Page 1

FABRICE HADJADJ

USKRSNUĆE UPUTE ZA UPORABU UPOZORENJE! Svakako pročitati ako želite saznati kako živjeti uskrsnuće u svakodnevici. Čitanje ove knjige može imati blagotvornih učinaka na vaš život.

VERBUM


Jedan od najbriljantnijih mislilaca našega vremena, Fabrice Hadjadj, u ovoj izvanrednoj knjizi propituje događaj i fenomen Kristova uskrsnuća pitajući sebe i nas: mijenja li Uskrsnuće način na koji se odnosimo prema svijetu, način na koji pristupamo svakomu novom danu i živimo ga? Podrobno obrađujući niz tema i temeljeći ih na susretima s Uskrslim onako kako ih je zabilježilo Sveto pismo, Hadjadj pokazuje kako život uskrsloga Krista izravno zadire u naš život i trajno nas preobražava. Način na koji se uskrsli Krist ukazuje ima u sebi nešto zbunjujuće: veliku jednostavnost. Fabrice Hadjadj u ovoj knjizi ne propušta upravo to naglasiti te svojim dubokim, lucidnim i duhovitim promišljanjima konkretno pokazuje kako živjeti tu jednostavnost uskrsnuća preobražujući u njegovu svjetlu odnose s drugima, vlastiti poziv, odnos prema hrani, novcu, kućanskim poslovima, Svetomu pismu, milosrđu, vjeri, ljubavi, spolnosti… Ovaj novi pogled poziva nas da vidimo Božje otkupljenje na djelu ovdje i sada i da iskusimo kraljevstvo nebesko i njegovu jednostavnost u vlastitoj svakodnevici i svakomu djeliću svojega života.


USKRSNUĆE UPUTE ZA UPORABU


FABRICE HADJADJ

USKRSNUĆE UPUTE ZA UPORABU

VERBUM Split, 2017.


Biblioteka: FIDES 85. Urednik: mr. sc. Petar Balta Naslov izvornika: Resurrection: mode d’emploi © Magnificat SAS, 15-27, rue Moussorgsky, 75018 Paris, 2016. © Copyright za hrvatsko izdanje: Verbum, Split, 2017. Sva prava pridržana. Nijedan se dio ove knjige ne smije umnožavati, fotokopirati, reproducirati ni prenositi u bilo kakvu obliku (elektronički, mehanički i sl.) bez prethodne pisane suglasnosti nakladnika. Izvršna urednica: Ljiljana Jurinović Prijevod: Josip Balabanić Lektura: Anđa Jakovljević Za nakladnika: dr. sc. Miro Radalj ISBN 978-953-235-547-5 CIP zapis dostupan u računalnome katalogu Sveučilišne knjižnice u Splitu pod brojem 161006054


Čitatelju knjigâ o samopomoći ova mala knjiga o nebeskoj pomoći


UVOD O, kako bi bilo divno da u hipu, u onomu pravom trenutku kada nas zakuju čavlima – pobjegne, da iz lijesa provali čaroban ćurlik frule! Kakva li iznenađenja!... Koje li poduke za obitelji!... Eto, prvi dobričina Ispijalac smrtne čaše koji ne poživje uzalud, koji nakraju iznudi sve blagodati Proljeća!... Revolucionar Sjenâ! Trubadur iznad grobova! Grabancijaš koji jodla nad Jamama Svijeta!... Volio bih biti taj! Koja ambicija! Meni jedina! Bogami! Louis-Ferdinand Céline, Guignol’s Band I

Uvijek sam bio vjernik. Što je posve razumljivo: potječem iz prilično ateističke obitelji. Ispočetka vjerovao sam u svoje roditelje kao u bogove (te idole i nisam trebao srušiti; prilično su brzo pali sami od sebe). Zatim, vjerovao sam u Chantal Goyu, koja je pjevala Jutros je zec ubio lovca. Vjerovao sam i u Actarusa, u princa Euphora, koji je pilotirao Goldrakom. Vjerovao sam u Charlesa Ingallsa i u njegovu Malu kuću u preriji (kratko vrijeme, nažalost: živio sam okružen neboderima u La Défense, u poslovnomu dijelu Pariza). Zatim, vjerovao sam u svakomjesečnu playmate, u Playboyu (ili Newlooku, što znači „novi pogled“). Vjerovao sam da hrana raste na policama supermarketa (još uvijek teško mogu zamisliti vrijeme koje je potrebno da se uzgoji puran ili da na stablu dozori jabu7


USKRSNUĆE – UPUTE ZA UPORABU

ka). Bilo je vrijeme kada sam vjerovao da je moj spol samo gramatički muški rod i privid (no uskoro počeh opažati kako prolazi neka zgodna cura i privid mi posta tako stvaran kao što je to voćka u proljeće). Vjerovao sam i u Francusku revoluciju, i u socijalističku revoluciju, premda mi otac bijaše član umjerenoga radničkog sindikata, barem po francuskim mjerilima… Naskoro, povjerovao sam u Nietzschea, zacijelo da bih bio Onkraj dobra i zla, i u libertinskoga pisca Georgesa Bataillea, iako sam bio pomalo prebojažljiv da bih se posvema uključio u igre orgijanja. Zatim sam povjerovao u Hegela, da konačno pokušam rekapitulirati sve prethodne trenutke svojih vjerovanja pa sam, stigavši do „apsolutnoga znanja“, povjerovao u Célinea koji propovijeda evanđelje Putovanja nakraj noći. Istodobno, vjerovao sam u zen budizam – priznajem to – i da se dokopam divota svoje nutarnje praznine, sjedio sam na podu s direktorima tvrtki i menopauzalnim učiteljicama. U svim tim fazama, dakako, nadasve sam vjerovao u sama sebe i, više od svega, vjerovao sam da nisam vjernik. Pa jednoga lijepog dana, tras! Sav taj misticizam nestade pometen olujom života. Iznova sam otkrio činjenicu da sam Židov i Francuz da bih uskoro, u starim knjigama na francuskome, otkrio da je sam Bog postao Židovom. Tako sam dakle ja postao kršćaninom. Čak katolikom. Bio je to svršetak vremena kada sam bio tako lakovjeran. I početak jedne vrlo duboke – i ponižavajuće – objektivnosti. 8


UVOD

Počélo stvarnosti Moja vjera u stanovitoga galilejskog tesara imenom Isus, koji je umro i uskrsnuo u Jeruzalemu „pod Poncijem Pilatom“ – što će reći u jednoj maloj provinciji Carstva, kojom je upravljao taj niži službenik rimske administracije – bî tako učinkovita da me spustila na zemlju. Ta je vjera odviše detaljna da bi čovjeka pustila da neodređeno lebdi među apstrakcijama „znanosti“ ili „duhovnosti“. Nadasve, veoma je ozbiljno počélo stvarnosti činjenica uskrsnuća. Oni koji su povjerovali u uskrsnuće bili su ribari koji su znali pokrpati mreže, zidari sposobni podići katedrale, redovnici kadri raskrčiti šikare i obrađivati polja, drugim riječima, sve krajnje praktični i prizemljeni ljudi. Vjerovati u Uskrsloga bijaše im tako neupitno kao posijati žito ili sagraditi romaničku baziliku. Čak neupitnije jer oslonjeni na tu vjeru podizali su podjednako dobro svodove i žitna polja. Evanđelja nas na Uskrs upućuju u tomu smjeru. Ona izokreću naglavce sva naša isprazna očekivanja. Bez iznimke, jer bismo mi za čovjeka koji je ušao u nebesku slavu očekivali opise koji bi potvrdili izvanredne stvari – da blista sjajnije od dobitnika Oscara, žonglira sa zvijezdama, uspostavlja sklad pa vuk prebiva s jagnjetom, ris leži s kozlićem (Iz 11,6)... Ovdje, međutim, treba prihvatiti stvarnost: od uskrsloga Isusa ništa takvo. Osim što je punio mreže ribom da pucaju i uzašao na nebo dok dva čovjeka u bijelomu hlade glave prisutnih govoreći im: Što stojite i gledate u nebo? (Dj 9


USKRSNUĆE – UPUTE ZA UPORABU

1,11), ne čini gotovo nikakvih čudesa. Ili, ako ih je činio, bijaše to neka vrsta njihova naličja, u smislu diskretnosti, suzdržanosti, običnoga. Zanimljivo je da poslije svojega uskrsnuća Isus ne samo da je zasjao manje nego prilikom preobraženja na gori Tabor, već sada ima i manje prijašnjega božanskog sjaja: Marija Magdalena najprije je za nega pomislila da je običan vrtlar, učenici iz Emausa da je jedan od najneukijih jeruzalemskih žitelja, Apostoli da je na obali Tiberijadskoga jezera nekakav isluženi ribar... Svladao je smrt, uzdigao se iz Podzemlja i, unatoč svemu tome, ponaša se neshvatljivo suzdržano ukazujući se kao usput: stane Isus posred njih (Lk 24,36; Iv 20,19 i 26). Evanđelisti uporno ističu tu skromnost. To posred njih želi upozoriti na neočekivanu bliskost koja doista iznenađuje, jače od bilo kakva raskošna ukazanja jer u ovakvu tijeku događanja raskošnost se i mogla očekivati. Valja ovdje zastati na toj pojedinosti. Ljudi očekuju blistava ukazanja do te mjere da ne čitaju što je napisano: pretpostavljaju da je prolazio kroz zidove, da je izgovarao ezoterične riječi, da se predstavljao kao artist obdaren supermoćima i blještavom aureolom. Ali ne, ništa od toga. Jednostavno je bio tamo. Rekao im je: Mir vama, kao da bi rekao „dobra večer“. Lomio je kruh, jeo pečenu ribu, dijelio s njima obrok. Tumačio im je Pisma onako kako se za stolom priča o događaju koji se zbio nedavno. Pa, umjesto da im je pokazao svoju moć – savijajući na primjer neku že10


UVOD

ljeznu polugu snagom misli – pokazao im je svoje rane. Kod običnih čudesa rane iščeznu; ovdje one ostaju, zauvijek.

Stvarnost na svojemu izvoru Napokon, ima ovdje nešto bolje od izvođenja izvanrednih stvari: to je bolje osvjetljavanje redovnih stvari iznutra. A Isus nije ni mogao postupiti drukčije ako je zaista stvaralačka i otkupiteljska Riječ – isti onaj koji stvara, isti onaj koji spašava i isti koji spašava ono što je stvorio, bez čega ne bi spasio ništa (nije tu neka tabula rasa, nego stol koji preuzima „plod zemlje i rada ruku čovječjih“). Redovne stvari, one su njegov pronalazak, prije njega takvo što nitko nije učinio. Pa kako da ih prezre? On ih sve otkupljuje, uzvisuje i u redovnomu razotkriva čudesno. Istina, ovdje-ondje on je učinio, pa i veći broj, dojmljivih čudesa, primjerice, izliječivši bolesne jednostavno dodirom svoje odjeće ili kada je nahranio tisuće gladnih onim što inače ne bi bilo dovoljno ni za dvoje. Ali mora se priznati da su te tri godine njegova javnoga djelovanja, spram trideset godina življenja u skrovitosti i bez buke, zapravo bile vrlo ograničen broj godina, posebno za nekoga koji je trajno bio svemoćan. I imao je razloga za to! Da je učinio da iz zemlje izroni cijeli jedan grad, ljudi bi bili mogli zaboraviti da je on već stvorio cijeli svemir. Da je zapucketavši prstima svima dao krov nad glavom, ne bismo razumjeli da je on otpočetka učinio nešto puno bolje: ljude s nji11


SADRŽAJ UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Počélo stvarnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Stvarnost na svojemu izvoru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Slava i svakodnevica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Ujutro ustati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Upute za ove upute za uporabu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 I . NOVAC ILI ŽIVOT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Oponašanje triju teologalnih krjeposti . . . . . . . . . . . . . . . 24 Trader ili svjedok?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Kupac ili baštinik? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Virtualno i živo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Buduće vrijeme i ono što ima doći, završni račun i memorijal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 II . ŽENE NOSITELJICE MIOMIRISA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Pomazati Pomazanika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Ljubav kao smirna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Kurtizana, majka, žena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Strah od uskrsnuća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 III . UBRUS NA SVOJEMU MJESTU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 „Poslije vas“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Čudo u praznini. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Kao majka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Kućanski poslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 IV . SIĐI DOLJE I POGLEDAJ JESAM LI TAMO . . . . . . . . . . . 61 Neprepoznavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

185


SADRŽAJ

Prenijeti neprevodivo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Povratak iz Edena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Problem Utjelovljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Da nam se otvore oči . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Najveći u najmanjemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 V . IMATE LI ŠTO ZA JELO? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Tajna ljepote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Ovisnost i preuzimanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Zakon stola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Tko jede moje tijelo i pije moju krv . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 VI . PO PISMIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Prazna poruka i nečitka prisutnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Uzlazna loza prije Uzašašća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Onaj koji povijest sažima i otkupljuje . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Dopustimo Bibliji da ona čita nas. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 VII . OBNOVA DAHA: GOVORITI DOBAR DAN I OPROSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Protiv pobožnjačkoga dualizma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Ozdravljenje: istinski reći „Dobar dan!“ . . . . . . . . . . . . . 104 Tako nadnaravno i tako svakidašnje . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Što je više istine, više je potrebno praštanja . . . . . . . . . . 108 VIII . PRINESI RUKU U MOJ BOK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .111 „Ja sam kao sveti Toma...“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 Usijana glava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 Vječne rane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Ako se zaniječe samo jedna činjenica ovoga svijeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Onaj koji je sumnjao u dobroj vjeri. . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

186


SADRŽAJ

IX . POVRATAK RIBOLOVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125 I Riječ je tesarom postala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 Čovjek medija i medijevalni čovjek . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 Otac vinogradar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 Ribari grješnika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 X . PAPINSKA NEDOSTOJNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .137 Trostruka muka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 Radost osjetiti se nedostojnim. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Sreća u samooptuženju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Biti (Sveti) Otac. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 XI . SVEMU STVORENJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .151 Ako je tu stvorenje... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 Sve stoji u njemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 Putovi i zaobilaznice Providnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 Cijeli svijet i kraljevstvo blizine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 XII . POLOŽITI GLAVU DA JE ODSIJEKU (ILI TIJELO DA GA KAMENUJU) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .165 Stjepan, Savao i Ananija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 Nazdravljanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 Snaga molitve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 Radikalniji od džihadista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 EPILOG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .177 Da bismo mogli biti ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 Pred protu-navještenjima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 Ukazanja Uskrsloga kao naša kušnja u pustinji . . . . . . 182

187


PREPORUČUJEMO

Poznati duhovni autor o. Marko Ivan Rupnik otkriva da je moguće živjeti drukčije nego što to diktiraju najnovije reklame, živjeti duhovno tako da ono što nosimo u srcu otkrivamo u svakodnevnom životu. Oni koji žive život po Duhu počinju ga zračiti i na okolinu u kojoj se nalaze jer ljubav se ne ostvaruje u mislima, nego se konkretizira i preobražava svu stvarnost počevši od toga kako se odnosimo prema drugim ljudima, kako upotrebljavamo misao, kreativnost i maštu, kako se odijevamo, kako uređujemo dom, kako blagujemo, kako se zabavljamo, radimo, odmaramo i priređujemo slavlja, kako se suočavamo sa životnim poteškoćama… Umijeće življenja stoga ne upućuje kako dosegnuti sreću, nego kako živjeti da sreća dođe kao učinak ispunjena života. 237 str. Meki uvez.

www.verbum.hr


PREPORUČUJEMO

Naš nam se život često otkriva kao tegoban i prepun nedostataka, no da bi došlo do istinske promjene nisu dovoljne naše vlastite snage, nego nam je za to potrebno izvanjsko uporište, neophodno je da se u nama uz našu nesavršenu narav otkrije nešto drugo – stvarno i snažno načelo nekog drugog života povrh ovog našeg ograničenog. Taj novi, bolji život, čovjek ne može stvoriti sam ni iz čega, jer on je izvan nas, mi ga trebamo primiti. I kao što ni naravni život nije stvorio sam čovjek, nego mu je dan, tako mu se i novi život od Boga daruje i stoga se naziva milošću. Jedan od najpoznatijih modernih mislilaca, ruski velikan Vladimir Solovjev, u ovoj knjizi progovara kako živjeti na toj osnovi milosti, Božjega dara, blaga koje nije obični umišljaj, nego nam je stvarno darovano. 205 str. Meki uvez.

www.verbum.hr


PREPORUČUJEMO

U današnje vrijeme suvremeni kršćanin pozvan je nanovo otkriti – kako u molitvi, tako i u svim aspektima života – nužno i intimno jedinstvo teorije i prakse, kontemplacije i vanjskoga djelovanja. Molitvi se učimo samo moleći i u tomu treba sudjelovati čitavo naše biće: um, srce, ali i tijelo, naš pogled i sva naša osjetila. Otac Gabriel Bunge, monah pustinjak s darom duhovnoga razlučivanja i dubokim poznavanjem pustinjskih otaca, u ovomu djelu s velikom mudrošću i iskustvom govori o važnosti jedinstva onoga što vjerujemo i onoga što izražavamo u svojoj molitvenoj praksi. 223 str. Meki uvez.

www.verbum.hr


PREPORUČUJEMO

Poznati isusovački duhovnik i propovjednik, kardinal Tomáš Špidlík, u ovoj knjizi sabrao je četrdeset duhovnih bisera iz kršćanske starine i na temelju njih sastavio razmatranja pogodna za kratak molitveni predah u užurbanoj svakodnevici. Kardinal Špidlík ne zadržava se na teoretskom izlaganju, već donosi njihovo značenje za naš konkretni život i upućuje na praktičnu primjenu. Govori o duhovnosti, o zdravlju i bolesti, o braku i spolnosti, o prijateljstvu, molitvi i pokori… ukratko, o svemu onome što čini naš život. Bilo da ih čitamo u tišini svoje sobe, u autobusu ili čekaonici, ovi će nas tekstovi sabrati, duhovno obogatiti i uliti nam povjerenje u Boga koji je prisutan i djelatan u našem životu svojom očinskom ljubavlju i brigom. 103 str. Meki uvez.

www.verbum.hr


Nakladnik: VERBUM d.o.o. Trumbićeva obala 12, 21000 Split Tel.: 021/340-260, fax: 021/340-270 E-mail: naklada@verbum.hr www.verbum.hr Tisak: Printera Grupa d.o.o. Tiskano u travnju 2017.


Fabrice Hadjadj (1971.) poznati je filozof, predavač, esejist, pjesnik i dramaturg te – kako sam voli istaknuti – otac sedmero djece. Rođen u židovskoj obitelji i ateistički odgojen, obratio se na katoličanstvo i krstio u dobi od 27 godina. U svojemu pisanju i predavanjima, s velikom ozbiljnošću koja ne isključuje duhovitost, humor i igru riječi, zaokupljen je pitanjem Boga. Dobitnik je više prestižnih nagrada, među kojima je i Velika katolička nagrada za književnost (Grand Prix catholique de littérature, 2006.) za knjigu Réussir sa mort – Anti-méthode pour vivre te Nagrada Društva Montherlant – Akademije umjetnosti (Prix du Cercle Montherlant – Académie des beaux-arts, 2009.) za knjigu L’agneau mystique – Le retable des frères Van Eyck, a knjiga Uskrsnuće – Upute za uporabu nagrađena je knjižarskom nagradom za bestseler Prix Siloë-Pèlerin 2017. Od 2012. direktor je instituta Philanthropos u Fribourgu (Švicarska), koji promiče kršćansku antropologiju. Član je Papinskoga vijeća za laike.


„Posljednja lekcija Utjelovljene Riječi bila je u činjenju jednostavnih čina da se tako učenici nauče ne gledati više njega, nego vidjeti sve stvari u njemu i prepoznati njegovu slavu koja izranja svagdje u svakodnevici.“ Fabrice Hadjadj

ISBN 978-953-235-547-5

VERBUM 95 kn

www.verbum.hr

VERBUM

Uskrsnuće  

Jedan od najbriljantnijih mislilaca našega vremena, Fabrice Hadjadj, u ovoj izvanrednoj knjizi propituje događaj i fenomen Kristova uskrsnuć...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you