ЈАЧАЊЕ ОДГОВОРА ПРУЖАЛАЦА ПСИХОСОЦИЈАЛНИХ УСЛУГА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ НА РОДНО ЗАСНОВАНО НАСИЉЕ ПАКЕТ by UNFPAak

ЈАЧАЊЕ ОДГОВОРА ПРУЖАЛАЦА ПСИХОСОЦИЈАЛНИХ УСЛУГА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ НА РОДНО ЗАСНОВАНО НАСИЉЕ ПАКЕТ ЗА ОБУКУ

МИНИСТАРСТВO ЗДРАВЉА И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ЈАЧАЊЕ ОДГОВОРА ПРУЖАЛАЦА ПСИХОСОЦИЈАЛНИХ УСЛУГА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ НА РОДНО ЗАСНОВАНО НАСИЉЕ Пакет за обуку

Бања Лука, 2017. година

ЈАЧАЊЕ ОДГОВОРА ПРУЖАЛАЦА ПСИХОСОЦИЈАЛНИХ УСЛУГА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ НА РОДНО ЗАСНОВАНО НАСИЉЕ / ПАКЕТ ЗА ОБУКУ

САДРЖАЈ Намјена обуке 5 Циљеви обуке 5 Знање 5 Став 6 Вјештине 6 Циљна група 6 Предложена структура обуке 6 Приједлог дневног реда обуке 7 Модул 1. Увод 8 Модул 2 Појам родно заснованог насилља 11 Модул 3. Стање у Републици Српској 22 Модул 4. Нормативни оквир у Републици Српској 29 Модул 5. Пружање психосоцијалних услуга, дио мултисекторског одговора на родно засновано насиље – Пакет за обуку 38 Модул 6. Дефинисање рефералних путева интегрисаних у систем социјалне заштите 45 Модул 7. Евалуација и затварање обуке 52 Библиографија 53

Намјена обуке

•

практиковање вјештина које су усмјерене према жртвама;

Обука „Јачање одговора пружалаца психосоцијалних услуга у Републици Српској на родно засновано насиље“ има за циљ да промијени ставове према родно заснованом насиљу, и унаприједи знање и вјештине пружалаца психосоцијалних услуга у Републици Српској везане за разумијевање родно заснованог насиља, нормативни оквир у Републици Српској, идентификовање жртава родно заснованог насиља, пружање одговарајуће помоћи и упућивање.

•

изградња приступа и понашања међу пружаоцима психосоцијалних услуга које су усмјерене према жртвама.

Пакет обуке пружа и водитељима и учесницима обуке готово средство, приступачно за кориснике, за спровођење обуке пружалаца психосоцијалних услуга у Републици Српској, обједињујући основне информације из Ресурсног пакета за пружаоце психосоцијалних услуга у Републици Српској на родно засновано насиље у седам практичних модула обуке.

До краја обуке од учесника ће се очекивати да буду у могућности практично примијенити стечена знања и вјештине и да имају приступ усмјерен према жртвама/особама које су доживјеле родно засновано насиље са којима се они сусрећу у свом раду (уз одређена предзнања учесника у подручју андрагогије).

Знање Након активног учешча у обуци учесници ће бити способни да:

•

опишу динамику родно заснованог насиља, факторе ризика, митове и чињенице који утичу на динамику ове појаве;

•

идентификују посљедице родно заснованог насиља по жртве/особе које су доживјеле родно засновано насиље, њихову породицу и заједницу;

•

опишу обавезе према међународним законима и нормативном оквиру у Републици Српској;

•

опишу важност водећих начела за интеракцију са жртвама/особама које су доживјеле родно засновано насиље;

•

опишу стандардне оперативне процедуре за пружање психосоцијалних услуга жртвама/особама које су доживјеле родно засновано насиље;

•

процјене ризик и направе план безбједности заједно са жртвом родно заснованог насиља;

•

идентификовују различите улоге и одговорности других стручњака за подршку жртвама/особама које су доживјеле родно засновано насиље;

Сваки модул садржи:

•

сажетак обуке, укључујући и њене циљеве и кључне поруке;

•

осврт на релевантну литературу;

•

PowerPoint презентације (електронски документ у прилогу ове публикације) и радне материјале

Водитељи обуке могу прилагодити план обуке и приједлог дневног реда у складу с расположивим временом и конкретним потребама за стицање знања специфичне циљне групе.

Циљеви обуке Општи циљеви обуке су:

•

осигурати темељито разумијевање родно заснованог насиља;

•

осигурати алате које је потребно користити код укључивања/интеракције са жртвама/особама које су доживјеле родно засновано насиље;

•

опишу процедуре упућивања и импликације упућивања за жртве/особе које су доживјеле родно засновано насиље; идентификују различите улоге и одговорности кључних актера који учествују у пружању услуга за жртве/ особе које су доживјеле родно засновано насиље

Став Након активног учешча у обуци учесници ће:

•

развити став усмјерен према жртвама/ особама које су доживјеле родно засновано насиље.

Вјештине Након активног учешча у обуци учесници ће бити способни да:

•

демонстрирају став који је усмјерен према жртви и примијене вјештине које су усмјерене према жртви, осигуравајући безбједност и повјерљивост жртава и особа које су доживјеле родно засновано насиље, поштујући жеље, потребе и капацитете жртава и особа које су доживјеле родно засновано насиље, достојанствено поступање према жртвама, заузимање охрабрујућег става, те пружање информација, као и осигуравање даљњег упућивања и пратње.

•

обезбиједе сагласност особе која је доживјела родно засновано насиље;

•

спроведу интервенцију која је у складу са потребама жртве;

•

разговарају и обавијесте жртве и особе које су доживјеле родно засновано насиље о доступним услугама поштујући њихово право на избор;

•

прикупљају и документују информације.

Циљна група Пакет обуке има за циљ пружити свеобухватан увид у појам родно заснованог насиља и одговор пружалаца психосоцијалних услуга. Стога је усмјерен на учеснике који су прошли обуку мањег опсега, односно основну обуку из ове области, као и основну обуку из андрагогије. Пакет обуке је намијењен пружаоцима психосоцијалних услуга који су у непосредном контакту са жртвама/особама које су доживјеле родно засновано насиље, попут социјалних и здравствених радника и сарадника.

Предложена структура обуке Пакет обуке предлаже план и програм обуке који се састоји од седам модула, за обуку у трајању од два дана. И за први и за други дан се рачуна око 450 минута обуке, уз 60 минута паузе за ручак и три паузе за кафу од по 15 минута (водитељ обуке може прилагодити овај програм, али не скраћивањем пауза и смањивањем броја пауза, имајући на уму да није прикладно проводити обуке које трају дуже од 90 минута без паузе). Овај сажетак даје основну структуру за обуку, коју водитељ обуке треба прилагодити зависно од потреба и динамике групе, на примјер додавањем вјежби за подизање енергије/активатора (eng. energizer) и вјежби за пробијање леда (eng. icebreaker), те уз више различитих интерактивних метода и средстава обуке. Пожељно је да се за презентације водитеља обуке не издваја више од 50% од планираног времена за сваки модул!

Приједлог дневног реда обуке

9:00

10:30

10:30 10:45

10:45 12:15

12:15 13:15

13:15 14:15

14:15 14:45 15:00

14:45 15:00 16:30

16:30 16:45

16:45 18:15

10:30

10:30 10:45

10:45 12:15

12:15 13:15

13:15 14:45

14:45 15:00

15:00 16:30

16:30 16:45

16:45 17:30

18:15

17:30

Модул 1. Увод Добродошлица и увод предавача Представљање обуке: намјена и циљеви, дневни ред, теме, распоред Представљање учесника и очекивања Пауза Модул 2. Појам родно заснованог насиља Дефиниције родно заснованог насиља, фактори ризика за родно засновано насиље, посљедице родно заснованог насиља, динамика родно заснованог насиља у односима интимних партнера и резултирајуће понашање жртава родно заснованог насиља Пауза Модул 2. Појам родно заснованог насиља (наставак) Митови и чињенице о родно заснованом насиљу Модул 3. Стање у Републици Српској Пауза Модул 4. Нормативни оквир у Републици Српској Обавезе према међународном праву Нормативни оквир у Републици Српској Пауза Модул 4. Нормативни оквир у Републици Српској (наставак) Нормативни оквир у Републици Српској

9:00

1. дан

2. дан Модул 5. Пружање психосоцијалних услуга, дио мултисекторског одговора на родно засновано насиље – стандардне оперативне процедуре Сврха и циљеви, примјењљивост, водећи принципи (принцип мултисекторског одговора, принцип рада са жртвама) Процедуре (идентификација, процјена, интервенција, документовање, упућивање) Пауза Модул 5. Пружање психосоцијалних услуга, дио мултисекторског одговора на родно засновано насиље – стандардне оперативне процедуре (наставак) Процедуре (наставак) Пауза Модул 5. Пружање психосоцијалних услуга, дио мултисекторског одговора на родно засновано насиље – стандардне оперативне процедуре (наставак) Процедуре (наставак) Стања и понашање која могу указивати на родно засновано насиље Амбијент у ком се пружају услуге Комуникација са жртвама родно заснованог насиља Пауза Модул 5. Пружање психосоцијалних услуга, дио мултисекторског одговора на родно засновано насиље – стандардне оперативне процедуре (наставак) Комуникација са жртвама родно заснованог насиља (наставак) Процјена ризика и управљање њиме Пауза Модул 6. Дефинисање рефералних путева који су интегрисани у систем социјалне заштите Модул 7. Евалуација и завршетак Евалуација обуке Завршне ријечи 7

МОДУЛ 1. УВОД Преглед модула Трајање модула

90 минута

Циљ модула

У току овог модула, учесници ће: • се упознати са тренерима и колегама, • изразити лична и професионална очекивања у односу на овај тренинг, • добити информације о циљевима овог тренинга, распореду одвијања тренинга, обухваћеним темама и • дефинисати правила понашања која ће бити узајамно усвојена, у циљу обезбјеђивања ефикасности и продуктивности у току спровођења активности овог тренинга.

Главни елементи модула и методологија

• Добродошлица и увод предавача • Представљање обуке: намјена и циљеви, дневни ред, теме које обрађује, распоред (презентација) • Представљање учесника (рад у групи) • Очекивања учесника (рад у групи) • Договарање правила понашања (рад у групи) • Кључне поруке (презентација)

Напомене за водитеље обуке

Водитељ обуке треба проширити слајдове за овај модул у складу са временом које има на располагању за овај модул, темама које треба покрити, личним склоностима и активностима које је планирао/ла. Добродошлица и увод водитеља обуке, представљање обуке: намјена и циљеви, дневни ред, теме које обрађује, распоред (презентација 15 минута) Рад у групи: Представљање партнера (30 минута) Питајте групу да се скупе у паровима по двоје и да питају партнера за његово/њено име, тренутно занимање и радно мјесто и професионално искуство. Зависно од ситуације можда можете додати питање питајући за неке личне податке, попут које је његово/њено омиљено јело, посљедњи филм који су погледали, или придјев који почиње с првим словом имена особе који га/њу најбоље описује (као што је „alert (опрезна)“ за Ану или „енергична“ за Еву). Затим се полазници окупљају у групи, а потом сваки учесник представља партнера. Рад у групи: Очекивања учесника (30 минута)

Напомене за водитеље обуке

Замолите учеснике да свако за себе у року од 10 минута напише своја очекивања која су везана за циљеве овог тренинга на стик папире које ћете им подијелити. Након тога прикупите њихове папире и разврстајте их на табли у когнитивна и афективна очекивања. Сачувајте их за посљедњу наставну јединицу, када ћете са учесницима провјерити јесу ли њихова очекивања испуњена. Рад у групи: Правила понашања (10 минута) Предложите групи правила понашања, питајте их да ли се слажу са предложеним правилима и имају ли неко правило које треба додати. Правила понашања: !

Не каснити

Стишати мобилне телефоне

Добар групни рад захтијева: üü да чланови групе једни другима помажу üü да се уважавају/прихваћају другачија мишљења üü да се слуша и обрати пажња на друге üü да се избјегавају лични напади и увреде üü да се обраћа пажња на свакога члана групе üü да свако учествује и учини најбоље што може üü да се посвети пажња теми/задатку üü да се ради и расправља слиједећи постављене циљеве üü да се проблеми отворено изнесу üü да се свако придржава постављених правила Презентација књучних порука (пет минута)

Материјали за сесију обуке Кључне поруке

Презентација у Power Point-u Модул 1 üü Стварање топле и позитивне атмосфере током обуке омогућава максималну ефикасност и продуктивност. üü Неопходно је уважити лична и професионална очекивања едуканата, у раду са одраслим особама. üü Едуканти морају бити информисани о циљевима обуке. üü Успостављање и поштовање правила понашања на тренингу спречава конфликте и помаже њиховом рјешавању, ако дође до њих.

Литература

1. Pierre Dominice: Learning from our Lives 2. Gary Kroehnert: Basic Training for Trainers 3. З. Груден: Едукација едукатора 4. H. Klippert: Како успјешно учити у тиму 5. G. Scambler: Sociology as Applied to Medicine 6. V. Jacot: Defining Learning Objectives 7. C.W. Chen: Coaching Training 8. J. E Eitington: The Winning Trainer 9. J. J. Gilbert: Educational Handbook for Health Personnel 10. M. S Knowles: The Adult Learner 11. J. Starr: The Coaching Manual

МОДУЛ 2. ПОЈАМ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА Преглед модула Трајање модула

150 минута

Циљ модула

Након активног учешћа у овом модулу, учесници ће бити способни да: • дефинишу појам родно заснованог насиља (РЗН), наброје факторе ризика и бројне комлексне посљедице, • опишу динамику РЗН у односима интимних партнера, као и резултирајуће понашање жртава РЗН; и • препознају уобичајене митове о РЗН и њихов утицај на пружаоце психосоцијалних услуга током рада са жртвама РЗН

Кључне поруке

Насиље над женама • је родно засновано, укоријењено у неједнаким односима моћи између жена и мушкараца и крши људска права жена, • утиче на жене у јавном и приватном животу, те укључује физичко, сексуално, психолошко и економско насиље, • утиче на жене и глобално и у региону, • има вишеструке факторе ризика који захтијевају опсежан одговор у којем сви сектори имају важну улогу, • може утицати на жене припаднице маргинализованих група несразмјерно у смислу или веће изложености насиљу или посебних препрека у приступу услугама, • озбиљно утиче на жене и дјевојке током цијелог животног циклуса и има разорне посљедице по њихово физичко, сексуално, психичко и бихевиорално здравље и • у интимним партнерским односима увијек утиче на дјецу – као свједоке или директне мете насиља.

Литература

Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље у источној Европи и централној Азији – Ресурсни пакет. (UNFPA and WAVE 2014)

Главни елементи • „Олуја идеја“: Дефинисање родно заснованог насиља (30 минута) модула и методологија • Презентација водитеља обуке (55 минута) • Групни рад и усмјерена дискусија: Митови и чињенице о родно заснованом насиљу (60 минута) • Кључне поруке (пет минута) • Подјела радног материјала „Олуја идеја“: Дефинисање родно заснованог насиља – 30 минута Замолите учеснике да размисле о дјелима или обрасцима понашања за која сматрају да припадају родно заснованом насиљу. Напишите одговоре на flipchart таблу. Након размјене идеја, разговарајте о резултатима, прије представљања међународних дефиниција родно заснованог насиља. Групни рад и дискусија: Митови и чињенице о родно заснованом насиљу – 60 минута Подијелите учеснике у три групе. Додијелите свакој групи по једну тему (група 1 – митови који се односе на перцепцију родно заснованог насиља, група 2 – митови који се односе на учиниоца, група 3 – митови који се односе на жртву) и захтијевајте од сваке групе да размијене идеје о уобичајеним митовима у Републици Српској (30 минута). Затим посредујте у групној дискусији у великој групи. Напомене за водитеље Водитељ обуке треба проширити слајдове за овај модул у складу са обуке временом које има на располагању за овај модул, темама које треба покрити, личним склоностима и активностима које је планирао/ла. Материјали за сесију обуке

Презентација у Power Pointu Модул 2 Радни материјали: Радни материјал 1: Појмови и дефиниције Радни материјал 2: Примјери дјела родно заснованог насиља документирани у Источној Европи и Централној Азији Радни материјал 3: Фактори ризика од родно заснованог насиља и њихове интеракције Радни материјал 4: Динамика насиља у интимним партнерским односима Радни материјал 5: Утицај родно заснованог насиља на здравље жене Радни материјал 6: Митови и чињенице о родно заснованом насиљу

исхода, повреде или наношења штете. Оно укључује, али није ограничено на, гребање, гурање, одгуравање, бацање, хватање, уједање, гушење, потресање, подбадање, чупање за косу, шамарање, ударање песницом, спаљивање, коришћење контроле или тјелесне масе, односно снаге против друге особе, те коришћење или пријетња коришћењем оружја.

Радни материјали Радни материјал 1. Појмови и дефиниције Појмови родно засновано насиље и насиље над женама се често користе наизмјенично, јер је већина насиља над женама родно засновано, а већина родно заснованог насиља је нанесена од стране мушкараца према женама и дјевојкама.

•

Сексуално насиље: Сваки сексуални чин, покушај остваривања сексуалног чина, нежељени сексуални коментар или приједлог, или дјела у вези трговине, или неки други начин усмјерен против сексуалности особе, користећи присилу, од стране било које особе, без обзира на њихов однос са жртвом, у било којој ситуацији, укључујући, али не ограничавајући се на кућу и посао (СЗО 2002, цитирано у СЗО 2013. године).

•

Психолошко насиље: Понашање које има за циљ застрашивање и прогањање, а јавља се у облику пријетње напуштањем или злостављањем, заточења у кући, праћења, пријетње одузимањем старатељства над дјецом, уништавањем објеката, изолацијом, вербалном агресијом и сталним понижавањем, омаловажавањем, умањујући осјећај властите вриједности/самопоштовања појединца.

•

Економско насиље: дјела попут ускраћивања средстава, одбијања да финансијски доприноси, ускраћивања хране и основних потреба, контрола приступа социјалној и/или здравственој заштити и/или запошљавању, узрокујући/ или покушај да доведе до ситуације гдје појединац постаје финансијски зависан о другој особи, опструише њихов приступ или има контролу над ресурсима и или независној економској активности.

Родно засновано насиље Облик дискриминације којим се озбиљно угрожава способност жене да ужива у правима и слободама на бази једнакости с мушкарцима (УН Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације над женама (CEDAW), Општа препорука. 19 о насиљу над женама, чл. 1). Насиље на основу пола представља било које дјело које наноси физичку, психичку, сексуалну или економску штету или патњу, као и пријетње таквим дјелима које озбиљно спутавају лица да уживају у својим правима и слободама на принципу равноправности полова, у раду и/или у вези са радом. (Закон о раду Републике Српске).

Насиље над женама Било какав акт насиља које се темељи на роду и полу, а који као посљедицу има, или је вјероватно да ће имати, физичку, сексуалну или психолошку штету или патњу жена, укључујући пријетње таквим радњама, присилу или самовољно лишавање слободе, било у јавном или приватном животу (Декларација Уједињених нација о уклањању насиља над женама – DEVAW (1993)). Насиље над женама подразумијева, али се не ограничава на сљедеће:

•

Физичко насиље: намјерна примјена физичке силе с могућношћу смртног

Остале класификације облика насиља над женама узимају у обзир контекст/мјесто гдје се насиље јавља: у породици, у локалној заједници, те насиље које је почињено или толерисано од стране државе, независно о томе гдје се дешава (члан 2. DEVAW).

Радни материјал 2. Примјери дјела родно заснованог насиља документовани у Источној Европи и Централној Азији Табела у наставку даје преглед примјера родно заснованог насиља које је документовано у региону источне Европе и централне Азије1. Овдје нису укључена насиља у породици и насиља интимног партнера у својих неколико облика, који су покривени различитим националним студијама о распрострањености. Ова табела није коначна; нити имплицира да су одређени облици уобичајени само у региону источне Европе и централне Азије и/или само у земљама које су наведене као примјери. Облик насиља

Дефиниција

Отмица младенке и други облици присилног брака

Отмица младенке је чин узимања жене или дјевојке против њене воље путем преваре или силе и употребом физичке или психичке присиле како би је се натјерало да се уда за једног од њених отмичара (HRW 2006). Присилни брак је заједница двију особа од којих барем једна није дала свој пуни и слободни пристанак на брак (VE PA 2005).

Казахстан,

Рани брак/дјечји брак

Дјечји брак је заједница двију особа од којих је барем једна од њих млађа од 18 година живота(VE PA 2005).

Запажено у већини земаља регије

Пристрасан одабир спола у корист мушке дјеце

Избор пола се може десити прије него што се утврди трудноћа, током трудноће кроз пренатално откривање пола и селективног побачаја или након рођења дјетета кроз чедоморство или занемаривање дјетета (OHCHR/UNFPA/ UNICEF/UN Women/СЗО 2011).

Албанија

Насиље почињено над женама у притворским јединицама (нпр. полицијским станицама, затворима, имиграционим центрима). Облици таквог насиља над женама у притвору су: сексуално насиље, укључујући и силовање; непримјерено посматрање током туширања или пресвлачења; интимна претрага (eng. strip search) проведена од стране или у присуству мушкараца; и вербално сексуално узнемиравање, или захтјеви за сексуалне чинове у замјену за повластице, робу или основне животне потрепштине (Генерални секретар УН 2006). Надаље, безбједоносне снаге могу користити злостављања, вансудско извршење, мучења, силовања или сексуално злостављање у притвору како би натјерали жене да открију гдје се налазе мушких рођаци или за „признање“ злочина (Специјални извјестилац UN VAW 2006).

Запажено у већини земаља региона источне Европе и централне Азије

Злостављање и мучење у притвору

Примјери земаља Киргистан, Турска

Арменија Азербејџан Грузија

1 „Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље у Источној Европи и Централној Азији, Ресурсни пакет“, UNFPA-WAVE, 2014

Убиства из части

Пракса у којој жене и дјевојке осумњичене за укаљану част њихове породице због понашања могу бити убијене од стране брата, оца, стрица или другог рођака који на тај начин враћају част. Убиства из части се извршавају у случајевима силовања, невјере, флерта или било којег другог случаја који се перципира као каљање породичне части, а жену тада убија мушки рођак како би вратио укаљано име породице у заједници. Само и навод о повреди се сматра довољним да укаља част мушкарца или породице, те је стога довољно да оправда убиство жене. Мушкарци који учине таква убиства обично пролазе некажњено или добију умањене казне (UN Women Центар за виртуелно знање).

Албанија

Сексуално узнемиравање на радном мјесту

Узнемиравање особе због њеног или његовог пола, као и непожељно сексуално удварање или други вид учешћа у сексистичким праксама које узрокују губитак прихода жртава, душевну бол и сл. (UN Women Центар за виртуелно знање).

Запажено у већини земаља региона источне Европе и централне Азије

Сексуално насиље као оружје рата

Сексуално насиље које се користи или наручује као тактика рата како би намјерно циљали на цивиле или као дио распрострањеног или системског напада на цивилно становништво (Савјет сигурности 2008).

Запажено у већини земаља региона источне Европе и централне Азије

Самоубиства почињена након искустава насиља у породици; самоубиство потакнуто од чланова породице

Самоубиства која жене почине како би побјегле од насиља и угњетавања, понекад потакнуте притиском чланова породице у циљу поштовања „прописног" или „часног" понашања. У неким случајевима, забиљежени случајеви самоубиства могу бити прикривена убиства (Специјални извјестилац UN VAW 2007).

Запажено у већини земаља региона источне Европе и централне Азије

Трговина женама

Запошљавање, превоз, трансфер, скривање или пријем жена, помоћу пријетње или употребе силе или других облика присиле, отмице, преваре, обмане, злоупотребе овласти или положаја беспомоћности, или давање или примање уплата или користи како би се постигло придобијање особе за контролу над женом, у сврху искориштавања. Искориштавање укључује, у најмању руку: искориштавање проституције других, или друге облике сексуалног искориштавања, присилног рада или услуга, ропство или праксе сличне ропству, потчињавање или одстрањивање органа (UN 2000).

Запажено у већини земаља региона источне Европе и централне Азије

Насиље и узнемиравање почињено против продавачица сексуалних услуга

Примјена узнемиравања или насиља, било психичког, физичког, сексуалног или економског, против продавачица сексуалних услуга. Сексуално насиље такође може укључивати присиљавање на полни однос без коришћења кондома (PROI 2011).

Запажено у већини земаља региона источне Европе и централне Азије

Турска

Пренесено из: “Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље у Источној Европи и Централној Азији, Ресурсни пакет“, UNFPA-WAVE, 2014

Радни материјал 3. Фактори ризика од родно заснованог насиља и њихове интеракције

Починиоци мушкарци

Фактори на нивоу појединца

Виктимизација жена

Демографија: • Низак доходак • Низак степен образовања

Демографија: • Млађи узраст • Низак степен образовања • Брачно стање: раздвојен живот, растављени

Злостављање дјетета: • Сексуално злостављање • Насиље између родитеља

Злостављање дјетета: • Насиље између родитеља

Ментални поремећај: • Антисоцијални поремећај личности

Ментални поремећај: • Депресија

Злоупотреба супстанци: Злоупотреба супстанци: • злоупотреба алкохола • злоупотреба алкохола • незаконито коришћење дрога • незаконито коришћење дрога Прихватање насиља

Прихватање насиља

Фактори на нивоу односа

Више партнера/невјера • Слаба отпорност на притисак вршњака

Фактори

• Слабе санкције у заједници • Сиромаштво

• Традиционалне родне и друштвене норме које подржавају насиље

на нивоу заједнице Фактори на нивоу друштва

Пренесено из: “Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље у Источној Европи и Централној Азији, Ресурсни пакет“, UNFPA-WAVE, 2014 - Извор: СЗО/LSHTM (2010)

Радни материјал 4. Динамика насиља у интимним партнерским односима Постоји неколико основних модела и теорија које илуструју динамику насиља у интимним партнерским односима: точак моћи и контроле, циклус насиља, штокхолмски синдром и концепт нормализације насиља2. Потребно их је уградити у свакодневни рад у систему социјалне и здравствене заштите, а социјални и здравствени радници и сарадници треба да буду додатно едуковани о њима.

Точак моћи и контроле ФИЗИЧКО НАСИЉЕ ПРИМЈЕНА ПРИСИЛЕ И ПРИЈЕТЊЕ • Чињење и/или вршење пријетњи да ће јој учинити нешто да је повриједи. • Пријетња да ће је оставити, да ће починити самоубиство, да ће је пријавити социјалној служби. • Тјера је да повуче оптужбе. • Тјера је да ради незаконите ствари. ПРИМЈЕНА ЗАСТРАШИВАЊА • Чини да се она боји путем погледа, радњи и гести. • Разбијањем ствари. • Уништавањем њене имовине. • Злостављањем љубимаца. • Показивањем оружја. ЕМОЦИОНАЛНО ЗЛОСТАВЉАЊЕ • Омаловажава је. • Чини да она мисли лоше о себи. • Назива је погрдним именима. • Ради ствари како би она помислила да је луда.

• • •

Игра се умних игара. Понижава је. Чини да се она осјећа кривом.

ИЗОЛАЦИИА • Контролише шта она ради, кога виђа и с ким разговара, шта чита и гдје иде. • Ограничава њен вањски ангажман. • Користи љубомору као оправдање за поступке. УМАЊИВАЊЕ, ПОРИЦАЊЕ И ОКРИВЉАВАЊЕ • Умањивање значаја злостављања и не схвата озбиљно њену забринутост због тога. • Говори да се злостављање није ни десило. • Пребацивање одговорности за насилно понашање. • Говори да га је она изазвала. КОРИШТЕЊЕ ДЈЕЦЕ • Чини да се она осјећа кривом због дјеце. • Користи дјецу за слање порука. • Користи сусрете да је узнемирава. • Пријети да ће јој узети дјецу. МУШКА ПРИВИЛЕГИЈА • Третира је као слушкињу: • Доноси све велике одлуке, • Понаша се као „господар дворца“, као онај који дефинише мушке и женске улоге. ЕКОНОМСКО ЗЛОСТАВЉАЊЕ • Забрањује јој да се запосли или да задржи посао. • Доводи до тога да она тражи новац од њега. • Даје јој џепарац. • Узима јој новац. • Не обавјештава је о приходу породице нити јој даје приступ том приходу.

2 „Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље у Источној Европи и Централној Азији, Ресурсни пакет“, UNFPA-WAVE, 2014

МОЋ И КОНТРОЛА

Пренесено из: “Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље у Источној Европи и Централној Азији, Ресурсни пакет“, UNFPA-WAVE

ЦИКЛУС НАСИЉА

Смиривање

Инцидент је „заборављен“, насиље се не дешава. Фаза „меденог мјесеца“.

3 18

Помирење

Злостављач се извињава, даје извињења, оптужује жртву, и пориче да се злостављање десило, или каже да није било тако лоше како то тврди жртва.

Раст тензија

Тензије расту, прекид комуникације, жртва постаје плашљива и осјећа потребу да смири злостављача.

Инцидент

Вербално, емоционално и физичко злостављање. Љутња, окривљавање, расправљање. Пријетње. Застрашивање.

Радни материјал 5. Утицај родно заснованог насиља на здравље жене Природа или тежина ефеката РЗН могу варирати зависно од контекстуалних фактора, као што су: сиромаштво, родна неравноправност, културне или вјерске праксе, приступ здравственим, правним и другим услугама подршке, сукоб или природна катастрофа, преваленција ХИВ инфекције и законско и политичко окружење (СЗО PAHO 2012а). Здравствени исходи насиља над женама и дјевојкама Исходи који нису фатални Физичке посљедице

Психосоматске посљедице

• Повреде • Функционална онеспособљавања • Трајни инвалидитети

• Синдром хроничне боли • Иритабилни колон • Гастроинтестинални поремећаји • Инфекције уринарног тракта • Респираторни поремећаји

Негативна здравствена понашања

Посљедице по репродуктивно здравље

• Злоупотреба дрога и алкохола • Пушење • Сексуално ризично понашање • Самоповређивање

• Здјелична упалне болести • Полно преносиве болести • Нежељена трудноћа • Компликације у трудноћи • Спонтани побачаји/ ниска порођајна маса дјетета

Психолошке посљедице

Фатални исходи

• Посттрауматски • Фаталне повреде стресни поремећај • Убиство • Депресија, страхови, • Самоубиство • Поремећаји спавања,панични поремећаји • Поремећаји у исхрани • Ниско самопоуздање • Суицидалне тенденције

Разумијевање родно заснованог насиља кроз приступ животног циклуса може помоћи социјалним и здравственим радницима и сарадницима да схвате кумулативни утицај насиља, посебно у погледу његових дугорочних ефеката на живот и здравље жена и дјевојчица.

Прије рођења

Полно селективни побачаји, батинање током трудноће (емоционални и физички ефекат на жене, утицај на исход рођења); присилна трудноћа

Рано дјетињство

Женско чедоморство; емоционално и физичко злостављање; другачија исхрана и здравствена заштита женске дјеце

Дјевојаштво

Дјечији брак; обрезивање гениталија; сексуално злостављање од стране чланова породице и непознатих особа; другачија исхрана и здравствена заштита; проституција дјеце; дјечји рад; занемаривање женског дјетета

Адолесценција

Рани и присилни бракови; насиље у току забављања и удварања (нпр. силовање на љубавном састанку); присилан секс из економских разлога; сексуално злостављање на радном мјесту; силовање; сексуално узнемиравање; присилна проституција; трговање женама; ограничен приступ образовању

Генеративни период

Силовање у браку, убиство жена од стране партнера, психичко злостављање, батинање током трудноће и други облици насиља од стране интимног партнера; злостављање од стране супругове родбине и других сродника; злостављање и убиство због мираза; сексуално злостављање или узнемиравање на радном мјесту; силовање; екстремно искориштавање у раду у домаћинству; отмица; присилни побачаји

Старост

Злостављање удовица; насиље над старијим женама

Пренесено из:“Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље у Источној Европи и Централној Азији, Ресурсни пакет“. (UNFPA и WAVE 2014) - извор: Hellbernd и сар. 2004 ПРОМЈЕНА 1999, сви цитирани у: PRO TRAIN 2009

Радни материјал 6. Митови и чињенице о родно заснованом насиљу Многи стручњаци дијеле норме, увјерења и ставове ширег друштва у којем живе. Негативни ставови према женама уопштено и жртвама насиља посебно, могу додатно отежавати ситуацију за жене жртве насиља и могу спријечити професионалце у пружању одговарајућих психосоцијалних услуга. Препознати су и митови/стереотипи о насиљу над женама који се културолошки прихватају у друштвима, а који отежавају приступ овом комплексном проблему и, у коначници његовом рјешавању, тачније пружању адекватне заштите. Због неразумијевања динамике насиља, добронамјерни професионалац, огорчен таквом ситуацијом, може закључити да жени и није потребна помоћ, нити је заслужује, питајући се „зашто одбија помоћ и пристаје на насилну везу?“. Жртву чак могу сматрати кривом за њену ситуацију. Разумијевање динамике насилних интимних односа може помоћи стручњацима да одржавају супортиван став, без осуђивања и вредновања вис-à-вис жртава насиља, што је важан предуслов за дјелотворан одговор система на родно засновано насиље. Митови/погрешна увјерења/заблуде/ предрасуде/ о родно заснованом насиљу, нпр:

•

Премлаћивање се ријетко дешава. Само неке особе то доживе.

•

Премлаћивање се не дешава унутар одређених група – нпр. религиозних/ вјерских.

•

Премлаћивање није опасно нити озбиљно. То није ништа страшно. Жене увијек преувеличавају посљедице.

•

Премлаћивање је узроковано дисфункционалним/лошим односима. Оба партнера имају осјећај кривице.

Митови везани за учиниоце, нпр.:

•

Мушкарци који туку жене су насилни у свим њиховим везама.

•

Мушкарци који туку жене су углавном необразовани, припадају нижој или радничкој класи, или су сиромашни, или припадају неким мањинским групама.

•

Само алкохоличари и наркомани су насилни према женама.

•

Мушкарци који туку жене немају контролу над својим насилничким понашањем. Они су брутални, зли, психопате који немају морала. Они се не могу промијенити.

Митови везани за жртве, нпр .:

•

Жене су једнако насилне и изопачене као и мушкарци.

•

Злостављане жене уживају бити злостављане. Оне су мазохисти.

•

Оне то саме траже. Оне долазе из насилних породица и траже насилне везе.

•

Жене не би добиле батине да нису иритирале своје партнере.

•

Оне би изашле из те везе да им се не свиђа или да не заслужују насиље.

•

Злостављане жене су необразоване, припадају нижој класи, или су сиромашне, или припадају мањинама.

•

Злостављане жене су душевно болесне или луде. Оне имају мане, оне су инфериорне.

•

Злостављане жене се не могу опоравити. Оне ће увијек бити злостављане и трајно оштећене.

МОДУЛ 3. СТАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ Преглед модула Трајање модула

30 минута

Циљ модула

Пружити полазницима информације о стању у Републици Српској

Кључне поруке

• 47.3% анкетираних жена доживјело је барем неки облик насиља након навршене 15. године • Најшире је распрострањено насиље које над женама врше њихови садашњи или бивши партнери (преко 70%) • 13% жена није знало да наведе ниједну или организацију за помоћ код насиља над женама; највећи број препознаје значај полиције. Око седам процената жена препознају здравствене службе као мјесто гдје се могу обратити за помоћ

Литература

Ресурсни пакет за одговор пружалаца психосоцијалних услуга у Републици Српској на родно засновано насиље

Главни елементи модула и методологија

Презентација водитеља обуке

Материјали за сесију обуке

Презентација у Power Pointu Модул 3 Радни материјал 7: Стање у Републици Српској

Напомене за водитеље обуке

Радни материјал 7: Стање у Републици Српској

У сврху припреме Ресурсног пакета, било ја важно анализирати стање родно заснованог насиља и мапирати републички одговор у Републици Српској, те је израђен упитник, који је достављен на попуњавање свим министарствима у Влади Републике Српске, Гендер центру - центру за једнакост и равноправност полова у Влади Републике Српске (у даљем тексту: Гендер центар Републике Српске), свим установама социјалне заштите и Фондацији "Удружене жене". Упитник је имао је за циљ направити пресјек досадашњег стања у области спречавања и сузбијања родно заснованог насиља, како у домену релевантних истраживања из ове области, тако и у домену превенције и поступања. Сви достављени одговори и упитници анализирани су и сублимирани у једну информацију, која је кључни дио овог поглавља. Током 2012. године, на подручју Босне и Херцеговине је по први пут спроведено истраживање о распрострањености и учесталости насиља над женама, чијом су реализацијом у Републици Српској координисали Гендер центар Републике Српске и Републички завод за статистику Републике Српске. Истраживање је спроведено у заједничкој сарадњи Агенције за равноправност полова БиХ, Гендер центра ФБиХ, Гендер центра Републике Српске, Агенције за статистику БиХ, Завода за статистику ФБиХ и Републичког завода за статистику Републике Српске. Истраживање је извршено на репрезентативном узорку и у складу са индикаторима Уједињених нација за праћење преваленције и инциденције насиља над женама и у породици. Овдје су наведени подаци који се односе на Републику Српску. Проучавано је физичко, психичко, сексуално и економско насиље над женама, унутар породице и изван ње. Нађено је да су жене изложене високим ризицима од насиља, прије свега у свом непосредном, интимном

окружењу партнерских и породичних односа, а потом и у широј заједници. Када је у питању Република Српска, подаци овог истраживања показују да је 47,3% испитаних жена доживјело неки облик насиља у узрасту од 15 година па надаље, што, с обзиром на висок проценат, говори о размјерама и тежини овог друштвеног проблема. Најчешћи облик насиља коме су изложене жене је психичко, као и комбиновано психичко и физичко насиље. Најшире је распрострањено насиље које према женама врше садашњи или бивши партнери (преко 70%) и, у цјелини гледано, сфера интимних партнерских и породичних односа далеко је већи извор опасности од насиља за жене него што је то шира заједница. Младе жене су више изложене насиљу него старије, а сеоске жене више него градске. Жене слабијег здравља и са инвалидитетом нису поштеђене насиља – њихове стопе преваленције су исте као и у подузорку здравих жена и жена без инвалидитета. Код жена, које су у вријеме истраживања биле жртве насиља током посљедњих годину дана, чешће се јављају лоша расположења, туга (у 50,9% случајева код жртава наспрам 24,7% код оних које нису жртве), осјећај узнемирености, страха, губитак апетита, тешкоће код концентрације, јасног размишљања, учења и др. Поред различитих психосоматских тегоба, важне посљедице по здравље су и повреде које су жене задобиле приликом физичког или сексуалног злостављања. Најчешће се ове повреде јављају као огреботине, модрице, неодређени физички бол, али је значајан удио и жена које су доживјеле губитак свијести, веће модрице, подливе и сл. Поједине жене биле су изложене веома тешким облицима насиља па су задобиле преломе костију или чак ране нанијете оружјем. Истраживање је имало за циљ да покаже и какав је одговор надлежних служби у случајевима насиља над женама и у породици, али и ставове жена о тражeњу помоћи, те је овом приликом важно навести нека важна сазнања која се односе на службе здравствене заштите. Уопште забрињава чињеница да жене не препознају довољно које су иснтитуције и организације надлежне за проблем насиља над женама. Наиме, на питање да наведу неке институције за

које знају да би могле да пруже подршку у случајевима насиља, 13% жена није знало да наведе ниједну институцију, а највећи број препознаје значај полиције. Свега 6,8% жена препознају здравствене службе као мјесто гдје се могу обратити за помоћ.

Такође, полиција је предузела законом прописане мјере и радње на проналажењу и привременом одузимању оружја, те је у току 2015. године 46 учинилаца насиља у породици посједовало оружје, а у четири случаја је учинилац и употријебио оружје.

С друге стране, зaнимљива је чињеница да је, од укупног броја жена које су биле изложене физичком насиљу, њих тек 20% затражило здравствену помоћ. Разлози због којих се нису обраћале за помоћ здравствној установи су углавном мањи обим повреде, срам, страх дa учинилац не сазна да се неком обраћала, недостатак доктора у мјесту у којем живи, итд. Забрињава то да у чак 13% пријављених случајева доктор није ни поставио питање о поријеклу повреде, што би била његова основна дужност у тим ситуацијама. Такође забрињава чињеница да је у скоро половини случајева доктор само пружио медицинску помоћ и није предузео ниједан корак у даљем процесуирању случаја, чиме би се обезбиједио основ за правну подршку. У 35,9% случајева, доктори су обавијестили полицију у складу са законским прописима Републике Српске.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске евидентирало је 1157 учиниоца и 1310 жртава насиља у породици (један учинилац вршио је насиље над више чланова породице). Међу учиниоцима насиља знатно је већи број мушкараца и то 1026 или 88,7%, док је 131 или 11,3% жена извршило насиље у породици. Ово потврђује родну заснованост насиља у породици и потребу да се настави са континуираним обукама свих службених лица, како Министарства унутрашњих послова Републике Српске, тако и других субјеката заштите, о специфичностима ове врсте насиља, факторима ризика родно заснованог насиља, динамици насиља у вези интимних партнера, утицају родно заснованог насиља на жртву и остваривање права признатих позитивним прописима Републике Српске, као и свим другим аспектима од значаја за заштиту жртава насиља у породици.

Када су у питању актуелни статистички подаци о броју пријављених и процесуираних случајева насиља у породици, као једног од најраспрострањенијих облика родно заснованог насиља, подаци којима располажу различити субјекти заштите показују да је насиље у породици у Републици Српској у порасту, при чему треба узети у обзир и чешће пријављивање. Нарочито су значајни подаци Министарства унутрашњих послова Републике Српске, према којима је у току 2015. године запримило укупно 1089 пријава у вези са насиљем у породици по којима је даље поступало. У складу са Законом, Министарство унутрашњих послова Републике Српске као овлашћени орган, покренуло је 736 поступака пред прекршајним одјељењем надлежног основног суда, док је по 353 запримљене пријаве доставило извјештај надлежном тужилаштву. Полиција је лишила слободе 138 учиниоца насиља у породици, 132 мушкарца и шест жена. Надлежном тужилаштву спроведено је 40, а надлежном суду 98 учинилаца насиља у породици.

Учиниоци насиља у породици најчешће су мушкарци између 31 и 50 година живота (44%), и у групи од 51 до 65 година (19,8% од укупног броја учинилаца).

Насиље у породици у 2015. години најчешће се дешавало у брачној партнерској заједници, гдје је мушкарац у 461 случају учинилац насиља, док је то жена била у 60 случајева. Међутим, насиље у породици може бити и међугенерацијско, када укључује било која два члана или више чланова породице различитих генерација: у 108 случајева евидентирано је да је син учинилац насиља над оцем, а у 123 случаја отац над сином. Такође, у 63 случаја син је био учинилац насиља над мајком, а евидентирано је и 66 случајева насиља оца над кћерком. У 225 случајева насиље је учинио неки други члан породице. Значајан број учинилаца насиља у породици припада категорији ''неки други члан породице'', те је у наредном периоду, у сарадњи са субјектима заштите, потребно посебно анализирати ове предмете како би се установило на кога се односе, тј. каква је природа односа између

жртве и учиниоца, те да ли је потребно осмислити и планирати посебне мјере када су у питању ова лица. Од 1310 жртава насиља у породици, 122 је дјеце или 9,2%. У свим случајевима насиља у породици, па тако и у оним када су дјеца жртве насиља у породици, према Општем протоколу о поступању у случајевима насиља у породици у Републици Српској, полиција обавјештава надлежни орган старатељства на начин и у року који је прописан Законом о заштити од насиља у породици Републике Српске. Највећи број жртава преживио је физичко насиље (577), затим психичко насиље (431), угрожавање спокојства (158), као и комбинација више облика насиља (157). У 2015. години хитне мјере заштите прописане Законом о заштити од насиља у породици нису довољно искоришћене нити је њихов значај за заштиту жртве и спречавање понављања насиља на одговарајући начин препознат. Наиме, могућност да предложе суду изрицање хитних мјера заштите припадници Министарства унутрашњих послова Републике Српске су у току 2015. године користили у 11 случајева насиља у породици, од којих је спроведено укупно пет хитних мјера заштите забраном приближавања и контактирања учиниоца насиља са жртвом. Поред тога, примјетан је значајан пад у поређењу са 2014. годином, у којој су спроведене 23 хитне мјере заштите, односно, у току 2015. године спроведено је 78,3% мање хитних мјера заштите. Важно је нагласити да су хитне мјере заштите новији институт за заштиту жртава насиља у породици (уведен Законом 2012. године), који се Законом 2012. године) који се може користити како прије покретања, тако и у току поступка пред правосудним органима. Хитне мјере заштите су: удаљење учиниоца насиља из стана, куће или другог стамбеног простора и/или забрана приближавања и контактирања учиниоца насиља са жртвом насиља у породици. Хитне мјере заштите омогућавају потпуно другачији приступ у процедури поступања

у акутним случајевима насиља у породици. Циљ им је тренутно отклањање опасности по физички и психички интегритет жртве, прекид насиља и удаљење учиниоца, што резултира правовременом и ефикасном заштитом жртава насиља у породици у тренутку његовог дешавања. Примјеном ових мјера спречава се насиље у породици, осигурава нужна заштита здравља и безбједности жртве насиља, те отклањају оне околности које погодују или подстицајно дјелују на извршење нових радњи насиља у породици. Ове мјере су стандард поступања у области заштите од насиља у породици, а њихово нормативно-правно дефинисање прилагођено је нашем правном систему. Такође, важно је навести и да хитне мјере заштите нису предвиђене као санкција за починиоце насиља у породици, већ су усмјерене према жртви насиља у породици, односно њихов је циљ да се помогне жртви и да се заштити жртва, независно од било којег другог поступка. У наредном периоду, када су у питању хитне мјере заштите, неопходно је анализирати и утврдити који су разлози за недовољну искоришћеност овог института, у циљу њиховог адекватног коришћења и смањења броја жртава насиља у породици које су присиљене да напуштањем заједничког домаћинства, најчешће са малољетном дјецом, сигурност пред понављањем насиља траже изван свог породичног окружења. Овом анализом би требало обухватити, као минимум, поред надлежних центара јавне безбједности, и правосудне органе али и, по могућности, директне жртве насиља у породици и породичној заједници. Такође, стручна савјетовања и састанци са представницима полиције и правосуђа, како у Републици Српској, тако и са представницима земаља у региону чији правни системи препознају могућност изрицања хитних мјера заштите, ради размјене искустава у примјени овог института, могли би да помогну у побољшању примјене хитних мјера заштите од насиља у породици у Републици Српској. За разлику од хитних мјера заштите, које се могу изрећи како прије покретања поступка, тако и у току поступка који се

води против учиниоца насиља у породици и које су као такве усмјерене на заштиту жртве а не на учиниоца у смислу санкције за учињено насиље, заштитне мјере се изричу по спроведеном прекршајном поступку и представљају санкцију за учињено насиље у породици. Број спроведених заштитних мјера у 2015. години повећан је за 104,2% у односу на 2014. годину. Полиција је у току 2015. године предложила изрицање 110 заштитних мјера и то: пет заштитних мјера – забрана приближавања жртви; 72 заштитне мјере - забрана узнемиравања или ухођења жртве; 17 заштитних мјера - обавезно лијечење од зависности; шест заштитних мјера - обавезан психосоцијални третман и 10 заштитних мјера - удаљење из стана, куће или неког другог стамбеног простора. Полиција је спровела 98 заштитних мјера чије је спровођење у надлежности МУП-а , и то: 86 заштитних мјера - забрана узнемиравања или ухођења жртве; седам заштитних мјера - забрана приближавања жртви; и пет заштитних мјера - удаљење из стана, куће или неког другог стамбеног простора. Здравствене установе су, према Закону о заштити од насиља у породици, Правилнику о начину спровођења заштитнемјере – обавезан психосоцијални третман ("Службени гласник Републике Српске", број 111/14) и Правилнику о начину спровођења заштитне мјере обавезно лијечење од зависности ("Службени гласник Републике Српске", број 5/15), задужене за спровођење ових заштитних мјера.

Учинилац насиља у породици којем је суд изрекао заштитну мјеру - обавезно лијечење од зависности или обавезан психосоцијални третман, обавезан је да учествује у спровођењу те мјере. Здравствене установе у којима се спроводе ове мјере воде евиденцију о лицима која су јој упућена ради спровођења мјера, као и њиховом току и резултатима.�3 На обавезан психосоцијални третман у здравствене установе у 2015. години упућено је 19 мушкараца и осам жена учинилаца насиља у породици, а на обавезан третман болести зависности упућено је 13 мушкарца, што је у односу на 2014. годину мање за 41%. Наведени подаци су у сагласности са подацима које су доставила прекршајна одјељења основних судова. Имајући у виду обавезу здравствених установа да о спровођењу ових мјера обавјештавају суд који их је изрекао, било би корисно анализирати до сада спроведене мјере, посебно из перспективе досадашњих иницијатива за увођење рада са учиниоцима насиља у породици, лиценцирања стручњака и акредитовања посебних програма за учиниоце насиља који су спремни да се добровољно укључе у третман. Рад са учиниоцима насиља, према искуствима земаља које имају овакве програме, може да допринесе дугорочном искорјењивању насилног понашања. Потребно је радити на стварању услова за примјену ове мјере у пракси, што подразумијева како измјенезаконске регулативе, тако и обуку стручњака за ову специфичну врсту посла. У 2015. години, укупан број жртава насиља упућених на медицински третман, а који не укључује третман у установамаза ментално здравље, био је 145 (111 женског и 34 мушког пола). Од укупног броја жртава које су упућене намедицински третман, евидентирано је и четворо дјеце. Укупно је 107 жртва упућено на третман у установу за ментално здравље (88 женског и 19 мушког пола, од тога 12 дјеце: пет дјечака и седам дјевојчица). У Републици Српској је и током 2015. године била у функцији СОС линија 1264 за помоћ

3 Према Правилнику о садржају евиденције и извјештаја о насиљу у породици („Службени гласник Републике Српске“, бр. 71/13 и 93/14), и здравствене установе, као и центри за социјални рад, у обавези су два пута годишње достављати извјештаје Министарству породице, омладине и спорта. Извјештаји за период јануар – јун достављају се најкасније до 1. августа текуће године, а за период јул – децембар најкасније 1. фебруара наредне године.

жртвама насиља над женама инасиља у породици. Бесплатне телефонске линије су један од најбољих начина за омогућавање жртвама насиља да пронађу потребну помоћ. Специјализовану подршку жртвама насиља у породици путем телефонске линије пружа обучено особље правних лица која реализују посебну мјеру подршке жртвама насиља у породици, сигурну кућу. Током позива, жртвама се пружа неопходна правна и психосоцијална помоћ. За евиденцију појединачних СОС позива и мјесечних извјештаја користе се посебни обрасци путем којих се једном мјесечно извјештава о броју примљених позива. Током 2015. године, евидентирано је 3.048 позива према СОС линији 1264. Све позиве упутиле су жене, које су најчешће припадале узрасној групи између 19-60 година живота, њих 2.586. Такође, евидентирано је и 154 позива од стране дјевојчица до 18 година, те 236 позива жена од 60 и више година живота (код 72 позива није евидентирана животна доб жене). У складу са Законом о заштити од насиља у породици, у 2015. години реализована је посебна мјера подршке жртвама насиља у породици, сигурна кућа, у којој се обезбјеђује привремено збрињавање, сигуран смјештај и помоћ жртвама насиља у породици. У складу са Правилником о стандардима за реализацију сигурне куће и Правилником о садржају и начину вођења регистра сигурних кућа, у Републици Српској дјелују три сигурне куће: у Бањалуци, Модричи и Бијељини. Капацитет сигурних кућа је 55 лежајева: у Бањалуци 24, Модричи 16 и Бијељини 15. Током 2015. године, у сигурним кућама било је збринуто 76 жртава насиља у породици: 31 жена и 45 дјеце, које су користиле право на посебну мјеру подршке – сигурну кућу у трајању од укупно 4.627 дана. Министарство унутрашњих послова Републике Српске је у 2015. години у сарадњи са програмом ICITAP у БиХ започело кампању под називом ''Стоп насиљу у породици''. Током 2015. Године, кампања је реализована у ЦЈБ Бањалука и ЦЈБ Бијељина, те ће се у току 2016. године реaлизовати и по осталим центрима јавне безбједности.

Током кампање, грађанима на најфреквентнијим дијеловима градова дијељен је промотивни материјал, а том приликом полицијски службеници су грађане упознавали и са одредбама прекршаја и кривичног дјела ''насиље у породици''. Такође, припадници полиције учествовали су на више скупова и округлих столова на којима је било ријечи о превенцији и заштити од насиља у породици (у Бањалуци, Приједору, Прњавору, Бијељини, Требињу). У сарадњи са TAIEX-ом, Министарство унутрашњих послова Републике Српске организовало је и дводневну радионицу ''Борба против насиља над женама'', у новембру 2015. године. Учешће на радионици узели су експерти из области заштите од насиља у породици из Италије и Словеније, који су представницима Министарства унутрашњих послова говорили о поступањима и процедурама полицијских службеника на лицу мјеста дешавања породичног насиља, о методама обављања разговора за жртвама, те другим темама значајним за поступање припадника Министарства унутрашњих послова. Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, у оквиру спровођења Стратегије за борбу против насиља у породици до 2013. године, а уз подршку Гендер-центра и средстава ФИГАП-а, реализовало је опсежан програм едукације здравствених и социјалних радника на подручју цијеле Републике Српске о поступању у случајевима насиља у породици. Одржано је девет петодневних курсева усавршавања (семинари за предаваче) током 2012. године, а едукацијом је било обухваћено укупно 170 стручњака запослених у здравственим институцијама и центрима за социјални рад. Поред тога, ово министарство је реализовало и пројекат под називом "Јачање система социјалне заштите и инклузије дјеце у БиХ" уз подршку представништва UNICEF-а у Босни и Херцеговини, у оквиру ког су такође реализовани и курсеви усавршавања у сфери насиља у породици. Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске је у сарадњи са UNFPA израдило "Ресурсни пакет за одговор пружалаца здравствених услуга у Републици Српској на родно засновано насиље". Овај Ресурсни пакет припремљен је

са циљем пружања подршке здравственим радницима и здравственим сарадницима у Републици Српској приликом пружања услуга жртвама родно заснованог насиља. Ресурсни пакет резултат је рада интердисциплинарне радне групе сачињене од представника институција, организација и установа које у својој надлежности имају заштиту жртава насиља. Здравствени сектор има специфичну и комплексну улогу у превенцији и борби против насиља у породици и родно заснованог насиља, будући да су здравствени радници често први којима се жртве насиља обраћају за помоћ, али и међу првима који су у прилици препознати симптоме насиља када особе о томе нису спремне да јавно говоре. Припремљен је пакет за усавршавање здравствених радника, који је прилагођен за припрему тематских предавача: "Одговор пружалаца здравствених услуга у Републици Српској на родно засновано насиље". Припрема тематских предавача одржана је у мају 2016. године. Одржан је семинар на тему "Одговор пружалаца здравствених услуга на родно засновано насиље" у Брчком 24. и 25. август 2016. године и на тему "Одговор пружалаца здравствених услуга у Републици Српској на родно засновано насиље" у Бањалуци 20. и 21. септембра и 27. и 28. септембра 2016. године. Интердисциплинарна радна група, коју су чинили представници Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске, Министарства породице, омладине и спорта Републике Српске, Агенције за сертификацију, акредитацију и унапређење квалитета Републике Српске и Дома здравља Бањалука, уз подршку Партнерства за јавно здравље и UNFPA припремила је Протокол за поступање у случајевима родно заснованог насиља у Дому здравља Бањалука. У сарадњи са Партнерством за јавно здравље UNFPA, Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске припремило је Пакет за едукацију професионалаца у Републици Српској за спровођење психосоцијалног третмана учинилаца родно заснованог насиља, први тренинг тренера је у току.

Током 2015. године, институције Владе Републике Српске сарађивале су са међународним организацијама које дјелују у БиХ, а које се баве спречавањем и сузбијањем родно заснованог насиља. Редовно су одржавани састанци са представницима UNFPA, UNDP, UNWOMEN и IOM мисијама у БиХ. Координисан одговор институција унутар здравственог система и система социјалне заштите, те осталих субјеката унутар мултисекторског рефералног механизма од пресудне је важности за спречавање даљњих насилних односа и пружање адекватне подршке преживјелим, али и учиниоцима родно заснованог насиља и насиља у породици. Локалне заједнице имају велику улогу у борби против против родно заснованог насиља у Републици Српској. До краја 2013. године, у 36 општина у Републици Српској потписани су протоколи о мултисекторској сарадњи и поступању у случајевима насиља у породици: Бања Лука, Приједор, Бијељина, Лопаре, Угљевик, Требиње, Нови Град, Добој, Дервента, Брод, Шамац, Источно Сарајево, Источни Стари Град, Пале, Соколац, Трново, Вишеград, Ново Горажде, Фоча, Рогатица, Чајниче, Вукосавље, Невесиње, Берковићи, Модрича, Гацко, Власеница, Зворник, Козарска Дубица, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Братунац, Милићи, Сребреница и Шековићи. У Бањалуци постоји и мултидисциплинарни мобилни тим, који излази на терен по позиву у случајевима насиља у породици. У неким општинама постоје веома добро организовани локални реферални механизми и ту се потписани протоколи поштују и слиједе, док у већем броју њих, нажалост, потписани протоколи постоје само као доказ да су те општине биле дио неког ad hoc пројекта чија је једна од активности била и израда једног оваквог протокола.

МОДУЛ 4. НОРМАТИВНИ ОКВИР У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ Преглед модула Трајање модула

180 минута

Циљ модула

Након активног учешћа у овом модулу, учесници ће бити способни да опишу обавезе земаља према међународном праву и нормативни и стратешки оквир у Републици Српској

Кључне поруке

• Постоје одређена дјела родно заснованог насиља који имају елементе кривичног дјела • Жртва породичног насиља има право на превентивне мјере и информације за очување физичког и менталног здравља • Установе здравствене заштите морају спроводити заштитне мјере (обавезног лијечења од зависности, обавезног психосоцијалног третмана) • Пријављивање насиља у породици је обавезно

Литература

Ресурсни пакет за одговор пружалаца психосоцијалних услуга у Републици Српској на родно засновано насиље

Главни елементи модула и методологија

1. презентација: Обавезе према међународном праву 45 минута 2. усмјерена дискусија 45 минута 3. презентација: Нормативни и стратешки оквир у Републици Српској 45 минута 4. усмјерена дискусија 40 минута 5. кључне поруке пет минута

Напомене за водитеље обуке

Код припреме презентације, провјерите да ли је дошло до измјена везаних за обавезе према међународном праву и нормативни и стратешки оквир у Републици Српској. Презентацију треба ажурирати у складу са евентуалним измјенама. Водитељ обуке треба проширити слајдове за овај модул у складу са временом које има на располагању за овај модул, темама које треба покрити, личним склоностима и активностима које је планирао/ла.

Материјали за сесију обуке

Презентација у Power Pointu Модул 4 Радни материјали: Радни материјал 8: Обавезе према међународном праву Радни материјал 9: Нормативни оквир у Републици Српској Радни материјал 10: Стратешки оквир у Републици Српској

Радни материјали Радни материјал 8. Обавезе према међународном праву Уједињене нације Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације жена – CEDAW усвојена је на Генералној скупштини Уједињених нација 1979. године, као први свеобухватни међународно признати документ о правима жена. Све државе Источне Европе и Централне Азије ратификовале су CEDAW и стога су обавезне да проводе њене одредбе у својим земљама. Израз дискриминација жена означава сваку разлику, искључење или ограничење у погледу пола, што има за посљедицу или циљ да женама угрози или онемогући признање, остварење или вршење људских права и основних слобода на политичком, економском, друштвеном, културном, грађанском или другом пољу, без обзира на њихово брачно стање, на основу равноправности мушкараца и жена. Општа препорука бр. 19. (CEDAW стандарди за ефикасан одговор земље на родно засновано насиље)наводидароднозаснованонасиљенад женама представља облик дискриминације и дефинише да државе потписнице требају успоставити или подржати услуге за жртве [...] силовања, сексуалног напада и других облика родно заснованог насиља, укључујући избјеглице, посебно обучене здравствене раднике, рехабилитацију и савјетовање”. CEDAW стандарди за јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље (Општа препорука бр. 24) односе се на:

• •

законе, политике, протоколе и процедуре за рјешавање насиља над женама и дјевојкама и осигуравање одговарајућих здравствених услуга. националну стратегију за промоцију здравља жена током њиховог живота, укључујући интервенције које одговарају на родно засновано насиље

• • • •

•

и осигуравају приступ квалитетној и приступачној здравственој заштити, укључујући и услуге за сексуално и репродуктивно здравље. приступ жена здравственим услугама, образовању и информацијама. право на самосталност, приватност, повјерљивост, информисани пристанак и избор код приступа здравственим услугама. родно осјетљива обука како би се омогућило здравственим радницима да открију и управљају здравственим посљедицама родно заснованог насиља. адекватна заштита и здравствене услуге, укључујући и лијечење трауме и савјетовање за жене у посебно тешким околностима, као што су жене заробљене у оружаним сукобима и жене избјеглице. поступци жалби и санкција против здравствених радника и сарадника који су криви за сексуално злостављање пацијентица.

Конвенција Чланом 12. утврђује право на здравље те обавезује државе чланице да предузимају одговарајуће мјере ради елиминације дискриминације жена у области здравствене заштите како би, на основу равноправности жена и мушкараца, осигурале доступност здравствених услуга, укључујући оне које се односе на планирање породице. Пекиншка декларација с Платформом за акцију (1995), тзв. Пекиншка документа, утврђују да насиље над женама представља препреку постизању циљева једнакости, развоја и мира у свим друштвима. Насиљем над женама угрожава се или поништава уживање људских права и основних слобода жена. Пекиншка документа обухватају и стратешки циљ, усмјерен на здравље, осврћући се на посебне потребе за

женско здравље које се требају рјешавати планирањем, имплементацијом, праћењем и оцјеном програма. Договорени Закључци 57. сједнице Комисије о статусу жена (eng. Commission on the Status of Women – CSW) из 2013. године односе се на „уклањање и спречавање свих облика насиља над женама и дјевојкама.” Дио Ц Закључака подстиче здравствени сектор да одговори на родно засновано насиље и осигура доступне и квалитетне услуге здравствене заштите. Овај дио се бави посљедицама насиља над женама и дјевојкама по њихово физичко, ментално, сексуално и репродуктивно здравље услијед родно заснованог насиља и да им се омогући приступ услугама здравствене заштите (подршка прве линије, лијечење повреда, психосоцијална те подршка менталном здрављу, хитна контрацепција, сигуран прекид трудноће тамо гдје су такве услуге допуштене законом, постекспозицијска профилакса за ХИВ инфекције, дијагностика и лијечење полно преносивих инфекција, оспособљавање стручњака за дјелотворно препознавање и лијечење жена изложених насиљу као и форензичка испитивања адекватно обучених стручњака. Нагласак је био на едукацији пружалаца психосоцијалних услуга у циљу осигуравања ефикасног одговора на родно засновано насиље. У 2013. години, СЗО је објавила пакет емпиријских смјерница у сврху бољег одговора здравства на насиље интимног партнера и сексуално насиље, под називом “Одговор на насиље интимног партнера и сексуално насиље над женама. Клиничке и политичке смјернице СЗО.” Овај документ пружаоцима психосоцијалних услуга даје смјернице за реаговање на насиље над женама. Такође се бави креаторима политика, подстицањем боље координације и финансирања услуга, те већу пажњу посвећује реаговању на насиље над женама у оквиру програма усавршавања пружалаца здравствених услуга. Савјет Европе Препорука Rec 2002/05 о заштити од насиља над женама пружа оквир мјера заштите

жена од насиља, посебно од породичног насиља као најзаступљенијег облика родно заснованог насиља. Земље чланице треба да уведу, развију и/или побољшају своју политику против насиља, која се темељи на:

•

максималној сигурности и заштити жртава;

•

оснаживању жена жртава кроз оптималну подршку и помоћ структура којима се избјегава секундарна виктимизација;

•

прилагођавању кривичног и грађанског права, укључујући судску процедуру;

•

подизању свијести јавности, едукацији дјеце и младих особа;

•

осигуравању посебног обуке за професионалце који се суочавају са проблемом насиља над женама;

•

превенцији у свим релевантним подручјима.

Конвенција Савјета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (позната као Истамбулска конвенција) намеће обавезу државама чланицама да осигурају услове за спречавање, истраживање, кажњавање и осигурање репарације за акте насиља, а нечињење повлачи одговорност државе, не само актера који су починили насиље. Област примјене Конвенције односи се на све видове насиља над женама, укључујући насиље у породици, које жене погађа несразмјерно чешће него мушкарце. Приликом примјене одредби Конвенције чланице треба да поклоне посебну пажњу женама које су жртве родно заснованог насиља. Важно је нагласити да се Конвенција примјењује како у доба мира тако и у ситуацијама оружаног сукоба. Истамбулска конвенција отворена је за потписивање у мају 2011. године, а ступила је на снагу 01.08.2014. године. Закључно са 30. октобром 2015. године, једанаест земаља је ратифицирало Конвенцију, укључујући сљедеће земље региона источне Европе и централне Азије: Албанија, Босна

и Херцеговина, Црна Гора, Србија и Турска. Грузија, Бивша Југословенска Република Македонија, Румунија и Украјина су је потписале, али је још нису ратификовале (од укупно 20 земаља). Истамбулска конвенција је такођер отворена за приступање држава које нису чланице Савјета Европе. Дакле, земље попут Бјелорусије и државе Централне Азије такођер могу приступити Конвенцији.

прикупљање разврстаних одговарајућих статистичких података и да пруже подршку истраживањима о насиљу над женама (члан 11).

•

Превенција: Конвенција између осталог, успоставља обавезу осигуравања обуке релевантних стручњака који се баве жртвама насиља о равноправности полова, спречавању и откривању таквог насиља, потребама и правима жртава, као и како спријечити секундарну виктимизацију. Таква обука такође треба покрити координисану мултисекторску сарадњу како би се осигурало свеобухватно и одговарајуће упућивање службама (члан 15).

•

Заштита и подршка: Државе морају жртвама осигурати приступ одговарајућим службама подршке како би се олакшао њихов опоравак од насиља. То укључује здравствену заштиту и социјалне услуге које имају примјерене ресурсе и стручно особље које је обучено за помоћ жртвама, те за њихово упућивање одговарајућим службама (члан 20). Надаље, Конвенција предвиђа одговарајућа и лако доступна склоништа (сигурне куће) и кризне рефералне центре за жртве силовања или сексуалног насиља који би требали постојати у довољном броју (члан 23, 25) и телефонске линије широм државе које раде на основи 24/7, а које су бесплатне и које пружају повјерљиве савјете (члан 24). Државе морају осигурати да жртве добију примјерене и правовремене информације о расположивим услугама подршке и правним мјерама на језику који разумију (члан 19). Конвенција такође наводи низ темељних начела за пружање услуга (члан 18, видјети поглавље 2.5, рубрика 8).

Кључни циљеви Конвенције су:

• •

• • •

Заштита од насиља и спречавање, процесирање и елиминација свих видова насиља над женама и насиља у породици; Допринос сузбијању свих облика дискриминације жена и промоција суштинске равноправности жена и мушкараца, укључујући оснаживање жена; Израда свеобухватног оквира политика и мјера заштите и помоћи свим жртвама насиља над женама и насиља у породици; Унапређење међународне сарадње у елиминацији свих видова насиља над женама и насиља у породици; Пружање подршке и помоћи свим укљученим организацијама и органима унутрашњих послова ради дјелотворније сарадње и свеобухватног приступа питању елиминације насиља над женама и насиља у породици.

Истамбулска конвенција пружа детаљан, свеобухватан и правно обавезујући оквир за мјере за елиминацију родно заснованог насиља, покривајући, између осталог, сљедеће области:

•

Интегрисане политике и прикупљање података: То укључује обавезу доношења и спровођење свеобухватних и координисаних политика за спречавање и сузбијање свих облика насиља које на централно мјесто стављају права жртве, те које се спроводе кроз ефикасну сарадњу међу свим релевантним организацијама (члан 7); обавезу да подрже и ефикасно сарађују с релевантним невладиним организацијама (члан 9); те обавезу за

Конвенција даље успоставља обавезе у подручју законодавства; мјере истраге, процесирања и заштите; миграције и азила; те међународне сарадње.

Радни материјал 9. Нормативни оквир у Републици Српској Кривични закон Републике Српске Кривични закон Републике Српске предвиђа већи број инкриминација које се могу довести у везу са родно заснованим насиљем, као што су: повреда равноправности грађана (члан 162), силовање (члан 193), обљуба над немоћним лицем (члан 194), обљуба злоупотребом положаја (члан 196), навођење на проституцију (члан 198), трговина људима (члан 198а), насиље у породици или породичној заједници (члан 208), повреда основних права радника (члан 226) и повреда права при запошљавању и за вријеме незапослености (члан 227). Типичан деликт родно заснованог насиља свакако је кривично дјело силовања, које према одредби чл. 193 има неколико облика дјела:

•

Основни облик дјела: онај ко другога принуди на обљубу или неку другу полну радњу употребом силе или пријетњом да ће непосредно напасти на живот или тијело тог или њему блиског лица.

•

Тежи облик дјела постоји у случају када је силовање извршено према малољетном лицу, или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин, или је истом приликом извршено више силовања од стране више лица или је силовање извршено из мржње, или је усљед дјела наступила тешка тјелесна повреда, тешко нарушење здравља или трудноћа силованог женског лица.

•

Тзв. сексуална пријетња, тј. када се принуда на обљубу или неку другу полну радњу изврши озбиљном пријетњом да ће се за пасивног субјекта или њему блиско лице открити нешто што би шкодило његовој части или угледу или пријетњом неким другим тешким злом.

Дакле, кривично дјело је полно неутрално – учинилац дјела и пасивни субјекат (жртва) може бити лице и мушког и женског пола

(статистички подаци говоре да су жртве ових кривичних дјела највећим дијелом управо лица женског пола, док се као извршиоци појављују лица мушког пола). Реформом законодавства је укинута и тзв. брачна дискриминација, јер пасивни субјекат није ограничен на лице са којим учинилац не живи у брачној заједници. Сила или пријетња, у контексту овог кривичног дјела, није искључено у случајевима гдје постоје оправдани разлози изостанка отпора пасивног субјекта, односно гдје је пасивни субјекат пружио отпор мањег интензитета. Обљуба злоупотребом положаја (члан 196) представља облик злоупотребе положаја надређености, односно положаја из којег учиниоцу произилазе одређена овлаштења да одлучује о статусу или правима пасивног субјекта. Учинилац овог кривичног дјела може бити лице, мушког или женског пола, према којем се пасивни субјекат налази у односу какве подређености или зависности. Квалификовани облик овог дјела постоји у случају када наставник, васпитач, старалац, усвојилац или друго лице које злоупотребом свог положаја изврши обљубу или другу полну радњу са малољетним лицем које му је повјерено ради учења, васпитања, чувања или његе. Посебан облик манифестације родно заснованог насиља свакако је насиље у породици или породичној заједници, које је инкриминисано одредбом члана 208. Кривичног закона:

•

Основни облик дјела насиља у породици, врши онај ко примјеном насиља, дрским или безобзирним понашањем угрожава спокојство, тјелесни интегритет или душевно здравље члана своје породице или породичне заједнице, и тиме доведе до повреде физичког или психичког интегритета пасивног субјекта. Дио законске одредбе …“и тиме доведе до повреде физичког или психичког интегритета пасивног субјекта“.. представља објективни услов инкриминације. Дакле, уколико није дошло до повреде психичког или физичког интегритета постојаће прекршај у смислу Закона о заштити од насиља

у породици. Ово представља основни критеријум за разликовање насиља у породици као прекршаја од насиља у породици као кривичног дјела.

•

Тежи облик дјела насиља у породици постоји у случају када је учинилац основног облика дјела користио оружје, опасно оруђе или друго средство подобно да тијело тешко повриједи или здравље наруши, с отежавајућим околностима ако су она учињена према лицу млађем од 18 година или у присуству лица млађег од 18 година.

Специфичност овог кривичног дјела огледа се у чињеници да оно може бити извршено само између чланова породице или породичне заједнице. Према изричитој одредби члана 208. став 7. Кривичног закона, чланом породице или породичне заједнице, у смислу овог кривичног дјела, сматрају се супружници или бивши супружници и њихова дјеца и дјеца сваког од њих, ванбрачни партнери или бивши ванбрачни партнери, њихова дјеца или дјеца сваког од њих, сродници по тазбини закључно до другог степена без обзира на чињеницу да је брачна заједница престала, родитељи садашњих и бивших брачних и ванбрачних партнера, сродници из потпуног усвојења у правој линији без ограничења, а у побочној закључно са четвртим степеном, као и сродници из непотпуног усвојења, лица која везује однос старатељства, лица која живе или су живјела у истом породичном домаћинству, без обзира на сродство, те лица која имају заједничко дијете или је дијете зачето, иако никада нису живјела у истом породичном домаћинству. Поред низа инкриминација које предвиђа Кривични закон Републике Српске, битно је поменути да овај закон, поред казни које су предвиђене за поједине облике кривичних дјела, предвиђа и могућност да се учиниоцима тих кривичних дјела изрекну и неке мјере безбједности, међу којима посебну пажњу заслужују мјера безбједности забрана приближавања и комуникације са одређеним лицем, обавезан психосоцијални третман и удаљење из заједничког домаћинства.

Закон о заштити од насиља у породици Основни циљ Закона о заштити од насиља у породици јесте заштита жртава насиља у породици спречавањем и сузбијањем насиља у породици којим се крше уставом и законима загарантована људска права и слободе Насиље у породици, у смислу овог закона, представља свака радња насиља члана породице или породичне заједнице којом се угрожава спокојство, психички, тјелесни, сексуални или економски интегритет другог члана породице или породичне заједнице, која не садржи обиљежја кривичног дјела, представља прекршај, а нарочито сљедеће радње: а) пријетња наношењем тјелесне повреде члану породице или њему блиском лицу, б) пријетња одузимањем дјеце или избацивањем из стана члана породице, ц) исцрпљивање радом, изгладњавањем, ускраћивањем сна или неопходног одмора члану породице, д) васпитање дјеце на начин понижавајућег поступања, е) ускраћивање средстава за егзистенцију члану породице, ф) ускраћивање права на економску независност забраном рада или држањем члана породице у односу зависности или подређености, пријетњом или ускраћивањем средстава за живот или другим облицима економске доминације, г) вербални напад, псовање, називање погрдним именом или вријеђање члана породице на други начин, х) ограничавање слободе комуницирања члана породице са члановима породице или другим лицима, и) оштећење, уништење или прометовање заједничке имовине или имовине у посједу, као и оштећење или уништење имовине у власништву или у посједу другог члана породице, односно покушај да се то учини,

ј) ухођење члана породице и проузроковање страха, понижења, осјећаја мање вриједности, као и друге радње које не садрже обиљежја кривичног дјела насиља у породици или породичној заједници.

запослене у образовним, социјалним и здравственим установама, као и на све остале грађане

•

обавеза полиције да одмах о томе обавијести (а) центар за социјални рад, који ће одмах непосредно пружити социјалну заштиту и психосоцијалну помоћ жртви, предузети друге мјере из своје надлежности, те о томе сачинити службени извјештај; и (б) пријављивање случаја насиља у породици надлежном тужиоцу и уз извјештај, доставља и прикупљене доказе и обавјештења о томе

•

улога здравствене установе да омогући жртви бесплатан љекарски преглед ради утврђивања постојања повреда физичког или психичког интегритета

•

обавеза центара за социјални рад да сачине план сигурности за сваки случај насиља у породици како би се помогло жртвама насиља у породици

•

Након процјене опасности по живот и здравље жртве, могу се изрећи хитне заштитне мјере:

•

удаљење учиниоца насиља из стана, куће или другог стамбеног простора и/или

•

забрана приближавања и контактирања учиниоцу насиља са жртвом насиља у породици

Законом је изричито наведено да се сматра да је прекршај учињен ако је радња прекршаја извршена једном или више пута, а одређена је трајним глаголом. Овим законом је, на идентичан начин као и Кривичним законом Републике Српске, дефинисан члан породице или породичне заједнице. Насиље у породици обухвата углавном два типа насиља: партнерско насиље између садашњих односно бивших супружника односно партнера и међугенерацијско насиље које се најчешће јавља између родитеља и дјеце. Насиље у породици се најчешће наставља и након прекида везе или заједнице живота. Стога, заједничко мјесто становања учиниоца и жртве није неопходно за постојање насиља у породици. Основне одредбе овог закона односе се на:

• •

•

Право жртве насиља у породици на психосоцијалну помоћ и здравствене услуге Право жртве насиља у породици на приступ свим субјектима заштите, те ослобађање свих трошкова поступка, бесплатна правна помоћ у поступцима остваривања својих права и заштите, у складу са прописима који регулишу област бесплатне правне помоћи субјекти заштите дужни су без одлагања обезбиједити хитно рјешавање предмета насиља у породици, водећи рачуна да су интерес и добробит жртве приоритет у тим поступцима, а нарочито ако је жртва дијете, старије лице, лице са инвалидитетом и лице под старатељством Обавеза пријављивања полицији свих случајева насиља у породици, односно уколико постоји основ сумње да је почињено насиље у породици. Обавеза пријављивања се односи на чланове породице, субјекте заштите, као и

Правилник о начину и мјесту спровођења заштитне мјере обавезног лијечења зависности од алкохола и опојних дрога прописује начин спровођења заштитне мјере - обавезно лијечење од зависности, која се примјењује према учиниоцу насиља у породици који је насиље извршио под утицајем зависности од алкохола, опојних дрога и других психотропних супстанци. Правилник о начину и мјесту спровођења заштитне мјере обавезног психосоцијалног третмана прописује начин спровођења заштитне мјере обавезног психосоцијалног третмана учиниоца насиља у породици с циљем смањивања и отклањања опасности понављања учињеног насиља.

Општи протокол о поступању у случају насиља у породици у Републици Српској Године 2013. године, министар породице, омладине и спорта, министрица правде, министар унутрашњих послова, министар здравља и социјалне заштите и министар просвјете и културе потписали су Општи протокол о поступању у случају насиља у породици у Републици Српској (који се примјењује од 01.01.2014.године). Сврха Протокола је да се обезбиједи координисан, ефикасан и свеобухватан рад потписника Протокола у циљу тренутне помоћи, подршке и заштите жртава насиља у породици, сузбијања и спречавања понављања насиља. Протокол појашњава поступање субјеката заштите који пружају заштиту, подршку и помоћ жртвама насиља у породици, облик и начин сарадње, те размјену потребних података и информација између субјеката заштите, као и остале опште одредбе. Протокол садржи детаљне одредбе које се односе на улоге и одговорности пружалаца психосоцијалних услуга када сазнају о случају насиља о породици. Закон о раду Републике Српске прописује двије одредбе које су релевантне за питање родно заснованог насиља, укључујући и дефиницију родно заснованог насиља (било које дјело које наноси физичку, психичку, сексуалну или економску штету или патњу, као и пријетње таквим дјелима које озбиљно спутавају лица да уживају у својим правима и слободама на принципу равноправности полова, у раду и/или у вези са радом). Одредбом члана 24. предвиђено је: није дозвољено узнемиравање и сексуално узнемиравање, насиље по основу пола, као и систематско злостављање радника од послодавца и других запослених. Одредбом члана 25. предвиђено је: У случајевима дискриминације у смислу одредаба чланова 19, 22, 23 и 24 овог закона лице које тражи запослење, као и радник, може да покрене пред надлежним судом поступак за накнаду штете у складу са законом.

Закон о облигационим односима садржи одредбе којима се регулише питање накнаде материјалне и нематеријалне штете жртвама, према поступку за накнаду штете који се води у парничном поступку у складу са одредбама Закона о парничном поступку Републике Српске. Правилник о стандардима за реализацију сигурне куће (посебна мјера подршке којом се обезбјеђује збрињавање, подршка и помоћ жртвама насиља у породици) прецизира мјере подршке које се обезбјеђују кроз сигурне куће, а које су усмјерене на остваривање циљева и задатака којима се задовољавају основне потребе жртава насиља у породици, а обухватају: обезбјеђивање смјештаја, исхране и хигијене, пружање савјетодавне и психолошке подршке, пружање медицинске, правне и социјалне помоћи и пружање подршке при контакту са надлежним институцијама.

Радни материјал 10. Стратешки оквир у Републици Српској Стратегија за сузбијање насиља у породици за период 2014-2019 има слиједећу визију: „Жртве насиља у породици у Републици Српској имају обезбијеђену адекватну помоћ, подршку и заштиту од насиља у породици – Република Српска без насиља у породици“; и мисију: „Коришћењем свих расположивих капацитета у сузбијању насиља у породици јачати повјерење жртава у владавину закона и институције власти на свим нивоима, уз максималну укљученост свих сегмената друштва“. Стратешки правац 1: Превенција насиља у породици Стратешки циљ 1: Јачање превентивне политике и одвраћање од насиља у породици. Стратешки правац 2: Подршка и помоћ жртвама насиља у породици. Стратешки циљ 2: Ефикасна примјена Закона о заштити од насиља у породици. Стратешки правац 3: Заштита жртава од насиља у породици. Стратешки циљ 3: Насиље у породици је дјело од исте друштвене опасности као и свако друго кривично и прекршајно дјело – преиспитивање казнене политике. Стратешки правац 4: Праћење спровођења закона, политика и мјера против насиља у породици Стратешки циљ 4: Усклађивање са стандардима у области насиља у породици.

МОДУЛ 5. ПРУЖАЊЕ ПСИХОСОЦИЈАЛНИХ УСЛУГА, ДИО МУЛТИСЕКТОРСКОГ ОДГОВОРА НА РОДНО ЗАСНОВАНО НАСИЉЕ – СТАНДАРДНЕ ОПЕРАТИВНЕ ПРОЦЕДУРЕ Преглед модула Трајање модула 360 минута Циљ модула

Након активног учешћа у овом модулу учесници ће бити способни да опишу стандардне оперативне процедуре за пружање психосоцијалних услуга за жртве родно заснованог насиља

Кључне поруке 1.Принцип мултисекторског одговора на родно засновано насиље подразумијева:

• приступ оријентисан на жртве родно заснованог насиља, • партнерство, • партиципативно управљање, • стратешко планирање, • интегрисане услуге, • превенција, • одговорност, • одрживост. 2.Принцип рада са жртвама родно заснованог насиља подразумијева: üü родно осјетљив приступ, üü оријентисаност на жртву, üü општу и личну безбједност, üü повјерљивост и приватност, üü пристанак обавијештене стране üü забрану дискриминације. 3.Процедуре су груписане према врсти могуће интервенције, а организацијски се могу подијелити на: идентификацију, процјену, интервенцију, документовање, упућивање и координацију вођења случаја. Поредак елемената и/или корака може се мијењати у комуникацији са жртвом; међутим, свака помоћ жртви почиње идентификацијом. Сваки пружаоц услуге може примјењивати елементе који су у складу са релевантним прописима и надлежностима. Уколико постоје докази или сумња да је лице изложено родно заснованом насиљу, пружаоц услуге мора урадити све што је у његовој моћи да жртва добије сву могућу подршку. 4.И ако смо вјешти мајстори комуникације, наше предрасуде избијају из нас и жртва насиља их инстиктивно осјећа. Зато требамо стално радити на својим ставовима према РЗН. 5.Процјеном ризика и управљањем ризиком смањује се степен ризика. План заштите спада у интервенцију и њиме се могу спријечити будући насилни инциденти, ескалација и екстремне ситуације. План заштите израђује се у складу са факторима ризика и доступним ресурсима. 6.Да би план заштите био ефикасан, неопходно је познавати факторе ризика од понављања, односно ескалације насиља. Што се више фактора утврди и повеже са датим случајем насиља, то је већи ризик којем је жртва изложена.

Литература

Ресурсни пакет за одговор пружалаца психосоцијалних услуга у Републици Српској на родно засновано насиље

Главни елементи модула и методологија

Теме модула: 1.Сврха и циљеви, примјењљивост, водећи принципи (принцип мултисекторског одговора, принцип рада са жртвама) 60 минута 2. Процедуре (идентификација, процјена, интервенција, документовање, упућивање) 150 минута 3. Стања и понашање која могу указивати на родно засновано насиље 15 минута 4. Амбијент у ком се пружају услуге 15 минута 5. Комуникација са жртвама родно заснованог насиља 60 минута 6. Процјена ризика и управљање њиме 60 минута Тема 1 - активности: 1. Презентација 30 минута 2. Дискусија 25 минута 3. Кључне поруке пет минута 4. Презентација 30 минута 5. Дискусија 25 минута 6. Кључне поруке пет минута Тема 2 - активности: 1. Презентација о процедурама идентификације, процјене и интервенције (савјетовање, безбједан смјештај, дугорочна психолошка подршка, друге услуге подршке) 20 минута 2. Рад у малим групама: процедуре идентификације, процјене и интервенције (савјетовање, безбједан смјештај, дугорочна психолошка подршка, друге услуге подршке) 75 минута 3. Презентација о процедури документовања (пет минута) 4. Рад у малим групама: процедура документовања РЗН 45 минута 5. Презентација о упућивању (пет минута) Тема 3 - активности: 1. Презентација 10 минута 2. Пленарна дискусија пет минута Тема 4 - активности: 1. Презентација пет минута 2. Пленарна дискусија 10 минута Тема 5 - активности: 1. Презентација 10 минута 2. Игра улога 45 минута 3. Кључне поруке пет минута Тема 6 - активности: 1. Презентација 10 минута 2. Рад у малим групама: план заштите 45 минута 3. Кључне поруке пет минута Напомена: методи и технике су описани у презентацији за Модул 5

Материјали за сесију обуке

Презентација у Power Pointu Модул 5 Радни материјал 11: модел обрасца за евидентирање случаја родно заснованог насиља, који користе институције / установе / организације које пружају услуге психосоцијалне подршке жртвама Радни материјал 12: модел индивидуалног плана заштите за жене које су искусиле насиље од стране интимних партнера или других чланова породице

Напомене за водитеље обуке

Радни материјал 11. модел обрасца за евидентирање случаја родно заснованог насиља, који користе институције / установе / организације које пружају услуге психосоцијалне подршке жртвама Пренесено из: UNFPA и East European Institute for Reproductive Health "Multi-sectoral responses to GBV An effective and coordinated way to protect and empower GBV victims/survivors ".UNFPA EECARO, 2015

Институција Датум

Образац попуњава

Дјеловодни број

Функција особе која попуњава образац Пристанак жртве (потпис)

Дио 1. Подаци о жртви Име и презиме

Пол ¨женски ¨мушки

Телефон

Узраст

Датум рођења

година ЈМБ

Локалитет

¨урбани ¨рурални

Националност

Адреса

Брачно стање ¨неудата/неожењен ¨ванбрачна заједница ¨удата/ожењен ¨разведен(а) ¨удовица/удовац Стручна спрема Занимање

¨без завршене школе ¨основна школа ¨средња школа ¨виша школа ¨висока школа ¨постдипломски студиј (магистериј, докторат) ¨незапослен(а) ¨запослен(а) ¨самозапослен(а) ¨власник приватне фирме ¨ пољопривредник ¨студент ¨домаћица ¨пензионер(ка)

Послодавац/школска установа

Мјесечни приход (факултативно)

Број дјеце

Издржава некога ¨ да ¨ не

Број издржаване дјеце

дјеца

млађа од 10 година

Старије особе које издржава (преко 65 година) Психијатријска анамнеза Кривично кажњаван(а)

између 10 и 18 година

преко 18 година

особе

¨ Не ¨ Да Навести ¨Не ¨Да Навести

Дио 2. Подаци о учиниоцу Однос између жртве и учиниоца ¨супруг ¨бивши супруг ¨партнер ¨дијете ¨родитељ ¨ друго (навести) Име и презиме

Пол ¨женски ¨мушки

Телефон

Узраст

Датум рођења

година

ЈМБ

¨Урбана средина ¨Рурална средина Националност

Адреса

Брачно стање ¨неудата/неожењен ¨ванбрачна заједница ¨удата/ожењен ¨разведен(а) ¨удовица/удовац Образовање

¨без завршене школе ¨основна школа ¨средња школа ¨виша школа ¨висока школа ¨постдипломски студиј (магистериј, докторат)

Занимање

¨незапослен(а) ¨запослен(а) ¨самозапослен(а) ¨власник приватне фирме ¨ пољопривредник ¨студент ¨домаћица ¨пензионер(ка)

Послодавац/школска установа

Мјесечни приход (факултативно)

Историјат РЗН

¨ Не ¨ Да

Ако да, облик РЗН

¨физичко ¨сексуално ¨психолошко (¨ вербално ¨емоционално) ¨занемаривање ¨економско ¨социјално

Психијатријска анамнеза Употреба/злоупотреба опојних супстанци Кривично кажњаван(а)

¨Не ¨Да Навести ¨Не ¨Да ¨не зна ¨ алкохол повремено ¨ алкохол често ¨дуван ¨седативи ¨дрога ¨друго (навести) ¨ Не ¨ Да Навести

Дио 3. Вођење случаја Број долазака Датум Како се жртва обратила служби

Спонтано Уз најаву Упућена из друге институције Полиција Центар за социјални рад Хитна помоћ

Ко је упутио жртву РЗН

Породични доктор Градске власти Суд Невладин сектор Форензички одјел Друго (навести) Усмено Писмено

Начин упућивања

Телефоном У пратњи другог стручњака Жртва Учинилац

Ко је пријавио инцидент/ случај

Дјеца Сродници Комшије Друге особе (навести) Полиција Центар за социјални рад

Институције од којих је жртва затражила помоћ

Хитна помоћ Породични доктор Градске власти Суд Невладина организација Форензички одјел Друго (навести) Дом

Мјесто инцидента

Јавно мјесто Радно мјесто Друго (навести)

Облик РЗН

* уколико обухвата више облика, наводи се облик који подразумијева присуство осталих облика (нпр. уписује се сексуално насиље, које подразумијева физичко и психолошко)

Физичко Сексуално Психолошко (Вербално) (Емоционално) Занемаривање Економско Социјално

Дијелови тијела Оштри предмети Предмети које је починилац користио

Шиљати предмети Тупи предмети Оружје Отров/токсичне супстанце Психолошко савјетовање/подршка Правно савјетовање/подршка

Вођење случаја/ интервенција

Социјална подршка Планирање заштите Здравствена заштита Службе за планирање породице Форензичка потврда Склониште Упућивање Полиција Центар за социјални рад

Упућивање другим институцијама / службама

Хитна помоћ Породични доктор Одјел за заштиту права дјетета Суд Градске власти Невладина организација Форензички одјел Друго (навести)

Радни материјал 12. модел Индивидуалног плана заштите за жене које су искусиле насиље од стране интимних партнера или других чланова породице Пренесено из: UNFPA и East European Institute for Reproductive Health "Psycho-social services provision, part of multi-sectoral response to GBV Standard Operating Procedures". UNFPA EECARO, 2015 Клијент___________________

Пружаоц услуга__________________________ Датум___________________ поновне процјена приликом поновних долазака (датуми) ________ ____ ______________________________________________________________ ________________ 1. Ако сам ја или ако су моја дјеца угрожена у кући, могу отићи код _____ или _____или _____ (наведите чак и ако не очекујете да се насиље понови). 2. У насилним или опасним ситуацијама, безбједно могу изаћи__________________________ (нпр. на која врата, кроз који прозор прозор, лифтом, степеницама, излаз за случај нужде). 3. Ако се свађа чини неизбјежном, настојаћу да се нађем у просторији из које могу лако изаћи. Настојаћу да избјегнем просторије у којима се можда налази оружје. 4. О насиљу могу разговарати са сљедећим особама _____ и замолити их да позову полицију ако чују сумњиву буку у мојој кући. 5. Користићу (нпр. знак, ријеч) _____као лозинку за дјецу и пријатеље, тако да знају да треба да позову помоћ. 6. Ако не живим са партнером, код куће се могу заштитити (браве, кључеви, алармни систем, итд.) _____ 7. Имаћу спремну ручну торбу са спакованим стварима / торбу за бијег (навести гдје у кући / код пријатеља): _____ 8. У случају хитног напуштања куће, потребне су ми сљедеће ствари (садржај торбе за бијег): • новац/готовина • додатни пар кључева од куће и аутомобила • резервна одјећа • прибор за личну хигијену • мобилни телефон, важни бројеви телефона, телефонска картица • рецепти за лијекове и лијекови • важни документи/картице (пасош/лична карта, здравствена књижица, итд.) • омиљене дјечје играчке • друго_____ 9. Пружаоц услуга ми је рекао да : • ја нисам одговорна за насилничко понашање мог партнера и да могу одлучити како да повећам своју безбједност и безбједност дјеце; • ја заслужујем боље од овога: моја дјеца и ја имамо право да водимо безбједан живот без страха; • насиље је кривично дјело и могу га пријавити полицији; • постоје ограничења / забране и знам како их могу затражити; • постоје мјеста на којима могу добити помоћ: _____ 10. Пружаоц услуга је предложио / сложили смо се да сљедећи пружаоци помоћи могу да ми помогну да се даље носим са проблемом: _____ 11. Овај план заштите могу чувати ______ (мјесто), а да при том не угрозим своју безбједност и безбједност своје дјеце.

МОДУЛ 6. ДЕФИНИСАЊЕ РЕФЕРАЛНИХ ПУТЕВА ИНТЕГРИСАНИХ У СИСТЕМ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ Преглед модула Трајање модула

45 минута

Циљ модула

Након активног учешћа у овој наставној јединици учесници ће бити способни да опишу дефинисање рефералних путева интегрисаних у систем социјалне заштите

Кључне поруке

•

• •

•

Литература

Систем или механизам упућивања пружа свеобухватан институционални оквир за мултисекторску сарадњу која повезује различите владине, невладине и, према потреби, међународне организације, са свеобухватним циљем да се осигура заштита и помоћ жртвама, превенција родно заснованог насиља и процесирање починилаца. Механизми упућивања су од користи како жртвама које су доживјеле насиље тако и пружаоцима психосоцијалних услуга. У циљу осигурања одрживости и ефикасности, рад механизама за упућивање треба бити утемељен у законодавству или стандардизованим протоколима који дефинишу улоге и одговорности за све укључене организације. Ефикасно упућивање захтијева да пружаоци психосоцијалних услуга буду упознати с постојећим системом упућивања и услугама те да подрже жртву у идентификацији најбоље опције. Кључни актери укључени у системе упућивања поред социјалног и здравственог сектора обично укључују специјализоване услуге за жене, и друге опште услуге подршке (полицију и правосуђе). У недостатку система формалног упућивања, пружаоци психосоцијалних услуга могу користити накнадне заказане контроле за провјеру добробити жртве насиља, могу размотрити успостављање основних услуга унутар институције, и упутити жртву насиља другим познатим пружаоцима услуга, евентуално помоћу директоријума упућивања.

Ресурсни пакет за одговор пружалаца психосоцијалних услуга у Републици Српској на родно засновано насиље

Главни елементи модула и методологија

• Презентација водитеља обуке 20 минута • Олуја идеја: мапа ума 20 минута • Кључне поруке пет минута • Подјела радног материјала Мапа ума: систем упућивања – 20 минута На средини великог папира написати ријеч „жртва“ великим словима и заокружити је. Ово представља средиште. Замолите учеснике да размијене идеје о томе гдје жртва може тражити помоћ или гдје може бити упућена. Записивати идеје у виду ријечи или кратких фраза око средишта. Повезати сличне коментаре, или коментаре на коментаре, линијом или стрелицом, како би се средиште даље гранало. Кад се исцрпи мрежа могућих услуга, пређите на сљедећи ниво и замолите учеснике да идентификују улоге и одговорности сваке од услуга.

Напомене за водитеље обуке

Материјали за сесију обуке

Power Point презентација Модул 6 Радни материјал 13. Дефинисање рефералних путева интегрисаних у систем социјалне заштите

Радни материјал 13. Дефинисање рефералних путева који су интегрисани у систем социјалне заштите

> олакша свакодневни рад, јер могу да рачунају на подршку осталих институција, установа или организација као рефералних партнера;

ДЕФИНИЦИЈА РЕФЕРАЛНОГ СИСТЕМА

> омогући адекватно поступање након препознавања родно заснованог насиља, мада треба имати у виду да је услов за то постојање система упућивања жртава другим службама У пракси, социјални и здравствени радници и сарадници, с обзиром на ограничено вријеме и ресурсе, могу сматрати да је упућивање лица која су искусила родно засновано насиље компликован и временски захтјеван поступак. Тада се насиљу може приступити као и било ком другом проблему у оквиру редовног рада, у смислу анализе, дијагностике и даљег упућивања.

Жртве које су искусиле родно засновано насиље имају вишеструке и комплексне потребе. То укључује и здравствену заштиту, сигуран смјештај, психосоцијално савјетовање, полицијску заштиту и/или правни савјет. С обзиром на то да је скоро немогуће да једна институција, установа или организација пружи све услуге одговарајућег квалитета и специјализације, мултисекторски одговор, уз координацију пружање услуга од стране свих релевантних двалаца услуга, доприноси бољој доступности свеобухватне подршке за жртве родно заснованог насиља. Реферални систем може се дефинисати као свеобухватни институционални оквир који повезује различите субјекте са добро дефинисаним и утврђеним (иако се у неким случајевима преклапају) надлежностима, одговорностима и овлашћењима у мрежи сарадње, са општим циљем осигуравања заштите и помоћи жртвама, њиховом потпуном опоравку и оснаживању, превенцији насиља и процесуирању учинилаца. Да би сарадња међу судионицима почивала на одрживим структурама, а не зависила од ангажовања посвећених појединаца, рад рефералних механизама треба да буде утемељен у прописима или стандардизованим протоколима, који дефинишу улоге и одговорности свих укључених институција, установа и организација. Реферални систем жртви пружа свеобухватну и специјализовану заштиту и подршку прилагођену њеним индивидуалним потребама. Из перспективе социјалних и здравствених радника и сарадника, дефинисање јасних и једноставних рефералних путева може да:

> повећа самопоуздање приликом разговора са жртвом родно заснованог насиља,

У ефективном рефералном систему, социјални и здравствени радници и сарадници: > могу да препознају и једноставно утврде родно засновано насиље и пруже подршку прве линије; > могу да процијене индивидуалну ситуацију и потребе жртве, а посебно опасност од даљег насиља или ескалације, те упуте жртву одговарајућој служби. Уколико је процијењени ризик висок, жртви је потребна хитна интервенција, нпр. медицинска или психолошка подршка и/или смјештај у склониште (сигурну кућу), о чему одлучује надлежни центар за социјални рад. Ако процијењени ризик није висок, упућивање другој социјалној, психолошкој или правној служби може бити одговарајуће рјешење; > познају постојећи реферални систем и услуге, те помажу жртви да дође до најбоље опције. У том смислу, социјални и здравствени радници и сарадници треба да имају контактподатке надлежних институција, посебно склоништа (сигурних кућа) и полиције. Користан је и именик рефералних институција. > познају домаћи правни оквир за родно засновано насиље, укључујући дефиниције

релевантних кривичних дјела, постојеће мјере заштите и све обавеза пријављивања.

локалном нивоу, уз учешће институција/ организација/установа које иначе

> прибављају пристанак жртве прије достављања информација другим службама и слиједе поступак који штити приватност жртве.

свакодневно сарађују (WАVЕ 2006).

НА НИВОУ УСТАНОВА, ПРЕДНОСТИ ЕФИКАСНОГ УПУЋИВАЊА обухватају:

Опште службе подршке односе се на помоћ која се организује и финансира у јавном сектору. Ова помоћ је дугорочна и није усмјерена само на жртве, него становништво уопште. Осим здравствених услуга, ове услуге обухватају: стамбено збрињавање, финансијску подршку и друге социјалне услуге, услуге запошљавања, школовања или накнаде за дијете. Конкретно, здравствене и социјалне службе често су прва контакт тачка за жртве. Из тог разлога, морају бити адекватно оспособљене за задовољавање њихових дугорочних потреба. Запослени треба да буду упознати са различитим облицима родно заснованог насиља, специфичним потребама жртве и начинима реаговања (члан 20. Истанбулске конвенције и Извјештај с објашњењима).

> континуирану изградњу капацитета социјалних и здравствених радника и сарадника са циљем ефикасног упућивања и пружања услуга. Заједнички стручни семинари са другим секторима могу бити први корак ка успостављању сарадње у раду, као и развој и одржавање капацитета за пружање услуга и ефикасно упућивање.1 > координисан механизам праћења (мониторинга), нпр. заједничка база података за праћење система одговора и побољшање квалитета услуга за жртве. Анализа података омогућиће праћење начина на који жртве користе различите услуге и идентификовање жртава којима је подршка потребна током дужег временског периода, те жртава које су одустале од услуга. Исто тако, даће корисне информације за евентуално унапређење управљања и планирање услуга. Посебан нагласак треба ставити на прикупљање повратних информација од жртава које користе пружене услуге, као и заштиту и повјерљивост личних података жртве.

СУДИОНИЦИ УКЉУЧЕНИ У РЕФЕРАЛНИ СИСТЕМ Реферални систем за родно засновано насиље треба да обухвати широк спектар учесника, укључујући и представнике владиних и невладиних организација, као и специјализоване женске организације. У земљама у којима су присутне међународне организације које дјелују у сфери развоја или изградње/очувања мира, могу се укључити и релевантне организације. Интерсекторске иницијативе најбоље функционишу на

ОПШТЕ СЛУЖБЕ ЗА ПОДРШКУ ЖРТВАМА

ПОЛИЦИЈА, ПРАВОСУЂЕ И ОРГАН СТАРАТЕЉСТВА Полиција и систем правосуђа истражују и процесуирају случајеве родно заснованог насиља који представљају кривична дјела или прекршаје према важећим законима и утврђују одговорност оптуженог лица. Због тога је важна обука полиције, тужилаца и судија у овој области и познавање одговора на насиље. Жртве треба да имају приступ одговарајућој заштити и бесплатној правној помоћи. Исто тако, с њима се мора поступати и разговарати на сензибилан, уљудан начин како би се избјегао ризик од даље трауматизације. Суочавање са учиниоцем могуће је избјећи увођењем одвојених чекаоница у судовима. Полиција и орган старатељства, тј. центри за социјални рад, представљају основне субјекте заштите и дужни су поступати у складу са одредбама закона и пружити

заштиту, подршку и помоћ жртвама насиља у породици, без обзира на то да ли је против учиниоца покренут кривични или прекршајни поступак. Жртве насиља у породици имају право на приступ свим субјектима заштите и ослобођене су свих трошкова поступка. Право на бесплатну правну помоћ жртве имају у поступцима остваривања својих права и заштите, у складу са прописима који регулишу област бесплатне правне помоћи. Ако центар за социјални рад добије пријаву за насиље одмах обавјештава полицију, а полиција је дужна у року од 24 часа доставити извјештај тужилаштву и центру за социјални рад, док тужилаштво преузима даље потребне мјере и обавјештава суд. Центар за социјални рад,

уз асистенцију полиције може, уз претходни пристанак жртве насиља у породици, ради обезбјеђења физичке заштите и остваривања права и интереса жртве, донијети рјешење о привременом збрињавању жртве у сигурну кућу. Центар за социјални рад пружа подршку жртвама насиља кроз: савјетодавни рад и информисање, рад са учиниоцима насиља – савјетодавни рад и информисање, једнократна новчана помоћ, смјештај, психосоцијална подршка и помоћ, рад на терену, сарадња са институцијама и невладиним организацијама. Слика 2 даје графички приказ, ходограм обавеза и поступања у центрима за социјални рад.

Слика 2: ходограм обавеза и поступања у центрима за социјални рад

СПЕЦИЈАЛИЗОВАНЕ СЛУЖБЕ ЗА ПОДРШКУ ЖРТВАМА Учествовање женских организација у интерсекторском одговору на родно засновано насиље је од посебног значаја. Ове организације често имају дугогодишње искуство. Надаље, због своје улоге пружалаца директних и специјализованих услуга, ове организације добро су позициониране не само у контексту пружања бројних услуга него праћења жртве у цјелокупном процесу. Оне се у свом раду надопуњавајуу, али не могу бити замјена службама опште подршке у јавном сектору (члан 22. Истанбулске конвенције и извјештај са објашњењима). Специјализоване службе подршке жртвама могу пружити широк спектар услуга, укључујући женска склоништа (сигурне куће), женске линије за помоћ, женске центре, различите врсте нерезиденцијалне подршке, као и посебно конципиране услуге жртвама сексуалног насиља. Невладине организације могу пратити, промовисати права, придружити се општим службама као помоћ, и то оне НВО које имају стварне резултате у раду.

УСПОСТАВЉАЊЕ ЕФИКАСНОГ РЕФЕРАЛНОГ СИСТЕМА АНАЛИЗА СТАЊА И МАПИРАЊЕ ПОСТОЈЕЋИХ УСЛУГА Потребно је извршити свеобухватну ситуациону анализу у циљу процјене свеукупног правног и институционалног окружења рефералног система. Такође, успостављање рефералног система не мора значити формирање нове службе, већ идентификовање постојећих институција, установа и организација које ће бити укључене у реферални систем. Овом процјеном утврђују се полазне тачке и потенцијални партнери који ће учествовати

у рефералном систему. Такође, утврђују се мањкавости у пружању услуга, капацитетима и ресурсима рефералног система. Потребно је имати и анализирати сљедеће податке: > природа и узроци родно заснованог насиља; > нормативни оквир, укључујући кривични закон и посебне законе о родно заснованом насиљу, уколико постоје, као и законе који регулишу мјере заштите; > улога, капацитет и евиденције о поступању полиције и система правосуђа у одговору на родно засновано насиље; > организација система здравствене и социјалне заштите; > постојање посебних политика и протокола који регулишу одговор установе на родно засновано насиље; и > доступност постојећих специјализованих и општих служби за жртве родно заснованог насиља. Код анализе стања, препоручују се квалитативни интервју и дискусије са фокусгрупама са пружаоцима и корисницима услуга, до којих се дошло посредним истраживањем (секундарно истраживање). При планирању интервјуа или дискусија са фокус-групама, треба имати на уму да сâм процес идентификације партнера / учесника у разговору може пружити корисна сазнања. Разговор одговарајућих владиних и невладиних партнера може показати мјеру у којој су одговорности за сузбијање и третманродно заснованог насиља јасно додијељене унутар јавних служби, приоритете који социјални сектор има у рјешавању родно заснованог насиља, или расположивост техничких и кадровских ресурса невладиних организација које се баве родно заснованим насиљем и социјалном заштитом. Надаље, процес постављања питања сâм по себи је важан елемент подизања свијести партнера у разговору. Питања се могу поставити путем анкетног листа, чиме се обезбјеђује већа објективност.

УСПОСТАВЉАЊЕ ИМЕНИКА ИНСТИТУЦИЈА Након мапирања пружалаца услуга у релевантном географском подручју, прикупљене информације треба организовати у именик институција. Именик треба да садржи контакт-податке, опис услуга, циљну групу и критеријуме на основу којих се утврђује право на услуге. Именик институција пружаоцима здравствених услуга даје постојеће опције у смислу упућивања. Пружаоци услуга који раде са жртвама родно заснованог насиља треба да имају и користе именик код упућивања. У случају ограничених ресурса, установа треба имати барем један примјерак на свима доступном мјесту (IPPF 2010). Руководство установе треба да тражи повратне информације од пружалаца услуга: да ли је именик користан, да ли је формат именика функционалан и да ли постоје тешкоће у погледу упућивања. Важно је да се именик редовно ажурира како жртве не би добиле погрешне информације и тако биле изложене неугодностима. (IPPF 2010).

родно засновано насиље. На примјер: мора се водити рачуна о томе да све рефералне организације насиље над женама схвате као родно засновано насиље. Сви партнери треба да буду спремни да своје сараднике информишу о начину на који институција, установа или организација у којој раде поступа у случајевима родно заснованог насиља и прихвате повратне информације од других чланова у смислу евентуалне промјене ради унапређења пружања услуга и заједничког рада (Hagemeister и сар. 2003). Важно је да се протоколи ажурирају у складу са законским оквиром и постојећом ситуацијом.

МАТЕРИЈАЛ ЗА ПРУЖАОЦЕ И КОРИСНИКЕ УСЛУГА Информисање жртава родно заснованог насиља о услугама је важно како би могле да изаберу најбољу опцију. Информативни материјал мора бити дискретан како га учинилац не би пронашао у посједу жртве. Ту спадају, на примјер:

ФОРМАЛИЗОВАЊЕ ПАРТНЕРСТАВА Реферални систем је најефикаснији када почива на формалном споразуму о сарадњи између свих укључених институција, установа и организација. Такав споразум може бити у облику меморандума о разумијевању или протокола. Главни циљ формализовања сарадње међу институцијама, установама и организацијама је дефинисање одговарајуће улоге и одговорности, основних начела пружања услуга и рефералних путева (нпр. коме упутити жртву, када, гдје и како). Споразум треба бити производ заједничког договора свих судионика у рефералном систему, а потписују га одговорна лица укључених институција, установа и организација.

> постери са којих се информативни дијелови могу отцијепити, леци или брошуре у свим просторијама и женским тоалетима, тако да их корисници услуга могу узети или прочитати у приватности; > џепни списак корисних телефонских бројева; > телефонски бројеви штампани у облику бар-кода на наљепницама, балзаму за усне или другим ситницама које жене носе у торбици, а на којима су на сигуран начин садржане информације о услугама подршке; и > привјесци за кључеве са скривеним информацијама о службама подршке или персонализованим алармом и батеријом.

Прије усвајања протокола, партнерима у рефералном систему потребно је вријеме за успостављање сарадње на основу узајамног повјерења. То захтијева, између осталог, да се сви чланови договоре о заједничком схватању и визији одговора на

МОДУЛ 7. ЕВАЛУАЦИЈА И ЗАТВАРАЊЕ ОБУКЕ Преглед модула Трајање модула

45 минута

Циљ модула

• Дати информације о евалуацији • Процијенити корисност обуке • Затворити обуку

Методологија

•

Презентација водитеља обуке

•

Завршна анализа активности (пружање прилике учесницима да увиде шта су научили и како то могу примјенити)

Поставити слиједећа питања: >> Како вам се чине активности у току протекла два дана? >> Како сте се осјећали у току претходна два дана? >> Шта сте научили? >> Како ћете то примјенити? Дати прилику свима да одговоре на питања. Пажљиво слушати, записати и написати детаљан извјештај. Материјали за сесију обуке Литература

Power Point презентација Модул 7 1. Pierre Dominice: Learning from our Lives 2. Gary Kroehnert: Basic Training for Trainers 3. З. Груден: Едукација едукатора 4. H. Klippert: Како успјешно учити у тиму 5. G. Scambler: Sociology as Applied to Medicine 6. V. Jacot: Defining Learning Objectives 7. C.W. Chen: Coaching Training 8. J. E Eitington: The Winning Trainer 9. J. J. Gilbert: Educational Handbook for Health Personnel 10. M. S Knowles: The Adult Learner 11. J. Starr: The Coaching Manual

БИБЛИОГРАФИЈА

1. UNFPA (2017), Ресурсни пакет за одговор пружалаца психосоцијалних услуга у Републици Српској на родно засновано насиље, припремиле: Амела Лолић, Бранка Сладојевић, Наталија Петрић и сарадници (необјављен)

2. UNFPA (2016), Јачање одговора пружалаца здравствених услуга у Републици Српској на родно

засновано насиље – Пакет за обуку, припремиле: Лавиниа Нану, Ионела Хорга, Амела Лолић (необјављен) 3. UNFPA (2015), Ресурсни пакет за одговор пружалаца здравствених услуга у Републици Српској на родно засновано насиље, аутори: Амела Лолић, Иванка Марковић, Наталија Петрић и сарадници (UNFPA 2015) 4. UNFPA, East European Institute for Reproductive Health (2015), Psycho-social services provision, part of multisectoral response to GBV Standard Operating Procedures. (UNFPA and EECARO 2015) 5. UNFPA, WAVE (2014), Strenghtening Health System Responses to Gender-based Violence in Eastern Europe and Central Asia A Resource Package. (UNFPA and WAVE 2014) 6. UNFPA, East European Institute for Reproductive Health (2015), Multi-sectoral responses to GBV An effective and coordinated way to protect and empower GBV victims/survivors. (UNFPA and EECARO 2015) 7. UNFPA, East European Institute for Reproductive Health (2015), Health care services provision, part of multisectoral response to GBV Standard Operating Procedures. (UNFPA and EECARO 2015) 8. WHO (2013), Responding to intimate partner violence and sexual violence against women: WHO Clinical and policy guidelines. (WHO 2013) 9. WHO (2010), Preventing intimate partner and sexual violence against women Tackling action and generating evidence. (WHO 2010)

Припремила: Primarius др Амела Лолић, специјалиста социјалне медицине са организацијом и економиком здравствене заштите, помоћница Министра здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске у Ресору за јавно здравство, међународне односе и европске интеграције

Ensuring reproductive rights for all Адреса: Змаја од Босне б.б. 71 000 Сарајево Босна и Херцеговина Телефон: +387 33 293 570 Факс: +387 33 552 330 E-mail: bosnia-herzegovina.ofﬁce@unfpa.org Web: ba.unfpa.org twitter.com/unfpabih facebook.com/UNFPABiH