Avangardista

Tematski časopis o životu i umetnosti u prvoj trećini dvadesetog veka

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 1

Časopis Avangardista nastao je kao završni deo nastavnog projekta učenika i nastavnika Tehničke škole za dizajn kože iz Beograda. Nastavni projekat pod nazivom Učimo da učimo! zasniva se na istraživačkom i kreativnom radu učenika koji pohađaju smer za dizajn, u korelaciji predmeta srpski jezik i književnost i dizajn proizvoda od kože, a njihovi mentori su Branijeta Kondžulović, profesor srpskog jezika i književnosti, Marija Veličković, profesor dizajna i Tatjana Tomić Đorović, stručni saradnik – psiholog.

Radni naslov projekta u školskoj 2014/2015. godini bio je „Misli avangardno!“ Učenici su proučavali umetničko stvaralaštvo u razdoblјu od početka 20. veka do kraja Drugog svetskog rata, uklјučujući i sve aspekte života u kojem se ono razvijalo. Uređujući svoje stranice na platformi Vikispejsis (Wikispaces), Knjigomnogoјupci i Veličković, stvarali su sliku društva ovog perioda, uočavali razliku između lica i naličja nauke, istraživali biografije umetnika, bavili se modom i javnim životom... U cilјu da usavrše i obogate svoju informatičku pismenost, svoja istraživanja o likovnim umetnostima i modi, prezentovali na času dizajna koristeći prvi put alat prezi.

Jedan od važnih cilјeva ovog projekta je razvijanje kritičkog mišlјenja, pa je u tu svrhu organizovan eksperimentalni „dada“ čas srpskog jezika i književnosti, na kojem su učenici svoj stav o vremenu u kojem žive, poput dadaista, izrazili konstruišući „pesme iz šešira“ i plakate satiričnog sadržaja.

Ovogodišnji projekat dobio je i svoju kreativnu nadgradnju.

Budući da se učenici bave modnim dizajnom, poželeli su da svoje utiske o avangardnoj umetnosti izraze kroz sopstvene kreacije.

O svemu tome i još ponečem, čitajte u časopisu koji su uredili Dragana Matko, Marina Matejić, Aleksa Aleksić i Milica Pavlović.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 2

SADRŽAJ

Vreme očekivanja i razočaranja 4 Nekome rat, nekome brat, a svima sunovrat! 5 Prvi istorijski let avionom 6 Španski građanski rat 7 Vreme inovacija 8 Nauka i tehnologija 9 Prokletstvo drevne grobnice 10 Veliki Hemingvej kao svedok istorije 14 Odraz rata u slikarstvu 15

Pablo Pikaso 16 Slikar sa najluđim brkovima 18 Dadaizam 20

Prvi dugometražni crtani film 22 Plesom do snova 24 Sport u prvoj polovini 20. veka 28 Čudesni svet mode 30 Modne ikone 34 Ta divna Barselona 36 Misli avangardno 38 Moj modni dizajn 40

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 3

Šta je obeležilo prvu polovinu 20. veka?

Vreme očekivanja i razočaranja Prva polovina dvadesetog veka ispunjena je sjajnim dostignućima nauke, ali i užasom ljudske destruktivnosti. To je vreme ratova, priprema za ratove i popravljanja posledica ratnih razaranja.

Razuman čovek mora da se zapita šta to ljude tera da uništavaju svet u kome žive, svet koji je neko pre njih mukotrpno stvarao.

Previše je za jednu istoriju, ako za samo tridesetak godina doživi dva naužasnija svetska rata!

Prvi svetski rat bio je najstrašniji globalni digađaj koji pamti istorija i bilo bi sasvim normalno da je nakon njega usledila želja za mirom i pozitivnim promenama. Ali, suprotno razumu, politička klima u Europi i svetu nije bila nimalo miroljubiva. Upravo zemlje koje su bile poražene u ratu počele su da razivijaju nove osvajačke težnje koje će dovesti do još pogubnijeg svetskog sukoba - Drugog svetskog rata. Takođe, u zemljama trećeg sveta u Africi i Aziji počinje razvijanje nacionalne svesti, a to ih uvodi u brojne lokalne ratove. Sve to utiče i na raspad velikih imperija, što se dojučerašnjim vladarima sveta nimalo ne dopada. Njihova pohlepa i volja za moć i danas je uzrok mnogih nesreća.

Objavljivanje rata Srbiji!

Austro-Ugarska je tog 28. jula objavila rat Srbiji, a time je, kako će se ispostaviti, počeo i Prvi svetski rat. Objava rata upućena je Beogradu u prepodnevnim satima, običnom telegrafskom poštom.

Telegram je sadržao tri rečenice. U prvoj je stajalo da vlada Srbije nije "na zadovoljavajući način odgovorila na notu" iz Beča, dostavljenu 23. jula, odnosno na ultimatum.

Potom je sledio stav da je otuda Austro-Ugarska "prinuđena da se osloni na silu oružja".

A treća, poslednja rečenica glasila je: "Austrougarska smatra da se od ovog trenutka nalazi u ratu sa Srbijom."

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 4

Šta je obeležilo prvu polovinu 20. veka?

Nekome rat, nekome brat, a svima sunovrat!

Prvi svetski rat i danas mnogi znazivaju Veliki rat! Bio je to najveći rat do tada i niko nije slutio da će vrlo brzo uslediti još veći i razorniji. Ali kad kažemo rat, ta reć nema baš za svakoga isto značenje. Nažalost.

Nekim zemljama rat je doneo i ekonomske benificije. Dolar je postao zajedno uz funtu glavni instrument promene u internacionalnim transakcijama a „New York Stock Exchange“ (Njujorška berza) postala je svetski lider. Četiri imperije koje postojale pre kraja konflikta ( Austro-Ugarska , Nemačka , Turska i Rusija) nestale su , ustupajući mesto republikama.

Kraj rata izmenio je mapu Evrope i kolonija.

Posleratno društvo patilo je od takozvane „duboke krize savesti“ Posledice rata dovele su u pitanje politički model , socijalni i ekonomski.

Pojavio se čudan socijalni tip : neprilogađavanje na mir i nostalgija rata , koji je formirao nacionalne pokrete , osvetničke i radikalne koji su napredovali između dva međuratna perioda.

Španska groznica Uprkos imenu, nije nastala u Španiji. Veruje se da je u pohod po svetu krenula iz američkih vojnih baza i proširila se prvo po Evropi kada se Amerika uključila u rat. Samo mesto nastanka zaraze bila je najverovatnije oblast Haskel u Kanzasu, poznata po uzgoju stoke i živine, gde se grip pojavio u januaru 1918. godine. S toga su se, 4. marta iste godine, javili prvi slučajevi oboljenja među vojnicima u obližnjem regrutnom centru – bazi Fort Rajli. Razbolelo se 107 vojnika. Prekomande vojske u druge baze prenele su grip dalje. Zaraza se zatim proširila na čitavu Severnu Ameriku, Evropu, Aziju, Afriku, čak na arktički pojas i južni do Tihog okeana. Ratna dejstva samo su pomogla u tome – odnosno dotur hrane, ratne tehnike i trupa na front. Širenju gripa posebno je pogodovala dugotrajna rovovska borba u zapadnoj Evropi. Naziv španski grip (groznica) nastao je kada se zaraza iz Francuske prenela u Španiju, gde je obolelo više miliona ljudi. Ali, Španija nije bila u ratu, niti njena štampa pod cenzurom. Iz tog razlga nisu se krile vesti i pomenutoj bolesti, što bi inače moglo loše da utiče na borbeni moral vojske. U savezničkim zemljama bilo je drugačije jer se pomišljalo da se Nemačka, posle hemijskog, odlučila za upotrebu nepoznatog – biološkog oružja.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 5

Šta je obeležilo prvu polovinu 20. veka? .

Prvi istorijski let avionom Danas bez njega putovanje do dalekih destinacija bilo bi nam prenaporno,skoro i nezamislivo.Ali zahvaljujući velikim mozgovima od Njujorka ili Sidneja dele nas samo nekoliko sati leta.

Avion braće Rajt nazvan jednostavno "flajer" u prevodu "letač", bio je napravljen od drveta, platna i zategnutih žica.

Primitivni benzinski motor je uz pomoć zupčanika i lanaca pozajmljenih od bicikla, okretao dve drvene elipse.Motor je bio postavljen levo od uzdužne ose letelice, dok je pilot ležao potrbuške na donjem krilu i istovrmeno predstavljao kontrateg motoru da bi se održala ravnoteža.

Snaga motora nije bila dovoljna za poletanje, pa se "flajer" delimično oslanjao na uticaj ceonog vetra koji je davao dodatni pogon.

Prvi, istorijski let trajao je 12 sekundi, a letelica je preletela 37 metara.Kasnije istoga dana održala se u vazduhu 59 sekundi, preletvši 260 metara.Uspeh je postignut zahvaljujuci konstrukcionim rešenjima koja su omogućila braći Rajt da kontrolišu avion u letu.Do njih su došli posle višegodišnjih eksperimenata sa vazdušnim jedrilicama .Malo ribarsko mesto Kiti Hok, u severnoj Karolini, izabrano je zbog stalnog vetra, mekog peščanog tla i otvorenog prostora bez prepreka.

17.decembra 1903. "flajer" je poleteo četiri puta, a pri četvrtom pokušaju je ozbiljno oštećen.Međutim, braća Rajt su bila zadovoljna.Njihov koncept leta uz pomoć motora pokazao se ispravnim, a iz četiri pokušaja imali su dodatan uvid u probleme koje treba rešiti. ”Flajer“ je napušten, a braća su se vratila u svoju radionicu u Dejtonu, u Ohaju, iz koje su uskoro izašli novi, poboljšani modeli.

Orvil i Vilbur Rajt nisu bili jedini eksperimentatori koji su pokušavali da lete uz pomoc motora, ali su ostali zabeleženi u istoriji kao prvi kojima je to pošlo za rukom. Svega . Svega pedesetak godina kasnije, 1948. godine, americki pilot Èarls Jeger, probio je zvucni zid. Orvil Rajt je poživeo dovoljno dugo da bude svedok tog događaja.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 6

Šta je obeležilo prvu polovinu 20. veka?

Španski građanski rat Španski građanski rat (1936 — 1939) je bio sukob u kome su se aktuelna Druga španska republika i levičarske grupe borile protiv pobune desničarskih fašista i nacionalista predvođenu generalisimusom Fransiskom Frankom, koji je u državnom udaru uspeo da svrgne republikansku vladu i uspostavi diktaturu. Ovaj sukob je bio rezultat kompleksnih političkih, ekonomskih i kulturnih podela između dve Španije, kako je to opisao poznati španski pisac i pesnik, Antonio Mačado.Rat je trajao tri godine, a lista žrtava je predugačka. Jedna od njih bio je poznati španski pesnik Federiko Garsija Lorka.

bila

A POSLE Iščezavaju lavirinti što ih vreme stvara.

(Samo pustoš ostaje.)

Iščezava srce, izvor želja.

(Samo pustoš ostaje.)

Iluzija zore i poljupci, sve iščezava.

Samo pustoš ostaje.

Pustoš valovita.

Tokom rata, španski nacionalisti su iz aviona bacali ćurke! Te čudne ćurke koje su visile na padobranima, trebalo je, valjda, da najave vreme blagostanja pod Frankovim krvavim režimom.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 7

Šta je obeležilo prvu polovinu 20. veka? .

Vreme inovacija -Veliki napredak postignut u nauci i tehnici u savremenom dobu bio je rezultat naprednih studija , istraživanja obavljenih u poslednjih sto godina , istih onih koji su našli izraz i primenu svojih izuma , naupečatljivija okrića velikih umova tog vremena.

-Ustanovljen je i Međunarodni dan žena, 8.mart, 1910.godine na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena u Kopenhagenu na predlog Klare Cetkin, velikog borca za ženska prava.

-Fizika je takođe postigla veliki napredak , tačnije na poljima elektriciteta , termodinamike i optike.

-Radijum je nemetalni emiter energije koji dolazi od uranijuma . Njegovo otkriće bilo je veoma važno za napredak nuklearne (atomske) energije , ali je i uspešno poslužio u borbi protiv kancera (raka) u njegovoj fazi.

-Pojavljuju se veliki i moderni gradovi-metropole: Pariz postaje poznat poznat kao grad svetlosti.

-Pariz postaje i prestonica mode: Koko Šanel je 1910.god. otvorila prvi modni butik.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 8

Šta je obeležilo prvu polovinu 20. veka?

Nauka i tehnologija Prva polovina dvadesetog veka ispunjena je sjajnim dostignućima nauke, ali i užasom ljudske destruktivnosti. To je vreme ratova, priprema za ratove i popravljanja posledica ratnih razaranja.

Razuman čovek mora da se zapita šta to ljude tera da uništavaju svet u kome žive, svet koji je neko pre njih mukotrpno stvarao. Previše je za jednu istoriju, ako za samo tridesetak godina doživi dva naužasnija svetska rata!

Ipak, ulaskom u dvadeseti vek otvorila su se velika vrata koja vode u eru tehnologije i napretka.

Povećanje proizvodnje i izlazak iz krize omogućio je razvoj nauke, tehnike, umetnosti i sporta.

U nauci najveća otkrića bila su u fizici a istraživanje atoma omogućilo je nastanak atomske bombe.

Najpoznatiji fizičari bili su: Maks Plank, Nils Bor, Albert Ajnštajn (koji je jedan od poznatijih) i mnogi drugi.

Napredak tehnologije doveo je do novih otkrića, kao što je najlon, i do njihove široke upotrebe, što je istovremeno olakšalo život i doprinelo zagađenju životne okoline.Henri Ford 1908. godine započinje masovnu proizvodnju automobila.U međratnom periodu automobili se proizvode u Nemačkoj, Francuskoj, Engleskoj i drugim zemljama. 1937.godine u SAD-u je bilo 32 miliona automobila, a u Francuskoj oko 2,5 miliona.U SAD je 1924. godine otvorena prva fabrika za proizvodnju duboku smrznute hrane a iste godine u Švedskoj je patentiran prvi frižider čiji je električni motor pokretao kompresor (Elektroluks).

1928. godine u SAD je "izmišljena"lepljiva traka, a iste godine je počela proizvodnja žvakaće gume.

Nikola Tesla, jedan od najvećih umova dvadesetog veka, stvarao je u vreme svetskih ratova maštajući o nekom boljem i pravednijem svetu. Dalekosežnost i vrednost njegovih vizija tek danas dopire do svesti čovečanstva. Jedna merna jedinica nosi njegovo ime.

Albert Ajnštajn, čovek koji je izmenio pogled na nauku u 20 veku.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 9

Šta je obeležilo prvu polovinu 20. veka?

Prokletstvo drevne grobnice

Jedno od najpoznatijih arheoloških otkrića, Tutankamonova grobnica, otkrivena je 4.novembra 1922. godine. Grobnica dečaka faraona pokrenula je lavinu popularnosti Egipta u ostatku sveta, a posebno Tutankamonov posmrtni kovčeg i zlatna posmrtna maska.

Istraživanja u Dolini kraljeva u to su doba bila završena, a dolina je smatrana mestom na kojem više nema šta da otkrije. Ipak jedan čovek ostao je uporan, uprkos godinama neuspeha i katastrofalnoj finansijskoj situaciji koja je pretila zatvaranjem istraživanja. Uveren da će pronaći grobnicu, Hauard Karter nastavio je iskopavanja i uspeo da pronađe grobnicu faraona o kojem se gotovo ništa nije znalo.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 10

Šta je obeležilo prvu polovinu 20. veka?

Nakon što je otvorio grobnicu čekalo ga je neverovatno iznaneđenje. Pronađeno je 6 zaprega, 4 ceremonijalna kreveta, 130 štapova,ogromna količina ogrlica i drugog nakita. No kada je stigao do pogrebne dvorane, Karter je ostao u šoku.

Pronašao je 4 škrinje, položene jedna unutar druge a unutar zadnje se nalazio kameni sarkofag s 3 antropoidna sarkofaga, takođe položena jedan unutar drugog. Poslednji je bio od čistog zlata, a unutar njega se nalazila faraonova mumija koja je na sebi nosila znamenitu zlatnu, a sve je to bilo u kovčegu od čistog zlata koji je imao preko 110 kg.

U celoj grobnici ukupno je pronađeno više od 3.500 predmeta, uglavnom od čistog zlata. Karter je pronašao jedinu grobnicu u Dolini kraljeva koja nije bila prethodno opljačkana.

Uz otvaranje grobnice veže se i legenda o Tutankamonovu prokletstvu. Već početkom 1922. godine lord Karnarvon, Karterov partner i glavni finansijer dobio je poruku od lorda Hamana, tada najpoznatijeg okultiste u Londonu u kojoj ga je upozorio da ne sme otvarati grobnicu. U poruci je pisalo: "Lord Karnarvon. Ne ići na grob.

Opasnost. Pri nepoštovanju bolest. Nikad više zdrav. Smrt će vas zateći u Egiptu."

Karnarvon je poruku ignorisao i zaista pronašao smrt u Egiptu.

Umro je od upale izazvane ubodom komaraca. Ukupno je 22 ljudi iz ekspedicije umrlo u kratkom razdoblju nakon otvaranja grobnice.

No Hauard Karter umro je tek 17 godina kasnije u 64. godini života.

Otkriće Tutankamonove grobnice i danas se smatra jednim od najvažnijih događaja u istraživanju drevne egipatske kulture.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 11

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 12

Kultura između dva rata

Gubitak ljudskih vrednosti u ratnom metežu ogledao se u umetnosti , litetraturi i muzici koji su služili kao podstrek pravcima kao što su kubizam, ekspresionizam,

dadaizam i nadrealizam.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 13

Kultura između dva rata

Građanski rat u Španiji okupio je brojne svetske intelektualce i idealiste u borbi protiv totalitarizma i mračnjaštva španske vojne hunte. Hemingvej nije bio komunista, ali je prezirao Frankove pobunjeničke fašističke snage koje su podržavali Hitler i Musolini, tako je postao pristalica levičarske republikanske vlade. Ovaj rat probudio je u njemu interesovanje za socijalne teme. Obratio se Severnoameričkoj novinskoj asocijaciji s molbom da ga upute u Madrid kako bi pisao o toku ratnih dejstava.

Pisac je tokom najtežih ratnih dana bio u okupiranom Madridu. Utisci o ratu našli su odraz u jednom od Hemingvejevih najpoznatijih romana „Za kim zvona zvone“ (1940). Knjiga je dobila odlične kritike i postigla veliki uspeh. Tokom prvih šest meseci prodata je u više od pola miliona primeraka.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 14

Kultura između dva rata

O ludilu građanskog rata najslikovitije govori čuvena Pikasova slika „Gernika“ . Ona simbolično predstavlja dva događaja koja su se zbila u dva dana 1937. Klem Zon, čovekptica skočio je 25. aprila sa visine od 3000 metara i kao Ikar leteo pomoću veštačkih krila od platna. U trenutku kada je dobio ubrzanje i kada je trebalo da otvori padobran sprava je otkazala i on se sjurio u smrt. Sutradan, 26. aprila, fašistička avijacija bombardovala je grad Gerniku u španskoj pokrajini Baskija i tom prilikom ubila 1650 ljudi. Ta dva ubistva - masovno i pojedinačno, nabijeno simbolikom, predstavljala su inspiraciju za sliku. Ovo je bila svojevrsna proročanska vizija propasti. Simbolizam tog prizora protivi se tačnom tumačenju i pored nekoliko tradicionalnih elemenata; majka i njeno mrtvo dete podsećaju na Pijetu, žena sa svetiljkom podseća na statuu slobode, a ruka mrtvog borca koji još uvek steže slomljeni mač poznati je simbol herojskog otpora. Svemu tome , kao i slici konja na umoru, suprotstavljena je figura pretećeg bika sa ljudskom glavom koji predstavlja mračne sile.

Slika "Gernika " danas se nalazi u čuvenom muzeju "Prado" u Madridu.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 15

Kultura između dva rata

Čovek koji je uneo preokret u evropsko slikarstvo bio je kao i pesnik Lorka, Andalužanin. Rođen u Malagi, slikarstvo studirao u Madridu i Barseloni, a stalno se naselio u Pariz 1904. Čuveni Pablo Pikaso je svoju viziju sveta predstavio kroz slike koje liče na geometrijska tela, prvi koji je svoje objekte istovremeno predstavljao iz različitih perspektiva u želji da otkrije celovitu sliku stvarnosti koja u tom trenitku nije izgledala nimalo lepo.

U mladosti je bio u prisnom kontaktu sa grupom mladih pesnika, slikara i kritičara, koja se okupljala u ateljeima u Bato-Lavuaru, na Monmartru. Imali su uzajamno poštovanje i istu želju da se bore protiv naivnosti impresionizma, ali su njihove koncepcije bile potpuno različite. Najprisniji odnos je imao sa Žoržom Brakom sa kojim je i najizrazitiji predstavnik kubizma. Radio je scenogafije i kostime za balet „Dijagiljeva“, a pored slikarstva bavio se i skulpturom, grafikom i keramikom. Umro je 1973.godine.

Priča se da je Pikaso ostavio 13.500 slika , 100.000 crteža , 34.000 ilustracija za knjige i 300 keramičkih skulptura. Zajedno sa svojim prijateljem i poetom Gijom Apolineom, 1911. godine osumljičen za krađu u Muzeju „Louvre“ čuvene da Vinčijeve slike „Mona Liza“.

Jedna od njegovih čuvenih rečenica je bila „Ja stvaram nemoguće , zato što moguće može svako“.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 16

Kultura između dva rata

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 17

Kultura između dva rata

Salvador Dali (1904 -1989 ) bio je španski slikar, pisac, dizajner i autor filmova.

Dalí je u zapamćen po svojim snažnim i bizarnim slikama, kao jedan od najpoznatijih predstavnika nadrealizma u slikarstvu. Svoje umetničke ambicije, Dalí je usmerio i na fotografiju dizajn, književnost i snimanje filmova. Sarađivao je i s Voltom Diznijem na nikad dovršenom, za Oskara nominovanom, animiranom filmu pod nazivom "Destino“ (Sudbina), koji je dovršen i izdat tek 2003. godine. Na području igranog filma sarađivao sarađivao je sa slavnim Alfredom Hičkokom na filmu „Začarana“ 1945. za koji je napravio slavnu scenu sna, a sa svojim prijateljem, rediteljem Luisom Bunjuelom, sarađivao je (u ulozi scenariste i glumca) na avangardnim filmovima "Andaluzijski pas“ i "Zlatno doba“.

1926. godine izbačen je iz Kraljevske akademije lepih umetnosti iz San Fernanda u blizini Madrida, neposredno pred diplomski ispit. Tu situaciju objasnio je rečima da niko na akademiji nije bio u poziciji da ga ispita, jer je on naprosto znao više od njih. To mu nije smetalo da razvije bogatu karijeru na različitim poljima.

Španska kompanija „Chupa Chups“ zatražila je od Dalija da dizajnira novi logo za tu kompaniju. On je takođe predložio da logo treba da bude na vrhu slatkiša , tako da uvek bude vidljiv.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 18

Kultura između dva rata

Dalilijeva muza i velika ljubav - Gala

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 19

a Ai Am „Da bi se razumelo kako je nastao dadaizam, valja zamisliti, sa jedne strane duhovno stanje, skupine mladih ljudi koji su se našli u nekoj vrsti zatvora, kakav je bila Švajcarska u vreme Prvog svetskog rata i sa druge strane, intelektualnu razinu umetnosti i književnosti u to doba. Dakako, ratu je mora doći kraj, a posle smo videli i druge. No, oko 1916. činilo se da rat nikada neće prestati.“ – Tristan Cara

Naziv pravca je u ovom slučaju veoma značajan jer njegova problematična semantika ukazuje na prirodu pokreta koji predstavlja. DADA NE ZNAČI NIŠTA, pisao je Cara, ističući ovu kategoričnu definiciju velikim slovima i nastavljao: „Kru crnci nazivaju DADOM „rep svete krave“. Vedro i majka su u nekim delovima Italije DADA. DADA je i drveni konjić, dojilja, dvostruka afirmacija na ruskom i rumunskom: DA, DA.“ Drugo objašnjenje geneze imena dao je nešto kasnije: „Slučajno sam naišao na to ime razdvajajući nožem spojene stranice Petit Laroussa; pročitao sam potom prvi red koji sam ugledao: DADA.“ Na drugom mestu navodi datum toga otkrića: 8.februar 1916., kafe „Terasa“, Cirih. Dalje: „DADA je rođena u ciriškom kabareu Volter, 1916. iz želje za nezavisnošću, iz nepoverenja prema zajednici. Naši pripadnici zadržavaju svoju slobodu. Ne priznajemo nikakvu teoriju.“

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 20

Heterogena ciriška zajednica iseljenika, dezertera, pacifista i revolucionara, izrasla je u grupu koja je „nastupala“ pod ironičnim nazivom „Kabare Volter“ i organizovala izložbe u galeriji DADA. Umetnost, samo uslovno uzeta, jer dadaizam je nastojao da bude anti-umetnost i anti-književnost, poslužila je samo kao način izražavanja protesta. Ovim se naročito odlikuje prva faza pokreta, od 1916 – 18, koja se može vezati za spomenuti kabare. Zaprepaćšeni ratnim grozotama mladi umetnici nisu mogli da shvate da je taj krvavi košmar proizvod istog sveta, istog načina mišljenja i osećanja kao lepa umetnost, logika i moral. To im je izgledalo kao čudovišna, neprihvatljina hopokrizija. Dadaizam je bio tretman pomoću šoka, udarac protiv svega što je postojalo. Trebalo je uništiti sve, da bi se od elemenata srušene kulture konstituisao novi svet. Njihovi programi i izvedbe kabarea Volter izazivali su ekstatična oduševljenja, negodovanja i javne nerede.

“Skulptura” Marsela Dišana

Proglašavati potpuni besmisao bilo je njihovo oružje protiv smisla koji su drugi pokušavali da nadju u ratu. Težili su uništenju svih vrednosti, ismevanju domovine, religije, morala i časti, oskvrnuću društvenih ideala.

Istovremeno, dadaizam se borio i protiv epigona i protiv onih umetnika koji su, bez obzira na okolnosti, nastojali da proizvode otmenu i lepu umetnost iz prošlosti, koja je svojim sjajem trebala da prikrije zločine sadašnjice. Dada je bila protest protiv običaja i lažnih doktrina, protiv nagriženih fasada kulture, protiv pseudopatriotskog interesa.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 21

Kultura između dva rata

„Snežana i sedam patuljaka“ ipak nije bio prvi dugometražni crtani film kako se pričalo. Prvi dugometražni film nastao je 1917, a njegov auor bio je argententinac Kirino Kristijani (Quirino Cristiani) . Sastojao se od 58.000 sličica u trajanju od 70 minuta.Po sadržaju je bio politička satira.Film su nakon premijere hvalili kritičari, a doživio je i uspeh kod publike. Međutim, požar u filmskom studiju Frederika Valea je kasnije uništio njegovu posljednju kopiju, te se „El Apóstol“, danas smatra izgubljenim filmom.

Legende nikada ne umiru 1928. godine rodio se Miki Maus. Doduše, tada se nije tako zvao, već Mortimer! Stvorili su ga Volt Dizni i Ub Iverks. Glas mu je od 1928. posuđivao lično Volt Dizni , što je činio sve do 1947. godine. Jedanaestog novembra 1928. godine prvi put je prikazan, i pušten u prodaju animirani film „Parobrod Vili“ u kome je Miki imao glavnu ulogu. Miki Maus je u svetu poznat kao najuspešniji lik iz animiranih filova i stipova ikad.

"El Apostol" prvi dugometražni animirani film Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 22

Kultura između dva rata

Prvi film Jedan od prvih filmova sa početka XX veka bio je „Alisa u zemlji čuda“ iz 1903 godine.

Diznijeva verzija koju danas smatramo klasikom, predstavlja adaptaciju 37 godina starije verzije. Ova prva i orginalna verzija je nemi film. Kao zanimljivost treba napomenuti da film ima jedan od vodećih vizuelnih efekata tog vremena u kojoj se Alisa povećava i smanjuje .

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 23

Kultura između dva rata Kada je život bio najteži nastajali su najlepši svetski plesovi.

Igra je najlepši način da se zaboravi na bol.

Da li ste znali kada su i gde nastali najpoznatiji plesovi današnjice? Ako niste, mi ćemo vam dati odgovore.

Prvo zvanično svetsko prvenstvo u u standardnim plesovima održano je u Londonu 1922. Jedno od najpoznatijih takmičenja od početka razvoja sportskog plesa jeste upravo Otvoreno prvenstvo Velike Britanije koje se održava u gradu Blekpulu, još od 1931. godine.

Prva Svetska plesna federacija osnovana je 1935. godine u Pragu.

Pod sportskim plesom podrazumevaju se četiri latinoamerička i jedan španski ples(samba, ča-čača, rumba, paso doble, džajv) i pet standardnih plesova (engleski valcer, tango, bečki valcer, sloufoks, kvikstep) sa precizno definisanim pravilima.

Tango Neki smatraju da je iz Španije prenet u Argentinu , a neki da je nastao u predgrađu Buenos Ajresa.. Pojavljuje se krajem 19 , početkom 20.veka.Predstavlja spoj iberijske (španske) muzike i ritmičikh elemenata donetih iz Afrike.

Prvi veliki spoj sa starijim evropskim formama desio se 1910. sa dolaskom tanga u severno američke i evropske plesne dvorane. Tango je postao izuzetno popularan u evropskim dvoranama srednjih i gornjih društvenih klasa kada su menadžeri hotela i drugih okupljališta krenuli da prave "tango čajanke". Na njima, ovaj ples je prvo bivao predstavljen od strane profesionalnog para, za kojim je sledila klijentela koja je uživala u njegovom suzdržavajućem ritmu i smelim koracima. Plesom se moglo ovladati relativno lako. On je predstavljao opravdanje, isto kao i valcer, za bliski kontakt sa partnerom.

U Evropi se pojavljuje 1907. godine, najpre na francuskoj obali a potom i u Parizu. U isto vreme nije bio prihvaćen u Londonu zbog previše erotike u svom karakteru. Posle određenih promena biva prihvaćen i počinje da vlada i modom i plesom. Godine 1922. tango u celom svetu proslavlja Rudolf Valentino u filmu "Četiri jahača Apokalipse".

Nešto kasnije Englezi ga preoblikuju,standardizuju i razvijaju mnoge plesne figure koje se i danas plešu.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 24

Kultura između dva rata

Engleski valcer, habanera i milonga Do kraja 19. veka, sa porastom broja javnih plesnih dvorana, valcer je postao ples za sve. S dolaskom 20. veka, različiti plesovi su se sa velikom lakoćom kretali između raznih socijalnih klasa.

U Brazilu se plesala habanera , ples sličan tangu, da bi se zatim razvila milonga – prethodnik današnjeg tanga.

Pojavljuje se 30- ih godina XX. veka.

Nakon izvesnog sofisticiranja i regularizacije pokreta, rumba je, kao i tango pre nje, predstavljena u javnim dvoranama od strane izvođačkih plesnih parova, koji bi potom podijum prepustili gledaocima. Rumba vodi poreklo od španskog Bolera i afričkih ritmova koji su preneli robovi u Ameriku.

Džajv Nastao je 30-ih godina XX.veka u Severnoj Americi. Jedna je vrsta ili jedan od koraka popularnog Rock & Roll-a. Uvršten je kao peti takmičarski ples u LA.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 25

Kultura između dva rata

Paso doble (dvokorak) Ples španskog porekla, sa plesnim figurama koje predstavljaju pokrete toreadora u areni. Plesači interpretiraju borbu sa bikovima, plesač u ulozi toreadora, a plesačica u ulozi njegovog plašta, zvanog "La Cepa".

Samba

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 26

Mambo Nastao je na Kubi 40-ih godina prošlog veka.Spada u vrstu rumbe sa promenljivim korakom.Ples ča , ča , ča nastao je uz mamba takođe na Kubi.

U to vreme je izazvao pravu revoluciju, pa se radi njega na hiljade ljudi upisivalo u plesne škole u celom svetu.

Slou foks Izmislili su ga engleski koreografi 1928. godine. Karakterišu ga naizmenični spori, otegnuti i dugi, pa brzi koraci.

Brzina mu je oko 30 taktova u minuti, četvoročetvrtinskog takta.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 27

Fudbal Mada je fudbal izmišljen u Engleskoj već polovinom 19. veka, prva svetska fudbalska organizacija - FIFA, osnovana je u Parizu 1904. godine. Početkom 20. veka ova igra širila se Evropom i većina zemalja koje nisu već imale svoje fudbalske saveze formirale su ih do početka Drugog svetskog rata: Čehoslovačka (1901), Norveška (1902), Švedska (1904), Finska (1907), Luksemburg (1908), Rumunija (1908), Španija (1913), Portugalija (1941).

Igra se brzo širila kako Evropom, pa i celim svetom. Britanski vojnici, mornari, privrednici, inženjeri, nastavnici „izvozili“ su ovu igru širom sveta, kao što su radili sa kriketom i drugim sportovima. Način je bio isti. Uzeli bi loptu, počeli bi da igraju i zvali bi meštane da im se pridruže.

Kamp Nou, stadion Barselone, nekada

FIFA se 1914. godine, složila u priznavanju Olimpijskih igara kao amaterskog svetskog prvenstva u fudbalu i prihvatila se organizacije takmičenja, što je za posledicu imalo prvo interkontinentalno takmičenje; naime, na Olimpijskim igrama 1920. u belgijskom gradu Antverpenu tamičila se i Fudbalska reprezentacija Egipta uz trinaest evropskih reprezentacija. Zlatnu medalju osvojio je domaćin, Fudbalska reprezentacija Belgije.

Godine 1902., 6. marta, osnovan je najtrofejni i najuspešniji klub sveta Real Madrid (proglašen najboljim klubom 20. veka od strane FIFA). Klub se isprva zvao Madrid FC, ali je klubu dozvoljeno da koristi naziv Real (kraljevski) nakon što je kralj Alfonso XIII klubu dao zvanični blagoslov u junu 1920. godine. Fudbalski klub Atletiko Madrid osnovan je 1903. godine, FK Čelzi osnovan je 1905. godine u Londonu, iste godine kada i argentinski klub Boca Juniors. Bajern iz Minhena osnovan je 1900. godine, klub Valensija 1919. godine , dok je prvi klub osnovan u Beogradu bio BSK, 1919. godine. Fudbalski klubovi Crvena Zvezda i Partizan osnovani su 1945. godine.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 28

Košarka Košarku je izmislio Kanađanin Džejms Nejsmit 1891. godine, ali ona postaje pravi atraktivni sport tek kada su vedeni „šuplji“ koševi. Bilo je to 1912. godine. (Do tada koševi nisu bili šuplji , tako da je „zakucana“ lopta u njima bivala zarobljena, a to je iziskivalo dodatne napore i prekide u igri, jer je jedna osoba morala da se popne uz merdevine kako bi izvadila zaglavljenu loptu.)

Igra je počela da stiče opštu popularnost teh posle Drugog svetskog rata, iako se već na olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine u košarci takmičila 21 nacija.

Tenis Tenis je nastao od igre koja se zove „paume“ u kojoj se umesto reketa koriste rukavice. Veruje se da tenis potiče iz Francuske, iz 14 veka. Čuveni Dejvis kup prvi put je održan 1900. godine.

Moderne olimpijske igre Osnivanje modernih Olimpijskih igara, zasluga su Pjera de Kubertena, prve moderne igre održane su u Atini 1896.god. U vreme Prvog svetskog rata trebalo je da se održe Olimpijske igre 1916. ali iz razumljivih razloga nisu održane. Nacionalni stadion u Berlinu je umesto svetskih atleta ugostio mrtve i ranjene, jer je sve vreme rata služio kao vojna bolnica. 1924. godine Olimpijske igre održane održane su u Parizu , a 1936. u Berlinu, u nacističkoj Nemačkoj. Zanimljivo je i pomalo neobično da je na ovim igrama učestvovalo 775 takmičara, od čega 667 muškaraca i 98 žena, iz čak 43 zemlje. Bio najveći broj česnika do tada.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 29

Otkad postoji odevanje postojala je i moda. Ljudi su se uvek trudili da, osim što je funkcionalna, odeća bude i lepa.

U prvim decenijama 20. veka moda je bila jedan vid osvajanja slobode.

Dizajneri koji su stvarali modu novog veka Kristobal Balensijaga Španski modni dizajner rođen u San Sebastijanu.

Kao sin šnajderke, brzo je počeo da pomaže svojoj majci u radnji. Par godina kasnije otvara svoju modnu kuću u San Sebastijanu, a njegovi klijenti bili su i članovi kraljevske porodice. Ubrzo je otvorio salone u Madridu i Barseloni, koje je posle morao da zatvori zbog građanskog rata.

1937. godine seli se u Pariz i tamo ostvaruje uspeh. Ponovo otvara zatvorene salone u Španiji.

Njegove haljine bile su dizajnirane za specijalne prilike i savršeno izdrađen. Smatrali su ga „arhitektom visoke mode“. Njegove večernje haljine inspirisane su flamenkom.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 30

Kristijan Dior Rođen je 21. januara 1905. godine u Grenviju, u Normandiji. Iako je počeo studije politike, ubrzo se odlučio za umetnost, radeći neko vreme kao slobodni ilustrator, a kasnije pronalazi stalni posao modnog dizajnera sa Robertom Pigeom. Za vreme rata preselio se u južnu Francusku i radio kao farmer. Po povratku u Pariz imao je sreće da upozna Lisijen Lelong. Njegov entuzijazam i ličnost izazvale su interesovanje Marsela Busaka , neverovatno bogatog tekstilnog proizvođača. Tako je i osnovana modna kuća „Dior“ u ulici Avenue Montaigne. Ubrzo je opočeo da proizvodi po nekoliko hiljada haljina godišnje. Dior je jedan od vodećih modnih brendova čak i danas.

Žan Patu Posle rata Patu je otvorio svoju prvu kompaniju, sa kojom je postigao veliki uspeh zahvaljujući odevnim predmetima na kojima je spojio vezene folklorne motive sa svojim modernističkim motivima. Njegova odlučnost da napravi jednostavne haljine navela ga je da postane prvi dizajner sportske odeće.

Kombinovao je jednstavne figure sa udobnim krojem.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 31

Dizajneri koji su stvarali modu novog veka

Koko Šanel Posleratni period je vreme oslobađanja, odbacivanja klišea, izražavanja neslaganja sa tradicijom. To vreme predstavlja nova generacija nezavisnih, modernih, emancipovanih žena, među kojima je i Koko Šanel. Njen praktičan i udoban stil predstavlja žensku revoluciju u vreme recesije. Koko je uvela u modu materijale koji su jednostavniji i jeftini od šifona, tila i svile i prioritet dala udobnosti. Potom je išla i korak dalje i uvela pletene kostime koji su dali još veću fleksibilnost novoj ženi, koja je želela da se bavi sportom u slobodno vreme. Prvi modni butik otvorila je 1910. godine u Parizu.

Na svoj četrdeseti rođendan Koko je izdala svoj prvi parfem Chanel No.5 i ostala verna svom stilu.

Parfem se nalazio u maloj geometrijskoj bočici , sa njenim imenom i brojem.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 32

Elza Skjapareli Ako nekog dizajnera želimo da izdvojimo kao avangardnog umetnika, onda će to sigurno biti Elza Skjapareli. Ova italijanska modna dizajnerka rođena u Rimu. Bila je kreator koji najbolje izražava umetnički duh ovog perioda. Zahvaljujući svojim originalnim i ekstravagantnim modelima i slobodnim kombinacijama boja postala je bliska avangardi i nadrealizmu. Čuven je šešir koji je za njenu kolekciju dizajnirao Salvador Dali.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 33

Uvek su postojale poznate žene od stila koje su zaljubljenici u modu rado kopirali, pa ni prva polovina 20. veka nije izuzetak.

Predstavljamo vam neke od njih.

Mata Hari 1910. godina unela je do dramatične promene u evropsku modu pod uticajem „ruskog baleta“. Senzualne igračice poput Isadore Dankan i zagonetne Mata Hari, postale su ikone lepote širom sveta. Zahvaljujući modi i u ponašanju i u odevanju, koju su one lansirale, žene su se usudile da ospore jake moralne prinicpe i počele su da pokazuju svoje telo. To, naravno, nije moglo da prođe bez crkvene osude i skandala u konzervativnim krugovima.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 34

Margarita Karmen Kansino alijas Rita Hejvort bila je američka glumica špansko-irskog porekla i modna ikona i vrh glamura tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka.

Veliki proboj u svetu filma napravila je onda kada je promenila boju kose, što mnoge glumice njenog vremena nisu želele da učine. Osam puta je menjala boju kose za isto toliko različitih filmova. Udruženje umetnika Amerike proglasilo je njene usne najčulnijim usnama na svetu. Imala je modni ugovor sa Max-Factorom kako bi promovisala šminku.

Najpoznatija je po naslovnoj ulozi u filmu „Gilda“.

Merilin Monro rođena je u vreme između dva svetska rata.

Bila je američka filmska glumica, pevačica, model i pop ikona.

Osim što je bila obožavana kao glumica i jedno vreme predstavljala simbol Holivuda, bila je obožavana i u svetu mode i glamura. Njene fizičke mere čak i danas se uzimaju kao primer idealne ženske figure.

Bila visoka svega 154cm, pa su je mnogi nazivali džepnom Venerom.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 35

Putopis

Mali putopis Milice Pavlović Čovek koji putuje ima čega da se seća. To je sigurno tačno jer će moje putovanje u Barselonu ostati među mojim najlepšim sećanjima. Videla sam toliko divnih stvari za koje nije dovoljan jedan članak u novinama, ali ja ću ipak pokušati da vam predstavim bar deo onoga što je na mene ostavilo nezaboravan utisak. Biće to neobične građevine Antonija Gaudija koje izgledaju kao da su ozašle iz bajke.

Casa Mila (La Piedra- kamen) Gaudi je bio uveren da arhitektura treba da oponaša oblike i linije koje postoje u prirodi. Zbog toga u njegovim građevinama ima samo onoliko ravnih površina koliko je neophodno. Casa Mila sastoji se od neprekidnih oblina i krivina koje liče na uzburkano more. Na krovu, kao stražarii, stoje dimnjaci u obliku okamenjenih vitezova.

Fasada je sva od kamena, pa je često zovu „Kamena kuća“.

Posebno je lepa ograda od kovanog gvožđa na balkonima koja podseća na morskie alge.

Casa Batllo( Casa del ossosKuća kostiju)

Ova neobična kuća projektovana je za gospođu Batllo, ali ona u njoj nije stanovala jer je bila vrlo razočarana Gaudijevom preteranom maštovitošću. U ljutnji, dala joj je pogrdan naziv — kosturnica. Stubovi na tribini prvog sprata liče na ljudske kosti, a balkoni podsećaju lobanje. Veliki deo fasade ukrašen je trenkadis mozaicima napravljenim od polomljenih keramičkih pločica. Krov kuće podseća na leđa zmaja, koji predstavlja jedan od osnovnih simbola Gaudijeve arhitekture, a značajno mesto zauzima jedna kula sa četvorokrakim krstom.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 36

Putopis

Sagrada familia ( Sveta porodica )

Ova neobična modernistička crkva napravljena je u gotskom stilu. Gradnja je počela 1882. godine, a pošto Gaudi nije stigao da je završi, trebalo bi da bude završena na stogodišnjicu njegove smrti. Do sada je izgrađeno 5 tornjeva, a šesti će biti visok 170 m i imaće lift kojim će moći da se popne do vrha. I ovo delo puno je talasastih linija oblikovanih od tankih cigli. Koristio je osnovne elemente gotike šiljasti luk i kontrafore, uzdignute potporne lukove i nagib stubova u zavisnosti od rasporeda tereta na njima.

Građevina je u obliku latinskog krsta s pet brodova upotpunjenih s dvanaest zvonika (dvanaest apostola).

Istočna kapija je posvećena Hristovom rođenju i detinjstvu, zapadna njegovom stradanju i smrti, a glavna, južna, njegovom vaskrsenju i strašnom sudu.

El parque Guell ( Park Guelj) Park Guelj je centralni deo naselja koje je Gaudi počeo da gradi za visoku klasu Barselone. Projektovan je u saglasnosti sa prirodnom okolinom: ostale su strme padine, krivudavi putići, dodate su i pećine… Ključno mesto u parku ima terasa, okružena dugom klupom u obliku morske zmije, dok se na glavnom ulazu nalazi višebojna mozaična fontana u obliku zmaja.

Talasasti oblici bogato su ukrašeni mozaicima od polomljenih kermičkih pločica. Zgrade su originalne i imaju krovove fantastičnih oblika sa neobičnim vrhovima.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 37

Školski nastavni projekat u kojem zajedno sa svojim nastavnicama knjievnosti i dizajna i školskim psihologom učimo kako da obrazovanju prilazimo na zabavan i kreativan način nazvali smo ove godine „Misli avangardno“. U trećem razredu proučavamo umetnost avangarde, pa je i razumljivo zašto smo uzeli takav naslov.

Najkreativniji delovi ovog projekta bili su časovi u kojima je sve bilo drugačije. „Dada“ čas srpskog jezika i književnosti, za koji smo spremali isečke iz novina, slike, grafite, razne izjave poznatih ličnosti i slično, istovremeno je bio i ozbiljan i zabavan. Od svega što smo doneli pravili smo pesme i plakate, a cilj nam je bio da pokažemo šta mi mladi mislimo o vremenu u kojem živimo.

U okviru radionice „Pustovanje“ stvarali smo svoje umetničke kreacije inspirisane umetnošću avangardnih slikara. Nakit i suknje koje smo na tim radionicama izradili koristeći boje i motive Gustava Klimta, Pikasa, Salvadora Dalija prikazan je na modnim revijama i izložbama i na to smo veoma ponosni.

I ovaj naš časopis, koji smo nazvali Avangardista, deo je tog našeg zajedničkog projekta u kojem učimo da učimo za ceo život.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 38

Velika suknja izrađena tehnikom mokrog pusta inspirisana Klimtovim slikarstvom

Naša suknja na modnoj reviji Fashion Provocation Belgrade, koja je održana 26. maja 2015.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 39

Dragana Matko

Mnogo volim španske umetnike, a posebno me uzbuđuje arhitektura Antonija Gaudija. Pred vama su radovi inspirisani njegovim oblicima i bojama. Prepoznatljivi motivi iz parka Guelj, kao i sa kuće Batljo, krase na prvi pogled jednostavne modele. Ipak, to nije samo podražavanje Gaudija, već moda posmatrana njegovim očima, puna svetlih i veselih boja i oblika koji liče na one iz prirode. U kontrastu sa njima je crna koja naglašava njihovo šarenilo, ali i uspostavlja ravnotežu.

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 40

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 41

Časopis grupe učenika Tehničke škole za dizajn kože, nastao u projektu Učimo da učimo! 42