Wine Style no 55

Wine Style NIJE ZA PRODAJU

Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima

www.winestyle.rs

ISSN 1452-6646

Broj 55 / oktobar 2015.

Enografija

MOZEL Moj izbor

NEVENA MADŽAREVIĆ Najbolje vinarije ex-Yu

VINARIJA ZVONKO BOGDAN Flash

NEBOJŠA BABIĆ Eno kutak

BERBA 2015.

Intervju

NEDA ARNERIĆ

Wine Style

PRVI SRPSKI MAGAZIN O VINU I DRUGIM FINIM STVARIMA SPECIJALIZOVAN ZA UGOSTITELJSTVO

Iz­da­vač

SPE­CI­AL PRESS d.o.o. Be­o­grad Glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik

Alek­san­dar Du­ko­vić

Uvodnik

Urednik life style rubrika

Vuk Tripković Dizajn

Branko Žužić Fo­to­gra­fi

Vladimir Miloradović, Dalibor Danilović, Miroslav Petrović, Vladimir Antić, Milan Josipović

Oktobar je, vinska scena polako se zahuktava; vinari svode računice i prave projekte za sledeću sezonu, a publika debatuje na manje i više stručnim kafanskim forumima.

Sa­rad­ni­ci

Ðuro Tošić, Ste­van Raj­ta, Thomas Curtius, Milorad Cilić, Branko Čečen, Perica Gunjić, Tatjana Nježić, Marko Malićanin, Saša Marinković, Predrag Gavrilović, Martina Velemir, Mirjana Mitrović, Dejan Stanković

Uprkos ogromnoj halabuci koja se beše digla u vinskoj javnosti, preživela se i prošla, objektivno katastrofalna berba. Ove godine priroda se pobrinula da vinari, a i ljubitelji vina, mogu sa mnogo nestrpljenja da iščekuju vina iz poslednje berbe. Iako nije bila jedna od onih velikih, ovogodišnja berba dobacila je daleko iznad proseka. Već sada, vina najavljuju visok kvalitet u svom budućem, finalnom izdanju. Realno je očekivanje da će većina vinara uspeti da u sledećoj godine podigne kvalitet vina za lestvicu više, a oni koji u tome ne budu uspeli, zaista će morati da se zapitaju nad svojim znanjem.

Vuk Tripković Finansije i administracija

Tatjana Antić Lek­tor

Biljana Branić Latinović Prepress

Black Box Štam­pa

Ro­to­gra­fi­ka, Su­bo­ti­ca Di­stri­bu­ci­ja

Ro­to­gra­fi­ka i Spe­ci­al Press Adre­sa re­dak­ci­je

Dositejeva 13, Be­o­grad Tel/fax: 011/ 40 59 253 www.winestyle.rs redakcija@winestyle.rs marketing@winestyle.rs Di­na­mi­ka iz­lažen­ja

dvo­me­sečna

Wine Style NIJE ZA PRODAJU

Wine Style

Dva retka jubileja obeležila su ovaj period – makedonska vinarija Tikveš proslavila je 130 godina vrlo uspešnog poslovanja, što je svrstava u red jedne od vinskih kuća sa najdužom tradicijom u ovom delu Evrope. Što se tiče srpskog vinarstva, Podum Radovanović slavi 25 godina svoje istorije. Kako je to jedan od prvih, možda i prvi nekada mali privatni podrum koji je dosegao ovo doba, znači da ulazimo u eru kada se i o modernom srpskom vinarstvu može govoriti u kontekstu tradicije. To je važno za vina, jer istorijsko zaleđe daje svakoj vinariji, regionu ili vinu dodatnu težinu. Ne zbog one netačne maksime da što je vino starije to je i bolje, već zbog toga što vino traži poverenje, a ljubitelji ga lakše stiču u one koji iza sebe imaju godine iskustva.

Advertising manager

broj 54

Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima

www.winestyle.rs

ISSN 1452-6646

Broj 55 / oktobar 2015.

Enografija

MOZEL Moj izbor

A srpskom vinarstvu je to naročito potrebno...

NEVENA MADŽAREVIĆ Najbolje vinarije ex-Yu

VINARIJA ZVONKO BOGDAN Flash

NEBOJŠA BABIĆ Eno kutak

BERBA 2015.

www.winestyle.rs

Intervju

NEDA ARNERIĆ

Na­slov­na stra­na

Fo­to: Dalibor Danilović Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima Iz­da­vač ne od­go­va­ra za sa­držaj ob­jav­lje­nih ogla­sa Časopis se ne distribuira licima mlađim od 18 godina i namenjen je isključivo profesionalcima u HoReCa sektoru, između ostalih i proizvođačima i distributerima duvanskih proizvoda.

Aleksandar Duković Glavni i odgovorni urednik novinar i nosilac diplome Advanced Course Wines&Spirits International WSET programa na Austrijskoj vinskoj akademiji

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 64 WINE STYLE : specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima/ glavni i odgovorni urednik Aleksandar Duković. God. 1 , br. 2 (2006) - . - Beograd (Petrogradska 10) : Special press , 2006 (Subotica : Rotografika) . - 30 cm Dvomesečno ISSN 1452-6646 = Wine Style COBISS . SR - ID 134481932

Wine Style OD 2006. GODINE www.winestyle.rs

Broj 02

Broj 01

Broj 03

Broj 04

Broj 05

Broj 06

Broj 07

Broj 08

Wine Style NIjE zA PrOdAjU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 15 februar 2009.

ENO KUTAK Novo vinarstvo Srbije (IV) SPECIAL WS u Istri: Vodnjan SLAgANjE hrANE I VINA Pečurke AUTOMOBILI Noviteti

INTErVjU

DUŠAN KOVAČEVIĆ

Broj 10

Broj 09

Wine Style NIJE ZA PRODAJU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 17 jun 2009.

SLAGANJE HRANE I VINA Školjke

Broj 11

Broj 14

Broj 13

Broj 12

Wine Style

Wine Style Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 18 avgust 2009.

WINE&FOOD Restoran Zigante

VINSKI TURIZAM Hotel Belica

Broj 15

iSSN 1452-6646

Broj 22 april 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Nije za prodaju

Broj 23 jun 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vInarIja ex-yu

Podrum aleksandrović

pršuta

slaganje hrane I vIna

IZa etIkete

Broj 24 avgust 2010.

Chateau Kamnik, Skoplje

Slaganje vina i hrane rečna riba

pleaSure

Marco caprai

Paste

iSSN 1452-6646

top 50 vinarija ex-yu

SlaGanje Hrane I vIna

toP 50 vInarIja ex-yu

AUTOMOBILI MINI jubilej

iSSN 1452-6646

Zlatan otok - plenković, Hvar

Primeur degustacija u Bordou

EKSKLUZIVNO 150 godina vinarije Louis Jadot

Wine Style

Nije za prodaju

ekskluzIvno

ENO KUTAK Eko-vinogradarstvo

Broj 16

Wine Style

Nije za prodaju

NIJE ZA PRODAJU

Wellness krstarenje

autoMobIlI Honda legend

automoBIlI BmW seria 5

Intervju

INTERVJU

jadranka jovanovIć

DRAGOLJUB LJUBIČIĆ MIĆKO

INTERVJU

MASSIMO SAVIĆ

Broj 17

Broj 18

Wine Style NIje za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 25 / oktobar 2010.

Broj 19

Broj 20

Wine Style iSSN 1452-6646

intervju

nebojša GloGovac

jovan Ćirilov

Broj 21

Broj 22

Broj 23

Broj 24

Wine Style

Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Intervju

Nije za prodaju

Broj 26 / decembar 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vinarija ex-yu

iSSN 1452-6646

Broj 28 / april 2011.

top 50 vinarija ex-yu

podrum radovanović, Krnjevo

Slaganje hrane i vina

Ščurek, Goriška brda

top 50 vinarija ex-yu

Ćuretina

Movia, Goriška brda

BuSineSS cluB

SlaGanje hrane i vina

Dejan racić,

SlaGanje hrane i vina pačetina

novogodišnja trpeza

gen. direktor Delta real estate-a

putopiS

BuSineSS cluB

automoBili

toskana

Božo prelević

noviteti

hoteli

autoMoBili

Crillon le Brave, provansa

audi a7 Sportback

intervju

draGana oGnjenović

intervju

ŽeljKo oBraDoviĆ

intervju

Zoran predin

Broj 25

Broj 26

Broj 27

Broj 28

Broj 29

Broj 30

Broj 31

Broj 32

Broj 33

Broj 34

Broj 35

Broj 36

Broj 37

Broj 38

Broj 39

Broj 40

NIje za Prodaju

ISSN 1452-6646

Broj 46 / maj 2014.

Wine Style NIje za Prodaju

Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima

www.winestyle.rs

ISSN 1452-6646

broj 48

www.winestyle.rs

Wine Style

Wine Style Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima

Broj 45 / februar 2014.

broj 47

ISSN 1452-6646

broj 46

broj 44

www.winestyle.rs

Wine Style

NIje za Prodaju

Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima

Wine Style

Wine Style

Wine Style

Broj 47 / jun 2014.

Wine Style NIje za Prodaju

Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima

Moj izbor

www.winestyle.rs

ISSN 1452-6646

Broj 48 / avgust 2014.

Vinski mitovi

NADA ŠARGIN

Ekskluzivno

SOLAIA

Moj izbor

NADA MACANKOVIĆ

Enografija

ATeLJe VINA šApAT

SupErWInE 2.0

Enografija

UMBRIJA

Moj izbor

TaMara dragIčevIć

Kulinarske destinacije

AlzAs

U poseti

dolIna loarE

Putopis

KUBA

Enografija

VeNeTO

automobili

Vinoskop

HoNda CIvIC Tourer

MERLO

Kulinarske destinacije

BORDO

vinske priče

RiČaRD SmaRT Moj izbor

milEna vaSić enografija

SiCilija

ISSN 1452-6646

automobili

noviTETi

Broj 44

Broj 45

Broj 46

Broj 52

Broj 53

Broj 54

Wine Style Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima

Broj 49 / oktobar 2014.

www.winestyle.rs

ISSN 1452-6646

mart 2015.

Enografija

BAROLO

Enografija

Moj izbor

Pulja

MARIJA VICKOVIĆ

Moj izbor

U poseti

irena Mišović

PODRUM ALEKSANDROVIĆ

Hoteli

Gran MElIá Colón

Flash

ZORAN KESIĆ

Eno kutak

BErBa 2014.

Pleasure

KRSTARENJE MEDITERANOM

Profil vinarije

TEMET

www.winestyle.rs

www.winestyle.rs

Intervju

Stefan Milenković

Broj 49

Broj 50

Intervju

TONI PARSONS

Broj 51

Intervju

predrag miki manojlović

Intervju

MIlorad čavIć

Broj 47

Intervju

www.winestyle.rs

www.winestyle.rs

broj 51

broj 49

Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima

IZraeL

NIJE ZA PRODAJU

NIje za Prodaju

Wine Style

Wine Style

Wine Style

Broj 43

Kulinarske destinacije

www.winestyle.rs

Broj 42

MATIJA BEĆKOVIĆ

www.winestyle.rs

www.winestyle.rs

Broj 41

Intervju

VLASTIMIR ĐUZA STOJILJKOVIĆ

Broj 48

55 BROJ

SADRŽAJ

BROJ

55

» 14

ENOGRAFIJA Sommelier Đuro Tošić u ovom broju upoznaje nas sa nemačkom regijom Mozel i njenim izvrsnim vinima. Pre svega, sa širom sveta čuvenim rizlinzima

» 26

ENO KUTAK Ovogodišnja berba nadoknadila je sve manjkavosti prethodne, ćudljive godine. Publika može sa mnogo optimizma da očekuje nova vina, a o poslednjoj berbi piše dr Saša Matijašević

» 30

MOJ IZBOR Nevena Madžarević, urednik i voditelj emisije Bulevar na televiziji B92, jedno je od pozitivnijih lica domaće televizijske scene. Za Wine Style govorila je o svojim izborima po pitanju hrane, vina i izlazaka

SADRŽAJ

55 BROJ

BROJ

55

» 42

INTERVJU Mnogi su je doživljavali samo kao lepoticu ili seks-simbol, ali Neda Arnerić je brojnim važnim ulogama u kultnim filmovima obeležila jugoslovensku kinematografiju. U intervjuu u magazinu Wine Style dotakli smo se i teme vina...

» 52

NAJBOLJE VINARIJE EX-YU U ovom broju iz knjige Najbolje vinarije ex-Yu predstavljamo Vinariju Zvonko Bogdan sa Palića, koja je za kratko vreme postala vinska kuća o kojoj se mnogo govori

» 58

KULINARSKE DESTINACIJE Poznati beogradski kuvar Dejan Stanković u ovom broju predstavlja kuhinju Ugande i daje originalne recepte za tri tipična jela ove egzotične afričke zemlje.

55 BROJ

SADRŽAJ

BROJ

55

» 62

FLASH Nebojša Babić jedan je od najboljih i najpoznatijih srpskih umetničkih fotografa. Uz to, i veliki ljubitelj vina, naročito domaćih. Sa njim smo razgovarali o fotografiji, filmu, muzici, vinima...

» 70

HOTEL U hotelu Das Stue, smeštenom u diplomatskom delu Berlina, u artističkom maniru savršeno su uklopljene elegancija i ekstravagancija. Uz to, glavni kuvar je nosilac čak pet Mišlenovih zvezdica

» 74

MALA ŠKOLA VINA Serijal posvećen čitanju etiketa nastavljamo sa Italijom. Sommelier Predrag Gavrilović u ovom broju pojašnjava oznake na etiketama vina iz regije Piemonte

WINE STYLE INFO

130 GODINA VINARIJE TIKVEŠ Svečana sala beogradskog hotela Blu Radisson bila je ispunjena krajem septembra, i to povodom retkog jubileja na ovim prostorima – Vinarija Tikveš proslavila je 130 godina uspešnog rada.

Na početku svečanosti Svetozar Janevski, predsednik Upravnog odbora Vinarije Tikveš, podsetio je goste na razvojne puteve Vinarije, osnovane davne 1885. godine, koja i danas osvaja svetska tržišta i još uvek je jedan od lidera u ovom delu Evrope: „Napravili smo vino u koje smo sakupili boje, mirise i muziku svakog regiona posebno. Uspeli smo da nas prepoznaju na svim kontinentima. Ali ima još, jer nije kraj, rekao bih da je ovo tek početak“.

Proslava je kasnije dobila neformalniji ton, a među brojnim gostima koji su uživali u degustaciji najboljih vina Vinarije Tikveš i izvanrednoj atmosferi bili su i Milutin Mima Karadžić, Frajle, Snežana Dakić, Oliver Njego, Frano Lasić, Suzana Mančić, Iva Štrljić, Dejan Milićević, Tijana Dapčević… Dobroj zabavi doprineli su i Vlatko Stefanovski i Vasil Hadžimanov u pratnji Piano trija.

WS Krajem septembra u vinogradima vinarije Podrum Radovanović iz Krnjeva organizovana je tradicionalna, peta po redu Ambasadorska berba. Više od dvadeset ambasadora u Srbiji okupilo se i ove godine da podrži ovu humanitarnu akciju vinarije Podrum Radovanović.

16

WINE STYLE

WINE STYLE INFO

KNJIŽEVNA NAGRADA PODRUM RADOVANOVIĆ Počasni dobitnik ovogodišnje druge po redu Nagrade za životno delo - Podrum Radovanović naš je proslavljeni umetnik, akademik Dušan Kovačević. Nakon Ljubomira Simovića, reč je o još jednom velikom dramskom piscu, koji je postao lauerat ovog jedinstvenog priznanja za književnost, a koje je ustanovila vinarija Podrum Radovanović.

Nagrada je uručena na svečanosti u vinariji Podrum Radovanović u Krnjevu, uz prisustvo brojnih gostiju, prijatelja kuće i predstavnika medija. Žiri, u sastavu Aleksandar Gatalica, Žarko Trebješanin i Milan R. Simić, istakao je da se ovogodišnji dobitnik nagrade bez ikakve dileme, danas a i godinama unazad, može smatrati klasikom srpske književnosti. A da su i ove godine dobro birali, i nagrađenog i nagradu (barik bure vina Cabernet Sauvignon Reserve), žiriju je bilo još jasnije nakon obraćanja Dušana Kovačevića: „U zdravlju, sreći i miru, nadam se, podeliću ovu nagradu s prijateljima. Ona je i slika činjenice da je porodica Radovanović pokazala da se i u ovim vremenima može biti pošten, uspešan i cenjen“.

Nakon zvaničnog uručenja nagrade, gosti su u neformalnoj atmosferi u restoranu vinarije Radovanović uživali u najboljim vinima ove kuće i vrhunskim kulinarskim specijalitetima.

WS

WORLD CUISINES FEST BELGRADE Supermarket concept store u Beogradu predstavljao je tokom septembra meseca na gastronomskom festivalu World Cuisines Fest Belgrade svake nedelje po jednu od sedam kuvarskih reprezentacija, koje su za beogradsku publiku pripremale autentična jela karakteristična za zemlju iz koje potiču. Tokom ovog jedinstvenog Festivala gosti su mogli da probaju širok spektar egzotičih ukusa, a koji su bili predstavljeni kroz autentične specijalitete Škotske, Meksika, Tajlanda, Sjedinjenih Američkih Država, Srbije, Jamajke i Italije.

18

WINE STYLE

WINE STYLE INFO

KLUB VINA ATELJEA VINA ŠAPAT Vinarija Atelje vina Šapat ponosno najavljuje početak rada Kluba vina Ateljea vina Šapat. Namenjeno istinskim ljubiteljima uživanja sa stilom, ovo je mesto koje na jednostavan i jedinstven način spaja luksuz, dobra vina i lepote izdašne prirode.

U Ateljeu vina Šapat naročito su ponosni na to što je već stigao veliki broj prijava onih koji žele da postanu deo ove pažljivo pripremane zajednice i da uživaju u nekim od jedinstvenih privilegija na našim prostorima. Osim vrhunskih vina i gastronomskih čarolija, dobre energije, pozitivnog stava i strasti prema životnim radostima, svi pravi sastojci

20

WINE STYLE

lepog života ovde se lako dele sa porodicom i prijateljima.

Odmor, opuštanje i uživanje u ponudi koja je, nenametljivo, rezervisana samo za članove Kluba, daju ovom mestu unikatan potpis.

Od septembra, svi članovi imaju i prvenstvo kupovine limitiranih serija vina, kao i pravo na dostavu vina na kućnu adresu i učestvovanje u životu vinarije i nekim interesantnim i jedinstvenim događajima na našim prostorima. U Ateljeu vina Šapat kažu da je ideja da članovi ovog kluba zajedno sa njima grade novu priču Šapata, a koja će se u budućnosti razvijati u još pozitivnijem aspektu, na zajedničko zadovoljstvo.

WINE STYLE INFO

NAGRADE ZA SRPSKA VINA

Vinarija Zvonko Bogdan osvojila je tri zlata na ovogodišnjem velikom Svetskom takmičenju vina - Prague wine Trophy, koje se od 2002. godine tradicionalno organizuje u Pragu, i to za crvena vina Cuvee no. 1 2012, Cuvee no. 1 2013 i Život teče 2013. Ocenjivanje vina po principu „slepe degustacije“ i bodovanje na skali od stotinu poena i ove godine bilo je povereno stručnom žiriju, sačinjenom od istaknutih svetskih degustatora, sommeliera i vinskih novinara.

Ovogodišnji apsolutni pobednik takmičenja Cuvee no. 1 2012 Vinarije Zvonko Bogdan dobitnik je diplome Prague Wine Champion za najbolje vino Sajma.

WS

Još jedno visoko i značajno priznanje za vrhunski kvalitet vina Podruma Radovanović stiglo je iz Italije. Na jedanaestom po redu međunarodnom ocenjivanju vina Emozioni dal Mondo, organizovanom sredinom oktobra u Bergamu, u konkurenciji vina iz celog sveta, Cabernet Sauvignon Reserve Podruma Radovanović iz 2012. godine osvojilo je najviše priznanje –titulu Sveukupnog pobednika i Veliku zlatnu medalju, i to kao jedini dobitnik ove nagrade.

Uz ovo priznanje, Zlatnom medaljom nagrađeno je i vino Franc Cabernet Sauvignon iz 2013. godine, a Cabernet Sauvignon Reserve iz 2012. dobilo je i priznanje Premio della stampa, odnosno nagradu koju dodeljuju novinari i poznavaoci vina koji su pratili ovu manifestaciju.

WS

Na svetskom takmičenju šampanjaca i penušavih vina Champagne & Sparkling Wine World Championships 2015 koje se tradicionalno organizuje u Londonu, Vinarija Aleksandrović osvojila je dve zlatne medalje, i to za vina Trijumf Noir 2009 i Trijumf Chardonnay 2009, zatim Nacionalni trofej, kao i nagradu za jedno od najboljih penušavih vina (Best in class) za Trijumf Chardonnay 2009. Ovo takmičenje jedno je od najcenjenijih nadmetanja šampanjaca i penušavih vina na svetu, što nagradama daje dodatnu težinu.

WINE STYLE

21

WINE STYLE INFO

PLANTAŽE PROSLAVILE BERBU Vinarija 13. Jul Plantaže krajem septembra proslavila je još jednu uspešnu berbu, svečanošću organizovanoj u vinskom podrumu Šipčanik. Proslavi je prisustvovalo oko 370 gostiju, među kojima su bili i predstavnici diplomatskog kora u Crnoj Gori, ministri u Vladi Crne Gore, predstavnici medija, brojni poslovni partneri i gosti iz regiona, Mađarske, Kine i Indije.

Goste je pozdravio i pevač Sergej Ćetković, nekadašnje zaštitno lice Plantaža, kao i slavni košarkaš Suad Šehović, koji se obratio u ime KK Budućnost. Svečanost je propratio i bogat scenski program, u kojem je učestvovao i Goran Sultanović, glumac koji je obeležio brojne marketinške kampanje Plantaža, dok je za dobru atmosferu bila zadužena pevačica Nina Petković sa svojim bendom.

Degustaciju odabranih vina Plantaža upotpunio je i pravi gastronomski doživljaj, jer su gosti degustirali četiri vina iz dve nove linije - Pro anima i Stari podrum, uz adekvatno odabrana jela koja je specijalno za ovu priliku pripremio ugostiteljski tim Plantažinih restorana Jezero i Mareza. Izuzetan prinos ovogodišnje berbe od 19,3 miliona kilograma, kao i zavidan kvalitet grožđa, bili su dodatni razlozi za veliko slavlje Plantaža.

WS

Festival šumadijskih vina, upotpunjen izložbom likovnih dela Umetnost i vino, ove jeseni preselio se u Kraljevski dom u Belom dvoru u Beogradu. Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i njegova porodica bili su domaćini gostima iz diplomatskog kora, zajedno sa vinarima Šumadije. Jedanaest vinarija iz Šumadije: Aleksandrović, Radovanović, Arsenijević, Despotika, Rogan i drugi, predstavilo je svoja vina na ovoj manfestaciji, a gosti su mogli da probaju i belo, roze i crveno vino Kraljevske vinarije sa Oplenca.

22

WINE STYLE

WINE STYLE ENOGRAFIJA

MOZEL Bajkoviti pejzaži i autentični slikoviti gradići, od kojih su neki pod zaštitom UNESCO-a, samo su dodatni razlozi zbog kojih je Mozel jedna od najpopularnijih vinskih destinacija u svetu. Glavni razog su, naravno, izuzetna i karakterna vina. Priča o dobrim rizlinzima svoj zaplet doživljava upravo u ovoj nemačkoj regiji

26

WINE STYLE

WINE STYLE ENOGRAFIJA

Piše: Đuro Tošić, sommelier

M

Foto: arhiva vinarija Markus Molitor

ozel (Mosel) je verovatno najimpresivnija vinska regija koju sam imao priliku da posetim, iako je, na moju sreću, mali deo vinskog sveta još neotkriven. Prva fascinantna stvar u vezi sa ovom regijom je nesvakidašnji pejzaž - reka Mozel prolazi celim svojim tokom između planinskog lanca Husruck i regiona Eifel, ostavljajući iznad sebe impresivne, izuzetno strme terase i padine prekrivene vinogradima. To je zaista zadivljujući prizor, koji verovatno retko koga može da ostavi ravnodušnim, naročito ukoliko se ovde nađete u jesen, kada ovi vinogradi neobične konfiguracije dobijaju posebnu draž.

Osim svojim unikatnim geografskim odlikama i vizuelnim aspektom, ova regija koja se prostire na zapadu Nemačke od granice sa Luksemburgom pa prema severu do reke Rajne, donosi ljubiteljima vina širom sveta zadovoljstvo i svojim izuzetnim vinima.

Usuđujem se da kažem da su to sigurno najkarakternija vina iz cele Nemačke ili je makar moj utisak takav, a to se naročito odnosi na rizlinge. Svaki rizling iz ove regije koji sam probao, bez obzira na to da li je sladak, polusuv ili potpuno suv, imao je neponovljivu finesu - upečatljivu i jedinstvenu voćnost, koja je savršeno ukomponovana sa nezaboravnom mineralnošću. To su vina kojih se mašim kada želim da se prepustim mislima i da se bavim filozofijom vina, jer ako vam se to radi onda nema bolje podloge od mozelskih rizlinga.

Razlog ove specifičnosti i karaktera vina Mozela sigurno delom leži i u geografskom

WINE STYLE

27

WINE STYLE ENOGRAFIJA

U kakvom god stilu da su rađena, vina Mozela po pravilu su raskošna, mirisna i elegantna, a to naročito važi za tamošnje rizlinge. U ozbiljnim vinskim leksikonima, oni se svrstavaju u posebnu kategoriju – rizlinzi iz Mozela.

28

WINE STYLE

položaju, kao i mikroklimatskim uslovima koje stvaraju pomenute terase i uticaj velike reke kao što je Rajna, i naravno, geološkom poreklu samog tla, koje je puno mineralnosti. Kad se doda i efekat ljudskog rada, za koji se svašta može reći samo ne da je lagan u ovim nepristupačnim terenima, onda se dobija jedinstven, vrhunski rezultat. Terase su na nekim delovima pod tolikim nagibom da je skoro nemoguće tradicionalnim metodama gajiti vinovu lozu i obavljati berbu i to je razlog zbog kojeg ćete na mnogim vinogradima primetiti pomoćna sredstva - negde su to čelične sajle koje vuku berače ili vagoni koji služe da se odradi berba (nagib padina negde iznosi čak i do 70%). Ponekad je rad uložen u ove vinograde i po nekoliko desetina puta veći

WINE STYLE ENOGRAFIJA

od onih u vinogradima na nekim gostoljubivijim mestima, što je razlog više zbog koga su ova vina među najcenjenijima u svetu. Pre posete sam, kao i mnogi drugi vinoljupci, često preispitivao cenu nekih nemačkih rizlinga, međutim posle kraćeg boravka u Mozelu sve sumnje u neopravdanost visokih cena su se raspršile, a moje razmišljanje čak je krenulo u suprotnom pravcu.

Iako se pod imenom Mozel uglavnom podrazumeva oblast sa pomenutim terasastim terenima, to je samo jedan deo ove regije. Činjenica je da je Mozel regija sa najnižom prosečnom cenom vina i sa najvećim prosečnim prinosima u vinogradima (135 hl/ha) u Nemačkoj. Naravno, taj deo

proseka ne nose one pomenute terase i padine na severu regije oko reke Rajne, već oni ravniji i pristupačniji delovi.

Rizling je najpoznatiji predstavnik ove regije, ali nije i jedina sorta koja se gaji (pod rizlingom je oko polovine ukupne površine vinograda). Većinski se gaje bele sorte, a druga po zastupljenosti je Müller-Thurgau, koja zauzima oko 15% zasada, a zatim stara, autohtona i nama nepoznata sorta elbling, koja je nekad služila kao osnova za penušava vina (danas je zastupljena sa oko 10%).

Oblast Mozel podeljena je na tri poddistrikta, idući od severa ka jugu – Mosel, koji se sastoji od oblasti Untermosel i Mittelmosel (Donji WINE STYLE

29

WINE STYLE ENOGRAFIJA

i Centralni Mozel), kao i Sar (Saar) i Ruver (Ruwer).

Do 2007. godine zvanično ime cele ove regije u stvari je bilo Mozel Sar Ruver. Međutim, od tada je u upotrebi samo naziv Mozel. Ova odluka bila je doneta u duhu pojednostavljenja kompletne slike, kako nemačkih regija tako i samih vina. Nekad je teškoća razumevanja i komplikovanost izraza razlog manje popularnosti kod konzumenata, a to sam i lično iskusio baveći se trgovinom vinom.

Sar Sar je najjužniji deo Mozela i skoro da se prožima sa severnim delom regije Pfalc (Pfalz) i južnim delom regije Rajnhezen (Rheinhessen). Vina iz Sara karakteriše velika svežina (zbog visokog sadržaja kiselina), a u dobrim godinama krase ih izuzetna elegancija i kompleksnost. Za svoju eleganciju ova vina mogu da zahvale sastavu tla vinograda, kao i samom položaju vinograda, koji su manje strmi nego oni u Centralnom Mozelu.

U jednom delu Sara crvena glina je dominantno tle, što omogućava da i vina imaju nešto izraženiji voćni karakter, a što se sjajno iskazuje kod vina sa većim procentom preostalog šećera i slasti.

Ruver Regija Ruver nalazi se u neposrednoj blizini prethodne oblasti, razdaljina između graničnih vinograda je tek nešto oko dva kilometra, međutim, stil vina iz ove dve oblasti se prilično razlikuje (ovo je najmanji distrikt regije). Grožđe gajeno u ovim

30

WINE STYLE

vinogradima u hladnijim godinama zna da bude jako kiselo i jako teško za razumevanje, a posebno ako se vinar trudi da ne ostavi makar malo slasti u vinu i ako vam predstavi potpuno suvo vino. U engleskom jeziku postoji jedan jako lep izraz koji jednom rečju uspešno opisuje utisak koji vam ova vina izazivaju u ustima, a to je - waterfilling, odnosno, da vam vino jednostavno napuni usta vodom izazivajući svojim prijatnim kiselinama burnu reakciju naših pljuvačnih žlezda.

Osim po klasičnim suvim vinima, Mozel je poznat i po vinima kasne berbe, naročito slatkim, uostalom kao i cela Nemačka. Ovde možete da probate fantastične primerke rizlinga u kategorijama auslese, beerenauslese, trockenbeerenauslese i, naravno, icewine odnosno ledeno vino. Upravo zbog svog geografskog položaja, kao i blizine velikih reka, Mozel ima mogućnost gajenja grožđa koje zahvata plemenita plesan, kao i kasnosazrevajućeg grožđa, što omogućava nakupljanje velike količine šećera, a samim tim i proizvodnju vina kasne i ledene berbe. Generalno, slatka nemačka vina slična su mađarskom tokaju ili francuskom soternu i prilično su cenjena u svetu. Međutim, nije svaka plesan niti poželjna niti plemenita u vinogradu, te se mnogi vinari Mozela često teško i mukotrpno bore protiv uticaja ove bolesti.

Govoriti o stilu vina iz Mozela bilo bi jako nezahvalno jer ih je teško opisati u nekoliko rečenica.

WINE STYLE ENOGRAFIJA

Osim po klasičnim suvim vinima, Mozel je poznat i po vinima kasne berbe, naročito slatkim, uostalom kao i cela Nemačka. Ovde možete da probate fantastične primerke rizlinga u kategorijama auslese, beerenauslese, trockenbeerenauslese i, naravno, icewine odnosno ledeno vino.

Jednostavno, zastupljeno je pregršt stilova, ima mnogo vrhunskih belih vina i to u raznim kategorijama – od suvih, sa izraženom svežinom i od kojih osećate prijatno peckanje i neverovatnu hrskavost u ustima, do onih malo voćnijih ali i dalje suvih rizlinga, pa sve do vina kasne berbe i probrane kasne berbe, i na kraju, ledenih vina koja impresioniraju svojom koncentracijom slasti, a istovremeno i sačuvanom svežinom, kao i velikim potencijalom za odležavanje. Uglavnom, u kakvom god stilu da su rađena, vina Mozela po pravilu su raskošna, mirisna i elegantna, a to naročito važi za tamošnje rizlinge. U ozbiljnim vinskim leksikonima, oni se svrstavaju u posebnu kategoriju – rizlinzi iz Mozela.

U kontekstu istorijske građe, važan podatak je da su vinograde u Centralnom Mozelu zasadili još stari Rimljani u svom pohodu na sever Evrope. Vina Mozela bila su među poznatijim vinima u Evropi početkom dvadesetog veka i, sve do Drugog svetskog rata, verovatno među najskupljim belim vinima sveta. Međutim, nakon rata Mozel je sve do osamdesetih, i čak devedesetih godina, slovio za region iz kojeg dolaze jednostavna i lagana vina, posebno popularna na severu Nemačke i u Velikoj Britaniji.

Ali, u poslednjih desetak ili dvadeset godina, najbolji proizvođači iz ove regije polako vraćaju Mozelu stari renome i sve bolje iskorišćavaju potencijal koji ovo podneblje realno i ima.

Naravno, boljim vinarskim tehnikama, a pre svega smanjenjem prinosa i proizvodnje na svega 40 hl/ha, u vinogradima sa čokotima starim i do stotinu godina, kvalitet vina se dramatično poboljšava i vraća na nekadašnji nivo. Što se tiče srpskog tržišta, pomenuo sam već da je generalno nemačkim vinima jako teško da nađu svoj put do krajnjeg kupca, jer je vrlo malo ljubitelja vina koji se usuđuju da eksperimentišu sa ovim vinima. Na našem tržištu mogu da se pronađu samo vina jedne vinarije iz Mozela, a to je Markus Molitor. Maloprodajne cene iznose od oko 1.300 dinara, pa do 2.600 dinara.

Naravno, smatram da je to jako nepravedno prema vinima Mozela i nadam se da će rastom vinske kulture i pojednostavljenjem uvoza biti sve više takvih vina, koja ujedno predstavljaju i jako zdravu konkurenciju i podsticaj srpskom vinarstvu, bar kada je reč o rizlinzima. WS

WINE STYLE

31

WINE STYLE DEGUSTACIJE

DEGUSTACIJE Tim ma­ga­zi­na Wi­ne Style ura­dio je blind ta­sting (de­gu­sta­ci­ja na­sle­po) tri bela vina iz nemačke regije Mozel, ko­ja su me­đu naj­proda­va­ni­ji­m na do­ma­ćem tržištu

Stevan Rajta

Aleksandar Duković

32

WINE STYLE

Miša Cilić

Đuro Tošić

WINE STYLE DEGUSTACIJE

Riesling Zeltinger Sonnenuhr Spätlese Frucht (kasna berba, slatko) 2013 proizvođač: Markus Molitor sorta: riesling oblast: Mosel procenat alkohola: 7,5% cena: 2.340 dinara

Svetložute boje sa zelenkastim odsjajem, srednjeg intenziteta, odlične refleksije i srednje pokretljivo. U vrlo intenzivnom, postojanom, zrelom i kompleksnom mirisu dominiraju note meda i kore narandže, koje se odlično dopunjuju notama petroleja i baruta, kao i mineralnim i herbalnim karakterom. Diskretne note slatkastih začina i zrelog belog i žutog voća zaokružuju miris ovog vina. Ukus je vrlo intenzivan, harmoničan, elegantan, postojan i slojevit, sa izraženim prijatnim voćnim karakterom u kojem dominiraju note tropskog voća, a koje su lepo prožete herbalnim tonovima. Kiseline su umerene, vrlo prijatne i odlično su izbalansirane sa slašću. Završnica je duga, prijatna, nežna i elegantna, sa izraženim karakterom zrelog tropskog voća. Konzumirati ga sada i u naredne dve do tri godine.

Ocena:

Riesling Zeltinger Sonnenuhr Spätlese Trocken (kasna berba, polusuvo) 2013 proizvođač: Markus Molitor sorta: riesling oblast: Mosel procenat alkohola: 12% cena: 2.650 dinara

Intenzivne zlatnožute boje, srednje pokretljivosti, uljaste strukture. U srednje intenzivnom mirisu izražene su herbalne i mineralne note, kao i arome petroleja, meda, a u pozadini i drveta i belog voća, naročito nektarine. Srednjeg ka jako intenzivnom ukusu, sa dominatnim herbalnim i notama zrelog žutog i belog voća, koje su zaokružene citrusnim (grejp i narandža) i mednim karakterom. Dobro izbalansirano, elegantno i pitko vino, živih kiselina. U naknadnom ukusu izraženi su prijatni tonovi citrusa i belog voća, a sama završnica je postojana, intenzivna i osvežavajuća. Konzumirati ga sada i u naredne dve do tri godine.

Ocena:

proizvođač: Markus Molitor sorta: pinot blanc oblast: Mosel procenat alkohola: 12% cena: 1.600 dinara

Zlatnožute boje umerenog intenziteta, srednje pokretljivo. Umereno intenzivnog, vrlo kompleksnog mirisa u kojem se prepliću cvetne, herbalne i note zrelog voća (jabuke i kruške), a koji je lepo zaokružen diskretnim notama badema i hrastovine. Ukus je pun, zaokružen i intenzivan. Dominantne su note zrelog belog i žutog voća, dopunjene citrusnim karakterom, koje su lepo prožete prijatnim, nežnim kiselinama. Srednjeg ka punom telu, slasno, pitko i harmonično vino. Završnica je srednjeduga, voćnog karaktera. Konzumirati ga sada i u narednih godinu dana.

Ocena:

WINE STYLE

33

Navedene su prosečne maloprodajne cene

Pinot Blanc Haus Klosterberg 2013

WINE STYLE ENO KUTAK

Berba ���5 Piše: dr Saša Matijašević, docent Poljoprivredni fakultet Beograd

Ovogodišnja berba anulirala je fijasko koji je napravila ćudljiva prošla godina. Iako je i ove godine bilo nekih nepovoljnih perioda, meteorološki faktori generalno su bili prilično blagonakloni prema grožđu.

Ovo nije bila velika godina, ali sigurno jeste prilično iznad proseka.

Već sada, na osnovu onoga što je primetno na početku proizvodnog procesa, s pravom možemo da očekujemo vina visokog kvaliteta iz ove berbe, naročito bela 34

WINE STYLE

WINE STYLE ENO KUTAK

S

am početak godine, kao i čitav period do početka vegetacije, bio je veoma povoljan za vinovu lozu. Zima je bila relativno blaga, bez mnogo snega i bez ekstremno niskih temperatura, izuzev perioda oko Nove godine. Niske temperature u tom periodu nisu nanele značajnu štetu grožđu, izuzev možda u vinogradima koji su rano ostali bez lisne mase u prethodnoj vegetaciji. Početak razvoja okaca, početne faze porasta lastara, kao i cvetanje - sve ove faze protekle su uobičajeno, bez većih ekstrema u pogledu meteoroloških činilaca.

Međutim, drugu polovinu juna, a posebno jul i avgust, karakteriše značajan porast temperatura, što se, uz odsustvo padavina, značajno odrazilo i na sam kvalitet grožđa. Nepovoljno dejstvo visokih temperatura više je bilo izraženo kod sorti (belih i crnih) koje imaju nešto tanju pokožicu (rizling italijanski, rizling rajnski, sovinjon beli, pino beli, pino crni, merlo, game crni, frankovka...) Velika šteta na grozdovima nastala usled dejstva visokih temperatura i direktne izloženosti grozdova sunčevom zračenju, a u vidu ožegotina, bila je uočljiva u vinogradima proizvođača koji su nepravilno izveli neke od ampelotehničkih mera, pre svega defolijaciju. Svi proizvođači koji su ovu meru izveli odjedanput a ne sukcesivno, uklonivši veći deo lišća u zoni grozdova, za posledicu su imali značajan broj grozdova sa ožegotinama, delimično ili potpuno sprženih.

Foto: Vladimir Miloradović

Poznata je činjenica da vinova loza bolje podnosi sušu i visoke temperature u odnosu na bilo koju drugu voćnu vrstu, što se i sada pokazalo.

Prateći dinamiku sazrevanja i belog i crnog grožđa zapažamo pravilan tok nakupljanja suve materije (šećera) i ukupnih kiselina do prve polovine avgusta. Ovaj proces bio je izraženiji kod sorti ranijeg vremena zrenja (sovinjon blan, šardone, pino blan), tako da je berba ovog grožđa započeta nešto ranije. U pojedinim vinogradarskim rejonima berba je započeta već pri sadržaju šećera u grožđu od dvadesetak procenata, dok je u većini drugih vinogorja obavljana sa sadržajem šećera od 21,5 do 23,0%. Pri ovako visokom procentu, udeo ukupnih kiselina bio je adekvatan iako je bio veći od uobičajenog, što ukazuje na to da će vina biti prilično dobro izbalansirana.

Ali, sorte poznijeg vremena zrenja (rizling rajnski, rizling italijanski, kaberne sovinjon, kaberne fran, merlo, prokupac) sasvim drugačije su reagovale na ovako visoke temperature. Sve do pred kraj avgusta i početka septembra, dinamika nakupljanja šećera i ukupnih kiselina protiče normalno, a onda dolazi do zastoja i skoro potpunog prestanka i to u svim vinogorjima. Ova stagnacija u nakupljanju suve materije trajala je 10-15 dana i tek posle toga zapaža se blagi porast. Krajem septembra, pad temperature i kišni period onemogućili su intenzivnije i veće nakupljanje šećera. Kišno i hladno vreme nastavilo se i u oktobru, pa je zbog svega toga berba poznih vinskih sorti (belih i crnih) obavljana sa sadržajem šećera u grožđu od 21,5 do 23,5%, a samo u retkim zasadima od 24%. Takođe, fenolna zrelost grožđa nije onakva kakvu smo očekivali, ili kakva je bila 2012. godine, koja je takođe bila veoma topla i sušna. Što se tiče kvaliteta vina, i belih i crvenih, upravo protiču prvi dani po završenom vrenju, a mlada vina već ukazuju na visok kvalitet. Ona obiluju raznovrsnim i intenzivnim voćnim mirisnim notama, koje naravno, treba složiti u predstojećem periodu odležavanja vina. S obzirom na trenutno stanje, možemo da očekujemo da će finalna vina imati prelepe arome, izražen karakter, veliku svežinu i lepo, puno telo.

Sve u svemu, ovo je bila jedna vrlo dobra berba.

WS

WINE STYLE

35

WINE STYLE MOJ IZBOR

NEVENA MADŽAREVIĆ Piše: Vuk Tripković

Nevena Madžarević jedno je od zaštitnih lica TV B92. Posle višegodišnjeg rada u informativnoj redakciji te kuće, gde je radila kao novinar i prezenter vesti, od 2013. godine svakodnevno uređuje i vodi emisiju Bulevar B92. Iako je po obrazovanju filmski i TV producent, karijeru je posvetila novinarstvu a film je, pored televizije, ostao njena najveća ljubav

VINO

Ako bi trebalo da izaberem jedno piće koje najviše volim to bi sigurno bilo vino. Ne mogu da kažem da ga dobro poznajem, ali sigurna sam da znam da uživam u njemu. Kada pomislim na flašu vina prve asocijacije su mi opuštenost i dragi ljudi pored mene.

Ne volim da ga pijem sama. I skoro uvek biram bela vina. Letovanja u Istri naučila su me da uživam u istarskoj malvaziji, a najviše volim one koje nastaju u vinarijama Meneghetti i Radovan. U poslednje vreme otkrila sam i neka odlična domaća vina.

Svideo mi se gevurctraminer vinarije Virtus. Ali, da ne bude da samo pijem vina iz našeg regiona, volim i francuska, naročito ona iz Šablija, a posebno Chablis de Maligny.

36

WINE STYLE

HRANA

Ima trenutaka kada mi je kuvanje najbolji recept za opuštanje, ali ipak hranu više volim da degustiram, a manje da pripremam. Ako bi trebalo da izaberem omiljeno jelo to bi bilo sve što moja mama skuva, pa onda nekoliko praznih mesta pa sve ostale kuhinje ovog sveta. Volim ljutu, začinjenu hranu i spremna sam da probam nove stvari. Ishrana mi je bazirana na srpskoj tradicionalnoj kuhinji, ali volim i mediteransku i japansku hranu, a za mene su potpuno otkrovenje bili specijaliteti koje sam nedavno probala na Šri Lanki. Hrana te zemlje dosta podseća na indijsku i dopalo mi se sve što sam probala - od ulične hrane koju vam „serviraju“ u fišeku od novina, pa do sveže tune u najboljim restoranima.

Volim morsku hranu, ali gušt mi je da je jedem kada sam na moru. Istina, tokom godine je se uželim, ali kad god me put nanese na neku obalu nadoknadim sve propušteno.

I zamalo da zaboravim slatkiše!

Mislim da to nije slučajno, jer osim crne čokolade jedva da i jedem slatko. Ako bih morala da izdvojim moj omiljeni kolač, to bi bio millefoglie u restoranu Puntolina u Rovinju.

I ne smem da zaboravim moj najdraži beogradski restoran. Nemam dilemu!

To je Potkovica. Razloga ima mnogo, a onaj najvažniji je konjski tatar biftek – neprocenjivo!

IZLAZAK

Volim da pustim da se dan razvija u nekom pravcu, da me spoji sa ljudima koje nisam planirala da sretnem ili upoznam, da me odvede na mesto za koje nisam mogla ni da pretpostavim da ću posetiti. Najbolji izlazak je onaj za koji tog jutra ni ne slutim da će se dogoditi. Takvi „slučajni“ izlasci budu oni koje pamtim. Jedan takav mi se nedavno dogodio. Potpuno neplanirano završila sam na Bajaginom koncertu u centru Beograda. Koncert je bio zatvorenog tipa i samo nas nekoliko imalo je privilegiju da bude tu. Zato volim Beograd noću... A najviše života u sitnim satima ima u Savamali... volim ljude koje na tom mestu srećem, energiju koju razmenjujemo...

Volim one restorane koji se u jednom trenutku neprimetno transformišu u klub. Mislim da su Mladost, Radost, Ludost promenili Beograd noću. Ali, s druge strane, znam da odem i u srpske kafane. One prave. To su mesta za merak! WS

Foto: lična arhiva/Mihajlo Savić

WINE STYLE MOJ IZBOR

WINE STYLE

37

WINE STYLE PREDSTAVLJANJE

Ste­van Raj­ta Naj­bol­ji srpski somme­lier. No­si­lac mno­gih di­plo­ma pre­stižnih evrop­skih i svet­skih ško­la za somm­e­li­e­re. Pr­vi je naš somme­lier ko­ji je učestvo­vao na Pr­ven­stvu Evro­pe, i to dva pu­ta. Du­go­go­dišnje is­ku­stvo ste­kao je ra­deći po broj­nim eks­klu­ziv­nim bro­do­vi­ma, ho­te­li­ma i re­sto­ra­ni­ma u zem­lji i ino­stran­stvu, kao i za mno­ge vin­ske kuće svet­skog re­no­mea

U ovom broju somme­lier Stevan Rajta za čitaoce magazina Wine Style predstavlja pet vina: VINARIJA ALEKSANDROVIĆ – VIZIJA RESERVE PODRUM DO KRAJA SVETA – CABERNET SAUVIGNON SOGEVINOS FINE WINES – KOPKE DOURO DOMAINE LEPOVO (TIKVEŠ) – PINOT NOIR VINARIJA JOKIĆ – MUŠKAT ŽUTI

NAZIV VINA: VIZIJA RESERVE BERBA: 2013 SORTA: CABERNET FRANC 70%, CABERNET SAUVIGNON 30% OBLAST: ŠUMADIJA, OPLENAČKO VINOGORJE, SRBIJA PROIZVOĐAČ: VINARIJA ALEKSANDROVIĆ SADRŽAJ ALKOHOLA: 13,9%

Ima intenzivnu tamnocrvenu boju sa ljubičastim odsjajem na obodu, odlične je bistrine i refleksije, vrlo pokretljivo. Na nosu je vrlo intenzivno i kompleksno, sa pregršt tonova šumskog bobičastog voća, prijatnim začinskim notama, blagim mirisom hrastovine i diskretnim herbalnim i notama čokolade. Ukus je pun i kompleksan, sa dominantnim notama suve šljive i vanile. Zaokruženo i izbalansirano vino, umerenog tela, fine taninske strukture i svežih, prijatnih kiselina. Sama završnica je elegantna i voćna. Služiti ga sa crvenim mesima blagog karaktera, kuvanim srpskim jelima, paprikašima, jelima sa roštilja i pečenim mesima. Ovo vino ima potencijal za dalje odležavanje u periodu od 3 do 4 godine.

Temperatura serviranja: od 15 do 17 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 1.200 dinara

38

WINE STYLE

WINE STYLE PREDSTAVLJANJE

NAZIV VINA: CABERNET SAUVIGNON BERBA: 2011 SORTA: CABERNET SAUVIGNON OBLAST: REGION FRUŠKE GORE, KOVILJ, SRBIJA PROIZVOĐAČ: PODRUM DO KRAJA SVETA SADRŽAJ ALKOHOLA: 14,2%

Izražene, duboke crvenopurpurne boje sa svetloljubičastim odsjajem na obodu, dobre pokretljivosti u čaši. U vrlo intenzivnom mirisu prepoznatljivog sortnog karaktera naglašene su note zrelog šumskog voća, sa dominacijom zrele trešnje i šljive, koje su fino ukomponovane sa nežnim dodirom hrastovine, začina, crne čokolade i vanilinskih tonova.

Ukus je pun i snažan, izraženog voćnog karaktera koji je upotpunjen notama duvana, kože i cveća, prvenstveno ljubičice. Vrlo postojano, robusno i zaokruženo vino, pune i dugotrajne završnice. Služiti ga sa punim crvenim mesima, mesom divljači i polumasnim sirevima.

Potencijal za dalje odležavanje ovog vina je 2 do 3 godine.

Temperatura serviranja: od 16 do 18 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 950 dinara

NAZIV VINA: KOPKE DOURO BERBA: 2011 SORTA: TOURIGA NACIONAL, TOURIGA FRANCA, TINTA RORIZ, TINTA CAO OBLAST: DOLINA REKE DOURO, PORTUGALIJA PROIZVOĐAČ: SOGEVINOS FINE WINES SADRŽAJ ALKOHOLA: 13,5%

Ima izrazitu, duboku i intenzivnu purpurnu boju sa svetloljubičastim odsjajem, dobre bistrine. Miris je bogat i intenzivan, sa vrlo izraženim notama crvenog i crnog voća, naročito zrele kupine i trešnje, koje su zaokružene aromama hrastovine, vanile, blagih začina i sušenog bilja.

Ukus je voćnog karaktera, koji je prožet blagim cvetnim tonovima i mineralnošću. Sveže i postojano vino, srednjeg tela i čvrstih tanina.

Prijatna i lepršava završnica takođe je voćnog karaktera. Služiti ga sa delikatesnim jelima od mesa, grilovanim mesom, začinjenim jelima i suvim sirevima. Potencijal za dalje odležavanje ovog vina je 2 do 3 godine.

Temperatura serviranja: od 16 do 18 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 1.000 dinara

WINE STYLE

39

WINE STYLE PREDSTAVLJANJE

NAZIV VINA: PINOT NOIR BERBA: 2013 SORTA: PINOT NOIR OBLAST: TIKVEŠKO VINOGORJE, LOKALITET LEPOVO, MAKEDONIJA PROIZVOĐAČ: DOMAINE LEPOVO (TIKVEŠ) SADRŽAJ ALKOHOLA: 14,5%

Rubincrvene boje sa svetloljubičastim tonovima na obodu, odlične bistrine i refleksije, vrlo pokretljivo. Na nosu je izražena voćnost, što i treba da odlikuje jedan pino noar, a naročito su izražene note zrele trešnje i maline. Miris je zaokružen blagim notama hrastovine, mineralnosti i slatkog korena. Na ukusu je elegantno i pitko, sa lepim balansom slasti voćnih karaktera i poliranim taninima. Veoma mekano i gipko.

Završnica je prijatna i dugotrajna, sa dosta svežine i voćnosti. Služiti ga uz širok spektar jela: praseće i jagnjeće pečenje, jela sa roštilja, elegantna i umerena jela, paste, pa čak i ribu. Ovo vino ima potencijal za dalje odležavanje od 3 do 4 godine.

Temperatura serviranja: od 14 do 16 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 2.500 dinara

NAZIV VINA: MUŠKAT ŽUTI BERBA: 2013 SORTA: MUŠKAT OBLAST: DALMACIJA, HRVATSKA PROIZVOĐAČ: VINARIJA JOKIĆ SADRŽAJ ALKOHOLA: 13,5%

Ima nežnu, svetložutu boju sa zlatkastim tonovima, odlične je bistrine i sjajne refleksije. U vrlo intenzivnom mirisu ovog vina prepliću se arome poljskog cveća i belog voća – naročito breskve i nektarine, sa delimično mineralnim karakterom. Ukus je prijatan, sa dobrim balansom svežine i voćnosti. Vrlo pitko, nežno i lepršavo vino, u kojem je slast izražena ali je lepo ukomponovana sa blagom hrskavošću, što mu daje zaokruženost. Završnica je lepršava, voćna, puna prijatne slasti i savitljiva. Služiti ga sa voćnim salatama, domaćim kolačima bez čokoladne strukture, voćem, kao i blago aromatičnim jelima sa dosta povrća. Potencijal za dalje odležavanje ovog vina je do 2 godine.

Temperatura serviranja: od 8 do 10 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 1.300 dinara

40

WINE STYLE

Foto: Miroslav Petrović

WINE STYLE WINE&FOOD

RESTORAN TRICOLORE

Dunavski šarm italijanskih ukusa Nedavno otvoreni restoran Tricolore na zavodljivom Dunavskom keju u Zemunu lako bi mogao da postane utočište ljubitelja autentičnih i tradicionalnih ukusa Italije. Najmodernija oprema, originalni recepti i vešto uigran tim iskusnog osoblja, uz znalački selektovanu vinsku kartu, glavni su aduti ove nove gastronomske oaze kraj Dunava 42

WINE STYLE

WINE STYLE WINE&FOOD

Piše: Mirjana Mitrović

U

lazeći u steak house razmešten na dva nivoa primećujemo minimalizam u modernom i svedenom enterijeru, u kojem je duh Italije oživljen na šezdesetak umetničkih fotografija najlepših gradova Apeninskog polusotrva, poput Firence, Venecije, Pize, Rima, Sijene… dok notu ekstravagantnosti u prostranim salama sa ukupno 128 mesta daje upadljiv luster sa staklićima u baroknom stilu postavljen u centralnom delu.

Ambijent dovoljno nenapadan, a opet i intrigantan, deluje sasvim adekvatan za mesto koje pretenduje da osvaja svojom enogastro kartom.

Osoblje restorana, na čelu sa autentičnom legendom beogradskog ugostiteljstva Ljubišom Savićem, zadalo je sebi misiju koja nije nemoguća: da zadovolje apetite svih Beograđana, ali i slučajnih i namernih gostiju ovog grada, a od kojih se mogla čuti primedba kako u srpskoj prestonici nema mesta u kojem mogu da uživaju u izvornim ukusima Italije.

Sličnu primedbu imao je i italijanski kulinarski mag Duccio Lorenzini, koji je prethodnih godina često boravio u Beogradu, a koji je trenutno instruktor u restoranu Tricolore. Pod njegovim nadzorom pripremaju se jela po originalnim receptima italijanske kuhinje. „Lorenzini je i ranije dolazio u naš grad, a po sopstvenom priznanju nigde nije mogao da uživa u pravoj italijanskoj kuhinji jer u našim restoranima često modifikuju jela, dodaju

WINE STYLE

43

WINE STYLE WINE&FOOD

previše luka, previše pavlake... Zato je prihvatio naš poziv da dođe i otkrije nam tajne pripreme originalnih italijanskih jela koje je pripremao u restoranima u Firenci, Sijeni i Montalćinu.

Ovde su sve namirnice italijanske, od sveže mocarele, balzamika, maslinovog ulja, brašna za paste, čak je na zidovima i toskanski kamen“, priča Ljubiša i skreće nam pažnju na pogled koji se sa gornjeg nivoa pružao na Dunav i njegovu obalu, kao i na to da gosti imaju jedinstvenu priliku da zahvaljujući konceptu otvorene kuhinje posmatraju kulinarske majstore kako pripremaju neki od specijaliteta italijanske kuhinje.

Dok razgledamo meni i vinsku kartu sugerišu nam da gastronomsko putovanje Italijom u restoranu Tricolore započnemo

onako kako to rade Italijani - ispijanjem espresa uz kantoćini, domaći kolačić koji se, poput ratluka u Srbiji, u Italiji služi uz kafu. Ovi slasni pečeni zalogajčići zamese se od brašna, jaja, pečenih badema i oraha, suvog grožđa i kockica čokolade.

Primećujemo da je meni restorana skroman i sveden na po nekoliko jela u svakoj kategoriji, a od zamenika šefa kuhinje Dušana Mihajlovića saznajemo i razlog za takvu odluku. „Nismo hteli da pravimo komplikovan jelovnik i zato meni nije načičkan, ali su sva predjela, glavna jela i deserti zaista origi44

WINE STYLE

WINE STYLE WINE&FOOD

nalni, kao da su ih pravile italijanske bake pre stotinu godina.

Naravno, potrudili smo se da zadovoljimo želje i potrebe vegetarijanaca, kao i ljubitelja mesa i ribe. Svakog dana imaćemo dnevni meni, na kojem će se naći po jedna pasta, jelo od ribe i mesa i jedan potaž ili italijanska supa.“ Naša preporuka je da se u gastronomsku avanturu u Tricoloreu upustite degustirajući tartar od tune, kojem pripada vodeće mesto na listi predjela, a koji se priprema od sveže ribe, jabuke, susama, susamovog ulja i svežeg vlašca. Ako niste ljubitelj ribe, onda pravo razigravanje čula može da vam se dogodi i uz klasičnu, najpoznatiju italijansku salatu caprese. Ovde zaista ima poseban šmek i dovoljno potvrđuje Ljubišine reči da se u Tricoloreu sve priprema u pravom italijanskom maniru.

Taman kada smo pomislili da smo spremni da opipamo puls glavnih jela, Dušan Mihajlović autoritativno je rekao da je to moguće samo nakon što probamo neku od njihovih pasta.

Nismo se pokajali što smo ga poslušali, naprotiv. „Naše paste su sveže, ne kupujemo testenine u marketima, već ih svakog dana pravimo sami. Na njih smo posebno ponosni.

Naš adut su taljorine sa svežim belim tartufima.“ A onda je na red došao još jedan italijanski klasik, rolls saltimbocca, kojim osoblje Tricolorea voli da otvora lepezu glavnih jela. Ova šnicla od telećeg buta sa žalfijom i listom pršute, dinstana u sosu od belog vina i limunovog soka, ponovo nas je podsetila na činjenicu da se u Tricoloreu insistira na autentičnosti. Primamljivo nam zvuči i scaloppine u vinu marsala i saznajemo da se tanko sečene teleće šnicle dinstaju u poznatom sicilijanskom vinu marsali. U duhu šarolikosti ukusa, na meniju je i piletina Tricolore, marinirana u mešavini majčine dušice, žalfije, ruzmarina, kore od pomorandže i četiri vrste bibera. Šef kuhinje ovog restorana Dejan Vujičić imao je priliku da se u Istanbulu obučava u pripremi stekova u najpoznatijem steak house-u Nusret, koji je uveo potpuno nove standarde u pripremi stekova, a koje je Tricolore prvi preuzeo u Beogradu. Veruje da će oni ubrzo postati jedan od glavnih pečata restorana.

WINE STYLE

45

WINE STYLE WINE&FOOD

VINSKA KARTA

Vinska karta restorana Tricolore svojevrstan je vodič kroz Italiju. Ljubiša Savić iskusno je probrao ono najbolje i najkarakterističnije iz svake regije, tako da su zastupljene etikete vrhunskih vina od Alta Adiđa do Sicilije. Od sorti, društvo velikanima sanđovezeu i nebiolu prave pino griđo, vermentino, korteze, greko... „Na našoj vinskoj karti nalaze se 74 etikete, a odabrali smo one koje u najboljem svetlu predstavljaju vrhunsko italijansko vinarstvo. Lista je vrlo raznolika u svim aspektima, a osnovna ideja bila je da uz svako naše jelo možemo da predložimo po nekoliko vina koja se odlično uklapaju. Recimo, uz stekove se savršeno slaže neko toskansko vino od sanđovezea, ili recimo, jedan nebiolo iz Piemonta. Uz paste, naša preporuka je neki pino griđo, gavi ili soave. Uvrstili smo i srpska vina, ali samo ona od autohtonih sorti - tamjanike, morave i prokupca, kao i bermet, jer smo hteli da napravimo jednu autentičnu italijansko-srpsku vinsku kartu. Za posebne trenutke, tu je i petnaestak šampanjaca i proseka, kao i porto.“

„Oni koriste takozvano posebno meso, koje je odležalo u komorama na posebnim temperaturama i vlažnosti od 30 do 40 dana. Meso tako sazreva, ima bolju strukturu, mekše je, ukusnije i sočnije. I mi koristimo takvo meso i pečemo ga na ćumuru da bi bilo sočno, a najbolje je kada je srednje pečeno. U Istanbulu se ‘igraju‘ sa mesom, prave špagete, rezance, šašljike, seku ga na razne načine... Mi sa velikim uspehom isto radimo.“ U te namere uveravamo se već u sledećem trenutku, pošto nam serviraju specijalitet kuće, ramstek Tricolore, koji se seče na žilijen i peče samo dva minuta, a ima oblik špageta. Poseban ukus, a i izgled ovom jelu daje začin malgon - engleska so koja je krupna i topi se na mesu poput pahuljica. Uz mešavinu argentinskih začina, himalajsku so i aćeto od nara, to je jedna od sitnih začkoljica koje originalnim italijanskim jelima u Tricoloreu daju notu ekstravagancije.

Na ribljem meniju pažnju privlači grdoba, koja se sprema u posebnom sosu od belog luka, paradajza, crne masline, kapra i svežeg bosiljka. Kao i u svi italijanskim restoranima, pizza je i ovde pronašla svoje mesto, i to ona koja se peče na drva.

I kada smo na kraju očekivali neki kiks, jer ga po teoriji svuda mora biti, tiramisu je opovrgao ovu tezu. Zajedno sa panakotom, čizkejkom, čokoladnom tortom sa kruškama i originalnim italijanskim sladoledom koji se pravi u ovom restoranu čini prvu postavu poslednjeg kulinarskog bedema u Tricoloreu.

A kada se provozate po Italiji prateći ovu kulinarsku mapu, šetnja Dunavskim kejom posle toga ima neku drugačiju notu... WS

46

WINE STYLE

WINE STYLE INTERVJU

NEDA ARNERIĆ

Bojenje života toplim tonovima Vrlo hrabro za ono vreme, ali i veoma dostojanstveno i sa snažnim artizmom, napravila je u ondašnjoj jugoslovenskoj kinematografiji radikalan iskorak, postavši protagonista erotike kao ravnopravnog i legitimnog aspekta u domaćim filmovima. Lepota i, na neki čudesan način bezazlena, naivna mladalačka drskost u kombinaciji sa iskrenom otmenošću, dali su Nedi Arnerić prepoznatljiv karakter, koji je uspešno oslikala u brojnim ulogama. Dugo već jedna od naših najangažovanijih glumica, stekla je i status seks-simbola nakon uloga u nekim kultnim filmovima, a posebno posle one u američkom blokbasteru Shaft in Africa. U sličnom duhu pamte se i njene uloge u Ko to tamo peva, Varljivo leto ’68... S vremenom je pokazala i dokazala da njena gluma doseže visoke umetničke nivoe, daleko iznad demonstriranja zavidnog fizičkog izgleda Piše: Tatjana Nježić

Č

udesna Neda, kako je mnogi zovu, imala je svega trinaest godina kad je zablistala ulogom u filmu San Puriše Ðorđevića; sa osamnaest je već igrala u deset vrlo gledanih filmova u ono vreme. Šezdeseti rođendan proslavila je pre dve godine, zajedno sa jubilejom - šest decenija postojanja Filmskog festivala u Puli, gde je tada i predsedavala međunarodnim žirijem.U međuvremenu, ostvarila je čitav niz izvrsnih uloga na filmu, televiziji, pozorištu, što su propratile i brojne prestižne nagrada: od Zlatne arene za ulogu u Haloa – praznik kurvi Lordana Zafranovića, preko Srebrne za rolu u Ispravi se, Delfina, filmu čiji će se naziv ispostaviti kao njen svojevrsni kredo, pa nadalje…

Rođena u Knjaževcu, Neda Arnerić nekada je bila član čuvenog dramskog studija Radio Beograda, u kome ju je zapazio reditelj Puriša Ðorđević; tako se i obrela u njegovim antologijskim filmovima San, Jutro i Podne.

Akademiju upisuje sa šesnaest godina i napušta je već na prvoj godini, naravno, zbog snimanja filma. Kasnije je završila istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a toj se oblasti docnije predavala takođe veoma posvećeno, mada sa manje medijske pažnje. Vodila je i galeriju Atrijum, a još uvek je u upravljačkom vrhu Niš Art Fondacije.

48

WINE STYLE

Foto: Dalibor Danilović

WINE STYLE INTERVJU

WINE STYLE

49

WINE STYLE INTERVJU

Razgovor s Nedom Arnerić za magazin Wine Style upriličen je jednog blago sunčanog popodneva usred niza kišnih dana ove jeseni. Puna pozitivne energije, iste one kojom je zračila i u filmovima, i neke smirene vitalnosti, bojila je razgovor osmesima, šarmom…

WS: Šta je najaktuelnije u Vašem profesionalnom životu?

Treba da počnem da radim u Zagrebačkom kazalištu mladih predstavu po adaptaciji romana Živjet ćemo bolje Maje Hrgović, u režiji poznate hrvatske glumice i rediteljke Senke Bulić. Reč je o svojevrsnom multimedijalnom pristupu teatru, u kojem četiri glumice predstavljaju četiri generacije jedne porodice. Treba da radim i film sa Barbarom Vekarić. I to na Pelješcu, koji veoma volim.

WS: Kad smo se dogovarali za ovaj razgovor bili ste glumačkim poslom u Rumi?

Da. U Kulturnom centru Ruma, inače izvrsno sređenom, opremljenom salom koja ima čak sedam stotina mesta, radili smo na predstavi kojoj je tema 365 razloga za odlazak i ostanak. Reditelj je Miroslav Benka, a ja igram profesorku povodom čijeg odlaska u penziju se okupljaju negdašnji đaci, a u datom trenutku mladi ljudi…Ali, to je privremeno odloženo.

WS: A šta bi bili po jedan razlog za odlazak i jedan za ostanak?

Za odlazak - ljudi nemaju posao, znači nemaju šta da jedu.Tačka. Nema dalje. Za ostanak - emocije, prijatelji, okruženje…ko je vezan za porodicu, za najbliže, taj teško odlazi.

WS: Danas se neretko srećemo sa uvidom kako iskustvo govori da je onaj ko se rukovodi emocijama i moralnim načelima zapravo luzer?

Tačno, nažalost. I to je razlog za odlazak. Jer, ako hoćeš da ostaneš, da bi opstao moraš da se uklopiš u naopaka i mučna pravila igre, da malo pljuneš sebi u lice. U svakom slučaju, izvesno je da su mladi ljudi prisiljeni da siluju sami sebe, ili zbog onoga što im odlazak nužno sa sobom donosi ili onim na šta su primorani ostankom a zarad opstanka. Često putujem po svetu i gotovo da nema mesta gde ne čujem i ne vidim mlade ljude koji govore nekim od jezika sa ovih prostora. Dakle, nije to samo naša priča.Tako je u celom regionu. Nijedna od novih država se nije snašla. Svugde se samo smenjuju vlasti, koje sopstvene građane i zemlju potkradaju.I kraj priče.

WS: A šta je Vas vodilo kroz život?

Da ne zvuči patetično ili ne znam kako već, ali saznanje da svakog jutra kad se probudim mogu mirno da se pogledam u ogledalo i da mogu mirno da spavam. Razne sam izbore u životu pravila, nisu svi bili ni laki ni pravi.

Bilo ih je i pogrešnih, i gorkih… Ali su neka istinska moralna načela uvek morala da budu ispunjena.

50

WINE STYLE

WS: Da li je iz današnje perspektive to luksuz?

Ne, ne mislim da je to luksuz. Nije lako, treba istrajati u tome. Ali vredi. Imam utisak, možda grešim, da je danas manje ljudi koji su spremni da razmišljaju i žive na taj način nego kada sam ja stasavala. Ruku na srce, i onda se činilo da su nedovoljno brojni, ali danas… Danas se čini kao da je to vrsta koja izumire. No, da ne kukamo. Nema se od toga ništa. Šta je važno i na čemu treba insistirati?

Mora da se znako radi časno i pošteno a ko iz ne znam kojih i kakvih interesa, pobuda... Jednostavno, moraju da se znaju reperi. Zapravo, jedno od ključnih pitanja ovog vremena jeste - gde je granica između kompromisa zarad borbe za goli opstanak i pada ispod crte morala.

WS: I, gde je?

Teško ju je odrediti,ali u svakom slučaju početna tačka joj je u pravom motivu zbog kojeg neko nešto čini, ili ne čini. Povremeno slušam o tome kako će se stvari ili pročistiti, redefinisati ili nestati. A pošto, kako kažu, ništa ne može nestati,ostaće 21 gram.Ostaće, a možda i pobediti, ovo malo duše.

WS: Šta Vi mislite?

Uvek se trudim da prednost dajem vedrijoj, boljoj strani života. A ponekad se osećam usamljeno i izolovano.

WS: Kako danas gledate na Vaš kratkotrajni angažman u politici?

Devedesete su bile godine kada nam se politika nametnula. Svima ili bar većini. Uključila nam se u život.

Jedni su zagovarali patriotske ratove, drugi su protestno šetali… Ljudi su od reda manje ili više bili u politici, samo se mi koji se bavimo javnim poslovima više vidimo. Mislila sam u to vreme da sva nevolja dolazi od politike i daćemo združenim snagama to da sredimo.

Bila sam i besna i očajna zbog onog što je zemlji donela tadašnja politika. Verovala sam da možemo da srušimo taj sistem, samo sam mislila da će kasnije stvari ići lakše, brže i drugačije. A moram da priznam da sam, kada me je,nažalost pokojni Zoran Ðinđić, pozvao u politiku, bila srećna što me on lično zove, kao da mi je Bergman dao glavne uloge u svojim filmovima. Posle su došla prva razočaranja, jer to ne ide baš tako jednostavno.

Zatim sam počela da odustajem, jer sam shvatila da politika nije za mene. Politika je složena, komplikovana i njome treba da se bave profesionalci.

WS: Šta Vam prvo pada na pamet kada se pomene Vaša karijera? Znate li brojke?

Do skoro ih nisam znala. Otkad je rađena monografija o meni saznala sam; 69 igranih filmova, preko 40 predstava, oko 150 TV filmova, drama, serija. Verovali ili ne, i sama sam se iznenadila. Otkud toliko…A ceo život sam samostalni umetnik, neko ko se sam bori za mesto pod suncem. Ponekad mislim da postoji nešto gore što upravlja nama i da to nešto ume da ceni čistotu i poštenje.

WINE STYLE INTERVJU

O VINU...

Volite li vino?

Nekad sam veoma volela vino, volim ga i sad, ali ga više ne pijem. Međutim, umem da osetim miris, da ocenim šmek vina. Pošto je moj muž veliki ljubitelj vina ja mogu, naravno, kroz neku vrstu zabave, da mu odredim koje je dobro.

Pa, koje je dobro?

Mi u Srbiji mogli bismo da imamo mnogo bolja vina. Tačnije, pojave se neka izuzetno dobra, ali se brzo pokvare kao i većina toga... A uz to im nakarikaju i cenu za kojom zaista nema potrebe. Ispostavlja se da su najbolja vina iz onih zemalja od kojih se to ne očekuje. Evo, pošto sam sad bila na Kipru, mogu da vam kažem da su kiparska vina fenomenalna. Prema mom uverenju, bolja od mnogih francuskih. Na Kipru se zaista prave odlična vina.U našem okruženju, mislim da je Slovenija ostala, da tako kažemo, moćna kad je reč o belim vinima.A Korčula i Pelješac su posebni. Moj otac je sa Korčule. U vinskim podrumima Pelješca i Korčule ima izvrsnih, ili što bi današnja mladež rekla, ubitačnih vina. Moji deda i baka stalno su servirali za ručak vino, i to u onim čašama za vodu, od debelog, pomalo mutnog stakla.

Možda sam zbog toga uvek volela da pijem vino iz najobičnijih čaša.

WINE STYLE

51

WINE STYLE INTERVJU

WS: Rano ste zakoračili u svet glume. Sećate li se samih početaka?

Roditelji su me učili da budem fina, uglađena, lepo vaspitana... Mada, umela sam da budem i prilično nestašna, jer mi je mašta bila bujna. Volela sam da zamišljam i izmišljam razne stvari, čitave teatre sam pravila od svog malog života. Sećam se kako su neki, kad mi je bilo sedam, osam godina govorili: „Ova mala će ili otići u cirkus ili će biti glumica“. Ispostavilo se kao tačno. Moje detinjstvo je kratko trajalo i ako mi je išta žao, onda je to što sam prekinula detinjstvo postajući glumica sa dvanaest godina. Žao mi je i perioda Akademije, koja mi je bila san. Imala sam žarku želju da studiram, učim, družim se, prosto da rastem... A

52

WINE STYLE

napustila sam je na prvoj godini, zbog snimanja filma.

Bio je to francuski film reditelja Roberta Enrika sa Morisom Roneom. Sećam se kad sam prilično uznemirena, ustreptala došla kod profesora Maričića da ga pitam šta da radim, kako me ohrabrio da idem da snimam filmove i uveravao da će doći vreme kada ću se vratiti na Akademiju.

WS: I niste se vratili?

Ne, išla sam iz filma u film. A i bivala sam zabrinuta šta će biti ako stanu filmovi. I onda sam izabrala istoriju umetnosti. Na sreću, jer i to je takođe postala moja velika strast. Srećna sam što sam bila galerista, organizovala izložbe, što sam upoznala moć likovne umetnosti.

WINE STYLE INTERVJU

WS: Jedna od Vaših značajnijih uloga u ranoj fazi bila je u ostvarenju Višnja na Tašmajdanu.

Višnja na Tašmajdanu je značajna pre svega iz društveno-socijalnih razloga. To je u ono vreme bio jedan od prvih filmova koji se bavio životom mladih, ljubavlju, školom…Dakle, jedna savremena, urbana tema. A ta uloga me je, kako se to kaže, izbacila na naslovne strane. Negde u to vreme radila sam sa Purišom Ðorđevićem, bili su to sjajni filmovi, filmovi sa kojima smo obišli svetske festivale. Hvala mu što me podržao u toj mojoj ranoj mladosti, jer da nisam sa njim radila ta tri filma, Jutro, Podne i San, da nisam radila sa tako pametnim, mudrim čovekom, možda bi mi sve skupa udarilo u glavu i ko zna šta bi bilo. On je čudesan, vidim da i danas radi, piše, aktivan je.

WS: Jednom ste rekli da Vam je možda naslovna uloga u filmu Ispravi se, Delfina bila svojevrsna prekretnica u karijeri. Zbog čega?

Volela sam tu ulogu. Možda je to bila neka prekretnica jer je to bila vrlo teška, ozbiljna uloga. To je žena koja kao nije ambiciozna, ali u stvari sve radi da sprovede u delo ono što je zacrtala da treba. Negde mi je i slična.

Ni ja nisam posebno ambiciozna, ali kad se prihvatim nekog zadatka, onda to sprovodim u delo maksimalno pedantno i tačno. Delfina je zacrtala da će da prepliva Lamanš pošto-poto. Iako se sve urotilo protiv nje, izgurala je. Uspela! A kad su je dočekali novinari, slava, raskošne haljine, shvatila je da to nije njen život, okrenula se i otišla u nepoznatom pravcu. Jer, njoj je bilo važno da prepliva Lamanš, a ostalo je prolazno, nevažno i ne ispunjava je. I mene ispunjava ono što radim i veliki sam radoholik,a ostalo je, rekla bih, nevažno.

Jeste prateće, na trenutke prija, ali ne podrazumeva ni smisao ni ispunjenje.

WS: A popularnost?

Kad govorimo o popularnosti ili, uslovno rečeno, slavi, toga ni danas nisam svesna. Odlazak na pijacu ili recimo u poštu, podseti me na to. Ljudi me prepoznaju, reaguju. Prija na neki način, ali niti mi je to važno niti tome pridajem neki značaj.

WS: Iako ste od detinjstva u svetu filma, da li Vam se dešavalo da nekad imate tremu?

Dešavalo se da imam strahovitu tremu.Ali, mislim da je to normalno. Nije lako, naravno, samo mislim da je to posledica stalne potrebe i nastojanja da se bude bolji, posledica neke sumnje u sebe. Govorim o pokretačkoj sumnji koja te goni da budeš što bolji.

WS: Kroz čitavu karijeru prati Vas i epitet lepotice. Da li Vam je to prijalo, možda i pomagalo?

Verovali ili ne, upočetku mi je to što su me smatrali lepom predstavljalo zapravo otežavajuću okolnost, jer su

mi uvek davali uloge lepih devojaka. Bivalo je, pojednostavljeno govoreći, da sam glumila ukras u filmu, što mi je strašno smetalo i onda sam želela da imam zrikave oči ili ne znam kakav nos, ne bi li mi dali neku, kako mi to zovemo, karakternu ulogu. Međutim, kad su došli drugačiji zadaci, ozbiljniji, složeniji likovi, kad sam se oprobala i uspela i u tom smislu, onda je izgled pao u drugi plan.Kasnije mi to nije smetalo.

WS: Kada je reč o obnaženim scenama, kakve su bile reakcije, da li je bilo osuda… Kakav je danas Vaš stav prema tome?

I onda sam mislila, a i danas kažem da se oko toga diže mnogo veća fama nego što za to ima realnog razloga.

Sećam se svojevremeno tih skandala u javnosti. Javljali su se ljudi čak i mojim roditeljima. Moj otac je bio pukovnik, ugledni lekar, načelnik klinike. Imao je dosta neprijatnosti zato što mu se ćerka, koja pritom potiče iz fine porodice, eto, obnažila u jednoj sceni. (Kvar Miše Radivojevića, prim. aut). Niko, naravno, nije uzimao u obzir činjenicu da je ta scena bila neophodna, da se na neki način kompletan film kroz nju prelama i da nije bilo nje da ne bi bilo ni takvog filma. Miša Radivojević je naš veliki, veliki reditelj.Nago telo kao umetnički izraz nikada nije cilj samo po sebi, a postoji od kada postoji i umetnost.

WS: Aktivni ste i u Niš Art Fondaciji, u čijem ste osnivanju učestvovali?

Po tom pitanju najaktuelnije je to što 24. novembra u galeriji Progres imamo izložbu svih do sada nagrađenih radova na konkursu NAF-a. Jako se radujemo i ponosni smo zbog toga. Preuzela sam direktorovanje NAF-om otkako nas je Radovan Lale Ðurić, divan čovek i veliki umetnik, nažalost, napustio. Pokušavamo da radimo što bolje, da osvetlamo obraz da nas se ne stidi tamo negde gde je. Lale je osnivač, idejni tvorac NAF-a, to je njegova genijalna ideja. Imao je sjajnu karijeru u Americi kao slikar.Videla sam to svojim očima. Nikad kao likovni stvaralac nije hteo da se vrati u Srbiju,ali jeste kao neko ko je svesrdno podržavao mlade umetnike i napravio je tu, sada već čuvenu fondaciju i konkurs za mlade umetnike. Sada se u Nišu oslikavaju murali pod našim pokroviteljstvom, osnivaju se umetničke radionice... I, radimo na tome da što više stvari preuzmu mladi ljudi, uključujući i direktorovanje.

WS: Šta biste savetovali budućim glumicama?

Svakom bih rekla samo da ne učini ono što sam ja. Da ne preskače periode odrastanja, sazrevanja... Ja sam kasno sazrela. Često se misli da je suprotno, da sam rano sazrela baš zbog toga što sam još sa dvanaest godina zakoračila u sve. Ali ne, bila sam vrlo naivna sve do tridesetih. Stvari treba pustiti da idu svojim tokom, da sazrevaju. WS

WINE STYLE

53

WINE STYLE NAJBOLJE VINARIJE EX–YU

54

WINE STYLE

WINE STYLE NAJBOLJE VINARIJE EX–YU

Vinarija Zvonko Bogdan PALIĆ

Inspirišu nas vino i umetnost, ne vidimo granice.

Zlatko Živanić, direktor vinarije

Foto: Vloadimir Miloradović

Tekst: Aleksandar Duković, Vuk Tripković

WINE STYLE

55

WINE STYLE NAJBOLJE VINARIJE EX–YU

NAZIV VINARIJE GODINA OSNIVANJA ADRESA GODIŠNJA PROIZVODNJA ETIKETE VINA

VINARIJA ZVONKO BOGDAN 2000.

KANJIŠKI PUT 45, PALIĆ; WWW.VINARIJAZVONKOBOGDAN.COM 500.000 BOCA BELA VINA: SAUVIGNON BLANC, PINOT BLANC, CHARDONNAY, 8 TAMBURAŠA (SAUVIGNON BLANC, CHARDONNAY, PINOT BLANC), ICON CAMPANA ALBUS (SAUVIGNON BLANC), PINOT GRIGIO ROZE VINA: ROSE (MERLOT, CABERNET FRANC, FRANKOVKA), ROSE SEC (MERLOT) CRVENA VINA: ŽIVOT TEČE (MERLOT, CABERNET FRANC, FRANKOVKA), CUVEE NO.1 (MERLOT, CABERNET FRANC, FRANKOVKA), ICON CAMPANA RUBIMUS (MERLOT, CABERNET FRANC)

P

alićko vinogorje ima zavidnu vinogradarsku tradiciju, prema nekim zapisima dve hiljade godina dugu, a pre nekoliko godina jedna vinarija načinila je krupne korake u buđenju ovog pomalo usnulog vinskog diva.

Vinarija Zvonko Bogdan za kratko vreme postala je vinska kuća o kojoj se mnogo govori i uz čija se vina često peva.

Vinogradi Vinarije Zvonko Bogdan nalaze se na tri lokacije u blizini Palićkog jezera, a glavno zdanje vinarije je na Paliću. Sa svih strana je okruženo vinogradima, tako da i sam ulazak u vinariju izgleda kao pravi vinski ritual.

Celokupan ambijent unutar vinarije asocira na francuske šatoe, a još više na prestižne umetničke galerije. Zvonko Bogdan i njegovi partneri veliki su ljubitelji umetnosti, a posebno slikara Eugena III Kočiša, čije brojne slike krase zidove vinarije, ali i etikete vina. „On je omiljeni slikar vlasnika Vinarije i postigli smo sporazum sa njim da sve slike koje ubuduće uradi ostanu u vlasništvu Vinarije“, kaže Zlatko Živanić, direktor vinarije.

56

WINE STYLE

WINE STYLE NAJBOLJE VINARIJE EX–YU

WINE STYLE

57

WINE STYLE NAJBOLJE VINARIJE EX–YU

U Vinariji Zvonko Bogdan dobro znaju odakle grožđe dolazi. Imaju čak pedeset šest hektara vinograda, ali svesni su da se mnogo toga može postići i radom u vinariji. „Imamo najmoderniju francusku tehnologiju. Instalirana je oprema za proizvodnju vina kapaciteta 500.000 boca, svaki tank u kome odležava vino je kompjuterski umrežen, tako da sve može da se kontroliše na daljinu. Zahvaljujući ovoj tehnologiji imamo zatvoreni sistem proizvodnje, koji obezbeđuje da vino ni u jednom trenutku ne dolazi u dodir sa kiseonikom, a što rezultira izrazitom svežinom naših vina.“ Bela vina Sauvignon Blanc, Chardonnay, Pinot blanc i 8 tamburaša, crveno Život teče i Rose, upravo su takva: sveža, aromatična i dopadljiva. Možda najviše pažnje zavređuje njihov Pinot blanc, na koji je i Zlatko ponosan:„Tu sortu retko ko gaji na ovim prostorima, ali zahvaljujući klimi, zemljištu i našem enologu Floranu Dumeu, naš Pinot blanc je zaista odličan. Kada smo odlučili da ga proizvodimo uglavnom je bilo komentara da ta sorta ne uspeva u Srbiji.

Mi smo bili uporni i to se isplatilo.“ Nepogrešivi osećaj vlasnika vinarije da „pogode u metu“ nesumnjivo će vinariju Zvonko Bogdan odvesti jako daleko, ali otići dalje od njihove kupaže merloa, kaberne frana i frankovke, Cuvee No. 1, neće biti lak zadatak.

VODEĆE VINO

Cuvee No.� ���� | merlot, cabernet franc, frankovka |

Veoma intenzivan miris koncentrisanog crnog bobičastog voća, u kojem se smenjuju arome borovnice i crne ribizle. Iza voćnog karaktera nazire se nota hrastovine, koja upotpunjuje aromu ovog vina. Na ukusu je puno, voćnog karaktera, sa prijatnim kiselinama. Na kraju impresije izraženi tanini ostavljaju utisak lagane oporosti, te je ovo vino idealno za uparivanje sa plavim sirevima i jelima od crvenog mesa.

58

WINE STYLE

WINE STYLE NAJBOLJE VINARIJE EX–YU

NAJBOLJE VINARIJE EX-YU Više od 15.000 pređenih kilometara, 1.500 fotografija, 500 degustiranih vina, 250 časova razgovora sa vinarima, brojke su koje ilustruju devetomesečni rad ekipe magazina Wine Style.

Rezultat je pred Vama – drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje publikacije Najbolje vinarije ex-Yu, u kojoj magazin Wine Style predstavlja najbolje vinarije iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Makedonije.

Kao prvi projekat ovog tipa u regionu bivše Jugoslavije, publikacija Najbolje vinarije ex-Yu predstavlja veliki korak u ozbiljnijoj prezentaciji vina i vinarstva sa naših prostora. Krajnji cilj ovog projekta je doprinos povratku ex-Yu regiona na svetsku vinsku mapu u pravom smislu.

Tamo gde mu je zaista i mesto.

PRODAJNA MESTA Knjižare Laguna, Delfi i Vulkan Grape wine bar, Dositejeva 13 Supermarket Concept Store, Višnjićeva 10 Šapat u Beogradu, ugao Maršala Birjuzova i Carice Milice

AJI U PROD

WINE STYLE GASTRONOMIJA

KULINARSKE DESTINACIJE

UGANDA Kuhinja Ugande nije preterano važna odrednica u svetskim kulinarskim vodičima, ali ova egzotična zemlja u srcu Afrike može da parira mnogim prestižnim gastronomskim regijama; i po pitanju kvaliteta i raznovrsnosti, ali pre svega autentičnosti.

Aleksandar Pavlović, šef kuhinje hotela Šeraton u Kampali, glavnom gradu Ugande, pomogao mi je da zavirimo u kulinarske čari ove čudesne zemlje

A

frika je kontinent pun kontradiktornosti – njom se putuje od raskoši do bede, od sreće do tuge, ali kako god je doživeli i na šta god u njoj nailazili, ona je raj za ljubitelje neobičnih ukusa. Smeštena na jezeru Viktorija u istočnom delu Afrike, Uganda u sebi sublimira fantastičnu lepezu jedinstvenih boja, ukusa, predela i kulture ovog kontinenta.

Piše i priprema hranu: Dejan Stanković

Arapski trgovci robljem i evropski kolonizatori ostavili su u prošlosti veliki uticaj na ovim prostorima, koji se odrazio i na gastronomiju. Tako je danas kuhinja Ugande u stvari rezultat dugogodišnje simbioze lokalnog nasleđa i raznih stranih uticaja, što je čini prilično originalnom.

Naravno, nikakve kulinarske vratolomije i kreativnost ne bi mogle da daju rezultate da ne postoji dobra baza namirnica, a Uganda ima savršenu. Klima i sam reljef, prema kojem je priroda bila izuzetno darežljiva, savršena su platforma za bujan rast najrazličitijih vrsta voća i povrća – od onih klasičnih, pa do krajnje egzotičnih. Mesečeve planine i izvor moć-

60

WINE STYLE

WINE STYLE GASTRONOMIJA

nog Nila stvaraju podneblje u kojem se gaje i razne vrste žitarica, i koje ne oskudeva ni u mesu i ribi.

Kao što bi naš vodič na ovom putovanju Aleksandar Pavlović rekao: „Klasična i tipična hrana Ugande dominantno se zasniva na voću i povrću, a banane su jedna od najvažnijih namirnica. Gonja su pečene, kuvane ili pržene banane, ali ona druga vrsta, zelene. Matoke su kuvane žute banane, od kojih se pravi jedan od najpopularnijih lokalnih specijaliteta - umuti se pire od banana, koji se zatim prelije sosom od kikirikija. Takođe vrlo popularno jelo je i luwombo - bilo koje kuvano meso sa koskom, servirano u lišću od banana. A kao desert isključivo se jede voće“.

Uz zvuke afričkih bubnjeva i svu lepotu autentičnih pejzaža, ostavljamo vas da uživate u izboru tri tradicionalna jela iz Ugande, a koja svakako možete da spremite vrlo lako i u kućnoj varijanti.

A, Aleksandru Pavloviću želim da kroz čarolije svog kulinarskog umeća i stanovnike Ugande povede na put do Srbije, sa nekim od naših specijaliteta.

Foto: Miroslav Petrović

WINE STYLE GASTRONOMIJA

Slikano u restoranu JEZERO BY AZZARO

62

WINE STYLE

WINE STYLE GASTRONOMIJA

KEBAB IZ UGANDE NAMIRNICE ZA 4 OSOBE Sos: *0,2 l jogurta *so *helapenjo biber (može šareni mleveni) *peršun Kebab: *600g mlevene junetine *1 jaje *0,03l Vorčester sosa *hleb *prezle *80 g ljutike *5 g belog luka *kim *seme korijandera *peršun *helapenjo biber (može mleveni šareni) *so

NAČIN PRIPREME: Potopiti hleb sa jajetom i tako natopljenog sjediniti ga sa ostalim sastojcima, ali luk iseckan na kockice prethodno propržiti. Masu ostaviti malo da odleži, a zatim formirati mesne kuglice. Uvaljati ih u prezlu i pržiti na štapićima u dubokoj masnoći. Servirati uz sos od jogurta.

WINE STYLE

63

WINE STYLE GASTRONOMIJA

64

WINE STYLE

WINE STYLE GASTRONOMIJA

JUNETINA SA BANANOM (MATOOKE) NAMIRNICE ZA 4 OSOBE: *4 banane (matoke), može i obična *sok od jednog limuna *600 g junećeg filea *2-3 paradajza *2 zelene paprike *2 glavice crnog luka *3-4 čena belog luka *korijander *1 crvena paprika *1 ljuta paprika *so, biber, aleva paprika *400 g slatkog krompira *goveđa supa

NAČIN PRIPREME: Banane iseći na krupnije kocke i poprskati ih sokom od limuna.

Meso isečeno na kocke marinirati belim lukom, biberom, solju, alevom paprikom i korijanderom, a zatim propržiti na vreloj masnoći. Izvaditi ga, a zatim propržiti ostatak povrća isečenog na kocke. Kada povrće počne da rumeni, vratiti meso i dodati banane marinirane u limunu. Dinstati na laganoj vatri uz postepeno nalivanje goveđe supe. Služiti uz sladak krompir kao prilog, a kao zamena može da posluži bareni krompir sa šargarepom.

WINE STYLE

65

WINE STYLE GASTRONOMIJA

66

WINE STYLE

WINE STYLE GASTRONOMIJA

PEČENE BANANE NAMIRNICE ZA 4 OSOBE: *4 banane *pločice od šećera sa susamom *sveže voće *med

NAČIN PRIPREME: Na papiru za pečenje ispeći banane rasečene po dužini, sa korom. Preliti medom i poslužiti ih sa pločicama od rastopljenog šećera i susama, a možemo dodati i malo svežeg voća kao ukras.

WS

WINE STYLE

67

WINE STYLE FLASH

Nebojša Babić, jedan od vodećih autora fotografije u Srbiji, dobitnik je broj-nih prestižnih priznanja - između ostalog, i Velike nagrade Majskog salona, kao i nagrade Pantene Beauty Awards za najboljeg modnog fotografa Srbije i Crne Gore. Njegove izložbe mogu se videti i u zemlji i u inostranstvu, a nekoliko njegovih radova čuva se u zbirci Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu.

Foto: lična arhiva/Darko Radulović

Osnivač je Orange studija, kreativnog studija za primenjenu fotografiju i vizuelne komunikacije, koji je s vremenom izrastao u uglednu kreativnu agenciju. Za svoj drugi veliki umetnički projekat, O3ONE, inače prvi takve vrste u zemlji, dobio je nagradu Disruption koja se dodeljuje za iskorak u kreativnosti i originalan pristup radu. Jedan je i od osnivača prvog Beogradskog festivala novih komunikacija B-link.

68

WINE STYLE

WINE STYLE FLASH

NE BOJ ŠA BA BIĆ Piše: Vuk Tripković

WINE STYLE

69

WINE STYLE FLASH

WS: Vaš prvi model foto-aparata bio je?

Olimpus pen, mali poluautomatski aparat koji su mom teči donele kolege iz Japana. Ono što ga izdvaja, osim jako dobre automatike, svakako je činjenica da je štedeo film, i to tako što je delio snimak na dva, pa je moglo da se napravi 72 snimka sa jednim filmom.

WS: Sećate li se Vaše prve fotografije?

Sećam se prvih takmičarskih fotografija, koje i danas čuvam, jer sam zahvaljujući njima pronašao svoj svet, brojne prijatelje i zabeležio lepe trenutke. To su snimci biciklističke trke kroz Beograd, portret jedne bake koja jedva čita novine kroz dva para naočara, zaboravljena patika u jesenjem lišću...

WS: Da li O3ONE doprinosi stvaranju dobre klime u društvu?

Otkad sam prvi put čuo izreku „prvo sredi svoje dvorište“ (pre nego li se počneš baviti tuđim), dugo sam je vrteo po glavi... Zaista mislim da kada bi svako od nas sredio samo svoj mali svet ili pomogao u sređivanju neke zbrke u životu bližnjeg, da bismo svi bili ispunjeniji i srećniji. Tako je došlo i do formiranja O3ONE-a... Jednostavno, hteo sam da „sredim moje dvorište“, da mom gradu i ljudima koje volim pokažem da ne treba uvek i samo da se čeka nešto, već da je to nešto često u našim glavama i rukama.

O3ONE je bio, i trudim se da to ostane, mesto za eksperiment i igru, za raspirivanje mašte i kreativnosti, pre svega kod izlagača, ali sa misijom da izazove kreativnost i posetilaca. Svi smo stvoreni sa tom iskrom, imamo je u genima, dokazujemo to samim svojim postojanjem (jer – preživljavamo, jer – pronalazimo nove moduse operandi iz dana u dan i to često bez mnogo sredstava), ja sam samo imao želju da je rasplamsam. I da je rasplamsavam.

WS: Situacija koju ne možete da prežalite jer kod sebe niste imali aparat je?

Takvih situacija nije bilo mnogo, jer stalno nosim neki fotoaparat, ali mi je žao što nisam napravio pokatkad video-snimak… Takođe, bilo je situacija kada sam imao aparat uz sebe, ali sam odlučio da ga ipak ne upotrebim. Nekada samo zato što sam želeo da u potpunosti učestvujem i doživim neku situaciju, a nekada iz nekih drugih razloga... Jer, fotografija je dokument i izuzetno oružje. Svedoci smo koliku su štetu nanele neke fotografije koje su zloupotrebljene.

WS: Čiji portret priželjkujete da napravite?

Iako sam se zamislio nad ovim pitanjem, ipak ne mogu da izdvojim jednu osobu. Težim da radim sa ljudima koji pomeraju granice, koji idu napred, nezaustavljivo, koji baš na taj način čuvaju lepote našeg sveta. Na sreću, takvih ljudi ima više.

70

WINE STYLE

WS: U slobodno vreme najviše uživate u fotografisanju…?

U fotografisanju. Sadašnji trenutak je neponovljiv, a fotografija ga čuva i smešta u večnost. Na nama je da taj trenutak što bolje zabeležimo. Naravno, uvek postoje i oni trenuci koje ljubomorno skrivamo od kamere i koje nosimo sa sobom u sećanju... Svaki trenutak sa mojom decom je takav.

WS: Šta mislite o selfi fotografijama?

Prve selfi fotografije sam pravio na test-putovanju sa svojom devojkom, koja mi je sada žena. Otišli smo u Budimpeštu na nekoliko dana, „da pojedemo kilo soli“ i donesemo odluku da li je gorka ili slatka. Obilazili smo mađarsku prestonicu i njene brojne mostove i slikali se…

Danas, u našoj porodici, naša starija ćerka Tara je superselfi stručnjak, dok je Tisa potpuno nezainteresovana za klasičan selfi, ali kad to rade zajedno, u igri, zabavi nema kraja! Dakle, ne osuđujem ovu pojavu. Selfi je samo nastavak prakse da se fotografišemo kada smo na nekom novom zanimljivom mestu, kada smo u nekom dobrom društvu... Svi to radimo manje ili više kako bismo sačuvali od zaborava neke trenutke zadovoljstva, sreće...

Retko ko pravi selfije u nekoj drugoj atmosferi...

WS: Najfotogeničniji grad na svetu je?

Jesam patriota i volim Beograd, ali ne mogu da tvrdim da je najfotogeničniji. Ipak, (još uvek) nisam prošao pola sveta. Ali, velika istina je u tome da svako najbolje otkriva lepote svog grada kad mu se vrati posle određene pauze, kad ga se uželi. Putovanje je, dakle, odgovor na sve: na upoznavanje drugog i drugačijeg, ali i na spoznavanje samog sebe.

WS: Kada za svoj rad čujete izraz „fotkanje“, dobijete nagon da…?

To je žargon, kao što je nekada bilo škljocanje, okidanje i slično. Nije sama reč loša ili dobra. Način i ton na koji se nešto kaže je taj koji određuje da li je nešto lepo ili ne. Komunikacija je od velike važnosti.

Reč seče kao mač, mislim da smo se svi u to uverili u nekom trenutku svog života. Zato sam ja zastupnik one stare „dva puta meri – jednom seci“, kako se ne bih (slučajno) ogrešio o nekog. Zato i brinem o načinu na koji razgovaram sa ljudima, o tonu koji koristim.

WS: Mesto na kojem može da se napravi najlepši kadar u Beogradu je?

Najlepši kadrovi su tu, odmah pored, iza ugla, u kafani, na reci, na terenčetu za basket, bekstejdžu posle koncerta, nakon predstave u garderobi...

WS: Tri najbolja omota muzičkih albuma su?

Abbey Road - The Beatles, Samo par godina za nas - Ekatarina Velika, Šta bi dao da si na mom mjestu Bijelo dugme.

WINE STYLE FLASH

Vinski korner WS: Da li ste imali priliku da fotografišete neku vinariju, vinograde, podrum?

Nekada davno sam radio za Vršačke vinograde i za taj period me vežu lepe uspomene. Radio sam sa kolegom Duškom Ilićem, kojeg i danas u mislima konsultujem da li neki kadar ima tu toplinu i ljubav.

WS: Kako Vam se dopadaju domaće vinske reklame i spotovi?

Moram priznati da nisam neki vrsni poznavalac vinske scene, ali znam šta mi se dopada a šta ne. Ono što mi je drago jeste da je trend (za koji se nadam da će potrajati) dodavanje vrednosti vinima dobrom reklamom, spotovima, etiketama... Ovoga puta, osvrnuću se više na same etikete i izdvojiću tek neka rešenja u moru zanimljivih: Žuti cvet Vinarije Aleksić – koji savršeno prikazuje „ženskih ruku delo“, zatim etiketu vinarije Despotika, tu je i Mačkov podrum, Do kraja sveta, Budimir, Alter ego...

WS: Belo ili crveno vino?

Crveno.

WS: Vino sa najlepšom etiketom je?

Etikete koje radi nekadašnji član mog „nandžarastog“ tima Duško Stojanović! Ovde je sedeo za ploterom i spremao se za svoj novi život u Italiji, učio jezik, pripremao prijemni... Danas predaje dizajn i sarađuje sa vinarijama Toskane.

WS. Boca vina koju ne možete da izbrišete iz sećanja?

Ne jednu, već više njih! Susret sa najskupljim vinima koje možete sebi da priuštite u Srbiji, a fotografisao sam ih za potrebe hotela Square Nine.

WS: Da bi slika bila idealna, na njoj se pored boce vina nalazi i …?

Istina, ljubav... A kako se one prikazuju – ostaje na volju maštoviitm kreativcima koji svojim kreacijama uspeju da nas privuku konkretnom vinu.

WS: Tri najbolja filmska plakata svih vremena su?

Sećam se jednog predavanja priznatog i poštovanog kolege grafičkog dizajnera Mirka Ilića, tokom kojeg je pokazao bezbroj filmskih plakata koji su urađeni po jednom istom modelu, kroz širi ženski raskorak, bez pravila koji je žanr bio u pitanju. Potpuno neverovatna analiza i pojava!

WS: Zašto i Beograd i ostatak Srbije po pravilu u promotivnim kampanjama izgledaju pomalo sumorno?

Slika neke zemlje, kao i čoveka, gradi se dugo, a sruši se dok dlanom o dlan udariš. Građenje slike/imidža naše zemlje ovakve kakva je sad, u procesu je i ne može preko noći da se promeni. To je dugotrajan proces u kome učestvujemo svi – kako mi pojedinci, tako još više organizacije i institucije iz različitih sektora i sfera.

U poslednje dve-tri godine video sam više boljih prikaza i mislim da smo napravili značajan korak napred.

WS: Da li su kadrovi u domaćim TV serijama toliko moćni da moraju da traju po 15 minuta?

Ovde je pitanje šta je starije – kokoška ili jaje? Kako?

Pitanje je da li tržište i kupac diktiraju trendove (i potrebe) ili im druga strana to nameće. Tako je došlo do pojave i ovih duuugih kadrova. A o tome ko je za to zaslužan, možemo dugo da polemišemo.

WS: Da li je povratak u modu retroanalognih aparata prava stvar ili samo pitanje trenda?

Prava stvar! Iz prostog razloga jer korišćenje ovih aparata i fotografa i ceo tim tera da sve rade promišljenije i da je sve bolje pripremljeno.

WS: Budućnost Orange studija je u...?

Orange studio postoji 15 godina, i sve vreme ono što poštujemo i iza čega stojimo jeste kreacija koja izaziva pažnju ali i odgovara na pitanja. Kroz Orange je prošlo mnogo ideja i mnogo brendova. Nekad smo nailazili na klijente koji su umeli da prepoznaju naš kvalitet i da nam dozvole da se zajedno vinemo u visine. Verujem da je naša budućnost baš u našem stavu da budemo odlučni i hrabri i da baš takve ideje nudimo klijentima. Jer, ideje menjaju svet! Zato smatram da treba gajiti radoznalost, istraživati, usuđivati se na nešto novo i nesvakidašnje...

WS: Moderne tehnologije podarile su fotografiji…?

Iako malopre izrazih oduševljenje povratkom analognih aparata, mnogo toga dobrog i naprednog nam je donela nova tehnologija, ne bih se usudio da kažem nešto drugo.

Osim nekih zanimljivih mogućnosti u postprodukciji, izdvojio bih kao pozitivnu stvar i brži dolazak do rezultata.

WS: Moderne tehnologije oduzele su fotografiji…?

Kada ukrstite moje odgovore na pitanja o analognim i digitalnim aparatima, dobijate odgovor na ovo pitanje: promišljanje, više razmišljanja... WS WINE STYLE

71

WINE STYLE HOTEL

DAS STUE B E R L I N

Originalna dizajnerska rešenja, koja potpisuju poznati nemački i španski dizajneri, daju hotelu Das Stue, smeštenom u diplomatskom delu Berlina, finu dozu ekstravagancije i artističkog prizvuka

72

WINE STYLE

Foto: arhiva hotel Das Stue

WINE STYLE HOTEL

I

storijat hotela Das Stue prati ne baš poetična, ali zato prilično interesantna priča.

Naime, zgrada hotela sazidana je tridesetih godina prošlog veka i bila je u vlasništvu Ambasade Danske sve do 1978. godine, kada je prodata komunalnom preduzeću sa idejom da se od nje naprave stanovi, ali je plan propao i zgrada je bila potpuno zapuštena. Grad Berlin je napokon preuzeo zgradu 1983. godine, i od tada je hotel Das Stue jedan od važnijih toponima na bogatoj hotelijerskoj mapi Berlina.

Naziv Das Stue u prevodu sa danskog znači dnevni boravak, salon, što u stvari predstavlja asocijaciju na glavni aspekt ovog hotela - dnevni boravak kao mirno i udobno okruženje. Prilikom osmišljavanja izgleda hotela tim poznatih dizajnera nastojao je da potencira umetnički pristup, pritom ne gubeći iz vida funkcionalnost i udobnost. Brojni neobični umetnički detalji snažno akcentuju enterijer ovog hotela, pa će vas tako odmah u holu sačekati neobično delo jednog pariskog umetnika - velika glava krokodila.

WINE STYLE

73

WINE STYLE HOTEL

Das Stue na raspolaganju ima 78 soba i apartmana, podeljenih u sedam kategorija - od 27 do 110 kvadratnih metara. Ekipa španskih dizajnera bila je zadužena za dizajn soba, a svaka je uređena u specifičnom, modernističkom stilu. Većina soba ima prozore preko celog zida, što pogled čini spektakularnim, dok neki od apartmana imaju zasebne terase ili balkone. Čuveni španski chef sa pet Mišlenovih zvezdica, Paco Perez, zadužen je za meni restorana Cinco. Uz posmatranje kulinarskih majstorija zaposlenih u ovom restoranu, kroz zastakljenu kuhinju možete uživati u Perezovoj avangardnom mediteranskom kulinarstvu. Ovaj restoran dobio je svoju prvu Mišlenovu zvezdicu gotovo odmah po otvaranju, što je dovoljan znak kakve specijalitete možete da očekujete u njemu. Sastavni deo ovog restorana je i manje formalan deo The Casual, u kojem se Perez poigrava sa manje zahtevnim jelima,

74

WINE STYLE

WINE STYLE HOTEL

Cena prenoćišta za dvoje iznosi od oko 300 evra, pa naviše.

ali opet ne previše jednostavnim i nezanimljivim. Treći deo restorana Cinco je najformalniji i najviše izdvojen, tako da je pogodan za privatne večere i specijalne događaje. Da sve bude u duhu ekstravagancije, iz ovog dela možete da posmatrate nojeve i antilope u zoološkom vrtu koji se nalazi pored hotela.

Vrhunski gastronomski specijaliteti propraćeni su adekvatnom vinskom listom, o kojoj se brinu profesionalni sommelieri.

Ona je prilično dugačka i kvalitetna, a prvenstveno se oslanja na španska, nemačka i austrijska vina. Posebna zanimljivost su vertikalne degustacije, koje ovde često priređuju i to sa vinima starim i više od deset godina.

Hotel ima i wellness deo koji se prostire na 260 kvadratnih metara i obuhvata bazen, saunu i prostorije za tretmane.

Ukoliko se zasitite boravka u hotelu, Berlin ima mnogo toga da ponudi... WS

WINE STYLE

75

WINE STYLE NOVA VINA

PROKUPAC BOJE LILA 2009 - VINO BUDIMIR Oblast: Tri Morave, Srbija Autohtono srpsko vino, nastalo od grožđa koje dolazi iz jednog od najstarijih aktivnih vinograda prokupca u Srbiji, starog stotinu godina. Odležavalo je četiri i po godine, od čega 18 meseci u barik buradima od srpskog hrasta, zatim 36 meseci u velikim bačvama takođe od srpskog hrasta, a nakon toga još 12 meseci u boci. Ima rubincrvenu boju, a na nosu su izražene voćne i blago začinske arome, sa dominantnim notama crne višnje, borovnice i bibera. Zreo miris ovog vina zaokružen je notama kože i vanile. Na ukusu je srednjeg tela ka lakom, dobro izbalansirano, somotastih i prijatnih tanina, duge završnice. Služiti na temperaturi od 16 do 18 stepeni C uz tradicionalna srpska jela i mesa.

Cena: 2.400 dinara Proizvođač: Vino Budimir

PRO ANIMA/PINOT BLANC 2014 - 13. JUL PLANTAŽE Oblast: Ćemovsko polje, Crna Gora Vrhunsko belo vino, proizvedeno od pažljivo, ručno biranih grozdova pino blana. Zlatnožute je boje, sa zelenkastim odsjajem. Na mirisu su izražene suptilne voćne arome, naročito citrusa, jabuke i ananasa. Na ukusu je izbalansirano, puno, mekano i kompleksno, sa dugom završnicom. Najlepše se slaže uz karpaćo od hobotnice i dimljeni losos u voću.

Namenjeno samo za HoReCa (oko 830 dinara).

PRO ANIMA/CHARDONNAY, SAUVIGNON 2014 - 13. JUL PLANTAŽE Oblast: Ćemovsko polje, Crna Gora Vrhunsko belo vino nastalo od šardonea, a oplemenjeno je diskretnim notama sovinjon blana. Na mirisu dominiraju prefinjene arome citrusa i tropskog voća, koje su prožete blagim začinskim tonovima. Na ukusu je izuzetno sveže, elegantno i harmonično, sa slasnom i dugom završnicom. Najlepše se slaže uz skadarski marinirani krap.

Cena: oko 570 dinara STARI PODRUM VRANAC 2011/ZLATNA BERBA - 13. JUL PLANTAŽE Oblast: Ćemovsko polje, Crna Gora Izrazito tamne rubincrvene boje, sa purpurnim nijansama. Miris je kompleksan i slojevit, izraženog voćnog karaktera, sa prepoznatljivim sortnim karakteristikama. Dominiraju note zrelog tamnog voća, koje su prožete notama crne čokolade i sladića. Punog tela i čvrstih tanina, ovo vino oslikava snagu sorte i podneblja sa kojeg dolazi. Na ukusu je voćno, sočno i snažno, ali vrlo harmonično i skladno, sa naznakama plemenitog hrasta u završnici. Najlepše se slaže uz biftek na žaru. Namenjeno samo za HoReCa (oko 4.150 dinara).

STARI PODRUM CUVÉE 2011/ZLATNA BERBA - 13. JUL PLANTAŽE Oblast: Ćemovsko polje, Crna Gora Bogato i moćno vino juga, u kojem autohtona sorta vranac ispoljava svoje najbolje osobine, a u kombinaciji sa francuskim sortama pti verdo i merlo.

Intenzivne tamnocrvene boje, izuzetne strukture, snažno, kompleksno, izrazito voćnog karaktera sa začinskim tonovima. Dominiraju arome višnje, kupine i sitnog šumskog voća, uz naznake nota sladića i finih začina, koje su znalački uklopljene sa tonovima hrastovine. Najlepše se slaže uz teleći ramstek u sosu od brusnice. Namenjeno samo za HoReCa (oko 4.150 dinara).

Proizvođač: 13. Jul Plantaže

76

WINE STYLE

Adresar vinoteka BEOGRAD

VINSKA KUĆA BURGUNDAC Kirovljeva 25, 011/ 35 45 794, 064/ 82 38 609

WINE SHOP ARENA Bulevar Zorana Đinđića 45g, 011/ 65 57 382

VINO BAR&SHOP Jovana Rajića 5e, 011/ 28 32 392

GRAPE Dositejeva 13, 011/ 26 26 267

BISTRO DU VIN Njegoševa 52, 011/ 24 44 452

WONDERLAND Svetog Save 25, 011/ 38 30 455 HEDONIST Kralja Milana 3, 011/ 32 28 041 COMPANIA DE VINOS Kalenićeva 3, 011/ 24 49 407; 24 36 038 VINOGRAD Makedonska 24, 011/ 32 24 047 ENOTEKA PREMIER Strahinjića bana 13a, 011/ 29 10 381 SRPSKA KUĆA VINA Braničevska 1, 011/ 38 36 965 VINO I TAKO TO Njegoševa 40, 011/ 30 87 700 FINO VINO Kralja Petra 91, 011/ 26 21 669 VINOTEKA CHIANTI Lomina 41, 011/ 26 44 148 PODRUM WINEART Ičkova 29, 011/ 30 59 499 VINE & PLEASURE Bulevar oslobođenja 117, 063/ 84 06 395 SRPSKA KUĆA VINA 2 Antifašističke borbe 15, 011/ 21 37 474; 069/ 21 37 475 PAMPOUR BAR Ugao Njegoševe i Prote Mateje, 062/ 293 103; 011/ 30 85 569 PODRUM WINEART Ugao Jevremove i Višnjićeve, 011/ 26 25 237 LA BOTTIGLIA Nede Spasojević 7, Bežanijska kosa, 011/ 22 88 048

PODRUM WINEART Bulevar Mihaila Pupina 16b, 011/ 77 02 903 WINE GIFT SHOP VESTA Vojvode Milenka 42, 011/ 36 18 895 VINO I VINOGRADARSTVO Ilije Garašanina 22, 011/ 32 20 432 VINO I VINOGRADARSTVO 2 Zmaja od Noćaja 9, 011/ 26 29 980 ŠAPAT U BEOGRADU Ugao Carice Milice i Maršala Birjuzova, 069/ 60 78 91

NOVI SAD DULKA Vojvode Bojovića 9, 021/ 57 17 11 VINO I TAKO TO Maksima Gorkog 17a, 021/ 66 23 090 BOUQUET WINE HOUSE Dunavska 25, 021/ 52 80 20 VINOTEKA NAŠA VINA Dunavska 31, 021/ 63 60 076

SREMSKI KARLOVCI WINE&SHOP ĐURĐIĆ Trg Branka Radičevića 7, 021/ 49 42 43, 063/ 51 77 59

BALTASAR VINOTEKA Bulevar Zorana Đinđića 45v, 011/ 31 16 357

BAČKA PALANKA

VINA SRBIJE Bulevar Mihajla Pupina 10g, lok. 26, 064/ 14 14 592

BOLJI DANI Kralja Petra I 21, 021/ 21 00 057

DOBRO VINO Sterijina 15, 011/ 27 62 381 RIZNICA VINA Ruzveltova 48, 011/ 30 89 266 VINODOM Bulevar Mihajla Pupina 10a, lok. 21, 011/ 31 18 747

KRAGUJEVAC WINE & WINE Kralja Aleksandra I Karađorđevića 160, 034/ 36 73 27

BARBARESCO Nebojšina 8, 011/ 38 63 888

SUBOTICA

SIRO'VINA Tadeuša Košćuška 20, 011/ 32 82 397

VINARIJA ZVONKO BOGDAN Matije Korvina 12, 024/ 55 32 42

Namenjen ljubiteljima vina i uživanja u životu!

WINE STYLE CLUB formirali smo u želji da svim ljubiteljima vina i drugih lepih stvari omogućimo da to uživanje sebi mogu da priušte češće i po povoljnijim uslovima; da na događajima koje će organizovati magazin Wine Style saznaju ponešto novo, da se zabave i međusobno povežu...

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na: • Godišnju pretplatu na magazin Wine Style (magazin se ne nalazi u slobodnoj prodaji) • Prisustvo svim događajima u našoj organizaciji edukativnim degustacijama, promocijama vina, Wine Style salonu vina • Mogućnost organizovanih poseta vinarijama u zemlji i regionu po promotivnim cenama • Popuste u vinotekama, wine barovima, restoranima, hotelima, wellness i sportskim centrima…

Članarina Cena godišnje članarine: 2.900 dinara PRIJAVE ZA UČLANJENJE: 011/ 40 59 253 redakcija@winestyle.rs, marketing@winestyle.rs INFORMACIJE O AKTIVNOSTIMA KLUBA I AKTUELNIM POPUSTIMA: www.winestyle.rs, www.facebook.com/winestylemagazine

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na popuste u sledećim objektima:

VINOTEKE I WINE BAROVI WINE SHOP ARENA Bul. Zorana Đinđića 45g, Beograd GRAPE Dositejeva 13, Beograd COMPANIA DE VINOS Kalenićeva 3, Beograd PREMIER Strahinjića bana 13a, Beograd PODRUM WINE ART Ugao Gospodar Jevremove i Višnjićeve, Beograd HEDONIST Kralja Milana 3, Beograd CHIANTI Lomina 41, Beograd LA BOTTIGLIA Nede Spasojević 7, Novi Beograd, PRODAVNICE ZIGANTE Livade, Buje, Buzet, Motovun, Grožnjan i Koper

RESTORANI

HOTELI

TRIBECA Kralja Petra 20, Beograd

HYATT REGENCY BEOGRAD Milentija Popovića 5, Beograd

TRAČ Mileševska 39, Beograd

ZIRA Ruzveltova 35, Beograd

RESTORAN HOTELA ZIRA Ruzveltova 35, Beograd

SQUARE NINE Studentski trg, Beograd

PICOLLO TC Zira, Ruzveltova 33, Beograd KOVAČ Bulevar oslobođenja 221, Beograd DORIAN GRAY Kralja Petra 87-89, Beograd BIBER MG01 Španskih boraca 3, Beograd ŠARAN Kej oslobođenja 53, Zemun BISTRO LA MER Ugao Bul. Cara Lazara 94 i Đorđa Servickog 17, Novi Sad ZLATAN BOR Zlatibor NAŠA KUĆA Banjička bb, Užice ĆATOVIĆA MLINI Morinj, Boka Kotorska, Crna Gora ZIGANTE Livade, Hrvatska STEAK & WINE Bulevar oslobođenja 73, Beograd

WELLNESS I SPORTSKI CENTRI SQUASHLAND Kneza Višeslava 27, Beograd CITY WELLNESS Kraljice Natalije 38-40, Beograd

WINE STYLE MALA ŠKOLA VINA

Vinske etikete (7)

Italija

Appellation Chablis Controlee, Cru Bourgeois, Chianti Classico Riserva, Apelation Champagne Controle, Ribera del Duero Gran Reserva, Appellation d’Origine Sancerre… samo su neke od odrednica koje se mogu naći na etiketama vinskih boca. Etikete predstavljaju svojevrsnu ličnu kartu vina i sadrže brojne podatke o vinu, a kako se pravila od zemlje do zemlje razlikuju, u ovom serijalu ćemo pojasniti načine tumačenja etiketa.

Upoznavanje sa čitanjem etiketa italijanskih vina započinjemo sa regijom Piemonte

Piemonte DOCG

Tekst: Predrag Gavrilović, head sommelier na brodovima kompanija Silver Sea i Disney Cruise Line

Živopisan, slavan vinski region na severu Italije, po mnogo čemu karakterističan a najviše po raznolikosti sorti od kojih nastaju vina. Mnoge od njih vekovima su već prisutne u Piemontu. Proizvodnja je više orijentisana na crvena vina, koja čine 65% produkcije, dok su bela zastupljena sa 35%. Svakako najpoznatija i najslavnija vina regiona su barolo i barbaresco, iako čine svega 3% proizvodnje u celoj regiji. Biser Piemonta je sorta nebbiolo, od koje nastaju dva pomenuta vina, a brojni pokušaji gajenja ove sorte na različitim lokacijama širom sveta nisu dala ni približno dobre rezultate kakve ima u brdovitim i maglovitim predelima ove regije.

Najviši status po italijanskom sistemu klasifikacije, DOCG, u Piemontu ima 16 oblasti, odnosno vina koja se u njima proizvode. U svakoj od ovih DOCG zona propisan maksimalan prinos u vinogradima je niži za vina sa oznakom vigna, superiore ili riserva, dok je minimalan procenat alkohola veći a period odležavanja duži. Vina sa ovim oznakama po pravilu su kvalitetnija i skuplja, a takođe na etiketama

82

WINE STYLE

WINE STYLE MALA ŠKOLA VINA

može da bude naznačeno i ime vinograda iz kojeg potiče grožđe ukoliko postoji oznaka vigna. U daljem tekstu predstavićemo neke od glavnih odrednica po kojima se data vina klasifikuju, kao i oblasti u kojima nastaju.

Barolo DOCG Oblast Barolo status DOCG ima od 1980. godine i jedna je od najvažnijih u Piemontu. Obuhvata zone Castiglione Falletto, Serralunga d’Alba, Barolo, Monforte d’Alba, Novello, La Morra, Verduno, Grinzane Cavour, Diano d’Alba, Cherasco i Rodi. Vina barolo predstavljaju jedan od najvažnijih i najstarijih brendova italijanskog vinarstva, a proizvode se 100% od sorte nebbiolo. Period obaveznog odležavanja za barolo vina je 38 meseci, od čega 18 meseci u hrastovim bačvama, dok barolo riserva odležava 62 meseca, od čega 18 meseci u hrastovim bačvama. Puštanje u promet barola je 1. januara četvrte godine od godine berbe, a riserve 1. januara šeste godine od godine berbe. U dobrim godinama neke od renomiranih kuća svetu vina podare neka od najunikatnijih crvenih vina, koja je teško uporediti sa bilo kojim drugim vrhunskim vinom zbog specifičnosti same sorte nebbiolo.

Barbaresco DOCG I oblast Barbaresco ima DOCG status od 1980. godine.

Ova vina takođe nastaju 100% od grožđa sorte nebbiolo. Minimum odležavanja za barbaresco je 26 meseci, od kojih 9 u hrastovim bačvama, dok je za riserva 50 meseci, od kojih 9 u hrastovim bačvama. Odrednica geografske subzone može da bude ispisana na etiketi, kao i ime vinograda, uz manje prinose u vinogradima i količinu alkohola za 0,5% veću od minimalne propisane. Barbaresco se na tržištu pojavljuje 1. januara treće godine od godine berbe, a riserva 1. januara pete godine od godine berbe. Sličnih karakteristika kao i barolo, barbaresco vina imaju nešto manju kompleksnost i potencijal starenja, pa su samim tim i jeftinija.

WINE STYLE

83

WINE STYLE MALA ŠKOLA VINA

Barbera d’Asti DOCG DOCG status ima od 2008. godine, a vina nastaju od grožđa sorte barbera minimum 90% i do 10 % ostalih sorti koje se gaje u regionu. Grožđe za ova vina gaji se u provincijama Asti i Alessandria. Kategorija superiore podleže i propisanom minimalnom periodu odležavanja od 12 meseci, od čega 6 meseci u drvenim bačvama.

Prinos po hektaru za kategorije vigna i superiore vigna znatno je niži nego za obične barbere.

Barbera del Monferrato Superiore DOCG Barbera del Monforrte Superiore ima DOCG status od 2008. godine, a zone proizvodnje nalaze se u provinciji Monferato. Minimum sorte barbera je 85%, uz 15% lokalnih sorti. Minimum odležavanja u drvenim bačvama je 6 meseci, a na tržištu se pojavljuje 14 meseci nakon berbe.

Gattinara DOCG Gattinara uživa DOCG status od 1990. godine. Nastaje od sorte nebbiolo minimum 90%, uz učešće još dve lokalne sorte. Propisano vreme odležavanja je 35 meseci, od čega 24 meseca u drvenim bačvama, a za riserva je 47 meseci, od čega 36 u drvenim bačvama.

Dolcetto di Diano d’Alba DOCG Ima status DOCG od 2010. godine. Vina nastaju od lokalne sorte dolcetto, a odležavaju minimum 3 meseca, obična vina, dok ona iz kategorije superiore odležavaju najmanje 10 meseci. U oblasti Diano d’ Alba poseban status ima 77 vinograda južne ekspozicije, čija imena su i naznačena na etiketama i koji nose oznaku sori.

Dolcetto di Ovada Superiore DOCG DOCG status ima od 2008 godine.Vina se proizvode u južnom delu provincije Alessandria, u okolini komune Ovada. Minimalan period odležavanja za obična vina je 12 meseci, za kategoriju superiore vigna je 20 meseci, dok je za kategoriju superiore vigna riserva 24 meseca.

Brachetto d’Acqui DOCG DOCG status ima od 1996. godine. Vina se proizvode u provinciji Alessandria i manjim delom u provinciji Asti, a od lokalne sorte brachetto, koja se najčešće koristi za proizvodnju crvenih slatkih penušavih vina. Minimum alkohola je 5% za polupenušava vina (frizzante) i 6% za penušava vina (spumante) dok je za passito vina, koja nastaju od sušenog grožđa, ovaj procenat 11%.

Minimum odležavanja za passito vina je 9 meseci. WS 84

WINE STYLE