8. Modeli i tehnike savetodavne podrške

Postoje različiti modeli i tehnike koje su kreirane tokom razvoja savetodavnih praksi, ne samo u skladu sa potrebama klijenata, nego i u okviru različitih psiholoških pristupa. U okviru ove teme, odnosno koncepata za alternativnu psiho-socijalnu podršku u kriznim situacijama, prepoznat je određeni broj modela i tehnika koje su se pokazale delotvorne i mogu biti primenjene, ne samo u kontekstu savetovanja, već i tokom svakodnevne komunikacije praktičara sa osobama kojima pružaju podršku.

Proces pružanja podrške se može posmatrati kao izgradnja obostrano zadovoljavajućih komunikacijskih obrazaca, na primer, empatičan odgovor praktičara može podstaći iskreno samoistraživanje klijenta, koje će opet biti praćeno dobrim empatijskim odgovorom savetnika. Sve više se razvija pristup „Mikro savetovanja“(a microcounseling approach), koji se odnosi na sistematski metod razvoja interpersonalnih veština komunikacije. On naglašava jedan od najvažnijih ciljeva savetovanja - da unapredi međusobnu komunikaciju. Namenjen je i profesionalcima u mentalnom zdravlju, ali i pomagačima koji mogu biti različitih profesija. Drugi autori korišćenje ovog skupa profesionalnih veština nazivaju „bazičnim modelom savetovanja“. Definisanje i grupisanje profesionalnih veština koje se koriste u okviru ovog pristupa se u izvesnoj meri razlikuje od jednog do drugog autora, ali suštinsko shvatanje procesa ostaje isto.

Proces podrške uvek uključuje i edukativnu dimenziju. Ona ima više aspekata: -savetnik svojim ponašanjem modeluje odnos poštovanja i uspešnu komunikaciju; -specifične informacije i znanja relevantna za problem da bi klijentu olakšao prepoznavanje i izbor mogućih rešenja; -savetnik upućuje klijenta na druge izvore informacija koji mogu koristiti u procesima razumevanja i rešavanja problema.

Svaka promena se može posmatrati i kao proces učenja znanja i veština koji olakšavaju njeno prihvatanje kao novih životnih stilova.

Ovaj vid pružanja podrške koristi neke od resursa nastalih u okviru pristupa koji se naziva teraija/ savetovanje usmereno na rešenje (SFT). Ovaj pristup se fokusira na moguća rešenja problema, osvetljavajući resurse i snage koje osoba ima, umesto fokusiranja na problem koji se sreće u tradicionalnim terapijskim pristupima. Ovakvo savetovanje se koncentriše na ono što se dešava sada i ovde, i kako napredovati do ostvarivanja rešenja problema. Kreirano je krajem 70.-ih godina u Milvokiju. Stručnjaci De Šazer i Berg su prepoznali da su njihovi klijenti toliko preokupirani prošlošću i problemima da ne prepoznaju svoje sopstvene unutrašnje resurse za prevazilaženje problema i usmeravanje ka budućnosti.

Suština podrške fokusirane na rešenjima je: - Tražiti resurse, a ne nedostatke; - Istražiti moguće i željene budućnosti; - Istražiti šta već doprinosi tim budućnostima, a događa se u sadašnjem funkcionisanju klijenta

Grafik 1. Neki od ključnih koraka u bazičnom modelu savetovanja

• Podrazumeva pažnju savetnika usmerenu na sve aspekte klijentove komunikacije. • Uključuje pažljivo slušanje i posmatranje - verbalno - neverbalno • Pokazivanje klijentu da smo ga zaista čuli - adekvatno verbalno praćenje - (vidim, razumem, mmm, hm) • Podsticanje da nastavi, postaviti otvoreno pitanje.

Svrha aktivnog slušanja je da : - ohrabruje klijenta da nastavi da slobodno izražava svoje misli i osećanja; - dozvoljava klijentu da istražuje svoje ideje i osećanja na svoj način i tako dobija šansu da utiče na tok sesije; - daje klijentu osećanje odgovornosti za ono što se dešava tokom sesije; - pomaže da se klijent opusti i oseća sigurno; - doprinosi klijentovom poverenju u savetnika;

• Istraživanja pokazuju da paraverbalne razmene predstavljaju vrlo značajan deo naše komunikacije. Ovaj aspekt je posebno važan za ispoljavanje i prepoznavanje emocija sagovornika. Savetnik svojom paraverbalnom komunikacijom-jačinom glasa, ritmom, prilagođavanjem boje glasa, korišćenjem pauza itd , upućuje važne poruke klijentu. Zbog toga je važno da savetnik ima uvid u paraverbalne aspekte komunikacije i usklađuje svoje ponašanje.

Svrha usklađivanja paraverbalne komunikacije: - savetnik pokazuje poštovanje klijenta; - upućuje poruku klijentu da je zainteresovan za ono što on govori; - pomaže da se klijent oseti sigurnijim; - podstiče razvoj odnosa poverenja;

• Savetnikov odgovor koji ponavlja sadržaj onoga što je klijent rekao. • Koncentriše se primarno na kognitivni aspekt-ljude, stvari, događaje. • Koristi reči slične klijentovim ali daje sažetiji izraz. • Nekada bukvalno ponavlja klijentove reči naglašavajući jednu posebno • Proverava sa klijentom da li njegova interpretacija odgovara onome što je klijent želeo da kaže

Svrha parafraziranja - daje poruku klijentu da savetnik razume ili se trudi da razume šta on ili ona govore. Parafraziranje može biti dobar indikator adekvatnog verbalnog praćenja.

- Izoštrava šta je značenje klijentovih reči i često vodi klijenta da razvija svoju diskusiju o tom pitanju. - Pojašnjava zbunjujući kontekst i savetniku i samom klijentu. I kada parafraziranje ne odražava tačno ono što je klijent hteo da kaže, ono je korisno jer ohrabruje klijenta da pojašnjava svoje iskaze. - Može da osvetli pitanje o kome se radi kroz iskaz koji koji je jezgrovitiji, što daje smernice za klijentove sledeće napomene. - Omogućava savetniku da verifikuje svoju percepciju verbalnog sadržaja

• Najteži deo ljudskih odnosa - prepoznavanje osećanja druge osobe i adekvatan odgovor na njih. • Empatija - savetnikov napor da sagleda svet kroz klijentov okvir razumevanja. • Savetnik pokazuje suštinu klijentovih osećanja - bilo da su izgovorena ili nagoveštena, fokusirajući se na emocionalni element.

Svrha reflektovanja osećanja -uverava klijenta da savetnik razume ili se trudi da razume šta je klijent iskusio i oseća; -pojašnjava klijentova osećanja i stavove odslikavajući ih kao u ogledalu na neosuđujući način; -iznosi na površinu osećanja i stavove koje bi klijent teško pokazao; -daje klijentu šansu da prepozna i prihvati svoja osećanja kao deo sebe i razume kako ona utiču na njegovo ponašanje; -verifikuje savetnikovu percepciju šta klijent oseća; -pomaže drugim prisutnim članovima porodice da prepoznaju osećanja klijenta.

• Povezivanje od strane savetnika ključnih tačaka koje su diskutivane na sesiji. • Može biti fokusirana i na osećanja i na sadržaj. • Može biti korišćena posle neke teme ili kao pregled na kraju sesije; • Treba da bude kratka, da izvuče poentu i bez novih ili dodatnih značenja.

Svrha sumarizacije -da osigura kontinuitet u pravcu kojim teče sesija obezbeđivanjem fokusa; -može da pojasni ono što je značenje za klijenta povezivanjem zajedno njegovih misli i osećanja; -ohrabruje klijenta pokazujući mu da razume ili se trudi da razume ono što klijent govori ili oseća; -omogućava savetniku da verifikuje svoju percepciju osećanja ili sadržaja koje klijent iznosi; -može da zaokruži diskusiju o određenoj temi otvarajući put za novu temu; -obezbeđuje doživljaj napredovanja klijentu povezujući različita osećanja i misli sa zajedničkom temom; -može da završi sesiju na logičan način kroz pregled glavnih pitanja diskutovanih na sesiji.

• Korišćenje pitanja ili izjava da se pažnja usmeri na dublje istraživanje njegove situacije(otvorena i zatvorena pitanja).

Otvorena - ohrabruju komunikaciju, podstiču klijenta da iznosi svoje viđenje, nemaju tačne ni pogrešne odgovore. Zatvorena komunikacija - pribavljanje određene informacije koja je značajna za razumevanje situacije

Svrha istraživanja -pomaže da se fokus zadrži na oblasti osećanja ili sadržaja; -pomaže savetniku da bolje razume primajući više informacija o situaciji; -ohrabruje elaboraciju, pojašnjavanje i ilustrovanje; -jača svesnost i razumevanje situacija i osećanja; -usmerava na oblasti na koje je potrebno obratiti pažnju;

• Upotreba pitanja ili izjava od strane savetnika da bi se klijent podstakao da se suoči sa sadržajem za koji se savetniku čini da ga klijent izbegava, što se obično prepoznaje kroz nesklad ili konradiktornost u klijentovom ponašanju ili izjavama.

Svrha konfrontacije -pomaže klijentu da postane kongruentniji; -promoviše savetnika kao model uloge; -pomaže efikasnijem fokusiranju na problem; -ublažava otpore klijenta; -razvija empatiju u odnosu savetovanja; -ohrabruje klijenta da prepozna osećanja i ponašanja koja poriče;

• Tehnika koju savetnik koristi da klijentu prezentuje alternativne načine posmatranja situacije.

Svrha interpretacije -pomaže klijentu da prepozna da postoje različiti načini posmatranja većine situacija; - uči klijenta da istražuje nove uglove gledanja; -pomaže mu da jasnije razume svoj problem; -omogućava klijentu da bolje razume svoja osećanja i njihov efekat na verbalnu i neverbalnu komunikaciju.

• Proces u kome se sagovornik podstiče da istraži koja sve rešenja problema sa kojim se suočava mogu postojati i sugeriše se da se izlistaju predlozi rešenja. Savetnik takođe može proširiti listu predloženih rešenja svojim predlogom. Može se koristiti tehnika „oluje ideja“ gde se rešenja nabacuju bez ikakve prethodne validacije.

Svrha izlistavanja -podstiče članove porodice na aktivnost; -vrednuje doprinos svih koji su uključeni; -proširuje polje mogućih rešenja (porodica rešenje problema obično traži u jednom uskom krugu iskustvenih obrazaca); -doprinosi atmosferi saradnje; -podržava uverenje da je moguće rešenje problema;

• Uz podršku savetnika pozivaoci analiziraju predložena rešenja, filtriraju ih, procenjuju koliko su u skladu sa ciljevima koji se žele postići i koliko su realistična. Pravi se izbor prihvatljivog rešenja, koje bi trebalo da bude u najboljem interesu korisnika je potražio savetodavnu pomoće.

Svrha procenjivanja rešenja: -ohrabruje veru porodice u promenu; -uvodi kriterijum realističnosti rešenja; -pokazuje poverenje u porodične snage i sposobnost donošenja informisane odluke -vraća porodici odgovornost za rešavanje problema; -omogućava izbor prihvatljivog i ostvarljivog rešenja.

• Savetnik podstiče porodicu da planira kako će dogovorene promene primeniti u svakodnevnom životu, da podeli zadatke i prati postizanje promene.

Svrha planiranja promene: -prenosi izabrano rešenje sa nivoa namera i želja na nivo primene; -definiše ulogu svih učesnika; -daje im osećanje uključenosti i doprinosi ličnoj odgovornosti za postizanje promene; -omogućava praćenje odvijanja promene.