9. Savetovanje usmereno na rešenje

Autori ovog pristupa su prepoznali da se klijentovi problemi ili teškoće ispoljavaju nekonzistentno, da osoba ima momente u životu kada uspešno funkcioniše uprkos problemima. Zato su zaključili da je važno razmišljati i istraživati ove situacije izuzetaka, kada problem ne ometa značajnije osobu. U telefonskoj/ digitalnoj komunikaciji može se primenjivati na sledeći način: -Ustanovljavanje „najboljih nada“– šta onaj koji poziva želi da dobije pozivom? -Identifikujte situacije kada su „najbolje nade“ ili „željene budućnosti“ već prisutne u sadašnjosti, makar u nekoj meri (npr.ako je problem klijenta vezan za komunikaciju u porodici koje su to situacije kada se porodica okuplja bez svađe). -Identifikujte resurse - „primećivanje i imenovanje“onoga što onaj koji zove već radi, a korisno je. -Željene budućnosti bi trebalo da budu pozitivne - o onome što se želi, a ne o onome što se ne želi, male ali primetne, značajne za onog ko zove, realistične. Prepoznaje se da je za njih potreban naporan rad.

Ovaj pristup je najprimenljiviji kada pozivalac ima konkretan cilj ili želi da razreši konkretan problem. On nudi spektar korisnih, praktično primenljivih tehnika koje povećavaju klijentovu spremnost da se fokusira na budućnost i na rešenja

“Zamislite da ste otišli na spavanje, i čudo se dogodilo preko noći, i kada ste se probudili vaš problem je nestao. Kako ćete znati da problema više nema? Šta je drugačije ovog jutra?

Šta se promenilo u vašem životu? Ova tehnika pomaže da se bolje razume problem, kako on utiče na osobu, obezbeđuje motivaciju za njegovo prevazilaženje, zamišljanjem kako bi izgledao život bez tog problema.

“Posle svega što ste prošli, pitam se šta vam je pomoglo da se nosite sa tim , da “plivate” u tome? Šta vam je pomoglo da izdržie kroz sve ovo?” Ova pitanja postižu da klijent identifikuje resurse koji su im dostupni, uključujući i unutrašnje snage kojih osoba često nije svesna.

Praktičar može istraživati izuzetke pitanjima klijentu da prizove momente kada problem nije bio aktuelan, ili kada su funkcionisali dobro uprkos problemu. Zajednički istražuju šta je u tim momentima bilo drugačije. To može usmeriti traganje za rešenjima problema i ohrabriti klijenta uvidom da postoje periodi kada je manje bespomoćan i kada se može bolje nositi sa problemom. Pomaže posebno u situacijama kada se klijent oseća preplavljenim.

“Na skali od 1 do 10 kako vi ocenjujete svoju sposobnost da ostvarite ovaj cilj?”

“Od 1 do 10 ocentite svoj napredak u traženju posla”, “Ocenite svoj aktuelni nivo sreće na skali od 1 do 10?” isl.

Ovaj alat pomaže da se osvetle osećanja klijenta, usmeri razgovor i postave ciljevi u skladu sa tim kako klijent doživljava svoju spremnost da radi na rešavanju problema. Ovaj pristup je neosuđujući, zasnovan na empatiji, klijent sam bira svoje ciljeve, praktičar ga osnažuje da prepozna svoje snage i resurse, koliko god oni skromni bili. Treba imati u vidu da isključiva fokusiranost na budućnost i rešenja za klijenta sa kompleksnijim traumatskim iskustvima može biti frustrirajuća, jer mu je potrebno da proradi ono što ga je povredilo u prošlosti. Zbog toga je značajno kombinovati ovaj pristup sa tehnikama aktivnog slušanja, na način koji prati aktuelne potrebe klijenta, da bi se uspostavio odnos poverenja i radni savez.