Issuu on Google+


Osnivač i izdavač: Apple Media d.o.o., Knez Mihailova 7/4 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Mina Krsmanović Art direktor: Marija Savković Zamenik urednika: Boban Jevtić Marketing: office@yellowcab.co.rs Sekretarica redakcije i finansijski referent: Danijela Velisavljević Redakcija, website, BiB: Ivana Ćirković Lektura: Ivana Ćurčić

Saradnici: Zoran Janković, Mića Karić, Miloš Cvetković, Nenad Bekvalac, Danko Stojić, Mića Vujičić, Đorđe Bajić, Jovana Stokić, DJ Peppe, Slobodan Obradović, Nada Mandić, Vladimir Vujinović, Tatjana Bogdanov, Zorica Kojić, Marko Artuković, Ilija Đukić, Nemanja Kostić, Sonja Kovljanić, Dragan Ambrozić, Ljubisav Panić, Biljana Đorđević, Darko Crnogorac, Miloš Maksimović, Danijel Farkaš, Slavica Pešić, Dejan Petković Dizajn: Apple Media Adresa redakcije: Knez Mihailova 7/IV, Beograd Telefon redakcije i marketinga: (+381 11) 3288-327, 3288-328 i tel/fax: 3288-329 web: www.yc.rs e-mail: office@yellowcab.co.rs Godišnja pretplata: 540,00 din. Tekući račun 160-312560-95 Naznaka: pretplata za časopis Yellow Cab Informacije o pretplati: +381 11 32 88 328, +381 11 32 88 327 ili pišite na e-mail: office@yellowcab.co.rs

hit lista: str. 4 yc timeline STR. 8 događaj: jazz festival STR. 10 intervju: sAlma hayek STR.12 zabava: nešto sasvim drugačije STR.14 aktuelno: 57. sajam knjiga STR.16 kolumna: Pop kultura po meri novog doba STR.18 www. PATROLA: vedete sa „youtubea“ II deo STR.20 aktuelno: grubb STR.22 patrola STR.24 sito i rešeto str.66

Štampa: Rotografika, Subotica Distribucija: Vaske de Gama d.o.o, 11000 Beograd, Srbija, Krivošijska 15, Tel: +381 11 34 68 672

str. 226 FILM str. 36 MUZIKA str. 45 POZORIŠTE str. 48 IZLOŽBE str. 50 KNJIGE str. 58 HRANA I PIĆE str. 64 BELGRADE IN BRIEF

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 050.8 YELLOW Cab : vodič kroz Beograd / glavni i odgovorni urednik Mina Krsmanović. - 2001, br. 1 (novembar)- . - Beograd (Knez Mihailova 7/4) : Apple Media, 2001- (Subotica : Rotografika). - 28 cm Mesečno. ISSN 1451-4311 = Yellow Cab COBISS.SR-ID 184830727

Naslovna strana:

Jakov Ponjavić

intervju: MIKA


HIT LISTA POJAcAJ!

U želji da olakšaju svakodnevicu onima koji nemaju krov nad glavom, u Crvenom krstu Palilula pokrenuta je volonterska akcija Pojačaj! za pomoć beogradskim beskućnicima. Tokom maja ove godine organizovana su dva koncerta na kojima su sakupljena sredstva koja su iskorišćena za kupovinu 40 interventnih i 250 higijenskih paketa koji su podeljeni beogradskim beskućnicima. Zahvaljujući podršci domaćih alternativnih bendova Went i Tough Guys of America, nova sredstva biće sakupljena na koncertu Pojačaj! koji će biti održan u Kulturnom centru Grad 24. oktobra. Cena karte je 200 dinara, a sav prihod od prodatih ulaznica biće iskorišćen za pružanje interventne pomoći beskućnicima.

/ 24. oktobar /

SEDMI FESTIVAL SRPSKOG FILMA FANTASTIKE (FSFF):

APOKALIPSA DANAS Festival srpskog filma fantastike (FSFF) prva je manifestacija kod nas koja se zanima za domaće filmsko stvaralaštvo u oblasti žanra fantastike, naučne fantastike i horora. I ove godine nastavlja se istim tempom od 18. do 21. oktobra u Domu omladine, otkrivajući nova imena domaćeg žanrovskog filma, kao i naše autore koji su počeli uspešne karijere u svetu, poput Jovanke Vučković, rediteljke čija će dva filma biti prikazana na otvaranju Festivala 18. oktobra, od kojih je jedan (The Captured Bird) producirao čuveni Guillermo del Toro. Prvi put u Beogradu, u saradnji s kanalom Fox, biće održana i Zombi šetnja, pod nazivom Day of the Walking Dead, radi promocije ovog festivala i serijala Okružen mrtvima, čija treća sezona počinje upravo te nedelje. Beogradom će tako prošetati više od 200 zombija, za čije su maskiranje zaduženi naši najbolji šminkeri predvođeni Miroslavom Lakobrijom. Gost festivala i Zombi šetnje biće čuveni italijanski autor Sergio Stivaletti. Cena dnevne ulaznice: 150 dinara.

/ od 18. do 21. oktobra / 4 | www.yc.rs | oktobar 2012.

KIDS FEST Najpopularniji dečji festival zabave — Dečji filmski festival Kids Fest — biće održan od 15. do 21. oktobra u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i ostalim gradovima širom Srbije. U Beogradu se održava u bioskopima Cineplexx Delta City, Kolosej, Roda Cineplexx i Dvorani Doma sindikata, u Novom Sadu u bioskopu Arena Cineplexx, u Kragujevcu u bioskopu Cineplexx Kragujevac Plaza, dok je u Nišu centar dešavanja festivala bioskop Vilin Grad. Kao i uvek, Kids Fest će svojoj publici predstaviti najbolje filmove iz raznih zemalja. Ove godine oni stižu iz Francuske, Velike Britanije, Španije, Danske, Nemačke, Norveške, Švedske, Češke i Holandije. Među ostvarenjima su animirani 3D filmovi, igrani filmovi sa svetskih festivala za decu i mlade, dokumentarci o životu životinja, nežne priče o prijateljstvu, ljubavi i uzbudljive misterije. Tokom festivala, gledaoci će moći da vide film Beni se vraća kući, priču o bonobo majmunu koga su zarobili lovci, zatim francuski hit Rat dugmića zasnovan na jednom od najpoznatijih francuskih romana za decu, kao i Tajnu kuće krokodila koja će naterati publiku da razmišlja o tajnama, a možda će je malo i uplašiti. Gumeni Tarzan 3D i Marko Makako jesu priče za zanimljivim i neočekivanim obrtima, a Priča o delfinu sanjaru prati jedno putovanje prepuno izazova i prepreka. Gledaoci će moći da izaberu između još mnogo zanimljivih filmova, a u bioskopima ih očekuju i zanimljive radionice, igrice i pokloni!

/ od 15. do 21. oktobra /


FESTIVAL

„RE:MAKE“

KLIMT U BEOGRADU Posle učešća na Share konferenciji, Mikseru i Exitu, RE:make je ostvario saradnju i s Warrior’s Dance Festivalom. Sve ovo bilo je samo zagrevanje za glavni događaj koji vas očekuje od 31. oktobra do 4. novembra. U pitanju je veliki festival RE:make, a njegova ovogodišnja tema je ReSet, ReThink, ReCreate. Programi će se održavati na tri lokacije u Beogradu: u Kulturnom centru Grad, klubu Krug i dizajn inkubatoru Nova Iskra. Tokom pet dana moći ćete da učestvujete u različitim radionicama, gledate kako naši umetnici koriste najneobičnije materijale, posećujete zanimljiva predavanja o različitim temama kao što su muzika, film, fotografija, moda i asesoar, nameštaj, kao i redizajn i remake sopstvenih stavova i načina života, povratak prirodi, zdravoj ishrani i obnovljivim energijama. Otvaranje počinje performansom grupe Thus Far, a posle koktela veče se nastavlja koncertom eksperimentalnih švajcarskih bendova i muzikom domaćih DJ-eva. Da li ste spremni za remake? www.remake.rs

/ od 31. oktobra do 4. novembra /

BEOGRADSKI SAJAM

UMETNOSTI Prvi međunarodni sajam nezavisnih umetničkih grupa na Balkanu biće održan od 26. do 28. oktobra u prostoru bivše knjižare Beogradskog izloga Kulturnog centra Beograda, Trg Republike 5 (radno vreme: petkom i subotom od 11.00 do 21.00, nedeljom od 11.00 do 17.00). Sajam je fokusiran na predstavljanje umetnosti koja se izdvaja svojim kvalitetom i na pružanje mogućnosti za kreativnu razmenu između učesnika i posetilaca. U subotu, 27. oktobra u 14.00, biće održana panel-diskusija o nezavisnoj umetničkoj sceni u Evropi i na Balkanu. Sajam obuhvata i međunarodni program performansa i prezentacije organizacija koje se bave video umetnošću.

/ od 31. oktobra do 13. novembra / 6 | www.yc.rs | oktobar 2012.

Povodom 150 godina od rođenja čuvenog austrijskog slikara Gustava Klimta (1862—1918) grad Beč i Kontaktni biro grada Beča u Beogradu COMPRESS prirediće izložbu Klimt u Beogradu u beogradskoj galeriji Progres od 31. oktobra do 13. novembra. Na izložbi koja je već obišla nekoliko gradova istočne i jugoistočne Evrope biće prikazane visokokvalitetne reprodukcije nekoliko Klimtovih dela. Osim poznatih slika kao što su Poljubac, Emilie Flege, Adele Bloh-Bauer i druge, na izložbi će biti prikazane i reprodukcije slika Higija i Prijateljice II čiji su originali 1945. godine izgoreli u dvorcu Imendorf u Donjoj Austriji. Izložba se organizuje uz podršku austrijske kompanije nakita Frey Wille, a po završetku prikazivanja u Beogradu izložba se seli u Sofiju.

/ od 31. oktobra do 13. novembra /


Ime Yellow Cab postalo je lovemark — brend koji se voli i kome se veruje.

2002

Pilot vodiča kroz Beograd Yellow Cab pojavio se na tržištu početkom 2002. godine. Izašao je iz štampe na dvadesetak strana, u formatu A5, bio je besplatan, a finansirao se od oglašivača. Zahvaljujući ideji da Beograd i Beograđani zaslužuju časopis koji podiže kvalitet njihovog svakodnevnog života, nastao je prepoznatljiv brend Yellow Cab — najtraženiji vodič u gradu.

2002—2012

U maju 2005. Yellow Cab menja format i prelazi na A4, i dalje besplatno, kao uvertira strategiji prodaje magazina. Novembarski broj 2005. obeležio je novu eru časopisa prešavši iz besplatne distribucije u prodaju, tj. na kioske, i to na povećanom broju stranu s raznim dodacima i poklonima. Januar 2012. predstavlja novi početak časopisa: promenjen izgled, koncept, način distribucije. Na dizajniranim stalcima strateški raspoređenim na najprometnijim punktovima u gradu, u povećanom tiražu od čak 20.000 primeraka, Beograđani ponovo dobijaju priliku da besplatno dođu do svog primerka prestižnog gradskog vodiča. U svakom broju imamo ekskluzivne intervjue bilo s holivudskim glumcima, svetskim i domaćim muzičarima, umetnicima... Autoriteti iz svih oblasti koje pokrivamo pišu baš za Yellow Cab: filmske i pozorišne kritike, recenzije knjiga, najave izložbi, koncerata, vodič za strance na engleskom Belgrade in Brief i još mnogo toga. Jedna od najčitanijih rubrika jeste i Hrana i piće u kojoj ocenjujemo restorane. Danas Yellow Cab predstavlja obavezno štivo svih onih koji žele da saznaju više o onome što se događa oko njih. Do sada smo bez prekida izdali 132 broja.

2004

Pored časopisa razvijamo i sopstvenu TV produkciju kroz polusatne emisije Yellow Cab, Tranz Art, kao i mali TV format Minut za kulturu koje su prikazivane više od sedam godina na RTV B92.

2005

Od 2005. godine pratimo razvoj Interneta razvijajući sopstveni web portal. Od novembra 2009. godine on radi pod prestižnim imenom www.yc.rs; ažurira se svakodnevno i predstavlja nezaobilazni klik za sve one koje zanima kako da se dobro provedu u našem gradu. Ovaj portal informiše, poklanja i zabavlja!

2006

U decembru 2006. izdali smo prvi dvojezični (srpsko-engleski) godišnjak Vodič kroz restorane za sve one koji uživaju u hrani i piću, kao i odličnom provodu u jednom od najperspektivnijih gradova u Evropi. Prvi vodič obuhvatao je nezavisne kritike 300 restorana u Beogradu i Novom Sadu.

8 | www.yc.rs | oktobar 2012.

Drugi je imao čak 450 kritika, a treći više od 500 ocenjenih restorana na 268 strana! Do sada smo izdali šest Vodiča kroz restorane za Beograd i Novi Sad.

2007

Publika na sajtu Popboks proglasila je TV emisiju za najbolju iz oblasti kulture za 2007. i 2008. godinu. Emisija je prikazivana bez pauze već pet i po godina. Uspešno smo organizovali koncert Nouvelle Vague u martu 2008. godine u Studentskom kulturnom centru. Ciljna grupa Yellow Caba: urbana i aktivna populacija od 18 do 50 godina, čitaoci koje zanimaju aktivan život, izlasci, restorani, putovanja, pop kultura.

2012

Naša najveća nagrada jeste rast popularnosti časopisa, odana publika i brzo ispražnjeni stalci u kojima se distribuira YC. Yellow Cab jeste časopis koji se ne lista, već nosi kući da se čita. Yellow Cab je zauvek obeležio Beograd i čitavu generaciju ne samo čitalaca već i mladih entuzijasta koji su pisali i još pišu za nas, i inspirisao mnoge svoje saradnike da otvore sopstvene gradske vodiče. Yellow Cab zahvaljuje svim agencijama, klijentima, štampariji, prijateljima kuće, kulturnim institucijama. Posebno zahvaljujemo svim svojim saradnicima: Bobanu Jevtiću, Ljubomiru Živkovu, Ivani Ćurčić, Mići Kariću, Nikoli Radojčiću, Mići Vujičiću, DJ Peppeu, Zoranu Ćirjakoviću, Jeleni Dojčinović, Đoletu Markoviću, Biljani Đorđević, Ah Neši, Peđi Popoviću, Dejanu Petkoviću, Bjanki Balaban, Dubravki i Vladimiru Mariću, Dunji Jelenković, Maji Pavković, Milici Cerović, Draganu Ambroziću, Zorici Kojić, Đorđu Bajiću, Zoranu Jankoviću, Bojani Dinčić, Milki Stamatović, Nadi Mandić, Slavici Pešić, Nebojši Krstiću, Ani Kresojević, Bojanu Iliću, Tamari Bošković, Mrviju, Tanji Maksimović, Jeleni Bezbradici, Dubravki Ristić, Ivanu Jovanoviću, Žani Poliakov, Manueli Graf, Saši Janjiću, Slobodanu Vujanoviću, Danku Stojiću, Jasmini Tešanović, Irini Marković, Tamari Ivljanin, Savi Stefanoviću, Ivani Ćirici, Snežani Stamenković, Branku Rosiću, Milici Jovanović, Nebojši Milenkoviću, Katarini Popović, Jovani Stokić, Sandri Bugarin, Jordanu Cvetanoviću, Vladislavi Erdeljan, Ivanu Tobiću, Milici Žebeljan, Jeleni Rosić, Slobodanu Jovanoviću, Tomi Grujiću, Relji Bobiću, Saši Iliću, Željku Božoviću, Borivoju Gerziću, Anici Tucakov, Ivanu Klajnu, Ivanu Pravdiću, Slobodanu Hrnjaku, Aleksandru S. Jankoviću, Urošu Popoviću, Nebojši Popoviću, Saši Arsiću, Svetlani Jovičić, Dušanu Vidakoviću, Peđi Azdejkoviću, Jadranki Bugarski, Vladimiru Đurđiću, Lidiji Mićović, Vladimiru Vujinoviću, Željku Jankovu, Iliji Đukiću, Urošu Milovanoviću, Srđanu Mitroviću, Slobodanu Obradoviću, Tanji Bogdanov, Nemanji Kostiću, Staši Bajac, Tanji Ćuk, Sonji Kovljanić, Igoru Oršoliću, Nemanji Jovanoviću, Lindi Abu Sheir, Peđi Kresojeviću, Ivanu Bevcu, Bobanu Stojanoviću, Milošu Cvetkoviću, Nenadu Bekvalcu, Janku Ponjaviću, Gordani Dobrić, Vladislavi Vojnović, Marku Artukoviću, Dragani Trgovčević, Mariji Pavlović, Višnji Radojlović, Viktoru Vilotijeviću, Ljubisavu Paniću, Jeleni Krajšić, Aleksandri Lazar, Nedeljku Kovačiću, Oliveru Ćurčiću, Aleksandri Milić, Ani Isaković, Mihailu Kotarcu, Olgi Dimitrijević, Ivanu Velisavljeviću, Vukši Veličkoviću, Tijani Todorović, Darku Wolfu... ...Danijeli Velisavljević, Mariji Savković, Ivani Ćirković, Mini Krsmanović, Goranu Cvetkoviću i Bobanu Jevtiću, na svesrdnoj podršci i zalaganju da ovaj projekat funkcioniše u vremenima koja nikome nisu laka, a posebno ne štampanim medijima. YC redakcija


d o g a đ a j Wallace Roney

LIKE! JAZZ 28. BEOGRADSKI JAZZ FESTIVAL od 25. do 28. oktobra

Posle svečanih otvaranja nastupima Wayne Shorter Quarteta (2010) i Pat Metheny Trija (2011), program Miles Smiles obezbeđuje kontinuitet predstavljanja jazza širokom auditorijumu u velikoj dvorani Centra Sava. Vođa ove postave je Wallace Roney, jedini učenik Milesa Davisa i ponosni vlasnik trube legendarnog mentora, a oko njega su bivši Milesovi saradnici, zvezde savremenog jazza i rocka: Rick Margitza, Larry Corryell, Joey DiFrancesco, Ralphe Armstrong i Omar Hakim. Na programu su numere s kultnog albuma Kind of Blue i Milesov funky-fusion repertoar. Ovim velikim koncertom Beogradski Jazz Festival pridružuje se brojnim svetskim festivalima u obeležavanju dve decenije od smrti slavnog trubača (1991), koji je na našem festivalu nastupio čak tri puta: 1971, 1973. i 1986. godine. Drugi susret na vrhu tokom otvaranja spaja ikonu domaće zabavne i jazz muzike Biseru Veletanlić i jedan od vodećih savremenih srpskih rock bendova — Darkwood Dub.

UMETNOST TRUBE

Izbor programa u slavu Milesa Davisa za svečano otvaranje festivala na neki način trasirao je glavnu temu ovogodišnjeg festivala — Umetnost trube. Poput susreta vodećih svetskih pijanista 2011. godine, u ovogodišnjem programu će se, pored Roneyja, predstaviti još pet velikih majstora trube iz raznih krajeva sveta.

BALKAN JAZZ

Druga tema ovogodišnjeg izdanja festivala biće Balkan Jazz — 10 | www.yc.rs | oktobar 2012.

pridruživanje obeležavanju proslave 30 godina world music u Srbiji (kao nultu godinu World music asocijacija Srbije smatra 1982, kada je Branislav—Lala Kovačev snimio album Balkan Impressions). Festival će istražiti veze između jazza i balkanskog folklora, predstavljajući umetnike triju generacija: • Jovan Maljoković, jedan od najproduktivnijih umetnika u istoriji srpskog jazza (na festivalu promoviše deseti studijski album!), koji je uspešno ostvario spoj balkanskog folklora, jazza, popa i kubanske muzike; • Nenad Vasilić, istaknuti niški umetnik na evropskoj jazz pozornici, u čijoj se muzici sreću romska tradicija, sevdalinke i jazz, uz Bojana Zulfikarpašića najuspešniji promoter balkanskog jazza srednje generacije; • Blazin’ Quartet, multinacionalna postava koju predvodi talentovani kompozitor i bubnjar Srđan Ivanović, kombinujući balkanske muzičke motive sa jazzom, funkom, hip-hopom i elektronikom.

OSTALO I BLIŽE

Ponovo se u programu nalazi niz izvođača koji u ovom trenutku ostvaruju velike uspehe na svetskim rang-listama. Dvojica umetnika su u anketi Jazz Journalist Association nominovani za jazz muzičara godine (Ambrose Akinmusire i Joe Lovano). Drugo učešće slavnog saksofoniste Joea Lovana na Beogradskom Jazz Festivalu predstavlja jedan od jazz događaja godine: u društvu s Daveom Douglasom predstaviće novu muziku inspirisanu delom Waynea Shortera.


na radu sa sastavom Jerry Gonzalez & The Fort Apache Band, s kojim je snimio niz albuma i stekao brojna priznanja u vodećim jazz anketama.

25. oktobar Miles Smiles: Wallace Roney, Rick Margitza, Larry Coryell, Joey DeFrancesco, Ralphe Armstrong i Omar Hakim Kakvo sjajno ime za all-star susret u slavu Milesa Davisa! Vođa ove postave je Wallace Roney, a oko njega su bivši Milesovi puleni iz različitih situacija: Rick Margitza (tenor saksofon), Larry Coryell (gitara), Joey DeFrancesco (hammond B3), Ralphe Armstrong (bas) i Omar Hakim (bubnjevi). Predvođeni Roneyjem, koji likom i imidžom neodoljivo podseća na Milesa, virtuozni muzičari isporučuju publici vratolomne solo deonice, rifove koji seku vazduh, visokooktanski groove za ples.

DARKWOOD DUB I BISERA VELETANLI∆

Još jedan susret na vrhu: ikona domaće zabavne i jazz muzike, laureat brojnih festivala lakih nota i dugogodišnja cenjena interpretatorka standardnog jazz repertoara (s Vasilom Hadžimanovim i drugim domaćim istaknutim jazzerima), udružuje snage s jednim od vodećih savremenih srpskih rock bendova. Početak njihove saradnje označila je pesma Nešto sasvim izvesno, kao najavni singl albuma Vidimo se, osmog ostvarenja u karijeri sastava, dok za otvaranje Beogradskog Jazz Festivala pripremaju ekskluzivan program u kom će ravnopravno biti predstavljen koncertni opus Bisere Veletanlić, popularne numere grupe Darkwood Dub, kao i njihove nove zajedničke pesme.

27. oktobar

AMBROSE AKINMUSIRE QUINTET

Posle pobeda na prestižnim takmičenjima — Thelonius Monk Jazz Competition i Carmine Caruso International Trumpet Solo Competition (2007), i izbora za Faces to Watch 2011. u Los Angeles Timesu — Ambrose Akinmusire (30) ujedinio je ove godine titule za najboljeg trubača u anketama kritičara časopisa DownBeat i Jazz Journalist Association, koji su ga nominovali i za jazz muzičara godine (apsolutna kategorija).

JAZZ ODSEK MUZI»KE ŠKOLE „STANKOVI∆“

Muzička škola „Stanković“ osnovala je 1993. godine prvi odsek za jazz muziku u jugoistočnoj Evropi, postajući primer mnogim sličnim institucijama u Srbiji i regionu.

DAS KAPITAL

Trio istaknutih evropskih jazz muzičara — Daniel Erdmann (saksofon, Nemačka), Hasse Poulsen (gitara, Danska), Edward Perraud (bubnjevi, Francuska) — koji kombinuje raznovrsne muzičke žanrove (rock, pop, jazz, eksperimentalna, elektronska i nova klasična muzika) i umetničke aspekte (poezija, pozorište, film).

EUROPEAN SAXOPHONE ENSEMBLE

Ansambl čini 12 darovitih mladih muzičara iz različitih zemalja, pod umetničkim rukovodstvom Francuza Guillaumea Ortija, koji se biraju putem audicija širom Evrope. Ostvaruju spoj tradicionalne, klasične, savremene i improvizovane muzike, jazza i avangarde, izvodeći dela savremenih autora namenski pisana za njih.

NENAD VASILI∆ QUARTET

Niški jazz kontrabasista, kompozitor i aranžer Nenad Vasilić studirao je na Jazz akademiji u Gracu, nastavljajući karijeru u Austriji.

BLAZIN’ QUARTET

Prvi u seriji koncerata iz programa Balkan Jazz. Blazin’ Quartet je multinacionalni sastav iz Holandije koji predvodi bubnjar i kompozitor Srđan Ivanović. 26. oktobar

DAVE DOUGLAS AND JOE LOVANO QUINTET: SOUND PRINTS

Vodeći jazz trubač i vodeći tenor saksofonista srednje generacije, Dave Douglas i Joe Lovano, ovenčani desetinama nagrada svetske jazz zajednice, udružuju snage u specijalnom projektu koji premijeru doživljava ove godine.

BACKYARD JAZZ ORCHESTRA

Projekat Goethe-Instituta spaja 14 talentovanih mladih muzičara jugoistočne Evrope, pod rukovodstvom Stefana Schultza (klavir, dobitnik WDR Jazz Prize) i Petera Ehwalda (klarinet, saksofoni) iz Nemačke.

LORENZ RAAB EXPANDED

Evropski kvartet snova predvodi Lorenz Raab (truba i fliglhorn), jedan od vodećih austrijskih muzičara današnjice (sastavi Forms of Plasticity, :xy band, Bleu... i četrdesetak snimljenih albuma).

JERRY GONZALEZ Y EL COMANDO DE LA CLAVE

Trubač i perkusionista Jerry Gonzalez jedno je od najslavnijih imena latin jazza svih vremena. Solo karijeru uglavnom je bazirao

URSULA RUCKER

Amerikanka Ursula Rucker jedan je od najistaknutijih svetskih tzv. spoken word izvođača. Na sceni je prisutna od 1994. godine, kada je njena numera Supernatural ostvarila zapažen uspeh u klubovima širom sveta. Tokom karijere sarađivala je s brojnim muzičarima, DJevima i producentima, među kojima su King Britt, Josh Wink, 4hero, Jamaladeen Tacuma i The Roots. 28. oktobar

JOVAN MALJOKOVI∆ BALKAN SALSA BAND I ANA SOFRENOVI∆

Saksofonista, kompozitor i aranžer Jovan Maljoković jedan je od najproduktivnijih umetnika u istoriji srpskog jazza. Posle boravka u zapadnoj Evropi, Skandinaviji i SSSR-u vodio je sastave različitog formata, posebno zainteresovan za spajanje jazza, balkanskog folklora i kubanske muzike.

MIKOŁAJ TRZASKA I RAFAŁ MAZUR

Mikołaj Trzaska (saksofoni, bas klarinet) jedna je od vodećih ličnosti evropske free jazz, impro i avangardne scene u poslednje dve decenije.

MOSTLY OTHER PEOPLE DO THE KILLING

Od imena sastava, preko omota albuma koji predstavljaju imitacije legendarnih ploča Arta Blakeyja, Ornettea Colemana i Keitha Jarretta, do duhovitih medijskih istupa pokretača sastava Moppe Elliotta, Mostly Other People Do The Killing (Peter Evans — truba, Jon Irabagon — alt saksofon, Moppa Elliott — kontrabas, Kevin Shea — bubnjevi) izgradili su bazu zdravog humora za nimalo humorističku muziku.

IBRAHIM ELECTRIC

Muzika Ibrahim Electric mogla bi da posluži za špageti vestern u Maliju (All About Jazz). Ovaj danski bend nije za čistunce. U njihovoj muzici prepliću se elementi soul-jazza, afro-beata, acid rocka i njihovo glavno obeležje — brze, punkoidne deonice; sve to spajaju u razigrani organizam, pokazujući sklonost ka čistoj energiji u muzici.

oktobar 2012. | www.yc.rs | 11


i n t e r v j u

Priredila: Ivana ćIRKOVIć

sAlma hayek

spremna na sve ije lako probiti se u Holivudu kada imate akcenat, koliko god šarmantan bio, a to naročito važi za latinoameričke/meksičke zvezde koje u Americi, jednostavno, nisu ’egzotične’. Uprkos tome, Salma Hayek uspela je da stvori ime u svetskom centru sedme umetnosti, što je retkost za jednu Latinoamerikanku. O njoj se zna skoro sve: rođena je u Meksiku u libansko-meksičkoj porodici; osvojila je gledaoce u svojoj domovini ulogom Terese u istoimenoj telenoveli još 1988; ušla je u Holivud na velika vrata filmom Desperado, ruku podruku s Antoniom Banderasom 1995; usledili su filmovi Od sumraka do svitanja, Divlji zapad i Dogma; zatim je producirala Fridu, film u kojem je imala i naslovnu ulogu koja joj je donela nominaciju za Oscara (2002); četiri godine kasnije adaptirala je kolumbijsku telenovelu Ružna Beti za američko tržište

12 | www.yc.rs | oktobar 2012.


— serija postaje svetski hit; zatim se posvećuje privatnom životu, milioneru vereniku (sada već mužu) François-Henriju Pinaulu i njihovoj kćerki Valentini, ali to ne znači da je zaboravila na posao: pojavuljuje se u seriji 30 Rock, pozajmljuje glas zgodnoj mačkici u animiranom Mačku u čizmama, glumi u komediji Odrasli s Adamom Sandlerom... i tako stižemo do njenog najnovijeg ostvarenja, Divljaci, uzbudljivog trilera u kojem glumi vođu narko-kartela, a čija je premijera 11. oktobra. Ko bi bolje dočarao ženu koja je zaista spremna na sve? Yellow Cab: Šta je bilo presudno da prihvatite ulogu u Divljacima? Salma Hayek: To što je Oliver Stone reditelj, svakako. Bila sam baš uzbuđena zbog saradnje s njim. Tu je i lik Elene koji je savršen, ali i odlična ekipa. Nisam imala baš nijednu zamerku, i moram da priznam da mi je čast što su me pozvali da učestvujem u ovom filmu. YC: Kako vam se svideo scenario? SH: Mislim da ga je Oliver odlično uradio. U poslednje vreme sve je teže naći dobro napisane uloge. YC: Kako je izgledala vaša saradnja sa Oliverom Stoneom? SH: Za mene je to bilo ostvarenje snova. Svideo mi se proces proba i analiza likova pre samog početka snimanja. Oliver sluša ono što mu govorite, prihvata dobre ideje i bez ustezanja ih koristi u filmu. On nekako razume film koji stvara i izvlači iz njega samo ono najbolje. Ostaje utisak da je film ’živ’, da tako kažem, stalno se menja i prilagođava. To je za mene znak rediteljevog samopouzdanja. YC: Kako ste stvorili lik Elene, vođe meksičkog narko-kartela? SH: Čitala sam dosta o ženama u svetu droge, ali sam stvorila novi lik, nalazeći inspiraciju u ženama koje se uopšteno nalaze na pozicijama moći. U mojim očima Elena je zaista uspešna poslovna žena koja je spremna na sve kako bi obezbedila opstanak za sebe i svoju porodicu. YC: Kažu da je zabavnije glumiti zlikovca. Da li je zaista tako? SH: Mislim da, ako je uloga dobro napisana, nije važno da li se radi o zlikovcu ili dobrici, dokle god lik ima zanimljive osobine. YC: Da li vam je bilo teško da se uživite u lik Elene, s obzirom na to da je sposobna za tako užasna dela? SH: Mislim da smo svi koji smo učestvovali u ovom filmu morali da glumimo ličnosti s kojima nije baš tako lako poistovetiti se. Jednostavno, morate da se postavite na njihovo mesto i uklopite u svet koji ih okružuje. U slučaju Elene, verujem da je ona nasledila taj svet i da se nalazi u situaciji u kojoj ili ubijaš ili bivaš ubijen. Već je izgubila skoro sve članove porodice — a ako ne istupi i ne postane najbolja u tom poslu, izgubiće i svoju kćerku. YC: Da li ste se iznenadili kada ste saznali da stvarno postoje žene na sličnim pozicijama? SH: U svemu tome učestvuje mnogo više žena nego što se zna, ali one, za razliku od muškaraca, ne privlače toliko pažnju na sebe. Isto tako, ne ubijaju olako kao muškarci, zato što su uglavnom usredsređene na posao. Mislim da posluju drugačije od muškaraca, iz senke, da tako kažem. YC: Da li ste upoznali neku od tih žena dok ste pripremali ulogu? SH: Upoznala sam ljude koji su im bliski, čak i muža jedne od njih. YC: Po vašem mišljenju, kako su dosad ratovi droge predstavljani u filmovima?

zanimljive Ëinjenice 1. Iako je kasnije u životu postala zaštitno lice kozmetičkih kuća Avon i Revlon, Salmi nije bilo dozvoljeno da se šminka sve do 15. godine. „Prevarila bih mamu — grizla bih usne ili uzimala njen ruž i utrljavala ga u obraze“, priznala je jednom prilikom. 2. Za vreme studija, tokom večernjeg izlaska s tadašnjim momkom, bila je žrtva kidnapovanja. Kidnaperi su je držali kao taoca devet sati, sve dok njeni roditelji nisu platili otkup. Posle ovog događaja ispisala se s koledža i posvetila glumi. 3. Profesionalno se bavila gimnastikom i čak jedno vreme intenzivno radila na tome da postane član olimpijskog tima. 4. Antonio Banderas poklonio joj je dva crna pauk majmuna, Mariachija i Carolinu, nazvane po likovima koje su dvoje glumaca tumačili u Desperadu. Nažalost, Mariachija je pojela mačka, a Carolina je uginula nedelju dana kasnije od tuge za drugom. SH: Mislim da je bilo mnogo loših filmova koji pogrešno prikazuju celu situaciju. Divljaci su stvarno dobar film, veoma je realan. Radili smo s rediteljem koji je ozbiljno shvatio svoj zadatak i koga nisu zanimale samo brojne akcione scene u kojima se događaju loše stvari. Ovo je brižljivo sniman film. Pokazuje kako se problem droge i korupcije oko nje ne nalazi samo s meksičke strane granice već i u Sjedinjenim Državama. U tom smislu, nudi preciznu sliku celog problema. YC: Zašto mislite da je Oliver Stone pravi izbor za ovakav film? SH: Oliver strastveno pristupa svom poslu. Dovoljno je odgovoran da se bavi ozbiljnim novinarstvom kroz fikciju i odvoji vreme za iscrpno istraživanje, a sve to zato što mu je stalo do filma. YC: Vaš lik morao je da donese neke teške i nasilne odluke tokom priče, zar ne? SH: Iskreno, volim ovaj film, iako mi je u određenim trenucima bilo teško zbog nasilja. Međutim, ovde je nasilje neophodno. Ono što me je privuklo ulozi Elene jeste mogućnost da istražim koliko mogu da zadržim svoju ženstvenost i žensku intuiciju kad istovremeno moram da budem snažna i nemilosrdna. YC: Šta po vašem mišljenju motiviše Elenu? SH: Njena porodica jeste njena glavna motivacija. Elenu zanimaju opstanak i očuvanje onoga što ima. YC: Šta mislite o Sandri Echeverríji, koja u filmu glumi vašu kćerku, Magdu? SH: Ona je preslatka! U početku sam mislila da ću morati da brinem o njoj, ali nije bilo tako. YC: Postoji i nekoliko odličnih scena s Blake Lively. Kako ste se slagale? SH: Dobro smo se uklopile, brzo i nekako od samog početka. Ona je tako mlada i lepa da sam se pitala kako će uspeti da prikaže svu ranjivost svog lika, ali je ona uprkos tome veoma pametna i pravi profesionalac. Prirodno je talentovana, disciplinovana i zna kako da se izbori za sebe. YC: Kako biste opisali Divljake sad kad ste odgledali film? SH: Mislim da je seksi i opasan. Oliver Stone doživeo je preporod s ovim filmom zato što je priča tako mlada i sveža. Postoji neka vrsta lepote, nešto krajnje pesničko u načinu na koji interpretira tehnologiju, nasilje i sadašnjost. YC: Ko su pravi divljaci u ovom filmu? SH: Svi, uključujući i publiku.

oktobar 2012. | www.yc.rs | 13


Z A B A V A

zabavnih predloga kako da uveselite ovu jesen, naučite nešto novo pa makar i potpuno beskorisno, prevaziđete svoje strahove (ako nemate ništa pametnije) i odmorite dušu od dnevnih trzavica

14 | www.yc.rs | oktobar 2012.


1. Postani Zombie makar na jedan dan (Zombie Pride u Beogradu) Prvi put u Beogradu, u saradnji s kanalom Fox, biće održana i Zombi šetnja, pod nazivom Day of the Walking Dead, radi promocije Festivalu srpskog filma fantastike (FSFF) i serijala Okružen mrtvima, čija treća sezona počinje upravo te nedelje. Beogradom će tako prošetati više od 200 zombija, za čije su maskiranje zaduženi naši najbolji šminkeri, predvođeni Miroslavom Lakobrijom. Gost festivala i Zombi šetnje biće čuveni italijanski autor Sergio Stivaletti. Pridruži se i usput, ako ti nije dosta naučne fantastike u kojoj već živiš, odgledaj neki dobar horor na Festivalu srpskog filma fantastike koji počinje 18. oktobra.

2. Korejski pop - dobro ste proËitali. Dobro ste pročitali. U određenim krugovima beogradske omladine nije neuobičajeno da neko sluša muziku iz Koreje. Međutim, pošto je broj ljubitelja Azije u Srbiji relativno ograničen, muzika s tih prostora nije bila previše rasprostranjena kod nas. Sve se to iz korena promenilo kada je na Internetu osvanuo sada već nadaleko popularni singl korejskog izvođača PSY-a Gangnam Style. Spot za pesmu ispunjen je humorom, dok se melodija brzo i lako uvlači pod kožu, a o tome koliko je ovo dobitna kombinacija svedoči i činjenica da je na sajtu YouTube proglašen za „najvoljeniji“ spot na svetu s preko 2,2 miliona pozitivnih reakcija do sada. Iznenadna popularnost ove pesme omogućila je entuzijastima da i sa ostatkom sveta podele ljubav prema korejskoj muzici. Najjednostavnije rečeno, k-pop obuhvata muziku nastalu na tlu Južne Koreje, a pokriva različite muzičke žanrove kao što su dance, electro, rap, hip-hop i R&B. Prva žurka posvećena k-popu već je održana, a sledeća će biti 13. oktobra u Domu omladine Beograda. Očekuju vas dobra muzika i sumanuti ples, i ne zaboravite šta PSY kaže o partijanju sa stilom: „Dress classy and dance cheesy“!“

3. Ledno penjanje. NeobiËan sport samo za nezimogrožljive. Pitate se šta je sad pa ledno penjanje? Naš čuveni instruktor i bloger Siniša Vujić ekskluzivno nam je otkrio o čemu se, zapravo, radi. To je slično penjanju po stenama (bolderima), samo što se ovde penjete po zaleđenoj površini ili zaleđenim slapovima ili vodopadima, na primer. U svetu je prvo takmičenje u lednom penjanju održano pre 100 godina u Italiji. Od 2000. godine stalno se održava Svetski kup širom Evrope (Švajcarska, Francuska, Italija, Rusija, Rumunija) i u Južnoj Koreji, gde je to omiljeni nacionalni sport. Netakmičarsko ledno penjanje u Srbiji postoji poslednjih 40 godina. Za rekreativce je svakako pristupačnije penjanje po zaleđenim slapovima, jer su oni oboreniji od vodopada. Osim uživanja u rekreaciji na čistom vazduhu, ovaj sport ima i veliku prednost — topi kilograme! Poznato je da čišćenje snega lopatom predstavlja aktivnost tokom koje se sagoreva ogromna količina kalorija. E sad, uzmite četiri lopate i stavite na svaki ekstremitet po jednu. Jasna je energetska potrošnja, plus gubitak energije za termoregulaciju tokom hladnih zimskih dana — kilogrami, praktično, sami nestaju! Lednog penjanja u Srbiji ima na Maljenu (Divčibare), Kopaoniku, Staroj planini, Suvoj

planini, dolini Lima itd. Najbolje je da se javite instruktoru alpinizma. Kontakt sa Sinišom Vujićem (idealnim instruktorom za ovaj sport): www.aob.org.rs, aob@aob.org.rs ili sinisa.vujic@gmail.com. Integralni intervju pročitajte na našem sajtu.

4. Neverovatno: opera i to u bioskopu. U bioskopima Cineplexx počela je sezona direktnih prenosa opera iz Metropolitena i baleta iz Boljšoj teatra, prikazivanjem opere Ljubavni napitak. S kamerama u visokoj rezoluciji, postavljenim posebno za prenos na bioskopska platna, uz visok kvalitet zvuka, ove predstave pružaju publici jedinstvenu priliku da dožive neposrednu bliskost sa izvođačima i uživaju u pogledu na scene najeminentnijih pozorišnih kuća na svetu. Opera Ljubavni napitak otvara i Met: uživo u visokoj rezoluciji, nagrađivani serijal koji repertoar Metropoliten opere prenosi u preko 1.700 bioskopa širom sveta. U okviru sezone 2012/2013. na Metovoj sceni biće izvedene, i na bioskopska platna prenesene, opere Otelo, Julije Cezar, Aida, Bal pod maskama i mnoge druge. Prvi balet koji će se uživo iz Boljšoj teatra prenositi u bioskopima Cineplexx jeste Faraonova kći, u koreografskom viđenju čuvenog Pierra Lacotta, a na programu će biti 25. novembra. Posetioci ovih bioskopa moći će, između ostalog, da vide balete Romeo i Julija, Posvećenje proleća i Bajadera. Info: www.cineplexx.rs.

5. Snimi svoj film. Postani režiser. Zaposli se u Holivudu. Prva tri meseca učite, vežbate snimanje i pišete scenario, a četvrtog snimate svoj film. Koristan i zabavan kurs na kome ćete naučiti kako da pretvorite ideju u scenario, napravite knjigu snimanja, naučite osnove filmske režije, a potom i snimite svoj prvi film kamerom visoke rezolucije. Ovde se malo priča, a mnogo snima. Najbolje od svega jeste to što ne morate da znate ama baš ništa o filmu niti režiji da biste pohađali ovaj kurs; potrebno je samo da ste starijii od 15 godina. Dok YC izađe, promotivni čas je prošao, ali ni sad nije kasno da se javite na telefon (060) 550-30-77 i raspitate se. Kurs se održava vikendom, čas traje dva sata, a cena je mesečno samo 30 evra! Malo za mogućnost otkrivanja skrivenog talenta u vama. Možda ste baš vi novi Nikola Ležaić! Info: www. skolafilma.rs

6. Postani svadbeni fotograf - sigurno Êeš se ludo zabaviti... na kursu Ako si već vičan baratanju digitalnim fotoaparatom, a potrebna ti je neka kinta na brzaka ili samo dobra zabava, a možda i prilika da upoznaš novu devojku/dečka, onda evo idealnog kursa da utvrdiš znanje i postaneš profi svadbeni fotograf. Reč je o posebnoj oblasti i umeću fotografisanja. Prvo treba da saznaš sve o pripremi i rezervnim delovima, o tome kako da komuniciraš s klijentom, o lokacijama za svadbenu fotografiju, poziranju, crnobelim fotografijama sa elementima boje i o popularnim tehnikama obrade... A sve to magistriraćeš za samo pet nedelja. Počni odmah. Info: www.djurosalaj.co.rs


a k t u e l n o

57. SAJAM KNJIGA

VELIKI NASLOVI MALIH IZDAVA»A Piše: Ljubisav PANIć zdavači i ljubitelji knjiga nestrpljivo očekuju dane između 21. i 28. oktobra, kada će u Beogradu biti održan pedeset sedmi Međunarodni sajam knjiga. Ove godine njega krasi naziv Od A do Š, kojim organizatori poručuju da se posetioci na jednom mestu mogu upoznati sa celokupnom izdavačkom produkcijom između dva sajma. Na brojnim štandovima predstaviće se 478 izlagača, a taj broj mogao bi mnoge iznenaditi. Tokom godine, do medija i čitalaca obično dopiru knjige sveprisutnih izdavačkih giganata, dok, kao što vidimo, stotine drugih izdavača ostaju u njihovoj senci. Mi smo se potrudili da vam predstavimo neke od „malih“ izdavača koji su, naoružani kvalitetnim naslovima, uspeli da dopru do čitalaca i marljivim radom obezbede sebi mesto pod burnim izdavačkim nebom.

japanskih pisaca. Put do čitalaca najlakše su pronašla dela Yukija Mishime kao što su Zlatni paviljon, Mornar koji je izneverio more i Smrt usred leta, dok se poslednjih meseci izdvojio i roman za decu i odrasle Mala Toto Tetsuko Kuroyanagi. Tanesi će na sajmu, između ostalih, prvi put predstaviti romane Hiljadu ždralova Yasunarija Kawabate, prvog japanskog nobelovca, Maska Fumiko Enchi i 47 ronin Susumua Katagawe, po kom se u Holivudu snima spektakl o samurajima 18. veka. Drugi tom antologije hispanoameričkih priča Večita smrt od ljubavi jača, s tekstovima Fuentesa, Donosa, Llose i mnogih drugih, takođe će biti predstavljen na sajmu, baš kao i Sedam priča Junichira Tanizakija, najznačajnijeg japanskog pisca 20. veka. Tanesi će sniziti cene ovogodišnjih izdanja za 20 odsto, a starijih od 30 do 40 odsto.

TANESI

Na sajtu Karposa može se pročitati zanimljiva izjava Franka Zappe: „Kada sam shvatio da niko neće hteti da izvodi moje kompozicije, osnovao sam bend“. Ova izdavačka kuća iz Loznice primenila je istu krilaticu na svoju delatnost. Karpos je osnovan 2005. godine s ciljem da objavljuje dela iz zapostavljenih oblasti savremene zapadne kritičke misli, književnosti i nauke u srpskoj kulturi. Od nekoliko edicija Karposa izdvaja se Panelinion, posvećen grčkoj kulturi. U okviru ove edicije izdata su četiri putopisna dela proslavljenog Lawrencea Durrella, kojima pripada i jedan od Karposovih najprodavanijih naslova — Grčka ostrva.

U zbirci izdavačke kuće Tanesi ove godine naći će se čak dvadesetak novih izdanja. Otkako je osnovan 2009. godine, Tanesi objavljuje pesme, priče, romane, memoare i izazovna dela istorije, filozofije, psihologije i njima srodnih disciplina. Iako direktor Nenad Simonović ističe da „mali izdavači teže dolaze do autorskih prava zato što ih na veliko kupuju oni koji su moćniji, uprkos tome što neke od otkupljenih knjiga neće ni objaviti“, njegova izdavačka kuća uspešno posluje. U proteklih nekoliko godina Tanesi je znatno obogatio ovdašnje knjižare delima 16 | www.yc.rs | oktobar 2012.

KARPOS


U vreme sajma, cene ove izdavačke kuće biće snižene i do 40 odsto, dok će se u ponudi naći i neka nova izdanja. Boje naših sećanja, na primer, Karpos je prvi preveo i objavio u Srbiji. Reč je o memoarskoj prozi poznatog istoričara Michela Pasturauda. Takođe, na Karposovom štandu naći će se još jedno Durrellovo delo — Prosperova pećina, kao i Grčko leto Jacquesa Lacarrièra. Ljubiteljima istorije mogli bi se svideti zbornik Žena, robinja, ljubavnica: rod i pol u antici i Porodica i ljubav u Rimskom carstvu Pola Venna. Iako u Karposu potvrđuju da je prodaja knjiga manja nego prethodne godine, urednik Dejan Aničić pirateriju smatra posebnim problemom: „Knjige se skeniraju i objavljuju po američkim sajtovima. Kada se žalimo i dokažemo da imamo autorska prava na njih, skinu ih, ali nam to oduzima dosta vremena i pravi ogromnu štetu. To je ozbiljna pretnja i moglo bi da ugasi male izdavače.“

NNK INTERNATIONAL

Izdavačka kuća NNK Internacional ima u ponudi oko 80 knjiga naših i stranih pisaca iz oblasti lepe književnosti, nauke, umetnosti, filozofije, istoriografije, knjiga za decu i praktičnih priručnika, čije će cene sniziti od 30 do 40 odsto. Jedan od najprodavanijih i najhvaljenijih romana iz njihovog fundusa jeste Dvostruka zemlja danske spisateljice Birgite Kosović. Zaplet ovog romana odvija se u bivšoj Jugoslaviji, gde partijskog sekretara skrivenog u hercegovačkim planinama lome vihori rata i emotivna rastrzanost zbog ostavljanja žene i sina u Dubrovniku. Na spisku izdanja NNK ima i čuveni roman Sinuhe Egipćanin Mike Waltarija, klasično delo istorijske avanture, koje je sve do 1966. bilo najprodavaniji prevedeni roman u SAD. Od ostalih naslova izdvajaju se Laurin original i Lužinova odbrana Vladimira Nabokova, Nemoj da mi umreš Sofija Karstena Alnæsa i brojna stručna literatura — Molekularna biologija, Dramaturgija igranog filma, Ekologija biljaka... Beogradski frajerski rečnik Petrita Imamija doživeo je treće izdanje, Fabijan Ericha Kästnera drugo, a NNK će na sajmu prodavati i Guthriejevo Veliko nebo. S obzirom na to da je kupovna moć čitalaca sve manja, NNK smatra da bi se situacija malih izdavača znatno poboljšala kada bi Ministarstvo kulture obratilo više pažnje na njih, ili kada bi biblioteke imale obavezu da otkupe bar jedan njihov naslov.

HELIKS

Za razliku od drugih izdavačkih kuća, Heliks ima u ponudi samo jedan roman — istorijsko-fantastično delo Šaka mraka Milosava Slavka Pešića. To i nije začuđujuće ako se ima u vidu da je Heliks osnovan 2005. godine u Smederevu kako bi obogatio tržište najboljim naslovima iz oblasti popularne nauke. U Heliksu smatraju da mali izdavači treba da se izbore na tržištu kvalitetom knjiga koje objavljuju, što potvrđuju s više od 40 izdatih naslova. Za sajam su pripremili nekoliko novih prevoda. Plitko Nicholasa Carra bavi se Internetom i pitanjem u kojoj meri dostupnost informacija menja način na koji mislimo, čitamo i pamtimo. Sedam Evinih kćeri Bryana Sykesa jeste pripovest o sedam drevnih žena koje su direktni preci svih Evropljana, po ženskoj liniji. U delu Vožnja, sveobuhvatnom štivu o psihologiji vozača, autor Tom Vanderbilt iznosi mnoštvo neočekivanih saznanja o vožnji i kulturama različitih podneblja, dok Loša nauka Bena Goldacrea predstavlja pravi antibiotik širokog spektra protiv onih koji zloupotrebljavaju nauku i njene činjenice. Popust na Heliksova izdanja biće od 30 do 40 odsto, s tim što će za pojedine kolekcije važiti dodatni popusti. Iako na male izdavače pogubno utiče nelikvidnost knjižara, jer nemaju dovoljno mogućnosti da izdrže zastoje u plaćanju, Heliks se može pohvaliti prvim svetskim prevodom knjige Najveća predstava na Zemlji evolucionog biologa Richarda Dawkinsa. Zahvaljujući Heliksu, dela ovog autora, fizičara Briana Greena i finansijskog eksperta Nassima Taleba zaslužila su kultni status i među našim čitaocima.

oktobar 2012. | www.yc.rs | 17


k o l u m n a

POP KULTURA

(PO MERI NOVOG DOBA)

Piše: Zoran JANKOVIć de ste bili kada se to dogodilo, da li ste bili svesni da je to kraj jedne ere? Popularna kultura crpi dobar deo svoje snage upravo iz takvih pitanja koja u sebi spajaju lični doživljaj, širi plan i svest o, doduše, mahom pasivnom učešću u danima velikih pop-kulturnih prevrata. Evo pokušaja da se to pitanje sagleda iz vizure tipično srpske pometnje. Prvi utisak i zdrav razum govore nam da popularna kultura, usled te siline pojava, informacija i učesnika zaslužnika i ne može biti ništa drugo do rečit primer nekim čudom krajnje vitalne funkcionalne anarhije u kojoj se tek ponekad može opaziti ko ono pije, a ko plaća, ali istina je, sva je prilika, na potpuno oprečnoj strani te spoznaje. Iako u svojoj srži krajnje haotična, pop kultura je ipak pregledno ustrojena i strogo kodirana s podosta nezaobilazno prisutnih označitelja, a kad je već tako, potrebni su joj i svojevrsni potporni stubovi da izdrže čitav taj vazda enigmatični i usložnjen sistem. Stoga ona naprosto svaki čas vapi za ključnim tačkama sećanja, koje služe kao neophodne smernice u tom nepregledu izazova. Današnji oblik pop kulture formiran je tokom osamdesetih godina prošlog veka, te ne čudi što je na primeru zapadnog sveta lako razabrati te krupne tačke, kote od kojih se meri protok vremena kako u njoj, tako i u intimnim životima njenih konzumenata. Krenemo li put lakih i opštepoznatih primera, nezaobilazna stanica je Woodstock. Vreme se nekako, čak i u surovom istoriografskom smislu, računa na dane pre i posle tog „vašara muzike i umetnosti“, i to ne samo stoga jer je podosta potonjih japija i ultrarigidnih neokonzervativaca, udarnih jurišnika desničarski ostrašćenog neoliberalnog kapitalizma začeto upravo po poljanama i budžacima poljoprivrednog dobra Woodstock. Nešto mlađi svakako će dati prednost Band Aidu, tom megalomanskom projektu koji je, na duže staze gledano, malo toga učinio za kontinuiranu pomoć onima u čije se ime tako glasno i usrdno talambasalo tih nekoliko meseci, te će biti da su u pravu oni koji u Band Aidu pomalo mizantropski ponajpre vide pokušaj klonulih pop zvezda i novopridošlih satelita da svojim egizistencijama obezbede nešto malo mesijanskog dostojanstva i posebnosti. Okrenemo li se pak ovdašnjim ekvivalentima, potražimo li u bivšim jugoslovenskim ili sadašnjim srpskim okvirima primere događaja u kojima se prepoznaje kraj jedne i početak druge ere, već pri prvom, drugom, trećem... koraku u toj misiji nailazimo na golem balvan u vidu suštinske nemogućnosti prevođenja kulturnih (naravno, i pop-kulturnih) kodova i relativiteta. Parnjak Woodstocku bi za prvu priliku, ali uz podosta relativizovanja i dobrovoljnog slepila, lako bio pronađen u čuvenom nastupu Bijelog dugmeta i gostiju kod Hajdučke česme. Ipak, ako ćemo iskreno, naša Hajdučka česma, uz sve dužno poštovanje i učesnika i zakona aproprijacije u sferi pop-kulturnog, mršava je varijanta dalekosežno značajnog Woodstocka. Isto tako, ovdašnja verzija zvezda na okupu koje pevaju u čast sveopšte solidarnosti, himnična numera Za milion godina, tek je zgodan artefakt za jugonostalgičare, a može da posluži i kao tužni dokaz o neumitnom protoku vremena i krštenici koja ama baš nikome ne prašta.

18 | www.yc.rs | oktobar 2012.

I šta onda? Očito nam vredi da tražimo rešenje u drugim sferama. Na planu političkog koje nužno ostavlja posledice i na profanije nivoe svakodnevice i istorije, to bi svakako bila Titova smrt i faraonski ambiciozna sahrana. Ili ćemo možda u razgovorima koji se tiču pitanja gde ste bili kada se to nešto značajno dogodilo, najpre pomisliti na početak NATO agresije. Vreme je i tu učinilo svoje, romantizovanje prošlosti gotovo je nepogrešiv odbrambeni mehanizam, te će mnogima prva asocijacija na to višemesečno bombardovanje biti nikad lepše proleće, duh solidarnosti i sećanja na prisna druženja po podrumima i skloništima. Dobar deo tog sentimenta oličen je u onih nekoliko filmova poput Ranjene zemlje Dragoslava Lazića ili Nebeske udice Ljubiše Samardžića, koji su brzopotezno sročeni na tu temu, a kruži priča da porodica Balašević sprema film o tome (radni naslov je Dekamoron!). U ravni dnevnopolitičkog i ideološkog ovde vredi navesti i slučaj pojave reality pakla Veliki brat na programu dotad prestižne i mrtvo ozbiljne TV B92, a što je metastaziralo trenutkom u kom je Goga Sekulić u svom larger-than-life pristupu i izdanju uživo na istoj TV stanici i istim povodom otpevala refren svojih čuvenih Gaćica. Ili možda to ipak potpada pod stvar ukusa? Druga opcija je da dalje ne bežimo, već da spremno zaronimo u virove ovdašnjeg, balkanskog fatalizma. U tu svrhu na izvol’te nam je slučaj smrti Amy Winehouse ubrzo po onom ponižavajućem i čudnom, možda i kobnom kalemegdanskom nastupu. Smrt Winehouseove došla je kao čist zicer autorasistima koji su spremno optužili nezadovoljnu publiku da je u svom nikada do kraja neobuzdanom srpskom varvarstvu došla glave zlosrećnoj divi. Sada to slabo ko i pominje, ali sasvim je jasno da je smrt Amy Winehouse, zapravo, tačka koja je već dugo vrebala svoje mesto na kraju rečenice o jednom protraćenom talentu i neodgovornom življenju. Ljubiteljima trasha možda je najlakše. Međaš je, po njihovom, lako naći. To bi svakako bila svadba, tačnije snimak (VHS, starostavno, dakako) svadbe Lepe Brene i Bobe Živojinovića. U to vreme već smo se razvrstavali po grupama za struju, hleb se držao u zamrzivačima, pojavili su se recepti za domaći/kuhinjski jafa keks, u prodavnicama su mirne duše mogli da snimaju filmove o postnuklearnoj distopijskoj pustoši..., a varljivu i privremenu, ali ipak kakvu-takvu utehu pružio je uvid u spisak zvanica, baš kao i detaljan pregled menija, sveg u francuskim kičastim terminima, i proverena informacija o tome čime je, recimo, kraljica Lepa Lukić darivala srećne mladence. Neki bi rekli (i ne bi mnogo omanuli niti preterali) da je to VHS hit-izdanje bilo Insajder pre Insajdera. I šta je bilo posle, na kraju te VHS bajke? Brena nikada više nije zajahala ramena niskopotčinjenog Saše Popovića, Boba Živojinović posvetio se drastičnom preoblikovanju svog tela, a mi, sužnji, krenuli smo da u mraku i sveopštem jadu čekamo novi milenijum i možda spokojnije dane i bolje darove za koje će se, po mogućstvu, vlastitom žrtvom izboriti neki drugi. Dakle, ovde pričamo o gotovo neuhvatljivoj i ne tako lako spoznatljivoj kategoriji, takoreći, pravom paklu za ljubitelje preglednog i egzaktnog. Šta nam onda preostaje? Možda da se manemo tog lova na ključne tačke preokreta i kraja u sferi pop-kulturnog, pa da u duhu obično neopravdanog optimizma svaki nadolazeći kraj proglasimo, zapravo, novim početkom. I da onda, kao svojevrstan bedem pred naletima sitničavih i zavidnih dušmana, to proglasimo vrhunskom mudrošću po meri novog, a još haotičnijeg doba.


w w w . p a t r o l a

VEDETE SA „YOUTUBEA“ (2)

PREKO TRNJA DO ZVEZDA... (PA NAZAD U TRNJE) Piše: Zoran JANKOVIć

astavljamo potragu za vrlim vedetama srpskog ćoškića sve teže sagledljivog raja YouTubea. Očigledno, vera u srećan ishod ne umire tek tako, a ni nada zvezdica u pokušaju, a i zašto bi, sve dok je dovoljno zaludnih i nimalo teških na toliko značajnom i sanjanom obaraču zvanom like. Get rich or die tryin’, kako su govorili naši preci, uostalom.

GDE SU MLADI, TU JE I DŽAKUZI BANE ĐOKI∆

Pevač u pokušaju i zvezda kojoj se baš ne odustaje tek tako. Pošto ga mlitava provokacija u vidu pesme/spota Seksi noć je nije učinila zvezdom, u ovoj potrazi Yellow Caba već pominjani Bane Đokić latio se teške artiljerije. Predstavio je novi „singl“ Jedna ali vredna, isprsivši se za spot urađen u najboljoj tradiciji srpskih klipova iz domena osujećenih pornića. Bane Đokić nas i dalje mrko gleda, ni za jotu ne peva bolje no lane, a povod za njegovo ponovno pominjanje u ovom kontekstu jesu pratilje u spotu. Desetak dama manje-više nevoljno i sinhronizovano cupka iza Baneta, odevene tek u minijaturne kupaće kostime, kako uostalom stari srpski običaji i nalažu kada se igra po skromnom stanu prosečnih srpskih civila gde je spot snimljen. Dok Bane peva (onako kako on shvata ovaj pojam) o ženi koja „klela se u Boga“, a za koju priznaje „da je teram od sebe znam da ima potrebe“ (?), posebno se ističu dve vremešnije i, reklo bi se, pomalo muževne dame koje u izdašnoj peni u džakuziju opasno nasrću jedna na drugu, ostajući ipak sa ove strane koitusa. Za akterke spota, koji u velikoj meri podseća na scene razvrata iz filmova Gaspara Noe (Otpozadi, Enter the Vod), 20 | www.yc.rs | oktobar 2012.

zadužena je Agencija Bridžis koja se, kako navode u predstavljanju na Facebooku, bavi „uslugama zabavnih aktivnosti i angažovanja plesne grupe za rad u diskotekama, noćnim klubovima, folkotekama! Sve devojke su pod ugovorima!“, tako da im ovo gostovanje u spotu osvedočenog optimiste Baneta Đokića dođe kao nekakav portfolio dokaz sposobnosti i dobrih namera. Posebnu pažnju vredi obratiti na kadar kod drugog minuta i trinaeste sekunde, kada udarna plavokosa dama naprosto „tiltuje“.

NOVA»E, SRBINE! MARINNA

Iako je reč o potpuno „zakopčanom“ nastupu u skromno opremljenom studiju TV Kopernikus (kao očite Meke za ovaj soj), potrebno je malo više strpljenja i nešto više hrabrosti da se isprati spot naslovljen Marinna — Volim tenisera. Mlada dama privlačnog a pristojnog izgleda (nalik na Mariju Karan iz boljih dana, recimo), sasvim prihvatljivih glasovnih mogućnosti, ovde peva sledeće stihove: „Reket, loptice, patike i suknjice da mi kupiš ti, želje nisu velike“, potom pominje Davis Cup, mesta održavanja udarnih teniskih turnira (čak i Flushing Meadows!), da bi zanos koji oseća prema (ovde ipak neimenovanom) Novaku Đokoviću potcrtala refrenom „on je hit, on je brend, on je premijera“ i poentirala usklikom „Srbija je zemlja tenisera“. Kada se sve uzme i sabere, a ponajpre činjenica da je reč o mladoj dami koja je očigledno od prizorne fele, transfer neprijatnosti pred ovim najcrnjim eksploatacijskim trashom biva jači, jer nekako, hteli ne hteli, to nas neizostavno podseća na sve one ne toliko dostojanstvene poteze i neželjene izbore na koje smo i lično tu i tamo morali da pristanemo.

KAD PORASTEM, BI∆U... GAGA! NELA VIDAKOVI∆

Donekle je slična priča i s Nelom Vidaković, diplomiranim muzikologom iz Šapca, koja je pre ovih dana beskrajno istrajnih estradnih pokušaja bila i profesor flaute u lozničkoj muzičkoj školi. Iscrpno web predstavljanje ove vedete pruža nam priliku da saznamo dosta zanimljivih i sočnih detalja. Recimo, tu se navodi da je tokom studiranja na beogradskom Fakultetu muzičkih umetnosti


Nela Vidaković „kao jedan od najboljih studenata dobijala i studentski kredit“, a u friškom saopštenju s kraja januara 2012. godine ova dama poriče glasinu koja je potresla i nju i njene bližnje, a koja veli da je prodala bubreg kako bi snimila CD... Sudeći po podacima navedenim na sajtu, Nela Vidaković dosta nastupa po rubnim adresama srpskog i regionalnog estradnog mikrouniverzuma, a široj afirmaciji, čini se, nije mnogo pomoglo ni to što je nekoliko njenih hitova (pre svega Hej, policijo, uz koji stripersku tačku izvodi Gordan Kičić) ukrasilo kvazirevolucionarnu ekstravagancu Lazara Ristovskog nazvanu Beli lavovi. Nela se ne predaje tek tako, hitovi u zametku nižu se i nižu. Posle Oluje, Milion dolara, Bludnice, Perlice („mažem crveno na nokte i na oči“), Zemljotresa, Crvenog BMW-a, Navike („korice od suvog zlata, a unutra sve od blata“), Policije (u kom pokazuje poštovanje prema organima reda i mira, pozivajući policiju da je uhapsi jer je dragom preljubu duplo vratila), Nela otkriva da je „kriva, a slobodna“, apeluje „pritvorite me, uhapsite me, tri godine zatvorite“, a dotakne se i preference starozavetnog koncepta nužne osvete („oko za oko, zub za zub, a tom se oku ne nadao“). Podarila nam je i Bubašvabu („nekad kučka, nekad dama, školovala me ulica... pogledaj u moje oči, ludilo tu drema, to možda nije

normalno“). Čini se da mnogo ne pomaže ni upadljiva sklonost ka ladygagastim odevnim kombinacijama, očigledno izvedenim u skromnim uslovima kućne radinosti.

KO TEBE JAPIJEM, TI NJEGA ŠAMPANJCEM LJUPKA STEVI∆

Znatno manje suptilnosti pokazuje ova mlada Požarevljanka. O njoj se malo toga zna, osim da već sedam-osam godina „krči put ka estradnom vrhu“. Ljupka je zaslužila i pohvale ministra policije Ivice Dačića pošto je pesmom uveseljavala cenjene zvanice na nekoj od proslava SPS-a u izvesnom restoranu u Rakovici. Ipak, ono što je nama značajno jeste Ljupkin krunski rad zasad, a to je svakako poluhit Mora po mom, očito skrojen po mustri rumunskog zvuka, a za koji postoji i sasvim prikladan spot. On je, gle čuda, izveden u nezaobilaznom maniru pseudopornića osnaženog sirotinjskom opsesijom dostupnim, dakle, falš glamurom, i predstavlja nam raspoloženo razgoropađenu Ljupku koja u cat-suitu na napuštenoj pisti i ispred zaboravljenog hangara zavodljivim plesom (u pratnji četvoro igrača, a među kojima je i mladić koji očigledno baštini imidž Vidimo se u čitulji) zlostavlja ne baš zainteresovanog mlađanog japija. Ljupkina odežda nagoveštava sve nužno za jedan ovakav poduhvat, a prilog u korist teze da se i ovde, baš kao i slučaju gorepominjanog novog spota Baneta Đokića, radi o porniću kome se nije dalo, jeste prizor u kom Ljupka (u slow motionu, naravno) preliva lice previše hladnokrvnog ljubavnika svežom penom od šampanjca. Ako moralistički, ali i zdravorazumski, shvatimo da svaki naredni potez obično predstavlja korak dalje u istom pravcu, pitanje je kakve nam provokacije Ljupka tek sprema, budući da je u ovoj epizodi početničkom verom u snagu šoka sebi znatno suzila manevarski prostor za predstojeće poduhvate.

oktobar 2012. | www.yc.rs | 21


a k t u e l n o

Grupa GRUBB (Gypsy Roma Urban Balkan Beats) debitovala je u Bitef teatru 2011. godine uz sjajne kritike, od tada beležeći značajan uspeh na scenama u Velikoj Britaniji, Kanadi i SAD. Trenutno se sprema za svoju svetsku turneju 2013/2014. tokom koje će obići Kanadu, SAD, Veliku Britaniju i Francusku. Članovi GRUBB-a biraju se iz redova neverovatno talentovanih učenika GRUBB škole ovde u Srbiji. Oni pišu tekstove i izvode svoj repertoar uz pomoć i podršku svetski poznatih umetnika, a predvodi ih nadahnuti reditelj Serge Denoncourt. Predstava kombinuje savremenu muziku i ples sa uzbudljivim zvucima iz romskog nasleđa ove dece. GRUBB škola, koju je pre sedam godina osnovala britanska organizacija RPOINT u Nišu, Beogradu i Novom Sadu, nudi programe akademskog obrazovanja koji imaju za cilj da podstaknu decu romske nacionalnosti da vredno uče u školi. Pored toga, svoje umetničke talente mogu da razvijaju u muzičkim, plesnim, fotografskim i drugim umetničkim radionicama. Preduslov za učestvovanje u GRUBB školi i predstavi jeste da deca redovno pohađaju svoje matične škole. Učešće u obema zahteva predanost, naporan rad i entuzijazam. Za uzvrat, deca stiču znatna životna iskustva koja im pružaju veću šansu da 22 | www.yc.rs | oktobar 2012.

kasnije u životu pronađu poslove koji će ih ispunjavati. Ovog novembra počinje uzbudljiv novi projekat GRUBB škole: program kreativnog pisanja po uzoru na britanski First Story. Ovaj projekat, koji su osmislili pisci Katie Waldegrave i William Fiennes, imao je odlične rezultate u školama u manje razvijenim opštinama Londona, a ovo je ujedno njegova prva međunarodna saradnja. Projekat će ohrabriti decu da ispričaju svoje priče i, poput GRUBB predstava, daju nov glas mladim Romima. — Tokom 100 minuta, bez prekida, orkestar od 12 članova, uz 15 igrača i pevača, jednostavno je zapalio pozornicu. The Montreal Gazette — Putovanje na koje nas vode kreće se od dirljivog i zabavnog do pronicljivog. Ovo je pobednička predstava u svakom smislu. CBC Za više informacija o GRUBB predstavi, organizaciji RPOINT i projektu First Story posetite: www.grubbmusic.com www.firststory.co.uk


p a t r o l a

OSMEH, MOLIM! GOVORITE LI „KOLARAC“?

JEDNA ŠKOLA, MNOGO JEZIKA, A SVI SE RAZUMEMO! 17 stranih jezika i srpski za strance JESENJI SEMESTAR UPIS JE U TOKU TEČAJEVI OD 15. OKTOBRA • SRPSKI ZA STRANCE – početni (3x2 časa nedeljno) – 70 časova • ENGLESKI za MEDICINARE (2x2 časa nedeljno) – 70 časova • ENGLESKI za SENIORE (2x2 časa nedeljno) – 70 časova • NEMAČKI - početni (2x2 časa nedeljno) – 70 časova • FRANCUSKI – početni (do kraja 2012.) (2x2 časa nedeljno) – 50 časova • ITALIJANSKI – početni (3x2 časa nedeljno) – 70 časova • ITALIJANSKI KROZ KUVANjE (od A2 nivoa) (2x2 časa nedeljno) – 70 časova ENGLESKI • GRČKI • SLOVENAČKI •NEMAČKI JAPANSKI • TURSKI • FRANCUSKI • KINESKI ARAPSKI • ITALIJANSKI • KOREJSKI •RUSKI PORTUGALSKI •ŠPANSKI • ŠVEDSKI NDONEŽANSKI • NORVEŠKI SRPSKI za strance Tečajevi: • REDOVNI četvoromesečni (dva puta nedeljno po dva časa, fond 70 časova) • UBRZANI dvomesečni (četiri puta nedeljno po dva časa, fond 70 časova) • ZA FIRME I USTANOVE: časovi u prostorijama firme ili ustanove, sve po dogovoru • ZA SREDNJOŠKOLCE: AKCIJA 10 za 50 ( 50 odsto popusta za 10 učenika iste škole) • INDIVIDUALNI (za jednog polaznika) • POLUINDIVIDUALNI (za dva polaznika) Telefon: 26-30-480, 26-36-991, 26-39-502 Web: http://kolarac.rs/#/jezici E-mail: skola@kolarac.rs 24 | www.yc.rs | oktobar 2012.

U savremenom društvu atraktivan osmeh veoma je važan. Prvi utisak je najbitniji, a osmeh predstavlja deo vašeg imidža i sliku odgovorne, pedantne, pozitivne, samosvesne osobe. Danas je savršen omeh s prelepim belim zubima i usnama koje imaju lep oblik i punoću nešto što može vrlo brzo i lako da se postigne u sklopu stomatološkog tretmana. Naš tim doktora učiniće sve da brzo, lako, bezbedno i bezbolno postignete savršen osmeh! U toku septembra nudimo vam mogućnost ordinacijskog izbeljivanja zuba s povećanjem, podmlađivanjem i oblikovanjem usana hijaluronskim filerima po ceni od 230 evra za usne i 100 evra za izbeljivanje zuba. Više informacija o hijaluronu: http://www.dentalcentar.rs/povecanje-ipodmladjivanje-usana.html Stomatološka ordinacija Gentle Touch Dental Centar Resavska 36/I, Beograd, Srbija; Telefon: (+381) 11 362-50-44, (+381) 63 875-54-49, (+381) 64 173-94-79 Web: www.dentalcentar.rs E-mail: info@dentalcentar.rs Posetite nas i na Facebooku: Stomatološka Ordinacija


„BAMBI“

OBRADOVAO MALIŠANE U OKVIRU MANIFESTACIJE

„SPORTSKA BAJKA“ Kompanija Bambi-Banat obezbedila je slatke poklone za decu u okviru humanitarne manifestacije Sportska bajka, održane danas u beogradskom Zoo-vrtu. Organizatori manifestacije su naša proslavljena karatistkinja Tanja Petrović u ime karate kluba Nippon i direktor Beo zoo-vrta Vuk Bojović. U jubilarnoj, petnaestoj Sportskoj bajci učestvovao je veliki broj dece sa invaliditetom i posebnim potrebama, dece bez roditeljskog staranja, kao i dece iz srpskih enklava s Kosova. Posebni gosti ove sportsko-humanitarne manifestacije bili su: Njegova ekselencija gospodin Toshio Tsunozaki, ambasador Japana, Vlade Divac, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, Zoran Alimpić, predsednik Skupštine grada Beograda, Svetlana Glumac, CORA direktor Danube Foods Group, i veliki broj eminentnih ličnosti iz sveta sporta i javnog života. — Kao društveno odgovorna kompanija koja se najčešće dovodi u vezu s najmlađima, uvek nastojimo da izađemo u susret i pomognemo velikom broju onih kojima je pomoć najpotrebnija. Tako smo ovog puta hteli da damo svoj puni doprinos i ulepšamo našim slatkim Bambi paketićima ovu tradicionalnu akciju koja nosi veliki humanitarni značaj — izjavila je Svetlana Glumac, CORA direktor Danube Foods Group. Kompanija Bambi-Banat podržava brojne humanitarne aktivnosti, posebno kada su u pitanju najmlađi članovi naše zajednice — deca. Podrška sportsko-humanitarnoj manifestaciji Sportska bajka još jedna je u nizu aktivnosti koje je kompanija Bambi-Banat sprovela u okviru svog društveno odgovornog poslovanja.

oktobar 2012. | www.yc.rs | 25


film hrabra merida /brave Piše: Miloš Cvetković

ovo je jedna od boljih i originalnijih Disneyjevih animacija koja ruši neke od ustaljenih šablona filmova o princezama

rabra Merida može se pre svih preporučiti najmlađima kojima u jednostavnoj priči neće nedostajati ona specifična magija studija Pixar koji nas je navikao da uživamo u njihovim ostvarenjima bez obzira na godine. Međutim, da li to znači da je Pixar podbacio, ili je u pitanju svesna kalkulacija, ili možda nešto treće? Hrabra Merida može se posmatrati i kao ona vrsta filma zbog koje je kompanija Disney odlučila da uzme studio Pixar pod svoje, i ako tako posmatramo stvari, ovo je jedna od boljih i originalnijih Disneyjevih animacija koja ruši neke od ustaljenih šablona filmova o princezama. Naime, konačno imamo film u kome glavna junakinja ne stremi tome da (svesno ili ne) pronađe čoveka svog života. Koliko god da su Disneyjeve princeze i ranije bile svojeglave i nezavisne devojke koje ne rade kako im se kaže, opet bi se na (srećnom) kraju sve svelo na venčanje posle koga bi svi živeli zauvek srećno. U Hrabroj Meridi prinčevi su i bukvalno karikirani i tu

ANONIMNA DOJAVA / LE GUETTEUR 

Italijanski glumac Michele Placido postao je tokom osamdesetih izuzetno popularan zahvaljujući seriji Hobotnica, rado gledanoj i kod nas, a onda je, postepeno, počeo da stiče reputaciju i iza kamere. Tokom poslednje dve decenije režirao je desetak filmova, među kojima je najpoznatiji/najbolji u Srbiji malo poznat Romanzo criminale (2005). 26 | www.yc.rs | oktobar 2012.

su tek kao jedna od ilustracija onoga što je u prvom planu — sukoba, tj. odnosa između majke i kćerke. Daleko od pukog lupanja kontre prethodnim filmovima, taj odnos predstavlja narativno i emotivno srce filma, a u jednom momentu postaje i glavni izvor gegova. Oni koji su prethodnih godina navikli da od Disneyja očekuju slične, samo više ili manje uspešno prepakovane priče na ovu temu, biće prijatno iznenađeni; s druge strane, oni koji su navikli na narativno kompleksnije i u samoj premisi originalnije zaplete s mnoštvom obrta, kakvim nas je Pixar do sada častio (Do neba, Mućkalica, Neviđeni...), biće možda donekle razočarani. Deca bi pak trebalo da bezrezervno uživaju, a čak je i sinhronizacija dovoljno dobro urađena da ne smeta onima koji na to nisu navikli. Posebno bi valjalo istaći vizuelnu stranu filma, odnosno izuzetnu animaciju koja je naročito impresivna kad je reč o pozadinama koje su toliko dobro animirane (vlati trave, voda, stene) da bi pojedini kadrovi mogli da prođu i u igranom filmu. Kao bonus, pre početka filma očekuje vas kratki animirani film La Luna, koji je najbolji pokazatelj da je Pixar i dalje na pravom putu.

Njegovo poslednje rediteljsko ostvarenje, Anonimna dojava, nastalo je u francusko-italijanskoj koprodukciji. U pitanju je krimić o pljački koja je krenula po zlu i u kome glavne uloge tumače vidno ostareli Daniel Auteuil (Kraljica Margo, Francuskinja) i glumac/ reditelj Mathieu Kassovitz (režirao Mržnju i Purpurne reke, glumio u Čudesnoj sudbini Amelije Pulen i Minhenu). Kassovitz ovoga puta glumi snajperistu Vincenta Kaminskog, člana uvežbane bande pljačkaša banaka, dok je Auteuil policajac Mattei koji pokušava da ga uhvati. Film počinje manje-više konvencionalno, da bi postepeno poprimio obrise krvavog psiho trilera.


Anonimna dojava sadrži nekoliko efektnih preokreta i iznenađenja, pa je prava šteta što se na scenariju nije još radilo. Scenaristima Denisu Brusseauxu i Cédricu Melonu ovo je prvi film, pa se neiskustvo, nažalost, odrazilo i na konačni rezultat. Pojedini likovi u filmu nisu dobili dovoljno prostora da razviju svoj pun potencijal, što svakako narušava opšti utisak. Ovo se posebno odnosi na likove supružnika Nica (Luca Argentero) i Anne (Violante Placido, lepa rediteljeva kćerka), čiji je odnos samo površno prikazan. Takođe, zbunjuje izuzetno kratko pojavljivanje velike francuske glumice Fanny Ardant. Diva njenog ranga svakako zaslužuje veću minutažu, bez obzira na to što je njeno učešće u Anonimnoj dojavi najverovatnije bilo usluga Placidu s kojim i deli svoju jedinu scenu (njih dvoje su osam godina ranije glumili glavne uloge u drami Miris krvi). I u svom sadašnjem obliku Placidov novi krimić jeste film za svaku preporuku, ali ostaje žal za propuštenom prilikom da se snimi nešto zaista izuzetno.

Đorđe Bajić

HOTEL TRANSILVANIJA / HOTEL TRANSYLVANIA 

Animirani filmovi već duže vreme duguju svoju inovativnost tome što mnogo toga poznatog izvrću naopako. Na primer, slon iz klasično animiranog Disneyjevog Tarzana ima opsesivno-kompulzivne boljke, ajkule u filmu U potrazi za Nemom žele da postanu vegetarijanci, dok se mirišljavi meda iz poslednjeg dela Priče o igračkama može okarakterisati na mnogo načina ali ne i kao simpatično plišano mezimče.

Film Hotel Transilvanija obiluje sličnim junacima. Monstrumi u njemu smatraju ljude opasnim i zlim, pa brižni vampir Dracula pokušava da zaštiti svoju kćerku Mevis od surovog spoljašnjeg sveta. Problemi nastaju kada u Draculin hotel Transilvanija, u kojem predah pronalazi gotovo svako čudovište koje vam može pasti na pamet, navrati mladi turista Jonahtan, i to baš na proslavu Mevisinog 118. rođendana, kada ona postaje spremna za avanture, sukobe s ocem i prvo zaljubljivanje. Scenaristi Peter Baynham i Robert Smigel osmislili su dalji splet okolnosti kako bi prikazali greške roditelja koji odbija da se pomiri sa činjenicom da mu je dete odraslo i da treba da živi po sopstvenim pravilima, kao i da bi izazvali salve smeha. I jedno i drugo postigli su s diskutabilnim kvalitetom. Baynham i Smigel nisu umeli da se u potpunosti izbore s devedeset minuta filma, tako da često skreću pažnju na nebitne likove i detalje. Neke od njih, kao što je devojčica iz mnogobrojne porodice vukodlaka, reditelj Genndy Tartakovsky tako je maestralno osmislio

da u potpunosti kradu svaku scenu. Drugi pak, kao što je mumija, samo bez razloga odvlače pažnju s ionako problematičnog narativa. Hotel Transilvanija ima i tu manu što mnogo toga duguje prethodnim ostvarenjima s komičnim pristupom paranormalnim silama — od Porodice Adams do Mračnih senki, što nije ostavilo previše prostora za inventivnost. Nedostaje mu i naklonjenost dramaturgiji po meri odraslih, koju poseduju mnoga druga animirana ostvarenja. Odlična animacija zbog toga obiluje dobrim i lošim scenama, sjajnim i iritantnim likovima i mnogo puta viđenom, površnom pričom o narušenim porodičnim odnosima. Prvi dugometražni izlet Tartakovskog, koji je vičniji animiranim serijama, odraslima je ponudio anegdote, mlađim generacijama sve ostalo, i na to, kao animirano ostvarenje, ima puno pravo. Sagledan iz takvog, porodičnog ugla, film Hotel Transilvanija ne može se smatrati lošim.

Ljubisav Panić

UHVATI RITAM 4: REVOLUCIJA / STEP UP 4: REVOLUTION 

Franšiza Uhvati ritam nije naročito kvalitetna, ali je striktno pravljena za ljubitelje plesa: besmisleni iskliširani plotovi s lošom glumom, minuti filmske trake protraćeni na beskonačne borbe dance grupa na takmičenjima, da bi se osvojile neke pare i napravilo ime. Jedini pravi negativci jesu ljubomorni bivši članovi ili pripadnici konkurencije. I na sve to — kritičari, koji bezuspešno sve porede sa sličnim filmovima osamdesetih. U novom nastavku nazvanom Revolucija doživljava pravi preporod, ne toliko u pogledu priče i klišea koliko u načinu igranja, kadriranju i, konačno, atmosferi osamdesetih. Glavni akteri pripadaju flash bandi, prosto nazvanoj The Mob. Oni prave akcije iznenadnih upada na javna mesta, izvedu svoju tačku i pobegnu pre nego što se pojavi policija. Cilj je snimiti akciju, postaviti na YouTube, postići najveću gledanost i osvojiti novac, koji im i nije preko potreban, jer ih toliko ima da kada bi razdelili pare, to se svede na sitniš. Pravi cilj je, zapravo, da nametnu stil i način

oktobar 2012. | www.yc.rs | 27


F

razmišljanja, da se pročuje za njih, iako to sami junaci ne shvataju. Mr. Anderson (Peter Gallagher) vlasnik je hotela u kome rade Sean (Ryan Guzman) i Eddy (Misha Gabriel), osnivači The Moba. On želi da sruši njihov kraj i izgradi luksuzni centar. Sean će tajno, uz pomoć Andersonove kćerke Emily (Kathryn McCormick), pokušati da spreči uništavanje rivijere. Što pre ovo shvatite kao urbanu dancersku bajku, lakše ćete progutati sve ono što se dešava u filmu. Nikada se stvarno ne brinete za junake, već se unapred zna da će postići svoj cilj. Poljuljano prijateljstvo, izigrani otac, raspadnuti projekat, izneverena ljubav — sve će doći na svoje mesto u finalnoj igračkoj tački i svi će srećno živeti do kraja života. Ono što ovaj film stvarno čini dobrim jesu koreografije, kostimi i muzika koji se savršeno uklapaju. Iznenadne akcije, zatvaranje ulice, upad u galeriju, fancy restoran ili korporacijsku zgradu — sve ima smisla. Prostor u kome se nalaze iskorišćavaju do maksimuma. Njihova borba diže nivo svesti, borba protiv globalizma — sve je pokriveno. Možete ih nazvati i modernim teroristima, jer su sve vreme na samoj granici, koju u jednom trenutku i pređu. Kada to urade, gube podršku medija, javnih ličnosti i gube svoj indentitet. Naravno, sve će to ispraviti u poslednjoj bici za svoj kraj, u kojoj će im se pridružiti i junaci iz prethodnih delova. Svi su na okupu, svi prisutni su dirnuti i zajedno igraju kao u osamdesetima. Samo sam čekao kada će uskočiti Jennifer Beals, Kevin Bacon i Patrick Swayze (bukvalno sam očekivao šamane koji ga dižu iz mrtvih). Ovo je Frankensteinovo čudovište sastavljeno od Priče sa zapadne strane, Prljavog plesa, Footloosea, Flashdancea i mnogih drugih.

Nenad Bekvalac

SUDIJA DRED 3D / DREDD 3D 

Kada se bude izvodio završni bilans filmske 2012. godine, Sudija Dred 3D figuriraće kao pravo malo čudo: ovo je nesumnjivo

28 | www.yc.rs | oktobar 2012.

repertoarski film koji lako komunicira s publikom, pružajući joj dovoljno i atraktivne i sadržajne filmske zabave, bespogovorno uspela ekranizacija mnogovoljenog i dugovečnog stripa, film bez, formalno gledano, ijedne krupne slabe tačke, ali na kraju i ostvarenje koje je naišlo na slab odziv ciljane publike! Možda su posetioci bioskopa, baš u trenu kada je Sudija Dred postao deo filmske trpeze, osetili prezasićenje bučnim akcionim spektaklima izniklim iz stripa, možda im je dozlogrdio neprolazni i sveprisutni 3D, možda Karl Urban i dalje ne predstavlja dovoljno jak mamac da na ovu krizu filmofili odreše kesu...

Šta god da je u pitanju, ono što je svakako daleko važnije i za ovaj prikaz i za samo ovo ostvarenje jeste teško poreciva činjenica da je ovde reč o sasvim valjanom delu. Daleko verniji stripovskom pretku nego Sudija Dred Dannyja Cannona sa Stalloneom u naslovnoj ulozi, Sudija Dred 3D lako se nameće kao konsekventno i privlačno ostvarenje i mimo predznanja o njegovom poreklu. Pete Travis, dosad poznat po mrtvo ozbiljnim dramski naglašenim delima, ovde nudi visokooktansku akciju i silinu krvoločne i tvrde filmske akcije, dosta nalik na indonežansko ostvarenje The Raid: Redemption, kovano u zvezde. Osim toga, autori filma u potpunosti su uspeli da na filmsko platno prenesu distopijsku klaustrofobiju priče o surovom društvu sve bliže budućnosti u kom se rađa nužnost da istraga, osuda i kazna stignu u liku jednog jedinog neustrašivog antiheroja. Istini za volju, tu i tamo postanu vidljiva budžetska ograničenja, ali i pored toga ovogodišnji Sudija Dred uspeva da se nametne kao zaokružen i upečatljiv akcioni spektakl bez važnijih nedostataka, a sve to po aršinima i novog doba i strip-predloška. To je ono što je zbilja važno. Nad varljivošću profita nek suze rone nama ionako neznani producenti ovog kvalitetnog ostvarenja.

Zoran Janković


MEDA / ted



U filmu Meda Mark Whalberg, dva puta nominovan za Oscara, glumi lošije od Mile Kunis, nominovane „samo“ za Zlatni globus. Dobitnik Emmyja, reditelj Seth MacFarlane (Family Guy) potpisao je scenario za Medu s Alekom Sulkinom i Wellesleyjem Wildom, takođe nominovanim za tu prestižnu nagradu. Ni oni nisu uspeli da smisle zaplet koji bi opravdao njihove nominacije — scenario je na trenutke krajnje patetičan. Režija je zadovoljavajućeg kvaliteta, ali kao što se može primetiti u (fenomenalnoj) sceni u kojoj se meda tuče s glavnim junakom, MacFaralne je spreman da zanemari stilsko jedinstvo filma u celini da bi istakao pojedine scene i u njih vidno uložio više truda. I kako se onda desilo da je uz svu problematičnost baš Meda postao jedna od najboljih komedija godine?

U tom beskrupuloznom autorskom zahvatu nema ličnosti koja ostaje pošteđena cinizma i sramotnih dobacivanja, tako da se nimalo laskavi komentari hrabro upućuju poznatim glumcima i pevačima, dok se glorifikacijom filma Flash Gordon sjajnim, komičnim scenama trash uzdiže na božansku ravan. Meda je ostvarena noćna mora svih roditelja koji su pomislili da ga s decom pogledaju u bioskopu, i ispunjena želja svih filmofila koji su dugo snevali san o uspeloj, kritički nastrojenoj komediji.

Ljubisav Panić

F

Tvorce Mede, srećom, prvenstveno zanima humor, a za ostalo, ako ima vremena — ima, ako ne, nije bitno. A humor je u MacFarlaneovoj prvoj igranoj komediji krajnje politički nekorektan, na momente tinejdžerski nezreo, usiljen i, kao takav, sjajno funkcioniše. Sve što bi se moglo zameriti bilo kojoj drugoj komediji, u Medinom alternativnom, bajkovitom svetu savršeno funkcioniše. Priča o dečaku kom se ispunjava želja da njegova plišana igračka oživi, dobija sasvim novu ravan kada i dečak i Meda odrastu. Konzumiranje droga, seks, problemi na poslu i s međuljudskim odnosima — sve je to u ovom filmu zastupljeno na krajnje neangažovan način. Tek na trenutke MacFarlane odlučuje da pošalje poruku ili dve o prijateljstvu i teškom emocionalnom stanju posle njegovog gubitka, ali, u osnovi, ovaj reditelj skrojio je Medi ruho iščašenog omaža osamdesetim i parodije Disneyjevih porodičnih filmova, ostavljajući ga s negativcima/kidnaperima koji od stereotipa odskaču čistom perverzijom.

meda

5

5

/

4

4

4.5

sudija dred 3d

4

4

/

4

4

4

pritajeno zlo: osveta

/

3

2

3

2

2.5

anonimna dojava

3

3

/

/

/

3

Zoran Janković;

Đorđe Bajić;

Miloš Cvetković;

Ljubisav Panić

Nenad Bekvalac;

oktobar 2012. | www.yc.rs | 29


Marijine

ublika će ove godine moći da vidi oko 35 društveno angažovanih filmova iz savremene svetske produkcije ali i regiona, pošto će se beogradskoj publici predstaviti pet najaktuelnijih autora hrvatske dokumentarističke scene. Među odabranim ostvarenjima su Muški film Nebojše Slijepčevića, Blokada Igora Bezinovića, Marijine Željke Sukove, Bosa noga — sasvim slučajna smrt Morane Komljenović, a u Beograd dolazi i Dana Budisavljević sa svojim nagrađivanim dokumentarcem Nije ti život pjesma Havaja, koji je širom regiona pozdravljan desetominutnim ovacijama. S mnogo humora, iskreno i bez zadrške, autorka kroz ritual porodičnih ručkova progovara o nerazumevanju i neprihvatanju različitosti u intimnom krugu svoje porodice. Selektorskom timu Slobodne zone, Rajku Petroviću i Branki Pavlović, ove godine pridružila se gošća selektorka, višestruko nagrađivana hrvatska književnica Dubravka Ugrešić, u čijem su izboru filmovi koji se bave nekim od najvažnijih savremenih društvenopolitičkih tema. U njenoj selekciji je i dokudrama Tonyja Gatlifa Indignados, zasnovana na političkom eseju Pobunite se Stéphana Hessela, borca Pokreta otpora koji je preživeo koncentracioni logor Buhenvald. Njegov politički manifest podstakao je milione ljudi širom Evrope da izađu na ulice i demonstriraju protiv rastuće nepravde, ratova i moći finansijskih tržišta. Novina ovogodišnjeg festivalskog izdanja jeste i prateći program Noćni razgovori koji uređuje filozof Ivan Milenković, urednik Trećeg programa Radio Beograda. Tokom četri festivalske večeri, posle završene poslednje projekcije, brojni filozofi, politikolozi, pisci i društveni teoretičari pokušaće da iznova pokrenu mnoga važna pitanja, ali i da daju svoje odgovore na teme koje pokreću izabrani filmovi. U ovom konceptu četiri filma — četiri noćna razgovora izdvajamo film Ponovo zajedno — 10 godina posle rata Jona Haukelanda koji pruža fascinantan uvid u pokušaj mirovnog dijaloga između studenata srpske i albanske nacionalnosti na Kosovu, i u njihove napete susrete, prvo 1999.

godine, neposredno pre bombardovanja, a potom i deset godina kasnije. Publika će, kao i svake godine, imati glavnu reč u ocenjivanju filmova, pa će festival dodeliti nagradu publike u vidu otkupljivanja televizijskih prava za pobednički film. Biće uručena i nagrada publici — vredna nagrada autoru najboljeg kratkog prikaza jednog filma sa Slobodne zone. Istražite prostore slobode u sebi i oko sebe, budite radoznali i smeli da zakoračite u Slobodnu zonu! Više detalja o festivalu i programu: www.freezonebelgrade.org

MUZIČKO ZAGREVANJE ZA „SLOBODNU ZONU“ KONCERT GRUPA THE EX I BERNAYS PROPAGANDA

Holandski punk sastav The Ex ponovo će nastupiti pred beogradskom publikom posle dve i po godine, i to u okviru muzičkog zagrevanja za filmski festival Slobodna zona, u četvrtak, 25. oktobra u 20 časova u Kulturnom centru Rex! Koncert u Beogradu deo je njihove turneje po Evropi na kojoj će ih pratiti koncertno najatraktivniji postpunk bend u regionu, Bernays Propaganda. Holandski sastav The Ex postoji već 33 godine: počeli su kao pravi punk hard core bend, tako što su njegovi članovi izvlačili slamčicu ko će svirati koji instrument. Danas, posle više od 1.500 koncerata na svim kontinentima i 26 objavljenih albuma, oni su legende koje još žestoko drmaju muzičkom scenom. Ovaj klasični holandski anarho-punk bend promenio je u svojoj karijeri mnogo muzičkih identiteta, sarađujući s muzičarima kao što su Tortoise, Sonic Youth, ICP, Hann Bennink, Tom Cora, Getatchew Mekuria, Ken Vandermark, Roy Paci, Hamid Drake, Mats Gustafsson... Makedonski bend Bernays Propaganda za sebe kaže da svira plesni new wave / postpunk, ali oni su, zapravo, pravi biser rocka na Balkanu. Ime su dobili po utemeljivaču PR-a i ocu svih današnjih spin doktora, Edwardu Bernaysu, a odlikuju ih angažovanost tekstova i jasno definisan kritički stav prema savremenom svetu. Svirali su u većini evropskih zemalja, kreirajući neverovatnu koncertnu atmosferu svojim entuzijazmom i energijom. Ovogodišnje muzičko zagrevanje pred filmski festival Slobodna zona organizovano je u saradnji s festivalom Ring Ring. Cena ulaznice je 400 dinara. Karte će biti u prodaji u Kulturnom centru Rex od ponedeljka, 15. oktobra, radnim danom od 10.00 do 17.00, a na dan koncerta od 10.00 do 20.00.

„SLOBODNA ZONA“ NA TV STUDIO B

Nije ti život pjesma Havaja 30 | www.yc.rs | oktobar 2012.

Slobodna zona obradovaće gledaoce kraj malih ekrana prikazivanjem filmova koje je na prošlogodišnjem festivalu publika izabrala za najbolje. Tokom oktobra, svake nedelje


u 22.35, u susret novom izdanju festivala, na Studiju B biće prikazana četiri filma koja su prošle godine osvojila simpatije publike. Prvi u nizu filmova koji će biti emitovani u okviru nedeljnog festivalskog bioskopa jeste dobitnik prve nagrade publike prošlogodišnjeg festivala, dokumentarac Lucy Walker Deponija, nežna i blistava apoteoza ljudskog dostojanstva i smisla za radost pred jednostavnom činjenicom da se postoji, pa makar to bilo i u najnehumanijim uslovima. Gledaoci će potom moći da vide igrani film Zidovi Gustava Taretta, žanrovsku kombinaciju romanse i komedije s elementima društvene kritike koja ispituje motiv samoće u modernom svetu. U okviru serijala na Studiju B naći će se i ostvarenje Ovo nije film proslavljenog iranskog reditelja Jafara Panahija. Prokrijumčaren iz Irana na USB stiku skrivenom u kolaču, ovaj film predstavlja izuzetan odgovor autora na uslove kućnog pritvora u kome se nalazi. Festivalski serijal na TV-u zatvoriće koliko subverzivna toliko i originalna filmska kreacija Crvena kapela Madsa Brüggera koja će odvesti gledaoce u Severnu Koreju, gde jedan novinar bez skrupula i dva dansko-korejska komičara koriste humor da bi provocirali možda najozloglašeniji režim na svetu.

Crvena kapela

RASPORED EMITOVANJA Nedelja, 7. oktobar, 22.35

Nedelja, 21. oktobar, 22.35

Režija:

Lucy Walker; Žanr: dokumentarni; Zemlja i godina proizvodnje: Brazil, Velika Britanija, 2010.; Trajanje: 99 min.

Režija: Jafar Panahi, Mojtaba Mirtahmasb; Žanr: dokumentarni Zemlja i godina proizvodnje: Irska, 2010.; Trajanje: 80 min.

Nedelja, 14. oktobar, 22.35

Nedelja, 28. oktobar, 22.35

Režija: Gustavo Taretto; Žanr: igrani; Zemlja i godina

Režija: Mads Brügger; Žanr: dokumentarni; Zemlja i godina proizvodnje: Danska, 2009.; Trajanje: 88 min.

DEPONIJA

ZIDOVI

proizvodnje: Argentina, Španija, Nemačka, 2011.; Trajanje: 95 min.

OVO NIJE FILM

CRVENA KAPELA

Deponija 32 | www.yc.rs | oktobar 2012.

ere j i m Pre

DIVLJACI / SAVAGES

(triler, SAD, 131 min, R) Režija: Oliver Stone Scenario: Don Winslow, Shane Salerno, Oliver Stone Uloge: Taylor Kitsch, Blake Lively, Aaron Taylor-Johnson, John Travolta, Benicio Del Toro, Salma Hayek Distributer: Taramount Web: www.savagesfilm.com Premijera: 11. oktobar

Trostruki dobitnik Oskara, Oliver Stone, vraća se na veliko platno uzbudljivim trilerom koji je zasnovan na istoimenom krimi-trileru Dona Winslowa a koji je Njujork Tajms proglasio jednim od top 10 romana 2010. Preduzimači iz Laguna Biča, Ben, smiren i milosrdan budista i njegov bliski prijatelj Chon, bivši specijalac mornaričkih „foka“ i bivši plaćenik, vode unosan domaćinski posao – gaje najbolju marihuanu ikad proizvedenu. Takođe dele i jedinstvenu ljubav prema izuzetnoj lepotici Opheliji. Život je idiličan u njihovom gradiću u Južnoj Kaliforniji... sve dok meksički Baha kartel ne odluči da se uključi u celu priču i zahteva da se ovaj trio uortači s njima.Kada nemilosrdni vođa kartela, Elena i njen brutalni pomoćnik, Lado, potcene neraskidivu vezu između ova tri prijatelja, Ben i Chon će, uz pomoć nevoljnog, korumpiranog detektiva za narkotike, povesti rat protiv kartela koji, na prvi pogled, nemaju šanse da dobiju. I tako će započeti serija sve pokvarenijih i opasnijih smicalica i manevara u ovoj brutalnoj borbi živaca.

GANGSTERSKA PRIČA / les lyonnais

(drama, Francuska / Belgija, 102 min) Režija: Olivier Marchal Scenario: Olivier Marchal, Edgar Marie, Edmond Vidal (autor romana) Uloge: Gérard Lanvin, Tchéky Karyo, Daniel Duval, Dimitri Storoge, Patrick Catalifo Distributer: Megacom Web: www. les-lyonnais.gaumont.fr Premijera: 11. oktobar

Pošto je odrastao u teškoj bedi, Momon zna šta su prave porodične vrednosti – odanost bez granica i šta znači biti ponosan na svoje poreklo. U skladu s tim, on nikada nije napustio Serga, prijatelja iz detinjstva, sa kojim je prvi put završio u zatvoru zbog krađe trešanja. Zatim su se upleli u organizovan kriminal, a banda koju su oformili postala je najpoznatija ekipa oružanih pljačkaša ranih sedamdestih u Francuskoj. Njihov uspon završio se 1974. godine spektakulranim hapšenjem.

Danas, kada ima skoro 60 godina, Momon se povukao iz „posla” i želeo bi da zaboravi taj period života. On sada brine o svojoj ženi, deci i unucima, za razliku od Serga, koji nema nameru da napusti stare navike i koji se vraća u Momonov život.

HOTEL TRANSILVANIJA / HOTEL TRANSYLVANIA

(animirana komedija, SAD, 91 min, PG) Režija: Genndy Tartakovsky Scenario: Peter Baynham, Robert Smigel Uloge: Adam Sandler, Andy Samberg, Kevin James, Steve Buscemi, Selena Gomez Distributer: Tuck Web: www.hotelt-movie.net Premijera: 4. oktobar

Dobrodošli u Hotel Transilvaniju, Drakulinu rezidenciju, gde čudovišta i monstrumi, zajedno sa svojim porodicama, mogu doći da se odmore i nađu utočište od ljudi koji ih proganjaju! Jednog posebnog vikenda, Drakula je pozvao neke od najčuvenijih


čudovišta sveta, Frankenštajna i njegovu nevestu, Mumiju, Nevidljivog čoveka, porodicu Vukodlaka i druge, kako bi proslavili 118. rođendan njegove ćerke, Mavis. Nažalost, ceo Drakulin svet preti da se uruši kada se na vratima njegovog hotela pojavi jedan sasvim običan čovek.

JELENA, KATARINA, MARIJA

(drama, Srbija, 95 min) Režija: Nikita Milivojević Scenario: Dušan Miklja, Nikita Milivojević Uloge:

Borka Tomović, Jelena Stupljanin, Milica Zarić, L. Džej Mejer, MekKi Kerpenter Premijera: 12. oktobar u 20.30, centar „Sava“

Tokom ratova poslednje decenije 20. veka, Srbiju je napustilo više od pola miliona mladih, obrazovanih ljudi. Danas je Srbija među pet zemalja sa najstarijim stanovništvom na svetu, sa daleko većom stopom umiranja nego rađanja. Tri mlade devojke iz Beograda, Jelena, Katarina i Marija slučajno se sretnu u Njujorku. Svaka od njih je napustila Beograd iz nekog svog razloga: Katarina, sredinom 90-tih u potrazi za boljim životom. Jelena je krajem 90-tih pobegla od bombardovanja. Mariji je tokom rata poginuo dečko za kojeg je želela da se uda i zbog toga je odlučila da zauvek ode iz zemlje. U potrazi za novim životom, u nekoj drugoj stvarnosti, u kojoj nikada nisu ni sanjale da mogu da budu, sa svojim pogubljenim iluzijama,

34 | www.yc.rs | oktobar 2012.

strahovima, nadama, one traže svoje mesto. Odlazak nije rešio probleme zbog kojih su otišle već ih je, na neki način, učinio još težim. Jedna od njih se zato vraća u Beograd i želi da u njemu rodi dete. Jelena, Marija i Katarina su tri imena umesto mnogih imena, metafora jedne mnogo šire, globalne priče, miliona apatrida danas.

LED

(drama, Srbija, 118 min) Režija: Jelena Bajić Jočić Scenario: Radoš Bajić Priča: Radoš Bajić Uloge: Velimir Bata Živojinović, Nela Mihailović, Olga Odanović, Momčilo Otašević, Nenad Jezdić, Rade Milenković, Nedeljko Bajić, Biljana Mišić, Dubravko Jovanović Web: www.filmled.com Premijera: 10. oktobar u 20.30, centar „Sava“

Smešten u sedamdesete godine prošlog veka, film prati priču seljaka Milivoja koji živi sa majkom, babom i dedom. Tragična pogibija njegovog oca, deset godina ranije, kad je Milivoje bio dečak –razdire ga i proganja. Prikrivena ljubav njegove majke prema gastarbajteru Miroslavu – pojačava dramatiku i neizvesnost njegovog prevrtanja po prošlosti: kako je izgubio život njegov otac? U vrtlogu ličnih trauma, borbi i nedostatka samopouzdanja, na kratko uživa u lepoti i radosti iznenadne ljubavne avnature, kada mu u kuću dolazi devojka iz

drugog sveta, slobodnih nadzora i liberalnog shvatanja života. Život pun drame, tuge i neizvesnosti Milivoja tera da pretura po svojoj prošlosti i pokuša da utiče na dalji tok svog teškog života.

ASTERIKS I OBELIKS U BRITANIJI / ASTERIX AND OBELIX: GOD SAVE BRITANNIA

(komedija / avantura, Francuska / Španija) Režija: Laurent Tirard Scenario: Laurent Tirard, Grégoire Vigneron Uloge: Gérard Depardieu, Edouard Baer, Fabrice Luchini Distributer: Taramount Premijera: 18. oktobar

Godina je 50 p.n.e. a Cezar je gladan novih osvajanja. Kao vođa slavnih legija, odlučiće da napadne ostrvo koje se nalazi na samom kraju poznatog sveta, misterioznu zemlju pod imenom Britanija. Pobeda je brza i zagarantovana. Mada... Jedno maleno selo uspeva da se odbrani, ali njihova snaga posustaje, pa će Kordelija, kraljica Britanaca, odlučiti da pošalje svog vernog oficira Antiklimaksa do potraži pomoć od Gala, u još jednom malenom selu koje je poznato po svom otporu prema najezdi Rimljana. U tom selu, Asteriks i Obeliks već imaju pune ruke posla. Njihov starešina im je poverio zadatak da od Samožderiksa, njegovog dosadnog nećaka koji je nedavno

došao iz Lutecije, naprave pravog muškarca. A njihov zadatak nije ni približno završen. Kad Antiklimaks dođe po pomoć, Gali će odlučiti da mu daju bure s njihovim čuvenim magičnim napitkom. Asteriks i Obeliks će ga ispratiti do Britanije, zajedno sa Samožderiksom. Uostalom, putovanje će pružiti izvanrednu priliku da završe obuku mladog čoveka. Nažalost, stvari nikad ne idu po planu...

PARANORMAN

(animirana komedija / triler, SAD, 92 min, PG) Režija: Sam Fell, Chris Butler Scenario: Chris Butler Glasovi: Kodi Smit-McPhee, Casey Affleck, Tucker Albrizzi, Anna Kendrick, Leslie Mann, Christopher Mintz-Plasse Distributer: Taramount Web: www.paranorman.com Premijera: 18. novembar

U Paranormanu, jedan gradić će zadesiti najezda zombija. Koga pozvati u pomoć? Jedino neshvaćenog lokalnog dečaka Normana (Kodi Smit-McPhee), koji ima moć da priča s mrtvima. Pored zombija, moraće da sredi i duhove, veštice i najgore od svega, glupave odrasle, da bi spasio grad od kletve stare nekoliko vekova. Ali ovaj mladi šaptač duhovima otkriće da su njegove paranormalne aktivnosti probile granice onostranog. Posle inovativnog animiranog filma Koralina koji je bio nominovan za Oskara, Paranorman je tek drugi


stop-motion animirani film koji će biti snimljen u 3D-u.

PARANORMALNA AKTIVNOST 4 / PARANORMAL ACTIVITY 4

(horor, SAD, 95 min) Režija: Henry Joost, Ariel Schulman Scenario: Zack Estrin, Oren Peli Uloge: Katie Featherston, Kathryn Newton, Matt Shively, Brady Allen Distributer: Taramount Web: www.paranormalmovie.com Premijera: 25. oktobar

neko na koga bi se ugledao. Upoznaje Anu kojoj na poseban način svetlucaju oči. Ana od života očekuje značajan događaj, ali se sve uvek pretvori u rutinu. Za događaj je zadužen Mali. U poverenju joj otkriva plan povratka Nemanje Vidića u Zvezdu. Ani sve deluje naivno, ali korak po korak ona prestaje sa pitanjima i sledi strast svoga dečka. Slično se ponaša i okruženje. Cinizam jenjava i odjednom svi veruju da je sve moguće. I stariji brat, bivši vođa navijača, i komšiluk i tribina...Ana sve snima mobilnim telefonom i forsira srećan kraj.

GUMENI TARZAN 3D / GUMMI T 3D

Sve do sada je bilo podnošljivo ali ono što sledi u četvrtom nastavku, pratiće vas do kraja života.

ARTILJERO

(drama, Srbija) Režija i scenario: Srđan Anđelić Uloge: Nebojša Glogovac, Petar Božović, Zoran Cvijanović, Nikola Đuričko, Boris Milivojević, Predrag Bjelac, Goran Radaković, Danijela Vranješ, Aleksandra Janković, Ana Konjović, Jovan Kolarić i Iva Kosovac Premijera: 31. oktobar u 20.30, centar „Sava“

Mali je odrastao uz priče o uspesima Crvene Zvezde, a da sam nikada nije okusio radost velike pobede. Nedostaje mu

(animirani, Danska, 80 min) Režija: Michael Hegner Scenario: Michael W. Horsten Glasovi: Jens Andersen, Bjarne Henriksen, Nicolaj Kopernikus Distributer: Megacom Premijera: 11. oktobar

Ivan Olsen je običan mladić, i nije ni jak ni spretan. Njegov otac divi se Tarzanu, i voleo bi da je Ivan više poput ovog izuzetnog heroja iz džungle. Kako to nije slučaj, otac Ivana zove Gumeni Tarzan. Pošto bi voleo da usreći oca, Ivan odlazi kod veštice koja će mu na jedan dan dati super moći. Biti superheroj je zanimljivo jedan dan, ali kada se ispostavi da je veštica pogrešila i da super moći traju i dalje, Ivan polazi u potragu za njom jer želi da bude onaj stari.

BALKANIMA 2012. Evropski festival animiranog filma Balkanima biće održan devetu godinu zaredom, od 2. do 6. oktobra u Domu kulture Studentski grad na Novom Beogradu, uz učešće brojnih evropskih animatora — priznatih autora, studenata animacije i profesora, kao i uz projekcije najboljih animiranih filmova iz čitave Evrope. Ove godine zemlja gost festivala je Češka Republika. Glavna festivalska izložba biće posvećena radovima češkog autora Jirija Trnke (Jiri Trnka, 100 godina od rođenja), a biće tu i dva programa filmova s radovima čeških autora (Trnka, Švankmajer...). U pratećem programu biće prikazani filmovi norveškog lutkaanimatora Iva Caprina. Balkanima će i ove godine imati četiri glavna takmičarska programa i četiri programa studentskih filmova i filmskih škola, kao i dve panorame evropskog filma. Biće priređena multimedijalna instalacija u prostoru Ja umetnik autorke Marije Ilić. Detaljan program: www.balkanima.org

„WII U“ DETALJNIJE

gre i o vide

Sredinom septembra najzad je održana Nintendo konferencija/prezentacija u Njujorku, povodom predstojeće konzole Wii U. Nekoliko meseci unazad neprovereno se nagađalo o detaljima ove konzole, da bismo sada zvanično dobili sve bitne informacije. Konzola Wii U pojaviće se za evropsko tržište 30. novembra ove godine. U opticaju su dve cene, 299 i 349 dolara, zavisno od toga koje je boje konzola — crna ili bela, i da li je Premium pakovanje ili ne. Nažalost, konzola stiže s jednim novim touchscreen kontrolerom, a dodatni će se prodavati za otrpilike 50 odsto cene same konzole, znači, oko 150 evra. Međutim, igre za dva kontrolera najavljene su tek za mart 2013. godine, tako da ne treba žuriti. Pored HD rezolucije, veće memorije i dosta sitnih noviteta u odnosu na prošlu konzolu, Wii U podržavaće i direktno gledanje filmova sa Interneta putem svih bitnih servisa kao što su HULU ili Netflix. Potvrđene su i igre koje će se pojaviti na dan izlaska konzole, a neke od poznatijih su FIFA 13, Mass Effect 3, ZombiU, New Super Mario Bros. U i još nekoliko sličnih naslova.

NBA LIVE 13

NBA LIVE 13 jeste pokušaj da famozni EA Sports opet uđe u konkurenciju za najbolju NBA igru protiv sada jedinog takmičara na tom polju — nekoliko puta dokazanih godišnjih naslova NBA2K. Nažalost, EA Sports objavio je da novi NBA LIVE neće ugledati svetlost dana u oktobru, kako je prvobitno najavljeno. Tako je trenutno igra odložena za malo kasniji, u ovom trenutku nepoznat datum.

METRO 2033: THE MOVIE

Visoko ocenjivana igra iz 2010. godine Metro 2033, rađena po knjizi Dimitrija Gluhoskog koja je i sama postala bestseler, pored nastavka koji će se pojaviti naredne godine dobiće i tretman na velikom platnu. Doduše, film će prvobitno biti baziran na knjizi, mada i igra veoma verno prati izvorni materijal i najverovatnije će služiti kao neka vodilja pri kreiranju filma. Od imena koja će raditi na ovom projektu poznati su samo producent Mark Johnson (Galaxy Quest, Hronike Narnije) i scenarista F. Scott Frazier, koji, sudeći po podacima sa IMDb-a, i nije imao priliku da radi na nekom većem projektu.

PROJECT ETERNITY

Kreatori famoznih naslova kao što su Baldur’s Gate, Fallout 2, Fallout: New Vegas pod banerom Obsidian Entertainmenta najavili su novi naslov, ali ne finansiran od strane studija i izdavača, već od strane samih igrača, putem kampanje Kickstarter. Naziv igre je Project Eternity, a reč je o izometrijskoj igri smeštenoj u fantastični svet magije i misterije; naravno, žanrovski je u pitanju role playing game naslov. Dodatna interesantna činjenica jeste da je za ovaj projekat ciljana suma na Kickstarteru bila 1,1 milion dolara i da je neverovatno dostignuta za manje od 24 sata od početka kampanje sa čak 27.000 ulagača. oktobar 2012. | www.yc.rs | 35


MIKA

UNAKRSNA MAGIJA NOVOG ALBUMA „Naziv mog albuma The Origin of Love nekako deluje akademski i sa stilom, dok je istovremeno razigran i poletan.“

ellow Cab: Šta se dešavalo između poslednjeg i novog albuma? Mika: Pošto je izdat prethodni album, krenuo sam na turneju, dva puta sam otišao u Ameriku i više se nisam zaustavio. Bio sam na turneji skoro godinu i po dana — od klubova do velikih arena u Aziji — osećao sam se zdravo, jer mi je upravo ova turneja pružila priliku da osetim da pripadam nekim novim prostorima. Teško je kada si na putu i radiš; poslednje što imaš na umu jeste pisanje pesama, postaješ interpretator, deo jedne disciplinovane mašine nastupajući po pet-šest puta nedeljno. Posle turneje nisam znao šta da radim: nisam znao kako da ponovo počnem da pišem pesme, nisam znao zašto bih ponovo počeo da ih pišem i onda sam, jednostavno, počeo da živim! Vratio sam se u svoj stan i počeo da se bavim stvarima i situacijama koje su se izdešavale s mojom porodicom u 36 | www.yc.rs | oktobar 2012.

međuvremenu. Jednog dana, otprilike pre godinu dana, osetio sam trenutak — rezervisao sam let za Montreal, Nick Littlemore je tamo radio i imali smo trodnevnu sesiju. Bukvalno se tako desilo: sleteo sam u Montreal, prijavio se u hotel na aerodromu i otišao u studio bez ikakvog materijala. Šest meseci nisam se vraćao kući. Zatim sam uzeo hard disk, odneo ga u Los Anđeles, pa u Majami. Posle toga konačno sam ga odneo u Stokholm, gde sam našao studio iznad jedne male pekare. Za prethodni album bilo je potpuno drugačije, imao sam potrebu da se izolujem. Ovog puta formirao sam „bendove“ s ljudima koji su mi delovali interesantno i inspirativno. U međuvremenu, pronašao sam preko Interneta jednog dvadesetdvogodišnjaka i počeo da radim s njim, doveo ga kod Pharella i tako smo stvorili tu unakrsnu ekipu raznih žanrova — taj elektronski pop zvuk dobio je jednu modernu notu od svih koji su uključeni u proces. Svi smo se složili da je ovaj bizarni,


alternativni pop koji stvaramo — jedan kolaborativan proces koji je proizvod ove unakrsne magije. YC: Koliko dugo si radio na ovom albumu? M: Na ovom albumu radio sam oko godinu i po dana, i sama činjenica da je završen zaista je oslobađajuća. Sastoji se od dvanaest ljubavnih pesama i to je to. Kad malo bolje razmislim, sve pesme koje su ikada napisane su o želji, o onome što nemamo, onome što nam je potrebno i o onome što smo izgubili. Rufus Wainwright došao je na ideju da svoj album nazove Want, pa su posle njega usledili albumi Want One i Want Two, i pošto je on to već uradio, nisam smeo da mu ukradem ideju. Za mene je Want savršen naziv za album, jer implicira prikrivenost; nešto biblijsko, dok u isto vreme podvlači nešto lično i insinuira da će se nekome izgovoriti neki komadić istine. YC: Kako ste došli na ideju da album nazovete The Origin of Love? M: Veoma mi se sviđa naziv — tera te na razmišljanje i imaš utisak kao da je pomalo biblijski, što je interesantno kada shvatiš koliko je album moderan i na koji način izaziva pojam „ljubavne pesme“ ili čak koncept ljubavi kao takve. Istovremeno se poigrava s religijom i mnogo drugih stvari, a opet, naziv je tako... klasičan. Naziv The Origin of Love podseća me na neki album klasične muzike ili na omot neke Penguinove knjige. Privukla me je upravo ta klasičnost naziva. YC: Koje biste singlove izdvojili s albuma? M: Celebrate je sjajan singl — dobar je i kao prvi, najavni singl. Ima letnji prizvuk i tu marširajuću, cool notu koja podseća na Empire of the Sun. Ova pesma nastala je iz saradnje Pharella Williamsa, Nicka Littlemora iz Empire of the Sun i mene. U suštini, Celebrate je tužna pesma koja zvuči tako srećno. To mi je baš zabavno. Volim i The Origin of Love. To je ultimativna ljubavna pesma — kao neka himna. Zvuči kao Fletwood Mac, ima prizvuk Paula Simonea, produkcijski je jednostavna. Ideja je bila da vas uvedem u crkvu — do Monkove sekcije — reći ću ti sve na neki The Kinks način — reći ću ti i kao The Bee Gees — reći ću ti na sve te različite načine, a u suštini, ono što želim da znaš jeste da te volim. Takođe, izrazito mi se sviđa Lola, pesma koja je bazirana na istoimenom filmu o prostitutki Loli u koju se zaljubljuje cela Francuska. YC: Odakle ideja za omot albuma? M: To je delom fotografija, a delom ilustracija. Uzeo sam ploču Yellow Brick Road Elthona Johna čiji se omot sastoji od ilustracija, od kojih svaka predstavlja jednu pesmu sa izdanja. Sve ilustracije urađene su grafitnom olovkom i izgledaju sjajno i nežno u isto vreme. Upravo tu sam i našao inspiraciju za omot. Priredila: Sandra Vujasinović Izvor: www.universalmusic.rs

Kombank arena, 20. novembar

J LO

Svetska pop diva Jennifer Lopez nastupiće 20. novembra u Kombank areni u okviru svoje turneje Dance Again. Zvanično najmoćnija i najlepša žena na planeti prirediće šou svetskih razmera pred publikom u Beogradu. Glumica, zabavljač, muzičar, filmski i TV producent, modni dizajner i veliki humanista, Jennifer Lopez proglašena je za jednu od najuticajnijih javnih ličnosti u svetu šou-biznisa ikada. Od početka muzičke karijere, u svojoj kolekciji uspeha ima preko pedeset pet miliona prodatih izdanja u celom svetu, dok u filmskoj karijeri glumi u najvećim blockbusterima, među kojima su rekorde gledanosti posebno oborili filmovi Monster in Love i Wedding planer. Svojim poslednjim svetskim hitom broj jedan On the floor Jennifer uspeva da zadrži najveći uticaj na sve generacije ljubitelja pop muzike. Ulaznice po cenama od 2.990, 3.990, 4.290, 4.990, 5.790 i 5.990 dinara u prodaji su na prodajnim mestima Kombank arene, Bilet centra Beograd, KS Eventim, Ušće Shopping Centra i TC Bazar Novi Sad.

oktobar 2012. | www.yc.rs | 37


LORD OF THE DANCE

Ova univerzalna postavka Michaela Flatleyja gotovo da ne silazi s lista najprodavanijih predstava, a za proteklih 12 godina nametnula se kao vodeći plesni spektakl u svetu. Upravo zbog toga, najveća irska plesna senzacija Lord Of The Dance nastupiće ponovo u Kombank areni, 20. oktobra. Nove koreografije, nova scenografija, novi kostimi i najuvežbaniji igrači na svetu, dovoljni su razlozi da ne propustite ovaj muzički događaj. Cena ulaznica: 2.200, 2.500, 2.900, 3.300 i 4.000 dinara. / Beogradska Kombank arena, 20. oktobar /

THE CRANBERRIES

obeležje grupe, ovaj sastav izbija na vrh muzičke scene baladom Linger 1993. godine. Debi album Everybody Else is Doing It, So Why Can’t We? nastavlja međunarodni uspeh pesme Linger, a i naredni, No Need to Argue iz 1994. godine razbija rekorde prodaje u više miliona kopija i donosi više hitova. Cena ulaznica: 2.500, 2.900 i 3.500 dinara. / Hala sportova, Beograd, 4. decembar /

DISNEY ON ICE: ZABAVA POČINJE!

Uz kombinaciju savremenih elemenata i eklektičnu mešavinu kreativnih elemenata, Disney na ledu predstavlja vam nezaboravnu žurku koja će inspirisati porodice da u jednom danu proslave sve praznike u godini. Samo u Kombank areni, od 15. do 18. novembra, pridružite se Mikiju Mausu i drugarima u svečanosti prepunoj zabave i iznenađenja, spektakularnog klizanja i živopisnih kostima. Predstave će se prikazivati u sledećim terminima: 15. i 16. novembra u 19.00; 17. novembra u 11.30, 15.00 i 18.30; 18. novembra u 11.30 i 15.00. Ulaznice za premijernu predstavu, u četvrtak, 15. novembra, u prodaji su po jedinstvenoj ceni od 1.500 dinara za sva sedišta izuzev VIP mesta u parteru i loži. Za ostale predstave, ulaznice po cenovnim kategorijama koštaju 1.250, 1.750, 2.000, 2.500, 3.000 i 3.900 dinara. / Beogradska Kombank arena, od 15. do 18. novembra /

USPAVANA LEPOTICA

Irski pop-rock bend The Cranberries vratio se na svetsku muzičku scenu velikom turnejom u okviru koje će prvi put nastupiti i u Beogradu, 4. decembra, ali ne u Kombank areni kako je prvobitno najavljeno, već u Hali sportova na Novom Beogradu. Kombinujući melodije gitarskog indie popa sa zvučnom teksturom kasnih osamdesetih uz dodavanje keltskog preliva, The Cranberries je postala jedna od najuspešnijih grupa ranih devedesetih. Predvođen pevačicom Dolores O’Riordan čiji je prodorno moćan glas glavno

38 | www.yc.rs | oktobar 2012.

St. Petersburg Festival Ballet predstaviće se beogradskoj publici predstavom Uspavana lepotica 8. novembra u Kombank areni, na teatarskoj sceni. Balet Sankt Peterburga neguje tradiciju ruske škole klasičnog baleta: elegancija, gracioznost, duh 21. veka, savršen ples i izvođenje u kombinaciji sa uzvišenom raskoši kostima i scene, čine ovaj balet drugačijim od ostalih. Cena ulaznica: 1.900, 2.400, 2.900 i 3.300 dinara.

/ Beogradska Kombank arena, 8. novembar /


NAJVEĆI FLAMENKO GITARISTA NASTUPIĆE 18. OKTOBRA U CENTRU „SAVA“!

PACO DE LUCIA PRVI PUT NA BEMUSU

STEVE VAI

Genije na gitari Steve Vai, uzor mnogim muzičarima više od 30 godina, nastupiće 30. oktobra u beogradskoj Kombank areni. Gospodin Vai nije samo virtuoz na gitari već i vizionar beskrajne kreativnosti iz koje nastaje savršen zvuk. Ovo nimalo ne čudi, jer ga je prvim notama, kada je imao 12 godina, podučila prava legenda — Joe Satriani, a već sa 18 godina počinje svoju profesionalnu muzičku karijeru nastupajući s još jednom legendom — Frankom Zappom. U trideset godina dugoj karijeri prodao je petnaest miliona albuma i osvojio brojna priznanja među kojima su i tri Grammy nagrade. Uz „priču“ s najnovijeg albuma The Story of Light, beogradsku publiku podsetiće na svoje najveće hitove iz dugogodišnje karijere. Cena ulaznica: 1.900 i 2.300 dinara. / Beogradska Kombank arena, 30. oktobar /

POP DEPRESIJA PREDSTAVLJA: MICK HARVEY BAND

U utorak 23. oktobra u 21.00 u Kulturnom centru Rex u Beogradu sviraće Mick Harvey, legendarni australijski muzičar, osnivač grupa Boys Next Door, The Birthday Party, The Bad Seeds, Crime And The City Solution, decenijama desna ruka Nicka Cavea, velika muzička enciklopedija i poslednjih godina ključni saradnik, muzičar, producent i prijatelj PJ Harvey. Tokom svoje karijere muzičara „iz senke“ koji je poetski svet Nicka Cavea obogaćivao zvučnim kulisama i pri tom pazio na zvezdu da se ne „izgubi“ negde usput, dva puta posetio je Beograd: svirao je u Studentskom kulturnom centru 1990, kao i u Beogradskoj areni 2008. godine. Prošle godine bio je gost Palića i oduševio publiku svojim intimnim i strasnim setom pesama. Uz pomoć prijatelja s Palića, Mick Harvey nastupiće u prestonici Srbije ove jeseni. Pored rada na svim muzičkim poduhvatima Nicka Cavea (od From Her To Eternity 1984. do Dig, Lazarus, Dig!!! 2008), Harvey je bio producent na albumima Roberta Forstera, Anite Lane, Rowlanda S. Howarda, PJ Harvey, pisao filmsku muziku za desetak uglavnom nezavisnih filmova, napravio dva čudesna albuma s obradama i prepevima pesama Sergea Gainsbourga — Intoxicated Man (1995) i

Virtuozni španski gitarista Paco de Lucia nastupiće 18. oktobra u Centru Sava u okviru predstojećeg, 44. Bemusa. Verovatno najvećem flamenko umetniku svih vremena biće to ujedno prvi nastup na Beogradskim muzičkim svečanostima od osnivanja 1969. godine! Maestro je iskoristio koncertnu pauzu za komponovanje novog albuma koji se očekuje do proleća, a beogradskoj publici biće premijerno predstavljen potpuno novi materijal. U Beograd dolazi sa svojim bravuroznim sekstetom, uz specijalnog gosta, čuvenog flamenko plesača Antonija Fernándeza Montoyu, poznatijeg pod imenom Farucco. Priznat kao jedan od najvećih evropskih umetnika našeg vremena, Paco de Lucia smatra se za univerzalnog flamenko autora koji je ostavio neizbrisiv trag u identitetu cele jedne nacije. Svoje tradicionalno umeće sviranja De Lucia je fuzirao sa jazzom i širom svetskom tradicijom, učinivši da flamenko postane planetarno voljen muzički izraz, ali i više od muzike. Svedočanstvo toj poluvekovnoj misiji danas predstavlja njegovih 27 albuma, kako studijskih, tako i onih verovatno popularnijih — koncertnih bravura. Ulaznice po cenama od 1.800 do 3.200 dinara prodaju se na blagajni Centra Sava i širom Srbije na prodajnim mestima Eventima i Card Servicea. / Centar Sava, 18. oktobar /

Pink Elephants (1997), a od ploče One Mans Treasure (2005) počinje da objavljuje i sopstvene pesme. Two of Diamonds došao je dve godine kasnije, a prvi studijski album posle odlaska iz The Bad Seeds — Sketches from the Book of the Dead — objavio je 2011. godine, uz odlične kritike i divan prijem publike. Ovaj album jeste kolekcija pesama o smrti i mrtvima i na njemu se Harvey definitivno dokazao kao talentovani pesnik i moćan kantautor. Koncert Micka Harveyja s bendom (Mick — glas i gitare, Rosie Westbrook — kontrabas, Thomas Wydler iz Bad Seeds — bubanj) biće održan u KC Rex (Jevrejska 16), a broj mesta u sali je ograničen. Karte za koncert Micka Harveyja u pretprodaji su u muzičkoj prodavnici Pinball Wizard (TC Eurocentar, Makedonska 30, lok. 15), a prvi tiraž prodavaće se po ceni od 1.500 dinara. / Kulturni centar Rex, 23. oktobar, 21.00 / oktobar 2012. | www.yc.rs | 39


THE XX COEXIST Young Turks



BOB DYLAN TEMPEST Columbia



Počev od Time out of Mind (1997), albumi Boba Dylana ponovo predstavljaju kulturne događaje prvoga reda; ništa manje nego pre gotovo pola veka. Neko je jednom ispravno procenio da frizura Nicolasa Cagea u Herzogovom Zlom poručniku sama po sebi zaslužuje Oscara. Ne bi bilo pogrešno uvesti Grammyje za Dylanove brčiće, Dylanove obrve, Dylanov izraz lica i Dylanove pantalone, i redovno ih dodeljivati Bobu Dylanu. Ruku na srce, Tempest nije sasvim maestralan album — bar ne u kontekstu Dylanovog stvaralaštva; baš kao ni prethodni Together through Life. Ipak, Dylan ni ovde ni na trenutak ne napušta svoj zreli univerzum koji, zapravo, ne pripada savremenoj popularnoj kulturi. Muzički štur do ivice arhetipa, ali i sofisticiran poput kakve prizme kroz koju se čuje aleksandrijska biblioteka folka, bluesa i rocka (pripazite da vam ne promakne Blue Moon dok promiče kroz Soon after Midnight), Tempest nadilazi činjenice pevajući poetsku istinu koju Dylan vidi na svom dlanu. Marko Artuković

40 | www.yc.rs | oktobar 2012.

Tri godine posle debija, londonski trio spremio je novi album zanimljivog naziva Coexist. Naziv nije jedino zanimljivo na albumu: tu je minimalizam koji su zadržali, koji ih je, između ostalog, i obeležio u moru novih bendova. Prvi album skoro je savršen i zaista je bilo teško poverovati da bi The xx opet mogli da naprave nešto tako čisto, jednostavno, iskreno i lepo. Ipak, oni su to učinili. Pesme s novog albuma su poput „spore droge“ koja vas obuzima, uvek baca u baš to jedno i određeno raspoloženje, vraća iste osećaje, ma šta vi u tom trenutku radili ili gde god bili. Ipak, potrebno je da budete podložni hipnozi i da imate to „nešto“ kako biste mogli u potpunosti da osetite i prepustite se. Album otvara pesma Angels koju je napisala i koju emotivno izvodi Romy, a govori o jakoj i opijajućoj ljubavi. Ona otvara svaki njihov nastup. „You move through the room, like breathing was easy, if someone believed me, they would be as in love with you as I am.“ Već u sledećoj, Chained, provlači se jedinstvo benda iz naziva ploče. Jamie diktira ritam, Oliver i Romy su vokali i sviraju gitare. Sličnu pesmu mogli biste da čujete od Nicolasa Jaara ili Burial. Ovoga puta nije bilo dileme oko toga ko će producirati novi album. Jamie je sazreo i postao producentska zvezda, posebno posle saradnje sa Gilom Scott-Heronom. Njegov

pečat oseća se u pesmama Reunion, Sunset i Swept Away. Emocije su, bile i ostale, glavna tematika tekstova pesama The xx. Ako žudite da se naježite, obratite pažnju na Try i Unfold. Tome će doprineti savršeno slaganje vokala, ritma, tekstova i melodija koje su ovi mladi muzičari doneli pločom Coexist. Sada sa sigurnošću možemo reći da su The xx na dobrom putu da obeleže muzičku scenu i stvore svoj žanr koji neće moći da se opiše tako lako.

još od You’re Living All Over Me (1987), bio je izvanredan; onaj pre njega, Beyond, bio je bombastičan, jer je bio prvi povratnički. I Bet on Sky je, prosto, solidan album grupe Dinosaur Jr., a to nije bilo malo ni pre dvadeset godina, kada su dinosaurusi imali ukus dinosaurusa. M. A.

THE PET SHOP BOYS ELYSIUM Astralwerks/EMI



Tanja Bogdanov

DINOSAUR JR I BET ON SKY Jagjaguwar



Za razliku od nekih kolega s kojima su pred kraj prošlog veka delili nabujalu alternativnu scenu, Dinosaur Jr. nisu se vratili prosto da bi nekoliko (kao Pavement, Slint) ili nebrojeno puta (kao Pixies) uživo pokazali šta znaju i dobili zasluženu nagradu. Klasični trio Dinosaur danas je vitalan bend punog kapaciteta; I Bet on Sky već je treći album u novoj eri njihove karijere. Baš kao što i ne treba, ovaj album ne nudi — estetski i senzibilitetski — ništa posebno novo onima koji već odavno znaju da uživaju u Dinosaurovoj zagrcnutoj sentimentalnosti večite američke jeseni; jedino što nota vedrine, baš kao što i treba, treperi mnogo više nego u mladosti. Prethodni Farm, možda najujednačeniji album bilo koje inkarnacije Dinosaura

Iskusni „mladići popa“ ovoga puta napravili su solidnu, relaksiranu ploču koja „teče“. Sarađivali su sa Andrewom Dawsonom koji je radio na prva dva albuma Kanye Westa. Potpuno su zadovoljni činjenicom što stare i satirično je iznose u muzičkoj temi Your Early Stuff. Pored toga što znaju da stare, oni se ne koprcaju da ponovo izbiju na prva mesta lista, već svesni svog iskustva i dobrih ploča koje su snimili kažu: „We came so far just to compete“. Za razliku od mnogih muzičara, Pet Shop Boys imaju tu neverovatnu caku da s kim kod da sarađuju, vokalno ili produkcijski, oni ostaju Pet Shop Boys i zvuče baš tako — mnogo sintisajzera i elektronskih ritmova. Na albumu Elysium drugačije je to što je tiši, smireniji i ležerniji od prethodnog. Jedanaesti album Pet Shop Boys na momente je svojevrsna kritika stanja u pop muzici, pa obratite pažnju na pesme Ego Music, A Face Like That i Leaving. T. B.


Piše: nemanja kostiĆ

ELLIE GOULDING ANYTHING COULD HAPPEN 

industriji, ovoga puta pokušava da konačno uđe na američko tržište. Posle neuspelog lansiranja novog albuma singlom Collide, koji joj je pozajmio švedski producent Avicii, Leona se vraća na melanholične pesmice sa sjajnim ritmom uz pomoć američkog repera koji se predstavlja kao Childish Gambino. Uskoro stiže i naslovni singl s novog albuma Glassheart koji vas neće ostaviti ravnodušnim.

ONE DIRECTION LIVE WHILE WE’RE YOUNG 

Ako se devedesete vraćaju u svim životnim segmentima, zašto se ne bi vratila i ljubav prema dečačkim bendovima? Posle godina i godina pokušaja, raznoraznih povrataka (New Kids On The Block, Backstreet Boys...), na red je došlo „mlado meso“! Toliko mlado da je maloletno. Petorka iz Velike Britanije obara sve moguće rekorde ako govorimo o prodaji albuma i rasprodatim koncertima. Čak ni The Beatles nisu uspeli da osvoje broj jedan na listi najprodavanijih albuma u Americi, ali su One Direction prvi Britanci koji su postigli nemoguće. Posle hitova What Makes You Beautiful i One Thing stiže novi letnji hitić, baš kad mu vreme nije, Live While We’re Young koji će probuditi tinejdžera u vama. Od nje se mnogo očekuje! Prvi album prošao je uz neverovatne kritike i ova mlada zvezda u usponu uspela je čak i da se dobro kotira preko okeana. Malo kasno, s obzirom na to da je njen dve godine star singl Lights tek sad dospeo na američke liste, ali to je super uvertira za najavu najboljeg albuma godine, kako predviđaju kritičari. Ellie Goulding biće u predstojećim mesecima aktuelna i u jednoj od novih pesama Calvina Harrisa, a Anything Could Happen već se ne skida s radio i TV stanica.

PSY GANGNAM STYLE 

Pravo iz Koreje — prvi k-pop umetnik koji je uspeo da uradi nešto van granica azijskog kontinenta. Nešto kao LMFAO, ali mnogi bi pomislili da je parodija. No, on je mrtav ozbiljan i već promoviše svoj singl koji obara rekorde širom planete! Već je oborio Guinnessov rekord kao najomiljeniji video snimak na YouTubeu, a ako govorimo o statistici, spot je videlo preko tri stotine pedeset miliona ljudi (u trenutku pisanja ove recenzije). Dostigao je šampionsku poziciju na listi najprodavanijih singlova u Velikoj Britaniji, a samo je jedan stepenik do trona na američkoj listi. Nema šanse da do sada niste čuli Opa Gangnam Style te verujemo da koreografiju već „držite u malom prstu“. P. S. Početna zvezdica je iznad teksta, dodatne dopišite po želji.

LEONA LEWIS TROUBLE



Najuspešniji izvođač koji je izašao iz britanske mašine X Factor. Miljenica Simona Cowella, najuspešnijeg biznismena u muzičkoj

MIKA FEAT. PHARELL WILLIAMS CELEBRATE 

Dva su albuma iza njega, napravio je pauzu kako bi prebrodio porodičnu krizu i došlo je vreme za povratak na muzičku scenu. Rodom Libanac, nastanjeni Britanac, udružio je snage sa australijskim producentom Nickom Littlemoreom, članom sastava Empire of the Sun, koji je pripremio veselu i srećnu povratničku pesmu koja označava izlazak iz mračnih misli i povratak u šaren Mikin svet. Celebrate sadrži i deonicu u kojoj svojih nekoliko sekundi ima Pharell Williams, te je to i dodatna zvezdica za ovo izdanje.

CHERYL UNDER THE SUN 

Najlepša žena na planeti! I nikad neće biti dosadno ponavljati tu rečenicu! Posle klupskih ritmova i srceparajućih balada stiže malo drugačija promocija sjajnog albuma A Million Lights na kome su radili i Calvin Harris, Will.I.Am i Taio Cruz. Singl Under The Sun preslatki je letnji hitić koji lako ulazi u uho, a sigurno će vam prijati. Autobiografski tekst napisala je Cheryl lično, a za koju nedelju objaviće i novi singl Screw You koji će pokazati ovu lepoticu u potpuno novom svetlu.

oktobar 2012. | www.yc.rs | 41


Beck’sperience serijal se nastavlja

Dave Clarke obećava dozu moćne energije! Beck’sperince i Lucky Records Showcase sa ponosom predstavljaju večnog Dave Clarkea u Beogradu, u subotu, 24. novembra od 22.00 u KPGT-u (Stara šećerana na Čukarici)! Pored toga što uvek prepoznaje dobru energiju, jak beat i najbolju zabavu, Beck’sperience već godinama oduševljava domaću publiku svetski priznatim imenima elektronske muzike. Ove sezone na radost mnogobrojnih fanova, završetak Beck’sperience serijala 2012 će obeležiti Dave Clarke. Posle niza godina pionir digitalne ere i ikona techno muzike, svoju posebnu energiju donosi u Beograd. Više puta biran za najboljeg DJ-a na svetu, Dave je svoj zanat doveo do nivoa koji inspiriše ljude, a poslednje dve decenije obilazi planetu uzduž i popreko i nastupa pred publikom koja s ponosom ističe da joj on pruža najbolji elektronski funk. Počeo je karijeru u muzičkom svetu koji se po mnogo čemu razlikovao od današnjeg. Mnogo pre laptop tehnologije koja je preoblikovala muzičku industriju i koja danas vlada, Dave Clarke je započeo revoluciju, prigrlio digitalizaciju dok su je njegove kolege izbegavale. Iako je jedna od najvećih techno legendi, Clarke je uvek bio muzičar

sa crtom šarmantnog pankera u duši, kod koga se pronalazi bogatstvo žanrova i stilova, muzičar koji iznova izaziva da preispitamo svoje sagledavanje njegovog rada. Ranu elektro eru strastveno je doživljavao. Ukazao je na buduće zvezde kao što su Fischerspooner, Adult, Miss Kittin & The Hacker, mnogo pre njihovog internacionalnog uspeha. Danas se od te vrste elektro zvuka svesno distancirao, mada u njegovim setovima još možemo čuti pravi underground elektro — „prljav“ ali sa šarmom i dosta fanka. Redovan je gost kultne radijske emisije BBC Essental Mix, domaćin je i sopstvenog radijskog programa White Noise koji se emituje skoro šest godina, i u njemu uživa i veruje da dela inspirativnih umetnika s kojima se susreće treba da deli sa običnim ljudima. Sudeći po prisutnosti na svetskim muzičkim festivalima, jedan je od najtraženijih danas i ne krije da je srećan zbog toga. Bio je domaćin ovogodišnjeg festivala TomorrowLand u Belgiji o kome blizu 200.000 posetilaca još priča širom sveta. Na njegovoj bini, drugoj po veličini na festivalu, zatvorio je poslednje veče, pred publikom koja je posebno vrednovala njegovo iskustvo, tehniku i ljubav prema muzici. Septembarsko izdanje časopisa DJ Mag objavilo je svoju listu 100 najvažnijih tehno numera svih vremena, među kojima se nalazi i njegova Red 1. Trilogija Red uticala je na mnogo nas u prošlosti i nastavlja da vrši uticaj na mlade danas, a njemu je donela jednu vrstu oslobođenja i potvrde da treba da gradi karijeru u ovom poslu koji je odabrao i koji voli. Clarke je nedavno započeo i saradnju s producentom Mr. Jonesom, s kojim je pokrenuo zajednički projekat Unsubscribe. Odabrao ga je zbog muzičkog bogatstva koje poseduje, aktivnosti u studiju i konstantnog kvaliteta. Posle odličnih remiksa numera koje su uradili za umetnike kao što su Boys Noize, Ben Sims, Detroit Grand Pubahs, uskoro nam stižu njihove zajedničke, ali i sveže Dave-ove solo numere. Dave Clarke nikada nije jurio trendove niti se oslanjao na „napumpani“ publicitet i dizanje buke, koju danas mnogi dižu kako bi prikrili istinu — da nemaju kvalitet, ne rade muziku koju potpisuju, prodaju marketinške laži iza svog imena i reputacije. Zbog toga treba da služi za primer svima koji se prihvate ovog posla. Beck’sperience je tokom proteklih godina obradovao mnoge imenima kao što su Laurent Garnier i Tiga. Nastup The Chemical Brothers zapamćen je kao jedan od najvećih muzičkih događaja u proteklih nekoliko godina, dok je jedanaesti Beck’sperience doveo DJ-a kog je skoro nemoguće bukirati, Paul van Dyk-a. Ne propustite tradicionalno dobar provod u Beogradu i obezbedite svoje ulaznice za Beck’sperience. Karte se mogu kupiti na sledećim prodajnim mestima: Bilet servis, Beogradska arena, TC Ušće (info pult), Dom omladine, Dom sindikata, knjižare Vulkan, Delfi i Laguna kao i putem web sajtova www.tickets.rs i www.eventim.rs

Dođite po svoju dozu dobre energije, jer je odbrojavanje do Beck’sperience-a počelo!


BAR „LUDOST“:

NOVO MESTO ZA PREFINJENE LJUBITELJE JAZZA I FUNKA Svečano otvaranje bara Ludost, koji predstavlja udobnijeg mlađeg brata disco bara Mladost i nalazi se na istoj adresi, u Karađorđevoj 44, priređeno je 11. oktobra. Bar Ludost koncipiran je kao komfornije mesto od Mladosti i namenjen je pre svega za hedoniste koji vole da uživaju u jazz i funky zvucima koje će puštati mahom stara garda beogradskih di-džejeva kao što su Peppe, Pookie, Coba, Brka i Čile. Kao što i priliči našim old school umetnicima, oni će muziku puštati isključivo s vinila. Enterijer je u minimalističkom duhu, s posebnim akcentom na drvetu i koži, a Ludost, osim kvalitene muzike, može da ponudi i veliki asortiman najrazličitijih koktela, rakija i vina. Bar Ludost je hodnikom povezan s disco barom Mladost, tako da gosti u toku večeri mogu da pređu iz jednog u drugi klub.

BAR „BRANKOW“: BEBI DOL PEVA SVE HITOVE POSLE PUNE ČETIRI GODINE Posle pune četiri godine pauze naša poznata umetnica Bebi Dol održaće solistički koncert u okviru programa Brankov kabare u četvrtak, 18. oktobra, u beogradskom baru Brankow. S obzirom na to da Bebi Dol nema običaj da često nastupa, ovo će biti jedinstvena prilika da publika u glavnom gradu čuje sve hitove iz njene dugogodišnje karijere. Bebi Dol je poslednji put u Beogradu i Srbiji nastupila baš u Brankowu, u aprilu, kad je pevala jazz numere, a prestonička publika nije imala priliku da uživo čuje sve njene hitove još od koncerta u Centru Sava 2008. godine. Poznata umetnica odlučila je da posle malo više od pola godine pauze opet održi koncert u Brankowu zbog intimnijeg prostora koji omogućava dobar kontakt s publikom. Međutim, sada će se na repertoaru naći i svi njeni najveći hitovi kao što su Mustafa, Superboj, Ruže i krv, Lapis lazzuli, Rudi, Brazil i Krv, sreća, suze i znoj. — Sviraćemo bukvalno sve moje pesme koje ljudi vole, pa će na repertoaru biti i numera iz starijeg i novijeg dela moje karijere. Na koncertu će gostovati i neki od naših najboljih muzičara s kojima sam sarađivala do sada, pa će nas biti i malo više nego inače na bini. Nastup će trajati više od dva sata — najavljuje Bebi Dol. Karte za koncert koštaju 999 dinara, a sve dodatne informacije možete dobiti putem telefona (069) 83-00-777. U baru Brankow najavljuju da će u okviru zimskog programa pod nazivom Brankov kabare do leta u klubu nastupiti nekoliko domaćih i stranih zvezda čija će imena uskoro biti otkrivena.

PROGRAM 18. oktobar, četvrtak: Bebi Dol in Concert 19. oktobar, petak: Ana Štajdohar i Ognjen Krstić 20. oktobar, subota: El Jazzyra i DJ PeDJa 24. oktobar, sreda: Kulares 25. oktobar, četvrtak: Bojana Stamenov Live 26. oktobar, petak: Ana Milenković Bend i DJ Ognjen Krstić 27. oktobar, subota: Ann D, Sale Sax, N.I.K.O. Percussions i PeDJa 31. oktobar, sreda: Halloween Party (maskenbal)


klasika ZORAN ERIĆ,

UMETNIČKI DIREKTOR 44. BEOGRADSKIH MUZIČKIH SVEČANOSTI

OPSADU ĆE IZVRŠITI SJAJNI UMETNICI Probudite se! BEMUS je ove jeseni 44. put s nama. Ono što smo sada u prilici da čujemo i doslovno po čitavom gradu, čini se kao još jedan korak dalje u ono savremeno i svevremensko, klasično i world music, alternativno i kako god, postavljeno na čvrst temelj ekskluziviteta i uzbudljivosti. Aleksandar Madžar, Les Arts Florissants, Ana Sokolović, Paco de Lucia, Orkestar bez granica i Premil Petrović, sve okončano Simfonijskim orkestrom RTS-a pod upravom Bojana Suđića, i još toliko mnogo neizrecivog i neponovljivog između. Prisustvovanje BEMUS-u 2012. stvarno se čini kao ulaznica u električni rezervoar jakih umetničkih draži za sva čula, jer ovde se ne radi samo o muzici. Uostalom, dođite i proverite sami. Zoran Erić, umetnički direktor 44. BEMUS-a, kompozitor i profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, objašnjava za Yellow Cab zašto bi sve to trebalo učiniti. Yellow Cab: Ovogodišnji BEMUS nosi upečatljiv naslov Opsada Beograda. Kako je došlo do njega i šta će nas u najosnovnijim crtama, dakle, „opsedati“ ovih desetak oktobarskih dana? Zoran Erić: Ovaj slogan najavili smo još na završnom koncertu prošlogodišnjeg BEMUS-a. Bili smo uvereni da će ovogodišnji festival proći u znaku postavljanja istoimene Storaceove (Stephen Storace) opere The Siege of Belgrade, koja je prvi put izvedena u pozorištu Drury Lane u Londonu 1. januara 1791. godine . Bilo je potrebno učiniti mnogo da bi se to i ostvarilo. Počelo je dobro, s mnogo entuzijazma i volje, pogotovo sa strane g. Predraga Goste, našeg istaknutog dirigenta koji živi i radi u SAD, a zapelo na finansijama, kako to obično biva. Najjednostavnije rečeno, to se ispostavilo kao previše skup projekat za budžet kakav ovaj BEMUS ima (još se 44 | www.yc.rs | oktobar 2012.

nadamo realizaciji ovog budžeta i svakodnevno gledamo u nebo). To ne znači da je realizacija ovog projekta bila skupa sama po sebi. Naprotiv, uveren sam da su predviđeni troškovi pokrivali samo osnovne stvari, a sve drugo zasnivalo se na entuzijazmu saradnika, međutim, nismo imali garancije da bismo za ovu produkciju imali dovoljno sredstava. Ostaje da to pokušamo da ostvarimo na sledećem BEMUS-u. U međuvremenu, ostajemo kod izabranog slogana u nadi da ćemo programom ovogodišnjeg BEMUS-a uspeti da na trenutak usmerimo pažnju beogradske publike ka ovom najvećem muzičkom festivalu klasične muzike u Srbiji. Kada kažemo ’klasične’, mislimo i na sasvim novu muziku koje će i ove godine biti na BEMUS-u. Klasična muzika samo je najpopularnija odrednica za umetnički vrednu muziku, bez obzira na vreme njenog nastajanja. „Opsadu“ će izvršiti sjajni umetnici, koji će u to vreme biti gosti i izvođači na Beogradskim muzičkim svečanostima. YC: Osim obaveznog Kolarca i Centra Sava, biće aktuelni i pozorišni prostori (Bitef teatar, Atelje 212), sve prisutniji Dom omladine, a i Studentski kulturni centar. Na koje ste sve načine razmišljali i dolazili do ovih ambijenata kada je o pojedinim koncertima reč? ZE: Bilo je tu još interesantnih ambijenata koje smo bili namerni da osvojimo tokom ovogodišnjeg BEMUS-a, ali smo zbog različitih stvari bili prinuđeni da od toga odustanemo. Mislim, inače, da svaka muzika poseduje i diktira svoje mesto izvođenja i kao da pripada određenom prostoru. Uveravamo se u to godinama na BITEF-u. Teatar na takvo nešto računa u mnogo većoj meri od muzike. Ovde se, međutim, ne radi o teatralnosti muzike, iako ima i toga, već o izboru pravog ambijenta za svaki koncert. Jasno je da je dvorana Kolarčeve zadužbine dom klasične muzike i da je akustički, ali ne samo zbog toga, centar zbivanja. Drugi prostori odabrani su prema umetničkim činovima koji će se u njima odvijati. Iskustvo s novom, mladom muzikom i Domom omladine je sjajno. Nova umetnička muzika sve se više okreće ovoj sali. Centar Sava je, iako akustički mnogo manje pogodan od Kolarca, ambijent koji može primiti veći broj gostiju, Bitef teatar i Atelje 212 odabrani su za koreografska i scenska zbivanja. Mišljenja smo i da publika, takođe, voli da pojedine događaje smesti na određeno mesto. Kao što sam već pomenuo, Kolarac je centar zbivanja kada je ovaj festival u pitanju, a promena sale uzrokovana je vrstom muzičkog zbivanja. YC: Da li na festivalu ima još novih ili do sada neizvedenih dela domaćih i stranih stvaralaca? ZE: Na ovome je insistirao koncept prošlogodišnjeg BEMUS-a. Nismo odustali, i ove godine, pored već pomenutih premijernih izvođenja uglavnom nove muzike, čućemo i neka dela koja zaista retko možemo čuti uživo na koncertima u našim salama. Na primer, Orkestar bez granica izvešće, između ostalog, kompoziciju američkog kompozitora Charlesa Ivesa Neodgovoreno pitanje, LP duo izvešće Helwegove varijacije na temu La Fiesta Chicka Coreaje, sa Stenzl duom izvešće Smetanin Rondo u C-duru za dva klavira u osam ruku itd. Kad je reč o Orkestru bez granica (No Borders Orchestra), kojim će na otvaranju BEMUS-a dirigovati Premil Petrović, možemo reći da je to vredan, kreativan i vrlo, vrlo značajan poduhvat Jugokoncerta koji ovaj BEMUS osvetljava potpuno novim svetlom. Izvrsno zamišljena akcija u kojoj će učestvovati najbolji mladi muzičari iz nekadašnje Jugoslavije pokazaće, nadamo se, da su granice koje su podignute posle godina nesrećnih događanja ipak podložne rušenju, bar kada je u pitanju duhovni prostor i spremnost mladih ljudi da prevaziđu sve granice koje im postavljamo. YC: Na Kolarcu će biti održana i dva koncerta koja će svakako izazvati ogromno interesovanje... ZE: Aleksandar Madžar jedan je od onih sjajnih umetnika koji uvek nose ekskluzivnost sa sobom. Integralno izvođenje svih šest Bachovih partita ogroman je program koji zahteva veliko umeće, veliku mentalnu, pa i fizičku snagu. Uveren sam da će ovo biti nezaboravan doživljaj za beogradsku muzičku publiku. Kad je reč o Les Arts Florissants i Williamu Christieju, tu su reči hvale nejake prema značaju i ugledu ovog ansambla i njihovog vođe. Oni dolaze s programom koji bi svaka svetska metropola u ovom trenutku preuzela s najvećom radošću. Samo se nadam dobrom zdravlju ovih umetnika i dobroj sreći kako bismo ih pozdravili i čuli na našoj sceni.

Zorica Kojić


Premijere u Oktobru Sezona je najzad počela i, kako stvari stoje, biće onakva kakva nam je i opšta situacija — krizna. Upadljivo je odsustvo ambicioznijih produkcija, čak i velika pozorišta najavljuju najčešće samo po jednu premijeru i tek maglovito nagoveštavaju šta možemo da očekujemo do kraja sezone. Sudeći po tome — ne baš bogzna šta. No, i ovo što nam se sada nudi ne zvuči preterano loše. Dve predstave koje su već imale svoje premijere (Glavo luda u režiji Nikole Bulatovića u Pozorištu na Terazijama i Građanin plemić u režiji Darjana Mihajlovića u Narodnom pozorištu) nisu odgovorile na možda previsoka očekivanja. Glavo luda pleni poletom i uspešno ukomponovanim songovima, ali, s druge strane, tanka priča i troma režija oduzele su šansu da ova predstava bude pravi landmark u žanru muzičkog tetara, dok je Građanin plemić zaista isuviše reducirana verzija genijalnog komada koja svu njegovu kompleksnost svodi na jednu-dve teme. Kao najambicioznija premijera najavljuje se slavna predstava Smrt trgovačkog putnika Arthura Millera u Beogradskom dramskom pozorištu, koje ga je i pre više decenija prvi put dovelo pred srpsku publiku. Iako ne spadam u ljubitelje ovog komada, biće zanimljivo videti tumačenje mladog reditelja Veljka Mićunovića. Jugoslovensko dramsko pozorište, pored Nušićevog Pokojnika u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti, najavljuje i zaista interesantan projekat nastao po literarnom delu neobične Dorothy Parker koju je Alan Rudolph ovekovečio u svom kultnom filmu. Predstavu Samo neka bude lepo režira Marko Manojlović, reditelj koji je do sada znao i da oduševi i da razočara. Potpisniku ovih redova najzanimljivije zvuče najavljene premijere u Bitef teatru, pozorištu koje od dolaska Jelene Kajgo na njegovo čelo postaje jedno od najhrabrijih i najinteresantnijih, bar kad je reč o repertoarskim potezima. Najpre, tu je nov tekst Tanje Šljivar Grebanje ili kako se ubila moja baka u režiji Selme Spahić, koja je potpisala svakako jednu od najuzbudljivijih predstava proteklih godina — Hipermnezija. Druga premijera su Izopačeni Martina Shermana u režiji Andreja Nosova, predstava koja će zbog svoje tematike (homoseksualnost) svakako izazvati veliko interesovanje. I to bi uglavnom za sada bilo sve. Videćemo kakve ćemo sreće biti narednog meseca.

Boban Jevtić

STANDUPFEST 2012

Organizacija Standup.rs osnivač je StandUpFesta — međunarodnog festivala ove vrste komedije koji će u oktobru u Beogradu po drugi put okupiti najbolje stand up komičare iz Srbije i inostranstva. Posetioce StandUpFesta u Domu omladine od 19. do 21. oktobra zabavljaće blizu 20 stand up komičara: prva dva festivalska dana rezervisana su za izvođače iz Srbije i regiona, dok će u završnici nastupiti komičari sa engleskog govornog područja — iz Velike Britanije, Kanade i Australije. Cena ulaznice: 150 dinara.

PERSIJSKA CRNA

Muzička drama inspirisana delom Avanture kralja Behrama persijskog sufi pesnika Nizamija premijerno će biti prikazana 20. oktobra u 20.00 na maloj sceni Madlenianum Opere & Teatra. Lepote i čari orijenta vekovima privlače ljude: zvezdano pustinjsko nebo, lepotice u haremu, persijska muzika, ples i, naravno — tajna! Autorka predstave je Violeta Mitrović-Goldman, koja je diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2004, na katedri glume i režije u klasi profesora Bore Draškovića. Za muziku su zaduženi Stefan Sablić, pevač, utista, kanunista, aranžer, kompozitor, osnivač grupe Šira utfila koja se bavi sefardskom muzikom Balkana, Mediterana i severne Afrike, i Akash Bhatt, perkusionista iz Indije koji svira darabuku, tablu, def (bendir), dhol i kajon.

oktobar 2012. | www.yc.rs | 45


NARODNO POZORIŠTE

ŽENSKI ORKESTAR

Tekst: Jean Anouilh Režija: Jug Radivojević Dramaturg: Ivana Dimić Scenograf: Boris Maksimović Kostimograf: Marina VukasovićMedenica Kompozitor: Vladimir Pejković Uloge: Bojana Stefanović,

Daniela Kuzmanović-Pavlović, Nela Mihajlović, Kalina Kovačević, Zlatija Ivanović, Jelena Helc-Vesković, Vuk Kostić, Branislav Tomašević Premijera: 3. novembar, scena „Raša Plaović“

Dramski ansambl Narodnog pozorišta predstavlja Ženski orkestar, muzičku tragikomediju iz 1957. godine koja je dobrim delom inspirisana Anouilhovim sopstvenim životnim iskustvima. To je priča o članicama orkestra koje svojim sviranjem zabavljaju goste nekog banjskog lečilišta početkom 20. veka.

BEOGRADSKO DRAMSKO POZORIŠTE

SMRT TRGOVAČKOG PUTNIKA

Tekst: Arthur Miller Režija: Veljko Mićunović Scenograf: Vesna Štrbac Kostimograf: Dragica Laušević Muzika: Đule Van Gogh Uloge:

Dragan Petrović Pele, Petar Benčina, Petar Strugar, Milan Čučilović, Pavle Pekić, Daniel Sič, Anita Mančić Premijera: 26. oktobra u 20.00

Beogradsko dramsko pozorište priprema za početak nove sezone dramski klasik Arthura Millera, u novom čitanju i adaptaciji reditelja mlađe generacije Veljka Mićunovića. Ovaj tekst premijerno je izveden u Beogradu 1951. godine upravo u ovom pozorištu i to je bila jedna od njegovih kultnih predstava. Mićunović otvara drugačiju dimenziju komada zarobljavajući junaka Willyja Lomana u vremenu prošlom, kada je još verovao u budućnost, i suprotstavljajući ga sinovima Biffu i Happyju koji takvu nadu, u svetu u kome su odrasli, nikad nisu ni imali, što podvlači tragizam egzistencije postmodernog doba.

BITEF TEATAR

GREBANJE ILI KAKO SE UBILA MOJA BAKA

Režija: Selma Spahić Uloge:

Lana Delić, Dženana Džanić, Enes Salković, Snežana Vidović, Nusmir Muharemović, Faketa SalihbegovićAvdagić i Maja Izetbegović Beogradska premijera: 11. oktobra u 20.00 Ostala izvođenja: 12. i 13. oktobra u 20.00

Predstava je nastala po tekstu Tanje Šljivar, mlade autorke iz Banjaluke koja živi i radi u Beogradu. Radi se o trojnoj koprodukciji između Hartefakta, BNP-a i Bitef teatra, odnosno logičnom koraku u okviru napora nezavisne pozorišne produkcije Hartefakt da povezuje institucionalna pozorišta i talentovane umetnike iz regiona na umetničkim projektima, kao i nastavku saradnje s rediteljkom Selmom Spahić posle velikog

Grebanje ili kako se ubila moja baka 46 | www.yc.rs | oktobar 2012.


Stena i kotur uspeha predstave Hipermnezija. Drama se bavi nasiljem među decom u bosanskohercegovačkim školama koje, po mišljenju autora predstave, nastaje kao posledica nacionalizma u kojem deca odrastaju, obrazovnog sistema koji funkcioniše pod kontrolom etničkih grupa, kao i sveukupnog sistema vrednosti u kome živimo. U projektu su učestvovali glumci iz Sarajeva i Zenice, dok su autorski tim činili umetnici iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

U predstavi saznajemo mnoštvo zanimljivih detalja iz istorije rock ’n’ rolla i biografija muzičkih velikana, i slušamo u originalnom izvođenju neke od najznačajnijih rock pesama. Posebno je zanimljivo to što Stena i kotur ponekad ima i goste, pa publika ne zna koje će izvođenje predstave gledati — predstava se menja, a s njom i učesnici.

BITEF TEATAR

IZOPAČENI

Režija: Andrej Nosov Uloge:

DOM OMLADINE

STENA I KOTUR

Tekst: Dr Aleksandar S. Janković i Vladimir Aleksić Glumci: Daniel Sič i Jelena Gavrilović Muzičari: Dušan

Bezuha (gitara), Branko Isaković (bas) i Dejan Nikolić (bubnjevi) Premijera: 4. oktobar u 20.00, velika scena Doma omladine

Stena i kotur jedinstvena je scenska postavka koja u sebi kombinuje elemente pozorišne predstave, stand upa i koncerta. Naslov je direktni, sirovi i surovi prevod engleskog termina ’rock and roll’. Ponekad stvari treba nazvati pravim imenom. Glavni lik (Đavo, igra ga Danijel Sič) priča nam istoriju rock ’n’ rolla želeći da nas ubedi da odustanemo od života bez kreativnosti. U tome mu pomažu Mala (Jelena Gavrilović) i bend Stena i kotur.

Radovan Vujović, Alban Ukaj, Boris Ler, Branko Cvejić, Strahinja Lacković, Nikola Tomašević, Miloš Isailović Premijera: 30. oktobra u 20.00 Ostala izvođenja: 31. oktobra i 1. novembra u 20.00

U Beogradu su u toku probe predstave Izopačeni, po nagrađivanoj i ekranizovanoj drami Martina Šermana, koja se bavi položajem homoseksualaca u Berlinu tridesetih godina prošlog veka, kao i njihovim progonom i sudbinom koja ih je zadesila u nacističkim koncentracionim logorima. Predstava u režiji Andreja Nosova i koprodukciji između Hartefakta i Bitef teatra, okuplja glumce iz Beograda i Sarajeva i plesače Bitef Dance Company, u pokušaju da temi drame priđe na aktuelan način, analizirajući kontekst u kome žive manjine u savremenoj Srbiji.

oktobar 2012. | www.yc.rs | 47


IZLOŽBE

I

Izložba Dijalog, definisana kao regionalni projekat u organizaciji Centra za grafiku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, predstavlja 45 umetnika iz Republike Srbije i 43 umetnika iz Bosne i Hercegovine, stasalih posle 2000. godine. Orijentisana na generacije umetnika koje su se formirale u poslednjih

Dženita Huseinović 48 | www.yc.rs | oktobar 2012.

dvanaest godina, a o kojima se veoma malo zna van granica njihove sredine, izložba predstavlja uvid u aktuelnu grafičku scenu dveju nekada bliskih kulturno povezanih umetničkih sredina, prati razvoj i ukazuje na sličnosti i razlike istih generacija stasalih na istom geografskom prostoru, ali pod uticajem različitih društvenih okolnosti. Ovakav pregled omogućava analizu savremene grafičke scene na tom prostoru. Predstavljanjem najmlađe generacije autora, od kojih su neki još na studijama, Centar za grafiku uspostavlja dijalog naše sredine sa akademijama Renata Papišt likovnih umetnosti u Sarajevu, Banjaluci, Trebinju i Širokom Brijegu i postavlja platformu saradnje umetničkih škola kao odgovor na jasnu potrebu za razmenom iskustava u istraživanju i eksperimentima. Namera Centra za grafiku da izložba bude predstavljena i u drugim gradovima regiona — Sarajevu, Banjaluci, Novom Sadu i Nišu — dobra je pretpostavka da se ostvari veza s lokalnim sredinama i obogate njihova saznanja o zbivanjima na umetničkoj sceni susednih zemalja. Pri odabiru umetnika iz Bosne i Hercegovine za ovu izložbu, Centar za grafiku sarađivao je s profesorima i predavačima grafičkih odseka akademija umetnosti u Sarajevu (Renata Papišt i Admir Mujkić), Banjaluci (Nenad Zeljić, Zoran Banović i Gorica Omčikus), Širokom Brijegu (Igor Dragićević i Josip Mijić), Trebinju (Veselin Brković), kao i s Nenadom Maleševićem, profesorom na Univerzitetu za poslovne studije u Banjaluci. Konačnu selekciju svih učesnika izvršila je Ljiljana Tašić, kustos izložbe. Projekat Dijalog pordržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i grad Banjaluka.

Viktor Mijatović


Ana Adamović, Aleksandrija Ajduković, Radoš Antonijević, Antea Arizanović, Aleksandar Dimitrijević, Dušica Dražić, Jan Fabre, Aleksandar Jestrović Jamesdin, Nataša Kokić, Žolt Kovač, Goranka Matić, Avi Mograbi, Vladimir Nikolić, Vladimir Perić, Mileta Prodanović, Škart, Dragoljub—Raša Todosijević Kolekcija Oktobarskog salona osnovana je sa ciljem stvaranja reprezentativne zbirke umetničkih dela koja dokumentuju faze stvaralaštva savremene vizuelne umetnosti u Srbiji i na internacionalnoj sceni. Sastavljena je od radova svetski priznatih umetnika i umetnika iz Srbije afirmisanih u našoj zemlji i inostranstvu. Osnivanje Kolekcije Oktobarskog salona inicirano je poklonom jednog umetnika. Danas su umetnici mecene, oni poklanjaju radove. Želja za osnivanjem Kolekcije OS postoji već duže vreme, a danas je formiramo uz dobru volju umetnika koji su učestvovali

na međunarodnim izložbama Oktobarskog salona i koji su darivali po jedan svoj rad. Do sada je izlagalo više od sto domaćih i više od 300 stranih umetnika, a beogradska publika imala je priliku da vidi oko hiljadu dela savremene umetnosti, među kojima su i remek-dela umetnika priznatih na svetskoj umetničkoj sceni (Jan Fabre, Marina Abramović, Michelangelo Pistoletto, Boris Mihailov...). Na prvoj izložbi kojom najavljujemo formiranje Kolekcije OS predstavljeno je sedamnaestoro umetnika, radovima koji su izlagani na prethodnim Oktobarskim salonima ili onima koji su, po mišljenju umetnika darodavaca, reprezentativni primer njihovog stvaralaštva. Jan Fabre jedan je od njih. Njegov rad Sam svoj pokret izveden je za prošlogodišnji, 52. Oktobarski salon. To je prvi rad kojim je Kolekcija oformljena. Osnivanje Kolekcije OS podstaknuto je idejom i da se savremena umetnička praksa predstavi javnosti, ne samo revijalnim izlaganjem već i uspostavljanjem aktivnog dijaloga između umetnika i publike. Namera nam je da Kolekcija postane ne samo puka baza podataka o umetničkim „predmetima“ već laboratorija ideja i predmeta. Ona neće biti odložena u depoe, njen javni karakter omogućiće komunikativniji pristup samim umetničkim radovima. Nadamo se da će i ova kolekcija rasti srazmerno trajanju Oktobarskog salona. Ovom prilikom Kulturni centar Beograda zahvaljuje svim umetnicima za poklonjena umetnička dela.

I

Jesen u Kulturnom centru Beograda otpočinje već tradicionalno Oktobarskim salonom. Osim centralne, publika će moći da vidi još dve izložbe koje će biti postavljene u galerijskim prostorima KCB-a: izložbu Rose Barbe, umetnice koja se posle dve godine vraća pred beogradsku publiku i ljubitelje savremene vizuelne umetnosti, i izložbu radova iz Kolekcije Oktobarskog salona. Rosa Barba jedna je od najperspektivnijih italijanskih umetnica danas, a 2010. godine, na 51. Oktobarskom salonu, dodeljena

joj je nagrada Kulturnog centra Beograda — organizovanje samostalne izložbe u jednoj od galerija Centra. I sada, dve godine kasnije, imamo zadovoljstvo da najavimo otvaranje izložbe Free Post Mersey Tunnel (2010), u petak, 19. oktobra, u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda. Free Post Mersey Tunnel jeste skulpturalno-zvučna instalacija koja predstavlja isprepletene metalne cevi, industrijske tube koje nose zvuk liverpulske ulice. Kako zvuči podzemni Liverpul? Rosa Barba usmerava našu pažnju na podzemnu energiju Liverpula hvatajući zvuke njegove utrobe i prenoseći nam ih svojim složenim skulpturalnim lavirintom od cevi, iznoseći na površinu ono što je unutra i ispod, i čineći čujnim (pa čak i vidljivim) unutrašnji, podzemni život ovog grada. Peristaltika bučne šupljine gradskog stomaka deluje kao metafora za njegovu ogransku, gotovo ljudsku funkcionalnost. Zamisao je bila da se stvori analogija između tela grada i tela živog bića, iz unutrašnje perspektive, kako bi se istražilo drevno sopstvo grada (njegova instinktivna osećanja kao „ono neizraženo“). Rosa Barba (rođena 1972) radi u različitim medijima i formatima uključujući film, skulpturu, prostorne instalacije. Studirala je na Akademiji za medijske umetnosti u Kelnu od 1995. do 2005, a potom je pohađala specijalističke studije na Rijks akademiji u Amsterdamu. Samostalno je izlagala na brojnim izložbama, od kojih posebno izdvajamo one u prestižnim muzejskim i galerijskim prostorima: Tate Modern u Londonu, Museo Nacional Centro de Arte Reina u Sofiji, Galerie nationale du Jeu de Paume u Parizu, Kunsthaus u Cirihu, Museo de Arte Contemporáneo de Castilla y León i Contemporary Art Museum u Sent Luisu.

oktobar 2012. | www.yc.rs | 49


MIGUELANXO PRADO

TANGENTE/TRAG KREDOM Prevod: Vuk Šećerović Omnibus, 2012.



Piše: Đorđe Bajić eogradski Omnibus rešio je da razmazi domaće poklonike kvalitetnog stripa. Prošle godine se u njegovom izdanju pojavio postmoderni omaž tvrdim krimićima, album Manuel Montano: Izvorište noći, a tokom 2012. još dva izvanredna rada koja potpisuje Miguelanxo Prado. Svi koji prate rad ovog talentovanog crtača znaju da je Prado umetnik visokog ranga. Njegove strip table oduševljavaju svojim vizuelnim bogatstvom i mogu stajati barabar s platnima najboljih modernih slikara. Tangente su zbirka u kojoj je sakupljeno osam kratkih priča nastalih u periodu 1987—1995. Svaka minijatura ima istu postavku: ljubavni par, žena i muškarac, preispituju svoj odnos.

PETER HOEG

OSEĆAJ GOSPOĐICE SMILE ZA SNEG Prevod: Đorđe Trajković Plato, 2012.

 Smilla Jaspersen je mlada i usamljena žena koja uspostavlja prisno prijateljstvo s jednim eskimskim dečakom s Grenlanda, koji se sa svojom porodicom doseljava u njen komšiluk u Kopenhagenu. Kada dečak tragično nastrada, Smila sve više počinje da sumnja u zvaničnu policijsku verziju o nesrećnom slučaju. Istraga koju ona lično započinje i saznanja do kojih polako dolazi otvoriće neverovatnu Pandorinu kutiju. Dečakova smrt pokazaće se kao uvertira u nezamislivu globalnu zaveru iza koje se krije sprega raznih državnih službi bezbednosti, korporativnog kapitala i arktičkih medicinskih istraživanja. Ovako ispričano, to deluje kao obećavajuća avantura, pa ne čudi što je 50 | www.yc.rs | oktobar 2012.

Bez obzira na odsustvo eksplicitnosti i namerno izbegavanje kulta mladog tela (Pradovi junaci i junakinje uglavnom su u kasnim tridesetim, pa i stariji), ove priče nabijene su erotikom i nude melanholičan uvid u intimu savremenog čoveka. Trag kredom (1992) jeste remek-delo savremenog stripa. Pod uticajem Borgesa, Cortazara i Marqueza, i uz prikladni omaž Hugu Prattu, Prado majstorski sklapa priču o šestoro ljudi na udaljenom pustom ostrvu, a izvanredni crtež ima gotovo hipnotičko dejstvo na čitaoca. Slučajni (?) susreti probudiće mnoge potisnute želje i nade, poteći će znoj i krv, sve do završetka u najboljoj tradiciji magičnog realizma. Prado stvara van kalupa, za svoju dušu, ali i za sve one koji žele da uživaju u klasičnim delima evropskog stripa.

knjiga 1997. ekranizovana u veoma uspešan holivudski triler sa Julijom Ormond u glavnoj ulozi. Ako ovo imamo u vidu, shvatićemo i zašto je Osećaj gospođice Smile za sneg postao međunarodni bestseler i pre nego što je film snimljen, i zašto je Peter Høeg do danas ostao najpopularniji savremeni danski pisac, jedan od najvećih izvoznih brendova te zemlje. Naravno, sve se to dešavalo pre denbrownovske i coelhovske ere, u kojoj su još važila pravila po kojima je poruka a ne puki senzacionalizam i isprazna

filozofija — to što određuje da neka knjiga postane bestseler. Uzbuđenje koje osećamo dok pred našim očima Smila polako razotkriva kriminalističku zaveru, samo je paravan iza kojeg nam Høeg šalje jednu daleko univerzalniju sliku sveta. Napeti triler pretvara se u parabolu o dubokom nesporazumu različitih kultura, o prevrtljivosti visoke politike, o pogubnom uticaju novca, neetičnosti nauke, o društvu koje je davno izgubilo svoj kompas, pa ga sad vode poremećene vrednosti. Osećaj gospođice Smile za sneg jeste i prava antropološka studija koja nas, kroz priču o uništavanju prirode severnog Atlantika i Grenlanda, suočava sa sve aktuelnijim uticajem civilizacije na zagađenje planete. Iako su domaći čitaoci mogli da otkriju ovu knjigu još sredinom devedesetih u izdanju Nolita, za svaku je pohvalu reizdanje ovog dela posle toliko godina. Radi se o danskom biseru koji je već uveliko postao klasik svetske književnosti. Vladimir Vujinović


YUKIO MISHIMA

SMRT USRED LETA

Prevod: Divna Tričković i Dragan Milenković Tanesi, 2012.



Devet priča, uključujući naslovnu novelu, kao i jedna drama jednočinka sadržaj su zbirke Smrt usred leta, i mada u podnaslovu stoji ’najbolje priče’, one sabrane u ovoj knjizi tek su vrh ledenog brega kada je u pitanju čitav Mishimin opus (Tanesi je već objavio nekoliko romana, a sprema se još jedna zbirka). Mishimin stil pripovedanja neraskidivo je povezan sa onim o čemu pripoveda, na neki način i uslovljen time. Bilo da piše o Japanu svog vremena ili bliske odnosno dalje prošlosti, Mishima, zapravo, piše o istim ljudima — muškarcima i ženama (pri čemu u svakoj

priči postoji bar jedan bitan ženski lik, a u pričama Sedam mostova i Biser svi su ženski) koji se bespoštedno preispituju, suočeni sa situacijama koje variraju od naizgled trivijalnog (Krekeri od milion jena, Biser), pa do najdirektnijeg suočavanja sa smrću (Smrt usred leta i Patriotizam). Mishima, dakle, stavlja akcenat na unutrašnja previranja koja kontrastira sa svakodnevnom rutinom koja je čak i u ekstremnim okolnostima ritualno osmišljena. Njegovi junaci razumeju se bez mnogo izgovorenih reči, kao u priči Patriotizam u kojoj supruga prati svog muža u smrt, ili se ne razumeju uopšte, postajući zarobljenici svojih unutrašnjih monologa kao u priči Onagata u kojoj se iz jedne neizrečene ljubavi rađa isto tako potisnuta ljubomora, odnosno, kao u priči Smrt usred leta u kojoj majka sistematično secira sopstvena osećanja posle porodične tragedije. Mishimini junaci često su na neki način obavezani tradicijom, zapravo, u pojedinim pričama zaplet upravo i počiva na tome — dostizanje nirvane, ritualna šetnja, ritualno samoubistvo, kabuki kao tradicionalno japansko pozorište sa svim propisanim ulogama koje neki nastavljaju da igraju i van scene... Mishima ne osuđuje i ne ismeva svoje junake. On nema drugog izbora nego da

ih razume, a čitaoci nemaju drugog izbora nego da mu veruju. Miloš Cvetković

HANS FALLADA

SVAKO UMIRE SAM Prevod: Nikola Jordanov Laguna, 2012.

 Znameniti roman Svako umire sam Hansa Fallade dobro je zakasnio u knjižarsku ponudu Srbije; naime, ovaj sjajni roman napisan je još 1947. godine (i kako ćemo saznati s poleđine ove knjige, napisan je za samo četiri sedmice). Ipak, ne mari, jer je konačno pred nama, i to u punom sjaju — reč je o integralnoj verziji, a ovo izdanje u ambicioznom prevodu Nikole Jordanova bogatije je za obilje fusnota,

pogovor i propratni tekst naslovljen O ipak postojećem otporu Nemaca Hitlerovom teroru iz pera samog Fallade, i rečnik manje poznatih, a za razumevanje teksta svakako značajnih termina i skraćenica iz doba nacističke Nemačke. Naslov Falladinog propratnog teksta možda na prvi pogled sluti da je u slučaju romana Svako umire sam ipak reč o tek nešto diskretnije predočenoj apologiji ćutanja i pristajanja Nemaca u danima Hitlerove vladavine. Istina je, srećom, potpuno oprečna — Svako umire sam prevashodno je priča o pokušaju borbe za vlastito dostojanstvo u okruženju u kome za to nema nimalo uslova. Priča o postarijem bračnom paru koji posle pogibije sina na frontu pisanjem i rasturanjem dopisnica sa antihitlerovskom sadržinom kreće u tihu pobunu protiv Hitlera i njegove vrhuške na prvom mestu tiče se prava na bunt i poriva koji do bunta dovode. Svako umire sam je intrigantno štivo, jer autor književno artikulisano, a ipak dovoljno glasno sugeriše da je bunt možda najpotrebniji onda kada jedini mogući ishod te pobune može biti samopoštovanje. Osim toga, Svako umire oktobar 2012. | www.yc.rs | 51


sam jeste remek-delo, jer u svojih šest stotina stranica skladno spaja dosta toga, kao, na primer, društvenu hroniku poširokog zamaha i intimističko-kontemplativni ton, baš kao i etičnost i vrhunsku književnost. Uz to, može se čitati i kao vratolomno dinamičan i krajnje uzbudljiv triler u izvanrednom stilskojezičkom pakovanju. Zoran Janković

MARK LYNAS

ŠEST STEPENI Prevod: Milica Cvetković Laguna, 2012.



Naše ovogodišnje tropsko leto jasno poručuje da s klimom nešto nije u redu. Slične promene u temperaturi i padavinama širom sveta naterale su čak i stručnjake naftne industrije da odustanu od izveštaja o tobožnjem nedostatku uticaja ugljendioksida na efekat staklene bašte. Umesto toga, pobornici fosilnih goriva danas se zadovoljavaju ublažavanjem posledica ovog efekta. Mark Lynas tu je da bi im podacima prezentovanim u knjizi Šest stepeni s pravom zalepio flaster preko usta. Naučni dokazi jasno pokazuju da je globalno zagrevanje uveliko u toku. Štaviše, povećanje prosečne temperature planete od jednog do dva stepena nećemo moći da izbegnemo. Lynas je pročitao na desetine radova zasnovanih na kompjuterskom modeliranju, koji predviđaju do kakvih sve promena može doći ukoliko ne promenimo ponašanje. Ni 52 | www.yc.rs | oktobar 2012.

najmanje povećanje globalne temperature, ma kako se činilo banalnim, neće poštedeti ekosisteme razaranja. Špartajući planetom uzduž i popreko, knjiga Šest stepeni donosi detalje o posledicama te razorne moći. Lynasu se može zameriti to što je, pišući o promenama od prvog stepena zagrevanja do šestog, često obraćao pažnju na iste geografske oblasti, uprkos tome što iole promućurniji čitalac i posle jednog poglavlja može shvatiti kakva će biti sudbina ljudi, biljaka i životinja na stranicama koje slede. Međutim, to i nedostatak geografskih karta jedina su mana knjige. Lynas je Šest stepeni prvi put izdao 2007. godine, tako da se verodostojnost naučnih procena o kojima je pisao već osetila na koži. Kad se tome dodaju opisi paleoeklimatske prošlosti planete i nekadašnjih masovnih izumiranja, što je prava retkost u našim knjižarama, knjiga Šest stepeni postaje nezaobilazno štivo za upoznavanje s činjenicom da će opstanak i kvalitet života u budućim decenijama biti znatno drugačiji ako se vrlo brzo ne opametimo. Ljubisav Panić

JORGE FERNÁNDEZ GONZALO

FILOZOFIJA ZOMBIJA Prevod sa španskog: Biljana Isailović Geopoetika, 2012.



izuzetno zanimljivu studiju Filozofija zombija koja je, svega godinu dana kasnije, dostupna i na našem jeziku zahvaljujući preduzimljivoj beogradskoj Geopoetici. Deteljno upoznat s tradicijom savremenog zombi filma i opusom kultnog američkog reditelja Georga A. Romera, Gonzalo daje istorijski presek ovog podžanra, sve to uz podrobnu analizu u okviru koje obuhvata mnoge važne aspekte savremenog postmodernog života: konzumerizam, društvo spektakla, pornografiju, otuđenje... Filozofija zombija podeljena je na sedam većih delova (u prvih šest u žižu se stavlja po jedan film iz Romerovog ciklusa o zombijima, od Noći živih mrtvaca do Opstanka mrtvih, dok se u sedmom fokusira na fenomen rimejka) i nekoliko kraćih segmenata (Trejler/Uvod, Ending/ Zaključak, Dodatni materijal / Izbačene scene; Odjavna špica). Veoma pitko, ali i s neospornom naučnom pretenzijom, autor razvija svoju tezu o povezanosti zombi žanra i društvenog trenutka u kome su nastajali različiti filmovi. Uz citate poznatih mislilaca poput Deborda, Canettija ili Baudrillarda, ova studija je savršeno štivo za poklonike horora s filozofskim pretenzijama. Đorđe Bajić

JOHN WAGNER, ALAN GRANT I BRIAN BOLLAND

SUDIJA DRED — PRESUDA JE SMRT Prevod: Vuk Marković Komiko, 2012.



Mladi španski filolog, filozof, pesnik i vrsni poznavalac popularne kulture Jorge Fernández Gonzalo (rođen 1982. godine u Madridu) objavio je pre godinu dana

Sudija Dred po drugi put je među Srbima, ali prvi put onako kako mu i priliči (tvrde korice i kvalitetna štampa jesu nešto na šta smo navikli od Komika). Neki se možda još sećaju epizoda objavljenih kod nas u strip reviji Laser tokom osamdesetih, ali Dred je izvorno nešto stariji i nastao je sedamdesetih kao jedan od sada najčuvenijih stripova britanskog izdavača 2000 AD. Iza, na prvi pogled, samo još jednog plitkog akcionog stripa prostiru se mračne dubine crnohumorne i cinične satire koja je svoju inspiraciju pronašla u tada sumornoj svakodnevici (Velika Britanija u vreme Margaret Thatcher). Sam strip opisuje distopičnu budućnost gde je eksplozija kriminala i prenaseljenosti dovela do novog društvenog ustrojstva koje se oslanja na Sudije — policajce koji su istovremeno sudije, porotnici i egzekutori (uticaj Sudije Dreda na popularnu kulturu primetan je u naučnofantastičnim filmovima Paula Verhoevena). Sudija Dred — Presuda je smrt na 112 stranica donosi devet epizoda koje kao scenarista potpisuje John Wagner, a kao crtač Brian Bolland. Centralno mesto među njima zauzimaju dve storije u kojima se Sudija Dred sreće sa Sudijom Smrću. Sudija Smrt živi predstavlja najobimniji segment u čitavom albumu (zauzima skoro četvrtinu), i pored Wagnera na njemu je potpisan Alan Grant, a vizuelno je reč o najupečatljivijoj epizodi. Mada preostalih sedam epizoda ne uspevaju da dostignu intenzitet ni u vizuelnom (svaki kadar u kome se pojavljuju Mračne Sudije jeste malo remek-delo za sebe) ni u narativnom smislu (život kao takav postaje zločin koji se kažnjava smrću!), svaka od preostalih epizoda dodaje još jedan sloj, kako kada je u pitanju naslovni junak čije lice nikada ne vidimo, tako i kada je reč o nepreglednom univerzumu u kome obitava Sudija Dred, a koji je dovoljno bogat za još nekoliko ovakvih izdanja za sve stare i nove obožavaoce. Miloš Cvetković


SLAVOJ ŽIŽEK

KAKO ČITATI LAKANA Prevod: Goran Bojović Karpos, 2012.



Slavoj Žižek jeste popstar, delom i zato što često pokazuje da je rad da na primerima iz popularne kulture, kojoj je i sam očito intmino i iskreno toliko sklon, oproba svoje filozofske postavke i učenja svojih prethodnika. Još jedan dokaz za potvrdu te teze stiže u vidu studije Kako čitati Lakana. Kako će nam i otkriti urednik Simon Critchley, jedan od prevashodnih ciljeva glasovite edicije Kako čitati... jeste „da se čitaocima pruži niz putokaza i pojašnjenja koja će im omogućiti da nastave s istraživanjem i dođu do vlastitih otkrića“. U tom i ne samo u tom smislu Slavoj Žižek je ovde

na vrhuncu zadatka — potpuno ignorišući suptilnu didaktičku misiju ove edicije, on se ovde zapućuje na put kroz lavirint Lakanove zaostavštine i mogućih implikacija njegovih zaključaka i postavki u ovom našem sada. Nema ni najmanje sumnje — ova studija (kao uostalom i svi naslovi u ovoj ediciji) obraća se na prvom mestu posvećenicima, već dovoljno verziranim u učenja tog velikog uma. Međutim, Žižekova lakoća izlaganja, kao i njegova spremnost da se poigra datim zadatkom, pri čemu počesto stiže do neodoljivo lucidnih stavki, te obilje pop-kulturnih referenci (Žižek će tako Lakanove postavke ilustrovati i oprobati i na primerima Osmog putnika Ridleyja Scotta, znamenite Casablance, pa, recimo, i upotrebe nasnimljenog smeha u aktuelnim sitkomima) daju osnov verovanju da Kako čitati Lakana za one slabe na izazove ipak može poslužiti i kao odlična početna stanica u izučavanju kako Lakana, tako i Žižeka. U ovoj knjizi Žižek katkad brže, katkad uz ponešto živopisnih digresija stiže do željenih poenti, neizostavno čineći dobro i Lakanovom učenju i svojoj reputaciji vrhunskog filozofa po meri sadašnjice, tačnije, onog njenog zdravijeg i naprednijeg dela.

DAVID BEZMOZGIS

NATAŠA I DRUGE PRIČE Prevod s engleskog: Branko Anđić Izdavač: Samizdat B92, 2012.

Nataša i druge priče, prva Bezmozgisova knjiga, izazvala je talas jednodušnih ocena da je njen autor jedan od najvećih talenata savremene američke književnosti. Donela mu je brojne nagrade i laskava poređenja sa Čehovim, Singerom, Carverom, Hemingweyem, Salingerom... Bezmozgis je — uprkos prezimenu koje ne obećava mnogo u većem delu slovenske Evrope — napisao autobiografsku knjigu u kojoj sedam tematski povezanih priča čini jedan mozaični bildungsroman. S mnogo lucidnosti i blagonaklonog humora ispričana je priča o nedaćama jedne doseljeničke porodice u obećanoj zemlji, o neprilagođenosti i nerazumevanju, o borbi za opstanak u jednom sanjanom ali potpuno drugačijem svetu čija se logika uči bolno i postepeno, na sopstvenim greškama. Pred čitaocem je pregršt gotovo savršenih priča o počecima novog života grupe emigranata iz SSSR-a koji otkrivaju neku svoju Ameriku. Kroz dogodovštine koje liče na buru u čaši vode, Bezmozgis vodi naraciju kristalno jasno i s istančanom ironijom, povezujući najbolje od dveju velikih pripovedačkih tradicija: ruskojevrejske i severnoameričke.

Cena: 691 din. (s PDV-om)

Zoran Janković

oktobar 2012. | www.yc.rs | 53


ROBERT J. C. YOUNG KOLONIJALNA ŽUDNJA. HIBRIDNOST U TEORIJI, KULTURI I RASI Prevod: Davor Beganović Izdavač: Fabrika knjiga

MICHAEL W. APPLE IDEOLOGIJA I KURIKULUM Prevod: Đorđe Tomić Izdavač: Fabrika knjiga

Iz knjige: „Svaka analiza načina na koje se nejednaka raspodela moći u društvu reprodukuje ili problematizuje mora uzeti u obzir i sistem obrazovanja. Obrazovne institucije spadaju među glavne mehanizme kojima se moć održava ili dovodi u pitanje. Obrazovne institucije i načini na koje su one organizovane i kontrolisane integralno su povezani s načinom na koji određeni ljudi osiguravaju pristup ekonomskim i kulturnim resursima i moći. Budući da obično pripada javnoj sferi i nalazi se pod kontrolom države, obrazovanje je i mesto sukobljavanja.“

Iz knjige: „Svaka knjiga posjeduje svoj trenutak i svaki problem koji pokušava riješiti odnosi se ne samo prema materijalu o kojemu se u njoj raspravlja već i prema momentu njezina pisanja. Kakva je bila povijesna okolnost koja je proizvela Kolonijalnu žudnju, analizu povijesti rasne teorije i njezin odnos prema kolonijalizmu, prvi put objavljenu 1995? Mada su zasigurno i ranije postojale knjige o povijesti ideja rase, i o rasnoj teoriji, one su prije svega bile sociološke.“

SHARON GEWIRTZ I ALAN CRIBB RAZUMEVANJE OBRAZOVANJA. SOCIOLOŠKA PERSPEKTIVA Prevod: Slobodanka Glišić Izdavač: Fabrika knjiga

Iz knjige: „Ono što nam je potrebno — i što ovde nudimo — jeste tekst koji

treba da doprinese ’sagledavanju smisla’ sociologije obrazovanja i sporova unutar nje, i koji sadrži eksplicitnu raspravu o sociološkim svrhama i njihovom odnosu prema društvenim vrednostima. Videćemo da pored toga što nudi mnoge, ponekad suprotstavljene opise i objašnjenja obrazovnih i društvenih odnosa, institucija i struktura, sociologija obrazovanja daje i veoma važan doprinos razumevanju društvenih i obrazovnih vrednosti i načina na koje se one proizvode, raspodeljuju i doživljavaju.“

MARTHA NUSSBAUM NE ZA PROFIT. ZAŠTO JE DEMOKRATIJI POTREBNA HUMANISTIKA?

Prevod: Ana Jovanović i Rastislav Dinić Izdavač: Fabrika knjiga Iz knjige: „Trenutno se nalazimo usred jedne krize ogromnih razmera i globalnog značaja. Ne mislim na globalnu ekonomsku krizu koja je počela 2008. Bar su tada svi znali da je kriza nadomak, i mnogi svetski lideri radili su brzo i naporno da pronađu rešenja. Istina, vlade koje su u ovome omanule, trpele su ozbiljne posledice, a mnoge su bile i smenjene. Mislim na krizu koja prolazi uglavnom neprimećena, poput raka; krizu koja može biti,

na duge staze, mnogo štetnija za budućnost demokratske autonomije: svetsku krizu obrazovanja.“

WALTER FEINBERG ZAJEDNIČKE ŠKOLE / RAZLIČITI IDENTITETI. NACIONALNO JEDINSTVO I KULTURNA RAZLIKA Prevod: Dejan Ilić Izdavač: Fabrika knjiga

Beleška o knjizi: U knjizi Zajedničke škole / različiti identiteti Feinberg tvrdi da javna škola mora ostati privržena liberalnim demokratskim vrednostima kao što su jednakost mogućnosti, sloboda udruživanja i lični razvoj. U isto vreme, on odbacuje stav da je ova privrženost javne škole neuskladiva sa zahtevima za kulturno priznavanje manjina. On smatra da razni društveni i istorijski uslovi stvaraju različite obrazovne obaveze prema pripadnicima tih grupa. Za izgradnju demokratije i poštovanje njenih osnovnih vrednosti u društvu koje se sastoji od raznih grupa, koje mogu imati različite kulturne i druge interese, neophodno je, objašnjava Feinberg, da se različitosti tih grupa imaju u vidu kada se oblikuje i sprovodi javno obrazovanje.

PROGRAM KULTURNOG CENTRA „REX“ Subota, 27. oktobar, 20.00

OKTOBARSKO PESNIČENJE Pesničenje pronalazi i podržava pojedince i grupe koji pišu poeziju van klasičnih, afirmisanih poetskih krugova, i omogućuje im da svoje poglede, želje, snove i strahove javno predstave publici, kako u svojoj sredini tako i u drugim mestima. Kao takvo, predstavlja medijum za promociju novih aktera poetske, umetničke i kantautorske scene i podstiče neafirmisane umetnike i one koji se nisu oprobali u umetnosti da istraže sopstvene kreativne potencijale i preoblikuju svoju realnost u formu performansa. Pored toga, Pesničenje trasira prostor za glas „druge strane“ — skrajnute i nedovoljno vidljive grupe i pojedince različitih socio-kulturoloških pozadina: aktiviste i pasivne, ruralne i urbane, supkulturne i laboratorijske, garažne i kuhinjske. Ipak, Pesničenje je otvoreno i za već etablirane stvaraoce koji imaju hrabrosti i znatiželje da se sretnu s riskantnim temama, nestašnom, angažovanom i neindiferentnom publikom i neobeleženim i nekonvencionalnim prostorima. Prijavite se na pesnicenje@gmail.com, a za više informacija posetite www.pesnicenje.org. Rex zadržava pravo izmene programa.

54 | www.yc.rs | oktobar 2012.

1. ŽIVETI SLOBODNO - Nik Vujičić, Mono i Manjana

6. PEDESET NIJANSI SIVA - E. L. Džejms, Laguna

2. ZOV ANĐELA - Gijom Muso, Alnari

7. PEDESET NIJANSI MRAČNIJE - E. L. Džejms, Laguna

3. KALUĐER KOJI JE PRODAO SVOJ FERARI - Robin Šarma, Mono i Manjana 4. DVANAESTI UVID ČAS ODLUKE - Džejms Redfild, Alnari 5. SULTANOV HAREM SULEJMAN VELIČANSTVENI - Kolin Falkoner, Alnari

8. ZATO ŠTO TE VOLIM - Gijom Muso, Alnari 9. LEDENA OPASNOST - Sandra Braun, Alnari 10. TAJNA PISMA KALUĐERA KOJI JE PRODAO SVOJ FERARI- Robin Šarma, Mono i Manjana


E L JAMES

PEDESET NIJANSI — OSLOBOĐENI Izdavač: Laguna

PORODICA

Napisala Jasminka Petrović Ilustrovao Dobrosav Bob Živković Izdavač: Kreativni centar, 2012

Uzbudljivo finale priče koje je ceo svet s nestrpljenjem iščekivao. Svako bi pomislio da venčanje na kraju priče predstavlja srećan kraj. Ali, ova knjiga krije još jedno iznenađenje. Anastasia i Christian konačno imaju sve — poverenje, ljubav, strast — i trebalo bi da uživaju u svom novom životu. Međutim, prave nevolje tek predstoje. Anastasia mora da ostane svoja i ne sme da poklekne pred zamkama života u izobilju. I, naravno, mora da se bori protiv Christianove potrebe da kontroliše. S druge strane, Christian mora da se pomiri sa svojom mračnom prošlošću i da se otvori prema svetu. Kao da to nije dovoljno, odjeci iz Christianovog mučnog detinjstva ne žele da ostanu u prošlosti. Okrutnom igrom sudbine sve više mu se mešaju u sadašnjost i ugrožavaju mu budućnost. Međutim, nije samo Christianov život u opasnosti. Ugroženi su svi u njegovom neposrednom okruženju, a fizičke pretnje nose sa sobom i obilje psihičkih. Hoće li Christian uspeti da se izbori s protivnikom iz mračne prošlosti kao i sa samim sobom? Može li velika ljubav između njega i Anastasije da prebrodi prepreke koje se umnožavaju iz dana u dan? I, na kraju krajeva, je li ljubav dovoljna? E L James uspela je da od ljubavne priče stvori pravu psihološku dramu koja sa sobom nosi brojne pouke, o kojima većina ne želi da razmišlja, iako se takvi primeri, srećom, uglavnom manje dramatični, nalaze svuda oko nas.

NOVO U EDICIJI „BEZ DLAKE NA JEZIKU“!

PETINA GAPPAH

VICTORIA HISLOP

Prevod s engleskog: Andrijana Mandić Izdavač: Samizdat B92, 2012.

Izdavač: Evro Giunti, 2012.

ELEGIJA ZA ISTERLI

Elegija za Isterli hvaljena je i nagrađivana debitantska zbirka nadahnutih priča o Zimbabveu, njegovoj prošlosti i sadašnjosti, njegovim ljudima i mestima — divan portret jedne zemlje koja se našla u haosu krize i prevrata. S velikom pronicljivošću, humorom i snagom, Petina Gappah uvodi nas u svet koji, iako na prvi pogled različit, u stvari, nije drugačiji od našeg: nadanja i strahovi njegovih ljudi naša su nadanja i strahovi, njihov smeh i suze takođe su naši. Retke su priče koje tako dobro otkrivaju emotivnu stvarnost koja se krije iza najnovijih novinskih naslova. Elegija za Isterli čini upravo to — dirljivo i potresno, nežno i vešto, često satirično, a opet lirično. Humor u ovim pričama jeste to što ih čini izvanrednim, čak i kada je ishod tragičan. Ova zbirka priča pružiće svakom suptilnom čitaocu istinsko zadovoljstvo.

Cena: 777 din. (s PDV-om)

Dok budete čitali ovu knjigu, imaćete osećaj da stojite ispred ogledala, rame uz rame sa svojim najrođenijima. Biće tu smejanja i plakanja, povremeno će vam se dizati kosa na glavi, a računajte i na to da će vam se želudac prevrnuti nekoliko puta. Uostalom, znate i sami kakva su ogledala — sve vam sruče u lice, i to bez dlake na jeziku. Ali, samo polako i opušteno! Na kraju sve dođe na svoje mesto, pa čak i rodbinski odnosi. Verujte nam! Eh, šta smo mi sve preturili preko glave sa svojima, a evo, sad smo im čak i knjigu posvetili. Knjige iz edicije Bez dlake na jeziku, zabavne i na prvi pogled ne tako zahtevne i stroge, imaju jedan vrlo ozbiljan zadatak, a to je da nas podstaknu na preispitivanje i menjanje odnosa prema temama kojima se bave. Uspeh tih knjiga kod širokog kruga čitalaca — i kod nas i u svetu — još jednom potvrđuje univerzalnost ovih tema, kao i moć i uticaj humora da menja našu svakodnevicu i čini je lepšom. Uzrast: 10 godina i više Podaci o knjizi: 92 strane i poster 16,5 cm x 23,5 cm meki povez pun kolor latinica Posetite nas na 57. međunarodnom sajmu knjiga u Areni hale 1 Beogradskog sajma od 21. do 28. oktobra!!!

POVRATAK

Ispod veličanstvenih kula Alhambre, stare ulice s kaldrmom odjekuju od muzike i kriju mnoge tajne Granade. Sonia Cameron ništa ne zna o neverovatnoj prošlosti grada; tu je da bi uživala u časovima plesa. Ali, u jednoj mirnoj kafani, slučajni razgovor i niz starih fotografija na zidovima uvode je u priču o užasima građanskog rata u Španiji. Sedamdeset godina ranije, u toj kafani bio je dom složne porodice Ramírez. Godine 1936, vojni udar pod vođstvom generala Franka potpuno je narušio ionako nestabilan mir. Politika i tragični događaji rasturali su porodice i mnoge dovodili do propasti. Dok se Španija cepala i mučila svoju muku, svaki član ove porodice izabrao je stranu u tom krvavom sukobu i vodio sopstvenu bitku. Drugi, izuzetno potresan roman Victorije Hislop drži pažnju čitalaca i nadahnjuje isto koliko i njen debitantski roman Ostrvo, koji je ubrzo po izlasku iz štampe postao bestseler širom sveta.

Broširan povez, 452 strane

oktobar 2012. | www.yc.rs | 55


AFONSO CRUZ autor romana „knjige koje su progutale mog oca“

U SLAVU KNJIŽEVNOSTI, ČITANJA I SRODNIH SNAGA I MOĆI vek ima povoda za razgovor o knjigama. Posebno ako su valjane, baš kao što je valjan roman Knjige koje su progutale moga oca. Amerikanci to zovu sleeper — knjige koje se sporo a postojano prodaju, čija dugovečnost dosta toga duguje usmenoj preporuci. Roman Afonsa Cruza Knjige koje su progutale moga oca svakako zaslužuje te usmene pohvale. Obimom malen a značenjima krcat roman o dečaku koji iščitava omiljene knjige iz zaostavštine prerano upokojenog oca pokazuje zavidan koalicioni potencijal, jer reč je o knjizi koja se lako može dopasti i roditeljima i deci, i onima koji će tek možda postati roditelji i onima koji se upinju da zauvek ostanu deca. Otud i razgovor sa Afonsom Cruzom, autorom ovog čudnovatog romana i istinske književne avanture. Yellow Cab: Ovo vaše delo jeste nedvosmisleni hvalospev snazi književnosti, a u isto vreme kreće se unutar okvira književnosti namenjene deci. Kako ste uspeli da na tako prirodan i skladan način spojite 56 | www.yc.rs | oktobar 2012.

ova dva glavna aspekta? Kako ste pronašli ton prikladan i mlađima i zahtevima same priče? Afonso Cruz: Do toga je došlo sasvim prirodno. Glavni cilj bio mi je da ispričam priču o iskupljenju i žaljenju i o tome kako se uhvatiti u koštac s tim osećanjima. Zaista nisam brinuo o tonu i nisam bio ograničen zahtevima za određenu starosnu grupu, mada sam na umu imao nešto što sam smatrao veoma važnim za ovu knjigu: ne isključiti čitaoce, bez obzira na to kog su uzrasta. Nisam nikoga ciljao, već sam nastojao da obuhvatim sve. I, da, naravno, narator u adolescentskim godinama pomogao mi je u znatnoj meri da dođem do tona koji prevazilazi pomenute granice. YC: Ostrvo doktora Moroa, Doktor Džekil i gospodin Hajd, Zločin i kazna, Farenhajt 451... postavili ste zbilja ozbiljnu i ambicioznu lektiru pred dvanaestogodišnjaka koji je ključni lik vašeg romana, zar ne? AC: To je, naravno, u izvesnoj meri tačno, jer prema tinejdžerima ne bi trebalo da se ponašamo kao da su glupi, a isto važi i za

čitaoce svih uzrasta. Smatram da bi, kada pričamo, trebalo da pričamo o stvarima do kojih nam je stalo, a ne o stvarima za koje procenjujemo da su prikladne za druge ljude, a to, naravno, zavisno od načina na koji je ispripovedano, svako može da razume. Knjige koje čitam obično ne razumem u potpunosti. Ako su u pitanju dobre knjige, to je nešto normalno. Verujem da čak ni autor ne razume u potpunosti ono o čemu piše. Tu se i čitalac pita, jer on jeste koautor. Glavni cilj je, pretpostavljam, pokazati izvesno gledište, a to može, zavisno od čitaočevog mikrokosmosa, volje i sposobnosti za empatiju, biti interpretirano na mnogo različitih načina. Upravo to čini knjigu živim bićem, a ne samo hrpom papira. Stoga, kada čitamo knjigu, možemo da razmišljamo ovako: ja ovo razumem, u ovoj knjizi radi se o tome i tome... A onda je dve godine kasnije ponovo pročitamo i dođemo do potpuno drugačijeg zaključka, možda sasvim oprečnog u odnosu na onaj prvi. Pročitao sam nekolicinu knjigu kada sam bio pripovedačevih godina i razumeo ih u okviru onoga što sam tada nosio u sebi. Nekoliko

godina kasnije, prisećajući se tih romana, stizao sam do drugačijih mišljenja. YC: U ovom romanu dečak prati tragove književnog ukusa svoga oca. Čije ste tragove vi sledili u tim osetljivim godinama? AC: Volim da čitam. Volim knjige. I kad sam bio tih godina, bilo je isto. Počeo sam da čitam klasike kada sam bio godina pripovedača Knjiga koje su progutale moga oca. Prva je bila priča Dostojevskog San smešnog čoveka. Naravno, pročitao sam reči, razumeo sam taj prvi sloj, ali nisam uspeo da proniknem u način na koji je tu razmišljao Dostojevski. U svakom slučaju, u tom uzrastu i nije mi naškodilo što sam pročitao tu priču, upravo suprotno. Dosta knjiga koje sam čitao potiče iz biblioteke moga oca. Ja zaista verujem da nas izbor knjiga koje čitamo izgrađuje kao ličnost i da preko njih, gotovo kao u slučaju gena i DNK, možemo da pratimo svoju dušu. YC: Da li danas još postoji prostor za „priče sakrivene na marginama, među slovima knjige“, da li još ima mesta za „gramatiku mašte“? Da li još ima sposobnih za tako zahtevne izazove? AC: Mislim da praznine i margine čine srž književnosti i da nikada neće biti odstranjene iz nje. Dubina zavisi od onoga što se krije među rečima ili u rečima. Svaka knjiga diše kroz te praznine, a ako to nije slučaj, pred nama je nekonsekventna zabava, životinja koja umire. To samo po sebi i nije loše, ali naš duh može da zahteva i više od toga. I svi mi to radimo, jer to je ljudska odlika; to je posebno prisutno kod dece i, ako ima sreće, može da se sačuva tokom čitavog života. YC: Kakva je, po vašem mišljenju, dalja sudbina čitanja? Je li moguće da će na kraju ostati samo nekoliko strastvenih anagnosta (onih koji čitaju drugima)? AC: Uvek će biti prostora za strastvene anagnoste. Iskustvo čitanja može se održati u životu na nekoiko načina, ali ja mislim da postoji izvesna magija u vezi sa čitanjem. To je vid metamorfoze, pošto mi, dok čitamo, možemo da razmišljamo na način na koji razmišlja ili je razmišljao autor, i to uprkos svim subjektivnim interpretacijama. Time autorstvo poprima novi oblik. A suština kulture krije se u pripovedanju priča. To činimo kako bismo preneli sve ono što smatramo značajnim. Zoran Janković


BORIVOJ GERZIĆ

REČNIK SRPSKOG ŽARGONA Izdavač: SAI, Beograd, 2012

IZ RECENZIJE — Obimna, raznovrsna i dobro izabrana građa odakle žargonizmi potiču, njihov broj i šarolikost žargonskih grupa (vojnički, politički, narkomanski, stručni itd.) iz kojih su žargonski izrazi odabrani, kao i dobro jezičko osećanje i kompetencija autora, uslovili su da se bez ustezanja može reći da je ovo najbolji i najpouzdaniji rečnik aktuelnog, i ne samo aktuelnog, srpskog žargona (i kolokvijalnog jezika uopšte). Aleksandar Milanović — Izdavački poduhvat godine u oblasti specijalizovanih rečnika. Pavle Ćosić O ŽARGONU Jezik je živ organizam koji se stalno menja, a žargon, ili sleng — jedan od njegovih najnestalnijih oblika — gotovo je neuhvatljiv deo ljudske komunikacije. Žargon je jezik koji se upotrebljava u svakodnevnoj komunikaciji. On je živopisan i slikovit i, po definiciji, uvek je alternativni izraz. U jezik ulazi s raznih strana, obično iz zatvorenih zajednica (potkultura) kakve čine đaci, tinejdžeri i studenti, vojnici, rok muzičari, narkomani, kriminalci, pripadnici šou-biznisa, ulične bande, skitnice, kockari, zanatlije, sportisti, hakeri itd. Izražavanje oslobođeno gotovo svih normi, tajno sporazumevanje, spontanost, šok, inovacija i bunt protiv društvenih pravila ili jezičkih standarda — osnovna su obeležja žargona. Osnovni cilj sastavljača ovog rečnika bio je da u jednoj knjizi sakupi što više pretežno savremenih srpskih žargonizama, kao i žargonu srodnih reči i izraza (u koje, po nekim definicijama, spadaju i reči koje se karakterišu kao kolokvijalni govor). Tokom više od jedne decenije (2000—2012), izvori primera koji pokazuju kako se određena žargonska reč koristi bili su: 12 dnevnih listova, 11 nedeljnika, 16 mesečnika, 15 televizijskih i radio stanica, oko 150 književnih dela, časopisa, zbornika, studija, monografija, stripova itd., kao i Internet (najmanji broj primera potiče iz privatnih izvora). Što se samih žargonskih reči tiče, njihovi tvorci zauvek ostaju nepoznati. B. G. Prvo izdanje, 2012. Format: 13,5 cm x 20 cm Strana: 400 Latinica

57. MEĐUNARODNI BEOGRADSKI SAJAM KNJIGA

SPECIJALAN GOST IZ MAĐARSKE Poznata mađarska književnica Judita Berg biće gošća izdavačke kuće Kreativni centar na 57. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga na kojem će Mađarska biti zemlja počasni gost. Autorka će našim čitaocima predstaviti svoj roman Rumini, namenjen osnovcima. Posetite nas na 57. Međunarodnom sajmu knjiga u Areni hale 1 Beogradskog sajma od 21. do 28. oktobra! RUMINI Napisala Judita Berg Ilustrovala Ana Kalman S mađarskog prevela Monika Bala — Smatram da je serija romana Rumini najvažniji, najkreativniji, najsvežiji i najuzbudljiviji događaj u mađarskoj književnosti za decu u poslednjih deset godina. (Life and Literature, mađarski nedeljni magazin o kulturi) U nekoliko osnovnih škola u Mađarskoj knjiga Rumini postala je lektira za decu u uzrastu od devet do deset godina. Dosad je u Mađarskoj prodato više od 85.000 knjiga o mišu Ruminiju. U Narodnom pozorištu u Budimpešti drama o Ruminiju doživela je veliki uspeh, a u toku je i snimanje animiranog filma. I društvena igra Rumini veoma je popularna u Mađarskoj.

VEROVALI ILI NE: HOĆEMO LI DOČEKATI 2013? U nastavku ciklusa Verovali ili ne, koji Dom omladine realizuje sa članovima Društva fizičara Srbije, a u kome su do sada obrađene teme Pokušaj imitiranja iskustva, Da li su kiborzi među nama i Zašto istražujemo Sunce, Tijana Prodanović, vanredni profesor na studijama astronomije/astrofizike, održaće predavanje na temu Hoćemo li dočekati 2013?, u tribinskoj sali DOB-a, 18. oktobra u 19.00. Da li je drevna civilizacija Maja pokušala da nas upozori da nam preti smak sveta 21. decembra 2012. godine tako što joj se kalendar tada završava? Mnogi se plaše da je tako, ali šta kaže nauka? Da li treba da se pripremamo na katastrofu ili možemo slobodno da planiramo doček 2013? Ako se desi nebesko poravnanje planeta, da li nas to može ugroziti? Da li će nas Sunce možda spržiti, ili udariti asteroid? Da li imamo razloga za brigu ili će ovo biti samo još jedan smak sveta koji ćemo preživeti?

oktobar 2012. | www.yc.rs | 57


KONOBICA

Piše: Dejan PETKOvić edna od najskrivenijih beogradskih gastronomskih tajni nalazi se već godinu dana baš u samom srcu Dorćola i čeka ovdašnje gurmane da je otkriju. Kako to obično i biva, prvi su je prepoznali stranci, pa je nedavno renomirani švajcarski Air inflight magazin u svom City guideu za Beograd, u velikoj konkurenciji ovdašnjih restorana, uvrstio upravo Konobicu među nekoliko gastronomskih lokacija koje obavezno treba posetiti. Tako je ovo nepretenciozno i neposredno mesto zasluženo dobilo priznanje i nagradu za posvećenost i kvalitet. Jednostavan ali prijatan enterijer obojen kariranim stolnjacima i efektnim detaljima poput stare vitrine i puške za podvodni ribolov (vlasnik je pasionirani podvodni ribolovac na dah), efektan zid oslikan ribama Jadrana i lepa ušuškana baštica prosto mame na uživanje. Ovde možete pojesti i probrane favorite nacionalne kuhinje kao što su kolenica s kupusom, ćuretina s mlincima ili biftek, ali ono po čemu je ovo mesto ipak prepoznatljivo jeste vrhunska mediteranska kuhinja. Uvek sveža i isključivo divlja riba (pagar, zubatac, grdobina, romb, cipol, barbun, luc...), vrhunski morski plodovi, korišćenje autentičnih začina i starih receptura, specifičan način serviranja (drvene varjače, šerpe i tiganji u kojima su jela spremana) i domaćinsko ophođenje prema gostima

58 | www.yc.rs | oktobar 2012.

čine ovaj restoran zaista posebnim. Greh bi bilo ne pomenuti i svakodnevno kuvano jelo po receptu vlasnikove bake Mađarice, izvrsni pikantni juneći perkelt s domaćom pastom, koji je sigurno povod za posebnu posetu ovom restoranu. Mi smo ručak otpočeli odličnim ljutkastim kulenom iz Kuzmina, posluženim s tri vrste kozjeg sira i sirom iz ulja, a vruć domaći hleb bio je toliko dobar da smo morali da se uzdržavamo. Ubrzo je stigla ukusna bistra riblja supa pripremljena od više vrsta ribe, a zatim i idealno predjelo, fantastično ukusna salata od hobotnice koja je već nagoveštavala kulinarski spektakl koji će uslediti. Majstorski spremljeni gambori i kozice na žaru, savršeno mekana hobotnica zapečena s pekarskim krompirom i povrćem, kao i ekskluzivni prstaci u jednom od najbojih crvenih buzara koje smo probali, nastavili su ovaj fantastičan gurmanski niz.


Na kraju nam je poslužen trijumfalni „pjat“ s blanširanom blitvom i salpom, ribom potpuno neopravdano zapostavljenom u našim restoranima. Najbolji pokazatelj znalačke pripreme i fenomenalnog ukusa jeste to što ni u jednom trenutku nismo posegnuli za marinadom. Posle svega ovoga, jedini odgovarajući desert, a istovremeno i digestiv, bio je sorbe od limuna, koji u Konobici spremaju od originalnog italijanskog sladoleda. Cene su, spram lokacije, kvaliteta i ekskluzivnosti, neverovatno povoljne, vinska karta probrana, a doživljaj više nego poseban. Uveče ume i da se zasvira i zapeva, ali tek posle 23 časa, pa dokle ko izdrži. Ne znamo iz kog ćete pravca „doploviti“, ali ako ste istinski ljubitelj morskih đakonija, Konobica će sigurno biti vaša omiljena gastronomska luka. Adresa: Gospodar Jovanova 42; Telefon: (064) 205-3452; Web site: www.konobica.rs; E-mail: konobica@sbb.rs; Radno vreme restorana i kuhinje: od 13.00 do 23.00; Gradski prevoz: autobus: 24, 26, 79; tramvaj: 2, 5, 10; Kartice: Visa, MasterCard, Maestro, Diners, Dina, American Express; Bašta ili terasa: da, letnja, dvadesetak mesta; Parking: parkiranje na trotoaru i u okolnim ulicama; treća zona; Muzika: pop, starogradska; Jelovnik: na srpskom i engleskom jeziku; Osoblje govori: engleski jezik; Vrsta kuhinje: mediteranska, nacionalna; Vegetarijanski meni: da; Glavna jela: od 530 do 1.150 dinara; Rezervacija: poželjna; Zakup: da; Obrok za dvoje: oko 3.000 dinara

oktobar 2012. | www.yc.rs | 59


CHEZ OLIVERA 

Pažljiviji čitaoci ove rubrike sigurno su primetili da smo više puta pomenuli naše nezadovoljstvo beogradskim ekspres restoranima. E pa, da to više ne bude tako, postarao se krajnje simpatičan vračarski restorančić jednostavnog naziva Chez Olivera, ili ako vam se više sviđa, Kod Olivere. Domišljato dekorisan enterijer sa upadljivim kristalnim lusterom i rasparenim komadima starinskog nameštaja stvara prijatno toplu domaću atmosferu, u kojoj će vas dočekati ljubazna, neposredna vlasnica i odmah informisati o dnevnoj ponudi jela izloženih u vitrini. Ta ponuda bazira se na Oliverinoj trenutnoj inspiraciji i svežim namirnicama sa obližnje Kalenić pijace, tako da su uvek na meniju pet glavnih jela, nekoliko salata i jedan desert. O popularnosti ovog mesta najbolje govori podatak da je u vreme naše posete (radni dan, oko 15.00), već bilo „razgrabljeno“ jedno glavno jelo (lovačke šnicle), kao i pita s jabukama. Dok smo se uz fini potaž od celera premišljali šta da odaberemo iz ponude ispisane kredom na crnoj tabli, počašćeni smo odličnom domaćom varijantom brusketa sa ukusnim namazom od belog luka i maslina. Najpre smo probali dobar pileći file pohovan u susamu, uz prilog od graška i reš pečenog krompira iz rerne, a zatim i izvrsnu pravu grčku musaku, efektno začinjenu cimetom koji je ovom jelu davao izbalansirano nežan slatkasti ton. Na kraju nas je oduševio fantastično ukusni ajmokac, cepkano vlaknasto pileće meso s limunovom travom i dosta mirođije u kremastom sosu nalik na bešamel. Reč je o starom, pomalo zaboravljenom srpskom jelu, potpuno neopravdano zapostavljenom u nacionalnim restoranima, a upravo ono može biti reprezent jednostavnosti i bogatstva ukusa domaće kuhinje. Sva jela poslužena su nam topla, bez trunke onog „instant“ ukusa koji očekujete u restoranu ovog tipa, s kvalitetnim sastojcima na kojima se nije štedelo i mirisima na koje smo navikli da dopiru iz kuhinja naših baka. Cene su korektne, porcije izdašne, a ukoliko žurite, sve možete poneti u prikladnoj ambalaži. Po našem mišljenju, Chez Olivera trenutno je najbolji ekspres restoran u gradu, mesto kome ćemo se veoma rado i često vraćati, kako zbog hrane, tako i zbog neskrivenog šarma koji prosto osvaja. Adresa: Molerova 45; Telefon: (011) 34-40-973; Web site: chezolivera.com; Radno vreme restorana i kuhinje: od 11.00 do 19.00 (nedeljom ne radi); Gradski prevoz: autobus: 26, 27; tramvaj: 2, 6, 7, 10, 14; Kartice: Visa, MasterCard, Maestro, Diners, Dina, American Express; Bašta ili terasa: da, nekoliko stolova; Parking: parkiranje na trotoaru i u okolnim ulicama; treća zona; Prilaz za osobe sa invaliditetom: da; Jelovnik: na srpskom jeziku; Osoblje govori: engleski jezik; Vrsta kuhinje: nacionalna; Glavna jela: od 450 do 550 dinara; Dnevni meni: da; Obrok za dvoje: 2.000 dinara

BIBER MG01

 Preko puta SIV-a na Novom Beogradu, diskretno ušuškan između banaka i drugih poslovnih zgrada, nedavno je otvoren restoran Biber MG01. Moderan, minimalistički uređen enterijer, u kombinaciji s prirodnim elementima (stabla u izlogu), stvara preko potreban topao kontrast poslovično hladnom okruženju. 60 | www.yc.rs | oktobar 2012.

Foto: www.biber.rs Meni je zamišljen kao interkontinentalni spoj nekoliko svetskih kuhinja (azijske, mediteranske, meksičke i nacionalne), ali je svakoj od njih ponešto dodato i oduzeto kako bi se postigla harmonija ukusa. Tu su sijaset zanimljivih predjela (od nachosa do duvan čvaraka), obrok salate (od šumadijskog caprezea, preko grčke, do unagi salate s dimljenim ugorom i avokadom), paste, buritosi, azijski deo s jelima iz voka, jela s mesom, riba i plodovi mora, kao i odgovarajući reprezenti domaće kuhinje (sremački medaljoni, mućkalica...). Na početku smo imali malu zamerku konobaru (uopšteno, usluga deluje pomalo neuigrano), koji je zaboravio da nam donese kuver s kesom hleba i namazima viđenim za susednim stolovima, ali čim je počela da stiže hrana, sve smo brzo zaboravili. Odlična, ljutkasta krem supa od paradajza, sa čipsom od slanine i krutonima, a zatim i marokanski bruati (trouglići lisnatog testa punjenog pilećom džigericom), bili su više nego obećavajući uvod. Odličan spoj nacionalne i azijske kuhinje ogledao se u sjajnim grilovanim suvim šljivama obavijenim slaninom, serviranim na štapiću, u atraktivnoj posudi u obliku kutlače u kojoj se nalazio ukusan sweet wasabi sos. Nastavili smo u istom ritmu uz solidnu porciju mekane, prilično ljute junetine iz voka, spremljene s nudlama i povrćem u kari sosu sa đumbirom i medom, a hvaljeni duet lososa i brancina ostavili smo za sledeći dolazak, kako bismo sada probali meksičku fajitu mayu s ramstekom. Sočne, mekane tračice ramsteka na tortilji, s grilovanim pečurkama i povrćem, poslužene su nam efektno, na metalnoj tavi, i pokazale svu jednostavnost i pikantnost latinoameričke kuhinje. Za kraj, obavezno ostavite prostora za izvrsnu čokoladnu bombu ili profiterole. Cene su „gradske“, od 12.00 do 16.00 je lunch break sa specijalno povoljnom dnevnom ponudom, a od četvrtka do subote — klupska varijanta s muzikom uživo u rasponu od latina do jazza. Nemojte se iznenaditi ako ovde nekad naiđete i na veselu korporacijsku karaoke proslavu. Biber MG01 je idealno višenamensko mesto za različite prilike i povode, od poslovnih do privatnih, gde ćete odgovarajućim gastronomskim uživanjem začiniti svako raspoloženje. Adresa: Španskih boraca 3; Telefon: 41-41-900; Web site: www.biber.rs; E-mail: office@biber.rs; Radno vreme restorana i kuhinje: od 9.00 do 1.00 (nedeljom ne radi); Gradski prevoz: autobus: 16, 17, 65, 67, 68, 71, 72, 75, 83; Kartice: Visa, MasterCard, Maestro, Diners, Dina, American Express; Muzika: pop, rock, latino, jazz (četvrtkom, petkom i subotom uveče uživo); Jelovnik: na srpskom jeziku; Osoblje govori: engleski jezik; Vrsta kuhinje: internacionalna; Vegetarijanski meni: da; Glavna jela: od 690 do 1.590 dinara; Dnevni meni: da; Rezervacija: da; Prostorija za nepušače: da; Obrok za dvoje: oko 3.000 dinara


VOULEZ-VOUS 

Smešten na divnoj lokaciji preko puta neimarskog parka, kaferestoran Voulez-Vous veoma brzo posle otvaranja vinuo se u sam vrh gradskih trendy mesta, u kojima je gotovo preko celog dana i večeri prava umetnost naći slobodan sto. Lepo dizajniran moderan enterijer, s velikom otvorenom baštom i prostranom sunčanom terasom na spratu, prosto mami na uživanje, bez obzira na to da li ste došli na doručak i jutarnju kafu, ručak, večeru ili koktel pred večernji izlazak. Na ovakvim mestima gastronomski aspekt često je u drugom planu, ali u restoranu Voulez-Vous to nije slučaj. Meni je maštovit, znalački kreiran, atraktivan svakome, a opet bez previše nepotrebnih stereotipa. Tu su raznovrsne varijante za doručak, paste, zanimljive obrok salate, malo ribe, stekovi i jela s mesom. Posle veoma dobrog, ne previše gustog potaža s povrćem i sitnim komadićima pilećeg mesa, s dnevnog menija probali smo odlične zapečene njoke sa hrskavom slaninom, pečurkama i sirom, poslužene u efektnoj vatrostalnoj posudi. Iz glavnog dela poručili smo ukusnog, sočnog grilovanog lososa premazanog dižon senfom i mirođijom, koji nam je serviran na pita hlebu uz malo zelene salate i tzatziki preliva, a odgovarajuća potpora bili su fini sveži hlepčići koji su ovde besplatni uz svako jelo. Pri izboru drugog glavnog jela privukli su nas stekovi „posebno stareni u ozonskim komorama“, pa je logičan sled bila rozbratna (ribeye steak). Pokazala se, doduše, kao mestimično žilava ali lepo marinirana i ukusna, a pozamašnu porciju, praćenu rukolom i hrskavim krompirićima, gotovo da smo jedva savladali.

62 | www.yc.rs | oktobar 2012.

Foto: www.voulez-vous.rs Ipak, ostalo je malo mesta i za deserte, među kojima toplo preporučujemo odličnu pitu s višnjama i sjajnu čokoladnu krem tortu s filom od crne čokolade i pomorandžom. Usluga je profesionalna, cene veoma korektne, a vinska karta i impresivna lista koktela već su priča za sebe. Takođe, posebno moramo da pohvalimo dnevne menije i stalnu ponudu promotivnih jela. Voulez-Vous je vrlo fancy restoran u najpozitivnijem smislu te reči, mesto gde se valja „skockati“ i biti viđen, ali i gde se istovremeno mnogo „skockanog“ i lepog može videti i na tanjiru. Adresa: Đorđa Vajferta 52; Telefon: 244-07-77; Web site: www.voulez-vous.rs; E-mail: restoran.vulevu@gmail.com; Radno vreme restorana i kuhinje: od 8.00 do 1.00; Gradski prevoz: autobus: 24; Kartice: Visa, MasterCard, Maestro, Diners, Dina, American Express; Bašta ili terasa: da, letnja, oko 100


mesta; Parking: parkiranje na trotoaru u okolnim ulicama; treća zona; Muzika: pop, lounge, house; Jelovnik: na srpskom i engleskom jeziku; Osoblje govori: engleski jezik; Vrsta kuhinje: internacionalna; Vegetarijanski meni: da; Glavna jela: od 550 do 990 dinara; Dnevni meni: da, 700 dinara; Doručak: da, do 13.00; Rezervacija: poželjna; Prostorija za nepušače: da; Obrok za dvoje: 3.000 dinara

QUICK WOK

 U moru malih kineskih restorana sa sufiksom wok koji u poslednje vreme niču po celom gradu i koje čak i predana gurmanska YC patrola teško može da proprati, za Quck Wok dobili smo „pouzdanu dojavu“ da se izdvaja kvalitetom i specifičnim ukusima. Ovaj jednostavan mali lokal na dva nivoa, od kojih je samo gornji rezervisan za obedovanje, otvoren je letos, a nalazi se preko puta Vukovog spomenika, nedaleko od ukrštanja Ruzveltove ulice i ulice Kraljice Marije. Čim uđete, naći ćete se ispred vitrine s hranom i simpatičnog Kineza s kojim se nije baš lako sporazumeti, ali tu su, na sreću, živopisna jela, koja „tečno govore sve svetske jezike“. U vitrini se nalazi sedam-osam jela i nekoliko predjela, a uvidom u meni brzo ćete shvatiti da se može poručiti još pedesetak raznovrsnih azijskih specijaliteta s posebnim osvrtom na tajlandsku kuhinju. Prvo smo probali dve uobičajene prolećne rolnice s povrćem i mesom, kao i odlične ćuftice s povrćem (tri u porciji), koje bi ovde mogle biti idealan prvi korak za poklonike vegetarijanske varijante.

Iz vitrine smo odabrali izuzetno ukusnu, veoma pikantnu sečuansku ljutu piletinu i sjajno spremljenu pohovanu piletinu sa susamom, prelivenu medom. Obe, poprilično velike porcije, donele su svu raskoš boja, ukusa i mirisa Azije, obogaćenu posebnom mešavinom orijentalnih začina, a poslužene su nam sa izvrsnim nudlama, kojima smo dali prednost u odnosu na pirinač i pržene krompiriće. Među jelima koja se posebno poručuju (čeka se desetak minuta), izbor je pao na junetinu s bambusom i šitaki pečurkama, nažalost, gotovo nejestivo žilavu, pa je vešto poigravanje sa začinima otišlo u drugi plan, istovremeno kvareći ukupan pozitivan utisak o ovom mestu. Slatkiši su bili standardni, ali dobri — pohovana banana i pohovan puding uz koje možete birati preliv od meda ili čokolade. Cene su vrlo povoljne, svako jelo može se naručiti u maloj ili velikoj porciji, a kao što smo i navikli u kineskim restoranima, podrazumeva se besplatna dostava za iznos od preko 700 dinara. Quick Wok je pristojno mesto osobenih ukusa, za brz a egzotičan ručak, s tim što je, bar prema našem iskustvu, mnogo bolje odabrati nešto od već unapred spremljenih toplih jela. Adresa: Kraljice Marije 47; Telefon: (011) 38-08-849, (062) 8868-717; Radno vreme restorana i kuhinje: od 10.00 do 22.00; Gradski prevoz: autobus: 25, 26; tramvaj: 2, 5, 6, 7, 14; Kartice: Visa, MasterCard, Maestro, Diners, Dina, American Express; Parking: parkiranje na trotoaru i u okolnim ulicama; treća zona; Jelovnik: na srpskom i engleskom jeziku; Osoblje govori: kineski jezik; Vrsta kuhinje: kineska; Vegetarijanski meni: da; Glavna jela: od 390 do 590 dinara; Dostava: da, minimum 700 dinara; Obrok za dvoje: 1.700 dinara

oktobar 2012. | www.yc.rs | 63


Ivana ĆIRKOVić

KLIMT IN BELGRADE

October 31st to November 13th

Celebrating the 150-year anniversary of the birth of famous Austrian painter Gustav Klimt (1862—1918), the city of Vienna and the Contact Bureau of Vienna in Belgrade – Compress, are organizing Klimt in Belgrade, an exhibition to be held at the Progres gallery from October 31st to November 13th. The exhibition, which has already toured several eastern and southeastern European cities, will showcase high-quality reproductions of Klimt’s artwork. Besides well-known works of art such as The Kiss, Emilie Flege, Adele Bloh-Bauer and others, visitors will also have the opportunity to view reproductions of Hygeia and Girl-Friends II whose originals were destroyed in the fire at Schloss Immendorf in Lower Austria in 1945. The event is sponsored by Austrian jewelry company Frey Wille and will continue on to Sophia (Bulgaria) after its showcasing in Belgrade.

ST. PETERSBURG FESTIVAL BALLET “SLEEPING BEAUTY”th November 8

This brilliant company, which has gathered within itself all that is called the “Russian school of classical ballet” – the strict classic elegance, a fresh breath of the 21st century, a perfect dance performance in combination with a truly royal splendor of costumes and scenery, will perform at the Belgrade arena on November 8th with its show Sleeping Beauty. The story about a beautiful sleeping princess and brave prince who wakes her up with a kiss, Tchaikovsky composed some of his most beautiful music. The magnificent stage design of the production takes the audience to the wonderland of fairies and beauties. Sleeping Beauty is one of the most popular ballets and belongs to the international standard repertoire of the classical ballet. Tchaikovsky himself held it for his best ballet.

STANDUPFESTth2012st

From October 19 to 21

Organization Standup.rs is the founder of StandUpFest — an international festival of this type of comedy to be held for the second time in Belgrade in October, gathering only the best stand up comedians from Serbia and abroad. From October 19th to 21st at Belgrade’s Youth Cultural Center, audiences will be amused by some 20 stand up comedians: the first two festival days are reserved for Serbian and regional performers, while the closing night will be marked by performances from English-speaking comedians hailing from Great Britain, Canada and Australia.

64 | www.yc.rs | oktobar 2012.

POJAČAJ!th

october 24

With the aim of alleviating the day to day lives of those without a roof over their heads, Red Cross Palilula has launched a volunteer event called Pojačaj! (Turn it Up) as a means of helping Belgrade’s homeless population. Thanks to the support of local alternative bands Went and Tough Guys of America, proceeds from the concert to be held on October 24th at Cultural center Grad (tickets cost 200 dinars) will be used for lending emergency assistance to the homeless. This concert follows on the heels of previous two held in May of this year, whose proceeds were used for the purchase of 40 emergency and 250 hygiene packages which were distributed to homeless individuals.

KIDS FEST

October 15th to 21st The most popular children’s fun festival – Film festival Kids Fest — will be held from October 15th to 21st in Belgrade, Novi Sad, Kragujevac and Niš. In Belgrade, the festival’s program will be showcased at the following cinemas: Cineplexx Delta City, Kolosej, Roda Cineplexx and the Syndicate Hall. As always, Kids Fest will present to its audience only the best films from numerous countries, and this year’s list includes France, Great Britain, Spain, Denmark, Germany, Norway, Sweden, the Czech Republic and the Netherlands. Among them are animated 3D films, feature films from international children’s festivals, documentaries on the lives of animals, tender stories about friendship and love, but exciting mysteries as well. Besides many interesting films, visitors also await numerous workshops, games and gifts.


LORD OF THE DANCE October 2oth

Lord of the Dance will perform at the Belgrade arena on October 20th. Michael Flatley, creator and director of this award-winning international dance phenomenon, proved his vision that hearts and minds, united through music and dance, cross all traditional boundaries. His Lord of the Dance continues to shatter box office records all over the world, leaving audiences breathless and clamoring for more. Based on Irish folklore, this classic tale of Good vs. Evil, expressed through the universal language of dance, has thrilled audiences worldwide and catapulted Irish dance to a new dimension and unprecedented worldwide acclaim.

THE CRANBERRIES december 4th

Combining the melodic jangle of post-Smiths indie guitar pop with the lilting, trance-inducing sonic textures of late ‘80s dream pop and adding a slight Celtic tint, the Cranberries became one of the more successful groups to emerge from the pre-Brit-pop UK indie scene of the early ‘90s. Led by vocalist Dolores O’Riordan, whose keening, powerful voice is the most distinctive element of the group’s sound, the group will perform on December 4th at the Sport Hall in Novi Beograd.

DISNEY ON ICE PRESENTS “LET’S CELEBRATE”

from November 15th to 18th

restaurant KONOBICA 

Even though it has been successfully working at the heart of Dorćol for the past year, Konobica has remained one of Belgrade’s most hidden gastronomic secrets. As it is often the case, it was first recognized by foreigners, to the extent that renowned Swiss Air inflight magazine recently listed Konobica in its City guide to Belgrade as one of only several local must destinations when visiting our city. What sets this place apart from the rest is its unpretentiousness and directness combined with high dedication and even higher quality. Here you can enjoy choice favorites of our national cuisine such as ham hock with cabbage, turkey with mlinci or beefsteak, but Konobica is most popular due to its excellent Mediterranean cuisine – always fresh fish exclusively from wild fisheries (bream, dentex, frogfish, rhombus, grey mullet, red mullet, etc), as well as top quality seafood, prepared with authentic herbs and spices according to old recipes, and served in a most authentic manner. The simple yet pleasant interior is includes tables with checkered tablecloths and quaint details like the old china closet and underwater spear-gun (the owner is a passionate free-diving underwater fisherman), a wall decorated with painted fish from the Adriatic, and a cozy garden simply made for enjoyment. Address: Gospodar Jovanova Street no. 42; Phone: (064) 205-3452; Website: www.konobica.rs; E-mail: konobica@sbb.rs; Working hours of restaurant and kitchen: 1 p.m. to 11 p.m.; Transportation: bus: 24, 26, 79; tram: 2, 5, 10; Credit cards: Visa, MasterCard, Maestro, Diners, Dina, American Express; Garden or terrace: yes, summer garden, 20 seats; Parking: on the sidewalk and in nearby streets; 3rd zone; Music: pop, old town; Menu: in Serbian and English; Staff speak: English; Cuisine: Mediterranean, national; Vegetarian menu: yes; Main courses: from 530 to 1.150 dinars; Booking: advisable; Hire: yes; Meal for two: approx. 3.000 dinars

Feld Entertainment invites families to Belgrade’s Arena from November 15th to 18th to turn an ordinary day into an extraordinary one at its new ice extravaganza, Disney On Ice presents Let’s Celebrate!, featuring more than 50 classic and contemporary Disney characters in a captivating compilation of favorite holidays and celebrations from around the world. When you join Mickey Mouse and friends, you will go on a delightful tour of festivities jam-packed with fun surprises, spectacular skating and vibrant costumes. The production’s original storyline transports audiences to exciting events with their favorite Disney characters, including a Valentine’s Day Royal Ball with Princess Tiana; a Very Merry UnBirthday Party with Alice and the Mad Hatter; Jack Skellington’s frightfully festive Halloween party with the Disney Villains; and a Hawaiian luau with Lilo and Stitch.

B

J LO

November 20th Global superstar Jennifer Lopez, who has continually captivated fans for over a decade, is going to perform live on November 20th at the Belgrade Arena as a part of her tour Dance Again. Actress, entertainer, music artist, film & TV producer, fashion designer, entrepreneur and humanitarian, she has been called one of the most powerful and celebrated celebrities in entertainment. J Lo has sold over 55 million records worldwide and starred in multiple box-office #1 films, including Monster-In-Law and The Wedding Planner. In May 2011, Lopez released her highly anticipated album Love and the first single, On The Floor (featuring producer and rapper Pitbull) shot to no.1 in 18 countries and became the most downloaded song of her career.

oktobar 2012. | www.yc.rs | 65


SITO

E Š TO E R I

najnovijih inkarnacija srpskog turbo-folka. Tako nam je Sandra Afrika podarila novi hit Noćas će mi neko napraviti sina. Sandra je manje izbirljiva od Jelene Karleuše, te za pravljenje narečenog sina ne zahteva svetla kazina, a stihovi „haljina na podu — dobar znak je za sreću, ko si ti do jutra znati neću“ odlično oslikavaju radikalizam novog srpskog hedonizma. Moramo li naglasiti da prateći spot naprosto pršti od porno štimunga?

JOŠ KOJU O SLICI U SVETU

REVOLUCIJA KUCA NA VRATA Revolucija, ali ne ona dalekosežna, već tiha i bočna, stiže u Srbiju. U najavi je još nekoliko autobiografskih štiva, a najdalje je ipak otišao izvesni DJ/reper Cvija koji je obznanio da piše autobiografiju pod nazivom Neke želje se prerano ostvare. I gde je tu revolucija? Pa, zaprećeno nam je autobiografijom dvadesettrogodišnjaka koga bismo u napadu najveće darežljivosti mogli nazvati tek poluanonimusom.

REVOLUCIJA JE, ZAPRAVO, VEĆ NA PRAGU Ponuda TV Pink bogatija je za još jednu pričaonicu. „Razgovornica“ Tačno u podne „specifična“ je po tome što dve ne baš obazrive voditeljke postavljaju gostima pitanja pristigla i putem Facebooka ili Twittera. To je otvorilo prostor za sitne, katkad i urnebesne diverzije radoznalih gledalaca, a posebna poslastica stigla je od strane vremešnije gledateljke koja je, tokom telefonskog uključenja, izlaganje (tačnije, lifestyle trućanje) Snežane Dakić glasno prokomentarisala kao „prose..vanje“. Pa ti sad budi slavan!

GORI VATRA...

Ako se novi vlastrodršci odluče za novi Ustav, obavezno moraju ubaciti neku preambulu kojom bi se novinarima i izveštačima bespogovorno zabranilo da izveštaj sa ama baš svakog koncerta u Areni započinju ili naslovljavaju „X zapalio Arenu“. Osim što je davnih dana potrošena stilska figura, reč je o kombinaciji koja neizostavno budi blagu jezu u dušama nežnijih čitalaca. Dvadeset i kusur godina nicala, svečano otvarana svaki čas, dobila i sponzorsko ime... pa da je tek tako pali ko stigne, svaka belosvetska šušumiga. Nije red. Nije, stvarno.

PUNK TURBINA ZA NEROĐENOG SINA Punk žest i beskompromisnost, sva je prilika, našli su dom u nedrima i hitovima 66 | www.yc.rs | oktobar 2012.

Nekada su nam solili pamet time da je važno da ne dajemo povoda čaršiji da nama ispira usta. To „šta će čaršija da kaže“ u novom milenijumu izrodilo se na širem planu u ništa manje beslovesno „kakvu sliku o sebi šaljemo u svet“. Koliko je takva poniznost besmislena i pogubna pokazala je golema euforija kojom su ispraćene pohvale na račun Srbije i ovdašnjih ljudi koje su stigle iz usta mladog Engleza koji se posle tri dana obeznanjivanja svim i svačim izgubio u Beogradu, a kog su na kraju te strašne priče za nešto veću decu pronašli prepadnuti srpski organi reda i mira. Rečima srpske snajke — „Malo nam za sriću treba“.

METINOG CILJA PROMAŠAJ

U silini novih formata TV Pink našlo se mesta i za Pink Target; od bučne najave ostao je samo gnjavežni kvazipolemički talk-shaw u kom Pinkovci nastoje da kritički ospu paljbu po krajnjim produktima svog višedecenijskog delovanja. Voditeljka bi da bude rečita, ali joj skučeni rečnik to ne dopušta, pokušava i da ostavi utisak strogoće, ali stiže tek do respiratornih komplikacija, dok su gosti-voditelji ionako istrajnim plivanjem u estradnom mulju diskreditovali sami sebe, te na kraju, suprotno polaznom planu, kao pobednici

LIFESTYLE HOROR, AL’ PO SRPSKI Bojana Maljević je, valjda u odsustvu smislenijih povoda, obznanila ovdašnjim medijima da uskoro odlazi na operaciju očiju. Navela je i cenu, a priču je garnirala osvrtom na strah svog oca od anestezije. Tako smo saznali ovo: „Moj otac je dvaput operisao oči. Prvi put pre 26 godina, i to na živo, jer nije smeo da primi anesteziju. Dakle, na živo su mu vadili oči i operisali. Pričao mi doktor Stankov da je izgledao kao da je promenio rasu. Bio je potpuno crn u licu.“ Imajući ovo u vidu, dobre su šanse da najavljivani nastavak Otvorenih vrata povuče na horor, i to onaj krvoločne vrste.

ProsejaWWWanje • Najstrašnija jaja na svetu • Osvojio jedan glas, glasao za sebe • Kako jezik provući kroz bradu • Osakaćeni kolačići su sada hit • Portugalski maneken ubio ljubavnika i nosio njegove testise kao amajlije oko ručnog zgloba • Kad žena umisli da je dvotočkaš

izlaze prozvani — Stanija Dobrosavljević koja zanat starlete prikaže u svoj njegovoj zaumnosti i Dunja Ilić koja se proglasi žrtvom ukusa svoje fiktivne publike, a odvaži se da neke od svojih pesama uporedi s nasleđem Janis Joplin.

NA SLOVO, NA SLOVO...

U nedostatku prijemčivijih i zabavnijih vesti, evo nekoliko preporuka najnovijih izdanja koja će biti dostupna na predstojećem Sajmu knjiga. Sve neophodnije od primamljivijeg: • Srpske narodne bajke za decu XXI veka — grupa autora (Čarobna knjiga) • Dosije K — Imre Kertész (Laguna) • Fani i Aleksander — Ingmar Bergman (Geopoetika) • Daj mi svoje srce — Joyce Carol Oates (Agora) • Bogorodica od Cveća — Jean Genet (Službeni glasnik)

HRABRA SRCA, DA VAS VIDIMO SAD... U Srbiji, nekim čudom, opstaje čudna sorta ljudi koji iz nimalo očiglednih pobuda istrajno prate domaći film. Neki bi ih nazvali mazohistima, drugi kompletistima, za treće to su naprosto čudaci, a možda neko u toj odanosti prepozna i koju trunku hrabrosti. Elem, ti i takvi su pred značajnim testom svojih sposobnosti, jer kreće sezona domaćih premijera. Led, Jelena, Marija, Katarina, Artiljero, Smrt čoveka na Balkanu, Kad svane dan... slabo šta tu sluti na iole dobro, ali da vidimo, na muci (pa bila ona i filmskog soja) poznaju se junaci.

3 : 0 ZA TEBE, AL’ HAJDE DA IGRAMO DO PET Prođe početak još jedne jeseni, a od Parade ponosa ni jednog ni drugog. Država je položila koplje pred čak ni toliko glasnim pretnjama dežurnih huligana i jedne vanparlamentarne stranke sumanutih nazora. A s druge strane, organizatori su i ovog puta briljirali u pogledu autogolova u ključnom trenutku igre. Slaba vajda od prava i ponosa za sve ovde. Da citiramo bivšeg predsednika: „Vidimo se u nekom drugom filmu“.



Yellow Cab 132