3. Zašto nam je potrebna obuka za razvijanje veština savetovanja u vremenu kriza

Pandemija Covid-19 je svojom pojavom, destruktivnošću, velikim brojem nepoznanica i dilema, kao i razornim efektima po fizičko i mentalno zdravlje građana otvorila sasvim jednu novu perspektivu o načinima i mogućnostima za davanje sistemske podrške građanima/ različitim ciljnim grupama, u kriznim situacijama.

Pandemija je zbog svojih specifičnosti (lako širenje zaraze, ograničenje i/ili zabrana kretanja građana, promena uslova i mesta rada zaposlenih u domenu pomagačih profesija-socialni sektor, zdravlje, obrazovanje...) potpuno promenila konvencionalni koncept pružanja određenih usluga u društvenoj zajednici.

Od najviše korišćenog modela direktnog kontakta (intervju, info sesija, savetodavni rad...), sa ciljem pružanja informacija, saveta, upućivanja itd. ukazala se hitna potreba za pronalaženjem adekvatnih alternativnih modela podrške u krizi, koji su upravo isključivali direktni kontakt i upućivali na digitalne modele (telefonske i elektronske) podrške različitim kategorijama stanovništva u lokalnoj zajednici.

Zbog ovakve situacije koja je potrajala duži vremenski period (više od godinu dana), mnogi praktičari su se našli u situaciji da „u hodu“ kreiraju modele podrške najranjivim kategorijama stanovništva prevashodno oslonjeni na telefon kao sredstvo komunikacije, ali sada i kao sredstvo za rad, uz podršku dostupnih aplikacija na telefonu (vajber, voc-ap, skajp, zum, itd). Iako naizgled veoma jednostavan i raširen, telefonsko-digitalni model podrške pokazao je svoju kompleksnost, jer je njegovo dugotrajno korišćenje izazivalo zamor, pa čak i sindrom izgaranja kod pomagača i ukazao je na činjenicu da se za ovaj model podrške praktičari trebaju dodatno osnažiti u veštinama komunikacije fokusiranih na pružanje podrške u krizi.

Iz ovih razloga, kao i paradoksa da su nas u savremeno vreme digitalne tehnologije odvajale jedne od drugih (bar je veoma rašireno i potkrepljivano ovakvo mišljenje) autori programa obuke su osmislili

ciljnom grupom u posebnim okolnostima kada ne postoji mogućnost direktnog kontakta i da praktičare u pomagačim profesijama ojača u veštinama da pruže očekivanu podršku svojoj ciljnoj grupi.