12. Materijali za učesnike korišćeni u realizaciji programa obuke

Tokom kreiranja, a kasnije i tokom izvođenja obuka u fazi pilotiranja programa, autori su ili kreirali, ili preuzeli različite dodatne materijale koje ćemo vam u ovim smernicama učiniti dostupnim, kao podsetnik na program koji ste prošli, ali i kao sadržaj koji možete da koristite u svakodnevnoj praksi, bilo da se pripremate za savetodavni razgovor, ili ste fokusirani na korišćenje tehnika prevencije sindroma izgaranja (“burn out” syndrome). Svaki od njih ćemo vam kratko predstaviti:

a) korisne rečenice/pitanja - podsetnik za digitalnu komunikaciju: s vremena na vreme, ne ustručavajte se da otvorite smernice na ovoj stranici i prisetite se korisnih predloga za početak, produbljivanje ili razvoj dinamike savetodavnog razgovora u digitalnoj komunikaciji. Npr:

-Da li bi mogli da mi kažete nešto više o tome? -Kako se osećate u vezi s tim? -Kako se to dogodilo? -Šta se dogodilo sledeće? -Kako se slažete sa svojim/om... Da li bi mogli la da mi kažete nešto više o njemu/njoj? -Da li možete da kažete još nešto o tome? -Kako se osećate kada se... dogodi? -Ko još zna za to? -Na koji način mislite da bi... mogao/la/lo da pomogne? -Šta bi želeli da uradite povodom toga? -Zvučiš/te tužno/uznemireno/usamljeno/uplašeno/ljutito? - U redu je plakati, nije hitno da pričamo -To što mi pričate je veoma uznemirujuće, ali vi ne zvučite uznemireno. Pitam se zašto je to tako? -Želim da ti kažem kako si hrabar/a da pričaš i kažeš mi šta se događa -Pretpostavljam da je teško da pričate sa mnom o tome, pošto može delovati kao da niste odani svojoj porodici -Ponekad osobe koje su imale teške trenutke misle da… -Možda mislite da kada bi ljudi stvarno znali kakva ste osoba iznutra onda ne bi mogli nikada da vas vole?

b) primer struktuiranog savetodavnog razgovora (TRANSKRIPT) ovaj primer vas vodi korak po korak kroz Bazični model savetovanja i ujedno podseća na ključne elemente razgovora kojih se trebamo pridržavati. Ovde su to pre svega empatija i aktivno slušanje, kao i reflektovanje emocija i sadržaja razgovora

Savetnik - Slušam vas. Možete li da mi kažete o čemu se radi? Pozivalac - započinje priču o sestrićima – studentima koji su sinoć kasnije došli kući, o tome kako čitavu noć nije spavao, strahovima koji su mu prolazili kroz glavu, pokušajima da ih pozove mobilnim telefonom, njihovom povratku i svojoj burnoj reakciji koja je sestriće povredila. Savetnik pažljivo sluša, prateći sagovornika minimalnim glasovnim reakcijama, povremeno ga poziva da nastavi. Vodi računa o svakom tonu koji dopire iz telefonske slušalice. Oseća klijentovu uznemirenost u boji glasa, drhtaju i uzdasima koji povremeno prekidaju tok izlaganja. U jednom trenutku pomišlja da prokomentariše da su izlasci mladih uobičajeni, ili da ponudi objašnjenja za nedostupnost mobilnog telefona, ali se uzdržava od toga, znajući koliko je važno da pusti klijenta da govori. Pozivalac Znate... ja znam da su oni sada odrasli momci i ne razumem ni sam zašto toliko brinem za njih Savetnik - Zvučite zbunjeno u vezi svoje brige za sestriće (refleksija osećanja i sadržaja) Pozivalac - Da, zabrinut sam. Čak brinem o njima i kada sam na poslu, iako znam da su odrasli i sasvim sposobni da se brinu o sebi. Savetnik - Čak i ako znate da su odrasli, vi još uvek puno brinete (reflektovanje sadržaja i osećanja) Pozivalac - Da, i uvek mislim na najgore. Sada, kada su odrasli, nekako je više opasnosti Savetnik - Čak i dok pričate sada, zvučite uznemireno- (reflektovanje osećanja). Pozivalac - Da, i jesam...stvarno jesam Savetnik - Da li biste mogli da mi kažete više o toj uznemirenosti (otvoreno pitanje) Pozivalac - Da, nekako je u vez sa smrću moje sestre, njihove majke Savetnik - Imam utisak da vam je teško da govorite o svojim uspomenama (refleksija osećanja) Pozivalac - Da. Stvarno mi je bolno da se sećam onoga što se njoj desilo. Stvarno sam je voleo i mnogo me povređuje da razmišljam o načinu na koji je završila život. Savetnik - Potresa vas da mislite o njenoj smrti (refleksija osećanja i sadržaja) Pozivalac - Da, znate ona se ubila. Overdozirala se. Kada smo je našli bilo je kasno Savetnik - Skoro mogu da osetim vašu tugu (pridružujuća izjava koja donosi bliskost između klijenta i savetnika) Pozivalac - Da.., to je za mene mnogo tužno. Da sam samo mogao da uradim nešto, bilo šta, da promenim način na koji je videla život Savetnik - Želeli bi ste da ste mogli da joj pomognete (refleksija osećanja i sadržaja) Pozivalac - Da, voleo bih da mogu da je zagrlim i dajoj kažem da sam je stvarno voleo Savetnik - Vi bi ste voleli da ste joj rekli koliko vam je bilo stalo do nje (refleksija osećanja i sadržaja) Pozivalac - Da, i mislim da bi to učinilo da se osećam mnogo bolje., čak i ako ona i dalje nije živa. Pretpostavljam da bi mi bilo mnogo bolje da sam nekako mogao da joj kažem kako sam se osećao dok je još bila živa. Sad je prekasno Savetnik - Vi ste tužni što ste propustili priliku (refleksija osećanja i sadržaja) Pozivalac - Da, jesam. Čini mi se da počinjem da shvatam kako se osećam kada mislim o svojim sestrićima. Znate, stvarno bih voleo da im kažem koliko mi je stalo do njih, ali nekako ne mogu Savetnik - Vi ste rekli da brinete za svoje sestriće i kako je vaša sestra sebi oduzela život. Izgleda da ste veoma tužni zato što niste mogli da kažete svojoj sestri da vam je bilo stvarno stalo do nje, dok je bila živa, a sada biste voleli da možete sestrićima da to kažete, ali nekako, ne možete Pozivalac - U pravu ste. To je moj problem. Mislim da treba da odem i razgovaram sa njima, možda ću prestati da brinem.

često zanemaren aspekt, odn. radni rizik zaposlenih u pomagačkim profesijama

Osoba koja svedoči nevoljama i traumama dece i njihovih roditelja i staratelja može da izgubi poverenje u druge ljude i to može da promeni njena razmišljanja i pogled na život.

Izmenjen pogled na život može da dovede do promene u odnosima s drugima i do promene u samom karakteru i identitetu osobe.

Iscrpljivanje kroz rad u haotičnom okruženju sa ljudima unevolji, često dugo radno vreme bez pauza, vrlo verovatno će uticati na vašu interakciju sa porodicom i prijateljima. Teško je podeliti s drugima tegobu onoga što ste doživeli. Tomože dovesti do toga da se udaljite od svojih voljenih.

Svi prethodno pomenuti simptomi, u kombinaciji sa manjkom sna, vrlo verovatno mogu da dovedu do poteškoća s koncentracijomII pamćenjem.

Teško je gledati druge kako pate. Ponekad to može dovesti do osećanja krivice zbog toga što ljudi kojima pomažete toliko pate, a vi ne morate da prolazite kroz to.

Rad sa decom i porodicama u nevolji, u stresnom i haotičnom okruženju, nije opuštajuće iskustvo. On često zahteva da na različite načine radite i komunicirate sa velikim brojem različitih ljudi.

Stalni osećaj da ugrožena deca i porodice zavise od vas može dovesti do toga da izgubite granicu između posla i privatnog života. U ekstremnim slučajevima, posao i privatni život se u potpunosti stope jedan s drugim. To je posebno slučaj kada živite i danonoćno radite u istom okruženju sa svojim kolegama tokom celog trajanja vanredne situacije. To može negativno da utiče na vaše odnose sa porodicom i prijateljima.

Kada ste tokom dužeg vremenskog perioda zaokupljeni dečijim traumama, možete da postanete manje tolerantni prema problemima drugih ljudi. Možete postati razdražljivi i emotivno distancirani od porodice i prijatelja. Isto tako, možete se toliko navići na traumu, da ćete prestati da osećate empatiju prema ljudima koji imaju druge probleme.

Pomagači pod velikim radnim opterećenjem, sa previše teških slučajeva i slučajeva koji i kod njih mogu da aktiviraju anksioznost, postepeno mogu da razviju strah od rada s određenim slučajevima koji razotkrivaju njihovu ranjivost. To su normalne reakcije kad ste duže vremena izloženi teškom poslu. Ako se ne osećate sigurnim, zamolite kolegu da vas zameni.

Upustvo: procenite svaku od navedenih tvrdnji u skladu s učestalošću pojavljivanja simptoma u toj tvrdnji tokom protekla tri meseca.

Nikada-0, retko-1, povremeno-2, često-3 , gotovo uvek-4 ,

_____1. Osećam malo entuzijazma u radu. _____2. Osećam se umorno čak i kad se naspavam. _____3. Zbog odgovornosti koje imam na poslu osećam se frustrirano. _____4. Postajem loše raspoložen/a, razdražljiv/a i napeta i zbog najmanjih neugodnosti. _____5. Želeo/la bih pobjeći od neprestanih obaveza koje me previše iscrpljuju i troše moje vreme i energiju. _____6. Zbog posla se često osećam loše, bezvredno ili depresivno. _____7. Čini mi se da je moja sposobnost donošenja pravilnih odluka manja nego pre. _____8. Mislim da nisam tako delotvoran/na na poslu kao što bih trebao/la biti. _____9. Osećam se fizički, emocionalno i psihički iscrpljeno. _____10.Kvalitet moga rada je manji nego što bi trebao biti. _____11.Moja otpornost na bolest je manja nego pre. _____12.Moj interes za seks je manji nego pre. _____13.Kad imam teškoća na poslu to se odražava na moj apetit, na količinu popijene kafe i popušenih cigareta. _____14.Čini mi se da nemam više saosećanja za teškoće drugih. _____15.Čini mi se da je moja komunikacija s nadređenima, saradnicima, prijateljima ili članovima porodice puna napetosti. _____16. Zboravan/a sam. _____17.Teško mi se koncentrisati. _____18.Nezadovoljan/na sam, imam osećaj kao da nešto nije u redu ili nešto nedostaje. _____19.Brzo mi sve dosadi. _____20.Kada se upitam, zašto ujutro ustajem i idem na posao, jedini odgovor koji mi padne na pamet jest »zbog plate«.

_____UKUPNO BODOVA

0-25 BODOVA . . . Uglavnom uspješno savladavan stres na radnom mjestu 26-40 BODOVA . . . Povremeno osjećanje negativnih posljedica stresa, poduzeti prevenciju 41-55 BODOVA . . . Posljedice stresa su izražene , preporuka hitne intervencije 56-80 BODOVA . . . FAZA IZGARANJA, potraži pomoć za ublažavanje posljedica stresa