ~itana u crkvi, i ujedno {kolska kwiga uz koju su se mladi qudi vekovima opismewavali. Poezija Psaltira izvr{ila je veliki uticaj na kwi`evni izraz i stil na{ih sredwovekovnih pisaca. Od drugih starozavetnih spisa veliku popularnost u`ivale su i Pri~e Solomonove, 57

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

zbirka poslovica, aforizama i mudrih izreka pripisanih izraiqskom caru Solomonu, Davidovom sinu, koji je va`io za primer mudrog vladara. Od novozavetnih spisa najva`niji su: Jevan|eqe, koje postoji u ~etiri zvani~no priznate verzije (~iji su autori Matej, Marko, Luka i Jovan), i Apostol, koji se sastoji od apostolskih dela i apostolskih poslanica. Jevan|eqe, u kome se opisuje `ivot Isusa Hrista i wegovo religiozno u~ewe, najzna~ajnija je od svih biblijskih kwiga, ugaoni kamen ~itave sredwovekovne kwi`evnosti, osnov sredwovekovnog pogleda na svet.

Apokrifi ili la`ne, „otre~ene“ kwige javili su se u senci biblijskih spisa, i svuda u hri{}anskom svetu, pa i kod nas, privla~ili su ~itaoce fantastikom, u kojoj ima dosta folklornog, i te`wom da likove sakralnih spisa, apstraktne i idealizovane, spuste na zemqu, da im pridaju qudske osobine. Razne verzije i apokalipse, starozavetne i novozavetne (Otkrovewe Enohovo, Otkrovewe Varuhovo, Vi|ewe Bogorodi~ino i dr.), apokrifne poslanice, la`na jevan|eqa i dr., izvr{ili su sna`an uticaj na narodna shvatawa i verovawa i ostavili tragove kako u usmenoj tradiciji i pisanoj kwi`evnosti, tako i u umetnosti, posebno slikarstvu.

Dok su apokrifi nastali kao antiteza slu`beno posve}enim ili kanonskim spisima Starog i Novog zaveta, `itija svetaca ili hagiografije neposredno se nadovezuju na novozavetne kwige i tako predstavqaju produ`etak biblijske „istorije“. Zasnovana na hri{}anskoj filozofiji `ivota, tendenciozna i didakti~na po svojim intencijama, `itija svetaca, uprkos tome, najvi{e podse}aju na beletristi~ke `anrove – pripovetku i roman – te su i zbog toga bila popularna kod naj{irih slojeva ~italaca. Sveci razli~itih sudbina, sveci ratnici poput \or|a Kapadokijskog, sveci pustiwaci kao Antonije egipatski, sveci prosjaci kakav je Aleksije bo`ji ~ovek, sveci gre{nici koji su se pokajali sli~no Pavlu Kesarijskom ili Mariji Egip}anki, va`ili su kroz vekove kao uzorni likovi, vitezovi hri{}anske vrline, ~iji su podvizi raspaqivali ma{tu mladih ~italaca i izazivali `equ za opona{awem. Slu~aj svetog Save, s po~etka stare, i Dositeja Obradovi}a, s po~etka nove srpske kwi`evnosti, re~ito govori o toj opojnosti `itija, kojoj se mo`e na}i pandan samo u vite{kim romanima na Zapadu. U slovenskim literaturama sredweg veka `itija zauzimaju posebno mesto ne samo zbog omiqenosti kod ~italaca nego 58

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

i zbog uticaja koji su vr{ili na doma}e kwi`evno stvarawe. Naro~ito je taj uticaj bio plodonosan u srpskoj kwi`evnosti, u kojoj na hagiografskoj osnovi nastaje najva`niji doma}i kwi`evni `anr – „biografije“ vladara i crkvenih poglavara.

U naju`oj povezanosti s biblijskim i hagiografskim spisima stoji crkveno pesni{tvo, koje i po postawu i po funkciji ima iskqu~ivo bogoslu`beni, liturgijski karakter. U osnovi svih vrsta liturgijske poezije nalazi se molitva kao glavni oblik komunikacije s bo`anstvom. Istorijski gledano, hri{}anske obredne pesme se nastavqaju na psalme, starozavetne religiozne himne, koje do kraja ostaju osnovni deo, okosnica, svake hri{}anske slu`be, kao i glavni uzor svih vidova religioznih pesama koje ulaze u sastav slu`be. Srbi, kao i drugi pravoslavni Sloveni, zajedno s obredom, primili su od Vizantije i tekstove religioznih himni – te su nadovezuju}i se na wih, verno slede}i prihva}ene uzore i pravila – za potrebe novih, nacionalnih kultova stvarali svoje slu`be, svoju crkvenu poeziju. U srpskim prilikama upravo se crkveno pesni{tvo, zajedno sa hagiografijom, pokazalo kao najplodniji od svih `anrova prihva}enih iz vizantijske kwi`evnosti.

Crkveno besedni{tvo, naro~ito dela Jovana Zlatoustog i drugih besednika IV veka, koji je nazvan „zlatnim vekom“ hri{}anske propovedi – Grigorija Niskog, Grigorija Nazijanzina, Vasilija Velikog – odigralo je veliku ulogu kako u moralnom i filozofskom obrazovawu hri{}anskog ~oveka, tako i u oblikovawu sredwovekovne kwi`evnosti. Preko beseda crkvenih otaca na{i stari pisci do{li su u posed bogate riznice stilistike i retorike anti~kog doba. Na{ sredwovekovni kwi`evni izraz razvio se na temeqima dveju velikih stilskih tradicija – biblijske kwi`evnosti, posebno psalama, i anti~ke retorike.

Uz duhovne javili su se i svetovni `anrovi, pripovetka i roman. Kod nas je bio preveden veliki broj pripovedaka isto~wa~kog i vizantijskog porekla: Carica Teofana, Premudri Alkir, Eladije, Vra~ i dr.; zatim duhovni, moralno-pou~ni roman Varlaam i Joasaf, ~ije je poreklo indijsko a do nas je do{ao preko Vizantije, sa hristijanizovanom legendom o Budi u osnovi; potom roman o `ivotiwama Stefanit i Ihnilat, tako|e indijskog porekla, iz staroindijske kwige Pan~atantra, dobijen posredstvom Arapa i Vizantije, legendarne povesti s temama iz anti~ke istorije – Ro59

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

man o Troji i Roman o Aleksandru. Do nas su doprli, iako nisu sa~uvani u na{im izvorima, i zapadni vite{ki romani Tristan i Izolda, Bovo od Antone, Lanselot. Romani su se preko na{ih prevoda {irili daqe na istok, u Rusiju, a srpska varijanta Aleksandride dospela je ~ak u Gruziju. Me|utim, ma koliko da su ta dela bila rado ~itana u na{oj sredini, ma koliko da su imala odjeka u na{oj staroj kwi`evnosti i ostavila tragova u usmenom stvarala{tvu, naro~ito najomiqeniji od wih – Roman o Aleksandru, ona nisu imala ve}eg uticaja na izvornu kwi`evnost, nisu pokrenula stvarawe doma}ih romana i pripovedaka. Na{a originalna kwi`evnost u sredwem veku nema beletristi~ke proze, a jedva da ima i poezije izvan religioznog kulta; estetski momenat u woj se javqa vi{e kao uzgredni rezultat nego kao osnovna odrednica kwi`evnog stvarawa.

Na prelazu izme|u beletristike i u~ene proze stoji Fiziolog, jedna od najomiqenijih kwiga sredweg veka, prisutna u svim kwi`evnostima Istoka i Zapada. Fiziolog je neka vrsta sredwovekovne zoologije, „`ivotiwski ep“, kako su ga neki nazivali, koji sadr`i alegorijsko-moralisti~ke opise raznih `ivotiwa, stvarnih i fabuloznih, date pitoresknim stilom punim fantastike i simboli~nih slika. Kwiga predstavqa riznicu mitsko-bestijarnih simbola, koji ~ine jedan do glavnih sastojaka sredwovekovnog kwi`evnog i umetni~kog izraza. O wenoj rasprostrawenosti i omiqenosti u na{oj sredini govori ne samo velik broj sa~uvanih rukopisa nego i prisutnost pojedinih wenih simbola u staroj kwi`evnosti, slikarstvu i plasti~nim umetnostima.

Zna~ajno mesto u na{oj prevedenoj literaturi zauzima vizantijska u~ena kwi`evnost. Po tvrdwi P. Popovi}a, „sve nauke koje su cvetale u vizantijskoj i starohri{}anskoj oblasti – dogmatika, polemika, egzegeza, mistika, duhovno besedni{tvo, gramatika, zemqopis, istorija, pravo, filozofija itd. – susre}u se u na{oj sredwovekovnoj kwi`evnosti, i u woj su zastupqene velikim brojem dela“. Po rasprostrawenosti i {irini uticaja na doma}e kwi`evno stvarawe i na formirawe sredwovekovnog pogleda na svet izdvaja se ranovizantijska patristika, duhovno besedni{tvo IV veka, o kojem je ve} bilo re~i, zatim bogoslovska kwi`evnost i razni moralni spisi, a od svetovnih `anrova treba ista}i bogatu istoriografsku literaturu, prevode dela vizantijskih hroni~ara Amortela, Zonare, Manasa, pravni~ka dela i dr. Preko tih 60

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

prevoda u na{u kwi`evnost sredweg veka pre{le su, pored hri{}anske misli i teologije, i dve velike tekovine anti~ke civilizacije – retorika i filozofija, bez ~ijeg se razumevawa ne mo`e shvatiti na{e originalno stvarawe u sredwem veku.

Anti~ka filozofska misao u ranohri{}anskoj i vizantijskoj recepciji bila je dostupna i na{em sredwovekovnom ~itaocu, koji je, kao {to sa~uvani rukopisi pokazuju, mogao ~itati o prvobitnom haosu i elementima, prostoru i vremenu, telu i du{i, saznati {ta su o tome i drugim pitawima mislili veliki anti~ki filozofi. On se mogao upoznati s najve}im filozofskim {kolama starog veka, i tako u svoj religiozni pogled i izraz uneti bogate ali rasute komadi}e anti~ke filozofske tradicije. Filozofija je bila u slu`bi teologije, ali se ni teologija nije mogla zamisliti bez filozofije. Kako je cela sredwovekovna kwi`evnost izrasla na teolo{koj osnovi, to je i filozofija postala wen obavezni i neodvojivi deo. Svi kwi`evni rodovi od slova i `itija do religiozne himne, bili su pro`eti filozofijom.

61

KWI@EVNI RAD U JU@NOSLOVENSKIM ZEMQAMA

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Posle zajedni~kih po~etaka u radu ]irila i Metodija i wihovih u~enika, sredwovekovne kwi`evnosti ulaze u period me|usobnog diferencirawa i samostalnog razvoja. Taj proces bio je razli~it u raznim ju`noslovenskim zemqama, zavisno od istorijskih prilika u kojima su se one razvijale u sredwem veku. Na prihvatawe }irilometodijevskog nasle|a i na daqu sudbinu kwi`evnosti u sredwem veku uticali su mnogi ~inioci, od kojih su posebno zna~ajna slede}a tri: prvo – odnos narodnih jezika prema crkvenoslovenskom kao zajedni~kom kwi`evnom jeziku, drugo – pripadnost pojedinih zemaqa vizantijskoj, odnosno latinskoj kulturnoj sferi, tre}e – uticaj sredwovekovnih politi~kih institucija na kwi`evno stvarawe.

1) U vreme rada ]irila i Metodija slovenski jezici bili su me|usobno mnogo mawe razli~iti nego danas, iako su razlike me|u wima ve} tada postojale i vremenom su se pove}avale, {to nije moglo ostati bez uticaja na kwi`evni jezik. Pismeni qudi ~itali su isti staroslovenski tekst na razne na~ine, zavisno od izgovora svojstvenog wihovom nare~ju. Na isti na~in, kwi`evnici su, prepisuju}i staroslovenske tekstove, po~eli izostavqati one glasove kojih nije bilo u wihovom nare~ju ili su ih mewali saglasno promenama izvr{enim u `ivom jeziku. Tako su nastale razli~ite redakcije staroslovenskog jezika: srpska, hrvatska, makedonska, bugarska, ruska i dr. Definitivno uobli~ene tokom XI i XII veka, te redakcije su postale jezici na{ih sredwovekovnih crkvenoslovenskih literatura, te se u nauci nazivaju crkvenoslovenskim jezikom, a wegova srpska redakcija srpskoslovenskim (dok je naziv staroslovenski rezervisan za izvornu verziju tog jezika). Me|utim, crkvenoslovenski nije bio jedini jezik kojim se kod nas pisalo u 62

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

sredwem veku. Uporedo s wim, u kwi`evnosti se upotrebqavao i govorni jezik, tako da je za na{e sredwovekovne kwi`evnosti karakteristi~na diglosija (dvojezi~nost). Dok je u jednim kwi`evnostima govorni jezik imao sasvim sporednu ulogu, u drugim je ve} vrlo rano po~eo da preovla|uje i da postepeno potiskuje doma}u varijantu crkvenoslovenskog.

2) Ju`noslovenska plemena naselila su se na podru~ju koje je nekad presecala granica izme|u Zapadnog i Isto~nog rimskog carstva. Tokom sredweg veka, naro~ito posle raskola izme|u pravoslavne i katoli~ke crkve (1054), ta granica postala je razme|e dvaju velikih kulturnih zona, isto~ne i zapadne, vizantijske i latinske, pravoslavne i katoli~ke, na koje se podelila hri{}anska Evropa. Ta podela presudno je uticala na daqu istorijsku sudbinu ju`noslovenskih naroda. Ona je dala pe~at ~itavoj na{oj sredwovekovnoj kulturi, a u wenom sklopu i kwi`evnom radu u ovim zemqama. Kwi`evnost na podru~ju isto~ne, pravoslavne crkve stvarana je prema vizantijskim uzorima; ona se neposrednije nastavila na }irilometodijevsko nasle|e, ~uvaju}i vekovima wegove najva`nije tekovine, posebno crkvenoslovenski jezik. Nasuprot tome, kwi`evnost u zapadnim, katoli~kim oblastima orijentisala se prema zapadnoevropskim, latinskim uzorima: ona se postepeno udaqavala od zajedni~ke staroslovenske osnove, ali je nikada nije sasvim napustila. Civilizacijska granica izme|u Istoka i Zapada nije, ipak, prekinula svaku kulturnu i kwi`evnu komunikaciju me|u narodima. Jedne na druge je upu}ivala bliskost u jezicima, obi~ajima i shvatawima, zajedni~ka slovenska kulturna tradicija, a na mnogim mestima i zajedni~ki `ivot. Zbog toga su ju`noslovenske zemqe u sredwem veku bile ne samo grani~ne oblasti izme|u isto~ne i zapadne kulturne sfere nego i `ivi posrednici me|u wima.

3) Na pojavu, razvoj i karakter starih literatura zna~ajan uticaj imali su i politi~ki ~inioci, posebno dve glavne politi~ke ustanove sredweg veka – dr`ava i crkva. Gde je postojala doma}a vlast, tamo je bilo vi{e uslova za razvoj kwi`evnosti na crkvenoslovenskom ili na doma}em dijalektu. Ta kwi`evnost delila je potom sudbinu dr`ava u kojima se javila: rasla i cvetala, dok je dr`ava bila u usponu, prilago|avala se promenama dr`avne politike, pro`ivqavala wene krize, smawivala se ili sasvim nesta63

уџ

бе

ни

ке

jala s gubitkom politi~ke samostalnosti, obnavqala se s obnovom dr`ave. Uticaj crkve bio je jo{ zna~ajniji, naro~ito u razdobqima tu|inske vlasti kada je crkva bila jedini oslonac duhovnom stvarawu. Tamo gde su postojale doma}e crkvene organizacije uslovi za kwi`evni rad bili su mnogo povoqniji nego tamo gde ih nije bilo. Takva je bila Srpska pravoslavna crkva, koja je kao samostalna nacionalna crkva nastala u doba uspona srpske sredwovekovne dr`ave (1219) i u svom daqem razvoju bila tesno povezana s tom dr`avom, nad`ivela wenu propast i u doba strane vladavine umnogome preuzela wenu ulogu. Skoro ~itava srpska kwi`evnost sredweg veka i turskih vremena razvijala se u wenim okvirima. Zna~ajnu ulogu u kwi`evnom stvarawu imale su i druge doma}e crkvene organizacije: jereti~ka „crkva bosanska“, narodna glagoqa{ka crkva u Hrvatskom primorju. Pored dr`ave i crkve, pokreta~i kwi`evnog rada bivale su ponekad i mawe politi~ke jedinice: gradovi i slobodne op{tine. Takvi su bili primorski gradovi, posebno Dubrovnik, zatim slobodna op{tina Poqice kod Splita i dr.

за

Makedonija

За

во

д

Makedonija je kolevka staroslovenskog jezika i prva zemqa koja je prihvatila }irilometodijevsko nasle|e kada su u~enici slovenskih prosvetiteqa proterani iz Moravske. Krajem IX i u prvoj polovini X veka Ohrid je bio glavni centar slovenske pismenosti. Tvorci Ohridske kwi`evne {kole bili su najpoznatiji u~enici ]irila i Metodija – Kliment i Naum. Karakteristi~no je za tu {kolu da je te`ila da glavne tekovine rada slovenskih prosvetiteqa, posebno staroslovenski jezik i wihovo pismo, glagoqicu, sa~uva u {to autenti~nijem obliku. Time se ona razlikuje od istovremene Preslavske {kole u Isto~noj Bugarskoj, gde je izvr{ena revizija ]irilo-Metodijevih prevoda i stvoreno novo, jednostavnije i prakti~nije pismo – }irilica.

Tvorac Ohridske {kole Kliment Ohridski (oko 840–916) po zna~aju svog prosvetiteqskog i kwi`evnog rada nesumwivo je prvi me|u u~enicima slovenskih prosvetiteqa. „Ova trojica su bili op}i slovenski u~iteqi, propovednici i pisci, kojima se poqe rada prostiralo po Moravskoj, Panoniji, po zapadnim delovima Ju`nog Slovenstva“ (Vatroslav Jagi}). Kliment je, uz to, i prvi 64

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

poznati slovenski originalni pisac. Sude}i po sa~uvanim wegovim radovima, on je bio prevashodno besednik. Petnaestak beseda („slova“) nosi wegov potpis, a na osnovu analize jezika i stila pripisuje mu se i ve}i broj nepotpisanih beseda. Sveukupno ima oko pedeset beseda za koje se smatra da su wegova dela. Sve wegove besede dele se na dve skupine: pohvalna slova i pou~na slova. Pohvalna slova napisana su obi~no u slavu nekog hri{}anskog sveca i ~itana su u crkvi na wegov praznik. Najva`nije od wih je Pohvala sv. ]irilu, wegovom u~itequ. U pohvalna slova unosio je, pored slavqewa i hvaqewa, i korisne primere, pouke i savete slu{aocima. Taj didakti~ki elemenat jo{ vi{e je zastupqen u drugoj vrsti wegovih beseda – pou~nim slovima. Kliment je odli~an pisac.

I stariji i noviji prou~avaoci wegova dela isticali su mnoge wegove kwi`evne kvalitete: `ivost i jednostavnost stila, ve{tinu kori{}ewa retori~kih figura i postupaka, skladnost kompozicije wegovih beseda.

Tradicija Ohridske {kole nastavqena je i posle Klimentove smrti, a uporedo s wom ili posle we na podru~ju Makedonije postojale su i druge {kole slovenske pismenosti: kratovska, bregalni~ka. Neki od najstarijih sa~uvanih staroslovenskih rukopisa, kao {to su Asemanovo jevan|eqe i Sinajski psaltir, oba pisana glagoqicom, nastali su, sude}i po wihovim jezi~kim osobinama, na podru~ju Makedonije. Uporedo s glagoqicom prodirala je i }irilica koja }e, kao i kod Srba na kraju sasvim preovladati.

Najstariji makedonski }irilski spomenik jeste Samuilova plo~a iz 993.

Osim kratkotrajnog perioda Samuilovog carstva (976–1018), Makedonija u sredwem veku nije imala svoju dr`avu, {to nije moglo ostati bez uticaja na kwi`evnost. Ona se daqe nije mogla razvijati u znaku svojih blistavih po~etaka, ali nije nikada sasvim nestala, ve} se odr`avala kroz ceo sredwi vek i kasnije, pod turskom vla{}u, sve do sredine XIX veka, kada po~iwe novi makedonski preporod. Wegov centar bio je ponovo Ohrid.

Ra{ka, Zeta, Zahumqe

U prvih nekoliko stole}a posle nastanka slovenske pismenosti na osnovu sa~uvanih spomenika te{ko se mo`e govoriti o nekoj ve}oj kwi`evnoj aktivnosti na podru~ju srpskih oblasti Ra{ke, 65

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Zete i Zahumqa, ali se weno postojawe, ipak, ne mo`e dovesti u pitawe. Me|u staroslovenskim spomenicima nalazi se i jedan koji je, sude}i po jezi~kim odlikama, potekao sa srpskog tla: to je Marijinsko jevan|eqe iz XI veka. O ranom postojawu glagoqske pismenosti u na{im zemqama govore jo{ dva spomenika koji, iako iz ranog perioda, pripadaju ve} srpskoj recenziji; to su dva odlomka iz Apostolskih dela poznata pod nazivima Ger{kovi}ev odlomak i Mihanovi}ev odlomak (prvi od wih neki stavqaju tako|e u XI vek). Uz glagoqicu postepeno je prodirala i }irilica, koja }e prvo pismo postepeno istisnuti. O wenoj ranoj prisutnosti na na{em podru~ju govore neki sa~uvani natpisi: Temni}ki natpis (X–XI vek), Humska plo~a (X–XI vek), Plo~a sudije Gradi{e (XII vek), Natpisi na plo~i u Policama kod Trebiwa (druga polovina XII veka). Najstariji spomenik narodnog jezika jeste pismo bosanskog bana Kulina iz 1189, upu}eno Dubrov~anima. Otprilike iz istog vremena je i prva }irilska kwiga srpske redakcije, jevan|eqe, pisano za zahumskog kneza Miroslava, Nemawinog brata ili ro|aka, poznato pod nazivom Miroslavqevo jevan|eqe. Kwiga je napisana na pergamentu izvanredno lepim krupnim }irilskim ustavnim slovima i ukra{ena stilizovanim inicijalima i minijaturama u boji i zlatu. Pored toga {to je najstariji, po svojim kaliografskim i umetni~kim kvalitetima Miroslavqevo jevan|eqe je i najlep{i srpski }irili~ki spomenik sredweg veka. Svojim jezi~kim osobinama ono pokazuje da je srpska redakcija, posle du`eg razvitka, dobila zavr{ni oblik.

O ranim po~ecima kwi`evnog rada u zetsko-zahumskom primorju govori i latinski spis iz druge polovine XII veka Regnum Slavorum (Kraqevstvo Slovena), odnosno Letopis popa Dukqanina, kako se ovaj spis obi~no naziva, preveden, po izjavi anonimnog autora, katoli~kog sve{tenika iz Bara, sa slovenskog izvornika.

U wemu se spomiwe i ukratko prepri~ava i jedno ranije delo, kwiga o podvizima kraqa Vladimira. U stvari, dukqanski letopis, naro~ito wegov prvi deo, po svoj prilici je i nastao kompilacijom ranijih, nesa~uvanih spisa i na osnovu usmene tradicije. To je neobi~na, u mnogo ~emu zagonetna kwiga, koja odudara od drugih dela na{e stare kwi`evnosti. U woj se u obliku rodoslova vladara izla`e istorija na{ih zemaqa od dolaska Slovena do sredine XII veka, {to je razdobqe koje obuhvata vi{e od pola milenijuma i preko ~etrdeset vladara, od kojih za ve}inu istorija uop{te ne zna. Spis 66

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

po~iwe zadivquju}om slikom jedinstvene dr`ave Slovena, u kojoj se kao osnovne administrativno-politi~ke jedinice javqaju ~etiri oblasti, {to }e, ponekad pod drugim imenima i u granicama koje su se mewale, postojati i u narednim vekovima, pa i danas postoje: Hrvatska, Dukqa (dana{wa Crna Gora), Bosna i Ra{ka (dana{wa Srbija). I druge strane spisa zaslu`uju ne mawu pa`wu.

Letopis je, naro~ito u prvom delu, pun poetskih pri~a i legendi u kojima se nalaze tragovi i{~ezle usmene tradicije. ^itav krug pri~a ispleten je oko pravednog kraqa Radoslava, wegova zlog sina ^aslava i unuka Pavlimira ili Bela, trebiwskog kraqa, koji je osnovao Dubrovnik. Me|u wima je najva`nija pri~a o Tihomilu, pastirskom sluzi koji postaje ra{ki `upan. Pri~a o qubavi i stradawima kraqa Vladimira i wegove verne `ene Kosare najlep{a je i najrazvijenija narativna celina u kwizi, gotovo roman u malom. Dok su legende glavno obele`je prvog dela spisa, drugi deo, u kome se govori o doga|ajima iz bli`e pro{losti, odlikuje se sna`nim ose}awem stvarnosti. Tu je mno{tvo raznovrsnih doga|aja u kojima se ose}a bilo stvarnog `ivota: iznose se dramati~ne situacije i krvavi sukobi i razra~unavawa, likovi vladara koji nisu blede apstrakcije nego qudi od krvi i mesa. Data je tako|e masa, narod koji se okupqa na saborima i u~estvuje u ratovima, koji bira, poma`e ali ponekad i ubija svoje kraqeve. Ukratko, ceo ovaj spis, napisan na lo{em latinskom, misaono i stilski krajwe siroma{an, govori nam o svom vremenu mnogo `ivqe, potpunije i verodostojnije nego ve}ina drugih misaono i umetni~ki zna~ajnijih dela na{e stare literature.

Srpska sredwovekovna kwi`evnost dobi}e puni zamah tek posle nastanka dr`ave Nemawi}a, u koju }e u}i pomenute ranofeudalne dr`ave. Kako ta kwi`evnost du`inom svog razvoja, brojem pisaca i kwi`evnih dela pravazilazi sve ostale zajedno, o woj je potrebno posebno govoriti.

Bosna

Da je u sredwovekovnoj Bosni vrlo rano prihva}ena slovenska pismenost – govori i ~iwenica {to upravo s wenog podru~ja poti~u neki od najstarijih kwi`evno-jezi~kih spomenika. Pismo Kulina bana Dubrov~anima iz 1189. obi~no se uzima kao prvi 67

За

Hrvatska

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

spomenik na{eg narodnog jezika. Iz istog vremena je i natpis na plo~i iznad ulaznih vrata nekada{we crkve Kulina bana iz okoline Visokog. Oba teksta pisana su }irilicom, koja je do kraja ostala osnovno pismo sredwovekovne bosanske kulture. Sa~uvani rukopisni fond nije veliki. Danas je poznato dvadeset }irili~kih rukopisnih kodeksa sa tekstovima, uglavnom, bogoslu`benog karaktera, koji su bili u upotrebi u „crkvi bosanskoj“. Najva`niji od tih kodeksa su: Divo{evo jevan|eqe iz prve polovine XIV veka, Hvalov zbornik iz 1404, Mleta~ki zbornik s kraja XIV ili po~etka XV veka, Zbornik „krstjanina“ Radoslava nastao sredinom XV veka i dr. Sve te kwige pisane su crkvenoslovenskim jezikom s dosta elemenata lokalnih bosanskih govora.

Uz bogoslu`bene kwige, u bosansku sredwovekovnu kwi`evnost spadaju tako|e: poveqe bosanskih vladara, darovnice, pisma, zapisi na marginama crkvenih kwiga, tekstovi uklesani na nadgrobnim spomenicima, ste}cima. Najzanimqiviji su i najlep{i natpisi sa ste}aka. „Nema slovenske zemqe iz koje bi u novije vrijeme izi{lo na vidjelo toliko slovenskih natpisa, koliko iz Bosne i Hercegovine“, zabele`io je jedan wihov prou~avalac. Kratki, sa`eti, jezgroviti, ti natpisi zra~e pokad{to istinskom poetskom snagom. Pisani su skoro ~istim narodnim jezikom. Taj jezik preovla|uje, tako|e, i u poveqama i drugim administrativnim aktima.

Kao u mnogim zemqama, i u Hrvatskoj su po~eci slovenske pismenosti znatno raniji od prvih sa~uvanih kwi`evnih spomenika. S dosta razloga se pretpostavqa da su posle Metodijeve smrti neki wegovi u~enici oti{li u zapadne krajeve Balkana, u Hrvatsku, i da su se na tom podru~ju u posledwim decenijama IX stole}a pojavila kwi`evna sredi{ta sli~na onima kakva su bila u Ohridu i Preslavu. U to vreme Dalmacija se nalazila pod vizantijskom upravom, sve do 924. godine, kada je pre{la pod vlast hrvatskih kraqeva. Otvoreni za sve {to je dolazilo iz Vizantije, ti krajevi su bili pogodan teren za {irewe slovenske kwige i slovenskog bogoslu`ewa. O tome imamo posredne podatke. Na dva dr`avna sabora u Splitu u doba kraqa Tomislava (925. i 928) zabraweno je 68

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

bogoslu`ewe na slovenskom jeziku. Najve}i neprijateq slovenske slu`be bilo je, kao i u Moravskoj, latinsko sve{tenstvo. Ali, zabrana nije istisnula tu slu`bu, ve} je jo{ vi{e rasplamsala borbu za wu. Weni glavni nosioci bili su popovi glagoqa{i koji su u svojim te`wama imali podr{ku naroda. Tek }e sredinom XIII veka rimski papa izdati odobrewe za lokalnu upotrebu slovenske slu`be i glagoqske kwige na podru~ju Sewske biskupije i na ostrvu Krku. Me|utim, slovenska kwiga {irila se i izvan te oblasti, na sever do Istre, zatim na istok i na jug, po drugim hrvatskim krajevima.

Hrvatska je bila jedina slovenska zemqa koja je sa~uvala prvobitno slovensko pismo – glagoqicu. U po~etku to je bila obla glagoqica koju je stvorio ]irilo, a kasnije je stvoren poseban oblik tog pisma, tzv. uglasta glagoqica, koja }e se kao nacionalno pismo u jednom delu Hrvatske odr`ati sve do najnovijeg vremena. Wene tragove mo`emo pratiti ~ak do kraja XIX veka. Pored crkvenih kwiga, glagoqicom su pisani i tekstovi prakti~nog karaktera: razne isprave, pisma, protokoli, mati~ne kwige itd.

Tako je ona kao pismo u{la duboko u narodni `ivot. Glagoqa{ki pokret ili glagoqa{tvo postalo je bitno obele`je hrvatske sredwovekovne kulture i jedna od velikih tekovina hrvatske kulture uop{te. Izdanak zajedni~ke tradicije slovenske pismenosti, glagoqska kwiga je pripadala istovremeno sferi zapadne, katoli~ke kulture i vekovima bila „posrednik u razmjeni duhovnih kretawa i ostvarewa sredwovekovne kwi`evnosti Istoka i Zapada“. Uz glagoqicu, u Hrvatskoj se sporadi~no javqa i }irilica. Wome su pisani neki od vrlo zna~ajnih tekstova hrvatske sredwovekovne kulture. U XIV veku u{la je u upotrebu i latinica.

Zajedno s pismom, Hrvati su primili i staroslovenski jezik, koji se, kao i u drugim slovenskim zemqama, po~eo postepeno mewati, prilago|avaju}i se govornom jeziku. Tako je nastao hrvatski tip crkvenoslovenskog jezika. Ali prodor narodnih elemenata u kwi`evni jezik bio je mnogo ve}i nego u drugim na{im zemqama i nije se ograni~io samo na fonologiju ve} se ispoqio tako|e u leksici, gramati~kim oblicima i u sintaksi. Jezik kwiga sve vi{e je poprimao odlike ~akavskog, a u nekim krajevima i kajkavskog dijalekta; uporedo s tim crkvenoslovenski elementi postepeno su potiskivani. Odnos crkvenoslovenske i narodne komponente 69

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

u kwi`evnom jeziku bio je nestalan i zavisio je od vi{e ~inilaca, a posebno od sadr`ine i namene teksta. [to je tekst daqe od liturgijske namene, to je u wemu mawe crkvenoslovenskih, a vi{e narodnih elemenata. Crkvenoslovenski ima prevagu u starijim tekstovima, a u mla|im narodni, {to zna~i da je razvoj i{ao u pravcu isticawa narodnog jezika. Pored tekstova pisanih me{anim jezikom, ima i takvih u kojima je jezik ~ist narodni.

Specifi~an geopoliti~ki polo`aj hrvatskih zemaqa u sredwem veku, wihova sme{tenost na isto~nom podru~ju zapadnog kulturnog kruga (kao {to su se srpske zemqe nalazile na zapadnom podru~ju isto~nog kruga), omogu}io je prodor vrlo raznolikih kulturnih uticaja u hrvatsku kwi`evnost. Ta raznolikost naro~ito se dobro vidi po tome odakle su dolazila prevo|ena dela, jer i u Hrvatskoj, kao i u drugim na{im zemqama, prevodna kwi`evnost zauzima glavno mesto u kwi`evnom radu u sredwem veku. Najvi{e ima dela prevedenih s latinskog jezika. Preko wih je hrvatska glagoqska kwi`evnost ulazila u sastav univerzalne latinske kulture sredweg veka. Neka prevedena dela do{la su iz italijanske kwi`evnosti, nekoliko ih je ~e{kog porekla. Znatan deo tekstova poti~e iz zajedni~ke crkvenoslovenske ba{tine ili su ti tekstovi u hrvatsku kwi`evnost do{li iz Vizantije posredstvom Srba, kao {to su, isto tako, mnoga dela iz zapadne Evrope preko hrvatske kwi`evnosti u{la u srpsku i druge kwi`evnosti crkvenoslovenskog kruga.

Za hrvatsku sredwovekovnu kwi`evnost karakteristi~no je uglavnom anonimno stvarawe, bez mnogo originalnosti i bez ve}ih stvarala~kih dometa, ali s rano ispoqenim narodnim demokratskim te`wama koje su i{le uporedo s wenom orijentacijom prema govornom jeziku. U tome je svojstvenost ove literature kojom se ona izdvaja me|u slovenskim i ne samo slovenskim kwi`evnostima sredweg veka. Prevodna literatura obuhvata najpre biblijske i liturgijske spise, dobijene najve}im delom iz staroslovenske epohe, zatim moralno-didakti~ku prozu, apokrife, `itija svetih, propovedi, polemike, romane, pripovetke itd. Kao i u drugim na{im kwi`evnostima, najbli`i su stvarnom `ivotu tekstovi pravni~kog karaktera. Me|u wima se nalazi i ~uvena Ba{~anska plo~a, napisana oko 1100. godine, najstariji sa~uvani kwi`evno-jezi~ki spomenik u Hrvatskoj. Bila je ugra|ena u Crkvu Svete Lu70

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

cije u blizini Ba{ke, na ostrvu Krku. U tekstu se saop{tava da je kraq Zvonimir darovao neko imawe pomenutoj crkvi. Od ostalih pravnih tekstova treba pomenuti Vinodolski zakonik, napisan krajem XIII veka, a sa~uvan u kasnijem glagoqskom prepisu, i Poqi~ki statut, iz prve polovine XV veka, pisan }irilicom.

U hrvatskoj kwi`evnosti sredweg veka zastupqene su i neke vrste kojih u na{im literaturama koje su se razvijale u vizantijskom krugu ili nema ili su mawe razvijene. To su u prvom redu stihovi i crkvena prikazawa.

Za razliku od srpske kwi`evnosti sredweg veka, u kojoj preovla|uje retorska proza a stih je srazmerno retka pojava, hrvatska kwi`evnost dosta je negovala stih kao oblik kwi`evnog izraza, naro~ito u poznom sredwem veku. Pesme su ve}inom religioznog sadr`aja i prevedene s latinskog jezika, ali ima i originalnih tvorevina. Vezane su ~esto za pojedine praznike, a najvi{e za Bo`i} i Uskrs. Naro~ito je bila popularna Pisan svetog Jure, na|ena u rukopisu iz XIV veka, u kojoj se pevalo o podvizima i ~udima najomiqenijeg hri{}anskog sveca u sredwem veku, svetog \ur|a. Sa~uvano je vi{e pesama i na teme op{teg karaktera, kao {to su: satiri~na pesma protiv sve{tenstva, satira na `ene, religiozno-didakti~ka pesma o prolaznosti svega na svetu itd. Stihovi su razli~iti, ali najvi{e ima osmeraca koji }e i u daqim tokovima hrvatske poezije, naro~ito u eposi renesanse, biti vode}i stih.

Crkvena prikazawa predstavqaju za~etke drame u sredwovekovnoj kwi`evnosti. Kao kwi`evna vrsta, ona su se razvila iskqu~ivo na zapadu, u krugu katoli~ke crkve. Na istoku, u Vizantiji i kod pravoslavnih Slovena, wih nije bilo. Crkvena prikazawa kao specifi~ne religiozne drame imala su iskqu~ivo verski sadr`aj; u wima su naj~e{}e prikazivane teme iz `ivota Isusa Hrista, posebno wegova stradawa. Predstave su obi~no davane na crkvene praznike; wihov jezik je bio narodni, kako bi ih mogli pratiti i neobrazovani. Od hrvatskih crkvenih prikazawa najpoznatije su Muke Spasiteqa na{ega, delo sa~uvano u glagoqskom rukopisu iz XVI veka. To je veoma duga drama koja je prikazivana u nastavcima, u toku dva dana.

Crkvena drama ima malo zajedni~kog sa onim {to mi danas podrazumevamo pod dramom. Jedan dobar poznavalac na{ih starijih literatura, hrvatski kwi`evni istori~ar Branko Vodnik, 71

opisao ju je slede}im re~ima: „Kako je sadr`ajem crkvena drama ~udesna i fantasti~na, tako joj je i tehnika posve slobodna i nevezana, a vrlo primitivna. Pitawe jedinstva mjesta i vremena ne postoji za pisce crkvene drame: ona nam prikazuje nebo, pakao i ~istili{te, sve jedno do drugoga; tu se javqa bog, an|eli, sveci, |avoli i qudi, zbivaju se sva ~udesa, a za sve dosta je samo rije~. Pa i u rije~i pisac je posve slobodan: ako drama iza|e pregolema, dolazi an|eo, pa javqa da se prikazivawe prekida, pa }e se nastaviti sjutra, a zavr{iti prekosjutra“.

Slovenija

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Od osmog veka, od vremena kada su alpski Sloveni potpali pod frana~ku vlast (oko 745. godine), mo`e se govoriti o sistemati~noj akciji pokr{tavawa. Po naredbi Karla Velikog, prevo|ewe iz paganske u hri{}ansku religiju izvo|eno je na jeziku starosedelaca i tako dolazi do prvih verskih i molitvenih tekstova na slovena~kom jeziku. Pretpostavqa se da su najva`niji verski i molitveni obrasci sa latinskog prevedeni na slovena~ki po~etkom IX ili ~ak mo`da krajem VIII veka, ali najstariji sa~uvani pisani spomenik poti~e s kraja X i po~etka XI veka. To su tzv. Bri`inski (ili Frajzin{ki) spomenici, tri teksta zabele`ena izme|u 972. i 1039. godine. Prvi i tre}i tekst su obrasci op{te ispovesti, koja je bila deo obreda pra{tawa greha; drugi po redu tekst je kwi`evno zanimqiviji i sadr`i propoved (homiliju) o grehu i pokori. Jezi~ki oblici kori{}eni u ovim molitvama pripadaju vremenski razli~itim epohama, {to svedo~i da su obrasci za te molitve `iveli i ranije na tom jeziku; u tekstovima se mogu uo~iti i tragovi staroslovenske leksike i drugih oblika svojstvenih crkvenoj kwi`evnosti iz }irilometodijevskog kruga. Postoji pretpostavka da su karantanski Slovenci, sele}i se, doneli tekst molitve i u dowu Panoniju, odnosno Koceqevu Moravsku, gde su je mo`da koristili i Metodijevi u~enici, te joj tako utisnuli i karakteristike staroslovenskog jezika.

Jezi~ke analize pokazuju da je re~ o bogatom i slikovitom jeziku koji jednostavnim re~enicama i retkim pozajmicama uspeva da izrazi vrlo zamr{ena na~ela hri{}anskog idealizma.

72

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Ovi najstariji spomenici pisani su na slovena~kom jeziku, a predstavqaju i najstarije slovenske spomenike pisane latinicom.

Sredwovekovnih tekstova na slovena~kom jeziku ima veoma malo i prete`no su crkvenog karaktera. Pored ve} pomenutih Bri`inskih spomenika, me|u tekstovima nastalim u krajwe nepovoqnim uslovima stalne zavisnosti Slovenaca od Nemaca zna~ajni kulturnoistorijski i jezi~ki spomenici su: Rate~ki rukopis (tekstovi nastajali u XIV veku), koji sadr`i osnovne motive, i Sti{ki rukopis, sa dve grupe zapisa: pretpropovedna invokacija i antifon datiraju iz 1428. a jedna strofa uskr{we pesme i op{irna op{ta ispovest (confessio generalis) iz 1440. godine.

Ve}ina zapisa iz sredweg veka na teritoriji dana{we Slovenije pisana je latinskim jezikom. Iz druge polovine XII veka sa~uvano je 26 latinskih kodeksa, na oko 4.500 strana. Iz XIV veka poznat je 41, a iz XV ~ak 91 kodeks. Sadr`ina ovih kodeksa vezana je za svakodnevnu crkvenu praksu (Biblija, misal, obredne kwige, brevijar, propovedi, molitve, himne, kalendari); svetovni sadr`aj primetniji je tek od XIV veka.

Za potrebe nema~kog plemstva razvijala se svetovna kwi`evnost na nema~kom jeziku, i to uglavnom u Koru{koj i [tajerskoj (mawe u Krawskoj). Neguju se vite{ka qubavna pesma (Minesang) i vite{ki ep. I u pesme i u epove upli}u se poneke slovena~ke re~i i stihovi. I na nema~kom ima dosta jevan|eqa, propovedi i molitava.

73

KWI@EVNOST SREDWOVEKOVNE SRBIJE

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Srpski letopisi poznog sredweg veka uvek su na po~etku srpske istorije stavqali Stefana Nemawu i wegovog sina Savu, zaboravqaju}i tako na vladare i dr`ave koji su bili pre wih, stoga {to je delatnost ove dve li~nosti donela u srpskoj istoriji preokret s dalekose`nim posledicama. Nemawa je udario temeqe jedinstvenoj srpskoj feudalnoj dr`avi u koju su u{le ranije samostalne ili polusamostalne oblasti Ra{ka, Zeta, Travunija i Zahumqe. Ta dr`avna tvorevina, koju }e wegov sin Stefan Prvoven~ani podi}i na rang kraqevstva, odr`ala se pod dinastijom Nemawi}a oko dva stole}a, stalno {ire}i svoje granice, da bi se na vrhuncu svoje mo}i, pod carom Du{anom, proglasila za carstvo Srba i Grka, a pod dinastijama koje su nasledile Nemawi}e trajala je jo{ oko sto godina. Kao {to je Nemawa tvorac jedinstvene srpske dr`ave, tako je wegov najmla|i sin Sveti Sava utemeqiva~ samostalne srpske crkve i wen prvi arhiepiskop. On je dao zavr{ni oblik onom {to je ve} zapo~eo wegov otac: stvarawu doma}e, narodne crkvene organizacije. Nemawa je podigao veliki broj manastira i time dao primer koji }e slediti svi wegovi naslednici. Ti manastiri posta}e ogwi{ta i rasadnici kwi`evne delatnosti; mnogi su, uz to, arhitektonska ostvarewa izuzetne lepote (Studenica, Gra~anica, De~ani i dr.), a svi su iznutra `ivopisani zidnim slikama, freskama s religioznim motivima, od kojih neke spadaju me|u najvi{e domete evropskog slikarstva u sredwem veku (naro~ito freske Sopo}ana, Mile{eva, Gra~anice). Najve}i uticaj na razvoj srpske sredwovekovne kulture i kwi`evnosti imao je manastir Hilandar u Svetoj Gori, duhovnom sredi{tu pravoslavnog sveta. On je jedini srpski manastir i ~ak jedina srpska institucija ~ije je delovawe kontinuirano, od osnivawa do danas.

74

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Bio je sredi{te duhovnog `ivota sredwovekovne Srbije, posrednik u kulturnim i politi~kim odnosima izme|u Srbije i Vizantije. Skoro svi na{i stari pisci pro{li su kroz Hilandar. U wemu je Sveti Sava osnovao prvu srpsku bolnicu. On je najve}a riznica na{e stare kwige.

Kwi`evnost sredwovekovne Srbije tesno je povezana sa usponom dr`ave Nemawi}a i s wenom daqom sudbinom.Ta kwi`evnost bila je po svojoj formi duhovna, religiozna, weni su tvorci, s malim izuzecima, crkvena lica, kalu|eri, neka od wenih najvrednijih dela stvorena su u internacionalnoj mona{ko-asketskoj klimi Svete Gore, pa opet je wen osnovni pokreta~ki motiv bio politi~ki a ne religiozni. Skoro svi na{i stari kwi`evnici, nadovezuju}i se jedan na drugoga, stalno su obra|ivali istu temu – istoriju srpske dr`ave i crkve, kao da su pisali jednu jedinstvenu kwigu ~iji su junaci vladari i crkveni poglavari. Osnovna kwi`evna vrsta bila je biografija. Ona je nastala na osnovu sveta~kih `itija, hagiografija, tako {to se u ovu formu starohri{}anske literature stalno unosila politi~ka, istorijska sadr`ina, usled ~ega se ona mewala, saobra`avala postavqenim ciqevima, dobijaju}i sve vi{e doma}e, nacionalno obele`je. Istom ciqu, utvr|ivawu osnovnih ustanova feudalnog dru{tva, dr`ave i crkve, slu`ile su i sve ostale kwi`evne vrste: pohvale, liturgijske himne, hronike, letopisi, hronografi, rodoslovi itd. Tek u poznom sredwem veku javi}e se pojedini kwi`evni tekstovi, naj~e{}e maweg obima, koji na neposredniji na~in izra`avaju li~nost svojih autora.

SVETI SAVA – UTEMEQITEQ STARE KWI@EVNOSTI Centralna li~nost na{e sredwovekovne kulture, utemeqiva~ stare kwi`evnosti i tvorac srpske kulturne individualnosti, jeste Sveti Sava (oko 1175 – 1235), koga su ve} wegovi savremenici slavili kao prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetiteqa.

Bio je najmla|i sin velikog `upana Stefana Nemawe, na kr{tewu je dobio ime Rastko. Jo{ u mladosti budu}i arhiepiskop stekao je odre|ena iskustva u vo|ewu javnih poslova. Kad je napunio petnaest godina, otac mu je poverio na upravu jednu oblast. Bio je to deo Humske zemqe, uz jadransku obalu, izme|u Dubrovnika i Ne75

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

retve. Veliki preokret u svom `ivotu napravio je u sedamnaestoj godini, kada je napustio o~ev dvor i pobegao u Svetu Goru. @iveo je najpre u ruskom manastiru Pantelejmonu, gde je odmah po dolasku primio mona{ki ~in, a potom u gr~kom manastiru Vatopedu, u kojem je proveo sedam godina. Tu mu se nekoliko godina pred svoju smrt pridru`io i otac kao monah Simeon. Dva monaha, otac i sin, ubrzo su dobili carsku dozvolu da osnuju manastir za Srbe – Hilandar, koji je u po~etku bio pod upravom Vatopeda, a potom se sasvim osamostalio i stekao status kakav su do tada imali i svi ostali negr~ki manastiri u Svetoj Gori. Posle o~eve smrti Sava je nastavio da `ivi u bratstvu manastira Hilandara, koje je sve vi{e raslo, a radi manastirskih poslova putovao je u Carigrad, Solun i jo{ neka druga mesta. Oko 1200. postao je jedna od vode}ih li~nosti u Svetoj Gori; najpre je bio obi~an monah, potom |akon, jeromonah i, na kraju, arhimandrit.

Na daqu wegovu sudbinu uticale su promene na politi~koj pozornici jugoisto~ne Evrope. Krsta{ko osvajawe Carigrada (1204) i osnivawe Latinskog carstva ostavili su dalekose`ne posledice na ~itave prostore isto~nog hri{}anstva. Do velikih mete`a do{lo je u Srbiji. Knez Vukan, stariji Nemawin sin, uz pomo} Ma|ara zbacio je s prestola brata Stefana i po~eo da vlada kao ma|arski vazal, dok ga Stefan nije, uz pomo} Bugara, savladao i ponovo uspostavio svoju vlast. Sva ta de{avawa bila su razlog da se Sava vrati u Srbiju, gde je do{ao s posmrtnim ostacima svog oca da bi izmirio zava|enu bra}u. Potom je o~evo telo sve~ano sahranio u wegovoj zadu`bini u Studenici. U narednih deset godina `iveo je u Srbiji; bio je iguman manastira Studenica i najbli`i saradnik svog brata Stefana Prvoven~anog. Pod wegovim rukovodstvom izvr{eno je `ivopisawe Studenice, a za gradwu novog velikog manastira @i~e, zadu`bine Stefana Prvoven~anog, doveo je arhitekte „iz gr~ke zemqe“. Po{to je gradwa manastira @i~e zavr{ena, pozvao je slikare „iz Konstantinova grada“ da ga ukrase.

Kao saradnik svog brata i ~ovek jedinstvenog autoriteta u Srbiji, neposredno je u~estvovao u dr`avni~kim poslovima i vi{e puta odlazio u diplomatske misije okolnim vladarima. Zajedni~ki rad dva brata, Stefana Prvoven~anog i Svetog Save, na unutra{wem i spoqa{wem u~vr{}ivawu dr`ave u krajwe slo`enim istorijskim prilikama krunisan je uspehom. Srbija je dobila dva zna~ajna me|unarodna priznawa: dr`ava je podignuta na rang kraqe76

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

vine, a wena crkva postala je autokefalna arhiepiskopija. Zasluga za prvo priznawe pripada Stefanu, koji je kao prvi kraq i nazvan Prvoven~ani. Drugo priznawe dobijeno je iz Vizantije zahvaquju}i autoritetu i diplomatskoj ve{tini svetog Save. On je osniva~ i prvi arhiepiskop srpske crkve.

Kao verski poglavar Sava je izvr{io organizaciju crkvenog `ivota u zemqi. Prvo sedi{te arhiepiskopije bilo je sme{teno u manastiru @i~i. Ustanovqeno je deset episkopija – tri stare, do tada pod jurisdikcijom Ohridske arhiepiskopije, i sedam novih.

U svima je Sava postavio doma}e episkope, Srbe. Osnivawe nezavisne srpske crkve, wena jaka unutra{wa organizacija i, nadasve, visoki li~ni autoritet wenog osniva~a Svetog Save, doprineli su ja~awu hri{}anskog u~ewa na ovim prostorima i u~vr{}ivawu hri{}anstva u srpskom narodu. Autokefalnost srpske crkve priznali su jo{ za Savina `ivota svi poglavari pravoslavnih crkava. Kao arhiepiskop Sava je, posle smrti svog brata Stefana, krunisao wegovog najstarijeg sina Radoslava, a kad je ovaj proteran iz zemqe, wegovog mla|eg brata Vladislava. U dva maha, 1229. i 1234, putovao je na istok u posetu svetim mestima u Palestini i Egiptu. Pre odlaska na drugo putovawe odrekao se arhiepiskopskog trona, a za drugog srpskog arhiepiskopa izabran je wegov u~enik Arsenije Sremac. Na povratku sa ovog puta svratio je u Trnovo, na poziv bugarskog cara, tasta kraqa Vladislava. Tu se razboleo i umro 14/28. januara 1336. godine. Iz Trnova je wegovo telo preneseno u Srbiju i sahraweno u manastiru Mile{evi, zadu`bini kraqa Vladislava.

Kwi`evni rad Svetog Save bio je u celini u slu`bi wegove prakti~ne delatnosti. Tako su od najve}eg zna~aja wegovi pravni spisi. Sava je za~etnik na{eg sredwovekovnog zakonodavstva. Od wega poti~u na{i prvi manastirski ustavi, tipici. Za isposnicu koju je sam podigao u sredi{tu Svete gore Kareji napisao je po uzoru na neki gr~ki tekst Karejski tipik, a odmah zatim za potrebe Hilandara – Hilandarski tipik. Kasnije je na~iwen i Studeni~ki tipik, namewen manastiru Studenici. Kada je srpska crkva dobila autokefalnost, Sava je u Solunu, na povratku iz Nikeje, okupio grupu u~enih qudi da prevedu „kwige zakona, potrebne wegovoj sabornoj crkvi“. Tako je nastalo Zakonopravilo (gr~ki Nomokanon), poznatije po kasnijem, ruskom nazivu Krm~ija ili Savina krm~ija. To je enciklopedijska zbirka crkvenih i 77

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

gra|anskih zakona, najautoritativniji zbornik vizantijskog kanonskog prava na slovenskom jeziku, koji }e postati osnovni ustav kako srpske, tako i ruske i bugarske crkve.

Svoje najva`nije kwi`evno delo, @ivot gospodina Simeona, prvu srpsku biografiju, Sava je napisao kao uvodni deo Studeni~kog tipika, a ne kao samostalan rad. Po progla{ewu Nemawe za sveca Sava je napisao Slu`bu svetom Simeonu, prvo srpsko delo ove vrste, od kojeg po~iwe razvoj na{e liturgijske poezije. Tom spisku Savinih radova treba dodati i wegov sasvim kratki Ustav za dr`awe psaltira, kao i Poslanicu igumanu Spiridonu, jedino wegovo sa~uvano privatno pismo.

Na taj na~in, u kwi`evnom radu Svetog Save susti~u se tri osnovna vida kwi`evnosti nemawi}kog doba – biografski, liturgijski i pravni. Kod wega se vidi mnogo boqe nego kod kasnijih pisaca koliko svaki od tih `anrova duguje svoj nastanak prakti~nim crkvenim i dr`avnim potrebama. Sava je javni radnik i prosvetiteq, koji se pera prihvata samo kada to treba da poslu`i ciqevima wegove prakti~ne delatnosti. A ta wegova delatnost bila je mnogostruka, ona je zalazila u sve oblasti `ivota tada{we Srbije. Starao se da srpski manastiri dobiju dobra pravila kojima }e se urediti unutra{wi `ivot i odnosi u bratiji, ali je vodio brigu i o wihovom umetni~kom ukra{avawu; nalazio je i dovodio majstore koji }e ih `ivopisati, sara|ivao s wima u izboru motiva i si`ea koji }e biti na slikama predstavqeni. Na wegov podstrek, svakako, oni su na freskama u Studenici naslikali najzna~ajnije trenutke iz Nemawina `ivota, wegov odlazak u Svetu goru, prenos wegovih mo{tiju u Srbiju itd. Ti motivi }e se i kasnije, zajedno s drugim doga|ajima iz istorije Nemawi}a, ~esto pojavqivati na freskama manastira. Za vreme Savinog boravka u Svetoj Gori, i svakako uz wegovo neposredno u~e{}e, izvr{ena je reforma srpskog pravopisa, ~ija je svrha bila prilago|avawe na~ina pisawa crkvenoslovenskog jezika srpskom izgovoru. „Do tog vremena posrbqavawe izgovora tog jezika reflektovalo se u pisawu na stihijski na~in, a sada je to pisawe u~iweno racionalnijim“ (Pavle Ivi}). Novi pravopis u nauci se naziva ra{kim, za razliku od prethodnog, zetsko-humskog. On }e vladati u srpskim kwigama sve do epohe despota Stefana Lazarevi}a, kada }e biti zamewen tzv. resavskim pravopisom. I ovde se, kao i u svemu 78

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

{to je radio, ispoqio Savin prakti~ki duh zakonodavca i u~iteqa. Neposredan u~esnik u politi~kom `ivotu zemqe, prvi diplomata Srbije, koji je u va`nim dr`avnim misijama i{ao stranim vladarima, svetski putnik, koji je u dva maha obilazio sveta mesta hri{}anstva i susretao se sa istaknutim li~nostima pravoslavnog istoka, Sava je bio i prvi na{ ~ovek koji je putovao po unutra{wosti zemqe, susretao se s velika{ima i sa obi~nim svetom, obilazio i pou~avao narod. Ta prakti~na orijentacija primetna je i u na~inu na koji je sastavqao svoje spise. U svom radu polazio je od vizantijskih uzora i, zavisno od potrebe, prevodio gr~ki tekst, prilago|avao ga na{im prilikama, dodavao svoje. U Slu`bi Svetom Simeonu on se poslu`io slu`bom Sv. Simeona Stolnika, dodav{i samo ono ~ime se Simeon Nemawa istakao kao vladar u svojoj dr`avi i docnije kao monah. Sava za svog junaka zapisuje da je bio „seliteq, graditeq i qubiteq ota~astva“, wegov „svetilnik“, „nepokolebqiv u napastima i skrbima i u raznim bedama, ~uvaju}i nepokolebqivo svoju dr`avu“. Pi{u}i pravila za manastire u kojima je i sam godinama `iveo, Sava je u wih unosio i vlastita iskustva i do`ivqaje. U Hilandarskom tipiku ukratko iznosi podatke iz `ivota osniva~a manastira Simeona Nemawe: kako je napustio presto i do{ao u Svetu Goru, kako je podigao Hilandar i u wemu umro. To je jezgro Nemawine biografije, iz kojeg }e se u uvodnim glavama Studeni~kog tipika razviti prvo originalno delo srpske kwi`evnosti – @ivot gospodina Simeona.

Ve} su u biografskim pasa`ima Hilandarskog tipika primetna dva obele`ja Savine kwi`evne individualnosti, kojima se ovaj na{ prvi pisac sredweg veka toliko razlikuje od svih kasnijih – wegova preciznost u navo|ewu ~iweni~kih pojedinosti i neposredni, li~ni ton kazivawa. Sava pomno navodi glavne datume iz Nemawina `ivota u Svetoj Gori, tako da wegov izve{taj ima veliku dokumentarnu vrednost. Ta egzaktnost ipak ne dovodi do suvo}e, jer se u kazivawu stalno probija Savina li~nost, wegova se}awa i do`ivqaji, wegov odnos prema ocu, izvesna srda~nost i neposrednost, te tako retke osobine kod na{ih starih pisaca.

Saop{tavaju}i o smrti svog oca, Sava pri~a kako je posle toga pao u duboku tugu i kako ga je obuzeo strah {to ga je otac ostavio samog, na pustom mestu, izlo`enog opasnosti od napada „bezbo`nih razbojnika“. Prisnost i srda~nost provejavaju i iz wegovog 79

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

pisma igumanu Spiridonu, pisanog s wegovog drugog putovawa po Palestini u jesen 1233. Celo pismo je u prijateqskom tonu, bez i~eg zvani~nog, onako kako samo mo`e da pi{e prijateq prijatequ. Sve te osobine su najvi{e do{le do izra`aja u wegovom glavnom delu @ivotu gospodina Simeona. Ali u wemu nalazimo i karakteristike suprotne ovima – wegov monasticizam, asketizam, spiritualnost.

Ovo delo se od kasnijih biografija razlikuje kako po postawu tako i po duhovnim te`wama i kwi`evnim osobinama. U svojoj osnovi, @ivot gospodina Simeona i nije potpuna biografija, ve} povest o vladaru koji se odri~e prestola i postaje monah. [ire su obuhva}ene samo posledwe, mona{ke godine Nemawina `ivota.

Raniji Nemawin `ivot izlo`en je sa`eto, i to na dva mesta, na po~etku i na kraju spisa – u prvom slu~aju s politi~kog a u drugome s religiozno-moralnog stanovi{ta. Dve kontrastne biografske skice, koje ina~e obiluju dragocenim podacima, ~ine istorijski okvir pri~e o monahu Simeonu, u kojoj su u istom antiteti~kom smislu izdvojena dva momenta, dve osnovne situacije, razvijene na scensko-dijalo{ki na~in: odricawe od prestola i umirawe.

Oba puta junak je okru`en bliskim qudima od kojih zauvek odlazi.

U prvom slu~aju on se pojavquje kao svemo}an vladar koji pred narodom i naslednicima izri~e svoju posledwu voqu, a u drugome – on je samo ~ovek, slab, nemo}an, na samrti, koji upu}uje re~i utehe svom sinu i okupqenim monasima.

Scena umirawa data je sna`no i potresno. Smrt se do`ivqava kao kulminacija `ivota koji je od po~etka okrenut Hristu.

Dramatika te scene po~iva na krajwoj skru{enosti nekada{weg vladara u predsmrtnim trenucima i bo`anskoj objavi u trenutku smrti. U pozadini su okupqeni monasi, me|u kojima se kao narator i svedok posebno izdvaja sin samrtnika. On ustreptala srca prati {ta se doga|a. Prizor deluje toplo i neposredno: ose}a se uzvi{enost trenutka, ali i bol dva bi}a, oca i sina, vezana najdubqom qudskom vezom.

Neposrednost i jednostavnost kazivawa plene ~itaoca iznad svega. One su odlika ~itavog Savinog pripovedawa o mona{kim godinama Sv. Simeona, a u ovoj jedinstvenoj i veli~anstvenoj sceni kulminiraju, kao uostalom, i sva druga misaona i umatni~ka svojstva dela. Sa izrazitim smislom za dramsku gradaciju, Sava je is80

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

pri~ao pri~u o tome kako se jedan vladar odvaja od carstva zemaqskog i prikqu~uje carstvu nebeskom. Ovde se kidaju posledwe stare veze, a zapo~iwu nove. Trenutak kada samrtnik prestaje da sa svojim sinom saobra}a re~ima i kad, dobaciv{i mu posledwi pogled, nastavqa da govori stihove iz psalma, upu}ene nekom drugom, nevidqivom, obele`ava to wegovo kona~no odvajawe od sveta, za koje je sve ostalo ispri~ano u toj pri~i bilo, u stvari, samo priprema.

Kre}u}i se u okvirima jednog standardizovanog i kli{etiranog `anra, Sava je stvorio umnogome nestandardno delo. Istra`iva~i su skrenuli pa`wu na to da je ovo delo jedina na{a stara hagio-biografija bez ~uda. U sceni umirawa Simeon do`ivqava ~udesno vi|ewe, ali autor se uzdr`ao od svake konkretizacije; on ne ka`e ni{ta o tome {ta je samrtnik stvarno video, sve ostaje samo u nagove{taju. To, kao i mnoge druge osobine, ovo delo izdvajaju u na{oj sredwovekovnoj biografskoj kwi`evnosti.

Sveti Sava je najznamenitija li~nost srpskog sredweg veka.

Svojom organizatorskom, prosvetiteqskom i kwi`evnom delatno{}u on je otvorio novu eru u istoriji srpske kulture. Osniva~ i najve}i nacionalni svetiteq srpske crkve, on je postao jedna od najomiqenijih li~nosti u na{em narodu. O wemu su se ispredale pri~e i legende, pevale pesme. Cela na{a sredwovekovna kultura razvijala se na osnovama koje je on postavio. U XIX i XX veku on je postao kultna li~nost srpske {kole i prosvete.

OSTALI PISCI

Stefan Prvoven~ani

Drugi srpski biograf Stefan Prvoven~ani (vladao 1196–1227) bio je vladar vaspitan u vizantijskom duhu, qubiteq kwi`evnosti i, uz to, „vrlo razuman i ve{t pripovedalac“, kako je o wemu rekao Savin biograf Teodosije. Wegovo delo @ivot i podvizi Svetog Simeona (oko 1216) prva je na{a celovita biografija, u kojoj je obuhva}en ~itav Nemawin `ivot, od ro|ewa do smrti, pa i doga|aji posle smrti u kojima se ispoqila wegova natprirodna mo}. U wegovoj interpretaciji Nemawa gubi qudske crte, toliko prisutne u Savinom spisu, i postaje instrument bo`anstva, sve81

уџ

бе

ни

ке

titeq, ~udotvorac, bo`ji izabranik. Sve pobede koje je izvojevao kao vladar, kao i uspesi wegovog naslednika, autora spisa, obja{wene su na isti na~in: bo`anskim uplitawem u istorijska zbivawa, ~udima. To vi|ewe Nemawinog lika i srpske istorije dosledno je sprovedeno na svim planovima dela. Stefan pi{e sve~anim panegiri~kim stilom, u wegovom postupku trijumfuje sredwovekovna te`wa ka apstrahovawu, idealizaciji i spiritualizaciji stvarnosti. Kod wega je nezamisliva onakva `ivotna i qudski potresna situacija kakva je scena Nemawinog umirawa u spisu wegovog brata. U wegovom izlagawu, koje je stilizovano prema modelima iz Biblije, jedva se naziru konture realnih doga|aja. ^uvena scena otkrivawa bogumila, u kojoj se na dr`avnom saboru pojavquje `ena nekog velmo`e da optu`i mu`a jeretika – gotovo da je jedini izuzetak. Umesto realnih opisa, od daje obiqe pore|ewa, biblijskih analogija, retorskih perifraza, simboli~nih tuma~ewa i, naro~ito, razvijenih poetskih slika koje ~ine glavni ukras wegovog kwi`evnog izraza.

Domentijan i Teodosije

За

во

д

за

Zapo~eta biografijama osniva~a dr`ave, kwi`evnost nemawi}kog doba nastavqa se biografijama osniva~a crkve. Savin lik kwi`evno su oblikovala dva svetogorska monaha – Domentijan i Teodosije. I jedan i drugi napisali su @ivot Svetog Save. Te dve kwige, najopse`nije u na{oj sredwovekovnoj kwi`evnosti, stoje u specifi~nom odnosu: Teodosijeva je napisana na osnovu Domentijanove. Isti je junak, isti doga|aji, ispri~ani po istom redu, pa opet te{ko je na}i dve kwige koje se me|usobno toliko razlikuju!

Domentijan, „posledwi u~enik Svetog Save“, kako je sebe nazvao, jeromonah manastira Hilandara, u svom @ivotu Svetog Save (1254) ugledao se na Prvoven~anog, razvijaju}i daqe wegove poglede, wegov postupak i stil. Osnovne ~iwenice iz Savinog `ivota on iznosi jasno i pregledno, ali bez te`we k narativnom razvijawu pojedinosti. Doga|aj za Domentijana nije va`an sam po sebi, on je samo povod za otkrivawe vi{e, bo`anske svrhe delatnosti glavnog junaka. U svoje izlagawe on stalno unosi perspektivu celine, u svakom doga|aju iz biografije svog junaka vidi ceo wegov pro{li 82

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

i budu}i `ivot. Time se sam doga|aj potiskuje u zadwi plan ili se sasvim zanemaruje, a u prvi plan se stavqa smisao li~nosti junaka i wegove delatnosti. Tim putem dolazi do preobra`aja narativne u simboli~ku strukturu, koja je stilisti~ki ostvarena raznim sredstvima. Od wih treba posebno ista}i dva: biblijske paralele i citate i svetlosne simbole. Prvim postupkom ostvarena je biblijsko-hri{}anska perspektiva, a drugim postupkom u pri~awe se unosi perspektiva nadistorijskog, natprirodnog, bo`anskog sveta. Osobenost dela je u ovom drugom, u svetlosnoj simbolici.

Simboli kao {to su: Sunce, zvezda Danica, zraka, svetilnik, nadzemaqska svetlost – sprovedeni dosledno kroz celo delo, otkrivaju nam wegov najdubqi smisao i su{tinu. Savin `ivotni put simboli~ki je predstavqen kao kru`ewe Sunca od istoka na zapad, od Svete gore u kojoj je zapo~eo svoj duhovni `ivot ka wegovom ota~astvu, uz koje stalno ide epitet „zapadno“. Domentijan je s pravom nazvan pesnikom svetlosti. Na stranicama @ivota Sv. Save ose}a se ona ista ozarenost svetlo{}u kao na monumentalnim freskama Sopo}ana, manastira koji je u to vreme podignut.

Drugi Savin biograf Teodosije istorijski je skoro nepoznata li~nost. Bio je svetogorski monah i, verovatno, Domentijanov u~enik. Pored biografije Svetog Save (pre 1292), od wega poti~u jo{ jedan hagiografski spis, @ivot Petra Kori{kog, zatim retorska Pohvala Simeonu i Savi i {est liturgijskih himni. Ve} na osnovu samih naslova, Teodosije se pokazuje kao na{ najraznovrsniji i najplodniji sredwovekovni kwi`evnik.

Iako kao himnograf zauzima prvo mesto u na{em starom duhovnom pesni{tvu, Teodosije je prevashodno pripoveda~. Wegova dva `itija predstavqaju nesumwivo najve}e domete na{eg sredwovekovnog pripoveda~kog majstorstva. Iako je, naro~ito u Savinom `itiju, bio sputavan gra|om koju je obra|ivao, a u oba – hagiografskim {ablonima kojima je ostao veran, Teodosije je umeo da prevlada i jednu i drugu prepreku i da se nametne lakim, te~nim, `ivopisnim, ponekad dramati~nim i uvek psiholo{ki obojenim pri~awem, {to ga je u~inilo najpopularnijim piscem u sredwem veku i obezbedilo mu sve pohvale modernih prou~avalaca, ~ak i onih koji nisu pokazivali nimalo naklonosti prema drugim starim piscima. Neki kwi`evni istori~ari nazivali su ga romansijerom, a wegov @ivot Svetog Save romanom. Epizoda o Savinom 83

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

begu u Svetu Goru i o poteri za wim, uzbudqiva i zanimqiva, ispripovedana je sa smislom za postupno, dramsko razvijawe akcije, tako da mo`e da podseti na poglavqe iz kakvog romana.

Upore|en sa Domentijanom i drugim starim biografima, Teodosije deluje gotovo realisti~no. Wegov Sava izgubio je ne{to od svog nadzemaqskog lika kojim ga je ukrasio Domentijan i, uprkos tome {to je idealizovan, postao nekako stvarnija li~nost. Savini postupci su ne samo religiozno-moralni nego i psiholo{ki motivisani. On nije ni tako monolitan kao kod Domentijana. U wemu se ne jednom bore suprotni motivi i te`we: vu~e ga qubav prema Svetoj Gori i mona{kom `ivotu koji je prikazan kao idili~no „tihovawe“ („ml~anije“), ali du`nosti prema otaxbini ne dozvoqavaju mu da `ivi onako kako bi hteo. Savina delatnost u Srbiji, wegova nastojawa da prosveti narod, da utvrdi veru i uvede „dobre naravi i obi~aje“, dati su tako|e sa dosta pojedinosti, na osnovu kojih se mnogo vi{e nego iz drugih starih spisa nazire dru{tveni `ivot tog doba.

Teodosijev pripoveda~ki dar jo{ je potpunije do{ao do izra`aja u drugom wegovom delu, @ivotu Petra Kori{kog, koje je kra}e i mawe poznato od prethodnog ali po svojim kwi`evnim kvalitetima nimalo ne zaostaje za wim. Pi{u}i o anonimnom pustiwaku, Teodosije nije bio sputan istorijskim obzirima kao kad je pisao o prvom srpskom arhiepiskopu, te se zato mogao do kraja prepustiti svojim pripoveda~kim sklonostima i stvoriti delo kome po dramati~nosti zbivawa, `ivotnoj verodostojnosti i psiholo{koj produbqenosti nema ravna u na{oj staroj kwi`evnosti. Lik glavnog junaka dat je u dramati~nim odnosima – prema svojima, majci i sestri, prema sebi, prema Bogu. Ni u jednom drugom na{em delu nije s toliko snage prikazana drama sredwovekovnog ~oveka raspetog izme|u qudskog i bo`anskog, izme|u „gre{nih“ potreba tela i visokog verskog idealizma, ostvarqivog samo po cenu umrtvqewa telesnog u sebi, autodestrukcijom.

Danilo i wegovi nastavqa~i

I posle Teodosija kwi`evnost se razvija u istim tematskim i stilskim okvirima. Najvi{e se pi{u biografije vladara i arhiepiskopa. Novina je u tome {to su ta kasnija `itija me|usobno 84

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

povezana i sabrana u jednu kwigu, zbornik, poznat pod nazivom @ivot kraqeva i arhiepiskopa srpskih. U wemu je sadr`ano {est kraqevskih `itija (Uro{a, Dragutina, kraqice Jelene, Milutina, De~anskog i Du{ana, od kojih je posledwe, Du{anovo, nedovr{eno) i deset `itija arhiepiskopa, od Savina naslednika Arsenija do Danila II, kojima su dodate tri istorijske skice „o postavqewu“ prvih patrijarha. @itija su razli~itog obima, naro~ito u arhiepiskopskom delu, gde su, pored ~etiri op{irna, sva ostala kratka – od nekoliko redova do tri stranice, a pisali su ih razni autori. Najve}i deo poti~e od arhiepiskopa Danila – sva kraqevska `itija, izuzev posledwa dva, i najve}i deo arhiepiskopskih.

Preostala su delo wegovih anonimnih nastavqa~a, kojih ima najmawe dva, a mo`da i vi{e. Me|u wima je najzna~ajniji Danilov u~enik, autor `itija De~anskog, Du{anovog i samog arhiepiskopa Danila. On je, najverovatnije, i povezao `itija u celinu.

Danilo je zapo~eo tamo gde su stali biografi XIII veka. Od wih je prihvatio tematiku i filozofiju istorije, kwi`evni oblik i stil. Wegov glavni uzor je Domentijan, a preko wega i Prvoven~ani. Danilove biografije su „~ista retorska `itija“ vizantijskog tipa. Na Danila su se nadovezali wegovi nastavqa~i, posebno wegov u~enik.

Od pojedina~nih biografija po vrednosti se izdvajaju tri: Milutinova od Danila i Stefana De~anskog i arhiepiskopa Danila od Danilovog u~enika. Danilov @ivot kraqa Milutina, koji zauzima centralni polo`aj u kwizi, najop{irniji je i ujedno najvi{e istori~an od svih ostalih `ivotopisa. To delo mestimi~no, naro~ito u delovima o ratovima koje je vodio Milutin, prerasta u hroniku vladavine ovog kraqa koji je od svih Nemawi}a najdi`e vladao, bio najve}i ratnik i ujedno najve}i graditeq zadu`bina me|u wima. Danilo je ~ovek zna~ajne kwi`evne kulture ali bez ve}eg dara. Wegovo pripovedawe je bez reqefnosti, wegova retorika bez pesni~kog poleta. Talentom ga daleko prevazilazi wegov u~enik koji je napisao dve najlep{e biografije Zbornika: @ivot Stefana De~anskog i @ivot arhiepiskopa Danila II. Iako te`i da ide stopama svog u~iteqa, mnogo je bli`i onoj liniji srpske hagiobiografike ~iji su predstavnici Sava i Teodosije. Kao i oni, u~enik je, pre svega, pripoveda~, s tom razlikom {to wemu nedostaje emocionalno-psiholo{ka komponenta koja ~ini osobenim dva pomenuta pisca. Wegovo kazivawe usme85

reno je na spoqa{wa zbivawa; ono je vi{e hroni~arsko, epsko.

Najvi{e domete postigao je u opisima masovnih kretawa i okr{aja, u ~emu je pokazao izvanredno ose}awe za geografski prostor, tako retko kod na{ih starih pisaca. Dve ratne epizode iz wegovih `itija – bitka na Velbu`du iz @ivota Stefana De~anskog i Danilovo vojevawe sa razbojnicima iz @ivota arhiepiskopa Danila – zajedno sa scenom Nemawine smrti iz Savinog @ivota Sv. Simeona, epizodom Savinog bekstva u manastir iz Teodosijevog @ivota Sv. Save i @ivotom Petra Kori{kog u celini predstavqaju najve}e pripoveda~ke domete na{e sredwovekovne kwi`evnosti.

ни

ке

Nova kwi`evna stremqewa. Jefimija. Despot Stefan

За

во

д

за

уџ

бе

Sredinom XIV veka feudalna Srbija, na vrhuncu svoje mo}i, progla{ava se za carstvo Srba i Grka, a svoju crkvu podi`e na rang patrijar{ije. No, carstvo je bilo kratkoveko. Ubrzo posle smrti prvog cara Stefana Du{ana (1355), ono je po~elo da se raspada na samostalne dr`avne oblasti, a smr}u wegovog nesposobnog naslednika Uro{a (1371), s kojim je i izumrla dinastija Nemawi}a, ono je i formalno prestalo da postoji. Zatim dolazi turska najezda i u nepunih dvadeset godina dva stra{na poraza: na Marici (1371) i na Kosovu (1389). Veliki porazi koji su usledili posle najvi{eg uspona izazvali su pometwu kod suvremenika. Wihovo raspolo`ewe najboqe je izrazio svetogorski inok Isaija, kada je na prevodu filozofskih spisa Pseudo-Dionisija Areopagita, neposredno posle Mari~ke bitke, zapisao da je kwigu zapo~eo „u dobra vremena“ a zavr{io je „u najgora od svih zlih vremena“. U {ezdesetak godina posle Kosovske bitke, koliko je jo{ postojala, sredwovekovna Srbija imala je period blistave obnove za vreme despota Stefana, koji }e doneti mo`da najve}i razmah sredwovekovne kwi`evne aktivnosti. Zatim }e uslediti agonija za vreme despota \ur|a i kona~ni pad nakon wegove smrti.

Zna~ajne promene dogodile su se ne samo u politi~koj sferi nego i u kulturnom `ivotu i kwi`evnom stvarawu. U Srbiji, kao i u drugim zemqama pravoslavnog jugoistoka i istoka Evrope, krajem XIV i u XV veku dolaze do izra`aja neke tendencije u kojima kulturni istori~ari vide predznake renesanse. To su, pre svega: 86

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

te`we ka sekularizaciji kulture, za~eci individualizma, bu|ewe interesovawa za antiku. Despot Stefan, za ~ije su vlade te te`we najizrazitije, ima u svojoj pojavi ne~eg {to ga odvaja od ranijih nemawi}kih kraqeva, a pribli`ava tipu renesansnog prosve}enog tiranina. On je bio za{titnik kulture i kwi`evnosti, inicijator kwi`evne obnove u Srbiji svog doba. Na wegov poziv u despotovinu dolaze u~eni kalu|eri iz Svete gore i, sme{teni po raznim manastirima, po despotovoj poruxbini prevode dela s gr~kog jezika. „Resavska {kola“ u manastiru Manasija najva`niji je centar prepisiva~ke i prevodila~ke aktivnosti u despotovo vreme.

Despotova prestonica Beograd postaje tako|e zna~ajno kulturno sredi{te, u wemu `ivi i radi najzna~ajniji pisac toga doba Konstantin Filozof, koji je, zajedno sa drugim izbeglicama iz bugarskih i gr~kih zemaqa, na{ao uto~i{te u despotovoj Srbiji.

Kwi`evnost novog vremena pretrpela je najdubqe, sistemske izmene izgubiv{i najva`niju odliku nemawi}ke kwi`evnosti: wenu monolitnost. Raspadaju se veliki `anrovi i umesto wih dolaze do izra`aja mawe forme: slovo, pohvala, pesma, poslanica, zapis. Kwi`evnost se usitwava, fragmentarizuje, ali sve vi{e dobija umetni~ki, poetski, lirski karakter, postaju}i vi{e kwi`evnost u modernom smislu.

Me|u autorima tih poetskih tekstova susre}emo se prvi put s imenom jedne `ene. To je monahiwa Jefimija (oko 1349 – posle 1405), pre zamona{ewa `ena despota Ugqe{e Mrwav~evi}a. Od we poti~u dva lirska, elegi~no intonirana sastava: napis na ikonici darovanoj manastiru Hilandaru, u kojem je izrazila materinski bol zbog smrti svog deteta, i Pohvala knezu Lazaru, izvezena svilom na pokrovu za kne`ev }ivot. Oba teksta odlikuju se toplinom i neposredno{}u, te li~nim, ispovednim tonom. Pesnikiwa govori mrtvom knezu kao dragom prijatequ, kojega je smrt udaqila ali nije odvojila od najbli`ih. Hvaqena od sredwovekovnih pisaca Grigorija Camblaka i Konstantina Filozofa kao mudra `ena, Jefimija u`iva nepodeqene simpatije i svih modernih poznavalaca na{e stare kwi`evnosti.

Jefimijina Pohvala knezu Lazaru spada u tematsku skupinu od desetak spisa o knezu Lazaru, nastalih u prvim decenijama posle Kosovske bitke. O Lazaru nije napisano celovito `itije obima biografija nemawi}kih vladara, nego ve}i broj mawih spisa uglavnom poetsko-retorskog karaktera. Tom svojom cikli~nom priro87

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

dom lazarevski spisi su pandan kosovskom krugu epskih pesama, sa kojima imaju i niz tematskih podudarnosti. Sa `anrovskog stanovi{ta, me|u wima se mogu izdvojiti tri tipa: povesna slova, pohvalna slova i pohvale. U povesnim slovima pohvala knezu mu~eniku skop~ana je sa izlagawem u retorskom obliku najva`nijih doga|aja iz wegova `ivota. Wih ima najvi{e, me|usobno se uglavnom sla`u u ~iwenicama koje iznose, ali se obimom razlikuju.

Najva`niji od wih su: Slovo knezu Lazaru patrijarha Danila III i Pomen knezu Lazaru (naziva se tako|e i Povesnim slovom) nepoznatog pisca. U wima se govori o doga|ajima iz kne`evog `ivota koji su gotovo svi u{li u narodnu pesmu i na na~in koji, i pored crkvene retorike, podse}a na heroiku epske pesme. Sredi{wi dramati~ni trenutak u wima nije sama bitka nego Lazarevo savetovawe sa vojvodama, besede u kojima su sadr`ane lepe aforisti~ke izreke o sramoti ropstva i lepoti `rtvovawa za slobodu. Drugom tipu pripada Pohvalno slovo knezu Lazaru od nepoznatog pisca, u stvari, beseda dr`ana na godi{wicu Lazareve smrti, u kojoj nema ni~eg biografsko-narativnog. Razlikuje se od ostalih spisa po radosnom, pobedni~kom raspolo`ewu u kojem nema ni senke tragike. O Lazarevom danu govori se kao o radosnom prole}nom prazniku kada se spaja nebo sa zemqom, a svetlost obasjava „svega sveta kute“. U pohvale, uz pomenutu Jefimijinu Pohvalu knezu Lazaru, spada i Natpis na kosovskom stubu, koji se pripisuje Lazarevom sinu Stefanu.

Despot Stefan Lazarevi} (1377–1427, vladao od 1389) bio je ne samo prosve}eni vladar, kwigoqubac i mecena nego i kwi`evnik. O wegovom kwi`evnom daru i umetni~kim te`wama najupe~atqivije govori pesni~ka poslanica Slovo qubve, neka vrsta pesme u prozi s akrostihom, jedan od najlep{ih kra}ih kwi`evnih tekstova u na{oj literaturi sredweg veka. Posebno svojstvo tog teksta je lirska sugestivnost. Govore}i o qubavi, pesnik ni{ta ne ka`e do kraja, sve ostaje u nagove{taju koji „daje potrebnu eleganciju pesni~kom tekstu i obezbe|uje tajnovitost tananim ose}awima“ izra`enim u wemu, kao {to je primetio Miodrag Pavlovi}. Pesnik je najodre|eniji kad govori o prirodi. Lirska sugestija tada prelazi u deskripciju. Slike koje se ni`u pune su pokreta, {irine i radosnog do`ivqaja obnove prirode. Kroz ovo Slovo despota Stefana prvi put se u na{oj kwi`evnosti ose}a sve`i dah prole}a i qubavi.

88

Grigorije Camblak i Konstantin Filozof

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Biografije se pi{u i daqe, ali mnogo mawe nego ranije. Glavni predstavnici ove vrste u kwi`evnosti XV veka jesu Grigorije Camblak i Konstantin Filozof.

Grigorije Camblak (1364–1419/20), nemirna lutala~ka li~nost neizvesnog porekla, ostavio je traga u bugarskoj, rumunskoj, srpskoj i ruskoj kwi`evnosti. U Srbiju je do{ao 1402. i kao iguman De~ana ostao je u woj do 1406. Za to vreme napisao je nekoliko spisa koji pripadaju srpskoj kwi`evnosti: Skazanije o Sv. Petki, opis prenosa mo{tiju svetice iz Vidina u Srbiju, @ivot Stefana De~anskog i Slu`ba Stefanu De~anskom.

Wegovo najva`nije delo, @ivot Stefana De~anskog, zauzima posebno mesto me|u na{im starim biografijama. U svom junaku Camblak mawe gleda vladara a vi{e sveca–mu~enika ~iji je lik dosledno izgradio prema misti~nom modelu. Misti~ni pojmovi kao {to su: „umna molitva“, „mislene o~i“, „o~i srca“, „neizreciva radost“, polazne su ta~ke u prikazivawu lika glavnog junaka. „Mislene o~i“ kojima junak neposredno op{ti sa bogom stoje kao antiteza wegovim telesnim o~ima koje je izgubio, a wegova duhovna vidovitost kao suprotnost wegovoj telesnoj slepo}i, svetlost koju junak nosi u sebi suprotstavqena je svetu nasiqa koji ga okru`ava. Nijedan na{ stari pisac ne govori tako ogor~eno o nasiqu i nasilnicima, o onima koji naru{avaju mir, ugro`avaju ~oveka i wegove vrednosti – kao {to to ~ini Camblak. Ali, istovremeno, te{ko je u toj literaturi na}i poeti~nijeg mesta od opisa manastira De~ana i wegove okoline.

Po svojim kwi`evnim kvalitetima, Camblakovo @itije Stefana De~anskog spada me|u najzna~ajnija kwi`evna ostvarewa na{eg sredweg veka. Wegove vrednosti su psiholo{ke, deskriptivne i, naro~ito, artisti~ke. Prou~avaoci su posebno isticali skladnost i lepotu wegove kompozicije, jedinstvo efekata, meru koja je postignuta u glorifikaciji junaka. Vi{e nego i za jedno drugo sredwovekovno `itije, za ovo se mo`e re}i da je majstorski gra|eno.

Konstantin Filozof (umro posle 1439) zauzima centralni polo`aj u kwi`evnosti epohe despota Stefana. Od wegovih dela najzna~ajnija su: Skazanije o pismeneh, prva na{a filolo{ka ra89

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

sprava, i @ivot despota Stefana (1431), posle Domentijanovog i Teodosijevog `ivotopisa sv. Save najopse`nija na{a stara biografija. Iako je pro{ao kroz istu kwi`evnu {kolu kao i Camblak, Konstantin je druk~iji pisac od wega. Dok Camblak zbivawa posmatra iz unutarwe perspektive, kao psiholog, Konstantin o wima govori prevashodno kao istori~ar. Wegovo delo ~ini zavr{nu etapu u razvoju na{ih starih `itija od hagiografije ka istoriji.

Lik despota Stefana prikazan je gotovo iskqu~ivo sa svetovne strane: vitez i ratnik, mudri dr`avnik i prosve}eni vladar, graditeq gradova a ne samo manastira. Pisac se, uz to, nije zadovoqio samo izlagawem wegovog `ivotopisa ve} je nastojao da pru`i {to potpuniju istoriju wegovog doba. Mno{tvo doga|aja i li~nosti vrvi na stranicama wegovog dela. Za kwi`evnu istoriju su naro~ito zna~ajni pomeni o doga|ajima i li~nostima koji su u{li u narodnu pesmu, izme|u ostalih, o Kosovskom boju i Milo{evom podvigu. Na Konstantina su uticali vizantijski hroni~ari i anti~ki istorici. Na ove posledwe upu}uje naro~ito wegova te`wa ka konkretnom i pojedina~nom, suprotna apstraktnosti ranijih pisaca, wegov smisao za detaq, situaciju, za anegdotu, wegovo nastojawe da opi{e zemqu i narod, da pru`i podatke o dr`avnom ure|ewu i dru{tvenom `ivotu. Po tome je on sasvim blizak modernom shvatawu istorije i kwi`evnosti. Drugim, pak, svojim osobinama on je ostao veran sledbenik tradicije. U jednom starom rodoslovu re~eno je da je on svoje delo napisao „pletenim i retorskim re~ima“, {to je najboqa karakteristika Konstantinova stila. Komplikovani, retorski ukra{eni izraz poznat pod nazivom stil „pletenija sloves“, Konstantin je prihvatio od prethodnih biografa i razvio ga do krajwih mogu}nosti.

90

Tre}i deo

NARODNA KWI@EVNOST

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Usmeno stvarala{tvo predstavqa kwi`evnost za sebe – narodnu kwi`evnost, kako se obi~no naziva – tipolo{ki osobenu, razli~itu i od sredwovekovne kwi`evnosti i od kwi`evnosti kakva se kod nas formirala u XIX i XX veku. Ona se odlikuje velikom raznoliko{}u, kako motiva i tema, tako i formi i postupaka izlagawa. Vi{e nego i za jednu oblast na{e kwi`evnosti, za wu se mo`e re}i da je izrazila narodni `ivot u wegovoj sveukupnosti. Nema nijednog podru~ja stvarnosti na{eg patrijarhalnog ~oveka koji u woj nije na{ao svoj izraz. Predstave o prirodi i kosmosu, svakodnevni porodi~ni `ivot, dru{tveni odnosi, emocionalna stawa, nacionalna istorija, `ivotna mudrost i kolektivno iskustvo – sve je to izra`eno u raznim vrstama narodnih umotvorina na na~in koji je obezbe|ivao naj{iru komunikativnost.

U svom klasi~nom obliku, u kojem je postala poznata u svetu, na{a narodna kwi`evnost nije potekla, kao kod ve}ine drugih naroda, iz praistorijskih, mitskih vremena, nego iz jednog poznijeg razdobqa na{e istorije. Prethode joj velike kulturnoistorijske epohe, kakav je sredwi vek i renesansa, koje su u woj ostavile vidnih tragova. Naro~ito su zna~ajni odjeci na{eg sredweg veka u epskoj narodnoj poeziji, kao sredi{wem obliku usmene kwi`evnosti, koja, u stvari, predstavqa jedan od glavnih duhovnih mostova izme|u na{e crkveno-feudalne kulture sredweg veka i gra|anske kulture novijih vremena.

Iako zapisane u novija vremena, na{e narodne umotvorine sadr`e mnoge elemente koji govore o wihovoj drevnosti. Govore}i o starini na{ih narodnih pesama, Vuk Karaxi} je istakao da me|u „`enskim“ pesmama, naro~ito obi~ajnim, ima i takvih koje su stare i do hiqadu godina. Sli~no su govorili i kasniji poznavaoci 91

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

na{e narodne poezije, i na{i i strani. Po mi{qewu znamenitog hrvatskog filologa Vatroslava Jagi}a, narodne pesme su „prastaro dobro“ na{eg naroda, one poti~u „iz najstarijih, najprimitivnijih vremena, iz prirodnog stawa naroda“. O tome govore i mnogi podaci iz `ivota Starih Slovena koje su zabele`ili strani pisci na gr~kom, latinskom i drugim jezicima. Na osnovu tih podataka mo`e se zakqu~iti da su kod Slovena bile veoma omiqene pesma i igra, da su wihove pesme pevale o juna~kim delima predaka, da su kod wih postojali i profesionalni peva~i, ~uveni po svojoj ve{tini i kod susednih naroda. Po{to nijedna od najstarijih pesama nije zabele`ena, mi ne znamo kakve su one bile. Pouzdano se, me|utim, mo`e tvrditi da one nisu i{~ezle bez traga. Neke su doprle do nas vi{e ili mawe izmewene, druge su nestale, ali mnogo toga {to su one sadr`ale pre{lo je u pesme koje su kasnije nastajale, tako da se na osnovu pesama zapisanih u novija vremena mo`e pone{to zakqu~iti o starini pojedinih tema i motiva, pojedinih pesama i ~itave na{e narodne poezije.

O~uvanosti narodnih pesama i drugih usmenih tvorevina do najnovijih vremena treba da zahvalimo i za bogatstvo i raznovrsnost na{e usmene kwi`evnosti i za klasi~ne lepote u woj ostvarene. Ta o~uvanost se mo`e objasniti posebnim istorijskim okolnostima u kojima su `iveli slovenski narodi od doseqewa na Balkan do na{eg vremena.

Feudalni poredak u sredwem veku nije uspeo da do kraja razori rodovsko-plemenske odnose i ustanove u na{em seoskom, zemqoradni~kom i sto~arskom stanovni{tvu. Oni su se „ispod kore feudalnog dru{tva“ o~uvali kroz ceo sredwi vek, i to naro~ito u unutra{wem, planinskom podru~ju na{ih zemaqa. Uporedo s wima odr`avala se narodna, patrijarhalna kultura i bogato usmeno stvarala{tvo kao wen glavni izraz. Dolaskom Turaka taj arhai~ni, patrijarhalni svet, „prepu{ten sam sebi i oslobo|en pritiska koji su na wega vr{ile feudalne ustanove“, do`ivqava preporod i odr`ava se do po~etka gra|anske civilizacije u XVIII i XIX stole}u, a u nekim krajevima i sve do XX stole}a.

O~uvanost prastarih oblika patrijarhalnog dru{tva svakako je jedan od glavnih uzroka {to se kod nas odr`ala usmena kwi`evnost sve do najnovijeg vremena, i to u takvom izobiqu i raznovrsnosti. Me|utim, weno umetni~ko i misaono bogatstvo te{ko se mo`e shvatiti ako se ne uzmu u obzir stalni i plodonosni dodiri 92

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

s drugim oblicima kulture, doma}im i stranim, stalno me{awe naroda i kultura na ovom balkanskom tlu od doseqewa Slovena do na{ih dana. Mnogo toga se slilo u patrijarhalnu kulturu i usmeno stvarala{tvo: praslovensko pagansko nasle|e, koje su na{i preci doneli sa sobom iz svoje pradomovine na Balkan, ostaci kultura starobalkanskih naroda koje su zatekli u novoj domovini i s kojima su se dobrim delom stopili, elementi hri{}anskog verovawa, politi~ka i kulturna tradicija na{eg sredweg veka, uticaji isto~ne, islamske kulture, zapadnoevropski uticaji, koji su uglavnom dolazili iz pravca Mediterana preko jadranskog primorja i iz sredwe i zapadne Evrope preko panonskog basena, uticaj susednih naroda i, posebno, me|usobno pro`imawe kultura ju`noslovenskih naroda. To mno{tvo stranih primesa i uticaja ne umawuje autohtonost na{e usmene kwi`evnosti. I wih je ona, kao i nove sadr`aje, prilago|avala tradicionalnim shemama i formulama pomo}u kojih je stvarala nova dela, mewala ih u interakcijama misli, forme i izraza.

Narodne pesme zapisivane su najpre usputno i slu~ajno, da bi mnogo kasnije, po~ev{i od Vuka Karaxi}a, po~elo sistematsko skupqawe i izdavawe svih narodnih umotvorina. Prvi poznati zapis ~ini deset stihova iz juna~ke pesme o sukobu Sibiwanin Janka i despota \ur|a Brankovi}a, zabele`enih 1497. u jednoj slovenskoj naseobini na jugu Italije. [ezdesetak godina kasnije hrvatski pesnik Petar Hektorovi} uneo je u svoj spev Ribawe i ribarsko prigovarawe (1556) dve bugar{tice, Marko Kraqevi} i brat mu Andrija{ i Vojvoda Radosav Siverinski i Vlatko Udinski, i ~etiri lirske pesme. U istom tom, renesansnom XVI veku jedan visoki rimski sve{tenih bele`i na marginama kwiga velikih gr~kih klasika Aristofana i Hesioda tri makedonske qubavne pesme, a Primo` Trubar, pi{u}i Katihizis, koristi po~etak jedne slovena~ke koledarske pesme. Od Hektorovi}a do Vuka Karaxi}a zapisane su brojne epske i lirske pesme u Dalmaciji, Boki kotorskoj, Slavoniji i drugde. Najlep{a me|u wima, ~uvena Hasanaginica, postala je poznata {irom Evrope. Wu je zabele`io italijanski putopisac Alberto Fortis u kwizi Putovawa po Dalmaciji (1774). Na nema~ki ju je preveo najve}i nema~ki pesnik Gete (1777), a zatim su usledili prevodi na gotovo sve evropske jezike. Hasanaginica je vesnik evropske slave na{e narodne poezije koju su donele Vukove zbirke. Svoj rad na sakupqawu i izdavawu narodnih pesama Vuk 93

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Karaxi} je zapo~eo 1817. i nastavio ga sve do svoje smrti (1864).

Objavio je ~etiri kwige narodnih pesama, jednu kwigu narodnih pripovedaka i jednu narodnih poslovica i drugih mawih umotvorina. Kasnije je iz wegove zaostav{tine objavqeno jo{ deset kwiga narodnih pesama. Me|u ostalim skupqa~ima i izdava~ima narodnih umotvorina sa srpskog i hrvatskog jezi~kog podru~ja izdvajaju se Sima Milutinovi} Sarajlija, Petar Petrovi} Wego{, Frawo Juki} i Grga Marti}, sakupqa~i zbirke koju je izdala Matica hrvatska, Kosta Herman i dr. Od makedonskih skupqa~a najzna~ajniji su bra}a Miladinov, a od slovena~kih Karel [trekeq.

Osnovna podela narodnih umotvorina je podela na poeziju i prozu. Granica izme|u tih dveju velikih oblasti je prirodna; ona se zasniva na na~inu organizovawa jezi~kih jedinica u tekstu.

Unutar tih glavnih oblasti vr{e se daqe podele. U narodnoj prozi imamo razne vrste narodnih pripovedaka, zatim mawe umotvorine: poslovice, pitalice, zagonetke. Narodne pesme, koje ~ine najboqi i najzna~ajniji deo narodnog stvarala{tva, odlikuju se tako|e velikom raznoliko{}u. Osnovnu wihovu klasifikaciju dao je Vuk Karaxi}, podeliv{i ih na `enske, juna~ke i pesme prelaznog karaktera, odnosno: lirske, epske i epsko-lirske pesme. Lirske i epske pesme razlikuju se po odnosu subjektivnog i objektivnog u wima i po odnosu pevawa i pesme. Vuk je te razlike objasnio slede}im re~ima: Osnovna podela narodnih umotvorina je podela na poeziju i prozu. Granica izme|u tih dveju velikih oblasti je prirodna; ona se zasniva na na~inu organizovawa jezi~kih jedinica u tekstu.

Unutar tih glavnih oblasti vr{e se daqe podele. U narodnoj prozi imamo razne vrste narodnih pripovedaka, zatim mawe umotvorine: poslovice, pitalice, zagonetke. Narodne pesme, koje ~ine najboqi i najzna~ajniji deo narodnog stvarala{tva, odlikuju se tako|e velikom raznoliko{}u. Osnovnu wihovu klasifikaciju dao je Vuk Karaxi}, podeliv{i ih na `enske, juna~ke i pesme prelaznog karaktera, odnosno: lirske, epske i epsko-lirske pesme. Lirske i epske pesme razlikuju se po odnosu subjektivnog i objektivnog u wima i po odnosu pevawa i pesme. Vuk je te razlike objasnio slede}im re~ima: „@enske pjesme pjeva jedno ili dvoje radi svoga razgovora, a juna~ke se pjesme najvi{e pjevaju da drugi slu{aju, i zato se u pjevawu `enskih pjesama vi{e gleda na pjevawe nego na pjesmu, a u pjevawu juna~kijeh, najvi{e na pjesmu“.

94

NARODNA LIRIKA

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Narodna lirika je najmnogobrojnija i najraznovrsnija vrsta narodne poezije i ~itave usmene kwi`evnosti. Ona obuhvata celokupan javni i privatni `ivot na{eg patrijarhalnog ~oveka. Nema nijedne oblasti narodnog `ivota, nijednog posla koji se kolektivno obavqa, a da nije na{ao svoj izraz u pesmi. Pesma je pratila ceo qudski `ivot, od kolevke do groba. Weno bogatstvo i wena raznovrsnost ispoqavaju se tako|e u ritmici i versifikaciji.

Narodna lirika je povezana s melodijom, u woj su se izrazile sve muzi~ke mogu}nosti na{eg jezika. Za razliku od epskih pesama koje su sve u jednom stihu, nesimetri~nom desetercu, u lirskim narodnim pesmama iskori{}eni su svi mogu}i stihovi, od ~etverca do {esnaesterca, u skladu s duhom jezika.

Najve}i deo narodnih lirskih pesama odre|en je svojom upotrebom u prakti~nom `ivotu; one su ne samo izraz kolektivnog mi{qewa i ose}awa nego i pojava narodnog `ivota, jedna od najzna~ajnijih folklornih manifestacija. Polaze}i od toga, celu narodnu liriku mo`emo podeliti na dve velike skupine: prvu bi ~inila obredna i obi~ajna poezija, u kojoj je momenat upotrebe polazna ta~ka u jezi~ko-umetni~kom uobli~avawu pesme, a drugu – qubavna lirika zajedno s drugim nenamenskim vrstama.

Prva skupina obuhvata sve one pesme vezane za odre|ene obi~aje, bilo u godi{wem ciklusu, bilo u toku qudskog `ivota, bilo u raznim manifestacijama kolektivnog `ivota. Tu su najpre kalendarske obredne pesme: koledarske, vodi~arske, |ur|evske, uskr{we, lazari~ke, spasovske, kraqi~ke, ivawske, dodolske. Iako se neke od wih pevaju o hri{}anskim praznicima, sve su te vrste sa~uvale u osnovi paganski karakter. „Pagansko ose}awe `ivota“, 95

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

koje je, po Vladanu Nedi}u, osnovno obele`je narodne lirike u celini, najpotpunije je do{lo do izra`aja u tim pesmama, koje su se javqale kao prate}i oblik obrednih obi~aja vezanih za godi{we promene u prirodi. Tu bi daqe i{le pesme povezane s raznim trenucima iz qudskog `ivota: babi~ke pesme, uspavanke, svatovske pesme, tu`balice. Naro~ito su brojne i raznovrsne svatovske pesme. One obuhvataju celokupni ritual svadbenih obi~aja, gotovo neku vrstu obredne drame s mno{tvom utvr|enih uloga i nizom me|usobno povezanih akcija. Tu`balice su tako|e iz prastarog vremena, wihovo postojawe povezano je s paganskim pogrebnim obi~ajima, a do novog doba sa~uvane su i izvornoj ~istoti samo u Crnoj Gori, Boki i isto~noj Hercegovini. Prigodnog, obi~ajnog karaktera jesu i posleni~ke pesme, pesme uz rad i zabavu: `etela~ke igra~ke, pesme koje se pevaju na prelu ili „na ranilu“, slepa~ke i dr. One su potekle iz paganskog, ritualnog shvatawa rada.

Iako predstavqa verbalni oblik folklornih manifestacija, obredna pesma svojim zna~ewem i lepotom nadrasta obred i u najboqim slu~ajevima prerasta iz folklorne pojave u lirski izraz.

Slabqewe primarne povezanosti s obredom uslovqeno je ~iwenicom da se i u samom obredu de{avaju promene, da on postepeno gubi negda{we ritualno, mitsko zna~ewe i pretvara se u igru i zabavu, a tako|e i procesom unutra{weg lirskog oblikovawa motiva u pesmu. V. Nedi} je pokazao kako se lazari~ke, kao i mnoge druge obredne pesme, pretvaraju u qubavnu liriku. „Elementi narodne lirike“, ka`e on, „javqali su se najpre tiho, na samom kraju pesme. Zatim su lagano zahvatali stihove ispred sebe. Razaraju}i sve vi{e staro tkivo, oni su prodirali ka po~etku pesme. Vremenom pesma koja je nekada bila vezana za obred postala je ~ista qubavna... Zanimqivo je da se ipak, i u potpuno preobra`enim tekstovima, raspoznavao ~esto trag stare obredne pesme: ose}ao se nesklad, obi~no u sredwem delu nove tvorevine. A ba{ taj nesklad, opet, imao je ka{to svojih posebnih ~ari“. Upravo, tim unutra{wim preobra`ajima pesme iz verbalne pratwe obreda u ~isti lirski izraz dugujemo neke od najlep{ih trenutaka na{e narodne lirike. U jednoj svadbenoj po~a{ici, na primer, osnovna tema svatovskih pesama – zdru`ivawe mlado`ewe i neveste – dobija sublimni poetsko-simboli~ni izraz u slede}oj slici: 96

„Jelenak mi goru lomi putak da mu je; za wim ide ko{utica tek drug da mu je“.

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Ili drugi primer. U jednoj pesmi koja se pevala „na ranilu“ data je slika jelen~eta koje u prvo svitawe „rogom vodu mu}a{e, a o~ima bistra{e“. Ima i drugih i druk~ijih primera koji pokazuju kako od obreda i obi~aja postaje motiv nosilac pesni~kog ose}awa koje razvijeno u lirsku sliku i izraz dobija novu, samostalnu vrednost.

Qubavne pesme ~ine najbrojniju skupinu narodne lirike. U obrednim pesmama doga|aj je izvan pesme, u qubavnim u samoj pesmi.

Kao {to su obredne pesme date u vezi s obredom i u funkciji obreda, tako je i ose}awe, koje je u osnovi qubavnih pesama dato, po pravilu, povodom nekog doga|aja ili predmeta koji su prethodno opisani. Tako u lirskoj narodnoj pesmi imamo kao skoro redovnu pojavu neku si`ejnu osnovicu, neku kratku pri~icu na koju se nadogra|uje emocionalnost pesme. Ta pri~ica, me|utim, nema samostalnu vrednost kao {to je ima u epskoj pesmi: ona je uvek oblikovana po obrascu lirske teme, vrlo ~esto deluje bizarno, izobli~eno. U pesmi Srpska djevojka, jednoj od najpoznatijih lirskih narodnih pesama, pesnik ne mo`e sagledati lice devojke od wenih dugih trepavica; da bi to postigao, on okupqa kolo devojaka „i u kolu Milicu djevojku“; wegovu nameru potpoma`e i priroda – nebo se naobla~i, udare muwe, ali sve je uzalud. Ostale devojke pogledaju u nebo, samo Milica zadr`ava oboren pogled, jer devojci pristoji, kao {to se pou~no zakqu~uje na kraju pesme, da gleda „preda se“. U jednoj pesmi vode dijalog riba i devojka oko toga {ta je od ~ega va`nije, da bi se na kraju, u gradaciji, prvo mesto dalo dragome. U pesmi Te{ko sestri bez brata i bratu bez sestre stvorena je ~itava jedna slika sveta okrenutog naopako, u kojem junaci moraju raditi ono {to rade devojke, a devojke ono {to rade junaci. U pesmi Ispuwena `eqa „mom~e ne`eweno“ do`ivqava slede}u metamorfozu: postaje „kraj mora biserom“, devojke kupe biser „u nedarca“, ni`u ga na zelenu svilu i stavqaju „sebi pod groca“, jer samo tako on mo`e da sazna „govori li svaka o svojemu / govori li draga i o wemu“. Qubavna pri~a de{ava se ponaj~e{}e u slobodnom prostoru, opisi prirode dolaze obi~no na po~etku pesme i predstav97

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

qaju jedan od glavnih izvora wene lepote. Na{u qubavnu liriku odlikuje velika raznolikost tema i motiva. U wima su opevani svi trenuci qubavi, ose}awa od najjednostavnijih do naj~ulnijih, ali su najlep{e i najsna`nije pesme na temu rastanka i qubavnog bola.

Pesme se razlikuju i po krajevima gde su nastajale. Klasi~na vukovska patrijarhalna lirika cvetala je naro~ito u bokokotorskom i dubrova~kom primorju i po unutra{wim brdskim krajevima. U ostalim oblastima pesme su ~esto dobijale i neke osobene nijanse. Za isto~nu i jugoisto~nu Srbiju karakteristi~na je ~e`wiva, ~ulna pesma, za Bosnu sevdalinka s dosta orijentalnih crta. U severnim, panonskim krajevima narodna lirika imala je najosobeniji razvitak: u susretu s raznim oblicima umetni~ke poezije ona je dala u XVIII stole}u tzv. gra|ansku liriku. Poseban je izdanak poezije tih krajeva be}arac, najkra}a narodna pesma, obi~no rimovani distih, naj~e{}e gra|en na dosetki, vesela, {aqiva, na mahove razuzdana pesma.

Od drugih vrsta narodne lirike treba izdvojiti jo{: porodi~ne pesme, u kojima se peva o odnosima u patrijarhalnoj porodici (najlep{e su pesme o sestrinskoj qubavi prema bratu); mitolo{ke pesme, zaostatak iz prastarih paganskih vremena, u kojima se iznose predstave o nebu, nebeskim telima, prirodnim pojavama, pobo`ne pesme s refleksima hri{}anskog verovawa; satiri~ne i {aqive pesme, koje se odlikuju ose}awem za stvarnost svakodnevnog `ivota.

U lirsko-epskim pesmama lirske teme su razvijene na epski na~in. One su brojne i ima ih nekoliko vrsta: religiozno-moralisti~ke legende u stihu, bajke u stihu, novelisti~ke pesme o porodi~nim odnosima i qubavnim zgodama, balade. Najzna~ajnije su balade, u koje spadaju neke od najlep{ih na{ih narodnih pesama, kao {to su: u celom svetu poznata Hasanaginica, potresna pri~a o sudbini `ene–majke, nasilno odvojene od najbli`ih; Omer i Merima, u kojoj je qubav vrednija ne samo od blaga nego i od lepote; Predrag i Nenad, pesma o dva brata koji jedan drugog tra`e i u trenutku nala`ewa stradaju usled tragi~nog nesporazuma; Bog nikom du`an ne ostaje, o bratskoj qubavi prema sestri i o snasi zavidnici; @enidba Mili} barjaktara, o tragi~noj kobi lepote; Jetrvica, adamsko koleno, o dobroti i plemenitosti koja ne zna za granice.

98

NARODNA EPIKA

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Narodna epika deli se na dve vrste: na pesme dugog stiha ili bugar{tice i na pesme kratkog stiha, desetera~ke.

Bugar{tice su, uglavnom, zabele`ene u jadranskom primorju, od Zadra do Perasta i Kotora, u razdobqu od polovine XVI do ranog XVIII veka. Pre XVI veka stihovi bugar{tica su zapisivani samo u ju`noj Italiji, a posle XVIII veka one su sasvim i{~ezle.

Sa~uvano je svega {ezdesetak pesama. Wihov stih je akcenatsko-tonski, broj slogova nije stalan, kod starijih bugar{tica kre}e se od trinaest do osamnaest, s tim {to je naj~e{}i petnaesterac, dok kod novijih preovla|uje {esnaesterac. Karakteristi~na pojava bugar{ti~kog stiha jeste refren, koji se javqa, iako ne uvek, posle svakog drugog stiha. U nekim zapisima bugar{tica refren je izostavqen ili ga nije ni bilo. Bugar{tice pevaju o doga|ajima i li~nostima XIV i XV veka iz srpske i ugarsko-hrvatske istorije, ali i o lokalnim doga|ajima i junacima, npr., u pera{tanskim bugar{ticama. Sa~uvano je nekoliko pesama o Marku Kraqevi}u, ~etiri o Kosovu i kosovskim junacima, dok najve}i deo ostalih govori o li~nostima XV stole}a: despotu \ur|u, ugarskim junacima Janku Huwadiju, Sekuli, Mihailu Svilojevi}u, hrvatskim banovima, Ogwenom despotu Vuku, o kome je sa~uvano najvi{e pesama dugog stiha, o Novaku i Grujici i dr. Od opevanih doga|aja najva`nije su dve bitke na Kosovu (1389. i 1448), zatim bojevi kod Varne i na Krbavskom poqu.

Bugar{tice su ostale u senci kasnije sakupqenih desetera~kih pesama. Likovi i doga|aji, kao i mnogi drugi elementi – sve je isto kao u desetera~kim pesmama, a opet sve je druk~ije, u drugom umetni~kom maniru. Bli`e vremenima o kojima su pevale od desetera~kih, te pesme na neposredniji i autenti~niji na~in izra99

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

`avaju na~in `ivota i duh na{eg sredweg veka, feudalne odnose izme|u vladara i plemstva, otmene forme u~tivosti, posebno u odnosima prema `enama, „klawawa i otklawawa“ prilikom susreta, sve ono {to je u poznijim desetera~kim pesmama saobra`eno zahtevima patrijarhalnog morala. Iako sadr`e `iva istorijska se}awa, bugar{tice su mawe narativne od desetera~kih pesama, u wima se iznose vi{e ose}awa nego doga|aji, lirsko preovla|uje nad epskim. Svojevremeno, one su va`ile za tu`ne pesme (sam naziv bugar{tica najverovatnije poti~e od glagola bugariti – tu`no pevati). Iako me|u zapisanim pesmama ima dosta neutralnih po tonu ili ~ak vedrih, nesumwivo je da ih mo`emo nazvati baladama.

Takve su obe Hektorovi}eve bugar{tice, kao i mnoge druge kasnije zapisane. One obi~no pevaju o smrti glavnog junaka ili o kolektivnim pogibijama u bitkama. U nekima se govori o tome {ta su junaci poru~ili na samrti nekom od najbli`ih – majci, `eni, svom kraqu – a ponekad i svom ubici. Nigde ove pesme, za koje je re~eno da su cvetovi „na ivici groba“, nisu pokazale toliko snage i dubine, nigde nisu tako potresne kao u tim porukama umiru}eg.

Bugar{tice su zapisane u vreme wihovog opadawa i nestajawa.

One nisu bele`ene sistemati~no, ve} su zapisivane od slu~aja do slu~aja, tako da je ono {to je do nas do{lo samo ostatak ostatka jedne poezije ~iji se sjaj i bogatstvo i na osnovu toga ipak daju naslutiti, a nekoliko od sa~uvanih bugar{tica nimalo ne zaostaje za najlep{im desetera~kim pesmama iz Vukove zbirke.

Desetera~ka epika je mnogo opse`nija i bogatija od bugar{tica. Ona obuhvata skoro sve doga|aje i li~nosti o kojima pevaju bugar{tice, ali, isto tako, i doga|aje ranijih i poznijih vremena o kojima nema ni spomena u bugar{ticama. Preovla|uje mi{qewe da je bugar{tica oblik feudalnog pevawa koji je `iveo u doba feudalizma i nestao s wime, dok je desetera~ko, guslarsko pevawe poteklo jo{ iz praslovenskih vremena, odr`alo se, uporedo s feudalnim pevawem, u eposi feudalizma, kao oblik prostonarodnog pevawa, da bi u vremenima po dolasku Turaka i posle uni{tewa doma}e feudalne klase ponovo preuzelo vode}u ulogu, poprimiv{i od feudalne vite{ke poezije mnoge wene osobine.

U epskim pesmama su opevani doga|aji iz na{e istorije od sredweg veka do vojevawa za slobodu u XIX veku. Prema istorijskim doga|ajima prikazanim u wima, Vuk Karaxi} ih je podelio na pe100

sme najstarijih, pesme sredwih i pesme novijih vremena. U okviru tih glavnih skupina pesme se grupi{u oko pojedinih li~nosti, doga|aja ili mawih razdobqa. Te mawe skupine koje obi~no nazivamo tematskim krugovima jesu slede}e: pretkosovske pesme, kosovske pesme, pesme o Marku Kraqevi}u, pokosovske pesme (ili pesme o Brankovi}ima, Jak{i}ima i Crnojevi}ima), hajdu~ke i usko~ke pesme, pesme iz muslimanske sredine, pesme o crnogorskim borbama i ustani~ke pesme.

Pretkosovske pesme

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Juna~ke pesme najstarijih vremena obuhvataju istoriju sredwovekovne Srbije od Nemawe do posledwih despota. One se razlikuju po postawu i po istorijskom se}awu. Najmawe ih je sa~uvano o najstarijem, nemawi}kom razdobqu. Pesme u kojima se peva o Nemawi i Savi novijeg su porekla, u wima nema ni~eg istorijskog.

Najstariji doga|aj o kojem se sa~uvao neki spomen u narodnoj pesmi jeste rat s Bugarima za vreme Stefana De~anskog (Ban Milutin i Duka Hercegovac), dok stvarna epska istorija po~iwe s epohom u kojoj srpska dr`ava do`ivqava vrhunac mo}i a odmah zatim brz raspad. Doga|aji oko careva Du{ana i Uro{a i wihove vlastele ~ine osnovu pretkosovskog tematskog kruga kojim po~iwe sredwovekovna epopeja. Od pretkosovskih pesama epska istorija razvija se u dva naporedna toka: prvi ~ini ogromni ciklus pesama o Marku Kraqevi}u, a drugi preko kneza Lazara vodi u kosovski krug i u krugove pesama o pokosovskim junacima sve do sremskih despota. Prvi poetsko-istorijski tok otkriva sudbinu ju`nog, makedonskog dela nemawi}ke dr`ave, a drugi – istoriju Srbije i drugih postnemawi}kih dr`ava do wihova pada pod Turke.

Iako sadr`e vi{e legendarnog nego istorijskog, pretkosovske pesme su sa~uvale neka zna~ajna obele`ja vremena o kojem pevaju, {to pokazuje da je upam}ena i ova, najstarija epoha narodne pesme.

Neke karakteristi~ne teme nemawi}ke Srbije i wene duhovne kulture dobile su mesto u wima: otimawe vlastele oko vlasti posle Du{anove smrti (Uro{ i Mrwav~evi}i) neimarstvo sredwovekovne Srbije (Zidawe Skadra, Zidawe Ravanice), manastiri, „na{ih starih cara zadu`bine“, kao najlep{i ukras srpske zemqe (Milo{ u Latinama). U pristupu neimarskoj temi narodni pesnik se kre101

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

}e izme|u legende i istorije. U Zidawu Skadra gradi se u mitskom dekoru, gde vila „sa planine“ ne dopu{ta da se sagradi sve dok se ne prinese qudska `rtva kao otkup. U pesmi Zidawe Ravanice ulogu vile preuzimaju carevi {ure, devet Jugovi}a, koji blago nameweno gradwi manastira prisvajaju sebi. Nekoliko pesama iz pretkosovskog kruga spada u najve}e domete na{e juna~ke epike. @enidba Du{anova jedna je od wih. Tradicionalni motiv `enidbe s preprekama obra|en je u woj na humoristi~ki na~in: sredwovekovni vitez preru{ava se u neuglednog slugu, Bugarina, i tako preru{en lako, gotovo igraju}i se, re{ava sve zadatke kojima drugi nisu dorasli, a od wega niko ne o~ekuje da ih mo`e re{iti. Pesma @enidba kraqa Vuka{ina, nasuprot prethodnoj, gra|ena je u celini na o{trim i dramati~nim kontrastima: divski junak Mom~ilo s krilatim kowem suprotstavqen je `goqavom kraqu Vuka{inu, plemenita Jevrosima – nevernoj Vidosavi, pitomi skadarski pejza` – vrletnom Pirlitoru. Sli~no biblijskoj Dalili, „kuja“ Vidosava isku{ava mu`a gde se krije tajna wegove nepobedivosti, te tako izdajom omogu}ava da nepobedivog junaka savlada onaj slabiji. Ipak, pesma se zavr{ava trijumfom pravde: nevernica biva ka`wena, a kraq se `eni ne `enom svog protivnika nego wegovom sestrom i s wom ra|a junaka nad junacima – Marka Kraqevi}a, koji nasle|uje juna{tvo, snagu i plemenitost svoga ujaka. O Vuka{inu i dvojici wegove bra}e peva se i u ve} pomenutom Zidawu Skadra.

Ova pesma, koja spada me|u najlep{e, obra|uje drevni motiv uzi|ivawa qudske `rtve u temeqe nove gra|evine, zbog ~ega su je mnogi osu|ivali kao surovu i varvarsku. Ona, u stvari, na fonu osnovnog motiva i u kontrastu s wime iznosi potresnu pri~u o stradawu bezazlenih i naivnih u svetu gde vladaju la` i prevara. U pesmi Uro{ i Mrwav~evi}i susre}emo ponovo Vuka{ina i dva wegova brata, ali sada vi{e u istorijskom dekoru i ulozi. Otimawe „o tu|e carstvo“ shva}eno je u woj naivno, seqa~ki, kao otimawe oko tu|eg imawa, ali osnovna suprotnost time ni{ta nije umawena, suprotnost izme|u sebi~nosti udru`ene s nasiqem i najvi{e pravde koja se ne boji sile niti se osvr}e na krvno srodstvo i li~ne interese, pravde „ni po babi ni po stri~evima“. Ovde treba ista}i i jednu od najopse`nijih i najkompleksnijih narodnih pesama, pesmu Banovi} Strahiwa. Wena se radwa zbiva u predve~erje Kosovske bitke, ali je osnovni sukob postavqen i re{en druk~ije nego u kosovskim pesmama. Pojava tu|ina u woj shva}ena je, pre svega, 102

kao trenutak kada najo{trije dolaze do izra`aja suprotnosti unutar dru{tva kojem junak pripada, a tradicionalni motiv o neverstvu `ene samo je polazna ta~ka u osvetqavawu slo`enih moralnih odnosa me|u qudima.

Kosovske pesme

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Kosovski ciklus zauzima sredi{wi polo`aj u sredwovekovnoj epopeji. On ne obuhvata veliki broj pesama, ali su one ~vr{}e me|usobno povezane, sve imaju jedinstveno ishodi{te. U kosovskim pesmama, uprkos tome {to su neke od wih sa~uvane samo u odlomcima, naziru se konture jedinstvene celine, eposa. Kao i u sredwovekovnim spisima o knezu Lazaru, u kosovskim pesmama najmawe se govori o samoj bici. Te`i{te kazivawa preneseno je na zbivawa pre i posle bitke. Sve pesme o doga|ajima pre bitke govore u su{tini o istom: o drami opredeqewa za borbu. Ona se razvija u nekoliko varijacija, a u svakoj od wih jedan od protagonista kosovske drame stavqen je pred istu dilemu: da li po}i u bitku za koju se unapred zna da je izgubqena ili izbe}i borbu po cenu moralne degradacije. Prva je dilema Lazareva: on mora birati izme|u vazalne podle`nosti sultanu ili smrti na bojnom poqu. U pesmi Propast carstva srpskoga Lazarevo opredeqewe shva}eno je kao hri{}ansko privolevawe „carstvu nebeskome“. Drugi kqu~ni momenat kosovske drame jeste opredeqewe glavnoga kosovskog junaka Milo{a Obili}a, oklevetanog viteza, koji herojskim podvigom i smr}u dokazuje svoju ispravnost (Kne`eva ve~era i dr.). Kao antiteza Milo{u dat je lik izdajnika Vuka Brankovi}a.

Lazar i Milo{ glavni su protagonisti kosovske drame, wihovo opredeqewe za borbu ~ini osnovicu kosovske drame. U wihovoj pozadini data su opredeqewa drugih kosovskih junaka. Musi} Stevan iz istoimene pesme dolazi na Kosovo posle bitke, kada je sve izgubqeno, pa ipak ulazi u borbu i gine. Ovde je opredeqewe za borbu proisteklo iz kne`eve kletve koja sadr`i pretwu najte`om kaznom – neplodno{}u: „Ko ne do|e na boj na Kosovo od ruke mu ni{ta ne rodilo“. Bo{ko Jugovi} iz prvog dela pesme Car Lazar i carica Milica, iako je od kneza dobio razre{ewe od zakletve, odbija da ostane na dvoru, jer je Kosovo za wega ispit vite{ke ~asti i hri{}anske du`nosti. Isto ~ine i sva wegova bra}a. Najvi{e qudske veli~ine ima u postupku neznatnog sluge Golubana iz 103

за

Pesme o Marku Kraqevi}u

уџ

бе

ни

ке

iste pesme, koji kosovski poziv shvata naivno, kao zov srca: „Al’ svom srcu odoqet ne mo`e / da ne ide na boj na Kosovo“. U pesmama koje govore o zbivawima posle bitke u prvi plan izbijaju oni koji su ostali kod ku}a: supruge, majke, sestre, verenice poginulih junaka. Kosovski poraz shva}en je apokalipti~ki, kao pogibija svih, izuzev onih koji su izdali s Vukom Brankovi}em. Na bojnom poqu ostali su samo mrtvi i raweni. Glasnik koji je do{ao da javi vladarki o bici tako|e je u ranama. Ta totalnost poraza i sveop{te pogibije data je u drugom delu pesme Car Lazar i carica Milica, kao i pesmi Carica Milica i Vladeta vojvoda. U dvema najlep{im kosovskim pesmama, baladama Kosovka devojka i Smrt majke Jugovi}a, vizija poraza prenesena je s kolektivnog na li~ni i porodi~ni plan. U obema, `ena (verenica, odnosno majka) luta po bojnom poqu i me|u mrtvima tra`i one koje je izgubila. Na tu epsku osnovu nadogra|ena je duboka tuga zbog gubitka najbli`ih i najdra`ih, karakteristi~na za `ensku narodnu poeziju, {to ove pesme uzdi`e me|u najsna`nije i najpotresnije pesni~ke tvorevine cele na{e kwi`evnosti, usmene i pisane.

За

во

д

Pesme o Marku Kraqevi}u, za razliku od kosovskih, nemaju zajedni~ku fabularno-kompozicijsku okosnicu. One su povezane iskqu~ivo likom junaka o kojem pevaju. Marko Kraqevi}, istorijski kraq Marko, koji je kao turski vazal vladao u Makedoniji posle Mari~ke bitke i poginuo u bici na Rovinama (1395) bore}i se na strani Turaka, po svemu {to se o wemu zna istorijski ne mnogo zna~ajna li~nost, postao je najpopularniji junak celokupne ju`noslovenske narodne poezije. Narodni peva~i podarili su mu dug `ivot, od trista godina, i u~inili ga savremenikom i drugom najistaknutijih junaka od XIV do XVI veka. Pesme su sa~uvale malo istorijskih podataka o wemu, ali su ipak zapamtile ono {to je najva`nije: wegovu vezu sa epohom rasula Srpskog carstva, u kojem je wegov otac kraq Vuka{in odigrao najva`niju ulogu, i wegovo vazalstvo s Turcima. Najve}i broj pesama nadahnut je ovim drugim momentom. Marko je najve}i narodni junak i kao takav odlikuje se izuzetnom telesnom snagom i najlep{im moralnim svojstvima, ali istovremeno on je prinu|en da slu`i tu|inu, da ratuje u turskoj vojsci i deli megdane kao sultanov zato~nik. Tim Markovim pro104

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

tivure~nim polo`ajem uslovqene su najva`nije qudske crte wegovog lika, kao i specifi~ni karakter markovske epike u okviru na{eg juna~kog eposa. Kao narodni junak Marko je za{titnik slabih i nejakih, borac protiv nepravde, on deli megdane s turskim nasilnicima, wega se pla{i i sam car u Stambolu, ne jednom on je doterao „cara do duvara“, pa ipak je caru podre|en, wegov sluga je, vazal. Markova je moralna dilema u neprihvatqivoj ali istorijski nametnutoj situaciji: ne samo u tome kako pre`iveti nego i u tome kako sa~uvati qudsko dostojanstvo i vite{ku ~ast, kako biti svoj uprkos ~iwenici da se slu`i tu|inu. U brojnim pesmama Marko deluje u skladu sa svojom ulogom epskog junaka, uprkos okolnostima koje su mu nametnute, on se vlada kao „nosilac idealnih patrijarhalnih i prirodnih normi `ivota“: on usred turske vojske ka`wava ubicu svoga oca (Marko Kraqevi} poznaje o~inu sabqu), osloba|a devojke i mladi}e od te{kog svadbarskog poreza koji je nametnuo nasilnik (Marko Kraqevi} ukida svadbarinu), spasava carevu k}er od ne`eqene udaje ali ne na poziv wenog oca i majke nego tek kada ga je ona sama „bogom pobratila“ (Marko Kraqevi} i Arapin), izbavqa iz tamnice svoje pobratime, tri srpske vojvode (Marko Kraqevi} i Vu~a xeneral), ~ini dobro `ivotiwama {to mu one, kao u narodnim bajkama, kad se na|e u nevoqi, uzvra}aju (Marko Kraqevi} i soko, odnosno orao). Marko je u tim pesmama izbaviteq, dobro~initeq i usre}iteq qudi, nosilac blagodeti `ivota. Zato je wegov spomen u pesmi sve~ano, prazni~ki intoniran: „Spomiwe se Kraqevi}u Marko / kao dobar danak u godini“.

U drugim pesmama Markova uloga shva}ena je vi{e istorijski: on postupa ne po slobodnom izboru nego po nu`di. U pesmi Marko Kraqevi} i Mina od Kostura on mora da odbije i ven~ano i kr{teno kumstvo kako bi se odazvao pozivu turskog cara da krene s turskom vojskom „na arapsku qutu pokrajinu“, jer, kao {to ga majka savetuje, „i bog }e nam, sinko, oprostiti / a Turci nam ne}e razumjeti“. Dok on tri godine vojuje u dalekoj zemqi, nasilnik mu hara dvore i odvodi `enu. U nekim pesmama Marko deli megdane ne radi izbavqawa slabih i nemo}nih, nego kao sultanov zato~nik. U pesmi Marko Kraqevi} i Musa Kesexija Marko spasava sultana od odmetnika i buntovnika koji ugro`ava wegovo carstvo. Ta Markova uloga, u kojoj je sa~uvano istorijsko se}awe na wegovo vazalstvo, posebno je nagla{ena i time {to se Marko, u trenutku kad ga tra`e da izi|e na megdan, nalazi u tamnici gde ga je bacio 105

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

isti taj sultan za kojega treba da se bori. Na suprotnosti izme|u Markove uloge epskog junaka i wegovog istorijskog polo`aja turskog vazala zasniva se jedna od najva`nijih crta Markovog lika i markovske epike – komika. Marko je „najve}i komi~ki lik na{eg juna~kog epa“. Wegova pojava na kowu [arcu s „}urkom od kurjaka“ na le|ima i „kapom od me|eda“ na glavi, s „tuluminom vina“, s jedne, i „te{kom topuzinom“, s druge strane – komi~ki je stilizovana. Wegovo pona{awe tako|e. U nizu pesama Marko je prikazan kao inaxija i kavgaxija ili kao {eret i obe{ewak. Kada na maj~inu molbu re{i da se ostavi „~etovawa“, da se prihvati obi~na zanimawa ratarskog, orawa, on kao drugi qudi „ne ore brda i doline / ve} on ore careve drumove“ (Orawe Marka Kraqevi}a). U borbi s protivnicima on se ne slu`i samo snagom i juna{tvom nego i prevarom, lukavstvom, {alom. U spomenutoj pesmi o Marku i Mini od Kostura on se preru{ava u kalu|era i igra „sitno kalu|erski“ ne samo da bi se uvukao u dvore protivnika nego i da mu se naruga. U drugoj jednoj pesmi on se, da bi izbegao sukob, pretvara da je bolestan „pak se Marko bolan u~inio / bez bolesti od mudrosti te{ke“ (Marko Kraqevi} i Ali-aga). Kao nijednom drugom junaku na{eg narodnog eposa, Marku pristaje klasi~na maksima da mu ni{ta {to je qudsko nije strano. Dok junaci kosovskog kruga deluju u jednoj, grani~noj situaciji, u kojoj svako opredeqewe ima apsolutno zna~ewe, Marko je zamisliv u svakoj `ivotnoj situaciji i wegovo delovawe bi}e uvek u skladu s tom situacijom. Otuda bogatstvo i vi{ezna~nost Markovog lika. On je najplemenitiji, najidealniji me|u junacima narodnog eposa, a istovremeno najobi~niji, najprozai~niji me|u wima, najbli`i stvarnom `ivotu.

Pokosovske pesme

Kosovske pesme i pesme o Marku jesu jedina dva ciklusa u kojima postoji ~vr{}a povezanost me|u pojedina~nim pesmama (u prvima jedan doga|aj uslovqava zajedni~ku sudbinu svih junaka, a u drugima razni doga|aji bivaju odre|eni likom jednog junaka). U svim ostalim ciklusima proces ciklizacije nije zavr{en tako da tu i nisu posredi stvarno ciklusi nego tematske skupine koje obuhvataju pojedine istorijske periode. Pokosovske pesme, rasute jo{ vi{e od pretkosovskih, sastoje se od nekoliko ve}ih i mawih 106

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

tematskih skupina: o despotu \ur|u, Jerini i wihovim vojvodama, o Sibiwaninu Janku i wegovom sestri}u Sekuli, o Zmaj Ogwenom Vuku i sremskim Brankovi}ima, o bra}i Jak{i}ima, o Crnojevi}ima, ali ima i pesama koje ne idu u ve}e skupine: o bolnom Doj~inu, o vojvodi Prijezdi, o Vla{i}u Radulu i dr. Kao i u pretkosovskim, u pokosovskim pesmama se tako|e najvi{e izdvajaju pojedina~ne pesme, ali dok u prvim dominiraju velike moralne drame, druge se odlikuju nagla{enim emocionalnim odnosom prema doga|ajima i likovima. Me|u pokosovskim pesmama lepotom privla~i nekoliko baladi~nih pesama u kojima se sukobi, ~ak i kad imaju {ire, kolektivne razmere, uvek re{avaju na li~nom i porodi~nom planu. Jedna od najlep{ih, Dioba Jak{i}a, kratka, lirski intonirana pesma, nema, izuzev imena, ni~eg istorijskog.

To je, u stvari, porodi~na drama u kojoj inaxijska strast podeqene bra}e biva pobe|ena plemenito{}u `ene jednog od wih: „Nijesam ti brata otrovala / ve}e sam te s bratom pomirila“. Tri pesme su na temu smrti. U Bolnom Doj~inu junak ustaje sa samrtni~ke posteqe da izvr{i posledwu vite{ku du`nost, ali ne prema svom gradu Solunu, koji zbog svoje utonulosti u gra|anski komoditet nije ni zaslu`io da ga neko brani, nego prema svojim najbli`ima – sestri i `eni. Smrt vojvode Prijezde, koja peva o anti~kom heroizmu branioca Stala}a, tako|e se razre{ava na intimnom planu, u odluci Prijezdine `ene Jelice (za wu se ka`e ne samo da je „verna quba“ nego i „gospo|a razumna“) da dobrovoqno prati u smrti mu`a mesto da qubi „na sramotu Turke“. U Smrti vojvode Kajice u sredi{tu pa`we nije pri~a o tome kako su Kajicu na prevaru ubili Ma|ari, nego odnos izme|u „kraqa“ \ur|a i wegovog vojvode, odnos u koji su unesene porodi~na toplina i neposrednost. [irokih epskih razmera je pesma Smrt Maksima Crnojevi}a, koja sa svojih 1.226 stihova predstavqa ~itav mali ep. U woj su u pozadini odnosa prema strancima prikazane doma}e nesuglasice i sukobi koji dovode do bratskog krvoproli}a i dobrovoqnog odla`ewa u slu`bu tu|inu. Na {iroku istorijsku ravan izvodi nas pesma Margita djevojka i Rajko vojvoda, u kojoj se iz perspektive posledweg srpskog vojvode baca pogled na stara vremena kada se u svakom gradu {irom Balkana nalazio po neki vojvoda i branio narod od Turaka. Cela pesma deluje kao tragi~ni finale sredwovekovne epopeje.

107

Hajdu~ke i usko~ke pesme

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Pesme „sredwih vremena“ obuhvataju razdobqe ropstva pod Turcima ispuweno pojedina~nim i skupnim sukobima sa osvaja~em.

Naziv hajdu~ki i usko~ki tematski krug koji se obi~no upotrebqavaju za wih, nisu sasvim podesni: prvo, {to me|u pesmama „sredwih vremena“ ima dosta takvih koje nisu ni hajdu~ke ni usko~ke, ve} predstavqaju pesni~ki odjek doga|aja iz me|unarodne istorije (npr., o turskoj opsadi Be~a, o ratovima Turaka s Rusijom) ili pevaju na legendaran na~in o odnosu hri{}anske (srpske) crkve i turske dr`ave, drugo, {to u hajdu~kim i usko~kim pesmama nema dovoqno me|usobne povezanosti niti jedinstvenog pregleda doga|aja, pa se de{ava da isti junaci, naro~ito turski, ginu u vi{e pesama. Pesme o turskim vremenima, kao i pretkosovske i kosovske, grupi{u se u vi{e tematskih krugova, u ~ijem su sredi{tu pojedini junaci ili grupe junaka: krug oko Starine Novaka i wegove dru`ine i wegovog sina Grujice, krug oko Tomi}a Mijata, oko Baje Pivqanina, krug oko sewskih uskoka, gde su glavni junaci Sewanin Ivo, Sewanin Tadija, Komnen barjaktar i drugi, krug oko kotarskih uskoka, gde se javqaju Stojan Jankovi}, wegov otac Janko Mitrovi}, Ilija Smiqani}, Vuk Mandu{i} i dr. Najstariji je onaj krug oko Starine Novaka, u kome su obuhva}ena ne samo turska vremena nego i posledwi dani na{ih sredwovekovnih dr`ava. U najpoznatijoj pesmi iz tog kruga i jednoj od najizrazitijih hajdu~kih pesama, Starina Novak i knez Bogosav, razlog odmetawa u hajduke nije turski zulum nego nepodno{qivi „namet na vilajet“ koji je „prokleta Jerina“ razrezala da bi sagradila Smederevo. Ta pesma, koja o hajdukovawu govori trezveno, bez ulep{avawa, donosi i neku vrstu filozofije hajdu~kog `ivota: „A kadar sam sti}i i ute}i / i na stra{nom mjestu postojati“. [ta zna~i „na stra{nom mjestu postojati“ govore mnoge pesme o mu~ewu hajduka, od kojih su najboqe Mali Radojica i Stari Vujadin. Dok se u prvoj zarobqeni hajduk izbavqa muka i tamnice uz pomo} zaqubqene Turkiwe, u drugoj je zadr`ana sva surova zbiqa hajdu~kog `ivota i wegov herojski moral: izdr`ati muke, ne odati nikoga. Mnoge hajdu~ke i usko~ke pesme obra|uju na razne na~ine romanti~ni motiv `enidbe s otmicom. Neki hri{}anski junaci izbavqaju se iz tamnice na isti na~in kao i Mali Radojica, uz pomo} zaqubqene Turkiwe koja se posle pokr{tava i udaje za begunca. U drugi108

за

уџ

бе

ни

ке

ma se govori o poku{ajima turskih junaka da otmu hri{}anske devojke. Ima dosta pesama u kojima se peva o sukobima svatova oko iste devojke; naj~e{}e – ali ne uvek – radi se o hri{}anskim i turskim svatovima. Te pesme obi~no se zavr{avaju velikim krvoproli}em. Izuzetak je virtuozno komponovana @enidba od Zadra Todora, u kojoj se u dve svatovske povorke kao na kakvoj veli~anstvenoj paradi pojavquju najve}i junaci i na jednoj i na drugoj strani. I me|u hajdu~kim i me|u usko~kim pesmama lepotom se izdvajaju one u kojima je heroika udru`ena sa sna`nim porodi~nim ose}awima. Takva je prekrasna balada Ropstvo Jankovi} Stojana, gde u porodi~nim odnosima vlada neka duboka i bole}iva vezanost jednih za druge: „jedno drugo suzama umiva / od radosti i od `eqe `ive“. Duboka porodi~na solidarnost izra`ena je i u pesmi Ivo Senkovi} i aga od Ribnika, u kojoj de~ak izlazi na megdan glasovitom turskom junaku da zameni svog ostarelog oca. Cela ta pri~a o borbi Davida i Golijata zra~i naivno{}u i prostosrda~no{}u, te istovremeno dubokom ne`no{}u, razumevawem i blagim osmehom koji mogu izazvati samo de~ji postupci. Dobrotom, ne`no{}u i du{evno{}u se ova i druge najboqe na{e epske pesme najsna`nije otimaju krvavoj stvarnosti od koje su polazile i o kojoj su govorile.

во

д

Pesme iz muslimanske sredine

За

Nasuprot hajdu~kim i usko~kim pesmama, u muslimanskoj sredini nastaju pesme o muslimanskim junacima. Po jeziku, stihu i metrici one se ne razlikuju od ostalih srpskih i hrvatskih epskih pesama. I mnoge druge osobine su im zajedni~ke. I u muslimanskim, kao i u hri{}anskim pesmama, susre}emo se sa vilama i ve{ticama, s raznim prastarim obi~ajima, verovawima (npr., da je u temeqe nove gra|evine potrebno uzidati `ivog stvora kako bi se gra|evina odr`ala, da je izdaja svatova veliki greh koji se ne pra{ta nikome, pa makar to bio i beg itd.). Junaci su i u jednim i u drugim prikazani na sli~an na~in: nose ista odela i oru`je, u deqewu megdana pona{aju se ispravno, udaraju na kule i gradove radi plena, odvode robqe da bi ga posle davali na otkup, bore se oko `ena, lakomi su na blago ali im je skupa i juna~ka re~, na svojim dvorovima piju vino i rakiju. I junaci su i u jednim i u drugim 109

уџ

бе

ни

ке

uglavnom isti, samo {to je odnos izme|u prijateqa i neprijateqa obrnut. U starijim muslimanskim pesmama najpopularniji junak je Alija \erzelez, a uz wega se javqa Por~a od Avale i druge li~nosti. Oni se naj~e{}e sukobqavaju s Markom Kraqevi}em i pokosovskim junacima. U mnogim pesmama izra`ena su shvatawa karakteristi~na za feudalne slojeve Bosne i za turske upravqa~e.

Wihovi junaci ~esto poti~u iz najuglednijih bosanskih begovskih porodica. Posebnu skupinu me|u wima ~ine tzv. sultanske pesme u kojima se veli~aju privr`enost Bosanaca sultanu i uloga Bosne u Turskom carstvu. Sultan je u wima okru`en izdajnicima, carevina se nalazi u opasnosti od koje biva izbavqena samo zahvaquju}i hrabrosti i po`rtvovanosti bosanskih junaka („Bez Bo{waka ne ima junaka“). Ali ima, isto tako, dosta pesama koje su nastale u seoskoj sredini i koje izra`avaju shvatawa obi~nog sveta.

Neke od wih spadaju u najlep{e i najuspelije muslimanske pesme.

Me|u muslimanskim pesmama svojom lepotom izdvajaju se: Zlatija starca ^eivana, Osveta Qubovi}a Hane, Svatovsko grobqe na Morinama, Filip Maxarin i Gojeni Alil, Budalina Tale dolazi u Liku i mnoge druge.

за

Pesme o crnogorskim borbama

За

во

д

„Pjesme juna~ke novijih vremena o vojevawu za slobodu“, kako ih je nazvao Vuk, pevaju o borbama protiv Turaka u XVIII i u prvoj polovini XIX stole}a u Crnoj Gori, Hercegovini i Srbiji. Me|u wima posebnu celinu ~ine pesme o ustanku u Srbiji po~etkom XIX veka.

Najvi{e ima crnogorskih pesama, koje se izdvajaju ne samo po temama nego i po svojim umetni~kim svojstvima, tako da ~ine poseban tip u okviru na{e usmene epike. Te pesme naj~e{}e govore o mesnim, plemenskim ili pojedina~nim sukobima s Turcima, o turskim pqa~ka{kim pohodima u crnogorska brda radi naplate hara~a, o otmicama i odbrani stada (pesme o „udarima na ovce“ ~ine jednu od najve}ih i najosobenijih tematskih skupina u crnogorskom ciklusu), o hajdukovawu i ~etovawu, o me|uplemenskim za|evicama i sukobima, o juna~kim osvetama.

Lokalne po doga|ajima i li~nostima o kojima su pevale, crnogorske pesme retko su prelazile plemenske granice (svako pleme 110

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

imalo je svoju plemensku tradiciju i svoju plemensku epiku), a unutar tih granica one su `ivele kao najva`niji deo usmene narodne hronike i ujedno kao primeri ~ojstva i juna{tva koje su istaknuti pojedinci pokazivali u te{kim, dramati~nim trenucima za sebe, svoje najbli`e i svoje pleme i koje posle wihovi saplemenici ~uvaju i brane kao dragoceno porodi~no zave{tawe. Herojsko shvatawe `ivota nije vi{e samo opredeqewe najvi{eg, aristokratskog sloja dru{tva, kao u pesmama starijih vremena, niti pak izolovanih naoru`anih grupa, kao u hajdu~kim i usko~kim pesmama. Ono obavezuje sve ~lanove zajednice, ceo narod. Povezano je s prastarim obi~ajima i moralnim normama, kakva je krvna osveta.

O toj temi ispevane su neke od najboqih crnogorskih pesama, kao {to su Perovi} Batri} i Tri su`wa. Varijantu prve Wego{ je objavio pod naslovom Osveta Perovi}a Batri}a. Wen junak je ista ona li~nost za kojom tu`i sestra Batri}eva i ~iju pogibiju oplakuju glavari u Gorskom vijencu.

Najboqa crnogorska pesma je Tri su`wa. Po dubini smisla i zbijenosti izraza, po svedenosti na su{tinsko, ona mo`e stati naporedo s kqu~nim pesmama hajdu~kog ciklusa – Starina Novak i knez Bogosav i Stari Vujadin. Wen junak Vuksan od Rovaca, o~ekuju}i smrt u tamnici skadarskog pa{e, ne `ali, sli~no drugoj dvojici zato~enih brdskih vojvoda, {to ostavqa iza sebe imawe, majku, sestru i qubu „skoro dovedenu“; `ao mu je jedino {to }e umreti „bez zamjene“. I taj usud, najgori koji se mo`e desiti jednom junaku, kao da mu je dao snagu da u~ini nemogu}e, da pobegne ispod turske sabqe i savlada sve prepreke na putu ka svom domu: „]eraju ga pje{ci i kowici, kowici ga malo nazirahu, a pje{ci ga ni ~uti ne mogahu.

Zdrav ute~e u kamene Rovce“.

I u umetni~kom pogledu su crnogorske pesme sasvim specifi~ne. Jednostavne po svojoj epskoj fakturi, {krte u elementima naracije i deskripcije, bez izrazitijih epskih likova, osim donekle Nikca od Rovina, oskudne u stilskim sredstvima, bez uzvi{ene poezije starije epike, ali istovremeno i bez wenih kli{ea, lutaju}ih si`ea i standardizovanih motiva, preuzetih iz op{te 111

уџ

бе

ни

ке

epske riznice, crnogorske pesme se odlikuju dokumentarnom ta~no{}u (Wego{ je kao posebnu wihovu vrlinu isticao upravo „to~nost“) i faktografskim realizmom, kao i osobenim herojsko-patrijarhalnim etosom u kome je do{ao do izra`aja na~in `ivota i shvatawa crnogorskog plemenskog dru{tva. Wihov realizam i istorizam nije li{en unutra{we poetske energije, samo {to je ona druk~ija nego u pesmama drugih ciklusa. S obzirom na to da je svet koji se otkriva u crnogorskoj epici toliko samosvojan, autohton, nesvodiv na bilo {ta drugo izvan wegovih okvira, i taj realizam sam po sebi dobija neobi~nu, fascinantnu snagu i upe~atqivost.

O uskocima nema mnogo pesama. Najve}i broj tih pesama poti~e od jednog peva~a izuzetne obdarenosti – Filipa Fi{wi}a.

Otuda taj tematski krug, mnogo vi{e nego ostali o kojima je do sada bilo re~i nosi obele`ja, kako tematskog, tako i autorskog jedinstva, te se zato o wemu uvek mora govoriti u vezi s peva~kim i stvarala~kim likom Filipa Vi{wi}a.

за

Narodni peva~i

За

во

д

Zahvaquju}i ~iwenici {to je Vuk Karaxi} za velik broj pesama svoje zbirke ostavio podatke od koga ih je ~uo i zabele`io, mi danas, uglavnom, znamo ko su tvorci klasi~ne, vukovske redakcije na{e narodne epike. Novija prou~avawa pokazala su da me|u pesmama zapisanim od istog peva~a postoji izvesno „autorsko“ jedinstvo i da su daroviti peva~i Vukovog vremena doista odigrali presudnu ulogu u stvarawu one verzije narodnog eposa koja je, zahvaquju}i Vuku Karaxi}u, u{la u pisanu kwi`evnost i u woj se utvrdila kao osnovna, reprezentativna redakcija ~itave na{e juna~ke epike.

Te{an Podrugovi} (umro oko 1820), rodom iz Gacka iz Hercegovine, peva~ kojega je Vuk najvi{e cenio, najizrazitiji je primer narodnog pesnika koji ne stvara nove pesme, ve} samo pravi redakcije postoje}ih. Od wega je Vuk zapisao dvadesetak pesama, od kojih je najve}i broj antologijske vrednosti: @enidba Du{anova, Marko Kraqevi} i Qutica Bogdan, Marko Kraqevi} i Vu~a xeneral, @enidba Marka Kraqevi}a, Marko Kraqevi} poznaje o~inu sabqu, Marko Kraqevi} i Arapin, Marko Kraqevi} i Musa Kesexija, Marko 112

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Kraqevi} i \emo Br|anin, Car Lazar i carica Milica, Novak i Radivoj prodaju Grujicu, @enidba Stojana Jankovi}a, Sewanin Tadija i dr. Podrugovi} je bio i odli~an usmeni pripoveda~. Od wega je Vuk zapisao dve pripovetke: {aqivu pri~u Me|ed, sviwa i lisica i jednu od najneobi~nijih i najboqih na{ih narodnih bajki – Me|edovi}.

Glavne odlike wegovog peva~kog stila jesu jasnost i preglednost izlagawa i humor. Vuk je kao wegovu glavnu vrlinu istakao da je „pesme razumevao i ose}ao“ i da ih je znao lepo „po redu“ kazivati. Za w je on bio ideal narodnog peva~a. Najve}u pohvalu izrekao mu je tvrdwom da bi on i „najgoru pesmu“, kad je ~uje, „posle nekoliko dana kazao onako lepo po redu, kao {to su i ostale wegove pesme“. Te{an rado peva o sjaju i veli~ini na{ega sredweg veka, on voli velelepne povorke, sjajna gospodska odela i blesak zlata. Wegovi junaci odlikuju se ne samo hrabro{}u nego i lepotom stasa, sjajem izgleda i odela, gospodstvenim dr`awem i postupcima, ponekad ~ak i vite{kom galantno{}u. Velelepnost wegovih istorijskih vizija ~esto je osen~ena i ubla`ena humorom.

On je nesumwivo najizrazitiji humorista me|u Vukovim peva~ima i pripoveda~ima. Sam Vuk je istakao o ovom peva~u da je on „rado koje{ta veselo i {aqivo pripovedao“, dodaju}i tome ne{to u ~emu mo`emo videti osobinu svih istinskih humorista, da se on sam nikad nije smejao svojim pri~ama, „nego je sve bio malo kao namr{ten“. Wegove pesme i obe pripovetke pune su vedrine i smeha. Kao peva~, dao je svoj pe~at nekim od glavnih likova na{eg eposa: Milo{u Vojinovi}u, Bo{ku Jugovi}u i, naro~ito, Marku Kraqevi}u, o kojem je najvi{e pevao. Najmarkantnije crte ovih junaka, po kojima se oni najvi{e pamte, nalazimo u Podrugovi}evim pesmama, neke samo u wima. On je umetni~ki dogradio te likove, i wima je, kao i ostalim likovima i temama o kojima je pevao – kao uostalom i svim pesmama koje je Vuk od wega zabele`io – dao zavr{ni, klasi~ni oblik.

Drugi Vukov peva~ starac Milija (umro posle 1822) nesumwivo je najizrazitija i najoriginalnija individualnost me|u tvorcima vukovske redakcije na{e narodne epike. Rodom od Kola{ina, on je za vreme Kara|or|eve bune prebegao u Srbiju i nastanio se u okolini Po`ege. Od wega je Vuk zapisao ~etiri pesme: @enidba Maksima Crnojevi}a, Banovi} Strahiwa, Sestra Leke Kapetana 113

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

i Gavran haramba{a i Limo, od kojih su prve dve najdu`e pesme u Vukovoj zbirci. U svom odnosu prema tradicionalnim epskim temama starac Milija je pokazao najvi{e samosvojnosti. Bitno je za wegov postupak odstupawe od pravila koja vrede za herojske norme na{e klasi~ne juna~ke pesme. Najpoznatiji primer odstupawa nalazimo na kraju pesme Banovi} Strahiwa, gde junak pra{ta svojoj nevernoj qubi i ~ak je uzima u za{titu od razjarene bra}e. Slika na{eg sredweg veka u pesmama starca Milije druk~ija je od one koju nalazimo u pesmama Te{ana Podrugovi}a i drugih peva~a. I on peva o sjaju i gospodstvu na na{im velika{kim dvorovima, ali odmah zatim otkriva nali~je takvog `ivota. Peva~ sa smislom za {iroke epske kompozicije i za dramati~ne sukobe i situacije, starac Milija je boqe nego drugi Vukovi peva~i umeo zagledati u du{u svojih junaka. On je me|u wima najvi{e psiholog.

Starac Ra{ko, zemqak starca Milije, peva~ je sasvim druk~ijeg profila. Dok ovaj prvi isti~e op{te, qudske aspekte doga|aja i li~nosti iz nacionalne istorije, Starac Ra{ko je sli~no Te{anu Podrugovi}u zaokupqen nacionalnom sudbinom, ali, za razliku od wega, koji peva o velikim junacima i wihovim podvizima, on je, pre svega, pesnik propasti srpskog carstva. O tome se govori u vi{e pesama zabele`enim od wega, me|u kojima se lepotom izdvajaju: Uro{ i Mrwav~evi}i, Zidawe Ravanice i Margita devojka i Rajko vojvoda. U mnogim pesmama ispoqio je sklonost prema legendama i ~udima. U najlep{oj i najpoznatijoj me|u pesmama koje su od wega zapisane, Zidawe Skadra, pri~a o `rtvovanoj nevesti razvijena je na osnovi drevne narodne legende, a zavr{ava se tipi~nim folklornim ~udom: maj~ino mleko kao prvobitna hrana `ivota ne prestaje te}i ni posle wene smrti.

Posebnu skupinu me|u Vukovim peva~ima ~ine slepe `ene peva~i. Kod wih se mogu uo~iti poja~ana emocionalnost, saose}awe prema stradawima i stradalnicima, smisao za doga|aje iz porodi~nog `ivota i za porodi~ne odnose. U na{u juna~ku epiku unele su ne samo motive nego i na~in do`ivqaja sveta, osnovna raspolo`ewa i atmosferu `enskih pesama; one su wen opori herojskopatrijarhalni duh ubla`ile lirskom meko}om i toplinom ose}awa. Nigde se to tako lepo ne sagledava kao kod najve}e me|u `enama peva~ima – Slepe @ivane (umrla 1828). Sve wene pesme govore o li~nim odnosima qudi: to mogu biti odnosi oca prema sinu ili 114

уџ

бе

ни

ке

sina prema ocu, majke prema deci, sestri}a i ujaka, kraqa i wegovog vojvode, gospodara i sluge ili ~ak odnos dvaju protivnika koji dele megdan, ali u svim tim slu~ajevima izbijaju na videlo izvesna srda~nost i toplina karakteristi~ne za porodi~ne odnose.

Najpoznatije i najlep{e me|u wima su Ivo Senkovi} i aga od Ribnika i Smrt vojvode Kajice. Qubav je u pesmama ove peva~ice sveop{ti princip: ona ne zna ni za kakva ograni~ewa, ni za kakve podele.

Svi junaci wenih pesama jedni prema drugima stalno iskazuju naklonost i milo{tu. Suze se prolivaju ne samo za svojim nego i za tu|inom, pa ~ak i za onim od kojeg je junaka sustiglo veliko zlo.

Qubavqu se obasipaju ne samo qudi nego i `ivotiwe. Marko, kad ho}e da podstakne svog [arca na trk, ne udari ga bakra~lijom, ve} ga grli i qubi. Jedna od najdirqivijih scena u ~itavoj na{oj narodnoj epici jeste ona kada stari \ura| Senkovi} savetuje svog kowa kako da mu ~uva neiskusnog sina u borbi. Slepa peva~ica, koja se celoga veka potucala od nemila do nedraga, doista je nosila u svom srcu qubav prema celom svetu.

за

FILIP VI[WI] I USTANI^KA EPIKA

За

во

д

Posebno mesto me|u Vukovim peva~ima zauzima Filip Vi{wi} (1764–1834). On je ne samo redaktor starih nego i tvorac, „spjevalac“, novih pesama. Od wega poti~e klasi~na Smrt Marka Kraqevi}a i jo{ tri mawe zna~ajne stare pesme (dve o svetom Savi i jedna hajdu~ka, o megdanu Baja Pivqanina i bega Qubovi}a). Wegovu izuzetnost, ipak, ne ~ini nijedna od te ~etiri pesme, iako svaka od wih nosi individualno obele`je peva~a a prva spada u najve}e domete ~itave na{e usmene epike, nego niz pesama „od Kara|or|ina vremena“ koje je sam ispevao i koje, zajedno s jo{ nekoliko mawe zna~ajnih pesama od drugih peva~a, ~ine posledwe, ustani~ko pevawe narodnog eposa.

Ro|en u Semberiji, u selu Trnavi, oslepeo kao dete zbog velikih bogiwa, Vi{wi} je postao profesionalni peva~, s guslama je putovao po ~itavom bosanskom pa{aluku, pa i daqe, sve do Skadra.

Po selima i na manastirskim saborima pevao je hri{}anskoj raji a, prolaze}i kroz gradove, pevao je na dvorovima turskih prvaka. Najva`niji momenat u `ivotu Filipa Vi{wi}a bio je wegov prelazak u Srbiju 1809. Do tada on nije sastavio nijednu novu pe115

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

smu. Neposredan dodir s ustani~kim zbivawima bio je trenutak wegovog ra|awa kao pesnika. Nekada je lutao po zemqi, pevaju}i pesme od starine, a sada se na{ao na mestu gde se stvarala nova istorija, dru`io se s ustani~kim vojvodama, dobijao od wih nagrade i priznawa. Posle propasti ustanika prebegao je u Srem i nastanio se u selu Grku. @iveo je na sli~an na~in kao pre ustanka: i{ao je po selima i gradovima i pevao pesme, ali je wegov repertoar bio druga~iji nego nekad; u wemu su sada najva`nije mesto imale pesme o srpskoj buni koje je sam ispevao.

Vi{wi}eva ustani~ka epika stvarana je u vatri ratnih zbivawa, po logorima na drinskom boji{tu, neposredno posle bitaka i mawih grupnih okr{aja, a pesme o po~etku ustanka i ranijim bojevima na osnovu pri~awa neposrednih u~esnika. Tako Vi{wi}eve ustani~ke pesme mo`emo podeliti na dve skupine: u prvoj, gde se govori o doga|ajima pre wegovog dolaska u Srbiju, najva`nije su pesme: Po~etak bune protiv dahija, Boj na ^oke{ini, Boj na Sala{u i Boj na Mi{aru, a u drugoj skupini, o doga|ajima kojima je sam pesnik bio svedok, izdvajaju se pesme: Boj na Loznici, Knez Ivan Kne`evi}, Milo{ Stoji}evi} i Meho Orugxi}, Hvala ^upi}eva i dr. Umetni~ki su dogra|enije pesme iz prve skupine, pre svega, Po~etak bune protiv dahija i prvi deo Boja na Mi{aru, dok se iz druge skupine isti~e pesma o Ivi Kne`evi}u.

Vi{wi}eve ustani~ke pesme pru`aju celovitu sliku epohe, s jasno uo~enim osnovnim pravcima kretawa, sna`no izdvojenim pokreta~ima i nosiocima doga|aja i mno{tvom pojedinosti iz svakodnevnog `ivota. Tim pesmama ~esto smetaju hroni~arska razvu~enost, gomilawe ~iweni~ke gra|e, jednoli~nost naracije, ali za uzvrat u wima se ose}a pesnikova neposredna prisutnost, wegov li~ni odnos prema doga|ajima i li~nostima, kao i neka gotovo `urnalisti~ka aktuelnost i `ivost u wegovom izlagawu.

Najve}i domet Vi{wi} je postigao u velikoj pesmi Po~etak bune protiv dahija, koja predstavqa osnovicu wegove ustani~ke epopeje. Ona se u celoj na{oj juna~koj epici izdvaja mnogostranim prilazom doga|aju o kome peva. Vi{wi} u biti ne mewa ~iweni~ku istinu, u izlagawu se dr`i hronologije doga|aja, wegova namera nije da bunu u Srbiji uklopi u neki standardni epski si`e nego da otkrije wen duboki smisao. On joj daje kosmi~ke razmere, buni prethode „nebeske prilike“, znaci i opomene odozgo. Pro116

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

stornu perspektivu smewuje vremenska koja sadr`i dvostruko vi|ewe ustanka, o~ima pro{losti i o~ima budu}nosti. Predistorija bune po~iwe na Kosovu propa{}u srpskog carstva i politi~kim zave{tawem koje car Murat na samrti daje Turcima kako da vladaju porobqenom rajom, a wena se istorija zavr{ava u znaku Kara|or|eve politi~ke vizije o produ`etku oslobodila~ke borbe u drugim krajevima. Od drugih peva~a Vi{wi} se razlikuje i svojim shvatawem istorije. Protagonisti zbivawa kod wega nisu samo pojedinci, epski junaci nego i ceo narod, „sirotiwa raja koja globe davati ne mo`e“. U ovoj pesmi, kao i u ostalim, ose}a se neodoqivost narodne snage, nezadr`ivost prevratni~kog revolucionarnog zamaha koji kao vihor ru{i sve prepreke ispred sebe. Tim sna`nim revolucionarnim poletom Vi{wi} je najbli`i Wego{u, s kojim ga vezuje niz zajedni~kih crta. Iako je stvarao u tradicionalnim okvirima narodne epike i slu`io se ~esto standardnim kli{eima i formulama, Vi{wi} je umnogome prerastao te okvire i u najboqim svojim trenucima dao epiku novog tipa, ustani~ku, revolucionarnu pesmu. On stoji na prelazu izme|u kolektivnog i individualnog stvarala{tva, izme|u narodne pesme i Wego{a.

117

NARODNA PROZA

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Narodne pripovetke ili pri~e, kako se u nekim krajevima nazivaju, ~ine osnovnu masu narodne proze. One su tematski `anrovski raznovrsne. Vuk Karaxi}, od kojega poti~e najzna~ajnija zbirka narodnih pripovedaka, podelio ih je na `enske i mu{ke, a ove druge na duge i kratke. Te se tri vrste obi~no nazivaju: bajke, novele i {aqive pri~e ili anegdote.

Bajka je najrazvijeniji i najzna~ajniji oblik narodne proze.

Ona nas uvodi u svet ~udesnog i fantasti~nog. Po svojim osobinama ima dosta sli~nosti s mitom. U mitu se pojavquju natprirodne li~nosti, bogovi i heroji u natprirodnom svetu, dok u bajci nalazimo obi~nog ~oveka u svetu natprirodnih bi}a. Sve su bajke me|usobno sli~ne, kod svih naroda one obra|uju iste ili sli~ne motive. Standardni junak bajke je mladi} koji se nalazi pred nekim te{kim zadatkom. On je, po pravilu, osporavana li~nost: u izvr{ewu zadatka koji prevazilazi mogu}nost drugih qudi on dokazuje svoju vrednost i tek posle toga zauzima onaj polo`aj u svetu koji odgovara toj vrednosti. U mnogim bajkama junak je tre}i, najmla|i carev sin, koji je od svoje starije bra}e i hrabriji i mudriji; dok oni imaju izvesne prednosti obezbe|ene samim ro|ewem, svoje preimu}stvo nad wima treba tek da doka`e. U jednoj od najpoznatijih bajki, Ba{-^elik, jedino tre}i sin pravilno shvata o~ev nalog na samrti i dosledno ga se dr`i – po wemu tri sestre treba udati „za onoga koji prvi do|e i zaprosi ih“ – i zahvaquju}i tome on kasnije obezbe|uje pomo} svojih zetova–`ivotiwa u borbi protiv stra{nog Ba{-^elika. U bajci Zlatna jabuka i devet paunica najmla|em uspeva ono {to starijima nije po{lo za rukom: da sa~uva zlatnu jabuku „koja za jednu no} i cveta i uzri i neko je obere“. U nekim bajkama junak je siroma{ni mladi} (re|e 118

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

devojka), koji uspe{no re{ava „nere{ive“ zadatke, dokazuje svoju vrednost i postaje carev zet (odnosno careva `ena). U bajci Zlatoruni ovan junak je sin siroma{nog lovca, a u Pepequzi, u kojoj je obra|en jedan od naj~e{}ih internacionalnih motiva bajke, govori se o progowenoj pastorki koja postaje carica. Da bi ostvario zadatak koji mu je postavqen, junak mora izi}i na kraj ne samo s natprirodnim bi}ima – zmajevima, a`dajama, divovima i sl. – nego mora savladati i neprijateqstvo i mr`wu drugih qudi.

Zlo vrlo ~esto dolazi od najbli`e rodbine junakove: od starije zavidqive bra}e koja poku{avaju da ga ometu (^ardak ni na nebu ni na zemqi); od strica carevog ministra, koji zavidi uspehu siroma{nog ne}aka (Zlatoruni ovan); od zle ma}ehe (Pepequga i niz pri~a sli~nog motiva). Te{ko}e nastaju usled slabosti glavnog junaka ili gre{aka koje po~ini on ili wemu bliski qudi. U spomenutoj Zlatnoj jabuci... on se mora stalno boriti sa snom. Na po~etku uspeva da se na vreme probudi pa do`ivqava ~udesan susret s caricom–paunicom, ali ga u kasnijim situacijama nemo} da se odupre snu baca u sve nove i nove te{ko}e. U mnogim bajkama junak strada zbog svoje radoznalosti: on dobija kqu~ odaje koju je zabraweno otvoriti, jer je u woj zato~eno ~udovi{te, i uvek prekr{i zabranu. Na taj na~in, junak mora savladati niz prepreka dok ne do|e do kona~nog ciqa. U svojim nastojawima on nailazi ne samo na neprijateqe nego i na dobronamerne savetodavce koji ga upu}uju {ta da u~ini kako bi izbegao opasnost ili do{ao do ciqa. U bajci Zlatoruni ovan junak, kad god mu je postavqen nere{iv zadatak, susre}e „jedno devoj~e“ koje odnekud zna kako se taj zadatak ipak mo`e re{iti. U mnogim bajkama junaku poma`u `ivotiwe ili natprirodna bi}a koja je on prethodno na bilo koji na~in zadu`io. Pobedu nad natprirodnim ~udovi{tem, kojom se bajka ~esto zavr{ava, junak obi~no posti`e tako {to prethodno uz pomo} nekog drugog lica (obi~no je oteta sestra ili `ena ili „jedna baba“) sazna gde se krije snaga ~udovi{ta ili kako se mo`e do}i do sredstva kojim se ono mo`e savladati. Samo u retkim slu~ajevima junak posti`e pobedu sopstvenom snagom: takve su bajke Stoj{a i Mladen i A`daja i carev sin. Wihovi junaci raspola`u natprirodnom snagom mitskih heroja. U wima je, osim toga, vidqiva izrazita humoristi~ka tendencija, koja vodi razarawu ozbiqnog sveta bajke i pretvarawu wenog junaka u komi~nu, grotesknu li~nost. Ta je tendencija najpotpunije do{la do izra`aja u Me|edo119

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

vi}u, jednoj od najboqih na{ih narodnih pripovedaka: u woj se ~udesni svet bajke najpre hiperbolizira do grotesknih razmera, a zatim se razara tako da od bajke dobijamo wenu parodiju.

Novela je pri~a „razvijenog si`ea sa predmetom iz stvarnog gradskog i seoskog `ivota, realisti~ki shva}enog i prikazanog“ (V. Latkovi}). Osim realisti~kih elemenata, u novelama imamo i za~etak karakterizacije likova. U wima susre}emo tipske karaktere: zle `ene, dosetqive devojke, dovitqiva kradqivca, zatim parove: pravi~nog i zlog, tvrdicu i dare`qivog ~oveka, milostivu snahu i nemilosrdnu svekrvu itd. U nekim novelama ima tako|e elemenata ~udesnog ali oni nisu dati radi sebe samih, nego, pre svega, zarad otkrivawa likova. U noveli Zla `ena, na primer, prisutni su mnogi elementi bajke (siromah postaje carev zet uz pomo} natprirodnih bi}a, |avola), ali te`i{te pri~e nije na ~udesnim dogodov{tinama glavnog junaka nego na karakteru zle `ene, koji je stvarni predmet pri~e, dok ~udesni bajkovni elemenat dobija humoristi~ko obele`je: |avo, glavni nosilac natprirodnih mo}i, biva pora`en od zle `ene, te se, be`e}i od we, sakrije u morskim dubinama i vi{e se nikada ne pojavi na zemqi. Neke su novele didakti~kog karaktera, kao novela Sve, sve, ali zanat, gde se pripoveda o caru koji se s porodicom izgubio u stranom svetu, i sve to ~ini radi pouke koja je sadr`ana u naslovu. Postoje tako|e novele – zagonetke, ~iji junaci, obi~no siroma{ni i nepriznati, posti`u uspeh dovitqivim odgovorima na neobi~na pitawa (Devojka nadmudrila cara, Kraq i ~obanin i dr.). Humoristi~ka je novela najvi{e realisti~na; u woj se prikazuju pojave iz svakodnevnog `ivota. Takva je novela Dva novca, u kojoj se pri~a o veselim zgodama dva pobratima koji se uzajamno varaju i nadmudruju. Wu je M. Gli{i} preradio u seosku komediju Dva cvancika.

Kratka {aqiva pri~a je najbli`a realnom `ivotu. U woj nema ~udesnog ni fantasti~nog „nego ono {to se pripovijeda rekao bi ~ovjek da je zaista moglo biti“ (V. Karaxi}). Po svom obliku naj~e{}e je anegdotskog karaktera: iznosi se obi~no jedan slu~aj koji se razvija dijalo{ki, a razre{ava se u duhovitoj poenti. Likovi su tako|e uzeti iz realnog `ivota. Dok u noveli imamo uglavnom tipske karaktere, u {aqivoj pri~i pojavquju se ili predstavnici socijalnih grupa, npr.: pop, kalu|er, trgovac, aga, raja i sl. – ili predstavnici pojedinih etnosa; Tur~in, Ciganin, [vaba itd., 120

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

ili pak individualni likovi: Vuk Doj~evi}, Nasradin-hoxa, dok je Ero istovremeno i predstavnik etni~ke grupe i pojedina~na li~nost. Ero je, ina~e, jedan od naj`ivopisnijih likova na{eg folklora. Oko wega je ispleten veliki broj pri~a i anegdota, u wima se on naj~e{}e pojavquje kao o{trouman i dovitqiv ~ovek koji podvaquje Turcima, trgovcima, kalu|erima itd. Poznate su pri~e Ero i Tur~in, Ero i kadija, a naro~ito Ero s onoga svijeta. Ova posledwa inspirisala je hrvatskog kompozitora Jakova Gotovca da napi{e popularnu istoimenu operu.

Poseban vid anegdote jeste herojska anegdota, koja je negovana naro~ito u Crnoj Gori, zatim u isto~noj Hercegovini i susednim oblastima, a u doba ustanka i u Srbiji. To je kratka, sa`eta pri~a {aqivog ili ozbiqnog karaktera sa eti~kom funkcijom, koja iznosi izreke i postupke qudi dostojne pam}ewa. Marko Miqanov dao je ovoj vrsti klasi~an oblik u svom delu Primjeri ~ojstva i juna{tva.

Ostale vrste narodnih pripovedaka su pri~e o `ivotiwama, za koje neki smatraju da su najstarije iako u wima preovla|uje humoristi~ki i gotovo realisti~ki pristup; basne, u kojima su opet junaci `ivotiwe, nosioci qudskih osobina, ali u su`enoj, alegorijskoj funkciji: skaske, u kojima se pri~a o postanku nebeskih tela, prirodnih pojava, delova qudskog tela, te one imaju osnovu u mitolo{kim predstavama prvobitnog ~oveka; legende, gde se kao junaci pojavquju sveci, likovi iz narodnog istorijskog predawa; posebno se izdvajaju mesne legende, u kojima se govori o postanku i nazivu nekog mesta.

Na granici izme|u proze i poezije stoje mawe narodne umotvorine: poslovice, pitalice, zagonetke. Za wih je karakteristi~no da pokazuju ve}u pravilnost u rasporedu jezi~kih jedinica, {to ih odvaja od proze, ali bez izosilabi~nosti, svojstvene narodnoj poeziji.

Poslovica je najbli`a vezanom slogu. „Najve}i broj poslovica je ili u stihu, starijem toni~kom i novijem akcentsko-silabi~kom, ili u ritmi~koj prozi“ (V. Latkovi}). Poslovica u sa`etoj formi iznosi kolektivna iskustva naroda i `ivotne mudrosti.

Razli~ite po poreklu i predmetima koje obuhvataju, one su razli~ite i po eti~koj vrednosti istina koje utvr|uju. U najve}em broju do{ao je do izra`aja trezveni realizam (Ko istinu gudi, gudalom 121

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

ga po prstima biju, Novci, kad odlaze, imaju sto nogu, a kad dolaze, samo dvije, Kad sultan nazebe, raja kija), koji se ponekad spu{ta do eti~ki problemati~nog utilitarizma (Umiqato jagwe dve majke sisa, La` kad prohodi nije la`). Ima, me|utim, poslovica u kojima je do{ao do izra`aja visoki moralni idealizam (I sunce prolazi kroz kaqava mjesta, ali se ne okaqa, Drvo se na drvo naslawa, a ~ovek na ~oveka, Mnogo a{ova treba dok se istina sahrani), kao i dubqe, dijalekti~ko pronicawe u protivure~nu stvarnost sveta (Ku}ni je prag najve}a planina, Ne mo`e se dlanom sunce zakloniti, Dobar je bog, ali su i |avoli jaki). Neke poslovice idu sa anegdotom u kojoj se pri~a kako je i u kakvoj situaciji nastala poslovica.

Pitalica je sa`eta anegdota oslobo|ena opisa radwe i situacija, svedena na kratko pitawe i aforisti~ki, poslovi~ki odgovor; ona je, u stvari, dijalogizovana poslovica. Kao i u {aqivim pri~ama, u pitalicama se pojavquju likovi koji reprezentuju razne pojave u dru{tvenom i porodi~nom `ivotu, popovi, kalu|eri, age; nestrpqiva udovica, stara devojka, lewa nevesta, kao i likovi etni~kih predstavnika, od kojih je naj~e{}i Ciganin. Wihove odlike su: o{troumnost, duhovitost, humor. Najboqe su one u kojima se razobli~avaju dru{tveni odnosi („Pitaju raju: Za{to pla~e{? – Bogme ako mi ne dadu pjevati, dadu plakati dokle je moj dobri aga `iv!“).

Zagonetka je enigmati~na forma: ona sadr`i metafori~ko-alegorijski opis neke stvari ili pojma ~ije ime treba pogoditi (npr., „Bijela wiva, crno sjeme, mudra glava koja seje“ – pismo). Zagonetke su pradavnog porekla, u po~etku su predstavqale kultne i religiozne formule u kojima se krio mitski smisao, dok su se kasnije pretvorile u dru{tvenu zabavu i igru, u obliku ve`bawa o{troumnosti i dosetqivosti.

122

^etvrti deo

HUMANIZAM I RENESANSA

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Tokom XV i XVI veka niz evropskih zemaqa do`ivqavao je jedan od najve}ih kulturnih pokreta u istoriji. Bila je to renesansa (preporod). Taj period je smewivao sredwi vek, ali razgrani~enost izme|u wih nije bila o{tra. Neki koreni preporoda za~eli su se jo{ u sredwem veku, a ne{to od sredwovekovnog duha ostajalo je da traje i u renesansi. Najboqi primer tog preplitawa u ranoj renesansi bili su delo i misao Dantea Aligijerija.

Renesansa je ukqu~ivala u sebe i obnavqawe antike (u kojoj je na{la oslonac) i preporod kulture posle sredwovekovne epohe. [ire od toga, donosila je sveop{te promene u odnosu ~oveka prema religiji i crkvi, prema `ivotu, u kwi`evnosti, u umetnosti uop{te, u politici (vizija nove dr`ave prema anti~kom uzoru, zatim vizija vladara, vladawa, odnosa u dru{tvu) itd.

Humanizam. – Za renesansu je vezan pojam humanizma. Humanizam je jedan vid renesanse. Humanisti su bili nosioci preporoda, wegovih ideja o slobodnom i humanom (u svestranom zna~ewu ovoga pojma) `ivotu, u ~ijem je sredi{tu bio ~ovek. To je i bila su{tina preokreta: vekovima u pozadini, kao nedostojan i ni{tavan, pokoran Bogu, ~ovek je u humanizmu dospeo u centar pa`we.

Izdvojio se duhom i telom kao individualno bi}e. Na uzdizawu ~ovekove ideje i dela, na afirmaciji duhovne i telesne lepote, u`ivawa i zadovoqstva zasnivalo se ose}awe `ivotne radosti („Duhovi se bude, radost je jedna – `iveti!“ – U. fon Huten). Optimizam je napajao ~oveka novog vremena, ~ija je jedna od osnovnih deviza postala carpe diem (zgrabi dan).

Ideal i oslonac novo doba je nalazilo u antici, u wenim materijalnim ostacima (ru{evinama i starim gra|evinama Rima, u 123

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

reqefima, statuama, natpisima uklesanim u kamenu i sl.) i u duhovnim ostvarewima (kwi`evnosti, poetici, filozofiji, istoriji itd.).

Razvoj onovremenih {kola i univerziteta omogu}io je da humanisti budu u~eni qudi. Oni su, kao intelektualna elita, preuzeli vode}u ulogu u dru{tvu. Smewivali su dotada{we nosioce kulture, koji su naj~e{}e bili sve{tenici. Humanisti su bili u~iteqi, profesori, bibliotekari, istra`iva~i i konstruktori, nau~nici, obavqali su dr`avne slu`be, smelo su se upu{tali u odgonetawe prirodnih pojava, u eksperimente, putovawa itd.

Humanisti su bili slobodni qudi, a ta sloboda im je omogu}avala da budu preduzimqivi organizatori sopstvenog `ivota („kova~i svoje sre}e“), skladni, radoznali, svestrani.

Pored humanisti~kih {kola i univerziteta, za duhovni uzlet ove epohe od velikog je zna~aja bio pronalazak {tampawa (izumiteq je bio Johan fon Gutenberg, koji je prvu kwigu {tampao sredinom XV veka). Do tada poznata samo iz rukopisa, od druge polovine XV veka objavquju se i dospevaju u ruke ~italaca {irom Evrope dela svih vrsta. Kwiga je pronalaskom {tampawa dobila va`nu ulogu u {irewu kulture.

Humanisti~ko interesovawe za arheologiju, istoriju i arhitekturu (podstaknuto anti~kim iskopinama), za literaturu, govorni{tvo, prou~avawe anti~kih dela, koja su {tampawem postajala op{tepoznata, podsticalo je razvoj nauke.

Humanisti su se opredelili za latinski jezik kao jezik {kole i literature (samo su wega, uz jo{ neke klasi~ne jezike, u prvom redu gr~ki, smatrali vrednim da se na wemu pi{e). Ta univerzalnost je omogu}avala humanistima da se razumeju. Me|utim, to opredeqewe, kao i nastojawe na u~enosti, ograni~ilo je zamah humanizma. On je obuhvatao samo one koji su `iveli u gradovima i samo one u~ene. Veliki broj qudi koji nije znao stare jezike (mnogi su bili nepismeni, `enska deca su jo{ bila daleko od {kole) ostao je nedodirnut humanizmom.

Renesansa. – Duhovno {ira i neuporedivo otvorenija od humanizma, renesansa je ozna~ila sveukupni preporod u sredinama koje je zahvatila. Renesansna kwi`evnost stvarana je na narodnom jeziku a predstavqala je obi~an `ivot i ~oveka u wemu (gra|ansku ku}u, ulicu, trg; svakodnevicu, gospodare i sluge, trgovce, kr~mare, 124

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

sve{tenike, kurtizane, vra~are, ~arobwake, zabavqa~e, vojnike, lutalice... pastoralni i rustikalni ambijent itd.). Iskazivala je neskrivene ~ovekove emocije.

Renesansa je upijala sve ono {to je donosio humanizam, sve wegove ideje, ali je zahvaquju}i sadr`ajima kojima se bavila, narodnom jeziku koji je koristila i vezanosti za realni `ivot bila {iroka i dugove~nija i ostvarila velike domete u svim oblastima kulture i umetnosti.

Humanizam i renesansa nastali su na tlu Italije. Sredi{te humanisti~kih studija bio je Rim, a renesanse Firenca.

Pesnici na prelasku bili su Dante Aligijeri, Fran~esko Petrarka i \ovani Boka~o, koji su istovremeno bili i humanisti i pisali na latinskom, i vesnici novog vremena, koji su najboqa svoja dela pisali na narodnom jeziku. Oni su, kao i desetine wihovih sledbenika, imali veliki uticaj na {irewe renesanse u druge evropske zemqe, najpre mediteranske, a potom i ostale. Kao velika kwi`evna epoha, renesansa se ostvarila u Portugaliji (Luka Vas de Kamoens, autor Luizijade, jednog od najpoznatijih renesansnih epova), [paniji (Miguel de Servantes Savedra), Francuskoj (Fransoa Rable), Engleskoj (Vilijem [ekspir), ne{to kasnije i u izmewenom obliku u Nema~koj itd.: od slovenskih zemaqa najvi{e se osetila u Poqskoj.

Na prelasku izme|u dve epohe stajalo je delo Dantea Aligijerija (1265–1321). Jo{ uvek u sredwovekovnom okviru do`ivqaja sveta, wegovih vrednosti i mana, Dante Aligijeri se istovremeno okretao novoj viziji `ivota. Plodan pisac (Gozba, O narodnom govoru, Novi `ivot i dr.), oglu{io se o `eqe o o~ekivawa savremenika pi{u}i svoje veliko delo, kasnije se pokazalo jedno od najve}ih u istoriji kwi`evnosti, Bo`anstvenu komediju, na narodnom, italijanskom jeziku. Bilo je to prvo veliko zakora~ewe u renesansu. Bo`anstvena komedija je predstavqala drugi svet – pakao, ~istili{te i raj. Put do spasewa ~ovekove du{e vodio je preko upoznavawa drugog sveta. Dantea je na tom putu kroz pakao i ~istili{te vodio anti~ki pesnik Vergilije, kao znak razuma, a u raj se peo vo|en bo`jom milo{}u, oli~enoj u Beatri~i. Bo`anstvena komedija je bila sazdana na duboko religioznom ose}awu i tuma~ewu sveta. Me|utim, alegori~na predstava `ivota koju je sadr`ala (pomiwawe stvarnih li~nosti i zbivawa), pro`etost novom mi125

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

{qu o vrednostima ovoga sveta, me{awe anti~kog i hri{}anskog, sklad forme i narodni jezik na kome je napisana, poneli su Bo`anstvenu komediju jakom renesansnom strujom.

Petrarka i petrarkizam. – Najva`nija pojava u renesansnoj poeziji bio je Fran~esko Petrarka (1304–1374), koliko kao individualna pesni~ka figura, toliko i kao inspirator dva veka `ivog petrarkizma. I on je, kao i ve}ina wegovih savremenika, verovao da }e mu slavu obezbediti humanisti~ka dela, napisana na latinskom jeziku (poema Afrika, filozofski i istorijski traktati, pesme i dr.). Ona su mu donela pesni~ki lovorov venac, kojim je oven~an u Rimu 1341. godine. Suprotno tome, vreme je pokazalo da su najve}i uticaj na generacije pesnika u~inile pesme ispevane na narodnom jeziku – Kanconijer, zbirka posve}ena gospo|i Lauri.

Kanconijer je sadr`ao 366 lirskih pesama (ve}inom soneta, ostalo su bile kancone, sekstine, balade i madrigali), ispevanih Za `ivota madone Laure i Po smrti madone Laure. Vaspitavan na provansalskoj i italijanskoj pesni~koj tradiciji (mladost je proveo u Aviwonu, studirao u Bolowi, putovao Italijom i Evropom, nastanio se potom u Italiji) Petrarka je sadr`ajem, do`ivqajem platonske qubavi i svojom patwom posle wene smrti prema `eni koju je samo ugledao iz daqine i zaqubio se u wu na prvi pogled, opevao wenu lepotu, a da joj se nikad nije fizi~ki pribli`io i koja o wegovim ose}awima nije ni slutila, kao i metri~kom formom doveo poeziju Kanconijera do savr{enstva.

Kanconijer Fran~eska Petrarke izvr{io je neponovqen uticaj na generacije pesnika petrarkista koje su sve do kraja XVI veka stvarale poeziju koja je do najsitnijih detaqa, u motivima i sadr`ajima, u formi i izrazu, podra`avala uzor (petrarkizam).

Tokom vremena petrarkisti su se unekoliko udaqili od uzora (pesnici napuqske {kole su sve vi{e unosili senzualnost u poeziju, oslawali se na usmenu liriku, na narodnu strofu stramboto, sklad remetili dosetkama). To udaqavawe je izazvalo reakciju odanih po{tovalaca Petrarkine ~istote (na wihovom ~elu bio je Pjetro Bembo i wegovi sledbenici bembisti). Oni su poeziju ponovo usmeravali ka izvornom uzoru.

Renesansna novelistika je velikim zamahom zapo~iwala svoj `ivot u novoj kwi`evnosti zbirkom od sto pri~a \ovanija Boka~a (1313–1375), Dekameronom. Ovaj zbornik (sastavqen od pri~a 126

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

koje je na jednom imawu blizu Firence pri~alo deset gostiju, izbeglih iz grada za vreme kuge) bio je izraz vedroga duha doba koje je nastajalo, umnogome antiklerikalnog, koje je u `ivotnim radostima i u`ivawu crpelo sve`e sokove. Novele su inspirisale i druge stvaraoce ove epohe (u Francuskoj i Engleskoj nastalo je niz zbornika od „sto novih novela“), a neke od komedija Viqema [ekspira, @an Batista Molijera i pre wih Marina Dr`i}a dugovale su Boka~ovim pri~ama duhovitost svojih zapleta i `ivost likova.

Renesansni roman je bio jo{ jedna potvrda individualne vrednosti `ivota svakoga pojedinca, humanisti~kog ose}awa qudske slobode i renesansnog do`ivqaja sveta. Najboqa ostvarewa predstavqali su Gargantua i Pantagruel, roman jednog od najve}ih francuskih pisaca Fransoa Rablea (1494–1553), sve{tenika, lekara i botani~ara, i Don Kihot Miguela de Servantesa Savedre (1547–1616). Rableov roman je na duhovit na~in nadgra|ivao satiri~nu narodnu kwigu o divu Gargantui i bio jedno od najsmelijih dela toga vremena (unosio je parodije biblijskih opisa ~uda, podsmevao se papama, kritikovao sve{tenike itd.). Tobo`we Gargantuino pismo sinu Pantagruelu sadr`alo je manifest francuske renesanse. Roman je pisan narodnim jezikom, oboga}enim novim, u~enim i kwi`evnim pojedinostima, a pripovedawe je zadr`alo izvornu sve`inu (uno{ewem poslovica i izreka, lirskih pesama, bajki i dr.). I Servantesov Don Kihot je realisti~no{}u i narodnim duhom, razobli~avawem mra~wa~ke inkvizicije i, iznad svega, humano{}u, oli~enim u dve velike kwi`evne figure, koje su vremenom izrasle u simbole Don Kihotu i San~u Pansi uzdizao i afirmisao ~oveka, wegov duh i wegove emocije, stvarnost i snove, kome treba da pripadne dostojanstveno mesto u svetu.

Renesansna drama je pro{la bogat razvojni put tokom XVI veka, a vrhunac je dosegla kada je preporod na izvoru nestajao, krajem XVI i po~etkom XVII, u delu Vilijema [ekspira (1564–1616).

Slede}i osnovne renesansne dramske tokove, inspirisan Plautom, anti~kim mitovima, renesansnim novelama i epovima, doma}om i stranom istorijom, hronikama i legendama, tek je [ekspir obnovio veli~inu i sjaj klasi~ne komedije i tragedije.

Iz prvog perioda [ekspirovog stvarawa najzna~ajnija je tragedija Romeo i Julija. U woj je obradio i pre wega literaturi poznatu temu. Predstavqaju}i tragi~nu sudbinu dvoje mladih i za127

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

qubqenih, on je obuhvatao mnogo vi{e od dirqive pri~e: osu|ivao je patrijarhalni despotizam porodice, prepoznao nezadr`ivu bujnost novog `ivota (Romeo i Julija su veoma mladi i otvoreni u `udwi i u`ivawu, preduzimqivi u nastojawu da dobiju ono {to `ele, odva`ni itd.), veli~ao slobodnu, aktivnu, smelu li~nost novoga doba (mladi se suprotstavqaju roditeqima, tradicionalnim nazorima, imaju svoju voqu i dr.). Nad zbivawa u ovoj drami nadnela se mo} sudbine (Romeo je zakqu~ivao sa strepwom: „Ja sam igra~ka u rukama sudbine“), a tragi~an kraj osvetqava ~in izmirewa zava|enih porodica nad grobovima svoje dece – Romea i Julije.

I u drugoj velikoj [ekspirovoj tragediji Hamlet izdi`e se i potvr|uje ~ovek novog vremena – aktivan, nepomirqiv sa sudbinom, sna`ne individualnosti, humanista koji je visoko ocenio ~oveka: „Kakvo je divno delo ~ovek! Kako je plemenit wegov um!

Kako su bezgrani~ne wegove sposobnosti! Kako je izrazit i ~udesan u svome obli~ju i svojim kretawima! Po postupcima svojim sli~an je an|elu, a po saznawu – bo`anstvu. Lepota sveta! Kruna stvarawa!“

128

HUMANIZAM I RENESANSA U DALMACIJI, DUBROVNIKU I BOKI KOTORSKOJ

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Pre nego mnoge druge evropske zemqe, humanizam i renesansa zahvatili su kulturni `ivot na isto~noj strani jadranske obale.

Prostor Dubrova~ke republike, sa glavnim gradom Dubrovnikom i nekoliko mawih mesta na toj teritoriji, gradovi Dalmacije i Boke Kotorske, kasnije i drugi delovi crnogorskog primorja, po~eli su da do`ivqavaju preporod od sredine XV veka, da bi tokom XVI renesansa na ovim prostorima, iako nejednako zastupqena, dostigla procvat. To su omogu}ili istorijski uslovi, geografski polo`aj i ve} razvijene gradske sredine i dru{tveno ure|ewe komuna.

Dok se Evropom {irio preporod, prostori koje su naseqavali ju`noslovenski narodi gubili su samostalnost potpadaju}i pod tu|u vlast (ugarsku, mleta~ku, tursku). Taj proces je bio naro~ito brz i poguban tokom XV veka, kada su Turci osvojili sve balkanske zemqe koje su im stajale na putu prodora u Evropu. Humanizam i renesansa mogli su da se pojave samo u primorskim krajevima, Dalmaciji i Boki kotorskoj, koje su od 1420. do 1797. godine bile u sastavu Mleta~ke republike, i u Dubrovniku (Dubrova~koj republici), koji se razvijao kao slobodna dr`ava jer se tu|a vrhovna vlast, koju su Dubrov~ani priznavali, nije me{ala u unutra{wi `ivot. Dubrova~ka republika je postojala do 1808. godine.

Uticaj kulture {irili su mladi qudi koji su odlazili u Italiju na studije ili trgova~kim i drugim poslovima. Istovremeno, prenosili su ga i u~eni Italijani koji su dolazili kao u~iteqi, profesori humanisti~kih {kola (neki su od wih bili i pisci), zatim kao sve{tenici, lekari, graditeqi, slikari itd.

Od prve polovine XV veka, sa najranijim poznatim imenima latinista i prvim tragovima poezije na narodnom jeziku, nastajala je u Dubrovniku epoha humanizma i renesanse.

129

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Najva`niji predstavnik dubrova~kog humanizma bio je Ilija Crijevi} (Aelius Lampridius Cerva, 1463–1520), potomak stare dubrova~ke plemi}ke porodice. Kao i svi u~eni humanisti, pisao je iskqu~ivo na latinskom jeziku. U ranoj mladosti oven~an lovorovim vencem kao pobednik pesni~kog takmi~ewa u Rimu 1483. godine, potom ugledni patricije u dubrova~koj vladi, jedan od dvojice rektora dubrova~ke gimnazije, knez Republike, na kraju `ivota sve{tenik, on je svojim bogatim i raznovrsnim delom bio tipi~ni predstavnik novog vremena. Autor je ciklusa qubavnih pesama posve}enih lepotici Flaviji, Rimqanki, za koji je dobio lovorov venac i titulu poeta laureatus, zatim elegija, patriotskih pesama, humanisti~kih govora i rasprava, speva o nastanku Dubrovnika (De Epidauro). Prou~avao je Plautove komedije, pisao o Plautu i Vergiliju, sastavio mali leksikon humanisti~kih pojmova i dr. Crijevi}ev odnos prema jeziku bio je humanisti~ki iskqu~iv; jedino je latinski priznavao kao jezik literature. U {kolu je uveo Plautove komedije i organizovao pozori{ne predstave na latinskom jeziku, ~ak je `eleo da istisne i smeni narodni, koji je nazvao „ilirskim vikawem“ (stribiligo illyrica) i „skitskim jezikom“ (lingua scythica).

U vreme stasawa prve generacije humanista po~elo je i pisawe na narodnom jeziku. Najraniji poznati dubrova~ki renesansni stihovi pripadali su pesmi ~iji je samo jedan deo poznat (dva i po dvostruko rimovana dvanaesterca). Ti stihovi su zabele`eni 1421. godine }irilicom, koja se tada upotrebqavala u Dubrovniku, na stranici jedne slu`bene kwige. Zapisao ih je Xonko Kali~evi}. Dvostruko rimovani dvanaesterac bio je osnovni stih dubrova~ke renesansne poezije.

Najzna~ajniji dubrova~ki petrarkisti prve generacije stvarali su krajem XV i po~etkom XVI veka. Bili su to [i{ko Men~eti} (1457–1527) i Xore Dr`i} (1461–1501). [i{ko Men~eti} je bio najpotpuniji predstavnik petrarkista, autor prvog petrarkisti~kog konconijera (poznato je preko 500 wegovih pesama).

Men~eti}eve pesme su sa~uvane zajedno sa pesmama drugih dubrova~kih pesnika u jednom rukopisnom zborniku iz 1507. godine, koji je sa~inio tada mladi dubrova~ki vlastelin Nik{a Rawina.

Nastale su, svakako, znatno ranije, u Men~eti}evoj mladosti. Wegov obiman kanconijer u potpunosti je podra`avao tada{we zbi130

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

rke petrarkisti~ke lirike, koje su naj~e{}e u sebi sadr`ale jedan „qubavni roman“. U wima se pratila qubav od osvajawa na prvi pogled, preko opisa renesansne dame koja je svojom lepotom (bo`anskom, an|eoskom) op~iwavala pesnika (u kanconijerima se podr`avao ideal renesansne lepotice, koji je, ina~e, odgovarao likovima sa slikarskih platna: zlatne kose svijene u krunu ili venac sa dva pramena koji padaju pored lica, tankih obrva poput mese~evog luka, o~iju sjajnih kao zvezde, belog lica poput qiqana, po kome su prosute rumene ru`e, koralnih usana, bisernih zuba itd.), preko izra`avawa patwe zaqubqenog (jer takva qubav dugo ostaje neusli{ena do punog zadovoqewa u zagrqaju voqene dame i u u`ivawima i potom do rezigniranog saznawa da je qubavi vredna jedino Bogorodica.

Poezija [i{ka Men~eti}a, kao i ve}ine wegovih savremenika, bila je kli{irana. U akrostihovima mnogih wegovih pesama mogla su se pro~itati `enska imena, ali se nijedan `enski lik nije izdvajao kao stvaran i individualan. Kao predstavnik napuqske {kole petrarkista Men~eti} je, ipak, mnoge od svojih pesama obojio izvornom sve`inom narodne poezije, a u wegovim dosetkama bilo je iskri pravog pesni~kog dara.

Savremenik Men~eti}ev Xore Dr`i} tako|e je bio autor jednog kanconijera maweg obima, od 96 pesama. I wegove pesme sadr`e niz kli{iranih pesni~kih slika; i u wima se sre}u poznate petrarkisti~ke teme, situacije i motivi. U izra`avawu qubavi Dr`i} je bio uzdr`an i blizak petrarkisti~koj {koli bembista, koji su se vra}ali izvornoj Petrarkinoj ~istoti. Individualne crte Dr`i}evom kanconijeru davali su elegi~ni bugar{ti~ki ton, jednostavne slike nastale pod uticajem usmene lirike, ritam stiha (sa refrenom) i povremena neposrednost (u poslanici prijatequ pesniku). Dr`i}ev zbornik pesama je sadr`ao i jednu kratku pastirsku eklogu Radmio i Qubmir, najstariju poznatu dubrova~ku svetovnu renesansnu dramu (sastojala se od dijaloga dva pastira).

Hri{}anska renesansa. – Dok su brojni pesnici sastavqali petrarkisti~ke qubavne pesme i pevali ih uz leut pod prozorima dubrova~kih dama, dok su wihovi zbornici kru`ili Dubrovnikom i bili prepisivani, bilo je i onih koji nisu mogli da raskinu sa tradicijom jakog hri{}anskog ose}awa i sredwega veka.

131

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Po{tuju}i religiozno-moralisti~ka na~ela, oni su, naj~e{}e kao sve{tena lica, u svojim delima obra|ivali religiozne teme (biblijske i dr.), ali su im davali novu, modernu formu, prema anti~kim uzorima i renesansnoj poetici. To je bila hri{}anska renesansa. Wen najva`niji predstavnik u Dubrovniku bio je pesnik i dramski pisac Mavro Vetranovi} (1482–1576).

U ranoj mladosti, pre no {to se u dvadeset petoj godini zakalu|erio, Vetranovi} je pevao qubavne (izgubqene) i pokladne pesme, sa jakim ose}awem za stvarni `ivot i prirodu, i sastavqao drame. Dve su od wih bile pastirske igre, a nastavqale su tradiciju koju je zapo~eo Xore Dr`i}. Napisao je i prvu dubrova~ku dramu sa temom iz anti~ke mitologije, eklogu poznatu pod naslovom Orfeo (o tragi~noj qubavi izme|u Orfeja i Euridike). Posle toga, kao kalu|er benediktinac, tokom sedam decenija Vetranovi} je sastavqao religiozne satiri~ne, moralno-didakti~ne, prigodne pesme i poslanice. One su sadr`ale pogled na svet jednog duboko religioznog, a u isto vreme preporodom zahva}enog ~oveka. Od va`nosti je bilo {to je Vetranovi} nastavio da se bavi i dramskim radom. Uveo je u dubrova~ku kwi`evnost novu dramsku vrstu – pobo`nu dramu (znatno razvijeniju od svih dotada{wih, sa temom iz Biblije, ali sa dosta pastoralnosti, rustikalnosti i aluzija na realan `ivot i qude). U dramama Mavra Vetranovi}a, koje su sadr`ale klasi~ne elemente (prologe, podele na ~inove i scene, razvijene didaskalije, dramski zaplet), pre|en je va`an razvojni put od jednostavnih dramskih po~etaka. Na taj na~in je, kao i pastirskim igrama i farsama (kratka drama iz gra|anskog `ivota, puna vedrog i slobodnog humora, zasnovana na realnim situacijama) Nikole Naqe{kovi}a, stvoren va`an oslonac najve}em budu}em dubrova~kom dramskom piscu Marinu Dr`i}u.

Marin Dr`i} Sredi{wa li~nost dubrova~ke renesansne kwi`evnosti bio je Marin Dr`i} (oko 1508–1567).

Marin Dr`i} (sa nadimkom Vidra) bio je dubrova~ki gra|anin iz porodice koja je u prethodnoj generaciji ve} dala jednog pesnika, petrarkistu Xora Dr`i}a. Koliko je poznato, Dr`i} je do svoje tridesete godine `iveo u rodnom gradu, u wemu se {kolo132

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

vao, postao klerik, bavio se trgovinom, bio orguqa{ u dubrova~koj katedrali. Najverovatnije da je tada pevao petrarkisti~ke qubavne pesme. Godina 1538. donela je va`ne promene u Dr`i}evom `ivotu: wegova, ina~e, ve} oslabqena trgova~ka porodica do`ivela je materijalni slom (bankrot), a on je odlu~io da ode na studije u Italiju.

Pet godina proveo je Dr`i} na studijama prava u Sijeni. Omiqen me|u studentima, a bilo ih je iz ~itave Evrope, izabran je za upravnika studentskog doma i vicerektora sijenskog univerziteta. Godine provedene u Sijeni, u kojoj je bio razvijen pozori{ni `ivot (Dr`i} je u~estvovao u wemu, glumio je u jednoj zabrawenoj predstavi), bile su dragocene za wega. Studije nije zavr{io, ali je na izvoru u~io dramski zanat, i kao gledalac, i kao u~esnik u predstavama. Upoznao je savremeno renesansno pozori{te, {to mu je kasnije bilo od velike koristi.

Posle povratka u Dubrovnik u dva maha je bio pratilac austrijskog grofa Kristofa fon Rogendorfa, kao zabavqa~ i sobar, a potom kao dragoman (tuma~). Najpre je sa wim boravio u Be~u (1546), a slede}e godine ga je preko Kosova, Ni{a i Sofije pratio na putu u Carigrad. Se}awe na austrijskog grofa i na to putovawe sa~uvalo se u likovima iz wegovih komedija Pomet i Dundo Maroje (u likovima Nemca Uga Tude{ka, Pava Novobr|anina i wegovog sina Grubi{e).

Posle ovih putovawa Marin Dr`i} je proveo niz godina u Dubrovniku (pomiwao se kao slu`benik, kao sve{tenik i kao pisac). Bio je to najplodniji period wegovog `ivota. U tom vremenu Marin Dr`i} je iz godine u godinu, o karnevalu, u doba poklada, kada su se izvodile pozori{ne predstave, darovao dubrova~koj publici novu dramu. (Dubrovnik nije imao pozori{nu zgradu ni profesionalne glumce. Predstave su se izvodile na trgu, pred Kne`evim dvorom, ili po ku}ama, u vreme svadbenog veseqa. Igrale su ih amaterske dru`ine sastavqene samo od mu{karaca, koji su glumili i `enske uloge.)

Od 1548. godine, kada je izvedena wegova najranija komedija Pomet (izgubqena je), do 1559, kada je igrana tragedija Hekuba, nastala su i izvo|ena slede}a Dr`i}eva dramska dela: komedije Dundo Maroje, Skup, Mande, Arkulin, Pjerin, Xuho Krpeta, pastirske i mitolo{ko-rustikalne igre Tirena, Plakir, Venere i Adon, farsa Novela od Stanca.

133

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Godine 1551, {tampana je u Veneciji Dr`i}eva kwiga Pjesni Marina Dr`i}a ujedno stavqene s mnozim druzim lijepim stvarmi, u koju su u{le wegove pesme, Tirena, Venere i Adon i Novela od Stanca, sva dela do tada napisana u stihovima, jer se proza nije cenila.

Novela od Stanca je kratka farsa, ~iji je predmet bio uobi~ajen za ovu vrstu drame – susret okretnih, na podvalu spremnih gradskih mladi}a i lakovernih seqaka. Ona je na pozornici zaustavila trenutak renesansnog `ivota u Dubrovniku. Wen sadr`aj je bio jednostavan: opaziv{i starog, naivnog Vlaha sa ne{to robe, dremovnog, oslowenog na gradsku ~esmu, spremnog da tu provede no}, trojica mladih, obesnih Dubrov~ana (Vlaho, Miho i Xivo Pe{ica), po`eleli su da se zakratko zabave sa wim („da mu kugodi novelu u~inimo“; novela {ala). Pisac je ovoj zgodi pri{ao sa vedrinom, a predstavqaju}i je unosio je slike iz savremenog `ivota i gradio jedan individualni lik.

Razgovor izme|u duhovitog, obesnog, preru{enog mladi}a Xiva Pe{ice i Stanca predstavqa sredi{wi deo ove kratke drame, sveden na navo|ewe seqaka da prihvati da ga na vol{eban na~in vile podmlade.

Sa darom da pronikne u qudsku prirodu, Dr`i} je postupno otkrivao svoje li~nosti. Najpre izgledom, a potom unapred smi{qenom la`nom biografijom, Xivo se pribli`io Stancu. Govorio je seqaku da je trgovac govedima, poreklom „s Gacka“, sa kopna, kao i on (Stanac je „s rijeke Pive“), da je nepoverqiv prema moru, oprezan u poslovima. Poga|aju}i wegove misli, mladi} je uga|ao wegovim `ivotnim pravilima. Svaka od Xivovih izjava priawala je Stancu za du{u i rastvarala oklop wegovog razumqivog nepoverewa. Lukavi mladi} je osetio kada je do{ao trenutak da izrekne najkrupniju la` – da su wega nekada, pod istim okolnostima, vile podmladile. Dotada{we poistove}ivawe sa Stancem dovelo je dotle da i sam seqak po`eli isto. On je za to imao i veliki razlog: pored ve~ne qudske ~e`we za mlado{}u, ovu `equ je pokretala i misao na mladu `enu koja je pored wega starog tugovala u selu. Posle ovog trenutka „novela“ je mogla da bude izvedena do kraja.

Uhva}en u zamku iznenada probu|ene nade, Stanac je postao neoprezan. Neza{ti}en ose}awem nepoverewa, on je kidao vezu sa 134

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

realno{}u i postajao komi~an (hvalio se izmi{qotinom da je i sam nekada igrao sa vilama, gurao se oko vila da ga slu~ajno ne presko~e u tobo`wem podmla|ivawu; na duhovite predloge da ga preobraze, u pticu, na primer, detiwasto je odgovarao: „Ne}u mo} bisaka lete}i nositi, nemojte...!“ i sl.). Takav Stanac davao je mogu}nost mladi}ima da mu u~ine „novelu“. Kada je ~arolija minula, on se na{ao na javi, bez robe, postri`ene brade, nagaravqen, vi~u}i za „razbojnicima“ (haramijama), koji su mu, dodu{e, ostavili odgovaraju}i novac. U ~asu otre`wewa postajao je opet ono {to je bio – naivni seqak u gradu. On tada nije jadikovao za izneverenom nadom i ~arobnim snom, ve} za odnetim stvarima.

Novela od Stanca je mnogim nitima bila vezana za stvarni `ivot. Sve je u woj bilo prirodno, u re~i u gestu – i Stan~eva nesigurnost u no}i koja ga je zatekla u gradu, i neobuzdanost „no}nika“, koji su uletali iz jedne u drugu avanturu, i preobla~ewe Xiva Pe{ice „na vla{ku“, i pokladna atmosfera, i spontan dijalog, ~iji je dvanaesterac delovao kao govorna proza. Farsa je odisala prefiwenim humorom. Sa istan~anim ose}awem za komi~no, autor je nagla{avao odabrane detaqe (igra sa tobo`wim Xivovim imenom Sedmi, odnosno Osmi Mu`; Stan~evi narodski saveti kako treba postupati sa obesnom `enom itd.) i do kraja odr`ao vedar ton.

Dundo Maroje je najpoznatija i najsa~uvanija Dr`i}eva komedija (nedostaje joj sam kraj, kao i komediji Skup, dok su sve ostale do na{ih vremena do{le ili bez nekog ~ina, ili u fragmentima).

Bila je to tipi~na eruditna (plautovska) komedija, sa~iwena prema pravilima vladaju}e poetike.

Prema na~elima poetike i ve} ustaqenoj {emi, ta komedija je imala prolog koji nije u~estvovao u radwi i bila podeqena na ~inove i na scene. Po{tovano je jedinstvo radwe, vremena i mesta. U~esnici su bili tipizirani likovi, preuzeti iz anti~ke komedije ili novi – starac tvrdica, ponekad zaqubqen u mladu `enu, sin rasipnik, priglupi sluga, dovitqivi sluga, slu`avka, kurtizana, hvalisavi pla{qivac, pedant u~iteq humanisti~ke {kole, ~arobwak, sve{tenik itd. Radwa je bila puna zapleta, iznenadnih preokreta i tipi~nih situacija preobla~ewa i prepoznavawa. U~estvovao je veliki broj likova raznog porekla, pa su wihovi kostimi i jezici na kojima su se sporazumevali davali {arolikost pozornici i osobitu duhovitost komici govora.

135

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Komedija Dundo Maroje sastoji se od dva prologa (prvi izgovara ~arobwak Negromant Dugi Nos, a drugi je standardni prolog) i pet ~inova, podeqenih na scene. Pisana je u prozi, kao i sve Dr`i}eve komedije. U radwi u~estvuje blizu trideset lica.

U prvom prologu Dr`i} je preko Negromanta dao svoju viziju mitolo{kog „zlatnog doba“, idealnog vremena u kome su qudi `iveli u najugodnijim okolnostima, u miru, blagostawu i jednakosti.

Te qude je razdvojila pohlepa, pa ih pisac deli na qude „nazbiq“ („blazi, tihi, mudri, razumni“) i qude „nahvao“ („sjeme prokleto, zlobne, proste, nerazumne“). On je dozvoqavao da se u fantasti~noj pri~i o davnom „zlatnom dobu“ oseti posredno pore|ewe sa wegovim vremenom. Drugi prolog je uvodio gledaoce u radwu komedije, koja je uzeta iz savremenog dubrova~kog `ivota.

Osnovni zaplet komedije Dundo Maroje obuhvata tragawe za mladim Marom, za kojim su se iz Dubrovnika u Rim, u kome je provodio bezbri`an i rasko{ni `ivot, uputili otac Dundo Maroje u pratwi svog kmeta i kr~mara Bok~ila i, nezavisno od wih i bez uzajamnog znawa, Marova verenica Pera, preobu~ena u mladi}a, sa dadiqom i jednim ro|akom. Oko Mara, koji je zaboravio na obaveze u Dubrovniku i koji je, umesto da trguje, nemilice tro{io novac na kurtizanu Lauru, postepeno se stezao obru~. Sve od ~ega je Maro hteo da pobegne pribli`avalo mu se – i otac, koji je tra`io od wega novac, i verenica, i neizbe`na sudbina budu}eg trgovca. U prvom trenutku Maro se sna{ao i jo{ neko vreme uzmicao, a potom je jedan po jedan neprijateq wegovog bezbri`nog rasipni~kog `ivota po~eo da ga susti`e. Iako kraj nije sa~uvan, jasno je da je mladi Maro bio obuzdan. Dr`i} je nagovestio zavr{no veseqe.

Za mesto zbivawa komedije Dr`i} je odabrao Rim. Uvi|ao je mnoge prednosti koje je donosilo sme{tawe radwe u strani grad.

U~e{}e gotovo trideset li~nosti u komediji davalo je priliku za raznolikost u svemu – poreklu, izgledu, karakterima, starosti, zanimawima, govoru, kostimima. Ve}inom su to bili „na{ijenci“ (Dubrov~ani, Trip~e Kotoranin, Pavo Novobr|anin i wegov sin Grubi{a, Gulisav Hrvat i dr.), zatim Nemac Ugo Tude{ko, kurtizana Laura, trgovac Jevrejin, rimski kr~mari – {areni svet velikog grada, izme{an u raznovrsnim odnosima i interesima.

136

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Likovi u komediji Dundo Maroje su po op{tim crtama tipizirani. No, pisac nije ostao na ustaqenim obele`jima tipova.

Izgradio je i o`iveo wihove karaktere i individualnosti, wihov pogled na svet, produhovio ih je, osvetlio u me|usobnim odnosima, obojio ih emocijama i oplemenio, u~inio stvarnim, tako da se ono {to je bilo tipizirano u wima uklapalo u ono {to je `ivotno.

Dundo Maroje je tipi~an starac tvrdica, koji istovremeno nosi i `ivotne crte. On je razborit. Od po~etka komedije prebacuje sebi {to je mladom sinu dao novac u ruke i ne tra`i krivca u drugome. Wegov karakter se u najve}oj meri ispoqava u odnosu prema sinu i u situacijama u koje ga on dovodi. I pored toga {to sinovqevo rasipawe novca na nedoli~na u`ivawa do`ivqava kao najve}u nesre}u, on ima i razumevawa za wega. Opravdawe nalazi u wegovoj mladosti i primamqivostima Rima kojima je te{ko bilo odoleti.

Za postupke Dunda Maroja Dr`i} je, tako|e, imao opravdawa.

Kada je Dundo Maroje ~uo kako se wegovo blago, koje je, prema replici jednog sluge, „s velicijem znojem dobio“, rasipa na rimsku kurtizanu, prirodno je bilo da, pogo|en ovim saznawem, zajau~e. Sve su wegove reakcije bile opravdane i psiholo{ki motivisane, jer se Dr`i} u`iveo i u ose}awe tvrdi~luka Dunda Maroja („Ajme, moji dukati!“), wegov trgova~ki duh i qudski lik obmanutog i razo~aranog oca.

Suprotnost Dundu Maroju bio je wegov raspusni sin Maro. Po osnovnim karakternim osobinama odgovarao je tipu rasipnog sina iz eruditnih komedija. Istovremeno, sve {to je ~inio (umesto da trguje, odao se u`ivawima), kako je mislio (wegova `ivotna deviza je bila prava renesansna – da se u`iva u `ivotu dok je ~ovek mlad) i postupao, odgovaralo je wegovoj prirodi. On je mlad, pust, bezo~an i plah, obuzet samo mi{qu da se izvu~e iz trenutne neprilike. Wegovim postupcima umnogome upravqa zaqubqenost u ve{tu kurtizanu Lauru, pa nije sposoban da sagleda situaciju u koju je dospeo. Pored nagla{enih tipi~nih crta, lik Marov je pribli`en realnosti. U wemu `ivi dubrova~ki mladi} onog vremena, sklon avanturama, nepromi{qen, plahovit, koga }e `ivot smiriti kada do|e vreme za to. U situacijama vezanim za wega o`ivqena je jedna od mnogih istorija dubrova~kih porodi137

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

ca. I da na to ne ukazuje prolog, bilo bi o~igledno da su se u lik i doga|aje vezane za wega slile istorije brojnih dubrova~kih porodica.

U komediji Dundo Maroje, kao i u drugim komedijama ovoga tipa, va`ne uloge imale su sluge. Me|u wima su se razlikovala dva tipa: jedan priglup i priprost, a drugi dovitqiv i inteligentan, koji obi~no upravqa radwom i sudbinom svoga gospodara i ~esto je pametniji i inteligentniji od wega. U Dundu Maroju u~estvuju Bok~ilo, sluga Dunda Maroja, Popiva, Marov sluga i Pomet, sluga Uga Tude{ka. Iako su to tipizirani likovi, oni su o`ivqeni mnogim pojedinostima i stoga izmi~u strogim crtama odre|enog tipa. Bok~ilo jeste priglupi sluga, ali je obojen pojedinostima iz stvarnog `ivota i prava je li~nost staroga Dubrovnika. On slu`i Dunda Maroja, ali je i wegova suprotnost; ispi~utura i izelica, bezbri`an i opu{ten, on smisao `ivota vidi u u`ivawu. Od tipa, izrastao je u stvarnog, narodnog ~oveka, „tovijernara“ (kr~mara); to je li~nost malog zamaha, ~as priglup, ~as domi{qat, ~as sme{an, karakteristi~an za svoju sredinu i za mesto koje mu u woj pripada.

Pomet i Popiva su bili sluge dva gospodara, Uga Tude{ka i Mara, zaqubqena u istu rimsku kurtizanu – Lauru. I Pomet i Popiva pripadaju tipu dovitqivog sluge, a rivalstvo wihovih gospodara prenosi se i na wih. Pomet je jedan od najzanimqivijih likova. Mudar, okretan, vedar i pronicqiv, sposoban da u`iva u `ivotu, ~ovek pravog renesansnog kova, aktivan, koji ne prepu{ta ni{ta slu~aju. On dolazi u dodir sa svim u~esnicima radwe, odgoneta i prati wihove odnose, uti~e na wih, iz ~ega proisti~u sudbonosni preokreti u osnovnom toku zbivawa. Inteligentniji od ve}ine drugih li~nosti, bio je u mogu}nosti da usmerava doga|aje, ili da ih prilago|ava. Kao oli~ewe preduzimqivog renesansnog ~oveka, koji razmi{qa o sre}i i sudbini, koji ima sopstvenu filozofiju `ivqewa. Pomet izlazi iz okvira obi~ne komediografske radwe. Wemu je dato da u jednom od monologa defini{e renesansno razmi{qawe da je najve}a qudska mudrost umeti se prilagoditi `ivotu.

U komediji Dundo Maroje sa~uvana je izvorna i realna slika dubrova~kog renesansnog `ivota, puna duha i `ivog humora. Ova komedija pripada mawem broju dela iz kwi`evnosti starijih epoha, koja sve do na{ih dana imaju svoje ~itaoce i gledaoce.

138

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Posle Marina Dr`i}a, u posledwim decenijama XVI veka, kwi`evnost je u Dubrovniku gubila sjaj koji je imala u procvatu renesanse. Delimi~no je tome bio uzrok i sam Marin Dr`i}. Sve {to je u oblasti drame nastajalo bilo je u senci wegovog bujnog i bogatog dramskog dela. Antun Sasin, koji je stvarao u drugoj polovini XVI veka. Dr`i}ev prijateq i sledbenik, mesto u kwi`evnosti je sa~uvao rodoqubivom pesmom Mrnarica (mornarica) i farsom Malahna komedija od pira (`enidbe); zagonetni autor dubrova~ke Je|upke (1599) Andrija ^ubranovi} (?) na trenutak je (pesmom [estoj gospo|i) podigao maskeratnu, pokladnu poeziju do velikih visina; posledwi zna~ajni petrarkisti Dinko Rawina i Dinko Zlatari} novim temama, razmi{qawima o pitawima poetike, zna~ajnijim radom na prepevima, odvajali su se unekoliko od `ive dubrova~ke inspiracije. Kwi`evni izraz se mewao, u poeziji se ose}ao manirizam, promene u dru{tvu i u duhovnoj sferi (ja~awe katoli~ke crkve, reformacija) donosile su nove teme i vi|ewa `ivota koje se udaqavalo od renesansnog. Globalno gledano, sa krajem XVI veka nestajala je i renesansa.

Kwi`evnost u Dalmaciji. – Od kraja XV do kraja XVI veka prostori koji su bili u sastavu Mleta~ke republike, Dalmacija i Boka Kotorska, uz ju`niji deo primorja, do`ivqavali su tako|e preporod. Uobi~ajene veze – odla`ewe mladi}a u italijanske gradove na studije, razne slu`be ili u trgovinu i dolazak Italijana na mesta u~iteqa, profesora, lekara, graditeqa itd., bile su jo{ brojnije i va`nije nego u Dubrovniku, jer je svaki grad u Dalmaciji, kao centar male komune, bio i sedi{te predstavnika mleta~ke vlasti, kneza (Italijana) i drugih slu`benika. Osim toga, italijanski kao slu`beni jezik (u prvom periodu mleta~ke uprave latinski je bio jezik administracije) omogu}avao je `ivqi protok kulturnih uticaja. U tim sredinama ose}ali su se i humanizam i renesansa, iako ne onoliko koliko u Dubrova~koj republici. [kolovani uglavnom u Padovi, velikom evropskom univerzitetu (na to su bili obavezni kao podanici Mleta~ke republike), mladi}i iz Dalmacije i Boke kotorske na izvoru su upoznavali savremenu literaturu. Ve} su se tamo, kao i na drugim univerzitetima na koje su dospevali, proslavili kao pesnici latinisti (poput Marka Maruli}a Spli}anina).

139

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Humanisti, koji su pisali na latinskom jeziku, pratili su svojim radom savremenu literaturu. Me|u wima se isticao Juraj [i`gori} (druga polovina XV – po~etak XVI veka), [iben~anin, koji je stvarao na latinskom, pesnik i autor istorijsko-geografsko-etnografskog traktata (kakvi su bili tada u modi) o Iliriji (pogre{no preuzet anti~ki pojam za deo slovenskih prostora), o [ibeniku i wegovoj okolini. Od zna~aja je bilo [i`gori}evo zanimawe za narodne umotvorine. Sa Ivanom Naplav~i}em sakupio je „ilirske“ narodne poslovice, to jest mudrosti naroda svoga kraja, i preveo ih „sa doma}eg“ na latinski jezik.

Wihovu o{troumnost, po [i`gori}u, nisu nadma{ivali „ni Solomonovi zakoni... ni Pitagorini propisi“. Ta se zbirka nije sa~uvala. U nau~nom traktatu pomenuo je nekoliko vrsta narodnih pesama (tu`balice, svatovske, qubavne, pastirske pesme uz rad) i ocenio je, porede}i ih sa delima velikih anti~kih pesnika Katula, Klaudijana, Tibula, Sapfe i dr., da su po vrednosti ravne wima ili ~ak boqe od wih. Iz [ibenika je poticao i Faust Vran~i} (1551–1617), leksikograf, filozof, konstruktor, pisac kratkog napisa o slovenskim jezicima („Dalmatinski, Hrvatski, Srpski ili Bosanski – jere sve ovo jedan jezik jest – ima ri~i i slova... koja se lahko izgovaraju“), autor petojezi~kog re~nika (1595), koji je svoj jezik, a nazivao ga dalmatinskim, smatrao najlep{im.

I Hvar je u doba humanizma i renesanse do`iveo kulturni i kwi`evni procvat. To je bilo posebno `ivo mesto, jer se zbog geografskih pogodnosti (polo`aj luke) u wega sticao i tu zadr`avao (tokom zime) i ve}i broj mleta~kih brodova. Najva`niji humanista je bio Vinko Pribojevi} (XV –XVI vek), autor govora (govor ili oracio – omiqen `anr u kwi`evnosti i nauci toga doba) o pro{losti Slovena, o Dalmaciji i o gradu Hvaru. Wegova {iroko zasnovana slovenska ideja bila je izraz tada{weg shvatawa slovenske zajednice, a inspirisala je istori~are i pisce kasnijih vremena. Wegova odbrana slovenskog imena (od nekih evropskih humanista koji su poreklo imena Sloven nalazili u re~i sclavus, rob a Pribojevi} je dokazao da je dolazilo od re~i slava) bila je, u osnovi, prethodnica kasnije sve izra`enije svesti o slovenstvu. Na Hvaru je po~etkom XVI veka pevao vedre, duhovite pesme pokladnog zbornika Je}upka Mik{a Pelegrinovi} (oko 1500–1562). Tada je nastala i drama Robiwa Hanibala Luci}a (oko 1485–1553). Petar Hektorovi} (1487–1572) sredinom veka pi{e 140

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

putopisnu poslanicu (pismo u stihovima) Ribawe i ribarsko prigovarawe. U to delo uneo je {est narodnih pesama, dve bugar{tice (o Marku Kraqevi}u i wegovom bratu Andrija{u i o Radosavu Siverincu i Vlatku vojvodi udinskom), za koje je rekao da su pevane „sarbskim na~inom“, i ~etiri lirske pesme (tri su bile po~asnice), od kojih se jedna, I kli~e devojka, pokli~e devojka,kako je naglasio (donose}i i note na kraju kwige), pevala istim na~inom.

Najzna~ajniji pisac u Dalmaciji ovoga doba bio je Marko Maruli} (1450–1524). Kao humanista, pi{u}i moralnodidakti~ka dela, stekao je evropsku slavu, a neke wegove kwige izdavane su vi{e puta u raznim gradovima. Na latinskom je sastavio i ep Davidijada, u kome je obradio biblijsku temu u formi klasi~nog epa i uz po{tovawe savremene poetike. Zna~ajno je i wegovo pevawe na narodnom jeziku. Ep Judita (1501), kao tipi~an predstavnik hri{}anske renesanse, biblijsku temu o ~asnoj i hrabroj udovici Juditi, koja je spasla svoj narod od propasti, ispevao je na klasi~an na~in, uz po{tovawe niza zakonitosti poetike epskog pesni{tva. Judita je imala i posvetu, u kojoj je Maruli} izneo neke svoje stavove o pesni~kom stvarawu i objasnio za{to je ovu poznatu biblijsku pri~u preneo u „arvatske“ stihove. Judita je ispevana u ~akavskom nare~ju. U stilskom pogledu, ep je bio izuzetan po formi stiha u kome je ispevan, a to je bio ~etvorostruko rimovani dvanaesterac.

Kwi`evnost nastala u Dalmaciji u vreme humanizma i renesanse, i pored pojedinih uspe{nih pisaca, ostala je u senci dubrova~kog stvarala{tva toga doba.

Kwi`evnost u Boki kotorskoj. – U `ivot gradova najju`nijeg dela isto~ne obale Jadranskog mora, koji su tako|e bili u sastavu Mleta~ke republike, u prvom redu Kotora, a zatim i drugih mawih mesta u bokokotorskom zalivu i ju`nije, epoha preporoda unela je velike promene. Za razliku od Dalmacije i Dubrovnika, ovde su humanizam i renesansa imali vi{e uticaja na sveukupni javni i kulturni `ivot (rana i duga tradicija {kole, slikarska {kola, rad apoteka itd.) no na literaturu.

Posebnost kwi`evnog stvarawa bila je u tome {to su pisci ovog podru~ja, ne samo humanisti ve} i renesansni autori, pisali na latinskom i italijanskom jeziku, a ne na narodnom. Zna~ajno je, ipak, {to se pisci toga vremena nisu odvojili od svoje sredine.

141

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Humanisti~ki patriotizam i poetska transpozicija do`ivqenog sjediwavali su se u latinskim stihovima o „stra{nom Lov}ena bilu“, o vrhovima „koje odva`na mlade` dosti}i `eli“, o „zalivu Risanskom“ i dr.

Mali je broj vesti koje mogu da poslu`e kao literarno svedo~anstvo o ovom dobu. One omogu}avaju da se razaznaju impulsi renesansnog kwi`evnog `ivota. Najva`niji izvor za takav poku{aj zagledawa u wega jeste poezija Luka Paskvali}a (oko 1500–1551).

Objavqena u dve zbirke u Veneciji, jednoj na italijanskom (1549), a drugoj na latinskom jeziku (1551), uz izvestan broj kasnije otkrivenih pesama, ona je osvetqavala i pesnika iznutra i onovremeni `ivot. Pored konvencionalnih, standardnih slika, u woj su se na{li i do`ivqaj „ve~no cvetnog prole}a“ pod Lov}enom, i prikaz bokokotorskog Parnasa, i izrazi prijateqske qubavi prema piscima, i autobiografski stihovi o zarobqeni~kim danima u Africi, o slu`bovawu u mleta~koj vojci na Kritu itd. Iz wegovih stihova se saznaje da je najverovatnije pevao i na narodnom jeziku, jer su samo to mogle da zna~e re~i „osjetih u dvoredu djevojke mlade naizmjence gdje moj odabran pjevaju stih“. Te pesme nisu sa~uvane.

Duh narodnog pevawa o~uvao se jedino u usmenoj poeziji, o ~ijem su postojawu svedo~ile bogate zbirke narodnih pesama zapisanih u narednom veku na tlu Boke Kotorske i Dubrovnika.

Reformacija. – U vreme najbujnijeg cvetawa renesanse, koja je sve br`e izlazila iz okvira Italije i zemaqa ju`ne Evrope i osvajala, iako smawenom snagom, i druge prostore (Poqska, Holandija, Nema~ka, Engleska) i koja je humanisti~kim nazorima i novim na~inom `ivota odvajala ~oveka od religije i dogme, do{lo je do velikih pokreta unutar crkvenih redova. Zabrinutost wihova zbog ~ovekovog hedonisti~kog i epikurejskog predavawa `ivotu, {to je istovremeno zna~ilo i gubqewe kontrole nad li~no{}u novog doba, u~inila je da katoli~ka crkva ulo`i velike napore da to zaustavi i da vrati ~oveka pod svoje okriqe.

Katoli~ka crkva je imala dva velika problema, koja je uporno i dugo re{avala. Jedan je bio udaqavawe onih vernika koji su po{tovali Boga i veru, ali su odbacivali posrednike izme|u ~oveka i Boga, to jest razgranatu instituciju katoli~ke crkve i wenu slo`enu hijerarhiju sve{tenstva, na ~elu sa papom. Nosioci toga pokreta bili su protestanti.

142

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Vo|eni idejom reforme (naziv za pokret reformacija), protestanti su `eleli da uspostave neposredan put izme|u vere i ~oveka (prevode Bibliju na narodni jezik, sastavqaju gramatike i re~nike narodnog jezika, zala`u se za jednostavan stil, razumqiv {to {irem krugu ~italaca, {ire pismenost i dr.). Reformacija je najpre zahvatila sredwu Evropu. Nema~ku i susedne zemqe, a wen pokreta~ je bio Martin Luter. Zna~ajnog odjeka je imala i u Sloveniji zaslugom Primo`a Trubara (1508–1586), koji je vi{estruko delovao kulturnim, prosvetiteqskim i kwi`evnim radom (objavqivao je kwige na slovena~kom i na „ilirskom“ jeziku. Katehizis sa bukvarom 1551, radio na zbli`avawu Ju`nih Slovena, potpisivao se kao „rodoqub ilirski“ itd.). Istomi{qenici wegovi bili su autori gramatike slovena~kog jezika i prevodioci Biblije (Juraj Dalmatin, Adam Bohori~). Reformacija se ose}ala, ali u mawoj meri, u Hrvatskoj i Istri.

Katoli~ka obnova. – Drugi problem – udaqavawe renesansnog ~oveka od crkve uop{te, a sa protestantizmom i dela sve{tenstva – nagnao je katoli~ku crkvu da preduzme {iroku akciju za suzbijawe svega {to je naru{avalo wenu ~vrstu dogmu i instituciju, na ~elu sa papom. Organizovan je veliki crkveni sabor. Tridentski koncil, savetovawe katoli~kih sve{tenika i teologa, koji je odr`an u gradovima Tridentu (danas Trento) i Bolowi, a sa prekidima trajao od 1545. do 1563. godine. Koncil je utemeqio principe i pravila za sve {to je bilo protiv katoli~ke crkve. Da bi se suzbio uticaj reformacije, smi{qena su ograni~ewa i kazne, od kojih su neke bile drasti~ne – spaqivawe jereti~kih kwiga i wihovih autora, u Rimu je ustanovqen vrhovni inkvizicioni sud, uspostavqeni su stroga cenzura i spisak zabrawenih kwiga, kalu|erski radovi su reorganizovani i stvoren je nov, strogi jezuitski red i dr. Time je po~iwala katoli~ka obnova ili katoli~ka restauracija. U svom delovawu slu`ila se istim sredstvima kao i protestanti – crkvenom kwigom na narodnom jeziku, {tampawem katoli~kih kwiga }irilicom itd.

Zna~ajan predstavnik bio je Matija Divkovi} (1563–1613), bosanski frawevac, autor Nauka krstjanskog za narod slovinski (1611), izdatog }irilicom. Deo katoli~ke obnove bilo je i {irewe panslavizma, iako ograni~eno. Deo istog plana bili su u nekim delovima sve izra`eniji pritisci na pravoslavne vernike (unija}ewe, pokr{tavawe). Zahvaquju}i dru{tvenim prilikama, 143

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

koje je doneo novi, XVII vek, moralnim i ekonomskim krizama koje su izazivale uznemirewe i nesigurnost, katoli~ka obnova je ponovo na{la mesto za crkvu u qudskim du{ama, kojima je bio potreban oslonac. Ona je stoga imala velikog udela u `ivotu i u umetnosti, a samim tim i kwi`evnosti epohe koja je sledila.

144

BAROK

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Posle renesanse, od kraja XVI do kraja XVII veka u kwi`evnosti, kao i u umetnosti u celini, trajala je epoha baroka.

Manirizmom naru{eni sklad klasi~ne renesanse, izmeweni dru{tveni i ekonomski uslovi `ivota na prelasku iz XVI u XVII vek i obnovqen i sve ve}i uticaj crkve na svakodnevicu stvarali su podlogu za novo vi|ewe sveta i novi senzibilitet ~oveka u wemu. Katoli~ka obnova je sa sve vi{e uspeha odvra}ala qude od zadovoqstva ovozemaqskog `ivota i vra}ala mo} veri, pokornosti i odricawu.

Barok je nastao u Italiji, tamo gde je renesansa najpre dostigla vrhunac i opadawe. Dok je doba renesanse centar umetnosti bila Firenca, u baroku se on preneo u Rim i u Bolowu. Iz Italije se {irio u susedne zemqe, [paniju, Portugaliju, Francusku, na drugu stranu jadranske obale. U onim evropskim zemqama u kojima je nastajao kasnije (npr., u Nema~koj) i u izmewenom obliku, trajao je i tokom XVIII veka.

Barok u kwi`evnosti ozna~ava doba izme|u renesanse i klasicizma i u odnosu na obe ove epohe, u kojima su vladali sklad i red, bio je wihova suprotnost, uznemiren, nesre|en, put kontrasta, kitwast, razbaru{en. Novi stil u umetni~kom izrazu u Italiji naziva se sje~entizam (marinizam prema pesniku Mariniju), u [paniji gongorizam (prema Luisu de Gongori), u Engleskoj jufjuizam, u Francuskoj precioznost. Sve je ove nazive kasnije objedinio pojam barok. Najzna~ajniji pisci ove epohe bili su: Luis de Gongora (1561–1627), \anbatista Marino (1569–1625), Pedro Kalderon de la Barka (1600–1681), Pjer Kornej (1600–1684), Xon Don (1573–1631).

145

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Ciq baroknog pesnika je bio da za~udi. Autori su tokom vi{e od jednog veka dar, ume{nost i duh stavqali u slu`bu toga ciqa.

Da bi se on postigao, kwi`evno delo je trebalo da od ideje, sadr`ine i forme do najsitnijih detaqa iznena|uje, zbuwuje, izaziva sna`na ose}awa, da se nametne sveukupnim utiskom.

Sadr`ajem baroknih kwi`evnih dela obuhva}ene su specifi~ne i odre|ene teme: prolaznost (`ivota, lepote, mladosti, vremena, slave i dr.), promenqivost (sre}e, mo}i, uspeha itd.), nepostojanost ovozemaqskih materijalnih dobara (tro{nog qudskog `ivota, negda{wih gra|evina). U odnosu na renesansu, naro~ito su bile brojne religiozne i religiozno-refleksivne teme o grehu i pokajawu, o oholosti i drugim qudskim porocima. Naime, sve se zasnivalo na programu katoli~ke crkve da vernike vrati pod svoje okriqe. Stoga je propagirano na~elo da }e pokajawem biti opro{ten svaki, pa i najte`i greh.

Bogati i raznorodni kwi`evni sadr`aji pratili su razli~ite kwi`evne vrste: u poeziji – qubavna, prigodna, satiri~na, refleksivna, moralno-didakti~na, religiozna, religiozno-refleksivna, {aqiva, rodoqubiva i druga lirika; u drami – komedija novog tipa, nastala me{awem ili spajawem elemenata dve vrste renesansnih komedija (eruditne i improvizovane, melodrama i isusova~ka drama kao novi `anrovi, tragedija, tragikomedija, balet, oratorijum, i dr.; u epskom pesni{tvu – veliki klasi~ni ep (istorijsko-romanti~ni, religiozni, hagiografski i dr.) i spev (religiozno-refleksivni, istorijski, komi~ni, heroikomi~ni itd.).

Barokni kwi`evni sadr`aji, ideje, teme i motivi mogli su da postignu ciq – da za~ude, iznenade, zbune – samo uz pomo} forme, posebno stilskog izraza. Wemu su barokni autori posve}ivali veliku pa`wu. Bio je kitwast do preteranosti, pun figura koje su nagla{avale izuzetnost i neobi~nost (hiperbola, gradacija, ponavqawa svake vrste, bizarnih metafora i slika, kontrasta, paradoksa, rogobatnih spojeva re~i i obrta itd.). Va`no mesto u pesni~kim dovijawima imale su igre re~ima i dosetke, koje su postale i simbol tog stilskog izraza (kon~eto – dosetka, otuda kon~etizam). Utisak je poja~avan i polimetrijom (kombinovawem stihova raznih du`ina) i neobi~nim strofama (nekada su imale likovni oblik strele, srca i dr.), refrenima, ehom.

146

BAROK U DUBROVNIKU, DALMACIJI I BOKI KOTORSKOJ

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

U kwi`evnosti su se i daqe opevale stare teme, ali su one mnogim motivima i posebno religiozno-moralisti~kom tendencijom dobile i druga~iji pesni~ki izraz i izazivale su novi utisak. On se ~esto zasnivao na kontrastima, koji su postizali efekat iznena|ewa i ~u|ewa kod ~italaca: u okviru strogo religiozne teme o pokajawu detaqno je opisivan greh, to jest, blud, raskala{ni qubavni `ivot gre{nika, bludnica i sl.; u do~aravawu lepote opevan je la`ni spoqa{wi sjaj pod kojim je ve{to i lukavo prikrivana ru`no}a (naizgled lepa kosa `enina bila je hrana „oteta“ crvima itd.). Stara je bila i opomena da je `ivot kratak i prolazan, ali je barok tu temu iskoristio na nov na~in. Renesansni pesnik je opomiwao ~oveka da je `ivot kratak i prolazan i da ga, u skladu sa poznatom devizom grabi dan, treba iskoristiti za u`ivawe dok ima vremena. Barokna poezija je tako|e polazila od toga da je sve u `ivotu prolazno, ali je poruka bila sasvim druga~ija: `ivot treba provesti u dubokoj pobo`nosti, bez ikakvih `eqa, smireno, da bi se posle smrti u`ivalo na drugom svetu.

Qubavna lirika je isticala novi ideal lepote (`enu crne kose, crn~icu). Ta `ena vi{e nije bila idealna draga vi|ena iz daleka na prozoru ili na balkonu, prema kojoj pesnik upravqa uzdahe i gaji platonsku qubav. Pevalo se i daqe o wenoj lepoti, ali i o ru`no}i, o u`ivawu u qubavnim sastancima, o `eninim manama (gramzivosti, bludu, neverstvu i sl.). U do~aravawu lepote pesnici su jo{ uvek koristili ustaqene pojedinosti, tako da se zadr`alo i niz petrarkisti~kih detaqa. Ali, kako je vreme odmicalo, sve je dobijalo barokni ton, ~ak i parodi~an. Na primer, poznato petrarkisti~ko pore|ewe po kome su dragine usne bile koralne, kod baroknog pesnika prerastalo je u sliku „koraqka (brod) do korala“. Qubavna poezija vi{e nije pevala samo o oda147

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

nosti dragoj ve} je taj idealni odnos ru{ila nizom neobi~nih motiva: pesnik je zami{qen izme|u dve drage; pesnik moli dragu da se okane drugih mu{karaca i da prihvati wega; pesnik `eli da razmeni mesto sa detetom koje `ena dr`i u krilu itd.

Pored op{tih karakteristika i odlika barokne literature, ona je imala i specifi~na obele`ja. U Dubrovniku, Dalmaciji i Boki kotorskoj wu je posebno obele`avalo ose}awe slovenskog rodoqubqa. Ono je bilo u bliskoj vezi sa istorijskim zbivawima, sa bliskom turskom opasno{}u (ukqu~uju}i strah od muhamedanstva i na onim prostorima koji nisu bili pod turskom vla{}u) i sa sudbinom naroda. Ose}awe zajedni{tva me|u Slovenima, posebno onim bliskim i susednim, ispoqio je ve} humanista V. Pribojevi} po~etkom XVI veka. Na tom ose}awu je, pored drugih, po~ivala istorija Dubrov~anina Mavra Orbina Kraqevstvo Slovena (na italijanskom jeziku, {tampana u Pezaru 1601. godine), koja je dugo vremena bila osnovni izvor iz koga je Evropa saznavala o istoriji Slovena.

Rodoqubivo ose}awe napajalo se i duhom narodne epike. Za razliku od renesansnog pevawa, koje se uglavnom oslawalo na narodnu liriku, barokno je potporu nalazilo u sadr`ajima, junacima, etici i stilskom izrazu usmene epske poezije. To se naro~ito ose}alo u istorijskim epovima i spevovima.

Barokna kwi`evnost u Dubrovniku. – Barokna kwi`evnost se najpotpunije razvijala u Dubrovniku. Istorijske, politi~ke, dru{tvene i ekonomske okolnosti (sve te`i odnosi sa Turcima i Mle~anima, stradawe grada i okoline u zemqotresu 1667, siroma{ewe i slabqewe vlasteoskog stale`a, sve ve}a mo} bogatih gra|ana, op{ta te{ka situacija u balkanskom zale|u od koga je Dubrovnik veoma zavisio, opadawe morala, ja~awe crkvenog uticaja i wegovog mnogostrukog delovawa i dr.) i{le su u prilog op{tem ose}awu nesigurnosti i nemira koje se prenosilo i u literaturu.

Sa piscima koji su stvarali na samom kraju XVI i u prvim decenijama XVII veka Horacijem Ma`ibradi}em, Paskojem Primovi}em, autorom melodrame Euridi~e (Euridika, 1617) kojom je prepevao istoimeno delo Italijana Rinu~inija, Stijepom \ur|evi}em, pesnikom {aqivog speva Dervi{, koji je bio duhovita parodija petrarkisti~ke lirike i dr., nastajala je barokna epoha u kwi`evnosti Dubrovnika. Ona je brzo dosegla vrhunac u delu Xiva Gunduli}a.

148

Yivo Gunduli}

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Delom Xiva Gunduli}a (1589–1638) najobuhvatnije je zastupqena barokna epoha u dubrova~koj kwi`evnosti.

Od po~etka prihva}en i slavqen jer je u svemu o ~emu je pisao, kao i u na~inu na koji je pisao, bio nov, posle prve objavqene kwige nazvan „kraqem ilirske poezije“. Svojim celokupnim delom izrastao je u najboqeg pesnika slovenskog baroka.

Gunduli} je poticao iz plemi}ke porodice. [kolovao se u Dubrovniku, u kome su mu profesori bili i neki pisci (Italijan Kamilo Kamili, Dubrov~anin Petar Paliku}a), {to je bilo od zna~aja za wegovo obrazovawe i upu}enost u literaturu. Kao pripadnik vlasteoskog stale`a, ne odlaze}i na studije i ne udaqavaju}i se iz Dubrovnika, tokom celog `ivota ostao je u svome gradu i wegovoj okolini i obavqao razne slu`be koje su mu pripadale i za koje je biran. Povu~en i tih, o ~emu je svedo~io i nadimak Ma~ica (ma~kica), posve}ivao se u potpunosti kwi`evnom radu, koji je ispuwavao sav wegov `ivot.

Na po~etku je stvarao qubavnu poeziju (koja nije sa~uvana) i tada popularne melodrame (od deset sa~uvane su samo ~etiri) koje su se, po wegovoj izjavi, izvodile sa velikim uspehom na trgu. Posle tih dela svetovnog karaktera, koja su mu donela veliku popularnost, Gunduli} se okrenuo duhovnoj poeziji, i to temi pokajawa.

Prepevao je sedam pokajni~kih psalama, daju}i tako zna~ajan doprinos religiozno-refleksivnoj baroknoj poeziji, u kojoj je jedna od najomiqenijih bila tema pokajawe. Ovaj prepev je iza{ao u kwizi Pjesni pokorne kraqa Davida gospodina Xiva Frana Gunduli}a vlastelina dubrova~koga u Rimu 1621. Slede}e, 1622. godine, objavio je novo delo, religiozno-refleksivni spev Suze sina razmetnoga. Oba ova dela donela su mu veliku slavu.

Suze sina razmetnota. – U ovom spevu Gunduli} je obradio biblijsku parabolu (pri~u sa alegorijskim zna~ewem) o „izgubqenom“ sinu koji se, potro{iv{i svoj deo imawa koji je uzeo od oca, po{to je spoznao greh i pokajao se, vratio na pravi put. Ova pou~na, jednostavna i u osnovi `ivotna pri~a sadr`ana je u Jevan|equ po Luki.

Suze sina razmetnoga, u kojima su se ose}ali uticaji italijanskih spevova srodne tematike. Gunduli} je podelio na tri pla~a.

149

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

To je monolog „razmetnog“ sina koji je pro{ao kroz tri faze – greh, spoznawe greha i pokajawe. Prolaze}i taj put, on je shvatio da je na ovome svetu sve la`no i prolazno (la`na je lepota pohlepne bludnice koja ga je omamila; `ivot je kratak; samo je jedan tren izme|u `ivota i smrti, a pred smr}u su svi jednaki) i da je trajno samo ono {to nadvisuje `ivot – bo`ja milost. Smernim `ivotom tu milost treba zaslu`iti, a nagrada ne}e izostati. Ovaj spev je nosio u sebi jasnu pouku. Istovremeno, bilo je to i razmi{qawe umnog ~oveka i iskrenog vernika o najslo`enijim pitawima `ivota.

Suze sina razmetnoga imale su nagla{eno lirski ton i bile ispevane u najboqem baroknom stilu. Osmera~ke sekstine (strofe od {est stihova, u osmercima) ovoga speva, ukra{ene tada sve`im baroknim figurama (brojnim pesni~kim slikama i sentencama) neprevazi|ene su u dubrova~kom pesni{tvu te epohe.

Posle pobo`nih dela, Gunduli} se vratio svetovnim temama.

Godine 1628. nastala je wegova pastoralna drama Dubravka, koja otkriva veliku pi{~evu brigu za savremeno dru{tvo Dubrovnika, za moral, sudbinu plemstva i u kojoj se veli~a sloboda kao najve}a vrednost. Godine 1633. objavio je mladala~ku, sa uspehom predstavqenu melodramu pod nazivom Arijadna, koja je prepev sa italijanskog. Tokom svih tih godina, do kraja `ivota, bio je obuzet velikim kwi`evnim poslom – pisawem Osmana.

Osman je istorijsko-romanti~ni ep u kome su opevani savremeni doga|aji: – poqsko-turski boj na poqu Ho}inu 1621. i ubistvo turskog sultana Osmana 1622. Gunduli} je ep zamislio u 20 pevawa, ali nije uspeo da ga zavr{i; nedostaju dva pevawa unutar epa.

Poznato je da je Gunduli} imao `equ da prepeva u to doba popularni ep Oslobo|eni Jerusalim italijanskog pesnika Torkvata Tasa. Posle istorijskih doga|aja iz 1621. i 1622. godine, koji su davali nadu mnogim evropskim hri{}anima (i onima koji su bili pod turskom vla{}u jo{ od XIV veka, i onima koji su strepeli za sudbinu katoli~ke vere pred nezadr`ivim nadirawem muhamedanstva) da je osmansku silu mogu}e zaustaviti i ~ak prognati iz Evrope, Gunduli} je odustao od velikog i dugotrajnog posla prepevavawa Tasovog epa. Odlu~io je da napi{e originalnu epopeju slede}i Tasa kao uzor i uz po{tovawe nekih va`nih zakona poetike epskog pesni{tva, koje je upravo Taso formulisao.

150

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

U Osmanu su suprotstavqena dva sveta, dve vere (krst i polumesec) i dva epska junaka. Na jednoj strani je bila osvaja~ka turska sila, ~iju je vojsku u pohodu na Poqsku 1621. godine predvodio mladi sultan Osman II, a na drugoj poqske ~ete, na ~ijem je ~elu bio prestolonaslednik Vladislav. Sukob se zbio na poqu Ho}inu u jesen 1621. godine. Borbe su prekinute na obostranu `equ, sa namerom Turaka da ih nastave kada pro|e zima. Po{to su maja 1622. nezadovoqni jawi~ari ubili sultana Osmana II u Carigradu, borbe nisu nastavqene, uspostavqeno je primirje, a vremenom je veliki deo Evrope, ohrabren zaustavqawem turske sile, po~eo da slavi kraqevi}a Vladislava kao pobednika. Vi{e od toga, od wega se o~ekivalo da oslobodi hri{}anske prostore od Turaka, a Gunduli} ga je, u rodoqubivom zanosu, video krunisanog krunom Nemawi}a na Kosovu.

Poqskim kraqevi}em Vladislavom naro~ito su se ponosili slovenski narodi. U tom odu{evqewu – i kao Dubrov~anin koji je ose}ao opasnu blizinu Turaka (samo je nekoliko kilometara bila daleko teritorija koja je bila pod turskom vla{}u, sa koje su deca odvo|ena kao robqe, devojke u harem, svetiwe skrnavqene itd.), i kao iskreni „slovinski“ rodoqub, i kao hri{}anin katolik – Gunduli} je odlu~io da ispeva ep. Na wemu je radio dugo, od vremena posle ubistva Osmana do kraja svoga `ivota.

Pi{u}i ovo delo, Gunduli} se umnogome rukovodio osnovnim zakonitostima epskog pesni{tva, ali ih je i izneveravao. Oglu{io se o stav Tasove poetike da treba opevati doga|aj iz starije pro{losti (ali ne toliko stare da je ona nepoznata i nezanimqiva) i da treba imati jednog glavnog, pozitivnog junaka – oli~ewe vrline (Gunduli} je pratio dva junaka, Vladislava i Osmana). Za sve to Gunduli} je imao opravdawe jer su mu, kada je odlu~io da stvara ep i, verovatno, naro~ito kada je odmakao u tom poslu, ideja kojom se rukovodio i istorijska sudbina bile va`nije od pravila poetike.

Istorijsko u Osmanu va`na je komponenta epa. Glavni doga|aji koji su u wemu opevani – boj na Ho}inu i ubistvo sultana Osmana – bili su ne samo jezgro fabule ve} je uz wih u pevawe u{la obimna prate}a istorijska gra|a. Predstavqene su poqska i turska istorija, zatim srpska, deo anti~ke pro{losti, mnoge istorijske li~nosti i zbivawa u rasponu od trideset vekova – od Trojanskog rata do doga|aja iz 1637. godine.

151

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Glavni lik epa (prema poetici epskog pesni{tva to je trebalo da bude nosilac vrline, pobednik, to jest Vladislav) jeste mladi sultan Osman II. Wegovu biografiju pesnik je poznavao.

Wegova sudbina (mo}ni osvaja~ i vladar, koji se na{ao na vrhu kola sre}e, a strada pod nogama svoga roba), bila je, po pesniku, potvrda da oholost, kao najve}i qudski greh, mora da bude ka`wena. To je bilo u skladu sa religioznim nazorima toga doba i odlu~no{}u katoli~ke crkve da svako izdizawe individualnosti zaustavi i zatre. I pored toga {to je kao oholi osvaja~, simbol polumeseca, protivnik hri{}anstva, trebalo da bude oli~ewe poroka i pogube. Osman je u epu izrastao u glavnog junaka (po wemu je delo i nazvano), koga je Gunduli} opevao sa naklono{}u.

Budu}i da je sultan bio veoma mlad i okru`en neprijateqima, wegov lik je Gunduli} motivisao sa razumevawem i on je izrastao u bogatu literarnu figuru koja je nadvisila nosioca vrlina i hri{}anskog pobednika, kraqevi}a Vladislava.

Sa Gunduli}evim poimawem i predstavqawem istorije u bliskoj vezi su bila wegova verska i rodoqubiva ose}awa. Wegovo rodoqubqe je bilo slo`eno i imalo je nekoliko stupweva. Obuhvatalo je, pre svega, wegovo duboko ose}awe qubavi prema Dubrovniku, zatim prema bliskim ju`noslovenskim prostorima i, najzad, prema Slovenima uop{te. U Kraqevstvu Slovena Mavra Orbina, koje je za Gunduli}a bila najva`nija istorijska kwiga od rane mladosti, „slovinska“ misao je izra`avala jasan i istorijski i politi~ki stav. U povesti Ju`nih Slovena za Gunduli}a je bila najva`nija srpska istorija, jedino je wu predstavio {iroko i sa dubokim rodoqubivim nadahnu}em (obuhvatio je vladavinu Nemawi}a, despota Lazara i \ura|a Brankovi}a, opevao Marka Kraqevi}a, podvig Milo{a Obili}a na Kosovu i dr.). To je bilo u vezi sa wegovim sna`nim antimuhamedanskim ose}awem, jer je srpski otpor prema Turcima do`ivqavao i kao hri{}anin.

Istorijska radwa u Osmanu bila je isprepletana romanti~nim epizodama (o Sokolici, Krunoslavi, Sun~anici), prete`no qubavnim pri~ama, koje su, prema poetici o epskom pesni{tvu, imale zadatak da ozbiqnu materiju epa u~ine zabavnom i privla~nom.

Pored va`ne ideje, zanimqive i aktuelne sadr`ine, Osman je u sebi nosio i mnoge misli Gunduli}a kao ~oveka barokne epohe.

I u okviru ovoga epa pevao je o prolaznosti, o nestalnosti slave 152

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

i mo}i, o potrebi da se ovozemaqski `ivot prihvati kao put izme|u ro|ewa i prelaska u ve~nost, o pogubnoj oholosti, o promenqivosti sre}e itd.

Pesni~ki jezik Osmana izrazito je bogat. Karakteri{e ga obiqe slo`enih stilskih figura, duhovitih dosetki, me|usobno ve{to isprepletanih, spretno sro~enih, duhovito smi{qenih, mno{tvo sentenci i poslovica, aluzija na anti~ke mitolo{ke pri~e i li~nosti. Karakteristi~an ton pesni~kom izrazu Osmana davao je re~nik epske narodne pesme, koji je ve} odavno u{ao u jezik kwi`evnosti. Uticaj narodne poezije nije obogatio samo Gunduli}ev epski izraz; on se ose}ao u likovima, u wihovim mnogim konvencionalnim crtama i u duhu celoga epa.

Svojom idejom, sadr`inom, pesni~kim izrazom i originalno{}u Osman je jedno od najpotpunijih dela slovenskog baroka.

Posle Gunduli}a, dubrova~ko epsko pesni{tvo bilo je pod velikim uticajem Osmana i Suza sina razmetnoga. Ali, u isto to vreme stvaralo je i nekoliko originalnih autora. U lirici se izdvajao Xivo Buni} (1591–1658), i to tipi~no baroknom pesni~kom zbirkom Plandovawa; drama je imala najplodnijeg predstavnika u Xonu Palmoti}u (1607–1657), piscu niza melodrama sa legendarnom, mitolo{kom, literarnom i pseudoistorijskom tematikom (najzanimqivija je me|u wima bila drama Pavlimir, u kojoj je predstavqen nastanak Dubrovnika). Na kraju barokne epohe plodnim i raznovrsnim radom istakao se pesnik Igwat \ur|evi} (1675–1737), liri~ar, prevodilac Davidovih psalama, autor religiozno-refleksivnog speva o gre{nici Magdaleni, sastavqa~ obimnog biografskog re~nika dubrova~kih pisaca itd.

U vremenu kada se barokna epoha postepeno gubila, pre no {to }e po~eti da je smewuje klasicizam, sadr`aj kwi`evnog rada se mewao. Krajem XVII veka osnovano je u Dubrovniku u~eno dru{tvo „Akademija u~enih ispraznijeh“ u kome su delovali pesnici, razvijao se i {irio filolo{ki rad, sakupqana je gra|a za re~nik itd. Poeziju je zahvatila arkadska struja (vra}awe prirodi kao pesni~kom ambijentu), pisci su se okretali francuskoj kwi`evnosti (nastao je niz prerada Molijerovih komedija), sve je vi{e zapisivana usmena kwi`evnost itd.

Barokna kwi`evnost u Dalmaciji. – Kwi`evni rad u Dalmaciji u doba baroka nije ponovio onaj uzlet koji je imao u vreme hu153

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

manizma i renesanse. Istorijske i dru{tvene prilike (XVIII vek je bio optere}en mleta~ko-turskim ratovima i mnogim sukobima koji su bitno uticali na `ivot u Dalmaciji kao grani~noj mleta~koj teritoriji prema Turskoj) ograni~avale su daqi duhovni razvoj gradova. Naravno, u wima je postojao kwi`evni `ivot i on je imao sve tipi~ne odlike epohe. Najzna~ajniji barokni pisac u Dalmaciji bio je Petar Kanavelovi} (1637–1719) sa Kor~ule, plodni pesnik qubavnih, prigodnih i religioznih pesama, autor nekoliko komedija i tragikomedija u prozi, tvorac velikog epa o ugarskom osvajawu Dalmacije Sveti Ivan biskup trogirski i kraq Koloman. Kwi`evni rad u Dalmaciji sve je vi{e postajao borbeno oru|e u rukama pisaca koji su literaturu shvatili kao idealno sredstvo za moralno-didakti~ku religioznu pouku. Ali, istovremeno, ose}awe slovenstva delovalo je i na druge tokove u literaturi. Ponet tim ose}awem Zadranin Juraj Barakovi} ispevao je ep Vila Slovinka; nastajala su istoriografska dela o pro{losti pojedinih ju`noslovenskih naroda (Srba, Bugara, Hrvata – Pavao Riter Vitezovi}). Pod uticajem istorije, narodne poezije i predawa sastavio je kasnije Andrija Ka~i} Mio{i} Razgovor ugodni naroda slovinskoga, u kome je stihovima pratio, u zasebnim pesmama, istorijsku, epsku i legendarnu pro{lost.

Barokna kwi`evnost u Boki kotorskoj i ju`nom delu crnogorskog primorja. – U odnosu na prethodnu epohu, kwi`evno stvarawe u doba baroka na ovim prostorima, koji su i daqe bili u sastavu Mleta~ke republike, imalo je nekoliko novih obele`ja. Pre svega, zahvatilo je {iri prostor. U Boki kotorskoj nije vi{e samo Kotor bio kwi`evni centar ve} i Perast, Dobrota, Pr~aw. Novo kwi`evno sedi{te postala je i Budva. U woj je sredinom XVII veka nastao zbornik religiozne sadr`ine, poznat kao Budqanska pesmarica. Iz we je potekao plodan pisac Krsto Ivanovi}, poreklom sa Cetiwa.

Druga bitna odlika bilo je stvarawe na narodnom jeziku.

Sveukupni kwi`evni rad na ovim prostorima imao je sve tipi~ne odlike baroknog na~ina stvarawa.

Prigodna poezija, koju su pisali brojni pesnici tokom ~itave epohe (na narodnom, latinskom i italijanskom jeziku), u svemu je bila barokna. Kao i u drugim sredinama, ona je i ovde nastajala kao trenutni pesni~ki odziv na istorijske doga|aje, lokalna zbi154

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

vawa i svakodnevni `ivot. Bila je to i pesni~ka hronika vremena i izraz literarnog `ivota u uskim krugovima pisaca, {to je ~esto podrazumevalo ve}i kwi`evno-istorijski i kulturno-istorijski nego umetni~ki zna~aj. Poput savremenika u Italiji, Dubrovniku i Dalmaciji, Krsto Ivanovi} je opevao tursku opsadu Be~a 1683. Sa izrazitim antiturskim raspolo`ewem, koje je podsticalo slovensko ose}awe, opisani su i opevani turski napad na Perast 1645. godine (A. Zmajevi}, I. Kru{ala), mleta~ka opsada i oslobo|ewe Herceg Novog 1676 (M. Marinovi}), napadi na \ura Bana 1716 (K. Mazarovi}) itd.

Ne{to od poetskog sjaja imala je, najuspelija u svojoj vrsti, pesma Slovenska Dubrava Andrije Zmajevi}a (1624–1694), nadbiskupa barskog i primasa srpskog (~iji su se preci, do{av{i sa Wegu{a, nastanili u Perastu). Ispevana je povodom zemqotresa koji je 1667. godine pogodio Dubrovnik i Boku Kotorsku. Bila je izraz dubokog „slovenskog“ ose}awa, ali i svedo~anstvo li~nog pro`ivqavawa nesre}e samoga Zmajevi}a.

U probu|enom interesovawu za istoriju nastajala su mnoga dela, geografsko-istorijski i drugi spisi, sa opisom pojedinih krajeva, ~esto i za politi~ke potrebe. Deo toga interesovawa bilo je i {tampawe statuta grada Kotora (1616), Budve (1653), Opis Skadarskog sanxaka Marjana Bolice (1614), na italijanskom jeziku, Budqanski anali Krste Ivanovi}a iz 1650. i dr. Najva`nije delo ove vrste bio je i ostao Qetopis crkovni Andrije Zmajevi}a, u tri verzije (na „slovenskom“ jeziku latinicom i }irilicom i u prevodu na latinski), prava barokna tvorevina, sa istorijom crkve i vere, sa pove{}u prethodnih vekova i sa mnogim svedo~anstvima o autorovom vremenu.

Od kraja XVII veka po~eo je i dragoceni rad na sakupqawu i zapisivawu narodnih pesama. Zbirke nastale i sa~uvane u Perastu sve do na{ih dana izuzetno su vredan izvor za prou~avawe usmene poezije.

Barokni pesnici ovih prostora su, osim retkih izuzetaka, u svim delima (bez obzira na jezik kojim su pisana, u stihu ili u prozi) ostajali u vezi sa `ivotnom realno{}u i vremenom u kome su stvarali. Ono {to je u doba nastajawa tih dela, naporedo sa najvrednijim ostvarewima epohe, mogla biti wihova mana – ograni~enost svake vrste, usredsre|enost na lokalne teme, nedovoqno 155

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

napadan i za~u|uju}i stilski izraz, naivna realisti~nost, pojednostavqenost i sl. – vremenom je dobijalo na vrednosti. Ona se i do na{ih dana sa~uvala: u poetizovanim iskrama `ivota, upletenim u prigodne, satiri~ne, religiozno-moralisti~ke stihove i u re~enice proznih spisa; u lako}i kojom se upijala usmena poezija; u neposrednosti i u prirodnosti pesni~kog do`ivqaja jednog slo`enog vremena.

156

OSTALE BAROKNE POJAVE

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Iako je najpuniji procvat barokna kwi`evnost do`ivela u Dubrovniku, Dalmaciji i Boki kotorskoj, to jest u onim sredinama koje su imale neposredne veze sa izvornim barokom, on se ose}ao u ne{to izmewenom obliku i u Hrvatskoj, Srbiji, Sloveniji. Sve ~e{}i dodiri sa raznim kulturnim centrima na zapadu i na istoku (vi{e ne samo sa onima u Italiji ve} i u Nema~koj, Austriji, Rusiji, Poqskoj, Ma|arskoj, ^e{koj, Slova~koj), {kolovawe mladih qudi na tamo{wim licejima i fakultetima i izmewene politi~ke i dru{tvene prilike koje su nastajale povla~ewem Turaka ka jugu i stvarawem i razvojem novih sredi{ta duhovnosti severno od Save i Dunava, u~inili su da barokno stvarala{tvo na ovim prostorima bude u mnogo ~emu raznoliko i neujedna~eno. Istovremeno, wega je objediwavalo ose}awe nemira koje je ta epoha nosila, op{te teme („kolo sre}e“, smrt, hagiografski sadr`aj itd.), interesovawe za istoriju i usmenu kwi`evnosti i dr. Tom vremenu pripadali su hrvatski pisci Frano Krsto Frankopan (oko 1643–1671), Pavao Riter Vitezovi} (1652–1713), Slovenac Janez Valvazor (1641–1693) i dr.

Jedna od posebnosti srpskog baroka, naro~ito u po~etnoj fazi, bila je u neposrednoj vezi koja je postojala izme|u kasnog sredwovekovnog stvarawa i nove epohe. Ona se ogleda u delovawu Pe}ke patrijar{ije u XVII veku, u radu Ra~ana koji su napustili svoj manastir i pre{li preko Save, u istori~nosti nekih dela Patrijarha Pajsija (prva polovina XVII veka).

Specifi~nost srpskoj literaturi ovog vremena davala je i okolnost da se u XVII i XVIII veku pisalo na tri jezika: staroslovenskom, koji je ve} imao dosta primesa narodnog (prva generacija srpskih baroknih pisaca), narodnom i ruskoslovenskom, 157

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

koji je u prvoj polovini XVIII veka u{ao u literaturu preko uxbenika. Neki pisci stvarali su na dva jezika, u zavisnosti od prirode dela.

Na prirodu kwi`evnog rada u XVII i velikim delom XVIII veku uticale su veze sa baroknom literaturom Dubrovnika (Vasilija Petrovi}a, Jovana Raji}a, \or|a Brankovi}a i dr., s istorijom Mavra Orbina, analima Jakova Lukarevi}a, stihovima Dervi{a Stjepa \ur|evi}a; Gavrila Stefanovi}a Venclovi}a i Zaharija Orfelina sa Osmanom i Suzama sina razmetnoga Xiva Gunduli}a itd.) i bliska isprepletanost s piscima koji su stvarali u Boki kotorskoj (A. Zmajevi}, I. Kru{ala, I. A. Nenadi} i dr.).

Delovali su i ukr{teni uticaji (italijanskog i poqskog baroka, svetogorskog i ukrajinskog, ugarskog, austrijskog), koji su podsticali i stvarawe „pravoslavnog baroka“ (on je delimi~no bio odbrana od akcija katoli~ke obnove). U prirodi i sadr`aju kwi`evnoga rada naro~ito se ose}ao uticaj kulturnog ambijenta, koji je poeziji, prozi i drami pru`ao za{titni~ko okriqe (barokne pravoslavne crkve u Sentandreji, Budimu, Pe{ti, u baroku obnovqeni fru{kogorski manastiri, Sremski Karlovci sa svojim institucijama i {kolom, {tamparije u kojima su objavqivane rasko{no opremqene kwige, barokna arhitektura i slikarstvo i dr.).

Najva`nije op{te i posebne crte baroka ogledale su se u obimnoj Hronici grofa \or|a Brankovi}a (1645–1711), nastaloj po ugledu na sli~na dela, pod wihovim neposrednim uticajem (istorije Mavra Orbina, Jakova Lukarevi}a, Crkovnog qetopisa Andrije Zmajevi}a i dr.). Prema tada{wem obi~aju, ona je obuhvatala praistoriju Slovena, istoriju Srba (i sa wom povezanu pro{lost Vizantije, Turaka, Rumuna, Ugara), koju je, prema svom vi|ewu, predavao kwigom u nasle|e svome narodu kao osnov u budu}oj politi~koj borbi za obnovu stare srpske dr`ave. Pisana visokoparnom baroknom prozom, Hronika je bila zna~ajna i sa kwi`evnog stanovi{ta.

Gavril Stefanovi} Venclovi} (oko 1680–1749) u~enik je Kiprijana Ra~anina u Sentandreji, u koju je do{ao zajedno sa drugim sunarodnicima. Bio je sve{tenik, bavio se kwi`evno{}u i slikawem ikona. Kao propovednik boravio je po godinu-dve u gradovima izme|u Be~a i Budima, u kojima su jo{ od XVI veka `iveli Srbi (u Komoranu, \eru), pomagao obnavqawe wihovih pravoslavnih crkava, prepisivao i iluminirao crkvene kwige. Istovre158

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

meno, po~iwao je i sa op{tenarodnim i crkvenim poslovima, sa kojima se preplitao wegov kwi`evni rad. Sastavqao je Slova izbrana (u baroknom tonu pisane propovedne besede), unosio u propovedi dijaloge (svojevrsne dramske forme, koje su sadr`ale i elemente novoga `anra, oratorijuma). Pisao je za sav narod, za u~ene i neuke, i prilago|avao im se u temema i na~inu pisawa.

Shvatio je da }e wegova misija imati uspeha samo ako je razume {to ve}i broj qudi, pa je po~eo da pi{e na narodnom jeziku.

Odmah se susreo i sa mnogim te{ko}ama i shvatio da su neophodne reforme jezika i pravopisa, da je va`no prevo|ewe Svetoga pisma na narodni jezik, uvo|ewe narodnih naziva za praznike i dr.

Gavril Stefanovi} Venclovi}, svestrani autor brojnih {tampanih i neobjavqenih (sa~uvanih u rukopisu) dela, u ~ijim su re~enicama barokne duhovite igre re~ima dosezale vrhunce (dva prezimena su, tako|e, deo barokne igre, prema gr~koj re~i stefanos, koja zna~i venac), {iroko je predstavqao svoje doba sa svim osobenostima i specifi~nostima. Pisao je na srpskoslovenskom i narodnom jeziku o tipi~no baroknim temama, modernom formom, u stihu, prozi i u besedama. Spajao je suprotnosti, poigravao se re~ima (wegov stil se odlikovao obiqem stilskih figura, kontrastima, hiperbolama, sentenciozno{}u, duhovitim obrtima i dr.). U wegovom literarnom predstavqawu sveta me{alo se nestvarno sa stvarnim, crkveno sa svetovnim, sa svim obrtima i iznena|ewima koji su bili svojstveni baroknoj ose}ajnosti.

Od posebnog je zna~aja bilo Venclovi}evo ose}awe za vrednosti usmenog stvarala{tva, koje su, kao i wegove prosvetiteqske ideje, nagove{tavale novu epohu. Doba u kome je delovao i stvarao Venclovi} bilo je ispuweno duhom usmenog narodnog stvarala{tva, desetera~ke epike, lirike i proznih vrsta. Bilo je to ono neizmerno blago ~iju }e vrednost ubrzo otkriti, spoznati i zapisivawem od propasti sa~uvati Vuk Stefanovi} Karaxi}.

Novu epohu sve su vi{e najavqivali i drugi stvaraoci, koji su samo ponekim delom davali doprinos baroknom stilskom izrazu.

Na najuspe{niji na~in to je u~inio Zaharija Orfelin (1726–1785) sa svojim u baroknom stilu ispevanim Pozdravom Mojseju Putniku.

U drugoj polovini XVIII veka barok se povla~i pred novim do`ivqajem sveta u literaturi, a kwi`evnost sa nastupawem prosvetiteqstva postepeno dobija novu ulogu.

159

SADR@AJ

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ISTORIJSKI PRISTUP KWI@EVNOM DELU (Marija Mitrovi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Nacionalna kwi`evnost (pojam, vidovi izu~avawa) . . . . .

Elementi kwi`evnoistorijske sistematizacije . . . . . . . . . a) Usmena i pisana kwi`evnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . b) Stilovi i razdobqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . v) Rodovi i vrste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Prvi deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

KWI@EVNOST STAROG VEKA (Jovan Dereti}) . . . . . . . . . . . .

KWI@EVNOST STAROG ISTOKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pesme i pri~e starog Egipta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Gilgame{ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Iz drevne indijske riznice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kineska lirika i mudrost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ANTI^KA KWI@EVNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ilijada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Gr~ka lirika i drama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Gr~ka proza i kritika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Helenizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Rimska kwi`evnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

BIBLIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Stari zavet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Novi zavet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

160

3 3 7 8 9 11 13 15 15 17 17 18 21 23 24 25 30 32 32 33 34 34 39

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

Drugi deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 SREDWOVEKOVNA KWI@EVNOST (Jovan Dereti}) . . . . . . . 44 SREDWI VEK KAO KULTURNOISTORIJSKA EPOHA (Marija Mitrovi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 POSTANAK SLOVENSKE PISMENOSTI – ]IRILO I METODIJE (Jovan Dereti}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Delatnost ]irila i Metodija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Slovensko pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Staroslovenski jezik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Staroslovenska kwi`evnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 TEMEQI SREDWOVEKOVNE KWI@EVNOSTI . . . . . . . . . . . 57 KWI@EVNI RAD U JU@NOSLOVENSKIM ZEMQAMA . . . . 62 Makedonija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Ra{ka, Zeta, Zahumqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Bosna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Hrvatska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Slovenija (Marija Mitrovi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 KWI@EVNOST SREDWOVEKOVNE SRBIJE (Jovan Dereti}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Sveti Sava – utemeqiteq stare kwi`evnosti . . . . . . . . . 75 Ostali pisci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 Stefan Prvoven~ani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 Domentijan i Teodosije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Danilo i wegovi nastavqa~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Nova kwi`evna stremqewa.

Jefimija. Despot Stefan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 Grigorije Camblak i Konstantin Filozof . . . . . . . . . . . 89 Tre}i deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 NARODNA KWI@EVNOST (Jovan Dereti}) . . . . . . . . . . . . . . . 91 NARODNA LIRIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 NARODNA EPIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Pretkosovske pesme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

161

Kosovske pesme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103 Pesme o Marku Kraqevi}u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Pokosovske pesme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Hajdu~ke i usko~ke pesme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Pesme iz muslimanske sredine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 Pesme o crnogorskim borbama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 Narodni peva~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 Filip Vi{wi} i ustani~ka epika . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 NARODNA PROZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

За

во

д

за

уџ

бе

ни

ке

^etvrti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123 HUMANIZAM I RENESANSA (Zlata Bojovi}) . . . . . . . . . . . . . 123 HUMANIZAM I RENESANSA U DALMACIJI, DUBROVNIKU I BOKI KOTORSKOJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Marin Dr`i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 BAROK (Zlata Bojovi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 BAROK U DUBROVNIKU, DALMACIJI I BOKI KOTORSKOJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .147 Xivo Gunduli} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 OSTALE BAROKNE POJAVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

162

Dr Jovan Dereti}, dr Zlata Bojovi} i dr Marija Mitrovi} ISTORIJA KWI@EVNOSTI za I razred sredwe {kole Devetnaesto izdawe,2016.

2012.година godina Двадесето издање,

ни

Likovni urednik GORDANA LESKOVAC

ке

Izdava~ ZAVOD ZA UXBENIKE Beograd, Obili}ev venac 5 www.zavod.co.rs

бе

Korice TAMARA POPOVI] NOVAKOVI]

за

уџ

Grafi~ki urednik BORIS POPOVI]

За

во

д

Korektori IRENA KANKARA[ ZORICA GRUJI^I] RU@ICA JOVANOVI]

Obim 10 Обим: 101/¼4 {tamparskih штампарских tabaka табака Формат: 14 14 × 20 Format: 20 cm cm Тираж: 1500 примерака Rukopis predat u {tampu aprila 2012. godine. Рукопис предат у штампу марта2012.

2016.godine. године. [tampawe zavr{eno aprila Штампање завршено марта 2016. године. [tampa „BIROGRAF“, Zemun Штампа „Планета принт”, Београд

д

во

За за ке

ни

бе

уџ