Мала збирка песама Хајнриха Хајнеа
1
Наставни пројекат
Моја прва књига
Мала антологија песама Хајнриха Хајнеа Антологију саставила Милица Павловић ученица II 1
Техничке школе за дизајн коже
2
Увод
„Моја прва књига“ је наставни пројекат ученика Техничке школе за дизајн коже из Београда, у сарадњи са наставницом Бранијетом Конџуловић, професором српског језика и књижевности. Циљ пројекта је интегрисање и примена више различитих знања и вештина које су ученици стекли током прве две године школовања. Уређујући своју прву књигу, ученици примењују своје знање о одликама романтичарске поезије (што је примарни задатак овог наставног пројекта), приказују умеће изражавања својих импресија о књижевном делу, усавршавају писменост, развијају информатичку писменост и демонстрирају своја умећа из подручја дизајна. Нашавши се у улози уредника једне песничке антологије, ученик самостално бира песника и песме које ће представити, образлаже свој избор и у кратким приказима песама указује на карактеристике романтичарске поезије које је у њима препознао. На тај начин освајамо виши ниво учења – примену усвојеног знања.
3
Садржај:
1. На мору 2. У облику неједнаком 3. Лорелај 4. Имаш бисер 5. Два брата
Скулптура „Лорелај“
4
Биографија Хајнриха Хајнеа Хајнрих Хајне се родио у немачком граду Дизелдорфу 1797. Био је чувени немачки песник, син јеврејског банкара и трговца. Он је један од ретких песника који су умели лепо да пишу стихове на немачком језику. Само је Гете то умео боље од њега. Студирао је права, филозофију и књижевност. Хајне је романтичар, али има и реализма у његовој поезији. Понекад су његове песме ироничне. Сви су волели његове песме зато што је писао једноставним језиком којим је народ говорио. Многе његове песме су толико мелодичне па су неки композитори за њих компоновали музику. Највише је писао о несрећној љубави (према рођакама Амали и Терези), али и о природи, политичким идејама, животу, савременом друштву. Волео је да путује и да пише о својим путовањима. Његова најпознатија дела су: „Књига песама“, „Флорентинске ноћи“, „Лирски интермецо“ „Романсеро“ и „Немачка – једна зимска прича“. Други део живота Хајне је провео у Француској где се дружио са Виктором Игоом и Балзаком. Умро је 1856. године у Паризу.
5
ИЗБОР ПЕСАМА ХАЈНРИХА ХАЈНЕА
НА МОРУ Плаво је море блистало У задњем сјају дана; Ми ћутећи смо седели Код усамљеног рибарског стана. И магла би, и хукну бич, и галеб свуд кружит’ стаде; Из твог ока премилог За сузом, суза ти паде. Ја видех на руку ти белу Дробне су сузе пале, Ја клекнух и с руке беле Све испих сузе мале. Од оног часа пуст је живот мој, Дух мре у чежњама кобним; Та несрећа и жена јадна Отрова ме сузама дробним. У песми „На мору“ Хајне описује једно тужно вече. Описујући пророду поред мора он говори о магли, ветру, крику галеба, а све то подсећа на нешто тужно, као што су тужни младић и девојка који све то гледају. Девојка тихо плаче као да не жели да то младић види. Али он види сузе које су јој пале на руку и испија их пољупцима. Од тог тренутка он стално са тугом мисли на њу и чезне за њом. Ово је песма о растанку и патњи због растанка. Младић пати за девојком коју је оставио, али и зато што га гризе савест јер зна да је она због њега несрећна. Овде је романтичарска и тема (љубав, природа, растанак) и осећање. Туга је често осећање у романтизму.
6
У ОБЛИКУ НЕЈЕДНАКОМ... У облику неједнаком Близу тебе увек стојим Увек тужим и ти увек Бол задајеш груд’ма мојим. Кад кроз баште мирисаве Лети ходиш ходом милим, па лептира згазиш малог, зар не чујеш како цвилим? Кад узбереш ружу коју Па, с весељем детињијем рашчупаш је, зар не чујеш Како јецам болом свијем? И кад руже рашчупане Усуди се трње које, Па ми меки прст убоде, Зар не чујеш боли моје? Зар не чујеш у мом гласу Моје муке што ме гуше? Ноћу јецам и уздишем Из дубине твоје душе.
7
Ова песма је написана у облику личног обраћања момка девојци (а то је стилска фигура апострофа). Младић говори о својој љубави која је толико велика да му задаје бол. Очајан је и пита девојку зар не чује његов бол, али зна да неће добити одговор (то је само реторско питање). Он се толико труди да увек буде близу своје вољене да је своју љубав пренео на све што њу окружује, на целу природу. Све што она дотакне он осећа. Али он је несрећан јер девојка не примећује његову љубав или је није брига што је он воли. Зато се његова патња претвара у патњу сваког живог бића које она додирне (лептира ког је згазила, руже коју је искидала). Ипак, на крају песме види се да младић верује да и девојка њега воли, али се претвара да то није истина. У стиховима „Ноћу јецам и уздишем, Из дубине твоје душе“, види се да је патња због љубави заједничка. ЛОРЕЛАЈ Ја не знам шта треба да значи Та тако тугујем, О некој старинској причи Једнако умујем. Ту мирно протиче Рајна, Хладно је, хвата се мрак! На врху брега игра Последњи сунчев зрак. А на том брегу се види лепоте дјевојке стас; Она сва у злату блиста, И златну чешља влас. Са златним чешља је чешљем, И пева још уз то, А глас од песме звучи Силно и чудесно. Лађара у малом чуну Њен дивљи заносни тон; На стене не гледа доле, Већ горе гледа он. И сад лађару и чамцу Ја мислим да је крај: А све то са својом песмом Учини Лорелај.
8
Песма „Лорелај“ инспирисана је легендом о вили која је збуњивала лађаре на реци Рајни и наводила их да разбију своје бродове о стене. На Рајни постоји стена која се тако зове. Песник у ствари описује залазак сунца чији се зраци одбијају око стене чији облик морнаре подсећа на прелепу девојку. Сви морнари маштају о таквој девојци зато што су много усамљени. Зато се њима и приказују водене виле и сирене као у миту о Одисеју. Виле су симбол необичне лепоте, а сирене су посебне јер осим што су лепе божанствено певају. Оне својим гласом стварају лепоту. Али не сањају само морнари о лепоти већ и сви други људи. Понекад су у стању и да за лепоту дају живот. У овој песми је романтичарско повезивање описа природе са осећањима, као и тема која је преузета из народне легенде.
9
ИМАШ БИСЕР Имаш бисер, дијаманте И све за чим свет уздише; Ти најлепше очи имаш Моја мила, шта ћеш више? Твоје миле, дивне очи Из срца ми измамише Безбројне и вечне песме Моја мила, шта ћеш више? Твоје миле, дивне очи Многим болом мене бише; Ти ме њима упропасти Моја мила, шта ћеш више?
Песма „Имаш бисер“ помало подсећа на народне песме због рефрена који се понавља. То јој даје веома леп ритам и мелодију. Рефрен који се понавља је питање на које песник не очекује одговор него кроз њега изражава чуђење. То је реторско питање. Ово је песма о лепоти и срећи једне девојке која тога није свесна. Она има све што се може пожелети. Од свег богатства које има највреднија је љубав коју младић осећа према њој. А за њега су од свега вредније њене очи у које се заљубио.
10
ДВА БРАТА На брегу, на висини, Дворе крије ноћни мрак; А под њима у долини Звечи мача удар јак. То су браћа што у јаду Љуто деле мегдан љут. Кажи ко то браћу младу на крвави нагна пут? Лаурино око јасно међу браћом заче бој; Оба брата љубе страсно, Оба дају срце њој. Ал с ког гину њене груди? С ког је згара пламен луд? Не, то нико не пресуди Мачу, ти изреци суд! И бој поче, све звек живљи, Мач удара о мач јак; Чувајте се борци дивљи, Злу коб храни ноћни мрак. О, крвава браћо, јао! Јао доло крвава! Гле, до борца борац пао, Кроз њих љута мача два. Столећа су прошла многа, Минуо многи нараштај; Пусти двори с виса свога Тужно мотре кобни крај. Ал још ноћу сенке две По долини блуде тој; И поноћни час кад бије, Браћа почну крвав бој. Песма о два брата подсећа на неку легенду. Многи романтичари су волели легенде, па и Хајне. (У песми „Лорелај“ такође говори о легенди.) Начин на који песник описује околину и дочарава атмосферу подсећа на приповедање. Описан је дворац окружен тамом ноћи. Ноћ је тајанствена и чудна, пуна претње, а то је карактеристично за романтичарску књижевност. У песми као да постоји дијалог два гласа: један поставља питања, а други одговара. То уноси узбуђење и појачава осећања. Песник нам је испричао легенду о два брата који су волели исту девојку. Девојка Лаура није могла да се определи кога ће да воли, па су се браћа тукла у двобоју за њену љубав и оба изгинула. Пошто су проклети због тога што су учинили један другом, они вековима не могу да нађу мир. Зато се сваке ноћи у близини пустог дворца чује звук њихових мачева. Ово је песма о љубави, ривалству, несрећи и смрти. 11
12