Page 1


Studija:

potrebe preduzetnica u sektoru organske i tradicionalne hrane u odabranim regionima Srbije

Beograd, 2018.

I>


2


Uvod Udruženje poslovnih žena Srbije (UPŽ) je u okviru saradnje sa Nemačkom agencijom za međunarodnu saradnju (GIZ) izvršilo istraživanje, analizu i stvaranje baze aktera, obuhvatajući žene/preduzetnice koje se bave proizvodnjom organske i/ili tradicionalne hrane koja je specifična za ciljno područje ovog istraživanja, južnu i jugozapadnu Srbiju. Ciljno područje obavljenog istraživanja ali i budućih aktivnosti u ovoj tematskoj oblasti obuhvata pet okruga u južnoj Srbiji (Nišavski, Jablanički, Toplički, Pirotski i Pčinjski) i dva okruga u jugozapadnoj Srbiji (Zlatiborski i Moravički).

Istraživanje i prikupljanje podataka o trenutnom stanju kada govorimo o proizvodnji organske i tradicionalne hrane od strane žena, preduzetnica, MSP i lokalnih udruženja u projektnom regionu poslužilo nam je za kreiranje baze podataka potencijalnih učesnica projekta. Mnoge žene koje se bave proizvodnjom tradicionalne hrane nisu zvanično registrovane kao vlasnice, direktorke ili menadžerke. Bez tih značajnih kontakata na lokalnom nivou bili bismo u opasnosti da previdimo mnoge potencijalno uspešne preduzetnice koje bi mogle da profitiraju od učešća u projektu. Pomoću ovog istraživanja uspeli smo da napravimo bazu podataka od preko 40 lica/lokalnih

udruženja/preduzetnica koji se bave proizvodnjom tradicionalne i organske hrane. Ova brošura sadrži rezultate istraživanja kao i podatke i informacije o domaćinstvima, preduzećima, zadrugama, udruženjima i proizvodnim programima. Ovde predstavljene rezultate istraživanja kao i zaključke analize ćemo iskoristiti kako bismo u saradnji sa nemačkim GIZ-om koncipirali pružanje konkretnih mera podrške u 2018. godini u vidu treninga/ obuka, savetodavnih i mentorskih usluga kao i obezbeđivanju određene opreme. Na ovom mestu želimo da se zahvalimo svima koji su svojim učešćem u istraživanju pomogli da izvučemo odgovarajuće zaključke koji će nam biti od velike koristi prilikom koncipiranja gore pomenutih mera podrške, a sve sa ciljem da pomognemo preduzetnicama u projektnom regionu da povećaju konkurentnost i unaprede poslovanje. Posebnu zahvalnost dugujemo i stručnim saradnicama u projektnim regionima koje su svojim velikim zalaganjem doprinele uspešnoj realizaciji naših aktivnosti. Na kraju želimo samo da napomenemo, da baza podataka predstavljena u ovoj brošuri nije konačna i da se nadamo da će tokom naših daljih zajedničkih aktivnosti i saradnje ona nastaviti da raste i u budućnosti poslužiti kao osnova za neke buduće zajedničke i udružene poduhvate Vas koji se bavite ovim zahtevnim, ali pre svega perspektivnim biznisom. 3


Organska i tradicionalna proizvodnja hrane Organska poljoprivreda je sistem proizvodnje koji održava zdravlje zemljišta, ekosistema i ljudi. Ona se oslanja na ekološke procese, biodiverzitet i cikluse prilagođene lokalnim uslovima, umesto korišćenja resursa sa neželjenim efektima. Organska poljoprivreda kombinuje tradiciju, inovaciju i nauku kako bi poboljšala okruženje, razvila fer odnose i dobar kvalitet života za sve uključene. Metode organske proizvodnje podrazumevaju primenu prirodnih postupaka i supstanci, a ograničavaju ili potpuno eliminišu upotrebu sintetizovanih sredstava. Prema definiciji FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri UN) i Svetske zdravstvene organizacije, organska poljopriveda predstavlja sistem upravljanja proizvodnjom koji 4


promoviše ozdravljenje ekosistema uključujući biodiverzitet, biološke cikluse i naglašava korišćenje metoda koje u najvećoj meri isključuju upotrebu inputa van farme. Prema Organic Trade Association, organska poljoprivreda je celovit sistem rukovođenja proizvodnjom koji promoviše i podstiče zdrave agroekosisteme, biodiverzitet, biološke cikluse, biološku aktivnost zemljišta, jednom rečju, organska poljoprivreda i organska proizvodnja podrazumevaju korišćenje metoda i sredstava koja su u skladu sa prirodom i koja je ne narušavaju ni u kom pogledu. Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu (IFOAM) je definisala četiri najvažnija principa organske poljoprivrede. Na njima se zasnivaju regulative EU, zatim Codex Alimentarius, kao i Zakon o organskoj proizvodnji Republike Srbije:

1

Princip zdravlja

2

Princip ekologije

3

Princip pravednosti

4

Princip negovanja i staranja

Organska poljoprivreda je sve prisutnija u Srbiji, a za proizvodnju zdrave hrane za jednu porodicu nije potrebna velika površina zemljišta – dovoljno je tek nekoliko kvadratnih metara, pa da izgled i kvalitet plodova budu veoma dobri. Najintenzivniji oblik organskog uzgajanja povrća je, takozvana, biobašta koja može da bude izvor zdravlja, ali i prilika za mnogo veću robnu proizvodnju. Biobašta se često formira za

potrebe domaćinstva i tada je to tradicionalna bašta na organskim principima, bez sertifikacije. Ipak, ako proizvod ide na tržište on mora da bude sertifikovan. Zakon opredeljuje dužinu perioda konverzije u organsku, kao period učenja i prilagođavanja sveta biobašte ili neke druge proizvodnje. Ovaj vid gajenja povrća odomaćio se u mnogim urbanim prostorima, ali biobašta je odlična prilika i za zapošljavanje ljudi na selu. Tradicionalni način proizvodnje hrane koji je još uvek veoma zastupljen u projektnom regionu, veoma je blizak procesu organske proizvodnje po inputima, uprkos razlikama, pre svega u sistemu kontrole procesa. U tom smislu je proizvođačima tradicionalne hrane lakše da dođu do oznake “organski proizvod” u odnosu na proizvođače hrane konvencionalnim metodama. Iz tog razloga su ovim istraživanjem obuhvaćene i preduzetnice koje koriste tradicionalne metode proizvodnje, a koje do sada nisu dolazile u dodir sa organskom proizvodnjom, jer želimo tokom planiranih projektnih aktivnosti i programa obuke da ih dodatno senzibilizujemo za organsku proizvodnju hrane.

Važno je i podstaknuti proizvođače tradicionalne hrane da oznakom geografskog porekla zaštite svoj proizvod, jer se samo na taj način štiti kvalitet i karakteristike proizvoda sa specifičnog geografskog podneblja kao rezultat specifičnih prirodnih i ljudskih faktora, načina proizvodnje, pripreme i prerade proizvoda primenjenih u strogo definisanom geografskom području. 5


Uzorak Vrsta uzorka: mali, planski odabran uzorak

• Broj ispitanika je relativno mali (47 popunjenih upitnika) • Ispitanici nisu izabrani metodom slučajnog uzorka već na osnovu određenog kriterijuma jer je tematska oblast istraživanja specifična (proizvodnja tradicionalne i organske hrane) i ispitanici su definisani određenim kriterijumom (geografski: dva okruga na zapadu Srbije i četiri okruga na jugu Srbije, demografski: ženska populacija u pretežno ruralnim sredinama) i shodno tome mali broj potencijalnih ispitanika.

Metodologija anketiranja: e-anketa (elektronska) uz dodatni telefonski intervju Teritorija obuhvaćena istraživanjem:

Jugozapadna Srbija (24 proizvođača) • Zlatiborski okrug (284.929 stanovnika prema popisu iz 2011. godine)

Popunjeni upitnici poslati iz opština: Arilje, Požega, Užice, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Kosjerić Moravički okrug (212.149 stanovnika prema popisu iz 2011. godine) Popunjeni upitnici poslati iz opština: Gornji Milanovac, Ivanjica, Lučani

Južna Srbija (23 proizvođača) • Pčinjski okrug (158.717 stanovnika prema popisu iz 2011. godine)

Nišavski okrug (373.404 stanovnika prema popisu iz 2011. godine) Popunjeni upitnici poslati iz opština: Niš, Gadžin Han, Svrljig

Jablanički okrug (215.463 stanovnika prema popisu iz 2011. godine) Popunjeni upitnici poslati iz opština: Leskovac, Lebane

Pirotski okrug (92.277 stanovnika prema popisu iz 2011. godine) Popunjeni upitnici poslati iz opštine: Pirot

6

Popunjeni upitnici poslati iz opština: Vranje, Vladičin Han, Bujanovac, Trgovište, Bosilegrad, Surdulica


Rezultati istraživanja

Demografija preduzeća:

Posmatrano prema veličini preduzeća, učesnice istraživanja spadaju uglavnom u grupu tzv. mikropreduzeća (ne prelaze dva od sledećih kriterijuma): prosečan broj zaposlenih – 10 poslovni prihod – 700.000 EUR Prosečna vrednost poslovne imovine – 350.000 EUR

u dinarskoj protivvrednosti (izračunata kao aritmetička sredina vrednosti na početku i na kraju poslovne godine)

Kada se osvrnemo na iskustvo u poslovanju, zanimljiv je podatak da se dve grupe izdvajaju (sa po 35%). U jednu spadaju žene/preduzetnice koje su već duže vremena aktivne u svom poslu (više od 10 godina), dok u drugu dominantnu grupu sa takođe 35% (aktivne na tržištu manje od 5 godina) spadaju žene koje su se tek nedavno upustile u sopstveni biznis.

7


Grafikon 1.

Prisutnost preduzeća/preduzetničke radnje/ udruženja/zadruge na tržištu

35%

do 5 godina do 6-10 godina

15% 35%

11-15 godina

15%

preko 15 god. 0%

10%

20%

30%

40%

50%

Baza: 46 preduzetnica

Grafikon 2.

BROJ ZAPOSLENIH Nema zaposlenih, sve su volonteri

9% 43%

do 3 zaposlena

28%

3-5 zaposlenih preko 5 zaposlenih

20% 0%

Baza: 46 preduzetnica 8

10%

20%

30%

40%

50%


Rezultati istraživanja

GRAFIKON 3.

UDEO PROIZVODNJE ORGANSKE HRANE Da

25.5%

Delimično

48.9%

Ne

25.5%

Baza: 47 preduzetnica

PREGLED PROIZVODNOG PROGRAMA I UDEO ORGANSKIH PROIZVOĐAČA

GRAFIKON 4.

UDEO PROIZVODNJE TRADICIONALNE HRANE

Da

6%

Ne

94% Baza: 47 preduzetnica

50%

Činjenica da oko ispitanika barem delimično koristi organsku metodologiju proizvodnje tradicionalne hrane pokazuje da u tom segmentu postoji veliki potencijal da mnogi od tih proizvođača u bližoj budućnosti brže i lakše mogu preći na sertifikovanu organsku proizvodnju koja bi im omogućila osvajanje novih tržišnih segmenata i postizanje većih profitnih marži. 9


Grafikon 5.

Vrsta tradicionale proizvodnje hrane kojom se preduzetnice bave

55%

Proizvodnja i prerada voća / povrća Zimnica i priprema tradicionalnih srpskih jela Džem, med, slatko, kompot itd. Mlečni proizvodi Proizvodnja vina, sirupa, sokova, likera Domaći kolači, pite, torte

27% 25% 23% 16% 9% 5% 7%

Pekarski proizvodi Drugo 0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

I>

Baza: 44 preduzetnice koje se bave tradicionalnom proizvodnjom hrane

Među preduzetnicama koje su učestvovale u ovom istraživanju isti je

Nedostatak sredstavaproizvodnjom hrane, kao i onih koje je broj onih finansijskih koje se bave organskom ne proizvode (po 26%). S druge strane, kod 9 od 10 preduzetnica delatNedostatak profesionalne opreme nost kojom se bave uključuje proizvodnju hrane na tradicionalan način, od čega je najčešće zastupljena proizvodnja i prerada voća/povrća (55%). Administrativne prepreke, zakonska 17% srpskih jela Po učestalosti slede pripremanje zimnice i tradicionalnih regulativa, sertifikacija (27%), slatki proizvodi od voća, džem, med, slatko (25%), kao i proizvodnja Nedostatak radne snage 15% mlečnih proizvoda (23%). 10

Prerada, skladištenje i plasman proizvoda

9%

Nelojalna konkurencija

4%

Nema prepreka

4%

45% 40%


sokova, likera Domaći kolači, pite, torte

9% 5% 7%

Pekarski proizvodi Drugo Grafikon 6.

10%

20%

30%

40%

50%

60%

Najčešće prepreke sa kojima se susreću u proizvodnji

45%

Nedostatak finansijskih sredstava

40%

Nedostatak profesionalne opreme Administrativne prepreke, zakonska regulativa, sertifikacija Nedostatak radne snage Prerada, skladištenje i plasman proizvoda

17% 15% 9%

Nelojalna konkurencija

4%

Nema prepreka

4% 11%

Drugo 0%

10%

20%

30%

40%

50%

Baza: 47 preduzetnica * moguće više odgovora

I>

Faktori koji negativno utiču na poslovanje

0%

Nedostatak finansijskih sredstava (45%) i profesionalne opreme za rad (40%) dva su najučestalija problema sa kojima se preduzetnice susreću u proizvodnji hrane. Manje zastupljene prepreke odnose se na administrativne procedure (17%) i nedostatak radne snage (15%), dok samo 4% njih smatra da nema nikakvih prepreka u procesu proizvodnje.

11


Kao najbitniji faktori iz eksternog okruženja koji utiču na rast i razvoj biznisa izdvajaju se neadekvatna zakonska regulativa (prosečna ocena 4.45) i otežan pristup izvorima finansiranja (prosečna ocena 4.40). S druge strane, nestabilnom političkom i makroekonomskom okruženju pridaje se najmanji značaj i preduzetnice procenjuju da ono ima najslabiji uticaj na dalji razvoj njihovog biznisa.

12

I>


Grafikon 7.

Važnost faktora iz eksternog okruženja koji negativno utiču na rast i razvoj biznisa 1 - Uopšte nije važan

2

3

4

5 - Veoma je važan

100% 90% 80% 70% 60%

4.45

4.40

70%

3.53

40% 30% 20% 10% 0%

* *

19%

3.38

19%

50%

15% 9% 2% 4%

32%

19%

Otežan pristup Neadekvatna zakonska regulativa (zakonska izvorima finansiranja rešenja i administrativne procedure)

5.00

36%

4.00

* *

28%

17% 2.91

* * *

32% 13%

11% 2%

4% 26%

36%

55%

prosek

13% Visoki zahtevi po pitanju standarda i kvaliteta

3.00

2.00

23% 4%

11%

1.00

Nelojalna konkurencija Nestabilno politićko i i korupcija makroekonomsko okruženje

Baza: 47 preduzetnica

Crvena zvezdica (*) označava statistički značajnu razliku u odnosu na faktor neadekvatne zakonske regulative Zelena zvezdica (*) označava statistički značajnu razliku u odnosu na faktor otećanog pristupa izvorima finansiranja Plava zvezdica (*) označava statistički značajnu razliku u odnosu na faktor visokih zahteva po pitanju standarda i kvaliteta 13


Grafikon 8.

Standardi kvaliteta

Zastupljenost standarda kvaliteta tipičnih u oblasti proizvodnje hrane Baza: 47 preduzetnica

Da

26% Ne

74% Grafikon 9. Svega jedna četvrtina preduzeća je u svom dosadašnjem radu uvela neki od standarda kvaliteta koji su tipični u oblasti proizvodnje hrane, od čega je najčešće primenjivan HACCP standard koji se primenjuje kod većine anketiranih preduzetnica.

Vrste uvedenih standarda kvaliteta tipičnih u oblasti proizvodnje hrane

I>

67%

HACCP

33%

Sertifikat organske proizvodnje ISO 22000

17%

IFS Food

8%

ISO9001

8% 0%

20%

40%

60%

Baza: 12 preduzetnica koje su uvele neki od standarda kvaliteta *mala baza

14

80%


Grafikon 10.

Tržište > Marketing > Prodaja

Zastupljenost korišćenja prodajnih i distributivnih kanala

47%

Lični kontakti, preko preporuke

36%

Maloprodaja

23% 19% 17% 15%

Veleprodaja U sopstvenom objektu, gostima Prodaja na pijaci Učešće na sajmovima, izložbama

I>

Oglašavanje preko interneta, društvenih mreža Drugo

Lični kontakt odnosno preporuka kupaca najčešći je metod prodaje proizvoda koji koristi nešto manje od polovine preduzetnica. Jedna trećina hranu koju proizvodi prodaje krajnim korisnicima u maloprodajnim objektima, dok svaki četvrti svoje proizvode plasira u veleprodaji. Kada je u pitanju tržište koje preduzetnice snabdevaju hranom koju proizvode, najzastupljenije je lokalno tržište (87%), dok je ujednačen broj onih koji pokrivaju svojim proizvodima nacionalno (57%) i regionalno tržište (55%).

9% 6%

0% 10% Baza: 47 preduzetnica *moguće više odgovora

20%

30%

40%

50%

Grafikon 11.

Glavna tržišta snabdevanja hrane

87%

Lokalno

I>

Nacionalno

57%

Regionalno

55% 13%

Međunarodno 0%

20%

40%

60%

80%

100%

Baza: 47 preduzetnica *moguće više odgovora

15


Grafikon 12.

Upoznatost sa metodama ispitivanja tržišta

Da

38% Ne

>I

62% Baza: 47 preduzetnica

Čak 2/3 ispitanica nisu upoznate sa metodama ispitivanja tržišta, odnosno alatima za prikupljanje tržišnih informacija u vezi sa cenama, konkurencijom, potrošačima koje su neophodne za određivanje koncepta poslovanja. Pored toga rezultati dobijeni ispitivanjem tržišta mogu poslužiti kao svojevrsni kontrolni mehanizam prilikom analize sopstvenog rada i mogu dati odgovor na pitanja koja se tiču mogućih poboljšanja u našem poslovanju, otkrivanja grešaka u poslovanju i određivanju tržišnih niša koje možemo ispuniti našim proizvodima.

Grafikon 13.

Dosadašnja primena metoda ispitivanja tržišta

Da

23%

>I Ne

77% Baza: 47 preduzetnica

16

Nešto više od trećine preduzetnica upoznato je sa metodama ispitivanja tržišta, dok je jedna četvrtina njih u dosadašnjem poslovanju primenjivala neku od metoda.


Grafikon 14.

Grafikon 15.

Zastupljenost sprovođenja marketing aktivnosti/promocija

51%

Preduzetnica ima veb sajt i/ili fejsbuk stranicu

Baza: 47 preduzetnica

Ne

40% Da

49%

60%

Preduzetnica nema veb sajt i/ili fejsbuk stranicu

60% preduzetnica

Grafikon 16.

Vrste marketing aktivnosti/promocija koje preduzetnice koriste

I>

Učešće na sajmovima, manifestacijama

68% 36%

Web sajt / društvene mreže

sprovodi marketing aktivnosti odnosno vrši promociju svojih proizvoda. Učešće na sajmov- Mediji - TV emisije / radio / novine ima i manifestacijama najčešći Propagandni materijal - Izrada je način prezentovanja hrane lifleta, brošura, flajera (68%), dok je ujednačeno prisutno promovisanje Promocije, degustacije u objektima proizvoda preko web sajta ili kupaca / na tezgama / u hotelima društevnih mreža preduzeća, Drugo kao i putem medija (po 36%).

36% 25% 11% 11% 0%

20%

40%

Baza: 28 preduzetnica koje sprovode marketing aktivnosti/promociju *moguće više odgovora *mala baza

60%

80% 17


Grafikon 17.

Upoznatost sa pojmovima “digitalni marketing” i “online prodaja”

Delimično

23%

Ne

Da

40%

>I

Oglašavanje i prodaja preko interneta (zvaničnog sajta ili društvenih mreža) N=9

36% Baza: 47 preduzetnica

Grafikon 18.

Zainteresovanost da saznaju nešto više o pojmovima “digitalni marketing” i “online prodaja”

Ne 4%

>I Da

96% 18

Oko 40% preduzetnica tvrdi da je upoznato sa pojmovima “digitalni marketing” i “online prodaja” i najčešće ih povezuje sa Internet oglašavanjem i prodajom putem zvaničnog sajta ili neke od društvenih mreža. S druge strane, bez ozbira na stepen poznavanja ovih pojmova, većina je zainteresovana da unapredi svoja znanja kada su u pitanju digitalni marketing i on-line prodaja.

Baza: 28 preduzetnica (8 upoznatih, 14 koje nisu upoznate i 6 delimično upoznatih sa pojmovima “digitalni marketing” i “online prodaja”) *mala baza


*

Grafikon 19.

Saradnja sa dobavljačima

8 od 10 preduzetnica u procesu obavljanja svog poslovanja sarađuje sa dobavljačima, a isti je broj i onih koje su samostalno dobavljači. Kod manjeg broja je reč o saradnji sa stalnim kooperantima. Zastupljenija je povremena nabavka dodatnih količina potrebnih sirovina-sastojaka, za krajnji proizvod koji se plasira.

Pružanje savetodavne i tehničke podrške

Grafikon 20.

Da li ste sami dobavljač?

Baza: 47 preduzetnica

Ne 15%

I>

Ne 15%

Ne 11% Da

Ne 11%

85% Da

Da

89% Da

85%

89%

Grafikon 21.

Oblasti u kojima postoji potreba za stručnom/tehničkom podrškom

Proizvodni proces i tehnologija Proizvodni proces Uvodjenje standarda i tehnologija kvaliteta/sertifikacija Uvodjenje standarda Marketing veštine kvaliteta/sertifikacija /veštine prodaje i promocije Marketing veštine /veštine prodaje i promocije Istraživanje tržišta

77% 77% 72% 64%72%

Istraživanje tržišta 0% 0%

20% 20%

40% 40%

64% 49% 49% 60% 80% 60%

80%

100% 100%

Baza: 47 preduzetnica *moguće više odgovora

19


Grafikon 22.

Grafikon 23.

Rad na dizajnu/redizajnu brenda/ logotipa ili ambalaže/pakovanja u poslednje tri godine

Zainteresovanost za dobijanjem stručne podrške u oblasti dizajna/redizajna brenda/logotipa ili ambalaže/pakovanja

Da

32%

Ne

21%

Ne

Da

68%

Rezime:

Baza: 47 preduzetnica

>I

Baza: 47 preduzetnica

79%

Iako se u poslednje tri godine, samo 1/3 anketiranih preduzetnica bavila dizajnom/redizajnom brenda, logotipa, ambalaže ili pakovanja svojih proizvoda, čak 79% preduzetnica pokazuje interesovanje za dobijanjem stručnih znanja i podrške u ovoj oblasti.

Pored poslovnog udruživanja/umrežavanja sa drugim proizvođačima radi zajedničkog nastupa na tržištu, potreba za stručnom podrškom je najizraženija u oblastima proizvodnog i tehnološkog procesa odnosno uvođenja standarda kvaliteta. Iako je područje dizajna/redizajna brenda, logotipa, ambalaže i pakovanja malo niže vrednovano od poslovnog udruživanja (najviša ocena 4,0) i uvođenja standarda kvaliteta, činjenica da je čak 79% ispitanica izrazilo potrebu za dobijanje stručne podrške u toj oblasti, upućuje na to da taj segment ne bi trebalo zapostaviti prilikom kreiranja mera podrške u budućnosti.

20


Grafikon 24.

Važnost svake od tehničkih i savetodavnih oblasti

1 - Uopšte nije važan

2

3

4

5 - Veoma je važan

prosek

100% 90%

5.00

21%

23%

36%

80% 70% 60%

21% 3.28

50% 40%

*

32%

40%

4.02

19% 3.38

38%

47%

*

15%

3.47

*

15%

3.00

28%

21%

30%

30%

20%

6%

10%

17%

0% Istraživanje tržišta i potencijalnih kupaca

19% 2% Marketing /promocija

Crvena zvezdica (*) označava statistički značajnu razliku u odnosu na poslovno udruživanje/umrežavanje

15%

11%

13%

6% 9%

Dizajn/redizajn brenda, logotipa, ambalaže i pakovanja

Uvođenje standarda kvaliteta

>I

Baza: 47 preduzetnica

4.00

3.72

11% 4%

2.00

1.00

Poslovno udruživanje/umrežavanje sa proizvodjačima iz regiona radi zajedničkog nastupa na trzištima

Preduzetnice koje su učestvovale u ovom istraživanju izdvajaju poslovno udruživanje i umrežavanje proizvođača radi zajedničkog nastupa na tržištu (prosečna ocena 4.02) i uvođenje standarda kvaliteta (prosečna ocena 3.72) kao najvažnije oblasti u kojima im je potrebna tehnička i savetodavna pomoć. S druge strane, mišljenja proizvođača hrane podeljena su kada je u pitanju značaj koji se pridaje oblastima kao što su dizajn/redizajn brenda, logotipa, ambalaže i pakovanja, marketing odnosno istraživanje tržišta. 21


Grafikon 25.

Specifične oblasti u kojima je potrebna podrška u vidu obuka, treninga, mentoringa i savetodavne pomoći

Savetodavna pomoć na temu proizvodnje, prerade, promocije i prodaje proizvoda

58%

Organizovanje stručnih poljoprivrednih putovanja u inostranstvo

42%

Obuke sa aspekta zakonske regulative, monitoring

17%

Primena informacionih tehonologija

17%

Savetodavna pomoć u vezi nabavke opreme

17%

Savetodavna pomoć tehnologa

8%

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% Baza: 12 preduzetnica koje su navele specifičnu oblast u kojima im treba stručna podrška *moguće više odgovora *mala baza

Savetodavna pomoć odnosno obuka, treninzi i mentoring na temu proizvodnje, prerade, promocije i prodaje proizvoda (58%) i organizovanje stručnih putovanja u inostranstvo (42%) dve su specifične oblasti koje su preduzetnice izdvojile kao oblasti od kojih bi imali velike koristi za dalji razvoj svog poslovanja. 22


„Potrebne su nam obuke, mentori, savetodavna pomoć kao i studijska putovanja u strane zemlje sa iskustvima u proizvodnji i preradi hrane na poljoprivrednim gazdinstvima.“

Specifične oblasti u kojima je potrebna podrška

u vidu obuka, treninga, mentoringa i savetodavne pomoći (neki otvoreni odgovori - verbatimi) 23


“Organizovanje putovanja u Sloveniju, Austriju i Švajcarsku da vidimo njihova iskustva poljoprivrednih gazdinstava u proizvodnji, preradi i prodaji poljoprivrednih proizvoda, standardima kvaliteta, promociji i prodaji proizvoda sa poljoprivrednih gazdinstava, organizovanje i udruživanje u udruženja, saveze i poljoprivredne zadruge.” 24


„Kako sam relativno nova u sektoru proizvodnje hrane, potreban mi je monitoring, u smislu šta me sve očekuje u procesu razvijanja posla, usvajanja novih tehnologija i odabiru pravca u kome će se kretati moj posao.“

„Obuke o poslovanju kroz zadruge sa aspekta zakonskih regulativa, monitoring i savetodavna pomoć o seoskom turizmu i primeni informacionih tehnologija u funkciji proizvodnje, prerade i seoskog turizma.“

25


„Bilo bi od velike koristi da vidimo kako organsku i tradicionalnu hranu proizvode žene i ženska udruženja u inostranstvu, da sagledamo dobre i loše strane i eventualne nove mogućnosti.“

26


Analiza ANOVA se koristi kada je potrebno testirati da li postoji značajna razlika u prosecima različitih grupa nezavisne varijable na nekoj zavisnoj numeričkoj varijabli. Jednofaktorska ANOVA je korišćena kako bi se utvrdilo da li se preduzetnice (koje proizvode organsku hranu, one koje je ne proizvode i one koje je delimično proizvode) međusobno razlikuju po pitanju značaja/važnosti koju pridaju različitim tehničkim i savetodavnim oblastima.

АNOVA je ovom prilikom izabrana zato što je prvo pitanje (Da li se bavite organskom proizvodnjom hrane?) kategorička varijabla sa tri kategorije (da/ne/ delimično), a procena važnosti svake od tehničkih i savetodavnih oblasti numerička varijabla. S obzirom na to da postoji 5 ponuđenih tehničkih i savetodavnih oblasti, rađeno je 5 jednofaktorskih ANOVA i rezultati se nalaze u Tabeli 1. Na osnovu dobijenih F statistika i njihovih značajnosti (Tabela 1), može se zaključiti da je dobijena statistički značajna razlika između grupa samo kada je u pitanju oblast dizajn/redizajn brenda, logotipa, ambalaže i pakovanja (F=3.818; p=.030). Kako bi se utvrdile detaljnije razlike između tri grupe (da/ne/delimično) rađen je naknadni Bonferoni post hoc test i njime je utvrđeno da postoji značajna raz-

lika samo između onih koje proizvode i onih koje ne proizvode organsku hranu. Grupa preduzetnica koja delimično proizvodi organsku hranu ne razlikuje se značajno u odnosu na ostale dve grupe. Preduzetnice koje su proizvođači organske hrane, u poređenju sa preduzetnicama koji ne proizvode organske proizvode, procenju da im je u manjoj meri potrebna tehnička i savetodavna pomoć u oblasti dizajna/redizajna brenda, logotipa, ambalaže i pakovanja. Odnosno ocenjuju ovu oblast kao manje važnu kada je reč o pružanju tehničkih i savetodavnih usluga. Napomena: Treba imati na umu da ukupna baza ima 47 ispitanica i da je u grupama koje proizvode i ne proizvode organsku hranu po 12 ispitanica, pa uzimajući to u obzir rezultate treba tumačiti samo indikativno. 27


Tabela 1.

Razlikovanje proizvođača organske hrane prema važnosti koju pridaju tehičkim i savetodavnim oblAstima

Organska proizvodnja hrane DA

DELIMIČNO F (prosek)

p

(prosek)

Istraživanje tržišta i potencijalnih kupaca

3.00

3.25

3.43

.394

.677

Marketing/promocija

3.58

3.33

3.30

.264

.769

Dizajn/redizajn brenda, logotipa, ambalaže i pakovanja

2.83

4.33

3.35

3.818

.030

Uvođenje standarda kvaliteta

3.50

3.83

3.78

.237

.790

Poslovno udruživanje/umrežavanje sa proizvodjačima iz regiona radi zajedničkog nastupa na trzištima

4.33

4.00

3.43

.592

.557

12

12

23

N

28

NE

(prosek)


Zaključak Kada se osvrnemo na rezultate ovog istraživanja, pre svega ohrabruje podatak da je, uključujući 25% anketiranih preduzetnica koje su već u potpunosti usvojile organsku proizvodnju hrane i 50% preduzetnica koje „delimično“ proizvode organsku hranu, sa udelom od 75% velika većina učesnica ovog istraživanja već došla u dodir sa prozvodnjom organske hrane.

Tako se i na ovom geografski ograničenom reprezentativnom uzorku pokazalo da se trend rasta proizvodnje organske hrane u našoj zemlji i dalje nastavlja. Onih 25% ispitanika koji do sada nisu dolazili u dodir sa ovom tematikom su kao proizvođači tradicionalne hrane ipak u prednosti u odnosu na ostale prozvođače hrane konvencionalnim metodama, jer samom primenom tradicionalnih metoda i tehnologija, često bez upotrebe hemijskih sredstava i veštačkih đubriva, već implementiraju dobar deo principa predviđenih u okviru organske proizvodnje hrane tako da su te preduzetnice često puno bliže ispunjavanju preduslova za organsku proizvodnju hrane nego što misle. Oblasti koje su se izdvojile kao ključne kada govorimo o jačanju konkurentnosti su pospešivanje

međusobnog poslovnog udruživanja/umrežavanja radi zajedničkog nastupa na tržištu kao i pružanje savetodavne i stručne podrške u oblastima proizvodnog i tehnološkog procesa odnosno uvođenja standarda kvaliteta i razvoja marketinških i promotivnih veština kao što je uvođenje onlajn/ digitalnog marketinga, dizajn/redizajn brenda, logotipa, ambalaže i pakovanja. U pomenutim identifikovanim oblastima će UPŽ Srbije u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju GIZ u narednom periodu kreirati i implementirati odgovarajuće mere podrške i programe obuke kako bi učesnicama ovog istraživanja ali i drugim zainteresovanim preduzetnicama iz projektnog regiona pomogli da povećaju svoju konkurentnost i osvoje nova tržišta.

29


Legenda: Proizvodnja organske hrane Delimična proizvodnja organske hrane Proizvodnja tradicionalne hrane

1

Baza proizvođača organske i tradicionalne hrane

30

2

Udruženje Tradicija i preduzetništvo sa PR Tradicija juga Vranje Pekarski proizvodi, topli obroci - tradicionalna jela i topla prerada povrća i voća tradicijajuga@gmail.com 069/109 03 97 Fasada doo - ogranak Petnik Vranje Proizvodnja ajvara, džema, slatka, kompota, marmelade, sirupa fasadavr@open.telekom.rs 069/875 53 01

3

Udruženje žena Ruža Lebane Proizvodnja i prerada voća i povrća udruzenjezenaruza@gmail.com 062/153 19 67

4

Natural magic PR Bujanovac - Selo Žbevac Proizvodnja svežih i pasterizovanih šampinjona; Sirup od borovih iglica; Pulpa od šipuraka i pulpa od drenjina naturalmagiczbevac@gmail.com 062/358 198


Vinarija Aleksić doo Vranje Proizvodnja vina od grožđa na tradicionalan način upotrebom selekcionisanih kvasaca maja@podrumaleksic.rs 062/880 09 30

9

RPG “Jović” Vladičin Han - selo Pepenica Proizvodnja paprike, paradajza, spanaća, zelene salate. Prerada i proizvodnja ajvara, pindžura i zimske salate. Topla prerada. marija-jvc@yahoo.com 063/732 34 54

10

7

RPG “Lazarević” Bujanovac - selo Klinovac Proizvodnja dekorativnog kozjeg sira (kozji sir sa paprikom, pistaćima, bademima, bosiljkom, ruzmarinom, majčinom dušicom, peršunom, origanom), kozji kačkavalj, pavlaka djordje980@gmail.com 063/171 34 52 I 060/361 99 01

11

RPG “VITOMIR JOVANOVIĆ” Trgovište - Gornja Trnica Proizvodnja borovnica, šljiva, paradajza, paprike, domaćeg šipurka. Prerada i proizvodnja ajvara, džema od šljiva, marmelade od šipurka i kompota od borovnica sladjanjovanovic990@gmail.com 065/347 12 92

8

Porodična mlekara “Veličković” Surdulica Proizvodnja mlečnih proizvoda (sir, jogurt, pavlaka, kiselo mleko, topljeni sir, krem sir, paprika u pavlaci, kačkavalj) velimilk@hotmail.com 063/400 337 I 017/812 099

12

ANA EXPORT IMPORT DOO Rajčilovci - Bosilegrad Topla prerada voća- marmelada, džem, slatka. Prerada pečuraka i šumskih plodova (borovnica, brusnica, drenjina, jagoda) anakotev@gmail.com 063/463 489

5

6

RPG “MITROVIĆ MILEVSKA DRAGANA” Vranje - selo Dubnica Proizvodnja kozjeg sira gaga.alpiko1@gmail.com 063/856 44 33 RPG “TASIĆ” Vranjska Banja- selo Korbevac Proizvodnja organske maline, kupine, aronije, dunje, šljive, jabuke, kruške, heljde, krompira, raži, pšenice i kukuruza. Prerada i proizvodnja likera, kompota, slatka, džemova, ajvara, sokova. gorantasic8@gmail.com 062/511 109

31


13

18

19

PR BIOHARMONY Vranje Proizvodnja integralnog keksa - slani i slatki program tankosavavojinovic@gmail.com 064/251 50 19 MP ECO-VITA ZAPLANJE Gadžin Han Proizvodnja - prerada voća i povrća na tradicionalan način bez konzervansa, boja i aditiva (ajvar, džem, slatka i zimske salate) ecovita.gaga@gmail.com 063/744 75 06

14

UDRUŽENJE LESKOVAČKI AJVAR Leskovac Proizvodnja ajvara, brendiran i zaštićen leskovackiajvar@gmail.com 063/772 87 43

15

RADANSKA RUŽA DOO Lebane Proizvodnja - ručna radinost - ajvar, džemovi, slatka i zimske salate office@radanskaruza.rs 065/844 41 14

20

16

RPG “ZDRAVKOVIĆ” Vladičin Han Proizvodnja šumskih jagoda i proizvodnja paradajza zdravkovic.ivana81@gmail.com 061/205 20 20

21

BMD DOO Arilje Organska proizvodnja - otkup, prerada, pakovanje i prodavanje šumskog voća, lekovitog bilja i pečuraka. office@bmd.co.rs 031/389 12 08

PR BIN - MM Relince - Vladičin Han Proizvodnja pekarskih proizvoda (hleb, peciva) biljanesamm@gmail.com 063/721 22 08

22

ETNO SELO GOSTOLJUBLJE Kosjerić Proizvodnja slatkog i slanog programa zimnice, mlečni proizvodi, šljive, maline, povrće. lsmarija@gmail.com 060/327 33 27

17

32

RPG “ĐORĐEVIĆ JOVANKA” Pirot Proizvodnja pirotske peglane kobasice. Tradicionalni proizod od mesa iz pirotskog kraja koji se suši na vetru i svakodnevno ručno presuje/ pegla mesec dana ciramisa@gmail.com 060/336 77 50

RPG “NEBOJŠA MILOJIĆ” Vlahovo - Svrljig Prerada divljih plodova (dren, trnjina, divlja trešnja, šipurak, crni glog, zova) gazdinstvomilojic@gmail.com 065/511 41 62


23

24

25

26

SPR “FRUTTO” Požega Proizvodnja i prerada slatka, voćnih džemova i zimnica office.frutto@gmail.com 064/251 63 61 RPG “NETAX” Ivanjica Voćarstvo (šljiva, trešnja, borovnica, višnja, malina, kupina, jagoda, aronija ), povrtarstvo (krompir, kupus itd..) i stočarstvo (uzgoj teladi, jagnjadi, prasića, jarića). Proizvodi od voća: slatko, džemovi, voćne kaše, prelivi, med, rakija, kupinovo vino, smrznuto voće... netax.prilike@gmail.com 063/649 672 i 063/640 869 UŽ ‘’EKSPANZIJA’’ Brodarevo - Prijepolje Tradicionalna proizvodnja raznih vrsta džemova, slatka od šljiva i šumskog voća, med od maslačka, razne vrste sokova, ajvar, zimnica - turšija. Sakupljanje i sušenje raznih vrsta lekovitog šumskog bilja za čajeve. ekspanzija@outlook.com 064/252 33 92 UŽ “SAČUVAJMO SELO” Priboj Plastenička proizvodnja povrća (paprika, paradajz, kornišoni), proizvodnja voća (jabuke, kruške, maline, pitome i šumske jagode) malina.vrabac@gmail.com 064/167 88 44

27

28

29

30

31

UŽ ‘’ZLAKUŠANKE’’ Zlakusa - Užice Spremanje tradicionalne hrane – jela i kolača mirkazlakusa58@gmail.com 031/546 507 SEOSKO TURISTIČKO DOMAĆINSTVO VILA “AVRAMOVIĆ” Ivanjica Proizvodnja i prerada voća (malina, kupina, šljiva), povrća (krompir, luk, šargarepa, cvekla, ren, paradajz, krastavac, grašak), kozijeg mleka i sira. vilaavramovic@gmail.com 061/162 28 00 SEOSKI TURIZAM - VILA ‘’MELODIJA’’ Gornji Milanovac Organski gajeno voće i povrće, voćna slatka, džemovi, sokovi, priprema tradicionalnih srpskih jela. vila_melodija@yahoo.com 063/182 26 84 RPG “VERICA PETROVIĆ” Kušići - Ivanjica Proizvodnja kozjeg sira, voćnih sokova, likera verica.petrovic032@gmail.com 061/158 00 62 UDRUŽENJE PROIZVOĐAČA “ZLATARSKI SIR” Nova Varoš Proizvodnja sira na tradicionalan način. milanka.trtovic@gmail.com 062/665 573 33


32

33

34

35

36

34

ZADRUGA “PRO FEMINE ZDRAVČICA” Užice Proizvodnja zimnice – slatki i slani program radmila59@gmail.com 063/627 872 RPG “ORGANSKA HRANA ČAČAK” Čačak Proizvodnja organskog voća i povrća ricci07@mts.rs 064/170 17 33 RPG “MILESA MITROVIĆ” Cerova - Arilje Ostala prerada i konzervisanje voća i povrća agromitrovic@gmail.com 063/104 77 51 RPG “MLEKAR BREZA” Sjenica Sir, kajmak, mlečni namazi, surutka nehrun69@gmail.com 063/159 82 82 EKOLOŠKO DRUŠTVO DRAGAČEVO Guča Mleko, sir, kajmak, voće i povrće, domaće pite i kolači. Tradicionalno gajenje autohtonih sorti voća, povrća i vrsta stoke.. dragacevskisabortrubaca@gmail.com 063/416 614

37

38

RPG “DAVIDOVIĆ” Kaona, Lučani Proizvodnja mleka, sira, kajmaka, prerada voća i povrća za zimnicu, izrada domaćih kolača svetlanadavidovic.kaona@gmail.com 064/001 52 14 DIAKOS STR Kosjerić Proizvodnja proizvoda od divljeg voća -voćne kaše bez aditiva, konzervansa i pojačivača ukusa diakosana@gmail.com 065/682 90 21

39

RPG “IVANOVIĆ” Guča - Lučani Proizvodnja i prerada voća i povrća ivanovic0032@mts.rs 064/337 37 45

40

RADNJA ZA PRERADU I KONZERVISANJE VOĆA I POVRĆA ‘’SLATKA JESEN’’ Požega Proizvodnja slatka i džemova na tradicionalan način. office@slatkajesen.rs 063/109 88 14


41

42

43

44

45

RPG “IGOR SELIMANOVIĆ” Lalinac, Niš Proizvodnja jagoda u plastenicima i na otvorenom i proizvodnja povrća u plastenicima 060/469 21 94 RPG “DEJAN JOVANOVIĆ” selo Lepenica, Vladičin Han Proizvodnja paprike, paradajza i berba lekovitog bilja (nana, majčina dušica, beli slez, kantarion, lipa) 063/124 76 13 RPG “SVETLANA NEDELJKOVIĆ” Trgovište, Gornja Trnica proizvodnja meda i malina 069/111 97 90

46

47

RPG “DRAGOVIĆ” Lučani Proizvodnja i prerada voća i povrća. radedragovic@gmail.com 060/411 74 87 RGĐ “ČVOROVIĆ” Lučani Tradicionalna proizvodnja voća i povrća (jabuke, jagode, kupus…) snezanacvorovicb@gmail.com 060/412 41 35

SZR “MILICA” Lučani Proizvodnja domaćih sitnih kolača i torti po tradicionalnim receptima oliverabogdanovic@gmail.com 063/695 861 RPG “PILIPOVIĆ” Lučani Proizvodnja i prerada voća i povrća. danikdd@hotmail.com 064/489 59 12

35


Impresum: Urednica: Dr Sanja Popović Pantić Naziv: Studija: potrebe preduzetnica u sektoru organske i tradicionalne hrane u odabranim regionima Srbije Izdavač: Udruženje poslovnih žena Srbije Priredili: Dejan Vratonjić i Danijela Drača-Živković Istraživanje: PR agencija za konsalting ACT2B, Beograd Dizajn i priprema za štampu: Tijana Sekulić, AT CONSULTING Štampa: Grafolik, Beograd Tiraž: 200 ISBN: 978-86-918211-5-9 Beograd, 2018.

36

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 005.961:005.914.3]:631.147-055.2(497.11)(083.41) STUDIJA : potrebe preduzetnica u sektoru organske i tradicionalne hrane u odabranim regionima Srbije / [priredili Dejan Vratonjić i Danijela Drača-Živković]. - Beograd : Udruženje poslovnih žena Srbije, 2018 (Beograd: Grafolik). - ilustr. - 36 str. ; 20 x 20 cm Tiraž 200. ISBN 978-86-918211-5-9 1. Вратоњић, Дејан [приређивач, сакупљач] a) Жене - Предузетништво - Србија - Статистика b) Органска производња - Србија - Статистика

COBISS.SR-ID 258252812


Studija: Potrebe preduzetnica u sektoru organske i tradicionalne hrane u odabranim regionima Srbije  

Udruženje poslovnih žena Srbije u saradnji sa Nemačkom agencijom za međunarodnu saradnju (GIZ) sprovelo je istraživanje, analizu i stvaranje...

Studija: Potrebe preduzetnica u sektoru organske i tradicionalne hrane u odabranim regionima Srbije  

Udruženje poslovnih žena Srbije u saradnji sa Nemačkom agencijom za međunarodnu saradnju (GIZ) sprovelo je istraživanje, analizu i stvaranje...

Advertisement