Виктор Иго
МОЈА КЊИГА Виктор Иго –песме
Ивановић Сара 1
Виктор Иго
Садржај:
Увод 1.Биографија..............................3 2.Јудит и Готје...........................6 3.Јулске ноћи..............................8 4.Месечина...............................11 5.Девојка рашчешљане косе...14 6.Песник пољем иде.................17
2
Виктор Иго
Увод
„Моја прва књига“ је наставни пројекат ученика Техничке школе за дизајн коже из Београда, у сарадњи са наставницом Бранијетом Конџуловић, професором српског језика и књижевности. Циљ пројекта је интегрисање и примена више различитих знања и вештина које су ученици стекли током прве две године школовања. Уређујући своју прву књигу, ученици примењују своје знање о одликама романтичарске поезије (што је примарни задатак овог наставног пројекта), приказују умеће изражавања својих импресија о књижевном делу, усавршавају писменост, развијају информатичку писменост и демонстрирају своја умећа из подручја дизајна. Нашавши се у улози уредника једне песничке антологије, ученик самостално бира песника и песме које ће представити, образлаже свој избор и у кратким приказима песама указује на карактеристике романтичарске поезије које је у њима препознао. На тај начин освајамо виши ниво учења – примену усвојеног знања.
3
Виктор Иго
ВИКТОР ИГО Виктор-Мари Иго је рођен 26. фебруара 1802. у граду Бесансон као трећи син Жозефа Леополда Сигисберта Игоа (1773–1828) и његове супруге Софи Требуше (1772-1821).
Потпис Виктора Игоа
4
Виктор Иго
Био је велики француски писац и предводник многих књижевних и политичких генерација. За његово име везан је настанак француске романтичарске књижевности. Виктор Иго је је био песник, романсијер и драмски писац. Био је активан учесник политичког живота Француске. Иго је рано стекао књижевну славу која га је пратила све време његовог дугог живота. У петнаестој години његове стихове су запазили и похвалили највиши чланови Француске академије, а већ у осамнаестој је примљен за члана Академије у Тулузу. Његова слава је расла и он је од угледања на велика имена француског класицизма прешао на оригинално књижевно стваралаштво. Иго је тада наступао као отворени присталица нових, романтичарских струјања у књижевности. Чувени предговор драми Кромвел сматра се манифестом романтизма. Млади Виктор Иго
5
Виктор Иго ИЗБОР ПЕСАМА
Јудити Готје Лепота и смрт су две велике ствари, Што садрже многу сен и светлост сјајну; Две обилне сестре, пуне страшних чари, Скривајући исту чудновату тајну. О гласови, очи: црне, плаве жене! О бисери нежни што вас љуља море! Ја мрем, а ви сјајте, будите вољене. О ви светле птице, усред мрачне горе! Јудита, наша је судбина скоро иста, Што се не би рекло, поредећ нам лице: Сав бездани свемир у оку вам блиста; Моја душа крије звездан понор цео, Суседи небески ми смо, госпођице, Пошто лепи ви сте, а ја остарео.
6
Виктор Иго
Песма Јудити Готје је по свом облику сонет. У њој песник говори о супротностима које су садржане у свему око нас, па чак и у најлепшим стварима. Романтичари су често у себи носили супротне особине (радост и тугу). Тема песме је љубав, али не срећна, већ љубав која изазива патњу и бол. У њој је необично што је стар човек заљубљен у младу девојку. Његов живот се завршава, а она је лепа и млада. И наш Лаза Костић је писао о таквој љубави. Песник пореди Јудитину лепоту са звезданим небом, а њену јединственост и нежност са бисерима и птицама. Између Готјеа и ње проналази сличност мада се она споља не види. Готјеова душа је огромна и лепа као свемир. Они ће овек бити близу пошто ће је Готје увек носити Јудиту у својој души.
Јулске ноћи Лети,чим дан мине, цветна поља тако Из даљине мирис опојни свој лију, Да у сну прозрачном ми лебдимо лако, Ува скоро будног, склопљених очију. Јасније су звезде, мрак блажи изгледа; Полусветлост вечним сводом је расута; Да изгледа сву ноћ нежна зора бледа, Чекајућ да гране, у дну неба лута.
7
Виктор Иго
Виктор Иго у песми Јулске ноћи описује чаробну, посебну ноћ, која изгледа тако лепо као да није од овога света. Диви се лепоти, али и мистичности природе која као да зна неке посебне тајне непознате човеку. Слика света је идеализована, природа је мистична, а то је једна од основних карактеристика романтизма. Мислим да је песник, описујући један ноћни пејзаж, у први план ставио емоције и дејство природе на човека, јер је његово расположење несвакидашње: „ У сну прозрачном ми лебдимо лако“.
Месечина Ведра месечина морске вале љуби. Кроз отворен прозор најзад стиже лахор. Султанија гледа море које плахо Сребрним таласом црни оток руби. Из руку, дрхтећи, пада јој гитара. Слуша...Пригушени звук одјеке диже. Да ли турска лађа то с оточја стиже Грчког,па веслима глухи одјек ствара? Да ли корморани то роне, па вода Као бисерје им с крила се расула? Или то у море руши стене с кула Злодух што звиждећи по тврђави хода? Ко то крај харема узбуркава море? Ни црни корморан кога њише вода, Ни камење зида, ни миљење брода Чија дуга весла с валима се боре. То су тешке вреће, где се јецај губи. Ко тражи, наћи ће, ту, под таласима, Како нешто људско миче се у њима.. Ведра месечина морске вале љуби. 8
Виктор Иго
Романтичари су волели егзотичне теме о далеким и необичним просторима и људима. Месечина је једна таква песма. У њој је описана помало језива ноћна атмосфера иако споља све изгледа као у бајци. Сви замишљају дворце и принцезе као срећне, а султанија из ове песме је несрећна. У њеним осећањима се крију стрепња и страх. Песма је пуна реторских питања. То је честа фигура романтичара. На та питања сама султанија даје одговор који наслућује. Тај одговор је друго лице раскоши у харему. Звуци који је плаше у тој лепој ноћи можда су звуци жена које су живе у врећама бацили у море. 9
Виктор Иго
Девојка рашчешљане косе Рашчешљане косе и боса је била, седећ, босонога, уз те трске младе: док пролажах туда мишљах да је вила, и рекох: „Хоћеш ли доћи у ливаде?“
Подиже на мене поглед охоли што оста лепоти да на славље сећа, и рекох „Хоћеш ли, доб је кад се воли, хоћеш ли у шетњу под сенком дрвећа?“ Брисала је стопе крај реке у трави: кад по други пут загледа се у ме у несташној дјеви мисао се јави, Ох! како певаху птице удно шуме!
Како вода благо љубљаше обалу! Угледах у трсци зеленој и пуној девојчицу срећну, дивљу, устрепталу, с косом у очима, и с осмехом у њој.
10
Виктор Иго
Песма Девојка рашчешљане косе слави лепоту и младост, али и понос и гордост једне девојке. Младић покушава да је заведе, али она га охоло гледа. Последња строфа садржи у себи тајну о томе да ли је опчињени младић, заљубљен на први поглед, само понео са собом ту слику девојке лепе као вила, или је успео да је заведе.
11
Виктор Иго
Песник пољем иде Песник пољем иде. Гледа и, без речи, Диви се; и слуша: лира у њему звечи. Видећ где долази, цвеће пред којим и Рубин тамни, цвеће што бојама својим Може сјај потамнит репа паунова, Цветићи од злата и цветићи плави Дочекују њега лица мисаона Ил умилна, и док њишу вратом, Ко да бруји цика: "Гле нам миљеника!" Пуна светла, сене и жамора живих, величајна стабала, што у шуми живе: Сви ти старци: тисе, липе и јавори, Часни храсти, врбе с борама на кори, Брест с црним грањем пуним маховине, Ко улеми када наиђе муфтија, Ономе, што иде, дубок поклон чине; Глава од лишћа, од бршљана брада ка земљи се свија. И док са чела сјај му проматрају, "Он је! Сањар!" иде Шапат по свем гају.
12
Виктор Иго
У овој песми Виктор Иго је представио типичног романтичарског песника. Усамљеност, занесеност, гордост, самољубље, осећај да не припадају људима, али се зато разумеју са природом, жеља да им се диве... све је то садржано у песми Песник пољем иде.
13
Виктор Иго
14