Wine Style no 50

Wine Style Nije za prodaju

Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima

www.winestyle.rs

ISSN 1452-6646

decembar 2014.

broj

50

Enografija

Brunello DI MONTALcINO Moj izbor

Bata spasojević Ekskluzivno

VINSKO PUTOVANJE SVETOM Flash

JELENA GAVRILOVIĆ Putopis

DUBAI

Intervju

MIlena dravić

Wine Style od 2006. godine www.winestyle.rs

Broj 02

Broj 01

Broj 03

Broj 04

Broj 05

Broj 06

Broj 07

Broj 08

Wine Style NIjE zA PrOdAjU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 15 februar 2009.

ENO KUTAK Novo vinarstvo Srbije (IV) SPECIAL WS u Istri: Vodnjan SLAgANjE hrANE I VINA Pečurke AUTOMOBILI Noviteti

INTErVjU

DUŠAN KOVAČEVIĆ

Broj 10

Broj 09

Wine Style NIJE ZA PRODAJU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 17 jun 2009.

SLAGANJE HRANE I VINA Školjke

Broj 11

Broj 14

Broj 13

Broj 12

Wine Style

Wine Style Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 18 avgust 2009.

WINE&FOOD Restoran Zigante

VINSKI TURIZAM Hotel Belica

Broj 15

iSSN 1452-6646

Broj 22 april 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Nije za prodaju

Broj 23 jun 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vInarIja ex-yu

Podrum aleksandrović

pršuta

slaganje hrane I vIna

IZa etIkete

Broj 24 avgust 2010.

Chateau Kamnik, Skoplje

Slaganje vina i hrane rečna riba

pleaSure

Marco caprai

Paste

iSSN 1452-6646

top 50 vinarija ex-yu

SlaGanje Hrane I vIna

toP 50 vInarIja ex-yu

AUTOMOBILI MINI jubilej

iSSN 1452-6646

Zlatan otok - plenković, Hvar

Primeur degustacija u Bordou

EKSKLUZIVNO 150 godina vinarije Louis Jadot

Wine Style

Nije za prodaju

ekskluzIvno

ENO KUTAK Eko-vinogradarstvo

Broj 16

Wine Style

Nije za prodaju

NIJE ZA PRODAJU

Wellness krstarenje

autoMobIlI Honda legend

automoBIlI BmW seria 5

Intervju

INTERVJU

jadranka jovanovIć

DRAGOLJUB LJUBIČIĆ MIĆKO

INTERVJU

MASSIMO SAVIĆ

Broj 17

Broj 18

Wine Style NIje za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 25 / oktobar 2010.

Broj 19

Wine Style iSSN 1452-6646

intervju

nebojša GloGovac

jovan Ćirilov

Broj 21

Broj 22

Broj 23

Broj 24

Wine Style

Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 20

Intervju

Nije za prodaju

Broj 26 / decembar 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vinarija ex-yu

iSSN 1452-6646

Broj 28 / april 2011.

top 50 vinarija ex-yu

podrum radovanović, Krnjevo

Slaganje hrane i vina

Ščurek, Goriška brda

top 50 vinarija ex-yu

Ćuretina

Movia, Goriška brda

BuSineSS cluB

SlaGanje hrane i vina

Dejan racić,

SlaGanje hrane i vina pačetina

novogodišnja trpeza

gen. direktor Delta real estate-a

putopiS

BuSineSS cluB

automoBili

toskana

Božo prelević

noviteti

hoteli

autoMoBili

Crillon le Brave, provansa

audi a7 Sportback

intervju

draGana oGnjenović

intervju

ŽeljKo oBraDoviĆ

intervju

Zoran predin

Broj 25

Broj 26

Broj 27

Broj 28

Broj 29

Broj 30

Broj 31

Broj 32

Broj 33

Broj 34

Broj 35

Broj 36

Broj 37

Broj 38

Broj 39

Broj 40

NIje za Prodaju

ISSN 1452-6646

Broj 46 / maj 2014.

Wine Style NIje za Prodaju

Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima

www.winestyle.rs

ISSN 1452-6646

broj 48

www.winestyle.rs

Wine Style

Wine Style Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima

Broj 45 / februar 2014.

broj 47

ISSN 1452-6646

broj 46

broj 44

www.winestyle.rs

Wine Style

NIje za Prodaju

Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima

Wine Style

Wine Style

Wine Style

Broj 47 / jun 2014.

Wine Style NIje za Prodaju

Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima

Moj izbor

www.winestyle.rs

ISSN 1452-6646

Broj 48 / avgust 2014.

Vinski mitovi

NADA ŠARGIN

Ekskluzivno

SOLAIA

Moj izbor

NADA MACANKOVIĆ

Enografija

ATeLJe VINA šApAT

SupErWInE 2.0

Enografija

UMBRIJA

Moj izbor

TaMara dragIčevIć

Kulinarske destinacije

AlzAs

U poseti

dolIna loarE

Putopis

KUBA

Enografija

VeNeTO

automobili

Vinoskop

HoNda CIvIC Tourer

MERLO

Kulinarske destinacije

BORDO

vinske priče

RiČaRD SmaRT Moj izbor

milEna vaSić enografija

SiCilija

www.winestyle.rs

ISSN 1452-6646

Broj 49 / oktobar 2014.

Enografija

Pulja

Moj izbor

irena Mišović Hoteli

Gran MElIá Colón Eno kutak

BErBa 2014.

Profil vinarije

TEMET

www.winestyle.rs

Intervju

Stefan Milenković

Broj 49

4

WINE STyle

Broj 44

Broj 45

IZraeL

automobili

noviTETi

Broj 46

Intervju

predrag miki manojlović

Intervju

MIlorad čavIć

Broj 47

Intervju

www.winestyle.rs

broj 49

Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima

Broj 43

Kulinarske destinacije

www.winestyle.rs

Wine Style

Wine Style NIje za Prodaju

MATIJA BEĆKOVIĆ

www.winestyle.rs

www.winestyle.rs

Broj 42

Broj 41

Intervju

VLASTIMIR ĐUZA STOJILJKOVIĆ

Broj 48

GET IN ON

Pismo prijateljima Duže od dve decenije proizvodimo vina koja su pokupila najlepše sa ovog našeg podneblja i zato ona i imaju određen, već prepoznatljiv karakter.

I, kao što je svaka godina drugačija, tako i svaka naša berba nosi sa sobom drugačije vrednosti.

Iza nas je, evo, jedna kišna godina; različita u odnosu na nekoliko prethodnih, pred nas vinare postavila je novi izazov.

Spremi da uvek odgovorimo na njega, mi iz Podruma Radovanović odlučili smo da napravimo nešto drugačije.

Sveže, pitko, lagano i blago, KIŠNO VINO je odraz naše rešenosti da i ovoga puta sledimo prirodu i njene darove. Čiste i razigrane voćne arome, sa divnim notama citrusa, zelene jabuke i kruške, protkane nežnim mirisima poljskog cveća, daju KIŠNOM VINU toplinu i čistotu duše.

Dabome, mogao bih o njemu reći još mnogo toga, ali ako bih sve sabrao u jednu reč, onda je KIŠNO VINO – iskreno vino.

Zato se, dragi prijatelji, nadam da ćete to prepoznati i da ćetve u njemu uživati.

Vaš Miodrag Radovanović, Krnjevo, novembar 2014.

Wine Style

Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima SPECIJALIZOVAN ZA UGOSTITELJSTVO

Iz­da­vač

SPE­CI­AL PRESS d.o.o. Be­o­grad Glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik

Alek­san­dar Du­ko­vić Urednik life style rubrika

Vuk Tripković Dizajn

Branko Žužić Fo­to­gra­fi

Vladimir Miloradović, Dalibor Danilović, Miroslav Petrović, Vladimir Antić, Milan Josipović Sa­rad­ni­ci

Ðuro Tošić, Ste­van Raj­ta, Thomas Curtius, Milorad Cilić, Branko Čečen, Perica Gunjić, Tatjana Nježić, Dragana Zdelar, Saša Marinković, Predrag Gavrilović, Martina Velemir, Mirjana Mitrović Advertising manager

Vuk Tripković Office manager

Tatjana Antić Lek­tor

Biljana Branić-Latinović Prepress

Black Box Štam­pa

Ro­to­gra­fi­ka, Su­bo­ti­ca Di­stri­bu­ci­ja

Ro­to­gra­fi­ka i Spe­ci­al Press

Uvodnik Kako nalaže nezvanični protokol, red je da napišemo neku reč o našem malom jubileju – 50. broju magazina Wine Style. Brojke možda i ne izgledaju impresivno, ali osam godina uopšte nije zanemarljiv period u današnjem izdavaštvu i novinarstvu u Srbiji, naročito ako je reč o jednom inovativnom projektu na prostoru bivše Jugoslavije, kakav je bio naš magazin. Ono što je tada izgledalo prilično utopistički, danas je ozbiljna realnost sa, možemo se i pohvaliti, zavidnim ugledom i kredibilitetom.

Iza nas je, osim 50 izdanja magazina, i šest Wine Style salona vina u Beogradu, knjiga Top 50 vinarija ex-YU koja je takođe bila pionirski poduhvat, a uskoro će se pojaviti i drugo izdanje; dva SuperWine festivala u Porto Montenegru, jedan Sunday Wine Market, brojne degustacije, kursevi, gostovanja na prestižnim manifestacijama po Evropi…

Rasli smo zajedno sa tržištem i drago nam je da smo svedoci fantastičnog porasta popularnosti vina, a još više jer smo sigurni da imamo udela u toj ekspanziji. Naravno da našeg razvoja ne bi ni bilo da nismo imali podršku onih koji su razumeli potrebu za postojanjem jednog ovakvog magazina i ovom prilikom im se zahvaljujemo na saradnji.

Adre­sa re­dak­ci­je

Dositejeva 13, Be­o­grad Tel/fax: 011/ 40 59 253 www.winestyle.rs redakcija@winestyle.rs marketing@winestyle.rs Di­na­mi­ka iz­lažen­ja

dvo­me­sečna

Ako ste nas dosad čitali trudićemo se da to radite i dalje, a ako niste, možda je pravo vreme da počnete. Bili smo i bićemo servis za promociju i popularizaciju kvalitetnih vina, ali i nekih drugih lepih stvari koji su deo životnog stila, dostojanstvenog pre svega, koji vino profiliše. Informisanje, edukacija, zabava, malo intelektualne gimnastike, umetnosti, kulture i estetike - to su postulati na kojima postojimo ovih osam, a nadamo se i još mnogo narednih godina.

Mnogo sreće i zdravlja, a za ostalo se pobrinite sami u novoj 2015. godini. Uživajte u praznicima!

Na­slov­na stra­na

Fo­to: Milan Josipović Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima Iz­da­vač ne od­go­va­ra za sa­držaj ob­jav­lje­nih ogla­sa Časopis se ne distribuira licima mlađim od 18 godina i namenjen je isključivo profesionalcima u HoReCa sektoru, između ostalih i proizvođačima i distributerima duvanskih proizvoda.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 64 Wine style : specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima/ glavni i odgovorni urednik Aleksandar Duković. God. 1 , br. 2 (2006) - . - Beograd (Petrogradska 10) : Special press , 2006 (Subotica : Rotografika) . - 30 cm Dvomesečno ISSN 1452-6646 = Wine Style COBISS . SR - ID 134481932

Aleksandar Dukovi} Glavni i odgovorni urednik novinar i nosilac diplome Advanced Course Wines&Spirits International WSET programa na Austrijskoj vinskoj akademiji

50 broj

sadrŽaj

broj

50

» 24

Enografija Brunello di Montalcino jedan je od vinskih dragulja Italije, a sa ovim vrhunskim toskanskim vinima upoznaje nas u svojoj stalnoj rubrici somelijer Đuro Tošić.

» 32

Ekskluzivno Trojica nosilaca titule Master of Wine vodila su degustaciju petnaest vina iz raznih delova sveta. Bilo je to jedinstveno veče u austrijskom gradu Eisenstadtu, kojem je prisustvovala i ekipa magazina Wine Style.

» 36

Moj izbor Jedan od naših najpoznatijih modnih dizajnera Bata Spasojević priča za magazin Wine Style o svojim omiljenim vinima, hrani i mestima za izlazak.

sadrŽaj

50 broj

broj

50

» 48

Intervju U duhu ovog malog jubileja, glavni intervju posvećen je jednoj izuzetnoj ženi – Mileni Dravić. Posebna u svakom smislu te reči, ikona domaće kulture pričala je za Wine Style o svom odrastanju, karijeri i, naravno, vinu.

» 62

Kulinarske degustacije Lagana, raznovrsna i krajnje jednostavna za pripremu, kuhinja Toskane jedna je od najpopularnijih na svetskoj gastronomskoj mapi, a kuvar Saša Marinković prpremio je nekoliko unikatnih jela ove regije.

» 70

Putopis Fascinantan, grandiozan, jedinstven – Dubai ne očarava svojim bogatim istorijskim nasleđem, ali zato ima mnogo drugih aduta koji ga svrstavaju u red modernih urbanih čuda.

www.vinarijaaleksandrovic.rs

50 broj

sadrŽaj

broj

50

» 78

Flash Mlada glumica Jelena Gavrilović javnosti pokazuje brojne talente – glumačke, muzičke, imitatorske, a za magazin Wine Style pričala je o nekim laganim i zabavnim temama.

» 82

Hotel St. Moritz podjednako je atraktivna destinacija i leti i zimi, a hotel Kulm idealan je izbor za smeštaj u ovom čuvenom mondenskom mestašcu u Švajcarskoj.

» 90

Mala škola vina U ovom broju somelijer Predrag Gavrilović objašnjava značenja pojmova na etiketama boca šampanjaca. Specifična klasifikacija i mnogo termina koji označavaju posebne vrste ovih vina, čine etikete na šampanjcima prilično komplikovanim.

wine style info

GRAPE DEGUSTACIJE Po već ustaljenoj tradiciji kombinovanja atmosfere wine-partija i ozbiljnih, standardnih degustacija, wine&coffe bar Grape u Dositejevoj ulici u Beogradu organizovao je u proteklom periodu nekoliko promocija vina.

Vinarija Jokić iz Dalmacije vina: Pošip, Chardonnay, Muškat žuti i Cuvee

Vinarija Tikveš iz Makedonije vina: Bela voda, Barovo i Domaine Lepovo

Vinarija Radgonske penine iz Slovenije vina: Srebrna penina, Zlatna penina i Hugo

WS

Kišno vino Vinarija Podrum Radovanović iz Krnjeva predstavila je zanimljiv novitet, Kišno vino. Ova kupaža sorti šardone i rajnski rizling je mlado vino, intentizvnih aroma sa izraženim notama citrusa, zelene jabuke i kruške, koje su protkane nežnim tonovima poljskog cveća. Na ukusu lagano, sveže i pitko, živih kiselina, sa svega 11,5 % alkohola. Idealno kao aperitiv, ali i uz blage sireve i paste sa laganim belim sosovima.

Temperatura serviranja od 8–10 stepeni C. Etiketu za ovo vino ilustrovao je najpoznatiji srpski karikaturista Predrag Koraksić Corax.

Prosečna maloprodajna cena: 750 dinara.

16

WINE STyle

wine style info

Kardaš limited 2011 Vinarija Aleksić iz Vranja predstavila je svoje novo vino - Kardaš limited 2011. Reč je o vinu od sorte kaberne sovinjon, kompleksnog mirisa, punog ukusa i čvrstih tanina, a koje je odležavalo u burićima od srpskog hrasta. Ima potencijal za duže odležavanje, ali je i sada spremno za konzumiranje, uz prethodno dekantiranje.Takođe, ovo vino ima drugačiju etiketu u odnosu na sve dosadašnje iz vinarije Aleksić.

WS

Merlot 2013 – Atelje vina Šapat Novi Merlot 2013 obeležio je jesen u vinariji Atelje vina Šapat i već je dobio svoje prvo zvanično priznanje.

Na ukusu mek i pitak, doneo je novo raspoloženje i uveo sve goste u atmosferu pomalo zaboravljenih, ali važnih zadovoljstava. Subotom, tokom četiri vikenda, počevši od 22. novembra, priređivani su nesvakidašnji doživljaji sa raznovrsnim muzičkim i književnim programima, u kojima su gosti restorana mogli da slušaju i kupuju stare ploče, upoznaju se sa antikvarnim knjigama i stripovima i nabave primerke koje možda odavno traže, kao i da uživaju u gostovanju Beogradske filharmonije. Ova ideja osmišljena je sa laganom notom nostalgije i sa željom da se na ovom mestu uživa u odličnom vinu i izuzetnoj hrani, ali i bogatstvu prirode, miru i lepoti. Kao posebna praznična nadogradnja, pripremljena su specijalna poklon-pakovanja za sve koji žele da svoje važne poslovne partnere ili prijatelje obraduju kvalitetnim vinima u reprezentativnom pakovanju.

18

WINE STyle

wine style info

Sajam vina BeoWine Fair biće organizovan šesti put zaredom na Beogradskom sajmu, i to od 19. do 22. februara 2015. godine. Ovu značajnu manifestaciju Beogradski sajam organizuje u saradnji sa Udruženjem vinara i vinogradara Srbije – VIVIS i Privrednim društvom Srpsko vino. BeoWine Fair na jednom mestu okuplja i promoviše najuglednije domaće i regionalne proizvođače vina, kao i distributere, a biće organizovane i degustacije i kulturno-zabavni program.

Zaštitni znak manifestacije je i BeoWine challenge cup, na kojem međunarodni žiri proglašava najbolja vina u različitim kategorijama. Ovaj Sajam organizuje se istovremeno sa Sajmom turizma, pa će posetioci moći da pronađu i bogatu ponudu vinskog turizma. Kao i svake godine, poseban deo biće posvećen i opremi za vinarstvo i vinogradarstvo, a u okviru stručnog pratećeg programa, kroz predavanja, konferencije i prezentacije obrađivaće se brojne interesantne teme. Poslednjih nekoliko godina ideja Beogradskog sajma jeste da se upotpuni i gastronomska ponuda, tako da će biti organizovane i prezentacije sireva, suhomesnatih proizvoda i ostalih specijaliteta.

WS Sredinom novembra organizovana je poseta ambasadora SAD i Norveške, kao i princeze Jelisavete Karađorđević vinariji Rajković iz Župe. Uz tradicionalna srpska jela služena su i vina ove vinarije: Sofia rose, Sofia tamjanika, Prince rskavac i 33.

WS Vinarija Mačkov podrum obeležila je, osmu godinu zaredom, Dan mladog vina, koji se proslavlja na svim meridijanima. Mlado vino slavi se trećeg četvrtka u novembru, a na Fruškoj gori slavljenik je Svatovac – mlado vino od grožđa sorte portugizer. Kako tradicija nalaže, Mačkov podrum je i ove godine dobio Viteza mladog Portugizera.

WINE STyle

21

wine style info

Vintage Wine Bar

Foto: Vladimir Antić

Krajem decembra u Lominoj ulici br. 41, na samo nekoliko koraka od već čuvene „sestrinske” vinoteke Chianti, otvoren je vajn bar Vintage. Sva vina u ponudi obližnje vinoteke, ukupno pedeset pet njih, u ponudi su i u Vintage vajn baru. Ono što je najvažnije, sva vina mogu da se degustiraju na čašu, zahvaljujući dispenzerima za vino kompanije Enomatic iz Toscane, vodećeg proizvođača dispenzera u svetu. U ovom vinskom baru koriste se modeli Elite sa 8 pozicija. Jedna od najvećih prednosti ovih uređaja jeste i sistem kartica, koji gostima omogućava da tokom večeri, u manjim ili većim dozama, isprobaju veliki broj različitih vina.

Sistem funkcioniše jednostavno – uplati se odgovarajući iznos na karticu, onda se kartica ubaci u jedan od enomata i biraju se doza i etiketa vina. Boce se čuvaju u vitrinama za vino firme Bacchus, kod kojih svaka polica ima zadatu željenu temperaturu. Vinsku kartu Vintage vajn bara krasi odličan izbor vina, uglavnom iz Italije, Španije, Portugalije, a koja dolaze iz nekih od čuvenih podruma: Valduero, Barbi, Cesari ... Vinoteka je uređena u tradicionalnom stilu, ali sa nekoliko interesantnih detalja koji se poigravaju sa klasičnim formama, a preovlađuju puno drvo, koža i drugi prirodni materijali.

Za ljubitelje vina postoji mogućnost da postanu članovi Vintage wine kluba, kojim se stiče pravo na prisustvo degustacijama, prezentacijama i promocijama vina koje će u njemu biti organizovane.

Radno vreme: radnim danom od 12 - 23h (subotom i nedeljom do 24h) Adresa: Lomina 41, Beograd Tel. +381 11 2644 148 E-mail: dan.company@sbb.rs Web: www.dan-company.com

WS

Vina Belje, jedna od najvećih vinarija u regionu bivše Jugoslavije, predstavila se beogradskoj publici na promociji tokom koje su gosti imali priliku da uživaju u kvalitetnim vinima ove vinske kuće iz Slavonije, a koja su predstavili njeni enolozi i sommelieri.

22

WINE STyle

wine style enografija

Brunello di Montalcino

Foto: arhiva Caparzo

Ako lutate po brdima Toskane, navigator poludi, suton se spušta a vi ne znate kuda ali vam je čudnovato lepo i neponovljivo i jednostavno ne želite da ubrzo pronađete željenu lokaciju – znajte da ste na pravom mestu. Autentičnost i na neki način odsečenost od ostatka sveta, daju poseban šarm i dušu draguljima Toskane - tim malim pitoresknim selima uglavljenim u brda. A baš takvih ima mnogo u okolini gradića Montalćino, domu čuvenog vina brunello di Montalcino

24

WINE STyle

wine style enografija

Piše: Đuro Tošić, sommelier

P

otraga za malim hotelom, u stvari malom farmom sa oznakom „agroturizmo“ se prilično odužila i zagazili smo do duboko u noć lutajući po selima Montalćina tražeći makar neku oznaku koja bi nas dovela na pravi put. Ni povremeni telefonski razgovori sa mladim vlasnikom hotela na mešavini italijansko-engleskog jezika, kako već biva u Italiji, nisu bili od velike pomoći. Verovatno je jedan od razloga kašnjenja i lutanja po mraku bio i zakasneli ručak, degustacija u Maremmi i igra sa tamošnjim predivnim vinima... Ali vredelo je!

Montalćino, slikovito malo srednjovekovno mesto sa mnogo šarma skoro da nas je opčinilo već na prvi pogled. Taj mali grad, koji je do pre četrdeset godina bio na putu izumiranja, od malog prašnjavog mesta bez svetle budućnosti pretvorio se u gradić sa preko milion posetilaca godišnje i to sve zahvaljujući velikom vinu brunello di Montalcino. U stvari, mogao bih i da kažem da je baš taj deo Toskane oko Montalćina, kako se inače zove i cela ta mala regija, verovatno najpribližniji onoj slici koju imamo u glavi kad zamišljamo romantične predele Toskane.

WINE STyle

25

Foto: arhiva Caparzo

wine style enografija

Montalćino je dom jednog od najpoznatijih i najvećih vina Toskane, brunela di Montalćina ili komete iz Montalćina, kako ga ponekad nazivaju vinski eksperti.

Naziv brunello mogao bi se prevesti sa lokalnog dijalekta kao „lepi tamni“, a ovo vino zajedno sa supertoskancima spada u grupu vina sa najdužim životnim vekom i, nažalost, među najskupljim je toskanskim, pa i italijanskim vinima.

Regija Montalćino nalazi se južno od Firence, na sat vremena vožnje južno od Chianti Clasicco regije. Zahvaljujući geografskom položaju i toplijoj klimi, vina su punijeg tela i raskošnija od kjantija. Kako se proizvodi od grožđa sorte sanđoveze, baš ta toplija klima omogućava vinarima sigurnost da će njihov sanđoveze dostići punu zrelost i time dati vina sa mnogo finijim aromama i velikom kompleksnošću. Ove pogodnosti omogućile su ovdašnjim vinarima da još od samih početaka brunelo proizvode kao sortno vino, 100 odsto od sanđovezea, za razliku od svojih komšija koje su u svoj kjanti i vino nobile di Montepulćano dodavale druge sorte, upravo u cilju dobijanja veće kompleksnosti i aromatike.

Iako pominjem sanđoveze, moramo znati da se ne radi o istom klonu ove sorte kao kod kjantija, već da je u pitanju klon sanđoveze groso, ili kako ga lokalci zovu, brunelo (u XIX veku ime brunelo se i nije koristilo za vino, već upravo samo za ovaj klon sanđovezea). U suštini, kao prva zvanična berba brunela može da se navede 1863. godina, kada je predstavljeno novo vino vinara Ferruccija Biondi-Santi. Nakon uspeha Bjondi-Santija sve veći broj vinogradara okreće se proizvodnji ovog dugovečnog vina, te se danas procenjuje da ima preko 200 proizvođača brunela, tačnije 230. Uspeh i veličina brunela su naravno donele i probleme i nesuglasice među akterima ove uspešne priče. Naime, sađeno je mnogo novih vinograda, a pritom nisu svi baš ispunjavali idealne uslove po pitanju ekspozicije i sastava tla, što je naravno ljutilo vlasnike najboljih parcela i vrhunskog teroara.

26

WINE STyle

wine style enografija

Klimatske pogodnosti omogućile su ovdašnjim vinarima da još od samih početaka brunelo proizvode kao sortno vino, 100 odsto od sanđovezea, za razliku od svojih komšija koje su u svoj kjanti i vino nobile di Montepulćano dodavale druge sorte, upravo u cilju dobijanja veće kompleksnosti i aromatike.

Svoju punu slavu brunelo stiče tek nakon Drugog svetskog rata.

Prema nekim podacima, jedini proizvođač u to vreme bio je pomenuti Bjondi-Santi, koji je imao tek nekoliko objavljenih berbi - 1888, 1891, 1925, 1945. Do početka šezdesetih godina pojavljuje se jedanaest proizvođača, koji se polako priključuju novom trendu. Već tada brunelo počinje da stiče svoju slavi i pravi danas već veliko ime, koje je potvrdu dobilo dobijanjem DOCG statusa u julu 1980. godine, zajedno sa barolom. Zanimljivo je i da se konzorcijum proizvođača brunela (Conzorcio di Brunello di Montalcino) smatra jedinim konzorcijumom u kojem su članovi svi vinari iz regije. Poslednji se priključio upravo začetnik Bjondi Santi i to 2004. godine.

Većina najboljih vinograda nalazi se na oko 500 metara nadmorske visine. Vina sa tih vinograda su prefinjena, sa malo višim kiselinama i velikom kompleksnošću, dok su vina sa nižih i toplijih vinograda zaokruženija i punija. Ove razlike najbolje mogu da se primete u godinama koje su ispod proseka, kada je veliki izazov da se napravi dobar brunelo. Kod ovog vina je aspekt godine i dobre berbe od izuzetnog značaja i ne bi trebalo donositi preuranjeni sud o nekom brunelu na osnovu jedne berbe ili nekoliko probanih vina. Priča je ovde mnogo kompleksnija i brunelo traži mnogo vašeg vremena i posvećenosti.

Foto: arhiva Caparzo

Brunelo ima DOCG status i po zakonu mora da odležava duže od većine italijanskih vina, cele četiri godine, od čega dve moraju da budu u hrastovom buretu, a dve u boci. Ovo važi za običan brunelo, dok je kod rezerve taj period odležavanja malo duži i iznosi pet godina, od čega trideset meseci u hrastovini. U suštini, pravilo je da običan brunelo može da se stavi u promet i na police u vinotekama u januaru pete godine nakon berbe, a rezerva mora da sačeka šestu godinu da bismo mogli da je otvorimo.

Kada se pominje hrastova burad, a u vezi sa brunelom, radi se o velikim hrastovim buradima od slavonskog hrasta mada se moderniji vinari u

WINE STyle

27

wine style enografija

Najveća imena u svetu brunelo di Montalćina su Biondi Santi, Barbi, Castelgiocondo, Col d'Orcia, Il Poggione, Caparzo, kao i čuveni Gaja i Antinori, a od novih kuća najpoznatije su Casanova di Neri, Corte Pavone, Nardi, Donatella Cinelli Colombini, Fuligni, Poggio Antico.

želji da skrate vreme boravka u buretu sve više priklanjaju malim francuskim baricima. Te dve struje su godinama suprostavljene i skoro da se radi o tihom ratu između dva pristupa brunelu. Što se tiče drugih zakonskih zahteva, vinogradi moraju da budu zasađeni sa dobrom ekspozicijom, a da ne prelaze 600 metara nadmorske visine, što je važno da bi se postigla potpuna zrelost grožđa.

Trenutno je oko 2.100 hektara vinograda pod brunelom, sa ukupnom godišnjom proizvodnjom od blizu devet miliona boca, od čega se preko 65 odsto izvozi.

Neke od najboljih godina u skorije vreme su 1997, koja je i berba veka, a može se reći i da je te godine brunelo bio verovatno među najboljim vinima sveta. U novije vreme dobre berbe su 2010, 2007, 2006, 2004...

Najveća imena u svetu brunelo di Montalćina su Biondi Santi, Barbi, Castelgiocondo, Col d'Orcia, Il Poggione, Caparzo, kao i čuveni Gaja i Antinori, a od novih kuća najpoznatije su Casanova di Neri, Corte Pavone, Nardi, Donatella Cinelli Colombini, Fuligni, Poggio Antico.

Ne može se reći da na srpskom tržištu nedostaju velika imena i da nema dobrih brunela. Od Biondi–Santija, Barbija, Banfija, Il Poggionea, Altesina, Caparza, preko novih imena poput Casanova di Neri do poznatih familija Gaja i Antinori... Cene se kreću od 4.000 dinara naviše u maloprodaji, a kod brunela je gornja granica nekada jako visoka. Ipak, znajte da ova vina mogu da daju maksimum za uloženi novac.

I za kraj, ne mogu a da ne pomenem skandal koji se desio početkom 2008. godine kada su Suckling i Ziliani objavili da je u toku istraga nad nekolicinom proizvođača koji su koristili druge sorte osim sanđovezea u cilju povećanja količina i svog profita. Cela priča je dobila ozbiljniju dimenziju nakon objave specijalizovanog časopisa da je preko 20 firmi pod prismotrom i istragom zbog ubacivanja drugih sorti u brunelo i da je preko milion boca uključeno u skandal. WS

28

WINE STyle

WINE STyle

29

wine style degustacije

degustacije Tim ma­ga­zi­na Wi­ne Style ura­dio je blind ta­sting (de­gu­sta­ci­ja na­sle­po) tri vina brunelo di Montalćino, ko­ja su me­đu naj­proda­va­ni­ji­m u do­ma­ćim re­sto­ra­ni­ma

Stevan Rajta

Aleksandar Duković

30

WINE STyle

Miša Cilić

Đuro Tošić

wine style degustacije

Pian delle Vigne 2009 proizvođač: Antinori sorta: sangiovese oblast: Montalcino procenat alkohola: 14% cena: 4.600 dinara Intenzivne rubin boje sa garnet odsjajem i svetlonarandžastim obodom, srednje pokretljivo. Tipično sortno na mirisu, vrlo kompleksno, sa notama crnog bobičastog voća, crne trešnje, višnje, čokolade, duvana, vanile i hrastovine, a u pozadini se naziru blage začinske i cvetne note. Na ukusu elegantno, lepo izbalansirano, zaokruženo, sa lepim voćnim tonovima sličnim kao i na ukusu. Pitko vino, zrelih i jakih tanina. Završnica je voćnog karaktera, duga i intenzivna.

Ocena:

Brunello di Montalcino 2008 proizvođač: Caparzo sorta: sangiovese oblast: Montalcino procenat alkohola: 13,5% cena: 4.100 dinara Intenzivne rubin boje sa garnet odsjajem, srednje pokretljivo. Tipičnog sortnog mirisa, sa izraženim notama zrelog, pečenog crnog voća, višnje, začina, kafe, čokolade, kedrovine i hrastovine. Ukus je srednje intenzivan, takođe sa prepoznatljivim sortnim aromama. Srednje telo, sa nešto izraženijim kiselinama i zelenkastijim taninima. Završnica je voćnog karaktera, pitka.

Ocena:

proizvođač: Tenuta il Poggione sorta: sangiovese oblast: Montalcino procenat alkohola: 14,5% cena: 4.500 dinara Intenzivne tamnorubin boje sa svetlim bordo obodom, srednje pokretljivo.

Zreo miris, intenezivan, tipično sortnog karaktera, sa naglašenim notama začina, karamelizovanog crnog bobičastog voća, kafe, čokolade i hrastovine, kao i zemljanim aromama. Na ukusno dominiraju voćne note, robusno je, nešto izraženijih kiselina, sa dosta tanina koji su svilenkaste strukture.

Prijatna i postojana završnica je voćnog karaktera.

Ocena:

WINE STyle

31

Navedene su prosečne maloprodajne cene

Brunello di Montalcino 2006

Foto: arhiva Austrian Wine Academy

wine style ekskluzivno

Vinsko putovanje svetom Pišu: Aleksandar Duković, Đuro Tošić

Pod sloganom Trip around the world of wine, tri austrijska nosioca titule Master of Wine vodila su degustaciju odabranih vina iz celog sveta na tematskoj večeri organizovanoj u austrijskom gradu Eisenstadt. Oko dve stotine gostiju, među kojima i ekipa magazina Wine Style, imalo je priliku da u bajkovitom ambijentu dvorca Esterhazy palace degustira vina iz nekih čuvenih ali i onih skoro anonimih regiona – na opšte iznenađenje, bilo je tu vina koja bez problema mogu da dobiju oznaku premium, a dolaze, recimo, iz Holandije 32

WINE STyle

E

isenstadt, simpatičan autentični gradić u istočnoj Austriji ne vrvi baš od turista tokom godine. Međutim, sredinom novembra bilo je prilično teško pronaći hotelski smeštaj. Razlog – veliki tejsting vina iz celog sveta u izboru tri Master of Winea: Josefa Schullera, Romana Horvata i Andreasa Wickhoffa.

Fascinantni dvorac Esterhazy palace, naročito impresivna unutrašnjost ovog zdanja, već su najavljivali prilično glamurozan događaj, a taj predosećaj ubrzo se pokazao i više nego tačnim.

Raskošna sala dvorca bila je ispunjena do poslednjeg mesta - Francuzi, Nemci, Austrijanci, Holanđani, Česi, Mađari… raznog sveta je bilo. Proizvođači vina, distributeri, somelijeri,

wine style ekskluzivno

novinari, svi su sa ogromnom znatiželjom pratili degustaciju već od prvog trenutka.

Besprekorna organizacija omogućila je da se tejsting odvija neometano, bez ijednog suvišnog trenutka ili greške. Nakon što bi svako vino bilo posluženo, gostima je bilo ostavljeno pet minuta vremena da se analizira i da se zapišu utisci, a zatim bi publika bila zamoljena da kaže nešto o vinu. Svi su se složili, a demonstratori to i potvrdili svojom analizom, da je reč o visokokvalitetnom vinu. Sledila je licitacija s poreklom vina: “Šampanj”, “Loara”, “Kava”, “Proseko”, ređale su se opcije, ali niko nije mogao ni da pretpostavi da se radi o penušavom vinu iz Holandije. Pritom, cena ovog vina je oko trideset evra po boci, što je vrlo ozbiljna cena za jedan penušavac izvan Šampanje.

Ovaj redosled događaja se ponavljao tokom večeri - tejsting, licitiranje sa poreklom, sortom, godištem vina, a onda uglavnom veliko iznenađenje. Petnaest degustiranih vina bilo je podeljeno u šest grupa, a letelo se preko celog sveta – od Bordoa do Margaret Rivera u Australiji, od Korzike do Kalifornije, od Mađarske do Šampanje… Bilo je mnogo vina vrednih pamćenja, ali šampion večeri bio je jedan austrijski rizling iz 1999. godine - za to godište neverovatno svež, živih kiselina, izuzetno kompleksnog mirisa i savršeno izbalansiranog ukusa. Jedno od onih vina koja se dugo pamte.

Najveće iznenađenje večeri bilo je ostavljeno za kraj – bio je to jedan pino noar iz Kine koji je potvrdio teoriju da proizvesti dobro, korektno vino više nije privilegija samo onih poznatih vinskih regija. To je sada globalni fenomen.

Nakon degustacije usledila je svečana večera, tokom koje su, uz pet jela specijalno pripremljenih za ovu priliku, služena neka od najboljih austrijskih vina. Sa kim god da smo razgovarali, čuli smo utiske slične našima – najpre nevericu u vezi sa poreklom nekih vina i njihovim kvalitetom, a takođe i u vezi sa samom organizacijom i kompletnim događajem.

34

WINE STyle

Dan kasnije, u obližnjem gradiću Rust organizovan je Master class na temu Tokaj, na kojem je svoja vina predstavio Istvan Szepsy, osamnaesta generacija vajnmejkera i današnji vlasnik vinarije Szent Tamas iz mesta Mad, u oblasti Tokaj u Mađarskoj. Uz video-prezentaciju, tokom dva sata vrlo detaljno su objašnjene karakteristike samog podneblja, kao i sorte furmint koja je i zaštitni znak regiona Tokaj, a onda i vina ove vinarije. Predstavljen je komletan portfolio, u formi tejstinga – prvo klasična vina od sorte furmint, koja su više nego koretkna. Ali, sve je dobilo drugu dimenziju kada je na red došla grupa slatkih vina, zbog kojih je Tokaj inače toliko poznat i cenjen u celom svetu: prvo Szamorodni, a zatim Aszu 6 puttonyos. Ova desertna vina impresionirala su svojom izraženom aromatikom, kompleksnošću i savršenim balansom slasti i svežine.

Vrhunac degustacije bila je Esszencia ove kuće iz 2013. godine, još nezavršeno vino koje će, kad se pojavi, vredeti stotinu evra za bocu od pola litra. WS

Foto: Đorđina Ćirić

wine style moj izbor

36

WINE STyle

wine style moj izbor

Bata Spasojević

Piše: Irena Eklemović

modni dizajner Modni dizajner Slobodan Bata Spasojević svojim radom tokom poslednjih godina izdvojio se kao pravi virtuoz na domaćoj modnoj sceni, što je i potvrdio poslednjom uspešnom revijom na beogradskom Fashion Weeku. Dobitnik mnogobrojnih priznanja, među kojima posebno izdvaja nagradu na International Miami Fashion Week-u, i to za Internacionalnu zvezdu u usponu. Ova godina protekla je u znaku petnaestogodišnjice njegovog rada, otvorio je prolećni Fashion Week, zatvorio jesenji, predstavio se na Serbian Fashion Weeku i radio za mnoge domaće brendove. Na proleće priprema novu kolekciju za reviju u Parizu Poznat po tome što pomera granice u modi, takođe i kulinarstvo doživljava kao umetnost: „Spoj starog i novog je moja inspiracija, a pošto je kulinarstvo za mene umetnost, slično doživljavam i hranu.

Podjednako uživam u tradicionalnim jelima, sarmi i palačinkama sa domaćim džemom od kajsije, kao i u škarpini u belom vinu i oradi negde na obali mora“, kaže za Wine Style naš poznati modni dizajner Bata Spasojević.

VINO

hrana

izlazak

Najviše volim da pijem bela vina u društvu prijatelja. Volim specifične note, uživam u voćnim i cvetnim mirisima vina. Sviđa mi se i to mnoštvo boja i prelamanje svetlosti u velikoj kristalnoj čaši. Kad pijem vino volim da mi sva čula budu uključena. Pošto sam vizuelan tip, podjednako uživam u dizajnu boce sa upečatljivom etiketom kao i u ambijentu, koji mora da bude ispunjen toplinom, umetničkim slikama, antikvitetima. Što se tiče vinskih događaja izdvojio bih fantastičan festival Super Wine, koji sam posetio ove godine u Porto Montenegru. Ostavio je snažan utisak na mene, zbog fantastične organizacije, divnih gostiju i prijatelja sa kojima smo se družili do kasno u noć oko bazena; uživali smo u odličnim vinima vinarije Zvonko Bogdan i nekim italijanskim - Arnaldo Caprai, Antinori…

Zbog prirode posla koji nema radno vreme ne kuvam, ali jako vodim računa o načinu ishrane. U Beogradu uživam u dobrim restoranima sa vrhunskom uslugom i dobro serviranom hranom; važno mi je da jela budu ukusna ali i lepa na oko. Moj prvi izbor su restoran Jerry na Dedinju i Supermarket koncept store. Pošto mnogo putujem, jer praktikujem da posle svake revije priuštim sebi neko putovanje, welness ili spa-odmor, često sam u prilici da probam neke stvari kojih ovde nema. Sa svojih putovanja kao veliki gastro užitak izdvojio bih kobasice od divljeg vepra i jelena u hotelu Olimia u Sloveniji, mediteransku salatu sa hobotnicama i sipu na buzaru šefa kuhinje restorana Sunset u hotelu Grand Hotel St. Bernardin, kao i sladoled pripremljen od laškog piva.

Ja sam od onih koji misle da je dobar provod stvar dobrog duštva. Beograd je grad koji živi 24 sata dnevno i nudi bogat izbor dobrih restorana, klubova i kafeterija.

Primećujem da se u poslednje vreme otvorio veliki broj vinskih barova, što znači da se okrećemo kultu uživanja u dobrim vinima. Volim da sa svojim poslovnim partnerima posao zaključim uz dobro vino. Moje omiljeno mesto u tom smislu je wine bar Grape u Dositejevoj ulici, u kome moji prijatelji Aleksandar i Vuk organizuju vinske večeri.

Tada uživamo u vrhunskom izboru vina, recimo, nedavno smo probali Belu vodu vinarije Tikveš, Euforiju podruma Aleksandrović, nekoliko vina vinarije Movia iz Goriških Brda.

Bio je tu i moj omiljeni šampanjac G.H.MUMM. Probao sam i jedno novo vino Hugo, penušavac sa zovom, koji mi se jako dopao. WS WINE STyle

37

wine style info

Tašna umesto porekla Svet vina raznovrsniji je nego ikad pre, pa brendovi, regije i druge oznake na etiketama sve češće postaju glavne smernice potrošačima u tom, samo naizgled, konfuznom svetu izbora. Ali, ono što je odlučujući kriterijum savremenog potrošača za kupovinu veoma se razlikuje od grupe do grupe, odnosno, vrste potrošača, kao i od zemlje do zemlje

Tekst i foto: Tho­mas Cur­ti­us, član akademije Wine & Spirit Education Trust

J

edan od novijih primera koji vrlo dobro ilustruje tezu iznetu u podnaslovu ovog teksta jeste jedan događaj koji se nedavno desio u Kini (inače, u vinskom svetu sve više stvari dešava se u Kini u poslednje vreme).

Dakle, restoran Duck de Chine nalazi se u ekskluzivnom Chaoyang Districtu i smatra se jednim od najboljih mesta u Pekingu. Teške luksuzne limuzine čekaju ispred vrata, tamni egzotični enterijeri sijaju unutra. Kuhinja je poznata po svojim fantastičnim kreacijama patke. Jedan mladi par, sedeći za susednim stolom od našeg, pokazuje trijadu kineske nove elite bogatih i mladih: Brioni i Chanel na telu, Rolex na ruci 38

WINE STyle

i crveni burgundac u čaši. Pustili smo da naš Riesling Auslese probaju uz patku. Zadivljeni su ukusom, ali i razočarani zato što rizling nije iz Burgundije. Konačno, burgundac je upravo najnovija visoka moda u trendi restoranima u Pekingu.

To pokazuje, bar u ovom delu sveta, da je poreklo i dalje presudan prilikom kupovine vina. Oznake, kao što su Bordo i Burgundija u Kini znače kvalitet, poverenje i status - što je posebno važno za „poklon–kulturu“ koja je inače vrlo razvijena u ovoj zemlji. Premijum vina su pokloni za sve prilike, a posebno za kinesku Novu godinu ili Lunarni festival u jesen - kada se realizuje

skoro šezdeset odsto godišnje prodaje vina. Prestiž i nabavna cena poklona su pokazatelj poštovanja prema onome koji prima poklon.

Ovo je i jedan od razloga zašto je ova zemlja sada broj jedan uvoznik bordoških vina. Međutim, fokus na oznaku geografskog porekla nije samo fenomen proizvođača iz Evrope. Recimo, kalifornijska regija Napa Veli je sa ozvaničavanjem i naglašavanjem oznake zaštićenog porekla jasno pokazala na kineskom tržištu da su premijum proizvođači iz Novog sveta takođe prepoznali značaj oznaka geografskog porekla za marketing. Prema studiji Univerziteta u Kaliforniji boca sa oznakom Napa Valley na američkom tržištu u proseku košta više od dva puta skuplje nego vino sa jednostavnom oznakom porekla California.

Korak dalje, više cene dobijaju vina iz određenih okruga u okviru doline - obična Napa Valley vina koštaju u proseku oko 30 američkih dolara po boci, dok su ona iz okruga Oakville i Howell Mountain najskuplje iz Napa Valley, sa prosečnom cenom od oko 45 dolara po boci. Čak i na tradicionalnim tržištima oznake porekla Šampanja, Burgundija ili naziv apelacija u Bordou - odavno su postali brendovi. Međutim, ovde je drugačije, stvar je malo kompleksnija jer potrošač razlikuje i dublje unutar regiona. Tako su pojedinačni šatoi na ovim tržištima postali brendovi. Uspon nepoznatih „garažnih vina“ iz Bordoa, kao što je Le Pin, do luksuznih brendova pokazao je u osamdesetim, devedesetim godinama da je takođe značaj brenda za potrošače porastao preko realne klasifikacije. Na primer, u prvoj godini njihove berbe Le Pin je mogao da se kupi za jedanaest evra u vinotekama u Parizu, ovih dana mora da se plati u trgovini do devet stotina evra, pa i više. Impresivnije od ovoga teško da može da se pokaže vrednost brenda. Ovo pokazuje koliko potrošači vrednuju takav brend.

Samo poreklo, međutim, nije više sve što je potrebno, jer tržište vina danas ima potpuno drugačiju strukturu nego u drugoj polovini prošlog veka. Ranije je vino

wine style info

bilo uglavnom deo kulture i tradicije u nekoj zemlji, takođe se tretiralo i kao luksuzno piće za bogate i osnovna hrana za siromašne, ali zaštićena oznaka porekla pomogla je određenim proizvođačima da se izdvoje od konkurencije i da nametnu više cene. Prve oznake zaštićenog geografskog porekla pojavile su se u XVIII veku – dobila su ih vina iz oblasti Tokaji u Mađarskoj, Kjanti u Italiji i Douro u Portugalu, a tek 1930. godine ova praksa počinje da se sprovodi i u Francuskoj.

Danas je vino sveprisutno - od top-restorana do benzinskih pumpi. Vino nije više samo piće već i način života, i to onaj finiji, u pravom smislu te reči life style. Dalje, različiti slojevi potrošača imaju različite prioritete u pogledu marke, sorti i imena. Recimo, analiza britanskog instituta za istraživanje tržišta Wineintelligence dokazuje da je poreklo za većinu potrošača daleko manje važno od sorte grožđa, brenda, pakovanja ili preporuke koju su dobili od prijatelja.

Sortna vina, odnosno vina koja su nazvana po sorti grožđa, u trendu su još otkada su sedamdesetih godina započela svoj trijumfalni marš iz Novog sveta. Ali, pod uslovom da imaju jasan profil. Brzi rast sovinjon blana prijemčivog ukusa sa Novog Zelanda u devedesetim godinama, ili recimo moskata iz SAD-a, sa godišnjim stopama rasta od preko dvadeset procenata, pokazuju potrebu savremenog potrošača za jasnim slikama ukusa i jedinstvenom identifikacijom. Ovde postoji opasnost za proizvođače da su sortna vina zamenljiva, odnosno da drugi mogu lako da ih kopiraju. Zato se mnogi oslanjaju na jake brendove, kako bi obezbedili prodaju. I to rade sa uspehom - na primer, Blossom Hill, kao najuspešniji brend u britanskim supermarketima nudi se sa daleko manjim popustima nego recimo, šampanjac. Najnoviji primer pametne izgradnje brenda jeste Vernissage – vino nastalo od sorti šardone i vionje, namenjeno je posebno ženama, a prodaje se u paketu koji je dizajniran kao torba.

40

WINE STyle

Globalni brendovi donose sa sobom tu prednost da je moguće da se dobije sirovina (grožđe) širom sveta.

Razvoj nekada regionalnih brendova, kao što je Blue Nun, koji se od jednog lokalnog proizvoda iz doline Rajne razvio u svetskog igrača, primer je globalnog širenja brenda. U portfoliju Blue Nun vina australijski širaz čini više od četrdeset odsto prodaje.

Oznake porekla su često vrlo komplikovane i za potrošače su veoma zbunjujuće, pa je pitanje kakav to efekat ima - naročito ako se broj naziva u oznaci povećava, kao što je to čest slučaj u Italiji. Među stotinama već postojećih oznaka, u skorije vreme pojavile su se još neke. Na primer, da li potrošaču pri izboru zaista pomaže oznaka Castel del Monte Bombino Nero Rosato DOCG? Verovatno ne. Ovakve nazive još preferiraju samo tradicionalni kupci, posebno u rasponu premium vina iz određenih apelacija. Međutim, ovo je samo vrlo mali segment, koji čini tek oko pet procenata svih kupaca koji kupuju u prodavnicama. Delimično se ovo odnosi i na tradicionalne kupce na masovnom tržištu. Recimo, tako je studija Gil i Sanchez pokazala da španska vina iz oblasti Rioja i Ribera del Duero kupci ciljano biraju u supermarketima.

Ovo ima dalekosežne posledice za proizvođače i distributere. Zato oni više nego ikad moraju da se zapitaju da li je njihova dugoročna marketinška strategija prava.

Da li istaći oznaku porekla, jer postoji rizik da može da bude zbunjujuća za potrošače? Ili se opredeliti za jasno brendiranje - koje se takođe može graditi na oznakama porekla (primer Šampanje) i fokusirati se na jedinstvenost? Ili dati prednost sorti vina i tako postići veliki uspeh sa potrošačima u vrlo kratkom roku? Čak iako postoji opasnost da te imitatori kopiraju? Jedna stvar je jasna u svemu ovome: srednji put između tašne i porekla ne postoji. WS

Adresar vinoteka Beograd

BALTASAR VINOTEKA Bulevar Zorana Đinđića 45v, 011/ 31 16 357

WINE SHOP ARENA Bulevar Zorana Đinđića 45g, 011/ 65 57 382

VINA SRBIJE Bulevar Mihajla Pupina 10g, lok. 26, 064/ 14 14 592

GRAPE Dositejeva 13, 011/ 26 26 267

DOBRO VINO Sterijina 15, 011/ 27 62 381

WONDERLAND Svetog Save 25, 011/ 38 30 455

RIZNICA VINA Ruzveltova 48, 011/ 30 89 266

HEDONIST Kralja Milana 3, 011/ 32 28 041

VINODOM Bulevar Mihajla Pupina 10a, lok. 21, 011/ 31 18 747

COMPANIA DE VINOS Kalenićeva 3, 011/ 24 49 407; 24 36 038

BARBARESCO Nebojšina 8, 011/ 38 63 888

VINOGRAD Makedonska 24, 011/ 32 24 047

SIRO'VINA Tadeuša Košćuška 20, 011/ 32 82 397

ENOTEKA PREMIER Strahinjića bana 13a, 011/ 29 10 381

Vinska kuća Burgundac Kirovljeva 25, 011/ 35 45 794, 064/ 82 38 609

SRPSKA KUĆA VINA Braničevska 1, 011/ 38 36 965

VINO BAR&SHOP Jovana Rajića 5e, 011/ 28 32 392

VINO I TAKO TO Njegoševa 40, 011/ 30 87 700

Bistro du Vin Njegoševa 52, 011/ 24 44 452

ENOTEKA ROYAL Karađorđeva 3, 011/ 30 33 024 MAISON DE VINS Požarevačka 13, 011/ 34 42 422

Novi Sad

FINO VINO Kralja Petra 91, 011/ 26 21 669

DULKA Vojvode Bojovića 9, 021/ 57 17 11

VINOTEKA CHIANTI Lomina 41, 011/ 26 44 148

VINO I TAKO TO Maksima Gorkog 17a, 021/ 66 23 090

Podrum Wineart Ičkova 29, 011/ 30 59 499

BOUQUET WINE HOUSE Dunavska 25, 021/ 52 80 20

VINE & PLEASURE Bulevar oslobođenja 117, 063/ 84 06 395 WINE STORY Bulevar Mihajla Pupina 10z, 011/ 31 16 231 PRŠUT I VINO Vlajkovićeva 11, 063/ 11 49 950

Sremski Karlovci WINE&SHOP ĐURĐIĆ Trg Branka Radičevića 7, 021/ 49 42 43, 063/ 51 77 59

MALA TOSKANA Kraljevića Marka 5, 011/ 21 82 200

Bačka Palanka

SRPSKA KUĆA VINA 2 Antifašističke borbe 15, 011/ 21 37 474; 069/ 21 37 475

BOLJI DANI Kralja Petra I 21, 021/ 21 00 057

PAMPOUR BAR Ugao Njegoševe i Prote Mateje, 062/ 293 103; 011/ 30 85 569 PAMPOUR BAR 2 Cara Nikolaja II 56, 062/ 30 26 42 PODRUM WINEART Ugao Jevremove i Višnjićeve, 011/ 26 25 237 La Bottiglia Nede Spasojević 7, Bežanijska kosa, 011/ 22 88 048 AROMATICA & PLEASURE Đure Jakšića 7, 011/ 21 86 510

42

WINE STyle

KRAGUJEVAC WINE & WINE Kralja Aleksandra I Karađorđevića 160, 034/ 36 73 27

SUBOTICA Vinarija Zvonko Bogdan Matije Korvina 12, 024/ 55 32 42

wine style predstavljanje

Ste­van Raj­ta Naj­bol­ji srpski somme­lier. No­si­lac mno­gih di­plo­ma pre­stižnih evrop­skih i svet­skih ško­la za somm­e­li­e­re. Pr­vi je naš somme­lier ko­ji je učestvo­vao na Pr­ven­stvu Evro­pe, i to dva pu­ta. Du­go­go­dišnje is­ku­stvo ste­kao je ra­deći po broj­nim eks­klu­ziv­nim bro­do­vi­ma, ho­te­li­ma i re­sto­ra­ni­ma u zem­lji i ino­stran­stvu, kao i za mno­ge vin­ske kuće svet­skog re­no­mea

U ovom broju somme­lier Stevan Rajta za čitaoce magazina Wine Style predstavlja pet vina: Maison Louis Latour – Louis Latour Grand Ardeche Vinarija Aleksić – Amanet Podrumi manastira Trvdoš – Tvrdoš Atelje vina Šapat – Merlot Vinarija Jokić – Cuvee Dalmatia

Naziv vina: Louis Latour Grand Ardeche Berba: 2012 Sorta: Chardonnay Oblast: Chablis, Burgundija Proizvo\ač: Maison Louis Latour Sadržaj alkohola: 13,5%

Maison Louis Latour, čuvena vinska kompanija, osnovana je davne 1797. godine. Danas je još uvek u porodičnom vlasništvu i to sedme generacije ove familije. Jedni su od prvih koji su izgradili vinariju u Francuskoj, a danas imaju ekskluzivna imanja u Burgundiji sa vinogradima visoke kategorizacije. Njihovo veliko znanje i iskustvo je pretočeno u vina koja se odlikuju visokim kvalitetom i koja odražavaju karakter podneblja.

Vino ima bledožutu boju sa svetlim tonovima na obodu, odlične je bistrine i refleksije u čaši. U bogatom mirisu ističu se prijatne arome vanile i badema, dok se nota meda skriva u pozadini hrastovih nagoveštaja. Na ukusu vrlo prijatno, punog tela, harmonično i sveže.

Završnica je intenzivna i postojana, sa dosta svežine koja je u lepom balansu sa aromama badema i vanile. Služiti ga uz ribu, školjke, punijim i kremastijim pastama, prasećim i jagnjećim pečenjem.

Temperatura serviranja: od 10 do 12 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 1.600 dinara

44

WINE STyle

wine style predstavljanje

Naziv vina: Amanet Berba: 2011 Sorta: Vranac Oblast: Vranje, Srbija Proizvo\ač: Vinarija Aleksić Sadržaj alkohola: 15%

Ova mlada vinarija nalazi se u Vranju, ali krasi je duh Dalmacije, odakle vlasnice vode poreklo. Osnovana je 2006. godine i vode je tri sestre, pa se može reći da je ovo jedina ženska vinarija na našim prostorima.

Kapacitet je oko 300.000 litara, a trenutna proizvodnja oko 150.000 litara. Na 14 hektara vinograda gaje se domaće sorte: smederevka, tamjanika, crnogorski vranac i internacionalne sorte - sovinjon blan, šardone i kaberne sovinjon.

Vino ima svetlopurpurnu boju sa crvenkastim odsjajem. Na nosu je kompleksno i aromatično, sa izraženim voćnim karakterom u kojem dominiraju note šumskog bobičastog voća, dok su u pozadini prisutni fini herbalni i tonovi hrastovine. Suptilnog i punog ukusa, u kojem je izražen voćni karakter i prijatna svežina. Tanini su mekani i zreli, a daljim sazrevanjem dobiće još više mekoće. Završnica je duga, puna i postojana, sa lepim izrazom svežine i voćnosti. Služiti ga sa grilovanim i dimljenim crvenim mesom, kao i starijim sirevima snažnijih ukusa.

Temperatura serviranja: od 16 do 18 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 1.080 dinara

Naziv vina: Tvrdoš Berba: 2010 Sorta: Vranac Oblast: Trebinjsko vinogorje, Republika Srpska Proizvo\ač: Podrumi manastira Trvdoš Sadržaj alkohola: 14%

Manastir Tvrdoš nalazi se nedaleko od Trebinja u Republici Srpskoj i podignut je na temeljima male crkve koja datira iz IV veka. Pre desetak godina monasi su preuzeli brigu nad vinovom lozom u Trebinjskom polju, gde su se nalazili stari zasadi vranca na površini od 70 hektara i podigli su nove zasade od 60 hektara u Popovom polju. Manastir ima dva vinska podruma – stari, koji je sagrađen u XV veku, i novi koji ima najsavremeniju tehnološku opremu za proizvodnju visokokvalitetnog vina.

Vino ima intenzivnu crvenu boju sa svetlorubin odsjajem. Na mirisu su izražene arome crvenog šumskog bobičastog voća koje su lepo ukomponovane sa blagim notama prepečenoga tosta. Na nepcima je puno i sočno, sa izraženim voćnim karakterom u kojem se ističu note bobičastog voća. Somotasti tanini su u lepom skladu sa svežinom kiselina u ovom harmoničnom vinu. Sama završnica je vibrantna, živahna i oplemenjena notama zrele trešnje. Služiti ga sa crvenim mesima, pečenim i dimljenim jelima, gulašima, suvim sirevima.

Temperatura serviranja: od 16 do 18 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 1.200 dinara

WINE STyle

45

wine style predstavljanje

Naziv vina: Merlot Berba: 2013 Sorta: Merlot Oblast: Fruškogorsko vinogorje, Srbija Proizvo\ač: Atelje vina Šapat Sadržaj alkohola: 13,5%

Mlada vinarija Atelje vina Šapat nalazi se u blizini Novog Slankamena, smeštena između Fruške gore i Dunava. Sama vinarija i vinogradi projektovani su prema najsavremenijim standardima; proizvodni deo opremljen je inovativnom enološkom tehnologijom, a vina odležavaju u buradima od francuskog hrasta u velikom i lepo uređenom podrumu. U sklopu vinarije nalazi se i hotel sa luksuzno uređenim restoranom iz kojeg se prostire pogled na vinograde, a celokupan ambijent podseća na umetnički atelje, tako da je vinarija prilično atraktivna i u smislu vinskog turizma.

Vino ima intenzivnu rubin boju sa prozirnim odsjajem na obodu. Na mirisu prisutne prijatne blage arome crnog šumskog bobičastog voća, naročito borovnice, kao i metvice i hrastovine. Na nepcima dominiraju voćni karakter i svežina, koji su zaokruženi tonovima hrastovine i prijatnom taninskom strukturom. Gipko i savitljivo vino, ali sa blagom oštrinom alkohola jer je još uvek mlado; ona će s vremenom omekšati i doprineće još boljoj harmonizaciji. Završnica je voćna, veoma sveža i elegantna. Služiti ga uz jela sa roštilja, paste sa punijim sosovima na bazi mesa, jelima od teletine, plavom ribom i polumasnim sirevima.

Temperatura serviranja: od 15 do 17 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 1.200 dinara

Naziv vina: Cuvee Dalmatia Berba: 2012 Sorta: 50% cabernet, 25% syrah, 25% merlot Oblast: Benkovačko vinogorje, Hrvatska Proizvo\ač: Vinarija Jokić Sadržaj alkohola: 13,5%

Gospodin Dušan Jokić odlučio je pre nekoliko godina da u svom rodnom mestu Lišane Tinske kod Benkovca obnovi stare vinograde i da podigne ozbiljnu vinariju. Koristeći sve prednosti zemljišta i klime u ovom delu Dalmacije, odlučio je da započne proizvodnju organskih vina. Sva vina ove vinarije imaju na bocama oznaku eko, što je garancija da je zaista reč o vinima koja su proizvedena po evropskim ekološkim standardima.

Vino ima intenzivnu purpurnu boju sa crvenkastim odsajem na obodu, odlične je bistrine i pokretljivosti u čaši. Kompleksnog voćnog mirisa, sa dominacijom nota zrelog crnog bobičastog voća i crne trešnje, koje su u skladu sa aromama slatkog korena, crne čokolade, stidljivim herbalnim i začinskim tonovima. Miris je zaokružen notom hrastovine. Na nepcima je puno, ekstraktivno i kompleksno, sa izraženim voćnim karakterom i lepim balansom zrelih tanina i svežine. Završnica je voćna i veoma postojana.

Ima potencijal za dalje sazrevanje i odležavanje. Služiti ga sa biftekom, ramstekom, ti-bon stekom, mesom divljači i punijim odležalim sirevima.

Temperatura serviranja: od 18 do 20 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 1.570 dinara

46

WINE STyle

wine style intervju

Foto: Milan Josipović

Milena Dravić

48

WINE STyle

wine style intervju

Dama viteškog srca Uz niz najprestižnijih nagrada ponela je i epitet Glumice XX veka, a kada se o njoj govori gotovo uvek se, osim maestralnog dara i raskošnog opusa, ističu i njene lične, ljudske osobine. Dostojanstvena i odmerena, topla i prijemčiva… takva je Milena Dravić otkada je znamo. Ikona jugoslovenskog filma, bila je i ostala glumica i žena sa kvalitetom više

R

ođena je u beogradskoj porodici na Dorćolu, a bilo joj je svega pet godina kada je zakoračila u svet baleta i nepunih devetnaest kad se obrela u sazvežđu kinematografije ulogom u filmu Vrata ostaju otvorena Františeka Čapa.

Zablistala je, zabeležiće mediji i filmski znalci već posle tog prvog pojavljivanja, a sa svojom šestom ulogom, u filmu Prekobrojna iz 1962. postala je najmlađi laureat prestižne Zlatne arene. Uslediće i niz drugih velikih priznanja, među kojima i nagrade na festivalima u Veneciji i Kanu, gde je 1980. ulogom u filmu Poseban tretman dobila Zlatnu palmu; do danas je ostala jedini glumac/glumica sa ovih prostora koji je osvojio Kansku nagradu. Od prvog pojavljivanja do danas, na malim i velikim ekranima, kao i u pozorištu, iz uloge u ulogu isijavaće i isijavaju, svaki put neponovljivo, njen ogroman dar i blistavost.

Piše: Tatjana Nježić

Milena Dravić, mnogi autoriteti u tome se slažu, brilijant je ovdašnje kulture. Zanimljivo, sve to biva nekako neadekvatno pribeleženo. „Milena Dravić je, nema sumnje, jedinstvena. Po mnogo čemu - neponovljiva. Interesantno koliko je, srazmerno gledano, malo relevantnih tekstova o njoj“, rekao je direktor Kinoteke Radoslav Zelenović.

WINE STyle

49

wine style intervju

Kada se o njoj govori, gotovo uvek se ističe njena neverovatna posvećenost svakom zadatku, svakoj ulozi.

Posvećenost koja, ako treba, pobija i prirodne zakone.

Govoreći o Mileni Dravić, Puriša Ðorđević je, između ostalog, pomenuo kako je tokom jednog snimanja usred scene nešto jako eksplodiralo: „Međutim, ona nije dozvolila da joj se na licu prepozna uplašenost, zastrašenost… Ne, nije bilo ni drhtaja, ni prirodnog impulsa koji sam od sebe u takvim trenucima izbija. Ona je održala izraz kakav je scena zahtevala! Samo koji trenutak kasnije pomogli smo joj da obriše garež, da sredi raščupanu kosu… A u tom trenutku, neverovatno, nijednu grimasu nije napravila.“ Prema rečima Jagoša Markovića, sa svojim ogromnim darom Milena Dravić je vrhunska umetnost glumačke igre, i više od igre. „Celog života bez stalnog angažmana, bez klana, bez partije, bez bilo koga ili bilo čega da joj čuva leđa. Sama, sa Draganom koji je od istih vrednosti stvoren. Čestita, velika i svoja, traje ovoliko decenija! To je pravi podvig, i ljudski i umetnički!“ Razgovor sa Milenom Dravić za jubilarni 50. broj magazina Wine Style rađen je jednog nedavnog popodneva, a gde bi drugo, nego u impozantnom zdanju nove zgrade Jugoslovenske kinoteke. Praznično raspoloženje širilo se ulicama Beograda, a govoreći o svom odnosu prema Novoj godini rekla je: „Volim da se obeleži; nekad manjom, nekad većom jelkom. Čestitke! I danas ih pišem najbližima, najdražima. Volim i da ih dobijem.

Obradujem se, zaista.“ WS: U godini koju ispraćamo, navršilo se pedest pet godina od Vaše prve uloge. Kakva razmišljanja, osećanja pobuđuje taj jubilej? Niste ga obeležili?

Nisam obeležavala jubileje, ni četiri decenije, ni pet…

Međutim, ove godine dogodilo se nešto neobično. Na Festivalu mediteranskog i evropskog filma u Trebinju uručena mi je letos nagrada Zlatni platan za dopirinos evropskoj kinematografiji i tom prilikom posvećena je pažnja i ovom mom jubileju. Između ostalog i uz apostrofiranje činjenice da je film Vrata ostaju otvorena sniman i na lokacijama u Trebinju. Inače, rađen je u produkciji Bosna filma, a sniman je i u Sarajevu.

Nisam razmišljala o nekom javnom obeležavanju tog mog jubileja ali jesam poželela da se nađem u Sarajevu, da odem u jedan restorančić nedaleko od negdašnje zgrade Bosna filma, u ulici koja se još uvek zove Maršala Tita, i da sama u sebi i sa sobom obeležim taj jubilej.

WS: I?

I onda se iznenada dogodilo da je ekipa serije Lud, zbunjen, normalan pozvala Aljošu Vučkovića i mene da bu50

WINE STyle

demo gosti u dve epizode, mislim da su novogodišnje. To je odlična ekipa na čelu sa Mustafom Nadarevićem, ranije sam radila s njima desetak epizoda. Dakle, dođem u Sarajevo, krenemo da radimo punom parom i kad se snimanje već privodilo kraju, dođe Emir Hadžihafizbegović i pozove Aljošu i mene u restoran na večeru. Kaže, biće tu njegova porodica, još neki ljudi iz ekipe serije, prijatelji. Stižemo u restoran, nevelik i vrlo lep sa odličnim ribljim specijalitetima. U jednom uglu omanje, očigledno vrlo prijatno i raspoloženo zasebno društvo. I tako, teče divno veče, razgovor, pred nama ukusna večera, kad odjednom Emir poče da kucka escajgom o čašu. Sve se zaustavi, utiša se i onaj drugi sto. Poče on da govori i kaže: „Moja porodica, ja, svi ovde, čestitamo Mileni pedeset pet godina od prve premijere!“ Ljudi počeše da ustaju, aplaudiraju, muzika svira tuš, čestitke na sve strane… Tako je, eto, samo nekoliko ulica dalje od Bosna filma Emir Hadžihafizbegović obeležio moj jubilej.

Eto, nisam to mogla ni sanjati. A bilo mi je, bilo mi je toliko drago. Nešto kasnije iste večeri stigla je torta boje zlata, u obliku Venecijanskog lava, jedne od najvažnijih svetskih nagrada, koju je i on letos dobio.

WS: Kad Vam neko kaže da ste glumica veka, živa legenda... kakav je Vaš odnos prema tome?

Ne doživljavam sebe tako i mislim da sa tim stvarima treba biti vrlo oprezan. To često biva jako opasno. Lično, uvek sam imala vrstu zazora u odnosu na to da li mi ljudi iskreno, s uverenjem, govore da sam nešto dobro uradila. Zamislite kad čovek radi stvari koje nisu u redu, a svi mu se iz ovih ili onih razloga dive i tapšu ga, pa im on poveruje, između ostalog i zato što mu godi.

To nije dobro ni za njega, ni za one oko njega, čak ni za one koji ga hvale. Može biti vrlo opasno. Prema sebi treba biti kritičan. Nikada se nisam uznosila, ni danas.

WS: A šta Vas je vodilo kroz život?

Ogromna posvećenost poslu, svemu što radim, ljubav prema ljudima, radost u takozvanim malim stvarima.

Toliko divnih filmova, predstava sa velikim i značajnim ljudima sam radila i uradila. Mnogo učila, naučila.

Učim i danas. Ovaj posao ne prestaje da se uči. S tim što sada, vidim, odnos prema poslu biva sve površniji, retko kome je stalo i do smisla i do kvaliteta. Ali praznici su, nije vreme za teške teme.

WS: Da zanemarimo praznik na trenutak, koja je od teških tema aktuelna za Vas?

Recimo, činjenica da je kinematografija kao pojam izostala iz Zakona o kulturi, pozorište je podvedeno pod ne znam šta. O čemu se radi? Za ime sveta, da li je moguće!? Žao mi je ove naše zemlje, žao mi je mladih generacija. Ne znam da li će u dogledno vreme moći da

wine style intervju

WINE STyle

51

wine style intervju

dožive tu širinu koju smo mi imali, taj entuzijazam. Bilo je problema i tada, i političkih, ozbiljnih, ali kultura je bila velika, a ispostavilo se i najznačajnija investicija države. Beograd je bio metropola, grad iz koga se ne odlazi. Kakvi filmovi, pozorišne predstave, izložbe, muzički i književni događaji… Kakvi stvaraoci su bili kockice od kojih je nizan mozaik našeg identiteta. Dragan i ja smo, nije nikakva nepoznanica, mogli da gradimo karijere u inostranstvu. Nismo otišli, i nismo u tome usamljeni, jer, kažem, Beograd je bio grad koji se ne napušta, Beograd je bio grad u koji se dolazi.

WS: Danas u beogradskom Zvezdara teatru igrate u predstavi Lari Tompson, tragedija jedne mladosti, koja se posle više od petnaest godina i dalje gleda na „kartu više“, a Vi još uvek plenite neverovatnom energijom.

Ta predstava se igra osamnaest godina, i, gde god da smo s njom gostovali publika ju je izvrsno primila. Ulogu Belog godinama je igrao Bora Todorović koji, na veliku, veliku žalost, više nije među nama. No, u ulogu Belog, još ranije, uskočio je Gagi Jovanović koji je boji svojim valerima, predstavi daje drugačiji kvalitet. Ali u Lariju Tomsonu... u „glavnoj ulozi“ je bio i ostao briljantan tekst Duška Kovačevića. Duhovita i gorka, slojevita i duboka priča o prividno živim ljudima. I ne samo o tome, aktuelna je bila kad je nastala, danas takođe. Ostaće i kao simbol ovog vremena za buduće generacije, za one koji su danas deca.

WS: Šta je obeležilo Vaše detinjstvo, odrastanje na Dorćolu?

Bilo je to vreme velikog siromaštva, ali nas roditelji nisu učili da to shvatamo kao bedu. Moji roditelji, i ne samo oni, zapravo svi odrasli koje pamtim iz svog detinjstva su se međusobno mnogo družili i taj period je u mom sećanju ostao upamćen po tome koliko su se ljudi između sebe voleli i poštovali.

WS: Nije li Vaše detinjstvo, između ostalog, obeleženo i čuvenim filmom Jedan dan života?

Bioskop i filmovi uopšte bili su nešto veoma važno, nešto čemu se poklanjala ogromna pažnja, izvor velikog ispunjenja. Sećam se, otišao tata da gleda Jedan dan života i vrati se kući pomalo mokre košulje. Dok je on priznao da ga je film i rasplakao – to je trajalo.

Mnogo, mnogo godina kasnije bila sam u Meksiko Sitiju. Izađem na trg, a tamo muzičari. Sviraju. Oko njih mnoštvo ljudi. Odzvanjaju melodije, razdragani ljudi žamore… Probijem se do muzičara, čaščavajući ih pobudim njihovo čuđenje, i naručim Jedan dan života!

Prolamala se pesma, orio se trg… Za tatu, za mene, za sve nas koji smo tih davnih godina hodajući dorćolskim ulicama pevali o Mama-Huaniti.

52

WINE STyle

WS: Prekobrojna je šesti film u Vašoj karijeri, za njega ste dobili čuvenu pulsku Arenu?

Pre Prekobrojne zvao me čuveni Kreša Golik, jedan od najboljih asistenata, da dođem na probno snimanje za film Ðuzepea de Santisa Cesta duga godinu dana.

Sećam se, putovala sam sa ocem na probno snimanje u Zagreb. Tamo nas je bilo mnogo, bilo je uzbudljivo.

Nisam dobila ulogu u filmu Cesta duga godinu dana jer sam bila premlada, ali taj moj snimak je ostao. Kreša ga je kasnije pokazao Branku Baueru, koji je odmah odreagovao. I danas, na neki poseban način imam sentimentalan odnos prema filmu Prekobrojna.

WS: Zašto?

Ima mnogo razloga. Između ostalog, gradsko sam dete, nikad nisam bila na radnim akcijama. Mnogo sam brinula da li ću na pravi način umeti da odigram lik devojčurka iz okoline Užica. Bila je to i moja prva uloga sa Ljubišom Samardžićem Smokijem. Nas dvoje smo izvrsno funkcionisali kao akcijaški par, kasnije smo snimili nekoliko zajedničkih, takođe uspešnih filmova.

WS: U Vašoj bogatoj karijeri bilo je naravno i dogodovština, a jedan od duhovitijih detalja desio se tokom snimanja filma Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji.

Danas to zbilja deluje smešno, ali onda nije bilo. Imala sam jednu scenu gde su me obesili o jednu lepu, visoku kapiju. Vezali su me ispod ruku i obesili. Scena je snimana iz parka preko puta. I, kad je snimanje završeno, spakovaše se i odoše. A ja ostadoh da visim, već sam bila počela da plavim. Naiđe neki čovek, gleda me u čudu. Zabezeknut. Pita me, onako sav zbunjen, šta radite. Ja pokazah rukom u pravcu u kom su svi otišli i nekako jedva promrljah: „Filmska ekipa, kažite im da neko dođe da me spase“. Dotrčaše ubrzo, spustiše me, jedva dođoh do vazduha. Bila sam pomodrela, imala sam posle komplikacije jer su mi kapilari popucali.

Bata Čengić je uopšte bio jedan zahtevan reditelj i sve drugo što sam radila s njim podrazumevalo je vrlo teške scene. Često opasne. Ali, sve to ide u rok službe.

WS: Za Vašu ulogu doktorke Vere u partizanskom filmu Sutjeska, kasnije proglašenim i za spektakl, Ranko Munitić je, između ostalog, napisao i da je „ekranski dragulj“.

Ne znam koliko je poznato da je lik doktorke Vere, koji sam igrala u Sutjesci, nastao po uzoru na suprugu Vladimira Dedijera, istaknutog učesnika NOB-a, akademika, istoričara, publiciste. Bila sam, iskreno, potpuno iznenađena Dedijerovim pismom u kojem mi je komplimentirao, zahvalio se na tome kako sam odigrala Veru.

wine style intervju

O vinu…

Volite li vino?

Volim. Ne razumem se mnogo, nisam neki poznavalac, ali volim lepa vina.

Pijete li ga?

Retko. Već neko vreme alkohol, pa i vino su za mene „zabranjeni“, iako nikad nisam bila naročito sklona piću.

Kada sebi dopustite čašu dobrog vina?

Leti, uz more, uz ribu…

Kog vina?

Roze, najrađe. Ponekad crveno.

Da li je vino nekada ili ikada imalo bitnu ulogu u Vašem životu?

Kako da ne, i to na poseban način. Moja majka je iz Vršca, a to je vinogradarski kraj. Ona potiče baš iz porodice vinogradara, tako da od detinstva tu postoji neka tajna veza. Vino je, dakle, imalo važnu ulogu u mom poreklu.

Inače, meni je ta uloga bila oduzeta zbog nekih mojih izjava u javnosti i gestova, za to vreme navodno jeretičkih.

Ali, nakon nekih neuspelih pokušaja, ispostavilo se da to ipak treba ja da odigram. No, to je posebna priča.

WS: Partizanski film je snažno obeležio Vašu karijeru?

Učestvovala sam u tim velikim, teškim projektima, gde si po godinu dana bio van kuće. Uslovi su bili vrlo teški. Recimo, snimanje Kozare. Kada smo otišli na Mrakovicu živelo se po kućama, kod meštana, odnosno kod domaćina, seljaka. Često u vrlo, vrlo skromnim uslovima. Ustajalo se u tri, četiri ujutro i odlazilo na set. Zaista je bilo naporno, dešavalo se i da si životno ugrožen. Prelaziš ledenu Jablanicu, Zetu, Trebišnicu…

Ne znam koje sve reke nisam pregazila, pa te ponese voda, pa kasnije stojiš i čekaš u mokrom kostimu…

Kada smo radili Uzavreli grad Veljka Bulajića bila je ciča zima. Bile su situacije da ti je toliko hladno da uopšte ne možeš da govoriš tekst, ukoči se lice, inje ti se uhvati po obrvama, po kosi… Dešavalo se, sad već više ne znam u kom filmu, da su padale po nama zapaljene grede.

WINE STyle

53

wine style intervju

Razboljevali smo se, često od upale pluća. Ali se radilo.

Svojski! Iz današnje perspektive to deluje nestvarno.

WS: Film Bitka na Neretvi radili ste, između ostalog, sa Ričardom Bartonom, a kao dete ste mu pisali. Sećate li se velikog prijema posle premijere? Tamo je bio i Tito.

Kakav je inače bio Vaš odnos sa političarima?

U vreme mog detinjstva nije bilo neobično da deca pišu velikim holivudskim zvezdama, ali interesantno je da mi je odgovorio i poslao autogram. Čak i da je to radio neki njegov agent, svejedno - ja sam dobila odgovor. Što se tiče prijema bio je na visokom nivou, ali bivali su takvi i za neke druge filmove. Što se mene tiče nisam drugovala sa političarima. Razume se, bio je čitav niz situacija kada su oni dolazili na projekcije, premijere, kada su priređivani kokteli, ali moje se zapravo završavalo sa završetkom rada. Vraćala bih se potom svojoj kući i svojoj privatnosti. Nije me zanimalo ni ko je u partiji, ni ko šta radi… tek kasnije sam neke stvari saznavala, a možda bolje i da nisam.

WS: Nasuprot partizanskim filmovima, Vašu karijeru snažno je obojio i autorski film tog vremena, legendarna epoha Crnog talasa. Ranko Munitić piše da ste kroz ceo period autorskog filma „bili ne samo glavna glumica i zvezda nego i sasvim osoben, nezamenljiv zaštitni znak čitavog tog bogatog, višeslojnog i zdravo individualizovanog talasa“.

U to doba postojao je Kino-klub Beograd, mesto na kom su ponikli tako sjajni reditelji kakvi su Makavejev, Rakonjac, Pavlović, Lazić, Đorđević… „Crni talas“, koji je ušao u sve relevantne svetske antologije, bio je avangarda u svakom smislu - i kada je reč o filmovima koji su snimljeni i kada govorimo o rediteljima koji su ih stvorili. Bio je i više od samog filmskog stvaralaštva, i mogao bi da se posmatra i kao najangažovaniji „odgovor“ na tadašnje društvo, na socijalni ambijent. Moje poznanstvo sa Makom, Babcem, Purišom, Žikom i Kokanom Rakonjcem potiče iz pomenutog Kino-kluba.

Veoma su mi se dopadale njihove ideje, bili su superiorni i kao reditelji i kao ličnosti… A to je proizilazilo iz njihovog velikog talenta i iz ogromnog obrazovanja i filmskog znanja. Iz te grupe reditelja najviše filmova sam uradila sa Purišom, a Jutro i Devojka doneli su mi prestižne svetske nagrade.

WS: Svetsku slavu imao je i film koji ste radili sa Dušanom Makavejevim WR - Misterija organizma?

Dok smo ga radili nisam bila svesna da će biti antologijski. Mislim da možda niko iz ekipe nije u potpunosti sagledao kako snažnu kritičku konotaciju 54

WINE STyle

film ima, niti nivo njegovog umetničkog dometa.

Odmah po završetku montiranja film je doživeo komplikacije i ubrzo je zabranjen. Dvadeset godina kod nas je bio u bunkeru, a u svetu je imao izuzetan prijem. Jedna od ključnih odlika tog filma je implikacija diktature.

WS: Vratimo se tzv. živim ulogama. Za svoju naslovnu ulogu u predstavi Harold i Mod Beogradskog dramskog pozorišta, koja se gleda na kartu više, rekli ste da je i lekovita?

Jeste, lekovita je. Pristali smo na vreme u kome živimo, pristali smo, gotovo svi, da izgubimo čak i sebe, da potisnemo i pamćenje na tako lepe i važne stvari poput emocija, poverenja, nežnosti, empatije… Niko nikoga ne prisiljava da to zaboravi, odbaci, pogazi. To čovek čini sam. Predstava Harold i Mod i ta junakinja pozorišnim jezikom kazuju da od nas samih zavisi hoće li te, podvlačim, tako važne i lepe stvari, biti deo nas i našeg života ili neće. U predstavi se, između ostalog, radi o mladom čoveku. Problematičnom. Pogledajte novine, osvrnite se oko sebe – sve je prepuno s jedne strane agresivnosti, a sa druge destruktivnosti upravo mladih ljudi. I mislim da oni, duboko suštinski, nisu krivi ili, ako i jesu, ponajmanje su sami krivi. Rasli su u vremenu i u uslovima u kojima su rasli. Nekima je nedostajalo i za osnovnu egzistenciju, neki su imali i previše, ali svi su porasli bez temeljnog vrednosnog sistema, ukupne brige, prave nežnosti, bez ljubavi…

Sada se čini da se osećaju dobro samo kada ispoljavaju, izbacuju tu silnu agresiju ili destrukciju. Veliko je pitanje da li se i tada osećaju dobro. Nisam sigurna. Ali za drugo, ne znaju.

WS: Interesantna priča iz Vašeg privatnog života kaže da Vi i Dragan Nikolić imate najoriginalniju „sliku“ sa venčanja.

(smeh) Venčali smo se 31. decembra – eto još jedne veze sa Novom godinom – tokom snimanja filma Kako su se volele dve budale. Snimanje je tog dana bilo kod Opservatorije na Zvezdari. U pauzi smo otišli u Opštinu Vračar, venčali se, nismo se slikali i vratili smo se na snimanje. Prošle su godine i unuka mog brata, koja je i naša unuka, dok je još bila mala počne da traži našu sliku sa venčanja, da stalno zapitkuje kako je moguće da svi imaju sliku s venčanja a mi nemamo. Pokušavala sam da joj objasnim kako nemamo, šta da radimo, nismo se slikali… Prođe nekoliko dana, kad dete donese crtež - ja stojim kao mlada, a Dragan kleči i pružio mi ruke. „Evo, sad imate sliku sa venčanja“, kaže. I imamo, ja sam to uramila. WS

wine style profil vinarije

56

WINE STyle

wine style profil vinarije

Galerija boje vina Pre nekoliko godina tradicija Palićkog vinogorja, prema nekim zapisima duga i više od dve hiljade godina, oživljena je na jedan lep, a možemo reći i spektakularan način - osnivanjem Vinarije Zvonko Bogdan. Samo to i ništa više bilo je dovoljno da se o vinima sa Palića ponovo govori. Ne samo ovde već i šire, a tamo negde, da se ne lažemo, ne slušaju pesme Zvonka Bogdana. Ali zato piju njegova vina

D

o Vinarije Zvonko Bogdan prilično je lako doći, što je, iako možda zvuči banalno, jedno od osveženja na srpskoj vinskoj sceni. Ukoliko svojim „mrkovom“ dolazite iz pravca Beograda, stignete nadomak Subotice i zaputite se na istočnu stranu jezera Palić, ugledaćete jedan detalj koji kao da je istrgnut sa neke stare umetničke slike. Slike koja odiše prepoznatljivom setnom poetikom panonskih pejzaža - na uredno vođenom imanju, okruženo vinogradima proviruje autentično zdanje. U prvi mah deluje arhaično, ali to je samo vešto sagrađena i dobro osmišljena građevina, koja se u potpunosti sjedinila sa okruženjem. Izgrađena u secesionističkom stilu, koji je ostavio snažan pečat na prostoru severne Bačke, zgrada vinarije nesumnjivo je jedna je od najimpresivnijih kod nas. Krase je gotovo svi elementi karakteristični za tradicionalnu arhitekturu Palića, a ona je prilično prepoznatljiva po tom nešto slobodnijem, razigranijem stilu. Jedan od zaštitnih vizuelnih znakova Vinarije Zvonko Bogdan jeste upravo krov ovog zdanja, koji je pre nekoliko godina na jednom međunarodnom takmičenju proglašen za najlepši krov Evrope. Površine je 2.800 metara kvadratnih, a u potpunosti je presvučen sa 100.000 komada biber-crepa.

Foto: Vladimir Antić

Piše: Vuk Tripković

WINE STyle

57

wine style profil vinarije

Jaka impresija koju vinarija ostavlja pri prvom susretu nastavlja se tokom kompletnog obilaska. Prođete kroz čeličnu, toplu ali i podjednako opominjuću kapiju, pa dalje širokom stazom, dovoljno širokom i za fijaker stari, kroz vinograde, između stolova preko nekoliko prostranih stepenika pravo na glavni ulaz vinarije. Kad uđete, shvatite da pravo uživanje u obilasku ovog zdanja tek počinje.

Enterijer vinarije uređen je po uzoru na francuske šatoe. Moćne, stamene i prostrane odaje, oivičene punim drvetom. Taj niz povremeno je isprekidan mermernim stubovina, a svodovi ukrašeni predivnim lusterima. Kad bi se čovek odjednom tu obreo, pre bi pomislio da se nalazi u nekoj nacionalnoj galeriji nego u vinariji. Nije to nimalo slučajno, jer je gospodin Zvonko Bogdan, kao i ostali vlasnici vinarije, veliki ljubitelj umetnosti. Zato je vinarija ujedno i prava galerija, sa slikama brojnih istaknutih likovnih umetnika sa ovih prostora,

poput Eugena III Kočiša čije brojne slike krase ne samo zidove zgrade vinarije, već i gotovo sve etikete Vinarije Zvonko Bogdan. Od naših domaćina saznali smo da su vlasnici vinarije potpisali jedan ugovor sa umetnikom, i to za sve slike koje će on ikada naslikati.

Nakon prolaska kroz „galerijski“ sektor vinarije došli smo do onog manje romantičnog dela, ali za vina ipak daleko važnijeg - proizvodnog dela za preradu i odležavanje. To je onaj neizostavan deo posete svakoj vinariji, kada vam domaćini u blagoj ekstazi detaljno objašnjavaju svaki segment prerade i proizvodnje vina. Za to vreme vi ih gledate pravo u oči, klimate glavom zamišljeno kao da ih pažljivo slušate i u sebi razmišljate „O, bože, da li će ovo ikada prestati“, dok vas muči blagi osećaj neprijatnosti jer ste dovoljno upućeni da znate da ta bajkovita priča nema baš neku potporu u realnom kontekstu date vinarije. Ipak, u Vinariji Zvonko Bogdan slika je govorila više od reči pa i nije bilo potrebe za mnogo priče.

Ovaj deo vinarije krije najmoderniju francusku tehnologiju, a proces proizvodnje doveden je do perfekcije u stručnom smislu. Instalirana je oprema za proizvodnju vina kapaciteta 500.000 58

WINE STyle

wine style profil vinarije

boca - vinifikatori od inoksa i francuskog hrasta, a svaki tank u kome odležava vino je kompjuterski umrežen, tako da sve može da se kontroliše na daljinu. Zahvaljujući naprednoj tehnologii koristi se „zatvoreni sistem proizvodnje“ (reduktivni sistem), koji omogućuje da vino ni u jednom trenutku ne dolazi u dodir sa kiseonikom, a što rezultira izrazitom svežinom vina i nižim nivoom sumpora.

Iako zbog gomile metala, pumpi, presa, tankova… pomalo gubi na poetici, i ovaj prostor prati zacrtanu liniju humanog, umetnošču nadahnutog arhitektonsko-enterijerskog stila vinarije.

Posle obilaska glavnog podijuma sišli smo u podrum, da proverimo da li naši domaćini osim pevanja legendarnih tamburaških pesama znaju i još nešto. A u podrumu zatičemo još jednu umetničku postavku, miks pod konac složenih 340 barik-buradi, slika, skulptura. Podrum moderan, sveden, više nalik galeriji. Za odležavanje vina koriste se barik-burad od francuskog i američkog hrasta, i to samo za dva punjenja.

I konačno - uz podrum, ogledalom odvojena, tačnije spojena, čekala nas je degustaciona sala.

Mesto na kojem se na kraju zbiraju svi računi,

WINE STyle

59

wine style profil vinarije

gde se sav trud, i stubovi i slike i lusteri, sve, ruši i gubi smisao. Naravno, samo u slučaju da vina nisu dobra. Probali smo i ranije vina vinarije Zvonko Bogdan, tako da smo znali da se ovoga puta ništa neće srušiti. Naprotiv, kad vas, kao što je i ovde bio slučaj, na kraju i vina osvoje, onda vratite film i shvatite da je u ovom konceptu svaki detalj imao svoj jasan smisao.

Krug je zatvoren, pa hajde da se vratimo na početak. Specifično zemljište, umerena kontinentalna klima i pažljivo birane sorte vinove loze, sinergija između vlasnika vinarije i iskusnog francuskog enologa Florana Dumea, za kratko vreme dala su vina zavidnog kvaliteta.

Vinarija Zvonko Bogdan u svom vlasništvu ima 56 hektara vinograda, i to na tri lokacije: Palić (zgradu vinarije okružuje sedamnaest hektara), Ludaš i Radić. Na njima su zasadi belih sorti sovinjon blan, pino blan, pino griđo i šardone, kao i crnih - merlo, kaberne fran i frankovka.

Sve ovo omogućilo im je da naprave nekoliko veoma zanimljivih kupaža, ali i sortnih vina. Čak i ona iz osnovne linije, belo 8 tamburaša, Rose i crveno Život teče odavno nisu mala vina, a ni „mane nemaju“. Sveža, aromatična, neopterećujuća, to su vina za sve prilike, one 60

WINE STyle

wine style profil vinarije

posebne i one manje posebne. I ne samo u Srbiji, piju se ona i u drugim zemljama.

U premium liniji, posebno u početku, „zastavu“ vinarije nosila je kupaža merloa, kaberne frana i frankovke, sada već čuveni Cuvee No 1.

Kompleksno, snažno, elegantno, kako mnogi kažu najbolje vino ove vinarije. Naravno, tu nije kraj; prema našem uverenju, podjednaku pažnju zaslužuju i svež, kremast Chardonnay, kao i Pinot blanc, koji je na našim prostorima jako redak, ali ovde je zahvaljujući klimi i zemljištu zaista odličan. Tu je i privlačno Rose Sec, prefinjeno i elegantno, sa nežnim voćnim i cvetnim aromama.

Dugo smo još lutali vinskim ulicama vinarije Zvonko Bogdan, dok je naš fijaker strpljivo čekao pred vinogradima. I njemu se nigde nije žurilo, a ni jurilo…

A kad smo ipak otišli, on je ostao da čeka još jednu, novu liniju vina - Icon, u kojoj će biti belo Icon Campana albus i crveno Icon Campana rubimus. Rekli su nam da će u ovu liniju ući samo „najbolje od najboljeg“. WS WINE STyle

61

wine style GASTRONOMIJA

Kulinarske destinacije

Toskana Slovo T kao kulinarski grb Toskane jasno asocira na čuveni Firentinski odrezak, ali to je samo jedna od svetski čuvenih čarolija kuhinje ove italijanske regije. Lagana i raznovrsna, vrlo jednostavna za pripremu, gastronomska ponuda Toskane podjednako je čuvena kao i Chianti, Brunello di Montalcino, Vino Nobile di Montepulciano i ostali dragulji iz njene vinske karte

Piše i priprema hranu: Saša Z. Marinković šef kuhinje restorana My Caffe - Novi Merkator

N

ije samo izdašnost prirode zaslužna za to što je Toskana jedna od najpoznatijih kulinarskih destinacija na svetu već i sami ljudi, koji ovde oduvek izuzetno poštuju hranu. Za njih ona ima mnogo viši status od pukog prehranjivanja i u čitavu njihovu kuhinju udahnuto je mnogo poštovanja i ljubavi. U Toskani je kulinarstvo neka vrsta spiritualnog doživljaja.

Samo jedan pogled na toskanska sela otkriva ključne namirnice koje se koriste u ovoj nadaleko čuvenoj kuhinji: maslinjaci, šume lešnika, brežuljci pokriveni vinogradima, pašnjaci prepuni domaćih životinja, mirisni ruzmarin i grmovi žalfije oivičavaju vrtove…

Toskanska jela su vrlo jednostavna za pripremu i lagana, teški sosovi skoro da se uopšte ne koriste, a namirnice su sezonske. Ova regija ima dugu kulinarsku tradiciju, tako da se i danas jedu uglavnom domaća jela. S obzirom na kvalitet i raznovrsnost, to je sasvim dovoljno.

Osim pršuta i ostalih suhomesnatih delikatesa, jedna od najznačajnijih i najpoznatijih sekcija kuhinje Toskane su sirevi – recimo, pecorino ovčiji sir, pa onda caprino kozji i raviggiolo kravlji. Postoji mnogo vrsta pecorina, ali spomenuo bih limitiranu seriju pod nazivom marzo62

WINE STyle

lino, koja se pravi od mleka koje se prikuplja samo u martu mesecu. Testenine su takođe veoma zastupljene, ali ne koliko u drugim regijama Italije. Meso je prisutnije nego u ostalim regionima, a od mesa divlje svinje pripremaju se mnogi specijaliteti. Hleb takođe ima veoma važno mesto na trpezama (mnogi deserti prave se od testa ali malo drugačijeg nego što je hleb), dok je maslinovo ulje zaštitni znak i nezaobilazan sastojak gotovo u svim jelima.

Povrće, voće, pečurke, biljni začini, u suštini sve što priroda daje obilato se koristi - špargle, komorač, divlje pečurke, lešnici koji su čest sastojak jela, žalfija, ruzmarin, majčina dušica...

Mogla bi priča o toskanskoj kuhinji da potraje još dugo, ali za kraj ću pomenuti tradicionalne cantuccini biskvite, male keksove sa bademom koji se u mnogim tratorijama i restoranima služe uz kafu. Kao i skoro sve iz Toskane, izvrsni su!

Tradicionalna, lepršava, jednostavna i jedinstveno ukusna – toskanska kuhinja je zaista pravi raj za sva čula. Pokušao sam da vam je dočaram, a vi je doživite.

Siguran sam da ćete je dugo pamtiti.

Foto: Miroslav Petrović

wine style GASTRONOMIJA

Hrana pripremljena i fotografisana u restoranu My Caffe - Novi Merkator

64

WINE STyle

wine style GASTRONOMIJA

Salata Panzanella sa gamborima Ova salata simbolično odražava prirodu Toskane. Spoj paradajza, krastavca, crvenog luka i bosiljka oslikava baštu - osnovni sastojak je paradajz, može se reći iz rajskog vrta Italije, dok hleb predstavlja produkt vrednih ljudi koji cene boju zlata svojih žitnica. Gambori su simbol mora, ali mogu se dodati i drugi morski plodovi.

Sastojci 200 gr paradajza 200 gr krastavaca 200 gr crvenog luka 200 gr hleba 5 gr bosiljka 20 gr maslinovog ulja 200 gr gambora 5 gr soli 2 gr bibera

Način pripreme Povrće iseći u pravilne kocke, kako bi mogli da napravite rubikovu kocku. Pre nego što krenete da slažete sastojke, stavite ih sve u jednu posudu zajedno sa tanko isečenim hlebom i začinite ih kako bi pustili svoje arome (hleb istostirajte pre nego što ga dodate u salatu). Gambore sam brenirao, ali vi možete da ih propržite na roštilju ili tiganju sa maslinovim uljem i da ih složite preko salate. Sve zaliti maslinovim uljem na kraju.

WINE STyle

65

wine style GASTRONOMIJA

66

WINE STyle

wine style GASTRONOMIJA

Toskanska teletina Jelo koje prikazuje svu raskoš Toskane. Fantastična kombinacija teletine isečene na krugove, koji su ispunjeni karamel kockicama testenina i sosom od maslina, belog luka i paradajza.

Meso: 200 gr telećeg šola 50 gr pančete morska so biber

Priprema mesa: Namotati pančetu na namazan kalup, tj. prsten, a i tanko sečen teleći šol. Pržiti na ravnom tiganju na maslinovom ulju da se lepo ispeče, a ne presuši.

Sos: U istom tiganju gde smo pržili meso propržiti u istoj masnoći beli luk dok ne postane zlatnožute boje. Potom dodati čeri paradajz i belo vino, a kad vino ispari onda puterom zgusnuti sos i servirati untar krugova.

Karamele: 100 gr brašna 3 žumanca 2 gr soli 50 gr mocarele 2 gr bibera 10 gr parmezana Testo umesiti sa žumancima i posoliti, a masu za punjenje napraviti tako što ćete mocarelu izgnječiti i dodati ostale sastojke. Zatim sve izmešati i staviti masu u kalupe, ali ne više od trideset grama po jednoj bomboni. Testo razvući na mašini za pastu, a potom puniti i praviti oblik. Kuvati u slanoj ključaloj vodi oko četiri minuta, a prilikom serviranja zaliti maslinovim uljem i staviti ih u prstenje od teletine. Na kraju zaliti sosom.

WINE STyle

67

wine style GASTRONOMIJA

68

WINE STyle

wine style GASTRONOMIJA

Zuccotto sa kremom OD vanilE i kupinama Desert poreklom iz Firence. Pravi se sa likerom, služi se polusmrznut, a po strukturi je sličan sladoledu. Tradicionalno se priprema u posebnom kalupu u obliku bundeve (zuccotto znači „mala bundeva“). Lepo se slaže uz desertno vino.

krem OD VANILE: 3 žumanca 60 gr šećera 100 gr mleka 20 gr gustina pola štapića vanile Sve zajedno mutiti na pari dok ne dobijete lep i gust krem.

Dekoracija: 10 gr mlevenih pistaća 60 gr svežih kupina 20 gr mascarpone sira 20 gr mlevenih lešnika

WINE STyle

69

Dubai Piše: Sandra Živanović

Pre dvadesetak dana Ujedinjeni Arapski Emirati proslavili su 43. rođendan, a najpoznatiji i najglamurozniji član ove sedmočlane zajednice, Dubai, slavio je u svom stilu - pompezno i bučno, uz zvuke sirena luksuznih automobila, vijorenje bezbroj zastava i nezaobilazni, veličanstveni vatromet.

I zaista, razloga za slavlje i ponos žitelji ovog mladog i modernog grada koji se neprekidno menja i raste imaju na pretek. Dubai je danas jedan od glavnih poslovnih centara čitavog regiona, bescarinska zona, sedište trgovine, putničkog i teretnog saobraćaja i jedna od najpopularnijih turističkih destinacija na svetu 70

WINE STyle

Foto: Marjan Krstić

wine style putopis

Foto: Marjan Krstić

wine style putopis

Dok posmatrate bučne i vozilima zakrčene saobraćajnice modernog Dubaija i ulice načičkane oblakoderima futurističkog dizajna, prosto je nezamislivo da je pre samo nekoliko decenija najveći deo jedne od najpoznatijih svetskih metropola današnjice bio prekriven peščanim dinama. Smatra se da je još pre sedam hiljada godina, prilikom formiranja priobalnog pojasa Persijskog zaliva, nekada močvarno zemljište prekrio pesak i da se ono tada pretvorilo u pustinju. Iako su pronađene arheološke iskopine koje svedoče o postojanju civilizacije na ovom području još u III i IV veku, prema istorijskim podacima Dubai je osnovan početkom XVIII veka kao ribarsko seoce na teritoriji današnjeg Bur Dubaija, da bi već u trećoj deceniji XIX stoleća prerastao u gradić od oko osam hiljada stanovnika, pripadnika plemena Banijas. Početkom četvrte decenije XIX veka osniva se dinastija Maktuma, čiji je potomak Mohamed bin Rasid Al Maktum i danas na čelu Dubaija.

Zahvaljujući povoljnom geografskom položaju, kao i preduzimačkom duhu tadašnjeg emira, Dubai je od svog nastanka privlačio strane trgovce izuzetno niskim taksama i povoljnim uslovima za poslovanje. Mnogobrojni persijski trgovci počeli su da dolaze u Dubai i da naseljavaju lučku oblast koju su nazvali Bastakija. Danas se u ovom živopisnom delu grada nalazi Muzej grada Dubaija, koji vredi posetiti ako

WINE STyle

71

Foto: Dragana Anđelković Rančić

wine style putopis

želite da saznate nešto više o istoriji, arhitekturi, običajima i načinu života starosedelaca, ali i o razvoju modernog Dubaija.

Nedaleko od muzeja nalaze se i pristaništa malih taksi čamaca, popularnih abri, kojima se po zaista simboličnoj ceni možete provozati kanalom poznatim pod imenom Dubai Creek i posetiti neki od čuvenih sukova - tradicionalnih bazara na kojima se prodaju tekstil, ćilimi, začini, zlato, nakit…

Ovde još uvek možete osetiti duh starog Dubaija, udahnuti njegove mirise i probati tradicionalna jela arapske, indijske i iranske kuhinje u nekoj od mnogobrojnih malih kafeterija.

Nažalost, to je Dubai koji lagano iščezava pred naletom nekog novog, drugačijeg vremena…

Sve do tridesetih godina XX veka Dubai nastavlja da se razvija kao lučki trgovački centar i jedan od najvećih izvoznika bisera. Tada, zbog pronalaska kultivisanih bisera, dolazi do nepovratnog kraha trgovine prirodnim biserima. Nastupio je period velike depresije i mnogobrojni stanovnici napuštali su Dubai u potrazi za boljim životom. Godine 1947. došlo je do oružanog sukoba sa Abu Dabijem, zbog nesuglasica oko teritorijalnih i graničnih pitanja, ali je, zahvaljujući britanskoj arbitraži, ubrzo sklopljeno primirje.

Nakon toga, tadašnji vladar i otac modernog Dubaija, šeik Said bin Rasid Al Maktum započinje sa investiranjem trgovinske dobiti u izgradnju infrastrukture. Uvodi struju, telefonske 72

WINE STyle

linije i gradi prvi aerodrome; niču prvi blokovi stambenih zgrada i otvaraju se prvi hoteli. Grad ponovo počinje da živi i da se razvija, a mnoge arapske i evropske kompanije pristižu i otvaraju svoja predstavništva.

Jedna od najznačajnijih godina u novijoj istoriji bila je 1966, kada je otkriveno prvo nalazište nafte u vodama u okolini Dubaija, što je ubrzo privuklo velike svetske naftne kompanije i mnogobrojne radnike, najvećim delom iz Indije i Pakistana.

Tokom naredne decenije, gradska populacija uvećala se za neverovatnih 300 odsto. Profit od nafte ulaže se u dalji razvoj infrastrukture, izgradnju grada i razvoj ekonomije i trgovine.

Jedan od najznačajnijih projekata šeika Saida bila je izgradnja luke Port Rashid sedamdesetih godina prošlog veka. Nakon toga, uz kraći prekid izazvan svetskom ekonomskom krizom 2008. godine, jedan za drugim već decenijama se nižu novi i sve ambiciozniji projekti - grade se nove luke, putevi, mostovi, bolnice, škole, univerziteti, sportski objekti, stambene zgrade, hoteli, tržni centri…

Šeik Said bio je vizionar, pokretač i graditelj, a u šeiku Mohamedu, današnjem vladaru Dubaija i premijeru Ujedinjenih Arapskih Emirata, dobio je dostojnog naslednika.

Iako je prihod od nafte danas daleko manji (od 2004. godine nafta čini svega 7% bruto domaćeg proizvoda), razvoj Dubaija

wine style putopis

Foto: Sandra Pavlović

Foto: Marjan Krstić

i dalje je nezaustavljiv zahvaljujući trgovini i turizmu. Sve što ste u stanju da zamislite, u ovom gradu ili već postoji, u izgradnji je ili je u planu. I naravno - sve je najlepše, najveće, najblistavije, po nečemu jedinstveno, prvo ili najbolje na svetu.

Tu je, pre svega, simbol Dubaija - najluksuzniji i jedini svetski hotel sa sedam zvezdica, neponovljivi Burj al Arab, u kome zlato jeste sve što sija. Zatim, najviša zgrada na svetu, velelepni oblakoder Burj Khalifa (visok 828 metra). I najveći svetski tržni centar nalazi se u blizini - to je kolosalni Dubai Mall, površine od preko milion kvadratnih metara. Osim mnoštva prodavnica i restorana, pod krov ovog diva uspeli su da se smeste još i zatvoreno klizalište i predivni akvarijum prepun najraznovrsnijih morskih stvorenja, među kojima je čak i nekoliko ajkula. Ništa manje nije poznat ni Mall of the Emirates, jedini tržni centar na svetu koji može da se pohvali skijaškom stazom u zatvorenom prostoru.

Nadomak tržnog centra Dubai Mall nalazi se i predivna Dubai fontana, izgrađena po ugledu na čuvenu fontanu Bellagio u Las Vegasu. Naravno, ova mlada Emiračanka veća je, lepša, a verovatno i posećenija od svoje starije američke rođake.

U blizini Dubai Marine, čuvene po svojim blistavim oblakoderima na čijim se staklenim fasadama kao u ogledalu reflektuje plavetnilo mora, nalazi se jedna od najprestižnijih adresa na planeti - veštačko ostrvo u obliku palme zvano Palm Jumeirah.

Iz mnoštva raskošnih vila i najluksuznijih svetskih hotela, svojim bajkolikim eksterijerom izdvaja se magični Atlantis, inspirisan nestalim podvodnim kraljevstvom Atlantidom. Ovde možete odsesti u apartmanu koji je sa svih strana okružen ogromnim akvarijumom, diviti se najvećoj skulpturi-fontani od murano stakla koja krasi hotelski lobi, plivati u zelenkastim vodama lagune u društvu delfina, uživati u vratolomijama spuštajući se niz jedan od najviših i najbržih vodenih tobogana na svetu, upijati zrake vrelog pustinjskog sunca na prelepoj plaži ili obedovati u nekom od mnogobrojnih restorana svetske kuhinje, koji se međusobno nadmeću ekskluzivnošću, upečatljivošću enterijera, vrhunskom hranom i neverovatnim izborom vina…

Budući da u Dubaiju žive pripadnici gotovo svih svetskih naroda, nije ni čudo što je ovaj grad postao i pravi gastronomski raj. Bez obzira na to koliki vam je budžet, možete biti sigurni da ćete pronaći nešto za sebe i da ćete uživati u ukusnim i originalnim jelima iz celog sveta - arapskoj savarmi, iranskim, turskim ili libanskim kebabima, tajlandskom karijiu, pakistanskoj tiki, najraznovrsnijim morskim plodovima, mediteranskim kulinarskim čarolijama, sušiju, tempuri i mnogim drugim japanskim specijalitetima, južnoameričkom bifteku, novozelandskoj jagnjetini, korejskom roštilju, kineskim nudlama, indijskim vegetarijanskim jelima i mirisnim paratama… Takođe, u mnogobrojnim vinskim barovima možete da uživate u izuzetno bogatoj ponudi najkvalitetnijih vina Starog i Novog sveta.

Za ljubitelje noćnog provoda i klabinga Dubai je nezaobilazna destinacija. Grad je prepun mesta na koja se odlazi da se vidi WINE STyle

73

wine style putopis

zapostavljene. Ali, na veliku radost žitelja Dubaija, pokrenut je projekat njihovog renoviranja i uređenja, pa se sa nestrpljenjem očekuje da uskoro zablistaju u novom ruhu.

Nezaobilaznu turističku atrakciju predstavlja i odlazak na pustinjski safari. Vratolomna vožnja džipovima preko ogromnih peščanih dina retko koga će ostaviti ravnodušnim, a divlja i nemilosrdna lepota nepreglednog peščanog prostranstva naprosto oduzima dah. Zaljubljenika u pustinju i njene čari ima mnogo među domaćim stanovništvom, pa stoga nije retkost da se vikendom u malim konvojima upute ka njoj da provedu noć u miru i tišini, u šatorima pod zvezdanim nebom. Ukoliko niste avanturistički raspoloženi, nekoliko prelepih hotela ugostiće vas u samom srcu pustinje i pružiti vam ugođaj kao iz Hiljadu i jedne noći…

Iako je na prvi pogled lako steći utisak da je Dubai pravi raj na zemlji, kao i svaki drugi grad i on ima svoje manje glamurozno lice. Tokom letnjih meseci temperatura svakodnevno prelazi četrdeseti podelak Celzijusove skale, a vlažnost vazduha takođe biva izuzetno visoka. Bez klimauređaja život postaje nezamisliv. Nije ni čudo što veliki broj stanovnika tada napušta Dubai, pa je sve neobično prazno i gotovo pusto.

Foto: Sandra Pavlović

i bude viđen. Mnogi svetski poznati klubovi (poput Zume, Buddha Bara i kluba Mahiki) ovde imaju svoje ispostave, a veoma su posećene i žurke na plaži Nasimi u blizini Atlantisa, na kojima nastupaju najčuveniji svetski di-džejevi i izvođači.

Nije nikakva retkost da tokom večernjeg izlaska naletite na neku poznatu ličnost iz sveta mode, muzike, sporta, filma, ili na neku od trenutno popularnih starleta, za koje je Dubai pravi magnet.

Ljubitelji sporta dolaze u Dubai ne bi li bodrili svoje ljubimce na mnogobrojnim takmičenjima i turnirima. Najpoznatiji su muški i ženski teniski turnir Dubai Tennis Championship, čuvene konjske trke Dubai World Cup, kao i ragbi turnir Rugby Sevens. Veoma su popularni i fudbal, kriket i golf, kao i moto– sport. Za ljubitelje ekstremnih sportova, tu je Skydive Dubai.

Sunčano i toplo vreme tokom gotovo čitave godine i nepregledna prostranstva peščanih plaža čine Dubai idealnim mestom za ljubitelje plivanja, sunčanja, jedrenja i raznih drugih morskih sportova. Osim na luksuznim hotelskih plažama koje nude savršen komfor, možete da se opustite i uživate (a da pritom ne morate da potrošite čitavo malo bogatstvo) i na nekoj od mnogobrojnih otvorenih javnih plaža. Istini za volju, godinama su one bile pomalo zapuštene i nepravedno

74

WINE STyle

wine style putopis

Prema podacima od pre dve godine Dubai je najskuplji grad Bliskog istoka, a zauzima i 22. mesto na listi najskupljih gradova na planeti. Cene nekretnina i stambenih renti su astronomske, a i troškovi života neprekidno su u porastu. Zarade „običnih ljudi“, sa druge strane, često ne prate ovu dinamiku.

Stiče se utisak da se Dubai neminovno pretvara u igralište za bogate, na kome za manje povlašćene ima sve manje i manje prostora. Život mnogobrojnih radnika iz jugoistočne Azije, naročito onih zaposlenih u građevinskoj industriji, veoma je težak i povod je za mnogobrojne kritike od strane boraca za ljudska prava. Iako su uslovi u kojima žive i rade bolji, a zarade znatno veće nego u zemljama iz kojih dolaze, često je zaista teško razumeti nepravedan i nemaran odnos moćnih i bogatih prema ljudima koji na svojim plećima nose najveći teret razvoja i prosperiteta ove metropole.

Foto: Marjan Krstić

Dubai će vas možda očarati svojim raskošem, zaslepiti svojim sjajem, zavesti svojom mističnošću… Možda će vas i razočarati nedostatkom bogate kulturne i istorijske baštine, isprovocirati svojom nadmenošću, površnošću i naklonošću ovozemaljskim uživanjima, pa čak i naljutiti nedostatkom poštovanja i zahvalnosti prema onima koji ga grade i uređuju. Jedno je, ipak, izvesno - Dubai vas ni u kom pogledu ne može ostaviti ravnodušnim. WS

76

WINE STyle

wine style pleasure

FLASH

JelenaGavrilović

Piše: Vuk Tripković

Jelena Gavrilović iz nedelje u nedelju i u pozorištu i na televiziji demonstrira svoje brojne talente, a u poslednje vreme naročito kroz šou-program Tvoje lice zvuči poznato.

Ova svestrana, talentovana dramska umetnica diplomirala je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a master iz FTV produkcije je završila na FDU u Beogradu.

Muzika joj je bliska još od najmlađih dana, prvo kroz violinu, a nešto kasnije i kroz džez pevanje. Talenat za muziku potvrdila je u više navrata kroz brojne nastupe sa svojim bendom, di-džej setove, zapaženom ulogom u mjuziklu Kosa, kao i pozajmljenom glasu junakinji hit crtanog filma Zaleđeno kraljevstvo.

S

voju glumačku karijeru započela je u Pozorištu mladih, a zatim je nastavila u Ateljeu 212, Zvezdara teataru i Pozorištu na Terazijama. Pažnju na sebe skrenula je i ulogama u filmovima Na lepom plavom Dunavu i Srpski film, ali i jednom TV reklamom, a svim budućim izazovima, dramskim i muzičkim, samouvereno poručuje „Može!“ Šta je za Vas gluma?

Ljubav. Izazov. Avantura. Tuga. Čehov ili Šekspir?

Jako teško pitanje. Mislim da bi svaki glumac odgovorio: I Čehov i Šekspir. Oni se ne porede, kao ni voda i vino.

Dejvid Bouvi ili Mik Džeger (kao glumci)?

Bouvi, možda jedan od najkompletnijih umetnika našeg vremena. Ko bi odoleo Kralju vilenjaka.

78

WINE STyle

Foto: Miša Obradović

wine style pleasure

WINE STyle

79

wine style pleasure

Merilin Monro ili Brižit Bardo?

Merilin Monro, naravno. Kao večna inspiracija, kao najlepša i najnesrećnija ikona svih vremena, kao opomena i poruka.

Kum I ili Kum II?

Kumovi.

Gibson ili Fender?

Hm, Fender zbog Hendrixa, ili Gibson zbog Slasha? Pitao bi se Hamlet. Ha, ha, ha...

Koga biste od svetski poznatih ličnosti najviše voleli da imitirate?

Ko bi Vam bio najveći izazov?

Mislim da sam takve zadatke već dobila. Svaka ličnost je izazov za sebe. Uvek je najteže imitirati nekoga ko je potpuno različit od vas.

Vinil ili CD?

Ja pripadam CD generaciji koja se pretvorila u streaming generaciju. Međutim, upravo čistim jedan stari gramofon koji će, nadam se, uskoro da zavrti neke zapostavljene vinile.

The Beatles – Rolling Stones?

Zauvek The Beatles. To je nekako stvar suptilnosti.

Nezavisna produkcija ili blokbasteri?

I jedno i drugo, dok god je u bioskopu.

L.A. ili LA (Lazarevac)

L.A. kao grad u kojem bih volela da živim i radim. Obožavam njegovu energiju. I LA kao grad gde su mi prijatelji i porodica. From LA to L.A! Koji grad je prvi na listi od onih koje još niste posetili?

Tokio.

In klubovi ili stare kafane?

Ni jedno ni drugo. Volim da pronađem neko svoje, posebno mesto, koje ima sličnu energiju kao i ja. Ne pratim trendove, iako sam radoznala.

Domaća ili strana vina?

Domaća vina, definitivno. Uvek sa posebnom pažnjom probam vina nekih novih vinarija.

Koje ili kakvo vino bi uvek moralo da se nađe na Vašoj vinskoj listi?

Uvek sam raspoložena za roze. I moram priznati da volim Varijantu vinarije Aleksandrović.

Baš se spremam da ovih dana posetim vinariju Zvonko Bogdan. Možda otkrijem svoje novo omiljeno vino.

Najlepša situacija u kojoj sebe možete da zamislite dok pijete vino je…

Santorini, rashlađeno belo vino, zalazak sunca…

80

WINE STyle

WS

wine style hotel

Kulm St.Moritz

Pravi mondenski raj, St. Moritz jedno je od najpoznatijih i najomiljenijih mesta za zimski odmor na svetu. Iako se nalazi na preko 1.800 metara nadmorske visine, klima je takva da ovde može da se uživa u suncu više od 300 dana godišnje. Kako je već dva puta bio organizator Zimske olimpijade, jasno je kakvom ponudom ski-staza i uslova za ostale sportove raspolaže. Opet, ako sebe radije vidite kako se sunčate pored ski-staza i uživate u luksuznim restoranima, barovima, šopingu… opet ste na pravom mestu. Ako se već nađete u ovom švajcarskom skijaškom raju, hotel Kulm biće nepogrešiv izbor za doživljaj pune dimenzije zimske idile u St. Moritzu 82

WINE STyle

Foto: arhiva hotel Kulm

wine style hotel

WINE STyle

83

wine style hotel

H

otel Kulm nalazi se u samom centru čuvenog švajcarskog ski-centra St. Moritz, u neposrednoj blizini jezera Engadin i može da se pohvali tradicijom dužom od 150 godina. Naime, daleke 1856. godine Johannes Badrutt je po prvi put otvorio vrata ovog hotela i ubrzo je postao veoma uspešan - osam godina kasnije upravo ovde nastao je zimski turizam, koji je i danas vrlo popularan.

Hotel ima 126 soba i 47 apartmana, koji, naravno, odišu pravim planinskim duhom. Udobnost, komfor i autentičnost čine ga privlačnim tokom cele godine, a samo prirodno okruženje podjednako je atraktivno i leti kao i zimi. Enterijer hotela prvenstveno karakterišu prirodni materijali, naročito drvo koje mu daje toplinu; drveni nameštaj ručne izrade, kao i kamini u pojedinim apartmanima samo pojačavaju utisak da je hotel Kulm prava oaza mira i topline pod vrhovima Alpa.

U skladu sa visokim standardom koji se u St. Moritzu ogleda na svakom koraku, ta nit luksuza propraćena je i u hotelu Kulm, naročito u gastronomskoj ponudi. Le Grand Restaurant previđen je za doručak i večere u elegantnom i luksuznom ambijentu, dok je The Pizzeria ležernije mesto koje nudi, kako i naziv govori, čuvene 84

WINE STyle

wine style hotel

italijanske specijalitete, kao i određene specijalitete od mesa ili ribe.

U letnjim mesecima najlepše je boraviti u Chesa al Parc restoranu, koji se nalazi na prelepoj terasi u bašti hotela. Posebno mesto zauzima Sunny Bar, jer se u njemu tradicionalno dodeljuju medalje učesnicima u takozvanom Cresta Run sportu, nešto slično sankanju na ledenom toboganu (čisto da se ne zanemari sportski duh koji je zaštitni znak St. Moritza). Trofeji i fotografije su svuda po zidovima i policama lokala, a česti gosti bile su i brojne svetski poznate ličnosti.

Zanimljiv detalj su i gimnastički prstenovi koji vise sa plafona, a mogu da posluže i samouverenim pojedincima da pred svima demonstriraju svoju snagu. Sastavni deo Sunny Bara je Nito, restoran sa obiljem japanskih specijaliteta, a još jedan restoran u ovom hotelu je The K, u kojem je šef kuhinje bazirao meni na francuskoj kuhinji.

Na startnoj liniji bob–staze nalazi se još jedan restoran u vlasništvu hotela Kulm, a to je restoran Bob. Osim dva bara, tu je i klub Dracula, najpoznatiji klub u St. Moritzu još od svog otvaranja 1974. godine.

Najekskluzivnije žurke održavaju se ovde, a posebno je interesantan džez festival koji se organizuje leti upravo u klubu Dracula.

Spa-centar hotela bazira se na tri najvažnija stuba: relaksaciji, detoksikaciji i regeneraciji. Ovde možete začiniti svoj boravak na planini opuštanjem u nekoj od sauna, bazena ili tretmana koje nudi ovaj spa-centar. WS

Cene su različite u zavisnosti od perioda godine, a kreću se od oko 300 pa do preko 2.000 evra za sobu ili apartman za noć, uključujući polupansion.

WINE STyle

85

Namenjen ljubiteljima vina i uživanja u životu!

WINE STYLE CLUB formirali smo u želji da svim ljubiteljima vina i drugih lepih stvari omogućimo da to uživanje sebi mogu da priušte češće i po povoljnijim uslovima; da na događajima koje će organizovati magazin Wine Style saznaju ponešto novo, da se zabave i međusobno povežu...

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na: • Godišnju pretplatu na magazin Wine Style (magazin se ne nalazi u slobodnoj prodaji) • Prisustvo svim događajima u našoj organizaciji edukativnim degustacijama, promocijama vina, Wine Style salonu vina • Mogućnost organizovanih poseta vinarijama u zemlji i regionu po promotivnim cenama • Popuste u vinotekama, wine barovima, restoranima, hotelima, wellness i sportskim centrima…

Članarina Cena godišnje članarine: 2.900 dinara PRIJAVE ZA UČLANJENJE: 011/ 40 59 253 redakcija@winestyle.rs, marketing@winestyle.rs INFORMACIJE O AKTIVNOSTIMA KLUBA I AKTUELNIM POPUSTIMA: www.winestyle.rs, www.facebook.com/winestylemagazine

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na popuste u sledećim objektima:

VINOTEKE I WINE BAROVI Wine Shop Arena Bul. Zorana Đinđića 45g, Beograd GRape Dositejeva 13, Beograd Aromatica & Pleasure Đure Jakšića 7, Beograd Compania de Vinos Kalenićeva 3, Beograd Premier Strahinjića bana 13a, Beograd Podrum Wine Art Ugao Gospodar Jevremove i Višnjićeve, Beograd Hedonist Kralja Milana 3, Beograd Chianti Lomina 41, Beograd Prodavnice Zigante Livade, Buje, Buzet, Motovun, Grožnjan i Koper

RESTORANI

HOTELI

Tribeca Kralja Petra 20, Beograd

Zira Ruzveltova 35, Beograd

Tribeca Novi Beograd Milutina Milankovića 134d, Novi Beograd

Hyatt Regency Beograd Milentija Popovića 5, Beograd

Trač Mileševska 39, Beograd

Square Nine Studentski trg, Beograd

Restoran Hotela Zira Ruzveltova 35, Beograd

Hotel Palisad Zlatibor

Picollo TC Zira, Ruzveltova 33, Beograd

Dash Star Luxury Accommodation Vršačka 11, Novi Sad,

Kovač Bulevar oslobođenja 221, Beograd Dorian Gray Kralja Petra 87-89, Beograd

WELLNESS I SPORTSKI CENTRI

Biber MG01 Španskih boraca 3, Beograd

SquashLand Kneza Višeslava 27, Beograd

Šaran Kej oslobođenja 53, Zemun

City Wellness Kraljice Natalije 38-40, Beograd

Bistro La Mer Ugao Bul. Cara Lazara 94 i Đorđa Servickog 17, Novi Sad Zlatan bor Zlatibor Naša kuća Banjička bb, Užice Ćatovića Mlini Morinj, Boka Kotorska, Crna Gora Zigante Livade, Hrvatska

wine style mala škola vina

Vinske etikete (2)

Šampanja Appellation Chablis Controlee, Cru Bourgeois, Chianti Classico Riserva, Apelation Champagne Controle, Ribera del Duero Gran Reserva, Appellation d’Origine Sancerre… samo su neke od odrednica koje se mogu naći na etiketama vinskih boca. Etikete predstavljlaju svojevrsnu ličnu kartu vina i sadrže brojne podatke o vinu, a kako se pravila od zemlje do zemlje razlikuju, u ovom serijalu ćemo pojasniti načine tumačenja etiketa.

U

prošlom broju pisali smo o Bordou i Burgundiji, a u ovom ćemo se, u skladu sa predstojećim praznicima, pozabaviti čuvenom francuskom vinskom regijom Šampanja (Champagne).

Tekst i foto: Predrag Gavrilović, head sommelier na brodovima kompanija Silver Sea i Disney Cruise Line

Na početku da razjasnimo: naziv šampanjci može da se koristi isključivo za penušava vina proizvedena u regiji Šampanja, čak ne ni za ona iz drugih delova Francuske, a kamoli iz nekih drugih zemalja.

Na etiketama je uvek vidno istaknut brend, odnosno naziv proizvođača, zatim oznaka da vino pripada apelaciji Šampanja AOC/AOP, da li je non vintage (NV) ili vintage (šampanjci NV nemaju istaknutu godinu berbe jer se kupažiraju bazna vina iz različitih berbi). Važan je i natpis koji označava kojoj grupi proizvođača pripada, a tu su i podaci o sulfatima, količini alkohola i zapremina boce.

U skladu sa svojom klasifikacijom i reputacijom, region Šampanje jedan je od najstrože kontrolisanih u Francuskoj, a

90

WINE STyle

wine style mala škola vina

samo tržište je vrlo jasno uređeno. Vinogradi su striktno klasifikovani, a u proizvodnji šampanjaca dozvoljeno je korišćenje samo tri sorte - chardonnay, pinot noir i pinot meunier. Takođe, rigorozno se kontroliše prinos, količina isceđenog grožđanog soka, kao i period odležavanja vina. Svaki proizvođač ima svoj registracioni broj, a trenutno postoji oko tri stotine šampanj kuća. Sistem funkcionisanja tržišta, odnosno trgovina šampanjcima, takođe je jasno uređena, a o svim regulativama brine institucija CIVC (Comité Interprofessionnel du vin de Champagne).

NV Champagne - Šampanjci bez naznačene godine berbe na etiketama, a nastaju kupažiranjem grožđa koje potiče iz više različitih berbi. Nazivaju se još i multi vintage. Minimalan period odležavanja za ova vina je 15 meseci.

Vintage Champagne - Samo 10-15% ukupne godišnje proizvodnje čine vintažni šampanjci, odnosno oni koji su nastali od grožđa iz samo jedne, tačno određene godine berbe.

Obavezno minimalno odležavanje za ovaj tip šampanjaca je tri godine. Vintage šampanjci su uglavnom skuplji i trebalo bi da budu i kvalitetniji, mada mnoge čuvene šampanj kuće

često znaju da proizvedu non vintage koji je kvalitetniji od nekog njihovog vintage šampanjca.

Rose Champagne - U Evropskoj uniji jedino je za ovaj tip vina dozvoljeno mešanje belih i cvenih vina.

Recently Disgorged (RD) - Neke šampanj kuće ovom informacijom daju do znanja kada je izvršeno dodavanje dosaža, odnosno kada je urađena poslednja faza proizvodnog procesa, a što je uvek kasnije u odnosu na godinu berbe nego što je to uobičajeno. Označava da su to vintage šampanjci koji su nastali od vina koje je ležalo na svom talogu mnogo duže nego što je to zakonski minimum, pa je samim tim i finalni proizvod novijeg datuma, a kao takvi, namenjeni su onim konzumentima koji preferiraju što svežija vina. Ovi šampanjci kasnije se prodaju sa posebnom oznakom RD i uglavnom su skuplji i bolji od klasičnih vintage.

Blanc de Blanc - Šampanjac nastao samo od sorte šardone.

Blanc de Noir (belo od crnog) - šampanjac nastao od sorti pino noar i pino menie.

WINE STyle

91

wine style mala škola vina

Prestige Cuvee - Vintage šampanjci koji su nastali od grožđa koje potiče samo sa najboljih parcela, a često iz samo jednog vinograda (single vineyard). Imaju premijum kvalitet i cenu, a uglavnom se proizvode u malim količinama. Odražavaju jasan stil kuće, godine ili vinograda.

NM (Negociant Manipulant) - Proizvođači i kompanije koje kupuju grožđe od uzgajivača.

RM (Recoltant Manipulant) - Uzgajivač koji proizvodi i prodaje sopstvena vina, dozvoljena im je i kupovina.

CM (Cooperative Manipulant) - Uzgajivači koji prodaju grožđe u ime svojih članova, a takođe i proizvode šampanjac.

RC-Recoltant Cooperative - Uzgajivači koji prodaju grožđe i šampanjac negosjanima.

Cuvée - Izraz koji u vinskom svetu označava kupažu, blend različitih vina, ali u Šampanji ima još jedno, posebno značenje - to je prvih 2.050 litara grožđanog soka koji se dobije od 4.000 kilograma grožđa prilikom presovanja. To je finiji i kvalitetniji deo dobijenog soka, odnosno baze za budući šampanjac.

Grand cru – najviša kategorija u sistemu klasifikacije u Šampanji i odnosi se na sela. Trenutno sedamnaest sela ima grand cru status za svoje vinograde: Ambonnay, Avize, Aÿ, Beaumont-sur-Vesle, Bouzy, Chouilly, Cramant, Louvois, MaillyChampagne, Le Mesnil-sur-Oger, Oger, Oiry, Puisieulx, Sillery, Tours-sur-Marne, Verzenay and Verzy.

Millésime - isto što i vintage.

Monocru – oznaka koja govori da grožđe dolazi iz samo jednog, određenog sela.

Tabela nivoa slasti (u gramima šećera po litru vina), od najsuvljeg do najslađeg. Aktuelan je trend da šampanjci imaju sve manje šećera.

Zero Dosage 0 Brut nature 0-3 Extra brut 0-6 Brut 0-12 Extra Sec 12- 17 Sec 17-32 Demi Sec 32-50 Doux 50 +

92

WINE STyle

Premier cru – U sistemu klasifikacije ovo je kategorija ispod grand cru, a u Šampanji postoji 43 premier cru villages, odnosno 43 sela čiji vinogradi imaju ovu kategorizaciju, a sva se nalaze u oblasti Marne.

Prestige cuvée, tête de cuvee ili grand cuvee - vintage šampanjci koji su nastali od grožđa koje potiče samo sa najboljih parcela, a često iz samo jednog vinograda (single vineyard). Imaju premijum kvalitet i cenu, a uglavnom se proizvode u malim količinama. Odražavaju jasan stil kuće, godine ili vinograda.

Po pravilu su to najkvalitetniji i najskuplji šampanjci šampanj kuća. Prvi prestige cuvee šampanjac proizvela je kuća Dom Pérignon.

Tirage – Označava vreme flaširanja vina i koristi se kod non vintage šampanjaca, pošto godina berbe ne može da bude naznačena. WS