5. O programu obuke “Bazični koncepti za alternativnu podršku u krizi”

U sistemu socijalne zaštite postoji više akreditovanih programa obuke za telefonsko savetovanje i oni su kreirani za rad na specijalizovanim uslugama, koje su namenjene određenoj ciljnoj grupi (deca i mladi, roditelji dece sa smetnjama u razvoju, za žene žrtve nasilja... itd). Sve ove specijalizovane usluge imaju za cilj prevenciju ili zaštitu od nasilja u svim pojavnim oblicima, ili su namenjeni osnaživanju roditeljstva i porodičnog funkcionisanja generalno. Za razliku od ovakvih pristupa razvoju kompetencija profesionalaca, ovaj program koji smo kreirali nudi bazične koncepte telefonske i digitalne savetodavne podrške širokom krugu praktičara, koji bi ovaj model podrške primenjivali u oviru osnovnih stručnih poslova u situacijama krize. Kada kažemo „krize“, mislimo na situacije i stanja koja pogode celo društvo - naciju i često se dese neočekivano, kao što su prirodne katastrofe i nepogode. Ako su u pitanju sociološke pojave u jednom društvu (ratovi, društvene, političke i ekonomske krize itd.) za njih građani nikada nisu pripremljeni, čak i ako postoje realni nagoveštaji.

Ono što fenomen kriza uvek proizvodi, bilo da su prirodne ili izazvane poremećajima u društvu, one uvek proizvode lične krize i razni sistemi imaju obavezu da na njih odgovore, urgentno i efikasno, na način na koji je to moguće u datom trenutku. Lične krize u okviru masivnih kriza su „normalan odgovor na nenormalne okolnosti“ i prepoznate su kao stresna stanja, traumatska iskustva, poststresni traumatski sindromi ili reaktivacija ranijih traumatskih stanja, čiji je okidač nova kriza. U okviru psihološkog aspekta pomoći u krizi praktičari koji komuniciraju sa svojom ciljnom grupom se moraju„naoružati“pravovremenim i aktuelnim informacijama, edukativnim “mini paketima“ koji pozivaocima obezbeđuju bolje razumevanje situacije, kao i poznavanjem cele mreže usluga koje se mogu ponuditi u cilju dodatne podrške u nekom narednom koraku.

Cilj ovog programa je da doprinese da se u okolnostima masivnih kriza obezbedi kontinuitet psihosocijalne podrške svim potencijalnim korisnicima usluga korišćenjem telefonske i digitalne komunikacije, kroz razvoj i unapređenje kompetencija stručnjaka za ovaj vid psihosocijalne podrške.

Poseban cilj 1. Da se polaznici obuke informišu o uticajima i posledicama kriza po fizičko i mentalno zdravlje stanovništva i značaj pružene psihosocijalne podrške. Poseban cilj 2. Da polaznici steknu razumevanje o povezanosti traumatskog iskustva sa životnim funkcionisanjem za vreme i nakon kriza. Poseban cilj 3. Da polaznici programa savladaju metodologiju telefonske/digitalne podrške. Poseban cilj 4. Osvešćivanje negativnih efekata brige o drugima i brige za druge i prevencija sindroma posledica pojačanog stresa na poslu kod profesionalaca, nastalog zbog vanrednih okolnosti u društvu. Kao što je već pomenuto, pandemija izazvana virusom COVID-19 otvorila je potpuno drugačije perspektive kada je u pitanju podrška korisnicima usluga u socijalnoj zaštiti, ali i kada su u pitanju pomagačke profesije uopšte. Potreba da se smanje rizici vezani za prenošenje zaraze aktuelizovala je primenu alternativnih modaliteta preko kojih se uspostavlja kontakt, realizuje razmena, procenjuju potrebe i pruža neophodna podrška. Telefonsko-digitalna komunikacija i stručna podrška ima svoje specifičnosti zbog kojih je potrebno osnaživanje profesionalaca čiji je rad do sada bio baziran na „kontaktu uživo“kroz terenski ili kancelarijski intervju. Zbog toga se ovaj program, s jedne strane, oslanja na bogata iskustva specijalizovanih servisa za telefonsko / digitalno savetovanje, ali ih prilagođava tako da se mogu koristiti u realizaciji osnovnih stručnih poslova. S druge strane, on je oslonjen na dosadašnje iskustvo praktičara, sada stavljeno u jedan novi okvir, uvažavajući pozitivnu praksu, koja se spontano desila ulaskom u period pandemije korona virusa u našoj zemlji. Mnogi sektori društva prepoznali su potrebu za unapređenjem veština u pružanju urgentne alternativne podrške tokom kriza, značaju vođenja struktuiranog razgovora kod davanja dodatnih informacija, upućivanja na druge servise koji građanima mogu rešiti hitna stanja, ali i smanjiti stres, ubrzati put do rešenja problema i uticati na životnu bezbednost generalno. Tokom prethodne godine, nikle su privremeno mnoge hitne službe, “call” centri i servisi za urgentnu pomoć putem dostupnih kanala komunikacije u zdravstvu, prosveti, organizacijama civilnog društva, kao i različiti centri koji su „pokrivali“ potrebe u lokalnoj zajednici. Za nas iz sistema socijalne zaštite koji su angažovani u sektoru brige o deci, mladima i porodici, jedan od izvora gde su pomenute i prepoznate potrebe za razvojem alternativnih modaliteta podrške u krizi su ishodi i preporuke Stručnog skupa „FICE Srbija“ pod nazivom “Licem u lice sa pandemijom COVID-19“ održan novembra 2020. gde su profesionalci

iz oblasti brige o deci i porodici izneli svoja iskustva i potrebe za unapređenjem kompetencija u domenu alternativne podrške u krizi, usled otežanih okolnosti da se uspostavi direktni kontakt između pružaoca podrške i osetljivih kategorija stanovništva. Takođe, na regionalnom planu, kolege iz Hrvatske su istraživali mogućnosti primene digitalne i telefonske podrške u prevenciji posledica po mentalno zdravlje izazvanih traumatskim iskustvima povezanih sa pandemijom i potvrdili pozitivne efekte ovakvog modaliteta rada u okolnostima velikih kriza. Kina, kao jedna od najrazvijenih zemalja danas i sa specifičnim iskustvom u borbi sa pandemijom, napravila je niz istraživanja tokom 2020. g. o posledicama po mentalno zdravlje stanovništva, izazvano kriznom situacijom, i problemima koje je izazivalo odsustvo mogućnosti adekvatne komunikacije sa obe strane, i kod pojedinaca i grupa, ali i kod predstavnika različitih sektora u sistemu društva što govori u prilog potrebe za razvojem preventivnih programa podrške, sa ciljem očuvanja mentalnog zdravlja Dakle, iako je Pandemija COVID-19, inspirisala kreiranje ovog programa, on je osmišljen tako da osnaži profesionalce različitih profila da pruže podršku i u drugim kriznim situacijama (mnoge od njih smo već iskusili, od ratova devedesetih, ekonomske krize, raspada Jugoslavije, bombardovanja, poplava u Obrenovcu, zemljotresa u Kraljevu, epidemije SARS-virusa, svinjskog i ptičjeg gripa, itd.) koristeći model digitalne komunikacije.

Ciljna grupa za obuku u bazičnim veštinama alternativne podrške u krizi su: profesionalci / praktičari iz pomagačkih profesija, pre svega iz oblasti socijalne zaštite, ali i obrazovanja, zdravlja, policije, kao organizacija civilnog društva koji ne pružaju specijalizovane usluge psihoterapije i savetovanja, ali u okviru svojih osnovnih poslova imaju zadatak da uz informaciju pruže i dodatna uputstva(edukuju), upute klijenta i pruže mu psihosocijalnu podršku. S druge strane, krajnji korisnici programa su i svi oni koji pozovu, oglase se, ili na bilo koji drugi način zatraže pomoć i podršku u situaciji krize, kada je nedostupan direktan kontakt sa pomagačima i kada moraju da se oslone na alternativne izvore komunikacije (digitalne i telefonske opcije).