Issuu on Google+

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Enografija Trentino – Alto Adige Kulinarske destinacije Grčka Business club Jasna Terzić, Erste Bank Putopis Jug Italije

Intervju Dejan Bodiroga

www.winestyle.rs

ISSN 1452-6646

Broj 41 / jun 2013.


Wine Style od 2006. godine

www.winestyle.rs

Broj 01

Broj 02

Broj 03

Broj 04

Broj 05

Broj 06

Broj 07

Broj 08

Broj 09

Broj 10

Broj 11

Broj 12

Broj 13

Broj 14

Broj 20

Broj 21

Wine Style

Wine Style

NIJE ZA PRODAJU

NIjE zA PrOdAjU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 15 februar 2009.

ISSN 1452-6646

Broj 17 jun 2009.

SLAGANJE HRANE I VINA Školjke

ENO KUTAK Novo vinarstvo Srbije (IV)

NIJE ZA PRODAJU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 18 avgust 2009.

WINE&FOOD Restoran Zigante

VINSKI TURIZAM Hotel Belica

SPECIAL WS u Istri: Vodnjan

Wine Style ENO KUTAK Eko-vinogradarstvo EKSKLUZIVNO 150 godina vinarije Louis Jadot

SLAgANjE hrANE I VINA Pečurke

AUTOMOBILI MINI jubilej

AUTOMOBILI Noviteti

INTERVJU

INTErVjU

Broj 15

Wine Style Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

MASSIMO SAVIĆ

Broj 16 Nije za prodaju

iSSN 1452-6646

Broj 22 april 2010.

DRAGOLJUB LJUBIČIĆ MIĆKO

INTERVJU

DUŠAN KOVAČEVIĆ

Broj 17

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Broj 23 jun 2010.

Broj 18

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Broj 24 avgust 2010.

Broj 19

Wine Style NIje za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 25 / oktobar 2010.

Wine Style

Wine Style

Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Nije za prodaju

Broj 26 / decembar 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vinarija ex-yu

Slaganje hrane i vina Primeur degustacija u Bordou

toP 50 vInarIja ex-yu

top 50 vInarIja ex-yu Zlatan otok - plenković, Hvar

SlaGanje Hrane I vIna

Podrum aleksandrović

pršuta

slaganje hrane I vIna

IZa etIkete

Paste

Marco caprai

Ćuretina

top 50 vinarija ex-yu Chateau Kamnik, Skoplje

Slaganje vina i hrane

BuSineSS cluB Dejan racić,

gen. direktor Delta real estate-a

automoBili noviteti

Ščurek, Goriška brda

top 50 vinarija ex-yu

SlaGanje hrane i vina

Movia, Goriška brda

SlaGanje hrane i vina

pačetina

novogodišnja trpeza

putopiS

BuSineSS cluB

toskana

Božo prelević

hoteli

autoMoBili

rečna riba

Crillon le Brave, provansa

audi a7 Sportback

pleaSure Wellness krstarenje

autoMobIlI

automoBIlI

Honda legend

BmW seria 5

intervju Intervju

jadranka jovanovIć

Intervju

intervju

intervju

nebojša GloGovac

jovan Ćirilov

ŽeljKo oBraDoviĆ

draGana oGnjenović

intervju

Zoran predin

Broj 22

Broj 23

Broj 24

Broj 25

Broj 26

Broj 27

Broj 28

Broj 29

Broj 30

Broj 31

Broj 32

Broj 33

Broj 34

Broj 35

Broj 36

Broj 37

Broj 38

Broj 39

Broj 40

4

WINE STyle

Broj 28 / april 2011.

top 50 vinarija ex-yu

podrum radovanović, Krnjevo

ekskluzIvno

iSSN 1452-6646


Wine Style

specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima

Iz­da­vač

SPE­CI­AL PRESS d.o.o. Be­o­grad Glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik

Alek­san­dar Du­ko­vić Dizajn

Branko Žužić Fo­to­gra­fi

Vladimir Miloradović, Dalibor Danilović, Mikica Petrović, Vladimir Antić, Mladen Tomić Sa­rad­ni­ci

Bran­ko Čečen, Ste­van Raj­ta, Ðuro Tošić, Thomas Curtius, Novak Sladić, Dušan Za­rić, Milorad Cilić, Dragana Zdelar, Željko Broćilović, Tatjana Nježić, Milan Vukelić, Nenad Gladić, Mirjana Mitrović Advertising manager

Vuk Tripković Office manager

Tatjana Antić Lek­tor

Biljana Branić-Latinović Prepress

Black Box Štam­pa

Ro­to­gra­fi­ka, Su­bo­ti­ca Di­stri­bu­ci­ja

Ro­to­gra­fi­ka i Spe­ci­al Press Adre­sa re­dak­ci­je

Uvodnik U periodu između dva časopisa, dve su vesti bile naročito zanimljive. Prva je da je Podrum Aleksandrović najavio izvoz vina u Kaliforniju, a druga da je vinarija Čoka primenila najsavremenije sisteme kontrole kvaliteta u proizvodnji, a u cilju još ozbiljnijeg, inače već velikog izvoza na tržišta širom sveta. Dobra stvar u ovome je što su u pitanju dva različita tipa vinarija – prva, iako je dostigla ozbiljnu produkciju, još uvek spada u red takozvanih „malih privatnih podruma“, dok je druga veliki vinski sitem. Dakle, srpska vina iz različitih segmenata počinju da se izvoze, što znači da se polako etabliramo kao vinska regija. To i jeste prvi korak, prepoznavanje Srbije kao vinske regije, a kasnije će svaki proizvođač ponaosob pronalaziti svoje mesto na tržištu. Nadamo se da će jednog dana biti mnogo lakše prodati srpsko vino nekom distributeru u inostrantsvu, bez prethodno silnog objašnjavanja odakle uopšte Srbiji vino.

Čede Mijatovića 1/3, Be­o­grad Tel/fax: 011/382 04 23 www.winestyle.rs redakcija@winestyle.rs marketing@winestyle.rs

Sa velikim zadovoljstvom mogu da najavim i SuperWine, najluksuzniji vinski događaj u regionu jugoistočne Evrope, koji će biti organizovan krajem juna u kompleksu Porto Montenegro u Crnoj Gori.

Di­na­mi­ka iz­lažen­ja

Ukoliko na letovanje idete kasnije, želim Vam lep provod, uz čašu vina u nekoj debeloj hladovini pored mora...

dvo­me­sečna

Na­slov­na stra­na

Fo­to: Dalibor Danilović

Iz­da­vač ne od­go­va­ra za sa­držaj ob­jav­lje­nih ogla­sa Časopis se ne distribuira licima mlađim od 18 godina i namenjen je isključivo profesionalcima u HoReCa sektoru, između ostalih i proizvođačima i distributerima duvanskih proizvoda. CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 64 Wine style : specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima/ glavni i odgovorni urednik Aleksandar Duković. God. 1 , br. 2 (2006) - . - Beograd (Petrogradska 10) : Special press , 2006 (Subotica : Rotografika) . - 30 cm Dvomesečno ISSN 1452-6646 = Wine Style COBISS . SR - ID 134481932

Aleksandar Dukovi} Glavni i odgovorni urednik


41 broj

sadrŽaj

broj

41

» 26 » 28 » 36

Moj izbor Vesna Dedić, autor TV serijala Balkanskom ulicom veliki je boem i romantik, a gotovo svaki lep trenutak zamišlja uz bocu nekog dobrog vina. Najčešće, crnogorskog Kulinarske destinacije U ovom broju Lepi Brka vodi nas na putovanje kroz grčku kuhinju. Nema sumnje da je Grčka stekla veliku popularnost kao turistička destinacija dobrim delom zahvaljujući i izvrsnoj kuhinji Intervju Poslednjih nekoliko godina vino je jedna od najvećih pasija Dejana Bodiroge, nekada jednog od najboljih košarkaša na svetu. Uprkos velikom poznavanju vina, nas je tokom intervjua za magazin Wine Style više fascinirala njegova skromnost


sadrŽaj

41 broj

broj

41

» 42 » 48 » 54

Enografija Severnu italijansku regiju Trentino – Alto Adiđe, odnosno Južni Tirol, karakteriše zanimljiva mešavina italijanske i austrijske kulture. To preplitanje uticaja ogleda se i u izvrsnim vinima ove oblasti Vinoskop Kaberne sovinjon jedna je od najpoznatijih sorti u celom svetu i teško je naći vinariju koja ga ne gaji. Ipak, i o njemu ima da se kaže nešto što baš i nije toliko poznato, a o tome u svojoj rubrici piše enolog Milorad Cilić Business club Kao članica Izvršnog odbora Erste bank, Jasna Terzić nadležna je za rad i razvoj ove banke u pogledu poslovanja sa stanovništvom, malih preduzeća, marketinga i ljudskih resursa. Uz sve to, pronalazi vremena za uživanje u dobrom vinu


41 broj

sadrŽaj

broj

41

» 58

» 62 » 72

Profil brenda Burbon je već odavno etabliran kao jedno od najpopularnijih pića na svetu, a kreacija ovog američkog viskija potekla je iz destilerije Jim Beam. Jim Beam White „The Bourbon“ danas je sinonim za jedini pravi američki burbon Putopis Možda ne toliko popularan i sigurno ne bogat kao severni deo, jug Italije nije ništa manje lep i atraktivan. Velika raznolikost, kao posledica jakih uticaja raznih kultura i naroda, daje mu jedinstvenu dinamiku i šarm Hotel Prilično drugačiji od ostalih u okruženju, hotel Desert Palm u Dubaiju prava je mala mirna oaza. Polo tereni, velika ergela konja i vrhunske eno gastro kreacije samo su deo zanimljivog sadržaja koji nudi


wine style info

Na najprestižnijim takmičenjima vina u Londonu (Decanter, IWC, IWSC) Podrum Aleksandrović ostvario je izuzetan uspeh osvojivši osam medalja za svoja vina – Trijumf Selection 2010, Trijumf Barrique 2009, Harizma 2011, Regent Reserve 2008, Rodoslov 2006, što je bio i povod za organizovanje konferencije za novinare. Osim ovih nagrada, još dva velika priznanja uručena su vinariji Podrum Aleksandrović – Priznanje za izvoznika godine 2012. u kategoriji osvajanja novog tržista Kine (SIEPA) i Nagrada za menadžera godine koja je dodeljena Božidaru Aleksandroviću. Podrum Aleksandrović takođe je i prvi u istoriji srpskog vinarstva koji će izvoziti u Kaliforniju, a prezentovanjem vina Trijumf Gold, proizvedenog po originalnoj kraljevskoj recepturi iz tridesetih godina prošlog veka, simbolično je zaokružena ova priča o uspesima. WS

Novi roze vinarije Aleksić predstavljen je u Beogradu u Podrumu Wine Art, neposredno nakon uspeha koji je ova mlada vinarija postigla na ocenjivanju vina u Londonu i Sofiji. Promocija Barbare protekla je u društvu prijatelja i ljubitelja vina, vinskih kritičara, kao i znatiželjnih prolaznika. Osim Barbare, degustirana su još dva vina ove vinarije Bonaca limited i Kardaš. Nakon promocije u Beogradu, promotivna turneja vinarije Aleksić nastavlja se širom Srbije.

WS Vinarija Čoka postoji od davne 1903. godine i već više od četrdeset godina izvozi svoja vina u ceo svet. Više od dva miliona litara Čokinih vina godišnje pronalazi put do potrošača u Americi, Australiji, Aziji, svim zemljama EU, a od ove godine čak i u Africi. Naime, u saradnji sa poslovnim partnerom iz Beograda početkom ove godine sklopljen je izvozni ugovor sa kompanijom West Africa Catering Nigeria. Takođe, Vinarija Čoka je prošle godine sklopila i ekskluzivne distributerske ugovore za područje Tajvana i Kine. U cilju ozbiljnog nastupa na tržištima širom sveta, vinarija Čoka uvela je koncept primene sistema HACCP, implementirala ISO 9001:2000, IFS (International Food Standard).

16

WINE STyle


wine style info

Odabrana vinska publika u Beogradu imala je krajem maja priliku da u restoranu Diva u okviru Grand Casina Beograd proba nove etikete Jagodinske vinarije. Ovaj događaj organizovao je Centar vinske kulture, a gosti su imali priliku da ocene Harfu - novi roze koji će se tek pojaviti na tržištu, dobijen od kaberne sovinjona, kao i novi Piano barrique (70% kaberne sovinjon, 30% merlo).

WS

U beogradskoj vinoteci Riznica vina organizovana je degustacija sedam vina vinarije Kiš iz Sremskih Karlovaca. Osim nezaobilaznog Belog i Crvenog bermeta, prisutni na degustaciji imali su priliku da uživaju i u vinima: Italijanski rizling 2012, Misterija 2011, Crveni portugizer 2012, Merlot 2011 i Chardonnay 2012.

WS Vino Roze Classic kompanije Tikveš iz berbe 2012. dobitnik je srebrne medalje na Međunarodnom takmičenju Le Mondial du Rosé u Francuskoj. Takođe, vina ove vinarije osvojila su 22 nagrade na dva prestižna vinska takmičenja održana u Londonu: na Međunarodnom vinskom takmičenju IWC - International Wine Challenge, vina Tikveš osvojila su po četiri srebrne i bronzane medalje, a tri vina su pohvaljena za kvalitet, dok su na takmičenju Decanter World Wine Awards osvojila jednu srebrnu i tri bronzane medalje, a sedam vina pohvaljeno je za kvalitet. Srebrnom medaljom nagrađena su vina Bela voda i Barovo iz prošlogodišnje berbe, kao i Muskat Otonel Special Selection, Rkaciteli Special Selection, Sauvignon Blanc Special Selection, sva iz berbe 2012. Bela i crvena vina Bela voda i Barovo osvojila su i bronzane medalje, kao i Alexandria Cuivee 2012 i crveno vino T’za jug 2011.

WINE STyle

17


wine style info

Na Salašu 137 u Čeneju, a u organizaciji kulinarskih magazina Color Press Grupe - Dobra hrana, Pošalji recept i Torte i kolači, održana je prva regionalna konferencija o hrani Food talk 2013. Najpre je urednica kulinarskih magazina CPG, Ženja Aćimović, pozdravila sve prisutne i predstavila izdanja u kojima radi, te otkrila tajnu njihovog uspeha. U okviru konferencije bilo je nekoliko panela - Jedi, moli... boli! (o bezbednosti hrane), Hrana hrani mrežu (učesnici su bili food blogeri), Gastroregion (na kom su učestvovali vlasnici i šefovi kuhinja uglednih restorana sa prostora ex-Yu), Što se samo nekom šapnu... koji su vodili Oliver Mlakar i Stevo Karapandža. Na panelu Nauči me učestvovali su autori kulinarskih TV emisija, a moderator je bio Nenad Gladić (Lepi Brka). Na panelu Gastro geografija učestvovali su i poznati pisci, a na temu Hrana u etici i poetici ravnice govorio je Ðorđe Balašević.

Foto: Mirko Tabašević

Na panelu posvećenom vinu La Traviata: Kako se pravi dobro vino učestvovali su predstavnici nekih od najpoznatijih vinarija u regionu, između ostalih i Aleksandar Kokir (Tikveš, Makedonija), Jovito Vranković (Zlatan otok, Hvar, Hrvatska), Radovan Vukoje (Podrum Vukoje, Trebinje, BiH), Sava Jojić (Mačkov podrum, Srbija), a prisutni na konferenciji degustirali su vina ovih vinarija. WS U organizaciji kompanije Coca-Cola Hellenic Srbija, brend ambasador konjaka Rémy Martin Patrick Mauritz predstavio je u Beogradu tajne ukusa ovog poznatog brenda. Naime, na Rémy Martin – The Heart of Cognac Tasting Event-u, koji je posetio veliki broj poznatih ličnosti, svi prisutni imali su priliku da degustiraju konjak koji je napravljen od najfinijih sorti grande i petit champagne sorti belog grožđa iz čuvene francuske regije Konjak.

Na takmičenju vina od sorte sovinjon blan Mondijal sovinjona (Concours Mondial du Sauvignon 2013), organizovanom krajem aprila u Château de Blois na obali Loare u Francuskoj, vino Sauvignon blanc 2012 vinarije Zvonko Bogdan osvojilo je srebrnu medalju. Na takmičenju je učestvovalo 807 vina iz 22 zemlje, a žiri su činili vinari, sommelieri, distributeri i novinari, ukupno njih šezdeset iz dvadeset dve zemlje.

18

WINE STyle


wine style info

Humanitarna aukcija vina

Foto: Vladimir Miloradović

Magazin Wine Style, u saradnji sa vinarijom Podrum Radovanović iz Krnjeva i slikarom Ciletom Marinkovićem, organizovao je u beogradskom hotelu Zira humanitarnu aukciju vina. Na licitaciji je bilo ponuđeno 14 magnum boca vina vinarije Podrum Radovanović i to dve vrste – Cabernet sauvignon reserve i Chardonnay Selekcija. Sve boce bile su upakovane u drvene poklon kutije, a najveću draž i ekskluzivitet ovim vinima dale su unikatne originalne etikete koje je specijalno za ovu priliku oslikao Cile Marinković. Na samoj aukciji prodato je devet boca, a sledećeg dana i ostalih pet. Kompletan prihod sa ove humanitarne aukcije uplaćen je Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju Veternik kod Novog Sada. WS

20

WINE STyle


wine style PREDSTAVLJANJE

Ste­van Raj­ta Na{ naj­bol­ji somme­lier. No­si­lac mno­gih di­plo­ma pre­sti`nih evrop­skih i svet­skih {ko­la za somm­e­li­e­re. Pr­vi je na{ somme­lier ko­ji je u~estvo­vao na Pr­ven­stvu Evro­pe, i to dva pu­ta. Du­go­go­di{nje is­ku­stvo ste­kao je ra­de}i po broj­nim eks­klu­ziv­nim bro­do­vi­ma, ho­te­li­ma i re­sto­ra­ni­ma u zem­lji i ino­stran­stvu, kao i za mno­ge vin­ske ku}e svet­skog re­no­mea

U ovom broju somme­lier Stevan Rajta za čitaoce magazina Wine Style predstavlja pet vina: PODRUM ALEKSANDROVIĆ – TRIJUMF NOIR PIERRE ET DENIS DUBOURDIEU – CHÂTEAU DOISY DAËNE MONTEVERDI VINI BORGO SAN GIOVANNI – NEGROAMARO PUGLIA VINARIJA GALOT – GALOT TRaminer VINARIJA KIŠ – KIŠOV ROSE

NAZIV VINA: TRIJUMF NOIR BERBA: 2009 SORTA: PINOT NOIR PROIZVOÐAČ: PODRUM ALEKSANDROVIĆ OBLAST: OPLENAČKO VINOGORJE, SRBIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 13,9%

Vinarija Podrum Aleksandrović iz Vinče kod Topole proslavila se upravo Trijumfom, koji je inače bio jedno od prvih domaćih vina visokog kvaliteta. Zahvaljujući interesantnoj kombinaciji sorti koja rezultira vrlo specifičnim stilom, ovo vino je i danas najpopularnije iz ove vinarije. Nakon što je beli Trijumf već učvrstio svoju poziciju na tržištu, iz vinarije je stigao i Trijumf od sorte pino noar, koji je nastavio da sledi uspeh svog prethodnika. Vino ima intenzivnu duboku purpurnocrvenu boju sa svetlim tonovima na obodu. Na nosu je veoma raskošno i bogato notama crvenog voća i začinskim tonovima, a u pozadini ima veoma prijatne i stidljive arome vanile. Ukus je pun, harmoničan i u potpunosti prati arome, lepo je zaokružen i pun svežine, veoma postojan na nepcima. Završnica je prijatna, elegantna i mekana, blago slanog ukusa. Služiti ga sa crvenim mesima, mesima sa roštilja, piletinom, ćuretinom, sušenim mesima, sirevima sa kremastom strukturom. Temperatura serviranja: od 16 do 18 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 1.250 dinara

22

WINE STyle


wine style PREDSTAVLJANJE

NAZIV VINA: CHÂTEAU DOISY DAËNE BERBA: 2008 SORTA: SAUVIGNON BLANC PROIZVOÐAČ: PIERRE ET DENIS DUBOURDIEU OBLAST: BARSAC, BORDEAUX SADRŽAJ ALKOHOLA: 12,5%

Ovaj čuveni francuski posed krasi bogata i uspešna istorija. Prvi pisani tragovi potiču iz 1832. godine, kada ga je i osnovao Andre Jullien. U to vreme je ovaj posed spadao u dvadesetak najboljih imanja za proizvodnju bordoških belih vina. Danas imanjem upravlja Denis Dobourdieu, koji je poznat u vinskom svetu kao veliki stručnjak za proizvodnju kvalitetnih desertnih vina. Takođe se ističe i umećem u proizvodnji vina od sovinjon blana, kao i njegovog barikiranja sa celim grozdovima. Vino ima intenzivnu žutu boju sa zlatkastim odsjajem na obodu, odlične je prozirnosti i uljane teksture koja utiče na sporu pokretljivost u čaši. Sortna aroma je delimično izražena, ali je vino bogato voćnim karakterima, naročito breskve i kajsije, sa nagoveštajima hrastovog drveta i blagih herbalnih nota. Odlikuje ga punoća tela koja se stapa sa voćnim karakterima i daje mu intenzitet i postojanost na nepcima, sa skromnim kiselinama koje utiču na svežinu. Završnica je duga i aromatična, umerene mineralnosti. Služiti ga sa belim mesima, morskom i rečnom ribom, pastama i obogaćenim salatama. Temperatura serviranja: od 11 do 13 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 2.400 dinara

NAZIV VINA: NEGROAMARO PUGLIA BERBA: 2011 SORTA: NEGROAMARO PROIZVOÐAČ: MONTEVERDI VINI BORGO SAN GIOVANNI OBLAST: PUGLIA, ITALIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 14,5%

Angelo Maria Monteverdi prvi put je proizveo vino 1796. godine, a u početku ga je prodavao samo u svojoj taverni. Mnogo kasnije vinsku tradiciju ove porodice značajno je unapredio Francesco Monteverdi, koji je nasledi posao i osnovao moderan vinski podrum 1920. godine. Za internacionalnu popularnost ovih vina iz doline reke Po zaslužan je Antonio Monteverdi, čiji sinovi danas izvoze svoje vino u više od četrdeset zemalja širom sveta. Vino ima duboku purpurnu crvenu boju sa granitnim odsjajem na obodu. Na nosu je voćnog karaktera, u kojem se izdvajaju arome kupine i crne ribizle, sa finim notama karanfilića i orašćića, a u samoj pozadini ima blage tonove crnog bibera. Ukus je voćan, intenzivan, lepo je zaokružen ali dosta mekan jer mu tanini nisu oštri i teški. Ima čvrstu strukturu i nenaglašene zemljane tonove, vrlo je kompleksno i izražajno. Završnica je dugotrajna i sveža, začinsko-voćnog karaktera. Služiti ga sa pastama sa ljutim sosovima, grilovanim mesima, jagnjetinom, gulašima i indijskom hranom. Temperatura serviranja: od 18 do 20 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 790 dinara

WINE STyle

23


wine style PREDSTAVLJANJE

NAZIV VINA: GALOT traminer BERBA: 2013 SORTA: TRAMINER PROIZVOÐAČ: VINARIJA GALOT OBLAST: KARLOVAČKO VINOGORJE, SRBIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 13%

Vinarija Galot nalazi se u srcu Deliblatske peščare, koja je u svojoj istoriji imala zapaženu ulogu u vinarstvu. Zasluge za to pripadaju Mariji Tereziji, jer su se na ovim padinama nalazili njeni vinogradi, a vina sa ovih padina služila su se na Bečkom dvoru. U nameri da obnovi ovu veoma lepu tradiciju, Dragan Jovanović je podigao modernu, dobro opremljenu vinariju, iz koje dolaze vina koja su već pronašla svoje mesto na tržištu. Vino ima intenzivnu žutu boju sa svetlim zlatkastim tonovima, odlične je bistrine i umerene pokretljivosti. Na nosu je veoma mirišljavo i donosi prepoznatljive sortne karakteristike, u kojima se ističu arome zove, belog cveća, dinje i blagi dodiri tropskog voća. Na ukusu se odražava srednje telo, prijatne slatkaste note i cvetni karakteri koji se nežno stapaju sa slašću voća. Sveže je i dobro izbalansirano. Završnica je pitka i postojana, sa prijatnom gorčinom. Služiti ga sa laganijim predjelima, raznim pitama, ribom, a može takođe da bude dobar partner voću i kolačima. Temperatura serviranja: od 9 do 11 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 850 dinara

NAZIV VINA: KIŠOV ROSE BERBA: 2012 SORTA: MERLOT, FRANKOVKA PROIZVOÐAČ: VINARIJA KIŠ OBLAST: KARLOVAČKO VINOGORJE SADRŽAJ ALKOHOLA: 14%

Porodična vinarija Kiš je jedna od najstarijih vinarija na obroncima Fruške gore, a smeštena je u neposrednoj blizini Sremskih Karlovaca. Osnivač vinarije Stevan Kiš prve vinograde podigao je još davne 1830. godine, verovatno ne sluteći da će njegovi potomci uspeti da vinariju učine veoma bitnom u srpskom vinarstvu. Stevan Kiš takođe je jedan od ljudi koji su imali važnu ulogu u nastanku čuvenog bermeta, koji je još uvek simbol vinarstva ovog kraja. Kišovi danas proizvode i druge vrste belih i crvenih vina, čuvajući tradiciju skoro dva veka. Vino ima tamniju rubin boju i veoma je aromatično, sa bogatim voćnim i cvetnim karakterima. Ukus je voćan, sa dominacijom nota crvenog voća, prvenstveno trešnje, koje su lepo ukomponovane sa notom ruže. Suptilnost i punoća ukusa lepo se uklapaju sa finom svežinom i mekoćom. Vrlo pitko vino, sa dugotrajnom i postojanom završnicom voćnog karaktera. Služiti ga sa mesima sa roštilja, jagnjetinom, prasećim pečenjem, grilovanim povrćem i sezonskim salatama. Temperatura serviranja: od 9 do 11 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 730 dinara

24

WINE STyle


wine style moj izbor

voditeljka

Piše: Mirjana Mitrović

26

WINE STyle

HRANA

Tokom jedanaest godina prikazivanja emisija Balkanskom ulicom, autorke i voditeljke Vesne Dedić, stekla je milionsku publiku i status kultne emisije. „Trudim se da gosti u mene kao novinara imaju poverenja i da iskreno pričaju o trenucima sreće i tuge koji su im obeležili život. Ekstremna osećanja tuge i sreće, smeh i suze, obeležavaju svaki život pa tako i moju emisiju“ – kaže autorka trilogije koju čine romani Zauvek u srcu, Sunce meni, sunce tebi i Ti si meni sve, koji su već tri godine na listi najčitanijih knjiga u Srbiji. „Trenutno pišem istorijsku melodramu Pola duše, koja će, verujem, biti u rukama čitalaca sa prvim jesenjim kišama“, najavljuje Vesna. Na nesreću malo toga ne volim. Recimo, ne volim ništa što sadrži mirođiju i marcipan. Ne postoje jela ni koja neobično volim, osim jagnjetine sa ražnja i sira u maslinovom ulju. Ja sam jednostavna žena - sve što je sa ražnja i roštilja zadovoljiće moje potrebe. Volim argentinsku hranu i restoran Hacienda u kojem satima služe razne vrste mesa, volim i japanske jer u njima moja Lenka najviše uživa, a i ja volim njihove slatkiše koji su niskokalorični. Volim da eksprimentišem ali u svojoj kuhinji, da po sećanju na ukus nekog jela koje sam probala u restoranu napravim isto. Jedino mesto u kojem probam sve što mi daju, jer su neprikosnoveni, jeste restoran Franš. Kao što dobrom orkestru ne naručujem pesme već im kažem „svirajte mi nešto lepo“, tako i u Franšu kažem „dajte mi nešto lepo“ i ne čitam jelovnik. Volim kada muškarac bira jelo i piće za mene, a kada izađem sa drugaricama kažem „’ajde, vidi šta ćemo“. Najlepša atmosfera za romantičnu večeru je u klub-restoranu Forum u Podgorici. Inspirativan ambijent koji je zamisao slikarke Milene Mijović Durutović, tri različite dizajnerske celine, predivan escajg, izbor muzike i mogućnost da budeš zaklonjen od pogleda radoznalaca čine pravu atmosferu za dvoje koji se vole. Naručila bih ćuretinu punjenu prstacima uz barikirani šardone od Plantaža, a on Forum biftek uz Zentu - crveno vino sorte vranac iz vinarije Vučinić. Posle toga sednete u taksi, spustite se do Budve i šetate do zore Starim gradom. Kada svane sednete u čamac, odete na plažu Crvena glavica i tu gazdi naručite šta da uz vino, samo za vas, pripremi od ribe za ručak.

Kada se kaže vino odmah pomislim na crveno i vidim slike: pokojnog oca koji uvek posle ručka pije čašu vranca, sebe koja tu istu čašu ispijam pošto uspavam dete, setim se svih svojih promocija romana na kojima je publika uvek bila poslužena crnogorskim vinom, mogu da osetim ukus vina prizvan sećanjima kada sam ga ispijala u noćima pred predavanje rukopisa novog romana. Crveno vino je dobro za anemične, za one koje muči nesanica, za ljude pod stresom, jer vino smiruje telo i budi dušu. Nije piće za ranu mladost, već za zrele godine kada je čovek već preživeo i uspone i padove. Najvažnija osobina ljubitelja vina je da svoje pobede i poraze nose sa otmenošću, bez oreola žrtve kada im ne ide u životu i bez gordosti kada im je lepo. Kakvo je neko vino zavisi od onoga ko ga pije, kako ga pije i sa kim ga pije. Skupocena vina koja sam otvarala sama i tužna nisam mogla da ispijem ni do pola čaše. Najbolja su ona koja potiču sa istog tla sa kojeg si i ti i ona koja piješ okružen dobronamernim pogledima. Vino ima dobar ukus samo ako ga piju ljudi čiste duše i blagog karaktera. Ne bi trebalo da ga piju primitivci, jer onda „žali bože“ grožđa. Volim da pijem vino sa drugaricama jer se opustimo i smejemo pričama koje bi ispričane u nekom drugom okruženju bile tragične. Volim da pijem vino sa bratom u Crnoj Gori u bašti njegove kuće dok nam majka broji flaše, uplašena da „đeca mnogo trzaju na flašu“. Volim da popijem čašu i dok Lenka polako jede suši, koji ja ne bih okusila i dok mi priča o „dramama“ sa velikog odmora. Kao i sve žene najviše volim kada mi „on“ dosipa vino, pozove orkestar i naruči pesmu Hoću da ostarim s tobom. Uvek naručujem kaberne od Plantaža, a ako ga nema onda Kovačevićev Aurelius. U krajnjem slučaju i čileanska. Ova vina ne zahtevaju jaku i određenu vrstu hrane, laka su i deluju kao sedativ. Flaša kabernea i malo maslinovog ulja sa preprženim hlebom - to je moja preporuka za dobro raspoloženje, zanimljivu priču za stolom, kafanskim ili trpezarijskim, a i noge su tada lake ako vam se pleše.

VINO

Vesna Dedić


wine style moj izbor

Foto: Lična arhiva

IZLAZAK

Volim ujutro da popijem kapućino i predveče čašu vina za šankom ili u bašti kafea La Martin na Neimaru, blizu je moje kuće i mirno je. Radnim danima mi prija takav ambijent. Petkom i subotom uveče sam skoro redovno u Tako je suđeno, predivnoj kafani Dače Ikodinovića čiji enterijer podseća na scenografiju Balkanske ulice - karirani stolnjaci, veliki beli koncertni klavir, drvo, odlično vojvođansko meze, ljubazni kelneri, dobra karta pića, savršen orkestar i leti divna bašta kao salaš umetnut na Novi Beograd. Najlepši pogled ima Diners Club na novobeogradskoj strani Ušća. Volim tamo da slušam bend Denis i Obule, pijem vino, jedem sir ili tatar biftek i gledam svetlošću obasjanu Sabornu crkvu. Volim i noćne letnje klubove koji se nalaze na istoj strani reke. Nisam izlazila od Lenkinog rođenja do njene pete godine jer obaveze oko deteta nisu dozvoljavale kasno ostajanje. Sada, da se ne bih pretvorila u domaćicu koja petkom i subotom ide u krevet umorna od peglanja i pranja, prvo sve sredim u kući, a onda izađem i ostanem do zore. Na povratku kući kupim doručak za Lenku, legnem u krevet kao zadovoljna, a ne umorna žena. Idealan izlazak izgleda ovako - on i ja, flaša vina i flaša Jamesona, dobar bend, oko nas draga i nasmejana lica, nema paparaca i znatiželjnih pogleda, u tanjiru prepečen hleb i dobar sir ili ćevapi. WS WINE STyle

27


wine style GASTRONOMIJA

Kulinarske destinacije

Grčka D

užno poštovanje antici, azurnoplavom moru i prelepim plažama, ali kada se vratimo sa letovanja iz Grčke, a mnogo nas je koji tamo provedemo odmor, svako ima prijatne uspomene na neku malu tavernu u kojoj se probala fenomenalna riba, domaći sir, masline, jagnjetina... Piše: Nenad Gladić (Lepi Brka, autor TV emisije Gastronomad) Food styling: Silvija Gladić

Svi ti ukusi koji su nam danas prilično bliski imaju naravno i svoju istoriju, a konkretno u slučaju Grčke, ona seže i nekoliko hiljada godina unazad. Drugim rečima, Grčka nije samo kolevka zapadne civilizacije već i prapostojbina onoga što danas nazivamo evropskom kuhinjom. Možemo reći da je prava „antikvarnica ukusa“. Glavne smernice grčkoj kuhinji dala je svakako geografija, odnosno Mediteran, koji nikad nije bio škrt prema svojoj deci, a Grci su sigurno njegovi mezimci. Obilje ribe i blagorodna klima (i naravno robovlasničko društvo) učinili su da u antičko vreme Grci imaju dovoljno slobodnog vremena pa su stizali da se bave filozofijom hrane. Tako danas znamo da od Grka potiče jedna od prvih kulinarskih publikacija Hedypatheia (u slobodnom prevodu Lepota života). Autor je bio pesnik Arhestratos iz Galeje (Sicilija), koji je u stihu opisao gde se i šta na Mediteranu dobro jede, kao i koje vrline i znanja kuvar mora da ima da bi bio uspešan u svom poslu. Tako Arhestratos kaže: „Pravi majstor kulinarstva mora da zna kako se pravilno životinje žrtvuju bogovima i da bude školovan na teme arhitekture, agrikulture, geometrije i medicine“. Naravno, morao je i dobro da kuva.  Po njemu, vrhunski kuvari su muškarci, dok žene mogu da budu uspešnije samo u pripremi slatkiša i kolača. Nije baš korektno po današnjim standardima, ali mora se uzeti u obzir da je čovek živeo i pisao pre više od dve hiljade godina.

28

WINE STyle


wine style GASTRONOMIJA

Grci su u antička vremena bili i veliki ratnici i osvajači, tako da su sa svojih pohoda kući donosili nove namirnice i načine pripreme hrane. Ko zna kako bi grčka i evropska kuhinja danas izgledale da Aleksandar Makedonski nije krenuo u osvajanje sveta, pa su svašta Grci naučili u svojim pohodima po Aziji. Kasnije, dok je ostatak Evrope tumarao po mraku srednjeg veka, u Vizantiji je nastavilo da se kuva i jede u maniru starog Rima: dobro. Nakon toga došli su Turci koji su imali svoje ideje dobre kuhinje i prilično su uticali na ono što danas nazivamo „savremenom grčkom kuhinjom“. Sad je pitanje šta to pojesti kada se zaista ovog leta dokopamo grčkih plaža i umorimo od obilaženja istorijskih spomenika? Izbor je stvarno neverovatan. Tu je, naravno, grčko meze sa obiljem feta sira, maslina, domaćeg hleba i namaza, poput tzazikija, kao i vrlo ukusne spanakopite, tiropite i poneki burek. Giros i suvlaki su verovatno svi već probali, čak i ako u Grčkoj nikad nisu bili. Naravno, Grci prave i mnogobrojna jela od ribe i morskih plodova, koji nemaju baš uvek neki poznat naziv ali zato ukusa imaju na pretek. Grci su takođe vrhunski majstori u pripremanju jagnjetine, tako da tu retko može da se promaši. Ista stvar je i sa musakama, a ima ih bezbroj vrsta. Kada se dođe do slatkiša stvari postaju još poznatije, jer pite i baklave i sami dobro pravimo. Ipak, Grci imaju svoj stil i valja ih probati.

Iako kod nas grčka vina nisu preterano zastupljena, ova zemlja spada u red ozbiljnih proizvođača. Osim jako duge tradicije, karakteristika grčkog vinarstva jeste i izuzetno široka lepeza gajenih sorti, a naročito je veliki broj autohtonih. Od belih su najpoznatije assyrtico, muscat blanc a petit grains, robolla, roditis, moschofilero... a od crvenih agiorghitiko, xinomavro, kotsifali, mavrodaphne, mandelaria... Oko 75 odsto proizvodnje čine bela, mada su crvena vina prilično kvalitetnija. Sistem klasifikacije sličan je francuskom AOC sistemu. U antičkoj Grčkoj vina su bila aromatizovana, a taj specifičan ukus poticao je od borove smole koja se koristila za oblaganje unutrašnjosti amfora. Danas ponovo susrećemo taj ukus i to u vinima pod imenom retzina. Na domaćem tržištu je zastupljeno nekoliko grčkih etiketa sa rasponom cena od oko 700 do preko 1.200 dinara: Samena, Samos vin Doux, Damaskinos, Naoussa...

Ako za ovo leto na umu ipak imate neke druge destinacije, onda bar u svojoj kuhinji možete da osetite atmosferu grčke taverne, pa u tom smislu evo i nekoliko predloga.

WINE STyle

29


Foto: Vladimir Miloradović

wine style GASTRONOMIJA

30

WINE STyle


wine style GASTRONOMIJA

Spanakopita Spanakopita je, kao što se iz naziva može pretpostaviti, pita od spanaća. Ima ih raznih oblika i pripremaju se na najrazličitije načine. Neke veoma podsećaju na našu zeljanicu. Koliko sam ja shvatio, svako ostrvo i svako seoce u Grčkoj ima neki svoj poseban recept i baš je taj pravi. Ne znam ko ima prava na ovaj recept ali meni se dopao, jer je ovu ukusnu pitu ubacio u format finger fooda. Namirnice *1 pakovanje kora za pitu *½ dl maslinovog ulja *1 glavica crnog luka sitno seckana *200 g spanaća očišćenog, opranog, iskidanog na sitnije komade *100 g izmrvljenog feta sira *½ kašičice soli *½ kašičice origana *1 kašika sitno seckanog peršuna *mleveni biber po ukusu *20 g rastopljenog maslaca *1 žumance

Način pripreme Na dobro zagrejanom maslinovom ulju propržiti luk dok ne omekša. U tiganj dodati spanać i uz stalno mešanje pržiti dok ne omekša. Posoliti i dodati začine. Dodati fetu, promešati i ostaviti da se ohladi. Iseći kore na trake širine 10 cm. Isečene kore lagano premazati rastopljenim maslacem. Presavijajući koru u trouglove, formirati džep pa ga napuniti dobijenim filom od spanaća i sira (1 kašika). Premazati ivice razmućenim žumancetom i zalepiti ih. Postupak ponavljati sve dok se ne potroše fil i kore. Poređati trouglove na pleh koji je prethodno obložen papirom za pečenje. Peći u rerni 25 minuta ili dok ne dobiju zlatnožutu boju, na temperaturi od 180°C. Servirati toplo ili hladno.

WINE STyle

31


wine style GASTRONOMIJA

Škampi na grčki način Ovo je upravo jedno od onih nebrojenih bezimenih jela koje sam probao i po dobru upamtio. Lako se pravi, tako da i oni ne preterano vešti mogu da se oprobaju. Namirnice (za 2 osobe) *½ dl maslinovog ulja *1 glavica crnog luka sitno seckana *1 zelena paprika (slatka) sitno seckana *2 mlada luka fino iseckana na kolutiće *3 čena sitno seckanog belog luka *400 g paradajz pelata (iseckanog) *½ dl belog vina *400 g očišćenih škampa *½ kašičice origana *so i biber po ukusu *1 kašika sitno seckanog peršuna *100 g izmrvljenog feta sira

Način pripreme Na dobro zagrejanom maslinovom ulju propržiti luk i papriku. Kada omekšaju, dodati im mladi luk i pržiti nekoliko minuta. Dodati paradajz, belo vino, beli luk i začine (osim peršuna) i kada provri utišati vatru i ostaviti da se krčka 10 minuta. Nakon toga dodati škampe i peršun i na jačoj vatri kuvati još 5 minuta. Kada je jelo spremno, posuti ga fetom i poslužiti sa kuvanim pirinčem.

32

WINE STyle


wine style GASTRONOMIJA

WINE STyle

33


wine style GASTRONOMIJA

34

WINE STyle


Kompot od suvih smokvi i kajsija sa jogurtom i medom Često dobijam komentare da prezentujem komplikovane recepte. Zato evo jednog veoma jednostavnog, a veoma slasnog.

Namirnice (za dve osobe) *1dl vode *1 kašika šećera *1 kašika soka od limuna ili pomorandže *6 suvih smokvi *6 suvih kajsija *2 dl kiselog mleka ili jogurta *1 kašika meda *cimet po ukusu

Način pripreme U manju šerpu nasuti vodu, šećer i limunov sok i na umerenoj vatri, uz povremeno mešanje, čekati da provri. Dodati suvo voće i ostaviti da se krčka na tihoj vatri sve dok voće ne omekša (10-15 minuta). Ostaviti da se ohladi. U drugoj posudi pomešati kiselo mleko i med. Preliti hladan kompot zaslađenim kiselim mlekom i začiniti cimetom. WS


wine style intervju

Biti veliki. U svemu Svojim čuvenim forama često je činio bespomoćnim mnoge legendarne svetske košarkaše protiv kojih je igrao, a postalo je pravilo da će klub u koji dođe osvajati trofeje. Tako je i bilo svuda gde je igrao, u Stefanelu, Olimpiji Milano, Real Madridu, Panatinaikosu, Barseloni i Lotomatici. Bio je i jedan od lidera naše najuspešnije reprezentativne generacije i teško bi bilo setiti se nekog trofeja ili individualnog priznanja u svetu košarke koje nije osvojio. Takođe je teško pobrojati sve utakmice u kojima je u kritičnim trenucima preuzimao odgovornost i rešavao ih u svoju korist. A kako je to Dejan Bodiroga uspevao ni danas nije baš najjasnije, pa važi za jednog od košarkaša koji još uvek „nije provaljen“. To što je on radio delovalo je neverovatno lako i jednostavno, bilo da je u pitanju njegov čuveni „ulaz“ pod koš, šut sa distance ili za tri poena. „Beli medžik“ i razni drugi nadimci samo su potvrđivali njegovu reputaciju, ali ipak, nikada nije zaigrao u najjačoj ligi na svetu, američkoj NBA

Piše: Aleksandar Duković

„Ne žalim ni za čim u karijeri i ne volim da preispitujem svoje odluke jer uvek stojim iza njih. Vrlo respektujem tu ligu, ali nisam hteo da sedim na klupi i da se dokazujem godinu-dve, hteo sam odmah da igram i da osvajam trofeje jer volim da pobeđujem. Volim izazove ali i trofeje, pa sam onda izabrao da odem u neki evropski klub sa kojim mogu da uradim ono što oni već nisu, kao recimo sa Barselonom, a da igram onoliko koliko hoću. Verujte, nijednog jedinog trenutka nisam zažalio zbog NBA“, kaže Dejan Bodiroga na početku intervjua za magazin Wine Style. A taj intervju nije baš ličio na intervju. Od prvog trenutka kad se pojavio na terasi hotela Zira pa do kraja, bio je potpuno isti – neverovatno jednostavan, srdačan i skroman. Uz flašu dobrog brunela razgovor je u pojedinim trenucima postajao toliko neformalan i prijateljski da je bilo teško setiti se da smo tu zbog intervju sa nekim koga smo u stvari tek upoznali. Ta njegova crta ljudskosti, iskrenosti i začuđujuće skromnosti, učinila ga je jednim od naših najomiljenijih sportista ikada. Ako ne i više, onda barem podjednako koliko i vrhunsko košarkaško umeće.

36

WINE STyle


wine style intervju

Foto: Dalibor Danilović

Dejan Bodiroga

Fotografisano u restoranu hotela Zira

WINE STyle

37


wine style intervju

WS: Da li se nekad setite pesme Mi imamo svoga boga ime mu je Bodiroga? Pa da… To su sjajne stvari i to je možda vrhunac moje karijere. Naravno da ti vrlo prija kad ti navijači pevaju pesme, kad vidiš da te ti ljudi, zbog kojih u stvari i igraš, toliko vole i poštuju. Ali to prija samo u prvom trenutku, a posle postane velika obaveza i teret sa kojim treba da se nosiš. Trebalo se izboriti sa tim, ostati na zemlji i proći kroz sve to a da se ne okrnjiš jer iza toga su vrebale mnoge stvari, ali mislim da sam, slava bogu, prošao kroz ta iskušenja na pravi način. A što se tiče te pesme, nikad sebe nisam smatrao nekim bogom, jer Bog je jedan, naravno, niti sam sebe smatrao dostojnim takvih poređenja. I mnogo manje od toga. Bio sam svestan da mnogo dobro igram košarku, da sam na vrhu i da sam popularan, ali isto tako i da je to samo jedan period života. Znao sam da je slava prolazna, a da je život nešto sasvim drugo. WS: Da li ste kao dečak, dok ste igrali basket ispred zgrade, maštali o baš tolikom uspehu. Da li se uopšte sećate svojih tadašnjih želja? Dešavalo se da mi to padne na pamet, kao, nekad sam igrao ispred zgrade na Duvanici u Zrenjaninu, gde sam i odrastao, a pogledaj sad, igram za Real, za reprezentaciju; ostvario sam svoje snove, pa čak i premašio… Ali to je bilo kao bljesak, pojavi se i brzo nestane, jer nemaš vremena da se osvrćeš na svoje početke. Sutra je novi trening, nova utakmica i novi protivnik koji ima ogromnu želju da te pobedi. To je malo čudno, uložiš mnogo vremena i truda da bi došao do toga, a onda doživiš to emotivno pražnjenje koje jako kratko traje. Nemaš vremena da gustiraš tu radost zbog uspeha. Jedna konstantna pozitivna tenzija te tera da ideš dalje i s vremenom to postane takmičenje sa samim sobom a ne sa protivnikom, jer počneš da razmišljaš o tome koliko daleko možeš da ideš, koji je tvoj maksimum. Jedan uspeh povlači drugi i to te gura dalje. Možda je i bolje što je bilo tako, jer ako se previše vremena provodi razmišljajući o postignutom uspehu onda će se teško nalaziti motiv da se ide napred. WS: Da li Vam je bilo teško zbog činjenice da nikada niste igrali u našoj ligi i kako je to moguće? Hm, moja karijera išla je vrlo čudnim putem. Još kao tinejdžera brat me dovodio na utakmice Partizana i Jugoplastike i maštao sam da jednog dana možda i obučem taj dres. Međutim, ispostavio se da su u Partizanu procenili da ja u tom trenutku nisam toliko atraktivan i talentovan igrač. A onda je Ćosić čuo za mene i zvao u Beograd da pita da dođem kod njih, pa sam se tako sa šesnaest godina obreo u Zadru. Bila je

38

WINE STyle

to teška odluka, ali se ispostavila kao dobra. Ja sam se uvek, a naročito tada, mnogo žrtvovao. U Zadru sam trenirao po sedam-osam sati dnevno, išao u školu i spavao. I ništa drugo, dok su moji drugari išli na plažu, izlazili u grad, uživali. Ali znao sam da nema velikih stvari bez trpljenja i odricanja. Onda je počeo rat, sve se iskomplikovalo pa sam sa osamnaest godina otišao u Italiju. U tih nekoliko godina prolazio sam kroz razna iskušenja pa sam brzo i sazreo. Kad dođete tamo, neće niko da čeka da se vi adaptirate, oni odmah traže od vas koševe jer zbog toga su vas i doveli. Brat mi je mnogo pomogao tada, trener je verovao u mene, ali ipak mislim da je božja volja to što sam uspeo da postignem u karijeri. Naravno, i kućno vaspitanje koje sam poneo igralo je vrlo važnu ulogu. WS: Vašu karijeru obeležili su i nebrojeni koševi koji su odlučivali utakmice, kad je bilo neizvesno uglavnom ste Vi preuzimali odgovornost. Zašto? Uvek sam voleo da odlučujem, da preuzimam stvari u svoje ruke u tim kritičnim trenucima. Sviđao mi se taj osećaj. Ali ja sam se dugo pripremao za to, skoro ceo svoj život. Još kao klinac, dok sam igrao ispred zgrade, stalno sam zamišljao kako rešavam neku veliku utakmicu, a to sam često radio i kasnije na treninzima, pa kad su kasnije dolazili ti trenuci ja sam onda bio spreman za njih. Dobro, drugačije je na utakmicama, velika je tenzija, tu je i publika, atmosfera, ali voleo sam tu vrstu izazova. Nikada mi nije bio problem da preuzmem odgovornost. Ne samo u sportu, nego i u privatnom životu. Ne znam zašto, valjda je to stvar karaktera, genetike, nešto sa čim se čovek rađa. Možda je i to neka vrsta talenta, kao božji dar. Posle se to nadograđuje, raste samopouzdanje i onda ti je svaki sledeći put lakše. WS: Da li ste nekad pomišljali da možete da promašite i šta će biti ako se to desi? Nikada, ali verujte nikada. Ja sam išao na to da dam taj koš i to je bilo jedino o čemu sam razmišljao. Samo o tome kako da ga dam. Mislim da, da sam razmišljao o eventualnom neuspehu, verovatno bih većinu tih koševa i promašio. Za to je potrebna velika koncentracija, ali pre svega vera u sebe. Naravno, moraš često i da promašiš da bi došao u situaciju da često i pogađaš. Sećam da mi je jedan moj bivši trener često govorio: „Dok ne ispiješ čašu žuči, ne možeš osetiti koliko je slatka čaša vina“. U svemu tome mnogo mi je pomogla i vera, mislim da je to spas za svakog profesionalnog sportistu. To mi je dalo jednu osnovu i stabilnost. To je nešto za šta možeš da se uhvatiš i što te drži u stalnom kontaktu sa svojim bićem. A to ti opet omogućava da imaš samokontrolu. Ali preuzimao sam odgovornost i


wine style intervju

kada promašim, nikada nije bio problem da posle utakmice kažem da sam ja kriv. WS: A kako ste podnosili poraze? Uh, jako teško (smeh). Bilo je mnogo anegdota na tu temu. Oni koji su živeli sa mnom znaju kakav sam bio u tim situacijama. Dešavalo mi se da ne mogu noćima da spavam, preispitujem se… Razmišljam: šta ja uopšte radim, šta ja to igram, gde sam pogrešio… Bio sam u stanju da ne pričam ni sa kim u kući po dva dana. Ali posle se navikneš na to, naučiš da podnosiš poraze. Ja sam kao stranac sa devetnaest godina igrao u Italiji i mi smo kao mlad tim sa Bošom Tanjevićem došli do tri finala Kupa Radivoja Koraća i sva tri izgubili sa po pola koša razlike. Posle tog trećeg poraza zamislim se, pitam se kad će već jednom da dođe ta pobeda, ali onda shvatiš da moraš još više da radiš i da će taj trenutak da dođe. I mi smo posle osvojili i Ligu i Kup. Prihvatiš činjenicu da je svaka karijera satkana i od pobeda i od poraza, da je to prirodno. Ja sam, hvala bogu, imao više pobeda ali porazi su ti potrebni. Nekad možeš da izvučeš dobre pouke iz njih, da nešto naučiš. Moraš da znaš kako je teško kad izgubiš da bi imao veću želju da pobeđuješ. Ja sam uvek bio samokritičan, zadavao sam sebi neke parametre, pa ako ih ne ispunim onda sam sam sebi dovoljna kritika. Ali, baš sam teško preživljavao poraze. Tek pred kraj karijere počeo sam lakše da se nosim sa tim. WS: Da li Vam je, kao tako temperamentnom, smetalo kada neki Vaši saigrači nemaju istu želju za pobedom kao Vi, kada se ne trude dovoljno? Kako da ne. Ja sam stvarno uvek davao svoj maksimum, ne samo na utakmicama nego i na treninzima, jer ne možeš ti da se foliraš na treningu a onda se resetuješ pred utakmicu i kao trudiš se. Nekada mi je dolazilo da pojedem čoveka. Nije mi bio problem da nekome kažem: „Ej, drugar, ne moraš ovo da radiš ako ti se ne radi. Slobodno idi negde. Ovde je nas deset-jedanaest koji hoćemo istu stvar, nemoj da nam to kvariš“. Ali s vremenom naučiš da prihvataš i takve stvari, shvatiš da su u svakoj ekipi prisutni različiti karakteri i da jednostavno nemamo svi istu želju. Znate, ja sam počeo da igram košarku isključivo iz velike ljubavi prema samoj igri, u tome je suština, ništa drugo. Sećam se kad sam igrao ispred zgrade sa drugarima, očistimo sneg pa onda igramo, i kad je plus trideset pet, nikad nas nije mrzelo. Ja sam uvek bio vrlo posvećen sportista, kao što su Novak Ðoković, Nemanja Vidić, Bane Ivanović i slični. Recimo, nikad nisam zapalio cigaretu kao igrač. Moraš u tome da budeš celim svojim bićem da bi mogao nešto da napraviš. Onaj ko uđe samo sa ciljem da zaradi novac i da bude slavan, neće ga nikad ni zaraditi. Kalkulantski pristup ne donosi rezultat. Ako je nekome Bog već dao

WINE STyle

39


wine style intervju

Vino traži prijatelja WS: Imali ste privilegiju da živite u nekim od najlepših gradova na svetu. Da li je neki ostavio poseban utisak? Pa Rim, on je stvarno poseban. To je muzej na otvorenom, svaki kutak je lep i gde god da se nađete imate šta da vidite – muzej, spomenik, fontanu... a i idealan je za život. Ima odličnu klimu, dobru energiju, dinamičan je ali ne previše, tako da nije od onih gradova koji melju, nije previše brz. WS: Poznato je da ste veliki ljubitelj vina. Pretpostavljam da ste ih zavoleli dok ste živeli u Italiji? Da, a kako se karijera približavala kraju sve više sam ulazio u vinsku priču (smeh). A što sam više ulazio, sve mi se više sviđala, jer sam otkrivao koliko je to kompleksna stvar. To me ispunjava, mogu da kažem da sam se zaludeo time. Vino je stvarno jedna čudesna stvar, to je božji dar.

talenat, onda to ne sme da se pogazi nego stalno mora mnogo da se radi da bi se on usavršavao. WS: Gde god ste igrali osvajali ste trofeje, u raznim klubovima i pri tom ste bili lider. Ipak, čini mi se da su igre u reprezentaciji najviše obeležile Vašu karijeru. Pa jeste, to je bio jedan od najlepših perioda u mom životu, ne samo u smislu košarke. Mi smo svi bili vrhunski igrači, svako je bio lider u svom timu i mogao je da da preko dvadeset poena, i Divac, Sale, Paspalj i drugi, ali mnogo je važnija od toga bila dobra energija koju smo imali. Znate, svi smo bili svedoci nekih timova koji su imali vrhunske igrače, a da nisu ništa postigli. Taj višak kvaliteta je ponekad i problem, jer to je teško uklopiti. Tim je skup dvanaest ljudi i sad, svako tu treba da oduzme nešto od svog, da otkine deo sebe da bi taj tim mogao da funkcioniše i pobeđuje. To nije baš lako ali mi smo uspevali. Mi smo se odlično družili i van košarke, pa i danas i radovali smo se toj atmosferi koju smo imali kad smo zajedno. Osim toga, za nas je reprezentacija stvarno bila svetinja, bila je čast da obučemo taj dres jer smo znali da igramo za narod, znali smo koliko zadovoljstvo ljudima čine naše pobede. Barem sam ja to tako doživljavao. Uopšte nam

40

WINE STyle

Kada pogledamo šta je sve potrebno da bi se dobilo dobro vino, tek onda možemo da ga cenimo na pravi način. Mnogo je faktora, prvo prirodnih – zemlja, sunce, pa ti minerali u zemljištu... pa onda ljudski faktor – kako orezivati vinograd, što je jako važno jer ne kaže se slučajno da dobro vino nastaje u vinogradu, pa onda u koju burad staviti vino, da li od francuskog ili slavonskog hrasta, pa koliko ga držati, pa onda kupažiranje, što je vrhunac kreativnosti vinara. I kada se dobije vino, onda treba da ima pravu boju, miris, ukus, tanine, kiseline... Zaista mislim da je jako teško dobiti dobro vino, a za to je prvenstveno potrebna ogromna ljubav. Volim vina iza kojih stoje posvećenost, rad i strast, koja imaju neku svoju priču. Ne volim previše komercijalizovane priče, hiperprodukciju, vinare koji vino posmatraju samo kao na biznis. Vino je i jedna velika tajna, ta priča nema kraja. U tome je lepota, jer nikad se ne zna kakvo će vino imati neka vinarija sledeće

nije bilo teško da celo leto provedemo trenirajući iako smo svi dolazili iscrpljeni posle napornih sezona. Dobro, bilo je nekad sitnih nesporazuma ali to nikad nije prelazilo okvire košarke. Niko od nas nije imao neku zadršku, bili smo iskreni u tome i stopostotno posvećeni istom cilju. Da nije bilo tako, sigurno ne bi bilo ni velikih rezultata. WS: Vi ste bili jedan od lidera te generacije, i uopšte u klubovima, ali nekako atipičan. Bar ste tako delovali, tiho i povučeno, u priličnom kontrastu sa načinom na koji ste igrali? Hm, pa nisam ja baš tako povučen. Možda tako deluje, ali imam taj hercegovački gen koji mi ne da da budem miran. Naravno, na utakmicama sam se trudio da budem smiren jer onda ne bih mogao da igram kako treba, čak i kad neko igra prljavo i kad me publika provocira. Ali, umeo sam i te kako da uzvratim na grubost, nisam voleo da ostajem dužan. WS: Jednu od tih epizoda imali ste i sa legendom NBA lige Karlom Melounom. Igra „jedan na jedan“ je uvek bila jedna od mojih jačih strana jer sam voleo da se nadmudrujem, da igram na „caku“, a on


wine style intervju

godine, uvek postoji ta neizvesnost, a onda kada bude dobro, to je vrhunsko zadovoljstvo. Vino je i govor, jer te otvara kao čoveka. Vino traži prijatelja, jer kada piješ neko lepo vino onda uvek hoćeš da si sa nekim sa kim ti je lepo, hoćeš da se družiš, da pričaš. Mnogo je sve to kompleksno, svako vino zahteva prvo da ga upoznamo jer su prva dva-tri gutljaja uvek drugačiji od onih posle. Vino se menja, tako do samog kraja vi možete da diskutujete o njemu. Sa svojim društvom često pravim malo ozbiljnije degustacije, uglavnom vertikalne, pa onda upoređujemo godišta, analiziramo. Vino je zaista jedna beskrajna priča. WS: Pretpostavljam da ste imali priliku da posetite neke čuvene vinarije. Imao sam tu sreću, naročito dok sam bio u Italiji. Jedno od najlepših iskustava bio je obilazak čuvene toskanske vinarije Bjondi Santi, koja je jedan od tvoraca brunela, a njihov brunelo iz 1955. ušao je na listu 100

najboljih vina koja je Robert Parker otvarao. Ali ne samo što je vino fascinantno, nego uopšte kakva je njihova porodična priča, tradicija, kakav je čovek Franko Bjondi Santi. To je jedan veliki gospodin, tad je imao osamdeset sedam godina, koji nas je primio kao izuzetan domaćin, i ta strast sa kojom je on pričao o svojim vinima, kako nas je vodio kroz njihovo imanje u Grepu... Njegova ljubav prema vinu me zaista fascinirala. Upoznao sam i Ðakoma iz vinarije Kazanova di Neri i još neke tvorce velikih brunela, ali Franko Bjondi Santi je ostavio najjači utisak. Generalno, volim italijanska vina, recimo Ornelaja, Sasikaja, Solaja, Tinjanelo, tu nema neizvesnosti. Pa neka vina Anđela Gaje.

traminere, pino gri... Ipak, Bordo je još uvek prilično iznad ostalih. Jako volim bordoška vina i mislim da sam dobar poznavalac. Imaju odlične kupaže kabernea i merloa, pa pti verdo, to je izuzetno. Naročito mi se sviđaju Anđelus, Pišon Longvil, Linč Baž... Drago mi je da je sad Anđelus ušao u kategoriju premier grand cru jer mislim da stvarno to zaslužuje. I u San Žulijenu ima odličnih vina, mada oni nemaju nijedno u premier grand cru kategoriji, pa čuveni San Emilion, Pauljak... Volim i Burgundiju, njihov pino noar, to je božanstveno. On je čudan, nema sredine i kad je dobar, onda je stvarno mnogo dobar. Mislim da pino noar iz Burgundije i nebiolo iz Pijemonta imaju veliki potencijal.

Ima mnogo dobrih vina, recimo, Slovenci su me prijatno iznenadili. Sada u Italiji u većini ozbiljnijih restorana imate i neko slovenačko vino. Čini mi se da vrlo pametno i posvećeno rade i mislim da će biti sve bolji. Španija takođe ima odlična vina, Austrija ima dobre rizlinge, gevurc-

Još nisam bio u Bordou i to će biti prva stvar koju ću uraditi čim budem imao malo slobodnog vremena. Voleo bih da obiđem neke čuvene šatoe, recimo Ozon, Lafit Rotšild, Margo... I naravno, da tamo uparim jedan dobar foe gra sa flašom dobrog vina. To je vrhunac uživanja u vinu.

me u nekom trenutku prozvao da tako odigramo. Onda sam mu „prodao“ jednu od mojih finti pa je on otišao dva metra u stranu. Teško je to podneo pa me posle namerno udario kolenom u mišić tako da poslednjih osam-devet minuta nisam mogao da igram. Uglavnom, drago mi je da sam mu malo „izlomio kičmu“. WS: Kad smo već pomenuli Amerikance, još se debatuje o tome da li bismo pobedili njihov najjači Dream team da smo nastupili kao Jugoslavija na Olimpijadi 1992. Pa mislim da bi bilo vrlo neizvesno, jer mi smo tad imali strahovit tim. Nama je i kasnije, u Atlanti 1996. malo falilo, u dvadeset sedmom minutu bilo je pedeset jedan prema pedeset za nas. A još i Savić nije igrao zbog povrede, što je bio ogroman hendikep. Mada, i ranije generacije su imale taj kvalitet, sa Kićanovićem i ostalima, ali nije bilo prilike da se to proveri. WS: Što se tiče reprezentacije, jedan od najvećih neuspeha svakako je Olimpijada u Atini 2004. Šta se tada desilo? To jeste bio veliki neuspeh. Nije tu bilo nikakvog posebnog razloga, jednostavno se desilo. Primili smo koš od Argentine

praktično u poslednjoj sekundi i izgubili dobijenu utakmicu. Onda je sve krenulo nizbrdo i nikako nismo uspeli da nađemo način da se izvučemo iz tog lošeg koloseka. A onda kad već nismo izborili završnicu, potpuno smo pali. Teško je to razumeti sa strane, ali u sportu vrlo važnu ulogu igra ta energija koja ne može baš da se definiše. Ona je nekad dobra, a nekad ne. U svakom slučaju, verujte da nam je bilo jako teško tada. WS: Danas ste potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije. Gde se danas nalazi naša košarka? Imamo period stagnacije u poslednjih deset godina, ali mislim da je košarka i dalje najpopularniji sport kod nas. Periodi stagnacije su normalni, dešavaju se smene generacija, ali siguran sam da ćemo se vratiti tamo gde smo nekad bili. Ima mnogo talentovanih momaka i mislim da u budućnosti nije problem, jednostavno se desilo da su u nekom periodu u košarku počeli da ulaze razni menadžeri koji su uzeli velikog zamaha. Hteli su košarku da pretvore u trgovinu, a ona to nije i nikada ne može biti. To je ljubav, pa posle toga dolaze druge stvari. U sportu nema prečice, jedini put je posvećenost i veliki rad. WS

WINE STyle

41


wine style enografija

Trentino-Alto Adige ili nekada Južni Tirol Na krajnjem severu regije koju još znamo i kao Tri Venecije, nalazi se i najseverniji italijanski vinski region Alto Adige. U samom podnožju Alpa zateći ćete prilično nestvaran prizor od kog će vam verovatno zastati dah - vinograde rasute u kotlinama i po brdašcima iznad kojih se okomito izdižu stenovite planine. Iako je vizuelno vrlo atraktivan, sam krajolik ne odaje utisak idealnog podneblja za kvalitetna vina. Ali, verujte da i te kako jeste

Piše: Đuro Tošić, sommelier

U

imenu Trentino-Alto Adige regije, Trentino je južniji deo i uglavnom pripada italiijanskom govornom području, dok je Alto Adige severniji deo, koji se nalazi uz samu granicu sa Austrijom i u kom se pretežno govori nemački jezik. Slično poput Alzasa, ako se sećate, i Alto Adige je često menjao strane i pripadnost, da bi do konačnog, odnosno današnjeg statusa, došao nakon Prvog svetskog rata kada je i pripojen Italiji. Međutim, kako politika vrlo često ne može da upravlja navikama i običajima ljudi, tako je za većinu stanovnika Alta Adiđea pravo ime ove regije i njihovog doma Süd Tirol (Južni Tirol). Ono što je dobro za sve nas, to je da se ponovo na jednom mestu suprotstavljaju i spajaju dve kulture i dve tradicije, ovog puta italijanske i austrijske, jer sve te kulturne i političke razlike padaju u vodu kad se dođe do vina. Filozofija je ista, pristup je sličan, a vino je odlično... Iako je nekada Alto Adige više negovao kvantitavni pristup vinarstvu, danas stvari izgledaju mnogo drugačije. Ova regija je dom velikog broja vrhunskih, kako vina tako i vinara, kojima je prioritet kvalitet vina koja izlaze iz njihovih podruma. Alto Adige je poput susednog Friulia i ostatka Tre Venezie, takođe i dom velikog broja autohtonih, ali i internacionalnih sorti. Osim pino griđa, pino bjanka i traminera, od

42

WINE STyle


Foto: Vladimir Antić

wine style enografija

WINE STyle

43


wine style enografija

Cene variraju od 1.800 dinara za Zemmer Sauvignon, 1.900 za Müler Thurgau iz iste kuće, zatim Schulthauser Weissburgunder (beli pino) sa cenom u maloprodaji oko 1.600 dinara, kao i Gewürztraminer od Kettmeira. Cene u restoranima ovih vina kreću se u proseku od oko 2.500 do 4.000 dinara. sredine 19. veka rapidno se povećavaju i zasadi šardonea. Samo prisustvo sve veće količine šardonea je naravno uslovilo i pojavu vinara koji su želeli da se oprobaju u proizvodnji penušavih vina, pa se ova regija može pohvaliti i odličnim penušavcima. Mada bi se većini poznavalaca moglo učiniti da je Alto Adige sa svojom geografskom širinom i specifičnom klimom pogodniji za bela vina, situacija je u stvari takva da je proizvodnja crvenih vina veća od belih. Tu prednjače internacionalne sorte, poput kaberne frana, kaberne sovinjona i merloa, uz takođe velike količine vinograda pod lokalnim sortama, od kojih je najpoznatija schiava, a slede lagrein i teroldego. 44

WINE STyle

Što se tiče klimatskih uslova, za razliku od komšije Friulia koji izlazi na more, Južni Tirol se nalazi u potpuno kopnenoj klimatskoj zoni. Bukvalno se može reći da je Alto Adige okovan i okružen Alpima na severu, Venetom sa juga i istoka, dok se na južnoj i zapadnoj strani graniči sa Lombardijom. Ono što malo ublažava klimu jeste reka Adige koja teče kroz središte regije, po kojoj je oblast i dobila ime. Kad imate sve ove faktore na umu, onda normalno je da se začudite kako uopšte ima vinograda na ovakvoj lokaciji. A ne samo da ih ima, nego je svaki pedalj dobrog zemljišta na južnim obroncima pod vinogradima. I za zemljište se može reći da je skoro pa idealno za dobra vina - dosta krečnjačkog karaktera sa mineralnim ostacima peskovitog


wine style enografija

i šljunkovitog tla preostalog od vekovnog delovanja glečera, kojih je ovde bilo na pretek. U Južnom Tirolu gaji se dvadesetak sorti i vina uglavnom nose sortna imena, a etikete ponekad deluju zbunjujuće jer je česta pojava da su navedena dva naziva – jedan sa italijanskom, a drugi sa nemačkom oznakom. Kad su u pitanju bela vina, stil je uglavnom prepoznatljiv – vina su izrazito svežeg karaktera, sa prijatnim voćnim i cvetnim aromama (kad je u pitanju gevurctraminer koga takođe ima jako puno), a većinu krasi prijatan i dug mineralni finiš, sa izrazito laganim telom. Jedna sorta koju takođe ne bi trebalo da zaobiđete ako se nađete u Južnom Tirolu jeste i muler thurgau, koji vrlo često, nažalost, zna da bude i nezanimljivo vino. Međutim, kod dobrih proizvođača može jako prijatno da vas iznenadi svojim savršenim mineralnozačinskim kompleksom aroma i izvanrednom svežinom. Šardone je, kako sam već pomenuo, takođe veoma važna sorta u ovoj regiji. Može da kreira jako lagana vina, kremaste strukture sa intenzivnim aromama vanile i jabuke i predstavlja najvažniju sortu kad su u pitanju bela suva penušava vina. Pino griđo ili pino gri je takođe veoma značajan za vinare Južnog Tirola, a uglavnom daje vina laganog tela, hrskava i osvežavajuća, a ponekad mogu da budu i bogatija i punija, voćno-cvetnog karaktera uz prisustvo mineralnih tonova. Sovinjon blan u regionima sa ovakvim klimatskim uslovima uvek obećava i retko mi se dešavalo da se razočaram u ta vina - osvežavajuća su, sa veoma pepoznatljivim i tipičnim herbalnim notama za sovinjon. Kad su u pitanju crvena vina, slična je situacija kao i kod belih - vodeće su internacionalne sorte kaberne fran, kaberne sovinjon i merlo, koje se ovde sade negde od sredine 19. veka. Što se tiče stila vina veoma je prepoznatljiv i tipičan je za hladnije krajeve. Nekome ko je navikao na punoću i aromatiku kabernea Novog sveta (Čilea ili Kalifornije) može da se učini da su ova crvena vina pomalo tanka, ponekad čak i gorka, sa bademastom završnicom. Međutim, to nikako nije pravilo, jer ćete se jako iznenaditi

Što se tiče našeg tržišta, za sada možemo da pričamo samo o stidljivom i jako hrabrom nastupu tek tri uvoznika koji su se odvažili da u svom portfoliju imaju i neka od odličnih vina ovog podneblja. Poznavanje ovog regiona među našim ljubiteljima vina je jako slabo, pa je vrlo teško prodati ova vina. Takođe, ako se radi o kvalitetnijim etiketama to odmah prati i viša cena, pa se kupci vrlo retko odlučuju za njih.

ako budete probali neke od najboljih kabernea ovog kraja. Vodeća crvena sorta je kaberne sovinjon, koji ovde daje vina herbalno-voćnog karaktera, prilično laganog tela. Kaberne fran je takođe vrlo zastupljen, a daje vina koja karakterišu povišene kiseline i lagano telo sa veoma prijatnim začinskim aromama, kao i nota kože i drveta. Osim internacionalnih sorti vredna pažnje je i schiava, koja daje lagana, začinska vina sa bademastim završetkom, zatim teroldego, koji daje jaka taninska vina veoma izraženog začinskog karaktera. Osim ove dve sorte u Južnom Tirolu je veoma zastupljen i lambrusco, od kojeg se proizvodi većina svakodnevnih jeftinijh vina, a takođe se često koristi i u nekim jednostavnijim kupažama. Najpoznatiji proizvođači u ovoj regiji su Alois Lageder, u čijem se vlasništvu nalaze verovatno najbolji vinogradi Alta Adigea, zatim Kettmeir, Schulthauser, Zemmer... Dakle, ako vas put nanese u ovu severnu italijansku pokrajinu sigurno ćete moći da uživate u izuzetnim vinima, ali i u divnim planinskim pejzažima koji su ukrašeni uređenim vinogradima, malim seoskim crkvama, starim zamkovima, brojnim malim jezerima… WS

WINE STyle

45


wine style degustacije

Miša Cilić

degustacije

Đuro Tošić

Tim sa­rad­ni­ka ma­ga­zi­na Wi­ne Style ura­dio je blind ta­ sting (de­gu­sta­ci­ja na­sle­po) tri bela vina iz italijanske regije Südtirol - Alto Adige ko­ja su me­đu naj­pro­da­va­ni­ ji­m u do­ma­ćim re­sto­ra­ni­ma

Stevan Rajta

46

WINE STyle


wine style degustacije

Schulthauser 2011 proizvođač: St. Michael-Eppan sorta: pinot bianco oblast: Südtirol - Alto Adige procenat alkohola: 14% cena: 1.530 dinara Svetle zlatnožute boje. Aromatski sklop ima lep voćni izražaj, sa mineralnim notama, kojim dominiraju note citrusa, naročito grejpa. Blago zatvoreno na mirisu, sa nedostatkom svežine kod kiselina. Takođe, hrskavost bi mogla da bude izraženija. Telo je srednje punoće, ali je vino prijatno, pitko i lagano. Postojano je, ali mu nedostaje više čvrstine i svežine. Ima vrlo lep naknadni ukus. Dobro vino, ali je verovatno prešlo svoj zenit. Odnos cena/kvalitet:

Gewürztraminer 2012 proizvođač: Kettmeir sorta: gewürztraminer oblast: Südtirol - Alto Adige procenat alkohola: 13,5% cena: 1.480 dinara Zlatnožute boje, dobre prozirnosti. Tipično sortno vino, sa svim karakteristikama jednog gevurctraminera. Na mirisu više cvetno nego voćno. Prisutne arome ruže, ljubičice, mimoze, ali i one tropske, citrusne note, naročito kivija i lajma. Lepo izbalansirano vino, dobre pokretljivosti u čaši. Izuzetno prijatno i elegantno. Perzistentno vino, sa prijatnom zavšnicom u kojoj su izražene arome lajma.

Müller Thurgau 2011 proizvođač: Peter Zemmer sorta: müller thurgau oblast: Südtirol - Alto Adige procenat alkohola: 12,5% cena: 1.600 dinara Zlatnožute boje sa zelenkastim odsjajem. Izražen mineralno-voćni karakter, u kojem dominiraju arome grejpa, citrusa i ogrozda. Na nosu opojno, sočno i vrlo intenzivno. Lepo zaokruženo, prijatno i slojevito, osvežavajućih i pucketavih kiselina. Elegantno vino, sa postojanom i dugom završnicom. Odnos cena/kvalitet:

WINE STyle

47

Navedene su prosečne nabavne cene u restoranima

Odnos cena/kvalitet:


wine style vinoskop

Kralj pod opsadom „autohtonih“ Rubrika Vinoskop stvorena je sa idejom da se predstave sorte grožđa od kojih nastaju vina kojima smo okruženi. Trudio sam se da izaberemo sorte o kojima se ne govori često, one koje su „drugačije“, manje popularne; one koje nisu „svevremenske“. Kaberne sovinjon (cabernet sauvignon) sigurno nije jedna od njih, pa tako nisam bio siguran da li ću moći da kažem nešto što već ne znaju oni malo ozbiljniji ljubitelji vina (osim možda precizan broj prirodnih varijeteta kabernea koji se kao selekcija uzgajaju u vinogradu na imanju Chateau Haut Brion, a što verovatno i nema neki širi značaj). Međutim, u međuvremenu sam odgledao TV emisiju u kojoj je gostovao aktivista Udruženja vinara i vinogradara Srbije koji je govorio o značaju autohtonih i odomaćenih sorti za predstavljanje svake regije, te tako i Srbije i da je verovatno malo onih koji žele da probaju „još jedan kaberne i to iz Srbije“. Istog dana sam čuo kako je sada (a istina je da je to bilo aktuelno bar pre desetak godina, a sada više nije) popularna fraza ABC (Anything Before Cabernet), u prevodu „bilo šta pre kabernea“. Dakle, izgleda da ipak ima razloga da napišem nešto o kaberne sovinjonu

Piše: Milorad Cilić

V

rlo subjektivno: kaberne sovinjon je sorta grožđa vinove loze sa najvećim potencijalom za stvaranje/kreiranje/ proizvodnju, ili kako mi u Srbiji kažemo „pravljenje“ najkvalitetnijih vina. Proslavio je evropska vina, ali i neke uslovno rečeno nove regije svoje osvajanje svetskog tržišta započele su upravo crvenim vinima kaberne sovinjona. Pre svih, Kalifornija, Čile, Južnoafrička Republika… S obzirom na to da se kaberne uzgaja u različitim regijama, sa najrazličitijim klimatskim karakteristikama, razlikuju se i arome finalnih vina. Uopšte uzev, kaberne je puno vino, snažnog tela sa aromama crnog voća i začinskim aromama koje variraju od crnog do zelenog bibera. Razlika u aromatskom kompleksu uslovljena je, pre svega, uslovima uzgoja grožđa. 48

WINE STyle

Ako se oslonimo na stereotipnu podelu na Stari i Novi vinski svet, u Starom svetu veoma retko ćete naići na monosortna vina, od 100% kaberne sovinjona. Naime, evropski vinari skloniji su kupažiranju više sorti, sa idejom proizvodnje/stvaranja kompleksnijih vina. Može se reći da bordoške kabernee karakterišu više herbalni, začinski i cvetni mirisi, negoli voćni. Kada pomirišete dobar „bordo“, osetite arome nove kožne torbe napunjene zrelim crnim trešnjama. Bez obzira na robusnost, kao jednu od osnovnih karakteristika kabernea, bordoška vina sinonim su za sklad i balansiranost. Iako odaju utisak umerene punoće, prepoznaćete pregršt tanina i žive kiseline koje pojačavaju perzistenciju ukusa. Sa druge strane, kabernei koji dolaze iz Novog sveta, za nijansu (ili više nijansi) su voćniji, sa nižim kiselinama, nešto manje tanina i češće sa nešto višim sadržajem alkohola.


Cabe rnet sau vig wine style vinoskop

WINE STyle

49


wine style vinoskop

Poreklo Kaberne sovinjon nastao je spontanim (prirodnim) ukrštanjem kaberne frana i sovinjona belog, početkom sedamnaestog veka, što je i dokazano 1996. godine na Univerzitetu Dejvis u Kaliforniji.

50

WINE STyle

Boja Bobica je mala, tamno obojena i debele pokožice. U optimalnim uslovima dozrevanja veoma je aromatična. Visok sadržaj taninskih materija, koncentrovana, kompleksna primarna aroma, pulpa bogata šećerom i kiselinama, odnosno sastav bobice, čine kaberne idealnom sortom za vinifikaciju i proizvodnju vina različitih stilova!

Rodnost Iako mnogi vinogradari i vinari smatraju da kaberne nije rodna sorta, kada govorimo o proizvodnji grožđa najvišeg kvaliteta, mnogo je rodniji od sorti kao što je pino crni.

Opis Od grožđa kaberne sovinjona proizvode se intenzivno obojena, tamna vina, koncentrovane arome širokog spektra – dok su vina mlada to su note crnog bobičastog voća (kupine, crne ribizle, borovnice), zatim višnje i trešnje, kao i čokolade, a u zrelim vinima razvijenog bukea srećemo note duvana, tartufa, kedra, kože i zemljanih aroma.


wine style vinoskop

Sazrevanje vina Odležavanje u novoj hrastovoj buradi pitanje je kompromisa. Naime, taninska struktura podrazumeva dugo sazrevanje u drvenim sudovima, ali zbog različitosti stilova, kao i potencijalnih herbalnih aroma u vinima iz hladnijih krajeva, neka vina su sa manjim uticajem hrastovine. Čest je slučaj da vina kaberne sovinjona odleže i više godina pre plasiranja na tržište. U kupažama, kaberne donosi robusnost i kompleksnost. Pod etiketom kaberne sovinjon mogu se naći i vina kabernea kupažirana sa vinima druge sorte. U zavisnosti od regije, zakonom je dozvoljeno dodati do 25% druge sorte u kaberne sovinjon (češće do 15%), a da pri tom dodatak ne mora da se deklariše. Neki vinari kaberne kupažiraju u cilju postizanja kompleksnosti, a drugi sa idejom bolje isplativosti.

Najbolje lokacije Premda se kaberne sovinjon sa manje ili više poteškoća može uzgajati u najrazličitijim podnebljima, najbolje rezultate (iskustveno) daje na siromašnim, dubokim, šljunkovitim terenima u nešto toplijim mezoklimatima. Jedan od ključnih razloga zašto kaberne tako dobre rezultate daje u Bordou, upravo je sastav zemljišta. Rastresito zemljište i vinogradi na padinama (nagnuti tereni) preduslov su za dobru drenažu, zbog čega je loza prinuđena na intenzivniji razvoj korenovog sistema, dalje u dubinu. Kaberne je sorta koju karakteriše duža sezona sazrevanja, značajno duža u poređenju sa merloom i kaberne franom.

Slaganje sa hranom Kaberne sovinjon jedno je od najkompleksnijih i najslojevitijih vina, te zbog snage tanina i začinskog karaktera iziskuje masniju i puniju/bogatiju hranu. Visok sadržaj tanina, veoma često i značajan doprinos hrastovine, te viši sadržaj alkohola, u zavisnosti od stila karakterističnog za svaku regiju ponaosob, imaju podjednako važnu ulogu u izboru jela za uparivanje. Kada su vina mlada, svi od navedenih elemenata su na vrhuncu snage, ali vremenom, odnosno sazrevanjem, vino omekšava. Različiti stilovi kaberne sovinjona, uslovljeni regijom iz koje vina potiču, takođe bitno utiču na izbor hrane za komplementarno uparivanje. Vina Starog sveta, sa izraženim zemljanim tonovima, složiće se sa jelima koja u sebi imaju gljive. Vina iz hladnijih regija, sa dominantnim herbalnim karakterom, lepo će se složiti sa jelima bogatim povrćem i zelenišem. Vina Novog sveta, izraženije voćnosti, ispratiće i bogatija jela, sa više različitih aroma. Intenzivne umami arome prekriće začinski karakter kabernea, usled čega će arome bobičastog voća izbiti u prvi plan.

Iako kaberne ima afinitet za uparivanje sa crnom čokoladom, treba izbegavati serviranje vina od kabernea uz čokoladne deserte, koji umanjuju voćnost vina. Kaberne će pokriti najširu paletu sireva, ali radije izaberite lakše, jednostavnijih aroma. U protivnom, doživećete sukob aroma vina i sira, u borbi za dominaciju. WS

WINE STyle

51


wine style nova vina

ŽUTI CVET 2011 - PODRUM VINA ALEKSIĆ Oblast: Vranje, Srbija Vino je svetložute boje i dobre pokretljivosti u čaši. Miris je sortan i izražen je kroz vrlo delikatnu mešavinu začinskog bilja, poput tamjana, cimeta i bosiljka. Ukus je skladan i gladak, laganiji, sa svežom završnicom u kojoj se naslućuju delikatne arome cveta zove. Servirati kao aperitivno vino. Idealno za početak obroka uz hladna domaća predjela, dobar je pratilac sezonskih salata, a odlično se slaže i sa kolačima od oraha, lešnika i badema. Preporučena temperatura serviranja je 10-12 stepeni C. Cena: 450 dinara BARBARA 2012 - PODRUM VINA ALEKSIĆ Oblast: Vranje, Srbija Vino je izražene, vrlo dopadljive losos roze boje. Na mirisu sočno i cvetno, sa nagoveštajem mirisa svežih ruža. Na ukusu glatko, puno i sočno. Odličnog balansa kiselina i slasti. Srednje punog tela i slasne cvetne završnice. Ovom vinu prijaju naša tradicionalna jela sa grila, pikantna mućkalica, gulaš, pica, deserti na bazi voćnih sladoleda, voćni kolači. Preporučena temperatura serviranja je 8-10 stepeni C. Cena: 600 dinara BONACA LIMITED 2011 - PODRUM VINA ALEKSIĆ Oblast: Vranje, Srbija Vino je zlatnožute boje, kristalne bistrine, sa bogatim mirisom na tropsko voće, bademe i lešnike, sa delikatnim nagoveštajem tonova kokosa i dima. Slojevito se otvara i dugo ostaje sveže u čaši. Na ukusu je skladno, glatko, kremasto i vrlo dopadljivo, umereno slatko i sočno u završnici. Uz vino možete servirati pršutu i domaće sireve, karbonara pastu, grilovano belo meso, dimljenu ribu, prasetinu, deserte na bazi krema od vanile. Preporučena temperatura serviranja je 10-12 stepeni C. Cena: 1.000 dinara Proizvođač: Podrum vina Aleksić

VILA VINA PROKUPAC 2012 - VINARIJA MILOSAVLJEVIĆ Oblast: Počekovina, Srbija Vino nastalo od stare tradicionalne srpske sorte počekovina. Tamnocrvene je boje sa ljubičastim odsjajem. Ima lep sortni miris i pun i snažan ukus. Najbolje je da se služi uz jela nacionalne kuhinje sa crvenim mesima. Cena: 780 dinara Proizvođač: Vinarija Milosavljević

52

WINE STyle


wine style nova vina

PROSECCO RED - VINARIJA GALOT Oblast: Banatski Karlovac, Srbija Ovo penušavo vino nastalo je od sorti šardone i pino noar i posebno je napravljeno za ljubitelje rozea. Izrađeno je po jedinstvenoj tehnologiji šampanjizacije u tanku. Vino je punog ukusa sa dominantnim aromama maline i trešnje. Posebnost njegovog ukusa dolazi do izražaja ukoliko se servira na temperaturi od 6 do 8 stepeni C. Cena: 1.000 dinara PROSECCO WHITE - VINARIJA GALOT Oblast: Banatski Karlovac, Srbija Ovo penušavo vino nastalo je od sorti šardone i traminer i izrađeno je metodom šampanjizacije u tanku. Vino ima izrazite cvetne arome i punog je ukusa. Služiti rashlađeno na temperaturi od 6 do 8 stepeni C. Cena: 1.000 dinara Proizvođač: Vinarija Galot

KIŠOVA MISTERIJA 2011 - VINARIJA KIŠ Oblast: Sremski Karlovci, Srbija Misterija je polusuvo vino svetle, žutozelene boje. Ima veoma intenzivan i prijatan miris voćnog karaktera, a ukus je pun i provokativan. Vino je proizvedeno od sorte rajnski rizling. Servira se na temperaturi od 8 do 10 stepeni C, uz ribu, piletinu, morske plodove, pršutu. Cena: 660 dinara Proizvođač: Vinarija Kiš

TRIADA ROSE - VINO BUDIMIR Oblast: Župa, Srbija Ovo vino nastalo je kupažom devet sorti grožđa, pretežno autohtonih. Dobrog je tela, izražene svežine kroz obilje lakih kiselina i kompleksan spektar letnjeg voća, što daje upečatljivu, dugu i osvežavajuću završnicu. Služiti ga rashlađenog na 8-10 stepeni C uz morsku hranu, lake paste, salate sa mocarelom ili mladim sirevima, grilovano povrće i belo meso, razna predjela iz tradicionalne srpske kuhinje. Cena: 720 dinara Proizvođač: Vino Budimir

WINE STyle

53


wine style business club

Srpsko bankarstvo na evropski način Jasna Terzić

Piše: Vuk Tripković

Nakon završenog Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, sa specijalizacijom za međunarodne ekonomske odnose, Jasna Terzić pre dve decenije zakoračila u svet bankarstva, a i dalje prolazi kroz brojna usavršavanja u različitim oblastima. U poslednjih osam godina članica je Izvršnog odbora Erste Banke u Srbiji, a takođe učestvuje i u radu nekolicine tela u oblasti bankarskog poslovanja. „Kao članica Izvršnog odbora nadležna sam za rad i razvoj banke u pogledu poslovanja sa stanovništvom, malih preduzeća, marketinga i ljudskih resursa. Na najopštijem nivou, moja odgovornost se odnosi na usklađivanje interesa klijenata, zaposlenih i akcionara, što je vrlo izazovan zadatak i na dnevnom nivou“, kaže Jasna Terzić u intervjuu za Wine Style magazin

Nova rešenja za bolju komunikaciju Naš cilj je da postanemo vodeća banka evropske Srbije, pre svega po kvalitetu usluge, a onda i svemu ostalom. Mnoge korake na tom putu smo već napravili, a neki su u pripremi. Postoji nova izreka: banka nije više mesto gde ideš, banka je sve ono što sa bilo kog mesta možeš da uradiš. To za nas znači da razvijamo i unapređujemo naše usluge i kanale kontakata sa klijentima u skladu sa naprednim tehnološkim rešenjima i novim potrebama. Verujemo da ovakav pristup usluzi koju pružamo, uz obezbeđivanje profesionalnog i podsticajnog okruženja za zaposlene, donosi stabilno i uspešno poslovanje i u ekonomski neizvesnim vremenima. Naročito razvijamo servis elektronskog bankarstva, pa tako sada bez dolaska u filijalu možete da obavite skoro sve najčešće poslove – plaćanje bilo kog računa, preglede stanja i prebacivanje sredstava između vaših računa u banci, kupoprodaju deviza, oročavanje, naručivanje pojedinih usluga... Sve to je moguće u bilo kom trenutku, sa bilo kog uređaja koji ima pristup internetu, koristeći bilo koji operativni sistem i bilo koji pretraživač. Servis unapređujemo i dalje, u skladu sa savremenim potrebama klijenata.

54

WINE STyle


Foto: Lična arhiva/Nenad Milikić

wine style business club

WINE STyle

55


wine style business club

O vinu…

Veliki sam poštovalac i ljubitelj, naročito crvenih vina. Ranije su to bila crvena vina iz regiona, a sada sa velikim zadovoljstvom otkrivam dragulje našeg vinarstva i poklanjam ih gostima iz inostranstva. Sa putovanja skoro uvek, češće nego cipele i ostale ženske neophodnosti, donesem po neku flašu dobrog vina. Zahvaljujući mom ocu u nekoliko navrata pravili smo i sopstveno vino, što je bio pravi doživljaj, ali više u činjenju nego u samom ispijanju. Trenutno, poslovne obaveze i način života mi to ne dozvoljavaju, ali verujem da ću pohađati neku školu koja će me bolje uputiti u tajne vina, a do tada vodim se onim savetom jednog mog prijatelja enologa: najbolje vino je ono koje tebi prija i nije važno koliko je staro, već sa kim ćeš da ga podeliš.

Bankarsko tržište Srbije je perspektivno Kod nas se bankarske usluge koriste mnogo manje nego u zemljama kojima težimo da se približimo po ekonomskoj razvijenosti, tako da je tržište Srbije veoma perspektivno. Ovde postoji još mnogo prostora za razvijanje, međutim, to je dug proces. Trenutno, banke se susreću sa rastućim nivoom kredita čija otplata kasni, što utiče i na cenu novih kredita klijentima i na veće zahteve u pogledu obezbeđenja kredita. Sa jedne strane imamo klijente koji imaju očekivanja da kamatne stope na štednju ostanu i dalje visoke, daleko iznad proseka u regionu, a sa druge strane očekivanja svih onih koji uzimaju kredite da ih dobiju po što nižim cenama. Od štednje u bankama svi imaju koristi Trend snižavanja kamatnih stopa na štednju u Srbiji postoji već neko vreme, čime se postepeno krećemo ka nivoima u okruženju. Ranijih godina, specijalne ponude banaka uoči dana štednje imale su važnu funkciju u privlačenju ušteđevine koja je još uvek dominantno bila „u slamaricama“, van finansijskih tokova. I dalje mnogo ljudi novac drži u gotovini, iako je u bankama najsigurniji, a dobija se i kamata. Dolazak tog novca iz slamarica u banke imalo bi pozitivan efekat na povećanje ekonomske

56

WINE STyle


wine style business club

aktivnosti u zemlji, od čega bi svako imao koristi. Postoje različite mogućnosti i načini štednje, u zavisnosti od planova svakog klijenta. Što je veći iznos, viša je i kamatna stopa. Klijenti treba da razmotre da li na osnovni ulog planiraju da naknadno dodaju određene sume, i u kojim intervalima. Takođe je bitno da uzmu u obzir i to da li bi želeli da kamatu dobiju unapred, kao i da li žele da ostave mogućnost da u nekom trenutku deo novca razoroče. Erste Banka zato nudi mnogo mogućnosti, da bi svako mogao da izabere baš ono što mu odgovara. A da li će biti isplativija jedna ili druga mogućnost, ne zavisi samo od toga kolike su kamatne stope. I dinarska i štednja u evrima imaju po nekoliko prednosti. Prednost štednje u dinarima je što nemate troškove prebacivanja dinara u evre ako su vam prihodi u lokalnoj valuti, zatim nema troškova prebacivanja evra u dinare ako ćete posle ušteđevinu koristiti za plaćanje. Takođe, na dinare su i znatno više kamatne stope, a i ne plaća se porez na prihod od kamate. S druge strane, prednosti štednje u evrima su to što je inflacija u Evrozoni niža od inflacije u Srbiji i što je evro stabilnija valuta. Vredi razmotriti i štednju u različitim valutama. U korak sa evrointegracijama Ako suštinski želimo da popravimo ambijent u Srbiji, jedini pravi način za to su reforme, i to ozbiljne. Na putu pridruživanja Evropskoj uniji Srbija treba da ostvari reforme u 35 oblasti. Od toga koliko ćemo biti brzi i istrajni u tome, zavisi i naša buduća ekonomska situacija. U cilju evrointegracija Erste Grupa kreirala je jedinstveni koncept  EU kancelarija, da bi svojim klijentima na jednom mestu pružila kompletnu uslugu, od informisanja do pripreme projektne dokumentacije prilikom kandidovanja projekata za finansiranje iz fondova Evropske unije. U

prethodnom periodu, naši klijenti privrednici su se najviše interesovali o raspoloživim evropskim fondovima i mogućnostima koje im se otvaraju u pogledu velikog zajedničkog tržišta Evropske unije, unapređenja poslovanja i uvođenja evropskih standarda. EU Kancelarija Erste Banke izdaje bilten EU monitor, kojim klijente informišemo o aktuelnostima u vezi sa evropskim integracijama. Takođe, organizujemo događaje kojima ukazujemo na prilike, ali i izazove koji će se pojavljivati pred klijentima. U junu je održana debata na temu: „Šta pregovori sa Evropskom unijom znače za sektor malih i srednjih preduzeća u Srbiji“, na kojoj su predstavnici Evropske unije i Vlade Republike Srbije zajedno sa našim klijentima privrednicima iz Srbije i Hrvatske diskutovali o poslovanju nakon određivanja datuma za početak pregovora. Podrška lokalnim i društveno odgovornim projektima Prošle godine Erste Banka usvojila je novu trogodišnju strategiju društveno odgovornog poslovanja. Oblasti kroz koje sprovodimo tu strategiju su korporativno upravljanje, odgovornost prema klijentima, odgovornost u radnom okruženju, odgovornost prema lokalnim zajednicama i prema životnoj sredini. Nastojimo da svojim akcijama i podrškom pomognemo negovanje kulturnih događaja sa dugom tradicijom, ali i pokretanje novih kulturnih sadržaja; unapređenje obrazovanja i popularizaciju nauke; socijalnu i ekonomsku inkluziju marginalizovanih grupa, njihovo osnaživanje za potpuno uključivanje u društvo; evropske integracije, očuvanje životne sredine. Ovakvim pristupom činimo i sopstveno poslovanje dugoročno održivim. Istakla bih i činjenicu koja je postala deo naše kulture, a to je lični volonterski rad nas zaposlenih u Erste Banci, kojim van radnog vremena pomažemo zajednici. WS

WINE STyle

57


wine style putopis

Jug Italije Poznato je da je jug Italije siromašniji od severa, pa ćete u nekim delovima naići na puteve sa dve umesto tri trake, malo niže cene i skromnije kuće, ali to nikako ne znači da je manje lep. Naprotiv, južna Italija opčiniće vas na neki drugačiji način, možda čak i više nego severna Tekst i foto: Vladimir Antić

P

redlog je da putovanje kroz jug Italije započnete iz Napulja, glavnog grada regije Kampanija. Iako nema baš dobar imidž zbog čestih krađa, kao i haotične i nervozne vožnje lokalaca, vrlo je interesantan i ima neki specifičan mediteranski šarm. Ne ispunjava baš estetske kriterijume na kakve smo navikli u većini italijanskih gradova, ali šetnje uskim živopisnim ulicama istorijskog jezgra grada koje je uvršteno na Uneskovu listu svetske baštine, kao i obilasci zamkova ili muzeja, učiniće nekoliko dana u Napulju sasvim zanimljivim. I obavezno probajte picu, jer se Napulj smatra postojbinom ovog čuvenog jela.

62

WINE STyle


wine style putopis

WINE STyle

63


wine style putopis

Na samo nekoliko kilometara jugoistočno od Napulja nalazi se Pompeja. Za obilazak nalazišta nekada bogatog grada koji je potpuno nastradao u erupciji Vezuva 79. godine n.e. potrebno je najmanje tri-četiri sata, a vodič je svakako dobrodošao da biste stekli pravu sliku o tome kako je to izgledalo pre dve hiljade godina. Zahvaljujući debelom sloju pepela građevine su vrlo očuvane, pa možete obići ostatke brojnih kuća, hramova, kupatila, arene. U mnogim kupatilima ili tadašnjim banjama moći ćete da nazrete koliki su hedonisti bili i kako su uživali u toplim i hladnim kupkama, masažama, tretmanima, a možda i u nešto drugačijim i lascivnijim zadovoljstvima. Naime, brojni primerci erotske umetnosti koji su pronađeni prilikom iskopavanja Pompeje, neki veoma drastični, sablaznili su arheologe XVIII veka kada su vršena detaljnija istraživanja, tako da su čak bili nedostupni za javnost sve do 2000. godine. Na nekoliko lokacija mogu se videti i okamenjena tela poginulih. Zapravo, pošto se pepeo vremenom stvrdnuo ostale su šupljine u obliku tela, pa je naknadnim izlivanjem gipsa dobijen i pravi oblik, sa čak očuvanim nekim kostima lobanje i zuba. Proizvodnja i ispijanje vina je u to vreme bilo široko rasprostranjeno, a na nekoliko mesta šetnjom ulicama možete naići na vinograde, koji su posađeni u savremeno doba, ali na istim mestima, sa istim položajem čokota i istim sortama kao nekada. Vrsta uzgajanog grožđa i položaj vinovih loza ustanovljeni su istraživanjem zemljišta, odnosno ostataka korenja na tim lokacijama, a danas se zahvaljujući projektu Villa dei Misteri i vinariji Mastroberardino, koriščćenjem nekadašnjih rimskih tehnika dobija vino slično onom iz vremena Pompeje. Najveći deo vina Villa dei Misteri prodaje se na aukcijama čiji se prihod koristi za dalja istraživanja ovog drevnog lokaliteta.

Pompeja 64

WINE STyle


wine style putopis

Sorento Naša sledeća destinacija bio je Sorento, simpatičan gradić smešten na samoj litici, sa prelepim pogledom na Napuljski zaliv i ostrvo Kapri. Centar Sorenta ćete relativno brzo obići, ali ćete svakako uživati u brojnim suvenirnicama, tratorijama, kafeima. Podrazumeva se da ćete probati limončelo, jer je ovaj gradić najpoznatiji po proizvodnji ovog digestiva od limuna, vode, šećera i alkohola. U celoj oblasti je razvijen uzgoj limuna i na svakom koraku ćete naići na neki od proizvoda od ove voćke - sladoled, smrznuti sok sličan sorbeu bez alkohola, sapun, parfem ili na sam limun, koji nekada ima veličinu poveće dinje.

WINE STyle

65


wine style putopis

Kapri

66

WINE STyle

Sorento može da bude dobra polazna tačka za obilazak čuvenog mondenskog ostrva Kapri. Autobusom, taksijem ili uspinjačom, odnosno funikularom možete da se popnete do centra zbivanja - do grada Kaprija. U celom gradu preovlađuje bela boja, koja je u savršenom kontrastu sa jarkim bojama obilja cveća. Šetajući prelepim ulicama pored butika poznatih modnih brendova videćete da su cene zaista vrtoglave, ali to je između ostalog ono što Kapri čini toliko poznatim i glamuroznim. Ukoliko imate vremena možete otići i do grada Anakapri ili brodićem ploviti oko ostrva, kada ćete imati priliku da vidite brojne uvale, skrivene plaže i čuvenu Plavu pećinu.


wine style putopis

Pozitano Brodom iz Sorenta možete otići i do gradića Pozitano, a tu se spremite na veličanstveni pogled na obalu Amalfi. Ovaj šarmantni gradić, smešten na oštroj litici iznad mora i prošaran uskim kaldrmisanim ulicama, bio je siromašan i prilično nepoznat do pedesetih godina prošlog veka, kada ga je nobelovac Džon Stajnbek opisao u svom eseju kao „mesto iz snova“. To je dovelo do nagle ekspanzije turizma, pa su ovde boravile mnoge slavne ličnosti, poput Lorensa Olivijea, Elizabet Tejlor, Roberta de Nira... I ovde ćete, kao u gotovo celoj Italiji, uživati u mirisima citrusa, jasmina, lokalne kuhinje i kafe. Limun i proizvodi na bazi limuna nalaze se svuda oko vas i verovatno nećete moći da odolite da odete odavde bez nekog suvenirčića. Kada se spustite do obale sačekaće vas ne toliko lepa plaža, ali hoće spektakularan pogled na ceo grad koji iz te perspekive izgleda još bajkovitije. Ukoliko ste spremni na još krivudanja po putevima italijanskog primorja, predlažemo da posetite grad Amalfi po kojem je i cela ova obala dobila ime. Još jednom ćete ostati impresionirani lepotom grada gotovo usečenog u padine, sa kućama pastelnih boja i krivudavim strmim ulicama. Odatle možete nastaviti put prema Salernu, pa na krajnji jug, odnosno „špic čizme“ i grada Ređo Kalabrija, ali nas je put odveo malo severnije i istočnije - u oblast Bazilikata i drugi grad po veličini u toj oblasti, Materu.

WINE STyle

67


wine style putopis

Matera

Matera je za nas bila potpuno iznenađenje. Ne toliko poznata kao turistička destinacija kod nas, ostavila nas je zatečene svojom originalnošću. Ukoliko imate prilike ostanite da prenoćite u Materi, i to u starom gradu, jer je jednako zanimljiva za istraživanje i danju i noću. Dok šetate ulicama koje su gotovo uvek prazne, tek ponekad se pojavi neka grupa turista, osetićete se kao da ste zalutali među kulise nekog filma. Potpuno suprotan od svega što ste do sada videli i čuli o Italiji, ovaj grad više podseća na neko bliskoistočno nego na evropsko mesto. Stari grad je uvršten u Uneskovu listu svetske baštine i to prvenstveno zato što postoje dokazi da su ovde bili nastanjeni prvi ljudi još u doba paleolita. Ovaj deo grada inače nosi naziv Sasi i poznat je po pećinama i kavernama nekada korišćenim za stanovanje, koje su kasnije, u srednjem veku, poslužile 68

WINE STyle

kao baza za klasične srednjovekovne građevine. U starom gradu se nalazi nekoliko značajnih crkava, većina su danas muzeji i veoma su zanimljive jer ćete se, nakon što uđete u građevinu koja spolja koliko-toliko podseća na crkvu od kamena, u stvari obresti u pećini u kojoj se i dalje naziru ostaci fresaka iz različitih perioda, od XII do XVIII veka, a negde su slike na zidovima sasvim lepo očuvane. Ulice grada su popločane uglačanim krupnim kamenjem i čini ih čitav splet izukrštanih stepeništa u različitim nivoima, tako da ćete se u nekom trenutku, nakon što se popnete nekoliko stepenika, šetati po krovu kućice koja je ostala ispod vas. Gledajući Materu iz daljine, a to je i moguće zahvaljujući vidikovcu koji je udaljen dva-tri kilometra od grada, činiće vam se da gledate sablasni grad duhova, ali opet grad koji ima neviđenu draž i privlačnost.


wine style putopis

Daljim putovanjem prema istoku, odnosno prema Jadranu, ulazite u regiju Apulija, poznatoj kao „peta čizme“. Ukoliko se odlučite da letujete u ovoj oblasti nećete pogrešiti, jer su plaže, po nekima, u rangu onih na Sardiniji. Jedan od gradova koje bi trebalo posetiti je Ostuni. Do njega se dolazi blago krivudavim putem koji ćete pamtiti po nepreglednim maslinjacima i neodoljivom mirisu maslinovog ulja. Ostuni je poznat i pod nazivom „beli grad“ i čim ga ugledate biće vam jasno zašto je to tako. Opet nas je Italija iznenadila jer je ovog puta više ličila na Grčku. Bele kuće poput krede, trošne ali sa patinom, oble ivice, bokori bugenvilija i jasmina i ponegde plavo ofarbana vrata i prozori - zaista ćete u nekom trenutku pomisliti da ste na Santoriniju ili Mikonosu. Sa najviše tačke grada pruža se divan pogled na polja maslina i Jadransko more koje je udaljeno nekoliko kilometara.

Ostuni WINE STyle

69


Alberobelo

wine style putopis

Alberobelo je još jedno mesto sa Uneskove liste. Već ćete na putu prema njemu naići na više kućica interesantnog oblika, ali kada stignete u grad na jednom mestu ćete zateći mnoštvo ovih kupastih kućica poznatih pod nazivom truli. Naime, od XV veka kućice se zidaju samo od kamena, bez vezivnog materijala, pa je čak tadašnji vojvoda doneo i zakon o tome, kako bi prilikom dolaska inspekcije mogli brzo da ih sruše i na taj način izbegnu porez. To se praktikovalo sve do 1797. godine kada je počelo da se koristi vezivo. Danas najveći broj ovih kućica služi za smeštaj turista ili prodaju suvenira, mada u pojedinim živi i lokalno stanovništvo. Nizovi fantastičnih belih kućica sivih kamenih krovova, ponegde išaranih simbolima koji su služili kao dekoracija ili zaštita od demona i zle sreće, zaista plene i imaćete utisak da su u njima nekada živela složna mala bića poput hobita. Za kraj našeg putovanja ostavili smo glavni grad regije Apulija - Bari. Ovaj lučki grad sa preko 300 hiljada stanovnika privlači veliki broj turista i zbog Crkve svetog Nikole, odnosno zbog moštiju ovog svetitelja koji se u njoj nalaze. Katolici i pravoslavci iz svih zemalja s poštovanjem prilaze ovoj velikoj svetinji smeštenoj u kripti ispod crkve. Osim toga, u Bariju možete uživati u šetnji trgovima i karakterističnim uskim uličicama, pa čak i da prisustvujete pravljenju tradicionalne italijanske paste jer ćete često nailaziti na neki otvoren prozor ili kapiju gde domaćice seckaju ili valjaju testo.

70

WINE STyle


wine style putopis

HRANA I VINO

Jedan od kulinarskih simbola južne Italije je pica, a na jugoistoku je prilično zastupljena i fokača koja se sprema ili u vidu debljeg testa sa ponekim paradajzom i maslinom na vrhu ili kao duplo testo sa određenim prilozima između. U Bazilikati i Apuliji je slična kuhinja i uglavnom se bazira na pečurkama, povrću i maslinovom ulju. Karakteristično jelo za ove oblasti su takozvane orecchiette - školjkasta pasta koja se najčešće služi sa prelivom od paradajza, rikotom, tartufima i prepečenim parčićima hleba. Nemojte propustiti kupovinu maslinovog ulja, jer se od ukupne proizvodnje maslinovog ulja u Italiji u Apuliji proizvodi čak oko 40% i važi za vrlo kvalitetno.

Kampanija je oblast koja nije toliko čuvena po vinima, ali ipak ima mnogo toga da ponudi, podjednako što se tiče belih i crvenih vina. Najpoznatija vina ove oblasti dolaze iz okoline Napulja: Taurasi, Fiano di Avellino, Greco di Tufo, a Aglianico del Taburno je iz oblasti Beneventa. Bazilikata je najpoznatija po crnoj sorti grožđa aglianico, koja se uzgaja i u Kampaniji i potiče od grčkih doseljenika. Najpoznatije i najbolje vino iz ove oblasti je nastalo od ove sorte i nosi naziv Aglianico del Vulture. Sa Apulijom je situacija malo drugačija. Naime, čuveni primitivo uzgaja se u ovoj oblasti dajući neka od najpoznatijih vina, a još jedna veoma raširena sorta koja se uzgaja gotovo isključivo u Apuliji je negroamaro. WS

WINE STyle

71


wine style hotel

Desert Palm, Dubai Dubai se odavno etablirao kao jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u svetu, a atraktivni hoteli koji se gotovo svakodnevno pojavljuju daju ovoj arapskoj metropoli posebnu crtu egzotike. Međutim, hotel Desert Palm nudi nešto sasvim drugačije – to je prava mala mirna oaza u vrtlogu dinamične futurističke arhitekture

72

WINE STyle


Foto: Arhiva Desert Palm

wine style hotel

WINE STyle

73


wine style hotel

S

mešten u mirnom i opuštajućem okruženju polo imanja, hotel Desert Palm ruši sve predrasude o grandioznoj, kitnjastoj i glomaznoj arhitekturi Dubaija. Elegantan i sofisticiran, predstavlja pravi kontrast neboderima ovog čuvenog grada u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Hotel poseduje 26 apartmana i vila za smeštaj, spa centar, dva restorana, bar, kafe, bazen, predivnu baštu i smešten je na privatnom imanju sa terenima za polo, a tu je i prateći program - škola jahanja i štale za preko 300 konja. Gosti hotela imaju mogućnost da biraju između smeštaja u apartmanima, kojih je ukupno 13 i imaju prelepi pogled na terene za polo, baštu i obrise Dubaija, ili u jednoj od vila. Vile su različitih veličina i sve poseduju privatne bazene - od onih sa jednom ili dve spavaće sobe, do takozvane predsedničke vile, veoma luksuzne i prostrane. U Desert Palmu nalazi se restoran Rare sa menijem koji se bazira na svežim sastojcima u kombinaciji sa kreativnom i inovativnom kuhinjom. Gosti mogu da isprobavaju neke od specijaliteta restorana, i to od pica i pasta pa do tradicionalnih arapskih jela, a pritom i da uživaju u prelepom pogledu sa terase ili da gledaju kuvarske majstorije zahvaljujući otvorenoj kuhinji koja se nalazi u centralnom

74

WINE STyle


wine style hotel

delu. Malo drugačiji koncept nudi Epicure, restoran i bar u jednom koji neguje internacionalnu kuhinju, a ujedno je i udobni kafić u kojem možete samo popiti kafu ili neko piće. Za one koji traže isključivo bar sa pićima tu je Red, lokal sa možda najlepšim pogledom na Dubai i sa velikim izborom vina, koktela i alkoholnih pića. U okviru hotela nalazi se spa centar Lime, koji nudi tretmane prilagođene pojedincima: fitoterapiju, aromaterapiju, algoterapiju, masaže i sve što će doprineti potpunoj relaksaciji uma i tela. Svih šest soba za tretmane opremljeno je najmodernijom spa tehnologijom, a dobro obučeni profesionalci za svakog pojedinca određuju odgovarajuće tretmane. Dubai je grad koji zadovoljava gotovo sva interesovanja turista, ali hotel Desert Palm nudi i više. Ukoliko ste ljubitelji konja, a naročito poloa, ovde ćete svakako uživati posmatrajući ovaj sport iz svog apartmana ili sa terase, ispijajući jedan od izvrsnih čajeva. Ukoliko želite rekreaciju tu su tereni za tenis i skvoš, a jedan od pravih izazova može da bude nadletanje pustinje ili safari. Cena noćenja za dve osobe iznosi od oko 200 evra pa naviše, a u zavisnosti od sezone i tipa smeštaja. WS

WINE STyle

75


Namenjen ljubiteljima vina i uživanja u životu! WINE STYLE CLUB formirali smo u želji da svim ljubiteljima vina i drugih lepih stvari omogućimo da to uživanje sebi mogu da priušte češće i po povoljnijim uslovima; da na događajima koje će organizovati magazin Wine Style saznaju ponešto novo, da se zabave i međusobno povežu...

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na: • Godišnju pretplatu na magazin Wine Style (magazin se ne nalazi u slobodnoj prodaji) • Prisustvo svim događajima u našoj organizaciji edukativnim degustacijama, promocijama vina, Wine Style salonu vina • Mogućnost organizovanih poseta vinarijama u zemlji i regionu po promotivnim cenama • Popuste u vinotekama, wine barovima, restoranima, hotelima, wellness i sportskim centrima…

Članarina Cena godišnje članarine: 2.900 dinara PRIJAVE ZA UČLANJENJE: 011/ 38 20 423 redakcija@winestyle.rs, marketing@winestyle.rs INFORMACIJE O AKTIVNOSTIMA KLUBA I AKTUELNIM POPUSTIMA: www.winestyle.rs, www.facebook.com/winestylemagazine


Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na popuste u sledećim objektima:

VINOTEKE I WINE BAROVI Wine Shop Arena Bul. Zorana Đinđića 45g, Beograd Wine Bar & Shop Magnum Dositejeva 13, Beograd Aromatica & Wine Belville, Jurija Gagarina 14ž/8, Beograd Aromatica & Pleasure Đure Jakšića 7, Beograd Compania de Vinos Kalenićeva 3, Beograd Pampour bar Ugao Njegoševe i Prote Mateje, Beograd Premier Strahinjića bana 13a, Beograd Podrum Wine Art Ugao Gospodar Jevremove i Višnjićeve, Beograd Hedonist Kralja Milana 3, Beograd Chianti Lomina 41, Beograd Prodavnice Zigante Livade, Buje, Buzet, Motovun, Grožnjan i Koper

RESTORANI

HOTELI

Balzac Strahinjića Bana 13, Beograd

Zira Ruzveltova 35, Beograd

Tribeca Kralja Petra 20, Beograd

Hyatt Regency Beograd Milentija Popovića 5, Beograd

Tribeca Novi Beograd Milutina Milankovića 134d, Novi Beograd

Square Nine Studentski trg, Beograd

Trač Mileševska 39, Beograd

Hotel Palisad Zlatibor

Restoran Hotela Zira Ruzveltova 35, Beograd

Dash Star Luxury Accommodation Vršačka 11, Novi Sad,

Picollo TC Zira, Ruzveltova 33, Beograd Kovač Bulevar oslobođenja 221, Beograd

WELLNESS I SPORTSKI CENTRI

Dorian Gray Kralja Petra 87-89, Beograd

SquashLand Kneza Višeslava 27, Beograd

Biber MG01 Španskih boraca 3, Beograd

City Wellness Kraljice Natalije 38-40, Beograd

Šaran Kej oslobođenja 53, Zemun Žabar Kej oslobođenja bb, Zemun Bistro La Mer Ugao Bul. Cara Lazara 94 i Đorđa Servickog 17, Novi Sad Zlatan bor Zlatibor Naša kuća Banjička bb, Užice Ćatovića Mlini Morinj, Boka Kotorska, Crna Gora Zigante Livade, Hrvatska

WINE STyle

77


Televizijska emisija „Vino i vinogradarstvo“ nastala je 2009. godine i bavi se praćenjem vinarstva, vinogradarstva i vinskog turizma u Srbiji i zemljama ex-Jugoslavije. Do sada je snimljeno preko 170 premijera koje su emitovane na nacionalnim kanalima „B92 Info“, kao i na 105 lokalnih i regionalnih televizijskih stanica u Srbiji i okruženju. Premijerno se emituje svakog petka na kanalu „B92 Info“ u 18 h. Emisija je jako gledana pa su je urednici uvrstili u svakodnevno emitovanje, namenjena je širokom auditorijumu – vinarima, ljubiteljima vina, kao i svima koji žele da vide i saznaju nešto novo i zanimljivo iz sveta vinarstva i vinskog turizma. Najviše je posvećena domaćim vinarijama, ali sadrži i vrlo interesantne priloge o vinarijama sa prostora ex-Jugoslavije. U njoj su gostovali mnogi vinski stručnjaci i enolozi. U velikoj meri uticala je na proširenje vinske kulture i skrenula pažnju na značaj i kvalitet domaćeg vina, kao i na mogućnosti koje se pružaju u toj oblasti.

Ekipa ove emisije uskoro planira da proširi svoje sadržaje i da gledaocima približi vrhunska vina i vinske podrume sa predivnih destinacija Italije i Francuske. Na ova putovanja Vas vode autori emisije Branislav Marković i Jelena Kikić.


Adresar vinoteka Beograd WINE SHOP ARENA Bulevar Zorana Đinđića 45g, 011/ 65 57 382 WINE BAR & SHOP MAGNUM Dositejeva 13, 011/ 26 26 267 WONDERLAND Svetog Save 25, 011/ 38 30 455 HEDONIST Kralja Milana 3, 011/ 32 28 041 COMPANIA DE VINOS Kalenićeva 3, 011/ 24 49 407; 24 36 038 VINOGRAD Makedonska 24, 011/ 32 24 047 ENOTEKA PREMIER Strahinjića bana 13a, 011/ 29 10 381 SRPSKA KUĆA VINA Braničevska 1, 011/ 38 36 965 VINO I TAKO TO Njegoševa 40, 011/ 30 87 700 ENOTEKA ROYAL Karađorđeva 3, 011/ 30 33 024 MAISON DE VINS Požarevačka 13, 011/ 34 42 422 FINO VINO Kralja Petra 91, 011/ 26 21 669 VINOTEKA CHIANTI Lomina 41, 011/ 26 44 148 REVIN Ičkova 29, 011/ 30 59 499 VINO & GRAD Kajmakčalanska 9, 011/ 38 37 484 VINE & PLEASURE Bulevar oslobođenja 117, 063/ 84 06 395 WINE STORY Bulevar Mihajla Pupina 10z, 011/ 31 16 231 PRŠUT I VINO Vlajkovićeva 11, 063/ 11 49 950 MALA TOSKANA Kraljevića Marka 5, 011/ 21 82 200 SRPSKA KUĆA VINA 2 Antifašističke borbe 15, 011/ 21 37 474; 069/ 21 37 475 PAMPOUR BAR Ugao Njegoševe i Prote Mateje, 062/ 293 103; 011/ 308 55 69 PODRUM WINEART Ugao Jevremove i Višnjićeve, 011/ 26 25 237

AROMATICA & WINE Belville - Ljubičica, Jurija Gagarina 14ž/8, 011/ 63 00 810 AROMATICA & PLEASURE Đure Jakšića 7, 011/ 21 86 510 BALTASAR VINOTEKA Bulevar Zorana Đinđića 45v, 011/ 31 16 357 VINA SRBIJE Bulevar Mihajla Pupina 10g, lok. 26, 064/ 14 14 592 DOBRO VINO Sterijina 15, 011/ 27 62 381 RIZNICA VINA Ruzveltova 48, 011/ 30 89 266 VINODOM Bulevar Mihajla Pupina 10a, lok. 21, 011/ 31 18 747 BARBARESCO Nebojšina 8, 011/ 38 63 888 SIRO'VINA Tadeuša Košćuška 20, 011/ 32 82 397 Vinska kuća Burgundac Kirovljeva 25, 011\ 35 45 794, 064\ 82 38 609

Novi Sad DULKA Vojvode Bojovića 9, 021/ 57 17 11 VINO I TAKO TO Maksima Gorkog 17a, 021/ 66 23 090 BOUQUET WINE HOUSE Dunavska 25, 021/ 52 80 20

Sremski Karlovci WINE&SHOP ĐURĐIĆ Trg Branka Radičevića 7, 021/ 49 42 43, 063/ 51 77 59

Bačka Palanka BOLJI DANI Kralja Petra I 21, 021/ 21 00 057

KRAGUJEVAC WINE & WINE Kralja Aleksandra I Karađorđevića 160, 034/ 367 327

SUBOTICA Vinarija Zvonko Bogdan Matije Korvina 12, 024/ 55 32 42


wine style vinski rečnik

T Tasting, Wine tasting, Blind tasting (degustirati, probati, analizirati) - degustacija, ocenjivanje vina i degustacija naslepo... sve ovo su procedure koje imaju za cilj da se analizira određeno vino i dâ lična procena kvaliteta vina, za razliku od konzumacije vina, koja bi trebalo da bude isključivo zarad ličnog zadovoljstva i uživanja u vinu, adekvatnoj hrani i odabranom društvu. Ako vino degustira laik ili enofil, kriterijumi su znatno jednostavniji i procena se svodi na to da li je vino ispravno, da li je prijatno i, naravno, da li se nekome sviđa ili ne. Međutim, degustacija za vinske stručnjake, poznavaoce vina i ljude iz ove branše znatno je kompleksija i potrebne su ozbiljnije pripreme, predznanje i iskustvo iz ove oblasti. Vino se analizira po tri osnova: vizuelno (bistrina vina, boja, viskozitet, menisk...), olfaktorno (čistina mirisa, intenzitet mirisa, determinisanje pojedinačnih aroma... bouquet vina) i organoleptički (na ukusu). Na kraju se sistemom eliminacije na osnovu prethodnih radnji donosi konačan zaključak o samom kvalitetu vina. Degustacija naslepo se jedino razlikuje po tome što je etiketa vina nepoznata degustatorima, kako se neki zaključci o vinu ne bi donosili preuranjeno i autosugestivno ako su nam unapred poznati sorta, region ili sam proizvođač datog vina. Dupla (paralelna) degustacija naslepo je kada se uporedno analiziraju dva vina različitih sorti grožđa, pri čemu je izazov da se pogodi sorta i eventualno region iz kojeg vino potiče. Postoje i degustacije kada se radi analiza, na primer, više različitih vina iz više vinarija ali od iste sorte grožđa, kada se i degustatorima tačno kaže koja je sorta i koje su vinarije u pitanju ali ocenjivači shodno svom znanju i iskustvu treba da pogode u kojoj čaši se nalazi koje vino (iz koje vinarije). Horizontalna degustacija pak ima za cilj analizu vina iz iste godine ali iz različitih vinarija i različitih regiona, da bi se utvrdio kvalitet i potencijal po različitim regionima za određenu godinu. Nausprot tome, vertikalna degustacija bazira se na probanju i ocenjivanju vina iz različitih berbi ali od jednog istog proizvođača. Samo poznavanje vinske terminologije neće vam pomoći ili odmoći da uživate u nekom vinu, ali će sigurno doprineti da bolje razumete stručne tekstove o vinu i informativne mailove o novim vinima na tržištu, kao i boljoj komunikaciji na svim vinskim događanjima.

Piše: Dragana Zdelar sommelier draganazc@yahoo.com

Kako bi svi postojeći, ali i potencijalni ljubitelji vina mogli lakše da se snalaze u lavirintu vinskog sveta, objavljujemo serijal „Vinski rečnik“ – praktičan vodič kroz vinsku terminologiju koji će sadržati osnovne pojmove o vinu. Kada govorimo o vinu, možda je bolje koristiti originalne izraze na francuskom ili engleskom jeziku, nego upotrebljavati bukvalne ili često netačno prevedene izraze na našem jeziku. Serijal objavljujemo po abecednom redu

WINE STyle

81


wine style vinski rečnik

Tawny port - porto koji odležava najmanje pet godina u buretu. Tawny inače na engleskom znači žutosmeđ ili zlatast, a ovo je upravo ton koji dobija ovo pojačano vino usled odležavanja u buradima sa blagim oksidativnim uticajem. Aged Tawny- tawny porto koji odležava u buretu 10, 20, 30 ili preko 40 godina. Tears (suze) - suze ili nogice. Kada se blago zavrti čaša, a vino se razlije po zidovima, zbog viskoziteta (gustine, uljaste strukture) tečnosti, vino počinje polako u mlazevima da se spušta niz staklene zidove čaše. Gustina ovih jezičaka daje nam neke indicije o punoći vina, tačnije telu vina. Dosta gustih i sporih suza uglavnom ukazuju na puno ekstraktivno vino ili vino sa većom količinom šećera u sebi, a nasuprot tome brze i retke suze ne ukazuju uvek na vino lakog tela jer i prisustvo velike količine alkohola u vinu može dodatno da razredi vino i da umanji viskozitet tečnosti tako da suze klize brže i znatno su ređe. Temperature (preporučene temperature za čuvanje i služenje vina) - dve najbitnije temperaturne skale za vino su optimalna temperatura za čuvanje vina i preporučene temperature služenja za različita vina. Prava temperatura bila bi od 10 do 13º C, ali je i temperatura od 7 do 20º C isto prihvatljiva samo da nema čestih i velikih oscilacija. Preporučene temperature za služenje vina trebalo bi da se odrede za svako vino ponaosob, jer zavise i od sorte i od stila vina, ali i od mnogo drugih faktora. Ipak, generalno postoje neki preporučeni opsezi i to je jako važno. Ako se vino posluži previše rashlađeno onda mu se maskiraju arome i ukus a naglašavaju kiselina i gorčina. Posluženo na višoj temperaturi od optimalne, vino je ravno i vrlo neprivlačno, a ako ima viši procenat alkohola i posluženo je na višoj temperaturi onda alkohol štipa i peče na nosu. Penušava vina i šampanjci trebalo bi da se služe na 5-7º C, a oni kvalitetniji, puniji (vintage) i na 7- 9º C, isto kao i slatka bela vina. Lagana i mlada bela vina su najbolja kada se posluže na 9-11º C, a punija bela i barikirana se bolje otvaraju na nekih 11-13º C. Na ovaj način se mogu maskirati i mane vina - ako vino ima nedostataka (osim onih sa gorčinom), spuštanjem temperature se podiže nivo kiselina i vina su naizgled harmoničnija i osvežavajuća. Rozei se generalno služe na malo višoj temperaturi od belih, ali i dalje blago rashlađeni. Najbolji su od 12 do 14º C, ali ako su imali malo dužu maceraciju ili su rađeni od kabernea ili neke druge jače sorte, bilo bi bolje da se služe na 14-16º C. Crvena vina se uglavnom služe na temperaturi od 16 do 18º C. WS

82

WINE STyle



Wine Style No 41