ЈАЧАЊЕ ОДГОВОРА ПРУЖАЛАЦА ЗДРАВСТВЕНИХ УСЛУГА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ НА РОДНО ЗАСНОВАНО НАСИЉЕ by UNFPAak

ЈАЧАЊЕ ОДГОВОРА ПРУЖАЛАЦА ЗДРАВСТВЕНИХ УСЛУГА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ НА РОДНО ЗАСНОВАНО НАСИЉЕ ПАКЕТ ЗА ОБУКУ

МИНИСТАРСТВO ЗДРАВЉА И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ЈАЧАЊЕ ОДГОВОРА ПРУЖАЛАЦА ЗДРАВСТВЕНИХ УСЛУГА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ НА РОДНО ЗАСНОВАНО НАСИЉЕ Пакет за обуку

Бања Лука, 2016. година

ЈАЧАЊЕ ОДГОВОРА ПРУЖАЛАЦА ЗДРАВСТВЕНИХ УСЛУГА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ НА РОДНО ЗАСНОВАНО НАСИЉЕ - ПАКЕТ ЗА ОБУКУ

САДРЖАЈ

Намјена обуке 6 Циљеви обуке 7 Знање 7 Став 7 Вјештине 7

Циљна група 9

Предложена структура модула 9 Преглед модула 9

Модул 1. Увод 11 Преглед модула 11

Модул 2. Концепт родно заснованог насиља 12

Преглед модула 12 Радни материјали 14 Радни материјал 1. Појмови и дефиниције 14 Радни материјал 2. Примјери дјела родно заснованог насиља документовани у Источној Европи и Централној Азији 15 Радни материјал 3. Фактори ризика од родно заснованог насиља и њихове интеракције 18 Радни материјал 4. Динамика насиља у интимним партнерским односима 19 Радни материјал 5. Утицај родно заснованог насиља на здравље жене 21 Радни материјал 6. Митови и чињенице о родно заснованом насиљу 23

Модул 3. Стање у Републици Српској 24 Преглед модула 24

Модул 4. Законодавни и регулаторни оквир 25

Преглед модула 25 Радни материјали 26 Радни материјал 7. Обавезе држава према међународним законима 26 Уједињене нације 26 Савјет Европе 27 Радни материјал 8. Нормативни оквир у Републици Српској 29 Радни материјал 9. Стратешки оквир у Републици Српској 33

Модул 5. Начела и стандарди за пружање услуга 34

Преглед модула 34 Радни материјали 35 Радни материјал 10. Начела за пружање здравствених услуга жртвама родно заснованог насиља 35 Радни материјал 11. Клиничке политике и протоколи који се препоручују здравственим институцијама 36

Модул 6. Препознавање случајева родно заснованог насиља 39

Преглед модула 39 Радни материјали 40 Радни материјал 12. Препознавање знакова и симптома родно заснованог насиља 40 Радни материјал 13. Процјена потреба жртава родно заснованог насиља и ресурса 41

Модул 7. Комуниkaција са жртвама родно заснованог насиља 42 Преглед модула 42 Радни материјали 44 Радни материјал 14. Препреке с којима се суочавају здравствени стручњаци у пружању ефикасне заштите и подршке 44 Радни материјал 15. Индивидуална вјежба „9 тачака“ 46 Радни материјал 16. Постављање питања о родно заснованом насиљу –примјери питања 47 Радни материјал 17. Савјети за ефикасну комуникацију са жртвама родно заснованог насиља 48 Радни материјал 18. Играње улога – испитивање о родно заснованом насиљу – Анин случај 49

Модул 8. Подршка прве линије 50

Преглед модула 50 Радни материјали 51 Радни материјал 19. Подршка прве линије 51

Модул 9. Љекарски преглед и њега 52

Преглед модула 52 Радни материјали 53 Радни материјал 20. Упутства за узимање потпуне медицинске анамнезе 53 Радни материјал 21. Упутства за физикални преглед 54 Радни материјал 22. Превенција нежељених трудноћа, ХИВ-а и сексуално преносивих инфекција 55 Радни материјал 23. Интервенције везано за психолошко/ментално здравље 57

Модул 10. Процјена ризика и планирање сигурности 58

Преглед модула 58 Радни материјали 59 Радни материјал 24: Процјена ризика и планирање сигурности 59 Радни материјал 25. Индивидуални план сигурности за жене које су искусиле насиље од интимних партнера или других чланова породице - урнек 61

Модул 11. Документовање родно заснованог насиља 62

Преглед модула 62 Радни материјали 63 Радни материјал 26. Документовање родно заснованог насиља 63 Радни материјал 27. Контролна листа за документовање родно заснованог насиља 64

Модул 12. Креирање рефералних путева интегрисаних у здравствену заштиту 65

Преглед модула 65 Радни материјали 67 Радни материјал 28. Упућивање и пријављивање 67 Радни материјал 29. Кораци за осигуравање ефикасног система упућивања 68 Радни материјал 30: Законске одредбе о упућивању и пријављивању родно заснованог насиља 69 Радни материјал 31. Актери укључени у реферални систем 70 Радни материјал 32. Успостављање ефикасног рефералног система 71

Модул 13. Мониторинг и евалуација интервенција здравственог система у области родно заснованог насиља 73 Преглед модула 73

Модул 15. Евалуација и затварање обуке 74 Преглед модула 74 Радни материјал 33. Упитник за евалуацију обуке 75

НАМЈЕНА ОБУКЕ

Обука Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље у Републици Српској – Пакет за обуку има за циљ да промијени став према родно заснованом насиљу, као и јачање знања и вјештина здравствених радника за разумијевање родно заснованог насиља, за идентификовање пацијената који су доживјели родно засновано насиље и да и жртвама/ особама које су доживјеле родно засновано насиље пруже одговарајућу његу, помоћ и да изврше њихово даљње упућивање. Пакет обуке пружа и предавачима и полазницима готово средство, приступачно за кориснике, за провођење обуке здравствених радника, обједињујући основне информације из Ресурсног пакета – Одговор пружалаца здравствених услуга у Републици Српској на родно засновано насиље у 14 практичних модула обуке. Сваки модул пружа:

• •

•

Сажетак обуке, укључујући и њене циљеве и кључне поруке; Осврт на релевантна поглавља Дијела пакета која предавачи могу консултовати у циљу добивања пропратних информација, као и друге релевантне документе, по потреби; и PowerPoint презентације, материјале и групне вјежбе

Предавачи могу прилагодити план обуке и приједлог дневног реда у складу с расположивим временом и конкретним потребама за стицање знања специфичне циљне групе.

ЦИЉЕВИ ОБУКЕ

Општи циљеви обуке су:

• • • •

Осигурати темељито разумијевање родно заснованог насиља Осигурати алате које је потребно користити код укључивања/ интеракције са жртвама/особама које су доживјеле родно засновано насиље Практиковање вјештина које су усмјерене према жртвама Изградња приступа и понашања међу пружаоцима здравствених услуга које су усмјерене према жртвама

До краја обуке од учесника ће се очекивати да буду у могућности практично примијенити стечена знања и вјештине и да имају приступ усмјерен према жртвама/особама које су доживјеле родно засновано насиље са којима се они сусрећу у свом раду.

• • •

• •

Знање Сви полазници ће:

• • • • •

Показати свеобухватно разумијевање динамике родно заснованог насиља, фактора ризика, митова и чињеница који утичу на динамику ове појаве. Идентификовати посљедице родно заснованог насиља по жртве/особе које су доживјеле родно засновано насиље, њихову породицу и заједницу. Имати основно разумијевање обавеза држава према међународним законима и законским оквиром у Републике Српске. Разумјети важност водећих начела за интеракцију са жртвама/особама које су доживјеле родно засновано насиље. Демонстрирати компоненте идентификације, прегледа и оцјене

(процјене потреба жртве и ресурса) жртава/особа које су доживјеле родно засновано насиље. Идентификовати здравствене протоколе и терапијске интервенције за жртве/особе које су доживјеле родно засновано насиље. Разумјети важност процјене ризика и планирања сигурности. Идентификовати различите улоге и одговорности и других стручњака за подршку жртвама/особама које су доживјеле родно засновано насиље унутар здравственог система. Разумјети процедуре упућивања и импликације упућивања за жртве/ особе које су доживјеле родно засновано насиље. Познавати различите улоге и одговорности кључних актера који учествују у пружању услуга за жртве/ особе које су доживјеле родно засновано насиље

Став •

Развити став усмјерен према жртвама/ особама које су доживјеле родно засновано насиље

Вјештине Учесници ће бити у могућности:

•

Демонстрирати став који је усмјерен према жртви и примијенити вјештине које су усмјерене према жртви, у потпуности осигуравајући сигурност и повјерљивост жртава и особа које су доживјеле родно засновано насиље, поштујући жеље, потребе и капацитете жртава и особа које су

• • •

•

доживјеле родно засновано насиље, достојанствено поступање према жртвама, заузимање охрабрујућег става, те пружање информација и његе, као и осигуравање даљњег упућивања и пратње. Тражити сагласност особе која је доживјела родно засновано насиље. Провести преглед који је усмјерен на жртву. Разговарати и обавијестити жртве и особе које су доживјеле родно засновано насиље о доступним услугама поштујући њихово право на избор. Прикупљање и документовање информација.

ЦИЉНА ГРУПА

Пакет обуке има за циљ пружити свеобухватан увод у родно засновано насиље и одговор здравственог сектора. Стога је усмјерен на учеснике који су прошли обуку мањег опсега, односно основну обуку из ове области. Пакет обуке је намијењен здравственим радницима који су у непосредном контакту са жртвама/особама које су доживјеле родно засновано насиље, попут доктора, медицинских сестара/техничара и бабица. Овај пакет се углавном бави нивоом примарне здравствене заштите, која обично представља прву и најкритичнију контакт тачку за жене које су преживјеле родно засновано насиље којима је потребна помоћ доктора медицине. Осим тога, пакет обуке такође може пружити одговарајуће смјернице за секундарни ниво здравствене заштите, гдје се жене жртве насиља могу упутити са нивоа примарне здравствене заштите.

даје основну структуру за обуку, коју предавач треба прилагодити зависно од потреба и динамике групе, на примјер додавањем вјежби за подизање енергије/активатора (eng. energizer) и вјежби за пробијање леда (eng. ice-breaker), те уз више различитих интерактивних метода и средстава обуке. Пожељно је да се за презентације предавача не издваја више од 50% од планираног времена за сваки модул!

Предложена структура модула Пакет обуке предлаже план и програм обуке који се састоји од 14 модула, за обуку у трајању од два и по дана. За први дан се рачуна око 450 минута обуке, уз 1 сат паузе за ручак и три паузе за кафу од по 15 минута, за други дан је предвиђено око 405 минута обуке, уз 1 сат паузе за ручак и три паузе за кафу од по 15 минута, за трећи дан је предвиђено око 270 минута обуке, уз 1 сат паузе за ручак и двије паузе за кафу од по 15 минута (предавач може прилагодити овај програм, али не скраћивањем пауза и смањивањем броја пауза, имајући на уму да није прикладно проводити обуке које трају дуже од 90 минута без паузе). Овај сажетак

Приједлог дневног реда обуке

9:00

10:30

10:30 10:45

10:45 12:15

12:15 13:15

13:15 14:15

14:15 14:45

14:45 15:30

15:30 15:45

15:45 16:30

16:30 16:45

16:45 18:15

9:00 9:30 10:30 10:45 11:45 12:15 13:15 14:45 15:00 16:30 16:45

9:30 10:30 10:45 11:45 12:15 13:15 14:45 15:00 16:30 16:45 17:30

9:00

10:30

10:30 10:45

10:45 12:15

12:15 13:15

13:15 13:45

13:45

14:45

1. дан Модул 1. Увод Добродошлица и увод предавача Представљање учесника и очекивања Представљање обуке: намјена и циљеви, дневни ред, теме, распоред Пауза Модул 2. Концепт родно заснованог насиља Концепт родно заснованог насиља Ручак Модул 2. Концепт родно заснованог насиља (наставак) Фактори ризика од родно заснованог насиља Посљедице митова и чињеница о родно заснованом насиљу Модул 3. Стање у Републици Српској Модул 4. Законодавни и регулаторни оквир Обавезе држава према међународном праву Пауза Модул 4. Законодавни и регулаторни оквир (наставак) Законодавни оквир Републике Српске Пауза Модул 4. Законодавни и регулаторни оквир (наставак) Законодавни оквир Републике Српске

2. дан Модул 5. Начела и стандарди за пружање услуга Модул 6. Препознавање случајева родно заснованог насиља Пауза Модул 7. Комуникација са жртвама родно заснованог насиља Модул 8. Подршка прве линије Ручак Модул 9. Љекарски преглед и њега Пауза Модул 9. Љекарски преглед и њега (наставак) Пауза Модул 10. Процјена ризика и планирање сигурности

3. дан Модул 11. Документовање родно заснованог насиља и прикупљање доказа Пауза Модул 12. Креирање рефералних путева интегрисаних у здравствену заштиту Ручак Модул 13. Мониторинг и евалуација интервенција здравственог система у области родно заснованог насиља Модул 14. Евалуација и завршетак Евалуација обуке Завршне ријечи

МОДУЛ 1. УВОД Преглед модула Трајање модула

90 минута

Циљ модула

• Објаснити полазницима перспективе обуке (циљеве, модуле/ обрађене теме) • Омогућити групи да упознају једни друге и да изграде атмосферу повјерења • „Пробити лед“ дајући сваком учеснику прилику да говори пред групом у неформалном окружењу

Главни елементи модула и методологија

• Добродошлица и увод предавача • Представљање учесника (Групна вјежба 1: Представљање партнера) • Очекивања учесника • Представљање обуке: намјена и циљеви, дневни ред, теме које обрађује, распоред (ППТ слајдови од 1-4)

Напомене за предаваче

Предавач треба проширити PPT слајдове за овај модул у складу са временом које има на располагању за овај модул, темама које треба покрити, личним склоностима и активностима које је планирао/ла. Вјежба: Представљање партнера (30 45 минута) Питајте групу да се скупе у паровима по двоје и да питају партнера за његово/њено име, тренутно занимање и радно мјесто и професионално искуство. Зависно од ситуације можда можете додати понеко питање питајући за неке личне податке, попут које је његово/њено омиљено јело, посљедњи филм који су погледали, или придјев који почиње с првим словом имена особе који га/њу најбоље описује (као што је „alert (опрезна)“ за Ану или „енергична“ за Еву). Затим се полазници окупљају у групи, а потом сваки учесник представља партнера.

Материјали за сесију обуке

Презентација: Презентација у Power Pointu Модул 1

МОДУЛ 2. КОНЦЕПТ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА Преглед модула Трајање модула

2 сата

Циљ модула

Омогућити полазницима • Да схвате концепт родно заснованог насиља, факторе ризика и вишеструке и сложене посљедице • Да схвате динамику родно заснованог насиља у интимним везама и резултирајуће понашање пацијената који показују симптоме родно заснованог насиља и • Да се осврну на уобичајене митове о родно заснованом насиљу, као и на чињенице, те како ти митови утичу на одговор здравства на родно засновано насиље

Кључне поруке

Насиље над женама • је родно засновано, укоријењено у неједнаким односима моћи између жена и мушкараца и крши људска права жена, • утиче на жене у јавном и приватном животу, те укључује физичко, сексуално, психолошко и економско насиље, • утиче на жене и глобално и у ЕЕЦА регији, • има вишеструке факторе ризика који захтијевају опсежан одговор у којем здравствени сектор чини важан дио, • може утицати на жене припаднице маргинализованих група несразмјерно у смислу или веће изложености насиљу или посебних препрека у приступу услугама, • озбиљно утиче на жене и дјевојке током цијелог животног циклуса и има разорне посљедице по њихово физичко, сексуално, психичко и бихевиорално здравље и • у интимним партнерским односима увијек утиче на дјецу – као свједоке или директне мете насиља.

Литература

Ресурсни пакет за одговор пружалаца здравствених услуга у Републици Српској на родно засновано насиље, поглавље 3 Додатни материјали: DEVAW, CEDAW GR 19, СЗО и др. 2013, СЗО/LSHTM 2010, Генерални секретар УН 2006.

Главни елементи модула и методологија

• Презентација предавача (ППТ слајдови 1-4) • „Олуја идеја“: Дефинисање родно заснованог насиља • Презентација предавача (ППТ слајдови 5-8, подјела радног материјала 1) • Презентација предавача (ППТ слајдови 9-10, подјела радног материјала 2) • Презентација предавача (ППТ слајдови 11-17, подјела радног материјала 3) • Презентација предавача (ППТ слајдови 18-23, подјела радног материјала 4) • Презентација предавача (ППТ слајдови 24-27, подјела радног материјала 5) • Групни ради и дискусија: Митови и чињенице о родно заснованом насиљу • Презентација предавача (ППТ слајдови 28-30, подјела радног материјала 6)

Напомене за предаваче

Предавач треба проширити PPT слајдове за овај модул у складу са временом које има на располагању за овај модул, темама које треба покрити, личним склоностима и активностима које је планирао/ла. „Олуја идеја“: Дефинисање родно заснованог насиља – 15 минута Замолите учеснике да размисле о дјелима или обрасцима понашања за која сматрају да припадају родно заснованом насиљу. Напишите одговоре на flipchart таблу. Након размјене идеја, разговарајте о резултатима прије представљања међународне дефиниције родно заснованог насиља (ППТ слајдови x). Групни рад и дискусија: Митови и чињенице о родно заснованом насиљу – 30 минута Подијелите учеснике у три групе. Додијелите свакој групи по једну тему (група 1 – митови који се односе на перцепцију родно заснованог насиља, група 2 – митови који се односе на починитеља, група 3 – митови који се односе на жртву) и захтијевајте од сваке групе да размијене идеје о уобичајеним митовима у Републици Српској (20 минута). Затим посредујте у групној дискусији у великој групи.

Материјали за сесију обуке

Презентација: Презентација у Power Pointu Модул 2 Радни материјали: Радни материјал 1: Појмови и дефиниције Радни материјал 2: Примјери дјела родно заснованог насиља документирани у Источној Европи и Централној Азији Радни материјал 3: Фактори ризика од родно заснованог насиља и њихове интеракције Радни материјал 4: Динамика насиља у интимним партнерским односима Радни материјал 5: Утицај родно заснованог насиља на здравље жене Радни материјал 6: Митови и чињенице о родно заснованом насиљу

Радни материјали

уједање, гушење, потресање, подбадање, чупање за косу, шамарање, ударање песницом, спаљивање, коришћење контроле или тјелесне масе, односно снаге против друге особе, те коришћење или пријетња коришћењем оружја.

Радни материјал 1. Појмови и дефиниције Појмови родно засновано насиље и насиље над женама се често користе наизмјенично, јер је већина насиља над женама родно засновано, а већина родно заснованог насиља је нанесена од стране мушкараца према женама и дјевојкама.

•

Сексуално насиље: Сваки сексуални чин, покушај остваривања сексуалног чина, нежељени сексуални коментар или приједлог, или дјела у вези трговине, или неки други начин усмјерен против сексуалности особе, користећи присилу, од стране било које особе, без обзира на њихов однос са жртвом, у било којој ситуацији, укључујући, али не ограничавајући се на кућу и посао (СЗО 2002, цитирано у СЗО 2013. године).

•

Психолошко насиље: Понашање које има за циљ застрашивање и прогањање, а јавља се у облику пријетње напуштањем или злостављањем, заточења у кући, праћењем, пријетње одузимањем старатељства над дјецом, уништавањем објеката, изолацијом, вербалном агресијом и сталним понижавањем, омаловажавањем, умањујући осјећај властите вриједности/самопоштовања појединца.

•

Економско насиље: дјела попут ускраћивања средстава, одбијања да финансијски доприноси, ускраћивање хране и основних потреба, контрола приступа здравственој заштити и/или запошљавању, узрокујући/или покушај да доведе до ситуације гдје појединац постаје финансијски овисан о другој особи, опструише њихов приступ или има контролу над ресурсима и или независној економској активности.

Родно засновано насиље Облик дискриминације којим се озбиљно угрожава способност жене да ужива у правима и слободама на бази једнакости с мушкарцима (УН Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације над женама (ЦЕДАW), Општа препорука. 19 о насиљу над женама, чл. 1). Насиље на основу пола представља било које дјело које наноси физичку, психичку, сексуалну или економску штету или патњу, као и пријетње таквим дјелима које озбиљно спутавају лица да уживају у својим правима и слободама на принципу равноправности полова, у раду и/или у вези са радом. (Закон о раду Републике Српске).

Насиље над женама Било какав акт насиља које се темељи на роду и полу, а који као посљедицу има, или је вјероватно да ће имати, физичку, сексуалну или психолошку штету или патњу жена, укључујући пријетње таквим радњама, присилу или самовољно лишавање слободе, било у јавном или приватном животу (Декларација Уједињених нација о уклањању насиља над женама – DEVAW (1993)). Насиље над женама подразумијева, али се не ограничава на сљедеће:

•

Физичко насиље: намјерна примјена физичке силе с могућности смртног исхода, озљеде или наношења штете. Оно укључује, али није ограничено на, гребање, гурање, одгуравање, бацање, хватање,

Остале класификације облика насиља над женама узимају у обзир контекст/мјесто гдје се насиље јавља: у породици, у локалној заједници, те насиље које је почињено или толерисано од стране државе, независно о томе гдје се дешава (члан 2. DEVAW).

Радни материјал 2. Примјери дјела родно заснованог насиља документовани у Источној Европи и

Централној Азији Табела у наставку даје преглед примјера родно заснованог насиља које је документовано у ЕЕЦА регији1. Овдје нису укључена насиља у породици и насиља интимног партнера у својих неколико облика, који су покривени различитим националним студијама о распрострањености. Ова табела није коначна; нити имплицира да су одређени облици уобичајени само у ЕЕЦА регији и/или само у земљама које су наведене као примјери

Облик насиља

Дефиниција

Примјери земаља

Отмица младенке и други облици присилног брака

Отмица младенке је чин узимања жене или дјевојке Казахстан, против њене воље путем преваре или силе и Киргистан, употребом физичке или психичке присиле како би је се натјерало да се уда за једног од њених отмичара Турска (HRW 2006). Присилни брак је заједница двију особа од којих барем једна није дала свој пуни и слободни пристанак на брак (VE PA 2005).

Рани брак/дјечји брак

Дјечји брак је заједница двију особа од којих је Запажено у барем једна од њих млађа од 18 година старости (VE већини земаља PA 2005). регије

Пристрасан одабир Избор пола се може десити прије него што се спола у корист утврди трудноћа, током трудноће кроз пренатално мушке дјеце откривање пола и селективног побачаја или након рођења дјетета кроз чедоморство или занемаривање дјетета (OHCHR/UNFPA/UNICEF/UN Women/СЗО 2011).

Албанија Арменија Азербејџан Грузија

1 „Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље у Источној Европи и Централној Азији, Ресурсни пакет“, UNFPA-WAVE, 2014

Злостављање и мучење у притвору

Насиље почињено над женама у притворским Запажено у јединицама (нпр. полицијским станицама, већини земаља затворима, имиграционим центрима). Облици регије таквог насиља над женама у притвору су: сексуално насиље, укључујући и силовање; непримјерено посматрање током туширања или пресвлачења; интимна претрага (eng. strip search) проведена од стране или у присуству мушкараца; и вербално сексуално узнемиравање, или захтјеви за сексуалне чинове у замјену за повластице, робу или основне животне потрепштине (Генерални секретар УН 2006). Надаље, сигурносне снаге могу користити злостављања, вансудско извршење, мучења, силовања или сексуално злостављање у притвору како би натјерали жене да открију гдје се налазе мушких рођаци или за „признање“ злочина (Специјални извјестилац UN VAW 2006).

Убиства из части

Пракса у којој жене и дјевојке осумњичене за Албанија укаљану част њихове породице због понашања могу Турска бити убијене од стране брата, оца, стрица или другог рођака који на тај начин враћају част. Убиства из части се извршавају у случајевима силовања, невјере, флерта или било којег другог случаја који се перципира као каљање породичне части, а жену тада убија мушки рођак како би вратио укаљано име породице у заједници. Само и навод о повреди се сматра довољним да укаља част мушкарца или породице, те је стога довољно да оправда убиство жене. Мушкарци који почине таква убиства обично пролазе некажњено или добију умањене казне (UN Women Центар за виртуелно знање).

Сексуално узнемиравање на радном мјесту

Узнемиравање особе због њеног или његовог пола, Запажено у као и непожељно сексуално удварање или други већини земаља вид судјеловања у сексистичким праксама које регије узрокују губитак прихода жртава, душевну бол и сл. (UN Women Центар за виртуелно знање).

Сексуално насиље као оружје рата

Сексуално насиље које се користи или наручује као Запажено у тактика рата како би намјерно циљали на цивиле већини земаља или као дио распрострањеног или системског регије напада на цивилно становништво (Савјет сигурности 2008).

Самоубиства почињена након искустава насиља у породици; самоубиство потакнуто од чланова породице

Самоубиства која жене почине како би побјегле од насиља и угњетавања, понекад потакнуте притиском чланова породице у циљу поштовања „прописног" или „часног" понашања. У неким случајевима, забиљежени случајеви самоубиства могу бити прикривена убиства (Специјални извјестилац UN VAW 2007).

Запажено у већини земаља регије

Трговина женама

Запошљавање, превоз, трансфер, скривање или Запажено у пријем жена, помоћу пријетње или употребе силе већини земаља или других облика присиле, отмице, преваре, регије обмане, злоупотребе овласти или положаја беспомоћности или давање или примање уплата или користи како би се постигла придобивање особе за контролу над женом, у сврху искориштавања. Искориштавање укључује, у најмању руку, искориштавање проституције других или других облици сексуалног искориштавања, присилног рада или услуга, ропство или праксе сличне ропству, потчињавање или одстрањивање органа (UN 2000).

Насиље и узнемиравање почињено против продавачица сексуалних услуга

Примјена узнемиравања или насиља, било Запажено у психичког, физичког, сексуалног или економског, већини земаља против продавачица сексуалних услуга. Сексуално регије насиље такође може укључивати присиљавање на полни однос без коришћења кондома (ПРОИ 2011).

Радни материјал 3. Фактори ризика од родно заснованог насиља и њихове интеракције Починиоци мушкарци

Фактори на нивоу појединца

Виктимизација жена

Демографија: • Низак доходак • Низак степен образовања

Демографија: • Млађи узраст • Низак степен образовања • Брачно стање: раздвојен живот, растављени

Злостављање дјетета: • Сексуално злостављање • Насиље између родитеља

Злостављање дјетета: • Насиље између родитеља

Ментални поремећај: • Антисоцијални поремећај личности

Ментални поремећај: • Депресија

Злоупотреба супстанци: Злоупотреба супстанци: • злоупотреба алкохола • злоупотреба алкохола • незаконито коришћење дрога • незаконито коришћење дрога Прихватање насиља

Прихватање насиља

Фактори на нивоу односа

Више партнера/невјера • Слаба отпорност на притисак вршњака

Фактори на нивоу заједнице

• Слабе санкције у заједници • Сиромаштво

Фактори на нивоу друштва

• Традиционалне родне и друштвене норме које подржавају насиље

Заједнички фактори ризика за насиље од стране интимних партнера и сексуално насиље. Пренесено из: “Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље у Источној Европи и Централној Азији, Ресурсни пакет“, UNFPA-WAVE, 2014- Извор: СЗО/LSHTM (2010)

Радни материјал 4. Динамика насиља у интимним партнерским односима Постоји неколико основних модела и теорија које илуструју динамику насиља у интимним партнерским односима: точак моћи и контроле, циклус насиља, Стокхолм синдром и концепт нормализације насиља2. Потребно их је уградити у свакодневни рад у систему здравствене заштите, а здравствени радници треба да буду додатно едуковани о њима.

Точак моћи и контроле физичко НАСИЉЕ сексуално

ИЗОЛАЦИИА

• • •

Kонтролише шта она ради, кога виђа и с ким разговара, шта чита и гдје иде. Ограничава њен вањски ангажман. Користи љубомору као оправдање за поступке.

УМАЊИВАЊЕ, ПОРИЦАЊЕ И ОКРИВЉАВАЊЕ

• • • •

Умањивање значаја злостављања и не схвата озбиљно њену забринутост због тога. Говори да се злостављање није ни десило. Пребацивање одговорности за насилно понашање. Говори да га је она изазвала.

КОРИШТЕЊЕ ДЈЕЦЕ ПРИМЈЕНА ПРИСИЛЕ И ПРИЈЕТЊЕ

• • • •

Чињење и/или вршење пријетњи да ће јој учинити нешто да је повриједи. Пријетња да ће је оставити, да ће починити самоубиство, да ће је пријавити социјалној служби. Тјера је да повуче оптужбе. Тјера је да ради незаконите ствари.

ПРИМЈЕНА ЗАСТРАШИВАЊА

• • • • •

Чини да се она боји путем погледа, радњи и гести. Разбијањем ствари. Уништавањем њене имовине. Злостављањем љубимаца. Показивањем оружја.

ЕМОЦИОНАЛНО ЗЛОСТАВЉАЊЕ

• • • • • • •

Омаловажава је. Чини да она мисли лоше о себи. Назива је погрдним именима. Ради ствари како би она помислила да је луда. Игра се умних игара. Понижава је. Чини да се она осјећа кривом.

• • • •

Чини да се она осјећа кривом због дјеце. Користи дјецу за слање порука. Користи сусрете да је узнемирава. Пријети да ће јој узети дјецу.

МУШКА ПРИВИЛЕГИЈА

• • •

Третира је као слушкињу: Доноси све велике одлуке, Понаша се као „господар дворца“, као онај који дефинише мушке и женске улоге.

ЕКОНОМСКО ЗЛОСТАВЉАЊЕ

• • • • •

Забрањује јој да се запосли или да задржи посао. Доводи до тога да она тражи новац од њега. Даје јој џепарац. Узима јој новац. Не обавјештава је о приходу породице нити јој даје приступ том приходу.

2 „Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље у Источној Европи и Централној Азији, Ресурсни пакет“, UNFPA-WAVE, 2014

МОЋ И КОНТРОЛА

“Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље у Источној Европи и Централној Азији, Ресурсни пакет“, UNFPA-WAVE

Циклус насиља

Смиривање

Инцидент је „заборављен“, насиље се не дешава. Фаза „меденог мјесеца“.

3 20

Помирење

Злостављач се извињава, даје извињења, оптужује жртву, и пориче да се злостављање десило, или каже да није било тако лоше како то тврди жртва

Раст тензија

Тензије расту, прекид комуникације, жртва постаје плашљива и осјећа потребу да смири злостављача.

Инцидент

Вербално, емоционално и физичко злостављање. Љутња, окривљавање, расправљање. Пријетње. Застрашивање.

Радни материјал 5. Утицај родно заснованог насиља на здравље жене Природа или тежина ефеката РЗН могу варирати зависно од контекстуалних фактора, као што су: сиромаштво, родна неравноправност, културне или вјерске праксе, приступ здравственим, правним и другим услугама подршке, сукоб или природна катастрофа, преваленција ХИВ инфекције и законско и политичко окружење (СЗО ПАХО 2012а).

Здравствени исходи насиља над женама и дјевојкама Исходи који нису фатални Физичке посљедице • Повреде • Функционална онеспособљавања • Трајни инвалидитети

Психосоматске посљедице • Синдром хроничне боли • Иритабилни колон • Гастроинтестинални поремећаји • Инфекције уринарног тракта • Респираторни поремећаји

Негативна здравствена понашања

Посљедице по репродуктивно здравље

• Злоупотреба дрога и алкохола • Пушење • Сексуално ризично понашање • Самоповређивање

• Здјелична упална болест • Полно преносиве болести • Нежељена трудноћа • Компликације у трудноћи • Спонтани побачаји/ ниска порођајна маса дјетета

Психолошке посљедице

Фатални исходи

• Посттрауматски • Фаталне повреде стресни поремећај • Убиство • Депресија, страхови, • Самоубиство • Поремећаји спавања,панични поремећаји • Поремећаји у исхрани • Ниско самопоуздање • Суицидалне тенденције

Разумијевање родно заснованог насиља кроз приступ животног циклуса може помоћи здравственим радницима и сарадницима да схвате кумулативни утицај насиља, посебно у погледу његових дугорочних ефеката на живот и здравље жена и дјевојчица.

Прије рођења

Полно селективни побачаји, батинање током трудноће (емоционални и физички ефекат на жене, утицај на исход рођења); присилна трудноћа

Рано дјетињство

Женско чедоморство; емоционално и физичко злостављање; другачија исхрана и здравствена заштита женске дојенчади

Дјевојаштво

Дјечији брак; обрезивање гениталија; сексуално злостављање од стране чланова породице и непознатих особа; другачија исхрана и здравствена заштита; проституција дјеце; дјечији рад; занемаривање женског дјетета

Адолесценција

Рани и присилни бракови; насиље у току забављања и удварања (нпр. силовање на љубавном састанку); присилан секс из економских разлога; сексуално злостављање на радном мјесту; силовање; сексуално узнемиравање; присилна проституција; трговање женама; ограничен приступ образовању

Генеративни период

Силовање у браку, убиство жена од стране партнера, психичко злостављање, батинање током трудноће и други облици насиља од стране интимног партнера; злостављање од стране супругове родбине и других сродника; злостављање и убиство због мираза; сексуално злостављање или узнемиравање на радном мјесту; силовање; екстремно искориштавање у раду у домаћинству; отмица; присилни побачаји

Старост

Злостављање удовица; насиље над старијим женама

Пренесено из: UNFPA и WAVE “Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље у Источној Европи и Централној Азији, Ресурсни пакет“, - извор: Hellbernd и сар. 2004 ПРОМЈЕНА 1999, сви цитирани у: PRO TRAIN 2009

Радни материјал 6. Митови и чињенице о родно заснованом насиљу Многи здравствени стручњаци дијеле норме, увјерења и ставове ширег друштва у којем живе. Негативни ставови над женама уопштено и над жртвама насиља посебно могу додатно отежавати ситуацију за жене жртве насиља и могу спријечити здравствене професионалце у пружању адекватне медицинске заштите. Препознати су и митови/стереотипи о насиљу над женама који се културолошки прихватају у друштвима, а који отежавају приступ овом комплексном проблему и, у коначници његовом рјешавању, тачније пружању адекватне медицинске заштите. Према законским прописима и начелима пружања здравствене заштите, здравствени радници су одговорни за пружање медицинске његе и подршке пацијентима, у овом случају жртвама насиља, као и избјегавање сваког понашања које би могло водити секундарној трауматизацији.

• • •

Премлаћивање се не дешава унутар одређених група – нпр. религиозних/ вјерских. Премлаћивање није опасно нити озбиљно. То није ништа страшно. Жене увијек преувеличавају посљедице. Премлаћивање је узроковано дисфункционалним/лошим односима. Оба партнера имају осјећај кривице.

Митови везани за починиоце, нпр.:

• • • •

Мушкарци који туку жене су насилни у свим њиховим везама. Мушкарци који туку жене су углавном необразовани, припадају нижој или радничкој класи, или су сиромашни, или припадају неким мањинским групама. Само алкохоличари и наркомани су насилни према женама Мушкарци који туку жене немају контролу над својим насилничким понашањем. Они су брутални, зли, психопате који немају морала. Они се не могу промијенити.

Здравствени радници довољно сензибилизовани за насиље треба да пруже одговарајућу медицинску заштиту, али нису одговорни за процјену вјеродостојности насиља.

Митови везани за жртве, нпр .:

Због неразумијевања динамике насиља, добронамјерни здравствени радник, огорчен таквом ситуацијом, може закључити да жени и није потребна помоћ, нити је заслужује, питајући се „зашто одбија помоћ и пристаје на насилну везу?“. Жртву чак могу сматрати кривом за њену ситуацију. Разумијевање динамике насилних интимних односа може помоћи здравственим стручњацима да одржавају супортиван став, без осуђивања и вредновања вис-à-вис жртава насиља, што је важан предуслов за дјелотворан одговор здравственог система на родно засновано насиље.

•

Митови/погрешна увјерења/заблуде/ предрасуде/ о родно заснованом насиљу, нпр:

•

• •

• • • • •

Жене су једнако насилне и изопачене као и мушкарци. Злостављане жене уживају бити злостављане. Оне су мазохисти. Оне то саме траже. Оне долазе из насилних породица и траже насилне везе. Жене не би добиле батине да нису иритирале своје партнере. Оне би изашле из те везе да им се не свиђа или да не заслужују насиље. Злостављане жене су необразоване, припадају нижој класи, или су сиромашне, или припадају мањинама. Злостављане жене су душевно обољеле или луде. Оне имају мане, оне су инфериорне. Злостављане жене се не могу опоравити. Оне ће увијек бити злостављане и трајно оштећене.

Премлаћивање се ријетко дешава. Само неке особе то доживе.

МОДУЛ 3. СТАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ Преглед модула Трајање модула

30 минута

Циљ модула

Пружити полазницима ажурне информације о

• Анализи ситуације родно заснованог насиља • Мапирање одговора Републике Српске Кључне поруке

• 47.3% анкетираних жена доживјело је барем неки облик насиља након навршене 15. године • Најшире је распрострањено насиље које над женама врше њихови садашњи или бивши партнери (преко 70%) • 13% жена није знало да наведе ниједну или организацију за помоћ код насиља над женама; највећи број препознаје значај полиције. 6,8% жена препознају здравствене службе као мјесто гдје се могу обратити за помоћ • У 35,9% случајева, доктори су обавијестили полицију у складу са законским прописима Републике Српске

Литература

Ресурсни пакет за одговор пружалаца здравствених услуга у Републици Српској на родно засновано насиље, поглавље 7

Главни елементи модула и методологија

Презентација предавача (ППТ слајдови 1-7)

Материјали за сесију обуке

Презентација: Презентација у Power Pointu Модул 3

Напомене за предаваче

МОДУЛ 4. ЗАКОНОДАВНИ И РЕГУЛАТОРНИ ОКВИР Преглед модула Трајање модула

2 сата и 45 минута

Циљ модула

Омогућити полазницима • да разумију међународне прописе о превенцији и заштити од родно заснованог насиља • да имају боље познавање правног оквира везаног за одговор на родно засновано насиље у Републици Српској

Кључне поруке

• Постоје одређена дјела родно заснованог насиља који имају елементе кривичног дјела • Пацијент који је жртва породичног насиља има право на превентивне мјере и информације за очување физичког и менталног здравља • Здравствене установе морају проводити заштитне мјере (обавезног лијечења од овисности, обавезног психосоцијалног третмана) • Постоје одређене ситуације када је пријављивање насиља од стране здравствених органа обавезно

Литература

Ресурсни пакет за одговор пружалаца здравствених услуга у Републици Српској на родно засновано насиље, поглавља 4, 5 и 6

Главни елементи • Презентација предавача (ППТ слајдови 1-11, подјела радног модула и методологија материјала 7) • Презентација предавача (ППТ слајдови 12-17, подјела радног материјала 8) • Презентација предавача (ППТ слајд 18, подјела радног материјала 9) Напомене за предаваче

Код припреме презентације, провјерите web страницу Истамбулске конвенције Савјета Европе како би имали ажурне податке о потписницама, односно земљама које су ратификовале Конвенцију, а које су обухваћене у вашој групи учесника. Предавач треба проширити PPT слајдове за овај модул у складу са временом које има на располагању за овај модул, темама које треба покрити, личним склоностима и активностима које је планирао/ла.

Материјали за сесију обуке

Презентација: Презентација у Power Pointu Модул 3 Радни материјал и: Радни материјал 7: Обавезе држава према међународним законима Радни материјал 8: Нормативни оквир у Републици Српској Радни материјал 9: Стратешки оквир у Републици Српској

Радни материјали Радни материјал 7. Обавезе држава према међународним законима

•

Уједињене нације Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације жена – ЦЕДАW усвојена је на Генералној скупштини Уједињених нација 1979. године, као први свеобухватни међународно признати документ о правима жена. Све државе Источне Европе и Централне Азије ратификовале су ЦЕДАW и стога су обавезне да проводе њене одредбе у својим земљама.

•

повјерљивост, информирани пристанак и избор код приступа здравственим услугама. родно осјетљива обука како би се омогућило здравственим радницима да открију и управљају здравственим посљедицама родно заснованог насиља. адекватна заштита и здравствене услуге, укључујући и лијечење трауме и савјетовање за жене у посебно тешким околностима, као што су жене заробљене у оружаним сукобима и жене избјеглице. поступци жалби и санкција против здравствених радника који су криви за сексуално злостављање пацијентица.

Израз дискриминација жена означава сваку разлику, искључење или ограничење у погледу спола, што има за посљедицу или циљ да женама угрози или онемогући признање, остварење или вршење људских права и основних слобода на политичком, економском, друштвеном, културном, грађанском или другом пољу, без обзира на њихово брачно стање, на основу равноправности мушкараца и жена.

Конвенција Чланом 12. утврђује право на здравље те обавезује државе чланице да предузимају одговарајуће мјере ради елиминације дискриминације жена у области здравствене заштите како би, на основу равноправности жена и мушкараца, осигурале доступност здравствених услуга, укључујући оне које се односе на планирање породице.

Општа препорука бр. 19. (CEDAW стандарди за ефикасан одговор земље на родно засновано насиље) наводи да родно засновано насиље над женама представља облик дискриминације и дефинише да државе потписнице требају успоставити или подржати услуге за жртве [...] силовања, сексуалног напада и других облика родно заснованог насиља, укључујући избјеглице, посебно обучене здравствене раднике, рехабилитацију и савјетовање”.

Пекиншка декларација с Платформом за акцију (1995), тзв. Пекиншка документа, утврђују да насиље над женама представља препреку постизању циљева једнакости, развоја и мира у свим друштвима. Насиљем над женама угрожава се или поништава уживање људских права и основних слобода жена. Пекиншка документа обухватају и стратешки циљ, усмјерен на здравље, осврћући се на посебне потребе за женско здравље које се требају рјешавати планирањем, имплементацијом, праћењем и оцјеном програма.

CEDAW стандарди за јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље (Општа препорука бр. 24) односе се на:

• •

• • 26

законе, политике, протоколе и процедуре за рјешавање насиља над женама и дјевојкама и осигуравање одговарајућих здравствених услуга. националну стратегију за промоцију здравља жена током њиховог живота, укључујући интервенције које одговарају на родно засновано насиље и осигуравају приступ квалитетној и приступачној здравственој заштити, укључујући и услуге за сексуално и репродуктивно здравље. приступ жена здравственим услугама, образовању и информацијама. право на самосталност, приватност,

Договорени Закључци 57. сједнице Комисије о статусу жена (eng. Commission on the Status of Women – CSW) из 2013. године односе се на „уклањање и спречавање свих облика насиља над женама и дјевојкама.” Дио Ц Закључака подстиче здравствени сектор да одговори на родно засновано насиље и осигура доступне и квалитетне услуге здравствене заштите. Овај дио се бави посљедицама насиља над женама и дјевојкама по њихово физичко, ментално, сексуално и репродуктивно здравље услијед

родно заснованог насиља и да им се омогући приступ услугама здравствене заштите (подршка прве линије, лијечење озљеда, психосоцијална те подршка менталном здрављу, хитна контрацепција, сигуран прекид трудноће тамо гдје су такве услуге допуштене локалним законом, постекспозицијска профилакса за ХИВ инфекције, дијагностика и лијечење полно преносивих инфекција, оспособљавање медицинских стручњака за дјелотворно препознавање и лијечење жена изложених насиљу као и форензичка испитивања адекватно обучених стручњака. Нагласак је био на едукацији пружалаца здравствене заштите у циљу осигуравања ефикасног одговора на родно засновано насиље. У 2013. години, СЗО је објавила пакет емпиријских смјерница у сврху бољег одговора здравства на насиље интимног партнера и сексуално насиље, под називом “Одговор на насиље интимног партнера и сексуално насиље над женама. Клиничке и политичке смјернице СЗО.” Овај документ пружаоцима здравствених услуга даје смјернице за реаговање на насиље над женама. Такође се бави креаторима политика, подстицањем боље координације и финансирања услуга, те већу пажњу посвећује реаговању на насиље над женама у оквиру програма усавршавања пружалаца здравствених услуга

Савјет Европе Препорука Rec 2002/05 о заштити од насиља над женама пружа оквир мјера заштите жена од насиља, посебно од породичног насиља као најзаступљенијег облика родно заснованог насиља. Земље чланице треба да уведу, развију и/или побољшају своју политику против насиља, која се темељи на:

•

максималној сигурности и заштити жртава;

•

оснаживању жена жртава кроз оптималну подршку и помоћ структура којима се избјегава секундарна виктимизација;

•

прилагођавању кривичног и грађанског права, укључујући судску процедуру;

•

подизању свијести јавности, едукацији дјеце и младих особа;

•

осигуравању посебног обуке за професионалце који се суочавају са проблемом насиља над женама;

•

превенцији у свим релевантним подручјима.

Конвенција Савјета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (позната као Истамбулска конвенција) намеће обавезу државама чланицама да осигурају услове за спречавање, истраживање, кажњавање и осигурање репарације за акте насиља, а нечињење повлачи одговорност државе, не само актера који су починили насиље. Област примјене Конвенције односи се на све видове насиља над женама, укључујући насиље у породици, које жене погађа несразмјерно чешће него мушкарце. Приликом примјене одредби Конвенције чланице треба да поклоне посебну пажњу женама које су жртве родно заснованог насиља. Важно је нагласити да се Конвенција примјењује како у доба мира тако и у ситуацијама оружаног сукоба. Кључни циљеви Конвенције су: • Заштита од насиља и спречавање, процесирање и елиминација свих видова насиља над женама и насиља у породици; • Допринос сузбијању свих облика дискриминације жена и промоција суштинске равноправности жена и мушкараца, укључујући оснаживање жена; • Израда свеобухватног оквира политика и мјера заштите и помоћи свим жртвама насиља над женама и насиља у породици; • Унапређење међународне сарадње у елиминацији свих видова насиља над женама и насиља у породици; • Пружање подршке и помоћи свим укљученим организацијама и органима унутрашњих послова ради дјелотворније сарадње и свеобухватног приступа питању елиминације насиља над женама и насиља у породици.

Истамбулска конвенција отворена је за потписивање у мају 2011. године, а ступила

је на снагу 01.08.2014. године. Закључно са 30. октобром 2015. године, једанаест земаља је ратифицирало Конвенцију, укључујући сљедеће земље ЕЕЦА регије: Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија и Турска. Грузија, Бивша Југословенска Република Македонија, Румунија и Украјина су је потписале, али је још нису ратификовале (од укупно 20 земаља). Истамбулска конвенција је такођер отворена за приступање држава које нису чланице Савјета Европе. Дакле, земље попут Бјелорусије и државе Централне Азије такође могу приступити Конвенцији. Истамбулска конвенција пружа детаљан, свеобухватан и правно обавезујући оквир за државне мјере за елиминацију родно заснованог насиља, покривајући, између осталог, сљедеће области:

•

Интегрисане политике и прикупљање података: То укључује обавезу доношења и проведбе свеобухватних и координираних политика за спречавање и сузбијање свих облика насиља које на централно мјесто стављају права жртве, те које се проводе кроз ефикасну сарадњу међу свим релевантним организацијама (члан 7); обавезу да подрже и ефикасно сарађују с релевантним невладиним организацијама (члан 9); те обавезу за прикупљање разврстаних одговарајућих статистичких података и да пруже подршку истраживањима о насиљу над женама (члан 11).

•

Превенција: Конвенција између осталог, успоставља обавезу осигуравања обуке релевантних стручњака који се баве жртвама насиља о равноправности полова, спречавању и откривању таквог насиља, потребама и правима жртава, као и како спријечити секундарну виктимизацију. Таква обука такође треба покрити координирану мултиагенцијску сарадњу како би се осигурало свеобухватно и одговарајуће упућивање службама (члан 15).

•

Заштита и подршка: Државе морају жртвама осигурати приступ одговарајућим службама подршке како би се олакшао њихов опоравак

од насиља. То укључује здравствену заштиту и социјалне услуге које имају примјерене ресурсе и стручно особље које је обучено за помоћ жртвама, те за њихово упућивање одговарајућим службама (члан 20). Надаље, Конвенција предвиђа одговарајућа и лако доступна склоништа и кризне рефералне центре за жртве силовања или сексуалног насиља који би требали постојати у довољном броју (члан 23, 25) и телефонске линије широм државе које раде на основи 24/7, а које су бесплатне и које пружају повјерљиве савјете (члан 24). Државе морају осигурати да жртве добију примјерене и правовремене информације о расположивим услугама подршке и правним мјерама на језику који разумију (члан 19). Конвенција такођер наводи низ темељних начела за пружање услуга (члан 18, видјети поглавље 2.5, рубрика 8). Конвенција даље успоставља обавезе државе у подручју законодавства; мјере истраге, процесуирања и заштите; миграције и азила; те међународне сарадње.

Радни материјал 8. Нормативни оквир у Републици Српској Кривични закон Републике Српске Кривични закон Републике Српске предвиђа већи број инкриминација које се могу довести у везу са родно заснованим насиљем, као што су: повреда равноправности грађана (члан 162), силовање (члан 193), обљуба над немоћним лицем (члан 194), обљуба злоупотребом положаја (члан 196), навођење на проституцију (члан 198), трговина људима (члан 198а), насиље у породици или породичној заједници (члан 208), повреда основних права радника (члан 226) и повреда права при запошљавању и за вријеме незапослености (члан 227). Типичан деликт родно заснованог насиља свакако је кривично дјело силовања, које према одредби чл. 193 има неколико облика дјела

•

Основни облик дјела: онај ко другога принуди на обљубу или неку другу полну радњу употребом силе или пријетњом да ће непосредно напасти на живот или тијело тог или њему блиског лица.

•

Тежи облик дјела постоји у случају када је силовање извршено према малољетном лицу, или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин, или је истом приликом извршено више силовања од стране више лица или је силовање извршено из мржње, или је усљед дјела наступила тешка тјелесна повреда, тешко нарушење здравља или трудноћа силованог женског лица.

•

Тзв. сексуална пријетња, тј. када се принуда на обљубу или неку другу полну радњу изврши озбиљном пријетњом да ће се за пасивног субјекта или њему блиско лице открити нешто што би шкодило његовој части или угледу или пријетњом неким другим тешким злом.

Дакле, кривично дјело је полно неутрално – учинилац дјела и пасивни субјекат (жртва) може бити лице и мушког и женског пола (статистички подаци говоре да су жртве ових кривичних дјела највећим дијелом управо лица женског пола, док се као извршиоци појављују лица мушког пола). Реформом законодавства је укинута и тзв. брачна дискриминација, јер пасивни субјекат није ограничен на лице са којим учинилац не живи у брачној заједници. Сила или пријетња, у контексту овог кривичног дјела, није искључено у случајевима гдје постоје оправдани разлози изостанка отпора пасивног субјекта, односно гдје је пасивни субјекат пружио отпор мањег интензитета. Обљуба злоупотребом положаја (члан 196) представља облик злоупотребе положаја надређености, односно положаја из којег учиниоцу произилазе одређена овлаштења да одлучује о статусу или правима пасивног субјекта. Учинилац овог кривичног дјела може бити лице, мушког или женског пола, према којем се пасивни субјекат налази у односу какве подређености или зависности. Квалификовани облик овог дјела постоји у случају када наставник, васпитач, старалац, усвојилац или друго лице које злоупотребом свог положаја изврши обљубу или другу полну радњу са малољетним лицем које му је повјерено ради учења, васпитања, чувања или његе. Посебан облик манифестације родно заснованог насиља свакако је насиље у породици или породичној заједници, које је инкриминисано одредбом члана 208. Кривичног закона:

•

Основни облик дјела насиља у породици, врши онај ко примјеном насиља, дрским или безобзирним понашањем угрожава спокојство, тјелесни интегритет или душевно здравље члана своје породице или породичне заједнице, и тиме доведе до повреде физичког или психичког интегритета пасивног субјекта. Дио законске одредбе …“и тиме доведе до повреде физичког или психичког интегритета пасивног субјекта“.. представља објективни услов инкриминације. Дакле, уколико није дошло до повреде психичког или физичког

интегритета постојаће прекршај у смислу Закона о заштити од насиља у породици. Ово представља основни критеријум за разликовање насиља у породици као прекршаја од насиља у породици као кривичног дјела.

•

Тежи облик дјела насиља у породици постоји у случају када је учинилац основног облика дјела користио оружје, опасно оруђе или друго средство подобно да тијело тешко повриједи или здравље наруши, с отежавајућим околностима ако су она учињена према лицу млађем од 18 година или у присуству лица млађег од 18 година.

Специфичност овог кривичног дјела огледа се у чињеници да оно може бити извршено само између чланова породице или породичне заједнице. Према изричитој одредби члана 208. став 7. Кривичног закона, чланом породице или породичне заједнице, у смислу овог кривичног дјела, сматрају се супружници или бивши супружници и њихова дјеца и дјеца сваког од њих, ванбрачни партнери или бивши ванбрачни партнери, њихова дјеца или дјеца сваког од њих, сродници по тазбини закључно до другог степена без обзира на чињеницу да је брачна заједница престала, родитељи садашњих и бивших брачних и ванбрачних партнера, сродници из потпуног усвојења у правој линији без ограничења, а у побочној закључно са четвртим степеном, као и сродници из непотпуног усвојења, лица која везује однос старатељства, лица која живе или су живјела у истом породичном домаћинству, без обзира на сродство, те лица која имају заједничко дијете или је дијете зачето, иако никада нису живјела у истом породичном домаћинству. Поред низа инкриминација које предвиђа Кривични закон Републике Српске, битно је поменути да овај закон, поред казни које су предвиђене за поједине облике кривичних дјела, предвиђа и могућност да се учиниоцима тих кривичних дјела изрекну и неке мјере безбједности, међу којима посебну пажњу заслужују мјера безбједности забрана приближавања и комуникације са одређеним лицем, обавезан психосоцијални третман и удаљење из заједничког домаћинства.

Закон о заштити од насиља у породици Основни циљ Закона о заштити од насиља у породици јесте заштита жртава насиља у породици спречавањем и сузбијањем насиља у породици којим се крше уставом и законима загарантована људска права и слободе Насиље у породици, у смислу овог закона, представља свака радња насиља члана породице или породичне заједнице којом се угрожава спокојство, психички, тјелесни, сексуални или економски интегритет другог члана породице или породичне заједнице, која не садржи обиљежја кривичног дјела, представља прекршај, а нарочито сљедеће радње: а) пријетња наношењем тјелесне повреде члану породице или њему блиском лицу, б) пријетња одузимањем дјеце или избацивањем из стана члана породице, ц) исцрпљивање радом, изгладњавањем, ускраћивањем сна или неопходног одмора члану породице, д) васпитање дјеце на начин понижавајућег поступања, е) ускраћивање средстава за егзистенцију члану породице, ф) ускраћивање права на економску независност забраном рада или држањем члана породице у односу зависности или подређености, пријетњом или ускраћивањем средстава за живот или другим облицима економске доминације, г) вербални напад, псовање, називање погрдним именом или вријеђање члана породице на други начин х) ограничавање слободе комуницирања члана породице са члановима породице или другим лицима, и) оштећење, уништење или прометовање заједничке имовине или имовине у посједу, као и оштећење или уништење имовине у власништву или у посједу другог члана породице, односно покушај да се то учини,

ј) ухођење члана породице и проузроковање страха, понижења, осјећаја мање вриједности, као и друге радње које не садрже обиљежја кривичног дјела насиља у породици или породичној заједници.

пријављивања се односи на чланове породице, субјекте заштите, као и запослене у образовним, социјалним и здравственим установама, као и на све остале грађане

•

обавеза полиције да одмах о томе обавијести (а) центар за социјални рад, који ће одмах непосредно пружити социјалну заштиту и психосоцијалну помоћ жртви, предузети друге мјере из своје надлежности, те о томе сачинити службени извјештај; и (б) пријављивање случаја насиља у породици надлежном тужиоцу и уз извјештај, доставља и прикупљене доказе и обавјештења о томе

•

улога здравствене установе да омогући жртви бесплатан љекарски преглед ради утврђивања постојања повреда физичког или психичког интегритета

•

обавеза центара за социјални рад да сачине план сигурности за сваки случај насиља у породици како би се помогло жртвама насиља у породици

Законом је изричито наведено да се сматра да је прекршај учињен ако је радња прекршаја извршена једном или више пута, а одређена је трајним глаголом. Овим законом је, на идентичан начин као и Кривичним законом Републике Српске, дефинисан члан породице или породичне заједнице. Насиље у породици обухвата углавном два типа насиља: партнерско насиље између садашњих односно бивших супружника односно партнера и међугенерацијско насиље које се најчешће јавља између родитеља и дјеце. Насиље у породици се најчешће наставља и након прекида везе или заједнице живота. Стога, заједничко мјесто становања учиниоца и жртве није неопходно за постојање насиља у породици. Основне одредбе овог закона односе се на:

•

Право жртве насиља у породици на психосоцијалну помоћ и здравствене услуге

•

Право жртве насиља у породици на приступ свим субјектима заштите, те ослобађање свих трошкова поступка, бесплатна правна помоћ у поступцима остваривања својих права и заштите, у складу са прописима који регулишу област бесплатне правне помоћи

•

субјекти заштите дужни су без одлагања обезбиједити хитно рјешавање предмета насиља у породици, водећи рачуна да су интерес и добробит жртве приоритет у тим поступцима, а нарочито ако је жртва дијете, старије лице, лице са инвалидитетом и лице под старатељством Обавеза пријављивања полицији свих случајева насиља у породици, односно уколико постоји основ сумње да је почињено насиље у породици. Обавеза

Након процјене опасности по живот и здравље жртве, могу се изрећи хитне заштитне мјере:

•

удаљење учиниоца насиља из стана, куће или другог стамбеног простора и/или

•

забрана приближавања и контактирања учиниоцу насиља са жртвом насиља у породици

Правилник о начину и мјесту спровођења заштитне мјере обавезног лијечења зависности од алкохола и опојних дрога прописује начин спровођења заштитне мјере - обавезно лијечење од зависности, која се примјењује према учиниоцу насиља у породици који је насиље извршио под утицајем зависности од алкохола, опојних дрога и других психотропних супстанци. Правилник о начину и мјесту спровођења заштитне мјере обавезног психосоцијалног третмана прописује начин спровођења заштитне мјере обавезног психосоцијалног третмана учиниоца насиља у породици с циљем смањивања и отклањања опасности понављања учињеног насиља.

Општи протокол о поступању у случају насиља у породици у Републици Српској Године 2013. године, министар породице, омладине и спорта, министрица правде, министар унутрашњих послова, министар здравља и социјалне заштите и министар просвјете и културе потписали су Општи протокол о поступању у случају насиља у породици у Републици Српској (који се примјењује од 01.01.2014.године). Сврха Протокола је да се обезбиједи координисан, ефикасан и свеобухватан рад потписника Протокола у циљу тренутне помоћи, подршке и заштите жртава насиља у породици, сузбијања и спречавања понављања насиља. Протокол појашњава поступање субјеката заштите који пружају заштиту, подршку и помоћ жртвама насиља у породици, облик и начин сарадње, те размјену потребних података и информација између субјеката заштите, као и остале опште одредбе. Протокол садржи детаљне одредбе које се односе на улоге и одговорности пружалаца здравствених услуга када сазнају о случају насиља о породици (опширније ће бити обрађено у модулима 9, 10 и 11). Закон о раду Републике Српске прописује двије одредбе које су релевантне за питање родно заснованог насиља, укључујући и дефиницију родно заснованог насиља (било које дјело које наноси физичку, психичку, сексуалну или економску штету или патњу, као и пријетње таквим дјелима које озбиљно спутавају лица да уживају у својим правима и слободама на принципу равноправности полова, у раду и/или у вези са радом). Одредбом члана 111. предвиђено је: није дозвољено узнемиравање и сексуално узнемиравање, насиље по основу пола, као и систематско злостављање радника од послодавца и других запослених (у даљем тексту: мобинг). Одредбом члана 112. предвиђено је: У случајевима дискриминације у смислу одредаба чланова 5, 109, 110. и 111. овог закона лице које тражи запослење, као и радник, може да покрене пред надлежним судом поступак за накнаду штете у складу са законом.

Закон о облигационим односима садржи одредбе којима се регулише питање накнаде материјалне и нематеријалне штете жртвама, према поступку за накнаду штете који се води у парничном поступку у складу са одредбама Закона о парничном поступку Републике Српске. Правилник о стандардима за реализацију сигурне куће (посебна мјера подршке којом се обезбјеђује збрињавање, подршка и помоћ жртвама насиља у породици) прецизира мјере подршке које се обезбјеђују кроз сигурне куће, а које су усмјерене на остваривање циљева и задатака којима се задовољавају основне потребе жртава насиља у породици, а обухватају: обезбјеђивање смјештаја, исхране и хигијене, пружање савјетодавне и психолошке подршке, пружање медицинске, правне и социјалне помоћи и пружање подршке при контакту са надлежним институцијама.

Радни материјал 9. Стратешки оквир у Републици Српској Стратегија за сузбијање насиља у породици за период 2014-2019 има слиједећу визију: „Жртве насиља у породици у Републици Српској имају обезбијеђену адекватну помоћ, подршку и заштиту од насиља у породици – Република Српска без насиља у породици“; и мисију: „Коришћењем свих расположивих капацитета у сузбијању насиља у породици јачати повјерење жртава у владавину закона и институције власти на свим нивоима, уз максималну укљученост свих сегмената друштва“.

Стратешки правац 1: Превенција насиља у породици Стратешки циљ 1: Јачање превентивне политике и одвраћање од насиља у породици. Стратешки правац 2: Подршка и помоћ жртвама насиља у породици Стратешки циљ 2: Ефикасна примјена Закона о заштити од насиља у породици. Стратешки правац 3: Заштита жртава од насиља у породици Стратешки циљ 3: Насиље у породици је дјело од исте друштвене опасности као и свако друго кривично и прекршајно дјело – преиспитивање казнене политике. Стратешки правац 4: Праћење спровођења закона, политика и мјера против насиља у породици Стратешки циљ 4: Усклађивање са стандардима у области насиља у породици.

МОДУЛ 5. НАЧЕЛА И СТАНДАРДИ ЗА ПРУЖАЊЕ УСЛУГА Преглед модула Трајање модула

45 минута

Циљ модула

Пружити полазницима преглед основних начела и стандарда здравствених услуга за жртве родно заснованог насиља, на темељу: • родно осјетљивог приступа, • приступа који је усмјерен на жртве/жене, • приступа који је заснован на људским правима, • интегрисања одговора здравственог система на родно засновано насиље у постојеће услуге.

Кључне поруке

• Родно осјетљив приступ налаже да здравствени стручњаци имају адекватно разумијевање родно заснованог насиља, његових узрока и посљедица и како оно утиче на жене које припадају маргинализованим групама. • Сигурност и жртве и пружалаца здравствених услуга се треба сматрати приоритетом приликом организовања и пружања његе жртвама/особама које су доживјеле родно засновано насиље. • Приступ заснован на људским правима бави се кршењем људских права које је узрок и посљедица родно заснованог насиља. Заснован је на универзалним начелима људских права и обавезује државе и пружаоце услуга („носиоце дужности“) у испуњавању њихових обавеза вис-а-вис појединаца („носилаца права“). • Интегрисање одговора здравства на родно засновано насиље у постојеће услуге, умјесто да се исте пружају као самосталне услуге, помаже како би се женама осигурао једноставан приступ свеобухватним услугама и како би се осигурала одрживост, посебно у окружењима са недостатним ресурсима.

Литература

Ресурсни пакет за одговор пружалаца здравствених услуга у Републици Српској на родно засновано насиље, поглавље 8 Додатни материјали: Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље у Источној Европи и Централној Азији, Ресурсни пакет, UNFPA-WAVE, 2014

Главни елементи • Презентација предавача (ППТ слајдови 1-9, подјела радног модула и методологија материјала 10) • Презентација предавача (ППТ слајдови 10-12, подјела радног материјала 11)

Материјали за сесију обуке

Презентација: Презентација у Power Pointu Модул 5 Радни материјал и: Радни материјал 10: Начела и стандарди за пружање здравствених услуга жртвама родно заснованог насиља Радни материјал 11: Клиничке политике и протоколи који се препоручују здравственим институцијама

Напомене за предаваче

Радни материјали Радни материјал 10. Начела за пружање здравствених услуга жртвама родно заснованог насиља Безбједност и сигурност и жртве и пружалаца здравствених услуга се треба сматрати приоритетом приликом организирања и пружања његе жртвама/особама које су доживјеле родно засновано насиље. Процјена сигурности пацијента треба бити извршена у тренутку идентификације и када пацијент/пацијентица открије да је жртва родно заснованог насиља. Такође, процјена сигурности треба бити саставни дио свих консултација. Када почну консултације с пацијентом важно је узети у обзир могуће пријетње како би се осигурало да се консултације могу обавити без штете по икога, било да се радио о пацијенту/ пацијентици или осталим колегама. Повјерљивост. Поштивање повјерљивости је важна мјера како би се осигурала сигурност и пацијента и пружаоца здравствене услуге. Све вријеме се мора поштивати повјерљивост жртве. То укључује дијељење само неопходних информација, те само у случају да је то потребно или на захтјев и само уз сагласност жртве. Приватност за вријеме консултација (идентификација и клиничко управљање) и повјерљивост приликом прикупљања података, вођења евиденције, извјештавања и размјене информација ће смањити изложеност и пацијената и пружалаца здравствених услуга. Одржавање повјерљивости осигурава да жртва не доживи даљње пријетње и/или насиље због тражења

помоћи, те штити пружаоце здравствених услуга од пријетњи насилника или чланова породице. Узајамна повјерљивост у здравственој струци значи да се неки подаци о пацијенту могу подијелити с другим колегама само уколико постоји потреба да они буду информисани о томе. Подаци се могу подијелити с колегама уколико постоји медицински разлог за то и уколико пружалац здравствених услуга упућује жртву другом пружаоцу здравствених услуга. То је потребно објаснити жртви унапријед и жртва мора схватити који подаци и с ким ће бити подијељени, те је за наведено потребно добити сагласност. Уколико је повјерљивост ограничена прописима у погледу обавезног пријављивања, жртва се о томе мора обавијестити без одлагања. Информисан избор. Свака радња се треба провести само уз одобрење жртве, те након добивања информисаног пристанка. Потребе жртве у средишту пажње. Код пружања заштите жртвама родно заснованог насиља, поштивање жеља, права и достојанства жртве је најбољи приступ који има за циљ створити окружење испуњено поштовањем како би се олакшало жртви да идентифицира своје потребе и да одлучи о могућим начинима дјеловања. Пружаоци здравствених услуга требају подржати жртве/особе које су доживјеле насиље код одлучивања. Без дискриминације. Без обзира на доб, расу, националну припадност, вјеру, полну оријентацију, родни идентитет, инвалидитет, брачни статус, образовни и социо-економски статус, све жртве/особе које су доживјеле насиље су једнаке и са њима се мора поступати на исти начин и они морају имати

једнак приступ услугама.

Радни материјал 11. Клиничке политике и протоколи који се препоручују здравственим институцијама Кључни елементи

Значај елемента

Институционалне вриједности и посвећеност

Вриједности, мисија и укупна преданост институција, установа и организација могу имати огроман утицај на професионалну културу пружања услуга на првој линији код било које институције, установе и организације. Heise и други сматрају да ће здравствене службе најефикасније одговорити на насиље над женама ако се цијела установа посвети том питању („системски приступ“), а не само здравствени радници понаособ. У идеалном случају, руководство треба бити свјесно родно заснованог насиља као проблема јавног здравља и кршења људских права, те изразити подршку напорима да се постигне бољи одговор здравствене установе на насиље.

Савези и мреже упућивања

Прије него што подстакну особље да разговарају са пацијентима о насиљу, здравствене установе имају обавезу да се упознају са установама у локалној заједници којима могу упутити пацијенте и ту информацију преточе у практичан инструмент. Овај Приручник садржи низ препорука и алата за развој директорија и мрежа упућивања. Мреже и савези са другим организацијама важни су и из других разлога. На примјер: омогућавају здравственом сектору да учествује у дебати о широј политици информисања о насиљу над женама као јавноздравственом проблему.

Приватност и повјерљивост

Приватност и повјерљивост су од суштинског значаја за сигурност жена у здравственим установама с обзиром на то да здравствени радници могу угрозити сигурност жена ако осјетљиве информације подијеле са партнерима, члановима породице или пријатељима без пристанка жене. Непоштовање повјерљивости података о трудноћи, силовању, контрацепцији, ХИВ статусу, абортусу, или историји сексуалног злостављања може довести жени у ризик и изложити је додатном емоционалном, физичком или сексуалном насиљу. Осим тога, жена која је претрпјела насиље мора бити заштићена како би здравственим радницима могла да говори о преживљеном искуству без страха од освете починоца. Да би се заштитила повјерљивост и приватност, здравствене установе морају да имају адекватну инфраструктуру и проток пацијената, као и јасне политике у којима се наводи када и гдје је здравственим радницима дозвољено да разговарају о осјетљивим информацијама.

Познавање републичког законодавства и локалних политика, програма, мјера

Упознавањем са законима који се односе на РЗН, здравственим радницима и сарадницима омогућава да жену информишу о њеним правима и ублаже њену забринутост у погледу покретања поступка након пријаве насиља. И руководство и здравствени радници морају бити упознати са важећим републичким законима и правилницима о родно заснованом насиљу; између осталог, морају познавати шта се тачно сматра кривичним дјелом или прекршајем, како сачувати форензичке доказе, која су права жртве у погледу пријаве учиниоца и заштите од будућег насиља, те које кораке може да предузме како би се ослободила насилног партнера. Исто тако, једнако је важно познавати локалне политике и стратешке документе из ове области. Здравствени радници морају познавати своје законске обавезе, укључујући обавезно пријављивање надлежним органима, и прописе којима је уређен приступ медицинској документацији (на примјер: да ли родитељи имају право на приступ медицинској документацији адолесцента).

Континуирана

Ставови здравствених радника и сарадника, знања и вјештине могу имати велики утицај на квалитет заштите. Здравствени радници који неадекватно одреагују на пријављено физичко или сексуално насиље могу нанијети велику емотивну штету пацијенту ако га, на примјер, осуђују или криве. Осим тога, здравствени радници који приликом савјетовања жене о контрацепцији, сексуално преносивим инфекцијама или другим здравственим питањима не узимају у обзир могуће насиље мање су ефикасни. Непознавање веза између здравља и насиља може довести до погрешне дијагнозе одређених стања и занемаривања ризика са којима се неке жене суочавају. Свака установа мора одредити свој ниво сензибилизације и обуке. У најмању руку, особље треба бити свјесно здравствене димензије насиља, треба познавати основна људска права и позитивне правне прописе из ове области. Здравствени радници морају бити у стању да саосјећајно одговоре на потребе жртве и збрину жену у кризи.

сензибилизација и усавршавање здравствених радника и сарадника

Протоколи за Протоколи за идентификацију, збрињавање и упућивање жртава РЗН збрињавање жртава су инструменти од кључног значаја за здравствене установе. Израда насиља протокола уз шире учешће запослених омогућава да се до најбољег начина унапређења одговора здравства у лошој финансијској ситуацији дође кроз дијалог. Писани протоколи надохват руке здравственим радницима могу помоћи да одреагују на одговарајући начин. Осим тога, докази из праксе указују на то да јасне политике и протоколи смањују ризик да ће пацијенту бити нанесена штета због негативних ставова здравствених радника. Ургентна контрацепција и друга средства

Ургентна контрацепција је важна када се ради о жени која је доживјела силовање или други облик присилног секса без заштите. Истраживања показују да жене које живе у физички насилном односу и често доживљавају сексуално насиље имају проблем са контрацепцијом и код њих се јавља већа стопа нежељене трудноће у односу на жене које нису изложене насиљу. Здравствене установе треба да обезбиједе ургентну контрацепцију.

Информативни и едукативни материјали

Материјал о родно заснованом насиљу (на примјер, у облику постера, летака и картица) у здравственој установи један је од важних начина на који установа може да покаже опредијељеност за борбу против насиља. Овај материјал може подићи свијест о проблему, информисати пацијенте о неприхватљивости РЗН и упознати жене с њиховим правима и локалним службама којима се могу обратити за помоћ.

Медицинска

Информациони системи играју важну улогу у одговору на насиље, и то на неколико начина. На примјер: здравствене установе имају обавезу да здравствени раднике упути у начин евидентирања осјетљивих информација о случајевима РЗН. Документовање информација о насиљу и вођење медицинске евиденције важно је за комплетирање здравственог картона жртве, а у неким случајевима може служити као доказ у будућем судском поступку. У циљу заштите сигурности и благостања жене, медицинску документацију треба чувати на сигурном мјесту. Информациони системи су такође важни за праћење рада здравствене установе на подручју РЗН. На примјер: здравствене организације могу водити статистичке податке о пруженим услугама идентификованим жртвама насиља, а те информације могу помоћи да се утврди ниво потребе за другим услугама.

документација, евиденција и информациони системи

Праћење и оцјењивање

Редовна размјена

Праћење и оцјењивање квалитета заштите је још један важан начин да се обезбиједи адекватан одговор здравствених установа на РЗН. Управа добија повратне информације од здравствених радника и тако идентификује проблеме и начине унапређења рада. Информације које дају жене жртве насиље могу бити кључне за успјешно конципирање здравствених услуга.

Пракса је показала неопходност сталног дијалога руководилаца и здравствених радника са прве линије. Из искуства IPPF/WHR, промјене информација између уведене у установу заживјеле би када су здравствени радници могли здравствених да учествују у доношењу одлука и унапређењу пошто су промјене тако радника и управе реализоване у пракси. Здравствени радници су често прва степеница у процесу упућивања и непостојање формалног система за праћење жена које су пријавиле насиље може изазвати незадовољство.

МОДУЛ 6. ПРЕПОЗНАВАЊЕ СЛУЧАЈЕВА РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА Преглед модула Трајање модула 60 минута Циљ модула

Омогућити полазницима да стекну знање и вјештине • да препознају клиничка стања и понашања која могу указивати на изложеност пацијента родно заснованом насиљу • да процијене потребе жртве родно заснованог насиља и расположиве ресурсе

Кључне поруке

• Одређена клиничка стања и понашања требају изазвати сумњу и потакнути здравствене раднике да поставе питање о родно заснованом насиљу. • Потребна је исправна и потпуна процјена потреба и ресурса у циљу разумијевања друштвеног, породичног и индивидуалног контекста који утичу на стање жртве

Литература

Ресурсни пакет за одговор пружалаца здравствених услуга у Републици Српској на родно засновано насиље, поднаслов 8.2 Додатни материјали: Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље у Источној Европи и Централној Азији, Ресурсни пакет, UNFPA-WAVE, 2014

Главни елементи модула и методологија

• Групна дискусија: Како препознати родно засновано насиље

Напомене за предаваче

Групна дискусија: Како препознати родно засновано насиље (трајање: 30 минута)

• Презентација предавача (ППТ слајдови 1-8, подјела радног материјала 12) • Презентација предавача (ППТ слајдови 9-12, подјела радног материјала 13)

Прије презентације о знаковима и симптомима родно заснованог насиља, питајте учеснике да размисле о ситуацијама из њиховог професионалног искуства када су посумњали на случај родно заснованог насиља. Који су то били знакови који су их навели да помисле да се ради о родно заснованом насиљу? Посредовати у дискусији групе и сумирати резултате, помоћу ППТ слајда x и радног материјала 12. Предавач треба проширити PPT слајдове за овај модул у складу са временом које има на располагању за овај модул, темама које треба покрити, личним склоностима и активностима које је планирао/ла.

Материјали за сесију обуке

Презентација: Презентација у Power Pointu Модул 6 Радни материјал и: Радни материјал 12: Препознавање знакова и симптома родно заснованог насиља Радни материјал 13: Процјена потреба жртава родно заснованог насиља и ресурса 39

Радни материјали Радни материјал 12. Препознавање знакова и симптома родно заснованог насиља У наставку је листа клиничких или психолошких стања и симптома који могу скренути пажњу здравствених радника и налагати истраживање евентуалног присуства родно заснованог насиља. Уколико је присутно више њих то може указивати да је пацијент/ица изложен/а родно заснованом насиљу. Клинички симптоми или стања који могу указивати на Понашања повезана с родно родно засновано насиље заснованим насиљем Симптоми депресије, анксиозности, поремећаји спавања

Често заказивање прегледа за нејасне симптоме

Склоност самоубиству или самоповређивању

Озљеде које нису у складу с објашњењем узрока

Пацијент се чини уплашен, претјерано забринут или депресиван Злоупотреба алкохола и других супстанци Необјашњиви хронични гастроинтестинални симптоми Необјашњиви репродуктивни симптоми, укључујући бол у здјелици, сексуалну дисфункцију Неповољни репродуктивни резултати, укључујући и више нежељених трудноћа и/или прекида трудноћа, одгођене трудничке његе, неповољни исходи порода Необјашњиви урогенитални симптоми, укључујући честе инфекције мјехура или бубрега или друге инфекције Поновљено вагинално крварење и полно преносиве инфекције Хронична бол (необјашњива)

Жена покушава сакрити повреде или умањити њихову величину Партнер увијек присуствује а за то нема потребе Жена нерадо говори пред партнером или пред одраслом особом у пратњи Непридржавање прописане терапије Често пропуштање заказаних прегледа Вишеструке повреде у различитим фазама лијечења Пацијентица изгледа уплашена, претјерано забринута или депресивна

Жена је покорна или се боји да Трауматска озљеда, посебно ако се понавља, а праћена говори пред својим партнером је нејасним или невјеродостојним објашњењима Партнер је агресиван или Прикривање озљеда одјећом доминантан, говори у име жене или Проблеми са централним нервним системом одбија напустити просторију (главобоље, когнитивни проблеми, губитак слуха) Слабо или никако посјећивање Поновљене здравствене консултације без јасне пренаталних клиника дијагнозе Прерано самовољно напуштање Наметљив партнер или супруг у консултацијама. болнице.

Радни материјал 13. Процјена потреба жртава родно заснованог насиља и ресурса Након откривања/потврде да је пацијент/ пацијентица жртва родно заснованог насиља, потребно је провести процјену потреба и ресурса у вези са жртвом. Потребна је исправна и потпуна процјена потенцијалних/ постојећих фактора ризика, потреба и ресурса у циљу схватања друштвеног, породичног и индивидуалног контекста који утиче на стање жртве. Потребно је процијенити врсте насиља, односе с члановима породице, социјалну интеграцију жртве у заједници, механизам разумијевања и рјешавања проблема жртве, као и економске импликације. Процјена се може провести на основу контролне листе у наставку:

•

Добити сагласност за услуге које ће бити пружене. У случају дјеце или особа с ограниченом моћи разлучивања, прибавити сагласност родитеља или старатеља. Ако жртва не може читати и писати, жртви је потребно прочитати изјаву о информираном пристанку и потребно је добити усмени пристанак (то се наводи на обрасцу информисаном пристанка или у медицинској евиденцији).

•

Објаснити право давања ограниченог пристанка и право избора о томе који подаци се могу подијелити, а које је потребно држати у тајности.

•

Дати одговарајуће информације за информисани пристанак. Информисати жртве/особе које су доживјеле насиље о могућим импликацијама размјене информација о случају с другим институцијама/службама.

•

Наведите уколико постоји законска обавеза пријављивања инцидента/ случаја родно заснованог насиља некој другој установи, те садржаја информација које се пријављују, уколико је могуће.

•

Осигурати да жртве/особе које су доживјеле родно засновано насиље

добију информације о родно заснованом насиљу и његовим посљедицама по здравље.

•

Осигурати да се жртви помаже на начин без осуђивања, са емпатијом и разумијевањем, као и да се уложе сви напори да им се помогне.

•

Питајте жртву да својим ријечима исприча шта се догодило, да прича о починиоцу, врсти насиља и тежини. У случају пријављивања од стране других служби/реферала, неке информације су можда већ и доступне.

•

Процијенити потребе и ресурсе, како би се схватио социјални, породични и индивидуални контекст који утиче на стање жртве.

•

Размислите о заштити/подршци која би се требала пружити, прилагођено потребама и очекивањима у циљу заштите жртве родно заснованог насиља.

МОДУЛ 7. КОМУНИKAЦИЈА СА ЖРТВАМА РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА Преглед модула Трајање модула 1 сат и 15 минута Циљ модула

Кључне поруке

Литература

Пружити полазницима знање и вјештине да: • Разумију препреке с којима се сусрећу здравствени стручњаци при пружању ефикасне заштите и подршке, • Разумију минималне услове за испитивање о насиљу, нарочито везано за сигурност испитивања, • Комуницирају са преживјелима на неосуђујући и подржавајући начин, и • Формулишу питања о родно заснованом насиљу. Прије испитивања о насиљу, здравствени стручњаци требају бити сигурни да је безбједно питати. • Здравствени стручњаци требају пратити сљедеће препоруке за комуницирање са преживјелима: - Показати неосуђујући и подржавајући став, - Бити стрпљиви, пажљиво слушати и потврђивати оно што пацијент говори, - При испитивању о насиљу, почети са уопштенијим уводним питањима, прије преласка на специфичнија, директна питања, - Не вршити притисак на пацијента да открије насиље, и ако га не открије, понудити да се врати због додатне подршке, и нагласити да постоји доступна помоћ •

Додатна литература: Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље у источној Европи и централној Азији – Ресурсни пакет, UNFPA WAVE, 2014.

Главни елементи модула и методологија

• Презентација предавача (PPT слајдови 1-6, подјела радног материјала 15) • Индивидуална вјежба „9 тачака“ (радни материјал 15, PPT слајдови 7-9) • Презентација предавача (PPT слајдови 10-12, подјела радног материјала 16) • Презентација предавача (PPT слајдови 13-14, подјела радног материјала 17) • Играње улога: Постављање питања о родно заснованом насиљу – Анин случај (радни материјал 18)

Напомене за предаваче

Индивидуална вјежба „9 тачака“ (радни материјал 15; трајање: 5 минута) Подијелите радни материјал 15 са упутствима свим полазницима. Замолите учеснике да самостално раде и да повежу 9 тачака користећи само 4 праве линије, не подижући оловку са папира. Кад пронађу рјешења нека се јаве. Једини начин да се задатак уради јесте да се двије линије продуже изван „квадрата“ означеног тачкама. Разговарајте с полазницима зашто је било тешко пронаћи рјешење. Људи обично имају ограничен поглед на ствари и ситуације, и понекад се препреке морају прећи (углавном личне) како би се стекла јасна слика проблема. Играње улога-постављање питања о родно заснованом насиљу (радни материјал 18, трајање 30 минута) Подијелити радни материјал 18 са упутствима. Замолите добровољце да изаберу једну од сљедеће четири улоге: пацијентица, њен мали син, љекар/ медицинска сестра, посматрач. Велика група се може подијелити у мање групе (предвидјети више времена за дискусију). Одвојите 10-15 минута за играње улога. Ако остане времена, полазници могу замијенити улоге. Након вјежбе, фасилитирајте дискусију (15-20 минута): • Питања за особу која је глумила жртву насиља: Како сте се осјећали у својој улози? Која су питања била од помоћи и подстакла вас да више причате? Која питања нису била од користи? Шта је љекар могао/ла урадити другачије? • Питања за особу која је глумила љекара/медицинску сестру: Како сте се осјећали у својој улози? Шта вам је ишло добро? Шта вам је било најтеже? Како сте то могли другачије урадити? • Питајте посматрача да подијели своја запажања. • Отворити дискусију у групи. Предавач треба проширити PPT слајдове за овај модул у складу са временом које има на располагању за овај модул, темама које треба покрити, личним склоностима и активностима које је планирао/ла.

Материјали за сесију обуке

PowerPoint презентација Модул 7 Радни материјал 14: Препреке с којима се сусрећу здравствени стручњаци при пружању ефикасне заштите и подршке Радни материјал 15: Индивидуална вјежба „9 тачака“ Радни материјал 16: Постављање питања о родно заснованом насиљупримјери питања Радни материјал 17: Савјети за ефикасну комуникацију са жртвама родно заснованог насиља Радни материјал 18: Играње улога-постављање питања о родно заснованом насиљу-Анин случај

Радни материјали Радни материјал 14. Препреке с којима се суочавају здравствени стручњаци у пружању ефикасне заштите и подршке На самом почетку, треба узети у обзир препреке с којима се суочавају здравствени стручњаци при пружању ефикасне заштите и подршке, те исте елиминисати приједлозима за акцију. Препреке

Акције

Недовољно знање о узроцима, посљедицама и динамици родно-заснованог насиља. Ако здравствени стручњаци не питају о симптомима родно-заснованог насиља или их не препознају, може доћи до погрешне дијагнозе или неодговарајућег третмана.

Континуирана обука у здравственим установама – редовна годишња обука. Неопходно је осигурати средства из међународних и домаћих извора.

Властити ставови и предрасуде о родно заснованом насиљу могу резултирати посматрањем насиља у интимној вези као приватног проблема, или окривљавањем жене за насиље које је преживјела.

Разбијање предрасуда код здравствених стручњака је важна активност; увођење процедура и начина документовања, те стручна ревизија, су неки од механизама.

Властито искуство са родно-заснованим насиљем у прошлости.

Недостатак клиничких вјештина за реаговање на родно-засновано насиље. Мањак знања и вјештина такођер могу угрозити сигурност, живот и добробит пацијента, нпр. када здравствени стручњаци изражавају негативне ставове пред пацијентицом која је силована, или када разговарају о повредама на начин који може чути потенцијално насилни супруг док чека испред ординације.

Провођење циљане обуке за све чланове тима унутар здравствене установе и осигуравање стручне ревизије и обуке темељене на примјерима из праксе.

Мањак информација о постојећим услугама подршке и одговарајућим професионалним контактима који могу послужити као основа за даље упућивање пацијената.

Здравствени стручњаци требају бити упознати са свим својим правима и обавезама, те требају свима пружати информације о доступним услугама за жртве родно заснованог насиља. Ово се у једној здравственој установи може осигурати кроз позицију координатора за праћење поступања у случајевима насиља.

Недостатак времена за пружање медицинске Веома осјетљиво питање; руководство заштите, као и неадекватно финансирање здравствених установа треба јачати свијест савјетодавног рада. код здравствених стручњака о томе да третирање насиља представља стручни медицински рад. Може бити тешко процијенити колико ће временски трајати разговор са жртвом насиља, те здравствени радници могу бити забринути да ће тиме закинути друге пацијенте.

Развијена процедура треба предвиђати да се прегледи проводе у одвојеним просторијама, те да у том тренутку здравствени радник није укључен у редован рад.

Непостојање унутар-институционалне Креирање стандардизованих процедура је подршке у виду стандардизованих протокола, обавезно. образаца или програма обуке за особље за поступање са женама које су преживјеле родно-засновано насиље. Несигурност везано за правне обавезе, нпр. правила о повјерљивости или обавезе извјештавања.

Креирање стандардизованих процедура је обавезно.

Одсуство стандардних процедура, политика и Креирање стандардизованих процедура је протокола које би осигурале да третман свих обавезно. преживјелих буде у складу са стандардима добре клиничке бриге.

Радни материјал 15. Индивидуална вјежба „9 тачака“ Сви полазници раде самостално. Задатак је повезати 9 тачака користећи само 4 праве линије, не подижући оловку с папира.

Само за предаваче!!!

Радни материјал 16. Постављање питања о родно заснованом насиљу –примјери питања При испитивању о родно заснованом насиљу, препоручује се да почнете с уводним питањем, објашњавајући пацијентици да насиље погађа многе жене и наглашавајући какав утицај оно може имати на здравље жене, прије него пређете на директнија и специфичнија питања.

Примјери уводних питања:

„Из искуства знам да злостављање и насиље код куће представља проблем за многе жене. Да ли је то на неки начин проблем и за вас?“

„Да ли је ваш партнер или бивши партнер икад ударио или физички повриједио вас или неког ко вам је близак?“ „Да ли вас је партнер икад присилио на секс када то нисте жељели? Да ли је икад одбио да користи заштиту?“ „Да ли вас партнер често омаловажава, вријеђа и окривљује?“ „Да ли вам је партнер икад покушао ограничити слободу или спријечити вас да радите ствари које су вам важне (нпр. да идете у школу, на посао, у посјету пријатељима или породици)?“

„Знамо да многе жене доживљавају злостављање и насиље код куће које нарушава њихово здравље. Питам се да ли сте ви икад доживјели насиље у кући?“ „Знамо да је насиље над женама веома чест проблем. Око 30% жена у нашој земљи трпи злостављање од својих партнера. Је ли се то икад догодило вама?“ „Неке жене мисле да заслужују злостављање јер не испуњавају очекивања својих партнера. Али без обзира шта је неко урадио или није урадио, нико не заслужује да га туку. Је ли вас икад неко ударио или вам пријетио због нечег што јесте или нисте урадили?“ „Многе жене које ми долазе као пацијентице живе у злостављачким везама. Неке се превише плаше или им је неугодно да то саме помену. Јесте ли ви икад доживјели насиље од свог партнера?“ Примјери директних питања:

„Бојим се да су ваши симптоми можда изазвани тако што вас је неко тукао. Да ли вас је неко повриједио?“ „Према нашем искуству, жене добијају овакве повреде кад их неко нападне. Је ли вас неко напао?“ „Дa ли вас неко ударио? Ко је то био? Ваш партнер или супруг?“

Радни материјал 17. Савјети за ефикасну комуникацију са жртвама родно заснованог насиља Дозвољено

Није дозвољено

Преузмите иницијативу постављања питања о насиљу – немојте чекати да то жена сама изнесе. То показује да преузимате професионалну одговорност за њену ситуацију те тако помажете у изградњи повјерења.

Немојте питати о насиљу ако је присутан партнер, члан породице или пријатељ. Запамтите да је сигурност пацијентице на првом мјесту.

Користите контакт очима и усредоточите сву пажњу на њу. Избјегавајте паралелну обраду папирологије.

Немојте кривити жену. Избјегавајте питања попут „Зашто си још увијек с њим?”, „Јесте ли се посвађали прије насиља?”, „Шта си радила сама вани?”, „Шта си обукла?” Умјесто тога нагласите да се родно засновано насиље не смије толерисати.

Немојте је тек пасивно слушати без Објасните да ће информације остати у тајности коментара. Због тога би она могла и обавијестите је о свим ограничењима везаним помислити да јој не вјерујете и да је у за повјерљивост. криву, а да је починилац у праву.

Будите свјесни говора властитог тијела. Начин на који стојите и држите руке и главу, начин вашег изражавања и тон гласа – све то жени преноси јасну поруку о томе како ви доживљавате ту ситуацију. Покажите неосуђујући и позитиван став и потврђујте оно што жена говори.

Избјегавајте да говор вашег тијела одашиље поруке иритације, невјерице, одбојности или љутње према жртви. Не судите о понашању жртве на основу културе или вјере.

Користите саосјећајан глас како бисте задобили повјерење жртве насиља. Немојте је присиљавати да открије шта се десило. Уколико она сама не каже, реците Пажљиво саслушајте причу о њеним искуствима јој шта вас је навело да помислите на и увјерите је да су њена осјећања оправдана. насиље. Покажите јој да вјерујете у њену причу. Будите стрпљиви са женама и дјевојкама жртвама родно заснованог насиља имајући у виду да су оне у стању кризе и да могу имати противрјечне осјећаје.

Документујте своје сумње и доказе на којима се оне темеље. Објасните јој да се може вратити ради даљње помоћи. Изнесите проблем на наредном заказаном прегледу.

Нагласите како насиље није њена грешка и да је починилац одговоран за властито понашање. Користите изјаве подршке попут „Жао ми је што вам се то десило” или „Стварно сте толико тога преживјели”, што може охрабрити жену да открије више информација. Нагласите да постоје расположиве могућности и ресурси. Покушајте пронаћи адекватне услуге заједно с њом. Оставите отворена „врата” како би вам се она поновно обратила. Извор: преузето из Perttu/Kaselitz и сар 2006, Warshaw/Ganley 1996, СЗО 2003, СЗО 2013

Радни материјал 18. Играње улога – испитивање о родно заснованом насиљу – Анин случај Молимо прочитајте упутства и доњи сценариј. Затим одглумите сценариј према додијељеним улогама. Упутства за игру улога:

•

Циљ игре улога је вјежбати препознавање и испитивање о родно заснованом насиљу, према принципима о којима је било ријечи током обуке.

•

Игра улога има четири лика: Ана – жена која је преживјела насиље, Иван – њен двогодишњи син, љекар/медицинска сестра, и посматрач.

•

Ситуација: Ана је дошла у дом здравља да тражи савјет, заједно са својим малим сином Иваном. Љекар/сестра сумња да је можда доживјела насиље и покушава с њом о томе говорити.

•

Трајање разговора између љекара/сестре и жене: 15 минута

•

Након игре улога, вратити се у већу групу и подијелити повратне информације (пацијентица, љекар/сестра, посматрач), уз коментаре из цијеле групе.

Опис сценарија: Ана, 35 година, долази у дом здравља са својим двогодишњим сином Иваном. Дјечак је немиран и пуно плаче ноћу. Током разговора с Аном, љекар/сестра примјећује црне трагове на њеним зглобовима шаке. Љекар/сестра мало оклијева али, затим пита о овим модрицама. Ана прво одговара да их је задобила носећи сина по кући током ноћи. Ани је очигледно врло неугодно и не жели даље разговарати. Љекар/сестра каже да, према њеном искуству, овакве модрице могу бити и знак физичког насиља. Ана ништа не одговара и љекар се боји да ће побјећи из просторије. Извор: прилагођено из Ganley 1998.

МОДУЛ 8. ПОДРШКА ПРВЕ ЛИНИЈЕ Преглед модула Трајање модула

30 минута

Циљ модула

Полазницима пружити преглед различитих корака у пружању подршке прве линије пацијентима који откривају родно засновано насиље.

Главне поруке

• Након што пацијент пријави родно засновано насиље, пружаоци здравствених услуга требају осигурати подршку прве линије.

Литература

Додатна литература: Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље источној Европи и централној Азији – Ресурсни пакет, UNFPA WAVE, 2014.

Главни елементи модула и методологија

• Презентација предавача (ППТ слајдови 1-3, подјела радног материјала 19)

Материјали за сесију обуке

PowerPoint презентација Модул 8 Радни материјал 19: Подршка прве линије

Напомене за предаваче

Радни материјали Радни материјал 19. Подршка прве линије Смјернице за подршку прве линије – елементи одговора прве линије3

•

Не осуђивати жену и пружити јој подршку потврђујући оно што говори.

•

Пружити практичну његу и подршку примјерену жениним страховима, али без уплитања.

•

Постављати жени питања о историји насиља над њом, пажљиво је саслушати, али не вршити притисак на њу да говори.

•

Пружити јој могућност да приступи подацима о ресурсима, укључујући и правне и остале услуге за које она сматра да ће јој помоћи;

•

Пружити помоћ у повећању сигурности за њу и њену дјецу, по потреби; омогућити или мобилизирати социјалну подршку;

•

Осигурати да се савјетовање проводи у приватности;

•

Информисати жене о границама повјерљивости (тј. у којем је тренутку пријављивање обавезно).

Непосредну подршку прве линије пружају здравствени радници у здравственим установама у које се жена јавља или бива доведена у пратњи (полиције). Препорука је да се „отвори“ процес рада са жртвом и пруже све могуће информације о свим расположивим ресурсима – правне и социјалне услуге. Разговор са женом треба обављати у посебним просторијама, које омогућавају потпуну приватност и повјерљивост. Уколико здравствени радници у овом првом кораку процијене да требају помоћ других специјалности, ваља омогућити да сви други буду на располагању за пружање подршке прве линије. СЗО 2013, Препорука 1

3 Responding to intimate partner violence and sexual violence against women: WHO Clinical and policy guidelines, Recommendation 11, WHO 2013 (Одговор на насиље интимног партнера и сексуално насиље над женама: Клиничке смјернице и политике, СЗО 2013.)

МОДУЛ 9. ЉЕКАРСКИ ПРЕГЛЕД И ЊЕГА Преглед модула Трајање модула

2 сата и 30 минута

Циљ модула

Пружити полазницима преглед различитих корака укључених у: • биљежење анамнезе и обављање физичког прегледа, • лијечење и пропратну његу, с нагласком на пацијенте који су доживјели сексуално насиље и/или пате од већ постојећих менталних поремећаја везаних за родно-засновано насиље. • Пружање психолошке подршке/прве помоћи

Главне поруке

Након што пацијент открије родно-засновано насиље, здравствени радници би требали: • добити информисани пристанак од пацијента о свим аспектима консултација, • забиљежити комплетну анамнезу, • обавити комплетан физички преглед, • лијечити повреде, • за жртве сексуалног насиља: понудити ургентну контрацепцију те профилаксу на ХИВ и сексуално преносиве инфекције по изложености, • пружити основну психолошку подршку.

Литература

Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље у Републици Српској – Ресурсни пакет, под-поглавље 8.2 Додатна литература: Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље источној Европи и централној Азији – Ресурсни пакет, UNFPA WAVE, 2014. СЗО 2003, СЗО 2010а, СЗО 2013

Главни елементи модула и методологија

Презентација предавача (PPT слајдови 1-9, подјела радног материјала 20) • „Олуја идеја“ – изазови са којима се сусрећу пружаоци здравствене заштите током физикалног прегледа (PPT слајд 10, подјела радног материјала 21) • Презентација предавача (PPT слајдови 11-17, подјела радног материјала 22) • Презентација предавача (PPT слајдови 18-20, подјела радног материјала 23)

„Олуја идеја“: Изазови са којима се суочавају пружаоци здравствене заштите током провођења физикалног прегледа – 15 минута Замолите учеснике да размијене идеје о изазовима с којима се могу суочавати пружаоци здравствене заштите током провођења физикалног прегледа. Разговарајте о овим питањима и замолите учеснике да изнађу рјешења за сваку од ситуација (PPT слајд 10). Материјали за сесију обуке

PowerPoint презентација Модул 9 Радни материјали: Радни материјал 20. Упутства за узимање потпуне медицинске анамнезе Радни материјал 21. Упутства за физикални преглед Радни материјал 22. Превенција нежељених трудноћа, ХИВ-а и сексуално преносивих инфекција Радни материјал 23. Интервенције везане за психолошко/ ментално здравље

Напомене за предаваче

Радни материјали Радни материјал 20. Упутства за узимање потпуне медицинске анамнезе

•

Не прекидати причу пацијентице без потребе и постављати питања ради појашњења тек након што она заврши своју причу.

Физичко насиље

•

Бити темељит и имати у виду да неке пацијентице намјерно могу избјећи извјесне, посебно неугодне детаље напада.

•

Отворено постављати питања и избјегавати она која почињу са „Зашто” јер могу имплицирати кривњу пацијентице.

•

Бавити се проблемима пацијентице и њеним бригама на начин који није осуђујући, са разумијевањем, на примјер врло мирним гласом, контактом очима и избјегавањем израза шока или невјерице.

•

Замолити пацијентицу да својим ријечима опише шта се догодило, а то би требало укључити детаљан опис насиља, његово трајање, информацију о томе је ли кориштено икакво оружје (нпр. каиш, кућански предмети, нож или пиштољ), као и датум и вријеме напада. Здравствени радници имају обавезу да поставе питања и пруже објашњења жртви на начин примјерен њеном узрасту, образовном нивоу, култури и степену смирености у том тренутку. Овисно о локалном контексту, може бити пожељно да се избјегавају правни или технички термини као што је “насиље у породици“, јер значење може бити нејасно па се може десити да се неке жене неће

Сексуално насиље4 У случајевима сексуалног насиља потребно је:

•

бити темељит, имајући у виду да неке пацијентице могу намјерно избјегавати посебно неугодне детаље напада као што су нпр. појединости о оралном полном контакту или аналној пенетрацији;

•

установити вријеме које је прошло од напада и врсту напада;

•

установити ризик од трудноће;

•

провјерити ризик од ХИВ-а и других полно преносивих инфекција, као и стање менталног здравља жене.

Радни материјал 21. Упутства за физикални преглед Физичко насиље •

Након што сте пацијентици објаснили како изгледа преглед и да то тражи скидање одјеће, замолите је да скине одјећу како бисте видјети и скривене повреде.

•

Пацијентици треба да опишете љекарски преглед, што укључује и објашњење зашто и како се он обавља; тиме ћете избјећи да и сам преглед постане још једно трауматично искуство у низу.

•

Направите комплетан lege artis физикални преглед.

•

Током физикалног прегледа потребно је да обавијестите пацијентицу о ономе што намјеравате учинити сљедеће и да затражите њено допуштење.

•

Потребно је да евидентирате и емотивне и психичке симптоме.

•

Пацијентици треба пружити прилику да поставља питања.

•

Потребно је да пацијентицу увијек упозорите на то када ће доћи до физичког додира.

•

Пацијентица у току прегледа може одбити цијели или један дио физикалног прегледа, што се мора евидентирати.

•

Допустити пацијентици контролу над прегледом важно је за њен опоравак.

•

Све налазе физикалног прегледа потребно је евидентирати у медицинској документацији.

•

Треба користити мапу тијела за означавање мјеста и величине повреда (Високо препоручено!)

4 Responding to intimate partner violence and sexual violence against women: WHO Clinical and policy guidelines, Recommendation 11, WHO 2013 (Одговор на насиље интимног партнера и сексуално насиље над женама: Клиничке смјернице и политике, СЗО 2013.)

Сексуално насиље Генито-анални преглед типичан за сексуално насиље детаљно је описан у Смјерницама СЗО (2003) у 6 корака. Корак 1. Вањски преглед генито-аналне регије, као и све промјене и повреде на бедрима и бутинама. Корак 2. Ако је присутан траг крви, потребно је пажљиво узети брис како би се успоставило поријекло (из вулве или из вагине). Корак 3. Преглед спекулумом омогућава преглед вагиналних зидова због повреда, укључујући огреботине, раздеротине и модрице. Корак 4. Анални преглед. Корак 5. Дигитални ректални преглед препоручује се ако постоји разлог за сумњу да је страни објект уметнут у анални канал. Корак 6. Проктоскопију треба обавити само у случајевима аналног крварења, или тешке аналне боли након напада, или ако се сумња на присуство страног тијела у ректуму.

Форензички преглед Током прегледа потребно је прикупити и медицинске и форензичке узорке. Прикупљање форензичких узорака и налаза требало би да обави здравствени радник који је оспособљен за судску медицину или о томе посједује посебан цертификат.

Радни материјал 22. Превенција нежељених трудноћа, ХИВ-а и сексуално преносивих инфекција� 1. Превенција трудноће Здравствене институције требају понудити хитну контрацепцију женама које су преживјеле сексуални напад, и то како слиједи: 1. Хитну контрацепцију треба обезбиједити што је прије могуће након насиља. Ефикасније је ако се даје у року од 3 дана, али може се давати и у периоду до 5 дана (120 сати). 2. Здравствени стручњаци треба да понуде левоноргестрел (препоручено: једнократна доза од 1,5 мг). 3. Ако левоноргестрел није доступан, може се понудити комбинирани режим естроген-прогестоген, заједно са антиеметицима за спрјечавање мучнина, ако је доступно. 4. Уколико орална хитна контрацепција није доступна, те уколико је изводљиво, бакарни интраутерини улошци могу се понудити женама које траже континуирану превенцију трудноће. Узимајући у обзир ризик од полно преносивих инфекција, интраутерини уложак се може уметнути до 5 дана након сексуалног напада оним пацијентицама за које је то могуће здравствено, а у складу са СЗО критеријима о медицинској подобности. Доступност контрацептива зависи од постојећих прописа у земљи. Сигуран прекид трудноће треба бити понуђен у складу са законима у Републици Српској, а препорука је понудити прекид трудноће уколико:

• • •

се жена јави на преглед након истека времена потребног за хитну контрацепцију (5 дана); не успије хитна контрацепција, или је жена остала трудна као резултат силовања. 55

2. Постекспозицијска профилакса за ХИВ (ХИВ ПЕП)

3. Постекспозицијска профилакса за сексуално преносиве болести

Препорука СЗО је да здравствене установе у земљи треба да размотре понуду постекспозицијске профилаксе за ХИВ (ХИВ ПЕП) женама које се јаве у року од 72 сата након сексуалног напада. Избор лијека и режима лијечења треба извршити у складу са смјерницама у земљи!

Здравствени радници требају понудити женама које су преживјеле сексуални напад постекспозицијску профилаксу за сљедеће

Када се говори о опасности од заразе ХИВ-ом, у обзир се узимају:

• • • • • • •

ХИВ преваленција у географском подручју, ограничења ПЕП терапије, ХИВ статус и карактеристике починиоца уколико је познато, карактеристике напада, укључујући и број починилаца, нуспојаве антиретровирусних лијекова кориштених у ПЕП режиму, вјероватноћа преноса ХИВ-а.

Ако се користи ХИВ ПЕП, здравствени радници требало би да:

• • • •

почну са режимом што је прије могуће, а прије истека 72 сата; осигурају ХИВ тестирање и савјетовање приликом почетних консултација; осигурају контроле пацијента у редовним интервалима; осигурају придржавање савјета.

ВАЖНО је имати у виду да многе жене жртве сексуалног насиља не заврше успјешно 28 дана превентивног режима, што је потребно како би терапија била ефикасна. То је због тога што ХИВ ПЕП изазива мучнину и повраћање, те може изазвати болне мисли о силовању и може бити превладан другим питањима у животима жртава. Режими базирани на два лијека (приправци са фиксним дозама) генерално имају предност у односу на режиме три лијека, и то давањем приоритета лијековима који имају блаже нуспојаве.

сексуално преносиве болести:

• • • •

кламидија гонореја трихомонас сифилис, зависно од преваленције. Избор лијека и режима треба бити у складу са смјерницама у земљи! Како би се избјегло непотребно одлагање, пресумптивни третман пожељнији је у односу на тестирање на СПИ; стога се тестирање прије третмана не препоручује. Вакцину за хепатитис Б без хепатитис Б имуноглобулина треба понудити у складу са смјерницама у земљи! Здравствени радници треба да узму крв ради одређивања статуса хепатитиса Б прије давања прве дозе вакцине. Уколико је присутна резистенција, даља вакцинација није потребна.

Радни материјал 23. Интервенције везано за психолошко/ментално здравље Неспецијализована заштита •

Тамо гдје су доступне могућности упућивања, пацијентице/жртве родно заснованог насиља са постојећим дијагностикованим менталним поремећајем или менталним поремећајем треба да буду упућене специјализованим пружаоцима здравствених услуга за психолошке интервенције/интервенције везане за ментално здравље (центри за ментално здравље у заједници).

•

Неке од интервенција за заштиту менталног здравља могу бити пружене у примарној здравственој заштити.

•

У пружању ове врсте здравствене заштите треба пратити добру клиничку праксу.

•

Потребно је поштовати приватност пацијентица које имају менталне и/или неуролошке поремећаје, одржавати добар однос нестигматизујући пацијентице и подржавајући их (СЗО мхГАП).

•

У здравственим установама са ограниченим или никаквим могућностима упућивања, психолошка прва помоћ пружа тек базични облик психолошке подршке који одговара нивоу примарне здравствене заштите.

•

тјешење особа и помоћ да се осјећају смирено;

•

помагање особама у смислу информација, услуга и социјалне подршке; те

•

заштита особа од даљње опасности

Системи упућивања •

Посебно је важно имати могућност упућивања пацијентица на социјалне службе и невладина удружења која се баве овом проблематиком, а у складу са установљеним протоколима о сарадњи и законским обавезама.

Психолошка прва помоћ •

пружање практичне његе и помоћи, која се не уплиће;

•

процјена потреба и проблема;

•

помоћ особама у рјешавању основних потреба (на примјер храна и вода, информације);

•

слушање особа, али невршење притиска на њих да причају;

МОДУЛ 10. ПРОЦЈЕНА РИЗИКА И ПЛАНИРАЊЕ СИГУРНОСТИ Преглед модула Трајање модула

45 минута

Циљ модула

Пружити полазницима знања и вјештине да разумију важност процјене ризика и планирања сигурности.

Главне поруке

Здравствени радници играју важну улогу у пружању подршке жртвама родно-заснованог насиља кроз њихово упућивање другим пружаоцима услуга/услугама, према потреби.

Литература

Главни елементи модула и методологија

• Презентација предавача (PPT слајдови 1-10, подјела радног материјала 24) • Презентација предавача (PPT слајд 11, подјела радног материјала 25)

Материјали за сесију обуке

PowerPoint презентација Модул 10 Радни материјали: Радни материјал 24. Процјена ризика и планирање сигурности Радни материјал 25. Индивидуални план сигурности за жене које су доживјеле насиље интимног партнера или других чланова породице – урнек

Напомене за предаваче

Радни материјали Радни материјал 24: Процјена ризика и планирање сигурности Здравствени стручњаци требају бити обучени да разумију факторе ризика за понављање или ескалацију насиља, да проводе процјене ризика и сачињавају план сигурности. Неопходно је испитати кључне факторе или кораке у процјени ризика у контексту Републике Српске (нпр. развод, трудноћа, ескалација насиља, културолошки фактори, ухођење и сексуални напад). План сигурности за жртву родно заснованог насиља треба израдити тим породичне медицине, са нагласком на рад медицинских сестара у координацији с другим дионицима – центрима за социјални рад, невладиним организацијама и слично.

Разумијевање ризика од понављања или ескалације насиља Раније насиље над женама, дјецом и осталим члановима породице, као и бивши партнери – Сагледати историјат злостављања, облике и узорке примјењиваног насиља, као и раније осуде или пријаве полицији. Починиоци који су чинили учестало, озбиљно насиље (као што је кориштење оружја или дављење жртве) представљају посебну опасност. Раније насиље изван породице – Нпр. против особља пружаоца услуга или органа власти, указује на општу тенденцију примјене насиља и ван куће. Растава и развод – Случајеви су високог ризика. Дјела насиља почињена од стране других чланова породице починиоца – Могу бити кориштена за контролу жртве и учинити јој ситуацију немогућом за бијег. Посједовање и/или употреба оружја – Законито или незаконито посједовање оружја повећава ризик од оружаног насиља, посебно

када је починилац користио оружје или пријетио употребом оружја у контексту ранијих епизода насиља. Злоупотреба алкохола или дрога – Сама по себи није узрок насиља, али може смањити праг толеранције и тиме допринијети ескалацији насиља. Пријетње – Увијек треба озбиљно схватити. Погрешно је претпоставити да особа која „само” пријети није опасна – у ствари, тешком насиљу често претходе пријетње. Конкретно, пријетње убиством треба озбиљно схватити: у многим случајевима када су жене убијене од стране интимних партнера, у више наврата им је он пријетио убиством прије самог убиства. Изузетна љубомора и посесивност – Починиоци који убију или тешко повриједе своју партнерицу често су опсједнути жељом да је посједују и контролишу, те сваког другог ко се нађе близу њихове партнерице сматрају супарником и њу стално оптужују за невјеру. Изузетно патријархални концепти и ставови – На примјер став да жена или дјевојка мора слушати свога мужа, брата или оца, који је глава породице, или поштовати ригидне концепте части и сексуалности. Прогањање и психолошки терор (ухођење) – Многи починиоци нису спремни прихватити раздвајање од партнерице и покушавају то спријечити свим средствима, укључујући и насиље. То може довести до насиља и пријетњи које почине чак и неколико година након раставе. Опасност за дјецу – Дјеца су посебно изложена ризику током раздвајања и развода. Агресија злостављача над партнерицом може се проширити и на дјецу: он се може осветити њиховим злостављањем или чак убиством. Дакле, планирање сигурности увијек мора укључивати и дјецу. Непоштивање забране приласка који су издали суд или полиција – Указује на ситуацију високог ризика јер показује да починилац није вољан промијенити своје понашање. Могући окидачи – Могу довести до изненадне ескалације насиља, укључујући промјену у

односима; на примјер, када се жена запосли против партнерове воље, када затражи помоћ или поднесе захтјев за развод.

Провођење процјене ризика Један од најчешће кориштених инструмената за процјену ризика од убиства жене од стране садашњег или бившег партнера је Campbell процјена ризика (2004.). Процјена се састоји од два елемента: 1. Календар, у који жена треба биљежити учесталост и јачину (на скали од 1-5) насилних инцидената који су се догодили у току године; 2. Листа од 20 питања на која треба одговорити са да или не. Питања се односе на значајне факторе ризика као што су растава, употреба оружја или злостављање током трудноће, као и факторе мањег ризика (нпр. мушкарац и жена никад нису живјели заједно или жена никад није остала у другом стању са починиоцем).

Пружање подршке пацијентици у изради плана сигурности Здравствене установе требају иницирати везе са групама подршке и успоставити механизме упућивања како би олакшали пружање даље подршке женама које су доживјеле насиље интимног партнера (СЗО 2005.). Пружаоци здравствених услуга требају женама осигурати потпуне информације о постојању сигурних мјеста гдје жена може отићи, као нпр. код пријатеља или родбине. Такођер их могу упутити на склоништа за жене или женске организације које им могу помоћи, тамо гдје такве организације постоје. Неопходно је да постоји пуна координација између здравствених институција, центара за социјални рад и невладиних организација у Републици Српској.

Радни материјал 25. Индивидуални план сигурности за жене које су искусиле насиље од интимних партнера или других чланова породице урнек Пацијент___________________ Здравствени радник__________________________ Датум___________________ ре-евалуација (датуми)________________ 1. Ако је моја или сигурност моје дјеце у опасности код куће, ја могу ићи___________________ или___________________________или ( одлучите о овоме и ако не очекујете још један насилни чин). 2. У насилним или пријетећим ситуацијама сигуран пут ван је__________________________ (нпр која врата, прозори, лифт, степенице или излаз се могу користити у случају нужде). 3. Ако се свађа чини неизбјежном, покушаћу бити у просторији из које лако могу изаћи. Покушаћу избјегавати просторије у којима се може налазити оружје. 4. Могу говорити о насиљу са сљедећим особама_______________________________ и замолити их да позову полицију ако чују сумњиву буку у мојој кући: 5. Могу користити (нпр знак, ријеч) _____________________________као лозинку са дјецом или пријатељима, тако да они могу позвати помоћ. 6. Ако мој партнер више не живи са мном, могу осигурати своју сигурност код куће (браве, кључеви, алармни систем итд)___________________________________________________ 7. Могу држати ручну торбу / сигурносну торбу (мјесто у кући / код куће пријате ља):_______________________________________________________________ 8. Сљедеће ствари су ми потребне у случају брзог одласка од куће (садржај сигурносне торбе): • новац / готовина • додатни пар кућних и ауто кључева • резервна одјећа • лична хигијена • мобилни телефон, важни бројеви телефона, телефонска картица • рецепти за лијекове • важни документи / картони (пасош / лична карта, картон здравственог осигурања итд.) • омиљене дјечје играчке • друго 9. Здравствени радник ми је рекао/ла да : • Ја нисам одговорна за насилничко понашање мог партнера, али да могу одлучити како побољшати своју и сигурност моје дјеце. • ја заслужујем боље од овога: ја и моја дјеца имамо право да водимо сигуран живот без страха. • је насиље кривично дјело и да га могу пријавити полицији. • Постоје ограничења / забране и знам како могу затражити иста. • Постоје мјеста на којима се може добити подршка: ____________________________________ 10. Здравствени радник је предложио / сложили смо се да се могу наставити носити с проблемом код сљедећих пружаоца помоћи: _________________________________________________ 11. Могу чувати овај сигурносни план а да не угрозим своју и сигурност своје дјеце код:_______ ______________________________________________________________

МОДУЛ 11. ДОКУМЕНТОВАЊЕ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА Преглед модула Трајање модула

1 сат и 30 минута

Циљ модула

•

Да се објасни зашто је потребно документовати роднозасновано насиље • Пружити полазницима преглед различитих корака укључених у - евидентирање и разврставање повреда, - документовање родно-заснованог насиља, - пружање медицинско-правних услуга (подузимање форензичког прегледа, пружање доказа на суду),и - похрањивање података о пацијенту.

Главне поруке

• Документација о насиљу је потребна из перспективе пружаоца здравствене заштите, пацијента и добре клиничке његе. • Здравствени радници требају пажљиво описати све повреде које прегледају и оцијене, укључујући и врсту, број и мјесто повреда, користећи мапу тијела. • Интерпретацију повреда за медицинско-правне сврхе треба да уради обучени форензички специјалиста. • Механизми за документацију укључују руком писане биљешке, дијаграме, мапе тијела и фотографије. Фотографије могу допунити али, не би требале замијенити друге облике документовања. • Тамо гдје је почињено кривично дјело, форензичке узорке треба прикупити пажљиво и што је раније могуће. • Евиденције пацијената и информације треба чувати као строго повјерљиве и на сигурном мјесту.

Литература

Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље у Републици Српској – Ресурсни пакет, под-поглавље 8.3 Додатна литература: СЗО 2003.

Главни елементи модула и методологија

• Презентација предавача (PPT слајдови 1-7, подјела радног материјала 26) • Презентација предавача (PPT слајд 8, подјела радног материјала 27, Анекс 1) • Презентација предавача (PPT слајдови 9-13)

Напомене за предаваче

Када дистрибуирате контролне листе за документовање насиља (радни материјал 27), можда ћете хтјети олакшати размјену у групи како би разговарали о радној пракси учесника. Могућа питања за дискусију укључују: Да ли контролну листу сматрате корисном за ваш рад? Користите ли сличне обрасце за документовање у свом свакодневном раду? Да ли постоје изазови у документовању родно-заснованог насиља које сте искусили? Како би се они могли превазићи? Предавач треба проширити PPT слајдове за овај модул у складу са временом које има на располагању за овај модул, темама које треба покрити, личним склоностима и активностима које је планирао/ла.

Материјали за сесију обуке

PowerPoint презентација Модул 11 Радни материјали: Радни материјал 26. Документовање родно заснованог насиља Радни материјал 27. Контролна листа за документовање случајева родно заснованог насиља Анекс 1. Образац за документовање родно заснованог насиља (СЗО)

Радни материјали

прегледом, бесплатно. Напомена са изјавом у медицинској документацији треба да се прочита жртви насиља или особи која је у пратњи жртве и мора да буде потписана од стране одрасле жртве или пратиоца уколико жртва није пунољетна;

Радни материјал 26. Документовање родно заснованог насиља Према Општем протоколу о поступању у случајевима насиља у породици у Републици Српској, у свим случајевима сазнања о случајевима насиља у породици, здравствена установа-овлашћено лице поступа на сљедећи начин:

•

Поступити у складу са Протоколом, релевантним законима и другим прописима који се односе на здравље у циљу заштите жртава насиља, те прикупити, евидентирати и сачувати доказе у складу са Законом о евиденцији и статистичким истраживањима у области здравствене заштите (Службени гласник Републике Српске бр 53/07.); У случају сумње на било какав облик насиља, то би требало да буде забиљежено у медицинској документацији и медицинска документација треба да буде издата на основу чињеница добијених и утврђених

•

Документовање насиља треба да се уради од стране здравственог радника. Медицинска документација даје директне доказе насиља и злостављања, и важна је за потребе судског процеса. Медицинска документација мора бити пажљиво чувана, и мора да садржи сљедеће информације: основне податке, податке о физикалном прегледу, лабораторијске и друге дијагностичке процедуре, као и напомену о евалуацији, упућивању и праћењу. Медицинска документација мора да се достави надлежним органима за потребе инспекције;

•

На основу евиденције о предузетим радњама, саставити консолидовани извјештај и доставити га Министарству породице, омладине и спорта на начин и у року прописаном Законом о заштити од насиља у породици и Правилником о садржају евиденција и извјештаја о насиљу у породици;

•

Када су жртве насиља у породици дјеца, обезбједити приступ медицинској документацији надлежним органима (центар за социјални рад, полиција, тужилаштво, судови) и пружити им подршку у прикупљању свих релевантних података; одговорити на позив суда и дати стручни налаз и мишљење у вези са медицинским индикацијама или симптомима насиља над дјететом, повезујући симптоме насиља са понашањем особе под сумњом да је починилац насиља, психијатријским статусом починиоца насиља, и способношћу дјетета да свједочи у процесу, те дати мишљење о ризицима свједочења и најпогоднијим начинима да се узме исказ од дјетета.

Радни материјал 27. Контролна листа за документовање родно заснованог насиља •

Прикупити и евидентирати информације о жртви родно заснованог насиља, укључујући: демографске информације (име и презиме, доб, пол), добијени пристанак, анамнезу (општа здравствена и гинеколошка анамнеза), исказ о инциденту, резултате физикалног прегледа, тестове и резултате, план лијечења, дате или преписане лијекове, понуђене информације за жртву, упутнице.

•

Прикупити и евидентирати исцрпне информације о родно заснованом насиљу, укључујући:

• • • • • •

Доказе о наводном прекршају; Историју других инцидената, укључујући са претходним партнерима; Везу између жртве и починиоца; Врсту насиља; Свједоке присутне током инцидента, укључујући дјецу; Да ли је кориштено оружје (како и која врста).

•

Детаљно описати све откривене повреде. Користити посебне обрасце и мапе тијела ради што тачнијег представљања.

•

Такођер забиљежити емоционалне и психолошке симптоме.

•

Забиљежити шта жртва говори користећи се њеним ријечима.

•

Документовати своје сумње и доказе о њима.

•

Информисати жртве/преживјеле о могућој употреби евиденције и добити сагласност за њену употребу.

•

Чувати сву евиденцију на сигурном и тајном мјесту. Смјернице у свакој земљи ће диктирати колико ће свеобухватна та евиденција бити.

•

Одвојити довољно времена за уношење података у систем.

МОДУЛ 12. КРЕИРАЊЕ РЕФЕРАЛНИХ ПУТЕВА ИНТЕГРИСАНИХ У ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ Преглед модула Трајање модула

1 сат и 30 минута

Циљ модула

Пружити полазницима знања и вјештине да: • Разумију законске одредбе везано за упућивање и обавезно пријављивање • разумију важност система упућивања у олакшавању приступа мулти-секторским услугама за жртве родно-заснованог насиља, • уче о актерима, захтјевима за ефикасно упућивање, и корацима за развој и имплементацију система упућивања, и • уче о практичним ресурсима за здравствене раднике и пацијенте како би се олакшало упућивање.

Главне поруке

•

• •

•

Систем или механизам упућивања пружа свеобухватан институционални оквир за мултисекторску сарадњу која повезује различите владине, невладине и, према потреби, међународне организације, са свеобухватним циљем да се осигура заштита и помоћ жртвама, превенција родно заснованог насиља и процесирање починилаца („3 п“). Механизми упућивања је од користи како пацијентима који су доживјели насиље тако и здравственим радницима. У циљу осигурања одрживости и ефикасности, рад механизама за упућивање треба бити утемељен у законодавству или стандардизованим протоколима који дефинишу улоге и одговорности за све укључене организације. Ефикасно упућивање захтијева да здравствени радници буду упознати с постојећим системом упућивања и услугама те да подрже пацијента у идентификацији најбоље опције. Кључни актери укључени у системе упућивања поред здравственог сектора обично укључују специјализоване услуге за жене, опште услуге подршке, полицију и правосуђе. У недостатку система формалног упућивања, здравствени радници могу користити накнадне заказане контроле за провјеру добробити пацијента, могу размотрити успостављање основних услуга унутар институције, и упутити пацијента другим познатим пружаоцима услуга, евентуално помоћу директорија упућивања.

Литература

Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље у Републици Српској – Ресурсни пакет, поглавље 6 Додатна литература: Истанбулска конвенција и извјештај с појашњењима, UNFPA 2010, IPPF 2010

Главни елементи модула и методологија

• Презентација предавача (PPT слајдови 1-10, подјела радног материјала 28) • Презентација предавача (PPT слајдови 11-13, подјела радног материјала 29) • Презентација предавача (PPT слајдови 14-17, подјела радног материјала 30) • Олуја идеја: мапа ума • Презентација предавача (PPT слајдови 18-21, подјела радног материјала 31) • Презентација предавача (PPT слајд 22, подјела радног материјала 32)

Напомене за предаваче

Мапа ума: систем упућивања – 20 минута На средини великог папира написати ријеч „жртва“ великим словима и заокружити је. Ово представља средиште. Замолите учеснике да размијене идеје о томе гдје жртва може тражити помоћ или гдје може бити упућена. Записивати идеје у виду ријечи или кратких фраза око средишта. Повезати сличне коментаре, или коментаре на коментаре, линијом или стрелицом, како би се средиште даље гранало. Кад се исцрпи мрежа могућих услуга, пређите на сљедећи ниво и замолите учеснике да идентификују улоге и одговорности сваке од услуга. Предавач треба проширити PPT слајдове за овај модул у складу са временом које има на располагању за овај модул, темама које треба покрити, личним склоностима и активностима које је планирао/ла.

Материјали за сесију обуке

PowerPoint презентација Модул 12 Радни материјали: Радни материјал 28. Упућивање и пријављивање Радни материјал 29. Кораци за осигуравање ефикасног упућивања Радни материјал 30: Законске одредбе о упућивању и извјештавању о родно заснованом насиљу Радни материјал 31. Актери укључени у реферални систем Радни материјал 32. Успостављање ефикасног система упућивања

Радни материјали Радни материјал 28. Упућивање и пријављивање

У многим земљама обавезно пријављивање примјењује се примарно у случајевима злостављања дјеце и малољетника, али у неким се ова обавеза протеже и на пријављивање насиља интимног партнера.

Упућивање Процес како жена ступа у контакт са индивидуалним стручњацима или установама везано за свој случај, и начин на који стручњаци и установе комуницирају и раде заједно како би жени пружили свеобухватну подршку. Партнери у рефералној мрежи обично укључују разне владине службе, женске организације, организације у заједници, медицинске установе и друге (UNFPA 2010.). Реферални систем Свеобухватан институционални оквир који повезује различите субјекте са добро дефинисаним и описаним мандатима (мада се они у неким случајевима преклапају), одговорностима и овлаштењима у мрежи сарадње, са укупним циљем да се осигурају заштита и помоћ за жртве како би им се помогло у њиховом потпуном опоравку и оснаживању, превенција родно заснованог насиља и процесирање починилаца. Пријављивање случајева родно заснованог насиља Откривање инцидента/случаја везаног за родно засновано насиље од стране једног пружаоца услуга према другом; размјена информација о случају са другом установом/ организацијом током процеса упућивања. Пријављивање се само може провести уз и унутар оквира сагласности коју је дала жртва, уз тек неколико изузетака. Обавезно пријављивање Односи се на законодавство које постоји у неким земљама, а које од појединаца, или одређених појединаца као што су здравствени радници, тражи да пријаве (обично полицији или правосудном систему) сваки инцидент стварног или могућег насиља у породици или насиља интимног партнера.

Радни материјал 29. Кораци за осигуравање ефикасног система упућивања •

Одржавати ажуриран директориј установа/организација које пружају услуге женама жртвама родно заснованог насиља. Директориј мора садржавати назив институције, име контакт особе, адресу, друге контакт информације, те листу услуга које установа пружа.

•

Процијенити гдје би било корисно упутити жртву родно заснованог насиља, у складу са установљеним потребама и жељама.

•

Информисати жртву о могућности упућивања другим пружаоцима услуга, према захтјеву и/или потреби.

•

Добити сагласност од жртве за даље упућивање, прије предузимања било каквих других корака.

•

Разјаснити са жртвом које информације ће бити прослијеђене другим пружаоцима услуга, а које ће остати тајне (навести ако постоје релевантни законски прописи/ ограничења).

•

Дати жртви комплетне и тачне информације о пружаоцима услуга, укључујући сљедеће: КО – која установа/организација пружа услуге жртвама родно заснованог насиља, контакт информације особе (име, број телефона) коју се може прву контактирати ШТА – коју врсту подршке жртва може добити од одређеног пружаоца услуге, те информације о цијени коштања те услуге. ГДЈЕ – гдје тачно се налази (тачна адреса) одређена услуга.

•

Даље упућивање вршити у складу с избором жртве.

•

Уз упутницу написати и кратак извјештај и обавити телефонски разговор са другим пружаоцем услуга, како би се избјегло да жртва мора понављати своју причу и

одговарати на иста питања више пута, чиме изнова пролази кроз психолошку трауму изазвану насилним чином.

•

Подстаћи аутономију жртве кроз оснаживање да сама оде до услуге у коју је упућена.

•

Ако је потребно и могуће, отпратити жртву до услуге у коју је упућена.

•

Објаснити жртви да се може поново вратити и тражити подршку. Поменути ово на сљедећем термину.

•

Објаснити жртви какав је план праћења њеног здравственог стања.

•

Размијенити контакт информације за даље праћење.

•

Завршити подршку или када је постигнут најбољи могући исход (жртва је упућена на другог пружаоца услуга) или када се потребе/жеље жртве/преживјелог промијене.

•

Склопити споразуме и протоколе о рефералном процесу са релевантним услугама/установама, са јасно назначеним одговорностима свих учесника.

•

Осигурати да су процедуре дијељења информација и упућивања између услуга/ установа конзистентне и да је особље упознато с њима.

Радни материјал 30: Законске одредбе о упућивању и пријављивању родно заснованог насиља Закон о заштити од насиља у породици успоставља обавезу за све субјекте заштите да, у складу са обавезом пријављивања насиља у породици, поднесу пријаву надлежном органу независно од тога што је радња насиља у породици извршена први пут и што, по њиховој субјективној процјени, представља само случајну епизоду у породичном животу починиоца и жртве.

Општи протокол о поступању у случајевима насиља у породици у Републици Српској У свим случајевима када постоји сазнање о случају насиља у породици, здравствена установа/овлашћена особа ће поступити како слиједи: - у случају сумње или сазнања о насиљу у породици, када жртва насиља у породици дође сама у здравствену установу, запослени у здравственим установама дужни су:

•

пријавити полицији сумњу или сазнање о насиљу у породици, без одлагања;

•

са посебном пажњом разговарати са жртвом насиља, обезбиједити приватност, сазнати што више околности у вези са повредом или здравственим стањем жртве и упутити жртву на центар за социјални рад. У случају потребе упутити жртву насиља на даљу обраду. У случају доласка жртве насиља у службу хитне помоћи, обратити посебну пажњу на повреде и цјелокупно стање жртве које би могло упућивати на насиље у породици;

•

у случају сумње или сазнања да је жртва насиља лице са менталним сметњама, лице упутити на лијечење према члану 12. Закона о заштити лица са менталним поремећајима (Службени гласник Републике Српске број 46/04). Уколико је жртва насиља у породици лице лијечено

од алкохолизма и других зависности, по потреби је упутити на лијечење и о томе обавијестити центар за социјални рад и полицију;

•

у случају сумње или сазнања да је насиље у породици починило лице са менталним сметњама, лице упутити на лијечење према члану 22. Закона о заштити лица са менталним поремећајима

- На основу евиденције о предузетим радњама, саставити консолидовани извјештај и доставити га Министарству породице, омладине и спорта на начин и у року прописаном Законом о заштити од насиља у породици и Правилником о садржају евиденција и извјештаја о насиљу у породици; - Када су жртве насиља у породици дјеца:

•

Идентификовати и одмах пријавити полицији чињенице на којима почива сумња или сазнање да је насиље у породици почињено над дјететом;

•

Информисати представника центра за социјални рад о чињеницама које упућују на сумњу да је дијете било предмет насиља у породици и да је полиција о томе обавијештена.

Закон о кривичном поступку Републике Српске дефинише обавезу пријављивања кривичног дјела. Према одредби члана 221, службена и одговорна лица у свим органима власти у Републици Српској, јавним предузећима и установама дужна су да пријаве кривична дјела о којима су обавијештена или о којима сазнају на неки други начин. У таквим околностима, службено и одговорно лице предузеће мјере да се сачувају трагови кривичног дјела, предмети на којима је или помоћу којих је учињено кривично дјело и други докази о њима и обавијестиће о томе, без одгађања, овлашћено службено лице или тужилаштво (став 1). Здравствени радници, наставници, васпитачи, родитељи, старатељи, усвојиоци и друга лица која су овлашћена или дужна

да пружају заштиту и помоћ малољетним лицима, да врше надзор, одгајање и васпитавање малољетника, а који сазнају или оцијене да постоји сумња да је неко малољетно лице жртва сексуалног, физичког или неког другог злостављања, дужни су да о тој сумњи одмах обавијесте овлашћено службено лице или тужиоца. У члану 222. регулисано је пријављивање кривичног дјела од стране грађана. Наиме, према овој одредби, грађанин има право да пријави извршење кривичног дјела. Међутим, у ставу другом наведено је да је свако дужан да пријави извршење кривичног дјела када непријављивање кривичног дјела представља кривично дјело, чиме право грађана на пријављивање прелази у обавезу пријављивања кривичног дјела у наведеним случајевима.

Радни материјал 31. Актери укључени у реферални систем Специјализоване службе за подршку женама Учешће женских организација у међуресорном одговору на родно засновано насиље је од посебног значаја. Ове организације често имају дугогодишње искуство у одговору на РЗН. Надаље, због своје улоге пружалаца директних и специјализованих услуга, ове организације добро су позициониране не само у контексту пружања бројних услуга него праћења жртве у цјелокупном процесу. Оне се у свом раду надопуњују, али не могу бити замјена службама опште подршке у јавном сектору. Специјализоване службе подршке жртвама РЗН могу пружити широки спектар услуга, укључујући женска склоништа, женске линије за помоћ, женске центре, различите врсте нерезиденцијалне подршке, као и посебно конципиране услуге жртвама сексуалног насиља. Опште службе подршке Опште службе подршке односе се на помоћ која се организује и финансира у јавном сектору. Ова помоћ је дугорочна и није усмјерена само на жртве, него становништво уопште. Осим здравствених услуга, ове услуге обухватају: стамбено збрињавање, финансијску подршку и друге социјалне услуге, услуге запошљавања, школовања или накнаде за дијете. Конкретно, здравствене и социјалне службе често су прва контакт тачка за жртве РЗН. Из тог разлога, морају бити адекватно оспособљене за задовољавање њихових дугорочних потреба. Запослени треба да буду упознати са различитим облицима РЗН, специфичним потребама жртве и методама реаговања на подржавајући начин (члан 20. Истанбулске конвенције и Извјештај с објашњењима). Полиција и правосуђе Полиција и систем правосуђа истражују и процесирају случајеве РЗН који представљају кривична дјела или прекршаје према важећим законима и утврђују одговорност

оптуженог лица. Због тога је важна обука полицајаца, тужилаца и судија у области РЗН и одговора на насиље. Жртве треба да имају приступ одговарајућој заштити и бесплатној правној помоћи. Исто тако, с њима се мора поступати и разговарати на сензибилан, уљудан начин како би се избјегао ризик од даље трауматизације. Суочавање са починиоцем могуће је избјећи увођењем одвојених чекаоница у судовима.

Радни материјал 32. Успостављање ефикасног рефералног система Провођење ситуационе анализе и мапирање постојећих услуга Препоручује се провођење свеобухватне ситуационе анализе у циљу процјене укупне законске и институционалне околине за успостављање рефералног система. Циљ је добити свеобухватну слику о доступним услугама и недостацима система. Успостављање рефералног система не подразумијева развој нових услуга, већ више идентификовање постојећих услуга и агенција које ће чинити дио рефералног система.

Успостављање директорија рефералних институција Информације прикупљене кроз мапиранје пружаоца услуга у домену родно заснованог насиља треба организовати у један реферални директориј, који ће укључивати:

•

Контакт информације

•

Информације о врстама услуга

•

Циљну популацију (којој се пружају услуге) и критерије подобности, ако постоје

Примјерци оваквог директорија, који ће се редовно ажурирати, требају бити доступни свом здравственом особљу које долази у интеракцију са женама пацијентима, како би га могли користити као основу за даље упућивање.

Формализовање партнерства Реферални системи за жртве родно заснованог насиља најефикаснији су ако су засновани на формалном споразуму о сарадњи између свих укључених организација. Такав споразум може бити у облику меморандума о разумијевању или мултисекторског протокола. Главни циљ таквог документа је формализација сарадње међу организацијама и да се дефинишу

одговарајуће улоге и одговорности, основна начела пружања услуга, као и реферални путеви (нпр. коме упутити жртву, када, гдје и како). Споразум треба бити предмет расправе свих учесника у рефералном систему и треба да га потпишу особе овлаштене за заступање установа/организација.

Информативни материјали за особље и пацијенте Информисање пацијената о расположивим услугама је веома важно у идентификацији најприкладније опције. Писани информативни материјали који се дијеле женама треба да буду дискретни како би се избјегло да их починиоци пронађу. Примјери материјала су: постери с којих се информативни дијелови могу отцијепити, леци или брошуре, џепни списак корисних телефонских бројева, телефонски бројеви штампани у облику бар кода на наљепницама, на балзаму за усне или другим ситницама, информације о службама подршке унутар привјеска за кључеве итд.

МОДУЛ 13. МОНИТОРИНГ И ЕВАЛУАЦИЈА ИНТЕРВЕНЦИЈА ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА У ОБЛАСТИ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА Преглед модула Трајање модула

30 минута

Циљ модула

Пружити полазницима сазнања о: • критеријима за мониторинг и евалуацију, • разлозима за провођење мониторинга и евалуације • оквиру за редовни мониторинг, и • етичким разматрањима при евалуирању интервенција против родно заснованог насиља.

Главне поруке

• Мониторинг и евалуација интервенција против родно заснованог насиља омогућују здравственим стручњацима да одржавају и унапређују квалитет свог рада. • Током мониторинга и евалуације процјењују се сљедећи критерији: - Релевантност - Ефективност - Ефикасност - Утицај - Одрживост • При прикупљању података о осјетљивим темама као што је родно засновано насиље често се јављају бројна етичка питања и недоумице везано за сигурност.

Литература

Јачање одговора здравственог система на родно засновано насиље у источној Европи и централној Азији – Ресурсни пакет, UNFPA WAVE, 2014.

Главни елементи модула и методологија

• Презентација предавача (PPT слајдови 1-8)

Материјали за сесију обуке

PowerPoint презентација Модул 13

Напомене за предаваче

МОДУЛ 15. ЕВАЛУАЦИЈА И ЗАТВАРАЊЕ ОБУКЕ Преглед модула Трајање модула

60 минута

Циљ модула

• Процијенити корисност обуке • Завршити обуку

Методологија

• Испуњавање упитника за евалуацију обуке • Повратне информације од учесника

Материјали за сесију обуке

Радни материјали: Радни материјал 33: Упитник за евалуацију обуке

Радни материјал 33. Упитник за евалуацију обуке

Прилози: Презентације Модул 1. Увод

Модул 2. Стање у Републици Српској

Модул 3. Законодавни и регулаторни оквир

Модул 4. Концепт родно заснованог насиља

Модул 5. Начела и стандарди за пружање услуга

Модул 6. Препознавање случајева родно заснованог насиља

Модул 7. Комуникација са жртвама родно заснованог насиља

Модул 8. Подршка прве линије

Модул 9. Љекарски преглед и њега

Модул 10. Процјена ризика и планирање сигурности

Модул 11. Документовање родно заснованог насиља

Модул 12. Креирање рефералних путева интегрисаних у здравствену заштиту

100

101

Модул 13. Мониторинг и евалуација

102

103

104

Ensuring reproductive rights for all Адреса: Змаја од Босне б.б. 71 000 Сарајево Босна и Херцеговина Телефон: +387 33 293 570 Факс: +387 33 552 330 E-mail: bosnia-herzegovina.ofﬁce@unfpa.org Web: ba.unfpa.org twitter.com/unfpabih facebook.com/UNFPABiH