Wine Style no 45

Wine Style Nije za prodaju

Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima

www.winestyle.rs

ISSN 1452-6646

Broj 45 / februar 2014.

Moj izbor

NADA ŠARGIN Enografija

UMBRIJA Kulinarske destinacije

Alzas Putopis

KUBA

Vinoskop

MERLO

Intervju

MATIJA BEĆKOVIĆ

Wine Style od 2006. godine

www.winestyle.rs

Broj 02

Broj 01

Broj 03

Broj 04

Broj 05

Broj 06

Broj 07

Broj 08

Wine Style NIjE zA PrOdAjU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 15 februar 2009.

ENO KUTAK Novo vinarstvo Srbije (IV) SPECIAL WS u Istri: Vodnjan SLAgANjE hrANE I VINA Pečurke AUTOMOBILI Noviteti

INTErVjU

DUŠAN KOVAČEVIĆ

Broj 10

Broj 09

Wine Style NIJE ZA PRODAJU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 17 jun 2009.

SLAGANJE HRANE I VINA Školjke

Broj 11

Broj 13

Broj 12

ISSN 1452-6646

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 18 avgust 2009.

WINE&FOOD Restoran Zigante

VINSKI TURIZAM Hotel Belica

Broj 15

Wine Style

Wine Style Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 14 Nije za prodaju

NIJE ZA PRODAJU

ekskluzIvno Primeur degustacija u Bordou

ENO KUTAK Eko-vinogradarstvo

toP 50 vInarIja ex-yu

EKSKLUZIVNO 150 godina vinarije Louis Jadot AUTOMOBILI MINI jubilej

iSSN 1452-6646

Broj 22 april 2010.

Wine Style Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vInarIja ex-yu Zlatan otok - plenković, Hvar

SlaGanje Hrane I vIna

Podrum aleksandrović

pršuta

slaganje hrane I vIna

IZa etIkete

Paste

automoBIlI

Broj 16 Nije za prodaju

Marco caprai

iSSN 1452-6646

Broj 23 jun 2010.

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vinarija ex-yu Chateau Kamnik, Skoplje

Slaganje vina i hrane rečna riba

pleaSure Wellness krstarenje

autoMobIlI Honda legend

BmW seria 5

Intervju

INTERVJU

MASSIMO SAVIĆ

Broj 17

Broj 18

Wine Style NIje za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

jadranka jovanovIć

DRAGOLJUB LJUBIČIĆ MIĆKO

INTERVJU

ISSN 1452-6646

Broj 25 / oktobar 2010.

Broj 19

Wine Style iSSN 1452-6646

Broj 26 / decembar 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

BuSineSS cluB

Broj 24

iSSN 1452-6646

Broj 28 / april 2011.

pačetina

novogodišnja trpeza

putopiS

BuSineSS cluB

toskana

Božo prelević

noviteti

Broj 23

SlaGanje hrane i vina

SlaGanje hrane i vina

gen. direktor Delta real estate-a

automoBili

Broj 22

Ščurek, Goriška brda

top 50 vinarija ex-yu Movia, Goriška brda

Dejan racić,

Broj 21

top 50 vinarija ex-yu

podrum radovanović, Krnjevo Ćuretina

jovan Ćirilov

Nije za prodaju

top 50 vinarija ex-yu

Slaganje hrane i vina

intervju

nebojša GloGovac

Wine Style

Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 20

Intervju

hoteli

autoMoBili

Crillon le Brave, provansa

audi a7 Sportback

intervju intervju

ŽeljKo oBraDoviĆ

draGana oGnjenović

intervju

Zoran predin

Broj 25

Broj 26

Broj 27

Broj 28

Broj 29

Broj 30

Broj 31

Broj 32

Broj 33

Broj 34

Broj 35

Broj 36

Broj 37

Broj 38

Broj 39

Broj 40

Broj 41

Broj 42

Broj 43

Broj 44

4

WINE STyle

iSSN 1452-6646

Broj 24 avgust 2010.

Wine Style

Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima SPECIJALIZOVAN ZA UGOSTITELJSTVO

Iz­da­vač

SPE­CI­AL PRESS d.o.o. Be­o­grad Glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik

Alek­san­dar Du­ko­vić Dizajn

Branko Žužić Fo­to­gra­fi

Vladimir Miloradović, Dalibor Danilović, Miroslav Petrović, Vladimir Antić, Milan Josipović

Uvodnik

Sa­rad­ni­ci

Milorad Cilić, Ðuro Tošić, Bran­ko Čečen, Ste­van Raj­ta, Thomas Curtius, Novak Sladić, Dušan Za­rić, Dragana Zdelar, Željko Broćilović, Tatjana Nježić, Predrag Gavrilović, Milan Vukelić, Martina Velemir, Nenad Gladić, Mirjana Mitrović Advertising manager

Vuk Tripković Office manager

Tatjana Antić Lek­tor

Biljana Branić-Latinović Prepress

Black Box Štam­pa

Ro­to­gra­fi­ka, Su­bo­ti­ca Di­stri­bu­ci­ja

Ro­to­gra­fi­ka i Spe­ci­al Press Adre­sa re­dak­ci­je

Dositejeva 13, Be­o­grad Tel/fax: 011/ 40 59 253 www.winestyle.rs redakcija@winestyle.rs marketing@winestyle.rs Di­na­mi­ka iz­lažen­ja

Sa posebnim zadovoljstvom mogu da najavim predstojeću, šestu po redu Regionalnu konferenciju o vinu koju organizuje magazin Wine Style. Naime, ove godine koncept će biti drugačiji u odnosu na prethodne, jer će ceo dan biti posvećen seminaru tokom kojeg će dr Ričard Smart, jedan od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti vinogradarstva, održati predavanje na temu Kako napraviti veliko vino.

On je inače prvi put na prostoru bivše Jugoslavije, što je posebna čast ne samo za naš magazin, nego i za Srbiju. O tome koliko smo važni na svetskoj vinskoj mapi i koliko nam znače ovakve stvari, biće više reči u sledećem broju.

Dan nakon konferencije, tradicionalno u beogradskom hotelu Zira biće organizovan šesti po redu Wine Style salon vina, na kome će se predstaviti najbolji domaći i proizvođači iz regiona ex-Yu, kao i najveći uvoznici vina u Srbiji. Ponovo nekoliko stotina etiketa na okupu, druženje i priča sa vinarima...

Dobro došli!

dvo­me­sečna Wine Style broj 44

Wine Style NIje za Prodaju

Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima

www.winestyle.rs

ISSN 1452-6646

Broj 45 / februar 2014.

Moj izbor

NADA ŠARGIN Enografija

UMBRIJA Kulinarske destinacije

AlzAs Putopis

KUBA

Vinoskop

MERLO

www.winestyle.rs

Intervju

MATIJA BEĆKOVIĆ

Na­slov­na stra­na

Fo­to: Dalibor Danilović Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima Iz­da­vač ne od­go­va­ra za sa­držaj ob­jav­lje­nih ogla­sa Časopis se ne distribuira licima mlađim od 18 godina i namenjen je isključivo profesionalcima u HoReCa sektoru, između ostalih i proizvođačima i distributerima duvanskih proizvoda.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 64 Wine style : specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima/ glavni i odgovorni urednik Aleksandar Duković. God. 1 , br. 2 (2006) - . - Beograd (Petrogradska 10) : Special press , 2006 (Subotica : Rotografika) . - 30 cm Dvomesečno ISSN 1452-6646 = Wine Style COBISS . SR - ID 134481932

Aleksandar Dukovi} Glavni i odgovorni urednik

45 broj

sadrŽaj

broj

45

» 18 » 22 » 26

Vinoskop Još jedna od „poznatih“ sorti, merlo, o kojoj u svojoj rubrici piše enolog Milorad Cilić. Lepa prilika da se čuje nešto novo o onome što „svi već znaju“ Moj izbor Znamo kako Nada Šargin glumi jer je sve češće gledamo i u pozorišu i na TV-u, ali nismo znali koliko voli vino. Nekoliko stvarno zanimljivih zapažanja iznela je na ovu temu Enografija Umbrija nije toliko slavna kao susedna joj Toskana, ali tamo se proizvode vrhunska vina. O njima u svojoj rubrici piše sommelier Đuro Tošić

sadrŽaj

45 broj

broj

45

» 38 » 42 » 48

Preporuka vina Jedan od najboljih srpskih sommeliera Stevan Rajta i u ovom broju predstavlja pet vina sa domaćeg tržišta Intervju Nema danas baš mnogo ni pesnika ni poezije, a Matija Bećković i dalje je jedan od poslednjih branilaca iste. I to vrlo uspešan. Za vino kaže da ga je zavoleo podjednako lako kao i poeziju Kulinarske destinacije Lepi Brka u ovom broju piše o kuhinji Alzasa, koju odlikuje specifična mešavina uticaja nemačkog i francuskog kulinarstva.

Uz to predstavlja i nekoliko zanimljivih recepata

Južna Morava je reka ukupne dužine od 246 kilometara koja nastaje u Skopskoj Crnoj Gori od Ključevske i Slatinske reke, koje daju Binačku Moravu. Tek nakon spajanja Binačke Morave sa Preševskom Moravicom kod Bujanovca, nastaje Južna Morava.

Zapadna Morava, ukupne dužine 308 km sa Golijskom Moravicom, nastaje kod Požege, spajanjem Golijske Moravice i Đetinje i protiče kroz 4 kotline i Ovčarsko-kablarsku klisuru.

Nakon izlaska iz Stalaćke klisure, Južna Morava se spaja sa Zapadnom Moravom i zajedno formiraju Veliku Moravu, koja se kod Smedereva uliva u Dunav.

Ukupna dužina Velike Morave je 493 km, što je čini najdužom nacionalnom rekom u Srbiji.

три Мораве, два вина, једна љубав

45 broj

sadrŽaj

broj

45

» 58 » 62

» 72

WINE STYLE KONFERENCIJA I SALON U okviru šeste po redu Konferencije o vinu biće organizovan seminar dr Ričarda Smarta, a dan kasnije, tradicionalno u hotelu Zira, više od stotinu vinskih kuća predstaviće se na Wine Style salonu vina Putopis Zemlja paradoksa, fascinantnih prirodnih lepota i teško objašnjivog načina života, može da ostavi potpuno različite utiske na posetioce. Sve zavisi iz kog ugla je posmatrate, ali sigurno je da ćete mnogo toga tamo videti po prvi put Hotel Ogromna je Kina da bi se cela mogla upoznati, ali recimo da je Peking dovoljan za neku opštu sliku. A hotel Fairmont Beijing odličan je izbor za boravak u ovoj metropoli

wine style info

GRAPE wine party Bio to wine party, promocija ili degustacija vina, tek gosti su se odlično proveli uživajući u dobrim vinima u krajnje neformalnoj atmosferi tokom dve večeri. Desilo se to u wine&coffee baru Grape u Dositejevoj ulici na Dorćolu, a što je inače postala praksa u ovom lokalu.

Vinarija Do kraja sveta, Kovilj Služena su četiri vina, sva iz linije Selekcija ove vinarije: merlo, kaberne sovinjon, šardone i sovinjon blan.

Vinarija Aleksić, Vranje Degustirano je pet vina: Kardaš (kaberne sovinjon), Barbara (roze), Bonaca (šardone barik), Arno (sovinjon blan) i Žuti cvet (tamjanika).

WS Marques de Casa Concha Cabernet Sauvignon iz 2011. godine jedino je čileansko vino koje je nedavno prikazano u Wine Spectatorovom Advance izdanju, gde mu je dodeljeno čak 93 poena. To je najveći broj poena koje je dobilo neko čileansko vino, a ujedno je i najbolji cabernet sauvignon iz berbe 2011.

14

WINE STyle

wine style info

Wine bar&shop La Bottiglia Novi wine bar i vinoteka La Bottiglia nudi dobar izbor vina, pršuta i sireva u simpatičnom ambijentu. U ponudi je preko pedeset etiketa vina, a akcenat je na vinima iz Srbije i Hercegovine.

Nede Spasojević 7, Bežanijska kosa 011/ 228 80 48 Radno vreme od ponedeljka do subote od 14 do 22 časa, nedelja neradni dan.

WS

Srbija dobila predstavnika na filmskom festivalu Jameson Empire Awards u Londonu Pobednici filmskog projekta J factory – film za 60 sekundi u Srbiji, pod pokroviteljstvom Jameson irskog viskija i kompanije Pernod Ricard Srbija, proglašeni su u beogradskom klubu Inbox. Članovi žirija Anica Dobra i Gordan Kičić odabrali su film Pulp Fiction autora Dragomira Lekića za najbolju obradu stranog filma, koji će nas predstavljati na čuvenom filmskom festivalu Jameson Empire Awards. U kategoriji obrade domaćeg filma titulu najboljeg poneo je film Aljoše Dakića Nacionalna klasa, a autor je nagrađen Go Pro kamerom.

WS Već drugu sezonu Pampour Bar i Belgrade Wine Society organizuju Večernju školu vina u trajanju od mesec dana. Polaznici su u prilici da nauče osnove proizvodnje vina, da se upoznaju sa najpoznatijim sortama grožđa, načinima čuvanja vina, vinskim servisom, čitanjem vinskih etiketa i probom vina naslepo, i naravno, sa najvažnijim vinskim regijama sveta. Obuka će biti organizovana u prostorijama vinoteke Pampour Bar2 u Cara Nikolaja 56. www.belgradewine.com; tel: 0113085569, mob: 062293103

16

WINE STyle

wine style VINOSKOP

Gospodin iz osiguravajućeg društva i predrasude o njemu

MERLOT / MERLO

18

WINE STyle

wine style VINOSKOP

Ukoliko sadite novi vinograd, a ljubitelj ste crvenih vina, merlo je siguran. U kakvoj god da ste regiji, grožđe će sazreti na vreme. Koliko god da su teški uslovi u nekoj godini (berbi), svakako ćete proizvesti crveno vino. A možete da proizvedete i belo… U toplijim krajevima ima arome zrelog voća, a u hladnijim mezoklimatima herbalnije arome. U svakom slučaju, intenzivan i prepoznatljiv. Merlo

U

tradicionalnim bordoškim blendovima merlo donosi mekoću i punoću. Dominantna je sorta na desnoj obali Žirone, u apelacijama Pomerol i Sent-Emilion.

Jedno od najcenjenijih vina sveta, Chateau Petrus, proizvodi se (skoro) isključivo od merloa, mada se u vinima Pomerola računa da merlo ima učešće u kupaži sa oko 80 odsto.

Interesantnu ulogu merlo je odigrao i u upisivanju države Vašington među vinske zemlje sveta, pokazavši da se i u hladnijim mezoklimatima od merloa mogu proizvesti vina najvišeg kvaliteta.

Dobro obojena, sa balansiranim kiselinama – to su vina koja se odlikuju voćnošću Novog sveta i strukturom evropskih vina.

Poreklo: Prepoznatljiv je kao jedna od pet bordoških sorti grožđa, a genetski je povezan sa kaberne sovinjonom i kaberne franom. Najveća sličnost zapravo je sa sortom karmenjere, o čemu govori podatak da su milioni litara vina proizvedenih u Čileu od grožđa sorte karmenjere završili na svetskom tržištu deklarisani kao merlo.

Piše: Milorad Cilić

Međutim, istraživanja pokazuju da je merlo nastao ukrštanjem kaberne frana (otac) i magdeleine noire, sorte iz oblasti Šarente.

Boja: U zavisnosti od klona merloa varira i veličina bobice, ali je karakteriše tanka pokožica i povišena osetljivost na spoljne uticaje, u odnosu na bordoške rođake.

Boja vina direktno zavisi od stila, ali i od podneblja, te ćete naići na bele, ružičaste, ali i veoma obojene merloe, gotovo „crne“.

Beli merlo Podrazumeva, kao i u proizvodnji belog zin-a, tehnološki tretman merloa, kao u proizvodnji belih vina. Naime, nakon muljanja grožđe se presuje i na fermentaciju ide samo grožđani sok.

Na tržištu se pojavio krajem devedesetih godina i često su ga mešali sa belim mutantom sorte.

Beli merlo zapravo je kategorija vina koju ne treba dovoditi u vezu sa sortom merlot blanc, koja je dobijena ukrštanjem merloa i fol blanša (folle blanche), a otkrivena je 1891. godine.

WINE STyle

19

wine style VINOSKOP

Rodnost Merlo je, uopšte gledano, rodna do veoma rodna sorta. U zavisnosti od zemljišta na kojima se uzgaja, podloge i klona, prinosi mogu biti obilniji, pogotovo u toplijim podnebljima sa raspoloživom vodom za navodnjavanje.

Međutim, najbolja vina merloa svakako dolaze iz starih zasada, gde su prinosi minimalni, a potencijal grožđa najveći.

Opis: Duboka smonica, kakva je u Pomerolu, omogućuje uzgoj bogatijeg i taninskijeg grožđa, te su rezultujuća vina tamno obojena, veoma ekstraktivna i podrazumevaju duže odležavanje.

U Sent-Emilionu, gde je dominantan tip zemljišta peskovita gajnjača, često sa parcelama bogatim kamenom peščarom, merlo je mirisniji i obično se kupažira sa kaberne franom, ali i dalje dominira u finalnim vinima. Grožđe sa terena bogatih krečnjakom odlikuje se većim aromatskim potencijalom, dok su vina proizvedena od grožđa sa peskovitih terena laganija i lepršavija.

U Toskani se često kupažira sa sanđovezeom, u cilju umekšavanja i zaokruživanja finalnih vina, po ugledu na bordošku praksu, a finalna vina nazivaju se supertoskancima. Sortna vina merloa u Italiji uglavnom su laganija i imaju herbalne tonove.

U zemljama jugoistočne Evrope od merloa se proizvode sortna, samostalna puna i ekstraktivna vina, po strukturi bliska kaberneima.

20

WINE STyle

Stilovi Smatra se da postoje tri prepoznatljiva stila vina od merloa: – lagana, voćna vina, sa veoma malo tanina, – voćna vina sa ozbiljnijom taninskom strukturom, – teška, ekstraktivna vina, puna i zahtevna.

Za merlo se vezuju arome trešanja, kupina, borovnica, šljiva… U zrelijim vinima, koja su duže vremena provela u drvenim sudovima, dominiraju note karamele, čokolade, kafe i duvana.

Sazrevanje vina: Vina proizvedena od merloa često su meka, somotasta, sa dominantnim voćnim aromama šljive, kupine, zrelih trešanja… Iako je uopšteno mišljenje da ova vina sazrevaju brže od kabernea, neki primeri iz godine u godinu pokazuju da pojedini merloi mogu da sazrevaju decenijama u boci.

Najbolje lokacije: Merlo je jedna od najzahvalnijih vinskih sorti vinove loze za uzgoj. Sazreva dve nedelje ranije od kaberne sovinjona, što naročito pravi razliku u lošim, kišnijim godinama. S obzirom na to da je pokožica tanka i osetljiva na spoljne uticaje, merlo traži dobro provetrene terene. Naći ćete zasade na lakim, peskovitim zemljištima, ali i na dubokim smonicama, peskovitoj gajnjači, te i na krečnjačkim terenima.

Slaganje sa hranom: Merloi iz hladnijih klimata odlikuju se višim kiselinama, te su pogodniji za uklapanje sa različitim ukusima, dok oni puniji, ekstraktivniji i jači zahtevaju dobar komad mesa na roštilju.

Problem u uparivanju mogu predstavljati jaki plavi sirevi, čija aroma prekriva delikatnu voćnost merloa, dok jako začinjena hrana može prividno povećati utisak alkoholnosti vina. WS

SVAKO PUTOVANJE

ČINI ŽIVOT

LEPŠIM.

wine style moj izbor

Nada Šargin glumica

Talentovana glumica Nada Šargin članica je Narodnog pozorišta u Beogradu još od 2001. godine, a pažnju na sebe skrenula je brojnim veoma uspešnim, uglavnom pozorišnim ulogama i to u predstavama Mileva Ajnštajn, Nevinost, Metamorfoze. Pamtimo je i kao mladu iz filma Čarlston za Ognjenku, kao i Marinu iz serije Vratiće se rode. Sa velikom pažnom Nada Šargin očekuje premijeru Brehtove predstave Majka Hrabrost u Narodnom pozorištu u kojoj će glumiti Ivet. S jeseni je očekuje i premijera filma Nebo iznad nas

Piše: Vuk Tripković

Hrana

VINO

IZLAZAK

22

WINE STyle

Od hrane trenutno jedem sve, gotovo sve. Za mene je veliki napor predstavljalo to što sam ubrzo nakon porođaja počela da radim, tako da mi se često dešava da kada ogladnim kažem da bih pojela i svarila bez problema i nogu od stola. Pet godina bila sam vegetarijanac i veoma mi je prijala takva ishrana, ali od prvog dana trudnoće osetila sam potrebu za mesom, koje inače od detinjstva nisam volela. Volim i ponešto iz makrobiotičke kuhinje, pogotovo začin gomašio, ali i miso supu, sejtan i mahunarke sa žitaricama i povrćem. Nedostaju mi restorani indonežanske, vijetnamske i kineske kuhinje koje posećujem kada odem u Berlin.

Od beogradskih restorana najviše volim Dijagonalu i Zaplet, jer imaju najmaštovitiji meni i kombinacije hrane. Dopadaju mi se i restorani Nachos i Duomo.

Vino je moje omiljeno alkoholno piće. Više volim crvena, ali ipak još uvek ne mogu za sebe da kažem da sam baš neki ekspert za vina. Rekla bih da volim oporija vina, mada leti više pijem bela i špricer. Kada je hladnije, onda na red dođu crvena… Što se tiče vina koja ne volim, to su ona sa pojačanim kiselinama. Jedno od najlepših popila sam u selu Rajac. Bilo je to domaće vino iz bureta, ali divno, kao neki nektar, gotovo božansko. Snimali smo tamo film Čarlston za Ognjenku i konstantno smo bili u kostimu, a pošto su pauze bile nepredviđene i ponekad su za nekog glumca dugo trajale, dešavalo se da se u pauzi popije po koja čaša vina... Sad mi je to kao neki san, i to snimanje, i to čudesno selo, i to vino... Poslednje koje sam pila a da mi se posebno dopalo jeste merlo vinarije Do kraja sveta. Ne znam šta mi znači vino… Opušta me. Jako volim i vinske čaše, pijem iz njih i kombuhu i limunadu, a uskoro ću početi i jogurt koliko ih volim. Elegantne su, prefinjene, navode te da ih koristiš oprezno, podsećaju da je sve u čulima... Imaš tu komunikaciju i sa čašom i sa vinom. To je možda kod vina „ono nešto“ – to što pokreće sva čula. Dodir sa divnom čašom, pa gledaš i procenjuješ boju vina, pa omirišeš, pa u ustima promuljaš, pa progutaš i dok sam sebe slušaš dok to radiš, u stvari slušaš svoja čula šta rade. Bar taj prvi gutljaj. Kod vinske čaše volim i što je sve izdignuto od zemlje tim tankim stalkom i što želi biti uzvišeno. Vino pijem u raznim prilikama, a nekad i sama.

Retko izlazim, za razliku od perioda pre porođaja, kada sam retko bila kod kuće. Ne znam gde sad izlaze mladi (smeh). Inače, klubove nikada nisam posebno volela, dok lepih i prijatnih kafića ima mnogo. U ovom novom životu uglavnom se okupljamo po kućama, kuvamo, pričamo i najviše pijemo vino. Savršen izlazak je onaj koji to slučajno postane, rasterećen uspeha, neplaniran, u kojem sve inspiriše i proisitiče jedno iz drugog, koji u prijatnom i nezaustavljivom ritmu uspešno dolazi do klimaksa, i na kraju, božanstveni i zadovoljni umor mišića koji zaokružuje sve, a što znači - bilo je i plesa i smeha! WS

Foto: lična arhiva/Jovan Todorović

wine style moj izbor

WINE STyle

23

wine style nova vina

NOSTALGIJA 2011 Oblast: Vranje Suvo crveno vino, sortnog sastava kaberne sovinjon, merlo i vranac. Vino je sjajne rubincrvene boje sa ljubičastim odsjajem. Na mirisu bogato, kompleksnost izražena kroz mešavinu slatkog crnog voća i začina. Meko i kremasto u isto vreme. Srednjepunog tela, dobrog balansa i svilenih tanina.

Servirati u većoj čaši tipa kaberne na temperaturi od 16 do 18 stepeni C. Cena: 430 dinara Proizvođač: Vinarija Aleksić

PROKUPAC - VILA VINA Oblast: Trstenik, Srbija Vino tamnorubin boje, sa ružičastim odsjajem, sortnog i voćnog mirisa i ukusa.

Dobro se slaže sa jelima od mesa, tvrdim sirevima i roštiljem. Servirati na temperaturi od 16 do 18 stepeni C. Cena: 750 dinara Proizvođač: Vinarija Milosavljević

ORFELIN BELI Oblast: Fruška gora Polusuvo vino sa lepim, prefinjenim kiselinama i svežinom italijanskog rizlinga, bukeom sovinjon blana, punoćom kremastog šardonea, dopunjeno notom specifičnosti župljanke. Vino je svetložute boje sa zelenim prelivima, voćnog je mirisa, harmoničnog i svežeg ukusa. Pijući ga rashlađenog na temperaturi od 8 do 10 stepeni C uz specijalitete od ribe, ćuretinu i piletinu, mlade kravlje i kozije sireve, možete osetiti pravu dimenziju ovog vina.

Cena: 395 dinara ORFELIN ROZE Oblast: Fruška gora Komponovanjem strukture arome kaberne sovinjona, šarma traminca i lepršavosti bukea muskat hamburga, nastao je ovaj polusuvi roze. Vino se servira uz razne vrste predjela, testenine i jela sa roštilja, rashlađeno na temperaturi od 8 do 10 stepeni C. Cena: 395 dinara ORFELIN CRVENI Oblast: Fruška gora Kupaža kaberne sovinjona, merloa i pino noara, rubin boje. Ima snažnu aromu crvenog i crnog bobičastog voća. Karakter ovog suvog crvenog vina dolazi do punog izražaja ukoliko se servira i kombinuje sa ukusom tamnih mesa, teletine, jagnjetine, specijaliteta od divljači i plavih sireva na temperturi od 16 do 18 stepeni C. Cena: 395 dinara PROIZVOĐAČ: Vinarija Kovačević

24

WINE STyle

wine style enografija

Umbrija Lepo je živeti u blizini tako poznatog vinskog regiona kao što je Toskana, ali stvarati vina, to je već veliki izazov i obaveza. Vinari u Umbriji donekle su u povoljnoj situaciji, upravo zbog blizine slavnog komšije, ali su i prilično opterećeni stalnom komparacijom sa toskanskim vinima Piše: Đuro Tošić, sommelier

S

likovita brda, zadivljujuće srednjovekovne varošice i poneki zamak na udaljenim vrhovima – to je slikoviti krajolik Umbrije, a koji u mnogo čemu podseća na svog zapadnog suseda. Čak, neretko ćete čuti Toskance kako kažu da je Umbrija u stvari samo deo Toskane.

Mala regija, četvrta najmanja po proizvodnji vina u Italiji nalazi se u srcu ove zemlje i jedina je regija koja ne izlazi ni na more niti na neku od međunarodnih granica. Oduvek je Umbrija bila zemlja svetaca, heroja i prefinjenih umetnika, poznata još i kao „zeleno srce stare Italije“, prepuna odličnih, kako drevnih tako i modernih vina i fenomenalne, karakterne i tipične kuhinje. Kao takva, Umbrija je idealno mesto za turističke ture gurmansko-vinskog karaktera.

Jedan od najšarmantnijih regiona Italije poznat je i po svom kulturnom i umetničkom nasleđu, kao i po pejzažima kojima naravno dominiraju vinova loza i masline. Kao i vino, maslinovo ulje je duboko ukorenjeno u istoriju ove regije i spada u najbolja ulja koja sam imao priliku da probam. Kao takvo, maslinovo ulje je, zajedno sa ostalim u suštini vrlo jednostavnim namirnicama, osnova umbrijske kuhinje - osim po jednostavnosti, karakteristična je i po obilatosti ukusa, jedinstvenom karakteru i fantastičnim uparivanjem sa vinima ove regije.

26

WINE STyle

Foto: arhiva vinarija Antinori

wine style enografija

WINE STyle

27

wine style enografija

Istorija ove regije seže u daleku prošlost u vreme Etruraca i starih Rimljana, a vinarstvo je svoje korene pustilo u ovu zemlju još pre oko tri hiljade godina. Danas mnogi Umbriju nazivaju italijanskom Burgonjom upravo zbog duge tradicije, ali i zbog stilova vina i filozofije lokalnih vinara koja po mnogo čemu podseća na poznatu francusku regiju.

Vina Umbrije oduvek su bila cenjena, a posebnu slavu doživljavaju tokom petnaestog veka, kada Orvijeto postaje jedno od najtraženijih italijanskih vina. Međutim, kasnije kvalitet umbrijskih vina (kao i u drugim delovima Italije) počinje da opada sa porastom proizvodnje, jer je u tom periodu vino bilo jedan od najvažnijih izvora hranljivih materija za one koji su ga proizvodili, pa je na snazi bila deviza „što više to bolje“.

umnogome doprineti slavi koju će regija kasnije steći. Taj potez je stvaranje vinarije Kastelo dela Sala (Castello della Sala) u mestu Fikule u blizini Orvijeta. Ponajviše zahvaljujući intuiciji i strasti jednog od najboljih enologa Italije Renca Kotarele (Renzo Cotarella), poznatijeg pod nadimkom Mister Tignanelo, enologa koji je stvarao Solaju i Tinjanelo dugi niz godina. Tako su se u Kastelo dela Sala rodila dva možda i najcenjenija i najpoznatija bela vina Italije. Prvo, Ćervaro dela Sala (Cervaro della Sala), uglavnom sastavljen od šardonea sa malim procentom lokalne bele sorte greketo (grechetto), vino koje odiše elegancijom i punoćom i koje predstavlja jedan potpuno novi stil italijanskih belih vina.

Uspeh Ćervara je ubrzo ponovljen sa drugim vinom iz iste kuće Mufato dela Sala, koje se dobija od grožđa napadnutog botritisom (poput vina iz Soterna), plemenitom plesni koja je veoma česta pojava u okolini Orvijeta. Samo još da pomenem da Renco nije jedini enolog iz familije Kotarele, a njegov možda još i poznatiji brat Rikardo osnivač je vinarije Falesko (Falesco) – obojica su bili proglašavani za vinare godine.

Prave promene i revolucija u smislu orijentacije ka kvalitetu, u umbrijskom vinarstvu dešavaju se početkom šezdesetih godina prošlog veka, što je stvorilo uslove za dobijanje prve DOC klasifikacije u ovoj regiji – dobio ga je Torđano (Torgiano). Taj veoma važan uspeh pripisuje se jednoj od najvažnijih figura umbrijskog vinarstva, enologu Ðorđu Lungarotiju (Giorgio Lungarotti), čija su vina kasnije stekla svetsku slavu. Ovaj uspeh Torđana kao apelacije biće potvrđen devedesetih godina, kada je dodeljen i prvi DOCG status u Umbriji, a dobio ga je upravo Torgiano Rosso Riserva.

Nedaleko od Torđana, još jedan veliki vinar Umbrije Arnaldo Kaprai (Arnaldo Caprai) upisuje se u svetsku vinsku mapu, kada je kupio velike površine vinograda u Montefalću (Montefalco). Posebne napore uložio je u očuvanje i buđenje do tada zaboravljene i skoro nestale lokalne sorte sagrantino i bio je jedan od retkih koji je imao čvrstu veru u potencijal ove drevne crvene sorte. Zahvaljujući njemu, ova sorta je danas vrlo cenjena i izvan granica Italije.

Dakle, zemljište u Umbriji je uglavnom brdovito i sastavljeno je od gline, krečnjaka, vulkanskog i sedimentnog karaktera, a proizvode se i bela i crvena vina i to u približno istoj količini.

Neki od vinskih specijaliteta su slatka vina poput botritis vina i vin santo.

Treći korak ka uspehu dolazi iz neposredne blizine Orvijeta, a povlači ga poznata familija Antinori čiji će potezi u Umbriji

Od belih sorti najznačajnije mesto zauzima greketo, autohtona sorta koja je raširena po celom regionu i od koje se

28

WINE STyle

Kao što je pomenuto, vinarstvo Umbrije je trpelo i još uvek trpi velike promene, na svu sreću u pravcu kvaliteta, a ne kvantiteta. Raniji kurs je i bio razlog propadanja mnogih vinarija koje su svoju filozofiju i proizvodnju bazirali isključivo na proizvodnji velike količine rinfuznog vina veoma skromnog kvaliteta.

wine style enografija

Foto: Vladimir Antić

WINE STyle

29

wine style enografija

dobijaju neka od najinteresantnijih belih vina Umbrije, kako samostalno tako i u kupaži sa drugim sortama (najzastupljeniji je blend sa šardoneom).

Osim greketa gaje se još i malvazija bela (malvasia bianca), toskanski trebijano (trebbiano toscano), verdelo (verdello), kanajolo bjanko (canaiolo bianco) i prokaniko (procanico), a od internacionalnih sorti šardone, sovinjon blan, pino blan i rizling.

Najznačajnije crveno grožđe je već pomenuti sagrantino, koji se skoro isljučivo gaji u okolini Montefalća, a vina od ove sorte su najpoznatija crvena vina Umbrije. Takođe se gaje i sanđoveze (sangiovese), ćiligoljo (ciliegiolo), kanajolo nero (canaiolo nero), montepulćano (montepulciano), barbera i game (gamay). Od internacionalnih crvenih sorti prisutni su merlo, kaberne sovinjon, pino noar i kaberne fran.

Vina Umbrije klasifikovana su po važećem sistemu klasifikacije za sva italijanska vina.

Vini da tavola - stona vina IGT (Indicazione Geografica Tipica) - vina sa tipičnim geografskim poreklom DOC (Denominazione di Origine Controllata) - vina sa kontrolisanim geografskim poreklom DOCG (Denominazione di Origine Controllata e Garantita) - vina sa kontrolisanim i garantovanim poreklom.

30

WINE STyle

Neka od najpoznatijih vina Umbrije su: Sagrantino di Montefalco DOCG (ili Montefalco Sagrantino) - smatra se jednim od najperspektivnijih crvenih vina Italije, sa dobrim potencijalom starenja. Dobija se od sorte sagrantino i predstavlja maskotu vinske Umbrije.

Voćnomineralnog je karaktera, oštro, moćno i kompleksno.

Rosso di Montefalco DOC - manje oštro i moćno od prethodnog vina, ovo je kupaža od oko 60–70� sanđovezea, 10–15� sagrantina i 15–30� drugih sorti od kojih najčešće merlo ili kaberne sovinjon. Karakterišu ga arome crvenog bobičastog voća i idealan sklop sa lokalnom hranom.

Orvieto DOC - velika regija za ovo belo vino prostire se skoro do Lacija i vina su dostupna u raznim stilovima, od suvog pa do slatkog i vina kasne berbe.

Orvieto Classico DOC - izraz „klasiko“ koristi se da označi podregiju glavne apelacije u kojoj se proizvode najbolja vina te apelacije. Tlo je krečnjačko-vulkanskog karaktera, koje je karakterističo za ovu regiju. Sorte koje se koriste za Orvieto i Orvieto Classico su trebijano, najmanje 60�, i greketo.

wine style enografija

WINE STyle

31

wine style enografija

Trenutno u Umbriji postoje dva DOCG regiona, Torgiano Rosso Riserva i Sagrantino di Montelfaco (ili Montefalco Sagrantino), i oba su poznata po crvenim vinima.

DOC regija trenutno ima jedanaest, i to su: Assisi, Colli Altotiberini, Colli Amerini, Colli del Trasimeno, Colli Martani, Colli Perugini, Lago di Corbara, Montefalco, Orvieto, Rosso Orvietano i Torgiano.

U Umbriji postoji i značajna količina vina koja ispred imena imaju oznaku IGT, ali kao i u nekim drugim regijama Italije, pa i u susednoj Toskani, vrlo često neka od tih vina imaju znatno veći kvalitet od nekih iz DOCG i DOC apelacija. Što se tiče našeg tržišta, Umbrija je dosta stidljivo prisutna i, naravno, u velikoj je senci susedne Toskane. Od pomenutih proizvođača u Srbiji su prisutni Arnaldo Caprai i Antinori (sa vinarijom Castello della Sala).

Od vina, tu su Cervaro della Sala sa cenom od oko 4.700 dinara, Conte della Vipera (sovinjon blan) 1.800 dinara, Bramito del Cervo (šardone) 1.700 dinara, Santa Cristina bianco 900 dinara i Campogrande Orvieto Clasicco 900 dinara - ovo su sve Antinorijeva vina.

Arnaldo Caprai je prisutan sa vinima Grecante koje košta oko 1.300 dinara, zatim Sagrantino di Montefalco DOCG za oko 6.000 dinara, pa fenomenalni Outsider (blend kaberne sovinjona i merloa) za 3.700 dinara, Anima bianco (greketo i trebijano) 900 dinara i Anima rosso (sanđoveze i kanajolo) 900 dinara. WS

32

WINE STyle

wine style enografija

WINE STyle

33

wine style degustacije

Miša Cilić

degustacije

Đuro Tošić

Tim sa­rad­ni­ka ma­ga­zi­na Wi­ne Style ura­dio je blind ta­ sting (de­gu­sta­ci­ja na­sle­po) tri bela vina iz italijanske regije Umbrija ko­ja su me­đu naj­pro­da­va­ni­ji­m u do­ma­ ćim re­sto­ra­ni­ma

Stevan Rajta

34

WINE STyle

wine style degustacije

Cervaro della Sala 2009 proizvođač: Antinori sorta: chardonnay, grechetto oblast: Umbrija procenat alkohola: 13% cena: 3.990 dinara Intenzivnožute boje. Vino vrlo kompleksnog aromatskog sklopa u kojem se prepliću mirisi tropskog voća, vanilinski i tonovi začinskog bilja. Na ukusu su prisutne note egzotičnog voća (grejpfrut, pešn frut), zatim smokve i kajsije. Moćno, jako, slojevito vino, sa prijatnim kiselinama i lepo integrisanim drvetom u telo vina. Naknadni ukus je veoma dug i kompleksan.

Odnos cena/kvalitet:

Grecante Grechetto Colli Martani 2012 proizvođač: Arnaldo Caprai sorta: grechetto oblast: Umbrija procenat alkohola: 13,5% cena: 1.180 dinara Slamastožute boje. Na nosu je citrusnog karaktera sa mineralnim tonovima. Potrebno mu je više vremena da bi arome došle do izražaja, pa bi ga trebalo malo pustiti da odstoji u čaši. Na ukusu je primetan visok nivo svežine, punoća tela, kremasta struktura i ekstrativnost, kao i nešto izraženiji mineralni karakter. Drvo je lepo integrisano u telo vina. Završnica je duga i prijatna.

Santa Cristina Umbria 2012 proizvođač: Santa Cristina sorta: grechetto, procanico oblast: Umbrija procenat alkohola: 11,5% cena: 850 dinara Slamastožute boje, odlične refleksije. Umerenointenzivnog mirisa, sa notama belog voća uz malo citrusnog karaktera. Na ukusu je dobre svežine, sa dominantnim voćnim aromama. Vrlo sočno vino, laganog tela, a u naknadnom ukusu primetne su i nešto zelenčivije arome. Srednjeduga i prijatna završnica.

Odnos cena/kvalitet:

WINE STyle

35

Navedene su prosečne nabavne cene u restoranima

Odnos cena/kvalitet:

promo

Hotel Zlatibor MONA

OSTVARENJE VAŠIH ŽELJA

N

a zlatnoj planini – Zlatiboru smestio se jedan od najkomfornijih hotela u koji ćete se zaljubiti na prvi pogled. Moderan dizajn, renovirane sobe i luksuzni apartmani, ljubazno osoblje, odlična hrana, samo su neke od karakteristika ovog velelepnog zdanja.

Idealno mesto za odmor porodice gde, dok se roditelji opuštaju u wellness centru – pravoj oazi mira, deca mogu provesti kvalitetno vreme sa vršnjacima uz celodnevni animacijski program.

Posebnu notu bogatoj ponudi daje i nacionalni restoran Perun, otvoren kako za goste hotela tako i za vanhotelske goste, gde, pored hrane koja će probuditi sva vaša čula, možete uživati i u bogatom izboru vina. U hotelu izdvajaju Regent Aleksandrović, cabernet sauvignon & merlot, vino tamnocrvene boje sa purpurnim odsjajem, izraženih aroma kupina i borovnica i sa energičnom završnicom koja podseća na zrele višnje. „Vino blagih tanina, koje održava apetit i daje energiju, u kombinaciji sa punjenim zlatiborskim fileom, stvoriće novu dimenziju ukusa“, kaže nam šef restorana.

Da je pravi izbor govori i činjenica da hotel nudi 25� popusta za ranu rezervaciju do 30. aprila za boravak od minimum 4 noći u periodu od 29. juna do 14. septembra.

Aranžman 4 noći / 5 dana već od 123 eur po osobi 36

WINE STyle

promo

WINE STyle

37

wine style PREDSTAVLJANJE

Ste­van Raj­ta Naj­bol­ji srpski somme­lier. No­si­lac mno­gih di­plo­ma pre­sti`nih evrop­skih i svet­skih {ko­la za somm­e­li­e­re. Pr­vi je na{ somme­lier ko­ji je u~estvo­vao na Pr­ven­stvu Evro­pe, i to dva pu­ta. Du­go­go­di{nje is­ku­stvo ste­kao je ra­de}i po broj­nim eks­klu­ziv­nim bro­do­vi­ma, ho­te­li­ma i re­sto­ra­ni­ma u zem­lji i ino­stran­stvu, kao i za mno­ge vin­ske ku}e svet­skog re­no­mea

U ovom broju somme­lier Stevan Rajta za čitaoce magazina Wine Style predstavlja pet vina: VINARIJA ALEKSANDROVIĆ – TRIJUMF GOLD VINARIJA ČOKA I VINARIJA OHRID – VRANAC BARRIQUE M. CHAPOUTIER – CHÂTEAUNEUF-DU-PAPE VINARIJA MAČKOV PODRUM – PINOT NOIR MARCHESI ANTINORI – IL BRUCIATO BOLGHERI

NAZIV VINA: TRIJUMF GOLD BERBA: 2012 SORTA: SAUVIGNON BLANC 85%, PINOT BLANC 10%, RAJNSKI RIZLING 5% PROIZVOÐAČ: VINARIJA ALEKSANDROVIĆ OBLAST: ŠUMADIJSKI REGION, OPLENAČKO VINOGORJE, SRBIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 13,9%

Vinarija Podrum Aleksandrović iz Vinče kod Topole proslavila se upravo Trijumfom, koji je inače bio jedno od prvih domaćih vina visokog kvaliteta.

Zahvaljujući interesantnoj kombinaciji sorti koja rezultira vrlo specifičnim stilom, ovo vino je i danas najpopularnije iz ove vinarije. Nakon što je Trijumf već učvrstio svoju poziciju na tržištu, iz vinarije je stigao i Trijumf gold, za koji možemo reći da je unapređena verzija svog prethodnika.

Vino ima svetlu žutozelenu boju sa sivkastim tonovima, odlične je bistrine. Ima bogat i složen aromatski kompleks sačinjen od herbalnih tonova - lista paradajza, koprive i paprika, kao i diskretnih aroma citrusa. Ukus je pun, svež i aromatičan, sa dobrim balansom mineralno-herbalnog i voćnog karaktera. Završnica je veoma duga i postojana. Vino sa velikim potencijalom za odležavanje. Odlično se slaže uz plodove mora, belu ribu, bela mesa, škampe, gambore, rečnu ribu, pohovana mesa, svinsko i teleće pečenje, kozji sir.

Temperatura serviranja: od 10 do 12 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 1.700 dinara

38

WINE STyle

wine style predstavljanje

NAZIV VINA: VRANAC BARRIQUE BERBA: 2007 SORTA: VRANAC PROIZVOÐAČ: VINARIJA ČOKA I VINARIJA OHRID OBLAST: OHRIDSKO VINOGORJE, MAKEDONIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 13,1%

Vinarija Čoka pre nekoliko godina postala je vlasnik vinarije Ohrid, pa sada u svom asortimanu nudi ono najbolje iz svoja dva vinogorja: Potiskog i Ohridskog. Ohridsko vinogorje nalazi se iznad Ohridskog jezera i uzdiže se do podnožja nacionalnoga parka Galičice. Berba je u odnosu na druga vinogorja u Makedoniji nešto kasnija, a primenom najsavremenije tehnologiju dobija se odličan kvalitet vina.

Vino ima intezivnu crvenu boju sa rubinkastim odsjajem. Na nosu su izražene prijatne arome kupine i trešnje, a u pozadini i nota hrastovine.

Na nepcima se oslikavaju punoća tela i potpuno zreli tanini koji su u harmoniji sa voćnim karakterima i finim dodirom nota crne čokolade i blage karamele. Završnica je prijatna i zaokružena, sa dobrim intenzitetom svežine i voćnosti. Služiti ga uz crvena mesa, mesima koja su pripremljena na roštilju, mesom pernatih divljači i masnim sirevima.

Temperatura serviranja: od 16 do 18 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 950 dinara

NAZIV VINA: CHÂTEAUNEUF-DU-PAPE BERBA: 2010 SORTA: GRENACHE 60%, SYRAH 20%, MOURVEDRE 20% PROIZVOÐAČ: M. CHAPOUTIER OBLAST: DOLINA REKE RONE, FRANCUSKA SADRŽAJ ALKOHOLA: 14,5%

Vinarija je osnovana davne 1808. godine i za to je zaslužna porodica Calvet. Godine 1885. vlasnik postaje porodica Chapoutier, jedna od najstarijih u dolini reke Rone. Ova vinska kuća danas ima imanja duž skoro celog toka reke Rone. Proizvode vina u svim cenovnim kategorijama, u raznim stilovima sa korišćenjem široke palete sorti, a naročito su uspešni u kategoriji kvalitetnih vina. Takođe, jedni su od pionira biodinamičkog pristupa vinogradarstvu.

Vino ima intenzivnu purpurnocrvenu boju. Vrlo kompleksno na mirisu, u kojem su izražene note crnog bobičastog voća, začinski tonovi, aroma duvana i zemljani karakter. Na nepcima ga odlikuju voćni karakteri, sa aromama kupine, šljive i zrele trešnje, kao i začinski karakter. Punog je tela, sa dobrim balansom slasti i svežine kiselina. Prijatni i zreli tanini su lepo usklađeni sa voćnim karakteristikama, a završnica je duga i postojana. Služiti ga sa jakim crvenim mesima, mesom divljači, gulašima i paprikašima, pastama sa punijim sosovima i suvim sirevima.

Temperatura serviranja: od 16 do 18 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 3.700 dinara

WINE STyle

39

wine style PREDSTAVLJANJE

NAZIV VINA: PINOT NOIR BERBA: 2011 SORTA: PINOT NOIR PROIZVOÐAČ: VINARIJA MAČKOV PODRUM OBLAST: FRUŠKOGORSKO VINOGORJE, SRBIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 13,9%

Na južnim padinama Fruške gore, u okolini Iriga, Sava Jojić podigao je vinariju koja je za vrlo kratko vreme postala jedna od poznatijih u Srbiji.

Vina su pridobila priličnu naklonost publike, a naročito je interesantan Pinot noir, jer se vina od ove sorte prilično retko proizvode u Srbiji. Uz solidan kvalitet, ovo vino zaslužuje preporuku upravo i zbog iskoraka iz ustaljene palete sorti, odnosno vina.

Vino ima svetlocrvenu boju sa rubinkastim odsjajem. Na nosu se izražavaju nežne arome crvenog bobičastog voća, a primetna je dominacija maline. Ima elegantnu strukturu tela u kojem se fino stapaju karakteri šumskog voća, a koji su u lepom skladu sa svežinom i aromom vanile. Završnica je skladna, elegantna, pitka i intenzivna. Služiti ga sa jagnjećim i prasećim pečenjem, teletinom, jelima sa roštilja, pastama sa sosovima na bazi mesa, sezonskim mesnim salatama i lososom.

Temperatura serviranja: od 16 do 17 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 900 dinara

NAZIV VINA: IL BRUCIATO BOLGHERI BERBA: 2011 SORTA: CABERNET SAUVIGNON 65%, MERLOT 20%, SYRAH 15% PROIZVOÐAČ: MARCHESI ANTINORI OBLAST: TOSCANA, ITALIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 14%

Jedna od najpoznatijih vinskih porodica u svetu Antinori sinonim je za vrhunska italijanska vina, a jedno od njenih imanja Guado al Tasso nalazi se 80 kilometara jugozapadno od Firence, blizu srednjovekovnog grada Bolgheri, i proteže se celom obalom Tirenskog mora. Ova veoma plodna i čuvena oblast daje vinima visok kvalitet i jedinstven karakter.

Vino je duboke crvene boje sa tamnim tonovima na obodu. U kompleksnom mirisu izdvajaju se sveže herbalne i voćne note, sa dominacijom crne trešnje, koje su ukomponovane sa diskretnim notama espreso kafe i blagog začinskog bilja. Na ukusu odražava dobru strukturu, sa čvrstim taninima koji su u finom balansu sa voćnošću, slašću i svežinom. Puno i pitko vino kremaste strukture, glatko na završnici u kojoj su primetni i mineralni tonovi. Služiti ga sa pastama sa sosovima na bazi mesa i paradajza, salamama, crvenim mesima, začinjenim i jelima sa roštilja.

Temperatura serviranja: od 16 do 18 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 2.000 dinara

40

WINE STyle

wine style intervju

Vulkanska snaga tanane poezije „Ja ne znam put – krijem se u tvojoj senci ja sam tvoja senka i noć je moje carstvo svet me izgubi ali ti me dobi“, napisao je u pesmi Volim te Matija Bećković, čuveni pesnik čiji stihovi privlače ogromnu pažnju, pobuđuju veliku naklonost čak i u ova vremena posve nenaklonjena poeziji i uprkos činjenici da njegov svojevrstan društveni angažman biva i predmet osporavanja

Piše: Tatjana Nježić

R

ođen je novembra 1939. godine u Senti, osnovnu školu završio je u selu Velje Duboko, niže razrede gimnazije u Kolašinu i Slavonskom Brodu, više sa maturom u Valjevu, Filološki fakultet u Beogradu - i sve su te sredine ostavile traga u njegovom peru i delu.

Prva pesma Matije Bećkovića štampana je još dok je bio gimnazijalac, bilo je to davne 1957. godine u Mladoj kulturi. Njegovi prozni i poetski tekstovi priređivani su i za pozorište (Međa Vuka Manitoga, Reče mi jedan čoek, Ne znaš ti njih, sa Mihizom adaptirao Gorski vijenac…) i igrani na scenama u Beogradu, Zagrebu i drugim gradovima negdašnje Jugoslavije. Njegovu radnu biografiju čini zaista bogat književni opus, brojne nagrade, prevodi, članstvo u SANU. Neki ga nazivaju i „živom, hodajućom pesničkom legendom“.

Njegov život obiluje, između ostalog, zanimljivim detaljima. Recimo, kako je Radovan Popović zabeležio u njegovoj biografiji, u šestom razredu gimnazije doživeo je da mu se ime pročuje. Jer, njegova pesma je pobedila na konkursu Moj kraj u revoluciji. Bila je najbolja u Srbiji, a u Valjevsku gimnaziju je onda došao gost iz Beograda, iz Ministarstva, i predao Matiji koverat sa 15.000 dinara, što je bio iznos novčane nagrade. Bila je to pozamašna svota za to doba i prva nagrada za budućeg velikog poetu. Štednja i siromaštvo su na tren ustuknuli, a on je otišao 42

WINE STyle

wine style intervju

Foto: Dalibor Danilović

Matija Bećković

WINE STyle

43

wine style intervju

sa tetkom u kupovinu. I kupio svoj prvi karirani sako u životu! Kupio je pantalone i cipele, a svom teči košulju.

Ubrzo se Matija Bećković uključuje u rasprave o tradicionalizmu i modernizmu, opredeljujući se za ove druge. Bliski mu behu stihovi Vaska Pope, Oskara Daviča, Miodraga Pavlovića, ali i Steve Raičkovića… Žive pisce o kojima se u javnosti tada govorilo video je prvi put kada je u Valjevo, u društvu Predraga Palavestre, došao Subho Tagore, rođak slavnog indijskog pesnika Rabindranata Tagore. Zanimljivo, uvaženi gost je mislio kako je čuveni srpski specijalitet – čaj, pa mu je i pesmu posvetio, a publika je komentarisala da ko taj čaj pije obično i peva. I tako dalje…

Razgovor s Matijom Bećkovićem za magazin Wine Style upriličen je jednog prolećnog dana usred zime, tačnije jednog februarskog ranog popodneva kada je sunce grejalo tako da se produženi espreso mogao s guštom piti u bašti restorana. I pili smo ga. Većina njegovih, ispostaviće se po pravilu kratkih, odgovora bivala je praćena sa manje ili više smeha i pažnjom slučajnih prolaznika. A razgovor je, čini se nehotice ili možda i sam od sebe, krenuo od njegove poslednje knjige.

WS: Vaša poslednja knjiga je Kad budem još mlađi…

Dakle, za danas smo gotovi… Mada vodimo razgovor u trenutku kada je tek minulo podne. Prilično je rano da bi čovek dao tako krupno obećanje da se ništa neće dogoditi do uveče.

WS: Nije li naziv Kad budem još mlađi na poseban način indikativan?

Bio je to sasvim normalan proces. Prvo je bila knjiga Kad budem mlađi. I onda, nema smisla da se čovek zaustavlja pre nego što se ponovo rodi.

WS: Bilo je reakcija na taj naziv, neki su se smejali, neki ozbiljno shvatili.

Pa, ja se uopšte nisam šalio. Dovoljno je da prošetate gradom i da vidite kako na svakom koraku postoje ordinacije za mladost, za lepotu, na sve strane saloni lepote, teretane… I, star je samo onaj ko to neće da koristi ili nema para za te stvari.

WS: A može li to da podmladi dušu?

Nisam čuo da je dušu iko spominjao i da je ikome bitna.

WS: Gde je priča o mladosti tu je i tema o najboljim godinama. Dakle, kada se kaže „najbolje godine“, to znači…?

To znači da ste živi.

WS: I, to je dovoljno?

Pametnom čoveku jeste.

44

WINE STyle

WS: Jesmo li u najboljim godinama, odnosno, kada smo u najboljim godinama?

Onda kada vodimo ovakve razgovore.

WS: Da li je onda vreme relativna kategorija?

Nije. Al’ nećemo sad da se raspravljamo i svađamo sa Ajnštajnom.

WS: Uz Vaše ime često stoji odrednica – pesnik. A vi na to kažete...?

To znači – ne bojte se. Opustite se – ne radim ni za koga. To radim sam o svom trošku i za svoju dušu.

WS: Šta znači, odnosno, šta podrazumeva biti pesnik?

To je vrsta vanzemaljaca koji ne dolaze sa druge planete, nego izumiru na ovoj na kojoj su.

WS: Ima li nekih posebnosti u tome biti pesnik danas i ovde?

Moj unuk Aleksej nosi majicu na kojoj je slika dinosaurusa, a ispod toga piše – svi moji drugovi su umrli.

WS: U čemu se, kako i zašto razlikuje pogled na svet jednog pesnika od čoveka koji nije poeta?

Ovaj koji nije poeta, on govori stihove i kolje po kućama.

Pisci veruju samo u stihove. Njima poezija nije sredstvo za ošamućivanje naroda.

WS: Nego?

Bezinteresna lepota.

WS: Šta je zapravo suštinska odrednica pesničkog pogleda na svet?

Zanimljivo je da ljudi koji mucaju, ne mucaju kad pevaju. I to je možda jedan od razloga zbog kojeg je nastala poezija. Da ne bismo mucali. Pevamo da ne bismo mucali. Ali ima i onih koji mucaju da ne bi pevali.

WS: Možda ne umeju?

Kako god.

Ws: Poezija, šta je bila a šta je sada?

Nekad je poezija bila samo stihovi, a stihovi su bili umetreni u različite forme, rime, stege… U međuvremenu je puštena s lanca, tako da se sve više pretvara u elegantnu prozu. I poezija se oslobodila vekovnih okova i stega.

Ropstva metrike. Otrgla se formama i raskomotila se, razgaćila… i tako postala nešto drugo od onog što je bila.

WS: Nekad je slovila i za vrhunska mudrost, bila je kraljica umetnosti?

U tom se smislu i sad poneko zavarava. Pišu ljudi sonete. I misle da je i najgora pesma dobra, samo zato što je sonet.

wine style intervju

WS: Vraćate li se kadgod svojim pesmama? Da li Vas možda neka od njih opominje, zapitkuje, rastužuje, raduje…?

To pitanje me navodi na pomisao o degustaciji vina, ili je to samo vinska poetika vašeg časopisa.

WS: Šta je Vama lično poezija značila, odnosno šta Vam znači?

Kako god okreneš, veliko ostaje veliko a pravo biva pravo, okreni-obrni. Tako da, važno je da bude poezija, jer tako će ostati bez obzira na sva tumbanja.

WS: Vi ste i svojim ćerkama dali imena po stihovima Majakovskog: „Recite sestrama Ljudmili i Olji“?

Svi znaju te stihove, al’ ne znaju svi moje ćerke. To je samo dokaz da je poezija umešala svoje prste u sve.

WS: Supruzi niste mogli da date ime pa ste joj onda dali pesmu, i to čuvenu Vera Pavladoljska.

I to je rešenje. Važno je pronaći neko rešenje.

WS: I to kakvo!

Kad sam se oženio, u mom kraju raspitivali su se odakle mi je žena. I kad su čuli, onda su rekli – lukav je Matija, povez’o se s Rusima.

WS: Vaša pesma Vera Pavladoljska je ne samo u pisanoj formi osvajala publiku, nego je inspirisala čuvenog kantautora Arsena Dedića da joj da muzički oblik?

Jeste, i svi su mislili da ju je on napisao, a da sam je ja komponovao.

WS: Kada se osvrnete iza sebe, na godine, život, rad… koji je ključni utisak, koje je osnovno osećanje?

Da ostaje ono čuveno pitanje – ima li života pre smrti…

WS: Šta je obeležilo Vaše detinjstvo, odrastanje? Ko je bio ključna osoba koja je na Vas uticala?

Sve te osobe, svi doživljaji, uticaji slivaju se u onu jednu jedinu koja bdije nad nama i čije simpatije ne znate zašto još uvek budite.

Rovinju, Zagrebu… predstavljao, pa čak i potpisivao kao Vi i pravio razne izgrede.

E, da mi ga je još jednom sresti da mi kaže da l’ sam mu još mio. To što je baš mene izabrao nešto o njemu govori, a bar on je mogao da bira. Ovde gde sedimo, na platou kod Mažestika, tih davnih dana sam sreo jednu devojku koju je on osvojio a koja se razočarala kada je mene videla. On je nju osvojio predstavljajući se mojim imenom i verujući da to njoj nešto znači. Što je najgore, kad je sve to otkrila, ona je mislila da je hteo da je ponizi, da je ispala ćurka. Divan doživljaj.

WS: I, kako ste se odnosili prema tome?

Slušao sam kako pijan pravim grdne skandale po Hrvatskoj. To je jedno vreme bio njegov teren. I ja sam sumnjao, mislio sam da to protura policija. Bio sam u to vreme pod nekom teškom epidemijom pa sam verovao da je on mene izabrao zato što nije postojala opasnost da bi se moja fotografija mogla negde pojaviti.

Razgovarao sam o tome sa Mihizom, ispričao mu i pitao ga da l’ je moguće da policija takve stvari radi, i s kojim ciljem. A Mihiz mi kaže: „Ma kakva policija, to radi Patak. Tako su zvali tog čoveka“.

WS: Jeste li se nekad sreli?

Jesmo. Kad smo se sreli pitao me je: „Šta sad pišeš?“ WS: Bio je poklonik Vaše poezije?

Ne bih rekao. Ništa nije znao, niti ga je zapravo zanimalo.

Jednom se bio predstavio jednoj devojci koja je ponešto znala. Predstavio se kao Matija Bećković. Međutim ona je, kako rekoh, bila od onih koji ponešto znaju pa mu je rekla: „Drago mi je, ja sam Vera Pavladoljska“. A on nije razumeo pa ju je pitao: „A jeste li vi Ruskinja?“ WS: Danas bi Vam možda napravio lažni profil na Fejsbuku? Kako biste reagovali?

Ništa novo, već ih ima jedanaest.

WS: A to je?

Onaj gore u koga ponekad sumnjamo. I to s razlogom.

WS: A imate li onaj pravi?

Ne, samo jedanaest lažnih. Ali poneko mi se javi na imejl da mi se zahvali što sam ga izabrao za prijatelja a ja ne mogu ni tom nekom da kažem da nemam nikakav profil, da ga ne bih razočarao. Možda je s nekim našao lep ili najlepši kontakt, pa se bojim da mu to ne pokvarim.

WS: A od ovozemaljskog sveta?

Nema više među tim zemaljskim svetom ničega što nije vezano za nebesa. Kako kažu – labudu se mere krila kad umre.

WS: Niste preduzeli neke mere da ukinete Vaše lažne profile na Fejsbuku?

Ma ko će tome ući u kraj. Misliće ljudi da imam neki razlog za to.

WS: Vama je poezija, kao retko kome, prilično rano donela popularnost a to je, naravno, moralo (mora) imati i svoju drugu stranu te je, u vreme Jugoslavije, bio jedan momak koji se u Ljubljani,

WS: Kako gledate na, kako je zovu, elektronsku revoluciju?

To je prva revolucija u kojoj ja nisam kontrarevolucionar.

WINE STyle

45

wine style intervju

WS: Volite li vino?

Lako smo se zavoleli, od prvog susreta.

WS: Imate li omiljenu vrstu vina?

Pravo je čudo da, pošto su vinogradi bili zatrti u Srbiji, sad slušam da su od pamtiveka postojali. Kome li su smetali? Sad se obnavljaju. I to tamo gde su nekad bili. Jedan od najlepših bio je na Oplencu. Kad se pogleda tamošnji podrum vidi se svedočanstvo kako su tadašnji majstori vina pratili ono što je bilo najmodernije u svetu. Tih alatki danas možda ni u muzeju nema. I naši manastiri su imali vinograde, to se vino preporučivalo za pritisak. Od tih vina nemate razloga da zazirete.

WS: Da li vino, ili neka određena vina, vezujete za neke prilike?

Zavisi od oblika čaša. Vino je vino.

Uvek. A prilike određuju oblik čaše. I obrnuto. Oblik čaše odredi priliku.

WS: Postoji li neka situacija u Vašem životu koja je, na bilo koji način, obeležena vinom. Imate li neke uspomene na tu temu?

Tu odlučuju nijanse. A to su one situacije kada vam nije žao da iskreno kažete šta mislite.

WS: Mnogi uz pomen reči vino gotovo obavezno dodaju „I žene“. A Vi? Ja tu ne upotrebljavam množinu.

WS: A poezija i vino?

Nekako više volim da se uz vino govore pesme koje smo napisali trezni.

46

WINE STyle

WS: Kakvo je Vaše viđenje sadašnjosti, odnosno onog što zovemo savremenost, u vrednosnom, suštinskom smislu?

Ima svega, za sve ukuse. Kao na vašaru. A sve je manje onih koji prave razliku, bilo kakvu. Svi su oduševljeni i poliesterom i pamukom. Ali, postoje i mnoge prednosti slepila.

WS: Da se osvrnemo na društvene prilike ili neprilike, na Srbiju danas?

Danas niko ne može da kaže da nije čuo za Srbiju, a opet, svaki čas čujem kako je neko pitao – je l’ to Siberija. I ne znam šta treba da uradimo da bi drugi naučili kako se ona zove i poverovali da ona stvarno postoji.

WS: Neke poete, i ne samo oni, vezuju Srbiju uz prokletstvo?

Nije to lako biti. Treba i to umeti. Nama se čini kako negde postoje neke srećne države, neki srećni ljudi … A kako se, eto, nama nije dalo. U stvari, kad dublje pogledate, ono što vidite je da je u tim srećnijim državama mnogo više samoubistava.

WS: Ali, ovde ratova koje vodimo i ne vodimo ima svaki čas, ovde ljudi ginu pa nema potrebe da se još i samoubijaju.

Da, kod nas još nije došlo do najgoreg. Često čujem da bi neko voleo da budemo neka dosadna država, a to su te u kojima ima mnogo samoubistava. Meni je, ipak, nekako ova naša opcija prirodnija, možda čak i zanimljivija.

Danas čujete i da postoje ološ države. A taj koji je to izmislio, e on je zaista ološ. Ogledni primer.

WS: Vratimo se poeziji, tu nema ološa. Nije mali broj onih kojima je draža Vaša ljubavna poezija, ali šire gledano reklo bi se da više poklonika ima ona koja je, nazovimo to, društveno angažovana. U susretima s ljudima, na večerima poezije… koja ima veći, dublji odjek?

Mislim da su sve pesme ljubavne. Ona koja nije ljubavna nije ni pesma, a od rasporeda zvezda i planeta zavisi šta će s nama učiniti ta ljubav.

WS: Kada bi Vam danas došao neki mladić, recimo pomalo nalik Vama kada Vam još nije bilo ni dvadeset, i upitao Vas kuda i kako kroz život, šta biste mu rekli?

Rekao bih mu da ne izbegava život… Naročito ne ono što je najbolje u životu. Ako već moraš da živiš, onda gledaj da budeš a pomalo i da uživaš.

WS: Ako pogledamo Vašu radnu biografiju, možemo reći da ste vrlo uspešni. Šta Vi mislite, šta danas znači biti uspešan?

Znači da čovek nema pametnijeg posla. WS

wine style intervju

WINE STyle

47

wine style GASTRONOMIJA

Kulinarske destinacije

Alzas Jedan poznanik mi je nedavno rekao sledeću stvar: „Vi profesionalni kuvari pre ili kasnije upadnete u zamku francuske kuhinje“. Moram da priznam da je, što se barem mene tiče, potpuno u pravu, jer kako vreme prolazi sve više cenim francusku kuhinju. Međutim, francuska kuhinja nije neka monolitna, neosvojiva trvrđava na vrhu planinskog venca. Pre bih je mogao opisati kao mnogo malih i velikih utvrđenja na koje valja jurišati naoružan samo varjačom i željom za vrhunskim kulinarskim blagom

K

ada bih bio veoma uobražen rekao bih da sam neka od tih utvrđenja osvojio, a u realnosti, jedva i da sam krenuo u bitku. Jedna od tih kula koje čekaju osvajanje je Alzas i alzaška kuhinja.

Piše: Nenad Gladić (Lepi Brka, autor TV emisije Gastronomad)

Tu postoji mala začkoljica. Kuhinja ovog dela Francuske poprilično se razlikuje od uobičajene predstave o francuskoj kuhinji. Razlog? Naravno, istorija. Alzas je kao granična oblast između Francuske i Nemačke kroz istoriju više puta pripadao jednoj ili drugoj državi. Danas pripada Francuskoj, ali se germanski uticaj oseća već pri prvom pogledu na jelovnik. Tu sve vrvi od svinjskog mesa u najrazličitijim oblicima, a ne manjka ni kiselog kupusa. Lično nemam ništa protiv te dve namirnice ali ih (naročito kiseli kupus) nikako ne doživljavam kao „francuske“.

Moje mišljenje svakako ne dele mnogi francuski (i svetski) kuvari, pa su se alzaška jela našla na jelovnicima mnogih restorana širom Francuske. I kako to već biva, došao sam do one stare izreke „da se o ukusima ne raspravlja“ i krenuo u potragu za jelima koja su mi po sadašnjim merilima po volji.

Tu je naravno foie gras (guščija džigerica) po kojoj je Alzas nadaleko poznat.

Kontroverzni delikates, koji je čak i zabranjen u nekim državama, nije baš striktno alzaški specijalitet, ali je Alzas jedna od regija koja je poznata po njemu. Ima tu još mnogo jela koja bih mogao pomenuti ali malo ih je zaista poteklo iz Alzasa. Sve bi to bile varijacije na temu nekih poznatih nemačkih specijaliteta. Šta reći na kraju... Odustajem li od osvajanja alzaške kuhinje? Nikako. Mislim samo da će opsada trajati malo duže nego što je bilo potrebno za neke druge francuske regije.

A dok opsada traje, da se počastimo nekim specijalitetima koji su mene osvojili.

48

WINE STyle

wine & coffee bar Dositejeva 13, 011/ 26 26 267

Foto: Miroslav Petrović

wine style GASTRONOMIJA

50

WINE STyle

wine style GASTRONOMIJA

Tarte Flambée Tarte flambée je savršeno predjelo, ali i jedno od jela koje može da se posluži iznenadnim gostima kao grickalica uz čašu vina. Trpi sve moguće improvizacija, kao uostalom i italijanska joj rođaka pizza. Samo za razliku od pizze, ovo testo može da napravi svako bez obzira na kuhinjsko iskustvo.

Sastojci (za četiri osobe) Za testo: 200 g brašna 2 kašike ulja 125 ml vode 1 kašičica soli Za fil: 30 g maslaca 200 g crnog luka isečenog na rebarca 200 g milerama 150 g slanine tanko isečene so i biber Način pripreme: Zamesiti testo da bude kompaktno i elastično.

Uviti u prijanjajuću foliju i staviti u frižider da odstoji 30 minuta do 1 sata.

U zagrejani tiganj staviti maslac. Na maslacu propržiti luk dok ne omekša, začiniti solju i biberom. Ostaviti sa strane.

Testo podeliti na dva jednaka dela i svaki od delova oklagijom istanjiti u oblik kruga što je tanje moguće.

Testo premazati mileramom i posuti lukom i slaninom.

Peći u rerni prethodno zagrejanoj na 240 stepeni C, 5-10 minuta, odnosno dok rubovi testa ne postanu zlatnožuti.

Služiti toplo.

WINE STyle

51

wine style GASTRONOMIJA

52

WINE STyle

wine style GASTRONOMIJA

Piletina u rizlingu Ovo je jedan od klasika. Jelo koje se može poslužiti i u posebnim prilikama, a ne iziskuje robovanje za šporetom. Zgodno je i za početnike, tako da neće biti teško krenuti u ovu kulinarsku avanturu. Ovo nije baš originalan recept, jer sam izostavio kiseli kupus. Kao što već rekoh nemam ništa protiv kiselog kupusa, ali kad se uželim podvarka onda odem kod mame na kašiku.

Sastojci (za šest osoba) 2 kašike ulja 150 g slanine isečene u komade (masnije) 1 praziluk sitno seckan 6 bataka sa karabatakom 2 lovorova lista 300 g šampinjona (može i bukovača) 0.75 l rizlinga 1dl neutralne pavlake so i biber po ukusu francuski peršun za dekoraciju Prilog: kuvana testenina ili krompir Način pripreme Zagrejati ulje u šerpi odgovarajuće veličine i pržiti slaninu dok ne postane hrskava. Dodati praziluk i pržiti dok ne omekša.

Batake odvojiti od karabataka i staviti u šerpu sa prazilukom i slaninom. Dodati pečurke.

Promešati nekoliko puta i nakon nekoliko minuta sipati i vino.

Dodati so, biber, lovor. Pustiti da provri, a zatim utišati vatru i ostaviti da krčka poklopljeno oko 30 minuta (dok piletina ne omekša).

Pri kraju kuvanja dodati neutralnu pavlaku.

Ako ovo jelo služite na testenini, kuvanu testeninu dobro ocedite i lagano propržite na malo istopljenog maslaca.

WINE STyle

53

wine style GASTRONOMIJA

54

WINE STyle

wine style GASTRONOMIJA

Kuglof Sastojci (za osam osoba) 1 dl mleka 250 g šećera u prahu 125 g maslaca vanillin šećer 3 jaja 300 g brašna kesica praška za pecivo prstohvat soli 150 ml pavlake za kuvanje ½ kašičice muskatnog oraščića Sastojci za kruške u muskatu 450 g šećera 2 dl vode 2 kašike meda 6 krušaka (manjih) očišćenih i isečenih na četvrtine 1 kašičica cimeta 1,5dl muskata ili nekog drugog slatkog vina Način pripreme Zagrejati pećnicu na 180 stepeni C, premazati modlu za kuglof sa malo maslaca.

Umutiti šećer, maslac i vanilin šećer dok masa ne postane kremasta. Odvojiti žumanca od belanaca, zatim žumanca dodati u masu i nastaviti mešanje uz naizmenično dodavanje brašna, pavlake za kuvanje i mleka dok se ne potroši cela količina. Na kraju dodati prašak za pecivo.

U posudu sa belancima dodati so i ulupati sneg.

Pola ulupanih belanaca polako dodati u masu sa brašnom i lagano mešati, a zatim dodati i ostatak. Lagano mešati dok se mase ne sjedine.

Smesu sipati u podmazanu modlu za kuglof.

Peći u rerni oko sat. Nakon toga prohladiti i izvaditi iz modle.

Kruške u muskatu Način pripreme U šerpu odgovarajuće veličine sipati šećer, vodu, med i cimet. Uz povremeno mešanje, sačekati da se šećer istopi i da se dobije gust sirup.

Utišati vatru i dodati kruške i pola muskata. Uz povremeno mešanje krčkati 15-20 minuta, dok kruške ne omekšaju i počnu da karamelizuju.

Kada su kruške gotove, dodati ostatak muskata i promešati. Skinuti sa vatre. Kruške servirati oko kuglofa, a njega preliti sirupom. WS WINE STyle

55

Adresar vinoteka Beograd WINE SHOP ARENA Bulevar Zorana Đinđića 45g, 011/ 65 57 382 GRAPE Dositejeva 13, 011/ 26 26 267 WONDERLAND Svetog Save 25, 011/ 38 30 455 HEDONIST Kralja Milana 3, 011/ 32 28 041 COMPANIA DE VINOS Kalenićeva 3, 011/ 24 49 407; 24 36 038 VINOGRAD Makedonska 24, 011/ 32 24 047 ENOTEKA PREMIER Strahinjića bana 13a, 011/ 29 10 381 SRPSKA KUĆA VINA Braničevska 1, 011/ 38 36 965 VINO I TAKO TO Njegoševa 40, 011/ 30 87 700 ENOTEKA ROYAL Karađorđeva 3, 011/ 30 33 024 MAISON DE VINS Požarevačka 13, 011/ 34 42 422 FINO VINO Kralja Petra 91, 011/ 26 21 669 VINOTEKA CHIANTI Lomina 41, 011/ 26 44 148 REVIN Ičkova 29, 011/ 30 59 499 VINO & GRAD Kajmakčalanska 9, 011/ 38 37 484 VINE & PLEASURE Bulevar oslobođenja 117, 063/ 84 06 395 WINE STORY Bulevar Mihajla Pupina 10z, 011/ 31 16 231 PRŠUT I VINO Vlajkovićeva 11, 063/ 11 49 950 MALA TOSKANA Kraljevića Marka 5, 011/ 21 82 200 SRPSKA KUĆA VINA 2 Antifašističke borbe 15, 011/ 21 37 474; 069/ 21 37 475 PAMPOUR BAR Ugao Njegoševe i Prote Mateje, 062/ 293 103; 011/ 30 85 569 PAMPOUR BAR 2 Cara Nikolaja II 56, 062/ 302 642

56

WINE STyle

PODRUM WINEART Ugao Jevremove i Višnjićeve, 011/ 26 25 237 La Bottiglia Nede Spasojević 7, Bežanijska kosa, 011/2288048 AROMATICA & PLEASURE Đure Jakšića 7, 011/ 21 86 510 BALTASAR VINOTEKA Bulevar Zorana Đinđića 45v, 011/ 31 16 357 VINA SRBIJE Bulevar Mihajla Pupina 10g, lok. 26, 064/ 14 14 592 DOBRO VINO Sterijina 15, 011/ 27 62 381 RIZNICA VINA Ruzveltova 48, 011/ 30 89 266 VINODOM Bulevar Mihajla Pupina 10a, lok. 21, 011/ 31 18 747 BARBARESCO Nebojšina 8, 011/ 38 63 888 SIRO'VINA Tadeuša Košćuška 20, 011/ 32 82 397 Vinska kuća Burgundac Kirovljeva 25, 011\ 35 45 794, 064\ 82 38 609

Novi Sad DULKA Vojvode Bojovića 9, 021/ 57 17 11 VINO I TAKO TO Maksima Gorkog 17a, 021/ 66 23 090 BOUQUET WINE HOUSE Dunavska 25, 021/ 52 80 20

Sremski Karlovci WINE&SHOP ĐURĐIĆ Trg Branka Radičevića 7, 021/ 49 42 43, 063/ 51 77 59

Bačka Palanka BOLJI DANI Kralja Petra I 21, 021/ 21 00 057

KRAGUJEVAC WINE & WINE Kralja Aleksandra I Karađorđevića 160, 034/ 367 327

SUBOTICA Vinarija Zvonko Bogdan Matije Korvina 12, 024/ 55 32 42

wine style info

EKSKLUZIVNO

VI WINE STYLE KONFERENCIJA predstavlja:

Seminar dr Ričarda Smarta Vina dolaze iz vinograda…

Petak, 11.4.2014.

Hotel Zira, Beograd

Specijalista za vinogradrstvo dr Ričard Smart po prvi put će gostovati u regionu bivše Jugoslavije, a boraviće u Beogradu gde će u saradnji sa magazinom Wine Style održati ekskluzivni seminar o vinogradarstvu. Na ovom jedinstvenom vinskom workshopu dr Smart će se baviti nizom specijalizovanih vinogradarskih tema, kao što su: - Faktori u vinogradarstvu koji utiču na kvalitet vina, - Kako napraviti kultno - veliko vino, - Perspektive u praktikovanju vinogradrskog menadžmenta.

Dr Ričard Smart - „Leteći doktor za vina“ NAGRADE: „Jedan od 50 najuticajnijih vajnmejkera sveta“, Wine and Spirits Magazine „Ličnost godine za inovativnost u svetu vina“, Wine magazine, UK „Jedan od 50 najmoćnijih imena u svetu vina”, Decanter magazine, UK Ričard Smart je intenzivno uključen u svet vinogradarstva od sredine šezdesetih.

Diplomirao je na Univerzitetu u Sidneju, a potom je stekao i sve ostale postojeće akademske titule, i to na Univerzitetu Cornell u Njujorku, a zatim i na Univerzitetu Stellenbosch u Južnoafričkoj Republici. Najveći deo karijere dr Smarta svodi se na intenzivna vinogradarska istraživanja i edukaciju. Sa svojim timom saradnika umnogome je zaslužan za razvoj modernog vinogradarstva na Novom Zelandu. Autor je i koautor više od 380 publikacija, uključujući i međunarodno priznatu knjigu Sunlight into Wine.

Bio je jedan od urednika i glavni saradnik više puta nagrađivanog izdanja The Oxford Companion To Wine (1994, 1999. i 2006. godine).

Ričard Smart je doprineo popularizaciji uloge vinogradara u vinskom svetu. Članci o njegovim stručnim istraživanjima objavljivani su u brojnim svetskim vinskim časopisima, kao što su The Wine Spectator, Decanter, Wine and Spirit International...

Dobitnik je i brojnih priznanja od strane uglednih vinskih institucija, a poslednja je Nagrada za životno delo, koja mu je dodeljena na manifestaciji International Wine Challenge Awards u Londonu.

58

WINE STyle

wine style info

PROGRAM SEMINARA: 10.00 h Uvodni govor dr Ričarda Smarta 10.10 h F aktori vinograda koji utiču na kvalitet vina, ili kako kako napraviti „veliko“ vino? (prvi deo teme - uloga klime, tla i terroira i bujnosti loze) 11.30 h Pauza za kafu 11.40 h Faktori vinograda koji utiču na kvalitet vina, ili kako kako napraviti „veliko“ vino? (drugi deo teme - sorte, klonovi, podloge, navodnjavanje i „rad“ sa lišćem vinove loze) 12.45 h Pauza za ručak 13.30 h Pitanja učesnika i Razotktivanje vinskih mitova (prinos i kvalitet vina, uticaj starosti vinove loze, podloge, da li su vinogradari suštinski kreatori vina? Biodinamika: briga za okolinu ili marketing?)

14.45 h Pauza za kafu 15.00 h Aktuelna pitanja: klimatske promene i bolesti stabljike 16.00 h Zaključna razmatranja/pitanja.

ROKOVI I PRIJAVA: Cena: 190 evra (plus pdv) Rok za prijavu: 28.3.2014.

U cenu su uključeni: - prisustvo na seminaru - ručak - posluženje tokom kafe-pauza - oprema za simultani prevod

MESTO ODRŽAVANJA

S poštovanjem, Organizacioni tim VI Wine Style konferencije (za dodatne informacije o seminaru dr Ričarda Smarta kontaktirajte nas: redakcija@winestyle.rs, tel: + 381 11 405 92 53) Ruzveltova 35, Beograd WINE STyle

59

SUBOTA 12.4.2014.

MESTO ODRŽAVANJA

INFORMACIJE I PRIJAVE tel: 011/405 92 53 www.winestyle.rs Ruzveltova 35, Beograd 60

WINE STyle

WINE STyle

61

wine style putopis

KUBA Možete da je posmatrate kao simbol jedne revolucije, kao poslednji politički mit u modernom svetu, ili kao raj za hedoniste u kojem su rum, kokteli i čuvene cigare svakodnevni užici, veliki plesni podijum za salsu, rumbu i ostale latino plesove: kakve god asocijacije da izaziva, Kuba je jedna od najživopisnijih i najautentičnijih zemalja, bar meøu onima sa razvijenim turizmom. Kontradiktorna u mnogim aspektima, ova karipska zemlja na kraju krajeva može biti veoma zahvalna prirodi, koja ju je obdarila fantastičnim pejzažima ukrašenim očaravajućim plažama.

Dakle, ono što je priroda uradila na ovoj ostrvskoj zemlji je fascinantno, ali se to ne može reći i za ono što je ovde delo ljudskih ruku Tekst i foto: Dušan Aleksić

Č

e u različitim pozama - sa puškom, knjigom ili cigarom u ustima. Legendarni revolucionar Ernesto Če Gevara sreće vas na svakom koraku. Ima ga na razglednicama, zastavama, majicama. Na Kubi i dalje živi snažan mit o ovom Čilenacu koji je zajedno sa Fidelom Kastrom predvodio narod u borbi za nezavisnost. Teško je reći kakvu su viziju budućnosti tih dana imali Kubanci dok su se oslobađali vlasti generala Batiste koga je čvrsto podržavala vlada SAD, ali ekonomska i politička stvarnost koju zatičemo sada, više od pedeset godina kasnije, prilično je tužna – Kubanci robu kupuju na tačkice, i to samo osnovne egzistencijalne namirnice, jer se druga roba u regularnim trgovinama stanovništvu i ne nudi, dok na crnom tržištu obične patike, i to modeli stari po nekoliko sezona, koje se u SAD kupuju za dolar-dva, ovde prodaju za godišnju platu prosečnog građanina. Teška oskudica u kojoj Kubanci žive decenijama ostavila je posledica ne samo

62

WINE STyle

wine style putopis

WINE STyle

63

wine style putopis

na standard, već i na dostojanstvo i raspoloženje ostrvljana. Rasplakane starice koje vuku za rukav turiste moleći sapun ili garderobu; školarci koji vas mole da im poklonite hemijsku olovku – uobičajene su tužne slike na ulicama kubanskih gradova. Ali, ista ova nevesela stvarnost duge i teške izolacije deo su poetike ove zemlje zbog koje je turisti rado i užurbano posećuju, strahujući da će se stvari uskoro promeniti sa Fidelovim odlaskom sa političke i životne scene (iako je zvanično prepustio vlast svom bratu, a zemlja se delimično otvorila, čini se da on još uvek vlada ovom zemljom i da je njegov duh još uvek jak). Jer, ovo je jedno od retkih mesta na svetu na kome se mogu videti pola veka stari kadilaci, koji ne samo da su još uvek u funkciji nego su i jedini automobili, gde ljudi žive u fantastičnim ali prilično oronulim zgradama iz perioda kolonijalne arhitekture koje deluju kao živi spomenik nekih davnoprošlih vremena, gde se sve – i arhitektura, i ljudi, i moda, i proizvodnja, muzika koja se sluša, način na koji se živi izgleda tako, kao da je vreme stalo negde u šezdesetim godinama prošlog veka.

64

WINE STyle

wine style putopis

WINE STyle

65

wine style putopis

Taj duh se najbolje oseća u najvećem i ujedno glavnom gradu Havani. Živopisne uske ulice, ljudi koji dokoni sede ispred kuća kao da čekaju da prođe ili da dođe neko drugo vreme; klinci koji šutiraju krpenu loptu po ulici, po pravilu bez saobraćaja u fantastičnoj tišini, koju eventualno tu i tamo može da naruši pesma nekog benda koji hitovima Buena Vista Social Cluba zabavlja turiste – to je standardna slika u Havani. Inače, muzika je važan deo imidža Kube i mora se priznati da je jedinstvena – teško da sjajni latino ritmovi, melanholična melodika i setna poetika mogu ikoga ostaviti ravnodušnim, bar onda kada ih čujete u ovom ambijentu. Veći deo društvenog života odvija se na ulici, pa ćete često videti grupe ljudi, mladih ili starih, kako razgovaraju, igraju šah...

Ako odete u Trinidad, Santiago de Kubu ili Santa Klaru, onda ćete imati utisak da je vreme vraćeno još više unazad nego u Havani. Fasade na kojima su još uvek vidljive rupe od metaka iz doba revolucije uobičajena su pojava u Santa Klari, gde su se odigrale najveće bitke tokom zbacivanja Batiste sa vlasti.

Autistična politika Kube neguje i poneke dobre vrednosti, pa je tako ovo zemlja sa visokim procentom obrazovanih ljudi i sasvim je uobičajeno da ljude sa fakultetskim diplomama

66

WINE STyle

zatičete kako rade niskokvalifikovane poslove, a u pauzama tokom dana čitaju knjige i rade na samoobrazovanju. Takođe, medicina im je jedna od najnaprednijih, a stopa kriminala izuzetno niska. Ali, ima pojavnih oblika koji bi bili smešni da nisu tužni – pa tako vozači taksija koji svi bez izuzetka rade u državnom preduzeću sa propisanom cenom po pređenom kilometru, odbijaju da voze klijente ukoliko ne uspeju da uz isključeni taksimetar pogode višestruko veći iznos. Cena koju ćete platiti za vožnju u trajanju od petnaestak minuta, vrlo lako može biti veća od cene ulja na platnu koje slikari budzašto prodaju na pijaci umetničkih dela. Uzgred, na ovom mestu možete kupiti zaista odlične slike.

Kuba je zemlja krajnosti i surovosti koju odlikuje predivna blaga klima i divna priroda zbog kojih se stiče

wine style putopis

Hemingway Daiquiri (Floradita) klasični koktel – moderna verzija Čaša: koktel-martini Ovaj koktel je varijacija na temu Daiquirija i nastao je u La Floradita baru u Havani na Kubi. Priča kaže da je Ernest Hemingvej toliko voleo ovaj koktel da je uvek naručivao duplu dozu. Zato se ponekad u knjigama recepata može naći i pod imenom papa doble ili dupli za tatu…

Recept: 0,5 dl Havana Club 3 y Rum 0,2 dl Maraskino likera 0,3 dl sveže ceđenog soka od lajma (limete) 0,2 dl sveže ceđenog soka od grejpfruta 0,07 dl šećernog sirupa kolut lajma sa višnjom Uputstvo: Sve sastojke sipati u čašu za mešanje. Napuniti velikim, hladnim ledom i šejkovati jako 7-8 sekundi. Procediti u ohlađenu koktel-martini čašu. Ukrasiti kolutom lajma sa višnjom. utisak da ovaj narod lako podnosi život u pohabanim cipelama i ruiniranim kućama. Kada su u pitanju lepote Kube, verovatno jedna od prvih asocijacija na ovu, kao uostalom i sve ostale karipske zemlje, jesu predivne duge plaže prekrivene svetlim, sitnim peskom poput najfinijeg pudera. Svakako najpoznatija na ovom ostrvu je plaža Varadero duga 20 km koja je već decenijama unazad živo turističko mesto koje su Kubanci uspešno komercijalizovali (luksuzni hoteli liče na ostale u bilo kom kraju sveta, ali ta slika mnogo odudara od stvarne slike Kube).

Fantastično more, poetične plaže na kojima možete uživati pijuckajući pod niskim palmama neki koktel (daikiri, mohito, kuba libre, pina kolada...) i skroman, ali autentičan provod tokom čitave godine ovde dovodi turiste iz čitavog sveta (Amerikanci su i dalje prilično neomiljeni).

Paradoksalno, kao i mnogo toga drugog na Kubi, jedan Amerikanac je ovde veoma proslavljen, a sve u vezi sa njim je upadljivo naglašeno i promovisano.

Naravno, u pitanju je čuveni pisac Ernest Hemingvej na koga Kubanci i danas tako uporno skreću pažnju i turiste upućuju ne samo u kuću u kojoj je živeo, već i restorane i barove u kojima je ovaj nobelovac rado boravio. Bila to istina ili tek marketinški trik, u svakom slučaju ne treba da zaobiđete bar La Bodegita del Medio u Havani i probate čuveni mohito koji je i autor romana Za kim zvona zvone voleo i vrlo često ga konzumirao. Drugi lokal koji je Hemingvej proslavio jeste La Floridita, a on je tu navodno izmislio koktel Hemingvej daikiri.

68

WINE STyle

wine style putopis

Još jedan paradoks Kube – iako je ostrvska zemlja, ovde ribe nema na tanjiru u izobilju. Dva su razloga. Prvi je taj što je nekadašnja španska kraljica zabranila ribolov i naredila da se gaje svinje jer je htela da protera Jevreje, a Kuba je bila pod španskom vlašću pa je morala da poštuje zakon. A drugi, jer je Kastro svojevremeno zabranio ribarenje jer su Kubanci noću brodovima bežali u SAD.

WINE STyle

69

wine style putopis

Hedonizam je na Kubi prilično jeftin. Fantastični kokteli, cigare, zabava u klubovima uz obavezni program spektakularan i anahron u isto vreme, može se priuštiti za prilično skromnu svotu novca. Klubovi u Havani svojim ambijentom koketiraju sa istorijskim periodom kada su ovde u slično koncipiranim zabavnim programima sa plesačicama obučenim u raskošno perje, akrobatama i crncima steperima uživali Al Kapone i ostali američki gangsteri. Oni su inače ovde nalazili utočište sredinom prošlog veka, a hol legendarnog hotela National i dalje je ukrašen fotografijama nekih od najvećih gangstera tog doba. Ako imate sreće, pijuckaćete svoj mohito i gledati program iz separea nastalog od nekog rashodovanog kadilaka iz pedesetih godina.

Kada ste u Havani, preporuka je i da obiđete jednu od nekoliko fabrika cigara gde se one i danas proizvode na tradicionalan način kao i decenijama unazad. Nisu baš jeftine ali su najbolje na svetu, pa ako imate imalo afiniteta prema cigarama, onda je svakako Kuba pravo mesto za to. Takođe možete posetiti i neku od fabrika za proizvodnju ruma koje se nalaze u gradu (duvan, šećer, limun i nešto rude su glavni izvozni aduti Kube, a značajan prihod ostvaruje se i od turizma). Naravno, možete jednostavno samo da uživate u

70

WINE STyle

wine style putopis

šetnjama ulicama grada, posebnog u svojoj oronuloj lepoti, a predah od šetnje da potražite u osveženju na trgu ispred čuvene katedrale San Kristobal. Možete šetati dugačkim bulevarom koji zapljuskuju ogromni talasi okeana, uglavnom, gde god da ste nećete slušati zvonjavu mobilnih telefona, nećete videti poznate vam robne marke, restorane i kafiće nalik onima u ostalim gradovima širom sveta, nećete čuti sirene automobila niti videti gužvu i užurbane meštane...

Topla preporuka je i obilazak unutrašnjosti, pa možete otići na izlet u dolinu Vinjales, gde ćete videti fascinatne pejzaže sa poljima duvana i šećerne trske koja su rasuta po širokim kotlinama među visokim brdima, u bujnoj, gotovo netaknutoj prirodi. Kuba zaista deluje kao uspavani dragulj prirode koji čeka neka druga vremena. WS

WINE STyle

71

wine style hotel

Fairmont Beijing, Peking

Egzotična luksuzna atrakcija

Kina je atraktivna na mnogo načina i zaista bi bilo teško upoznati sve aspekte ove zemlje tokom jedne posete, ali ako bi trebalo da se oseti duh ove zemlje i dožive one najosnovnije stvari koje je oslikavaju, onda bi Peking bio najbolji izbor

U

centru poslovnog dela prestonice Kine nalazi se jedan od hotela u okviru lanca Fairmont - Fairmont Beijing; svrstava se u jedne od najboljih poslovnih hotela u Pekingu, a proglašavan je i za najbolji hotel u pogledu luksuza, dizajna i usluge.

Prateći kriterijume luksuza i udobnosti, hotel Fairmont Beijing nudi smeštaj po meri svih gostiju, pa i onih zaista najzahtevnijih. Uz izuzetan dizajn, funkcionalnost i udobnost, sobe i apartmani opremljeni su najmodernijom tehnologijom - brzom internet konekcijom, aparatom za kafu, kupatilom sa tušem u vidu kiše, podnim grejanjem... Apartmani su različite veličine, 72

WINE STyle

Foto: arhiva Fairmont Beijing

wine style hotel

a oni najveći nalaze se na 21. i 22. spratu i oni koji ih zakupe imaće mogućnost da u više od 120 kvadratnih metara uživaju u fantastičnom pogledu na grad.

Hotel Fairmont Beijing nudi i raznovrsne internacionalne menije u dva vrhunska restorana koja su osvojila nekoliko lokalnih nagrada za kvalitet. Restoran The Cut specijalizovan je za stekove, iako je u ponudi i širok izbor morske hrane, salata i ostalih jela sa uticajem „zapadnjačke“ kuhinje. Lunar 8 je restoran čiji je meni baziran na azijskoj kuhinji, pretežno kineskoj, japanskoj i indijskoj. Ovde možete probati karakteristične specijalitete kao što su

Foto: arhiva hotel i spa DV Chalet

WINE STyle

73

wine style hotel

74

WINE STyle

wine style hotel

Cena prenoćišta za dve osobe kreće se od oko 200 evra, pa naviše.

pekinška patka, dim sum ili jedno od brojnih jela spremljenih u voku. U okviru hotela je i Sushi bar, gde dok uživate u ovim specijalitetima možete i da posmatrate kako oni nastaju. Osim toga, topla preporuka je i Champagne bar u kojem možete da naručite neko vino, alkoholno piće ili koktel, a da pri tom imate pogled na, u skladu sa novonastalom kineskom megalomanijom i luksuzom, spektakularan kristalni luster vredan milion i po dolara.

Ukoliko se umorite od prevelike žurbe i gužve u gradu, a to će vam se sigurno desiti u ovom pravom megalopolisu, pravo mesto za relaksaciju i odmor je Willow Stream Spa. Spa centar raspoređen je na tri sprata i nalazi se u takozvanom mostu između dve zgrade, a u ponudi je preko 60 estetskih i spa tretmana. Tu je i fitness centar sa jednim od najdužih bazena u Pekingu, saunama, džakuzijima, teretanom... WS

WINE STyle

75

Namenjen ljubiteljima vina i uživanja u životu!

WINE STYLE CLUB formirali smo u želji da svim ljubiteljima vina i drugih lepih stvari omogućimo da to uživanje sebi mogu da priušte češće i po povoljnijim uslovima; da na događajima koje će organizovati magazin Wine Style saznaju ponešto novo, da se zabave i međusobno povežu...

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na: • Godišnju pretplatu na magazin Wine Style (magazin se ne nalazi u slobodnoj prodaji) • Prisustvo svim događajima u našoj organizaciji edukativnim degustacijama, promocijama vina, Wine Style salonu vina • Mogućnost organizovanih poseta vinarijama u zemlji i regionu po promotivnim cenama • Popuste u vinotekama, wine barovima, restoranima, hotelima, wellness i sportskim centrima…

Članarina Cena godišnje članarine: 2.900 dinara PRIJAVE ZA UČLANJENJE: 011/ 40 59 253 redakcija@winestyle.rs, marketing@winestyle.rs INFORMACIJE O AKTIVNOSTIMA KLUBA I AKTUELNIM POPUSTIMA: www.winestyle.rs, www.facebook.com/winestylemagazine

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na popuste u sledećim objektima:

VINOTEKE I WINE BAROVI Wine Shop Arena Bul. Zorana Đinđića 45g, Beograd GRape Dositejeva 13, Beograd Aromatica & Wine Belville, Jurija Gagarina 14ž/8, Beograd Aromatica & Pleasure Đure Jakšića 7, Beograd Compania de Vinos Kalenićeva 3, Beograd Pampour bar Ugao Njegoševe i Prote Mateje, Beograd Premier Strahinjića bana 13a, Beograd Podrum Wine Art Ugao Gospodar Jevremove i Višnjićeve, Beograd Hedonist Kralja Milana 3, Beograd Chianti Lomina 41, Beograd Prodavnice Zigante Livade, Buje, Buzet, Motovun, Grožnjan i Koper

RESTORANI

HOTELI

Tribeca Kralja Petra 20, Beograd

Zira Ruzveltova 35, Beograd

Tribeca Novi Beograd Milutina Milankovića 134d, Novi Beograd

Hyatt Regency Beograd Milentija Popovića 5, Beograd

Trač Mileševska 39, Beograd

Square Nine Studentski trg, Beograd

Restoran Hotela Zira Ruzveltova 35, Beograd

Hotel Palisad Zlatibor

Picollo TC Zira, Ruzveltova 33, Beograd

Dash Star Luxury Accommodation Vršačka 11, Novi Sad,

Kovač Bulevar oslobođenja 221, Beograd Dorian Gray Kralja Petra 87-89, Beograd

WELLNESS I SPORTSKI CENTRI

Biber MG01 Španskih boraca 3, Beograd

SquashLand Kneza Višeslava 27, Beograd

Šaran Kej oslobođenja 53, Zemun

City Wellness Kraljice Natalije 38-40, Beograd

Žabar Kej oslobođenja bb, Zemun Bistro La Mer Ugao Bul. Cara Lazara 94 i Đorđa Servickog 17, Novi Sad Zlatan bor Zlatibor Naša kuća Banjička bb, Užice Ćatovića Mlini Morinj, Boka Kotorska, Crna Gora Zigante Livade, Hrvatska

WINE STyle

77

wine style vinski rečnik

U/V Ugni Noir (Aramon) – čisto da napomenemo da postoji i crni unji koji se takođe naziva i aramon. Isto kao i beli, spada u visokorodne sorte i daje vina ne baš zavidnog kvaliteta. Osim toga vrlo je blede boje, tako da se često kupažira, uglavnom sa alicante boushet (alikante buše) zbog boje. Uglavnom se gaji na jugu Francuske u regiji Languedoc-Roussillon. Trenutna tendencija je da se vinogradi pod ovom sortom sve češće krče i zamenjuju nekim sortama koje daju kvalitetna vina.

Ullage (količina tečnosti koja nedostaje da sud bude pun) - prostor koji nastaje u flaši, buretu ili bačvi kada vino s vremenom ispari. Ovu količinu vina koju upije drvo, iscuri ili ispari u drvenim sudovima neophodno je konstantno dopunjavati i održavati na minimumu da vino ne bi oksidisalo. U prethodnom broju smo to već pomenuli pod pojmom topping ili na francuskom ouillage. U početku, tokom prve godine, to je neophodno raditi češće, na nekoliko meseci. Vrlo je moguće da ćete primetiti da je vazdušni prostor u flašama sa odležalim vinom znatno veći, dok je u flašama sa mladim vinom veći vazdušni prostor (između vina i čepa) indicija da sa čepom nešto nije u redu i vrlo je verovatno da to vino ima manu.

Umbria – vinogradarski region u centralnoj Italiji. Na zapadu Umbrije je Toskana, a na istoku se nalazi Marke.

Ova regija je najpoznatija po vinima iz oblasti Montefalco, u kojoj se gaji lokalna sorta sagrantino, kao i vinima iz oblasti Orvieto.

Unfiltered (nefiltrirano) - prema mišljenju nekih vinara, filtriranjem vina, eliminisanjem sedimenata iz vina, vinu se oduzimaju arome i punoća. Nefiltriranim vinima i dalje mogu da se rade hladna stabilizacija,

Piše: Dragana Zdelar sommelier draganazc@yahoo.com

Kako bi svi postojeći, ali i potencijalni ljubitelji vina mogli lakše da se snalaze u lavirintu vinskog sveta, objavljujemo serijal „Vinski rečnik“ – praktičan vodič kroz vinsku terminologiju koji će sadržati osnovne pojmove o vinu. Kada govorimo o vinu, možda je bolje koristiti originalne izraze na francuskom ili engleskom jeziku, nego upotrebljavati bukvalne ili često netačno prevedene izraze na našem jeziku.

Serijal objavljujemo po abecednom redu WINE STyle

81

wine style vinski rečnik

bistrenje i neke druge metode za popravljanje izgleda i bistrine. Na etiketi ovakvih vina ovo je često jasno i naznačeno i ona ostavljaju jači vinski talog u samoj boci prilikom odležavanja. Neki enofili često ni ne žele da im se ova vina dekantiraju, tako da je preporučljivo uvek pitati gosta da li želi da mu bilo koje vino i bude dekantirano.

Unripe; underripe (nezrelo, zeleno, nedozrelo) - izraz koji koristimo da opišemo vino koje je proizvedeno od grožđa ubranog pre pune zrelosti. Često se u tom slučaju koristi i izraz „zeleni tanini“ (zbog nedovoljne zrelosti grožđa polifenolna jedinjenja su nedovršena pa takvo vino uglavnom ima visok nivo kiselina, „zelene“ arome i nedostaje mu karakter).

Uva (grožÐe) - u prevodu sa italijanskog - grožđe; uve bianche – belo grožđe; uve rosse – crno grožđe.

Vanilla, vanillin (vanila) - epitet kojim se mogu opisati neka vina koja imaju prepoznatljiv, „slatkasti“ miris nalik vanili, što je posledica odležavanja vina u novim barik buradima. Ova aroma se može determinisati kako u belim, tako i u crvenim vinima.

Varietal; varietal character (sortni, od jedne sorte) – ovaj izraz se najčešće koristi kada vino ima prepoznatljive karakteristike neke sorte i tada kažemo da vino ima sortni karakter. Ovo uključuje sortne arome, ukus i druge očekivane karakteristike date sorte.

Obično se ove karakteristike mogu determinisati dubljom, detaljnom analizom vina. Takođe, još neki faktori imaju uticaj na karakter vina, kao na primer, sastav zemljišta, klima, tehnika i tehnologija koje se koriste u procesu proizvodnje vina, način čuvanja (odležavanje) vina, ali ipak sorta grožđa ima najveći uticaj na finalni karakter vina. Neke sorte grožđa imaju prilično različite karakteristike, dok su neke vrlo slične i daleko teže za prepoznavanje na blajnd tejstingu. WS

82

WINE STyle