Leathera 08 by Tehnička škola za dizajn kože

Časopis učenika Tehničke škole za dizajn kože

САДРЖАЈ: Годо неће доћи, засуците рукаве Снови се остварују Књига 72 сата у храму Књига главу чува Дани европске баштине у Београду Река Сава у нашим срцима Предузетници пробудите се Будимпешта, краљица мостова Уместо „Монализине сестре“ Књиге на које се исплати потрошити време Радови ученика Шта све трпе ђачке свеске Анализа наших нарави Кожа и јакне Модна ревија Мој ауторски потпис

4 6 8 10 11 12 13 14 16 17 18 20 22 24 25 26

G GO OD DO ON EĆ ĆE ED OĆ ĆII –– NE DO Z ZA ASSU UC CIIT TE ER UK KA AV VE E RU Dosadilo nam je da čekamo Godoa. Da počisti okolinu koju pretvaramo u đubrište ( a mnogi mogu da nam pozavide na preduzimljivosti u ovoj oblasti ), da nam otvori granice i donese para za put oko sveta, da nam smisli neki dobar posao, da nam da novu školu (što da ne?), da nam pruži šansu... Ništa se neće dogoditi ako sami nešto ne preduzmemo.

Zato smo odlučili da delamo. Razmenjujući komentare o položaju mladih, pre svega srednjoškolaca, u našem gradu, sa predstavnicima turističke agencije Europutovanja, koji su organizovali našu đačku ekskurziju u Budimpeštu, došli smo do zanimljivih ideja o saradnji. Te ideje saopštili smo Učeničkom parlamentu naše škole. Svima se dopala zamisao da sami budemo pokretači jedne lepe akcije na obostranu korist i predložili smo firmi Europutovanja da za njenu reklamnu kampanju dizajniramo i u

svojim radionicama sašijemo male padobrane koji bi poslužili i kao atraktivna promocija naše škole. Za uzvrat, ova agencija se obavezala da nam pomogne u ostvarivanju kontakata sa predstavnicima stranih ambasada u našoj zemlji, koji bi mogli biti naši posrednici u povezivanju sa sličnim školama u Evropi.

Prvo naše predstavljanje te vrste već se dogodilo 24. januara, zahvaljujući već tradicionalnoj predusretljivosti Opštine Savski venac, koja nam je ustupila prostor i omogućila da sa vrha zgrade pustimo prve padobrane sa reklamnim listićima. U centru pažnje ovog događaja bilo je prisustvo njene ekselencije Klare Sentđorđo, koja je bila ljubazna da primi našu povelju o saradnji i obećala nam da će nam pomoći u uspostavljanju kontakta sa školom naše struke u Debrecinu.

Na ovaj način otvorili smo vrata mnogim vidovima kulturne, sportske i obrazovne saradnje, koji će se ostvariti ako nastavimo ovim putem. Rezultat ovog našeg poduhvata biće i pet jednodnevnih izleta koje će Turistička agencija Europutovanja organizovati za naše učenike tokom 2008. godine. Počeli smo da učimo kako se ostvaruje status i postiže uspeh, ali ima još mnogo toga što treba da uradimo. Godo neće doći, zato zasucite rukave! Marijana Paravinja

СНОВИ СЕ ОСТВАРУЈУ Са великим нестрпљењем очекујемо месец мај. Помислићете одмах да је то зато што смо матуранти и што једва чекамо крај школовања, испит зрелости и матурски бал, али варате се. Радујемо се међународном такмичењу младих дизајнера које ће се одржати 29. маја у Пољској, у граду Лођу, где се наша школа прошле године већ успешно опробала. Као и наше другарице из претходне генерације имаћемо испит стручности и креативног умећа пре него што и у школи добијемо сертификат да смо томе дорасле. Наравно, у овом важном подухвату наше школе, пре свега, ми не бисмо могле да остваримо своје амбиције да иза нас не стоји тим. Уз свесрдну помоћ наставника дизајна, Зорана Кресоје, наставника моделовања и практичне наставе Драгане Нешић и Градимира Тодоровића, директора Љиљане Глигоровић и свих других којима је до нашег успеха стало, полако приводимо крају реализацију својих идеја.

У Пољској ћемо се представити са три колекције намењене младима и одважнима попут нас. Како су у свету моде тренутно доминантне живе боје, попут жуте и наранџасте, оне, уз ружичасту, вечно присутну у нежном женском свету, дају акценат и нашим креацијама у којима доминирају тамно зелена и браон боја. За почетак, представићемо вам само делић иначе обимног посла који ћемо до маја завршити, а о нама ћете, бар се надамо, чути много више када се вратимо са такмичења. Можда би требало да запамтите имена Тијана Ђорђевић, Маја Глигорић, Марина Ђерић и Тамара Вићентијевић, јер ми смо тим који озбиљно намерава да се отисне у свет модног дизајна. Снови се остварују ако вредно радите на њима, а ми смо то управо започеле. Тијана Ђорђевић Маја Глигорић Марина Ђерић Тамара Вићентијевић

Књига 72 сата у храму

Септембар месец је био у знаку међународне манифестације „Дани баштине у Београду“ у оквиру које су биле приређене многобројне изложбе, предавања и концерти. 21. септембра 2007. године ученици I5 и III1 су посетили изложбу „Књига 72 сата у Храму“. Најстарији сачувани српски ћирилични рукопис Мирослављево јеванђеље је било изложено у храму Светог Саве. Јеванђеље је писано у последњој четвртини 12.века за кнеза Мирослава, који је од 1194. године као брат великог жупана Стефана Немање, владао Хумом, земљом која приближно обухвата област данашње Херцеговине. Израђена је на белим и танким листовима пергамента. Чувана је у Хиландару, а краљ Александар Обреновић га је добио на поклон 1896. године приликом посете Хиландару , а у знак захвалности што је српска влада исплатила дугове манастира. Рукопис је тада донет у Београд,

а потом у Беч где је о трошку краља Александра и уредничком бригом ЉубомираСтојановића, (1896 до 1897.) окончана припрема првог фототипског издања. Јеванђеље је имало судбину српског народа, оно је ношено преко Албаније, заједно са српским живљем приликом повлачења пред Аустроугарском. Књига је дошла на Крф 1916. године и чувана је амо до 1918. године. После рата је пренета у Београд, а од јуна 1935. године пренета је у Народни музеј. У другом светском рату скривана је у сефу Народне банке у Ужицу, затим испод олтара манастира Рача на Дрини код Бајине Баште. Данас се чува у Народном музеју у Београду.

Мирослављево јеванђеље једобило почасно место родоначелника рашког правописа и писма које ће имати утицај на ћириличну писменост централног и источног Балкана током целог средњег века. Поред изложеног експоната била је приређена и калиграфска изложба, документарни филм о настанку овог дела и уметничке радионице. У потпуности је био дочаран дух оног времена, дух писмене средњовековне Србије, дух културне Србије. Посећеност је била велика, а наш закључак је био да ипак, на срећу ПИНК и ГРАНД култура није обузела све нас. Има још младих људи који теже правим вредностима.

KaтаринаЕрић,НаташаТодоровић Сузана Јанковић

KNJIGA GLAVU ČUVA ! Kao i svake godine i ovog oktobra išli smo, pogodite - na Sajam knjiga! Nije da smo baš bili oduševljeni tom idejom, jer ko još danas kupuje knjige na ovu skupoću, ali kada smo konačno ušli u izložbenu halu Beogradskog sajma nije nam bilo žao sto smo se toliko cimali kroz užasnu gužvu. Ljudi su prosto navirali sa svih strana, tiskali se oko štandova, zagledali, prelistavali, pa čak i njuškali knjige, bar se meni tako učinilo, gurali se, neki sa punim rukama knjiga, a neki sa rukama u džepovima. Pretpostavljam da ovi koji su knjige njuškali i oni sa rukama u džepovima, nisu, kao i ja, imali para za kupovinu, pa su samo uživali gledajući, svaki na svoj način. Rekoh, da moje društvo i ja nismo tako rado odgovorili na nagovaranja profesora da jednom godišnje odemo među knjige, u „hram kulture i znanja!“, ali... Većina nas je bila opčinjena atmosferom, koja je, uprkos neopisivoj gužvi, bila nekako svečana i uzvišena. Gledajući sve te knjige i sve te ljude osetila sam se kao deo nečega važnog i bilo mi je pomalo neprijatno što knjiga nije malo češće u mojim rukama. Ipak, teši me da nisam baš u potpunosti knjigomrzac. Kao i mnogi moji vršnjaci i ja rado pročitam neku knjigu savremenih pisaca. Ko još nije pročitao „Alhemičara“ ili „Jedanaest minuta“ Paola Kuelja, „Devojku sa bisernom mindjušom “Trejsi Ševalije, ili čuvenog „Harija Potera“ Džoan Rouling? Da ne pomislite da smo projurili kroz halu, reći ću vam da smo se naročito zadržali na izlozbi posvećenoj Dositeju Obradoviću. S obzirom na to oda smo o njemu ućili gotovo celo tromesečje, osećala sam se kao stari poznavalac našeg velikog prosvetitelja. Za neke od nas bilo je to malo utvrđivanje gradiva, a za druge potvrda da je ovaj čovek zaista važan za našu kulturu i da ih srpkinja nije bez razloga smarala pričajući toliko o njemu.

Nikolina

DANI EVROPSKE BAŠTINE U BEOGRADU Početak školske godine bio je pun raznih događanja. Ne samo zbog škole i događanja u njoj već zbog jedne lepe manifestacije zbog koje je oživelo svako ćoše u gradu. Beograd je bio otvoreni grad u svakom smislu. Muzeji su radili prekovremeno, a svuda i u doba kada najmanje očekuješ bilo je nekih zanimljivih dešavanja. Muzika, filmovi, izložbe, predavanja, akcije, druženja. Bilo su to Dani evropske baštine u Beogradu. Naravno da nismo mogli da stignemo baš svuda, ali nismo mogli da propustimo izložbu starih zanata na Kalemegdanu, posetu Muzeju Nikole Tesle, susret sa Miroslavljevim jevanđeljem u Hramu svetog Save. Doduše, moram da pomenem i zaslugu naših profesora što su se potrudili da nam objasne koliko je kultura važna, pa čik da ne odeš!

Bojana Stanimirović

Опстанак људске заједнице у прошлости је угрожаван природним катастрофама, епидемијама и ратовима, а данас је он угрожен

највише

говорног

понашања.

уништавали

због

нашег

Деценијама

природу,

неодсмо

загађивали

атмосферу, воду и земљиште. Нестале су многе биљке и животињске врсте. Београдски еколошки центар и општина Савски Венац су по ко зна који пут организовали

свој

традиционални

програм „Повратак Београда на реке“. 17. септембра 2007. године су бројне основне и средње школе изашле на десну обалу Саве, од Бранковог моста до Сајма, да чисте и уреде обалу реке. И ученици наше школе заједно са професорима физичког васпитања су узели учешћа у акцији чишћења савског приобаља. Циљ њиховог пројекта је да свако од нас допринесе здравијој и лепшој средини, и да сачува наше реке. Сви који

су

учествовали

акцији

„Повратак Београда на реке“ или „Ја волим реку Саву“ знају да је то хуманитарна

акција

која

улепшава

наш град и средину у којој живимо. Свако од нас може нешто да уради, првенствено да поведемо рачуна о својој култури, да бацамо отпад у контејнере а не поред њих, да очистимо и чувамо своје обале. То је само мали напор за свакога од нас, а огромно задовољство за све Београђане. Потрудимо се да ова акција буде део нашег свакодневног живота и образац нашег понашања! Јелена Мосић и Никола Марић

PREDUZETNICI, PROBUDITE SE! Ima skoro dve godine kako se u našoj školi govori ili govorka o našoj učeničkoj kompaniji, a nešto manje od toga otkako ona zaista i postoji. Ali za koga i zbog koga, pitam se! Prosto me obuzme zavist kad čujem kako u gimnazijama uspešno posluju učeničke kompanije.U gimnazijama! A šta one proizvode? Ništa, reći ćete. Ali ti mladići i devojke očigledno koriste nešto što i mi imamo – koriste svoju maštu, kreativni su i preduzimljivi. Pa i mi valjda imamo maštu i ko kaže da nismo kreativni! Ali, u tome je fora – nismo preduzimljivi. U drugim školama učenici izmišljaju sebi poslove kako bi, ulažući svoj trud, maštu i vreme, ostvarili profit. Priređuju pozorišne predstave, prave kolače i prodaju ih na vašarima koje sami organizuju, izrađuju suvenire, prodaju cveće... A mi? Imamo radionice, imamo kožu i bezbroj mogućnosti kako da od nje napravimo lepe i dopadljive proizvode koje bi mnogi rado kupili. Oni koji nisu toliko vešti u izradi proizvoda uobičajenih za našu struku, mogu, recimo, da prave male mozaike od kože, maštovite cvetove, unikatnu dugmad... Mogli bismo mnogo toga, ali nam falite VI sa svojim idejama i malo svog slobodnog vremena koje biste posvetili kompaniji.

Da vas podsetim, naša kompanija se zove ELITA. U maju 2007. godine njeni predstavnici putovali su u Mađarsku na međunarodni saj am omladinskog preduzetništva, u organizaciji Junior Achievement (Dostignuća mladih međunarodne organizacije koja podstiče preduzetnički duh kod mladih širom sveta) i doživeli neverovatno lepa iskustva. Družili smo se sa mladima iz cele Evrope, koji su došli da se predstave. Ne moram vam ni govoriti kako smo se lepo proveli i koliko različitih ljudi smo upoznali. Najlepša poznanstva ostvarili smo sa Norvežanima, koji su bili veoma komunikativni i raspoloženi za druženje.Bili smo posebno srećni što smo uspešno komunicirali na engleskom i što smo se uverili da među mladima ne postoje granice bez obzira na to odakle potiču. Već sada se radujem nekom novom putovanju, a pozivam i vas da mi se pridružite. Ovo je samo jedan od primera koliko koristi vam može doneti angažovanje u našem đačkom preduzeću. Jer, ne zaboravite, profitom koji ostvarimo svojim radom raspolažemo sami. Zar ne bi bilo dobro pripadati ELITI? Probajte i videćete kakve se sve mogućnosti mogu otvoriti pred vama. Kristina Bačlija

Страница из ђачког путописа

БУДИМПЕШТА, КРАЉИЦА МОСТОВА У новембру месецу путовали смо у Будимпешту на петодневну екскурзију. Провели смо пет дивних дана испуњених дивним садржајима и прелепим тренуцима. Упознавали смо град на Дунаву, називан краљицом мостова и то с правом. На десној обали Дунава лежи Будим који је валовит и пружа се на седам брежуљака, а Пешта је на левој обали и она је равна. Овај град има девет мостова од којих су три централна и најлепша: Ланчани мост са лавовима на почетку, осветљен ноћу прелепо делује са реке, Ержебетин мост, бео,као и тен њихове омиљене владарке и мост Фрање Јозефа, цара којег нису волели те је овај мост неосветљен. Предиван поглед на цео град је са тврђаве Цитадела на којој се налази утврђење још од доба Матије Корвина. Посетили смо и Краљевску четврт на Будиму.Убраја се у једну од три највеће грађевине у Будимпешти. Друге две су Мађарски парламент и базилика Светог Стефана. Видели смо и Сент Андреју, центар наше културе у 18. веку. Још увек са осети дух оног времена када је много Срба делало на тако малом простору. Много нас подсећа на Гардош. Обишли смо и вишеградску тврђаву краља Беле IV у којој су биле познате мучионице. Касније је краљ Матија Корвин саградио летњиковац на том месту. Посетили смо и изложбу Леонарда да Винчија у Дебрецину, 250 км удаљен од Будимпеште. Изложба је била у галерији “Модем”,где су се могле видети скице и нацрти његових изума и слика. Он је спојио средњовековно знање са модерним тачним запажањем. Архитектонске замисли су му остале у пројекту. Уживали смо и у куповинама у великим центрима где су била снижења,а најзанимљивије су биле вечери. Једна посебно. Вечера у Чарди са уметничким програмом. Певали смо, играли, веселили се и први пут могли да пијемо чувено мађарско вино, а да нас професори нису прекорили. Баш је било добро!

Дружили смо се, боље упознали, уживали. Брзо је прошло. Вратили смо се кући уморни али задовољни. Препуни смо утисака, а једно сазнање је у нама: путовања су дивна и та сећања вам нико не може одузети! Једва чекамо следећу екскурзију! Jeлена Крга

UMESTO „MONALIZINE SESTRE“...

Polazeći na ekskurziju radovala sam se, kao i svi drugi, već samoj činjenici da ću nekoliko dana provesti daleko od dosadne svakodnevice, sa svojim društvom u nekom novom prostoru. Naravno, lepo je bilo što smo putovali u uvek lepu Budimpeštu, ali ja sam bila posebno uzbuđena kada sam čula da ćemo ići u Debrecin. Ne zbog Debrecina samog, mada je to lep grad i uvek je uzbudljivo upoznati nešto novo, nego zbog dugo najavljivane izložbe Leonarda da Vinčija. Zamišljala sam neke nepoznate slike, crteže, krokije za Monalizu i osećala se malo polaskanom što ću moći time da se pohvalim. A kad smo konačno tamo došli bila sam kao i svi ostali potpuno iznenađena. Ni traga od izložbe kakvoj smo se nadali! Moram priznati, u prvi mah bila sam razočarana. Ali samo u prvi mah. Kada sam se osvrnula oko sebe i počela pažljivo da razgledam bila sam zadivljena. Bilo mi je veoma žao što je fotografisanje bilo zabranjeno, pa svoje utiske mogu da dočaravam samo rečima. Bila je to jedna moderna, multimedijalna prezentacija u kojoj se na neverovatno kreativan način koristi savremena video tehnologija kako bi se dočarala raznolikost da Vinčijevih interesovanja. Imali smo priliku da u vidu eksponata i video simulacija saznamo nešto više o njegovim brojnim istraživanjima i izumima iz oblasti arhitekture, fizike, antropometrije...Videvši ogromna krila koja je konstruisao zanesnen večitim ljudskim snom o letenju osetila sam uzbuđenje tog vizionara koji je istinski verovao da je mit o Dedalu i Ikaru moguć. Prvi put sam zaista shvatila šta znače reči „stvaralački genije“ koje su bile neizostavne u svim tekstovima o njemu. Razumela sam da sam bila malo neskromna što sam očekivala da na ovoj izložbi vidim neku nepoznatu, do sada skrivenu „Monalizinu sestru“. Branka Perković

Ja, verni Nečitalac (kao i većina u mojoj školi), odlučila sam da potrošim vreme da vas NATERAM da pročitate jednu veoma POUČNU ili MUDRU knjigu. Nekome od vas može se učiniti da je to crni humor, a ja vas neću ubeđivati u suprotno. Najverovatnije i jeste tako.

Knjiga je inspirisana Ajnštajnovom rečenicom “Samo dve stvari su večite-kosmos i ljudska glupost, mada za kosmos i nisam toliko siguran.”

Naziv knjige je “Darvinove nagrade”, a napisala ju je Vendi Nortkat. Kako sama književnica kaže, ovo je delo “U slavu pojedinaca koji su obezbedili dugotrajan opstanak naše vrste time što su se uklonili iz banke gena na veličanstveno GLUP način”. Dajem sebi slobodu da istaknem ovo ‘GLUP’ da biste vi, dragi vršnjaci i nečitači, bolje shvatili značenje, mada znam da vi niste glupi, i smatram da biste i podnaslov, a i ono što piše u knjizi dobro protumačili, ako je pročitate. U slučaju da se još kolebate da li da se latite tog napornog posla koji se zove čitanje, evo vam još par zanimljivih podataka. Junaci knjige su, kakva ironija, ljudi koji su sami sebe ubili na neverovatno glup nacin. Na primer, terorista koji otvara pismo-bombu koje mu se vratilo jer nije stavio dovoljno markica, lopov koji krade električne vodove ne isključivši pre toga napon, pilot koji leti u svojoj baštenskoj stolici okačenoj na helijumske balone pravo u koridore vazdušnog saobraćaja, čovek koji proverava koliko ima benzina u kanti osvetljavajući je pomoću svog upaljača. Svi ljudi su nesrećno završili, i mi možemo da ih žalimo ali i da se smejemo neverovatnoj količini ljudske gluposti. Knjiga “Darvinove nagrade”je, dakle, zbirka priča o ljudima i njihovim glupostima. Priče su istinite i opisuju nesrećnike koji su “dobili” “Darvinovu nagradu” uklonivši sebe iz sveta živih, kao i one koji su dobili utešne nagrade zato što su doživeli izuzetno glupe nezgode, ali su ipak uspeli da prežive. Ima tu i ličnih ispovesti ljudi koji su o tome pričali ne srameći se svojih gluposti. Nikako nemojte reći da niste zainteresovani! Jer, pored toga što ćete se i smejati i plakati uz knjigu, isplati se, jer je bolje da se uči iz tuđih nego iz svojih grešaka. Miljana Jovanović

Рекли су о Библији: -Легенда о потоку је једна прича из Строгог завета. -У Библији има пуно књига, као што су Пореске књиге, Књига Јездина и Књига о роткви. -Јевреји су однекуд побегли у Еготоп који је прво био Исир. -Библија се састоји из: Књиге о краљевима, Књиге о социјалима и Књиге о Ексери, а има и Сомолове приче и песме Пасивни Давидови. -После неколико времена почела је киша зато што је Бог био љут на Палеоника и Етехрана што је Палеоника убио Етехрана зато што је био завистан од њега и што је био пољопривредник. И тако је настала Легенда о потопу. Еп о Гилгамешу: -Културне и историске замењености овечинавају песму Гилгамеш израјајном. -Гилгамешова жена је била Уруја, а друг му се звао Енрике. -Гилгамеш и Енкиду се преображавају из позитивности и негативности. -Епо Гилгамеж је имао пријатеља Енкија Дуа. -Гилгамеш је сишао под земљу гоњен страхом од смрћу. -Гилгамеш је дуго трагао за еликсиром смрти. -Гилгамеш је био безобразан. Како неки виде Бановић Страхињу: - Бановић Страхиња је у уводу таст односно муж своје жене. -Страхињићу Бане се супер средио и отишо у тазбину. Тамо га је слуга служио златном служавком. -Бановић Страхиња је много волео народну поезију и због тога су га много ценили.

-Влах-Алија је нудио Страхињовој жени све и свашта. -Бановић Страхиња није нико и ништа, а није и неко и нешто. -Суштина ове песме односно његовог садржаја је увод, разрада, заплет, расплет, перипатија и крај. Шта знају о српским романтичарима: -Песму „Слобода света“ написао је мађарско-српски песник Шанрод Потрефи. -Најпознатије песме Ђуре Јакшића су „Отаџбина на Липару“ и „Кроз помоћ њему“. -Ђура Јакшић је написао и драму „Станоје Главоња“. -Најпознатије песме Јована Јовановића змаја су „Ђурићи увенуоци“ и „Ђурићи уседеоци“. -Змајево стваралаштво карактерише велика жанровска равнодушност. О књижевности, језику уметности: -Лепа књижевност се друкчије каже балеристика. -Народне песме су народна или усменичка књижевност. -Друга реч за књижевност зове се беретика. -Наука о језику зове се драматика. -Постоји обична књижевност и белепристика. -У дијактелизме спадају вулканизми и жаконизми. -Основни приципи књижевног језика су правилнос, чистоћа, јастук. ( правилност, чистота, јасност) -Архитектура је уметност од грађанског материјала. -И онда је Ромео попио један лек да буде доживотно мртав. -У широм случају те речи... Оно што нисмо знали о Светом Сави: -Свети Сава је често ишао на гробље Господње, посвећивао је свету гору, а волео је и да се проводи.

A N A L I Z A N A Š I H N A RA V I

8h ujutru… Hladnoća… Red… Škripa proteza… Penzioneri su formirali kolonu. Ne, u pitanju nisu redovi za mleko, hleb ili sl. U pitanju je otvaranje…DELTA CITY-a Delta City se nalazi na Novom Beogradu u bloku 67 i najveći je tržni centar te vrste na Balkanu! Otvoren je u četvrtak, 1. Novembra 2007 godine! I mi, vaši vredni novinari, bili smo tamo... Manje, više zbog vas… Evo šta smo zapazili…

09:07 Penzioneri su počeli da se svađaju, jezikom koji nama nije bio poznat do tada…ali kasnije smo saznali da se radi samo o GUNĐANJU, čestom načinu komunikacije među penzionerima.

09:15 Red je počeo ZNATNO da se povećava.

09:30 Red je poprimio KOLOSALNE RAZMERE.

09:47 Red je poprimio razmere KINESKOG ZIDA, što je dovelo do okupljanja pripadnika policije, hitne pomoći I ostalih službi…

09:55

Otvaranje Delta City-a bilo je zakazano za 10h. Ali dokoni penzosi su došli, pretpostavlja se, već oko 6h ujutru, zajedno sa jutarnjim novinama i prvim petlovim kricima… Međutim, mi smo došli tamo negde oko 9h.

Pet minuta do otvaranja. Buka, laktanje, pa opet škripa proteza i gunđanje. Svima je već bilo jasno da se bliži onaj momenat koji smo svi dugo, dugo isčekivali, svima sem penzosa... Oni su dosli samo zbog ulja (39,50din.), šecera (cena nepoznata, ali pretpostavlja se da je bilo “džabe”), krompira (oko 10 din.) i toalet papira koji je takođe bio jeftin

Kada smo došli, paparazi su se okomili na nas… Naravno da nisu… Kada smo došli tamo red je pokazivao ozbiljnu tendenciju rasta, s obzirom na to da je otvaranje za samo 1h.

10:00 Momenat koji smo, na sreću, dočekali. Vrata su se polako otvorila (tačnije nisu, već su bila otvorena, ali ovako zvuči bolje) i obezbeđenje je reklo: “Ajde, ulazite, POLAKO!”, što penzosi naravno nisu uradili ili pak, možda nisu čuli. Potrčali su ka ulazu, a zatim pojurili brzinom svetlosti u Super Maxi. Izbio je stampedo. Tu je bilo: gaženja, laktanja, izbijanja veštačkih zuba, još gundjanja… A onda smo najzad mi, omladinci, pristojno ušli. Širom otvorenih usta smo gledali oko sebe, diveći se kao I svi mladi potrošači, tom sklopu savršenstva u prodavnicama. Ušli smo u prvu prodavnicu sa desne strane, zatim i u drugu, treću,…21, 22,… 69, 70, 71… pa sve tako do poslednje 180…

Prvi put kod nas! - Coincasa ( Nešto kao ”sve po 95” samo mnogo bolje, kvalitetnije, a samim tim i pomalo skuplje. Made in Italy. ) - NewYorker ( Engleska robna marka, dosta popularna u svetu. Širok izbor odeće za mlade ljude... ) - Kentucky Fried Chicken ( A.k.a. KFC. Jedan od najpoznatijih lanaca restorana brze hrane. Služe uglavnom piletinu, koja je veoma, veoma ukusna... )

Ima tu i mnogo drugih... Kada bi smo bili plaćeni novinari, možda bi smo vam opisali svaku ponaosob, ali...nismo... Uostalom, uverite se sami! Posetite Delta City u slobodno vreme...

Ah, da... još nešto! U skorijoj budućnosti biće otvoreni ( kako nezvanično saznajemo ) i Taco Bell, Starbucks i Burger King. Štedite pare, mogu vam zatrebati!

Milica Kabić i Ivan Ćulafić Toliko o samom otvaranju...A za drage nam kupoholičare i koja informacija o tome šta sve možete videti unutra!

Pored Super Maxija, knjizare Mamut, butika Zara, Nike, Levi’s-a, restorana Mc donald’s, Duff i ostalih prodavnica koje možemo videti i po gradu, u Delta City-u možemo videti i neke totalno nove robne marke.

Modne revije – najlepši način da sa drugima podelimo naš pogled na lepotu!

Leathera – časopis učenika Tehničke škole za dizajn kože

Glavni i odgovorni urednik Branijeta Kondžulović

Urednik fotografije Ivan Ćulafić

Profesor saradnik Marijana Tošić

Novinari Miljana Jovanović, Kristina Bačlija, Branka Perković, Jelena Krga, Milica Kabić, Marijana Paravinja, Bojana Stanimirović, Nikolina Momić, Katarina Erić, Nataša Todorović, Jelena Mosić, Nikola Marić, Tamara Vićentijević, Tijana Đorđević, Milica Pantić

Izdaje Tehnička škola za dizajn kože, Brankova 17, Beograd Telefon: 2633 374 April, 2008.