Page 1

Ivan Zelić

VODIČ KROZ FILOZOFIJU

Novo prošireno izdanje VERBUM


Ivan Zelić VODIČ KROZ FILOZOFIJU


Ivan Zelić

VODIČ KROZ FILOZOFIJU 3. prošireno izdanje

VERBUM Split, 2017.


Biblioteka:

Posebna izdanja 26. Urednik: mr. sc. Petar Balta © Copyright Verbum, Split, 2017. Sva prava pridržana. Nijedan se dio ove knjige ne smije umnožavati, fotokopirati, reproducirati ni prenositi u bilo kakvu obliku (elektronički, mehanički i sl.) bez prethodne pisane suglasnosti nakladnika. Izvršna urednica: Ljiljana Jurinović, prof. Recenzenti: prof. dr. sc. Borislav Dadić, Odjel za filozofiju Sveučilišta u Zadru prof. dr. sc. Anto Mišić, Fakultet filozofije i religijskih znanosti Sveučilišta u Zagrebu Lektura: Anđa Jakovljević, prof. Slike br. 1–3 preuzete su iz Peter Kunzmann / Franz-Peter Burkard / Franz Wiedmann, dtv-Atlas Philosophie, ilustrirao Axel Weiß © 1991 Deutscher Taschenbuch Verlag, München, Deutschland Za nakladnika: dr. sc. Miro Radalj ISBN 978-953-235-571-0 CIP zapis dostupan u računalnome katalogu Sveučilišne knjižnice u Splitu pod brojem 161211070


Supruzi Mariji


PREDGOVOR TREĆEMU IZDANJU

™ PREDGOVOR TREĆEMU IZDANJU

Prvo izdanje ove knjige rasprodano je za manje od godinu dana i odmah je tiskano drugo neizmijenjeno izdanje. U ovo treće izdanje unijeli smo neke izmjene koje su u puno većoj mjeri dopune nego ispravci. Time su zadržane sve one odlike knjige koje su cijenili čitatelji prva dva izdanja, a dopune u ovomu izdanju trebale bi dati još potpuniju i ažurniju sliku cjeline. U drugomu dijelu knjige “B. Povijest filozofije” posebno je dopunjen prikaz novije filozofije, u svijetu i u Hrvatskoj. Zadržano je načelo da se u povijesnomu dijelu ne govori o živim filozofima. Kako su nakon prvoga izdanja umrli neki značajni filozofi, oni su prikazani u ovomu izdanju. Dodano je i nekoliko drugih da bi slika novije filozofije bila potpunija. U trećemu dijelu knjige “C. Problemi filozofije” dodano je novo poglavlje “Logika i filozofija logike”. To će čitateljima olakšati razumijevanje cijele knjige, posebno onima koji nisu dovoljno upoznati s logikom. Logika je nažalost u sustavu obrazovanja zanemarena, danas velik broj ljudi može završiti fakultetski studij i čak postići doktorat znanosti, a da nikada nisu ništa učili o logici. Izmijenjena je i značajno ažurirana “Literatura za daljnje čitanje” na kraju knjige. U nju su uključena važnija djela koja su tiskana nakon prvoga izdanja, a takvih i na hrvatskomu jeziku ima veći broj. Brisana su djela koja su prije bila dostupna na internetu, a više nisu, kao i neka druga djela da lista ne bi bila predugačka.

7


IZ PREDGOVORA PRVOMU IZDANJU

™ IZ PREDGOVORA PRVOMU IZDANJU

Ova knjiga je namijenjena široku krugu čitatelja. Budući da ne pretpostavlja nikakvo prethodno znanje iz filozofije, dostupna je svakom inteligentnu čitatelju, svakomu tko želi upoznati razumske i argumentirane odgovore na ona temeljna, zadnja pitanja o svijetu i životu. To uključuje i one koji nisu nikako imali priliku upoznati filozofiju u svome školovanju, one koji su mogli upoznati jedino njezinu karikiranu i ideologiziranu sliku, kao i sve one koji žele svoje znanje proširiti i produbiti. Knjiga će vrlo dobro doći i svima onima koji sada upoznaju filozofiju, učenicima i studentima, kao i onima koji je predaju. Gimnazijalcima koji uče filozofiju u školi, a žele dublji, sustavniji i kritičniji prikaz; studentima filozofije koji su na početku studija i trebaju uvod u studij i vodič kroz studij; studentima filozofije koji su već odmakli u studiju ili su čak na kraju studija pa trebaju sintezu i sustavan pogled; profesorima filozofije koji traže sustavan i kritički prikaz, a opet i s mnogim vrijednim detaljima. Ova knjiga se od drugih sličnih razlikuje u nekim bitnim točkama. Prvo, misli velikih filozofa se ne samo izlažu, nego se pokazuje i zašto su oni nešto mislili, kako su došli do svojih ideja (više logički nego povijesno) te koje su argumente za njih iznosili. Drugo, filozofske ideje se ne samo tumače, nego se i kritički vrjednuju. Treće, poseban naglasak je stavljen na sustavnost mišljenja i izlaganja, na međuzavisnost pojedinih teza. Neke misli su međusobno nespojive, proturječne, a druge opet nužno logički slijede jedne iz drugih; o svemu tome nužno treba voditi računa. Četvrto, izbjegava se pretjerana povijesnost, kronična bolest nastave filozofije u Hrvatskoj. Zato osim (uobičajena) povijesno-

9


IZ PREDGOVORA PRVOMU IZDANJU

ga dijela, ova knjiga ima i opsežan sustavni i problemski dio. Temeljna filozofska pitanja i problemi se tu sagledavaju iz raznih perspektiva, iznose se i važu argumenti na kojima se zasnivaju različiti pokušaji rješenja. Ukazuje se na međuzavisnost odgovora na različita pitanja jer određeno rješenje jednoga problema utječe na rješenje drugoga, a ponekad ga i potpuno određuje. Pokazuje se da postoji vrlo ograničen broj mogućih odgovora. Čitatelj(ica) će uvidjeti da se filozofija ne bavi nekim apstraktnim pitanjima bez ikakve veze sa životom, nego naprotiv, da kritički i sustavno analizira stavove koji bitno određuju cijeli ljudski život, ali ih većina ljudi slijedi nesvjesno i bez razmišljanja o njima. Ako, pak, čovjek zaista želi biti čovjek, a ne ovca (koja ide za stadom bez razmišljanja), onda se treba služiti svojim razumom, vrjednovati argumente i zauzimati vlastiti argumentiran stav s obzirom na temeljna životna pitanja. U tome mu mišljenja najvećih mislilaca mogu (i moraju) biti pomoć i putokaz. Zbog uske međusobne povezanosti različitih poglavlja, posebno onih problemskih s povijesnima, tekst sadrži u zagradama brojne upute na druge dijelove knjige. Tako npr. oznaka “( C.4.1.)” znači: “Vidi treći dio, četvrto poglavlje, prvi odjeljak!” Radi veće jasnoće knjiga sadrži i više shematskih prikaza koji su pregledna sinteza tumačenja u tekstu. Iako knjiga sama za sebe čini zaokruženu cjelinu, ona sadrži i vodič za one koji žele ići dalje u upoznavanju filozofije. To je “Literatura za daljnje čitanje” na kraju knjige. Ona upućuje na djela i na hrvatskome i na stranim jezicima (najviše na engleskome, koji je većini čitatelja najpoznatiji), i to ne jedino na tiskana djela, nego i na ona dostupna na internetu. Na kraju, autor će biti zahvalan svim čitateljima koji mu elektronskom poštom pošalju svoje primjedbe i eventualne upite (e-mail adresa na koju se može pisati autoru je: ivan.zelic3@st.t-com.hr).

10


A. UVOD U FILOZOFIJU

“Neistraženi život nije vrijedan življenja.” Sokrat


ŠTO JE FILOZOFIJA

™ ŠTO JE FILOZOFIJA

1. 15.

1. 1. Uvod Riječ “filozofija” se dosta često susreće u svakodnevnome govoru i u medijima, svi su sigurno već čuli tu riječ. Međutim, mnogi ljudi ni približno ne znaju njezino pravo značenje. U kolokvijalnome govoru imenica “filozofija”, i još više glagol “filozofirati”, imaju uglavnom negativno, pogrdno značenje, pa označavaju isprazno mudrijašenje, beskorisno igranje riječima. Možemo zapaziti da slično vrijedi i za neke druge riječi, kao što je npr. “politika”. Zato je prirodno početi od početka, tj. od pitanja: “Što je filozofija?” U ovome prRimski pisac i političar Ciceron (1. st. prije Krista) piše vom dijelu knjige da je riječ “filozofija” prvi upotrijebio slavni grčki makoji se bavi uvo- tematičar Pitagora (6. st. prije Krista). Došavši u grad dom u filozofiju Fliunt na Peloponezu zadivio je tamošnjega tiranina Lesteći ćemo tek os- onta svojim znanjem i rječitošću. Na Leontovo pitanje u novni pojam o filo- koje se umijeće nabolje razumije, Pitagora je odgovorio zofiji. Bit će puno da je on filozof. Usporedio je ljudski život s olimpijskim jasnije što je ona igrama na kojima su se okupljali svi Grci. Na igre dolaze kada se malo upo- tri vrste ljudi: jedni traže slavu, drugi dobitak, a treći zna njezina povijest žele sve stvari što bolje upoznati. Ti treći su ljubitelji mudrosti, filozofi. (drugi dio knjige) i njezini osnovni problemi, glavni pokušaji odgovora na njih i međuzavisnost raznih pitanja i odgovora (treći dio knjige). Filozofija je nastala u antičkoj Grčkoj, pa je i riječ “filozofija” starogrčka riječ (N48@F@N\", čitaj: filosofía). Nastala je od riječi

13


UVOD U FILOZOFIJU

N48Xo (čitaj: filéo), što znači “ljubim”, i riječi F@N\" (čitaj: sofía), što znači “mudrost”. Tako bi riječ “filozofija” doslovno značila “ljubav prema mudrosti” (o tome kako je po tradiciji nastala riječ “filozofija” vidi tekst u okviru). Treba zapaziti da su se stari filozofi skromno nazvali tek ljubiteljima mudrosti, a ne mudracima. Aristotel, najveći grčki filozof ( B.4.), navodi tumačenje da je mudar jedino Bog, dok čovjek može biti samo ljubitelj mudrosti. On ipak naglašava da iako cilj postizanja mudrosti nadilazi mogućnosti jednoga čovjeka, iz niza malih pojedinačnih doprinosa nastaje nešto veliko.

Riječ “filozofija” je iz starogrčkoga prešla gotovo nepromijenjena u mnoge druge jezike, pa i u hrvatski (na primjer latinski: philosophia; engleski: philosophy; njemački: Philosophie; francuski: philosophie; talijanski: filosofia; ruski: философия).

1. 2. Predmet i osobine filozofije Što proučava filozofija? Odgovor je iznenađujući: proučava sve što postoji, sve bez iznimke! Zar je to moguće? U čemu je onda razlika prema drugim znanjima? Filozofija ne istražuje pojedinosti, nego ono što je najbitnije i najopćenitije u svijetu i čovjeku (baš zato je teška!). Filozofija traži odgovore na ona “zadnja” pitanja “zašto?” Klasična definicija filozofije, koja također potječe od Aristotela, definira filozofiju kao znanstvenu spoznaju prvih uzroka i prvih principa svih stvari, svega što postoji (riječ “znanost” je višeznačna, o tome ćemo govoriti u sljedećemu poglavlju). Klasični filozofi su posebno naglašavali mudrosni karakter filozofije. A biti mudar po njima ne znači znati puno stvari (tj. ne znači posjedovanje velikoga broja sporednih informacija!), nego znači znati one bitne stvari od kojih sve drugo zavisi. To se ostvaruje u upoznavanju prvih principa i uzroka o kojima govori Aristotel.

14


ŠTO JE FILOZOFIJA

Baš zbog traženja odgovora na ona zadnja pitanja filozofija se razlikuje od drugih disciplina i od razmišljanja u svakodnevnome životu. Naime, u drugim područjima se uvijek polazi od nekih početnih prešutnih pretpostavki koje se ne ispituju. Naprotiv, u filozofiji se ne prihvaćaju bez pogovora nikakve pretpostavke, sve je predmet preispitivanja. Dalje, klasični filozofi su naglašavali znanstveni karakter filozofije. Naime, filozofi traže odgovor na ta zadnja pitanja “zašto?” na kritičan način (za razliku od npr. mitova). Traže ga i izlažu na metodičan, sustavan i do kraja domišljen način (za razliku od npr. poslovica, aforizama i sl.). Dakle, za razliku od svakodnevnoga razmišljanja, tu se radi o sustavnu, domišljenu i obrazloženu, dokazanu odgovoru na ona zadnja pitanja o svijetu i životu na koje se može i treba naći utemeljen odgovor. Stari su filozofi naglašavali i da filozofija nije samo teorijska znanost, nego i “slobodna znanost”. To bi značilo da se ne bavi svojim pitanjima radi neke neposredne praktične koristi, nego radi znanja kao takva. Danas bi mnogi pomislili da je to nedostatak, da pokazuje kako je filozofija beskorisna. Čini im se očitim da je neposredno upotrebljivo praktično znanje najkorisnije. Da bismo se uvjerili u suprotno, dovoljno je promisliti da čovjek sve čini zbog nekoga cilja, te da daljnji ciljevi određuju bliže ciljeve (koji su samo put i sredstvo za doseći dalje). Stoga pitanje “zašto?” dolazi prije pitanja “kako”, a na ona zadnja pitanja “zašto?” odgovor traži baš filozofija. Koji su izvori filozofije, zašto su ljudi počeli i zašto počinju filozofirati? Kako također ukazuje Aristotel, izvori filozofije su čuđenje, divljenje, znatiželja i sumnja (ništa ne uzeti zdravo za gotovo!). Polazište filozofije je sve predfilozofsko znanje i iskustvo kojim manje-više svaki čovjek raspolaže. Međutim, filozofija sve ovo nastoji kritički prosuditi i vrjednovati.

15


UVOD U FILOZOFIJU

1. 3. Nezaobilaznost filozofije Iako možda izgleda previše apstraktnom, filozofija ima itekako praktične posljedice za život. Ona svojim odgovorima na zadnja pitanja “zašto?” donosi zapravo jedan pogled na svijet koji određuje i razmišljanje i svakodnevne postupke čovjeka. Traženje odgovora sve dalje i dalje na pitanja “zašto?” u nekome je smislu, manje-više, zajedničko svim ljudima, s tim počnu već mala djeca. Odrasli to čine posebno u tzv. “graničnim” situacijama susreta s teškom bolešću ili smrću, s teškim razočaranjem u životu, kada se najprije nametne pitanje o smislu života. U tome smislu se može govoriti o “predznanstvenoj filozofiji”. Ona je obično prilično naivna, bez obzira na ugled pojedinca na nekome drugom području (na primjer u znanosti ili umjetnosti). Međutim, to pokazuje da se Neki ljudi doživljavaju filozofsko preispitivanje svojih tečovjeku neka pimeljnih uvjerenja kao osobni napad. To preispitivanje ne mora imati razoran učinak, nego može biti pročitanja nameću, da šćavajuće. Može nam pokazati što smo sve nekritički to nisu stvari koprihvatili od predrasuda sredine, vremena i sl. te gdje je zanimaju sasu naši stavovi međusobno proturječni. Cilj preispitimo one koji “nevanja je razumjeti zašto se nešto prihvaća, pa stoga maju pametnijemože imati i izgrađujući učinak, može neka uvjerenja ga posla”. i učvrstiti. Osim toga, u svim svojim postupcima, riječima i djelima čovjek pretpostavlja neke odgovore na temeljna filozofska pitanja. To obično nije svjesno, niti on razmišlja da to ukljuFilozofi djeluju na događanja posredno i “s odgodom”, čuje odgovor na ali ne manje važno. Njihov se utjecaj pokaže kada njitemeljna pitanja, hove ideje budu široko usvojene i uđu u “duh vremena”. niti je svjestan Noviji primjer za to je G. W. F. Hegel, njemački filozof otkuda je ne razkoji je umro u prvoj polovici 19. stoljeća ( B.15.). Njemišljajući “pogove su ideje posredno, ali bitno, utjecale na nacizam i komunizam, političke pokrete koji su odredili povijest kupio” neke od20. stoljeća. govore kao sa-

16


ŠTO JE FILOZOFIJA

morazumljive. Sve ovo nam pokazuje da se filozofija ne može izbjeći, pitanje je samo hoće li ona biti svjesna, razumna i kritična ili neće.

17


UVOD U FILOZOFIJU

™ RAZGRANIČENJE FILOZOFIJE

2. 15.

2. 1. Filozofija i znanost Treba upozoriti da se riječ “znanost” rabi u dva različita značenja. U širemu značenju znanost obuhvaća svako sustavno, kritičko i dokazano znanje. U užemu značenju ta riječ označava samo tzv. empirijske (od grč. empeiría = iskustvo), odnosno eksperimentalne znanosti (od lat. experimentum = pokus). Zato nije moguće odgovoriti na pitanje o odnosu filozofije i znanosti, a da se ne zna što se misli pod riječju “znanost”. Tijekom povijesti su filozofija i znanost dugo vremena bile istovjetne, odnosno filozofija je sadržajno obuhvaćala sve znanosti. Pojedine znanosti su se postupno Pojmovno izjednačavanje filozofije i znanosti trajalo je izdvajale iz filozojoš i dulje nego sadržajno. Na primjer, klasično djelo moderne fizike, glavno djelo Isaaca Newtona iz druge fije i osamostaljivapolovice 17. stoljeća, naslovljeno je “Philosophiae natule. Astronomija je ralis principia mathematica” (“Matematička načela pribila osamostaljena rodne filozofije”!). već u starome vijeku, a počevši od 17. stoljeća počinju se osamostaljivati i druge prirodne, te od 19. stoljeća i društvene znanosti. Kasnije se i naziv “znanost” velikim dijelom ograničilo na te posebne znanosti, često samo na prirodne (npr. u engleskome jeziku riječ “science” znači “prirodna znanost”). Ove posebne znanosti imaju svoj ograničen predmet istraživanja (npr. botanika biljke, zoologija životinje itd.). One imaju i svoje posebne karakteristične metode istraživanja (među njima se

18


RAZGRANIČENJE FILOZOFIJE

ističe eksperimentalna metoda). Imaju također i poseban vid pod kojim promatraju svoj predmet (na primjer medicina promatra čovjeka pod biološkim vidom, psihologija pod psihičkim, sociologija pod vidom društvenoga bića itd.). Posebne znanosti su svojim predmetom, metodama i vidom istraživanja ograničene, ali to samo po sebi nije nedostatak. Baš specijalizacija im daje i određenu efikasnost i prodornost. Međutim, tvrdnja da je jedino moguće znanje samo ono što ga daju posebne znanosti nije uopće znanstvena, nego filozofska teza, i to pogrješna. Filozofija, naprotiv, nije ni po predmetu ni po metodi ograničena kao posebne znanosti. Ona istražuje sve stvari, nema ograničenja u predmetu. Može se služiti bilo kojom prikladnom metodom, nema ograničenja u metodama. Svoj predmet uvijek gleda pod vidom prvih uzroka, tj. traži odgovor na ona zadnja pitanja “zašto”. Sve posebne znanosti su u svojim temeljima zavisne od filozofije. One ne ispituju “prve uzroke” kao filozofija, nego ono što se naziva bližim ili “drugotnim uzrocima”. Na posebne znanosti čak ne spada ni istraživati svoje vlastite temeljne pretpostavke i metode. Primjeri pitanja koje one ne postavljaju su: postoje li i što su prirodni zakoni, što je istina, kako je možemo spoznati i kako možemo znati da smo je spoznali, što je dokaz i koji su oblici dokaza valjani itd. Odgovore na takva pitanja posebne znanosti pretpostavljaju, ali ih ne istražuju, to je područje filozofije. Brzim razvojem posebnih znanosti javilo se mišljenje da će filozofije nestati ili da je ona suvišna. Međutim, činjenice pokazuju drukčije. Pokazuje se da razvoj znanosti ne smanjuje filozofsku problematiku, nego baš naprotiv, otvara nove filozofske probleme. Sam razvoj znanosti nužno traži “učvršćivanje temelja” (kao kod nadograđivanja zgrade). Dobar primjer za to je razvoj matematike i fizike u 19. i 20. stoljeću. Osim toga, ona zadnja pitanja “zašto?” nikako se ne mogu ignorirati, a odgovor na njih ne možemo naći u znanostima jer to ne spada u njihov predmet.

19


UVOD U FILOZOFIJU

Možemo zaključiti da u širemu značenju riječi “znanost” filozofija jest znanost, i to dapače, kako su je nazivali, “kraljica znanosti”. Naprotiv, u užemu značenju riječi “znanost” filozofija nije znanost i bitno se razlikuje od znanosti. Spomenimo da to jednako vrijedi i za matematiku i za teologiju.

2. 2. Filozofija i religija U kontekstu odnosa između filozofije i religije obratit ćemo pozornost na spoznajnu stranu religije, iako ona nikako nije jedina, pa mogli bismo reći, ni najvažnija dimenzija religije. Ipak, ta strana se često zanemaruje ili podcjenjuje, a potrebno je uočiti i shvatiti njezinu važnost. Svaka religija donosi neke tvrdnje o čovjeku, životu i svijetu. One moraju biti ili istinite ili lažne. Neke religije se za utemeljenje svojih tvrdnja pozivaju na ljudske ideje, a druge na ono što je sam Bog objavio. Ako su zaista utemeljene na Božjoj objavi, onda ne mogu biti lažne. Važno je razlikovati prirodne religije (koje se temelje Pitanje odnosa samo na ljudskome domišljanju) i objavljene religije između filozofije i (koje se temelje na Božjoj objavi). Većina religija se i religije se posebno ne poziva na Objavu. To čine samo židovstvo, islam i kršćanstvo (zanimljivo je zapaziti da se sve tri u značajnopostavlja kao pitame dijelu pozivaju na istu objavu). Kod prirodnih religija nje odnosa između Istoka su filozofija, religija i mit puno više izmiješani i filozofije i teologije. nije ih lako razgraničiti u našemu europskom značenju A što je teologija? riječi (filozofskih elemenata ima najviše u Indiji i Kini). To je znanost koja Filozofija se javila i razvijala u Europi i na Bliskome istoproučava Boga, te ku, dakle na području triju objavljenih religija. svijet i čovjeka ukoliko su u svezi s Bogom, a na temelju objave Božje. Ona dakle donosi sustavno razumijevanje vjere. U kakvu su dakle odnosu filozofija i teologija? Bitna sličnost između filozofije i teologije jest u predmetu, u tome što odgovaraju na mnoga ista temeljna, zadnja pitanja. Međutim, i s obzirom na predmet postoje razlike, tj. ima pitanja koja

20


RAZGRANIČENJE FILOZOFIJE

im nisu zajednička. Primjer za isključivo filozofska pitanja daje nam logika, koja se bavi oblicima valjane misli. S druge strane, Božja objava donosi neke stvari do kojih ljudski um ne može doći (i nije došao), pa su to isključivo teološka pitanja. Bitna razlika između filozofije i Iako je (naravno) moguće biti vjernik bez filozofije, nije teologije je u razli- moguće biti teolog bez poznavanja filozofije (zato je čitu načinu pristupa opsežan studij filozofije uključen u program studija na katoličkim teološkim učilištima). Službeni stav Katoličke tim pitanjima. FiloCrkve o važnosti filozofije i odnosu filozofije i Objave zofija se temelji je- može se upoznati u enciklici pape Ivana Pavla II. “Fides dino na ljudskome et ratio” (“Vjera i razum”, prevedena je i na hrvatski jerazumu, a teologi- zik). Vrijedi spomenuti da je Ivan Pavao II. prije izbora ja na Božjoj objavi. za papu bio 25 godina sveučilišni profesor filozofije u A što je s eventual- Lublinu u Poljskoj. nim neslaganjem u zaključcima? Ako izgleda da se javlja neslaganje, jedni filozofi će tražiti pogrješku u postupku u svome (ili tuđem) zaključivanju (uvijek samo filozofskim metodama). Neki drugi će odbaciti Objavu (ili možda jedno shvaćanje Objave). Treba uočiti da se Objava ne može djelomično odbaciti (kako mnogi ljudi nelogično čine). Ako dolazi od Boga, onda je u njoj sve istina i nerazumno je pomisliti da je nešto pogrješno. Ako ipak ima nešto pogrješno, onda ona ne može bi- Važno je napomenuti da Katolička Crkva (kao i manjim ti od Boga. Treba dijelom pravoslavne crkve) ima i autentično tumačenje međutim uzeti u Objave, iza kojega opet stoji Božji autoritet. S tim treba obzir da čovjek mo- računati kada se govori o krivu shvaćanju Objave (neke že Objavu i krivo ra- stvari su sigurno definirane, druge nisu, mjerodavan je zumjeti. Problema- službeni stav Crkve, a ne bilo kojega pojedinca!). tika odnosa filozofije i religije opširnije se obrađuje i u nekim drugim poglavljima ( B.6.2. i B.9.3.7.).

21


UVOD U FILOZOFIJU

2. 3. Filozofija i umjetnost Više negoli od znanosti i religije, filozofija se razlikuje od umjetnosti, iako i s njom ima zajedničkih osobina. I prava umjetnost osvjetljava ono što je najdublje u svijetu i životu. Međutim, ona na to više ukazuje i to pokazuje, a ne tumači. Vrijedna umjetnost pokazuje uvijek nešto što je općeprisutno u svijetu i životu, baš zato i jest trajno vrijedna u svim vremenima. Međutim, umjetnost je više usmjerena prema osjetilnome doživljaju; to vrijedi i za medij i za način izražavanja, kao i za način primanja. Naprotiv, filozofija se iskazuje u pojmovima, mislima i u jednome znanstve­ Nobelovu nagradu za književnost dobila su četvorica nom sustavu. Mnofilozofa: 1908. Rudolf Eucken (1846.–1926.), 1927. ge se stvari lakše Henry Bergson (1859.–1941.), 1950. Bertrand Russell mogu pokazati ne(1872.–1970.) i 1964. Jean-Paul Sartre (1905.–1980.). go pojmovno izraOd njih je samo Sartre pisao i klasična književna djela, ziti, a tako ih je a samo on je nagradu i odbio. moguće i upečatljivije doživjeti. Zato umjetnost može neposrednije djelovati na ljude. Možemo i umjetnost navesti kao jedan od izvora filozofije, jer ona potiče ljude da dožive i uvide neke stvari, pa onda počnu postavljati pitanja o svijetu i životu.

22


SADRŽAJ

™ SADRŽAJ

Predgovor trećemu izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Iz predgovora prvomu izdanju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 A. UVOD U FILOZOFIJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Što je filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2. Predmet i osobine filozofije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Nezaobilaznost filozofije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Razgraničenje filozofije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Filozofija i znanost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Filozofija i religija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Filozofija i umjetnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Podjela filozofije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Filozofija i njezina povijest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1. Važnost povijesti filozofije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2. Cilj i metode istraživanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3. Zablude u povijesti filozofije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.4. Razdoblja povijesti filozofije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

11 13 13 14 16 18 18 20 22 23 27 27 28 29 30

B. POVIJEST FILOZOFIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . I. Antička filozofija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Predsokratovci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2. Tales i miletska škola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Heraklit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.4. Pitagora i pitagorejci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

33 35 37 37 38 38 38

355


SADRŽAJ

1.5. Parmenid i elejska škola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 1.6. Demokrit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 2. Sofisti i Sokrat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 2.1. Sofisti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 2.2. Sokrat – život . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 2.3. Sokrat – filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 2.3.1. Metoda i spoznaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 2.3.2. Etika i antropologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 2.3.3. Osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 3. Platon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 3.1. Život. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 3.2. Djela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 3.3. Filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 3.3.1. Ideje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 3.3.2. Bog i svijet. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 3.3.3. Spoznaja: umna i osjetilna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 3.3.4. Alegorija špilje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 3.3.5. Čovjek i njegova duša . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 3.3.6. Etika i vrline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 3.3.7. Društvo i država . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 3.3.8. Umjetnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 3.3.9. Osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 4. Aristotel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 4.1. Život. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 4.2. Djela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 4.3. Filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 4.3.1. Platon i Aristotel: ideja i forma . . . . . . . . . . . . . . . . 60 4.3.2. Spoznaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 4.3.3. Klasifikacija znanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 4.3.4. Logika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 4.3.5. Kategorije: supstancija i akcidenti. . . . . . . . . . . . . . 64

356


SADRŽAJ

4.3.6. Materija i forma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 4.3.7. Promjena: potencija i akt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 4.3.8. Uzroci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 4.3.9. Prvi uzrok: Bog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 4.3.10. Čovjek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 4.3.11. Etika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 4.3.12. Politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 4.3.13. Estetika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 4.3.14. Osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 5. Helenistička i rimska filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 5.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 5.2. Epikur i epikurejci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 5.3. Stoici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 5.4. Skeptici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 5.5. Plotin i neoplatonizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 II. Srednjovjekovna filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 6. Filozofija i kršćanstvo: patristika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 6.1. Kršćanstvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 6.2. Filozofija i kršćanstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 6.3. Patristika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 7. Aurelije Augustin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 7.1. Život. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 7.2. Djela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 7.3. Filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 7.3.1. Spoznaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 7.3.2. Bog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 7.3.3. Čovjek i svijet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 7.3.4. Dobro i zlo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 7.3.5. Povijest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 7.3.6. Osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

357


SADRŽAJ

8. Uspon skolastike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 8.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 8.2. Boetije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 8.3. Anselmo iz Canterburyja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 8.4. Abelard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 8.5. Filozofija u 12. i 13. stoljeću . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 8.6. Bonaventura – život i djela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 8.7. Bonaventura – filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 8.8. Albert Veliki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 9. Toma Akvinski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 9.1. Život. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 9.2. Djela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 9.3. Filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 9.3.1. Aristotel i Toma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 9.3.2. Bitak, bit i biće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 9.3.3. Postoji li Bog. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 9.3.4. Kakav je Bog. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 9.3.5. Svijet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 9.3.6. Spoznaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 9.3.7. Razum i vjera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 9.3.8. Čovjek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 9.3.9. Etika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 9.3.10. Politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 9.3.11. Osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 10. Suton skolastike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 10.1. Duns Skot – život i djela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 10.2. Duns Skot – filozofija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 10.3. Ockham . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 10.4. Renesansa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 10.5. Druga skolastika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 10.6. Suárez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

358


SADRŽAJ

III. Ranija moderna filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 11. René Descartes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 11.1. Život. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 11.2. Djela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 11.3. Filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 11.3.1. Otac moderne filozofije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 11.3.2. Metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 11.3.3. Metodička sumnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 11.3.4. Bog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 11.3.5. Svijet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 11.3.6. Čovjek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 11.3.7. Osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 12. Racionalizam nakon Descartesa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 12.1. Spinoza – život i djelo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 12.2. Spinoza – filozofija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 12.3. Pascal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 12.4. Leibniz – život i djela. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 12.5. Leibniz – filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 13. Empirizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 13.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 13.2. Locke – život i djela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 13.3. Locke – filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 13.4. Berkeley . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 13.5. Hume – život i djela. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 13.6. Hume – filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 14. Immanuel Kant . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 14.1. Život. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 14.2. Djela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 14.3. Filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 14.3.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 14.3.2. Vrste sudova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

359


SADRŽAJ

14.3.3. Spoznaja: prostor i vrijeme. . . . . . . . . . . . . . . . . . 14.3.4. Spoznaja: kategorije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14.3.5. Antinomije čistoga uma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14.3.6. Etika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14.3.7. Postulati praktičnoga uma . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14.3.8. Estetika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14.3.9. Osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15. G. W. F. Hegel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15.1. Život. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15.2. Djela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15.3. Filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15.3.1. Apsolutni idealizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15.3.2. Dijalektika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15.3.3. Enciklopedijski sustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15.3.4. Filozofija duha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15.3.5. Apsolutni duh . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15.3.6. Osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

150 151 152 153 154 155 156 158 158 158 159 159 160 161 161 162 163

IV. Novija filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16. Marx, Engels i marksizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.1. Marx i Engels – životi i djela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.2. Marx i Engels – filozofija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.2.1. Udio Marxa i Engelsa u marksizmu . . . . . . . . . . 16.2.2. Povijesni materijalizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.2.3. Dijalektički materijalizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.2.4. Filozofske posljedice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.2.5. Osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16.3. Marksizam u 20. stoljeću. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17. Kierkegaard i filozofija egzistencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17.1. Kierkegaard – život i djela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17.2. Kierkegaard – filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17.2.1. Kritika Hegela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

165 167 167 168 168 168 169 170 171 172 173 173 173 173

360


SADRŽAJ

17.2.2. Čovjekova egzistencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 17.2.3. Stadiji života. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 17.2.4. Osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 17.3. Filozofija egzistencije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 17.4. Heidegger – život i djela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 17.5. Heidegger – filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 17.5.1. Problem bitka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 17.5.2. Tubitak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 17.5.3. Zaokret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 17.5.4. Osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 17.6. Sartre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 17.7. Marcel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 17.8. Berdjajev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 18. Pozitivizam i analitička filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 18.1. Pozitivizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 18.2. Mill . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 18.3. Russell . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 18.4. Wittgenstein – život i djela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 18.5. Wittgenstein – filozofija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 18.5.1. Filozofija „Tractatusa“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 18.5.2. Filozofija „Filozofskih istraživanja“ . . . . . . . . . . 189 18.5.3. Osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 18.6. Logički pozitivizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 18.7. Popper . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191 18.8. Analitička filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192 18.9. Quine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 18.10. Anscombe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 19. Neoskolastika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 19.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 19.2. Neotomizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 19.3. Maritain – život i djela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198

361


SADRŽAJ

19.4. Maritain – filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19.4.1. Tomizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19.4.2. Stupnjevi znanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19.4.3. Cjeloviti humanizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19.5. Gilson. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19.6. Garrigou-Lagrange . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19.7. Fabro . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19.8. Pieper . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19.9. Krąpiec. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19.10. McInerny . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20. Drugi noviji filozofi i pravci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.1. Nietzsche . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.2. Pragmatizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.3. Neokantovci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.4. Neohegelovci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.5. Bergson . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.6. Husserl – život i djela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.7. Husserl – filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.8. Fenomenologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.9. Scheler . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.10. Ingarden . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.11. Hildebrand . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.12. Hartmann . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.13. Gadamer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.14. Postmoderna. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20.15. Derrida. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

199 199 200 201 201 203 204 205 206 207 209 209 210 211 211 211 212 213 215 216 217 218 219 221 222 222

V. Hrvatska filozofija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21. Starija hrvatska filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.2. Hrvatska filozofija do 15. stoljeća . . . . . . . . . . . . . . . . 21.3. Herman Dalmatin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

225 227 227 227 229

362


SADRŽAJ

21.4. Hrvatska filozofija od 15. do 17. stoljeća. . . . . . . . . . . 21.5. Frane Petrić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.6. Hrvatska filozofija od 17. do 19. stoljeća. . . . . . . . . . . 21.7. Ruđer Bošković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22. Novija hrvatska filozofija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22.1. Hrvatska filozofija do 1918. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22.2. Hrvatska filozofija od 1918. do 1945. . . . . . . . . . . . . . 22.3. Hrvatska filozofija od 1945. do 1990. . . . . . . . . . . . . . 22.4. Hrvatska filozofija nakon 1990. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

230 232 234 235 237 237 238 239 242

C. PROBLEMI FILOZOFIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Filozofija spoznaje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2. Što je znanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Možemo li nešto znati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.4. Kakva je osjetilna spoznaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5. Kakva je razumska spoznaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.6. Što možemo znati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.7. Što je istina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Metafizika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Problem univerzalija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Biće i bitak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Svojstva bića . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5. Struktura bića . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6. Vrste bića. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.7. Uzroci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.8. Prvi uzrok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.9. Dokazi da Bog postoji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Filozofska antropologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Živo biće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

243 245 245 246 247 249 250 253 255 257 257 258 260 261 262 263 264 265 267 271 271 272

363


SADRŽAJ

3.3. Razumno biće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 3.4. Slobodno biće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 3.5. Materijalno i/li duhovno biće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275 3.6. Osoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276 3.7. Smrtno biće? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 3.8. Neka druga pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 4. Etika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280 4.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280 4.2. Etika i druge discipline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281 4.3. Podjela etike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282 4.4. Pokušaji osporavanja moralne spoznaje. . . . . . . . . . . . 282 4.5. Pokušaji osporavanja moralnoga dobra . . . . . . . . . . . . 284 4.6. Moralni čin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285 4.7. Moralni zakon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286 4.8. Temelj moralnoga zakona. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287 4.9. Savjest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288 4.10. Vrjednovanje moralnosti ljudskih čina . . . . . . . . . . . . 289 4.11. Vrline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 5. Estetika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292 5.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292 5.2. Što je ljepota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293 5.3. Što je umjetnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295 5.4. Neka druga pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 6. Filozofija politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298 6.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298 6.2. Svrha države . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 6.3. Uređenje države . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300 6.4. Država i pojedinac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301 6.5. Neka druga pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302 7. Filozofija povijesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303 7.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303

364


SADRŽAJ

7.2. Postoji li povijest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304 7.3. Što određuje povijest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305 7.4. Je li povijest predvidljiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306 7.5. Što se mijenja u povijesti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307 8. Filozofija jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308 8.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308 8.2. Novija filozofija jezika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 309 8.3. Što je jezik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310 8.4. Jezik i svijet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310 8.5. Jezik i misao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311 8.6. Neka druga pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312 9. Filozofija znanosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313 9.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313 9.2. Razgraničenje znanosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313 9.3. Znanstvena metoda – induktivna? . . . . . . . . . . . . . . . . 314 9.4. Hipotetičko-deduktivna metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315 9.5. Znanost i istina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316 9.6. Neka druga pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318 10. Filozofija matematike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 10.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 10.2. Što je matematika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320 10.3. Temelji matematike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321 10.4. Matematika i logika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322 11. Logika i filozofija logike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324 11.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324 11.2. Što je logika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325 11.3. Povijest logike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 11.4. Filozofi i logika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 11.5. Što je pojam i odnosi među pojmovima . . . . . . . . . . . 329 11.6. Definicija, dioba i klasifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330 11.7. Što je sud i vrste sudova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331

365


SADRŽAJ

11.8. Logički kvadrat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.9. Složeni sudovi i istinosne tablice. . . . . . . . . . . . . . . . . 11.10. Što je zaključak i vrste zaključaka . . . . . . . . . . . . . . . 11.11. Što je silogizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.12. Valjanost silogizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.13. Logika sudova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.14. Logika predikata i kvantifikatori. . . . . . . . . . . . . . . . 11.15. Relacije i identitet. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.16. Pogrješke u zaključku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.17. Dokaz i pogrješke u dokazu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.18. Modalna logika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.19. Induktivna logika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.20. Filozofija logike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

332 334 335 336 337 339 340 341 342 343 344 346 347

Literatura za daljnje čitanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348

366


Nakladnik: VERBUM d.o.o. Trumbićeva obala 12, 21000 Split Tel.: 021/340-260, fax: 021/340-270 E-mail: naklada@verbum.hr www.verbum.hr Tisak: Znanje d.o.o. Tiskano u rujnu 2017.


Vodič kroz filozofiju je jedinstvena knjiga o filozofiji, njezinoj povijesti, najznačajnijim misliocima i glavnim filozofskim temama, namijenjena najširemu krugu čitatelja. Budući da ne pretpostavlja nikakvo prethodno znanje iz filozofije, dostupna je svakome tko želi upoznati razumske i argumentirane odgovore na temeljna, zadnja pitanja o svijetu i životu, a oni koji već dobro poznaju filozofiju, u njoj mogu pronaći dublju i sustavniju sintezu. Za razliku od drugih sličnih knjiga, ova knjiga misli velikih filozofa ne samo da izlaže, nego pokazuje i zašto su oni nešto mislili, kako su došli do svojih ideja te koje su argumente za njih iznosili. Osim toga, Vodič kroz filozofiju ne samo da iznosi i objašnjava filozofske ideje, nego ih i kritički vrjednuje, vodeći računa i o sustavnosti mišljenja, međuovisnosti pojedinih teza, tj. o tome da su neke misli međusobno nespojive, proturječne, a druge opet nužno logički slijede jedne iz drugih. Ova knjiga ima i veliku praktičnu korist jer pokazuje da se filozofija ne bavi nekim apstraktnim pitanjima bez ikakve veze sa životom, nego naprotiv, da kritički i sustavno analizira stavove koji bitno određuju cijeli ljudski život, ali ih većina ljudi slijedi nesvjesno i bez razmišljanja o njima. Ako pak čovjek zaista želi biti čovjek, onda se treba služiti svojim razumom, vrjednovati argumente i zauzimati vlastiti argumentiran stav s obzirom na temeljna životna pitanja. U tome mu ova knjiga nesumnjivo može biti pomoć i putokaz. Dr. sc. Ivan Zelić je rođen 1956. u Splitu. Filozofiju je diplomirao u Zadru, a magistrirao i doktorirao u Zagrebu. Predavao je u V. gimnaziji “Vladimir Nazor” u Splitu, na Visokoj teološkoj školi u Puli i na Odjelu za filozofiju Sveučilišta u Zadru. Objavio je i knjigu “Filozofija znanosti Jacquesa Maritaina” te niz znanstvenih članaka iz filozofije u časopisima i zbornicima. Osim filozofije, diplomirao je i ekonomiju, povijest i teologiju. Oženjen je, otac četvero djece. ISBN 978-953-235-571-0

VERBUM 98 kn

www.verbum.hr

Vodič kroz filozofiju  

Vodič kroz filozofiju jedinstvena je knjiga o filozofiji, njezinoj povijesti, najznačajnijim misliocima i glavnim filozofskim temama, namije...

Vodič kroz filozofiju  

Vodič kroz filozofiju jedinstvena je knjiga o filozofiji, njezinoj povijesti, najznačajnijim misliocima i glavnim filozofskim temama, namije...

Advertisement