ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА У ЈАВНОЈ ЗДРАВСТВЕНОЈ УСТАНОВИ ДОМ ЗДРАВЉA У БАЊОЈ ЛУЦИ by UNFPAak

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА У ЈАВНОЈ ЗДРАВСТВЕНОЈ УСТАНОВИ ДОМ ЗДРАВЉA У БАЊОЈ ЛУЦИ

МИНИСТАРСТВO ЗДРАВЉА И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА У ЈАВНОЈ ЗДРАВСТВЕНОЈ УСТАНОВИ ДОМ ЗДРАВЉA У БАЊОЈ ЛУЦИ

Бања Лука, 2016. година

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

1 ПРЕДМЕТ И ПОДРУЧЈЕ ПРИМЈЕНЕ 1.1 Предмет процедуре Овом процедуром утврђују се процеси и активности запослених у вези са поступањем у случају родно заснованог насиља (у даљем тексту РЗН) у Јавној здравственој установи ,,Дом здравља'' у Бањој Луци (у даљем тексту Установа), чиме се обезбјеђује уједначено и свеобухватно поступање свих запослених у Установи према жртвама РЗН.

1.2 Подручје примјене Процедура се примјењује у свим организационим цјелинама Установе.

1.3 Надлежности за примјену За осигурање досљедне примјене ове процедуре надлежни су помоћник директора за медицинске послове и руководиоци организационих јединица Установе. Процедуру примјењују сви запослени у складу са својим надлежностима и задужењима.

1.4 Искључења Нема

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

2 ВЕЗА С ДРУГИМ ДОКУМЕНТИМА 2.1 Референтни документи -

Закон о кривичном поступку Републике Српске.

Закон о заштити од насиља у породици

Закон о облигационим односима

Закон о раду Републике Српске

Закон о социјалној заштити

Закон о здравственој заштити

Закон о евиденцијама и статистичким истраживањима у области здравствене заштите

Закон о заштити лица са менталним поремећајима

Протокол о поступању у случајевима насиља у породици у Републици Српској

Ресурсни пакет за одговор пружалаца здравствених услуга у Републици Српској на родно засновано насиље

Правилник о начину и мјесту спровођења заштитне мјере обавезног психосоцијалног третмана

2.2 Остали документи

ПР -07-08 Процедура третирања лични, здравствених информација пацијената,

УП-01-09 Пристанак информисаног пацијента

ПР-01-05 Управљање медицинском документацијом

УП-01-15 Осигурање безбједности пацијената, посјетилаца и запослених

ПР-07-07 Процедура о поштовању права пацијената при укључивању у дијагностичке и терапијске процедуре у Центру за заштиту менталног здравља

УП-01-27 План сигурности личних података

ПР-01-04 Поступак организовања и спровођења обуке запослених

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

3 ТЕРМИНИ И СКРАЋЕНИЦЕ 3.1 Термини Родно засновано насиље: Физичко, сексуално и психолошко насиље које се дешава у широј заједници, укључујући силовање, сексуално злостављање, сексуално узнемиравање и застрашивање на радном мјесту, у просвјетним установама и на другим мјестима, трговину женама и присиљавање на проституцију.

3.2 Скраћенице РЗН: Родно засновано насиље ЈАВНА ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА ,,ДОМ ЗДРАВЉА'' У БАЊОЈ ЛУЦИ: Установа

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

4. ОПИС ПОСТУПКА 4.1 Опште Установа је опредјељена да професионално и квалитетно спроводи бригу о здрављу и сигурности свих грађана, међу којима су и жртве РЗН, у складу са највишим професионалним и етичким стандардима. С тим у вези у случају сазнања или сумње на РЗН обавеза свих здравствених радника и сарадника у Установи је да исто пријаве полицији у складу са Законом о заштити од насиља у породици. Приликом пружања здравствене заштите жртава РЗН посебну пажњу треба посветити заштити која је усредсређена на потребе жртве РЗН, обезбједити повјерљивост и приватност. Како би се избјегла стигматизација пацијента, све што треба пацијенту, све услуге и интервенције би требало понудити и пружити у једној просторији за консултације (уколико је могуће). Надаље, треба осигурати приоритетан приступ за жртве РЗН. Сврха свих активности у случају РЗН је обезбјеђивање систематског и стандардизованог начина пружања услуга жртви РЗН у цијелој Установи. Циљеви процедуре за поступање запослених у Установи у случају РЗН су: 

помоћи при ефикасној идентификацији жртава РЗН;



обезбиједити и/или повећати безбједност жртве у свим фазама интервенције;



обезбиједити квалитет и досљедност пружања услуга;



олакшати унапређење и координацију документовања и прикупљања података о РЗН;



гарантовати повјерљивост услуга пружених жртвама РЗН;



олакшати ефикасно упућивање жртава РЗН унутар Установе као и према другим пружаоцима услуга; и



успоставити интеринституционалну сарадњу везану за пружање услуга жртвама РЗН.

Сви запослени у Установи морају бити упознати са правом приоритета пацијената жртава РЗН и са етичком обавезом поштовања приватности.

4.2 Водећи принципи 4.2.1. Принцип мултисекторског одговора на родно засновано насиље Обавезе и одговорности сектора укључених у збрињавање жртава РЗН дефинисане су Протоколом о поступању у случајевима насиља у породици у Републици Српској, који је сачињен од стране Министарства породице, омладине и спорта у Влади Републике Српске. Принцип мултисекторског одговора на РЗН подразумјева сљедеће: Приступ оријентисан на жртве РЗН. Сви пружаоци услуга укључени у мултисекторски одговор на РЗН стављају на прво мјесто права и потребе жртава РЗН. Партнерство. Мултисекторски одговор на РЗН подразумијева добру сарадњу и координацију између институција/установа/организација укључених у збрињавање жртава РЗН.

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

Интегрисане услуге. Процедуре за интервенцију и упућивање као и мјере заштите захтијевају мултидисциплинарни приступ заснован на јединственој радној методологији. Превенција. Ефикасан интегрисан приступ као приоритет одређује превенцију РЗН. Одговорност. Све институције/установе/организације требају успоставити механизме за спровођење договорених програма/правила који слиједе водеће принципе. Одрживост. Упркос политичким промјенама и промјенама у структури запослених или губљењу мотивације, након што се успостави мултисекторски одговор на РЗН, институције/ установе/организације требале би осигурати услове за примјену и одржавање поменутог приступа. 4.2.2 Принцип рада са жртвама родно заснованог насиља Родно осјетљив приступ. Пружене услуге морају показати приступ који признаје родну разлику, утицаје и посљедице РЗН. Установе и организације које пружају здравствене и психосоцијалне услуге морају узети у обзир потребе специфичних група жена и дјевојака, укључујући и оних које спадају у маргинализоване групе. Пружаоци здравствених и психосоцијалних услуга требају поштовати различитост корисника услуга и примјењивати недискриминаторан приступ. То подразумијева да се свим лицима која су жртве РЗН пружи једнак и потпун приступ психосоцијалним услугама те да им се осигура подршка и њега једнаког квалитета. Оријентисаност на жртву РЗН. Код интервенција у случајевима РЗН, поштовање достојанства жртве и њених права представља најбољи приступ, а у циљу успостављања окружења пуног поштовања које може подстаћи способност жртве да утврди властите потребе и да донесе одлуку о могућим даљим активностима. Пружаоци здравствених и психосоцијалних услуга требали би пружити подршку жртви у процесу доношења одлука. Општа и лична безбједност. Безбједност и жртве и пружаоца психосоцијалних услуга треба бити приоритет при организовању и пружању услуга жртвама РЗН. Процјену безбједности жртве РЗН треба извршити у моменту идентификације и када особа изјави да је жртва РЗН. Поред тога, процјена личне безбједности требала би бити дио интервенције. Када се започиње комуникација са жртвама РЗН, важно је размотрити могуће пријетње (насилан супруг, члан породице) како би се осигурало да комуникација тече без опасности по жртву РЗН, пружаоца услуге, или друге колегинице/колеге. Повјерљивост и приватност. Поштовање приватности представља важну мјеру за обезбјеђење безбједности и жртве РЗН и пружаоца психосоцијалних услуга у складу са упутством УП-01-27 План сигурности личних података. То подразумијева откривање само неопходних информација, само у ситуацијама када је то неопходно, и само уз жртвин пристанак. Приватност и повјерљивост интервенције, прикупљања података, вођења евиденције, пријављивања и размјене информација смањује изложеност и жртве РЗН и пружаоца здравствених и психосоцијалних услуга. Одржавањем повјерљивости осигурава се ситуација у којој жртва није изложена даљим пријетњама и/или насиљу због тога што је затражила помоћ, а пружалац психосоцијалних услуга штити се од пријетњи насилних учинилаца или чланова породице. Подијељена повјерљивост у социјалном и здравственом сектору значи да се одређене информације о жртви РЗН могу подијелити с другим колегиницама/колегама у сектору, али се то односи само на информације које су заиста неопходне. Информације се могу подијелити са сарадницима уколико за то постоји медицински разлог, а пружалац здравствених и психосоцијалних услуга жртву упућује на другог пружаоца здравствених и психосоцијалних услуга. То се претходно жртви мора објаснити, а жртва мора знати које информације се просљеђују и коме, и за то мора дати свој пристанак у складу са процедуром ПР -07-08 Процедура o третирању личних, здравствених информација пацијената, те упутством УП-01-09 Пристанак информисаног пацијента, као и процедуром ПР-07-07 Процедура

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

о поштовању права пацијената при укључивању у дијагностичке и терапијске процедуре у Центру за заштиту менталног здравља. Уколико је повјерљивост ограничена прописима који уређују обавезно пријављивање, жртва о томе мора бити информисана без одлагања. Информисани избор. Сваку активност треба предузимати само уз дозволу жртве РЗН, те након прибављања информисаног пристанка на обрасцу ОБ 01-24 Сагласност за медицински третман. Недискриминација. Без обзира на узраст, расу, националну припадност, религију, сексуалну оријентацију, родни идентитет, инвалидност, брачни статус, образовни и друштвено-економски статус, све жртве РЗН су равноправне те требају бити третиране једнако и имати једнак приступ услугама.

4.3 Стања и понашања која могу указивати на РЗН Присуство одређених клиничких или психичких стања и понашања могу привући пажњу пружалаца здравствених услуга и навести их да посумњају и испитају постојање РЗН. Присуство неколико њих може указивати на то да је пацијент изложен РЗН. 4.3.1 Клинички симптоми и стања која могу указивати на родно засновано насиље Клинички симптоми и стања који се најчешће доводе у везу са РЗН су: 1. симптоми депресије, анксиозности, поремећаји спавања; 2. склоност самоубиству или самоповређивању; 3. пацијент се чини уплашен, претјерано забринут или депресиван; 4. злоупотреба алкохола и других супстанци; 5. необјашњиви хронични гастроинтестинални симптоми; 6. необјашњиви репродуктивни симптоми, укључујући бол у здјелици, сексуалну дисфункцију; 7. неповољни репродуктивни резултати, укључујући и више нежељених трудноћа и/или прекида трудноћа, одгођени прегледи у трудноћи, неповољни исходи порођаја; 8. необјашњиви урогенитални симптоми, укључујући честе инфекције мјехура или бубрега или друге инфекције; 9. поновљено вагинално крварење и полно преносиве инфекције; 10. хронична бол (необјашњива); 11. трауматска повреда, посебно ако се понавља, а праћена је нејасним или неувјерљивим објашњењима; 12. прикривање повреда одјећом; 13. проблеми са централним нервним системом (главобоље, когнитивни проблеми, губитак слуха). Специфични психолошки ефекти који су чести у случају сексуалног насиља су:

руминација (претјерано/константно размишљање о трауматском искуству);

интрузивне мисли (сјећања на трауму изненада се враћају на узнемиравајући начин);

физичке реакције (дрхтање, падање у несвијест због присјећања трауматичног

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

догађаја); ·

изненадне сцене из прошлости;

ноћне море.

4.3.2 Понашања која могу указивати на родно засновано насиље Понашања која се најчешће доводе у везу са РЗН су: 1. често заказивање прегледа за нејасне симптоме; 2. повреде које нису у складу с објашњењем узрока; 3. жена покушава сакрити повреде или умањити њихов опсег; 4. партнер увијек присуствује прегледу, а за то нема потребе; 5. жена нерадо говори пред партнером или пред одраслом особом у пратњи; 6. непридржавање прописане терапије; 7. често пропуштање заказаних прегледа; 8. вишеструке повреде у различитим фазама лијечења; 9. жена изгледа уплашена, претјерано забринута или депресивна; 10. жена је покорна или се боји да говори пред својим партнером; 11. партнер је агресиван или доминантан, говори у име жене или одбија напустити просторију; 12. слабо или никакво посјећивање пренаталних клиника; 13. прерано самовољно напуштање болнице.

4.4 Окружење у коме се пружају услуге Са жртвама РЗН здравствени радници Установе поступају са поштовањем и разумијевањем, обезбјеђујући им безбједност и сигурност, уз приватност у засебној просторији, до доласка надлежних лица из Центра јавне безбједности Бања Лука или Центра за социјални рад Бања Лука. Жртва насиља се смјешта у посебну просторију и не оставља се без сталног надзора здравственог радника, или неког од других запослених радника из Установе, уколико је здравствени радник због својих редовних задатака спријечен да буде све вријеме уз жртву РЗН.

4.5 Комуникација са жртвом РЗН У случајевима сумње или сазнања о учињеном РЗН емпатски разговарати са жртвом насиља у циљу задобијања повјерења, те покушати сазнати што више података у вези с настанком повреда и здравственим стањем. Уколико особа не жели да разговара о насиљу, пружити вербалну подршку и договорити контролни преглед. Дати информације о осталим услугама и контакт информације за хитне случајеве. Сљедеће препоруке помажу пружаоцима услуга да са више самопоуздања постављају питања о РЗН и да избјегну поновну виктимизацију: ·

преузети иницијативу код постављања питања о насиљу – не чекати да жртва РЗН почне говорити о томе. То показује да преузимате професионалну одговорност за њену ситуацију те помаже код изградње повјерења; избјегавати питања о РЗН пред чланом породице, пријатељима или дјецом;

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

· · · ·

· ·

· · · ·

бити стрпљив с жртвама РЗН и имати на уму да оне у кризним ситуацијама могу имати контрадикторна осјећања. Не вршити притисак на жртву да проговори. Уколико не жели говорити, рећи жртви шта вас је навело да посумњате на насиље; избјегавати непотребно прекидање и постављење потпитања, сачекати да жртва заврши исказ; избјегавати пасивно слушање без икаквих коментара, то жртву може навести да мисли како јој не вјерујете и да није у праву, а да учинилац јесте; пажљиво саслушати жртвино искуство и показати саосјећање; говорити истим језиком којим и жртва; уколико жртва и пружалац услуга говоре различитим језиком, затражити пружаоца услуга који говори жртвин језик или затражити помоћ преводиоца (имати на уму да присуство преводица онемогућава приватност разговора); прилагодити језик и изразе оном што жртва РЗН разумије. Не користити стручни жаргон ни изразе који би могли збунити жртву; формулисати питања и изјаве тако да пружају подршку и не осуђују, уз одговарајућу боју гласа која сугерише саосјећање. Постављати отворена питања, а избјегавати питања која почињу са „зашто“, чиме се може сугерисати кривица жртве РЗН; не кривити жртву. Извјегавати питања попут: „Зашто сте остали с њим?“, „Јесте ли се свађали прије него што је дошло до насиља?“, „Шта сте радили напољу сами?“, „Шта сте имали на себи?“. Умјесто тога нагласити да се РЗН не смије толерисати; користити изјаве које сугеришу подршку, попут: „Жао ми је што вам се то догодило!“ или „Заиста сте прошли кроз много тога!“, што жртву може навести да пружи више информација; нагласити да насиље није кривица жртве РЗН и да је само учинилац одговоран за њега; објаснити жртви РЗН да су информације повјерљиве и обавијестити је о свим ограничењима у смислу повјерљивости (обавезно пријављивање); остварити одговарајући контакт очима и жртви РЗН посветити пуну пажњу. Избјегавати обављање других послова у вријеме разговора; бити свјестан властитог говора тијела. Ваше држање, положај руку и главе, Ваш израз лица и тон којим говорите жртви преносе јасну поруку о томе како гледате на ситуацију. Будите пуни подршке, немојте осуђивати жртву РЗН и потврдите оно што говори. Избјегавајте говор тијела који преноси поруку иритираности, невјерице, негодовања или љутње према жртви; не судити о понашању жртве РЗН на основу културе или религије.

4.6 Кораци у пружању услуга и подршке жртви РЗН У свим фазама пружања подршке, на првом мјесту је безбједност жртве РЗН, затим достојанство и повјерљивост. Поступни кораци су груписани по врсти активности која се може извршити, а организацијски се могу подијелити на: 1. идентификацију, 2. процјену, 3. интервенцију (пружање услуга),

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

4. документовање РЗН и 5. упућивање. Поредак корака може се мијењати у комуникацији са жртвом РЗН. Сваки пружалац услуге може примјењивати елементе који су у складу с релевантним прописима и мандатом. Уколико постоје докази или сумња да је лице изложено РЗН, пружалац услуге мора урадити све како би осигурао да жртва РЗН добије сву могућу подршку.

4.6.1 Идентификација Идентификација жртве РЗН у Установи спроводи се "методом утврђивања у појединачном случају испитивања" (постављањем питања пацијентима о РЗН уколико манифестују одређене клиничке симптоме/анамнезу и, уколико је потребно, прегледом пацијената. У свакој ситуацији, рјешавање здравствених проблема који би могли угрозити живот или интегритет жртве РЗН мора представљати приоритет. Жртве РЗН у озбиљном и критичном здравтсвеном стању неопходно је одмах упутити на хитни третман. Поступање приликом контакта са жртвом РЗН: ·

Пацијенту, који је жртва РЗН дати предност при пријави за преглед (тријажирање), без обзира има ли адекватне документе за преглед код себе (здравствена књижица и слично) или да ли је наручен за преглед у служби Установе у којој се затекне у моменту јављања; поступати флексибилно и у случајевима договореног доласка и прегледа жртве РЗН у пратњи социјалног радника и/или полицијских службеника у службу Установе.

Представити се и објаснити своје услуге и услуге које пружа Установа.

Узети од жртве РЗН личне податке.

Дати могућност жртви РЗН да постави питања о свему што сматра важним.

Имати на уму потребе различитих групација становништва (нпр. особа с инвалидитетом, религиозних особа и етничких мањина) и учинити све што се може да се те потребе испуне.

Створити повјерљиву атмосферу пуну саосјећања, активно саслушати жртву РЗН и упутити јој афирмативне поруке (видјети дио "Комуникација са жртвом РЗН").

Побринути се да се питања о РЗН-у постављају у издвојеном простору без присуства трећег лица.

Уколико постоји сумња на РЗН, провјерити жртвине анамнестичке податке (ако је могуће) или питати да ли се одређена стања с времена на вријеме понављају.

Не остављати жртву РЗН саму, посебно када постоји сумња или ризик од самоповређивања.

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

4.6.2 Процјена Након идентификације жртве РЗН, пружалац услуга предузима наредне кораке, у складу с доступним ресурсима, вјештинама и мандатом, како би се ефикасно приступило рјешавању РЗН. Процијена потреба жртве РЗН и доступних ресурса представља основу за предузимање даљих корака у погледу медицинске његе и праћења. Како спровести процес процјене? 1) Добити пристанак за услуге које ће се пружити. Уколико жртва РЗН не може читати ни писати треба јој прочитати изјаву о информисаном пристанку и добити усмени пристанак (што треба навести у обрасцу за информисани пристанак) ОБ-01-24 Сагласност за медицински третман. Уколико се ради о дјетету или лицу лишеном пословне способности, добити пристанак од родитеља или старатеља. 2) Објаснити право на давање ограниченог пристанка гдје жртва РЗН има право на избор информација које ће се објелоданити, а које ће се третирати као повјерљиве. 3) Навести законску обавезу пријављивања инцидента/случаја РЗН-а другој институцији односно полицији у складу са Кривичним законом Републике Српске и Законом заштити од насиљу у породици. 4) Замолити жртву РЗН да својим ријечима исприча шта се десило, да говори о учиниоцу, врсти насиља, историји РЗН (врста злостављања, трајање, учесталост, интензитет и посљедња најнасилнија епизода), те о претходном искуству с РЗН. Подстаћи жртву РЗН да у исказу буде лична и конкретна. 5) Процјенити потребе и расположиве ресурсе, да би се разумјели социјални, породични и индивидуални контекст који утиче на ситуацију жртве. 6) Питати за ситуацију у погледу дјеце (везано за РЗН, њихов однос с родитељима).

4.6.3 Интервенција Интервенција подразумијева спој свеобухватних основних услуга за жртве РЗН којима се смањују ефекти и посљедице штетних искустава, и спречава даља траума, укључујући и поновну виктимизацију. Интервенција прати индивидуални план интервенције разрађен у складу с утврђеним потребама и доступним ресурсима. Све активности интервенције морају се усредсредити на потребе жртве РЗН, те бити спроведене на мултисекторски и холистички начин. Медицинска анамнеза и преглед

Замолити жртву да својим ријечима исприча шта се десило.

Од великог значаја је добити детаљан опис насиља, његово трајање, као и информацију да ли је укључивало коришћење оружја, те датум и вријеме инциден(а)та.

Потребно је имати на уму да неке жртве РЗН могу свјесно изоставити неугодне детаље инцидента.

Провјерити друге симптоме који могу указивати на РЗН (нпр. дехидрација, потхрањеност).

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

Обавити комплетан преглед (цијелог тијела, укључујући и гениталије, због могућег сексуалног насиља) уз поштовање слиједећих општих принципа: -

објаснити шта преглед подразумијева, зашто и како се обавља, како и сам преглед не би прерастао у још једно трауматично искуство. Поред тога, жртви РЗН треба дати прилику да поставља питања;

уколико тренутне могућности дозвољавају питати жртву РЗН да ли жели да је прегледа доктор истог пола (нарочито у случајевима сексуалног насиља);

замолити је да скине сву одјећу и обуче огртач за преглед како би се могле уочити скривене повреде;

пажљиво прегледати космате дијелове тијела;

уколико је жртва РЗН доживјела сексуално насиље прегледати јој цијело тијело – не само гениталије и абдомен;

обратити пажњу на емоционалне и психолошке симптоме;

током цијелог физичког прегледа обавјештавати жртву РЗН о томе шта ћете сљедеће урадити и тражити њену дозволу. Увијек јој дајте до знања када и гдје ћете је додирнути. Покажите јој и објасните које инструменте и материјал користите;

жртва РЗН може одбити комплетан преглед или неке његове дијелове. Допустити јој одређену контролу над прегледом, представља важан елемент њеног опоравка.

Збрињавање повреда и хитних медицинских стања Третирати на лицу мјеста мање озбиљне повреде, на примјер, посјекотине, модрице и површинске ране. У складу са постојањем повреда и стањем жртве РЗН слиједећи лијекови могу бити индиковани: антибиотици, антитетанусна заштита, аналгетици, анксиолитици, итд. У случају сексуалног насиља пружалац здравствених услуга требао би пружити слиједеће услуге или упутити жртву РЗН на другог пружаоца који их може пружити: 

испитивање на постојање трудноће;



спречавање нежељене трудноће прописивањем хитне контрацепције у року од пет дана након силовања (идеално би било што је прије како би се постигао што бољи ефекат);



уколико орална контрацепција није доступна, може се ставити спирала која садржи бакар у периоду до пет дана након сексуалног напада код оних жртава РЗН код којих је то медицински могуће. Уколико се сексуални напад догодио прије више од пет дана или уколико хитна контрацепција нема ефекта, жртви РЗН треба понудити могућност намјерног прекида трудноће, у складу важећим законом;



код сумње на инфекцију ХИВ упутити пацијентицу на виши реферални ниво – Клиника за инфективне болести Универзитетског клиничког центра Републике Српске, ради давања профилаксе, која се спроводи у року од 72 часа након напада;



дати профилаксу за сексуално преносиве инфекције (хламидија, гонореја, трихомонијаза,

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

сифилис); 

предложити вакцинацију против хепатитиса Б (статус у погледу хепатитиса Б требало би одредити из крви прије вакцинације; уколико постоји одговарајући имунитет, даља вакцинација није потребна);



предложити социјалну подршку уколико је потребно, односно на захтјев жртве РЗН;



помоћи жртви у изради безбједносног плана како би побољшала своју безбједност и безбједност своје дјеце, уколико је потребно;



планирати и пружити даљу здравствену заштиту, уколико и када је потребно.

Процјена психолошког/менталног здравња и вођење случаја У случају насиља од стране партнера или сексуалног насиља, препоручене психолошке интервенције дијеле се према моменту интервенције: - непосредно након инцидента РЗН, психолошку подршку требало би пружити како би се одговорило на непосредне психолошке потребе жртве РЗН. Психолошка прва помоћ подразумијева сљедеће елементе: пружање практичне његе и помоћи којом се ништа не намеће; процјена потреба и проблема; помоћ при задовољавању основних потреба (нпр. за храном и водом, информацијама); пажљиво слушање без присиљавања жртве РЗН да говори; пружање утјехе и смиривање; помоћ при повезивању с информацијама, услугама и социјалном подршком; заштита од даљег повређивања; давање писмених информација о стратегијама за савладавање озбиљног стреса; - до три мјесеца након трауме: наставак пружања практичне његе и подршке након процјене потреба и очекивања. Примијенити „пажљиво чекање“ током једног до три мјесеца након догађаја, осим ако је особа депресивна, има проблем с алкохолом и дрогом, психотичне симптоме, суицидне мисли или тенденцију ка самоповређивању или има проблема при свакодневном функционисању. Уколико жртва РЗН има симптоме типичне за период након силовања или било какве друге проблеме у погледу менталног здравља упутити је одговарајућем пружаоцу здравствених услуга специјализованом за психолошке/менталне интервенције; - више од три мјесеца након трауме: процијенити стање менталног здравља и ријешити све утврђене проблеме или упутити жртву РЗН специјалисти. Уколико је РЗН довело до погоршања хроничног психијатријског обољења жртве РЗН, што захтјева ургентну хоспитализацију, поступиће се према одредбама Закона о заштити лица са менталним поремећајима. Процјена ризика и управљање њиме Процјена ризика и управљање њиме могу смањити ниво ризика. Безбједносни план дио је интервенције у датом случају и може спријечити будуће насилне инциденте или ескалацију односно изложеност екстремним ситуацијама. Безбједносни план развија се у складу с факторима ризика и доступним ресурсима и ради га Центар за социјални рад Бања Лука. Оно што здравствени радник треба урадити уколико жртва РЗН није била у Центру за социјални рад Бања Лука, је: позвати социјалног радника из Центра за заштиту менталног здравља Установе који ће успоставити контакт са Центром за социјални рад Бања Лука и дати жртви РЗН сљедеће савјете:

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

направите листу лица (пријатеља, комшија) које се могу позвати у хитним ситуацијама или која могу пружити склониште на неколико дана;

идентификујте једног или више комшија којима можете рећи за насиље и које можете замолити да помогну уколико примијете необичне догађаје у вашем дому;

вјежбајте како на сигуран начин напустити дом;

спакујте торбу за одлазак и ставите је на мјесто гдје ће бити лако доступна у ванредним ситуацијама;

ослоните се на свој инстинкт и расуђивање и размислите које је најбоље понашање за вас у датом тренутку. Имате право заштитити себе и своју дјецу;

упамтите да Ви не заслужујете да Вас неко удара ни да Вам пријети!

4.6.4 Документовање родно заснованог насиља Документовање и евидентирање информација о жртви РЗН, укључују слиједеће: основне податке (нпр. име, презиме, узраст, пол, образовање), информисани пристанак, анамнезу, приказ инцидента, налазе физичког прегледа, тестове и њихове резултате, план лијечења, лијекове који су дати или прописани, информације које су јој дате, упућивање. Потребно је: ·

Прикупити и евидентирати у здравствени картон или протокол пацијената или налаз и мишљење све детаље о РЗН, укључујући и слиједеће: - врста насиља; - је ли дошло до употребе оружја (како и којег).

Детаљно описати све утврђене повреде. У ту сврху користити Образац за документовање родно заснованог насиља (Прилог број 1), који се попуњава у два примјерка, један се даје пацијенту на руке, а други се одлаже у Регистар родно заснованог насиља.

Навести све информације које жртва наводи, њеним ријечима.

Документовати властите сумње и доказе на којима се заснивају.

Информисати жртву РЗН о могућем коришћењу евиденције и у ту сврху тражити пристанак.

У Установи водити Регистар родно заснованог насиља у: Служби породичне медицине, Служби хитне медицинске помоћи, Служби за стоматолошку здравствену заштиту, Центру за заштиту менталног здравља, Центру за физикалну рехабилитацију у заједници, Амбулантама за специјалистичке консултације из гинекологије и педијатрије. Главне/ надзорне медицинске сестре/техничари ових организационих јединица улажу у регистар Образац за документовање родно заснованог насиља (Прилог број 1) и Образац за евидентирање података из области примјене Закона о заштити код насиља у породици и породичној заједници које води здравствени сектор (Прилог број 2)

На шестомјесечном и годишњем нивоу главне /надзорне сестре дужне су слати збирни извјештај евиденција о РЗН главној сестри Установе која их обједињава и доставља на годишњем нивоу Министарству породице омладине и спорта у Влади Републике Српске

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

на Образцу за евидентирање података из области примјене Закона о заштити код насиља у породици и породичној заједници које води здравствени сектор (Прилог број 2). ·

Сву евиденцију чувати на сигурном и повјерљивом мјесту како је прописано Законом о евиденцијама и статистичким истраживањима у области здравствене заштите и дефинисано у ПР-01-05 Управлање медицинском документацијом.

Планирати довољно времена за уношење података у систем за прикупљање података.

4.6.5 Упућивање Упућивање се повезује са координисаним приступом пружању услуга. Сви пружаоци услуга требају бити упознати са системом упућивања, и бити у могућности да активирају различите компоненте тог система, без обзира на то да ли те компоненте представљају први контакт за жртву или не. Систем упућивања може ефикасно функционисати уколико су информације/подаци о институцијама/организацијама/установама, конкретним пружаоцима услуга и контактима систематизовани и дистрибуисани свим релевантним пружаоцима услуга и институцијама. У случају упућивања жртве РЗН потребно је:

процијенити на које дијагностичке прегледе и третмане треба упутити жртву РЗН да би јој се обезбједио што ефикаснији здравствени третман и њега.

информисати жртву РЗН о могућностима упућивања на друге пружаоце услуга, по потреби;

добити сагласност жртве РЗН за упућивање прије предузимања даљих корака;

објаснити жртви РЗН које ће се информације прослиједити другим пружаоцима услуга, а које ће се третирати као повјерљиве ;

жртви РЗН дати потпуне и тачне информације о пружаоцима услуга на основу шеме од три компоненте како слиједи: 

КО – која институција/организација/установа пружа услуге жртвама РЗН, уз контакт информације особе (име - уколико је могуће, број телефона која представља контакт особу у тој служби)



ШТА – коју врсту помоћи жртва може очекивати од конкретног пружаоца услуга,



ГДЈЕ – гдје се тачно наведена служба налази (тачна адреса);

упућивање вршити у складу са жртвиним избором. Не присиљавати жртву РЗН на активности за које није спремна;

чин упућивања требао би пратити и кратки писани извјештај на "Налаз и мишљење" и телефонски разговор са другим пружаоцем услуга као начин да се избјегне ситуација у којој жртва РЗН мора понављати своју причу и одговарати на иста питања током вишеструких интервјуа, те тако поново пролазити кроз психолошку трауму коју је изазвао инцидент РЗН;

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

обезбједити медицинску пратњу жртви РЗН до пружаоца услуга код којега је упућена,

Неке од служби које могу пружити основну подршку жртвама РЗН су: -

најближа установа која јој може помоћи код прикупљања доказа,

полиција како би званично пријавила случај,

центри за социјални рад;

имати ажуриран попис институција/организација/установа које пружају услуге жртвама РЗН. - Листа контаката за заштиту и подршку жртвама родно заснованог насиља у Бањој Луци, ( Прилог 3.1) , Контакт информације ЈУ Центра за социјални рад Бања Лука ( Прилог број 3.2) и Контакт информације ФондацијеУдружене жене Бања Лука ( Прилог број 3.3)

склопити споразуме и протоколе о процесу упућивања с релевантним институцијама/ организацијама/установама, укључујући и јасне одговорности сваке од њих;

осигурати да су процедуре упућивања и размјене информација између институција/ организација/установа досљедне и познате запосленима.

4.7 Обука запослених и новозапослених Како би се обезбједила што боља и досљеднија примјена ове процедуре препоручује се спровођење едукације пружалаца здравствених услуга о РЗН која би укључивала дијелове о мултисекторском одговору на РЗН, специфичан одговор на РЗН пружалаца здравствених услуга, превенцију РЗН и свијест о проблему. Планирање и спровођење обуке запослених и новозапослених на теме из области: РЗН у Установи спроводи се у складу са процедуром ПР-0104 Поступак организовања и спровођења обуке запослених.

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

5 ПРИЛОЗИ И ОБРАСЦИ 5.1 Прилози -

Прилог број 1: Образац за документовање родно заснованог насиља

Прилог број 2: Образац за евидентирање података из области примјене Закона о заштити код насиља у породици и породичној заједници које води здравствени сектор

Прилог број 3.1: Листа контаката за заштиту и подршку жртвама родно заснованог насиља у Бањој Луци

Прилог број 3.2: Контакт информације ЈУ ,,Центра за социјални рад“ Бања Лука

Прилог број 3.3: Контакт инрформације Фондације Удружене жене Бања Лука

5.2 Обрасци Дато под насловом: 5.1 Прилози

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

6 ЗАПИСИ Назив документа Образац за документовање родно заснованог насиља

Регистар родно заснованог насиља Образац за евидентирање података из области примјене Закона о заштити код насиља у породици и породичној заједници које води здравствени сектор

Сагласност за медицински третман

Ознака обрасца

Документ формира

Запослени који је примио жртву РЗН

Главне/ надзорне сестре/ техничари медицинских организационих јединица

ОБ-01-24

Број примјерака

Рок чувања

Трајно

Место чувања Код пацијента, Регистар родно заснованог насиља

Eвидентирање

Протокол

Трајно

Архива медицинских организационих јединица

Не

Дјеловодни протокоол

Не

Главна сестра Установе

Трајно

Архива Установе, Министарство породице омладине и спорта у Влади Републике Српске

Доктор медицине и медицинска сестра/ техничар

Трајно

Здравствени картон пацијента

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

Прилог брoj 1.

ОБРАЗАЦ ЗА ДОКУМЕНТОВАЊЕ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА Назив здравствене установе: ______________________________________ Мјесто: ________________________________________________________ Доктор/ка медицине: _____________________________________________ Медицинска сестра / техничар: _____________________________________ Формулар Датум прегледа: _________________ Вријеме прегледа: ______________ 1. Основни подаци о особи која је могућа жртва насиља: Име, име оца и презиме: _________________________________________ Јединствени матични број: _______________________________________ Пол _________ 2. Основни подаци о дјеци: Број дјеце ________________________ Године старости дјеце ________________ Пол _________ 3. Податке даје: име и презиме: _____________________________________ 4. Јединствени матични број: _______________________________________ 5. Разлог јављања у здравствену установу (заокружи): а) пацијент/киња пријављује насиље: Да Не б) ако „не”, на основу чега jе посумњано на насиље: ____________________________________________________________ ___ _________________________________________________________

Да ли је интервенисала полиција: Не Да (назив полицијске станице) ___________________________________________________________ __________________________ _________________________________ Информације које се односе на насилни догађај: Гдје се догодило насиље: Датум: ______________________ Вријеме: ________________________ Насилник: Познат __________________ Непознат ____________________ Супруг/а Истополни партнер/ка Сестра Старатељ/ка Бивши супруг/а Отац Син Дјед Садашњи партнер/ка Мајка Кћерка Бака Бивши партнер/ка Брат Рођак/а Друго, навести Ако је познат насилник/ца, навести однос са жртвом:

Опис догађаја (користите ријечи пацијента/киње) ___________________________________________________________ ______ _____________________________________________________ ___________________________________________________________ Врста насиља

1. Физичко насиље Да Не 2. Сексуално насиље: а.__________________________________________________________

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

присиљавање на сексуални однос _________________________________ б.______________________________________________ ____________ присиљавање на нежељене сексуалне радње _________________________ ц. Понижавајући сексуални однос _______________________________ д. Присиљавање на проституцију ________________________________ е. друго: __________________________________________________ 3.Емоционално/психичко насиље а. вријеђање: _________________ забране____________________ б. застрашивање _______________ пријетње ___________________ ц. друго: _______________________________________________ 7. Оријентациона процјена психичког стања пацијента/киње(заокружи): Комуникативан/а некомуникативан/а узнемирен/а друго: ______________________________________________________ Питања од медицинског значаја: a) Да ли је пацијенткиња трудна? Не Не зна Да (Уписати недељу трудноће:________). b) Да ли болује од неке хроничне болести? Не Не зна Да Ако ДА од које? _____________________________________________ Историја злостављања: 1. Да ли постоје подаци или знаци о повређивању у прошлости? Да Не 2. Да ли даје податке о повређивању у прошлости? Да Не 3. Остали важни медицински подаци: Поремећај спавања ___________________________________________ Хронични болови _______________________________________________ Главобоље ___________________________________________________ Злоупотреба лијекова или других психоактивних супстанци ________________ друго(навести): _______________________________________________ 1. Физикални преглед: ____________________________________________________________ ________________________________ ____________________________

2. Изглед одјеће (описати евентуалне трагове насиља) __________________________________________________________ __ ____________________________________________________________

3. Тјелесне повреде (забиљежити врсту, облик, величину, боју повреде, те их обиљежити што вјеродостојније на скици тијела): ___________________________________________________________ ____________________________________ _______________________ Напомена: ___________________________________________________________ ______________________________________________________ _____

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

Скица тијела жене (осјенчити дијелове тијела на којима су видљиве повреде)

Скица тијела дјетета (осјенчити дијелове тијела на којима су видљиве повреде)

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

Скица тијела мушкарца (осјенчити дијелове тијела на којима су видљиве повреде)

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

Прилог број 2 ОБРАЗАЦ ЗА ЕВИДЕНТИРАЊЕ ПОДАТАКА ИЗ ОБЛАСТИ ПРИМЈЕНЕ ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ОД НАСИЉА У ПОРОДИЦИ И ПОРОДИЧНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ КОЈЕ ВОДИ ЗДРАВСТВЕНИ СЕКТОР I

Период извјештавања: _______________________________________________________

II Назив и сједиште Дома здравља*_____________________________________________ *Дом здравља обједињује податке за: породичну медицину, хитну медицинску помоћ, центар за заштиту менталног здравља, центар за физикалну медицину у заједници, консултативно специјалистичке службе гинекологије и педијатрије.

1. Пол, лично својство, старосна доб и однос жртве са учиниоцем насиља Табела 1.1. Број жртава насиља у породици Дјеца М

Одрасла лица

Лица са инвалидитетом Ж

Укупно Ж

Табела 1.2. Старосна и полна структура жртава насиља у породици Млађи од 18 година М Ж

18–30 година М

31–50 година М

51–64 година М

Старији од 65 година М Ж

Укупно М

Укупно

*Укупан број жртава у Табели 1.2. треба да одговара укупном броју жртава у Табели 1.1. Табела 1.3. Однос учиниоца насиља у породици са жртвом (у коме је првонаведени учинилац насиља, а другонаведени жртва) Однос учинилац-жртва Супруг – супруга Супруга – супруг Ванбрачни партнер- ванбрачна партнерка Ванбрачна партнерка-ванбрачни партнер Бивши партнер- бивша партнерка Бивша партнерка -бивши партнер Отац-син Син – отац Син<18 – отац Отац-кћер Кћер-отац Кћер <18 – отац Мајка-син Син – мајка

Број жртава

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

Син<18 – мајка Мајка-кћер Кћер – мајка Кћер<18-мајка Неко други Укупно

*Укупан број жртава у Табели 1.3. треба да одговара броју жртава у Табели 1.1. и Табели 1.2. Табела 1.4. Број потврђених патолошких стања код лица жртава породичног насиља Групе болести (МKB 10)

Дјеца М

Број жртава породичног насиља Лица са инвалидитетом Одрасла лица М Ж М Ж

Укупно М

E00-E99 F00-F99 G00-G99 H00-H99 I00-I99 J00-J99 K00-K99 L00-L99 M00-M99 N00-N99 O00-O99 R00-R99 S00-S99 T00-T98 Укупно

2. Број случајева у којима је жртва насиља у породици упућена на лијечење Табела 2.1. Број жртава насиља упућених на медицински третман (не укључује третман у установама за ментално здравље) Дјеца М

Одрасла лица

Лица са инвалидитетом Ж

Укупно Ж

Укупно

Табела 2.2. Старосна доб жртава насиља упућених на медицински третман (не укључује третман у установама за ментално здравље) Млађи од 18 година М Ж

18–30 година М Ж

31–50 година М Ж

51–64 година М Ж

Старији од 65 година М Ж

Укупно М Ж

*Укупан број у Табели 2.2. треба да буде једнак укупном броју у Табели 2.1.

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

3. Процјена просјечних трошкова лијечења жртве насиља у породици (сви поступци у здравственој установи): _____________ КМ 4. Третман жртава насиља у породици у установама за ментално здравље: Табела 4.1. Број жртава насиља у породици упућених на третман у установу за ментално здравље Дјеца М

Лица са инвалидитетом Ж

Одрасле особе М Ж

Укупно М

Укупно

Табела 4.2. Старосна доб и полна структура жртава насиља у породици упућених на третман у установу за ментално здравље Млађи од 18 година М Ж

18–30 година М

31–50 година М

51–64 година М

Старији од 65 година М Ж

Укупно М

Укупно

*Укупан број у Табели 4.2. треба да одговара укупном броју у Табели 4.1. 5. Број учинилаца насиља у породици упућен на на третман у установу за ментално здравље Табела 5.1. Старосна доб и полна структура учинилаца насиља у породици упућених на третман у установу за ментално здравље Млађи од 18 година М Ж

18–30 година М

31–50 година М

51–64 година М

Старији од 65 година М Ж

Укупно М

Укупно

6. Обавезан психосоцијални третман учиниоца насиља у породици Табела 6.1. Обавезни психосоцијални третман учиниоца насиља у породици

Укупно

7. Обавезан третман болести зависности учиниоца насиља у породици Табела 7.1. Обавезни третман болести зависности учиниоца насиља у породици

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

Прилог број 3.1 ЛИСТА КОНТАКАТА ЗА ЗАШТИТУ И ПОДРШКУ ЖРТВАМА РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА У БАЊОЈ ЛУЦИ 1. ПОЛИЦИЈА – 122 2. ХИТНА ПОМОЋ – 124 3. СОС ТЕЛЕФОН ЗА ПОМОЋ ЖРТВАМА НАСИЉА У ПОРОДИЦИ – 1264 ( јединствен број за Републику Српску) 4. ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД БАЊА ЛУКА1 – 051/348-515 5. ЦЕНТАР ЗА БЕСПЛАТНУ ПРАВНУ ПОМОЋ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – Бања Лука: 051/233570; 051/233-560; 051/ 233-571 6. ФОНДАЦИЈА УДРУЖЕНЕ ЖЕНЕ - 051/462-146 - организација која 20 година дјелује у области превенције и сузбијања насиља према женама, у чијем саставу се налази и Сигурна кућа за жене2

ТИМ ЗА ХИТНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ – по позиву полицији (122) и пријави насиља у породици, полиција обавјештава дежурне представнике Центра за социјални рад Бања Лука, који заједно са полицијом долазе на мјесто насиља и пружају услуге које су потребне у специфичној ситуацији: смјештај у Сигурну кућу за жену и дјецу у пратњи, пратњу на прегледе доктора медицине, стручну психосоцијалну помоћ и подршку, а поступајући и као орган стратељства брину о најбољем интересу дјеце.

СИГУРНА КУЋА ЗА ЖЕНЕ ЖРТВЕ ПОРОДИЧНОГ НАСИЉА – пружа смјештај, исхрану, психосоцијални третман, радну терапију, пратњу у установе социјалне заштите у циљу остваривања права жртве насиља у породици. Смјештај се реализује на основу Рјешења надлежног центра за социјални рад, а максимална дужина боравка је шест мјесеци, осим у изузетним ситуацијама када се може продужити за још шест мјесеци, односно до завршетка поступка и извршења рјешења којим се учиниоцу насиља изриче заштитна мјера. 2

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

Прилог број 3.2 КОНТАКТ ИНФОРМАЦИЈЕ ЈУ ,,ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД“ БАЊА ЛУКА КОНТАКТ ИНФОРМАЦИЈЕ Пуни назив установе: Скраћени назив установе: Тип установе: Адреса: Телефон: Факс Адреса за електронску пошту: Име директора: Извор информација - име и наслов (особа из институције која је дала ову информацију): Датум посљедњег ажурирања информација: Приказ институције (мандат, подручје рада):

ОПИС УСЛУГА ВЕЗАНИХ ЗА РОДНО ЗАСНОВАНО НАСИЉЕ

Карактеристике популације којој се пружају услуге (као што су пол, узраст, друге карактеристике, као што су припадност мањинској групи или инвалидитет, географско подручје које покрива):

Врсте услуга:

Радно вријеме:

Поступци/захтјеви за услуге:

Трошкови услуга, уколико постоје:

ЈУ ''Центар за социјални рад '' Бања Лука ЈУ ЦСР БЛ Установ социјалне заштите Гундулићева 31 051 348 515 051 348 544 csrbl@blic.net Мр.Вера Сладојевић Никола Доронтић 24.11.2016. Установа са јавним овлашћењима примарно из сфере старатељства и заштите лица која се нађу у стању социјалне потребе заштита жртава насиља у породици психосоцијални третман починилаца насиља Заштита дјеце жртава или свједока насиља жене као жртве насиља у највећем броју (95 % жене, 5% мушкарци, 30% дјеца индиректне или директне жртве) собе са инвалидитетом се појављују у појединачним случајевима и као и корисници из мањинских група у погледу географског подручја ЦСР БЛ покрива подручје Града Бања Лука психосицијална подршка жртвама насиља у породици, подршка смјештају у сигурну кућу, психосоцијални рад са починиоцима насиља, рјешавање права по Закону о соц. Заштити у колико жртве испуњавају услове. редовно – радним данима од 07:00 – 15:00 послије радног времена и нерадним данима организовано је дежурство стручних радника у оквиру Тима за приправност свака пријава насиља у породици покреће се захтјевом по службеној дужности, остали захтјеви за услуге или права покрећу се углавном по захтјевиа странке. поступци усмјерени на заштиту малољетне дјеце покрећу се по службеној дужности. све услуге које се пружају корисницима су бесплатне.

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

Организације којима упућујете клијенте/пацијенте:

Профил запослених који раде са особама које су преживјеле насиље: Остале активности у вези са насиљем:

највећим дијелом сарађујемо са Фондацијом Удружене жене – Сигурна кућа. Клиника за психијатрију, полиција. Мр.соц. педагогије- породични терапут Дипл. соц. радинца Законом о заштити од насиља у породици прописана је улога Центра у дјелу сарадње на спровођењу заштитних мјера како из надлежности полиције, потом сарадње са Клиником за психијатрију а везано за спровођење мјере обавезног лијечења зависности, те Центром за ментално здравље на спровођењу мјере психосоцијалног третмана починилаца насиља у породици. На жалост судска је пракса таква да се годишње изреће евентуално само једна заштитна мјера и то обавезног лијечења од алкохолизма. Остале заштитне мјере се не изричу и то је највећи проблем а свака пријава код полиције, чека на суду процесуирање од 8-12 мјесеци. У међуврмену се код многих породица деси мноштво поновљених насиља које жртве најчешће не пријављују.

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

Прилог бр 3.3: КОНТАКТ ИНФОРМАЦИЈЕ ФОНДАЦИЈЕ УДРУЖЕНЕ ЖЕНЕ БАЊА ЛУКА КОНТАКТ ИНФОРМАЦИЈЕ Пуни назив установе: Скраћени назив установе: Тип установе:

Фондација Удружене жене Бања Лука ФУЖ Невладина организација регистрована као фондација Адреса: Калемегданска 18, Бања Лука Телефон: 00387 51 463 143, 462 146 Факс 00387 51 463 143 Адреса за електронску пошту: office@unitedwomenbl.org Име директора: Александра Петрић, извршна директорица Нада Голубовић, предсједница Управног одбора Извор информација - име и наслов (особа из институције која је дала Амела Башић-Томић, координаторица ову информацију): Сигурне куће и Лана Јајчевић, правна савјетница Фондације „Удружене жене“ Бања Лука Датум посљедњег ажурирања информација: 24.11.2016. Приказ институције (мандат, подручје рада): Фондација се залаже за живот жена и дјеце без насиља и повећање утицаја жена у јавном и политичком животу кроз промоцију и заштиту женских људских права. Фондација има два стратешка правца и то спречавање и сузбијање насиља над женама и јачање улоге жене на мјестима одлучивања. ОПИС УСЛУГА ВЕЗАНИХ ЗА РОДНО ЗАСНОВАНО НАСИЉЕ Фондација Удружене женеБања Лука је активна у области спречавања и сузбијања родно заснованог насиља према женама од свог оснивања 1996. године. Активности обухватају пружање континуиране и родно сензибилсане подршке и помоћи женама и дјеци који су преживјели насиље путем: 1. СОС телефона, 2. Правне и психосоцијалне помоћи иподршке и 3. Сигурне куће за жене и дјецу жртве насиља; Карактеристике популације којој се пружају услуге (као што су пол, Фондација Удружене жене пружа услуге узраст, друге карактеристике, као што су припадност мањинској групи женама и дјевојчицама у циљу заштите или инвалидитет, географско подручје које покрива): женских људских права. Услуге се пружају без обзира на мјесто пребивалишта, националну и вјерску припадност, образовни и друштвени статус, као и особама са специфичним потребама, као што су особе са инвалидитетом. Сигурна кућа је доступна за све жене без дискриминације или етикетирања истих, а у циљу пружања свеобухватне подршке и помоћи преживјелим од насиља.

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

Врсте услуга:

Радно вријеме:

Поступци/захтјеви за услуге:

Трошкови услуга, уколико постоје: Организације којима упућујете клијенте/пацијенте:

Профил запослених који раде са особама које су преживјеле насиље:

1. Правно савјетовање и помоћ, подршка путем СОС телефона, 2. директна помоћ кроз смјештај у Сигурну кућу, 3. психосоцијална помоћ и подршка, 3. савјетодавно-терапијски рад, рад на оснаживању, подршка у контакту са институцијама, 4. индивидуални и групни рад, 5. рад са примарном породицом, 6. рад на излазној стратегији (проналазак стана и запослења), 7. подршка након изласка из Сигурне кућеи праћење у наредних 18 мјесеци. Сигурна кућа покрива 24-часовно дежурство (0-24) Радно вријеме правног савјетовалишта је од 10 до 15 сваки радни дан (термини се заказују путем телефона 051 463 143) Жртве насиља у породици имају могућност да се обрате за правну и психосоцијалну подршку доласком у просторије Фондације или позивим на СОС телефон 1264. Збрињавање у Сигурну кућу се врши на основу процјене надлежног центра за социјални рад након пријаве насиља у породици. Жртве насиља у породици се у Сигурну кућу могу збринути и на основу личног захтјева које подносе надлежном центру за социјални рад. Без накнаде за кориснице Фондација Удружене жене кориснице упућује у надлежни центар за социјални рад, полицијску станицу, хитну помоћ, здравствену установу, Омбдусмен за дјецу, васпитно-образовне институције, те друге установе и институције и невладине организације. Фондација Удружене жене се током година развила у препознатљиву организацију цивилног друштва која ради на пружању директних сервиса за жене, жртве родно заснованог насиља путем СОС телефона, правног савјетовалишта и сигурне куће за жене и дјецу жртве насиља у породици. Особе које су ангажоване на подручју пружања директне помоћи и подршке жртвама насиља је кадар предвиђен Правилником о стандардима за рад сигурне куће, а који прописује обавезан стручни тим који чини: -Психологиња -координаторица Сигурне куће -Социјална радница -Правница -Домаћица -Психотерапеуткиња -Четири медицинске сестре које покривају 24-часовно дежурство. Особље је жртвама насиља достуно тоkом 24 часа. У Правном савјетовалишту Фондације „Удружене жене“ запослене су двије дипломиране правнице.

ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

Остале активности у вези са насиљем:

Активности јавног залагања и подизање сијести јавности о свим облицима насиља против жена, и спровођење истраживања са фокусом на насиље у породици, и друге облике насиља у приватном и јавном животу, самостално и у сарадњи са другим невладиним организацијама. Мониторинг закона и јавних политика и јавно залагање за усвајање закона и јавних политика који стављају у фокус заштиту права жена на живот без насиља, као и измјене дискриминишућих правних прописа који занемарују, крше или нарушавају женска људска права у овој области. Мониторинг стања женских људских права равноправности полова у области заштите жена од родно заснованог насиља кроз праћење рада владиних и невладиних институција, припрема мониторинг извјештаја, као и алтернативних извјештаја према међународним механизмима који прате стање у овој области. Оснаживање капацитета јавних службеника/ца, професионалаца/ки који имају обавезе и овлаштења рада на спречавању и сузбијању родно заснованог насиља и подршка мултидисциплинарном приступу. Заједничко дјеловање са другим невладиним организацијама у области спречавања и сузбијања родно заснованог насиља.

Ensuring reproductive rights for all Адреса: Змаја од Босне б.б. 71 000 Сарајево Босна и Херцеговина Телефон: +387 33 293 570 Факс: +387 33 552 330 E-mail: bosnia-herzegovina.ofﬁce@unfpa.org Web: ba.unfpa.org twitter.com/unfpabih facebook.com/UNFPABiH